Dnevnik 4.oktobar 2012.

NOVI SAD *

^ETVRTAK 4. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23577 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

NA PO MO LU DVE VE LI KE IN VE STI CI JE U VOJ VO DI NI

Finci u Zrewanin ula`u pola milijarde evra

str. 5

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE DA NAS O USKLA \I VA WU PRO PI SA S OD LU KOM USTAV NOG SU DA

„ DE^JA NED EQA” N A NOVOsADsKOM [t rANDU

Osporene nadle`nosti opstaju na osnovu drugih zakona str. 3

NAsLOVI

Politika

2 Paradu ponosa zabranio MUP, patrijarh tra`io i zabranu izlo`be

Ekonomija 4 Qaji}: Dr`ava (ne) mo`e da naredi obarawe cena

OD LU KA O NO VOM PO PU STU NA ELEK TRI^ NU ENER GI JU

str. 4

Dru{tvo

Foto: B. Lu~i}

Jo{ }emo ~ekati dva sata jeftinije struje

Sto mali{ana na krosu

OTVO REN STE ^AJ NI PO STU PAK U ZRE WA NIN SKOJ FIR MI „MI NEL FE PO”, A „JUGOREMEDIJA” OSTAJE BEZ STRUJE

6 Srbi imaju najkra}i `ivotni vek na zapadnom Balkanu

Crna

s tr . 7

12 Iz EFG Eurobanke u Be~eju nestalo pola miliona evra

UNI VER ZI TET U NO VOM SA DU DO MA ]IN ME \U NA ROD NE KON FE REN CI JE O VISOKOM [KOLSTVU

Radnici UNS jedini iz Srbije u {trajku, u promociji firma u ste~aju evropskog obrazovawa

str. 6

str. 4

Sun~ano

U NO VO SAD SKOM OSNOV NOM SU DU

Najvi{a temperatura 25 °S

Saslu{awe Nenada ^anka devetnaestog oktobra

str. 13

sPOrt

n FUDBALERI PARTIZANA GOSTI RUBINA

n ZVEZDA I VOJVODINA ZA ODBOJKA[KI SUPERKUP

n VATERPOLISTI VOJVODINE PRU@ILI @ESTOK OTPOR

Foto: R. Hayi}

n NOLE POBEDIO BERLOKA, A JANKO SIMONA

str. 14 – 18

Oktob ar vru} k a o 1 9 5 6 . str. 7

2

POLiTikA

~etvrtak4.oktobar2012.

dnevnik

MUP za bra nio „Pa ra du po no sa” „Pa ra da po no sa”, kao i svi osta li sku po vi na ja vqe ni za su bo tu, 6. ok to bra, za bra we ni su, a uslo vi za ta kvu od lu ku su se ste kli na osno vu svih pro ce na bez bed no snih slu `bi i pre po ru ke Bi roa za ko or di na ci ju ra da slu `bi bez bed no sti,

Pa tri jarh tra `io za bra nu i iz lo `be Pa tri jarh srp ski Iri nej za tra `io je od pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a da, sna gom svog auto ri te ta, za bra ni odr `a va we na ja vqe ne „Pa ra de po no sa” i iz lo `bu fo to gra fi ja {ved ske umet ni ce Eli za be te Ol son Va lin na ko ji ma je Isus Hrist pri ka zan u `en skoj ode }i.

U sa op {te wu do sta vqe nom Ta nju gu, pa tri jarh po ru ~u je da je re~ o na go ve {te noj „tra gi~ no-ko mi~ noj pa ra di sra ma”, ko ja ba ca te {ku mo ral nu sen ku na Be o grad, na, ka ko je re kao, na {u ve kov nu hri {}an sku kul tu ru i na do sto jan stvo po ro di ce, kao osnov ne }e li je qud skog ro da.

To, pre ci zi rao je on, zna ~i da }e bi ti od lo `e no odr `va we utak mi ca na ja vqe nih za su bo tu, svi sku po vi na ja vqe ni u znak pro ti vqe wa odr `a va wu „Pa ra de po no sa” s ci qem da se sa ~u va sta bi lan jav ni red i mir.

Pro vo ka tiv nu iz lo `bu „Ec ce ho mo” obez be |u je 2.000 po li ca ja ca (pre mi jer Ivi ca Da ~i}) iz ja vio je ju ~e pre mi jer i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}. On je re kao da je ta kva od lu ka do ne ta jer po sto je na ja ve ozbiq ni jeg ugro `a va wa re da i mi ra i bez bed no sti gra |a na. „U ovom tre nut ku sma tra mo da je Sr bi ji naj ma we po treb no da do |e do su ko ba i `r ta va i da su se za to ste kli uslo vi da se za bra ne svi sku po vi za ka za ni za 6. ok to bar, ukqu ~u ju }i i {et wu u okvi ru ’Pa ra de po no sa’”, is ta kao je Da ~i} u iz ja vi do sta vqe noj Ta nju gu.

„Ovo ne zna ~i ni ka ko po vla ~e we i ka pi tu la ci ju pred ne ki ma ko ji mi sle da mo gu svo jim pa ra mi li tar nim i bi lo ka kvim dru gim pret wa ma ugro zi ti odr `a va we jav nih sku po va”, uka zao je on.

Da ~i} je ka zao da se MUP ni na ko ji na ~in ne me {a, ni ti ospo ra va bi lo ~i ja qud ska i gra |an ska pra va i slo bo de. „Ova od lu ka ni je usme re na pro tiv bi lo ~i jih pra va. Ova od lu ka je re {e we da za {ti ti bez bed nost gra |a na Be o gra da i da spre ~i sve

Ri ja set IZS-a uz Iri ne ja i „Dve ri”

even tu al ne su ko be i kon flik te i iz bi ja we ra znih ne mi ra „, po ru ~io je Da ~i}.

On je na veo da }e shod no to me bi ti obez be |e na i iz lo `ba „Ecce homo„, ko ja je, ka ko je oce nio, iza -

zva la „ve li ko uz ne mi re we jav no sti jer je re~ o pro vo ka tiv nom kon tek stu u ko jem se spo mi we Isus Hrist”. Za to }e, do dao je, iz lo `bu obez be |i va ti 2.000 po li ca ja ca.

Or ga ni za to ri: Dr `a va po kle kla, tu `an dan za qud ska pra va – Za bra na odr `a va wa „Pa ra de po no sa” po ka zu je da je dr `a va i ovo ga pu ta po kle kla pred hu li ga ni ma i na si qem – iz ja vio je ~lan Or ga ni za ci o nog od bo ra „Praj da 2012“ Bo ban Sto ja no vi}.

On je u iz ja vi Ta nju gu pod se tio na to da se isto de si lo i pro {le go di ne i da je pro blem s hu li ga ni ma i na si qem isti i sa da.

– Ni je naj ve }i pro blem {to ne }e mo da {e ta mo 6. ok to bra ve} ka ko }e mo se iz bo ri ti s kon ce tri sa -

nim na si qem to kom ce le go di ne – re kao je Sto ja no vi}.

Go ran Mi le ti} iz Or ga ni za ci o nog od bo ra re kao je ju ~e da je za bra na „Pa ra de po no sa” „ve o ma tu `an dan za Sr bi ju” ka da su u pi ta wu qud ska pra va, jer se ti me Ustav kr {i na fla gran tan na ~in. On je Ta nju gu ka zao da u od lu ci o za bra ni „Pa ra de po no sa” ne pi {e ni {ta o raz lo zi ma za za bra nu i do dao da }e da nas bi ti po zna to ka ko }e se or ga ni zo va ti 6. ok to bra.

Mi le ti} je re kao da se u od lu ci po zi va na od go va ra ju }i za kon ski ~lan, i ne pi {e {ta je po li ci ja pred u ze la uko li ko je prajd ot ka zan zbog bez bed no sti, do dav {i da „ima mo opet si tu a ci ju od pro {le go di ne da po li ci ja ni je uhap si la ni ko ga zbog ne kih pret wi”. „Ne mo `e mo da pri hva ti mo ~i we ni cu da je iz vr {na vlast pre u- ze la sve ono {to su eks tre mi sti go vo ri li”, re kao je Mi le ti} i

uka zao da „ni je ja sno ko to pre ti” i da or ga ni za to ri ma ni je sa op {te no {ta se to spre ma lo.

On je na ja vio da }e or ga ni za to ri da nas sa op {ti ti ka ko }e se po na {a ti i ka ko }e i gde prajd bi ti odr `an u za tvo re nom pro sto ru. „Tu }e mo re }i ne {to vi {e o sve mu to me. Na {i go sti sti `u pot pu no nor mal no”, re kao je on i do dao da }e svi bi ti oku pqe ni 6. ok to bra u Me di ja cen tru.

Ka cin: Po li ti~ ka od lu ka ko ju }e mo oce ni ti Iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ko Ka cin iz ja vio je ju ~e da je od lu ka srp skih vla sti da za bra ne „Pa ra du po no sa” po li ti~ ka i da do vo di u pi ta we jed na kost gra |a na i vla da vi nu pra va. „Du bo ko `a lim {to slo bo da iz ra `a va wa i oku pqa wa, ko ja pred sta vqa te meq svih evrop skih de mo kra ti ja, ni je za ga ran to va na

svim gra |a ni ma Sr bi je”, na veo je Ka cin u sa op {te wu za me di je.

On je kon sta to vao da za bra na pred sta vqa jo{ jed nu pro pu {te nu {an su za Sr bi ju i da odr `a va sli ku ko ju ova ze mqa ne za slu `u je. „Uve ren sam da je dr `a va mo gla osi gu ra ti bez bed nost svih u~e sni ka ’Pa ra de’ da je bi lo po treb ne vo qe”, sa op {tio je Ka cin, uz na -

Ta di}: ]i ri} pot pred sed ni k

Za \i la sa u Pan ~e vu... ^la no vi Grad skog od bo ra DS-a u Pan ~e vu od lu ~i li su da po dr {ku za kan di da ta za pred sed ni ka DS-a pru `e Dra ga nu \i la su, dok }e je dan od we go vih kan di da ta za me sto pot pred sed ni ka bi ti i Ve sna Mar ti no vi} ko ja vo di pan ~e va~ ki od bor. Po dr {ku na me sto pot pred sed ni ka pru `i }e i Bo ja nu Paj ti }u, kao i kan di da ti ma Jo va nu Mar ko vi }u i De ja nu Ni ko li }u. Z. Dg.

...i u Su bo ti ci ^la no vi Grad skog od bo ra DS-a u Su bo ti ci, na sed ni ci ko ja je odr `a na prek si no}, od lu ~i li su da po dr `e kan di da tu ru Dra ga na \i la sa za pred sed ni ka stran ke, kao i dr Bo ja na Paj ti }a za we go vog za me ni ka.

Pred sed nik Grad skog od bo ra Mo dest Du li} re kao je da su se su bo ti~ ke de mo kra te pri dru `i le svim osta lim od bo ri ma u Voj vo di ni i ve li kom bro ju u Sr bi ji.

S. I.

po me nu da je u pi ta wu po li ti~ ka od lu ka ko jom se do vo di u pi ta we vla da vi na pra va u Sr bi ji. „Po li ti~ ka po ru ka Vla de i we nih or ga na ko ja je upu }e na gra |a ni ma Sr bi je i LGBTma wi ni je shva }e na i bi }e oce we na na od go va ra ju }i na ~in u Evrop skom par la men tu i, uve ren sam, osta lim in sti tu ci ja ma EU”, upo zo rio je Ka cin.

Ri ja set Islam ske za jed ni ce Sr bi je pri dru `io se zah te vu SPC i Po kre ta „Dve ri” za za bra nu iz lo `be fo to gra fi ja „Ecce homo„. „To ni je umet nost ni ti slo bo da go vo ra, to je sve sno i ja sno vre |a we ver ni ka i ve re. Mu sli ma ni se ose }a ju jed na ko po vre |e nim skr na vqe wem li ka Isu so vog kao i ka da je to ~i we no s li kom Mu ha me da bla go slo vqe nog”, po ru ~u ju iz Me {i ha ta. Sto ga se, do da je se u sa op {te wu, Me {i hat pri dru `u je zah te vi ma pa tri jar ha srp skog Iri ne ja i srp skog Po kre ta ’Dve ri’„.

Otvo re na iz lo `ba, „Dve ri” na ja vqu ju tu `be U Cen tru za kul tur nu de kon ta mi na ci ju si no} je otvo re na iz lo `ba fo to gra fi ja „ Ecce homo„ {ved ske umet ni ce Eli za bet Ol son Va lin, uz ve o ma vi so ke me re bez bed no sti. Zbog odr `a va wa te iz lo `be ko ju sma tra ju ska rad nom i an ti hri {}an skom, Vla dan Gli -

{i} iz po kre ta „Dve ri” iz ja vio je si no} da }e ta or ga ni za ci ja pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve pro tiv ~la no va Or ga ni za ci o nog od bo ra „Pa ra de po no sa” i da raz ma tra i pod no {e we pri ja ve pro tiv pre mi je ra i mi ni stra po li ci je Ivi ce Da ~i }a.

Jo va no vi}: Ne bra ni se ta ko hri {}an stvo Od lu kom o za bra ni dr `a va je gra |a ni ma ja sno re kla da ne ma ju pra vo da `i ve kao slo bod ni qu di, iz ja vio je ju ~e pred sed nik LDP-a ^e do mir Jo va no vi}. „Ne bra ne se ta ko ni dr `a va, ni bez bed nost, ni mo ral, ni tra di ci ja i hri {}an stvo. Su {ti na dr `a ve je za kon, a po ru ka hri {}an stva qu bav. Su {ti na za bra ne je pot pu na su prot nost to me – ka pi tu la ci ja, po vla |i va we oni ma ko ji na sil no mr ze, ustu pak stran ka ma ko je kal ku li {u oko rej tin ga, kao {to su ~i ni le i ra ni je vla de”, na veo je Jo va no vi} u pi sa noj iz ja vi me di ji ma.

LSV: Otvo re no pi smo i zah tev Da ~i }u LSV je upu tio otvo re no pi smo pre mi je ru Ivi ci Da ~i }u, po vo dom zah te va pa tri jar ha Iri ne ja da za bra ni „Pa ra du po no sa„ i pra te }u iz lo `bu fo to gra fi ja. „Va {a je oba ve za, i kao pred sed ni ka Vla de i kao mi ni stra unu -

tra {wih po slo va, da po ka `e te da dr `a va mo `e da ga ran tu je bez bed nost svim svo jim gra |a ni ma, bez ob zi ra na to da li su ver ni ci ili ate i sti, bez ob zi ra na wi ho vu na ci o nal nu pri pad nost ili sek su al no opre de qe we”.

LDP: Par la ment da po tvr di „Sr bi ji se `u ri”

IZ BO RI U DS-u

Pred sed nik DS-a Bo ris Ta di} ju ~e je na svom Fej sbuk pro fi lu iz ra zio uve re we da }e do sko ra {wi v.d. ge ne ral nog di rek to ra PTT-a Go ran ]i ri} po sta ti pot pred sed nik stran ke. „U DS-u po sto je me |u na rod no pri zna ti me na xe ri po put ]i ri }a, ko ji }e svo je zna we i is ku stvo, uve ren sam, ima ti pri li ke da is ka `e i kao bu du }i pot pred sed nik DS-a”, na pi sao je Ta di}.

Ka da je re~ o iz lo `bi, pa tri jarh ka `e da je to „du bo ko vre |a ju }a iz lo `ba” ko ju pro pa gi ra ju ho mo sek su al ci, or ga ni za to ri gej-pa ra de. „Ni sam pret po sta vqao da }u i ove go di ne bi ti pri mo ran da vam se u ime SPC, we nih ver ni ka ko ji pred sta vqa ju do mi nant nu ve }i nu Re pu bli ke Sr bi je, kao i u ime broj nih ~la no va dru gih re li gi ja, obra tim s mol bom i zah te vom da auto ri te tom pred sed ni ka Vla de one mo gu }i te skan da lo znu iz lo `bu fo to gra fi ja {ved ske umet ni ce Eli za be te Ol son Va lin”, na vo di se u sa op {te wu.

Li be ral no-de mo krat ska par ti ja za tra `i la je od par la men ta odr `a va we van red ne sed ni ce na ko joj bi se ras pra vqa lo o pred lo gu de kla ra ci je te stran ke – „Sr bi ji se `u ri”. Li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi} za tra `io je od Skup {ti ne Sr bi je da se dis tan ci ra od ide je da se Sr bi ji ne `u ri u EU, ko ju su pret hod nih da na iz no si li pred stav ni ci vla sti.

Ta kve iz ja ve na zvao je naj ne od go vor ni jim od for mi ra wa ak tu el ne vla de.

– LDP od par la men ta tra `i da na vr lo ja san na ~in od ba ci sta vo ve ko je je pred sed nik To mi slav Ni ko li} iz go vo rio po sled wih da na i da se de fi ni {e ja san re do sled po te za ko jim }e se Sr bi ja ukqu ~i ti u za jed ni cu mo der nih

evrop skih dr `a va – po ru ~io je Jo va no vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re u par la men tu, i na ja vio da }e we go va stran ka po kre nu ti i kam pa wu „Sr bi ji se `u ri”. – Ka ko mo `e ~o vek ko ji je pred sed nik naj ne sre} ni je evrop ske ze mqe da kon sta tu je da ne ma raz lo ga da `u ri mo iz te ne sre }e? Mo `da se Ni ko li }u ne `u ri u Baj ~e ti ni, ali svi ma, ko ji od Sr bi je `e le da na pra ve pri stoj no me sto za `i vot na kon iz gu bqe nih dva de set go di na, vi {e se ne go `u ri i o to me ne mo `e bi ti kom pro mi sa. Od go vor na sve je Evro pa – re kao je Jo va no vi}.

Kam pa wa i de kla ra ci ja li be ra la, ka ko je ob ja snio, za ciq ima ju „pre kid tu ma ra wa, lu ta wa i be smi sli ca, ko jih je pre pu na

zva ni~ na po li ti ka pret hod nih da na”, i da va we pot pu nog od go vo ra na po ru ke vla sti.

U de kla ra ci ji, ko ja je po de qe na no vi na ri ma, iz me |u osta log pi {e da Sr bi ja i ni je dan dr `av ni or gan ne }e ni na ko ji na ~in uspo ra va ti ili za u sta vqa ti pro ces ka EU, ko ja je i ci vi li za cij ski i prak ti~ ni im pe ra tiv, kao i da ko sov ski pro blem ni je raz log da se za u sta vi ili na bi lo ko ji na ~in uspo ri za po ~e ti pro ces evro pe i za ci je ze mqe i we nog ~lan stva u EU. – Od Evro pe smo di gli ru ke, za du `u je mo se tem pom i obi mom ko ji pre va zi la zi za du `e we Cvet ko vi }e ve vla de. Za to tra `i mo sed ni cu par la men ta na ko joj bi bi la usvo je na na {a de kla ra ci ja – is ta kao je li der LDP-a.

On je po no vio da ne ma no ve eko no mi je bez no ve po li ti ke, i ka zao da su po sku pqe wa lo gi~ na.

– Po sku pqe wa su lo gi~ na jer tr `i {te ne tr pi mi to ve i be smi sli ce. I ne ma tu ni \i la sa ni Din ki }a, ni PDV-a 18 ili 20 po sto. Ka da vo di te ne nor mal nu po li ti ku, spre mi te dru {tvo na ne nor ma lan `i vot. Ovo je kraj i Ni ko li }e ve i Da ~i }e ve ko a li ci je. Ako u 2012. mo ra mo da ima mo ve zu u sa mo po slu zi da bi smo do {li do li tra uqa i ki lo gra ma {e }e ra, on da je ja sno da je ta po li ti ka – po li ti ka ko ja je sve nas osu di la na ono {to smo ve} pre `i ve li pod Mi lo {e vi }em – re kao je ^edomir Jo va no vi}.

S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA Kum na ku ma Iz bor na utak mi ca u DS-u pre ne la se na „Tvi ter„ laj nu. Iako je pre ne ki dan ob na ro do va no da omla din ci te stran ke po dr `a va ju Dra ga na \i la sa, na „Tvi te ru“ se ogla {a va dru gi deo stra na~ kog pod mlat ka ko ji je za Bo ri sa Ta di }a. Oni tvr de: „Bal {a Bo `o vi} je s Qu ba nom Pa ni }em, Bo ja nom Sa vi} i jo{ par qu di pri va ti zo vao De mo krat sku omla di nu i pot pu no je otu |io od obi~ nih ~la no va„.

Za Bo `o vi }a da qe ka `u: „We mu je pr va i je di na kva li fi ka ci ja bi la {to je Ta di }e vo kum ~e, a sad ga je iz dao. Po sto je ku mo vi ko ji su pre ki nu li srp sku tra di ci ju i ni su iz da li! @šutanovac„, po ru ~uje mla|ane dem ok ra te. A Ne na d ^el ar evi}

p oru~u je demo kra tama: „Ako nije dan odbor iz V ojvod ine ne po dr `i Tadi }a , onda r eal no p ostoje dva DS -a , samo na m ni ko ni je ja vio„.

\i lasova teretana Prebroj avaju s e i k andida ti za potpreds ednike ko je predl a` e jedna ili d ru ga st rana. Da rko Mili } saop{t ava na lajni: „ \i lasov i kandi da ti. Iz Sokoba we D ejan Nikoli}, p rofes or f izi~kog, iz Za je~ara Jo van Ma rk ovi}, p rof. fizi~kog, k’o da otv ara te retan u u DS-u!„ Milan Pe tr ovi} doda je: „Ne ka onda Aca [api } pre ispit a sv oju o dluku da se n e ka ndiduje z a potpreds ednika D S- a jer sam o tak o teretana mo`e im ati legitim it et„.

To mo va ~a vo di u EU LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} ima di le mu: „@i vo me za ni ma ko ji }e to bi ti uslo vi To Ni da Sr bi ja po ~a stvu je EU i pri sta ne na in te gra ci ju. [ta, da mo `e mo pe }i „to ma va ~u”, mo `da :)?”, pi ta se Ko va ~e vi}.

Kol ik o je sati „Tvite ra {i „ imaju pi tawa: „A gde je Duli}? Kod \ilasa “. S naloga „Za B or i sa„ odg ovaraj u: „Svako po sv ojoj savesti...

To je pravo mes to za eksmin is tr a, rekli bismo...„ Na dilemu: „Ma je l’ mogu}e da je i Boris Tadi} poverovao da @cistacica ima

skupe satove? NEEEMA! Svi Du li }e vi sa to vi vre de 300 eur za jed no“, sam Du li} od go va ra: „Ni je, ali ne ma ni ve ze... mo gu da sla `u {ta god ho }e...“

’Pa ra da’ bi ti odr `a na ka d je Ni ko li} pred sed nik, a Vu ~i} za du `en za bez bed nost?„

Ko }e na ~e lo ko lo ne

[te dqi vi tvit s aj fo na

Iako je „Pa ra da po no sa„ u Be o gra du ve} za bra we na, ne ki „tvi te ra {i„ tvr de da je To mi slav Ni ko li} ova ko re kao: „Sta }u na ~e lo ko lo ne”.

S dru ge stra ne, s Ni ko li }e vog „Tvi ter„ pro fi la su ka te go ri~ ni da je ovo ci tat: „Ne mo gu da sta nem na ~e lo ko lo ne, je di no ako ba{ po sto ji opa snost da bu du po mla }e ni, ja }u da sta nem na ~e lo ko lo ne“.

Na pred wak Bo jan Mar ja no vi} uka zu je: „Sad ozbiq no, ko je stvar no mi slio da }e

Iz Mi ni star stva fi nan si ja re dov no tvi tu ju ra zno ra zne ve sti iz tog re so ra.

Ta ko se na vo de Qa ji }e ve re ~i: „To kom ce log ok to bra in ter ve ni sa }e mo iz Rob nih re zer vi {to se ti ~e uqa“.

Ali „tvi te ra {i„ su ti ~ud na fe la, sva {ta vi de. Ta ko je je dan od wih, ko ji se pot pi su je s Li ti jum Xon, pri me tio na kon ove po ru ke: „Vi dim, ’tvi ta{’ s aj fo na, je l’ vam to Mi ni star stvo ku pi lo od na {ih pa ra?“ S. St.

politika

dnevnik

~etvrtak4 . oktobar2012.

3

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE DA NAS O USKLA \I VA WU PRO PI SA S OD LU KOM USTAV NOG SU DA

Ospo re ne nad le `no sti op sta ju na osno vu dru gih za ko na ^ekaju}i premijera Ivi cu Da ~i }a, pokrajinska administracija odlu~ila se ipak da u~ini prvi korak da bi se otklonili „formalni problemi„ u funkcionisawu vojvo|anske autonomije, a koji su otvoreni pre gotovo tri meseca odlukom Ustavnog suda Srbije da ospori vi{e od 20 ingerencija Vojvodine utvr|enih Zakonom o nadle`nostima iz 2009. godine.

Tako }e se danas pred pokrajinskim poslanicima na}i predlog za izmenu Odluke o pokrajinskoj upravi, kojima se, izme|u ostalog, za neke osporene ingerencije Pokrajine osnov nalazi u drugim zakonima. A uz izmene odredbi o nadle`nosti pokrajinskih sekretarijata, predlo`ene su i terminolo{ke izmene u skladu s pojmovnikom Zakona o radnim odnosima u dr`avnim organima iz 1991. godine, a koji }e se

primewivati na organe u AP Voj– Te mere definisa}e kako }emo vodini po{to je Ustavni sud u odvo- daqe da poma`emo socijalno ugrojenom postupku pre tri meseca u po- `enim kategorijama stanovnitunosti osporio Odluku o pokra- {tva, {to je tako|e osporeno pred jinskim slu`benicima.

Ustavnim sudom, a da bismo obezbeIna~e, prethodno je i predsed- dili razvoj Pokrajine i mogu}nost nik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti} u~e{}a u evropskim fondovima. poru~io da }e Pokrajina na dana- Mi nemamo pravo da se odri~emo {woj sednici dorazvoja Vojvodine neti mere koje }e niti da ustukneUme sto pre mi je ra „u tehni~kom mo pred nekim Da ~i }a, u Vla du smislu usaglasitendencijama koje ti funckionisaVoj vo di ne da nas sti `e bi eventualno we pokrajinske gra|anima Vojvomi ni star Din ki} ad mi ni stra ci je dine osporavali nakon odluke pravo da se PoUstavnog suda o ukidawu dela nad- krajina razvija i da wihov stanle`nosti APV”. On je tad ocenio dard bude ve}i – poru~io je Pajti}, da odluka USS-a ima vi{e simbo- dodav{i i da neke od osporenih li~ki nego prakti~ni karakter te nadle`nosti APV nisu bile uteda }e se te mere odnositi na onaj, meqene samo u Zakonu o nadle`nokako je naveo, mawi deo odluka Su- stima ~iju ustavnost je cenio USS, da koje imaju prakti~an karakter. ve} i u nekim drugim zakonima, te da one i daqe imaju „puno pravno utemeqewe”.

Pajti} je tad rekao da u tom poOm bud sman i Fond „Evrop ski po slo vi” gledu o~ekuje i konsultacije s repod no se iz ve {ta je publi~kim premijeriom Ivicom Pred pokrajinskim poslanicima danas }e se na}i i izve{taj poDa~i}em, te ukazao na to da je i sam krajinskog ombudsmana za 2011. i izve{taj o poslovawu Fonda Da~i} poru~io da ne}e dozvoliti „Evropski poslovi”, o kojima su se ju~e izja{wavali i skup{tinski da nadle`nosti Vojvodine budu odbori. Po re~ima ombudsmanke Ani ko Mu {ki we-Hajn rih, gra|ani umawene. Me|utim, ju~e u pokrasu podneli tre}inu vi{e predstavki u odnosu na 2010. a najvi{e zbog jinskoj amdinistraciji nismo mopovrede qudskih prava postupawem op{tinskih i republi~kih orgagli dobiti potvrdu da }e premijer na, ustanova i javnih preduze}a. U izve{taju Fonda „Evropski posloDa~i} danas posetiti Banovinu, vi„ navodi se da je u 2011. odobreno finansirawe 184 projekta sa teiako je i sam najavio da }e se s Pajritorije APV novcem EU. ti}em sresti do dana{we sednice Skup{tine Vojvodine. Umesto to-

Gde su na{i materijali, pitali ju~e napredwaci (foto arhiva)

ga, ju~e posle podne novinari su obave{teni da }e se u Vladi APV s Pajti}em sastati ministar finansija Mla |an Din ki}, koji je prethodno i sam najavio tu posetu da bi objasnio novu buxetsku ra~unicu koju u Vojvodini osporavaju.

A i predsednik pokrajinskog parlamenta I{tvan Pa stor izjavio je ju~e da bi do sastanka predstavnika vlada Srbije i Vojvodine, na kojem bi se razgovaralo i pitawu nadle`nosti ali i o buxetskim obavezama Republike prema Pokrajini, moglo do}i danas ili sutra. Pastor je za Radio Novi Sad rekao i da o~ekuje da }e biti na|eno „kompromisno re{ewe za pitawe finansirawa Pokrajine”. On je kazao i da ne vidi nameru da se konflikt u vezi s tim pitawem zao{trava.

– Dva otvorena pitawa su dug Republike Pokrajini za teku}u godinu i, jo{ va`nije, pitawe izmena Zakona o buxetskom sistemu, kojim je relativizovana provera toga da li Republika zaista upla}uje sedam procenata u pokrajinski buxet – kazao je on, dodav{i da bi dogovorom predstavnika dveju vlasti mogao biti izbegnut dugi proces ocene ustavnosti izmena tog zakona.

Po wegovim re~ima, kompromis u slu~aju buxeta, kao i u slu~aju neustavih ta~aka Zakona o nadle`nostima Pokrajine, vidi u pronala`ewu jezi~kih re{ewa jer bi, kako je rekao, sve drugo vodilo smanivawu autonomije Vojvodine.

S politi~kim dogovorima izme|u dve vlade ne sla`u se, pak, poslanici opozicionog SNS-a u pokrajinskom parlamentu, koji sma-

REKLI SU Mar ko vi}: Ni sam kon ku ri sa la za stan Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zo ra na Mar ko vi} izjavila je da nije konkurisala za dobijawe dr`avnog stana ve} da su oni zatra`eni od Vlade Srbije 2010. godine radi re{avawa stambenog pitawa zaposlenih u toj instituciji.

Ona je, gostuju}i ju~e u emisiji „Ka`iprst” na TV B92, objasnila da je Agencija dr`avni organ „koji potpada pod Zakon o dr`avnim slu`benicima i u obavezi je da po{tuje sve propise koji se odnose na dr`avne slu`benike”.

– Obratili smo se Vladi Srbije da, ukoliko postoji mogu}nost, da se opredele stanovi radi re{avawe stambenih problema zaposlenih. Taj zahtev smo uputili 2010, kada smo re{avali i pitawe zgrade za Agenciju.

Daqi postupak se sprovodi prema va`e}im propisima.

Ja nemam pravo niti ovla{}ewe da zaposlenima spre~im da ostvare svoja prava koja imaju – rekla je Zorana Markovi}, i dodala da nije konkurisala za dobijawe stana.

\i las: Din ki} da se ne me {a Gradona~elnik Beograda Dra gan \i las tvrdi da je cena karte za prevoz podignuta zbog pove}awa cene goriva, a ne zbog pove}awa PDV-a.

Povodom izjave ministra finansija i privrede Mla |a na Din ki }a da je Beograd iskoristio priliku da „pod pla{tom pove}awa PDV-a” pove}a cene prevoza 20 posto, \ilas je objasnio da je cena prevoza podignuta zato {to je gorivo od posledweg pove}awa cene prevoza sko~ilo sa 105 na 147 dinara.

Dodao je da je povra}aj dela akcize od 2,5 dinara svega 1,63 odsto cene litra goriva.

– Ukoliko mi ministar Dinki} objasni kako da sa 1,63 odsto nadoknadim pove}awe cene goriva od 40 posto, javno se obavezujem da }u ga predlo`iti za Nobelovu nagradu iz oblasti ekonomije – istakao je \ilas. – Kao {to je i sam ministar Dinki} rekao, javni prevoz u Beogradu je stvar Beograda i beogradskih vlasti pa ga pozivam da se u taj posao vi{e ne me{a.

Mi {~e vi}: Bi tan je da tum pre go vo ra s EU – Re al no je i iz vo dqi vo da Sr bi ja u ju nu 2013. do bi je da tum po ~et ka pre go vo ra o pri stu pa wu EU ako se nastavi tempo re for mi, ako se usva ja ju evrop ski za ko ni, ako shva ti mo da su evrop ske vred no sti i na {e vred no sti i ako po~ ne mo da ra di mo i raz mi {qa mo „evrop ski” – iz ja vi la je pro fe sor ka Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du Ta w a Mi {~e v i}.

Ona smatra da izve{taj EK-a o napretku Srbije, koji }e biti predstavqen 10. oktobra, ne}e biti iznena|ewe i da ga ne treba ocewivati ni kao pozitivan ni kao negativan ve} pre svega kao preporuku za ono {to treba daqe raditi, rekla je ona za „Danas”.

Po wenom mi{qewu, nastavak dijaloga s Pri{tinom je politi~ki preduslov za dobijawe datuma za otvarawe pregovora.

– Mislim da je veoma va`no da razumemo koliko je za Srbiju bitno da dobijemo datum za otvarawe pregovora i da pregovori i po~nu jer to je ta~ka iz koje vi{e nema povratka – ocenila je ona.

traju da sva otvorena pitawa o nadle`nosti, finansirawu i rashodima APV treba re{avati u Skup{tini APV, i to formirawem vi{estrana~ke komisije koja bi postigla kompromis o platformi za zakonska re{ewa. Ina~e, ju~e su dvojica poslanika SNS-a Vla di mir Ga li} i Igor Mi ro vi} demonstrativno napustili sednicu Odbora za propise, nezadovoqni {to im, kako su naveli, izmene Odluke o pokrajinskoj upravi nisu jo{ ni dostavqene, a danas }e ve} biti na dnevnom redu Skup{tine. Mirovi} ocenio je da su takvi „isihitreni” postupci „manir Vlade Vojvodine koja Pokrajinsku skup{tinu vidi kao svoj servis”.

– Ja ne `elim da budem serviser – kazao je Mirovi}.

Predstavnici skup{tinske slu`be na te navode odgovorili su da je materijal za dana{wu sednicu Skup{tine svim poslanicima poslat po{tom pro{log petka, odnosno dan nakon {to je predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o pokrajinskoj upravi utvrdila Vlada Vojvodine.Poslanici DSS-a smatraju, pak, da najave dogovora izme|u prestavnika dva nivoa vlasti predstavqaju poku{aj izbegavawa sprovo|ewa odluke Ustavnog suda. Iz te stranke najavili su za danas i inicijativu za „uskla|ivawe Statuta APV s Ustavom Srbije”.

B. D. Sa vi}

„[et wa za slo bo du” u No vom Sa du Protestna „[etwa za slobodu”, koju povodom pet godina od odr`avawa antifa{isti~kog skupa u Novom Sadu organizuje Koalicija nevladinih organizacija „Gra|anska Vojvodina”, odr`a}e se u nedequ, 7. oktobra. [etwa, po najavama organizatora, po~iwe od 11.55 sati ispred prostorija NDNV-a.

Organizatori su pozvali da se u {etwu ne nose strana~ka obele`ja i transparenti ve} samo zastave Srbije, Vojvodine, Novog Sada i EU. „Gra|ani Novog Sada mirnom {etwom ponovo treba ka`u ’No pasaran!’ fa{izmu, nacizmu i ideologiji mr`we”, stoji u pozivu.

4

ekonomija

~etvrtak4.oktobar2012.

dnevnik OTVO REN STE ^AJ NI PO STU PAK U ZRE WA NIN SKOJ FIR MI „MI NEL FE PO”

OD LU KA O NO VOM PO PU STU NA ELEK TRI^ NU ENER GI JU NI JE DO NE TA

Jo{ }emo ~ekati dva sata jeftinije struje Da li }e, kao {to je bi lo na ja vqe no, gra |a ni Sr bi je i to kom da na mo }i da tro {e jef ti ni je ki lo va te, za sa da se jo{ uvek ne mo `e pre ci zno re }i jer je sa da na sto lu no vi pred log olak {i ca. Da pod se ti mo, o~e ki va lo se da }e Agen ci ja za ener ge ti ku u uto rak od go vo ri ti na zah tev Mi ni star stva ener ge ti ke o uvo |e wu dva sa ta jef ti ne stru je dnev no, na ko ji je, ka ko je re kla mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi}, „Ele kro pri vre da Sr bi je„ da la po zi ti van od go vor, ali je ume sto to ga nad le `nom mi ni star stvu upu }en no vi pred log olak {i ca, ko ji ma bi tre ba lo da bu du ob u hva }e ni svi po tro {a ~i elek tri~ ne ener gi je. Na i me, iz AERS-a je uka za no na to da se tra `i lo re {e we ko je }e, do pri me ne so ci jal nih ka ra ta, obez be di ti sli~ ne po god no sti i za tre }i nu si ro ma {nih po tro {a ~a elek tri~ ne ener gi je ko ji ni su ob u hva }e ni pred lo `e nim iz me na ma – {to zna ~i isti uslo vi i za vla sni ke jed no ta rif nih i dvo ta rif nih bro ji la.

Naj vi {e dvo ta rif nih brojila u Be o gra du Po re ~i ma po zna va la ca si tu a ci je, naj vi {e do ma }in sta va u na {oj ze mqi ko ja stru ju me re dvo ta rif nim bro ji li ma ima u Be o gra du – vi {e od 80 od sto, u Voj vo di ni ih je oko 50 pro ce na ta, a na ju gu Sr bi je sve ga 20 od sto do ma }in sta va ima dvo ta rif na bro ji la.

Da kle, na od go vor }e se jo{ ~e ka ti, a ka ko je iz ja vio po mo} nik mi ni stra za ener ge ti ku De jan Tri fu no vi}, u ne ko li ko na red nih da na jav nost }e bi ti oba ve {te na o de ta qi ma uvo |e -

wa do dat na dva sa ta jef ti ni je elek tri~ ne ener gi je to kom da na za gra |a ne. On je uka zao na to da su u to ku kon sul ta ci je re sor nog mi ni star stva i Agen ci je za ener ge ti ku o uvo |e wu do -

dat nih olak {i ca za jef ti ni ju stru ju ko ji ob u hva ta sve po tro {a ~e u Sr bi ji, ukqu ~u ju }i i one ko ji ima ju jed no ta rif na bro ji la.

I dok raz go vo ri i kon sul ta ci je o to me tra ju, jef ti ni ji ki lo va ti i da qe se „bro je” sa mo no }u, od 23 do 7 ~a so va. U o~e ki va wu od lu ke da to bu de mo gu }e i dva sa ta to kom da na, jo{ uvek se ne zna ter min ka da bi stru ja bi la jef ti ni ja. Na i- me, iako je za mno ge gra |a ne uvo | e w e jef ti n ih ki l o va ta to kom da na no vi na, oni ma lo sta ri ji si gur no se se }a ju da je ta kva prak sa va `i la pre vi {e od dve de ce ni je. Ta da je uglav nom, jef ti ni ja stru ja to kom da na bi la od 14 do 16 sa ti, {to je mno gim gra |a ni ma od go va ra lo jer su se ta da vra }a li s po sla. Od ta da do da nas mno go se to ga iz me ni lo, pa i rad no vre me, te se sa da uglav nom ra di od 9 do 17 ~a so va, pa dva sa ta jef ti ne stru je u do ba kao i ra ni je ne bi do ne la mno go ko ri sti ve }i ni gra |a na.

D. Mla |e no vi}

Radnici u {trajku, firma u ste~aju

Nad zre wa nin skim pred u ze }em “Mi nel Fe po”, ~i ji su rad ni ci u uto rak stu pi li u ge ne ral ni {trajk zbog ne is pla }e nih za ra da i ne re gu li sa nog pen zi o nog i zdrav stve nog osi gu ra wa, ju ~e je u Pri vred nom su du u Zre wa ni nu otvo ren ste ~aj ni po stu pak. Su di ja Ra do mir Ra doj ~i} je, obra zla `u }i ta kvu od lu ku, ka zao da su is pu we ni svi uslo vi za uvo |e we ste ~a ja jer je ra ~un “Mi ne la Fe po” u ne pre kid noj blo ka di du `e

jer je i to pred u ze }e u ka ta stro fal noj po slov noj si tu a ci ji, ban ka je po ku {a la da to u~i ni pre ko jem ca. Is po sta vi lo se da su po ku {a ji bi li bez u spe {ni, po {to ni je mo gla ak ti vi ra ti me ni ce jer su svi ra ~u ni “Mi ne la Fe po” u blo ka di du `e od go di nu, i to na iz nos ve }i od 600 mi li o na di na ra.

Na pret hod nom ro ~i {tu u zre wa nin skom Pri vred nom su du, odr `a nom 12. sep tem bra, prav ni za stup nik te fir me Mi lu tin Mi -

BEZ DO GO VO RA SIN DI KA TA I MI NI STRA QA JI ]A O OB U ZDA VA WU PO SKU PQE WA

Dr`ava (ne) mo`e narediti obarawe cena Mi ni star tr go vi ne Ra sim Qa ji} iz ja vio je ju ~e da je dr `a va is cr pla go to vo sav ar se nal me ra ko je su joj na ras po la ga wu ka da je re~ o ne sta {i ca ma i po sku pqe wi ma osnov -

Qa ji} je ka zao da }e pred stav ni ci Mi ni star stva u pe tak po ~e ti se ri ju raz go vo ra s pro iz vo |a ~i ma uqa, {e }e ra, mle ka i mle~ nih pro iz vo da, me sa, ali i ve li kim tr go vin skim lan ci ma, po sle ~e ga }e bi ti do ne te no ve me re.

Pred sed nik SSSS-a Qu bi sav Or bo vi} re kao je da sin di ka ti ne od u sta ju od na ja vqe nih pro te sta i da se sa mo raz ma tra da tum wi ho vog po ~et ka, ali i iz ra zio na du da }e us pe ti da do |u do re {e wa.

– Raz go vor ko ji smo da nas ima li s mi ni strom vo di ka re {a va wu pro ble ma... da li }e mo to us pe ti da re {i mo, o~i to ni je pi ta we sa mo Mi ni star stva i nas kao sin di ka ta, pi ta we je pro iz vo |a ~a – ka zao je Or bo vi}.

Ka ko je is ta kao, „po sto je dva na ~i na da bi gra |a ni Sr bi je mo gli pre `i ve ti je dan me sec – je dan je da se ce ne vra te, a dru gi je da se pla te po ve }a ju”, a tre }a op ci ja su „iz la sci na uli ce, pa dok ne ko ne bu de po pu stio u sve mu to me”.

– Mi slim da gra |a ni, rad ni ci Sr bi je, ne ma ju ni mo gu} no sti ni ti pra va da po pu ste u ovom slu ~a ju – ka zao je E. Dn. Or bo vi}.

Uvoz uqa, {e }e ra...

Qa ji} je uka zao na to da Vla da Sr bi je, osim bes ca rin skog uvo za 20.000 to na uqa, raz ma tra i mo gu} nost uvo za jo{ ne kih na mir ni ca, za vi sno od si tu a ci je na tr `i {tu.

Ka ko je is ta kao, je di na po sle di ca to ga {to su ne ki pro i z v o | a ~ i ura d i l i mo `e bi ti pad tra `we, a da dr ` a v a bes c a r in s kim uvo zom omo gu }i auto mat sko sme we we ce ne tih pro iz vo da. nih na mir ni ca, a iz Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je su po ru ~i li da ne od u sta ju od na ja vqe nog pro te sta.

Qa ji} je, na kon sa stan ka s pred sed ni kom SSSS-a Qu bi sa vom Or bo vi }em, po ru ~io da je dav no pro {lo vre me ka da je

dr `a va kon tro li sa la ce ne i da bi vra }a we na ta kav si stem zna ~i lo da Sr bi ja sta je u red onih ze ma qa ko je ne na me ra va ju da idu ka EU i Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci ji.

– Pi tam sve {ta dr `a va re al no mo `e ura di ti ako ho }e da po {tu je ne ke ele men tar ne

prin ci pe tr `i {ne pri vre de i eko no mi je i slo bod nog tr `i {ta? – na gla sio je Qa ji}, i do dao da „mi ne `i vi mo u Ti to vo vre me da mo `e mo li mi ti ra ti i kon tro li sa ti ce ne svih `i vot nih pro iz vo da ko ji se po ja vqu ju na tr `i {tu”.

„Ju go re me di ji” pre te is kqu ~e wem stru je Po kret „Rav no prav nost„, ko ji oku pqa rad ni ke pro pa lih zre wa nin skih fir mi, oce nio je da se tre nut ni mo del pri va ti za ci je po ka zao ka ta stro fal nim po ov da {wu in du stri ju, stva ra ju }i “za ~a ra ni krug” ko ji se sa sto ji u pro da ji i pre pro da ji pred u ze }a. Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Po kre ta „Rav no prav nost„ Alek san dar Sto ja no vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re upo zo rio na to da je “[in voz” pred li kvi da ci jom, da se skro ba ra IPOK pro da je na “par ~e” a da se Fa bri ci le ko va “Ju go re me di ja” pre ti se ~om stru je, iako }e to zna ~i ti ka ta stro fu jer }e bi ti uni {te ne si ro vi ne i le ko vi ko ji se ~u va ju pod spe ci jal nim uslo vi ma.

– Ne ki od bit nih od go vo ra da nas se kri ju iza onog ko “par ~a” fa bri ke i se ~e stru ju, i {ta ti me do bi ja. Ni je ta~ no da lo kal na vlast ne ma in ge ren ci je ve} je re {e we da vi {e ne bu du sle pi po slu {ni ci svo jih ga zda u Be o gra du i No vom Sa du – ka zao je Sto ja no vi}. od go di nu, a fir ma ni je iz mi ri la ni oba ve ze pre ma po ve ri o ci ma.

Za ste ~aj nu uprav ni cu ime no va na je An dri ja na @i va no vi} iz Ze mu na, po {to ona tu ulo gu oba vqa i u fir ma ma }er ka ma “Mi ne la Fe po” – “Mi nel elek tro o pre ma” i “Teh no di zajn”, obe iz Rip wa, u ko ji ma se, ta ko |e, vo di ste ~aj ni po stu pak.

Ste ~aj u zre wa nin skoj fir mi, ko ja je ne ka da bi la u vla sni {tvu srp skog bi zni sme na Ne na da Po po vi }a a ko ju je pre iz ve snog vre me na zva ni~ no pre u zeo ru ski kon zor ci jum, otvo ren je na pred log Ko mer ci jal ne ban ke jer je “Mi nel Fe po” bio je mac-pla tac za pred u ze }e “Mi nel tran sfor ma to ri” iz Rip wa ko je je od te ban ke uze lo kre dit od tri mi li o na evra. Ali, po {to svo ja po tra `i va wa ni je mo gao na pla ti ti od glav nog du `ni ka

la ko vi} je na veo da bi s od lu kom o uvo |e wu ste ~a ja tre ba lo sa ~e ka ti dok ne bu de po zna ta sud bi na glav nog du `ni ka – pred u ze }a “Mi nel tran sfor ma to ri”, u ko jem je Pri vred ni sud u Be o gra du otvo rio ta ko zva ni pret hod ni ste ~aj ni po stu pak. U me |u vre me nu, u tom pred u ze }u je ras ki nut ku po pro daj ni ugo vor s kup cem “Mi nel tra fo” iz Mla de nov ca, pa su “Mi nel tran sfor ma to ri” pre {li u ru ke Agen ci je za pri va ti za ci ju, a po sle ~e ga je sud od lu ~io da ob u sta vi pret hod ni ste ~aj ni po stu pak.

Prav ni za stup nik Ko mer ci jal ne ban ke Zdrav ko ]o si}, me |u tim, sma trao je da sve to ni je bit no za od lu ~i va we o uvo |e wu ste ~a ja u “Mi nel Fe po” jer se ra di o za seb nom prav nom su bjek tu ko je je pre u ze lo ulo gu jem ca. @. Ba la ban

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

113,3199

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 115,6325

118,2920

112,9730

Australija

dolar

1

89,7369

91,5683

93,6744

89,4622

Kanada

dolar

1

89,2282

91,0492

93,1433

88,9551

Danska

kruna

1

15,1934

15,5035

15,8601

15,1469

Norve{ka

kruna

1

15,3398

15,6529

16,0129

15,2929

[vedska

kruna

1

13,2228

13,4927

13,8030

13,1824

[vajcarska

franak

1

93,6296

95,5404

97,7378

93,3430

V. Britanija

funta

1

141,6675

144,5587

147,8836

141,2338

SAD

dolar

1

87,8448

89,6376

91,6993

87,5759

Kursevi iz ove liste primewuju se od 03. 10. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BB Minakva, Novi Sad

3,52

6.500

195.000

Soja protein, Be~ej

2,98

449

2.859.320

Galenika Fitofarmacija, Zemun

1,42

2.150

43.000

AIK banka, Ni{

0,74

1.360

4.273.310

0,48 Promena %

23.000 Cena

621.000 Promet

Novosadski sajam, Novi Sad

-16,67

500

98.000

Luka Dunav, Pan~evo

-15,65

1.940

19.400

Iritel, Beograd

-10,78

240

48.000

Bambi Banat, Beograd Pet akcija s najve}im padom

BIP u restrukturirawu, Beograd Imlek, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-3,23

30

12.000

-2,57 Promena %

2.922 Cena

247.532 Promet

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,74

1.360

4.273.310

NIS, Novi Sad

0,16

621

60.133.513

Komercijalna banka, Beograd

-0,66

904

1.721.141

Imlek, Beograd

-2,57

2.922

247.532

Soja protein, Be~ej

2,98

449

2.859.320

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

502

220.378

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

420

1.134.219

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.595

0,00

2.120

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,98

4.345

225.950

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.448

0,00

723.765

Tigar, Pirot

0,00

211

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-0,25

395

19.750

621

60.133.513

Soja protein, Be~ej

2,98

449

2.859.320

113

Promena %

0,00

0,16

0,00

Naziv kompanije

Galenika Fitofarmacija, Zemun

NIS, Novi Sad

Akoteks, Ada

BELEX 15 (431,91 0,01)

Sremput, Ruma

0,00

951

280.545

BB Minakva, Novi Sad

3,52

6.500

195.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

NA POMOLU DVE VELIKE INVESTICIJE U VOJVODINI

Fin ci u Zre wa nin ula `u po la mi li jar de evra Dva ve li ka svet ska in ve sti to ra su na ko rak od pot pi si va wa ugo vo ra o in ve sti ra wu u Voj vo di nu, a ka ko „Dnev nik„ sa zna je, u Zre wa nin }e ulo `i ti Fin ci a u Srem sku Mi tro vi cu Ame ri kan ci.

I je dan i dru gi grad su prak ti~ no eko nom ski pro ble mi pa ne tre ba ni go vo ri ti o to me od ka kvog }e zna ~a ja za wih, kao i za pri vre du Voj vo di ne i Sr bi je, bi ti te in ve sti ci je i rad na me sta ko ja }e bi ti otvo re na.

Zre wa nin }e usko ro do bi ti jed nu od naj zna ~aj ni jih i naj vred ni jih stra nih in ve sti ci ja u Sr bi ji i Voj vo di ni, ko ja se pro ce wu je na oko 500 mi li o na evra, a ka ko „Dnev nik” sa zna je, ra di se o ula ga wu jed ne ve li ke kom pa ni je iz Fin ske.

Ka ko „Dnev nik„ ta ko |e sa zna je, Fin ci pla ni ra ju da u zre wa nin skoj in du strij skoj zo ni iz gra de po go ne na par ce li od 80 hek ta ra, a ugo vor o toj in ve sti ci ji mo gao bi bi ti pot pi san ve} do kra ja ovog me se ca. Ne zva ni~ no nam je pro tvr |e no da je ta in ve sti ci ja go to vo si gur na te da se ~e ka sa mo zva ni~ no sta vqa we pa ra fa.

Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla|an Dinki} na ja vio je da }e u na red nih me sec da na Vla da pot pi sa ti 24 ugo vo ra sa sred wim i ne {to ma lo ve }im pred u ze }i ma.

On je pre ci zi rao da se raz go va ra s jed nom od naj ve }ih svet skih kom pa ni ja u obla sti la ke in du stri je za ogrom nu in ve sti ci ju u Vra wu, s jed nom evrop skom kom pa ni jom ko ja pro iz vo di auto-kom po nen te o ula ga wu u Zre wa ni nu, ko ja bi u pr voj fa zi ulo `i la 300 mi li o na evra, a u dru goj jo{ 200 mi li o na.

Sve mawe radnih mesta Uku pan broj za po sle nih u Sr bi ji na kra ju av gu sta pro ce wu je se na 1.725.960, {to je 0,2 od sto ma we u od no su na pret hod ni me sec, na ve de no je u no vom bro ju ~a so pi sa „Kon junk tur ni tren do vi”, ko ji iz da je Pri vred na ko mo ra Sr bi je. To je i 1,1 od sto ma we u od no su na od go va ra ju }i me sec 2011.

Naj ve }i pad za po sle no sti u av gu stu, u od no su na isti me sec la ne, evi den ti ran je u obla sti pri vat nog pred u zet ni {tva, u pre ra |i va~ koj in du stri ji, sa o bra }a ju i skla di {te wu i stru~ nim, na u~ nim, ino va ci o nim i teh ni~ kim de lat no sti ma.

Naj ve }i rast bro ja za po sle nih u ovom pe ri o du za be le `en je u tr go vi ni, obra zo va wu i dr `av noj upra vi.

Ne za po sle nih oso ba je po sled weg da na av gu sta ukup no bi lo 751.579, {to je 0,14 od sto ma we ne go u pret hod nom me se cu. Ta ko |e, to je 0,75 po sto, ili oko 5.500 qu di, vi {e ne go u istom me se cu pret hod ne go di ne.

Sto pa re gi stro va ne ne za po sle no sti za av gust iz no si 28,3 od sto i ni je se zna ~aj ni je me wa la u po re |e wu s pret hod nim me se com.

– Jed na ame ri~ ka kom pa ni ja za po sli }e 500 qu di u Srem skoj Mi tro vi ci, a raz go va ra se o mo gu} no sti da se gra di so lar ni park ogrom ne sna ge na ju gu Sr bi je s ita li jan skim ko zor ci ju mom i da

se kod nas pro iz vo de kom po nen te za so lar ne pa ne le – re kao je mi ni star.

Din ki} je iz ra zio o~e ki va we da }e s ru skim part ne rom do kra ja go di ne bi ti za vr {en kom ple -

tan aran `man o ula ga wu u @e le za ru „Sme de re vo”, ali ni je `e leo da pre ci zi ra o ko joj je kom pa ni ji re~ dok se taj po sao ne re a li zu je.

– @e le za ra „Sme de re vo„ je naj ve }i pro blem srp ske pri vre de jer je gu bi tak ka da bi ra di la u ovoj si tu a ci ji 170 mi li o na evra go di {we, a ako je odr `a va mo u ovom sta wu ka kvom je sa da vi {e od 100 mi li o na – re kao je on, i do dao da }e bi ti po treb na do dat na ula ga wa u po kre ta we pe }i.

Din ki} je na ja vio i da }e s pot pred sed ni kom Vla de Aleksandrom Vu~i}em usko ri i}i u Abu Da bi, od no sno Uje di we ne Arap ske Emi ra te, jer su oni za in te re so va ni da ula `u u na {u agro ind su tri ju i in du stri ju na o ru `a wa.

Po we go vim re ~i ma, Vla da }e u na red noj go di ni, ra di po kri va wa bu xet skog de fi ci ta pro da va ti deo dr `av ne imo vi ne ko ja ni je u funk ci ji, kao {to je po qo pri vred no ze mqi {te ko je se ne ob ra |u je, ali i jav na pred u ze }a ko ja ima ju kon ku ren ci ju na tr `i {tu i gu be ko rak s wom.

Din ki} je ka zao da je za pro da ju Te le ko ma “Sr bi ja” ako po sto ji do bra po nu da, od no sno ako ce na ne bu de is pod 2,5 mi li jar de evra za 100 od sto ka pi ta la. Ti me bi smo, sma tra on, “do bi li pre dah” da ne mo ra mo da se za du `u je mo na do ma }em tr `i {tu po vi so kim ka ma ta ma.

On je na veo i da se ne }e pro da va ti pred u ze }a s dr `av nim mo no po li ma kao {to su EPS, Aero drom, “Po {ta Sr bi je” ili “@e le zni ce Sr bi je”. @. Balaban

~etvrtak4.oktobar2012.

5

NOBELOVAC POL KRUGMAN U BEOGRADU

Sr bi ja ni je naj go ra, ali...

– Sr bi ja i da qe naj bo qe iz gle de ima na evrop skom tr `i {tu, ali u rob noj raz me ni tre ba da ko ri sti pri li ke ko je joj se uka `u u Azi ji i dru gim re gi o ni ma – oce nio je ju ~e no be lo vac Pol Krugman.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle pre da va wa ko je je odr `ao srp skim zva ni~ ni ci ma, pri vred ni ci ma i eks per ti ma, re kao da je ge o- gra fi ja vr lo bit na pa zbog to ga sa ve tu je da se eko no mi ja Sr bi je vi {e usme ri ka evrop skom tr `i {tu.

Krug man je, na pi ta we ka ko ko me na ri {e eko nom ske me re Vla de Sr bi je, od go vo rio oba zri vo jer, ka ko je uka zao, bio je u pri li ci da pa `qi vo slu {a o to me, ali ne i da do no si oce ne, kao i da ne ma pa ra me tre ko ji bi mu to omo gu }i li.

– Ni ste u naj go roj si tu a ci ji, ima i ze ma qa ko je su u mno go go rem po lo `a ju, re ci mo da je va {a si tu a ci ja sli~ na onoj u Gr~ koj – re kao je Krug man.

On je oce nio da je srp ski di nar joj uvek pre ce wen, i pre po ru ~io da dr `a va po dr `i ku pov nu mo} sta nov ni {tva.

– Sr bi ja ima svo ju va lu tu ko ja je do sta de val vi ra la. To ge ne ral no ni je lo {e jer po ve }a va kon ku rent nost ze mqe – re kao je Krug man, ko ji je odr `ao pre da va wu u ho te lu „Ha jat”.

On je uka zao na to da je Sr bi ja u spe ci fi~ noj si tu a ci ji

jer ni je u Evrop skoj uni ji, ali se ma kro e ko nom skim kre ta wi ma sta we u ze mqi ne raz li ku je od sta wa u pe ri fer nim evrop skim eko no mi ja ma, po put Le to ni je.

Do dat na ote `a va ju }a okol nost za po di za we kon ku rent no sti u Sr bi ji je, po Krug ma no voj oce ni, {to je sko ro sav dug ze mqe u evri ma.

– Da ne ma tog du ga, mo gli bi ste de val vi ra ti di nar i

po ve }a ti kon ku rent nost – re kao je Krug man.

Po dr `a va we ja kog di na ra je, ka ko do dao, po ku {aj da se od lo `i ja ~a we kon ku rent no sti, {to je pro blem za ze mqu ko ja ima ve li ki de fi cit.

U vre me eko nom ske kri ze, ka ko je pred lo `io, dr `a va mo ra da po dr `i ku pov nu mo} sta nov ni {tva, jer je o~i gled no da me re {ted we ni su da le re zul tat u Gr~ koj.

Po Krug ma no vim re ~i ma, de {a va wa u eko no mi ja ma evrop skih ze ma qa uve li ko za vi se od od lu ka Evrop ske cen tral ne ban ke i Ne ma~ ke.

6

dru[tvo

~etvrtak4.oktobar2012.

UNIVERZITET U NOVOM SADU DOMA]IN ME\UNARODNE KONFERENCIJE ERASMUS MUNDUS – IDEA PROJEKTA

Jedini iz Srbije u promociji evropskog obrazovawa Uni ver zi tet u No vom Sa du je pro te kla dva da na bio do ma }in ^e tvr te re gi o nal ne kon fe ren ci je u okvi ru pro jek ta pro mo ci je evrop skog vi so kog obra zo va wa pod na zi vom „Brin ging the Era smus Mun dus com mu nity to get her to Dis se mi na te, Ex chan ge and Act” (EMiDEA). Pro je kat je tro go di {wi i re a li zu je se do av gu sta 2014. go di ne, pod okri qem Era zmus Mun dus ak ci je 3, ~i ji je osnov ni ciq da pro mo vi {e vred no sti evrop skog vi so kog obra zo va wa {i rom sve ta, kroz me re ko je po ve }a va ju atrak tiv nost Sta rog kon ti nen ta kao obra zov ne de sti na ci je i cen tra iz vr sno sti na svet skom ni vou.

va ma raz vo ja Era zmus Mun dus pro gra ma oku pi la oko 60 pred stav ni ka part ner skih in sti tu ci ja i dru gih u~e sni ka, a otvo rio ju je pro rek tor UNS-a prof. dr Pa vle Se ke ru{. No vo sad ska, kao i osta le po me nu te kon fe ren ci je u okvi ru ovog evrop skog pro jek ta ba ve se ana li zom struk tur nih pro me na u Era zmus Mun dus pro gra mi ma uz otvo re nu di sku si ju i raz me nu in for ma ci ja o do sa da {wem funk ci o ni sa wu raz li ~i tih pro gra ma mo bil no sti stu de na ta, aka dem skog i ne na stav nog oso bqa, ana li zi ra ju se pri me ri naj bo qe prak se, mo gu }i, kao i po sto je }i pro ble mi i re {e wa u wi ho voj re a li za ci ji.

Me |u 16 pu no prav nih u~e sni ka i tri pri dru `e na part ne ra u pro jek tu EM-iDEA je 12 uni ver zi te ta i vi {e uni ver zi tet skih aso ci ja ci ja i mre `a, a Uni ver zi tet u No vom Sa du je di ni je u~e snik iz Sr bi je i re gi o na Me |u ukup no 16 pu no prav nih u~e sni ka i tri pri dru `e na part ne ra u pro jek tu EM-iDEA je 12 uni ver zi te ta i vi {e uni ver zi tet skih aso ci ja ci ja i mre `a, a Uni ver zi tet u No vom Sa du je di ni je u~e snik iz Sr bi je i re gi o na. Od ukup no {est pro jekt nih kon fe ren ci ja, ko je se odr `a va ju od no vem bra pro {le go di ne do ju la 2013, do sa da su odr `a ne tri: u Gen tu (Bel gi ja), Lun du ([ved ska) i Viq nu su (Li tva ni ja), ~e tvr toj je sad bio do ma }in Uni ver zi tet u No vom Sa du, a sle de ova kvi sku po vi u Va len si ji ([pa ni ja) i Bor dou (Fran cu ska). Pre kju ~e je, u su sret tom zna ~aj nom me |u na rod nom sku pu, na UNS-u upri li ~en pri prem ni sa sta nak u~e sni ka, dok je glav ni do ga |aj, ju ~e ra {wa kon fe ren ci ja o per spek ti -

Sku pu u No vom Sa du su, osim pred stav ni ka Uni ver zi te ta u Bor dou (Fran cu ska) ko ji je ko or di na tor pro jek ta EM-iDEA, pri su stvo va li i pred stav ni ci osta lih ~la no va kon zor ci ju ma: uni ver zi te ta „So fi ja An ti po li” u Ni ci (Fran cu ska), u Gen tu (Bel gi ja), Bo lo wi (Ita li ja), Va len si ji i De u stu ([pa ni ja), Viq n u s u, No vom Sa du i Kon kor di ja uni ver zi te ta (Ka na da), te ve li kih me |u na rod nih uni ver zi tet skih aso ci ja ci ja – Ko i m b ra gru p e i San tan der gru pe iz Bel gi je, Aso ci ja ci je uni ver zi te ta Gru po Mon te vi deo (Uru gvaj), Afri~ ke mre `e za in ter na ci o na li za ci ju obra zo va wa iz Ke ni je kao i ko or di na to ri dru gih Era zmus Mun dus pro je ka ta.

V. ^.

OBUSTAVQEN POZIV ZA UKQU^IVAWE PRIVATNIH KLINIKA U VANTELESNU OPLODWU

Novi tender za vi{e parova Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we ot ka zao je jav ni po ziv za ukqu ~i va we pri vat nih kli ni ka u po stu pak van te le sne oplod we ko ji je bio ob ja vqen ne dav no. To je po no vqe ni ten der jer je onaj ko ji je bio ras pi san pre ne {to vi {e od me sec da na po ni {ten po {to ni jed na od tri usta no ve ko je su ta da kon ku ri sa le ni je do sta vi la

MINISTARSTVO FINANSIJA VRA]A NOVAC ZA REGISTRACIJU

Gra|ani platili ukinute takse Od re |e ni broj vla sni ka vo zi la (fi zi~ kih i prav nih li ca) ko ji su 1. ok to bra gre {kom upla ti li uki nu te tak se mo gu po vra ti ti no vac pre ko te ri to ri jal no nad le `ne je di ni ce Upra ve za tre zor,

sa op {ti lo je Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de.

Da bi se po vra }aj oba vio na naj ra ci o nal ni ji i naj ma we op te re }u ju }i na ~in po upla ti o ce, po treb no je da se obra te Upra vi za tre zor, ko ja }e im obez be di ti po dva pri mer ka obra sca Zah te va za po -

vra }aj vi {e upla }e nih jav nih pri ho da za re gi stra ci ju mo tor nih vo zi la, ko ja tre ba da se po pu ne i pre da ju na {al te ru.

Zah tev se mo `e pre u ze ti i sa saj ta Mi ni star stva fi nan si ja i pri vre de www.mfp.gov.rs. Uz zah tev, po treb no je da se pod ne se i ori gi nal uplat ni ce ko jom je iz vr {e na po gre {na upla ta.

Pri li kom pre da je zah te va, po treb no je da se da na uvid li~ na kar ta ili pa so{, oda kle se mo `e is kon tro li sa ti je din stve ni ma ti~ ni broj gra |a na. Upra va za tre zor vra ti }e no vac upla tom na te ku }i ra ~un pod no si o ca zah te va. Zah te vi se mo gu pod no si ti u svim unu tra {wim je di ni ca ma Upra ve za tre zor, za kqu~ no s 15. ok to brom 2012. Po sle na ve de nog da tu ma, zah te vi za po vra }aj do sta vqa }e se, na uobi ~a jen na ~in, nad le `noj Po re skoj upra vi.

ko jim bi bi lo omo gu }e no da se u pri vat nim kli ni ka ma ra di van te le sna oplo wa za 400 pa ro va – ka `e pi-ar RF ZO-a Sa wa Mi ro sa vqe vi}. – No vi ten der }e bi ti ras pi san ve} ove ne de qe. Ra di se o we go vom od la ga wu za sve ga de se tak da na, ali za to }e ve }i broj pa ro va bi ti ukqu ~en u po stu pak van te le sne oplod we o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa.

Pri vat ni ci tra `e da im RF ZO upla ti 3.000 evra ~im `e na u|e u pro gram van te le sne oplod we, a ne da im se pla }a po za vr {e nim fa za ma po stup ka is prav nu do ku men ta ci ju. Pre ras pi si va wa po no vqe nog ten de ra bi lo je re ~i da }e o tro {ku dr `a ve pri vat nim usta no va ma bi ti omo gu }e na van te le sna oplod wa za 350 pa ro va.

– U me |u vre me nu se po ve }a la li sta ~e ka wa pa ro va na taj po stu pak u dr `av nim usta no va ma pa je od lu ~e no da se pri vre me no ob u sta vi ten der i ras pi {e no vi

Vi {e me se~ na ~e ka wa na van te le snu oplod wu u dr `av nim bol ni ca ma pri mo ra la su nad le `ne na to da ob no ve sa rad wu s pri vat ni ci ma. Do sre di ne pro{le go di ne pa ro vi su bi li upu }i va ni na van te le snu oplod wu u {est pri vat nih kli ni ka.

In te re so va we pri vat ni ka za ukqu ~i va we u van te le snu oplod wu o tro {ku zdrav stve -

nog osi gra wa ovaj put je opa lo.

Oni tra `e da im RF ZO upla ti 3.000 evra ~im `e na u|e u pro gram van te le sne oplod we, a ne da im se pla }a po za vr {e nim fa za ma po stup ka.

– De fi ni sa li smo pla }a we pri vat nim kli ni ka ma po za vr {e nim fa za ma po stup ka, a ne

da im pla ti mo po sva koj pa ci jent ki wi ko ja u|e u pro c e d u r u, bez ob zi ra na to da li je za trud ne la ili sta la na ne koj od tri fa ze, a sve da bi se no vac iz zdrav s tve n e ka se tro {io ra ci o nal no. Ra ni je se pla }a l o po za p o ~ e t oj oplod wi, pa ka da `e na u|e u kli ni ku, po~ ne da joj se ra di sti mu l a c i j a ovu l a c i j e, to se ve} sma tra lo da je u pro gra mu i za wu je dr ` a v a pla } a l a 3.000 evra. Me |u tim, da li je woj do kra ja za vr {e na van te le sna ili ne, Fond ni je znao. Zbog to ga je ove go di ne RF ZO od lu ~io da pla }a po oba vqe noj fa zi, {to zna ~i da bi pri vat ni ci do bi ja li ono li ko nov ca ko li ko su od van te le sne oplod we ura di li – ka `e Sa wa Mi ro sa vqe vi}.

J. Barbuzan

SRBI IMAJU NAJKRA]I @IVOTNI VEK NA ZAPADNOM BALKANU

@ene u regionu `ive du`e od mu{karaca Po po sled wim is tra `i va wi ma Uje di we nih na ci ja o pro se~ nom `i vo tu sta nov ni ka Za pad nog Bal ka na, Sr bi `i ve naj kra }e a Al ban ci naj du `e. Na i me, is tra `i va we po ka zu je da u Sr bi ji, gde je pro sek `i vqe wa 74 go di ne, `e ne u pro se ku `i ve du `e od mu {ka ra ca, i to za go to vo pet go di na. Pro se ~an vek mu {ka ra ca u Sr bi ji je 71,8 a `e na 76,3 go di na. U isto vre me pro se ~an `i vot ni vek u Al ba ni ji je 76,4 go di na, ali i ta mo `e ne u pro se ku `i ve {est go di na du `e od mu {ka ra ca.

Iza Al ba ni je je Hr vat ska, gde je pro se ~an `i vot ni vek 75,7 go di na i gde `e ne `i ve u pro se ku se dam go di na du `e od mu {ka ra ca. U BiH je pro se~ ni `i vot ni vek 74,9 go di ne, a `e ne u pro se ku pet go di na na d`i ve mu {kar ce. Pro se ~an `i vot ni vek u Cr noj go ri je 72,4 go di ne a `e na 76,8.

U Ma ke do ni ji, u ko joj je pro se ~an `i vot ni vek 74,2 go di ne, `e ne `i ve pet go di na du `e od mu {ka ra ca. Od osta lih dr `a va u re gi ji Ju go i sto~ ne Evro pe naj du `e `i ve Gr ci, s pro se kom od 79,5 go di na, sle di

Slo ve ni ja sa 77,9 , Ma |ar ska sa 73,3 , Bu gar ska sa 73, Ru mu ni ja sa 72,5 i Tur ska sa 71,8 go di nom pro se~ nog `i vot nog ve ka.

No vi iz ve {taj UN o uz ra stu sta no vi{tva na Ze mqi ot kri va da }e do 2050. go di ne bi ti vi {e pen zi o ne ra ne go de ce jer }e broj sta ri jih od 60 go di na do sti }i ci fru od dve mi li jar de. U iz ve {ta ju se is ti ~e i to da }e broj sto go di {wa ka do 2050. go di ne da se uve }a go to vo de set puta, i to sa sa da {wih 316.000 na tri mili o na.

Q. M.

LEP GEST PRVOG ^OVEKA NOVOG BE^EJA

Od nedeqe overa kwi`ica za decu i trudnice Ini ci ja ti va Mi ni star stva zdra vqa da se trud ni ci ma omo gu }i bes plat na zdrav stve na za {ti ta u na red na tri me se ca bi }e re a li zo va na sle de }e ne de qe, ka da stu pa ju na sna gu iz me ne i do pu ne Pra vil ni ka o ko ri {}e wu zdrav stve ne kwi `i ce.

Na i me, Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we pro {le ne de qe usvo jio je iz me ne i do pu ne Prav lni ka o ko ri {}e wu zdrav stve ne kwi `i ce ko jim je omo gu }e na zdrav stve na za {ti ta de ce do 18 go di na i trud ni ca na pe riod od tri me se ca.

Va qa pod se ti ti na to da se Mi ni star stvo zdra vqa na ova kvu ini ci ja ti vu od lu ~i lo zbog ~i we ni ce da ve li ki broj po slo da va ca ne pla }a re dov no zdrav stve ne do pri no se svo jim rad ni ci ma pa da zbog to ga de ca i `e ne osta ju bez ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce. Po po sled wim po da ci ma Po re ske upra ve, ~ak 55.000 fir mi tre nut no ne pla }a do pri no se za svo je za po sle ne. Ne zna se ko li ko je ta~ no trud ni ca u Sr bi ji bez zdrav stve nog osi gu ra wa, kao ni ko li ko de ce ne ma ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce zbog to ga {to wi ho vim ro di te qi ma ga zda re dov no ne pla }a do pri no se.

Q. M.

dnevnik

Predsednik op{tine poslu`ivao komunalce Pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej Sa {a [u }u ro vi} na sta vio je prak su svog pret hod ni ka, a da nas pot pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne Mi li vo ja – Mi {e Vre ba lo va, da or ga ni zu je ru ~ak za rad ni ke Jav nog pred u ze }a “Ko mu na lac” i tom pri li kom ih li~ no poslu `u je. Na tra di ci o nal nom Ru~ ku za hval no sti, no vo be ~ej ske rad ni ke su, osim [u }u ro vi }a, po slu `i va li i osta li naj vi {i op {tin ski ru ko vo di o ci, i to u znak za hval no sti ko mu nal ci ma {to su to kom ce le go di ne, a po seb no za vre me ma ni fe sta ci je “Ve li ko go spo jin ski da ni”, do pri ne li da No vi Be ~ej bu de je dan od naj ~i sti jih gra do va u Sr bi ji.

Pr vi ~o vek op {ti ne Sa {a [u }u ro vi} ka `e da se, za raz li ku od pret hod nih go di na, ka da su sa mo pred sed nik i we go va dva po mo} ni ka po slu `i va la rad ni ke JP “Ko mu na lac”, ovog pu ta u ak ci ju ukqu ~i lo ce lo op {tin sko ru ko vod stvo.

Pred sed nik [u }u ro vi} po slu `u je na Ru~ ku za hval no sti

– Ovo je ve} tra di ci o nal ni ru ~ak za sve one ko ji su vred no ra di li za vre me “Ve li ko go spo jin skih da na”. Na i me, mi ima mo naj lep {i kej na oba li Ti se i

ovi qu di ga odr `a va ju. A na {a ma ni fe sta ci ja je, izme |u osta log, po zna ta i po to me {to za vre me we nog tra ja wa ne mo `e te da vi di te ni jedan pa pi ri}

ba ~en na ze mqu. Go ste, ~im se pro bu de, ve} u ra nim ju tra wim ~a so vi ma do~e ka ~ist i ure |en grad. Po{to se hva li mo i ~i sto }om gra da, i ko li ~i nom i le po tom cve }a na jav nim po vr {i n a m a, mi s lim da naj m a w e {to ovi qu di za slu `u ju je ste da ih po~a sti mo na ovaj spe ci fi ~an na ~in – po ru ~io je [u }u rovi}.

Rad ni ce “Ko mu nal ca” Pi ro {ka La li}, Vu ko sa va Stoj {in i So fi ja Bla `in po ru ~i le su da je le po {to im op {tin ski ~el ni ci na ova kav na ~in is ka zu ju za hval nost.

– Ovo je ve li ka ~ast za me ne i sve mo je ko le ge. Za do voq ni smo {to je no vi pred sed nik op {ti ne na sta vio tra di ci ju ugo {}a va wa qu di ko ji se za i sta mak si mal no za la `u za to da grad to kom ce le go di ne slu `i No vo be ~ej ci ma na po nos zbog we go ve ~i sto }e i ure |e no sti – is ta kla je So fi ja Bla `in. @. Balaban

VESTI Isplata zaostalih jubilarnih nagrada – Op {ti na Sen ta je is pla ti la za o sta le ju bi lar ne na gra de za po sle ni ma u obra zov nim usta no va ma za 2009. go di nu da im po tra `i va wa ne bi za sta ri la, a pred vi |e no je da se do kra ja okro bra ili naj ka sni je do kra ja ove go di ne pro sve ta ri ma is pla te i ju bi lar ne na gra de za 2010. go di nu – sa op {tio je ju ~e pred sed nik sen }an ske op {ti ne Ru dolf Ce gle di.

No vac za is pla tu po me nu tih ju bi lar nih na gra da u bu xe tu za ovu go di nu ni je bio pred vi |en, ali je ne dav no usvo je nim re ba lan som za tu svr hu pred vi |e no {est mi li o na di na ra. Ce gle di je do dao da su ju bi lar ne na gra de za 2011. go di nu is pla }e ne iz ka se lo kal ne sa mo u pra ve, ali da Mi ni stra stvo pro sve te Sr bi je ni je re fun di ra lo taj no vac. Po Ce gle di je vim re ~i ma, ni je si gur no da }e ju bi lar ne na gra de za 2012. go -

di nu bi ti is pla }e ne do kra ja go di ne, ne go naj ka sni je do po lo vi ne idu }e, ali da se na sto ji da se su stig ne za o sta tak u is pla ti tih pri ma wa pro sve ta ri ma.

M. Mr.

O zaradama u prosveti idu}e nedeqe?

Mi ni star pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja @ar ko Ob ra do vi} o~e ku je pot pi si va we Pro to ko la o za ra da ma sa sin di ka ti ma pro sve te po ~et kom idu }e ne de qe.

– Taj pro to kol pod ra zu me va si gur nost ve za nu za is pla tu za ra da, po ve }a we za ra da od dva po sto u ok to bru i apri lu, oba ve zu dr `a ve da obez be di no vac za ju bi lar ne na gra de ko ji }e is pla }i va ti lo kal ne sa mo u pra ve, oba ve zu dr `a ve da is pla ti Sve to sav ske na gra de – is ta kao je Ob ra do vi}.

On je iz ja vio da }e u na red ne tri go di ne Mi ni star stvo za jed no sa sin di ka ti ma

ra di ti na iz ra di ured be ko jom bi se re {io pro blem ko e fi ci je na ta u pro sve ti.

Planina vojvode Putnika u Kanadi U Ka na di jo{ od 1918. go di ne deo pla ni ne iz me |u ka nad skih pro vin ci ja Al ber te i Bri tan ske Ko lum bi je no si na ziv po pr vom srp skom voj vo di Ra do mi ru Put ni ku. Sa da je ne ko li ko srp skih or ga ni za ci ja u Ka na di, ko je oku pqa ju oko 5.000 Sr ba i ne gu ju srp sku isto ri ju, kul tu ru i tra di ci ju, na pla ni ni Put nik ot kri lo spo men-plo ~u voj vo di Put ni ku.

Na plo ~i su na en gle skom ukle sa ne re ~i “Pla ni na Put nik na zva na je u znak ve~ nog se }a wa na mu {kar ce i `e ne iz sa ve zni~ kih oru `a nih sna ga Sr bi je i wi ho vog vo |e voj vo de Ra do mi ra Put ni ka (1847–1917)”.

Na sve ~a no sti u pod no` ju pla ni ne Put nik vi jo ri le su se za sta ve Ka na de, Sr bi je i Al ber te, naj ve }eg gra da u tom de lu Ka nade.

Q. M.

U DVODNEVNOJ KONTROLI PE[AKA

Na zebrama 294 gre{na

Tokom akcije poja~ane kontrole pe{aka u saobra}aju, prekju~e i ju~e, policija je na podru~ju grada sankcionisala 294 osobe, saop{tila je novosadska Policijska uprava. Od ovog broja 284 gra|ana je ka`weno nov~anom kaznom za prelazak preko kolovoza van obele`enog pe{a~kog prelaza na mawe od 100 metara od zebre, za prelazak preko ulice na crveno i za kori{}ewe mobilnog telefona u vreme prelaska preko kolovoza.

J. Z.

Festival „Biserna grana” u Futogu Festival narodnih no{wi i oglavqa „Biserna grana”, peti po redu, odr`a}e se u subotu 6. oktobra u Kulturno informativnom centru „Mladost” u Futogu, Ulica Cara Lazara 42. Program festivala po~iwe od 10 ~asova sa prodajnom izlo`bom „Fu-

to{ki bazar” na paltou KIC - a, gde }e posetioci mo}i da pogledaju i kupe rukotvorine majstora tradicionalnih zanata, zdravu hranu i suvenire. U 13 ~asova odr`a}e se predavawe o nevestinskim oglavqima, dok je za 16 sati zakazan mali poslepodnevni

Novosadska ~etvrtak4.oktobar2012.

Azil {tedi 113 miliona? pra vi li bi znis. Si mu li ra ju }i po vre de “^i sto }u” su tu `i li i po ne ko li ko pu ta. Uko li ko Grad ovom pro ble mu ne sta ne na put, pred u ze }e ko me pri pad ne nad le `nost nad lu ta li ca ma ima }e isti pro blem. Da li }e na ja vqe ni za vr {e tak azi la za pse lu ta li ce sa vra ta ski nu ti bri gu o is pla ti od {te ta a No vo sa |a ni ma obez be di ti si gur ni ju {et wu uli ca ma gra da?

N. Radman

Vi{e autobusa za zadu{nice Povodom Mihoqskih zadu{nica, koje pravoslavni vernici obele`avaju u subotu, bi}e poja~an prevoz ka Gradskom grobqu. Gradski prevoznik }e na liniji 14 uvesti zglobneumesto solo autobusa, a u slu~aju gu`ve bi}e uba~eni i vanredni polasci, od 8 do 16 ~asova.

Z. D.

Gra|anska {kola ra~unara Upis polaznika, za mesec oktobar, u „Gra|ansku {kolu ra~unara” u Mesnoj zajednici „Sowa Marinkovi}” traje do 8. oktobra. Prijave za kurs primaju se u prostorijama Mesne zajednice, Kej `rtava racije 4 ili na telefone 021/457-538 i 065/6519-477. [kola je namewena gra|anima starije i sredwe generacije, cena je 5.600 dinara, a kurs se mo`e platiti u dve rate. Po jedno mesto u svakoj grupi rezervisano je za samoahrane majke, za koje je {kolovawe besplatno.

G. ^.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

koncert. Revijalni program festivala, odnosno modna revija narodnih no{wi i kostima, kao i koncert Ansambla KIC „Mladost”, odr`a}e se u 19 ~asova u pozori{tu Centra. Ulaz na na sve programe je besplatan.

G. ^.

Ani~in tu`an kraj Dr Anica Savi}-Rebac, }erka Milana Savi}a, profesora Novosadske gimnazije i urednika Matice srpske, ro|ena je u Novom Sadu 4. oktobra 1892. Bila je intelektualno izrazito darovita, filozofiju je studirala u Be~u, a doktorirala u Beogradu posle Prvog svetskog rata. Tu se udala za Hasana Repca, Srbina

muslimanske vere, koji je sa srpskom vojskom pro{ao Albaniju.

Oti{li su da rade u Skopqe, gde su pretrpeli te{ko}e svake vrste. Hasan je posle rata biran za narodnog poslanika, ali je umro 1953. Slomqena nesre}om i nerazumevawem okoline, iste godine izvr{ila je samoubistvo u N. C. Novom Sadu.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

“^i sto }a” }e usko ro bi ti oslo bo |e na ne `e qe ne de lat no sti, hva ta wa pa sa i ma ~a ka lu ta li ca. Ko me }e pri pa sti ovaj po sao osta je da se vi di. “^i sto }i” }e lak nu ti, jer ne }e mo ra ti da bri ne o is pla ti od {te ta za uje de lu ta li ca, ko je su za go di nu i po da na iz ka se pred u ze }a iz vu kle 113 mi li on a di na ra.

Su ma bi bi la ma wa, da ni je bi lo ne kih “do vi tqi vih” No vo sa |a na, ko ji su od uje da pa sa na -

V remeploV

U SUBOTU

PO^ETAK MESECA VRATIO NAS 56 GODINA UNAZAD

Oktobar u gradu vru} kao 1956.

Poprili~no topla jesen zadesila je Novi Sad, pa se umesto u jaknama, gra|ani po ulicama mo gu vi deti u maji cama kratkih rukava i {ortsevima. Kako saznajemo iz Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda Srbije (RHZS) oktobar je u gradu zapo ~eo sa 27,9 stepeni Cel zi ju so vih, umesto uobi~ajena 22 stepena, ina~e karakteristi~ni za ovaj period pro{le godine. Po podacima sa saj ta RHZS, www.hidmet.gov.rs, oktobar u Novom Sadu bio je najtopliji 1956. godine, kada je, i to tre}eg dana tog meseca, apsolutni maksimum bio 30 stepeni. Kako je navedeno u ovoj republi~koj instituciji za pra}ewe klime, u gradu trenutno vlada topli talas, nastavak onog koji je zadesio grad tokom leta.

- Bilo je pet toplotnih talasa koji su se nastavili u septembru,

i sad je u toku {esti. To je nesvakida{we, jer se godi{we dese izme|u dva i ~etiri toplotna talasa - rekla je na~elnica

eqe i, po prognozi, traja}e i daqe. Pre je ovakvih talasa bilo mawe, sada ih ima izme|u dva i ~etiri. Nekad su trajali ime|u {est i osam dana, a sada je to prolongirano i na 10 dana - predo~ila je na{a sagovornica.

Po podacima sa sajta, najtoplija godina u Novom Sadu bila je 2000. kada je sredwa temperatura bila 13 stepeni, dok je najhladnija bila 1956. sa sredwom temperaturom od 9,5 stepeni.

Najvi{e ledenih dana, 47, Foto: R. Hayi} imala je 1987. godina, Odeqewa za klimatske proga najvi{e tropskih dana, 64, noze, informisawe i obuku bilo je 2003.

RHZS Jasminka Smailagi}.

Najvi{e tropskih no}i, osam, Dodala je da postoji zanimqi- imala je 2000. godina, koja je vo odstupawe, odnosno da je {est bila i najvedrija godina, sa 100 dana uzastopno temperatura dana ovakvog vremena, dok je vi{a od prose~ne masimalne najtmurnija bila 1972. (135 predvi|ene za taj dan, za preko dana). Smailagi} je objasnila da pet stepeni. To pripada se klima u Srbiji definitivno ekstremno toplim vrednostima. mewa i da postoji trend - Jo{ uvek smo u toplom tala- pove}awa letwih temperatura. su, koji je zapo~eo pro{le nedA. Jerini}

Naplata grejawa po starom „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Novosa|ani }e tokom predstoje}e grejne sezone, grejawe pla}ati kao i do sa da, od no sno po kvadratnom metru stambene povr{ine. Kako za Tawug ka`u iz Novosadske toplane, prelazak na naplatu prema utro{ku mogao bi da po~ne 2013. godine. Iz Toplane podse }a ju da je od lu ku o snab de va wu to plot nom

energijom iz toplifikacionog sistema grada, u kojoj je predvi|en prelazak na novi na~in naplate potro{we, Skup{tina gra da usvo ji la jo{ 2011. godine. Primena te odluke odlo`ena je dok ne budu ispuweni odgova ra ju }i for mal nopravni i tehni~ki uslovi.

J. Z.

„SUN^ANA JESEN @IVOTA”

Tra`i se najstariji sugra|ani U okviru manifestacije „Sun~ana jesen `ivota„, novosadski Crveni krst raspisuje konkurs za najstarijeg sugra|anina, za bra~ni par koji je najdu`e u braku i za najstarijeg aktivistu Crvenog krsta. Rok za prijave je 20. oktobar, a u zavisnosti od kategorije potrebno je pokazati li~nu kartu, ven~ani list ili ~lansku kwi`icu. Prijave se predaju u prostorijama Crvenog krsta, Ulica Pionirska 12, a informacije se mogu dobiti na telefon 6622-755 od 8 do 14 ~asova.

J. Z.

„DE^JA NEDEQA” DONELA KROS NA [TRANDU

Sto mali{ana na ciqu O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

U okviru manifestacije ”De~ja nedeqa”, ju~e su se na [trandu odr`ale trke za decu pred{kolskog uzrasta u organizaciji Saveza za {kolski sport i olimpijsko vaspitawe Grada. Preko sto mali{ana podeqeno je u nekoliko ekipa i svi su se trudili da budu najbr`i, a pobednici su ku}i poneli diplome.

Danas }e u 10.30, 11.30 i 12. 30 ~asova biti odr`ana edukativna poseta Prirodwa~kom muzeju, Radni~ka 20a. U 17 ~asova mali{ani }e mo}i da u~estvuju u kreativnoj radionici “Izrada maski” u Savezu organizacija za pomo} osobama ometenim u razvoju, Bate Brki}a 12, a na istoj adresi u 18 ~asova u Udru`ewu za podr{ku osobama sa daun sindromom bi}e odr`ana “Izlo`ba lepih slika”.

A. Va.

Fo to: B. Lu ~i}

8

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak4.oktobar2012.

NOVAC ZA ODR@AVAWE URBANOG MOBILIJARA UGLAVNOM POTRO[EN

GSP OPET O ELEKTRONSKOJ NAPLATI KARATA

Tender jo{ daleko

Ten der za elek tron ski si stem na pla te u jav nom pre vo zu jo{ ni je ras pi san, a za to se ~e ka sa gla snost Grad skog ve }a, sa op {te no je iz JGSP „No vi Sad”. Iz grad skog pre vo zni ka pod se }a ju da su do sa da, u vi {e na vra ta, bi li ras pi si va ni te de ri za na bav ku elek torn skog si ste ma na pla te, ali su oni zbog iz u zet no slo `e ne ten der ske do ku men ta ci je i zbog vi so kih zah te va po ni {ta va ni. Pred u ze }e, ka ko is ti ~u u GSP-u, ne }e da spu {ta kri te ri ju me i pra vi kom pro mi se, po {to `e li da do bi je naj bo qu po nu du jer }e mo der ni za ci ja si ste ma na pla te bi ti osno va za da qe osa vrem wa va we uslu ga ja vog pre vo za.

U sa op {te wu grad skog pre vo zni ka se ka `e da elek tron ski si stem na pla te ka ra ta u sve tu do bro funk ci o ni {e, pa se o~e ku je da ta ko bu de i u na {em gra du. Pred nost ovog si ste ma je, iz me |u osta log, ve li ki iz bor ta rif nih mo gu} no sti za pla }a we pre vo za, jed no stav nost ko ri {}e wa, ve li ki bro ju me sta za iz da va we per so nal nih kra ta i ne per so na lo zo va nih kar ti ca i do pu na svih kar ti ca. Si stem omo gu }u je da va we in for ma ci ja o po zi ci ji vo za la ~i ji se do la zak ~e ka, bo qu in for mi sa nost o re du vo `we, vre me nu do la ska vo zi la, o pro daj nim me sti ma, sa op {ti lo je Grad sko sa bra Z. D. }aj no pred u ze }e.

Klupe i kante na meti vandala Do po lo vi ne go di ne, za pra vo do ju na, ogro man deo nov ca za odr `a va we ur ba nog mo bi li ja ra po tro {en je, ta~ ni je 2.832.413 od 3,3 mi li o na di na ra. Ka ko u Za vo du za iz grad wu gra da na vo de, ovaj no vac na me wen je odr `a va wu, od no sno za me ni klu pa i kan ti za ot pat ke, ko je su i naj ~e {}e na me ti van da la. Me |u tim, za is ka qi va we be sa i obes ti van da li ma slu `i i osta la ur ba na opre ma - ogla sne ta ble, mo bil ni to a le ti, fon ta ne, jav ne ~e sme, de~ ja igra li {ta...

U osnov noj {ko li „Sve to zar Mar ko vi} To za” na De te li na ri or ga ni zo va }e se u pe tak, 5. ok to bra hu ma ni tar ni {kol ski rok kon cert. Drek tor Pe tar Na ran xi} ka `e za na{ list da }e se na kon cer tu pri ku pqa ti no vac za le ~e we wi ho vog biv {eg u~e ni ka Sto ja na Ko la ro va, kao i za ma lu Te o do ru [kri vaw ko ja bo lu je od Ba te no ve bo le sti. Upra va {ko le po zi va sve qu de do bre vo qe, svo je u~e ni ke i wi ho ve ro di te qe da do |u i po dr `e ovu ak ci ju ko ja po ~i we u 20 sa ti.

Sto jan Ko la rov ima 24 go di ne i bo lu je od ret ke bo le sti zbog ko je je u in va lid skim ko li ci ma i ne mo `e da ho da. Ope ra ci ja je ovog me se ca u Pa ri zu, ali je po treb no sa ku pi ti

25.000 evra. ^e tvo ro go di {woj de voj ~i ci Te o do ri iz No vog Sa da ne dav no je di jag no sti ko va na Ba te no va bo lest, a ro di te qi ma je hit no po treb no da sa ku pe 15.000 evra do 15. ok to bra ka ko bi je po sla li u Ki nu na te ra pi ju ma ti~ nim }e li ja ma.

Ovo je dru gi put u po sled wih go di nu da na da |a ci To zi ne {ko le or ga ni zu ju hu ma ni tar ni kon cert.

Pro {log no vem bra su na svir ci pri ku pi li 33.000 di na ra, a {ko la ih je po dr `a la sa do dat nih 61.000 di na ra ko li ko je bi lo neo p hod no za ku po vi nu in ha la to ra za De~ ju bol ni cu za le ~e we de ce ko ja bo lu ju od re spi ra tor nih obo qe wa.

Q. Na.

dve plate dobili radnici „dunav grupe agregati” Rad ni ci ma „Du nav gru pe agre ga ti„ ju ~e su is pla }e ne dve pla te, a da nas bi, pre ma na ja va ma, tre ba lo da do bi ju jo{ dve pla te i ~e ti ri na kna de za ukr ca va we na brod. Ka ko ka `e pred stav nik rad ni ka No vi ca Cvet ko vi}, iako je ju ~e tre ba lo da im bu du is pla }e ne ~e ti ri pla te i isto to li ko na kna da za ukr ca va we, to se ni je de si lo iz teh ni~ kih raz lo ga. Rad ni ci bi do 5. no vem bra tre ba lo da do bi ju jo{ dve pla te i dve na kna de za ukr ca va we.

J. Z.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.10, 14.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.05), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.15, 14, 14.15, 16, 16.20, 18.10), „Pritajeno zlo: Osveta” (20.30), „Meda” (18.05, 20, 22.35), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (20.30), „Sudija Dred” (18.30, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.15), „Hotel Transilvanija” (12.20, 14.20, 16.10, 18)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Sluga dvaju gospodara” (19.30) Pozori{te mladih: mala sala „Princ ledenko” (18) novosadsko pozori{te: „A ko }e vratiti bicikl?” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kqu ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Bi qa na Qu bo je vi} (de voj ~i ca i de ~ak), Je le na Stru ha rik (dva de ~a ka) iz No vog Sa da i Na ta {a Mo roz iz Vr ba sa (dva de ~a ka), DE VOJ ^I CE: Mir ja na Sli jep ~e vi}, Kri sti na Ko lar, Sve tla na La ka no vi}, Ta wa Ke {ki} i Ma ri ja na Vu ji ~i}-Ig wa to vi} iz No vog Sa da, Na ta li ja Kne `e vi} iz Zma je va, Na ta {a Ka i} iz Sr bo bra na, Alek san dra Pet ko vi} iz Rat ko va, Mi le na Ko sta di no vi} iz Ve ter ni ka, Ali sa Di bra ni iz Be o ~i na, Ta wa Mi la di no vi} iz Srem ske Ka me ni ce, Mi la na @iv ko vi} iz Ru men ke i Na ta {a Il ki} iz Pe tro va ra di na, DE ^A KE: Na zi fe Ko lo vi ca, Di ja na Sta no je vi}, Bran ka Ilin, Iva na Ri sti} i Ma ri ja Kne `e vi} iz No vog Sa da, Ana ^u li} iz Ve ter ni ka, Na da Mi la di no iv} i Iza be la Fa ra go iz Te me ri na, Ve ra Jo vi} iz ^e ne ja, Mi li ca Vu ja si no vi} iz Srem skih Kar lo va ca.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Qu bi ca Mi lo we Ku~ (1933) u 11.15 ~a so va, Ni ko la Bran ka Pje va~ (1932) u 12 ~a so va, Bo siq ka Ni ko le Ron ~e vi} (1934) u 12.45, He dvig Sig mun da Gre ger (1938) u 13.30, Mi lo{ Jo va na Be ~e li} (1933) u 14.15, Si mo Va sa To prek (1937) u 15 i Fe renc Ja no {a Ma kra (1946) u 15.45 ~a so va.

Na Ka to li~ kom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we na Ka ta ri na Be le Ba la` (1945) u 13 ~a so va, a na Me snom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci da nas }e bi ti sa hra wen Bog dan Mi lo {a Opa ~i} (1936) u 13 ~a so va.

U ZIG-u na vo de da se su sre }u s van da li zmom bez kra ja, ~i ji je re zul tat da ne mo `e da pro |e dan, a da ne {to od ur ba ne opre me ne na stra da. I dok si le xi je uni {ta va ju grad sku imo vi nu u ZIG-u po tvr |u ju da je ova kvo po na {a we ne mo gu }e spre ~i ti. Ta ko na ~i we nu {te tu, za ko ju u Za vo du ka `u da je sva kim da nom sve ve }a i ve }a, ne mo gu }e je po pra vqa ti u re al nom vre me nu, te se na po prav ke ~e ka sve du `e.

Uz to, te {ko }e iza zi va ju i „do bro na mer ni“ su gra |a ni, ko ji ~u pa ju klu pe i pre me {ta ju ih po svom na ho |e wu, bez ika kvih sa gla sno sti.

Po sle di ce su iste: tro {e we grad skog nov ca na vra }a we klu pa i po nov no po sta vqa we.

Zbog sve ga ovog iz ZIG-a ape lu ju na No vo sa |a ne da ~u va ju svoj grad ta ko {to }e ~u va ti i ur ba nu opre mu ko ja olak {a va i ulep {a va `i vot u No vom Sa du.

S. Kr.

KAKO SKRATITI PREDUGO ^EKAWE NA ULTRAZVUK, EHOKARDIOGRAFIJU…

Skupo u domu zdravqa, privatnici jo{ skupqi

SUTRA HUMANITARNA AKCIJA U O[ „SVETOZAR MARKOVI] TOZA”

Koncert korak do izle~ewa

DNEVNIK

No vac i vre me va `ni su u pru `a wu zdrav stve ne uslu ge i u do no {e wu od lu ke - pri vat ni, ili dr `av ni le kar. @e qa da se iz beg nu gu `ve i ne ~e ka du go na slo bo dan ter min glav ni je raz log zbog ko jeg mno gi od la ze kod pri vat nih le ka ra. U No vom Sa du po sto je pri vat ne or di na ci je za go to vo sva ku oblast me di ci ne. Iako ce ne po je di nih pre gle da i di jag no sti~ kih pro ce du ra iz no se i po ne ko li ko hi qa da di na ra, mno gi se opre de le za pri vat ni ke.

Naj ~e {}e se obo qe va od hro ni~ nih ne za ra znih bo le sti. Na pr vom me stu su kar di o va sku lar ne, a gra |a ni ma su naj po treb ni ji pre gle di i ana li ze iz obla sti in ter ne me di ci ne. Zbog ve li kog bro ja zah te va pa ci je na ta, a maw ka ter mi na kod in ter ni sta u Do mu zdra vqa na pre gled se mo ra ~e ka ti i po ne ko li ko me se ci. Uko li ko pa ci jent `e li da ura di ne ku ana li zu na li~ ni zah tev, bez upu ta i ~e ka wa na red, to mo `e u~i ni ti po ce nov ni ku ko ji je pred vi |en za do pun ski rad, a pri bli `an je onom u pri vat nim or di na ci ja ma.

Hol ter sni ma wa ne ma u do pun skom ra du, ve} se ~e ka na red na Ode qe wu in ter ne me di ci ne, ko je ima {est hol te ra krv nog pri ti -

ra, a u po je di nim pri vat nim in ter ni sti~ kim or di na ci ja ma ova uslu ga iz no si 2.000 di na ra, a uz

Eho kar di o gra fi ja kod pri vat ni ka 2.500 di na ra, po ne gde 2.000, uz po pust od re |e nim da ni ma 1.800. Test op te re }e wa uz EKG u Do mu zdra vqa 1.800 di na ra, a sa mo EKG 400. Test op te re }e wa kod pri vat ni ka oko 2.500 di na ra dvo ji ti od 1.600 do 2.000 di na ra, a za hol ter sr ca od 2.000 do 2.500 di na ra.

Ul tra zvuk sr ca, od no sno eho kar di o gra fi ja ko {ta 2.500 di na -

po pust od re |e nim da ni ma 1.800.

Test op te re }e wa uz EKG u do pun skom ra du Do ma zdra vqa ko {ta 1.800 di na ra, a sa mo EKG pre gled je 400 di na ra. Test op te re }e wa na

OSMOG NOVEMBRA NA SPENSU

telefoni

Koncert Ace Lukasa

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Fo to: F. Ba ki}

ska i de set hol te ra sr ca. U pri vat nim or di na ci ja ma za hol ter krv nog pri ti ska po treb no je iz -

po kret noj tra ci kod pri vat ni ka ko {ta oko 2.500, a pa ket pre gle da, ko ji pod ra zu me va EKG, spe ci ja li sti~ ki pre gled, EHO, test op te re }e wa, hol ter pri ti ska i hol ter ka ro ti da ko {ta 8.400 di na ra.

Zbog ve li kog pri ti ska i na rend gen ode qe we u Do mu zdra vqa, gde se go di {we ura di pre ko 20.000 ra di o lo {kih pre gle da i vi {e od 10.000 ul tra zvu~ nih, pri vat ne or di na ci je po pu la ri zu ju i RTG di jag no sti ku. U Do mu zdra vqa, u do pun skom ra du ul tra zvuk gor weg ab do me na i bu bre ga ko {ta 1.400 di na ra, a kod pri vat ni ka do 2.500 di na ra. Ul tra zvuk be {i ke, pro sta te i re zi du al nog uri na u do pun skom ra du Do ma zdra vqa iz no si 1.400 di na ra, a u pri vat noj or di na ci ji ul tra zvuk be {i ke i pro sta te ko {ta 1.800 do 2.000 di na ra, dok za ul tra zvuk gor weg i do weg ab do me na tre ba iz dvo ji ti 3.000.

Ul tra zvu~ ni pre gled {tit ne `le zde, te sti sa i me kih tki va u Do mu zdra vqa ko {ta 1.800 di na ra, dok je kod pri vat ni ka UZ {ti ta ste `le zde oko 2.500 di na ra. U Do mu zdra vqa UZ doj ke ko {ta 1.800 di na ra, a u pri vat nim or di na ci ja ma ce na ove uslu ge se kre }e od 2.000 do 4.000 di na ra.

I. Dragi}

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Tra di ci o nal ni kon cert Ace Lu ka sa odr `a }e se u ve li koj sa li Spen sa 8. no vem bra od 21 ~as. Kon cert }e ujed no bi ti i pro mo ci ja we go vog naj no vi jeg al bu ma ko ji }e se usko ro na }i u pro da ji, a po red no vih

^ITAOCI PI[U SMS

pe sa ma po se ti o ci }e mo }i da ~u ju i mno {tvo sta rih hi to va. Kar te su u pro da ji na bla gaj ni Spen sa po ce ni od 1.200 di na ra za par ter, 1.500 di na ra za za pad 1 i 1.200 di na ra za za pad 2.

B. M.

065/47-66-452

Put do pijace nemogu}a misija Ka ko gra |a ni sta re De te li na re da pre |u do pi ja ce iz ^i ka Ste vi ne uli ce? Ima pet sa o bra }aj nih zna ko va, a ni je dan da je tu pi ja ca.

Ne ma ni ze bre. Za sa da ~u dom ni je bi lo ude sa. Za hva lan Pe ra.

063/7007... *** Vla sto dr {ci u Rim skom car stvu ima li kri la ti cu: hle ba i iga ra. Na {i vla sto dr {ci nam sve vi {e pri re |u ju iga ra, a sve ma we hle ba i ta ko go di na ma.

Sa da su u dr `a vi glav ni pro ble mi oko gej pa ra de, a sve osta lo je gur nu to pod te pih. ^ik ne ka ne ko dig ne te pih!

063/5072... *** Po sle ovih sil nih po sku pqe wa, na dam se da su sre} ni i za do voq ni svi oni ko ji su gla sa li za pro me ne i no vu vlast. Mno go lo {eg nas jo{ ~e ka.

062/8985... *** Pa ra da, pa jed no stav no u ze mqi Sr bi ji u ovoj si tu a ci ji ko me god je do pa ra de bi lo ko je vr ste, mo ral no ili ka ko bi lo, tu jed no stav no ne {to ni je u re du.

064/3078... *** Taj ku ni uvek is pla }u ju pla te kad je evro naj ve }i. Ko zna zna!

062/2630... *** U usta no vi „Ra do sno de tin stvo“ od spre mqe ne hra ne ima ju sa mo ko rist oni {to no se po mi je. Da nas su de ca za ru ~ak do bi la slat ki ku pus sa sla ni nom. [ta re }i ne go da

su ta wi ri osta li pu ni, a de ca glad na.

063/8234...

ri bo lo va u ne de qu u ve ~er wim sa ti ma, na glo mi je po zli lo. Do {li su ja ko br zo i bio sam iz ne -

*** Gle dam ste pe ni ce u na {em dra gom SNP-u, u stro gom cen tru gra da, u ugled noj kul tur noj usta no vi na {e po kra ji ne i dr `a ve... sto je od va qe ne i to ve} ve o ma du go, bar go di nu da na. A, da iro ni ja bu de ve }a sam tro {ak sa ra dom, po prav ka le pqe wa, za ce men ti ra wa je ne gde oko 70 evra ili mo `da 80... Ina ~e, po red tih ste pe ni ca sva ko dne vo pro la ze tu ri sti sa vo di ~i ma i sli ka ju se.

063/5847... *** Sve po hva le za eki pu hit ne po mo }i iz Oxa ka. Vra }a ju }i se iz

na |en, ta ko le pim i pa `qi vim op ho |e wem pre ma me ni. Jed no ve li ko hva la svi ma, a mla doj i le poj dok to ri ci upu }u jem po se ban po zdrav! Ri bo lo vac, Fu tog-B. Gra ~ac!

063/8876... *** Dr `av ni se kre tar Ma |ar ske tra `i srp sko-ma |ar sko po mi re we?! A ni ne zna mo da smo po sva |a ni, di va ni mo sva ki dan. Svi su se di nam ve} na ja vi li uce wi va we oko ula ska u EU. Sta re do bre evrop ske vred no sti, odav no nam po zna te.

063/7549...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak4.oktobar2012.

9

KRADU U TR@NIM CENTRIMA, NA PIJACAMA, STANICAMA

Gu `ve raj za ti mo ve yepa ro {a Wi ho vog pri su stva obi~ no ni ste ni sve sni. To mo `e bi ti mo mak ko ji se sa va ma gu ra da u|e u auto bus, ne ko ko po red vas raz gle da pa ra dajz na pi ja ci ili, pak, de voj ka ko ja is pro ba va ci pe le u bu ti ku u ko me i vi ~i ni te isto. De si se u ne ko li ko se kun di, a sve ga po sta ne te sve sni tek kad za vi ri te u ta {nu ili xep od jak ne i shva ti te: nov ~a nik vam je ne stao. A sa wim i taj ne ko na ko ga is pr va ni ste ni obra }a li pa `wu, jer je de lo vao kao i sva ki dru gi pro la znik.

Xe pa re we je naj sta ri ji na ~in kra |e, i, iako se ne sma tra te {kim kri mi na lom, sva ko dnev no po ga |a obi~ ne qu de.

Po li cij ski slu `be nik Go ran Pe tro vi} ka `e da su xe pa ro {i iz u zet no ve {ti, “me rak” su im me sta sa ve li kom fre kven ci jom

ti - ob ja {wa va Pe tro vi}.

Ne kad po ve du jo{ jed nu oso bu, ko ja sto ji na zad wim vra ti ma auto bu sa i kon tro li {e da li je po li ci ja u bli zi ni. Ka ko na vo di na{ sa go vor nik, to ~i ne jer, ko li ko po li caj ci po zna ju xe pa ro {e, to li ko i oni zna ju wih - to je igra ma~ ke i mi {a, ko }e ko ga pr vi pri me ti ti.

Ipak, {to se ti ~e auto bu skih li ni ja, ne ma pra vi la gde xe pa ro {i „uda ra ju”.

Wi ma su bit ne gu `ve.

- Ne po sto ji evi den ci ja da li to ra de naj vi {e na li ni ji

Otkad se ulazi samo na predwa vrata autobusa, yeparo{ima je to omiqeno mesto rada qu di, a ret ko kad ra de sa mi.

- Xe pa ro {i kra du ne pri met no, bez bu ke i na si qa. Tra `e me sta gde ima pu no qu di, po put auto bu skih sta ja li {ta, i naj ~e {}e ra de u gru pi. Otkad se ula zi sa mo na pred wa vra ta auto bu sa, to im je po sta lo omi qe no me sto ra da. Je dan od wih pra vi zid i za dr `a va `r tvu, dru gi, naj ve {ti ji, iz vla ~i nov ~a nik i do da je ga tre }em, za sva ki slu ~aj, ako `r tva ne {to pri me ti. Ona }e se okre nu ti, vi de ti pr vog do se be, ali kod wega nov ~a nik ne }e bi -

Pro ra dio „Mo tins” Od 1. ok to bra po no vo ra di Fa bri ka re zer vnih de lo va za auto mo bi le „Mo tins” i to po sle vi {e od go di nu da na pre ki da u pro iz vod wi.

Za po ~e tak je upo sle no 77 rad ni ka, od 372 ko li ko ih je bi lo na plat nom spi sku ka da je fa bri ka po ~et kom ju na pro {le go di ne za tvo re na.

Ste ~aj je uve den 19. ja na u ra ove go di ne.

Ne ka da {wi ge ne ral ni di rek tor Ivi ca Jo va no vi} ka `e da je na pra vqen plan re or ga ni za ci je pred u ze }a i pre dat Pri vred nom su du u No vom Sa du.

- Pr ve ko li ~i ne re zer vnih de lo va su is po ru ~e ne ov da {wim ve le pro da ja ma, a sle de }a is pru ka tre ba da ode u „Pr vu pe to let ku” u Tr ste nik - ka `e Jo va no vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma tre nut no ra di mi ni ma lan broj rad ni ka, a u za vi sno sti od po tra `we auto mo bil skih de lo va bi }e po zva ni i osta li rad ni ci, ko ji su sa da na Tr `i {tu ra da.Fa bri ka je pre za ta vra wa vi {e od 90 od sto pro iz vod we is po ru ~i va la ne ma~ kom tr `i {tu i u arap ske ze mqe, pr ven stve no u Al `ir i Egi pat.

- Oba ve sti li smo sta re kup ce i o~e ku je mo da }e mo us pe ti da ob no vi mo po slo ve - pod vu kao je Jo va no vi}.

Z. Deli}

“se dam”, “~e ti ri”, ili ne koj dru goj. Xe pa re kad su gu `ve, od no sno {pi ce vi. Pre pod ne je to od 6 do 9 ~a so va, kad se ide na po sao, i od po dne va pa do 15 ~a so va, kad se {ko lar ci vra }a ju iz {ko la, a qu di sa rad nog me sta- pre do ~io je ovaj po li cij ski slu `be nik.

Xe pa ro {i ne me wa ju me tod ra da, ali me sto da. Obi ta va ju na saj mo vi ma, pi ja ca ma, u tr `nim cen tri ma, a to kom let we se zo ne i na sta ni ca ma sa ko jih kre }u auto bu -

si tu ri sti~ kih agen ci ja. Pre ma re ~i ma Pe tro vi }a, u po sled wih ne ko li ko go di na pre {li su i u bu ti ke, na ro ~i to u vre me ak ci je i sni `e wa. Po ka zao nam je sni mak na ko jem se ja sno vi di ka ko de voj ka is pro ba va ci pe le, dok joj ta {na sto ji po red sto li ce, na pa to su. Po red je po li ca sa dru gim ci pe la ma, ko ju raz gle da dru ga de -

voj ka. Ko ri sti ne pa `wu pr ve, sa gi we se da “is pro ba” ci pe lu ko ju, za jed no sa svo jom ta {nom ko ri sti kao pa ra van, za vla ~i ru ku u tu |u ta {nu, iz vla ~i nov ~a nik i od la zi. Xe pa ro {i ma su po seb no in te re sant ni pen zi o ne ri i vre me po di za wa pen zi ja, a ne ki od wih „ra de” i u lif to vi ma. Kao pri mer sa go vor nik nam je dao ~e tvo ro ~la nu po ro di cu, `e nu sa tri k}er ke, ko je se pra ve da u od re |e noj zgra di tra `e stan jer je jed na do wih „stu dent ki wa”. Dok ma ti i „stu dent ki wa” za go va ra ju sta na ra, dru ge dve de voj ~i ce ga xe pa re.

Upra vo je ta ko Pe tro vi} na zvao xe pa re wepo ro di~ nim po slom.

- To je od re |e ni sloj qu di a sve se pre no si sa ko le na na ko le no. Ne ka da ~i ta ve po ro di ce to ra de, ima mo i iz vr {i o ce, oca, maj ku, k}er i we nog mu `a. Ima i de vo ja ka, mla di }a, ma lo let nih, sta ri jih qu di. Te {ke pred ra su de su da to ~i ne sa mo pri pad ni ci rom ske na cio nal ne za jed ni ce, to mo `e bi ti bi lo ko. A uglav nom su u pi ta wu za vi sni ci ko ji ma je no vac po tre ban da bi do {li do dro ge. Xe pa ro{ osta je xe pa ro{ dok ga ru ke ne iz da ju, ili dok ne obez be di na sled ni ka - ka zao je Go ran Pe tro vi}.

A. Jerini}

KARLOVA^KA OP[TINA PREUZELA FINANSIRAWE NARODNE KUHIWE

Si ro ma {ni ma por ci ja do kra ja go di ne

Kar l o v a~ k a op { ti n a fi nan si ra }e rad na rod ne ku hi we do kra j a go d i n e ume s to ano nim nog do na to ra, ko ji je zbog te {ke fi nan sij ske si tu a ci je ras k i n uo ugo v or o do n a t or stvu. Ob i {av {i na rod nu ku hi wu pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi} je obe }ao da }e lo kal na sa mo u pra v a sva k og me s e c a, mi m o 90.000 di na ra ko jim ina ~e me se~ no po ma `e Cr ve ni krst u okvi ru kog funk ci o ni {e na rod na ku hi wa, da va ti i 120.000 di n a r a za pri p re m u obro k a naj si ro ma {ni jim Kar lov ~a ni ma. Osim to ga, Fi li po vi} je na go ve stio da }e se op {ti na po bri nu ti da i oni ko ji su na li sti ~e ka wa za is hra nu u na rod noj ku hi wi, bu du ob u hva }e ni ovim vi dom po mo }i.

- Na rod na ku hi wa je go di nu da na ra di la za hva qu ju }i po mo }i tog ano nim nog do na to ra, ko ji je me se~ no da vao 1.000 evra i hra nu u vred no sti 800 evra - ka `e vr {i lac du `no sti pred sed ni ka kar lo va~ kog Cr ve nog kr sta Bra ni slav San ~a nin. - Na ja viv {i pre kid sa rad we, pre ti la je opa snost da ku hi wa pre sta ne da ra di, jer na mir ni ce ko je }e ano nim ni do na tor da va -

ti do kra ja go di ne, ni su do voq ne da bi se za 200 ko ri sni ka pri pre mi li obro ci. Za to smo se obra ti li op {ti ni, ko ja je ima la raz u me va wa i pre u ze la fi nan si ra we.

San ~a nin is ti ~e da }e Cr ve ni krst na sto ja ti da obez be di funk ci o ni sa we ku hi we i u na red no im pe ri o du, tim pre {to sve uka zu je na po gor {a we ma te ri j al n e si t u a c i j e sta n ov n i {tva. Po we go vim re ~i ma, ve li ki je uspeh {to je ove go di ne

na rod na ku hi wa u Kar lov ci ma ra di la i to kom le ta, {to ina ~e ni je slu ~aj. Obi~ no se u let wem pe ri o du pra vi pa u za, zbog od mo ra i ser vi si ra wa opre me.

Tre }i na ko ri sni ka u Kar lov ci ma su de ca, a osta tak bo le sni i sta ri.

Me | u do n a to r i ma na r od n e ku hi we u no vi je vre me bi la je i Vi so ka {ko la stru kov nih stu di ja za me nax ment i po slov ne ko mu ni ka ci je u Srem skim Kar lov ci ma.

Z. Ml.

INICIJATIVA GRADSKE ORGANIZACIJE REZERVNIH STARE[INA

Po no vo spo men-plo ~a na Be o grad skoj ka pi ji Uprav ni od bor Or ga ni za ci je re zer vnih voj nih sta re {i na Gra da No vog Sa da je po vo dom obe le `a va wa 15. sep tem bra – Da na re zer vnih voj nih sta re {i na Sr bi je, ujed no i da na ka da je ot po ~eo pro boj So lun skog fron ta, do neo za kqu ~ak da kod nad le `nih grad skih vla sti po no vo po kre ne ini ci ja ti vu za ob no vu spo men-plo ~e „Ula zak srp ske voj ske u No vi Sad 9. no vem bra 1918. go di ne’’. Ta plo ~a je, na ini ci ja ti vu Udru `e wa re -

zer vnih ofi ci ra i rat ni ka na Be o grad sku ka pi ju Pe tro va ra din ske tvr |a ve, bi la po sta vqe na 9. no vem bra 1938. go di ne, na dva de se to go di {wi cu ovog do ga |a ja.

Ova spo men-plo ~a, re qef od bron ze, ko ji su iz ra di li va ja ri, bra~ ni par Zla ta Mar kov i Kar lo Ba ra wi, uni {ti li su fa {i sti 1941. go di ne. Re zer vne voj ne sta re {i ne Gra da sa da `e le da je vra te, pa su se s ovom ini vi ja ti vom obra ti li za po -

mo} gra do na ~el ni ku Mi lo {u Vu ~e vi }u.

- Bi lo bi pot pu no pri me re no da se na red ne go di ne ova spo menplo ~a ob no vi i po sta vi na me sto gde je bi la, upra vo u okvi ru obe le `a va wa 95. go di {wi ce od ula ska je di ni ca iz sa sta va 7. pe {a dij skog pu ka Voj ske Kra qe vi ne Sr bi je, pred vo |e nih ma jo rom Vo ji sla vom Bu gar skim, a ujed no na 75. go di {wi cu od we nog pr vo bit nog po sta vqa wa i ot kri va wa - ka `e pred sed nik ORVS

Gra da No vog Sa da re zer vnih pot pu kov nik, prof. Bo {ko Pi li po vi}.

Uz na po me nu da ve} po sto je ini ci ja ti ve i pred lo zi ko je su po kre nu li dr Dra go We go van i Ha xi Zo ran La zin, a ko je re zer vni ofi ci ri Gra da u pot pu no sti po dr `a va ju, u ovoj dru {tve noj or ga ni za ci ji od po seb nog zna ~a ja za od bra nu dr `a ve se na da ju da }e se an ga `o va wem stru~ nih qu di ovaj za da tak br zo re a li zo va ti.

M. B.

DAR MZ „ADICE” SIGURNOJ DE^JOJ KU]I I BORAVKU ZA BESKU]NIKE

Po mo} na pra vim me sti ma Pa ke te sa ku pqe ne u okvi ru ma ni fe sta ci je “Du nav ske no }i Adi ca” ju ~e je Si gur noj de~ joj ku }i i Dnev nom bo rav ku za bes ku} ni ke po klo nio pred sed nik Me sne za jed ni ce “Adi ce” Sr |an Egi}.

- Ma ni fe sta ci ja Du nav ske no }i Adi ca odr `a va se sva ke go di ne 27. sep tem bra na Kr stov dan, sla vu ovog na se qa – ka `e Egi}. Ova ma ni fe sta ci ja po red svog kul tur no-za bav nog de la ima i sport sko-hu ma ni tar ni ka rak ter, ko ji se ogle da u to me {to po ku {a va mo da sku pqa wem hra ne, ode }e i {kol skog pri bo ra po mog ne mo oni ma ko ji ma je to po treb no. Ne {to {to na ma ne

zna ~i mno go - ode }a ko ja je vi {ak- wi ma zna ~i da }e mo }i da se za gre ju to kom hlad nih zim skih da na – re kao je Egi}.

Sva ke go di ne pri ku pqa ju se sred stva raz li ~i tih spon zo ra, ali i do na ci ja gra |a na, i sa sta vqa ju u pa ke ti }e i de le so ci jal no naj u gro `e ni joj de ci ko ja `i ve u na se qu Adi ce.

-Ovom pri li kom smo, iz me |u osta log, us pe li da sku pi mo ~e tr de se tak vre }a gar de ro be , to smo po de li li za gra |a ne ko ji `i ve na Adi ca ma, ali i za Si gur nu de~ ju ku }u i na Dnev ni bo ra vak za bes ku} ni ke- kqa zao je Egi}.

A. Va.

Iskqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10 ~a so va ne par na stra na Uli ce La sla Ga la 113 i 23, Bra }e Rib ni ka ra 1-7, Bu le var oslo bo |e wa 92 i 94, Voj vo |an ska 2 i 4; od 9 do 13 ~a so va Uli ca Va se Osto ji }a 1-33 i 6-96, Moj ko va~ ka 7-33 i 4-26, Iva na Sen ko vi }a 2, 7 i 12. Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 11.30 ~a so va RTV to raw La la - re pe ti tor, No va 2 (Mi {e luk) 6-10 i 1-9, In sti tut ski put 5a, Ra de Kon ~a ra 42-70 i 43-71, No vo sad ska 4 i 6 i Ser vi sni cen tar „Pe tro vi}”, Slav ka Ro di }a 38a-58 i 39-57, Vla di mi ra Na zo ra 28-48a i 29-47, Ni ko le Vo ji }a 4-12, 18-20 i 1-5, Bra ni sla va Bu ku ro va 6-42 i 11-39, Jo {ke Vel ke ra 2-12 i 1-5, Mi lu ti na Mi lan ko vi }a 2-10 i 1-7, Bog da na Ga vri lo vi }a 2-64 i 1-37, Ma re Og wa no vi} 2-12 i 1-9, No va bb, Sa bo \er |a 4-10 i 3-5, Ca ra Jo va na Ne na da 2-12 i 3-5, Si gur na `en ska ku }a, Ali be go vac 1 1 i 15, Mi lu ti na Ta ti }a 4, 1-3, Da rin ke Gru ji} 4-8, 14, 3-19, 21-23, Da ke Po po vi }a 4-26 i 1-23, Je le ne Lo za ni} 2-12, Ali be go vac 2 2-8 i 1-7, Ko steq ni ko va 2-22 i 1-9, Lu ke Mi la no vi }a 2-10 i 3-9, Mi {e luk 5, Mi -

lu ti na Ta ti }a 6-14, 7-9 i 29, Iva na Fran ka 2-12 i 1-23, La di sla va Dem {a ra 2-14 i 1-23. Su sek: od 8.30 do 12.30 ~a so va Du ga me |a; od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ko ru {ka od auto bu skog sta ja li {ta pre ma ^e re vi }u. Bu di sa va: od 10 do 12 ~a so va [kol ska 6-28 i 527, Dom zdra vqa, re pe ti tor, Pr wa vor ska 106-126 i 85-195, @e le zni~ ka 2-20, 1-29 i 1a, cr kva, ze mqo rad ni~ ka za dru ga, DOO Su {a ra Bu di sa va, DOO „Sent Go ben”, Vu ka Ka ra xi }a 2a-2c, 1-5, 50198 i 13-191, O[ „Ivo An dri}”, pred {kol ska usta no va, Do `a \er |a 98, 86-168 i 95-179, Voj vo |an ska 2-8, 1, 15, 102-212 i 107-203, pra vo slav na cr kva, gro bqe, [aj ka {ka 27, 2-4, 1-25, 6-36, 29-31 i bb, Ca ra Du {a na 111, 108-212 i 115-209, {tam pa ri ja, Pe te fi [an do ra 42182 i 53-97, Pe tra Drap {i na 2-14, 1-7, 18-48, 11 i 21-53, Ka} ka 14-26, 32 i 25-29, Pi o nir ska 4-8 i 1-7. Ne ma nov ci: od 8 do 13 ~a so va ce lo na se qe. Pe ji }e vi sa la {i: od 8 do 13 ~a so va ce lo na se qe. Ra ko vac: od 8 do 12 ~a so va Uli ca Ka ra |or |e va u Dum bo vu.

10

dnevnik

~etvrtak4.oktobar2012.

„Dnevnikova” galerija prvaka

S

a `eqom da ovogodi{wim |acima prvacima po~etak {kolovawa nikada ne izbledi iz galerije lepih se}awa, „Dnevnik” im poklawa fotografije za osnovno{kolski album. Svakog dana osim nedeqom, 10. strana u na{em listu posve}ena je fotografijama razreda prvaka iz

osnovnih {kola s teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca.

Prodefilova}e tako kroz ovu „Dnevnikovu” galeriju prvaka fotografije za nezaborav 141 odeqewa iz 33 osnovne {kole u kojima se nastava odvija na srpskom, ma|arskom i slova~kom jeziku.

Osnovna {kola „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

I1

I2

I3

I4

Osnovna {kola „Ivo Andri}”, Budisava

I1 Sutra: O[ „Ivo Andri}”, Budisava i O[ „\ura Jak{i}”, Ka}

I2

vOJvOdinA

dnevnik

~etvrtak4.oktobar2012.

Почела реконструкција стадиона у Суботици

ОТВОРЕНА КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ЛОКАЛНИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ У ВРБАСУ

Модеран сервис грађана

ВРБАС: У Врбасу је отворена Канцеларија за локални економски развој која ће имати за циљ да унапреди пословну климу и подстакне бржи економски развој у овој средини кроз привлачење домаћих и страних инвестиција, као и помоћ већ постојећој заједници. Отварању Канцеларије присуствовао је покрајински секратар за локалну самоуправу и међуопштинску сардању Бранилсав Буграски који је истакао да је главна улога овог секретаријата, кроз чији је пројекат и основана Канцеларија, да помогне локалним самоуправама да направе модерну администрацију и да буду модеран сервис грађана.

- Један од инструмената да се то постигне је оснивање Канцеларије за локални економски развој која ће радити пројекте и анализу, одржавати комуникацију са привредницима и локалним становништвом – рекао је Бугарски и додао да је за отварање и опремање Кан-

целарије из покрајинског буџета издвојено око 800.000 динара. Председник врбаске општине др Жељко Видовић напоменуо је да тим који сада чини Канцеларију за локални економски развој ради при општини Врбас већ две године.

- Имамо потпуно обучен и способан тим који је у последње две године деловао у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за за локалну самоуправу и међуопштинску сардању и Регионалном развојном агенцијом „Бачка“ и сада је спреман за писање пројеката и прави рад. Данас све општине инвеститорима углавном нуде исто, а оно што једну средину може да издвоји јесте модерна и брза локална управа – нагласио је Видовић. Техничку асистенцију при оснивању Канцеларије за локални економски развој пружила је и регионална развојна агенција „Бачка“. М. Кековић

СУБОТИЦА: Већ неколико година Градски стадио у Суботици је “зрео” за реконструкцију. Санација стадиона је почела и радови би требало да буду завршени до краја октобра рекао је члан Градског већа задужен за спорт Немања Симовић, приликом обиласка објекта како би се заједно са градоначелником Модестом Дулићем уверио како радови теку. Тренутно се ради западна трибина, цео посао је вредан три милиона динара. Радови обухватају нове бетонске подлоге на оба крила западне трибине, а извођач је суботичка фирма “СМБ” градња.

- Реконструкција стадиона је наш приоритет, након што смо изградили затворени базен и стонотениски центар, реконструисали терене у Првомајској улици и у Дудовој шуми – истакао је Немања Симовић. Након радова на санацији два крила западне трибине, у плану је постављање столица, које зависи од Фудбалског савеза Србије, па радови на северној и јужној трибини.

- Планирамо и да поставимо рефлекторе и да се такмичења одвијају у складу са прописима. Не желимо више да се деси да мушки и женски фудбалски клубови „Спартак“ утакмице националног првенства играју ван Суботице – објашњава Модест Дулић. С. Иршевић

ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ ГРАДСКЕ УПРАВЕ И БОЛНИЦЕ У ВРШЦУ

За за по сле не и па ци јен те 300 пар кинг ме ста

ВР ШАЦ: Па ци јен ти ко ји аутом до ла зе у вр шач ку бол ни цу или у Дом здра вља му ку му че да про на ђу ме сто за пар ки ра ње јер про стор за те на ме не ско ро и да не по сто ји. За то во зи ла оста вља ју крај Град ског пар ка и у окол ним ули ца ма. У истом со су су го ди на ма и за по сле ни у

- Нај ве ћи про блем пра ви ла је но ва згра да ко ја је из гра ђе на у скло пу бол ни це, а ко ја спре ча ва нор мал ну ко му ни ка ци ју. Ипак за јед нич ким ре ше њем око ко га смо се уса гла си ли и овај про блем ће би ти ре шен. Отво ри ло би се но вих 300 пар кинг ме ста, сви ко му ни ка -

ПАРЛАМЕНТАРЦИ ОСНОВНИХ ШКОЛА КОД ПРЕДСЕДНИКА СО ШИД

Желе базен и посао ШИД: У оквиру обележавања Дечије недеље, ученици основних школа и предшколске установе, изабрани у школске парламенте, дошли су код председника Скупштине општине Шид др Бранислава Мауковића на пријем. Скупштина општине Шид је уприличила за њих послужење. Представници парламената основних школа и предшколске

заних за обезбеђење горива за предстојећу зиму. Др Бранислав Мауковић одговорио је на сва постављена питања. Кад је у питању опрема школа, ускоро ће у име Скупштине општине Шид кренути једна Комисија по свим школама да сагледа какво је стање по питању опреме и по питању снабдевености огревом. Др Ма-

Уски путеви у кругу болнице

овим уста но ва ма, па ако по ра не мо жда и на ђу ме сто у кру гу бол ни це, ако не, пар ки ра ју се где стиг ну. Ло кал не вла сти и упра ва бол ни це ко нач но су до шли до за јед нич ког ре ше ња, те се оче ку је да већ ове је се ни кре не ре а ли за ци ја про јек та.

ци о ни пу те ви би ли би до ступ ни и оно што је нај ва жни је, ство ри ће се усло ви за нор мал но функ ци о ни са ње свих за по сле них, као и оних ко ји до ла зе у бол нич ки цен тар – ка же пред сед ник оп шти не Че до мир Жив ко вић.

Пре ма идеј ном ре ше њу струч ња ка ЈП „Ва рош“, око бол ни це ће се на пра ви ти 300 пар кинг ме ста, уре ди ти пут на мре жа око бол ни це и по ста ви ти рам па ко ја ће олак ша ти рад слу жбе Хит не по мо ћи, ра ди ће се пар ци јал но, а но вац је обез бе ђен из оп штин ске ка се.

-Тре нут на си ту а ци ја је не под но шљи ва, сре ћа је да ни је би ло те жих по сле ди ца и не срећ них слу ча је ва, јер исте пу те ве ко ри сте и па ци јен ти пе ша ци и во зи ла Хит не по мо ћи. За то је ва жно да се овај про је кат што пре ре а ли зу је. На дам се да ће то уна пре ди ти и рад ле ка ра – ка же ди рек тор ка До ма здра вља др Ро ди ка Пет ку-Ве син. Ка ко ка же ди рек тор бол ни це др Сре до је Ђу рић сред ства за про је кат су обез бе ђе на, ура ди ће се у на ред на три ме се ца, по том кре ћу ра до ви. Ка же да по сто је две ва ри јан те, јед на ко шта око по ла ми ли о на евра, дру га 700 хља да, у окви ру ко јег је се пла ни ра ко ри шће ње со лар не енер ги је за гр ја ње. Ту се пла ни ра и из ме шта ње ко тлар ни це из згра де бол ни це, што је и до са да био про блем у ор га ни за ци ји ра да у вре ме греј не се зо не. То ће, ис ти че Ђу рић, ка да но ва ко тлар ни ца бу де го то ва, за до во ља ва ти по тре бе бол ни це и До ма здра вља. За са на ци ју тих про бле ма бол ни ца је кон ку ри са ла код Фон да за ка пи тал на ула га ња АП Вој во ди не. Р. Јовановић

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ПАНЧЕВА РАСПИСАЛА КОНКУРС

За су ве нир гра да 40.000 ди на ра

Др Бранислав Мауковић с младим парламентарцима

установе из свих деветнаест насељених места одмах су почели да постављају питања председнику. То су била питања везана за његово радно место, а представници Ердевика замолили су председника да их прими и онда кад није дечија недеља, што је он одмах и обећао.Ученици из Вишњићева тражили су да се у њихову школу донесу нове клупе, а Шиђани питају да ли ће град добити базен у затвореном. Ученица из Вашице поставила је једно од најзначајних питања за младу генерацију, а то је да ли ће, она кад заврши факултет, моћи добити радно место на подручју општине Шид. Било је и питања ве-

уковић је рекао да постоји велика шанса да „Викторија оил“, која има фабрику на подручју општине Шид, направи електрану за производњу електричне енергије из биомасе, за потребе Електровојводине, тако да ће у базенима остајати много топле воде, па постоји шанса да се та вода користи и за базен у затвореном, који би требало да се гради на Бељњачи. Што се могућности запошљавања тиче, председник општине је рекао да жели да сви одмах нађу посао, чим заврше школу и да ће радити на томе да буде тако. Д. Савичин

Нови вртић у Старчеву

СТАРЧЕВО: Најмлађи Старчевци почели су да уживају у просторијама новог вртића. Све дозволе за рад су набављене и деца су коначно могла да испуне простор за њих намењен. Заменик градоначелника Саша Павлов и члан градског већа задужен за образовање Миодраг Радојковић посетили су објекат у Старчеву. Нови вртић има 700 квадрата и налази се поред основне школе. Може да прими 150-оро деце у пет група. Месна заједница у Старчеву има преко 8000 хиљада становника. Изградња вртића је била неопходна, јер уз Стрелиште, и Старчево бележи позитиван природни прираштај. Изградња вртића у Старчеву била је заједничка инвестиција Фонда за капитална улагања Војводине и Града. Покрајина је уложила 37 милиона, а Град још пет милона динара за опремање вртића. З. Дг.

ПАН ЧЕ ВО: Ту ри стич ка ор га ни за ци ја Пан че ва је рас пи са ла Јав ни по зив за уче ше ће на Кон кур су за из бор су ве ни ра гра да Пан че ва 2012. у ци љу про мо ци је, по бољ ша ња по ну де и ква ли те та су ве ни ра Пан че ва. Кон курс је отво рен до 01. но вем бра 2012.го ди не, а све ча на до де ла на гра да и при зна ња би ће 08. но вем бра на Дан гра да Пан це ва. Ту ри стич ки су ве нир пред ста вља про из вод при ла го ђен ма сов ној про из вод њи, на ме њен ту ри стич кој про мо ци ји, мо ра по се до ва ти еле мен те пре по зна тљи во сти ло кал не сре ди не и би ти од раз тра ди ци је, кул тур не, исто риј ске и ма те ри јал не ба шти не Пан че ва, тре ба да за до во љи умет нич ке и про из вод не стан дар де, ко ји ће це ном би ти при хва тљи ви у про да ји на сло бод ном тр жи сту. За из ра ду се не мо гу ко ри сти ти не раз гра ди ви већ ис кљу чи во еко ло шки при хва тљи ви ма те ри ја ли. При из бо ру ће се вред но ва ти: ква ли тет укуп ног кон цеп та, пре по зна тљи вост гра да Пан че ва, тра ди -

циј ско на сле ђе, вред ност и ори ги нал ност, тех нич ка из во дљи вост и мо гућ ност се риј ске про из вод ње, ра ци о нал ност и ре ал ност ре ше ња, прак тич ност и мо гу ћа при ме њи вост у сва ко днев ној упо тре би, као и еко ном ска при сту пач ност про из во да. Кон курс ну ко ми си ју са чи ња ва ју струч на ли ца из обла сти умет но сти, ет но ло ги је, ди зај на и ту ри зма, ко ји ће од лу чи ти ко ји је су ве нир нај бо љи у че ти ри ка те го ри је: тра ди ци о нал ни су ве нир, ур ба ни су ве нир, умет нич ки су ве нир и мул ти ме ди ја. Уку пан фонд за на гра де је 160.000 ди на ра, од то га по 40.000 ди на ра за нај бо љи рад из сва ке ка те го ри је. Сви за ин те ре со ва ни ауто ри и про из во ђа чи су ве ни ра, мо гу се обра ти ти пи сме ним пу тем Ту ри стиц кој ор га ни за ци ји Пан че ва за до дат не ин фор ма ци је e-mail: office@ pancevo.info. Текст Кон кур са је об ја вљен на ин тер нет стра ни ци www.pancevo.rs и оста лим елек трон ским и стам па ним ме ди ји ма. В. Х.

НОВКА МОЈИЋ ПОСЕТИЛА ДНЕВНИ БОРАВАК ЗА ДЕЦУ И ОМЛА ДИНУ У ВРБАСУ

С де цом о њи хо вим пра ви ма

ВР БАС: У скло пу ак тив но сти обе ле жа ва ња Деч је не де ље, по к ра ј ин с ки под с е к ре т ар за здрав ство, со ци јал ну по ли ти ку и де м о г ра ф и ј у Нов ка Мо ј ић по се ти ла је да нас Днев ни бо ра вак за де цу и омла ди ну са смет ња ма у раз во ју у Вр ба су. Она је, за јед но са пред сед ни ком оп шти не Вр бас др Жељ ком Ви до ви ћем и ди рек то ри цом Цен тра за со ци јал ни рад На дом Ба три ће вић раз го ва ра ла са де цом и мла ди ма, ко ри сни ци ма Днев ног бо -

рав ка о деч јим пра ви ма и по тре ба ма ко је има ју. На да Ба три ће вић је ис та кла да је Стра те ги ја со ци јал не за шти те на пра вље на још 2008. го ди не и да је из ње, као је дан од об ли ка уна пре ђе ња со ци јал не за шти те на стао и овај Днев ни бо ра вак. Др Жељ ко Ви до вић, је по кра јин ској под се кре тар ки ре као да је Оп шти на пре по зна ла по тре бе де це и мла дих са смет ња ма у раз во ју и да је у то ку адап та ци ја про сто ра ко ји ће до ма ја 2013. го ди не би ти

Днев ни цен тар по свим про пи са ним стан дар ди ма. Нов ка Мо јић је ис та кла ве ли ко за до вољ ство ра дом ка ко Цен тра за со ци јал ни рад, та ко и за ла га њем ло кал не са мо у пра ве. По кра јин ски се кре та ри јат је про шле го ди не су фи нан си рао про је кат „С оне стра не ду ге” са 400.000 ди на ра ко ји се ре а ли зу је у овом Днев ном бо рав ку и ис та кла да оче ку је да ће успе шна са рад ња би ти на ста вље на. В. Х.

11

Ру ко тво ри не у Град ском му зе ју БЕ ЧЕЈ: Кул тур но-умет нич ко дру штво „Ори он“ из Бе че ја отва ра да нас у 18 са ти тра ди ци о нал ну, че твр ту, Ре ги о нал ну из ло жбу руч них ра до ва и ру ко тво ри на. Као и прет ход не три го ди не, атрак тив на из ло жба по ста вље на је у ве ли кој са ли Град ског му зе ја и би ће до ступ на јав но сти до 25. ок то бра. По ред број них бе чеј ских из ла га ча, уче шће су на ја ви ле сек ци је кул тур но-умет нич ких дру шта ва, удру же ња же на и шко ла из Аде, Бач ког Гра ди шта, Бач ке То по ле, Бу ди са ве, Вр ба са, Гор њег Бре га, Но вог Бе че ја, Но вог Кне жев ца, Сен те, Те ме ри на, Фе ке ти ћа... Оче ку је се да ће би ти из ло же но око 500 екс по на та, од че га нај ви ше ве зе них и хе кла них стољ ња ка, за тим бе лог ве за, одев них пред ме та, на ки та од пер ли ца, па упо треб них пред ме та као што су сто не лам пе од др ве та, сли ке од пре со ва не сла ме. В. Ј.

За ли хе кр ви на ми ни му му ПАН ЧЕ ВО: Слу жби за тран сфу зи ју кр ви у Пан че ву не до ста је АБ по зи тив на и АБ не га тив на крв на гру па, а за ли хе оста лих крв них гру па су на ми ни му му. Ка ко ка же др Рад ми ла Рај лић Ри стов ска, про те клих не де љу да на за ле че ње па ци је на та утро ше не су ве ли ке ко ли чи не кр ви. Из слу жбе апе лу ју на до бро вољ не да ва о це да их по се те и да ју крв. Слу жба за тран сфу зи ју кр ви на ла зи се у Бол ни ци. З. Дг.

Ра до ви за гу ши ли са о бра ћај

ТЕ МЕ РИН: Због из град ње ка на ли за ци је на пар ној стра ни Но во сад ске ули це у Те ме ри ну, од же ле знич ког пре ла за до Пар ти зан ске ули це, оте жан је са о бра ћај на ре ги о нал ном пу ту Но ви Сад - Те ме рин. Ка ко је зе ле ни по јас, од тро то а ра до ко ло во за ве о ма узак – во зи ла на фре квент ној ре ги о нал ној са о бра ћај ни ци се про пу шта ју на из ме нич но, за сто ји су зна чај ни, по себ но у шпи це ви ма, ју тар њим и по по днев ним са ти ма.

-Иако из во ђач ра до ва НС Гра ди тељ рас по ла же са моћ ном ме ха ни за ци јом, усло ви ра да, од но сно ску чен про стор од тро то а ра до ре ги о нал ног пу та из и ску ју до дат не на по ре, па ће ра до ви тра ја ти бли зу два ме се ца. Сто га пре по ру чу је мо ко ри шће ње са о бра ћај ни це кроз Ин ду стриј ску зо ну Те ме ри на - ис ти че Зо ран Сви тић, ди рек тор ЈП Ди рек ци ја за из град њу и ур ба ни зам оп шти не Те ме рин. Пла ни ра но је да се ове го ди не у Те ме ри ну из гра ди ти 3.450 ме та ра глав не и се кун дар не ка на ли за ци о не мре же и при кљу чи ти ви ше од 200 по ро дич них и при вред них обје ка та. М. Мл.

Одво же ње ка ба стог от па да

ТЕ МЕ РИН: Је се ња ак ци ја са ку пља ња и од во же ња ка ба стог от па да ре а ли зо ва ће се од 15. до 19.ок то бра. Рас по ред по да ни ма и ре јо ни ма је исти као и за са ку пља ње и од во же ње кућ ног сме ћа. Да би се гра ђа ни при пре ми ли за ову ак ци ју и на нај бо љи на чин је ис ко ри сти ли, у ЈКП Те ме рин ис ти чу да се под ка ба стим от па дом под ра зу ме ва до тра ја ла бе ла тех ни ка, ста ри на ме штај, ауто мо бил ске гу ме и слич но, а да се не са ку пља и не од во зи биљ ни и жи во тињ ски от пад (стај ско ђу бре, гра ње, ли шће, тра ва, биљ ни оста ци из ба шта..) и гра ђе вин ски от пад – шут. М. Мл.

12

~etvrtak4.oktobar2012.

CRnA HROnikA MO KRIN ^A NIN OSUM WI ^EN ZA PRO IZ VOD WU DRO GE

U NO VOM SA DU

Okri vqe ni zbog pra ha No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja ju ~e je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti me {ta ni nu Mir ku M. (1988) zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

Za isto de lo te re ti se i No vo sa |a nin Slo bo dan O. (1974), ko me se pri pi su je da je od Mir ka M., ra di pre pro da je, pre u zeo de vet pa ke ti }a s pra hom za ko ji

se osno va no pret po sta vqa da je he roin.

Pre tre som sta na ko ji ko ri sti Mir ko M. pro na |en je 1,2 gra ma sa su {e ne biq ne ma se za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na.

Mir ko M. bi }e do ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du, a pro tiv Slo bo da na O. bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

M. V.

dnevnik

In dij ska ko no pqa kraj Zla ti ce Kri m i n a l i s ti~ k a po l i c i j a PU Ki kin da, u na stav ku ak ci je „Mo ra va”, li {i la je slo bo de Mi la na P. (1963) iz Mo kri na, ko ji je u ata ru tog se ver no ba nat skog me sta, po red re ke Zla ti ce, za sa dio i od ne go vao 12 bi qa ka in dij ske ko no pqe, od ko je se osno va no sum wa da je na pra vio opoj nu dro gu ma ri hu a nu ukup ne te `i ne oko 34 ki lo gra ma.

Osum w i ~ e n om Mi l a n u P. je od r e | e n o po l i c ij s ko za d r ` a va w e do 48 sa t i, na k on ~e g a }e, uz kri v i~ n u pri j a v u, bi t i pri v e d en de ` ur n om is t ra `nom su d i j i Vi { eg su d a u Zre w a n i n u zbog osno v a sum w e da je po ~ i n io kri v i~ n o de l o neo v la { }e n e pro i z v od w e i sta v qa w e u pro m et opoj n ih dro g a, sa o p { te n o je ju ~ e iz PU Ki k in d a.

Po li ci je je u Mo kri nu, kao {to smo pi sa li, pre ne de qu da na u ku }a ma Va se J. (1960), Ne boj { e K. (1967) i \or | a B. (1982) pro na {la oko 54 ki lo gra ma osu {e ne i po lu o su {e ne biq ne ma se za ko ju se osno va no sum wa da je ma ri hu a na. „Tra va” je pro na |e na ka ko se su {i na wi ho vim ta va ni ma, a ta ko |e je uz ga ja na u mo krin skom ata ru.

Pro tiv te tro ji ce Mo krin ~a na je po kre nut kri vi~ ni po stu pak zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga.

Za isto vet no kri vi~ no de lo osum wi ~en je i Alek san dar S. (1983) iz Mo kri na, kod ko ga je po l i c i j a pro n a { la oko 200 gra ma biq ne ma se za ko ju se osno va no sum wa da je ma ri hu a na.

M. Mr.

Ma ri hu a na iz mo krin skog ata ra pro na |e na na ta va ni ma

IS TRA GA U BE ^EJ SKOJ FI LI JA LI EFG EURO BAN KE

Ne sta lo po la mi li o na evra?

NA PRE LA ZU TOM PA–KE LE BI JA

Za ple we no po la to ne ma ri hu a ne Ma |ar ski ca ri ni ci za ple ni li su na gra ni~ nom pre la zu Tom pa –Ke le bi ja, u ka mi o nu ma ke don skih re gi star skih ozna ka, go to vo po la to ne ma ri hu an e, ~i ja je vred nost pro ce we na na vi {e od 3,5 mi li o na evra.

Ka ko je pre neo por tal “Voj vo di na da nas”, po zi va ju }i se na iz ve {taj ma |ar ske agen ci je MTI, u jed nom na vod no pra znom ka mi o nu ma ke don skih re gi star skih ta bli ca na gra ni~ nom pre la zu kod Tom pe u Ma |ar skoj, nad le `ni slu `be ni ci su u po ne de qak ot kri li dro gu vred nu bli zu 3,7

mi li o na evra. U sa op {te wu port pa ro la ma |ar ske Upra ve po re za i ca ri ne Ati le \er |a [u le ra, u pra znom pro sto ru za od la ga we te re ta u ka mi o nu vo za ~a, dr `a vqa ni na Ma ke do ni je, pri me }e ni su tra go vi sve `ih me ha ni~ kih in ter ven ci ja, a ose tio se i mi ris dro ge.

Ka ko je na ve de no, ukup no je na |e no 492 ki lo gra ma ma ri hu a ne u 422 pa ke ta od fo li je, dok je 45-go di {wi vo za~ uhap {en i pro tiv we ga po kre nut je kri vi~ ni po stu pak, pre no si por tal “Voj vo di na da nas”.

(Ta njug)

RAZ BOJ NI [TVO U APA TI NU

U pqa~ ku s fan tom ka ma Ne po sred no pred za tva ra we pr o dav ni ce „Ma ri}“, na uglu La |ar ske i Uli ce @ar ka Zre wa ni na u Apa ti nu, u pr o dav ni cu je upao mla di} s fan tom kom na gla vi i, uz pret wu no `em, pr o da va ~i cu na te rao da mu pre da pa zar.

Br zom in ter ven ci jom po li ci je mla di} i we go va dvo ji ca po ma ga ~a, ko ji su ~u va li stra `u is pred pr o dav ni ce, br zo su uhap {e ni, a no vac, 53.000 di na ra, vra }en je vla sni ku.

– Mla di} mi je za pre tio ve li kim no `em i da }e ga upo tre bi ti uko li ko ga po gle dam. Pod tom pret wom mi je na re dio da u tor bu, ko ju je sta vio na pult, uba cim sav no vac iz ka se – ka `e pr o da va ~i ca Dra ga na V.

Po wi ho vom od la sku, od mah je oba ve sti la po li ci ju, a za hva qu ju }i opi su i jed nom slu ~aj nom pr o la zni ku, ko ji ih je vi deo kad su otr ~a li pre ma gr o bqu u bli zi ni pr o dav ni ce, oni su uhva }e ni.

Mla di }i su, po hap {e wu, pri zna li raz boj ni {tvo i vra ti li no vac.

Zbog raz boj ni {tva, ovih da na su li {e ni slo bo de Du {an B. (22) i Pe tar V. (20) iz Sa vi nog Se la, ko ji se te re te da su u ja nu a ru na pa li rad ni ka ben zin ske pum pe u Ru skom Kr stu ru, ta ko |e ma ski ra ni fan tom ka ma i, uz pret wu re pli kom pi {to qa, od ne li oko 67.000 di na ra. Uz kri vi~ nu pri ja vu su spro ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Som bo ru.

J. P.

PRO ME NE U HA [KOM TRI BU NA LU

Po qa ki wa no va port pa rol ka Ha {ki tri bu nal ime no vao je Po qa ki wu Mag da le nu Spa liw sku za port pa rol ku Se kre ta ri ja ta i sud skih ve }a, sa op {te no je ju ~e u Ha gu. „Spa liw ska je ra di la vi {e od pet go di na kao sa vet ni ca za in for ma tiv nu de lat nost u Ha gu. Do bro po zna je biv {u Ju go sla vi ju i te~ no go vo ri lo kal ne je zi ke. Pre do la ska u MKSJ, ne ko li ko go di na je ra di la u re gi o nu biv {e Ju go sla vi je, a ta ko |e ima no vi nar sko is - Mag da le na Spa liw ska ku stvo iz rod ne Poq ske”, na vo - la funk ci ju port pa ro la, na ja vi di se u sa op {te wu Ha {kog tri - la je da }e Spa liw ska na red nih ne de qa pre u ze ti no vu du `nost, a bu ba la.

Na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji da }e ona na sta vi ti da vo di slu za no vi na re Ner ma Je la ~i}, ko ja `bu za ko mu ni ka ci je Tri bu na la. je od ja nu a ra 2008. go di ne oba vqa (Ta njug)

Po sled wih ne ko li ko da na, Be ~ej po tre sa fi nan sij ski skan dal ko ji se do go dio u fi li ja li EFG Euro ban ke u tom po ti skom gra du.

Iako je po li cij ska is tra ga jo{ u to ku, od me {ta na se mo `e ~u ti da u ban ci ne do sta je oko po la mi li o na evra i da su me |u o{te }e ni ma i sa ma ban ka, kao i ve }i broj kli je na ta.

Po li ci ja je sa slu {a la di rek to ra be ~ej ske eks po zi tu re Sa {u B., ali ni MUP ni ban ka jo{ ni su sa op {ti li da li je di rek tor osum wi ~en za zlo u po tre bu.

Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, pre ne ko li ko da na u pro sto ri je ove ban ke do {ao je je dan kli je nat sa zah te vom da mu se is pla ti no vac s ra ~u na. Iako je po se do vao do ku men ta ci ju o svom nov cu, slu `be ni ci ban ke ni su mo gli pro na }i we gov no vac u svo joj evi den ci ji.

Ka da su rad ni ci be ~ej ske fi li ja le zbog na sta log pro ble ma, kon tak ti ra li cen tra lu, vr lo br zo je utvr |e no da na ra ~u ni ma ne do sta je ve li ka ko li ~i na nov ca.

U ne ko li ko da na in ter na isnpek ci ja EFG Euro ban ke je evi den ti ra la sve o{te }e ne kli jen te ko ji su u be ~ej sku fi li ja lu do ne li svo ju

do ku men ta ci ju, a ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, utvr |e no je da od 2009. go di ne na stao ma wak od oko 450.000 evra.

U sa op {te wu, ko je je ban ka pro sle di la po vo dom ovog do ga |a ja, sto ji da se ra di o izo lo va nom slu ~a ju, ko ji je is kqu ~i vo li~ na od go vor nost jed nog za po sle nog u ban ci.

„Po li cij ska is tra ga je u to ku, a Euro ban ka je ve} sve svo je re sur se sta vi la na ras po la ga we is tra `nim or ga ni ma. U re kord nom ro ku kon tro lu je po ~e lo da spro vo di i na {a in ter na slu `ba kon tro le ope ra tiv nih ri zi ka u po slov noj mre `i. Na{ ko le ga i {ef eks po zu re Sa {a B. je sam pre do ~io ban ci si tu a ci ju i o~e ku je mo da }e sve po je di no sti bi ti po zna te ve o ma br zo. Dok se is tra ga u pot pu no sti ne za vr {i, osta je mo otvo re ni za sve kon tro le or ga na nad le `nih za ova kve si tu a ci je, ali `e li mo da na po me ne mo da u ovom slu ~a ju ni jed na stran ka ne }e bi ti o{te }e na„, ka `e se u sa op {te wu Euro ban ke.

Ka ko se za slu ~aj ko ji se do go dio u ovoj ban ci br zo pro ~u lo, ne ko li ko da na je fi li ja la Euro ban ke bi la pu na kli je na ta ko ji su hte li da se uve re u to da je s wi ho vim ra ~u ni ma sve u re du.

Gu `va se to kom ju ~e ra {weg da na ra{ ~i sti la i ban ka je na sta vi la re dov ne po slo ve, a kli jen ti ~e ka ju ko na~ ni ras plet is tra ge i in for ma ci je o svom nov cu.

N. Per ko vi}

REAGOVAWA

Pre su de Vi {eg su da u No vom Sa du Vi {i sud u No vom Sa du, po su di ji Na ta {i Da ~i} kao su di ji po je din cu, u prav noj stva ri tu `i o ca Bla `e Bo {ko vi }a iz Sta rih Le di na ca, Ul. Si me [o la je 31, ko ga za stu pa Sa {a Jef ti}, advo kat iz No vog Sa da, pro tiv tu `e nih „Dnev nik Voj vo di na pre sa” DOO No vi Sad, Bu le var oslo bo |e wa 81, Alek san dra \i vuq skog, glav nog i od go vor nog ured ni ka li sta „Dnev nik„, ko je za stu pa Vla di mir Ho ro vic, advo kat iz No vog Sa da, Ra di o di fu zno pred u ze }e 021 DOO No vi Sad, Ul. Mi le ti }e va 45 i Slo bo da na Kraj no vi }a, glav nog ured ni ka Ra di ja 021, ko je za stu pa Dar ko Ru di}, advo kat iz No vog Sa da, ra di na kna de {te te, na kon odr `a ne glav ne rap sra ve, za kqu ~e ne da na 10. 07.2012. go di ne, u pri su stvu pu no mo} ni ka tu `i o ca, tu `e nog 2. re da i pu no mo} ni ka tu `e nih, do neo je

Presuda Tu `be ni zah tev tu `i o ca u od no su na tu `e nog 1. re da „Dnev nik Voj vo di na pres„ DOO No vi Sad i tu `e nog 2. re da Alek san dra \i vuq skog se de li mi~ no usva ja.

Oba ve zu ju se tu `e ni „Dnev nik Voj vo di na pres„ i tu `e ni Alek san dar \i vuq skij, glav ni i od go vor ni ured nik li sta „Dnev nik”, da tu `i o cu Bla `i Bo {ko vi }u na ime na kna de ne ma te ri jal ne {te te zbog po vre de ~a sti i ugle da so li dar no is pla te iz nos od 70.000 di na ra sa za kon skom za te znom ka ma tom po ~ev od da na 10. ju la 2012. go di ne kao da na pre su |e wa pa do is pla te, te da tu `i o cu so li dar no na dok na de tro {ko ve ovog po stup ka od 40.700 di na ra, sa za kon skom za te znom ka ma tom po ~ev od da na 10. ju la 2012. go di ne kao da na pre su |e wa pa do is pla te, u ro ku od 15 da na, pod pret wom pri nud nog iz vr {e wa.

Pre ko do su |e nog iz no sa od 70.000 di na ra, pa do tra `e nog iz no sa od 300.000 di na ra, tu `be ni zah tev tu `i o ca u od no su na tu `e nog 1. re da „Dnev nik Voj vo di na pres„ i tu `e nog 2. re da Alek san dra \i vuqskskog se od bi ja.

Oba ve zu ju se tu `e ni 1. re da „Dnev nik Voj vo di na pres„ i tu `e ni 2. re da Alek san dar \i vuq skij, glav ni i od go vor ni ured nik li sta „Dnev nik”, da pra vo sna `nu pre su du ob ja ve o svom tro {ku u li stu „Dnev nik”, u ro ku od osam da na, pod pret wom pri nud nog iz vr {e wa.

Tu ` be n i zah t ev u od n o s u na t u ` e n og 3. re d a, Ra d i o d i f u z no pred u z e } e Ra d io 021 i tu ` e n og 4. re d a Slo b o d a n a Kraj n o v i } a, ko j im tu ` i l ac tra ` i da se oba v e ` u tu ` e ni Ra d i o d i f u z no pred u z e } e Ra d io 021 i tu ` e n i Slo b o d an Kraj n o v i}m glav n i ured n ik Ra d i j a 021, da tu ` i o c u Bla ` i Bo {ko v i } u na ime na k na d e ne ma t e r i j al n e {te t e zbog po v re d e ~a s ti i ugle d a so l i dar n o is p la t e iz n os od 300.000 di n a r a sa za k on s kom za t e z nom ka ma t om po ~ ev od da na pre s u | e w a pa do is p la t e, te da pra v o sna ` nu pre s u d u ob j a v e o svom tro {ku na in f or ma t iv n om in t er n et-por t a l u Ra d i j a 021 i u in f or ma t iv n im emi s i j a ma Ra d i j a 021, se od b i j a.

Oba ve zu je se tu `i lac Bla `o Bo {ko vi} da tu `e nom 3. re da, Ra di o di fu znom pred u ze }u Ra dio 021 DOO i tu `e nom 4. re da Slo bo da nu Kraj no vi }u na dok na di tro {ko ve ovog po stup ka od 71.650 di na ra u ro ku od 15 da na, pod pret wom pri nud nog iz vr {e wa.

Pre su da no vo sad skog Ape la ci o nog su da Ape la ci o ni sud u No vom Sa du, u ve }u sa sta vqe nom od su di ja Bra ni sla ve Apo sto lo vi}, pred sed ni ka ve }a, Dra ga na Sko ka i Ta tja ne Mi {uq, ~la no va ve }a, u par ni ci tu `i o ca Bla `a Bo {ko vi }a iz Sta rih Le di na ca, Si me [o la je 31, ~i ji je pu no mo} nik Sa {a Jef ti}, advo kat iz No vog Sa da, pro tiv tu `e nih „Dnev nik Voj vo di na pres” DOO No vi Sad, Bu le var oslo bo |e wa 81, Alek san ra \i vuq skog, glav nog i od go vor nog ured ni ka li sta „Dnev nik”, ~i ji je za jed ni~ ki pu no mo} nik Vla di mir Ho ro vic, advo kat iz No vog Sa da, Ra di o di fu zno pre-

d u ze }e 021 DOO No vi Sad, Mi le ti }e va 45, i Slo bo da na Kraj no vi }a, glav nog i od go vor nog ured ni ka Ra di ja 021 iz No vog Sa da, ~i ji je za jed ni~ ki pu no mo} nik Dar ko Ra di}, advo kat iz No vog Sads, ra di na kna de {te te, od lu ~u ju }i o `al ba ma tu `i o ca i tu ` e n ih „Dnev n ik Voj v o d i n a pres” i Alek san dra \i vuq skog, ko je su iz ja vqe ne pro tiv pre su de Vi {eg su da u No vom sa du P. 256/11 od 10. ju la 2012. go di ne, na sed ni ci ve }a odr `a noj 6. sep tem bra 2012. go di ne, do neo je Presuda @al ba tu `i o ca se de li mi~ no usva ja, de li mi~ no od bi ja, `al ba tu `e nih se od bi ja i pre su da Vi {eg su da u No vom Sa du P. 256/11 od 10. ju la 2012. go di ne: – PRE I NA ^U JE u de lu u ko jem je od bi jen tu `be ni zah tev tu `i o ca u od no su na tu ` e n e „Ra d i o d i f u z no pred u z e } e 021” DOO i Slo bo da na Kraj no vi }a oba ve zu ju da tu `i o cu na ime na kna de {te te zbog po vre de ~a sti i ugle da so li dar no is pla te iz nos od 70.000 di na ra sa za kon skom za te znom ka ma tom od 10.ju la 2012. go di ne do is pla te, u ro ku od 15 da na.

– PO TVR \U JE u pre o sta lom de lu od lu ke o tu `be nom zah te vu u pr vom, dru gom, tre }em, ~e tvr tom i de lu pe tog sta va iz re ke u ko jem je od bi jen tu `be ni zah tev tu `i o ca u pre o sta lom de lu u od no su na tu `e ne iz tog sta va.

– PRE I NA ^U JE od lu ka o tro {ko vi ma par ni~ nog po stup ka (stav dru gi i stav {e sti iz re ke) ta ko {to se oba ve zu ju svi tu `e ni da so li dar no na kna de tro {ko ve po stup ka tu `i o cu od 40.700 di na ra sa za kon skom za te znom ka ma tom od 10.ju la 2012. go di ne do is pla te u ro ku od 15 da na, a od bi ja zah t ev Ra d i o d i f u z nog pred u z e } a 021 DOO i Slo bo da na Kraj no vi }a da na kna de tu `i o cu tro {ko ve po stup ka od 71.650 di na ra.

– OBA VE ZU JU se Ra di o di fu zno pred u ze }e 021 DOO i Slo bo dan Kraj no vi} da tu `i o cu Bla `u Bo {ko vi }u is pla te 21.400 di na ra na ime tro {ko va po stup ka po `al bi, a u ro ku od 15. da na.

crna hronika

dnevnik NA SEVERU BANATA PAZAR LA@NIM NOV^ANICAMA OD 5.000 I 2.000 DINARA

I do lar me |u od u ze tim fal si fi ka ti ma

Je neu K. (1962) iz Ho gro {a po li ci ja u ^o ki od re di la je za dr `a va we do 48 sa ti zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo fal si fi ko va wa nov ca. Iz PU Ki kin da sa op {te no je ju ~e da je osum wi ~e ni 1. ok to bra ove go di ne, u vi {e pro dav ni ca na se ve ru Ba na ta, na te ri to ri ji op {ti ne ^o ka i No vog Kne `ev ca, po ku {ao da ku pi i ku pio ro bu ko ju je pla tio fal si fi ko va nim nov ~a ni ca ma.

da je u pi ta wu fal si fi kat. Ka da se mu {te ri ja ko ja je pla ti la la `nom nov ~a ni com da la u beg, u pro la zu je bio po li ca jac u ci vi lu te je za hva qu ju }i i we go vom an ga `o va wu osum wi ~e ni pri ve den u Po li cij sku sta ni cu ^o ka.

Kom pa wo ni, s ko ji ma je osum wi ~e ni Je ne K. do {ao u ^o ku i ko ji su ute kli put ni~ kim auto mo bi lom ka da je ot kri ve no da su nov ~a ni ce ko jim pa za re la `ne, ne po mi wu se u sa op {te wu po li ci je,

Policijska stanica u ^oki

Zbog osno va sum we da je re~ o fal si fi ka ti ma, od osum wi ~e nog Je nea K. pri vre me no je od u ze to de set nov ~a ni ca u apo e ni ma od po 5.000 di na ra, tri nov ~a ni ce od 2.000 di na ra i je dan ame ri~ ki do lar.

Osum wi ~e ni Hor go {a nin je uhva }en u ^o ki, ka ko smo ve} ob ja vi li, ka da je pa zar od 650 di na ra u pro dav ni ci „Big ~ik” u tom me stu pla tio nov ~a ni com od 5.000 di na ra, a me sar ^a ba Abra ham po sum wao u we nu is prav nost i u obli `woj me wa~ ni ci usta no vio

ali, ka ko sa zna je mo, za wi ma se tra ga.

Osim u ^o ki, gde su ras tu ra ~i fal si fi ko va nih nov ~a ni ca ot kri ve ni, oni su pa za ri li la `nim nov ~a ni ca ma od 5.000 i 2.000 di na ra i u dve pro dav ni ce u Sa na du.

Po na {im sa zna wi ma, fal si fi ka ti ma se jo{ pa za ri lo u pro dav ni ca ma u \a li, Srp skom Kr stu ru i No vom Kne `ev cu. Ni ko od pro da va ca u tim me sti ma ni je po sum wao da su nov ~a ni ce la `ne pa su za pre va ru sa zna li od po li ci je.

M. Mitrovi}

UKINUTA PRESUDA JEDNOM OD VO\A NAVIJA^A „CRVENE ZVEZDE”

No vo su |e we Iva nu Bo gda no vu

Ape la ci o ni sud u Be o gra du uki nuo je pre su du ko jom je na dve go di ne za tvo ra bio osu |en je dan od vo |a na vi ja ~a „Cr ve ne zve zde„ Ivan Bog da nov i na lo `io da mu se po no vo su di.

Bog da nov je u fe bru a ru pre su dom Pr vog osnov nog su da bio osu |en zbog na pa da na po li ci ju i u~e stvo va we u ma sov noj tu ~i uo~i ko {ar ka {ke utak mi ce iz me |u „Par ti za na„ i „Cr ve ne zve zde„ u Be o gra du 2006. go di ne. Istom pre su dom pro du `en mu je i pri tvor, u ko jem je od 24. ma ja pro {le go di ne, ka -

Ivan Bogdanov

da je pro te ran iz Ita li je zbog iza zi va wa ne re da na utak mi ci u \e no vi.

Po na la `e wu Ape la ci on og su da, pr vo ste pe na pre su da je ne ra zu mqi va, pro tiv re~ na sa ma se bi i da tim raz lo zi ma. Iz o sta li su raz lo zi o od lu~ nim ~i we ni ca ma, a raz lo zi ko ji su da ti su ne ja sni i me |u sob no pro tiv re~ ni, zbog ~e ga se uki da we pr vo ste pe ne pre su de po ka zu je nu `nim, na vo di se u sa op {te wu Ape la ci o nog su da.

Bit na po vre da po stup ka se, iz me |u osta log, ogle da i u to me {to iz pre su de pro iz la zi da je okri vqe ni kri vi~ na de la iz vr {io s jo{ ne ko li ko na vi ja ~a FK „Cr ve na zve zda”, iako to ne pro iz la zi iz da qeg opi sa kri vi~ nih de la i is -

ka za svih sa slu {a nih sve do ka o{te }e nih.

U sa op {te wu se ka `e i da je pr vo ste pe ni sud dao ne ja sne, pro tiv re~ ne i ne pri hva tqi ve raz lo ge i u po gle du oce ne na la za i mi {qe wa sud skih ve {ta ka iz Be o gra da.

Sud je pri li kom iz ri ca wa pr vo ste pe ne pre su de oce nio kao ote `a va ju }e okol no sti za Bog da no va to {to je i ra ni je bio osu |i van, ka ko u Sr bi ji zbog dr `a wa eks plo ziv nih ma te ri ja, ta ko i u Ita li ji, gde je pra vio ne re de na fud bal skoj utak mi ci u \e no vi.

Bog da nov je pro te ran iz Ita li je i de por to van u Sr bi ju u ma ju pro {le go di ne, po {to mu je ka zna od tri go di ne i tri me se ca za tvo ra zbog iza zi va wa ne re da u \e no vi na utak mi ci Sr bi ja–Ita li ja u ok to bru 2010. go di ne, za me we na za bra nom ula ska u ze mqe EU u na red nih pet go di na. Uhap {en je ~im su ga pre u ze le srp ske vla sti, a pri tvor mu je od re |en zbog opa sno sti da }e po no vi ti kri vi~ no de lo.

To kom pr vog su |e wa Bog da nov je ne gi rao kri vi cu i iz ja vio da se uop {te ne se }a do ga |a ja s utak mi ce, po {to mu je ne ko s le |a za dao vi {e uda ra ca u gla vu. U po no vqe nom ve {ta ~e wu dok to ra s In sti tu ta za sud sku me di ci nu u No vom Sa du, za kqu ~e no je da je Bog da nov bio sma we no ura ~un qiv pri li kom na pa da na po li ci ju i ma sov ne tu ~e uo~i ko {ar ka {ke utak mi ce iz me |u „Par ti za na„ i „Cr ve ne zve zde„ u Be o gra du 2006. go di ne.

U pr vom ve {ta ~e wu le ka ra s In sti tu ta za sud sku me di ci nu u Be o gra du iz ok to bra pro {le go di ne na vo di se da je Bog da nov bio ne u ra ~un qiv u tre nut ku in ci den ta, od no sno, da ni je bio sve stan svo jih po stu pa ka, po {to je pret hod no pri mio jak uda rac u gla vu. Taj na laz, me |u tim, ospo ri lo je Tu `i la {tvo i za tra `i lo no vo ve {ta ~e we, za ko je je sud od re dio In sti tut za sud sku me di ci nu u No vom Sa du, ko ji je kon sta to va no da je bio ura ~un qiv.

(Tanjug)

~etvrtak4.oktobar2012.

13

U NOVOSADSKOM OSNOVNOM SUDU

Sa slu {a we Ne na da ^an ka 19. ok to bra U pred me tu ko ji se vo di pred Osnov nim su dom u No vom Sa du po pred lo gu za pred u zi ma we od re |e nih is tra `nih rad wi Osnov nog jav nog tu `i la {tva pro tiv osum wi ~e nog Ne na da ^an ka, ko ji se te re ti da je iz vr {io kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa (iz ~la na 344, stav 2 u ve zi sa sta vom 1 Kri vi~ nog za ko ni ka) is tra `ni su di ja je za ka zao sa slu {a we osum wi ~e nog za 19. ok to bar, sa op {tio je Sud. Ta ko |e, is tra `a ni su di ja je za isti dan za ka zao is pi ti va we sve do ka ko je je pred lo `i lo po me nu to tu `i la {tvo, a ko ji ima ju pre bi va li {te u No vom Sa du.

Is pi ti va we sve do ka Pa vla Le {a no vi }a, ko ji ima sta tus o{te }e nog, i sve do ka ~i je

pre bi va li {te je u Be o gra du, za ka zao je za 25 ok to bar, na vo di se na saj tu no vo sad skog Osnov nog su da.

Li de ra Li ge so ci jal de mo kar ta Ne na da ^an ka (53) Be o gra |a nin Pa vle Le {a no vi} (47) sum wi ~i da ga je s pri pad ni ci ma svog obez be |e wa pre tu kao u ne de qu, 23. sep tem bra, oko dva sa ta uju tro is pred ka fa ne „Ta ko je su |e no” u Pe tro va ra di nu, ko ju dr `i biv {i va ter po li sta Da ni lo Iko di no vi}.

Ipak, na ve de ni pred log Tu `i la {tva od no si se sa mo na jed nu oso bu, iz ja vi la je za „Dnev nik„ ubr zo po sle do ga |a ja port pa rol ka no vo sad skog Osnov nog su da Bi qa na La zi}.

M. V.

Nenad ^anak

PO^ELO SU\EWE BIV[IM „BERETKAMA” ZA „POBUNU“ PRE 11 GODINA

Le gi ja pro ces na zvao far som pro tiv Ko {tu ni ce U Spe ci jal nom su du u Be o gra du ju ~e je po ~e lo su |e we osmo ri ci biv {ih pri pad ni ka sa da ras for mi ra ne Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je po op tu `ni ci ko ja im, zbog de mon stra tiv nog iz la ska JSO-a na uli ce u no vem bru 2001. go di ne, na te ret sta vqa kri vi~ no de lo oru `a ne po bu na.

Biv {i ko man dant Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je Mi lo rad Ule mek Le gi ja re kao je ju ~e da ne `e li da iz no si od bra nu jer je pro ces obi~ na far sa usme re na pro tiv li de ra DSS-a Vo ji sla va Ko {tu ni ce.

Pod se }a ju }i sud sko ve }e na to da je Tu `i la {tvo po kre nu lo pro ces po kri vi~ noj pri ja vi se stre i maj ke ubi je nog pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, ko ju je Tu `i la {tvu pod neo advo kat Sr |a Po po vi}, Ule mek je uka zao na to da je pri ja va ima la ima la za ciq sa svim dru gu me tu – li de ra DSS-a Vo ji sla va Ko {tu ni cu.

– Me |u tim, ka da je Ko {tu ni ca tu `i o ca ot ka ~io i re kao: „Va `i, pri ~a }e mo, do |i ju ~e”, tu `i lac se na {ao u ne bra nom gro `|u. Sa da ovaj pred met tre ba da po slu `i ne bi li se Tu `i la {tvo iz vu klo iz ne bra nog gro `|a – sma tra Ule mek.

Kri ti ku ju }i Tu `i la {tvo {to ni je ra ni je is tra `i va lo na vod nu po bu nu JSO-a, Ule mek je na su |e wu na po me nuo da se pri ~a o to me po kre ta la sva ki put ka da se pri bli `a va la go di {wi ca ubi stva pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a i da su to ra di li „vaj ni ana li ti ~a ri” i ne vla di ne or ga ni za ci je, a ne Tu `i la {tvo. On je do dao da je

Milorad Ulemek Legija

imao „sre }u ili ne sre }u da deo `i vo ta ra di i slu `i si ste mu” i „ra dio stva ri na ko je je po no san ili ni je po no san”, ali da je shva tio da je u sva koj ze mqi oru `a na po bu na jed no od naj te `ih kri vi~ nih de la.

– U sva kom si ste mu tu `i lac, ako sa mo na mi ri {e oru `a nu po bu nu, pred u zi ma sve rad we i po kre }e ~i tav si stem, a u Sr bi ji je Tu `i la {tvo ~e ka lo de set go di na i re a go va lo tek na pri ja vu pu no mo} ni ka dva pri vat na li ca. Mo gu da glu mim bu -

„Crvene beretke” kod Centra „Sava” novembra 2001.

da lu pred dru gi ma, ali da glu mim pred sa mim so bom… – re kao je Ule mek.

On je pred sed ni ku sud skog ve }a ob ja snio da we go vo ne us ta ja we pri ula sku i iz la sku sud skog ve }a ni je ne po {to va we su da ne go we gov stav pre ma si ste mu. Ta ko |e je na ja vio da ne }e iz lo `i ti svo ju od bra nu, ali da }e iza }i u su sret sva kom op tu `e nom i od go va ra ti na pi ta wa uko li ko im ti me mo `e po mo }i.

Ule mek se na po ~et ku iz la ga wa iz vi nio svi ma u sud ni ci {to te {ko go vo ri, pod se }a ju }i na to da je de vet go di na u sa mi ci.

Ule me kov ta da {wi za me nik Du {an Ma ri ~i} re kao je da ne pri zna je kri vi cu, dok je Zve zdan Jo va no vi} re kao da }e se o kri vi ci iz ja sni ti na knad no.

Op tu `e ni Ve se lin Le ~i} re kao je da ne raz u me op tu `ni cu, od no sno ka ko je iz la zak JSO-a na uli cu mo gao ugro zi ti Vla du i ustav ni po re dak ze mqe, i do dao da ni je iz vr {io ni ka kvo kri vi~ no de lo. Op tu `e ni Mi }a Pe tra ko vi} re kao je da je op tu `ni cu raz u meo je zi~ ki i se man ti~ ki, na vo de }i da je “lo gi~ ki za me ne za go net ka”.

– Ne pri zna jem ni jed no kri vi~ no de lo jer su sve iz mi {qo ti ne i fan ta zi je – ni sam kriv – re kao je Pe tra ko vi}.

Dra go slav Kr sma no vi} se iz ja snio da ni je kriv i da ni je iz vr {io ni jed no kri vi~ no de lo, kao i Dra gi {a Ra di} i Vla di mir Po ti}.

Su |e we je po ~e lo na kon {to je vr {i lac funk ci je pred sed ni ka Vi {eg su da u Be o gra du od bio kao neo sno van zah tev za iz u ze }e sud skog ve }a, ko ji je pod ne la od bra na okri vqe nog Ule me ka, pra vo sna `no osu |e nog na

ka znu 40 go di na za tvo ra u ~e ti ri raz li ~i ta po stup ka, ko ju iz dr `a va u Po seb nom ode qe wu po `a re va~ kog za tvo ra „Za be la“.

sve ga ci ta ti ma tu `i o ~e vog iz ja {we wa. U zah te vu za spro vo |e we is tra ge i u op tu `ni ci ne po sto ji ni je dan na vod da se dva po me nu ta do ga |a ja, oru `a na po -

[ta CIA smatra oru`anom pobunom Ka ko sa zna je “Dnev nik”, deo, ina ~e broj nih pred lo ga od bra ne is tak nu tih to kom do sa da {weg po stup ka, od no si se i na ospo ra va we prav ne kva li fi ka ci je de la u op tu `ni ci, te ta ko nu di da se na pre tre su iz ve de svet ski do ku ment, od no sno do ku ment ame ri~ ke CIA-e, u ko jem je kroz pet osnov nih ele me na ta de fi ni sa no {ta se sma tra da je “oru `a na po bu na”.

Brojni svedoci Su di ja Vla di mir Vu ~i ni} na ja vio da }e sud na pred log Tu `i la {tva naj ve ro vat ni je za sve do ke po zva ti ne ka da {weg mi ni stra po li ci je Du {a na Mi haj lo vi }a, ne ka da {weg {e fa DBa Go ra na Pe tro vi }a i we go vog za me ni ka Zo ra na Mi ja to vi }a, kao i ne ka da {weg na ~el ni ka BIA-e Mi lo ra da Bra ca no vi }a.

– Tre ba lo bi da sve do ~e i ta da {wi funk ci o ne ri ^e do mir Jo va no vi}, Dra gan Ve se li nov, @ar ko Ko ra}, biv {i ~lan “ze mun skog kla na” Du {an Kr sma no vi}, sve do ci-sa rad ni ci De jan Mi len ko vi} Bag zi i Qu bi {a Bu ha, kao i Alek san dar Po po vi} – na veo je su di ja.

Po sle od ba ci va wa pri me da ba od bra ne, advo kat Slo bo dan Mi li vo je vi} je is ta kao zah tev za iz u ze }e sud skog ve }a.

– Ne mo `e za tvor ski Pra vil nik o ku} nom re du bi ti iz nad Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku, Usta va i me |u na rod nih kon ven ci ja – ka zao je Mi li vo je vi}.

Ta ko |e, na sed ni ci sud skog ve }a odr `a noj ju ~e pre pod ne, glav ni su di ja je sa op {tio da su od ba ~e ni zah te vi za iz u ze }e tu `i o ca za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ka Ra di sa vqe vi }a i po stu pa ju }eg za me ni ka tu `i o ca Di mi tri ja Po pi }a, ko je su pre kju ~e bra ni o ci pod ne li is ti ~u }i na vod ne „sum we u ne pri stra snost“.

Re pu bli~ ka tu `i te qi ca Za gor ka Do lo vac od ba ci la je kao neo sno van zah tev za iz u ze }e tu `i o ca Miq ka Ra di sa vqe vi }a ko ji je od bra na pod ne la „zbog iz ja ve u me di ji ma da je po bu na JSO-a uver ti ra u ubi stvo pre mi je ra“. Me |u tim, ipak su advo ka ti od bra ne bi li za do voq ni sa dr `a jem re {e wa, pre

bu na i ubi stvo pre mi je ra, do vo de u ne po sred nu ve zu, su {ti na je na vo da u re {e wu.

Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal u op tu `ni ci po dig nu toj u mar tu ove go di ne na vo di da je „od 9. do 17. no vem bra 2001. go di ne JSO ot ka zao po slu `nost ko man di, po vu kao svo je pri pad ni ke u cen tar u Ku li, pre ki nuo ko mu ni ka ci je s ko man dom i u vi {e na vra ta od bio zah te ve na ~el ni ka re so ra, mi ni stra unu tra {wih po slo va i pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, da pre ki ne po bu nu“. „Isto vre me no, ope ra tiv ni deo Je di ni ce je bor be nim vo zi li ma i na o ru `a nim qud stvom u dva na vra ta blo ki rao auto put.

Na taj na ~in je is ka za na sprem nost Je di ni ce za pri me nu na si qa uko li ko se ne pri hva te we ni ul ti ma tiv ni zah te vi za sme nu mi ni stra po li ci je Du {a na Mi haj lo vi }a, na ~el ni ka re so ra DB-a Go ra na Pe tro vi }a i we go vog za me ni ka Zo ra na Mi ja to vi }a„, na vo di se u op tu `ni ci.

E. D.

14

SPORT

~etvrtak4.oktobar2012.

DA NAS SE IGRA DRU GI SU PER KUP SR BI JE

Vo {a i Zve zda za tro fej Ak tu el ni {am pi o ni od boj ka {i Cr ve ne zve zde i osva ja ~i Ku pa Sr bi je Voj vo di na NS se me od i gra }e da nas u be o grad skim „[u mi ca ma� me~ su per ku pa i bo ri ti se za pr vi ovo se zon ski tro fej (20 ~a so va, RTS 2). Da na {wi su sret }e bi ti i sjaj na ge ne ral na

ne u sa sta vu eki pe i tre ba nam jo{ vre me na da se uigra mo, a Zve zda je osta la u istom sa sta vu kao i pro {le se zo ne pa je za to fa vo rit. Bra ni tro fej osvo jen pro {le go di ne i to na svom te re nu.

Sva ka ko ima mo sport ski mo tiv ko ji nas po kre }e da da nas u Be o gra du pru `i mo naj bo qu mo gu }u

Cr ve no-be le No vo sa |a ne }e pred vo di ti no vi ka pi ten Bran ko Ro qi} ko ji je ju ~e zva ni~ no pred sta vqen u klu bu, a s wim je jo{ ra ni je pot pi san ugo vor zbog li cen ci ra wa.

Mr dak i Mar ti no vi} blo ki ra ju Pet ko vi }a

par ti ju i da vi di mo za ko li ko }e to bi ti do voq no. Na dam se da }e na{ pri jem ser vi sa bi ti na po treb nom ni vou ka ko bi smo olak {a li po sao de bi tan ti ma na me stu teh ni ~a ra @i va no vi }u i Stru ga ru. Svi tur ni ri na ko ji ma smo u~e stvo va li bi li su do bra uver ti ra za da na {wi su sret i na dam se do broj igri - re kao je tre ner No vo sa |a na Ni ko la Sa la ti}.

TUR NIR U PE KIN GU

\o ko vi} la ko sa bor be nim Ber lo kom Naj bo qi srp ski te ni ser No vak \o ko vi} bez pre vi {e pro ble ma pla si rao se u ~e tvrt fi na le ATP tur ni ra u Pe kin gu. \o ko vi} je po sle 70 mi nu ta igre

No vak je br zo sti gao do brej ka i pred no sti od 2:0 pro tiv Ar gen tin caa, ma da je do brej ka sti gao iz dru gog po ku {a ja. No vak je imao pro ble ma sa dru gim ser vi so, ali je pr vi funk ci o ni sao

Ge ri} po ma `e ju ni o ri ma Pro {lo se zon ski ka pi ten Voj vo di ne NS se me An dri ja Ge ri}, po sle sko ro dva me se ca pri pre ma, od lu ~io je ipak da okon ~a bo ga tu od boj ka {ku ka ri je ru, ali ne }e na pu sti ti klub.

Po {to je pre de se tak da na Si ni {a Re qi} s me sta tre ne ra ju ni o ra Vo {e pre u zeo Bu dvan sku ri vi je ru, na sle di }e ga Bra ni slav \u ri}, a Ge ri} }e po ma ga ti u ra du.

- Si gur no je da Ge ri} ne }e igra ti vi {e, a svo jim is ku stvom }e mo }i mno go da pru `i mla dim igra ~i ma i dra go nam je {to osta je ~lan klu ba i na {e sport ske po ro di ce re kao je ge ne ral ni di rek tor Va sa Mi ji}.

pro ba pred po ~e tak se zo ne sle de }eg vi ken da, a oba ti ma pu no prav no fi gu ri ra ju za jed ne od fa vo ri ta.

Su per kup je usta no vqen tek pro {le go di ne i Cr ve na zve zda je za sa da pr vi i je di ni osva ja~ (po be di la Par ti zan).

- Za nas ovaj me~ do la zi ma lo ra ni je ne go {to bi smo vo le li.

Po no vo smo ima li ve li ke pro me -

dnevnik

- Vra tio sam se na me sto gde sam za po ~eo ka ri je ru i na dam se da }u svo jim is ku stvom i kva li te tom mo }i da po mog nem klu bu, ali i mla dim mom ci ma u eki pi.

Si gur no je da nas ~e ka mno go ra da, mno go uigra va wa i za sa da je vre me naj ve }i fak tor, jer je eki pa sko ro no va i tre ba pu no to ga da se po klo pi. Na dam se da }e mo ve} da nas bi ti na vi so kom ni vou ko ji je do vo qan za tro fe je. Iako je Zve zda fa vo rit, `e li mo da se po ka `e mo u naj bo qem sve tlu - re kao je Ro qi}.

M. Ri sti}

No vak \o ko vi}

po be dio Ar gen tin ca Kar lo sa Ber lo ka sa 6:1, 6:3. U sle de }oj run di igra }e pro tiv Austri jan ca Jir ge na Mel ce ra ko ji je bio bo qi od Alek sa Dol go po lo va u tri se ta.

Iz gle da lo je da }e \o ko vi} me~ za vr {i ti za ma we od sat vre me na, ali je do zvo lio Ar gen tin cu da na 5:0 u dru gom se tu na pra vi dva brej ka i pro du `i me~. Na kra ju je Ber lok du plom ser vis gre {kom ser vi rao No va ku po be du.

odli~ no, pa je i po red ve li kog pri ti ska Ber lo ka osva jao ge mo ve na svoj ser vis za 4:1. Po tom je \o ko vi} na pao ser vis ri va la, te dru gim brej kom i si gur nim se tom eks pre sno sti gao do 6:1 u pr vom se tu.

Sli~ no je po ~eo i dru gi set, \o ko vi} je od u zeo ser vis Ar gen tin cu ve} u pr vom ge mu, a on da la ko imao 30:0 na svoj ser vis.

Me |u tim, Ber lok se ni je pre da vao, po `r tvo va no je igrao sva ki

poen i sti gao do brejk {an se. \o ko vi} je ipak mir no igrao i si gur nim ser vi som po veo 2:0.

Pro pu {te na {an sa po re me ti la je Ber lo ka ko ji je jo{ sla bi je ser vi rao u na stav ku, pa je No vak sti gao i do dru gog brej ka za 3:0. Na kon {to je bez pro ble ma osvo jio je ~e tvr ti gem, \o ko vi} se opu stio, pa je Ar gen ti nac sti gao do 40:0. Me |u tim, ~im je za i grao ma lo ozbiq ni je, No vak je iz jed na ~io. Usle di la je dra ma ti~ na za vr {ni ca ge ma uz ne ko li ko pre o kre ta na odu {e vqe we pu bli ke.

No vak je pro pu stio dve brejk {an se, da bi po tom spa sao jo{ pri li ke Ber lo ka za pr vi gem. Naj du `i i naj bo qi poen na me ~u ko na~ no je okon ~an u No va ko vu ko rist za 5:0. Ber lok je sti gao do brejk {an se i ko na~ no is ko ri stio opu {ta we Sr bi na ka ko bi osvo jio pr vi poen u dru gom se tu.

No vak je bez pro ble ma sti gao do dve brejk {an se za me~, bor be ni Ar gen ti nac je po no vo iz jed na ~io, a on da sti gao i do dru gog ge ma u se tu. Ber lok je do bio na sa mo po u zda wu, po ~eo je da po ga |a sjaj ne pa ra le le, te je sti gao do jo{ jed nog brej ka ko jim je sma wio na 5:3, i ta ko do dat no pro du `io ovaj me~ ko ji je dav no iz gle dao kao re {en.

Te le vi zij ski pre no si iz Pe kinga po ~i wu da nas.

TUR NIR U TO KI JU

Jan ko va slat ka osve ta Jan ko Tip sa re vi} je tur nir u To ki ju po ~eo po be dom. Tre }i fa vo rit za ti tu lu je nad i grao Fran cu za @i la Si mo na u tri se ta (4:6, 6:3, 6:1) i ta ko mu se re van {i rao za ne dav ni poraz u polufinalu turnira u Bangkoku.

Srpski teniser morao je dobrano za pomu~i, pogotovo {to je Simon uspeo da odmah na startu stigne do vo|stva u setovima 6:4. Ipak, u nastavku je srpski as sveo gre{ke na minimum, poveo sa visokih 3:0, nakon ~ega mu nije bilo te{ko da stigne do

Mu ~i la se Ivanovi}eva Srp s ka te n i s er k a Ana Iva no vi} iz ja vi la je po sle po ra za od Ro mi ne Opran di da se mu ~i la na te re nu, i da je ni j e slu ` io for h end. [vaj car ki wa je bi la bo qa u dva se ta i sa 6:4, 6:3 eli mi ni sa la Iva no vi }e vu u osmi ni fi na la tur ni ra u Pe kin gu.

- Stvar no sam se mu ~i la na te re nu, ni sam mo gla da pro na |em ri tam, po seb no na for hen du. Lop te ko je mi je sla la pro tiv ni ca ni su bi le to li ko te {ke, ali ja to ni sam is ko ri sti la, ni sam se do voq no do bro kre ta la - ka `e 12. te ni ser ka sve ta.

Naj bo qa srp ska te ni ser ka ima la je 23 vi ne ra, dok je Opran di za be le `i la sve ga osam, me |u tim, Ana je ima la i 17 ne iz nu |e nih gre {a ka, na spram dve ko li ko je na pra vi la Opran di.

- Ona je ne zgo dan pro tiv nik. Stvar no do bro igra i ve o ma je ta len to va na. Mi slim da je broj ne iz ne |e nih gre {ki bit no uti cao na tok igre - do da je Ana. Iva no vi }e va se ovim po ra zom pri dru `i la Pe tri Kvi to voj, Sa ri Era ni i Aman di Sto sur ko je su, ta ko |e, is pa le u ra noj fa zi tak mi ~e wa.

Janko Tipsarevi}

izjedna~ewa, a onda u nastavku Simon kao da se predao.Dobio je samo jedan gem, a Tipsarevi} je posle dva i po sata overio plasman u drugu rundu takmi~ewa.

Naredni rival bi}e mu [vajcarac Marko Kjudineli, 143. igra~ sa ATP liste.

Janko i Marko samo su jednom odmerili snage - 2006. godine u okviru Dejvis kup me~a u @enevi, kada je [vajcarac bio boqi.

Turnir u Tokiju igra se za nagradni fond od 1,28 miliona dolara.

Sta le i Ana i Je le na Ana Iva no vi} i Je le na Jan ko vi} ni su us pe le da se pla si ra ju u ~e tvrt fi na le tur ni ra u Pe kin gu. Ana je u tre }oj run di po ra `e na od Ro mi ne Opran di iz [vaj car ske re zul ta tom 6:4, 6:3,

~e tvrt fi na lu, {to joj je ujed no i naj bo qi re zul tat u ka ri je ri na tom tur ni ru, dok je Je le na za be le `i la is ko rak ove se zo ne, bu du }i da je 2011. eli mi ni sa na ve} u pr vom ko lu.

dok je Je le nu za u sta vi la Kar la Su a rez Na va ro iz [pa ni je, ta ko |e u dva se ta (7:5, 6:4).

Iva no vi }e va je pro {le go di ne u Ki ni u~e {}e za vr {i la u

Tur nir u Pe kin gu igra se za na grad ni fond od 4,82 mi li o na do la ra, a po bed ni ci }e pri pa sti ~ek na 848.000 do la ra.

Ne u speh i u du blu Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} i Ne mi ca An drea Pet ko vi} ni su us pe le da se pla si ra ju u ~e tvrt fi na le du blo va na tur ni ru u Pe kin gu. One su u dru gom ko lu po ra `e ne od Ru ski wa Ma ri je Ki ri len ko i Na |e Pe tro ve sa 6:3, 3:6, 10:6.

Ki ri len ko i Pe tro va su po sta vqe ne za dru ge no si o ce na tur ni ru, a do tri jum fa su do {le po sle sat i 27 mi nu ta bor be.

SPORT

dnevnik PR VO TI MAC VOJ VO DI NE IGOR \U RI] PRED GO STO VA WE U U@I CU

Raz mi {qam sa mo o po be di U pr vom der bi ju se zo nu fud ba le ri Voj vo di ne ube dqi vo su po ra `e ni od Par ti za na (0:3) na „Ka ra |or |u”. Iako su pred utak mi cu na go ve {ta va li da ima ju kva li tet da sa vla da ju cr no-be le, na kra ju utak mi ce mo ra li su sport ski da ~e sti ta ju bo qem ri va lu, a tre ner No vo sa |a -

- Raz o ~a ran sam ko na~ nim is ho dom - re kao je \u ri}. - Dva go la smo pri mi li po sle pre ki da, a je dan je bio evro-gol ko ji je po sti gao ka pi ten go sti ju Sa {a Ili}. U pr vom po lu vre me nu igra li smo do sta do bro, ima li po lu pri li ke ko je ni smo us pe li da re a li zu je mo, a on da smo u na stav ku pa li. Ima li smo, kod pr vog go la, pad kon cen tra ci je u od bra ni, pa je Osto ji} ostao sam na ne ko li ko me ta ra od gol-li ni je. De {a va se to, ali mo ra mo da svi za jed no uvi di mo gre {ke i po trud mo se da nam se to vi {e ne do ga |a.

Pred va ma je te {ko go sto va we u U`i cu. Slo bo da Po int je ve o ma ne go sto qu biv do ma }in i ne }e vam bi ti ni ma lo la ko?

- Iskren da bu dem, ne po zna jem do bro tim Slo bo de Po int, pra tio sam U`i ~a ne ma lo pre ko TVa. Ipak, znam da ima ju do bru eki pu i da }e po ku {a ti da nas sa vla da ju. Me ni je, me |u tim, uvek u fo ku su to ka ko mi igra mo i po na {a mo se. Pro tiv ni ka mo Igor \uri} (u skoku) Fo to: F. Ba ki} ra mo da ce ni mo, ali pu nu na Ne boj {a Vig we vi} ove sed mi - pa `wu mo ra }e mo da po sve ti mo ce uneo je ne ke pro me ne u ra du. na ma sa mi ma. Ka da to ka `em, mi Po de lio je {ef stru ke igra ~e na slim da sva ki od nas mo ra da po dve gru pe, ko je tre ni ra ju po dva ve de ra ~u na o ba{ sva koj sit ni ci

~etvrtak4.oktobar2012.

LI GA EVRO PE: PAR TI ZAN GO STU JE RU BI NU

Na pad naj bo qa od bra na Fud ba le ri Par ti za na ve ~e ras po la `u do sa da naj te `i is pit u se zo ni, u Ka za wu go stu ju eki pi Ru bi na, ko ju su svi u~e sni ci u gru pi Li ge Evro pe pro gla si li, sa In ter om, fa vo ri tom. Ru si do bro gu ra ju i u svom pr ven stvu, a po da tak ko ji naj vi {e go vo ri o wi ho voj ja ~i ni je da su u pr vom ko lu u Mi la nu sa In ter om igra li ne re {e no 2:2. Be o gra |a ni su sve sni te `i ne za dat ka, ali sma tra ju da i oni ima ju {ta da po ka `u i da mo gu u gru pi ne kom da ot ki nu bod. Pri hva ta ju ulo gu aut saj de -

- Ne bi ima lo smi sla da uop {te pu tu je mo u Ka zaw i da igra mo utak mi cu ako una pred is tak ne mo be lu za sta vu – sma tra igra~ Ste fan [}e po vi}. – Pla sman u grup nu fa zu Li ge Evro pe je uspeh, s tim {to ne `e li mo da bu de mo sa mo po sma tra ~i, ve} da pro ba mo da na pad ne mo jed nu od dve pr vo pla si ra ne po zi ci je.

Znam da su nas mno gi ot pi sa li pre ne go {to smo ot pu to va li, {to nam je sa mo mo tiv vi {e da se do ka `e mo.

Ru bin je ko lo ni ja stra na ca, naj bo qi igra~ je Ron don, br -

- Od li ~an je igra~, brz, agi lan i efi ka san, ali ne ~i ni on sa mo eki pu.Mo ra mo se po tru di ti da ne u tra li {e mo Ru bi no ve ata ke, po ~ev od nas iz na pa da pa do od bra ne. Do bro smo pro stu di ra li igru Ru sa i ve ru jem da }e mo ume ti do ma }i nu ade kvat no da se su pro sta vi mo. l Koje biste rivalove kvalitete istakli?

- Pre sve ga sna gu i br zi nu. Na svim po zi ci ja ma su do bro po kri ve ni, vr ve od stra na ca.

Igra ju ~vrst i agre si van fud bal i bi }e nam mno go te {ko da

Ube dqi vi omla din ci Voj vo di na - Na pre dak 6:0 (1:0) Ju ~e je u FC „Vu ja din Bo {kov” od i gra na za o sta la utak mi ca Omla din ske li ge Sr bi je iz me |u Voj vo di ne i kru {e va~ kog Na pret ka.

Po sle bo qe igre po seb no u dru gom po lu vre me nu, No vo sa |a ni su za be le `i li ube dqiv tri jumf od 6:0 (1:0), a strel ci su bi li Ba ji} (dva pu ta), Ja wu {e vi}, Ili}, Ga }i no vi} i Fe ra ti (iz je da na e ster ca). pu ta dnev no, `e le }i da kroz po ja ~an rad po dig ne ni vo for me i fi zi~ ke pri pre me igra ~a, ali i da omo gu }i po je din ci ma da se opo ra ve od po vre da.

Je dan od fud ba le ra no vo sad skog su per li ga {a ko ji je u du e lu s Par ti za nom pru `io do bru par ti ju, bio je sta me ni {to per cr ve no-be lih Igor \u ri}.

u svo joj igri i da te `i da bu de bo qi iz utak mi ce u utak mi cu.

Op ti mi sta sam i za i sta mi slim da u U`i ce pu tu je mo sa mo s jed nom `e qom, a to je da po be di mo i osvo ji mo sva tri bo da. Voj vo di na u sva ku utak mi cu ula zi s istom am bi ci jom i ta ko mo ra da bu de i u su bo tu.

A. Pre do je vi}

GE NE RAL NI SE KRE TAR NO VO SA \A NA RA DI SAV RA BRE NO VI]

Me leg je igra~ Voj vo di ne

To kom ne ko li ko po sled wih da na, ta~ ni je od we go vog de bi ja za pr vi tim Voj vo di ne u utak mi ci s Par ti za nom, a on da i pro sla vqe nog 18. ro |en da na, De jan Me leg je po no vo do speo u `i `u in te re so va wa jav no sti. Po pri ~a ma u fud bal skoj ~ar {i ji, sa mim tim {to je po stao pu no le tan, mla di fud ba ler je, na osno vu ugo vo ra s me na xer skom agen ci jom [vaj car ca Mi ha e la Stan ko vi }a, ste kao pra vo da ode iz no vo sa sad skog su per li ga {a, a kao klu bo vi ko ji ga `e le u svo jim re do vi ma na vo de se ho land ski Ajaks i Gro nin gen.

- De jan Me leg je igra~ Voj vo di ne pod ugo vo rom, a ka ko ni je ak tu e lan pre la zni rok, ne ma ni go vo ra o to me da on mo `e da pro me ni klub pre ja nu a ra - ka te go ri ~an je bio Ra di sav Ra bre no vi}, ge ne ral ni se kre tar FK Voj vo di na. - Ni su Ajaks i Gro nin -

gen je di ni klu bo vi ko ji se in ter su ju za ovog mla di }a, ali ovo sa da ni je vre me za fud bal ske tran sfe re i Me leg }e na sta vi ti da tre ni ra i igra za Voj vo di nu.

Ista me na xer ska agen ci ja pod ne la je tu `bu pro tiv pr vo tim ca No vo sa |a na i mla dog re pre zen ta tiv ca Sr bi je Vu ka Mi to {e vi }a ko ji je ras ki nuo ugo vor s wom. [vaj car ci na vod no tra `e obe {te }e we od Mi to {e vi }a?

- Agen ci ja Mi ha e la Stan ko vi }a je po kre nu la gra |an sku par ni cu pro tiv Vu ka Mi to {e vi }a, a {to se we go vog ugo vo ra s Voj vo di nom ti ~e, tu ne ma ni ka kve di le me i on ni je spo ran - ob ja snio je Ra bre no vi}. - Vu ko vi advo ka ti vo de par ni cu, a na{ klub je sa svo je stra ne sve po kre nuo i vi de }e mo na su du ko je u pra vu, od no sno ko to po ku {a va da iz i gra pro pi se FI FA. A. P.

\ur |e vi} ume sto Ku ze qe vi }a De jan \ur |e vi} se {}e na klu pu Rad ni~ kog 1923 ume sto Sla ven ka Ku ze qe vi }a. Dva na est ko la bez po be de, ukqu ~u ju }i fi ni{ pret hod ne se zo ne, bi lo je pre vi {e da Sla ven ko Ku ze qe vi} osta ne na klu pi Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca.

Upra va klu ba iz [u ma di je od lu ~i la je da re {e we za kri zu re zul ta ta po tra `i u {ok-te ra pi ji, a ~o vek za re a li za ci ju te {kog za dat ka je De jan - [va ba \ur |e vi}, po znat naj vi {e po ra du u OFK Be o- gra du. \ur |e vi} je zi mus sa Ka ra bur me oti {ao u uz be ki stan ski Pah ta kor i ta mo se za dr `ao sve ga {est me se ci.

15

Obe}ava samo veliku borbu: Stefan [}epovi}

ra, {to ne zna ~i da su na mer ni da me wa ju svo ju fud bal sku fi lo zo fi ju, bez ob zi ra na ime ri va la.

zo no gi na pa da~ ko ji i u ru skom pr ven stvu za da je naj vi {e gla bo qe pro tiv ni~ kim od bra na ma.

Bez To mi }a u Ka za wu Fud ba le ri Par ti za na }e u Ta tar sta nu bi ti osla bqen ne i gra wem Ne ma we To mi }a, ko ji je zbog bo lo va u le |i ma ostao u Be o gra du, a ni je igrao ni pro tiv Voj vo di ne to kom pro te kog vi ken da Tre ner Vla di mir Ver me zo vi} u Ru si ju ni je po veo ni na pa da ~a Mu ha me da Za bi ju, dok su svi osta li igra ~i na ras po la ga wu.

Ver me zo vi} je u Ka zaw po veo 21 fud ba le ra,a to su - gol ma ni: Vla di mir Stoj ko vi}, Ni ko la Pe tro vi}, Ra di {a Ili}, od bra na: Alek san dar

Miq ko vi}, Mi lo{ Osto ji}, Ivan Iva nov, Alek san dar La zev ski, Sre ten Sre te no vi}, Vla di mir Vol kov, Ste fan A{kov ski, ve zni red: Mo ha med Me do Ka ma ra, Mi lo{ Jo ji}, Ni ko la Nin ko vi}, Sa {a Ili}, Sa {a Mar ko vi}, Mi lan Smi qa ni}, Dar ko Bra {a nac, na pad: La zar Mar ko vi}, Ste fan [}e po vi}, Mar ko [}e po vi} i Alek san dar Mi tro vi}.

Duel Par ti za na i Ru bi na igra se na „Cen tral nom sta di o nu” u Ka za wu ka pa ci te ta 28.500 me sta od 18.00 ~a so va po na {em vre me nu.

ih otvo ri mo. Ali, ne pre da je mo se. Na pa {}e mo ih i od pr vog se kun da po ka za ti im zu be. Ne ka `e se slu ~aj no da je na pad naj bo qa od bra na. Mo `da ih to zbu ni pa ne pru `e par ti ju ka kva se od wih o~e ku je. l Partizan vrvi od mladih igra~a?

- Mi smo bu du }a sna ga Par ti za na. Za to i ne ma mo ne ki im pe ra tiv u tak mi ~e wu u Evro pi, ve} da la ga no sti ~e mo is ku stvo za ka sni je. Pru `a mo mak si mum i na tre nin zi ma, me |u sob no se bo d ri m o i ve r u j e m o da na{ klub ima le p u per s pek t i v u.

Utak mi ce sa Ru bi nom su ve o ma bit ne za mla |e igra ~e, u ova kvim i sli~ nim me ~e vi ma se ka li mo i sti ~e mo neo p hod no is ku stvo. l Koliko }e vam odmo}i to {to igrate bez Nemawe Tomi}a, koji zbog bolova u le|ima nije ni otputovao u Kazaw?

Gru pa A An `i - Jang bojs (18) Li ver pul - Udi ne ze (21.05) Gru pa B Aka de mi ka - Ha poel (21.05) Atle ti ko (M) - Plzen (21.05) Gru pa C Olim pik (M) - AEL (21.05) Bo ru si ja (M) - Fe ner . (21.05) Gru pa D Bri` - Ma ri ti mo (21.05) Wu kasl - Bor do (21.05) Gru pa E Mol de - [tut gart (21.05) Ste a ua - Ko pen ga gen (21.05) Gru pa F AIK - Dwi pro (21.05) PSV - Na po li (21.05) Gru pa G Ba zel - Genk (19) Vi de o ton - Spor ting (19) Gru pa H Nef ~i - In ter (18) Ru bin - Par ti zan (18) Gru pa I Aj ron - Olim pik (L) (19) Spar ta - Atle tik (B) (19) Gru pa J La cio - Ma ri bor (19) PAO - To ten hem (19) Gru pa K Me ta list - Ra pid (19) Ro sen berg - Ba jer (19) Gru pa L Ha no ver - Le van te (19) Hel sin borg - Tven te (19) - On je je dan od stu bo va na {e eki pe i sva ka ko da }e nam ne do sta ja ti.No, ne vre di pla ka ti, ko god ga za me ni da }e sve od se be da to bu de va qa no. Ne sum wam da }e se to de si ti jer smo do bra eki pa, ko ja je u po sled we vre me po di gla sa mo po u zda we, ostva riv {i ne ko li ko bit nih po be da. l Mo`ete li navija~ima obe}ati neki gol?

- Ne, to bi bi lo neo zbiq no.

Mo gu obe }a ti sa mo bor bu do po sled we ka pi zno ja i `e qu da se ostva ri do bar re zul tat. Mno go bi nam zna ~i lo ako bi se iz Ka za wa vra ti li ne po ra `e ni – is ta kao je [}e po vi}.

Jas no je da }e Par ti zan ve ~e ras (18 sa ti) bi ti na ve li kim mu ka ma. Ru bin je u po sled wem ko lu ru skog pr ven stva kao gost sa va la do Ro stov 4:0. Kom plet na eki pa je od i gra la na vi so kom ni vou, a na ro ~i to su se is ta kli Ron don sa dva po stig nu ta go la i Je re men ko.

I. La za re vi}

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE

La zo vi} za pre o kret i tron Ja vor - Cr ve na zve zda 1:2 (0:0) IVA WI CA: Sta dion kraj Mo ra vi ce, gle da la ca: 3000, su di ja: Go gi} (No vi Sad). Strel ci: Ife a ni u 49. za Ja vor, a Mu drin ski u 55. i La zo vi} u 80. mi nu tu za Cr ve nu zve zdu. @u ti kar to ni: Ife a ni i Mi lo vi} (Ja vor), Jo va no vi} i Mla de no vi} (Cr ve na zve zda) JA VOR: Ni ko li} 7, No va ko vi} 6 (Mi {i}), Mi lo vi} 7, Vla {i} 7, Mom ~i lo vi} 6, Vi di} 6, Osto ji} 6 (\o ki}), \or |e vi} 6, Eli o mar 7, Ja ki mov ski 7 (Mi lo va no vi}), Ife a ni 7.

CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 6, Mi ki} 6, Mla de no vi} 6, Pan ti} 7, Jo va no vi} 7, Di mi tri je vi} 6 (Ba baq), Mi li vo je vi} 6, Mi li ja{ 7, Mi li no vi} 5 (La zo vi} 7), Ka sa li ca 6, Mu drin ski 7 (Mi ja i lo vi}).

Cr ve na zve zda je u od lo `e nom su sre tu pr vog ko la sa vla da la uz do sta mu ka ~vr stu eki pu Ja vo ra, pa su joj tri bo da obez be di la i po zi ci ju li de ra u na stav ku {am pi o na ta. Ta ko su cr ve no- be li pre ki nu li post i po sle 712 da na pa u ze ose ti }e ~a ri bo rav ka na pr vom me stu na ta be li. Na kon sla bog i ne za ni mqi vog pr vog po lu vre me na u na stav ku je vi |e na od li~ na i uz bu dqi va pred sta va, u ko joj je Zve zda na pra va i la

1. Cr. zve zda 7 2. Par ti zan 7 3. Rad 7 4. Ja go di na 6 5. No vi Pa zar 7 6. Voj vo di na 7 7. Do wi Srem 7 8. Rad. (N) 7 9. Slo bo da 7 10. Ja vor 7 11. BSK 7 12. Spar tak ZV 7 13. Rad. (K) 7 14. Sme de re vo 7 15. OFK Be o grad 7 16. Haj duk 7

6 6 5 4 3 3 3 3 3 3 2 1 0 0 0 0

1 0 2 1 3 3 1 1 1 0 0 2 5 4 2 2

0 1 0 2 1 1 3 3 3 4 5 4 2 3 5 5

16:7 19 25:5 18 13:5 17 6:3 13 11:6 12 4:4 12 7:8 10 11:13 10 10:14 10 11:6 9 5:18 6 8:11 5 5:10 5 3:11 4 5:12 2 4:11 2

pre o kret, za hva qu ji }i ovo ga pu ta re zer vi sti Dar ku La zo vi }u ko ji je po kre nuo eki pu.

Pra zne pu {ke u pr vom po lu vre me nu na sta di o nu kraj Mo ra vi ce ko ji je bio de ko ri san sa pre ko 3000 gle da la ca. Tvr da i bor be na utak mi ca, pra va ro vov ska bor ba. Do ma }in sil no mo ti vi san, ras tra ~an ali i pre vi {e oba zriv, pot pu no bez o pa san po gol fa vo ri te. Gost je imao da le ko vi {e lop tu u svom po se du, ali spo ri i ne kre a tiv ni ma ne var ni je pro na la zio na ~i ne da ugro zi mre `u Ni ko li }a. Ne {to vi {e uz bu |e wa do neo je fi ni{ pr vog de la. Mi li ja{ je u svom sti lu {u ti rao iz skra }e nog

kor ne ra, ali je Ni ko li} bio na me stu (32. mi nut). Usle di le su dve iden ti~ ne ak ci je u 34. i 45. mi nu tu, cen tar {u te vi Pan ti }a i re ak ci ja Ka sa li ce ko ji je gla vom po ku {ao da ma ti ra Ni ko li }a, bez u spe {no.

Dru gi deo bio je pun fud bal skog sa dr `a ja. Ja vor je sti gao do vo| stva u 48. mi nu tu na kon pre ki da ko ji je iz veo Eli o mar, sla be in ter ven ci je Baj ko vi }a i efekt nog vo lej udar ca tam - Darko Lazovi} no pu tog Ife a ni ja. Ta kav {ok je do ma }in da uz vra ti u 62. mi nu tu tr gao cr ve no- be le, u va tru je tre - ali je Baj ko vi} za u sta vio sna ner Jan ko vi} uba cio i re zer vi - `an {ut Ja ki mov skog, ne {to ka stu La zo vi }a. Go sti su po ja ~a li sni je i Ife a ni ja ri tam i br zo obez be di li iz jed na De set mi nu ta pre kra ja Zve zda ~e we. Jo va no vi} je ide al no cen - je obez be di la tri jumf. Ka sa li tri rao a Mu drin ski je jo{ jed - ca je sa de sne stra ne po slao cen nom po tvr dio kla su ra snog gol ge - tar {ut a lop tu je zna la~ ki Dar te ra, po tu rio je gla vu i lo bom ko La zo vi} iz pr ve od me re nim pre va rio gol ma na Ni ko li }a. udar cem is ko sa sa ne kih 15 me Na sil nim mu ka ma bi la je od - ta ra sme stio u gol. Maj sto ri ja bra na Ja vo ra, jer su se re |a le mla dog re pre zen ta tiv ca ko jom pri li ke ko je ni su is ko ri sti li je na ja vio iz la zak iz kri ze, Di mi tri je vi}, Mi li ja{ pa u dva obez be dio Zve zdi po be du vred nu na vra ta i Mu drin ski. Us peo je pr vog me sta.

Z. Ran ge lov

16

SPORT

~etvrtak4.oktobar2012.

DRUGO KOLO ABA LIGE

@RK BA^KA PALANKA NOPAL ODUSTAO OD ^ELENY KUPA

De bakl Zve zde u Za dru Zadar - Crvena zvezda Diva 98:81 (22:23, 30:21, 24:12, 22:25) ZA DAR: Dvorana Kre{imir ]osi}, gledalaca: 6000, sudije: Pukl, Bltauzer, Vu~kovi} (SLovenija).

ZA DAR: Mikuli}, Alen 5, Olivari 3, Travis 19, Sango, Delas, Ramqak 6, Brki} 6, Krasi} 15, Batur 14, Vrbanc 22.

uzroci poraza Zvezde bili su o~ajna odbrana i ~ak 18 izgubqenih lopti, uz ponovno lo{e izvo|ewe slobodnih bacawa – 16 od 25. Na po~etku me~a igralo se u veoma brzom tempu – Savovi} je bio najraspolo`eniji u redovima Zvezde, a sa druge strane nezaustavqiv je bio Vrbanc. Posle ~etiri uza-

^o vi}, Ra mqak, Tra vis i Ra di vo je vi}

CR VE NA ZVE ZDA DI VA: ^ovi} 2, Cvetkovi} 2, Brown 7, Suboti} 4, Rako~evi} 23, Simonovi} 5, Mitrovi}, Savovi} 15, Kati}, Radivojevi}, Almond 15 (5sk), Nelson 8.

Ko{arka{i Crvene zvezde izgubili su od Zadra sa 98:81 u drugom kolu regionalne ABA lige i tako su zabele`ili i drugi poraz u tom takmi~ewu.

Hrvatski tim je me~ prelomio u tre}em periodu posle kojeg je vodio sa 20 poena razlike. Glavni

stopna poena Brauna crveno-beli su stekli ~etiri poena prednosti (15:11), dobar je bio i Almond (5p u tom intervalu), ali su Zadrani odgovorili preko Krasi}a (19:19).

Zvezda je jo{ jednom stekla ~etiri poena vi{ka, ali je na kraju prve deonice imala samo +1 (23:22).

Doma}i su bili boqi u {utu za tri poena, ali sve do zavr{nice drugog perioda nijedna ekipa nije uspela da stvori ozbiqniji vi{ak. Me|utim, najvi{e zahvaquju}i Vrbancu Zadar je na ne{to vi-

{e od dva minuta do kraja poluvremena poveo sa 41:35.

Iako je Rako~evi} u narednom napadu pogodio trojku, na drugoj strani razigrao se Batur i sa pet poena u nizu doneo je Zadru +7

ABA MU[KA LIGA Za dar - Cr ve na zve zda 98:81 Union Olim pi ja - Split 82:73 (46:39). Posle tehni~kih gre{aka Mikuli}u i klupi Zadra gostuju}i tim imao je {ansu da se potpuno vrati u me~, ali ^ovi} je pogodio samo dva od ~etiri penala, plus Rako~evi}evih dva penala za 46:43.

Usledila je tehni~ka gre{ka klupi Zvezde, a Vrbanc je nastavio da re{eta ko{ Zvezde i hrvatski tim je poveo 50:44. U posledwem napadu pogodio je i Batur, pa je Zadar na 15-minutni odmor oti{ao sa osam poena prednosti (52:44).

Ekipa trenera Milivoja Lazi}a i{la je od lo{eg ka gorem – Beogra|ani su i u tre}oj ~etvrtini gubili lopte u nizu i imali propuste u odbrani. Veoma brzo Zadrani su stigli do dvocifrene prednosti – razigrali su se Ramqak i Trevis, a posle nove trojke Krasi}a doma}i su poveli sa velikih 73:54.

U Zvedinom taboru nije bilo nikoga ko bi povukao ru~nu, pa je posle trojke Prostrana Zadar vodio 76:56 pred posledwi period.

Me~ je tada odlu~en, Zvezda je pri{la na -10 na ne{to vi{e od tri minuta do kraja, ali trijumf Zadrana ni u jednom trenutku nije bio u pitawu.

^el si mo `e opet na krov Evro pe - Imamo {ansu da odbranimo titulu. Verujemo u svoje mogu}nosti i nastavi}emo da radimo naporno kako bismo

Evrop ska sce na osta la sa mo san @RK Ba~ka Palanka Nopal doneo je odluku o istupawu iz evropskog ^elenx kupa. Nadali su se qubiteqi `enskog rukometa u Ba~koj Palanci da do ovoga ne}e do}i i da }e se na}i re{ewe, me|utim nije na|eno.

- Razlog odustajawa od evropskog takmi~ewa je neuspostavqawe saradwe sa lokalnom samoupravom. Mi smo se 29. maja

i golovi su do{li na kraju. Pri rezultatu 1:0 imali su nekoliko polu {ansi, u drugom poluvremnu su pogodili okvir

obratili tada{wem predsedniku Op{tine da nam u roku od tri dana dostavi odgovor na pitawe da li je lokalna samouprava spremna da nam pomogne za u~e{}e u ^elenx kupu. Dobili smo potvrdan odgovor, me|utim, promenom vlasti u Ba~koj Palanci krenuli smo u razgovore sa novom lokalnom samoupravom i imali smo obe}awa da }e oni podr`ati na{ klub. Na `alost, sve je ostalo samo na obe}awima - rekao je je predsednik @RK Ba~ka Palanka Nopal Stevo Karanovi}.

Ba~kopalana~ki klub se obratio i Pokrajinskom sekretarijatu za sport i republi~kom Ministarstvu, usledili su indenti~ni odgvori, u Zakonu o sportu jasno pi{e da lokalna samouprava ima obavezu da isprati klub u evropskom takmi~ewu.

- Mnogo smo se puta sastajali sa predstavnicima lokalne vlasti, tri meseca su nas zavla~i-

Ra ci ja u FS Ita li je i Na po li ju

Radost fudbalera ^elsija

pe, ~ime bi u{li u anale Lige {ampiona kao klub koji je dva puta uzastopno bio najboqi.

Aktuelni prvak Evrope je na gostovawu u Danskoj pobedio Nordsjeland sa 4:0 i zabele`io prvi trijumf u elitnom klupskom takmi~ewu ove sezone.

ponovo bili na vrhu. Postigli smo odli~an rezultat, ali utakmica nije bila nimalo laka - rekao je Lampard.

On je dodao da je uvek te{ko igrati protiv relativno nepoznatog rivala.

- Igrali su veoma dobro, mi smo morali da budemo strpqivi

gola, ali mislim da smo posle drugog gola bili dominantni dodao je fudbaler ^elsija. ^elsi je u maju ove godine postao prvak Evrope, po{to je u finalu Lige {ampiona posle boqeg izvo|ewa je danaesterca savladao ekipu Bajerna sa 4:3.

Italijanska finansijska policija izvr{ila je raciju u FS i u Napoliju, tokom koje je zaplenila dokumenta u vezi sa transferima igra~a i wihovim menaxerima.

Kako se navodi, racija je izvr{ena u sedi{tu FS Italije (FIGC) u Rimu i u Napolijevom trening centru Kastelvolturno u Napuqu, a na zahtev napuqskog tu`ila{tva.

Policija je navodno zaplenila ugovore u kojima se navode zarade igra~a, iznosi transfera i povezanost sa pojedinim fudbalskim menaxerima.

LIGA [AMPIONA Grupa E

Grupa F

Grupa G

Grupa H

Ju ven tus – [a htjor 1:1 (1:1) (Bo nu }i u 25. za Ju ven tus, a Tek se i ra u 23. za [a htjor) Nor dsje land – ^el si 0:4 (0:1) (Ma ta u 33. i u 84. i Lu iz u 81. i Ra mi rez u 90. )

Va le sni ja – Lil 2:0 (1:0) (@o nas u 38.i u 75.)

Ba te Bo ri sov - Ba jern 3:1 (1:0) (Pa vlov u 23. Ro di o nov u 78. i Bre {an u 94. za Ba te Bo ri sov , a Ri be ri u 90. za Ba jern)

Spar tak (M) – Sel tik 2:3 (1:1) (Eme ni ke u 41. i 48. za Spar tak, a Hu per u 12. Kom ba kov u 47. auto gol i Sa ma ras u 90. za Sel tik) Ben fi ka – Bar se lo na 0:2 (0:1) (San ~ez u 6. i Fa bre gas u 55.)

Klu` – Man ~e ster ju naj ted 1:2 (1:1) (Ka pe ta nos u 14. za Klu`, a Van Per si u 29. i 49. za Man ~e ster ju naj ted) Ga la ta sa raj – Bra ga 0:2 (0:1) (Ru ben Mi kael u 27. i Alan u 94.)

1. ^el si 2. [a htjor 3. Ju ven tus 4. Nor dsje land

1. Ba te 2. Va len si ja 3. Ba jern 4. Lil

1. Bar se lo na 2. Sel tik 3. Ben fi ka 4. Spar tak

1. Man ~e ster j.

2. Klu` 3. Bra ga 4. Ga la ta sa raj

2 2 2 2

1 1 0 0

1 1 2 0

0 0 0 2

6:2 3:1 3:3 0:6

4 4 2 0

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

6:2 3:2 3:4 1:5

6 3 3 0

li. Kome ovaj istorijski uspeh na{eg kluba i ovih divnih devojaka smeta? Predstavnici francuskog Nima, sa kojim smo se trebali sastati, ve} su ponudili da u Ba~ku Palanku do|e wihov gradona~elnik sa privrednom delegacijom - saop{tio je Karanovi}.

Krajwi rok za uplatu prve rate kotizacije za u~e{}e u ^elenx kupu od 400 evra je bio 1. oktobar, a do 5. oktobra je tre-

vi} dodao je da je posle du`eg niza godina iz sopstvenih redova napravio stabilnu ekipu.

- Nedostaje nam par vrhunskih igra~ica, koje nismo uspeli da dovedemo, pa da imamo ba{ sjajnu ekipu.Ovo nije prvi put da se pravi sportski rezultat, koji je nemerqiv, bukvalno baca pod noge. Ja ne znam {ta }e se daqe de{avati sa na{im klubom, jer su devojke sada u apatiji. Mi }emo probati da sa~uvamo status elit-

Ste vo Ka ra no vi}, Ve sna Ti o sa vqe vi} i Dra gan Ku bu ro vi}

FRENK LAMPARD VERUJE U SVOJ TIM

Frenk Lampard veruje da ^elsi i ove se zo ne mo `e da se popne na krov Evro-

dnevnik

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

0 0 1 2

5:2 3:2 0:2 4:6

6 4 1 0

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

3:1 3:2 2:2 0:3

4 3 3 0

balo uplatiti i preostalih oko 2.500 evra. Ba~kopalana~kom superliga{u zbog istupawa iz ^elenx kupa najverovatnije slede sankcije, nov~ana kazna od 15.000 evra, kao i dve godine neigrawa nijedne ekipe iz Srbije u ovom takmi~ewu.

Kapiten @RK Ba~ka Palanka Nopal Vesna Tiosavqevi} razo~arana je pona{awem lokalne samouprave.

- Ovakav uspeh na{eg kluba za malu sredinu poput Ba~ke Palanke je gotovo podvig. Ne meri se to samo sportskim rezultatima, ve} i razmenom saradwe sa drugim sredinama. Mi smo mogli od Nima jako puno da nau~imo i uspostavimo kontakt, jer ovaj klub imaamp za devoj~ice.

Smatram da je velika {teta {to qubiteqi rukometa u na{oj sredini ne}e videti veoma jaku ekipu Nima - istakala je Tiosavqevi}.

Trener ba~kopalana~kih rukometa{ica mr Dragan Kuburo-

nog liga{a, ali kada smo boqe razmislili do{li smo do kqu~nog pitawa- Kome vrhunski sport uop{te treba i {ta bi se desilo da smo mi pro{le sezone bili prvaci Srbije umesto Zaje~ara? Do`iveli bismo istu sudbinu. Ovo je zaista neozbiqno da mesecima ~ekamo na odgovor lokalne samouprave. Nama ni sada ne zna~i ni{ta da nam neko da velike pare, jer smo propustili da osve`imo ekipu sa nekoliko poja~awa, nismo nabavili opremu i rekvizite, a nismo oti{li ni na kvalitetne pripreme - naglasio je Kuburovi}.

Trener se izvinio i RS Srbije, RS Vojvodine i onim ekipama koje su u pro{loj sezoni bile plasirane iza ovog kluba, a koje bi se mo`da takmi~ile u Evropi.

- Ispade da smo mi sa vrhunskim sportskim rezultatom o~igledno zalutali me|u ekipe koje su izborile u~e{}e u evropskim takmi~ewima - naglasio je Kuburovi}.

D. Zori}

PO^EO ^ETVRTI CIKLUS REKREACIJE ZA @ENE U OP[TINI SOMBOR

I da qe bes plat no

Sportski savez Op{tine Sombor ne posustaje kada su rekreativni programi za gra|anstvo u pitawu. Upravo je startovao ~etvrti ciklus rekreacije za `ene u gradu Somboru i naseqenim mestima. I {to je najva`nije, i daqe je sve besplatno. Ovaj projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za sport i omladinu i Savezom sport za sve Vojvodine. Osnovni ciq ove akcije je dostupnost rekreativnog programa svima, a prati ga stru~no vo|ewe, pra}ewe rezultata i lekarski pregledi.

Raspored odr`avawa rekreativnih treninga je slede}i - utorak i ~etvrtak: Grad Sombor (sala MZ Selen~a od 16 ~asova za dame do 40 godina, a od 17 za starije od 40 godina), MZ Ri|ica (sala O[ „Petar Ko~i} od 19 ~asova), MZ Stani{i} (sala O[ „Ivan Goran Kova~i}”,

od 20.45), MZ ^onopqa (sala O[ „Miroslav Anti}” od 20.15), ponedeqak i sreda: MZ Gakovo (sala O[ „Laza Kosti}” od 17.30) i MZ Aleksa [anti} (sala O[ „Aleksa [anti}” od 20 ~asova).

SPORT

dnevnik

~etvrtak4.oktobar2012.

17

JE LEN SU PER LI GA

PR VA A LI GA

Sve utak mi ce osmog ko la u ne de qu

@e stok ot por No vo sa |a na drim ti mu iz Kra gu jev ca

Sve utakmice osmog kola fudbalskog prvenstva Srbije igra}e se u nedequ, 7. oktobra, saop{tio je komesar za takmi~ewe u Superligi Srbije Branislav Deli}.

Takva odluka doneta je posle izjave premijera Srbije Ivice Da~i}a da su u subotu zabraweni svi skupovi u Beogradu.

- Odlu~ili smo da sve utakmice pomerimo za nedequ. U Beogradu je u subotu trebalo da igraju BSK Bor~a - Radni~ki 1923 i OFK Beograd - Rad, ali }e svi igrati u nedequ - rekao je Deli}.

Prema prvobitnom rasporedu u osmom kolu Superlige u su bo tu je tre ba lo da igra ju Hajduk - Smederevo, BSK Bor~a - Radni~ki 1923, OFK Beograd - Rad, Dowi Srem - Radni~ki Ni{, Jagodina - Novi Pazar i Sloboda - Vojvodina, a u nedequ Spartak - Crvena zvezda i Partizan - Javor.

Ministarstvo unutra{wih poslova zabranilo je Paradu ponosa, najavqenu za subotu, 6. oktobar, u Beogradu i sve skupove zakazane za taj dan, ukqu~uju}i i fudbalske utakmice.

FI FI NA LI STA

Sr bi ja sko ~i la Fudbalska reprezentacija Srbije na najnovijoj rang listi Me|unarodne fudbalske asocijacije ostvarila napredak od devet mesta i sada zauzima 33. poziciju. Tim Sini{e Mihajlovi}a popravio je poziciju nakon remija protiv [kotske (0:0) i pobede protiv Velsa (6:1) na startu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Brazilu i sada ima 706 bodova.

Prvo mesto zadr`ala je [panija sa 1.611 bodova, Nema~ka je druga sa 1.459, dok tre}e mesto zauzima Portugalija sa 1.259 bodova. Slede

Argentina, Engleska, Holandija, a prvih deset na listi zatvaraju Urugvaj, Italija, Kolumbija i Gr~ka.

Kada su u pitawu rivali Srbije u kvalikacijama za Svetsko prvenstvo, Hrvatska je posle dugo vremena ispala iz Top 10 i nalazi se na 11. mestu.Skok od 10 mesta napravila je Belgija, koja je sada 30. selekcija sveta, [kotska je na 56. mestu, a Vels je pao za 12 mesta i trenutno je 57. reprezentacija na svetu. Makedonija je na 104. mestu, {to je za sedam mesta slabiji plasman nego pre mesec dana.

Voj vo di na - Rad ni~ ki 9:12 (4:2, 2:3, 3:1, 0:6) NO VI SAD: Bazen „Slana bara”, gledalaca: 500, sudije: Vuka{inovi} (Beograd) i Bala`evi} (Subotica). Igra~ vi{e: Vojvodina 3 (1), Radni~ki 8 (2). Peterci: Vojvodina 1 (1), Radni~ki 1 (1).

VOJ VO DI NA: Marinkovi}, Bsan~i}, Maksimovi} 1, Vuksanovi} 2, Mili~i}, Vasi} 3, Geratovi}, Kalini} 1, Wegovan 1, Ubovi} 1, Matkovi}, Gvozdanovi}, Roganovi}.

RAD NI^ KI: Lazi}, Buri}, Popovi}, Markovi} 1, Gak, Ba{i}, ]iri}, ^upi}, Zlokovi} 3, F. Filipovi} 4, Udovi~i} 2, \.

Filipovi} 1, ]irkovi}.

Malo je falilo vaterplistima Vojvodine da naprave iznena|ewe na startu ovogodi{weg dr`avnog prvenstva. Ugostili su „drim tim” iz Kragujevca koji predvode na{i reprezentativci Vawa Udovi~i} i Filip Filipovi} i uspevali da se nose s wima vi{e nego uspe{no tri ~etvrtine. Ali, upravo je u posldwoj deonici i odlu~io individualni kvalitet igra~a iz Kragujevca koji su serijom od 6:0 do{li do kona~nih 12:9.

Odli~no su izabranici Dejana Stanojevi}a otvorili utak-

Pr va A li ga

Pu jol slo mio la kat Karles Pujol zaradio je lom kosti lakta leve ruke na duelu Lige {ampiona protiv Benfike u utorak uve~e. On je u

76. minutu me~a ostao da le`i sa bolnom grimasom na licu, a prvi snimci u bolnici potvrdili su da je u pitawu prelom. Pujol }e tako sigurno

propustiti derbi me~ 7. kola Primere protiv Reala, popularni El klasiko, ovog vikenda na na Kamp Nou, a prognoze govore da bi van terena mogao da bude {est nedeqa. Trener Barse Tito Viqanova vidno je bio potresen zbog povrede pouzdanog {topera.

Naime, Pujolu je to bio prvi me~ posle pauze zbog problema sa jagodi~nom kosti.

- Velika je {teta {to se Pujol povredio. Neverovatno, prvo je pauzirao zbog jagodi~ne kosti, a sada je u pitawu lakat. Dve neobi~ne povrede u fudbalu - rekao je Viqanova.

Re zul ta ti pr vog ko la: Voj vo di na - Rad ni~ ki 9:12, @AK - Ba wi ca 4:4, Sin gi du num Du nav 5:7, Be o grad - Par ti zan 0:19. Slo bod na je Cr ve na zve zda. micu i ve} posle prve ~etvrtine na radost prepunih tribina bazena Slana bara vodili 4:2. Ubrzo je po~etkom druge deonice Vojvodinu na 5:2 odveo odli~ni centar Nemawa Ubovi}. Smawio je sa centra crnogorski reprezentativac Boris Zlokovi}, da bi tri razlike opet vratio najboqi strelac Novosa|ana na me~u Du{an Vasi} (6:3). Do kraja ovog perioda igre golovima \or|a i Filipa Filipovi}a Radni~ki se primakao na samo gol zaostatka (6:5). I kada su mnogi, mo`da, o~ekivali da }e Kragujev~ani kona~o preuzeti u

Dok se jednima pove}avaju plate, poput Mesija (obe}ano mu je 16 miliona evra godi{we), a prema „Forbsu” vrednost kluba do{la domilijardu evra, dotle }e drugima, onima koji nisu pod svetlima reflektora, primawa biti skresana. Zato je najni`i sloj zaposlenih u klubu najavio {trajk za nedequ, 7. oktobar i to ba{ na dan kada se igra najve}i derbi {panskog fudbala, duel Barselone i Real Madrida.

BE O GRAD: Bazen „Bawica”, gledalaca: 300, sudije: Putnikovi} i Ivanka Rakovi} (oboje iz Beograda). Peterci: Vojvodina 1 (1).

SIN GI DU NUM: Arizanovi}, Petrovi} 1, Rudi}, Marovi}, Ra|enovi}, [abani 2, Bijeli}, Avramovi}, \or|evi}, Dra{ovi}, Alijagi}, Simi} 2, Stjepanovi}.

DU NAV: Vitorovi}, [iman, Vulovi}, Joksimovi} 2, Tohoq 2, Qubi~i}, Prekoga~i}, ]atovi} 1, Grba, Mari} 1, Bukvi}, Jovanovi}, Leki} 1.

U prvoj prvolga{koj utakmici ekipa Dunava iz Novog Sada svojila je i prve bodove. Izabra-

nici Marka Orlovi}a savladali su tim Singidunuma na Bawici 7:5.

Ulogu favorita imali su Beogra|ani, ali su je opravdali samo u prvoj ~etvrtini. Taj period dobili su sa 2:0, delovali su mo}nije i sigurnije, za razliku od Noviosa|ana koji su igrali pod velikom tremom. Ali, kako je utakmica odmicala trema je kod igra~a Dunava nestajala i do izra`aja je do{ao wihov talenat. Odli~nom igrom u odbrani i u napadu s igra~em vi{e uspeli su da preokrenu rezultat, pa su posle tri ~etvrtine vodili vodili 5:4. Do kraja me~a su Novosa|ani uspeli da

Ve qa pe ti na 1.500 me ta ra

Velimir Stjepanovi}

U ve~erwem finalu Stjepanovi} je najpre otplivao odli~nu trku u nekarakteristi~noj disciplini za wega, 1500 metara

moram da ka`em i da su Novosa|ani pobedili u ovom me~u ne bi bilo nezaslu`eno, jer su bili boqi od nas u tri ~etvrtine.

Ali, mi smo pokazali da imamo takve igra~e koji znaju da se utakmica igra do kraja i uspeli smo da u posledwoj ~etvrtini uhvatimo neki ritam. Bila je ovo veoma te{ka pobeda kao {to smo i o~ekivali i ~estitao bih qudima i igra~ima Vojvodine.

Ovo {to oni rade moglo bi se nazvati „Sizifova ponavqawa„, jer svake godine ponavqaju uspehe sa drugim sastavima i uvek jo{ mla|im. Zamislite te igra~e Vojvodine kada bi imali dva, tri iskusnija momka kao {to ima Radni~ki. To je bogatstvo o kojem treba da se razmi{qa i ja im jo{ jednom od srca ~estitam.

Bila je ovo utakmica u kojoj objektivno nijedan od protivnika ne treba da bude ni previ{e zadovoqan, ni previ{e nezadovqan. Tek je po~etak prvenstva i Vojvodina }e svima biti veoma neugodan rival, jer oslikava karakter wenog trenera, a to je hrabrost, anga`ovawe, agresivnost i drskost da se nosi{ sa mnogo ja~im rivalima - rekao je Udovi~i}.

G. Ma le no vi}

Sin gi du num - Du nav 5:7 (2:0, 1:2, 1:3, 1:2)

SVET SKI KUP U DU BA I JU

Drugog dana Svetskog FINA kupa u plivawu mladi srpski pliva~ Velimir Stjepanovi} nastupio je u jo{ dva finala. Stjepanovi} je na turniru koji se odr`ava u Dubaiju zauzeo peto mesto u trci na 1500m slobodno, dok je u trci na 100 metara delfin diskvalifikovan zbog lo{eg okreta.

Veqa je tako izborio svoje ~etvrto finale na ovom Svetskom kupu. On je sa rezultatom 53,97 kao osmi u{ao u finale u disciplini 100 metara delfin.

Stjepanovi} je nastupio i u kvalifikacijama na 200 metara slobodno gde je zauzeo deseto mesto sa rezultatom 1:48,73, {to nije bilo dovoqno za finale.

Fo to: F. Ba ki}

- Na kraju je presudio individualni kvalitet igra~a Radni~kog, koji su demonstrirali u posledwih desetak minuta me~a, kao i na{a mladost oli~ena u tome da moramo i mo`emo do pobede, a to nam je na neki na~in bilo veliko optere}ewe. Imali smo snage da se nosimo sa igra~ima Radni~kog ve}i deo susreta, ali od tre}e ~etvrtine vi{e nismo imali kontranapad, {to je donekle i normalno s obzirom da su se igra~i istro{ili ula`u}i ogromnu energiju da bi isparirali gostima. Na kraju je Radni~ki serijom u posledwoj ~etvrtini pokazao za{to su wegovi igra~i to {to jesu. Mi smo pru`ili koliko smo mogli u ovom trenutku, ali moram da ka`em da je ovaj me~ pokazao da }emo te{ko nadoknaditi odlazak ~etiri igra~a. No, moram i da istaknem da sam zadovoqan onim {to su moji igra~i pru`ili u ovom susretu rekao je Stanojevi}.

Trener Radni~kog Dejan Udovi~i} pohvalio je igru Vojvodine i rekao da je ovo bio duel u kojem nijedan tim ne treba da bude ni zadovoqan, ni nezadovoqan.

- Neosporno je da mi imamo ve}i kvalitet od Vojvodine, ali

Pr vi prvoliga{ki bo do vi

[trajk na Nou Kam pu pred El kla si ko ^elnici Barselone suo~avaju se sa {trajkom zaposlenih u klubu, koji su nezadovoqni zbog najavqenog smawewa plata. Barselona je jedan od najve}ih klubova na svetu, jedan od finansijski „najte`ih” klubova na svetu, Barselona su Lionel Mesi, Andres Inijesta, ]avi Ernandez, Karles Pujol...Ali, Barselona nisu samo oni, Barselona su i desetine slu`benika, portira, ~ista~a, redara.

Mi lo{ Mak si mo vi} {u ti ra pre ko Fi li pa Fi li po vi }a

tre}oj ~etvrtini konce igre u svoje ruke, mladi sastav Novosa|ana jo{ jednom je uspeo da se hrabro{}u i borbeno{}u odlepi. Povratnik u redove Vojvodine Uro{ Kalini}, Sr|an Vuksanovi} i Du{an Vasi} odveli su doma}e na ubedqivih 9:5 na op{tu radost. Vawa Udovi~i} krajem ovog perioda smawio je na 9:6. E, onda u zavr{nici potpuno druga slika u bazenu. Neke ~udne odluke arbitara, uz gre{ke mladih momaka iz Vojvodine donele su brza dva gola gostiju. Iz peterca je siguran bio Filip Filipovi}, a onda je na 9:8 smawio Du{an Markovi}. Ubrzo je Zlokovi} doneo izjedna~ewe, prvo posle onog 2:2 iz prvog dela, a Filip Filipovi} sa dva i Vawa Udovi~i} s jednim pogotkom re{{ili su pitawe pobednika.

Novosa|ani i pored poraza ne mogu biti nezadovoqni, jer su se tri ~etvrtine vi{e nego dobro nosili sa zvezdama iz Kragujevca. Ali, na kraju je presudio kvalitet, koji je na strani Radni~kog. Trener Vojvodine Dejan Stanojevi} zahvalio se publici na podr{ci, igra~ima Radni~kog na pobedi i svojim momcima na borbenosti i onome {to su pru`ili u ve}em delu susreta.

slobodno i sa rezultatom 15:27,13 zauzeo odli~no peto mesto, da bi potom plivao u finalu u disciplini 100 metara delfin

gde je na `alost bio diskvalifikovan zbog lo{eg prvog okreta.

Jedini srpski pliva~ na ovogodi{wem Svetskom kupu u Dubaiju, osvojio u utorak bronzanu medaqu u disciplini 200 metara delfin.

U nastavku Svetskog kupa pliva~i se sele u Dohu. Stjepanovi} }e u Kataru od 6. do 7. oktobra odmeriti snage u istom pliva~kom programu . Nakon Katara, naredni vikend 13. i 14. oktobra Svetski kup se seli u [tokholm, gde }e Srbija imati dva predstavnika. Proveru trenutne forme ima}e Radovan Siqevski i mladi Stefan [orak, koji je pro{le godine u tri runde Svetskog kupa osvojio ukupno ~etiri medaqe: jednu zlatnu, dve srebrne i jednu bronzanu.

zadr`e prednost i zabele`e veoma va`nu pobedu.

- Ono {to me je pozitivno iznenadilo bilo je to {to su moji igra~i kako je utakmic aodmicala uspeli da prevazi|u tremu i poka`u igra~ku zrelost, naro~ito u odbrani i u napadu s igra~em vi{e, {to nam do sada nije bila ja~a strana. Svi momci zaslu`uju pohvale, svi su dobili priliku i dali maksimum. Ve} slede}e srede do~ekujemo ekipu Beograda, gde }emo tako|e tra`iti svoju {ansu. Ni u ovom duelu pobeda nam ne}e biti imperativ, ve} samo to da odigramo dobar vaterpolo - rekao je trener Dunava Marko Orlovi}.

G. M.

Be o gra |a ni od ne li bod @AK - Ba wi ca 4:4 (2:1, 0:1, 1:1, 1:1) KI KIN DA: Bazen SC „Jezero”, gledalaca 250, sudija: ]iri} i Mi{kovi} (Beograd). Igra~ vi{e: @AK 4 (0), Bawica 4 (0). Peterci: @AK -, Bawica 1 (0). Crveni karton: Trkuqa u 13. minutu (@AK). @AK: Kozarski (11 odbrana), Trkuqa 1, ]iri}, Guduri}, Pe{teri} 2, Josovi}, Duda{, Haled, Komarek, Filipovi}, Ilijanovi}, Mar~eta 1, Xapa.

BA WI CA: Risti~evi} (10 odbrana), Asanovi}, Jankovi}, Rapanovi}, Manojlovi}, Ili}, Vu}i~evi}, Andrejevi}, Vico 1, ^oli} 2, Stojanovi}, Mitrovi}, Gogov 1.

Me~ u Kikindi @AK - Bawica na otvarawu vaterpolo sezone za-

vr{en je bez pobednika - 4:4. Doma}ini su poveli ve} u 1. minutu lepim pogotkom Trkuqe koji je prosto ukrao loptu od gostuju}eg igra~a ispred wihovog gola i sa lako}om savladao golmana Risti~evi}a. Na 1:1 izjedna~io je Gogov sa devet metara da bi potom Pe{teri} doveo svoju ekipu u vo|stvo od 2:1.

U drugoj ~etvrtini gosti su postigni pogodak i ovaj deo re{ili u svoju korist. Vredno je ista}i da je zbog te`eg prekr{aja crveni karton zaradio Trkuqa. Ponovo su u tre}oj ~etvrtini doma}ini poveli, ali su Beogra|ani izjedna~ili. U ~etvrtoj ~etvrtini je rezultat bio nere{en s tim da su doma}i poveli a gosti izjedna~ili.

M. Se ku li}

18

SPORT

~etvrtak4.oktobar2012.

dnevnik

U OKVI RU PRI PRE MA ZA EP MEG DAN DE LE SR BI JA I HR VAT SKA

Pr va pra va pro ve ra U sklopu priprema za Evrop sko pr ven stvo, koje }e se od 4. do 16. decembra odr`ati u na{oj zemqi, rukometa{ice Srbije odmeri}e snage sa selekcijom Hrvatske. Dvome~ s Hrvaticama na programu su danas od 19 ~asova i subotu (14) u Petrovcu na Mlavi. Ti me~evi igra}e se u sklopu priprema za Evropsko prvenstvo, koje }e se u decembru odr`ati u Beogradu. Pivotmen francuskog Bezansona Sla|ana Pop Lazi} ka`e da je ekipa dobro ra di i da ozbiq no shva ta pred sto je }e me ~e ve pro tiv Hrvatica.

- Dobro poznajemo selekciju Hrvatske. Ove me~eve shvatamo najozbiqnije i `elimo da odigramo {to boqe. Imamo lo{ skor protiv wih, ali imamo i {ansu da to promenimo. Va`no je da pozitivno razmi{qamo i da tako do~ekamo Evropsko prvenstvo -rekla je Pop Lazi}.

Igra~ica hrvatske Podravke, Sawa Damwanovi}, rekla je da su pobede u ovim me~evima bitne zbog samopouzdawa.

- Hrvatice ne}e biti kompletne, dolaze bez par va`nih igra~ica, ali to nema veze jer imaju odli~nu reprezentaciju.

Biqana Filipovi}

Nadam se na{im pobedama - dodala je ona.

Kapiten reprezentacije Srbije Andrea Leki} istakla je da ekipa mora da obrati pa`wu na igru u odbrani.

- Ovo su posledwi me~evi pred za vr {ne pri pre me za Evropsko prvenstvo i vrlo su bitni za uigravawe. Moramo da obratimo pa`wu na sve nedostatke i probamo da ih ko-

rigujemo. Odbrana mora da bude u prvom planu, uz naravno borbenost - rekla je Leki}.

Zbog bankrota francuskog Bresta , levi bek na{e reprezentacije Biqana Filipovi} preselila se u ambiciozni turski klub Uskudar.

- Nedostaju mi utakmice i treninzi - ka`e Biqana Filipovi}.- Prija}e mi jake utakmice. Ne bih volela da izgubimo, trebaju nam pobede protiv jakih reprezentacija.

Selektor `enske rukometne reprezentacije Srbije Sa{a Bo{kovi} skratio je spisak igra~ica koje }e konkurisati za dvome~ sa Hrvatskom u Petrovcu na Mlavi. Na spisku su - golmani: Katarina Toma{evi} i Jovana Risovi}, leva krila: Svetlana Ogwenovi}, Jelena Ni{avi} i Jovana Barto{i}, desna krila: Katarina Krpe` i Ivana Milo{evi}, levi bekovi: Jelena Eri}, Jovana Stoiqkovi}, Sawa Damwanovi}, Biqana Filipovi}, Jelena Trifunovi}, sredwi bekovi: Andrea Leki} i Kristina Li{}evi}, desni bekovi: Marina Dmitrovi}, Jelena Popovi} i Jasmina \apanovi}, pivoti: Sla|ana Pop Lazi}, Sawa Rajovi} i Marija Lojpur.

J. G.

KLA DI O NI ^AR SKI SKAN DAL U FRAN CU SKOJ

Ka ra ba ti}: Ni sam se kla dio Francuska sportska i {ira javnost je u {oku, ni{ta mawe ni evropska. Rukometni skandal, u koji je ume{an i jedan od najboqih rukometa{a sveta Nikola Karabati}, i daqe je udarna sportska vest.

Protiv osvaja~a dve zlatne olimpijske medaqe i jo{ nekoliko rukometa{a, me|u kojima je i Srbin Mladen Bojinovi}, podignuta je optu`nica i preti

i Seson Seviwa maja ove godine, ili {est me~eva suspenzije i po 15.000 evra ako budu okrivqeni zbog kla|ewa na tu utakmicu.

I ako budu oslobo|eni, osta}e im puter na glavi. Te{ko da }e im neko zaboraviti ovaj skandal. A bili su heroji, pogotovo Nikola Karabati}.

Do sada su svi saslu{ani priznali da su se kladili, ne i

Nikola Karabati}

im pet godina zatvora ako tu`ila{tvo doka`e da su namestili utakmicu Monpeqea

namestili utakmicu. Nikola Karabati} je preko svog advokata opovrgao i da se kladio.

- Da li sam se kladio? Ja nisam, ali kladila se moja devojka poru~io je on preko advokata.

Nikola Karabati} je javnosti poslao i saop{tewe u kojem je izrazio ogor~enost {to je zajedno sa svojim bratom Lukom optu`en za varawe, a da nije ni igrao spornu utakmicu (Monpeqe je izgubio, a ranije je ve} osigurao titulu prvaka Francuske). Wegov klub Monpeqe je uzdrman, kao i rukomet u Francuskoj. ^elnici Monpeqea razmi{qaju o radikalnim merama protiv ocrwenih igra~a, ~ak se najavquje i mogu}nost da oni ostanu bez posla, odnosno da sa wima bude raskinut ugovor kako bi svima bila poslata poruka da varawu nema mesta u sportu.

- Igra~i koji se klade na poraz sopstvene ekipe! Pa, kakvi su to qudi!? izjavio je ogor~eni predsednik kluba Remi Levi povodom ovog slu~aja.

Do sada je optu`eno ukupno sedam osoba, me|u kojima je i vlasnik bara, koji se tereti da je navodni inicijator kla|ewa, kao i devojka Luke Karabati}a, Xeni Prije, koja je

pu{tena na slobodu nakon {to je za wu pla}ena kaucija. Weno svedo~ewe je, mo`da, i najte`e po optu`ene. Ona je priznala da je na nagovor de~ka, odnosno Luke Karabati}a i sa wegovim novcem u~estvovala u kla|ewu.

Retki su oni koji poku{avaju da smire strasti i koji podse}aju da je svako nevin dok mu se ne doka`e krivica. Me|u wima je i selektor francuske rukometne reprezentacije Klod Onesta.

- Ovo je nova situacija za sve nas, prvi put se suo~avamo sa ne~im ovakvim. Ja nijednog trenutka nisam bio upoznat da je nakakva istraga u toku, pogotovo ne tokom Olimpijskih igara u Londonu. U svakom slu~aju, nije dobro ove mladi}e provla~iti kroz blato kao da su ve} krivi - rekao je Onesta.

On apeluje na javnost da prestane „razapiwawe” Karabati}a i ostalih igra~a.

- Mnogo toga ru`nog se sada pri~a o Nikoli Karabati}u, ali on je osoba za primer.

Karabati} je bio sjajan na OI u Londonu. @ao mi je svih momaka, jer ih veoma po{tujem. Ipak, ako su napravili ozbiqan prekr{aj, moraju biti adekvatno ka`weni. O~ekujem nastavak istrage i uveren sam da }e, ukoliko budu progla{eni krivima, momci prihvatiti kaznu rekao je Onesta koji ve} 11 godina vodi francusku reprezentaciju.

ODR @A NO PETO KO LO PR VE LI GE – SE VER

Se kiz naj u spe {ni ji se ni or NO VI SAD: Bokserska sala SPC „Vojvodina”, gledalaca 100, sudije: Gligi}, Mileti}, Sekuli}, Ilijevski i Ivana Bisi}.

Delegat: Vizi.

Re zul ta ti - pi o ni ri - do 28 kg: Pjevac (Slo ven) - Jok si mo vi} („@i vo rad Raj {i}”) 2:11, do 30: Budai (Jednistvo, NB) Jovanovi} (Sloven) 4:5, do 32: N. Jovanovi} (Sloven) - Nuki} („@ivorad Raj{i}”) 5:3, do 34: Male{evi} (Zlatni gong) - Viloti} („@ivorad Raj{i}”) 8:2. [ko lar ci - do 44: Tomi} (Ma~va) - Pavlovi} („@ivorad Raj{i}”) 13:3, do 42: An|elkovi} (Ma~va) Gligori} (Spartak) 9:3, do 50: Mijailovi} (Ma~va) - @ivkovi} (Akademac, Beograd) 12:1. Ju ni o ri - 50: Kova~evi} (Loznica) A. Gligori} (Spartak) 3:10, do 45: Jeli} (Zlatni gong) - D. Morina (Cement) 2:0 (prekid u 1.r.), do 63: Ibrajter (Jedinstvo) - Beqi} („@ivorad Raj{i}”) 0:2 (prekid u 2.r.), dp 66: Vu~kovi} (Loznica) - Maki} (Novi Sad) 0:2 (bb), do 57: Kolard (Lupus) Vesi} („@ivorad Raj{i}”) 2:0 (prekid u

Milan Osadkovski

2.r.), do 66: Srem~evi} (Car Lazar) - Stojanovi} (Loznica) 12:5, do 75: Ternovac (Novi Sad) - Jeli} (F 89) 7:2, do 60: Osadkovski ([ajka{i) - Todorovi} („@ivorad Raj{i}”) 12:3. Mla di - do 64: Kova~ (Be~ej) Anteq (Spartak) 13:3 (prekid u 1.r.), do 75: G. Ali (Patrite) - ^olovi} (Serbianfajter, Beograd) 3:13. Se ni o ri - do 81: V. Ali (Patriote) - Sekiz (Car Lazar) 6:13, Bo{wak (Novi Sad) - Rau{ (Vojvodina) 9:6, do 91: Despotovi} (Ma~va) - Panti} (Car Lazar) 12:2.

Boks klub F 89 iz Novog Sada bio je organizator 5. kola Prve lige - sever, a na ring je iza{lo ~etrdeset pesni~ara svih uzrasta iz 16 klubova. Bilo je nekoliko lepih borbi, a raduje povratak povremenog reprezentativca Gorana Despotovi}a. Za najuspe{nijeg seniora progla{en je Aleksandar Sekiz, a u konkurenciji mladih to je Ervin Kova~. Najboqi junior je Milan Osadkovski, {kolarac Milijan An|elkovi}, a pionir Nenad Jovanovi}.

M. P.

Nata{a Jani}

KA JA KA [KI SA VEZ MA \AR SKE IZ DAO IS PI SNI CU

Na ta {a da nas u Be o gra du

Trostuka olimpijska {ampionka u kajaku Nata{a Jani} se posle 11 godina i zvani~no vra}a u Srbiju, po{to je odlu~ila da nastupa za reprezentaciju na{e zemqe.

Nata{a Jani} }e danas sti}i u Beograd, nakon {to je Kajaka{ki savez Ma|arske odlu~io da joj izda ispisnicu.

Jani}eva }e u 12 ~asova odr`ati konferenciju za medije, u dru{tvu predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divca, koji je jedan od najzaslu`niji za wen povratak jer }e OKS finansirati tro{kove priprema i selektora kajaka{ke reprezen taci je Mirka Ni{ovi}a. Jani}eva se 2001. godine preselila u

Ma|arsku i pod zastavom te zemqe osvojila ukupno {est olimpij skih medaqa (tri zlatne, dva srebra i jednu bronzu), kao i 18 zlatnih medaqa na prvenstvima sveta i 17 na pr ven stvi ma Evro pe.

Prethodno je pod zastavom Savezne republike Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine osvojila ~etvrto mesto.

Uz Jani}evu, pod zastavom Srbije trebalo bi da se takmi~i i sin wenog supruga Kristijan Du{ev, koji je do sada nastupao za selekcije Ma|arske, Bugarske i Turske. Pro{log meseca proceduru prelaska u srpski savez pokrenula je i sedmostruka {ampionka sveta Dalma Benedek.

La bo vi} ka `wen zbog Du de Srpski ko{arka{ Dragan Labovi} ka`wen je nov~ano od strane svog kluba Wi`weg Novgoroda zbog kritikovawa selektora Srbije Du{ana Ivkovi}a. Labovi} je prozvao selektora da nije u reprezentaciji zbog jedne menaxerske agencije, te da su ostali reprezentativci, osim Krsti}a i Teodosi}a samo maskote u selekciji.

Uprava Wi`weg je odlu~ila da kazni Labovi}a istakav{i da je Dragan Labovi} wegovo da igra, te da nije smeo da javno poni`ava ce- rekao je generalni menaxer kluwenog stru~waka kakav je Ivko- ba Sergej Panov koji je istakao vi}. da bi klub tra`io novog igra~a - Igra~ je du`an da igra, a ne u slu~aju da Labovi} na sli~an da govori. Profesionalni ko- na~in uvredi trenera tima. {arka{ ne sme sebi da dozvoli Upravo je trener Wi`weg Zoda javno poni`ava trofejnog i ran Luki} upoznao upravu sa cewenog stru~waka. S na{om slu~ajem „Labovi}-Ivkovi}”, odlukom upoznali smo ekipu - prenose ruski mediji.

In memorIam

Mi lan [o tra U Beogradu je posle kra}e i te{ke bolesti u 70. godini preminuo Milan [otra, strelac, straqa~ki radnik, predsednik Streqa~kog saveza za lete}e mete Srbije i graditeq jednog od najboqih streli{ta u svetu u Sportskom centru Kovilovo.

Ro|en je 27. marta 1942. u selu Kozice blizu Stoca u BiH. Po struci je bio diplomirani ma{inski in`ewer.

Sportsku karijeru po~eo je kao fudbaler u Vele`u, a kasnije je kao ugledni privrednik ~etiri godine bio predsednik kluba i to u periodu kada je Vele` dva puta bio vice{amion Jugoslavije. Bio je i ~lan Predsedni{tva Ko{arka{kog kluba Bosna i to u vreme kada je ovaj sarajevski kolektiv osvojio i titulu prvaka Evrope. Bio je i predsednik Streqa~kog saveza

za lete}e mete Jugoslavije, savezni selektor i trener.

Streqa{tvom je po~eo da se bavi relativno kasno, kada je zavr{io fudbalsku karijeru. Prvu od 14 titula prvaka Jugslavije osvojio je 1971. Prvak Evrope u trapu postao je 1973. u Orbasanu u Italiju. Bio je dva puta prvi na Mediteranskim igrama 1971. u Izmiru i 1975. u Al`iru.

Ostavio je izuzetan trag u svetskom streqa{tvu kao graditeq jednog od najboqih streli{ta u svetu u Kovilovu. Posle Prvenstva Evrope 2005. u Beogradu, Kovilovo je dobilo licencu Evropske streqa~ke konfederacije (ESK) i postalo evropski trena`ni centar sa sedam streli{ta (pet za olimpijske discipline trap, dubl trap i skit i jedno za sportsko ga|awe).

RePORTA@e

dnevnik

~etvrtak4.oktobar2012.

19

UMESTO TEORIJSKI, MIRA I ZDRAVKO ARAMBA[I] SE SA SVOJIH 15 POTOMAKA PRAKTI^NO BORE PROTIV BELE KUGE

„^i nov ni ci nas gr de {to sa mo pra vi mo de cu” a vratima stana beogradske porodice Aramba{i} do~ekala me je Mira, majka, doma}ica i ve} u mladim godinama baka.

Oko ruke krpa, u ruci no`.

Iako me je o~ekivala, morala je, ka`e, da krene s poslom. Ru~ak ne mo`e da ~eka. Kraj velikog lonca, sigurno od deset litara, gomila kupusa, {argarepe, luka... A Mira se~e li, se~e.

Gledam je, mislim: nikad kraja.

N

najbrojnijih potomstava u sve malobrojnijoj Srbiji.

– Bila sam jedinica i uvek `elela veliku porodicu. Kad smo se 1982. zavoleli, i Radovan je isto `eleo. Ven~ali smo se i ubrzo se rodio najstariji sin Zoran. Za wim Zorica, Desanka, Maja, blizanci Goran i Dejan, Tawa, Ivana, Milica, Qiqa, Jelena, Veselin, Milan, Petar i najmla|a Isidora – najbraja stub porodice, uvek se

On je 13. po redu i ide u {esti razred. Na nogama mu ispucale patike, ko zna ko ih je pre wega nosio. Ne buni se, tvrdi da je sre}an.

– Volim {to imam toliko bra}e i sestara. Nemamo ba{ mnogo prostora za u~ewe, ali gura se. Nisam lo{ |ak, prolazim – stidqivo pri~a klinac i poma`e sestri da se raspremi.

Malena Isidora seda na krevet kraj brata i ne progovara.

po mi slio da se sad lak {e di{e.

– Ma, gde lak{e! Dnevno mi treba pet hlebova, pet-{est kila krompira, 500 dinara za pet {kolaraca. Za mesec dana potro{im 24 kila pra{ka, paket uqa, o drugim stvarima da ne pri~am. Sebi ni{ta ne mogu da priu{tim, o {minki i ne razmi{qam – jada se Mira.

Ne `eli da kuka, sama je htela toliku decu, ali joj je krivo

Mene posle kom{iluk zove da ~astim, mada nikad ni{ta nismo dobili. Zato sam i odustala. Mu`, iako je u invalidskoj penziji i ima ve} 58 godina, ide i radi.

S wim i najstariji sinovi – pomalo je ogor~ena Mira.

Okrete se i ode Stub po ro di ce, maj ka i ba ka Mi ra da pogleda kako napreduje slatki kupus. Ubrzo }e – Skupimo se na Svetog Jopristi}i ~itava armija Aram- vana i tad nam je stan zaista ba{i}a. Isidora i Veselin ne- tesan – kao da mi je ~itala mistrpqivo cupkaju, o~ekuju}i da sli re~e Mira. – Kad smo ga se pojave Petar, Jelena i Qi- dobili marta 1999, bili smo qa. Ve} je pola dva. I, opet zvo- naj sre} ni ji na sve tu. Ali, no, ali umesto {kolaraca, u muka uvek ide na muku. Nije radnom odelu i zamazanih ruku, pro{lo ni pola godine, zadesi sti`e jedan od blizanaca, Go- nas po`ar. Sre}om, uz pomo} ran. Protr~a kroz stan, uze s kom{ija uspela sam da izve-

O~ekuju se nove prinove Kad Aramba{i}i krenu negde na put, prethode logisti~ke pripreme kao pred Kursku bitku ili desant na Normandiju.

Anga`uju se kom{ije, prijateqi i rodbine pa formiraju automobilsku kolonu da bi svi mogli da stanu.

Naravno, samo u`i deo porodice, jer Radovan i Mira imaju i 16 unu~adi. K}er Zorica i Ivana dvoje dece, Desanka troje, Maja {estoro, Tawa blizance, a Milica za sada samo sina. Ali, uskoro se o~ekuju nove prinove.

Zo ran s ocem maj sto ri {e po ku }a ma

Ve se lin i Isi dor, 13. i 15. po re du

– Nemojte da vas ~udi. Te{ko je nahraniti toliku decu – po~e neveselu pri~u o svom bogatstvu.

Ona i mu` joj Radovan imaju petnaestoro dece. ([to bi se reklo – malo li je na ovu oskudicu). Mada ne postoji zvani~na statistika, sigurno jedno od

presli{avaju}i da li ih je sve pobrojala.

Da se seti godi{ta i ro|endana i ne poku{ava. Razgovor prekida zvono.

– To je sigurno Isidora, ona se prva vra}a iz {kole – odjednom se iz sobe pojavi dvanaestogodi{wi Veselin.

– Ma, postideli su se, ina~e su jako pri~qivi – dobacuje Mira iz kuhiwe, obja{wavaju}i da je kod wih uvek `ivo.

Jedni dolaze, drugi odlaze, nikad nisu na okupu. Sigurno je samo da ih je u stanu trenutno dvanaestoro. Pet k}eri je oti{lo, udale se. ^ovek bi

PRE^ANSKA LEKSIKA

J

a sam ne {to zdra vo be lo / i pi }e sam, a i je lo – ka `e jed na od pr vih za go net ki za pred {kol sku de cu. A se pa ra tor ni je ni ka kav eks trem ni auto no ma{ u da le koj ze mqi ve} na pra va iz mi {qe na pre go to vo sto go di na. Slu `i da se pu tem cen tri fu gal ne si le odvo ji ma sni deo mle ka od onog ma we ma snog. Da se mle ko “obe re” jer se ba{ ta ko – ob ra no mle ko – zo ve po sni deo, dok se onaj ce we ni ji ime nu je kaj ma kom, mi le ra mom. Slat kim kaj ma kom, pa vla kom, za raz li ku od sla nog, sko ru pa, ko ji se do bi ja od ku va nog mle ka. Mi le ram je osnov na si ro vi na za do bi ja we pu te ra, va `nog

kao {to je i sir, onaj tzv. zre li, pu no ma sni, {aj to{...

Li~ no sam vi deo na de lu, ~ak i okre tao, se pa ra tor vaq da iz pr ve ili dru ge ge ne ra ci je ta da {weg ~u da od teh ni ke u ubr za va wu pro iz vod we pu te ra. Na sle di li smo ga od “na {ih [va ba”, Gro so vih, pa sam ve ro vao da su nam ga ba{ po klo ni li kad su u je sen 1944. na glo ot pu to va li. Si gur no su nam ga osta vi li jer je je dan vr {wak mo ga stri ca, kad ga je po se tio u Ke ru po sle 40 go di na i do neo mu nov nov ci jat “di ja mant” bi cikl (ka ko sam bio qu bo mo ran!), pi tao ba{ da li nam se pa ra tor jo{ slu `i i li~ no hteo da ga po pra vi kad je ~uo da r|a na ta va nu.

Po lo mio mu se, na i me, je dan ta wi ri}, od dva de se tak kroz ko je je mle ko stru ja lo dok smo ga ru~ no okre ta li.

Ta ve li ka i kom pli ko va na ska la me ri ja sa sto ja la se od du bo kog lon ca,

Se pa ra tor ili ot ce pqe we kaj ma ka od mle ka van gle, i mno {tva oso vi na jer je ve {ta~ ka kru `na re ka mle ka se pa ri ra la kaj mak od su rut ke i sla la ih na dve lu le, gor wu za mi le ram i do wu za pla vi ~a sto ob ra no mle ko. U lo nac od ner |a ju }eg ~e li ka si pa no je sve `e mle ko, a po sle de se tak mi nu ta ve} se mo gla pa vla ka osta vqa ti na svo ju stra nu, da jo{ ko ji dan sa zri te se bu} ka wem pre tvo ri u pu ter.

Od ob ra nog mle ka se pra vio po sni, {vap ski sir, ili se da va lo pra si ci ma, kao na poj. Da br `e ra stu i ima ju sjaj nu dla ku. Bez se pa ra to ra, mo ra lo se ~e ka ti ceo je dan dan da se mi le ram pri rod nim pu tem pop ne na vrh mle ka pa on da pa `qi vo obe re po slu `o ni ca ma i ka {i ka ma. Mo `da je taj bio i bo qi, kva li tet ni ji, ali se ipak gu bi lo na vre me nu. Pu ter se tu kao bar jed nom ne deq no, dan pre pi ja ce u naj bli `em gra du, jer se u se lu ni je mo glo pro da ti go to vo ni {ta. Pa, svi smo ima li krav!. Mno gi ~ak i se pa ra to re.

Ka `u mi dru ga ri teh no lo zi da i sad po sto je se pa ra to ri, ali su mo} ne ma {i ne na stru ju, ma da ra de na istom prin ci pu: raz bi ja ju mle ko u ka pqi ce i od va va ju lak {i deo (mi le ram) od te `eg (vo de). Mle ko je ista ona va `na tvar iz za go net ke, a po no vo je ak tu e lan i ~u ve ni vic iz do ba Hlad nog ra ta, a smi sli li su ga kri ti ~a ri so ci ja li zma-ko mu ni zma. Kao, u Mo skvi red na uli ci, ~e ka ju qu di ne {to. Pri la zi im sta sit drug u ko `nom man ti lu i ka `e: To va ri {i, sad }e pro }i de le ga ci ja fran cu ska, pa ako vas pi ta ju {ta ~e ka te, re ci te – kar te za te a tar. Za i- sta, sta ne ko lo na “~aj ki” i stra ni go sti, pre ko tol ma ~a, za pi ta ju ba{ pred vi |e no. Sil no se ob ra du ju: „Kar te za te a ter! Div no! A {ta se da je?” „Pa, mle ko i uqe”, re ko {e iz re da.

Pa vle Ma le {ev (Kwi ge ovog auto ra iz se ri je „Di va ni o re ~i ma” mo gu se ku pi ti u no vo sad skim kwi `a ra ma „Most”, „Ma la ve li ka kwi ga” i „Le mi je va kwi `a ra”)

{to nikakvu pomo} od dr`ave nema.

– ^esto kad sam tra`ila pomo}, dobijala sam od ~inovnika jedino prezrive komentare tipa: „Pa vi samo pravite decu„.

Sve mi se smu~ilo. Do|u politi~ari kad su izbori, obe}aju sve i sva{ta, slikaju se i odu.

terase alat i nestade. U me|uvremenu sti`e i desetogodi{wi Petar. Defile se nastavqa, sa sprata se pojavi Dejan, za koga uku}ani nisu ni znali da je tu.

– Otkud ti? – iznenadi se Mira.

– Imam sutra ispit iz hemije – re~e onako usput.

Kako li je kad su svi zajedno, to pitawe mi ne izlazi iz glave.

dem svu decu, niko nije stradao. Od tada ne mo`emo da stanemo na noge. Od{teta nije bi la do voq na ni za jed na vrata – zagrcnu se doma}ica od pla~a.

Deca se skupi{e oko we, grle je, Isidora miluje po kosi. Odjednom, kao da ni suzu nije pustila, nasmeja se: – Ma, ne treba mi ni{ta, ovo je moje najve}e bogatstvo.

Zorica Dragojevi}

Pa la ala od 88 ki la U Velikom limanu kod Apatina Somborac Petar Tatalovi} je upecao soma te{kog 88,1 kilograma i dugog 237 centimetara, ~iji su ~ak i brkovi impozantnih dimenzija – du`ina jednog je 25 centimetara. To je za sad najve}i primerak ulovqen u ovom delu Podunavqa, mada su u posledwih mesec dana pala jo{ tri kapitalca – jedan je imao ne{to preko „po metera”, a druga dva 60 i 63 kile – pa qubiteqi lova na somove ne treba da zbog svoje pasije odvajaju hiqade evra za ribolov na Ebru, kad ve} imaju Dunav.

– Na pecawe sam, kao i obi~no, oti{ao oko pola pet ujutro – pri~a Petar. – Po{to smu| nije „radio“, zabacio sam {aransku udicu s tri holandske gliste i osetim da olovo nije palo na dno jer je riba odmah krenula i pomrsila strune ostala dva {tapa. Shvatim da je ba{ velika i da se sam ne}u mo}i izboriti pa zovnem pecaro{a koji je bio u blizini. Pre{ao sam, sre}om, u wegov drveni ~amac jer ova ala ne bi stala u moj s kabinom. Neman nas je vrtela po Limanu dobar sat i po.

Kad se najzad pojavila na povr{ini, moj pomaga~ joj je zabio kuku u usta, ali je ona jednim trzajem ispravila

gvo`|e. U novom poku{aju pukla je i ru~ka kuke pa nam je prisko~io u pomo} jo{ jedan pecaro{ s ja~om kukom i tek smo tad uspeli da prevalimo soma, te`eg od mene, u ~amac.

Ve} 25 godina Tatalovi} je ~lan apatinskog pecaro{kog udru`ewa „Bucov“ i na reci je svakodnevno. Pro{le jeseni mu je s udice pobegao som koji je, po wegovoj proceni, imao bar 50 kila, ali osim prijateqima, nije o tome mnogo pri~ao da ga ne bi optu`ila da „prodaje” ribolova~ke pri~e.

– Volim da pecam, uop{te se ne jedim ni ako se ku}i vratim s praznom ~uvarkom, ali ovo je bio doga|aj za pam}ewe. Posebno kad mi je nekoliko minuta aplaudiralo tridesetak pecaro{a koji su se tu zatekli. Ma, kao da sam osvojio zlatnu medaqu na Olimpijadi! – veli Petar.

Umesto da ~asti sve redom, od Apatina do Sombora, ili tr~i da urami fotografiju s trofejom, Petar krenuo u potragu za svojim asistentom.

– Ne znam mu ime, neko u onoj gunguli re~e da se zove Gojko. Bilo bi me stid da se ~oveku ne zahvalim, kako qudski i pecaro{ki dolikuje – ka`e on.

J. Prel~ec

se m a f or voj v o d u ste P u uNa P re d Io u da m u: Od kad je Sombor dobio prvi „zvu~ni“ semafor na raskrsnici ulica Kraqa Petra Prvog i Vojvode Stepe Stepanovi}a, osobama o{te}enog vida sintetizovani `enski glas poru~uje da mogu bezbedno kro~iti na pe{a~ki prelaz. No, tehni~ki genijalci nisu primetili da ve} mesecima snimqena poruka „bri`ne“ semaforgospoje uporno poru~uje: „Mo`ete pre}i Ulicu Stepe Stepanovi}!„ Ako je in`ewerima promaklo da je, bar zvani~no, Venac i to Vojvode Stepe, a ne ulica nekog civila, malo je uvredqivo zanemarivawe pravila srpskog jezika da se kod mu{kih imena po pade`ima mewaju i prezimena pa ovako ispada da je vrlo prometna {trafta dobila ime po nekoj gospo|i Stepi.

M. Miqenovi}

20

kULTURA

~etvrtak4.oktobar2012.

dnevnik

У СКЦ НОВИ САД СУТРА ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ „УБИТИ ЗОРАНА ЂИНЂИЋА”

НОВИ ФИЛМОВИ НА БИОСКОПСКОМ РЕПЕРТОАРУ

Кошмарно буђење из сна

Акциони и цртани

Премијера представе „Убити Зорана Ђинђића“ биће одржана сутра у 20.30 сати у програмском простору „Фабрика“ Студентског културног центра Нови Сад. Представу је режирао Златко Паковић, који је заједно са Рајком Ђурићем потписан као аутор истоименог комада, прошле године објављеног у књизи драма са конкурса Фонда „Хартефакт“. Паковић је за потребе представе у СКЦ Нови Сад текст и адаптирао. Датум премијере – 5. октобар – сигурно да није случајно одабран, а Паковић је и у својој редитељској речи највише пажње поклонио премијеру Србије уби-

Желећи да „развесели Ђинђићеву сен“, редитељ представе „Убити Зорана Ђинђића“ стилски се повео за естетиком сна, структуром фарсе из које се будимо управо захваљујући сопственом смеху. Само, управо то буђење отвара врата кошмару јер стварност је још увек она иста, јалова, стварност у којој нема перспективе за оне које волимо.

- Представа „Убити Зорана Ђинђића“ је освета свима онима који су прижељкивали Ђинђићево убиство и њиме се окористили. Њима се треба изругивати на смрт, јер они чине све да грађани и грађанке Србије буду незадо-

глумаца углавном из Београда и Новог Сада: Никола Ђуричко, Емина Елор, Бојан Димитријевић, Јована Стипић, Игор Филиповић, Милијана Макевић. Сценографију су урадили Никола Џафо и дежурни тим уметника његове Арт клинике. Музику је компоновао Божидар Обрадиновић, а текстове сонгова је написао Томислав Марковић. Плакат је дизајнирао Владимир Страјнић. Карте за премијеру продају се у це-де продавници „Мунгос“, у Новом Саду (Његошева 14), као и на билетарници „Фабрике“ СКЦ Нови Сад, на дане играња. Након

На редовни репертоар новосадског биоскопа „Арена синеплекс“ данас долазе два нова филма акциони и цртани. Акциони филм “96 сати Инстанбул“у режији Оливијеа Мегатона и према сценарију Лука Бесона је наставак филма „96 сати” из 2008. који је остварио велику гледаност. Лијам Нисон је још једном у лику Брајана Милса, пензионисаног агента ЦИА кога ништа није могло да заустави у настојању да спасе отету кћерку у првом делу филма. Кад се на њега намери мистериозни осветник, Брајан мора да ангажује свој „посебни склоп вештина“ како би породицу спасао од криминалаца који су кренули да их убију. Славни редитељ Лук Бесон (који је учествовао у писању сценарија за филм „96 сати: Истанбул“ и у продуцирао га), косценариста Роберт Марк Камен (који је с Бесоном написао сценарије за оба филма серијала Такен) и редитељ Оливие Мегатон (Колумбиана, Транспортер 3) доносе филм 96 сати: Истанбул који прати успех филма Такен из 2008. који је донео 224 милијуна долара зараде од приказивања у биоскопима. Уз Лиама Нисона у филму играју и Раде Шербедежија, Фемке Јансен, Меги Грејс Цртани филм „Хотел Трансилванија“, у режији Гендија Тарта-

ковског окупља најпознатија чудовишта на свету: Дракулу, Франкенштајна, вукодлака, невидљивог човека и мумију, који воде уобичајене животе: имају породицу, пробеме и понекад желе да побегну од свега. Али за разлику од људи, морају да се крију од света, јер сви мисле да су страшна чудовишта. Најбољи начин да се сакрију јесте да оду у хотел Трансилванију, који је Дракула претворио у уточиште у

које људска нога није крочила још од 1898. године. Али и он има своје недоумице: његова ћерка Мејвис је тинејџерка, која треба да напуни 118. рођендан, и како одраста, он се највише плаши да је не изгуби. Једног посебног викенда, Дракула је позвао неке од најчувенијих чудовишта света, Франкенштајна и његову невесту, Мумију, Невидљивог човека, породицу Вукодлака и друге, како би прославили 118. рођендан његове ћерке, Мевис. Нажалост, цео Дракулин свет прети да се уруши када се на вратима његовог хотела појави један сасвим обичан човек. „Хотел Трансилванија представља причу о односу оца и ћерке, једино што је у овом случају тај отац Дракула. Као и сви очеви, они је нежан, али претерано заштитнички настројен према ћерци. Но, за разлику од других очева, он је Принц Таме,“ објашњава редитељ Генди Тартаковски. У филму редитеља Гандија Тартаковског, гласове главним ликовима позајмили су најбољи комичари данашњице: Адам Сендлер, Енди Семберг, Кевин Џејмс и Стив Бушеми, а глас Дракулиној ћерки, Мејвис, дала је тинејџерска сензација, Селина Гомез. К. Р.

Проба представе у „Фабрици”

јеном 2003. године, човеку од когa се као од идеје бољитка, и данас тешко растати.

- На атентат на Ђинђића треба гледати ђинђићевски. Истина се не налази, дакле, у мотивима за убиство премијера, него у резултатима тог убиства – каже Паковић. - Доста се говорило о извршиоцима, време је да говоримо о корисницима атентата.

вољни и суморни – додаје Паковић и оштрије тонове, јер „овде и сада хоћемо да достигнемо иронију која уме осветнички да ликује над грозом“. Будући да СКЦ Нови Сад нема сталну позоришну секцију, за потребе најновије продукције посегнуло се за спољним сарадницима, па ће у представи играти занимљива, „мешовита“ екипа

премијере, представа „Убити Зорана Ђинђића“ биће играна у такозваном блоку 6, 7, 9, 10. и 11. октобра. Цене за премијеру су 1.000, односно 1.500 динара за две карте, а за репризу 800, у комплету од две улазнице 1.400 динара. Карте за студенте, уз индекс, и за премијеру и за репризе коштају 500 динара. И. Бурић

СУТРА ПРЕМИЈЕРНО У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ / КАЗАЛИШТУ / НЕПСИНХАЗУ У СУБОТИЦИ

Томићево „Чудо у Поскоковој Драги” Драма на српском језику Народног позоришта / Казалишта / Непсинхаза у Суботици најављује за сутра премијеру представе „Чудо у Поскоковој Драги“ Анте Томића, у режији Снежане Тришић. Улоге у овој новој представи тумаче: Јован Ристовски (Јозо Поскок), Милан Вејновић (Крешимир Поскок), Срђан Секулић (Бранимир Поскок), Марко Макивић (Звонимир Поскок), Лука Миховиловић (Домагој Поскок), Миња Пековић (Ловорка), Милош Милић, (Горан Капулица), затим Ђорђе Марковић, Весна Кљајић Ристовић, Кристина Јаковљевић, Јелена Михајловић, Сања Моравчић, Зоран Бучевац, Сузана Вуковић, Владимир Грбић и Бранко Лукач. Драматург је Маја Пелевић, сценограф је Љубица Милановић, костимограф Мирна Илић, а композитор Ирена Поповић Драговић.

- Вероватно је ово представа о невероватним интимним и друштвеним истинама због којих поцрвениш, смејеш се и патиш. Да ли је могуће због једног вођења љубави уру-

шити милитантно наслеђе патријархата и неостварену љубав чекати 15 година? Да ли је могуће да државни органи реда и закона избегну корупцију, а лоши момци постану добри? Да ли је могуће да жена разоружа разбојнике, а уместо војне силе екстремни спортови освоје територије и људе? Да ли је могуће да транзиција не уноси хаос, а национализам не рађа насиље? Да ли је могуће? Верујем у чуда – речи су редитељке ове представе Снежане Тришић. Анте Томић, хрватски књижевник и новинар, као писац се први пут објављује у часопису „Торпедо“, а 1997. му је објављена прва збирка прича „Заборавио сам гдје сам паркирао“. Његов први роман „Што је мушкарац без бркова“, постигао је велики успех и до сада је имао седам издања.Томић је добитник награде Хрватског новинарског друштва за репортажу и колумну, а његова дела на сцени су бројних театара и по њима су снимани филмови. Н. П-ј.

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: БЕОГРАДСКИ КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

Избор из савремене мађарске књижевности У складу са променом годишњих доба, Београдски књижевни часопис је пред читаоцима четири пута годишње, а ових дана изашла је јесења свеска. Садржајна је и занимљива као и претходне, а уредништво не јадикује што БКЧ не излази чешће, јер је очигледно пронађена права мера. Нову прозу у БКЧ објавили су Давид Албахари, Славољуб Марковић, Александра Ђуричић и Зоран Шкиљевић, а поезију Саша Радојчић и Петар Матовић. Посебну пажњу привлачи рубрика СВЕТларник, под заједничким насловом „Пишем на мађарском“. Приређивач овог избора из савремене мађарске књижевности је Арпад Вицко, један од овдашњих најбољих зналаца те области. На почетку блока су есеји Имреа Кертеса „Сувишни интелектуалац“ и Корнелије Фараго „Класици и савременици у узајамном осветљењу“. Следе одломци из романа Андраша Хевешија „Париска киша“, Дежеа Костолањија „Златни змај“ , Миклоша Месеља „Савле“и Ласла Краснахоркаија „Меланхолија отпо-

ра“. Ту су приповетка Петера Зилахија „Часови есперансе“ и прозне минијатуре Лидије Купчик. У представљању савремене мађарске поезије Вицко се определио за стихове Саболча Варадија и Корнелије Дереш. Рубрика Животи песника испуњена је одломком из књиге Виталија Шенталинског „Злочин без казне“, који се бави животом велике руске књижевнице Ане Ахматове. Годишњице су испуњене сећањима на 120. годишњицу рођења Иве Андрића. Жанета Ђукић Перишић написала је веома занимљив текст „Писац и господство“, илустрован мање познатим фотографијама нашег нобеловца. Једна од таквих је Андрићева слика на тераси стана у Призренској, на дан ослобођења Београда, 20. октобра 1944. године.

- Тог сунчаног петка пре подне, када, судећи по дневнику који води, у Београду нема ни струје, ни воде ни телефонских веза, писац је имао воље, усредсређености и снаге да однекуд извади и обуче беспрекорно уредно и чисто светло одело, са пан-

талонама на фалту свеже испегланих, оштрих шавова, са прслуком, белом кошуљом и белом марамицом заденутом за горњи џеп сакоа, наводи ауторка и закључује После четири страшне године унижености и неслободе, Андрић се спремио да уредан, светао и чист дочека крај рата. Срђан Вучинић у есеју „Неснимљени Андрић (О неким синематичким потенцијалима дела јединог југословенског нобеловца)“, трага за разлозима због којих Андрићева проза није довољно (добро) преношена на филм и ТВ. Занимљива је и листа Вучинићевих имагинарних екранизација Андрића односно списак аутора који би његову прозу најбоље превели на филмски језик. Тако би „Травничку хронику“ у филмски еп најбоље претворио Бернардо Бертолучи, а „На Дрини ћуприја“ је намењена Емиру Кустурици. У Тумачењима је текст Ернста Роберта Курцијуса „Марсел Пруст“, а такође и делови њихове преписке. БКЧ се завршава поглављем са приказима из најновије домаће књижевне продукције. Р. Лотина

СА БЕТОВЕНОВОГ ФЕСТИВАЛА У БОНУ

Вербални концерти Андраша Шифа (Специјално за „Дневник“ из Бона) Сваке године на Бетовеновом фестивалу у Бону тежиште се поставља на одређеној форми или инструменту и онда се чују све композиције тог облика у Бетовеновом опусу. Прошле године изврсни уметници (а увек само такви и наступају на Фестивалу) Јулијан Рахлин и Итамар Голан, интерпретирали су свих десет његових соната за виолину и клавир; неколико година раније Миша Мајски извео је свих пет његових соната за виолончело (било је предвиђено да са њим наступи Марта Аргерич, али се она разболела, те Мајски није имао одговарајућу клавирску сарадницу); једне године слушала сам све Бетовенове гудачке квартете; неколико година раније пратила сам такмичење диригената. Ове године избор је пао на клавирске сонате али с обзиром да их је 32, један од најславнијих пијаниста данашњице Андраш Шиф, чије наступе називају „вербалним концертима“, представио је у Бону 20 првих соната, а идуће године интерпретираће преосталих 12. Он их све има на репертоару и као и Моцартове и Шубертове све их је и снимио. Свирао их је у Бетовеновој кући у

Бону 2007. и на светској турнеји 2004. Добитник је читавог низа светских награда, између осталих и „Бела Барток“, „Роберт Шуман“, „Клаудио Арау медаље“. Славни немачки диригент и пијаниста Ханс фон Билов сматрао је да су 32 Бетовенове сонате за клавир „нови тестамент“ музичке литературе за овај инструмент. Мој омиљени диригент и пијаниста Данијел Барембоим такође је комплетан циклус снимио на плоче, преферирарујући њихове драматске токове, доводећи клавирску партитуру готово до симфонијске звучности. Андраш Шиф своју интерпретацију поставља као својеврсну антитезу Барембоиму преносећи публици лирско-поетску лепоту ових нота у којима су уочљиви утицаји не само зрелих Хајднових и Моцартових соната, него и Карла Филипа Емануела Баха (чак и више него Јохана Себастијана Баха чије је „Голдберг варијације“ обожавао) и Муција Клементија (чије је ране сонате проучавао са својим првим учитељем Нефом, преузимајући основе његове модерне пијанистичке технике и стила). Значајне упливе у тим младим годинама извршио је

и пијаниста и композитор Јан Владислав Дусек, посебно у Клавирској сонати у цемолу опус 13. Настајале су кроз дугих 27 година Бетовеновог стваралаштва, од једноставних троставачних форми, преко мисаоних и пасионираних лаганих ставова до величанствене фуге у опусу 110. По Бартоковом мишљењу оне су означиле „еволуцију и револуцију“, отварајући и припремајући пут клавирским сонатама Шопена, Шумана, Брамса, а непосредно по многим детаљима и Рихарду Вагнеру. Потписница ових редова слушала је три сонате опус 10, опус 13 и две сонате из опуса 14. Њихов заједнички именитељ у Шифовом доживљају је антиципација романтизма (пре 1800. године), кроз моцартовско редуцирану педализацију, шопеновски слободна ритенута, испевана, изосећана и одболована спора темпа средишњих ставова. Чак и када свира „Патетичне сонате“ (тзв. Мала патетична опус 10 број 1 у це-молу и опус 13 це-мол ) Шиф уноси својеврсне продоре светлости, како у антитези друге теме, тако и у племенитом оквиру среди-

шњег става Adagia cantabile. Он се из дела у дело спуштао све дубље у слојеве Бетовенове озарене душе која је увек налазила излазе из лавирината које му је живот успостављао. У бриљантним, завршним ставовима емитовао је огромну моћ експресије Бетовенове музичке палете, његову унутрашњу латентну снагу, његов узнемирени, убрзани, пулсирајући ток. Како и стоји исписано на француском испод Бетовенове бисте у Бетовенхалеу: „Ја сам Бахус који људима цеди божански нектар“. Патетични звуци Сонате опус 13 у Бе-

товену омиљеном тоналитету це-молу и обе сонате опус 14 (посебно прва у „љубавном“ тоналитету Е-дуру) испеване су као својеврсне транскрипције Шубертових соло песама, нежно и племенито, у најузвишенијем смислу тих речи. Подстакнута оваквим музицирањем публика је и сама озарена у побожној тишини (добијао се утисак као и да не дише, о кашљу или листању програма није било ни говора) стојећим овацијама поздравила уметника огромне речитости и изражајности. Гордана Крајачић

ekologija

dnevnik

~etvrtak4.oktobar2012.

NA SNA GU STU PI LA NO VA OBA VE ZA

EVROP SKI VI KEND PO SMA TRA WA PTI CA 6. I 7. OK TO BRA

Ve li ~an stve ni let se li ca Ra na je sen je vre me ka da mno ge pti ce kre }u na se o bu, pa je u raz li ~i tim kra je vi ma Evro pe i sve ta mo gu }e vi de ti ve li ki broj vr sta, od ko jih se ne ke oku pqa ju u spek ta ku lar nom bro ju na tra d i c i o n al n im od m o r i {ti m a. Sva k e go d i n e, to k om pr vog vi ken da ok to bra, de se ti ne hi qa da po sma tra ~a pti ca iz Evro pe i ce log sve ta od la ze u pri ro du ka ko bi u`i va li u pra }e wu fe no me na se o be pti ca.

Ove go di ne, Evrop ski vi kend po sma tra wa pti ca, do ga |aj ko ji ko or di ni {e glo bal no part ner stvo za za {ti tu pti ca Bir dLi fe In ter na ti o nal, od i gra }e se 6. i 7. ok to bra.

Ciq ovog ma sov nog iz la ska u pri ro du je po pu la ri za ci ja po sma tra wa obi~ nih i neo bi~ nih pti ca, pra }e we wi ho ve ep ske

se o be i u`i va we u bo rav ku u pri ro di. Po red to ga, ide ja ma ni fe sta ci je je da se qu di ma uka `e na po tre bu za {ti te sve ugro `e ni jih pti ca i wi ho vih sta ni {ta. Sve

21

po sma tra ne pti ce se be le `e, a po da ci se {a qu me |u na rod noj or ga ni za ci ji Bir dLi fe In ter na ti o nal ko ja ob j a v qu j e re z ul t a t e po s ma t ra wa.Ova ma ni fe sta ci ja ima tra di ci ju du gu pre ko 10 go di na i u woj je do sa da u~e stvo va lo pre ko 800.000 qu di iz ce log sve ta, a na te ri to ri ji Sr bi je pr vi put je odr `a na 2005. go di ne.

Dru {tvo za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je, za jed no sa lo kal nim part ne ri ma or ga ni zu je ove go di ne iz le te na 38 lo ka li te ta u Sr bi ji. Oko 30 po sma tra ~a - stu de na ta, u~e ni ka osnov nih i sred wih {ko la sa pod ru~ ja gra da No vog Sa da, ak ti vi sta Po kre ta go ra na No vog Sa da pti ce }e u su bo tu, 6. ok to bra, po sma tra ti u SRP Ko viq sko-pe tro va ra din ski rit.

A. B.

Ener get ski pa so {i za zgra de U Sr bi ji se od 30. sep tem bra pr vi put pri me wu ju ta ko zva ni ener get ski pa so {i za zgra de. Ener get ski pa so{ je le gi ti ma ci ja objek ta ili sta na o po tro {wi ener gi je na go di {wem ni vou. Na i me, ni je dan obje kat u Sr bi ji ne }e mo }i da do bi je upo treb nu do zvo lu ili bu de ukwi `en ako ne ma ener get ski pa so{ ko ji sa dr `i op {te po dat ke o zgra di, kli mat ske i ter mo me ha ni~ ke po dat ke, kao i pre po ru ke za po boq {a we ener get skih svoj sta va objek ta.

Ina ~e, u Sr bi ji po sto ji oko tri mi li o na ra znih obje ka ta ~i ja je po tro {wa od 150 do 200 ki lo vat ~a sa po kva drat nom me tru na go di {wem ni vou.

Da je re~ o iz u zet no ve li koj po tro {wi naj bo qe sve do ~i ~i we ni ca da je u Evrp skoj uni ji ta po tro {wa iz me |u 50 i 70 ki lo vat-sa ti.

Do sa da je li cen ce za iz ra du ela bo ra ta ener get ske efi ka sno sti, na osno vu ko jih }e se iza va ti pa so {i, do bi lo 290 in `e we ra ko ji su pro {li obu ku i po lo `i li stru~ ni is pit. Za br `i i efi ka sni ji rad po treb no je na red nih go di na ob u ~i ti i za po sli ti oko 2.000 li cen ci ra nih in `e we ra, ka ko bi svi objek ti u Sr bi ji mo gli da bu du ka te go ri sa ni.

Tre ba is ta }i i da }e ener get ski pa so{ bi ti oba ve zan i pri li kom re kon struk ci je, pro me ta i iz da va wa ne kret ni na, ali ne }e bi ti po tre ban za vi ken di ce, zgra de ma we od 50 kva dra ta, kao i po mo} ne zgra de i pro iz vod ne po go ne gde je tem pe ra tu ra gre ja wa is pod 12 ste pe ni Cel zi ju sa.

Q. M.

EKS PLO A TA CI JA NI KLA U SR BI JI IZ ME \U ISTI NE I IZ MI [QO TI NE

Eko lo {ka bom ba Zla ti bor pre tva ra u pu sti wu Ne smi ru ju se stra sti oko tvrd we po jed na ca da bi even tu al na eks plo a ta ci ja ni kla u Sr bri ji ugro zi la zdra vqe qu di. Dok re sor ni mi ni tar ru dar stva Mi lan Ba ~e vi} de man tu je ta kve tvrd we oce wu ju }i ih kao “ na straj po jed na ca i lo bi ja po sred stvom me di ja o mo gu }oj opa sno sti po `i vot i zdra vqe qu di zbog eks plo a ta ci je ni kla” , iz Srp ske aka de mi je na u ka sti `e su prot no

od otva ra wa rud ni ka ni kla u Mo kroj Go ri, Li po vi ci i Vr wa~ koj Ba wi, pa je ura |e na na u~ na ana li za ko ja je tu opa snost ot klo ni la, ali se ona ovih da na po no vo po ja vi la. Za to SA NU pre po ru ~u je nad le `nim dr`vnim or ga ni ma da ta kve od lu ke ne do no se bez kon sul ta ci je sa na u~ nim in sti tu ci ja ma i po zi va sve da „vi {e mi sle o o~u va wu zdra ve pri rod ne sre di ne ne -

Otro va no bi bi lo sve Aka de mik i pro fe sor na Ru dar sko-ge o lo {kom fa kul te tu Vi doj ko Jo vi} tvr di da bi pri eks po lo a ta ci ji ni kla u Sr bi ji stra da lo sve: ve ge ta ci ja, ze mqi {te, pod zem ne i po vr {in ske vo de, kao i da nikl iza zi va sr ~a na obo qe wa i aler gi je. On ka `e da ne po sto je ~i ste teh no lo gi je u eks plo a ta ci ji ni kla, ve} da bi se to ra di lo sum por nom ki se li nom ko ja se go to vo ni ka ko ne mo `e is pra ti. Go to vo ni u jed noj ze mqi EU, tvr di aka de mik Jo vi}, ne po sto je ova kve eks plo a ta ci je i da bi Sr bi ji, uko li ko bi do zvo li la da se to na we noj te ri to ri ji u~i ni, sa ma se bi za tvo ri la evrop ska vra ta od no sno ni ka da ne }e po sta ti ~la ni ca EU.

upo zo re we o ka ta stro fal nim po sle di ca ma od otva ra wa rud ni ka ni kla.

Na i me, Pred se di {tvo SA NU, po zi va ju }i se is kqu ~i vo na na u~ ne ar gu men te, upo zo ra va na ka ta stro fal ne po sle di ce od lu ka da se u ze mqi otva ra ju rud ni ci ni kla. Ova ugled na in sti tu ci ja pod se }a da je jo{ pre se dam go di na Sr bi ji pre ti la opa snost

go na pro fit, ko ji bi je, iz ve sno, za sva vre me na pre tvo rio u be `i vot nu pu sti wu”.

Po sle di ce otva ra wa rud ni ka ni kla do no se mno go {te te, a ma lo ko ri sti za dr `a vu i gra |a ne.

SA NU is ti ~e da je jo{ 2005. go di ne utvr |e no da ta kve ak tiv no sti na ru {a va ju iz gled pod ru~ ja i de gra di ra ju osnov ne pri rod ne vred no sti i re sur se, kao i da

PRO JE KAT NOVOSADSKOG KRE A TIV NO - EDU KA TIV NOG CEN TRA

Udru `i mo se s pri ro dom

Kre a tiv no-edu ka tiv ni cen tar (KEC) iz No vog Sa da po kre nuo je omla din ski pro je kat „Udru `i mo se sa pri ro dom”, ka ko bi mla de upo znao sa zna ~a jem eko lo gi je, ali, isto vre me no, pod sta kao in klu zi ju oso ba sa in va li di te tom. Ka ko je ob ja {we no u ovoj or ga ni za cji, u pro jek tu su, po red vo lon te ra, u~e stvo va li {ti }e ni ci Do ma u Ve ter ni ku, ko ji po ha |a ju [O SO „Mi lan Pe tro vi}” u No vom Sa du, a svi za jed no su se ba vi li edu ka tiv nim i kre a tiv nim ra di o ni ca ma na te mu eko lo gi je.

-U~e ni ci su ima li pri li ku da na za ni mqiv na ~in u~e o svo joj oko li ni i ka ko da po zi tiv no uti ~u na wu. Ima li su pre da va wa o to me ka ko da is ko ri ste stva ri oko se be, za ko je su mi si li da se ne mo gu po no vo upo tre bi ti. Ta ko |e, u~i li su i ka ko da za {ti te svo je te lo od fak to ra ko ji uti ~u na za ga |e we sre di ne - na ve la je jed na od u~e sni ca pro jek ta Va wa Jo vi} do da ju }i da je jed na od za ni mqi vi jih ra di o ni ca bi la ona gde su u~e sni ci u~i li ka ko da po no vo upo tre be pla sti~ ne fla {e i ta wi re.

Po red pre da va wa i ra di o ni ca, or ga ni zo va ne su i van na stav ne ak tiv no sti, od la sci u pri ro du, {et we, sport ski da ni i iz le ti. Za vr {e tak pro jek ta pla ni ran je za ne de qu, 7. oko bar, u 18 ~a so va u no vo sad skoj Me snoj za jed ni ci „Ju go vi }e vo”, Te ra sa [ev ~en ka 1. Ta da }e se odr `a ti re tro spek ti va sve ga {to je u~i we no, uz ske ~e ve ko ji pri ka zu ju ~ov ka u sva ko dnev noj in ter ak ci ji sa sre di nom. Bi }e or ga ni zo va na i iz lo `ba ko ja ilu stru je ka ko je sva ko od u~e sni ka za mi slio eko lo {ki sa ve snog ~o ve ka.

Pro je kat su po dr `a li Mi ni star stvo omla din i spor ta i re surs cen tar „No vo sad ski hu ma ni tar ni cen tar”.

A. J.

eks plo a ta ci ja sli~ nih, si ro ma {nih ru da, pre tva ra ze le ne po vr {i ne u me se ~e ve pej za `e. Teh ni~ ki po stu pak pri ko me se nikl is pi ra sum por nom ki se li nom pr qav je i iz u zet no opa san, kao i sam tran sport te ki se li ne kroz Sr bi ju, na gla {a va SA NU do da ju }i da je ja sna te den ci ja u ve }i ni raz vi je nih ze ma qa da se pr qa ve teh no lo gi je pre ba cu ju ne do voq no raz vi je nim ze mqa ma.

Rud nik bi bio “eko lo {ka bom ba” ko ja bi Zla ti bor, Ta ru i [ar gan pre tvo ri la u pu sti we bez tra ga i zna ka `i vo ta, i ko ja bi Dri nu, i sve we ne pri to ke pre tvo ri la u mr tve re ke, za kqu ~i lo je Pred sed ni {tvo SA NU. Mi ni star ru dar stva Ba }e vi} od go va ra da ni je dan na pu {te ni ili za tvo re ni rud nik u Sr bi ji ne }e mo }i da bu de skla di {te ra di o ak tiv nog ili bi lo kod dru gog ot pa da ko ji bi mo gao da za ga di pod zem ne vo de ili `i vot nu sre di nu. Iz ja vio je da ni ka da ni je da to is tra `no pra vo za is tra `i va we ni kla na Mo kroj go ri, do da ju }i da is tra `i va wa tek tre ba da po ka `u da li }e i ka da bi ti pre ra de ni kla i pod se to da is tra `i va we ni je isto {to i eks po lo a ta ci ja i pre ra da ru de.

Pri ~a o ni klu je, tvr di, is ce ni ra na i iz mi {qe na kao pro blem.

No, iako mi nis tar tvr di da ni ka da ni kom ni je iza to is tra `no pra vo za is tra `i va we ni -

Rudnici nikla prete lepotama Zlatibora

kla na Mo kroj za za {ti tu Sr go ri, ne spor no je bi je od eks po lo Pred s ed n i { tvo Srp s ke aka d e m i j e na u k

a za k qu ~ i l o da fir ma “ Sr bi a ta cij {tet nih je da bi rud nik ni kla Zla ti bor, Ta ru i [ar gan ja nikl” u po ru da. sled we dve go di Ina ~e, le ka pre tvo rio u pu sti we, bez tra ga i zna ka `i vo ta, a ne is tra `u je na ri tvr de da je Dri nu i sve we ne pri to ke u mr tve re ke lo ka ci ja ma Li nikl je dan od po vac i Ru |in cinaj t ok s i~ n i j ih Ve lu }e i da to ra di sa do zvo lom ne ko li ko me se ci ka sni je uki nu me ta la, u is toj rav ni sa ura ni ju dr `a ve. Isto ta ko ne spor no je da ta. Za po lo vi nu pro {log me se ca mom, `i vom i hro mom. On mo `e je do zvo lu za is tra `i va we ni kla bi la su na ja vqe na is tra `i va wa da iza zo ve opa sne pro me ne u imu na Mo kroj go ri jo{ 2004. go di ne ni kla kod To po le, Vr wa~ ke Ba no lo {kom si ste mu or ga ni zma. U do bi lo pred u ze }e “Di na ra nikl” we i Mo kre go re, ali su to opet po ve }a nim kon cen tra ci ja ma iza te da je zbog pro te sta me {ta na i me {ta ni za u sta vi li, a re `i ser zi va auto i mu na obo qe wa i kar ne go do va wa jav no sti ta do zvo la Emir Ku stu ri ca for mi rao gru pu ci nom.

Q. Ma le {e vi}

EKO LO ZI TRA @E SVO JE ME STO U PAR KU PRI RO DE STA RA TI SA

(Ne)je din stvo oko bi ser ne oba le

Be ~ej ska sek ci ja EKO – Uni ja ze le nih Voj vo di ne pu nih {est go di na tra `i svo je me sto u par ku pri ro de Sta ra Ti sa kod Bi ser nog ostr va, ali jo{ uvek, i po red zna ~aj nih po ma ka u sfe ri in ve sti ci ja, ni ka ko da na |u za jed ni~ ki je zik sa JP „Ko mu na lac“ iz Be -

~e ja, ko je je Od lu kom o sta vqa wu pod za {ti tu, pre u ze lo po slo ve upra vqa wa. Ra ni je isti pro blem ni su re {i li sa Raz voj nim in for ma tiv nim cen trom op {ti ne Be ~ej.

- Ima mo na pr vi po gled ve li ke, ali re al ne pla no ve da po spe {i mo tu ri -

Park prirode Stara Tisa pru`a velike mogu}nosti za turizam

zam u par ku pri ro de Sta ra Ti sa kod Bi ser nog ostr va. U tom ci qu `e li mo sa rad wu sa sve tri op {ti ne ko je iz la ze na Sta ru Ti su, ali nam je op {ti na Be ~ej pri o ri tet, po {to je upra vqa~ iz te op {ti ne, a i na {i ne do vr {e ni objek ti se na la ze u KO Be ~ej i Ba~ ko Gar di {te. Ne tra `i mo di rekt na sred stva, ve} da be ~ej ska op {ti na obez be di odr `a va je ~i sto }e Par ka pri ro de, za tim da spre ~i se ~u dr va unu tar pri rod nog do bra, uki ne dis kri mi na ci ju pro da je ri bo lo vih do zvo la od stra ne JP „Ko mu na lac“ i za bra ni is pa {u ova ca, ~i me bi smo za {ti ti li pro stor od kr pe qa. Ujed no, tra `i mo da sta ni ca po li ci je u Be ~e ju ga ran tu je fi zi~ ku i imo vin sku si gur nost svih u Par ku pri ro de, pre neo nam je pred sed nik EKO – Uni je ze le nih Voj vo di ne Go ran Do la mi} zah te ve ko je su upu ti li Op {tin skom ve }u Be ~ej.

U da qem raz go vo ru sa zna li smo da su u igri dva objek ta, je dan kod Oxa ka na po vr {i ni od 20 ari, a dru gi u bli zi ni mo sta pre ko Sta re Ti se kod Ba~ kog Gra di {ta od 19 ari, ukup ne vred no sti oko 100.000 evra. Za sa da su za vr {e ni oko 80 od sto i u vla sni {tvu su

go ra na i Qu bo dra ga Do la mi }a, ko ji su bez na dok na de ustu pqe ni „ze le ni ma“ , s oba ve zom da ih ovi odr `a va ju.

- Uko li ko se obez be di ono {to smo tra `i li od op {ti ne Be ~ej i po li ci je, ne do sta ju }a sred stva u vi si ni od oko ~e ti ri mi li o na di na ra za za vr {e tak obje ka ta, mal te ri sa we fa sa de i unu tra {wih pro sto ri ja, so lar ni po gon za oba objek ta i deo in ven ta ra, obez be di }e mo za jed ni~ kim kon kur si ma kod do ma }ih i stra nih eko fon do va ili do na ci jom za in te re so va nih po je di na ca. Za vr {et kom obje ka ta, upo sli lo bi se osam rad ni ka, me |u ko ji ma i oso be s in va li di te tom, a stvo ri li bi se i uslo vi za do la zak go sti ju iz ze mqe i ino stran stva na „bi ser nu oba lu“, ka ko mi ovaj pro je kat na zi va mo, za kqu ~u je Go ran Do la mi}.

Po red ugo sti teq sko–sme {taj nih obje ka ta, ~i ji za vr {e tak pred sto ji, „ze le ni“ su ve} ospo so bi li auto kamp za pe de se tak oso ba, tri mo la za sport ske ri bo lov ce, bro di} s ka bi nom na elek tro po gon, pet me tal nih ~a ma ca za pe ca ro {e, lov ce na di vqe gu ske i pat ke...

V. Jan kov

22

svet

~etvrtak4.oktobar2012.

NE MA^ KA OBE LE @I LA 22. GO DI [WI CU UJE DI WE WA

La mert: Evro pa je vi {e ne go evro BER LIN: Nema~ka je ju~e, ekumenskom bo`jom slu`bom i centralnom proslavom u Minhenu, obele`ila 22. godi{wicu ujediwewa. Ceremonija je odr`ana u prisustvu dr`avnog i politi~kog vrha i brojnih gostiju i uz pozive za vi{e zajedni{tva, zajedni~kog rada i borbe za Evropu. Predsednik Bundestaga Norbert Lamert pozvao je na ja~awe zajedni{tva, istakav{i da se vi{e ne moraju ru{iti zidovi, ali da je za ujedwewe Evrope potrebna razumna i dalekovida politika, kao i gra|ani „anga`ovani za zajedni~ku evropsku ideju”. Lamert je ocenio da je ponovno uspostavqawe dr`avnog jedinstva Nema~ke bilo pretpostavka za zajedni~ko prerastawe Evrope u jednu uniju zapadno-sredwe i isto~noevropskih dr`ava i upozorio na opasnost da evropska ideja bude uskra}ena pred ekonomskim pitawima. „Evropa je vi{e nego jedna uprava, vi{e nego birokratija, vi{e nego jedan pravac, vi{e nego ugovori i ona je, tako|e, vi{e nego evro...”, rekao je Lamert i naglasio da Nema~ka i Evropa nisu dve odvojene dimenzije. Daqi razvoj Evrope je u nema~kom interesu, na-

dan koji simbolizuje prilog obi~nih qudi istorijskim promenama, od oficijelnog, parlamentarnog progla{wa ujedwewa 3. oktobra 1990. godine. Centralna ceremonija obele`avawa Dana nema~kog ujediwewa se, po protokolu, odr`ava u pokrajini koja daje predsednika Bundesrata, Gorweg doma parlamenta, gde je zastupqeno 16 nema~kih federalnih jedinica - ovaj put to je Bavarska i grad Minhen.

Predsednik vlade Horst Centralna roslava Dana nema~kog ujediwewa Zehofer iz Hri{}ansko-soglasio je Lamert na sve~anosti, na kojoj su bicijalne unije je predsednik Bundesrata. Neli nema~ki kancelar Angela Merkel, predsedma~ka je 22. godi{wicu od ujediwewa obelenik dr`ave Joahim Gauk i drugi politi~ari i `ila i u narodnim festivalom u Berlinu, gde gosti. Kada je re~ o prazniku ujediwewa, medise ispred Brandenbur{ke kapije okupilo viji pi{u da je narodu vi{e ostao u se}awu 9. no{e hiqada gra|ana ove 82- milionske dr`ave, vembar 1989. godine, kada je pao Berlinski zid, ali i turista, koji su planirano i neplanirakao kraj DDR i konflikata Istoka i Zapada i no doputovali u nema~ku prestonicu.

dnevnik

NA NO VEM BAR SKIM IZ BO RI MA ZA PRED SED NI KA SAD

Srp ski kon gres za Oba mu VA [ING TON: Srpski svetski kongres, koji okupqa srpsku dijasporu u SAD i svetu, saop{tio je ju~e da }e na novembarskim izborima za predsednika SAD ponovo podr`ati Baraka Obamu, ukoliko nastavi da po{tuje obe}awa data srpskoj zajednici pre ~etiri godine. Kongres u saop{tewu podse}a da je predsednik Obama odr`ao obe}awa da }e se wegova administracija zalagati za o~uvawe prava oba entiteta u BiH u skladu sa Dejtonskim sporazumom i za po{tovawe Erdutskog sporazuma, kao i da }e „na sve mogu}e na~ine” pomagati dijalog o Kosovu.

U pismu iz 2008. godine naslovqenom na Kongres srpskog ujediwewa, tada{wi predsedni~ki kandidat Obama naveo je da mir

i stabilnost na Kosovu garantuju „samo re{ewa prihvatqiva za obe strane”. Obama je tada u pismu naveo i da veruje da je Srbiji „mesto u Evropskoj Uniji i drugim zapadnim organizacijama, koje }e doneti mir i prosperitet srpskom narodu”.

RUSIJA NO VE @R TVE I SUKOBI POBUWENIKA I ASADOVIH SNAGA U SIRIJI

Tri eksplozije u Alepu, po gi nu lo 40 qudi DA MASK: Tri auto-bombe eksplodirale su u centru Alepa, u okolini trga Sadalah al-Xabiri, blizu kluba vojnih oficira i jednog hotela, usmrtiv{i 40 i raniv{i 90 qudi. „Ve}ina poginulih i rawenih su pripadnici vladinih snaga.

Mete eksplozija bili su oficirski klub i kontrolni punktovi vojske”, navela je nevladina organizacija Opservatorija za qudska prava, pozivaju}i se na bolni~ke izvore. Dva automobila-bombe eksplodirala su u centru Alepa u razmaku od jednog

Alep: u po`arima izgorela i istorijska pijaca

minuta, nedaleko od oficirskog kluba na trgu Sadalah el-Xabiri, rekao je Frans presu neimenovani izvor iz vojske.

Tre}i automobil-bomba eksplodirao je potom 150 metara od trga, u ~etvrti Bab Xnein. U tom napadu ubijena su najmawe trojica vojnika, navodi isti izvor. Lokalne vlasti saop{tile su da je poginulo 27 qudi. Dr`avna televizija je prikazala snimke najmawe dve potpuno uni{tene zgrade i izvla~ewa tela iz ru{evina. „Broj `rtava bi mogao biti i ve}i zato {to su mnogi te{ko raweni”, rekao je zvani~nik za AFP. Na mnogim visokim zgradama koje se nalaze na trgu uni{tene su fasade, a na ulici je napravqen krater, prenosi Rojters.

Pobuwenici su pro{le nedeqe pokrenuli novu ofanzivu kako bi zauzeli grad koji je do jula bio pod Asadovom kontrolom. Oni tvrde da kontroli{u najve}i deo Starog grada u Alepu, ali poku-

{avaju da zadr`e svoje pozicije koje su izlo`ene te{koj artiqerijskoj vatri.

Pobuweni~ke snage se nalaze u isto~nom, a Asadove u zapadnom delu Alepa. U po`arima izazvanim borbenim dejstvima izgorela je istorijska pijaca u Starom gradu koja se nalazi na listi svetske ba{tine.

Opozicioni aktivisti tvrde da je od po~etka pobune protiv Asada pre 18 meseci poginulo 30.000 qudi. U me|uvremenu je pobuna prerasla u gra|anski rat.

Asad je dr`ao Alep pod kontrolom tokom najve}eg dela pobune. Dok su se prodemokratski protesti {irili, mnogi bogati trgovci i mawinske grupe su izabrali neutralnost strahuju}i od nestabilnosti.

Sirijske vlasti pobunu nazivaju „teroristi~kom” zaverom koja ima podr{ku iz inostranstva.

Sta li vo zo vi u Bel gi ji zbog {traj ka BRI SEL: U Belgiji je po~eo {trajk `elezni~ara. Vozovi ne}e saobra}ati 24 sata i u velikoj meri }e paralizovati tu zemqu. Ve} su stvorene velike gu`ve, javqali su ju~e ujutro belgijska novinska agencija Belga. @elezni~ari protestuju zbog najavqene vladine odluke da dr`avnu `eleznicu podeli na tri javna preduze}a. Oni smatraju da to otvara mogu}nost da mnogi od wih izgube posao, javqa belgijska novinska agencija Belga.

[trajk, koji je po~eo u 22 ~asa, nane}e veliku {tetu belgijskoj privredi, ali i brojnim putnicima koji svakodnevno putuju vozom na posao. Doma}i i me|unarodni vozovi tokom {trajka ne}e saobra}ati, a to se odnosi i na superbrze vozove „Eurostar” i „Talis” koji povezuju najva`nije gradove u Evropskoj Uniji. Zbog {tajka `elezni~ara trpi i avionski saobra}aj jer su putevi koji povezuju aerodrome sa gradovima zagu{eni, javqaju

belgijski mediji. [trajk je prekinuo `elezni~ki saobra}aj iz Brisela ka Londonu i Parizu, a Eurostar je redukovao saobra}aj iz Londona ka Francuskoj. Sindikati `ele da `eleznicom upravqa jedna kompanija kako bi se postoje}a ka{wewa smawila jer su rezultat neorganizovanosti.Filip Duboa iz Sindikata `elezni~ara smatra da je boqe da `eleznicom upravqa jedna kompanija jer }e radnici imati posao i u`iva}e u wemu.

Za bra na gej pro pa gan de MO SKVA: Vrhovni sud Rusije proglasio je ju~e zakonitom zabranu propagande homoseksualizma i pedofilije me|u maloletnicima. Na zakon su ulo`ili `albu borci za prava seksualih mawina, nakon {to su im odbili `albu u sudu Sankt Peterburga, gde je Zakon o zabrani propagande homoseksualizma i donet.

Kr{ewe tog zakona koji je donet u Sankt Peterburgu novembra 2011, a stupio na snagu u

aprilu ove godine, povla~i za sobom kaznu od 5.000 rubaqa (125 evra) za fizi~ko lice, do 500.000 rubaqa (12.500 evra) za pravno lice.

LGBT aktivisti smatraju da je zakon homofoban, a jedan od wih Nikolaj Aleksejev ka`wen je po tom osnovu u maju, nakon ~ega se obratio Evropskom sudu za qudska prava. Osim Sankt Peterburga, takav zakon je na snazi i u nekoliko drugih oblasti Rusije.

KIRKIZIJA

Tra `i se sme na vla de BI [KEK: Demonstranti u Bi{keku koji su tra`ili ostavku premijera Kirgizije i visokih zvani~nika sukobili su se s policijom kad su poku{ali da u|u u parlament i vladu. Oko hiqadu qudi se okupilo na protestu koji su organizovali nacionalisti~ki politi~ari Sapar @aparov i Kam~ibek Ta{ijev sa zahtevom da se nacionalizuje rudnik zlata Kumtor iz kojeg je u posledwih nekoliko godina bi-

lo vi{e toksi~nih izlivawa u obli`wu reku.

Policijaci su blokirali ulaz u zgrade vlade koristi}i pse i dimne bombe. Ministarstvo zdravqa je saop{tilo da je na le~ewe primeqeno 10 qudi od kojih troje zbog prostrelnih rana, a zvani~nici ka`u da me|u povre|enima nema policajaca. Kirgizija,biv{a sovjetska republika, i u woj se nalazi ameri~ka vazdu{na baza za podr{ku operacija u Avganistanu.

ITALIJA

Pro test na ku po li RIM: Italijan Mar~elo di Finicio popeo se na platformu kupole bazilike svetog Petra kako bi protestovao protiv predsednika vlade Marija Montija i EU. Video snimak prikazuje ~oveka kako preska~e preko ograda u blizini vrha kupole od 137 metara {okiraju}e brojne turiste, prenela je agencija Rojters. ^ovek je potom vezao kabl za ogradu i tako ostao da visi uz platformu uzvikuju}i: „U pomo}!

Dosta, Monti, dosta, Evropo! Dosta, multinacionalne kompanije!”

Di Finicio je ostao na platformi do no}i, dok su vatikanska policija i vatrogasci poku{avali da prona|u na~in da ga bezbedno spuste na zemqu. Di Finicio je vlasnik bara na pla`i, koji iznajmquje kupa~ima le`aqke i suncobrane, i da je qut zbog direktiva EU i plana italijanske vlade da se licence za rad na obali dodequju na aukcijama od 2016. godine.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MI HAIL SA KA [VI LI Partija predsednika Gruzije Mihaila Saka{vilija odbila je poziv opozicije da on podnese ostavku posle poraza na parlamentarnim izborima. Saka{vili treba da obavqa funkciju predsednika jo{ godinu dana kada se zavr{ava wegov dvogodi{wi mandat. Saka{vili je priznao poraz i obe}ao da }e pomo}i pobedni~koj koaliciji da formira novu vladu.

AN DERS FOG RA SMU SEN Mandat generalnog sekretara NATO Andersa Foga Rasmusena produ`en je za godinu dana, saop{teno je iz NATO-a. ^lanice NATO odlu~ile su ju~e da Rasmusenu produ`e mandat do 31. jula 2014. godine. Anders Fog Rasmusen je biv{i danski premijer. ^etvorogodi{wi mandat Rasmusena kao generalnog sekretara NATO traje od 1. avgusta 2009. godine.

UGO ^A VES Predsednik Venecuele Ugo ^aves pozvao je pristalice da rano ujutru glasaju na izborima 7. oktobra. „Trebalo bi da se probudite oko tri ujutru, popijete kafu, pojedete neku dobru ~okoladu i doru~kujete. Moramo naporno da radimo na logistici, razme{tawu. Moramo da vodimo ra~una o vodi, hrani za ‘trupe’, prevozu do bira~kih mesta jer to su strategija i taktika”.

[var ce ne ger ot kri va taj ne o Ter mi na to ru WU JORK: Kada pomislite na Ar nolda [varcenegera, ne pomislite na politi~ara, pisca, bo di bil de ra ve} vam prvo padne na pamet Terminator koji izgovara: „I`ll be back„. [var ce neger ob ja {wa va kako je malo falilo da le gen dar na re~enica nikada i ne bude izgovorena.

Glu mac [var ce ne ger na pra vio je karijeru od izgovarawa jedne re~enice, a sada otkriva kako je vrlo lako moglo da se desi da legendarna re~enica nikada i ne bude izgovorena.

Sve je po~elo davne 1984. godine, u prvom delu Terminato-

ra, kada je [varceneger ~inovni ku u po li cij skoj sta ni ci obe}ao da }e se vratiti.

U intervjuu u emisiji „Dobro jutro Ameriko” [varceneger je otkrio kako iz vi{e razloga nije `eleo da izgovori „I`ll be back” ve} je molio

Xejmsa Kamerona da izgovori „I will be back„. Za po~etak bilo mu je te{ko da izgovori „I`ll„ ali je tako|e mislio da zvu~i „`enskasto” i da je wegova re~enica treba da zvu~i vi{e prete}e i kao da je izgovara ma{ina.

Kada ga je Kameron odbio, morao je da smisli na~in da je izgovori uverqivo.

I dobro je {to se to desilo, obzirom na to da je upravo ova re~enica na 37. mestu najboqih fraza u istoriji filma Ameri~kog filmskog instituta.

Povod [varcenege ro vog go sto va wa bila je pri~a o wego voj kwi zi „Total recall„ u kojoj je pisao o svojoj aferi sa Brigit Nilsen, vanbra~nom detetu sa ku}nom pomo}nicom i drugim qubavnim aferama koje je imao tokom godina, koje su navele wegovu `enu Mariu da podnese zahtev za razvod.

BALkAn

dnevnik EVROP SKI KO ME SAR ZA PRO [I RE WE [TE FAN FI LE

Pred Cr nom Go rom do dat na od go vor nost POD GO RI CA: Pred novom vladom Crne Gore je te`ak zadatak da sprovede reforme i ispuni uslove EU za napredak u pregovorima, ka`e evropski komesar za pro{irewe [tefan File. File

„Pred Crnom Gorom je i dodatna odgovornost, jer ona sada, posle Hrvatske preuzima bakqu EU intergacija u regionu i mora pokazati da je spremna da iskostiti tu priliku, kao {to je to uradila

[tefan File

je u razgovoru s delegacijom Demokratskog fronta (DF) koju su predvodili Miodrag Leki} i Neboj{a Medojevi}, iskazao zadovoqstvo zbog ~iwenice da o evropskim integracijama u Crnoj Gori postoji nacionalni konsenzus i istakao konstruktivnu ulogu opozicije u ovom procesu.

Uhap {en ru ski nar ko di ler POD GO RI CA: Crnogorska policija uhapsila je u Baru dr`avqanina Rusije Alekseja Lu~nikova (36), za kojim je raspisana poternica moskovskog Interpola zbog {verca droge.

Uprava policije Crne Gore navela je da je Interpol Moskva raspisao me|unarodnu poternicu za Lu~nikovom, zbog krijum~arewa narkotika. Lu~nikov se tra`i zbog izdr`avawa zatvorske kazne u trajawu od {est godina, zbog izvr{enog krivi~nog dela iz oblasti krijum~arewa opojnih droga, saop{tila je crnogorska policija.

Dodaje se da su u akciji hap{ewa Lu~nikova u Baru u~estovali policajci Odseka za suzbijawe op{teg kriminaliteta i slu`benici Interpola Podgorica.

Hrvatska svojim konkretnim refromskim naporima i vidqivim rezultatima”, kazao je on.

File je pozdravio posve}enost DF evropskim integracijama, ukazuju}i na potrebu poja~avawa napora Crne Gore na implementaciji zakona i obezbe|ivawu vidqivih rezultata u borbi protiv

korupcije i organizovanog kriminala.

Leki} je, kako je saop{teno, istakao va`nost nastavka pregovora sa EU i punu posve}enost DF ostvarivawu napretka u tom procesu, dok je Medojevi} je Filea upoznao planiranim reformama na ekonomskom i socijalnom planu. „Vlada Crne Gore koju bude formirao DF sa ostalim opozicionim snagama obezbedi}e neophodnu politi~ku voqu za sprovo|ewe nu`nih reformi i ja~awe institucija zadu`enih za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala”, kazao je Medojevi}.

Parlamentarni izbori u Crnoj Gori zakazani su za 14. oktobar. Ti izbori bi}e deveti od uvo|ewa vi{epartijskog sistema u Crnoj Gori, odnosno tre}i nakon sticawa nezavisnosti 2006. godine.

Na izborima 14. oktobra u~estvova}e 13 politi~kih subjekata - sedam koalicija, pet partija i jedna grupa gra|ana, koji }e se boriti za 81 poslani~ko mesto u crnogorskom parlamentu.

\u ka no vi}: Iz bo ri iz u zet no va `ni POD GO RI CA: Predsednik crnogorske vladaju}e Demokratske partije socijalsita (DPS) Milo \ukanovi} pozvao je bira~e da glasaju za koaliciju DPS, Socijaldemokratske partije (SDP) i Liberalne partije (LP) da bi Crna Gora i daqe bila „uspe{no vo|ena dr`ava”. \ukanovi}, koji je nosilac izborne liste koalicije DPS, SDP i LP, na predMilo \ukanovi} izbornoj tribini u Ro`ajama rekao je da su parlamentarni iz\ukanovi} je, tako|e, rekao da bori 14. oktobra „izuzetno va`ni” „~eka” opoziciju da ponudi re{ei da se ne mogu posmatrati „opu- wa za ekonomske probleme u Crnoj {teno”.

Gori. „Ovo nisu izbori na kojima se „^ekam ih da ka`u koje su to deli kola~ vlasti, ve} preuzima formule za boqu budu}nost, koja odgovornost za uspe{no vo|ewe su to ekspertska re{ewa, kad se dr`ave. Moramo pouzdano za{ti- ve} toliko obru{avaju na sve u~intiti tekovine 21. maja 2006. godi- ke vlasti, a razme}u nekom nepone”, rekao je \ukanovi}, podsetiv- stoje}om ekspertskom pame}u u {i na referendum o dr`avnoj ne- svojim redovima”, rekao je \ukanozavisnosti Crne Gore. vi}.

SLOVENIJA

Jan ko vi}: Ni sam u su ko bu in te re sa QU BQA NA: Gradona~elnik Qubqane Zoran Jankovi} rekao je u intervjuu za B92 da nikada nije bio u sukobu interesa i da nije zloupotrebio svoj polo`aj. Nikada nisam bio u konfliktu interesa i ne}ete na}i nikoga ko }e re}i da je dao neki novac Zoranu Jankovi}”, rekao je on. Gradona~elnik Qubqane je odbacio navode da optu`be i medijski napadi na wega imaju veze sa ~iwenicom da je srpskog porekla. „Ponosan sam na svoje poreZoran Jankovi} klo, za sebe tvrdim da sam ~istokrvni me{anac i ne prihvatam {to je uvr{ten me|u 25 kandidata da me iko svojata”, rekao je Jankoza najboqeg gradona~elnika sveta. vi}. Jankovi} je u razgovoru s JugoJankovi} je pro{le nedeqe bio slavom ]osi}em rekao da je Qupriveden u okviru istrage u vezi sa bqana wegov grad i da je ponosan izgradwom „Sto`ica”, a istraga

obuhvata i oba Jankovi}eva sina - Juru i Damjana, wegovu blisku saradnicu Jadranku Daki} i dvojicu ~elnika kompanija ukqu~enih u izgradwu, Gradis” i „Energoplan”, Uro{a Ogrina i Zlatka Sraka.

Oni su osumwi~eni za zloupotrebu slu`benog polo`aja, mahinacije s uticajem na finansijske interese Evrope, malverzacije, prawe novca, falsifikovawe i uni{tavawe slu`benih isprava i prihvatawe dobiti u zamenu za nelegalno posredovawe. Jankovi} i wegova koalicija Pozitivna Slovenija osvojili su najve}i broj glasova na parlamentarnim izborima u decembru pro{le godine, ali Jankovi} nije uspeo da formira vladu.

Kar di nal Ro de ipak ne ma si na QU BQA NA: Slovena~ki kardinal Franc Rode nije otac nema~kog dr`avqanina Petera [telcera, potvrdila je DNK analiza u jednom nema~kom institutu. Slovena~ki list „Delo” objavilo je krajem avgusta tekst u kome je navedeno da je kardinal 1969. imao vezu sa Slovenkom Tawom Bredi~ iz okoline Ceqa, iz koje je ro|en Peter [telcer. [telcer, koji `ivi u Nema~koj, zahtevao je DNK analizu, koja je pokazala da kardinal nije wegov otac. Rode je priznao da

je poznavao [telcerovu majku, ali je rekao da sa wom nije bio u vezi iz koje bi se moglo roditi dete.

Glavna urednica dnevnika „Delo” Romana Dobnikar [eruga rekla je da taj list nikada nije tvrdio da je kardinal otac, ve} da je samo korektno informisalo o tom slu~aju.

Slovena~ki list „Delo” objavio je na naslovnoj strani fotografiju na kojoj je, kako

tvrdi, sin poglavara Slovena~ke katoli~ke crkve.

~etvrtak4.oktobar2012.

23

DE SNI ^A RI U HR VAT SKOJ ZA SPI SAK NE PO @EQ NIH

Pre ko Bo ba Di la na do Bo re ^or be ZA GREB: Hrvatska stranka prava dr Ante Star~evi} tra`i da se donese zakon koji }e omogu}iti pravqewe spiska trajno ili privremeno nepo`eqnih osoba u Hrvatskoj. Za tu inicijativu prava{e je inspirirala izjava Boba Dilana da „crnci mogu da nawu{e belce rasiste, kao i Srbi Hrvate”, kao i naga|awa o „dolasku ili nedolasku ~etni~kog vojvode Bore \or|evi}a na koncert u Zagreb„.

Kako su naveli u saop{tewu, „hrvatska javnost je sve ~e{}e svedokom brojnih izjava i medijskih istupawa politi~ara i drugih javnih osoba van Hrvatske koje na neprimeren i neprihvatqiv na~in govore o Hrvatskoj ili o wenoj bli`oj ili daqwoj istoriji”.

HSP AS isti~u da uz Dilana i Boru ^orbu „u tu kategoriju pripada i izjava predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a da je Vukovar srpski grad i da se Hrvati nemaju razloga u wega vra}ati, kao i brojne antihrvatske izjave wegovog naslednika na ~elu SNS-a Aleksandra Vu~i}a, danas ministra odbrane Srbije, a nekada [e{eqevog radikala i istaknutog ~lana Zvezdinih navija~a Delija”.

HSP AS od vlade tra`i da po hitnom postupku predlo`i zakon

Bora \or|evi}

koji bi bio upu}en Saboru na usvajawe, a omogu}io bi sa~iwavawe spiska trajno ili privremeno nepo`eqnih osoba u Hrvatskoj. „Wime bi se trajno zabranio ulazak u Hrvatsku svim licima sa spiska koje su ~inile zlo~ine na podru~ju Hrvatske, u~estvovale na bilo koji na~in u ru{ewu ustavnog poretka, u~estvovale u progonu hrvatskih gra|ana van domovine ili na bilo koji na~in svojim javnim ili poli-

ti~kim delovawem doprinele provo|ewu tih radwi. Privremena zabrane ulaska odnosila bi se na one koji su svojim govorom mr`we, aktivnostima i izjavama na{tetili ugledu Hrvatske. Wima bi se mera mogla ukinuti nakon {to na primeren na~in demantuju izre~eno uz javno i nedvosmisleno izviwewe”, navodi se u saop{tewu te stranke, koja u Saboru ima jednog poslanika.

Dan `a lo sti za Bo ri som [pre mom ZA GREB: U Hrvatskoj je ~etvrtak progla{en Dan `alosti povodom smrti predsednika Sabora Borisa [prema (56), ~iji su posmrtni ostaci ju~e dopremqeni iz SAD. Hrvatski dr`avni vrh do~ekao je na zagreba~kom aerodromu telo predsednika sabora Borisa [prema, koji je u pro{le nedeqe preminuo tokom le~ewa u SAD. Avion s [premovim telom stigao je na zagreba~ki aerodrom „Pleso” gde su ga do~ekali predsednik Ivo Josipovi}, premijer Zoran Milanovi} i brojni politi~ari. Povodom wegove smrti ju~e popodne je odr`ana komemorativna sednica u Saboru na kojoj su govorili predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} i potpredsednik Sabora Josip Leko, a uve~e i u sedi{tu Socijaldemokrat-

Boris [prem

ske partije, ~iji je [prem bio ~lan.

Boris [prem bi}e sahrawen na zagreba~kom grobqu Mirogoj.

Po [premovoj `eqi, crkveni obred ispra}aja vodi}e Mijo

Gorski, pomo}ni biskup zagreba~ki. Na sahrani se o~ekuju visoki dr`avni zvani~nici susednih zemaqa. [prem }e biti sahrawen u grobnici u blizini Zida boli, spomenika stradalima u ratu 90-ih, gde su sahraweni i prvi {ef SDP-a i premijer od 2000. do 2003. Ivica Ra~an, ko{arka{ Dra`en Petrovi}, glumica Ena Begovi}, politi~ar Miko Tripalo i slikar Edo Murti}.

Boris [prem ro|en je 14. aprila 1956. u Koprivni~kim Bregima.U svojoj karijeri bio je poslanik u Saboru, rukovodilac u Ra~anovoj vladi, {ef kabineta predsednika Stjepana Mesi}a i predsednik Skup{tine Zagreba.

U Spli tu uhap {en ubi ca Mek si kan ke SPLIT: Policija u Splitu potvrdila je ju~e na vanrednoj konferenciji za novinare da je uhap{en osumwi~eni za leto{we ubistvo 31-godi{we Meksikanke Selene Margarit Gra-

Margarit Grasiano Masedo

sijano Masedo na Marjanu u Splitu. Re~ je 28-godi{wem nezaposlenom hrvatskom dr`avqaninu iz Splita, koji je zavr{io sredwu {kolu, a povremeno je radio gra|evinske poslove, saop{tila je policija. Do sad nije ka`wavan za te`a krivi~na dela, a ima dve kazne iz sfere imovinskih delikata.

On }e poslepodne bi ti is pi tan, na kon ~e ga }e mu najverojatnije biti od re |en pri tvor.

Policija zasad nije ot kri la mo tiv svi re pog ubi stva ko je je po tre slo Hrvatsku.

Prema navodima hrvatskih medija, hap{ewe je omogu}ila jedna od dojava gra|ana, a uhap{eni mladi} Edo M. vlasnik je dresa „Milana” prona|enog u ruksaku nedaleko od mesta ubistva Meksikanke, zbog koga je istra`ivan i mladi} iz Novog Sada, za koga je utvr|eno da nije ubica. Na prona|enom dresu pisalo je REKI, ali je izme|u slova K i I nedostajalo slovo. Navodno se pas uhap{enog zove Reksi. Pojedini mediji spekuli{u da je u`a porodica uhap{enog Spli}anina znala da je on vlasnik dresa, ali ga nije prijavila.

Meksikanka je nestala 22. avgusta posle {etwe sa bratom, kada je najverovatnije ubijena, a weno telo je prona|eno nekoliko dana kasnije.

Ukra li lap top tu `i la {tva ZA GREB: Hrvatska policija tragala je 15 dana za laptopom dr`avnog tu`ila{tva koji je na kraju i prona|en kod lopova koji, navodno, nisu ni znali ~iji je kompjuter. Kako pi{e „Jutarwi list”, laptop je ukraden zameniku dr`avnog tu`ioca Dra`enu Jeleni}u, najbli`em saradniku dr`avnog tu`ica Mladena Baji}a. Ukradeni ra~unar lopovi su predali jednom od svojih jataka koji je organizovao skidawe {ifrovane za{tite, ali to nije uspeo da u~ini, jer ih je policija uhapsila. Zagreba~ka policija je slu`beno potvrdila da je kriminalisti~ki obra|en dvojac koji se dovodi u vezu s kra|om. Neslu`beno, radi se o Ivi J. i Omeru C.

Oni o~ito nisu imali pojma {ta su ukrali i koliko su neki qudi iz podzemqa spremni dati za podatke iz memorije ra~unara, pi{e list. Ra~unar je prona|en kod stru~waka koji je dobio zadatak da „provali” {ifru kojom je laptop bio za{ti}en.

Policija tvrdi da su mu policajci zakucali na vrata pre obavqenog posla. Ivo J. i Omer C. koji imaju vi{e od 130 krivi~nih prijava pre toga, u hotelu „Rixent Esplanade”, ukrali su nov~anik penzionisanom oficiru ameri~ke vojske, navodno ~lanu delegacije koja je tu imala sastanak sa qudima iz hrvatskog ministarstva odbrane.

24

~etvrtak4.oktobar2012.

OGLASi

PLA VU [A, visoka 174/55 god upoznala bi interesantnog mu{karca, za putovawa, zajedni~ki posao, uzajamno pomagawe.

Telefon 061/6179060.

61436

PRO FE SOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i.

Telefon 063/490-136.

61475 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

61531 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu.

Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

61532

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

61533

IZ DA JEM sobu (centar) dvokrevetnu za jednu ili dve devojke, nova zgrada, name{taj. Zvati posle 13 ~asova.

Telefoni: 021/633-10-33, 064/22-34-770.

61620

IZ DA JEM lepo name{tenu garsoweru u Novosadskog sajma 7. Telefoni: 064/1690948, 060/0442-711, 060/0442714.

61314 IZ DA JEM name{tenu garsoweru na Novom nasequ na du`i period sa obaveznim depozitom. Telefon 064/88838-69.

61472

dnevnik IZ DA JEM komforan name{ten stan kod Limanske pijace. Telefon 064/896-25-20.

61482 IZ DA JEM stan, 60m2, kod stadiona „Vojvodine”. Telefon 062/572-351.

61496 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru, {iri centar, CG, mi`e na du`i period.

Telefon 064/155-75-10.

61505 IZ DA JEM 3, 5 stan Liman IV/II - 2 x telefon, topla voda, name{ten. 300E+depozit.

Telefoni: 063/58-98-11, 021/63-34-104.

61521 IZ DA JEM novu komplet name{tenu komfornu garsoweru na Somborskom bulevaru za jednu studentkiwu nepu{a~a. Terasa, telefon, klima, topla voda. Telefon 021/453-625.

61526 IZ DA JEM name{tenu garsoweru od 30m2 kod Sajma.

Telefon 063/538-413.

61548 IZ DA JEM mawi dvosoban stan na Detelinari. Telefoni 021/547-878, 063/446167.

61576 IZ DA JEM garsoweru, 24m2, Slobodana Baji}a 7. Telefon 064/818-5413.

61580

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Telefon 63-68-429, www.bo mil.rs.

15001 GR BA VI CA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 31.000. Telefon 063/82883-77, www.bo mil.rs.

15002 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`ena garsowera od 24m2, cena 27.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

15003 NA ROD NOG FRON TA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

15004 FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411.

60940

@. STA NI CA, povoqno, ukwi`en 1.5 stan od 43m2 po ceni od 32.000. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

15005

GR BA VI CA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

15006 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en 1.5 stan na I spratu, novija zgrada, cena 39.100. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

15007 LI MAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2 prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

15008 CEN TAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an stan od 42m2 na III spratu, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

15009 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

15010 PRO DA JEM noviji poluname{ten jednoiposoban stan 42m2 u okolini Socijalnog, cena 53.760E. Telefon 063/883-83-99.

60435

NO VO NA SE QE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

15011 GR BA VI CA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwi`en 3.0 stan, cena 72.100 hitno! Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

15012 LI MAN, odli~an 3.0 stan od 77m2, ukwi`en, cena 71.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

15013 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63,900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

15014 CEN TAR, okolina Suda i Spensa prodajem odli~an originalno 2.5 ukwi`en stan od 61m2 na I spratu. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs.

15015 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2.5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000. Telefon 6366-952, www.bo mil.rs.

15016 LI MAN, ukwi`en 3.0-3.5 stan od 82m2 na II spratu, cena 73.100. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

15017

^iTUQe l POMeni

dnevnik BEZ PO SRED NI KA prodajem salonski dvostrano orjentisan stan, 74m2, drugi sprat blizu izvr{nog ve}a.

Telefoni: 063/7520501, 456636.

61131 PRO DA JEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan 70m2 na drugom spratu, sa terasom i liftom, cena 63.000E. Telefon 060/02-01-000.

61614 GR BA VI CA luks, luks trosoban, 80m2, cena 72.000e. Telefon 060/02-01-000 61617

NO V A DE TE L I N A RA, ukwi`en noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

15018 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ek spi ro va uli ca zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 79.500.

Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs .

15019 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi {e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

15020 CEN TAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salonski stan na tre}em spratu, sa liftom, 116m2, cena 103.000E. Telefon 060/02-01-000.

61615 GR BA VI CA, Alekse [anti}a, 105m2, ukwi`en, ~etvorosoban stan redovna eta`a, u novijoj zgradi, cena 105.000E. Telefon: 064/22095-65.

61616 FRU [KO GOR SKA ULI CA odli~an troiposoban ukwi`en stan 90m2, na prvom spratu, sa terasom i liftom. Telefon 064/22095-65.

61612

PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz do platu.

Telefon: 060/7668810.

61560 NA JED NU ili vi{e godina uzimam u arendu poqopri vredno zemqi {te k.o. ^enej, Stepanovi}evo, Kisa~, Peji}a sala{i. Pla}awe unapred.

Telefon 064/837-2806.

60623 PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera.

Telefon: 060/7668810.

61559

IZ DA JEM lokal, 82m2 na Bulevaru oslobo|ewa 65a, na spratu, ulaz spoqa sa bulevara. Pogodan za predstavni{tvo, agenciju, ordinaciju... Telefon 063/455600.

60689

PE]KAR - zidam kaqeve pe}i, pretresam i ru{im stare. Telefon 062/606-782, 021/714-577.

61552

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon:021/421-452, 064/131-2135.

59448 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

61502

PRO DA JEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/15725-14.

59846 KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421516, 064/157-25-14.

59847

PRO DA JEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/6855-333, 022/462-345.

61534

KU PU JEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002.

60870 ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

61392

Posledwi pozdrav bratu

~etvrtak4.oktobar2012.

Posledwi pozdrav dobrom i plemenitom

na{em

25

Posledwi pozdrav

Milo{ Be~eli} Milo{u

Dragi na{ ~ika Mi{o, uvek }e nam ostati u se}awu tvoja dobrota i ne`nost.

Aleksandru Novi~i}u

od brata Dobrinka sa porodicom.

Po~ivaj u miru.

KOLEKTIV TABAK PRESS-a.

Tvoja sinovica Jelena, zet Aca, unuke Sandra i Nata{a i unuk Nikola.

435-P

61625

61626

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Tu`an opro{taj od

Saka~ Marke

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Bosiqki Ron~evi}

Bilo je lepo imati te za kom{inicu.

Bosiqki Ron~evi}

Ka}a i Du{ko Novakovi}, Zlata i Aca Kozlina sa porodicama.

61613

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Bosiqki Ron~evi}

od Nata{e.

od Milke i Mikice.

61587

61586

61588

Posledwi pozdrav

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav dragom te~i

Bo{ku Adamovi}u

Simo Toprek Milorad - Bata Be{lin

Porodice: Savi} i Male{ev.

od Mokija, Valerije i dece.

61592

SE]AWE 2009 - 2012.

~ika Miroslavu

1937 - 2012.

Milo{u Be~eli}u

Sahrana je danas, 4. oktobra 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji: supruga Dragica, sin Dragan i }erka Qiqana sa porodicama.

Sne`ana i Tawa sa porodicama.

61631

61595

Uvek sa nama. od kom{ija iz Save Qubojeva 1.

Kolege iz Arhiva Grada.

Milo{ Be~eli}

619-P

61633

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni Posledwi pozdrav voqenom bratu Bati od brata Mile i snaje Qiqe.

Dragan Cvijanovi} 4. 10. 2006 - 4. 10. 2012. ^uvamo te u na{im srcima i spomiwemo te s ne`no{}u i setom.

Tvoja porodica.

61529

61623

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

prof. dr Miroslav Pavlov

Milo{ Be~eli}

preminuo 2. 10. 2012. godine u 77. godini.

Ispra}aj }e se obaviti u krugu naju`e porodice.

Milo{ Be~eli}

Dragi na{ ~ika Mi{o, uvek }emo te se rado se}ati.

Tvoja sinovica Milena, zet Miroslav i unuka Simona.

61624

O`alo{}eni: supruga Miroslava, sin Jan, }erka Lidia, zet Milan, snaja Katarina, unuci Marko i Toni.

61611

Posledwi ispra}aj na{eg voqenog odr`a}e se 4. oktobra 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Uvek voqen i nikada zaboravqen osta}e u srcima: supruge Dragice, sinova Jovana i Obrena, snaha Dobrinke i Bo`ane i unuka Igora.

61604

26

06.30 09.00 09.05 09.30 10.10 10.35 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.20 01.25

tv program

~etvrtak4.oktobar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Под истим кровом Центар света Приче предака Изблиза 5. седница Скупштине АП војводине - пренос Вести Вршачки венац, фестивал фолклора Додати живот годинама Вести Еко Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Живопис Здраво живо Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Фолдер култура ТВ Дневник Преваранти Сучељавање Војвођански дневник Један на један Линија раздвајања Комшилук Концерт године Фолдер култура

06.00 Музичко свитање 07.30 Глас Америке - отворени студио 08.00 Панонско југро 09.00 Лола 11.00 Вреле гуме 12.00 За корак испред 13.00 Без цензуре 14.00 Путоманија 15.30 Војвођанске вести 16.00 Панонска хроника 17.30 Војвођанске вести 18.00 Лола 19.00 Док.програм 20.00 Војвођанске вести 20.30 Др Мартин 22.00 Војвођанске вести 00.00 Глас Америке

Улоге: Чиејтел Еџиофор, Релф Спал, Лесли Шарп, Антони Шер, Стивен Рија Режија: Хјуго Блик (РТВ 1, 23.00)

06.35 07.00 08.00 09.00 09.35 10.50 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.00

Кухињица – мађ. Гламур тужур Концерт године Грување Грување уживо у студију „М“ Музички програм Ева магазин (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Линија раздвајања Биографије Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

Јутарњи програм Јутарњи дневник Леваци Сасвим природно Моја лепа Србија Мозак под лупом Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Антологија-најбоље драме ТВБ: Извињавамо се, много се извињавамо Задња кућа Србија Гастрономад Ово је Србија Цват липе на Балкану Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Тајна дунавског вилењака Вести Да, можда, не Место злочина-Лас Вегас Дневник Хероји Ноћни биоскоп: Фаренхајт 9/11, филм Леваци

Фаренхајт 9/11 Један од наконтроверзнијих и најпровокативнијих филмова, „Фаренхајт 9/11”, јесте право жигосање Бушо-

Линија раздвајања

Кристофер Еклстон

14.28 14.52 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 22.15 22.19 23.19 00.05 00.29 01.15 03.22

СЕРИЈА Софистициран трилер о завери, који оживљава драматични свет мутног морала и супротстављених ликова који га испуњавају. Полиција открива тело човека убијеног из близине и убрзо схватају да је у питању Харви Ретен, вођа једне од највећих криминалних организација у Великој Британији.

06.05 08.00 09.04 09.59 10.30 11.05 12.00 12.15 12.31 13.22

06.30 08.30 09.05 09.30 10.30 11.05 11.30 12.00 13.05 14.05 15.08 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30

Новосадско јутро Цртани филм Зозонци Храна и вино Серијски програм Украдена срца Дунавска салетла Биосфера Неми сведок Опчињени Ево нас код вас Серијски програм Објектив на словачком језику Објектив на мађарском језику Храна и вино Како се каже Руски затвори, некад и сад Новосадско поподне Бели мантил Објектив Опчињени Витраж Лична грешка Украдена срца Објектив Неми сведок Филмски програм

06.30 АТП Пекинг 1/8 Финала 12.00 Најбоља утакмица Премијер лиге 14.00 АТП Пекинг 1/8 финала 16.00 М7 – Мултиспорт 16.30 АТП Токио 1/8 Финала 18.00 Премијер лига магазин 19.15 Атлетика 19.45 Мобил 1 20.15 АТП Токио и Пекинг 1/8 Финала 03.00 Гранд При

Фолк шоу Уживаћете у песмама које за вас изводе: Ера Ојданић, Нада Топчагић, Игор Лугоњић, Оља Карлеуша, Марко Булат, Бранка Соврлић и Јашар Ахмедовски. Музички коктел за све љубитеље праве музике! (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Метрополе и регије света, 14.55 Инфо К9, 15.30 Фарма, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Бритни Спирс

ве администрације у освит трагичних догађаја пред 11. септембар. Са карак теристичним хумором и великом посвећеношћу откривању чињеница, Мур разматра председниковање Џорџа В. Буша и где нас је оно одвело. Улоге: Бен Афлек, Стиви Вондер, Бритни Спирс, Џон Ешкрофт, Бил Клинтон Режија: Мајкл Мур (РТС 1, 01.15)

ФУДБАЛ: ЛИГА ЕВРОПЕ

Рубин – Партизан (РТС 2, 17.55)

Андрија Герић

ОДБОЈКА: СУПЕРКУП

Црвена звезда – Војводина НС семе (РТС 2, 19.55) 07.06 07.28 07.42 08.04 08.14 08.19 08.25 08.51 09.06 09.30 10.00 10.29 10.58 11.23 11.54 12.30 13.00 13.57 14.23 14.37 15.01 15.14 15.37

05.07

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу 3 Дени и Деди Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Српски код Може и другачије Линк Живот са музиком У свету Траг у простору Музички програм Беокулт Трезор Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Српски код Може и другачије Ликовна колонија РТС ТВ лица...као сав нормалан свет Социјалне вештине Очајне домаћице Фудбал: Лига Европе Фудбал: Лига Европе, Рубин Партизан, пренос Одбојка: Суперкуп, Црвена звезда - Војводина НС семе, пренос Очајне домаћице Место за нас Метрополис Међу нама Концерт Стефана Ћирића Трезор Фудбал: Лига Европе, Рубин Партизан Одбојка: Супер куп, Црвена звезда - Војводина НС семе Концерт Стефана Ћирића (р)

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

Мирослав Лазански Маратон Цртани филм Љубав у залеђу Филм: Операција Београд Топ шоп Улови трофеј Љубав у залеђу Монк Филм: Бивша Обични људи Улови трофеј Удовице Филм: Немирни Филм: Острво искушења Удовице Филм: Краљ салсе Монк Домаћа музика Филм: Краљ салсе

16.25 16.35 17.40 17.55 19.55 21.30 22.19 22.45 23.20 00.19 01.13 02.08 04.00

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.15 23.30 00.30 00.35 01.25

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Рањено срце Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Езел Радна акција Досије Ноћни журнал Трачара Срећне вести Породичне тајне Експлозив

dnevnik

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.10 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.05 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.10 23.45 00.05 00.55 01.45

Увод у анатомију Топшоп Најбоље године Топшоп Кажипрст Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Топшоп Нинџа ратници Никита Пријатељи Вести Спортски преглед Дневни магазин Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Филм: Заседа Вести Спортски преглед Увод у анатомију Људи с Менхетна Амерички топ-модел

07.00 10.30 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00

Добро јутро Моја велика свадба Брачни судија Први Национални дневник Папарацо лов Тачно у подне- живо Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије

Биљана Живковић

Истина или правда Емисија „Истина или правда“ бавиће се обичним људима и необичним проблемима који се углавном завршавају на суду. Кроз емисију ћемо приказати нашим гледаоцима ко су парничари, који су њихови проблеми и како и зашто завршавају на суду. Водитељка: Биљана Живковић (Хепи, 20.30) 05.00 08.00 08.30 08.55 09.15 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.50 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.10 16.10 16.30 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30 00.45

Прељубници Емисија „Прељубници” је шоу који се годинама успешно приказује у земљама региона. Реч је о детективским истрагама насталим према истинитим случајевима, када један од партнера посумња да га други вара. (Пинк, 17.00) 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 03.30 05.30

02.20 03.45 04.30

Јутарњи програм Мали меда Чарли Мегаминималс Повратак малог тигра Залив шкољки Телешоп Винкс Бен 10 Моћна чигра Дино ратник Мали мајстор Гоа Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Лепи и мртви, док. серија Гламур Голи живот Телемастер Црни Груја Заклети на ћутање, док. серија Насловна страна – квиз Истина или правда Лепи и мртви, док. серија Луда кућа Гламур Операција Одисеја, 2.део, филм Истина или правда Лепи и мртви, док. серија Насловна страна – квиз

Моја велика свадба Све за љубав Немогућа мисија Север Југ Филм: Л. А. П. Д. Филм: Саут централ Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм.

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak4.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

9

27

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Рал стон Сол 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

09.20 Филм: Џек Хантер и небеска звезда 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Монк 13.20 Све по закону 14.20 Вокер, тексашки ренџер 15.20 Добра жена 16.20 Браћа и сестре 17.20 Филм: Ел Дорадо: Храм сунца 19.20 Монк 20.20 Све по закону 21.20 Пандури новајлије 22.20 Краљевски болесници 23.20 Филм: Сестра Бети 01.20 Вокер, тексашки ренџер

Гојазни тинејџери Проблематичне будуће мајке Карсонов свет Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Шта не треба обући Богата млада, сиромашна млада Гојазни тинејџери Краљ посластичара као кувар Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Нова нада посластичара Зависници од хране Ургентни центар Л.А. Инк Најбољи амерички кувар Нова нада посластичара

Аме ри ка Фе ре ра

Зборна песма 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Прича о струји У месечевој сенци Најгори послови у историји На трагу плавом дијаманту Импресионисти Тајм тим година XИ Прича о струји Упознајте Римљане Најгори послови у историји Исус пре Исуса Вучице Древни светови 1066. Упознајте Римљане Бити Мухамед Али Стопама Чајковског

Сем и Макс Ози Бу Девојка у возу Буре барута Танго аргентино 11.14 Вредније од рубина 200 цигарета Еротски филм Еротски филм

200 цигарета Група младића и девојака се спрема за најлуђу ноћ 1981. Пре него што сване, непознати ће постати љубавници, а пријатељи још већи пријатељи. Љубав је као цигарета, ужасна навика које се тешко одричемо... Улоге: Бен Афлек, Кеј си Афлек, Корт ни Лов, Кри сти на Ри чи, Кејт Хад сон Режија: Ри за Бра мон Гар си ја (Си не ма ни ја, 22.00)

Викторија Рубидо има седамнаест година и живи с престрогом мајком, која је, кад открије да је Викторија трудна, избаци из куће. Првих неколико дана смештај јој да њена наставница, Меги Џонас, али како је Магин отац већ дементан, води је на фарму својим пријатељима, двојици стараца, браћи Мекферон... Улоге: Еј дан Квин, Аме ри ка Фе ре ра, Реј чел Гри фитс, Џе фри Лу ис, Ви ли јам Ен др јус Режија: Ри чард Пирс (ХРТ 1, 00.59) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.12 Светски бисери 2, док. серија 11.06 Узми кућу и продај је! 5, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Моћ судбине 13.30 Др Оз, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Хрватска хроника БиХ 14.55 Тренутак спознаје 15.35 Позитивно 16.10 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.25 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 400 година хварског позоришта, док. филм 20.55 Спектар 21.40 Паралеле 22.15 Дневник 3 23.56 Циклус Култни првенци: Моја срећа, филм 00.59 Филм: Зборна песма 02.32 Др Оз, ток шоу

23.25

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат Лисица и девојчица, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Еко зона Зборна песма, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ 400 година хрватског позоришта, док. филм Еџмонт Рукомет, ЛП: Динамо Минск СО Загреб, пренос Фотографија у Хрватској Вечерас Алзхеимрова болест, док. филм Фудбал: Европска лига, Ливерпул - Удинесе, пренос Фудбал: Европска лига, емисија Ноћни музички програм

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Момци с Медисона Убиство пута седам Боље мртав него жив Момци с Медисона Црвени змај Лице терора Момци с Медисона Божићни поклон Момци с Медисона Црвени змај Лице терора Господин Шав

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 19.45 22.00 00.00 01.15 02.45

Наша кућа из снова Разгледнице из пакла Жена француског поручника Светла велеграда Мужеви и жене Ф/X – Убиство триком Ф/X – Убиство триком 2. Журба Еротски филм Еротски филм Еротски филм

07.07 07.37 08.00 08.25 08.47 09.10 10.00 11.35 12.20 13.30 15.10 16.00 16.20 16.37 17.07 18.02 18.25 20.00 20.13 20.15 21.00 22.55

Кри сти на Ри чи

06.00 Трансформерс 3: Тама Месеца 08.30 Филмови и звезде 08.55 Вол Стрит. Новац никад не спава 11.05 Двострука победа 12.50 Промена игре 14.45 Душа сурфера 16.30 64. додела Еми награда (монтирана верзија) 18.30 Дабар у породици 20.05 Јеврејска веза 21.35 Спасавање пеликана 895 22.15 Спартак 00.15 Мапа токијских звукова 02.00 Породица из предграђа 03.35 Човек звани храброст 05.25 Филмови и звезде

08.00 09.05 11.30 11.50 13.00 13.55 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.45 00.00 01.40 02.40

Галилео Мекгyвер Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгyвер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени ЦСИ РТЛ вести Менталист Астро шоу Закон и ред

СЕРИЈА

ЦСИ Полиција стиже у локални бар због пријављене туче. Ленгстон и Брас на жртви одмах уоче више убодних рана. Бајкери који посећују бар наводно нису видели починитеља. И док Ленгстон проверава моторе испред бара, примећује да недостаје онај који припада жртви... Улоге: Ло ренс Фиш бурн, Ро берт Деј вид Хол, Ерик Сзман да, Џор ја Фокс, Пол Гил фојл, Џорџ Идс, Ге ри Дур дан, Марџ Хе лен бер гер (РТЛ, 22.00)

Марџ Хе лен бер гер и Ло ренс Фиш бурн

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Прљави послови Риболовачки изазови Робсона Грина 22.00 Мотоциклистички клуб Лафинг девилс 23.00 Како извући живу главу 00.00 Амерички оружари

08.30 09.00 15.00 16.00 17.00 19.00 19.55 20.00 22.00

Аутомобилизам Тенис ФИФА У-17 ФИФА У-17 ФИФА У-17 Фудбал Покер Борилачки спорт Покер

Е

Збу ње на им пе ри ја

вроп ска збу ње ност исто вет на је оној ко ја вла да у кул тур не при зме – или там ни це? Њи ма је до ста ве САД. Сад је у Ва шинг то ну увре же но да се го во - штач ке по де ле. Та кво пре струк ту ри са ње мо гло би ра ри о им пе ри ји, чи ја је свр ха упа дљи во не ја сна. ди кал но про ме ни ти при ли ке у Афри ци. Шта их, осим Или, ја сна је так ти ка, али не и стра те ги ја. Ре ци мо, до кри зе, на во ди на то? Мо же би ти да им ме ђу на род ни ва по чет ка но вог сто ле ћа аме рич ка ар ми ја има ла је око ку ум обез бе ђу је до вољ но збр ке да за о би ђу веч не за пад 725 вој них по стро је ња у ино стран ству. Ка ква је њи хо - њач ке про јек ци је са вр ше них ре ше ња. А кад их јед ном ва свр ха? Кад ва ше ору жа не сна ге чи не по ло ви ну свет - за о би ђу, мо жда опет от кри ју древ не оби ча је ко ји су им ске вој не си ле, же ља да се бу де по сву да при су тан мо же у про шло сти са свим од го ва ра ли. Мо жда се у из ве сној да бу де на из глед не дво сми сле но об ја шње ње. Али кад ме ри во де и ар гу мен ти ма Ки не, Ин ди је и Бра зи ла, ко ји се ра ши ри те ши ром све та, у коп не ној вер зи ји не ка да - ну де раз бо ри ти ји при ступ еко но ми ја ма у раз во ју, да ју шњег по мор ског при су ства рат не мор на ри це Бри тан ске им пе ри је, то вас ста вља у де фан зив ну по зи ци ју – по ста је те из у зет но ви дљи ва ме та без ја сне свр хе. Ста ра бри тан ска вој на так ти ка ве за на за ко ло ни је за сни ва ла се на спо соб но сти за бр зе на па де, што се че сто на зи ва ло ди пло ма ти јом то пов ња ча, и ја сној ме ђу на род ној ин ду стриј ској и тр го вин ској по ли ти ци. Ко ло ни је су про из во ди ле си ро ви не за бри тан ску ин ду стри ју. За САД тај аспект ни је нај ја сни ји, због ве ли ке кон фу зи је др жав них ве за с мул ти на ци о нал ним ком па ни Ма ра ја Ке ри ди же мо рал борцима у аме рич кој ба зи Бонд стил на Ко со ву ја ма, ко је мо гу али и не мо ра ју да слу же аме рич ким ин те ре си ма, и по тре бе да ћи пред ност кон тек сту ал ној, ху ма ни стич кој иде ји ква аме рич ка до ма ћа при вре да функ ци о ни ше. ли те та жи во та уме сто ли не ар ни јег и ап стракт ни јег Тре нут но вла да илу зи ја да је аме рич ко вој но при су - при сту па за сно ва ног на ме ре њу БДП-а. ство ши ром све та по ве за но с 11. сеп тем бром. Но, оно Али на де лу су и дру ги, све о бу хват ни ји чи ни о ци. тра је мно го ду же. То ком 12 го ди на, из ме ђу па да Гво - По гле дај те вер ске про ме не на африч ком кон ти нен ту. За зде не за ве се и 11. сеп тем бра, на ме ђу на род ној сце ни по след њих сто го ди на пен те ко стал ни, ха ри зма тич ни, би ло је из у зет но бур но. Та је так ти ка ис про ба ва на и по - еван ге ли стич ки и дру ги срод ни по кре ти ус пе ли су да ка за ла се зах тев ном – али од ње се не од у ста је. Слич на оку пе око по ла ми ли јар де вер ни ка. Њи хов раст је ве ро је би ла је и вр ло чуд на од лу ка САД да се де вал ви ра до - ват но под стак нут про бле ми ма ко ји се на овом кон ти лар 2004. Ча со пис „Еко но мист„ на во ди да би, ако се нен ту не пре ста но го ми ла ју. Ре ли ги ја гло ба ли за ци је на пад на ста ви, то мо гло „до ве сти до нај ве ће не сол вент - јед ном се на шла у ко шта цу с озбиљ ним пре по ро дом но сти у исто ри ји“. Ни шта слич но се ни је до го ди ло још вер ског си сте ма ко ји укљу чу је ста ри је, мно го ис ку сни од 1971, кад је Ник сон де вал ви рао до лар из слич них је бо го ве. Ко ће да пре вла да? раз ло га: ли кви ди ра ња вред но сти спољ ног ду га, по јеф За 50 го ди на 20 нај ве ћих гра до ва уве ћа ло је број сво ти ње ња из во за и по ску пље ња јих ста нов ни ка с 50 на 200 ми ли уво за. Евро пља ни и оста ли од мах о на. Ис тан бул је од ми ли он ста О гло бал ној им пе ри ји САД су по че ли да не го ду ју да они не нов ни ка до шао до чак 12; Мум бај амерички књижевник Мајкл од 1,5 до 12,5; Сао Па у ло од 1,3 би тре ба ло да сно се те рет аме рич ког де фи ци та на де ви зном тр до де сет ми ли о на. Уско ро ће 60 Линд је иронично писао: жи шту. од сто свет ске по пу ла ци је жи ве ти Нови светски поредак се И вој но по зи ци о ни ра ње и де у гра до ви ма. Им пли ка ци је се ис за и ста ус по ста вља, али на вал ва ци ја су де фан зив ни. Ма на по ља ва ју у свим аспек ти ма на састанцима у Азији вој них ин тер вен ци ја је сте то ших жи во та – од ма сов не про из и Европи, где Американце што њих, по што су по је ди нач не, вод ње до стал ног ши ре ња иона ко за гу ше оп ште окол но сти. Исто огром них си ро тињ ских че твр ти не позивају вре ме но, сти че се ути сак да се зе ма ља у раз во ју. Без бед но сне свет гру пи ше на на ци о нал ном и кон тро ле, мо гу ће ја ча ње ла жног ре ги о нал ном ни воу. Им пе ри ја ни је при ла го ђе на да се по пу ли зма или још ве ћи раст ин ду стри ја ли зо ва не по но си с тим. Ова ко је то фор му ли сао аме рич ки пи сац љо при вре де с озбиљ ним по сле ди ца ма по жи вот ну сре Мајкл Линд: „Но ви свет ски по ре дак се до и ста ус по - ди ну мо гу об ли ко ва ти на шу кул ту ру моћ но као и ка ква ста вља, али на са стан ци ма у Ази ји и Евро пи на ко је еко ном ска те о ри ја. Аме ри кан ци ни су по зва ни“. Раз ву че ни си стем Ва Про из во ђа чи ра чу нар ских си сте ма по че ли су бит ку шинг то на по де сан је за гло бал ни ути цај, али го то во да про тив мо но по ла „Мај кро соф та“. По је ди не др жав не ни је у ста њу да се ду го роч но но си с ре ги о нал ним упра ве по чи њу да се опре де љу ју за си сте ме отво ре ног окол но сти ма. ко да. Да ли ће ис тра ја ти или по клек ну ти? По сто је на Спе ци фич не окол но сти у ко ји ма је За пад од вра ти ле го ве шта ји да би не ка вр ста по ре за на тех но ло шки су нам па жњу с мно штва со ци јал них и тех но ло шких про мет мо гла из те ме ља про ме ни ти спо соб ност др жа за бу на ко је су у по след ње вре ме по при ми ле огром не ве да уби ре но вац. Али то та ко ђе ука зу је и на ве ћа раз ме ре. Нпр., африч ке гра ни це ко је су пре век – век и овла шће ња на ци о нал не др жа ве у упра вља њу тех но по по ву че не да би се за до во љи ле по тре бе европ ских ло ги јом и ње ним вла сни ци ма. Вла сни ци да нас ко ри им пе ри ја, све ви ше сме та ју. Ке ни ја, Тан за ни ја, Уган да, сте ме ђу на род ну сло бо ду и да би би ли сло бод ни и Ру ан да и Бу рун ди озбиљ но пре го ва ра ју о ре ги о нал ном ства ра ли мо но по ле – тј. дик та ту ре ко је, иако во ђе не ује ди ње њу. Три бив ше бри тан ске и две фран цу ске ко - ко мер ци јал ним на че ли ма, има ју озбиљ не по ли тич ке ло ни је на сто је да се из ба ве из на мет ну те по ли тич ке и им пли ка ци је.

Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

~etvrtak4.oktobar2012.

dnevnik

4. oktobar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

За ро ни те ду бо ко у се бе да нас. Уне си те ви ше свог ду ха у сввој уни вер зум. Ако оста не те фо ку си ра ни на јед ну те му ма ло ду же, при ку пи ће те још ви ше зна ња. Би ће те бо га то на гра ђе ни.

BIK 20.4-20.5.

Ва ше ре чи има ће огро ман ути цај да нас, за то раз ми сли те пре не го што би ло шта ка же те. Ла ко ће те по вре ди ти осе ћа ња дру гих љу ди. По ку шај те да бу де те опре зни при ли ком раз го во ра.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ако је по треб но да ура ди те би ло ка кав ис тра жи вач ки рад, да на шњи дан је ве о ма по го дан за то. Ва ша моћ кон цен тра ци је је ја ча не го обич но, а ви сте за ин те ре со ва ни за оно што ле жи ис под по вр ши не.

Осе ти ће те се сил но да нас, за то ис ко ри сти те ову енер ги ју у слу жби не ког про јек та и да се по но во вра ти те у игру. Си гур но ће те би ти вла дар све га са чим до ђе те у кон такт, али љу ди не во ле аро гант не ли де ре.

У мо гућ но сти сте мно го то га да по стиг не те да нас. Енер ги ја је из у зет но ин тен зив на. Бу ди те па жљи ви ка да је ма ни пу ла ци ја дру ги ма у пи та њу. Ни ко не це ни на ред бе, за то бу де так тич ни.

Пре у зми те кон тро лу над сво јим од лу ка ма да нас. Оста ли ће вам мо жда ре ћи у ко јем прав цу тре ба да се кре ће те или ко ји је нај бо љи из бор за вас, али на кра ју ви сте она осо ба ко ја зна нај бо ље.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ве ро ват но ће те има ти не ко ин тен зив но ис ку ство да нас. Да кле, шта је још но во? Ви ше љу ди је осе тљи во на ва шу ду бо ко ис тра жи вач ку при ро ду и же ле да вам се при дру же у по тра зи.

По се ду је те огром ну ко ли чи ну фи зич ке ви тал но сти да нас, за то се по тру ди те да је ис ко ри сти те кон струк тив но. Ослу шкуј те па жљи ви је оно што се де ша ва око вас, љу де, му зи ку, ре чи па чак и пти це.

По сто ји ва жна лек ци ја ко ју би тре ба ло да на у чи те да нас, за то слу шај те па жљи во. Мо жда ми сли те да би дру ги љу ди ко нач но тре ба ло да од ра сту. Мо жда би баш ви тре ба ло да по ра сте те.

Да нас сте у при лич но аге сив ној ат мос фе ри. Си ту а ци ја се за гре ва, за то бу ди те спрем ни на екс пло зи ју ин тен зив не енер ги је ко ја до ла зи ка ва ма. Осе тљи ви ји сте не го што из гле да те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Енер гич ност мо жда ни је део ва ше уоби ча је не при ро де, али да нас је дан у ко јем ће те се осе ћа ти при јат но. Пре у зми те кон тро лу над сво јим по ступ ци ма и од го вор ност за по сле ди це.

По се ду је те мно го енер ги је да нас, за то се по тру ди те да је ис ко ри сти те му дро. Ни ко не во ли на сил не осо бе. Ства рај те при ја те ље, а не не при ја те ље. По ку шај те да не та ла са те ка да је во ље на осо ба у пи та њу.

TRI^-TRA^

А сада потпуно гола Кејт Мидлтон V REMENSKA

PROGNOZA

Јутро

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

24

Sombor

24

Kikinda

24

Vrbas

24

B. Palanka

24

Zreњanin

24

S. Mitrovica 25 Ruma

25

Panчevo

25

Vrшac

23

Srbija Beograd

25

Kragujevac

25

K. Mitrovica 25 Niш

26

Свеже , дАн СунчАн

Evropa

Но ви Сад: Све же ју тро, а то ком да на сун ча но и при јат но то пло вре ме. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на око 24 степена. воЈ во ди На: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и при јат но то пло вре ме. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 8 до 11 степени, а мак си мал на од 23 до 25. СР Би Ја: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и при јат но то пло вре ме. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 7 до 12, а мак си мал на од 23 до 27 степени, ко ли ко ће би ти у При је по љу. Прогноза за Србију у наредним данима: У пе так и за ви кенд пре те жно сун ча но уз све жа ју тра и при јат но то пло вре ме то ком да на уз тем пе ра ту ре око 25 сте пе ни у пе так и око 28 у су бо ту. У не де љу ка сни је по под не на се ве ру Ср би је за хла ђе ње са ки шом, а у по не де љак хлад ни је у свим кра је ви ма уз про ла зну ки шу.

Би о ме те о Ро ло шка пРог Но за за СР Би Ју: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја мо же има ти по во љан ути цај на све хро нич не бо ле сни ке. Бла ги опрез се са ве ту је осо ба ма са пси хич ким те го ба ма. Гла во бо ља, про мен љи во рас по ло же ње и бо ло ви у ми ши ћи ма су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је.

Madrid

26

Rim

24

London

17

Cirih

16

Berlin

17

Beч

23

Varшava

21

Kijev

20

Moskva

18

Oslo

14

St. Peterburg 12 Atina

31

Pariz

18

Minhen

21

Budimpeшta

24

Stokholm

12

Та ман што се ма ло бу ра око то плес фо то гра фи ја вој вот ки ње од Кем бри џа сми ри ла, је дан дан ски ма га зин је об ја вио но ву се ри ју са го ли ша вог од мо ра Кејт и Ви ли ја ма у Фран цу ској. Дан ски ча со пис „Се ог Хøр” об ја вио је фо то гра фи је Кејт Мидлтон, сни мље док је пре свла чи ла ку па ћи ко стим, та ко да се на не ко ли ко ви ди у пот пу но сти го ла... Бри тан ски ме ди ји пи шу да кра љев ска по ро ди ца већ пла ни ра да и про тив овог ли ста по диг не ту жбу због угро жа ва ња при ват но сти, на кон оне про тив фран цу ског ли ста „Кло сер” ко ји је пр ви об ја вио вој вот ки њин то плес. „Кло сер” је мо рао да по ву че из про да је из да ње са сли ка ма прин це зи них гру ди, а суд им је на ре дио да „кра љев ским адво ка ти ма” пре да ју сав ди ги тал ни ма те ри јал са Кејт и Ви ли ја мом. Ме ђу тим, до са да нео бја вље не фо то гра фи је су не ка ко сти гле до Дан ске.

VIC DANA Жа ли се мла ди слу жбе ник сво јим ко ле га ма на по слу: - Мо ја же на очај но ку ва. Ју трос сам сло мио зуб док сам пио ка фу.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

91 (-3)

Slankamen

188 (-2)

Apatin

174 (-3)

Zemun

246 (0)

Bogojevo

166 (-2)

Panчevo

266 (4)

Smederevo

446 (0)

Baч. Palanka 182 (-2) Novi Sad

156 (0)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kneжevac

165 (2)

S. Mitrovica

88 (-5)

Tendencija opadawa

Senta

235 (1)

Beograd

190 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

177 (0)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

62 (-24)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe:

DUNAV