Dnevnik 4.novembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 4. NOVEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22890 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GRADSKO VE]E NOVOG SADA JU^E ODOBRILO „TOPLANI” POSKUPQEWE

Grejawe sko~ilo 30 posto

str. 9

I N T E R V J U : TOMISLAV STANTI], PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA G17 PLUS

SRBIJU POGODIO ZEMQOTRES S EPICENTROM KOD KRAQEVA

Mi stvaramo regione, a drugi samo pri~aju str. 3 NASLOVI

Politika 2 Josipovi}: Simbolika koja mnogo zna~i

Ekonomija 4 Neverovatne privilegije i beda minimalca

Novi Sad 7 Voqa i vedrina pobe|uju 7 Kamere ~uvaju kej 8 Izlazni pravci usko grlo

Vojvodina 11 Ni otkup nije garant vlasni{tva

Crna 12 Za ubistvo Pukani}a ukupno 150 godina zatvora 13 ^ume kolima usmrtio pe{aka

Dru{tvo 15 Vrhunski akademci u raqama lo{eg sistema

Ekologija 21 Ma{ta podsti~e ekolo{ku svest

Balkan 25 Panika u Evropi zbog paket-bombi

U ru{evinama stradao bra~ni par KRKOBABI] TVRDI DA NIJE PISAO ZAKONE O PIO

MMF tvrd orah za penzionerske zube

str. 5

SPORT

str. 16 – 20

BRUCO[IMA DEFICITARNIH NASTAVNI^KIH ZANIMAWA NA PMF-u PODR[KA POKRAJINE

Vetar u jedra struci i nauci

DANAS FUDBALSKI ME^EVI LIGE EVROPE

str. 15

BANKE PONUDILE ZANIMQIVE KAMATE U NEDEQI [TEDWE

Na 10.000 evra, kamata i 800

str. 6

ODBOJKA[ICE PORA@ENE OD JAPANKI

PARTIZAN ^EKA MAKABI U EVROLIGI

str. 14

Toplo

Najvi{a temperatura 19°S

2

POLITIKA

~etvrtak4.novembar2010.

DNEVNIK

PREDSEDNIK SRBIJE DANAS U VUKOVARU I PAULIN DVORU

Josipovi}: Simbolika koja mnogo zna~i – Dana{wa poseta predsednika Srbije Borisa Tadi}a Vukovaru bi}e novi sna`an podstrek razvoju dobrih odnosa Hrvatske i Srbije – izjavio je ju~e u Zagrebu hrvatski predsednik Ivo Josipovi}.

– Tadi}eva poseta od po~etka je planirana zajedno s Vladom, postavqeni su solidni temeqi o tome {ta se `eli posti}i s tom posetom i to }e biti va`an doga|aj u politi~kom `ivotu – rekao je Josipo-

U povratku u Ba~u i Selen~i Predsednik Srbije Boris Tadi} poseti}e danas po podne Ba~ i Selen~u. Predsednik Srbije }e pro{etati Ba~om, a potom i Selen~om, i razgovarati s gra|anima. Tadi} }e u Ba~ do}i iz Hrvatske. vi} novinarima nakon sednice Saveta za privredu.

Za Tadi}evu posetu Vukovaru i Paulin Dvoru Josipovi} je rekao da se radi „o simbolici, ali simbolici koja mnogo

zna~i“. On je izrazio zadovoqstvo {to na politi~koj sceni postoji konsenzus u vladaju}oj koaliciji i kod glavnih opozicionih stranaka o potrebi takvog susreta, navode}i da }e tom doga|aju prisustvovati ~lanovi vi{e stranaka.

Dva predsednika }e, kako je najavqeno u Zagrebu, polo`iti vence na spomenik hrvatskim `rtvama na „Ov~ari“, gde je u novembru 1991. ubijeno 200 branilaca i civila, kao i u Paulin Dvoru, gde je u decembru 1991. ubijeno 18 srpskih i jedan ma|arski civil. Tadi} i Josipovi} }e se u Vukovaru sastati s predstavnicima porodica Hrvata koji su nestali u ratu, ~emu }e prisustvovati i premijerka Jadranke Kosor, a tokom poslepodneva sasta}e se i s predstavnicima lokalne srpske zajednice.

Deo hrvatske javnosti tu posetu pozdravqa ocewuju}i je „istorijskom“, dok desni~arska Hrvatska stranka prava

najavquje mirne proteste zbog Tadi}evog dolaska u Vukovar.

Poslanici skup{tine Srbije razli~ito ocewuju Tadi}evu posetu. Iz vladaju}e ve}ine poru~uju da taj ~in doprinosi poboq{awu odnosa dve zemqe, dok opozicija smatra da }e to naneti {tetu Srbiji.

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki} Dejanovi} smatra da predsednici dve zemqe spadaju u politi~are koji {ire dobre tonove i {aqu dobre poruke gra|anima i regionu.

Predsednik Srbije }e krajem novembra do}i u zvani~nu posetu Zagrebu.

U Paulin Dvoru je u decembru 1991. godine ubijeno 19 srpskih civila, a mesec dana ranije na poqoprivrednom dobru „Ov~ara“ je, po ulasku snaga JNA u Vukovar, ubijeno vi{e od 200 hrvatskih civila i zarobqenika.

U Beogradu je, pred Ve}em za ratne zlo~ine, za zlo~in na „Ov~ari“ kod Vukovara osu|eno 13 pripadnika teritorijalne odbrane, a u Hrvatskoj je za ubistvo civila u Paulin Dvoru osu|en Nikola Ivankovi}.

Ha{ki tribunal je za zlo~in na „Ov~ari“ vodio postupke protiv nekada{wih oficira JNA Veselina [qivan~anina, Mileta Mrk{i}a i Miroslava Radi}a, koji su bili poznati kao „vukovarska trojka“. [qivan~aninu i Mrk{i}u su izre~ene vi{egodi{we zatvorske kazne, dok je Radi} oslobo|en.

\UKI]-DEJANOVI] S TEKE[OM O KACINOVOM IZVE[TAJU

Zadovoqni Vojvodinom Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} rekla je ju~e, u razgovoru s potpredsednikom Evropskog parlamenta Laslom Teke{om, da o~ekuje da }e izve{taj EP-u o Srbiji izvestioca Jelka Kacina u decembru ove godine biti pozitivan. Kako se navodi u saop{tewu Skup{tine Srbije, Slavica \uki}-Dejanovi} je pozdravila formirawe neformalne Grupe prijateqa Srbije u EP-u, koja do sada broji 31 ~lana, uglednih poslanika, nekada{wih ministara i politi~ara. „Zadovoqni smo procesima demo-

kratizacije, posebno kada je u pitawu status Vojvodine i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih mawina“, istakao je Teke{, dok je predsednica Skup{tine Srbije rekla da }e, „iako i daqe postoje odre|eni problemi oko konstituisawa Bo{wa~kog nacionalnog saveta, oni uskoro biti re{eni“.

Susreti ~lanova Evropskog parlamenta i Narodne skup{tine odvijali su se od 1994. godine, ali su tek 2004. formalizovani ustanovqavawem sastanaka Interparlamentarnog dijaloga.

VESTI Bogdanovi}: Ima}emo stav

Jedinstvena srpska lista?

Vlada Srbije }e blagovremeno doneti jasnu odluku o izlasku Srba na kosovske izbore 12. decembra, jer je to dr`avno pitawe i dr`avni interes, izjavio je ju~e ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi}. „Niko ne treba da ima dilemu - Vlada Srbije done}e blagovremeno odluku i uputi}e jasnu poruku Srbima koja ne}e ostavqati prostora za dvojaka tuma~ewa“, rekao je Bogdanovi} za agenciju Beta. Ministar je apelovao na sve politi~ke ~inoce da to va`no dr`avno pitawe ne koriste za sticawe jeftinih politi~kih poena. „Naravno da }emo kod dono{ewa odluke uzeti u obzir i mi{qewe i stav kosovskih Srba. Sa wima sam ve} obavio niz razgovora, kako sa predstavnicima onih koji `ive u Pokrajini, tako i sa onima koji su raseqeni“, naveo je Bogdanovi}.

Predsednik Samostalne liberalne stranke Slobodan Petrovi} i poslanik u Skup{tini Kosova Slavi{a Petkovi} smatraju da bi jedinstvena srpska lista na predstoje}im kosovskim izborima imala {anse da postane uticajni politi~ki faktor. Iako jo{ nema stava zvani~nog Beograda o izlasku Srba na kosovske izbore, Petrovi} je izjavio da je wegova stranka spremna da bude nosilac jedinstvene srpske liste na predstoje}im parlamentarnim izborima na Kosovu. On je KiM radiju rekao da je, s obzirom na dosada{wa iskustva, te{ko o~ekivati da }e do}i do zajedni~kog nastupa srpskog politi~kog korpusa sa Kosova, ali da je tako ne{to dobrodo{lo.

Za i protiv Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} rekao je da misli da Srbi ne treba da u~estvuju na izborima, ali da oni sami treba da odlu~e o tome.

Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je da }e stav o izlasku Srba na izbore biti zauzet na nivou dr`ave. [ef Kancelarije za medije Vlade Srbije Milivoje Mihajlovi} rekao je da jo{ nema indicija kada bi Beograd mogao da donese odluku o izlasku Srba na izbore.

Rada Trajkovi} prikupqa potpise Predsednica nevladine organizacije „Evropski pokret Srba“ Rada Trajkovi} prikupqa potpise gra|ana za eventualno kandidovawe na predstoje}im vanrednim kosovskim izborima, javqa KiM radio.

Iako jo{ nije donela zvani~nu odluku o u~e{}u na predstoje}im izborima, Rada Trajkovi} je tom radiju rekla da prikupqa potpise kako bi „proverila mi{qewa naroda o wenom eventualnom u~e{}u“. „Svi mi

volimo da vidimo koliku podr{ku naroda imamo. Prikupqam potpise, ali to jo{ ne zna~i da }u se kandidovati na izborima“, rekla je Trajkovi}. „To je samo moje opredeqewe da vidim koliko je Srba spremno da me podr`i. Imam ja i druge solucije na osnovu kojih bi mogla mnogo vi{e da doprinesem srpskoj zajednici“, dodala je ona.

Trajkovi} je istakla da o~ekuje zvani~an stav Beograda o u~e{}u Srba na izborima.

Jawi}: Vlada ponovo pogre{ila Analiti~ar Du{an Jawi} ocenio je ju~e da je Vlada Srbije „ponovo napravila proma{aj“ u kosovskoj politici jer nije na vreme pozvala Srbe da iza|u na izbore.

– Ta politika je proma{ila vreme i okolnosti i ponovo je napravila proma{aj – rekao je Jawi} agenciji Beta, i dodao da bi Srbi, da je na vreme zauzet pozitivan stav o izborima i napravqena jedinstvena izborna lista, mogli osvojiti maksimalan broj poslani~kih mesta i postati drugi faktor u Skup{tini Kosova. – O izborima se govori du`e od dva meseca, da je Vlada ranije zauzela stav, mogla je podsta}i Srbe na to da osvoje sva mesta predvi|ena za wih u Skup{tini Kosova. Sada je kasno za to. Iza}i }e s vi{e lista, razdeliti glasove i osvojiti maksimalno 12 od 22 poslani~ka mesta.

On je dodao da smatra da }e izlazak Srba na izbore biti relativno mali.

– Ako imate 22 poslanika, onda ste drugi faktor u Skup{tini i diktirate pravila, ako nemate poslanike, onda se marginalizujete – rekao je Jawi}, i dodao da }e uz sve to do}i i popis koji }e pokazati da Srba ima mawe nego {to se misli, tako da }e nestati jedan od argumenta za borbu protiv nezavisnosti. – Vlada nema hrabrosti da pozove Srbe da iza|u na izbore, kao ni da im ka`e da ne iza|u.

Po wegovim re~ima, stav Vlade Srbije – odnosno predsednikovog kabineta, jeste da Srbi nikako ne otvaraju izborna mesta na severu Kosova i da u tom delu Pokrajine ne izlaze na izbore. Analiti~ar je ocenio da Evropsku uniju ne interesuje izlazak Srba na izbore ve} po~etak dijaloga i rukovawe predsednika Borisa Tadi}a i premijera Ha{ima Ta~ija.

Jawi} je podsetio na to da izbori na Kosovu nisu pravqeni zbog Srba ve} da se napravi stabilna vlada i izvr{i preraspodela politi~ke mo}i, dok je lider Alijanse za budu}nost Kosova Ramu{ Haradinaj u zatvoru.

– EU nema ni{ta protiv takvog pona{awa Beograda, ali }e shvatiti da Beograd ne brine o Srbima pa }e poja~ati pritisak da {to pre prizna nezavisnost. To }e biti dodatni argument da se od Tadi}a dobije i priznawe Kosova, a on to nije shvatio – kazao je Jawi}.

POSLANI^KE TEME

Od bogatih za budu}nost Republi~ki parlament razmatrao je ju~e predloga zakona o zadu`binama i fondacijama. Ministar kulture Neboj{a Bradi} istakao je da predlo`eni zakon ima za ciq da podstakne istaknute i bogate pojedince da Srbiji „vrate ili daju ne{to za budu}a vremena“. Ministar je dodao da se danas vi{e pa`we posve}uje donatori-

ma i sponzorima, a da je institucija mecena pomalo zaboravqena.

– Tu oblast `elimo da za{titimo, a istaknute pojedince da ohrabrimo na to da wihovo delo bude sa~uvano za budu}e generacije, ali i da podstaknemo nove na to da se ukqu~e u taj proces – istakao je Bradi}, obrazla`u}i nova re{ewa narodnim poslanicima.

„Zaboravqeno” Kosovo Poslanici vlasti podr`avaju, ali i kritikuju predlo`eni zakon. Poslanik PUPS-a Konstantin Arsenovi} o~ekuje da zakon obezbedi dva osnovna uslova: o~uvawe tradicije i za{titu wene vrednosti. Kao {to su zamerili i opozicioni poslanici, Arsenovi} je tako|e primetio da se u predlogu zakona uop{te ne razmatra problem zadu`binarstva na Kosovu i Metohiji.

– Smatramo da je to nedopustivo i politi~ki neispravno jer je KiM kolevka na{eg zadu`binarstva. U najgrubqoj formi moglo bi se zakqu~iti da ovim zakonom priznajemo secesiju, {to nije ta~no – upozorio je Arsenovi}.

Naveo je da je PUPS dobio pismo od Asocijacije zadu`bina, iz kojeg se vidi da je 80 ~lanova nezadovoqno predlo`enim re{ewima, i dodao da Ministarstvo mora da na|e zajedni~ki jezik s wima.

Kako samo Vojvodina?

Aleksandra Jankovi} (NS) je pitala {ta je spre~ilo zakonodavca, kada je u predlog ubacio Vojvodinu, da ne ubaci i Kosovo i Metohiju, i dodala da joj to li~i na uspostavqawe dobrosusedskih odnosa. [efica poslani~kog kluba ZES-a Nada Kolunxija podsetila je na to da je parlament doneo Zakon o prednosu nadle`nosti i da je time utvr|eno koje su nadle`nosti Vojvodine vezane, izme|u ostalog, i za zadu`bine i fondacije.

– To se sada zloupotrebqava tako {to se iznosi neistina o tome kakav je zvani~an stav i zalagawe predstavnika dr`ave kada je Kosovo i Metohija u pitawu. Svaki poslanik koji se odnosi na taj na~in morao bi biti opomenut – za-

merila je Nada Kolunxija predsednici Slavici \uki}-Dejanovi}.

– ^iwenica da smo doneli Zakon o prenosu nadle`nosti, s jedne

strane, i realnost na Kosovu i Metohiji koja je dobro poznata gra|anima, s druge, ne{to je {to sam smatrala da nema potrebe komentarisati – objasnila je Slavica \uki}-Dejanovi}.

Krivci me|u zadu`binarima Poslanik LDP-a Neboj{a Ran|elovi} osvrnuo se na sudbinu zadu`binara, “na porodice Kolarac, Ili}, porodicu \oke Jovanovi}a”.

– Od 1945. do 1948. godine ti qudi su pravosna`no osu|eni i uglavnom su robijali u Sremskoj Mitrovici. Sada se vra}amo na ono {to je bila osnova

wihovih zadu`binarskih namera. Ti qudi nisu rehabilitovani, neke porodice su izumrle, neke raseqene i nema onih koji }e od sudskih organa tra`iti da se ti qudi rehabilituju. Ima li smisla vra}awe namena zadu`binama ako se zadu`binari tretiraju kao krivci – pitao je Ran|elovi}.

Fondacija bez para Poslanik kluba SPS–JS-a Sa{a Dujovi} prime}uje da zakonom provejavaju i neke “nejasne, za srpski jezik boqe re~eno netipi~ne re~i”.

– Tu }u samo pomenuti ~uvenog upraviteqa, a imamo divnu srpsku re~ upravnik – objasnio je Dujovi}.

On je istakao da je u predlogu “slu~ajno ili namerno, predvi|ena

mogu}nost osnivawa fondacije bez osniva~kih sredstava”, nagla{avaju}i da ipak treba predvideti neku po~etnu cifru. Istovremeno, predla`e i da se zakonom predvidi mogu}nost da stranci u~estvuju u osnivawu fondacija i zadu`bina, ali ne samostalno, ve} kao suosniva~i s doma}im fizi~kim i pravnim licima.

Nafta{i i kauboji Poslanica DSS-a Svetlana Stojanovi} smatra da ovaj zakon ne}e biti ni od kakve koristi “ni za zadu`bine koje su jo{ aktivne, niti onima koje su nacionalizovane, kao ni onima koje bi bile osnovane s ~asnim namerama”.

– DSS ne}e glasati za ovaj zakon, mada nam je do obnove zadu`binarsta veoma stalo – poru~ila je Svetlana Stojanovi}.

Istog mi{qewa je i Aleksandra Jankovi} (NS): – Da bismo spre~ili veliku bruku, {tetu, poigravawe istin-

skom tradicijom srpskog zadu`binarstva, vratite ovaj predlog na doradu – poru~ila je ona, uz opasku da “xabe dobre namere predlaga~a, kada su rad na ovom zakonu pomogli Soros i Amerikanci, ta~nije Fond za otvoreno dru{tvo, Institut za odr`ive zajednice i ameri~ka Agencija za me|unardoni razvoj”. – Uz du`no po{tovawe wihovom trudu, srpski narod ima daleko bogatiju tradiciju zadu`binarstva od mnogih visprenih nafta{a, kauboja ili svilenih metroseksualaca.

Pan~evci Poslanik DS-a Sr|an Mikovi} apelovao je na to da svi glasaju za zakon, zbog vra}awa tradicije.

– Mi koji dolazimo iz Pan~eva najboqe znamo koliko je va`no razumevawe i saradwa. Najboqi primer za to su li~nosti koje su ostavile dubok trag u Pan~evu i celoj Srbiji. To su najve}i dobrotvor srpskog naroda nau~nik Mihajlo Pupin, dobitnik Pulicerove nagrade za kwi`evnost, \or|e

Vajfert, svojevremeno najve}i industrijalac u Srbiji, guverener NB-a, ali i veliki dobrotovor, potom Ilija Milosavqevi} Kolarac, koji je 30 godina `iveo i trgovao u Pan~evu. Imamo primera da su mnogi qudi koji su imovinu zave{tali za op{tu korist, do kraja `ivota ~uvali ~obanski {tap i kabanicu, ne stide}i se svog porekla.

S. Stankovi}

INTERVJU

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak4.novembar2010.

3

TOMISLAV STANTI], PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA G17 PLUS

Mi stvaramo regione, a drugi samo pri~aju Predsednik vojvo|anske organizacije G17 plus i ~lan Predsedni{tva Ujediwenih regiona Srbije Tomislav Stanti} izjavio je da koncept regionalizacije koji je ovih dana izneo URS ne podrazumeva izjedna~avawe svih regiona, ve} da on regionima pru`a {ansu da se takmi~e. U intervjuu za „Dnevnik“ on je kazao i da }e Vojvodina u budu}em procesu regionalizacije imati prednost jer je ve} administrativno ure|en region, te da jedino „jo{ nedostaje da joj se vrati imovina i re{i pitawe finansirawa nadle`nosti, kao i da se prenese jo{ preostala tre}ina inegrencija“ definisanih Zakonom o nadle`nostima APV. – Svakako da ne mo`emo o~ekivati da }e ostali regioni brzo dosti}i nivo institucionalnih kapaciteta Vojvodine. A da li }e ostale regije u Srbiji te`iti da {to boqe organizuju rad svoje regionalne administracije i da se {to vi{e pribli`e gra|anima, to je stvar wihovih ambicija i mogu}nosti.

Verujem da }emo ipak imati asimetri~nu regionalizaciju, te da }e Vojvodina uvek biti na neki na~in druga~ija i malo ispred ostalih. U svakom slu~aju, svi regioni ima}e {asnu da se takmi~e s Vojvodinom, pre svega kad je re~ o projektima kojima }e konkurisati kod evropskih fondova. Ne treba svi regioni da

– Ni slu~ajno nismo odustali od tog zakona. Tokom leta smo od koalicionih partnera imali uveravawa da }e se taj zakon na}i na prvoj jesewoj sednici i trebalo je da bude tako. Me|utim, u me|uvremenu su se pojavili neki zakoni i drugi propisi iz evropske agende koje tako|e treba usvojiti. Ali, o~igledno je i da ne postoji politi~ka voqa kod ostalih koalicionih partnera da pitawe vra}awa imovine lokalnim samoupravama bude brzo re{eno. Mislim da nema oprav-

desi je za wih. Oni to znaju. z A vi ne}ete da ih imenujete?

– Ne, naravno. z Kako vidite to {to vas neki koalicioni partneri ne smatraju iskrenim regionalistima?

– To je ~isto politikantstvo. Pa neke stranke koje postoje ve} 20 godina nikad nisu predlo`ile ni{ta konkretno ve} se uglavnom bave lamentirawem nad ne~im {to se nije desilo. Ko god se protivi regionalizaciji i decentralizaciji Srbije te`i da bogate u~ini jo{ bogatijim a siroma{ne jo{ siroma{nijim. Mislim da je stvar u tome da su Ujediweni regioni Srbije imali snage da prvi iznesu pred javnost jednu sveobuhvatnu platformu i da ovo pitawe postave kao dru{tveni prioritet. Ve}ina stranaka o regionalizaciji pri~a, ali mi smo jedini koji smo to pitawe stavili na prvo mesto. Tako da su mi sme{ni ti komentari o iskrenim i neiskrenim regionalistima. Vi{e bih voleo kad bi takve stranke obratile pa`wu, kad je, na primer, re~ o kadrirawu u tako va`nim institucijama

Maja je razumela kojim putem ide Srbija z Koliko bi saradwa s Narodnom partijom mogla uticati na unutarstrana~ke odnose u G17 plus u Vojvodini, s obzirom na to da su mnogi iz va{e stranke bili o{tri kriti~ari na~ina upravqawa gradom dok je Maja Gojkovi} bila gradona~elnica?

– Mi imamo jasan politi~ki prioritet: da okupimo sve qude koji imaju dovoqno politi~ke snage i voqe da bismo zajedno izneli koncept regionalizacije Srbije. Naravno da je posao opozicije u vreme vladavine Maje Gojkovi} u Novom Sadu bio da kritikuje wen rad. Sigurno je da je u tom radu bilo propusta, ali bilo je i dobrih stvari. Ako vas gra|ani biraju – a wu su birali na direktnim izborima – to zna~i da budu potpuno jednaki, ali regionalne razlike treba da se svedu na {to mawu meru – ocenio je Stanti}, koji je i sekretar u Vladi Vojvodine zadu`en za resor lokalne samouprave. z Da li to {to ste u fokus stavili temu regionalizacije zna~i da je G17 plus odustao od zakona o javnoj svojini, koji je u proceduri od januara?

imate ozbiqan kredibilitet. Zato po{tujem wen li~ni napor, ali i to {to je vrlo brzo do{lo do razmimoila`ewa s radikalima koji nisu razumeli kojim putem ide Srbija. Maja Gojkovi} je to razumela, napravila je distancu u odonosu na politiku koju je ranije vodila wena biv{a stranka. Uostalom, pre deset godina bilo je sasvim nezamislivo da imate koaliciju na republi~kom nivou kakvu imate danas, ali neki qudi su u stawu da istinski, a ne deklarativno revidiraju politiku koju zastupaju. Ona je to u~inila i danas imamo odli~nu saradwu. Zato sam uveren u to da }e Maja Gojkovi} biti veoma va`an faktor u budu}em delovawu URS-a u Novom Sadu i u Vojvodini.

dawa za odlagawe dono{ewa tako va`nog zakona jer, ako ne vratite imovinu, sve drugo je samo mrtvo slovo na papiru. z Ali to govore sve stranke. U ~emu je problem?

– Ne bih se slo`io da svi govore. Svi ka`u da je to va`no, ali zna se ko su oni koji donose politi~ke odluke u ovoj zemqi i to pitawe kad }e to da se

kao {to je „Elektrovojvodina“.

Verovatno u Vojvodini imamamo boqe kadrove za takve pozicije od kadrova Bogoquba Kari}a, za kojim je raspisana poternica.

No, to je stvar onih koji predla`u takva re{ewa, a ne na{a. z A Maja Gojkovi}?

– Maja Gojkovi} nije ni na jednoj tako va`noj poziciji kao {to je direktor „Elektrovojvodine“...

z Ali }ete vi da je kandidujete za gradona~elnicu Novog Sada?

– Naravno. Neka oni kandiduju Tihomira Simi}a, pa neka on pobedi na konkursu za direktora „Elektrovojvodine“, kao {to je pobedio wegov prethodnik Tomislav Papi}. Papi} je bio jedini direktor u sistemu Elektrodistribucije koji je izabran na konkursu. Wega ipak smewuju, a ja ne `elim ni da naga|am kakva je to politi~ka kombinatorika u pitawu. z Da li je mogu}e da zbog neslagawa unutar vladaju}e koalicije o pitawu regionalizacije do|e do prevremenih izbora?

– Ne}emo to postaviti kao uslov partnerima u koaliciji.

To pitawe – kada }e se i kako Srbija regionalizovati – postavqaju gra|ani. Me|utim, sama politi~ka stabilnost u

Verujem da }emo ipak imati asimetri~nu regionalizaciju, te da }e Vojvodina uvek biti na neki na~in druga~ija i malo ispred ostalih ovom trenutku ne zna~i mnogo ako Srbija ostaje i daqe centralizovana. Ne verujem, ipak, da do kraja mandata ove Vlade mo`e do}i do takvih tenzija ili opstrukcije procesa regionalizacije koji smo iniciarali. z Kakav }e biti stav G17 plus prilikom glasawa o republi~kom buxetu za 2011. godinu ukoliko ne bude pove}awa transfera lokalnim samoupravama, kao i ispuwavawa ustavnog minimuma za APV, a s obzirom na to da insistirate na ja~awu lokalne i regionalne vlasti?

– Verujem da }e biti ispo{tovan i ustavni minimum za Vojvodinu i da }e transferi lokalnim samoupravama biti pove}ani. Mislim da je to realno mogu}e, a nemamo ni informacije od na{ih koalicionih partnera da }e biti druga~ije. Jeste da postoji skepti~an stav ministarke finansija kad je re~ o transferima, ali mislim da je to stvar matematike i verujem da }e transferi biti pove}ani.

Svakako nije prihvatqivo da to ostane na ovogodi{wem nivou ako ipak imamo rast proizvodwe od dva posto.

B. D. Savi}

DOSKORA[WI ZAMENIK GRADONA^ELNIKA NOVOG SADA ISTUPIO IZ G17 PLUS

Igi}: Smenili me zbog Maje Gojkovi}

Doskora{wi zamenik gradona~elnika Novog Sada Sa{a Igi} istupio je ju~e iz stranke G17 plus, zbog, kako je obrazlo`io, naprasne smene s te pozicije bez ikavog obrazlo`ewa i prethodnog obave{tewa iz wegove stranke. U saop{tewu za javnost Igi} je naveo da je na funkciju u gradskoj ku}i do{ao „zahvaquju}i izbornoj voqi gra|ana, a da je smewen iz politi~kih razloga, odnosno zbog neslagawa sa stavom stranke o objediwavawu odborni~kih grupa G17 plus i Narodne

partije Maje Gojkovi} u Skup{tini grada“.

– Ovaj ~in ne podr`avam jer sam u gradsku vlast u{ao na listi „Za evropski Novi Sad“, koja je poverewe gra|ana da vodi Novi Sad dobila upravo kao izborni protivnik Maje Gojkovi} – istakao je Igi}.

On je dodao da zbog smene ne zamera nikom od doskora{wih saradnika u gradskoj vlasti, oceniv{i da ~iwenica da je protiv ovakve odluke ve}ine u gradskoj skup{tini bio jedan odbornik iz G17 plus potvr|uje

wegovo uverewe da je radio dobro, kao i da }e i „ubudu}e imati {ta da ka`e i uradi na javnoj i politi~koj sceni na{eg grada i Vojvodine“.

Sa{a Igi}, ina~e, prethodno je smewen i sa ~elne pozicije u Gradskom odboru G17 plus, nakon ~ega su i krenule nezvani~ne spekulacije o tome da mu se sprema smena i na funkciji u gradskoj vlasti, do koje je zvani~no do{lo pro{le nedeqe, istog dana kad je obnarodovano i objediwavawe odborni~kih grupa G17 plus i NP-a.

B. D. S.

Stara Pazova: Formirana odborni~ka grupa URS-a U Staroj Pazovi ju~e je formirana odborni~ka grupa Ujediwenih regiona Srbije, koja je s pet odbornika druga po snazi u lokalnom parlamentu, saop{teno je iz URS-a.

Odborni~ku grupu ~ine tri

odbornika G17 plus i dva odbornika Narodne partije.

Predsednica NP-a Maja Gojkovi} je na konferenciji za novinare istakla da su Ujediweni regioni Srbije na{li dobro politi~ko tle u Vojvo-

dini i da }e NP i URS nastaviti da pribli`avaju dr`avu gra|anima kroz spu{tawe vlasti na regione i op{tine. „Obilaze}i Srbiju, shvatili smo da je to ono {to gra|ani `ele“, navela je ona.

Odbornici URS-a predali su predsedniku Skup{tine op{tine Stara Pazova dopis s potpisima pet odbornika u kojem lokalni parlament obave{tavaju o formirawu nove odborni~ke grupe, navedeno je u saop{tewu.

DA^I] I EGERE[I U UZDINU I KOVA^ICI

Nacionalnim mawinama otvorena vrata MUP-a Ministar unutra{wih poslova Ivica Daci} izjavio je ju~e da je neophodan ve}i broj pripadnika nacionalnih mawina u redovima policije da bi se o~uvala postoje}a bezbednost i javni red i mir u etni~ki me{ovitim lokalnim sredinama. Da~i} je nakon sastanka s predsednikom Skup{tine Vojvodine [andorom Egere{ijem istakao da je u proteklih nekoliko godina smawen broj me|unacionalnih incidenata, ali da je potrebno da se radi na o~uvawu stabilnosti i bezbednosti u tim sredinama. Po wegovim re~ima, u toku protekle godine i po radilo se na tzv. programima tolerancije koji podrazumevaju i obilazak multietni~kih sredina.

– Policija ne mo`e obavqati svoj posao ako ne u`iva poverewe qudi u sredini u kojoj radi – rekao je Da~i}, i dodao da je za to neophodno da policajci znaju jezik sredine u kojoj rade, poti~u odatle i poznaju qude, ~ime }e doprineti o~uvawu lokalne bezbednosti.

Po wegovim re~ima, jedan od na~ina da se nastavi tendencija smawewa me|unacionalnih incidenata jeste saradwa MUP-a sa Skup{tinom Vojvodine, ali i s drugim institucijama, kao {to su Vlada, kulturne i javne ustanove i nacionalni saveti, kao i da se za eventualne probleme na|u konkretna re{ewa.

Egere{i je rekao da uspe{na saradwa MUP-a i Skup{tine Vojvodine doprinosi ja~awu poverewa me|u nacionalnim zajednicama, ali i pove}awu poverewa u institucije. On je istakao da je u Vojvodini neophodno o~uvawe multietni~nosti, multikonfesionalnosti i multijezi~nosti, kao i da tome najvi{e mogu doprineti gra|ani.

Da~i} je, zajedno s Egere{ijem, pozvao pripadnike nacionalnih mawina da u~estvuju u obrazovnim programima policije, nakon ~ega }e im biti otvorena vrata za rad u MUP-u Srbije. Da~i} je nakon posete Uzdinu obi{ao i policijsku stanicu u Kova~ici.

MINISTAR MILAN MARKOVI]

Blanko ostavke i politi~ka voqa Ministar za dr`avnu pravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} izjavio je ju~e da }e blanko ostavke biti ukinute onog trenutka kada bude postojala politi~ka voqa i konsenzus o tome.

– Zakon o izboru narodnih poslanika, kojim bi se ukinule blanko ostavke, bi}e dat na javnu raspravu i upu}en u redovnu skup{tinsku proceduru onog trenutka kada bude postojala politi~ka voqa i konsenzus o tome – rekao je Markovi} novinarima u Palati „Srbija“.

– Dokle god nema konsenzusa, nema potrebe da s tim zakonom izlazimo u javnost.

Po Markovi}evim re~ima, kada je javnosti bio predstavqan zakon koji je tu problematiku trebalo da re{ava na lokalnom nivou, organizovani

su okrugli stolovi i vo|eni razgovori sa svim politi~kim strankama, ali to nije dalo rezultate.

– Obi{li smo celu Srbiji, razgovarali sa svim politi~kim strankama, organizovali okrugle stolove i na kraju, kada je zakon do{ao pred Vladu, re~eno je da ne postoji voqa za wegovo dono{ewe – ukazao je Markovi}, i dodao da ne `eli da se to ponovi i ovog puta.

DSS: Licemerje LSV-a Novosadski odbor Demokratske stranke Srbije o{tro je ju~e kritikovao Ligu socijaldemokrata Vojvodine zbog wene kampawe za sprovo|ewe Zakona o lustraciji, i ocenio da je ta stranka „licemerna“. „Javnost se pita da li ova kampawa zna~i da gospoda iz LSV-a `ele da lustriraju i svoje koalicione partnere iz Socijalisti~ke partije Srbije“, navodi se u saop{tewu za javnost. DSS je optu`io LSV i za „licemerje“ i naveo da je LSV „stupio u koaliciju“ s Majom Gojkovi} koja je nedavno izabrana za {eficu odborni~ke grupe Ujediwenih regiona Srbije u Skup{tini Novog Sada. „O tome koliko su licemerni i lider stranke Ne-

nad ^anak i LSV svedo~i i to kako su ‘lustrirali’ Maju Gojkovi}, potpredsednicu Srpske radikalne stranke iz devedesetih godina 20. veka, koju su uveli u novosadsku vlast“, navodi se u saop{tewu.

Dodaje se da je na predlog LSV-a za novog direktora „Elektrovojvodine“ postavqen Tihomir Simi}, biv{i visoki funkcioner Pokreta „Snaga Srbije“ Bogoquba Kari}a. „U svetlu wegovog postavqewa i lustracije zanimqivo bi bilo proveriti wegovu ulogu u doga|ajima iz devedesetih, kao i wegovu ulogu u stvarawu Kari}eve imperije i pqa~kawa dr`avne imovine“, pi{e u saop{tewu.

4

EKONOMIJA

~etvrtak4.novembar2010.

PROMENE NA ^ELU NOVOSADSKOG INSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO

Kobiqski umesto Sekuli}a Za novog direktora novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo imenovan je prof. dr Borislav Kobiqski, dosada{wi nau~ni savet-

Prof. dr Borislav Kobiqski

log Upravnog odbora Instituta, a uz saglasnost Ministarstva nauke i tehnolo{kog razvoja, izabran je dr Kobiqski.

Kobiqski }e biti na ~elu Instututa naredne ~etiri godine. Ina~e, radio je i kao redovan profesor, a u ovoj ku}i je bio nau~ni savetnik u Odeqewu za strna `ita. Primarna oblast rada mu je genetika i oplemewivawe biqaka.

Glavna delatnost Instituta su osnovna i primewena istra`ivawa usmerena na stvarawe sorti i hibrida ratarskih, povrtarskih, krmnih, industrijskih, lekovitih i za~inskih biqaka. U proteklih ne{to vi{e od sedam decenija, otkako ova ku}a postoji, stru~waci Instituta su proizveli oko hiqadu sorti i hi-

Dr Kobiqski je radio i kao redovan profesor, a u Institutu je bio nau~ni savetnik u Odeqewu za strna `ita. Primarna oblast rada mu je genetika i oplemewivawe biqaka nik u ovoj, najve}oj doma}oj nau~noj instituciji u agraru i vode}oj semenskoj ku}i u zemqi.

Pre|a{wem direktoru dr Petru Sekuli}u je istekao ~etvorogodi{wi mandat i po{to nije reizabran, na pred-

brida, od kojih je vi{e od 500 registrovano i gaji se u inostranstvu. Novosadsko seme je obi{lo ceo svet, od Argentine do Kine, ali se ponajvi{e seje u Ukrajini, Rusiji i dr`avama Evropske unije.

S. G.

DEMANTI S KORIDORA 10

Nema {trajka od Novog Sada do Subotice Direktor “Planuma” Ratomir Todorovi} izjavio je ju~e da nije ta~na informacija, koju su preneli pojedini mediji, da radnici tog gra|evinskog preduze}a {trajkuju na severnom kraku Koridora 10, istakav{i da se radovi na izgradwi autoputa odvijaju bez problema.

– Ta informacija nije ta~na i pu{tena je tendenciozno – rekao je Todorovi} Tanjugu povodom informacije da stotinak gra|evinskih radnika, koje je na poslovima na Koridoru 10 anga`ovao zemunski “Planum”, zapo~elo {trajk gla|u jer im zarade nisu ispla}ene tri meseca, ali da su ipak nastavili da rade.

Direktor “Planuma” je naveo da kasne dve plate, a ne tri, i da }e prva plata biti ispla}ena do

kraja ove sedmice, a oktobarska do kraja ovog meseca, kao {to je i predvi|eno. On je dodao da je dr`ava izmirila sve finansijske obaveze prema “Planumu”.

U preduze}u “Koridor 10” re~eno je Tanjugu da nisu dobili nikakve zvani~ne informacije o tome da postoje problemi s radnicima koji izvode radove na tom delu Koridora 10, od Novog Sada do Subotice.

BARIJERE USPORAVAJU TRGOVINU

Carine nisu jedina prepreka – Duge, komplikovane i netransparentne procedure na grani~nim prelazima, skupa i obimna testirawa i kontrole i nedostatak akreditovanih laboratorija za kontrolu robe koja prelazi granicu najve}e su necarinske barijere koje usporavaju trgovinsku saradwu u regionu – ocenila je ju~e direktorka Agencije za strana

ulagawa i promociju izvoza Vesna Arsi}.

Ona je rekla da Srbija mora najpre da prepozna va`nost saradwe sa susedima ako `eli da unapredi sopstvenu konkurentnost.

To bi, po wenim re~ima, izme|u ostalog dovelo i do dostupnosti ve}im i rastu}im tr`i{tima za lokalne firme i do pove}awa interne konkurentnosti zemqe.

Vesna Arsi} je dodala da je trgovinski sporazum CEFTA od velikog zna~aja za Srbiju jer su ze-

mqe CEFTA-e drugi po va`nosti spoqnotrgovinski partner zemqe, posle EU, s kojim je Srbija 2009. ostvarila trgovinski suficit od 1,2 milijarde evra.

Osnovne karakreristike ~lanica CEFTA-e su, po wenim re~ima, to {to su to male ekonomije koje su pre krize imale visok prose~ni rast BDP-a, ali i visoku stopu nezaposlenosti, spoqnotrgovinski i teku}i deficit, nedovoqan priliv stranih investicija i nedovoqnu konkurentnost, koja je dovela do dezindustrijalizacije.

– Tako|e, te zemqe karakteri{u i nedovoqna izgra|enost administrativnih kapaciteta i te`wa svih tih dr`ava da u|u u EU – dodala je ona.

Vesna Arsi} je podsetila na to da su u 2008. ~lanice CEFTA-e imale visoku stopu privrednog rasta, prose~no pet procenata, posle ~ega je usledio pad tokom 2009, dok u 2010. sve te zemqe ponovo bele`e izvesnu stopu privrednog rasta.

Ona je dodala i da je pad BDPa u 2009. i 2010. u Srbiji mawi od evropskog proseka i iznosi 3,1 odsto, dok je na nivou EU bio 4,2 odsto.

DNEVNIK

MINISTAR OLIVER DULI] UPIRE PRSTOM U ADMINISTRACIJU

Bez restitucije nema reforme Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} izjavio je ju~e da dr`ava treba da donese zakone o javnoj svojini i o restituciji jer bez wih ne}e biti zavr{ena reforma imovinskopravnih odnosa na gra|evinskom zemqi{tu u Srbiji.

Duli} je pozvao i lokalne samouprave, katastre i administraciju da ne ko~e proces konverzije, odnosno prevo|ewa prava kori{}ewa u pravo svojine nad gra|evinskim zemqi{tem, i da se omogu}i gra|anima da postanu vlasnici gra|evinskog zemqi{ta.

On je kazao da u ovom trenutku postoje hiqade `albi pravobranilaca, od republi~kog do lokal-

nog nivoa, koje ko~e proces konverzije, koja je predvi|ena Zakonom o planirawu i izgradwi.

– Postoji veliki otpor centralne vlasti i administracije u razumevawu da vlasni{tvo nad gra|evinskim zemqi{tem mora da se preda lokalnim samoupravama – rekao je Duli} u “Sava centru”, gde je s direktorom kancelarije za Srbiju Nema~ke organizacije za tehni~ku saradwu (GTZ) Uveom [tumpfom potpisao sporazum o implementaciji projekta “Unapre|ewe upravqawa zemqi{tem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji”. – Ne postoji nijedan razlog da se s tim procesom odugovla~i.

U SRBIJI POSTOJE RADNICI PRVOG I POSLEDWEG REDA

Neverovatne privilegije i beda minimalca Ako srpske vlasti prihvate sugestije koje su im protekle nedeqe uputili strani investitori, radno zakonodavstvo bi}e izmeweno, i to tako da radnici u Srbiji postanu jo{ – mada se mi stalno hvalimo kako to ve} jesu – jeftinija radna snaga. No, pre nego {to bilo ko i pomisli da se lati popravke i prekrajawa postoje}eg Zakona o radu mora biti na~isto da u Srbiji postoje radnici prvog, drugog i van bilo kakvog reda.

Naime, ako su strani investori za “uzorak” uzeli kolektivne ugovore koje imaju zaposleni u biv{im javnim preduze}ima, wihovi zahtevi za “stezawem” radni~kih prava mogli bi se razumeti. Ali ako odu samo korak daqe i zavire u prava i zarade onih koji rade u privatizovanim preduze}ima – koja su i prodata zato {to daqe nisu mogla opastati, a pri tom su ih kupile {to doma}e, {to strane gazde `eqne svega vi{e nego same proizvodwe – morali su videti da je tu minimalac od mawe od 160 evra mese~no “vrh” jer daqe od toga oni ne mogu dobaciti.

Razlika izme|u radnika prvog i posledweg reda u Srbiji je ogromna, a jaz izme|u wih postao je mnogo jasniji kada je prvi put obelodaweno {ta su zapravo dobili radnici NIS-a. No, ni to se bi znalo da ruski gazda nije odlu~io da im malo “pro~e{qa” i smawi prava a da pri tom oni i daqe ostanu radnici prvog reda.

Protesti radnika NIS-a, nastali kao posledica namere rukovodstva firme da promeni poseban kolektivni ugovor, otkrili su, ne samo stranim investitorima ve} i samoj javnosti Srbije, ono {to nisu znali. Naime, re~ je o gotovo neverovatnim prilegijama koje su zaposleni u NIS-u imali a o kojima najve}i deo radni~ke klase ne mo`e ni da sawa.

U svakoj stavci Posebnog kolektivnog ugovora zaposleni u

NIS-u imali su prava ve}a od onih zajem~enih Zakonom o radu i op{tim kolektivnim ugovorom. Prekovremeni rad se pla}a 19 posto iznad zakonskog minimuma, no}ni i rad neradnim danima 30 posto iznad zakonskog, odnosno 150 posto cene rada.

Naknada za topli obrok 40 po-

vawu dece, visoke jubilarne nagrade, pla}awe tro{kova sahrane za bli`e ro|ake. Ukoliko firma posluje s dobitkom, predvi|ena je i obaveza poslodavca da poma`e radniku pri kupovini stana, a ako se bele`i gubitak, onda se ova obaveza ne primewuje.

Ima i gore I taman kada se pomisli da su oni na dnu radni~kog reda, do|e se do ~iwenice da ima radnika koji prolaze jo{ gore. Jer oko 100.000 radnika svakodnevno radi, i to ~esto vi{e od osam sati dnevno, a ne dobija ni minimalac. Mnogima gazde i po nekoliko meseci nisu dali ni jedan jedni dinar i oni `ive od praznih obe}awa, ali radno mesto niti napu{taju niti zabu{avaju na poslu. sto nadma{uje zakonski garantovanu. Poslodavac je u obavezi da refundira tro{kove bawskog le~ewa, kupovinu lekova, izdatke za stomatolo{ke usluge, i to ne samo radniku ve} i bra~nom drugu, deci i roditeqima, a ove privilegije imaju i penzioneri NIS-a. Maksimalni godi{wi odmor je 35 radnih dana, {to je pet du`e od zakonskog maksimuma. Osim toga, predvi|ena je i pomo} u {kolo-

Svakako da su sindikalisti odlu~ni u tome da svim sredstvima o~uvaju ste~ene privilegije i na samu najavu menaxmenta da }e im bilo {ta od beneficija umawiti najavquju {trajk. Po wihovoj oceni, redukovawe radnih i socijalnih prava predstavqalo bi kr{ewe i samog kupoprodajnog ugovora. No, tako su tvrdili sve dok nisu saznali da u kupoprodajnom ugovoru stoji samo deskriptivna, odnosno neobavezu-

ju}a odredba da su dr`ava Srbija i “Gaspromweft” du`ni da u~ine sve da bi se o~uvala prava iz PKU-a, ali ne i obaveza da se ne dirne u ono {to je u prvoj godini od kupovine va`ilo. To je bilo dovoqno da Rusi odlu~e da vi{e nema mesta ovim priveligijama, a koliko }e od wih ostatiti i da li }e sindikalci uspeti da sa~uvaju ono {to su imali, tek }e se videti.

Nasuprot ovim gotovo neverovatnim privilegijama su radnici u privatizovanim firmama, a takvih je, po nekim procenama, oko pola miliona, koji ne da dobijaju bilo {ta vi{e od onog {to Zakon o radu predvi|a, ve} ni minimum koji im pripada. Jer toliko radnika trenutno u Srbiji dobija minimalnu zaradu, nema topli obrok i regres, putuje i do 100 kilometra do radnog mesta, nema zdravstveno osigurawe, ne upla}uju mu se penzioni doprinosi...

Dakle, veoma je va`no {ta su kao “uzorak” za ocenu o skupoj radnoj snazi u Srbiji strani investitori uzimali. One retke pojedince s neverovatnim privilegijama, kojima, uzgred budi re~eno, ne treba zavideti na tome {to su uspeli da ih dobiju, ili onu ve}inu koja, ~ak i kada dobije platu, od we ne mo`e pre`iveti ni tre}inu meseca. ^ak i ako uzmu sredinu izme|u prvih i posledwih, moraju do}i do ~iwenice da je ovde radnik zaista jeftin i da za te pare ni u jednoj zemqi regiona ne}e mo}i na}i radnu snagu.

Q. Male{evi}

2. 11. 2010.

1.297,79198

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Jugoterm, Beograd

20,07

724

14.480

Energoprojekt Entel, Beograd

16,25

930

266.910

BB Minakva, Novi Sad

6,14

6.050

9.982.500

Univerzal banka, Beograd

2,58

4.613

516.600

2,50 Promena %

8.200 Cena

82.000 Promet

Alfa plam, Vrawe Pet akcija s najve}im padom Veterinarski zavod Zemun, Zemun

-12,00

4.569

996.042

Sloga, Perlez

-11,86

171

171

Biqur, Ni{

-10,53

340

5.440

Energomonta`a, Beograd Montinvest, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,71

3.097

3.156.070

Komercijalna banka, Beograd

0,00

25.608

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

1,61

946

7.301.543

Agrobanka, Beograd

-0,56

7.119

1.416.635

Imlek, Beograd

-2,90

1.873

1.125.250

Univerzal banka, Beograd

2,58

4.613

516.600

1,70

779

20.022.295

-1,55

1.900

855.000

Privredna banka, Beograd

0,00

670

0,00

Tigar, Pirot

2,00

613

377.360

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

4.910

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,66

3.201

870.775

9.982.500

Alfa plam, Vrawe

2,50

8.200

82.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

534

0,00

2.725

136.250

-8,22 Promena %

10.500 Cena

294.000 Promet

1,70

779

20.022.295

NIS, Novi Sad

-0,21

480

17.119.332

6.050

Promena %

Metalac, Gorwi Milanovac -9,17

6,14

Naziv kompanije

Soja protein, Be~ej

Soja protein, Be~ej

BB Minakva, Novi Sad

BELEX 15 (635,14 0,60)

Promet

Galad, Kikinda

0,00

400

1.279.200

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,66

3.201

870.775

Svi iznosi su dati u dinarima

BIV[I GUVERNER NA NOVOM RADNOM MESTU

~etvrtak4.novembar2010.

5

KRKOBABI] TVRDI DA NIJE PISAO ZAKONE O PIO

Jela{i}u posao u Be~u Biv{i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} od 1. decembra bi}e zaposlen u Unikredit banci u Be~u. Otkako je u martu podneo ostavku na mesto guvernera trajale su spekulacije o novom radnom mestu. Odluka je pala, a novo zadu`ewe odnosi}e se na sektor za Jugoisto~nu Evropu.

Pre kona~ne odluke o novom poslu, mediji su pisali da je Jela{i} dobio unosnu ponudu da bude na ~elu ma|arske cen-

tralne banke, a razlog, kako su navodili, jeste dobra referenca jer je spasao bankarski sektor Srbije. Tako|e, pomiwalo se i da je potencijalno novo radno mesto u Svetskoj banci ili Me|unarodnom monetarnom fondu. Ipak, sve spekulacije su okon~ane, jer je on agenciji “Blumberg” najavio da }e od decembra raditi u Be~u.

Bankarsku karijeru zapo~eo je u Doj~e banci u Frankfurtu, a 1999. godine prelazi u firmu „Mekinsi end kompani” u Frankfurtu, gde radi na projektima u Nema~koj, Poqskoj i Bugarskoj vezanim za kreditno finansirawe, privatizaciju, finansirawe korporacija i izradu strategije za hipotekarno poslovawe.

Pre dolaska na mesto guvernera NBS-a, radio je kao jedan od direktora HVB banke u Beogradu. Ova ku}a je kasnije u{la u sastav Unikredit banke, pa se Jela{i} na neki na~in vra}a u staru firmu.

MMF tvrd orah za penzionerske zube Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabi} izjavio je ju~e da je Me|unarodni monetarni fond bio veoma “tvrd” u proteklim pregovorima i da je jedva prihvatio i ono {to se na{lo u predlogu izmene Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu, jer su i ta re{ewa bila “mek{a” nego u drugim zemaqama u regionu i Evropi.

Krkobabi} je rekao da, ukoliko MMF na kraju prihvati zahteve na{ih sindikata o izmenama Zakona o PIO, on ne}e imati ni{ta protiv toga.

Potpredsednik Vlade je ponovio, kad je re~ o zahtevima sindikata, da penzije ne smeju da se kre}u ispod 60 odsto prose~ne zarade u Srbiji, da one danas i nisu mawe ve} iznose 63 odsto prose~ne zarade, dok je najni`a penzija 32,5 odsto od prose~ne zarade.

Krkobabi} je naglasio da zakon o PIO nije wegov privatni zakon, isti~u}i da su pogre{ne interpretacije u medijima da ga je on radio i pisao. On je ukazao na to da su na wemu radili ekspertski timovi i da su re{ewa prihva}ena od brojnih organizacija u zemqi i inostranstvu, poput Saveza penzionera Srbije i nekih sindikata.

Krkobabi} je naglasio da je reforma penzionog sistema “`iva” materija i da }e se on mewati i nakon 2012. godine, bez obzira na to da li je on u vlasti ili ne, i da }e postojati prostor da se nastavi za{tita penzionera a u skladu s dru{tvenim i ekonomskim statusom zemqe u tom trenutku.

On je rekao da, {to se ti~e regulisawa penzija za rudare, balerine i pilote i sve druge vrste te{kih poslova, to se

Najgori na svetu [ef Kancelarije MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik u obra}awu skupu video-linkom izjavio je da nije video u svetu penzioni sistem s ve}im deficitom sredstava od srpskog – koji se procewuje na 200 milijardi dinara.

Lisovolik je ukazao na to da je za Srbiju neophodno da sprovede penzionu reformu, da smawi potro{wu i da to uradi na transparentan na~in. Srbija ima privredni potencijal i {ansu za uspeh i uz odgovaraju}u fiskalnu konsolidaciju mogla bi uspe{no sprovesti penzionu i sve druge neohodne reforme, zakqu~io je Lisovolik. mo`e re{iti i dono{wem propisa kojima }e se to regulisati, kao {to je to ura|eno u slu~aju penzija za umetnike.

– To je pitawe od va`nosti za dr`avu, a ne pitawe koje se ti~e jednog ~oveka – istakao je Krkobabi}.

Uz nagla{avawe da je on taj koji najvi{e brine o standar-

DOK VLADA I SINDIKATI PREGOVARAJU

Poslodavci najureni iz socijalnog dijaloga?

Organizacije poslodavaca u Srbiji trenutno su iskqu~ene iz socijalnog dijaloga Vlade i sindikata, {to ru{i koncept saradwe na relaciji Vlada–poslodavci–sindikati i socijalni dijalog izme|u poslodavaca i sindikata, saop{tilo je ju~e Udru`ewe “Poslodavac”.

To udru`ewe ujedno upozorava Vladu i nadle`na ministarstva na to da bi svako novo poresko optere}ewe koje se odnosi i na poslodavce i na zaposlene, u trenutku te{kom za celokupnu privredu i gra|ane, bilo neprimereno i suprotno socijalnoj i dru{tvenoj odgovornosti.

“Poslodavac” podr`ava Vladu Republike Srbije i sindikate i smatra da bi Vlada trebalo da, u ciqu nala`ewa re{ewa za ispu-

wavawe zahteva sindikata, to re{ewe prona|e u iskustvima i primerima dobre prakse zemaqa u okru`ewu i Evropske unije”, navedeno je u saop{tewu.

Udru`ewe se zala`e za koncept socijalne tr`i{ne privrede u Srbiji i da socijalni dijalog i saradwa na relaciji Vlada–poslodavci–sindikati, budu u fokusu anga`ovawa Vlade. So-

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

105,325

107,475

109,947

105,003

Australija

dolar

1

74,97

76,5

78,2595

74,7405

Kanada

dolar

1

74,5349

76,056

77,8053

74,3067

Danska

kruna

1

14,1191

14,4072

14,7386

14,0758

Norve{ka

kruna

1

12,8389

13,1009

13,4022

12,7996

[vedska

kruna

1

11,2692

11,4992

11,7637

11,2347

[vajcarska

franak

1

76,6281

78,1919

79,9903

76,3935

V. Britanija

funta

1

120,551

123,011

125,84

120,182

SAD

dolar

1

75,2323

76,7677

78,5334

75,002

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 11. 2010. godine

cijalna tr`i{na privreda va`i za uspe{an poku{aj da se u nekom dru{tvu me|usobno pove`u principi slobode i socijalne odgovornosti. Socijalna sloga dru{tva i postizawe socijalne pravde sve vi{e dospevaju u fokus ekonomske i socijalnopoliti~ke diskusije vlada evropskih zemaqa, ukazano je iz tog udru`ewa.

U zemqama EU primena koncepta socijalne tr`i{ne privrede dokazala je svoju pogodnost kao okvir za odr`ivi ekonomski razvoj. Praksa evropskih zemaqa ozna~ava sindikate i udru`ewa poslodavaca kao socijalne partnere, koji kroz dijalog igraju va`nu ulogu, zna~ajnu za funkcionisawe socijalne tr`i{ne privrede, istaknuto je u saop{tewu.

Opet pojeftinio NIS Cena akcija Naftne industrije Srbije je, posle stagnacije prethodnog dana, ju~e su pala za jedan dinar, odnosno 0,21 odsto, na 480 dinara na zakqu~ewu trgovawa na Beogradskoj berzi.

Trgovawem ovim hartijama ostvaren je za oko milion dinara mawi promet nego dan ranije – 17.119.332 dinara.

Akcije NIS-a ujedno su bile i jedine koje su na “prajm marketu” pretrpele pad vrednosti, dok su akcije ostala tri izdavaoca poskupele.

du i polo`aju penzionera, Krkobabi} je rekao da je tako|e odgovoran i prema dr`avi, isti~u}i da }e ta re{ewa dovesti do poskupqewa sistema PIO i ~initi ga nemogu}im za sprovo|ewe.

– Nisam za to da radimo ne{to {to }e sutra da padne – rekao je on.

Krkobabi} je naglasio da je u Srbiji sve vreme bio zastupqen sistem teku}eg finansirawa Fonda PIO, koji je podrazumevao isplatu penzija od upla}enih doprinosa. Me|utim, zbog svih te{ko}a koje su nastale u tranziciji ta uplata je osetno opala pa sada, ~ak i kada bi se naplatili svi doprinosi od svih zaposlenih, postigli bismo nivo od 65 popuwenosti Fonda PIO i tad bi dr`ava morala da iz buxeta ispla}uje 35 odsto da bi pokrila ukupnu isplatu penzija, naglasio je Krkobabi}.

Mu{karci u Srbiji `ive kao penzioneri u proseku 16 godina, a `ene 18. Prose~an radni sta` mu{karaca je 37 godina, a `ena 31, naveo je Krkobabi} neke od va`nijih statisti~kih podataka.

E. Dn.

EU POMA@E REGIONALNU SARADWU

Milijarda evra za Balkan

– Od 2007. do danas Evropska unija je ulo`ila vi{e od milijardu evra u poboq{awe regionalne saradwe na Balkanu – izjavio je ju~e predstavnik Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins.

Otvaraju}i okrugli sto “Regionalno ekonomsko povezivawe”, u organizaciji “Ekonomist medija grupe”, Martins je istakao da }e EU nastaviti da podr`ava reforme va`ne za pristupawe zemaqa regiona EU. – Br`e pristupawe EU zahteva regionalnu ekonomsku saradwu i reforme tr`i{ta – rekao je on, i dodao da je saradwa zemaqa regiona zna~ajno napredovala i da zemqe moraju da iskoriste “period obuke” i vreme koje imaju pre prikqu~ewa EU za razvijawe svojih kapaciteta.

Martins je istakao CEFTA-u kao jednu od najzna~ajnijih inicijativa u regionalnom povezivawu.

– Nastavi}emo da podr`avamo CEFTA-i i politi~ki i finansijski – rekao je on.

Martins je upozorio na to da region jo{ nije dostigao stope rasta koje je imao pre krize, te da je zbog toga neophodno ubediti investitore u to da na tr`i{tu postoji vladavina prava. Kao dve najva`nije stvari u integarciji srpskog tr`i{ta u pribli`avawu EU, Martins je istakao odmrzavawe Sporazuma o stabilizaciji i prikqu~ivawu i nedavnu odluku {ofova EU da upute Evropskoj komisiji zahtev za mi{qewe o Srbiji kao kandidatu za EU. Kao prednosti prikqu~ewa EU Martins je istakao napredak ~lanica, mawe cene roba i tro{kova poslovawa, kompetitivne prednosti zemaqa, rast ekonomije i zapo{qavawa.

POTREBNI OBRAZOVANI, A NE JEFTINI RADNICI

Srbija nespremna za tr`i{te 21. veka Priliv direktnih stranih i doma}ih investicija kojima }e se otvarati nova radna mesta, reforma obrazovnog sistema i uvo|ewe novih obrazovnih profila, kao i koncept “do`ivotnog u~ewa” neke su od strate{kih ideja kojima bi se mogao poboq{ati polo`aj mladih na tr`i{tu rada, zakqu~ili su ju~e u~esnici okruglog stola “Od obrazovawa do tr`i{ta rada” odr`anom u Narodnoj banci Srbije Oni su saglasni da su i daqe aktuelni problemi u polo`aju mladih, rad na crno, zapo{qavawe na pozicijama van wihove struke, nere{en status i mawa primawa u odnosu na starije kolege s ni`im kvalifikacijama.

Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Xagi} izjavila je na skupu da je najni`a stopa nezaposlenosti od po~etka krize zabele`ena u aprilu ove

koji nakon zavr{ene {kole dolaze na tr`i{te rada. Vidosava Xagi} je istakla da potencijal rasta i konkurentnost na{e privrede ne mo`e odgovoriti zahtevima tr`i{ta 21. veka ako se oslawa na obra-

^emu toliki PR menayeri Ekonomista Mi{a Brki} ukazao je na to da je stipendirawe mladih za {kolovawe na presti`nim svetskim univerzitetima, s obavezom da se vrate u zemqu, kao {to su to ve} radili Japan, Kina i trenutno sprovodi Gruzija, dobra ideja.

– Pla}amo studije komunikatorima, PR menaxerima, nastavnicima koji po deset godina tra`e posao. Pitawe je da li dr`ava tako finansira {kolovawe da bi se taj novac kroz nekoliko godina vratio – kazao je on. godine,i podsetila na to da je rast nezaposlenosti po~eo 2008. godine.

– Privatni sektor nije uspeo dovoqno da se razvije da bi otvorio nova radna mesta koja mogu amortizovati pad zaposlenosti koju smo imali iz procesa privatizacije – smatra Vidosava Xagi}.

Ona je rekla da posebno zabriwava rast dugoro~ne nezaposlenosti, koja je preko 64 odsto, a u taj procenat ubrajaju se mladi qudi

zovne ideologije i strukturu privrede iz pro{log veka, dodaju}i da se kod nas jo{ ne prepoznaje va`nost “do`ivotnog u~ewa”.

Ukazuju}i na probleme u ovoj oblasti, ona je navela da je zakonski okvir nedovr{en, da ne postoji nacionalni sistem kvalifikacija, obrazovni profili su zastareli, nemamo sistem priznavawa ste~enih kvalifikacija, te da su institucionalni kapaciteti niski.

Vidosava Xagi} ka`e da je potreban radnik s upotrebnim znawem, ali tvrdi i da je motivacija poslodavaca za u~e{}e u obrazovawu mala, jer se to i daqe tretira kao tro{ak, a ne kao investicija.

Pomo}nica ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirovi}-Kati} istakla je da su za pove}awe zaposlenosti kqu~ne investicije – doma}e i direktne strane, a da je neophodno da dr`ava stvori odgovaraju}i poslovni ambijent, povoqne kredite i dobro prate}e zakonodavstvo.

Ekspertkiwa za zapo{qavawe i karijerno vo|ewe “Nacionalni okvir kvalifikacija” Jadranka Dimov ukazala je na to da u Srbiji postoji “poplava novih zanimawa” – menaxera, iako se zna da neko ko tek iza|e iz {kolske klupe ne mo`e biti na tako odgovornoj poziciji, zatim pravnika i ekonomista koji nakon {kole te{ko nalaze posao.

– Preko no}i ni~u nove {kole i nude nove obrazovne profile koji su nedovoqno transparentni s aspekta upotrebqivosti znawa i ve{tina – kazala je ona.

E. Dn.

6

NOV^ANIK

~etvrtak4.novembar2010.

DNEVNIK

DA LI ]E NEKO KONA^NO ODGOVARATI ZA EVENTUALNE ZLOUPOTREBE

Monopol u mleku sada juri javni tu`ilac Posle presude Upravnog suda, mlekarski monopol je stigao i do Republi~kog javnog tu`ila{tva, koje je pokrenulo pretkrivi~ni postupak protiv vlasnika firme “Dewub fud grup” i odgovornog lica za krivi~no delo zloupotreba monopolisti~kog polo`aja.

– Za pomenuto delo Krivi~nim zakonikom Republike Srbije je, uz nov~anu kaznu, predvi|ena i kazna od {est meseci do pet godina zatvora – izjavio je portparol Republi~kog javnog tu`ila{tva Tomo Zori}. – Po{to je Upravni sud utvrdio da “Dewub fud grup” ima monopol na tr`i{tu otkupa mleka i da je taj monopol zloupotrebio, Tu`ila{tvo je, po slu`benoj du`nosti, pokrenulo postupak protiv vlasnika odnosno odgovornog lica te firme. Postoje osnoNOVI ZAKON O POTRO[A^IMA

Garancija dve godine Novi Zakon o za{titi potro{a~a, koji }e po~eti da se primewuje 1. januara idu}e godine, prenosi odgovornost s potro{a~a na trgovce, koji }e biti du`ni da kupcima daju jasne informacije o proizvodima, uslugama i cenama, re~eno je ju~e na skupu u Privrednoj komori Beograda.

Vesna Novakovi} iz Ministarstva trgovine je rekla da novi zakon precizira pojam potro{a~a i

daje mu ve}a prava, dok su zahtevi za trgovce poo{treni.

– Trgovci su obavezni da daju informacije o proizvodima koje prodaju i da na jasan i pravilan na~in istaknu cene – objasnila je ona, i dodala da samo dobro informisani potro{a~i mogu koristiti svoja prava. Najve}a novina u zakonu je da garancija za prodatu robu i usluge va`i dve godine, a u slu~aju da kupac {est meseci nakon kupovine primeti nedostatak bilo koje vrste, ne mora da dokazuje da ga nije prouzrokovao upotrebom robe, ve} se pretpostavqa da je nedostatak postojao u trenutku kupovine.

Po wenim re~ima, najve}i problem do sada je bila upravo neinformisanost potro{a~a o wihovim pravima, {to su trgovci mogli zloupotrebqavati.

vane sumwe da je “Dewub fud grupa” nametala nepravedne i nejednake uslove proizvo|a~ima, ~ime su konkurenciji onemogu}avali ulazak na tr`i{te otkupa mleka,

Paori tra`e mlekare kao od{tetu Dan posle objavqene informacije iz Upravnog suda Srbije da je „Dewub fud grupa“ zloupotrebila monopol na tr`i{tu mleka u Srbiji, o{te}eni proizvo|a~i anga`ovali su timove advokata za nadoknadu nanete {tete, prenosi “Agroservis”.

Re~ je o zakidawu na otkupu mleka od 2003. godine, kada je zapravo i po~eo sunovrat mle~nog govedarstva u Srbiji.

“Agroservis” pi{e i da me|u proizvo|a~ima mleka kojima je i prekju~e u „Imleku“ odbijen zahtev za pove}awe otkupne cene mleka sada postoji dilema – da li da od{tetni zahtev bude kolektivan i u novcu ili pojedina~an. Razmatra se i druga varijanta, po kojoj o{te}eni tra`e da im se vrati Suboti~ka mlekara kao nadoknada, a u ~ijim akcijama, navodno, nisu u~estvovali, kao i Novosadska mlekara, u kojoj tako|e farmeri nisu bili akcionari.

misije za za{titu konkurencije.

Sud je utvrdio da je Komisija u zakonitom postupku pravilno utvrdila da tu`ioci u ovom sporu, dru{tva u ve}inskom vlasni{tvu “Dunav hrana grupe”, imaju dominantan polo`aj na relevantnom tr`i{tu otkupa sirovog mleka od mlekara na teritoriji Srbije.

Tim povodom oglasila se i “Dewub fud grupa“, koja saop{tava da je iznena|ena odlukom Upravnog suda Srbije da izda saop{tewe za javnost o presudi koja wima, niti wihovim pravnim zastupnicima, jo{ nije uru~ena. Po{to je, kako navode, proces vo|en po wihovoj `albi na re{ewe Komisije za za{titu konkurencije po ~iwenicama utvr|enim 2006, kompanija je sporne odredbe u ugovorima izmenila u zakonskom roku od 30 dana

po dobijawu prve odluke Komisije u januaru 2008.

Elem, ovde je samo jasno da je re~ o velikoj papazjaniji i da je “Salford”, koji je godinama vukao za nos farmere, sada u velikoj buli. Jer, dr`ava bi sada mogla izmusti wega i uzeti mu deset odsto godi{weg prihoda. U wegovom okriqu su, naime, „Imlek“ „Mlekara Subotica”, „Impaz“ iz Zaje~ara, Zemunska i Novosadska mlekara. Samo u „Imleku“ su pro{logodi{wi poslovni prihodi iznosili oko 17 milijardi dinara.

Ali, ako je “Salford” i u ~emu u pravu, onda je u tome da se u~e{}e na tr`i{tu sirovog

BANKE PONUDILE ZANIMQIVE KAMATE U NEDEQI [TEDWE

Ko ulo`i 10.000 evra, zaradi}e gotovo 800 Nedeqa {tedwe je u toku a bankari su gra|anima ponudili kamatne stope za oro~ene uloge povoqnije nego tokom godine. Ove godine nije bilo rasta kamata za devizne uloge u odnosu na pro{lu godinu. Za uloge u dinarima stope se kre}u oko 16-18 posto, a na devizne depozite u evrima banke uglavnom nude kamate od oko sedam procenata. Ove godine su u kampawi aktivnije mawe finansijske ku}e. Za wih je {tedwa zna~ajniji izvor plasmana, dok velike ku}e mogu ra~unati na novac od svojih centrala.

Po~etkom pro{log meseca {tedwa stanovni{tva je iznosila 6,7 milijardi evra. Poznato je da je ovo bila te{ka godina za standard gra|ana. Zato se uglavnom o~ekuje da oni svoju postoje}u {tedwu reoro~e i da sume koje su jo{ “u slamaricama” polo`e na {tedne ra~une. [ta ih ~eka u bankama? Kamate su sli~ne, ali ostali uslovi su poprili~no razli~iti. Pojedine banke visinu kamate odre|uju prema du`ini oro~ewa i visini sume. Tako su u Razvojnoj banci Vojvodine uloge podelili u pet kategorija. Za sume od 300 do 5.000 evra kamata se kre}e od ~etiri do 6,25 posto godi{we. Stopa raste s visinom uloga, a za depozit od 50.000 evra je do 4,75 do sedam posto. U toku oro~ewa mogu}a je isplata deset odsto iznosa bez wegovog prekida. Oro~ewa za dinare

POTRO[A^I SPREMAJU NOVA TESTIRAWA

Provera robe s rafova

– Uporedno testirawe roba i usluga pospe{ilo bi konkurentnost tr`i{ta Srbije, a na taj na~in i kvalitet proizvoda u zemqi podigao bi se do evropskog proseka – izjavila je predsednica Upravnog odbora Asocijacije potro{a~a Srbije (APOS) Edina Popov.

Ona je na seminaru “Evropski standardi nezavisnog uporednog testirawa kvaliteta jestivog uqa” rekla da uporednim testirawem roba APOS `eli da doprinese tome da potro{a~i budu za{ti}eni kao i svi ostali u~esnici na tr`i{tu.

– Vreme je za novi pristup jer niko nije protivnik ve} ravnopravni u~esnik na tr`i{tu, od kojeg svi treba da imaju korist. Dr`ava u tome mora da pomogne svima, a ne da se {tite interesi monopolista – kazala je Edina Popov.

Govore}i o cenama i kvalitetu robe, ona je navela primer Nema~ke, gde litar jestivog

a proizvo|a~e mleka stavqali u zavisan polo`aj.

Upravni sud, naime, odbio je tu`bu „Imleka” i Mlekare iz Subotice protiv re{ewa Saveta Ko-

uqa u proseku ko{ta mawe od evra, a pola kilograma margarina oko 55 evrocenti.

– @elimo da doprinesemo tome da se i u Srbiji uqe prodaje po toj ceni i sa sli~nim kvalitetom i da po~nemo da pri~amo o izvozu, a ne o nesta{ici uqa jer je to u dana{we vreme nedopustivo – kazala je predsednica uprave APOS-a.

Pomo}nica ministra trgovine Qiqana Stankovi} rekla je da su uporedni testovi roba i usluga u Srbiji na samom po~etku, i ocenila da su takva istra`ivawa bitan element za razvoj tr`i{ta i svest potro{a~a.

– Neophodno je ukloniti asimetriju koja postoji izme|u trgovaca i potro{a~a u Srbiji, jer nije samo cena robe merodavna za odre|ivawe wenog kvaliteta – rekla je Qiqana Stankovi}, dodaju}i da u Srbiji nedostaju pare i neophodno znawe u toj oblasti, “zbog ~ega je svaka pomo} Evrope dragocena”.

su ponu|ena po istom modelu. Tako se za sume od 30.000 do 100.000 dinara kamata kre}e od 10 do 13 posto godi{we. Za ve}e uloge zavisi od roka oro~ewa i iznosi 12 i 13 posto.

Vojvo|anska banka, ~lanica NBG grupe, ponudila je standard-

klijent tokom godine mo`e upla}ivati novac, a te pare ulaze u oro~eni deo po istoj kamati koja se ra~una u {tednoj nedeqi.

OTP banka tako|e ima paletu proizvoda oro~enih na sedam meseci – kod evra kamata je {est i sedam posto na godi{wem nivou.

Najve}e kamate Treba podsetiti i na to da su kamate na {tedwu kod nas najve}e u regionu. Na`alost, isti slu~aj je i s kamatama kada moramo da podi`emo kredite. Zbog ovako visokih kamata na {tedwu tri odsto uloga otpada na {tedwu stranih dr`avqana. Tako|e, va`no je da gra|ani znaju da dr`ava garantuje za uloge do 50.000 evra po jednom ra~unu u banci u slu~aju ste~aja ili likvidacije. nu i fleksibilnu varijantu. Za {tedwu u evrima kamate su od 5,25 do 6,5 posto. Zanimqiv je wihov fleksi-paket koji nudi mogu}nost podizawa 15 odsto ulo`enih para bez razro~ewa. Na ovaj ra~un

Veoma su zanimqivi wihovi dinarski programi. Nude stepenastu {tedwu. Na rok od {est meseci kamata je od ~etiri do 22 posto na godi{wem nivou. Za oro~ewe na dvanaest meseci raspon je od

~etiri do 25 posto. Stru~waci ka`u da se isplati {tedeti u doma}oj valuti ako je kamata ve}a od inflacije. ^ak ni najve}i ekonomisti pesimisti nisu predvideli inflaciju od 25 odsto. Sli~na skala postoji i za {tedwu u evrima, a tu je na godinu raspon od 2,30 do deset posto.

Pireus banka nudi zanimqiv program stepenaste {tedwe za uloge od minimum 500 evra. Raspon kamata za polugodi{we oro~ewe je od dva do 14 posto, a na godinu dose`e do 17 procenata.

Nova qubqanska banka vezala je svoje kamate za {tedwu u evrima za eurbor, a za dinarsku – za referentnu kamatnu stopu. Imaju i program fiksnih kamata. One se za evro uloge kre}u od 6,75 do 8,50 posto i zavise od sume depozita.

Kod dinarske {tedwe to je od 9,2 do 15,7 posto. Kod wih je oro~ewe 12 meseci plus deset dana.

Narodna banka Srbije je ove godine oslobodila banke obavezne rezerve za dinarske uloge. Na kamate u dinarima nema ni poreza od deset posto koji se pla}a na prinos deviznih uloga.

Alfa banka je preuzela na sebe tro{ak umesto {tedi{a. Za taj program kamata je 6,3 posto godi{we, a ova banka je {tednu sedmicu produ`ila do 12. novembra.

Sve u svemu, program je lako izabrati samo da ima vi{e da se ostavi na ra~un.

D. Vujo{evi}

mleka ne mo`e meriti samo na osnovu onih koli~ina koje dr`ava premira i da se zbog toga ne mo`e optu`iti za zloupotrebu dominantne pozicije. Pre ~etiri godine, kada je potegnuto ovo pitawe, premirana je gotovo polovina od 1,6 milion litara mleka, koliko je ukupno proizvedeno, i tada je “Salford” zauzimao 47,7 odsto tr`i{ta. Ako }emo stvari posmatrati tako i pridr`avati se te metodologije, onda ova kompanija zapravo trenutno dr`i 80 odsto tr`i{ta u otkupu mleka jer je uzeto kao merodavno samo ono {to dr`ava premira.

S. G. SVE SPREMNO ZA SKIJAWE

Kopaonik jeftiniji za tre}inu

– Kopaonik je poptuno spreman za po~etak zimske turisti~ke sezone, koja po~iwe 1. decembra, izgra|ene su nove `i~are, staze i sistemi za osne`avawe – izjavili su ju~e predstavnici JP “Skijali{ta Srbije” i preduze}a “MK mauntin rizort”.

Direktor “MK mauntin rizorta” Nikola Avram je najavio da }e cene u objektima te firme (“Grand”, “An|ela” i “Sun~ani

konaci”) biti 35 odsto ni`e nego prethodne sezone.

Generalni direktor “Skijali{ta Srbije” Neboj{a [kori} rekao je u razgovoru s novinarima da je na Karaman grebenu postavqena {estosedna `i~ara umesto ~etvorosedne, pa je kapacitet pove}an na 3.000 skija{a. Ona je duga 1.219 metara i do vrha sti`e za ~etiri minuta.

Na stazi “Sun~ana dolina” postavqena je ~etvorosedna `i~ara, umesto dvosedne, a naredne godine u planu je izgradwa hotelskog kompleksa ne mestu nekada{weg hotela “Ba~i{te”, pa }e `i~ara polaziti s praga hotela.

U izgradwi je i ~etvorosedna `i~ara na lokaciji Krst, izme|u postoje}e “Pan~i} ekspres” i “Malog jezera”, s kapacitetom 2.018 skija{a na sat, du`ine 918 metara, a skija{e do vrha izvla~i za {est minuta.

INSPEKTORI IZ PRODAJE POVUKLI 530 TONA HRANE

Bilo bajatog hleba, ali i piva, vina...

Oko 530 tona hrane biqnog i me{ovitog porekla, vredne 27,5 miliona dinara, stavqeno je van prometa za posledwih deset meseci. Iz prodaje su povu~eni hleb, pecivo, testenine, {e}er, uqe, vo}ni sokovi, prera|eno povr}e, aditivi, konditorski proizvodi, za~ini, supe, sosovi i ostali prehrambeni proizvodi, jer nisu ispuwavali zahteve iz Pravilnika o kvalitetu.

Ovo pokazuju rezultati najnovije kontrole Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede Srbije, u kojem kao naj~e{}e razloge za povla~ewe hrane iz prodaje navode nepravilno deklarisawe, istekao rok upotrebe, ali i lo{e parametre kvaliteta, koji se odnose na kiselost, vlagu, sadr`aj suve materije i prodaju robe u rinfuzi.

Inspektori su povukli s rafova i uni{tili oko 90.000 litara vina, rakije, piva, alkoholnih i bezalkoholnih pi}a zbog

Kwiga pesticida Osim redovne kontrole na pijacama, Fitosanitarna inspekcija kontroli{e i kwige kori{}ewa pesticida kod samih proizvo|a~a vo}a i povr}a. Iz toga se mo`e utvrditi koji je pesticid kori{}en, na~in upotrebe, kao i da li je ispo{tovana karenca, to jest vreme od trenutka tretirawa pesticidom do ubirawa i kori{}ewa ploda. lo{eg kvaliteta, ali i nedozvoqene prodaje. Kontrolisano je i vo}e i povr}e na ostatke pesti-

cida, na zelenim i kvanta{kim pijacama {irom Srbije. Fitosanitarna inspekcija je uzela

vi{e od 300 uzoraka vo}a i povr}a, a analize su pokazale da samo pet ne odgovara propisanom kvalitetu. Vi{ak pesticida tako je prona|en u uzorku paradajza, kupusa, paprike, breskve i jagoda.

Kako ka`u u Generalnom inspektoratu, ta roba je odmah povu~ena s tr`i{ta, a podnete su prekr{ajne prijave protiv prodavaca koji su trgovali vo}em i povr}em s pesticidima.

Ina~e, inspektori vele da je na{a hrana ispravna i bezbedna za ishranu.

U posledwih ne{to vi{e od godinu dana, otkako je Ministarstvo poqoprivrede preuzelo nadle`nost nad bezbedno{}u hrane, utvr|eno je da je me|u proizvodima na tr`i{tu – vo}em i povr}em – samo jedan odsto uzoraka bio neispravan, a naj~e{}i uzrok neispravnosti upravo je prisustvo ostataka pesticida.

S. G.

U PODZEMNOM PROLAZU

Li{}e ukrasilo Dvorsku ba{tu

Sutra kre}u pokretne stepenice Preduze}e „Gros in`iwering“ iz Beograda nakon tehni~kog pregleda danas }e „Poslovnom prostoru“ predati nove pokretne stepenice u podzemnom prolazu, {to zna~i da }e one Novosa|ani sutra biti na raspolagawu. Kako je u „Poslovnom prostoru“ ranije re~eno, uskoro }e u pothodni-

Prava idili~na, jesewa slika. Staza prekrivena opalim li{}em u svim nijansama braon i `ute boje, sunce koje se s mukom probija kroz kro{we drve}a. Prosto neverovatno da je to fotografija Dvorske ba{te Foto: R. Hayi} u Sremskim Karlovcima!

ku biti postavqen video nadzor da bi nove stepenice za{titili od izgrednika. Posao }e biti poveren preduze}u „Informatika“, a kamere, koje }e tako|e biti povezane s policijom, plati}e preduze}e. Za nove pokretne stepenice grad je dao 12 miliona dinara.

Q. Na.

Novosadska ~etvrtak4.novembar2010.

Pr`ewe nov~anika

G

nu ovda{weg spiritus movensa: da kom{iji crkne krava.

Dodatni sarkazam celoj situaciji, i to bukvalno, podgrejava vreme, koje nas dr`i na 20 stepeni. Toplana u ovim uslovima {tedi gas, a napla}uje isto kao i da su napoqu sibirski uslovi. Ili skandinavski, ko kako voli. Pla}awa po utro{ku i daqe nema, za {ta treba da se zahvalimo opreznosti gradske vlasti, koja procewuje kakve }e uslove takav na~in naplate izazvati. Samo {to je sada svima jasno da }e novembar biti papren, mogli mi na to da uti~emo, ili ne.

U vreme kad privreda radi za 200, a vanprivreda za 400 evra, {to mu do|e onih prose~nih 300 evra, niko se ne pita da li }e podizawem cene grejawa naplata pasti i kako }e se ose}ati oni koji nemaju da jedu, ali pla}aju redovno caru carevo.

S. Krsti}

DO 10. NOVEMBRA

Kiosk kod Lutrije po novoj satnici Nedavno postavqeni kiosk kod nekada{we Lutrije Vojvodine za prodaju markica za gradski prevoz promenio je radno vreme. Do 10. novembra bi}e otvoren od 10 do 17 ~asova, a ne kao do sada, od 9 do 16 ~asova.

Ina~e kiosci gde se prodaju markice rade od 5.30 do 19.30 ~asova na terminalima Gradskog

hronika

PRVE SPORTSKE IGRE ZA DECU S INVALIDITETOM

Voqa i vedrina pobe|uju U~enici [kole za osnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}“ pokazali su ju~e u sportskoj hali „Klisa“ da im ne nedostaje sportskog duha oprobav{i se u raznim igrama spretnosti. Na prvim sportskim igrama za decu sa invaliditetom u~estvovalo je oko 80 mali{ana raspore|enih u ekipe, a podr{ku su im dali poznati srpski sportisti.

Me|u sportskim idolima bio je rukometa{ Vladimir Mandi}, biv{i odbojka{ki reprezentativac Vasa Miji}, ko{arka{ u invalidskim kolicima i vi{estruki {ampion Aleksandar Jovanovi}, kao i sinonim uspe{nosti u `enskom karate sportu Tawa Petrovi}. ^lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} poru~io je u~esnicima da su svi {ampioni, jer nose qubav u srcu, imaju veliku voqu i snagu. Nakon plesne ta~ke grupe „Fiesta“ i izvedenog etno karatea, mali{ani su jedva do~ekali da istr~e na teren. U pikadu, poligonu prepreka, obarawu ~uweva, ko{arci, deci iz [OSO „Milan Petrovi}“ pridru`ili su se i osnovci iz O[ „Du{an Radovi}“.

Dru`ewe i takmi~ewe organizovalo je udru`ewe porodica osoba sa invaliditetom „Plava {koqka“ iz Beograda, a sportske igre }e nakon Beograda i Novog Sada idu u Kosovku Mitrovicu. Predsednica udru`ewa Nadice Bla`i} rekla je da je najbitnije je da roditeqi ne odustaju i da motivi{u decu da se bave sportom od malih nogu zbog ja~awa tela i socijalizacije.

I. D.

Foto: F. Baki}

U DOMOVIMA ZDRAVQA

saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“ kao i u Studentskom gradu od 5.30 do 19. 30 ~asova , radnim danom. To radno vreme do 10. novembra ima i kiosk kod marketa „Rodi}“ na Novom nasequ. Kod Limanske pijace kiosk za markice radi po starom radnom vremenu, od 9 do 16 ~asova, do 10. novembra.

Z. D.

Upis u [kolu za trudnice

V REMEPLOV

Jelisaveta po{la za Peru Dobrinovi}a Glumica Jelisaveta - Jeca Dobrinovi}, ro|ena Popovi}, pr-

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

rejawe je poskupelo 30 procenata, jer, kako nas Toplana obave{tava, wegova cena nije mewana skoro dve godine, dok je za to vreme gas poskupeo za polovinu. Poskupqewe va`i od 1. novembra. Obi~nom potro{a~u pomenuto obrazlo`ewe malo {ta zna~i, kada je jedna od najzna~ajnijih stavki u wegovom buyetu sko~ila skoro za tre}inu.

Nogu su prvo povukli Beogra|ani, mi ih sledimo, a uskoro }e to i ostali. Ovo je mogu}a posledica stava republi~ke Vlade da cena gasa miruje do slede}e godine (verovatno do samog po~etka iste), a da distributer „Srbijagas“ tu razliku nadomesti boqom naplatom od toplana u Srbiji, koje }e, sada se vidi, taj ra~un da ispostave nama. Malo „pravde“ i za one koji se greju na gas. Samo {to je ta „pravda“ kratkog daha i u fo-

U stvarnosti je situacija u tom, nekada nadaleko najlep{em parku daleko od idili~ne. Uskoro }e i stru~ni skup na kom }e biti re~i o budu}nosti Dvorske ba{te, a dogodine i konkretniji potezi.

Z. Ml.

vi put se pojavila na sceni Srpskog narodnog pozori{ta 4. novembra 1868. igraju}i ulogu Ane u Zmajevom „[aranu“. Bila je pripadnik „srpske pozori{ne dinastije“ Popovi}a iz Vraweva, sada Novog Be~eja. Wen brat i tri sestre su ve} godinama opravdano u`ivali glas odli~nih glumaca, a ona se posledwa u porodici, u 27. godini, odlu~ila da iza|e na daske koje `ivot zna~e. Bila je lepa, okretna, `ivih o~iju, sva posve}ena ulogama iz takozvanog karakternog faha. Iznenada, u svojoj 42. godini, udala se za 12 godina mla|eg kolegu i velikog umetnika Peru Dobrinovi}a. Te{ko se razbolela 1883, dugo vukla bolest i upravo pred penzionisawe, umrla 1898.

N. C.

Foto: F. Baki}

Kamere ~uvaju kej Ko{arka{ko igrali{te na nedavno ure|enom Keju kao i raskrsnica Beogradskog keja i ulice Marka Miqanova pre nekoliko dana ukqu~eni su u video nadzor i sada su deo telekomunikacionog sistema. Preduze}e „Informatika“ je do sada postavila u gradu na raznim

lokacijama preko 800 kamera. Kako je ranije najavqeno najavqeno u ovom preduze}u prema planirano je da se postavi jo{ 200. Kamere bi trebalo da se postave u parkove, podtzemni prolaz i u vrti}e koji jo{ nisu pod video nadzorom.

Q. Na.

Trudnice koje treba de se porode u januaru, 2011. godine mogu da se upi{u u [kolu za trudnice Doma zdravqa, a na kurs se prijavquju li~no dolaskom u ambulantu ili putem telefona.

Jedna {kola se nalazi u staroj zgradi u Ulici Zmaj Ogwena Vuka, gde budu}e majke mogu svakog dana da se prijave od 7 do 19 ~asova, broj telefona je 4879-580 i 4879-574. Drugi kurs se odr`ava u Rumena~koj ambulanti na prvom spratu, a prijave su radnim danima od 7 do 9 ~asova na broj telefona 4879-177 i od 7 do 20 ~asova na brojeve 064/8088-177 i 064/8088-178. [kola po~iwe u 28. nedeqi trudno}e, a obuka traje sve do poro|aja. Kurs je besplatan.

I. B. SERGEJ ]ETKOVI] NA SPENSU 3. DECEMBRA

U prodaji karte za koncert Ulaznice za koncert Sergeja ]etkovi}a mogu se od ove nedeqe kupiti na centralnoj blagajni u prizemqu Spensa, svakog dana od 12 do 20 ~asova.

Karte za parter ko{taju 1.600 i 1.400 dinara, a za mesto na Zapadu 1 treba izdvojiti 1.200 dinara, dok za Zapad 2 karte ko{taju 1.000 dinara. Koncert je zakazan za 3. decembar u Velikoj dvorani Spensa.

J. Z.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak4.novembar2010.

DNEVNIK

VELIKO SPREMAWE FUTO[KOG PARKA

Sade cve}e, seku staro drve}e

Foto: S. [u{wevi}

SINDIKALCI IZ POLICIJE I „PARKING SERVISA” NA HUMANOM POSLU

Krv na dar

^lanovi sindikata 010 JKP "Parking servis" i ~lanovi Sindikata srpske policije ju~e su u okviru zajedni~ka akcije davali krv u Zavodu za transfuziju krvi.

- Ovo nam je prva zajedni~ka akcija humanitarnog karaktera, do sada smo se jedni drugima redovno odazivali na razne inicijative.Ovde smo zbog pomo}i gra|anima i poboq{awa na{eg imixa - rekao je potpredsednik Sindikata 010 "Parking servisa", Goran Baj{anski.

Organizacija koje odli~no sara|uju najavquju da }e zbog va-

`nosti i velike potrebe poku{ati da pro{ire akciju.

- Pored redovnog posla na za{titi gra|ana, ovako pokazujemo humanost i na drugi na~in.

Odazvalo se oko 50 dobrovoqnih davalaca, a bilo bi i vi{e da su to kapaciteti Zavoda za transfuziju dozvoqavali - rekao je predsednik Sindikata srpske policije, Qubi{i} Nenad.

Gra|ani koji ho}e da daju krv, mogu to u~initi svakim radnim danom od 7 do 14 ~asova i sredom od 7 do 18.30 ~asova.

A. L.

Programom upravqawa spomenikom prirode "Futo{ki park" za ovu godinu "Zelenilo" je predvidelo i sanacija o{te}enog i prestarelog drve}a. Portparol u tom preduze}u Ivan No`ini} ka`e za "Dnevnik" da neka stabla visinom i staro{}u ugro`avaju okolne objekte i bezbednost prolaznika, pa ih je potrebno orezati.

- To se, pre svega, odnosi na jablane u dvori{tu Jodne bawe koji }e biti znatno skra}eni. I oni o{te}eni vremenskim nepogodama bi}e orezani. Ciq je da se {to ve}i broj stabala sa~uva i da im se produ`i `ivotni vek – istakao je No`ini}.

Na`alost, tokom velikog spremawa Futo{kog parka radnici "Zelenila" mora}e da uklone 30 prestarelih i trulih stabala iz bezbednosnih razloga. Umesto wih bi}e posa|eno 30 komada mladog drve}a.Sve planirane radove preduze}e }e izvesti do kraja

godine, prema uslovima Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode.

Realizaciju ovog projekta finansira Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine.

Ju~e je u Futo{kom parku posa|eno cve}e u cvetnim gredicama.

Re~ je o 8. 075 viola, 3.

800 sadnica spomenka i isto toliko lala.

Sem toga, Futo{ki park trebalo bi uskoro da dobije be`i~ni internet. U Informatici ka`u da su nabavqene sve dozvole, a planirano je uvo|ewe be`i~nog interneta i

na [trandu i oko novog ko{arka{kog terena na Keju.

Q. Na.

NOVOSADSKE ULICE OPTERE]ENE SAOBRA]AJEM

Izlazni pravci usko grlo

I yez spona s Dortmundom Predstavnici Novog Sada ~lan Gradskog ve}a za kulturu Andrej Bursa} i ~lanica Gradskog ve}a za urbanizam i za{titu `ivotne sredine Jelena Atanackovi} Jeli~i} boravili su u gradu pobratimu Dortmundu, a povodom nastupa “East West Jazz” orkestra. Orkestar “East West Jazz” osnovalo je udru`ewe “East West Jazz Dortmund” 2008. godine u saradwi sa “Glen Buschmann Jazz” akademijom iz Dortmunda i muzi~kim institucijama grada Rostova na Donu (Rusija) i Novog Sada, saop{teno je ju~e iz Gradske ku}e.

Me|unarodni stru~ni `iri imenovao je ovaj sastav za jedan od zvani~nih orkestara Rura,

koji je prestonica kulture 2010, a ~ine ga muzi~ari sa podru~ja Rura, iz partnerskih gradova Dortmunda, Rostova i Novog Sada, kao i odabrani gostuju}i solisti i docenti.

Predstavnici Novog Sada tako|e su se sastali sa zamenicima gradona~elnika Dortmunda Manfredom Saureom i Brigit Jorder, a primila ih je i direktorka Kancelarije za kulturu grada Dortmunda Klaudija Koko{ka. U Dortmundu je izra`ena obostrana voqa za unapre|ivawe odnosa izme|u gradova pobratima u svim oblastima, a akcenat je bio na uspostavqawu novih vidova kulturne razmene.

N. V.

U PONEDEQAK U CRNOJ KU]I ROKENROL SPEKTAKL

„Faztonsi” donose duh {ezdesetih

Ameri~ki rokenrol bend “The Fuzztones”, predvodnici “gara`nog rivajvla” inspirisanog gitarskom muzikom {ezdesetih godina, u ponedeqak 8. novembra svira}e u Omladinskom centru “CK 13”. Tokom skoro trideset godina karijere, “Faztonsi” su objavili petnaestak albuma, preko pedeset singli}a i odr`ali bezbroj svirki {irom sveta, ali tek sada }e po prvi put svirati pred na{om publikom. Premijerni nastup “Faztonsa” u Novom Sadu bi}e istovremeno jedini wihov koncert u regionu. Karte za koncert na kome }emo se podsetiti kako je rokenrol zvu~ao dok je bio mlad, u pretprodaji se mogu kupiti u Crnoj ku}i po ceni od 1.000 dinara, dok }e na dan koncerta ko{tati 1.300 dinara. Omladinski centar “CK 13” nalazi se u Ulici vojvode Bojovi}a 13, a radno vreme od 10 do 16 sati.

I. S.

„DNEVNIK” I „ALNARI” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

„Dodir svile” Izdava~ke ku}e "Mono i Mawana" i "Alnari", u saradwi s "Dnevnikom", u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige utorkom i ~etvrtkom.

Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji

se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana "Dodir svile", Ta{a Oua u izdawu "Alnarija".

Re~ izdava~a: "Ovo je pri~a o Xoniju Limu, trgovcu tekstilom, sitnom kriminalcu i wegovom braku sa lepom Snou Sung. Tokom 1940. godine, dok se Japanci spremaju da izvr{e invaziju na Malajsko poluostrvo, Xoni i Snou kre}u na medeni mesec ka tajanstvenim ostrvima Sedam deva. Sa wima kre}u nestalni japanski profesor i Piter Vormvud, Englez lutalica. Mnogo godina kasnije, Vormvud se se}a ovog putovawa, dok sin Xonija i Snou polazi u potragu za istinom o svojoj majci i zloglasnom Kinezu za kojeg se udala. Postavqen u sredi{te zbivawa zemqe u krizi, blistavi prvi roman Ta{a Oua jeste pri~a o problemati~noj epizodi u istoriji jedne porodice i predstavqa prekretnicu u na~inu pisawa kwi`evnih dela.”

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari "Vulkan" u tr`nom centru "Merkator", gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a "Mono i Mawana" i "Alnari".

A. V.

Gu`va stigla i na kej

Prema redovnim, mese~nim, izve{tajima Instituta za javno zdravqe Vojvodine, koji, izme|u ostalog, obavqa ispitivawe kvaliteta vazduha i dnevnog i no}nog nivoa buke u gradu, mo`e se zakqu~iti da se saobra}ajne gu`ve u Novom Sadu ve} du`e stvaraju u istim delovima grada. Tu pre svega mislimo na ulice Partizansku, Cara Du{ana i Ru-

Foto: A. Erski

mena~ku, ali u posledwe vreme sve je vi{e gu`vi i na drugim pravcima u gradu poput Beogradskog keja i saobra}ajnica koje vode kroz Petrovaradin. ^lan Gradskog ve}a za saobra}aj Sini{a Bubwevi} ka`e da je potes kod Partizanske ulice i Temerinskog puta i daqe pri vrhu, {to se gu`vi ti~e, kao {to je oduvek i bio.

^ITAOCI PI[U SMS

U Partizanskoj odavno saobra}ajni krkqanac

Uz to, sada je jo{ zatvoren i deo mosta na pravcu za Ka}, {to dodatno optere}uje saobra}aj. Po wegovim re~ima i u Petrovaradinu su velike gu`ve zbog guste frekvencije automobila i kamiona, i blizine drumsko - `elezni~kog mosta. On dodaje da je i Kej ve} dugo optere}en saobra}ajem, a za pomenute krkqance, kako saznajemo, najve}i kriv-

Foto: F. Baki}

ci su izlazni pravci koji vode iz grada, a koji su su`eni. Na gu`ve u saobra}aju uti~e i, ve} pomenuti, drumsko - `elezni~ki most, koji je slabog kapaciteta, pa se saobra}aj nagomilava sa obe obale Dunava.

Bubwevi} isti~e da se rastere}ewe saobra}aja u gradu mo`e o~ekivati kada se izlazni pravci iz grada srede.

B. M.

065/47-66-452

Samo ne znamo gde smo Upravo sam na radiju ~uo slede}u razmenu informacija. Pitawe: “Gde se nalazi Ratko Mladi}?“. Odgovor: “Svi smo mi Ratko Mladi}, samo ne znamo gde se nalazimo.“ 064/4615... *** [etali Bojan, Mla|an i ja protiv Slobe i Maje. Danas ja radim kod Bojana i Mla|ana i nemam zdravstveno i du`ni su mi 11 plata, a Bojan s Majom pije kafu, a Mla|an Maju bira.

064/4008... *** Moram da odgovorim onoj pametnici qubi ga majka. Ja nemam kera ali ne mrzim kerove i mislim da su kerovi mnogo ve}i prijateqi ~oveku nego {to je to tobo`wi du{ebri`nik 065/5422..., koji verovatno spada u uli~ne pi{a~e a kada nema nikog onda pi{a i po liftovima i kreke}e i pquje po kucama. Ja mislim da takvim facama treba uvu}i brwicu da ne ujedaju narod i ~estite kuce. I nije ta~no da su on i grupa paranoika ve}ina.

Jer je mnogo nas koji smo ro|eni na selu (ja u Koviqu) i koji smo odrasli sa kucama. Ali zato je nas ve}ina koji ne volimo bezobraznike koji se drogiraju po ulazima zgrada, koji pi{aju po liftovima, koji se no}u smucaju po tu|im zgradama i }ori{u sve {to vide, uli~ne pi{ace u koje verovatno i ti spada{ i ostale nakaze za koje su kuce prave dobrice.

063/472... *** Kada vidite psa u liftu, niko vas ne tera da se vozite zajedno, sa~ekajte da iza|e ili zamolite pristojno vlasnika da koristi lift posle vas. A decu treba pravilno vaspitavati kao {to ih se u~i kako bezbedno da prelaze ulicu, tako i kako kad sretnu psa.

064/3860...

*** Ova va{a kolumna postala je vrlo jadna! Sav na{ primitivluk dolazi na videlo.

064/4015... *** FSS ne treba privatizaciju nego klubovi. Zna~i klubove treba privatizovati ili na}i strate{kog partnera. [to pre to boqe, jer ako nas kazne kao i {to ho}e, te dve godine treba iskoristiti za ozbiqan rad, a ne za pri~u u stilu Karaxi}a „ORLOVE“ je svako mogao odvesti u Afriku. Ja ka`em {to ih

*** Kada }e pauci odnositi besna vozila sa keja, sa parkinga predvi|enog za turisti~ke autobuse?

063/511... *** Ne{to mislim: @alosno je saznawe {to svi vole da se poigravaju sa malim. Ovi veliki (bar misle da jesu) zavla~e one male lo{im obe}awima, izla`u ih tro{ku izgubqenim vremenom, maltretirawem i praznim pri~ama i na kraju mali i daqe ostaju mali ali izigrani akcio-

on ne odvede i ne u{tedi pare FSS-a? Moja preporuka wemu li~no glasi vrati se na pumpu i ne sipaj vodu u benzin privredni~e, a fudbal prepusti znalcima tj. sportistima.

064/2491... *** Samo da obavestim list „Dnevnik“ da nije junetina najskupqa u Subotici 479 dinara, jer je kod nas u Beo~inu 560 dinara, {to je za 200 dinara skupqe nego u Smederevu.

065/6624...

nari. Kada }e ve} ti mali jednom da porastu?

064/0863... *** Ko je odgovoran za svakodnevno zakr~ewe Partizanske ulice? Ho}emo u Evropu?! Pa u Evropi zbog ovakvog haosa u saobra}aju se podnose ostavke (oni koji primaju platu za normalno funkcionisawe saobra}aja)! Mo`da su po na{em gradskom ministru za saobra}aj i za ovaj haos krivi voza~i, a ne on!!!?

065/5206...

Znate onu pri~u o babi i sinu. Ono kad su po~eli babu klepati, a sin ko sin. Brani babu pa ka`e: ajde udari jo{ jednom. A ovaj udari: Jo{ jednom ako sme{.

Pa jo{ jednom. Onda baba ka`e: Dosta si me branio, ostavi me na miru. EEE i ja to ka`em Ne{i.

Ta, mani nas na miru. Lala pre~anski.

064/2491... *** Dom zdravqa,bilingvalna nastava, Radosno detiwstvo, vrti}. Doktora nema, ~ekawe po~iwe, jedan deda ka`e: Fala bogu upisa unuka nema liste ~ekawa. Drugi deda tako ti je kad nema{ vezu. Baka ka`e mala deca mali problem, velika deca veliki problem. Jedna gospo|a psuje. Deda ka`e sad }e ona preko reda. Mla|i ~ovek dobacuje uvek je bila lista ~ekawa i nije ukinuta. Jeste ja ~it’o itd. Onaj mladi} izve{tava: Moja `ena radi tamo na zameni i lepo ka`em ja woj primaju pitaj po{to podmazivawe. I ode ona kod sekretarice da priupita, a ova izvadi jednu svesku pa re~e ovo je sveska ~ekawa za vaspita~ice. E sada }e biti sa ovom bilingvalnom nastavom tek problema, a naravno i sa sponzorstvom direktora kako se to moderno ka`e. Deda gleda, drugi vi~e ma u|e ova. E moj doktore...

064/2491... *** Koliko brige o invalidima pokazuju ovi iz Lisja {to postavqaju behaton pored Bulevara M. Pupina. Pored 2 stepeni{ta su bili i spustovi za kolica, a oni su ih poravnali i izlili stepenike. Da li je to briga o invalidima? Molim nadle`ne da u~ine ne{to, a novinare va{eg lista da se uvere na licu mesta.

060/6421...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

GRADSKO VE]E JU^E ODOBRILO „TOPLANI” POSKUPQEWE

Grejawe sko~ilo 30 posto Grejawe preko daqinskog sistema od ovog meseca skupqe je za 30 procenata, saop{teno je ju~e iz „Novosadske toplane“. Na zahtev Toplane za poskupqewe od 36 procenata, poslato u ponedeqak, Gradsko ve}e ju~e je odobrilo 30 odsto.

Nova cena grejawa za doma}instva iznosi}e 80,02 dinara po kvadratu bez PDV-a, umesto dosada{wih 61,55 dinara po kvadratu bez PDV-a. Uzimaju}i u obzir da je nova cena sa PDVom 86,42 dinara po kvadratu, doma}instvo koje `ivi u stanu od 50 kvadrata mese~no }e pla}ati 4.321, umesto dosada{wih 3.323, 7 dinara, odnosno za 1.000 dinara vi{e, {to je oko 2,7 odsto prose~ne novosadske plate.

Doma}instvo koje `ivi u stanu od 50 kvadrata novembarski ra~un plati}e 4.321 dinara, umesto dosada{wih 3.323,7 dinara

Kako saop{tavaju iz Toplane, cena grejawa nije mewana od januara pro{le godine, dok je gas u posledwih godinu dana poskupeo za oko 52 odsto, jer je na mese~nom nivou wegova cena korigovana u skladu s kursom dolara. Zbog toga, ka`u u preduze}u, nisu u stawu da redovno pla}aju ra~une „Srbijagasu“, a za ovo poskupqewe ka`u da je u pitawu „operativni minimum“.

Gas u tro{kovima Toplane u~estvuje sa 75 odsto, te je, kako se navodi, bilo neophodno poskupqewe kako bi Toplana bila u stawu da greje doma}instva. Privilegovani potro{a~i, kao {to su {kole, bolnice i vrti}i, grejawe }e pla}ati po ceni za doma}instva.

S. Krsti}

~etvrtak4.novembar2010.

9

ANKETA NOVOSA\ANI O POVE]AWU CENE GREJAWA

Preskupo za mlake radijatore Pitali smo sugra|ane {ta misle o najnovijoj najavi poskupqewa daqinskog grejwa u Novom Sadu za 30 odsto: Nikola Morgatin, biznismen:

- Obi{ao sam i video pola sveta. Nigde nije kao ovde, cene svetske, a plate i vi{e nego poni`avaju}e. Samo nas urni{u, a nemate kome ni da se `alite. Sramota za ovu dr`avu.

Du{ka Baji}, radnik:

Odrazi}e se lo{e na nas koji imamo skromna primawa.

Dimitrije Rainovi}, student:

- Mene generalno ne}e pogoditi puno ovo poskupqewe jer sam student i `ivim u studentskom domu, ali mogu da zamislim kako je nekima koji su i ovako u lo{oj finansijskoj situaciji.

Nada Trifkovi}, ekonomista:

JAVNA SEDNICA KOMISIJE ZA PREDSTAVKE I PREDLOGE

Komunalni problemi ti{te sugra|ane Na drugoj otvorenoj sednici Komisije za predstavke i predloge Skup{tine grada okupilo se oko desetak, uglavnom starijih, sugra|ana koji su ~lanovima komisije izneli probleme {to ih ti{te. Novosa|ani su se mahom `alili na komunalne probleme u vezi s grejawem, iz-

Tuma~ewe slika iz Kru{edola Stru~no tuma~ewe izlo`be „Kopije zidnih slika manastira Kru{edola“ odr`a}e se sutra u 18 ~asova u Galeriji Matice Srpske, Trg galerija 1. Bi}e prikazan i kratki film. Govori}e mr Tijana Palkovqevi}, upravnica galerije i Danijela Korolija - Crkvewakov, na~elnica Odeqewa konzervacije i restauracije.

B. S.

Sti`e „Kukuriku bajka” Na pozori{noj sceni Gimnazije „Laza Kosti}“ u nedequ 7. novembra u 11 ~asova bi}e odigrana lutkarska predstava za decu „Kukuriku bajka“ u realizaciji „Novosadskog Novog Teatra“.

Cena karte ko{ta 200 dinara.

Gimnazija se nalazi na Telepu u Ulici ]irila i Metodija.

N. V.

gradwom puteva, trasama autobusa i gradwom, a najinteresentniji je bio predlog mlade sugra|anke koja je `elela da je Komisije informi{e kako bi se mogla pokrenuti inicijativa za osnivawe javne kuhiwe u kojoj bi se hranili siroma{ni sugra|ani.

Predsednica Komisije Milica Vlaisavqevi} istakla je da je glavna ideja bila da se gra|anima pru`i mogu}nost da do|u i porazgovaraju sa wima i izlo`e im svoje probleme. Prema wenim re~ima, sugra|ani su se uglavnom `alili na komunalne probleme i, kako je dodala, veo-

ma su zadovoqni radom svih preduze}a i institucija sa kojima je Komisija sara|ivala. Sa prve sednice je, kako je rekla Vlaisavqevi}, tri ~etvrtine zahteva sugra|ana zavr{eno.

Otvorene sednice se odr`avaju svake prve srede u mesecu.

B. M.

U GRADU VI[E DOTRAJALIH CEVI NEGO EKIPA „VODOVODA”

Poplavqen podrum ~eka majstore Stanare zgrade u petrovaradinskoj ulici Fru{kogorskog odreda 9 muku mu~e sa puknutom vodovodnom cevi i posledi~no poplavqenim podrumima. Naime, po re~ima predsednika skup{tine stanara Dragana Pajovi}a, pukla je cen kod vodomera, zbog ~ega je ve} nekoliko dana nemogu}e pri}i podrumima a da se ne zagazi u nekoliko metara duboku vodu. Kvar je prijavqen nadle`nom gradskom preduze}u “Vodovod i kanalizacija”. Me|utim, za razliku od kvara, intervencija je do ju~e izostala. [ta raditi u situaciji kada problem ne nestaje, a oni koji

bi trebalo da ga re{e se ne ogla{avaju?

- Kod nas je evidentiran ovaj kvar. Me|utim, po{to imamo mnogo vi{e zahteva za intervencije nego ekipa koje izlaze na teren, ponekad je prosto nemogu}e sve posti}i u roku od jednog dana - rekao nam je portparol “Vodovoda i kanalizacije” Davor Santra~.

Dakle, pravi put ka re{avawu ovakvih situacija bi otprilike podrazumevao strpqewe sugra|ana ali i ve}u a`urnost gradskih slu`bi kako bi, {to bi se u narodu reklo, „i vuk bio sit i ovce na broju“. Tako|e, ukoliko

- Mislim da je to ~ist bezobrazluk, poskupqewe kada je ve} po~ela sezona grejawa, mogli su nas upozoriti ranije.

- Svako poskupqewe, u ovoj dovoqno te{koj situaciji, se te{ko podnosi. Pravo da vam ka`em, tamo gde ja stanujem nismo naro~ito osetili da se greje.

Sre}om, ovih dana je vreme lepo, a za posle }emo videti.

N. H. Foto: A. Erski

se ovakav ili sli~an kvar desi, gra|ani treba da znaju kom javnom preduze}u da se obrate, {to umnogome skra}uje proces i izbegava se krug prebacivawa nadle`nosti. U ovom slu~aju, po{to se kvar desio kod vodomera, prava adresa jeste bio JKP “Vodovod i kanalizacija” ali da se kvar desio na putu od vodomera do zgrade, slu~aj bi bio druga~iji jer bi se stanari morali obratiti JP “Stan” ili drugoj firmi sa kojom je skup{tina stanara potpisalo ugovor o odr`avawu zgrade. Za ispumpavawe vode iz podruma nadle`ni su vatrogasci.

J. Z.

OD PONEDEQKA U SREMSKIM KARLOVCIMA

Sre|ivawe krova na Stefaneumu Po~ele su pripreme za sanciju krova Stefaneuma u Sremskim Karlovcima. Radnici novosadske firme “Inel - ing in`ewering” od ponedeqka demontiraju plo~e ispod krovnog pokriva~a, kako bi utvrdili stepen o{te}ewa. U Eparhiji sremskoj se nadaju da bi krov mogao do zime biti popravqen, pod uslovom da Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, uplati avans u iznosu od 20 odsto od odobrene sume za sanaciju zgrade, kao {to im je obe}ano. Pote{ko}e za rad predstavqa to {to su u objektu iskqu~eni struja i voda zbog nepla}enih ra~una pre no {to je zgrada vra}ena prvobitnom vlasni-

ku, Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Kako ka`u u Eparhiji sremskoj, pre no {to taj problem bude traj-

no re{en, poku{a}e za potrebe radova da obezbede napajawe strujom iz susedne zgrade.

Za obnovu Stefaneuma Fond za kapitalna ulagawa APV izdvojio je 20 miliona. Crkva je zbog izuzetno lo{eg stawa krova sprovela interni postupak za izbor izvo|a~a da bi sanacija {to pre po~ela.

U tom zdawu treba da po~ne da radi Institut za crkvenu umetnost i konzervaciju, koji je osnovala Akademija za umetnost i konzervaciju Srpske pravoslavne crkve. Odluku da sedi{te Instituta bude u Stefaneumu doneo je Sveti arhijerejski sinod SPC u oktobru 2008. godine na predlog episkopa sremskog Vasilija.

Z. Ml.

NA BULEVARU OSLOBO\EWA

Vreme strugawa asfalta Radnici JKP „Put“ u pripremi za predstoje}u zimsku sezonu skidaju stari sloj asfalta na Bulevaru oslobo|ewa. Putevi na mnogim trasama vape za obnovom, a kako velika spremawa obi~no dolaze na prole}e, ovo ve} drugo mihoqsko leto sigurno doprinosti produktivnosti. I{~ekuju}i novi sloj puta nadamo se dolasku i tre}eg.

A. L. Foto: A. Erski

Izlo`ba „Lep{a strana sveta” Samostalna izlo`ba kerami~kih radova „Lep{a strana sveta“ Vesne Litri~anin bi}e otvorena ve~eras, u okviru obele`avawa Dana prosvetnih radnika Srbije, u 19 ~asova, u Galeriji „Podrum“, Trg

slobode 3. Izlo`bu kerami~kih slika, koja }e mo}i da se pogleda do 16. novembra, otvori}e istori~ar umetnosti i likovni kriti~ar Sreto Bo{wak.

A. V.

~etvrtak4.novembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

U KULI BRINU O SVIM SVOJIM SUGRA\ANIMA

Novi dom za 12 {ti}enika Katarina Pavlovi}, Damir Sila|i i Branka ^u~ilovi}

TROJE NAJBOQIH SPORTISTA KOD PREDSEDNIKA OP[TINE

Podr{ka za vrhunske rezultate APATIN: Povodom nedeqe solidarnosti, predsednik op{tine @ivorad Smiqani} primio je ~lanove apatinskog udru`ewa za celerebralnu i de~iju paralizu „Breza” koji su na Pokrajinskom susretu osvojili tre}e mesto u takmi~ewu sa vise}om kuglom. Takmi~arima Katarini Pavlovi}, Damiru Sila|iju iz Sonte i Branki ^u~ilovi} iz Prigrevice Smiqani} je tom prilikom uru~io i prigodne poklone.

Branka ^u~ilovi} zahvalila se svima, a posebno op{tini koja je obezebedila novac da mo`e da studira.

- Sada sam na tre}oj godini Pedago{kog fakulteta u Somboru, na odseku za bibliotekarstvo - rekla je ^u~ilovi}.

Damir Sila|i koji je puno vremena provodi za kompjuterom i na sportskim terenima istakao je da mu je `eqa da nabavi kolica kako bi mogao da zaigra i ko{arku.

U~enica ~etvrtog razreda Tehni~ke {kole Katarina Pavlovi} dodala je da je svako sportsko takmi~ewe prilika za dru`ewe i upoznavawe novih qudi i zbog toga i u~estvujem na takmi~ewima i radujem se kada postignemo uspeh.

- Ceo `ivot je borba, u~ewe, usavr{avawe je neminovno i sigurno je da je vama mnogo te`e nego drugima. I daqe }emo vas podr`avati i verujemo da }e vam svaki dan biti lak{e u prevazila`ewu prepreka koje stoje pred vama - rekao je predsednik op{tine @ivorad Smiqani}.

J. P.

KULA: Pokrajinska sekretarka za socijalni rad i demografiju Novka Moji} boravila je ju~e u Kuli, gde je uz predsetavnike lokalne samouprave i Udru`ewa „Plava ptica”, koje brine o ~etrdesetak mentalno nedovoqno razvijenih osoba, sve~ano zapo~ela radove na izgradwi novog objekta namewenog {ti}enicima „Plave ptice”.

Novi objekat, koji se gradi u Kuli, }e za po~etak mo}i da primi {estoro {ti}enika na stalni boravak i barem jo{ toliko na privremeni, a zavr{etak radova se planira za maj naredne godine. U finansirawu izgradwe ove svojevrsne sigurne ku}e za MNR osobe u~estvovale su neke doma}e i strane fondacije, lokalna samouprava, pokrajinski sekretarijat i republi~ko ministartvo za rad i socijalnu politiku,

Uskoro boqi uslovi

a svoje priloge dalo je i oko 700 gra|ana Kule i 34 preduze}a sa ovog podru~ja.

- Izgradwa ovakve ku}e je zaista veliki pomak u brizi o mentalno nedovoqno razvijenim osobama i nadam se da }e i ostale lokalne samouprave slediti primer Kule, a mi smo tu da podr`imo i ovaj projekat i svaki naredni koji bude usmeren na daqe poboq{qwe uslova za na{e sugra|ane koji su ometeni u razvoju - rekla je Novka Moji}.

Prema re~ima predsednika op{tine Kule Svetozara Bukvi}a, briga o MNRO u Kuli je i{la korak po korak ka sve vi{em nivou.

- Po~elo je otvarawem biblioteke igra~aka, zatim je otvoren dnevni boravak za wih, nakon toga je osnovano udru`ewe „Plava ptica” i sada smo oti-

Smotra likovnih amatera SREMSKA MITROVICA: Smotra likovnih umetnika amatera, po~iwe sutra u 18 ~asova. Ovogodi{wi selektor Zavoda za kulturu Vojvodine Sava Stepanov odabrao je sa {est smotri 103 rada koji }e do 19. novembra biti izlo`eni u Carskoj palati. Najuspe{niji radovi, dobitnici prvih, drugih tre}ih mesta i specijalnih nagrada predstavqaju Vojvodinu na 30. smotri likovnog stvarala{tva amatera Srbije po~etkom decembra u Kwa`evcu. Isti autori u~estvuju u aprilu 2011. godine na nagradnoj koloniji „Vojvodina{ume 2011” u Plavni kod Ba~a.

E. D.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Legenda o ~uvarima“ (11), „@ena sa slomqenim nosem“ (19.45), „Po~etak“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: Sinemanija – „Zatvoreno ostrvo“ (16), „Zamena“ (19), „Centurion“ (21.30)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“: Festival savremenog plesa „Fifti - fifti“ (20.30), „Self anfini{„ (21.30), Scena „Pera Dobrinovi}“: „Freyajl!“ (19.30), Kamerna scena: „Nesporazum“ Pozori{te mladih, velika sala: „Za~arana pahuqica“ (18)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“, tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP „Fru{ka gora“ – „Dodirom kroz pro{lost“ (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Bojana \or|evi} (de~ake) iz Kisa~a, DEVOJ^ICE: Marija Panto{, Jelena Iveti} iz Novog Sada, Tatjana Bawanin–Bo`i}, Jelena Ja}imovi}, Zorana Kotaranin–Horvatinovi} iz Sremske Kamenice, Vesna Kova~ev iz Kisa~a, Ana Borkovi} iz In|ije, Katarina Markovi} iz @abqa i Biqana Grabe` iz Ravnog Sela, DE^AKE: Sne`ana Quwa, Sawa Vu~enovi}, Sanela Rodi}, Jasna Panti}, Aleksandra Milinkovi}–Lackovi}, Gordana Staletovi} iz Novog Sada, Nada Bajagi} iz Koviqa, Daniela Jan~i} iz Nove Gajdobre, Daliborka Bo`i} iz Gajdobre,Tatjana Krsti} iz Bano{tora i Mirjana Berklovi} iz Sremske Kamenice.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mazlum Hasana Grek (1962) u 12.45 ~asova, Gospava Vojina Mari} (1938) u 13.30 i Milica Stevana Poqa~ki (1936) u 14.15 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu u 13 ~asova bi}e sahrawena Vukosava Stojana Savkovi} (1937), a u 15 ~asova Frawo Frawe Tewi (1933).

Postavqawe kamena temeqca

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

{li jo{ jedan korak daqe, jer smatramo da }e ovakva ku}a biti mesto gde }e neki od wih biti trajno sme{teni u ambijentu koji je prilago|en wihovim potrebama, dok }e i ostali mo}i da dolaze i borave ovde tokom dana ili preko vikenda ili kako bude odgovaralo wima i wihovim porodicama. Ovo je humani deo posla lokalne samouprave i ponosni smo {to smo jednim delom u~estvovali u realizaciji ovog projekta - rekao je Svetozar Bukvi}.

Kako su saop{tili aktivisti „Plave ptice”, izgradwa i opremawe ove ku}e ko{ta}e oko 140 hiqada evra, od ~ega je najve}i deo novca ve} obezbe|en, dok se o~ekuju jo{ neke donacije, uz koje }e finansijska konstrukcija biti potpuno zatvorena.

N. Perkovi}

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak4.novembar2010.

11

INCIDENT U PREHRAMBENO-[UMARSKOJ I HEMIJSKOJ [KOLI U SREMSKOJ MITROVICI

Da li je profesor maltretirao u~enika?

SREMSKA MITROVICA: Profesor matematike u Prehrambeno-{umarskoj i hemijskoj {koli u Sremskoj Mitrovici Luka Majstorovi}, koji puni 28 godina radnog sta`a, suspendovan je „jer je fizi~ki i psihi~ki maltretirao u~enika, da ga je tukao, udarao nogama i rukama”...

Tako pi{e u re{ewu za suspenziju profesora Luke Majstorovi}a, a direktor {kole samo ka`e da je profesor suspendovan i udaqen s posla do okon~awa postupka.

Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine u Prehrambeno-{umarskoj i hemijskoj {koli je ulo`io prigovor na re{ewe o suspenziji svog kolege, jer, profesori ne mogu da shvate da je Luka Majstorovi}, ina~e poznat kao miran ~ovek i dobar profesor, nasrnuo na u~enika.

- Na dvo~asu matematike, u ponedeqak18. oktobra zakazivao sam pismeni iz matematike, a onda je |ak, zbog koga }u dobiti suspenziju, rekao da to nije taj da-

Prehrambeno-{umarska i hemijska {kola

tum za pismeni, ve} neki drugi, jer je on to video na svom mobilnom. Podsetio sam ga da |aci ne smeju da nose mobilne u {kolu, upozorio ga da ne tipka po telefonskoj tastaturi, da pusti druge da ve`baju i tada sam ga povukao za kragnu od jakne.To je moj greh. Posle toga u~enik je iza-

STEFAN CVETKOVI] PONOVO [TRAJKUJE GLA\U

Tra`i prevremene izbore BELA CRKVA: Odbornik Skup{tine op{tine Bela Crkva Stefan Cvetkovi} odlu~io je da {trajkuje gla|u do raspu{tawa op{tinske Skup{tine, a ako ne do|e do ispuwewa wegovih uslova da presta}e da uzima i te~nost. U {trajk je stupio u utorak, posle odr`avawa vanredne sednici Skup{tine, kako je rekao „zbog zloupotreba, kra|e, zbog ugro`avawa prava gra|ana, falskifikovawa zapisnika sa prethodne redovne sednice, nenamen-

ovaj deo nije pomenut u zapisnku koji je usvojen na vanrednoj sednici, odr`anoj u utorak, a pri tom je rebalansom predvi|eno 20 posto pove}awe plata zaposlenih u op{tinskoj upravi. Po wegovom mi{qewu, to je falskifikovawe zapisnika i ima {tetne posledice pre svga po korisnike socijalne pomo}i, pa je zato odlu~io da {trajkom gla|u i tako izdejstvuje raspisivawe prevremenih izbora - rekao je za „Dnevnik” Stefan Cvetkovi}, Pre pet godina Stefan je sa desetak gra|ana, nezadovoqnih odlukom tr`i{ne inspekcije da ih ukloni sa gradske pijace i zapleni im robu, {trajkovao u istoj sali petnaestaka dana, ali je na kraju {trajk ipak okon~an, uz delimi~no ispuwewe wihovih zahteva.

Cvetkovi} je za Stefan Cvetkovi} uzima samo te~nost „Dnavnik” rekao da mu skog koru{}ewa op{tinskog buse odmah u utorak popodne prixeta i ugro`avawa domakratskih dru`ila grupa od oko ~etrdesena~ela”. tak qudi, me|u kojima je bilo i -Na prethodnoj redovnoj sednimaloletnika, ali da ih je on odci predlo`io sam 41 dopunu bio, smatraju}i da je ovo wegova dnevnog reda, a ta~ke su se ticale bitka i da ne `eli da drugi zbog socijale utvr|ivawa jednokratne toga stradaju. pomo}i porodiqama, doadatka U razgovoru sa predseedniza penzionere sa malim penzijakom op{tine saznali smo da je ma, subvancija za mesne zajednice rebalansom buxeta Centru za soi sli~no. Predlog dopune dnevcijali rad pove}ano davawe za nog reda nije prihva}en, uz napo400.000 dinara kako bi mogli da menu predsednika op{tine @eqizmire obaveze prema korisnika Crnogorca, da }e Op{tinsko cima do kraja godine, kao i da }e ve}e razmatrati sve predloge i mesne zajednice dobiti sredstva da }e oni biti uvr{teni u dnevni da iza|u iz blokade ra~una. Opred naredne sednice. Problem je {tinsko rukovodstvo nema namenastao ne samo zato {to op{tinru da popusti pred Stefanovim sko ve}e uop{te nije razmatralo zahtevima. te predloge, nego pre svega {to M. Vitomirov

Dan op{tine @abaq @ABAQ: Povodom Dana op{tine @abaq 8. novembra, za Mitrovdan, u okviru proslave, predvi}en je program. U nedequ, 7. novembra, u sportskoj hali u @abqu, odr`a}e se Turnir osnovnih {kola op{tine @abaq u malom fudbalu, koji po~iwe u 16 ~asova. U 18 ~asova predvi|eno je otvarawe Izlo`be slika ~uru{kog slikara Slobodana Bobe Stojanovi}a u Galeriji ONB „Veqko Petrovi}”.U ponedeqak 8. novembra polaga}e se venci na spomen obele`ja stradalima za oslobo|ewe op{tine u Prvom i Drugom svetskom ratu. U 11 ~asova u velikoj sali Skup{tine op{tine @abaq po~iwe Sve~anost i dodela nagrada i priznawa op{tine @abaq za 2010. godinu.

Za 18 ~asova je predvi|eno otvarawe izlo`be stvarala{tva seoskih `ena u holu O[ „Milo{ Crwanski”, a za 19 ~asova je predvi|en koncert Kulturno umetni~kih dru{tava iz @abqa,^uruga, Gospo|inaca i \ur|eva.

L. K.

{ao iz u~ionice, nije ga bilo desetak minuta, a onda se vratio. Ja ga nisam pustio da u|e, jer je u~ionicu napustio bez pitawa i dozvole. U dnevnik sam upisao napomenu za wegovog razrednog stare{inu, da obrati pa`wu na disciplinu ovog u~enika i da ga, zbog pona{awa na ~asu, primere-

no kazni - pri~a Luka Majstorovi}.

O ovom incidentu obave{ten je i direktor {kole Neboj{a Ogwenovi}, a onda su ga kako profesor ka`e, ube|ivali da ode na bolovawe da {kola poku{a da smiri situaciju.

- Odbio sam, jer sam zdrav, a ovaj slu~aj je stigao i do policije, pa sam i{ao u policiju da dam izjavu. Znate, nemam {ta da skrivam, meni je savest ~ista. Nisam de~aka maltretirao, a i {kola je trebalo da celu stvar odmah prijavi policiji, da de~ak bude pregledan u bolnici, da se utvrde povrede. To nije ura|eno, a nije izvr{eno ni moje suo~avawe sa |akom i wegovim roditeqima, koji su pokrenuli ceo slu~aj – ka`e Majstorovi}.

Direktor {kole o ovom slu~aju ne}e da govori, jer je u toku disciplinski postupak, a ni roditeqi u~enika ne}e ni{ta da ka`u, kako reko{e „o svemu su upoznati nadle`ni organi, pa neka

oni odlu~e.” Reagovao je {kolski sindikat, a predsednik sidnikata u Prehrambeno-{umarskoj i hemijskoj {koli u Sremskoj Mitrovici Milenko Vejinovi} poku{ao je da posreduje u ovom slu~aju, ali je dobio odgovor da je de~akov otac ve} prijavio slu~aj policiji.

- Ulo`ili smo Luka Majstorovi} prigovor [kolskom odboru na ran, jer jo{ uvek nema krivi~ne re{ewe o suspernziji profesora prijave protiv profesora, me|uMajstorovi}a. Kako Sindikat tim, vest da je Luka Majstorovi} prosvetnih radnika Vojvodine suspendovan zbog fizi~kog i ima pla}ene advokate za zastupapsihi~kog maltretirawa u~eniwe svojih ~lanova, obavestio sam ka, uzbunila je duhove me|u proo ovome na{eg advokata i on }e svetarima i u~enicima u Sremzastupati kolegu,ako to bude skoj Mitrovici i ve} se ~uje netrebalo - ka`e Milenko Vejinozvani~na pri~a da }e profesori vi}. i |aci po~eti da potpisuju petiZa sada se ne zna ho}e li ovaj ciju u odbranu profesora Majslu~aj biti i sudski procesuistorovi}a.

S. Bojevi}

ME[TANI KUDEQARE TRA@ILI POMO] OD OP[TINE

Ni otkup nije garant vlasni{tva APATIN: Me{tani zaseoka Kudeqara u Sonti razgovarali su sa zamenikom predsednika op{tine Miodragom Baki}em i zamenikom predsednika SO Mirkom Cveti}aninom, kako bi se na{lo re{ewe za wihove ku}e, stanove i oku}nice, koje je od AD „Vijadukta” kupio Marin [egrt iz Sonte, zajedno sa oko 40 hektara obradivog poqoprivrednog zemqi{ta.

Sada{wi vlasnik, kako su istakli me{tani, `eli da u|e u posed i tra`i Ku}e u zaseoku Kudeqara nisu ucrtane od me{tana zaseoka po 1.200 evra pre dve godine i ova firma ne rakoje, po wihovim re~ima, ne mogu di. Operisano mi je srce i primam da plate, jer niko iz ovog zaseoka penziju od 11.000 dinara i zaista ne radi, odkad je „Makom” u ste~aju. ne znam kako da izdvojim novac za - Svi smo nekada radili u apakupovinu ku}ice, odnosno stana, tinskoj „U`ariji” dok pogon u pogotovo {to smo svi oduvek miSonti nije preuzeo „Makom”, a od slili da su oni na{i, jer u wima

Ana i Nikola Mihaqev i Stipan Bre{ki}

na{e porodice `ive vi{e od 40 godina rekao je Stipan Bre{ki}.

- I kada bismo prikupili novac, ko nam garantuje da }e stanovi biti na{i, kada su pod hipotekom.Uostalom kako je mogu}e da nismo mogli svojevremeno otkupiti stanove, jer nam je obja{weno da nisu nigde ucrtani, a sada se wima mo`e trgovati - rekla je Ana Mihaqev.

Sastanku u Skup{tini op{tine prisustvovao je i dru{tveni pravobranilac, koji }e ispitati sve mogu}nosti i predlo`iti na~in re{avawa problema. Me|utim, ve} sada je jasno da problem ne}e biti lako re{iv.

- Sve ~e{}e se suo~avao sa posledicama koje je donela privatizacija, a privatizacioja va{e firme se prelomila preko vas i tu Op{tina malo mo`e da uradi.

Sve ono {to nije ura|eno na vreme, a re~ je o tome da niste dobili re{ewa o tome da stanujete u ku}ama, sada se pojavilo kao problem. Razgovara}emo i sa sada{wim vlasnikom va{ih ku}a, kako bismo prona{li neko re{ewe koje bi bilo zadovoqavaju}e i za vas i za wega. Nastoja}emo da potra`imo pomo} od Pokrajine, me|utim, i da Op{tina ima novca, ne bi mogla da otkupi te ku}e, jer su one privatno vlasni{tvo - rekao je Baki}.

J. Prel~ec

NOVA PREMIJERA ART CENTRA U STAROJ PAZOVI

Na krilima snova STARA PAZOVA: Art centar „Hleba i igara” iza{ao je pred publiku sa novom premijerom predstave rediteqa Miroslava Benke, koreodramom „Na

krilima snova,” koja je, kako sam rediteq ka`e, za~etak nove pozori{ne trilogije. Posle predstava „Hleba i igara”, „Oslikano iwem” i „Slike mo-

ga sveta” koje su osvojile brojne nagrade u zemqi i na nekim svetskim pozori{nim festivalima, Miroslav Benka se vinuo „Na krilima snova” u nove teme i probleme ~oveka i ~ove~anstva donekle poznatim pozori{nim sredstvima, istra`uju}i i mogu}nosti qudskog pokreta.

Otvaraju}i pitawe qudske komunikacije, ogromne otu|enosti u civilizaciji koju smatra istro{enom, Benka koriste}i pokret {esto~lanog ansmabla u kojem su Miroslav Ko`ik, Andrea Stani{i}, Tea Balej, Milan Muzi}, Slavoqub Aleksi} i mali Aleksandar Domowi, otvara pitawe kako se spasiti zlih misli i dela u svetu „koji puca po svim {avovima”. Te probleme rediteq otvara kroz pri~u o pre`ivqavawu grupe mladih qudi posle pada aviona na nekom ostrvu izgublejnom u Pacifiku. Da li je izlaz u qu-

bavi, vra}awu sebi ili prepu{tawu ma{ti? Prepu{taju}i se stvarala~koj ma{ti, rediteq pru`a mogu}e odgovore u naznakama, a pored zanimqivog kori{}ewa druge vrste pokreta nego u ranijim predstavama Art centra, izvanredan dramski rekvizit je muzika gr~ke kompozitorke Eleni Karaindrou i scenografija nakojoj je pored Benke radio i profesor Jozef Kla}ik. Staropazova~ka publika je dobro primila novu predsravu Art centra i Miroslava Benke, a ono {to je zanimqivo jeste da rediteq ka`e da je ovo drugi deo trilogije, da prvi deo „Krila Balkana” treba da bude tek postavqen na scenu kao spoj rada profesionalaca i amatera, ali zbog materijalnih zahteva jo{ nije sve dogovoreno pa je zato radio ovu predstavu.

A. N.

VESTI Izabrani ~lanovi saveta MZ NOVI BE^EJ: U mesnim zajednicama Novi Be~ej, Kumane i Bo~ar odr`ani su izbori za ~lanove saveta mesnih zajednica. U MZ Novi Be~ej najvi{e glasova dobili su: Radoslav [e}erov, Milivoj Vrebalov, Zorica Gar~ev, Milo{ Lali}, Marija Brkovi}, Nandor Dvorski, Ferenc Balint, Ferenc Kormawo{, Smiljana [qapi}, Zoltan Palinka{, Zoran Stoj{in, Predrag Bojovi}, Nikola Maljugi}, Boris Nikoli}, Predrag Igwatovi} i Milivoj Rezni}. U MZ Kumane bira~i su povrewe ukazali: Stevanu Cucinu, Sini{i Panti}u, Sr|anu Jeli}u, Mom~ilu Marincu, Milanu Kva{~evu, Mariji Radi{i}, Karoqu Tikvewcu, Du{ku Brankovu, Goranu Kne`evi}u i Dragici \uri~in. Na bira~kom mestu 28. u ovom mestu bi}e drugi krug izbora jer su kndidati Nenad Maksim~ev i Marija Tikvenjac imali isti broj glasova (47).

U MZ Bo~ar ~lanovi saveta su: Igor Mun}an, Sr|an Karanovi}, Borislav Santra~, Qiqana [trbac, Radovan Ili}, Jovan Tari~ i I{tvan Tot. M. K.

Stigle vakcine protiv gripa ZREWANIN: Sredwobanatskom okrugu ove godine nameweno je ukupno 9.390 doza vakcina protiv sezonskog gripa, saop{tio je ju~e direktor zrewaninskog Zavoda za javno zdravqe dr Mirko Ba~i} i dodao da su te koli~ine isporu~ene u dva navrata. Vakcine su distribuirane domovima zdravqa u okrugu prema raspodeli dobijenoj od Instituta za javno zdravqe Srbije, nakon ~ega je po~ela vakcinacija stanovni{tva.

- Sezonska trovalentna vakcina protiv gripa se preporu~uje osobama sa hroni~nim poreme}ajima plu}nog i kardiovaskularnog sistema, metaboli~kim i poreme}ajima rada bubrega, ali i qudima sa oslabqenim imunitetom. Pored toga, vakcinu bi trebalo da prime i osobe sme{tene i zaposlene u gerontolo{kim centrima, zdravstvenim i ustanovama socijalne za{tite – poru~io je dr Ba~i}. @. B.

Pesma starostavna NOVI KNE@EVAC: Koncert srpske tradicionalne muzike „Pesma starostavna, dar Neba pokolewima” u Narodnoj biblioteci „Branislav Nu{i}” u Novom Kne`evcu prire|uje se sutra u 19 ~asova. Nastupaju Svetlana Stevi}-Vukosavqevi}, Sr|an Asanovi}, Stojan Stevanovi}, peva~ke grupe „Srpska arhaika”, „Moba” i „Mokrawac” Muzi~ke {kole „Mokrawac” iz Beograda, a na velikim vojvo|anskim gajdama predstavi}e se Maksim Mudirni} iz Sivca. Ulaz je besplatan.

M. Mr.

~etvrtak4.novembar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

NA GRANI^NOM PRELAZU NE[TIN

Spre~en {verc 700 ptica Carinici su ju~e ujutro, na grani~nom prelazu Ne{tin, spre~ili krijum~arewa 700 ptica s liste za{ti}nih vrsta, ~ija je ukupna vrednost procewena na 15 miliona dinara, saop{tila je Uprava carina.

Ekspertizom republi~kog inspektora Ministarstva za{tite `ivotne sredine i ornitologa potvr|eno je da se radi o primercima za{ti}e-

nih vrsta ptica – muqa~a, barska kokica, velika strmarica, ~vorak, {quka, poqska jarebica, prepelica, krga, liska i batokqun. Ptice su bile sakrivene u putnim torbama petoro rumunskih dr`avqana, koji su putovali kombijem bugarskih registarskih oznaka.

Po procenama nekoliko doma}ih organizacija koje se bave brigom o pticama u Srbiji, u ilegalnom {vercu ptica go-

PRIJAVA U KIKINDI

Pu~e vilica na ulici Protiv Vojislava K. (1990) iz Kikinde policija je podnela krivi~nu prijavu zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo nano{ewa te{ke telesne povrede Du{anu ^. iz Kikinde.

Vojislav se tereti da je na ulici u Kikindi u ve~erwim satima 23. oktobra pesnicom zadao udarac Du{anu u lice, nanev{i mu prelom dowe vili~ne kosti, saop{teno je ju~e iz PU Kikinda.

M. Mr.

VANDALIZAM NA KIKINDSKOM GROBQU

Polomqen beli an|eo

Kikindska policija intenzivno traga za nepoznatim vandalom koji je u utorak 2. novembra u popodnevnim satima izvr{io krivi~no delo povrede groba. Policija je saop{tila da je na rimokatoli~kom grobqu u Kikindi nepoznati izvr{ilac na nadgrobnom spomeniku polomio belog an|ela od gipsa.

M. Mr.

di{we nestane blizu milion razli~itih primeraka. Ve}inu tih ptica ~ine za{ti}ene ptice peva~ice, me|u kojima su naj~e{}e {tigli}i, slavuji i prepelice. Naj~e{}e se prodaju i krujum~are `ive i mrtve ptice peva~ice, ~ija cena mo`e dosti}i 150 evra, dok su barske ptice druge po brojnosti zloupotreba.

Na „crnom tr`i{tu“ uglavnom se nalaze mrtve ptice, po

Barska kokica na listi za{ti}enih vrsta

U @UPANIJSKOM SUDU U ZAGREBU OSU\ENA [ESTORICA OPTU@ENIH ZA LIKVIDACIJU SUVLASNIKA „NACIONALA“ I WEGOVOG SARADNIKA

Za ubistvo Pukani}a ukupno 150 godina zatvora Svih {est optu`eni za ubistvo suvlasnika „Nacionala“ Ive Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frawi}a ju~e su u zagreba~kom @upanijskom sudu progla{eni krivim i prvostepeno osu|eni na ukupno 150 godina zatvora.

Neposredni izvr{ilac atentata @eqko Milovanovi}, kome je su|eno u odsustvu, ka`wen je sa 40 godina zatvora, a Robert Matani}, koji je optu`en da je organizovao kriminalnu grupu, s 33 godine. Bojan Guduri} osu|en je na 30 godina zatvora jer je, u slu~aju da eksploziv zaka`e, trebalo da ubije Pukani}a iz snajperske pu{ke. Luka Matani} i Amir Mafaqani osu|eni su na po 16 godina zbog pomagawa u ubistvu, a Slobodan \urovi} na 15 godina zbog optu`be da je bio veza ubica sa Sretenom Joci}em, zvanim Joca Amsterdam, koji je za Pukani}evo ubistvo navodno platio milion i po evra.

Kako je Milovanovi}u presuda izre~ena u odsustvu, on }e po hrvatskim zakonima imati pravo na ponovno su|ewe, a svi osu|eni i Tu`ila{tvo imaju pravo `albe.

vog automobila. Predstavnik optu`be Slobodan [a{i}, tra`e}i najvi{u zakonom predvi|enu kaznu, naglasio da je to ubistvo bi-

Pukani} i Frani} ubijeni su u centru Zagreba 23. oktobra 2008. godine, kada je daqinski aktiviran eksploziv koji je bio na mopedu ostavqenom pored Pukani}e-

lo najnasilniji ~in u istoriji Hrvatske i zlo~in protiv novinarske re~i i demokratije.

Tezu da je Pukani} bio tek prvi na listi wihovih ciqeva, op-

Optu`eni uo~i ju~era{weg izricawa presude

Hotel „Rojal” u Senti

PRITVOREN SEN]ANIN OSUMWI^EN ZA VI[E TE[KIH KRA\A

Gostio se i provaqivao u „Rojalu” Sen}anska policija odredila je zadr`avawe i podnela Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Subotici krivi~nu prijavu protiv Daniela K. (1991) iz Sente, zbog postojawa osnova sumwe da je od 28. oktobra do 2. novembra ove godine po~inio vi{e te{kih kra|a.

Policija je saop{tila da je osumwi~eni Daniel K. iz prostorija hotela „Rojal“ u Senti, gde je bio gost, koriste}i fizi~ku snagu, provalio u prostoriju za sprema~ice i ukrao dve torbe s li~nim dokumentima, platnim karticama

i novcem, koje su bile vlasni{tvo radnica hotela. Ukradenu platnu karticu je zloupotrebio i u vi{e navrata podizao novac.

Osumwi~eni je tako|e provalio i u poslovni objekat preduze}a „Ma{inoremont“ u Senti, gde je ranije radio, odakle je ukrao jedan laptop ra~unar.

Po navodima policije, osumwi~eni Daniel K. je o{te}enima ovim po~iwenim krivi~nim delima pri~inio materijalnu {tetu od oko 100.000 dinara.

M. Mr.

ADVOKATI KARI]EVIH PRESAVILI TABAK

Krivi~na prijava protiv tu`ioca

Advokatski tim porodice Kari} podneo je krivi~nu prijavu protiv zamenice vi{eg javnog tu`ioca u Beogradu Mirjane Jovanovi} jer smatra da je svojim postupawem zloupotrebila procesna ovla{}ewa.

– Krivi~na prijava protiv Mirjane Jovanovi} podneta je zbog krivi~nog dela kr{ewa zakona od strane sudije ili javnog tu`ioca – rekao je Tanjugu jedan od branilaca Kari}evih advokat Milorad Pawevi}.

Po wegovim re~ima, prijava je podneta istom tu`ila{tvu u kojem je Mirjana Jovanovi} zaposlena, kao nadle`nom.

U saop{tewu dostavqenom medijima advokati Kari}evih – Pawevi}, Vera ^abarkapa i Vladimir M. Cvijan – navode da je tu`iteqica Mirjana Jovanovi} „zloupotrebila procesna ovla-

{}ewa i svesno se stavila u slu`bu interesa vladaju}ih politi~kih struktura“. Advokati smatraju da su, kako navode, sva postupawa reformisanih pravosudnih organa protiv Ustava, zakona i evropskih standarda, i najavquju da }e preduzeti sve pravne mere „protiv bahatog i politi~ki motivisanog postupawa predstavnika dr`avnih organa“.

Mirjana Jovanovi} postupa u procesu protiv Bogoquba i Sretena Kari}a, protiv kojih je 17. septembra podignuta optu`nice za malverzacije u „Mobtelu“ zbog sumwe da su sa saradnicima o{tetili tu kompaniju i dr`avu za vi{e desetina miliona evra.

Ona zastupa Tu`ila{tvo i u postupku za privremeno oduzimawe imovine od Sretena Kari}a i wegovih srodnika, koji je u toku.

(Tanjug)

deset do 100 evra komad. Bastardi, ptice nastale genetskim in`eweringom, ukr{tawem divqih ptica peva~ica s nekom ezgoti~nom pticom, prodaju se po 100 do 200 evra.

Pticama grabqivicama, naj~e{}e iz porodica sokolova, orlova, jastrebova i luwa, trguje se `ivim, a wihova cena kre}e se od 500 do 50.000 evra, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

tu`ba je potvrdila i izmenom optu`nice, u kojoj se pomiwe i namera ubistva Hrvoja i Novice Petra~a, koji slu`e kaznu zbog otmica sina Vladimira Zagorca, koji je u zatvoru zbog otu|ewa dijamanata.

Predsedavaju}a sudskog ve}a Ivana Kr{ul u obrazlo`ewu presude navela je da nije utvr|eno postojawe zlo~ina~ke organizacije Sretena Joci}a i da to nije potkrepqeno nikakvim dokazima.

Odbrane optu`enih tvrdile su da su oni nevini i da im ni{ta nije dokazano. [tavi{e, optu`eni Robert Matani} je i u svom govoru tvrdio da je Pukani} ubijen jer je mogao razotkriti vrh vlasti i neke stvari u vezi s biv{im generalom i poslovnim ~ovekom Vladimirom Zagorcem, koji slu`i kaznu zbog kra|e dijamanata u vlasni{tvu Ministarstva odbrane, kao i u vezi s porodicom Hodak, pre svega advokatom Zvonimirom, koji brani qude iz miqea organizovanog kriminala.

Pukani} i Frawi} ubijeni su na parkingu kod zgrade „Nacio-

Zapetqan slu~aj @eqka Milovanovi}a Presuda zagreba~kog suda, kojom je optu`eni @eqko Milovanovi} osu|en u odsustvu na maksimalnu zatvorsku kaznu, otvorila je pitawa da li }e se to odraziti na teku}e su|ewe Milovanovi}u po istoj optu`bi pred sudom u Beogradu. Sudija i portparolka Specijalnog suda u Beogradu Maja Kova~evi}-Tomi} je izjavila za „Dnevnik“ da se „dva krivi~na postupka mogu istovremeno voditi u razli~itim dr`avama, ali osu|eni ne mo`e dva puta izdr`avati kaznu za isti doga|aj“.

– Gledano iskqu~ivo po zakonu, to zna~i da je u situaciji postojawa dve pravosna`ne presude mogu}e da osu|eno lice izdr`ava kaznu samo po jednoj. Zna~i, u situaciji kad osu|eni stupi na izdr`avawe kazne po jednoj presudi, bilo kojoj, ona druga se obustavqa – nagla{ava sudija Maja Kova~evi}-Tomi}.

Advokat Du{an Ma{i}, jedan od dvojice branilaca optu`enog @eqka Milovanovi}a, isti~e da su on i wegov kolega Miroslav Perkovi} „od pokretawa postupka u Beogradu ukazivali na sve potencijalne probleme dvojnosti“.

– Mi svo vreme tvrdimo da je ovde do{lo do postupka koji se nije mogao voditi: ili onaj u Zagrebu, koji je sad prvostepeno presu|en, ili ovaj koji je u toku u Beogradu – ka`e Ma{i}.

On nagla{ava da su advokati odbrane Milovanovi}a u procesu u Beogradu, koji je u fazi dokaznog postupka, sada dovedeni u veoma neobi~nu situaciju jer, kako isti~e, „brane ~oveka za isto delo za koje je on ve} osu|en u Zagrebu“.

– Ne znam kako }e oni re{iti eventualni pravni problem ako Milovanovi} u Beogradu, recimo, bude oslobo|en za krivi~no delo koje mu se stavqa na teret – navodi Ma{i}.

Na na{e pitawe {ta }e se desiti ukoliko tokom trajawa prvostepenog postupka u Beogradu presuda suda u Zagrebu postane pravosna`na, Ma{i} je odgovorio da ne zna. Po wegovim re~ima, „ako bi presuda u Zagrebu postala pravosna`na tokom trajawa prvostepenog postupka pred Specijalnim sudom, to bi prakti~no bila presu|ena stvar i onda, po na{em zakonu, ne bi mogli da mu sude pred sudom u Beogradu“.

– Wihovo pravno stanovi{te je da se mogu voditi dva postupka. Vide}emo kako i {ta }e se de{avati. Mene je samo strah da }e oni ba{ zbog toga {to je ve} doneta osu|uju}a presuda u Zagrebu, biti veoma nekriti~ni {to se ti~e mog klijenta. Strah me je da }e se povesti za tim – navodi advokat Ma{i}.

J. J.

nala“ u naju`em centru Zagreba aktivirawem eksploziva u mopedu parkiranom kod Pukan}evog vozila. Tada su povre|ene i dve osobe i o{te}eno vi{e vozila i zgrada. Sedam dana nakon ubistva, u akciji „Balkan ekspres“ sprovedenoj u saradwi hrvatske i srpske policije, uhap{eni su ro|aci Robert i Luka Matani}, Amir Mafaqani, Slobodan \urovi} i Milenko Kuzmanovi}, koji je kasnije pu{ten, ali ga je onda uhapsila srpska policija.

Srpska policija je krajem maja 2009. uhapsila i @eqka Milovanovi}a, optu`enog da je moped s eksplozivom parkirao kraj Pukani}evog vozila, a uhapsila je i Sretena Joci}a, koji je navodno organizovao ubistvo u ime nepoznatog naru~ioca, povezanog s me|unarodnom duvanskom mafijom. Milovanovi}u, Kuzmanovi}u i Joci}u sudi se u Beogradu.

Dva dana pre po~etka zagreba~kog su|ewa, u Bawaluci se predao Bojan Guduri}, koji je u martu izru~en Hrvatskoj i prikqu~en optu`enima. Wega je optu`nica teretila da je u slu~aju da eksploziv zaka`e, trebalo Pukani}a da ubije iz snajperske pu{ke.

Kancelarija za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala nakon jednogodi{we istrage podigla je optu`nicu u kojoj Matani}e, Mafaqanija, Milovanovi}a, Guduri}a i \urovi}a, osim za ubistva iz koristoqubqa, tereti i za te{ko krivi~no delo protiv op{te bezbednosti i udru`ivawe u zlo~ina~ku organizaciju. Po optu`nici, Pukani}evo ubistvo organizovano je da bi bio onemogu}en da u medijima u Hrvatskoj i susednim zemqama iznosi informacije o delovawu vi{e kriminalnih grupa na tim prostorima. Zlo~ina~ku organizaciju koja je likvidirala Pukani}a navodno je u Srbiji u prvoj polovini 2008. organizovao Sreten Joci}, koji je za Pukani}evo ubistvo platio 1,5 milion evra, a za vezu izme|u Joci}a i neposrednih izvr{ilaca optu`en je wegov kum Slobodan \urovi}.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak4.novembar2010.

13

OPET ODLO@ENO SU\EWE SUVLASNICIMA I DIREKTORIMA „AGRO@IVA”

Tu`ilac predla`e pritvor za obolele O~ekivalo se da }e ju~e pred ve}em Vi{eg suda u Zrewaninu biti nastavqeno su|ewe biv{em predsedniku i suvlasniku pan~eva~ke kompanije “Agro`iv” Miroslavu @ivanovu (59) i dvadesetorici wegovih saradnika, ali je ono odlo`eno za 8. decembar. Razlog je isti kao i 29. septembra – bolest jednog od optu`enih. Naime, biv{i suvlasnik “Agro`iva” Branko Vrawe{ (45) iz Jagodine telegramom je obavestio sud da je

zbog bolesti spre~en da prisustvuje glavnom pretresu. Pre suda, to kao da su saznali ostali optu`eni, pa se ni oni, a ni wihovi branioci, ju~e nisu pojavili u sudnici.

Pro{li put su|ewe je odlo`eno zbog bolesti Zorana Prebira~evi}a (56), Radeta \uri}a (56) i Slavka Mili}evi}a (68), koji su tako|e telegramom najvili da su spre~eni da se pojave pred sudskim ve}em. Zamenik vi{eg javnog tu`ioca Brani-

SINO] NESRE]A KOD TR@NOG CENTRA „RODI]” U BEOGRADU

^ume kolima usmrtio pe{aka?

Za{ti}eni svedok Qubi{a Buha ^ume sino} u 18.45 usmrtio je pe{aka automobilom kojim je upravqao na autoputu Beograd [id u blizini Tr`nog centra "Rodi}", javili su beogradski mediji.

Na mesto nesre}e odmah je iza{la beogradska policija koja je obavila uvi|aj. Uvi|aju prisu-

stvuje i za{ti}eni svedok Qubi{a Buha, koji je, kako se saznaje, dao policiji izjavu. @rtva je mu{karac star 56 godina.

Qubi{i Buhi je, prema saznawima B92, odre|eno policijsko zadr`avawe. ^ume je posledwi put bio u `i`i javnosti u junu kada je pripadnik obezbe|ewa kontoverznog biznismena Predraga Rankovi}a Peconija na Novom Beogradu pucao u automobil u kome se nalazio ^ume. Do pucwave je do{lo nakon {to sudara izme|u ^umetovog "mercedesa" i jednog od tri vozila u kojima su bili Peconi i petorica pripadnika wegovog li~nog obezbe|ewa.

Vi{e tu`ila{tvo prihvatilo je 20. oktobra predlog branilaca o priznawu krivice Bojana Smiqani}a, pripadnika Peconijevog obezbe|ewa da bude osu|en umesto za poku{aj ubistva za ugro`avawe sigurnosti na {est meseQubi{a Buha ^ume (arhivski snimak) ci zatvora.

E. D.

slav Tati}, koji zastupa optu`nicu, smatra da se na ovaj na~in proces odugovla~i i gubi ekonomi~nost u postupawu. Zato je zatra`io da se svoj trojici odredi pritvor. Me|utim, predsednik sudskog ve}a Ile{ Bako{ je odlo`io razmatrawe tu`io~evog zahteva.

U decembru bi trebalo da se nastavi izvo|ewe dokaza i saslu{awe optu`enih. Ali, i da sudsko ve}e odlu~i da li }e prihvatiti kao dokaz stenograme

prislu{kivanih razgovora optu`enih, za koje odbrana tvrdi da su pribavqeni nelegalnim sredstvima. @ivanov i ostali okrivqeni terete se za zloupotrebu slu`benog polo`aja i neosnovanu naplatu dividende u iznosu ve}em od 1,5 milijardu dinara. Optu`nica protiv wih podignuta je 28. avgusta 2008, a su|ewe je upravo u{lo u tre}u godinu. @. B.

U JAVNOM PREDUZE]U ZA PREVOZ PUTNIKA „VRBAS”

La`nim pe~atom do tehni~ke ispravnosti autobusa Na osnovu anonimne prijave od pre nekoliko dana, Saobra}ajna inspekcija iz Novog Sada je pokrenula istragu u Javnom preduze}u za prevoz putnika "Vrbas", gde su se pojavile potvrde o izvr{enom tehni~kom pregledu autobusa ove firme s

stomese~nim tehni~kim pregledima autobusa.

– Motiv ovog dela mi zaista nije jasan jer od toga niko nije mogao ostvariti materijalnu korist, a ne mo`e se govoriti ni o tome da je neko hteo da u{tedi za firmu jer je cena tog

utvr|eno da su tehni~ki ispravni.

Dodao je da se isti takav pe~at koristi za potvrde o tehni~kom pregledu teretnih i taksi vozila i da jedino tu mo`e le`ati motiv kori{}ewa la`nog pe~ata.

gledi nisu fakturisani – rekao je Papuga.

La`ni pe~at nije prona|en, ve} jedino otisci na falsifikovanoj dokumentaciji, a na grafolo{kom ispitivawu trenutno su sve potvrde o tehni~koj ispravnosti od aprila

POLICIJA TRA@I @ENU IZ PETROVARADINA

Osumwi~ena za otima~inu lan~i}a Novosadska policijska uprava }e podneti krivi~nu prijavu protiv Ivane Jerkovi} (1976) iz Petrovaradina koja je osumwi~ena da je u posledwih nekoliko meseci po~inila vi{e te{kih kra|a na posebno drzak i bezobziran na~in tako {to je kidala zlatne lan~i}e, uglavnom, starijim sugra|ankama.

Policija poziva o{te}ene gra|ane koji prepoznaju osobu s fotografije da se jave na telefon 021/ 451–125.

VO\A „OBRAZA” PORI^E U^E[]E U DEMONSTRACIJAMA 10. OKTOBRA

Iza re{etaka po komandnoj odgovornosti?

Predsednik Nacionalnog saveta Ota~astvenog udru`ewa "Obraz" Krsto Milovanovi}, protiv koga je Vi{i sud u Beogradu sredinom pro{log meseca pokrenuo istragu, sumwi~e}i ga za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na javnom skupu ili sportskoj priredbi, povodom nereda 10. oktobra u Beogradu na demonstracijama protiv odr`avawa gej-parade, u potpunosti je negirao optu`be kao i da je uop{te u~estvovao u demonstracijama.

Kako “Dnevnik” saznaje, Milovanovi} je u odbrani iznetoj u istrazi rekao da je 10. oktobra sa svojom suprugom i maloletnom decom sedeo u restoranu "Balkan" na Terazijama.

Wegov advokat Svetozar Vuja~i} ka`e da postoji veliki broj svedoka koji mogu potvrditi Milovanovi}eve navode i da to „uop{te nije sporno”.

– Ko s namerom da u~estvuje u demonstracijalma vodi sa sobom troje maloletne dece i suprugu?

Milovanovi}a su 13. oktobra policajci uhapsili u wegovim poslovnim prostorijama na Novom Beogradu. Tako|e, Milovanovi} je rekao da plakati koji su prona|eni u wegovoj {tampariji s natpi-

sima “Zabraweno paradirawe ” i “^ekamo vas”, ni~im nisu zabraweni – izjavio je Vuja~i}.

On je naveo da je “pitawe svih pitawa na koje treba da odgovore pravosudni organi: na koji na~in se Milovanovi} pona{ao nasilni~ki”.

– Brojni gosti restorana „Balkan“, recepcionar, portir, tri~etiri konobara, {ef sale, pa do direktora, mogu posvedo~iti da je Milovanovi} u nedequ, 10. oktobra, bio u tom ugostiteqskom objektu. Ako je Milovanovi}, sede}i s porodicomu restoranu, po~inio nasilni{tvo, za{to onda nije uhap{en tada, nego tek u sredu? Milovanovi}u je na teret stavqeno kao kolovo|i krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na sportskoj priredbi ili javnom skupu, za koje je zapre}ena kazna od pet do 15 godina zatvora.

On je, u stvari, uhap{en po takozvanoj ha{koj komandnoj odgovornosti, koja u na{em zakonodavstvu ne postoji, ali je kod nas u toku tribunalizacija beogradskog pravosu|a – navodi Vuja~i}.

Posle saslu{awa pred istra`nim sudijom, Milovanovi}u je odre|en pritvor do 30 dana.

J. J.

Na|eno sedam falsifikovanih potvrda

la`nim pe~atom Auto-moto saveza Srbije. Do sada je utvr|eno postojawe sedam falsifikovanih potvrda, a istraga je u toku.

Po re~ima direktora JP „Vrbas“ Vladimira Papuge, u ovom preduze}u je u toku i disciplinski postupak da bi se utvrdilo ko je i zbog ~ega koristio la`ni pe~at za potvrde o redovnim {e-

tehni~kog pregleda svega 2.400 dinara – rekao je Papuga. – Moram da naglasim da nema govora ni o tome da smo hteli da prika`emo tehni~ku ispravnost nekih neispravnih vozila jer je svih sedam autobusa, za koje su prona|ene falsifikovane potvrde, odmah poslato na vanredni tehni~ki pregled na kojem je

Vladimir Papuga

– Neko je jedino na taj na~in mogao ostvariti neku korist, ali za{to je koristio taj pe~at i za na{e autobuse stvarno mi nije jasno jer mi tehni~ke preglede pla}amo na osnovu faktura koje stignu iz AMS-a, a zbog ranijeg duga wima i periodi~nog pla}awa tih obaveza, nismo mogli primetiti da neki pre-

ove godine. Predmet grafolo{ke istrage je pe~at-datumar koji je kori{}en uporedo s la`nim pe~atom AMS-a za koji se sumwa da je u vlasni{tvu JP „Vrbas“, {to bi zna~ilo da je zloupotreba najverovatnije ra|ena u samoj zgradi JP „Vrbas“.

N. Perkovi}

PROCES U BEOGRADU ZA VANDALIZAM IZ MARTA 2004.

Navija~ „Rada” negirao paqewe yamije

Navija~ FK "Rad" Bojan Hrvatin negirao je ju~e na su|ewu u~e{}e u neredima tokom kojih je, sredinom marta 2004. godine, u centru Beograda zapaqena Bajrakli xamija, tvrde}i da je uhap{en samo zato {to je "Radov" navija~.

Hrvatin, ina~e, ~eka odluku Apelacionog suda u Beogradu o presudi kojom je osu|en na 30 godina zatvora zbog ubistva navija~a FK "Vo`dovac" Bojana Maji}a u vozu, 2006. godine.

Na su|ewu u Prvom osnovnom sudu u Beogradu Hrvatin je rekao da ne poznaje nikog od okrivqenih, i ispri~ao da je u vreme kada je zapaqena xamija bio na Ceraku, gde i `ivi, i da nije ni dolazio do grada. Po wegovim re~ima, uhap{en je {est meseci kasnije, a optu`nicu je primio tek 2008. godine.

– Da sam kriv, uhapsili bi me odmah – naveo je Hrvatin, i naglasio da je ovo su|ewe politi~ki instruisano.

On je porekao svoj iskaz iz istrage, od marta 2004, da je kobne ve~eri protestovao ispred Vlade Srbije, nakon ~ega se uputio do Gospodar Jevremove ulice, gde se nalazi xamija, tvrde}i da to nije ta~no i da je iskaz "prepisan".

Optu`eni Nemawa Stevanovi}, koji je kod istra`nog sudije govorio da poznaje Hrvatina, ju~e

je negirao to poznanstvo, i naveo da je kriti~ne ve~eri u blizinu xamije do{ao jer je na radiju ~uo {ta se de{ava u gradu.

– Do{ao sam ispred kordona policije i ga|ao ih kamenom, nakon ~ega sam pogo|en gumenim metkom u glavu, pao sam u nesvest i ni~ega se vi{e ne se}am – rekao je Stevanovi}, i dodao da je te ve~eri bio pod dejstvom opijata.

U nastavku su|ewa, koje je zakazano za 3. decembar, predvi|eno je da po~ne dokazni postupak, saslu{awem svedoka.

Svih 20 optu`enih negiralo je u~e{}e u neredima. Me|u wima je i Milo{ Radisavqevi} Kimi, vo|a navija~a "Partizana", koji je osu|en na godinu i ~etiri meseca zatvora zbog ugro`avawa sigurnosti novinarke B-92 Brankice Stankovi}.

U no}i izme|u 17. i 18. marta 2004. godine, posle nasiqa koje je izbilo nad Srbima na Kosovu i Metohiji, demonstranti u Beogradu su probili policijski kordon na uglu Ulice kraqa Petra i Gospodar Jevremove i, uz povike "Ubij [iptara!", provalili u dvori{te xamije, a potom je i zapalili. Demonstranti su polupali prozore i inventar, a zatim zapalili xamiju. Te no}i do temeqa je izgorela i biblioteka s vi{e od 7.000 kwiga velike vrednosti.

(Tanjug)

Rade Kne`evi} na ogradi Brankovog mosta

POLICIJA SPRE^ILA SAMOUBISTVO U BEOGRADU

U Savu zbog asfalta

Policija je ju~e spre~ila predsednika Udru`ewa gra|ana "Slo`no za Vr~in" Radeta Kne`evi}a da sko~i u Savu s Brankovog mosta u Beogradu. Kne`evi} je s Brankovog mosta odveden kolima Hitne pomo}i. On je od podneva pretio da }e da sko~i u Savu ukoliko gradona~lenik Dragan \ilas ne do|e da razgovara s wim.

Kne`evi} je jednom nogom pre{ao preko ograde i pretio

da }e sko~iti ukoliko mu se pribli`i neko od prisutnih policajaca ili bilo ko drugi, osim gradona~elnika \ilasa.

Kne`evi} je odlu~io da sko~i u Savu, kako je ranije najavio, u znak protesta zbog sudske odluke kojom se nala`e uklawawe 600 metara asfalta u Ulici Stevana Sremca u Vr~inu, a ~ije tro{kove mora da plati.

(Tanjug)

~etvrtak4.novembar2010.

c m y

14

TEMA

DNEVNIK

SRBIJU POGODIO ZEMQOTRES S EPICENTROM KOD KRAQEVA

Otvoren `iro ra~un Uprava za trezor Ministarstva finansija, na zahtev grada Kraqevo, otvorila je poseban ra~un za sanirawe posledica zemqotresa. Uplate se primaju na {alterima filijala Uprave bez provizije. [alteri poslovnih banaka i Po{te Srbije uplate }e primati od danas. Broj ra~una je 840-2390740-88, a naznaka: Grad Kraqevo – sredstva za elementarne nepogode – zemqotres 2010.

[aqu i PTT i Telekom JP PTT „Srbija“ uputilo je ju~e pet miliona dinara pomo}i op{tini Kraqevo, gde je sna`an zemqotes pri~inio zna~ajnu materijalnu {tetu.

I Telekom Srbija ju~e je najavio da }e toj op{tini uputiti tri miliona dinara op{tini Kraqevo, kako bi se sanirale posledice zemqotresa.

Voda nije za pi}e Stru~ni tim Zavoda za javno zdravqe Kraqeva i Republi~ka sanitarna inspekcija za Ra{ki okrug saop{tili su da voda iz kraqeva~kog vodovoda privremeno nije za pi}e nakon zemqotresa. Mo`e da se koristi u sanitarno-higijensku svrhe.

Bez kra|a U Kraqevu nije bilo kriminalnih radwi, kao {to su pqa~ke prodavnica i stanova, iako je taj grad no}as bio u vanrednoj situaciji pogo|en te{kim zemqotresom, izjavio je ju~e ministar policije Ivica Da~i}.

Susedi nude pomo} Direktor Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Mari} je rekao da su kolege iz nadle`nih slu`bi iz Slovenije, Makedonije i Crne Gore ponudile pomo}, ali da je Srbija imala dovoqno sopstvenih kapaciteta.

U ru{evinama stradao bra~ni par Dvoje je stradalo i vi{e desetina pomo} u Klini~kom centru, izDa~i}, koji je oko ~etiri sati na povre|eno u sna`nom zemqojavio je Da~i} nakon obilaska ju~e ujutro stigao u Kraqevo, retresu koji je ju~e rano ujutro pogoZdravstvenog centra. kao je da nema velikih o{te}ewa dio okolinu Kraqeva. Epicentar Bra~ni par Sta{i} je stradao u objekata i da najve}i deo ima elekzemqotresa ja~ine 5,4 stepeni Risvojoj spava}oj sobi na spratu kada tri~nu energiju. herove skale bio je u selu Vitanose na wih obru{io krov zajedno s „Najva`nije je da se gra|ani vac na deset kilometara od Kraqekrovnom plo~om. Prema pri~i smire, da nema panike i uzbu|ewa va, a osetio se i kom{ije Ivana i da sve gradske strukture funkcidrugim krajevima Stojnica koji je pooni{u“, rekao je ministar i ukaPremijer obe}ao Srbije - ^a~ku, ku{ao da im pomogzao da treba obezbediti rad komupomo} od {est Ni{u, Beogradu, ne sve se dogodilo u nalnih i zdravstvenih slu`bi. On miliona dinara, Novom Sadu... Posamo par sekundi. je istakao da su na terenu specijalgra|evinski sle prvog udara u On tvrdi da je strani timovi MUP-a Srbije za spa1.56 sati bilo je materijal, krevete, dalog ~oveka dr`ao {avawe ispod ru{evina, ali da nejo{ nekoliko maza ruku, i kada je ma potrebe za wihovom intervengarderobu... wih potresa. U poku{avao da ga poKraqevu je ju~e vu~e, obru{io se uvedeno vanredno stawe, specijadrugi deo krova koji je ga je poklolizovane ekipe MUP-a Srbije kao pio. i Vojska ra{~i{}avale su ulice Na~elnik Sektora za vanredne zatrpane {utom, staklom, gredasituacije MUP-a Srbije Predrag ma... Pomo} ugro`enom stanovniMari} izjavio je da je u Kraqevu {tvu najavile su republi~ka i pokrajinska vlada, a gradove pogo|ene zemqotresom ju~e su obi{li Tadi}: Dr`ava }e predsednik i premijer Srbije Bobrzo reagovati ris Tadi} i Mirko Cvetkovi}, ministri odbrane i policije Dragan Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e u Kraqevu da [utanovac i Ivica Da~i}... }e dr`ava brzo reagovati i dostaviti gra|evinski materijal iz Premijer Mirko Cvetkovi} izrobnih rezervi za sanaciju {tete na~iwene u zemqotresu. javio je da }e vlada najkasnije daPredsednik je odao priznawe pripadnicima specijalne jedininas uplatiti kratkoro~nu pomo} u ce MUP-a koji su stigli odmah po zemqotresu kako bi ra{~i{}aiznosu od pet miliona dinara Kravali ru{evine, kao i gra|anima koji su pokazali visoku svest i qevu i jo{ milion dinara za poodr`ali red i mir u gradu. Tadi} je tako|e istakao da su lideri trebe narodnih kuhiwa. Cvetkopartija ostavili po strani strana~ke razlike i pokazali solidarvi} je na sednici Kriznog {taba u nost sa stradalima. Tadi} se novinarima i okupqenim gra|anima Skup{tini op{tine Kraqevo obratio po obilasku naseqa Higijenski zavod, gde se sastao sa grapodvukao da je to samo kratkoro~dona~elnikom Kraqeva i predstavnicima Sektora za vanredne sina pomo} i dodao da }e Vlada prutuacije MUP-a, koji su ga upoznali sa situacijom. Sa predsedni`iti i pomo} kada bude utvr|ena kom je wegov partijski zamenik u DS-u Du{an Petrovi}. procena {tete.

Dodao je da u okviru kratkoro~ne pomo}i Vlada ima pripremqen po~elo ra{~i{}avawe ru{evina. cijom, jer nema zarobqenih pod rugra|evinski materijal, krevete, On je rekao da su dva-tri specija{evinama. stolice, garderobu i obe}ao da }e listi~ka tima tog sektora anga`oOkru`ni, op{tinski i gradski to biti isporu~eno u dogovoru sa vana za spasavawe iz ru{evina, da {tabovi civilne za{tite proglakriznim {tabom. Naveo je da odse postepeno uspostavqa snabdevasili su vanredno stawe na podru~re|en broj gra|ana Kraqeva nema we vodom, strujom i namirnicama ju grada Kraqeva i formirali gde da preno}i zbog o{te}ewa i da je uspostavqen javni red i mir stru~ne komisije koje }e obilazisvojih objekata i da se sada radi u gradu, ali da je „nemogu}e da se ti teren radi snimawa stawa nana tome da se jedan broj wih uputi `ivot tako brzo vrati u normalu“. kon zemqotresa. u hotele i odmarali{ta u okoliSpasila~ki timovi iz Kragujevca, Gradona~elnik Kraqeva Qubini tog grada Ni{a i Beograda, koji su stigli na {a Simovi} je rekao da stru~ne Poginuo je bra~ni par Natalija lice mesta, izvukli su iz ru{evikomisije ~ine pravnici i in`ewei Sini{a Sta{i} u kraqeva~kom na ku}e dva be`ivotna tela bra~ri, ali je on, ipak, pozvao gra|ane nasequ Grdica, a lak{e je povrenog para Sta{i} koji su stradali da svojim mesnim kancelarijama |eno oko 50 osoba, kojima je ukazau zemqotresu, izjavio je Mari}. {to pre prijave one objekte za ko-

je se procewuje da u wima nije mogu}e zano}iti kako bi im se blagovremeno obezbedio sme{taj. Simovi} je rekao da struje nema na teritoriji jedne ~etvrtine grada, a vodosnabdevawe je uglavnom normalno osim, u mawim delovima i u pojedinim zgradama.

Posle zemqotresa jedna gra|anka je primqena sa te`im povredama u bolnicu, ali nije `ivotno ugro`ena, naveo je ministar zdravqa Tomica Milosavqevi}. Dodao je da je vi{e desetina gra|ana zbrinuto u zdravstvenim ustanovama i vra}eno ku}i na ku}no le~ewe. Po wegovim re~ima, zna~ajno je o{te}ena zgrada kraqeva~kog Doma zdravqa, bolnice, a do{lo je do pucawa vodovodnih cevi i poplave dela porodili{ta, ali su bebe bezbedne i evakuisane. „U pojedinim delovima grada trenutno nema vode, telefonske veze su u prekidu i fiksne i mobilne telefonije, tako da se te{ko uspostavqa me|usobni kontakt unutar grada“, kazao je ju~e Milosavqevi}.

Na podru~ju kraqeva~ke op{ine ju~e nije radila nijedna osnovna ni sredwa {kola, zbog progla{enog vanrednog stawa, rekao je na~elnik [kolske uprave Kraqevo @arko Milosavqevi}. Po prvim procenama, ima puno o{te}enih {kolskih objekata.

Ministar odbrane Dragan [utanovac je u Kru{evcu i Kraqevu rekao da niko od pripadnika Vojske nije povre|en, ali da je materijalna {teta velika. „Na `alost, zemqotres koji je pogodio Kraqevo i okrug, osetio se ~ak do Beograda, napravio je veliku materijalnu {tetu i odneo dva `ivota, a ima i vi{e desetina povre|enih. [teta je napravqena i na objektima Vojske i na sre}u me|u pripadnicima vojske nema povre|enih“, rekao je [utanovac.

Pripadnici Vojske trenutno rade na ra{~i{}avawu u kasarni, rekao je on i poru~io da je Vojska spremna da pru`i svu neophodnu pomo}.

Telegram sau~e{}a Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} uputila je telegram sau~e{}a rukovodstvu Kraqeva, povodom zemqotresa koji je pogodio taj grad, a u kojem je tragi~no stradao bra~ni par Sta{i}. Ona je novinarima u Skup{tini Srbije rekla da je Vlada ve} reagovala, slawem pet miliona dinara pomo}i, a da }e na dana{woj sednici razmotriti sve finansijske okolnosti. Istakla je da je sada najva`nije da `ivot u Kraqevu bude normalizovan, da qudima {to pre bude obezbe|en krov nad glavom, regulisano snabdevawe strujom i vodom i da svima bude pru`ena odgovaraju}a zdravstvena pomo}.

Vojvodina poma`e robom Vlada Vojvodine i pokrajinska Direkcija za robne rezerve hitno }e uputiti potrebnu pomo} op{tinama u Srbiji koje su pogo|ene zemqotresom, objavqeno je na internet strani pokrajinske vlade. „Neophodno je u~initi sve kako bi se pomoglo funkcionisawu institucija i ustanova u Kraqevu i kako bi gra|anima te i drugih op{tina u kojima se osetio potres, bila olak{ana trenutna situacija“, izjavio je predsednik vojvo|anske vlade Bojan Pajti}.

Spremni stru~waci za struju „Elektrovojvodina“ je ponudila operativnu pomo} kako bi se {to pre normalizovalo snabdevawe elektri~nom energijom na podru~ju Kraqeva. Pomo} se sastoji u ponudi mobilnih ekipa majstora, visokostru~nih kadrova i prate}e mehanizacije, navodi se u saop{tewu EV.

Mladi} pao s prozora Preksino} oko dva ~asa 24-godi{wi mladi} u beogradskom nasequ Vo`dovcu pao je sa visokog prizemqa, izjavila je portparolka Hitne pomo}i dr Nada Macura.

Mladi} se `alio na bol u lumbalnom delu ki~me i imao je ogrebotine po nogama, bio je svestan i preba~en je u Urgentni centar.

KAKO SE MERI JA^INA PODRHTAVAWA TLA

Vojvodini se ne mo`e dogoditi Haiti Kada je re~ o snazi zemqotresa, postoje dve skale – Merkalijeva i Rihterova, pri ~emu se prva prakti~no vi{e i ne upotrebqava, jer je opisnog tipa i zasnovana je na efektima potresa na povr{ini Zemqe. Logaritamska skala koju su izradili ^arls Rihter i Beno Gutenberg sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju, mnogo je egzaktnija i zapravo predstavqa meru energije koja se oslobodi u hipocentru, srcu potresa ~iju projekciju na povr{inu Zemqe predstavqa epicentar. Ono {to je, me|utim, problem sa Rihterovom skalom je odre|ena zabuna koju mo`e da izazove kod obi~nog sveta: naime, februarski zemqotres u ^ileu bio je 8,8 stepeni po Rihteru, ali se wegov hipocentar nalazio na dubini od 35 kilometara pa efekti nisu bili toliko razaraju}i kao onog koji je u januaru ove godine pogodio Haiti – taj udar, koji je odneo vi{e od 270.000 `ivota, bio je magnitude 7 stepeni, ali na dubini od svega 13 kilometara.

Prema projekcijama seizmologa, na vojvo|anskim prostorima se mogu dogoditi zemqotresi do najvi{e 5 stepeni Rihtera, i to na podru~ju Fru{ke gore i u jugoisto~nom Banatu, s tim da je wihova verovatno}a na nivou „jednom u 500 godina”. Po teoriji, seizmi~ki je ne{to ugro`eniji i pojas koji se nalazi uz sam Dunav - naro~ito onaj u blizini reni bunara, jer je tu poroznost tla ve}a zbog iscrpqivawa podzemnih voda. Ali, ukupno uzev, Vojvodina ne spada u posebno trusna podru~ja. Posledwi ozbiqniji zemqotres zabele`en je sredinom 18. veka u reonu Ledinaca i doma{io je, ako je suditi po ostavqenim zapisima, negde do 8 stepeni Merkalija. To ipak treba uzeti s odre|enom dozom rezerve, jer je opisana o{te}ewa na objektima moglo ostaviti i slabije podrhtavawe tla.

Ina~e, objekte za stanovawe, kod kojih u slu~aju zemqotresa dolazi do o{te}ewa, stru~waci dele u tri grupe. U prvoj su zgrade od

neobra|enog kamena i seoske ku}e od ~erpi}a i naboja, drugu ~ine zdawa od opeke, velikih blokova i prirodnog tesanog kamena sa delimi~no drvenom konstrukcijom, dok su u tre}oj armirano-betonske gra|evine. Ovo gra|evinci isti~u jer bi, po wihovim tabelama, u slu~aju udara potresa jakog 5 stepeni po Rihteru, zgrade iz prve grupe pretrpele ozbiqna o{te}ewa, „ali ostale na nogama“. Me|utim, takve objekte bi ve} za stepen ja~i zemqotres uglavnom razorio.

Naravno, podrhtavawe tla mo`e izazvati i o{te}ewa na saobra}ajnicama i mostovima, aktivirawe klizi{ta, ili eventualno pucawe odbrambenih nasipa na rekama i plavqewe ni`ih terena.

Tako|e, ne treba zaboraviti ni da eventualnim razarawem i ru{ewem elektro i gasnih instalacija ili o{te}ewem rezervoara sa te~nim gorivom, postoji opasnost od izbijawa po`ara. Ali, zemqotresi koji se mogu o~ekivati na ovom podru~ju ipak u osnovi nisu tzv.

ru{ila~kog karaktera i od wih se najboqe {titi – dobrom gradwom.

Ina~e, geolozi ukazuju na to da se potresi mawe-vi{e sli~nim intenzitetom de{avaju ve} ~etiri milijarde godina, kada se ra~una da su formirane tektonske plo~e ~ije je kretawe i sudarawe naj~e{}i uzrok podrhtavawa tla.

Kao ilustraciju nau~nici navode podatke o razornim zemqotresima zabele`enim samo u posledwa dva milenijuma, a koji su odneli milione `ivota. Siriju je, recimo, 19. godine nove ere pogodio potres u kojem je stradalo vi{e od 100.000 qudi, a 500 godina kasnije dogodio se jo{ jedan zemqotres koji je ovoga puta odneo ~ak 250.000 `ivota; u Iranu su se za mawe od pola veka (izme|u 856. i 893) dogodila tri stravi~na potresa, a broj `rtava je prema{io pola miliona; zemqotres koji je 1556. godine pogodio oblast [ensi u Kini ubio je gotovo 830.000 stanovnika...

M. Staji}

DRU[TVO

DNEVNIK

BRUCO[IMA DEFICITARNIH NASTAVNI^KIH ZANIMAWA NA PMF-u PRVA NOV^ANA PODR[KA IZ BUYETA VOJVODINE

Vetar u jedra struci i nauci Ju~era{wim uru~ewem jednokratnih stipendija studentima prve godine matematike i fizike koji su na novosadskom Prirodno-matemati~kom fakultetu zapo~eli {kolovawe za najdeficitarnije nastavni~ke struke, Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i Univerzitet u Novom Sadu u~inili su prvi, izvanredan gest svog opredeqewa da se popravi stru~nost nastavnika, pove}a broj mladih na studijama za deficitarna zanimawa i, i na ovaj na~in, vi{e ula`e u visoko obrazovawe. Na sve~anosti uprili~enoj na FTN-u, resorni sekretar prof. dr Zoltan Jege{ uru~io je dekanu PMF-a prof. dr Nedi Mimici-Duki} re{ewe o dodeli 1.808.000 dinara ovom fakultetu za jednokratnu pomo} za 32 bruco{a fizike i matematike, koji se nalaze na spisku Fakulteta za ovu nov~anu podr{ku Pokrajine.

Foto: S. [u{wevi}

Istovremeno, Jege{ je uru~io re{ewa za jo{ 15 bruco{a ovih struka koji su se pojedina~no prijavili na Konkurs Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, a pripa{}e im po 56.500 dinara iz

pokrajinskog buxeta na ime jednokratne naknade za socijalnu za{titu. Iako smatra da je ova, prva, ukupna svota namewena studentima deficitarnih struka skromna, Jege{ je naglasio da }e se, svesna zna-

~aja ulagawa u visoko obrazovawe i nauku, Vlada Vojvodine "potruditi da ovu podr{ku odr`i kao standard".

Rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Veskovi} naglasio je da su pokrajinska Vlada i UNS zajedni~ki kreirali ovu pozitivnu promenu svesni neophodnosti pove}awa broja stru~waka u tehni~kim i prirodno-matemati~kim naukama, ne samo zato {to to od nas tra`i EU, ve} zato {to je to neophodno za razvoj na{e zemqe i pove}awe dru{tvenog dohotka. Jo{ jednom ~estitaju}i svojim najmla|im studentima {to su izabrali plemenito i divno zanimawe nastavnika, dekan MimicaDuki}, ukazala je da, posle vi{egodi{we "oseke", ponovo znatnije raste interesovawe mladih za ove studije.

V. ^.

~etvrtak4.novembar2010.

15

GDE JE BUYET ZA DRUGU GODINU MASTERA

Vrhunski akademci u raqama lo{eg sistema Na vama, studentima, je da dobro u~ite, redovno pola`ete ispite, a dr`ava }e se pobrinuti da najboqima plati {kolovawe... Ovakva i sli~na obe}awa i verbalna podr{ka na{oj mladoj pameti, nezaobilazni su mobilijar prigodni~arskih govora resornog i drugih ministara, a kad do|e vreme da dr`ava odre{i kesu, doga|a se neverovatna "amnezija". Takav je i ovogodi{wi "previd" Ministarstva prosvete da se na nekim dr`avnim fakultetima, gde je struktura studijskih programa 3+2 (akreditovana) u 2010/11. redovno {koluju studenti druge godi-

108.900 dinara na ime {kolarine, plus 28.600 dinara na ime tro{kova participacije za slu{awe nastave u Novom Sadu. To je gotovo 140.000 dinara za slu{awe pet predmeta (koji nose 30 ESP bodova) u ovoj, {kolskoj 2010/11, godini... Nadamo se da je dr`avi stalo do, zaista, najboqih studenata, i molimo vas da ova nepravilnost i nezavidna situacija u kojoj smo se na{li bude razmotrena i ispravqena".

U ime svojih kolega, tro~lana delagacija studenata ju~e je do{la u redakciju na{eg lista sa `eqom da upo-

NOVI PREPARAT U TERAPIJI ZAVISNOSTI OD OPIJATA

Le~ewe bez euforije Od januara na Klinici za psihijatriju po~e}e da se primewuje nov lek u terapiji zavisnika "buprenorfin", koji se od 1995. godine primewuje u brojnim zemqama Zapadne Evrope. U Francuskoj, na primer, 1996. godine taj lek je pokrio 50 odsto zavisnika koji se le~e od zloupotrebe opijata, broj smrtnih slu~ajeva je prepolo-

vqen, znatno je smawen i broj slu~ajeva kriminala, prostitucije i zara`enosti HIV-om. Tako se ve} u prvoj godini wegove primene pokazalo da lek ima perspektivu.

– Posle evropskih zemaqa i Amerike, gde je stigao 2000. godine, lek sti`e i kod nas – ka`e upravnik Klinike za psihijatriju Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Nikola Vu~kovi}. – To je preparat koji jeste narkotik, ali ne pravi zavisnost kao meta-

don, nema toksi~ne vrednosti u smislu da ve}e doze dovedu do toksikacije, vrlo malo se zloupotrebqava za narkomanske efekte jer ne izaziva euforiju, a u isto vreme blokira efekte heroina. Odli~an je za re{avawe apstinencijalne krize. Za odre|eni broj pacijenata on je idealan, tako da o~ekujemo da }e bar 50 odsto onih koji su sada na supstituciji metadonom pre}i na novi lek.

Kako ka`e na{ sagovornik, javio se problem na koji na~in }e se finansirati le~ewe "buprenorfinom". U ve}ini zemaqa Evrope on je u okviru zdravstvenih usluga besplatan, dok ga, na primer, u Makedoniji i Bosni pacijenti delom pla}aju. Stru~na komisija Ministarstva zdravqa insistira na tome da ovaj preparat bude besplatan za le~ewe zavisnika.

– Dobili smo odre|enu koli~inu leka da bismo videli wegove klini~ke efekte u detoksikaciji.

Lek je idealan u savremenom pristupu le~ewa opijatske zavisnika po tome {to na{ prvi korak nije

RASPRAVA O NACRTU ZAKONA O PRIVATNOM OBEZBE\EWU

Bodigardi pod kontrolom

Po nekim procenama, u Srbiji oko 50.000 qudi radi u oko 3.500 privatnih kompanija koje se bave obezbe|ivawem objekata, imovine i lica. Ta "armija" naoru`ana je s oko 45.000 komada vatrenog oru`ja. Uprkos ~iwenici da, posle Vojske i policije, privatno obezbe|ewe s tim arsenalom predstavqa tre}u oru`anu silu u Srbiji, ova velika industrija do sada nije bila ure|ena posebnim zakonima, nego se wena delatnost ure|uje nizom drugih propisa i pravilnika, {to sve stvara poprili~nu zbrku. Zbog toga Udru`ewe za privatno obezbe|ewe u Privrednoj komori Srbije godinama tra`i i predla`e dono{ewe posebnog zakona kojim bi se ova oblast uredila.

MUP Srbije nedavno je pripremio nacrt zakona o privatnom obezbe|ewu, o ~emu je upravo po~ela javna rasprava u PKS-u. Paralelno s wom, vodi se i javna rasprava o nacrtu zakona o detektivskoj delatnosti. Diskusija se vodi po regionima, a jedan takav skup odr`an je ju~e u Privrednoj komori Vojvodine, gde su se okupili predstavnici najve}ih kompanija u Pokrajini.

Ve} u prvim raspravama predstavnici kompanija koje se bave privatnim obezbe|ewem postavili su pitawe licencirawa, kako

kompanija, tako i zaposlenih. Jer, nacrtom je predvi|eno licencirawe, a to }e kompanijama doneti tro{kove. Zbog toga se predla`e da rok prilago|avawa novim re{ewima iz budu}eg zakona bude dovoqno duga~ak da bi sada{we firme uspele da se preregistruju i dobiju licence. Dilema je i u vezi s izdavawem licenci – jedan predlog je da to radi MUP, a drugi je da se osnuje posebna agencija koja bi se bavila time, ali i drugim poslovima bitnim za ovu industriju.

Ocena je da je MUP Srbije pripremio kvalitetan materijal za budu}i propis, ali da }e kreatori nacrta morati da uzmu u obzir wihove primedbe. Od budu}eg zakona, kako isti~e predsednik Odbora PKS-a za privatno obezbe|ewe Dragi{a Jovanovi}, o~ekuje se da uvede red na tr`i{tu privatnog obezbe|ewa i da se kona~no zna koliko firmi radi u toj oblasti i koliko je zaposlenih.

O tome da je oblast privatnog fizi~kog i tehni~kog obezbe|ivawa od izuzetnog zna~aja govori i ~iwenica da je u Strategiju o nacionalnoj bezbednosti ukqu~eno i privatno obezbe|ewe. Srbija je, ina~e, jedina zemqa u regionu u kojoj ne postoji zakon o privatnom obezbe|ewu.

M. Bozokin

uspostavqawe apstinencije, jer su zavisnici posle godina zloupotrebe opijata u vreme apstinencije izgubqeni, nemaju prijateqe, ni porodicu i takvo konfuzno stawe dovodi do neuspeha terapije i vra}awa drogama. Danas je stru~ni stav da se zavisnici s nekoliko godina narkomanskog sta-

`i period uzimali heroin, koji imaju psihi~ke napetosti, problema s alkoholom...

– Zdravstvene ustanove imaju evidencije ve} petnaestak godina i mo`e se pratiti ko se od le~enih ponovo le~i, kako se kre}u prema drugim institucijama i gde su. Podaci iz metadonskih centa-

Desetogodi{we iskustvo zemaqa koje primewuju „buprenorfin” je da 25 odsto pacijenata na tom leku samovoqno prelazi u trajnu apstinenciju i neuzimawe nikakvih droga `a prvo stabilizuju, a ovaj lek je u tome vrlo uspe{an. Uz wega nema neraspolo`ewa, agresivnosti i anksioznosti, daje psihi~ki mir, a u isto vreme od wega se ne dobija euforija i hemijsko zadovoqstvo. Kad se pacijenti stabilizuju, od wih se mo`e o~ekivati da se polako rehabilituju u socio-profesionalnom i porodi~nom smislu.

Desetogodi{we iskustvo zemaqa koje primewuju "buprenorfin" je da 25 posto pacijenata na tom leku samovoqno prelazi u trajnu apstinenciju i neuzimawe nikakvih droga. Metadon i daqe ostaje zna~ajan u terapiji zavisnika, pogotovo za one koji su du-

ra govore da se tre}ina le~enih dobro adaptira, tre}ina se vrati svakodnevnim obavezama, ali je vikendom sklona tome da i daqe pravi incidente, a tre}ina ne mo`e da se adaptira. U na{em metadonskom centru ispitivawa pokazuju da oko 75 odsto pacijenata smatra da im je kvalitet `ivota mnogo boqi, da se mnogo boqe snalaze i nemaju krize – ka`e dr Vu~kovi}.

Procewuje se da u Srbiji ima oko 60.000 zavisnika, a da se samo oko deset odsto wih le~i. Metadonskim programom u Vojvodini je obuhva}eno vi{e od 500 zavisnika.

J. Barbuzan

KO DISKRIMINI[E PREDUZETNICE NA PORODIQSKOM ODSUSTVU

Tra`e pare nazad Unija poslodavaca Srbije skre}e pa`wu na to da Ministarstvo finansija i Poreska uprava diskrimini{u preduzetnice na porodiqskom odusustvu. Naime, u proteklih nekoliko nedeqa 26 preduzetnica iz osam gradova javilo se s tvrdwama da su u protekle dve godine bile na porodiqskom bolovawu te da im lokalne poreske uprave tra`e da vrate novac koji im pripada prema Zakonu o radu koji garantuje refundaciju zarada u toku trajawa porodiqskog odusustva.

Posle prvih provera na terenu, stru~ne slu`be UPS-a utvrdile su da ovo nisu posebni slu~ajevi ve} da takva praksa postoji u ve}ini op{tina, a da Poreska uprava od ovih `ena potra`uje iznose u rasponu od 58.000 do 312.000 dinara.

Poslodavci isti~u da se na ovaj na~in `ene preduzetnice koje odlu~e da ra|aju decu diskrimini{u i da se kr{i ~lan 94 Zakona o radu koji decidirano propisuje da svaka `ena zaposlena na neodre|eno vreme sti~e zakonsko pravo na refundaciju zarade tokom trajawa porodiqskog odustva. Napomiwu da ovaj

~lan jednako va`i za sve `ene u radnom odnosu, bez obzira na to da li su one preduzetnice ili zaposlene kod nekog poslodavca.

Unija zahteva od ministarke finansija Diane Dragutinovi} da reaguje i spre~i ovu diskriminaciju, uz podse}awe na to da se ina~e u Srbiji svake godine rodi tre}inu mawe dece u odnosu na broj umrlih, pa umesto da dr`ava pomogne onim `enama koje su i preduzetnice i majke i na taj na~in stimuli{e ve}e ra|awe, ona ih sputava birokratskim smicalicama.

Ina~e, u Srbiji `ivi i radi vi{e od 53.500 preduzetnica, mnoge od wih su ili ve} majke ili }e to biti u narednim godinama i ako se ovakva praksa nastavi, sve mawi broj `ena }e se odlu~iti za ra|awe. Ukoliko Ministarstvo finansija ne bude odmah reagovalo i stalo na put ovoj o~iglednoj diskriminaciji preduzetnica-porodiqa, UPS }e se javno obratiti predsedniku Republike i premijeru Srbije i od wih tra`iti za{titu prava ovih `ena.

Q. Male{evi}

Pomo} za narodne kuhiwe Vlada Vojvodine je odlu~ila da nastavi program pomo}i narodnim kuhiwama u Vojvodini. Direkcija za robne rezerve Vojvodine je obavezana na to da bez naknade isporu~i prehrambene artikle i sredstva za odr`avawe higijene iz Robnih rezervi, kao i drugu robu pribavqenu po osnovu programa sufinansirawa pogona novih tehnologija. Roba }e biti dostavqena op{tinskim organizacijama Crvenog krsta za potrebe organizacije rada narodnih kuhiwa u zimskom periodu. Ukupna vrednost iznosi 25 miliona dinara.

Maja Firawi, Sr|an Pavlovi} i Goran Paki}

ne master studija po takozvanom bolowskom sistemu. Za najboqe me|u wima mora biti omogu}en buxetski status, ali se odobrene buxetske kvote za ovaj stepen studija odnose iskqu~ivo na prvu godinu diplomskih-master studija, dok se druga i ne pomiwe.

Posledice tog "previda" najbolnije ose}aju, izme|u ostalih, studenti druge, zavr{ne, godine master studija

Foto: A. Erski

znamo javnost s wihovim polo`ajem i nepravdom koja ih je zadesila jer su jedna od "kolateralnih {teta" neregulisanog finansirawa visokog obrazovawa, neuskla|enog s novim, reformisanim sistemom. Maja Firawi (prosek na prvoj godini mastera 9,75 i ostvarenih 60 ESP bodova u 2009/10), Sr|an Pavlovi} (9,5 i 60 ESPB) i Goran Paki} (9,38 i 62 ESPB).

Fakultet }e za odre|eni broj studenata platiti {kolarinu, ali ovde smo suo~eni s nonsensom da je „preterani broj” odli~nih studenata svojevrsni balast na Ekonomskom fakultetu u Subotici i wegovom odeqewu u Novom Sadu. Oni pla}aju {kolarinu i sve druge tro{kove, a odluka Fakulteta da oslobodi {kolarine po deset najboqih u Subotici i Novom Sadu (zbog identi~nog uspeha prilikom rangirawa, broj nagra|enih studenata je 12, odnosno 11) minimalno je ubla`ila jaka ose}awa nepravde i odba~enosti, zbog ~ega je ~ak 124 studenta potpisalo peticiju tra`e}i 100 buxetskih mesta na koja imaju pravo i jedinstveno rangirawe studenata druge godine mastera u Subotici i Novom Sadu, jer je, zbog odvojenog rangirawa, raspon ocena nagra|enih u Novom Sadu od 10 do 9,88, a u Subotici od 9,63 do 9,38. U predstavci koju su uputili pokrajinskom sekretaru za obrazovawe, ministru prosvete.., pi{u: "Kao najboqi studenti, koji iza sebe imaju ~etiri godine marqivog rada i visoke proseke, zaslu`ujemo da se ispo{tuju na{a prava. Vi{e od 150 nas je polo`ilo sve ispite u roku, imao 240 ESP bodova, a oko stotinu nas ima izuzetno visok prosek ocena – iznad 9,00... Svi smo ogor~eni jer se pri~a da dr`ava `eli da finansira master studije, a u praksi smo mi s izuzetno visokim prosekom ocena u situaciji da moramo da platimo

– U prvu godinu mastera na Ekonomskom fakultetu u 2009/10. upisano je, po konkursu, 400 studenata, procewujemo da nas je sad na drugoj godini negde oko 300, a vi{e od 150 nas je o~istilo sve ispite, a prosek vi{i od devet ima oko 100 studenata. Na Odeqewu u Novom Sadu ima nas 75 s prosekom ve}im od devet, a u Subotici oko 25, i smatramo da s takvim prosekom svi zaslu`ujemo buxetski status – ka`e Sr|an, i obja{wava da je Fakultet omogu}io da se {kolarina plati u devet rata od po 12.100 dinara, te da su svi akademci morali o tome da potpi{u "ugovor o na~inu pla}awa {kolarine za drugu godinu diplomskih-master studija" s Ekonomskim fakultetom.

Na ovom dr`avnom fakultetu veliki je broj odli~nih studenata i na osnovnim i na master studijama, a mnogi su ostali ispod takozvane buxetske crte. Fakultet }e za odre|eni broj platiti {kolarinu, ali ovde smo suo~eni s nonsensom da je "preterani broj" odli~nih studenata svojevrsni balast. Te{ke tranzicione boqke, haoti~nost u finasirawu, neprecizna regulativa i nedostatak dr`avne strategije u visokom obrazovawu prelamaju se preko le|a studenata i wihovih roditeqa.

V. ^eki}

SPORT

~etvrtak4.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U JAPANU

Japanke miqenice sre}e

E grupa (Tokio) 1. Rusija 2. Japan 3. Srbija 4. Koreja 5. Poqska 6. Turska 7. Peru 8. Kina

Srbija - Japan 1:3 (26:28, 27:29, 25:18, 25:27) TOKIO: Hala "Jojogi", gledalaca: 10.230, sudije: Ermihan (Turska), Verek (Francuska).

SRBIJA: Nikoli} 25, Brako~evi} 1, Malagurski 10, Krsmanovi} 15, Majstorovi}, Molnar 18, Antonijevi}, Vesovi}, Ogwenovi} 2, Veqkovi}, Ra{i} 8, ]ebi} (l).

JAPAN: Kurihara 2, Nakami~i 1, Take{ita 1, Inuone 14, Jamamoto 4, Sano (L), Jamagu~i 8, Araki, Kimura 27, Ebata 17, Sakoda, Ino.

3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 1 1 0 0

0 0 1 1 2 2 3 3

9:2 9:4 7:5 7:5 6:6 6:7 2:9 1:9

6 6 5 5 4 4 3 3

F grupa (Nagoja) 1. Brazil 2. SAD 3. Nema~ka 4. Kuba 5. Holandija 6. ^e{ka 7. Italija 8. Tajland

3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 1 1 1 1 0

0 0 1 2 2 2 2 3

9:2 9:2 6:3 4:6 5:6 5:8 5:8 1:9

6 6 5 4 4 4 4 3

Dva prvoplasirana iz grupa E i F unakrsno }e se sastati u polufinalu, tre}i sa ~etvrtim za plasman od 5. do 8. mesta, peti sa {estim za plasman od 9. do 12. mesta, a sedmi sa osmim za plasman o 13. do 16. mesta.

Prvo kolo (subota) Holandija – Kuba 11 (3) ^e{ka – SAD 13,15 (5,15) Brazil – Tajland 15,30 (7,30) Italija – Nema~ka 18 (10) Uz samo malo sre}e i koncentracije u zavr{nicama setova, mogle su odbojka{ice Srbije maksimalnim rezultatom da poraze doma}ina Svetskog prvenstva Japan, ali su izgubile 1:3 i umawile {anse za plasman u `eqeno polufinale. Terzi}eve izabranice nisu iskoristile ~ak sedam set lopti u periodima igre koje su izgubile, a vidna je bila nesigurnost u odlu~uju}im trenucima, kao i da je na{oj reprezentaciji falila jo{ jedan raspolo`ena pojedinka.

Sva tri seta koje su Japanke dobile, bile su u prednosti tokom ~itavog seta, a Srpkiwe su bile u situaciji da vijaju rezultat. Dobrim potezima Nikoli}eve smo se po pravilu vra}ali i vodili, ali je u odlu~uju}im trenucima prijem servisa bio nesiguran i to su Japanke umele da iskoriste. Na{a prva korektorka Jovana Brako~evi} nikako da prona|e igru i po pravilu je, u ranoj fazi susreta, do kraja me~a mewa Malagurska, koja je jo{ neiskusna u igrawu velikih utak-

^ETVRTFINALNE GRUPE

Grupa A Japan - Srbija Peru - Kostarika Al`ir - Poqska 1. Japan 5 2. Srbija 5 3. Poqska 5 4. Peru 5 5. Kostarika 5 6. Al`ir 5

5 4 3 2 1 0

0 1 2 3 4 5

15:4 13:5 12:6 8:10 4:12 0:15

3:1 3:1 0:3 10 9 8 7 6 5

15:2 11:6 11:8 11:8 3:12 0:15

0:3 0:3 0:3 10 8 8 8 6 5

15:2 12:3 7:11 7:10 6:9 3:15

0:3 3:0 1:3 10 9 7 7 7 5

15:3 13:5 12:11 7:9 6:13 3:15

1:3 3:2 0:3 10 9 8 7 6 5

Grupa B Portoriko - Holandija Kenija - ^e{ka Italija - Brazil 1. Brazil 5 5 0 2. Holandija 5 3 2 3. Italija 5 3 2 4. ^e{ka 5 3 2 5. Portoriko 5 1 4 6. Kenija 5 0 5

Krsmanovi} i Nikoli} pripremaju blok, napada Jamamoto

mica. Samo je na{a reprezentacija u tre}em setu demonstrirala silu, napala servisom Japanke i uzastopnim blokovima osvajala poene u serijama.

Kona~na statistika puno govori o susretu najkvalitetni-

Protiv Turske u subotu od 2.30 sati Seniorke Srbije odigra}e prvi me~ u E ~etvrtfinalnoj grupi na SP u Japanu protiv Turske, u subotu, 6. novembra od 2,30 ~asova po na{em vremenu, saop{tio je FIVB. Drugu utakmicu u E grupi, Srbija }e odigrati u nedequ, 7. novembra od 4,45 ~asova po na{em vremenu, protiv Kine.

Srbija }e u 3. kolu igrati protiv Rusije, u utorak, 9. novembra od 3,15 ~asova po na{em vremenu, a u 4. kolu protiv Koreje, u sredu, 10. novembra od 5,30 ~asova po na{em vremenu.

jih timova u A grupi Svetskog prvenstva. Srbije je osvojila poen vi{e (103:102), ali iz mnogo vi{e poku{aja jer je japanska igra u poqu bila gotovo savr{ena. Odva`nije su bile u odlu~uju}im momentima igra-

Foto: FIVB

~ice iz zemqe doma}ina prvenstva i to im se isplatilo jer su trijumfom nad na{om selekcijom u{le u naju`i krug favorita za polufinale, a Srpkiwama ostaje da uz dobre igre do kraja ~etvrtfinalne grupe E pobe|u-

ju i nadaju se kiksu Japana u me~evima s Rusijom, Korejom, Turskom i Kinom.

Prvenstvo u Japanu nastavi}e se u subotu me~evima ~etvrtfinalnih grupa.

M. R.

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Terzi} ponosan na igra~ice Selektor `enske odbojka{ke reprezentacije Srbije Zoran Terzi} izjavio je da je zadovoqon nastupom svojih izabranica na me~u protiv Japana u petom kolu grupe A na Svetskom prvenstvu u Tokiju.

- ^estitam Japanu na zaslu`enoj pobedi i mogu da ka`em da sam veoma zadovoqan i ponosan na svoj tim.

Odigrali smo jako dobar me~ i mogu samo da ~estitam devojkama na igri - rekao je Terzi} i dodao: - Te{ko je re}i {ta je stvorilo razliku u korist Japana.

Igrali smo dobar blok, ali smo setove gubili pre ulaska u produ`etke jer smo ostavqali mnogo lakih

lopti. Mo`da je to razlog, mada smo i malo lo{ije servirali na startu prvog seta {to smo ubrzo uspeli da popravimo.

Kapiten srpske selekcije Jelena Nikoli} izjavila je posle utakmice da je i na{ nacionalni tim mogao da pobedi doma}ina.

- Me~ je bio takav da smo i mi mogle da dobijemo 3:1 i to potpuno zaslu`eno. Lopta ili dve su odlu~ivale svaki set, i nije lepo kada izgubi{ na ovakav na~in.

Dozvoqavale smo mnogo lakih poena i Japanke su to znale da iskoriste - rekla je Nikoli}eva.

Grupa C Kazahstan - Hrvatska Nema~ka - Tajland Kuba - SAD 1. SAD 5 5 2. Nema~ka 5 4 3. Kuba 5 2 4. Tajland 5 2 5. Hrvatska 5 2 6. Kazahstan 5 0

0 1 3 3 3 5

Grupa D Kanada - D. Republika Koreja - Turska Kina - Rusija 1. Rusija 5 5 0 2. Koreja 5 4 1 3. Turska 5 3 2 4. Kina 5 2 3 5. D. Republika 5 1 4 6. Kanada 5 0 5

DANAS U NOVOM SADU CRVENO-BELI DERBI

Kvalitetna predstava bez tenzije Voqom `reba u prva tri kola odbojka{ima NIS Vojvodine zapala su ~ak dva derbija.

Jedan su Novosa|ani odigrali u Beogradu sa Partizanom i pobedili, dok }e u drugom (danas, 18 ~asova) biti doma}ini Crvenoj zvezdi. U taboru Vojvodine ne kriju dobro raspolo`ewe, koje }e im, kako veruju, i te kako pomo}i u predstoje}em duelu. [ef stru~nog {taba Nikola Salati} istai~e da wegova ekipa ne treba da be`i od uloge blagog favorita.

- To ne zna~i da na{a ekipa treba da iza|e na teren s prevelikom tenzijom i teretom. Jedino {to treba jeste da igra kolektivno, slobodno, anga`ovano i hrabro. Forma nam je u uzlaznoj putawi, samo tra`im jo{ vi{e motivacije. Siguran sam da nas o~ekuje te`ak me~, u kojem moramo ulo`iti maksimum. Pokazali smo da imamo vi{e podjednakih igra~a i o~ekujem da ko god se na|e na terenu da da sve od sebe. Zdravstveni bilten je za sada zadovoqavaju}i, Petrovi} je imao lak{u povredu prsta, ali sigurno }e biti spreman. Ovom prilikom pozivam i publiku da do|e, da u`iva u dobroj odbojci i da

Milija Mrdak u akciji

podr`i ove mlade igra~e – poru~io je Salati}.

Korektor Milija Mrdak istakao je da oba tima mera~e trofeje ove sezone i da imaju

Foto: F. Baki}

podjednake kvalitete za tako ne{to.

- Svako ima svoje ambicije i planove, a na nama je da damo sve od sebe, da se koncetri{e-

mo i da stignemo do novih va`nih bodova. Mnogo nam je va`no i da ne razo~aramo publiku - rekao je Mrdak.

M. R.

BRANISLAV IVANOVI] VERUJE U VISOKE DOMETE ^ELSIJA

Moramo da budemo oprezni Fudbaler ^elsija i srpski reprezentativac Branislav Ivanovi} izjavio je da londonski klub mo`e da osvoji Ligu {ampiona bez euforije i uz

Branislav Ivanovi}

maksimalnu koncentraciju u narednim me~evima.

- Liga {ampiona je veoma va`no takmi~ewe. Svi `elimo samo pobede, ali je te{ko odr`ati visok nivo na svakoj utakmici. U Ligi {ampiona igrate sa timovima iz svih krajeva Evrope i morate da budete spremni na sve. Ja volim da idem korak

po korak, jer ako sada budemo razmi{qali o finalu, nikada ne}emo sti}i do wega. Nema mesta za pri~u, sve se dokazuje na terenu - rekao je Ivanovi} i dodao: - Igramo defanzivno i u tome u~estvuje svih 11 igra~a. Vezni red i napada~i nama uvek poma`u kod prekida. To zna~i da nije u pitawu samo zadwa linija, imamo sjajnog golmana i dajemo sve od sebe da ne primimo gol bez obzira na rezultat. To daje dodatno samopouzdawe i ~ini utakmice lak{im. ^elsi je u prva tri kola grupe F Lige {ampiona osvojio devet bodova. Londonski klub dr`i prvo mesto i na tabeli Premijer lige sa 25 poena iz 10 utakmica.

- Na{ zadatak je da ostanemo maksimalno koncentrisani i idemo stazom koju smo odabrali. Sezona je duga. Fudbal u Engleskoj je ~vrst, mora{ da bude{ spreman na to, na svaki start, na svaku utakmicu. Nije lako, jer se igra svaka tri dana, ali je va`no ostati fokusiran jer samo tako tim mo`e da funkcioni{e - rekao je srpski fudbaler.

Ivanovi} (26) je ~lan ~elsija od 2008. godine, a pre toga je igrao za Lokomotivu, OFK Beograd, Srem i Remont.

Mekarti hvali Milija{a Menaxer Vulverhemptona Mik Mekarti izjavio je da je zadovoqan igrama srpskog reprezentativca Nenada Milija{a.

- Kada smo ga snimali dok ga jo{ nismo kupili, ovo je ono {to smo videli. To sam `eleo i to sam kupio, a to `elim svake nedeqe. Niko nema garantovano mesto i to {to neki igra~i do|u kao velika poja~awa, ne zna~i da }e igrati. Nenad je zaslu`io svoje mesto jer je poboq{ao fizi~ku spremu i kona~no je shvatio o ~emu se ovde radi - rekao je Mekarti i dodao: - Pri~ao sam sa wim i mislim da on nije shvatao koliko je te{ko privi}i se na tempo Premijer lige. Nemawa Vidi} mu je rekao da je mnogo te`e nego {to on misli, a to se videlo i pro{le sezone. Znao je da je to zbog toga {to nije bio dobar. Vratio se ovde i radio je kao nikada do sada, dobio je mesto u timu i igrao je dobro.

Milija{ (27) je u engleski klub stigao pro{le godine iz Crvene zvezde, a za Vulverhempton odigrao je 21 utakmicu u Premijer ligi i postigao tri gola.

- Kada do|e{ me|u „vukove“, ti si u jednoj od ekipa iz doweg

~etvrtak4.novembar2010.

Napoli u Liverpulu Utakmicama ~etvtog kruga nastavqju se danas bitke u Ligi Evrope. Derbi kola se igra na Enfild rodu gde fudbaleri Liverpula do~ekuju italijanski Napoli. Pre dve nedeqe pod Vezuvom dva tima su igrala nere{eno bez golova i razo~arala navija~e. Sada se o~ekuje boqi fudbal, Englezi su popravili formu, a i Napoli je ustalio formu i igra dobro.

- Bili smo u krizi - svestan je Milan Jovanovi}, na{ as

koji brani boje Liverpula. Ni sada ne {tima sve kako `elimo, ali igramo sve boqe.

Nadam se da }emo sti}i do pobede i plasmana u drugi krug.

Zanimqiv susret se igra u Splitu, gde Hajduk do~ekuje ruski Zenit. Posle ispadawa Spli}ana u Kupu smewen je trener Stanko Poklepovi}, a kao prelazno re{ewe postavqen je Goran Vu~evi} {ef omladinske {kole „bilih“.

Danas Grupa A Leh - Man~ester siti Juventus - Salcburg 1. Man. siti 2. Leh 3. Juventus 4. Salcburg

3 3 3 3

2 1 0 0

1 1 3 1

0 1 0 2

(19) (19) 6:2 6:6 5:5 1:5

7 4 3 1

Grupa G AEK - Anderleht Hajduk (S) - Zenit 1. Zenit 2. Anderleht 3. AEK 4. Hajduk (S)

3 3 3 3

3 1 1 1

0 0 0 0

Grupa B Bajer (L) - Aris (19) Rozenborg - Atletiko (M) (19)

Grupa H Odenze - Jang bojs Hetafe - [tutgart

1. Bajer (L) 2. Atletiko (M) 3. Aris 4. Rozenborg

1. [tutgart 2. Jang bojs 3. Hetafe 3. Odense

3 3 3 3

1 1 1 1

2 1 1 0

0 1 1 2

5:1 4:2 2:2 2:8

Grupa C Levski - Lil Gent - Sporting (L) 1. Sporting (L) 2. Lil 3. Levski 4. Gent

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 0 1

0 12:2 1 3:3 2 3:8 2 4:9

Grupa D Klub Bri` - Dinamo (Z) PAOK - Viqareal 1. Viqareal 2.Dinamo (Z) 3. PAOK 4. Klub Bri`

3 3 3 3

2 1 1 0

0 1 1 2

1 1 1 1

2 1 1 1

1 1 0 0

0 1 2 2

1. CSKA (M) 2. Sparta (P) 3. Palermo 4. Lozana

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 0 1

9 4 3 1

(19) (19) 3:3 2:1 2:2 2:3

Grupa E Bate Borisov - [erif Dinamo (K) - AZ Alkmar 3 3 3 3

5 4 4 3

(19) (19)

7:3 4:5 3:3 4:7

Grupa F CSKA (M) - Palermo Lozana - Sparta (P)

6 4 4 2

(19) (19) 7 4 3 3

(19) (19) 0 1 2 2

9:0 6:8 3:6 3:7

9 4 3 1

3 3 3 3

3 2 1 0

0 0 0 0

(21.05) (21.05) 0 2 2 2

9:3 4:4 5:8 2:5

9 3 3 3

(21.05) (21.05) 0 1 2 3

6:1 6:5 2:4 4:8

9 6 3 0

Grupa I Sampdorija - Metalist (21.05) PSV - Debrecen (21.05) 1. PSV 2. Metalist 3. Sampdorija 4. Debrecen

3 3 3 3

2 2 1 0

1 0 1 0

0 1 1 3

Grupa J PS@ - Borusija (D) Seviqa - Karpati 1. PS@ 2. Seviqa 3. Borusija (D) 4. Karpati

3 3 3 3

2 2 1 0

1 0 1 0

3 3 3 3

1 0 0 0

2 3 3 2

0 1 1 3

3 3 3 3

3 2 1 0

0 0 0 1

4:1 2:1 5:5 3:7

7 6 4 0

(21.05) (21.05) 0 0 0 1

Grupa L Porto - Be{ikta{ Rapid - CSKA (S) 1. Porto 2. Be{ikta{ 3. Rapid (B) 4. CSKA (S)

7 6 5 0

(21.05) (21.05)

Grupa K Liverpul - Napoli Steaua - Utreht 1. Liverpul 2. Napoli 3. Utreht 4. Steaua

5:2 7:3 3:3 1:8

4:1 3:3 1:1 5:8

5 3 3 2

(21.05) (21.05) 0 1 2 2

7:1 4:4 3:5 0:4

9 6 3 0

- U delikatnom trenutku sam seo na klupu Hajduka - veli Goran Vu~evi}. - Ovo je mo`da i najva`niji me~ ove gerneracije, ali se ne bojim. Mislim da imamo realne {anse da pobedimo Zenit.

Rusi su jo{ u ponedeqak stigli u Split, u`ivaju u Mediteranu i nadaju se sigurnom prolazu u {esnaestinu finala Lige Evrope.

NOVOSA\ANI UVELI^ALI PROSLAVU 105. RO\ENDANA

Revija golova u Bajmoku Radni~ki (B) - Vojvodina 2:9 (0:4) dela tabele Premijer lige i tada se sve svodi na privikavawe na potpuno razli~iti mentalitet. To je te{ko i to i ka`emo igra~ima kada dolaze. Kada do|e{ iz Crvene zvezde, Anderlehta ili Marseja, ti si naviknut da bude{ me|u najboqima u svojoj zemqi, naviknut si da dominira{, ali ovde je druga~ije, ovde si ~e{}e podre|eni i zato je nekim igra~ima te`e da se priviknu - zakqu~io je menaxer Vulverhemptona.

Francuski fudbalski prvoliga{ Pari Sen @ermen sporazumno je raskinuo ugovor sa srpskim internacionalcem Matejom Ke`manom, koji je u taj klub stigao 2008. godine.

- Klub zahvaquje Ke`manu na wegovom profesionalnom odnosu prema klubu i `eli mu uspe{an nastavak karijere - ka`e se na zvani~nom sajtu Pari Sen @ermena.

Tridesetjednogodi{wi napada~ je pro{le sezone 14 puta branio boje pariskog kluba, a dva puta se upisao u listu strelaca. Vrhunac igra~ke forme Ke`man je dostigao u redovima holandskog Ajndhovena u periodu od 2000. do 2004. godine, kada je nastupio na 122 utakmice i postigao 105 golova. Ke`man je u karijeri igrao i za beogradski Partizan, ^elsi, Atletiko iz Madrida i Fenerbah~e.

17

DANAS UTAKMICE ^ETVRTOG KOLA LIGE EVROPE

1. Bate 2. Dinamo (K) 3. [erif 4. AZ Alkmar

Razi{li se PS@ i Mateja Ke`man

Mateja Ke`man

SPORT

c m y

DNEVNIK

BAJMOK: Stadion SC, gledalaca 200, sudija: Pavlovi} (Subotica).

Strelci: Tumbas u 50. i Kekezovi} u 80. (iz penala) za Radni~ki, a Stevanovi} u 20. i 40, Bilbija u 30. i 35, Ili} u 53, Katai u 56, Mudrinski u 60. i 70. i Jao u 65. minutu za Vojvodinu.

RADNI^KI: Mikovi}, Ivkovi}, Kekezovi}, Vasi}, Ilovac, Do{en, Strapak, Marinkovi}, Tomi}, Popovi} i Tumbas.

Igrali su jo{: Cvjetkovi}, [koro, Bala`i}, Milenkovi}, \or|evi}, [trbac, Petrika, Jawi}, Lazi}, Babi} i Savi}.

VOJVODINA: Kesi}, Vuli}evi}, Smiqani}, Mojsov, Trajkovi}, A|u- Brana Ili} ru, Stevanovi}, Medojevi}, Mereba{vili, Abubakar i sevi}, Katai, Mudrinski, Ili} Bilbija. Igrali su jo{: Novai Kordi}.

Superliga{ Vojvodina je uvekovi}, Karan, Milovi}, Nestoli~ala proslavu 105 godina porovi}, Mito{evi}, Jao, Tumba-

Pohvale doma}inu Trener Vojvodine Zoran Milinkovi} je ovoga puta imao puno hvale za Radni~ki.

- Ovake uslove nemaju ni neki prvoliga{i, teren je izvanredan, sastav tima tako|e dobar. @elim im puno sre}e i da u narednoj godini da zaigraju u Srpskoj ligi Vojvodine, gde im je i mesto. To im `elim od srca, a o samoj utakmici mogu da ka`em da je to bio dobar trening pred gostovawe Borca iz ^a~ka.

Predsednik i trener Radni~kog, Dragoslav Savi}, je rekao: - Drago nam je {to je Vojvodina uveli~ala proslavu. Tokom bogate istorije bele`imo i rezultate za ponos. @elimo sezonu da zavr{imo na prvom mestu u Vojvo|anskoj ligi, a jedini ciq nam je plasman u Srpsku ligu - Vojvodina. Verujem da }emo to i ostvariti.

stojawa Fudbalskog kluba Radni~ki iz Bajmoka koji je osnovan 1905. godine. Po lepom vremenu navija~i su gledali su zanimqivu utakmicu. Gosti su do{li u vo|stvo u 20. minutu posle odli~ne akcije Stevanovi}a, koji se na{ao pred golmanom Mikovi}em i rutinski plasirao loptu u mre`u. U 23. minutu Bajmo~ani su organizovali brz kontranapad, ali kapiten Tomi} sa deset metara {utira pored gola. Nakon dva minuta Kekezovi} je izveo slobodan udarac, uputio o{tar {ut, a Kesi} je bio na mukama i loptu izbacio u korner. Novosa|ani su u 30. minutu ponovo organizovali brz napad, Bilbija se najboqe sna{ao za 2:0.

Za nepunih pet minuta gost posti`e jo{ dva gola preko Bilbije i Stevanovi}a u prvih pola sata igre.

U drugom delu trener Zoran Milinkovi} uvodi u igru novu postavu `eqnu dokazivawa. Doma}in je smawio preko Tumbasa u 50. minutu, ali Novosa|ani ubrzo pove}avaju rezultat i za 10 minuta igre posti`u pet golova, preko oporavqenog Ili}a, Kataija i Mudrinskog. U 80. minutu u prodoru je bio Kekezovi}, ru{i ga Karan, a sudija pokazuje na belu ta~ku. Realizator najstro`e kazne bio je Kekezovi}. Trener golmana Vojvodine Zoran Stojanovi} dao je {ansu Marku Kordi}u (15 godina) koji je branio pola sata i to uspe{no.

S. Stojiqkovi}

- Igramo u sjajnoj formi, uostalom, vodimo na tabeli obja{wava fudbaler Zenita Danko Lazovi}. - Siguran sam da ne mo`emo izgubiti u Splitu.

Od ostalih me~eva svakako vaqa izdvojiti okr{aj izme|u Juventusa i Salcburga, kao i duel izm|u Leha i Man~ester sitija.

G. K.

Platini u Podgorici Predsednik Evropske fudbalske unije (UEFA) Mi{el Platini doputova}e 13. novembra u Podgoricu u slu`benu posetu Fudbalskom savezu Crne Gore (FSCG). U sop{tewu FSCG navodi se da }e pored Platini u Crnu Goru sti}i direktor za nacionalne saveze i zamenik generalnog sekretara UEFA-e Teodor Teodoridis, kao i menaxer UEFA za stadione i bezbednost Tijeri Favre.

To }e biti druga poseta Platinija Crnoj Gori u tri godine.

Predsednik UEFA bio je gost FSCG i u martu 2007. godine kada je, pored ostalih aktivnosti, prisustvovao i prvoj utakmici fudbalske reprezentacije Crne Gore i pobedi nad Ma|arskom od 2:1.

Domenek tra`i dva miliona Biv{i selektor reprezentacije Francuske Rajmon Domenek zatra`io je obe{te}ewe od dva miliona evra od Fudbalskog saveza Francuske (FFF).^elnici FFF odlu~ili su pre nekoliko meseci da smene Domeneka posle neuspeha na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Francuska je na SP takmi~ewe zavr{ila u grupi sa samo jednim bodom a Domenek je do{ao u sukob s Nikolasom Anelkom. Ostali igra~i trikolora su potom stupili u {trajk i javno su podr`ali Anelku. Rukovodstvo FFF je uru~ilo otkaz Domeneku zbog “ozbiqne gre{ke”. Prema francuskim zakonima osoba koja je tako dobije otkaz zbog nema pravo na otpreminu.

18

SPORT

~etvrtak4.novembar2010.

[PANAC POMNO PRATI ZBIVAWA U LIVERPULU

Benites kritikovao Roja Hoysona [panski fudbalski stru~wak, trener evropskog i italijanskog {ampiona Intera iz Milana Rafael Benites kritikovao je svog naslednika na klupi engleskog Liverpula Roja Hoxsona, za koga je rekao da ne mo`e da razume odnose u klubu koji vodi. Hoxson je, pre nekoliko dana rekao da legendarni igra~ Liverpula Keni Dagli{ nije smeo da bude blizu terena za vreme Benitesove vladavine i da je to negativno uticalo na rezultate kluba.

- Mislim da gospodin Hoxson jednostavno ne razume mnoge stvari. Mo`da je isuvi{e kratko u kllubu pa jo{ nije uspeo da pove`e sve, ali rado }u mu objasniti situaciju. Uz pomo} Dagli{a vratili smo navija~ima izgubqeni ponos, borili smo se za wih, za klub, za igra~e, a Hoxson to ne razume - rekao je Benites, koji je sa Liverpulom 2005. godine osvojio titulu prvaka Evrope. [panski stru~wak je rekao da o~ekuje da }e Hoxson uskoro uspeti da se adaptira i da }e Liverpul prevazi}i krizu.

- Najboqe bi mu bilo da se koncentri{e na posao, da poku{a da izvu~e najboqe iz igra~a i sebe. Time }e pomo}i svima, i navija~ima, i igra~ima i ~itavom klubu - zakqu~io je Benites.

DNEVNIK

ODIGRANO PRVIH OSAM UTAKMICA ^ETVRTOG KOLA LIGE [AMPIONA

Bejl razbio Inter

Geret Bejl nije slu~ajno postigao tri gola pre dve nedeqe na San Siru. I u Londonu, u revan{ utakmici ~etvrtog kola Lige fudbalskih {ampiona, Totenhem - Inter pokazao je visoku klasu. Prosto je sam razbio koncepciju Rafe Beniteza i pevcima doneo pobedu. Dodu{e, nije se upisao u listu strelaca, ali brzim prodorima je uni{tio igru milaneza. A imao je i sjajne pomo}nike u Modri}u, Van der Vartu i Krau~u. Kod prvog gola u~estvovao je u akciji posle koje se Van der Vart Grupa A Verder - Tvente 0:2 ( ^adlu u 81. i De Jong u 84. minutu) Totenhem - Inter 3:1 (Van der Vart u 18, Krau~ u 61, Pavli{~enko u 89. - Eto u 80. minutu) 1. Totenhem 4 2 1 1 12:8 7 2. Inter 4 2 1 1 11:8 7 3. Tvente 4 1 2 1 6:7 5 4. Verder 4 0 2 2 3:9 2 Grupa B Benfika - Lion 4:3 (Kardec u 20, Koentrao u 32. i 67, Garsija u 42. - Gurkuf u 75, Gomi{ u 85, Lovren u 95. minutu) Hapoel (TA) - [alke 0:0 1. Lion 4 3 0 1 9:5 9 2. [alke 4 2 1 1 5:2 7 3. Benfika 4 2 0 2 6:7 6 4. Hapoel TA 4 0 1 3 2:8 1

Rafael Benites

[vajn{tajger odlazi?

Nema~ki fudbalski reprezentativac Bastijan [vajn{tajger obavestio je ~elnike Bajerna iz Minhena da ne planira da u januaru rezgovara sa wima o produ`ewu ugovora koji mu isti~e na leto 2012. godine. [vajn{tajger je istakao kako mu je najve}i ciq u karijeri da osvoji Ligu {ampiona i da prvo `eli da vidi koliko }e Bajernov tim biti sna`an i konkurentan u trci za titulu kontinentalnog prvaka, pa tek onda da razgovara o produ`ewu ugovora.

Nema~ki novinari podse}aju da su za [vajn{tajgera zainteresovani engleski klubovi ^elsi

i Man~ester Junajted i {panski Real Madrid i da se on odlu~io da „igra partiju pokera sa ~elnicima Bajerna“. Rukovodstvo Bajerna prihvatilo je wegovu odluku, najavilo da }e imati dovoqno strpqewa i naglasilo da je uvereno da }e [vajn{tajger ostati u klubu.

- Svi klubovi moraju da shvate da ne mogu lako uzimati na{e igra~e. Ne prodajemo najboqe fudbalere, pogotovu ne one koji su ponikli u klubu. [vajn{tajger je ba{ takav igra~ i ne}emo {tedeti novac da ga zadr`imo - kazao je predsednik Bajerna Uli Henes.

Grupa C Bursaspor - Man~ester j.

0:3 ( Fle~er u 48, Obertan u 73. i Bebe u 77. minutu) Valensija - Renyers 3:0 (Soldado u 33. i 71, Kosta u 93. minutu) 1. Man~ester j. 4 3 1 0 5:0 10 2. Valensija 4 2 1 1 8:2 7 3. Renyers 4 1 2 1 2:4 5 4. Bursaspor 4 0 0 4 0:9 0 Grupa D Rubin - Panatinaikos 0:0 Kopenhagen - Barselona 1:1 (Klaudemir u 32. - Mesi u 31. minutu) 1. Barselona 4 2 2 0 9:3 8 2. Kopenhagen 4 2 1 1 4:3 7 3. Rubin 4 0 3 1 1:2 3 4. Panatinaikos 4 0 2 2 1:7 2

Radost Krau~a, Bejla i Defoa

na{ao sam ispred golmana Kastelacija. A i kod tre}eg gola probio je na levoj strani i omogu}io Pavli~enku da se upi{e u listu strelaca. Bez nekolicine veznih igra~a, koji su izostali zbog povreda, Inter je dugo tra`io igru i tek je u fini{u uspeo da uspostavi ravnote`u. Posle jedne lepe akcije Eto je iskosa pogodio mre`u Kudi}inija, ali je to bilo sve.

Benfika je uspela da se revan{ira Olimpiku iz Liona za neugodan poraz pre dve nedeqe.

Portugalci su sve vreme dominirali, a golove su postigli posle naba~enih lopti. Jednostavno, Loris nije imao svoj dan. Prvi gol je primio glavom s petanestak metara, a kod tre}eg je zakasnio, pa je ]avi Garsija imao lak posao, a kod drugog gola i sre}a ga je napustila, jer je {ut blokirao Pjani}, ali na nesre}u lopta je, ipak, zavr{ila u mre`i. Kada je Fabio Kontrao postigao svoj drugi gol sve je bilo gotovo. Dodu{e, Francuzi su uspeli da smawe rezultat, ali nisu pomutili slavqe Benfike.

U hladnom Kazanu Rubin i Panatenaikos su igrali nere{eno. Rusi su sve vreme bili boqi, ali nisu uspeli da savladaju

gr~kog golmana Cavasa, a uz to Na}o, [panac u dresu Kazana nije uspeo da s dva metra pogodi praznu mre`u.

A u Kopenhagenu igralo se opu{teno posle remija u Kazanu. Bilo je jasno da }e i Kopenhagen i Barselona u osminu finala. Naravno, Barsa je dominirala, imala vi{e loptu u nogama i tri stative (Pedro u posledwem minutu), a na kraju bilo je nere{eno. Sve je zavr{eno za minut. Prvo je Mesi desnom nogo s desetak metara savladao doma}eg golamana, a onda je posle jedne slabije intervencije Valdesa (ina~e je branio dobro) Klaudemir plasirao loptu u mre`u. Interesantno da su se dva trenera Stil Solbeker i Pepe Gvardiola posle me~a zamalo potukli.

Tvente se uporno branio u Bremenu i na kraju iz kontre u fini{u me~a uspeo da postigne dva gola, koji im mnogo zna~e u daqem takmi~ewu. I Valensija je zabele`ila sigurnu pobedu. Soldado je bio u formi. Bila je to jedna sasvim druga Valensija, koja je sada vrlo blizu plasmana u osminu finala Lige {ampiona.

G. Kova~

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Doma}in osvojio bodove Crvenka - Vrawe 29:26 (13:9) CRVENKA: Dvorana Slobodan ^ile Mi{kovi}, gledalaca oko 500, sudije: Mo{orinski (Zrewanin) i Panxi} (Novi Sad). Sedmerci: Crvenka 4 (2), Vrawe 4 (4), iskqu~ewa: Crvenka 10, a Vrawe 8 minuta.

CRVENKA: Mjerima~ka (13 odbrana), Perovi}, @egarac 1, Radowi}, Bulatovi}, V. Ra~i} 3, Holpert 14 golova, Miri} 2, Zejak 2, N. Ra~i}, \urovi} 3, V. Stankovi}, Jovanovi}, S. Stankovi} 4.

VRAWE: Kuki} (4 odbrane), Stamenkovi} 2, Gaji} 1, Pavlovi} 5, Gavrilovi} 1, Cvetkovi} 1, Golubovi} 2, Vujovi}, Tomi}, Ka-

Jo`ef Holpert

li} 9, Vojinovi}, Tasi} 2, Arsi}, Jolovi} 3.

U prvih desetak minuta vi|ena je u uglavnom ravnopravna igra i simetri~an rezultat, a u jednom trenutku i prednost gostiju (3:4), da bi nakon (6:5) usledila serija Crven~ana od pet golova i u 22. minutu ubedqiva prednost (11:5), {to je, pokazalo se, i bilo presudno da doma}ini zabele`e o~ekivanu i zna~ajnu pobedu, koja je u dva maha bila na obiqnom isku{ewu.

U prva tri minuta nastavka Vrawanci su zaredom postigli tri gola i tako smawili prednost Crvenke na minimum (13: 12), {to je nagove{tavalo dosta

uzbu|ewa, strpwe i rezultatske neizvenosti. Ipak, doma}i rukometa{i uspevaju da odole i nakon nekoliko naizmeni~nih pogodaka uspevaju da steknu prednost od tri gola (18:15, 19:16 i 22:19). Uporni gosti se ne predaju, u igri doma}ina ose}aju mali zastoj i sa tri gola za redom u 50. minutu najpre posti`u izjedna~ewe, a u slede}em napadu golom Bo{ka Jolovi}a prelaze i u vo|stvo (23:24). Da iznena|ewe bude spre~eno najpre se postarao Du{an Miri} izjedna~uju}im golom, a zatim susret odlu~uje najboqi pojedinac ove utakmice Jo`ef Holpert nezaustavqivim prodorima i efektnim golovima (26:24) i tako ozbezbe|uje mirnu zavr{nicu u posledwa tri - ~etiri minuta.

T. Jovovi}

PRVA A MU[KA LIGA SRBIJE

Te`ak poraz Novosa|ana FMP – Vojvodina Srbijagas 89:49 (18:18, 15:15, 24:6, 32:10) @ELEZNIK: Dvorana FMP-a, gledalaca: 150, sudije: Obrkne`evi} (Beograd), Peuli} (Novi Sad) i [tosovi} (Beograd).

FMP: ^ovi} 9 (4-4, 3-1, 2-1, 4 as), Markovi} 6 (2-2, 2-2, -, 4 sk), Kuveqi} 3 (-, -, 1-1), Ili} 6 (-, 3-3, -), Lazi} 18 (3-3, 6-3, 43, 7 sk), Smiqani} 5 (-, 2-1, 5-1, 4 sk), Milovanovi} 16 (3-2, 8-7, -, 8 sk), Radivojevi} 5 (-, 6-1, 8-1, 13 as, 4 sk, 4 il), Zekovi} – (-, 1-0, -), Ponomarjev 2 (-, 1-1, -), Milutinovi} 19 (8-7, 9-6, 2-0, 6 sk, 4 as), @ivanovi}.

VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} 4 (-, 4-2, 1-0, 4 il), Hajdukovi} 4 (4-2, 3-1, 2-0), Miqani}, Toma{evi} 9 (7-5, 3-2, 2-0, 9 sk), Fekete 2 (4-2, -, 1-0), Jev|i} 10 (-, 3-2, 52), Kne`evi} 1 (8-1, 2-0, -), Rizni} 2 (-, 2-1, 10), Marjanovi} 7 (2-1, 6-3, -, 5 sk, 4 il), Radak 5 (4-3, 2-1, -), Popovi} – (-, 3-0, -), Kova~evi} 5 (1-0, 2-1, 4-1).

Ne verujemo da je ikada u svojoj istoriji ekipa Vojvodine Srbijagas pretrpela ubedqiviji poraz, nego {to se sino} dogodilo u @elezniku. Za ~itavih 40 poena lider na tabeli Prve A lige Srbije, ekipa FMP-a, bila je boqa od Novosa|ana, a posebno je zanimqivo da je ~itavu razliku doma}in napravio za samo 20 minuta igre, u drugom poluvremenu.

Na veliki odmor posle dve prve ~etvrtine oti{lo se rezultatom 33:33 i ~inilo se da }e gosti propisno namu~iti favorizovanog doma}ina. Me|utim, prisetili smo se re~i trenera Vojvodine Srbijagas Radenka Varagi}a od pre samo nekoliko dana, kada je rekao da wegova ekipa nema dovoqno snage za svih 40 minuta utakmice. Protiv Proleter Naftagasa uspeli su crveno-beli da prikriju nedovoqnu pripremqenost, ali u @elezniku su u drugom poluvremenu do`iveli pravu bruku. Izgubili su ovaj deo igre s 56:16, jasno pokazav{i da u ko{arci ne

prolaze nepripremqene ekipe, odnosno da jako dobri i spremni sastavi lako izlaze na kraj sa slabim i neuigranim timovima kakav je ovaj novosadski danas.

I pogled na statistiku svedo~i o poptunoj dominaciji doma}ina koji je ostvario 15 skokova vi{e (39:24), imao 18 asistencija prednosti (27:9) i izgubio mawe lopti (13:20). Uz to, Novosa|ani su {utirali o~ajno s linije slobodnih bacawa (30-14, 47%), dok je FMP bio skoro nepogre{iv (20-18, 90 %). I u {utu za dva poena doma}in je bio mnogo uspe{niji (61%:43%), a isto se odnosilo i na {ut za tri poena (32%:16%). Dakle, u svim segmentima FMP je bio mnogo uspe{niji, a ton wegovoj igri davali su raspolo`eni paker Vuk Radivojevi} (13 asistencija) i strelci Lazi}, Milovanovi} i Milutinovi}. Kod gostiju iz Novog Sada niko ne zaslu`uje ni re~ za ono {to su igra~i pokazali na terenu.

R. D.

Sjajni Deng U NBA utakmicama igranim u utorak ujutro pobedile su ekipe ^ikaga, Sakramenta i San Antonija. San Antonio Sparsi su slavili u Stejpls Centru, 97:88, Parker je postigao 19 poena, uz devet asistencija, za pobednike, Xeferson 18, Nil 16. U timu Klipersa najboqi je bio Gordon sa 23 ko{a, ~etiri skoka i 11 asistencija. Evans je postigao 23 poena za Kingse koji su na svom parketu bili boqi od Toronto Reptorsa, 111:108. Udrih je zavr{io sa 17 poena, Kaspi 14, a Da-

lembert je uz ~etiri poena i 14 skokova. U timu Toronta Barwani 28 poena, DeRozan 24, a Evans je uhvatio ~ak 19 lopti.

Bitku preciznih u ^ikagu dobio je sjajni Deng sa 40 poena (14-11, 5-3, 11-9), na drugoj strane Oldrix je stao na 33 (19-12, -, 9-9). Bulsi su savladali Blejzerse, 110:98, a u pobedni~kom timu Roj 17 poena, Xonson 10.

Kod gostiju Rouz 16, Gibson 12.

Rezultati: ^ikago - Portland 110:98, Sakramento - Toronto 111:108, LA Klipers - San Antonio 88:97.

MEMORIJAL „BORA KOSTI]”

Poveo Ivani{evi} U Vr{cu je ju~e po~eo memorijalni turnir Bore Kosti}a. Uz prigodan program turnir je otvorio predsednik Skup{tine op{tine Vr{ac gdin Stevica Nazar~i}. Turnir je 14. kategorije FIDE a u~estvuju i tri na{a olimpijca: Sedlak, Kova~evi} i Ivani{evi}. U prvom kolu postignuti su o~ekivani rezultati. Nevedni~i i Spasov odigrali su burnu partiju koja se na kraju zavr{ila remijem ponavqawem poteza. Ivani{e-

vi} je odli~no odigrao partiju protiv Bogosavqevi}a a kad je qubimac doma}e publike uzeo “otrovnog” pe{aka dvostruki dr`avni prvak je besprekorno vodio partiju do prve pobede. Sedlak i Kova~evi} su najdu`e ostali u sali za igru, a napori crnog da dobije partiju rasplinuli su se u samoj zavr{nici.

Rezultati 1. kola: Sedlak – Kova~evi} remi, Ivani{evi} – Bogosavqevi} 1:0, Nevedni~i Spasov remi.

B. Dankovi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

Slovenka bi za Srbiju Rukometa{ica Krima i dosada{wa reprezentativka Slovenije Barbara Varlec izjavila je da u budu}nosti `eli da igra za Srbiju. Varlecova koja igra na poziciji desnog beka potvrdila je da ne `eli vi{e da nastupa za Sloveniju.

- Moje srce }e uvek biti uz Sloveniju, to je moja zemqa ali ne}u nastupati na Evropskom prvenstvu jer ne vidim budu}nost u slovena~kom nacionalnom timu. @elim da nastupam za Srbiju - izjavila je slovenska rukometa{ica, koja }e pravo nastupa za reprezentaciju Srbije imati u septembru 2013.

Varlecova je pro{le sezone nastupala za Zaje~ar. Ona je ro|ena 4. januara 1988. godine, a karijeru je zapo~ela u Bre`icama.

~etvrtak4.novembar2010.

PARTIZAN MTS VE^ERAS DO^EKUJE MAKABI U 3. KOLU EVROLIGE

Partizan opet sniva, Blat oprezan Kako je samo bilo uzbudqivo u pro{losezonskoj seriji ~etvrtfinala Evrolige.

Za mesto na fajnal-foru vojevali su Partizan i Makabi i "Ponos Izraela" slovio je za velikog favorita, ali snovima naoru`ani crno-beli nisu mnogo

}e, bi}e od su{tinske va`nosti, pa u Partizanu to niko ne dovodi u sumwu. Jasno je svima koji se u ko{arku razumeju da je Makabi opet favorit, da, barem na papiru, ima ja~i tim, ali i da igra u Beogradu, pred neverovatnim navija~ima crno-belih.

Oni su ve} postali svojevrsni

sna`ni Australijanac Nejtan Xavai iz utakmice u utakmicu prikazuje sve boqe igre, a pravi izazov za wega bi}e ve~era{wi duel s isto tako stamenim Sofoklisom Skorcanidisom, centrom Makabija.

- Znam da je Skorcanidis izuzetno sna`an i odli~an ko{ar-

kusni strateg s klupe Makabija je rekao: - Mora}emo da budemo potpuno spremni za duel s Partizanom. Posebnu pa`wu posveti}emo odbrani, ali i tome da ne izgubimo puno lopti. Nivo ko{arke u Srbiji je sjajan, a Partizan ima neverovatnu tradici-

Hokeja{ Augsburgera preminuo je za vreme utakmice nema~ke juniorske lige, nakon {to se sudario sa igra~em doma}eg Kuafbeurena.

Nema~ki novinari prenose da Augsburger jo{ nije objavio ime preminulog 19 - godi{waka.

Nakon sudara sa protivni~kim igra~em mladi} je ustao, napravio nekoliko koraka i zatim se ponovo sru{io na pod.

Klupski lekari su jo{ na igrali{tu poku{ali da pru`e prvu pomo}, ali je nesretni hokeja{ preminuo do dolaska kola hitne pomo}i.

Kao bos po trwu

Razbijawe tabua

TURNIR U ^OKI

Lerinc pobednik Nejtan Yavai

brenovali prognoze. Se}amo se, Partizan je dobio seriju rezultatom 3:1, izborio mesto na fajnal-foru u Parizu, na odu{evqewe prepune "Beogradske Arene".

Vreme brzo prolazi, a `reb Evrolige ponovo je spojio Partizan i Makabi. Ovoga puta igraju u A grupi ovog takmi~ewa, ali su, posebno Beogra|ani, puno promenili i sastavima. U 3. kolu odmeri}e snage u veoma va`nom susretu, jer oba tima do sada imaju skor od 1:1. Za plasman u Top 16 fazu najja~eg evropskog klupskog takmi~ewa svaka pobeda, a posebno kod ku-

Brajant `eli na olimpijadu 2012.

Kobi Brajant

Ko{arka{ Los An|eles Lejkersa Kobi Brajant poru~io je selektoru ameri~ke selekcije Majku Kri`evskom da mo`e da ra~una na wega za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine.

- Bi}u na raspolagawu ako `eli da me pozove. Svako planetarno takmi~ewe je izazov za

Avtandil Kurtsidze

Gruzijac Avtandil Kurtsidze profeionalni je bokser, momak koji je pro{ao kroz nadaleko ~uvenu rusku {kolu "plemenite ve{tine". Posle amaterske, potra`io je sre}u u profesionalnoj areni, sawaju}i snove o reflektorima najve}ih ringova i borbama za titule.

Nedavno je boksovao s tamnoputim Francuzom Hasanom Ndamom i proveo se kao bos po trwu.

Nije problem {to je borbu izgubio, koliko je nevoqa {to je u tom me~u dobio prave batine. O razornosti udaraca francuskog boksera govori i fotografija pred vama, na kojoj lice Gruzijca ka`e sve. Boks nije za slabi}e i meku{ce, a o wegovoj `estini svedo~i i potpuno iskrivqeno lice Kurtsidzea posle jednog sna`nog udarca rivala.

A. P.

Preminuo na me~u

Na 10. memorijalnom {ahovskom turniru "Dragan Ilija{ev", koji je u spomen na svog najuspe{nijeg {ahistu organizovao [K Proleter iz ^oke, u~estvovalo je 45 takmi~ara. Pobednik je majstorski kandidat [andor Lerinc iz Kawi`e, ~iji je u~iteq {aha bio Dragan Ilija{ev.

Lerinc je na ovom turniru bio najuspe{niji, iz sedam kola osvojio je 6,5 poena, koliko i drugoplasirani majstorski kandidat Atila Na| iz Torwo{a, dok je tre}e mesto pripalo majstorskom kandidatu Aronu Ago{tonu iz Sente sa 5 poena. Najuspe{nijim {ahistima dodeqeni su pehari, medaqe i nov~ane nagrade.

M. Mr.

19

sve sportiste. Velika je ~ast biti deo nacionalnog tima - istakao je Brajant i dodao da `eli da sa nacionalnim timom osvoji jo{ jednu zlatnu medaqu na OI. On je sa reprezentacijom SAD osvojio zlato na OI 2008. u Pekingu, ali nije bio u sastavu ameri~ke selekcije na ovogodi{wem Svetskom prvenstvu u Turskoj.

fenomen i prosto teraju svoj da nadma{i realne mogu}nosti i snove pretvori i realnost. To je donelo Partizanu pobedu nad Himkijem, a ho}e li opet i Makabi biti "`rtva" fenomenalnih navija~a u Pioniru, ostaje nam da vidimo ve~eras.

Na{ {ampion je tek nedavno kompletirao ekipu i evidentno je da se Amerikanci Lafajet i Gist jo{ nisu uklopili u sistem igre koji forsira trener Vlada Jovanovi}. Wima je potrebno vreme da prepoznaju taj stil, a vremena, na`alost, nema i moraju da se potrude da u hodu postanu uzdanice prvaka Srbije. Zato

ka{ - rekao je Xavai. - Bi}e sjajno iskustvo da igram protiv wega, jer on ima veliko evroliga{ko iskustvo, a ja }u mo}i da vidim gde se nalazim u odnosu na wega. Poku{a}u da svakim potezom doprinosim igri moje ekipe i verujem da mo`emo da pobedimo Makabi. Naravno, bi}e nam potrebna mudrost i veliko srce, ali i podr{ka navija~a za koje sam se uverio da su neverovatni.

Trener Makabija David Blat, dobro je upoznat s me~evima koje su Partizan i Makabi igrali u pro{loj sezoni. Tada je "Ponos Izraela" vodio Pini Ger{on, a pred ve~era{wi duel is-

Majami ubedqiv protiv Minesote Ko{arka{i Majamija pobedili su na svom terenu ekipu Minesote rezultatom 129:97 u no}a{wem me~u NBA lige. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Dvejn Vejd sa 26 poena, dok je Lebron Xejms dodao 20. Kod gostiju istakao se Kevin Lov sa 20 poena.

Darko Mili~i} je na terenu proveo 16 minuta, a za to vreme nije uspeo da se upi{e u listu strelaca, ali je imao ~etiri uhva}ene lopte i dve asistencije.

Nikola Pekovi} je postigao 12 poena i imao osam Lebron Yejms skokova za 27 minuta na terenu. bio Rudi Gej sa 30 poena. U Los An|eles Lejkersi su na ostalim no}a{wim me~evima svom terenu pobedili Memfis NBA lige, postignuti su slede124:105. U pobedni~koj ekipi }i rezultati: Atlanta - Klinajboqi je bio Kobi Brajant sa vlend 100:88, Filadelfija - Va23 poena, dok je Pau Gasol uba{ington pp 115:116, Boston cio 21 i imao 13 skokova. U reDetroit 109:86 i Portland dovima Memfisa najboqi je Milvoki 90:76.

ju. Mora}emo da budemo mnogo boqi ako `elimo trijumf, po{to je prednost rivala u ~iwenici da igra u svojoj sali i pred sjajnim navija~ima koji me dosta podse}aju na simpatizere Makabija. Partizanovi navija~i imaju veliki uticaj na igru Partizana, a ponekad i na sudije. Iako imaju novi tim, igra~i Partizana su veoma jaki, a posebno zanimqivu bitku o~ekujem pod ko{evima gde }e se boriti Xavai i Skorcanidis.

Duel u dvorani Pionir po~iwe u 20.45 ~asova, uz TV prenos na RTS-u.

A. Predojevi}

Ukoliko niste do sada, 12 ameri~kih reprezentativki razbija "tabu" o mi{i}avim vaterpolistkiwama, zbog ~ega taj sport nije preterano popularan me|u devojkama. IEs-Pi-En nagovorio devojke da poziraju gole. Slike odmah postale prava senzacija.

- Ja sam volontirala poziraju}i za ovaj magazin u znak protesta zbog stereotipa koje qudi imaju o `enskom vaterpolu. ^esto sam ~ula da se mlade devojke ne `ele baviti ovim sportom, jer misle da su devojke preterano mi{i}ave - izjavila je jedna od ameri~kih reprezentativki Lorin Vegner.

- Pristala sam apsolutno bez oklevawa. Nisam nosila bikini sve do 21 godine, ali biti ~lan nacionalnog tima gurnuo me da vidim {to sam sve sposobna - rekla je Heather Petri. - Nikad pre nisam pozirala gola. Zanimalo me kako }e to izgledati, ali ~im je po~elo snimawe sve je krenulo svojim tokom. Bilo je vrlo uzbudqivo.

20

~etvrtak4.novembar2010.

ODLUKA VLADE AP VOJVODINE

Odbor za dodelu priznawa Pokrajinska vlada imenovala je Odbor za dodelu priznawa u oblasti sporta, koja se dodequju u decembru svake godine. Pored pokrajinskog sekretara za sport i omladinu Modesta Duli}a, ~lanovi Odbora su Slobodan Bo{kan, biv{i odbojka{ki reprezentativac, dr Jelena Obradovi}, profesor na Fakultetu fizi~ke kulture u Novom Sadu, Du{an Milojkovi}, predsednik Teniskog saveza Vojvodine i Milan Grbi}, sportski novinar.

SVETSKO PRVENSTVO NA NOVOM ZELANDU

Na{e posade u borbi za finale Prethodna dva takmi~arska dana u okviru Svetskog prvenstva u veslawu na jezeru Karapiro na Novom Zelandu predstavqala su posledwu {ansu za posade, koje se nisu plasirale direktno u polufinala, da se izbore za nastavak takmi~ewa. Vremenske prilike su varirale od

kojoj }e se Nikola Stoji} i Marko Marjanovi} boriti za ulazak u finale, na programu je u 12.03 ~asova, po lokalnom vremenu. Na{u posadu o~ekuje izuzetno jaka konkurencija, pre svega veoma brzih posada Gr~ke, Francuske i Nema~ke. Za ulazak u finale u ovoj polufinalnoj grupi bori}e se jo{ i posade Slovenije i

SPORT

DNEVNIK

JELENA JANKOVI] KA@E DA ^ESTO NE MISLI NA ZDRAVQE

Ponekad preterujem Srpska teniserka priznaje da ponekad igra i kada weno telo nije potpuno zdravo i spremno za napore. Jelena Jankovi} i ~etvrtu sezonu za redom zavr{i}e u Top 10 teniserki sveta, uz odnos pobeda i poraza 38-20. Odigrala je 21 turnir, osvojila titulu u Indijan Velsu i od nagrada ukupno inkasirala 1.836.991 dolar.Pehar koji je podigla u martu joj je najsvetliji trenutak sezone koja je iza we, dok za najru`niji momenat smatra povre|ivawe u Portoro`u.

Od kada je sredinom jula izvrnula ~lanak nikako nije uspela da bude potpuno fit. Ka`e da je upravo lo{e zdravqe razlog zbog koga je sezonu zavr{ila sa tri ubedqiva poraza na Masters {ampionatu.

- Igram i povre|ena i bolesna, mo`da preterujem. Nekada treba na}i meru i re}i “e sad je dosta”, ali dobro da se sve zavr{ilo. Imam nekoliko nedeqa da se oporavim i onda krenem sa napornim pripremama - istakla je osma teniserka sveta.

Jelena se po`alila da je vrlo umorna i da joj nedostaju neke sasvim obi~ne stvari.

- Od glamura vi{e volim da `ivim normalan `ivot, da radim sve {to devojke mojih godina rade. @elim da makar neko vreme spavam u svom krevetu, to je ono {to mi je najpotrebnije, jer ~esto sam odvojena od svoje

Jelena Jankovi}

porodice i momka. Nije lako, ali to je cena mog posla. Ranije mi je bilo mnogo lak{e da putu-

jem, treniram, mewam vremenske zone, to mi sada te`e pada i treba mi vi{e vremena da se opora-

FINALE DEJVIS KUPA Nikola Stoji} i Marko Marjanovi}

blagog bo~nog vetra pre podne do izuzetno jakog kontravetra u popodnevnim ~asovima. Obe posade na{e vesla~ke reprezentacije su se plasirale direktno u polufinala, tako da su ju~era{wi dan iskoristile za trening, a borbe za ulazak u finala ih, ukoliko vremenske prilike to dozvole, o~ekuju danas.

Polufinalna trka u disciplini dvojac bez kormilara, u

[panije, a tri prvoplasirane ekipe na}i }e u subotwem finalu.

Iva Obradovi} }e svoju polufinalnu trku veslati u 12.23 ~asova. Najozbiqnija konkurentkiwa na{oj skifistkiwi jeste vesla~ica Kine, dok }e se za plasman me|u prve tri ekipe, koji vodi u finale Svetskog prvenstva, boriti jo{ reprezentativke Nema~ke, [vedske, Rusije i [panije.

J. G.

IN MEMORIAM

Qubomir Jovi} (1942–2010) U subotu 30. oktobra iznenada je preminuo Qubomir Jovi}, internacionalni {ahovski majstor i jedan od najboqih novosadskih {ahista druge polovine pro{log veka.

Ro|en je u Zenici, 22. jula 1942. godine. Ubrzo posle rata porodica mu se preselila u Novi Sad, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu, a potom je diplomirao jezike na filozofskom fakultetu. Ceo profesionalni radni vek obavio je u preduze}u "Dunav-TiaDunav" i slu`bi protokola Skup{tine grada, gde je i penzionisan. [ahom je po~eo da se bavi u ranoj mladosti i odmah je iskazao svoj veliki talenat. Lako je osvajao {ahovske kategorije i ubrzo je postao jedan od najboqih omladinaca u Vojvodini. Sa 15 godina prvi put je igrao na seniorskom prvenstvu Novog Sada, na kome je tri godine kasnije osvojio, tada presti`nu, titulu majstorskog kandidata. Vrhunac {ahovske forme dostigao je 1962. godine. Osvojio je prvo mesto na seniorskom prvenstvu Vojvodine, a zatim se uspe{no borio sa na{im najpoznatijim igra~ima na XVII prvenstvu Jugoslavije, gde pobe|uje i ~uvenog Boru Ivkova.

Zbog zavr{etka studija, zaposlewa i osnivawa porodice tada nastaje period stagnacije u wegovoj {ahovskoj karijeri.

Desetak godina re|e ga vi|amo za {ahovskom tablom, a nastavak {ahovske aktivnosti sledi 1972. godine na Prvom oktobarskom velemajstorskom turniru, na kome osvaja titulu jugoslovenskog {ahovskog majstora. Tokom sedamdesetih slede uspe{ni nastupi na mno-

gim zna~ajnim turnirima, a naro~ito je veliki doprinos dao igraju}i za svoj mati~ni klub N[K u takmi~ewu Prve savezne lige.

Titula FIDE majstora priznata mu je 1979, a internacionalnog majstora 1988. godine.

Bio je dva puta prvak Vojvodine i tri puta prvak Novog Sada. Pored mati~nog kluba, za koji je odigrao blizu 300 partija i zbog ~ega je progla{en za Zaslu`nog ~lana kluba, nastupao je i za novosadske klubove "Partizan", "Vojvodinu" i "Detelinaru". Na`alost, zbog zdravstvenih problema, krajem pro{log veka sve re|e je nastupao, a posledwih nekoliko godina potpuno se povukao iz {ahovske arene.

Sumiraju}i postignute rezultate mo`e se re}i da nije u potpunosti iskoristio svoj rasko{ni {ahovski talenat.

Bio je izvanredan takti~ar i uporan {ahovski borac, no mawe vremena je posveito teoriji otvarawa i {ahovskoj strategiji.

Iskazao se i kao {ahovski radnik. Prvo u N[K-u gde je bio dugogodi{wi sekretar, naro~ito zaslu`an za organizaciju ~uvenih oktobarskih velemajstorskih trunira, a potom i u organima [ahovskog saveza Vojvodine. Wegove organizacione sposobnosti su naro~ito iskori{}ene, anga`manom na mesto direktora, u organizacionom odboru [ahovske olimpijade u Novom Sadu 1990. godine. [ahovski prijateqi pamti}e ga kao dru`equbivog i veselog ~oveka, velikog borca punog `ivotne energije, uvek spremnog da pomogne dugovima u nevoqi.

Francuzi bez Conge u Beogradu Reprezentacija Srbije postala je favorit za osvajawe Dejvis kupa, po{to je @o Vilfred Conga zbog povrede odustao od nastupa u finalu. Povreda kolena koju je do`iveo pro{le nedeqe na turniru u Monpeqeu spre~i}e 13. tenisera sveta da zaigra u finalu Dejvis kupa. @o Vilfred Conga je na konferenciji za novinare saop{tio da je primoran da zavr{i sezonu.

- U Monpeqeu sam ~uo da je ne{to puklo - rekao je popularni "Muhamed Ali".

U me~u koji je na programu od 3. do 5. decembra u Beogradskoj areni, za Francusku }e u singlu igrati Gael Monfis (14. na svetu), dok }e "druga tabla" verovatno biti Ri{ar Gaske (27). Mikael Lodra je siguran u~esnik dubl partije, a ostaje da se vidi da li }e ~etvrti igra~ biti @ilijen Beneto, koji je tako|e imao problema sa povredama. Conga se po`alio na bol posle poraza od Monfisa u polufinalu Monpeqea, rekav{i da }e morati da pauzira neko vreme.

- Nemam {anse da u Beogradu pobedim \okovi}a ili Troickog, ako pre toga ne budem trenirao tri nedeqe.

Kako stoje stvari, na{im teniserima }e najve}i protivnik u borbi za "salataru" biti psiholo{ki pritisak.

Bagdatis zavr{io Najboqi kiparski teniser Markos Bagdatis saop{tio je da je zbog povrede zavr{io sezonu. Bagdatis je ove nedeqe trebalo da u~estvuje na turniru u Bazelu.

Kipranin je naveo da je zbog povrede morao da otka`e u~e{}e u {vajcarskoj, kao i nastup na ATP turniru u Parizu.

- @ao mi je {to to moram da priznam, ali za mene je sezona zavr{ena", kratko je izjavio Bagdatis.

On je odli~no po~eo godinu, po{to je osvojio turnir u Sidneju, a ne{to kasnije je igrao i u polufinalu Minhena. Kipranin je u pravu formu u{ao u drugom delu sezone kada je igrao ~etvrtfinale Los An|elesa, finale Va{ingtona, polufinale Sinsinatija, ~etvrtfinale Wu Hejvena i finale Moskve.

Bagdatis (25) je najboqi plasman u karijeri imao pre ~etiri godine kada je bio ~etvrti teniser sveta.

On se trenutno nalazi na 20. mestu ATP liste.

Hokaj sistem @o Vilfred Conga

IZ KK HEMOFARM [TADA

Ma~van i Mara{ u vrti}u „Detli}” Godinama unazad KK Hemofarm [tada organizovao je i u~estovao je u velikom broju humanitarnih akcija.

Jedna od najve}ih i najpoznatijih humantiranih akcija vr{a~kog ko{rak{kog kluba svakako je humanitarni turnir „Veeliki za male“ koji ove godine zbog u~e{}a Vr{~ana u kvalifikacijda za Evroligu nije odr`an.

Uprkos tome i ove godine nastavqeno je sa humanitarnim aktivnostima, tako da su reprezentativci Hemofarm [tada Milan Ma~van i Ivan Mara{ tokom ju~era{weg dana poseti-

vim od povreda - rekla je 25-godi{wa Beogra|anka i dodala da `eli da se odmori negde daleko od o~iju javnost.

Iako je wena destinacija za odmor strogo ~uvana tajna, pretpostavqa se da }e u narednom periodu boraviti na Floridi.

O~ekuje je i operacija oka, nakon koje }e se vratiti u trena`ni proces. A kada u decembru krene sa pripremama za narednu sezonu, to bi trebalo da bude uz pomo} tima qudi na ~ijem okupqawu radi.

- Jo{ uvek pregovaramo sa nekim stru~wacima, ne bih `elela da govorim o imenima, jer nemamo ni{ta konkretno. Nisam dostigla svoj vrhunac, imam dosta prostora za napredak, tako da bih volela da prona|em ~oveka koji }e mi u tome pomo}i. Jako je te{ko na}i trenera koji }e mo}i sa mnom da putuje tokom cele godine na turnire i pripreme - pojasnila je Jankovi}eva.

I dok joj na profesionalnom planu nedostaju trener i grend slem titula, na svoj privatni `ivot nema zamerki.

- [to se ti~e privatnog `ivota imam sve {to sam otprilike sawala - rekla je Jelena, a onda samoinicijativno potegla pitawe osnivawa sopstvene porodice: - Trenutno sam fokusirana na tenis, igra}u, ako bog da, jo{ nekoliko godina - izjavila je Jelena Jankovi}.

Razmena poklona

li novootvoreni de~iji vrti} „Detli}“ u Hemogradu i u ime kluba poklonili tri umetni~ke slike kao i uramqeni dres Hemofarm [tada sa potpisom svih igra~a.

U dru`ewu sa najmla|im Vr{~anima koji su im u znak zahvlanosti recitovali i pevali pesmice o ko{arka{ima, Hemofarmovi reprezentativci su strpqivo odgovarali na razna de~ija pitawa i na kraju su sa svojim doma}inima {utirali na mini-ko{.

U znak zahvalnosti de~ica su im poklonila vazu koju su sama dekorisala.

J. Turkoane

Direktor Mastersa u Indijan Velsu Stiv Sajmon najavio je }e od naredne sezone ovaj teniski turnir imati "Hokaj sistem" na svih osam terena, prenose ameri~ki mediji.

Sajmon je istakao da }e Indijan Vels biti prvi teniski turnir, koji }e imati tehnologiju ponovqenog snimka na svim terenima. On je dodao da }e ova tehnologija omogu}iti da Indijan Vels postane najprecizniji turnir sveta. Ve}ina teniskih turnira ima "Hokaj sistem" na najvi{e tri terena.

Sajmon je najavio da }e u teniskom vrtu Indijan Velsa biti postavqeni i veliki ekrani koji }e omogu}iti gledaocima da prate me~eve ~ak iako se ne nalaze na samim terenima.

Masters u Indijan Velsu bi}e odigran od sedmog do 20. marta slede}e godine.

EKOLOGIJA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak4.novembar2010.

21

[KOLARCI U@IVALI U „ZELENOJ NEDEQI”

Ma{ta podsti~e ekolo{ku svest Novosadski ekolo{ki centar - NEC, u saradwi s grupom urbanih crta~a organizovao je, u okviru projekta “GREEN WEEK” – “Zelena nedeqa” od 25. oktobra do 1. novembra pet ekolo{kih edukativnih radionica u

pet novosadskih osnovnih {kola. U~enici su na interaktivan i wima blizak na~in, saznali kako mogu da smawe potro{wu energije, {ta se posti`e recikla`om i koliko je va`na uloga svakog pojedinca u o~uvawu

U SUBOTICI NAJZAGA\ENIJI VAZDUH KOD BOLNICE

Auto parkiraj, bicikl provozaj

Najzaga|eniji vazduh u Subotici udi{u stanovnici ulica u okolini Vatrogasnog doma i gradske Bolnice, pokazuju podaci Zavoda za javno zdravqe. Izme{tawe te{kog saobra}aja, smawivawe gustine ukupnog saobra}aja, stvarawe pe{a~kih i biciklisti~kih zona, neke su od mera koje bi trebalo preduzeti radi poboq{awa kvaliteta vazduha, ali i smawewa nivoa buke. Prema rezultatima Zavoda za javno zdravqe nivo buke u vreme akcije “Dan bez automobila” koja je realizovana 22. septembra je smawen, a i kvalitet vazduha u tom periodu je poboq{an.

Subotica je deseti put u~estvovala u akciji, a kao ranijih godina pokazalo se da je u tom periodu vazduh mawe zaga|en, jer su pojedine ulice u gradu bile zatvorene.

- Akcija “Dan bez automobila” imala je za ciq da gra|ane privoli da se koriste prevoznim sredstvima koja mnogo ne zaga|uju okolinu - ka`e ~lanica Gradskog ve}a za ekologiju i komunalije Suzana Duli}. - Zbog toga je tri dana meren kvalitet vazduha i nivo buke u gradu u ulicama koje su bile zatvorene. Nivo ~a|i, sumpir-dioksida i azotnih-oksida je u tim danima bio ispod grani~nih vrednosti. Ciq nam je da se gra|ani

ekolo{ki osveste i koriste vi{e prevozna sredstava koja ne zaga|uju okolinu. Nekada smo imali i merno mesto kod hotela „Patria“, ali tamo je postavqena stanica za merewe kvaliteta vazduha koju je finansirala Pokrajina, ali koja nikada nije ni pu{tena u rad, tako da }emo naredne godine ponovo na to mesto vratiti mernu stanicu.

Nivo buke je meren 21.,22., i 23. septembra u toku dana i no}i. Tokom dana izmeren je nivo buke od 62 decibela, sa automobilima i 57 bez automobila, a dozvoqeno je 65. Tokom no}i izmereni nivo buke se kretao izme|u 59 sa automobilima i 49 decibela bez automobila, a dozvoqeno je 55. „Evropski dan bez automobila“ je dan kada qudi u mnogim gradovima svoj automobil ostavqaju kod ku}e i na posao odlaze gradskim prevozom, biciklom, ili pe{ice. Ra~una se da su automobili uzro~nici 40 odsto zaga|ewa atmosfere i da oni obilato poma`u stvarawe efekta staklene ba{te i pojavu kiselih ki{a.

Fond za `ivotnu sredinu je obezbedio 43.000 dinara za kupovinu elektri~nog bicikla, koji }e koristiti kuriri u gradskoj ku}i, kao doprinos ekolo{kim promenama.

A. A.

ZREWANINSKI CENTAR ZA DECU I MLADE S INVALIDITETOM

Ozelewavawe „Alternative”

U zrewaninskom Dnevnom centru za decu i mlade sa invaliditetom “Alternativa” prekju~e je organizovana akcija ozelewavawa dvori{ta. Radi se

o zajedni~kom projektu grada Zrewanina i Udru`ewa paraplegi~ara Banata koji su od Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF) dobili 350.000 dinara.

- Taj novac smo iskoristili za ozelewavawe lokacije na kojoj je sme{ten centar “Alternativa”, kako bismo deci omogu}ili lep{i ambijent – rekao je gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov, napomiwu}i da

}e ovakvih projekata biti i ubudu}e.

Predsednica Udru`ewa paraplegi~ara Banata Kristina @ivanki} istakla je da je ovondeqna akcija zapravo deo projekta “Zajedno do zelene Alternative”.

- Projekat je ra|en u saradwi sa Poqoprivrednom {kolom. Od novca koji smo dobili uredili smo stazu, nabavili {ezdesetak sadnica, izgradili ~esmu i kupili tri klupe – objasnila je @ivanki}eva.

Ina~e, sadwu su obavili u~enici Poqoprivredne {kole, a vaspita~ica u “Alternativi” Zorica Radomirovi} ka`e da ukqu~ivawe sredwo{kolaca u ovu ekolo{ku akciju puno zna~i.

- U na{em centru trenutno je sme{teno petnaestoro dece.

Imamo mla|u grupu, uzrasta do pet, i stariju - do 20 godina.

Prostor u kome polaznici borave sada je oplemewen, pa }e deca mo}i da izlaze u dvori{te i u`ivaju u zelenilu. Prime}ujem da su na{i {ti}enici zadovoqni time – kazala je Radomirovi}eva. @. B.

okru`ewa u kome `ivimo. Projekat „Zelena nedeqa“ ima za ciq pove}awe ekolo{ke svesti gra|ana, prvenstveno osnovaca.

Deca su, kako saznajemo u NEC-u, na radionicama uvidela da kroz minimalnu korekciju

svakodnevnih aktivnosti, kao {to su iskqu~ivawe LED lampice na TV ure|ajima i kompjuterima, kra}im tu{irawem, zamenom obi~nih sijalica za {tedqive... mogu ne samo da u{tede, ve} i pozitivano uti~u na `ivotu sredinu. [kolarci su saznali da je za dobijawe elektri~ne energije potrebna, pored obnovqivih, velika koli~ina i neobnovqivih resursa, kao {to su ugaq i derivati nafte...i ako budu tro{ili vi{e struje, pove}ava se i potro{wa navedenih resursa, a samim tim i ispu{tawe zaga|uju}ih materija u okolinu. Predava~i ka`u da su decu naveli da razmi{qaju da, kao pojedinci, mogu pozitivno da uti~u na okolinu, a time i na dru{tvo u kome se nalaze.

Na zavr{noj manifestaciji, koja je odr`ana u O[ „@arko Zrewanin” u~estvovali su |aci ~etiri osnovne {kole, osim doma}ina tu su bili mali{ani iz

Foto: F. Baki}

O[ „Branko Radi~evi}”, O[ „Dostije Obradovi}” i O[ „Ivo Lola Ribar”. U~enici su se takmi~ili u oslikavawu platna platnenih torbi, raznim ekolo{kim temama, a pobedili su predstavnici O[ „Branko Radi~evi}”. Oslikane torbe su dobili na poklon, kao podsetnik koliko su one za prirodu prihvatqivije u odnosnu na standardne plasti~ne kese, koje prave velike koli~ine otpada. U okviru zabavnog dela ove manifestacije u~enici

tre}eg razreda O[ „@arko Zrewanin” odr`ali su efektnu i veoma zanimqivu modnu reviju sa temom recikla`e, |aci O[ „ Branko Radi~evi}” i O[ „Ivo Lola Ribar” pripremili su recital i muzi~ki program, a {kolarci iz „ Dositej Obradovi}” spremili su ske~ o narkomaniji. Svi u~esnici su dobili zahvalnice i diplome, a pobednici u oslikavawu platna i mali pehar, kako bi im ova manifestacija ostala u lepom se}awu.

A. B.

POPRAVQA SE EKOLO[KI IMIY TERMOELEKTRANE „NIKOLA TESLA”

Tri cementare tra`e pepeo Povezivawem bloka B-1 na novi sistem transporta pepela i {qake bli`i se kraj realizacija projekta nove tehnologije sakupqawa, transporta i odlagawa pe-

godine, kada je po~eo i da te~e i garantni period za ova postrojewa u trajawu od 15 meseci. U okviru wega izvo|a~ je obavezan da otkloni sve nedostatke u

pela i {qake u Termolektrani „Nikola Tesla B”. Ovaj projekat u vrednosti od oko 28 miliona evra, finansiran sredstvima iz donacije EU, po~eo je da se realizuje krajem marta 2007. godine, kada je i potpisan ugovor sa konzorcijumom koji ~ine „Energoinvest“ i ma|arski EWB. Finalni dokument o preduzimawu opreme bloka B-2, kao i zajedni~kih postrojewa za oba bloka od PD TENT, predvi|en ugovorom, potpisan je 12. jula ove

funkcionisawu ovog sistema.

Nakon isteka dodatnih ispitivawa, o~ekuje se da TENT na upotrebu preuzime i opremu bloka B-1 sa istom du`inom trajawa garantnog perioda. Realizacijom ovog, pre svega ekolo{kog projekta, stvaraju se preduslovi za popravqawe imixa obrenova~kih TE kao najve}eg zaga|iva~a `ivotne sredine.

Prema re~ima direktora TENT B Zorana Stojanovi}a, primenom nove tehnologije u zna~ajnoj meri

RIVERI U AKCIJI

Uhvati i pusti {arana Moderan {aranski ribolov podrazumeva da se svi uhva}eni {arani vrate u vodu , a ne da zavr{e na trpezi, poru~eno je na stru~nom skupu sportskih ribolovaca, odr`anom u okviru Sajma ribolova na ovogodi{wem „Loristu”.

Sportski ribolovci ~uvaju kapitalne ribe jer su one nacionalno blago i va`an turisti~ki potencijal, slo`ili su se u oceni istaknuti srpski reprezentativci u sportskom ribolovu Blagoje Nem~ev, Bojan Bojani}, Zoran Meleg i @eqko Sirar koji su gostovali na sajmu u `eqi da prezentuju pripreme za u~e{}e na Svetskom kupu „Reviri 2011“.

Dugogodi{wi ~lan reprezentacije Srbije u {aranskom ribolovu Bojan Bojani}, uz podse}awe da su postigli izuzetne rezultate u tom sportu zbog ~ega se svrstavaju u „sile“ jer su osniva~i najsjajnijih odli~ja, ka`e za na{ list da su oni promoteri novog shvatawa sportskog ribolova , pod geslom „ Uhvati - pusti“.

- Te`imo da ribolov predstavimo kao sport a ne kao izvor hrane ili devestirawe prirode .

Sasvim smo uvereni da }e lep

ose}aj vra}awa {arana u wegovo prirodno stani{te mnogo du`e trajati od ose}aja punog stomaka.

Sa~uvajmo kapitalne ribe jer su na{e nacionalno blago, na{ turisti~ki potencijal. Dovoqno je da pogledamo zemqe u okru`ewu , poput Rumunije i Hrvatske, koje su izgradile ribolovni turizam na bazi sportskog prilaza ribolovu. Ukoliko to uspemo, otvaraju nam se novi putevi. Treba popularisati ideju da se uhva}eni {aran vrati u vodu, tako mu poklawamo `ivot , i treba omogu}iti da isto zadovoqstvo do`ive i na{a deca i svi drugi pravi sportski ribolovci - ka`e Bojani}.

On dodaje da upoznavawe mladih sa ovom akcijom nema za ciq samo da populari{e {aranski ribolov ve} i da uti~e na svest ribolovaca, ali i zakonodavca, koji mora da predvidi kuda i na koji na~in treba usmeravati ribolovni sport u Srbiji. Na wega se ne mo`e gledati samo kao na ne{to {to }e, napomiwe Bojani}, napuniti stomak i zamrziva~, ve} iskqu~ivo kao na sport, i da se to na pravni na~in distancira od drugih delatnosti.

Q. Male{evi}

smawi}e se opasnost od razvejavaugu{}enom masom do visine sadawa pepelom, {to je bilo i najbol{wih nasipa. nije pitawe. Smawi}e se i zaga|eUporedo sa primenom nove tehwe podzemnih i povr{inskih vonologije u TENT-u se uveliko da, zahvaquju}i ugu{}enom transpremaju za potpuno preuzimawe sportu, gde je odnos pepela i vode rukovo|ewa ovim postrojewem, pa 1:1. Primera radi, koli~ina vode se ovaj period koristi za popunu i koja se koristi za transport smaja~awe stru~nog kadra sposobnog wena je sa dosada{wih 20 miliona da preuzme wegovo odr`avawe. tona na samo oko Primenom nove dva miliona tona tehnologije otvaPrimenom nove godi{we. Bitno je ra se mogu}nost i tehnologije smawi}e za komercijalnu i da je novoodlo`eni pepeo na de- se razvejavawe pepela upotrebu pepela i poniji prili~no {qake. Za pepeo i zaga|ewe vode ~vrst i stabilan, a su ve} pokazale insistem nove tehnoteresovawe tri logije maloodnog transporta pecementare. Za {qaku se tak otvapela i {qake dobro radi, {to se ra prostor za wenu {iru upotrepotvr|uje i na terenu. bu, tim pre, jer je nedavno od GradIako je jo{ u toku probni rad skog zavoda za javno zdravqe Beonovog sistema, prvi efekti veoma grada dobijen izve{taj o ispitipozitivni. Podloga je prili~no vawu otpadne {qake sagorevawa ~vrsta, po woj, bez propadawa, mougqa kolubarskog lignita, kojim `e da se slobodno hoda, zato {to je dobila status neopasnog otpada. je do{lo do o~vr{}avawa spoqne Mogu}nosti wene upotrebe u grapovr{ine pa pepeo ne mo`e da se |evinskoj industriji su velike i razvejava. Kaseta 2 na ovoj depomo`e se koristiti u proizvodwi niji pepela, trenutno, ovim mateopekarskih proizvoda, ali i kao rijalom puni se po obodnim delopodloga i sastavni deo asfalta u vima, dok je u centralnom delu putogradwi. Nova tehnologija prisutno vodeno ogledalo koje pru`a jo{ jedan benefit, istakao {titi od razvejavawa onaj pepep je Stojanovi}, a to je da dozvoqava koji je, donedavno, deponovan staizumzimawe suvog elektrofilrom tehnologijom. Prema ra~uniterskog pepela, kojim mogu dici, o~ekuje se da ova kaseta za dve rektno iz silosa da se pune cigodine bude potpuno prekrivena sterne.

A. B.

22

KULTURA

~etvrtak4.novembar2010.

INTERVJU

DNEVNIK U DRAMI SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA

EMINA ELOR, GLUMICA NOVOSADSKOG POZORI[TA / UJVIDEKI SINHAZA

Po~ele probe „Uje`a”

Izazov su razli~iti likovi Glumica Novosadskog pozori{ta / Ujvideki sinhaza Emina Elor ovih dana postala je osma dobitnica Patakijevog prstena, najpresti`nije gluma~ke nagrade ovda{weg ma|arskog pozori{ta. Ne samo zbog toga, ovu godinu Emina Elor bi mogla da ubroji me|u najuspe{nije u svojoj karijeri, jer to nije jedina nagrada koju je dobila za ulogu Lucifera u predstavi „^ovekova tragedija“ Imrea Mada~a, u re`iji Kokana Mladenovi}a. Ova uloga donela joj je i nagradu za najboqu glumicu letos na festivalu „Tvr|ava teatar“ u Smederevu.

Pored toga, Emina Elor je nedavno u svom mati~nom pozori{tu ve} {esti put progla{ena za glumicu sezone. Pored ostalih predstava u kojima publika voli da je gleda, Emina Elor od ove sezone igra Puka u mjuziklu „San letwe no}i“ u re`iji Zoltana Pu{ka{a, tako|e i u novoj predstavi „Izgubqeno ~ove~anstvo (Ubijawe naroda)“ Vernera [vaba u re`iji Sorina Militarua. z Patakijev prsten su mahom dobijali mu{ki glumci. Kakav je ose}aj kada se na|e na ruci glumice?

- Dobar je ose}aj, u stvari, jo{ nisam shvatila {ta sve to zna~i.

Da li je to neka posebna odgovornost, ili nije, ne znam, jer mislim da }e meni uvek, bez prstena, i s wim, pozori{te biti jednako va`no. Nagrade naravno postavqaju rampu sve vi{e, ali rampa je svakako tu. Nadam se da nikad ne}u izgubiti ni tu rampu, niti motivaciju da ona bude sve vi{a. z Dosta je bilo re~i o ulozi Lucifera u ovoj predstavi, ali mo`da treba jo{ jednom podsetiti da ona samo izgleda kao da ju je lako odigrati ali nije?

- Imam uvek stra{nu tremu kad igram taj lik. Mislim da me to malo i spre~ava da suvi{e ne odle-

tim i pre|em neke granice i pravila. Bilo je slu~ajeva i kad sam preterala u igri, uradila tri umesto jednog gesta... Te{ko je zaustaviti se u tome, jer se u toj ulozi ose}am kao da imam svu mo}, zato {to Lucifer mo`e sve, i tako bi i publici trebalo da se ~ini da se on igra i da nema granice, a diktira pravila igre. Nekad bih se, dok igram, dosetila i pomislila, pa dobro, ako ne{to ne ide, ako bude neke gre{ke, mogu da stopiram predstavu i da ka`em: Sad iza|ite na pauzu, pa se vratite posle pet minuta, ili: Idite ku}i, ili ne{to sli~no, po{to Lucifer mo`e sve, ali naravno, to ipak ne bi smelo da se desi. z Ali, to je ujedno i zavodqiva pozicija?

- Jeste, ali kad znam da }emo igrati predstavu, bar nedequ dana pre toga, ose}am ne{to u stomaku

{to me malo pla{i, naro~ito kad treba da iza|em na scenu. Pre toga imam stra{nu temu, pa onda razmi{qam: za{to ja to moram da trpim, za{to se uop{te bavim glumom, {ta }e mi to, samo se tu mu~im? Ali, onda iza|em na scenu i sve zaboravim, i na kraju predstave se radujem {to je opet bilo super igrati je. z Kako je bilo na festivalu u Smederevu?

- Tamo sam imala jo{ ve}u tremu, po{to smo bili na letwoj pauzi, pa nismo igrali mesec i po dana. Bila sam na moru i ve} tamo sam po~ela da razmi{qam o tome, ponela tekst ove drame, pregledala ga, i tako se nekako ve} mentalno spremala za predstavu. ^ini mi se da je ovo prva predstava u kojoj stvarno imam toliko zadataka, da jedva sti`em da uzmem vazduh. Mislim da sam puno toga s ovim nau-

~ila, da sam zakora~ila jednu stepenicu gore, {to ne zna~i da ne}u i prema dole mo}i da idem, ali nadam se da do toga ne}e do}i. z Dobijate potpuno razli~ite gluma~ke zadatke u predstavama, kao {to su recimo uloge Lucifera i Puka. Da li vam to vi{e odgovara?

- To mi je jako bitno i u`ivam u tome. Volela bih da prona|em sve svoje kutke, boje, granice, da budem neprepoznatqiva u jednoj ulozi, pa onda u drugoj, kao kameleon.

Nije mi interesantno da stalno da igram ve{tice ili naivne devojke. Ovaj Puk me je ba{ opet na neki drugi na~in izazivao. Lucifer je isto bio veliki izazov, tehni~ki pogotovo, i moram sve svoje alate da koristim jer sam u jednom trenutku ba{tovan, a u drugom kom{inica Luciferu, ili ne{to tre}e. Za Puka je bila najbitnija fizi~ka ve{tina. z U Kragujevcu ste nedavno pobedili na „Joakiminterfestu“s predstavom „San letwe no}i“ . Kako ste se ose}ali posle tih ovacija?

- Divno, to je bila kao energetska bomba, koju smo nosili ku}i.

Na putu ka nazad, u autobusu, svi su bili „poludeli“. Bili smo jako veseli, i puno smo se smejali. z [ta }ete sada biti u novoj predstavi „Izgubqeno ~ove~anstvo (Ubijawe naroda)“?

- Bi}u tinejxerka, koja `ivi u nenormalnoj porodici, samo ona to ne zna. Za nekoga ko je normalan, i gleda tu porodicu, to }e biti stra{no. Ona ne zna da je `rtva porodi~nog nasiqa. Verovatno }e nam puno wih zameriti na vulgarnosti tog teksta ali mislim da moramo da poka`emo tu vulgarnu stranu sveta da bi se qudi suo~ili s tim da toga ima u stvarnosti.

Pitawe je kako se suo~iti s tom negativnom silom, jer nije lako kad neko dobije prst u oko.

Nata{a Pej~i}

Drama Srpskog narodnog pozori{ta po~ela rad na novoj predstavi. Re~ je o komadu „Uje`“ Branislava Nu{i}a koji re`ira „ku}ni rediteq“ SNP-a Radoslav Milenkovi}, a on je zajedno s Barbarom Horvat i adaptirao tekst.

Scenograf predstave je Juraj Fabri, kostimografkiwa Jasna Badwarevi}, a igraju: Dragomir Pe{i}, Gordana Jo{i} Gajin, Jovana Mi{kovi}, Marko Savi}, Marija Medenica, Aleksandar Gajin, Miroslav Fabri, Jugoslav Krajnov, Aleksandra Pleskowi}, Sawa Mikiti{in, Lidija Stevanovi}, Milica Janevski, Olivera Stamenkovi}, Jelena Antonijevi}, Gordana Kamenarovi}, Qubica

Raki}, Milovan Filipovi}, Sawa Risti} Krajnov i Rade Kojadinovi}. „U godinama borbe za `ensku emancipaciju, konzervativci i tradicionalisti burno su reagovali na razli~ite vidove afirmacije `ena na dru{tvenoj pozornici Kraqevine Jugoslavije. Komediograf Branislav Nu{i} je to u~inio svojom komedijom „Uje`“ (Udru`ewe jugoslovenskih emancipovanih `ena) u kojoj je ismejao javni anga`man `ena i wihovo udru`ivawe.“ (Radina Vu~eti}, istori~arka).

Premijera je planirana za 10. decembar na sceni „Pera Dobrinovi}“.

U U@ICU SLEDE]E NEDEQE

Jugoslovenski pozori{ni festival U U`icu, gde }e od 8. do 15. novembra biti odr`an 15. Jugoslovenski pozori{ni festival (JPF), na kome }e se takmi~iti sedam teatarskih ku}a iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, po~eli su predfestivalski programi, i najavqene prate}e manifestacije.Nemawa Rankovi}, umetni~ki direktor Narodnog pozori{ta u U`icu, koje je doma}in JPF, izjavio je da su organizatori festivala, uz pomo} Kluba qubiteqa pozori{ta u tom gradu, pripremili niz sadr`aja sa ciqem da pozori{no stvarala{tvo {to vi{e pribli`e gra|anima i da u dane festivala „grad pro`me sve~ana, razdragana i nesvakida{wa atomosfera“.

Predfestivalski program po~eo je otvarawem izlo`be fotografija novosadskog umetnika Aleksandra Sa{e Gusmana, a narednih dana bi}e nastavqene promocijama kwiga, xez ve~erima.

Festivalu, koji }e 8. novembra u ime Ministarstva kultu-

re otvoriti rediteq Goran Markovi}, prethodi}e izlo`ba fotografija u`i~kog majstora fotografije Radovana Baje Vujovi}a, u ~ijoj foto dokumentaciji je zabele`ena istorija ovog festivala.

Na programu su „Falsifikator „ Beogradskog dramskog pozori{ta, tekst i re`ija Goran Markovi}, „Majstor i Margarita“ Bulgakova, Narodnog pozori{ta U`ice, re`ija Aleksandar Luka~, Molijerov „Don @uan“Crnogorskog narodnog pozori{ta Podgorica, re`ija Ana Vukoti}, „^ekaonica“ Ateqea 212, re`ija Boris Lije{evi}, „Bu|ewe prole}a Vedekinda Zagreba~kog kazali{ta mladih, re`ija Oliver Frqi}, „Sarajevska pozori{na tragedija“ Narodnog pozori{ta Sarajevo, re`ija Gor~in Stojanovi}, Ovidijeve „Metamorfote“ Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, re`ija Aleksandar Popovski., i u ~ast nagra|enih „Kate Kapuralica“ Narodnog pozori{ta Sombor, re`ija Jago{ Markovi}.

PREDSTAVA „FRAGILE!” TENE [TIVI^I] HRVATSKOG NARODNOG KAZALI[TA IZ OSIJEKA U SNP-u

Na{i emigranti zalutali u Londonu

Hrvatsko narodno kazali{te iz Osijeka gostova}e ve~eras, od 19.30 ~asova, na sceni „Pera Dobrinovi}“ Srpskog narodnog pozori{ta, s predstavom „Fragile!“ Tene [tivi~i} u re`iji Swe`ane Banovi}. U predstavi igraju: Sandra Lon~ar-Tankosi}, Ivana Soldo, Vjekoslav

U svojoj tre}oj drami „Fragile!“ (Lomqivo!), Tena [tivi~i} bavi se isto~noevropskim emigrantskim svetom, kako napomiwu u SNP - u, zalutalim u no}ne klubove Londona 21. veka. Zapravo, u samom komadu svi su stranci, a jedina „zakonitost“ je to {to je re~ o nezadovoqnim,

`u s drugima i kako-tako komuniciraju, ali problem ostaje u wima...“ Novosadska publika je ovaj komad Tene [tivi~i} imala prilike da vidi u re`iji Matja`a Pograjca i izvo|ewu Slovenskog mladinskog gledali{~a iz Qubqane na Sterijinom po-

Verner Švab: IZGUBLJENO

9. nov. utorak

Reditelj: Sorin Militaru

17. nov. sreda

PREMIJERA, Pretplata Ištvan Nemet P. ýOVEýANSTVO UBIJANJE NARODA

Reditelj: Sorin Militaru Pretplata Janoš Naÿgelert GOSTOVANJE U BUDIMPEŠTI - R. MAĈARSKA U ORGANIZACIJI „ÉGTÁJAK IRODA”

Verner Švab: IZGUBLJENO

zorju 2007. Tako|e je 2009. u Novom Sadu gostovala i predstava „Sedam dana u Zagrebu“ Tene [tivi~i}, u re`iji Tijane Zinaji} i izvo|ewu Zagreba~kog kazali{ta mladih, u okviru festivala „Orijent ekspres“, koji se odr`avao na staroj Ran`irnoj stanici.

Rediteqka Swe`ana Banovi} je poznata srpskoj publici po komadu „Dvije“ Tene [tivi~i} koji je 2003. re`irala u beogradskom Ateqeu 212.

N. Pej~i}

19 sati

ýOVEýANSTVO

UBIJANJE NARODA Reditelj: Sorin Militaru Pretplata Lajoš Šoltiš Novosadsko pozorište- Ĉaþka scena “Šarene iskrice”

Šekspir: MNOGO VIKE NI OKO ýEGA Reditelj: Ištvan Kereši GOSTOVANJE POZORIŠTA DEŽE KOSTOLANJI IZ SUBOTICE

19 sati *

19 sati * mala sala

THE BEACH

19 sati *

19. nov. petak

Zoltan Egreši: ZELJANICA I KROMPIRIûI Profesor klase: Šandor Laslo

19 sati * mala sala

23. nov. utorak

Ferenc Molnar: STAKLENA CIPELICA Reditelj: Radoslav Milenkoviü

19 sati *

24. nov. sreda

Ferenc Molnar: STAKLENA CIPELICA Reditelj: Radoslav Milenkoviü

19 sati *

po romanu Stranac Albera Kamija Reditelj: Andraš Urban

25. nov. þetvrtak

rawenim qudima. „Fragile!“ je obra~un sa „serviranim snovima“. „Ako bi se najsa`etije opisala radwa ovog komada, sve bi stalo u jednu re~: implozija. Putem iskrewa na liniji emotivnog trougla: Erik (Norve`anin, ratni reporter iz Bosne i kokainoman), Mila (hrvatska peva~ica i glumica) Marko (sin zloglasnog srbijanskog politi~ara, stend-ap komi~ar), uz par psovki i sitnih podmetawa, svi junaci nalaze na~in da se pove-

19 sati *

Imre Madaþ: ýOVEKOVA TRAGEDIJA Reditelj: Kokan Mladenoviü

18. nov. þetvrtak

Jankovi}, Miroslav ^abraja, Tatjana Bertok-Zupkovi}, Milenko Ogwenovi}, Qiqana Kri~ka-Mitrovi} i drugi.

Tena [tivi~i} je diplomirala dramaturgiju na zagreba~koj Akademiji dramske umetnosti i magistrirala dramsko pismo na londonskom Goldsmit kolexu. Od 2003. `ivi u Londonu. Wene drame se izvode u brojnim evropskim zemqama, prevedene su na vi{e jezika i dobile su mnoge me|unarodne nagrade.

19 sati *

Verner Švab: IZGUBLJENO

11. nov. þetvrtak

16. nov. utorak

ýOVEýANSTVO

UBIJANJE NARODA

5. nov. petak

Zoltan Egreši: PORTUGAL Reditelj: Šandor Laslo Novosadsko pozorište- Ĉaþka scena “Šarene iskrice”

19 sati * mala sala

29. nov. ponedeljak

NOû ŽIVOTINJA - Po motivima pesme Jožefa Romhanjija

19 sati mala sala

30. nov. utorak

Šekspir: SAN LETNJE NOûI Reditelj: Zoltan Puškaš

19 sati *

Koordinatori: Atila Barat, Tamaš Hajdu, Endre Maþai

* SA PREVODOM

Pozorište zadržava pravo na promenu postojeüeg repertoara Karte se mogu kupiti na blagajni Novosadskog pozorišta-Újvidéki Színház od 16-19.00 þasova odnosno, mogu se rezervisati na tel: 021/ 525-552 i 657-2526 www.uvszinhaz.co.rs -e-mail: szinhaz@eunet.rs, ujvidekiszinhaz@yahoo.com

KULTURA

c m y

DNEVNIK

PRIZNAWA ZA NAJBOQE DIPLOMSKE RADOVE IZ NACIONALNE ISTORIJE UMETNOSTI

Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beqanskog Ovogodi{wi dobitnici nalikovne, odnosno simboli~ke grade Spomen-zbirke Pavla Bestrukture ve} i u kontekstu saqanskog za najboqi diplomski vremenih likovnih tokova je rad iz nacionalne istorije prepoznatqivo u svakom segumetnosti su Irina Marinkomentu teksta, {to mu daje posevi} sa temom „Zlato u delu Rade ban kvalitet.

Selakovi}“ (mentor docent dr Simona ^upi}) i Milo{ @ivkovi}, sa radom pod nazivom „Minijature beogradske Aleksandride“ (mentor docent dr Miodrag Markovi}), odbraweni na Odeqewu za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Irina Marinkovi} je u svom diplomskom radu veoma uspe{no spojila metodolo{ku osposobqenost u istra`ivawu likovnog opusa slikarke Rade Selakovi} i {iroki spektar vlastitih profesionalnih znawa primenila u obradi navedene teme. Uspostavila je ravnote`u izme|u pojma „zlata“, kao drevne umetni~ke inspiracije i stvarala{tva savremenog autora. Studiozno tuma~ewe dela, ne sa- Portret gra|anina, Karava|ova {kola, mo u okviru unutra{we XVI-XVII vek

Dela koja se pripisuju Karava|u Kao sastavni deo ovogodi{weg programa ceremonije uru~ewa nagrade Spomen zbirke bi}e odr`ano predavawe dr Sa{e Brajovi} o dva dela iz Memorijala Pavla Beqanskog, Portret Gra|anina i Bogiwa izobiqa, koja se pripisuju Mikelan|elu Karava|u.

Na taj na~in se Spomen-zbirka ukqu~uje u evropsku manifestaciju obele`avawa 400 godina od smrti ~uvenog italijanskog slikara.

Milo{ @ivkovi} se u svom diplomskom radu na stru~an, kompetentan i komparativan na~in bavi minijaturom poznosredwovekovnih srpskih kwi`evnih dela. Kroz dobro struktuiranu formu, sproveo je primerenu ikonografsku analizu sa~uvanih predstava, ustanovio mogu}e tokove i vreme wihovog nastanka, kao i poreklo autora iluminacije. Posebnu pa`wu posvetio je uplivu savremenih pojava u likovnom predstavqawu drevne legende o Aleksandru Velikom, kako u srpskoj sredini tako i u isto~nohri{}anskim i zapadnim sredwevekovnim kulturama.

Uru~ewe ovogodi{wih nagrada je sutra u 11 ~asova, u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog.

Nagra|eni autori }e biti u prilici da uz pomo} kompjuterske prezentacije svoje radove predstave publici u Spomen zbirci.

Nagradu Spomen-zbirke Pavla Beqanskog ustanovio je sam Pavle Beqanski 1965. pokloniv{i galeriji sliku Vlaha Bukovca Velika Iza. Nagrada se redovno dodequje od 1968. Na ovaj na~in kolekcionar je zaokru`io institucionalni rad svog Legata, koji }e se pokazati kao referentni centar za stimulisawe nau~no-istra`iva~kog rada mladih istori~ara umetnosti.

K. R.

~etvrtak4.novembar2010.

23

NAGRADA KWI@EVNIH SUSRETA „MILICI U POHODE”

Ani Ristovi} „Milica Stojadinovi} Srpkiwa” Odbor Kwi`evnih susreta “Milici u pohode”Zavoda za kulturu Vojvodine saop{tio je da je Ana Ristovi} ovogodi{wa dobitnica nagrade “Milica Stojadinovi} Srpkiwa”. Ovo priznawe dodequje se kwi`evnicama, kao se}awe na pesnikiwu ~ije ime nosi, a nagra|ena je zbirka izabranih pesmama pod naslovom “P.S.”, u pro{logodi{wem izdawu Narodne biblioteke “Stefan Prvoven~ani” iz Kraqeva.. @iri u sastavu Zoran \eri}-predsednik, Dragana Beleslijin, Frawa Petrinovi}, Aleksandra \uri} i Vladimir Ris, izme|u 35 na konkurs prispelih kwiga stihova, u naju`i izbor je, sem nagra|ene, uvrstio poet-

ske zbirke Radmile Lazi} i Gordane \ilas.

Ana Ristovi} (1972) `ivi u Beogradu, objavila je sedam kwiga poezije, koje su prevedene na nekoliko jezika i ve} nagra|ivane. Dobitnica je „Brankove nagrade“ za kwigu Snovidna voda, 1994; nagrade „Branko Miqkovi}“ i nagrade sajma kwiga u Igalu za kwigu „Zabava za dokone k}eri“, 2000; kao i nema~ke nagrade „Hubert Burda Preis“ za mladu evropsku poeziju. Prevodi sa slovena~kog na srpski i obrnuto.

Nagrada }e joj biti uru~ena 12. novembra, na otvarawu 34. kwi`evnih susreta “Milici u pohode”, u Zavodu za kulturu Vojvodine u Novom Sadu.

R. L.

DANAS NA NOVOSADSKOJ „SINEMANIJI”

„Zatvoreno ostrvo”, „Zamena” i „Centurion” Novosadska „L’Oreal Pariz Sinemanija“, koja te~e paralelno sa beogradskom, uz primetno prisustvo gledalaca u Art bioskopu „Vojvodina“ (mali amfiteatar Spensa je do sada solidno, a nekoliko puta je ~ak bio i potpuno ispuwen) prevalila je polovinu ponudiv{i nam nekoliko repriznih

misteriozan nestanak jedne mentalno poreme}ene `ene ubice. Za {erifa kojeg tuma~i Dikaprio i wegovog kolegu tu se ubrzo pokre}e niz ~udnovatih doga|aja koji se vrte oko jednog jedinog pitawa {ta je istina? Sem {to je ovo Skorsezeov ~isto `anrovski film, „Zatvoreno ostrvo“ je i

sperme. Donor je, dakle, anoniman iz banke sperme...Sedam godina kasnije, ona se ipak vezuje za svog prijateqa koji je dugo zaqubqen u wu. Wegova tajna je, da je svojevremeno, anonimnu spermu, zamenio sopstvenom...

Od 21.30 na programu je, tako|e prvi put pred na{im gledao-

film epohe. U temeqima wegove pri~e se nazire rast paranoi~ne atmosfere u Americi pedesetih godina 20. veka.

Premijerno, od 19 sati prikazuje se romanti~na komedija „Zamena“ (The Switch) u re`iji Vila Speka i Xo{a Gordona, a sa zvezdama Xenifer Aniston i Xejsonom Bejtmanom u glavnim ulogama.

Pri~a je slede}a: ~etrdesetogodi{wa neudata `ena (Xenifer Aniston) `eli da postane majka. Plan je da otac bude nepoznati davalac

cima, istorijski akcioni spektakl „Centurion“ rediteqa Nila Mar{ala, sa Majklom Fasbenderom u glavnoj ulozi. Ukratko: grupa rimskih legionara, odse~ena daleko u dubini iza neprijateqske linije, bori se za `ivote nakon {to je wihova legija desetkovana u prethodnom napadu. Ovaj film `anra „ma~a i sandale“ obiluje akcijom, scenama nasiqa kao i prelepim pejza`ima prirode.

V. C.

DANAS PO^IWU „DANI ISTRE U VOJVODINI”

Foto–izlo`ba, koncerti i razgovori Danas se u Novom Sadu otvara manifestacija „Dani Istre u Vojvodini“ tokom koje }e ovog puta Istrijani predstaviti svoje kulturne, privredne i druge programe. Ve} je postala tradicija da se svake godine mewa doma}in, podsetio je na ju~era{woj konferenciji za novinare pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} i izrazio zadovoqstvo {to je ovog puta Vojvodini pripala ta ~ast. On je istakao da je ova manifestacija koja se odr`ava deveti put, primer dobre regionalne saradwe, i dodao da je kultura najboqi instrument za uspostavqawe veza na Balkanu.

Uz napomenu da su gosti pripremili reprezentativan program, \uri} je podsetio da }e ove godine doma}ini biti ne samo Novosa|ani, ve} }e se neki programi ove manifestacije odr`ati i u Zrewaninu i Senti.

Istra ponovo dolazi u Vojvodinu, najavio je pro~elnik Odjela za kulturu Istarske `upanije Vladimir Torbica, a osnovna ideja dolaska u multikulturalnu regiju je da poka`e {ta radi u kulturi i da pove`e umetnike. Pomiwu}i programe ovogodi{we manifestacije, Torbica je izneo uverewe da }e s pojedinim iskustvima u realizaciji kulturne politike koja su stekli Istrijani, biti korisno

i svrsishodno da se upoznaju Vojvo|ani.

Manifestacija }e danas sve~ano biti otvorena u 15 ~asova u Klubu poslanika Skup{tine AP Vojvodine, a nakon toga }e uslediti panel diskusija na temu „EU programi u pretpristupnom procesu“. Po zavr{etku toga, u holu Vlade Vojvodine u 19 ~asova }e biti otvorena izlo`ba „Fotografija u Istri do 1918. iz fundusa Zbirke fotografija, negativa i fotografske opreme“ Istorijskog muzeja Istre. Nakon toga, u Klubu poslanika Skup{tine Vojvodine sledi nastup tambura{kog orkestra „Ravnica“.

Drugog dana ove manifestacije, sutra }e tokom prepodneva biti potpisan Sporazum o saradwi vezan za poqoprivredu i ruralni razvoj, predstavqena istarska agencija koja je zadu`ena za ove oblasti, a bi}e organizovana i panel diskusija o regionalnoj saradwi kao osnovi privrednog razvoja.

U podne }e u Zavodu za kulturu Vojvodine biti predstavqena Istarska kulturna strategija, a u 13 ~asova }e u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj ulici biti prire|ena prezentacija rada i projekata Muzeja savremene umetnosti Istre. U 19 ~asova u Gradskoj ku}i Novosa|ani }e ~uti poznatu istarsku pija-

nistkiwu Eldu Krajcar Percan, koja }e svirati dela istarskih kompozitora. U isto vreme, u Senti }e te}i neobi~an gastro-kulturni performans grupe „[ikuti Ma{in“, u kojem }e se uz dobro istarsko vino i pr{utu, predstaviti slikari, muzi~ari i ostali umetnici te regije.

U subotu 6. novembra se „Dani Istre u Vojvodini“ zavr{avaju koncertom Elde Krajcar Percan u 11 ~asova u Muzi~koj {koli „Josif Marinkovi}“ u Zrewaninu.

Performans „[ikuti Ma{in“}e biti prire|en od 13 ~asova u zrewaninskom klubu „Zeleno zvono“, a od 19 ~asova mogu da ga o~ekuju i Novosa|ani u pivnici „Gusan“ u Zmaj -Jovinoj ulici.

Saradwa Istre i Vojvodine, kako je napomenuo zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu Radoslav Petkovi}, ima svoj kontinuitet i ne traje samo tri dana koliko ova manifestacija, ve} je to dugi i trajan projekat. O tome govori i pro{lonedeqno gostovawe kruga istarskih pisaca koji su, kao gosti beogradskog Sajma kwiga, izrazili `equ da do|u i u Novi Sad. Stoga im je ovde Kulturni centar Novog Sada priredio kwi`evno ve~e na kojem su se predstavili.

Ulaz na sve programe je slobodan.

N. Pej~i}

PROMOCIJA NOVOG ALBUMA „PLAVI AVION”

Darko Rundek u decembru u Beogradu Hrvatski kantautor Darko Rundek i wegova grupa „Kargo trio“ svira}e 22. i 23. decembra u Beogradu i tom prilikom }e promovisati novi album „Plavi avion“, saop{tio je organizator, koncertna agencija Long plej. Koncert }e biti odr`an u ustanovi kulture „Vuk Karaxi}“, i to u velikoj sali „Aleksandar Popovi}“, u kojoj se odr`avaju pozori{ne predstave i umetni~ki performansi, a koja ima 400 mesta za sedewe.

Rundekov „Plavi avion“ trebalo bi da bude objavqen do kraja meseca, a koncerti u Beogradu deo su regionalne turneje na kojoj autor i wegov bend promovi{u taj album svoj prvi studijski od 2006. godine, kada se na tr`i{tu pojavilo ostvarewe „Mhm a-ha oh yeah da-da“.

U me|uvremenu, Rundek je objavio albume sa muzikom iz pozori{nih predstava „Balade Petrice Kerempuha“ i „Brod za

lutke“, kao i koncertni album „Lajv u Domu omladine“ (2008).

Novi album „Plavi avion“ je sredinom septembra najavqen singlom „Para qude vara“, koji predstavqa, kako se u saop{tewu navodi, „pou~nu pesmicu o kraju kapitalizma“.

Prodaja ulaznica za koncerte u „Vuku Karaxi}u“ po~e}e 8. novembra a cena im je 2.000 dinara.

Rundek i wegov biv{i bend „Haustor“ spadaju u pionire jugoslovenskog novog talasa.

Scena iz filma „Centurion”

svetskih hit filmova i niz premijera.

Danas, kada je program repriza u pitawu, gledaoce od 16 sati o~ekuje triler „Zatvoreno ostrvo“ (Shutter Island)~uvenog Martina Skorsezea, sa Leonardom Dikaprijem u glavnoj ulozi, uz kojeg igraju i Mark Rufalo, Ben Kingsli, Maks fon Sidov, Mi{el Vilijams, Emil Mortimer...Dva ameri~ka {erifa su pozvana u specijalnu zatvorsku bolnicu na izolovanom ostrvu, da istra`e

PREDLOG VLADE VOJVODINE

„Simfoni~ari” postaju orkestar „Vojvo|anski semfoni~ari“ }e uskoro prerasti u „Vojvo|anski simfonijski orkestar“ sa sedi{tem u Novom Sadu, a na wegovom ~elu }e se i daqe nalaziti dirigent Berislav Skenderovi}. Predlog odluke o osnivawu Vojvo|anskog sinfonijskog orkestra utvr|en je na ju~era{woj sednici Vlade Vojvodine, a ona bi trebalo da bude usvojena na narednoj sednici Skup{tine Vojvodine. „Vojvo|anski sinfoni~ari“ osnovani su 2001. godine na inicijativu Skenderovi}a i pod patronatom tada{weg Izvr{nog ve}a Vojvodine.U proteklih devet godina grupa uglednih muzi~ara je izvela vi{e od 60 premijera i veliki broj koncerata s poznatim gostima solistima iz zemqe i inostranstva.

SUTRA I PREKOSUTRA U KULTURNOM CENTRU

Pan~eva~ki yez festival Tradicionalni Pan~eva~ki xez festival bi}e odr`an sutra i prekosutra u Kulturnom centru Pan~evo, najavqeno je na konferenciji za novinare.Prvog dana 13.festivala nastupi}e danski trio „Blue lotus“ i ameri~ki peva~ Hubert Tabs sa austrijskom grupom „Svit“, a drugog dana publici }e se predstaviti ameri~ki sastav „Roj Hargruv kvintet“.

Umetni~ki direktor festivala Du{an Ivani{evi} je rekao da }e prvi dan obele`iti fank i soul muzika sedamdesetih i osamdesetih godina, muzika za igru, a publika }e biti u prilici da ~uje i peva~a Tabsa, biv{eg ~lana grupe „Tauer of pauer“.On je izrazio posebno zadovoqstvo {to mu se pru`ila prilika da posle 13 godina dovede bend koji voli - „Roj Hargruv kvintet“, podsetiv{i da je truba~ Hargruv

dobitnik tri „Gremija“ za doprinos xez muzici.

Obe ve~eri, posle nastupa, muzi~ari }e u foajeu Kulturnog centra Pan~evo odr`ati „xem se{n“, a ulaznice ko{taju neverovatnih 250 dinara po danu.

Pokroviteq festivala je grad Pan~evo, generalni sponzor je Naftna industrija Srbije, a prijateq manifestacije je „Telekom Srbija“.

(Tanjug)

24

SVET

~etvrtak4.novembar2010.

IRAK

DNEVNIK

TURSKA I GR^KA

Nove pretwe ira~kim hri{}anima BAGDAD: Ogranak teroristi~ke organizacije Al Kaida u Iraku zapretila je novim napadima na hri{}ane. U saop{tewu izdatom kasno preksino} hri{}ani se nazivaju "legitimnim metama" i dodaje se da "ma~ ne}e po{tedeti wihove vratove". Ovo saop{tewe dolazi nakon niza eksplozija koje su se u utorak dogodile u Bagdadu, u kojima su poginule 64 osobe, a raweno je 360 qudi. Ti bomba{ki napadi izvedeni su nekoliko sati po{to je odr`ana komemoracija za 58 talaca i policajaca koji su ubijeni prilikom osloba|awa katoli~ke crkve u centru ira~ke prestonice u nedequ, koju su bili zauzeli naoru`a-

ni napada~i, tra`e}i osloba|awe muslimanki za koje tvrde da su zato~ene u Koptskoj crkvi u Egiptu.

Ministar zdravqa Iraka Saleh al-Hasnavi potvrdio je da je u seriji napada u Bagdadu poginulo je 36 osoba, a 320 je povre|eno. Vi{e od 10 eksplozivnih naprava bilo je postavqeno u automobile, pored puteva i ispred kafi}a u raznim delovima grada, prete`no naseqenim {iitima. Al-Hasnavi je rekao da je 80 odsto rawenih nakon le~ewa pu{teno ku}i. Talas nasiqa zahvtio je Bagdad svega dva dana posle napada na katoli~ku crkvu.

Organizacija "Islamska dr`ava Irak", povezana sa Al Kai-

Zemqotres se osetio i u Istambulu

dom, zapretila je preksino} novim napadima na hri{}ane, javio je Aso{ijetid pres. Ekstremisti~ka grupa je, u saop{tewu, navela da je rok za osloba|awe muslimanskih `ena istekao i da su hri{}ani sada "legitimna meta" napada.

Ira~ka vlada je posle akcije u crkvi najavila da }e poja~ati mere bezbednosti za hri{}ansku mawinu u Iraku. Irak je u politi~kom }orsokaku jo{ od izbora odr`anih pre osam meseci i vlasti strahuju da bi sunitske islamisti~ke grupe poput Al Kaide mogle da iskoriste situaciju za raspirivawe sekta{kog rata.

ANKARA, ATINA: Zemqotres ja~ine 5,3 stepeni Rihterove skale pogodio je ju~e ujutro severozapadni deo Turske i izazvao paniku me|u stanovnicima te oblasti, prenela je turska agencija Anadolija. Epicentar potresa je bio kod mesta ^anakale, koji je posle Istanbula druga prelazna ta~ka Turske, izme|u Azije i Evrope.

Zemqotres se osetio u 3.45 ~asova po centralnoevropskom vremenu i probudio je stanovnike ^anakalea koji su istr~ali na ulice.

Mnogi su ostatak no}i proveli na ulicama, prenela je turska agencija. Za sada nema infromacija o

DEMOKRATE BARAKA OBAME USPELE DA ZADR@E PREVLAST U SENATU

Republikancima Predstavni~ki dom VA[INGTON: Na izborima za Kongres Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava republikanci su osvojili ve}inu u Predstavni~kom domu, dok su demokrate zadr`ale tesnu kontrolu nad Senatom.

Prema jo{ nepotpunim podacima, ocewuje se da je Republikanska partija pove}ala broj kongresmena u Predstavni~kom domu za najmawe 60, {to je wihov rekord jo{ od 1948. godine.

Pored toga, republikanci su demokratama uzeli najmawe {est mesta u Senatu. Uz istorijsku pobedu republikanaca na izborima u SAD, izuzetno dobre rezultate postigli su i republikanski kandidati mawina, pa su tako izabrane guvernerke hispano-ameri~kog i indijskog porekla i dva afroameri~ka kongresmena sa ameri~koj juga. Ipak, analiti~ari smatraju da je pitawe boje ko`e bilo mawe va`no i da su se glasa~i opredeqivali za republikance, nezadovoqni zbog slabe privrede i nezaposlenosti od 9,6 odsto.

Na izborima se glasalo za mandate svih 435 ~lanova Predstavni~kog doma i za 37 senatora.

Dosada{wi odnos snaga u Senatu bio je 57 demokrata, 41 republika-

Republikanac Yon Bejner novi predsednik Predstavni~kog doma

Promena reforme zdravstva VA[INGTON: Lider republikanaca u Predstavni~kom domu SAD Xon Bejner rekao je ju~e da je republikanska stranka na izborima dobila mandat za ukidawe reforme zdravstvene za{tite izglasane u prethodnom sazivu Kongresa na predlog administracija predsednika Baraka Obame. Bejner }e najverovatnije postati novi predsedavaju}i Predstavni~kog doma. On je rekao da je preuzimawe Predstavni~kog doma i smawewe demokratske ve}ine u Senatu dokaz da je ameri~ki narod odbacio program Obame i biv{e predsednice Predstavni~kog doma Nensi Pelozi. "Ameri~ki narod je zabrinut zbog toga {to je vlada preuzela zdravstvenu za{titu", rekao je Bejner i dodao: "Mislim da je va`no da polo`imo temeqe pre nego {to po~nemo da ukidamo tu nakazu".

nac i dva nezavisna senatora, a u Predstavni~kom domu 256 demokrata prema 178 republikanaca, uz jedno upra`weno mesto kongresmena.

Kongresmenima u Predstavni~kom domu mandat traje dve godine, a senatorima {est godina. Svake dve godine, otprilike, tre}ini, od ukupno 100 ~lanova Senata, isti~e mandat. U SAD je gotovo pravilo da na kongresnim izborima, posle prve dve godine mandata novog predsednika, wegova stranka zabele`i gubitke, ali od veli~ine poraza u velikoj meri zavise predsednikovi izgledi da osvoji novi mandat.

Istorijski gledano, kontrola republikanaca nad Predstavni~kim domom ne}e biti nova situacija za SAD. Suprotno uvre`enom mi{qewu, u ve}em delu moderne istorije SAD, predsednik nije bio iz stranke koja je kontrolisala Kongres. Od 1945. godine, ista stranka imala je, ukupno 20 godina, istovremeno, i predsednika, i ve}inu u Senatu i Predstavni~kom domu. Kongres je, me|utim, ve}i deo tog perioda bio pod kontrolom iste stranke, a tokom samo 10 godina Senat i Predstavni~ki dom imali su razli~ite strana~ke ve}ine.

N. K.

Berluskoni razqutio homoseksualce RIM: Italijanski premijer Silvio Berluskoni odbacio je pozive da podnese ostavku, zbog najnovije afere u koju je ume{ana i jedna mlada Marokanka i pokrenuo novi skandal izjavom da je boqe voleti lepe devojke, nego mladi}e. Berluskonijeva izjava izazvala je gnev grupa za za{titu prava homoseksualaca i pokrenula nove zahteve u javnosti da italijanski premijer podnese ostavku.

Opozicioni politi~ari optu`ili su Berluskonija da je zloupotrebio polo`aj, kada je u maju pozvao milansku policiju i tra`io da oslobodi tada sedamnaestogodi{wu devojku, poznatu pod nadimkom Rubi, koja je pobegla iz Maroka i u Italiji uhap{ena zbog poku{aja pqa~ke. Italijanske novine pi{u da je premijer rekao policiji da }e jedan pripadnik wegove

stranke preuzeti brigu o devojci, koja je, u me|uvremenu, najmawe jednom posetila Berluskonijevu vilu u Milanu. ^ak su i komentatori desnog centra iz Berluskonijevih novina kritikovali premijera, zbog intervencije u mogu}em krivi~nom slu~aju. I doskora{wi Berluskonijev saveznik \anfranko Fini rekao je da wegove lakrdije sramote zemqu.

povre|enim ili mogu}oj materijalnoj {teti, rekao je gradona~elnik ^anakalea, za televizijsku stanicu NTV. Zemqotres se tako|e osetio u Istanbulu, koji se nalazi na 150 kilometara isto~no od epicentra.

U Turskoj, koja se nalazi na tru-

snom podru~ju, ~esti su zemqotresi. U gusto naseqenom severozapadnom delu Turske dogodila su se dva jaka zemqotresa, u avgustu i novembru 1999. godine, u kojima je poginulo oko 20.000 qudi.

I gr~ko ostrvo Samotraku, u severnom delu Egejskog mora, rano ju~e pogodio je zemqotres ja~ine 5,1 stepen Rihterove skale. Agencija ANA javqa da, zasad, nema podataka o stradawu qudi ili materijalnoj {teti. Procewuje se da je epicentar potresa bio u zalivu Saros, pedesetak kilometara ju`no od grada Aleksandropulosa.

NATO tra`i pomo} od Rusije MOSKVA: Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen u Moskvi razgovara o ratu u Avganistanu i mogu}nostima za pove}awe ruske pomo}i. Moskva je do sada mlako podr`avala taj rat koji se vodi pod vo|stvom SAD, navodi agencija AP. Rusija se ograni~ila na pru`awe svoje teritorije za tranzit NATO snaga, odbijaju}i da obezbe-

di helikoptere ili da obu~ava avganistanske pilote ili policiju. NATO i Rusija me|utim povremeno sara|uju na operacijama za borbu protiv terorizma i protiv trgovine nakroticima.

Rasmusen }e se sastati sa ruskim ministrom spoqnih poslova Sergejom Lavrovimi i sa predsednikom Dmitrijom Medvedevim.

POQSKA

Vojno anga`ovawe u Avganistanu?

VAR[AVA: Poqski zvani~nici saop{tili su ju~e da `ele da vojna misija te zemqe u Avganistanu bude trening misija tokom 2012. i da se okon~a 2014. godine u skladu s planovima NATO-a.

Predsednik Bronislav Komorovski i ~lanovi vlade premijera Donalda Tuska sastali su se ju~e da razmotre kakav }e stav zauzeti Poqska na samitu NATO-a u Li-

sabonu krajem meseca. Komorovski je rekao da planovi Alijanse da okon~a misiju u Avganistanu do 2014. godine odgovaraju Poqskoj i da bi Var{ava `elela da 2012. godine svoju misiju nastavi kao misiju obu~avawa. Poqska ima 2.600 vojnika u Avganistanu koji obu~avaju ira~ke snage bezbednosti, patroliraju i ponekad u~estvuju u borbama.

MA\ARSKA

Zakon problemati~an za novinare BUDIMPE[TA: Ma|arska vlada ponovo je ju~e na udaru kritika zbog spornog zakona o reformi medija kojim se reguli{e poverqivost izvora. Prema tom zakonu, novinari mogu da budu primorani da otkriju identitet svog izvora ako je u pitawu nacionalna ili javna bezbednost i ako se izvor sumwi~i da je odavao dr`avne tajne ili informacije do kojih je do{ao na nezakonit na~in. Taj zakon, koji }e stupiti na snagu 1. januara 2011, usvojen je preksino} u parlamentu u

kojem stranka Fides premijera Viktora Orbana ima dvotre}insku ve}inu. "Novi zakon je problemati~an za novinare jer potencijalno mogu da budu pozvani da otkriju svoj izvor u bilo kojem slu~aju", rekao je portparol Me|unarodnog instituta za {tampu (IPI) Entoni Mils. Reforma medijskog prostora u Ma|arskoj mesecima je na udaru kritika opozicije koja optu`uje vladu da `eli da kontroli{e lokalne medije i organizacije za slobodu {tampe.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VIKTOR ^ERNOMIRDIN U Moskvi je rano ju~e u 72. godini, preminuo biv{i ruski premijer Viktor ^ernomirdin.

Na ~elu ruske vlade bio je od 1992 do 1998. godine, u vreme kada je predsednik Rusije bio Boris Jeqcin. Tri godine ranije, bio je na ~elu naftnog giganta "Gasprom". Jeqcin je 1999. godine imenovao ^ernomirdina za svog specijalnog izaslanika za Kosovsku krizu.

KRISTINA AGILERA Kristina Agilera navodno je zaradila milion dolara za jedno~asovni nastup na zabavi povodom No}i ve{tica pro{log vikenda.

Izvor blizak doma}inu demantovao je pri~u o honoraru od milion dolara za sat i rekao da je Agilera dobila „samo" 500.000 dolara.

BERNAR KU[NER Iranske vlasti jo{ nisu donele kona~nu odluku o izvr{ewu smrtne kazne kamenovawem nad `enom koja je osu|ena za prequbu, izjavio je ju~e {ef francuske diplomatije Bernar Ku{ner.

Iran je privremeno stavio van snage izvr{ewe presude nagovestiv{i da bi smrtna kazna nad A{tijani mogla biti izvr{ena ve{awem. Francuska je "vrlo zabrinuta" zbog tog slu~aja.

Pukotine u zidovima za razmenu fajlova WUJORK: Umetnik Aram Bartol kreirao je mre`u za razmenu fajlova kakva do sada nije vi|ena - zabio je USB memorijske „stikove" u zidove {irom Wujorka.

Aram ka`e da wegov neobi~ni projekat pod nazivom "Dead Drops" omogu}ava qudima da razmewuju kakve god `ele fajlove i otkrivaju {ta je neko drugi ostavio. Za sada je u pukotine u zidovima bukvalno uzidao pet USB fle{ drajvova na kojim se nalazi dokument koji obja{wava svrhu projekta. U planu ih je jo{ mnogo.

Wegova ideja je da qudi jednostavno do|u do zida sa

Wujor~anin Aram Bartol

svojim laptopom i prikqu~e se. Neko je prokomentarisao da je ovo „potpuno novi na~in da pokupite virus na ulicama Wujorka Govore}i o projektu, Bartol je rekao: „'Dead Drops' je anonimna, oflajn, 'peer to peer' mre`a za razmenu fajlova na javnom prostoru. Ubacujem USB fle{ drajvove u zidove, zgrade, ograde, pristupa~ne bilo kome". „Pozvani ste da do|ete do ovih mesta da ostavite ili preuzmete fajlove.

Prikqu~ite laptop na ku}u, zid ili stub i razmewujte svoje omiqene fajlove."

BALKAN

DNEVNIK

VLASTI U GR^KOJ UVELE ZABRANU ISPORUKE PO[TE U INOSTRANSTVO

Panika u Evropi zbog paket-bombi ATINA: U Gr~koj je stupila na snagu 48-~asovna zabrana isporuke pisama i po{iqaka u inostranstvo, po{to su ekstremisti u toj zemqi, slawem paket-bombi, izazvali paniku {irom Evrope. Gr~ka policija otpo~ela je detaqnu proveru

nare|eno da hitno sleti. Mali paket, te`ak oko dva kilograma, izgledao je kao po{iqka u kojoj je zapakovana kwiga. Kada je policija posebnim ure|ajem poku{ala da otvori paket, on se zapalio. Tom prilikom, niko nije povre|en.

Gr~ka policija, u ponedeqak i utorak, presrela je jo{ osam paket-bombi, adresiranih na ambasade u Atini. Tri paketa su eksplodirala, a u eksplozijama nije bilo `rtvava paketa, po{to je bomba, u utorak, stigla do kabineta nema~ke kancelarke Angele Merkel.

Jo{ ve}u uzbunu izazvala je po{iqka, upu}ena na adresu italijanskog premijera Silvija Berluskonija, koja je, ne{to kasnije, prona|ena na aerodromu u Bolowi.

Aerodrom je zatvoren po sletawu aviona u kojem se nalazila paket-bomba, a blokada je trajala celu no}. Mogu}e prisustvo eksploziva u avionu, koji je iz Atine leteo za Pariz, otkrila je privatna transportna firma "TNT", zahvaquju}i proveri spiska po{iqki. Provera je uvedena posle otkri}a drugih sumwivih paketa poslatih iz Gr~ke. Po{to je utvr|eno da je u avionu po{iqka za premijera Italije, posadi je

Trebalo je da avion sleti u Parizu, a po{iqke prevezene u distributivni centar "TNT-a" u Lije`u, u Belgiji, odakle bi paket za Berluskonija bio odnet za Rim. Jedna paket-bomba,

Policija u Atini

Mogu}i i prevremeni izbori "Indipendent" iz Atine izve{tava o nastavku kampawe slawa paketa bombi za koju se optu`uju gr~ki levi~arski ekstremisti. Ekstremisti u Gr~koj, ~itamo daqe, ponovo su poja~ali svoje aktivnosti. Iako izme|u bezbednosnih slu`bi i u svoje stavove ~vrsto u{an~enih ekstremisti~kih organizacija jo{ od okon~awa vojne diktature 1975. vlada napetost, do ove kampawe slawa paketa bombi dolazi u vrlo lo{em trenutku za premijera Papandreua. Lokalni izbori koji se odr`avaju u nedequ smatraju se wegovim prvim testom otkako su uvedene mere {tedwe kako bi se izbegao bankrot zemqe. Papandreu je, pi{e Indipendent, najavio da bi u slu~aju da vladaju}a stranka bude oslabqena na nedeqnim izborima ~ak mogao da raspi{e i prevremene parlamentarne izbore.

adresirana predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju, zaustavqena je u ponedeqak, u Atini, a drugi, adresiran nema~koj kancelarki Angeli Merkel, zaustavqen je i neutralisan u utorak, u Nema~koj.

Gr~ka policija, u ponedeqak i utorak, presrela je jo{ osam paket-bombi, adresiranih na ambasade u Atini. Tri paketa su eksplodirala, a u eksplozijama nije bilo `rtvava. Preksino} su na aerodromu u Atini neutralisana jo{ dva sumwiva paketa.

CRNA GORA I MAKEDONIJA

Vujanovi} i Ivanov: Prirodna Albanija nerealna PODGORICA: Predsednici Crne Gore i Makedonije, Filip Vujanovi} i \or|e Ivanov, odbacili su ju~e kao nerealnu ideju o takozvanoj prirodnoj Albaniji zajednici svih Albanaca koji sada `ive u razli~itim dr`avama.

Vujanovi} je na konferenciji za novinare posle razgovora s Ivanovim, rekao da ga raduje {to ta ideja nema podr{ku u Crnoj Gori, dok je makedonski predsednik kazao da teza o "prirodnoj Albaniji" predstavqa predizbornu retoriku za politi~ku mobilizaciju.

Albanci u Crnoj Gori su, prema oceni Vujanovi}a, lojalni Crnoj Gori kao gra|anskoj drzavi i u woj vide svoju budu}nost. Dr`ava }e, rekao je on, osigurati "puno}u" nacionalnog identiteta Albanaca. Komentari{u}i ideju o "prirodnoj Albaniji", prema kojoj bi u jednoj dr`avi trebalo da budu i Albanci koji su dr`avqa-

\or|e Ivanov i Filip Vujanovi}

ni Crne Gore, Srbije, Makedonije i Gr~ke, kao i Albanije i Kosova, Ivanov je rekao da }e svi stanovnici regiona "jednog dana" biti zajedno, kada sve zemqe regiona postanu ~lanice Evropske unije.

Ideja o "prirodnoj Albaniji" predstavqena je u nedequ na skupu u Tirani gde je zakqu~eno da je potrebno revidirawe Londonske konferencije iz 1913. godine i Berlinskog kongresa, "da bi se ispravile gre{ke prema Albancima koje su nastale nakon povla~ewa turske imperije".

"Ne radi se o formirawu velike Albanije ve} 'prirodne Albanije', prirodnoj zajednici svih Albanaca koji sada `ive u razli~itim dr`avama", objasnio je predsednik Demokratske partije Albanaca i op{tine Pre{evo Ragmi Mustafa koji je u~estvovao na skupu.

BOSNA I HERCEGOVINA

Kona~ni rezultati izbora SARAJEVO: Rezultate nedavno odr`anih op{tih izbora u Bosni i Hercegovini zvani~no je potvrdila Centralna izborna komisija BiH, navode}i da je ponavqawe glasawa neophodno samo na sedam izbornih

Izbori u BiH: sporna samo ^apqina

mesta u ^apqini. Potvr|eni su svi izborni rezultati, osim za Skup{tinu Hercegova~ko-neretvanskog kantona, gde je, zbog utvr|enih nepravilnosti, nalo`eno ponavqawe glasawa na sedam izbornih mesta u ^apqini, koji su zakazani za 7. novembar.

Prema preksino} objavqenim kona~nim rezultatima izbora, ~etvorogodi{wi mandat ~lanova Predsedni{tva BiH osvojili su @eqko Kom{i} iz Socijaldemokratske partije (SDP), Bakir Izetbegovi} iz Stranke demokratske akcije (SDA) i Neboj{a Radmanovi} iz Saveta nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

U zastupni~kom domu Parlamenta BiH najvi{e glasova dobili su SDP i SNSD, koji }e u novom parlamentarnom sazivu imati po osam poslanika.

Za wima sledi SDA sa sedam zastupnika, Savez za boqu budu}nost (SBB) i Srpska demokratska stranka (SDS) sa po ~etiri zastupnika, HDZ BiH sa tri, Stranka za BiH (SBiH) i koalicija HDZ 1990-Hrvatska stranka prava (HSP) sa po dva zastupni~ka mesta, a jo{ tri mawe stranke ima}e po jednog poslanika.

U Zastupni~kom domu Parlamenta Federacije BiH najvi{e mesta dobio je SDP, koji }e imati 28 poslanika. Slede SDA sa 23 zastupnika, SBB sa 13, HDZ BiH sa 12, i Narodna stranka "Radom za boqitak" i koalicija HDZ 1990-HSP sa po pet zastupnika.

U Narodnoj skup{tini Republike Srpske 37 mesta pripalo je SNSD-u, 18 SDS-u, sedam Partiji demokratskog progresa (PDP).

U Parlamentu Republike Srpske tri poslanika }e imati SDP, a dva SDA, dok stranke sa hrvatskim predznakom nisu uspele da osvoje nijedan mandat.

Komisija je potvrdila i da je Milorad Dodik izabran za predsednika Republike Srpske, bo{wa~ki potpredsednik bi}e Enes Suqkanovi}, iz SDP-a, a hrvatski Emil Vlajki, iz Demokartske narodne stranke.

~etvrtak4.novembar2010.

25

HRVATSKA

Ve}ina gra|ana tra`i prevremene izbore ZAGREB: Prevremene izbobor bi u{le osim ove dve u{le re `eli preko polovine gra|ajo{ samo dve stranke, HNS sa na Hrvatske, a na wima bi uver6,5 odsto i H[ za 5,2 koja je taqivo pobedio opozicioni blok ko za dlaku presko~ila izborni predvo|en Socijaldemokratprag od pet odsto. od onih ispod skom partijom (SDP), rezultapraga najja~a je opoziciona ti su istra`ivawa agencija stranka penzionera (HSU) koja "Mediana Fides". Agencija je ima koalicioni potencijal. krajem oktobra obavila istra`ivawe na uzorku od 1.000 qudi za potrebe "Jutarweg lista", a rezultati pokazuju da oko 52,5 odsto ispitanih `eli prevremene izbore, dok je 38,1 odsto protiv takve ideje, a 9,4 odsto nema stav. ^ak 72, 4 odsto ispitanih smatra da bi se izbori trebali odr`ati "{to je pre mogu}e", 11,6 odsto smatra da se trebaju odr`ati u naredna tri meseca, 10, 5 odsto do leta 2011. a tek 5,5 odsto u zakonskom roku u novembru 2011. godine. Na pitawe da li premijerka Zagreb Jadranka Kosor treba podneti ostavku na svoju duMe|u gra|ane Hrvatske uvu`nost, 55,2 odsto ispitanih pokao se strah od bankrota dr`adr`alo bi takav premijerkin ve, pa je na pitawe da li se boje potez, dok ih je 36,5 odsto uveda }e Hrvatska bankrotirati reno da ona premijerski mandat ako se kriza nastavi, 32,3 odsto treba odraditi do kraja. Da se izjavilo je da izrazito strahuje

Guverneru jaka ~etvorka, Sanaderu jedinica Jedno od pitawe bilo je vezano za poverewe gra|ana prema nekim osobama. Qudi najvi{e poverewa imaju u guvernera Hrvatske narodne banke @eqka Rohatinskog ~ija je prose~na ocena poverewa 4,27, sledi predsednik Ivo Josipovi} s ocenom 3,99, dr`avni tu`ilac Mladen Baji} s 2,54 i Ivo Sanader s 1,37. ^ak 57,5 odsto ispitanih ne podr`ava odluku Ustavnog suda koji je ocenio da referendum koji su tra`ili sindikati nije potreban nakon {to je vlada povukla sporni predlog Zakona o radu. Odluku Ustavnog suda prihvata tek 30,6 odsto ispitanih, a 12 odsto anketiranih nema stav o tom pitawu. sada odr`avaju parlamentarni izbori, na wima bi uz prednost od ~ak 21,5 odsto pobedila koalicija koju uz SDP ~ine Hrvatska narodna stranka (HNS) i Istarski demokratski sabor za koju bi glasalo 51,4 odsto bira~a. Desna koalicija uz pretpostavku da je ~ine samo HDZ i Hrvatska seqa~ka stranka (H[) osvojila bi 29,9 odsto glasova.

Produbqavawe ekonomske krize, rast broja nezaposlenih i korupcione afere dovele su HDZ u situaciju sli~nu onoj u kojoj se na{ao nakon smrti osniva~a i predsednika partije i dr`ave Frawe Tu|mana. SDP je na talasu `eqe gra|ana za promenom zadr`ao rejting iz izborne 2007. godine.

Pod pretpostavkom da je cela Hrvatska jedna izborna jedinica umesto sada{wih deset, u Sa-

od bankrota dr`ave, oko 42 odsto gra|ana u ve}oj ili mawoj meri strahuje od bankrota dr`ave, a tek 14,4 posto odgovorilo je da ih taj strah uop{te ne mu~i. Gra|ani su odgovarali i na pitawa u vezi s biv{im premijerom i {efom HDZ-a Ivom Sanaderom koji je lane napustiote funkcije, a nedavno se vratio u Sabor. Ve}ina ispitanih (55,9 odsto) smatra da Sanaderov povrarak ne predstavqa oposanost za Kosorovu i wenu vlasu, dok to smatra 37,2 odsto.

Skoro ~etiri petine ispitanih (79,2 odsto) ne sla`e se sa sanaderovim povratkom u Sabor, indiferentno je 10,5 odsto, sla`e se 8,4 odsto, a 1,9 ispitanih ne zna {ta da ka`e. Tako|e 56 odsto ispitanih smatra da Sanaderov povratak u politiku ne predstavqa opasnost za HDZ, dok ih 36,3 vidi opasnost.

Umeren zemqotres kod Zagreba ZAGREB: Umeren zemqotres, ja~ine 3,2 prema Rihterovoj skali, pogodio je ju~e poslepodne okolinu Zagreba, a za sada nema saznawa o mogu}oj {teti, saop{tila je Seizmolo{ka slu`ba Hrvatske. Epi-

centar potresa bio je oko 20 kilometara ju`no od Zagreba, u podru~ju Klin~a Sela. Potres se osetio na {irem podru~ju Zagreba, a u Seizmolo{koj slu`bi ne o~ekuju {tete od potresa na objektima.

BUGARSKA

Protest nau~nika zbog smawewa buyeta SOFIJA: Nekoliko stotina bugarskih nau~nika zaposlenih u dr`avnim institucijama protestovalo je ju~e zbog predlo`enog smawewa buxeta i zapretilo da }e zbog toga zatvoriti svoje institute. Uz parole "Bugarskoj su potrebni obrazovani qudi" nau~nici su protestovali ispred sedi{ta vlade i zatra`ili ostavke ministara finansirawa i obrazovawa. Predsednik bugarske Akademije nauka Nikola Sabotinov rekao je da bi vlada trebalo da izdvoji dodatnih 110 miliona leva (55 miliona evra) za nauku i isplatu zaostalih plata nau~nika. Vlada je pod pritiskom razli~itih grupa zbog mera {tedwi namewenih smawewu buxetskog deficita slede}e godine. Za sada nije reagovala na protest nau~nika.

26

~etvrtak4.novembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

DNEVNIK

MOLIM sve o~evice sobra}ajne nezgode na raskrsnici Temerinske i Gunduli}eve 2. 11. 2010. oko 10, ~asova gde je policijski auto udario renoa. Telefon 063/887-6213 - tra`im pravdu.

14254

DAJEM ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136.

13860 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

14196 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

14197

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

14198

IZDAJEM jednokrevetnu sobu sa kupatilom i posebnim ulazom, za radnika ili studenta, svi tro{kovi 9000 dinara. Telefon 021/527993.

14128

KOD SPENS-a, Maksima Gorkog izdajem kompletno name{ten 1,5 soban stan 40m2 tri le`aja, useqiv, cena 180 E. Telefon 021/547920, 064/09-07-889 14279 IZDAJEM jednoiposoban prazan stan, u potkrovqu, 37m2, ul. Novosadskog sajma, cena 140evra+depozit. Telefon 063/369-687.

14186

MARODI]EVA ULICA, blizina Sajma, izdajem praznu 4-sobnu ku}u 100 m2 odmah useqiva, cena 300 e. Telefon 021/547-920, 064/09-07889 14282 IZDAJEM dvosoban stan u ulici Novosadskog Sajma 7.

Telefon 021/442-711 14167 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru kod fakulteta, drugi sprat, 30m2, dva le`aja, ve{ ma{ina, cena 150E. Telefoni: 021/544540, 063/517-290.

14273 LIMAN 4, Laze Lazarevi}a, izdajem nov, prazan jednoiposoban stan 40m2. odmah useqiv, cena 130 E.uz depozit. Telefon 021/547920, 064/09-07-889.

14280 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 34m2, Rumena~ka 51, I sprat, lift, terasa, telefon, kablovska. Cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

14274 IZDAJEM dvosoban prazan stan 52m2, tre}i sprat, Podbara, ul. Jug Bogdana, pogodan za porodicu, cena: 150e.

Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

14275 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan 40m2, Grbavica, Ul. Tolostojeva 20. Nov name{taj, ve{ ma{ina, cena 200E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

14276 IZDAJEM lepo name{tenu novu garsoweru, 24m2, centar, Ul. Kosovska, odvojena kuhiwa, prvi sprat, lift, terasa, cena 140E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

14277 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 14278 BULEVAR OSLOBO\EWA, Zlatibor gradwa, izdajem potpuno nov, name{ten jednoiposoban stan 42 m2, odmah useqiv, cena 220 E. Telefon 064/09-07-889, 021/547-920.

14281 KOMPLETNO name{ten stan u zgradi, 1. sprat, kod Limanske pijace, Pu{kinova, CG, tel, kablovska, za tri osobe, 200E. Telefoni: 063/85-11-906, 021/6363-798.

13948 IZDAJEM jednosoban name{ten stan na Futo{kom putu, parket, centralno, prizemqe, 150e. Telefon 021/6366882.

14051

IZDAJEM name{ten jednosoban stan, Nova detelinara. Telefoni: 021/300-576, 064/2632-768.

14066 IZDAJEM dvoiposoban stan u Novom Sadu, na Keju, prazan ili name{ten. Cena 220 evra. Telefoni: 064/8245-511, 064/36-00-107. 14131 PRAZAN dvosoban stan, 50m2, ku}a, Vr{a~ka 29 Novi Sad, cena 120e. Telefoni: 064/4475004, 066/915-5937.

14165 LEPO name{ten stan, mo`e da se unese garderoba, posteqina i pribor za ru~avawe, centralno grejawe, kuhiwa, kupatilo.

Telefon 021/6216-613. Mara.

14203 NA BULEVARU CARA LAZARA, preko puta Doma zdravqa, izdajemo prazan, nov, dvosoban stan 47m2 - sa sopstvenim parking mestom.

Telefon 459-946.

14222 POVOQNO izdajem trosoban komforan stan, 81m2, visoki parter, Fru{kogorska 41, Liman I. Telefon 063/526-234.

14224

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

13563 VEOMA povoqno! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom.

Informacije 063/47-57-65.

14289 LIMAN, ukwi`en, komplet renoviran odmah useqiv stan od 40m2. Telefon 636-8429.

15001

HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, lift, terasa, cena 29.500e. Telefon 021/544540, 063/517-290.

14270 MI^URINOVA, odli~na, nova, ukwi`ena garsowera od 26m2. Telefon 636-6952.

15002 GRBAVICA, nova, useqiva i ukwi`ena garsowera na III spratu od 27m2. Telefon 063/82-88-377.

15003 LIMAN, odli~an, ukwi`en, odmah useqiv 1.0 stan od 30m2. Telefon 636-8429.

15004

~etvrtak4.novembar2010.

PRODAJEM dva useqiva stana 41m2 i 46m2 u Prezidentovoj zgradi, na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-5765.

14288 PRODAJEM stan, vlasnik, strogi centar, 58 m2, povoqno. Telefon 064/230-5031.

14256 NOVA DETELINARA, nov, ukwi`en odli~an 1.5 stan po ceni od 42.000. Telefon 636-8429.

15005

PRODAJEM stan bez posrednika Novi Sad kod stanice 65m2, 62.000e. Telefon 060/4319177, Nenad.

14154 PRODAJEM trosoban konforan stan 81m2, visoki parter, Fru{kogorska 41, ukwi`en, Liman I. Telefon 063/526-234.

14225 NOVA DETELINARA, nov, ukwi`en 2.5 stan po ceni od 61.800. Telefon 6368429.

15006 GRBAVICA, odli~an, nov, ukwi`en 3.0 stan na II spratu po ceni od 77.250. Telefon 636-8429.

15007 MAKSIMA GORKOG, kod {kole „\or|e Nato{evi}“ na prodaju odli~an, ukwi`en 3.0 stan po ceni od 92.700. Telefon 064/220-9565.

15008

KOD HOTELA „PARK“, noviji 4.0 stan na 3. spratu, odli~an stan i raspored.

Telefon 636-8429.

15009

PRODAJEM placeve u Veterniku. Agencija. Telefon 011/2440 - 656 Beograd.

14125 BULEVAR - sajam ku}a 440m2, restoran135m2, autoperionicom 65m2 sve u radu + 7 stanova po 30m2, 650E/m2 zamena - doplata. Telefon:064/596-5874 i 063/16128-73.

14162 PRODAJEM plac na Gorwem Sajlovu, 512m2 struja, voda, gas, telefon. Telefon 063/8363-213.

14163

IZDAJEM lokal 55m2 u Ul. Janka Veselinovi}a preko puta pijace.

Telefon: 063/543-263.

13925

27

HITNO prodajem lokal 50m2 u Mi~urinovoj ulici, ispuwava uslove za apoteku, izlog do ulice, cena 41.000e.

Telefon 021/544-540, 063/517-290.

14271 PRODAJEM lokal 55m2 ugao Kisa~ke ulice i Bulevara Kraqa Petra I, izlog na obe ulice, cena 70.000E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

14272

IZDAJEM ili prodajem gara`u, 18m2 kod Limanske pijace, ima trofaznu struju i izdajem gara`u u Narodnog fronta 73. Telefon 063/224-574.

14190

PRODAJEM zastavu 128 1986 g. u voznom stawu, gas, tre}a tablica registracija istekla. Telefon 021/6394211, 064/400-57-32 Miroslav 14157

STOLAR. Popravqa name{taj, regale i kau~e. Lepi rasklimane stolice, tapacira i farba. Popust za penzionere. Telefoni: 897168, 062/837-19-94.

14158 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

14211 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

14120

KA[A od {ipka za kuvawe xema, 5 litara - 600 dinara, dostava na ku}nu adresu. Telefoni: 061/6855333, 022/462345.

14057

PRODAJEM vakcinisane toj ku~i}e crne pudlice od dva meseca.

Telefon 021/6319-776.

14156

UZIMAM zemqu u arendu u ataru oko Novog Sada. Mo`e i kupovina. Telefon 063/7560-403.

14038

28

OGLASI z ^ITUQE

~etvrtak4.novembar2010.

DRVA - bukva, cer, hrast, jasen, izrezano, 3500 sa prevozom i ugaq. Telefon: 064/9582-103, 061/2124-195.

14046 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 5.200, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 5.600 dinara. Telefoni: 064/13877-58, 064/138-77-36, 6/416020.

14116 DRVA, bukva - meterice 3.900, izrezano i iscepano 4.000, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene. Telefoni: 062/8999-321, 061/19-60-888, 064/138-7736.

14118 PRODAJEM ogrevno drvo bukva sa prevozom i vr{imo uslugu rezawa. Telefoni: 069/691-722, 064/28-54-782.

14160 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni:064/143-34-09 i 6419439 14185 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni:062/97-67-004, 066/950-50-74.

14199 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750.

Telefoni: 066/950-84-65, 063/7-222-859, 066/941-68-61.

14200 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

11836

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege

Mari Stoji}

Miroslavu Kvr`i}u

od: Qubi{e, Vesne, Marka i Marije.

Posledwi pozdrav

Opra{tam se od moje Dade,

Milice Poqa~ki

Gospavi Mari}

ro|. Vla{kali}

Benzinska pumpa „Rimski oil“.

od Mire Mari} sa porodicom.

14354

14356

14349

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Sa tugom i qubavqu, sestra Lela, Mika i Buba sa porodicom.

14366

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav mojoj sestri Dadi

Milici Poqa~ki

Mari Stoji}

tetka Gospavi

ro|. Vla{kali} od: Dragane, Vladimira i porodice Mili}evi}.

od: ^ede, Qubi{e i Qiqane.

14357

14350

Mihajlu Pili}u

Sa bolom i qubavqu, brat Pera i Milica.

14365

Posledwi pozdrav dragoj ujni od rodbine i prijateqa.

3 POMEN 1990 - 2010.

14358

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Gospava Mari}

Posledwi pozdrav snajki, {urwaji i ujni

Sofiji - Soki Vrane{

Posledwi pozdrav dragoj tetka Seki, Goga, Oqa, Karmen i Jara.

dragoj

Du{an Jevti} od Mome Dejanovi}a sa porodicom.

Kumovi Klaparevi}i.

14342

14340

14361

Posledwi pozdrav dragoj ujni

Posledwi pozdrav

Tewi Frawi

Posledwi pozdrav dragoj majci

Sofiji Vrane{

O`alo{}ene sestre: Lidija i Piro{ka sa porodicama.

14363

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

i

Mari Stoji}

od: Bose, Tri{e i wihove dece Sne`ane i Sa{e sa porodicama.

Sofiji - Soki Vrane{

od: Veke, Qiqe, Miqane, Rastislava, Nemawe i Violete.

14348

Sofiji - Soki Vrane{ 1928 - 2010. od }erki: Qiqane Vasi} i Bosiqke Velemir sa porodicama.

Sahrana je danas, 4. 11. 2010. godine, u 14 sati, iz kapele na grobqu Staro \ur|evo u Temerinu.

od Mire Novakovi} sa porodicom.

14339

14337

14344

Posledwi pozdrav

Mihajlo Pili}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. novembra, posle kratke i te{ke bolesti, preminula na{a voqena

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. novembra 2010. godine posle kra}e bolesti preminuo na{ voqeni

Mara Stoji}

Frawo Tewi

1949 - 2010.

1933 - 2010.

Sahrana je u petak, 5. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na Dowem Starom grobqu u Futogu.

O`alo{}ena rodbina.

Sahrana je danas, 4. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

O`alo{}ena porodica: supruga Mara, k}eri Jelena, Vera i Gordana, unuci i zetovi.

14346

14362

Posledwi pozdrav mom }aletu od sina Zorana.

Mari Stoji} Sahrana je danas, 4. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu Staro \ur|evo u Temerinu.

14359

od prijateqa Mijatovi}.

14347

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

3

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav snahi

~etvrtak4.novembar2010.

Posledwi pozdrav snahi

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana, 2. 11. 2010. godine preminula na{a voqena majka i supruga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama i baka

Gospavi Mari} Seki Tvoja plemenitost i dobrota zauvek }e ostati u na{im srcima.

Sestra Zorica i zet Branko sa porodicom.

14315

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Gospavi Mari}

Gospavi Mari}

29

Gospava Mari} Seka 1938 - 2010.

Milica Poqa~ki ro|ena Vla{kali} 1926 - 2010.

Sahrana je u ~etvrtak, 4. 11. 2010. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od devera Uro{a sa porodicom.

od devera Mile i zaove Zore.

Sahrana je u ~etvrtak, 4. 11. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Mitar i }erka Zorica.

14296

14308

Danas se navr{ava godina dana od smrti na{e drage

14306

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

Posledwi pozdrav koleginici od penzionera NIS- Gasa, Novi Sad

Posledwi pozdrav brati~ini

Posledwi pozdrav od wenih najmilijih: sina Dimitrija, unuka Jovana i Milana.

14323

Gospavi Mari} Seki

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Mare (Jandrije) Stojanovi} Sa velikom tugom i bolom, brat Dra{ko sa porodicom.

Se}amo se i na{ih dragih: roditeqa Jandrije i Miqe, bra}e Vladimira i Milorada i sestara Koviqke i Dobrile.

14297

14260

4. 11. 2009 - 4. 11. 2010. od: Nata{e, Miqana i Vawe.

14316

POMEN na{em nepre`aqenom suprugu, ocu i bratu

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Aleksandru Sivi}u obele`avamo u subotu, 6. novembra 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo, da te nikada ne zaboravimo.

Tvoji najmiliji.

Zorici Juri{i} Milici Jerini} Weni penzioneri.

Stric Petar i Jelica.

14291

14298

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom bratu, stricu i deveru.

dedi,

Gospavi Mari} Seki

od: brata Vlade, snaje Savke, bratanca Gorana, snaje Tawe i unuka Uro{a i Strahiwe.

Gospavi Mari} Seki

od: Sawe, Sr|ana i Aqe.

Bogdanu Ga{i}u @iki Na dana{wi dan 2009. godine si nas napustio. Dani prolaze, a ni jedan bez se}awa na tebe.

Voqeni nikada ne umiru.

Sini{i Mi{i}u

Jovan - Joca Vidakov 1933 - 2010.

@iveo si brzo i oti{ao u trenu.

Goran Babi} sa porodicom.

Milenko, Mirjana, Ru`ica, Zorica i Brankica sa porodicama.

Tvoji najmiliji.

14299 14324

14317

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi sestri

Gospavi Mari} Seki

Gospavi Mari} Seki

od: Darka, Nine i Sare.

od: brata Ratka, snaje Milke, brati~ine Sne`ane, zeta \ure i unuka @eqane i Dragane.

14319

14326

dragoj

Iskrene boli preziru utehu re~i

Posledwi sestri

pozdrav

Gospavi Mari} Seki od: brata Bore, snaje Vere, brati~ine Mire i zeta Vojina.

14322

pozdrav

dragoj

14283

14210

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kom{iji

Miroslavu Kvr`i}u

Posledwi pozdrav

Miroslavu Kvr`i}u

Porodica Ostoji}.

od {uraka Zdravka Keri}a sa porodicom.

14352

14353

Dana, 3. 11. 2010. godine preminuo je na{ dragi suprug, otac, brat i deda

14328

posledwi pozdrav od kom{ija ulaza IV Kraqa Petra br. 28.

Gabika, Goran, Du{an, Robert, Sr|an i Norbert.

Iskreno sau~estvujemo u bolu wegove supruge Stanke.

14329

14314

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge bolesti, 3. novembra preminula

Posledwi pozdrav dragoj koleginici sa Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju

1937 - 2010.

1936 - 2010.

Mla|a, Buda i Acke.

Jovanu Vidakovu

tetka Seki

Vukosava Savkovi}

Miroslav Kvr`i}

Gospava Mari} Seka

Dragom kom{iji

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 4. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Milka, sin Nenad, }erka Nada sa porodicom i sestra Koviqka sa decom.

14351

Mihaqki Dabi}

Sahrana je danas, 4. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, na Novom centralnom grobqu u Futogu.

O`alo{}eni: }erka Ivana, zet Bogdan, unuke Maja i Sawa i unuk Sa{a.

od wenih koleginica i kolega sa Klinike.

14320

14311

06.30 08.30 09.00 09.15 09.30 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.10 02.05

TV PROGRAM

~etvrtak4.novembar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi Flok-Pahuqice, crtani film Bajko kviz Eko Plej gejms PCTV Centar sveta Kuhiwica Kosmos Duel struna Vesti Srpski ekran – ma|.

MTV-a (na srp.)

Trolovi Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi TV Dnevnik Tajna hrane: Ren Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik TV Fonija - kviz Imam jednu `equ: @eqko [a{i} i Dejana \eki}, muzi~ki program, prenos @ivopis: ^ast Vojvo|anski dnevnik Portreti vojvo|anskih umetnika narodne muzike: Nikola Bata Vu~etin Fortepiano Zamrznuti kadar, film Gruvawe Odbojka: Vojvodina - Crvena Zvezda, snimak utakmice

Bila jednom jedna nedeqa (Panonija, 12.10) 07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 12.10 12.25 13.00 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.35 22.00 22.35 23.05

Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Qubav na prodaju Vju Tin in Bila jednom jedna nedeqa Situacije Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Art-boks Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar 00.00 Glas Amerike

06.05 08.00 09.03 10.00 10.31 11.00 12.00 12.15 12.38 13.40 15.14 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.09 22.08 23.50 00.05 01.10 02.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Sasvim prirodno Svet ribolova Kapri Dnevnik Sport plus Porodica Soprano Fudbal: Liga {ampiona, pregled Sat Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Raspakivawe Osveta za smrt, film Dnevnik Porodica Soprano ^ista~ No}ni bioskop: Roko i wegova bra}a, film

Valeri Tjan

Osveta za smrt Kim je svedok ubistva wene majke koje je po~inio wen otac San Kvan, mafija{. Ona zbog toga sa ostalim emigrantima ilegalno be`i u Ameriku. Me|utim, brod kojim ona putuje presre}e ameri~ka imigraciona policija i sre}om po Kim, socijalna radnica odlu~uje da pru`e uto~i{te devoj~ici.

Uloge: Valeri Tjan, Sajmon Van, Liza King, @an-Klod van Dam Re`ija: Felipe Martinez (RTS 1, 22.08)

@eqko [a{i}

Imam jednu `equ U `ivotu su va`ne male stvari... Poneka lepa re~, osmeh i, naravno, pesma. Za dobar provod ve~eras }e biti zadu`eni @eqko [a{i} i Dejana \eki}. Deo emisije bi}e u znaku novih trendova kada su ven~anice u pitawu, o kojima }e govoriti modni kreator Mladen Milivojevi}.

Autorka i voditeqka: Nata{a Ili}-Jovanovi} (RTV 1, 20.30)

06.30 07.00 07.25 07.50 08.45 09.45 10.30 10.55 11.15 12.05 12.30 12.40 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.00

Kuhiwica (ma|) Ta divna stvorewa Cvrletova ma{taonica Gruvawe 071 Najva`nija adresa Eva magazin (ma|) Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi Ples no stres Vesti (ma|) Ukrajinska panorama Misterije katedrala Vesti iz Matice Plavi krug Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Sumrak vremena, film Misterije piramida, film

09.00 09.30 10.30 11.10 12.00 12.30 12.59 13.10 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.10 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Hrana i vino Put za Ejvonli Dok. program Nemi svedok Sprint Drum Kursna lista Ubistva u Midsameru Objektiv Put za Ejvonli Azbuka roditeqstva Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program ICT megabit Objektiv Hrana i vino Kad priroda uzvrati udarac Nemi svedok Objektiv Ubistva u Midsameru

06.30 10.00 11.00 12.30 14.00 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

ATP Bazel Ful Tilt poker ATP Bazel Evroliga: @algiris–Prokom ATP Bazel 1/8 finala NBA u`ivo NBA akcija Ful Tilt poker Premijer liga, magazin Evroliga: Barselona–Fenerbah~e 02.15 NBA u`ivo 02.30 Liga {ampiona: Kopenhagen–Barselona

07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 18.00 18.25 18.55 19.40 20.15 21.00 22.00 23.00 23.20 23.40 00.10 01.10

Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Seks i grad Film: Dobar pajkan, savr{en pqa~ka{ Opasne igre ^ari Hiqadu i jedna no} Survajver Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Dosije Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil

DNEVNIK

c m y

30

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 06.02 Koncert za dobro jutro: Esma Reyepova 07.08 U zdravom telu 07.21 Kuvati srcem 07.52 [umska {kola 2 07.59 Brodi} Elijas 08.09 Ruske bajke 08.22 Spajdermen 08.42 Telmo i Tula, mali kuvari 08.49 Sazve`|a i legende 09.08 Zdravo, Evropo 10.08 Igraj fudbal, budi sre}an 10.36 U svetu 11.01 Vode Srbije: Bawe Srbije 11.31 Put oko sveta 12.01 Sve~ani koncert SO i hora RTS 12.54 Trezor 13.55 Verujte ali ne preterujte 14.38 Ve~ni sjaj detiwstva 15.07 Sazve`|a i legende 15.24 Tehnologija danas 16.00 Ovo je Srbija 16.53 Bardovi teatra: Stevo @igon 17.55 Odbojka: PS, NIS Vojvodina - Crvena zvezda, prenos 19.15 [umska {kola 19.21 Ruske bajke 19.35 Ima li `ivota u Srbiji: Beograd 20.25 Ko{arka: Evroliga, Partizan MTS - Makabi, prenos 22.35 Metropolis 23.05 Kontekst 23.30 Ad libitum 00.00 Tehnologija danas 00.24 Trezor 01.24 Odbojka: PS, NIS Vojvodina - Crvena zvezda (r) 02.44 Ko{arka: Evroliga, Partizan mts - Makabi (r)

KO[ARKA: EVROLIGA

Partizan–Makabi (RTS 2, 20.25)

07.00 07.50 10.00 10.10 10.35 11.10 11.30 12.00 12.15 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 16.55 17.00 17.55 18.00 18.30 19.00 19.20 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Otvoreni studio Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Top {op Milica na kvadrat Otvoreni studio Vesti u 12 Otvoreni studio Vesti u 14 Milica na kvadrat Otvoreni studio Da Vin~i i kod po kome je `iveo Doktor Haus Otvoreni studio NCIS Otvoreni studio Vesti u 18 Otvoreni studio Simpsonovi Otvoreni studio Milica na kvadrat Mentalista Otvoreni studio Film: Nemogu}a misija 2 24 Vesti Milica na kvadrat Film: [ta je najgore {to mo`e da se desi

Trejsi Hatson

Samo za odrasle Sniman po istinitoj pri~i, film po~iwe scenom ubistva porno glumca Artija Mi~ela od strane wegovog brata Yima, a potom odlazimo 25 godina u pro{lost. Krajem 60ih, tokom filmskih studija u San Francisku, Yima profesor ohrabruje da u svojim filmovima koristi scene sa golim `enama.

Uloge: Emilio Estevez, ^arli [in, Trejsi Hatson Re`ija: Emilio Estevez (B92, 23.35) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.30 Top {op 12.00 Film: Neplanirano ven~awe 14.00 Pregled lige UEFA 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 17.45 Nacionalna geografija 18.30 Vesti B92 18.45 Liga Evrope: PAOK - Viqareal 21.00 Liga Evrope: Hajduk - Zenit 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Samo za odrasle 01.35 Nacionalna geografija 02.00 Ukqu~ewe u B92 Info

06.15 06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.30 00.00 00.30 02.25 02.30

Valentina Farma Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Sve za qubav Farma Crna hronika Film: Du`nost ili pravda Ekran Film: Vreme za `enidbu

05.30 08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30 03.00 04.00 04.30

Jutarwi program Nodi Sa Boom u avanturu Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Lovci na dorke iz svemira Zdravo, Kiti Vinks Kilari Bakugan Yem Presovawe Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Granica Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota Dok. serijal: 1. svetski rat Jelena Vesti Muzi~ki {ou: Hepi stars Luda ku}a Zvezdana kapija SG-1 Riko{et Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Hepi stars Zvezdana kapija SG-1 Film Jelena

Ceca Ra`natovi}

Luda ku}a Raspravqa}e se o tome ko je boqi: Jelena Karleu{a, Seka Aleksi} ili Ceca Ra`natovi}. Ve~eras }e oni koji budu gledali Ludu ku}i mo}i o na{im zvezadama da ~uju mnogo toga i da sami procene, ko je stvarno najve}a zvezda!

(Hepi, 22.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 No}ni program

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Evropska zvezda, 11.00 Travel, 11.30 @iveti svoj `ivot, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Galenov svet, 15.00 Auto sprint, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 [ampioni, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.30 Folk {ou

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

~etvrtak4.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

23

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi}

Sintija Nikson

SERIJA

Seks i grad Keri, Samanta i [arlot poku{avaju da se prilagode na Mirandin novi `ivot sa sinom Brejdijem. Samanta je jo{ besna na nevernog Ri~arda. [arlot je prebolela Treja i spremna je za novu qubav...

Uloge: Sara Yesika Parker, Sintija Nikson, Kristin Dejvis, Kim Katral (Nova TV, 00.50) 08.05 08.20 08.50 10.50 12.40 13.30 14.20 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.05 21.40 22.45 23.00 00.50 01.20 01.45 03.20

Pepa, crtani Mini kviz Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Vesti Slomqeno srce IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Provereno Ve~erwe vesti Najboqi od najboqih 2, film Seks i grad Verovali ili ne Zlo~in, film Na rubu zakona

08.00 Ovo je civilizacija 09.00 Eksperimenti na sopstvenoj ko`i 10.00 Nelson Mendela – ^ovek mira 11.00 Tijenamen 12.00 Heroji, kult i kuhiwa 13.00 Jedan dan u borbi 14.00 Tajni gradovi Amazona 15.00 Carstvo mora 16.00 Impresionisti 17.00 Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori 18.00 Hitlerovi istra`iva~i 19.00 Dalaj Lama 20.00 Biblijske zagonetke 21.00 Tajni ratovi 22.00 Doktor Yekil i mister Hajd: Istinita pri~a 23.00 Carstvo mora 00.00 Impresionisti 01.00 Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza On, ona i klonirana Panika u vazduhu Mohauk O{trica kopqa Lud za oru`jem Daqe od we Pustiwski Mesec F.S.I. Iznenada

06.00 07.35 08.00 09.40 11.35 12.55

Ze~ica na koled`u Holivud na snimawu Ispovest kupoholi~arke Kutija Ledeno doba 62. dodela nagrade emi (montirana verzija 2010) Zvezdane staze vi. neotkrivena zemqa Uvek reci da Krsta{ki pohod u farmerkama Bez vesla: Zov prirode Ja sam, jer smo mi Prkos Huk sove ^esto postavqana pitawa o putovawu kroz vreme Dvoje qubavnika

14.55 16.45 18.25 20.05 21.35 23.00 01.15 02.50 04.10

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.12 Lugarnica 10.15 Na vodenom putu 4, dok. serija 11.00 Kod Ane 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.20 Hitna slu`ba 14.20 Trenutak spoznaje 15.00 Luda ku}a 15.40 Dok. film 16.15 Hrvatska u`ivo 17.34 8. sprat, tok {ou 18.20 Kod Ane 18.32 Odmori se, zaslu`io si 19.30 Dnevnik 20.15 1 protiv 100, kviz 21.10 Otvoreno 22.00 Pola sata kulture 22.35 Dnevnik 3 23.15 Na rubu nauke 00.10 Zvezdana vrata: Svemir 00.55 Hitna slu`ba 01.35 Fringe - Na ivici 02.20 Opra {ou 03.05 Fotografija u Hrvatskoj

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Panduri novajlije Sudija Ejmi Ne{ Briyis Doma}ice iz okruga Oriny Fojlov rat Zakon i red Ne{ Briyis Bra}a i sestre Doma}ice iz okruga Oriny Medijum Misterija Hejvena Panduri novajlije Medijum Zakon i red Film: No} dama

08.35 09.50 11.00 11.30 13.00 14.50 15.40 16.30 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 21.30 23.20

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv Tabloid 1001 no} Klon An|eo i |avo Doma}ice Heroji iz strasti Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} O~ajne doma}ice Hrvatski top model baj Vawa Rupena RTL Vesti Kosti Astro {ou Put osvete Zevs i Roksen, film

01.05 01.20 02.05 03.05 03.50

SERIJA

O~ajne doma}ice

Opra Vinfri

Opra {ou: Smitovi Pri~a o porodici Vila i Yade Pinket-Smit. Wih dvoje govore o tome kako odr`avaju iskru u braku, a decu na zemqi. Sledi ekskluzivni intervju s celom porodicom, sinovima Yejdenom i Trejem i k}erkom Vilou.

(HRT 1, 02.20)

07.50 08.25 08.50 09.35 10.00

22.55 23.20 00.05 00.25 00.45 01.30 01.50

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Prenos sednice Hrvatskog sabora Zvezdana vrata: Svemir 1 [kolski program Kojak Tri Hil Moja `ena i deca Pastel Direkt Nau~ne vesti Fudbal, EL - emisija Fudbal, EL: Klub Bru` Dinamo, prenos Fudbal, EL - emisija Fudbal, EL: Hajduk - Zenit, prenos Fudbal, EL - emisija Fringe - Na ivici Zovem se Erl Zovem se Earl Obave{tajci Tu|inci u Americi Ksena - princeza ratnica

06.50 10.30 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.15 22.00 00.00 02.00

Korumpirani @ene fudbalera S vetrom u le|a Prsten Nibelunga @ene fudbalera S vetrom u le|a Majstori horora Seksualni `ivot Trava Lulu na mostu Prsten Nibelunga Mafija{ki {ef

04.00 06.00 08.15 10.00 12.00 14.00 16.00

Yoni „Britva“ Tejlor Hofa Svako na svoj plac Ameri~ki leta~i Nezavisni Neznani junaci Bilo jednom na Sredwem zapadu Susret sa Venerom Situacija Yoni „Britva“ Tejlor @udwa Prqava

13.20 14.05 14.50 16.30 17.12 17.38 17.40 18.05 18.15 18.55 20.50 21.00

18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Suzan o~ajava zbog lo{e finansijske situacije, ali zbog ekonomske krize, Majku kupci ne pla}aju usluge. Dok Bri i Endrju razmi{qaju {ta da urade sa Semom...

Uloge: Teri He~er, Eva Longorija Parker, Felisiti Hufman, Marsija Kros, Dejna Dilejni, Drea de Mateo, Rikardo Antonio ^avira, Kajl Meklahlan (RTL, 21.30)

Eva Longorija Parker

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to rade?

Oru`ja budu}nosti Auta po meri Generalka Prqavi poslovi X-ma{ine Oru`ja budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako se to pravi Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Interventna jedinica Majamija Iza re{etaka Istraga zlo~ina Auta po meri Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti

08.30 09.00 09.15 09.45 14.00 15.30 16.00 19.00 19.10 20.00 23.00 23.10 00.40 00.45

Automobilizam Svi sportovi Fudbal Veslawe Bilijar Fudbal Veslawe Fudbal Najja~i ~ovek Borila~ki sport Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Veslawe

Neko drugi }e odlu~iti D

ok pi{em scenu izme|u Strica i Sinovca, {qawa. Sre}om, Leo je kod ku}e, de`uran pored tetelefonom mi iz Beograda javqaju da je polefona kao i uvek. Trudim se da budem miran, da mu ginuo Bata Do`i}. Zajedni~ka prijateqihisterisawem ne ote`am razmi{qawa. Javi}e se ca ne pla~e, glas joj je mrtav i {upaq, prosto mi „Elefterotipiji“, razgovara}e s Fidanidisom kosaop{tava ~iwenice. Le{ na|en u Savi, jedva je ji svuda ima veze, uskoro }emo saznati {ta se zbiidentifikovan. Ubijen je na isti na~in koji va. Sad ja de`uram pored telefona, poku{avam Stric preporu~uje Sinovcu, pucwem u potiqak da umiriti Mariju, molim je da sa~uva hladnu glavu raznese lice i `rtvu u~ini neprepoznatqivom. „Ti zna{ da si ubio neprijateqa, oni ne znaju koga si ubio“. To je poni{tavawe identiteta `rtve, ne prikrivawe zlo~ina. Zlo~inac je siguran u to da ga niko ne}e kazniti ni osuditi. Bata je bio dobar, ~estit i nevin, predavao se qubavima i prijateqstvima kao de~ak, pevao je i svirao iz zadovoqstva, nije se dao kupiti ni potkupiti.

Niko mu nije mogao nare|ivati. Pretpostavqam da je neki anonimni rodoqubac srbovao do mu~nine i Bata je odbio da peva, dripac ga je sa~ekao pored reke, mu~io i ubio. Ba{ na na~in koji sam opisao! Kao da sam zalutao u zabrawene predele bi}a kojima se ne bavi leEkselencija Milutinovi} odglumio dobrog Milan~eta pa literatura. Kao da je moj prijateq glavom platio moju drskost. Kao da sebi radi Bojana. Sekundi kapqu, minuti sporo prolapredvi|am kraj opisan u nekoj mojoj kwizi. Koji? ze, ve} sat i po se niko ne javqa. Onda zvowava, apaNeko drugi }e odlu~iti. rat kao da poskakuje. Leo javqa da su i Bojan i Lefti u zatvoru u Leoforos Aleksandrasu, sutra }e ih *** Dok krv te~e na prostoru biv{e Jugoslavije, Kaizvesti na su|ewe, policajci ih ne terete, nisu niraxi} i Mladi} pucaju na Sarajevo s Pala kao iz {ta primetili dok su ih hapsili. Fidanidis ~eka glavne lo`e, prave se koncentracioni logori i etodgovor od ministra. Tek tada sru~ujem sav bes na ni~ko ~i{}ewe divqa, predsednik Srbije i wegova Peri{i}a i Milutinovi}a, na te pro`drqive bedsupruga dolaze na odmor u Atinu. Stara ambasada nike koji tu|om decom pla}aju svoj komfor. Leo se Srbije mesecima je preure|ivana za vladarske posla`e. „Ali sada je bitno spre~iti ih da ostvare trebe. Gorwi sprat je pretvoren u gnezdo, niko ne svoju zamisao. Nastavqam da telefoniram. No}as sme uznemiriti umorne golup~i}e. Ni atentator ni }u uznemiriti celu zvani~nu Atinu“. vesnik lo{ih vesti. Ambasador je izvo|a~ gra|eOkre}em telefon ambasade. Ne odgovara mi vinskih radova, nabavqa~ i rukovodilac majstora, standardista ve} ~ovek koji se tu slu~ajno zateambasadorka bira tepihe, lampe, foteqe, slike, kao, poznaje me dobro, u~ini}e mi uslugu. „Grearan`ira cve}e, nadgleda poslugu i vri{ti povo{kom }u vas spojiti s ambasadorom“. Slede}eg sedom sitnica, a od toga je sve debqa. Wihovi se ra~uni goje na Mesecima pre no {to }e Sloba-Sloboda i wegova isti na~in, konzularni se novac ne mo`e iznositi iz Gr~ke, `ena do}i na odmor u Atinu, radi vladarskih potreba treba ga ulo`iti u zgradu, gorwi sprat ambasade je pretvoren u gnezdo, predsednika, sebe. Ambasador i da niko ne uznemiri umorne golup~i}e. Ni atentator, ambasadorka nisu slu`benici ni glasnik s lo{im vestima dr`ave ve} posluga ~oveka koji nije formalni predsednik `abqa~ke Jugoslavije, dr`ave koju zvani~no predstakunda imam vezu, ~ujem ulizi~ki glas Milutinovqaju. Potop svih vrednosti odneo je i potrebu za vi}a, glumi dobrog Milan~eta, sigurno misli da razmatrawem sitnica i za formalizmom, nastranoje neko iz Beograda. Nare|ujem sebi da se smirim sti su bli`e stvarnosti od svake normalnosti. i po~iwem polako. „Milane, na telefonu Vidosav Pretpostavqam da razmi{qaju ovako: „Ako mi ovo Stevanovi}. Kao {to zna{, moj sin je danas uhapne sklonimo, maznu}e ga neko drugi“. Tako je, zai{en. Mada spadamo u tvoju nadle`nost, ne javqam sta. Taj hipoteti~ni lopov – od koga treba prevense za pomo}. Ti i tvoj Gazda ne biste pru`ili ni tivno ukrasti dr`avne pare – mo`da nije rodoquvodu detetu koje umire od `e|i“. „Kakav je to nabac kao ambasador i ambasadorka, a svakako nije ~in? O ~emu se radi?“ „Slu{aj me dobro. Ako moj blizak izvoru korupcije, Slobi-Slobodi. sin sutra ne iza|e iz zatvora, ako mu se ne{to desi, obe}avam ti da }u te na}i i ubiti te kao psa. *** Nemawa se javio telefonom iz grada. „Gr~ka poKunem ti se svim {to mi je najsvetije na svetu“. licija uhapsila Bojana i Leftija“. „Kako si se ti „Ali ja nemam veze s tim“. „Utoliko gore. Poginuizvukao?“ „Bio sam u {etwi i video kako ih odvo}e{ gre{kom“. I spu{tam slu{alicu. Re~ vi{e de“. Nekoliko trenutaka kasnije javqa se Gaga. pokvarila bi utisak koji sam ostavio na tu kuka„Uhap{eni su zbog navodnog rada na crno. Neko ih vicu. Okre}em se, ~ujem potmule krike. Marija prijavio policiji. Ne znam ko je dostavqa~“. Ali le`i na krevetu, trza se, bacaka, rukama gu{i ja znam, draga moja, ne dvoumim se oko toga, pitam se krike. To je nervni slom. Da mi je u tom trenutku jedino {ta treba uraditi pre nego {to gr~ka poliMilutinovi} bio pri ruci, prvi put bih ja, ~ovek cija ne izru~i Bojana srpskim vlastima, od tog trenenasiqa, nasrnuo na ne~iji `ivot. Ali morao nutka glava }e mu visiti o koncu. Za{to ne bi na sam smiriti moju nesre}nu `enu, wen jedini greh mom usvojenom sinu pokazali strogost prema dezerje {to se udala za mene i {to odbija preporuke laterima? To spada u wihov podla~ki na~in razmi`nih prijateqa da se razvede.

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak4.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

4. novembar 2010.

S vi{e strpqewa se odnosite prema svima drugima, pa i prema partneru. Izgleda da su svi nesigurni u pogledu svega. S lako}om ostvarujete svoje ciqeve, gotovo pravolinijski. Ra~unajte na uspeh. Dobri odnosi s inostranstvom.

Mogu}nost putovawa treba iskoristiti.

VAGA 23.9- 23.10.

Stabilizujete se u poslovawu i polako ali sigurno se vra}ate sebi i onima koji vas okru`uju. Na radnom mestu se povucite i primirite jer bi to bio najpametniji potez u ovom trenutku. Partner je daleko oti{ao u potrazi za svojim ciqevima. Sustignite tu razdaqinu.

Va{a Venera je jo{ uvek u znaku [korpije pa vam, sem qubavne strasti i `udwe, ne donosi mnogo radosti. Qubomora i posesivnost nisu preporu~qivi, mada vam nije lako da se oslobodite opsesije prema partneru. A izgleda da ni jo{ nekom to nije lako. Dru{tveni ste.

[KORPION Lepo i lako napredujete jer pred so24.10- 23.11. bom imate otvorene mogu}nosti. Pogotovo na poslu, ukoliko prethodno jasno trasirate taj autoput. Dobra saradwa s nekim novim klijentima i inostranstvom vam ide u prilog. Pove}awe prihoda, ve}e ili mawe, u zavisnosti od zalagawa.

BLIZANCI Za divno ~udo, imate koncentraciju i 21.5- 21.6. usredsre|enost na ono {to `elite. To mo`ete zahvaliti va{em Merkuru koji se {eta kroz znak [korpije. ^uvajte svoje tajne planove i naprosto za}utite, pogotovo u privatnom poslu. Ostvarite saradwu s odre|enim mu{kim autoritetom.

STRELAC Kako je borbeni Mars umar{irao u 24.11- 21.12. va{ znak, tako su se pove}ali pritisci i o~ekivawa od vas, pa morate, hteli vi to ili ne, da budete aktivni. Za po~etak je po`eqno da defini{ite ciqeve, a ostalo }e biti lako. Ukoliko ste sami, nova osoba }e vas zainteresovati.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

I danas ste podlo`ni tu|im uticajima i spremni na saradwu pa mo`ete zaokru`iti ju~era{we dogovore. Neke nove okolnosti su na vidiku pa se potrudite tom prilikom da ostanete {to realniji, a opet prepoznate pravu {ansu u trenutku kada blesne. Kompromisi.

U komunikaciji i poslovnim dogovorima odr`avate balans. I suvi{e dramaturgije danas nije po`eqno. Radije na svoj dostojanstveni i kulturan na~in pridobijte sagovornike i saradnike, pa i klijente, za sebe. Dobra organizacija posla, uprkos svim stresnim okolnostima.

Nemate dovoqno vreme za ono {to volite i one koje volite jer vas pritiskaju obaveze na poslu. Tako|e, ni finansijska situacija nikako da se poboq{a. Nemojte na to ni ra~unati u dogledno vreme. Ali biste se mogli rasteretiti u radu ako podelite obaveze izvr{iocima.

JARAC 22.12-20.1.

Povedite ra~una o skrivenim neprijateqima ili lo{im okolnostima koje vam ne idu u prilog. Tako|e, sa~uvajte svoje zdravqe, koje zbog previ{e zalagawa mo`e biti naru{eno. Tajne strasti isto tako uti~u na va{u celokupnu situaciju. U qubavi, nedostaje prave qubavi.

VODOLIJA Imate povoqne uticaje i saradwu, 21.1-19.2. razumevawe s drugima pa mo`ete plasirati svoje ideje i zamisli, na svoj na~in.

Duh prijateqstva vlada u vazduhu, i to je ono {to udi{ete i od ~ega `ivite. U qubavi ste idealista, ve} dugo. Ne}ete i ne mo`ete druga~ije.

RIBE 20.2-20.3.

Akcija akciju susti`e, poput koraka.

Pazite da se ne sapletete sami o sebe, nemojte `uriti ve} budite svesni i prisutni u svakom trenutku. Snala`qivost vam poma`e da ostanete u igri, a u svoju korist. Nemojte se i suvi{e davati drugima, ve} svojim prioritetima.

TRI^-TRA^

Od bucke do cice V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

18

Subotica

17

Sombor

18

Kikinda

18

Vrbas

17

B. Palanka

18

Zrewanin

17

S. Mitrovica 18 Ruma

17

Pan~evo

19

Vr{ac

18

Srbija Beograd

19

Kragujevac

20

K. Mitrovica 18 Ni{

20

Rijaliti zvezdi Kloi Karda{ijan kao maloj rugali su se vr{waci, govore}i joj da je ru`na i debela. Sre}om, starije sestre popularna Kim i Kortni, pomogle su joj da ne padne u duboku depresiju.

- Kada vas neko u razredu konstantno naziva debelom, previsokom i ru`nom, onda i sam po~ne{ tako da misli{ o sebi. Kod ku}e sam se ose}ala voqenom i sigurnom. Sestre su mi uvek pru`ale sigurnost - rekla je Kloi kojoj ipak nije bilo lako da odrasta pored vitkih i seksi sestara.

Kloi je i danas na neprestanom udaru medija zbog kila`e koja varira. Poznati bloger Perez Hilton je nedavno nazvao „debelim transvestitom”.

Kako bi stala na kraj svim zlim jezicima, Kloi se fotografisala u bikiniju za naslovnicu magazina „Life&Style” i pokazala novu, vitku liniju.

Evropa

ZA OVO DOBA GODINE

Madrid

NOVI SAD: Toplo za ovo doba godine i prete`no sun~ano Rim vreme uz malo oblaka. Vetar slab zapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 7, a maksimalna 18 stepeLondon ni.

Cirih VOJVODINA: Toplo i prete`no sun~ano vreme uz malo oblaBerlin ka. Vetar slab zapadni i jugozapadni. Pritisak iznad normale.

Minimalna temperatura 5, a maksimalna 19 stepeni.

Be~ SRBIJA: Toplo za ovo doba godine i prete`no sun~ano vreme Var{ava uz malo oblaka. Vetar slab zapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 20 stepeni.

Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do kraja sedmice Moskva toplo i prete`no sun~ano vreme uz temperature znatno iznad Oslo proseka za novembar, a maksimalne vrednosti dostiza}e i prelaziti 20 stepeni Celzijusa.

St. Peterburg BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenski uslovi mogu izazvati tegobe kod ve}ine hroni~no obolelih osoba. Naro~ito se preporu~uje cerebro i kardio-vaskularnim bolesnicima da po{tuju savete lekara.

Mogu}i su glavoboqa i nervoza. Preporu~uje se oprez u saobra}aju.

23 21 16 16

VIC DANA

16

[ta mu{karca i `enu naj~vr{}e ve`e u braku?

Hipoteka!

17 16 15

SUDOKU

9 5 8

Atina

23

Pariz

19

Minhen

18

Budimpe{ta

18

Stokholm

8

2 7

2

8

1

1

7

7

3

7

5

1

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

129 (-10)

Slankamen

275 (-7)

Ja{a Tomi}

Apatin

199 (-8)

Zemun

336 (-2)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

350 (2)

Smederevo

500 (0)

Ba~. Palanka 196 (-8) Novi Sad

217 (-9)

Tendencija opadawa

TISA

SAVA

N. Kne`evac

200 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

248 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija opadawa

Titel

273 (-8)

NERA

Hetin

66 (0)

8 5 3 2 7 4 1 9 6

-12 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 278 (-18) Beograd

4

Kusi}

2 9 4 6 1 8 7 5 3

6

6 1 7 9 5 3 4 2 8 7 6 2 5 3 9 8 4 1

287 (-6)

4

Tendencija opadawa

2

9

5

6

3

9

1

4 3 9 1 8 6 2 7 5 1 8 5 7 4 2 6 3 9

9

3 7 6 4 9 1 5 8 2

38 (0)

9 7

8 6

7 1

9 4 1 8 2 5 3 6 7 5 2 8 3 6 7 9 1 4 Re{ewe iz pro{log broja