Dnevnik 4.novembar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PEtAK 4. NOVEMbAR 2011. gODINE

gODINA LXIX bROJ 23248 cENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KRI JE LI AERO DROM „E^ KA” VRED NU ZA O StAV [tI NU NE MA cA

Kopa~i zlata zorom opsedaju pistu? str. 4

INTERVJU: bO RI SLAV StE FA NO VI], [EF PRE gO VA RA^ KOg tI MA bE O gRA DA

Sat za Kosovo ne mo`e se vratiti unazad str. 3

NE MA^ KA KOM PA NI JA „DREKSLMA JER” [I RI PRO IZ VOD WU

U Zrewaninu jo{ 500 novih radnih mesta Ne ma~ ka kom pa ni ja za pro iz vod wu auto-de lo va “Drekslma jer”, naj ve }i po slo da vac u Zre wa ni nu, ali i ce loj Voj vo di ni, ko ji za po {qa va oko 1.600 qu di, na ja vi la je ju ~e otva ra we vi {e od 500 no vih rad nih me sta u na red nom pe ri o du. Za hva qu ju }i za la ga wu gra da Zre wa ni na, kao i nad le `nih in sti tu ci ja u No vom Sa du i Be o gra du, lo ka ci ja na ko joj se na la zi se di {te “Drek slma je ra” u in du strij skoj zo ni “Ba gqa{”, do bi la je sta tus slo bod ne ca rin ske zo ne, ~i me su se auto mat ski ste kli uslo vi za {i re we po slo va wa i do dat no za po {qa va we.

Di rek tor “Drekslma je ra” Zig frid An ge rer iz ja vio je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u Grad skoj ku }i da su do bra sa rad wa s lo kal nom sa mo u pra vom i kva li te tan rad ni~ ki ka dar ne ki od raz lo ga zbog ko jih je ova fa bri ka, ko ja sa ra |u je s re no mi ra nom auto in du stri jom BMW, od lu ~i la da pro {i ri pro iz vod wu u Sr bi ji. str. 5

RAS KI NU tE PRI VA tI ZA cI JE U „NI bENS gRU PI”

I „Ba~kaput” na slobodi

str. 4 NASLOVI

NO VO UZ NE MI RE WE U bAJ MO KU

Nestala devojka koja je ~uvala ku}u ubijene

str. 14

Foto: N. Stojanovi}

RA DO VI NA KRU @NOM tO KU U VE tER NI KU PRI KRA JU

Politika 2 Buzek: Kandidatura za nekoliko nedeqa 3 Srbija danas odgovara Sudu pravde u Hagu

Ekonomija 4 „Bela kwiga” crna po Srbiju 5 Ugovor Srbije i „Fijata” javna tajna?

Toplije

Najvi{a temperatura 18° S

Dru{tvo 6 Sito i re{eto koje, izgleda, ni~emu ne slu`i

Novi Sad 9 Na Ribarcu kamp pre „Egzita”

Vojvodina 10 Dva nova trgovinska centra u Zrewaninu

n U SVEtSKOM KUPU SRPKIWE SUtRA S AMERIKANKAMA

crna 14 Gradski autobus ubio mladi}a i devojku u Beogradu

Lov 21 Nezasiti ze~evi ojadili Temerince?

NA KON PRO VA LE U gA RA @U U tE ME RI NU

Mrtav pijan ukrao i vozio gradski autobus? str. 14 str. 16 – 20

SPORT

Okrugla raskrsnica d o n o s i b e z b e d n o s tstr. 9

Reporta`e 13 Ma|arski }e u Somboru u~iti Japanci i Arapi

n VOLKOV DEbItUJE, POVRAtAK StOJKOVI]A

n POMO] KLADIONI^ARIMA

2

POLiTikA

petak4.novembar2011.

PREDSEDNIK EVROPSKOG PARLAMENTA JU^E U BEOGRADU

Kan di da tu ra za ne ko li ko ne de qa Pred sed nik Evrop skog par la men ta Je `i Bu zek iz ja vio je ju ~e da je sled ko ra ka za Sr bi ju u pro ce su evrop skih in te gra ci ja vr lo ja san – kan di da tu ra za ne ko li ko ne de qa, a otva ra we pre go vo ra za ne ko li ko me se ci. Bu zek je po sle raz go vo ra s pred sed ni com Skup {ti ne Sr bi je Sla vi com \u ki}-De ja no vi} re kao da Evrop ska uni ja od Sr bi je o~e ku je sa mo jed no: una pre |e we od no sa s Ko so vom i kon kret ne ko ra ke i od lu ke.

– Mi u EU vi {e vo li mo da gra di mo mo sto ve i da ima mo otvo re ne gra ni ce, {to ste vi de li na pri me ru [en gen skog spo ra zu ma, ne go da pra vi mo ba ri ka de ili zi do ve – po ru ~io je Bu zek.

On je is ta kao da bi Be o grad i Pri {ti na u na red nom pe ri o du tre ba lo da na sta ve di ja log,

Znam da to ni je la ko, re kao je Bu zek, i is ta kao da iz sop stve nog is ku stva zna ka ko je te {ko

Demoni pro{losti Je `i Bu zek je ju ~e, obra }a ju }i se po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je, na gla sio da Sr bi ja ne sme do zvo li ti da de mo ni iz pro {lo sti sta nu na put ostva ri va wu we nih sno va i da je du `nost po li ti ~a ra da po mog nu srp skom na ro du da ostva ri svo ju bu du} nost.

– No va kri za ko ja pra ti na si qe u se ver nom de lu Ko so va, re }i su otvo re no, ne pri hva tqi va je za sve nas, ako za i sta mi sli mo na bu du} nost i in te gra ci ju u Evrop sku uni ju – po ru ~io je Bu zek, i na gla sio da se mo ra ob no vi ti di ja log Be o gra da i Pri {ti ne. po~ nu da pri me wu ju do go vo re ne spo ra zu me i raz go va ra ju o te ma ma ko je su na dnev nom re du.

bi lo po mi re we iz me |u we go ve ze mqe, Poq ske, i Ne ma~ ke po sle Dru gog svet skog ra ta.

Bu zek je re kao da su s Pri {ti nom, u di ja lo gu u ko jem je EU po {te ni po sred nik, po stig nu ta ~e ti ri spo ra zu ma, a po ~e la je pri me na sa mo jed nog.

– Kqu~ na i osnov na vred nost pro ce sa pro {i re wa ili pro ce sa in te gra ci ja je po mi re we – re kao je Bu zek.

Sla v i c a \u k i}-De j a n o v i} je re kla da se od Sr bi je o~e ku je da ne blo ki ra ni ko ga na evrop sku pu tu, ali i Sr bi ja o~e ku je da u tom pro ce su ne bu de blo ki ra na od Pri {ti ne.

– Du b o k o sam uve r e n a u iskre nost Be o gra da da na sta vi di ja log, kroz ko ji bi bi la re {e na mno ga pi ta wa, ali na dru goj stra ni ne ma iskre no sti za di ja log – oce ni la je ona.

ME\UNARODNI SUD PRAVDE U HAGU

Sr bi ja da nas od go va ra Prav ni tim Sr bi je pod ne }e da nas Me |u na rod nom su du prav de u Ha gu pi sa ni od go vor na pod ne sak ko jim Hr vat ska ne gi ra na vo de iz srp ske kon tra tu `be da je nad Sr bi ma po ~i wen ge no cid u pro te klom ra tu. Ovo je po sled wi pod ne sak Sr bi je ko ji }e do sta vi ti na kra ju sud skog ro ka, 4. no vem bra, a sa sto ji se od de la ko jim se ospo ra va ju pri go vo ri Hr vat ske i do pun skih ar gu me na ta i do ka za za na vo de iz kon tra tu `be.

Hr vat skoj }e po tom bi ti osta vqen rok za uz vrat ni od go vor, a sa dr `i na pod ne sa -

ka ne mo `e bi ti do stup na jav no sti pre ob ja vqi va wa na saj tu MSP-a, ne po sred no pred usme nu ras pra vu. Po pro ce na ma ~la no va srp skog prav nog ti ma, usme na ras pra va u ovom spo ru mo `e se o~e ki va ti u pr voj po lo vi ni 2013. go di ne.

Ko or di na tor Vla de Sr bi je za sa rad wu sa me di ji ma Slo bo dan Ho men iz ja vio je ju ~e da bi naj bo qe bi lo da se me |u sob ne tu `be Sr bi je i Hr vat ske za ge no cid po vu ku, ali da }e, uko li ko se to ne do go di, Sr bi ja bra ni ti svo je in te re se. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re na kon sed ni ce Vla de

Sr bi je is ta kao da je stav Vla de Sr bi je, ko ji je vi {e pu ta is tak nut, da je naj bo qe po vu }i tu `be, ali da po sto ji svest o ome da je za to po treb na po li ti~ ka vo qa obe stra ne.

– Is tra ja va }e mo i da qe na ta kvom sta vu jer je to naj bo qe re {e we, a o kon kret nim po te zi ma }e od lu ~i va ti na{ tim ko ji se tim pi ta wem ba vi – re kao je Ho men no vi na ri ma.

On je do dao da }e, uko li ko Hr vat ska ne pri sta ne na po vla ~e we, Sr bi ja bra ni ti svo je in te re se.

PROMOCIJA KWIGE O STEVANU DOROWSKOM

Od bra na auto no mi je Voj vo di ne Obim na kwi ga o Ste va nu Do row skom, ne ka da {wem vi so kom dr `av nom i par tij skom funk ci o ne ru SFRJ i Voj vo di ne, a ko ju su na pi sa li isto ri ~ar Ran ko Kon ~ar i no vi nar Di mi tri je Bo a rov, odr `a na je si no} u pre pu noj sa li Mu ze ja Voj vo di ne. Go vo re }i o kwi zi, Kon ~ar je is ta kao da su kroz pri kaz li ka Do row skog pi sa li o isto ri ji auto no mi je Voj vo di ne.

– Ra di li smo slo `e nu isto rij sku te mu, ko ja je i da nas de li kat na kao {to je bi la slo `e na u pro {lo sti. Pi ta we auto no mi je Voj vo di ne tra je 160 go di na, a mi smo spo ji li jed nu iz u zet nu po li ti~ ku li~ nost s te mom ko ji ima ta ko dug vek tra ja wa. Ta du `i na bor be za auto no mi ju omo gu }u je nam da isto rij ski o woj su di mo i de mi sti fi ku je mo je u ova vre me na ka da je mi sti fi ka ci je pre vi {e – re kao je Kon ~ar.

Po we go vim re ~i ma, Do row ski je bio li~ nost ko ja je naj du bqe raz u me la fe no men Voj vo di ne i we ne auto no mi je.

Di mi tri je Bo a rov je na gla sio da li~ no ima ve li ki re spekt pre ma Do row skom ko ji je imao

sle di ca od no sa po li ti~ kih ru ko vod sta va ve} i raz li ~i tog raz vo ja Voj vo di ne i Sr bi je kroz isto ri ju – re kao je Bo a rov.

On je do dao da je, ~i ta ju }i sta re par ti j ske do ku men te iz pe ri o da Ju go sla vi je iz do ba ta ko zva ne auto krat ske vla da vi ne jed nog ~o ve ka, shva tio da su od no si u ta kvom si ste mu bi li ve o ma di na mi~ ni, s krup nim su ko bi ma li~ no sti, ali su bi li te me qe ni na ar gu men ta ci ji bo qoj ne go {to je ar gu men ta ci ja da na {wih po li ti ~a ra.

Re cen zent kwi ge Alek san dar Ka sa{ je na gla sio da kwi ga po ka zu je Fo to: B. Lu ~i} ka ko auto no mi ja Voj vo hra bro sti da u po li ti~ kom `i - di ne ni je bi la uvek po li ti~ ko vo tu Ju go sla vi je po sta vi po - ve} i eko nom sko pi ta we. sled wu li ni ju od bra ne auto nom O kwi zi su go vo ri li i isto ne Voj vo di ne. ri ~ar Slo bo dan Bje li ca i sa – Pi {u }i kwi gu bo qe sam raz - vre me ni ci Ste va na Do row skog u meo da pro ble mi na re la ci ji ge ne ral Petar Ma ti} Dule i Sr bi ja–Voj vo di na ni su sa mo po - Du {an Bog da nov Senko. P. K.

VESTI

Qa ji}: Ne me {a ti ve ru i po li ti ku Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} sa gla sio se sa svo jim ko le gom mi ni strom Su lej ma nom Ugqa ni nom, ko ji sma tra da po li ti ~a ri ne tre ba da se me {a ju u unu tra {wa pi ta wa Islam ske za jed ni ce. Qa ji} je re kao da mi sli da jo{ uvek tra je usa gla {a va we spo ra zu ma o ob je di wa va wu Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji ko ji je ini ci ra la Re pu bli ka Tur ska i da bi taj do ku ment tre ba lo {to pre re a li zo va ti.

– Pot pu no se sla `em s tim da po li ti ~a ri ne tre ba da se me {a ju u pi ta wa Islam ske za jed ni ce, i to bi nas ko na~ no uve lo u nor ma lan pe riod jer ni ver skim li de ri ma ni je me sto u po li ti ci – re kao je Qa ji}. – Uvek ka da su se me {a li ve ra i po li ti ka, na gu bit ku su bi li i ve ra i po li ti ka. Ni ko ne bi tre ba lo u ovom tre nut ku da ko men ta ri {e ne {to {to jo{ uvek ni je okon ~a no.

Sre} ko vi}: Sr bi ja na po la pu ta – Sr bi ja je pro {la vi {e od po la pu ta ka pu no prav nom ~lan stvu u Evrop skoj uni ji i za to je po treb no „pro bu di ti si ner gi ju” iz me |u ma ti ce i onog de la na {eg na ro da ko ji `i vi u ze mqa ma EU – po ru ~io je ju ~e mi ni star ve ra i di ja spo re Sr bi je Sr |an Sre} ko vi}. – Na {a di ja spo ra ima po ten ci jal da bu de va `na kar ta Sr bi je za Evro pu. Za uspe {no pred sta vqa we Sr bi je ko ja se me wa, mo der ne, evrop ske i sta bil ne ze mqe, di ja spo ra tre ba da bu de na{ part ner i sa ve znik i da za stu pa na {e na ci o nal ne in te re se. Po di za wem ka pa ci te ta srp skih or ga ni za ci ja stva ra se mre `a ko ja bi mo gla od go vo ri ti na zah te ve evrop skih pro gra ma, a kraj wi ciq je da ta udru `e wa kon ku ri {u za sred stva EU, ka ko bi se u pret pri stup noj fa zi do {lo do fi nan sij ske po dr {ke za po di za we ka pa ci te ta u Sr bi ji.

Ta ba ko vi}: Ob ja vi ti spi sak po slo da va ca Pot pred sed ni ca Glav nog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Jor go van ka Ta ba ko vi} iz ja vi la je ju ~e da kon tro la upla ta po re za i do pri no sa za za po sle ne ne tre ba da bu de u nad le `no sti po slov nih ba na ka ve} Po re ske upra ve. Po we nim re ~i ma, Po re ska upra va ne ra di svoj po sao, {to po ka zu ju i „233 mi li jar de di na ra ne na pla }e nih po re za i do pri no sa u Fond PIO”, a {to je „kri vi ca Upra ve”. Jor go van ka Ta ba ko vi} je is ta kla da u jav nost tre ba iz ne ti spi sak svih po slo da va ca ko ji ne iz mi ru ju oba ve ze pre ma za po sle ni ma. – Osnov ni pro blem je u to me {to qu di ra de, uve re ni u to da im se upla }u ju po re zi i do pri no si, a on da se, pri li kom od la ska u pen zi ju ili do bi ja wa ot ka za, su o ~a va ju s ti me da im go di na ma ni su upla }i va ni po re zi i do pri no si, dok s dru ge stra ne ra ste su ma ko ja se iz bu xe ta iz dva ja za pen zi je jer pa ra u Fon du PIO ne ma do voq no – pod vu kla je ona.

dnevnik

Vla da spre ma no vi do ku ment Di rek tor kan cla ri je Vla de Sr bi je za sa rad wu sa me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} iz ja vio je ju ~e da Vla da pri pre ma iz ve {taj o Ko so vu i Me to hi ji, ko ji }e bi ti do sta vqen Skup {ti ni Sr bi je na iz ja {wa va we, do da ju }i da }e Vla da na red nih da na do sta vi ti i no vi do ku ment, ali ni je mo gao da ka `e u ko joj for mi.

– U tom do ku men tu bi }e na ve de no {ta Vla da na me ra va da pre du zme da bi se sta bi li zo va le pri li ke na Ko so vu i Me to hi ji – re kao je Mi haj lo vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce Vla de.

poslani~ke teme

Gla va „u pe sku” Skup {ti na Sr bi je na sta vi la je ju ~e po sle pod ne raz ma tra we amand ma na na za kon ski pred log o za bra ni usa vr {a va wa, pro iz vod we i stva ra wa za li ha bi o lo {kog i tok si~ kog oru` ja. Od opo zi ci je, sed ni ci pri su stvu ju sa mo po sla ni ci Srp ske ra di kal ne stran ke, dok DSSov ci u~e stvu ju sa mo u de lu ko ji se od no si na po sla ni~ ka pi ta wa, zah te va ju }i me re za raz re {e we si tu a ci je na se ve ru KiM. Funk ci o ner DSS-a Zo ran [a mi pod se tio je na to da ve}

vi {e od dve ne de qe ta stran ka tra `i od Vla de da iza |e pred

Skup {ti nu i ka `e {ta da se ~i ni.

– Vla da to ne }e, po na {a se kao noj ko ji za bi ja gla vu u pe sak – re kao je [a mi.

No} ne ak tiv no sti Po sla nik DS-a Jan ko Ve se li n o vi} kri ti k o vao je ju ~ e opo z i c i o n e stran k e {to ne pri su stvu ju sed ni ci par la men ta ve} se ba ve „no} nim ak tiv no sti ma – le pqe wem pla ka ta s gla va ma svo j ih pred s ed n i k a” ~i me „ru `e mno ge gra do ve u Sr bi ji“ mi mo iz bor nog pe ri o da.

Ve se li no vi} je kao pri mer na veo da su na sre di {wem de lu Bran k o vog mo s ta u Be o g ra du stu bo vi ob le pqe ni pla ka ti ma

s gla vom pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke To mi sla va Ni ko li }a.

– SNS, DSS i jo{ ne ke ma we stran ke ve} vi {e od de set da na ne u~e stvu ju u ra du par la men ta.

To je wi ho vo le gi tim no pra vo, kao {to je wi ho vo pra vo i da si la ze do bla gaj ne po pla te, da ih sre }e mo u skup {tin skom re sto ra nu. Wih je na rod bi rao i na ro du }e mo ra ti da po lo `e ra ~u ne – o~e ku je Ve se li no vi}.

Da li je po ~e la kam pa wa Jan ko Ve se li no vi} pi tao je nad le `na mi ni star stva da li je iz bor na kam pa wa po ~e la i {ta se pred u zi ma za vo |e we kam pa we mi mo iz bor nog pe ri o da, a grad ske slu `be i in spek ci je – da li su po kre nu le po stup ke pro tiv ovla {}e nih li ca u tim stran ka ma za “gr |e we gra do va“, ka da i o ~i jem tro {ku }e ti pla ka ti bi ti uklo we ni.

„Ku va” se oko `e le zni ce Iako je u to ku sed ni ca s 27 ta ~a ka dnev nog re da, na ogla snoj ta bli Skup {ti ne sto je jo{ dva sa z i va se s i j a ko j e ni s u okon ~a ne gla sa wem. Re~ je o van red noj sed ni ci iz sep tem bra, na ko joj je na dnev nom re du bio pred log za ko na o `e le zni ci, i o po seb noj sed ni ci i od go vo ru Vla de na in ter pe la ci ju SRS-a ko jom se tra `i od go vor nost mi ni stra SPO-a Sr |a na Sre} ko vi }a. Ka ko „Dnev nik“

sa zna je u do bro oba ve {te nim kru go vi ma, vlast ni je od u sta la od za ko na o `e le zni ci ve} su pre ne ko li ko da na raz go vo ri po no vo ak tu e li zo va ni. „Dnev ni ku“ je re ~e no da vla da ju }a ko a li ci ja po ku {a va da „pri vo li“ na gla sa we po sla ni ka Li ste za San xak Esa da Xu xe vi }a i sa mo stal n u po s la n i c u Ve s nu Pe {i}. U raz go vo re je ukqu ~en sam vrh Skup {ti ne, re kao nam je do bro oba ve {te ni iz vor.

^et ni ci za Bu ze ka Po sla ni ca URS-a Jo va na FaTo mi} oba ve sti la je gra |an stvo pre ko dru {tve ne mre `e „Tvi ter„ da je Je `i Bu zek pr vi pred sed nik Evrop skog par la men ta ko ji go vo ri u Skup {ti ni. „Re kla bih da ra di ka li s mo bil nog te le fo na pu {ta ju mu zi ku u sa li, ~u dim se da im se to to le ri {e„, sa op {ti la je Jo va na Fa svo jim fa no vi ma, po tvr -

|u j u } i da je re~ o pe s mi „Sprem t e se, ~et n i c i“. „Ne raz u m em ovaj vid po l i t i~ k e bor be, vi {e mi li~ ni na pri mi ti vi zam„.

Svo je vi |e we iz neo je i po sla nik LDP-a Bo jan \u ri}. „Na pred wa ci se ne usu |u ju da apla u d i r a j u, mo ` da Ko n u z in gle da pre nos„, kon sta tu je \u ri}.

Voj vo di na i evrop ski put De le ga ci ja Skup {ti ne ne ma~ ke sa ve zne po kra ji ne He sen, ko ja na po ziv pred sed ni ka Skup {ti ne APV [an do ra Ege re {i ja bo ra vi u Sr bi ji, bi la je ju ~e gost i pred sed ni ce re pu bli~ kog par la men ta Sla vi ce \u ki}-De ja no vi}.

Ka ko je sa op {te no iz Skup {ti ne Sr bi je, „~la no vi de le ga ci je is ta kli su po dr {ku evrop skom pu tu Sr bi je i upo zna li pred sed ni cu

Skup {ti ne s na me rom da oja ~a ju kon tak te s AP Voj vo di nom i Skup {ti nom APV“. „Obo stra no je is tak nut zna ~aj sa rad we na pla nu eko no mi je, kul tu re i na u ke, kao i da sa rad wa me |u re gi o ni ma mo `e obez be di ti vi {i kva li tet `i vo ta gra |a na„, sa op {te no je iz ka bi ne ta pred sed ni ce Sla vi ce \u ki}-De ja no vi}.

S. Stankovi}

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

BO RI SLAV STE FA NO VI], [EF PRE GO VA RA^ KOG TI MA BE O GRA DA

Sat za Kosovo se ne mo`e vratiti unazad – Vrlo brzo mo`emo o~ekivati novu briselsku rundu pregovora s Pri{tinom jer smo nadomak re{ewa za Jariwe i Brwak, koje mo`da ne}e biti idealno i ne}e se dopasti svima. U ovoj zemqi problem je i u tome {to, kada ka`ete da ste blizu re{ewa, niko nije navikao da je stvarno tako. Kada se to desi, qudi treba da ka`u: pa nisu ovi iz vlasti lagali, rekli su istinu – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ {ef pregovara~kog tima Beograda Bo ri slav Ste fa no vi}.

On isti~e da dogovor o Jariwu i Brwaku otvara put daqeg dijaloga s Pri{tinom, ali i vra}a u `ivot Plan u {est ta~aka generalnog sekretara UN Ban Ki-mu na. l Ho }e li pre la zi bi ti pred met di ja lo ga pred sto je }e bri sel ske run de?

– Ne, to je predmet svakodnevnih razgovora, a u Briselu nas ~ekaju elektri~na energija, Telekom, re{avawe zastupqenosti Pri{tine u regionalnim inicijativama, pitawe univerzitetskih diploma, a mo`da dotaknemo i vazdu{ni saobra}aj. Verujem da }e implemetaciona grupa za Jariwe

l [ta o~e ku je te da }e te s no vom run dom do ne ti kao re {e wa iz Bri se la, s ob zi rom na kr ti ti ke do sa da {weg u~in ka, ka ko od opo zi ci je, ta ko i od Sr ba s KiM? – Uvek kada postignemo neka te{ko dosti`na re{ewa, na ovim prostorima postoji veliki odijum, naro~ito opozicione javnosti. Me|utim, takva re{ewa su se kasnije tokom na{e istorije pokazala kao odli~na. Nova re{ewa koja }emo doneti iz Brisela sigurno se ne}e svideti opoziciji, a ona se i ne tra`e zbog we ve} zbog gra|ana Srbije, onih koji `ive na KiM, a dr`ava Srbija pri tom vodi ra~una o sopstvenim interesima. U predstoje}oj rundi ~ekaju nas ve} pomenute te{ko re{ive teme, s velikim antagonizmima i suprotstavqenim stavovima dve strane i moramo na}i re{ewa koja ni na koji na~in ne daju potvrdu

Ima ra znih tri bu na l Vo di li se ra ~u na o to me {to u Skup {ti ni go vo re po sla ni ci, ne opo zi ci je ve} DS-a i URS-a s Ko so va i Me to hi je, a pod vla ~e da iz ri ~u stav ko ji za stu pa 50.000 Sr ba sa se ve ra?

– Ima raznih tribuna, naro~ito kada je kriza na vratima. Nije sporno da se govori u ime gra|ana, to je, uostalom, i wihovo pravo, oni su birani, me|utim treba i gra|anima govoriti, i to je dvosmerni proces. Gra|ani treba da ~uju od wih koja su re{ewa jer nema ni{ta lak{e nego usred Beograda ustati i re}i: ja govorim u ime kosovskih Srba. Ko }e to da dematuje, artikuli{e stav druga~iji od iznetog? Prema tome, da se ne bismo bavili stran~arewem i pledirawem da smo vlasnici ne~ijeg preovla|uju}eg stava, jer je to grubqewe vremena, treba da vidimo konkretne probleme, Jariwe, Brwak, problem severa, problem Srba ju`no od Ibra o kojima niko ne pri~a, o wihovoj izlo`enosti, problemima u kojima `ive, pa problem Srba koji u~estvuju u kosovskim institucijama, Baj ra ma Re xe pi ja koji ho}e da otima srpska dokumenta i tablice, tra`e 500 evra da bi stavili KS tablice. Dakle, to su sve problemi dr`ave u te{kom nacionalnom momentu, a postoji i veliki problem kada se opozicija pita da iznese predlog. Ne treba nas napadati zbog toga.

Odgovorna dr`ava, vlast, u te{kim trenucima i treba da pita sve da daju doprinos. Oni su odjednom postali nervozni {to ih ja pitam, kao u polemici koju sam imamo s napredwacima. Potreban nam je {to {iri mogu}i stav, koji je konkretizovan, a ne poruke poput: vide}ete kada do|emo na vlast... To je neodgovorno. i Brwak, u koju }e biti ukqu~eni Srbi sa severa, kao i druge grupe koje ve} rade, posti}i dogovor, tako da ne}e biti formalnih razgovora izme|u Pri{tine i nas o re`imima na ova dva prelaza. Verujte da smo blizu re{ewa.

nezavisnosti takozvane dr`ave Kosovo, a da istovremeno re{avaju konkretan problem. l Ima te li ve} go to va re {e wa s ko ji ma }e te za no vi pre go va ra~ ki sto? Jav nost se ~e sto pi ta ko je wi hov tvo rac, ko sto -

l Je din stve ni su bi li i po sla ni ci u Od bo ru za KiM ko ji do la ze iz Po kra ji ne u osu di i o{trim kri ti ka ma i de lo va Vla de ko ji su ih na zva li i bal va ni ma i bal van re vo lu ci jom, ali i ide ja ma o hu ma ni tar nom pre se qe wu sa se ve ra KiM u is to~ nu Sr bi ju. Ka kav je va{ ko men tar tih po ru ka Sr bi ma, pr ven stve no na se ve ru KiM? – Apsolutno nije postojala nijedna lo{a poruka Srbima na severu KiM upu}ena od Vlade Srbije ili predsednika dr`ave. To {to politi~ki faktori u ovoj zemqi, dakle predsednici partija, odre|eni poslanici, analiti~ari, mediji, imaju pravo da iznokoja je uskladu s Ustavom i zakoni- se svoje mi{qewe je legitimno u ma Srbije, skup{tinske rezoluci- demokratiji. No, ne postoji nije, kao i Ustav i zakoni ove zemqe. jedna lo{a poruka koju je ova drMi sva re{ewa i modalitete `ava uputila svojim gra|anima, i prethodno iznosimo i opozicio- ja stojim iza toga. Druga je stvar nim partijama, ako `ele da ~uju, a {to moramo biti svesni toga da Srbi na KiM `iza sada se pokazalo ve u te{kim usloda ve}ina ne `eli Ne mogu Srbi vima, da oni na sesa mnom da razgovara, zatim Srbi- na Kosovu `iveti od veru `ive u veoma ma na KiM. To }eparola i od toga da lo{im okolnosti i 12 godina su izmo nastaviti da po dvestahiqaditi lo`eni pritisku, ~inimo, kao i kada put ~uju „mi smo a istovremeno su se dogovorimo, s vama, podr`avamo podvrgnuti pototi}i }emo kod pirivawu nerealwih da ~uju {ta je vas i ne}emo nih pogleda na sito i kakvi su repriznati Kosovo“ tuaciju u kojoj Kozultati. Druga je sovo kao problem stvar {to se dogovoreno nekom ne svi|a, {to misli mo`e da se re{i. Oni znaju da im da je mogu}e boqe i druga~ije ura- je te{ko, a politi~ka elita pri diti, ali to je ve} problem s per- tom nije u~inila ni{ta da im poka`e realan izlaz iz krize ve} je cepcijom sveta u kojem `ivimo. mahom potpirivala nerealna l Po me nu to, po put skup {tin skih re zo lu ci ja, po li ti ke Vla o~ekivawa. Sada kada ime se pode, sve je to osnov, ali ko pi {e ka`u opcije koje su mogu}e, ne kota re {e wa, pred sed nik dr `a je smo sawali, mnogima se od wih ve, Vla de, vi...? to ne dopada, a sat unazad ne mo– Nema tu pisawa re{ewa. Mi `emo vratiti. Da mo`emo, ve} bi znamo {ta nam je ciq – da re{imo to uradila bilo koja vlada u ovoj konkretan problem, da sa~uvamo zemqi, nebitno ko je na vlasti. na{u poziciju oko statusa, dakle, Biti realan, otvoren i iskren, da ne ugrozimo poziciju Republi- to je su{tina. Ne}emo priznati ke Srbije, a opet da problem re- KiM kao nezavisnu dr`avu, ne}e{imo. Vrlo je komplikovana sva- mo pomo}i tu wihovu takozvanu ka situacija kada su za stolom te nezavisnost, ali moramo se kreteme i svako pitawe je te{ko re- tati u okvirima kojim mo`emo {ivo. Mislim da je jasno da kroz tim qudima pomo}i. Ne mogu oni sistem izve{taja referi{emo i `iveti od parola i od toga da po predsedniku Vlade i Republike i dvestahiqaditi put ~uju „mi smo Vladi Srbije, i, ako ho}ete, i s vama, podr`avamo vas i ne}emo Skup{tini, {to }e sada, vezano za priznati Kosovo“. To mo`e svaki pregovara~ki proces u parlamen- |ak osnovne {kole da sro~i i katu, nadam se, biti usvojeno. To je `e, a to nije odgovornost qudi vrlo korisno jer pokazuje jedin- koji vode dr`avu, oni moraju da stvo qudi u Srbiji, politi~kih re{avaju probleme, {to mi uprafaktora i dobra je poruka gra|a- vo i radimo. nima na KiM. Dra gan Mi li vo je vi} ji iza to ga {to vi od no si te u Bri sel iz Be o gra da?

– Stoji, pre svega, platforma Vlade Srbije koja je usvojena, i

petak4.novembar2011.

3

U NO VOM SA DU PRED STA VQEN PRO GRAM URS-a ZA PO QO PRI VRE DU

Ivana Duli} -Markovi} ponovo s Dinki}em U Novom Sadu ju~e je predstavqen program URS-a za poqoprivredu, za koji je re~eno da ga je pisao tim stru~waka, me|u kojima i nekada{wa potpredsednica G17 plus, biv{a vicepremijerka i ministarka poqoprivrede Iva na Du li}-Mar ko vi}. Ona je zajedno s predsednikom URS-a Mla |a nom Din ki }em, na strana~kom skupu u novosadskom „Spensu”, pozvala poqoprivrednike da podr`e program „Ujediweni za poqoprivredu”.

– Mi }emo sve ovo uraditi ako }ete glasati za nas. Pozivam vas da glasate za ovaj program jer iza wega stoji znawe – rekla je Ivana Duli}-Markovi} u~esnicima skupa nakon {to je program detaqno predstavila.

duplo ve}a nego danas. On je naveo da su ta ulagawa danas pala na 2,4 odsto buxeta, a da su 2004–2006. godine, kada je on bio ministar finansija, a Ivana Duli}-Markovi} ministarka poqoprivrede, iznosila pet procenata.

– Pro{lo je ~etiri godine, tri ministra, tri razli~ite agrarne politike, svako je sprovodio svoju ekonomsku politiku, a ulagawa dr`ave u poqoprivredu su se prepolovila – dodao je Dinki}.

Velika anomalija, ocenio je on, jeste i uslov da poqoprivrednici mogu dobiti subvenciju tek ako pla}aju penzione doprinose. Tu vezu, po wemu, treba ukinuti i tako nagraditi one koji se zaista bave tim poslom.

Po li ti~ ke igre oko ra ta ra, sto ~a ra...

Ivana Duli}-Markovi} je ocenila da u poqoprivredi niko ne mo`e sam i da treba „prekinuti potrage: Beograd protiv Srbije, sto~ari protiv ratara, mali protiv tajkuna, tajkuni protiv svih”.

– To je politi~ka igra koja pravi haos u poqoprivredi – kazala je ona.

Bliska Dinki}eva saradnica, koja je pro{le godine napustila stranku zbog neslagawa s Dinki}evom politikom, ju~e je rekla da se zajedno sa stru~wacima koji su tako|e pisali program za poqoprivredu, vratila „starom jatu” jer „ Mla|an Dinki} ume da svaki program pretvori u akciju, a svaku dobru ideju u delo„.

– Samo lud i mrtav ne mo`e da se predomisli. To je odgovor na sva pitawa koja mo`da imate – dodala je ona.

Dinki} je rekao da program za poqoprivredu nisu pisali politi~ari ve} stru~waci s Ivanom Duli}-Markovi}, Go ra nom @iv ko vim i Sa {om Vi to {e vi }em na ~elu. Program je, dodao je, obiman, detaqan i konkretan i ima pet kqu~nih ta~aka.

Najpre, smatra Dinki}, ulagawa u poqoprivredu treba da budu

Tako|e, smatra da tre}ina agrarnog buxeta treba da bude potro{ena na investicije kroz mere ruralnog razvoja, tako da bi, kako je objasnio, na svaka tri dinara privatnih ulagawa, dr`ava bespovratno dodala dva-tri dinara.

– To nije nova mera, nego je marginalizovana – dodao je on.

Dinki} je rekao da za nekomercijalna, tj. stara~ka doma}instva, treba vratiti naknadu od 50.000 dinara godi{we po ~lanu doma}instva, kao i da je to socijalno odgovorna mera.

– Za{to deca siroma{nih poqoprivrednika ne bi dobijala de~ji dodatak, za{to va{e `ene, kada su trudne, ne bi makar godinu imale naknadu za porodiqsko, za{to se i vama ne bi povezao sta`?

– rekao je predsednik URS-a poqoprivrednicima.

S. Ni ko li}

4

ekonomija

petak4.novembar2011.

dnevnik

Ras ki nu te pRi va ti za ci je u „ni bens gRu pi”

I „Ba~kaput” na slobodi Agen ci ja za pri va ti za ci ju ras ki nu la je ju ~e ku po pro daj ne ugo vo re za ~e ti ri pred u ze }a, ~la ni ce „Ni bens gru pa ci je”, sa op {te no je iz te in sti tu ci je.

Re~ je o pred u ze }i ma „Voj vo di na–Ba~ ka put” iz No vog Sa da , PZP Be o grad, ZGOP - Pri vred no dru {tvo za gra |e we, re mont i odr `a va we pru ga iz No vog Sa da i pred u ze }e „Bu du} nost” iz Pre {e va. Raz lo zi za ras ki da we ugo vo ra su ne is pu wa va we ve }eg bro ja ugo vor nih oba ve za u sva kom pred u ze }u neo dr `a va we kon ti nu i te ta po slo va wa, ne iz vr {a va we in ve sti ci o nih oba ve za, od red bi so ci jal nog pro gra ma, ras po la ga we imo vi nom su prot no od red ba ma ugo vo ra i ne pla }a we ku po pro daj nih ra ta. Agen ci ja za pri va ti za ci ju }e u naj kra }em ro ku po sta vi ti za stup ni ke ka pi ta la, a u pred u ze }i ma }e bi ti po kre nut po stu pak re struk tu ri ra wa, na vo di se u sa op {te -

wu Agen ci je za pri va ti za ci ju.

Rad ni ci ovih pred u ze }a u vi {e na vra ta su tra `i li re {a va we sta tu sa wi ho vih pred u ze }a na kon hap {e wa vla sni ka „Ni be ne gru pa ci je” Mi la \u ra {ko vi }a, pro tiv ko ga je da nas Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni

dru gih ba na ka ko je po slu ju u Sr bi ji. Du go va wa pu tar skih pred u ze }a ko ja su po slo va la u okvi ru „Ni bens gru pa ci je” do sti gla su iz nos od oko 180 mi li o na evra. \u ro Tri vu no vi}, pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta u pred u ze }u „Voj vo di na–Ba~ ka put” po zdra vio je ras kid ugo vo ra. „Dra go mi je {to se Agen ci ja se ti la po sle dve go di ne bor be da to uci ni. Mi slim da je to bo qe re {e we za to {to u sa sta vu Ni bens gru pe vi {e ne ma per spek ti ve ni za jed no pred u ze }e. [ta }e se da qe de {a va ti, vi de }e mo. Mi }e mo na sta vi ti na {u bor bu i da qe”, re kao je on.

Tri vu no vi} je re kao da je „Voj vo di na–Ba~ ka put” re la tiv no zdra va fir ma i da u tom pred u ze }u o~e ku ju da ih za stup nik ka pi ta la oslo bo di jem stva da tog za dru ge fir me u sa sta vu „Ni bens gru pe”.

kri mi nal po di glo op tu `ni cu.

I po red na sto ja wa da ban ke, naj ve }i po ve ri o ci po stig nu do go vor oko re pro gra ma du go va wa ovih pred u ze }a, re {e we ni je na |e no. Me |u naj ve }im po ve ri o ci ma ovih pred u ze }a bi la je AIK ban ka ali i jo{ de se tak

stRa ni in ve sti tO Ri se @a Le na kO Rup ci ju, ne spRO vO \e We za kO na...

„Bela kwiga” crna po Srbiju Pred sed nik Sa ve ta stra nih in ve sti to ra (FIC) Kjel Mor ten Jon sen iz ja vio je ju ~e u Be o gra du da FIC po dr `a va eko nom ski pra vac Vla de Sr bi je, ali da }e na sta vi ti da tra `i da se re for me spro vo de br `e.

On je ka zao da je „Be la kwi ga” FIC-a vo di~ ka ko da se po slov na kli ma po pra vi i da Vla da Sr bi je tre ba da uzme u ob zir pre po ru ke iz tog do ku men ta. „Be la kwi ga” pred sta vqa kon kret ne pred lo ge za po boq {a we po slov ne kli me u ze mqi.

Ta pu bli ka ci ja sa dr `i set pri o ri te ta za eko nom sku po li ti ku ze mqe, vi |e nu o~i ma stra nih in ve sti to ra.

Jon sen je ka zao da FIC mi sli da je Sr bi ja kroz kri zu pro {la bo qe od ne kih dru gih ze ma qa, da je fi skal na po li ti ka do bar te meq i da omo gu }a va Vla di da vo di do bru mo ne tar nu po li ti ku. Po we go vim re ~i ma, u po sled wu go di nu da na na pre dak Sr bi je je bio la gan, na red ni pra vac Vla de je do bar ali po sto je i pro ble mi kao {to su jav ne na bav ke, do de la do zvo la i ugo vo ra.

– To do vo di do ko rup ci je, kroz ob lik uslu ga ili kroz ugo vo re, kroz nov ~a na da va wa... Ugo vo re, ka da je re~ o jav nim na bav ka ma u Sr bi ji, ne do bi ja ju naj kva li fi ko va ni ji po nu |a ~i – pod vu kao je Jon sen.

U FIC-u i da qe ni su za do voq ni tim seg men tom, ali ima ju, ka ko je ka zao, obe }a we Vla de da }e ra di ti na su zbi ja wu ko rup ci je.

– Par la ment do no si do bre za ko ne ali je kqu~ na wi ho va pri me na u prak si i do no {e we pod za kon skih aka ta – na veo je Jon sen. – Po sto ji i pro blem po re za, gde je evi den tan

sta vqa wu funk ci o nal ne pri vre de kao i broj ni po slo vi na po boq {a wu pri vred nog am bi jen ta i pri me ni za jed ni~ ki do go vo re nih me ra i pre po ru ka. Pre mi jer je na gla sio da je Vla da sve sna to ga da po sto je pro ble mi u pri me ni za ko na jer su wi ho va broj nost i vre men ski okvir u ko jem su do ne ti do ne kle uslo vi li raz li ~i tu prak su i ne do sled nost u wi ho vom tu ma ~e wu i spro vo |e wu.

– Za to }e na {i da qi na po ri bi ti usme re ni ka do sled noj pri me ni pro pi sa i ubr za nom ra du na do ku men ti ma ko ji }e omo gu }i ti pri me nu svih usvo je nih za ko na – re kao je Cvet ko vi}.

On je pod se tio na to da je od ju la 2008. go di ne do no vem bra 2011. usvo je no vi {e od 700 za ko na, dok je od 2000. go di ne do po ~et ka man da ta ove vla de do ne to ma we od 500.

Na vo de }i da je ovo go di {wa „Be la kwi ga” usme ri la pa `wu Vla de na ozbi qan pro blem ko rup ci je, on je po no vio da je bor ba pro tiv ko rup ci je od po ~et ka bi la pri o ri tet Vla de i da ne do voq na iz gra |e nost in sti tu ci ja i ne do voq no mo der ni zo va na jav na upra va da ju po vod za ne za do voq stvo.

– Ovog iza zo va smo u pot pu no sti sve sni i ne ma li na po ri ulo `e ni su u us po sta vqa we ne za vi snih i re gu la tor nih te la kao i po di za we ad mi ni stra tiv nih ka pa ci te ta jav ne upra ve – re kao je Cvet ko vi}. – Ne od u sta je mo od us po sta vqa wa efi ka sne i pro fe si o nal ne ad mi ni stra ci je, a po dr {ku Sa ve ta na tom pu tu shva ta mo kao ve li ki do pri nos. e. Dn.

ne }e se me wa ti po re zi Sr bi ja ne }e me wa ti po re ske sto pe u vre me kri ze, iz ja vio je ju ~e pot pred sed nik Vla de za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li}, i na ja vio da qe re for me kroz usva ja we za kon ske re gu la ti ve u skla du s evrop skim za ko no dav stvom. \e li} je re kao da Sr bi ja ni u pret hod noj kri zi ni je po ve }a va la po re ske sto pe, a po go to vo po rez na do da tu vred nost, {to su ~i ni le ne ke dru ge evrop ske ze mqe, i na ja vio da srp ska vla da ne }e po ve }a va ti po re ze dok tra je kri za jav nih du go va u EU. \e li} je pod se tio na to da je Vla da Sr bi je u pret hod nom ta la su kri ze uki nu la ne ke po re ske sto pe, kao {to je po rez na {ted wu, a za do bit od fi nan sij skih tran sak ci ja je ~ak pre po lo vi la sto pu. ne do sta tak pred vi dqi vo sti u ze mqi i fir me ne mo gu da pla ni ra ju po slo va we. Za tim, do {lo je do po boq {a wa prav nog okvi ra u gra |e vi nar stvu u Sr bi ji.

Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je da Vla da i stra ni

in ve sti to ri ima ju za jed ni~ ki ciq a to je stva ra we eko nom ski ja ke i kon ku rent ne pri vre de Sr bi je.

Cvet ko vi} je is ta kao, na pred sta vqa wu „Be le kwi ge”, da po sto je broj ne ma kro e ko nom ske ne rav no te `e ko je se mo ra ju pre va zi }i u us po -

stRa te [ki DO ku Ment ^e kaO 33 gO Di ne

Vojvodina dobija regionalni prostorni plan Po kra jin ska vla da pre da la je re gi o nal ni pro stor ni plan Voj vo di ne Skup {ti ni na raz ma tra we. Uko li ko na de cem bar skoj sed ni ci bu de usvo jen, bi }e to pr vi ta kav stra te {ki do ku ment Po kra ji ne po sle 33 go di ne, na ja vqe no je iz Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne.

Re gi o nal ni pro stor ni plan Voj vo di ne, ~i ja je iz ra da tra ja la dve go di ne, usa gla {en je s krov nim do ku men tom – Pro stor nim pla nom Re pu bli ke Sr bi je, a vo |en je lo kal nim pla no vi ma ko je su op {ti ne pre da le ko or di na to ru – po kra jin skom ode qe wu Agen ci je za pro stor no pla ni ra we.

Po re ~i ma di rek tor ke Agen ci je u No vom Sa du Ve sne Po po vi}, lo kal ne sa mo u pra ve na vre me su shva ti le da in te re se za jed ni ce mo gu ostva ri ti sa mo ako ih uvr ste u svo je pla no ve raz vo ja jer }e, na kon usva ja wa re gi o nal nog pla na, bi ti odo bra va ni sa mo oni lo kal ni pro jek ti i pro gra mi ko ji su u skla du s wim.

Po kra jin ska se kre tar ka za ur ba ni zam, gra di teq stvo i `i -

vot nu sre di nu Du {an ka Sre ma~ ki is ti ~e da je re gi o nal ni pro stor ni plan ob u hva tio sve obla sti `i vo ta gra |a na Voj vo di ne i da je on te meq i okvir bu du }eg raz vo ja re gi je.

– Ka ko }e bi ti ure |e ni pro stor, ka k o }e se ko r i s ti t i pri rod ni re sur si, kao {to su re ke i po qo pri vred no ze mqi {te, ka k o po v e z a t i grad s ki pro stor, ko ji je pre na se qen, sa se o skim, ko ji se pra zni, i na pra vi ti rav no te `u u wi ho vom raz vo ju, ka ko se ~vr {}e po ve za ti sa ze mqa ma u okru `e wu na za jed ni~ kim pro jek ti ma? – sve su to pi ta wa ko ja, iz me |u osta lih, po kre }e i re {a va re gi o nal ni pro stor ni plan, ili da je smer ni ce za wi ho vo re {a va w e – ob j a { wa v a Du { an k a Sre ma~ ki.

Ona do da je da }e to bi ti iz u zet na pri li ka da se na svim ni vo i ma, od re pu bli~ kog do lo kal nog, udru `e jav na pred u ze }a i in sti tu ci je, kao {to su NIS „Naf ta gas„, „@e le zni ce Sr bi je„, mno ga po kra jin ska pred u ze }a, kao i lo kal ne sa mo u pra ve sa svo jim pla no vi ma.

Kako jeftinije sti}i do Rusije Pri vred na ko mo ra Voj vo di ne, Kla ster tran spor ta i lo gi sti ke i Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du or ga ni zo va li su ju ~e sa sta nak s ve }im iz vo zni ci ma na tr `i {te Ru si je, Be lo ru si je i Ka zah sta na ko je su for mi ra le Ca rin sku uni ju, ra di iz na la `e wa na ~i na za sma we we tro {ko va tran spor ta. Pu na ve li ka sa la u PKV-u po ka za la je ko li ko je to na su {na po tre ba pri vred ni ka. ^lan Od bo ra za sa o bra }aj i ve ze u PKV-u Mi lan Vu ~i ni} ob ja snio je da se tran sport za sa da od vi ja uglav nom ka mi o ni ma, ko ji od Sr bi je do Mo skve ko {ta ~ak 4.000 evra, {to se ne ga tiv no od ra `a va i na kon ku rent nost ro be, ali i mo gu} nost iz vo za jer Sr bi ja ne ma do voq no drum skih vo zi la. O~e ku je se i sma wi va we broj

do zvo la zbog eko lo {kih zah te va.

Iz vo zi se kom plet na pro iz vod wa „Tar ke ta„, od no sno „Sin te lo na„, pro iz vod wa Fa bri ke aku mu la to ra iz Som bo ra, deo pro iz vod we iz Se voj na, a tu su i zah te vi pre hram be ne in du stri je ko ja iz vo zi smr znu to vo }e i po vr }e... [an sa za jef ti ni ji pre voz pru `a se „@e le zni ca ma Sr bi je” i bro dar skim kom pa ni ja ma. Me |u tim, da bi se to i re a li zo va lo, Vu ~i ni} ka `e da je bit na or ga ni za ci ja sa bi ra wa svih ro ba, od no sno iz grad wa sa bir nih cen ta ra gde bi se for mi ra li kon vo ji kao u sta rom i sred wem ve ku, {to bi po jef ti ni lo tran sport i do 40 od sto. Sa bir ni cen tri bi se mo gli gra di ti u onim lo kal nim sre di na ma ko je iz ra ze in te res za wi ho vu iz grad wu...

R. Da u to vi}

Dnevni izve[taj beOgRaDske beRze Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE zemqa

valuta

sredwi prodajni kupovni kupovni va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

eMu

evro

1

99,1889

101,2132

103,5411

98,8853

australija

dolar

1

74,1211

75,6338

77,3734

73,8942

kanada

dolar

1

71,0573

72,5075

74,1752

70,8398

Danska

kruna

1

13,3247

13,5966

13,9093

13,2839

norve{ka

kruna

1

12,7311

12,9909

13,2897

12,6921

[vedska

kruna

1

10,8787

11,1007

11,3560

10,8454

[vajcarska

franak

1

81,7043

83,3717

85,2892

81,4542

v. britanija

funta

1

115,0951

117,4440

120,1452

114,7428

dolar

1

72,4165

73,8944

75,5940

72,1948

kursevi iz ove liste primewuju se od 03. 11. 2011. godine

Cena

Promet

Autoprevoz Gorwi Milanovac a.d.

20,00%

420

10.500

Forum in`ewering a.d. , Beograd

18,64%

350

42.350

BELEX 15 (539,86 Naziv kompanije AIK banka a.d. , Ni{

Cena

Promet 2.666.500

Agrobanka a.d. , Beograd

1,04%

4.083

1.445.435

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

-0,02%

5.200

260.000

Jubmes banka a.d. , Beograd

10,70%

14.945

149.450

0,00%

360

29.160

13,45%

1.248

4.992

10,70%

14.945

149.450

8,82% Promena %

37 Cena

111 Promet

-11,38%

1.666

11.662

Veterinarski zavod Subotica a.d. , Razvojna banka Vojvodine a.d. ,

Razvojna banka Vojvodine a.d.

Promena %

1.802

Jubmes banka a.d. , Beograd BIP u restrukturirawu a.d.

Pet akcija s najve}im padom

0,15) 0,11%

Mlekara a.d. , Subotica

Privredna banka a.d. , Beograd

-0,28%

360

23.040

-11,38%

1.666

11.662

Galenika Fitofarmacija a.d.

-9,12%

3.000

51.000

Ribarstvo a.d. , Baranda

-5,06%

750

7.500

NIS a.d., Novi Sad

-0,79%

629

6.131.874

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-1,35%

513

496.389

Energoprojekt holding a.d.

-2,49%

431

210.645

Soja protein a.d. , Be~ej

-0,71%

557

160.398

Dunav osigurawe a.d. , Beograd Telefonija a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Crvenka fabrika {e}era a.d.

saD

Promena %

-2,95%

922

4.610

-2,09% Promena %

563 Cena

27.590 Promet

1,00%

3.939

350.571

Tigar a.d. , Pirot

-0,73%

547

25.162

0,00%

1.890

92.488.650

-0,06%

1.740

87.000

0,00

7.500

0,00

Ba~ka a.d. , @abaq

0,00%

960

260.160

Komercijalna banka a.d. , Beograd

Poqoprivreda Novo Selo a.d.

0,00%

500

154.000

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

Jedinstvo a.d. , Kikinda

0,00%

300

65.100

Zlatica a.d. , Lazarevo

0,00%

3.520

35.200

Alfa plam, Vrawe

svi iznosi su dati u dinarima

NE MA^ KA KOM PA NI JA „DREKSLMA JER” [I RI PRO IZ VOD WU

petak4.novembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

VE RI CA BA RA] OP TU @U JE A VLA DA NE GI RA

U Zre wa ni nu jo{ 500 Ugo vor Sr bi je i no vih rad nih me sta „Fi ja ta” jav na taj na?

Ne ma~ ka kom pa ni ja za pro iz vod wu auto-de lo va “Drekslma jer”, naj ve }i po slo da vac u Zre wa ni nu, ali i ce loj Voj vo di ni, ko ji za po {qa va oko 1.600 qu di, na ja vi la je ju ~e otva ra we vi {e od 500 no vih rad nih me sta u na red nom pe ri o du. Za hva qu ju }i za -

Di rek tor “Drekslma je ra” Zig frid An ge rer iz ja vio je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u Grad skoj ku }i da su do bra sa rad wa s lo kal nom sa mo u pra vom i kva li te tan rad ni~ ki ka dar ne ki od raz lo ga zbog ko jih je ova fa bri ka, ko ja sa ra |u je s re no mi ra -

U Sr bi ji od 2007. go di ne Gru pa “Drekslma jer” u Zre wa ni nu po slu je od 2007. go di ne. Pr vi rad ni ci u pro iz vod wi do bi li su po sao u apri lu 2008, ka da je za po ~et pro ces da qeg {i re wa. Da nas ovaj gi gant za po {qa va 1.600 qu di, pro iz vo di 34 vr ste ka blov skih se to va, a ka pa ci tet pro iz vod we je 1.400 dnev no. “Drekslma jer” se na met nuo i kao dru {tve no od go vor na fir ma jer je od ne dav no spon zor pr vo li ga {kog ko {ar ka {kog klu ba “Pro le ter” iz Zre wa ni na, a za hva qu ju }i do na ci ji fa bri ke, pot pu no je re no vi ra no De~ je ode qe we Op {te bol ni ce “Dr \or |e Jo a no vi}”. la ga wu gra da Zre wa ni na, kao i nad le `nih in sti tu ci ja u No vom Sa du i Be o gra du, lo ka ci ja na ko joj se na la zi se di {te “Drek slma je ra” u in du strij skoj zo ni “Ba gqa{”, do bi la je sta tus slo bod ne ca rin ske zo ne, ~i me su se auto mat ski ste kli uslo vi za {i re we po slo va wa i do dat no za po {qa va we.

nom auto in du stri jom BMW, od lu ~i la da pro {i ri pro iz vod wu u Sr bi ji. An ge rer je do dao i da je bu du }a sa rad wa s kra gu je va~ kim “Fi ja tom” do ve la do od lu ke da se, uz za po {qa va we oko 500 no vih rad ni ka u na red nih {est me se ci, iz gra de i no vi po go ni.

Po re ~i ma di rek to ra se di {ta “Drekslma je ra” u Zre wa ni nu

Mi ra Vi do {e vi }a, sta tus slo bod ne ca rin ske zo ne ko ji je ova kom pa ni ja do bi la omo gu }i }e ne ma~ kom in ve sti to ru da pro iz vod nu po vr {i nu pro {i ri 14.000 kva drat nih me ta ra i prak ti~ no je udvo stru ~i.

– Po ve }a we obi ma po sla lo gi~ no je re zul ti ra lo i po tre bom za uve }a wem bro ja za po sle nih.

“Drekslma jer” je i do sa da bio naj ve }i po slo da vac u Voj vo di ni po bro ju qu di ko je za po {qa va, i iz u zet no nam je dra go {to smo u pri li ci da na ja vi mo otva ra wa no vih rad nih me sta – po ru ~io je Vi do {e vi}.

Gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov iz ra zio je o~e ki va we da }e broj od 500 no vih me sta bi ti do dat no uve }an s ob zi rom na to da su, ka ko je re kao, po boq {a ni uslo vi za po slo va we u in du strij skim zo na ma i da one otva ra ju no ve po slov ne pri li ke.

– “Drekslma jer” je ve} ne ko li ko go di na na{ uva `e ni part ner u eko nom skom o`i vqa va wu gra da i sma tra mo da je to part ner stvo obo stra no ko ri sno. Grad je ulo `io ve li ki na por da lo ka ci ja wi ho ve fa bri ke do bi je sta tus slo bod ne ca rin ske zo ne da bi uspe {no {i ri li po slo va we i ve ru jem da }e oni tu {an su is ko ri sti ti – na po me nuo je Mi haj lov, i do dao da na ja vqe nih 500 no vih rad nih me sta pred sta vqa sa mo deo re a li zo va ne stra te gi je gra da o za po {qa va wu i da su broj za po sle nih po ve }a li i “Pom pea” i “Ra di ja tor”.

Ta ko |e, za kqu ~io je on, “Me ka plast” }e za po sli ti 150 rad ni ka, do No ve go di ne }e “Ro da” i “Me tro” otvo ri ti svo je hi per mar ke te, a do mar ta 2012. go di ne o~e ku je se i po ~e tak ra da no ve fa bri ke le ko va. @. Ba la ban

Pred sed ni ca Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Ve ri ca Ba ra} iz ja vi la je ju ~e da je skri va we ugo vo ra s ita li jan skim „Fi ja tom„ vr hu nac ba ha to sti i ci ni zma Vla de Sr bi je.

– Pot pu no za tam we ni ugo vor Vla de Sr bi je i „Fi ja ta„, ko ji je Sa vet do bio od Mi ni star stva eko no mi je, ru ga we je gra |a ni ma Sr bi je, za ~i ji in te res je Sa vet po ku {ao da sa zna de ta qe tog do ku men ta – re kla je Ve ri ca Ba ra} agen ci ji Be ta.

Ona je ob ja sni la da je Sa ve tu do sta vqe no vi {e od 20 ki lo gra ma pa pi ra gde su za tam we ni svi po da ci ko ji se od no se da oba ve ze ugo vor nih stra na, s obra zlo `e wem da su po slov na taj na.

– Ne do pu sti vo je da bu de po slov na taj na ono {to pla }a ju svi gra |a ni Sr bi je jer je ugo vo rom s ita li jan skom fa bri kom auto mo bi la dr `a va Sr bi ja pre u ze la oba ve ze ko je se is pla }u ju iz bu xe ta – is ta kla je Ve ri ca Ba ra}.

Dra sti~ na cen zu ra ugo vo ra s „Fi ja tom„, pot pi sa nog u sep tem bru 2008. go di ne, po we nim re ~i ma, po ka zu je da vlast, od no sno dr `av ne in sti tu ci je, mo gu od jav no sti sa kri ti sve po dat ke i iz be }i bi lo ka kvu kon tro lu jav no sti.

– I do sa da se de {a va lo da bu du cen zu ri sa ni po da ci u do ku men ti ma ko ja smo do bi ja li od dr `av nih in sti tu ci ja, ali ugo vo rom s „Fi ja tom„ Vla da Sr bi je je po ka za la da ne pre za ni od ~e ga u za va ra va wu gra |a na i iz be ga va wu kon tro le„ – re kla je Ve ri ca Ba ra}, i do da la da su „ba ~e ne ve li ke pa re na {tam pa we za tam we nog do ku men ta„.

Ona je do da la da gra |a ni Sr bi je tre ba na sve na ~i ne da in si sti ra ju na to me da sa zna ju {ta pi {e u ugo vo ru Vla de Sr bi je ko jim su pre u ze te du go ro~ ne oba ve ze dr `a ve.

S dru ge stra ne, od go va ra ju i iz Vla de.

– Ugo vor s „Fi ja tom„ ni je taj na, on se na la zi na saj tu Vla de Sr bi je – iz ja vio je ju ~e mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri}. – Sa ve tu za bor bu pro tiv ko rup ci je i po ve re -

no u do ku men ti ma pro sle |e nim Sa ve tu od „Fi ja ta„ anek si od re |e nih ugo vo ra ko je oni sma tra ju po slov nom taj nom i ko ji ne tre ba da bu du ob ja vqe ni.

– Ne ke stva ri su ose tqi ve za re a li za ci ju pro jek ta od stra ne „Fi -

No vi mo del sti `e u no vem bru... ]i ri} je do dao da se pr va {koq ka no vog mo de la i pr vi sklo pqe ni auto mo bil mo gu o~e ki va ti kra jem no vem bra i po ~et kom de cem bra ove go di ne, a da se se rij ska pro iz vod wa auto mo bi la u Kra gu jev cu o~e ku je u mar tu ili apri lu.

– Sve ide ne sma we nim in ten zi te tom i no vi mo del }e bi ti pri ka zan jav no sti u mar tu 2012, ka ko je i ra ni je na ja vqe no – za kqu ~io je srp ski mi ni star eko no mi je ]i ri}. ni ku za in for ma ci je su po sla ti anek si ko je ni je za cr nio ni ko iz Vla de Sr bi je ne go su to ura di li qu di iz „Fi ja ta„ jer se ra di o po slov noj taj ni.

Po we go vim re ~i ma, pr vi ugo vor s „Fi ja tom„, ka da je pot pi san 2008. go di ne, kao i aneks ugo vo ra ko ji je pot pi san u de cem bru, od mah su ob ja vqe ni na saj tu Vla de Sr bi je i to ni je taj na. Mi ni star ]i ri} je do dao da su ono {to je za tam we -

ja ta„ i pr ven stve no su teh ni~ ke pri ro de – na veo je ]i ri}.

On je na gla sio i da je po sle ne ko li ko go di na re a li za ci je ugo vo ra s „Fi ja tom„ svi ma ja sno i svi zna ju ko je su oba ve ze Sr bi je po pi ta wu tog ugo vo ra „i da ni je dan po da tak ko ji se ti ~e oba ve za Sr bi je ni je taj na i na la zi se i u bu xe tu za 2010. go di nu, za 2011. a bi }e i u bu xe tu za na red nu go di nu.

E. Dn.

6

dru[tvo

petak4.novembar2011.

IMA LI RAZ LO GA ZA STRAH BIV [IH OZNA [A U SR BI JI

KRI JE LI AERO DROM „E^ KA” VRED NU ZA O STAV [TI NU NE MA CA

Ko pa ~i zla ta zo rom op se da ju pi stu?

Ne }e bi ti jur wa ve za kriv ci ma Pr vi Tu| ma nov mi ni star po li ci je i je dan od osni va ~a HDZ Jo sip Boq ko vac uhap {en je pre ne ko li ko da na u svo joj ku }i po red Kar lov ca pod op tu `bom da je kao {ef OZNA-e za taj grad 1945. go di ne na re dio ubi stvo naj ma we 21 oso be “bez va qa nog do ka za da su sa ra |i va le s usta {kim vla sti ma NDH”.

Pred sed nik SUB NOR-a Sr bi je Mi o drag Ze ~e vi} ne ve ru je da je Boq ko vac od go vo ran za ono {to ga te re te, tvr de }i da je OZNA, u vre me ka da je on bio wen {ef za Kar lo vac, sa ku pqa la in for ma ci je o uba ~e nim usta {kim ele men ti ma, a ni je bio u KNOJ-u i tvr di da su sli~ na hap {e wa pu kov ni ka OZNA-e mo gu }a i u Sr bi ji jer se i ov de de {a va “iz jed na ~a va we ~et ni ka i par ti za na”, i to kroz Za kon o re ha bi li ta ci ja `r ta va Dru gog svet skog ra ta.

Isto ri ~ar dr Bo jan Di mi tri je vi} s In sti tu ta za no vi ju isto ri ju Sr bi je i ~lan Ko mi si je za utvr |i va we ~i we ni ce o po g u b qe w u i grob nom me stu Dra `e Mi ha i lo vi }a, tvr di za na{ list da hap {e wa ne ka da {wih ozna {a u Sr bi ji ni su mo gu }a jer je vlast u Sr bi ji ko a li ci o na i ne bi do zvo li la ni ka kav do ga |aj po put Boq kov ~e vog hap {e wa po {to bi to po re me ti lo ak tu el nu ko a li ci ju, a mo gu }e je – i bu du }u.

– Ta~ no je da zlo ~i ni ni ka da ne za sta re va ju i do bro je {to je hr vat ska vlast od lu ~i la da pro ce su i ra i na kon se dam de ce ni ja jer }e i “slu ~aj Boq ko vac” na ne ki na ~in otvo ri ti jav nu di sku si ju o to me {ta se de {a va lo u to ku i na kra ju Dru gog svet skog ra ta, ali i u go di na ma po sle, ali ne ve ru jem u to da }e ov de do }i do sli~ nih slu ~a je va – ka `e dr Di mi tri je vi}. – Vre me za to je ne ka ko pro pu {te no, a i ne po sto ji dru {tve na kli ma za ova kve slu ~a je ve i za to je strah ne kih ak te ra iz tog pe ri o da neo prav dan.

Ka ko je u Sr bi ji u to ku sa hra wi va we eks hu mi ra nih po smrt nih osta ta ka iz ma sov nih grob ni ca stre qa nih na kon Dru gog svet skog ra ta, a ceo po sao vo di Dr `av na ko mi si ja za pro na la `e we i obe le `a va we svih taj nih grob ni ca u ko ji ma su po smr ti osta ci stre qa nih po sle oslo bo |e wa 1944, ko ju je Vla da Sr bi je osno va la 9. ju la 2009. go di ne, a na sna zi su i za ko ni o iz jed na ~a va wu pra va ~et ni ka i par ti za na kao i Za kon o re ha bi li ta ci ji, ~i ja se iz me na i do pu na o~e ku je ovih da na, kao lo gi~ no se na me }e i pi ta we da li }e nad le `ni or ga ni i}i ko rak da qe pa }e, osim ce re mo ni je i obe le `a va wa me sta po nov nog sa hra wi va wa ne vi no stra da lih, is tra `i va ti i ko je na re dio wi ho vo ubi stvo. Di mi tri je vi} sma tra da je ciq ot kri va wa taj nih grob ni ca pre te `no vra }a we do sto jan stva stra da li ma u onom vre me nu i da ni tu ne ma stra ha da }e se i}i da qe od to ga, od no sno da }e se tra ga ti za oni ma ko ji su na re di li ubi stva.

– Je ste da }e to osta vi ti bez od go vo ra pi ta we ko je na re |i vao da se oni ko je da nas Ko mi si ja pro na la zi u taj nim grob ni ca ma ubi ju, ali to se kroz na{ rad ni je ni po sta vqa lo kao pri mar no pi ta we.

Pi ta we `r ta va ko je su stra da le po sle do la ska ko mu ni sta na vlast po sle Dru gog svet skog ra ta bi }e te ma ko ja }e jo{ du go op te re }i va ti od no se u Sr bi je u smi slu di le ma, ali ne mi slim da po sto ji dru {tve na kli ma da se sa da tra ga za po ~i ni o ci ma tih ne de la. Ono {to je rad Ko mi si je po ka zao – a ura di li smo is tra `i va wa u 12 okru ga u Sr bi ji i na {li iz me |u 600 i 1.000 stra da lih po okru gu, od no sno iz me |u 10.000 i 12.000 ukup no ubi je nih – ni je bi lo ni jed nog slu ~a ja da su po ro di ce tra `i le da se is tra `i ko je na re dio da se oni ubi ju.

Sve se svo di na vra }a we imo vi ne, na dok na du {te te... U Sr bi ji je ta pri ~a kre nu la u tom prav cu, a slu ~a je va kao {to je Boq kov ~ev ne ve ru jem da }e bi ti – is ti ~e Di mi tri je vi}.

Ono {to je `e qa nad le `nih u Sr bi ji, a zbog to ga je i osno va na dr `av na ko mi si ja, do da je D i m i t r i j e - vi}, je ste da `r tve bu du do stoj no sa hra we ne i da se po sle se dam de ce ni ja zna me sto na ko ji ma one po ~i va ju, a mno go je ma we va `no ko je on da do neo od lu ku da oni bu du ka `we ni.

Na pi ta we ka ko se on da zna da su `r tve ne vi ne ako se ne is pi tu je ka ko su i na osno vu ~i je od lu ke ubi je ni, Di mi tri je vi} od go va ra da je is tra ga po ka za la da je deo qu di li kvi di ran bez sud skih pro ce sa i da su o to me osta li sa mo tra go vi u kwi ga ma stre qa wa, ali ne i do ka zi da su za i sta sa ra |i va li s oku pa to rom.

– Oni su ne du `ne `r tve za to {to ne po sto je pi sa ni tra go vi o to me da im je su |e no i da je utvr |e no {ta su za pra vo u~i ni li da bi bi li ubi je ni. Osta li su sa mo ne ki tra go vi - a ne gde ne ma ni to ga – u kwi ga ma stre qa nih OZNA-e ili ne kim dru gim do ku men ti ma ili su op tu `be ko je su po sta vqe ne s da na {weg prav nog sta no vi {ta ne ve ro vat ne i neo dr `i ve. Sve to go vo ri o to me da je ve li ki broj tih qu di za i sta stra dao u jed nom re vo lu ci o nar nom ta la su na kon Dru gog dru gog svet skog ra ta i da je dr `a va ve} na kon ne ko li ko go di na za iste ta kve op tu `be iz ri ca la bla `e ka zne za isto kri vi~ no de lo.

Ne spor no je da je i u Sr bi ji bi lo mno go ne vi nih `r ta va na kra ju Dru gog svet skog ra ta i ne ko li ko go di na na kon we ga, ali one da nas ni su pred met in te re so va wa da bi se su di lo oni ma ko ji su on da do no si li od lu ke, ve} da bi se pri zna lo da se to do go di lo i da bi `r tve do bi le me sto ko je im pri pa da – za kqu ~u je Di mi tri je vi}.

Q. Ma le {e vi}

Sa jam sti pen di ja Pr vi uni ver zi tet ski sa jam sti pen di ja za stu den te osnov nih i post di plom skih stu di ja, na ko jem su pred sta vqe ne mo gu} no sti {ko lo va wa i sti pen di ra wa u ze mqi i ino stran stvu, otvo ren je u Be o gra du.

Di rek tor ka Cen tra Uni ver zi te ta u Be o gra du za raz voj ka ri je re i sa ve to va we stu de na ta De ja na La zi} sma tra da je ciq Saj ma sti pen di ja, ko ji se odr `a va u zgra di Rek to ra ta, po ve }a we in for mi sa no sti stu de na ta o mo gu} no sti ma stu di ra wa u ino stran stvu. Ona je na ve la da se Cen tru za raz voj ka ri je re stu den ti ~e sto obra }a ju pi ta wi ma o uslo vi ma stu di ra wa u ino stran stvu, fi nan si ra wu

{ko lo va wa, po pu wa va wu obra za ca za pri ja vu i po la ga we te sto va zna wa stra nih je zi ka.

Sa jam ob u hva ta pre da va wa i pre zen ta ci je sti pen di ja za du `bi na i fon do va Be o grad skog uni ver zi te ta, pro jek ta raz me ne stu de na ta „Era zmus Mun dus”, kao i pred sta vqa we vi so ko {kol skih usta no va – da va la ca sti pen di ja iz SAD, Ita li je, [vaj car ske, Fran cu ske, kao i fon do va i pro gra ma sti pen di ra wa u Sr bi ji. Na saj mu }e bi ti or ga ni zo va ne i su sre ti i kon sul ta ci je s da va o ci ma sti pen di ja iz SAD, Fran cu ske, Ne ma~ ke, Ita li je, Mek si ka i Ho lan di je, kao i s pred stav ni ci ma do ma }ih fon do va i in sti tu ci ja.

dnevnik

Na lo ka ci ja ma na iz la zu iz Zre wa ni na pre ma Be o gra du ze mqu ne pre ko pa va ju sa mo ar he o lo zi, u po tra zi za are ho lo {kim ma te ri ja lom, ve} na vod no i tra ga ~i za za ko pa nim bla gom. Ar he o lo zi su ra ni je, u in du strij skoj zo ni “Ju go i stok – E~ ka”, ot kri li hum ke, qud ske ske le te, ke ra mi~ ki ma te ri jal i dve na no gvi ce za ko je je utvr |e no da pri pa da ju kelt skom na ro du, a sa da, ka ko se po sled wih da na mo `e ~u ti u gra du, ne da le ko oda tle, na Aero dro mu “E~ ka”, ne po zna te oso be spro vo de is ko pa va wa u po tra zi za zla tom i dru gim vred nim pred me ti ma ko ji su, po ras pro stra we noj ver zi ji, za ko pa ni pri li kom po vla ~e wa po ra `e nih na ci sti~ kih je di ni ca ok to bra 1944. go di ne. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma “Dnev ni ka”, o ovo me je oba ve {te na i Grad ska upra va u Zre wa ni nu, ali jo{ ni -

je utvr |e no da li za i sta ima ne kih ak tiv no sti na na pu {te noj ne ma~ koj pi sti. Na vod no, tra ga ~i ko pa ju zo rom ili u ve ~er wim sa ti ma, i za sa da im ni ko ni je u{ao u trag. Trak to ri sta s obli `weg ima wa “Di ja mant agra ra”, kog smo za te kli na pu stoj pi sti, na pi ta we da li je sreo tra ga ~e zla ta na aero dro mu, sa mo se na sme jao i od mah nuo ru kom.

Aero drom „E~ ka“ je na stao 1942. go di ne, a iz gra di la ga je ne ma~ ka oku pa tor ska voj ska. U to vre me bio je ube dqi vo naj ve }i u sve tu i ba{ ta kav je Nem ci ma tre bao u Sr bi ji. Stru~ wa ci ve le da su naj ve }e avi on ske pi ste u sve tu {i ro ke 45 me ta ra.

Sta ra be ton ska, ko ja se i da qe na la zi u E~ ki, pet me ta ra je {i ra, a du ga je oko 1.800 me ta ra, {to je ide al no za uz le ta we i sle ta we le te li ca. ^i we ni ca je

da su s we za po ~i wa le broj ne voj ne ope ra ci je, {to na te ri to ri ji ne ka da {we Ju go sla vi je, {to u osta lim dr `a va ma. Ni su Nem ci ba{ slu ~aj no na toj lo ka ci ji sa gra di li svoj, u stra te -

{kom smi slu, naj ve }i aero drom.

A da li su, osim pi ste, u ama net osta vi li i vred ne pred me te, za ko pa ne po red avi on ske sta ze, za sa da ni ko sa si gur no {}u ne mo `e da po tvr di. @. Ba la ban

ZA [TO SU NAM UYBE NI CI PU NI GRE [A KA?

Si to i re {e to ko je, iz gle da, ni ~e mu ne slu `i U po sled we vre me ma lo-ma lo pa ne ko pro na |e i obe lo da ni ma wu ili ve }u gre {ku u ne kom od ux be ni ka. On da se {i ra jav nost zgra `a va i tra `i kriv ca, u stru~ noj jav no sti oni ko ji su toj kri vi ci bli `e ili da qe tra `e oprav da we, a |a ci uglav nom i da qe u~e iz ux be ni ka ko je su im ro di te qi, ako ni su u raz re di ma u ko ji ma im dr `a va ux be ni ke po kla wa, sku po pla ti li. I ta ko do de tek to va wa ne ke no ve gre {ke, pa po no vo tra `e we kriv ca, oprav da va we, u~e we po gre {nog...

A ti ta la si, ko ji s vre me na na vre me us ko me {a ju jav nost, u stva ri su sa mo po sle di ce ko ji ma va qa na }i uzrok, a on je, sa svim si gur no, ne gde na pu tu ko ji ru ko pis pre |e do odo bre nog ux be ni ka. Na tom pu tu sva ki ko rak je ta~ no pro pi san i ure |en du go o ~e ki va nim i pre dve go di ne do ne tim Za ko nom o ux be ni ci ma.

On ta~ no pro pi su je ko je uslo ve iz da va~ mo ra da is pu ni da bi do bio li cen cu, ali i pod ko jim uslo vi ma mu se ona od u zi ma. Za kon, ko rak po ko rak, tra si ra i put pra vqe wa ux be ni ka, po ko jem o ru ko pi su pr vo stru~ nu oce nu mo ra da da re cen zent ska ko mi si ja iz da va ~a, u ko joj, osim {to sva tri ~la na mo ra ju bi ti stru~ na za oblast ko jom se ru ko pis ba vi, je dan mo ra bi ti i na stav nik u ne po sred nom ra du s u~e ni ci ma. Uz tu re cen zi ju, ru ko pis za ux be nik pre po ru ~u ju i jo{ tri po je di na~ ne re cen zi je.

Za kon ta~ no pro pi su je i stan dar de i kva li te te ko je ux be nik mo ra da po se du je, po ~ev od sa dr `a ja, pre ko pe da go {ko-psi ho lo {kih, di dak ti~ ko-me to di~ kih,

Me ka za iz da va ~e Tr `i {te ux be ni ka, po pro ce na ma stru~ wa ka, vred no oko {est mi li o na evra, pra va je Me ka za iz da va ~e, na ro ~i to u ze mqi u ko joj je na ci ja i zva ni~ no po lu pi sme na pa su ove {kol ske kwi ge mno gi ma i je di no pi sa no {ti vo ko je su ikad uze li u ru ke, jer u ovoj na {oj ze mqi na {kol ske klu pe sva ko dnev no se, s po ~et kom sva kog ~a sa, va di oko mi lion ux be ni ka. Za to i ne ~u di {to tre nut no osam iz da va ~a ima li cen cu za iz da va we svih ux be ni ka na svim ni vo i ma obra zo va wa, ~ak 60 ih je li cen ci rao za iz da va we po je di nih ux be ni ka, a spi sak ux be ni ka, odo bre nih za upo tre bu u pred {kol skim usta no va ma, osnov nim i sred wim {ko la ma je po de be la kwi ga s po gla vqi ma u ko ji ma su ux be ni ci za pred {kol ske usta no ve, osnov ne {ko le, na je zi ci ma ma wi na, za mu zi~ ke {ko le, za u~e ni ke o{te }e nog slu ha, za gim na zi je, za stru~ ne {ko le...

je zi~ kih zah te va, pa sve do gra fi~ ke, li kov ne i teh ni~ ke opre mqe no sti. Ru ko pis ko ji za do vo qa va sve ove zah te ve iz da va~ za tim nu di Mi ni star stvu pro sve te i na u ke, ko je ga pro sle |u je Za vo du za una pre |e we obra zo va wa i vas pi ta wa. Za vod da je stru~ nu oce nu kva li te ta po nu |e nog ru ko pi sa i s tom oce nom pro sle |u je ga Na ci o nal nom pro svet nom sa ve tu ili, ako je u pi ta wu ux be nik za stru~ ni pred met, Sa ve tu za stru~ no obra zo va we, a ako je u pi ta wu ux be nik za obra zo va we od ra slih – Sa ve tu za obra zo va we od ra slih. Po sle jo{ jed nog pre gle da u nad le `nom sa ve tu, taj sa vet ga vra }a mi ni stru s pre po ru kom da ga odo bri ili ne odo bri za upo tre bu.

Za kon ka `e i da Na ci o nal ni pro svet ni sa vet pra ti i vred nu je odo bre ne ux be ni ke i uko li ko pro ce ni da se wi ho vim ko ri {}e wem ne ostva ru ju ci qe vi obra zo va wa i vas pi ta wa i op {ta i po seb na po stig nu }a u~e ni ka, mo `e da pred lo `i mi ni stru pro sve te da ih po vu ~e.

Sve to le po pro pi su je Za kon.

Sa mo, iz gle da da su i oni ko ji shod no tom za ko nu pi {u ux be ni ke, ali i oni ko ji te ru ko pi se za ux be ni ke pre po ru ~u ju, i sa mi u~i li iz isto ta ko lo {ih ux be ni ka pa mo gu i da na pi {u, ali i da bez pri med be pre po ru ~e ux be nik ko ji mo `e od ve sti do por no-saj to va ili se u we mu bi lo {ta u~i na pri me ru ime ni ce “glu pa ~a”, ili, sa mo u we mu, lav `i vi u pra {u mi, dok mu je u pri ro di sta ni {te sa va na, ili...

D. De ve ~er ski

VESTI Is pla }e ne ino-pen zi je Re pu bli~ ki fond za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we is pla tio je pen zi je za jul, av gust i sep tem bar na {im pen zi o ne ri ma ko ji `i ve u ino stran stvu. Is pla }e no je 229,3 mi li o na di na ra za 10.587 pen zi o ne ra, u va lu ti ze mqe u ko joj su na sta we ni, u vi {e od 20 ze ma qa sve ta, ne ra ~u na ju }i biv {e ju go slo ven ske re pu bli ke. Ta ko pen zi je iz srp skog fon da „pu tu ju” u Ne ma~ ku, Austri ju, Ma |ar sku, Fran cu sku, [ved sku, SAD, Austra li ju... Ina ~e, ino stra ne pen zi je is pla }u ju se tro me se~ no zbog ve li kih ad mi ni stra tiv nih tro {ko va i re la tiv no ni skih iz no sa.

Tra `i se me sto za tret man opa snog ot pa da Po mo} nik mi ni stra za za {ti tu `i vot ne sre di ne Alek san dar Ve si} iz ja vio je da jo{ ni je utvr |e na lo ka ci ja u Sr bi ji za iz grad wu po stro je wa za fi zi~ ko-he mij ski tret man in du -

strij skog neo r gan skog ot pa da ko ji spa da u opa san ot pad. Ve si} je re kao da ve} po sto ji deo sred stva za we go vu iz grad wu iz fon do va Evrop ske uni je, a da bi grad wa tre ba lo da bu de za vr {e na do 2020.

Pre ma we go vim re ~i ma, ta kva po stro je wa ko {ta ju od 30 do 100 mi li o na evra i bi }e neo p hod na Sr bi ji, jer se pre ma Ba zel skoj kon ven ci ji o~e ku je da }e iz voz ta kvog ot pa da u dru ge ze mqe bi ti one mo gu }en, od no sno da }e sva ka dr `a va na kon 2020. mo ra ti sa ma da tre ti ra opa san ot pad ko ji stva ra na svo joj te ri to ri ji.

Borba za ogla{iva~e Ogra ni ~a va ju }i fak tor za me di je je eko nom ska si tu a ci ja, ko ja se naj ek spli cit ni je ogle da u si ro ma {tvu pro gram skih sa dr `a ja ko ji me wa ju i su {ti nu no vi nar stva, oce na je u~e sni ka pa ne la „Me dij ska bit ka pro tiv eko nom ske kri ze”. Go vo re }i o pro ble mu me di ja u vre me nu op te re }e nom eko nom skom kri zom, na pa ne lu u okvi ru Fo ru ma me di ja Ju go i sto~ ne Evro pe (SE EMS) u Cen tru

„Sa va”, pred stav ni ci elek tron skih me di ja iz Sr bi je, Bo sne i Her ce go vi ne, Slo ve ni je, Bu gar ske i Luk sem bur ga is ta kli su po ve za nost eko nom ske mo ti va ci je i tr `i {ta.

– Tre ba da po sto ji vi sok ni vo in ve sti ci ja u ci qu pro fe si o nal nog oba vqa wa po sla.

Dr `a va tre ba da da je do zvo le za rad pre ma ja snim kri te ri ju mi ma, s ob zi rom na to da je ulo ga me di ja od po seb ne va `no sti za raz voj bi zni sa u ze mqi – tvr di me dij ski eks pert iz So fi je Pe tar Pun ~ev.

Pred stav nik srp skog me di ja TV B-92 Ve ran Ma ti} pod se tio je na to da tr `i {te od re |u je pra vi la i me sto za sve igra ~e u ovoj obla sti, ali i dru {tva u ce li ni.

– La vov ska bor ba za ogla {i va ~e i pro boj na tr `i {te je deo sva ko dne vi ce no vih me di ja ko ji ~e sto ni su u rav no prav nom po lo `a ju – tvr di Ma ti}. – Upr kos pro me ni vla sni~ ke struk tu re, ure |i va~ ka po li ti ka ku }e ko ju pred sta vqa je osta la ista, a do mi nant ni za raz voj i da qe su in for ma tiv ni i sport ski pro gram kao i ula ga we u is tra `i va~ ko no vi nar stvo. Ogla {i va~ ko tr `i {te jo{ je ve o ma ogra ni ~e no.

Pro mo ci ja kwi ga Din ka Da vi do va U Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri je 1, da nas u 12 ~a so va odr `a }e se pro mo ci ja de la aka de mi ka Din ka Da vi do va.

Bi }e re ~i o dve no ve kwi ge - „Sen tan dre ja srp ske po ve sni ce„ i „Srp ska Ste ma to gra fi ja Be~ 1741”.

M. ].

Sa ve to va li {te za de cu raz ve de nih ro di te qa

Me |u na rod na kon fe ren ci ja gim na zi ja Me |u na rod na kon fe ren ci ja gin ma zi ja 3k ( ko mun ka ci ja – kul tu ra – kom pju ter) odr `a va se da nas i su tra u pro sto ri ja ma Gim na zi je „Isi do ra Se ku li}”, Vla d i k e Pla t o n a 2.

Autor pro jek ta je di rek tor Gim na zi je mr Ru `i ca Vu ko bra to vi}, a u ra du kon fe ren ci je u~e stvu ju go sti iz Ru si je,

Hr vat ske, Sr bi je, stru~ wa ci sa PMF-a i pred stav ni ci no vo sad skih gim na zi ja.

Ove go di ne kon fe ren ci ja je do bi la akre di ta ci ju Za vo da za una pre |i va we obra zo va wa i vas pi ta wa Be o grad, kao i po dr {ku po kra jin skih in sti tu ci ja.

L. S.

Bes plat no psi ho lo {ko sa ve to va li {te za de cu raz ve de nih ro di te qa „A gde sam tu ja” odr `a va }e se od da nas do 25. de cem bra sva kog pet ka od 19.30 do 21 ~as u De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Mi te Ru `i }a 1. Osnov ni ciq pro jek ta je po mo} i po dr {ka, ka ko de ci, ta ko i ro di te qi ma, u su o ~a va wu sa naj ~e {}im emo ci o nal nim pro ble mi ma i na la `e wu na ~i na za wi ho -

Novosadska ^o vek, a zver Bu kov cu. Da po no vi mo - i{ ~u pao nok te na obe {a pe! Pre ma po da ci ma Udru `e wa za za {ti tu `i vo ti wa SPANS, ne sret na `i vo ti wa je pre ne ko li ko da na oti {la od vla sni ka, vra ti la se ku }i bez no ka ta i iz mr cva re na, a ni je mo gu }e da je to sa ma se bi ura di la.

I sad svi prst na ~e lo pa da se za pi ta mo - ko je „~o vek”, a ko zver? I kad smo i za {to do zvo li li da se gra ni ca iz me |u ova dva poj ma iz bri {e?! Osta vi te prst ma lo du `e na ~e lu...

J. Zdjelarevi}

Ko me di ja „Seks end lajf end be li luk” Po zo ri {na pred sta va „Seks end lajf end be li luk” bi }e od i- gra na u ~e tvr tak 17. no vem bra u 20 sa ti u am fi te a tru Spen sa.

Ova edu ka tiv na ur ne be sna ko me di ja pred sta vqa oca ko ji svom si nu za pu no let stvo `e li da po klo ni od la zak u jav nu ku }u. Sin na sve na ~i ne po ku {a va to da iz beg ne. Vi dev {i da le pim ne }e us pe ti, otac ga ve zu je li si ca ma i od vo di u jav nu ku }u gde do la zi

do ras ple ta, a otac sa zna je sve de ta qe iz si no vqe vog `i vo ta, ko ji mu ni su bi li po zna ti. U re `i ji Ni no sla va [}e pa no vi }a ulo ge tu ma ~e Ne boj {a ^o li}Fi ko, Ma noj le \or |e vi} i Sne `a na Jak {i}-^o li}. Pi sac tek sta je Sla |a na Lo |o. Ula zni ce za pred sta vu mo gu se ku pi ti od po ne deq ka 7. no vem bra na bla gaj ni Spen sa, a ko {ta ju 800 di na ra.

N. R.

V remeploV

Srp ska po zo ri {na di na sti ja Je li sa ve ta Je ca Do bri no vi}, ro |e na Po po vi}, pr vi put je stu pi la na sce nu Srp skog na rod nog po zo ri {ta 4. nop vem bra 1868. u ulo zi Ane u Zma je vom {a qi vom ko ma du „[a ran”.

Ima la je ve} 27 go di na, ka da se ne po ~i we glu ma~ ka ka ri je ra, ali ona je bi la iz u zet no ta len to va na. Uosta lom, bi la je }er ka po pa Lu ke ro do na ~el ni ka „srp ske po zo ri {ne di na sti je”. Svih {e sto ro we go ve de ce bi li su od li~ ni glum ci. ^u ve na glu mi ca Mil ka Mar ko vi} (1869 - 1930) bi la je we go va unu ka. Je li sa ve ta Do bri no vi} bi la je le pa i u svo jim zre li jim go di na ma ka da se uda la za Pe ru Do bri no vi }a.

Igra ju }i ulo ge iz „ka rak ter nog fa ha”, na ro ~i to one ko mi ~ar -

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ka `e se da je pas ~o ve kov naj bo qi pri ja teq. Sva ko ko ima ovog qu bim ca tvr di da vr lo br zo po sta je deo fa mi li je i pre sta je da bu de „obi~ na” `i vo ti wa. Ka `u da qu bim ci li ~e na svo je ga zde i obr nu to, kao i da pas ne ide za lo {im ~o ve kom. Me |u tim po red pri ~a o ve li kom pri ja teq stvu i po ve za no sti ~o ve ka i psa, de se se i one ne ke qud skoj lo gi ci i psi hi pot pu no ne shva tqi ve.

Na i me, ne ko od ov da {wih „qu di” i{ ~u pao je nok te la bra do ru me {an cu ne ki dan u

c m y

SINO] U STUDIJU „M”

Voj vo |an ska fol klor na i ga stro nom ska ~a ro li ja Ma ni fe sta ci ja „Voj vo |an ska baj ka” u or ga ni za ci ji stu de na ta Od se ka za ge o gra fi ju, tu ri zam, ho te li jer stvo PMF-a, odr `a na je si no} u Stu di ju „M”. Pri kaz Voj vo di ne kroz pe sme, igre, obi ~a je, kul tu ru i ne iz o stav ne ga stro nom ske spe ci ja li te te upot pu wen je i pr vom sa mo stal nom iz lo `bom fo to gra fi ja auto ra La za ra La zi }a „Voj vo |an ska baj ka Let der bi lajt” Iz lo `bu je sve ~a no otvo rio Dra {ko Re |ep re kav {i tom pri li kom da je „Voj vo di na ko lev ka hle ba i ra zu ma”.

- Ove sli ke na li ku ju na esej, slo bo du, po ka zu ju }i da Voj vo di na ni je je dan mo no ton pej za` i da ovo ni je vi ked-po kra ji na ne go je dan mi sle }i pro stor ko ji pra ti zbi va wa me|’ svo jim gra do vi ma i sa la {i ma - re kao je Re |ep.

Na kon iz lo `be na sce nu su stu pi li stu den ti po ku {a va ju }i kroz igru, pe sme i ske ~e ve go sti ma pri bli `i ti ovu re gi ju.

- Svi stu den ti su ra di li vo lon ter ski i an ga `o va no je pre ko 50 qu di sa fa kul te ta. Sred sta va pri ku pqe na re a li za ci jom ove ma ni fe sta ci je do pri no se ak ci ji za do na ci ju 100 in ku ba to ra „Bit ka za be be”, za De~ ju bol ni cu u No vom Sa du - na ve la je po mo} nik di rek to ra De part ma na za ge o -

Fo to: B. Lu ~i}

petak4.novembar2011.

vo pre va zi la `e we u slu ~a ju dez in te gra ci je po ro di ce. Sa ve to va li {te }e vo di ti di plo mi ra ni psi ho log ma ster Ve sna Pre mi} i di plo mi ra ni psi ho log San dra @i va nov. Za sa ve to va li {te se mo `e pri ja vi ti te le fo nom na broj 061/644-7815 i 063/816-4145 ili pu t em mej l a de ci.na.dar.ns@gmail.com.

A. Va.

gra fi ju, tu ri zam i ho te li jer stvo An |e li ja Iv kov-Xi gur ski.

Ve ~e se za vr {i lo uz voj vo |an ske sto ne spe ci fi ku me, bi lo je tu ku le na, ~va ra ka,

sla n i n e, gi b a n i c a, {tru d li, gu r a b i j a, `er bo koc ki i dru gih |a ko ni ja spra vqe nih ve {ti na ma stu de na ta PMF-a.

A. L.

„^ISTO]A“ PRIJAVILA VANDALIZAM POLICIJA

Opet spa qen pod zem ni kon tej ner Pod zem ni kon tej ner ko ji je po sta vi la „^i sto }a“ na uglu Bu le va ra Mi haj la Pu pi na i Pi o nir ske uli ce, kod Du nav skog par ka, opet je bio me ta van d a l a. Unu t ra { wost pod zem nog kon tej ne ra je za pa qe na u to ku pro te kle no }i.

- Na p ra v qe n a je ozbiq n a {te ta, in ter ve ni sa li su va tro ga sci, a unu tra {wa oblo ga kon tej ne ra je iz go re la. Na {e pred u ze }e je i o ovom slu ~a ju oba v e s ti l a MUP i pod n e l a od {tet ni zah tev - na vo di se u sa op {te wu ovog pred u ze }u.

Pod z em n i kon t ej n e r i u u`em cen tru gra da, po sta vqe -

ni u ju lu ove go di ne, o{te }e ni su ve} na kon me sec da na. Sa kon tej ne ra na Trif ko vi }e vom tr gu u av gu stu su ot ki nu ti po klop ci, a u sep tem bru su spa qe ni kon tej ne ri u uli ci Ili je Og wa no vi }a kod So kol skog do ma.

U u`em cen tru gra da „^i sto }a” je po sta vi la 24 kon tej ne ra ove vr ste, a ce na jed nog je 320.000 di na ra.

- Ape lu je mo na gra |a ne da ~u va ju za jed ni~ ku jav nu imo vi nu, ka ko bi smo `i ve li u ure |e noj i pri stoj noj sre di ni za kqu ~i li su u sa op {te wu.

Q. Na.

Pre gled lif to va Go di {wi pre gled lif to va da nas }e se ra di ti u Uli ci Du {a na Va si qe va od bro ja 16 do bro ja 20 i od bro ja 24 do 30, u Da ni ~i }e voj uli ci 9, [u ma dij skoj 1 i 3, uli ca ma @ar ka Va si qe va

3, Ste va na Mi lo va no va 6, 6 a, 6 b, 7, 8 i 10 i u Uli ci Epi sko pa Vi sa ri o na 5 i 7. Li fo ve pre gle da In sti tut za za {ti tu na ra du po na lo gu JKP”Stan”.

Z. D.

Is kqu ~e wa stru je

ske, po sta la je mi qe ni ca pu bli ke. Obo le la je od ra ka ko ji ju je sa vla dao 1898.

N. C.

No vi Sad: od 8 do 17 ~a so va po vre me no i po po tre bi u de lu na se qa Te lep; od 10 do 13 Ca ra Du {a na 59-63, Mi {e Di mi tri je vi }a 78 i 80; od 8.30 do 13.30 lo ka li is pod za pad ne tri bi ne sta di o na i Trg Di mi tri ja Tu co vi }a 5.

Ve ter nik: od 8.30 do 14 na se qe Fe {ter. Le din ci od 8 do 11 deo uli ce B. Ka ra xi }a i Ho pov ska u S. Le din ci ma. Pe tro va ra din: od 8 do 11 na se qe Saj lo vo. Bu di sa va: od 8 do 13.30 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 deo vi kend na de qa Sa lak si je pre ma Le din ci ma.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Zla to oko nas Po sle pa kle nih vru }i na pre ko le ta, je sen se na po kon po ja vi la u na {em gra du. Ze le nu bo ju je za me ni la `u ta, a vre me pro te klih par da na do zvo li lo je qu di ma da u`i va ju u par ko -

vi ma bar jo{ ko ji dan. Ipak za iz la zak na sve` va zduh po treb no se to plo obu }i, jer iako sun ce si ja, tem pe ra tu re ni su vi {e za {a lu.

G. ^.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak4.novembar2011.

dnevnik

PO^ELA VAKCINACIJA U DOMU ZDRAVQA

Grip jo{ ne kuca na vrata

Fo to: R. Hayi}

JU^E U GRADSKOJ KU]I

Prijem najboqih karatistkiwa Ka ra tist ki we u ka te go ri ji ka de ta ko je su ostva ri le uspe {ne re zul ta te na Evrop skom pr ven stvu odr `a nom u ok to bru u Ma |ar skoj, po se ti le su ju ~e Grad sku ku }u, gde ih je do ~e kao gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}.

- Sport je naj bo qi na ~in da sva ko od nas sa zri i iz gra di pra vi si stem vred no sti. Ima mo ka ra tist ki we ko ji su evrop ski pr va ci, kao i kik bok se re ko ji osva ja ju svet ske me da qe - re kao je Pa vli ~i}.

Se lek tor ka ra te Uni je Du {an Da ~i} is ta kao je da se No vi Sad pre po zna je po re zul ta ti ma ko ji po sti `u spor ti sti na tak mi ~e wi ma.

- Iz u zet no je zna ~aj no {to }e No vi Sad sle de }e go di ne u ok to bru bi ti do ma }in Svet skog pr ven stva u ka ra teu za ka de te i ju ni o re i {to }e mo oku pi ti oko 2.000 qu di. To }e bi ti ve li ka ma ni fe sta ci ja, a ujed no i je dan pri mar ni do ga |aj za grad No vi Sad - re kao je Da ~i}.

A. Va.

„Dnevnik” vodi na koncert Jelene Rozge Kon cert Je le ne Ro zge odr `a }e se 21. no vem bra u Srp skom na rod nom po zo ri {tu sa po ~et kom u 20 ~a so va. Ula zni ce ko {ta ju 1.000, 1.300 i 1.500 di na ra i mo gu se ku pi ti na bla gaj ni po zo ri {ta. ^i ta o ce na {eg li sta da nas }e mo da ri va ti kar ta ma za ovaj do ga |aj. Dvo je ~i ta la ca ko ji se pr vi ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po dve kar te za kon cert.

A. Va.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Kad je svet imao brkove” Ane Radmilovi} Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr v a ja¬ v e na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni s u do b i j a l a kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬ b i¬ t i po pri¬ m e r ak de l a „Kad je svet imao br ko ve” Ane Rad mi l o v i}. Do b it ni c i }e kwi g e pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli c i kra q a Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. „Kad je svet imao br ko ve ni je sa mo pri ~a k}er ke ko ja iz no si taj ne svog od ra sta wa sa

slav nim ocem Zo ra nom Rad mi lo vi }em, ovo je jed na mi ste rij ska sla ga li ca o od ra sta wu, qu ba vi, taj na ma, mi to vi ma, ali i ta bu i ma. Bez ne iz be `nog fri zi ra wa, ulep {a va wa, cen zu ri sa wa, ka da je u pi ta w u pre p li t a we do k u m en t ar nog i sen ti men tal n og, Ana u ovom ~u d e s nom za pi su ne ot kri va sa m o taj n og Zo r a n a i svet we n og od r a s ta wa, ve} i svo j u isto ta ko ne u ko ro t i v u, hra b ru, ogrom nu du {u i ta l e n at ra v an Zo r a n o v om... Za na { u ose t qi v u ~ar { i j u ovo mo `e zvu ~a ti blas fe mi~ no i pre te ra no, ali ovo je ja ~e, po tre sni je i is kre ni je i od Ki {o vog kult nog de la Ba {ta, pe peo... „Isi do ra Bje li ca. N. R.

^ITAOCI PI[U SMS Sr bi ja pla }a Ru si ma gas 67 od sto sku pqe ne go Ne ma~ ka. Ko ga tre ba da je sra mo ta, nas ili Ru se?

Ka da }e nam ko na~ no bi ti pre do ~e na kal ku la ci ja ce ne? Pa po vi }u, ra di svoj po sao, {ti ti po tro {a ~e.

064/2149... * * * Svi su za bo ra vi li {ta je sa vest gra |an ska. Ni ko ne ~u va do bra za na {u de cu, za nas sa me. Ni klo no vo igra li {te na sta rom me stu, a nar ko ma ni ca ru ju na we mu! Za bri nu ti sta nar Uli ce Ste fa na Ste fa no vi }a.

063/8876... * * * Dis kri mi na ci ja nas iz okol nih pri grad ski na se qa se na sta vqa. Po red od lu ke gra da za ma we pla }a we ra ~u na za po ro di ce sa tro je de ce, sad jo{ ko ri sni ci „No vo sad ske to pla ne” u gra du ima ju bes plat no ku pa we i kli za we na Spen su. Kao mi u pri grad skim na se qi ma ne pla }a mo re dov no ra ~u ne grad skim fir ma ma („No vi Sad Gas”, „Vo do vod i ka na li za ci ja„, „In for ma ti ka”…).

Vak ci na ci ja pro tiv se zon skog gri pa po ~e la je u Do mu zdra vqa „No vi Sad„ 27. ok to bra i do ju ~e vak ci nu je pri mi lo 1.746 gra |a na. Za sa da ne ma izo lo va nog gri pa, ve} sa mo po je di na~ nih slu ~a je va in fek ci ja sa sli~ nim simp to mi ma, a naj ~e {}e su u pi ta wu re spi ra tor ne in fek ci je, na ve la je na ~el ni ca Cen tra za vi ru so lo gi ju Is ti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne dr Ve ra Je rant Pa ti}. Pre ma we nim re ~i ma vak ci na je naj bo qe spe ci fi~ no pre ven tiv no sred stvo, a na pra vqe na je pre ma stan dar di ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je i u skla du sa o~e ki va nim vr sta ma se zon skog gri pa.

- Vak ci na ci ja pro tiv se zon skog gri pa se po seb no pre po ru ~u je oso ba ma sta ri jim od 65 go di na, hro ni~ nim bo le sni ci ma i gra |a ni ma osla bqe nog imu ni te ta, jer bi ovim ka te go ri ja ma sta nov ni {tva obo qe va we od gri pa iza za va lo kom pli ka ci je osnov nih obo qe wa - na po me u la je dr Je rant Pa ti}.

Ko or di na tor ka za imu ni za ci ju Do ma zdra vqa Dra ga na Ko stan di no vi} ka za la je da je na red nih me sec da na ide al no vre me za vak ci na ci ju ka ko bi se stvo ri la an ti te la i za {ti tio imu ni tet, jer vi ru si vo le ni ske tem pe ra tu re, ta ko da se o~e ku ju kra jem ove go di ne.

- Vak ci na ci ji se uglav nom pr ven stve no oda zi va ju hro ni~ ni

Fo to: N. Sto ja no vi}

bo le sni ci i sta ri je oso be, ali se ta ko |e pre po ru ~u je oso ba ma iz lo `e nim po ve }a nom ri zi ku, od no sno za po sle nim u jav nim slu `ba ma - re kla je Ko stan di no vi}.

Vak ci nu mo gu da pri me de ca sta ro sti od {est go di na, ko ja ni su pret hod no vak ci ni sa na pro tiv gri pa, ali u dve do ze, s tim da dru gu do zu tre ba da pri me 30 da na na kon pr ve.

Dom zdra vqa je do bio 14.500 vak ci na pro tiv gri pa, a No vo sa |a ni ko ji ima ju po tre bu da pri me vak ci nu tre ba da se ja ve svom iza bra nom le ka ru. Pod se }a mo, gra |a ni ko ji ima ju po vi {e nu tem pe ra tu ru ili ne ko akut no obo qe we ne mo gu u tom tre nut ku da se vak ci ni {u.

I. Dragi}

@USTRA KOMUNALNA INSPEKCIJA

Pqu{tale kazne zbog reklama Ko mu nal na in spek ci ja je za po sled we dve go di ne po kre nu la oko tri hi qa de uprav nih po s tu p a k a zbog re k lam n ih ozna ka na te ri to ri ji No vog Sa da, a u skla du sa Od lu kom o ure |e wu gra da. S ob zi rom da je od po ~et ka ove go di ne ova tak sa sma we na u skla du sa iz me we nom Od lu kom o lo kal nim ko mu nal nim tak sa ma, ve li ki broj qu di ko ji `e le da is tak nu re kla mu pri ba vio je odo bre w e Za v o d a za iz g rad w u gra da.

Glav ni ko mu nal ni in spek tor Sr |an Ja ko vqev ka `e za „Dnev nik” da tre ba na po me nu ti da u okvi ru jed nog po stup ka mo `e bi ti ob u hva }e na jed na ili vi {e re klam nih ozna ka. To zna ~i da je dan po sta vi -

lac ne kad ima i pet do {est re kla ma.

- S ob zi rom da je od re |e nom bro ju pro {la pr va go di na za ko ju su do bi li odo bre we, ko mu nal ni in spek to ri kon tro li {u da li su po sta vi o ci pri -

Ova in spek ci ja je do sa da uklo ni la pre ko 30 bil bor da u we noj nad lo `no sti. Za bil bor de su nad le `ni i sa o bra }aj na in spek ci ja u put nom po ja su, kao i gra |e vin ska na pri vat nim po se di ma. Sa go vor nik

In spek ci ja je do sa da uklo ni la pre ko 30 bil bor da u we noj nad lo `no sti ba vi li no vo re {e we. U ko mu nal n oj in s pek c i j i se sva k o dnev no po kre }u no vi po stup ci. Ka da je re~ o ve} po kre nu tim po s tup c i m a, ko m u n al n a in s pek c i j a je pri n u | e n a da pri nud no ski da re kla me uko li ko ni je pri ba vqe no odo bre we - ob ja {wa va Ja ko vqev.

is ti ~e da pre kr {aj ne pri ja ve po ovom osno vu pi {u sa mo u slu ~a je vi ma ka da po sta vi o ci iz i gra va ju na{ po stu pak ili po no vo po sta vqa ju re klam ne ozna ke bez odo bre wa na kon za ve {e nog po stup ka.

- U prin ci pu mi po sta vi o ce re kla ma ne po sma tra mo kao

OPET OBIQE @ALBI GRA\ANA NADLE@NOJ KOMISIJI

Neustavan ~lan Odluke o ure|ewu grada Ne le gal no iz gra |e na nad stre {ni ca u Uli ci se qa~ kih bu na 17 pred sta vqa ve li ki pro blem za sta nov ni cu ove zgra de Du {i cu Si mi}, ko ja je svoj pro blem iz lo `i la na sa stan ku Ko mi si je za pred stav ke i pred lo ge u Skup {ti ni gra da. Na ve la je da se na ve de ni po lo `aj nad stre {ni ce u iz ve {ta ju Upra ve za in spek cij ske po slo ve ne sla `e sa re al nim sta wem, te da je pret hod na, ko ja je bi la sru {e na ne pu na dva me se ca, uzro ko va la vla gu i omo gu }i la pro val ni ci ma da joj u|u u stan i opqa~ ka ju je. S ob zi rom na to da ne po sto ji sa gla snost skup {ti ne sta na ra, a ni gra |e vin -

ska do zvo la za iz grad wu no ve nad stre {ni ce, {to je ve} po kre nu to po sta vqa wem no se }ih gre da, Si mi} tra `i da se obje kat sru {i.

Ko mi si ji se `a lio i Mi ro slav Pa pi} ko me je Upra va za ko mu nal ne po slo ve na lo `i la da sa pri vat ne ku }e sklo ni re kla me, {to se, ka ko on ka `e ko si sa Usta vom Sr bi je. Pa pi} je po k a z ao i od l u k u Ustav nog su da Sr bi je ko ja je je dan ~lan Od lu ke o ure |e wu gra da pro gla si la ne u stav nim i ne le gal nim. Tra `i da se po me nu ta Od lu ka pre i spi ta.

Na di vqe tak si ste `a lio se `i teq Ga ga ri no ve 18, Go ran Vu l i}, na v o d e } i da se

par ki ra ju na me sti ma ko ja bi tre ba li da ko ri ste sta nov ni ci zgra de. Pi tao je da li bi Par king ser vis mo gao ov de da uve de zo nu. Ta ko |e, po `a lio se na ma wak jav ne ra sve te u ovom kra ju, ali i na ra ~un za ko mu nal ne uslu ge iz “In for ma ti ke”. @e li da zna za {to po me nu tom pred u ze }u u okvi ru ko mu nal nih uslu ga pla }a stav ku ko ja se zo ve „eko lo gi ja” ako je on ni je „po tro {io”.

Ko m i s i j a pri m a gra | a n e sva ke pr ve sre de u me se cu, u Skup { ti n i gra d a. Ta k o | e, gra | a n i mo g u svo j a pi t a w a upu ti ti i pi sme no, na po me nu to te lo, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2.

A. J.

pre kr {i o ce kad ne ma ju odo bre wa, ve} nam je ciq da ga pri ba ve, kao i da se na sta vi s po boq {a wem ko mu nal nog re da po ovom osno vu - ka `e Ja ko vqev.

Kao pri mer za ovo na vo di slu ~aj ko ji je ne dav no za be le `en u cen tru ka da je no vo o tvo re ni mar ket imao na iz lo zi ma na le pqe ne sli ke `i vog me sa i dru gih pre hram be nih pro iz vo da, {to sva ka ko ne tre ba da bu de pri zor ko ji se mo `e vi de ti u cen tru gra da. Na kon re a go va wa nad le `ne in spek ci je i spro ve de nog po stup ka ovo je uklo we no, a mar ket je do bio odo bre we da po sta vi sve tle }u re kla mu iz nad ula za, ko ja je u skla du sa pra vil ni kom o po stav qwu re klam nih ozna ka.

Q. Nato{evi}

„Pri~e iz mraka” u CK13 No vo sad ski bend “Pri ~e iz mra ka” obe le `i }e de se to go di {wi cu po sto ja wa kon cer tom ko ji }e se odr `a ti ve ~e ras u 22 sa ta u Klu bu Omla din skog cen tra CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Pu bli ka }e ima ti pri li ku da vi di i biv {e ~la no ve ove gru pe, ko ji su svo jim ra dom do pri ne li da ovaj sa stav jo{ uvek ima kva li tet nu mu zi ku.

Ulaz je slo bo dan.

N. R.

Tribine SRS o Vojvodini „Ku da ide Voj vo di na” te ma je dve tri bi ne Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke, ko je }e bi ti upri li ~e ne u Pe tro va ra di nu u Lo va~ kom dru {tvu „Zec” od 18 ~a so va, a za tim u Bu kov cu u Me snoj za jed ni ci u 20 ~a so va. Na tribini }e go vo riti fuk ci o ne ri srp skih ra di ka la Mi lo rad Mir ~i}, Dra gan Bo za lo i \u ra| Jak {i}.

Z. D.

065/47-66-452

Gas pumpa paprena matematika E pa do kle? A kad do |u iz bo ri on da po sto ji mo.

063/8657... * * * Ka ko tu go spo du iz JKP „Put” ni je sra mo ta da {traj ku ju, ni su do bi li na kna du za pre voz. Ka da ih sa mo gle da mo ka ko ra de, a {ta sve do bi ja ju, sra mo ta. Ono {to pri vat ne fir me ura de sa tri pu ta ma we rad ni ka na vre me i u ro ku, to u „Pu tu” ne mo gu, a ne ma ju pla }en pre voz.

063/7277... * * * E, da vi di te ka ko „Vo do vod i ka na li za ci ja” po pra vqa ha va ri ju, je dan u ru pi, se dam gle da.

063/7277... * * * Da li to SVM tvr di da su Sr bi po bi je ni u ra ci ja ma i{li u Ma |ar sku ili su Ma |a ri do {li u Ba~ ku i po bi li ov da {wi `i vaq za jed no sa ov da {wim su na rod ni ci ma. Zar }e `r tve po no vo bi ti

kri ve? A gde je bi la re ak ci ja SVM na pre su du Ke pi rou, on da ih ni smo sva ki dan vi |a li na te le vi zi ji.

063/4801... * * * [ta je da nas naj bo qe ra di ti u Sr bi ji? Ne ~i ta ti no vi ne! Sa mo ta ko ~o vek mo `e da `i vi mir no, jer ne zna {ta se zbi va u dru {tvu, ne zna za ne sre }e, zle sud bi ne, bo le sti - po seb no de ce. Ne bri ga dr `a ve pre ma ta kvoj de ci! Evi dent no je da je di no no vi na ri „vo de bri gu” i upo zo ra va ju na tu po ja vu. Za to su ~e sto „kost u gr lu” ne ko me... Naj stra {ni je je, ipak, {to u na ro du to ni ko ga ne do ti ~e! Kao da je sve u re du. A na gro bqu je sve vi {e onih ko ji tre ba da su u ob da ni {tu, {ko li u igri... S’po {to va wem!

063/5230.. * * * Da li se zna ka da je oslo bo |e na Srem ska Ka me ni ca? Pi ta we za me snu za jed ni cu.

064/3144...

* * * Spo ra zu mom Ti to- Brant pi ta we je re {e no ta ko {to Nem ci na mi re ni od ne ma~ ke dr `a ve i svi su pot pi sa li da ni od ko ga vi {e ni {ta ne po tra `u ju. A bra var je od kre di ta na pra vio Kr {ko, a to bi tre ba lo kroz suk ce si ju re {i ti, jer to je bi la rat na {te ta.

063/4801.. * * * Jo{ uvek iz po li ci je ne ma mo ni ka kve in for ma ci je ko u No vom Sa du pa li za sta ve dru gih ze ma qa, kao ni to ko u gra du pu nog to le ran ci je pi {e gra fi te mr `we. Ni po jed nom od ovih pi ta wa po li ci ja ne sme da bu de ni ne ma, ni sle pa.

063/5243.. * * * Ve li ko hva la To pla ni {to na ma, in di vi du al nim po tro {a ~i ma ga sa ni je da la bes plat ne kar te za ba zen. Ko }e se ku pa ti na tu zi mu, uz ovu ce nu ga sa? Tre bal’ da se svi po raz bo qe va mo?

061/1469...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

USKORO ME\UNARODNI KONKURS ZA PE[A^KI MOST OD KEJA DO OSTRVA

Pavli~i}: Na Ribarcu kamp pre „Egzita” No vac za iz grad wu pe {a~ kog mo sta ko ji }e po ve zi va ti Ri bar sko ostvro sa ke jom je obez be |en, re kao je za “Dnev nik” gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. Do dao je da }e za idej no re {e we bti ras pi san me |u na rod ni kon kurs.

- Zbog to ga }e pro ce du ra po tra ja ti, ali ~im se oda be re re {e we o~e ku jem da po~ ne iz grad wa. Sma tram da }e do ju na na red ne go di ne most bi ti go tov, a deo Ri bar ca pre u re |en za kamp. Pa ra lel no ra di mo pro je kat ure |e wa cen tral nog de la Ri bar skog ostr va gde }e bi ti sme {ten kamp. Do kam pa }e mo pro ve sti in fra struk tu ru, a Ri ba rac }e bi ti ure |en sli~ no kao Kej, sa klu pa ma, sta za ma i sport skim te re ni ma.

To }e bi ti pr vi kamp u No vom Sa du i ra di }e to kom ce le go di ne a ko ri sti }e ga i po se ti o ci Eg zi ta - re kao je Pa vli ~i}.

Gra do na ~el nik je do dao da }e se mo stom o`i ve ti ostr vo, da }e sve bi ti sprem no do na red nog Eg zi ta i da jo{ ni je od lu ~e no na ko ji na ~in }e se upra vqa ti kam pom i da li }e to bi ti do de qe no ne kom grad skom pred u ze }u. Ka ko “Dnev nik” sa -

mogu}ænostu pro {i re wa za jo{ je dan hek tar.

No vi Sad je odav no po zi ci o ni ran kao tu ri sti~ ka de sti na ci ja i na doma}æem, i na evrop skom tr `i {tu, a pred sta vqa i cen tar tu ri zma u re gi o nu, pa je sva ka ko neo p hod no da ima

Ri ba rac }e bi ti ure |en sli~ no kao Kej, ima }e klu pe, sta ze i sport ske te re ne a kamp }e ra di ti to kom ce le go di ne zna je, “Ur ba ni zam” je za vr {io ana li zu za pra vqe we kam pa na Ri bar cu. Dva va`e}æa pla na de taq ne re gu la ci je pred vi |a ju da auto kamp bu de na Ri bar skom ostr vu i Ka me ni~ koj adi. Pla no ve je Skup {ti na gra da usvo ji la pre dve, od no sno osam go di na. Na Ri bar cu je pla ni ran pro stor od tri hek ta ra sa

kamp. Na{ grad je ve}æ du `e vre me na dru gom me stu u tu ri sti~ koj po nu di Sr bi je, od mah na kon Be o gra da, a pre ma uti sci ma an ke ti ra nih stra nih i doma}æih tu ri sta, po mno gim fak to ri ma kao {to su at mos fe ra, qu ba znost `i te qa i za po sle nih u sek to ru uslu ga, ar hi tek tu ra, isto ri ja, ge o stra te -

{ki po lo `aj, ra zno li ka po nu da, za u zi ma pr vo me sto.

Po d a c i po k a z u j u da No v i Sad naj vi {e poseæ}uju mla di iz me |u 20 i 30 go di na, a ne {to ma wi broj po se ta pri pa da go sti ma iz me |u 35 i 45 go di na sta ro sti, ako se iz u zmu brod ski tu ri sti. Ve li ki broj mla dih tu ri sta ve zan je za Eg zit, a ova ciq na gru pa upra vo tra `i jef ti ni ji sme {taj, pa }e otva ra we kam pa bi ti pun po go dak. Mla di tu ri sta po tro {i dnev no vi {e od 60 do la ra, {to zna ~i da omla din ski tu ri zam ni je ni sko bu xet ni i od to ga ko rist ima ceo grad. Na rav no, da se kam ping po nu da se ne od no si is kqu ~i vo na mla de ve}æ i na osta le sta ro sne i in te re sne gru pa ci je kao {to su po ro di ce, tran zit ni tu ri sti i kam pe ri kao po seb na gru pa.

D. Igwi}

petak4.novembar2011.

9

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] O INVESTICIJI U RADNI^KOJ

Gradwa vrti}a kre}e do kraja godine Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i uz ja vi za “Dnev nik” re kao je da bi iz grad wa vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci tre ba la da po~ ne do kra ja go di ne, a o~e ku je se da bu de go tov na pro le }e.

- Ten der za iz vo |a ~a ra do va je u to ku, i ako sve bu de te klo po pla nu ve} }e do go di ne mo }i da da pri ma de cu. Pred vi |e ni ka pa ci tet je 300 me sta, {to }e zna ~aj no po boq {a ti uslo ve u “Ra do snom de tiw stvu”. Iz bo ri li smo se za do bru lo ka ci ju, a

Glav ni pro je kat je ura |en, ZIG je pri pre mio do ku men ta ci ju oko vla sni {tva nad ze mqi {tem. Iz NIP-a ni su odo bre ni nov ci, pa je od lu ~e no da se grad wa pla ti sa 120 mi li o na di na ra iz bu xe ta gra da.

Di rek tor “Ra do snog de tiw stva” Bo ri slav Sa mar xi} ka `e da je grad wa vr ti }a na ovoj lo ka ci ji po treb na jer u ovom de lu gra da ni je ve} go di na ma otvo ren ni je dan no vi obje kat, a po ras tao je broj de ce. Sva ke go di ne oko 1.000

Zapelo s kuhiwom Iz grad wa cen tral ne ku hi we “Ra do snog de tiw stva” ve} odav no je tre ba lo da po~ ne, ali je ne gde o~i to za pe lo. Ka ko sa zna je mo od gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a ~im Re pu bli ka upla ti no vac Voj vo di ni Fond za ka pi tal na ula ga wa }e pre ba ci ti te pa re za iz grad wu cen tral ne ku hi we. Ka ko je ra ni je re kao di rek tor Bo ri slav Sa mar xi} par ce la na ko oj }e se gra di ti ku hi wa ve} se pri pre ma i ras kr ~u je za iz grad wu. bu du }i vr ti} }e bi ti na od li~ nom me stu, jer }e mo }i da ima i ve li ko dvo ri {te - is ti ~e Pa vli ~i}. Do dao je da de ca ko ja idu u vr ti} u Uli ci So we Ma rin sko vi} ne ma ju te uslo ve, po {to se igra ju na te ra si.

ma lih No vo sa |a na ne mo `e iz pr ve da se upi {e u vr ti }e i da zbog to ga je u do go vo ru sa gra dom re {e no gde bi tre ba lo da bu du sa gra |e ni vr ti }i.

Q. Nato{evi}

SAVET ZA JAVNI RED, MIR I BEZBEDNOST

Gradu treba vi{e policajaca

Fo to: N. Sto ja no vi}

RADOVI NA KRU@NOM TOKU U VETERNIKU PRI KRAJU

Okrugla raskrsnica donosi bezbednost Pu tar ski ra do vi na iz grad wi kru `nog to ka u Ve ter ni ku bi }e go to vi 15. no vem bra, a kom ple tan po sao bi }e za vr {en do kra ja me se ca, re kao je ju ~e gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} pri li kom obi la ska ra do va. Gra do na ~el nik je na po me nuo da na ovoj ras kr sni ci se ma for ni je bio ade kvat no re {e we.

- U ovu ras kr sni cu se uli va ne ko li ko uli ca i iz grad wa kru `nog to ka na ovom me stu nam je bio pri o ri tet, kad je re~ o sa o bra }a ju. Iz grad wom kru `ne ra srk sni ce

iza {li smo u su sret Ve ter ni ~a ni ma jer je tu bi lo pu no ne sre }a, pa }e bez bed nost ubu du }e bi ti bo qa. Naj ve }i pro blem su nam bi le in sta la ci je zbog iz me {ta wa jer ovu da pro la zi do sta ma gi stral nih vo do va, ali naj va `ni je je da sa o bra }aj ni jed nog tre nut ka ni je za u sta vqen - re kao je Pa vli ~i}.

Ta ko |e, gra do na ~el nik je na gla sio da }e se na svim ras kr sni ca ma u gra du gde ne ma sig na li za ci je po sta vi ti se ma fo ri ili pa sa re le. Vr {i lac du `no sti di rek to ra Za vo -

da za iz grad wu gra da Mir ja na De ja no vi} is ta kla je da je kru `ni tok ura |en jer je jef ti ni ji za odr `a va we i ve }a je bez bed nost, s ob zi rom da se u ovu ras kr sni cu uli va sa o bra }aj iz pet pra va ca.

Spoq ni krug ras kr sni ce bi }e 60 me ta ra sa dve sa o bra }aj ne tra ke u kru gu od osam me ta ra. Iz gra di }e se u zo ni ras kr sni ce i no vi pe {a~ ki pre la zi i bi ci kli sti~ ke i pe {a~ ke sta ze. Iz vo |a~ ra do va je JKP “Put”, a vred nost in ve sti ci je je 60 mi li o na di na ra.

D. Ig.

URE\EWE I REKONSTRUKCIJA JAVNE RASVETE

Vite{ka ulica ostaje u mraku

^LANOVI GO SPO DOBROVOQNO DALI KRV

Dobra voqa `ivot zna~i

Pe de se tak ~la no va Srp skog po kre ta ob no ve oku pi lo se ju ~e oko de set sa ti u Za vo du za tran sfu zi ju kr vi ka ko bi do bro voq no da li ovu dra go ce nu te~ nost. ^la no vi SPO ve} go di na ma u or ga ni zo va nim ak ci ja ma da ju krv po po zi vu iz ovog Za vo da ka da su re zer ve kr vi na iz ma ku.

- Iz Za vo da su nam ja vi li za ma wak svih krv nih gru pa, a na ro ~i to A i AB, i mi smo po zva li svo je ~la no ve i sve su gra |a ne da da ju krv. Za me ne je to po put „tri u je dan”. Naj pre, to je gest hu ma no sti ko ji ne ko me mo `e da spa si `i vot, ko ji go to vo sva ko mo `e da u~i ni. Ta ko |e, ne bro ja no pu ta je do ka za no da

da va we kr vi po voq no uti ~e na zdra vqe da va la ca i, ko na~ no, oni ima ju za kon sko pra vo na slo bo dan dan na po slu - re kao je ~lan Grad skog ve }a za du `en za obra z o v a w e i port p a r ol SPO Ne ma wa Sta ro vi} dav {i krv 16. put.

Pre ma re ~i ma port pa ro la Za vo da za tran sfu zi ju kr vi Zo ri ce Bje li} ju ~e je krv da lo i pe de se tak ~la no va Udru `e wa fud bal skih su di ja, te su re zer ve kr vi u ovom tre nut ku sta bil ne.

- Zna ~aj no nam je {to ima mo sa rad ni ke ko ji mo gu da se oda zo vu na {em po zi vu br zo i u ve li kom bro ju - re kla je Bje li}.

A. L.

Vi te {ka uli ca na Adi ca ma ove go di ne ne }e do bi ti ose tqe we, sa zna je mo iz Za vo da za iz grad wu gra da (ZIG). Ka ko ka `u u ovom pred u z e } u, ovo g o di {wim pro g ra mom ure | i va w a gra |e vin skog ze mqi {ta ni su pla ni ra na sred stva za iz grad wu jav nog osve tqe wa u po me nu toj uli ci. Ipak, ZIG po tvr |u je da su zah te vi gra |a na za re {a va wem ovog pro b le ma pot p u n o oprav da ni, ali do da je da „ove go di ne zbog re strik tiv nog ka rak te ra bu xe ta Gra da i ogra ni ~e nih sred sta va ni je bi lo mo gu -

}e in ve sti ci ju uvr sti ti u pro gram„.

U pred u ze }u na vo de da se jav no osve tqe we ure |u je u gra du i pri grad skim na se qi ma, da se ra do vi iz vo de na ve} po sto je }im stu bo vi ma jav ne ra sve te, ali s ob zi rom na to da u Vi te {koj uli ci elek tro mre `a ne po sto ji, ra do vi ni su mo gu }i. Ka ko je ob ja {we no, da bi se ra do vi iz ide je pre ve li u de lo naj pre je po treb no obez be di ti sred stva za iz ra du pro jekt no-teh ni~ ke do ku men ta ci je, a po tom i za iz grad wu.

A. J.

SREDWO[KOLSKI BENDOVI U GIMNAZIJI „LAZA KOSTI]”

Muzi~ka hardkor ekologija U po zo ri {noj sa li Gim na zi je “La za Ko sti}” ve ~e ras u 19 ~a so va odr `a }e se Mu zi~ ka eko l o { ka ak c i j a mla d ih, u okvi r u ko j e }e se po v o d om Svet s kog da n a kli m at s kih pro me na, pred sta vi ti ~e ti ri sred w o { kol s ka ro k en r ol i hard k or mu z i~ k a sa s ta v a („Mo r a n a“, „Nekst ko d eks“, „Tran z i s to r i“, „^u p av c i“), udru `e we „Re bild ko lek tiv“.

Uvod nu re~ pre mu zi~ kog de la

pro gra ma odr `a }e Du {an Sa kul ski, pro fe sor sa Fa kul te ta te ni~ kih na u ka.

U ci qu bo qe in for mi sa no sti i ra vo ja in te re so va wa za `i vot nu sre di nu, u skla du sa uz ra stom, Mu zi~ ku eko lo {ku ak c i j u mla d ih or g a n i z u j e „Eko mu na“ i No vo sad ski edu ka tiv ni cen tar, pod po kro vi teq stvom Grad ske upra ve za sport i omla di nu.

I. B.

U Skup {ti ni gra da ju ~e je odr `a na van red na sed ni ca Sa ve ta za jav ni red, mir i bez bed nost, na zah tev pred sed ni ka Skup {ti ne Alek san dra Jo va no vi }a po {to je u pro te klih ne ko li ko me se ci vi dqiv po rast na si qa u gra du.

- Na si qe je kul mi ni ra lo u pro te kle tri ne de qe. De si le su se mno ge ne sre }e, je dan po li ca jac po gi nuo je ra de }i svoj po sao, na uli ci qu de na pa da ju i pre bi ja ju do ne sve sti, sve do ~i mo mno gim raz boj ni {tvi ma, oti ma se imo vi na za to {to je ne ko dru gi dru ga ~i je sek su al ne ori jen ta ci je...

O~i gle dan je po rast na si qa i ne to le ran ci je - re kao je Jo va no vi}.

I pre ova kvog sle da do ga |a ja, po sto ja li su alar mant ni po da ci o pre kr {a ji ma u sa o bra }a ju, a naj sko ri ji in ci dent sa oti ma wem auto bu sa GSP - a sa mo po tvr |u je da je si tu a ci ja kri ti~ na. Ju ~e ra {wem sa stan ku pri su stvo va li su pred stav ni ci Po li cij ske upra ve

No vi Sad, Upra ve za ko mu nal ne de lat no sti, Ko mu nal ne po li ci je i pred stav ni ci JP „In for ma ti ka”.

Sa vet }e po sla ti do pis re pu bli~ kom Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va ka ko bi se po ve }ao broj uni for mi sa nih po li ca ja ca, jer je ma wak po li ca ja ca vi {e go di {wi pro blem u gra du, a po treb no je re {i ti i pro blem po li cij ske sta ni ce na No vom na se qu ko ja jo{ ne ra di.

J. Zdjelarevi}

DA LI GRAD MO@E DA POMOGNE

Deo stomatologa mu~i plata Sto ma to lo zi no vo sad skog Do ma zdra vqa, ko ji pla te za ra |u ju po tr `i {nim uslo vi ma, a ne pre ko Fon da za zdrav stve no osi gu ra we, sa sta li su se ju ~e u Grad skoj ku }i sa ~la nom Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san drom Ki ra qem i grad skim om bud sma nom Alek san drom Gru ji }em ka ko bi pro na {li re {e we za vi {e go di {wi pro blem na ~i na is pla }i va wa za ra da. Pro blem je na stao ka da je 2006. go di ne Mi ni star stvo zdra vqa do ne lo pre po ru ku o po de li za po sle nih unu tar sto ma to lo {ke slu `be, ta ko da jed ni do bi ja ju pla te pre ko Fon da, dok dru gi mo ra ju da ostva re od re |e nu nor mu na tr `i {tu ka ko bi od we do bi li 30 od sto za ra de.

- Po de qe ni smo bez ja snog kri te ri ju ma i ta ko je na pra vqe na ogrom nu raz li ku u is pla }i va wu za ra da u od no su na na {e ko le ge ko ji pla tu do bi ja ju pre ko Fon da - re kao je {ef ode qe wa za tr `i {no po slo va we sto ma to lo ga dr Mi o drag Mi ha i lo vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, unu tar zdrav stve ne usta no ve ne ma vo qe da se pro blem re {i i wih sto ti nak sa da su teh no lo {ki vi {ak. Pred la `e uje di we we slu `be ta ko da uslo vi ra da i pla te bu du rav no prav ni. Iz Grad ske ku }e ka `u da ni je sve u in ge ren ci ji Gra da i da je pro blem u za ko ni ma, ta ko da }e mo ra ti da kon sul tu ju re pu bli~ ke usta no ve nad le `ne za ovaj pro blem.

I. D.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak4.novembar2011.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (13,16.45), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Budi malo ja” (20.15), „^eli~na borba” (22.20), „Tri musketara” (16.10, 19, 21.10), „Paranormalna aktivnost 3” (20.30, 22.35), „Ne znam kako joj polazi za rukom” (18.30), „Kako su me ukrali Nemci” (17.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45 16.30), „Preostalo vreme” (18.10, 20.20, 22.40), „Zaraza” (20.05, 22.40), „No} ajkula 3D” (23.10), „Kolumbijana” (22.25), „Parada” (20, 22.30)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Jovan \or|evi}” balet „Don Kihot„ (19), Scena „Pera Dobrinovi}” „Urnebesna tragedija” (20).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”p

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sne `a na To di}, Zo ra na So viq, [e i na Ha vim, Ti ja na \ur ko vi}-Ma ri}, Mir ja na Gr ki ni}, Sen ka Pa ka {ki-Se ku li}, Na ta {a Jo va no vi}-Ve se li no vi} i Ta ti a na Ove~ kin iz Novog Sada, Dra ga na Po we vi} iz Futoga, San dra Er ce go vac iz Rumenke, Qin gli Chen iz Ba~kog Petrovca, Ja na Ci sla riu iz Kisa~a, Ve ri ca Ar se ni je vi} iz Ledinaca, Kri sti na @i dek iz Sremskih Karlovaca i Me lin da To bi ja{ iz Temerina, DE^AKE: Je le na Gr bo vi}, Alek san dra Stje pa no vi}, Ana Ga va ri}, Iva na Ne deq ko vi} iz Novog Sada, Va wa Mu ti} iz Be{ke, Mi li ca Mi lu tin iz Ba~ke Palanke, Da ni je la Mat ko vi} iz Petrovaradina i Pe tra Ma ti je vi} iz Temerina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marija Milorada Tomi} - Babi} (1933) u 9.45 sati, Slobodan Dejana Nenin (1950) u 10.30, Mustafa Alije Hayali} (1942) u 11.15, Vida Todora Zagor~i} (1920) u 12, Gordana Du{ana Vulkani (1933) u 12.45, [tefan Josipa Kme}ko (1938) u 13.30 i Katarina Josipa Savi} (1917) u 14.15 sati.

Na Trayamentu na Petrovaradinu danas }e biti sahraweni Borka Dmitra Bogdanovi} (1939) u 13 i Katica \ure Kova~ (1923) u 15 sati.

TElEfOnI

c m y

10

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Ка ме ре на 14 рас кр сни ца

VESTI Обележавање Дана општине Жабаљ ЖАБАЉ: Програм обележавања Дана општине Жабаљ, 8. новембра, почеће већ у недељу 6. новембра позоришном представом у извођењу Удружења жена из Ђурђева. Представа ће бити изведена у просторијама Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић” у Жабљу са почетком у 16 часова, а улаз је слободан. Празник општине Жабаљ везан је за ослобођење овог краја у Првом светском рату, односно, историјски датум - 8. новембар 1918. године када је српска војска ушла у насеља ове општине. На сам Дан општине, у уторак од 11 часова биће положени венци на Спомен обележја страдалима у Првом и Другом Светском рату, испред Храма Светог Николаја и поред Споменика Слободе у Жабљу. У 17 часова биће одржана Свечаност у холу ОШ „Милош Црњански” у Жабљу где ће уз уметнички програм бити уручене општинске награде и признања за 2011. годину. Цео програм прославе заокружиће концерт културно-уметничких друштава из сва четири насељена места општине са почетком у 19.30 часова у Спортској хали у Жабљу. Л. К.

околини неких јавних површина које су последњих година често на мети вандала. Програмом Савета за безбедност саобраћаја предвиђено је да се купе три скутера за саобраћајну полицију у Суботици, набавка и уградња камера за снимање регистарских таблица и мерење брзине, као и камера за видео надзор над поједним јавним површинама. У току је завршетак пројекта под називом „Сигуран град” у оквиру кога ће бити постављене камере по граду. На овај начин ћемо помоћи полицији, а град ће бити сигурнији - рекао је градоначелник Вучинић. С. И.

Гре ја ње по ста ром, бар још две не де ље

СОМ БОР: Иако је у Србији најављено поскупљење цене гаса за „привредне потрошаче” од чак 15 одсто, још увек није познато да ли ће то утицати и на топлане или ће оне имати повлашћену набавну цену. Због тога овог месеца цена даљинског грејања у Сомбору, који је недавно добио нову топлану, макер према речима директора ЈКП „Енергана” Ми ла на До зе та, сигурно неће бити повећана.

- Пословно удружење топлана имаће састанак крајем ове седмице, а разговараће се о повећању цене гаса и утицају на цену грејања. Нови ценовник нисмо добили ни од „Сомборгаса”, ни од „Србијагаса”, па је неизвесно да ли ће и у

ДВА НОВА ТРГОВИНСКА ЦЕНТРА У ЗРЕЊАНИНУ

„Њу јор кер” у роб ној ку ћи, „Ро да” код ста ни це

ЗРЕ ЊА НИН: Годинама напуштени атрактивни продајни објекат Робне куће „Београд” у главној зрењанинској улици, од јуче је поново оживео. Водећа немачка модна компанија за младе „Њујоркер” отворила је прву продавницу и на површини већој од

Новом Саду, зрењанинска продавница ће радити сваког дана од 9 до 21 час, и сигурно ће представљати озбиљну конкуренцију осталим градским бутицима. Поред „Њујоркер” продавнице у Зрењанину, истог дана отворене су још две у Београду и Вр-

Колонија „Миленијум” АПАТИН: У бањи „Јунаковић” од 6. до 13. новембра одржаће се Ликовна колонија „Миленијум” посвећена Апатину који ове године обележава хиљаду година постојања. Колонија ће окупити врхунска имена са ликовне сцене из Србије, Црне Горе, Хрватске и Словачке - Тања и Драган Вишекруна, Радуле Бошковић, Шандор Шлајф, Здравко Мандић, Станко Родић, Зоран Круљ, Дејан Миливојевић, Славко Радивојевић, Јанош Месарош, Зорка Церовић, Пал Дечов, Никола Вукосављевић, Томислав Сухецки, Сава Стојков, Дарко Јовановић, Невена Радојчић и други. Изложба радова насталих на колонији биће отворена 12. новембра у 19 часова у бањи „Јунаковић”. Организатор колоније је Скупштина општине, а суорганизотор Ликовна колонија „КолутМандић”. Ј. П.

„Пролази” Оливере Марић-Недић

БЕЧЕЈ: Ванредни професор на Катедри за цртање новосадске Академије ликовних уметности мр Оливера Марић-Недић представила се Бечејцима самосталном изложбом. Током две деценије самосталног излагања, ово је мр Оливери Марић-Недић 14. самостална изложба, на којој је изложила 12 радова комбиноване технике на папиру из циклуса по имену „Пролази”. Поред самосталних изложби, ауторка изложбе у галерији „Круг“ Градског позоришта Бечеј излагала је, од како је 1989. године дипломирала на новосадској Академији уметности одсек сликарство, а седам година касније магистрирала на одсеку цртања, на већем броју групних изложби у земљи и иностранству, била је учесник у раду бројних ликовних колонија и за свој рад више пута награђивана. Бечејци ће моћи да виде ову изложбу до 9. новембра. В. Ј.

Млади Зрењанинци „окупирали” нову продавницу

650 квадрата представила најновију колекцију за мушкарце и жене. Како је „Дневнику” речено у овој познатој компанији, која у Србији послује од 2007. године и која је прву трговину отворила у

шцу. До сада је у Србији отворили 12 продајних објеката, а ширење мреже наставиће се и у четвртом кварталу ове године, као и током 2012, речено нам је јуче у овој модној кући. Портпаролка

РК „Београд” Је ле на Ћет ко вић недавно је најавила да ће немачки бренд „Њујоркер” први отворити продајно место у реновираном објекту Робне куће.

- Они у својој понуди имају широк асортиман мушке и женске одеће, обуће, модних детаља, као и програм за децу. Познати су по избалансираном односу квалитета и веома приступачних цена - казала је Ћетковићева. Још један велики трговински центар требало би да буде отворен у Зрењанину средином децембра. У питању је мега маркет „Рода”, који се налази у близини Главне аутобуске станице.

-„Рода” центар биће опремљен по свим стандардима „Меркаторових” објеката, а поред мега маркета, биће ту и „кеш енд кери”. Реч је о продајном простору на 5.500 квадратних метара, на земљишту од 12.000 квадрата, тако да ће уз „Рода” центар бити и одговарајући паркинг простор изјавио је директор Дирекције за изградњу и уређење града Бра ни слав Кне же вић и додао да је објекат изграђен у рекордном року, и да се већ пуни робом. Отварање трговинских објеката „Њујоркер” и „Рода” значи и нова радна места за Зрењанинце. Како се спомиње, у обе трговине биће ангажовано преко стотину радника. Ж. Балабан

При пре ма за по сао и ци вил но дру штво

АПА ТИН: Удружење грађана „Омладинска сомборска асоцијација” из Сомбора, у сарадњи са Канцеларијом за младе у Апатину, одржаће данас једнодневни семинар, под називом „Запосли село и ти”. Предавање, уз интерактивну радионицу, спровешће се у вишенаменској сали Основне школе „Жарко Зрењанин” од 11 до 17 часова, а право учешћа имају све особе са подручја апатинске општине од 18 до 30 година старости. Овај семинар пружиће прилику свим незапосленим младима да усвоје основна знања о писању биографије, мотивационог писма и изради бизнис планова, те да сазнају начине за модерније

налажење потенцијалног посла. Циљ овог семинара је да се омогући боља информисаност младих о начинима активног проналажења посла, као и о могућностима за покретање сопственог бизниса или самозапошљавања. Кроз оваква и слична предавања млади се подстичу да учествују у процесу одлучивања на свим нивоима и припремају за учешће у развоју модерног цивилног друштва. Пројекат је подржало Министарство омладине и спорта Републике Србије, а спроводи се од почетка школске године по насељеним местима Западнобачког округа. Ј. П.

Ре кон струи сан кров м у зе ја

БЕ ЛА ЦР КВА: Реконструкција крова најстаријег музеја у Војводини је најзад завршена. Вредност радова је укупно око 1,8 милиона динара, а трајали су три године. Финансирао их је Покрајински секретаријат за културу, са 1,6 милиона динара, а са око 200.000 динара учествовао је Музеј. На овој згради, од изузетног културног и туристичког значаја, најзад су, од прокишњавања и пропадања, заштићени сви депои и веома вредне поставке. У потпуности је преуређено и дворишно степениште, које води ка поставкама на спрату. Како је објаснио директор Музеја Дра ган Та на ско вић, за изглед који заслужује као најстарија музејска установа у Војводини, потребно је још обновити прелепу стару

11

СОМБОРСКА „ЕНЕРГАНА” ОДЛОЖИЛА ПОСКУПЉЕЊЕ

БЕЗБЕДНИЈЕ СУБОТИЧКЕ УЛИЦЕ

СУ БО ТИ ЦА: Последњих година се у Суботици много говори о постављању видео надзора по граду. Још када је председник општине био Ге за Ку че ра говорило се о камерама у центру града. Тада су и постављене, али нису радиле. Локална самоуправа сада има нову идеју за постављање видео надзора. До краја године ће бити завршени сви пројекти и јавна набавка за постављање видео-надзора у граду, најавио је градоначелник Суботице, Са ша Ву чи нић. Планирано је да се камере поставе на 14 раскрсница у граду и у

petak4.novembar2011.

ком обиму сомборска топлана бити приморана да мења цене својих услуга - каже директор „Енергане”. Нова сомборска топлана као прво гориво користи гас, који у цени грејања учествује са 70 одсто, па свака промена неминовно утиче и на цену за крајње кориснике. И поред поскупљења „улазних” трошкова нове цене грејања мора да одобри и локална самоуправа, а уколико и поскупи, не треба очекивати даљу промену цене на више, јер, како су недавно нагласили из „Србијагаса” са Владом Србије постоји договор да се после новембарског поскупљења цена гаса не мења макар до наредне грејне сезоне. М. Мћ.

У БЕЧЕЈУ ВИШЕ НЕМА ЈЕВРЕЈА

Спо мен-пло че за под се ћа ње БЕ ЧЕЈ: По званичним подацима, више нема Јевреја у Бечеју, а некад су имали важну улогу у друштвеном животу највећег града нашег дела Потисја. Као и многи други трагови присутности Јевреја, срушена је и бечејска синагога. Изграђена 1883. године, синагога је била један од најрепре зентативнијих архитектонских објеката у граду, све до 1961. године. Тада ју је Јеврејска црквена општина продала држави и одмах после тога је сравњена с земљом, да би се на истом месту у данашњој Улици Милоша Црњанског изградиле две троспрат- Срушена синагога у Старом Бечеју не стамбене зграде, које по свему одударају од јеврејске школе и била је тик уз архитектонског амбијента тог синагогу. Сада смо у договору са дела града. Савезом јеврејских општина у - Разматрали смо шта можемо Србији одлучили да на тој реда урадимо за народ који је кроз конструисаној згради поставимо историју имао значајну улогу у две спомен плоче, које ће подсеживоту нашег града. За почетак, ћати суграђане да су ту некад биуклонили смо депонију ауто гу- ле јеврејска школа и синагога ма и стакла у окружењу Јевреј- рекао нам је председник општиског гробља, а онда и само запу- не Бечеј Пе тер Кне зи. штено гробље раскрчили од шиУ координацији са Покрајинбља и другог растиња. Ових да- ским заводом за заштиту спомена је завршена реконструкција ника културе изабран је аутор зграде Дечијег вртића у Улици спомен плоча од италијанског Милоша Црњанског 80, коју је мермера које ће до краја године крајем 19. века изградила Јевреј- бити постављене. ска црквена општина за потребе В. Јанков

Сти пен ди ја од 120.000 ди на ра

ЗРЕ ЊА НИН: Поводом завршетка летње стручне праксе коју је удружење „Зрењанински пословни круг” организовало у сарадњи са овдашњим Техничким факултетом „Михајло Пупин”, у просторијама ЗРЕПОК-а уприличено је потписивање уговора о стипендирању са најбољом студенткињом Га бри е- лом Ма те. Стипендија је намењена за финансирање мастер студија у школској 2011/2012. години у укупном годишњем износу од 120.000 динара која ће се исплаћивати редовно, у једнаким месечним ратама. Овом потписивању су присуствовали декан факултета Ми лан Па вло вић, продекан за наставу Дра га на Глу шац и чланови ЗРЕПОК-а.

Пресељење Полиције

Нема више прокишњавања

фасаду, а очекује да ће за ове радове средства бити обезбеђена у

наредној години, као и за уређење постојећих депоа. М. В.

ЗРЕЊАНИН: Полицијска управа у Зрењанину обавестила је грађане да ће се подношење захтева за издавање личних карата и путних исправа, као и њихово уручивање, убудуће обављати у згради Саобраћајне полицијске испоставе, код главне аутобуске станице и у Полицијском одељењу у насељу Багљаш. Радно време шалтера, због селидбе ће, у наредних неколико дана, бити само у првој смени од 7,30 до 15,30 часова. Ж. Б.

Пројекат летње стручне праксе омогућио је студентима завршне године Техничког факултета „Михајло Пупин” стицање практичног искуства у привреди града Зрењанина. Пракса је реализована у фирмама чланицама ЗРЕПОК-а, а након одбране радова изабран је најбољи студент коме је припала стипендија. Председник удружења ЗРЕПОК Дра ган Ви да ко вић је обећао да ће се и у будућности ова пракса наставити, као и да ће бити пронађени нови облици учешћа у пројектима који имају за циљ да се студентима Техничког факултета омогући квалитетније образовање. Ж. Б.

petak4.novembar2011.

vOJvOdinA

dnevnik

c m y

12

ЗБОГ УЧЕСТАЛИХ КРАЂА И ЛОШИХ УСЛОВА

Народна кухиња премештена у интернат КИКИНДА: У протеклих годину и по, просторије у којима се кувају оброци за кориснике Народне кухиње у Кикинди, два пута су опљачкане. Због недавне крађе високонапонског струјног кабла, у близини места где се припрема храна, примаоци ове помоћи, уместо куваних оброка, добијају ланч пакете. Храна се припрема у некадашњем мотелу „Шумица” на периферији града, те је и то један од разлога због којег ће припрема топлих оброка бити измештена.

- Директор Дома ученика Горан Крстић, секретарка Црвеног крста Аранка Фелбаб и локална самоуправа договорили су се да се припрема куваних оброка, из Народне кухиње, измести у објекат старог интерната у Улици Ђуре Јакшића. Корисници кухиње и даље ће оброке преузимати у просторијама у Улици Милоша Остојина - истакла је помоћница председника Општине Гордана Булатовић, додајући да ће се пресељење организовати ових дана, па ће услови за рад бити пуно бољи.

Корисници ће и даље ручак преузимати у Улици Милоша Остојина

- Мотел „Шумица” је руиниран, покрадено је све што има неку вредност, а на овај начин заштитићемо и опрему Народне кухиње која је прилично вредна - рекла је Булатовићева. У кикиндској општини има 900 корисника Народне кухиње. Свакодневно се кува 500 оброка за примаоце ове помоћи који живе у Кикинди, док корисници са села добијају

ТРИБИНА О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ У ПЕЋИНЦИМА

Жене се жале на незапосленост и агресивне мужеве

ПЕЋИНЦИ: Пећинци су били прва од 15 општина у којој је одржана трибина о родној равноправности и надлежностима Покрајинског омбудсмана у овој области за представнике локалне самоуправе, јавних предузећа и установа, а потом и разговор са грађанима и примање њихових представки.

минацију и толеришу недопустиве моделе понашања, Тодоров је указала да као најчешће притужбе у први план избијају социјални проблеми и највећи број поднесених представки је управо у делу запошљавања, односно отпуштања радника.

- Пуно проблема настало је након приватизације предузећа, па су

ланч пакете. Према подацима Црвеног крста, 204 деце од којих је 156 млађе од 14 година користе ову помоћ.Општина Кикинда из буџета месечно издваја 344 хиљаде, док се из општинског Фонда солидарности месечно уплаћује 340 хиљада динара за рад Народне кухиње. Помажу и Црвени крст Србије из Робних резерви, те Влада Војводине, као и многобројни донатори. А.Ђуран

VESTI Окупљање еколога

БЕЧЕЈ: У оквиру данашњег обележавања Дана климатских промена, Одсек заштите животне средине и просторног планирања Општинске управе Бечеј организује традиционално, 5. по реду, окупљање професионално ангажованих људи који раде на пословима заштите животне средине из окружења, заинтересованих представника привреде и грађана. Тема овогодишњег окупљања је „Обновљиви извори енергије, са освртом на геотермалне потенцијале нашег подручја”. Скуп ће се одржати у великој сали Градске куће, с почетком у 12 сати. В. Ј.

Рачунар за отварање

Са трибине у Пећинцима

- Идеја овог пројекта је да јавности приближимо рад нашег сектора за равноправност полова, да објаснимо људима шта је то родна равноправност, где се догађа кршење права на основу пола. Ово се не односи само на жене, него и на мушкарце који се осећају угрожено. Одабрали смо мање општине и желимо да разговарамо са женама које су активне - казала је заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров. Наглашавајући да многи, и жене и мушкарци, не препознаје дискри-

нам се највише обраћали бивши запослени. Жене нам се обраћају у много мањем броју од мушкараца. Јављају се углавном када је у питању насиље у породици, проблеми приликом запошљавања, али и самохране мајке, труднице и породиље са својим проблемима. У односу на неке претходне године види се да су се институције едуковале, али жртве породичног насиља још увек не добијају пуну подршку. Верујем да ће и ту временом бити помака истакла је заменица Даница Тодоров. Ј. Антић

Ново возило за кућне посете ВРБАС: Возни парк врбаског Дома здравља „Вељко Влаховић” богатији је за ново путничко возило немењено служби кућног лечења. Директорка ове здравствене установе др Брајана Николић захвалила се локалној самоуправи што је за потребе Дома здравља издвојила 1,1 милион динара за куповину новог аута..

- Посао у Дому здравља се проширује и све више пацијената пози-

ва службу кућног лечења која ради у две смене, па нам је још једно возило било неопходно - рекла је др Николић. Саветница председника општине Врбас за социјална питања Радмила Мусић, подсетила је да је локална самоуправа изашла у сурет захтеву Дома здравља за куповином новог возила, као и да је до сада већ обезбеђено једно возило за потребе поливалентне патронаже. М. Кк.

РАДИЧЕВИЋ: У најмлађем насељу бечејске општине Радичевићу вечерас у 19 сати отвара се канцеларија КУД „Бранко Т. Радићевић“, чиме новоформирано Друштво званично почиње да ради. Канцеларију ће свечано отворити покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, који ће тим поводом Друштву уручити рачунар на дар. В. Ј. СМОТРА ЛИКОВНИХ АМАТЕРА ВОЈВОДИНЕ

Завршница у Царској палати СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Од 6. до 18. новембра у Царској палати у Сремској Митровици биће изложено 136 најбољих ликовних радова у оквиру 12. Смотре ликовних уметника аматера. Ово је завршница најмасовније ликовне манифестације у Војводини, у организацији Завода за културу Војводине и Савеза аматера Војводине. Више од хиљаду стваралаца из свих војвођанских општина излагало је радове у некој од локалних галерија. По одлуци жирија 378 најбољих радова учествовало је на шест регионалних смотри. Селекцију за финале у Митровици обавили су ликовни критичар Сава Степанов и сликар и вајар Драго Драгић. Жири Смотре у Царској палати доделиће награде, а 26 најуспешнијих радова представљаће Војводину на 31. Смотри ликовног стваралаштва аматера Србије почетком децембра у Књажевцу. Смотре су допринеле популаризацији многих аутора и прокрчиле им пут ка чланству у професионална удружења, али су допринеле и афирмацији ликовне уметности уопште и неких аутентичних, досад широј јавности, непознатих ликовних техника. В. Х.

REPORTA@E

dnEvnik

petak4.novembar2011.

13

BUYET YEP NOG PO ZO RI [TA „BER TA FE RENC“ ZA VI SI I OD PRI LO GA IZ [E [I RA

Ma |ar ski }e u Som bo ru u~i ti Ja pan ci i Ara pi ad god se pri ~a o ba {ti ni ne kog od broj nih na ro da na ovoj bal kan skoj i pa non skoj ve tro me ti ni, pr va sli k a ko j a se ~o v e k u stvo r i pred o~i ma je sva ka ko ona ko ja pod ra zu me va ne ki KUD s ma we ili vi {e gi zda vim tra di ci o- nal nim no {wa ma, na pe vi ma i ple so vi ma. I to je OK. Ali je di na, ako je to uop {te, fa lin ka, ta~ ni je – ne do sta tak ta kvog ~u va wa ba {ti ne –za si gur no ~ je iwe ni ca da ova kav vid za {ti te na sle |a ne go vo ri do voq no o sa da {wem, mo der nom tre nut ku u ko jem je ne ki od na ci o na. Oba {ka {to, po ne kim te o re ti ~a ri ma, vo di i u svo je vr san vid ge to i za ci je.

Ba{ zbog to ga, re dak pri mer pro mi {qa wa ak tu el nog tre nut ka, ali i bu du} no sti, ema ni r an u Xep n om po z o r i { tu „Ber ta Fe renc“ u Som bo ru, za o ku pqa pa `wu ne sa mo onih ko ji ma je na me wen, ov da {wim ba~ kim, ba nat skim i srem skim Ma |a ri ma, ve} je sve ~e {}e i u dru {tve nom „ras po re du“ Som bo ra ca ko ji ja ko lo {e ili ni ma lo ne go vo re ma |ar ski je zik.

A ka kav je za pra vo ovaj sin haz?

– Mi smo za pra vo udru `e we gra |a na ko je kroz svo je pro gra me pred sta vqa je din stven mo del kon stant ne po pu la ri za -

K

Jo `ef Fe ke te

Do la ze vi na ri, sla ma ri i po li ti ~a ri Neo bi~ ni su i „{a re ni“ go sti „Su sre ta“. Na onim po sve }e nim 100. go di {wi ci ro |e wa ve li kog pri po ve da ~a Ja no {a Her ce ga oku pio se in te lek tu al ni i na u~ ni krem i Ma |a ra i Sr ba i Bu we va ca, ali po {to va o ce ovog neo bi~ nog pro jek ta pod je dan ko in ter su je i or ni to log Jo van-Ja no{ La ka to{, glu mi ca Pa u la Hek, sli kar Mi len ko Bu i {a ili fo to graf Ba get Is kan der iz Si ri je i Ari ka ta Osa mi iz jo{ da qeg To ki ja. Svo ju pu bli ku ima ju i isto ri ~a ri umet no sti, di plo ma te i po li ti ~a ri, kao i vi na ri, spor ti sti i ko lek ci o na ri je vrej skih mo li tve nih pred me ta ili sla ma ri.

Pr va li kov na ko lo ni ja

ci j e sa v re m e n ih do s tig n u } a umet no sti i na u ke na ma ter wem je zi ku u Voj vo di ni – pri ~a pred sed nik „Ber ta Fe ren ca“ Jo ` ef Fe k e t e, ko j i je, osim ~i we ni ce da je ko le ga no vi nar, sa da do pi snik „Ma |ars oa“ sa za pa da Ba~ ke, ujed no i ~lan Ma | ar s ke aka d e m i j e umet n o s ti u Bu d im p e { ti, i pri ~a o po ~e ci ma. – Ta mo od 1996. u Su b o t i c i, u okvi r u

Kul t ur n og sa ve z a voj v o | an skih Ma | a r a, po s to j a l o je V o j v o | a n s k o ma | ar s ko ama ter sko po zo ri {te, ko je je, pre sve ga zbog ne do stat k a pa r a, uga {e no tri go Ga ran to va no ur ne be sna pred sta va di n e ka s ni j e.

Na rav no, ni smo se po mi ri li s ni ste ~e nim is ku stvi ma, pre tim i re {i li smo da na sta vi no si li taj ne glu ma~ kog za na ta mo tu pri ~u pa je ta ko „Ber ta ko le ga ma.

Fe renc“, pro zvan po u me |u – Do sa da smo ima li ~e ti ri vre me nu pre mi nu lom ve li kom po zo ri {ne pred sta ve, {to u ovim uslo v i m a pred s ta v qa uspeh, ali smo po seb no po no sni na „Su sre te“, ko jih }e do ju bi lar nog, ovog me se ca, bi ti rav no 140 – su mi ra re zul ta te de se to go di {wi ce ra da „Ber ta Fe ren ca“ we gov pred sed nik Jo `ef Fe ke te, ko ji je po no san na mo gu} nost pro mo ci je ko ja se otva ra ve} eta bli ra nim umet ni ci ma, na u~ ni ci ma, spor ti sti ma, za na tli ja ma, ali i na ot kri va we mla dih ta le na ta.

Ni {ta ma we po sto je }ih 150 ~la no va „Ber ta Fe ren ca“ ni je po n o s an ni li s tu u~e s ni k a „Su sre ta“ kao ni audi to ri jum.

– U sre di ni u ko joj `i vi mo i ra di mo, u sve tu u ko jem smo, bi lo bi fa tal no pra ti ti ti sa vre me na do stig nu }a ta ko {to bi smo se vo di li ne kim na ci o nal nim eks klu zi vi te tom i za kul tur nom rad ni ku iz To to vog to su na {i go sti i Sr bi, Hr va Se la, za po ~eo svoj `i vot 21. ti, Bu wev ci, Ru mu ni... ima li no vem bra 2001. smo i go ste iz Ja pa na i Si ri je.

Pr vo bit na ide ja je bi la da Isto ta ko, sve je ve }i broj na glum ci-ama te ri oku pqe ni iz {ih pri ja te qa ko ji uop {te ne ce le Voj vo di ne uz po mo} pro go vo re ma |ar ski, ali do la ze fe si o nal nih po zo ri {nih de na su sre te, pa or ga ni zu je mo i lat ni ka na pra ve jed nu pred sta si mul ta ni pre vod za wih – ob vu go di {we s ko jom bi „kr sta ja {wa va Jo {ka „ma gi ju“ Xep ri li“ po Po kra ji ni, na kon ~e nog po zo ri {ta. ga bi se sa mi glum ci vra }a li u – Bi li smo ne ko vre me na bu svo je sre di ne i ta mo, obo ga }e xe tu op {ti ne Som bor, ali sa da

deo pro gra ma mo `e mo fi nan si ra ti is kqu ~i vo pre ko kon kur sa gra da i po kra jin skog Se kre ta ri ja ta za upra vu, pro pi se i na ci o nal ne za jed ni ce, do na ci ja Fon da ci je „La slo Se ke re{“ i Ma |ar skog na ci o nal nog sa ve ta. Od ~la na ri na se to ne mo `e jer smo ~vr sto re {i li da se sa mo pri li kom u~la we wa, jed no krat no, pla ti 50 di na ra i to je ~la na ri na ko ja va `i ceo `i vot. Ili dok se svo jom vo qom ne i{ ~la ni te – sme je se Jo {ka, uz opa sku da to kom pro gra ma kroz re do ve po se ti la ca pro |e „{e {ir“, ako ne ko sma tra da je u re du da i sam bu de do na tor za ni mqi vih pro gra ma.

Ka k o su ve} ne u o b i ~ a j e n a in sti tu ci ja, ta ko su i pro gra mi kon ci pi ra ni za na {e pri li ke na neo bi ~an na ~in. Ni je dan ne mo `e da tra je du `e od sat, s tim da po lu sat nom iz la ga wu go sta te ve ~e ri sle du je isto to li ko vre me na za neo ba ve zno }a ska we go sti ju i pu bli ke uz sok, ka fu, vo }e ili ki fli ce, i to uz „lajv“ mu zi ku.

Ne ma xep no po zo ri {te „Ber ta Fe renc“ ni svo je pro sto ri je, tek su u za ku pu jed ne kan ce la ri je ko ja je po red to ga i ar hi va, skla di {te i {ta sve ne, dok za „Su s re t e“ i po z o r i { ne pred sta ve ured no za ku pqu ju i sa lu som bor ske Ma |ar ske ka si ne.

Mi li} Mi qe no vi}

RAZGOVORI NA SOKAKU

Ka ko je pro pao ro ken rol kod bes po sle nih Ba na }a na U

cen tru Ba nat skog Aran |e lo va, na klu pi pred ku }om u so ka ku @ar ka Zre wa ni na 5, Bran ka Men der gi {a za te kao sam kad mu je bio osun ~an tek le vi obraz. Pre pod ne dru ga stra na uli ce je si ja la. Ne kad je so kak bio mno go pro met ni ji, je dan od glav ni jih u se lu, iz me |u {ko le i cr kve, u ~i joj bli zi ni je i ka sar na. Fa mi li ja Men der gi{ je ov de jo{ od sta ri na, me |u pr vim je na sta we nim. Men der gi {i su se po ~et kom 17. ve ka spu sti li s Kar pa ta. Od oca tih ko re na i maj ke iz Kr wa ji }a, iz dan ka ko lo ni za ci je po sle Pr vog svet skog ra ta, Li ~an ke iz ba~ kog se la Ve le bit, Bran ko je ov de ro |en. Ali vi {e u se lu i ne ma Men der gi {a.

Ne ke po ro di ca su oti {le u Su bo ti cu, No vi Kne `e vac i dru ga me sta, a dru ge osta le na tlu Ru mu ni je, kad je po sle Pr vog svet skog ra ta po vla ~e na gra ni ca.

– @i vim u ro di teq skoj ku }i, po put mno gih – `r tva sam tran zi ci je jer sam ostao bez po sla. U go di na ma sam kad ni ti mo gu da do bi jem po sao, s 52 go di ne su vi {e sam star i za ro ken rol. Ra dio sam u {ko li do pre de se tak go di na kao na ba vqa~, po stao vi {ak sa sred wom eko nom skom {ko lom i bio te ret za bu xet. Sad se sva ka ko sna la zim – pri ~a Bran ko.

Ne skri va da je ne ko vre me in ten ziv no i{ao u nad ni cu, sad sla bi je jer se ne {to raz bo leo pa mo ra da bi ra po slo ve ko je mo `e da iz dr `i. Po ma lo ra di i ze mqu, ima sve ga jed no ju tro svo je ora ni ce. Po se jao je `i to, a ho }e na pro le }e i ar pa xik, pa se na da da }e ne ka ko bi ti.

– Mo ja pri ~a i po slo vi su jad ni i ni ka kvi – pri zna je Bran ko. – Imam `e nu, s

ko jom ne `i vim sku pa, ona je za po slom u Be o gra du i do la zi ova mo kod me ne, ali ta ko smo ve} du go u ve zi. Uglav nom sam kao vuk sa mot wak.

Aran |e lo vo i mno ga dru ga se la su vr lo jad na. Pam tim se lo kad je vr ve lo od `i vo ta. Sa da u lo ka lu kod Sre} ka Kij ca u da ne vi ken da pra vi mo dru `e wa i ve ~e rin ke, ta ko da su bar vi ked ni ma lo lep {i, sve osta lo je mo no to ni ja.

Ne se lu je sve ma we pa o ra, ka mo li bo e ma, a oni ko ji su osta li, uglav nom ni su u cve tu mla do sti. Naj vi {e je sta rih i na pu {te nih ku }a. Bran ko, pe si mi sti~ ki, ne vi di na ~in ka ko da se se lo spa si.

Ima pu te va, sa mo su pro la zni ci ret ki

– Zvu ~i su ro vo, ali je ta ko – kon sta tu je on. – Po ovom po sled wem po pi su ima oko 1.400 sta nov ni ka. A pam tim da nas je bi lo 2.800, ne kad i vi {e. Ve zan sam za rod no se lo, ali to ni je me sto gde sam od ra stao. Ne ve ro vat no se pro me ni lo. I qu di kao da ni su oni s ko ji ma sam ra stao. Do sta ih je po mr lo ili oti {lo. ^i ni mi se po ne kad da, kad bi me ne ko ise lio, ne bih mno go `a lio. Se lo ko je pam tim je u me ni, u go di na ma sam ka da ni sam spre man za no va upo zna va wa i, jed no stav no, sti glo me je za tva ra we u se be.

Na pi ta we {ta ura di ti da se spre ~i da qe od u mi ra we Aran |e lo va, ali i dru gih se la po go |e nih istom sud bi nom, od go va ra da je ve o ma te {ko ne {to po kre nu ti, po go to vo jer su fir me pro pa le, a ni po qo pri vre di ni je bo qe.

– Otva ra we ne kog po go na mo `da bi ani mi ra lo qu de da se vra te u se lo, kao i kad bi trud u po qo pri vre di bio Bran ko Men der gi{: Ni smo ba{ na kra ju sve ta bo qe vred no van – uka zu je Men der gi{. – ren ci ju, a ov de je go to vo i ne ma. Aran |e Ova ko, svi za po slom be `e u grad. U lo vo je ste ma lo skraj nu to, ali ne mo `e se Aran |e lo vu su ne kad ra di li po go ni no - re }i da ne ma mo pu te va, ni smo ba{ ta ko u vok ne `e va~ ke Fa bri ke am ba la `e i pa - ve li kom za pe} ku kao {to se na pr vi po pi ra „Le pen ka” i te pi ha re „Ba na }an ka” gled ~i ni – sma tra Men der gi{. ko ji su za tvo re ni, a zem-za dru ga je pro pa Do No vog Kne `ev ca ima 14 ki lo me ta la. Je di no se sa sma we nim bro jem za po - ra, do No vog Sa da je oko 120, Ki kin da je sle nih odr `a lo biv {e po qo pri vrd no na ~e tr de se tak. Ni su to ve li ke raz da qi ga zdin stvo „Mi li voj La zin”. Ra di se u ne, na |e se na ~i na da se pre mo ste, ali sa {ko li i osta lim jav nim slu `ba ma, ima - o bra }a uglav nom ne ko li ko |a~ kih auto mo pe ka ru, pro dav ni ce gde mo ra mo ne {to bu sa, a ne ma ju svi auto mo bi le, pa su tak pa za ri ti i to je ma hom sve. si sti spas. Po po rux bi ni, iz No vog Kne Pre ko pu ta, u{ rek, pri me }u je mo da je `ev ca us put i {tam pu do ne su jer je ki osk otvo re na ve te ri nar ska am bu lan ta jer ve - odav no za tvo ren. }i na qu di na se lu po iner ci ji dr `e sto – U do ko li ci pri se ti mo se da je u Aran ku vi {e za sop stve ne po tre be, a ma we je |e lo vu se dam de se tih go di na le ti ra dio onih po sve }e nih ve }oj sto ~ar skoj pro iz - ba zen, igran ke su bi le ne za bo rav ne, kao i vod wi. pro vod u de se tak ka fa na – no stal gi~ no }e – Ni je pro blem `i ve ti na se lu jer to Bran ko. – Sad je sve spa lo na jed nu ili dve ima i svo je pred no sti u od no su na vre vu ka fa ni ce, ko je je dva ma lo ra de pet kom i gra da. Ne mam ni {ta pro tiv to ga, za to i su bo tom, kad se oku pi mo vi {e na dru `e we vo lim `i vot na se lu, ali eko nom ski mo - jer je za ra da sla ba. I kroz to se vi di da se me nat je od lu ~u ju }i. Zvu ~i mo `da i ne lo - lo za mi re. Qu di se za tva ra ju u se be i svo gi~ no, ali ne gde je i `i vot u gra du jef ti - je do mo ve, za vla da la ne mo} i ne ma {ti na. ni ji, {to je ap surd. U gra du ima{ kon ku Mi lo rad Mi tro vi}

crna hronika

petak4.novembar2011.

dnevnik

c m y

14

TE [KA NA SRE ]A U BE O GRA DU

Auto bus ubio mla di }a i de voj ku U te{koj saobra}ajnoj nesre}i u Ulici Bana Ivani{a na Zvezdari autobus 77 usmrtio mladi}a od 25 godina i devojku od 22 godine, potvr|eno je za B92. Autobus privatnog prevoznika Beobusa na liniji 77 nije skrenuo kod okretnice u ^ingrijinoj ulici, ve} je nastavio u Ulicu Bana Ivani{a i pri tom udario dva pe{aka.

Jedan pe{ak je preminuo na mestu udesa, dok je devojka prevezena u Urgentni centar, gde je umrla, potvr|eno je za B92.

Voza~ autobusa Jo van S. (61) je, navode o~evici, izgubio kontrolu nad vozilom koje je ve-

NO VO UZ NE MI RE WE U BAJ MO KU

Ne sta la de voj ka ko ja je ~u va la ku }u ubi je ne va }erka su ~uvali ku}u Stane Ivankovi}, ~iji je le{ u sredu pre podne prona|en zamotan u najlonsku kesu u podrumu ku}e u Trumbi}evoj 54.

Kom{ije su i daqe u strahu od nezapam}enog zlo~ina koji se dogodio. Stana je, pre nego {to je nestala, tra`ila da joj bravar promeni sve brave na svim vratima u ku}i.

S. I.

OD LO @E NO SU \E WE BIV [OJ SU PRU ZI ZA [TI ]E NOG SVE DO KA

Qi qa ni Bu hi ni je uru ~en po ziv Su|ewe Qi qa ni Bu hi, zbog optu`bi da je 2002. godine poku{ala trovawem da ubije tada{weg supruga Qu bi {u Bu hu ^u me ta, odlo`eno je ju~e za 8. decembar u Vi{em sudu u Beogradu jer nije do{la u sud po{to nije primila poziv za su|ewe. Poziv za su|ewe nije dobio ni wen branilac Du {an Va so vi}, koji se tako|e nije pojavio u sudnici.

Qi qa na Bu ha

Biv{a supruga svedoka-saradnika u procesima za ubistvo premijera Srbije i protiv „zemunskog klana”, optu`ena je za krivi~no delo ubistva u poku{aju. Tu`ila{tvo je podiglo optu`nicu protiv Qiqane Buhe posle wenog svedo~ewa u Specijalnom sudu tokom procesa protiv pripadnika „zemunskog klana” 30. novembra 2005. godine. Na tom su|ewu ona je priznala da je, zastra{ena pretwama ubijenog vo|e „zemunskog klana„ Du{ana Spasojevi}a [iptara

da }e joj ubiti sina i silovati }erku, pristala da izvr{i wegov nalog i tada{wem suprugu sipa otrov u pi}e.

Ona je detaqno ispri~ala kako su joj pokojni Spasojevi} i tako|e ubijeni „zemunac” Mile Lukovi} Kum dali otrov, presrev{i je na putu do pijace. Mu`a, je kako je tada ispri~ala, poku{ala da ubije sipaju}i mu otrov u sok, ali je ipak uspeo da pre`ivi.

– Bila sam svesna toga da ~inim krivi~no delo, ali sam istovremeno imala veliki strah. Qubi{a mi je pre toga vi{e puta rekao da su Spasojevi} i Kum budale, da su mnogo mo}ni i skroz ludi. Znala sam da ih se i on pla{io... Ja sam Spasojevi}a li~no smatrala za budalu s pile}im mozgom, koji je novcem i bahatim pona{awem hteo sve da zavr{i – rekla je Qiqana Buha svedo~e}i na tom su|ewu.

Tako|e je tada posvedo~ila i da su je Spasojevi} i Lukovi} vodili kod javnog tu`ioca da optu`i tada{ewg supruga za ubistvo policijskog generala Momira Gavrilovi}a i da je posle gotovo godinu dana s otmi~arima, za vreme policijske akcije „Sabqa”, uspela da pobegne iz „mafija{kog {teka”.

Qiqana Buha je nestala u maju 2002, a na|ena je u jednom {ahtu godinu dana kasnije. Po wenom svedo~ewu, „zemunci” su je oteli 7. maja 2002. godine i selili je iz stana u stan, dok nije uspela da pobegne posle ubistva premijera.

(Ta njug)

PRI TVO REN KI KIN \A NIN

Ro di te qi ma pre tio ubi stvom La za ru \. (1965) iz Kikinde Kriminalisti~ka policija u Kikindi odredila je zadr`ava-

gentni centar, gde se trenutno nalazi na pregledu kod neurohirurga. „Vra}ao sam se iz prodavnice kada sam za~uo stra{an tresak. Odmah smo videli da je jedna devojka pod to~kovima. Wena sestra je stajala pored we i vri{tala, ali nismo smeli ni{ta da uradimo dok ne do|e Hitna pomo}. Tek kasnije smo primetili telo mladi}a koje je le`alo desetak metara iznad”, pri~a jedan od o~evidaca.

Na mesto nesre}e do{ao je i gradona~elnik Beograda Dra gan \i las, kao i predsednik op{tine Zvezdara Mi lan Po po vi}.

ZRE WA NIN SKA PO LI CI JA UHAP SI LA TRO JI CU MLA DI ]A I DE VOJ KU

Ku }a ubi je ne Sta ne Ivan ko vi}

Policija i daqe traga za ubicom Stane Ivankovi} (57) iz Bajmoka, naseqa u blizini Subotice. U me|uvremenu, u policiji saznajemo da je nestala maloletna devojka iz Bajmoka.

Krajem oktobra N. U. je prijavio policiji da mu je nestala maloletna }erka, saznajemo u suboti~koj policiji. Po nezvani~nim podacima, N. U. i wego-

likom brzinom krenulo u pravcu parka i usput “pokupilo” nekoliko automobila. Autobus je najpre pregazio mladi}a, zatim udario devojku i nastavio da se kre}e sve dok nije udario u drvo. Mladi} je ostao na mestu mrtav, dok je te{ko povre|ena Tijana G. najpre odvezena na odeqewe reanimacije Urgentnog centra, gde je preminula.

Kako pri~aju o~evici, Tijana je u posledwem trenutku odgurnula svoju sestru Dijanu od sebe i tako joj spasla `ivot. Kolima Hitne pomo}i Di ja na G. je sa povredama glave odvezena u Ur-

we do 48 sati zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti na {tetu roditeqa.

Po saop{tewu PU Kikinda, osumwi~eni je 1. novembra ove godine u porodi~noj ku}i roditeqima pretio ubistvom.

Osumwi~eni }e s krivi~nom prijavom biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Kikindi.

M. Mr.

^etvorka se tereti za pqa~ ku pum pe u Per le zu Pripadnici zrewaninske Policijske uprave uhapsili su ^e du B. (44) i Ste va na J. (36), obojica iz Sakula, kao i @i vo ji na C. (26) iz Idvora i Ja nu H. (24) iz Padine zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo razbojni-

{tva. Osumwi~enoj ~etvorki je odre|ena mera policijskog zadr`avawa do 48 ~asova.

Kako je ju~e saop{tila zrewa nin ska po li ci ja, pret po stavqa se da su dvojica osumwi~enih 26. oktobra, oko 18.15

~asova, maskirani kapama na glavi i {alovima preko lica, u{li u prostorije benzinske pumpe ”Biki petrol” u Perlezu, u Svetosavskoj ulici, gde su uz pret wu pi {to qem od radnika uzeli oko 46.000 dina-

ra. Drugo dvoje osumwi~enih za to vreme ~ekalo ih je napoqu.

Uhap{eni }e uz krivi~nu prijavu biti sprovedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Zrewaninu. @. B.

NA KON PRO VA LE U GA RA @U U TE ME RI NU

Uhva }en osum wi ~e ni za kra |u grad skog auto bu sa Policija je uhapsila Dra go qu ba J. (1993) iz Temerina, koji se tereti da je u stawu te{ke alkoholisanosti preksino} oko 23.50 sati u tom mestu ukrao autobus Javnog gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad” iz kruga jedne firme. Wemu se pripisuje da je, uprkos policijskom nare|ewu da se zaustavi, probio metalnu ogradu i krenuo ka Novom Sadu.

Voze}i neprilago|enom brzinom on je na Klisanskom mostu najpre udario u betonske ivi~wake i si{ao s kolovoza, a onda u metalnu ogradu i stub uli~ne rasvete, da bi zatim udario u „audi” koji je i{ao ispred wega.

U Novom Sadu, u Temerinskoj ulici, ponovo je si{ao udesno s kolovoza i udario u ~etiri parkirana automobila i zaustavio se na raskrsnici s Ulicom Branka Radi~evi}a, kad je pre{ao na levu stranu kolovoza i udario u drvo pored puta.

U poku{aju da pobegne spre~ila ga je policija i privela u slu`bene prostorije, gde mu je odre|eno zadr`avawe do 12 sati, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Kako nezvani~no saznajemo, osumwi~eni za krivi~na dela neovla{}enog kori{}ewa i ugro`avawa javnog saobra}aja ima vo-

za~ku dozvolu, ali ne polo`enu kategoriju D za vo`wu autobusa.

U JGSP-u su ju~e kazali da se visina {tete procewuje, a {ta je sve o{te}eno na vozili nisu naveli, obja{wavaju}i da se to ne ~ini do kona~nog zavr{etka utvr|ivawa {tete.

U gradskom prevozniku tim povodom podse}aju na to da je ovaj slu~aj jedan u nizu onih koji se godinama de{avaju nad imovinom firme i zaposlenima, i izgleda ne mogu da se zaustave. Od januara ove godine do sada zabele`eno je ~ak 37 slu~ajeva napada na voza~e i vozila. Posledwi nastraj na voza~a bio je pre mesec dana, kada je zatra`io od putnika kartu na pregled i od nepoznatog zaradio batine. Me|utim, huligani ne ko-

riste samo pesnice, ve} {ofere ga|aju i dok dr`e volan. Tako je jedan voza~ povre|en kada ga je neko od putnika pogodio u glavu.

Za vreme „Karlova~ke berbe gro`|a„ krajem septembra na ~ak {est vozila pri~iwena je velika materijalna {teta, od 300.000 dinara. Vandalizam je krenuo u ranim jutarwim ~asovima 24. septembra, tako {to je prvo na jednom autobusu polupano pet bo~nih stakala, zadwi lufter i dve neonske kupe lampe. Istog jutra na drugom autobusi izlupana su sva stakla na tre}im vratima. Potom je na dabldekeru razbijen predwi panel od pleksiglasa, o{te}ena zadwa vrata i otkinut prozor za prodaju karata. Narednog dana,

25. septembra, na autobusu su, opet u zoru, polupana tri stakla na tre}im vratima, i tako redom, da bi na kraju „Karlova~ke berbe gro`|a„ bila pri~iwena i najve}a {teta: na autobusu su polupana sva bo~na stakla na prikolici, stakla na tre}im i ~etvrtim vratima, zadwe staklo i sva kupe svetla u prikolici.

U aprilu, za vreme no}nog polaska, u Stepanovi}evu nepoznati su polupali u voznom prostoru plafon lampe, a pri izlazu iz autobusa otkinuli registarsku tablicu. Opet tokom no}ne vo`we, ali u Ba~kom Jarku, izbila je tu~a u autobusu i razlupane rasvetne lampe u voznom prostoru.

U svim napadima po~inioci su ostali nepoznati, a gradskom prevozniku ostalo je da plati tro{kove sanacije {tete.

Tokom godine vi{e puta su vozila u pokretu ga|ana grudvama snega, staklenim fla{ama, kamenicima, ciglama... kada su obi~no polupana stakla. Zabele`en je i slu~aj u februaru kada je nepoznati po~inilac autobus ga|ao ~eli~nom kuglom i razbio bo~no staklo, ali na sre}u niko od putnika nije povre|en. U gradskom prevozniku ka`u da staklo ko{ta od 10.000 do 15.000 dinara.

M. Vu ja ~i} Z. De li}

OD LU KA APE LA CI O NOG SU DA U BE O GRA DU

Na pa da ~i ma na no vi na ra „Vre me na” po ve }a ne ka zne Apelacioni sud u Beogradu pove}ao je za po sedam meseci kazne zatvora Mi lo {u Mla de no vi }u i Da ni lu @u `i i pravosna`no ih osudio na po godinu dana zatvora zbog napada na novinara nedeqnika „Vreme” Te o fi la Pan ~i }a 24. jula 2010. u Beogradu.

Apelacioni sud je, kako se navodi u saop{tewu, uva`io `albu prvog osnovnog javnog tu`ioca u Beogradu u pogledu odluke o kazni jer je sud dao prevelik zna~aj olak{avaju}im okolnostima za Mladenovi}a i @u`u. Iz tog razloga nije bilo mesta ubla`a-

vawu kazne okrivqenima ispod zakonom propisanog minimuma za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa, navodi Apelacioni sud.

Sud podse}a na to da su Mladenovi} i @u`a bez ikakvog povoda napali Pan~i}a, da su ga nepo-

Pan ~i}: Pre su da bi tan ko rak na pred Novinar nedeqnika „Vreme” Teofil Pan~i} izjavio je da je presuda bitan i veliki korak napred.

– Mislim da je ovo, ipak, jedan bitan i veliki korak napred, ne ka satisfakciji za mene, jer mene to ne zanima, nego ka elementarnom uspostavqawu dru{tvene pravde – rekao je Pan~i}.

On je istakao da je kqu~no ka- Te o fil Pan ~i} kvu poruku {aqe sud, i dodao da se prethodnim prvostepenim odlukama slala “u`asno negativna” poruka da svaki nasilnik ima pravo da radi {ta ho}e i da }e za to dobiti neku vrstu za{tite.

– Poruka Apelacionog suda je suprotna od toga i to je poruka da se za u~iweno mora odgovarati – rekao je Pan~i}.

On je naveo da mu je najvi{e stalo do toga {to je pala besmislena pri~a advokata optu`enih da je on bio “slu~ajna `rtva nekih pijanih klinaca” koji su se sukobili s wim.

– To je sve izmi{qotina i konstrukcija jer ni~ega takvog nije bilo. Napadnut sam kao konkretna osoba s imenom i prezimenom i potpuno ciqano. Ovom presudom je to potvr|eno – rekao je Pan~i}.

Dodao je da je to va`no ne zbog wega nego da bi na taj na~in demokratsko dru{tvo poslalo poruku da se nikome, bez obzira na wegova uverewa i profesiju, ne mo`e i ne sme desiti da bude napadnut samo zbog toga {to ne{to govori ili misli a da wegovi napada~i ne budu za to adekvatno po zakonu ka`weni.

sredno pre fizi~kog napada pratili, idu}i za wim i kada je o{te}eni mewao linijski prevoz, ~ime su iskazali izuzetnu upornost da svoju odluku o napadu realizuju, bez obzira na „smetwe koje su se ogledale u ~iwenici da je o{te}eni mewao prevozna sredstva”.

Apelacioni sud nalazi da su kazne od po godinu dana zatvora srazmerne stepenu wihove krivice i nu`ne da izraze dru{tvenu osudu za ovo krivi~no delo.

Za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa za koje se terete Mladenovi} i @u`a zapre}ena je kazna zatvora od {est meseci do pet godina zatvora.

Mladenovi} i @u`a su 24. jula pro{le godine oko 23.15 sati, po prethodnom dogovoru, u autobusu 83, koji je stajao na stanici u Zemunu, fizi~ki napali Pan~i}a udaraju}i da teleskopskom palicom i rukama. Okrivqeni su na taj na~in zadali novinaru lake telesne povrede po glavi i trbuhu, ali su i zna~ajnije ugrozili spokojstvo gra|ana i naru{ili javni red i mir. Posle napada, tr~e}im korakom su pobegli s lica mesta.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

petak4.novembar2011.

15

OB RA ^UN U KA FA NI U RU MI

Usmr }en udar ci ma u gla vu i te lo U BA^ KOJ PA LAN CI

La `ni an ke ta ri Fon da PIO

Re pu bli~ ki fond za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we sa op {tio je ju ~e da su se u Ba~ koj Pa lan ci po ja vi li la `ni an ke ta ri ko ji u we go vo ime ra de is tra `i va we jav nog mwe wa a ko ji ne ma ju ni ka kve ve ze s pen zi o nim fon dom, ni ti on ra di bi lo ka kvo is pi ti va we.

Na vod ni an ke ta ri Fon da PIO gra |a ni ma po sta vqa ju raz li ~i ta pi ta wa o so ci jal nom sta tu su a po za vr {et ku an ke te tra `e nov ~a nu na dok na du. Zbog to ga Fond PIO oba ve {ta va sve Ba~ ko pa lan ~a ne,

a po seb no pen zi o ne re, da ne spro vo di bi lo ka kvo is tra `i va we i da u svo je do mo ve ne pu {ta ju one ko ji se pred sta vqa ju kao wi ho vi an ke ta ri.

Ina ~e, Fond PIO je o la `nim an ke ta ri ma u Ba~ koj Pa lan ci oba ve stio Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va i po zi va sve gra |a ne da, uko li ko im se na vra ti ma po ja vi na vod ni an ke tar Fon da PIO, od mah oba ve ste naj bli `u po li cij sku upra vu.

Q. M.

PRO TIV ME [TA NI NA STA RIH LE DI NA CA

Pri ja va zbog ne le gal nog oru` ja Pro tiv Slav ka H. (1951) iz Sta rih Le di na ca po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu za ne le gal no po se do va we i no {e we oru` ja, od no sno pi {to qa CZ ka li bra 7,62 ko ji je po li ci ja pro na {la pri li kom pre tre sa jed ne ku }e u Ba~ kom Pe trov cu, kao i pi {to qa ru~ ne iz ra de ko ji je za te ~en na jed noj lo ka ci ji u No vim Le din ci ma.

Pri li kom oba pre tre sa pro na |e no je i 97 me ta ka od go va ra ju }eg ka li bra. Pro tiv osum wi ~e nog je pod ne ta pri ja va zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa i sta vqa wa u pro met oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske po li ci je.

M. V.

U@I ^A NIN S ELEK TRON SKOM NA RU KVI COM BEZ ODO BRE WA NA PU STIO STAN

Po be gao iz ku} nog za tvo ra i oti {ao na svad bu

Sud u U`i cu na lo `io je da se N. M., ko ji je bio u ku} nom za tvo ru pod elek tron skim nad zo rom, upu ti u za tvor na iz dr `a va we ka zne zbog to ga {to je bez odo bre wa na pu stio stan u ko jem je do sa da iz dr `a vao ka znu, sa op {ti la je ju ~e Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja.

Do da je se da je N. M. na pu stio stan bez odo bre wa da bi oti {ao na svad bu ro |a ka. Za po sle ni u

Ope ra tiv nom cen tru Upra ve su od mah re a go va li i oba ve sti li na ~el ni cu Ode qe wa za tret man i al ter na tiv ne sank ci je ko ja je oba ve sti la nad le `ni sud u U`i cu, na vo de iz Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja.

To je pr vi slu ~aj da se osu |e ni na ku} ni za tvor od lu ~io da pre kr {i uslov i da ga nad le `ne in sti tu ci je po {a qu na da qe iz dr `a va we ka zne u za tvor.

E. D.

BRAN KO JO CI], RA DO SAV SA VA TI JE VI] I JO[ 15 OSUM WI ^E NIH USKO RO PRED SU DOM

Op tu `ni ca za mal ver za ci je s iz grad wom pu te va Pro tiv biv {eg di rek to ra „Pu te va Sr bi je” Bran ka Jo ci }a i biv {eg ~la na Uprav nog od bo ra „Elek tro pri vre de Sr bi je„ Ra do sa va Sa va ti je vi }a ju ~e je po dig nu ta op tu `ni ca zbog sum we da su sa sa rad ni ci ma mal ver za ci ja ma na iz grad wi pu te va o{te ti li bu xet za vi {e od 300 mi li o na di na ra.

Op tu `ni com Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, osim Jo ci }a i Sa va ti je vi }a, ob u hva }e no je jo{ 15 op tu `e nih, re ~e no je Ta nju gu u tom tu `i la {tvu.

Tu `i la {tvo op tu `e ne te re ti da su od 2005. do 2008. go di ne iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i pra wa nov ca pri li kom iz vo |e wa ra do va na iz grad wi pu ta Po `a re vac–Ko sto lac i po ja ~a nog odr `a va wa re gi o nal nih i ma gi stral nih pu te va na pod ru~ ju Bra ni ~ev skog okru ga. Na taj na ~in su o{te ti li bu xet za vi {e od 300 mi li o na di na ra.

Osim Jo ci }a i Sa va ti je vi }a, op tu `ni com su ob u hva }e ni Slo bo dan Jo va no vi}, Vla di mir [e ke rev ski, Pre drag Pa ji}, Ne nad Si mi}, Aco Pa vlo vi}, Si ni {a No va ko vi}, Zdrav ko Ma ri ja no vi}, Ju go slav Ha la va}, Slo bo dan Tran da fi lo vi}, Slo bo dan Vi {wi}, Qu bo mir

\u ro vi}, Mi o drag Ste va no vi}, Dra gan Pa vlo vi}, Raj ko Ri sta no vi} i Mla den Mi lo ra do vi}.

Oni se sum wi ~e da su od JP „Pu te vi Sr bi je” i Di rek ci je za iz grad wu op {ti ne Po `a re vac na pla ti li ra do ve ko ji ni su iz ve de ni na pu te vi ma ko ji ma upra vqa ovo jav no pred u ze }e pa je, ka ko na vo di Tu `i la {tvo, na taj na ~in za ve }i broj pred u ze }a u pri vat nom vla sni {tvu i fi zi~ ka li ca pri ba vqe na imo vin ska ko rist. Ve }i na ra do va je iz vo |e na bez pra te }e pro jekt ne do ku men ta ci je i odo bre wa za grad wu, a ra do vi na iz grad wi pu ta Po `a re vac–Ko sto lac do de qe ni su PZP-u „Be o grad„ a da pre to ga ni je spro ve den jav ni ten der ni ti je po sto ja lo odo bre we nad le `nog mi ni star stva za grad wu.

Ra do vi na po ja ~a nom odr `a va wu pu te va na pod ru~ ju Bra ni ~ev skog okru ga po ve re ni su PZP-u „Be o grad„ iako ono ni je bi lo nad le `no za ovu vr stu po slo va na tom pod ru~ ju.

Od JP „Pu te vi Sr bi je” sa mo po osno vu iz vo |e wa as fal ter skih ra do va na pla }e no je vi {e od 86.000 to na raz li ~i tih as falt nih me {a vi na ko je ni su ugra |e ne na ovim pu te vi ma, tvr di Tu `i la {tvo.

Po li cij ska upra va Srem ska Mi tro vi ca sa op {ti la je ju ~e da po li ci ja pred u zi ma in ten ziv ne me re na iden ti fi ka ci ji iz vr {i o ca i ra sve tqa va wu okol no sti ve za nih za na pad na dve oso be u Ru mi usled ko jeg je, od po sle di ca uda ra ca, jed na pre mi nu la.

Ka ko je na ve de no, pro {le no }i je u Glav noj uli ci u Ru mi ne po zna ta oso ba na pa la Zlat ka D. (45) i Mi le ta B. (34), obo ji cu iz Ru me i za da la im vi {e uda ra ca jo{ ne u tvr |e nim pred me tom po gla vi i te lu.

Ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je, Zlat ko D. i Mi le B. su prek si no} bi li u rum skoj

ka fa ni „Kod [a ce”, u No voj uli ci 114, gde su pi li s osum wi ~e nim za ubi stvo. Na kon ne kog vre me na iz me |u wih tro ji ce je do {lo do sva |e a za tim i tu ~e. Od po sle di ca uda ra ca Zlat ko D. je pre mi nuo na li cu me sta, dok je te {ko po vre |e ni Mi le B., na kon uka za ne hit ne le kar ske po mo }i, pre ve zen u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne u No vom Sa du. On je, na kon le kar skog pre gle da u toj zdrav stve noj usta no vi, ju ~e pu {ten na ku} no le ~e we, sa zna je „Dnev nik”.

Uvi |aj na li cu me sta iz vr {io je is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Srem skoj Mi tro vi -

ci, u pri su stvu za me ni ka vi {eg jav nog tu `i o ca i po li ci je.

In ci dent se do go dio uo~i va {a ra u Ru mi, ko ji se odr `a va sva kog 3. u me se cu. Ta da se ve} uve ~e uo~i va {a ra u okol nim ka fa na ma oku pi ve li ki broj tr go va ca i ku pa ca i pro vo de se uz ~a {i cu. Ta kva dru `e wa su se i ra ni je za vr {a va la fi zi~ kim ob ra ~u ni ma, ali ubi sta va ni je bi lo.

Rum ski va {ar se, ina ~e, odr `a va na Bre gu, a u bli zi ni je i po li cij ska sta ni ca u tom srem skom gra du.

E. D.

U BE O GRA DU PO ^E LO SU \E WE ZA AFE RU „AERO DROM”

Gri li hes: Po no san sam na pro je kat „Ka pi ja Sr bi je” Pred Vi {im su dom u Be o gra du, na su |e wu ko je je ju ~e po ~e lo u slu ~a ju u jav no sti po zna tom kao „afe ra aero drom“ iz 2003. i 2004. go di ne, op tu `e ni Du {ko Gri li hes, ta da {wi za me nik ge ne ral nog di rek to ra „Aero dro ma Be o grad„ i ru ko vo di lac pro jek ta re kon struk ci je „Ka pi ja Sr bi je“, ne gi rao je sve op tu `be po ko ji ma mu se s jo{ {est oso ba su di zbog na vod no spor nih de {a va wa u ve zi re kon struk ci jom Ter mi na la 2 i VIP-sa lo na.

Po is toj op tu `ni ci ju ~e su se pred su dom na {li ta da {wa mi ni star ka sa o bra }a ja i te le ko mu ni ka ci ja Ma ri ja Ra {e ta-Vu ko sa vqe vi}, biv {i po mo} nik ge ne ral nog di rek to ra „Aero dro ma Be o grad„ Sla |an Iko vi}, biv {i ge ne ral ni di rek tor Bra ni slav Vi ta so vi}, te su vla sni ci fir me „Ko lu ba ra in vest grad wa“ De jan Mi {o vi} i La zar Bun ~i}, dok je po stu pak pro tiv vla sni ka fir me „Ter mo e ner go in `e we ring“ Jo va na \e na di }a raz dvo jen jer zbog bo le sti, po

na me ri da se bi i dru gi ma pri ba ve imo vin sku ko rist u iz no su vi {em od 1.500.000 di na ra“.

Tvr de }i da su sve fa ze spro vo |e wa pro jek ta re a li zo va ne „po Za ko nu o jav nim na bav ka ma, dru gim re le vant nim pro pi si ma, kao i na osno vu do bi je nih do zvo la i sa gla sno sti nad le `nih in sti tu ci ja“, Gri li hes je tvr dio

Ter mi nal 2 i VIP-sa lon Biv {i za me nik ge ne ral nog di rek to ra Du {ko Gri li hes ju ~e je u od bra ni pred su dom tvr dio da je re kon struk ci ja Ter mi na la 2 i VIP-sa lo na bi la pre ko po treb na te da su svi ra do vi pred vi |e ni iz me we nim Stra te {kim pla nom raz vo ja va zdu {nog sa o bra }a ja, ko ji je Vla da Sr bi je usvo ji la kra jem 2002. go di ne, a kao rok za wi hov za vr {e tak od re di la 1. jun 2004.

– Pre mi jer Zo ran \i ni |i} je tra `io da u pr vo bit ni Stra te {ki plan u|e se dam no vih in ve sti ci ja: kom plet na re kon struk ci ja Ter mi na la 2, VIP-sa lon, da se ob je di ne fa sa de ter mi na la 1 i 2, da se iz gra di re gi o nal ni kar go-cen tar, zgra da po slov nog cen tra aero dro ma, ho tel, te po ve zi va we aero dro ma s mre `om `e le zni ce. Na ziv „Ka pi ja Sr bi je“ pro jek tu je i dao pre mi jer \i ni |i} – ka zao je Gri li hes.

mi {e wu le ka ra, ni je spo so ban za su |e we.

Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du u svo joj op tu `ni ci is ti ~e „spor ne“ mo men te u ve zi s po stup ci ma iz bo ra iz vo |a ~a pro je ka ta za idej na ar hi tek ton ska re {e wa, a po tom i za re a li za ci ju gra |e vin skih, in sta la ter skih i za nat skih za vr {nih ra do va pri li kom re kon struk ci je Ter mi na la 2 i VIP-sa lo na na Aero dro mu. Svih sed mo ro okri vqe nih op tu `ni ca te re ti za kri vi~ no de lo zloupotrebе slu `be nog po lo `a ja u sa i zvr {i la {tvu, pri pi su ju }i im „pre ko ra ~e we slu `be nih ovla {}e wa u

da je sve u ve zi s pro jek tom nad gle da lo ne ko li ko stru~ nih nad zor nih ko mi si ja u ko ji ma je bi lo oko 50 stru~ wa ka.

– Po do la sku za ge ne ral nog di rek to ra Aero dro ma, Bra ni slav Vi ta so vi} me je ovla stio da oba vqam pot pi si va we svih ugo vo ra i anek sa za pro je kat „Ka pi ja Sr bi je“. Sve уgovore i anek se su pr vo pre gle da le i pot pi si va le stru~ ne slu `be i tek na kra ju ja. Ne mo gu }e je da se u si tu a ci ji nad zo ra vi {e od 50 qu di, u ko jem su u~e stvo va li i pred stav ni ci naj vi {ih dr `av nih or ga na, Ca ri ne, MUP-a BIA-e, do ne su od lu ke na {te tu

Aero dro ma, a u svo ju ko rist. To kom ~i ta vog pe ri o da u ve zi s re a li za ci jom pro jek ta „Ka pi ja Sr bi je“ ni sam imao ni jed nu pri med bu ni od Vla de Sr bi je, ni od re sor nog mi ni star stva, ni od nad zor nih ti mo va – ka zao je Gri li hes.

Is ti ~u }i da je ra dio is kqu ~i vo po pro pi sma, on je na veo da

je re kon struk ci ja i mo der ni za ci ja aero dro ma ura |e na kva li tet no i da je po no san na to.

U op tu `ni ci se na vo di da su „za me nik ge ne ral nog di rek to ra ’Aero dro ma Be o grad’ Du {ko Gri li hes i po mo} nik di rek to ra Sla |an Iko vi}, uz do go vor i kon sul ta ci je s mi ni star kom Ma ri jom Ra {e tom-Vuk so va qe vi}, 31. mar ta 2003. go di ne, u fa zi otva ra wa po nu da pri sti glih za idej ni i glav ni pro je kat ar hi tek ton sko-teh no lo {kog re {e wa Ter mi na la 2 uti ca li da bu de iza bra no pred u ze }e ’Ter mo e ner go in `e we ring’ Jo va na \e na di }a iako ni je ima lo od go va ra ju }u li cen cu, a uz to je ima lo i u eko nom skom i teh ni~ kom smi slu naj ne po voq ni ju po nu du“.

U op tu `ni ci se tvr di da ta da {wi di rek tor Aero dro ma \or |e Lu ki} za la gao za re kon struk ci ju sta jan ke i pi ste s dru gim po mo} nim ra do vi ma, a pre ma ur gent nom pro jek tu ob no ve sa o bra }a ja i ugo vo ra o kom po nen ta ma pro jek ta Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke i Re pu bli~ ke di rek ci je za pu te ve Sr bi je, te da je pri go vo rio po vo dom druk ~i jeg pro jek ta“.

U op tu `ni ci se na vo di da je ta da {wa mi ni star ka Ma ri ja Ra {e ta, na vod no „u ci qu omo gu }a -

va wa pret hod no po stig nu tog do go vo ra oko iz grad we VIP-sa lo na, a ti me i omo gu }a va wa ko ri sti se bi i osta lim u~e sni ci ma, svo jim do pi som od 30. ma ja 2003, pred lo `i la UO JAT-a sme nu \or |a Lu ki }a, uz isto vre me ni pred log da se za no vog ge ne ral nog di rek to ra ime nu je Bra ni slav Vi ta so vi}“. Ka ko na vo di op tu `ba, po tom se „u do go vo ru s Ra {e tom, Iko vi }em i Gri li he som do pi si ma 11. ju la 2003, po zi va ju gra |e vin ska pred u ze }a da do sta ve po nu du u po stup ku po ga |a wem bez pret hod nog ob ja vqi va wa za iz vo |e we ra do va na Ter mi na lu 2, ve znom de lu i VIPsa lo nu“. „Na kon oda bi ra pred u ze }a „Ko lu ba ra-in ve strad wa“ okri vqe nih Mi {o vi }a i Bun ~i }a za iz vo |e we gra |e vin skih i in sta la ter skih za vr {nih za nat skih ra do va na VIP-sa lo nu i we go vo opre ma we na me {ta jem, di rek tor Vi ta so vi}, pre ko ra ~e wem gra ni ca svog slu `be nog ovla {}e wa, do no si 23. ju la 2003. od lu ku ko jom se odo bra va ju sred stva u iz no su 121.173.290 di na ra„, iz no si se u op tu `ni ci.

Op tu `bom se iz no si da za tim „po pre tod nom od bre wu i od lu ci, Gri li hes 29 .ju la 2003. pot pi su je ugo vor o iz vo |e wu ra do va s fir mom ’Ko lu ba ra-in ve strad wa’, pa po tom tri anek sa ugo vo ra, ~i me se iz nos iz osnov nog ugo vo ra uve }a va na 201.146.203 di na ra“.

Osim to ga, u op tu `ni ci se na vo di da se po tom ras pi su je me |u na rod ni ten der za iz bor iz vo |a ~a in sta la ter skih i za vr {nih za nat skih ra do va na Ter mi na lu 2, po ko jem Bra ni slav Vi ta so vi}, kao ge ne ral ni di rek tor, do no si od lu ku 13. no vem bra 2003. o do de li ra do va fir ma ma „Ko lu ba ra-in vest grad wa – Costruzioni Giuseppe Montagna“ iz Pe za ra u Ita li ji i „Synthesis engineering SRL“ iz Mi la na. Po tom je, tvr di op tu `ba, uz pret hod nu sa gla snost UO, Vi ta so vi} pot pi sao ugo vor na iz nos od 1.194.267.070 di na ra, iako „Mon ta wa„ i „Sin te sis“ ni su ima le li cen ce.

U op tu `ni ci se do da je da se „za tim s ovim kon zor ci ju mom bez sa ga la sno sti UO za kqu ~u ju tri anek sa ugo vo ra na iz no se: 28.903.388 di na ra, 43.560.000 di na ra i na 79.760.367 di na ra“.

J. J.

PR VI KO RAK KA UVO \E WU NO VE PRA VO SUD NE PRO FE SI JE U SR BI JI

Da nas oglas za pri vat ne iz vr {i te qe Mi ni star stvo prav de Sr bi je da nas }e ob ja vi ti oglas za po la ga we stru~ nog is pi ta za pri vat ne iz vr {i te qe, ko ji }e kan di da ti po la ga ti u de cem bru.

– Oglas }e bi ti ob ja vqen u „Slu `be nom gla sni ku Sr bi je” i pred sta vqa pr vi ko rak ka uvo |e wu no ve pra vo sud ne pro fe si je ko ja je pred vi |e na Za ko nom o iz vr {e wu i obez be |e wu – re kao je ju ~e Ta nju gu dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men. – Na kon to ga, bi }e ras pi san kon kurs za pri ja vu kan di da ta za ime no va we pri vat nih iz vr {i te qa, a ime no va }e se po je dan na oko 25.000 sta nov ni ka za pod ru~ je osnov nog i pri vred -

nog su da. Osim po lo `e nog stru~ nog is pi ta, za ime no va we pri vat nog iz vr {i te qa po treb no je da kan di dat bu de di plo mi ra ni prav nik s dve go di ne sta `a na po slo vi ma iz vr {e wa ili tri go di ne sta `a na prav nim po slo vi ma.

Ho men o~e ku je da }e pri vat ni iz vr {i te qi po ~e ti da ra de u ma ju idu }e go di ne, ta ko da }e u Sr bi ji ubu du }e za spro vo |e we iz vr {e wa bi ti nad le `ni i su do vi i pro fe si o nal ni iz vr {i te qi.

U is kqu ~i voj nad le `no sti su do va }e, ka ko je na veo, ipak osta ti spro vo |e we od lu ka u ve zi s po ro di~ nim od no si ma, kao i od lu ka ko je se ti ~u vra }a wa za po sle nog na rad.

Pri vat ni iz vr {i te qi }e spro vo di ti iz vr {e wa po osno vu ko mu nal nih uslu ga, dok }e se za spro vo |e we osta lih uslu ga po v e r i l ac po sop s tve n om na h o | e w u opre de qi va ti za sud ili „pro fe si o nal ce”.

– Za da tak pri vat nih iz vr {i te qa je da u {to kra }em ro ku iz vr {e sud sku pre su du – na gla sio je Ho men, i is ta kao da }e oni znat no ras te re ti ti rad su do va u po stup ci ma pri nud nog iz vr {e wa.

Po seb nim pra vil ni ci ma ure di }e se po stu pa we pro fe si o nal nih iz vr {i te qa i na gra da za rad.

SPORT

petak4.novembar2011.

dnevnik

c m y

16

TUR NIR U BA ZE LU

No vak po ~i stio Ku bo ta za 55 mi nu ta No vak \o ko vi} pla si rao se u ~e tvrt fi na le ATP tur ni ra se ri je 500 u Ba ze lu po {to je u dru gom ko lu la ko sa vla dao Lu ka {a Ku bo ta sa 6:1, 6:2. Bio je ovo ~e tvr ti duel srp skog i poq -

skog te ni se ra i ~e tvr ta po be da naj bo qeg igra ~a sve ta.

Za raz li ku od uvod nog me ~a u Ba ze lu pro tiv Ma li sa, ka da je imao ma le pa do ve u igri, \o ko vi} je pro tiv Ku bo ta igrao kao da ni je imao {e sto ne deq nu pa u -

zu. La ko je srp ski te ni ser iz la zio na kraj sa ser vi si ma Po qa ka i na kra ju je po sle sve ga 55 mi nu ta do {ao do po be de.

Na red ni ri val srp skom te ni se ru u {vaj car skom gra du je Ki pra nin Mar kos Bag da tis ko ji je

Novak \okovi}

Zi mo wi} i Lo dra u po lu fi na lu Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} u pa ru sa Fran cu zom Mi ka e lom Lo drom pla si rao se u po lu fi na le tur ni ra u Ba ze lu u dubl kon ku ren ci ji.

Wi ma su ~e tvrt fi nal ni me~ pre da li bez bor be Ame ri kan ci En di Ro dik i Mar di Fi{. Ro dik i Fi{ ni su iza {li na te ren zbog po vre de Mar di Fi {a, ko ji je mo rao da od u sta ne od tak mi ~e wa i u singl kon ku ren ci ji.

Na dal ne igra u Pa ri zu [pan ski te ni ser Ra fael Na dal sa op {tio je da }e pro pu sti ti Ma sters tur nir u Pa ri zu, ko ji je na pro gra mu sle de }e ne de qe. Na dal je re kao da se po vla ~i sa tur ni ra ka ko bi se {to bo qe pri pre mio za za vr {ni cu se zo ne u Lon do nu. „Ne }u u~e stvo va ti na tur ni ru u Ber si ju sle de }e ne de qe.

Od lu ka ni je bi la la ka, ali je ona bi la neo p hod na, ka ko bih se {to bo qe pri pre mio za kraj se zo ne, kao i za 2012. go di nu”, na pi sao je dru gi te ni ser sve ta na svom Tvi ter pro fi lu i na Fej sbu ku.

jo{ ra ni je iz bo rio pla sman u ~e tvrt fi na le. \o ko vi} je od li~ no otvo rio duel i ve} na kon osam mi nu ta na se ma fo ru je sta ja lo 3:0 za naj bo qeg svet skog te ni se ra. Ve} u dru gom ge mu No vak je na pra vio brejk is ko ri stiv {i dru gu pri li ku i bez ve }ih pro ble ma je ste kao start nu pred nost.

Us peo je Po qak u na red nom ge mu da se ’upi {e’, ali to je bio je di ni gem ko ji je osvo jio u pr vom se tu. \o ko vi} je igrao sjaj no, ~i sto je uda rao lop ti cu, kre tao se ve o ma do bro i ras po lo `e ni Ku bot ni je imao {an se.

Ako je 6:1 u pr vom se tu de lo va lo ube dqi vo, igra \o ko vi }a u dru gom je bi la ne ve ro vat no do bra. Pr vi re ket sve ta sva ku iole kra }u lop ti cu Ku bo ta pre tva rao je u vi ner, a ina ~e sa svim so li dan ser vis Po qa ka vra }ao je sa la ko }om. Epi log to ga bi lo je 4:0 uz dva brej ka vi {ka po ~et kom dru gog se ta.

Do kra ja me ~a Ku bot je us peo da do bi je jo{ dva ser vis ge ma, ali to je bi lo to i \o ko vi} je ipak lak {e ne go {to se o~e ki va lo sti gao do tri jum fa.

U osta lim me ~e vi ma po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Ma jer - Qu bi ~i} 6:3, 6:1, Ni {i ko ri - Se pi 6:3, 7:6, Ku ku {kin Blejk 6:3, 6:4.

TUR NIR U BA LI JU

Ana la ko s Vin ~i Ana Iva no vi} sa vla da la je Ro ber tu Vin ~i u ~e tvrt fi na lu tur ni ra u Ba li ju sa 6:3 i 6:3, u me ~u ko ji je tra jao 66 mi nu ta.

Pr oti vn ica Ani Iv an ovi} u p ol uf in alu b i}e R usk iwa N a|a P etr ova.

Iv an ov i} eva i Vi n~i su se do s ada s ast ale s edam p uta, a {a mp io nka R olan G ar osa s ada ima skor 5:2 u p ob ed ama. Ipak, pre tho dna dva m e~a o d igr ana ove g od ine d ob ila je It al ija nka, u T oro ntu i P at aji. N a{a t en ise rka je s il ov ito otv or ila me~, d ob ila svoj se rvis, a o nda o dmah z atim o d uz ela se rvis pr oti vn ici, agr esi vno igrom na se rvis It al ija nke. U tr e}em g emu se m alo m u~ ila na se rv isu, ali je ipak u sp ela da p ov ede sa 3:0. I u n are dnom g emu, Ana je n ast av ila sa o dli ~nom igrom i p on ovo n apr av ila „brejk” za 4:0.

N are dnu pr il iku za „brejk” Vi n~i je i sk or ist ila i sm aw ila na 4:1. Na 30:40 Ana je od es rv ir ala dr ugi se rvis i z ast ala, jer je m isl ila da je si gn al iz iran nec, ali gla vni s ud ija m e~a n i{ta n ije o ds ud ila, pa je Vi n~i u sp ela da osv oji p rvi gem. To je d alo kr ila It al ija nki, pa je na svoj se rvis sm aw ila na 4:2. U n are dnom g emu Ana pr ek ida m ini s er iju pr oti vn ice i v odi sa 5:2. Vi n~i je osv oj ila n are dni gem i sm aw ila na 5:3. Ana je na svoj se rvis

Aleks Ferguson

Fer gu son 25 go di na na kor mi lu Man ~e ste r junajteda Me na xer Man ~e ster ju naj te da u ne de qu }e pro sla vi ti ~e tvrt ve ka na kor mi lu ak tu el nog {am pi o na En gle ske. Sir Aleks Fer gu son je u tom pe ri o du sa klu bom osvo jio 27 ti tu la, {to ga ~i ni naj u spe {ni jim me na xe rom u isto ri ji bri tan skog fud ba la.

Fer gu son je me |u „|a vo le” sti gao 1986. go di ne s ci qem da svrg ne sa tro na Li ver pul, ko ji tek {to se usto li ~io kao do mi nant na sna ga ostrv skog fud ba la.

Kao u od me ra va wu sna ga dva bok se ra te {ke ka te go ri je, s jed ne stra ne je bio Li ver pul sa 16 ti tu la, a sa dru ge Ju naj ted sa se dam.

Fer gu son je me |u tim, na glo pre o kre nuo stva ri u ko rist Man ~e ster ju naj te da ko ji je od ta da na ni zao 12 pre mi jer li ga {kih ti tu la, dva tro fe ja u Li gi {am pi o na, pet FA ku po va i ti tu lu pr va ka sve ta, obo riv {i pro {le se zo ne re kord Li ver pu la od 18 tro fe ja u {am pi o na tu. [ e z d e s e t d e v e t o g o d i { w i stru~ wak je kom bi na ci jom ~e -

li~ ne vo qe i tak ti~ kom flek si bil no {}u na te rao ~u ve nog Bo bi ja ^arl to na da ga na zo ve ge ni jem.

- Fer gu son je pra vi ge ni je.

Iako je u da na {wem fud ba lu ve li ki broj mla dih ta len to va nih stru~ wa ka, ve li kog vo |u Ju naj te da od li ku je is traj nost i uro |e ni ta le nat. Ko li ko pu ta ste sa mo po mi sli li da je pre te rao i da gu bi ose }aj, a on po no vo ostva ri ve li ki uspeh. ^ak i ka da qu di sum wa ju u we gov oda bir igra ~a i go vo re da su pre vi {e mla di, on uspe da ih na naj bo qi mo gu }i na ~in uklo pi u tim. - re kao je ^arl ton.

Ret kost je na }i stru~ wa ka ko ji mo `e da ukom po nu je raz li ~i te ka rak te re kao {to su Dej vid Be kam, Ra jan Gigs, Erik Kan to na, Bra jan Rob son, Vejn Ru ni, Rud van Nis tel roj i Kri sti ja no Ro nal do, na vo di Roj ters i do da je da je @o ze Mu ru wo mo `da naj bli `i Fer gu so nu po kva li te tu, ali da ne mo `e da mu pa ri ra po „du `i ni sta `a”.

Ka sa no na ope ra ci ji sr ca

Ana Ivanovi}

d o{la do 40:0, ali se Vi n~i n ije pr ed av ala. Ipak, n ije m ogla pr otiv agr esi vne igre Sr pk iwe, k oja je p rvi set d ob ila sa 6:3. Obe t en ise rke su d obro otv or ile dr ugi set osv aj awem sv ojih se rv isa. P osle tr e}eg g ema Ana se p o` al ila na p ovr edu sko ~nog zgl oba, ali je, p ored d osta pr obl ema, u sp ela da i zje dn a~i na 2:2. O dli ~nom igrom na se rvis It al ija nke Ana je osv oj ila gem sa „n ulom” i p ov ela sa 3:2. M e| utim, n a{a t en ise rka n ije u sp ela da osv oji svoj se rvis, pa je It al ija nka i zje dn a~ ila na 3:3.

I u n are dnom g emu t en ise rka na se rv isu n ije u sp ela da osv oji gem, pa je p on ovo Ana d o{la u pre dnost, 4:3. Osmi gem pr ipao je Ani, a u n are dnom je n ap ala se rvis pr oti vn ice i d o{la do tri me~ lo pte. I sk or ist ila je p rvu i n an ela p eti p oraz It al ija nki u m e| uso bnim d u el ima.

- Ona je t e`ak pr oti vnik dva p uta me je d ob ila ove s ez one. Zn ala sam da m oram da igram agr esi vno da bih je p ob ed ila.N ije me i{ao p rvi se rvis, to je n e{to {to }u m or ati da p obo q{am. - r ekla je Iv an ov i} eva p osle m e~a.

Na pa da~ Mi la na An to nio Ka sa no bi }e da nas ope ri san u mi lan skoj bol ni ci Ma |o re, pre ne li su ita li jan ski me di ji.

M awi op er ac i oni z ahvat na K as an ovom s rcu ob av i}e do ktor M ario Ka rm in ati. Fu db al eru M il ana l ek ari su n eda vno o tkr ili an om al iju na s rcu zbog k oje je imao pr obl ema sa d ot okom k rvi u m ozak.

K as ano je u bo ln icu pr imqen pr o{le s ub ote p osle p rve nstv -

ene uta km ice u k ojoj je M ilan s avl adao R omu sa 3:2. N ap ada~ k oji ima 29 g od ina t okom l eta iz R ima imao je pr obl ema sa v idom, g ov orom i p okr et ima. Po tpre dse dnik M il ana Adr ij ano G al ij ani u sr edu je n aj avio da }e K as anov op or avak tr aj ati ~ et iri do {est m es eci, {to zn a~i da bi na t eren m ogao da se vr ati pre kr aja s ez one i ko nk ur i{e za m esto u s ele kc iji It al ije na EP u Po qskoj i Ukr aj ini.

Red nap se uspe {no opora vqa Me na xer To ten he ma Ha ri Red nap pod vrg nut je u ~e tvr tak hi ru {kom za hva tu na sr cu. We mu su ugra |e ne dve elek tro de i na taj na ~in ot klo wen pro blem su `e ne ar te ri je.

- Ose }am se do bro. Br zo se vra }am, za ne ko li ko da na. - po ru ~io je Red nap po sle ope ra ci je.

En gle ski stru~ wak pri mqen je u bol ni cu u uto rak uve ~e, a ve} dva da na ka sni je je ope ri san. Zbog to ga ni je u mo gu} no sti da vo di eki pu u Ka za wu u utak mi ci Li ge Evro pe pro tiv Ru bi na, pa }e taj po sao pre u ze ti po mo} ni ci Ke vin Bond i Xo Xor dan.

BIV [I SVET SKI PR VAK NAJ BO QI PO BRO JU PRE STI ZA WA

[u ma her maj stor pr vog kru ga

Rafael Nadal

Na dal je is ta kao da se na da da }e sle de }e go di ne si gur no igra ti u Pa ri zu.

- Na dam se da }u sle de }e go di ne mo }i da se vra tim u naj lep {i grad na sve tu, s na dom da }u jed nog da na tu osvo ji ti ti tu lu - re kao je Na dal.

Sed me ro stru ki pr vak sve ta, Mi hael [u ma her (42) naj bo qi je vo za~ u pro te kloj se zo ni For mu le 1 po bro ju pre sti za wa u pr vom kru gu tr ke.

Pre ma sta ti sti ci, [u ma her je u ovoj se zo ni na pra vio 42 pre sti za wa u pr vom kru gu, {to je za 10 bo qe od Se ba sti ja na Bu e mi ja.

Tre }i na li sti je Ja pa nac Ka mui Ko ba ja {i sa 23 pre sti za wa.

- [u ma her se po pra vqa. Ali to ni ko ga ne za ni ma jer ne ma ju kon ku ren tan bo lid. Na dam se da }e se to pro me ni ti sle de }e go di ne, pa }e mo mo }i sve da gle da mo is po ~et ka. - iz ja vio je Ni ki La u da.

Na rav no, te {ko je o~e ki va ti da vo za ~i ko ji za u zmu vo de }a

me sta u kva li fi ka ci ja ma ima ju ve }i broj pre sti za wa. Ta ko je Se ba sti jan Fe tel, naj mla |i dvo stru ki svet ski pr vak u svom Red Bul Re nou ~ak 13 pu ta tr ku po ~eo sa pol po zi ci je, te je pre sti gao sa mo dva bo li da u pr vom kru gu tr ke to kom ce le se zo ne.

Mi ha e lov tim ski ko le ga, Ni ko Ro zberg, tvr di da je on bo qi vo za~ od sta ri jeg ze mqa ka.

- Ako upo re di te broj bo do va, ja sam bo qi, a ako upo re di te pla sma ne u tr ka ma i tu sam bo qi.

Ni je isti na da je [u ma her br `i u tr ka ma.

Isti na je da je bo qi u

tr ka ma ne go u kva li fi ka ci ja ma, ali ni je isti na da je br `i na sta zi. - iz ja vio je Ro zberg.

Po re |e we [u ma he ra i Ro zber ga na svoj na ~in je ob ja snio ve te ran For mu le 1, @oan

Vi qa del prat ko ji na gla {a va da je po treb no sa gle da ti {i ru sli ku.

- Idu }a se zo na bi }e tre }a ka ko je Mer ce des, kao tim, u For mu li 1. Ulo `i li su mno go nov ca i mi slim da upra va ne }e tr je ti da se uz to li ka ula ga wa ne po ka zu ju re zul ta ti.

Vr h un s ki brend kao {to je Mer c e d e s ov tre ba lo bi da se bo ri sa mo za po be de, {to je za sa d a ne m o g u } e.

Mer ce des se bi ne mo `e do pu sti ti da se po ve zu je uz pro se~ nost. iz j a v io je Vi q a d el prat.

c m y

dnevnik

JAN KO VI] OD RE DIO IGRA ^E ZA ME^ S IR SKOM

La zar Mar ko vi} vo di na pad

Mla da fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e 15. no vem bra no vi me~ u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo 2013. go di ne u Izra e lu. Or li }i }e ta da igra ti u Ko re laj nu i po tru di ti se da osvo je no va tri bo da. No va tri bo da do ne la bi im mir ni ju za vr {ni cu kva li fi ka ci o nog ci klu sa, a se lek tor Alek san dar Jan ko vi} po ru ~u je da zna ka ko da po be di Se ver nu Ir sku.

- Po be da u Se ver noj Ir skoj bi la bi ja ko zna ~aj na, pred sta vqa la bi ve li ki ko rak ka ba ra `u, ko ji nam je pr vi ciq u kva li fi ka ci ja -

- Ste fan je pre va zi {ao te `ak pe riod, po ~eo da da je go lo ve i ~im je u{ao u do bar ri tam vra tio se na spi sak igra ~a mla de re pre zen ta ci je. - re kao je se lek tor or li }a Alek san dar Jan ko vi}.

U mla du se lek ci ju je vra }en i ve zi sta Ra da Lu ka Mi li vo je vi}, ko ji je bio me |u A re pre zen ta tiv ci ma u po sled we dve kva li fi ka ci o ne utak mi ce za EP (pro tiv Ita li je i Slo ve ni je), kao i mla di gol man Cr ve ne zve zde Mar ko Dmi tro vi}.

- Mar ko je bio stan dar dan ~lan svih mla dih ka te go ri ja re pre zen ta ci je i vra tio se u tim po sle mo -

Lazar Markovi}

ma po {to, pod se }am, ne ma di rekt nog pla sma na na Evrop sko pr ven stvo. Svi smo sil no mo ti vi sa ni. re kao je Jan ko vi}.

Or li }i }e pri pre me za po sled wi tak mi ~ar ski me~ u 2011. go di ni po ~e ti u po ne de qak, 7. no vem bra, u Ku }i fud ba la u Sta roj Pa zo vi. Se lek tor „or li }a” re kao je da su we go vi igra ~i sve sni svog kva li te ta.

- Po be da u Ir skoj nas u ve li koj me ri pri bli `a va ba ra `u, zna mo da smo bo qi, i oni to zna ju, ali to ne zna ~i ni {ta. Ima mo igra ~e ~i ja for ma na pre du je, kao {to su Fi lip \u ri ~i} i Alek san dar Ig wov ski i ja ke adu te pred me~ sa Se ver nom Ir skom. - na veo je Jan ko vi}.

Me |u na pa da ~i ma na ko je ra ~u na se lek tor mla de re pre zen ta ci je je i La zar Mar ko vi}, Par ti za nov bi ser ko ji je ove je se ni iz bio u pr vi plan i od lil~ nim igra ma i za la ga wem skre nuo pa `wu na se be.Ali, u na pa du ne }e bi ti „upa ren” sa sa i gra ~em iz Par ti za na Mar kom [~e po vi }em, ko ji ni je do bio po ziv. Tu je, me |u tim, dru gi [}e po vi} - Ste fan.

no nu kle o ze. Pred wim je le pa bu du} nost, ra di se o in te li gent nom igra ~u ko ji }e mo }i da na stu pa i u sle de }em re pre zen ta tiv nom ci klu su. - ka zao je Jan ko vi}.

Na spi sku se lek to ra Jan ko vi }a su - gol ma ni: Bra ni mir Alek si} (Spar tak), Alek san dar Ki rov ski i Mar ko Dmi tro vi} (Cr ve na zve zda), od bra na: Alek san dar Miq ko vi} (Par ti zan), Ma ti ja Na sta si} (Fi o ren ti na), Ne ma wa Gu deq (Bre da), Mi lan Mi la no vi} (Si je na), Fi lip Mla de no vi} (Bo rac ^a ~ak), ve zni red: Alek san dar Ig wov ski (Ver der), Dar ko La zo vi} (Cr ve na zve zda), Vuk Mi to {e vi} (Voj vo di na), Slo bo dan Me do je vi} (Voj vo di na), Sa {a Mar ko vi} (Par ti zan), Fi lip \u ri ~i} (He ren ven), Ne nad Kr sti ~i} (Samp do ri ja), Lu ka Mi lu no vi} (Va re gem), Lu ka Mi li vo je vi} (Rad), na pad: Ne ma wa Ko ji} (Rad), \or |e De spo to vi} (Spar tak), La zar Mar ko vi} (Par ti zan), Ste fan [}e po vi} (Ha poel).

Sr bi ja se tak mi ~i u Gru pi 4 i tre nut no je na pr vom me stu sa osam bo do va iz ~e ti ri utak mi ce, dok Se ver ni Ir ci ima ju ~e ti ri bo da.

[vajn {taj ger slo mio kqu~ nu kost Ne ma~ ki fud ba ler i ~lan min hen skog Ba jer na Ba sti jan [vajn {taj ger pa u zi ra }e do No ve go di ne na kon {to je u sre du uve ~e u du e lu sa Na po li jem u Li gi {am pi o na po lo mio kqu~ nu kost. [vajn {taj ger je po sle jed nog du e la sa Go ka nom In le rom pao na de sno ra me, na kon ~e ga

ni je mo gao da usta ne. Od mah je na no si li ma i bol nom gri ma som na li cu iz ne sen sa te re na.

Stan dard ni ne ma~ ki re pre zen ta ti vac u na red nih ne ko li ko da na }e bi ti ope ri san i pre ma pr vim pro ce na ma Ba jer no vih dok to ra za we ga je pr vi deo se zo ne za vr {en.

Ne za u sta vqi vi Ro nal do Por tu gal ski fud ba ler i ~lan ma drid skog Re a la Kri sti ja no Ro nal do po sti gao je 100 go lo va za „kra qev ski klub” u sa mo 104 utak mi ce! On je do du e la sa Li o nom u sre du uve ~e u 4. ko lu Li ge {am pi o na na kon tu imao 98 po go da ka, a sa dva go la na „@er la nu” do neo je tri jumf svom ti mu od 2:0 i u{ao u isto ri ju klu ba.

Por tu ga lac je 76 go lo va po sti gao u Pri me ri, se dam u Ku pu

Kra qa, je dan u Su per ku pu [pa ni je, dok je u Li gi {am pi o na do {ao do ko te od 16 po go da ka.Kri s ti j a n o Ro n al d o je do broj ke od 100 go lo va u dre su biv {eg klu ba Man ~e ster ju naj te da do {ao tek po sle 253 utak mi ce.

On je ~lan Re a la od ju la 2009. go di ne, ka da je sti gao sa „Old Tra for da” za re kord nu su mu od 94 mi li o na evra.

SPORT

petak4.novembar2011.

17

]UR ^I] DA NAS SA OP [TA VA SPI SAK IGRA ^A ZA TUR NE JU PO SRED WOJ AME RI CI

Vol kov de bi tu je, po vra tak Stoj ko vi }a R e p r e z e n t a t i v c i Sr bi je na kon de ba kla u Ma ri bo ru i opro {ta ja od mo gu} no sti da bu du ak te ri na red nog Evrop skog fud bal skog pr ven stva bi }e po no vo na oku pu. Raz log, mi ni tur ne ja po Sred woj Ame ri ci.

Or lo ve o~e ku je 11. no vem bra duel sa Mek si kom u Ke re ta ru, a tri da na ka sni je i okr {aj sa Hon du ra som. Spi sak igra ~a za ovu ak ci ju sa op {ti }e, da nas u pod ne, vr {i lac du `no sti se lek to ra Ra do van ]ur ~i}, ko me je na krat ko po ve re no kor mi lo po sle spo ra zum nog ra stan ka Vla di mi ra Pe tro vi }a i FSS. Ova kve dve pro ve re ne ma ju ne kog sport skog zna ~a ja u op {toj kon fu zi ji ko ja je na sta la na kon de ba kla u kva li fi ka ci ja ma za EP, a uo~i iz bor nog pro ce sa ko ji bi usko ro mo gao da kre ne.

Da kle, no vo ru ko vod stvo FSS bi ra }e se lek to ra ko ji }e pred vo di ti na ci o nal ni tim u sle de }em kva li fi ka ci o nom ci klu su, ovo ga pu ta za pla sman na SP. [an se ]ur ~i }a da se za dr `i na klu pi ni su ve li ke. O~i gled no, je di no }e fi nan sij ski efek ti tur ne je bi ti pri mar ni, jer ka sa Sa ve za osta la je bez o~e ki va nih pri ho da ko je bi do neo na stup na EP. Li sta re pre zen ta ti va ca, u od no su na pret hod ni pe riod, bi }e re vi di ra na iz ra zno- ra znih raz lo ga. Od or lo va su se opro sti li ka pi ten De jan Stan ko vi} i neo ~e ki va no we gov za me nik Ne ma wa Vi di}. Ceh je pla tio i gol man Jor ga ~e vi}, kao i we go va al ter na ti va [a ra nov. Me sta ne }e bi ti za Bi {ev ca, Si mi }a, Mi li ja {a, Du {ka To {i }a, Lu ku Mi li vo je vi }a, To mi }a, Qa ji }a

Vladimir Stojkovi}

ali i is ku snog cen tar fo ra Pan te li }a...

Naj ve }i no vi tet bi }e po vra tak na gol Vla di mi ra Stoj ko vi }a ko ji je ot pi san na kon po ra za od Esto ni je u Be o gra du, od no sno in ci den ta u \e no vi, a pri li ku po no vo do bi ja i ~u var mre `e Si je ne, @eq ko Br ki}.

U de fan ziv nom re du osve `e we }e pred sta vqa ti de bi Vla di mi ra Vol ko va, oko ~i jeg sta tu sa se po di gla ogrom na pra {i na. @e le li su Cr no gor ci da po ja ~a ju svo je re do ve pred ba ra` sa le vim be kom Par ti za na, ali Vol -

kov je po slu {ao sr ce i iza brao Sr bi ju. Opet je tu i Pa vle Nin kov ko ji pru `a za pa `e ne par ti je u Tu lu zu. Oko sni cu od bra ne ~i ne i da qe Iva no vi}, Ko la rov, Su bo ti}, Raj ko vi}, a mo gu }a al ter na tiv na re {e wa su To mo vi} i Vi lo ti}.

U ma ne vru }e bi ti sve `e kr vi, a to se pre sve ga od no si na „ak ti vi ra we“ neo prav da no za bo ra vqe nog Goj ka Ka ~a ra (HSV) ali i naj zad opo ra vqe nog Bo {ka Jan ko vi }a (\e no va). Po vre du je sa ni rao i Ku zma no vi}, dok su svi osta li ve zi sti prak -

ZA GREP ^A NI JO[ JED NOM PO RA @E NI U LI GI [AM PI O NA

Di na mo gra bi ka ne slav nom re ko rdu Ako pro t iv Re a l a u Ma dri du i pro tiv Li o na u Za g re b u ne po s tig n e gol, za gre ba~ ki Di na mo po sta }e naj go ri tim ko ji se tak mi ~io u Li gi {am pi o na. [i mu ni}: „Ajaks nas je ma sa kri rao”.

Pr vi ~o vek za gre ba~ kog Di na ma Zdrav ko Ma mi} ne dav no je iz ja vio ka ko do bi je pro liv kad vi di ka ko igra ma drid ski Real. Ka ko igra Di na mo u Li gi {am pi o na, ja sno je da Ma mi} ima pro ble ma sa va re wem ne sa m o ka d a gle d a Real...No vi, de bakl „mo drih” u grup noj fa zi Li ge {am pi o na do go dio se si no} na Am ster dam are ni, ka da je Ajaks utr pao Van der Vil posti`e vode}i gol za Ajaks u me~u s Dinamom iza le |a gol ma nu Iva nu Ke la ubi li na Vem bli ju. Te {ko je gre {ke od naj mla |ih do onih vi ~e ti ri ko ma da, a mo gao je pa r i r a t i Ajak s u. Igra brz, naj sta ri jih. Po mak je mo gu}, jo{ ne ko li ko (kao uosta lom sja jan fud bal. Da li smo sve ali igra ~i, pre sve ga, tre ba da na Mak si mi ru u pret hod nom {to smo mo gli i iako }e se na se ra du ju po slu ko ji ra de i za ko lu). sve ovo gle d a t i ne g a t iv n o, ko ji su do bro pla }e ni. Nor Di n a m o ni po s le ~e t i r i ima i po zi tiv nih de ta qa. Ma mal no da je tre ner pr vi na utak m i c e ni j e po s ti g ao gol ko li ko to glu po zvu ~a lo. Mla - uda ru, ali glu po je ne {to o to (glu po je pri ~a ti da ne ma ni je - |i igra ~i sku pqa ju is ku stvo, a me go vo ri ti ova ko ra no po sle dan osvo jen bod), a ako u pre o- od ovog Ajak sa svi smo mo gli utak mi ce, pre ana li ze. Ali, sta la dva me ~a (Real u Ma dri - ne {to da na u ~i mo. Ovo je na - tre ba po gle da ti isti ni u o~i du i Lion u Za gre bu) ne po - {a re al nost, Ajaks i Di na mo i re }i da Di na mo ne igra do stig ne gol, Di na mo }e po sta ti jed no stav no ne mo gu da se upo - bro. - re kao je skru {e ni Zo ran naj go ri tim ko ji se tak mi ~io u re |u ju. - re kao je [i mu ni}.

Ma mi} hr vat skim me di ji ma.

Li gi {am pi o na.

Iako je uo~i od la ska za Am U 20 go di na du goj isto ri ji Tre nut no po sled wu po zi ci - ster dam Zdrav ko Ma mi} re kao Li ge {am pi o na, od no sno ka ko ju dr `i Ma ka bi iz Ha i fe ko ji da tre ner Kru no slav Jur ~i} je „re no vi ran” si stem tak mi je u se z o n i 2009/10. upi s ao u`i va pu nu po dr {ku i po ve re - ~e wa ne ka da {weg Ku pa evrop {est po ra za uz gol raz li ku we ~i ni se da ke pi ta we da na skih {am pi o na, sa mo 11 klu bo 0:8. Di na mo tre ba da od i gra ka da }e mu se „{e rif od Mak - va je za vr {i lo tak mi ~e we bez jo{ dve utak mi ce, a gol-raz li - si mi ra” za hva li ti na sa rad wi. ijed ne po be de. Me |u wi ma je i ka mu je ve} 0:9!

Da je to ta ko mo `e se pro ~i ta - be o grad ski Par ti zan, ko ji je u Naj bo qi opis ono ga {to se ti i iz me |u re do va u iz ja vi me ~e vi ma sa [a htjo rom, Ar se de {a va lo u 90 mi nu ta me ~a dao Ma m i } e v og mla | eg bra t a i na lom i Bra gom dao dva, a pri je is ku sni Jo sip [i mu ni}, ko - sport skog di rek to ra Di na ma mio ~ak 13 go lo va. Re kord po ji je tre ba lo da bu de glav na Zo ra na Ma mi }a po sle de ba kla bro ju pri mqe nih go lo va - ~ak po lu ga u Di na mo vom na stu pu u u Am ster da mu.

19 - dr `e slo va~ ka @i li na, Li gi {am pi o na.

- Ajaks je eki pa ko ja u`i va u ki jev ski Di na mo i ma |ar ski - Da se ne la `e mo mno go, qu - fud ba lu, a Di na mo ne u`i va. De b re c in.

Naj n e g a t iv n i j u di su nas ma sa kri ra li! Odav no Ne znam gde je pro blem, jer gol-raz l i k u ima mo s kov s ki ni sam igrao ova kvu utak mi cu, bih ga ina ~e re {io. Igra ~i su Spar tak - 17 (je dan gol dat, 18 jo{ ot k a k o su nas En g le z i pre na pe ti, pra ve po ~et ni~ ke pri mqe nih).

ti~ no sta ro se de o ci : Pe tro vi}, Fej sa, Nin ko vi}, Kra si}, Jo va no vi} i Zo ran To {i}.

Ve ro vat no pod pri ti skom jav no sti ]ur ~i} }e is pra vi ti jo{ jed nu ne prav du. Uka za }e po ve re we Mi ra le mu Su lej ma ni ju ko ji igra od li~ no u Ajak su, a dru {tvo u na pa du }e mu pra vi ti jo{ @i gi} ko ji ula zi u pu nu for mu i Mr |a.

Po sta rom obi ~a ju mo gu }i su pre o kre ti pre ko no }i, ali uglav nom to su sna ge sa ko ji ma }e or lo vi put Sred we Ame ri ke.

Z. Ran ge lov

Ka zne za Cr ve nu zve zdu i No vi Pa zar Discplin ska ko mi si ja Fud bal skog sa ve za Sr bi je ka zni la je Cr ve nu zve zdu sa 400.000 di na ra i uslov no jed nom utak mi com bez pri su stva na vi ja ~a. Cr ve no-be li ka `we ni su zbog uba ci va wa ve li kog bro ja pi ro teh ni~ kih sred sta va svo jih na vi ja ~a u te ren to kom dru gog po lu vre me na utak mi ce sa No vim Pa za rom, ko ji je Zve zda do bi la 3:1. Sa dru ge stra ne, No vi Pa zar je ka `wen sa dve utak mi ce za bra ne vo |e wa na vi ja ~a na go sto va wa zbog ne pri stoj nog po na {a wa svo jih pri sta li ca na Ma ra ka ni.

Sim pa ti ze ri No vog Pa za ra zvi `da li su to kom mi nu ta }u ta wa za Mi o dra ga Ko ma di nu, ubi je nog Sr bi na na Ko so vu i Me to hi ji.

- Cr ve na zve zda, No vi Pa zar i od ra ni je Par ti zan su pod uslov nom ka znom i na wi ho vim na vi ja ~i ma je da li }e po no vi ti ne ko rekt no na vi ja we i ta ko o{te ti svo je klu bo ve. - re kao je di sci plin ski su di ja FSS Slo bo dan Pa jo vi}.

Ka ma ra se se li u To ri no Fud ba ler Par ti za na Mo ha med Me do Ka ma ra mo gao bi u ja nu ar skom pre la znom ro ku da na pu sti re do ve cr no-be li i pre se li se u ita li jan skog dru go li ga {a To ri no.Ova kvu mo gu} nost na ja vio je i ko or di na tor za sport ska pi ta wa u Hum skoj Al bert Na|.

- „Ka ma ra igra do bro u ve }em de lu je se we se zo ne i ni je is kqu ~e no da na pu sti klub u ja nu ar skom pre la znom ro ku. Uslov za to je ade kvat na po nu da. Ja sno je da uslo vi tr `i {ta dik ti ra ju ce nu igra ~ai vre me ka da }e do }i da tran sfe ra. - re kao je Na|.

Ka ma ra je u Par ti zan sti gao le ta pro {le go di ne iz fin skog {am pi o na Hel sin ki ja, a ugo vor ga ve `e do ju la 2013. go di ne.Par ti zan na po zi ci ji zad weg ve znog igra ~a u kon ku ren ci ji jo{ ima Mi la na Smi qa ni }a i Sa {u Mar ko vi }a, dok je mla di Dar ko Bra {a nac na po zaj mi ci u Sme de re vu.

18

sport

petak4.novembar2011.

dnevnik

REGIONALNA LIGA: VOJVODINA NIS DO^EKUJE HEMOFARM

UNAPREDIMO SPORT U VOJVODINI

Su dar mla do sti No vo be ~ej ci za pri mer i is ku stva Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne NIS duel s vr {a~ kim He mo far mom u Re gi o nal noj li gi do ~e ku ju bez po be de. No vo sa |an ke su u no vu se zo nu u{le sa pod mla |e nim ti mom, a te {ka po vre da i du go od su stvo San de Bo {ko vi} si tu a ci ju je u~i ni la te `om.Na ja vi le su No vo sa |an ke ju ri{ na pr vu po be du u su da ru sa Vo `dov cem u Be o gra du, ali je ona iz o sta la, a no vi iza zov je su dar s Vr {~an ka ma, ko je su na kon po ra za na star tu od {am pi o na Par ti za na ve za le tri po be de.Tre ner Voj vo di na Zo ran Mir ko vi} po ku {a }e da mo ti vi {e svo je iza bra ni ce, kao {to je to bio slu ~aj pred duel sa Par ti za nom ka da su cr ve no - be le pri ka za le sjaj nu par ti ju.

- Ni smo ima li mno go sre }e pri li kom `re ba, pa ta ko svi fa vo ri ti i srp ski pred stav ni ci u li gi do la ze nam u go ste ve} u uvod noj fa zi tak mi ~e wa. Vr {~an ke su ve o ma kva li te tan i is ku san ri val. Na {a {an sa le `i u ~i we ni ci da ima ju su `en iz bor igra ~i ca. Po ku {a }e mo da pa ri ra mo wi ho vom is ku stvu, kroz ve li ku bor be nost i `e qu za do ka zi va wem, pa se mo `e re }i da }e ovo bi ti su dar mla do sti i is ku stva. Na dam se da }e mo us pe ti da po no vi mo iz da we iz utak mi ci sa Par ti za nom i da }e pu bli ka ima ti pri li ku da u`i va u kva li tet noj i ne iz ve snoj utak mi ci, ali sa dru ga ~i jim is ho dom - ka zao je Mir ko vi}.

Na meg dan go {}a ma, cr ve no -

U okvi ru pro jek ta Una pre di mo sport u Voj vo di ni, pred stva ni ci Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu su u No vom Be ~e ju, sa za stup ni ci ma sport skih klu bo va, odr `a li sa sta nak,~i ji je ciq da se po sle iz da va wa kwi ge “Mo de li funk ci o ni sa wa spor ta na lo kal nom ni vou“, pri ku pe is ku stva iz voj vo |an skih sre di na. Ide ja je, ta ko |e, bi la da se pred stav ni ci ma klu bo va pre ne su is ku stva ko ja po se du je stru~ ni tim se kre ta ri ja ta i da se oni in for mi {u o svim ak tu el nim de {a va wi ma u obla sti spor ta.

Sa vet nik po kra jin skog se kre ta ra za sport i omla di nu Bran ko Vu jo vi} pod se tio je da je iza {ao no vi Za kon o spor tu i na gla sio da bi prak ti~ no svi ma na lo ka lu tre ba lo po ja sni ti we go ve od red be i pri bli `i ti no va za kon ska re {e wa.

- Ovom pri li kom bih is ta kao da ima mo za i sta du go go di {wu i do bru sa rad wu sa lo kal nom sa mo u pra vom u No vom Be ~e ju. @e le li smo da pred stav ni ci ma sport skih or ga ni za ci ja uka `e mo na to da ima ju op {ti nu ko ja bri ne, raz mi {qa i obez be |u je sred stva za funk ci o ni sa we klu bo va. Ciq je bio i da se pred sta vi mo kao ozbi qan ser vis gra |a na, {to do i sta i je smo, jer smo za jed no sa pred stav ni ci ma svih klu bo va i sport skih or ga ni za -

Duel La tin ke Du {a no vi} i Sa {ke ^a |o

be le }e iza }i u kom plet nom sa sta vu, ali ne i bez bri ga. Na i me, Ma ri ja na ^or to se vra ti la sa pri pre ma ju ni or ske re pre zen ta ci je po vre |e na, dok je Ka ta ri na Vu~ ko vi} pro te klih da na ima la pro ble ma sa pre hla dom, ali se

tre ner Mir ko vi} na dam da }e obe bi ti na ras po la ga wu za ve ~e ra {wem duel.

Utak mi ca Voj vo di na NIS He mo farm [ta da igra se ve ~e ras u ma loj dvo ra ni Spen sa od 19 ~a so va.

I. Grubor

No vo do ka zi va we

MA RI JA NA I BOG DA NASPORT SKI PO NOS TI TE LA: Ti te qa ni tra di ci o nal no naj vi {e vo le fud bal, ali se u po sled we vre me po no se dve ma ko { ar k a { i c a m a, Ma r i ja n om ^or tom i Bog da nom Ro di}(na sli ci).

Ko {ar ka {ki su sta sa le u ovoj le poj va ro {i, no s ob zi rom na ta le nat i sport sko ume }e svi ma je bi lo ja sno da }e oti }i u ve }i klub. ^or to no si dres no vo sad ske Voj vo di ne, a Ro di} je ~lan be o grad skog klu ba Ra di voj Ko ra}. Po red to ga {to su Ti te qan ke i ve o ma ta len to va ne, za jed ni~ ko im je i to {to su po ten ci jal ne ju ni or ske re pre zen ta tiv ke i {to ima ju {an su da bu du u na ci o- nal nom dre su na Evrop skom {am pi o na tu, ko ji }e se odr `a ti sre di nom idu }e go di ne. @. M.

ci ja na istom za dat ku – po ru ~io je Vu jo vi}.

On je na gla sio da bi re kre a- tiv ni sport tre ba lo vi {e vred no va ti, na vo de }i da ima pri me ra da se kom plet ni bu xe ti na me we ni za sport tro {e na tak mi ~ar ski sek tor, dok re kre a tiv ni ne do bi ja ni {ta. A, po po da ci ma voj vo |an skog se kre ta ri ja ta, u Evrop skoj uni ji se od 25 do 30 od sto gra |a na kva li tet no, jed nom ili dva pu ta ne deq no, ba vi re kre a tiv nim spor tom, dok se kod nas ta evi den ci ja uop {te i ne vo di.

Po mo} nik pred sed ni ka no vo be ~ej ske op {ti ne za tu ri zam,

sport i omla di nu Sa {a [u }u ro vi} ob ja snio je na ~in ras po de le sred sta va ko ja su na me we na spor tu u ovoj sred wo ba nat skoj ko mu ni. [u }u ro vi} je pre ci zi rao da lo kal na sa mo u pra va sva sred stva na me we na spor tu pre ba cu je op {tin skom Sport skom sa ve zu, a na pred log Po kra jin skog se kre ta ri ja ta ura |e na je i ka te go ri za ci ja spor to va na te ri to ri ji No vog Be ~e ja. Po tom kqu ~u se de le pa re klu bo vi ma.

Na kon sa stan ka, pred stav ni ci Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu po se ti li su sport ske objek te u No vom Be ~e ju. @. Balaban

Fo to: F. Ba ki}

VOJVODINA SRBIJAGAS GOST RADNI^KOG FMP (18, RTS 2)

Po sle ube dqi vog iz da wa i la ke po be de nad @e le zni ~a rom iz In |i je (101:74) u pr voj pr ven stve noj utak mi ci od i gra noj u no voj se zo ni u No vom Sa du, pred ko {ar ka {i ma Voj vo di ne Sr bi ja gas ve ~e ras je i ~e tvr to pr ven stve no go sto va we. Po sle po be da nad Pro le te rom u Zre wa ni nu, Na pret kom u Kru {ev cu i Slo bo dom u U`i cu, cr ve no-be li pu tu ju u @e le znik, na meg dan eki pi Rad ni~ kog FMP. Za raz li ku od u~e ni ka tre ne ra Si ni {e Ma ti }a ko ji su ostva ri li sve ~e ti ri po be de u do sa da {wem to ku pr ven stva, Be o gra |a ni ima ju je dan po raz, ko ji su do `i ve li u pr vom ko lu u Va q e v u, od do m a } eg Me tal ca (83:87). Ne ma sum w e da }e mla d i „pan te ri” po ku {a ti da za u sta ve Ra do va na Mar ko vi }a i we go ve sa i - Ra do van Mar ko vi} (Voj vo di na Sr bi ja gas) gra ~e, ali je isto ta ko si gur no ju, jo{ jed nom, ovog pu ta i pred i to da }e No vo sa |a ni po ku {a TV ka m e r a m a RTS-a, do k a ` u ti da na sta ve po bed ni~ ku se ri kva li tet i po tvr de am bi ci ju da

U No vom Be ~e ju se vo di bri ga i o tak mi ~a ri ma i o re kre a tiv ci ma

za i g ra j u u Su p er l i g i Sr bi je.

U du e lu s In |ij ci ma, Voj vo di na Sr bi ja gas je, po seb no u pr vom po lu vre me nu, de mon stri ra la si lu i ste kla pred nost od ~ak 30 po e na (59:29), pa su se we ni igra ~i u na stav ku ma lo opu sti li {to je bi lo i o~e ki va no.

Tre ner Ma ti} uvo dio je u igru svih 12 ko {ar ka {a, a in te re sant no je bi lo to {to je me wao prak ti~ no ~i ta ve pe tor ke, a da ri tam igre ni je sma wi van. To sve do ~i o ~i we ni ci da cr ve no-be li ima ju iz u zet no jak tim i da mo gu da pro na |u re {e wa na klu pi ka da ne kom ne ide.

Ve ~e ras je pred wi ma ozbi qan is pit, ali i {an sa da ce lo kup noj srp skoj ko {ar ka {koj jav no sti pri ka `u sna gu i po ka `u da im je me sto u li gi naj bo qih osam klu bo va na {e ze mqe.

Po ~e tak su sre ta u @e le zni ku, u dvo ra ni FMP-a, za ka zan je za 18 ~a so va, ka da po ~i we i TV pre nos.

A. P.

Prva A mu{ka liga

Liga {ampiona

Pro le ter N. - BKK Rad ni~ ki 87:93 83:69 OKK Be o grad - Ta mi{ Bo rac - Slo bo da 80:55 88:81 Sme de re vo - Me ga Vi zu ra Me ta lac - Slo ga 79:84 Voj vo di na S. - @e le zni ~ar 101:74 Na pre dak - Rad ni~ ki FMP 64:73 4 1. Voj vo di na 5 2. Slo ga 3. Bo rac 5 4. Me ga Vi zu ra 5 5. Sme de re vo 5 6. BKK Rad ni~ ki4 7. Rad ni~ ki FMP4 8. Me ta lac 5 9. Ta mi{ 5 10. Slo bo da 5 11. @e le zni ~ar 4 12. Pro le ter N. 4 13. Na pre dak R. 5 14. OKK Be o grad 2

4 3 3 3 3 3 3 2 2 1 1 1 0 2

0 2 2 2 2 1 1 3 3 4 3 3 5 0

352:301 461:424 362:325 433:425 422:418 356:334 326:311 419:429 345:358 371:436 315:344 278:316 358:416 173:135

8 8 8 8 8 7 7 7 7 6 5 5 5 4

U sle de }em ko lu (od 4. do 7. no vem bra) sa sta ju se: ra ni~ ki FMP - Voj vo di na Sr bi ja gas, Slo bo da - @e le zni ~ar, Ta mi{ - Na pre dak Ru bin, Me ga Vi zu ra - Pro le ter Naf ta gas, BKK Rad ni~ ki OKK Be o grad, Slo ga - Sme de re vo 1953, Bo rac Me ta lac.

DANAS NA SPORTKIM TERENIMA Rukomet Prva liga (m) - ZRE WA NIN: Pro le ter Agro `iv - No vi Pa zar (18).

Druga liga sever (m) - JA [A TO MI]: Na pre dak - Po ti sje Ple teks (20), @A BAQ: @SK Me ta lac AV (17.45), JA [A TO MI]: Her ce go vi na - Dal ma ti nac (18).

Prva vojvo|anska liga (m) SI VAC: Si vac 69 - Ki kin da (17).

Grupa A Ba jern (M) - Na po li Vi qa re al - Man. si ti

1. Ba jern (M) 2. Man. si ti 3. Na po li 4. Vi qa re al

4 4 4 4

3 2 1 0

1 1 2 0

Grupa B In ter - Lil Trab zon - CSKA

1. In ter 2. CSKA 3. Trab zon 4. Lil

4 4 4 4

3 1 1 0

0 2 2 2

0 1 1 4

1 1 1 2

8:3 6:4 6:5 1:9

6:4 7:5 2:4 4:6

3:2 0:3

Grupa C Ben fi ka - Ba zel Man ~e ster j. - Oce lul

10 7 5 0

1. Man ~e ster j.

2. Ben fi ka 3. Ba zel 4. Oce lul

2:1 0:0

Grupa D Ajaks - Di na mo Lion - Real (M)

9 5 5 2

1. Real (M) 2. Ajaks 3. Lion 4. Di na mo

4 4 4 4

4 4 4 4

2 2 1 0

4 2 1 0

2 2 2 0

0 1 1 0

0 0 1 4

8:4 5:2 6:7 1:7

0 10:0 1 6:3 2 2:6 4 0:9

1:1 2:0 8 8 5 0

4:0 0:2

12 7 4 0

Evroliga ko{arka{a - 5. kolo Grupa A Ka ha La b. - Olim pi ja kos 81:79 Fe ner bah ~e U. - Nan si sino} Kan tu - Bil bao sino}

Grupa C Par ti zan MTS - Spi ru sino} Ma ka bi - Real sino} Aram ni - Ana do lu Efes sino}

Grupa B Za greb - CSKA 47:89 Bro se ba sket - Uni ka ha sino} Pa na ti na i kos - @al gi ris danas

Grupa D Sijena - Ga la ta sa raj Olim pi ja - Pro kom Uniks - Bar se lo na

1. Ka ha La bo ral 3 2. Olim pi ja kos 3 3. Nan si 2 4. Bil bao Ba sket2 5. Kan tu 2 6. Fe ner bah ~e 2

1. CSKA 2. Pa na ti na i kos 3. Bro se Ba sket 4. Uni ka ha 5. Za greb 6. @al gi ris

3 2 2 2 3 2

3 1 1 1 1 0

3 2 1 1 0 0

0 2 1 1 1 2

0 0 1 1 3 2

231:214 221:231 156:153 149:148 149:150 140:150

270:195 179:139 170:159 162:176 174:266 152:172

6 4 3 3 3 2

6 4 3 3 3 2

1. Real Ma drid 2 2. Ma ka bi 2 3. Ana do lu Efes 2 4. Ar ma ni 2 5. [ar lroa 2 6. Par ti zan 2

1. Sijena 3 2. Olim pi ja 3 3. Bar se lo na 2 4. Ga la ta sa raj 2 5. Uniks 2 6. Ase ko Pro kom 3

2 2 1 1 1 0

3 1 2 1 1 0

0 0 1 1 1 2

0 2 0 1 1 3

185:154 152:155 163:153 167:167 156:179 139:154

4 4 3 3 3 2

103:77 70:62 sino}

261:205 191:227 174:125 140:140 139:143 195:234

6 4 4 3 3 3

Ko{arka M@RK `enska liga - NO VI SAD: Voj vo di na NIS - He mo farm [ta da (ma la sa la Spen sa, 19).

Prva A mu{ka liga - BE O GRAD: Rad ni~ ki FMP - Voj vo di na Sr bi ja gas (18, dru gi pro gram RTS).

Prva B mu{ka liga - ^A ^AK: Mla dost - Rad ni~ ki (O) (19).

Prva srpska mu{ka liga sever - BA^ KA TO PO LA: To po la - Ve te nik (19.30), NO VI SAD: Voj vo di na Sr bi ja gas MT - Sta ra Pa zo va (21).

Druga srpska mu{ka liga sever - VOJ KA: Voj ka - Kra ji na Gr me~ (19), APA TIN: Apa tin Cr ven ka (21).

Odbojka

Viner {tedi{e `enska superliga - SU BO TI CA: NIS Spar tak - Di na mo Azo ta ra (19).

Viner {tedi{e mu{ka superliga - KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Par ti zan (19).

Prva `enska liga - BE O GRAD: Po {tar - Je din stvo (SP) (20).

APA TIN I ME TA LO PLA STI KA POT PI SA LI UGO VOR O SA RAD WI: Pred sed nik RK Apa tin Dra gan Pe jak i di rek tor RK Me ta lo pla sti ka Mi le Isa ko vi} (na sli ci) pop ti sa li su ugo vor o sa rad wi. Ova dva ko lek ti va }e ubu du }e ve o ma in te ziv no sa ra |i va ti na svim po qi ma, {to }e sva ka ko do bro do }i jed ni ma i dru gi ma. Pri li kom pot pi si va wa ugo vo ra do go vo re no je da Apa ti nac Pre drag Ve jin pre |e u u {a ba~ ki klub. Apa tin ci i [ap ~a ni ve ru je da }e igra ~i ubu du }e i}i u jed nom i dru gom prav cu, u za vi sno sti od klup skih in te re sa, kao i stru~ wa ci i da }e ova sa rad wa u~i ni ti da ovaj sport bu de jo{ po pu lar ni ji u oba gra da. J.P.

SPORT

c m y

dnevnik

Naj te `i is pit pr ve run de ko li }e va i Og we no vi }e va, ali je iz ve sno da }e tre nut no na {a naj ja ~a re pre zen ta ci ja po ku {a ti da na sta vi us pe {an niz ko ji su za po ~e le jo{ u ju nu me se cu.

- Ame ri kan ke su uvek ri val za re spekt i na Svet ski kup su do -

Nata{a Krsmanovi}

Da nas

Su tra

B gru pa (Na ga no) Sr bi ja - Ko re ja (3.10) Ne ma~ ka - Ke ni ja (6.40) SAD - Bra zil (10.30)

B gru pa Ne ma~ ka - Ko re ja Sr bi ja - SAD Bra zil - Ke ni ja

A gru pa (Hi ro {i ma) Ki na - Al `ir (3.10) Do mi ni kan ska R. - Ar gen ti na (6. 40) Ita li ja - Ja pan (10.30)

A gru pa Do mi ni kan ska R. - Al `ir (3.10) Ita li ja - Ki na (7.10) Ja pan - Ar gen ti na (10.30)

di ne ko ji }e na {e la vi ce od i gra ti sa osva ja ~em Gran pri ja, a sva tri pret hod na pu ta sa sta li su se na ovom tak mi ~e wu.

Sr bi ja i SAD su se na {le na po bed ni~ kom po sto qu na ju no sni jeg `en skog od boj ka {kog tak mi ~e wa na sve tu, a Ame ri kan ke su po be di le 3:2 u pr vom me ~u, Sr bi ja 3:1 u dru gom, a u po lu fi na lu u Ma ka ou bo qe su bi le po no vo Ame ri kan ke 3:0.

Po sle ve o ma te {kog pu ta do Ze mqe iz la ze }eg sun ca (pu to va le su na {e de voj ke ~ak 30 sa ti) o~e ku je Srp ki we tem po igra wa od ~ak 11 utak mi ca za sve ga 15 da na. Fa li }e u pla vom dre su Ni -

{le u naj ja ~em sa sta vu, dok na ma fa le dve bit ne igra ~i ce. Ipak, re {e ne smo da i u Ja pa nu, ko ji nam je tra di ci o nal no do bar te ren, da mo mak si mum i za vr {i mo ovo le to {wu pri ~u na naj lep {i na ~in. Te {ko je re }i da li mo `e mo da na pra vi mo uspeh i na |e mo se me |u tri naj bo qe i pla si ra mo se na Olim pi ja du, ali si gur na sam da }e mo igra ti u Lon do nu sle de }e go di ne - re kla je na {a sred wa blo ker ka Na ta {a Kr sma no vi}.

Sr bi ja }e sa SAD-om igra ti su tra u 7.10 ~a so va po na {em vre me nu.

M. R.

(3.10) (7.10) (10.30)

[a mar u pra vi ~as Sr bi ja - Ma |ar ska 25:32 (14:16) NI[: Ha la ^a ir, gle da la ca 3.500, su di je: Vol kov i Zo kin (Ru si ja). Sed mer ci: Sr bi ja 6 (5), Ma |ar ska 5 (5), is kqu ~e wa: Sr bi ja 6, Ma |ar ska 8 mi nu ta.

SR BI JA: Mar ja nac (5 od bra na), [e {um 4, Vu jin 2 (1), Nik ~e vi} 8 (4), \u ki},To ski}, Sta ni} (5 od bra na), Mi li} (2 od bra ne), Stoj ko vi} 3, Ma noj lo vi} 4, Ri ni}, Vu~ ko vi}, Mi tro vi} 2, Ne na di} 2, De jan ski, Mar ja no vi}.

MA \AR SKA: Ta ta ji (17 od bra na), Ile{ 5, ^a sar 4, Mo ~a ji 6, G. Ivan ~ik 4 (2), T. Ivan ~ik 2, Har {a wi 2 (2), Pu ti{, Vi kler, La u {ka, Na|, Gu qa{, Vac ker ti, Zu ba ji 8, [uh 1, Laj ka ji.

U pr voj utak mi ci na tur ni ru Ku pa na ci ja ru ko met na re pre zen ta ci je Sr bi je po ra `e na je od Ma |ar ske 32:25. ^i ni se da je ovaj po raz do {ao u pra vi ~as kao po sled wa opo me na na {im re pre zen ti tiv ci ma pred pred sto je }e Evrop sko pr ven stvo ~i ji smo do ma }i ni. Ma |a ri su Ivan Nik~evi} od li~ nom igrom do po be de do {li bez ve }ih pro ble ma. Sa mo u mre `u bi lo je sa svih stra na. pr vih 15. mi nu ta na {a re pre zen Iqe{ i pi vot men Zu ba ji su re ta ci ja bi la je rav no pra van ri val {e ta li na {u mre `u. Tro ji ca na i vo di la 9:5, on da je usle di la ka {ih gol ma na su se sme wi va la na ta stro fal na igra or lo va i sja jan go lu, ali ni su mo gli da po re me te pe riod Ma |a ra ko ji su na pra vi li ras pu ca ne go ste. Pred nost ri va se ri ju od 8:0 i do {li do pred no la je ra sla da bi u fi ni {u me ~a sti od 13:9. Do po lu vre me na na{ iz no si la 32:21. Ne {to opu {te ni dr `av ni tim us peo je da sma wi ju igru u po sled wih pet mi nu ta pred nost go sti ju i pod gre je na du is ko ri sti li su na {i mla di re da dva go la ni su ne na dok na di va. pre zen ta tiv ci, pre svih Lu ka Me |u tim, u dru gom po lu vre me nu Mi tro vi} ko ji je sa dva go la na {a re pre zen ta ci ja ni jed nog ubral `io po raz na {eg dr `av nog tre nut ka ni je us pe la da ugro zi ti ma. pred nost go sti ju. Te {ko su or lo Na red ni me~ re pre zen ta ci ja vi do la zi li u si tu a ci ju da ugro ze Sr bi je od i gra }e s Hr vat skom u gol Ta ta jia, a opa sno sti po na {u su bo tu u Be o gra du.

Pr vi ko rak ka uje di we wu Na kon dva de set go di na po de la i ne je din stva u ka ra te spor tu, ko na~ no je do {lo do pr vog ko ra ka ka uje di we wu. Na i me, do {lo je do fu zi je tri re gi o nal ne fe de ra ci je (Voj vo di ne, Cen tral noza pad ne i ju go i sto~ ne Sr bi je) sa [o to kan ka ra te sa ve zom Sr bi je, a sve zbog op {teg in te re sa u ci qu ostva re wa je din stve nog na ci o nal nog sa ve za, od no sno zbog ukqu ~e wa u svet sku SKIF aso ci ja ci ju, ko ja pred sta vqa jed -

KSS Du {an Sa la ti}. - Ovo je i nor ma lan sled do ga |a ja po sle do no {e wa no vog Za ko na o spor tu, kao za kon ska pod lo ga i po dr {ka uje de we wa ka ra te spor ta u na {oj ze mqi. Po za ko nu fi nan si ra }e se sa mo naj ma sov ni ji i naj kva li tet ni ji sa vez. [KSS i klu bo vi, biv {i ~la no vi SKU, na pra vi li su ve li ki re zul tat na EP, a idu }e go di ne ide mo na Svet sko pr ven stvo u Sid ne ju.

Pa ne mo `e mo da ima mo sto ti ne

Me mo ri jal „Ni ko la Dro bac” vog da na (od 17 ~a so va) na pro gra mu su po lu fi na la, a o~e ku je se 20 bor bi, dok je u ne de qu fi na le od 11 sa ti, a pred vi |e no je 12 bor bi.

Tur nir po te `i ni spa da u „B” ka te go ri ju, a or ga ni za tor BK [aj ka {i ima na me ru da ve} sle de }e go di ne on pre ra a ste u tur nir „A” ka te go ri je po kri te ri ju mi ma evrop ske bok ser ske fe de ra ci je. Po kro vi teq ovo go di {weg me mo ri ja la su op {ti na @a baq, op {tin ski Sport ski sa vez, MZ @a baq, kao i vi {e lo kal nih do na to ra. Pre ma re ~i ma do ma }i na o~e ku je se da tur ni ru pri su stvu ju pred sed nik BSS Ve li zar \e ri}, pot pred sed nik BSS Bo `i dar Ta di}, kao i bok ser ske le gen de Slo bo dan i Ta di ja Ka ~ar, Dra go mir Vuj ko vi}, Zvon ko Vu jin...

To kom odr `a va wa tur ni ra (na otva ra wu i za tva ra wu, iz me |u mor bi) qu bi te qi bok sa mo }i }e da se od mo re uz kul tur no umet ni~ ki i za bav ni pro gram u ko me }e na stu pi ti KUD Ro gaq iz @a bqa, Ple sna {ko la Ma ri ja na Tr ti} i Me xik pipl.

J. Ga li}

Pe tar Ne na di} re pre zen ta ti vac Sr bi je, ka `e: - Igra li smo iz u zet no lo {e, i u od bra ni i u na pa du. Ni {ta ni je funk ci o ni sa lo. Mo ra mo {to pre da se sa be re mo i iz vu ~e mo po u ku iz ovog po ra za ka ko bi smo bi li sprem ni, ne sa mo za na sta vak tur ni ra ve} i za pred sto je }e Evrop sko pr ven stvo.

- Te `ak po raz, ali mo `da je ovo {a mar ko ji je do {ao u pra vom tre nut ku. Tre ba mo da se sa be re mo, da vi di mo {ta je to u na {im gla va ma jer smo od i gra li ve o ma lo {e. Osim pr vih 15 mi nu ta sve osta lo je bi lo da le ko is pod

NA KON SIL NIH PO DE LA I NE JE DIN STVA U SRP SKOM KA RA TEU

SU TRA I U NE DE QU U @A BQU

@a baq }e ovog vi ken da bi ti do ma }in dru gog me |u na rod nog me mo ri jal nog bok ser skog tur ni ra „Ni ko la Dro bac”, ko ji se or ga ni zu je u znak se }a wa na lik i de lo osni va ~a (60-tih go di na) i pr vog tre ne ra BK [aj ka {i, po zna tog i po to me {to je bio pr vi tr ner le gen di ju gol so ven skog bok sa, bra }e Slo bo da na i Ta di je Ka ~a ra.

Na tur ni ru }e se nad me ta ti bok se ri u kon ku ren ci ji pi o ni ra (2 ka te go ri je), ju ni o ra (3), mla dih (2) i se ni o ra (5), kao i `e ne u dve ka te go ri je.

- U~e {}e su po tvr di le na ci o nal ne se lek ci je Slo ve ni je, Cr ne Go re, BiH, Be o gra da, kao i se lek ci ja Re gi o nal nog sa ve za [u ma di ja, dok }e do ma }i BK [aj ka {i bi ti po ja ~an naj bo qim bok se ri ma sa te ri to ri je Voj vo di ne. Na `a lost, iako su po zva ni, u~e {}e su ot ka za li Ma |a ri (ima ju na ci nal ni {am pi o nat do 18 go di na), Hr va ti (iz bo ri u HBS), Ukra jin ci (pro ble mi s vi za ma) i Po qa ci - po ja snio je pred sed nik BK [aj ka {i i BSV Jo van Pa ni}. - Pr -

19

PO^EO TURNIR KUPA NACIJA U NI[U

SVET SKI KUP: SRP KI WE SU TRA IGRA JU SA AME RI KAN KA MA

Na pr vi po gled na pro tiv ni ke od boj ka {i ca Sr bi je u pr voj run di Svet skog ku pa u Ja pa nu re pre zen ta ci ja SAD-a se is ti ~e kao naj te `i pro tiv nik.

Bi }e to ~e tvr ti su sret ove go -

petak4.novembar2011.

Du{an Salati}, dr Branko Peri{i} i Milorad ]opi}

nu od naj ma sov ni jih i naj re spek ta bil ni jih or ga ni za ci ja ovog spor ta u sve tu.

- Fu zi jom ove ~e ti ri or ga ni za ci je do bi li smo jed nu od naj ve }ih, ako ne i naj ve }u ka ra te or ga ni za ci ju u Sr bi ji - re kao je ge ne ral ni se kre tar [o to kan

pr va ka dr `a ve, Evro pe i sve ta, ne go sa mo jed nog Pre ma Sa la ti }e vim re ~i ma, wi hov sle de }i ko rak je ujed no i kraj wi ciq - ukqu ~e we u si stem tak mi ~e wa je din stve nog na ci o nal nog ka ra te sa ve za u Sr bi ji.

Svi oni po je di na~ no mo }i }e da se,

sem za jed ni~ kog na stu pa na naj ve }im me |u na rod nim smo tra ma, tak mi ~e i u svo jim sti lo vi ma. BKS, na ~e lu s Dra go sla vom Bo `o vi }em i Ni no sla vom Gli {i }em, u~i nio je ve li ki po mak ka uje di we wu klu bo va u svim re gi o ni ma.

- Naj va `ni je je to da smo se do go vo ri li mi iz raz li ~i tih fe de ra ci ja i za jed no smo na stu pa li na Pr ven stvu Evro pe i ostva ri li za pa `en uspeh – is ta kao je pred sed nik [KSS dr Bran ko Pe ri {i}. – Sa mo za jed no mo `e mo da pre mo sti mo sve pro ble me u ovom spor tu. Ta ko mo `e mo i da va lo ri zu je mo re zul ta te. @e li mo da na de lu po ka `e mo ko jim sti lo vi ma na gi we mo i o~i gled no je da mo `e mo vr lo la ko da se sje di ni mo i pri la go di mo.

U ime KF Voj vo di ne go vo rio je Mi lo rad ]o pi}, na gla siv {i da mno gi ne mo gu da shva te {ta se za prav do ga |a u ka ra teu.

- U Sr bi ji ima oko 800 klu bo va, a 500 se tak mi ~i u ra znim fe de ra ci ja ma. Naj ve }e su KFS i na {a, ima mo po 120 klu bo va, a osta le aso ci ja ci je mno go ma we.

Znam da }e nam jo{ mno gi klu bo vi pri stu pi ti. @e li mo da ima mo na ci o nal ni gran ski sa vez. Ne bez raz lo ga, jer ima mo mno go vr hun skih stru~ wa ka u ra znim aso ci ja ci ja ma. Si tu a ci ja je sa zre la da se uje di nom, ali i da sva ko mo `e da se tak mi ~i u svom sti lu – is ta kao je ]o pi}.

J. Ga li}

Vi kend u zna ku Si mon ~e li ja Pred sto je }i mo to vi kend u Va len si ji, po sled wi u ovo go di {wem ka len da ru Mo to GP {am pi o na, pot pu no }e pro te }i u zna ku oda va wa po {te na tra da lom ita li jan skom mo to ci kli sti Mar ku Si mon ~e li ju. Si mon ~e li je po gi nuo na sta zi Se pang to kom Ve li ke na gra de Ma le zi je 23. ok to bra, a tr ka u Va len si ji bi }e pr va za vo za ~e od ka da im je po gi nuo ko le ga.

To kom vi ken da na sta zi „Ri kar do To mo” u Va len si ji Si mon ~e li ju }e po ~ast bi ti oda va na na

mno go na ~i na, a sve }e kul mi ni ra ti u ne de qu ka da we go vi ri va li iz kra qev ske kla se spre ma ju ne {to po seb no za we ga. Na sta zi se ve} na la zi 16 me ta ra dug pa no sa bro jem Mar ka Si mon ~e li ja, 58, na ko jem svi po se ti o ci tr ke mo gu da osta ve po ru ku.

Pred start tr ke u sve tri kla se u ~ast Ita li ja na bi }e odr `an mi nut bu ke, ume sto mi nu ta }u ta wa, a pred ne deq nu tr ku kra qev ske kla se sva ki od vo za ~a, pred vo |en Va len ti nom Ro si je, na svoj na ~in }e oda ti po ~ast Mar ku Si mon ~e li ju.

na {eg ni voa. Ima mo jo{ dva me ~a i tre ba da po ka `e mo znat no bo qe par ti je, re kao je @ar ko [e u{m.

- Pro ble mi sa po vre da ma uti ca li su na {u igru. Ne ki mla di igra ~i su bi li pre vi {e im pre si o ni ra ni at mos fe rom. Ovo je te `ak po raz i na dam se da }e mo u su bo tu da se po dig ne mo i da od i gra mo kva li tet ni je. Po vra tak Mo mi ra Ili }a }e mno go zna ~i ti, ali je po treb no da nam sa mo po u zda we bu de na vi {em ni vou, iz ja vio je Ve se lin Vu ko vi}, se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je.

S. An ti}

Ot ka za ni sla lo mi u Le vi ju Me |u na rod na ski ja {ka fe de ra ci ja (FIS) sa op {ti la je da su ot ka za ni sla lo mi u fin skom Le vi ju zbog ne do stat ka sne ga. Sla lom u Le vi ju tre ba lo je da se odr `i 12. i 13. no vem bra. Mo gu} nost ot ka zi va wa sla lo ma na ja vqe na je jo{ pre ne ko li ko da na, po {to se tem pe ra tu ra u La po ni ji po sled wih da na ne spu {ta is pod ~e ti ri do pet ste pe ni Cel zi ju sa.

- Od lu ka je ja sna po {to na dan kon tro le ne ma ni trun ke sne ga na sta zi. Vre men ska prog no za je ta kva da na go ve {ta va to plo vre me i u na red nim da ni ma. - re kao je ge ne ral ni se kre tar Or ga ni za ci o nog ko mi te ta tr ka u Le vi ju Mi ko Sa ri nen.

FIS tre nut no razmtra op ci je da sla lo me pre se li u ne ke dru ge ski ja {ke cen tre, a vi {e in for ma ci ja bi }e po zna to do kra ja ne de qe.

SLO HO KEJ LI GA

Po raz Par ti za na u Ble du Bled - Par ti zan 4:2 Ho ke ja {i Par ti za na po ra `e ni su na go sto va wu Ble du re zul ta tom 4:2 (1:1, 1:0, 2:1) u me ~u 13. ko la Slo ho kej li ge. Go lo ve za cr no-be le po sti gli su Mar ko Mi lo va no vi} i Pa vel Po prav ko, dok su go lo vi za do ma }i tim po sti gli Ma u ko, Po go din, Ka i mel i Ja ko pi~.

Par ti zan je do bro otvo rio me~, me |u tim u na stav ku cr no - be li su bi li za ni jan su sla bi ji ri val, pa su Ble |a ni do {li do po be de.n Par ti zan u na red nom ko lu u le de noj dvo ra ni Pi o nir su tra do ~e ku je tim Sla vi je. Ak tu el ni osva ja~ ovog tak mi ~e wa i da qe se na la zi na tre }em me stu ta be le sa 20 bo do va. Me~ iz me |u Par ti za na i Sla vi je pre no si i RTS 2 od 18 sa ti.

20

sport

petak4.novembar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ENGLESKA – PREMIJER Subota

(13.45) Wu kasl - Ever ton (16) Ar se nal - VBA (16) Aston Vi la - No ri~ (16) Blek burn - ^el zi (16) Li ver pul - Svon si (16) Man ~e ster j. - San der lend (18.30) Kvins Park - Man. si ti Vul ver hemp ton - Vi gan (ned, 14.30) Bol ton - Sto uk (nedeqa, 16) (nedeqa, 17) Fu lam - To ten hem 1. Man. si ti 10 2. Man ~e ster j. 10 10 3. Wu kasl 10 4. ^el zi 9 5. To ten hem 6. Li ver pul 10 10 7. Ar se nal 10 8. No ri~ 9. Aston Vi la 10 10 10. Svon si 10 11. Sto uk 12. Kvins Park 10 10 13. VBA 14. San der lend 10 10 15. Fu lam 16. Ever ton 9 17. Vulvs 10 18. Blek burn10 1 19. Bol ton 10 10 20. Vi gan

9 7 6 6 6 5 5 3 2 3 3 3 3 2 2 3 2 3 2 1

1 0 36:8 2 1 27:12 4 0 15:7 1 3 23:15 1 2 18:14 3 2 14:10 1 4 20:21 4 3 14:15 6 2 13:13 3 4 12:15 3 4 8:14 3 4 8:17 2 5 9:13 4 4 14:12 4 4 13:12 1 5 10:13 2 6 9:17 613:23 6 0 8 13:27 2 7 6:17

28 23 22 19 19 18 16 13 12 12 12 12 11 10 10 10 8 6 5

ENGLESKA – ^EMPION[IP Subota

(16) Blek pul - Mil vol Ip svi~ - Don ka ster (16) (16) Bri stol - Barn li (16) Ko ven tri - Sa u temp ton (16) Hal - Vest Hem (16) Pi ter bo ro - Der bi (16) Por tsmut - No tin gem F. (16) Kar dif - Kri stal P. (18.20) Midlzbro - Vat ford (nedeqa, 16) Le ster - Lids Re ding - Bir min gem (nedeqa, 16) (nedeqa, 16) Braj ton - Barn sli 1. Sa u temp ton 15 10 3 2 33:15 23 2. Vest Hem 15 8 4 3 26:13 28 3. Mid zbro 15 7 6 2 19:12 27 4. Kri stal P. 15 7 4 4 18:12 25 5. Der bi 14 7 3 4 20:17 24 6. Hal 14 7 3 4 14:13 24 7. Lids 14 6 4 4 25:20 22 8. Le ster 15 6 4 5 20:18 22 9. Bir min gem 12 6 3 3 18:13 21 10. Kar dif 14 5 6 3 24:20 21 11. Braj ton 15 5 5 5 17:17 20 12. Ip svi~ 14 6 2 6 19:24 20 13. Pi ter bo ro 15 6 1 8 29:27 19 14. Blek pul 14 5 4 5 20:19 19 15. Mil vol 15 4 6 5 19:17 18 16. Re ding 15 4 6 5 15:15 18 17. Barn li 14 5 3 6 19:20 18 18. Barn sli 15 4 6 5 17:19 18 19. No tin gem F. 15 5 2 8 15:24 17 20. Por tsmut 15 4 4 7 16:18 16 21. Vot ford 15 4 4 7 15:25 16 22. Ko ven tri 15 2 6 7 11:20 12 23. Bri stol 15 2 4 9 11:26 10 24. Don ka ster 15 2 3 10 10:26 9

ITALIJA – SERIJA A

(subota, 18) Pa ler mo - Bo lo wa (subota, 20.45) No va ra - Ro ma

Nedeqa

\e no va - In ter Ata lan ta - Ka qa ri ]e ze na - Le }e Kje vo - Fi o ren ti na La cio - Par ma Mi lan - Ka ta ni ja Udi ne ze - Si je na Na po li - Ju ven tus 1. Ju ven tus 2. Udi ne ze 3. La cio 4. Mi lan 5. Na po li 6. Ka ta ni ja 7. Si je na 8. Pa ler mo 9. Ka qa ri 10. Fi o ren ti na 11. \e no va 12. Par ma 13. Ro ma 14. Bo lo wa 15. Ata lan ta 16. Kje vo 17. In ter 18. No va ra 19. Le }e 20. ]e ze na

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

5 5 5 5 4 3 3 4 3 3 3 4 3 3 4 2 2 1 1 0

4 3 3 2 2 5 4 1 4 3 3 0 2 1 3 3 2 4 2 3

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 0 1 1 2 3 1 2 4 2 3 3 5 4 5 2 4 5 4 6 6

15:7 11:3 15:8 19:14 13:7 12:12 11:6 11:11 9:9 10:8 13:12 12:17 11:11 8:13 12:12 7:11 11:16 12:17 7:16 3:12

19 18 18 17 14 14 13 13 13 12 12 12 11 10 9 9 8 7 5 3

ITALIJA – SERIJA B Subota

Asko li - Ci ta de la Kro to ne - Re |i na Em po li - Al bi no le fe Li vor no - Pe ska ra No }e ri na - Gro se to Pa do va - Ju ve Sta bia Sa su o lo - To ri no Va re ze - Mo de na Vi }en ca - Gu bio Ba ri - Ve ro na (ponedeqak) Bre {a - Samp do ri ja (poned.)

1. To ri no 13 10 2. Pe ska ra 13 9 3. Sa su o lo 13 8 4. Pa do va 13 8 5. Re |i na 13 7 6. Samp do ri ja13 5 7. Ba ri 13 6 8. Ve ro na 13 5 9. Va re ze 13 5 10. Gro se to 13 4 11. Li vor no 13 4 12. Bre {a 13 4 13. Kro to ne 13 4 14. Ci ta de la 13 4 15. Gu bio 13 3 16. No }e ri na 13 3 17. Ju ve Sta bia13 6 18. Mo de na 13 3 19. Al bi no le fe13 4 20. Em po li 13 3 21. Vi }en ca 13 2 22. Asko li 13 2

2 1 3 2 2 6 2 4 3 5 4 4 4 2 5 4 1 4 1 2 4 3

1 3 2 3 4 2 5 4 5 4 5 5 5 7 5 6 6 6 8 8 7 8

18:7 32:19 19:9 22:15 27:16 23:13 11:12 17:17 14:14 15:13 13:10 12:16 13:16 14:19 13:22 18:20 15:17 13:22 17:27 17:23 12:20 14:22

32 28 27 26 23 21 20 19 18 17 16 16 15 14 14 13 13 13 13 11 10 -1

[PANIJA – PRIMERA

Sta ra da ma pro tiv tra di ci je (2.40) Napoli - (3.10) Juventus (2.85) Te `ak ras po red sta ru da mu iz To ri na ~i ni se ne po ga |a pu no. I u Na pu qu Ju ven tus }e po ku {a ti da po be di. Na po li tan ci su umor ni od su sre ta s Ba jer nom, pa je ovo pri li ka da ih sta ra da ma iz ne na di. Me |u tim, va qa re }i da sta ra da ma ni je sla vi la na po sled wa tri me |u sob na du e la, a tre ba i zna ti da Ju ven tus je ove se zo ne je di ni tim u Se ri ji A ko ja ni je po ra `e na. Tra di ci ja je na stra ni Na po li ta na ca ko ji su do bi li ~e ti ri od po sled wih se dam okr {a ja, uz dva re mi ja i jed nu po be du cr no -be lih.

Na{ predlog: 2 - 3

1. Real (M) 10 2. Bar se lo na 10 3. Le van te 10 4. Va len si ja 10 5. Se vi qa 10 10 6. Ma la ga 7. Espa wol 10 8. Osa su na 10 9. Atle tik (B) 10 10. Atle ti ko (M)10 11. R. Va qe ka no 10 12. Be tis 10 13. Vi qa re al 10 14. Ma qor ka 10 15. Sa ra go sa 10 16. So si je dad 10 10 17. Hi hon 10 18. Ra sing 10 19. Gra na da 20. He ta fe 10

(2.70) Levante - (3.00) Valensija (2.45) Pr vi put u is ti o ri ji Pri me re grad ski ri va li Le van te i Va len si ja igra ju der bi. Hit Pri me re li ge ove se zo ne je eki pa Le van tea pred vo |e na tre ne rom Ig na ci om ko ja sve do mi nu log ko la i go sto va wa u Pam plo ni. Na dru goj stra ni ve li ki grad ski ri val Va len si je, sa vla da la je He ta fe 3:1 i ve za la dve po be de, ~i me su pu le ni tre ne ra Eme ri ja na ni za li pet utak mi ca bez po ra za. Pro {le se zo ne sla vi la su sle pi mi {e vi 1:0, a je di ni tri jumf Le van tea na po sled wih de vet du e la vi |en je 2007 go di ne (1:0).

Na{ predlog: 2

(2.35) Wukasl - (3.00) Everton (2.85) Eki pa tre ne ra Ala na Per djua ove se zo ne iz ne na |u ju }e do bro je star to va la u Pre mi jer li gi.

Wu kasl je na kon 10 ko la na vi skom tre }em me stu. Svra ke su bez kik sa na Sent Xejms Par ku.

Ever ton je upi sao ~e ti ri po ra za

Le gen dar ni ita li jan ski fud ba ler Ro ber to Ba |o (44) pre u ze }e mi lan ski In ter na kra ju se zo ne. Pre ma tvrd wa ma sa Ape ni na, vla snik In ter a Ma si mo Mo ra ti `e li da pot pu no re kon stru i {e rad u klu bu a kao ide al nog za to vi di „ma log Bu du”, ko ji je po sle ve li ke fud bal ske ka ri je re od lu ~io da kre ne tre ner skim pu tem.

Za vr {io je tre ner sku {ko lu i imao je am bi ci ju da ka ri je ru po~ ne ra dom u ne kom ma wem klu bu. Me |u tim, uko li ko usle di po ziv In ter a te {ko je o~e ki va ti da }e od bi ti po nu du.

Ro ber to Ba |o je to kom fud bal ske ka ri je re bio ~lan ne ro a zu ra dve se zo ne (1998-2000). Fud bal sku ka ri je ru je dan od naj bo qih ita li jan skih igra ~a u isto ri ji za vr {io je 2004. go di ne u dre su Bre {e kao 37-go di {wak.

Danas Gent - Me he len (20.30) Subota Genk - Kor trijk (20) Ber {o - Mons (20) Va re gem - Sent Tru den (20) Lirs - Le u ven (20) Ve ster lo - Lo ke ren (20) Nedeqa Serkl Bri` - An der leht (18) Stan dard - Klub Bri` (20.30) 1. An der leht 12 2. Gent 12 3. Serkl Bri`12 4. Klub Bri` 12 5. Kor trijk 12 6. Genk 12 7. Stan dard 12 8. Mons 12 9. Le u ven 12 10. Me he len 12 11. Ber {o 12 12. Lo ke ren 12 13. Va re gem 12 14. Lirs 12 15. Ve ster lo 12 16. Sent Tru den12

9 7 6 6 6 5 5 4 4 4 3 3 2 1 1 1

2 2 5 4 2 4 4 5 2 2 5 3 5 6 4 3

Ma ra skio i tre ner Kon te sla ve gol Ju ven tu sa pro tiv In ter a

u po sled wih pet utak mi ca. Pro {le se zo ne, oba ri va la sla vi la su na go stu ju }em te re nu, a tra di ci ja je na stra ni cr no -be lih ko ji su do bi li pet du e la, uz ~e ti ri re mi ja i dva sla vqa go sti ju. Wu kasl ne }e mo }i da ra ~u na na Ame o bi ja, ka ra me le su bez Ni ge rij ca Ani ~e bea.

Na{ predlog: 1

(6.50) Blekburn - (3.75) ^elzi (1.45) Fud ba le ri ^el si ja ve za li su dva po ra za (Kvins Park 1:0, Ar se nal 5:3), a go sto va we u Blek bur nu bi }e ide al na pri li ka da se pu le ni tre ne ra Vi qa{ Bo a- {a vra te na pra vi ko lo sek.

Blek burn je re mi zi rao 3:3 pro tiv No ri ~a i na sta vio cr nu se ri ju bez po be de du gu pet utak mi -

Lon don ski ^el zi spre man je da u zim skom pre la znom ro ku u ma drid ski Real po {a qe Di di je Drog bu i od re |e nu ko li ~i nu nov ca u za me nu za gol ge te ra Ma dri |a na Gon za la Igu a i na. Igu ain ima ~vrst ugo vor sa Re a lom do 2016. go di ne, ali na we go vom an ga `o va wu u ^el zi ju in si sti ra ga zda „pla va ca” Ro man Abra mo vi~.

Is ku sni Drog ba ni je u pr vom pla nu kod no vog me na xe ra An dre

1 3 1 2 4 3 3 3 6 6 4 6 5 5 7 8

26:9 26:16 17:11 25:16 18:12 23:18 14:16 25:20 14:21 13:20 22:21 15:19 11:17 6:15 9:20 19:32

ca. U re do vi ma ^el zi ja ne }e bi ti po vre |e nih Hi la ri ja i Esi je na, kao i Drog be ko je }e me~ pro pu sti ti zbog cr ve nog kar to na.

Pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su Iva no vi }u i dru go vi ma (2:1, 2:0), a Blek burn ~e ka na sla vqe jo{ od 2006. go di ne, od ka da ni su us pe li da po be de na ~ak 13 me ~e va.

Na{ predlog: 2, 3+

(1.35) Lil - (4.25) Evijan (7.40) No vaj li ja u fran cu skom {am pi o na tu Evi jen za ko ji igra na{ Sa {a Ci lin {ek, go stu je ovog vi ken da tre }e pla si ra nom Li lu, ko ji je po sle dve po be de re mi zi rao bez go lo va u du e lu sa Va len si je nom. Sa voj ci su po be di li kod ku }e Ok ser 3:1, ~i me su pre -

29 23 23 22 20 19 19 17 14 14 14 12 11 9 7 6

Vi qas-Bo a {a, ko ji pred nost da je Fer nan du To re su, Da ni je lu Sta ri xu i Ro me lu Lu ka kuu, a ugo vor mu is ti ~e na kra ju se zo ne. Iz tog raz lo ga, ^el zi nu di Drog bu Re a lu, ~i ji ga je tre ner @o ze Mu ri wo i do veo u Lon don 2004. go di ne iz Mar se ja.

Di di je Drog ba je u po sled wih se dam se zo na po sti gao 96 go lo va na 209 pr ven stve nih utak mi ca za ^el si.

Ho land ski fud ba ler i ~lan bun de sli ga {a [al kea Klas Jan Hun te lar na la zi se na li sti `e qa Man ~e ster ju naj te da.Hun te lar se ove se zo ne na la zi u fe no me nal noj for mi po {to je u svim tak mi ~e wi ma na 19 utak mi ca po sti gao 21 gol!

- Nor mal no i o~e ki va no je da svi ve li ki klu bo vi `e le igra ~a kao {to je Hun te lar. Ne sum wi vo je da je u top for mi, ali mi ne `e li mo da ga se od rek ne mo jer ima mo am bi ci ja ove se zo ne. - re kao je ne ma~ kim me di ji ma sport ski me na xer klu ba iz Gel zen kir he na Horst Held.

Hun te la ru sa da {wi ugo vor sa [al ke om is ti ~e u ju nu 2013. go di ne, a we go va tre nut na vred nost na tr `i {tu je oko 15 mi li o na evra.

Subota Bre da - Vi te se Ro da - He ren ven RKC - Gro nin gen Fe je nord - NEC Nedeqa Utreht - Ajaks Tven te - De Graf {ap AZ Alk mar - Den Hag PSV - He ra kles

HRVATSKA

1. AZ Alk mar 11 2. PSV 11 3. Tven te 11 4. Vi te se 11 5. Ajaks 11 6. Fe je nord 11 7. He ren ven 11 8. Gro nin gen 11 9. He ra kles 11 10. Bre da 11 11. Den Hag 11 12. RKC 11 13. Utreht 11 14. Ro da 11 15. NEC 11 16. De Graf {ap11 17. Ven lo 11 18. Eks cel zi or 11

9 6 6 6 5 5 4 5 4 4 4 4 3 4 3 2 1 1

1 4 4 3 5 3 5 2 4 1 1 1 3 0 1 3 3 2

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (16.30) (16.30) 1 1 1 2 1 3 2 4 3 6 6 6 5 7 7 6 7 8

25:8 29:13 28:12 18:11 28:14 21:16 23:18 21:17 17:14 17:19 14:21 11:18 16:18 14:31 10:17 11:22 12:29 7:24

28 22 22 21 20 18 17 17 16 13 13 13 12 12 10 9 6 5

Danas In ter - Split Subota Di na mo - Za greb Ci ba li ja - Istra Sla ven - Ri je ka Kar lo vac - Za dar Osi jek - [i be nik Lu~ ko - Lo ko mo ti va Haj duk (S) - Va ra `din 1. Di na mo 13 2. Haj duk 13 3. Split 13 4. Sla ven 13 5. In ter 13 6. Osi jek 13 7. Za greb 13 8. Ri je ka 13 9. Ci ba li ja 13 10. Za dar 13 11. Lo ko mo ti va13 12. [i be nik 13 13. Lu~ ko 13 14. Istra 13 15. Kar lo vac 13 16. Va ra `din 13

11 8 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 3 0

1 3 3 3 2 4 1 4 2 4 3 3 3 5 2 2

ki nu li niz od de vet utak mi ca bez sla vqa. Ova dva ti ma ni su se do sa da sa sta ja, pa }e bi ti za ni mqi vo vi de ti ko me }e pri pa sti pr vi bo do vi.

Na{ predlog: 1

(2.70) Hanover - (3.20) [alke (2.40) Za huk ta li [al ke do ko pao se dru ge po zi ci je u Bun des li gi, na kon sla vqa pro tiv Ho fen haj ma 3:1. Iza bra ni ci tre ne ra Ste ven sa pred vo |e ni Hun te la rom (10 go lo va), Ra u lom i Far fa nom, re dom ru {e sve pre pre ke. Ha no ver na do ma }em te re nu ni je ose tio po raz na po sled we tri utak mi ce.

Tra di ci ja je na stra ni fud ba le ra Ha no ve ra, ko ji je do bio tri od po sled wih pet me ~e va ova dva ri va la.

I. G.

Nej mar od ju na u Re a lu

Ju naj ted za in te re so van za Hun te la ra

HOLANDIJA

BELGIJA

8 7 7 6 4 5 5 3 3 3 3 4 2 2 2 2 2 1 2 1

1 3 2 3 5 1 0 5 4 4 3 0 4 3 3 2 2 5 2 4

1 0 1 1 1 4 5 2 3 3 4 6 4 5 5 6 6 4 6 5

(18) (20) (22) (12) (16) (16) (18) (18) (20) (22) 32:6 32:4 17:7 15:9 11:8 12:14 9:13 13:17 15:12 12:11 10:13 10:15 9:17 8:16 10:20 9:14 9:14 7:15 4:12 9:15

25 24 23 21 17 16 15 14 13 13 12 12 10 9 9 8 8 8 8 7

[PANIJA – SEGUNDA

^el zi nu di Drog bu za Igu a i na

Ba |o tre ner In ter a od ju na

Subota Ma jor ka - Se vi qa Be tis - Ma la ga Le van te - Va len si ja Nedeqa Real (M) - Osa su na Gra na da - Ra sing Sa ra go sa - Hi hon R.Va qe ka no - So si je dad Espa wol - Vi qa re al Atle tik (B) - Bar se lo na He ta fe - Atle ti ko (M)

1 2 2 3 4 3 6 5 6 5 6 7 7 6 8 11

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 35:5 27:10 23:14 19:14 16:12 21:17 13:19 14:13 11:17 15:22 14:14 13:15 10:15 10:17 10:25 6:26

34 27 27 24 23 22 19 17 17 16 15 12 12 11 11 2

RUSIJA

1. Ze nit 29 2. CSKA 29 3. Di na mo (M) 29 4. Spar tak (M)29 5. Lo ko mo tiv 29 6. Ru bin 29 7. Ku ban 29 8. An `i 29 9. Kra sno dar 29 10. Ro stov 29 11. Te rek 29 12. Am kar 29 13. K. So vje tov 29 14. Vol ga 29 15. Spar tak (N) 29 16. Tomsk 29

17 16 16 15 15 13 14 12 10 7 7 6 6 7 4 4

9 10 6 7 7 10 6 9 8 8 7 9 9 4 9 8

3 3 7 7 7 6 9 8 11 14 15 14 14 18 16 17

(11) (13.15) (15.30) (15.30) (11) (13.15) (15.30) (17.45)

58:24 57:28 50:29 47:32 48:29 40:26 37:26 35:31 38:41 29:44 27:45 19:37 20:40 23:40 21:39 18:56

60 58 54 52 52 49 48 45 38 29 28 27 27 25 21 20

BOSNA I HERCEGOVINA

Subota Ru dar - ^e lik (13.30) Slo bo da - GO[K (13.30) Trav nik - [i ro ki Bri jeg (13.30) Olim pik - Ko za ra (13.30) Zvi je zda - Sla vi ja (13.30) Bo rac - Ve le` (16.30) Zriw ski - Le o tar (16.30) @e qe zni ~ar - Sa ra je vo (17) 1. [. Bri jeg 12 2. @e qe zni ~ar12 3. Sa ra je vo 12 4. Zriw ski 12 5. Bo rac 12 6. Olim pik 12 7. Ve le` 12 8. GO[K 12 9. Ru dar 12 10. Ko za ra 12 11. Le o tar 12 12. Trav nik 12 13. Zve zda 12 14. ^e lik 11 15. Slo bo da 11 16. Sla vi ja 12

9 8 8 5 6 5 4 3 4 3 3 3 3 3 3 2

2 2 2 5 2 2 3 5 2 4 4 4 4 3 1 1

1 2 2 2 4 5 5 4 6 5 5 5 5 5 7 9

20:3 28:10 25:9 21:15 18:13 17:13 14:15 8:10 10:17 9:11 9:12 14:18 9:13 10:15 6:20 10:34

1. Her ku les 11 2. Al me ri ja 11 3. Sa ba del 11 4. Sel ta 11 5. Va qa do lid 11 6. Las Pal mas 11 7. De por ti vo 11 11 8. Mur si ja 9. Kor do ba 11 10. Al kor kon 11 11 11. El ~e 12. Gva da la ha ra 11 13. Bar se lo na B 11 14. Nu man si ja 11 15. Kse rez 11 16. Vi qa re al B11 17. Al ko ja no 11 18. Re kre a ti vo11 19. Kar ta ge na 11 11 20. Hi ro na 21. Hu e ska 11 22. Him na stik 11

9 6 6 6 5 5 6 5 5 5 5 5 4 3 3 2 2 2 2 1 1 0

1 4 3 2 4 4 1 3 3 2 2 2 2 4 4 5 4 3 2 4 3 4

1 1 2 3 2 2 4 3 3 4 4 4 5 4 4 4 5 6 7 6 7 7

13:4 16:8 18:14 22:13 16:10 15:11 18:16 16:13 8:8 15:9 14:12 14:17 18:15 12:11 10:12 19:21 12:17 8:13 8:18 14:22 11:21 7:19

28 22 21 20 19 19 19 18 18 17 17 17 14 13 13 11 10 9 8 7 6 4

NEMA^KA – BUNDES

Naj ta len to va ni ji bra zil ski fud ba ler i na pa da~ San to sa Nej mar od ju na }e bi ti ~lan ma drid skog Re a la za su mu od 53 mi li o na evra.

Subota Ro stov - Tomsk An `i - Kri la So vje tov Di na mo (M) - Spar tak (M) Te rek - Kra sno dar Nedeqa Spar tak (N) - Am kar Ku ban - Ze nit Vol ga - Ru bin Lo ko mo ti va - CSKA

Kor do ba - Bar se lo na B (danas, 21) Subota Va qa do lid - Kse rez (16) Al ko ja no - Al kor kon (18) Hi ro na - Her ku les (18) Sel ta - Kar ta ge na (18) El ~e - Vi qa re al B (18) Al me ri ja - Hu e ska (18) Nu man si ja - Las Pal mas (18) Him na stik - Sa ba deq (nedeqa, 12) Mur si ja - De por ti vo (poned, 21)

29 26 26 20 20 17 15 14 14 13 13 13 13 13 10 7

Majnc - [tut gart (danas, 20.30) Subota Bo ru si ja (D) - Volf sburg (15.30) Ver der - Keln (15.30) Nir nberg - Fraj burg (15.30) Ho fen hajm - Kaj zer sla u tern (15.30) Her ta - Bo ru si ja (M) (15.30) Ba jer (L) - Ham burg (18.30) Nedeqa Ha no ver - [al ke (15.30) Aug zburg - Ba jern (M) (17.30) 1. Ba jern (M) 11 2. [al ke 11 3. Bo ru si ja (D) 11 4. Ver der 11 5. Bo ru si ja (M) 11 6. [tut gart 11 7. Ha no ver 11 8. Ba jer 11 9. Ho fen hajm 11 10. Her ta 11 11. Keln 11 12. Volf sburg 11 13. Kaj zer sla u . 11 14. Nir nberg 11 15. Majnc 11 16. Ham bur ger 11 17. Aug zburg 11 18. Fraj burg 11

8 7 6 6 6 5 5 5 5 4 5 4 3 3 2 2 1 2

1 0 2 2 2 3 3 2 1 4 1 1 3 3 3 3 5 1

2 4 3 3 3 3 3 4 5 3 5 6 5 5 6 6 5 8

30:3 22:16 21:8 20:14 13:8 17:9 14:15 13:14 14:12 15:15 18:23 14:20 9:14 12:18 13:22 13:23 8:20 14:26

25 21 20 20 20 18 18 17 16 16 16 13 12 12 9 9 8 7

FRANCUSKA

Lil - Evi jan (subota, 21) Nedeqa Ok ser - Tu luz (17) Kaen - Di `on (17) Lo ri jen - Aja ~io (17) Mar sej - Ni ca (17) Nan si - Brest (17) Ren - Va len si jen (17) Sent Etjen - Mon pe qe (17) So {o - Lion (17) Bor do - PS@ (21) 1. PS@ 2. Mont pe qe 3. Lil 4. Lion 5. Tu luz 6. Ren 7. Lo rien 8. Sent Etjen 9. Mar sej 10. Kaen 11. So {o 12. Brest 13. Ok ser 14. Evi jan 15. Bor do 16. Ni ca 17. Di `on 18. Va len si jen 19. Nan si 20. Aja ~io

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

9 8 6 7 6 6 4 4 3 4 3 1 2 2 2 2 3 2 1 1

2 2 5 2 4 3 5 4 6 3 5 9 6 6 6 5 2 4 5 4

1 2 1 3 2 3 3 4 3 5 4 2 4 4 4 5 7 6 6 7

25:10 27:15 21:12 20:13 13:10 21:15 13:12 11:15 15:14 17:19 18:24 12:12 17:18 14:17 14:18 12:12 13:25 12:13 8:15 10:24

29 26 23 23 22 21 17 16 15 15 14 12 12 12 12 11 11 10 8 7

LOV I DRU@EWE LOVACA DOWIH PETROVACA I ^ANTAVIRA

peta­k 4.novembar2011.

c m y

LOv

dnevnik

21

ZLATNA MEDAQA ZA VRHUNSKI TROFEJ

Brat ski na ze ~e ve, 75. put U Do wim Pe trov ci ma kraj Ru me mi nu le ne de qe odr `an je lov, a po tom i 75 - to dru `e we dve po bra tim ske lo va~ ke or ga ni za ci je - do wo pe tro va~ kog LD „Fa zan” i LD „Go lub” iz ^an ta vi ra. Je dan od glav nih pro ta go ni sta bra ti mqe wa i dru `e wa ko je tra je pu nih 38 go di na, Mi li voj Mi mo Ni ko li}, u ne de qu go stu ju }i lo vac a ina ~e po ~a sni gra |a nin Do -

lo va ca ovo ga kra ja Di mi tri je Mi }a Bo {ko vi}. Na kon do ru~ ka, po bra ti mi su kre nu kli u lov, pret hod no po ~a snim plo tu ni ma oda ju }i po {tu pre mi nu lim ko le ga ma. Ve} na star tu, ni je mo glo da pro |e bez uobi ~aj nih „pec ka wa”: na ta pe tu je bio ^an ta vi rac ko ji se la ne u `a ru lo va za gu bio, pa pra te }i cr kve ni to ra wa ipak do {ao u se lo - ali su sed ne Po pin -

ro kim osme hom pro zu va nog lov ca.

Vre me je bi lo iz u zet ni pri jat no za lov, a di vqa ~i ni je maw ka lo. Na kon tri „pot ko vi ce” po ata ru, iz me |u ko jih je pa lo i jed no pra vo lo va~ ko kr {te we za pr vog od stre qe nog ze ca, po bra ti mi su se ve ra ti li na po la znu ta~ ku - lo va~ ki dom, gde je po obi ~a ju or ga ni zo va no tre }e po lu vre me. U lo -

No vo sa |a nin ulo vio lo pa ta ra od 203,75 po e na!

Fo to: N. Stojanovi}

wih Pe tro va ca, iz ra ~u nao je da su u me |u sob nim po se ta ma lo va~ ka bra }a do sa da pre {la 11.856 ki lo me ta ra!

Go ste je, iz me |u osta lih do ~e kao, a za tim u be se di ih upa znao sa isto ri jom Do wih Pe tro va ca i

ce. S tim u ve zi, bi lo je pred lo ga da mu se ne odva ja od is ku sni jih lo va ca, da mu se pri ka ~i GPS ure |aj, ali bi lo je i jed no stav ni jih pred lo ga - da ga je dan od po bra ti ma ve `e za se be ka na pom.

Sve ovo je pro pra }e no sa mo {i -

vu, Pe trov ~a ni i ^an ta vir ci od stre li li su 44 ze ca i jed nu fa zan sku ko ku, te se sva ki u~e snih lo va ku }i vra tio s ulo vom. Sle de }e po bra tim sko dru `e we za ka za no je ve} za 20. ti no vem bar u ^an ta vi ru.

D. Kne`i}

KRU@NI LOV U ATARU BANATSKOG ARAN\ELOVA

Ni ko bez ulova Kru `ni lov na ze ca mi nu le ne de qe bio je us pe {an u ata ru Ba nat skog Aran |e lo va, gde je lo vi lo 30 ~la no va LU „Ko ~o vat” i wi ho vih go sti ju. Oni su lo vi li u de lu ata ra sa obe stra ne pu ta iz me |u Ba nat skog Aran |e lo va i Pod lo ka wa, a ni ko od u~e sni ka ni je ostao bez ze ca.

Pred sed nik LU „Ko ~o vat” Cvet ko Jeg di} ka `e da je evi dent na mi gra ci ja ze ~e va, ali da je po sle dve ma le „ka ri ke” ra zul tat bio 32 od stre qe ne je din ke, te da su uze te o~i za ana li zu, {to }e ka da re zul ta ti bu du po zna ti bi ti i pre sud no ka ko }e se da qe od vi ja ti se zo na.

- Go sti su za do voq ni, vre me je po slu `i lo, a pri ja lo im je i tre }e

U~e sni ci kru `nog lo va po po vrat ku sa te re na is pred Lo va~ kog do ma u Ba nat skom Aran |e lo vu Fo to: M. Mi tro vi}

po lu vre me. Ze ~e va u lo vi {tu ima.

Po red do brog od stre la, bi lo je i

do sta pro ma {a ja, {to je i nor mal no - ka `e Jeg di}. M. Mitrovi}

JUBILEJ KROVNE ORGANIZACIJE SRPSKIH LOVACA

115 go di na Lo va~ kog sa ve za Sr bi je U Do mu gar de na Top ~i de ru, 29. ok to bra u Be o gra du, obe le `e na je sto pet na e sta go di {wi ca Lo va~ kog sa ve za Sr bi je, ko ji je 1896. osno van u se lu Br za nu kraj La po va u [u ma di ji.

Po red broj nih go sti ju iz Sr bi je - pred stav ni ka lo va~ kih or ga ni za ci ja i dr `av nih funk ci o ne ra, pro sla vi ju bi le ja LSS su, iz me |u osta lih, pri su svo va li i iz vr {ni di rek tor Fe de ra ci je lo va~ kih or ga ni za ci ja EU An gus Midlton, pot pred sed -

U lo vi {tu VU „Ka ra |or |e vo” pet na e stog ok to bar skog da na, po zna ti i pa si o ni ra ni lo vac i ri bo lo vac Mi lin ko Cic mil iz No vog Sa da po ka zao je svo je lo va~ ko ume }e: ulo vio je je le na lo pa ta ra ~i ji je tro fej oce wen sa 203,75 po e na. Ovo ni je sa mo vr hun ski tro fej i zlat na me da qa, ve} dru gi po vred no sti tro fej lo pa ta ra ko ji je ika da ulo -

vqen u Sr bi ji! Na pr vom me stu je ostao tro fej gr la kog je 2004. u Do ba no va~ kom za bra nu od stre lio Mi lo rad Str nad od 204,44 po e na, a tro fej je le na lo pa ta ra iz istog lo vi {ta od 196,07 po e na kog je 1998. od stre lio Ra di slav ^o ba nin, sa da je na tre }em me stu.

Je len lo pa tar ko ji }e ka sni je bi ti oce wen sa 203,75 po e na

PROBLEMI LU „TEMERIN” NAKON SUDSKE PRESUDE

Ne za si ti ze ~e vi oja di li Te me rin ce?

Lo va~ ko udru `e we „Te me rin” iz isto i me nog me sta na la zi se na ve li kim mu ka ma i u ozbiq nim pro ble mi ma, na kon {to je sud pre su dio da su du `ni da is pla te oko mi lion i 100 hi qa da di na ra o{te }e noj, ko ja ih je tu `i la jer su na wi vi ko ju je na sle di la, jo{ 2005. ze ~e vi uni {ti li pa pri ku i kra stav ce, te o{te ti li za liv ni si stem „kap po kap”. Ogor ~e ni pre su dom i mu kom ko ja ih je sna {la, pred sed nik LU „Te me rin” Du {an Ba ti ni} tim po vo dom or ga ni zo vao je pre kju ~e kon fe ren ci ju za me di je.

- U ve li kim smo pro ble mi ma, jer mi taj no vac ne ma mo - re kao je Ba ti ni}. - Ako se ne {to ne pro me ni i ne ko na me ne po mog ne, mo `e mo da se uga si mo i osta ne mo bez lo vi {ta. Pro blem smo na sle di li, ali po red sve ga, ne ki de lo vi pre su de na ma lov ci ma su ap so lut no ne shva tqi vi, za i sta nam ni je ja sno gde smo po gre {i li i {ta ni smo ura di li ka ko va qa ka `e Ba ti ni}.

We go vo mi {qe we de li i prav nik i lo vac Pe tar [u {war, ko ji je kao pri ja teq te me rin skog Udru `e wa, pri su stvo vao kon fe ren ci ji.

- Sa prav ni~ ke stra ne, sma tram da je pre su da iz u zet no lo {e ura |e na. Za {to? Po zi va se na ~la no ve Za ko na o obli ga ci o nim od no si ma, ko ji ne po zna je ter min di vqe `i vo ti we, ne go se ze ~e vi svr sta va ju kao „opa sne stva ri”, {to je po gre {no - iz neo je svo je mi {qe we [u {war.

Dru gi prav ni ci sa ko ji ma smo raz go va ra li ni su bi li ras po lo `e ni za ko men tar pre su de, a op {ta kon sta ta ci ja je da ne tre ba

Du {an Ba ti ni} i Pe tar [u {war

sum wa ti u kom pe tent nost Ape la ci o nog su da. Ina ~e, u pre su di do slov ce sto ji: „no tor no je da su zbog svo jih oso bi na, zbog ko jih se te {ko mo gu sta vi ti pod kon tro lu qu di, di vqe `i vo ti we opa sne stva ri od ko jih po sto ji stal na opa snost od {te te za oko li nu, u smi slu ~la na 173 ZOO”. Ipak, te me rin ski lov ci i ru ko vod stvo Udru `e wa ogor ~e ni su zbog ne ko li ko stav ki pre su de ko ja, po wi ho vom mi {qe wu, sa dr `i kraj we ~ud ne de lo ve i „ ne po zna je lov stvo”. O ~e mu se ra di?

Ve {ta ci su pro ce ni li da je sve ga ne ko i li ko ze ~e va us pe lo da uni {ti 100 od sto za sa da kra sta va ca na 25 ari, i 85 od sto na hek ta ru za sa da pa pri ke. Sme ju }i se svo joj mu ci, Te me rin ci u {a li ka `u: „kao da je par ce lu po ha ra -

Fo to: J. Pap

nik CIC - a i pred vod nik de le ga ci je LS Slo va~ ke dr Imri~ [u ba, pred sed nik CIC ko or di na ci o nog fo ru ma za Ju go i sto~ nu Evro pu An ton Vr {~aj, ata {e za po qo pri vre du i {u mar stvo pri am ba sa di Re pu bli ke Austri je Kri sti jan Bra venc, pred stav ni ci lo va~ kih sa ve za Re pu bli ke Srp ske, Cr ne Go re, Bu gar ske i Ru mu ni je, am ba sa dor Ki pra i mno gi dru gi.

D. Kn.

ulo vqen je u vi te {kom nad mu dri va wu na kon du go traj nog pir {a. Cic mi lu, ina ~e ve li kom qu bi te qu lo va ko ji je svo je ume }e opro bao lo ve }i {i rom sve ta, po mo gli su od li~ nom or ga ni za ci jom Agen ci ja za lov ni tu ri zam „Di ja na” iz Fu to ga, te uprav nik lo vi {ta Slo bo dan Sto ja no vi} i lo vo ~u var Mi le Ba ji}.

D. Kn.

Ve li ki ape tit ze ~e va kraj Si ri ga?

Fo to: J. Pap

lo kr do slo no va”. Par ce la na ko joj je na ~i we na {te ta je u Si ri gu, kraj ku }e, pa lov ci ka `u ka ko je 300 me ta ra od na se qe nog me sta, lov za bra wen.

- Is pa li smo kri vi {to ni smo do voq no ze ~e va od stre li li, pa su oni na pra vi li {te tu - re kao je Ba ti ni}. - Mi mo `e mo da od stre li mo sa mo ono li ko ko li ko nam se do zvo li uz po {to va we plan skih do ku me na ta, a mi smo to i ura di li. Ba {ta tu `i qe ni je bi la ogra |e na, a mi smo su ge ri sa li da je ogra di - bez uspe ha, a tim {to ba {tu ni je ogra di la, {te ta ko ju tre ba da pla ti mo uma we na je sa mo 10 od sto. Mi smo si gur ni da je par ce la bi la ogra |e na, ni ka kve {te te ne bi bi lo. Bro je wem je utvr |e no da u lo vi {tu ima mo 18 ze ~e va na 100 hek ta ra po vr {i ne, pa sa da da li je mo gu }e da na jed nom hek ta ru ze mqi {ta, kraj na se qa, ima to li ko ze ~e va da uni {te to ne i to ne za sa da pa pri ke i kra sta va ca? - upi tao je Ba ti ni}.

Ono {to do dat no bo li Te me rin ce je ~i we ni ca da im je sud, zbog to ga {to su im pre dve go di ne lo vo kra di ce po bi le de vet srn da }a i jed nu sr nu, do su di le od {te tu od pre ko {est mi li o na di na ra. Oni, na `a lost, ni di nar ni su na pla ti tli, ni ti se to me na da ju, jer osu |e ni ne ma ju ili ima ju be zna ~aj nu imo vi nu na wih re gi stro va nu. Da su na pla ti li bar po la ono ga {to se wi ma du gu je, la ko bi pla ti li i su mu ko ja se sa da od wih po tra `u je...

D. Kn.

22

kWiGA

petak4.novembar2011.

dnevnik

ВЕ ЛИ КА НИ СРП СКЕ КЊИ ЖЕВ НО СТИ КО ЈИ СЕ СЛУ ША ЈУ

Но ви жи вот ли те рар них кла си ка Љ

у би те љи књи ге и жи ве ре чи мо гу од не дав но да ужи ва ју слу ша ју ћи би се ре срп ске књи жев но сти на ЦД-у. У из да њу „Слу жбе ног гла сни ка“ по ја ви ло се „Злат но ко ло“са два на ест звуч них књи га од ко јих је осам већ об ја вље но, а то су: из бор деч је по е зи је Јо ва на Јо ва но ви ћа – Зма ја „Ма ло је дро“, „Ан то ло ги ја лир ске по е зи је“, „Ан то ло ги ја ро до љу би ве по е зи је“, „Ан то ло ги ја еп ске на род не по е зи је“, књи жев ни би сер Јо ва на Ду чи ћа „Бла го ца ра Ра до ва на“, „Мо је успо ме не“ Вој во де Жи во ји на Ми ши ћа, иза бра ни тек сто ви Иве Ан дри ћа и „Чуј те Ср би, чу вај те се се бе“ Ар чи бал да Рај са. За хва љу ју ћи убр за ном раз во ју мул ти ме ди јал ног, од но сно ди ги тал ног и елек трон ског из да ва штва, про јек том „Звуч не књи ге“, про мо ви ше се и чу ва срп ска књи жев на ба шти на и је зик, а исто вре ме но при бли жа ва нај вред ни ја де ла срп ске књи жев но сти нај ши рем кру гу чи та ла ца, укљу чу ју ћи и оне са по себ ним по тре ба ма. Звуч не књи ге са др же ЦД и лук су зно па ко ва ње са тек сту ал ним при ло гом на омо ту, а тек сто ве чи та ју ве ли ка ни срп ског глу ми шта Пе тар Краљ, Пре драг Еј -

дан пле ме нит су ро гат, ко ји нам ну ди шан су да вре ме у ауто мо би лу то ком са о бра ћај ног ко лап са, или че ка ју ћи да за спи мо , ко ри сти мо слу ша ју ћи Иву Ан дри ћа, Јо ва на Ду чи ћа, Ни ко ла ја Ве ли ми ро ви ћа, Иси до ру Се ку лић, об ја шња ва ре ди тељ про јек та Дра го слав Бо кан. Он от кри ва да су че ти ри звуч не књи ге у про це су за вр ша ва ња . Реч је о де ло ви ма тек ста из књи ге „Вре ме смр ти“ До бри це Ћо си ћа, ко је и сам аутор чи та, по том ЦД са из бо ром про по ве дач ке про зе Иси до ре Се ку лић и „Мо ли тва на је зе ру“ Ни ко ла ја Ве ли ми ро ви ћа ко ју бе се ди Пе тар Бо жо вић.

до ма ћи ца мо же да слу ша „Ан то ло ги ју нај леп ше срп ске ли ри ке“ док спре ма ру чак, во зач Јо ва на Ду чи ћа то ком ви ше ча сов не во жње. Нај ва жни је је ипак што пре ко ових ди ско ва сва ко мо же да се вра ти вред но сти ма на ше га ли те рар ног на сле ђа, а на кра ју ће ве ро ват но да се вра ти и књи зи. То је и циљ- по вра так књи зи, об ја шња ва Бо кан.Он ис ти че да звуч на књи га пред ста вља и ва жну ствар у жи во ту сла бо ви дих и сле пих љу ди. Слич на из да ња би ла су ве о ма по пу лар на с по чет ка ше зде се тих го ди на про шлог ве ка у Фран цу ској, ка да је јед на про дук циј ска ку ћа

За што не ма му зи ке

дус, Во ја Бра јо вић, Пе тар Бо жо вић, Вје ра Му јо вић, Ра да Ђу ри чин, Мар ко Ни ко лић, Гој ко Шан тић, Ми ша Јан ке тић, Љу ба Та дић, Бра ни слав Ле чић, Све тла на Бој ко вић, ко ји су моћ ним гла со ви ма, са вр ше ном дик ци јом и на гла ском, удах ну ли но ви жи вот де ли ма ве ли ка на срп ске књи жев но сти.

-Због су лу дог тем па жи во т а, оста ли смо без вре ме на за чи та ње. Звуч на књи га се по ја вљу је као је -

KWIGA ZAUVEK

Ре ди тељ про јек та звуч не књи ге на мер но је из бе гао упо тре бу му зи ке, јер је та ди мен зи ја у овом про јек ту - мач са две оштри це. Му зич ке ку ли се би мо гле да уни ште ефе кат при мар ног ци ља – те жи не књи жев не ре чи. Про це ње но је да је бо ље да ти пот пу но ого ље ну струк ту ру моћ ног глу мач ког гла са и сна ге тек ста ко ји он чи та. Тре ба пу сти ти чи та о ца да он сам ода бе ре му зи ку ко ја ће те ћи уз звук књи ге, или пак да ЦД слу ша уз зву ке соб не ти ши не, ки ше или ве тра. Ка да слу ша те ка ко Гој ко Шан тић го во ри еп ске на род не пе сме, без гу са ла и би ло ка квих му зич ких ефе ка та, вра ћа вам се из вор на сна га на род не тра ди ци је. Не ве ро ва тан глас и та ле нат ко ји со бом но си Бра ни мир Бр сти на из го ва ра ју ћи деч ју по е зи ју Јо ва на Јо ва но ви ћа Зма ја, до но си пот пу но но ву ди мен зи ју по зна тим сти хо ви ма. У „Слу жбе ном ла сни ку“ сма тра ју да је пре вас ход но бит но ка ко до ћи до чо ве ка ко ји је за тво рен за све књи ге, пре ма сва ком на сло ву има от пор. А та ба ри је ра мо же да се раз би је упра во по пу лар ним звуч ним књи га ма. Та ко, на при мер,

иза шла са лонг плеј пло чом „Ма ли принц“, Ан то а на де Сент Ег зи пе ри ја, у из во ђе ње њу глум ца Фи ли па Же ра ра. Тај но сач зву ка ти ра жом је над ма шио сва му зич ка из да ња из тог пе ри о да. Владимир Ђуричић

ЗВОН КО КА РА НО ВИЋ, ПИ САЦ

Ве ли ки, мра чан, опа сан кар не вал

Б

ер лин, го ди не 1928, град на си ља, нео б у зда не ин фла ци је, не за по сле но сти, раз о ча ре ња, оча ја, град у ко јем бе сни по ли тич ки рат ко му ни ста и фа ши ста. Глав ни ју нак ро ма на, бив ши тран спорт ни рад ник Франц Би бер копф је при пад ник лум пен про ле те ри ја т а, си т ан кри ми на лац, из гу бље на ду ша ко ја лу та из ме ђу до бра и зла, сло бод не во ље и суд би не. На по чет ку ро ма на он из ла зи из за тво ра где је про вео че ти ри го ди не јер је (не на мер но) убио де вој ку са ко јом је жи вео и ко ја се про сти ту и са ла за ње га. По из ла ску на сло бо ду не ка ко се за по шља ва, на ла зи де вој ку и за кли ње да ће во ди ти по штен жи вот, али упо зна је Рај хол да, ди ја бо лич ног кри ми нал ца ко ји га фа сци ни ра на не ки чу дан на чин. Рај нхолд Фран ца сма тра при глу пим, по чи ње да га ис ко ри шћа ва и увла чи у свет кри ми на ла. Тај су срет Фран цу од ре ђу је да љи пут и пот пу но му ра за ра жи вот. Оста је без де сне ру ке, за вр ша ва у за тво ру, па у луд ни ци. Та мо, те ра пи јом „обр ну те ка тар зе“, по ста је ко ри стан члан дру штва. По сле све га што је про шао, не за до во љан чо век са на сил ном про шло шћу се ме ња и по ста је бо љи чо век. Ан ти-хе рој Франц Би бер копф, под во дач, уби ца, ло пов, па опет под во дач, не по -

ко ле бљи во ве ру је у до бро у чо ве ку без об зи ра на суд би ну ко ја га ба ца као љу ску у оке ан у дру штве но-исто риј ског ме те жа у ко јем жи ви. Ње го ва жи вот на

при ча има еле мен те ан тич ке тра ге ди је (као и Ес хи лов Орест и Франц је убио же ну, по сле че га га суд би на не оста вља на ми ру), али оно што га чи ни та ко је дин стве ним ли ком свет ске књи жев но сти је ње го ва не ве ро ват на спо соб ност под но ше ња пат ње ко ја га у не кој тран сце дент ној тач ки ско ро по и сто ве ћу је с Јо вом, бож јим чо ве ком.

KWI@EVNA BA[TINA

Ко ло за умет ност и по у ку

Ч

а со пис „Бран ко во ко ло“, за за ба ву, по у ку и књи жев ност, из ла зио је у Срем ским Кар лов ци ма, од 1895. до 1914. го ди не. По кре тач и уред ник био је Па ја Мар ко вић. Од 1905. од го вор ни уред ник је Ми лан Бу ди са вље вић, а од 1912. Ду шан Ко тур. Овај ча со пис за ле пу књи жев ност, умет ност и по у ку имао је ши ро ки круг са рад ни ка из ра зних кра је ва. Из ла зио је сва ког че тврт ка, а од 1912. два пу та ме сеч но. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске „Бран ко во ко ло“ по сто ји и оно је об ра ђе но у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке.

Као и у свим ве ли ким де ли ма свет ске ли те ра ту ре и у „Бер лин Алек с а дер пла цу“ ни је то ли ко ва жна при ча ни ти кон струк ци ја, ко ли ко је ва жно оно „ка ко“. Ро -

ман је чу де сна ме ша ви на су прот но сти: жи вот ног и тра гич ног, не жног и бру тал ног, уз не ми ру ју ћег и ка ра зич ног. За глу шу ју ћа бу ка вре ме на из ме ђу два свет ска ра та, по ли тич ка и еко ном ска пре ви ра ња, вла да ви на кри ми на ла, уки да ње мо рал них нор ми за рад пре жи вља ва ња, ли ко ви ко ји у не пре ста ној бор би да из мак ну не ми сло срд ној ма -

ши не ри ји вре ме на чи не не схва тљи ве гре шке, чи не јед на ко уз бу дљив кон т ра пункт глав ној при чи. Ожи вље но је чи та во јед но тур бу лент но вре ме ко је је ка рак те ри са ла оп шта не си гур но ост, цр на еко но ми ја, под зе мље, отво ре ни пре па ди на ма га ци не и скла ди шта, опи ја ње, про сти ту ци ја, по ро дич но на си ље, ту че у ка фа на ма су прот ста вље них по ли тич ких та бо ра, али и људ ска че жња за љу ба вљу и сре ћом ко је из гле да ју та ко да ле ко. Пор трет Бер ли на, ко ји је дру ги глав ни ју нак ро ма на, дат је кроз из у зет но бо га ту и жи ву га ле ри ју сли ка, зву ко ва, си ту а ци ја. Мо жда ни је дан град ни је до био та кву по све ту као Бер лин у овом ро ма ну. Са ско ро фи зич ком опи пљи во шћу ожи вље ни су град ски то по ни ми (ули це, ка фа не, пар ко ви, по зо ри шта) у чи јем цен тру је сам Алек сан дер плац, ме сто свих де ша ва ња и ду ша гра да. Истин ска умет ност не сме да ла же. Ал фред Де блин је сво јим ро ма ном по твр дио ре чи Ско та Фиц џе рал да да је за да так пи сца да о све ту све до чи искре но и не ми ло срд но. „Бер лин Алек сан дер плац“ је ве ли ки, мра чан, опа сан, уз бу дљив и ско ро над ре а лан кар не вал жи во та. За љу би те ље пра ве, озбиљ не ли те ра ту ре, не за о би ла зно де ло. Мо ја књи га за у век.

TOP-LISTA Најтраженији наслови у зрењанинској књижари „Агора” 1. „Ве не ци ја“, Вла ди мир Пи шта ло - „Аго ра“ 2. „Те сла, пор трет ме ђу ма ска ма“, Вла ди мир Пи шта ло, „Аго ра“ 3. „Ру ска зи ма“, Даф ни Ка ло тај - „ Ла гу на“ 4. „Град и пси“, Ма рио Вар гас Љо са - „Ла гу на“ 5. „Ман ти са“, Џон Фа улс - „Аго ра“ 6. „Пулс“, Џу ли јан Барнс - „Ге о по е ти ка“ 7. „Сан сет парк“, Пол Остер - „Ге о по е ти ка“ 8. „Из гу бљен у ку ћи сме ха“, Џон Барт - „Аго ра“ 9. „Алеф“, Па о ло Ко е љо - „Па и деа“ 10. “Сен ка ве тра“, Кар лос Ру ис Са фон - „Ча роб на књи га“

ПЕ СНИЧ КИ НО ВИ ТЕ ТИ

Зр но пла не тар ног оп ти ми зма

П

р ву књи гу, а то су би ле „Пе сме“, Ни на Жи ван че вић је об ја ви ла 1982. го ди не у из да њу „Но ли та“ и од мах до би ла углед ну Бран ко ву на гра ду. Жи ри се ни је пре ва рио, јер је тај аутен тич ни пе снич ки глас на шао сво је ме сто на књи жев ној сце ни ма тер њ ег, срп ског, али и фран ц у с ког и ен гле ског је зи ка. Жи ван че ви ће ва је до са да об ја ви ла че тр на е ст пе с нич ких збир ки, а нај н о в и ј а „ И с ц е љ е њ е “ , иза ш ла је не дав но код „Ма лог Не ма“ у Пан че ву. Нај н о в и ј а и нај з ре л и ј а пе снич ка збир ка Ни н е Жи ван че в ић го во р и, де кон с трук ц и јом је з и ка, о нај и за зов ни јим и нај и страј ни јим тре ну ци ма чо ве ко вог жи во та и пред ста вља зр но чи стог пла не тар ног оп т и м и зма, на во д и из д а вач. Збир ка је по де ље на у три це ли не: Усу ди ла сам се да по гле дам Нар да лу, Про ти ца ња и Љу бав је реч . Мно ге од тих пе са ма су ми ни епи сто ле жи вим, а по не кад и мр твим при ја те љи ма. На ста ја ле су за Ха на на Ре зни ко ва из Ли винг те а тра, за Алис Но тли, за Бо ба Ле нок са, „за мог бив шег“, за Са ру, за Фран си са, за Вла ди ми ра Ко пиц ла, за Чар лса Си ми ћа („же лим ти ла ко и ле по не бо/ сле де ће га ле та и на ње му пу но пе са ма- пти ца/да ти кра се дан!“). Не ке од њих су ан г а жо ва н е по ру ке жи во т а про пу ште не кроз по глед еру ди те и пе сни ки ње ја сних ре чи ка к ва је Ни н а Жи ван ч е в ић („Фу ку ши ма је ак тив на- док сви спа ва мо“, „Сви ће мо се опет сре сти у Се рин ди“, а Се рин да је Бу ди на мит ска зе мља

ко ја ге о граф ски по кри ва под уч ја дуж Пу та сви ле Мар ка По ла). О ње ној по е зи ји Алис Но тли је за пи са ла: -Ни ка да не знам шта ће она да ка же, али шта год да ка же- ни ка да не об ма -

њу је. Пе сме су јој ја сне, те шког, за во дљи вог гла са, ко ји при вла чи и од би ја, по ште не, ура ња ју у ме со. А Ен Волд ман до да је:- Ни на Жи ван че вић је све док „свих ства ри ка кве је су“, њен по ет ски глас ко ји пу ту је пре ко свих кон ти не на та, из ра ња из мре же сам-ша ре и пе ва гла сно и чи сто. Ни н а Жи ван ч е в ић (1957) жи ви у Па ри зу и ра ди као про фе с ор ка уни в ер з и т е т а шром све та.Она је та ко ђе есе јист ки ња, кри ти чар ка и пре во ди лац. Сем по е зи је, об ја ви ла је шест про зних књи га, мо но гра фи ју о ре цеп ци ји де ла Ми ло ша Цр њан ског (док тор ска те за) и сту ди ју о на шим умет ни ци ма у ег зи лу. Об ја вљу је у пе ри о ди ци у Ср би ји, Евро пи и САД. Пи ше и за наш лист До бит ни ца је мно гих књи жев них на гра да. Р. Лотина

Кре ну ле пр ве то рент ту жбе Ј

е дан од нај ве ћих из да ва ча на све ту „Џон Вај ли и си но ви” под нео је ту жбу Са ве зном су ду у Њу јор ку про тив 27 осо ба ко је су ко ри сте ћи „бит то рент” де ли ле при мер ке књи га ти па „за по чет ни ке„ на ин тер не ту, вла сни штво „Џо на Вај ли ја”. Ово је пр ви слу чај ту жбе про тив нео вла шће ног де ље ња ин те лек ту ал не сво ји не ве зан за из да ва штво. Од по чет ка про шле го ди не до да нас у САД је ту жбу при ми ло пре ко 200 хи ља да љу ди. До са да, ско ро све ту жбе под но си ле су не за ви сне ком па ни је и филм ски сту ди ји ко ји се ба ве сни ма њем и про дук ци јом пор но фил мо ва, а ово је пр ви пут да се у тр ку за ин тер нет пра ва укљу чи и не ка из да вач ка ку ћа. „Вај ли” је у ту жби на вео да је ве ћи на ту же них ко пи је књи ге „за по чет ни ке” де ли ла пре ко TorrentFreak-а 18. и 19. ок то бра ове

го ди не, као и да им је на не ла ве ли ку ма те ри јал ну ште ту ко ја ће не ке од за по сле них ко шта ти и по сла. На при мер, ко ри сни ци „бит то рен та” на јед ном је ди ном сај ту, demonoid.me, „ски ну ли” су књи гу ко ја је је дан од пред ме та ту жбе, „ Photoshop CS 5 All-In-One FOR DUMMIES„, 75 хи ља да пу та од 6. ју на 2010, на во ди се у ту жби. Дру ге пи ра ти зо ва не књи ге на ве де не у ту жби су “AutoCAD 2011 for Dummies,” “Day Trading for Dummies”, “Calculus Essential for Dummies” и “Word Press For Dummies”. Тре ба ре ћи и то да ве о ма по пу лар на књи га “BitTorrent for Dummies” ни је укљу че на у ту жбу. По ред фи нан сиј ске ште те, ком па ни ја „Вај ли и си но ви” твр ди да фал си фи ко ва не ко пи је на ру ша ва ју и њи хов углед. „Вај ли је по себ но за бри нут због чи ње ни це да се њи хов за штит ни знак мо же до ве сти у ве зу

[E O ] N ET

с не а у то ри зо ва ним ма те ри ја лом ко ји мо же да са др жи ком пју тер ске ви ру се. Осим то га, не а у то ри зо ва не ко пи је мо гу би ти ло ши јег ква ли те та од ори ги на ла, а ло го ком па ни је на вр ху књи ге евен ту ал не чи та о це мо же до ве сти у за блу ду да је у пи та њу ори ги нал, твр ди се у ту жби. Оста је не ја сно хо ће ли „Вај ли” ићи до кра ја и 27 ту же них из ве сти пред суд или се на да фи нан сиј ској на год би. У сва ком слу ча ју, од ис хо да овог су ђе ња за ви се и на ред ни по те зи дру гих из да ва ча. Дру гим ре чи ма, евен ту ал но „зе ле но све тло” мо же по ву ћи ма сов не ту жбе, а то опет по вла чи по тре бу да се ре ви ди ра ју за ко ни ко ји се ти чу ин те лек ту ал них пра ва, аутор ских на кна да и њи хо вог од но са пре ма куп цу. Ивана Вујанов

kultura

c m y

dnevnik

КОНЦЕРТ ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА

Мартучија и Фераре. Слови за једног од најкомпетентнијих тумача савремене италијанске музике, а овај концерт показао је да га одликује и изразити афинитет према делима великих аутора ранијих епоха. Први део концерта отворен је извођењем Бетовенове Увертире Кориолан, опус 62, написане 1807. као уводна музика за истоимену Колино-

Најбоља представа „Поводом Галеба” Позоришта младих

тативно ванредно захтевни солистички парт концерта Чајковског, Грацијани је уз инспиративну сарадњу са диригентом и прецизно вођеним оркестром, слушаоцима пружио елегантну, профињену и заносну интерпретацију, која је танано водила и следила бујне токове ове музике устрептале романтичарске мелодиозности. Завршни део концерта обухватио

Фото: Р. Хаџић

Марком Грацијанијем, који је наступио као солиста. Репертоарски обухват концерта, овог пута био је сачињен потпуно у класичном духу, задржавајући се на значајним, врло захтевним и љубитељима музике добро познатим опусима великих мајстора Бетовена и Чајковског, чије су слојевитост и популарност представљале прави интерпретативни изазов за диригента, чланове оркестра солисту. Гостујући диригент Франческо Ла Векиа, који делује у Риму, један је од истакнутих италијанских диригената млађе средње генерације, који је уз бројне запажене наступе у својој земљи, остварио и изузетне успехе и у Јапану, Русији, Немачкој, Шпанији, Канади, Мексику и Бразилу, као уметнички руководилац тамошњих угледних оркестара, оснивач различитих музичких ансамбала и утемељивач неколико музичких фестивала. Ла Векиа је такође снимио и већи број грамофонских плоча и компакт дискова, међу којима су посебно значајни његови снимци дела савремених италијански композитора Казеле,

ву трагедију, дела драматичних и реских тонских сукоба и оштрих и упечатљивих мотивских контраста, које је аутор замислио као особени музички одраз бурних душевних колебања и ломова омраженог римског патриција, протагонисте поменутог драмског дела. Ова Бетовенова музика узавреле емотивности и моћних динамичких амплитуда, зазвучала је вибрантно и експресивно у тонски брижљиво исцизелираном и стабилном тумачењу Војвођанског симфонијског оркестра, под сугестивним диригентским вођством Франческа Ла Векије. У наставку вечери, приликом извођења Виолинског концерта у Д-.дуру Чајковског, уз војвођанске симфоничаре као солиста је настипио сјајни, двадесеттрогодишњи хрватски виолиниста Марко Грацијани, родом из Ријеке, који је упркос своје младости до сада већ остварио низ бриљантних извођачких успеха, због којих је проглашен за најбољег младог концертанта своје земље. Суверено тумачећи комплексни, технички и интерпре-

23

ЗАВРШЕН 19. ФЕСТИВАЛ КЛАСИКЕ „ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН”

Вече Бетовена и Чајковског Извођењима атрактивног и складно компонованог програма класицистичких и романтичарских дела у новосадској Синагоги настављен је циклус концерата Војвођанског симфонијског оркестра, који је овога пута публици донео сусрет са реномираним италијанским диригентом Франческом Ла Векиом, као и са врсним младим виолинистом из Хрватске

peta­k 4.novembar2011.

је интерпретацију Бетовенове Четврте симфоније у Б-дуру, оп. 60, једног од, на овдашњим концертима ређе извођених симфонијских дела овог аутора. Овај опус опсежних тонских пропорција и особене музичке атмосфере озарене ведрином и тренуцима нежне лиричности, који се повремено смењују са хуморним акцентима и слутњама романтичарских немира, (који су због тога каснији тумачи повезивали са Бетовеновом фамозном „бесмртном драгом” Терезом Брунсвик), зазвучао је импресивно и дотерано, у музикално вођеним звучним преплетима гудачких деоница и деоницама дувачких оркестарских група, заокружујући ово концертно вече високих извођачких домета. Али, да ипак све не буде идеално, као и више пута раније, побринуо се известан број посетилаца, који никако нису могли да дочекају да изразе задовољство што присуствују оваквом концерту, изражавајући своје усхићење где томе никако није место - аплаудирајући између појединих ставова дела. Борислав Хложан

Представа „Поводом Галеба“, рађена по мотивима Чеховљеве драме, у режији Бориса Лијешевића и извођењу новосадског Позоришта младих, проглашена је за најбољу на управо завршеном 19. фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен“ у Вршцу. По мишљењу жирија овог фестивала, награђена представа „на веродостојан, промишљен и промишљан начин свеукупношћу и јединственом здушношћу стваралачког колективног чина успела je да искаже основну идеју овогодишњег Фестивала – човек је мера свих ствари“. И Борис Лијешевић је на овом фестивалу добио награду, која му је припала за режију награђене представе, пошто је, како образлаже жири, „самосвојношћу, изузетним сценским обликовањем документарног материјала и оригиналношћу концепта знао и умео да продре до човека - појединца као мере свих ствари“. Две равноправне награде за најбоље глумачко остварење додељене су глумици Ивани В. Јовановић, за улогу Јованке у представи „Пучина” Бранислава Нушића и извођењу Народног позоришта из Сомбора, јер је „надахнутом игром и надасве изражајним средствима, у потпуности оправдала поверени глумачко – уметнички задатак“, и глумцу Срђану Радивојевићу, „будући да је са великом одговорношћу предано тумачио“ лик Лусинда у представи „Довитљива девојка” Лопе де Веге и извођењу Народног позоришта „Стерија” из Вршца. Специјалне награде припале су Славенки Миловановић за драма-

Из представе „Поводом Галеба”

тургију у представи „Три сестре” (сви осим мене...), у извођењу Битеф театра - Бетон хале театра и Културног центра Панчева, и Марку Марковићу за улогу Јована Недељковића у представи „Пучина” Бранислава Нушића и извођењу Народног позоришта из Сомбора. Награда Томислав Пејчић за најбољег младог глумца, по мишљењу жирија, из многих разлога припада Ивану Корновићу, за улогу Ернанда у представи „Довитљива девојка” Лопе де Веге и извођењу Народног позоришта „Стерија”.

Жири 19. фестивала класике је једногласно донео своје одлуке, а радио је у саставу: мр Мирослав Радоњић, театролог из Новог Сада, председник, и чланови Соња Стипић, глумица из Новог Сада, и Предраг Стојменовић, редитељ из Београда. Од 28. октобра до 3. новембра изведено је шест представа ансамбала из Вршца, Сомбора, Новог Сада, Ужица и Београда, приказаних на овом фестивалу под мотом „Човек је мера свих ствари“ . Н. П-ј.

„Посетилац” на Бродвеју Представа „Посетилац“ (у продукцији „Плус Театра“ из Новог Сада) учествује на „Uni ted So lo“ фестивалу у Њујорку 19. новембра. Овај фестивал одржава се у позоришном комплексу „The a tre ROW“ на Бродвеју и угостиће како позоришне представе из САД, тако и остварења из других земања света. Представа “Посетилац”, премијерно изведена у Српском народном позоришту у октобру прошле године настала је на основу текста Мајкла Вукадиновића у режији Богдана Јанковића и Страхиње Бојовића који и игра у овој монодрами.Представа је је учествовала и на “FRIN GE” фестивалу у Прагу где је изведена на енглеском језику. Реализацију представе подржали су: Градски секретаријат за културу, Покрајински секретаријат за културу АП Војводине и Министарство културе Републике Србије.

НА „СИНЕМАНИЈИ“ У НОВОМ САДУ ОД ВЕЧЕРАС 18 ПРЕМИЈЕРА

Филмови Алена, Емериха, Шеридана, Вира, Мадена... Филмска ревија “Синеманија“ на којој ће премијерно, до 11. новембра бити представљено 18 филмова, вечерас почиње у Новом Саду. У биоскопу „Арена синеплекс“ од 19 сати је на програму дугометражни анимирани филм Стивена Спилберга “Авантуре Тинтина: Тајна једнорога” 3 Д, док се од 21.30 може погледати драма “Дуг” у режији Џона Мадена, са Хелен Мирен и Семом Вордингтоном у главним улогама. “Авантуре Тинтина“ је први у низу филмова урађених у 3Д технологији, који су инспирисани ликом из серијала стрипова о Тинтиновим авантурама које говоре о неустрашивом младом новинару. Он неуморно трага за добром причом, упадајући у свет великих авантура. Гласове главним јунацима позајмили су: Џејми Бел, Данијел Крејг, Ник Фрост и Тоби Џонс. Филм о Тинтиновим авантурама ће се наћи и на редовном биоскопском репертоару. Хелен Мирен и Сем Вортингтон играју у филму „Дуг“, причи о Рејчел Сингер, бившем агенту Мосада која је настојала да ухвати и изведе на суђење озлоглашеног нацисту, ратног злочинца – „хирурга из Биркеноа“ (Аушвиц). У тајној израелској мисији он гине на улици Источног Берлина. Сада, 30 година касније, појављује се човек који тврди да је тај доктор, и Рејчел мора да оде у Источну Европу да разоткрије истину. Преплављена узнемирујућим

сећањима себе из млађих дана и њена два пријатеља агента, и даље слављена хероина мораће поново да проживи трауму тих догађаја и да измири дугове. Дистрибутерска кућа “Tuck“, која је организатор Синеманије, овом приликом гледаоцима нуди и филм “Анонимус”, редитеља Роланда Емериха, који у својој драми поставља питање ко је аутор драма које потписује Вилијем Шекспир. Главне улоге тумаче: Рис Ифанс, Ванеса Редгрејв и Себастијан Ерместо. Гледаоце наредних дана очекује и “Дилан Дог: У тмини ноћи” , филм заснован на једном од најпопуларнијих светских стрипова. Брендон Раут глуми Дилана Дога, светски познатог детектива, специјализованог за зомбије. Филм је режирао Кевин Монро. Ту је и шпанска комедија “Торенте 4”, четврти наставак авантура ружног, прљавог и неспретног детектива Торентеа. У главној улози и улози редитеља је Сантјаго Сегура. За љубитеље спортског филма и прича о борби појединца против система могла би бити занимљива драма настала по истинитом догађају “Формула успеха” (Mo neyball), у режији Бенета Милера, са Бредом Питом, Филипом Симур Хофманом и Џоном Хилом. “Кућа из снова” (Dre am ho u se) је напети трилер о породици која се усељава у једну кућу не знајући да је у њој почињено не-

Из филма Вудија Алена „Поноћ у Паризу“

колико језивих убистава. Убрзо ће открити да су они следећа мета. У режији Џима Шеридана, главне улоге тумаче Данијел Крејг, Рејчел Вајс и Наоми Вотс. Акција “Елита убица” (Kil ler Eli te) је филм инспирисан истинитим догађајима, са Џејсоном Стетамом, Клајвом Овеном и Робертом Де Ниром у главним улогама. Редитељ је Герик Мекендри. Филм “Поноћ у Паризу” (Mid night in Pa ris) Вудија Алена, којим је отворен овогодишњи Кан, ро-

мантична је комедија о породици која због посла одлази у Париз и двоје младих пред венчањем и њиховим искуствима која ће им променити животе. У филму играју Овен Вилсон, Рејчел Макадамс, Маријон Котијар, Кети Бејтс, Карла Бруни и други. Филм “Пут” (The Way) је инспиративна прича о породици, пријатељима и изазовима са којима се сусрећемо док се крећемо кроз компликовани свет који се стално мења. Редитељ те комеди-

је и један од главних глумаца је Емилијо Естевез, а главну улогу тумачи Мартин Шин. На „Синеманији“ ће гледаоци имати прилику да виде “Бег из дивљине” (The Way Back). To je причa о групи људи који су лажно оптужени за издају у време Стаљинових чистки и осуђени на дугогодишњу робију у гулагу изгубљеном у пространствима Сибира. Главне улоге тумаче Колин Фарел и Ед Харис, а редитељ је Питер Вир. “Пљачка с врха” (Ton wer He ist) је

акциона комедија са Едијем Марфијем, Беном Стилером, Метјуом Бродериком и Теом Леони у главним улогама, а редитељ је Брет Ратнер. Најављен је и филм “Ловац на тролове” (Trol lhun ter) о групи норвешких студената који у потрази за репортажом откривају заверу владе да се од јавности сакрије постојање тролова. Филм садржи фантастичне специјалне ефекте дивовских тролова који стварају хаос по норвешком пејсажу, а карактерише га употреба камере из руке. Редитељ те акције је Норвежанин Андре Овредал. Том Харди и Џоел Еџертон играју два отуђена брата који ће се суочити један с другим у филму “Ратник” (War ri or) редитеља Гевина О’Конора, док је драма “Глас истине” (Whi stle blo wer) заснована на истинитој причи и књизи Кетрин Болковац, полицајке из Небраске, која је служила у мировним трупама у послератној Босни. Главне улоге у том филму тумаче Рејчел Вајс, Ванеса Редгрејв, Моника Белучи и Сергеј Трифуновић, а режију потписује Лариса Кондрацки. Синеманију заокружује драма “Служавке” (The Help), чија је радња смештена у Мисисипи 60их година, а говори о јужњакињи која се враћа с колеџа одлучна у томе да постане писац. Главне улоге у тој драми тумаче Виола Дејвис, Брајс Далас Ховард и Ема Стоне. Редитељ је Тејт Тејлор. В. Црњански

24

svet

petak4.novembar2011.

dnevnik NA TO NE MA NA ME RU DA IN TER VE NI [E U IRA NU

U KA NU PO ^EO DVO DNEV NI SA MIT G-20

Salehi: SAD iz gu bi le mu drost, osla wa ju se na sna gu

Ras pra va u zna ku gr~ ke kri ze KAN: Dvo dnev ni sa mit G20 naj bo ga ti jih ze ma qa i ze ma qa u br zom raz vo ju po sve }en uglav nom kri zi u evro zo ni i uspo ra va wu svet ske pri vre de po ~eo je ju ~e po pod ne po pod ne u Ka nu u zna ku gr~ ke kri ze. Fran cu ski pred sed nik Ni ko la Sar ko zi pri mio je {e fo ve dr `a va i vla da u Pa la ti fe sti va la u Ka nu po sle mi ni sa mi ta evrop skih li de ra po sve }e nom kri zi evra.

Mi ni sa mit u ko me su u~e stvo va li vo |e ze ma qa ~la ni ca evro zo ne ko je su ta ko |e ~la ni ce G20, kao i pred stav ni ci Evro ske ko mi si je, Evrop skog sa ve ta i Evrop ske cen tral ne ban ke odu `io se pa je glav ni skup po ~eo sa za ka {we wem. Na ja vqe na kon fe ren ci ja za {tam pu pred sed ni ka Evrop skog sa ve ta Her ma na Van Rom pe ja i pred sed ni ka Evrop ske ko mi si je @o zea Ma nu e la Ba ro za je po sle dva od la ga wa na kra ju ot ka za na.

Vo |e G20 oku pi li su se pr vo na rad nom ru~ ku, pre ma zva ni~ nom pro gra mu, a po sle to ga su ras pra vqa li o gr~ koj kri zi i evro zo ni.

Sa mit je tre ba lo da se ba vi po sti za wu kon sen zu sa iz me |u glav nih raz vi je nih ze ma qa i ze ma qa u br zom raz vo ju oko to ga ka ko za u sta vi ti uspo ra va we svet skog pri -

Eko nom ska mo} bo ga tih Eko no mi je G20 da ju vi {e od 80 od sto svet skog bru to do ma }eg pro iz vo da i ima ju isto to li ko u~e {}e u svet skoj tr go vi ni. U ze mqa ma G20 `i ve dve tre }i ne svet ske po pu la ci je. vred nog ra sta i da do pri ne se vra }a wu po ve re wa po sle me ra usvo je nih u Bri se lu pro {le ne de qe za iz la zak evro zo ne iz kri ze.

Me |u tim taj plan se u po ne de qak ras pao zbog neo ~e ki va ne od lu ke Ati ne da pod ne se evrop ski plan za spa sa va we na re fe ren dum, ~i ji je is hod vr lo ne iz ve stan.

SI RI JA DAN PO SLE MI ROV NE INI CI JA TI VE

I da qe se pu ca, ubi je ne tri oso be DA MASK, PE KING: Si rij ske sna ge ubi le su ju ~e naj ma we tri oso be u gra du Hom su, sa mo dan po {to je zva ni~ ni Da mask sa op {tio da }e po vu }i voj sku iz gra do va kao deo pla na Arap ske li ge ko jim tre ba da se okon ~a ju vi {e me se~ ni ne mi ri u toj ze mqi. Si rij ska voj ska otvo ri la je mi tra qe sku va tru sa ten ko va ko je je do pre mi la u pred gra |e Ba ba Amr, a svu da una o ko lo od je ku je te {ka paq ba jo{ od pro te kle no }i.

Pre ma iz ja va ma o~e vi da ca i u~e sni ka pro te sta pro tiv pred sed ni ka Ba {a ra al-Asa da, ne mi ri su iz bi li u to ku no }i kad su sta nov ni ci tog pred gra |a iza {li na uli ce ka ko bi pro sla vi li vest da su vla sti pri hva ti li ini ci ja ti vu Arap ske li ge. Si ri ja je dan ra ni je sa op {ti la da je u pot pu no sti i bez re zer vi pri hva ti la plan Li ge o okon ~a wu osmo me se~ nih ne mi ra i su ko ba u ze mqi. Mi rov nim pla nom pred vi |a se „pot pu na ob u sta va na si qa u ci qu za {ti te ci vi la”.

Si ri ja bi, pre ma tom spo ra zu mu, tre ba lo da oslo bo di sve ko ji

su pri tvo re ni to kom pro te sta, po vu ~e voj ne sna ge iz gra do va i di strik ta gde je bi lo oru `a nih su ko ba i da omo gu }i pri stup Arap skoj li gi i arap skim i me |u na rod nim me di ji ma.U me |u vre me nu su SAD sa op {ti le da ni su pro me ni le svoj stav da pred sed nik Si ri je mo ra da ode sa vla sti.

Ki na je JU^ po zdra vi la plan Arap ske li ge za okon ~a we na sil nog gu {e wa de mon stra ci ja u Si ri ji i okva li fi ko va la ga va `nim ko ra kom ka ubr za wu obe }a wa Da ma ska da }e spro ve sti re for me. „Sma tra mo da ovo ozna ~a va va `an ko rak ka po pu {ta wu si tu a ci je u Si ri ji i br zom po ~et ku po li ti~ kog pro ce sa sa {i ro kim u~e {}em svih stra na u Si ri ji”, re kao je no vi na ri ma port pa rol ki ne skog mi ni star stva spoq nih po slo va, Hong Lei. „Na da mo se da sve stra ne u Si ri ji mo gu pred u ze ti prak ti~ ne na po re da se pre ki ne na si qe i stvo re uslo vi za re {e we tog pi ta wa kroz di ja log i kon sul ta ci je”, do dao je Lei. (Ta njug)

Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma re kao je ju ~e u Ka nu da je naj va `ni ji za da tak svet skih li de ra da re {e evrop sku fi nan sij sku kri zu. ame ri~ ki pred sed nik je ka zao da EU pred u zi ma va `ne ko ra ke za sve o bu hvat no re {e we du `ni~ ke kri ze ali da tre ba da bu du raz ja {we ni ne ki de ta qi ko ji se ti ~u

pri me ne pla ni ra nih me ra. Obra }a ju }i se na kon pri vat nog sa stan ka sa fran cu skim pred sed ni kom Ni ko lom Sar ko zi jem na mar gi na ma sa mi ta G20, Oba ma je ka zao da je sa fran cu skim ko le gom raz ma trao i pi ta we Gr~ ke.

Gr~ ki pre mi jer Jor gos Pa pan dreu je uz bu nio Evro pu za la ga wem za re fe ren dum na ko jem bi Gr ci od lu ~i li o evrop skom pla nu za spas Gr~ ke i bor bu pro tiv du `ni~ ke kri ze u zo ni evra, po stig nu tom pro {le ne de qe uz do sta mu ka.

Ni ko la Sar ko zi i Oba ma su pre sa mi ta raz go va ra li i o pred lo gu evro pe da se uvo di po rez na fi nan sij ske tran zak ci je. Fran cu ski pred sed nik je re kao da su wih dvo ji ca ana li zi ra li si tu a ci ju, ka ko bi da li do pri nos pro na la `e wu re {e wa, i do dao da po zdra vqa Oba mi no „raz u me va we pi ta wa po put po re za na fi nan sij ske tran sak ci je”.Sar ko zi i jo{ ne ki evrop ski li de ri se za la `u za uvo |e we ma log po re za na sve fi nan sij ske tran sak ci je. Taj po re ski pri hod bi se ko ri stio za po mo} si ro ma {nim ze mqa ma i sma we we du go va. Oba mi na vla da, kao i ne ki vo de }i eko no mi sti, ne po dr `a va ju tu ide ju ve} se za la `u za tak se za naj ve }e ban ke.

Er do gan ne za do vo qan pre go vo ri ma sa EU BER LIN: Pred sed nik tur ske vla de Re xep Ta jip Er do gan sma tra da su po je di ne, ja ke ze mqe Evrop ske uni je (EU) sta vi le „na led” pre go vo re An ka re sa Bri se lom i da se, u tom smi slu, pre ma Tur skoj po stu pa ne pra ved no. „Pre ma Tur skoj se po stu pa ne pra ved no. Od ka da sam ja pre mi jer,

Reyep Tajip Erdogan

u EU je pri mqe no 12 ze mqa, me |u ko ji ma je ~ak i gr~ ki deo Ki pra.

I od ka da ne ma~ ki kan ce lar An ge la Mer kel i fran cu ski pred sed nik Ni ko la Sar ko zi vla da ju, mi jo{ ni je dan je di ni put ni smo po zva ni na ne ki EU - sa mit, kao {to je to bi lo ra ni je”, re kao je Er do gan ju ~e ta bli o du „Bild”, u

dru gom de lu in ter vju ua. Na gla {a va ju }i da je Tur ska ve o ma du go ~e ka la na to da Mer kel pro me ni svoj stav o tur skom pri stu pu EU, Er do gan je re kao da se, me |u tim, ni {ta ni je do go di lo’. An ka ra }e, upr kos to me, na sta vi ti da qe pre go vo re. ’Mi ve} sa da is pu wa va mo pri stup ne uslo ve bo qe ne go ne ke ze mqe ko je su ve} ~la ni ce EU”, na gla sio je Er do gan, ko ji je ju ~e, za jed no s Mer ke lo vom u Ber li nu pri su stvo vao sve ~a no sti po vo dom po la ve ka od pot pi si va wa bi la te ral nog, me |u dr `av nog spo ra zu ma o za po {qa va wu Tu ra ka u Ne ma~ koj. Er do gan je na pi ta we „Bil da” da li An ka ra jo{ `e li ~lan stvo u EU, s ob zi rom na to da Tur skoj, za raz li ku od EU, pri vre da ide do bro, di plo mat ski od go vo rio da }e Tur skoj pri vred no bi ti jo{ bo qe, ako bu de ~lan EU. Na hi po te ti~ ko pi ta we {ta bi bi lo ka da bi Tur ska bi la ~lan EU - da li bi ima la evro za mo ne tu - Er do gan je odo go vo rio da bi oni to pro ve ri li i ne bi is kqu ~i li kao op ci ju.Tur ska ne bi imi ti ra la Bri tan ce i do dao da ni je ta~ no da se Tur ska okre }e od Evro pe.

(Ta njug)

BRI SEL, BEN GA ZI, LOB DON: Iran je ju ~e upo zo rio Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve da dva pu ta raz mi sle pre ne go {to u|u u „ko li zi o ni kurs” sa islam skom re pu bli kom oko nu kle ar nog pro gra ma. „SAD su na `a lost iz gu bi le mu drost i oba zri vost u ba vqe wu me |u na rod nim pi ta wi ma. One se osla wa ju sa mo na sna gu”, re kao je

Anders Fog Rasmusen

wa i da po je di ni bri tan ski zva ni~ ni ci ve ru ju da }e Va {ing ton za tra `i ti voj nu po mo} Bri ta ni je.

List je, ta ko |e, na veo da bri tan ski voj ni stru~ wa ci raz ma tra ju pla no ve za raz me {taj, na red nih me se ci, bro do va i pod mor ni ca rat ne mor na ri ce, opre mqe nih pro jek ti li ma „to ma havk”, ko ji bi u~e stvo va li u even tu al noj voj noj kam pa wi.

Ali Ahbar Salehi

no vi na ri ma iran ski mi ni star spoq nih po slo va, Ali Ah bar Sa le hi, to kom po se te li bij skom gra du Ben ga zi ju. „Na rav no da smo sprem ni za naj go re ali se na da mo da }e dva pu ta raz mi sli ti pre ne go {to za u zmu ko li zi o ni kurs sa Ira nom”, ka zao je Sa le hi. Na pi ta we u ve zi ra ket ne pro be ko ju je pre kju ~e iz veo Iz rael Sa le hi je od go vo rio: „To ni je va `no, to ~ak i ni je ne {to sa ~i me se op te re }u je mo”, pre no si Roj ters.

Za pad ne di plo ma te su u ok to bru iz ja vi le da Me |u na rod na agen ci ja za atom sku ener gi ju (IAEA) tre ba da ob ja vi iz ve {taj u ko jem }e, ka ko su re kli, bi ti iz ne se ni po da ci o voj noj di men zi ji iran skih nu kle ar nih ak tiv no sti, ali ni su pre ci zi ra li da li se to od no si na po ku {a je pro iz vod we nu kle ar ne bom be. Iz ve {taj IAEA o~e ku je se sle de }e sed mi ce. Iz rael je ju ~e te sti rao ra ke tu, dva da na po {to je izra el ski pre mi jer Be wa min Ne ta ni ja hu upo zo rio na „di rekt nu i

Bri tan ski voj ni stru~ wa ci raz ma tra ju pla no ve za raz me {taj, na red nih me se ci, bro do va i pod mor ni ca rat ne mor na ri ce, opre mqe nih pro jek ti li ma „to ma havk”, ko ji bi u~e stvo va li u even tu al noj voj noj kam pa wi Lon don ne is kqu ~u je mo gu} nost po kre ta wa voj ne ak ci je pro tiv Ira na, sa op {ti la je bri tan ska vla da, re a gu ju }i na iz ve {ta je me di ja da su ubr za ne pri pre me za even tu al nu in ter ven ci ju zbog spor nih nu kle ar nih am bi ci ja Te he ra na. „@e li mo da se re {e we po stig ne pre go vo ri ma, ali sve op ci je tre ba da osta nu otvo re ne”, iz ja vio je prek si no} port pa rol Fo rin ofi sa. „Bri tan ska vla da ve ru je da je stra te gi ja dvo stru kog ko lo se ka pri ti sa ka i obe }a wa naj bo qi pri stup ot kla wa wu opa sno sti od iran skog nu kle ar nog pro gra ma i iz be ga va wu re gi o nal nog su ko ba”, do dao je on, pre neo je Roj ters. „Gar di jan” je iz ve stio, ne na vo de }i iz vor, da bri tan sko Mi ni star stvo od bra ne sma tra da bi SAD mo gle da od lu ~e da ubr za ju pla no ve za ci qa ne ra ket ne na pa de na ne ka kqu~ na iran ska po stro je -

ve li ku pret wu” ko ju pred sta vqa iran ski nu kle ar ni pro gram.

Ge ne ral ni se kre tar NA TO, An ders Fog Ra smu sen, iz ja vio je ju ~e da ali jan sa „ne ma na me ru” da in ter ve ni {e u Ira nu i po red iz ve {ta ja da vla de ne kih ze ma qa pla ni ra ju voj nu ope ra ci ju pro tiv nu kle ar nog pro gra ma Te he ra na. Ra smu sen je re kao da NA TO po dr `a va di plo mat ske na po re za re {e we nu kle ar nog pi ta wa i po zi va iran ske li de re da se po vi nu ju re zo lu ci ja ma Sa ve ra bez bed no sti UN. Iz ra le ski pre mi jer Be wa min Ne ta ni ja hu po ku {a va da ube di svo ju vla du da odo bri bom bar do va we Ira na, pre no si AP. Iran je uspe {no te sti rao ra ke tu sa bo je vom nu kle ar nom gla vom ko ja mo `e do pre ti do Izra e la, pod se }a ame ri~ ka agen ci ja.NA TO sa svo je stra ne te sno sa ra |u je sa Izra e lom kao de lom gru pe pri ja teq skih ze ma qa u re gi o nu, po zna te kao „me di te ran ski di ja log”.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BE WA MIN NE TA NI JA HU Izra el ski pre mi jer Be wa min Ne ta ni ja hu na lo `io je za mr za va we sred sta va na me we nih Une sku na kon {to je ta agen ci ja UN pri mi la u ~lan stvo Pa le sti nu , iz ja vio je ju ~e agen ci ji Frans pres port pa rol izra el skog pre mi je ra Mark Re gev.Iz rael je go di {we obez be |i vao dva mi li o na do la ra Une sku. Taj bu xet }e bi ti pre u sme ren na re gi o nal ne ini ci ja ti ve

MAJK FROMAN Eko nom ski sa vet nik Be le ku }e, Majk Fro man, po zvao je ju ~e Evrop sku uni ju da ulo `i „ogrom ne na po re” da bi re {i la pro blem du `ni~ ke kri ze ko ja pre ti da gur ne svet sku pri vre du u no vu re ce si ju. On je na po me nuo da su Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve sprem ne da po mog nu ti me {to }e po de li ti „svo je is ku stvo”, ume sto da di rekt no u~e stvu ju u pa ke tu po mo }i.

VIK TOR BUT Ru si ja sum wa u prav de nost pre su de ru skom tr gov cu oru` jem Vik to ru Bu tu ko ji je osu |en u SAD zbog spre ma wa za ve re da pro da ve li ku ko li ~i nu oru` ja ko lum bij skom ge ril skom po kre tu FARC . Mo skva }e ra di ti na to me da obez be di we gov po vra tak ku }i. But (44), biv {i ru ski ofi cir je po stao po znat kao „tr go vac smr }u” zbog vo |e wa mre `e kri jum ~a ra oru` ja,

Kon do li za Rajs opi su je sim pa ti je ubi je nog Gada fi ja VA [ING TON: Biv {a ame ri~ ka dr `av na se kre tar ka Kon do li za Rajs opi sa la je sim pa ti je ko je je biv {i ubi je ni li bij ski li der Mo a mer Ga da fi ga jio pre ma woj kao „~ud ne i po ma lo je zi ve”.

Raj so va je no vi na ru ame ri~ ke TV mre `e Si-En-En Pir su Mor ga nu iz ja vi la da je ose ti la olak {a we ka da je shva ti la da vi deo sni mak ko ji je Ga da fi na pra vio o woj ni je ne pri sto jan.

U svo joj kwi zi „Ne ma ve }e ~a sti: Me mo a ri o go di na ma pro ve de nim u Va {ing to nu”, Raj so va je na pi sa la da joj je Ga da fi jed nom pri li kom po ka zao mon ti ra ni vi deo sni mak o woj ko ji je bio sin hro ni zo van me lo di jom „Afri~ ki cvet u Be loj ku }i”, ko ju je, pre ma we nim re ~i ma, na pi sao je dan li bij ski kom po zi tor. Raj so va je Si-En-Enu iz ja vi la da je u tom tre nut ku ona po ku {a la da usred sre di raz go vor na po slov ne te me. „Moj po sao je bio da odem ta mo, oba vim di plo mat ski po sao i odem, {to sam i ura di la”, iz ja vi la je ona.

„Ali mo ram da ka `em da sam se u`a sno ose }a la ka da mi je (Ga da fi) re kao da ima vi deo o me ni. Dra go mi je da je sve is pa lo do bro”, do da la je Raj so va. O Ga da fi je vim sim pa ti ja ma pre ma Kon do li zi Rajs pi sao je i

lon don ski dnev nik „In di pen dent”.

Kra jem av gu sta, ka da su po bu we ni ci za u ze li pa la tu u Tri po li ju u ko joj je `i veo biv {i ubi je ni li bij ski li der, pro na |en je al bum sa fo to gra fi ja ma Kon do li ze Rajs, za ko ji se pret po sta vqa da je pri pa dao we mu. „Pot pu no neo bi~ no, ~ud no i po ma lo je zi vo”, iz ja vi la je Raj so va Si-En-Enu i do da la da je zna la da on ima fik sa ci ju ve za nu za wu. Ga da fi je u jed nom in ter vjuu arap skoj te le vi zij skoj mre `i Al Xa zi ra 2007. go di ne go vo rio o biv {oj ame ri~ koj se kre tar ki kao o „vo qe noj” Ame ri kan ki. „Po dr `a vam svo ju vo qe nu cr nu ame ri~ ku `e nu. Di vim se i po no sim na ~i nom na ko ji iz da je na re |e wa arap skim li de ri ma. Li za, Li za, Li za ja ko te vo lim!”, ka zao je Ga da fi tom pri li kom.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

petak4.novembar2011.

GR^ KA OD BA CI LA UL TI MA TUM SAR KO ZI JA I MER KE LO VE

Gla sa we o po ve re wu Pa pan dre uovoj vla di ATI NA: Planirani referendum u Gr~koj ne bi trebalo da odlu~uje o ~lanstvu te zemqe u zoni evra, izjavio je ju~e zamenik gr~kog ministra finansija Pantelis Oikonomu. On je u izjavi za televiziju NETodbacio, kako je nazvao, ultimatum lidera Nema~ke i Francuske Angele Merkel i Nikole Sarkozija, koji su izjavili da Atina ne}e dobiti vi{e nijedan cent pomo}i od evrozone dok ne odlu~i da li `eli da ostane u zoni evra. „Ja samo protiv odr`avawa referenduma o evru, to bi bilo potpuno nepodesno. Dobili smo ultimatum, stranci se me{aju u to o ~emu }emo glasati na referendumu”, rekao je Oikonomu.

Gr~ki ministar finansija Evangelos Venizelos je tako|e izjavio da gr~ko u~e{}e u evrozoni ne bi trebalo da zavisi od referenduma i da pa`wa mora biti usmerena na brzo dobijawe kqu~ne tran{e iz me|unarodnog zajma za spasavawe, distanciraju}i se time od premijera Jorgosa Papandreua koji je pozvao na javno glasawe. Do raz-

mimoila`ewa u mi{qewima izme|u Evangelosa i Papandreua do{lo je ou~i parlamentarnog glasawa o poverewu premijerovoj vladi, prenele su agencije.

Papandreu je u sredu pozvan na hitan sastanak u Kan gde su lideri Francuske i Nema~ke izjavili da plebiscit u Gr~koj treba da odlu~i da li }e ta zemqa ostati u zoni evra i da Atina ne}e dobiti kqu~nu tran{u pomo}i za spasavawe dok ne bude odr`an referendum.Orijentacioni datum glasawa je 4. decembar, ali je Gr~ka ranije upozorila da }e bez slede}e tran{e od osam milijardi evra iz pro{logodi{weg me|unarodnog zajma za spasavawe ostati bez gotovine do sredine novembra. „Pozicija Gr~ke u evrozoni je istorijska pobeda zemqe koja ne mo`e biti dovedena u pitawe”, rekao je Venizelos ju~e po povratku iz Kana i dodao da „to {to je gr~ki narod izvojevao ne mo`e zavisiti od referenduma”.

REAGOVAWA

Opa snost od „za ra ze” dru gih ~lanica BER LIN: Predsedavaju}i evrogrupe @an-Klod Junker izjavio je da Gr~ku ne}e dr`ati po svaku cenu u evrozoni. On se, u izjavi nema~koj televiziji ZDF, izjasnio za ostanak Gr~ke u evrozoni, ali ne “po svaku cenu”. “@eleli bi da Gr~ka ostane”, kazao je on poru~uju}i vlastima u Atini da bi u tom

slu~aju zemqa morala da ispuni brojne obaveze. Gr~ka ne}e biti zadr`ana po svaku cenu u evrozoni, jer postoji opasnost od “zaraze” drugih zemaqa, istakao je Junker.Trenutno se, kako je dodao, radi na analizi kako bi istupawe Gr~ke moglo pro}i bez {tete po evrozonu.( T a njug)

Ni su sa mo Gr ci kri vi, ne ko im je da vao kre di te PRAG: Su`avati debatu o aktuelnoj evropskoj krizi na Gr~ku je gre{ka, upozorio je ~e{ki predsednik i poznati kriti~ar Evropske unije Vaclav Klaus. Za dana{wu krizu, a tako|e u u`em smislu za krizu zone evra je, prema wemu, odgovorna sama Evropa svojim vo|ewem ekonomije u prethodnom periodu i time {to je odlu~ila da `ivi iznad mogu}nosti.

Krizu Evrope, Klaus je ozna~io kao fundamentalnu. „Stalno ukazujem da nije istina samo to da se Gr~ka prekomerno i neodgovorno zadu`ila. Druga strana medaqe je to da je Gr~koj neko prekomerno i sasvim neodgovorno

davao pozajmice”, rekao je ~e{ki predsednik. Tako|e je upozorio da Gr~ka nije u{la sama u zonu evra, neko je morao da je primi u sistem zajedni~ke evropske valute.Prema Klausu, to uvek treba imati na umu. „Zbog toga ja za dana{wu evropsku krizu i u u`em smislu krizu zone evra, ne krivim Gr~ku”, rekao je Klaus. Gr~ka je, prema wemu, najupadqiviji primer {ireg problema.”Ako bismo suzili debatu o problemu dana{we Evrope i fundamentalne principe evropske krize na Gr~ku, tada uop{te ne bismo dotakli su{tinu stvari”, zakqu~io je ~e{ki predsednik.

(Ta njug)

Gr~ki premijer Jorgos Papandreu ubla`io je ju~e stav o referendumu o paketu pomo}i EU Gr~koj i ponudio da razgovara sa opozicijom o re{avawu krize u zemqi. Oba}aju}i se ~lanovima vlade Papandreu je rekao da referendum o sporazumu EU o pomo}i nikada nije bio svrha sam po sebi i najavio da }e razgovarati o {irem konsenzusu sa opozicionim liderom Anto-

Sme na u vr hu gr~ ke ar mi je ATI NA, LON DON: Odluka gr~ke vlade da smeni vojno rukovodstvo u jeku du`ni~ke krize mogla bi da bude znak da kabinet premijera Jorgosa Papandreua smatra da su mu dani odbrojani, ali da `eli da uveri me|unarodnu zajednicu da zemqi ne preti opasnost od dolaska na vlast vojne hunte, poput one pre ~etiri decenije, ocewuje Rojters.

Atina je odbacila navode stranih medija da je vojni vrh u utorak smewen kako bi se predupredio eventualni pu~, kao {to je bio onaj 1967. godine, kada je vlast u Gr~koj preuzela vojska i zadr`ala je narednih sedam godina. Ipak, stru~waci za gr~ku politiku smatraju da odluka o smeni generala, na predlog ministra odbrane Panosa Beglitisa, mo`e da zna~i da je Papandreuov kabinet po`urio da sprovede promene pre nego {to i sam bude promewen zbog sve gore du`ni~ke krize. „Promene u vrhu vojske tipi~ne su za odlaze}e vlade, koje postavqaju svoje qude na glavne polo`aje pre odlaska s vlasti”, izjavio je Pepe Eger, iz konsultantske kompanije „Ekskluziv analizis”, sa sedi{tem u Londonu. „Prema na{em mi{qewu, ta odluka ne zna~i da je postojala realna opasnost od pu~a po{to je malo verovatno da je sada{wa gr~ka vojska uop{te razmatrala mogu}nost pu~a”, dodao je Eger. Papandreu se na{ao na udaru `estokih kritika sa svih strana posle nedavne neo~eki-

Ministar Panos Beglitis

vane najave referenduma u Gr~koj o novom planu EU za pomo}, koji podrazumeva ispuwewe vi{e veoma strogih zahteva.

Parlament treba sutra da se izjasni o poverewu vladi, a nekoliko poslanika vladaju}eg PASOK-a zatra`ilo je Papandreuovu ostavku.

Socijalisti~ki premijer je tokom vi{emese~ne krize i poo{travawa mera {tedwe, koje obuhvataju smawewe plata, pove}awe poreza i nova otpu{tawa radnika, navukao na sebe nezadovoqstvo naroda, {to potvr|uju ~esti masovni protesti {irom zemqe.

Gr~ka vlada je u utorak uve~e smenila glavnokomanduju}e kopnenih, pomorskih i vazdu{nih snaga, a ve}i broj visokih oficira poslala

PR VI DAN SU \E WA BI [EM PRE MI JE RU HR VAT SKE

Sa na der od bi ja kri vi cu ZA GREB: ^itawem dokazne dokumentacije na zagreba~kom @upanijskom sudu ju~e je zavr{en je prvi dan su|ewa biv{em hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu koji se posle optu`nice izjasnio da nije kriv.

Su|ewe se nastavqa danas.

Sanader je na po~etku su|ewa za ratno profiterstvo izjavio da se ne ose}a krivim po optu`nici koja ga tereti za tra`ewe i primawe 3,61 miliona kuna (483.000 evra) provizije od austrijske Hipo banke tokom 1994. i 1995. godine. „Tada je u Hrvatskoj trajao rat, bila je visoka inflacija, a Hrvatska je te{ko pronalazila banke kod kojih bi se kreditno zadu`ila. O tome }e svedo~iti tada{wi {ef diplomatije Mate Grani} i premijer Nikica Valenti}. Sve je bilo dobro poznato Ivi Sanaderu koji je iskoristio situaciju”, rekla je zamenica direktora Kancelarije za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala Tamara Lapto{ u optu`nici.

Po re~ima jednog od advokata, ^ede Prodanovi}a, tbrdi da ratno profiterstvo primewuje se na period iz 1994., kad taj zakon nije postojao, te dovodi u pitawe ustavnost tog zakona. Kupovina zgrada hrvatskih ambasada za {ta je Hipo banka dala kredit po Evropi

nisom Samarasom. Papandreu je rekao da }e poveriti razgovore sa opozicijom dvojici starijih ~lanova vlade i pozdravio opozicionu podr{ku paketu pomo}i koji je donela EU. Ukoliko opozicija odlu~i da podr`i taj paket u parlamentu, nije potrebno da se odr`ava referendum, rekao je gr~ki premijer. „Bi}e mi drago da ne idemo na referendum, koji nikada nije

bio sam sebi svrha. Drago mi je tako|e da je ova diskusija mnoge prizvala pameti,” izjavio je Papandreu u govoru koji je dostavqen medijma. Papandreu je ponovio da ~lanstvo Gr~ke u evrozoni nije u pitawu i da bi odr`avawe izbora u ovom trenutku dovelo zemqu u opasnost od bankrota.

Gr~ki premijer Jorgos Papandreu sazvao je ju~e hitan sastanak vlade, u trenutku kada se sve vi{e poslanika vladaju}e partije o{tro protivi planu za organizovawe referenduma o paketu pomo}i EU. Gr~ki parlament treba danas da se izjasni o poverewu kabinetu, suo~enom s mogu}im padom po{to je grupa poslanika vladaju}eg PASOK-a zatra`ila premijerovu ostavku, tvrde}i da je neo~ekivanom najavom o referendumu ugrozio sporazum o pomo}i. Plan o referendumu ima protivnike i u samom Papandreuovom kabinetu, a najo{trije ga je kritikovao ministar finansija Evangelos Venizelos.

(Ta njug)

nema nikakve veze s ratnim stawem, rekao je Prodanovi} i dodao da se optu`nica zasniva na indicijama.

On je, kao i Sanader, naglasio da je glavnu re~ u tim pregovorima imao Grani}, a da se Sanader ukqu~io tek nakon nekoliko meseci. Naglasio je i da Sanader nije primio pare koje su fiktivno ispla}ene Eugenu Laksi za ~iji je potpis dokazano da je falsifikovan.

Sudu se obratio i sam Sanader. „Nisam tra`io ni dobio proviziju, jer sam se uvek vodio uverewem da slu`im narodu i bila mi je strana pomisao o proviziji”, rekao je i odbacio tvrdwu Kancelarije da je profiter.Sanader je izjavio da je Kancelarija tendencizno koristila dokumentaciju oko Hipo banke, jer je na osnovu istih dokumenata u Austriji ispitan kao svedok, uz odbacivawe optu`nice, a u Hrvatskoj kao optu`eni. Osim toga, po`alio se i da tu`ila{tvo wegovim advokatima nije dalo dokumenta koja mu idu u prilog.

Su|ewe se nastavqa danas svedo~ewem nekada{we direktorke kompanije Elan Bo`ene Kqu~evi}, biv{eg hrvatskog premijera Nikice Valenti}a i Miroslava Kova~i}a, biv{eg Sanaderovog savetnika.Mate Grani} svedo~i}e 11. novembra.

(Ta njug)

u penziju. Smeweni vojni ~elnici bili su postavqeni na te polo`aje neposredno pre pada prethodne, konzervativne vlade 2009. godine.

Ministar odbrane Panos Beglitis je u sredu rekao parlamentu da ta odluka nije bila politi~ki motivisana, ve} da je planirana odavno radi smawewa vojnih tro{kova zbog ograni~enog buxeta.Prema Beglitisovim re~ima, smena je bila planirana za avgust, ali je tada odlo`ena zbog napetosti s Turskom.

Opozicija, me|utim, sumwa u te argumente zbog trenutka koji je izabran za smenu vojnog vrha i optu`uje Papandreua da poku{ava da postavi na ~elo vojske qude koji su wemu odani pre nego {to padne i wegova vlada.

(Ta njug)

25

VESTI Bom ba na aero dro mu POD GO RI CA: Na podgori~kom aerodromu Golubovci, na mestu nekada{weg uzleti{ta za vojne avione, sino} je prona|en deo kasetne bombe, za koju se pretpostavqa da je zaostala od NATO bombardovawa 1999. godine, ali nema nikakve opasnosti za saobra}aj na civilnom delu aerodrome.

Pomo}nik direktora Aerodroma Crne Gore Jovan Strugar kazao je agenciji Tanjug da su specijalne policijske ekipe na terenu i da rade na demontirawu bombe. Radi se o ostatku kasetne bombe koji je prona|en na pisti za vojne avione, ali nemamo, jo{ uvek, precizne podatke da li se radi o aktivnoj ili neaktivnoj bombi, rekao je on.

Strugar je naveo da je mesto gde je identifikovana bomba znatno udaqeno od civilnog dela podgori~kog aerodroma, zbog ~ega se vazdu{ni saobra}aj obavqa redovno.Nema obustavqawa saobra}aja na civilnom delu aerodrome niti }e ga biti, kazao je Strugar.

(Ta njug)

Me si} u Sa ra je vu SA RA JE VO: Po~asni predsednik Internacionalne lige humanista (ILH) Stjepan Mesi} izjavio je ju~e u Sarajevu da „BiH ima najtolerantnije dru{tvo u Evropi, ali da treba puno u~initi da ono profunkcioni{e”. „Pre svega, dr`ava mora profunkcionisati. Jo{ je ostalo puno pitawa na koja postoji odgovor, a puno bi se lak{e re{avala kada bi bila boqa politi~ka situacija”, konstatovao je Mesi}.

On je rekao da se granice vi{e ne mogu mewati i da je „osamostaqewem Kosova zavr{ena arhitektura Evrope”.

Mesi} se ju~e u Sarajevu sastao sa ~lanovima Predsedni{tva BiH @eqkom Kom{i}em i Bakirom Izetbegovi}em. Delegacija ILH-a je zatra`ila podr{ku Predsedni{tva BiH za wen rad „u kojem promovi{u ono {to je dobro u BiH”.^lanovi delegacije kazali su da je, na predlog ~lanova Internacionalne lige humanista s prostora biv{e Jugoslavije, za dobitnika Zlatne poveqe za doprinos miru i toleranciji u regionu predlo`en turski ministar spoqnih poslova Ahmet Davutoglu.

(Ta njug)

Re {e we spo ra do pro le }a SKO PQE: Lider Demokratske unije za intregraciju (DUI) Ali Ahmeti zatra`io je od makedonskog premijera Nikole Gruevskog da se spor sa Gr~kom oko imena dr`ave re{i do prole}a, u protivnom }e se zemqa „suo~iti sa nestabilno{no}u”.

ISTO RI ^AR RA DO JE PA JO VI]

Op tu `be pro tiv Boq kov ca po li ti~ ka igra POD GO RI CA: Crnogorski istori~ar Radoje Pajovi} ocenio je ju~e da su optu`be u vezi sa ratnom pro{lo{}u Josipa Boqkovca u Hrvatskoj, za navodni ratni zlo~in, u maju 1945. godine, zapravo „politi~ka igra”. „U pitawu je politi~ka igra, da se obra~unaju sa starim partizanskim kadrovima”, rekao je agenciji Beta Pajovi}, koji va`i za jednog od najboqih poznavalaca istorije Narodnooslobodila~ke borbe u Crnoj Gori i Jugoslaviji.

Biv{i hrvatski politi~ar Boqkovac je uhap{en pod optu`bom da je po~inio ratni zlo~in nad civilima. On je, kako su preneli mediji, krivicu prebacio na crnogorsku partizansku jedinicu koja je u maju 1945. dejstvovala na podru~ju

Karlovca, gde je je ubijen 21 civil zbog saradwe sa okupatorom.

Istori~ar Pajovi} je ocenio da ne mo`e biti ta~no da je Boqkovac komandovao crnogorskom partizanskom jedinicom. „Nijedan necrnogorac nije komandovao crnogorskom partizanskom jedinicom. Crnogorci su imali svoje kadrove”, rekao je Pajovi}. Naprotiv, Crnogorci su, prema wegovim re~ima, komandovali ve}inom svih ve}ih partizanskih jedinica na prostoru Jugoslavije. „Ta pri~a ne pije vodu”, rekao je Pajovi}, povodom navoda da je sam Boqkovac komandovao crnogorskom jedinicom koja je, navodno, izvr{ila ratni zlo~in na podru~ju Karlovca.

Ali Ahmeti

Ahmeti je ocenio da problem u vezi sa imenom zemqe mora biti re{en do samita NATO-a u ^ikagu, koji }e biti odr`an u maju slede}e godine, jer, kako je ocenio, svako odlagawe prijema Makedonije u Alijansu podsti~e destruktivne elemente u zemqi, dok u regionu mo`e da proizvede nestabilnost.

U saop{tewu DUI, koje je usledilo po{to se Ahmeti susreo pre dva dana sa ambasadorom SAD u Skopqu Polom Volersom, navedeno je da rastu}i evroskepticizam zarad unutra{wih potreba proizvodi rast netolerantnosti izme|u zajednica.

Prema Ahmetiju, apsolutna ve}ina Albanaca u Makedoniji o~ekuje brzo ~lanstvo Makedonije u NATO i Evropskoj uniji i ne prihvata drugu politi~ku orijentaciju zemqe osim evroatlantske.

SveT POZnATiH

petak4.novembar2011.­

c m y

26

dnevnik

Принц Ха ри сму вао ко но ба ри цу

М

ла ди бри тан ски принц на вод но се за ба вља са ко но ба ри цом из Ка ли фор ни је, пи ше сајт „Ди џи тал спај„

Ха ри, ко ји је не дав но прекинуо романсу са манекеном Флоренс Бруденел Брус, је упознао Џесику Доналдсон (26) пре две недељу у хотелу “Андаж” у Сан Дијегу, где је она послуживала пиће у једном од хотелских барова. Џесика се након тога

придружила Харију и његовим пријатељима у принчевом апартману, а наредног дана су се нашли и на ручку у ресторану на плажи, пише магазине “Сан”. Пар је поново примећен прошле недеље, у таверни, где су слушали живу музику, и где су ухваћени како се, уз текилу и пиво, љубе у ВИП сепареу у коме су били смештени. „Она је јако забавна, весела и спонтана девојка, и Харију се јако допала. Много девојка јури Харија, али он не скида поглед са Џес„, изјавио је један од његових пријатеља. Принц Хари се тренутно налази у Сан Дијегу на двомесечној војној обуци.

ФХМ - нису лепе само Скарлет и Анђелина Магазин „ФХМ” изабрао је пет најлепших холивудских глумица. Иако би многи очекивали да се на листи најлепших глумица нађу Ева Мендез, Анђелина Џоли или Скарлет Јохансон, уредници „магазина за мушкарце” тврде да „има и других жена на овој планети” које заслужују да се нађу међу најлепшима.

Уп л а к а н а Џен иф ер Лоп ез

П

е ва чи ца је у су бо ту уве че одр жа ла кон церт у Ко не ти ка ту, а би ну је на пу сти ла у су за ма. Џе ни фер Ло пез одр жа ла је фе но ме на лан кон церт у аме рич кој др жа ви Ко не ти кат, али су је пред крај су сти гле емо ци је. Од раз во да са су пру гом Мар ком Ен то ни јем, Џе ни фер Ло пез је у јав но сти уви ек би ла до сто јан стве на и ни је се мо гло ни на слу ти ти ње но емо ци о нал но ста ње...али си ноћ се „сло ми ла”, и то пред пу бли ком. На кон што је от пје ва ла пе сму „If You Had My Love”, пе ва чи ца се обра ти ла пу бли ци ре кав ши да је то пр ва љу бав на пе сма ко ју је ика да на пи са ла. „Шта је уоп ше љу бав?”, упи та ла је вид но по тре ше на, и на из не на ђе ње свих при сут них на кон цер ту од ју ри ла са би не у су за ма. Очи глед но да Џе ни фер Ло пез (42), ипак не под но си та ко до бро раз вод од свог су пру га Мар ка Ен то ни ја.

Не стао из ве штај о смр ти Еј ми Вај нха ус

П

о ли ци ја у Лон до ну по кре ну ла ис тра гу о то ме ка ко је по вер љи ви из ве штај о смр ти пе ва чи це по слат „ко зна ко ме”. Па пи ри са из ве шта јем о окол но сти ма под ко ји ма је умр ла Еј ми Вај нха ус гре шком су, уме сто ње ној по ро ди ци, по сла -

ти „не и ме но ва ном гра ђа ни ну” на пот пу но дру гу адре су. „До шло је до гре шке, и по гре шна осо ба до би ла је тај из ве штај. Ис тра жу је мо ка ко се то до го ди ло”, по твр дио је порт па рол Ско тланд Јар да. Из ве штај је „на кон не ког вре ме на” та осо ба пре да ла по ли ци ји, али ни је ис кљу че но да га је про чи та ла или чак умно жи ла да би де ло ве про да ла та бло и ди ма. Еј ми (27) је пре ми ну ла у ју лу, под још увек не раз ја шње ним окол но сти ма. По ли ци ја је са оп шти ла да у тре нут к у смр ти није била под утицајем опојних дрога.

П

Ни кол Шер цин гер има но вог деч ка?

Д

ан на кон што су порт па ро ли пе ва чи це и во за ча Фор му ле 1 са оп шти ли да се

водитељем шоу програма „X Фацтор” у којем је Никол један од судија.

пар ра стао, ме ди ји „от кри ли” иден ти тет но вог деч ка Ни кол Шер цин гер. Аме рич ка пе ва чи ца Ни кол Шер цин гер ни је ту го ва ла по сле раскида четворогодишње везе са Луисом Хамилтоном, пише штампа. Она је, наводно, у романтичној вези са Велшанином Стивом Џоунсом,

Британски „Дејли Мирор” пише да је Џоунс изјавио да се он „брине за Никол после раскида”. „Никол је била сломљена након раскида са Хамилтоном, а Стив јој се нашао…постали су блиски и почели су да се виђају”, рекао је неименовани извор близак пару „Дејли Мирору”.

Ан ђе ли на опро сти ла та ти

Ештон се огла сио... ре ци мо Т

ри и по ми ну та очи глед но нер во зни Ку чер при ча о прав ди и исти ни, без да од го во ри на пи та ње да ли је пре ва рио Де ми Мур. Ештон Ку чер је на свој ви део ка нал по ста вио сни мак у ко јем ви ше од три ми ну та при ча о не пра вед ним ме ди ји ма, по ште њу, исти ни, искре но сти... Све то без да ишта „па мет но” ка же. Та бло и ди су пу ни при ча о ње го вој љубавници и могућем ванбрачном детету, а Ештон ни је кон крет но ре као ни шта, осим што је три ми ну та по све тио „чу ва ри ма исти не”, „уред ни ци ма соп стве ног мо ра ла” и ла жи ма ко је „оби ђу цео свет пре не го што исти на стиг не да пре ђе пре ко не чи јих уса на”.

Р и ј а н а о п у с т о ш ил а с е к с и ш о п - о п ет

е ва чи ца је за пет ми ну та по тро ши ла ви ше од хи ља ду евра у про дав ни ци за „ве ли ке”. Ри ја на је не дав но на сту па ла у фран цу ској пре сто ни ци, а по ред шо пин га у чу ве ном „Ша не лу” и „Ди о ру”, свра ти ла је и у јед ну од сво јих оми ље них про дав ни ца - сек си шоп. Пе ва чи ца је та мо оста ви ла по за ма шну су му и снаб де ла се „нај са вре ме ни јим” ре кви зи ти ма за спа ва ћу со бу. Ри ја на је очи глед но већ уигра на ка да је у пи та њу ова вр ста шо пин га, ус пе ла је са ма да се сна ђе, ни је јој тре ба ла по моћ про дав ца, и све је по ку по ва ла за не ве ро ват нох пет ми ну та, при ча јед на од при сут них му ште ри ја. Пе ва чи ца је ку пи ла сек си до њи веш, играч ке, ко жне ли си це, ми ри шљи ве све ће и уља за ма са жу, пи ше бри тан ски та бло ид „Сан”.

На првом месту се нашла глумица Фрида Пинто („Милионер из блата”, „Бесмртни”). Глумицу која тренутно промовише филм „Трисхна” Мајкла Винтерботома, следе Алис Ив (позната као сексипилна дадиља из филма „Секс и град”, Амбер Херд („The Rum di a ri es”), Еван Рејчел Вуд и Џенифер Анистон.

А

н ђе ли на Џо ли и њен отац, оска ро вац Џон Војт ни су го во ри ли го то во це лу де це ни ју. Али ства ри су се не дав но про ме ни ле... Отац слав не глу ми це је го то во де сет го ди на био је у сва ђи са сво јом ћер ком, али не дав но је от крио да се по ми рио са њом на кон „тре нут к а емо ци о нал ног осве ште ња”. Хо ли вуд ска зве зда пр ви је пут про го во рио о то ме ка ко је про ме нио свој став у јед ном је ди ном тре нут ку и да са да жи ви за сво ју по ро ди цу. Ме ђу тим, до ско ро ни је све би ло баш та ко иди лич но. Још 2002. Војт (72) је оп ту жио Ан ђе ли ну да има ‘озбиљ не мен тал не про бле ме’, а она му је уз вра ти ла да је имао афе ру ње ној мај ци иза ле ђа. На кон сал ве јав них оп ту жби отац и ћер ка су пре ки ну ли сва ку

ко му ни ка ци ју, а по ми ри ли су се про шле го ди не у Ве не ци ји по сред ством Бра да Пи та. Глу мац ка же да су сва ђе са да иза њих и да се осе ћа бли ско са сво јим уну ци ма. „Про ме нио сам ми шље ње у тре нут ку, од јед ном сам све ви део дру гим очи ма. Тај је дан тре ну так про ме нио је цео мој жи вот. Вра тио ми је на зад мо ју ћер ку и мо ју по ро ди цу. По нов но би ти са Ен џи за ме не је бла го слов”, из ја вио је глу мац. Глу мац је до дао и да је тек са да спо знао ко ли ка је ра дост би ти са сво јим уну ци ма, и да га они чи не бо љом осо бом. ‘Кад ме ћер ка ви ди са њи ма, ка же да у ме ни ви ди не ку дру гу енер ги ју. Увек се сме јем и ап со лут но сам сре ћан са њи ма. А због то га је и Ан ђе ли на срећ на’, до дао је Војт.

@enSkA POSLA

dnevnik

petak4.novembar2011.

27

Савети и трикови

Народна апотека чува лепоту и здравље O

ткривамо вам неколико трикова и дајемо рецепте из народне апотеке помоћу којих можете да решите неке тешкоће или олакшате муке. Такође вас подсећамо, без којих производа ваше домаћинство просто не сме да буде, јер је то део „трика” традиционалних терапија…

леп, чист и надасве свеж тен важно је одстрањивати изумрле ћелије, мало масирати и сапуницом опрати лице. Постоји један јефтин третман који можете себи увек да приуштите. Он захтева беби сапун, кукурузно брашно и лосион за чишћење коже лица. Лице исперите водом и на влажно лице

здравље. Покушајте целу породицу, и децу, да наговорите да дан не започињу и не завршавају без ове једноставне чаролије. Лековито дејство у моменту могу осетити они које мучи вишак желудачне киселине, а за месец до три се очекује нестанак тегоба!

и спокојни ако у несесеру за путовање, у недостатку медикамената, имате кесицу меда и цимета.

Јефтина дезинфекција Уколико немате стерилизатор, а некад ни сапун и детерџент за прање судова, а волите да су вам руке и кућа увек чисти, прави спас за вас је Асепсол. Једна литра овог дезинфекционог средства решава питање прљавштине, а од ње можете добити чак десет флаша средстава за прање површина и руку. Наиме, антибактеријски гелови често су скупи и непрактични, јер након употребе стварају осећај лепљивости, а Асепсол ефикасно делује, лако се чисти са третираних површина, и дуго траје. Њиме се одлично перу руке, кухињске плоче, санитарија, тако и радни столови и тастатуре компјутера, које по тврдњама научника обилују милионима бактерија. Не заборавите да су слушалице и типке фиксних телефона, а посебно цео мобилни телефони, прави магнети за бактерије. Пластична бочица са малом пумпицом овог дезинфекционог

Одстраните шлајм Шлајм који „гуши“, не попушта, посебно пушаче, али и након неких вирусних инфекција можете да га се решите кроз неколико дана или недеља. Скупим препаратима реците збогом, и примените народни рецепт, који се преноси с колена на колено, али ипак није објављен у књигама алтернативног лечења. У питању је обичан бели шећер или мед. Чим устанете, пре доручка и прања зуба, поједите кашичицу обичног шећера или меда. Уколико не можете без воде, слатку материју протерајте са неколико гутљаја топле течности. Можете и шећер да размутите у флашици воде и током дана да га узимате, промућкавши течност пре употребе. Кристална зрна шећера или слаткоћа меда сјајно „стружу“ талоге. Након неколико дана бићете изненађени колико шлајма имате, и немојте да вас превари осећај да сте после неколико дана избацили све, јер чишћење може да потраје и до два месеца. Тек тада имаћете осећај да лакше дишете, гутате и причате.

Сољу против перути

Ледена свежина у обући Уколико већ дуже време имате проблем са непријатним мирисом ногу или обуће то можете да решите преко ноћи, тако што ћете мало вате или неколико листића тоалет папира натопити високопроцентним алкохолом и ставити у обућу. То ће потпуно „убити“ непријатан мирис, а осим тога вата натопљена медицинским алкохолом стерилизује унутрашност обуће, јер одстрањује бактерије. Скупим препаратима за обућу можете рећи збогом.

нанесите кукурузно брашно. Одмах лезите, али без јастука, како би се мишићи лица природно опустили и неколико минута мирујте не причајући. Када се брашно, у том случају пилинг, потпуно сасуши, започните благо умивање трљајући јагодицама прстију. Тако одстрањујете изумрле ћелије. Чим се обришете, приметићете да сте ефикасно очистили лице, а и осетићете да сте скинули први слој коже, који ће се регенерисати у току наредних сати. Трик је заправо у у обнови коже, одстранили сте нечистоћу из пора и елиминисали митесере. После тога не би требало да изостане

Перут која настају периодичном променом коже у подручју косе, пре свега темена, можете успешно да одстраните уколико последње шампонирање исперете лончетом воде обогаћене једном кашиком ку-

хињске морске соли. Готово сви скупи препарати и шампони само стварају зависност, па приликом престанка континуиране употреба, перут се једноставно врати.

Мед и цимет смирију стомак Дијареја је свима ноћна мора, и често осим болова доводи до непријатних ситуација. Себи можете помоћи, у недостатку пробиотика и сличних препара, и бити увек си-

Osno ve {min ka wa: [ta sva ka `e na tre ba da zna N

e mo gu }e je od go vo ri ti na pi ta we ko li ko {min ke je pre vi {e jer od go vor za vi si od pre vi {e fak to ra, kao {to su na vi ke {min ka wa i vi {e ili ma we pro ble ma ti ~an ten. Ko ji mejk-ap mo ra mo ima ti?

Ver ni ko rek tor. ^ak i ako ni kad u `i vo tu ni ste ima li pro ble ma s mi te se ri ma, s go di na ma se po ve }a va po tre ba za ka mu fli ra wem pod o~ wa ka. Po {to oni u te ku }em sta wu sla bi je pre kri va ju, ulo `i te u do bar kre ma sti ko rek tor u for mi sti ka ili kom pak ta.

Cr na ma ska ra. Ono {to je u mod nom smi slu ma la cr na ha qi na, to je cr na ma ska ra u ko zme ti~ kom – sva ko me do bro pri sta je. Uvek mo `e te eks pe ri men ti sa ti s osta lim ni jan sa ma ko ji ma }e te na gla si ti bo ju o~i ju, ali s kva li tet nom cr nom ne mo `e te po gre {i ti.

Cr ve ni ru`. Go to vo da pri pa da ka te go ri ji ‘ma le cr ne ha qi ne’ i ‘cr ne ma ska re’, ali s jed nom bit nom raz li kom – ne sto ji ba{ sva ko me! Ako vi di te da vam ‘ne ide’ s cr ve nim, pro na |i te ni jan su ko ja vam la ska jer s ru `em }e te uvek iz gle da ti ‘sre |e no’.

O`i vqa va ju }e ru me ni lo. Sva ko bo qe iz gle da s ma lo bo je na obra zi ma. Osnov na ‘pra vi la’ za oda bir ni jan se: ble do pu tim crn ka ma od go va ra ju ru `i ~a ste ni jan se, dok sve tlo ko si ma bo qe ‘sto je’ ru me ni la bo je bre skvi ce. Ume sto ru me ni lom, pre pla nu lo li ce osen ~i te bron ze rom. Уколико не стигнете пре починка да „третирате“ обућу, овим триком, помоћ стиже и ако га примените неколико минута пре обувања. Спортисти који у патике „улећу“ у белим памучним чарапама за тренинг, непријатне мирисе могу одстранити уколико сипају мало више беби или неког од тоалетних пудера. Тај „третман“ упркос знојењу одржаће изузетно пријатан осећај, али и сачувати белину улошка патика.

Заувек младолико лице Спољашњи и временски ефекти свакако чине да старимо. Трагање за вечном младошћу и лепотом, трајаће колико и човечанство. За

лосион. Након тога употребите крему на коју сте навикли, која вам прија.

Облог за вечно здравље Од многих лекара можете да чујете да је здраво попити топао чај чим устанете, а тајна заправо није у лековитом дејству трава из филтер кесице, већ у топлој течности, која је сјајан облог за желудац. Право благостање за организам је неколико гутљаја топле воде, онако наташте, пре кафе, цигарете и доручка. То учините и пре спавања. Топла вода има изузетно умирујуће дејство на организам и уколико се пије сваког јутра или вечери, нећете имати разлога да бринете за

гурни кад имате мед, цимет, шећер, кафу и ракију. Једну кашичицу некуване млевене кафе помешајте са кашичицом шећера. Уколико вам то не би пријало, уместо шећера у кафу додајте ракију, а ако нисте љубитељ алкохола, постоји једно далеко ефикасније решење да се ослободите дијареје. Моментални спас од стомачних тегоба и трчања у тоалет је у кашичици меда посутој циметом. Увек ћете бити сигурни

средства практично се носи и у ранцу и у коферу.

Чишћење садржаја женске торбе Само на једној власи може да се нађе и до 50.000 микроорганизама. Зато је неопходно да сваке недеље оперете четку (или чешаљ) у врућој води, уз додатак неколико капи шампона, као да набавите нову чим приметите већа оштећења зубаца. Да бисте спречили гомилање бактерија у туби, купујте маскару свака три-четири месеца. Ако користите прсте за наношење ружа (или сјаја) на усне, баците га након шест месеци. Уколико, пак, користите оне са четкицом или у стику, они могу да трају и годину. Иначе, на ружу могу да се нађу и бактерије из пљувачке, због чега не треба да га делите ни са ким. Владимир Ђуричић

28

petak4.novembar2011.

OGLASi l ^ituqe

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a Posledwi pozdrav

Katica Kova~ 1923 - 2011.

Cici Porodica Prentovi}.

Sahrana }e se obaviti dana, 4. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Tranxament.

O`alo{}ena porodica.

40834

40838

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj voqenoj

Zlatani Mihajlovi} odr`a}emo u subotu, 5. 11. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vreme prolazi, a tuga za tobom je sve ve}a i ve}a.

Neizmerno tu`ni zbog odlaska na{e drage kume

Marije Babi} Cice

Weni Ru`a i Jova Mamula.

Ve~no o`alo{}ene porodice: Mihajlovi} i Vu~i~evi}.

40833

40825

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi kom{inici

ro|. Popovi}

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

40694

SADNICA aronije, 450 dinara/kom. Informacije, uputstvo i dostava na telefon: 061/68-55-333.

40738 XEM od {ipka 350 i drewina 450 dinara. Popust za sindikate i medicinska udru`ewa penzionera.

Telefon: 061/68-55-333.

40739 KUKURUZNO i p{eni~no bra{no iz vodenice. Proveren kvalitet. Telefon: 061/68-55-333. 40741 PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema.

Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55-333, 022/462-345.

40742

dragoj

Mariji Tomi} - Babi} Nani

Qubici Majinski obele`i}emo u subotu, 5. 11. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

pozdrav

Hvala za svu razumevawe.

dobrotu

O`alo{}ena porodica.

Porodica Jasni}.

40827

40839

Preminula je na{a najmilija mama i nana

Marija Tomi} - Babi} Cica Ispra}aj je danas, 4. 11. 2011. godine, u 9.45 sati, sa Gradskom grobqa, u Novom Sadu, a sahrana u ponedeqak, 7. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Beogradu.

Gile, Pavle, Du{an i Milo{.

40837

PRIRODNI preparat za le~ewe hemoroida, {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, le~ewe 7 dana. Deda Rado{, telefon: 037/490-797.

40653

Napustila nas je na{a draga Cica

POTREBAN penzioner za prodaju lekovitog biqa na tezgi Ribqe pijace. Prednost - iskustvo prodaje na tezgi i poznavawe lekovitog biqa. Telefon 063/243-964.

40759

Marija Tomi} - Babi} ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

40158 KUPUJEM razne sitne stvari iz doma}instva: alate, kwige, porcelan, kristal, igra~ke. Telefon: 064/99-45002.

40571

i

Puna qubavi, dobrote i plemenitosti zauvek }e biti s nama.

Judita, Bubi{a, Qubica, Stevan, @ifika, Boba, Boca, Ceca, Miroslav, Ivanka i Sa{a.

OG/1

^ituqe l pomeni

dnevnik

petak4.novembar2011.

GODI[WICU SMRTI na{e drage i voqene

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od

Borka Bogdanovi} Seko moja, tiho i ne~ujno oti{la si, ali znaj da }e{ mi nedostajati celog `ivota.

Marije Tomi} - Babi}

dugogodi{weg ~lana na{eg kolektiva.

Institut za plu}ne bolesti Vojvodine.

Borka Bodanovi} Draga teto, mi smo jako daleko ali smo u mislima sa tvojim najbli`ima.

29

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci, baki i prabaki

Vere Topolova~ki obele`i}emo u subotu, 5. 11. 2011. godine, u 11 ~asova.

Pozivamo sve koji su je po{tovali i voleli da zajedno posetimo wenu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S qubavqu, Milka i Marko Kne`evi}.

Sena, Ru`a i Spasa iz daleke Australije.

Weni voqeni: Radovan Petrovi} sa porodicom i Neboj{a ^upi} sa mamom.

40775

40776

40722

Bosiqki Kresi} obele`i}emo u subotu, 5. 11.

2011. godine, u 9.30 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Porodica Kresi}.

40607

TU@NO SE]AWE

GODI[WI POMEN

Vesna M. Vukoje

Mileva Miji}

Du{an Radanov

Pomen }e se odr`ati 5. novembra 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Bile}i.

Zahvaqujemo se koleginicama, kolegama i Sindikatu NIS Odr`avawe Zrewanin.

Zauvek u na{im srcima.

O`alo{}eni: porodica Vukoje, stri~evi Vojo i Drago, tetke Bojana, Borika i Duwa sa porodicama, bra}a i sestre.

4. 11. 1991 - 4. 11. 2011.

2010 - 2011.

Vreme prolazi, tuga ostaje.

Sin sa porodicom.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 5. novembra 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nas je iznenada, tiho i ne~ujno napustila na{a draga

59696/P

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki

Borka Bogdanovi} Draga teto, svoju ne`nost, dobrotu i qubav darivala si svima. Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Tvoja Rosa i Nikola sa decom Davorinom, Mi{om i Jelenom.

GODI[WI POMEN

Borki Bogdanovi}

Dana 11. 11. 2011. godine navr{ava se godina od kada nije sa nama na{

40791

@eqko Oqa~a

na{oj dragoj

17. 2. 1959 - 11. 11. 2010.

Pomen }emo obele`iti u subotu, 5. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: majka Danica, sestra Sne`ana i sestri}i Jelena i Aleksandar.

Jovanu Vu~kovi}u Coji

Jovan Vu~kovi} Coja

odr`a}e se u subotu, 5. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

Ne donosi utehu vreme, ve} divno se}awe na tebe.

nas ne do~ekuje svojim osmehom i pesmom, {unkom i kobasicama, vo`wama po Dunavu. Novi Sad je sve prazniji bez wega.

Tvoji: Svetlana, Miqena i Vasa.

Porodice Jankovi} i Buzdumovi}.

40709

Draganu Jari}u Du{ani Salonski

POMEN

40715

40641

Posledwi pozdrav stricu

POMEN

Tvoj IV - 1 Gimnazije „J. J. Zmaj� iz Oxaka sa razrednim stare{inom.

Ve} godinu dana na{ zet, pa{a i te~a

od: Nemawe i Drage Vulin sa porodicama.

GODI[WI POMEN

Oti{ao si da sawa{ ve~ni san, Dragane, ali ostaje{ da `ivi{ uz svoju generaciju zauvek.

40745

40617

40689

40790

Posledwi pozdrav

Zauvek u srcima tvojih najmilijih.

5. 11. 2004 - 5. 11. 2011.

U subotu, 5. 11. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}emo pomen na{oj dragoj majci, baki i supruzi

odr`a}emo u subotu, 5. 11. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ene porodice Topalski i Pera}.

40788

40807

SEDMOGODI[WI POMEN

Kme}ko [tefanu

Prim. dr Vladimir Komnenov

na{em nepre`aqenom dedi, suprugu i tati

^etrdesetodnevni pomen dajemo u subotu, 5. novembra 2011. godine, u 13.30 ~asova, u Sabornoj crkvi.

Porodica.

Mariji Petrovi}

1938 - 2011.

ro|. Martinovi} Uvek si nam u mislima i srcima.

Tvoji najmiliji.

40734

40760

od bratanice Vjerke sa sinom Nikolom.

40771

Posledwi pozdrav majci na{e prijateqice

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena supruga, majka i baka

Vojislavu \uri}u 4. novembar 2004 - 4. novembra 2011.

Ne postoji vreme koje mo`e da ubla`i bol, tugu i prazninu, sa ponosom ~uvamo uspomenu na wegovu dobrotu i plemenitost.

Borka Bodanovi}

Borka Bogdanovi}

Draga na{a teto, osta}e{ nam u uspomenama.

ro|. Vulin 1939 - 2011.

Ne{a, Milica i Miru{ka.

40406

najlep{im

Borki Bogdanovi}

Ispra}aj pokojnice je 4. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: suprug Boro, k}erke Dragica i Slavica, unuci Luka, Aleksa i Katarina.

Tvoji: Miki i Biqana, Bratislava i Goran, Milo{ i Bojana.

od porodice Joki}.

40772

40777

40774

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.30 23.40 01.00

tv program

petak4.novembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Фолдер култура Вести Стање на путевима Питам се питам се Вече са звездама Кухињица Вести Квиз: Колико се познајемо Европа за почетнике Вести Изблиза Биоскоп Вести за особе са оштећеним слухом Документ Плави круг Вече са звездама ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Фаца Ноћна смена Егзит 2011. Војвођански дневник Петказање Поново у игри, филм Један на један

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.40

Глас Америке Панонско јутро Вести У огледалу Аналија Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља

Кибиц фенстер (Панонија, 13.00) 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Вреле гуме Војвођанске вести Хало председниче Војвођанске вести Филм: Хартови са Запада

Ноћна смена На трагу највећих научноистраживачких серијала од којих је, као репер и златни узор, узета емисија „Мистерије света“ Артура Кларка, екипа „Ноћне смене“ у мини серијалу „Ноћна смена у посети градовима Војводине“ хвата се у коштац са највећим неурбаним легендама и историјским догађајима... Водитељи: Никола Шкорић, Дејан Ћирјаковић, Димитрије Бањац и Весна Спасојевић (РТВ 1, 21.00)

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.25 Плави круг 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Концерт - музички програм 12.15 Музички интермецо (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Песма, ношња и седељка, док. (рум) са титл.на српском 13.10 ТВ Баштина 14.15 Фолдер култура 14.45 Кад зазвони 15.15 Добро вече, Војводино (рус) 16.45 Буквар братимљења 17.15 Духовка (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо (мађ) 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.10 Луј Пастер, филм (слов) 22.30 Он,она и клонирана, филм 00.00 ТВ Продаја

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Интерна истрага 10.00 Вести 10.05 Ево нас код вас 11.05 Др Мартин 12.00 Вести 12.07 Године пролазе 13.00 Вести 13.05 Интерна истрага 14.05 Витраж 14.30 Дунавска салетла 15.00 Вести 15.05 Др Мартин 16.00 Објектив (слов) 16.10 Вести 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Лична грешка 17.05 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ленија 20.30 Сокаче 21.00 Интерна истрага 21.45 Неон сити 22.00 Објектив 22.30 Др Мартин 23.10 Неон сити 23.20 Године пролазе

06.30 10.30 12.30 13.30 14.00 22.00 22.30 23.30 00.30 02.15

АТП Мастерс Базел 1/8 Финала ВТА Бали 1/4 Фианле ТВС Тенис Базел АТП Мастерс Базел 1/4 Финала Тенис Базел Преглед Евролиге Најава Премијер лиге Евролига: Партизан – Спироу АТП Мастерс Валенсија 1/4 Финала

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.45 10.00 10.05 10.35 11.00 11.05 11.52 12.00 12.15 12.30 13.16

02.39 03.00 03.20 03.34

Вести Јутарњи програм Јутарњи Дневник Јутарњи програм Вести Отворена врата Гастрономад Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Атлас света Евронет Дневник Спорт плус Злочиначки умови Одбојка - Светски куп(ж): Србија - Кореја, снимак Гастрономад Ово је србија Породично благотв серија Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Полицајац са Веберли Хилса, филм Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Јединица Одбојка - Светски куп(ж): Србија - Кореја, снимак Отворена врата Вести Гастрономад На скривено те водим место

06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 22.45 23.30 00.00 00.15 01.15

Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Певај, брате Експлозив Ексклузив Трачара Вече са Иваном Ивановићем

14.43 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.56 23.01 23.50 00.05 00.10 01.00

Дино Мерлин

Вече са Иваном Ивановићем Најпопуларнији босанскохерцеговачки кантаутор Дино Мерлин, који овога месеца три пута наступа у Београдској арени, вечерас је гост код Ивана Ивановића. Прошлогодишњи представник БиХ на Евровизије извешће неке од највећих хитова, а певаће и најпознатији дует „Јорговани” с Весном Змијанац. (Прва, 21.15)

05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 06.53 07.30 07.33 07.39 07.42 07.48 08.12 08.15 08.25 08.54 09.10 10.01 10.35 11.00 11.30 12.00 12.39 12.57

Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари Београд у музичким збивањима 20. века (Не)обично о биљкама Свет природе Контекст 21 Метрополис Место за нас Странац у Србији Концерт СО РТС Ликовна колонија РТС Трезор

Досије о метадону После 30 година од увођења, у Америци, број корисника метадонске терапије се смањио готово за половину, док се више од три пута повећао број смрти од метадона. Може ли се ова статистика релативизовати у односу на број оних којима је метадонска терапија помогла? Ауторка и уредница: Оливера Панчић (РТС 2, 20.04) 13.56 Београд у музичким збивањима 20. века 14.25 (Не(обично о биљкама 14.40 Свет природе 15.30 Пола века анимације у Србији 16.02 Животна средина и здравље 16.32 Лалошке иконе 21.века 16.56 Породица Сопрано 17.55 Кошарка: ПС: Раднички баскет - Војводина, пренос 19.29 Лов и риболов 20.04 Досије о... метадон 20.30 Андрићеве хронике 21.11 Породица Сопрано 21.14 Далеки север, филм 23.47 Хад: Суђење др Војиславу Шешељу, снимак 23.50 Зајечарска гитаријада 00.23 Трезор 01.20 Кошарка: ПС: Раднички баскет - Војводина 02.47 Пола века анимације у Србији

07.00 08.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.15 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

Маратон Инфо, Временска прогноза Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Фуснота Мајсторски Отворени студио Милица² Филм: Сподоба Вести Иза вести Породица Серано Злочиначке намере Чист рачун Вести Двоугао Коров Без трага Иза вести Милица² Филм: Шифра: Чистач НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм: Курва

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Клинт Иствуд

За долар више Двојица ловаца на главе, Човек без имена и пуковник Даглас Мортимер, у почетку сваки за себе, а касније и заједно, налазе се на трагу једног од најтраженијих бегунаца Дивљег Запада - злогласног Ел Индија. Ел Индио је немилосрдан и интелигентан човек за којим се вуче дугачак крвави траг... Улоге: Клинт Иствуд, Ли Ван Клиф, Алдо Самбрели, Клаус Кински Режија: Серђо Леоне (Б92, 21.05) 07.00 Вести Б92 07.05 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Пингвини с Мадагаскара 08.00 Вести Б92 08.30 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести Б92 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 12.00 Наша мала клиника 13.50 Лига Европе, преглед 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.15 Пријатељи 19.40 Два и по мушкарца 20.10 Истражитељи из Мајамија 21.05 Филм: За долар више 23.35 Вести Б92 00.05 Између две ватре 00.35 Шта да обучем?

00.40 Доушници 02.45 Саут Парк 03.30 Београдски ЗОО

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Тренутак истине 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.30 Сестре 14.00 Петком у два 15.00 Квиз, породични обрачун 15.30 Гојковићи 16.00 Ноћ у јуну 16.45 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Тито и Дража 21.00 Гранд шоу 22.30 Шопингхоличарке 23.30 Наслеђе једне даме 00.30 Ноћ у јуну 01.15 Кеш на ноге

09.40 09.55 10.00 10.20 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.30 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Јутарњи програм Вести Меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеори – моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорселанд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеори - моћни камиони Ноди Меда Чарли Торк Срећна звезда - Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Црвени орао Телешоп Граница Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Вести Главна улога Мовиеланд Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ1 7 живота Главна улога Насловна страна, квиз

Синиша Милошевић

Мувиленд Наша публика ће у року од 30 минута, колико емисија траје, бити обавештена о свим актуелностима у свету седме уметности, дешавањима која су привукла пажњу и глумцима који не глуме, већ „живе“ улоге. „Мувиленд” је спрецифичан формат - не даје препоруке, не критикује, само прати. Аутор и водитељ: Синиша Милошевић (Хепи, 21.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak4.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пи ше: Милан Живановић 08.35 Све о псима, мачкама, љубимцима 09.30 Грађевинске интервенције 10.25 Посластичарски ас 11.20 Новац на јеловнику 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Најбољи амерички кувар 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све о псима, мачкама, љубимцима 18.10 Грађевинске интервенције 19.05 Мајами инк 20.00 Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 20.55 Партнери у љубави и злочину 21.50 Смртоносне жене 22.45 Др Џи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 01.40 Партнери у љубави и злочину

08.00 Духовна музика 09.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 10.00 Проблем са Толстојем 11.00 Робовласничка индустрија 12.00 Германска племена 13.00 Други светски рат у боји 14.00 Шкотски кључ 15.00 Заборављена убиства 16.00 Геније дизајна 17.00 Путовања и открића 18.00 Ван Гог – комплетна прича 19.00 Робовласничка индустрија 20.00 Изгубљени древни градови 21.00 Колонија 22.00 Марк Форстер – дозвола за снимање 23.00 Заборављена убиства 00.00 Геније дизајна 01.00 Путовања и открића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Неуморни Легионар Прозак нација Чоколада Лавља јазбина Побуна Еротски филмови

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.08 Краљ винограда 10.10 Поглед у будућност, док. серија 11.10 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.21 Све ће бити добро 14.16 Друго мишљење 14.50 Алиса, слушај своје срце 15.34 Емисија пучке и предајне културе 16.05 Скица за портрет 16.25 Хрватска уживо 17.14 Глобално село 17.43 Путем европских фондова 17.59 Иза екрана 18.29 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.13 Хрватски краљеви, док-играна серија 21.05 Премијера недеље: Нешто ново, филм 22.55 Дневник 3 23.34 Пети дан, ток шоу 00.30 Филмски маратон: Розмарина беба, филм 02.42 Филмски маратон: Светионичар, филм

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Закон и ред Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Дијагноза: Убиство Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Пандури новајлије Плави крви

07.35 Поп Пикси, цртани 07.45 Кобра 11 09.55 Ексклузив таблоид 10.25 Вечера за 5 11.20 Емператриз 13.10 Крв није вода 14.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Мушко-женске ствари, филм 22.00 Ноћ лет, филм 23.25 Делта форс 2, филм 01.30 Астро шоу 02.30 РТЛ Данас 03.05 Ноћ лет, филм

Му шко-жен ске ства ри

Са на Ла тан

Не што но во Ке ња је мла да, успе шна и згод на же на, при пад ни ца ви со к ог бо стон ског цр нач к ог дру штва, ме на џер ка у бан ци, ко јој се сме ши парт нер ство у фир ми. Ка да оде на уго во ре ни са ста нак на сле по са Бра ја ном, је ди но што по же ли је да што пре по бег не... Уло ге: Са на Ла тан, Сај мон Беј кер, До налд Феј сон, Блер Ан дер вуд, Ал фред Ву дард, Ерл Би лингс Ре жи ја: Са на Ха мри (ХРТ 1, 21.05)

Нел во ли да чи та Шек спи ра и не тра жи пу но од жи во та - је ди но што же ли је сте да сту ди ра књи жев ност и да се упи ше на Јејл. Ву ди, ко ји жи ви у ње ном ком ши лу ку, је ис так ну ти раг би ста школ ског ти ма, ни је пре ви ше ин те ли ген тан, а ње гов циљ је да до би је школ ску сти пен ди ју... Уло ге: Са ма ир Армстронг, Ке вон Зе герс, Ше рон Озборн (РТЛ, 20.00)

Ла вља ја зби на Гво зде на за ве са је одав но па ла, али ру ска ма фи ја, под вођ ством бо са Да ри у са Па ске ви ца, и да ље вла да Бу дим пе штом. Оча јан, ма ђар ски пре ми јер же ли Да ри у са ван зе мље, и мо ли ФБИ за по моћ... Уло ге: Сти вен Дорф, Боб Хо скинс, Ла у ра Фреј зер Ре жи ја: Џејмс Брус (Си не ма ни ја, 20.00)

Сти вен Дорф

06.00 07.35 09.15 11.00 12.30 14.40 16.25 17.55 18.25 20.05 20.30 21.05 22.05 23.00 00.40 02.20 04.35

Шпијун из комшилука Зубић вила У ваздуху Срећковић Гроф Монте Кристо (2002) Карлитос и животна шанса Господа Бронко Филмови и звезде Срећно до краја живота Досадно на смрт Обдарен Права крв Камелот Проклети Јунајтед Ђакузи - Временска машина Завера на двору Изгубљени дечаци: Жеђ

07.48 08.17 08.45 09.30 10.00 10.45 12.15 12.41 13.08 13.48 14.30 14.56 15.20 15.50 16.06 16.16 16.45 17.05 18.00 18.20 18.34 19.16 19.39 20.06 21.01 21.46 23.37 00.31 01.27 01.56

Мала ТВ Плесне ноте Школски сат Четворо против З Алиса, слушај своје срце Птица за збогом, филм Паралеле Свет профита Садио Павле виноград, док. филм Други формат Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Пуни круг Руперт Мала ТВ Поштар Пет Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Бриљантин Патак Фрка Музика, музика... поп Лорд оф тхе Данце, док. филм Прљави секси новац Лавиринт правде На рубу науке Вријеме је за џез Стари дечки Монк

07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.20 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Повратак у будућност Фаџ Невероватне приче Земља Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Рт страха Хари и Хендерсонови Фаџ Невероватне приче Земља Увек Сиквест

06.00 08.00 10.00 11.55 14.00 15.30 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Последњи Мохиканац Фриџек Чаура: Повратак Снег пада на кедрове Останите с нама Између љубави и игре Срећни бројеви Пацов Типично за Мери Проблем са клинкама Раце 2 Раце

Са ма ир Армстронг

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица/Лондон Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Обрачун са Тајсоном Најтежи задаци у војсци Успорен снимак Успорен снимак Разоткривање митова Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Обрачун са Тајсоном

08.30 10.00 10.50 11.00 12.00 15.00 16.00 17.50 18.20 18.30 19.30 20.30 22.45 23.00 00.00 00.15 01.15

Уметничко клизање Билијар Фудбал Рели Уметничко клизање Рели Уметничко клизање Трке коња Фудбал Најјачи човек Најјачи човек Бокс Сви спортови Покер Мотоспортови Рели Сви спортови

21.00 21.55 22.50 23.15 23.45 00.40

Мар ко Кра ље вић уда рио на Пе тро ва ра дин

Ч

ла нак из 1866. „Шта има но во у Но вом Са „Шај ка шка је 1873. раз во ја че на и пре ста ла би ду„, чи ји је мо то „Збо гом гро жђе, збо гом ти део вој не гра ни це са спе ци јал ним, Ла зи та ко ви но гра ди„, Ко стић по чи ње ова ко: „Сва ка од врат ним ста ту сом. Пр ви јој је по сла ник на ве ћа ва рош има не што чи ме се по но си. У Па ри зу Угар ском са бо ру по стао њен ве ли ки и слав ни син те од мах во де да ви диш Пла це де Цон цор де, у Ла за Ко стић. Као кан ди дат Ми ле ти ће ве На род не Лон до ну ти по ка зу ју Ре гент стре ет, у Млет ка ма те стран ке, у Ти те лу је до био 1.180 гла со ва, а кан ди во де на Мар ков трг, у Бер ли ну Ун тер ден Лин ден, дат угар ске вла де и срп ске је рар хи је, Ђор ђе По у Ма дри ду у Пу ер та дел Сол, у Пе шти на Лан ча - по вић Да ни чар, ина че ње гов пр ви уред ник, на ни мост, а у Бе о гра ду ти по ка зу ју џа ми ју с вит ким крч мио је, и по ред свих при ти са ка, са мо 97. ми на ри ма. А да ли има ’Па риз срп ски’ или још Пр ви го вор у Зе маљ ском са бо ру у Пе шти по чео ци фра сти је ре че но, ’Срп ска Ати на’ – Но ви Сад – је пр ко сно на срп ском је зи ку; не мир, бу ра не го до та ко ме сто ко јим би се мо гао по ди чи ти? Има га, ва ња и пред сед ник од га ђа сед ни цу. Тре ба за ми те још ка ко! сли ти тај са бор и Ма ђа ре пи ја не од чуд не лин гви Но во са ђа ни се по но се сво јом ’про ме на дом’. Ту стич ке ме га ло ма ни је, ко ја је ма ђар ски је зик про ће до ве сти сва ког стран ца па му пр во хва ли ти до - гла си ла за ве ли чан стве но кул ту ран, а рац ко (срп бру ка ву по сла сти ча ра Пе тер ма је ра, по сле го во - ско) на реч је за на зад но, за ста ре ло и вар вар ско. По ри ти ка ко је до бро сви ра л а бан д а Алек с ан дро ве пе ш ач ке ре г и мен те, за ко јом је при од ла ску не јед на су за ка ну ла у ла ђан Ду нав, а на по слет ку ће му по ка за ти раз ва ли не зи да на ста ре ку ле у Вр ба ку, от куд се Мар ко Кра ље вић ди зао да Ду нав пре бро ди на шар цу ’ко њу ве ли ко ме’, и уда рао сам сам цит на Ва ра дин град, да осло бо ди дру го ве сво је ко ји су до па ли ма ђар ског ’љу тог роп ства Ву че Ви со ка по ли ти ка у ка фа ни „Код ка ми ле” ђе не ра ла’”. Ме ђу тим, Ла зин при ја тељ др Ра ди вој Си мо но - иде ји тих не из ле чи вих шо ви ни ста, ко је ни је та ко вић пи ше ка ко се у тим, по ли тич ки озбиљ ним ла ко ни раз у ме ти, кад се узме у об зир скром на вре ме ни ма сна ла зио раз ба ру ше ни пе сник: уло га ма ђар ског је зи ка у европ ској кул ту ри (је зи „За вре ме омла дин ског до ба би ле су ве че ре по ка ко ји не при па да ин до е вроп ској по ро ди ци: ’на при ват ним ку ћа ма и те ре вен ке на днев ном ре ду род но сти’ угар ске кру не има ле су са мо да ра ду ју па и Ла за ни је мо гао уте ћи од го шће ња и ча шћа - што им се да је (и кад им се год да је!) при ли ка да ва ња. На тим те ре вен ка ма се ни је са мо је ло и пи - се пот чи не ви шем, леп шем, кул тур ни јем и сла ђем ло не го и ср бо ва ло и хте ло да ство ри не што ве ли - је зи ку ма ђар ске др жа ве. Ма ђар ски иде о ло зи те ко. вр сте зби ља су ве ро ва ли у не ко хи ма лај ско пре и Та ко 1860, кад је имао тек 19 го ди на, пи ше из мућ ство њи хо ва је зи ка над срп ским, ру мун ским, Но вог Са да ка ко те ра ке ра на сву ме ру и ка ко је па чак и не мач ким! Исти на је да су Ма ђа ри не го већ две но ћи кло пав, а на ред не го ди не ја вља опет ва ли свој је зик ка ко су зна ли и уме ли, хте ли су од из Но вог Са да: дру ги дан ње г а, у свом не р а зум н ом Ус кр са иде мо сви у Сен то уобра зи љу да на чи не нај леп маш да про те ра мо ке ра! ши и нај гип ки ји је зик све та! Сем што је на те ре вен ка ма У омла дин ско до ба би ло По сле па у зе Ла за опет от ср б о в ао, кад је имао тек је у мо ди у ве се лом дру шту по че срп ски: ’Слав ни са бо да се мно го пи је, па се и 19 го ди на, из Но вог Са да пи ше ре’. Опет гра ја и тек он да на Ла за да те ра ке ра на сву ме ру ста ви на ма ђар ском, исти на опи ја ло, но Ла за је увек умео одр жа ти ме ру; кад се не мно го теч ном. (Ни ка да га и већ је две но ћи ’кло пав’. На од ви на за гре јао, пио је ка дру ги дан Ус кр са иду ће го ди не ни је пот пу но са вла дао.) У ву. Ја га ни кад пи ја ног ни ба ти о на род но сти ма тра ја вља да иде с це лим дру штвом де сам ви део. жио је ’аме ри кан ски устав’ у Сен то маш да про те ра ке ра По пу лар не су би ле и кон па на род но сти не ће ни тра вен ци о нал не здра ви це, али жи ти да им се за ко ном јем чи Ла за је мр зео слу ша ти кад сло бо да је зи ка, као што то се на здра вља ко ме ко ји то не за слу жу је, а кад се не па да на ум ни Аме ри кан ци ма кад упо тре бља ла ска и удва ра на здра вљач. Го во рио је ка ко је ва ју ен гле ски др жав ни је зик, да им се за ко ном га здра ви ца је да ред ле па де вој ка на ми гу ша, по но сна ран ту је и њи хов ро ђе ни. Ве ли ки Ла зин го вор о дру га до брим ју на ци ма, а дру ги пут под ла слу - ма ђар ској устав но сти кип ти од иро ни је на ма ђар жав ка ли це ме ра. ’Ал те во лем ала те мр зим, здра - ске пре тен зи је да Ма ђа ри мал те ни су пре те кли и ви цо мо ја’„. са ме Ен гле зе у пар ла мен та ри зму. ’Ми се обич но Јед на здра ви ца, одр жа на у Бе о гра ду 1872. на хва ли ше мо сво јим хи ља ду го ди шњим уста вом па све ча ном про гла ше њу ма ло лет ног Ми ла на Обре - кад ни по сле хи ља ду го ди на ни смо до зре ли за но ви ћа за кне за, ста ја ла је Ко сти ћа пет ме се ци ис - устав ну сло бо ду, он да ка да ће мо’”. тра жног за тво ра у Бу дим пе шти. Не у мор ни шпи ју У сен ци тих бур них пре ви ра ња, ко ја су се од ви ни су ја ви ли да је пе сник за но сно на здра вио ује - ја ла и по по зна тим но во сад ским ка фа на ма, на ро ди ње њу свих Ср ба, оп ту жен је за ве ле и зда ју, али чи то „Бе лој ла ђи„ и „Код ка ми ле„, где су Ми ле због не до стат ка до ка за ипак осло бо ђен. тић, Ко стић и омла дин ски пр ва ци би ли трн у оку Ме ђу тим, ни на кон тог ис ку ства ни је из бе га вао вла сти, од ви ја ле су се за ку ли сне игре, уз не из бе по ли ти ку и Ста ни слав Ви на вер пи ше: жне тај не и јав не шпи ју не.

Књи гу Ми ла на Жи ва но ви ћа “ЛА ЗИН КРОС ЖИ ВО ТУ УЗ НОС 1841–1910” у из да њу “Про ме те ја” и „Ти ског цве та„ мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 640 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 529–899) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak4.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Пе так је ваш оми ље ни дан. Па је ње по рад ња ма, шо пин га ра ди, са свим је до бра иде ја. Па ре ни су про блем јер сле ди по ве ћа ње при хо да. Усме ри те се на ино стран ство и оне ко ји обе ћа ва ју све нај бо ље.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

4. novembar 2011.

Ди ван дан за вас, сун чан, ре ског ва зду ха, иде а лан за шет њу. По тро ши те ви шак енер ги је кроз фи зич ке ак тив но сти. Ваш Марс се су срео са за во до љи вим Неп ту ном па се ту не зна ко ко га ин спи ри ше.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Пред ва ма се отва ра ју но ве и пер спек тив не мо гућ но сти. Дру штво до ђе и оде, све те че, ни шта ни је ста бил но. Ис ко ри сти те шан се и мо мен те ко ји вам се пру жа ју, у тре нут ку. Су тра је већ но ви дан.

Ме сец је у зна ку Ри ба, а дан је Ве не рин, што све ску па упу ћу је на ро ман ти ку и опу шта ње. Чи ни те оно у че му ужи ва те јер вам се мо же. Не ста ни те у не по зна том прав цу, у спо кој и љу бав.

Сми ри ле су се стра сти, не ста ли про бле ми и пред со бом ви ше не ма те до вољ но иза зо ва. Упра во је то при ли ка да на ми ру осми сли те сво је бу ду ће пла но ве и ак ци је. Про ду же ни ви кенд је пра во ре ше ње.

Си ту а ци ја на лич ном пла ну се по пра вља јер из ла зи те из та ме у све тло. Ваш Мер кур је за ко ра чио из на пе тог и дра ма тич ног зна ка Шкор пи је у жо ви ја лан и све тао, то пао знак Стрел ца. Про сла ви те то!

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја се по пра вља ју и би ће све при јат ни је ра ди ти на ва шем рад ном ме сту. Са рад ни ци ће вас леп ше и бо ље при хва та ти, а при хо ди ће се по бољ ша ти. Да кле, бу ди те оп ти ми ста!

У ваш знак је упло ви ла пре див на Ве не ра и до не ла вам љу бав ни од нос, сим па ти чан ути сак ко ји оста вља те на све око се бе и по тре бу да се до те ру је те. Ту је и Мер кур, ко ји је пра ти. Пу то ва ње?

Кон так ти с они ма ко ји су да ле ко, у ино стра ству или тек по ву че ни у сво је рај ско ме сто, до но се вам до бро бит, за до вољ ство и ко рист. Па, ни је не мо гу ће да от пу ту је те с парт не ром у да ле ке пре де ле.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ка жу да Ва га ва га по зи тив не и не га тив не мо мен те на та со ви ма сво је ва ге. Ипак, по сто је пе ри о ди ка да се ства ри и до га ђа ји од ви ја ју спон та но и те ку са ми по се би. Упра во ула зи те у ту фа зу.

Шта ре ћи, сем да већ да нас мо же те бо ље функ ци о ни са ти не го ју че, да се мо же те бо ље ор га ни зо ва ти и ви ше по сти ћи. По го то во у по слу, где су вам го то во сви на кло ње ни. При ме ћу је те ли то или не?!

Про мен љи вог сте рас по ло же ња, из у зет но емо тив ни и ин ту и тив ни. Не мој те игра ти отво ре них ка ра та јер ће вас то угро зи ти. Сле ди при ја тан су срет са срод ном ду шом. Ко уме, тај и мо же! Ужи вај те.

TRI^-TRA^

Под мла дак за опо ра вак V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

15

Sombor

15

Kikinda

16

Vrbas

16

B. Palanka

17

Zreњanin

17

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Panчevo

17

Vrшac

18

Srbija Beograd

17

Kragujevac

18

K. Mitrovica 18 Niш

По зна ти аме рич ки глу мац, пи сац и ре ди тељ Стен ли Ту ки (50) ве рио се за Фе ли ситy Блант (31), ста ри ју се стру слав не бри тан ске глу ми це Еми ли Блант. Упра во је Еми ли би ла та ко ја је спо ји ла свог ко ле гу и се стру. Еми ли и Ту ки су глу ми ли за јед но у фил му „Ђа во но си Пра ду” и од тад су до бри при ја те љи. Глу мац је пре две го ди не из гу био су пру гу Кејт ко ја је пре ми ну ла од ра ка. С њом је до био тро је де це. Био је у крат кој ве зи са зве здом се ри је „Со пра но” и „Се стра Џе ки” Еди Фал ко.

- Стен ли ју ни је би ло ни ма ло ла ко. На кон смр ти су пру ге имао је сре ћу што је срео та ко то плу и са о се ћај ну же ну као што је Фе ли ситy. Ја ко су срећ ни за јед но - ре као је из вор бли зак па ру.

17

VIC DANA

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но и ре ла тив но то пло вре ме то ком да на. Ду Rim ва ће слаб до уме рен ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на до 17 сте пе ни Цел зи ју са.

London ВОЈ ВО ДИ НА: На кон хлад ног ју тра, то ком да на сун ча но и то Cirih пло. Ма гле ће би ти са мо ују тру на за па ду Сре ма и Бач ке. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на Berlin тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на 19 сте пе ни.

Beч СР БИ ЈА: На кон хлад ног ју тра, сун чан и то пао дан. Ма гле ће би Varшava ти по ко тли на ма за пад не Ср би је и у Ти моч кој Кра ји ни. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу, а у оста лим пре Kijev де ли ма слаб ис точ ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле.

Moskva Тем пе ра ту ра од -3 до 9 сте пе ни због ма гле. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд су во и то Oslo пли је вре ме. Би ће пре те жно сун ча но уз не што обла ка у не де љу. У St. Peterburg По мо ра вљу и По ду на вљу ће ду ва ти уме рен ју го и сточ ни ве тар, у ју Atina жном Ба на ту по ја чан. Слич но вре ме и по чет ком иду ће сед мцие.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке ће би ти ре ла тив но по вољ не за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Из ве стан опрез се са ве ту је аст ма ти ча ри ма и ср ча ним бо ле сни ци ма. Опре зно у са о бра ћа ју!

14 22 17 12 12 14 12

При ча ју две ком ши ни це: - Ком ши ни це, ку пи ћу ти за ве се за ро ђен дан.

- За што?

- Да се не ви ди кад се ва љаш по кре ве ту са шва ле ром.

- А ја ћу те би ку пи ти на о ча ре.

- За што?

- Да ви диш да је то твој муж.

10 7 10 9 19

Pariz

19

Minhen

16

Budimpeшta

12

Stokholm

10

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

32 (-11)

Slankamen

168 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

96 (-12)

Zemun

238 (-4)

Bogojevo

98 (-7)

Panчevo

266 (-2)

Smederevo

446 (-4)

Baч. Palanka 125 (-9) Novi Sad

113 (-9)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

150 (0)

S. Mitrovica

167 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

220 (0)

Beograd

195 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

158 (-4)

NERA

Hetin

64 (-2)

TISA

18 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja