Dnevnik 4.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

NEDEQA 4. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23608 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIK“ SAZNAJE: NOVOSADSKI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO U POSEDU STROGO POV. INFORMACIJA

Genetski izmeweni kukuruz udario na Vojvodinu! Ne spomiwu}i kada i gde ta~no, pokrajinski sekretar za poqoprivredu Goran Je{i} tvrdi da je prema wegovim informacijama na grani~nom prelazu s Rumunijom pre{ao kamion sa inkriminisanom robom. Potvrdio je i da se uzorci tog kukuruza nalaze u dve nezavisne laboratorije u inostranstvu, kao i da se ~ekaju rezultati superanalize.

NASLOVI

Ukoliko se poka`e ta~nom slutwa o GMO kukuruzu, Vojvodina }e se na}i u velikom problemu, jer se to direktno kosi s nastojawima Vlade AP i Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu da Vojvodina bude progla{ena za „region netole rantan prema genetski modifikovanim organizmima“. str. 5

VOJVO\ANI U PE]KOJ PATRIJAR[IJI PRONA[LI DEO FRESKE STARE SEDAM VEKOVA

INTERVJU NEDEQE

Bisera Veletanli}

str. 13

Teofil Pan~i}

Kome {ajka~a kome kapa: autonomija na {umadijski na~in

Kanibalska enigmatika

Bora Oti}

str. 2

Prislu{kivawe U UTORAK AMERIKANCI BIRAJU PREDSEDNIKA

NIJE SVEJEDNO

Zid skrivao Bogorodicu

Ivo Gener, gradona~elnik Ulma

str. 7

str. 4

ZA IZBOR JE POTREBNO OBEZBEDITI 270 ELEKTORSKIH GLASOVA

Barak Obama 237 podr`ava Obamu *

191 podr`ava Romnija

110 neizvesno Sev. Dakota 3

Va{ington 12

Minesota 10

Mi~igen 16

Viskonsin 10

Ju`. Dakota 3

Wujork 29

Pensilvanija 20 Indijana 11

Ne mo`e ni muva da pro|e

str. 6

Montana 3

Mejn Wu Hemp{ir Masa~usets

Konektikat

Vajoming 3

Arizona

Wu Yersi

Ajova 6

Nebraska 5

Nevada 6

Delaver

Ilinois Kolorado 9

Wu Meksiko

Misuri

Kanzas 6

Va{ington DC

Kentaki 8

Tenesi 11

Oklahoma

Kalifornija

Havaji 4

Merilend Viryinija

Alabama 9 Misisipi 6 Luizijana 8 Arkanzas 6

str. 10

3 4 4 11 4 7 14 3 3 10 13

Zap. Viryinija

Sev. Karolina

Ju`na Karolina

Teksas

Toplo Aqaska 3

Vermont

Rod Ajlend

Ajdaho 4

Juta 6

Najvi{a temperatura 22°S

Ohajo 18

Oregon 7

Mit Romni

Yoryija

Florida

* prema posledwim istra`ivawima

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

CITATI

„

U ener ge ti ci, gde je mno go nov ca i gde se obr }u sto ti ne mi li o na evra u sva koj ze mqi pa i na {oj, po sto je ozbiq ne in di ci je da je bi lo pro ble ma, od no sno da je bi lo kri mi na la i ko rup ci je. Zo ra na Mi haj lo vi}, mi ni star ka ener ge ti ke

”

Neo stvarivi san Pre mi jer Ko so va Ha {im Ta ~i iz ja vio je da je su {tin ska auto no mi ja za se ver Ko so va „sta ri san Sr bi je ko ji se ni ka da ne }e ostva ri ti”. „To je bio sta ri san Sr bi je. To je san ko ji se ni ka da ne }e ostva ri ti. Ta kav su od go vor do bi li iz de mo krat skog sve ta. Ta kva ide ja ko ja je pred sta vqe na u srp skim me di ji ma, ne }e se mo }a ostva ri ti na ne za vi snom i su ve re nom Ko so vu ko je ima iz u zet no ve li ku po dr {ku SAD i EU”, ka zao je Ta ~i to kom po se te gra di li {tu auto pu ta Vrb ni ca - Mer da re. Ta ~i je re kao i da }e se po li ti~ ki raz go vo ri sa Sr bi jom o nor ma li za ci ji od no sa okon ~a ti me |u sob nim pri zna wem. Ta ~i je ka zao da }e u raz go vo re bi ti ukqu ~e na i ko sov ska opo zi ci ja.

Da ~i}: Hap {e we vr ha po li ci je ako je bi lo pri slu {ki va wa Ce lo ku pan vrh po li ci je bi }e sme wen, uhap {en i pro ce su i ran u skla du sa za ko nom, bez ob zi ra na ko joj se funk ci ji na la ze, ako se utvr di od go vor nost po li ci je za pri slu {ki va we pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a i pr vog pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Alek san dra Vu ~i }a , iz ja vio je pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}. On je u iz ja vi za „Blic” na ja vio i da }e po kre nu ti ini ci ja ti vu za pro me nu re gu la ti ve ko ja tre ba da ima za ciq uvo |e we ve }e ci vil ne kon tro le ra da po li ci je i da je po sled wa u ni zu opo me na slu ~aj pri slu {ki va wa Ni ko li }a i Vu ~i }a. Mi ni star po li ci je Da ~i} ju ~e je na lo `io Di rek ci ji da do sta vi iz ve {taj po vo dom tvrd -

wi pred sed ni ka dr `a ve i pot pred sed ni ka vla de da su pri slu {ki va ni i dao na log Unu tra {woj kon tro li da spro ve de is tra gu. „Pre ma za ko nu, po li ci jom ru ko vo di di rek tor po li ci je. Mi ni star ne odo bra va i ne da je sa gla snost za spro vo |e we ak ci ja, kao ni pri slu {ki va wa i pra }e wa. Ta kav slu ~aj je i sa da”, is ta kao je Da ~i}. On je do dao da rad i funk ci o ni sa we vi tal nih slu `bi dr `a ve tre ba vra ti ti u za kon ske okvi re, jer za to u ovoj vla di po sto ji sa gla snost, na ja viv {i ras pi si va we kon kur sa za za di rek to ra po li ci je. „Ovo ne ma ve ze sa po li ti kom na stra na~ kom ni vou od no sno sa par ti ja ma, ve} sa po jed nci ma i wi ho vim in te re si ma”, ka zao je Da ~i}.

Jo{ ne ko li ko ne de qa do plat for me Okvi ri plat for me za po li ti~ ki di ja log sa Pri {ti nom bi }e ob ja vqe ni za ne ko li ko ne de qa, iz ja vi la je mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi}. Ona je na ve la i da }e do kra ja go di ne bi ti go to vi i kon kret ni sce na ri ji za re {a va we pi ta wa ener ge ti ke i te le ko mu ni ka ci ja u di ja lo gu. Kad je re~ o pre go vo ri ma ve za nim za ener ge ti ku, mi ni star ka je u in ter vjuu Ta njug u re kla da o~e ku je do go vor Be o gra da i Pri {ti ne o to me „ka ko }e iz gle da ti ko ri {}e we ugqa na red nih 10, 20 ili 50 go di na na Ko so vu”. Mi haj -

lo vi} je re kla da u ovom tre nut ku pre go va ra~ ki tim jo{ ni je sa sta vqen, ali da se u mi ni star stvi ma ener ge ti ke i te le ko mu ni ka ci ja, nad le `nim za te me ko je }e bi ti me |u pr vi ma otvo re ne u di ja lo gu, pri pre ma ju po da ci, ra de ana li ze i raz vi ja ju sce na ri ja o mo gu }im pri stu pi ma re {a va wu tih pi ta wa. „Mi }e mo to sva ka ko ima ti pri pre mqe no i ve ru jem da }e pre go va ra~ ki tim na osno vu to ga mo }i da vo di ozbiq ne pre go vo re o kon kret nim stva ri ma”, re kla je ona, is ta kav {i da su u Mi ni star stvu tim pi ta wem ba vi po seb na rad na gru pa.

Buyet ski de fi cit ni je za ku can Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da de fi cit bu xe ta Sr bi je za 2013. mo è bi ti i ne {to ve }i od pla ni ra nog te na ja vio da }e u no vem bru bi ti do ne ti za ko ni o uslov nom ot pi su za te znih ka ma ta za ne pla }e ne po re ze i mi ro va wu po re skog du ga, kao i o ogra ni ~a va wu ro ko va pla }a wa. Mi ni star Din ki} je u in ter vjuu za Ta njug re kao re kao da je sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom (MMF) do go vo re no da kon so li do va ni bu xet ski de fi cit za 2013. mo è bi ti i ne {to ve ~i od pla ni ra nih 3,6 od sto BDP. Din ki} je uka zao da ve }i de fi cit kon so li do va nog bu xe ta mo è bi ti re zul tat po ve }a nih iz da ta ka za kom pen za ci ju du go va na sle |e nih iz pro {lo sti, a ne zbog pre prav ke bu xe ta za sle de }u go di nu, po {to je on do bro na pra vqen. On je iz ra zio ube |e we da }e Mi si ja MMF, ko ja do la zi u Be o grad 13. no vem bra, po tvr di ti pred log bu xe ta za 2013.

Pro ki} na pu stio LDP Do sa da {wi funk ci o ner Li be ral no de mo krat ske par ti je Ne nad Pro ki} pod neo je ju ~e ostav ku na me sto u Glav nom od bo ru i na ~lan stvo u stran ci. U pi smu po sla tom agen ci ji Be ta, Pro ki} je na veo da ostav ku pod no si zbog vre |a wa na na ci o nal noj osno vi ~la na Glav nog od bo ra LDP-a Ha ki je Emi no vi }a iz Me dve |e, na po sled woj sed ni ci Pred sed ni {tva stran ke, 2. no vem bra. On je do dao da je u ~lan stvo Glav nog od bo ra iona ko ko -

op ti ran bez pri stan ka. ^la no vi Pred sed ni {tva LDP iz re do va na ci o nal nih ma wi na si no} su, me |u tim, u za jed ni~ kom sa op {te wu oce ni li da su ap s o l ut n o ne i sti ni te kle ve te ko je je Ne nad Pro ki} iz neo kao ar gu m en t a c i ju za na pu {ta we stran ke. Pro ki} je 30. ok to bra ob ja vio pi smo u ko jem je o{tro kri ti ko vao pred sed ni ka stran ke ^e do mi ra Jo va no vi }a zbog li der ske sa mo vo qe i oce nio da je stran ka u ve o ma lo {em sta wu.

u ko bi iz me |u lo kal ne vla sti i po li cij ske upra ve u Kra gu jev cu ko ji tra ju ve} ne ko li ko ne de qa kao da uop {te ne tan gi ra ju cen tral nu vlast, upr kos ozbiq nim op tu `ba ma na ra ~un pred stav ni ka jav ne bez bed no sti i upr kos od lu ka ma lo kal nih po li ti ~a ra da for mi ra ju “stra na~ ku po li ci ju” – jer ovu dr àv nu ne pri zna ju zbog, ta ko ka ù, “ba ha tog po na {a wa” we nih pred stav ni ka u tom gra du. Re ak ci ja dr à ve iz o sta la je ka ko po sle op tu `bi na ra ~un pred stav ni ka po li ci je, ta ko i po vo dom “uzi ma wa za ko na u svo je ru ke” ko je de mon stri ra lo kal na vlast. To na in di rek tan na ~in otva ra pi ta we de cen tra li za ci je po li ci je, iako to, naj ve ro vat ni je, i ni je bio kqu~ ni mo tiv re ak ci je {u ma dij skih ~el ni ka. Na i me, ru ko vod stvo stran ke “Za jed no za [u ma di ju”, ko ja upra vqa gra dom Kra gu jev com, 12. ok to bra na kon fe ren ci ji za no vi na re pr vi put jav no je za tra ì lo utvr |i va we od go vor no sti i sme nu na ~el ni ka ta mo {we Po li cij ske upra ve Iva na \o ro vi }a i we go vih sa rad ni ka, op tu ù ju }i ih za ne za ko ni to sti u ra du, ko rup ci ju, pri slu {ki va we, ba ti wa we i ba ha to po na {a we. Na ~el nik \o ro vi} ne gi rao je ta kve op tu `be, na gla {a va ju }i da kao pred stav nik iz vr {ne vla sti ne mo è da ko men ta ri {e iz ja ve bi lo ko je stran ke. Me |u tim, zbog su ko ba s lo kal nom po li ci jom pre ne ko li ko da na po sla ni ci iz re do va stran ke “Za jed no za [u ma di ju” re {i li su da ne u~e stvu ju u ra du re pu bli~ kog par la men ta, sve do, ka ko su po ru ~i li, “raz re {e wa alar mant nog sta wa u Kra gu jev cu”. Gra do na ~el nik Kra gu jev ca Ve ro qub Ste va no vi} po ru ~io je i da je ta stran ka pri nu |e na da se za {ti ti, te je zbog to ga “an ga ò va la 2.000 qu di iz stran ke ’Za jed no za [u ma di ju’ ko ji bra ne grad ske vla sti i sve gra |a ne od de se tak ba ha tih qu di iz po li ci je”. Na sve to pre mi jer Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} re a go vao je pri li~ no ble do, po ru ~iv {i tek da “ni ko iz po li ti~ kih struk tu ra

DR @AV NO ]U TA WE NA SU KOB LO KAL NE VLA STI

Kome {aj ka ~a, – auto no mi ja na ne mo `e da uti ~e na rad po li ci je, ni ti da od re |u je ko }e bi ti {ef po li ci je u ne kom gra du”, ali i da “po li ci ja mo ra da se pri dr `a va za kon skog opi sa svog po sla”. Na ja vio je, ta ko |e, i da }e u pr voj po lo vi ni no vem bra bi ti ras pi san kon kurs za no vog di rek to ra po li ci je.

pri li kom ime no va wa po li cij skog na ~el ni ka - uka zu je Ra do sa vqe vi}. On na po mi we da se Ve ro qub Ste va no vi}, uz to {to je gra do na ~el nik Kra gu jev ca, u jav no sti pred sta vqa i kao re gi o nal ni igra~, od no sno pred stav nik [u ma di je, ko ji na ovaj na ~in po ku -

Da se ta ko ne {to de si lo ne gde na Sanya ku, na ju gu Sr bi je, ili ne daj bo è u Voj vo di ni, gra do na ~el nik ko ji bi iz ja vio da ne pri zna je dr àv nu po li ci ju i da pra vi svo ju bio bi od mah uhap {en, i vri {ta lo bi se na sva zvo na da je to dr àv ni udar (Du {ko Ra do sa vqe vi}) Po li ti ko log Du {ko Ra do sa vqe vi} oce nio je da dr à va o~i gled no to le ri {e su kob iz me |u grad ske val sti u Kra gu jev cu i lo kal ne po li ci je zbog po li ti~ ke mo }i ko ju ima ta mo {wi gra do na ~el nik Ve ro qub Ste va no vi}, a ko ja pre va zi la zi we go vu lo kal nu po zi ci ju. On je za “Dnev nik” re kao i da su mo ti vi tih su ko ba po li ti~ ke pri ro de, ali da to {to pr vi put u Sr bi ji ima mo otvo re no su prot sta vqa we lo kal ne vla sti ne koj po li cij skoj upra vi otva ra i pi ta we de cen tra li za ci je po li ci je. Jer, ka ko ka è, vlast u Kra gu jev cu ti me otvo re no tra ì da se pi ta o ka dro va wu u sek to ru jav ne bez bed no sti ko ji je ina ~e cen tra li zo van. - Gra do na ~el nik Kra gu jev ca je igra~ na na ci o nal nom ni vou, kao deo vla da ju }e ko a li ci je. No, bez ob zi ra na mo ti ve ovog su ko ba, zah te vi lo kal ne vla sti fak ti~ ki se svo de zah tev za de cen tra li za ci ju po li ci je, jer lo kal na vlast otvo re no iz ra à va ne za do voq stvo po sto je }im ka dro vi ma u po li cij skoj upra vi i ve ro vat no è li da se i sa ma pi ta

{a va da iz dej stvu je da lo kal na vlast ostva ri pra vo na uvid u rad svih dr `av nih or ga na, pa i po li ci je na svo joj te ri to ri ji. - On ko ri sti si tu a ci ju u ko joj po sto ji ne za do voq stvo gra |a na cen tra li sti~ kim upra vqa wem i is ti ~e da po li ci ja u we go vom gra du lo {e ra di ne ke stva ri, a po li ci ja i ne mo `e ima ti do bre u~in ke ako ne ma sa rad wu s lo kal nim sta nov ni {tvom, pa i lo kal nom vla {}u. I to ga su u grad skoj vla sti Kra gu jev ca sve sni.

ni o vu i op ci je ko ja kon tro li {e po li ci ju, to je i po li ti~ ko od me ra va we sna ga - sma tra Ra do sa vqe vi}. On ka è i da je ne do pu sti vo od su stvo re ak ci je dr à ve na be za ko we ko je se u tim pre vi ra wi ma de mon stri ra. - To se to le ri {e za to {to je Ve ro qub Ste va no vi} deo vla da ju }e ko a li ci je. Da se ta ko ne {to de si lo ne gde na San xa ku, na ju gu Sr bi je, ili ne daj bo è u Voj vo di ni, taj gra do na ~el nik ko ji bi iz ja vio da ne pri zna je dr àv nu po li ci ju i da pra vi svo ju – bio bi od mah uhap {en. I vri {ta lo bi se na sva zvo na da je to dr àv ni udar - is ta kao je Ra do sa vqe vi}. Do dao je i da upra vo ova de {a va wa u Kra gu jev cu po ka zu ju ko li ko je “be smi slen ot por pred stav ni ka cen tral ne vla sti pre ma zah te vi ma za for mi ra we voj vo |an ske po li ci je”. - Jef ti ne su i de ma go {ke te ze o to me da bi voj vo |an ska po li ci ja, ili for mi ra we lo kal nih po li ci ja, vo di lo dez in te gra ci ja ma. A po seb no su ap surd ne u si tu a ci ji kad se `mu ri na for mi ra we ta ko zva nih stra na~ kih po -

Pi tam se {ta bi se de si lo da je LSV or ga ni zo va la stra è is pred se di {ta stran ke u Pan ~e vu, ko je je 12 pu ta skr na vqe no. Pa mi bi smo si gur no bi li op tu è ni za se pa ra ti zam. [u ma din ce, pak, ni ko ne sme da op tu ì za ta ko ne {to (Bo jan Ko stre{) Za to se ovaj zah tev za sme nu na ~el ni ka po li cij ske upra ve po kla pa i sa zah te vom za de cen tra li za ci ju. Iako je to u su {ti ni li~ ni ob ra ~un iz me |u pred stav ni ka grad ske sa mo u pra ve kao jed ne po li ti~ ke op ci je u vla da ju }oj ko a li ci ji na na ci o nal nom

li ci ja. Ja sno je da po li ci ja mo ra bi ti de cen tra li zo va na, jer to, pre sve ga, obez be |u je wen efi ka sni ji i od go vor ni ji rad sma tra Ra do sa vqe vi}. I re pu bli~ ki po sla nik i ~lan Od bo ra za od bra nu i unu tra {we po slo ve Bo jan Ko stre{ sma tra da

„DNEV NIK” NA JU GU SR BI JE

Vla du za ni ma bez bed nost, a raz voj? n Pi {e: Dragan Gmizi} to da na Vla de, mi ni star ka za re gi o nal ni raz voj Ve ri ca Ka la no vi}, obe le ì la je na pra vom me stu. We na po se ta Bu ja nov cu na go ve sti la je mo gu} nost da je Vla da ko na~ no sprem na da se su o ~i sa broj nim pro ble mi ma kao i da pre po zna je zna ~aj us po sta vqa wa po ve re wa sa al ban skom ma wi nom. Kra tak i po vr {an obi la zak srp skih i al ban skih se la u oko li ni Bu ja nov ca do vo qan je da se stek ne ja sna sli ka o me |u na ci o nal nim raz li ka ma ali i jed noj ve li koj sli~ no sti ko ja ka rak te ri {e ì vot svih me {ta na tri mul ti et ni~ ke op {ti ne na ju gu Sr bi je. ”Ne ka da smo se sva |a li i su di li oko me |a, da nas su wi ve sa obe stra ne tih me |a za pu {te ne jer su se qu di ili ise li li ili im se ne is pla ti da ih ob ra |u ju”, ka è Dra gan \or |e vi}, ne dav no ot pu {te ni rad nik “Sim pa” iz Vra wa, da nas po qo pri vred nik iz me sta Qi qan ce. Eko no mi ja pred sta vqa pr vu i po sled wu ta~ ku za ~a ra nog kru ga si ro ma {tva i me |u na ci o nal nih od no sa ko ji su i da qe op te re }e ni me |u sob nim ne po ve re wem. Za no vo i za bra nog pred sed ni ka op {ti ne Na gi pa Ari fi ja naj ve }i pro blem me {ta na Bu ja nov ca, bez ob zi ra na wi ho vu na ci o nal nost, je ste ne za po sle nost. ”Mi slim da sva ka Vla da u Be o gra du od 2000. go di ne do sa da ni je bi la voq na da u pu noj me ri po mog ne eko nom skom raz vo ju ovog kra ja. Wi hov pri o ri tet is kqu ~i vo je bez bed nost. Onog mo men ta ka da se pre sta lo pu ca ti, wi ho vo iskre no in te re so va we za ovo pod ru~ je je pre sta lo” ka è Ari fi.

Pre ko 60% rad no spo sob nog sta nov ni {tva bez po sla: Bu ja no vac

Sta ti sti~ ki po da ci go vo re da ne za po sle nih u Bu ja nov cu ima mno go, od no sno da je pre ko 60% rad no spo sob nog sta nov ni {tva bez po sla. Me |u tim, de taq ni ja ana li za po ka zu je da je sto pa ne za po sle nih Al ba na ca i Ro ma da le ko iz nad sto pe ne za po sle nih Sr ba. Za to ne ~u di ka da pi ta we za po {qa va wa u lo kal nim i dr `av nim in sti tu ci ja ma ili kom pa ni ja ma po put Te le ko ma, vr lo la ko do bi ja ni ma lo eko nom ski ka rak ter. ”U jav nim pred u ze }i ma, gde je osni va~ Vla da Re pu bli ke Sr bi je, vr lo

ba na ca u dr àv ne in sti tu ci je” Vla da je ras pi sa la kon kurs za 63 rad na me sta u ca ri ni, po li ci ji i raz li ~i tim dr àv nim in spek ci ja ma. Taj pro ces ide u do brom prav cu ali ga ote à va ne po zna va we srp skog je zi ka” tvr di Bran ko De li ba {i} iz Ko or di na ci o nog te la. Ras pra va o za po {qa va wu na pra vi na ~in ilu stru je me |u na ci o nal ne od no se u Bu ja nov cu. Ukrat ko, su ko bi su pre sta li ali po ve re we ni je ob no vqe no. ”Bes po sle ne ru ke |a vo naj lak {e upo sli, a gla -

Eko no mi ja pred sta vqa pr vu i po sled wu ta~ ku za ~a ra nog kru ga si ro ma {tva i me |u na ci o nal nih od no sa ko ji su i da qe op te re }e ni me |u sob nim ne po ve re wem ma lo je Al ba na ca. U Ka ta stru ni je za po slen ni je dan Al ba nac. Tek pro {le go di ne je ne ko li ko Al ba na ca za po sle no u lo kal noj Po {ti i “Elek tro di stri bu ci ji”, tvr di Ari fi. Na dru goj stra ni, pred stav ni ci Ko or di na ci o nog te la za op {ti ne Me dve |a, Pre {e vo i Bu ja no vac tvr de da se ta prak sa me wa. ”U okvi ru pro jek ta ”In te gra ci ja Al -

vu pu nu sla me naj lak {e za pa li” re kao je Mi li voj Vre ba lov, pot pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne, go vo re }i na sku pu ”Bu ja no va~ ka ago ra”. Upra vo da se to ne bi (po no vo!) do go di lo, or ga ni zu ju se do ga |a ji po put dvo dnev nog sku pa ”Bu ja no va~ ka ago ra”, ko ji or ga ni zu je Cen tar za re gi o na li zam a fi nan si ra USAID kroz In sti tut za odr `i ve za jed ni ce (ISC).

”@e li mo da otvo ri mo sva pi ta wa ka ko bi kroz di ja log do {li do pred lo ga odr ì vih re {e wa. Ciq nam je da se pre po zna ju lo kal ni po ten ci ja li dve za jed ni ce ka ko bi se ini ci rao eko nom ski raz voj”, ka è Alek san dar Po pov iz Cen tra za re gi o na li zam. U po ten ci ja le pred stav ni ci op {ti ne Bu ja no vac naj ~e {}e ubra ja ju pri rod ne re sur se i mla do sta nov ni {tvo. “Svo je dvo ri {te smo sre di li po evrop skim stan dar di ma. Na {a in du strij ska zo na je na Ko ri do ru 10, ima mo 32 iz vo ra mi ne ral ne vo de, ogrom no {um sko bo gat stvo, 30.000 rad no spo sob nih sta nov ni ka, a po sle Pre {e va, sa 33,5 go di na pro se~ ne sta ro sti, Bu ja no vac je naj mla |a op {ti na u Sr bi ji”, ka è Fa zi la Aze mo vi} iz Kan ce la ri je za lo kal ni eko nom ski raz voj. Mi ni star ka Ve ri ca Ka la no vi}, go vo re }i na sku pu “Bu ja no va~ ka ago ra”, na ja vi la je sko ri za vr {e tak de o ni ce auto pu ta ko ja pro la zi po red Bu ja nov ca. ”Ko ri dor 10 je raz voj na {an sa mul ti et ni~ ke sre di ne kao {to je Bu ja no vac. U sve tu je ma pa pu te va isto vre me no i ma pa raz vo ja. Bu ja no vac i ovaj kraj svoj eko nom ski iz laz mo ra ju pro na }i u Ko ri do ru 10, u ve }em bro ju za po sle nih, jer }e bu du }i auto put ov de do ve sti no ve in ve sti to re i no va rad na me sta”, re kla je Ka la no vi}. O~e ku je se da }e no va rad na me sta do pri ne ti nor ma li za ci ji me |u et ni~ kih od no sa, kao i da }e eko nom ski raz voj pre ki nu ti sa da {wu prak su po ko joj, pre sve ga mla di, tim istim pu tem od la ze iz Bu ja nov ca u prav cu ze ma qa Evrop ske uni je ali i dru gih gra do va u Sr bi ji. (autor je novinar RTV-a)

nedeqa4.novembar2012.

c m y

dnevnik

I PO LI CI JE U KRA GU JEV CU, ILITI VERKO PROTIV DA^I]A

kome kapa {umadijski na ~in “slu ~aj Kra gu je vac” po tvr |u je da po sto ji po tre ba za de cen tra li za ci jom po li ci je, kao i za for mi ra we voj vo |an ske po li ci je. - Do 90-ih go di na lo kal ne vla sti su po sta vqa le pred sed ni ke op {tin skih su do va i na ~el ni ke po li ci je - pod se tio je Ko stre{, ko ji je i za me nik pred sed ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. On je ka zao da pro ti vqe we pre mi je ra Da ~i }a ide ji de cen tra li za ci je po li ci je pred sta vqa “ba ha to po li ti kan stvo ~o ve ka ko ji se ne ba vi svo jim pol som”. - Mi si gur no ne bi smo ima li pro ble me sa funk ci o ni sa wem po li cij skih upra va u No vom Sa du i Ni {u, gde go di na ma ni su ime no va ni na ~el ni ci po li cij skih upra va, a mo `da ni ova kve is pa de ka kvi se de {a va ju u Kra gu jev cu ko ji uka zu ju na ozbiq ne pro ble me u fun cki o ni sa wu jav ne bez bed no sti, da ima mo de cen tra li zo va nu po li ci ju oce nio je Ko stre{. On ka è da mu ni je po zna to u ~e mu je su {ti na pro ble ma iz me |u lo kal ne sa mo u pra ve i po li cij ske upra ve u Kra gu jev cu, ali da je ve o ma opa sno po dr à vu {to taj ne spo ra zum “iza zi va spi ra lu su ko ba i pro tiv za ko ni tih ak tiv no sti”. - For mir we stra na~ ke po li ci je je ne do pu sti vo, jer gde je on da gra ni ca iz me |u stra na~ ke po li ci je i pa ra voj ne for ma ci je? S dru ge stra ne, ne do zvo qi vo je i da se po je di ni po li cij ski slu `be ni ci po na {a ju kao {e ri fi na Di vqem za pa du. I zbog to ga dr à va mo ra bla go vre me no da re a gu je. Me |u tim, o~i gled no je da se ova krh ka vla da za rad unu tar par tij skih od no sa oglu {u je o ovaj pro blem. Pi tam se {ta bi se de si lo da je LSV or ga ni zo va la stra è is pred se di {ta stran ke u Pan ~e vu, ko je je 12 pu ta skr na vqe no. Pa mi bi smo si gur no bi li op tu è ni za se pa ra ti zam. [u ma din ce, pak, ni ko ne sme

da op tu `i za ta ko ne {to, a po seb no kad su deo vla da ju }e ko a li ci je, iako ~i ne ne {to {to ni je do zvo qi vo. E to {to se ta ko ne {to do pu {ta, uka zu je i na ne dr `av ni~ ko po na {a we pre mi je ra i mi ni stra po li ci je - oce nio je Ko stre{. On je do dao da to le ri sa we ta kvih po ja va {a qe po ru ku gra |a ni ma da svi mo gu da uzmu za kon u svo -

je ru ke, {to vo di anar hi ji i be za ko wu. - Ako pre mi jer ne mo `e to da re {a va, on da bi bi lo bo qe da sek tor unu tra {wih po slo va pre pu sti ne kom dru gom - sma tra Ko stre{. Bran ka Dra go vi} Sa vi}

INTERVJU

KARMA KOMA

Kanibalska enigmatika

soke kakvo}e. I {ta se z nekog je razloga, koji nisam u stawu da razpreduzelo povodom tog umem, ùta boja dugo smatrana simboli~kom „Noà, ìce, Srebrenice“ bojom ludila; kao dete oboàvao sam ùtu za sve ove puste godine? boju, vaqda zarad tog intenziteta jarke ìvotnosti Ni{ta, pa i mawe od toga, kao kontrasta sivilu „dobrog“ detiwstva u zrelom sve se svelo na poneki nemo}an izraz protesta i socijalizmu. Kasnije je do{lo vreme da se s visine govori o „ùtoj {tampi“ dok i ovde nije zaìvelo stida nekog od {a~ice „uobi~ajenih sumwivaca“. Dobro, nije da bi se tiha ve}ina ba{ slagala s tageneri~ko ime tabloidi, a zanimqivo je da je ùta {tampa uvek bio neko drugi – ni najù}i nisu pri- ko ne~im, ali nije ba{ ni da joj je to kvarilo san, neznavali sopstveno ùtilo, no se uvek ùtelo samo go je to pasivno trpela kao jednu, je li, krajwu maniu tu|em dvori{tu. Jo{ kasnije, ùtom je prozvana festaciju nekih ne ba{ di~nih, ali opet nekako rajedna politi~ka stranka, kanda zbog sunca na wenoj zumqivih strasti, „te{kog bremena pro{losti“, zastavi. Kako god okrene{, uvek je bilo nekog spora „neizvesne budu}nosti frustrirane mlade generacije“, i sve to ve} tako u tom iritantno sociologii gr~a, neke turobne moralne panike i neshvatqivog zuju}em stilu koji je negativnog naboja alan za relativi oko tog otvoreno i Ne bi li bilo mnogo lep{e da ti fanovi ide zovawe i podmuklo samosvesno ùtog, ùte ku}e ne budu usamqeni u zatvoru, pravdawe svake gadooko te bezazlene, nego da im – ako je ve} to uistinu ne{to sti qudske, jer nema suncolike jarkosti. Danas je deùrni te gadosti koja se ne za robiju – tamo dru{tvo prave i oni ùti negativac – ùmoè tako proprati fanovi Srebrenice u kontekstu Noà ta ku}a, neko strai li{iti svoje pogane i @ice? {no mesto u nedo|isu{tine, a one koji joj jama severne Albanipodleù, jednim neveje, gde su navodno neki qudi, kosovski Srbi, zverski rovatnim ma|ioni~arskim trikom, iz po~inilaca kasapqeni i ubijani radi prodaje wihovih organa. pretvoriti u `rtve tamo-ve}-ne~ega: Istorije, Si[ta je tu istina a {ta bapske pri~e iz nebapskih mostema, ili bilo koje druge dovoqno pompezno zvu~etiva vaqda }e se jednom detaqno i pouzdano ra{~i}e apstrakcije. vijati, a u ovom je tekstu i kontekstu to ionako u druPretvorili su se, dakle, taj No`, ta @ica, i dagom planu, jer nam je va`na „ùta ku}a“ kao simbol. kako ta Srebrenica u deo urbanog folklora, ne{to Simbol ~ega? Ne toliko samog zlo~ina, koliko uìs ~ime se ipak ìvi kao s nekakvom hroni~nom bolevawa u wemu, demonske naslade u zlu. Ali tako|e, {}u, a ako bi se neko tu ne{to i pobunio reklo bi gle, i neke vrste sumwivog moralizatorskog uìvamu se, u najboqem slu~aju, da je „preosetqiv“ i da tawa u sopstvenoj zgroènosti nad tim, zgroènosti kvih, dodu{e àlosnih stvari „ima svugde“, pak se naime kojoj selektivnost ubija verodostojnost. vaqda oko toga i ne treba ni{ta jediti, nego samo Svi kanda znamo o ~emu se radi: o novopazarskom opu{teno, jer keri} laje, a karavan svejednako prostadionskom transparentu kojim se slavila ta „ùlazi svojim putem za Samarkand. Kada se, me|utim, ta ku}a“ kao simbol, sve sa spomiwawem i nabrajau Novom Pazaru na stadionskim tribinama pojavila wem iznutrica ~ovekovih kao da se radi o prvoklata ùtoku}na kanibalska gadost. Najedared je opsnoj teletini, uz prigodno mqackawe i oblizivawe {tedru{tvena Iznena|enost i Uvre|enost postala usana. Ko je za~u|en – zalud se ~udi. Gde god ima ka - ogromna, ba{ kao da je Ovo palo pred nas pravo nikvog {ovinizma, ni kanibalizam ne moè biti daleotkuda i da nemamo ni najblaèg pojma o ~emu se tu ko – uglavnom simboli~ki, a ponekad i onaj doslovan. radi i koje je to ve} poduga~ke pri~e sastavni deo. Padawe u javni, demonstrativni fras nad time, Pa se krenulo pretiti hap{ewima – i neka se krenukaèm, nije iznena|uju}e, a ne bi bilo ni zazorno na lo. Pa se evo i hapsilo – i neka se hapsilo. Samo, ne bilo koji na~in, nego naprotiv posve i normalno i bi li bilo mnogo lep{e da ti fanovi ùte ku}e ne preporu~qivo, samo da nije ovako sumwivog kvalibudu usamqeni u zatvoru, nego da im – ako je ve} to teta i doslednosti. Jer, i to je nedostojno, nequd- uistinu ne{to za robiju, a nije na meni nego na sudu sko i kanibalsko slavqewe ùte ku}e tek odgovor da procewuje da li je – tamo dru{tvo prave i oni ({to ga mo`da obja{wava, ali ga nikako ne pravda, fanovi Srebrenice u kontekstu Noà i @ice? Pa da budemo na~isto) na parolu „No`, ìca, Srebreda onda znamo da mo`da ipak ìvimo na mestu zvanica“, mnogo ve} puta skandiranu na stadionima ali nom dràva, na kojem postoje, po{tuju se i sprovobogme i na ulicama na{ih gradova pri manifestade se zakoni, a zakoni ili su isti za sve koje je majcijama – ponaj~e{}e nasilnim – udruènih kanibala ka rodila, ili nisu zakoni, nego su puka brahijalna koji za sebe odnekud veruju da su patriote, i to onog sila hirovitih plemenskih gospodara. naj~i{}eg kova, takore}i uzorne merne jedinice vin Te o fil Pan ~i}

MA RI JA NA PAJ VAN ^I], STRU^ WAK ZA USTAV NA PI TA WA

Ume sto prav ne ima mo vi {e par tij sku dr `a vu B

iv {i ustav ni su di ja Mom ~i lo Gru ba~ oce nio je u jed nom in ter vjuu da je pi ta we ustav ne iz me ne po sta lo pr vo ra zred no pi ta we u Sr bi ji, ta ko je re kao i ugled ni stru~ wak za ustav no pra vo Ste van Li li}, pa pot pred sed nik voj vo |an ske vla de Go ran Je {i} (re~ je o “« ne de mo krat skom ak tu» ko ji je na pra vio g« o mi lu funk ci o nal nih pro ble ma“)», da bi {ta fe tu pre u zeo li der URS-a i ak tu el ni mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} ko ji je ne dav no po tvr dio da je pre ma ko a li ci o nom spo ra zu mu stra na ka ko je ~i ne Vla du pred vi |e no otva ra we jav ne ras pra va o «pro me ni Usta va u po gle du re gi o na li za ci je i da qe de cen tra li za ci je. A pre ma is tra ì va wu agen ci je Ip sos stra te xik mar ke ting, ko je je tra ja lo dva i po me se ca uz u~e {}e gra |a na iz 67 op {ti na, na{ naj vi {i prav ni akt po dr à va da nas sve ga 39 po sto is pi ta ni ka, i ume sto 3,5 mi li o na bi ra ~a iz 2006. ka da je na pro ble ma ti~ nom re fe ren du mu do net, za we ga bi „gla sa lo“ sve ga 2,2 mi li o na... – Jed nom sam se na {a li la re kav {i da ka da po~ ne raz go vor o pro me ni Usta va, iz bor nih za ko na i de cen tra li za ci ji, ~o vek mo è bi ti si gu ran da je vr lo bli zu ras pi si va we iz bo ra. I isto ta ko mo è bi ti si gu ran da Ustav ne }e bi ti do net po sle iz bo ra, da iz bor ni za kon ne }e bi ti pro me wen i da de cen tra li za ci je ne }e bi ti. Jer, to su sa mo ne ke mo bi li {u }e pa ro le gde se Ustav ko ri sti ti za dnev nopo li ti~ ke svr he. Ne ve ru jem, da kle, da }e do }i do pro me ne Usta va – ka è za na{ list Ma ri ja na Paj van ~i}, auto ri tet u obla sti ustav nog pra va, do ne dav no pro fe sor ka no vo sad skog Prav nog fa kul te ta, a sa da Fa kul te ta za evrop ske prav no-po li ti~ ke stu di je. l Ka da smo ve} kod te ~u ve ne po li ti~ ke vo qe, {ta mo è da

oja ~a va {u tvrd wu da da nas ne ma is kre ne è qe da se Sr bi ja de cen tra li zu je? – Pa ve} ovo ~e mu da nas pri su stvu je mo, a na zva no je u me di ji ma k « om po no va wem vla sti po re pu bli~ kom mo de lu», ja sno go vo ri o ne sprem no sti vla sti da iz vr {i de cen tra li za ci ju. Lo kal ni iz bo ri iz ra à va ju vo qu gra |a na na lo kal nom ni vou i ona mo è bi ti pot pu no dru ga ~i ja ne go na cen tral nom. Vr lo je le gi tim no u iz bo ri ma da, po zna ju }i lo kal ni kon tekst i lo kal ne ak te re, gra |a ni svo je po ve re we uka ù ne koj ma loj stran ci. Ali da isto ta ko, sve sni da ta stran ka ne ma ka pa ci tet i mo gu} nost da do pre do cen tral nog ni voa – svoj glas da ju ne koj ve li koj. I to je taj ~u ve ni „spli ting gla so va”, {to je nor mal no jer sva ka lo kal na za jed ni ca ima ne ku svo ju spe ci fi~ nost. Uosta lom, za {to su uop {te tro {e ni nov ci za lo kal ne iz bo re, za {to od mah ni smo re kli „ra di }e mo lo kal po re pu bli~ kom mo de lu“, pa ka da se taj ni vo vla sti us po sta vi, ne ka se na me ste i op {ti ne pre ma we mu? Da kle, ovo sa da je ga è we vo qe gra |a na i to go vo ri po no vo o par ti to kra ti ji i ne sprem no sti da se pri zna ne ki lo kal ni iden ti tet. Me ne ipak ~u de stran ke ko je su svo ju kam pa wu ba zi ra le na de cen tra li za ci ji i re gi o na li za ci ji tj. da vlast bu de {to bli à gra |a ni ma, {to u sve mu ovo me {to se da nas do ga |a par ti ci pi ra ju i ne vi de ni ka kav pro blem. l Ko li ko je tom na ka rad nom shva ta wu „sve po jed noj mo dli“ do pri neo sam Ustav? Da li je usta vo tvo rac uop{pte ura ~u nao ne ka kav de mo krat ski kon tekst, da vlast stvar no iz vi re od o zdo i bu de {to bli à gra |a ni ma? – Ustav je pun kon tra dik tor no sti i ne do re ~e no sti u po gle du de -

cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je, iako su to krup na pra vi la, sa dr à na i u osnov nim na ~e li ma, da kle ta mo gde se po mi wu grb, him na, za sta va, te ri to ri ja, dr à vqan stvo... Gra |a ni ima ju pra vo na po kra jin sku auto no mi ju i lo kal nu sa mo u pra vu, i ono mo è bi ti ogra ni ~e no sa mo Usta vom i za ko ni ma.

Ali u svim od red ba ma ko je de fi ni {u sta tus te ri to ri jal nih jed ni ca, mo è mo da vi di mo da su pre sve ga po kra ji na, pa i lo kal ne sa mo u pra ve – sve de ni na za kon sku ka te go ri ju. Naj ve }i broj wi ho vih nad le `no sti se ne de fi ni {u kao iz vor no usta vom ga ran to va ne, ne go su od re |e ne u skla du sa za ko nom. Sa dr àj ovla {}e wa ni je dat Usta vom, obim ovla {}e wa i wi hov kva li tet ta ko |e – {to zna ~i da ta kva nor ma pre la zi u po qe {i ro kog tu ma ~e wa, sve do to ga da mo gu da se sa svim su ze kom pe ten ci je auto no mi je. Da kle, to je je dan kli zav te ren ko ji za vi si od od no sa po li ti~ kih sna ga u tre nut ku u ko me se za kon de fi ni {e. Za vi si od to ga ko je vla da ju }a ve }i na, ko pred la è za kon, da li po sto ji sprem nost ko a li ci o nih part ne ra da ta kvu va ri -

jan tu pri hva te... Je di na iz vor na va i Me to hi je, a Ustav je i do net nad le `nost je pra vo po kra ji ne da da bi se to pi ta we iz me |u osta log ure di pro pi si ma svo je sim bo le: re {i lo, po sto ji oba ve za dr àv nih grb i za sta vu, dok ih lo kal na za - or ga na da jed nim po seb nim za ko jed ni ca ima jo{. nom re gu li {u sta tus Ko so va. Ja ne l Da li bi even tu al no for znam da se ta kav za kon na {ao pred mi ra we dru gih re gi o na u Sr bi par la men tom, ni ti imam in for ji mo glo da po mog ne da se pi ta ma ci ju da bi lo ko ra di na ak tu ko we auto no mi je re lak si ra? jim }e se od re di ti, ka ko Ustav ka è, {ta je to su {tin ska auto no mi ja Ko so va. O ~e mu to go vo ri? Ba rem o to me da vlast ne po {tu je Ustav ko ji je do ne la, uz sve maw ka vo sti we go vog po stup ka do no {e wa. Vi dim da pre go vo ri o KiM te ku i ne mi slim da je lo {e pre go va ra ti, ali za to mo ra po sto ja ti ne ki man dat, a we ga za pra vo ne ma; vlast se do go va ra ka ko ho }e. l Da li to zna ~i da za pra vo ne ì vi mo u ustav noj, prav noj dr à vi? – Sve ovo {to sam na ve la je in di ka tor da ima mo par to kra ti ju a ne vla da vi nu pra va i prav nu dr à vu. Ka da ne {to {to je u« stav ni spor» tre ba re {i ti na usta van na ~in to se uvek re {a va u po li ti~ kom po qu. I sve dok je ta ko, mi ne – Te {ko, jer upra vo to pi ta we ì vi mo u ustav noj i prav noj, ne go po ka zu je ne sprem nost usta vo tvor - do du {e vi {e ne u jed no par tij skoj, ca da de cen tra li zu je Sr bi ju. ali u sva kom slu ~a ju vi {e-par tij Ustav ka è da se u Re pu bli ci Sr - skoj dr à vi. Ako ne do sta je pro ce bi ji, po red dve auto no mi je ko je du ra za for mi ra we dru gih auto ima ju raz li ~i te sta tu se, mo gu nom nih po kra ji na – po li ti ~a ri }e for mi ra ti i dru ge auto nom ne po se ne gde do go vo ri ti. Ili oko fi kra ji ne – i ne do da je ni {ta vi {e. nan si ra wa Voj vo di ne: mo ra da se Mi iz Usta va, ni ti iz bi lo kog za - zna ka ko se onih 7 po sto od bu xe ta ko na, ne zna mo ka ko se one for mi za pra vo ra ~u na. ra ju, ko po kre }e ini ci ja ti vu, ka ko Re ci mo, Sta tut Voj vo di ne je se o to me od lu ~u je, ko je kri te ri ju tre ba lo da bu de do net u ro ku ko ji me mo ra da is pu ni ne ka gru pa op je za taj po sao Ustav pro pi sao, a {ti na da bi mo gla da na pra vi on da je taj akt mi mo ro ko va ~e kao auto no mi ju... Ne do sta je ono {to u na pret hod nu sa gla snost Na rod ne usta vi ma pra vih re gi o nal nih dr - skup {ti ne. Pr vo se pi ta we po sta à va po sto ji: pro ce du ra for mi ra vqa: a {ta ako Skup {ti na ne da wa, kri te ri ju mi (ko li ko sta nov sa gla snost? Da li se ide na po nov ni ka mo ra bi ti, s ko jom eko nom no raz ma tra we, mo è li Skup {ti skom sna gom). Na tom pla nu se na da da je amand ma ne na Sta tut, {est go di na ni {ta ni je u~i ni lo i ko li ko pu ta mo è da vra ti taj to go vo ri da te sprem no sti ne ma. Sta tut na do ra du? Ako, re ci mo, I ka da je u pi ta wu sta tus Ko so Skup {ti na Sr bi je ne da svo ju

pret hod nu sa gla snost na Sta tut, da li bi kon se kven ca mo gla bi ti da se Skup {ti na Voj vo di ne ras pu {ta? Da li se on da do no si ne ki pri vre me ni sta tut? I to sve se, ta ko |e, re {i lo do go vo rom. Za to ja jed no stav no ne vi dim u Usta vu i na {em prav nom si ste mu po u zad ni oslo nac, ni ti okvir za ko ji gra |a ni mo gu da ka ù da }e wi ho va pra va bi ti za {ti }e na. Sve se za vr {a va u po li ti~ kom po qu i ne ma sank ci ja. A ovo {to se de {a va s lo kal nim sa mo u pra va ma de fi ni tiv no za tva ra vra ta za bi lo ka kvu de cen tra li za ci ju. To je po ka za teq da te sprem no sti ne ma. l Ka ko bi on da u tom na red nom usta vu ova pi ta wa va qa lo re {i ti, po ko jim prin ci pi ma? – Evrop ske po ve qe o lo kal noj sa mo u pra vi i o re gi ja ma sa dr è prin cip sup si di jar no sti ko ji je de fi ni san ta ko {to se nad le `no sti vi {ih vla sti, cen tral ne pa i po kra jin ske, u od no su na lo kal nu, uvek de fi ni {u me to dom enu me ra ci je, {to zna ~i da se po bro je. A sve ono {to je u in te re su gra |a na ili {to ni je na ve de no me |u nad le `no sti ma vi {ih or ga na vla sti, ostva ru je se na onom ni vou ko ji je bli ì gra |a ni ma. Na{ ustav, pak, to for mu li {e pot pu no obr nu to od ono ga {to me |u na rod ni do ku men ti su ge ri {u da bi bi lo po èq no. Ta ko |e, da je put u Evro pu na {e istin sko opre de qe we, a ja sve vi {e sum wam da je ste, mi bi smo mo ra li da me wa mo Ustav i uve de mo in te gra tiv nu kla u zu lu. Bo jim se da to ga ne }e bi ti za mog ì vo ta, da se u Ustav uba ci ono {to su mo ra le da ura de sve ~la ni ce Evrop ske uni je (pa bi smo mo ra li i mi). Gru bo go vo re }i, u slu ~a ju su ko ba unu tra {weg i me |u na rod nog pra va pred nost ima me |u na rod ni stan dard. A na{ Ustav je ja ko da le ko od to ga. n Re qa Kne è vi}

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

INTERVJU

I N T E R V J U : iVo Gener,

proF. Dr Milan [Kuli], preDseDniK raDne Grupe Za iZMene ZKp-a

Po me ri qud skih pra va Cen tral ne

ovi Zakonik o krivi~nom postupku (ZKP) donet pro{le godine, a vaè}i od januara ove samo za Specijalni sud u Beogradu u postupcima za krivi~na dela organizovanog kriminala i ratnih zlo~ina, verovatno }e od 15. januara kad je trebalo da po~ne wegova primena i na sve delikte op{teg kriminaliteta, ipak neko vreme pauzirati. Razlog tog zastoja je zavr{etak procedure izmena ZKP-a i priprema svih sudova i tuìla{tava za wegovu primenu. U opciji je da novom ZKP-u, eventualno do juna 2013, bude odloèna primena za krivi~ne postupke pred redovnim sudovima i tuìla{tvima. Pravosu|e, pak, postupa po tako|e vaè}em ZKP-u iz 2001, mewanom dosad jedanaest puta, u koji je unet i deo odredaba nikad zaìvelog ZKP- a iz 2006, povu~enog nakon {to mu je tri godine zaredom odlagan po~etak primene. Profesor Milan [kuli}, predsednik stru~ne radne grupe za izmene i dopune ZKP-a iz 2011, u intervjuu za „Dnevnik“ najavquje da }e taj zakonik, ina~e o{tro kritikovan zbog pojedinih re{ewa u pogledu tuìla~ke istrage i glavnog pretresa, biti poboq{an, pre svega ja~awem uloge suda i vra}awem obaveze da utvr|uje materijalnu istinu, koja je bila skrajnuta konceptom dokaznog duela tuìla{tva ili odbrane. - Ostaje javnotuìla~ka istraga, ali se sudu vra}aju odre|ene nadle`nosti kada je re~ o izvo|ewu dokaza. Sada je malo vi{e pa`we dato na~elu materijalne istine. Treba re}i da ono nikad i nije postojalo u nekom potpunom obimu kod nas, nego se tome samo teìlo, a na kraju krajeva, sud je utvr|ivao ono {to je mogao. Ako nekad ne{to i nije mogao da utvrdi vaìlo je pravilo: u sumwi u korist okrivqenog - obja{wava profesor [kuli}. - Sada je ideja, da se, tako|e, vrati obaveza suda da utvr|uje istinito i potpuno ~iweni~no stawe, naravno u granicama optu`be, i da izvede dokaze kojima se te ~iwenice utvr|uju, samo kada takve dokaze nisu izvele stranke. Drugim re~ima, to je jedna vrsta limitiranog na~ela istine gde sud traga za istinom, utvr|uje je u meri u kojoj je mogu}e, ali ne}e raditi ono {to je posao tuìoca. Jer, kao i ranije, ostaje teret dokazivawa optu`be na tuìocu. l [ta je kqu~no za predloène izmene? - Najbitnije je to {to je ovim promenama predvi|ena daleko ja~a dokazna aktivnost suda. To je od prvenstvenog zna~aja jer àlba protiv presude zbog pogre{no i ne-

potpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa ima svrhu samo ako sud ima aktivnu ulogu u dokazivawu. S druge strane, to je daleko pravi~nije po u~esnike u krivi~nom postupku i, kona~no, samo tada sud mo`e da stane iza svoje presude, jer ako bi sudija ostao pasivan u odnosu na ~iweni~no stawe onda bi, dakle, sud imao veoma nizak stepen legitimiteta kada bi izricao presudu. Samo sada kada se ponovo vra}a du`nost suda da utvr|uje potpuno i

ta~no ~iweni~no stawe, sud moè da zaista stane iza presude koju donese. l ima li izmena u pogledu prava na àlbu u tre}em stepenu protiv drugostepene presude i vanrednih pravnih lekova protiv pravosna`ne presude? - Predlogom izmena je predvi|eno vra}awe àlbe u tre}em stepenu kao po re{ewu koje je postojalo i ranije, ali je od 2009. godine veo ma limitirano, po meni, ~ak na granici ustavnosti. Naime, bilo je mogu}e podneti àlbu jedino ako je u prvom stepenu doneta presuda kojom je lice oslobo|eno optu`be a onda je u drugom stepenu ogla{eno krivim. Sada je vra}ena àlba u tre}em stepenu, pored tog razloga, jo{ i onda kad je re~ o najteìm kaznama od preko trideset godina zatvora (kao i onda), {to je veoma va`no ako je drugostepeni sud odrào pretres i utvrdio druga~ije ~iweni~no stawe nego prvostepeni sud, i na tako utvr|enom ~iweni~nom stawu zasnovao svoju presudu. Ako, govorimo o vanrednim pravnim lekovima, preovla|uju}a ideja je da uz dva postoje}a – zahtev za za{titu zakonitosti i zahtev za ponavqawe pravosna`no okon~anog krivi~nog postupka, vratimo i tre}i, a to je zahtev za ispitivawe zakonitosti pravosna`ne presude koji je, tako|e, ranije postojao. Taj tre}i je u stvari neka vrsta paralelnog leka zahtevu za za{titu za-

konitosti koji ima republi~ki javni tuìlac, ali ovaj lek, kao i ranije, koristila bi odbrana, odnosno okrivqeni i wegov branilac. Dodu{e, prema novom ZKP-u koji se mewa, odbrana je i sama mo gla da uloì zahtev za za{titu zakonitosti, ali je to re{ewe bilo nezgodno jer nije postojala obaveza da o svakom takvom zahtevu re{ava Vrhovni kasacioni sud, ve} on prakti~no ocewuje da li je àlbeni razlog dovoqno zna~ajan da on o wemu re{ava. Sada mi to ukidamo. Dakle, po predloènom re{ewu, uvek se mora postupati, ali se taj zahtev za za{titu zakonitosti daje, kao i ranije, iskqu~ivo republi~kom javnom tuìocu. l Ko ji sud }e postupati u tre}em stepenu? - To je pitawe koje ostaje za daqu diskusiju. Li~no mislim da je najracionalnije da sudi najvi{i sud u dràvi, Vrhovni kasacioni sud, ali izgleda da ne}e mo}i zbog sistema organizacije pravosu|a, pa }e verovatno biti drugo ve}e Apelacionog suda. l Kada je re~ o meri pritvora, deo pravnika u javnim raspravama veoma kritikuje zakonski razlog koji se odnosi na visinu zapre}ene kazne za krivi~no delo? - Mislim da nije potrebno da razlog koji se odnosi na teìnu krivi~nog dela postoji kao poseban pritvorski razlog, ali za sada to moje mi{qewe, da kaèm, nije ve}insko. Jo{ uvek ostaje stav ve }ine u radnoj grupi da treba da postoji takav razlog. Ali, ja }u se do kraja zalagati da se ukine taj razlog i da kao u ve}ini evropskih draàva, ostanu razlozi: opasnost od bekstva, opasnost od uticaja na

kau~uk norma – preterano {iroka formulacija gde se moè podvesti sve i sva{ta. l pre ma nekim informacijama, navodno je podneta inicijativa za ocenu ustavnosti povodom parcijalne primena novog ZKp-a iz 2011, pred dva posebana odeqewa Vi{eg suda u Beogradu – specijalnom sudu. ukoliko bi takva inicijativa eventualno bila usvojena, kakve bi to posledice proizvelo po po stupke koji se sude po tom ZKpu? - Ako bi se desilo da se oglasi neustavnom ta ranija primena, to bi prakti~no u velikoj meri dezavuisalo sve ono {to je ra|eno u tim postupcima, {to bi bilo veoma, veoma nezgodno sa stanovi{ta pravne sigurnosti. Dakle, posledice bi bile stra{ne. S druge strane, oduvek sam ukazivao i to sam napisao u kwizi s kolegom Goranom Ili}em, zamenikom republi~kog javnog tuìoca, da je sistem gde je po~ela primena novog ZKP-a za jedna dela, a odloèna za druga, sistem koji se zasniva na onom ~uve nom – jedna zemqa dva sistema. To je potpuno pogre{no. Dakle, imate dva sistema, dva zakonika u istoj dràvi {to je po meni lo{e, ali kad je ve} tako, svakako treba odloìti primenu novog ZKP-a i nakon izmena i dopuna za neki naredni, verovatno duì period, zbog pripreme onih koji ga primewuju. Zna~i, postoji mnogo problema koji bi nastali zbog suvi{e brzog uvo|ewa u pravni ìvot Srbije tog novog ZKP-a koji je, naàlost, prepun mana i gre{aka, {to su mnogi kritikovali. Nema profesora pravnih fakulteta u Srbiji, osim veoma malog broja, koji nemaju veoma o{tre kritike u odnosu na taj sistem. Ali do toga je do{lo, pa je ostalo pitawe {ta moè da se uradi. Recimo, da se taj ZKP promeni u meri koliko je potrebno i

ostaju kleveta i uvreda, ali... Pored izmena ZKP-a iz 2011, u toku je rad i na izmenama i dopunama Krivi~nog zakonika Srbije. Mnogi su se nadali da }e izmene KZ-a doneti brisawe krivi~nog dela klevete i uvrede, ali to se ne}e desti. Me|utim, kako Dnevnik saznaje, u odnosu na novinare dodata je odredba koja glasi: „Ako je novinar postupao s du`nom novinarskom pa`wom ne}e se kazniti za ovo krivi~no delo“.

svedoke, odnosno opasnost da okrivqeni ponovi krivi~no delo. Mislim da je potpuno nepotreban razlog vezan za te`inu krivi~nog dela, a pogotovo je lo{e {to je to kao nekada, dakle u vreme va`ewa socijalizma, povezano s mogu}im uznemirewem gra|ana {to je takozvana

da se onda odlo`i primena za ostala krivi~na dela, a za ova krivi~na dela gde je ve} po~eo da se primewuje, da se primeni ovaj ZKP sa izmenama i dopunama. To bi onda stvari re{avalo na koliko - toliko normalniji na~in. n Ja ska Ja ko vqe vi}

proMet CiGareta iZMe\u DireKtiVe eVropsKe uniJe i neleGalne trGoVine

[ver ce ri ma znu tre }i nu ak ci za osledice globalne krize zemqe Balkana oseti}e i naredne ~etiri godine, a celom regionu potrebna je fiskalna konsolidacija budu}i da se susre}e s rastu}im dugom i buxetskim deficitom. Puwewe dràvne kase je zadatak broj jedan za sve, i tu se javqaju brojni problemi: privredni rast je gotovo nevidqiv a recesija mnogo ~e{}a pojava. Tako }e Srbija ovu godinu zavr{iti s deficitom od sedam procenata, koji u narednoj godini Vlada planira da prepolovi. Da bi u tom naumu uspela, pored privrednog rasta potrebno je i efikasnije ubirawe poreza. Uz PDV, jedna od zna~ajnih stavki su akcize. Za 2012. projektivani prihod od wih iznosi oko 88 milijardi dinara, a zajedno sa PDV-om wihovo u~e{}e u dràvnoj kasi je 12,4 od sto. Moè li boqe? Svakako, ali ak cizna roba a posebno cigarete zanimqivi su {vercerima, pa se i oni trude da uberu znatan deo ovog prihoda. Osim toga zemqe regiona listom su na putu ka Evropskoj uniji, {to zna~i da svoju poresku politiku u ovoj oblasti treba da usklade s vaè}om direktivom EU – da minimalna cena akciza iznosi 90 evra na hiqadu cigareta. U Srbiji je to sada 33,5 evra na pomenutu koli~inu. Drugim re~ima, treba o~ekivati da se wihov udeo u malo prodajnoj ceni, pa i u buxetu, skoro

utrostru~i. Matemati~ki to izgleda kao lak posao, ali krije mnoge zamke. - Razlika u sumi akciza u EU i Srbiji je velika. ^eka vas dug put. ^ak i da Srbija postane ~lanica EU 2020. godine, to je prili~no velika razlika u ovom poreskom prihodu koju do tada treba ispeglati.

Kristijan Kring

Vlada Srbije je najavila da }e napraviti akcizni kalendar za narednih pet godina. To je svakako pozitivan korak u pristizawu ove razlike, ali oprez je tu neophodan. Svako pove}awe poreza mora biti prilago|eno ekonomskim uslovima i to pojedina~no za svakog u regionu - ka`e za „Dnevnik“ Kristijan Kring, predsednik kompanije “Japan tabako“, koja je u procesu privatizacije postala vlasnik fabrike duvana i duvanskih prera|evina iz Sente. Zemqe koje su po`urile da usa glase svoju politiku u ovoj oblasti

s EU, naglo pove}ale poreze a zanemarile kupovnu mo} potro{a~a, suo~ile su se s drasti~nim pove}a wem prodaje na nelegalnom trì{tu i samim tim i smawewem prihoda u buxetu. Najbrà je u ovoj oblasti bila Rumunija, pove}av{i akcize prebrzo s 11 na 74 evra, a po tom i na sto, za hiqadu komada cigareta. Nije u obzir uzela kupovnu mo}, i zato je danas svaka tre}a cigareta koja se u toj zemqi proda nelegalna. Najvi{e stope akciza u regionu ima Hrvatska. To joj se poput bumeranga vratilo. Nezavisno istraìvawe pokazuje da se na nelegalnom trì{tu proda izme|u 13 i 15 odsto cigareta, a samim tim u dràvnu kasu se slije 53 miliona evra mawe. Kring smatra da je predvidiv postepen i ujedna~en rast akciza u celom regionu preduslov za uspe{nu borbu protiv nelegalne trgovine cigaretama. Tako se obezbe|uju stabilni dràvni prihodi i predvidivo poslovno okruèwe za investitore. Prilikom dono{ewa akciznog kalendara za naredni period od pet godina sve zemqe bi trebalo da se konsultuju s nadle`nima iz duvanske industrije, jer to je put da izbegnu ono {to se desilo u Rumuniji i Hrvatskoj, a {to je znatan udar na buxet. Srbija bi trebalo da bude posebno oprezna, jer je kod nas u~e{}e akciza u buxetskim prihodima najve}e u pore|ewu sa zemqama u regi-

onu, ali i mnogim koje su ~lanice Evropske unije. Drugim re~ima, ako èlimo akcize koje potro{a~i mogu da podnesu a koje {vercerima kvare posao – moramo se na}i za istim stolom. Samo uz dogovor bi}e najmawe onih koji }e u ovom lancu imati razloga za nezadovoqstvo. Dodamo li tome predvi|awe da }e ekonomska kriza u regionu trajati jo{ najmawe ~etiri godine, kako je na samitu guvernera centralnih banaka zemaqa u regionu nedavno u Milo~eru ocenio ministar finansija Crne Gore Milorad Katni}, jasno je da je boqe sara|ivati. Zato je i jedan od zakqu~aka pomenutog skupa bio da boqa me|usobna saradwa i boqa ekonomska integracija mogu da pomognu da se kroz krizu lak{e pro|e. [to se vi{e zemqe regiona otvore jedna prema drugoj i prema svetu, pove}a}e svoje razvojne {anse. Ve}ina dràva prinu|ena je da se zaduùje kako bi finansirala obaveze. Svaki prihod je dragocen i zato ovaj akcizni ne bi trebalo prepustiti olako {vercerima. Ta~nije, svi u ovom lancu u regionu, od proizvo|a~a i poreznika preko ministara trebalo bi {to pre da posle onog milo~erskog sednu za „akczini sto“ i naprave dogovor o poreskoj politici u ovoj oblasti. Do sada su {verceri bili uspe{niji, a sve govori da je vreme za preokret. n Du {an ka Vu jo {e vi}

slu ha za

Regensburgu }e slede}e godine biti odr`ana konferencija na kojoj }e se sagledati {ta je do sada ura|eno u ovom kratkom periodu u okviru Dunavske strategije, tj. sklapawa dugoro~nog plana Evropske unije za region Dunava, koja je ustanovqena pre ne{to vi{e od godinu dana. Jo{ je prerano svoditi bilanse, ali ve} sada su se ukazale dve stvari. Prva je da se u podunavskim gradovima i regionima mora pospe{iti uprava. Prevelike promene dovode do nestabilnosti. Posle svakih izbora lokalne vlasti se izmene od vrha do dna, {to je verovatno dobro za politi~ku kulturu i demokratiju ali ne doprinosi dugoro~nim evropskim pro-

ja naslawala na Teksas - ali to jo{ uvek nije slu~aj). Ina~e, kao ~lan Socijaldemokratske partije, ~elnik je Ulma ve} pet mandata ili punih dvadeset godina, od ~ega je za posledwa dva neposredno biran. Na posao ide pe{ke i obavezno nosi bele`nicu u koju zapisuje predloge i ideje sugra|ana s kojima se sre}e. - Kada se, recimo, radi o temi za{tite prirode, pro~i{}avawu i poboq{awu kvaliteta vode - nastavqa Gener - potrebno je vreme, i tu nema kratkoro~nih rezultata. Potreban nam kontinuitet u projektima. Evropska komisija je u sklopu programa ~i{}ewa Dunava zatra`ila od gradova i regiona da sprovedu kampawu informisawa

Gde su oni „negde izme|u“? - Prilikom jednog ranijeg putovawa Dunavom kroz Srbiju napravili smo izlet u blizini Smedereva, i obilaze}i jedno selo koje mi se jako dopalo, video sam decu s – bakama i dekama. Upadqivo je nedostajala sredwa generacija: svi su oti{li u inostranstvo na rad. Zna~i, mesta{ce je ostalo bez aktivnih i radno sposobnih, «onih izme|u»... Naravno, odlu~uju}e pitawe je {ta }e raditi ta deca, generacija kojoj je ve} implantirana ideja da }e i ona da ode. Onda tu nema opstanka! Zato vaqa praviti strategije za povratak tih qudi, za ulagawe u razvoj wihovog kraja. Zanatlija koji idu iz grada u grad oduvek je bilo. Ali u Evropi kao kontinentu koji je sada u zbrci, klasi~na selidba industrija za mawim tro{kovima (gle u Ukrajini je sada jeftino, idemo tamo) moè puno da naudi ako nema tih malih i sredwih poslova, istraìva~kih projekata, zanatstva, usluga... re~ju, {ansi za povratak. A definitivan odlazak osiroma{uje ~itav kraj. Zbog toga su potrebni projekti koji }e osnaìti lokalne ekonomije i motivisati qude da se vra}aju - kaè Gener. jektima. Druga stvar je {to pojedine nacionalne vlade koje se u prvoj liniji i pitaju za Dunavsku strategiju, ne razmi{qaju dovoqno o planovima i ne promi{qaju projekte, nego se sve odvija spontano. Mora se, jednostavno, posti}i kontinuitet da bi bilo rezultata. Ovo su re~i Ive Genera, dugogodi{weg gradona~elnika Ulma, koji se qubazno odazvao molbi na{eg lista da otkrije razloge svog dolaska u Novi Sad. Ulm je pravi inkubator-grad „«mo`dane mase“», univerzitetski centar i steci{te upotrebqivog znawa prebogate nema~ke pokrajine Baden Virtenberg (u kojoj su, dakako, sme{teni jedan Dajmler, Simens, IBM...) a na samoj granici s Bavarskom ({to bi u svetskim razmerama bilo upo redivo kao kada bi se Kaliforni-

koja }e po~eti slede}e godine, pod motom „Ri ver show“», tako da }e gradovi uz reku odr`avati priredbe s prate}im banerima. Problem je {to se informacije ne {ire do voqno, i uz velike te{ko}e u administraciji – projekti se ne planiraju i ne finansiraju na pravi na~in. To je moje prvo saznawe: moramo da poboq{amo kontakte i boqe da radimo. l podunavska strategija se zasniva na „tri «ne“»: protivi se novoj «proizvodwi papira» i institucija kao i dodatnom finansirawu, te zahteva kori{}ewe postoje}ih kapaciteta. Kako poboq{ati tu inicijativu? - Slede}e godine trebalo bi da se pokrene projekat „«Dunavske administracije“ (tzv. dunavskog me-

Za hroni^nu neZaposlenost

Ki se lo gro `|e e} godinama najve}i socijalni problem u Srbiji je izu zetno visok nivo nezaposlenosti ali je tokom ove godine dostigao svoj maksimum: prema prognozama Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije stopa nezaposlenosti do kraja godine bi }e 27 odsto, mada smo i sa dosada{wom od 25,5 odsto bili blizu tog neslavnog rekorda u regionu. I pored toga, predlog buxeta za narednu godinu koji je ve} u{ao u skup{tinsku proceduru ne najavquje boqe dane za nezaposlene. Vi{e posla ne obe}avaju ni poslodavci. Naprotiv. Ovih dana poru~uju da vi{e razmi{qaju o otpu{tawu nego o zapo{qavawu. Dr`ava, u koju su uprte i o~i nezaposlenih i po slodavaca, zarad u{teda u slede}oj godini za aktivne mere zapo{qavawa planira 3,4 milijarde dinara, {to je isti iznos kao i ove godine. No, u isto vreme to je iznos koji je dva i po puta mawi od pro{logodi{weg. Sa sve mawim izdvajawem za aktivne mere zapo{qavawa, koje su se prethodnih godina pokazale kao dobre i potrebne, te{ko je o~ekivati da se kilometarska kolona qudi bez posla znatnije smawi. U Srbiji se broj nezaposlenih za protekle ~etiri godine pove}ao za 9,5 odsto, a broj zaposlenih smawio za 11 odsto. Tokom pro{le godine preko Nacionalne slu`be za zapo {qavawe posao je prona{lo 180.000 qudi ali je priliv na evidenciju bio ve}i. Poseban problem

predstavqa i to {to je sve ve}i priliv onih koji, zbog bede i siroma{tva koje sustiè sa svih strana, prethodnih godina nisu bili prija vqeni na evidenciji nezaposlenih. Deo wih se sada javqa na trì{te rada da bi do{ao do bilo kakvog po sla ali i da bi ostvario neko od socijalnih prava koje dràva obezbe|uje onima koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih. Za celu tu armiju nezaposlenih, ali i za 1,6 miliona penzionera, radi samo 1,8 miliona zaposlenih. Tre}ini od ukupnog broja zaposlenih dràva je poslodavac, odnosno za wih se – i to je najve}a stavka u srpskom buxetu, novac daje iz dràvne kase. Danas svaki deseti radnik u Srbiji ima posao na odre|eno vreme koji produàva iz godine u godinu, u strahu da mu mo`da jednom gazda kaè “dovi|ewa”. Nezaposlenih, penzionera i zaposlenih kojima je dràva poslodavac, dakle, ima skoro tri puta vi{e od onih iz ~ijih doprinosa se svakog meseca izdvaja novac za sve wih zajedno. U takvoj situaciji bilo je samo pitawe dana kada }e neko poput predsednika udruèwa “Poslodavac” Mio draga Kosti}a – re}i da smo “udarili glavom o zid “. Poseban problem predstavqaju nekvalifikovani radnici, a oni ~ine skoro ~etvrtinu od ukupnog broja nezaposlenih. Naime, na evidenciji NSZ nalazi se 212.000 nekvalifikovanih radnika koji traè posao ali je malo poslodavaca

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

gra do Na ^el Nik ul ma o du Nav skoj stra te gi ji

vla sti nemaju ma we sre di ne naxmenta). Evropski parlament zakqu~io je da je ne samo u dr`avama regiona Dunava, nego i drugde, profesionalni kapacitet u lokalnim upravama odve} tanak. Komesar EU Johanes Han je zadu`en da sprovede smernice i stavi novac na raspolagawe da bi se poboq{ao taj administrativni kvalitet. Radi se o tome da se edukuju qudi iz EU zarad saradwe sa predstavnicima vlasti u gradovima i

lo{e. Administracija ima zadatak da bude ispomo}, servis, i to mora da bude normalno stawe, ne samo u zemqama uz Dunav, nego svugde u Evropskoj uniji. Otud pomo}ni programi obuke i usavr{avawa. Tu temu smo diskutovali i u Gradu Novom Sadu sada u pogledu pro~i{}avawa otpadnih voda. Na primer, u Ulmu postoji veliko postrojewe sa dobrim stru~wacima i mo `emo da napravimo mali tim od 2

pokrajinama uz Dunav i izvan EU. Lokalne vlasti }e biti zaduène da odrede jednu, dve ili tri ène ili mu{karca koji }e pro}i kroz kurs za ispravno aplicirawe za projekte i ~itawe ugovora sa EU. Na visokim {kolama i univerzitetima u Be~u i Bratislavi ve} postoje ti studijski programi, tako|e i na Evropskoj dunavskoj akademiji u Ulmu, Visokoj upravnoj {koli Baden Virtenberga, te na Univerzitetu u Novom Sadu – to je jedan kurikulum gradova i pokrajina koji moraju da odrede svoje qude, ali i da ih obaveù da }e najmawe pet godina ostati na tim mestima. Ako èle da idu – mora}e da vrate pare koje je utro{eno za wihovo obrazovawe. l ko ja bi wi ho va ulo ga bi la kon kret no, u sva ko dnev noj prak si? - Postoje politi~ki name{ta nici - ~inovnici koji se mewaju sa svakom promenom lokalnih i regi onalnih vlasti, ali tamo gde se radi o ~i{}ewu voda, urbanisti~koj ili izgradwi saobra}ajne infrastukture, za qude u upravi nije bitno da li su politi~ki levo ili desno, nego da li rade dobro ili

do 3 ~oveka odande, sa dvoje-troje iz Novog Sada, i zajedni~ki planiramo filter za ~i{}ewe vode. Ta prakti~na ravan je uvek pretpostavka da se dobije novac za projekte. A ako projekat nije dobro postavqen, on postoji samo virtuelno, ne i prakti~no, pa izostanu i ugovori i novac... l gde se sve mo gu ak ti vi ra ti in te re si u po ve zi va wu po du nav skih pri vre da? - Saradwa }e ubudu}e i}i preko uslu`nih delatnosti, preko prenosa inìwerskih znawa u sklopu izgradwe infrasturkture, a za Vojvodinu su mnogi zainteresovani i u pogledu poqoprivredne proizvodwe i prerade. To je veoma va`na tema: uskoro vam stiè veli ka konkurencija iz jedne podunavske zemqe - Rumunije. Velike povr{ine se ovde ne obra|uju na optimalnom ekonomskom nivou. Tako|e je zanimqiva energija. Proizvodwa, odràvawe, {tedwa i skladi{tewe energije su upravo u oblastima uz Dunav dobili veliki zna~aj. Ne radi se o gasnom cevovodu, nego ba{ o decentralizaciji energije. To su i ekonomske teme: energane, sanirawe zgrada

gde su gubici kalorija veliki... Energetsko sanirawe klasi~nih pogona - radionica je u prvom planu, a ne velika industrija. Bitna je logistika: saobra}ajnice, pruge, luke, brodovi, kombinovani prevoz tereta... Novi Sad i jo{ vi{e Vojvodina, ~ine grani~ni region prema Hrvatskoj, Ma|arskoj, Rumuniji, koji moè da igra ulogu raskra{}a i okretnice ako poboq{a infrastrukturu. Ako opremi luke za brodski prevoz robe, poveè èlezni~ki i drumski prevoz, sve {to treba industriji. U tom slu~aju Baden Virtenberg i Bavarska mogu biti zna~ajni partneri Vojvodini u pokretawu preduzetni{tva. l ka ko to da ova kvu {an su jo{ uvek ne pre po zna ju i ne do voq no raz vi ja ju cen tral ne vla sti dr à va ko jih se do ti ~e du nav ska stra te gi ja? - Pa i Berlin je daleko od Dunava, kao i Bukure{t, ili unutra{wi deo Bugarske, stoga moraju gradovi uz Dunav da preuzmu na sebe posao koji dràvne politike ne vide posebno zna~ajnim. Iz Baden Virtenberga, Bavarske, austrijskih pokrajina, mogu da do|u poslovi koji nisu veliki, ali su zanimqivi za mala i sredwa preduze}a u svim oblastima. Jer u regionu ima mnogo mladih, obrazovanih i nezaposlenih qudi. U slede}oj fazi }e se u zemqama EU ose}ati nedostatak radne snage zbog starewa stanovni{tva, i oni regioni koji raspolaù {kolovanim mladim qudima }e biti poput oaza u pustiwi: tu }e preduzima~i mo}i da bace sidro i prave posao. Po tom sistemu se odvija biznis i kod nas u Nema~koj. Ipak, ne moè se sasvim upravqati mladima; tu postoji neka posebna dinamika. Recimo, sada dolaze da rade u Nema~ku iz Slovenije, po{to su izu~ili {kole u kojima se od malih nogu dvojezi~no u~i i na materwem slovena~kom, i na nema~kom, engleskom ili nekom drugom jeziku, i oni su uspe{ni. Postaju gerontolo{ke sestre, negovateqi, stru~na pomo} u bolnicama, stara~kim domovima... Od pre nekoliko godina razvila se prava bitka za tu obrazovanu mladu radnu snagu. Za{to se i u podunavskom regionu ne bi na takav na~in razmi{qalo? n Re qa Kneèvi}

dr @a va Ne ma le ka

ne ~i we wa kojima su potrebni. Me|u wima ima 80.000 qudi koji nemaju zavr{enu ni osmoqetku. Savetnici NSZ poku{avaju da ih usmere da za po~etak barem zavr{e osnovnu {kolu, mada to nije nikakva garancija za posao. Oni, zarad golog preìvqavawa, posao naj~e{}e nalaze u sivoj zoni. Prema procenama USAID ~ak jedna tre}ina srpskih radnika radi u sivoj zoni, ali i to po nekoliko meseci u godini, mada ima i onih koji tako rade godinama i nikako ne uspevaju da do|u do legalnog radnog mesta. Da li zbog toga {to ve} dugo traè da se izmeni Zakon o radu, jeg ga od samog po~etka smatraju suvi{e “socijalnim”, ili zbog toga {to to zaista jeste tako, tek poslodavci u Srbiji slo`ni su u oceni da na{i radnici nisu produktivni. Tvrde da su mnogo mawe produktivni od radnika u Centralnoj Evropi iako su tro{kovi za zapo{qavawe tamo daleko ve}i. Stoga traè druga~ije radno zakonodavstvo, koje bi im omogu}ilo da svedu broj zaposlenih na odrìv nivo i obezbede opti malnu produktivnost. To zna~i da }e izmenama Zakona o radu, koje su na pragu, biti jo{ vi{e otpu{ta wa. A samim tim pove}a}e se armija nezaposlenih. Gazde tvrde da su zbog ovakvog radnog zakonodavstva najve}e `rtve upravo one grupe koje kreatori dràvne politike èle da za{tite: stariji radnici ~ije zapo{qavawe je postalo previ{e rizi~no i skupo – uz svaki otkaz sle -

duje im otpremina na ukupan radni sta`, ali i mladi ~ije ve}e angaòvawe zahteva uvo|ewe fleksibilnijih oblika zapo{qavawa kao {to su rad od ku}e, klizno radno vreme, lizing zaposlenih, rad na pola radnog vremena i na odre|eno vreme… Kako je stopa nezaposleno sti u Srbiji ve} sada najve}a u regionu i s obzirom na zahteve poslodavaca, a uz ograni~en buxetski novac za aktivne mere zapo{qavawa, izmena Zakona o radu postala je neminovnost. To je pre nekoliko dana najavio i Zoran Martinovi}, dràvni sekretar u Ministarstvu rada i zapo{qavawa, isti~u}i da }e najkrupnija refor ma biti izmene i dopune Zakona o radu, dodaju}i da je to potrebno kako bi privukli {to vi{e stranih investicija i usaglasili se s me|u narodnim standardima. Drugim re~ima, ide se ka ispuwavawu zahteva poslodavaca kako bi oni bez bojazni mogli da zapo{qavaju i mla|e i starije radnike. Pored toga tu je i zahtev za ukidawem velikog broja administrativnih nameta na biznis, kao i mawi doprinosi na zaradu da bi preduzima~ima bilo jeftinije da nekog zaposle. Traè i fleksibilnije trì{te rada, ve}u cirkulaciju zaposlenih kao i druga~iju strukturu obrazovawa koja bi bila spremna da obezbedi radnu snagu koja se traì, a ne onu koja nikom nije potrebna, niti sposobna da

bez dodatne obuke radi posao na koji se prima. No, ~ak i da se brzo izmeni Zakon i sve napravi po meri poslodavaca, to ne zna~i da }e problem nezaposlenosti kod nas biti brzo re{en. Vi{egodi{we ne~iwewe i propale privatizacije drasti~no su uve}ale broj onih koji danas nemaju ni radno mesto ni perspektivu da ga u skorije vreme na|u. Pri~a da }e se dogodine boqe ìveti, a svako pomerawe u odnosu na ovu dana{wu bedu jeste pomak, jo{ uvek ne zna~i da }e biti otvorena mnoga radna mesta. Ako je suditi po prethodnom iskustvu, u najboqem slu~aju broj nezaposlenih }e ostati na sada{wem nivou – svake godine na biro rada stiù tek svr{eni sredwo{kolci i fakultetlije, koje se samo pridruùju ve} postoje}oj armiji nezaposlenih. A wihov broj je hroni~no ve}i od broja onih koji uspevaju da se “skinu” s evidencije nezaposlenih. n Qubinka Male{evi}

„ D N E V N I K “ S A Z N A J E : No vo sad ski iN sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo u po se du stro go pov. iN for ma ci ja

Ge net ski iz me we ni ku ku ruz uda rio na Voj vo di nu! I

nstitut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu upravo radi projekat o postojawu genetski modifikovanog kukuruza u Vojvodini, a javnost }e o rezultatima tog istraìvawa biti obave{tena – jednog dana. Ovu informaciju potpisniku teksta dala je Jedna @ena u kabinetu direktora Instituta dr Borislava Kobiqskog, do kojeg se jednostavno ne moè do}i pozivom na wegov slu`beni broj. A istorijat nastanka ove informacije traje ~itavih mesec dana, za koje vreme je dole potpisani Tu @enu – koristimo ovaj neutralni izraz budu}i da je zadràla pravo da ne otkriva svoj identitet – zvao nekoliko puta ne bi li do{ao do informacije. Ta @ena je, naime, nakon {to je na sajtu „Agroservisa“ 25. septembra objavqena informacija o postojawu genetski modifikovanog kukuruza na poqima Vojvodine, u na{em prvom kontaktu rekla da nema pojma o ~emu je re~. Nakon {to nam je urednik sajta êdomir Keco rekao da je dr Borislav Kobiqski na jednom sastanku u Privrednoj komori Sr biji govorio da je po nalogu pokrajinske administracije Institut radio istraìvawa o postojawu GMO kukuruza u Vojvodini, Ta @ena se, zanemaruju}i mogu}nost da neko i usmeno komunicira, pozvala na ~iwenicu da se u „Agroservisovom“ tekstu nigde eksplicitno ne spomiwe ni Institut, a jo{ mawe Wen Pretpostavqeni. Lepo nam je Keco u telefonskom razgovoru rekao da mu nije jasno za{to Institut od javnosti taji informaciju da je na poqima Srema i ju`ne Ba~ke otkriveno postojawe genetski modifikovanog kukuruza. Urednik „Agrservisa“ i ~asopisa „Moje gazdinstvo“ dodao je i da je sve to potvr|eno i nezavisnom superanalizom u jednoj laboratoriji u Nema~koj – nije znao da kaè u kom gradu. Sumwaju}i u potpunu iskrenost Te @ene s Instituta pozvali smo i direktora Uprave za za{titu biqa pri Ministarstvu poqoprivrede Jana Bo}anskog. Me|utim, tek on nije znao o ~emu je ovde re~. Bo}anski je, naime, rekao da je tako ne{to prvi put ~uo upravo od dole potpisanog, odnosno da ga niko drugi ni o ~emu sli~nom slu`beno nije obavestio. Tako|e, kaè Bo}anski, fitosanitarna inspekcija svakodnevno na grani~nim prlazima Srbije obavqa rigoroznu kontrolu, pa tako i eventualnih poku{aja ilegalnog uvoza GMO proiz voda. Dakle, sude}i po re~ima direktora Uprave, „nema {anse“ da se neko sli~no ~udo pojavilo u Vojvodini. Dodatnu zabunu u ovu pri~u unela je biv{a ministarka poqoprivrede Ivana Duli} - Markovi}, koja ne veruje ni Keci ni Bo}anskom. Za prvog tvrdi da je „nepouzdan iz vor informacija“, za drugog da je „nekompetentan za posao koji obavqa“. Na svu sre}u, u Subotici se sre dinom oktobra pojavio pokrajinski sekretar za poqoprivredu Go ran Je{i}, koji je za razliku od Ve} Spomenute @ene – spremno odgovorio da „ima saznawa“ o postojawu genetski modifikovanog kukuruza u Vojvodini. I sve ostalo {to je rekao uglavnom se poklapa s Kecinim re~ima. Ne spomiwu}i kada i gde ta~no, Je{i} tvrdi da je prema wegovim informacijama na grani~nom prelazu s Rumunijom pre{ao kamion sa inkriminisanom robom. Potvrdio je i da se uzorci tog kukuruza nalaze u dve nezavisne laboratorije u inostranstvu, kao i da se ~ekaju rezultati superanalize. Ukoliko se, ka è pokrajinski sekretar, pokaè ta~nom slutwa da je u spomenutom kamionu bio GMO kukuruz, „mi }emo se na}i u velikom problemu“. Kakvom, nije rekao, ali je dodao da se to direktno kosi s nastojawima Vlade Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu da Vojvodina bude progla{ena za „re-

gion netolerantan prema genetski modifikovanim organizmima“. Veliki zagovornik organske proizvodwe i jo{ ve}i protivnik GMO proizvoda, profesor na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu dr Miladin [evarli} veli da je neslu`beno ~uo za ovu pri~u, ali da o tome nema detaqnijih in formacija. Me|utim, ka`e [evarli}, ukoliko je to ta~no, nadle`ni na ~elu s Ministarstvom poqopri vrede, su u obavezi da o tome obave ste javnost i utvrde ko je odgovoran za takvu vrstu propusta. Pritisnuta, verovatno, re~ima Gorana Je{i}a, Ta @ena sa Instituta autoru ovog teksta – koji, ne zaboravimo, uporno tra`i izjavu dr Borislava Kobiqskog – toplo

stituciji: Goranu Krajinovi}u iz odeqewa (vaqda) za marketing. Dodajmo i to da je rezultat svega isti kao i sa posrednicom u komunikaciji sa gospodinom Kobiqskim, iz vesnom Danielom Baltic – nikakav. I {ta nakon svega tu nije jasno, osim {to smo ostali bez odgovora na pitawa? Mo`da samo tra~ak nejasno}a ~ini ~iwenica da u celoj pri~i }ute i oni kojih se potencijalno (a kasnije, mo`da i prakti~no) ovo pitawe najvi{e ti~e. Naravno, re~ je o poqoprivrednicima. Da ih nismo zvali, mo`da bismo i poverovali da niko od wih nikada ne ~ita sajtove s poqoprivrednim sadr`ajima. Poverovali bismo mo`da i da poqoprivrednici veruju Ivani

je preporu~ila da sva pitawa koja ima uputi pismenim putem na elektronsku adresu izvesne Daniele Baltic, koja je, verovatno, posrednica izme|u novinara koji o ovome pi{e i gospodina Kobiqskog. Re~eno – u~iweno. Skratimo li uobi~ajene izlive po{tovawa i uqud -

Duli} - Markovi} da je urednik „Agroservisa“ nepouzdan izvor in formacija (mada na sajtu ne pi{e ko je urednik), pa samim tim svako daqe pitawe otpada u startu. Me|utim, te{ko je prihvatiti ~iwenicu da, recimo, predsednik Skup {tine Asocijacije poqoprivred-

Bor ba se na sta vqa Ve} izvesno vreme objavquju se studije da je geneti~ki izmeweni kukuruz opasan po zdravqe. Tako je francuski biolog @il-Erik Seralini sa svojom nau~nom ekipom na univerzitetu u Kanu, tajno, da izbegne sve lobije trgovaca modifikovanim zrnevqem i pesticidima, tokom rada na dvogodi{woj studiji na pacovima. do{ao do rezultata da je postotak raka jetre 2 do 5 puta pove}an u populaciji koja se hrani samo ovom hranom. Vest je objavqena u magazinu Chemical Toxicology i o|eknula je kao bomba u Evropskoj uniji. Dugogodi{wi zagovornici zabrane genetski modifikovanog kukuruza pokrenuli su ofanzivu u medijima, ali i me|u evropskim parlamentarcima. Ali lobisti velikih proizvo|a~a, kao {to su Roundup i Monsanto, ubrzo su se« oporavili». Podse}aju da je o famoznom genetski modifikovanom kukuruzu (u ovom konkretnom slu~aju imenovanom NK603) ve} objavqeno dvadesetak studija u najstru~nijim ~asopisima i da nijedna nije dala zabriwavaju}e rezultate. Jer, ne postoji ni jedno istra`ivawe o razlici u kori{}ewu ovog kukuruza i wegovog herbicidnog pratioca. Slede}a zamerka odnosi se na izbor vrste pacova, sorte Sprague-Dawley, i ina~e sklone raku dojke. Zatim, budu}i da su pacovi bili izdeqeni u deset grupa po dvadeset parova, a samo je jedna hrawena osumwi~enom hranom (te upore|ena sa svim ostalim), to metodolo{ki zahteva ve}i broj pacova « inkrimisane » grupe. Potom sledi zamerka da je doza ishrane bila preterana… Borba « zrnobraniteqa i zrnoboraca s» e nastavqa. D. Simin nosti, dr Borislava Kobiqskog preko izvesne Daniele Baltic pi tali smo koliko je istine u Je{i}evim re~ima o postojawu GMO kukuruza u Vojvodini; kada, gde i na osnovu kojih pretpostavki su istra`ivawa obavqena; o kolikim povr{inama je re~; da li je o tome obave{tena Uprava za za{titu biqa pri Ministarstvu poqoprivrede i, kona~no, za{to Institut o svemu tome }uti? Kako, me|utim, ni posle desetak dana iz Instituta nije stiglo ni pismo ni razglednica, a jo{ mawe odgovori na postavqena pitawa (podsetimo, Ta @ena rekla nam je da }emo odgovore dobiti u istoj formi u kojoj smo poslali pitawa), pozvali smo opet slu`beni broj Instituta, gde nam je prva linija za{tite kabineta direktora Instituta qubazno saop{tila re~enicu kojom smo po~eli ovaj tekst. Jo{ je dodala da joj nije jasno {ta nama u celoj pri~i nije jasno, kada je jasno da }e se Institut obratiti naciji kada projekt bude zavr{en. Kada? Ne zna ni Ta @ena, ne zna onaj koji bi trebao znati. Za po~etak, recimo, Jan Kobiqski. Dodajmo ovoj pri~i da smo se istim pitawima, na isti na~in obratili i drugoj osobi u istoj in -

nika Miroslav Ivkovi} odbija bilo kakav komentar na ovu temu. Pona{awe Ivkovi}a tim je ~udnije, jer je poznat kao o{tar kriti~ar svih prethodnih ministara u razli~itim sazivima Ministarstva poqoprivrede. Verujemo, naravno, u Ivkovi}eve re~i da on nije stru~wak za pitawa GMO-a, ali po toj bismo logici mogli prihvatiti i }utawe stanovnika odre|enog naseqa u kome se planira prenos prqave tehnologije samo zato {to me|u wima nema nijednog eksperta za ekologiju. Ali, sve dok je ova ili sli~na informacija Janu Bo}anskom be la kao lawski sneg, odnosno sve dok ga ne nagna da proveri i utvrdi ~iwenice i eventualnu odgovornost svojih fitosanitarnih inspektora, Jedna @ena }e se uvek negde na}i da ometa ili odre|uje na~in komunikacije koja se, s obzirom na ozbiqnost teme, mo`e preusmeriti i u okvire Zakona o dostupnosti informacija od javnog zna~aja. Naravno, paralelno s tim mogla bi se pokrenuti i pri~a o ne~ijoj odgovornosti zbog ne~iwewa ili zata{kavawa ~iwenica ~iji se karakter nalazi s druge strane zakona. n Zlatko Romi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

Ka ko se qu bi go sto qu bi vo?

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

e pam tim da mi se de po ve da, ne go gle da ka ko s po {a va lo da mi ba{ ceo pa di jom ì vi. I sta ri La ti ni me sec kwi ge, a po go to su to isto, sa mo mno go kra }e, vo ve li ki Be o grad ski kwi èv go vo ri li: res, non ver ba. Tj. ni sa jam, pro |e bez ijed nog je de la, a ne re ~i. A i fi zi ka je di nog ko men ta ra o toj neo do - dav no do ka za la da de set hi qi voj stra sti ~i ta wa i jo{ qa da re ~i pr vog pred sed ni ka ve }oj, go to vo pa to lo {koj, bi Vla de ne mo è da po dig ne bli o fi li ji, bi bli o ma ni ji, tem pe ra tu ru u ~a {i vo de ni ako ne} i bi bli o ma hi ji mo joj... za je dan je di ni ste pen. Ali su se u sa mom dr àv nom Pa je ta ko je di no de lo ko je vr hu de si le ne ke fa sci nant ne sam u ovoj po pla vi re ~i, pret si tu a ci je, ka kvih jo{ ni ka da wi i obe }a wa, za pam tio – bi la bi lo ni je i pret po sta vqam da po se ta jed nog ame ri~ kog pi lo ta ko {ta u bo qem de lu sve ta ta svom ofi cir skom ko le gi i i ne bi va. Ta man po mi slim da dru gu po oru` ju, onom srp skom su na {e no ve vo |e i spa si o ci PVO ar ti qer cu ko ji je sru {io na ro da i dr à ve po tro {i li we gov ne vi dqi vi avion iz nad sve svo je, a sve od re da epo Bu ja nov ca u (za sad) po sled wem hal ne ide je – re ci mo one oko ra tu. Ime na im ne }u spo me nu sti ro po ra za le à we u cen tru ti na mer no, da ne ki ~i ta lac ne Be o gra da „do is pu we wa WI po mi sli da su mo `da ne ki qu HO VIH zah te va“, pa onog ì di na ko je se tre ba ugle da ti. vo pi snog {traj ka gla |u mal te I pro sto mi ne do sta je re ~i ne do is pu we wa NA [IH è qa, da opi {em sa ko li ko sr da~ no tj. gla do va wa do smr ti i ko sti smo do ~e ka li tog dra gog na~ no pre tur wa i ko pa wa po go sta, pi lo ta-ubi cu, {o fe ra kon tej ne ri ma gde se i ina ~e jed nog od broj nih avi o na-ubi obi~ no sa kri va ju xa ko vi gla - ca u onom ja tu Na to vih bom sa~ kih li sti }a, da bi ih po bar de ra sa svim ne dav no, nad sle, ona ko {mu ra ve i umu zga Sr bi jom i nad mo jim gra dom. A ne, kri {om i u naj ve }oj taj no i on nas je la ko na {ao – ni je sti uba ci va li u gla sa~ ke ku ti mu bi lo pr vi put da do la zi je i ta ko po be di li na po kra de ova mo. Je di no {to je sad i nim iz bo ri ma – kad eto ti ate ri rao i od mah po stao sen za ci on al ne na ja ve pra vog film ski glu mac. I mi qe nik prav ca tog dr àv nog uda ra, ko svi ju ko ji su we go ve ra ni je po ji na rav no pri pre ma ju taj ku ni, se te pre ì ve li. Tj. pre te kli. tj. „OD RE \E NI bi zni sme ni i I o ovoj po se ti i o fej sbukkri mi nal ci uz po mo} PO JE po znan stvu i po to wem dru è DI NIH pri pad ni ka po li ci wu dvo ji ce rat nih pro tiv ni ka je“... a sve to da bi vaq da sru - mo glo se pi sa ti uku sno i s me {i li ovu le gal no iza bra nu rom, sa mo da pri ~a ni je po gre vlast i do ve {no po sta vqe li ne ku svo ju, Sa mo su se Ame ri kan ci na. Ona je, ako ko ja da ka ko nam je uop {te na met ku pot pi si va li. bi la po treb ni je iz raz iz bor ne vo qe I sa mo smo ih mi po sle na, mo ra la da ve }i ne gra |a ra ta u go ste po zi va li. bu de okre nu ta na. Ne {to se ba{ u Irak bu du} no sti i Wi ma je po mi re wu, bu ne spe ma ju? Mo ra da je po vo qi, eto, bio du} no sti ko eg kli ma lo {i ja ba{ onaj se o zi sten ci je na ski ka zan xi ja i ro da kao u Be pro iz vo |a~ ra ki je, a po tom i to ve no voj Odi ra do sti („svi kra gu je va~ ki di rek tor gro bqa }e qu di bra }a bi ti“) i rat nu To mi slav Ni ko li}, pro tiv ko jeg pro {lost je tre ba lo sa kri ti su 12 go di na gla sa li, ali im je kao zmi ja no ge. Jer na {e no vi on da je da red do {lo da im ba{ ne ob ja ve da je drug Ame ri ka on od go va ra. Ni su ga vaq da hte nac jo{ nad Ira kom shva tio da li bez fa kul te ta, a sad kad se }e svo jim to va rom bom bi ubi na po kon obra zo vao, i{ko lo vao, ti i mno go ci vi la (uz oba ve zni {to bi se re klo: iz o bra zio, sad epi tet “ne du `nih“); on da nam je ra do vi |en u sva kom dru {tvu. si ne da je ubi ja we we gov po sao Pra vil no! Me ni je to maj ka ce lu i we go va stru ka ta ko re }i, te mla dost pre do ~a va la – da se da su bor ci za ame ri~ ke vred imam dru ì ti sa mo sa obra zo no sti u Ira ku i Sr bi ji, a usko va nom de com obra zo va nih ro di - ro i u To gou, â du, Zam bi ji ili te qa i to iz bo qih ku }a. Da ho me ju naj o bi~ ni ji „psi ra Sve su to bi li kla si~ ni, ali ta“ i da je to ta mo ce wen po za i sta vr hun ski pi ja ~ar ski sao. Ja ne mo gu da za bo ra vim tri ko vi – za ovaj sve vi {e pi da su dru gar ski obi ~a ji u ame ja ~ar ski, tr go va~ ki, kon zu ri~ koj avi ja ci ji cr ta we mr ment ski, mu {te rij ski na rod, tva~ kih ske le ta na kqu nu avi o ko ji je uspe vao da sa ~u va de na i is pi si va we gra fi ta li} zdra vog ra zu ma ~ak i pod „smrt srp skim svi wa ma“, i da jed nim bra va rom ili ka sni je su se po to me ame ri~ ki avi o ni jed nim osta re lim ka le ma rom, raz li ko va li od svih ne ma~ kih, a do ne kle i pod onim ak tiv en gle skih, fran cu skih ili nim lu da kom od dvo je su i cid - ita li jan skih smr to no snih voj nih ro di te qa. Pa se u tom {i nih le ti li ca. ba xij skom to nu iz gle da i na Sa mo su se, da kle, Ame ri sta vqa. Pre ti nam, ni ma we kan ci na met ku pot pi si va li. I ni vi {e, ne go dr àv ni udar i sa mo smo ih mi po sle ra ta u to od Mi {ko vi }a, ko ji bi vaq go ste po zi va li. Ne {to se ba{ da imao naj vi {e raz lo ga da u Irak ne spe ma ju? Mo ra da je za ra ti uz sve one mi li ja re de kli ma lo {i ja. na ko ji ma mu im pe ri ja le ì. Mi smo, me |u tim, „tra di ci I re kao bih da ni {ta glu - o nal no go sto qu bi vi“. Ta ko do pqe ni sam ~uo ne go {to je pri - hva ti mo go ste, a go {}e na ro pi si va we dr àv nog uda ra bi ~i to, pa ih qu bi mo li qu bi mo. zni sme ni ma, a ne re ci mo va Jo{ iz pu ber te ta znam da qu ter po li sti ma, No le tu \o ko - di uglav nom `mu re kad se qu vi }u ili onoj na {oj zlat nog be, a ima i onih slo bod ni jih olim pij ki Mi li ci Man di}, re ko ji ne `mu re. Ali to va ì ka kao bih, ali bi me istog da na da je u pi ta wu qu bav pre ma de man to va li. I to iz ja vom po do ma }i ma. Ne znam, ne umem vo dom pr vih sto da na no ve ka ko je to kad si go sto qu biv. vla de, ko ja bi se ot pri li ke Za to me vaq da i ne bi mno go mo gla sa è ti u jed nu je di nu iz ne na di lo da pro ~i tam da se mi sao: da ~ak ni naj ve }i op ti - usko ro u Sr bi ji spre ma – na mi sti ni su pred vi de li ova kve rav no, o tro {ku `r ta va – jed re zul ta te no ve vla de. na ve li ka i ve se la eks kur zi ja Ima li su sto na ~i na da tu svih ame ri~ kih pi lo ta „pu te oce nu svog ra da iz beg nu, ne ke vi ma Na to-bom bar de ra“. Sa ~ak i vr lo „zglav ne“ s ob zi mo se ~e ka jo{ da na |u i do ve rom na sta we u ko jem nam je du dva-tri ne ma~ ka star ca ko dr à va, ali oni su ak ce nat ji su bi li AK TIV NI u~e sni ci sta vi li ba{ ta mo gde im je stre qa wa |a ka u Kra gu jev cu. sla ba ta~ ka. Jer ni ka kvih re Oni ni su ba ca li te le di ri go zul ta ta ne ma – ni na vi di ku, va ne bom be – oni su stre qa li tj. ako se re ~i ne ra ~u na ju u de iz bli za, ta ko da su ta~ no mo la. Ali, ka ko se uvek go vo ri lo: gli da vi de sve te o~i de ~i je. n \or |e Ran deq ne slu {a na rod {ta po pa pro -

„ D N E V N I K ” N A G R A N I C I S H R V A T S K O M : IN VA ZI JA ILE GAL NIH

Ne mo è, bra te, ni mu va [i du to kom po sled wih {est me se ci po dva de stak ne u red nih i ne u hra we nih stra na ca sva ko dnev no tu ma ra ju ~e ka ju }i mrak da „ne sta nu”. Obi~ no ima ju sa mo naj o snov ni je stva ri, vo du, keks, pri bor za bri ja we i re zer vne pa ti ke, ne bi li ka da us pe ju da kri {om pre |u gra ni cu mo gli da se pre svu ku i bu du ma we upa dqi vi. Dok su u gra du za zi ru od uni for mi, ne ra do se sre }u s po li caj ci ma, sa kri va ju od wih, a ma w e is k u s ni ile g e l a n i mi gran ti i be è. To kom na {e po se te pri pad ni ci ma gra ni~ ne po li ci je u ovom me stu, dvo ji ca dr à vqa na Gam bi je su vra }e ni iz Hr vat ske gde su uhva }e ni na kon {to su pre {li s na {e te ri to ri je. U isto vre me u {u mi u ovoj su sed noj dr à vi, ba{ na gra ni~ noj li ni ji, za te ~e na su pa vra }e na dvo ji ca blat wa vih Av ga ni sta na ca, bez ika kvog pr tqa ga. Ve ro vat no su pri pa da la gru pi. Ni je dan ni je znao en gle ski je zik. Je dan od wih je, ka ko smo ~u li od po li caj ca, ve ro vat no ve} pe ti put uhva }en za po sled we dve ne de qe. Zbog tih mla di }a gra ni~ na po li ci ja ni je za bri nu ta, vi {e i{ ~e ku je kraj pro ce du re. Oni }e, po svoj pri li ci kao i to li ko wih, re }i }e pred su di jom da go vo re „pa {ti” za ko ji ne ma pre vo di o ca u [i du. Je dan ima 19, a dru gi 25 go di na. Pro tiv wih sle di pre kr {aj na pri ja va za ile gal ni pre la zak pre ko gra ni ce, no va ~a na ka zna ili ot kaz bo ra va ka – i vi {e ne }e mo }i da bu du u azi lu. Mo ra }e da na pu ste na {u ze mqu. Gde }e oti }i? Po li caj ci sle ù ra me ni ma i osme hu ju se. Isto ta ko, ile gal ci se u vo zu sa kri va ju u kro vu va go na i po klo ze ti ma. Kon tro lo ri vo zo va sto ga ski da ju oblo ge u unu tra {wo sti kom po zi ci je. Ne ret ko se u ovim slu ~a je vi ma ra di o qu di ma ko ja su ve} po ku {a li da pre |u gra ni cu u ze le nom po ja su, pa po tom, vaq da u o~a ju, po ku {a va ju i na ovaj na ~in. Ta ko |e, po -

ne kad se uvla ~e u ku ti je za alat na ka mi o ni ma ko ji sta nu na be zin sku pum pu da na to ~e go ri vo,

- Wih uop {te ne za ni ma ko li ko }e bi ti pu ta uhva }e ni, ve} sa mo pre la zak, uz pre `i vqa va -

Pu ne ru ke po sla za „plav ce” na gra ni ci

ili us ka ~u u te ret ni deo. Tro ji ca ta kvih je po ku {a lo to kom no }i pre na {e po se te da pre |u gra ni cu, ali su ot kri ve ni. Ne ret ko, kad ih uhva te tra è od po li ci je hle ba i vo de. Sa Hr vat skom ima mo spo ra zum o re ad mi si ji za ova kve si tu a ci je, pa pri hva ta mo na zad oso be ko je su ne le gal no pre {le s na {e te ri to ri je. Ali, ova kav spo ra zum ne ma mo i s Ma k e d o n i j om, oda k le ma h om do la ze, pa }e, sva je pri li ka, pri pad ni ci gra ni~ ne po li ci je bi ti i da qe na ve li kim mu ka ma. Oni ne mo gu kroz Bu gar sku i Rum ni ju ko je su u Evrop skoj uni ji i gde su ka zne dru ga ~i je – do {est me se ci za tvo ra to kom ko jih ne mo gu ni da po ku {a ju da pre |u gra ni cu, pa je to za wih iz gu bqe no vre me. S dru ge stra ne, te dr à ve ima ju ugo vo re s Tur skom. Kod nas su ka zne do 15 da na za tvo ra – pa to ile gal ni mi gran ti ko ri ste da se osve è i okre pe, pa na sta vqa ju da qe. Pam te se sa mo dva pre la ska pre ma Sr bi ji pre ko gra ni ce s Hr vat skom, od ko jih je je dan bio ka da je hr vat ski trak to ri sta ko ji je na to ~io vo zi lo re gre si ra nom naf tom kod nas po {ao pre ~i com – let wim pu tem ka svo joj wi vi.

we. Sre }om ovi put ni ci za sad ni su bez bed no sno i kri mi nal no pro ble ma ti~ ni. Na be ru u ra nac ja bu ka i kru {a ka, be ru ku ku ruz, va de krom pir pa pe ku u po qi ma -

ka è za „Dnev nik” za me nik ko man di ra sta ni ce po gra ni~ ne po li ci je „Srem” u [i du Qu bi {a Pe ri}. - Kon tro li {e mo i obez be |u je mo dr àv nu gra ni cu 57 ki lo me ta ra, po li ni ji i po du bi ni te re na, od Ne {ti na od no sno Du na va, do me sta Ilin ci. Pret po sta vqa se da oko tre }i na svih ile gal nih pre la za ka ide ka ovom de lu gra ni ce. Iz go di nu u go di nu ih je sve vi {e. Za de set me se ci ove go di ne ukup no je u 304 slu ~a ja spre ~e no 1.272 ile gal na mi gran ta, me |u ko ji ma ni je bi lo na {ih dr à vqa na ko jih je la ne za be le è no de se tak. Pre dve go di ne u ovom pe ri o du bi lo je ot kri ve no oko 500 li ca. U ok to bru je spre ~e no zant no vi {e ile gal nih pre la za ka ne go pret hod nih me se ci. Gra ni ca je u na {oj zo ni od go vor no sti pro hod na svu da. Ipak, po {to su ski nu ti use vi, ne ma pu no me sta za sa kri va we i mo è mo ra ni je da ih uo~i mo i spre ~i mo wi hov

Ma mac - Hr vat ska u EU Ka ko se Hr vat ska bli `i pri je mu u Evrop sku uni ju, ta ko ra ste pri liv ile gal nih mi gra na ta, na gla {a va za “Dnev nik” {ef re gi o nal nog cen tra MUP -a Sr bi je za gra ni cu s Hr vat skom Mi le Jan dri}. - Za hva qu ju }i po sled woj do na ci ji, ter mo vo zij ske ka me re su do bi le sve je di ni ce, pa i gra na ~i ni pre la zi. Ta ko, pri pad ni ci mo bil ne je di ni ce gra ni~ ne po li ci je na ras po la ga wu ima ju ru~ ne i ter mo vi zij ske eka me re, Aj - Ce ure |a je, no} ne dvo gle de, po ma ga la za pre gled de lo va vo zi la ko ji ni su do stup ni qud skom oku, ure |a je ko ji re gi stru ju ot ku ca je sr ca, ure |a je za iden ti fi ka ci ju li ca o~i ta va wem pa pi lar nih li ni ja... Ras po la `e mo i sa vre me nom teh ni kom za ot kri va we fal si fi ko va nih do ku me na ta kao i za utvr |i va we pri su stva nar ko ti ka u pra {ka stim ma te ri ja ma. Ko ri sti mo i pse za ot kri va we opoj nih dro ga. Efe kat to ga se naj bo qe vi di u ~i we ni ci smo sa mo u ok to bru spre ~i li ile ga lan pre la zak 716 li ca, a u de vet pret hod nih me se ci je taj broj iz no sio 1.657. Va `no je da ima mo re sur se da se no si mo s ovim pro ble mom - na vo di Mi le Jan dri}. On do da je da je ve o ma va `na ulo ga opre me za no} no i dnev no osma tra we, ko ja je sme {te na u xi pu „ni san pa trol”. Vred na je oko 300.000 evra. Ter mo vi zij ske ka me re usme re nog i kru `nog dej stva iz la ze kao pe ri sko pi iz pod mor ni ce, a li ca se mo gu uo~i ti i u mr klom mra ku. Po tom se ra dio ve zom na vo de na {e pa tro le. Mo gu }e je i la ser sko me re we uda qe no sti obje ka ta ili qu di, kao i pra vqe we vi deo za pi sa i fo to gra fi ja. Do met ovih ter mo vi zij skih ka me ra je ve }i od de set ki lo me ta ra, na po mi we na{ sa go vor nik.

PUT NI KE NA @E LE ZNI CI BO LE LE \A

Voj vo |an ske pru ge i{tu red sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor iz ja vio je pre ne ki dan da }e è le zni~ ki sa o bra }aj u Po kra ji ni bi ti pot pu no uni {ten uko li ko se ne ulo ì u ov da {wu è le zni cu i ne do bi je od go va ra ju }i broj no vih di zel mo tor nih vo zo va od ukup no 12, ko li ko su “@e le zni ce Sr bi je” ku pi le od Ru sa. Za to je Vla da AP Voj vo di ne ne dav no usvo ji la in for ma ci ju o po tre bi obez be |i va wa no vih di zel-mo tor nih gar ni tu ra za è le zni~ ko-put ni~ ki sa o bra }aj u AP Voj vo di ni, jer su do sa da {we stu di je po ka za le da Po kra ji na ne ma do voq no vo zo va. S tim u ve zi pred lo è no je JP “@e le zni ce Sr bi je” da obez be de ~e ti ri no ve gar ni tu re ko je bi sa o bra }a le na voj vo |an skim pru ga ma i to dve na re la ci ji No vi Sad - Oxa ci - Bo go je vo Som bor i po jed na na pru ga ma Som bor - Su bo ti ca - Hor go{ , te Ru ma - [a bac. Me |u tim, jag ma za no ve vo zo ve je ve li ka i jo{ uvek se ne zna ko }e do bi ti ko li ko no vih vo zo va. Ova kav zah tev Voj vo di ne re zul tat je vi {e stu di ja, ~i ju iz ra du je ini ci rao Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du u sa rad wi s lo kal nim sa mo u pra va ma, te mi {qe wa eks pe ra ta za è le zni~ ki sa o bra }aj s Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka iz No vog Sa da. U ka kvim se vo zo vi ma pre vo ze put ni ci i ro ba naj bo qe zna ju oni ko ji su sva ko dnev no usme re ni na pre voz è le zni com. Na pru ga ma ko je ni su elek tri fi ci ra ne sa o bra }a ju sta re di zel mo tor ne gar ni tu re: put ni ke vo ze „Go {i ni” {i no bu si i {pan ske „ma ko se” ko je su ku pqe ne po lov ne. Voj vo di na je u pe ri o du sop stve ne or ga ni za ci je na è le zni -

ci u pe ri o du od 1970. do 1990 go di ne ima la ukup no 70 di zel mo tor nih gar ni tu ra, a sa da ima ~e ti ri! Ta vo zi la su pre sta re la i is ha ba na, {to do vo di wi ho vu be ze bed nost pod znak pi ta wa. Put ni ci pri go va ra ju da se s ta kvim do tra ja lim pre vo znim sred stvi ma truc ka ju po pru ga ma s tru lim pra go vi ma, po {i na ma ko je su u lo {em sta wu, pre ko neo si gu ra nih put nih pre la za, gde kon stant no pre ti opa snost su da ra s trak to ri ma i ka mi o ni ma. @a le se da ih na kon vo `we bo le le |a – {to od tre ska wa,

po pet - {est da na da stig ne iz Be o gra da gde je cen tral na na bav na slu `ba. Za to vre me gar ni tu ra ne sa o bra }a, vo zo vi se ot ka zu ju, {to stva ra ogrom ne pro ble me put ni ci ma. Put ni ci se `a le i na in spek to re za sa o bra }aj na po kra jin skom ni vou i pi ta ju za {to }u te (sa da su tu pre ba ~e ni s re pu bli~ kog ni voa) i za {to se ne ogla {a va ju po ono me {to pi {e u Za ko nu o `e le zni ci i u Za ko nu o bez bed no sti sa o bra }a ja. Na elek tri fi ci ra nim pru ga ma na re la ci ji Be o grad - Su bo -

Kr pe` {i no bu sa Pred sed ni ci op {ti na Sen te, Ka wi è i ô ke i gra do na ~el nik Su bo ti ce pot pi sa li su jo{ la ne ob je di we ni zah tev di rek to ru „@e le zni ca“ zah tev za is po ru ku no vih di zel mo tor nih vo zo va iz Ru si je, jer je jav ni è le zni~ ki pre voz u iz u zet no kri ti~ nom sta wu na re la ci ji Su bo ti ca - Sen ta - ô ka - Ki kin da, Su bo ti ca - Hor go{ - Ka wi à, Su bo ti ca - Som bor, kao i na kra ku pre ma Se ge di nu gde naj ~e {}e do la zi do kva ro va i ve li kih ka {we wa, od la ga wa ili ot ka zi va wa po la za ka di zel-mo tor nih vo zo va iz se ri je 812 ({i no bu sa). Do tra ja li {i no bu si sta ri vi {e od po la ve ka sa mo se kr pe, {to je na da qe ne iz dr ì vo. Po zna va o ci pri li ka u è le zni~ kom sa o bra }a ju ka ù da je za pod ru~ je Se ver no ba~ kog i Za pad no ba~ kog okru ga neo p hod no se dam di zel mo tor nih vo zo va, ka ko bi sa o bra }aj bio re do van. {to ne u dob nih se di {ta. Ka da bi bi lo vi {e no vih vo zo va, bi lo bi i put ni ka i upu }e ni tvr de da bi svi vo zo vi na svim re la ci ja ma bi li pu ni, kao {to je na re la ci ji Pan ~e vo - Vr {ac, ko joj su do de qe ne dve no ve di zel mo tor ne gar ni tu re na ba vqe ne iz Ru si je, a pre to ga ~e ti ri go di ne ni je ni po sto jao pre voz put ni ka è le zni com. Upu }e ni ka ù da je @e le zni ca lo {e or ga ni zo va na ka da je re~ o na bav ci re zer vnih de lo va pa ta ko, ako na pri mer, puk ne ne ka pla sti~ na cev ~i ca, ~e ka se

ti ca sa o bra }a ju lo kal ni i da qin ski vo zo vi. Lo kal ni su, uglav nom, elek tro mo tor ne gar ni tu re ko jih je, ta ko |e, ne do voq no, kao i kla si~ nih put ni~ kih ko la, pa ~e sto vi di mo ka ko ja ka elek tri~ na lo ko mo ti va vu ~e po dva, re |e tri va go na, a put ni ci se gu `va ju i mal tre ti ra ju. A ako slu ~aj no po mi sle da kre nu u to a let, to od mah tre ba da za bo ra ve. Raz log je uvek isti: sta ra vo zna sred stva, ne do voq no va go na i sla bo odr `a va we. A elek tri~ na lo ko mo ti va ko ja mo `e da po vu ~e ve li ke te ret ne kom po zi -

ci je sa mo se ne po treb no tro {i, kao i stru ju za woj ne znat ne te re te. Na upo zo re wa s te re na re ak ci je, ka ù, uglav nom ne ma. Isto je i kod pre vo za ro be: ne ma do voq no va go na, ni ma wih te ret nih lo ko mo ti va (ma ne var ki), pa je pri vre da ne pod mi re na s tim ko li ma. Ta ko na pri mer, u ce lom Ba na tu sa o bra }a sa mo jed na ma ne var ka!? Ne ka pri vred na or ga ni za ci ja ko ja ho }e pre voz te re ta, ka da po ru ~i ko la ni je si gur na ka da }e ona do }i, ka da oti }i, ka da sti }i na od re di {te – uvek se u sve mu ka sni! A ako se ko la ne uto va re ili is to va re za {est sa ti, da kle u ro ku ko ji je da la è le zni ca, od mah se za ra ~u na va ju pe na li i pri vre da ka `wa va. Za pra vo, tre ba lo bi da se ka zni i è le zni ca za to {to su pru ge lo {e, pa ni je do zvo qe no to va ri ti pun ka pa ci tet ko la, te se naj ~e {}e to va ri po jed na ~e tvr ti na ma we, jer lo {e pru ge ne mo gu da pod ne su pu ne va go ne. Upu }e ni ka ù da je re {e we u no voj or ga ni za ci ji ko ja ima upo ri {te i u Za ko nu o è le zni ci, gde se po mi wu i re gi o nal na è le zni ca i pri vat ni pre vo zni ci (ope ra te ri), i dru ga re {e wa. Me |u tim, kod po me na sva ke pro me ne u ovom pred u ze }u se „du va na hlad no”. Bri nu za svo ju bu du} nost ko ja po sta je sve ne iz ve sni ja, ali dr è se uquq ka ne sa da {wi ce, iako mno gi zbog to ga tr pe. Za to i pri vre da i gra |a ni – naj vi {e |a ci i rad ni ci – po zdra vqa ju od lu~ nost Vla de Voj vo di ne da pod stak ne i re {i ove pro ble me sa „@e le zni ca ma Sr bi je”. Tre nut no na pru ga ma Voj vo di ne vo ze ~e ti ri {i no bu sa, i to na re la ci ja ma Ru ma - [a bac, Zre wa nin - Pan ~e vo, Zre wa nin Ki kin da i na pru zi Su bo ti ca -

ZEMAQSKI DANI TEKU

Ka ko se qu bi go sto qu bi vo?

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

„ D N E V N I K ” N A G R A N I C I S H R V A T S K O M : IN VA ZI JA ILE GAL NIH

ne kad se uvla ~e u ku ti je za alat na ka mi o ni ma ko ji sta nu na be zin sku pum pu da na to ~e go ri vo,

- Wih uop {te ne za ni ma ko li ko }e bi ti pu ta uhva }e ni, ve} sa mo pre la zak, uz pre `i vqa va -

Pu ne ru ke po sla za „plav ce” na gra ni ci

we. Sre }om ovi put ni ci za sad ni su bez bed no sno i kri mi nal no pro ble ma ti~ ni. Na be ru u ra nac ja bu ka i kru {a ka, be ru ku ku ruz, va de krom pir pa pe ku u po qi ma -

PUT NI KE NA @E LE ZNI CI BO LE LE \A

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

MI GRA NA TA SA MO U JED NOM SME RU

U PE] KOJ PA TRI JAR [I JI OT KRI VEN DEO FRE SKE STA RE GO TO VO SE DAM VE KO VA

da pro |e

Zid skri vao Bo go ro di cu o kom ra do va na kon zer va ci ji `i vo pi sa cr kve Bo go ro di ce Odo gi tri je u Pe} koj pa tri jar {i ji sli ka ri Po kra jin skog za vo da za za -

me bi se omo gu }i lo pot pu no ot k ri v a w e sa d a skri v e n ih frag me na ta `i vo pi sa. Ina ~e, za pro je kat ob no ve srp skih spo me ni ka kul tu re na

Za te ~e na ka lo ta nekad... Mi le Jan dri} po no san na ter mo vi zij sko vo zi lo

pre la zak. Ima mo do bru sa rad wu sa su sed nim po gra ni~ nim or ga ni ma. Oni ima ju fik snu ka me ru ko ja po kri va ve o ma ve lik deo hr vat ske te ri to ri je, sni ma i uz gra ni~ nu li ni ju. Pa tro le se su sre }u na te re nu, raz me wu je mo za pa à wa, pa tom komb ni ci jom ra da uspe {no hva ta mo ile gal ne mi gran te - ob ja {wa va sa mo stal ni in spek tor Pe ri}. Naj vi {e ovo go di {wih po ku {a ja ne le gal nog pre la ska be le è dr à vqa ni Av ga ni sta na, Al ì ra, Pa ki sta na, Ban gla de {a, So ma li je, kao i Si ri je i Al ì ra. Dr à vqa ni po sled we dve ze mqe, pret hod ne go di ne pre rat nih de {a va wa, ni su uhva }e ni u ne le gal nom pre la sku. Ta ko |e, na spi sku od 28 dr à va iz ko jih qu di be è, iz sa mo tri dr à ve – Av ga ni sti na, Si ri je i So mli je – bi lo je i è na i de ce, isti na u ve o ma ma lom bro ju. - Mi ih uo~i mo, uhva ti mo na gra ni ci, do ve de mo do se di {ta sta ni ce, pro ve ri mo iden ti tet. Po {to uglav nom ne po se du ju do ku men ta, na pi {u iz ja vu: osnov ne po dat ke la ti ni~ nim pi smom, od no sno na en gle skom je zi ku. Pro ve ri mo ih kroz si stem da li su evi den ti ra ni kao tra ì o ci azi la, ako ni su pi {e mo be le {ku, i upu }u je mo ih ko le ga ma ko ji ra de

u de lu za mi gra ci je ko ji na sta vqa ju pro ce du ru. Po li ci ja ih usme ra va u Cen tar za azil, ili ako ima ju am ba sa du u Sr bi ji, on da ta mo. Uko li ko ta li ca ni su evi den ti ra na, a evi dent no je da su uhva }e ni u pre kr {a ju, {a qu se su di ji za pre kra {a je. Su di ja, uko li ko ne ma pre vo di o ca za je zik, a obi~ no sa ra di o pa {ti ju iz Av ga ni sta na i Pa ki sta na (obi~ no ne ma), ot ka è im bo ra vak, po {to ne ma ju svo je am ba sa de ov de i ne ma ju pa ra, a mi ih za ti ~e mo ve} po ko ji put. Ako su uhva }e ni u gru pi oni ne oda ju vo |e, ni su za in te e so va ni za sa rad wu i da oda ju or ga ni za to ra gru pe, jer }e im taj tre ba ti - pri ~a Pe ri}. Me |u pri pad ni ci ma gra ni~ ne po li ci je ne ma pu na~ kih i bez kon di ci je. ê sto bu du bla ta wa vi, kao i oni ko je ju re po wi va ma ka da se raz be è. Ot kri ve ni ni ka da ne sta nu i ~e ka ju, ve} po ku {a ju da utek nu. Za to ~i zme „pla va ca” na gra ni ci ne mo gu da sa sta ve go di nu da na. - Kod wih ~e sto na |e mo kar te ko je su pre cr ta ne „gu glo va wem” po ma pa ma u in tre net ka fe i ma. Ko ri ste is ku stva dru gih ko ja ~u ju ba{ u Cen tru za azil - na vo di Pe ri}. n Mi{a Vuja~i} Fo to: N. Stojanovi}

OD TRUC KA WA

no ve vo zo ve

Hor go{. Ras po la `e se i s dve „ma ko se“ ko je su ras po re |e ne na pru ga ma Som bor - Bo go je vo - No vi Sad, te Som bor - Vr bas. [i no bu si su u sa o bra }a ju od 1961. go di ne i zbog wi ho ve do tra ja lo sti sa o bra }aj je vr lo ne re do van. Put ni~ ki sa o bra }aj je ob u sta vqen na ~ak {est re la ci ja: No vi Sad - Be ~ej, No vi Sad - Zre wa nin, Zre wa nin - Vr {ac, Vr {ac - Be la Cr kva, [id - Bi je qi na i Ki kin da – Su bo ti ca. Re~ je o pru ga ma ko je su u in fra struk tur nom smi slu spo sob ne za put ni~ ki sa o bra }aj. Uz to, re dov no se ot ka zu ju dva pa ra vo zo va na pru zi Som bor - Bo go je vo No vi Sad. Na su prot ova ko tu `noj da na {woj sli ci ko lo se ka kroz Po kra ji nu, Voj vo di na je u pe ri o du do 1989. go di ne ima la 550 ki lo me ta ra pru ga, 44 elek tro lo ko mo ti ve, 10 elek tro mo tor nih vo zo va, 94 di zel lo ko mo ti ve, 13 par nih lo ko mo ti va, 67 {i no bu -

sa, 161 put ni~ ka ko la sa 17.000 se di {ta i 600 le à je va, kao i vi {e od 6.000 te ret nih va go na. Austrij ski car Franc Jo zef pu to vao je 1869. sa lon skim va go nom na sve ~a no otva ra we Su ec kog ka na la od Be ~a pre ko Se ge di na, Te mi {va ra, Ja se no va, Be le Cr kve do Ba zi ja {a na Du na vu (oda kle je put na sta vio pa ro bro dom Du na vom i da qe pre ko Cr nog i Sre do zem nog mo ra do Egip ta). I Jo sip Broz Ti to vo zio se „Pla vim vo zom“, za ko ji su na ru ~i va ne lo ko mo ti ve i iz Ne ma~ ke i Sje di we nim Dr à va ma, ko je su ov de na zva ne „Ko za ra“, „Di na ra“, „Su tje ska“ i „Ne re tva“, a po sle 1990. su ko ri {}e ne za re do van sa o bra }aj. Da nas u vo zo vi ma ne ma me sta ni za naj o bi~ ni jeg put ni ka, a ka mo li dr àv ni ka svet skog ran ga. Bar da uz po mo} ru skih gar ni tu ra po ve }a mo broj me sta za obi ~an svet. n Ranka Dautovi}

... i sad

Ju `na pev ni ca

{ti tu spo me ni ka kul tu re pro na {li su deo ori gi nal ne fre ske sta re go to vo se dam ve ko va. Do wu po lo vi nu pre le pe Bo go -

„Gde si slu ìo voj sku” Voj vo |an ski kon zer va to ri to kom bo rav ka na Ko so vu ni su ima li ni ka kvih pro ble ma. Spa va li je su u ko na ci ma Pe} ke pa tri jar {i je, ko ju i da qe obez be |u je Kfor, ali se ni to kom wi ho vih ~e stih od la za ka u grad ni je do go dio ni je dan je di ni in ci dent. Isti na, mla |a ge ne ra ci ja ko sov skih Al ba na ca ne go vo ri srp ski, ali ga za to oni sta ri ji ni su za bo ra vi li, a kon ver za ci ju sa mu {kim de lom kon zer va tor ske eki pe go to vo su po pra vi lu po ~i wa li pi ta wem: Gde si slu ìo voj sku? ro di ce s Hri stom u na ru~ ju, ì vo pi sa ne oko 1335, skri vao je u ju `noj ni {iza pad nog tra ve j a pot p or n i zid, po dig n ut naj ve ro vat ni je kra jem XVI ve ka na kon {to je ze mqo tres do bra no o{te tio hram. Ta da je, kao po sle di ca po tre sa, pao pr vo bit ni ve li ki luk ni {e, pa je on to kom ob no ve cr kve za me wen ne {to ma wim ko ji je do dat no oja ~an zi dom. Iz nad tog, bez ma lo dva me tra vi so kog „pod u pi ra ~a”, vi deo se sa mo deo ori gi nal ne fre ske Bo go ro di ce s Hri stom u na ru~ ju, pa se sve ove go di ne pret p o s ta v qa l o da je wen osta tak za u vek uni {ten u grad wi pot po re. Me |u tim, na kon pa `qi vog ukla wa wa kon takt nog slo ja mal te ra, od no sno po otva r a w u svo j e v r s nog „{li ca”, kon zer va to ri su uo~i li – ori gi na lan sloj bo je. Po re ~i ma sli ka ra kon zer va to ra Si ni {e Ze ko vi }a, do zid je pre krio oko dva kva drat na me tra fre ske, ali je ni je uni {tio. Sva je, za pra vo, pri li ka da je ì vo pis o~u van u ce lo sti, i to sve do so kle. Sa da je na Ve li koj ko mi si ji Mi ni star stva kul tu re Sr bi je da od lu ~i {ta da qe va qa ~i ni ti, ali naj ve ro vat ni je }e se tra ga ti za re {e wem ka ko da se za me ni pot por ni zid a da se ne na ru {i sta bil nost zda wa. Ti -

bra, bi lo je an ga `o va no 15 a po ne kad i 20 qu di. U tom pe ri o du ura |e na je ce la unu tra {wost cr kve, osim ol ta ra, na ko jem je kon so li da ci ja ma te ri ja la oba vqe na pre ne ko li ko go di na, te on ni je ni bio pred vi |en Une sko vim pro gra mom. Sam `i vo pis, ko ji je tre ba lo kon zer vi ra ti, ni je ba{ bio u naj bo qem sta wu, na pro tiv. Na i me, to kom pro {log ve ka u cr kvi se ne ko li ko pu ta ra di lo na we go voj “za {ti ti”, i tra go vi tih pret hod nih za hva ta bi li su ite ka ko vi dqi vi. Iz me |u osta log, „kra si lo” ga je si ja set neo d go va ra ju }ih „plom -

Ko s o v u upi s a n ih na Li s tu svet s ke ba { ti n e (De ~ a n i, Pe} ka pa tri jar {i ja, Gra ~a ni ca i cr kva Bo go ro di ce Qe vi {ke), Ru ska Fe de ra ci ja je do ni ra la Une sku dva mi li o na do la r a. No, ka k o in s ti t u c i j e, pre ma pro pi si ma Une ska, ne ma ju pra va u~e {}a na ten de ri ma, po sao sli kar sko-kon zer va tor skih ra do va do bi la je fir ma „Ko to” iz Be o gra da, a ona je on da po zva la u po mo} stru~ wa ke Re pu bli~ kog i Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re. – Na{ za da tak u Bo go ro di ~i noj cr kvi bio je is kqu ~i vo kon zer va ci ja ì vo pi sa, od no sno we go va za {ti ta – ob ja {wa va sli kar kon z er v a t or Zo ran Ba r i { i}. – Tre ba, na i me, na po me nu ti da se na objek ti ma tzv. nul te ka te go ri je ko ji su na Une s ko v oj li sti iz be ga va re sta u r a c i j a, jer je sva ko do sli ka va we ili re t u{ u su {ti ni spe ku la ci ja iz mo d er n og vre me na ka ko je ne {to mo g lo da iz g le d a Bo go ro di ca: Po gled na fre sku Bo go ro di ce pre ne ko li ko ve ko - iz ju `ne ni {e va. I sto ga se to naj ~e {}e ne bi”, za pra vo si vo na mac ka nih ra di. za kr pa, jer je „ko ri {}e na bo ja Na pro j ek t u kon z er v a c i j e ko j a je pot p u n o od g o v a r a l a ì v o p i s a cr k ve Bo g o r o d i c e tre nut nom sta wu ì vo pi sa”. Odo g i t ri j e; ko j i su vo d i l i Upo tre bqe na je, da kle, pot pu Voj vo |a ni, go to vo sva ko dnev no ne pri me re na lo gi ka „pr qa no od apri la do sre di ne ok to vo na pr qa vo”, pri ~e mu je

Fre ske i na fa sa di Hram po sve }en Bo go ro di ci Odi ga tri ji sa gra |en je oko 1330. go di ne po na lo gu pe} kog ar hi e pi sko pa Da ni la II, jed nog od naj ve }ih srp skih pi sa ca sred weg ve ka. Cr kva je `i vo pi sa na 1335, a ka da je dva le ta ka sni je Da ni lo umro i u woj sa hra wen, fre ska iz nad we go ve grob ni ce je pre mal te ri sa na i osli kan je ar hi e pi sko pov lik. Sa da je ot kri ve na i ta pr vo bit na fre ska, ko ja pred sta vqa sto je }u fi gu ru sve tog vra ~aJe ro mo la ja. Ina ~e, i na kon takt noj po vr {i ni Bo go ro di ~i ne cr kve sa cr kvom Sve tih Apo sto la, ko ja je naj sta ri ja u kom plek su pa tri jar {i je, pro na |e na je fre ska na fa sa di. To po tvr |u je te o ri ju da je Apo stol ska cr kva ubr zo po iz grad wi 1250. go di ne bi la `i vo pi sa na ne sa mo unu tra ne go i spo qa; ka sni je su te fre ske uni {te ne, ali su is pod mal te ra sa ~u va ne one na ju `nom zi du, na ko ji je Da ni lo II „na slo nio” Bo go ro di ~in hram.

mal ter ni sloj ~ak ~e sto gru bo pre kri vao i ivi ce ori gi nal nih fre sa ka. Zbog sve ga to ga je pred sli ka r i m a kon z er v a t o r i m a Po kra jin skog za vo da bio ve o ma te àk za da tak: naj pre pot pu na ana li za sta wa u ko jem se na la zi ì vo pis - od de tek ci je vla ge i ni v oa za p r q a n o s ti do utvr |i va wa vr ste o{te }e wa a po tom de ta qa na kon zer va tor ska in ter ven ci ja. A ona je pod ra zu me va la, s jed ne stra ne, ~i { }e w e fre s ki, od n o s no ukla wa we ma snih i vo {ta nih na ma za i at mos fer skih ta lo ga, so li, ~a |i, pra {i ne... kao i, s dru g e stra n e, kon s o l i d a c i j u pod lo ge, kre~ nog mal te ra i sa mog fre sko slo ja, sve do re vi zi je ne stru~ no ura |e nih sta rih plom bi. Ka ko is ti ~e ~la ni ca ti ma, sli kar kon zer va tor Oli ve ra Br da ri}, svi ma te ri ja li s ko ji ma se ra di lo, pret hod no su uzor ko va ni i no {e ni u la bo ra to ri ju Ru dar sko-ge o lo {kog fa kul te ta u Be o gra du. Ta mo su is pi ti va ni, te meq no pro ve ra va ni i tek ka da bi bi la po tvr |e na wi ho va va qa nost, ko ri {}e ni su na te re nu. Re ci mo, ume sto po me nu tih pr qa vo si vih plom bi, na vu ~e na je ko {u qi c a cr v en k a s to-ù} k a s tog to na i ru sti~ nog kva li te ta od ori gi nal nog ma te ri ja la na |e nog u bli zi ni Pe }i. – Pu no smo tru da ulo ì li, sve vre me in si sti ra ju }i na ja snim prin c i p i m a sa v re m e n e kon zer va ci je – na vo di sli kar kon zer va tor Vla di mir Pe tro vi}, ko ji sa da pri vo di kra ju de ta qan za vr {ni iz ve {taj na vi {eod 300 stra ni ca ko ji ob u hva t a sve fa z e re a l i z a c i j e pro jek ta. – Po sao je bio do bro i or ga ni zo van i vo |en. I vi di se da smo ne {to ura di li. Ka ko je za „Dnev nik” iz ja vio vla snik fir me „Ko to” Zla tan To mi}, za vr {e ni su svi ra do vi na Pe} koj pa tri jar {i ji pred vi |e ni ugo vo rom sa Une skom: – Na re a li za ci ju ovog pro jek ta prak ti~ no je sta vqe na ta~ ka, pri ~e mu je iz u zet no va `no i to {to su u~i we nim li stom svi za d o v oq n i. Uosta lom, o to me sve do ~i i pro prat no pi smo ko je smo do bi li od Une ska, a u ko jem nam se za hva qu ju na iz u zet no ko rekt nom od no su pre ma po slu i kva li tet no iz ve de nim ra do vi ma i to plo nas pre po ru ~u ju za ne ke bu du }e pro jek te – na vo di To mi}, po tvr div {ida }e se „Ko to” ja vi ti i na pred sto je }i ten der Une ska, ko ji }e se od no si ti na ra do ve na fa sa di ma na sti ra Gra ~a ni ca. n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

[ O R O M

IMA LI U SRBIJI VE[TI^AREWA

B O R O M

Nek samo koriste

Prislu{kivawe

Kad god se oslu {ki va lo a da nas se pri slu {ku je. Bo qe bi bi lo slu `bi da oslu {ku je {ta na rod di va ni i ka ko mu je. Od pri slu {ki va wa ne ma le ba, ko ni od dan gu be vo je moderan izraz, to rade oni koji teraju modu i mak na konac i ti {to turaju nos di im nije mesto. Navek je bilo takog sveta {to je volo da zna {ta ko radi i di su koji, al nije navek bilo take tehnike i takog brezobrazluka i dokonih {to jari}e krste. [to je bliè propast sveta, sve se ve}ma utrkivamo ko }e ve}i cirkus da opravi i ko }e vi{e da nasmeje ono malko normalnog sveta jo{ nam je jo{ ostalo. Bilo je kadgod vreme kad se prislu{kivalo generacijski, slu{o je ko je {ta volo i koga je {ta golicalo. Nije se tu koristilo ovo mo derno, {to radi samo i {to ima te silne lampice koje trepere, antene {to ni{ta ne govore a sve u ti{ini {iqu na glavnu atresu, te silne visoke tehnologije da otkriju najve}u glupost koju je kogod od nas kadar da izmisli. Slu{alo se kadgod samo u{ima, pa ko je kolko mogo da doma{i, tolko je i ~uo. Sve ostalo ~uo je od „Radio Mileve“. Svaka generacija je imala svoj divan, jedan za sve i jedan samo „za nas“. Radoznalih je navek bilo i tamo i ovamo i u slu`bi i me|u obi~nim svetom. Kadgod, kad je bilo sre}no vreme i nije bilo televizije, kad je po di koji radio ra dijo, novine su ~uvali i listali dok se ne izliù il dok ne ustreba da se peru penxeri. Niko tako ne ume da uglanca okno, ko {to umu novine, da se jasno vidi sve. Bilo je da se i koji vrabac privari, pa o{ine kqunom o staklo. Ne vidi ga kad ga tako s novinama uglancaju. U to doba se znalo kad se slu{a, kad se spava i ko {ta treba a ko ne treba da ~uje ono {to nije red. Ako se i pravi da spava, pa ipak ~uje, to ko i da nije ~uo, to se ne vaì, nije bilo po redu koji je postojo.

De~urlija je slu{ala iz zape}ka, zimi. To je bila sezona kad su mogli sva{ta da ~uju i umesto bijoskopa da u zape}ku sebi prikazivadu svoje filmove, kako je moglo da bude to o ~im divane ovi {to su zaseli za masnim astalom i {to svak’ ~as idu dole po jo{ vina. Bilo je tu divana i o qudima i o poslu i vlasti i kowima i o marvi, sermiji, novcima, onima {to su propali kad uzmu novce u zajam u kamatu i da od tog treba begati i zdravo se toga ~uvati. Ondak, kad kogod primeti da de~urlija ne spava, neg da slu{aju win divan, namigne pa okrenu na stra{ne pri~e, da malko popla{e decu. A deca nemaju kud iz zape}ka, neg se oma mawivaju slu{awa i begaju u de~iji san. Kad zapravo zadremaju, ondak se to i vidi po winom rumenilu od zdravqa i od vru}ine u za-

de, kad se ~eqad vrati ku}i i kad vrata budu otkqu~ana. Ako i ima ne{to novo, to se ve} zajutra ~ulo i svi su znali. Najpre se ~uje u pekari, posle kod brice u berbernici a ko oma{i i jedno i drugo, ~uje u kom{iluku il u crkvi, al ~ak u nedequ. Crkvena zvona su se daleko ~ula. ûlo se kad je podne, kad jutrewe a kad ve~erwe, ~ulo se i kad koga oglase, dal je mu{ko il je èn sko. Ostalo se ~ulo u selu, il ako kogod nai|e pa javi ko je o~o. Kad su veseqa il kad je kapija {irom otvorena a u konku stoji poklopac od sanduka, na kojem pi{e kolko je poìveo godina, i{o je svet da vidi i ~uje {ta drugi rade i divane. U vesequ se slu{alo ko je najveseliji i dal ume da podvikuje, kako se keri svekrva, dal peru{ka dobro stoji za {e{irom

Nije navek bilo take tehnike

pe}ku i osmehu od uveta do uveta, koji ni u snu ne skidaju. Matori su bili podeqeni, jedni su imali lak san i navek im je jedno uvo bilo budno a druge si komotno s krevetom mogo izneti u konk. Ti {to su imali budno uvo slu{ali su no}u dal se petlovi na vreme javqaju i po wima su brojali sate, dal ne ski~i koje prase u oboru, da ne luta za materinom sisom, dal kowi frk}u il r`u, kako kere laju i dal {kripe {arke na vratima od pu{nice. Sve se kadgod po zvuku znalo, dal je dobro, dal je lo{e i jelil opasno. Tako su i reagovali, nije se kadgod ustajalo ~im ne{to {u{ne, bilo je po{tenije vreme. Be{e to ono vreme kad je na svakoj kapiji visio kqu~ na kanapu pa kad je kapija bila zakqu~ana nije se ni ulazilo ni preskakalo. Kqu~ je tu visio ako ba{ kome ne{to zdravo ustreba kad nikog nema, a za sve drugo je bilo ka -

i kakvi su svirci. ûje se tu i kakva je mlada, kakva je bila supa, jel pe~ewe dobro, dal su poga~ari izdràli do pono}i da ne diraju muziku, sve se kadgod jo{ na kapiji ~ulo. Kad je àlost ondak se slu{a lo dal àle kako prili~i, dal je lako ispustio du{u, jel bolovo i dal se àlio il ga je bog odjedared sprimio. Slu{ale su te ène kibicerke i kako koja iz ku}e zapeva (nari~e) i dal spomene sve u toj àlopojki i dal svi dre~e. Kadgod, kad porodili{ta bilo nije, pora|ale se ène u ku}i. Taj prvi pla~ koji se ~uje bio je najradosnije i najva`nije {to ~uju iz druge sobe. Stiè novo ~eqade, stiè i odmena i naslednik, stiè i ko }e brinuti o ovima {to su ve} u godinama, da im bude veselije i radosnije. Kad zapla~e novo unu~e, malko se gurkaju baba i deda, ko da baba o}e da kaè:

„Jesam ti kazla da }e biti {togod kad sam ~ula kako {u{ka perina“. Tom ponavqaju su se svi radovali. I ondak je bilo onog sveta {to je slu{o {ta ko divani i to javqo di treba. Znalo se u to doba i ko su {pijuni i ko su ~imbijuni al su se svi pravili neve{ti, ko da se to ne zna i da toga nema. Kad taki nai|u a oni {to divane samo okrenu divan, da bude kako treba i kako vlast vole da ~uje. Ondak bude „mirna Ba~ka“ i tera daqe svako po svome. Mlogo opasnije od wih bile su poselu{e. Te su sve znale i od wih ni{ta nisi mogo da sakrije{. Al i one su umele da ~uvaju tajnu kad ustreba i da ne odaju od koga su ~ule to {to divane. Kad je kogod teo ne{to da razglasi, samo je wima kazo i oma je celo selo znalo. S prole}a se kroz ot{krinut penxer slu{alo a{ikovawe slavuja. Taj krene da peva s ve~eri i a{ikuje do ujtru. Peva i ne staje. Bilo je i be}ara koji su se ~uli jo{ s drugog }o{ka, kad se zajutra vra}adu ku}i. Jo{ nije svanulo zapravo pa se ba{ ni ne vidi dobro, al metera po zvuku zna da im {e {ir stoji nakrivo. Ko je umo da zapoveda, taj zapovedi svircima da malko olak{aju, kad do|u bliè ku}i, da ne bude babu i materu. Bude i da baba bude budan, pa uvede svirce u avliju i nastave do podne, da se zna ko je ve}i be}ar i ko ume boqe. Danas svi laju na zvezde i svakog, kaù, prislu{kuju. Tanki su nam i zidovi i ìvci. Ima sad jedna moda da narod sme da laje kolko god o}e, da svakom kaè „Ti“, da larmaju i {etaju, pi{u sva{ta i po zidovima i na ekranima, grde i vlast i ~ast i nikom ni{ta. Ize{ taku modu kad posle ne bude ni{ta. Divani svet kako se danas zdravo prislu{kuje i kako treba biti budan. Kadgod se oslu{kivalo a danas se prislu{kuje. Boqe bi bilo slu`bi da oslu{kuje {ta narod divani i kako mu je. Od prislu{kivawa nema leba, ko ni od dangube. Mante se divana, vatajte se posla, pro|e nam i ova godina. Ni trave nije bilo, sve su{a uni{tila. Kadgod, u sre}na vremena, kad nam je bilo sve taman, pa kad sve poradimo, kad bude po~i{}eno i sve na svom mestu, ondak legnemo digod u ladovinu, na travu i slu{amo. Slu{amo kako trava raste. Sad vi{e ni trave nema, samo se lave` i reàwe ~uje. Ize{ taku ladovinu. n Bora Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Muzika na struju

u ku mu ~im, moj bra }a la, sa ovim pre kom po zi ci ja ma vla sti i, da re ~em, unu tra {wim re or ga ni za ci ja ma na {ih ov da {wi jeh jav ni jeh pred u ze }a. Zna{ ka ko je, no va stran ka, no vi i ka drov ski ma te ri jal, pa se ti sna la zi ka ko zna{ i ume{. Oni mo ji sta ri par tij ski dru ga ri su ima li ne ko li ko go di ni ca da na {pa nu ju di plo mi ce i ma ster-bla ster uve re wa na ovim na {im sil nim pri vat nim, a bo ga mi i vir tu el no-in ter net skim ono stra nim fa kul te ti ma pa je bi lo ~as po sla pro na }i od go va ra ju }i ka dar za, na pri mer, elek tro di stri bu ci ju. Jel’ ima di plo mu - ima, jel’ ga kao ma log uda ri la stru ja - je ste, zna ~i pra vi ~o’ek na pra vom me stu. Ista ti je stvar bi la i za kul tu ru. Je’l la gao kao ma li - je ste, zna ~i ide a lan je za po zo ri {te, ta mo se i ona ko po vas ce li dan ne {to kre ve qe i la ga ri ju pro vo de. Eko no mi ja!? To je bar la ko, mi smo ti ta kvih ka dro va ima li i za iz voz u Ja pan! Ba ja za vr {io me na ge ment na In ter di sci pi...di pi ci..., ma na tim bra te di sci plin skim evrop skim stu di ja ma u Ka le si ji, imao ne ko li ko svo jih fir mi, do du {e pro pa le su, al’ to ti je is kuq ~i vo zbog SE KE, pa je pra vi ka dar za, da re ~em, na ~el ni ka pri vre de u ob {te stvu. I {lus! Ovo sad po sta de mu ka ne mi la. ‘Ajd ti pro na |i ne kog sa

di plo mom bez da je krom pi rom ove re na, po go to vo kad zna{ ka ko ti je ose tqiv ovaj na{ bi ra~ ki na rod kad su te, da re ~em ve li ke, {ko le u pi ta wu. Al’ opet, zna na{ na rod da je naj bit ni je da je ~o vek sna la `qiv, is ku san u sve tu bi zmi sa i quc ke ko mu ni ka ci je. Da zna da iza be re tim, bre! Mo’{ ti da ima{ ka kve ‘o}e{ {ko le, ako te ni je ro di lo za ru ko vo |e we, xa ba ti je. Evo, na pri mer, onaj ma li Qu ba. De~ ko je od ma lih no ga u

ma ja, ume sto Gi le tea, bri je. Pra vi ka dar za nas! Pa taj naj bo qe zna {ta ova na {a omla di na vo li i ka ko on da da ga ne po sta vi{ za u dru {tve ne de lat no sti. Voq‘ ti za na ~el ni ka [kol ske upra ve, voq‘ za di rek to ra u Cen tru za so ci jal ni rad. Ma ma mu bi la u pro tiv ni~ koj stran ci, pa je ino ko san za taj so ci jal ni rad po vo dom li~ ne sit’va ci je de te ta raz ve de nih ro di te qa. Naj o zbiq ni je ra ~u nam i na @i ku Se qa ka. Taj je bo ga tu ka -

Zna na{ na rod da je naj bit ni je da je ~o vek sna la `qiv, is ku san u sve tu bi zmi sa i quc ke ko mu ni ka ci je. Da zna da iza be re tim, bre! Mo’{ ti da ima{ ka kve ‘o}e{ {ko le, ako te ni je ro di lo za ru ko vo |e we, ya ba ti je stran ci, ta ta ga upi sao u pod mla dak pre ne go {to je pro ho dao, ni u vr ti} ni je kre tao bez be xa na re ve ru, pra vi voj nik par ti je. Ni li~ nu kar tu ni je imao, a ve} je bio ~lan Do mo vin ske upra ve, pa ga ti sad ne moj uze ti u raz ma tra we kao ne po ko le bqi vog bor ca za de mo kra ti ju i, da re ~em, evro in te gra ci o ne pro ce se. Jbg, {ko la mu ne ka ko ni je i{la, od ce le spre me ima vi kend-tre ner sku, ali za to mu u kwi `i ci sto ji osam go di na rad nog sta `a u Ve li koj Skup {ti ni a jo{ ga pro -

ri je ru u stran ci na pra vio pre sve ga na to me {to mi u sa da {woj par tij skoj or ga ni za ci ji ni kad glad ni ni su do ~e ka li iz bor nu no}. Taj kad po~ ne iz ce ge ra da va di... Sla ni ni ca k’o Zve zdin dres, ka vur ma, mla ki ~var ci, {un ka re za na na prst de be lo... I sad ti me ni re ci da on ni je za Ge ron to lo {ki Cen tar. Ima bre ovu na {u star ~ad da na’ra ni, ne }e im tre ba ti le ka ri za ~i jeg {e fa, ina ~e, u bol ni ci ne mam dru gog kan di da ta do Jo ce Ve ~i tog. Jo ca ti je, bra }a la moj, to li ko me di cin -

ske stu di je vo leo da ga je ba ba je dva po sle {esn’est go di na iz Pri {ti ne na te rao da se pre ba ci u Sa raj’vo. Osta lo mu jo{ se dam is pi ta, zna{ ka ko je... ma lo ga pro fe so ri ni su vo le li, za ra ti lo se i ta ko to, ali da je de ter mi nan tan da za vr {i ne ma su mqe. Do tad mo `e i kao ve-de da ru ko vo di. Pa ja Dun |er mi je pr vi pik za di rek to ra ZIG-a. Taj se ku }a na gra dio, kol’ko ti ni si vi deo. Pa kad je ono li ke zgra du ri ne bez ijed nog pa pi ra po di gao i uspe {no pro dao, za mi sli kad sav taj ras ko {ni ta le nat upreg ne{ u smi slu i prav cu op {teg be ne fi ta i bo qit ka. Jo{ ono mad, kad je pre ne ko li ko go di na ku pio do zer, vi de lo se da u we mu ~u ~i i smi sao za ni sko grad wu. Ma lo li smo {pri ce ra po pi li pri li kom iz ra de vi zi bi li ti stu di je zim ske slu `be? Ako ovi iz opo zi ci je bu du ba{ dre ~a li {to ne ma {kol sku |a gu uvek mo gu da ga is ko ri stim za Ko mu na lac, jer taj ima, bre, da te sa’ra ni dok trep ne{ okom. I to sve u sa rad wi sa ver ti ka lom do naj vi {eg dr `av nog vr ha. Ima ~o’ek ko le ge po lo pa ti gde god za mi sli{ ! n Aleksa pl Adetovi}

ko ne bude{ dobra do}i }e ve{tica i odne}e te u mrak“... Se}am se tih re~i kao da su sada izgovorene. A bogami delovale su, bar na nas iz sedamdeset i neke. Nisu nas pla{ili ratovima, katastrofama u vidu oduzimawa mobilnih telefona ili kompjutera, nisu nas pla{ili zabranom izlaska – pla{ili su nas ve{ticama. I ko se ne bi smirio kad pomisli na mrak, na metlu i zlu ènu sa kvrgom na nosu... a bili smo deca i u sve smo verovali. Danas nismo vi{e deca, mada i daqe verujemo u ve{tice i vile, u dobro i zlo, u magiju i prenos energije. Neko mawe, neko vi{e – ali verujemo. [to ne bismo verovali kada u Rumu ni ji i zva ni~ no po sto je, pla}aju porez, jo{ i diù bune ako im taj isti porez pove}aju. Samo je kod nas sve ne{to kri{om. Pustite, bre ène, neka lete, nek koriste svoje metle, `rtvuju pevce i ovce, neka rade {ta im se mili, ali nek pla}aju danak dràvi. I dràva sita i metle na broju. [ta je to ve{ti~arewe, {ta je to nezamislivo {to zami{qamo, {ta je to natrpirodno u prirodi, nadmo}no obi~nim qudima? Osobe, obi~no ène, koje se bave magijskim ve{tinama, stupaju u slu`bu natpri rod nih si la. Cr ne ve {ti ce udruùju se s “ne~astivim” i bacaju ~ini uz pomo} demona i drugih zlih duhova. Bele ve{tice posve}uju se vrhunskom bi}u i dobijaju magijsku snagu od svetaca, an|ela i dobrih duhova. Mu{karce koji se bave ovom rabotom zovemo ~arob-

wacima ili ve{cima i mahom su skloniji beloj nego crnoj magiji. Znate, to je kao u onim filmovima o Hariju Poteru, ne zna se ko ja{e a ko ma{e, sve je pome{ano. A od tih istih Engleza koji napravi{e pri~u o malim ~arobwacima dolazi i re~ „ve{tica“. Izvedena je od anglosaksonskog glagola znati, prema ~emu bi se ve{ti~arstvo moglo tuma~iti kao potraga za znawem i mudro{}u. Ve{tice se, poput nau~nika, odaju prou~avawu i istra ì va wu, pr ven stve no iz li~nih pobuda. Osnovna razlika izme|u bele i crne ve{tice sastoji se u tome {to se ona bela vezuje uz prihva}ene oblike religije. U nekim zajednicama bela ve{tica moè zapravo stvoriti i voditi ogranak neke religije i sluìti dobrobiti naroda. Ali, crna ve{tica oboàva ne~astivog, i oda na je svim de mon skim stvorewima poput Lilit, kraqice no}i. Crne ve{tice se izdràvaju tako {to prodaju svoje bajalice i ~arolije, a zbog na~ina na koji ih qudi koriste, vraxbine su na lo{em glasu. Bele ve{tice rade gotovo uvek za dobrobit ~ove~anstva, kao u slu~aju pripremawa narodnih lekova. Svoje op{tewe s ostatkom sveta svode na posredni~ku ulogu. Nikada ne}e prizvati smrt ili usmeriti prirodne sile da uni{te neprijateqe. U nesre}na vremena, mogu biti optuène kao crne ve{tice, ali na kraju uvek izbegnu wihovu zlu sudbinu. Ove druge znaju da se ne}e po-

Sezona lova U Srbiji se sa ve{ticama i ve{cima svakako blaè postupalo nego u ostalom delu Evrope, mada naàlost, nema bliìh podataka o wihovom ~arawu. Izgleda da su na{i najstariji ve{ci radi vra~awa vadili iz grobova mrtvace, a potom ih spaqivali. O ovome postoje podaci od kojih je najstariji Du{anov zakonik iz 14 veka. ^lan 20, po prizrenskom rukopisu glasi: “Kada se desi da se ma|ionstvom qudi iz grobova vade te saìù, ono selo koje bi to u~inilo, plati}e vra`du, a raspopi}e se pop koji je do{ao na to”. O sli~nom otkopavawu mrtvaca, sa~uvan je izve{taj iz 1725. godine. To je izve{taj austrijskih vlasti, po{to je tada severna Srbija pripadala Austriji, o tome kako se u selu Kisiqevu, blizu Velikog Gradi{ta, preko leta 1725. odigrao neverovatan doga|aj. Umro je neki Petar Blagojevi} i sahrawen je po srpskom obi~aju, a zatim i izva|en iz groba i spaqen. “Po smrti Petrovoj, umrlo je u istom selu za osam dana devet lica, i to od bolesti koja je trajala svega 24 ~asa. Sva lica su na samrtni~kim posteqama izjavqivala kako im je pomenuti Petar Blagojevi} dolazio u snu, naslawao se na wih, davio ih i tako su morali umreti... Isto tako i ostali stanovnici sela, postali su ozloje|eni, i ovo wihovo stawe utoliko se poja~avalo {to je i èna pokojnog Blagojevi}a pobegla iz sela. Ona je, pre nego {to je oti{la, izjavila kako joj je mu` dolazio mrtav, i traìo da mu da wegove opanke...” Po~etkom 19. veka je i Hajduk Stojan, po kazivawu Vuka Karaxi}a, ubio neku babu za koju je mislio da mu je kao ve{tica pojela dete. 16. marta 1795. godine pisao je crnogorski mitropolit Petar I arhimandridu manastira Savine u Boki Kotorskoj Inokentiju, da saop{ti popu Jeftimiju i ostalom narodu mu{kog i ènskog pola iz Mokriwe u Boki Kotorskoj, koji su u~estvovali u kamenovawu jedne ène za koju su dràli da je ve{tica, da su “li{eni svetog pri~e{}a i od svete crkve osu|eni kao samovoqne ubice”. Sem dobro poznatog kamenovawa, ve{tice su bacane i u “bezdane jame”, koje su potom zatrpavane kamewem. Posledwih godina Kara|or|eve vlade, u Srbiji se pojavi{e mnogi proroci i vra~are, koji su proricali da }e Kara|or|e ostaviti zemqu, da }e Srbija pasti i da }e Turci opet zavladati narodom. U selu @abarima su Panunu, ènu Pavla Stanojevi}a “po zapovjedi Kara|or|evoj kao ve{ticu privezali uz raàw, pa je pekli me|u dve vatre, pa je najposlije, kad se nije htela odati, spale, te izgori zgrnuv{i one obe vatre na wu. A Petra Joksi}a iz Topole ma}ehu, opet kao ve{ticu, ubiju iz pi{toqa i isjeku noèvima. ûlo se da u selu Nevadima, blizu Gorweg Milanovca, ima neka takva vra~ara. Wu je pobio biv{i Kara|or|ev vojvoda i zet Antonije Pqaki}. To je bio zver ~ovek. On je jednu babu - ve{ticu, ìvu ispekao usred Kwaèvca. Na ovako stra{ne postupke s ènama za koje se verovalo da su ve{tice, reagovale su i crkvene i dràvne vlasti veoma o{tro. Tride set prvi paragraf ’Kara|or|eva kriminalnog zakona’, za koji se veruje da je iz vremena posle 1810. godine, nare|uje slede}e: “Ko se usudi ve{tice traìti i ubijati ène i mu~iti, kako {to su bivale ovakve budala{tine, ili u vodu bacati, ko bi ovo u~inio, ovakvu ludost za koju se Srbima beli svet smeje, za ovakvu budala{tinu odsu|ujemo mu: ono {to bi on u~inio vi{e re~enim ve{ticama, wemu da se u~ini„. Gowewa ve{tica bilo je i za vreme Kwaza Milo{a Obrenovi}a, ali je on bio odlu~an i strog prema onima koji su gonili i zlostavqali ène za koje se mislilo da su ve{tice. Prvog juna, 1822. godine, dao je on “objavqenije baba Risti iz Boùrwe, Kragujeva~ke nahije, za koju seqani govore da je ve{tica i traè da je zato ubiju - da se niko ne samo ne usudi ni najmawe dirnuti u wu, no ni imenom tim (ve{tica) da se niko nije usudio zvati je, po èsto~aj{u kaznu”...

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

NAOPA^KE

ke gro ~an ski eg zarh An dri ja Jo a ki mo vi} ge ne ral nom eg zar hu Pa vlu Ne na do vi }u u Be o grad, sta nov ni ci Ha san pa {i ne Pa lan ke pro te ra li su Mi loj ku, ma ter ta da {weg sve {te ni ka Pe tra Nin ko vi }a. Na vod no je ne kom ~o ve ku umr lo de te i jo{ po mr lo ne ko li ko dru gih, “ko je od bo gi wa, ko je od bo le sti”, pa su qu di po mi sli li da su de c u po m o r i l e ve { ti c e. Zbog to g a uhva t i { e po p o v u maj ku i jo{ ne ke ba be za ko je se go vo ri lo da su ve {ti ce, pa su ih jed n u po jed n u ve z a l i uèm i ba ci li u vo du bez du {no ih mu ~e }i da se uve re je su li za i sta ve {ti ce. [ta li bi se da nas ra di lo? Ako bi se is tra ì va lo u tom prav cu, Sr bi ja bi pre ì ve la po top kao u do ba No je. Ne ma tog me sta u ko me ne bi pro na {li sa su {e nu i od ba ~e nu zmij sku ko ù ko ja ~u va od zla i ne sre }e, kri lo sle pog mi {a po mo }u ko ga advo ka ti do bi ja ju spo r o v e, zu b e di v qe ma~ k e pro tiv ne sre }e i uro ka, pa u no va pe ra i raz ne dru ge ele men te cr ne i be le ma gi je. Da li bi ne ko po ve ro vao da su „Be le no }i“ u Vla {kom kra ju pre te ~a svin ge ra ja i za rad ne ~i je do bro bi ti? Ne, svi bi, nor mal no, po mi sli li da je to zbog sek s a. Do { lo qu d i m a da se sek sa ju pa iz mi sli li „Be le no }i“. Ili da se mr tva~ ka vo da ko ri sti ne za ku pa we mr tva ca, ve} za ve zi va we sek su al ne mo }i mu à pre qub ni ka ili osva ja we neo svo ji vog mla di }a. Ni ko me ne bi pa lo na pa met da }e bi ti ne sre }an uko li ko ote ra ma~ ku s ku} nog pra ga, ni ti da je do bro na hra ni ti psa lu ta li cu. Za {to bi hra ni li pse kad ne ma mo ni za se be? Ni ko ne bi raz mi {qao o taj nim po ru ka ma, vra ~a ra ma ili ve {ti ca ma, ni ko dok ne za gu sti, pa i sam ne po tra ì iste. Sve u su prot no sti s cr kvom, jer cr kva to ne pri zna je, bar ne jav no. Ka to li~ ka cr kva je na po ja vu ve {ti ca gle da la ne kao na pro i z v od fan t a z i j a pro s tog na ro da, ve} kao na jed nu stvar nu po ja vu. Dok tri na ve {ti ca se u Evro pi po ja vi la u ve o ma su ro vo vre me, ta~ ni je u vre me bes p o { ted n ih re l i g i o z nih bor bi. Zbog to ga je pa lo i mno go `r ta va: u to ku dva i po ve ka, u Ne m a~ k oj je ubi j e n o oko 100.000, a u En g le s koj oko 30.000 ma hom è na, a sve zbog to ga {to se u Sred wem ve ku ja ko ve ro va lo u sna gu de mo na i ne ~a sti vog. n Zorica Dragojevi}

l U ludoj zemqi duduk svira na ~elu.

Sku pi na ve {ti ca odr à va se jed nom me se~ no, za vre me pu nog me se ca, a ve {ti ~i ji sa bat or ga ni zu je se pet pu ta go di {we. Svi ko ji se pla {e ve {ti ca mo gu ih la ko iz be }i ta ko {to }e osta ti kod ku }e u vre me ka da se ve {ti ce oku pqa ju, ma da one ne ma ju ni {ta pro tiv pri su stva po sma tra ~a. Je di no pra vi lo ko je tre ba po {to va ti je ste da svi pri sut ni mo ra ju bi ti na gi, u~e stvo va ti u or gi ja wu, jav nom blu du, skr na vqe wu de vi ca. A Sr b i j a, pa i Sr b i j a je svet. Jo{ u do ba Vi mi na ci ju ma ka da su ga li ja ma do vo |e ni ro bo vi iz Afri ke, na tlu na {e dr à ve na sta la je ma gi ja. Pr vo ona vla {ka, ko ja je i naj sli~ ni ja vu du ma gi ji i jed na od naj ja ~ih u sve tu. U tom kra ju vra ~a re ni su vra ~a re ve} ve {ti ce, ta ko ih zo vu. Gde ih sve osim u Vla {koj ima, pi ta te se? Na pro sto ru ~i ta ve biv {e Ju g e po z na t e su {u m a d ij s ke, mu s li m an s ko-san x a~ k e, vla {ke, ci gan ske i cr no gor skopri mor ske, zna ~i gde ih ne ma. Ko ih je ko ri stio? Od Jo si pa Bro za do da na {wih po li ti ~a ra, svi po ma lo i mno go. Kad god je fr ka i fr ka od fr ke, na {i br è bo qe kod vra ~a re ili ve {ti ce ka ko je ve} ko me mi lo. Jo{ dok je Re gan bio ìv, Jo sip mu je po mo gao uz po mo} ~i ~ a Vi t e, ~i j i na s led n ik Zlat ko sa da ha ra [u ma di jom. A ka kvih je pro ble ma Re gan imao? Pa {ka kqi vih, onih mu {kih. Ko li ko je za to pla tio? Ni je pu no, tri ~a vih tri de set hi qa da do la ra. î sto da po ~a sti de ki cu ko ga su avi o nom pre ba ci li u oda je ta da {weg pred sed ni ka Ame ri ke i br èbo qe vra ti li u Sr bi ju. Ka ko na rod pri ~a bi lo je to dav nih se dam de se tih go di na pro {log ve ka. O to me se sa mo go vor ka, ni ko gla sno i jav no da pri zna. Svi ih pro go ne: po da nu or ga ni zu je mo lov na ve {ti ce, pod okri qem no }i ko ri sti mo wi ho ve uslu ge. Pre ma tvrd wa ma po me nu tog Zlat ka [u ma dij skog, naj ~i sti ji men tal ni sklop qu di u Sr bi ji je men tal ni sklop srp skog se q a k a. On do l a z i s ja s nim pro ble mom ko ji ne ma ve ze sa bi lo ka kvim zlom, sa zah te vom da oè ni si na i uda }er ku. Oni ù de za ve se qem, ven ~a wem i sre }om. Da bi se taj pro ces ubr zao uzi ma se deo stva ri de voj k e i deo od ne k e stva r i mom ka, ra de se ri tu a li ve zi va wa uz po mo} ra znih ele me na ta, ko ji su, na rav no, taj na. Ka da se

l Gr~ka je du`na ko Srbija.

Niko ni ne razmi{qa, dok ne zagusti

ran ka Ba we glav, dvo stru ka udo vi ca iz Ru me, jed na od tri }er ke di ka, ni ka da ni smo sa zna li! – upo zno se sa mo jim bu du }im mu èm @iv Ma ri je, ro|. Ori {ek, rum ske ê hi we, i Aloj za Bi ja de ra, zva nog kom eto tu u @e le zni~ koj u jed noj ka fa ni kod ka sar ne, ka fa nu je dr ò Vla di ka, ha ri zma ti~ nog rum skog ugo sti te qa, bo e ma i ka fan skog ne ki Ca ne, na{ pri ja teq ... @iv ko je bio voj no li ce, me di cin ski teh ni be smrt ni ka, ka fe ni {e sam nom pod man sar da ma ro di teq ske vi le “Vla ~ar, vra tio se iz Spli ta, ra dio je u rum skoj ka sar ni, i u toj ka fa ni kod di ka”, s re pu ta ci jom naj sta ri je ha ci jen de u @e le zni~ koj uli ci, gra |e ne ka sar ne, gde je svra }ao moj otac i kao is ku sni ugo sti teq po ma gao tom na u in ter e me cu iz me |u Dva svet ska ubi ja wa, s po gle dom na ale ju di vqih {em pri ja te qu, ras pi ti vo se za stan. Ta ko je po ~eo da ì vi u ovoj na {oj ke ste no va ok si di ra nog li {}a, i u dru {tvu svo je krep ke i du ho vi te osam ku }i. I, ma lo po ma lo, ov de smo se upo zna li...” de set ~e tvo ro go di {we ma me Ma ri je, jed ne od naj po zna ti jih po sle rat nih “Ko je @iv ko Ba we glav?” rum skih da ma, i }er ke San dre iz dru gog bra ka, od mo ta va mi svo ju film “O @iv ku upra vo o}u da vam pri ~am! I on je po koj ni, sad }e u apri lu sku bi o gra fi ju, s dva po koj na mu à u sr cu za ple ta i, ilu stra ci je ra di, se dam na est go di na ka ko ga ne ma. Ima la sam ~e tr dest se dam kad je umro, a va di iz nov ~a ni ka tri sli ~i ce iz svo je ra ne fa ze... sad mi je {e zde set ~e ti ri. Ra dio je kod voj ske u Spli tu i [i be ni ku, bio “Pri zna jem: bi li ste è na za vo dqi ve le po te!” za vr teo sam film sa je u bra ku sa è nom sa ko jom se ni je sla gao, a pri hva tio je we nu }er ku iz Bran ki nim por tre tom me |u pr sti ma. we nog pr vog bra ka. Do bi li su si na, ona je vaq da ma log te la za se be, ma @e na se na sme ja i pri hva ti igru. “Bi la sam ma~ ka ipo... Da! A sad vi li po pu stio u {ko li i obe sio se u ku pa ti lu u je da na e stoj go di ni... Da! {e ne znam {ta sam. Sa da sam kao tri ma~ ke... Ha-ha-ha... ûj te, go spo di @iv ko je iz dr ò {est me se ci u Spli tu, on da se po ku pio, osta vio i è ne, po sle po gi bi je mog pr vog mu à, ta da sam jo{ no si la cr ni nu, ju ri li nu i stan i sve u sta nu, ni je mu bi lo ni do ~e ga, i vra tio se u ku }u kod ma su me po Ru mi – do la zi li su i ov de kod nas ku }i – pro du cen ti iz ’Ava lame u La }a rak. Ra dio je u ka sar ni u Mi tro vi ci. I ma ma mu zvo ca la, zvo fil ma’, da me vo de na Fru {ku go ru da glu mim u jed nom fil mu! Da, da... ca la, ni su se sla ga li... i di }e, {ta }e... Do |e u Ru mu u ovu ka sar nu u @e Evo, ovo smo Ste va i ja na sli ci...” le zni~ koj uli ci. Bio je na sta nu ov de kod mo jih ro di te qa. I, za {to da se “Po gi nuo je, ka è te.” la è mo, ~o vek voj no li ce, ozbi qan, on sa po ro di~ nom tra ge di jom iza se “Da”, re ~e Bran ka Ba we glav. “Pr vi moj mu` Ste va Mi la no vi} po gi no be, ja sa po ro di~ nom tra ge di jom iza se be, pri li~ no sta ri ji od me ne... je kra jem se dam de se te go di ne u sa o bra }a ju na obi la zni ci kod Ru me, ta mo [ta da vam ka èm! I ima lo se pa ra u ono vre me, pa aj mo da nas na Fru kod onog avi on skog kri la. Da vam ka èm, pre ì ve la sam je dan stra {an {ku go ru u pro vod, aj mo su tra na mu zi ku na Ve nac, aj mo na ru ~ak, aj mo na {ok. Stra {an! Ven ~a li smo se sed mog mar ta se dam de se te, Ste va je po gi - ve ~e ru... I ja osta nem u dru gom sta wu.” no dva de set de ve tog de cem bra, sa hra ni li smo ga tri de set pr vog, a Dra gan “A ì ve li ste sa si nom u ku }i kod ro di te qa pr vog mu à?” Mi la no vi}, na{ sin, po zna ti ji u Ru mi kao [i {a, sad mu je ~e tr de set dve “Da.” pu ne... dr ì u Ru mi pro dav ni cu ri bo lo va, stra stve ni ri bo lo vac, od ga ji “Da li su zna li za @iv ka?” va~ go lu bo va, i {ta ja znam, sve mo gu }e “Da, re kla sam im... I jo{ {est me i ne mo gu }e... Dra gan se ro dio dva de set se ci kad sam osta la u dru gom sta wu osmog ja nu a ra se dam de set pr ve. Ja sam ì ve la sam kod sve kra i sve kr ve. Ti od stre sa, a stra {no sam pri mi la smrt do bri qu di po nu di li su mi da pod mu à, ro di la si na tri ne de qe pre ter wi hov krov do |e i @iv ko, sa mo da ne mi na. U{la sam u osmi me sec... Slo odem od wih. Ja ko su me vo le li! A bod no pi taj te, go spo di ne...” {ta ja znam, bez ve ze, ni je bi lo u re “Na sta vi te.” du da u wi ho vu ku }u do vo dim @iv ka, “Da, i to ga da na oti {li wih tro je na {ta bi to li ~i lo... Ven ~a li smo se kom bi jem na te ren da uni {ta va ju bu be, i do se li li se ov de kod mo jih ro di te de ra ti za ci ja se vr {i la po pro dav ni qa. Pri znao je mog si na sa ~e ti ri go ca ma – fir ma ’Nu van’ iz No vog Sa da – di ne. Tu nam se ro di la San dra. Moj a moj mu`, kon tro lor u rum skom ’Ven mu` je sva kog da na pu to vo u No vi Sad cu’, sko ro sve pro dav ni ce u Ru mi u to na po sao, pa je i na pre do vao u slu `bi, vre me dr ò je ’Ve nac’, i ja sam u tom po stao je se kre tar hi rur {kog ode qe pred u ze }u ra di la kao fak tu ri sta... wa u pe tro va ra din skoj voj noj bol ni Moj mu` je sa wi ma i{ao na te ren u ci. I do bio je od voj ske i stan u jed ime na {e fir me. A ja, zna te ve} ka ko noj od one tri ku le pre ko pu ta Spen je uo~i No ve go di ne, pret pra zni~ ka sa. Obo je smo, i po red sta na u No vom at mos fe ra, ~e ka la ga da ode mo u pa zar, Sa du, osta li u Ru mi. Ja sam ra di la u pa svra ti la u ’Ve nac’ – ta mo mu je osto ’Ven cu’, a @iv ko je pu to vao u Pe tro fi }a na par kin gu – i ka ù ko le ge, ni var din. Stan smo pro da li i ku pi li su se jo{ vra ti li... O~e ku ju ih sva ki stan na Kor ~u li, mno go smo vo le li ~as. I odem sa ma u pa zar i kao da sam to ostr vo, ste kli smo ta mo i pri ja te ne {to na slu }i va la od je da red pri me qe... Pre to ga smo sa de com pet na est tim da me qu di u pro dav ni ci ne ka ko go di na le to va li na Kor ~u li kod An ~ud no gle da ju...” ke i Ja ko ba Ro gli }a. I kad je @iv ko “ûd no? – Ta da se ve} zna lo za ne osam de set sed me pen zi o ni san, oti {o sre }u?” je u taj na{ stan na Kor ~u lu, a ja sam “Pa, da! Ce la Ru ma je zna la, osim ta mo po vre me no do la zi la. Iz da va li me ne... Ni ko se ni je usu |i vao da tu cr smo dve so be Nem ci ma, Fran cu zi ma, nu vest sa op {ti è ni u osmom me se cu Ita li ja ni ma... No vo sa |a ni ma... I trud no }e. I odem kod fri ze ra, ko sa mo ja ma ma Ma ri ja je ta mo bo ra vi la u pod vi kle ri ma, gla va pod ha u bom, kad se zo ni, ku va la go sti ma... Le po smo ula zi ku rir ka iz fir me, tet ka Qu ba, u{pa ra li od tu ri zma i le po smo ì ne ka na {a ro |a ka, i ka è za bri nu tog vi li...” iz ra za, a ja ~u jem, ka è vla sni ci fri “Do de ve de set pr ve.” ze ra ja da iza |em is pod ha u be... [ta je, “Do de ve de se te! Ose ti li smo da se Fo to: @. Mar ko vi} ne {to mu ti, ali jo{ uvek smo ve ro va tet ka Qu bo? Ne {to se de si lo? Pa, ka - Branka Baweglav: “Sahranila sam dva muà...” è, Ste va je po vre |en, zo vu te u fir mu. Kad ja u ’Ve nac’, a is pred zgra de li da }e se si tu a ci ja smi ri ti. @iv ko je u ok to bru de ve de se te do {ao u Ru oku pio se svet, o bo è... I moj sve kar ta mo. I Ni ko la Pa zar ski, ra dio u mu, buk nuo je rat u Hr vat skoj, i on se na Kor ~u lu vi {e ni je vra tio. Sve ko mer ci ja li, po zo ve me go re na sprat kod se kre ta ri ce da se ~u je mo sa smo osta vi li u sta nu. I on da su nas zva li Ro gli }i da pi ta ju {ta }e sa bol ni com. Kad je do me ne do pr lo iz te le fo na: ’Ka mo sre }e da su ì vi...’ sta nom, wi ma smo osta vi li kqu ~e ve. Re ko, te ta An ka, pu sti te ne kog po – sve mi je bi lo ja sno... I od ta da se vi {e ni ~e ga ne se }am. Od ne li su me ver qi vog da ì vi bes plat no, sa mo ne ka ~u va stan. Tri go di ne su sta no ku }i kod sve kr ve Luj ze i sve kra Pe re Mi la no vi }a, kod wih smo ì ve li, va li ne ki le kar i le kar ka. I kad su od la zi li, je dan kqu~ vra ti li su na i ja sam se ska me ni la na ka u ~u. Stres je bio ne vi |en, ne mo gu vam is pri {im pri ja te qi ma, a ko pi ju kqu ~a da li su kom {i ni ci, i ona u stan use ~a ti! Me sec da na se de la sam na ka u ~u i je la sa mo vo }e. I do bro sam ro qa va si na. Ka è: ’Da mo je di te ne ma stan, a ovaj ~et ni~ ki stan zvr ji pra di la nor mal no de te. Go di nu da na Dra gan se de rao dan i no}, ni je spa vao, zan...’ Moj mu` je pra vo sla vac, a ja sam Hr va ti ca, [o ki ca... I ne da jem na ima la sam ve li kih pro ble ma sa de te tom...” to pet pa ra... Ili si ~o vek ili ni si! On da je ma ma za No vu go di nu oti “Mi sli te da se va{ stres pre neo na we ga?” {la na Kor ~u lu, po zva la po li cij skog in spek to ra, i do {li su pred vra “Ne znam. Da li je po sle di ca {o ka ili je de te bi lo po pri ro di ta kvo... ta na {eg sta na. Onaj ni je teo da iza |e. Pro va li li su vra ta i iz ba ci li ga Ne znam! I pla ~e i pla ~e i pla ~e... Dra gan je bio ja ko ne sta {an. Kad sam na po qe sa stva ri ma. Mo ja ma ma je he roj! I su tra dan, za mi sli te, use li se ga ro di la, bio je dve ki le i se dam sto pe de set gra ma. – Gde sam sta la? A, u taj stan sa du {e kom onaj po li cij ski in spek tor ko ji je in ter ve ni sao. da... I na li cu me sta po gi nu lo je wih tro je iz kom bi ja: moj mu`, je dan Ha-ha-ha... Zvon ko se zo ve. I da nas je u na {em sta nu. Po ku {ao je stan i mla di} i jed na de voj ka u dru gom sta wu. Vra }a li su se po pod ne iz de ra ti da ot ku pi. Ni je mu us pe lo. Ugo vor je na me ni. Pri zna ni ce za stan sti ù za ci je i uda ri ih {le per ta~ no u tri sa ta i pet mi nu ta. I vo dio se sud i na @iv ka Ba we gla va, a pla }a ih po li cij ski in spek tor Zvon ko. Moj ~o na kra ju je is pa lo da je moj mu` vo zio kom bi. A Ste va ni ka da ni je vo zio vek to ni je mo gao da pre bo li. De ve de set pr ve usta no vi li su mu po ~e tak kom bi, ni je vo zio ni tu |a ko la. I ni ka kva od {te ta. Ni kom ni {ta.” kar ci no ma gla snih ì ca. Mno go je pu {io i ni po sle ope ra ci je ni je osta “Gde ste ì ve li sa de te tom po sle smr ti su pru ga?” vqao du van. Jeo je ci ga re te. Sa mo je se deo na ka u ~u, gle dao te le vi zi ju i “U ku }i sve kra i sve kr ve, ~e ti ri go di ne sam osta la kod wih, da im bu pu {io. I on da su mu usta no vi li kar ci nom plu }a. I opet ope ra ci ja. Ja ko de lak {e... To su bi li do bri qu di i ni ka da sa wi ma ni sam ima la pro ble je osla bio i ni je umro od ra ka ne go od sr ca. Sr ce ni je mo glo da iz dr ì. ma. Oni su me ne ja ko vo le li.” Bio je sta ri ji od me ne ~e tr na est go di na. Ko li ko je mo ja po koj na ba ba bi “Me |u tim, du go ro~ no, to je bi la neo dr ì va si tu a ci ja?” la sta ri ja od de de, to li ko je mo ja ma ma Ma ri ja mla |a od svog mu à Vla “Da. To je bi lo ja sno i wi ma i me ni.” di ke, a to li ko sam i ja mla |a bi la od mog mu à. Svi smo iz me |u se be bi “Po ja vio se no vi mu {ka rac?” li ~e tr na est go di na raz li ke... I {ta da va ma ka èm!” “Da, po ja vio se... @iv ko Ba we glav. I to je bi lo ova ko. Moj otac Alojz Ni {ta. @i vot je naj ve }i re ì ser. Bi ja der Vla di ka, ~u ve ni rum ski ugo sti teq – a za {to su ga svi zva li Vla n @eqko Markovi}

l ^ist ra~un – dugoveka vlada! Sto po sto dana – sto godina samo}e!

ura di ba ja li ca se qak je pre u zi ma, od no si je ku }i i osta vqa na od re |e no me sto. Ta ko }e o`e ni ti, uda ti ili smi ri ti sva |u u ku }i, u ne kom pe ri o du od se dam do tri de set da na. Sve to spa da u be lu ma gi ju i u znak za hval no sti, vra ~a re i ma go vi naj ~e {}e do bi ja ju ma te ri jal nu na gra du. Ta ko je bi lo od u vek, qu di su se ba vi li vra ~a wem. U vre me Ka ra |or |a isle |i va na su ve {ti ~a re wa. ^e tvr tog av gu sta 1734. go di ne, pi sao je iz Groc -

l Vra}amo se u devetu deceniju. Osma je na vidiku.

pe ti na ne bo i da }e ih ne ~a sti vi si gur no ugra bi ti. Iz a bel Da u di, le pa i mla da ri |o ko sa {kot ska ve {ti ca is pri ~a la je svo jim tu `i o ci ma ve }i nu ono ga {to da nas zna mo o uvo |e wu mla dih ve {ti ca u taj n e za n a t a. Kan d i d at k i w a mo ra sta ja ti na ga pred sve do ci ma, sta vi ti svo ju de snu ru ku na gla v u, po d i } i le v u no g u, uhva ti ti sto pa lo le vom ru kom i sve ~a no obe }a ti ne ~a sti vom sve {to se na la zi me |u we nim ru ka ma.

Rum ska udo vi ca i wen film ski `i vot

Ilija Markovi}

le te i me tle

UPOTREBA @IVOTA

l Buba u uhu je predstava koju prvi ministar ima o drugom.

ILI JE TO SAMO MIT IZ DAVNIH DANA

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

a rak Oba ma pro tiv Mi ta Rom ni ja. Osim di rekt nog me |u sob nog du e la dvo ji ca kan di da ta za pred sed ni ka SAD, u uto rak, 6. no vem bra, mo ra }e da se bo re i pro tiv – Sen di. Je dan od wih dvo ji ce bi joj na kra ju ~ak mo gao bi ti i za hva lan. I bez „su per-olu je“ ko ja je po go di la is to~ nu oba lu SAD, fi ni{ kam pa we 57. pred sed ni~ kih iz bo ra na ja vqi vao je, do mi ni ra ta k vo mi { qe w e, hi~ k o k ov s ki ras plet. S po sle di ca ma ko je je Sen di osta vi la za so bom {ta bo vi obo ji ce kan di da ta ima ju raz lo ga za bri gu; Oba min, ~i ni se, za jo tu vi {e. Ni ka da pred sed ni~ ki iz bo ri ni su bi li ot ka zi va ni, pa ne }e ni sa da zbog ne ka ke olu je, ma kar bi l a i s ta k o za s tra { u j u } im pre f ik s om. Sen d i je od n e l a vi{e od sto qud s kih ì v o t a osta viv {i mi li o ne do mo va bez stru je, po pla vqe ne gra do ve ili de lo ve gra do va, kao i zna ~aj na o{te }e wa na zgra da ma: {ko la ma, dru {tve nim cen tri ma i dru gim objek ti ma ko ji odav no, pr vog utor ka po sle pr vog po ne deq ka u no vem bru sva ke ~e tvr te go di ne, slu è kao bi ra~ ka me sta na pred sed ni~ kim i dru gim iz bo ri ma ko ji se po tra di ci ji odr à va ju tog da na.

U UTORAK AMERIKANCI BIRAJU

Oba ma Po sle di ce su per olu je Sen di na se ve ro i sto ku SAD mo gu da od re de ko li ko }e uop {te qu di iza }i na gla sa we, kao i to da li }e mo }i da gla sa ju: mo è se de si ti, na i me, da ni ti ima ju gde, ni ti ima ju ka ko da gla sa ju. Me |u 16 dr à va ko je ko ri ste is kqu ~i vo elek tron sko gla sa we na bi ra~ kom me stu na la ze se i Pen sil va ni ja, Me ri lend, Vir xi ni ja, Wu Xer si i De la ver; svih pet su se na {le na uda ru su per olu je. Do utor ka vla sti tih dr à va mo ra ju da pro na |u ne sa mo ade kvat na me sta za gla sa we ve} i da obez be de ne ki dru gi vid gla sa wa, da kle kla si~ no za o kru ì va we - ozna ~a va we kan di da ta na pa pi ru, uko li ko do tog da na snab de va we stru jom ne po sta ne sta bil no. Jer te ma {i ne, ko je su u mo du u{le na kon iz bo ra 2004. go di ne, ume ju opa sno da po br qa ve uko li ko na pon ni je kon stan tan. Sve da vla sti i re {e te pro ble me, osta je pi ta we da li }e

gra |a ni uop {te mo }i i da do |u na gla sa we. Bi }e tu fi zi~ kih pre pre ka, ali i bri ge po je di na ca ko je da le ko na di la ze o~e ki va wa po li ti ~a ra da }e, upr kos sve mu, gra |a ni ipak iza }i na iz bo re. Svi ti pro ble mi ome ta ju i pro ces ra nog gla sa wa, ko ji gra |a ni ma u ve }em bro ju dr à va omo gu }u je da svoj glas da ju i pre iz bor nog da na, ka ko ih ne bi po ko le ba li re do vi pred bi ra~ kim me sti ma. Do ju ~e se ve ro va lo da }e iz bor nu tr ku re {i ti re zul ta ti u sve ga jed noj pe ti ni dr à va, i da bi zbog to ga duel Oba ma - Rom ni mo gao bi ti je dan od naj ne i zve sni jih u isto ri ji. Sen di stva ri zna ~aj no mo è do dat no da za kom pli ku je. Tu ne iz ve snost u tr ci ne do ~a ra va ju pro cen ti ko ji se be so mu~ no {tan cu ju u me di ji ma i sa mo iza zi va ju za bu nu. Ne, kan di da ti za Be lu ku }u ne vo de bor bu na jed nom, ve} na jo{ 50 fron to -

RIZIK ZBOG RAZLI^ITIH MODELA GLASAWA

Sa preko 130 miliona glasa~a, od ~ega ~ak jedna tre}ina koristi pravo na rano glasawe ili glasawe u odsustvu, ameri~ki izbori u velikoj meri zavise od elektronskog sistema glasawa, koje se razlikuje od dràve do dràve. Te sisteme proizvode privatne firme koje ne kriju bliskost sa strankama i koje su vlasnici sofvera. Kriti~ari tvrde da je re~ o privatizaciji demokratije koja otvara prostor za brojne prevate i nepravilnosti tokom izbornog procesa REGISTRACIJA BIRAÂ: Svi bira~ki moraju biti registrovani, a partije mogu da imaju potpuni uvid u bira~ki spisak POTENCIJALNI PROBLEMI: Nesigurnost registracije putem inteneta, okasneli zahtevi za izdavawe isprava... OPTI^KI EKRAN

(LIB)

Glas se daje zaokru`ivawem na papiru – jednom ili vi{e glasa~kih listi}a. Sve dr`ave koriste opti~ke skenere za glasa~ke listi}e

ELEKTRONSKO GLASAWE (DRE) Za glasawe se koristi na dodir osetqivi ekran, dugme za skrolovawe ili dugme s brojevima

Mogu}i problemi: skener ne mo`e da o~ita listi}e koji su ne~itko ispuweni ili imaju bilo kakvu falinku

Mogu}i problemi: korisnika mo`e da zbuni ako na ekranu PRESIDENT (Vote for one) vidi pogre{ne izborne opcije, X Obama / Biden (D) touch screen koji ne reaguje na dodir... Romney / Ryan (R) 12 Election 20 Johnson / Gray (L) SENATE (Vote for one) Stabenow (D) X Hoekstra (R) Boman (L)

ES&S DS2000: koristi se na bira~kim mestima koja pokrivaju 10 miliona glasa~a

Hart InterCivic e-Slat: mo`e da ga koristi do 17 miliona bira~a Dugme za skrolovawe

Glasa~ki listi} se ubacuje u skener

Dugme za glasawe

Hakovawe: Serveri koji se koriste za sumirawe glasova rawivi su kao i svaki drugi ra~unar

Zbog vlasni{tva nad softverom onemogu}ena je provera da li je glas korektno pripisan `eqenom kandidatu

SISTEMI PO DR@AVAMA Bira~ ima mogu}nost da se uveri da je wegov glas ispravno dat posredstvom sistema VVPAT

Arkanzas

Kentaki

Kolorado

Kanzas

Wu Yersi Delaver Merilend Viryinija Tenesi

Bez VVPAT Listi}i i DRE, uz kontrolu listi}a Listi}i i DRE Samo DRE

Pensilvanija

Indijana

Sa VVPAT Samo glasa~ki listi}i Listi}i i DRE Samo DRE

STRAIGHT TICKET Democrat Republican Libertarian

Ju`na Karolina Yoryija Florida Teksas

Luizijana Misisipi

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

PRED SED NI KA U PRISUSTVU POSLEDICA OLUJE SENDI

ili Rom ni va – u 50 sa ve znih dr à va i Di strik tu Ko lum bi ja. Ame ri~ ki pred sed nik ne po be |u je na osno vu do bi je ne ve }i ne gla so va Ame ri ka na ca, ve} za hva qu ju }i je di no ve }i ni elek tor skih gla so va; o to me vam Xorx Bu{ Mla |i pu no to ga mo è re }i. Onaj ko osvo ji naj ma we 270 (od ukup no 538 elek tor skih gla so va) ì ve }e i ra di }e u na red ne ~e ti ri go di ne u Be loj ku }i, zad wa po {ta Ave ni j a Pen s il v a n i j a 1600, Va {ing ton. Po sto je dr à ve ko je su tra di ci o nal no na klo we ne De mo krat skoj od n o s no Re p u b li k an s koj

dr `a ve ne na pu {ta ju, ma lo-ma lo pa su me| na ro dom a me di ji su pro sto za tr pa ni de se ti na ma hi qa d a pro p a g and n ih spo t o v a. Sto ga na to sve i ode na de se ti ne mi li o na kam paw skih do la ra. Ova }e kam pa wa, uz gred, bi ti ube dqi vo naj sku pqa u isto ri ji: u woj }e bi ti utro {e no oko 2 mi li jar de do la ra. U ta k o z va n e sving dr ` a v e, one za ko je se ne mo `e re }i da su ~vr sto de mo krat ske od no sno re pu bli kan ske i te pre fe ren ci je me wa ju od iz bo ra do iz bo ra, ove go di ne ubra ja ju se Flo ri da, Ne va da, Ko lo ra do, Ajo va, Vi skon -

Sta vo vi i obe }a wa Oba ma l Sma we we de fi ci ta za 4 hi qa de mi li jar di do la ra do 2022, po rez na pri ho de iz nad 250000 do la ra l Po vla ~e we tru pa iz Av ga ni sta na do 2014. Bez no vih iz da ta ka u voj nom bu ye tu, na pad na Iran kao kraj wa so lu ci ja l Sve ve }a upo tre ba ~i stih iz vo ra ener gi je l Le ga li za ci ja sta tu sa de ce ile gal nih imi gra na ta l Skla pa we isto pol nih bra ko va u nad le `no sti sa ve znih dr `a va l Bez u slov no pra vo na abor tus

Rom ni l Iza lan si ran bu yet do 2020, ni ì po re zi, otva ra we 12 mi li o na rad nih me sta l Po dr à va po vla ~e we tru pa iz Av ga ni sta na, za la è se za po ve }a we voj nog buye ta. Ne is kqu ~u je na pad na Iran l Do vo di u pi ta we efek te kli mat skih pro me na l Tvrd od nos pre ma le ga li za ci ji sta tu sa de ce imi gra na ta l Pri sta li ca ustav nog amand ma na ko ji bi za bra nio isto pol ne bra ko ve l Uslo vqe no pra vo na abor tus par ti ji i u ovom slu ~a ju kan di da ti ma tih stra na ka, i u wi ma se go to vo ne vo di kam pa wa. Po sto ji, pak, kvo ta dr à va u ko ji ma se, ba rem u ovom iz bor nom kru gu, te {ko mo è za kqu ~i ti ko joj }e se stra ni pri vo le ti. U wi ma se, pri rod no, naj vi {e i vo di kam pa wa, kan di da ti kao da te

sin, Oha jo, Vir xi ni ja, Wu Hemp {ir i Se ver na Ka ro li na. Pred nost ko ju u ovim dr `a va ma ima je dan od kan di da ta u is tra `i va wi ma jav nog mwe wa uglav nom je u gra ni ca ma stra ti sti~ ke gre {ke, otud i to li ka ne po zna ni ca. Pre ma po sto je }em sal du o~e ki va no si gur nih elek tor skih

gla so va, Oba mi bi za re i zbor bi lo po treb no da po be di u sa mo tri od na ve de nih. To me je naj bli ì u Ne va di, Vi skon si nu i Oha ju. I ne sa mo zbog fak ta da ni je dan re pu bli ka nac ni je u{ao u Be lu ku }u a da ni je po be dio u Oha ju, Rom ni ju je ta dr à va zbog 18 elek tor skih gla so va, ono {to se na zi va „must win“. Za pre ba ci va we ma gi~ nih 270 elek tor skih gla so va, za we ga su „mo ram da po be dim“ pod jed na ko i elek tor ski da r e ` qi v a Flo r i d a (29), Vir xi ni ja (13) i Se ver na Ka ro li na (15). Sa po to we tri, a bez Oha ja, Rom ni ju je do voq no da po be di u Ko lo ra du (9 elek to ra). I da ta ko po be di i na kon cu, upr kos tra di ci ji. Gde bi zbog Sen di stva ri mo gle da kre nu po zlu po Oba mu? Ka da se po gle da ju dr à ve ko je su naj vi {e po go |e ne su per olu jom, go to vo od re da su sve na Oba mi nom kon tu. Naj pre Pen sil va ni ja: odav no se sma tra da }e we nih 20 elek tor skih gla so va pri pa sti Oba mi. Gro po dr {ke ta mo sti è mu iz naj ve }ih gra do va, Fi la del fi je i Pit sbur ga, ko ji se, avaj, jo{ opo ra vqa ju od ve tru {ti ne. Uko li ko u tim de lo vi ma dr à ve iz la znost bu de ma wa od pred vi |e ne, a na su prot to me u ru ral nim de lo vi ma ko ji su na klo we ni Rom ni ju (pri to me i bez pro ble ma ka kve ima ju ve li ki gra do vi) iz la znost bu de u gra ni ca ma o~e ki va nog, ili zbog upa dqi vog en tu zi ja zma re pu bli ka na ca za iz la zak na iz bo re bu de ~ak i ve }a, Oba ma bi mo gao od go t o v og da na p ra v i ve r e s i j u. Pre ma ovoj lo gi ci ne sa mo u Pen sil va ni ji ve} i – da ne ide mo da qe – i u Vir xi ni ji, ko ju je Oba ma do bio 2008, na kon 44 go di ne ne pre kid ne vla da vi ne re pu bli ka na ca. Ni Rom ni, ni Oba ma ne mo gu da po be de gla so vi ma stra na~ ki ih sim pa ti ze ra. Odav no, na i me,

KAKO SE BIRA PREDSEDNIK SAD

Predsednik se bira svake 4 godine i mo`e na tom polo`aju biti samo dva mandata. Prema Ustavu SAD, predsednik mora biti ro|en u Americi, mora imati bar 35 godina i biti stanovnik SAD bar 14 godina „Ulaznica“: Kandidat za predsednika bira potpredsednika

Demokrate predstavqaju Barak Obama i Yo Bajden

Republikanski kandidati su Mit Romni i Pol Rajan 6. novembar, dan izbora: predsednika formalno ne biraju gra|ani ve} tzv. elektorski koley. Kandidat koji dobije najvi{e glasova u nekoj dràvi osvaja sve elektorske glasove te dràve; to pravilo ne vaì samo u Mejnu i Nebraski

17. decembar, elektorski koley: predsednika bira 538 elektora. Broj elektorskih glasova poklapa se s ukupnim brojem ~lanova Kongresa – 435 kongresmena, 100 senatora i tri elektora iz Va{ington DC-a. Pobednik je onaj kandidat koji osvoji najmawe 270 elektorskih glasova 6. januar, Kongres: zvani~no brojawe elektorskih glasova. Ako ni jedan kandidat ne osvoji ve}inu od 270 glasova, predsednika bira Predstavni~ki dom 20. januar 2013: polagawem zakletve po~iwe novi predsedni~ki mandat

Od 1824. godine, samo ~etiri predsednika su osvojila mandat iako su dobili mawe glasova bira~a od svojih protivkandidata: Yon Kvinsi Adams 1824, Raderford Hejs 1876, Benyamin Herison 1888. i Yory Bu{ 2000.

Ni su svi mor mo ni za Rom ni ja n Pi{e: Dr B. Vilijam Silkok d u vek ose tqi vo pi ta we od no sa re li gi je ame ri~ ke po li ti ke po sta lo je to kom ovo go di {we pred sed ni~ ke kam pa we jed no od pi ta wa ko jim su se me di ji, uz naj {i rem ra spo nu raz li ~i tih pri stu pa, naj vi {e ba vi li. Kan di da tu ra Mi ta Rom ni ja, mor mo na po ve ro i spo ve sti, skre nu la je isto vre me no pa `wu jav no sti na ver sku za jed ni cu pod na zi vom Cr kva Isu sa Hri sta Sve ta ca po sled wih da na, od no sno Mor mon ske cr kve, ka ko je na zi va ju. Mor mon ska cr kva se prin ci pi jel no dr ì po da qe od po li ti ke: iz u zet ke pred sta vqa ogla {a va we o mo ral nim pi ta wi ma, po put za ko no dav nih in ci ja ti va ko je omo gu }a va ju isto pol ne bra ko ve, ili o svo je vre me nim pla no vi ma Re ga no ve ad mi ni stra ci je da se u Ju ti iz gra de ra ket ne ba ze. Po sto ji, ta ko |e, ras pro sta we no uve re we da su svi mor mo ni sim pa ti ze ri Re pu bli kan ske par ti je, iako je po zna to da je je dan od vi so kih zva ni~ ni ka cr kve ugled ni ~lan De mo krat ske par ti je. Zva ni ~an stav Mor mon ske cr kve je po li ti~ ka ne u tral nost i on je is ka zan i u kam pa wi ko ja se za vr {a va za ko ji dan: bez ob zi ra na pri pad nost Mi ta Rom ni ja Mor mon skoj cr kvi, ni je ga zva ni~ no po dr à la. Ovi iz bo ri ima ju isto rij ski zna ~aj upra vo u ~i we ni ci da je je dan pri pad nik Mor mon ske cr kve do bio pred sed ni~ ku no mi na ci ju svo je stran ke. Sli ~an isto rij ski mo me nat bio je ka da je no mi na ci ju 1960. do bio Xon Ke ne di, ti me po stav {i pr vi ka to lik ko ga je jed na od dve ju naj ve }ih stra na ka u SAD kan di do va la za pred sed ni ka. Va `no je da po me nu ti da Mor mon ska cr kva ne su ge ri {e svo jim ver ni ci ma za ko ga da gla sa ju – ni ti u Sr bi ji ni ti u SAD, ni ti bi lo gde u sve tu. Za pra vo, ne ki mo ji pri ja te qi ~ak otvo re no po dr à va ju Ba ra ka Oba mu i na me ra va ju da za we ga i gla sa ju. To je, s dru ge stra ne, pro tiv no sta vu Cr kve o jav noj po dr {ci po li ti~ kim kan di da ti ma. Na pi ta we o to me u {ta mor mo ni ve ru ju uvek se se tim ka da je je dan ured nik da le ke 1842. go di ne upi tao osni va ~a Mor mon ske cr kve Xo ze fa

ame ri~ ke iz bo re re {a va ju upra vo oni ko ji pri pri ja vi za gla sa we ne is ti ~u stra na~ ku pre fe ren ci ju. U dr à va ma naj vi {e po go |e nim olu jom, ni {ta ma we i u osta lim, ti bi ra ~i bi svoj ko na~ ni sud mo gli da do ne su i na osno vu to ga ka ko su fe de ral na vla da, od no sno Oba ma, upra vqa li kri zom iza zva nom jed nom od naj ve }ih pri rod nih ne po go da ko ja je za de si la SAD. Uko li ko taj sud bu de po vo qan za Va {ing ton, Rom ni jev iz ne nad ni en tu zi ja zam po li ti~ kim po sle di ca ma Sen di, ne bi do neo è qe ni efe kat. Za {to je tr ka iz me |u Oba me i Rom ni ja to li ko ne iz ve sna? Su prot no ras pro sta we nom uti sku, Oba ma ni ka da ni je bio iz ra zi ti fa vo rit na ovim iz bo ri ma. Pre u zeo je vo |e we ze mqe u eko nom ski naj go rem tre nut ku za SAD na kon Ve li ke de pre si je iz 30-ih go di na pro {log ve ka. Za ne pu ne ~e ti ri go di ne vra tio je sto pu ne za po sle no sti tek na ni vo ka da je za seo u Oval ni ofis. Usvo je na je re for ma zdrav stve ne za {ti te, uklo wen je „dr àv ni ne pri ja teq broj je dan“ Osa ma bin La den, po vu ~e ne tru pe iz Ira ka, ali je ne do vo qan u~i nak na po qu eko no mi je ostao glav na za -

Smi ta da mu ukrat ko iz ne se ta uve re wa. Iako po ti ~u iz 19. ve ka, ta uve re wa da nas de li 14 mi li o na qu di {i rom sve ta, ukqu ~u ju }i i one u No vom Sa du i u Sr bi ji. Osno ve mor mon ske ve re pre no sio je i da na {wi pred sed ni~ ki kan di dat Mit Rom ni, u vre me kad je bio mi si o nar u Fran cu skoj. Mi si o na ri su da nas pri sut ni i u Sr bi ji, gde bo ra ve vo lon ter ski do dve go di ne u hri {}an skoj slu `bi pod u ~a va wa. Ja sam li~ no slu ìo kao mi si o nar u Austra li ji. î ta va Ame ri ka ali i do bar deo sve ta to kom se ri je pred sed ni~ kih de ba ta imao je pri li ku da po sve do ~i isto rij skom tre nut ku u ame ri~ koj po li ti ci. Dru ga de ba tu pra ti lo je ~ak 66 mi li o na qu di. Na kon tre }e de ba te uti sak mno gih je bio da je Oba ma iza {ao kao po bed nik, me |u tim, is tra ì va wa ko ja su se po ja vi la ovog vi ken da, po sled weg pred iz bo re, do vo de u pi ta we da }e on us pe ti da osvo ji jo{ je dan man dat. Iako Rom ni ima so lid ne {an se da po be di, okol no sti u po gle du su per o lu je Sen di omo gu }i le su pred sed ni ku da do bi je ve li ku me dij sku pa `wu u po sled woj ne de qi kam pa we. Ka da je u pi ta wu od nos pre ma Rom ni ju i we go voj po li ti ci, re }i }u da }e do bar deo mo je po ro di ce i pri ja te qa gla sa ti za we ga, kao {to mno gi ne }e. Za me ne se on do ka zao kao li der vo de }i ko mi tet Olim pij skih iga ra u Solt Lejk Si ti ju i kao gu ver ner Ma sa ~u se ca, i mi slim da mu to da je po treb no is ku stvo u tr ci za pred sed ni ka SAD. Mor mon sku cr kvu ka rak te ri {e kon cept slo bod ne za jed ni ce: slo bod ni smo da gla sa mo za ko ga è li mo, slo bod ni da iz ra zi mo mi {qe we o po li ti~ kim ide ja ma i, da ka ko, slo bod ni da de lu je mo. Isto ta ko, sve sni smo po sle di ca svo jih iz bo ra. Naj bo qe me |u na ma ni je te {ko pro na }i – oni ì ve u va {em su sed stvu ili s va ma za jed no ra de. (Autor predaje novinarstvo u Volter Kronkajt {koli pri Univerzitetu Arizona i pripadnik je Crkve Isusa Hrista Svetaca posledwih dana. U ovom tekstu ne iznosi zvani~ne stavove ni Mormonske crkve, niti {kole u kojoj predaje, ve} iskqu~ivo li~ne stavove)

mer ka bi ra ~a Oba mi. Sto ga u po g le d u opo r av k a eko n o m i j e pred nost da ju Rom ni ju, ko ji s fan ta sti~ nim obe }a wem od 12 mi l i o n a no v ih rad n ih me s ta, sma w e w em zja p e } eg bu x et s kog de fi ci ta i astro nom skog jav nog du ga, pod gre va sta re na de u pro me ne – iste one ko je je Oba ma pom pe zno obe }a vao u kam pa wi pre ~e ti ri go di ne. Ame ri kan ci su da nas raz o ~a ra ni, i pr vi put u isto ri ji do vo de u pi ta we op sta nak „ame ri~ kog sna“. Dru gi raz log za ne iz ve snost le `i upra vo u Oba mi nom pro tiv k an d i d a t u. Re p u b li k an s ka stran ka i po red svih na ve de nih okol no sti, ni je us pe la da iz ne dri kan di da ta ko ji bi Oba mi ne pro pu {te ne pri li ke us peo da bez pro ble ma ka pi ta li zu je, i da od Oba me na pra vi no vog Kar te ra. Od svih kan di da ta ko ji su u{li u tr ku za re pu bli kan sku pred sed ni~ ku kan di da tu ru, Rom ni je ta ko is pao tek naj bo qi od naj go rih. I bez, za deo bi ra ~a, spor n e pri p ad n o s ti Mor m on skoj cr kvi, Rom ni to kom kam pa we ni je uspe vao da zna ~aj no slo mi dis tan cu pre ma se bi. Sa is ku stvom u uspe {noj ali bes kru pu lo znoj pri vat noj kom pa ni ji,

te na me stu gu ver ne ra Ma sa ~u se ca i iz vr {nog di rek to ra Olim pij skih iga ra u Solt Lejk Si ti ju, us peo je da o se bi iz gra di sli ku oso be ko ja bi mo gla uspe {ni je da se no si s eko nom skim pro ble mi ma. Zbog uti ska da je ~o vek bez ide o lo gi je, te {ko mu je i{lo u pri do bi ja wu ve }i ne u sa moj Re p u b li k an s koj stran c i. Zbog uti ska da ona ko enorm no bo gat i ne po ku {a va da raz u me bri ge obi~ nog ~o ve ka, taj pro blem ima i s ve }i nom Ame ri ka na ca – ba rem to li ko da mu ni ka ko ni je uspe va lo da na pra vi zna ~aj nu raz li ku u od no su na odav no ne sa mo u ve re nog Oba mu. Ak tu el ni pred sed nik je ba rem ta ko de lo vao to kom pr ve pred sed ni~ ke de ba te, ali je Rom ni u po to wim ne de qa ma sa mo us peo da mu se pri mak ne. Kao da bi ra ~i vi {e ve ru ju da Rom ni ve ru je u Ame ri ku, ka ko gla si we gov slo gan, no {to mu sa mi ve ru ju. Ko li ko ve ru ju we mu, a ko li ko Oba mi i we go vim obe }a wi ma za na sta vak po sla ko ji ni je us peo da re a li zu je u ove ~e ti ri go di ne, ve }i na bi ra ~a re }i }e u uto rak. Ili }e se Sen di po bri nu ti da to sa mo ta ko iz gle da. n Denis Kolunyija

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

VLA DA U ATI NI NE ZNA [TA ]E S VRU ]IM KROM PI ROM – BO GA TA [I MA KO JI SU IZ NE LI PA RE

Sti ker + po ter ni ca = tri bo da u go sti ma n Pi{e: Bra ni slav Tar la} tre nut ku kad su svi po mi sli li da }e se na sta vi ti mo no to ni ja gr~ kih {traj ko va i da }e vla da u Ati ni pri hva ta wem svih me ra u pet do dva na est za vr {i ti sve oba ve ze oko no vog pa ke ta po mo }i, na {ao se je dan no vi nar da po kva ri “idi lu”. Ko stas Vak se va nis, ured nik ~a so pi sa HOT DOC, iz ba cio je na vi de lo ne {to {to se kao vru} krom pir pre ba ci va lo go di nu da na iz ru ku go spo |e La gard (biv {e fran cu ske mi ni stra ke a da nas di rek tor ke MMF-a) u ru ke gr~ kih zva ni~ ni ka. Ta bu te ma je iz bi la na sve tlost pro {le su bo te ka da je hra bri no vi nar od lu ~io da pre ki ne tu far su. Ni ko ni jed nog tre nut ka ni je po mi slio da pro ve ri ori gi nal nost po da ta ka o bo ga tu ni ma, ali je iz da ta po ter ni ca za no vi na rom ko ji je to ob ja vio. Za pa wu ju }a je bi la br zi na sa mog po stup ka or ga na prav de pro tiv no vi na ra, u vre me dok su i advo ka ti i su di je bi le u zva ni~ nom {traj ku. Mno gi dru gi pro ce si su go di na ma na ~e ka wu, ali je ba{ ovim po stup kom tre ba lo da se uve du “red, rad i di sci pli na” u sud stvo. Na li sti su se na {la ime na bro do vla sni ka, wi ho vih su pru ga, glu ma ca, le ka ra, no vi na ra, do ma }i ca, stu de na ta, od re |e nih fir mi ali i onih ko ji ni su ima li ni ka kav pred znak. Re~ je o in for ma ci ja ma o ulo zi ma u sa mo jed noj ban ci u [vaj car skoj – HSBC-u, ko ju ve} go di nu da na po tre sa ju ve li ki pro ble mi, a s ovim }e se to de fi ni tiv no pro du bi ti. Re ak ci ja na ob ja vqi va we li ste je bi la naj br à od stra ne vla sti, ali po tom i sa mih no vi na ra ko ji su se sta vi li u za {ti tu ko le ge, dok je na rod sve to gle dao po stra ni u stra hu od no vih vla di nih me ra, du ma ju }i ka ko da pre ì vi zi mu uz po sku pqe wa ener ge na ta za gre ja we od 50% u od no su na pro {lu go di nu. Sam no vi nar Vak se va nis, ina ~e po znat po is tra ì va~ kom no vi nar stvu ali i kao is ku sni re por ter s ra -

ti {ta, pre u zeo je ulo `be i slo bod no i{e tao iz su da bez te lo gu Ro bi na Hu da sve hra ni te qa i bez pan ci ra, ali s ja snom po stan po sle di ca ko je ru kom ko ju je iz neo u sud ni ci: “Ob ja vio mo gu da sle de, ali re - bih ovu li stu i da mi je ro |e ni otac na {en da isti na iz bi je woj”. Ovaj {a mar po li ti ci i po li ti ~a na vi de lo – sa da i od ri ma pro bu dio je na rod da ka è da je do mah. sta pla }ao iz svog xe pa i da je red da pla Is po sta vi lo se da te oni ko ji su pa re iz ne li na po qe. Ne vo su pre mi jer, mi ni stri, qa je sa mo {to se do bro zna da ta li sta {e fo vi fi nan sij ske po li ci je i dru gi ne }e okre nu ti po li ti ~a re pro tiv onih vi so ki or ga ni, go di nu da na igra li pingko ji ih do ni ra ju i obla ~e. Ceo slu ~aj je do speo i u par la ment pong sa USB sti ke rom na ko me su bi li gde se vo di la bur na ras pra va o sve mu, po da ci o iz ne tim pa ra ma. I svi su to par ali i da qe se ne zna ko je }e da qe ko ra ~e pla sti ke sa mo do dir nu li u prim po re ke pred u ze ti vla da, mi ni star stvo fi da ji dru gom, a ni ko ni je otva rao faj lo ve nan si ja i po re ska slu `ba. Ve} pa da ju da bi vi deo li stu – jer “ni ko” ni je nad le àn za to. Vla da je od lu ~i la da tu ì Vak se va ni sa zbog ugro à va wa pri vat no sti po da ta ka, a za ni mqi vo je da ni ko od na ve de nih s li ste ni je po kre nuo po stu pak pro tiv we ga. Sve ovo se sla è s na vod nom “re {e no {}u” vla sti da is ko re ni ko rup ci ju, da sva ki skan dal iz ne se na sve tlost, i da ni ko ne bu de po {te Tvrd orah: Kostas Vaksevanis |en ni ti “po kri ven”. op kla de na to da li }e se po red ime na Osta lo je sa mo pi ta we ka ko to da je je dan ob ja vi ti i iz no si ra ~u na na ko ji ma se no vi nar ko ji je oba vio po sao za ko ji vla ce ni da ima oko 1,5 mi li jar di evra. Li da ni je ima la hra bro sti go di nu da na, is sta je bi la i do bar {la gvort za pi ta we pao ve }i kri mi na lac od sva kog ve} osu do dat nog ot pi sa du go va: na wu su ve} ne |e nog i do ka za nog kri mi nal ca. No vi na ki stra ni po li ti ~a ri bez re ~i po ka za ri su se re dom za pi ta li, ka ko je mo gu }e da li, jer se i oda tle ne sto mo è pla ti ti – se za iz no {e we ta kvih po da ta ka su di wi ume sto ot pi sa ti. ho vom ko le gi, bu du }i da isti taj za kon o za {ti ti li~ nih po da ta ka ni je ko ri {}en Na kra ju, ci ti ra }u Bu ka la sa, no vi na kad je ob ja vqe na sli ka i ime pro is ti tut ra Eka te mi ri ni ja (en gle skog iz da wa ke ko ja je bi la za ra è na HIV-om, ili ni dnev nog li sta Kat hi me ri ni), ko ji je u je pri me wen ka da su ob ja vqe na ime na pe svom ko men ta ru na pi sao: “Sve se ovo de va ~a i glu ma ca ko ji ni su pla ti li po rez {a va ne po sred no pred na {im o~i ma i sa dr à vi. Je li to prav da ili pa ra da? mo mo è mo da na ga |a mo ko ja vr sta lu di “Tri bo da u go sti ma” je ipak osvo jio la se od vi ja iza sce ne”. no vi nar u pe tak, ka da je oslo bo |en op tu (autor ì vi i ra di u Ati ni)

PI SMO „DNEV NI KU” IZ PA RI ZA

Pu ko ti ne u ki ne skoj bu du} no sti n Pi{e: Du {an Si min ri {}an ska le gen da da }e ù ta ra sa za vla da ti sve tom, spo me ne sa na sva ki de mo graf ski po da tak ko ji do la zi iz Azi je. U ovu pri ~u se ukla pa ju i na {i no vi bal kan ski su gra |a ni Ki ne zi, a ko ji su po sled we dve de ce ni je ma sov no do {li za za ra dom na svo joj ro bi. Zlo na mer ni ci se pi ta ju: s ob zi rom na to ko li ko ih je, gde su im gro bqa, kao da ne umi ru? Ako se bo qe sa gle da slu ~aj Se ver ne Ame ri ke, ko ju na se qa va ju ve} vek i po, raz lo ga za strah – ina ~e ira ci o na lan – ne ma ni ma lo. Kon ku rent ni su ko li ko tr ì {te do zvo li. âk i ka da cr ka va ju od ra da ka ko bi sma wi li ce nu pro iz vo da ko li ko na rad noj sna zi, to ima pro |u sa mo na jef ti ni joj ro bi, na me we noj sla bi je pla te `noj kli jen te li. Ve }u mu ku mu ~e Ki ne zi u Ki ni. U sva kom tre nut ku ima ih bar 300 mi li o na wih na ~i ju gru du ni je kro ~i la no ga stran ca. Ne zna se ka ko i od ~e ga sve ì ve. Te po dat ke bri `no kri je vlast, ve ru ju }i da }e ti me lak {e spro ve sti svo ju stra te gi ju ko mu ni sti~ kog ka pi ta li zma. A bu du }i da se ova dva kon cep ta is kqu ~u ju, mo gu }e ih je spo ji ti sa mo to tal nom kon tro lom sve ga i sva ~e ga. î ta ju }i broj ne stu di je o ovoj ze mqi, do la zi te u is ku {e we da vas za i sta uhva ti strah. Sve se vr ti oko pi ta wa ka ko po mi ri ti slo bod no tr ì {te sa di ri go va nim mi rom u ze mqi. Za hva qu ju }i In ter ne tu sa zna je mo o ra znim po bu na ma se qa ka ko ji ma se od u ze ta ze mqa, za sta nov ni ke gra do va ko ji ma je i naj ma wi ze mqo tres po bio naj dra è zbog pre va ra u grad wi sta no va, za raz be sne le rad ni ke ko ji ma su za tva ra ne fa bri ke u ko rist lo kal nih bi zni sme na… Otu da su naj no vi ji po da ci, iako do zi ra ni na pi pe tu, o ra zli ci u pri ho di ma unu tar ze mqo rad ni~ kog sta nov ni {tva, sme sta iza zva li po zor nost bu du }i da su bi li ob ja vqe ni u dr àv noj {tam pi. Cen tar za ru ral na is tra ì va wa otvo re no uka zu je na strah od mo gu }ih dru {tve nih ne mi ra, ko je ime nu je eufe mi zmom de sta bi li za ci je. Pri ho di se qa ka ko ji ob ra |u ju ze mqu dva put su ma wi od onih ko ji ze mqu na pu {ta ju od la ze }i da mi grant ski ra de u in du strij -

skim gra do vi ma. Po sle di ca je na pu {te na, ne kul ti vi sa na par ce la, ko ja osta je iza sva kog od ovih dru gih, {to po sku pqu je ì vot ne tro {ko ve. Ovaj se iz ve {taj na do ve zu je na naj no vi je po dat ke Xi ni je vog ko e fi ci jen ta (pre ma Ko ra du Xi ni ju ko ji je uveo me re we ras po de le pri ho da u od re |e noj po pu la ci ji a ko jom se ko ri ste Uje di we ne na ci je). Broj ke po ka zu ju da je na ki ne skom se lu ne jed na kost dra sti~ no po ra sla – sa 0,3949 u 2011. go di ni na «„opa snih”» 0,4 u ovoj. Xi ni jev ko e fi ci jent 0 pod ra zu me va pot pu nu jed na kost pri ho da me re ne po pu la ci je. Vred nost 1 zna ~i da je ce lo kup no bo gat stvo u ru ka ma jed ne je di ne oso be. Na pri me ru ce le Ki ne, pre ma is tra ì va wu stru~ wa ka, ko e fi ci jent se è do vred no sti 5. Mi gran ti, ko jih zva ni~ na Ki na pri ja vqu je 220 mi li o na, i da qe se ra ~u na ju u se o ski ì vaq. Pro {le go di ne broj sta nov ni ka gra do va pre va zi {ao je onaj na se lu. Ubr za na ur ba ni za ci ja di rekt no po ga |a po qo pri vre du. Ko }e da snab de va gra do ve hra nom? Ki ne ska ko mu ni sti~ ka vla da je obe }a la – a {to upra vo sta ti sti ke ospo ra va ju – rav no prav ni ju po de lu bo gat stva u pe to qet ki 2011-2015. Jer, jaz iz me |u bo ga tih i si ro ma {nih u kon tek stu osi ro ma {e ne po qo pri vre de, ni je ni {ta dru go ne go ek plo zi van na boj ko ji vo di u dru {tve ne ne mi re. Va `no je na po me nu ti ka ko bi se shva ti la iskre nost ki ne skih vla sti, da Xi ni jev iz ve {taj ni je ob ja vqi van slu `be no jo{ od 2000. go di ne. Iako je i Aka de mi ja za dru {tve ne na u ke Ki ne ko e fi ci jent oce ni la na 0,47 jo{ 2005, ni je se da qe od ma klo. Pro fe sor eko no mi je na Ki ne skoj po slov noj {ko li Evro pa Jang \i an mao, pod se }a da ova ze mqa ne mo è bez po u zda nih sta ti sti~ kih po da ta ka ka ko bi pro ra ~u na la Xi ni jev ko e fi ci jent, osim „ako vlast ne è li stvar no da ih ob ja vi»”. Bu du} nost mo è da se pred vi di ta~ no ili ne ta~ no, ali da bi se kon tro li sa la pre ne go {to se do go di i naj ma wa pu ko ti na mo ra da pri zo ve ra zum i pri la go |a va we. Da ne bu de ka sno i za sam ko mu ni sti~ ki re ìm i za sve ono {to }e za so bom osta vi ti... (autor je {ef de ska na fran cu skom Ka na lu 5)

DEJ VID BE NET, ^O VEK OD STO KA RA TA

Str pao 14 mi li o na do la ra u ma li yep o le ge ga zo vu 100-ka rat ni ~o vek: Dej vid Be net je auk ci o nar ko ji je pro dao tri je di ne 100-ka rat ne be le di ja man te ko ji su ika da jav no li ci ti ra ni! Ne na me tqiv i tih, Be net je za pra vo ener gi ~an, i o sa vr {e nim pri mer ci ma na ki ta ko ji mu pro la ze kroz ru ke go vo ri stra sno, na na ~in kao {to za qu bqe ni ci i po zna va o ci pri ~a ju o re ne san snim uqi ma ili an to lo gij skim pa ra dig ma ma ve li kih umo va. Je dan je od naj po zna ti jih svet skih ge mo lo ga, do bro upo znat s ko lek ci ja ma na ki ta Ave Gard ner, voj vot ki we od Vel sa, sul ta na Age Ka na, Ma ri je Ka las... Ovih da na iz da na, luk su zno opre mqe na kwi ga “Ce le bra ting Je wel lery” vo di ga na tur ne ju po pre sti `nim svet skim adre sa ma. Idu }e ne de qe pu tu je u Mo skvu. Pod mi {kom dr `i vo lu mi no znu mo no gra fi ju u ko joj je za jed no s ko le gi ni com iz Sot bi ja Da ni je lom Ma }e ti, opi sao i pri ka zao

kri }a. Pri me ra ra di, ko le gi ni cu Ma }e ti i me ne kli jent je po zvao `e le }i na {u pro ce nu. Iz va di li su ko mad i bio je ap so lut no iz van re dan, a ni su zna li ba{ ni {ta o we go vom po re klu. Ne ve ro va tan slu ~aj je hteo da smo Da ni je la i ja sa mo ne de qu da na ra ni je pre gle da li ka ta log ko ji su So vje ti iz da li 1925. go di ne, gde po ka zu ju ru ski car ski na kit. Ka da je kli jent ki wa iz va di la ko mad, re kli smo: Mi ja ko do bro zna mo {ta je ovo. Ka da smo joj ka za li oda kle po ti ~e na kit kli jent ki wa je bi la u {o ku”.

Ka men pam ti Be net i Ma }e ti u kwi zi ob ja {wa va ju {ta je to pri vla~ no u dra gu qi ma ta ko da su wi ma pod jed na ko fa sci ni ra ni mno gi, bez ob zi ra na kul tu ro lo {ko i so ci jal no po re klo. Za ne ma ri mo li ono o~i gled no, vr to gla vu ma te ri jal nu vred nost i di zajn, u dra gom ka me wu ima ne {to {to mo `da sja ji vi {e od nov ca i sa vr {en stva pri rod nog ma -

ka men pam ti ~e ti ri hi qa de go di na ili da pam ti vi {e sto ti na go di na lo za kra qev skih po ro di ca.” Ka da je ne dav no je dan od naj re |ih di ja ma na ta na sve tu, 35-ka rat ni “Le pi San ci”, ko ji je bio u vla sni {tvu fran cu skih, en gle skih, nor ve {kih i pru skih mo nar ha, do {ao na pro da ju, bi lo je kli je na ta do slov ce dir nu tih do su za. “Gle daj te, to je je dan od naj fa sci nant ni jih dra gu qa ko ji se ikad po ja vio na ne koj auk ci ji. Ne po sred no pre na zva la me je po zna ni ca, u [vaj car skoj do bro po zna ta oso ba, i pi ta la: Dej vi de, vi dim da pro da je{ ’Le pog San ci ja’. Bi li ga mo gla vi de ti? Od go vo rio sam joj: Ap so lut no da. Bi li smo u ma loj so bi, moj asi stent je do neo di ja mant, otvo rio sam ku ti ju, a `e na je du bo ko uz dah nu la, po vu kla se una zad i na kon {to joj je po gled ostao pri ko van za di ja mant, su za joj se sko tr qa la niz li ce”, opi su je Be net pla sti~ no, ne sa mo re ~i ma ve} i ge sto vi ma, mi mi kom. Na tre nu tak za }u ti pa do da: “I za me ne je to ka men mo je ka ri je re, ne za to {to bi to bio naj ve }i di ja mant, ne za to {to bi bio naj lep {i, ve} za to {to je naj mo} ni ji, to je ve li ~an stve ni ka men ko ji po seb no ema ni ra.”

Kli jen ti s Bli skog is to ka

Tri najskupqa bela dijamanta u istoriji aukcija

mo `da sve naj bit ni je ko ma de u po sled wa dva ve ka. Za vi {e od tri de set go di na is tra `i va wa i tr go va wa na ki tom ca re va i se le bri ti ja, ko ji ka men pam ti kao we mu naj zna ~aj ni ji, ko ji ga je po seb no do tak nuo? “Kad vi di te sve te ko lek ci je, od na ki ta voj vot ki we od Vel sa do naj sku pqeg di ja man ta na sve tu, te {ko se od lu ~i ti. Me ni su mo `da naj po seb ni ji oni ko ji su deo ne kih go to vo li~ nih ot -

te ri ja la – isto ri ja, pri ~a ko ja sto ji iza sva kog an tik nog ko ma da. “Po ka zao sam kwi gu bra tu, a on o na ki tu ne zna ama ba{ ni {ta, kao {to ni sam znao ni ja kad sa ma di plo mi rao fi lo zo fi ju i igrom slu ~a ja do {ao u Sot bi. Ostao je za pa wen i re kao: Ni sam imao poj ma da na kit mo è bi ti to li ko fa sci nan tan. Jer, ve }i na qu di kad ka è te ’na kit’ mi sli na ono {to mo è vi de ti u iz lo gu ne ka kve zla ta re, i si gur no ne po mi sli na to da ne ki

Pi tam ga za teh ni~ ke de ta qe pro ce ne, na {ta sve tre ba pa zi ti ula `e te li mi li o ne do la ra u na kit. “Ku pu je te li no vi je ka me we, to je bit no dru ga ~i je ne go kad je re~ o an tik nom na ki tu. Kod an tik nog na ki ta va `na je pro ve ni jen ci ja, po vest, in for ma ci ja o to me ko ga je po se do vao. Mno gi od tih ko ma da se pr vi put pro da ju. U no vi je do ba za be le `en je ve lik na pre dak u ge mo lo gi ji, sa da ima pu no la bo ra to ri ja ko ji iz da ju ser ti fi ka te. No, ako je re~ o di ja man ti ma, naj ve }i auto ri tet je Ame ri~ ki ge mo lo {ki in sti tut (GIA). Kad je re~ o dra gom ka me wu u bo ja ma, ti dra gu qi su fa sci nant ni ji za pro u ~av we,

ali je mno go kom pli ko va ni je zna ti {to za pra vo ku pu je te. U po sled wih 20, 25 go di na, mo ra te ja ko pa zi ti da dra gu qi ni su tre ti ra ni, ru bi ni i sa fi ri na pri mer. Ce ne sa fi ra, ru bi na, sma rag da ja ko za vi se i od wi ho vog ge o graf skog po re kla, gde su na |e ni. Naj kva li tet ni ji bur man ski ru bin mno go je sku pqi od ru bi na istog kva li te ta ko ji do la zi iz is to~ ne Afri ke, iz Tan za ni je. Sre di nom 1970. ka da je Be net po ~eo da ra di za Sot bi, ta mo su ve }i nom ku po va li pro fe si o nal ni pre pro dav ci, di le ri. Za sa mo pet go di na tr ì {te se bit no pro me ni lo, po ~e la su se otva ra ti pred stav ni {tva na Da le kom is to ku, do tad pot pu no ne za mi sli va. “Od jed nom je tr ì {te ra slo kao lu do, a pr va no va kli jen te la ko ja je ima la kqu ~an uti caj na di zajn na ki ta bi li su kup ci s Bli skog is to ka”. Slu ~aj je hteo da se Be net na ki tom po ~eo ba vi ti sa mo tri ne de qe pre ne go {to je ve li ka naft na kri za 1974. po go di la svet, a kup ci s Bli skog is to ka usko ro do mi nant no na met nu li tren do ve. To li ko da su bit no pro me ni li i na kit ko jim su se ki ti le Evro pqan ke i Ame ri kan ke... “Oni su do ne li svo ju tra di ci ju ù tog zla ta. Na pri mer, 1972. po Pa ri zu su no si li naj ~e {}e be le di ja man te. Sa mo pet go di na ka sni je svi su hte li ù to zla to, ù} ka ste di ja man te i dra go ka me we u bo ja ma. Sve za to {to su bo ga ti kup ci s Bli skog is to ka tra ì li na kit pun bo ja, u du hu wi ho ve tra di ci je.” Ta ko je osta lo sve do sre di ne 1990-ih. No vi ta las pro me na do ne li su kup ci iz ju go i sto~ ne Azi je – Hong Kon ga, Sin ga pu ra, Taj va na. “U tom de lu sve ta na gla sak je na fi no }i, a ne na ve li ~i ni na ki ta. Wih za ni ma druk ~i ji di zajn, ma wi, ali vr hun ski na kit. Ja pan ci su di ja man te ot kri li tek na kon Dru gog svet skog ra ta. Do ta da u je zi ku ~ak ni su ni ima li re~ za di ja mant. Oni ka da ku pu ju è le bes pre kor ne, sjaj -

ne, be le ko ma de, od re |e nog ob li ka. Ve li ko tr `i {te ko je se tek otva ra je In di ja. Kla dio bih se da }e u sle de }ih pet na est go di na In di ja bi ti jed no od naj ve }ih tr `i {ta na sve tu. Ki ne zi i Ja pan ci ne ma ju tra di ci ju na ki ta, a In dij ci ma je na kit u kr vi. Oni ne ma ju ve li ko zna we o na ki tu, ali ima ju ve li ku tra di ci ju, to im je u in stink tu”.

Ri zik se is pla tio

Mo ja ta da {wa su pru ga, se }am se, go vo ri la mi je da ~ak i [vaj car ci spre ma ju za li he hra ne i da su du }a ni po lu pra zni. Svet je od jed nom po stao ja ko ~ud no me sto. Na kra ju smo di ja mant ipak pro da li. Do {ao mi je kli jent s Bli skog is to ka, na iv no sam upi tao – ku pu je li za su pru gu? Od vra tio je: Ne, ku pu jem ga da sklo nim no vac. Zna ~i, vi mi sli te da ula zi mo u bo qe raz do bqe, za kqu ~io sam. Ne, mi slim da su vre me na lo {a, ali pret po sta vi mo da ga pla tim 14 mi li o na do la ra, to zna ~i da 14 mi li o na do la ra mo gu da

Mer lin ka je lan si ra la onu an to lo gij sku da su di ja man ti naj bo qi pri ja te qi de vo ja ka, no di ja man ti su i naj bo qi pri ja te qi zlo ~i na ca, te ro ri sta, zbog wih gi nu od onih ko ji ih is ko pa va ju za {a ku pi rin ~a do onih ko ji ih pre pro da ju ma fi ja {i ma. Da li je ika da po sum wao da mu je pod ru ku do {lo ne {to “kr va vo”? Od se~ no od ma hu je gla vom. “Ba{ ni ka da! 95% onog {to mi pro da je mo ima do bro po zna tu isto ri ju. Osim to ga, auk ci je ni su naj lo gi~ ni ja me sta gde bi se tr go va lo ta kvim stva ri ma. Ja sno, ra di mo i u skla du s Kim ber li pro - Dejvid Benet ce som, ko ji stro go za bra wu je tr go va we ta kvim ka me sta vim u svoj ma li xep. Ka ko dru ga wem. ~i je da to li ki no vac sklo nim u Na pi ta we ni je li na kit mo `da xep? naj bo qa in ve sti ci ja u vre me ni ma Pa eto, u ne kim vre me ni ma mo kad se vred nost de o ni ca, ne kret ni `da to i je ste naj bo qa in ve sti ci ja, na i svih osta lih ni {a gde se tra ne znam. No, ako me pi ta te za {to di ci o nal no ula gao no vac ne pred qu di ku pu ju na kit – pri mar no jer vi dqi vo qu qa, od Be ne ta, pred vi ga vo le. Ve }i na mo jih ku pa ca ili dqi vo, ne }e te do bi ti od go vor. }e ga no si ti ili ga ku pu je za svo ju “Ni ka da ne go vo rim o in ve sti ko lek ci ju.” ci ja ma, ka da bih znao od go vor on da Za one ko ji ga ku pu ju kao in ve bih se i sam ba vio ti me. Go di ne sti ci ju, Be net ipak ima je dan sa 1990. na pra vio sam hra bar ko rak vet: “Ako ste od lu ~i li da in ve sti po ku {a va ju }i da pro dam 100-ka rat ra te u na kit, ku pi te ono {ta vam se ni bes pre ko ran di ja mant. Bio je to svi |a. Ako se va ma svi |a, on da }e se ri zik vre dan od 12 do 14 mi li o na jed nog da na svi de ti i ne kom dru do la ra, u ko ji smo u{li ju la 1990, a gom.” sle de }eg me se ca Sa dam Hu sein je n Kar me la Dev ~i} na pao Ku vajt. /„Ju tar wi list”

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

SU S RE T I: STE VAN KO VA^ TIK MA JER, KOM PO ZI TOR I MUL TI IN STRU MEN TA LI STA

INTERVJU NEDEQE

BI SE RA VE LE TAN LI], PE VA ^I CA

Ne `e lim da Za ni mqiv si ka da va ram sa mog se be si sva {ta i ni {ta S P

a Ste va nom Ko va ~em Tik ma je rom pio sam ka fu dan na kon sjaj nog kon cer ta „Ul ti ma Ar mo nia” u no vo sad skoj Si na go gi, na ko jem je na kon bez ma lo tri de ce ni je po no vo sa ra |i vao sa Bo ri som Ko va ~em. Ma lo je, ina ~e, po zna to da je Tik ma jer 1982. upra vo u Bo ri so vom tri ju „Ri tual No va” u ko jem je svi rao kon tra bas, za po ~eo ozbiq nu kon cert nu ak tiv nost ko ju }e ka sni je na sta vi ti di qem sve ta, od Ha ga do Or le a na u ko jem da nas i ì vi... Si na go ga u sre du uve ~e ni je bi la kr ca ta, ali je tih dve sto ti nak po klo ni ka ra da dvo j i c e vr s nih mul t i i n s tru m en t a l i s ta, ko ji ma su se pri kqu ~i li kon tra ba si sta Mi lo{ Ma ti} i per ku si o ni sta Lav Ko va~, iskre no uì va lo. Na po ~et ku di va na Tik ma jer pri zna je da i ni je o~e ki vao mno go vi {e sve ta, do da ju }i da na p ro s to u rod nom gra du ni ka da i ni je imao na ro ~i to broj nu pu bli ku. – Do ku ~i va we za {to je to ta ko ve ro vat no bi zah te va lo du bqu so ci o lo {ku ana li zu (smeh). Me |u tim, i u ona vre me na, pre no {to }u oti } i u ino s tran stvo, od broj no sti i ne ka kve po pu lar no sti va ` ni j e mi je bi lo {to je moj rad pra tio ne ki ra zno vr stan svet - naj ma we je bi lo mu zi ~a ra, ali su za to tu bi li sli ka ri, kwi èv ni ci, stu den ti... I to mi je ja ko go di lo, jer sam se uvek je ìo “mu zi ke za esnaf”, ko ju slu {a sa mo par mu zi ko lo ga i ko le ga. Uvek me je za ni ma la ko mu ni ka ci ja sa naj {i rom mo gu }om pu bli kom, {to na rav no ne zna ~i da mi je na pa met pa da lo da pi {em dis ko hi to ve… Tik ma jer je di plo mi rao kom po zi ci ju na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du, u kla si aka de mi ka Ru dol fa Bru ~i ja. Pod se }am ga na Bru ~i je ve re ~i da su „kom po zi to ri u ovoj ze mqi uvek mo ra li da ra de i ne ke dru ge po slo ve ka ko bi obez be di li eg zi sten ci ju, dok im je pi sa we go to vo bi lo ho bi”... – I „pre ko” je do sta te {ko ì ve ti od kom po no va wa. Bi lo je pe ri o da ka da sam to mo gao, kao i onih dru gih. Me |u tim, pri zna jem da ne bih ni vo leo da mo ram is kqu ~i vo od to ga da ì vim. Jer, ka da na rux be sti ù jed na za dru gom, to je ro bi ja ko ja na kra ju re zul tu je {tan co va wem. âk je kod ne kih auto ra uo~ qiv „ko pi-pejst” mo del,

Na re per to a ru Mar te Ar ge ri~, Gi do na Kre me ra... Ste van Ko va~ Tik ma jer je ro |en 1963. u No vom Sa du. Po za vr {et ku Aka de mi je umet no sti od la zi na usa vr {a va we u Ho lan di ju, na Kra qev ski kon zer va to ri jum u Ha gu, a za tim u Ro ter dam, Pa riz... Mno gi re no mi ra ni iz vo |a ~i svi ra li su we go va de la, po put Mar te Ar ge ri~ i Gi do na Kre me ra, a sa ra |i vao je i s pred stav ni ci ma no ve al ter na tiv ne sce ne (Fred Frit, Kris Ka tler, Ro bert Drejk, Ej mi De nio, Majk Xon son), kao i s mu zi ~a ri ma okre nu tim fol klor noj tra di ci ji (Va len tan Kla stri je, Iva Bi to va). Pr vi je autor s ovih pro sto ra ~i je su kom po zi ci je ob ja vqe ne u edi ci ji „New Series“ ~u ve ne iz da va~ ke ku }e ECM iz Min he na. ka da „no vu” kom po zi ci ju skla pa ju od ve} upo tre bqe nih frag me na ta. Ali ja ta ko ne mo gu da funk ci o ni {em. Imao bih ose }aj da va ram sa mog se be. Od pr vih kom po zi ci ja o~i ta su bi la Tik ma je ro va ra zno vr sna mu zi~ ka in te re so va wa: od sa vre me ne kla si ke, pre ko frixe za i eks pe ri men tal nog ro ka, do world music... – Jo{ dok sam dav nih da na sa ra |i vao sa kult nim ~a so pi som „Uj Sympo sion”, pi sao sam o po tre bi da se bri {u àn rov ske gra ni ce, jer su one nas umet ni ke vi {e spu ta va le no {to su nam da va le mo gu} nost plod nog iz ra à va wa. Ta da sam bio uve ren i da }e se na Za pa du vr lo br zo ostva ri ti „uta pa we” tih raz li ~i tih ten den ci ja, ali sam se raz o ~a rao. Ni je se oti {lo u tom sme ru, na pro tiv. Na pro sto, mu zi ka se, ko li ko god se to me opi ra li, tre ti ra kao ro ba, te pro du cen ti i iz da va~ ke ku }e in si sti ra ju na fi jo ka ma, jer mi sle da }e ta ko pro da ja i}i bo qe... Ako se i u sve tu umet no sti sve vi {e vo di ra ~u na o nov cu, tr ì {tu, is pla ti vo sti... ako ra ~u na ri po la ko iz ba cu ju glum ce iz glav nih ulo ga, ho }e li se to u sko roj bu du} no sti do go di ti i s mu zi ~a ri ma?

– De ve de se tih go di na u Fran cu skoj, i po red ne ve ro vat nog bu ma teh no mu zi ke ka da je iz gle da lo da sva ko mo è da svi ra sa mo ako je na o ru àn kom pju te rom, klin ci su ma sov no po ~e li da ku pu ju - gi ta re. Na pro sto, mo è i lep-top da „od svi ra” rif, ali gde je tu ì vot, gde je Eros, do ì vqaj, ose }aj? Uosta lom, na hi qa da ma CD-ova za be le è ni su, re ci mo, raz li ~i ti snim ci Be to ve no ve Pe te sim fo ni je, a opet, ka da se na |e na re per to a ru, sa la je pu na. Bez ob zi ra na to {to je sve na pi sa no do u de taq, sva ko iz vo |e we je dru ga ~i je, a sa no vim ge ne ra ci ja ma do la ze i no ve ide je, tu ma ~e wa... U svom ra du Tik ma jer ~e sto ko ri sti sem ple re i pri zna je da mu pu no po ma ù, ali je ka te go ri ~an da ni oni sa naj ve ro do -

stoj ni jim ban ka ma zvu ko va ne mo gu za me ni ti sa rad wu s mu zi ~a ri ma od kr vi i me sa... – Ve li ka je, na pri mer, pred nost ra di ti sa umet n i c i m a ko j e po z na j e{; za p ra v o, uvek sam vi {e vo leo da znam ko me pi {em i za ko ga pi {em, jer on da znam {ta mo gu da o~e ku jem, a {ta ne. Ta ko |e, va `no mi je da imam po zi ti van fid bek, jer spa dam u kom po zi to re ko ji ni ka da ne od bi ja ju do bru su ge sti ju. Na pro sto, ne mam pro blem s tim, lo gi~ no je da do bar fla u ti sta bo qe po zna je svoj in stru ment od me ne. Ina ~e, i sam pro fe sor Bru ~i mi je svo je vre me no re kao da je naj bo qe da na pra vim svoj an sambl, ob ja sniv {i da }u kroz rad s mu zi ~a ri ma ko je oku pim, naj vi {e na u ~i ti. I ta~ no je ta ko bi lo. Mno gi mla di kom po zi to ri da nas ne ma ju pu no pri li ka da slu {a ju svo je ra do ve i po sle di~ no u~e na gre {ka ma ka da to ve} bu de su vi {e ka sno… In si sti ram da mi ob ja sni ka ko na par ti tu ri be le ì neo bi~ ne zvu ke, ko je je pro iz vo dio we gov kla vir u Si na go gi „pre pa ri r an” kar t o n i m a raz l i ~ i t e de b qi n e, pla sti~ nim fa sci kla ma… – To je ste ve li ki pro blem. Re ci mo, slu {ao sam vi {e iz vo |e wa par ti tu ra Xo na Kej xa, na ko ji ma je on ve o ma pre ci zno, prak ti~ no za sva ku ì cu, na vo dio gde pri li kom “pre pa ri ra wa” tre ba sta vi ti ko ji i ka kav {raf. Ali, ma ko li ko se pra ti la ta we go va uput stva, sva ki kla vir je po pra vi lu zvu ~ao dru ga ~i je. Ja po ne kad sem plu jem pre pa ra ci ju, i on da, na rav no, ne ma lu ta wa. Me |u tim, uglav nom je sve to aprok si ma tiv no… Na tom tra gu pi tam Tik ma je ra i gde u we go vim kom po zi ci ja ma pre sta je par ti tu ra a po ~i we im pro vi za ci ja, i obr nu to… – To za vi si od kon cep ta. Pot pu na, slo bod na im pro vi za ci ja je naj te à, jer pred sta vqa eks pe ri ment u ko jem su is ho di uvek ne pred vi dqi vi. Me |u tim, ovo {to smo ra di li u okvi ru „Ul ti ma Ar mo nia” za pra vo je bio pro ces ko ji je tra jao ma lo du è. Na po ~et ku je sve bi lo otvo re no, ali smo na svim pro ba ma ko ri sti li sja jan ma li di gi tal ni re kor der i iz mno {tva sa ti na {ih im pro vi za ci ja iz dva ja li de lo ve ko ji su nam se ~i ni li na ro ~i to za ni mqi vi. Ti frag men ti su nam po tom po slu ì li kao osnov na struk tu ra na ko ju su se on da po no vo na do ve zi va le im pro vi za ci je. Ali to ne zna ~i, pri me tio sam, da je kraj wi re zul tat bi la pot pu na de kon struk ci ja me lo dij skih li ni ja, na pro tiv… – Od me lo di ja sam be ào u mla do sti. Ta da sam kao bio za lu |en avan gar dom, ali mi se i ta da de {a va lo da ba{ kad sam se na ro ~i to tru dio da sve bu de raz bi je no, ras to ~e no, kraj wi re zul tat bu de me lo di ~an. Sa da me de kon struk ci ja ne in te re su je, na pro tiv. Ali da le ko od to ga da se be sma tram neo kla si ~a rem ili neo ro man ti ~a rem. U sva kom slu ~a ju, ne dav no sam gle dao za ni mqiv film o gru pi “Kraft verk” - za ~i jom mu zi kom ni sam lud, ali ih ne ve ro vat no ce nim - u ko jem ne ka da {wi ~lan po sta ve Karl Bar tos, ko ji je to kom ka ri je re sa ra |i vao i sa po zna tim kom po zi to rom Kar lhajn com [tok ha u ze nom, otvo re no ka è: Mo è mo da eks pe ri men ti {e mo ko li ko ho }e mo, ali na kra ju do |e mo do to ga da je mu zi ka – me lo di ja.  Miroslav Staji}

o sled wa stvar ko joj se ob ra do va la bi la je otva ra we xez fe sti va la sa gru pom Da kr vud dab. “I to da mi se de si, da otvo rim xez fe sti val, pr vi put. Bi lo je iz van red no. Pri ~am sa mo o pu bli ci i mu zi ~a ri ma, rad s Va si lom Ha xi ma no vim i ben dom mi je po klon za ceo ì vot. To je ste ma gi~ na mu zi ka, da kr vu dov ska, dru ga ~i ja na na ~in ko ji mi vr lo le ì, a Va sil je to jo{ obo ga tio har mon ski, mu zi ka je do bi la tre }u di men zi ju i to mi ja ko pri ja”, go vo ri nam Bi se ra Ve le tan li}, umet ni ca ko ju ne tre ba pred sta vqa ti. Ili ba{ su prot no? Na kon du ge pa u ze vra ti la se na sce nu sa be o grad skom gru pom Da kr vud dab, a No vo sa |a ni su pro {log vi ken da ima li pri vi le gi ju da uì va ju u wi ho va dva na stu pa u “Stu di ju M”. Bi se ra ka è: “U sve tu se ta kve stva ri ra de odav no. Ve li ka je sre }a {to smo se uklo pi li, za to je i us pe lo i do bro pro {lo kod kri ti ke, pu bli ke i nas sa mih. U po ~et ku to ni sam ozbiq no uze la. Po zva na sam, to ve} zna te, da sni mim dve pe sme, jer me oni bog zna ka ko go ti ve... I ta pe sma je iza bra na za pe smu go di ne”, pri ~a nam sa go vor ni ca. Mi je pr vo pi ta mo da li je po ziv “Dar kvu da” u~i nio da se ose }a ma we za bo ra vqe nom? - Ne, ne. Ne mam taj pro blem sa so bom. Ima la sam u ka ri je ri, ko ja jo{ tra je, to li ko pa do va i uspo na, upra vo za to {to me ne ma vi {e go di na. U vre me ka da sam bi la oho ho, 100 po sto unu tra, i gla sov no, i fi zi~ ki, i ka ko god ho }e te, ni ta da mi ni je bi lo ja sno da me ne ma po de set go di na. Mi sli li su qu di da sam se ise li la, a bi la sam ov de, ured no se po ka zi va la jav no sti ali ni ko me ni je zvao. Za pra vo, ja ni sam bi la za ni mqi va ni ko me jer ov de bi ti za ni mqiv zna ~i bi ti sva {ta i ni {ta.  Za bo ra vqe ni qu di zna ju za stid? - Ne, to je pre bla ga re~.  Ko ja je pra va? - Ne }u upo tre bi ti ni jed nu. Sti dqi vost je ta ko ne vi na, da pro sto ne le ì. Ta ko je ov de i za sa da ne ma le ka. Go vo ri la sam uvek ono {to mi slim i to je je dan od raz lo ga. A da nas...  Da li je to lek, re }i {ta se mi sli? - Ako vam ni {ta dru go ne pre o sta je, ako vas ne zo vu u pro gra me, ne sni ma te, a ne zna te za {to. U kraj woj li ni ji, ba{ me bri ga. Uvek }u re }i {ta mi slim i ta~ ka. Ni ti umem, ni ti ho }u dru ga ~i je.  Za bo ra vqa mo ve li ~i ne, go to vo po pra vi lu? - Ni sam za bo ra vqe na, po na vqam. U No vom Sa du su svi za bo ra vqe ni! Ni sam bi la ta mo 20 go di na, zar to ni je sme {no? A na pqu no me tar smo jed ni od dru gih. Ovo va ì za sve dru ge - za bo ra vqe na, ne za bo ra vqe -

 Da li je re al no o~e ki va ti kva li tet u dr `a vi s tre }i nom ne pi sme nih? - Ova dr `a va ne po sto ji od pro {le go di ne. Po sto ja la je i ra ni je, dru ga ~i je se zva la, bi la za do bru ni jan su sre} ni ja. Na rod je bio sre} ni -

- Ni sam. Mu zi ka ko ju pu {ta ju ili je sta ra, ili pre va zi |e na. Uglav nom ni ne gle dam RTS.  Ko ji sa vet bi da li wi ho vom mu zi~ kom ured ni ku? - Pr vo bih ga ski nu la. Ne iz ode }e, ve} sa po lo `a ja (smeh). Pri ~a ju

ji i pi sme ni ji ali ni sam tu da pri ~a mo o so ci o lo {kim pro ble mi ma ko ji su u ve zi s po li ti~ kim. To ni je moj po sao, ni ti è lim, ni ti ho }u. Ne pi smen na rod je dru gi re sor, a {to se istom tom na ro du gu ra pod nos ne pi sme na mu zi ka, to je pro blem. Da ih pra vi{ jo{ glu pqim i ne pi sme ni jim, ra di{ na to me da bu du {to vi {e ta kvi ka kvi su.  Po ga |a vas po na {a we me di ja i eli te? - Ko je eli te? Gde je, ka ì te mi ko ja je va {a eli ta?  In te lek tu al ci. - Da, ali to tre ba i da bu du, a ne sa mo da se zo vu ta ko. Ja ko smo tan ki. Kad otvo ri mo vla sti te vi di ke i vi di mo da qe od no sa, on da }e bi ti bo qe.  Ka ko smo sro za li si stem vred no sti? - Da li ste me zva li da pri ~a mo o mu zi ci ili da vam pri ~am o po li ti ci (smeh)?  „In ter vju ne de qe” ana li zi ra dru {tvo kroz pri zmu pro fe si je sa go vor ni ka. - Ne bih da pri ~am o dru {tvu, ne mo gu da ga pro me nim, a i te ka ko sam za 40 go di na pe va wa ra di la na to me da mu zi ka ura di svo je.  Mu zi ka pr va pro bi ja gra ni ce, mr `wu...? - Je ste i pro bi ja }e i da qe. To je sve tla ta~ ka, u sve mu {to ima mo i ne ma mo.  Pi tam, jer ne ula è mo u oblast ko ja naj bo qe le ~i ra ne?

da ne ma pa ra, ma da ih za glu po sti uvek ima. U stva ri smo bo ga ta ze mqa i po red be de ko je ima mo pre ko gla ve. U|e{ u ne ke pro sto re, da ih ne ime nu jem, ne mo è{ da ve ru je{, a ka da u|e{ u bol ni ce vi di{ da se ras pa da ju. Stra {no! Zbu we na sam od ko {ma ra i neo r ga ni zo va no sti u ko joj ì vi mo.  Da li pra ti te kon tro ver ze oko SO KOJ-a? - Ne, vi {e ne }u ni {ta da pra tim. Is kqu ~i la sam se iz sve ga. Od pra }e wa sam se raz bo le la. Sve sam pra ti la i sve pre sta la da pra tim.  Raz bo le li? - Ne bu kvla no, ve} od ogrom ne ko li ~i ne glu po sti, ba ha to sti, bez o bra zlu ka, ne va spi ta no sti - gde god se okre nem.  I da qe su ne re {e na pi ta wa tan ti je ma i autor skih pra va? - Je ste i bi }e ta ko jo{ du go.  [ta mo ra da se do go di, pa da ne bu de ta ko? - [ta mo ra da se do go di? Pa ni ste vi ve sla si sa li, kao ni ja. Obo je zna mo {ta bi mo ra lo da se do go di.  Vo leo bih da mi vi to ka è te? - Ne }u! Pri ~a la sam sto go di na i sve je go re i go re, ne }u da pri ~am, za to {to lu pa mo gla vom o zid. Op {ti je ko {mar, ko vo di, ko ne vo di igre, ko vo di ko lo, a ko je na za ~e qu?! Do te me re ni sam u do ga |a ji ma, jer me ne za ni ma ju, a po la ne bih ni shva ti la. Moj mo zak ne mo è to da sva ri jer se ra di o stva ri ma u du bo koj ve zi sa po kva re no {}u.  Ho }e te li po no vo sa ra |i va ti sa Kor ne li jem Ko va ~em? - Ja se s wim dru ìm, ~o ve ~e...  Mi slio sam na no vi al bum, mo `da? - (uz dah) Za ko ga da ga sni mim ?  Ima te ve o ma ver nu pu bli ku. - Imam, ali i ovo {to sam do sa da sni ma la ni je is pe va no ko li ko je mo ra lo bi ti. Pa, ja sam sni mi la je dan CD u ì vo tu! Imam je dan spot! O ~e mu vi i ja da pri ~a mo, o no vom al bu mu? Mo gu s Ba tom, ali bih u tom slu ~a ju uba ci la jo{ po ne kog, da se on od mo ri i da al bum do bi je no ve bo je.  î tam i slu {am ko men ta re, pu bli ka vas je glad na? - Je ste. Ni je do bro da ja to ka èm ali oni ni su glad ni me ne, dra gi Igo re, ne go te mu zi ke, pra ve mu zi ke! Wi ma tre ba to! Mo `da ima mo mno go ne pi sme nih ali to ne zna ~i da oni ne ma ju emo ci je. Bi se ra ni ja va `na, ve} mu zi ka ko ju, na sre }u, pe va Bi se ra, a ko ja tre ba i Bi se ri, da vam ka èm.  Mla di i zre li su to ose ti li u Stu di ju M? - Ni je li to naj lep {e {to vam se mo è de si ti u ì vo tu, ako se ve} sto go di na ba vi te tim po slom (smeh). Pu bli ka ko ja te slu {a, pra ti...  Igor Mihaqevi}

Do zi ra we {un da Pret hod ni gost “In ter vjua ne de qe” pu bli ci sta Vla di mir Po pin pi tao je “na ne vi |e no” Bi se ru Ve le tan li} {ta mi sli o pla sma nu kva li tet ne i {und li te ra tu re? - Ozbiq na li te ra tu ra, bo jim se, ima ma lu pro |u, za raz li ku od dru ge. Da se raz u me mo, tre ba ima ti i {und li te ra tu ru, upra vo za to da bi se vi de la raz li ka i da se ne bi po ten ci rao {und, ve} ovo dru go. To va ì za mu zi ku i ceo ì vot. na, to je re~ ko ja zna ~i mno go i ni {ta. Ima la sam ù te mi nu te, ka da sam to u se bi `va ka la; za {to, zbog ~e ga, i na kra ju, ka da sam iza {la iz svog unu tra {weg sta wa ne mo }i i bo li, a bo le lo me je, ni sam ume la se bi da ob ja snim za {to me ne ma. Sa da je to ne va `no, ne }u da se à lim - ta ko je. Sa da sam tu i ko zna da li }e me bi ti ne gde ili me ne }e bi ti nig de.  Mu zi~ ka sce na u Sr bi ji? - Te {ko bih je oce ni la (smeh). Ima do brih gru pa, za ni mqi vih, ne }u ih na bra ja ti da ne kog ne po vre dim, ali ta bor ba mo ra bi ti dru ga ~i ja, tre ba se ba vi ti mu zi kom, a ne na pra vi ti je dan, dva hi ta i mi sli ti da je ceo svet tvoj. I to du va we; svi smo ja ko pa met ni, ba ci{ mar ki ra ne kr pi ce na se be, na pum pa{ se, to je to li ko pro sto i jef ti no da ne è lim o to me ni da pri ~am. Ni je moj ni vo i ne za ni ma me.

- Ne da se ne ula è, ne go se gle da da se ne ulo ì ni {ta, ako se mo è. Pre vi {e ste me uvu kli u tu pri ~u...  Tu smo gde smo... - Znam ja bo qe ne go vi gde smo. Mak si mal no se tru dim da, ka da sam na sce ni. Dam po sled we ~e sti ce po zi tiv ne ener gi je, ako re~ ni je pre vi {e ofu ca na. Da je dam qu di ma ko ji se de is pred, vi {e od to ga ne mo gu. Da jem se ce la i sva ki kon cert je sad ili ni kad. Iskre nost, po {te we, de qe we le po te mu zi ke, to mo gu da ti ni {ta vi {e.  Fe sti va li su po sta li iz vor op tu `bi, a ne kva li tet ne mu zi ke? - Pra vo da vam ka èm, ne znam. Da bu dem po {te na, ba{ me bri ga. Bi la sam na fe sti va li ma ko ji su, za raz li ku od da nas, ne {to zna ~i li. Bi li su bit ni u mom po slu, a sa da {ta se de {a va - ne znam ni da li ih ima.  Da li ste za do voq ni kva li te tom mu zi ke na jav nom ser vi su?

SPORT

nedeqa4.novembar2012.

dnevnik

FI NA LE FED KU PA U PRA GU

ê hi we na po be du od ti tu le @en ska te ni ska re pre z en t a c i j a ê { ke na la zi se na ko rak od od bra ne ti tu le u Fed ku pu po {to po sle pr vog da na fi na la u Pra gu vo di pro tiv Sr bi je 2:0. U pr vom me ~u da na Lu si [a fa ro va do bi la je Anu Iva no vi} sa 6:4, 6:3, dok je u dru gom Pe tra Kvi to va bi la bo qa od Je le ne Jan ko vi} sa 6:4, 6:1.ê h i w a m a sa d a ne d osta j e sa mo jed na po be da ka ko bi od bra ni le tro fej u Fed kupu. Pre o sta la dva singl me ~a na pro gra mu su da nas (11 sa ti), ka da }e se igra ti i dubl, u ko jem }e sna ge od me ri ti Bo ja na Jo va nov ski i Alek san dra Kru ni} sa Lu si Hra dec kom i An dre om Hla va~ ko vom.

Ana Iva no vi}

Ana: Bi la sam ner vo zna Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} iz ja vi la je po sle po ra za od Lu ci je [a fa ro ve (6:4, 6:3) da je pre sud no bi lo to {to je ê hi wa bo qe od i gra la kqu~ ne po e ne. - Bio je te àk me~ i mi slim da je bi lo mno go ne iz ve sni je ne go {to re zul tat po ka zu je. Ner vo zno sam po ~e la me~, a ja ni sam ko ri sti la svo je {an se. Na po ~et ku su mu udra ci bi li pre krat ki, ni sam igra la do voq no agre siv no i ona je to is ko ri sti la. Jed no stav no, ona je bo qe igra la kqu~ ne po e ne .Ve o ma sam raz o ~a ra na {to ni sam us pe la da osvo jim pr vi poen za Sr bi ju. Iva no vi }e va da nas igra sa Pe trom Kvi to vom: - Ona br zo igra, ne vo li du ge raz me ne uda ra ca, pro ba }e da dik ti ra ri tam ser vi som. O~e ku jem te àk me~. Naj va `ni je je da ovaj po raz osta vim iza se be ka ko bih bi la mak si mal no sprem na za da na {wi su sret. Iako je Ana od li~ no u{la u su sret i la ko do {la do tri gem lop te na sa mom star tu me ~a, sve je pro koc ka la i do zvo li la [a fa ro voj da iz jed na ~i. Ipak, uz ma lo sre }e, Iva no vi }e va je us pe la da u na red na dva po e na po ve de sa 1:0. U sle de }em ge mu srp ska te ni ser ka je us pe la da pri pre ti ê hi wi,

ali je [a fa ro va ipak iz jed na ~i la, a po tom go to vo bez pro ble ma do {la do brej ka za vo| stvo od 2:1. Ana je us pe la od mah da uz vra ti istom me rom, a po tom i po no vo po ve de, pre ne go {to je ^e hi wa gre {ka ma srp ske te ni s er k e do { la do 3:3. Iva novi }e va je u istom rit mu na -

sta vi la i pri svom ser vi su, pa je [a fa ro va bez ika kvih proble m a do { la do no v og brej ka i 4:3. U na red nim ge mo vi ma obe su bi le si gur ne na svo jim ser vi si ma, pa je ~e {ka te ni ser ka u de se tom ser vi ra la za set, a iako je Ana us pe la da joj pri pre ti, lo {a pro ce na su di ja i od lu ka Iva no vi }e ve da na sta vi poen do ne lo je [a fa ro voj pred nost od 1:0 sa 6:4. [a fa ro va je u dru gom se tu na sta vi la ta mo gde je sta la u pr vom, od mah je sti gla do brej ka, a po tom osvo ji la si gu ran ser vis gem za vo| stvo od 2:0. Ana je tek u tre }em ge mu us pe la da pre ki ne we nu se ri ju, ka da je upr kos ner vo zi bi la si gur na na svom ser vi su. Iva no vi }e va u na red nim ge mo vi ma ni je ima la pri li ku da uz vra ti, ali je ^e hi wa za to mo gla do no vog brej ka pri re zul ta tu 4:2. Sre }om, Ana se od bra ni la i sma wi la na 4:3, pre ne go {to je po ~e la da vr {i ve li ki pri ti sak na [a fa ro vu.

Ana je ima la tri {an se u sle d e } em ge m u da na p ra v i brejk i mo `da pre o kre ne tok me ~a, ali se [a fa ro va od bra ni la, {to je oko na ~a lo bor bu Iva no vi }e ve, te je ê hi wa bez iz gu bqe nog po e na sti gla do no vog brej ka za 6:3 i vo| stvo ê {ke u fi na Je le na je pro tiv naj bo qe ~e {ke te ni ser ke Pe tre Kvi to ve do sa da igra la sa mo jed nom. Pro {le go di ne u Lin cu ê hi wa je sla vi la iako je iz gu bi la pr vi set. Iako je Kvi to va u me~ u{la kao ve li ki fa vo rit, po go to vo na kon pr vog me ~a, Je le na je bo qe po ~e la. Pr va ~e ti ri ge ma do bi le su te ni ser ke ko je su ser vi ra le, a on da je Jan ko vi }e va sa ~e ka la ne {to sla bi ji ser vis gem ri val ke, od i gra la je ne ko li ko pre le pih uda ra ca i is ko ri stiv {i dru gu brejk {an su po ve la je sa 3:2. U na red nom ge mu Srp ska te ni ser ka je bi la pod pri ti skom, ali je od 0:30 do bi la ~e ti ri ve za na po e na i po tvr di la brejk.

Je le na Jan ko vi}

Ve li ku pri li ku da mo `da i re {i pr vi set Je le na je pro pu sti la u sed mom ge mu. Kvi to va je bi la uz dr ma na, ima la je Je le na 15:30, ali ni je sti gla ni do brejk {an se. Upra vo je taj

gem dao Kvi to voj do dat no sa mo po u zda we, {to je bi lo vi dqi vo u na stav ku pr vog se ta. Iako je Jan ko vi }e va spa si la u sle de }em ge mu dve ve za ne brejk lop te Kvi to va je vra ti -

Je le na: Pe tra je igra la sjaj no Je le na Jan ko vi} iz ja vi la je po sle po ra za od Pe tre Kvi to ve (6:4, 6:1) da je ê hi wu vr lo te {ko po be di ti ka da igra na vi so kom ni vou kao {to je to sa da bio slu ~aj. - Me~ je bio te àk â&#x20AC;&#x201C; Pe tra je igra la sjaj no. Ima la sam {an su u pr vom se tu, ali ona je u tim tre nu ci ma od i gra la ne ke sjaj ne udar ce. U po je di nim tre nu ci ma jed no stav no ni sam ima la re {e we, Kvi to va je ima la svoj dan. Ona igra ri zi~ no i ta ko je po sta la dru ga te ni ser ka sve ta. Za to ju je, ka da joj udar ci idu od ru ke, ve o ma te {ko po be di ti.Ni sam se do bro na me {ta la na udar ce, ni sam do voq no do bro otva ra la te ren. Po ku {a va la sam da igram ra zno vr sni je, ali po sle mi je pao pro ce nat pr vog ser vi sa i ona je to zna la da is ko ri sti. Bi lo je te {ko igra ti pro tiv we, ali ni sam uspe va la da iz blo ki ram we ne pr ve udar ce ko ji su ve o ma sna `no - do da la je Jan ko vi }e va. - Bi }e ve o ma te {ko da pre o kre ne mo, ali ni {ta ni je ne mo gu }e. Mo ra mo da ve ru je mo u se be. la brejk, a za tim je uz jo{ ne ko l i k o vi n e r a sti g la i do vo| stva od 5:4. Srp ska te ni sr ka bi la je pod ve li kim pri ti skom i ê hi wa je to is ko ri sti la, do bi la je i ~e tvr ti uza stop ni gem za vo| stvo od 1:0 u se to vi ma (6:4). Fi n i{ pr v og se t a bio je kqu ~an za ras plet ce log me ~a. Kvi to va je u{la u ri tam, Je lena je sve vi {e gre {i la, pa se se r i j a ~e { ke te n i s er k e pro d u ` i l a na ne v e r o v at n ih de vet uza stop no do bi je nih ge mo va. Kvi to va je u dru gom se tu la ko do la zi la do vi ne ra i ge mo va, br zo je po ve la sa 5:0 i ne du go za tim i okon ~a la me~ u svo ju ko rist (6:1).

SPORT

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

JELEN SUPERLIGA SRBIJE 11. KO LO SU BO TI CA: Spar tak ZV - BSK Bor ~a IVA WI CA: Ja vor - Haj duk NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Slo bo da Po int NI[: Rad ni~ ki - Par ti zan KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - OFK Be o grad SME DE RE VO: Sme de re vo - Do wi Srem BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ja go di na

2:1 (0:1) 2:1 (0:1) 2:2 (1:1) 0:4 (0:1) 3:2 (1:0) 0:1 (0:0) 1:2 (0:0)

Da nas BE O GRAD: Rad - Voj vo di na

(Are na sport 1, 13.00)

1. Par ti zan 11 10 0 1 35:7 30 2. Cr ve na zve zda 11 8 1 2 26:15 25 3. Ja go di na 11 7 2 2 12:6 23 4. Rad 10 5 2 3 13:8 17 5. Spar tak ZV 11 5 2 4 16:12 17 6. Voj vo di na 10 4 5 1 7:6 17 7. Slo bo da Po int 11 4 4 3 15:18 16 8. No vi Pa zar 11 3 5 3 15:13 14 9. Do wi Srem 11 4 2 5 10:13 14 10. Ja vor 11 4 1 6 15:11 13 11. Rad ni~ ki (N) 11 3 3 5 13:23 12 12. Rad ni~ ki 1923 11 2 5 4 11:16 11 13. BSK 11 3 1 7 11:28 10 14. OFK Be o grad 11 2 3 6 13:16 9 15. Haj duk 11 1 3 7 8:16 6 16. Sme de re vo 11 0 5 6 5:17 5 U sle de }em ko lu (10/11. no vem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - No vi Pa zar, KU LA: Haj duk - BSK Bor ~a, NO VI SAD: Do wi Srem - Spar tak ZV, JA GO DI NA: Ja go di na - Sme de re vo, BE O GRAD: OFK Be o grad - Cr ve na zve zda, BE O GRAD: Par ti zan Rad ni~ ki 1923, IVA WI CA: Ja vor - Rad, U@I CE: Slo bo da Po int - Rad ni~ ki (N).

VOJ VO DI NA DA NAS GO STU JE KOD EKI PE RA DA (13)

Tra di ci ja po sto ji da bi se sru {i la Kada s zna da u beogradskim susretima ekipu Rada nisu pobedili ve} punih 15 godina, jasno je koliko su okr{aji s gra|evinarima te{ki za dubalere Vojvodine. Re~ je o ekipi koja cr ve no-be li ma ne od go va ra, ali koju oni èle da pobede na wenom terenu i to }e i danas poku{ati da u~ine. Tradicije postoje, staro je pravilo, da bi se ru{ile i u tome se slaù svi igra~i novosadskog superliga{a. îwenica je da Rad ima jednu od najvalitetnijih ekipa u Jelen Superligi, posebno kada se u ob-

ninzima jeste da su na{i igra ~i spremni i `eqni da pru`e dobru igru i, uz pomo} navija~a koji }e sigurno biti uz nas na Bawici, verujem da }emo sru{iti tradiciju. [to se sastava ekipe ti~e, svi konkuri{u za tim, izuzev Marka Poletanovi}a koji je obnovio povredu meniskusa. Govore}i o dana{wem rivalu, Vigwevi} je dodao: - Rezultati koje Rad ostvaruje ve} godinama nisu nikakva slu~anost, jer u ovom klubu se velika pa`wa posve}uje radu s mladima i oni svake go -

Ne boj {a Ko so vi}

zir uzme napada~ki deo ekipe koji ~ine Koji}, Luka i Perovi}. Naravno, ima svoje adute i Vojvodina, a optimizam No vosa|ani grade pre svega na dve vezane pobede, dobroj at mosferi unutar ekipe i po voqnoj kadrovskoj situaciji. - ^eka nas duel sa tradicio nalno neugodnim rivalom - re kao je Ne boj {a Vig we vi}, {ef stru~nog {taba Vojvodine, nekada i sam igra~ Rada. Na{ doma}in je u seriji od tri vezana poraza, ali je u svim tim susretima beogradski tim imao igru i wegova lo{a sta tistika nikako ne bi smela da nas zavara. Ono {to o~ekujem je da na{ kvalitet, a onda i igra i odnos prema woj budu na visokom nivou, jer u tom slu~aju nikakva tradicija ne}e mo}i da nas omete. Rad ima kvalitetan tim, jak je na svim delovima terena, ali sam ube |en da uz pravi odnos mo`emo da uradimo ono {to smo name rili. Ono {to vidim na tre -

dine imaju nove igra~e koji nasle|uju starije. Wihova politika nije toliko vezana za rezultat koliko za stvarawe igra~a, a ako uspeju da spoje obe ove stvari, to je boqe za wih. S raz mi {qa wi ma tre ne ra slo`io se i najmla|i prvoti mac Vojvodine Neboj{a Koso vi} koji je istakao: - Znamo svi {ta nas o~ekuje na Bawici i kakva je Rad eki pa, ali mi smo Vojvodina i u svakoj utakmici idemo na pobedu. Ako budemo skoncentri sani i fokusirani, verujem da }e mo na sta vi ti po bed ni~ ki niz. Nadam se i da }emo danas imati mnogo vi{e {uteva i centar{uteva ka golu rivala i da }emo biti efikasniji. ra dimo dosta na treninzima i vreme jda se taj rad poka`e i na terenu. Bilo bi sjajno da se to dogodi ba{ danas na Bawi ci i da napokon prekinemo ne povoqnu tradiciju. A. Pre do je vi}

Va qak opet me qe Rad ni~ ki (N) - Par ti zan 0:4 (0:1) NI[: Stadion âir, gle da la ca 9.000, sudija: Gogi} (Novi Sad), strelci: Niko la Lu ki} (auto gol) u 7. S. [}epovi} u 58. Joji} u 71. i Nionkovi} u 80. minutu. RAD NI^ KI: Peri} - \or|evi}, Ran|elovi}, M. Petrovi}, Vukomanovi} - Luki}, Kolarevi}, Stefanovi} - Bini} (od 68. Bajevski), M. Jovanovi} (od 63. A. Jovanovi}), S. Petrovi}. PAR T I Z AN: Pe tro vi} Miqkovi}, Ostoji}, Ivanov, Lazevski - Kamara, Smiqani}, Tomi}, Ili} (od 63. Joji}) - L. Markovi} (od 74. Ninkovi}), S. [}epovi} (od 79. M. [}epovi}). Fudbaleri Partizana, ta~nije prva postava {ampiona, zabeleìli su ubedqivu pobedu u utakmici koja je trebalo da bude jedan od derbija 11. kola Su perlige.êtiri dana posle bolne eliminacije iz Kupa, u duelu sa drugoliga{em Borcem iz â~ka, trener crno-belih Vladimir Vermezovi} napravio je deset izmena u timu, „preì-

Ra dost fud ba le ra Par ti za na

veo” je samo golman Nikola Petrovi}, a epilog je bila dominacija na ^airu. Bila je to sedma uzastopna pobeda crno-belih nad „Realom sa Ni{ave”. Prvak je nastavio da sakupqa bodove sa svih strana i upisao devetu pobedu u nizu. Crno-beli su poveli ve} u sedmom minutu, autogolom Nikole Luki}a. Wega je iz nepo-

Pre o kret u na stav ku Spar tak Zla ti bor vo da - BSK 2:1 (0:1) SU BO TI CA: Stadion Spartaka, gledlaca oko 1.000, sudija: An|elkovski (Ka~arevo), strelci: Stamenkovi} u 62. (autogol) i Despotovi} u 67. za Spartak Zlativor vodu, a @ivkovi} u 40. minutu za BSK. @uti karton: Kova~evi}, Despotovi} (Spartak Zlatibor Voda), crveni karton: ]esarevi} (BSK). SPA SR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi}, Farka{, [arac, Brati}, Antoni}, Pu{kari}, Torbica, Kova~evi}, M.Adamovi} (Milivojev), Despotovi} (Noskovi}), Novakovi}. BSK: Kova~evi}, Plani}, Stamenkovi}, ]esarevi}, Gegi}, Milutinovi}, Nuhi (Stan~eski), @ivkovi} (Jovanovi}), \uki}, Petrovi}, Bulatovi} (Simovi}). Fudbaleri Spartak Zlatibor vode do{li su do ~etvrte pobede u nizu, po{to su u Subotici opravdali ulogu favorita i savladali ekipu BSK. Odli~no su po~eli me~ doma}ini, re|ale su se prilike pred golom BSK. Prvu {ansu imali su ve} u 3. minuti kada je Torbica prona{ao Despotovi}a koji glavom tu~e pored gola. U 5. minutu Torbica je izveo drugi korner za Spartak Zlatibor vodu, najvi{i u skoku bio je Novakovi} ali glavom sa osam metara tu~e iznad gola. Tri minute kasnije golman Bor~ana sre}om spre~ava vodstvo. Nakon dvadesetak minuta igre splanuo je tempo doma}ih.

[ok na stadionu u 40. minutu kada je Pu{kari} izgubio loptu, poklon iskoristio @ivkovi} koji sa par metara matira Aleksi}a. U posledwim trenucima prvog poluvremena Spartak je bio blizu izjedna~ewa, kada je Despotovi} odli~no izveo slobodan udarac sa oko 18 metara, lopta je i{la tik pored stative ali je golman Kova~evi} krajwim naporom izbacuje. Sti~e se utisak da lopta u svojoj putawi mo`da i pre{la gol liniju ali sudija pokazuje da se igra nastavi. U drugo poluvreme doma}i kre}u znatno agresivnije i sa velikom èqom za preokret. Igrao se 60. minut kada je Novakovi} izbio sam pred gol, ali {utira neprecizno. Na sre}u doma}ina posle dva minuta Spartak Zlatibor voda stiè do izjedna~ewa. Pu{kari} je odli~no {utirao sa leve strane golman Bor~ana uspe{no odbranio ali bek Sta menkovi} nespretno interveni{e i poga|a svoju mreù. Tri minuta kasnije zbog preo{trog starta na [arcu ]esarevi} dobija crveni karton. Izjedna~uju}i gol dao je krila doma}ima koji su krenuli sa sve ozbiqnijim napadima. U 67. minutu Spartak Zlatibor voda dolazi do vo|stva kada je Novakovi} nesebi~no prona{ao slobodnog Despotovi}a koji u padu volejom sa oko deset metara neodbrawivo poga|a mreù. S. D.

sredne blizini, u `eqi da centrira, napucao Aleksandar Lazevski, a na nesre}u doma}ih igra~a i navija~a lopta je u vi sokom luku preletela sve i svakoga i zavr{ila u mre`u. Radni~ki je mogao da izjedna~i u 32. ali je Ivan Ivanov uklizavawem spasio Partizan. Bugarski reprezentativac uspeo je da po`rtvovanom intervenci-

jom prekine opasnan kontra napad doma}ih. Ono {to mu u prvom poluvremenu nije uspevalo iz igre, Partizanu jeste iz prekida - da pripreti. U 37. minutu, Tomi} je izveo slobodwak u svom sti lu, o{tro i precizno, ali je lopta okrznula stativu sa... spoqne strane! A u 58. minutu crno-beli su udvostru~ili prednost. Na lep pas Tomi}a, Stefan [}epovi} je u punom trku u{ao u {ansu i iskosa sa desne strane, sa oko 16 metara udaqenosti, savladao Peri}a. Partizan je otklonio posledwu dilemu oko ishoda me~a u 71. minutu i bio je to najlep{i pogodak na me~u. Milan Smiqani} dodao je loptu rezervisti Joji }u, koji je sa oko 15 metara pocepao mre`u iza le|a Peri}a. Tri komada nisu bila dovoqna gostima. Jo{ jedan rezervista upisao se u strelce. U 80. minutu, Tomi} je prevario rivala i proigrao Joji}a, koji je posle pogotka zabele`io i asistenciju. Lepo je dodao do Ninkovi}a koji je rutinski postigao gol.

[ok na Ma ra ka ni Cr ve na zve zda - Ja go di na 1:2 (0:0) BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 10.000, sudija : Dimitrijevi} (Loznica). Strelci: Mudrinski u 47. za Crvenu zvezdu, a \uri} u 65. i \eni} u 86. minutu za Jagodinu. @uti kartoni: Milivojevi}, Milunovi}, Kasalica, Maksimovi} i Jovanovi} (Crvena zve zda), a Proji}, Valenti} i \eni} (Jagodina). CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 7, Panti} 7 (Ve{ovi}), Maksimovi} 6, Jovanovi} 6, Mladenovi} 6 Milivojevi} 6, Dimitrijevi} 7 (Mijailovi}), Milija{ 6, Kasalica 6, Milunovi} 6 (Lazovi}), Mudrinski 7. JA GO DI NA: Bonxuli} 7, Valenti} 7, Proji} 7, @ivanovi} 7, Tomi} 7, Gogi} 7, Lepovi} 7 (\eni} 7), Stojkov 7 (Kosti}), Cvetkovi} 7, \uri} 7, Stojanovi} 8 (Ili}). Jagodina je iznenadila Crvenu zvezdu. Gosti su sru{ili i neugod nu tradiciju i nakon devet uzastopnih poraza uspeli su da matiraju crveno-bele. Gosti su u me~ u{li re{eni da kroz nadigravawe sa favoritom poka`u svoj kvalitet. U tome su uspeli. Visokim presingom, kratkim i brzim pasom, uz na momente ve}i posed lopte dominirali su na travi Marakane. Zvezda je delovala prili~no sputano i sporo, gotovo bezopasno po gol. Sa mnogo vi{e energije doma}in je po~eo drugo poluvreme. Trud se brzo isplatio. U 47. minutu idealan centar{uta Panti}a, u svoj stilu, iskoristio je Ogwen Mudrinski, doju~era{wi centarfor Jagodine i glavom lop -

tu smestio u mreù. Period dobre igre Zvezda nije krunisala pogotcima, a {anse su propustili Dimitrijevi}, pa potom i Mudrinski koji je jo{ jednom efektno {utirao glavom ali je stativa spasila goste. Nije se Jagodina predavala, a u 65. minutu dobili su i poklon od sudije Dimitrijevi}a iz Loznice. Maksimovi} je van kaznenog prostora napravio prekr{aj nad Stojanovi}em, ali arbitar je dosudio najstroù kaznu. \uri}ev {ut sa bele ta~ke fantasti~nom inter vencijom zaustavio je Bajkovi} ali je na odbijenu loptu opet natr~ao \uri} i pogodio ciq. îni se da je ovo bio kqu~ni detaq utakmice. Uvukla se nervoza u redove crvenobelih, a Jagodina je nastavila da igra zaista sjajno. U 79. minutu golman Bajkovi} je jo{ jednom odli~nom odbranom zaustavio topovski {ut raspoloènog kapitena Milo{a Stojanovi}a. Fini{ me ~a doneo je i pravi „{ok” za „zvezda{e”. Majstorski je Stojanovi} zaobi{ao indolentnog Jovanovi}a usledila je asistencija i odmeren udarac „rezerviste” \eni}a za pobedu. Poku{ala je Zvezda u preostalih nekoliko minuta da stigne barem do izjedna~ewa ali je odbrana ekipe koju uspe{no predvodi Simo Kruni} delovala besprekorno. Naravno, posle utakmice u centru pa`we bio je sudija Dimitrijevi}, na ~iju arbitraù su crvenobeli imali puno zamerki, burno su reagovali, a i desetak hiqada gledalaca pogrdnim skandirawem is pratilo je sudiju sa terena. Z. Ran ge lov

Spret ni Srem ci

Ku qa ni sta li

Sme de re vo - Do wi Srem 0:1 (0:0)

Ja vor - Haj duk 2:1 (0:1)

SME DE RE VO: Stadion Smedereva, gledalaca 500, sudija: Spasi} (Surdulica). Strelac: Putin~anin u 77. minutu. @uti kartoni: Miqkovi}, Opan~ina, Lazarevski (Smederevo), a Vukobrat, Ko{uti}, Bukorac i Damwanovi} (Dowi Srem). Crveni karton: Nikoli} u 75. minutu (Smederevo). SME DE RE VO: M. @ivkovi} 6, Ogwanovi} 6, Miqkovi} 6, Opan~ina 6, Osman 6 (Nikoli}), D. @ivkovi} 7, Lazarevski 6 (\or|evi}), Momi} 7 (Stojanovi} 6), Veqovi} 7, Radovanovi} 6, Mijovi} 6. DO WI SREM: Beli} 7, Josi mov 7, Vukobrat 6 (Mileki} 7), Bukorac 7, Laki} 7, Ko{uti} 7 (Jeli~i} 6), Putin~anin 7, Jankovi} 7 (Milutinovi}), Damwanovi} 7, To{i} 7, Milosavqevi} 7. Iako su Smederevci tokom ve}eg dela susreta imali vi{e od igre, a tako|e i prilike za

pogotak bodovi su zaslu`eno pripali spretnijem i sre}nijem Dowem Sremu. Dugo }e Smederevci `aliti za prilikama Momi}a u 19. i 23. minutu, kada je prakti~no najpre sa pet metara proma{io prazan gol, a onda kada je izbio sam ispred Beli}a, ~etiri minuta kasnije, ponovo nije bio efikasan. Me~ je prelomio crveni karton koga je zaradio Nikoli} u 75. minutu posle neopreznog starta nad Milosavqevi}em. Dva minuta kasnije Putin~anin je sa ivice {esnaesterca prihvatio odbijenu loptu i na efektan na~in pogodio desne ra{qe @ivkovi}a. Mogli su Smederevci mo`da i do nere{enog rezultata, {to ne bi bilo nerealno, ali su Veqovi} i Ogwanovi} u zavr{nim minutima bili dosta neprecizni i tako je utakmica zavr{ena s pobedom Doweg Srema. T. Gli {i}

IVA WI CA: Stadion Javora, gledalaca 500, sudija Filipovi} (Beograd), Strelci: Ifeani u 88. i Milovanovi} u 90. zaq Javor,a L. Veselinovi} u 40. minutu za Hajduk. @uti kartoni: Milinkovi}, Vla{i}, Josovi} (Javor), Bulatovi}, Sekuli}, Lali} (Hajduk). JA VOR: Nikoli} 6, Milinkovi} 6 (od 80 \or|evi}), Mom~ilovi} 7, Vla{i} (od 30 Josovi} 6), Novakovi} 7, Ostoji} 6 (od 59 Milovanovi} 7), Vidi} 6, Eliomar 6, Mifeani 6, Radivojevi} 6, Jakimovski 6. HAJ DUK: Bra} 7, Milutinovi} 6, M. Veselinovi} 6, Bulatovi} 6, Obrovac 6, Adamovi} 6, L. Veselinovi} 7, Sekuli} 6, Lali} 6, Varga 6 (od 75 Stojkovi}-), Ki{ 6(od 60 Zorica 6). Javor je osvojio sva tri boda protiv Hajduka iz Kule zahvaquju}i golovima Ifeanija u 88. i Mi lovanovi}a u 90. minutu. Gosti su tokom ve}eg dela utakmice bili boqi rival imali pobedu ,ali su

pokleknuli u finio{u. Igra~i Javora su u prvom delu igrali slabo ,neobja{wivo gre{ili u dodavawu lopte, dok su gosti igrali agresivno od po~etka bili brì i motivisaniji od doma}ina. U 40 minutu hladan tu{ i vo|stvo gostiju koji su se bukvalno u{etali u gol. Akciju je zapo~eo Ki{, a zavr{io Lazar Veselinovi} i poslao loptu u levi ugao pored Nikoli}a. Veselinovi} je bio u prilici da u~ini ne{to vi{e u 55 minutu,ali je {utirao pravo u golmana Javora. Kako se bliìo kraj utakmice Javor je iz minuta u minut poja~avao tempo pomognut gromoglasnim navijawem i rezultat dolazi u 88 minutu. Milovanovi} je prosledio polu visoku loptu u kaznenom prostoru gostiju do Ifeanija koji je glavom poslao u mreù. Preokret stiè u nadoknadi vremena. Asistent kod prvog gola Milovanovi} je posle centar{uta rutinski pogodio mreù. U. ]ur ~i}

SPORT

nedeqa4.novembar2012.

dnevnik

PR VA LI GA SR BI JA

Pa zov ~a ni ma pri ja Br do û ka ri~ ki - Rad ni~ ki (NP) 1:2 (1:1) BE O GRAD: Sta dion û ka ri~ kog, gle da la ca 200, su di ja:Ci cva ri} (Uì ce), strel ci: Sta men ko vi} u 45. za û ka ri~ ki, a Bon xi} u 11. i 58. mi nu tu za Rad ni~ ki. @u ti kar to ni: Ri sti}, Trni ni} (û ka ri~ ki), Ra din, Isa i lo vi}, A{}e ri}, Bo {ko vi} (Rad ni~ ki). Û KA RI^ KI: Ri sti} 6, Po po vi} 6, \u ri} 6, Sta men ko vi} 7, Mi haj lo vi} 6 (od 65. Din ~i} –), Ma ti} 7, Tr ni ni} 6, Kr sti} 6 (od 82. Mi si ni –), Sr ni} 6, Vu ~i ni} 6 (od 90. La zo vi} –), La ki} 6. RAD NI^ KI: Uro {e vi} 7, Sa ra ~e vi} 7, Pe jo vi} 7, Bon xi} 8 (od 92. Ivi} –), Ra din 7, Ko {u ti} 7, Isa i lo vi} 7, A{}e ri} 7 (od 77. Bu la to vi} –), Pa vlo vi} 7 (od 67. Jo vi} –), Bo {ko vi} 7, Ga ji} 6. Ba no vo br do je ta li~ no No vo pa zov ~a ni ma. Po be di li su le tos (1:0) u ge ne ral noj pro bi pred pr vo li ga {ki de bi, a sla vi li su i sa da ka da je mno go va `ni je dok su

Mla de no vac – In |i ja 0:0 MLA DE NO VO: Sta dion Sel ters. Gle da la ca. 300. Su di ja: Manoj lo vi} (Kwa è vac). @u ti kar to ni: Vuk mi ro vi}, Je vi}, Krsti} (OFK Mla de no vac), @iv ko vi}, Du ba ji}, Tom ~i}, Di mi trov (In |i ja). OFK MLA DE NO VAC: Ra di} 7, Vuk mi ro vi} 6 (od 75. Mi ro vi} –), Ste fa no vi} 7, Je vi} 7, Kr sti} 7, Ka {i} 7, ]i ri} 6, Sta {i} 6, Do bra {i no vi} – (od 19. Kr sto ni je vi} 7), Te {i} – (od 32. Mak si mo vi} 6), Mi la {i no vi} 7. IN \I JA: Mi li no vi} 7, @iv ko vi} 6, Stan ko vi} 6 (od 83. Ada mo vi} –), Sa vi} 7, Tom ~i} 8, To ma no vi} 7, Ze li} 6, Kor do lup 6 (od 63. Pe tro vi} –), Li va ja 7, Dimi trov 7, Du ba ji} 6 (od 74. Pav ko vi} –). Si lo vi tim po ~et kom fud ba le ri mla de no va~ kog pr vo li ga {a na go ve sti li su uspeh ko ji im je iz ma kao. Ve} u 5. mi nu tu Du {an Te {i} je pro {ao po de snoj stra ni i upo slio cen tar fo ra Ne ma wu Sta {i }a na ivi ci {e sna e ster ca. Usle dio je jak uda rac, lop ta je pro hu ja la po red sta ti ve. Ubr zo je Te {i} po no vo stu pio na sce nu, kad je maj stor ski pro i grao de kon cen tri sa nog Ne boj {u Vuk mi ro vi }a ~i ji je {ut za tre sao spoq ni deo mre è. Uz vra ti li su u~e ni ci tre ne ra Zo ra na Go ve da ri ce sre di nom pr vog po lu vre me na, ta da je Vla di mir Li va ja do bro ci qao, ali je lop ta za vr {i la ne ko li ko san ti me ta ra po red di re ka. Kre nu li su iza bra ni ci tre ne ra @ar ka \u ro vi }a u na stav ku me ~a u to tal nu ofan zi vu. Po la sa ta dik ti ra li su tem po, bi li go spo da ri te re na, ali u za vr {ni ci ni su ima li spret nog strel ca ko ji bi ob ra do vao na vi ja ~e. Po sled wih de set mi nu ta pro te kli su u zna ku ve li kog pri ti ska do ma }i na i gr ~e vi te od bra ne de fan zi va ca iz srem ske rav ni ce ko ju je zna la~ ki pred vo dio ro bu sni {to per Tom ~i}. Na kon cen tar {u ta Da ni la Kr sto ni je vi }a u 88. mi nu tu za pa è ni Mi ro vi} je tu kao kao iz to pa sa 22 me tra, a gol man Mi li no vi} spre ~io naj go re. M. Vla ji}

Voj vo |an ska li ga Is tok Rad ni~ ki - Ko lo ni ja 3:4, Vr {ac - Je din stvo (BK) 4:0, Ko za ra - Je din stvo (NB) 1:3, AFK - Slo bo da 0:1, Bu du} nost - Pro le ter (BK) 4:2, Ki kin da - Za dru gar 2:1, Rad ni~ ki - Bi le }a nin 2:0.

Voj vo |an ska li ga Za pad Po let - In deks 1:0, Pr vi maj - Bu du} nost (M) 3:1, Sr bo bran - Bo rac 5:1, Slo ga Omla di nac 4:0, Ju go vi} Mla dost (BP) 2:0, Ba~ ka Mla dost (T) 4:0, Cr ve na zve zda - Sta ni {i} 2:0, Cr ven ka - Haj duk (B) 0:4.

Fudbaleri Radni~kog su igrakli sjajno na Banovom brdu

^u ka ri ~a ni, jo{ uvek ne po ra `e ni na go sto va wi ma, iz gu bi li po -

sle No vog Sa da i dru gi me~ kod ku }e iden ti~ nim re zul ta tom.

Do ma }i ni ma osta ju pri ~e. Go sti su po ve li u 11. mi nu tu u {e sna e ster cu do ma }ih lop te se do ko pao Bon xi}, po sle we go vog udar ca i od bit ka od pre~ ke pa o ze mqu mre ù za wi hao A{~e ri}, me |u tim, su di ja Ci cva ri} je uva ìo sig na li za ci ju po mo} ni ka Je re mi }a da je bu ba ma ra ve} po sle udar ca Bon xi }a pre {la gol li ni ju. Ubr zo se po sle ne ko li ko pro ma {a ja u pret hod nim me ~e vi ma ko na~ no po sre }i lo {to pe ru û ka ri~ kog De ja nu Sta men ko vi }u da se upi {e u strel ce. Po sta vio je gla vu na pra vo me sto po sle kor ne ra Ma ti }a sa le vog bo ka, ve te ran Uro {e vi} je bio pri nu |en da ka pi tu li ra. Po be do no sni po go dak go sti su na neo bi ~an na ~in po sti gli pet mi nu ta ka sni je. Kik si ra li su La ki} i \u ri}, lop te se do ko pao Bon xi}, za o bi {ao Ri sti }a i dru gi put se upi sao u strel ce. M. ]un ko vi}

Sla no bar ci iz dr à li po lu vre me Na pre dak - Pro le ter 3:0 (0:0) KRU [E VAC: Grad ski sta dion, gle dla ca 1500, su di ja: Pi per (â ~ak), strel ci: Bo ji} u 47, Mi ro sa vqe vi} u 75, Tru ji} u 83. mi nu tu. @u ti kar to ni: B .Mi lo {e vi} (Na pre dak), Vu ka so vi} (Pro le ter). NA PRE DAK: Kr zna ri} -, Du wi} 7, Udo vi ~i} 6, Ko ko vi} 6, B. Mi lo {e vi} 7, Pa u no vi} 7, Re gan 6 (od 47. Tru ji} 7), N. Mi lo {e vi} 6 (od 85. Pe tro vi} -), Bo ji} 7, Mi ro sa vqe vi} 7,(od 90. Po po vi} -), Ga vri} 8 PRO LE TER: Je li} 7, Ta na sin 6, Asa ni 6, Vu ka so vi} 6, @i gi} 6, Ko va ~e vi} 6, Ra {i o van 6 (od 53. Iva ni} 7), Ob ra do vi} 6 (od 84. Dra go je vi} -), Dri ni} 6 (od 69. \o ri} -), Kav ~i} 6, Ba bi} 7 Na sa mom po ~et ku dru gog po lu vre me na po veo je na pad Ni ko la Mi lo {e vi} po le voj stra ni, pa po slu ìo Tru ji }a, ko ji je le po asi sti rao Bo ji }u. Usle dio je uda rac sa 15 me ta ra i ko na~ no

se za tre sla Je li }e va mre `a. U pr vom po lu vre me nu sve vre me se igra lo na po lo vi ni No vo sa |a na, a pr va iz gled ni ja pri li ka vi |e na je u 13. mi nu tu: Du wi} je pro i grao Bo ji }a, ko ji je okre nuo Asa ni ja i o{tro cen tri rao, a lop ta je fi juk nu la tek de se tak cen ti me ta ra sa spoq ne stra ne Je li }e ve de sne sta ti ve. Pet mi nu ta ka sni je Pa u no vi} se pri do dao na pa du, ci qao gla vom pod sa mu pre~ ku, ali iz vio se Pro le te rov gol man i skre nuo lop tu u kor ner. Po sle udar ca iz ugla po no vo je Pa u no vi} bio u pri li ci, ali je ni {a nio ne pre ci zno. Sa mo u dva na vra ta No vo sa |a ni su pri {li Na pret ko vom go lu , u 39. mi nu tu ka da je Dri ni}, po sle kon tra na pa da, u{ao u zo nu {u ta i ci qao po red go la, kao i Vu ka so vi} u sa mom fi ni {u pr vog po lu vre me na. Na sa mom po ~et ku dru gog po lu vre me na po veo je na pad Ni ko -

la Mi lo {e vi} po le voj stra ni, pa po slu ìo Tru ji }a, ko ji je le po asi sti rao Bo ji }u. Usle dio je uda rac sa 15 me ta ra i ko na~ no se za tre sla Je li }e va mre à. Ne ko li ko mi nu ta ka sni je, Iva ni}, ko ji je uneo ì vost u igru go sti ju, ukrao lop tu Bog da nu Mi lo {e vi }u i le po asi sti rao Dri ni }u, da bi se uz do sta sre }e, ina ~e bes po sle ni Kr zna ri} do ko pao lop te. Imao je po tom {an su i Ba bi}, ali ni je bio pre ci zan. U 75. mi nu tu bor be ni Ga vri} je is ko ri stio ne smo tre nost Pro le te ro ve od bra ne, ko ja je ne ka ko, ipak us pe la da ga osu je ti u tre nut ku ka da je {u ti rao, ali na pra vom me stu se na {ao ka pi ten Mi ro sa vqe vi}. Ni je se, ipak du go ~e ka lo na tre }i gol. Za pa è ni Je li} je bio ne mo }an u 83. mi nu tu, ka da je Ga vri} upu tio du bin sku lop tu za Tru ji }a, ko ji je po sta vio ko na ~an re zul tat. S. Mi lu ti no vi}

Na pre dak - Pro le ter Mla de no vac - In |i ja Je din stvo Pu te vi - Ba nat ^u ka ri~ ki - Rad ni~ ki (NP) Me ta lac - Slo ga Mla dost (L) - Te le op tik Be `a ni ja - Vo `do vac Ti mok - Ko lu ba ra

Da nas

3:0 0:0 2:0 1:2 2:0 1:0 0:0 2:0

No vi Sad - Bo rac (13.30) 1. Na pre dak 13 10 2 1 32:10 32 2. Vo `do vac 13 7 5 1 19:4 26 3. û ka ri~ ki 13 6 5 2 14:9 23 4. Bo rac 12 6 4 2 19:9 22 5. Je din stvo 13 5 6 2 16:13 21 6. Pro le ter 13 5 5 3 14:14 20 7. In |i ja 13 4 6 3 12:11 18 8. Te le op tik 13 4 5 4 11:15 17 9. Rad ni~ ki 13 4 4 5 11:14 16 10. Mla dost 13 4 4 5 15:20 16 11. Ti mok 13 4 4 5 11:19 16 12. Me ta lac 13 3 4 6 14:14 13 13. Mla de no vac 13 3 4 6 9:13 13 14. Ba nat 13 3 4 5 7:17 13 15. Be à ni ja 13 3 3 7 16:16 12 16. Slo ga 13 2 6 5 9:18 12 17. Ko lu ba ra 13 2 4 7 10:13 10 18. No vi Sad 12 3 1 8 11:21 10 U sle de }em ko lu (10. no vem bra) sa sta ju se: Pro le ter - û ka ri~ ki, Ba nat - Na pre dak, In |i ja - Be à ni ja, Rad ni~ ki (NP) - Me ta lac, Vo `do vac - No vi Sad, Te le op tik - Slo ga (K), Ko lu ba ra Je din stvo Pu te vi, Bo rac - Ti mok, Mla dost (L) - Mla de no vac.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

\a vo li ma der bi Man ~e ster ju naj ted no vi je li der Pre mi jer li ge, jer je ^el si osvo jio sa mo bod u Svon si ju. Kiks je na pra vio i To ten hem.Svon si je dva mi nu ta pre kra ja sti gao do 1:1 pro tiv ^el si ja, dok je Vi gan sla vio na Vajt Hart Lej nu pro tiv To ten he ma sa 1:0.Ma ruan Fe la i ni je sa dva go l a do n eo pre o k ret Ever to nu, ali je Fu lam iz bo rio bod sa 2:2, dok je No ri~ do bio Sto uk Si ti sa 1:0. Mi ni mal nim re zul ta tom Aston Vi la je sla vi la u San der len du. Pr vo po lu vre me u Pre mi jer li gi do ne lo je sa mo dva go la do ma }i na, a vo di li su Fu lam i No ri~ ko ji je po got kom Xon so -

je sa vla dao Tre me la. Ipak, dva mi nu ta pre kra ja Fer nan des do no si bod Svon si ju. Bra ni slav Iva no vi} od i grao je ceo me~ za ^el si na po zi ci ji {to pe ra. Neo ~e ki va nu po be du ostva rio je Vi gan ko ji je mi ni mal nim re zul ta tom nad i grao To ten hem u Lon do nu. Je di ni gol po sti gao je Ben Vot son, ko ji je pr vi En glez ko ji je po sti gao gol za Vi gan u se zo ni. Wu kasl, San der lend i VBA su i da qe bez do ma }eg strel ca. Fud ba le ri Man ~e ster ju naj te da po be di li su na Old Tra for du Ar se nal sa 2:1 (1:0), u der bi me ~u de se tog ko la en gle ske Pre mi jer Li ge.

Jan ko vi} ~a stio Vu ji }a Je din stvo Pu te vi - Ba nat 2:0 (1:0) U@I CE: Sta dion SC Je din s tvo Pu t e v i, gle d a l a c a: 400. Su di ja: Tra i lo vi} (Za je ~ar). Strel ci: Si mi} u 21. i Vu ji} u 71. mi nu tu. @u ti kar to ni: @u ni} (Je din stvo Pu te vi), Jo vi}, Ra do sa vqe vi}, Mi haj lo vi} (Ba nat). JE D IN S TVO PU T E V I: Ze ~e vi} 7, Mar ja no vi} 7, Jok si mo vi} 7, Gru ji ~i} 7, @u ni} 8, Pla ni} 7, Je re mi} 8 (od 92. Jan ko vi} –), Si mi} 7, Vu ji} 7 (od 87. Vuk m i r o v i} –), Mu drini} 7 (od 64. Ar si} –), Vi ri} 7. BA NAT: Ba ji} 6, Ta di} 6 (od 62. De li ba {i} –), Ta si} 6, Jo vi} 7, Ce ni} 6, Mi le ti} 6, O`e go vi} 6, Ra do sa vqe vi} 6,

Mi haj lo vi} 7, Stan ko vi} 6 (od 46. To {ko vi} 6), An ta na si je vi} 6 (od 46. Jan ko vi} 6). Me~ je otvo ren ko lo sal nom {an som za go ste. Mi le ti} je u 3. mi nu tu iz bio is pred Ze ~e vi }a ko ji je sjaj no in ter ve ni sao i no gom od bio lop tu u po qe. U na stav ku igra lo se iz me |u {e sna e ste ra ca do 21. mi nu ta kad je Si mi}, na cen tar {ut Je re mi }a sa de set me ta ra po slao lop tu pod pre~ ku – 1:0. Tek de set mi nu ta na kon po ~et k a dru g og po l u v re m e n a usle di la je se ri ja uz bu |e wa. Iz me |u 56. i 60. mi nu ta ~e ti ri od li~ ne pri li ke. Naj pre je Mu dri ni} spo jio sa lop tom Vu ji }a, ali je gol man Ba ji}

bio za tren br `i. Usle dio je Mi haj lo vi }ev {ut iz slo bod nog udar ca sa 25 me ta ra, Ze ~e vi} je mo rao da lop tu skre ne u kor ner. Si mi} je u kon tri sve za vr {io do bro osim za vr {nog {u t a po r ed sta t i v e. Se r i j u {an si za vr {i li su go sti, Ta di} je cen tri rao, O`e go vi} {u t i r ao gla v om, a Ze ~ e v i} jo{ jed nom bio pri pra van. Pu ta ri su po be du osi gu ra li u 71. mi nu tu po sle kar di nal ne gre { ke re z er v i s te go s ti j u Jan ko vi }a. Po ku {ao je da vra ti lop tu gol ma nu, we go vu na me ru pro zreo je Vu ji} i neo me tan sa 16 me ta ra ga |ao u do wi de sni ugao. Z. @e rav ~i}

KA NA RIN CI S IM PE RA TI VOM PO BE DE DO ^E KU JU BO RAC

Ka na rin ci lo ve ze bre Mi mo svih pred vi |a wa uo~i po ~et ka se zo ne fud ba le ri ma No vog Sa da, pred sto ji gr ~e vi ta i ne iz ve sna bor ba za o~u va we pr vo li ga {kog sta tu sa. Iza bra ni ci tre ne ra Bog da na Ko ra ka, da nas do ~e ku ju ~a ~an ski Bo rac. - Ovo je za nas ve o ma va `na utak mi ca, prak ti~ no me~ lop ta. Na kon kik sa u La za rev cu, po no vo smo u si tu a ci ji da mo ra mo da po be di mo i po beg ne mo sa za ~e qa. ^a ~a ni su u na le tu for m e sru { i l i Par t i z an u Ku pu i po ka za li da s pra vom slo ve za jed nog od naj o zbiq ni -

jih kan di da ta za pla sman u Su per li gu. O~e ku jem za i sta te {ku utak mi cu i na {u po be du. Uzdam se u ve li ku po mo} na {ih na vi ja ~a ko ji su nam do sa da pru à li fan ta sti~ nu po dr {ku - re kao je tre ner ka na ri na ca Bog dan Ko rak. â ~a ni ko je pred vo di tre ner Zo ran We gu{ u do sa da {wih pet go sto va wa ni su upi sa li po be du i u No vi Sad sti ù na kri li ma uspe ha pro tiv Be à ni je i Par ti za na u Ku pu. Uzda ni ce ze bri bi }e pr vi stre lac eki pe Mi lan ko Ra {ko vi} (9 go lo va), ka pi ten Ma rio Ma -

sla}, Mar ko Pa vi }e vi} i Mi lan Je re mi}. - Po na da li smo se da }e Dar ko Rok sa bi ti spre man za duel s Bor cem, ipak on }e mo ra ti da pa u zi ra jo{ ne ko vre me. Ta ko |e jo{ uvek ~e ka mo ser ti fi kat za Vu ko vi }a. Svi osta li igra ~i su sprem ni i o~e ku jem da ofan ziv nom i pa met nom igrom do |e mo pr vi do go la. Po be da je ste im pe ra tiv, si gu ran sam da }e mo ji igra ~i da ti sve od se be, ipak mo ra mo bi ti i hlad ne gla ve, jer sva ka na o pre znost mo `e sku po da nas ko {ta - ka zao je Ko rak. I. Gru bor

Slavqe fudbalera Man~estera

na sa vla dao Sto uk. Da vid Ru is je u sed mom mi nu tu po sti gao 500. po go dak za Fu lam u Pre mi jer li gi, od ko jih je de se ti nu po sti gao je Klint Demp si, ko ji je kra jem le ta pre {ao u To ten hem. U dru gom po lu vre me nu Ma ruan Fe la i ni je sa dva go la do neo pre o kret Ever to nu, da bi bod do ma }i nu na Krej ven Kor ti xu osvo jio Stiv Si dvel po got kom u po sled wem mi nu tu. @i vost Pre mi jer li ga {i ma vra ti li su go sti sa tri go la u sa mo {est mi nu ta po lo vi nom dru gog po lu vre me na. Po red Fe la i ni ja, gol je po sti gao i Ga bri jel Ag bon la or, ko ji je mre `u za tre sao pr vi put po sle 28 utak mi ca po sta u pr ven stvu, te do neo po be du Vi li na sta di o nu Sve tlo sti. Do go la je je dva sti gao i ^el si ja, a Vik tor Mo zes

Cr ve ni |a vo li su po ve li ve} u tre }em mi nu tu, pre ko biv {eg igra ~a Ar se na la, Ro bi na van Per si ja, ko ji je is ko ri stio gre {ku To ma sa Ver ma le na i bez pro ble ma sa vla dao Ma no nea. Ru ni je u fi ni {u pr vog po lu vre me na pro ma {io je da na e ste rac, a pred nost je du pli rao Pa tris Evra u 67. mi nu tu. Ko na ~an re zul tat po sta vio je San ti Ka sor la u po sled wim se kun da ma me ~a. Pre mi jer li ga, 10. ko lo: Man~ester Junajted – Arsenal 2:1 (Van Persi 3, Evra 67 – Kasorla 95), Totenhem – Vigan 0:1 (Votson 56), Svonsi – ^elsi 1:1 (Fernandes 88 – Moze 60), Sanderlend - Aston Vila 0:1 (Agbonlaor 56), Nori~ Siti – Stouk Siti 1:0 (Xonson 44), Fulam – Everton 2:2 (Ruis 7, Sidvel 90 – Felaini 55, 72 ).

\or |e vi} stre lac, a Nant li der Srp ski na pa da~ Fi lip \or |e vi} opa sno se na me }e se lek to ru Si ni {i Mi haj lo vi }u, po sti gao je no vi gol i do neo po be du Nan tu. \or |e vi} je u 47. mi nu tu za tre sao mre `u An `re sa i do veo „ka na rin ce” na pr vo me sto u dru goj fran cu skoj li gi po sle 13. ko la.Srp ski cen tar for se ujed no pro bio na ~e lo li ste stre la ca Li ge 2 sa 13 po go da ka. On je na sta vio gol ge ter sku se ri ju ko ja tra je ve} {est me ~e va. Po sle Ni ko le \ur |i }a ko ji tre se mre `e u [ved skoj, \or |e vi} je dru gi na pa da~ ko ji se iz dru gog pla na i iz li ge sla bi jeg ran ga na me }e se lek to ru Sr bi je Si ni {i Mi haj lo vi }u za me sto na pa da ~a u na ci o nal nom ti mu.

SPORT

dnevnik

DA NAS DRU GO KO LO KVA LI FI KA CI JA ZA EP: BIH – SR BI JA (17)

Or lo vi sprem ni za po be du Pred mu {kom ru ko met nom re pre zen ta ci jom Sr bi je na la zi se jo{ je dan iza zov. U okvi ru dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo 2014. go di ne go stu ju pri li~ no ra we noj i po qu -

re pre zen ta ci ja sla vi la u ni {kom ^a i ru. - Go di za do voq stvo is ho dom du e la s Ru si ma, po go to vo {to je re~ o re pre zen ta ci ji ko ja je do `i ve la od re |e ne pro me ne, naj vi {e u stru~ nom {ta bu, pa za nas ni je bi -

Veselin Vukovi}

qa noj se lek ci ji Bo sne i Her ce go vi ne ko ja je {pre ne ko li ko da na do `i ve la po raz od Austri je (24:35). Me~ se igra da nas u 17 ~a so va u sa ra jev skoj Sken de ri ji. Re pre zen ta ci ja Sr bi je sprem no ~e ka me~. Uisci su se sle gli od me ~a s Ru si jom ka da je na {a

lo iz ne na |e we {to su se pred sta vi li u mno go mo der ni jem sve tlu, ozbiq ni je i an ga `o va ni je. [to se nas ti ~e bi li smo op hr va ni po vre da ma i tek sa da su se vi de li re zul ta ti one ak ci je u Ne ma~ koj, gde smo pro {i ri li kon ku ren ci ju za sva ko me sto u ti mu. Sa da nas

Ka ra ba ti} igra za Fran cu sku Ni ko la Ka ra ba ti} igra }e za da nas za re pre zen ta ci ju Fran cu ske pro tiv Tur ske u okvi ru kva li fi ka ci ja za pr ven stvo Evro pe 2014. u Dan skoj. Ka ra ba ti} }e za me ni ti Vi li ja ma Akam bre ja ko ji je na utak mi ci sa Li tva ni jom (27:18) za do bio frak tu ru no sa. Ovo }e bi ti pr va utak mi ca Ka ra ba ti }a u kva li fi ka ci ja ma za EP.

~e ka jo{ je dan te ì me~, po seb no po {to igra mo u go sti ma. Zna mo sve spe ci fi~ no sti, s ob zi rom na sve {to se de {a va lo u ne koj bli òj pro {lo sti, a i vo di mo ne ko li ci nu mla dih igra ~a, ko ji ni ka da ni su ose ti li ta kvu at mos fe ru. Me |u tim, ide mo u Sa ra je vo sa ci qem, da da mo sve od se be- re kao je se lek tor Ve se lin Vu ko vi}. I po sle Ni {a se lek tor ne ma mi ra {to se po vre da ti ~e. -I da qe ku bu ri mo s po vre da ma, tek pred sa mi me~ zna }u ko }e od mo ma ka is tr ~a ti na te ren. Ume sto \u ki }a {an su }e do bi ti Mar kez, is kom pli ko va la se si tu a ci ja i sa Stan ko vi }em, ve ro vat no }e mo ga oslo bo di ti ka ko bi bio spre man za ja nu ar. Ume sto we ga igra }e Ze le no vi}. Sve to do dat no ote à va iona ko sam po se bi te àk me~ u Sa ra je vu. Na rav no, na {e an bi ci je su naj vi {e, po be da nad Ru si ma nam je po di gla sa mo po u zda we, mo ti va ci ja je na vi so kom ni vou. Pri sut na je i è qa da se po no vi an ga ò va na igra iz Ni {a i da od i gra mo {to je to bo qe mo gu }e i u istom rit mu. Po raz Bo sa na ca od Austri ja na ca do dat no }e do pri ne ti da do ma }in pru ì ja ~i ot por. - Ra di se o kva li tet noj eki pi, ~i ja ve }i na igra ~a igra u ne ko li ko vr hun skih klu bo va. Ima ju do bre in di vi du al ce na svim po zi ci ja ma, ali u ovom tre nut ku, mo `da, ne ma ju tim. Ne ula zim u raz lo ge. Ni mi ni smo tim, ali smo u â i ru za la ga wem i sa do sta kva li tet nih in di vi du al nih re {e wa do {li do va `nih bo do va. Ako se pri se ti mo ne dav nih kva li fi ka ci ja za SP u [pa ni ji po be di li su Ne ma~ ku sa osam go lo va na svom te re nu i po ka za li da su ne u god na eki pa. Sma tram da nas ~e ka te à utak mi ca od one u Ni {u. – na gla sio je se lek tor Vu ko vi}. J. Ga li}

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA ABU DA BI JA

Fe tel po me ren na za ~e qe Mla di Ne mac je u kva li fi ka ci ja ma za Ve li ku na gra du Abi Dda bi ja na sta zi „Jas Ma ri na“ ostva rio tre }e vre me, ali ni je us peo da do ve ze bo lid u park fer me, po {to su mu pre ko ra di ja po ru ~i li da se za u sta vi po red sta ze po za vr {et ku br zog kru ga. Po sle pre gle da bo li da utvr |e no je da u we mu ni je bi lo do voq no go ri va da bi se uzeo uzo rak i to je raz log Fe te lo ve dis kva li fi ka ci je. U re zer vo a ru je bi lo 850 mi li li ta ra go ri va, a za uzo rak je po tre ban je dan li tar. Ta kva od lu ka zna ~i da su Fe te lo ve {an se sve de ne na mi ni mum i ujed no da je {an se we go vom glav nom kon ku ren tu Fer nan du Alon so da sma wi raz li ku u ge ne ral nom pla sma nu pred po sled we dve tr ke. Pred okr {aj u Abu Da bi ju, pred nost mla dog Nem ca u od no su na vo za ~a Fe ra ri ja iz no si 13 bo do va, a na ras po la ga wu do kra ja se zo ne je mak si mal no 75 bo do va. Alon so }e po sle dis kva li fi ka ci je Fe te la za u ze ti {e sto me sto, dok }e se na pol po zi ci ji, po sle sjajnog izdawa u kvalifikacijama na}i Luis Hamilton u Meklarenu. Sli~na situacija kao sada sa Fetelom vi|ena je na Velikoj

Staza „Jas Marina” u Abu Dabiju

Hemilton je bio najbr`i u kvalifikacijama

nagradi [panije, kada je pol poziciju osvojio Hamilton, ali je on pomeren na za~eqe i kao prvi je startovao Pastor Maldonado u Vilijamsu, koji je kasnije trijumfovao na toj trci. Voza~ Meklarena Luis Hamilton osvojio je pol poziciju na Velikoj nagradi Abu Dabija, 18. trci ovogodi{weg {ampionata Formule 1. Hamilton je do {este pol pozicije ove sezone, a 25. u karijeri, do{ao krugom na stazi „Jas Marina“ u vremenu od 1:40.630 minuta. Britancu }e se u prvom redu na startu trke danas od 14 ~asova po sredweevropskom

vremenu, pridruìti voza~ Red Bula Mark Veber. Hamilton je od po~etka akcije u Abu Dabiju u petak bio sjajan, a sve to je krunio dominantnim kvalifikacijama. Veber je bio tri i po sekunde iza wega, dok je Fetel bio jo{ desetinku daqe, ali n je na kraju diskvalifikovan. U drugom redu na}i }e se i Pastor Maldonado u Vilijamsu, koji je imao najboqe kvalifikacije karijere posle onih u [paniji, kada je trijumfovao na toj trci. Iza }e slediti Kimi Raikonen u Lotusu, drugi voza~ Meklarena Xenson Baton, Alonso i Niko Rozberg u Mercedesu, pa Felipe Masa u Ferariju i voza~ Lotusa Roman Groàn. S obzirom na rezultate prethodnih kvalifikacija i trka, kao malo iznena|ewe tokom drugog dela moè da se okarakteri{e to da je tada eliminisan voza~ Fors Indije Niko Hilkenberg. Mladi Nemac je imao 11. vreme, ispred Serhija Peresa u Zauberu, timskog kolege Pola di Reste i sedmostrukog svetskog {ampiona Mihaela [umahera. Tada su kvalifikacije bile gotove i za Bruna Senu u Vilijamsu, drugog voza~a Zaubera Kamuija Kobaja{ija i Danijela Rikarda u drugom bolidu ekipe Toro Roso.

nedeqa4.novembar2012.

SVET SKA LI GA

Ni ki} do neo po be du Sr bi ja - [pa ni ja 10:8 (3:1, 3:2, 3:3, 1:2) BE O GRAD: Ba zen SC „Ta {maj dan”, gle da la ca: 1.200, su di je: Kra pi vin (Ru si ja) i Ku e re tas (Gr~ ka). Igra~ vi {e: Sr bi ja 14 (7), [pa ni ja 12 (3). Pe ter ci: [pa ni ja 1 (1). SR BI JA: B. Mi tro vi}, Man di} 1, Go ci} 1, Udo vi ~i} 1, ]uk, Ubo vi} 1, Ni ki} 3, Alek si}, Ra |en, Fi li po vi} 1, Pr la i no vi} 2, S. Mi tro vi}, G. Pi je tlo vi}. [PA NI JA: Agi lar, Ro dri gez, Gu ti je rez, [i ra wi, Ba ro so, Min gel 2, Este qer, Espa wol 2, Va qes 1, Pe ro ne 2, Ma la rah 1, De le ra, Lo pez. Va ter po li sti Sr bi je za be le `i li su i dru gu po be du u Svet skoj li gi. Po sle Ne ma~ ke del -

A gru pa Tur ska - Hr vat ska 3:17, Cr na Go ra - Gr~ ka 11:9. 1. Cr na Go ra 2 2 024:19 6 2. Gr~ ka 2 1 131:13 3 3. Hr vat ska 2 1 127:16 3 4. Tur ska 2 0 2 5:39 0

B gru pa Sr bi ja - [pa ni ja 10:8, slo bod na je Ne ma~ ka. 1. Sr bi ja 2 2 022:18 6 2. Ne ma~ ka 1 0 110:12 0 3. [pa ni ja 1 0 1 8:10 0

C gru pa Ru si ja - Ru mu ni ja 13:14 (pp), Ma |ar ska - Ita li ja 6:5. 1. Ma |ar ska 2 2 018:14 6 2. Ita li ja 2 1 118:12 3 3. Ru mu ni ja 2 1 123:25 2 4. Ru si ja 2 0 219:27 1

Kapiten delfina Vawa Udovi~i}

fi ni su u dru gom ko lu B gru pe sa vla da li i [pa ni ju. I ma da su go to vo ~i ta vog su sre ta na {i mom ci dr `a li kon ce igre u svo jim ru ka ma, ipak su u dru gom de lu tre }e i pr vom de lu ~e tvr te ~e tvr ti ne do zvo li li [pan ci ma, ko ji su u Be o grad sti gli u pod mla |e nom sa sta vu, da se vra te u me~. Me |u tim, na kra ju su ipak po tvr di li da su kva li tet ni ji tim i go lom cen tra Slo bo da na Ni ki }a mi nut i 36 se kun di pre kra ja su sre ta re {i li pi ta we po bed ni ka. Kao i u pro {loj utak mi ci vr {i lac du `no sti se lek to ra De jan Sa vi} pru `io je pri li ku obo ji ci na {ih gol ma na, pa je ta ko Bra ni slav Mi tro vi} bra nio pr ve dve, a Goj ko Pi je tlo vi} dru ge dve de o ni ce. Go lo vi ma ka pi te na Va we Udo vi ~i }a i Fi li pa Fi li po vi }a s igra ~em vi {e po ve la je Sr bi ja, Fe li pe Pe ro ne je sma wio na 2:1, a on da je Ni ki} iz kon tre na asi sten ci ju An dri je Pr la i no vi }a po vi sio na 3:1.

Na gol raz li ke po ~et kom dru ge ~e tvr ti ne iz pe ter ca je sma wio Espa wol, ali su se del fi ni po sle to ga vr lo br zo od le pi li na tri raz li ke po go ci ma Ni ki }a i Go ci }a s igra ~em vi {e, te Ubo vi }a. Do kra ja ovog pe ri o da igre Espa wol je sa mo us peo da sma wi iz pr ve is ko ri {}e ne si tu a ci je s igra ~em vi {e za [pan ce. Po ~et kom tre }eg de la [pan ci su po sti gli jo{ je dan po go dak, a on da je usle di la jo{ je dan se ri ja na {ih mo ma ka od 3:0 za ube dqi vih 9:4. I ka da su sa mo mir no tre ba li da pri ve du su sret kra ju del fi ni su do zvo li li ri va lu da se vra ti u me~. Usle di la je se ri ja od 4:0 za iza bra ni ke Ra fe Agi la ra, pa se u{lo u ne iz ve snu za vr {ni cu. Sko ro de set mi nu ta tre ba lo je srp skom ti mu da po stig ne po be do no sni po go dak, a on da je to pi ta we re {io Ni ki} iz si tu a ci je s igra ~em vi {e. Pre to ga na {i mom ci ni su us pe li da is ko ri ste ~e ti ri igra ~a vi {e. G. M.

SED MO SVET SKO PR VEN STVO NA TAJ LAN DU

Po be da za isto ri ju Egi pat - Sr bi ja 1:3 (0:0) BAN KOK: Dvo ra na Hu a mark, gle da la ca: 1.000, su di je: Ru iz (Pa ra gvaj) i Bre {an (Bra zil), strel ci: Mo ha med u 40. mi nu tu za Egi pat, Bo jo vi} u 23, Ja wi} u 37. (pe nal) i Ko ci} u 39. mi nu tu za Sr bi ju, go mi la we pre kr {a ja: Egi pat 6 (1-5), Sr bi ja 8 (4-4), `u ti ka tr to ni: Sa ma sri i Mi zo (Egi pat). EGI PAT: He ma, Edres, Bu gi, Na der, Sa ma sri, Ga rib, El Aguz, [a la bi, Abu Se ri, Mi zo, El Darvj, Hu sein, Ga mi la, Mo ha med. SR BI JA: Ak sen ti je vi}, Pa vi }e vi}, Pr {i}, La zi}, Bo jo vi}, An to ni}, Ra ki}, @i va no vi}, Mi lo sa vac, ^i zmar, Ja wi}, Ko ci}, \or |e vi}, Raj ~e vi}. Fut sal re pre zen ta ci ja Sr bi je po be dom je po ~e la u~e {}e na Svet skom pr ven stvu na Taj lan du i ta ko pr vi put u isto ri ji sla vi li na Mun di ja lu. Iako je bi lo evi dent no da su re pre zen ta tiv ci Sr bi je u{li u pr vi me~ na SP sa od re |e nim gr ~om to im ni je sme ta lo da ostva re isto rij sku pr vu po be du na Mon di ja lu. To kom ve }eg de la me ~a Sr bi ja je ima la vi {e od igre, ali je non {a lant nost u ne kim tre nu ci ma mo gla sku po da ko {ta iza bra ni ke Ace Ko va ~e vi }a. Za hva qu ju }i sjaj nom Ak sen ti je vi }u, ko ji je bri qi rao na go lu i u vi {e na vra ta va dio ke ste we iz va tre, Sr bi ja je do {la do o~e ki va ne po be de. U pr vom po lu vre me nu ni je bi lo po go da ka, ali su na {i fud ba -

Koci} i Pavi}evi} slave pobedu

le ri u na stav ku za i gra li znat no agre siv ni je i si gur ni je. Sr bi ja je do vo| stva do {la po ~et kom dru gog po lu vre me na ka da je Pa vi }e vi} upo slio Vi dan Bo jo vi} ko ji je is ko ri stio uspa va nost od bra ne Egip ta i po sle od li~ nog cen tar {u ta iz kor ne ra ukli zao i po sti gao gol. Ta ko je fud ba ler Eko nom ca po sti gao pr ve nac za Sr bi ju na SP ~i me je upi -

Gru pa E ^e {ka - Ku vajt Sr bi ja - Egi pat

3:2 3:1

Gru pa F Gva te ma la - Ko lum bi ja 5:2 Ru si ja - So l. Ostr va 16:0

sao svo je ime u isto ri ju srp skog fut sa la. Na {i su do bro kon tro li sa li igru sve do 37. mi nu ta ka da je do su |en pe nal u na {u ko rist, a si gu ran iz vo |a~ bio je Ja wi}. Ta~ ku na tri jumf na {e se lek ci je sta vio je Mla den Ko ci} go lom u 39. mi nu tu na asi sten ci ju sjaj nog Bo ja na Pa vi }e vi }a. Do kra ja utak mi ce Ah med Mo ha med za tre sao je mre ù Ak sen ti je vi }a, ali je tim go lom sa mo ubla ìo po raz Egip ta. U dru gom su sre tu gru pe E ê {ka je sa 3:2 po be di la Ku vajt, ko ji }e u uto rak bi ti sle de }i ri val na {im mom ci ma. Da nas se na sta vqa tak mi ~e we na SP na Taj lan du me ~e vi ma dru gog ko la grup ne fa ze. J. Ga li}

FI NA LE KU PA SR BI JE

Je din stvo po bed nik Strel ci Je din stva iz Sta re Pa zo ve, osvo ji li su ti tu lu u fi na lu Ku pa Sr bi je se rij skom va zdu {nom pu {kom, ~i ji je sja jan do ma }in bi la dru `i na Pan ~e vo, ko ja }e idu }e go di ne pro sla vi ti 200 go di na plod nog ra da. Je din stvo je ima lo od li~ nih 1.816 kru go va, dru go me sto pri pa lo je stre li ci ma Uq me sa 1.800 kru go va, dok su tre }e me sto osvo ji li do ma }i ni, strel ci Pan ~e va, pro {lo go di {wi po bed nci ovog tak mi ~e wa, sa 1.771 kru go va. ^e tvr to me sto pri pa lo je Mla do sti iz In |i je sa 1.757 kru go va a pe -

to Me tal cu FOD (Bor) sa 1.750 kru go va. U eki pa ma su ga |a li ka det i ka det ki wa, ju ni or i ju ni or ka, se ni or i se ni or ka. Naj u spe {ni ji se ni or je Ga briel Da u to vi} (Pan ~e vo) sa368 kru go va, naj bo qa se ni or ka Je la na Bla go je vi} (Je din stvo) sa 370 kru go va, ju ni or Vo ji slav Mla de no vi} (Uq ma) sa 368 kru go va, ju ni or ka Ste fa ni ja Ne do vi} (Uq ma) sa 363 kru ga, naj pre ci zni ji ka det bio je Ne ma wa Ra mi} (Uq ma) sa 175 kru go va a naj bo qa ka det ki wa An to ni na Pe ki} (Je din stvo) sa 185 kru go va.

SPORT

nedeqa4.novembar2012.

dnevnik PRVA MU[KA LIGA

@REB ZA MASTERS KUP

No vak u gru pi s Ma re jem No vi trijumf No vo sa |a na BKK Radni~ki – Vojvodina Srbijagas 72:87 (17:19, 22:31, 19:25, 14:12)

@reb za finale ATP sezone imao je zanimqiv epilog - u Grupi A igra}e prvi, tre}i, peti i sedmi, a u Grupi B drugi, ~etvrti, {esti i osmi najboqi teniser u 2012. godini. Prvi nosilac Novak \okovi} dobio je (3) Endija Mareja, (5) Toma{a Berdiha i (7) @oa-Vilfreda Congu za protivnike u grupnom delu turnira koji }e ve} u ponedeqak po~eti u „O2 Areni” u Londonu, dok je zvani~ni {ampion (2) Roxer Federer imao ne{to lak{u varijantu - (4) David Ferer, (6) Huan Martin Del Potro i (8) Janko Tipsarevi}. Novo, 43. izdawe nekada{weg Masters kupa, po~e}e u ponedeqak u 14:45 duelom Grupe B izme|u {estostrukog prvaka Federera i na{eg Tipsarevi}a, kojem je ovo drugo pojavqivawe na turniru najboqih tenisera godine. Pro{le sezone, Tipsarevi} je u London oti{ao kao zamena (sada su to Ri{ar Gaske i Nikolas Almagro), pa je „usko~io” posle odustajawa Mareja i zabele`io poraz od Berdiha i pobedu nad \okovi}em.

Ove sezone, zaradio je status „regularnog” u~esnika devetim mestom u ATP trci, {to je bilo dovoqno jer je ~etvrti u trci Rafael Nadal odustao zbog povrede. Grupa A po~iwe u utorak, a \okovi} se sastaje protiv Conge protiv koga ima skor 8:5. U grupama se igra po „fudbalskom” sistemu, a kada bude odigrao svako protiv svakoga, dva najboqa igra~a iz svake grupe plasira}e se u finale. Prvi iz Grupe A igra}e protiv drugog iz Grupe B i obrnuto. Samo u~e{}e na turniru donosi 130.000 dolara, a potom svaka pobeda u grupi vredi 200 ATP bodova i jo{ 130.000 dolara. Plasman u finale bo duje se sa jo{ 400 poena i nagradom od 410.000 do lara, dok titula na sve ovo donosi jo{ 500 bodova i 830.000 evra. To zna~i da {ampion bez poraza mo`e da ode ku}i sa 1.500 bodova i 1.760.000 dolara, dok bi trijumf sa jednim porazom u grupi te sume umawio za 200 bodova i 130.000 dolara

VOJVODINA NS SEME GOSTUJE U PO@AREVCU

No vi bo do vi oba ve za Po povratku iz Ukrajine odbojka{i Vojvodine NS seme nisu imali mnogo vremena za odmor, ve} danas gostuju poàreva~kom Mladom radniku, uvek te{kom i neugodnom rivalu (18.30 ~asova). Novosa|ani }e u Poàrevcu poku{ati da se do mognu druge prvenstve pobede, ali }e bez sumwe imati dva pro tivnika. Prvi }e biti odli~an Mladi radnik, a drugi umor, koji je sustigao crveno-bele nakon pute{estvija do Ukrajine. Uprkos svemu, crveno-beli ne traè alibi, a novi bodovi u Superligi i vi{e su im nego potrebni. - U Poàrevcu }emo nastupi ti kompletni i to je za nas naj-

va`nije. Jer, put je zaista bio naporan i nadamo se da ne}e ostaviti posledice na ekipu. Najvi{e nam je ào {to tamo nismo pruìli boqu partiju i ujedno me~ sa tako kvalitetnom ekipom iskoristili kao dobru pripremu upravo za susret u Poàrevcu. Me|utim, let preko Moskve se oduìo, stigli smo u Harkov u ranim jutarwim satima, tako da smo i tamo u prvom setu bili u egalu, a kasnije nas je stigao umor. Povratak je tako|e bio naporan, ali se nadam da }e na{i mladi igra~i podneti sve to stoi~ki. Bodovi su nam neophodni, a svesni smo da Poàrevqani na svom terenu uvek igraju odli~no i da }e zbog toga

biti veoma te{ko - rekao je sportski direktor Vojvodine Nikola Mari}. Trener Nikola Salati} izrazio je uverewe da }e igra~i pruìti maksimum u Poàrevcu i da }e èqa i borbenost biti iznad umora. - Ima}emo teàk zadatak, jer Mladi radnik ima dobru ekipu, pre svega iskusnu. Poàrevqani su u tri posledwe sezone tri puta mewali tim, ali svaki put to dobro urade i zabeleè pohvalne rezultate. Sada su napravili dobar miks mladosti i iskustva, dobili su dve utakmice na svom terenu, a izgubili od Zvezde - istakao je Salati}. M. R.

@ENSKA SUPERLIGA

Ru tin ska po be da Obre nov ~an ki Varadin - TENT 0:3 (13:25, 26:28, 21:25) NO VI SAD: Halad SC „Slana bara”, gledalaca: 120, sudije: Radovanovi} (Stara Pazova), Popovi} (Sremski Karlovci). VA RA DIN: Mal~i} 1, Bakmaz, S. Jovi~i} 5, Ra~i}, J. Mi hajlovi} 12, Divac 3, M. Mihajlovi} (l), Male{evi} 8, J. Jovi~i} 13, Vulin. TENT: Mitrovi} 15, ]erani}, @uni} 9, Jovi~i} (l2), Vigwevi} 3, Andri} 11, Misoj~i}, Dugi} 9, Puzovi} 11, Stanimirovi}, Vukomanovi} (l1), Stevanovi}. Odbojka{ice Varadina pretrpele su ~etvrti uzastopni poraz. Obrenova~ki TENT iako s problemima sa povredama i ~iwenicom da je evropsku utakmiPREMIJER LIGA RUSIJE

Ru bin si gu ran

U subotwim me~evima 14. kola ruske Premijer lige sve tri pobede ostvarili su gosti - Rubin, Spartak i Kubaw. Partizanov rival u Ligi Evrope Rubin je sa 3:1 slavio u Saransku protiv Mordovije, dok je Spartak sa 5:0 deklasirao Kriqa Sovjetov u Samari.U prvom me~u dana Kubaw je sa 3:0 bio ubedqiv u Amkaru. [ampion Zenit je u petak savladao Rostov, dok lider CSKA danas do~ekuje Lo komotivu u gradskom derbiju.Zanimqivo }e biti u Dagestanu, gde Anì u Maha~kali do~ekuje lokalnog rivala iz ê~enije Terek. Dinamo }e seriju pobeda poku{ati da nastavi u Krasnodaru. Premijer liga, 14. kolo: Amkar - Kubaw 0:3, (Balde 59, Ozbi lic 72p, Piceli 87), Kriqa Sovjetov - Spartak 0:5 (Hurado 13,, Pareha 38, Kombarov 69, Dzjuba 76, Aninadze 83), Mordovija - Rubin 1:3 (Pan~enko 48 - Djadjun 10, 74, Rondon 90).Petak: Zenit - Rostov 2:1. Danas se sastaju: CSKA Lokomotiva, Anì - Terek, Krasnodar - Dinamo.

cu odigrao pre dva dana, odneo je sva tri boda iz Novog Sada, ru tinskom igrom. Varadinke su boqe otvorile me~, posle dobrih servisa povele 8:5, ali su igra~ice TENT-a sa dve velike serije preokrenule rezultat u svoju korist (17:10) i rutinski povele. Dobri servisi pravili svu velike probleme na prijemu doma}im igra~icama i tada nije bilo organizacije napada, a samim tim ni dobre igre. Uspele su doma}e da konsoliduju predove, vratile se u utakmicu i posle uvodnog zaostatka izborile egal (12:12). Igralo se poen za poen, oba tima bila su uspe{na u napadu ali su go{}e

preko Nade Mitrovi} i dobrim servisima Marine @uni} do{le do prednosti (23:21), a kasnije i do dve set lopte (24:22). Ipak, Varadinke su uzvratile. Male{evi} i Mihajlovi} u dva navrata donele su doma}em timu dve set lopte, nisu ih pretvori le u izjedna~ewe, a dobrim blokom TENT je preokrenuo i osvojio i drugi set. U tre}em periodu igru Obrenov~anke su odigrale rutinski, bez puno muke kontrolisale su igru, dobrim servisima i blokovima i zaslu`eno odnele sva tri boda iz Novog Sada, ostaviv{i Varadinke na posledwem mestu na tabeli. M. Risti}

NEMA^KA BUNDES LIGA

Po raz [al kea U prvim me~evima 10. kola Bundeslige, pobede su ostvarili Hanover, Hofenhajm i Nirnberg, dok su po bod osvojile Borusije.Neven Su boti} je odigrao ceo me~ za Borusiju u remiju bez golova sa [tut gar tom, za ko ji je Zdrav ko Ku zma no vi} igrao posledwih 20 minuta. [alke je dva puta stizao prednost Hofenhajma, ali je pora`en sa 3:2, dok su Men hengladbah i Frajburg igrali 1:1. Hanover je sa 2:0 dobio Aug sburg, dok je Nir nberg minimalnim rezultatom nad igrao Volfsburg. Me~ kola odigran je u Hofenhajmu. Gostovao je [alke koji je se sa tri pobede u nizu primakao lideru Bajernu, ali je neo~ekivano posrnuo. Tim iz Gelzenkirhena je dva puta sti zao pred nost do ma }i na, ali je [iplok ipak u posled wim trenucima me~a ipak do neo Hofenhajmu prvu pobedu posle ~etiri me~a. Hanover je opravdao o~ekivawa svih

kladioni~ara, omanuo je jedino sa golovima jer je sa 2:0 savladao Augsburg. Seriju golova nastavio je Mame Biram Dijuf. Men hen glad bah ni ka ko da u|e u pra vi ri tam, i da qe igra promewivo pa je Frajburg odneo bod. De Kamargo najavio je drugu pobedu u nizu, ali je Kaliguri iz penala 15ka minuta pre kraja postavio ko na~ nih 1:1.Der bi za ~e wa dobio je Nirnberg koji je golom Begharta savladao Volfsburg, koji ipak nije iskoristio momentum posle ubedqive po be de u Di sel dor fu u pro{lom kolu. Rezultati 10.kola: Hanover – Augsburg 2:0(M. B. Dijuf 26, [tindl 85), Ho fen hajm – [alke 3:2 (Voland 13, Firmino 67p, [iplok 90 – Noj{tader 37, U~ida 82), Borusija Menhengladbah – Frajburg 1:1 (De Kamargo 49 – Kaliguri 77p), Nirnberg – Volfsburg 1:0 (Geb hart 76), Bo ru si ja Dort mund – [tut gart 0:0. Ajntraht - Grojter Firt 1:1.

BE O GRAD: Hala sportova, gledalaca 450, sudije: J. Juras, M. Juras, Vlahovi}. BKK RAD NI^ KI: Mi}ovi} 1, Tapu{kovi} 2, Tomi} 5, Ili} 7, Rizni} 3, Sila|i 8, Bezbradica 2, Ga~i} 14, Igrutinovi} 12, Bolti}, Vujo{evi} 16, Kosanovi} 2. VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: V. Petkovi} 7, Markovi} 12, [e{lija, Vasi}, Stoja~i} 17, Marojevi} 6, Kalini} 9, âmpara, \umi} 4, Pe{akovi} 8, Ze kovi} 9, Kuèta 15. Ko{arka{i Vojvodine Srbijagasa slavili su i u petom kolu. Ovoga puta pred naletima Novosa|ana, koji su igrali bez Osmokrovi}a, ômagi}a i Iveqe, saNBA LIGA

Lej ker si ni ù po ra ze Jezera{i su doìveli tre}i ovosezonski poraz u nizu, ovog puta od gradskog rivala LA Klipersa, 105:95. Poraze su zabeleìli i Majami i Boston. Velika o~ekivawa lagano se pretvaraju u razo~arawa za Lejkerse, tre}a utakmica u novoj sezoni i tre}i poraz! Ako se tome pridodaju i lo{i rezultati iz predsezone, slobodno se moè postaviti pitawe kako su Kobi i ekipa i zami{qali da u~ine bilo {ta u ovoj sezoni.Puno je novca potro{eno na velika poja~awa, me|utim to se uop{te ne vidi na terenu. Izme|u ostalih u ekipu je stigao i veteran Stiv Ne{ ali ve} na sa mom star tu se zo ne ne ka da, dvostruki MVP lige ne moè da igra.Ne{ je propustio utakmicu protiv Klipersa zbog nate~ene leve noge. Rezultati: [arlot - Indijana 90:89, Or lan do - Den ver 102:89, Boston - Milvoki 88:99, Atlan ta - Hju ston 102:109, Klivlend - îkago 86:115, Wujork - Majami 104:84, Wu Orle ans - Juta 8:86, Oklahoma - Portland 106:82, Minesota - Sakramento 92:80, Finiks - Detro it 92:89, Gol den Stejt Memfis 94:14, LA Klipers-LA Lejkers 105:95 .

vladali su kao gosti BKK Rad ni~ki.Nametnuli su crveno – beli svoj ritam i skoro svih ~e trdeset minuta koncentracija im nije popu{tala. Ve} od prvog zvi`duka sudija pokazali su gosti {ta èle. Istina, doma}i su u 6. minutu vo dili 9:8 i 13:11, ali se Kuèta pobrinuo da wegov tima ode na kra}i odmor s dva ko{a prednosti. U drugoj deonici Beogra|ani, jednostavno, nisu mogli da odgo vore igri Novosa|ana, koji su ve} posle tri minuta vodili 21:29. Poga|ali su Markovi}, Zekovi}, Kuèta i Stefan Sto ja~i}. U nekim trenucima tog dela crveno – beli su imali i dvadeset ko{eva prednosti (26:46).

Nisu stajali momci, koje vodi Sini{a Mati} ni posle velikog odmora. Razigrali su se i pardona prema doma}inu nije bilo. U 21. minutu na semaforu je stajalo 39:55 i doma}i su morali na sve na~ine da tra`e modus kako da dostignu taj minus. To je jo{ vi{e odgovaralo novosadskom prvoliga{u, koji je ovu deonicu re{io u svoju korist. U posledniih deset minuta dosta se taktiziralo. Radni~ki je krenuo ofanzivnije i skoncentrisanije i polako je topio prednost gostiju. U 37. minutu bilo je 70:79, ali do kraja Beogra|ani su postigli dva, a Novosa|ani devet ko{eva i sve je do{lo na svoje mesto. M. Pavlovi}

ADRIATIK LIGA (@)

Raz li ka u kla si Vojvodina - Vr{ac 64:50 (19:14, 16:6, 16:14, 13:16) NO VI SAD: Mala dvorana SPC”Vojvodina”, gledalaca: 100, sudije: Vorkapi}, Veskovi} i Pavlica (svi Srbija). VOJ VO DI NA: Popovi} 12, ôrto 5, Bo{kovi} 8, Stupar 4, Zekovi}, Piper 2, ]iri}, Marunki}, [esni} 8, Bu~evac 11, Ivan~evi} 13, Halimi}. VR [AC: ôrda 3, Mr{i} 4, Jak{i} 12, Dobri~anin, Repac, Kerkez 3, Mini}, Radi} 4, Podunavac, Marjanovi} 14, Jankovi} 10, Pavi}. Crveno - bele su kao {to su i najavile, pitawe pobednika re{ile ve} nakon prvog poluvremena (35:20). Agresivnom odbranom, dominacijom u skoku i sa vi{e raspoloènih ko{arka{ica u svojim redovima, Novosa|anke su stekle na odmoru velikih 15 poena prednosti. Ivan~evi}, Bu~evac i [esni} dobro su otvorile susret, u drugoj ~etvrtini priduìle su im se Bo{kovi}eva i Popovi}eva. Go{}e su na prvi pogodak u drugoj deonici ~ekale punih sedam minuta (17. minut), kada je Jak{i}eva iz prodora postigla prvi ko{ za 28:16 i tako prekunila seriju doma}ina od 9 - 0. Kako su odigrale prvo, tako su nastavile i u drugom poluvremenu Novosa|anke. Poenima Dine [e-

Do mi ni ra la pod ko {e vi ma: Na ta {a Ivan ~e vi} Fo to: N. Sto ja no vi}

sni} sa linije penala, Vojvodina je u 24. minutu do{la do najubedqivijeg vo|stva na me~u (44:22). Nastavile su doma}e ko{arka{ice u jakom ritmu, do kraja susreta i na kraju vi{e nego zaslu`eno do{le do ubedqive pobede, kojom su krunisale najboqu partiju u sezoni. I. Grubor

DANA[WI NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Srp ska li ga Voj vo di na - BEOÎN: Cement - Pali}, [ID: Radni~ki - Sloga (T), SREMSKA MITROVICA: Srem Ba~ka Topola, ÊLAREVO: ^SK Pivara - Dunav, STARA PAZOVA: Jedinstvo - Dolina, OXACI: Tekstilac - Radni~ki (SM), BA^KI JARAK: Mladost - Senta, SOMBOR: Radni~ki - Dinamo (P). Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova. Voj vo |an ska li ga Is tok STARÊVO: Borac - Ba~ka 1901, Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova. Pod ru~ na li ga No vog Sa da NOVI SAD: Kabel - Sutjeska (10 ~asova), RUMENKA: Jedin stvo - Metalac Futog, \UR\EVO: Ba~ka 1923 - Petrovaradin, BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Hercegovac, ZMAJEVO: Obili} - Stari grad, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Vrbas. Utakmice po~iwu u 14 ~asova. Grad ska li ga No vog Sa da SUSEK: Susek - Slavija, RAKOVAC: Borac - Fru{kogorac, ÊNEJ: ênej - Tatra, BANO[TOR: Proleter Mladost, ÊREVI]: Sremac Fru{kogorski partizan, SIRIG: OFK Sirig - Ba~ka, FUTOG: OFK Futog - Vinogradar. Utakmice po~iwu u 13. 30 ~a sova.

Ko{arka ABA Li ga - SPLIT: Split Partizan MTS (17).

Dru ga mu {ka li ga Sr bi je FUTOG: Meridiana - @elezni~ar (15.30). Pr va mu {ka li ga - se ver SRBOBRAN: Akademik - Veternik (19). Dru ga mu {ka li ga - se ver ÔKA: ôka - Hajduk (18). Dru ga mu {ka li ga - se ver/jug - KOVIN: Radni~ki - Omladinac (20), PANÊVO: Dinamo BNS (20.15). M@RK Li ga - BEOGRAD: Radivoj Kora} - Mladi Kraji{nik (19.30). Pr va èn ska li ga Sr bi je JAGODINA: Jagodina - Rad ni~ki (19). Dru ga èn ska li ga - se ver SUBOTICA: Spartak - Vojvodina NIS Gas (17.30). HE BA JLS - NO VI SAD: Vojvodina Srbijagas - Zdravqe (16), ZEMUN: Mega Vizura Vr{ac (16), KRAQEVO: Polet Ratina - Partizan MTS (14). ABS Elek tro KLS - Â ÂK: Mladost - Aktavis Akademi (15).

Rukomet Su per li ga za da me – NOVA PAZOVA: Maks sport - @elezni~ar (17.30), BEOGRAD: Radni~ki - Radni~ki Svilajnac (18), Crvena zvezda - Radni~ki 1949 (18.30). Pr va mu {ka li ga, se ver – IN\IJA: @elezni~ar - METALAC (19), KA]: Titel XD Nova Pazova (17.30). Pr va `en ska li ga, se ver – PAN^EVO: Pan~evo - Proleter Superprotein (16.30). Dru ga mu {ka li ga, se ver – NOVI SAD: Radni~ki - Rad-

ni~ki ([) (18.30), RUMA: Ruma - Jabuka (18). Dru ga `en ska li ga, se ver – SUBOTICA: Spartak - Sloven (19.30), BAJMOK: Topola Vrbas (15).

Odbojka Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga – PO@AREVAC: Mla di radnik – Vojvodina NS seme (18.30). Pr va èn ska li ga – NOVI SAD: Vojvodina – Obili} (19). Pr va mu {ka li ga – NOVI PAZAR: Novi Pazar junior – Kosovska Mitrovica (18). Dru ga èn ska li ga – se ver – RUMA: Ruma – Mladost (I) (17). Dru ga mu {ka li ga – se ver – KOVIN: Bavani{te – In|ija (17), NOVA PAZOVA: Mladost – Vojvodina NS seme 2 (20). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga – centar – @ABAQ: @abaq – NS volej tim 2 (16.30), NOVI SAD: VST – FOK (11), Novi Sad – Varadin 2 (13.45). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga – se ver – SUBOTICA: Spartak 2 – Mladost (BP) (11). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga – Ba nat – KOVIN: Radni~ki – Hercegovina (18.30). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – cen tar – NOVI SAD: Bo tafogo – Sirig (11.30). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – se ver – SUBOTICA: Spartak 2 – Magli} 1953 (11), BEÊJ: Be~ej – Merkur (18). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – jug – PANÊVO: Gorwi grad – Srem iton 2 (14), SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo – Sloven 2 (15).

Novosadska nedeqa4.novembar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Danas U GRaDU

KA] JU^E BIO PRESTONICA DOBROG ZALOGAJA

BIoSKopI Arena: „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (sin hro ni zo va no12.25, 14.10, 16.20), „Le de no do ba 4: Po me ra we kon ti ne na ta” (12.10), „Ne do dir qi vi” (18.10), „Hra bra Me ri da” (12.20, 15.30), „Me da” (18.20), „96 sa ti: Is tan bul” (20.25, 22.30), „Ho tel Tran sil va ni ja” (12.15, 14.15, 16.15), „Led” (17.30, 20), „Di vqa ci” (22.20), „Ubi ca iz bu du} no sti” (18.15), „Aste riks i Obe liks u Bri ta ni ji” (12.30, 14,14.30,16.10), „Pa ra nor mal na ak tiv nost 4” (20.20, 22.10), „Mar ko Ma ka ko” (12.05, 13.45), „Pa zi ko ga bi ra{„ (20.30), „Bez za ko na” (22.25) „Ar ti qe ro” (16.20, 18.15, 20.15, 22) „Skaj fol” (14.15, 17, 20, 22.45).

poZorI[TA Srpsko narodno pozori{te Sce na „Jo van \or |e vi}” kon cert Ke ma la Mon te na „Vra tio sam se `i vo te” (20). Pozori{te mladih Ma la sa la „An |e o ska baj ka„ (11). Novosadsko pozori{te „^a rob wak iz Oza” (19.30).

mUZeJI Muzej grada, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju

De `u ra apo te ka „Saj mi {te”

Ce lo se lo mi ri sa lo na ~var ke U Ka}u, nadomak Novog Sada, koji je poznat po rukometnom klubu „Jugovi}„ i po tome {to je u wemu deo detiwstva provela ~uvena Mileva Mari}, ju~e je sve bilo u znaku „wegovog veli~anstva ~varka“. Tre}i „^varak fest”, koji je sada ve} postao tradicionalna vojvo|anska manifestacija, okupio je oko 30 ekipa iz Vojvodine. Ceo Ka} je mirisao na ~varke, jer je puno wih ovu slanu poslasticu topi lo ispred svojih ku}a sa dru{tvom. Na takmi~ewu je bilo najvi{e Ka}ana, ali nisu mawkale ni ekipe iz Novog Sada, @iti{ta, Hrtkovaca... Na manifestaciju su stigli i duvan ~varci iz vaqevskog kraja, ali

sterola i masno}e. Mogu da ih jedu i mala deca i stari qudi veli Sla ven Ba to ~a nin, koji je dobio sertifikat u Zavodu za za{titu intelektualne svojine kao vlasnik brenda duvan ~va raka. Izuzetno lepo vreme za ovo doba godine, alhemi~arima koji su salo pretvarali u prelepu rumenu poslasticu i{lo je na ruku, jer su na stolovima hitrim i iskusnim pokretima na komade seckali masno}u, tu i tamo „pro{aranu“ mesom. Pomo}nici su pazili na vatru ispod oranija, da ne bude previ{e jaka, ali ni slaba. Naravno da bi se ne{to prezalogajilo, dok su se ~ekali masni ~varci, u~esnici su pekli

se ova ekipa nije takmi~ila u topqewu ~varaka, jer kako ka`u, da bi se napravili duvan ~varci potrebno je oko sedam sati. - Za duvan ~varke ka`u da je srpski kavijar, oni su bez hole-

za svoj gro{ - kobasicu, meso, pravili gula{, pili vino, pivo i rakijicu. Bilo je i veselih ekipa, koje su me{ale ~varke uz tambura{e. - Pravimo ih po starinski, kako se to ovde oduvek radilo -

Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj 106 de`ura danas od 7 do 20 sati. No}no de`urstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina 7.

Ve ~e voj vo |an ske {an so ne Ve~e vojvo|anske {ansone bi}e odr`ano ve~eras u 20 sati u Studiju M. Nastupaju Ne ma wa

Ne {i} i tambura{ki ansambl „Zorule”. Ulaz je besplatan. Q. Na.

V remeploV

Iza {ao „Gla snik na rod nog ve }a” U Sremskim Karlovcima se 4. no vem bra 1918. dok je Austro Ugarska bila na izdisaju pojavio „Glasnik narodnog ve}a”. Ova novina Mesnog odbora NV je izlazila svakih nekoliko dana do sredine januara 1919. i to „kada bi se sakupilo {to va`no da se ka`e”. List je izlazio neizmeni~no na }irilici i lati-

nici, a ure|ivao ga je dr Qudevit Auer, potowi ministar Kraqevine SHS. Stav lista je bio da „na{a dr`ava treba da ima jedno srce i glavu”, pa je stoga podjednako napadao Stjepana Radi}a i Ja{u Tomi}a, a naro~ito neimenovane „boq{evike”. N. C.

Iz lo `ba cr te `a Ka ta lin Ka dar Izlo`ba crte`a Ka ta lin Ka dar otvara se sutra u 19 sati u Malom likovnom salonu Kulturnog centra, Bulevar Mihajla Pupina broj 9. Po re~ima kritike, autorka beskona~nost oslikava u finim detaqima svedenih u nekoliko kvadratnih centimetara papira. Izlo`ba }e trajati do 24. novembra. A. L.

je iz Novog Sada, dok je ostatak ekipe iz Ka}a. I oni kaù da je veoma bitno da vatra ne bude jaka i da se ~varci polako tope. Tu je bila i ve sela druìna iz Turije, oni su kaè @eq ko do{li da pokaù da Turijci sem dobrih i nadasve poznatih kobasica i te kako znaju da naprave odli~ne ~varke. Ekipa iz @iti{ta je tako|e pokazala pravo ume}e u topqewu ~va raka, a ovi Bana}ani imaju specijalni recept za lepe, rumene i hrckave ~varke. Da su se ju~e u Ka}u spo jila tri srca ju~aka, pokazali su pored ba~kih i baFo to: N. Sto ja no vi} natskih ekipa i kaè Alek san dar Bur sa} iz Ka - Sremci iz Hrtkovaca. Oni }a dok u oraniju sipa ise~ene pak, smatraju da su sremski komade masno}e. ~varci najlep{i, a tajna je u - Po pravilu, bitno je da se tome {to su sitni i pikantni. ~varci uve~e usole, ali to sada Kapiten ekipe @iv ko Raj ko ovde nije mogu}e, zatim da se vi} kaè da Sremci po pravilu na tihoj vatri tope, da se mane vole masne i krupne ~varke, sno}a cedi i na kraju da se zave} sitnije i re{ pe~ene. liva mlekom, a kad su gotovi, Qubiteqi ~varaka, mnogoonda se sole, po èqi - kaè brojni gosti mogli su ~varke i Aleksandar. da kupe, po ceni od 750 dinara Ne haju}i za dim koji {tipa za kilogram. Iako se ~ini da je za o~i, Ana Ke ri, glavna kuvato puno novaca, vredelo je kurica svoje ekipe, ve{to u rukapiti ih, jer su zaista retke ma drì varja~u, dok mu{ki deo prilike da se sveìm i vru}im tima uz rakijicu navija. Wen su~varcima omasti brk. prug Ja no{ kaè da su wih dvoQ. Nato{evi}

ARHITEKTONSKI BISER CENTRA GRADA

Men ra to va pa la ta ja ~a od vre me na U samom srcu grada, na kraju Ulice kraqa Aleksandra, nalazi se velelepno zdawe izgra|eno u duhu ma|arske secesije 1908. godine, a Novosa|anima poznato pod nazi vom Menratova palata. Ovaj objekat godinama odoleva zubu vremena i uspeo je da preìvi razne urbanisti~ke planove koji su mewali sliku tog dela grada. Kada je sagra|ena pre vi{e od jednog veka, bila je deo Glavne ulice, koja je u to vreme va ìla za elitnu, a okruìvali su je stara po{ta, Jermenska crkva, Ka toli~ka gimnazija. - Ulica kraqa Aleksandra neka da je bila elitna i tu su ìveli bo gati trgovci koji su svoje radwe pre svega dràli u prizemnim delovima grada. Ovaj status ulica je imala sve do probijawa Bulevara Mihajla Pupina. Samu palatu naru~io je bogati nema~ki trgovac Joèf Menrat, a autor je bio arhitekta iz Budimpe{te Lipot Baumhorn, koji je projektovao i kompleks Sinagoge, palatu na Trgu slobode 7 i na Trgu Toze Markovi}a- obja{wava portparolka Zavoda za za{titu spomenika grada Alek san dra Ze ko vi}. Menratova porodica je na ovom mestu decenijama imala prodavni cu name{taja. Prema re~ima Zekovi}, ovo zdawe je veoma va`no zbog stilskih i arhitektonskih karakteristika. -Vrlo bogato ukra{ena, palata ostavqa snaàn utisak zbog obiqa detaqa i uspelog arhitektonskog re{ewa. Prizemni deo je doìvqavao promene, a prava sanacija je nastupila tek 2006. godine i radovi su trajali do kraja 2008. Ob-

novqena je celokupna limarija, ure|ena fasada, zameweni dotrajali i o{te}eni delovi krova, a sve su to inicirali stanari - navela je na{ sagovornica dodaju}i da su tom prilikom instalirani ure|aji za za{titu od po`ara i gromobrani, a gorwi deo adaptiran da bude poslovno-stambeni. Zgrada je samo u dvori{tu i prizemqu pretrpela zna~ajne izmene zbog radova koje su izvodili weni korisnici, ali, oni nikada nisu mogli toliko da je ugroze, koliko gradski urbanisti koji su u vi{e navrata razmatrali ideju da sru{e objekat, prvenstveno zbog gradwe Bulevara Mihajla Pupina, nekada{weg Bulevara Mar{ala Tita. Sve se to de{avalo polovinom {ezdesetih godina kada su za samo nekoliko godina sru{ene gotovo sve zgrade u wenoj okolini. Preko puta Menratove palate sru{ena je Katoli~ka gimnazija, kako bi na tom mestu bila sagra|ena Robna ku}a „Bazar”. Dijagonalno od ove palate bilo je nekoliko ku}a, kao i Jermenska crkva, koje je tada{wa vlast sru{ila kako bi bulevar bio pro{iren, ali i sagra|ena velelepna Glavna po {ta po projektu arhitekte Dragi{e Bra{ovana. „\a~ki korzo” je posledwi nestao. Polovinom osamdesetih sagra|en je podzemni prolaz, a zatvoren izlaz iz Ulice kraqa Aleksandra na Bulevar. Ipak, jedan tramvaj, istina u obliku kafi}a „Tr~ika”, ostao je da podse}a na vreme kada je ispred palate on svakodnevno prevozio Novosa|ane. A. Jerini}

novosadska hronika

nedeqa4.novembar2012.

dnevnik

U NOVOM SADU 74 SPOMENIKA KULTURE

Hi qa du obje ka ta na li sti ~e ka wa Novi Sad odvajkada vaì za grad kulture. Prema podacima gradskog Zavoda za za{titu spomenika kulture u Novom Sadu postoji 74 spomenika kulture, osam prostorno - kulturnih celina, tri znamenita mesta i jedno arheolo {ko nalazi{te, a vi{e od 1.000 objekata nalazi se u sistemu prethodne za{tite. -Da bi objekat bio predloèn za spomenik kulture mora da ispuni odre|ene uslove koji su definisani Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine - kaè saradnik Zavoda istori~ar \or |e Sr bu lo vi}. - On mora da pripada odre|enom vremenu i stilu, da ima neke osobenosti, ali i istorijsku, etnolo{ku, istorijsko-umetni~ku i arhitektonsku valorizaciju. [to se ti~e objekata pod prethodnom za{titom, oni se nalaze {irom grada, ali i u prigradskim mestima. U Novom Sadu to su objekti koji se nalaze u vi{e od 90 ulica. Neki od wih su u Dimitrija Tucovi}a 2 i 3, Avgusta Cesarca 16, Aleksandra Ti{me 13, Gogoqevoj 12, Barawskoj 14, Narodnih heroja 1, 5 i 7, Sremskoj 2 i 7, Pavla

svojstva spomenika, taj rok se produ`ava. Proces stavqawa pod za{titu je dug, a najvi{e vremena oduzme prikupqawe dokumentacije i administracija. Kako je objasnio sagovornik, neophodna je potpuna tehni~ka dokumentacija, preseci fasada, bele`ewe svih

ono {to je pod za{titom stavqeno pod „stakleno zvono“ i da se sa tim objektom ne moè ni{ta raditi. Kako navodi, ispalo bi da odre|ene zgrade koje dati raju iz 18. ili 19. veka i u kojima sada qudi borave ili ìve, ne smeju da imaju struju, vodu ni kanalizaciju. - Qudi imaju pravo da ìve na civilizacijskom nivou primerenom vremenu u kom ìve, s tim {to se, zbog vrednosti objekta, radovi ne smeju nestru~no obavqati. Prilikom bilo kakve intervencije oni se moraju obratiti Zavodu kako bi bilo firma ili Foto: B. Lu~i} pojedinac dobili saglasnost za projekat- kazao je objekat treba da do|e u sistem za - Srbulovi}. {tite kao i sve {to se ti~e wegoZakon o kulturnim dobrima kave valorizacije. è da se kulturno dobro i dobro - Pre nego {to se ovi dokumen- koje uìva prethodnu za{titu ne ti upute Republi~kom zavodu za sme o{tetiti, uni{titi, niti se za{titu spomenika, objavquje se bez saglasnosti, moè mewati izoglas kako bi javnost bila obave - gled, svojstvo ili namena. ^lan {tena o tome da je objekat u proce - 100 tog Zakona propisuje da Repuduri i da imaju pravo da uloè bli~ki zavod za za{titu spomeni-

Nov~ane kazne, ali i zatvor Za o{te}ewe ili uni{tewe objekata pod za{titom, kulturnih dobara ili onih koja uìvaju prethodnu za{titu, propisane su nov~ane kazne od 1.000 do 10.000 dinara. Kazne su predvi|ene i ako se ne ~uva i ne odràva kulturno dobro, ne dozvole nau~na i stru~na istraìvawa, tehni~ka i druga snimawa, ne obezbedi dostupnost kulturnog dobra javnosti, ako se izvodi nedozvoqeni radovi na za{ti}enoj okolini i tako daqe. Kaznom zatvora do 30 dana, odnosno nov~anom kaznom od 100 do 1.000 dinara kazni}e se osoba koja van organizovanog istraìvawa, iskopa iz zemqe ili vode dobro koje uìva prethodnu za{titu.

F. Baki}

Papa 9, 12 i 42 i mnogi drugi. Srbulovi} dodaje da objekti pod prethodnom za{titom imaju vremenski ograni~enu za{titu, od tri godine, a ukoliko ne izgube

karakteristi~nih detaqa, tehni~ki crteì, fotografije, izvodi iz zemqi{nih kwiga i drugo. Dokumentacija mora da sadrì ela borat u kome se obrazlaè za{to

primedbe i dopune. To mogu u~initi 30 dana od objavqivawa oglasa. Zajedno sa elaboratom, one se {aqu Republi~kom zavodu, ali, one ne moraju biti uzete u obzir. Ukoliko ipak budu osnovane i uva`ene, dokumentacija nam se vra}a i mi je dopuwujemo - predo~io je Srbulovi}, navode}i da kona~nu od luku o tome da li ne{to postaje kulturno dobro ili ne, donosi Ministarstvo kulture. Srbulovi} ka`e da me|u qudima vlada pogre{no mi{qewe da je

ka kulture utvr|uje uslove za preduzimawe mera tehni~ke za{tite i drugih radova i daje saglasnost na projekte i dokumentaciju. Investitor je du`an da u roku od 15 dana od zavr{etka radova o tome obavesti Zavod koji u roku od pet dana od prijema obave{tewa pregleda i proverava da li su radovi izvedeni kako treba. Ako utvrdi da nisu i ako investitor ne usaglasi radove sa projektom, stawe se vra}a u prvobitno o tro{ku investitora. A. Jerini}

Obe le `e ne Mi trov ske za du {ni ce Pravoslavni hri{}ani obele`ili su ju~e Mitrovske zadu{nice, koje padaju uo~i prazni ka Svetog velikomu~enika Dimitrija. Zadu{nice su dan kad se rodbina i prijateqi se}aju svojih milih pokojnika i za wihove du{e se mole. Ju~e su novosadska grobqa bila prepuna qu-

di, koji su do{li da na grob zapale sve}e i polo`e cve}e. Prema u~ewu Crkve, na Zadu{nice se vernici mole u hramovima i na grobqima za pokoj du{a umrlih. Zadu{nice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogoslu`ewa posve}ena upokojenima. Q. Na.

U PETAK U POKRAJINSKOM ZAVODU ZA ZA[TITU PRIRODE

Dan ja pan ske kul tu re Manifestacija „Dan japanske kulture u Novom Sadu „ bi }e odr`ana u petak, 9. novembra od 18 sati u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, Radni~ka 20a. Dobri odnosi Japana i Srbije, 130 godina od uspostavqawa diplomatskih odnosa, kao i ~iwenica da je proteklo 1.300 godina od pojave najstarije japanske kwige, razlozi su za organizovawe ove manifestacije, koju }e otvoriti ministar - savetnik i zamenik {efa misije Japana u Srbiji Ka zu a ki Ka me da. Program manifestacije po~iwe predavawem o najstarijoj japanskoj kwizi „Ko|iki”. Predava~ je Hi ro {i Ja ma sa ki Vu ke li}. Potom sledi prikazivawe inserta ekolo{kog

filma „Moj prijateq {tigli}”autora Oli ve ra Fo ja ka ra i Du {a na ^e ki }a, koji je nagra|en u Japanu. U nastavku posetioci }e imati priliku da prisustvuju promociji kwige haiku poezije „Senke kestenova” , koju je priredio Alek san dar Pa vi}. Na kraju }e biti otvorena izlo`be origamija i ikebane, koju su pripremili stanari Gerontolo{kog centra u Ba~koj Palanci. U programu }e jo{ nastupiti recezent kwige „Senke kestenova” Ne boj {a Si min, recita tori Kar men An ti} i Iva na Obre nov, ~lanovi Kluba klasi~ne gitare „Akord” iz Ba~ke Palanke i direktorka Gerontolo{kog centra u Ba~koj Palanci Na da Ju li nac. Z. Ml.

NA KLINICI ZA NEUROLOGIJU STANDARDNA BROJKA OBOLELIH OD MO@DANOG UDARA

Hro ni~ ne bo le sti oki da ~i za {log

Epidemiolo{ki podaci pokazuju da su bolesti krvnih sudova neprijateq broj jedan kod nas i u svetu, a me|u wima je mo`dani udar tre}i najva`niji uzrok oboqevawa i smrtnosti, kao i naj~e{}i uzrok invaliditeta. Na Klinici za neurologiju Klini~kog centra Vojvodine broj hospitalizovanih pacijenata od akutnog mo`danog udara godinama je pribli`no isti, a kre}e se izme|u 1.200 do 1.500 pacijenata, saznajemo od upravnice Klinike prof. dr Ma ri je @ar kov. Mo`dani udar je prvenstveno bolest starijeg `ivotnog doba, naj~e{}e poga|a osobe iznad 65 godine `ivota, dakle, starost je, sama po sebi, faktor rizika za mo `dani udar, istakla je @arkov. Po wenim re~ima, ostali fakto-

ri rizika su hroni~ne bolesti i stawa kao {to su hipertenzija, dijabetes, poreme}aj metabolizma masti, pu{ewe cigareta, sr~ane bolesti, naro~ito jedna posebna vrsta poreme}aja ritma koja se zove atrijalna fibrilacija, alkoholizam, gojaznost, fizi~ka neaktivnost. Postoje neke bolesti koje su faktor rizika za mo`dani udar u sredwem ìvotnom dobu, a to su promene na krvnim sudovima koje nisu aterosklerotske, kao {to je disekcija krvnih sudova, koagulopatije, vaskulitisi itd. - Bolesti koje dovode do mo`danog udara se u na{oj populaciji lo{ije le~e iz raznih razloga, jedan od wih je ekonomski. Stanov ni{tvo generalno gledano lo{ije ìvi, nema mogu}nosti da svom le ~ewu i na~inima zdravog ìvota

posveti ve}u pa`wu, te je otuda pojava nekih podtipova mo`danog udara pomerena na niù starosnu granicu u odnosu na razvijene zemqe sveta, recimo lakunarni mo`dani udar – napomenula je na{a sagovornica dodaju}i da treba imati u vidu da je mo`dani udar prvi uzrok invaliditeta, kao i naj~e{}i razlog mentalnog propadawa u na{oj sredini. Vreme potrebno za rehabilitaciju posle te bolesti najvi{e zavisi od teìne {loga, a samo petina preìvelih uspe da u potpunosti povrati normalne funkcije organizma.âk 60 odsto pacijenata ostaje sa mawim ili ve}im posledicama {loga, dok trajno onesposobqeni za samostalan ìvot, odnosno qudi koji zavise iskqu~ivo od tu|e pomo}i, ~ine ostatak

ove negativne statistike. Simptomi koji ukazuju da je do{lo do za~epqewa krvnog suda u mozgu ({loga) su poreme}eni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost ruke ili noge, poreme}aj osetqivosti, trwewe strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije ili nemogu}nost hoda, nerazumevawe ili nemogu}nost govora. Neurolozi isti~u da je od najve}eg zna~aja da se osobe sa tim tegobama {to pre obrate lekaru, jer pacijenti koji, za vreme od sat do sat i po, od po~etka simptoma, uspeju da budu prevezeni do specijalizovanih ustanova za le~ewe akutnog mo`danog udara, imaju znatno ve}e {anse za povoqniji ishod bolesti. I. Dragi}

IZ KOMUNALNE POLICIJE

Naj vi {e pri tu `bi na bu ku Komunalna policija u Novom Sadu je od po~etka rada najvi{e kazni naplatila zbog prqa wa grada, zauzimawa javnih povr{ina i kr{e wa javnog reda u zgradama i ugostiteqskim objektima. S druge strane, i sugra|ani se ovoj gradskoj slu`bi naj~e{}e `ale na prqawe i ne~isto}u grada, preglasnu muziku u stanovima i kafi}ima u stambenim zgradama, pu{tawe pa sa bez povoca i prekovremeni rad ugostiteq skih objekata. Leti ipak najve}i problem upra vo predstavqa buka iz kafi}a, a kada komunalni policajci u nekim slu~ajevima poku{aju go ste i vlasnike lokala da opomenu, bivaju napad -

nuti. Kada do|e lo{e vreme ve}ina ba{ta u ka fi}ima ne radi, pa je buka mawa, bar na ulici. - Veliki broj pritu`bi dobijamo od stanara u centru grada na preglasnu muziku iz kafi}a, koji se nalaze u ulicama Laze Tele~kog, Zmaj Jovinoj, Svetozara Mileti}a i Mite Ru`i}a. Komunalna policija kontroli{e radno vre me ugostiteqskih objekata koji se nalaze u pomenutim ulicama i do sada je po osnovu prekora~ewa radnog vremena izre~en velik broj kazni. [to se ti~e komunalne buke, to meri ekolo{ka inspekcija - ka`u u komunalnoj policiji.

Ova slu`ba je, od kada je po~ela da se primewuje Odluka o ku}nom redu u stambenim zgradama, izrekla vi{e od 30 mandatnih kazni, uglavnom zbog preglasne muzike, tre{ewa tepiha sa terasa i zauze}a zajedni~kih prostorija. Komunalni policajci se na terenu susre}u sa razli~itim neprijatnostima, od verbalnih provokacija, fizi~kih napada, do problema koji nisu u nadle`nosti komunalne policije. Veliki broj telefonskih poziva, oko 5.000 do sada, pokazuje da su gra|ani stekli visok stepen poverewa u ovu slu`bu. Q. Nato{evi}

U SINAGOGI

Kon cert slo ve na~ ke pe sme i po e zi je U organizaciji Dru{tva Slovenaca „Kredarica” iz Novog Sada, u sredu, 7. novembra u 20 ~asova u Sinagogi bi}e odr`an godi{wi tradicionalni „Koncert slovena~ke pesme i poezije”. Pored doma}ina - organizatora, koji nastupa sa svo-

jim horom, orkestrom i recitatorima, kao gosti na ovom koncertu nastupi}e i horovi i recitatori Dru{tava Slovenaca iz Zrewanina, Subotice, Beograda i Ni{a, kao i u~enici ba letske {kole iz Novog Sada. Ulaz je besplatan. Q. Na.

U AMERI^KOM KUTKU

Kon ver za ci ja na en gle skom za mla de U Ameri~kom kutku }e sutra od 15.30 ~asova po~eti novi kreativni program konverzacije na engleskom jeziku pod nazivom „Kutak za mlade“. Program je namewen mladima od 11 do 15 godina, a voditeqi su volonteri, studenti kwi`evnosti, Alek san dra i Ste fan. Prva radionica odonosi se na magi~ni svet Harija Potera. Uz tematske igrice, kvizove i diskusiju o omiqenom ~arobwaku i wegovim avanturama, mladi }e imati priliku da ve`baju komunikaciju na engleskom jeziku. Broj mesta je ograni~en na 20, te organizatori mole da prisustvo najave putem imejla: americkikutak@nscable.net. Q. Na.

oglasi

dnevnik

MU [KA RAC slobodan 70 godina, èleo bi da upozna ènu od 50 - 60 godina, radi druèwa. Mogu} brak.Telefon 064/ 367 4443. 63410

PRO FE SOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 63455 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 63445 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 63446

VI [I FI ZI O TE RA PE UT, med. masa`a elektroterapija, rad sa decom, reumatski bolovi. Dolazi i po pozivu. Telefon: 063/127-1929. 63636 PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 63447

SO BA 16m2, centar, iza katedrale, povoqno. Poseban ulaz sa stepeni{ta na spratu, telefon, voda u sobi, nema kupati lo. Telefoni: 064/359-31-21, 021/6618245. 63451 IZ DA JE SE name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, po seban ulaz. Telefon 021/504629. 63473 OMLA DIN SKOG PO KRE TA izdajem sobu za dve studentkiwe, upotreba kuhiwe, kupatila, centralno grejawe, kablovska, internet. Telefon 021/6333322. 63619

IZ DA JEM name{tenu garsoweru u~enicima, studentkiwama ili zaposlenoj devojci na duè vreme. Telefon 064/495-23-19. 63577 IZ DA JEM 3,5 stan Liman 4 II sprat 93m2 - name{ten sa dva telefona - 300E. Telefon 064/124-97-91, 021/63-34-104. 63601 IZ DA JE SE jednosoban komforan stan na 1. spratu name{ten, moè sa dva leàja, ve{ ma{ina, centralno grejawe, satelit. Telefon 504-629. 63472 IZ DA JEM name{ten stan 44m2, Detelinara, Nade`de Petrovi} 3, prvi sprat, cen tralno grejawe, telefon, prepravqen, mirna ulica. Telefon 063/ 688551. 63486 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, 1. sprat, ugao Cara Du{ana i Bulevara cara Lazara. Telefon 064/14-63-126. 63542 SA MOJ ènskoj osobi izdajem odvojen stan u dvori{tu, za pomo} nepokretnoj èni, posle podne. Telefon 021/504450. 63576

IZ DA JEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 63582 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stano vi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 63593 IZ DA JEM trosoban luks name{ten stan 85m2, TV, DV, ve{ ma{ina, ma{ina za posu|e, klima, kablovska, internet, telefon. Iskqu~ivo za poslovne qude, Liman II, ul. Resavska, cena po dogovoru. Telefon 063/8237164. 63652 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 63610 IZ DA JEM jednosoban stan, drugi sprat, na Salajci. Telefon: 021/6322-888 i 063/580301. 63637 IZ DA VA WE i zakup stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali, Mileti}eva 51!!! Nazovite, do|ite... Telefoni: 062/518-544, 021/526-387, 062/518-545. 671138

IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com. 671093

OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devi zno. Tel. 063/1616-300. 63590 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. Tel. 063/519-533, 063/522-202. 63594 PO TREB NI U ZA KUP: re prezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519533, novisad@ stanovi.rs 63596 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Li man, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519533. 63597 MLA DOM BRA^ NOM PA RU potreban u zakup nov name{ten ili prazan stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred... Te lefoni: 021/6622-746, 062/518545. 671135

KU PU JEM mawi dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwièn, bez agen cije. Tel. 063/528-759. 63624 KU PU JEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671300 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671179 KU PU JE MO garsoweru, lokal, vikendicu ili vi{e garaà - do 25.000E u Novom Sadu, dajemo AUDI A-4 S-li ne + doplatu. Samo ozbiqne ponude!!! Telefoni: 021/66-22746, 063/518-546. 671136 KU PU JE MO stan 35 - 50m2 u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata, brzo useqewe. Ke{ isplata odmah!!!! Samo ozbiqni prodavci. Telefoni: 021/526387, 062/518-545. 671137 KU PU JE MO ~etvorosoban i ve}i stan 100 - 150m2 u centru Novog Sada, poèqno oko Ri bqe pijace i Kosovske ulice. Brza isplata!!! Tel.: 021/526387, 062/518-544. 671139

GR BA VI CA - 95m2 za samo 69.500 evra! Ukwi`en dupleks u novijoj zgradi, u Ulici Alekse [anti}a, 3 spava}e sobe + dnevni boravak, terasa, lift, parking mesto, ostava. Slike stana pogledajte na www.solis-nekretnine.com. [i fra:20210. Telefoni: 063/527459; 021/520-231. 671132 NAJ PO VOQ NI JA kupovina potpuno nov neuseqavan dupleks na Somborskom bulevaru, na 4. spratu, povr{ine 97m2 za 67.000, lepa velika terasa, 2 kupatila, lepe sobe, povrat PDV-a. [ifra: 21778. Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 671133

nedeqa4.novembar2012.

PRO DA JEM garsoweru kod stanice, 12500E, novogradwa, prizemqe. Telefon: 060/7411971. 63556 GAR SO WE RA 24m2, tre}i sprat, terasa, Podbara. Tele fon: 060/418-32-23 i 064/11-43730. 63655 PRO DA JEM veoma povoqno odmah useqivu novu garsowe ru na Novom Detelinari od 26m2. Telefon: 6341-521. 63573 GAR SO WE RA, odvojena kuhi wa, blizina Sajma, Haxi Ruvimova, lift, ukwièna, 28m2, odmah useqiva, 30.000E. Telefon 0647189-3887, 021/454-260. 63598 NA PRO DA JU stan 28m2 u ulici Branimira ]osi}a, CG, parking u dvori{tu, mali {pajz, papiri uredni, povoqno. Telefon 064/121-7193, 063/328-702. 63616 U STRO GOM CEN TRU kod Ribqe pijace, prodajem, odli~an jednosoban stan ukwièn. 36m2 V sprat sa liftom. Povoqno, bez posrednika. Telefon 063/563-077, 021/462-364. 63632 NO VI JI, komplet name{ten stan, sa odvojenom kuhiwom, useqiv i ukwièn, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena 21.000 evra i nije fiksno. [ifra:24009. Telefon 063/182-76-27, www.solisnekretnine.com. 671111 EKS KLU ZIV NO na Grbavi ci, ukwièna nova garsowera sa terasom i liftom, sa kompletnim name{tajem. Za vi{e detaqa pozovite. [ifra:24018. Telefoni: 021/451570, 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 671112 PRO DA JEM ukwiènu garsoweru na Grbavici kod Medicinske {kole 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena 26.300E. [ifra 24164. Telefoni: 064/1126-239, 021/451570, www.solis-nekretnine.com. 671113 GR BA VI CA, novija ukwièna garsowera od 27m2, cena 33.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 671180 LI MAN 2, odli~an, ukwièn, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 671181 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwièna garsowera od 24m2 po ceni od 26.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671182 UKWI @E NA garsowera 26m2, totalno odvojena kuhi wa, lift, terasa, CG, odli~na gradwa-sendvi~ zid, zgrada stara 7god., odmah useqiva 27.800E. Telefoni: 064/8236604, 021/6614-200. 671166 UKWI @E NA garsowera u centru kod pozori{ta, 1. sprat, komplet name{tena, CG, odmah useqiva, cena 29.900E. Telefoni: 064/8236610, 021/6614-200, (www.avenia-nekretnine.com). 671167 UKWI @E NA garsowera 17m2 sa galerijom od 5m2, moè na kredit, Nova Detelinara kod ABC-a, CG, lift, cena 16.500E. Telefoni: 064/8236601, 021/424-963, (www.avenianekretnine.com). 671162 LI MAN - 22m2, useqivo odmah, lift, CG, cena 21.000E. Telefoni: 064/823-6610, 021/424-963. 671157 BU LE VAR OSLO BO \E WA 29m2, ukwièna garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 29.500.Telefoni: 444107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 671218 GA R SO WE RA, Liman III - Park city, 28m2, luks, II sprat. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55. 671277

GA R SO WE RA, strogi centar - Wego{eva, 30m2, visoko prizemqe, ukwièno, 29.000 evra, garsowera, centar - Temerinska, 20m2 - 17.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 671278 NO VI BU LE VAR!!! Ekstra garsowera na prvom spratu, useqiva, ukwièna!!! Pozovite 065/25-00-213. 671264 GR BA VI CA!!! Nova garsowera odmah useqiva u odli~noj zgradi blizu Bulevara od 29m2!!! Hitno!!! Tel. 065/2500-213. 671265 GA R SO WE RA u centru u no voj zgradi ukwièna 23m2 u odli~nom stawu cena 24750. [ifra 1004265. www.nekretnine-mojdom. Telefoni: 523193, 065/850-66-16. 671228 PRO DA JEM na Novoj Dete linari, 26m2, na prvom spratu, ukwièn, terasa, lift. Telefoni: 021/ 451-318, 523-193. [ifra 1003616, www.nekretnine-mojdom.com. 671229 BU LE VAR EVR O PE 23m2, prvi sprat, 23.750. â&#x20AC;&#x17E;Moj Domâ&#x20AC;?. Useqiva za 30 dana. Telefoni 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 671230 POD BA RA garsowera, 18m2 odmah useqiva, ukwièna, mo è i sa name{tajem za 16.500 uz dogovor. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 671301 GA R SO WE RA u centru sa parking mestom, novija zgrada iz 2008. godine, prvi sprat, terasa, centralno grejawe, 25m2, cena 28.850E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671315 UKWI @E NA garsowera na Novoj Detelinari, terasa, vi soko prizemqe, 24m2, cena 25.750E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671316 OD MAH USE QIV, nov ukwièn stan u najstroèm centru 23m2, Vase Pelagi}a. Centralno grejawe. Cena: 24.000. Tel. 063/504-799. 671378 POT PU NO NO VA, odmah useqiva garsowera u najstroèm centru 26,4m2 [umadijska 27.500E, II sprat, terasa, odvojiva kuhiwa. Uredni pa piri. Tel. 063/108-8017. 671379 OD MAH USE QI VA garsowera sa terasom 25m2, Omladinskog pokreta. Odli~no stawe. Cena: 22.000. Tel. 063/7776-233. 671381 OD LI^ NA GA 24m2 Heroja Pinkija, nova, odmah useqi va+terasa od 7m2, parking, pvc, grejawe, parket, cena samo 21.900. Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 16001 HIT NO! Perfektan JS 26m2, Somborski bulevar, II sprat, lift, terasa, odv. kuhiwa, nov, ukwièn 1/1, cena 28.300. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 16002 OD LI ÂN noviji stan 31m2 u najstroèm centru kod Ri bqe pijace, [umadijska ulica. Uz stan terasa 18m2. Cena: 29.900. Tel. 063/10-880-17. 671382 KOM FO RAN, renoviran jednosoban stan 33m2, Miloja îpli}a. II sprat, ukwièn. Cena: 24.000. Tel. 063/504-799. 671383 UKWI @EN komforan jednosoban stan koji se lako moè preurediti u jednoiposoban, 48m2, ~etvrti sprat u zgradi od 7 spratova, lift, terasa, cena 35.000E. Tel.: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671318 NOV, jednosoban 28m2 + 28m2 galerije, Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, III sprat, cen tralno gradsko grejawe, gleda na dvori{te, odvojena kuhiwa, ukwièn, useqiv, 35.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013298. 671397

nedeqa4.novembar2012.

U STR O GOM CEN TRU kod Keja, prodajem odli~an jednosoban stan, Ul. Sowe Marinkovi} 33m2, I sprat cena 38.000 evra. Telefon 021/451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 671231 KOD MA STER centra na Sajmu 30m2 na prvom spratu, ukwièn, 33.000. [ifra1003653. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 671232 STE VA NA MO KRAW CA 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa 33.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 671220 MI LEN KA GR Î ]A 32m2, jednosoban, ukwièn, prazan, odmah useqiv 28.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 671221 NA ROD NOG FRON TA, ukwièn 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 671183 KLA SI ÂN jednosoban stan u samom centru Novog Sada, 40m2 - za samo 33.000 evra. Stan je za kompletno renovirawe, odmah useqiv, ukwièn. [ifra:22610. Tel.: 021/520231; 063/433-738, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671114 KLA SI ÂN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwièn i odmah useqiv, 30m2, cena 27.000 evra. [ifra:23937. Tel.: 064/2003103, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671115 NO VO NA SE QE, klasi~an jednosoban stan, 36m2 na devetom spratu i nije posledwi, ukwièn i mogu}e ga je kupiti i na kredit,odmah useqiv! Cena 28.500 evra. [ifra: 24130. Telefoni: 021/427-277; 065/2019-011, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671116 HIT NO prodajem stan 36m2 na Nasequ, ukwièn bez tereta, odmah useqiv, cena 28.000. [ifra: 24130. Tel.: 064/1340459, 021/6624-325, www.so lisne kret ni ne.com. 671117

PRO DA JEM i izdajem name{ten dvosoban stan u ~ika Stevinoj, prizemni, centralno grejawe. Budu}nost gradila. Tel. 063/127-86-25. 63253 NOV dvosoban 51m2 Kej izda jem ili prodajem, osnovna {kola na 20 metara, obdani{te 100m, bus stanica, tri li nije pred zgradom. Tel.: 523304 ili 063/194-96-60. 63272 VLA SNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwièn, use qiv, ima lift. Moè na kredit. Tel. 064/128-47-49. 63360 PRO DA JEM komforan stan, 46m2, Ulica Nade`de Petrovi} 2a. Cena po m2 800 evra. Telefon 064/28-62-184, Novi Sad. 63561 PRO DA JEM dvosoban stan 56m2, 52.000E, Grbavica. Telefon 063/123-5006. 63579 PRO DA JEM dvosoban stan ul. Futo{ka put 34. tre}i sprat. Telefon 401-031, 061/1354-100. 63595 DVO SO BAN, Liman II, ukwi èn, odmah useqiv, lift, isto~na orijentacija stana, povr{ina 61m2, cena 53.500E. Telefon 060/5544-254, 064/1893887. 63602 DVO SO BAN, Liman III, od li~an stan, isto~}na prijentacija, ukwièn, odmah useqiv, povr{ina 62m2, cena 55.000E. Telefon 064/1893887. 060/5544-254. 63604 PRO DA JEM jednoiposoban stan na Somborskom bulevaru, I sprat, 34m2, 25.000E. Telefon 063/70-12-794. 63580

JED NO I PO SO BAN 40m2, drugi sprat, Bulevar Oslobo|ewa, ukwièn, lift, cena 38.100. Telefon: 060/418-32-23 i 064/11-43-730. 63656 MO DE RAN mladala~ki jednoiposoban dupleks stan u pe{a~koj zoni, veoma interesantan kao investicija za rentirawe, stan je ukjnièn, poluname{ten i odmah useqiv. [ifra:24106. Tel.: 065/2019010, 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671121 GR BA VI CA, jednoiposoban, 2. sprat, povr{ine 42m2, Ul. Danila Ki{a, do Bulevara, delom sa name{tajem, moè kredit, ukwièn 47.000E. [ifra: 24019. Telefoni: 064/1126239, 021/520-231, w.w.w.so lisne kret ni ne.com. 671118 OD MAH USE QIV jednoiposoban stan do Sajma, Kopernikova ulica, cena 37.500E, uredni papiri, ukwièn objekat. [ifra: 20851. Tel.: 064/1126239, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671120 JED NO I PO SO BAN stan 51m2, Avijacija, III sprat, ukwièn, moè i zamena za mawi stan. Cena 41.500E. Telefoni: 021/6622-746, 062/518545. 671142 JED NO I PO SO BAN 43m2, centar Novog Sada, nov, useqiv, ukwièn i sprat. Hitno i veoma povoqno!!!! Moè na kredit. Telefoni: 021/526387, 062/518-544. 671143 SA JAM, odli~an ukwièn noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2, cena 35.000. Tel. 6366952, www.bo mil.rs. 671184 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 671185 BU LE VAR, okolina Novosadskog sajma, odli~an noviji ukwièn 1.5 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 41.200. Tel. 6366952, www.bo mil.rs. 671186 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièn noviji jednoiposoban stan na I spratu, cena 39.100. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 671187 NOV jednoiposoban stan u Majevi~koj ulici, ukwièn, useqiv, 3. sprat, CG, terasa, cena 36.600E. Telefoni: 064/8236601, 542-779. 671173 GR BA VI CA - 36m2, nov jednoiposoban, odmah useqiv, odli~an raspored, lift, terasa, CG, cena 40.800E. Tel.: 064/823-6604, 661-4200. 671174 OD LI ÂN nov jednoiposoban stan 35m2, @. stanica, ukwièn, odmah useqiv, tera sa, CG, lift, cena 39.650E. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 671176 KOD LI MAN SKE PI JA CE 38m2 jednoiposoban, komplet renoviran, PVC stolarija, ukwièn, useqiv, lift, tera sa, CG, bez ulagawa, cena 43.300E. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779. 671177 BE TA NI JA nov jednoiposoban stan 40m2, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv, odli~an raspored - kuhiwa odvojena sa prozorom, cena 48.400E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963. 671178

oglasi

SOM. BU LE VAR, 32m225.000E, odli~an, nov, jednoiposoban. Telefoni: 021/522177, 064/432-55-14. 671147 KOD @EL. STA NI CE, 43m2+4m2 terase, III sprat, lift, renoviran. Telefoni: 064/215-60-90, 021/522-177. 671151 GRA DI LA „BU DU] NOST” 35m2, ukwièn, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 35.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 671161 BRA NI MI RA ]O SI ]A 37m2-jednoiposoban stan, ukwièn, terasa, odli~an raspored, neprolazne sobe, perfektno stawe, cena 40.200E. Telefoni: 064/823-6601, 542-779, (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 671170 CEN TAR, kod Socijalnog, nov jednoiposoban stan, terasa, sa kompletnim name{tajem 41.200. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 671222 MO KRAW Ê VA 44m2, II sprat, lift, terasa 40.000, cena nije fiksna. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 671219 LI MAN - 47m2 jednoiposoban stan, ukwièn, useqiv, 2. sprat, terasa, CG, lift, zgrada od fasadne cigle, cena 48.400E. Telefoni: 064/8236610, 021/424-963. 671165 CEN TAR, okolina Ribqe pijace, i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 671193 CEN TAR u blizini Futo{ke pijace, novija kvalitetna zgrada, jednoiposoban stan, terasa, ~etvrti sprat, 42m2, cena 43.250E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 671319 GR BA VI CA, jednoiposoban stan, novija ukwièna zgrada iz 2000. godine, drugi sprat, terasa, lift, 42m2, cena 49.350E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 671321

SA JAM ukwièn jednoiposo ban stan, 29m2 korisne povr{ine, 34m2 podne povr{ine, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om 27.800E. Tel.: 021/427088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 671314 LI MAN I, kod fakulteta, ukwièn, odmah useqiv stan od 44m2. Cena: 38.200E. Povoqno! Tel. 063/10-10-664. 671384 OD MAH USE QIV, kompletno renoviran stan 41m2 Gundu li}eva „Ekolo{ka” zgrada. Odvojena kuhiwa, terasa, ukwièn! Tel. 063/108-8017. 671385 UKWI @EN jednoiposoban stan na Podbari, prvi sprat, novija zgrada, 34m2, cena 32.950E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 671317 NOV, Detelinara, ukwièn jednoiposoban stan 35m2. Tel. 6615-117. 671283 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa, 41.200. Telefoni: 528137, 063/538-166. 671302 DA NI LA KI [A odmah useqiv stan, 37m2, odli~nog rasporeda, ukwièn za 38.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671303 SA MO NA OVOM BRO JU!!! Nov, ukwièn jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv, terasa, blizina @elezni~ke stanice i Sajma. Telefon 063/538166. 671304 LI MAN TRI odmah useqiv dvosoban stan 50m2, ukwièn, za 46.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671305 VOJ VO DE MI [I ]A, hitno, odli~nog rasporeda, dvosoban stan 50m2 na drugom spratu, 51.500. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 671306 NO VA DE TE LI NA RA, odli ~an dvosoban stan 60m2 na tre }em spratu, zidala Budu}nost. Tel. 063/811-7331. 671307 GR BA VI CA, odli~an dvoso ban stan 45m2, moderno i kvalitetno opremqen, ukwièn, dobrog rasporeda. Tel. 6615117. 671284 CEN TAR kod Jovine gimnazije, ukwièn dvosoban stan 57m2, klasi~an raspored, bez ulagawa, mawa zgrada, nià spratnost. Tel. 6615-117. 671285 KLA SI ÂN dvosoban stan 50m2 kod @. stanice, ukwièn, cena 39.200. Tel. 6615117. 671286 KOM FO RAN dvosoban stan 62m2 na Limanu II kod mosta. Ukwièn, lift, terasa. Cena: 53.000. Tel. 063/7776-233. 671386 KOM PLET NO RE NO VI RAN klasi~an dvosoban stan 52m2 Milana Glumca. II sprat, terasa, ukwièn. Cena: 39.200. Tel. 063/7776-233. 671387

dnevnik USE QIV, potpuno nov stan 63m2, Bulevar Evrope, II sprat, lift, terasa. Uredni papiri. Ima povrat PDV-a! Cena: 55.000. Tel. 063/108-8017. 671388 UKWI @EN komforan dvoso ban dobro odràvan stan u blizini @elezni~ke stanice - miran kraj, drugi sprat, terasa, 49m2, cena 43.250E. Tel.: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 671320 DU [A NA VA SI QE VA, 64m2, Kej - Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Du nav, ukwièn 69.900. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1013294. 671398 KLA SI ÂN dvosoban 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvostrano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, velika spava}a soba, ukwièn 51.500. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021101. 671399 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 671192 PRO DA JEM u centru, dvoso ban stan 40m2, na I spratu. Te rasa od 10,5m2. Useqiv odmah. Noviji. Vredi videti, cena 47.000. Telefoni: 021/451-318, 060/07-305-77, [ifra-1000986, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 671233 PRO DA JEM stan, Grbavica nov odmah useqiv sa PDV-om 42m2, drugi sprat povoqno!!! [ifra-1003931. Telefoni: 451-318, 523-193, 060/075-37-82, ponuda stanova na www.ne kret ni ne-moj dom.com. 671234 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 50m2, ~etvrti sprat, za renovirawe 44.300. www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefoni: 523193, 065/850-66-16. 671235 NA [ON SI JU, prodajem dvo soban stan 52m2, lift, terasa, ukwièn, cena 46.300. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 671236 KOD MA STER CEN TRA i ABC marketa 50m2 na prvom spratu. Hitno i povoqno 45.300. Telefoni: 451-318, 523193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 671237 BU LE VAR EVR O PE, „Zoned”, 62m2, drugi sprat, odmah useqiv, ukwièn, kqu~ u agenciji. [ifra-1004539, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel.: 523-193, 063/101-06-61. 671245 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwièn, garaà, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534505. 671211

DE TE LI NA RA 56m2, prvi sprat, sre|en, ukwièn, kva litetna zgrada, svetao 45.400. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 671223 NO VA DE TE LI NA RA 43m2, dvosoban, ukwièn, I sprat, te rasa, nov 44.300. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel.: 444-107, 633-7853. 671224 KO SOV SKA!!! Dvosoban stan niè spratnosti u odli~noj zgradi. Hitno i povoqno!!! Tel. 063/500-213. 671266 DE TE LI NA RA!!! Klasi~an dvosoban stan od 52m2 na tre}em spratu u izuzetno dobrom stawu za 39.500 evra. Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 671267 LI MAN SKA PI JA CA!!! U neposrednoj blizini okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban povoqno. Tel. 063/500-213. 671268 DVO SO BAN, Liman III, 62m2, ukwièn, odmah useqiv, hitno, povoqno, odli~na ponuda. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 671273 HIT NO!!!!!! 48m2 ukwièn, useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, cena 30.900E. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 671171 HIT NO!!! Renoviran 49m2, ukwièn, useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, klasi~an raspored, cena 42.200E. Tel.: 064/823-6601, 021/542-779, (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 671163 RAD NI^ KA UL. 67m2, funci onerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter, idealno za poslovni prostor, uli~na orijentacija, standardna ulagawa, ukwièn, prazan, cena 69.000E. Tel.: 064/823-6601, 021/542-779. 671164 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 671189 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn na 54m2, cena 37.900. Tel. 6366952, www.bo mil.rs. 671190 HIT NO!!! @. stanica 57m2, odli~an kompletno renoviran stan, zasebna kuhiwa sa trpezarijom, ukwièn, lift, terasa. CG, cena 46.400E - nije fiksno. Telefoni: 064/8236604, 542-779. 671175 DVO SO BAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena 38.500 evra. [ifra:10077. Telefon 063/77-26-845, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671122 BU LE VAR OSLO BO \E WA, „Erker gradwa”, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo 57.500 evra. [ifra: 20353. Tel.: 021/427-277; 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671123 SU PER povoqno prodajem stan 66m2 na 4. spratu bez lifta, (malim delom pod plo~om) Ul. V. Nikoli}a, iza El. vojvodine, ukwièn bez tereta, odmah useqiv, potrebno renovirawe. Cena 47.600. [ifra:23882. Tel.: 064/134-04-59; 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671124 PRO DA JEM nov dvosoban odli~an stan 52m2 na 1. spratu, bez ulagawa, ugao ]irpanove i B. Nu{i}a. [ifra: 23916. Telefoni: 064/112-6239, 021/520231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671125 DVO SO BAN stan u kvalitetnoj zgradi na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, ukwièn, 41m2 za 44.300E. [ifra: 22761. Telefoni: 021/520231, 065/2019-010, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671126 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan bez ulagawa u blizini Keja, u ulici sa puno zelenila i parking mesta 64m2 za 70.000E. [i fra:24094. Telefoni: 065/2019010, 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671127

oglasi

dnevnik

HIT NO! Odmah useqiv DS 64m2, Balzakova, III sprat, lift, terasa, kvalitetna zgrada, fasadna cigla, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cena 57.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 16003

DVO I PO SO BAN visoki parter, velika terasa, pogodno za decu, komforan. Povoqno, moè i zamena za garsoweru. Telefon 060/146-56-51. 62888 DVO SO BAN, dvoiposoban, bul. Kraqa Petra 64m2, prvi sprat, terasa - ukwièn, sa stvarima, moè kredit. Telefoni: 060/418-32-23, 064/11-43730. 63654 KOD SO CI JAL NOG, dvoiposoban, 71m2, toplo, tiho, povoqno!!! Bez posrednika. Vlasnik. Telefon 061/269-20-66. 63174 PRO DA JEM stan od 75m2, Ul. Bra}e Jovandi}a. Telefon: 064/157-0611. 63474 DVO I PO SO BAN, Grbavica, Bul. Cara Lazara, 2. sprat, lift, ukwièn, odmah useqiv, povr{ina 72 m2, cena 62.000E. Telefon 064/189-3887, 060/5544-254. 63603 U TUR GE WE VOJ prodajem stan na drugom spratu od 75m2 + 5m2 terase, cena 70.000E bez posrednika. Telefon 060/18080-44. 63532 PRO DA JEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, sa dvori{ne strane, ulica Bo{ka Buhe, povr{ine 69m2, cena 70.000E. Telefon 064/35725-10. 63586 BU LE VAR, okolina Novosadskog sajma, ukwièn noviji 2.5 stan na 2. spratu, cena 64.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671191 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2.5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 671188 STRA @I LOV SKA, dvoiposoban stan, 71m2, luks, ukwièn, renoviran salonski stan, II sprat. Telefoni: 021/526622, 063/780-99-09. 671146 DVO I PO SO BAN kod ABC-a 63m2, 1. sprat, lift, CG, terasa, ukwièn-useqiv, odli~an raspored, cena 54.600E. Telefoni: 064/823-6604 021/542779, (www.avenia-nekretnine.com) 671153 GR BA VI CA 71m2, dvoiposoban, ukwièn, useqiv, 2. sprat, terasa, CG, lift, zgrada od fasadne cigle. Hitno!!! Cena 63.800E - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 671154 HIT NO!!! 68m2 dvoiposoban, ukwièn, useqiv, nova zgrada, 2. sprat, terasa, lift, CG, cena 63.000E - nije fiksna. Telefoni: 064/823-6604, 021/542779. 671158 LI MAN I 63m2, dvoiposoban, ukwièn, terasa, dvostran 61.800, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 671225 LI MAN II 75m2, dvoiposoban, kompletno renoviran, lift, terasa 75.200 cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 633-7853. 671226 DVO I PO SO BAN stan 52m2, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwièn, bez posred nika, garaà. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 671212 NA GR BA VI CI kod Liman ske pijace odli~an dvoiposoban stan 71m2, lift, terasa, ukwièn i odmah useqiv. Hitno 63.800. [ifra-1004100. www.nekretnine-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 671238

KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 671199 LI MAN 3, u vojnoj zgradi od fasadne cigle, odli~an 2.5 stan, cena 65.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 671195 CEN TAR, u Maksima Gorkog, odli~an 2.5 stan na II spratu lepo sre|en, cena 76.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671196 NOV dvoiposoban 58m2, Teme rinska ulica, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, kupatilo, wc, dve spava}e sobe, terasa, ukwièn, useqiv po isplati, gleda na dvori{te. 52.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021106. 671400 KA TO LI^ KA PO R TA, dvoi posoban stan 61m2, IV sprat, dva ulaza, velika dnevna soba, dve spava}e sobe, odvojena kuhiwa, sa terase pogled na centar i tvr|avu, dvori{na strana, pripadaju}i podrum 20m2, 49.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013295. 671401 HIT NO i povoqno, prazan, useqiv, kompletno renoviran dvoiposoban stan 58m2 u Ulici Maksima Gorkog. Terasa. Ukwièn. Cena: 49.000. Tel. 063/777-6233. 671389 PRO DA JEM potpuno renoviran, prazan stan 66m2 na Bulevaru oslobo|ewa, lift, terasa. Ukwièn. Cena 60.000E. Tel. 060/6211-685. 671390 MA WI dvoiposoban stan u odli~noj zgradi 50m2 Ka}e Dejanovi}. II sprat, terasa, ukwièn! Cena: 44.500. Hitno! Odli~na prilika! Tel. 063/108-8017. 671391 LI MAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwièn! Povoqno! Tel. 063/7776-233. 671392 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Cena sa name{tajem 61.000E. Sa garaòm 69.000. Tel. 063/108-8017. 671393 CEN TAR, originalno dvoiposoban stan 50m2, ukwièn, nov, mirno mesto, odli~an. Tel. 66151-17. 671287 NO VO NA SE QE, kod Crkve odli~an stan, bez ulagawa, 75m2, na drugom spratu, ukwièn, dvostrano orjentisan, zidala Budu}nost. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671308 LI MAN lep stan, odli~nog rasporeda 68m2 na tre}em spratu sa liftom, bez ulagawa za 65.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671309 NO VO NA SE QE u neposrednoj blizini {kole i vrti}a stan 72m2 u zgradi sa liftom, ukwièn za 62.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671310

LI MAN JE DAN u blizini Spensa, fakulteta i Dunava dvoiposoban stan 63m2, klasi~an raspored, ukwièn, dobra cena. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671311 KOD IZ VR [NOG VE ]A trosoban salonac 95m2 na pr vom spratu, mirna ulica, povoqno!!! Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671312 TRO SO BAN, Liman II, 75m2, ukwièn, potpuno renoviran, odli~an raspored, 70.000 evra, stan za svaku preporuku. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 671282 GR BA VI CA, u novijoj â&#x20AC;&#x17E;Aleksandrovojâ&#x20AC;? zgradi prodajem odli~an ukwièn 3.0 stan, cena 72.100. Hitno! Telefon 6366952, www.bomil.rs. 671198 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 89m2, sre|en, cena 79.500. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 671203 LI MAN, odli~an 3.0 stan od 80m2 mogu}e je preurediti ga u 3.5, ukwièn, cena 70.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671200 CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an poloàj, ukwièn i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 6366952. 671201 NO VO NA SE QE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel.: 6368429, www.bomil.rs. 671194 KOD IZ VR [NOG VE ]A u Milete Jak{i}a odli~an trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti. Ukwièn. Cena 92.700. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra1004101, www.nekretnine-mojdom.com. 671240 U JE VREJ SKOJ ULI CI kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom useqivo oko Nove godine. [ifra-1004376. Tel.: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 671241 NA BUL. EVR O PE 82m2 ide alan trosoban stan gleda na dve strane veliki dnevni boravak, cena 950E/m2. Telefo ni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 671242 NA GR BA VI CI, prodajem trosoban stan 75m2, Ul. D. \er|a, stan je u dobrom stawu, moè i ne{to od name{taja ostati, terasa i lift. Cena 67.000. Ukwièn. [ifra1001105. Telefoni: 021/451318, 060/ 07-305-77, www.nekretnine-mojdom.com. 671243 PRO DA JEM na Limanu II, od li~an stan 90m2, u Vladislava Ka}anskog. Stan je ukwièn, useqiv. Vredi. Cena 103.000 evra. [ifra-1002240, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 021/451-318, 060/ 07-305-77. 671244

CEN TAR, Milete Jak{i}a 83m2, tre}i sprat cena 92.700. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 523-193, 065/850-6616. 671246 LI MAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora, 77m, lift, ukwièn, odmah useqiv gleda na dvori{te. Pozovite! Tel. 063/500-213. 671269 @. STA NI CA 75m2 trosoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwièn, useqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo, cena 56.650E. Tel.: 064/823-6601, 021/6614-200, slike na www.avenia-nekretnine.com. 671159 KLA SI ÂN, ukwièn troso ban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 69.000 evra. [ifra: 22774. Tel.: 021/451-570; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 671128 HIT NA PRO DA JA, Liman 1, klasi~an trosoban stan, odli~an raspored 77m2, osmi sprat i nije posledwi, ukwièn, vredi videti! Cena 67.000 evra. [ifra:12833. Telefoni: 065/2019-013; 021/520-231, www.solisnekretnine.com. 671129 TRO SO BAN stan 74m2, Pe trovaradin kod @. stanice, grejawe, terasa, ukwièn, mi rna ulica. Hitno - samo 55.000E. Telefoni: 021/6622746, 062/518-545. 671141 HIT NA PRO DA JA! Perfek tan TS 91m2, Straìlovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, novija zgrada, ukwièn, cena 95.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 16004 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 74m2, Podbara, IV sprat, lift, 2 terase, poseban wc, odv. kuhiwa, sig. vrata, klima, pvc, ukwièn, cena sa mo 61.000. Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 16005 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni TS 58m2, u Suboti~koj ulici, renovirano kupatilo i kuhiwa, deo dvori{ta od 30m2, pvc stolarija, sig. vrata, ukwièn, cena samo 14.900. Telefoni: 021/523-700, 065/5536-212. 16006

SPENS IV sprat, petosoban bez lifta, 114m2 u dva nivoa 2 kupatila, 2 terase, bez ulagawa, ukwièn 80.000Evra. Telefon 063/522-730. 63625 OD LI ÂN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena 77.000 evra. [ifra:23835. Telefoni: 021/520231; 065/20-19-010, www.solis-ne kretnine.com. 671130 LI MAN, odli~an, ukwièn 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Tel. 6368429, www.bomil.rs. 671206

nedeqa4.novembar2012.

TRO I PO SO BAN, Liman IV, 93m2, odli~an ukwièn stan, bez ulagawa, izuzetno lociran, veoma kvalitetna zgrada. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 671276 PRO DA JEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv od mah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-9030. 62768 [EK SPI RO VA ul. 88m2, troiposoban, renoviran, 1. sprat, lift, terasa, ukwièn, useqiv odmah, odli~an raspored, cena dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 671156 PRO DA JEM stan, Liman 2, 79m2, 13. sprat, renoviran pre 7 godina, cena 61.800. [ifra1004137, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 451-318. 671247 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièn noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671202 PRO DA JEM nov, odmah useqiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwièn, ima terasu. Hitno! Cena: 51.500. Tel. 060/6211-685. 671394 U VOJ NOJ ZGRA DI na Bul. oslobo|ewa prodajem odli~an troiposoban stan 94m2 na IV spratu. Dva lifta, dve terase, ukwièn. Cena: 87.000. Tel. 063/7776-233. 671395 SA LON SKI troiposoban 96m2, centar, Straìlovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwièn, moè zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013277. 671402 EKS KLU ZI VAN troiposoban 86m2, Seqa~kih buna, Novo naseqe, III sprat, komplet no renoviran, prvoklasno opremqen stan, tri spava}e sobe, velika terasa, mirna ulica, ostaje ugra|en name{taj, ukwièn. 79.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021108. 671403 UKWI @EN troiposoban dupleks na Grbavici, kvalitetna novija zgrada iz 2006. godine, peti sprat, terasa, lift, 95m2, nadkriveno parking mesto u dvori{tu zgrade, cena 67.980. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671322 PR VO KLA SAN petosoban stan 114m2, centar - Spens, Dimitrija Tucovi}a, dve terase, dva kupatila, bez ulagawa, hitno, 82.500. Tel. 063/517846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013301. 671404

KOD DU NAV SKOG PA R KA ~etvorosoban stan 115m2. II sprat, renoviran, lift. Odmah useqiv, ukwièn. Izvanredna prilika! Povoqno! Tel. 060/6211-685. 671396 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakul teta ~etvorosoban ukwièn stan 100m2 u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538166. 671313 GR BAV CA, nov, odmah useqiv luks, ukwièn 5.0 stan od 110m2, cena 97.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 671207 GR BAV CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 671208 BU LE VAR EVR O PE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez ko sina, cena 79.350. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 671205 USE QIV ~etvorosoban stan 147m2, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, na tri strane, garaà. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 671214 Ê TVO RO SO BAN, Liman II, 110m2, fantasti~an porodi~an stan, novija zgrada, ukwi èn. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 671275 DU NAV SKI PA RK!!! Salonski odli~an stan niè spratnosti u jako lepoj ulici!!! Tel. 063/500-213. 671270 DU NAV SKI PA RK!!! êtvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 671271 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan niè spratnosti!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 671272 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra:13867. Tel.: 063/520-296; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 671131 Ê TVO RO SO BAN stan 110m2 - centar Novog Sada, III sprat, lift, prazan, useqiv, nov. Mogu}nost povrata PDV-a. Samo 999E/m2. Telefoni: 021/526387, 062/518-544. 671144 RA VA NI^ KA, ukwièna, petosoban, 155m2, luks, renoviran, cena dogovor. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 671145 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TIS 120m2, @elezni~ka, II sprat, salonski, dva ulaza, tri sanitarna ~vora, trostrano orijentisan, ukwièn, cena samo 110.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 16007

nedeqa4.novembar2012.

MAWA KU]A, Alekse Nenadovi}a 23, legalizovana, pac 700m2, pomo}ni objekti, velika ba{ta, cena 25.000E. Telefon 021/6500-051, 062/876-0536. 63503 PETROVARADIN - prodajem ku}u, moè za dve porodice, bez ulagawa, lepa ulica, povoqno. Telefon: 063/585076. 63565 PETROVARADIN - GRADI] ku}a 200m2 = 5 zasebnih stanova, sama na placu, jedan vlasnik, ukwièn. Samo 145.000E. Telefon 063/152052-1. 63566 PETROVARADIN - hitno prodajem ku}u za ru{ewe na dobroj lokaciji, povoqna cena. Telefon: 063/585-076. 63568 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Tel. 060/7668810. 63626 PLAC Rumenka na putu za Novi Sad, 1600m2, infrastruktura, prodajem. Tel.: 064/2595502, 062/895-3133. 62221 TELEP - ku}a na dobroj lokaciji, povoqno. Kontakt telefon: 063/896-7201. 63043 PRODAJEM ku}u 180m2, Ba~ki Petrovac, 7 ari, dvori{na, velika hala za izradu metli. Oranica iza ku}e, 43a. Telefon 021/781-242. 63448 POVOQNO prodajem 1 jutro zemqe u Koviqu. Zemqa se nalazi u selu i pogodna je za plastenike, sadwu vo}a. Telefon 021/6210-524. 63523 U RUMENKI prodajem ogra|en plac od 580m2 ima gradska voda, pro{la struja, cena 11.000E. Telefon 060/1808044. 63533 PLAC na Mi{eluku, 30 ari (3000), mogu}a parcelizacija, dozvoqena gradwa. Cena po dogovoru. Telefon 021/6368788. Zvati posle 20 ~asova. 63371 PRODAJEM 3 ba{te u Futogu, potez Rumena~ki drum 12, 10 i 6 kvadrata. Telefoni: 021/6213-189 i 064/44-37-898. 63402 PLACEVI gra|evinski h 4, ukupno 3.000m2, cena 30E/m2, naseqe Veliki Rit. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36. 63502 PRODAJEM ku}u u Karlovcima trosobnu komfornu ukwiènu 25.000 i seosko imawe na Straìlovu komforno sa opremom 35.000E. Telefon: 064/043-8702, 061/2686155. 63563 TRI HEKTARA zemqe na Banstolu, 2, 5 jutra u Karlovcima - ravno, blizu mesta, oranica, vikendicu na Straìlovu, 8500. Telefon: 064/0438702, 061/2686-155. 63564 PETROVARADIN - prodajem plac 450m2, 785m2, 800m2, 1200m2, 2100m2... dozvoqena gradwa, urbani deo, cena 15E/m2 - 30E/m2. Telefon: 063/152-0521. 63567 VIKENDICA - Bege~ka Ja ma, preko nasipa, cena 10.000E. Telefon 021/6500051, 062/876-05-36. 63504 PARAGOVO, plac 1085m2, 10E, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/532-362, 021/6624-269. 63581 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Tel.: 060/7668810. 63629 KU]ICA na Telepu, sa zajedni~kim dvori{tem i zasebnim ulazom, dvosobna od 65m2, sa nusprostorijama i podrumom, ukwièna 1/1, pa moè i kre dit, cena samo 36.000 evra. [i fra:24180. Telefoni: 065/2019-013; 021/520-231, www.so lis671108 ne kret ni ne.com.

OGLASi l îTUQe KU]A 110m2 - komplet sre|ena, plac 500m2, izlazi na dve ulice, zidano ciglom, useqiva, trosobna + jednosoban stan, cena 63.800E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601 021/424-963, (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 671155 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77. 671209 TELEP!!! De luks ku}a sa ba zenom na lepom placu!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 671263 KU]A, Petrovaradin - Maùrani}eva, ukwièno 80m2 na placu od 700m2, sva infrastruktura, moè zamena za mawi stan. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 671279 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwièna 85.000 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 671216 KU]A u Sremskoj Kamenici, kvalitetna ukwièna, 167m2 stambenog prostora, plus 82m2 suteren - garaà i radionica, plus 82m2 nezavr{eno potkrovqe, plac 390m2, cena 103.000E. Telefon 021/427088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 671323 KA], nova, super moderna ku}a, 136m2 stambenog prostora na prelepom placu od 2200m2. Povoqna cena! Tel. 063/7776233. 671377 KU]A 75m2 Vidovdansko naseqe, useqiva, plac 360m2, uredna dokumentacija, voda, struja, gas, cena 40.200E, Telefoni: 064/823-6604, 6614-200. 671172 ODLI^NA ku}a - ârdak 180m2 stambeno - 6-sobna, plac 1000m2 kvadratnog oblika, ukwièna, odmah useqiva, gradwa sendvi~ zid, cena 125.000E. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779, (www.ave niane kret ni ne.com). 671169 KU]A, Bocke - Brestovi, 200/600m2, nova, pogled na grad, asfalt, struja, voda, pre dato na ukwi`bu, 60.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 671281 LOKACIJA na Novoj Dete linari, dozvoqena gradwa stambene zgrade P+3+PK u dupleksima... cena 200.000 evra. Za vi{e informacija 064/2003-103. 671109 PRODAJEM gra|evinski plac 500m2 u Petrovaradinu u Sadovima, naspram @. stanice, ukwièn, 50m od T. Podrugovi}a! Cena 11.500 evra. Telefoni: 064/134-0459, 065/2019-006, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671097 PETROVARADIN - Tranxa ment, 1230m2 - front 35m2, gra|evinski plac, ukwièn 1/1. Odli~an, 52.000E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526622. 671150 GRA\EVINSKI plac za poslovnu izgradwu 7035m2, Bu levar Evrope, dozvoqeno P+ 2 (50% izgra|enost), ulazni pravac u Novi Sad. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 671168 SREMSKA KAMENICA, {iri centar, dobra prizemna trosobna ku}a, stambene povr{ine 110m2, ravan plac od 779m2, ku}a ima pogled na grad i Dunav, ukwièna, mirna ulica, eta`no grejawe, suteren, garaà, pe~ewara! Cena 72.000 evra. [ifra:119. Telefoni: 064/134-0459; 065/20-19006, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671099

PRODAJEM plac za gradwu benzinske pumpe 2.400m2 na magistralnom putu M7, sa frontom od 60m, cena 145.000 evra. Telefon 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671095 PLAC na Mi{eluku, dozvoqena gradwa, parcelisan 530m2, ukwièno vlasni{tvo 1/1. Cena 15.500 evra. Telefoni: 065/20-19-011; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 671096 GRA\EVINSKI PLACEVI, Bocke 985m2 i PopovicaMo{ina vila, 1000m2, ukwièno, povoqno, odli~no loci rani. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 671274 RAKOVAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Povoqno! Tel. 063/10-880-17. 671375 PRODAJEM plac 710m2 prepun ~etinara na Popovici kod okretnice uz glavni put. Izuzetno za vikendicu ili ku}u. Cena: 14.000. Tel. 063/7776233. 671376 HITNO PRODAJEM! Plac od 734m2, gra|evinski, Klisa kod mesare Mati}, asfalt, struja, gas, ulica, front 13 m, dozvoqena gradwa, ukwièn, cena 15.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 16008

IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon 063/505 - 198. 63252 IZDAJE SE lokal u centru ugao Petra Drap{ina i Vase Pelagi}a. Telefon 063/7293135. 63608 IZDAJEM lokal bife, Bul. Ja{e Tomi}a i Kisa~ke ulice. Telefon: 064/42105-87. 63639 FABRI^KI KIOSK za kokice u dobrom stawu, cena 250E. Telefon 063/524-090. 63611 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 671215 NA BULEVARU EVROPE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina, 150m2, gradio „Moj Dom”. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 671227 LOKAL, Nova Detelinara, 2 nivoa 60m2, ukwi`en, bez ulagawa, odli~na pozicija, hitna prodaja. samo 38.000 evra, preporu~ujemo. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55. 671280 PRODAJEM hitno 3 lokala sa zakupcima, uli~ni, u jednom nivou, ukwi`eni. N. Deteli nara 55m2-68.000, Podbara 48m2-39.000 i Socijalno 29m230.000. Telefoni: 064/1340459, 065/2019-006, www.so lisne kret ni ne.com. 671094

dnevnik

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla }am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/3377695, 062/ 8231298, 824611. 63562 BMW 318 dizel, 2008 god, restyling, registrovan, oprema, 11.000E, fiksno, samo ke{! Telefon 065/411-32-53. 63464 MEWAM BMW 318 dizel, 2008 god restyling za auto, lo kal, gara`u, 16.000E. Telefon 065/411-32-53. 63465

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Tele foni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 63541

KADA SERVIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za {titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/543-6896. 62529 BAGAT, druge {iva}e ma{i ne popravqam, brzo, kvalitet no, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 62935 MOLER I FARBAR radi mo leraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 63142

MAJSTOR za popravke svih krovova ako curi i vla`i, ~i{}ewe oluka, zidawe dimwa ka. Pregled krova pre zime, povoqno.Telefoni: 6434-313, 064/1571404. 63351 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454157, 063/540-596. 63506 MOLERSKA RADWA - najpovoqnije radimo od najmawih do ve}ih molerskih radova, demit fasade, adaptacije, iskusni majstori odmah slobodni. Telefoni: 063/518-346, 021 882-133, 021/447-114. 63575 KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te.Telefon 6612-570 od 9-12 i od 1519. 63592 MO LER SKO-FAR BAR SKE usluge. Radim i mawe poslove. Telefon 063/173-2692, majstor Miki. 63631

POTREBAN radnik sa iskustvom za rad u cve}ari. Telefon 066/301-052. 63182 IZDAVA^KO preduze}e tra`i radnike. Telefon 064/87287-10. 63444 POTREBAN fizi~ki radnik na poslovima lo`a~a. Zvati od ponedeqka, telefon: 060/7411-971. 63557 EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon 021/400-148. 63605 KU]NA NEGA bolesnih, sta rih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Telefon 021/400-148. 63606 AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, fiksna plata + %! Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 671210

PRODAJEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3500 din metar. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 63366 PRODAJEM gazi{ta mermerna, tri komada, nova i ~etvorostranu ma{inu za obradu drveta. Telefon: 021/890-216. 63367 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 63428 NOVE razne jakne, sky, {tofane, ko`ne mu{ke i `enske, prsluci, Ni ke trenerice, Air max br. 36-46. Ekstra povoqno! Telefon 065/411-32-53. 63466 POVOQNO prodajem pe} na gas za eta`no grejawe. Telefon: 6341-521. 63574

Preminuo je na{ dragi voqeni otac i suprug

Josip [}uric Sahrana }e se odr`ati u ponedeqak, 5. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Jasna, sinovi Nenad i Josip i }erka Milica. 63694

TU@NO SE]AWE

PRODAJE SE poslovnostambeni objekat, zgrada na Telepu, preko 800m2 korisne povr{ine, plus dvori{te. Povoqno! Hitno. Mogu}nost kreditirawa. Telefoni: 011/201-50-78, 021/6613-709. 63365 PO SLOV NO-KAN CE LA RIJSKI prostor, N. Detelinara, pet tel. linija, name{taj, 120m2, cena 50.000E. Telefon 060/5544-254, 064/1893887. 63599

IZDAJEM gara`u na Novom nasequ (Todora Toze Jovanovi}a). Telefon 063/633-556. 63435

PRODAJEM be~ki klavir, ru~na izrada, metalna konstrukcija. Telefon 065/42081-55. 63299

Zdravko Jahura 2002 - 2012.

KUPUJEM antikvitete, sa bqe, ordene, medaqe, bajonete, stare vojne uniforme, {lemove, {apke, stari novac, zastave i ostalo. Telefon: 063/19648-17. 61813 KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 58595

Pro{lo je deset godina bez tebe. Bol ne prestaje. Uvek }e{ `iveti u na{em se}awu.

Tvoji najmiliji.

63687

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Milici ^orda{

Danetu

nedeqa4.novembar2012.

Sa neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 2. 11. 2012. godine napustio na{ sin, brat i unuk

Sa neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 3. 11. 2012. godine napustila na{a majka i baka

Danilo Andri}

Jelka @igi} ro|. Kmezi} 1926 - 2012.

1992 - 2012. Tuga i bol ispuwavaju na{a srca ali ose}awa i qubav prema tebi nikad ne}e izbledeti. Sahrana je u ponedeqak, 5. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu Stari Tranxament, u Petrovaradinu.

Uja Miroslav, ujna Slavica i sestre Sawa i Jeca.

Sahrana }e se obaviti u nedequ, 4. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Nadaqu. O`alo{}eni: mama Danijela, otac Stanimir, brat Marko i baba Lepa.

Sahrana }e se obaviti u utorak, 6. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Novom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Vida, unuk Lazar sa porodicom i unuka Jelena.

63689

OG-1

63690

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo u 74. godini na{ mili

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav

O`alo{}ena porodica: sin Bata i }erke Ana, Nada i Katarina sa porodicama.

63699

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Savi Kova~evi}u

Savo Kova~evi} Savi Kova~evi}u

Savi Kova~evi}u

1938 - 2012. Ve~na slava i hvala.

od: snajke Jane Kova~evi} sa }erkama, zetovima i unucima iz ^uruga.

Sahrana }e se obaviti 4. 11. 2012. godine, na ^enejskom grobqu, u 14.30 ~asova. Polazak od ku}e u 13.30 ~asova. O`alo{}eni: supruga Zora, sin Slobodan, }erka Tawa, snaha Goca, zet Bojan i unu~i}i Jovana, Savo, Nikola i Na|a.

63684

63686

TU@NO SE]AWE dragom suprugu

od porodice Kremenovi}.

63692

Posledwi dragom

GODI[WI POMEN

Savi Kova~evi}u

Porodica Pavi} iz ^uruga i porodica Kozarov iz ^eneja.

pozdrav

na{em

63695

Posledwi pozdrav kom{iji

od: sestre Du{anke Kremenovi} sa suprugom i sinovima.

63685

Kiraq Atila

Posledwi pozdrav

Danilu Andri}u

Nedeqku Sjeni~i}u

1981 - 2011.

Savi Kova~evi}u

4. 11. 2011 - 4. 11. 2012. Pro{la je godina od tvog tu`nog odlaska. Zahvalna sam za svaki trenutak na{e qubavi.

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Nina.

Bili smo „Mi” sada to „Mi” ne postoji ...samo sam „Ja” sama i bez tebe... u bolu koji ne mogu podneti, jer si bio i osta}e{ deo moje du{e. Tvoja supruga Stana.

63698

63620

Uvek }e te voleti i misliti na tebe tvoji: Likica sa porodicom i baka Svetlana.

od: Vesne i @arka Jo{i} sa porodicom.

63688

63693

POLUGODI[WI POMEN

na{em

^ETVOROGODI[WI POMEN

SE]AWE

Simeonu Velemirovu 1924 - 2012.

Ispra}aj }e se obaviti u ponedeqak, 5. 11. 2012. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vojislav ]osi} Savi Kova~evi}u

O`alo{}eni: }erka Du{anka i unuci Sr|an i Ivan.

Tehni~ka {kola „Mileva Mari} Ajn{tajn”.

Borislav Gubik Bocko

Pro{lo je pola godine od kako nisi sa nama. Zauvek }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Tvoji neute{ni roditeqi.

Tvoji najmiliji.

Unuci, snaha i }erka sa porodicom.

63683

63623

63665

SE]AWE

POMEN

5. 11. 1992 - 5. 11. 2012.

TU@NO SE]AWE Pro{le su ~etiri godine od kada nisi sa nama. Ako je ta~no da }e{ `iveti dok te spomiwemo, `ive}e{ ve~no, dok mi postojimo, jer ne pro|e ni jedan dan da ne pomislimo na tebe, da te ne spomenemo - NE DAMO TE ZABORAVU.

Mijo Ili} 4. 11. 2007 - 4. 11. 2012. Pet bolnih godina je pro{lo od kako nisi sa nama. Sa ponosom te ~uvamo u na{im srcima. Tvoji najmiliji. 63682

GODI[WI POMEN Tu`na godina bez tebe.

Dane [pika

22. 5. 1939 - 4. 11. 2011.

63372

Ostala sam sama, prepu{tena olujama koje me svakodnevno {ibaju. Neka te an|eli ~uvaju.

Borislav Gubik Bocko

ZAHVALNICA Povodom smrti na{e drage

Kova~ Rozalije

Spasoje Tadi}

Uvek te se rado i sa qubavqu se}amo: supruga Ana, sin Aleksandar sa porodicom i sin Danilo.

Pro{lo je 28 godina od kako nije sa nama na{ otac, deda, svekar i tast. Se}amo ga se sa qubavqu, ponosom i po{tovawem.

Boli sine, bol ne jewava. Suza ne stigne da se osu{i, a druga sti`e. Mnogo nam nedostaje{, sve vi{e!

438-P

63696

1984 - 2012.

Sava Stankov

Zauvek u srcima tvojih: Bebe i Perice, Maje i Nenada sa porodicama.

Supruga Er`ebet.

63666

63419

ro|. ôti 1941 - 2012. ovim putem èlimo da izrazimo najdubqu i iskrenu zahvalnost rodbini, prijateqima, biv{im kolegama sa posla, kom{ijama, poznanicima na dostojanstvenom ispra}aju i re~ima utehe. Oàlo{}ena porodica. 63549

07.00 08.00 08.05 08.30 09.00 09.25 09.50 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.55 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.55 01.50 02.40

tv program

nedeqa4.novembar2012.

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Све о животињама Академац Увек медаља Зелено, волим те, зелено Кад зазвони Знање имање Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Гламур тужур Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Поаро: Удолина 2.део Државни посао ТВ Дневник Дивља острва Смрт на рајском острву Војвођански дневник Спортска хроника Имагинаријум др.Парнасуса, филм Грување Поаро: Удолина 2.део Три тихе мисе, филм

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.55

Више од откоса (Панонија, 11.00) 07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Књижевни магазин Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Акција Војвођанске вести Здравље и Ви Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Улови трофеј Док. емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

16.00 17.02 17.29 18.24 18.58 19.30 20.05 21.05 23.00 23.05 00.00 00.17 01.50 02.00 02.44

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Тенис: Фед куп, Чешка република-Србија, пренос Јагодићи Задња кућа, Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Непроцењиво, филм Вести Титаник-крв и челик Дневник Егзит Шљивик Вести (03.00,04.00,05.00) Тенис: Фед куп, Чешка република-Србија

Непроцењиво Филм снимљен на основу романтичне комедије Блејка Едвардса „Доручак код Тифанија” из 1961. године. Узбудљива прича о младој и распуштеној Ајрин и њеном удварачу, који, иако се чини да нема никакву шансу, на крају осваја њено срце. Улоге: Одри Тату, Гад Елмалек Режија: Пјер Салвадори (РТС 1, 21.05)

Таблоид Ексклузивни гост емисије „Таблоид” биће Саша Поповић, власник продукцијске куће „Гранд”. Уредник и водитељ емисије Александар Филиповић покушаће другог Сашу да сети на новосадске дане младости када је са браћом и стричевима свирао с тамбурашима... (РТВ 1, 14.00)

06.35 07.35 08.00 08.30 09.00 10.00 10.20 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.50

Кухињица-мађ. Српски екран Агро мозаик Спортска Војводина Три тихе мисе, филм Знање-Мозаик Лулу Траговима давне прошлости Духовка Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Идилски венац Планчаковог салаша, на русинском језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Лендава-Мој гост (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Широки план (рус) ТВ Спорт (мађ) Елементарне честице, филм ТВ Продаја

06.30 Документарни програм 07.00 Цртани филм Зозонци 07.30 Сибир 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.50 Како се каже 09.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Конак 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм: Не враћај се 1. део 16.00 Вести 16.05 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.20 Неон сити 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серијски програм 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Филм: Не враћај се 2. део

10.30 12.30 13.00 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 20.15 21.15

Руска лига: ЦСКА - Локомотив Свет фудбала СК студио Ф1 Абу Даби – Трка Премијер лига Магазин Премијер лига Голови СК студио НБА: Њујорк - Филаделфија АТП Мастерс Париз финал Португалска лига: Сетубал – Спортинг 23.30 Аргентинска лига: Ол Бојс - Ривер Плејт 01.00 ВТА Софија

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер Плус, 18.30 Инвестиције, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Бибер плус, 21.30 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

09.59 10.21 10.28 11.00 12.00 12.33

Музика за добро јутро Амен адјес (ми данас) Датум Верски календар Дозволите... Попај Бернард Поштар Пат Сликовитост мог живота, ЕБУ драма Проветравање Датум Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ

06.45 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.30 21.15 23.15 01.15 02.15

Домаћин Жене Галилео Филм: Невоље са Поли Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Жене са Дедиња Вести Будва на пјену од мора Парада Први глас Србије Филм: Освета Досије Став Србије

Први глас Србије Неколико недеља успона и падова је иза нас. Ове суботе такмичари хватају последњи воз за финале, јер већ од недеље, трку за Први глас Србије настављају само најбољи. Жири: Владо Георгиев, Александра Радовић и Саша Милошевић Маре (Прва, 21.15)

07.50 Добра земља 09.50 Пулс нације 10.30 Топшоп 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 14.45 АТП Мастерс 1000 Париз, финале, пренос 16.00 Вести 16.35 Спортски преглед 17.00 Сити и витки 18.00 Свет на длану 18.30 Вести 19.05 Филм: Полицајац са Беверли Хилса 2 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Гласници ветра

07.00 11.00 12.30 13.00

РУКОМЕТ: КВАЛИФИКЕЦИЈЕ ЗА ЕП 2014. Гад Елмалек

Александар Филиповић

06.02 07.00 07.45 07.51 08.01 09.01 09.25 09.29 09.44

dnevnik

15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.45 23.45 01.15 03.00

Добро јутро Моја велика свадба Топ спид Филм: Није лако с мушкарцима Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече, Србијо Национални дневник Смешно ћоше код Ђоше Тенутак истине Вип рум Филм: Могло се то десити теби Филм: 20 сантиметара Филм: Упознајте Дејва

Босна–Србија (РТС 2, 16.53) РУКОМЕТ (Ж): ПС

Црвена звезда – Раднички

Марија Петронијевић

Завет Филм је прича о судбини деде и унука који живе у опустелом српском селу. Деда има намеру да обнови цркву и у њу врати попа, и тако оживи село, а унук је једини ђак у локалној школи. Улоге: Урош Милановић, Марија Петронијевић, Александар Берчек, Предраг Мики Манојловић, Љиљана Благојевић Режија: Емир Кустурица (Хепи, 19.30)

(РТС 2, 18.25)

13.02 Траг у простору 13.32 Културако аресипе (култура и традиција рома) 14.00 Српски источници 14.30 Тема Србије на вези 15.06 Датум 15.12 Београд вечити град 15.55 Верски календар 16.08 Српске спортске легенде 16.36 Рукометна фантазија 16.53 Рукомет-Квалификације за ЕП 2014: Босна - Србија, пренос 18.25 Рукомет (ж) - ПС: Црвена звезда - Раднички, пренос 20.00 Музички програм 21.05 Запамти ме 22.17 Јелен топ десет 23.02 Проветравање 23.27 Викенд евронет 23.56 Рукомет-Квалификације за ЕП 2014: Босна - Србија 01.10 Рукомет (ж): Црвена звездаРаднички 02.24 Београд вечити град 03.03 Запамти ме 04.06 Јелен топ десет 04.51 Тенис-Фед куп: Чешка република - Србија

06.30 Маратон 08.00 Улови трофеј 08.30 Филм: Велика Авантура Мортадела и Филемона 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Медени месец 13.00 Улови трофеј 13.30 Здравље и Ви 14.00 Слике живота 15.00 Еурека 16.00 Обични људи 19.00 Мирослав Лазански. Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 19.30 Мајсторски 20.00 Еурека 21.00 Филм: Десет минута за будућност 23.00 Филм: Градско острво 01.00 Мирослав Лазански 01.30 Слике живота 02.00 Домаћа музика 03.00 Филм: Велика авантура Мортадела и Филемона 04.30 Филм: Десет минута за будућност

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 ЕТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

Бриџет Фонда

Могло се то десити теби Полицајац доброг срца и његова амбициозна супруга редовно попуњавају тикет за лото. Њихови животи ће се заувек променити када уместо бакшиша младој конобарици обећају пола евентуалног лото добитка. Када њихов тикет освоји премију од 4 милиона долара наступа оно најбоље и најгоре, захваљујући изненадном богатству. Улоге: Николас Кејџ, Бриџет Фонда, Роузи Перез, Стенли Тучи, Ајсак Хејс Режија: Ендрју Бергман (Пинк, 23.45)

05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 11.20 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.30 15.45 15.55 18.55 19.30 21.30 22.30 23.30 00.00 01.50 02.55

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби Палчица, анимирани филм Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Вести Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Долина вукова Телемастер Завет, филм Кабаре Скандалозно Гламур Луда кућа Кабаре Завет, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Ду шан Кец ма но вић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Најгора мама на свету Венчаница из снова Грађевинске интервенције Луди за кућом - Америка Саградити, купити или рестаурисати Краљ посластичара као кувар Медијум са Лонг Ајланда Преуређење куће Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Породилиште 24 сата у Ургентном центру Карсонов свет Моја супруга је свингер Мајами инк Породилиште 24 сата у Ургентном центру

22.00 23.00 00.00 01.00

Средњи век Уметност Русије Русија кроз векове Успон и пад Версаја Наполеон Древни светови Германска племена Александрија највећи град Героуов закон Героуов закон Гиганти готике – поглед у небо 42 начина да се убије Хитлер Упознајте Римљане Средњи век Хероји, култ и кухиња

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Крцко Орашчић Палчица Механизам Бери Мандеј Снивај злато моје Push Срећан Божић Мис Потер Еротски филм Еротски филм

08.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00

Бери Мандеј Бери се пропуди у болници са одстрањеним тестисима. Да ствар буде још гора, за очинство га тужи жена са које се Бери уопште не сећа. Девојка га напушта, и живот му полако клизи из руку... Улоге: Па трик Вил сон, Клои Се ви њи, Мал колм Мек да у ел Режија: Крис ди Ари ен зо (Си не ма ни ја, 14.00)

07.53 Златна кинотека: Човек са снежне реке, филм 10.01 Ни да ни не 10.58 Истраге госпођице Фишер 12.00 Дневник 12.28 Плодови земље 13.23 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Залеђена планета, док. серија 16.44 Скица за портрет 17.14 Баштованка 17.47 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.13 Све у 7!, квиз 21.12 Стипе у гостима 21.49 Недељом ујутро, суботом увече 22.21 Дамин гамбит, ток шоу 23.10 Дневник 3 23.47 Недељом у два 00.49 Истраге госпођице Фишер 01.42 Пуном снагом девојке: Борите се до краја!, филм 03.20 Призма

Грегов дневник 2 Синема верите Пингвини мога тате X-Мен: Прва класа Редакција Зашто сам у браку Марс тражи маме Холивуд на снимању Бурлеска Поноћ у Паризу Права крв Хана Љубав и друге дроге Водени живот са Стивом Зисуом 04.05 Убица са Интернета 05.30 Филмови и звезде

06.00 07.40 09.15 10.50 13.00 14.05 16.05 17.35 18.05 20.05 21.40 22.35 00.20 02.10

07.55 09.10 09.50 10.45 11.00 12.00 12.15 13.30 15.10 17.25 18.30 19.05 19.10 19.58 20.00 22.20 01.05 02.35 03.35

Ју-Ги-О! Бен 10 Галилео ТВ продаја Језикова јуха ТВ продаја Смртоносних 60, док. серија Били Медисон, филм Невероватни Хулк, филм Љубав је на селу РТЛ Данас РТЛ Време Галилео РТЛ Време Сулејман Величанствени ЦСИ: Мајами Изравни напад, филм Астро шоу РТЛ Данас

Били Медисон

По пи Монт го ме ри

Били је незапослени нерадник који није стекао најосновније школско образовање. Дане проводи испијајући пиво, читајући еротске часописе и висећи на градском базену. Када његов отац Браја схвати да је Били недовољно образован, размишља да компанију препусти свом љигавом сараднику... Улоге: Адам Сен длер, Бри џит Вил сон, Да рен Мек ге вин, Бре дли Вит форд Режија: Та мра Деј вис (РТЛ, 23.55)

Пепељугина дружина Нола Девлин одлично пише, али њена уредница Лори у њој види само дебелу, прождрљиву и недотерану девојку и не да јој прилику да се искаже као колумнисткиња. Али јој дозвољава да ангажује свима непознату Белинду Епл која даје савете женама и одговара на питања читатељки... Улоге: По пи Монт го ме ри, Адам Ка уф ман, Цеј ла Хор сдал, Од ри Ва си лев ски Режија: Ге ри Хар ви (ХРТ 2, 14.30) 08.05 Аниманијаци 08.25 Томислав Мужек - рецитал 09.20 Мери Хигинс Кларк: Сећање на убиство, филм 10.50 Библија 11.00 Градићи: Миса, пренос 12.00 Фотографија у Хрватској 12.13 Пуном снагом, девојке: Борите се до краја!, филм 14.30 Пепељугина дружина, филм 16.00 Олимп - спортска емисија 16.55 Рукомет, ЛП (Ж): Подравка Цлуј, пренос 18.30 Пливање: Митинг младости, пренос 19.34 Магазин Лиге првака 20.01 Циклус филмског спектакла: Египћанин, филм 22.25 Циклус фестивалских победника: Овсијанки, филм 23.43 Нено Белан, снимак концерта 01.03 Ноћни музички програм

Клои Се ви њи

06.00 Филм: Седам Синбадових авантура 08.00 Филм: Велико стопало 10.00 Видовњак 14.00 Монк 19.00 Пандури новајлије 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Плаве крви 22.00 Краљевски болесници 23.00 Пандури новајлије 00.00 Филм: Хладна планина 02.00 Филм: Несрећа у ваздуху

06.00 Банда на моторима 09.00 Био једном једва Божић... 10.30 Необичан пар: Поново заједно 12.00 Вук 14.00 Диван човек 15.30 Шта девојке уче 17.00 Момци с Медисона 19.00 Биографија - Дејвид Коперфилд 20.00 Плачљивко 22.00 Птица на жици 00.00 Диван човек 01.30 Шта девојке уче

10.00 12.00 14.00 16.30 18.20 20.00 22.00 00.00 01.15 02.55

Велика језа Бог је велики, ја сам сићушна Кадилак мен Белфегор, фантом из Лувра Тачка 45 Тигров реп Странац међу нама Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Адам Сен длер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00

Град мотора Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Благо на отпаду Моћне машине Најбољих пет на свету Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Упозорени сте! Желели сте да знате Страствени риболовци Чудо да сам жив

07.15 07.45 08.45 09.45 11.00 13.00 14.30 15.00 18.00 19.00 21.00 23.00 00.00 00.15 01.15

Аутомобилизам Аутомобилизам Аутомобилизам Уметничко клизање Билијар Футсал Сви спортови Маратон Уметничко клизање Плес Билијар Аутомобилизам Мотоспортови Сви спортови Мотоспортови

Мо ра и да се ра ту је!

р вин Гоф ман раз ли ку је три ти па стиг ме. Пр ви пред ви дљи во, оно се до жи вља ва као не ра зу мљи во и се ве зу је за иден ти те те, као што су ра са, пол, не ра зум но. Ако су, пак, не чи је ре чи и по ступ ци не ра ре ли ги ја, на ци ја. Дру ги се од но си на ин ди ви - зу мљи ви, до жи вља ва мо га као не ра зум ног, па и опа ду ал не ка рак тер не сла бо сти или по ро ке, као што су сног. Он је из вор прет ње јер не при хва тљи во раз ли чит, сла ба во ља, не при род не стра сти, ри гид на ве ро ва ња, а и то по сле дич но иза зи ва не га тив ну ре ак ци ју дру штва. Још је Гоф ман пи сао да се стиг ма ти зу је чо век „ко ји би они се ја вља ју код ду шев них бо ле сни ка, за ви сни ка и без те шко ћа мо гао би ти део дру штва да не ма не ко оних ко ји га је ра ди кал на по ли тич ка убе ђе ња. Тре ћи тип се од но си на озбиљ не фи зич ке де фор ми те те. Ду - свој ство ко јим се на ме ће на шој па жњи и ко јим оне ко шев ни по ре ме ћај се да ле ко нај ја че стиг ма ти зу је, по - ји га сре ћу од вра ћа од се бе, без об зи ра на ње го ве оста ле ка рак те ри сти ке“. себ но схи зо фре ни ја и за ви сност од дро га. Сам по јам стиг ме по ти че од ста ро грч ке ре чи сти зе ин (те то ви ра ти, оста ви ти траг). Њом су у ста рој Грч кој озна ча ва ли знак ко ји се уси ја ним гво жђем ути ски вао на те ло ро бо ва и кри ми на ла ца да би би ли што уоч љи ви ји. Та ко дра стич но ни су обе ле жа ва ни ду шев но по ре ме ће ни љу ди у ста рој Грч кој, али, као што се ви ди из не ких ан тич ких тра ге ди ја, на ду шев ни по ре ме ћај се гле да ло као на не што не га тив но, а стиг ма ду шев ног по ре ме ћа ја је ин тим но до жи вља ва на као из вор сти да. У хри шћан ском сред њем ве ку ду шев ни по ре ме ћај се сма трао Бож јом ка зном. Ду шев но по ре ме ће ни су тре ти ра ни као оп сед ну ти злим ду хо ви ма па су, по пут ве шти ца, би ли на уда ру Ин кви зи ци је. У по след ња че ти ри ве ка на ду шев ни по ре ме ћај – бар у ве ћи ни ин ду стриј ски раз ви је них зе ма ља – ви ше се не гле да као на Бож ју ка зну, али се осо ба ма с ду шев ним по ре ме ћа јем, отво ре но или при кри ве но, оне мо гу ћа ва да бу ду рав но прав ни чла но ви дру штва. Оне се др же по стра ни и тре ти ра ју као ма ње вред не и спо соб не. Кад го во ре о ме ха ни зми ма по мо ћу ко јих стиг ма по га ђа стиг ма ти зо ва ног, Брен да Меј џор и Ло ри О’Бра јен на во де ауто мат ску ак ти ва ци ју сте ре о ти па као је дан од че ти ри ме ха ни зма због чи јег де ло ва ња стиг ма ти зо ва ни стра да. Ма да не га тив ни сте ре о тип и стиг ма озна ча ва ју јед ну исту по ја ву, сте ре о тип ду шев ног по ре ме ћа ја је ши ри по јам од са ме стиг ме. Гре јем Тор ни крофт је на пи сао да из гле да да је „од ба ци ва ње и из бе га ва ње ду шев но по ре ме ће них љу ди уни вер зал на Би блиј ско ми ло ср ђе не ва жи баш за све по ја ва“: ра ши ре на је у раз ли чи тим сло је ви ма дру штва, ме ђу љу ди ма раз ли чи те про фе си о нал не оку Жи вот у за јед ни ци и жи вот за јед ни це по чи ва на ве па ци је, раз ли чи тог по ла, до би, бо је ко же. Та ко ђе је та ћој или ма њој пред ви дљи во сти по на ша ња љу ди. Упра стиг ма гло бал на по ја ва: „Ма да од го во ри на симп то ме во се за то по на ша ње ко је је не пред ви ди во, јер је не ра ду шев ног по ре ме ћа ја са свим си гур но мо гу ва ри ра ти зум но и не ра зу мљи во, до жи вља ва као опа сно и прет од јед не до дру ге за јед ни це, кул ту ре и на ци је, обра сци ња оно ме што је сад и ов де: „Стиг ма ти зу је се она ка по на ша ња ка рак те ри стич ни рак те ри сти ка љу ди ко ја је за озбиљ не ду шев не по ре ме су прот на нор ми дру штве не За разлику од толерантне ћа је иза зи ва ју емо ци о нал не за јед ни це“. и по на шај не од го во ре ко ји су Кон цеп ци је о ево лу ци о античке Грчке, у хришћанском уни вер зал ни“. ном и би о кул тур ном по ре средњем веку се сматрало да је Од пе де с е тих го ди на клу стиг ме су до ста слич не. душевни поремећај Божја казна а спро ве де на су мно га ис тра Је ди но што се у оној о би о оболели опседнути злим духовима кул тур ном по ре клу би о ло жи ва ња ста ва љу ди пре ма они ма ко ји су ду шев но по ре шки при ступ, свој ствен те их је, попут “вештица”, ме ће ни. Да ле ко нај ве ћи број кон цеп ци ји о ево лу ци ји, на Инквизиција драконски по ка зао је да ста нов ни штво сто ји до пу ни ти кул тур ним кажњавала има из ра зи то стиг ма ти зи ра чи ни о ци ма. ју ћи став пре ма осо ба ма с Дру штве ност је јед но од ду шев ним по ре ме ћа јем. Пред сам крај ве ка Брус Линк ево лу ци јом се лек ци о ни са них свој ста ва ко ја љу ди ма и са рад ни ци пи шу: „Утвр ди ли смо ви сок сте пен по ве по ма жу да пре жи ве и би о ло шки се про ду жа ва ју. По за но сти из ме ђу ду шев них по ре ме ћа ја и пер цеп ци је је дин ци ко ји има ју раз ви је ни ју дру штве ност има ју ду шев но по ре ме ће них љу ди као опа сних. То, као и чи ве ће из гле де да вла сти те ге не пре не су на бу ду ће ге ње ни ца да је та ква пер цеп ци ја ве о ма по ве за на с ви со не ра ци је. Жи вот у гру пи, спо соб ност спо ра зу ме ва ња ким сте пе ном со ци јал не дис тан це, ко ја се из ра жа ва у са чла но ви ма за јед ни це и осла ња ње на исте сим бо ле, ста во ви ма пре ма ду шев но по ре ме ће ним љу ди ма, чи ни ин стру мент је лак шег и бр жег за до во ља ва ња по тре нас пе си ми стич ним у по гле ду са да шњег ста ња ве ро ва бе за хра ном, про на ла же њем парт не ра, сти ца њем ња љу ди о ду шев ним по ре ме ћа ји ма“. Има до ста ра до зна ња, по тре бе за за шти том и од го јем по том ства. ва ко ји по ка зу ју да се стиг ма ду шев ног по ре ме ћа ја чак Успе шност гру пе и сте пен успе шног за до во ља ва ња по ја ча ла у по след њу де це ни ју-две. по тре ба чла но ва гру пе уза јам но су за ви сни. Ма ко Ко ја се свој ства ду шев но по ре ме ће ни пер ци пи ра ју ли ко зву ча ло па ра док сал но, адап тив ни по тен ци јал као дис кре ди ту ју ћа? Они се при ка зу ју као би ћа не дру штве но сти се ис по ља ва и у уза јам ној бор би љу ди пред ви дљи ва, не ра зу мљи ва, не ра зум на и опа сна. за обез бе ђи ва ње сред ста ва по треб них за би о ло шко По сто ји ло гич на по ве за ност тих ка рак те ри сти ка. пре жи вља ва ње и сти ца ње ве ћег бо гат ства, зна ња, Ако је не чи је, вер бал но или не вер бал но по на ша ње не мо ћи, угле да. Књигу Душана Кецмановића „ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА ПРО ТИВ СЕ БЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa4.novembar2012.

dnevnik

4. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ваш ум мо гао би би ти на ро чи то ак ти ван да нас. Мо жда ће те от кри ти но ве та лен те ко је ни сте зна ли да има те, као што су пи са ње или цр та ње. Иде је за при чу и ски це бр зо про ла зе кроз ва шу гла ву. За пи ши те их.

BIK 20.4-20.5.

Ва ша ин ту и ци ја би ће по себ но на гла ше на не ко вре ме. Да нас ће те мо жда од лу чи ти да јој про на ђе те прак тич ну на ме ну. Мо гли би сте раз ми сли ти о узи ма њу ча со ва да би сте уна пре ди ли сво је спо соб но сти за ко му ни ка ци ју.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

Ва ше раз ми шља ње тре ба ло би да нас да бу де по себ но бр зо и прак тич но, а ра до зна лост ће би ти уве ћа на. По тра га за ин те лек ту ал ним ин те ре со ва њи ма вас мо же до ве сти до груп них ак тив но сти и упо зна ва ња но вих љу ди.

Мо жда да нас има те на уму не ко ли ко про је к а та ко ји ма же ли те да се по све ти те. Ва ше раз ми шља ње је да нас по себ но би стро и кре а тив но. То ће вам до не ти мно го сјај них иде ја.

Ваш ум би се мо гао окре ну ти ин те лек т у ал ним ак тив но сти ма ко је ни сте ис тра жи ли јер сте би ли ве о ма за у зе ти. Да нас је ваш ум то ли ко брз а ра до зна лост та ко из ра же на да им не ће те мо ћи одо ле ти.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Да нас ће те се мо жда мо ра ти по све ти ти па пи ро ло ги ји ко ја је по ве за на с нов цем. Ваш ум је по себ но брз и окре тан та ко да ће те се ти ме по за ба ви ти ве о ма бр зо и ефи ка сно.

Да нас ће те мо жда же ле ти да про ве де те не ко вре ме у ба шти. Мо жда вас при ја тељ оче ку је, а ви има те да за вр ши те број не за дат ке око ку ће и дво ри шта. У мо гућ но сти сте да за вр ши те све по сло ве ве о ма бр зо.

Ис тра жи ва ње по во дом од ре ђе них ин те ре со ва ња за до во љи ће ва шу ра до зна лост. Би ло ка кво зна ње да стек не те, ве ро ват но ће те има ти ви ше пи та ња не го од го во ра. По де ли те та но ва са зна ња с при ја те љи ма.

Мла де осо бе мо гле би по се ти ти ваш дом с оби љем но вих ве сти и ин фор ма ци ја. Ве ро ват но ће те ве ћи ну да на про ве сти у по сло ви ма по ку ћи или дво ри шту, што ће вам до не ти мно го за до вољ ства. Раз го ва рај те ви ше.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Дру штве ни до га ђа ји мо гли би вас до ве сти у кон такт с но вим ин три гант ним осо ба ма. То би тре ба ло да бу де ве о ма за до во ља ва ју ћа си ту а ци ја. Ва ше раз ми шља ње је бр зо и кон крет но.

Ваш те ле фон мо жда не пре ста је да зво ни да нас. При ја те љи и по ро ди ца има ју да по де ле с ва ма до бре ве сти и за ни мљи ве ин фор ма ци је та ко да ће те же ле ти да по тро ши те мно го вре ме на у раз го во ру с њи ма.

Ово је ве ли ки дан за пла ни ра ње но вих про је ка та. Ваш ум би ће по себ но брз и пре пун иде ја. То би се мо гло по ка за ти као ве о ма вред но. За пи ши те иде је ко је не мо же те од мах ре а ли зо ва ти да их не би сте за бо ра ви ли.

TRI^-TRA^

Из ви ње ње V REMENSKA

PROGNOZA

Топло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 21 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 21 Niш

Аме рич ка јав ност бур но је ре а го ва ла на ша лу ко ју је Џастину Тимберлејку и Џесики Бил приредио један од пријатеља на венчању у Италији. Он је током церемоније приказао видео који је сам снимио, назван „Поздрав од ваших пријатеља из Холивуда који нису могли да дођу на свадбу”. Џастин Хачел је плаћао бескућницима, проституткама и транссексуалцима да се пред камером извине младенцима што нису стигли на венчање. Америчка штампа нашла је неке од њих, а један, који на снимку говори „Жао ми је што не могу да дођем, али послао сам вам поклон поштом”, рекао је да је од Хачела добио 50 долара да изговори ту реченицу. Тимберлејк је на свом блогу написао да се извињава у име свог пријатеља свима који су били увређени овом спрдњом на рачун бескућника: „Иако нисам имао ништа са снимком, схватам зашто је гомила људи увређена. Јесте неукусан, али моји пријатељи су добри људи и ово је само случај погрешне процене ситуације. Није постојала намера да се повреде било чија осећања”, написао је Џастин.

Evropa Madrid

NOVI SAD: Toplo sa sun~anim periodima uz malo oblaka. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Rim Minimalna temperatura 8, a maksimalna do 21 stepena. London VOJVODINA: Toplo sa duìm sun~anim periodima uz dnevnu temperaturu oko 20 stepeni Tokom dana }e biti slabo izraène Cirih obla~nosti koja se preme{ta sa jugozapada. Vetar slab do umeren ju Berlin `ni i jugoisto~ni. Pritisak oko normale sa tendencijom opadawa. Minimalna temperatura 6, a maksimalna do 22 stepena. Beч SRBIJA: U nedequ toplo sa duìm sun~anim periodima uz dnevVarшava nu temperaturu oko 20 stepeni. Tokom dana }e biti slabo izraène obla~nosti koja se preme{ta sa jugozapada. Vetar slab do umeren ju Kijev `ni i jugoisto~ni. Pritisak oko normale sa tendencijom opadawa. Moskva Minimalna temperatura 5, a maksimalna 23 stepena. Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Sutra tako|e vrlo toOslo plo za ovo doba godine, ali vetrovito uz poja~an ju`ni i jugoisto~ni vetar i naobla~ewe sa ki{om popodne i uve~e, najpre na severu Sr- St. Peterburg bije. Od utorka sve hladnije i promenqivo obla~no vreme sa ~estom Atina ki{om. Pariz Bi o me te o ro lo {ka prog no za: Biometeorolo{ka situacija mo Minhen è imati povoqan uticaj na hroni~ne bolesnike. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu glavoboqe i poreme }aja sna. Savetuje se Budimpeшta adekvatno odevawe i umerena fizi~ka aktivnost u najtoplijem de lu dana. Stokholm

17 20 12 11 11 13 11

VIC DANA Упе ца Зе му нац злат ну ри би цу. И ри би ца му ка же да ће му ис пу ни ти јед ну же љу ако је пу сти. - До бро хо ћу не ка до бра ко ла! - Хо ћеш на од ло же но пла ћа ње или на ли зинг? - пи та ри би ца. - Хо ћеш ти на маст или на уље? - ре че Зе му нац.

14 6 3 5 24 13 12 17 6

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

100 (-5)

Slankamen

238 (13)

Jaшa Tomiћ

Apatin

184 (-7)

Zemun

301 (14)

Bogojevo

180 (-6)

Panчevo

298 (0)

Baч. Palanka

194 (2)

Smederevo

468 (6)

Novi Sad

187 (10)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

171 (-1)

S. Mitrovica

306 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

236 (0)

Beograd

247 (13)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacijes

Titel

230 (12)

NERA

Hetin

66 (4)

TISA

-50 (-4)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe:

DUNAV