Dnevnik 4.decembar 2011. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 4. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23278 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

T E M A „ D N E V N I K A ” : IZAZOV ZAJEDNI^KIH UYBENIKA NA PROSTORU EKS-JU

Mnogo babica za kilavu istoriju Sredwo{kolci u Nema~koj i Francuskoj imaju isti uybenik istorije tako da se ob razuju u tradiciji “isprepletenih istorija”. To je rezultat vi{e od petnaest godina zajedni~kog rada velikog broja stru~waka istori~ara iz obe dr`ave. No, da bi se uop{te selo i po~elo s wi ho vim ispisivawem trebalo je da pro|e ~ak 65 godina. Nedavno je iz Evrope stigla preporuka

NASLOVI

biv{im jugoslovenskim dr`avama da krenu putem zajedni~kog uybenika istorije koji bi se koristio u sredwim {kolama Srbije, Hrvatske, BiH, Slovenije i Makedonije. Stoga je u Zagrebu krajem pro{log meseca odr`an nau~ni skup ~ija je tema bila – kako u~iti “jednu” istoriju naroda kojima je pro{lost toliko optere}ena ratovima? str. 6

I N T E R V J U : ^ASLAV POPOVI], PRVI PREDSEDNIK GRADSKE VLADE „OSLOBO\ENOG” NOVOG SADA 1996. GODINE

Samo smo uspeli da udarimo temeqe partitokratije str. 2

„DNEVNIK” SAZNAJE: NAJEZDA OTKUPQIVA^A ZLATA NILS ANEN

Svi putevi vode u Berlin str. 11

Teofil Pan~i}

Iskqu~iti zvrj-ma{inu

Porodi~no blago na vagama nakupaca str. 5

BEOGRAD I PRI[TINA POSTIGLI DOGOVOR O UPRAVQAWU ADMINISTRATIVNIM PRELAZIMA

Tadi}: U skladu s nacionalnim interesom str. 2

I N T E R V J U : MI[A BRKI], EKONOMSKI ANALITI^AR

Srp ski bu yet po gr~ kom sce na ri ju \OR\E RANDEQ

Pre}utani odlazak

str. 5

Dr Vladimir Medovi}

La`no {arawe crvenih linija

Bora Oti}

Svakojako miri{i

Prole}e u decembru Najvi{a temperatura 16°S

Po zna ti no vi nar i eko nom ski ana li ti ~ar Mi {a Br ki}, ina ~e pot pi snik pro gla sa „Pre o kret”, oce nio je da ga po ziv Sr bi ma sa se ve ra Ko so va da uklo ne ba ri ka de, ko ji je sre di nom sed mi ce upu tio pred sed nik Bo ris Ta di}, „pod se }a na sli~ ne po te ze ko je je Mi lo {e vi} vu kao u

po sled wem tre nut ku, ka da su nam obra zi ve} bri de li od do bi je nih {a ma ra”. – Bo jim se da je taj po ziv oka sneo i da smo ve} iz gu bi li pri li ku da 9. de cem bra do bi je mo sta tus kan di da ta. Isti na, ne ka kva mi ni mal na mo gu} nost jo{ uvek po sto ji, ali pre ma po sled -

wim in for ma ci ja ma u igri vi {e ni je sa mo ukla wa we ba ri ka da, ne go je u pa ke tu i pri me na ne ko li ko va `nih ta ~a ka iz do sa da {wih pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne, a pre sve ga pri zna va we ko sov skih ca rin skih pe ~a ta – ka `e Mi {a Br ki} za „Dnev nik”. str. 2

SVI WO KOQ U VOG WU: Iako je pravi sviwokoq u Sremu odvajkada bio polovinom januara, posle Boì}a i nakon zavr{enog posta, datum odràvawa i ovog, devetnaestog po redu „Sremskog sviwokoqa” u Vogwu od vremena socijalizma je pode{en tako da pada prvog vikenda u decembru zbog dana biv{e nam republike. Tako|e, svake godine na ovoj manifestaciji, pored toga {to svi mogu da nau~e ne{to novo, meso i mesne prera|evine se prodaju upola cene. A o tome koliko su poznati govori i to {to ve} tre}u godinu zaredom u zakazano vreme stiù i gosti iz Slovenije, kaè za „Dnevnik” predsednik Saveta Mesne zajednice Vogaw, koja je i organizator takmi~ewa, Bo{ko Jeremi}.

str. 8-9

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

INTERVJU

BEOGRAD I PRI[TINA POSTIGLI DOGOVOR O UPRAVQAWU ADMINISTRATIVNIM PRELAZIMA

Samo smo uspeli temeqe dana{we

Srpska policija se vra}a na Kosovo De le ga ci je Be o gra da i Pri {ti ne po sti gle u Bri se lu u pe tak ka sno uve ~e do go vor o in t e g ri s a n om upra v qa w u na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma. [ef be o grad skog pre go va ra~ kog ti ma Bor ko Ste fa no vi} je na kon fe ren ci ji za {tam pu u mi si ji Sr bi je pri EU re kao da je na kon za vr {et ka raz go vo ra, ka da je iz ja vio da do go vor ni je po stig nut, be o grad ska de le ga ci ja u me |u vre me nu do bi la ga ran ci je i de ta qe u ve zi sa pre la zi ma. „Mi ni smo iza zva li za bu nu, u pe tak uve ~e ni je bi lo do go vo ra, ali smo u me |u vre me nu do bi li ga ran ci je i de ta qe u ve zi sa pre la zi ma ta ko da sa da mo gu da ka `em da je do go vor po stig nut i stu pi }e na sna gu ka da ga usvo je nad le `ni dr `av ni or ga ni i ka da pri me na bu de mo gu }a”, re kao je Ste fa no vi}. Do go vor se, ka ko je pre ci zi rao, od n o s i na in t e g ri s a n u kon tro lu pre la za ko ji }e bi ti je din stve ni {to zna ~i da }e po sto ja ti sa mo je dan kon trol ni punkt, a na tom punk tu bi }e srp ska po li ci ja, ca ri na, ~i nov ni ci Eulek sa, ko sov ski po -

li caj ci i ko sov ski ca rin ski sve d o c i ko j i }e oba v qa t i funk ci ju po sma tra ~a. Ste fa no vi} je ta ko |e na gla sio da }e su prot no sta vo vi ma Pri {ti ne pre la zi 1 i 31 (Ja ri we i Br wak) ima ti po se ban sta tus jer na osta li ma Euleks ne ma iz vr {nu funk ci ju. „Na {i or ga ni }e ra di ti kao na Rud ni ci”, re kao je Ste fa no v i}, mi s le } i pri tom na kon trol ni punkt ko ji se na la zi na te r i t o r i j i cen t ral n e Sr bi je pre ad mi ni stra tiv ne li ni je.Pre ma we go vim re ~i -

ma, ca r in s ki sve d o c i ne } e ima t i iz v r { na ovla { }e waKao po se ban uspeh u ovom spo ra zu mu Ste fa no vi} je is ta kao da }e se na {i po li caj ci i fi na sij ski slu `be ni ci vra ti na Ko so vo i ta mo vr {i ti svo ju funk ci ju {to je u skla du sa Re zo lu ci jom 1244. Na je din stve nim pre la zi ma, do dao je on, ne }e bi ti ni ka kvih dr `av nih obe le` ja na ~e mu je Pri {ti na po ku {a la da in si sti ra. Do go vor o slo bo di kre ta wa tre ba lo bi da stu pi na sna gu 26. de cem bra.

Tadi}: Re{ewe u skladu sa nacionalnim interesom Pred s ed n ik Sr b i j e Bo r is Ta di} iz ja vio je da je re {e we do ko jeg se do {lo u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne uskla |e no sa srp skim na ci o nal nim in te re som, da ne pod ra zu me va ele men te ta ko zva ne dr àv no sti Ko so va i da od Sr ba na se ve ru Ko so va zah te va da ga po dr è. „Re {e we ni je ide al no, ali ja ~vr sto sto jim iza we ga”, is ta kao je Ta di}. On je re kao da se do {lo do funk c i o n al n og, kom p ro m i snog re {e wa, ko je mo è da op sta ne i ko je je uskla |e no sa srp skim na ci o nal nim in te re som i srp skim usta vom u da tim okol no sti ma.

Umereni optimizam oko statusa Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ra zio je u si no} u Ber li nu ume re ni op ti mi zam u ve zi sa {an sa ma Sr bi je da po sle spo ra zu ma u pe tak uve ~e o ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma na Sa mi tu EU do bi je sta tus kan di da ta. Re kav {i da je „te {ko da se u ve o ma slo `e nim okol no sti ma pra vi prog no za” Ta di} je po sle me |u na rod nog sku pa So ci jal de mo krat ske par ti je Ne ma~ ke uka zao da se „stva ri me wa ju iz se kun de u se kund”. Do dao je da su „me |u evrop skim po li ti ~a ri ma stva ri mo gu }e i pro men qi ve do 9. de cem bra” i da tre ba „bi ti op ti mi sta, ali ne ne re a li sti ~an op ti mi sta i sr qa ti u iz ja ve ti pa da }e Sr bi ja si gur no do bi ti kan di da tu ru”.

„Po sti gli smo ono {to je u ovom tre n ut k u bi l o mo g u } e po s ti } i. Ovim re { e w em ni jed na stra na ne }e bi ti u pot pu no sti za do voq na”, re kao je pred sed nik Ta di} no vi na ri ma u Ber li nu. Ta di} je is ta kao da spo ra zum raz u m e is k qu ~ i v o kao spo ra zum o ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma, a ni ka ko kao spo ra zum o gra ni ca ma i jo{ jed nom po no vio da Sr bi ja ni ka da ne } e pri z na t i ne z a v i s nost Ko so va. On je u pri log to me na veo da u po stig nu tom re {e wu ne ma dr z av n ih sim b o l a ta k o z va n e dr à ve Ko so va, ne ma ni ka kvih dr àv nih sim bo la, ne ma ca ri ni ka ko ji bi oba vqa li svo ju ca rin sku du `nost, ve} bi bi li sa mo po sma tra ~i. „Obez b e | e n o je da Sr b i j a kroz slu ` be n i k e mi n i s tar stva fi nan si ja ima zna ~aj nu ulo gu u kon tro li tog pro ce sa na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma”, na ga sio je Ta di}. Sto ga, ka ko je re kao, o~e ku je od Sr ba sa se ve ra Ko so va da po dr è spo ra zum i da ne blo ki ra ju we go vu pri me nu. „Ve ru jem da ho }e. Ja to tra ìm i zah te vam od wih”, re kao je pred sed nik Sr bi je.

DRAGI[A MILOVI], PREDSEDNIK OP[TINE ZVE^AN

^ekamo original sporazuma ^el ni ci op {ti na se ver nog Ko so va, od bor ni ci i srp ski na rod mo gu do ne ti od lu ku o to me da li }e pri hva ti ti do go vo re iz Bri se la tek kad do bi ju ori gi nal nu ver zi ju spo ra zu ma, iz ja vio je pred sed nik op {ti ne Zve -

~an Dra gi {a Mi lo vi}. „Ka da do bi je mo od Bo ri sla va Ste fa no vi }a ori gi nal nu ver zi ju spo ra zu ma, mo `e mo da do no si mo od lu ku o pri hva ta wu spo ra zu ma”, ka zao je Mi lo vi} agen ci ji Be ta. Milovi} je poru~io Beogradu da

ne}e biti problema ukoliko su sporazumi najboqi za Srbiju, jer to zna~i da su najboqi i za wih. „Ukolio je to najboqe za Srbiju, a s obzirom da smo i mi gra|ani Srbije, ne}e biti problema”, kazao je Milovi}.

Stranke hvale i kude Li der Li be ral no de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je da od do go vo ra s Pri {ti nom o in te gri sa noj kon tro li pre la za na Ko so vu „ne ma kon kret ne ko ri sti”, osim ~i we ni ce da se ti me „{min ka” po li ti ka ka ko bi se „ne ve {to za va ra la” EU pri li kom iz ja {wa va wu o sta tu su kan di da ta. ^la ni ca pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Su za na Gru bje {i} ka `e da je do bro {to je u Bri se lu po stig nut do go vor o ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma na

az log zbog ko jeg je pre 12 go di na na pu stio funk ci ju pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra No vog Sa da i da nas, kao i on da, pod jed na ko ima pri zvuk ku ri o zi te ta. De mi si o ni rao je bez ika kve pom pe, ali s uku som po ra za u usti ma, jer je svo ju funk ci ju, ka è, do ì vqa vao is kqu ~i vo kao mo gu} nost da se ne {to ura di u in te re su gra |a na, od ba cu ju }i ve zi va we za fo te qu kao usud ov da {wih po li ti ~a ra. Da nas â slav Po po vi}, pred sed nik no vo sad ske grad ske vla de od 1996. do 1999. a od ta da u vo da ma advo ka tu re, ob ja {wa va da je oti {ao ne sa mo s funk ci je ve} i iz po li ti ke, upra vo zbog to ga {to je shva tio da se na la zi u okru è wu u ko jem po sto ji vo qa tek da se me wa ju qu di, ali da se u si stem ne di ra. I da stvar bu de go ra, na po mi we Po po vi} u in ter vjuu „Dnev ni ku“, ta kvo raz mi {qa we i da nas op sta je: pro me ne iz obe }a wa da tih 1996, 2000. i u po to wim iz bo ri ma, ni ka da ni su ostva re ne. - Po li ti~ ke stran ke ko je su po be di le na lo kal nim iz bo ri ma 1996. i for mi ra le vlast, me |u ko ji ma je i No vi Sad, u do broj me ri su uda ri li te me qe da na {we par ti to kra ti je. Po be da de mo krat skih sna ga, ka ko su na zi va ne, ni je do ve la do o~e ki va ne re ne san se de mo kra ti je, ni ti su te sna ge ini ci ra le pre ko po treb ne pro me ne. To da nas od nas tra ì Evro pa, a ja sam to jo{ on da tra ìo. Ume sto pro me na, na sle |en je ma nir da se sve za vr {a va na per so nal nim pro me na ma. Ta ko su na kqu~ ne funk ci je u gra du i grad skim pred u ze }i ma do {li qu di ko ji ni su ima li ni ka kve re fe ren ce iza se be, stran ke su de li le jav na pred u ze }a kao plen, pa su po sta ja li fe u di, a ma sov no za po {qa va we u tim pre du e }i ma po pri ma lo je ob lik kli jen te li zma, bo qe re }i – ko rup ci je. Ne vi dim da se po tom pi ta wu i{ta u me |u vre me nu u ovoj ze mqi pro me ni lo - na vo di Po po vi}. l Novi Sad je u periodu od 1996. do 2000. promenio dvojicu gradona~elnika (Mihajla Svilara i Stevana Vrba{kog) i dvojicu predsednika gradske vlade (vas i Predraga Filipova), a tome su, ~ini se, kumovala trvewa unutar Koalicije Zajedno, a ne èqa da gra|ani

Pregovara~i: Edita Tahiri i Borislav Stefanovi}

Ko so vu i Me to hi ji, ali da se po sta vqa pi ta we ho }e li ga Sr bi na se ve ru Ko so va i Me to hi je pri hva ti ti. Alek san dra Jer kov, port pa rol LSV po zdra vi la je do go vor o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma na Ko so vu ko ji je po stig nut u Bri se lu i oce ni la da on vo di smi ri va wu si tu a ci je i da qem pri bli `a va wu Sr bi je Evrop skoj uni ji. Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Slo bo dan Sa mar xi} ka `e da je do go vo rom s Pri -

{ti nom o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma Sr bi ja pri zna la Ko so vo. Pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Dra gan To do ro vi} iz ja vio je da se do go vor u Bri se lu o ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma na Ko so vu i Me to hi ji mo gao o~e ki va ti i da }e se pred sta vi ti kao do bra stvar za Sr bi ju. On u iz ja vi Ta njug u tvr di da }e taj do go vor tra ja ti krat ko „po sle ~e ga }e Ha {im Ta ~i pre u ze ti pre la ze i ti me za o kru `i ti ne za vi snost”.

^ASLAV POPOVI], PRVI PREDSEDNIK

licija Zajedno predstavqale zapravo poligon na kome su se sukobqavale centrale SPO i DS? Koliko su se lideri tih stranaka me{ali u rad gradske vlade koju ste vodili? - Stvar nih raz lo ga za stra na~ ke su ko be ni je bi lo. Grad ska vla da spro vo di za ko ne i od lu ke, i ako je na dnev nom re du pred log ur ba ni sti~ kog pla na ili ta ko ne {to, tu ne ma me sta za su ko be. E sad, po stao je ma nir da se je dan pred log ne oce wu je po zi tiv no za to {to ga je pred lo ì la dru ga stran ka. To je bio ma nir SPO, ali i mo je De mo krat ske stran ke. âk je i u okvi ru DS-a do la zi lo do to ga da se ne ~i ji pred log apri o ri ospo ra va, e Svima, pa i mojim strana~kim ka ko toj li~ no sti ni slu kolegama, jedino je bio vaàn ~aj no ne bi sko ~io ugled u jav nom mne wu. Otu da je i li~ni interes kre nu la bor ba pro tiv mog kon cep ta upra vqa wa gra okuse slast demokratije i smedom. Isti na je, ni sam o~e ki vao da wivosti funkcionera. Koliko }e to pri hva ti ti SPO, ali se ni je prevlast strana~kih interesam na dao da }e pro tiv tog pred lo sa u to vreme uzimala maha? ga bi ti i qu di u DS-u. - Sa svim do voq no da grad do |e u Cen tra le stra na ka ni su uti ca opa snost od uvo |e wa pri nud nih le na do no {e we od lu ka, uvek je me ra. Na i me, zbog op struk ci je po sto ja la po dr {ka za kva li tet ne gra do na ~el ni ka Vr ba {kog, ko ji pred lo ge. Me |u tim, po sto ja la je ni je smeo da za ka zu je sed ni cu su rev wi vost, kon kret no u DS-u, Skup {ti ne gra da u stra hu da }e mu jer se sva ki no vi pred log do ì bi ti iz gla sa no ne po ve re we, No - vqa vao kao po ten ci jal na opa vom Sa du je pre ti la opa snost da }e snost po po je din ce. A od qu di ko re pu bli~ ki or ga ni, da kle re ìm ji su u to vre me u{li u struk tu re Slo bo da na Mi lo {e vi }a, uve sti grad ske vlsti u No vom Sa du, osim pri nu de me re. A Be o grad je je dva me ne ni ko ni je imao ni jed nu re ~e kao da se u opo zi ci o nim sre di - fe ren cu, ni je dan uspeh iza se be. na ma po ja vi ne slo ga. Ja sam, s dru ge stra ne, na to me sto U to me le ì kqu~ ni raz log do {ao s funk ci je pot pred sed ni zbog ko jeg sam i oti {ao iz po li ti - ka No vo sad ske ban ke, a pre to ga ke. Uve rio sam se, na i me, da je svi - sam bio za me nik di rek to ra Ne i- ma bio va àn sa mo li~ ni in te res ma ra, ta da jo{ mo} ne fir me, i – u to me ~ak ne mo gu da pro na |em me na xer u jed noj pri vat noj fir iz u ze tak iz tog pe ri o da, a za pra vo mi. U grad skoj vla di sam bio su se svi kri li iza in te re sa svo jih okru èn dra gim qu di ma, ali su stra na ka.îm je bio ugro èn in - to sve bi li pri vred no i fi nan te res stran ke, bi vao je ugro èn i sij ski ne u ki qu di, ko ji su se tu in te res po je din ca, pa je do la zi lo na {li sa mo za to {to su ih stran do su ko ba i ne spo ra zu ma oko ko jih ke tu po sta vi le. ne po sto je ra ci o nal ni raz lo zi da l Kada ste to shvatili? bu du spor ni. - Po sle se dam-osam me se ci. l Da li su lokalne samoul Tada niste razmi{qali o prave u koima je vladala Koaostavci?

INTERVJU

RETROVIZOR n Nema~ka kancelarka Angela Merkel poru~ila je poslanicima Bundestaga da Srbija u ovom trenutku ne ispuwava uslove za status kandidata za EU i pozvala Vladu Srbije na promenu kursa. n Predsednik Srbije Boris Tadi} pozvao je predstavnike Kfora da ne pokre}u akcije uklawawa barikada, a politi~ke predstavnike Srba na severu Kosova da pozovu gra|ane da ih uklone. n Srbija je nazadovala na godi{woj listi Transparensi interne{nela i sada se nalazi na 86. mestu sa indeksom percepcije korupcije od 3,3, saop{tila je organizacija Transparentnost Srbija. n U sukobima kod sela Jagwenica povre|eno je oko 40 povre|enih Srba od kojih trojica te`e i 23 pripadnika Kfora, me|u kojima dvojica te`e. n Biv{i Ot po ra{ i s a d a { w i i z v r { n i direktor Centra za primewenu nenasilnu akciju Sr|a Popovi} na{ao se u vrhu liste 100 globalnih mislilaca koju objavquje politi~ki magazin „Forin polisi”.

Srpski o zna ti no vi nar i eko nom s ki ana l i t i ~ ar Mi { a Br k i}, ina ~ e pot p i s nik pro g la s a „Pre o - kret”, oce nio je da ga po ziv Sr bi ma sa se ve ra Ko so va da uklo ne ba ri ka de, ko ji je sre di nom sed mi ce upu tio pred sed nik Bo ris Ta di}, „pod se }a na sli~ ne po te ze ko je je Mi lo {e vi} vu kao u po sled wem tre nut ku, ka da su nam obra zi ve} bri de li od do bi je nih {a ma ra”.

l Kakve bi bile posledice eventualnog ostavqawa na{e kandidature u fijoci? – Po sle di ce za i sta mo gu da bu du dra ma ti~ ne, ne sa mo u eko nom skom smi slu. Mo der ni za ci ja srp skog dru {tva po evrop skim prin ci pi ma i stan dar di ma mo gla bi da bu de za u sta vqe na, i to na isti na ~in kao {to je za u sta vqe na ubi stvom Zo ra na \in }i }a 12. mar ta 2003. ^ak sam uve ren u to da kraj wi ciq „bal va ni za -

Po li ti~ ke eli te u Sr bi ji se po na {a ju u sti lu: va `no je da nas vo le bi ra ~i jer tro {i mo pa re ko je }e vra }a ti ne ko dru gi. E isto ta ko su se po na {a le di na sti je po li ti ~a ra u Gr~ koj i do ve le su dr à vu dov de do kle su je do ve le. To je, na pro sto, neo dr ìv mo del – Bo jim se da je taj po ziv oka sneo i da smo ve} iz gu bi li pri li ku da 9. de cem bra do bi je mo sta tus kan di da ta. Isti na, ne ka kva mi ni mal na mo gu} nost jo{ uvek po sto ji, ali pre ma po sled wim in for ma ci ja ma u igri vi {e ni je sa mo ukla wa we ba ri ka da, ne go je u pa ke tu i pri me na ne ko li ko va `nih ta ~a ka iz do sa da {wih pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne, a pre sve ga pri zna va we ko sov skih ca rin skih pe ~a ta – ka è Mi {a Br ki} za „Dnev nik”.

ci je” se ve ra Ko so va i je ste da se, kao i te 2003 – ovo ga pu ta sa mo dru gim sred stvi ma – za u sta vi put Sr bi je ka evrop skim vred no sti ma, uda qi nas od Evro pe i vra ti u ru `nu pro {lost. l Deo politi~kog establi{menta, me|utim, ve} danima priprema javnost s tezom: „Pa nije smak sveta ako ne dobijemo status kandidata. Uostalom, vidite {ta se doga|a sa Evropom”... – Na rav no da je to la `ni ar gu ment. Ta~ no je sa mo to da se

nedeqa4.decembar2011.

c m y

dnevnik

GRAD SKE VLA DE „OSLO BO \E NOG” NO VOG SA DA

KARMA KOMA

da udarimo partitokratije - Ne, tada sam seo i napisao predlog koncepta upravqawa gradom. Taj predlog je s odu{evqewem prihva}en na Gradskom odboru DS, a o tome sam razgovorao skoro godinu dana s raznim strukturama u gradu, od nau~nih institucija do udru`ewa privrednika. Po tom predlogu, javna preduze}a ne bi trebalo da postoje, barem ne u onda{woj formi, niti da ostvaruju profit. Pa gde to javna preduze}a jo{ ostvaruju profit?! Javna preduze}a treba da postoje kako bi se realizovao javni interes u oblastima u kojima ne postoji interes privatnog sektora za u~e{}em. Hteo sam da prekinem praksu po kojoj se od gra|ana otima novac jer pla}aju neku uslugu vi{e nego {to treba – ali taj novac nije i{ao u buxet, ve} se na kraju godine iskazivao kao profit. Predlagao sam, tako|e, formirawe komunalne banke, u kojoj bi bili deponovani ra~uni svih gradskih javnih preduze}a, pa bi onda gradska vlada odre|ivala {ta s tim novcem finansirati. To su sve bili predlozi koji su imali upori{te u zakonu i sve je to, s te strane, bilo mogu}e realizovati. l Ko me je i za {to je bio spo ran ta kav pred log? - U prvom redu, bila je sporna ideja da javna preduze}a vi{e ne budu strana~ki feudi, jer je wima trebalo da upravqa gradska vlada. Kada skup{tina postavi qude za

direktore tih preduze}a, oni ne slu{aju gradsku vladu, ve} slu{aju svoje stranke, i ja sam èleo da to potpuno elimini{em. E, onda su odre|eni qudi, u nastojawu da oja~aju svoj poloàj u stranci, po~eli da zapo{qavaju odbornike, a onda i ostale ~lanove, wih oko stotinu, svejedno da li u upravnom odborima ili u gradskim preduze}ima. Taj koji ih je zaposlio postaje neko ~iji se predlozi ne usvajaju rezonom, ve} korupcijom: ja sam te zaposlio i ti ima{ da glasa{ kako ja odlu~im. îst klijentelizam. Kada je DS na po~etku mandata predlagao kandidate za upravne odbore, tu sam imao velikog uticaja, pa su na ta mesta do{li stru~waci i profesionalci iz svojih bran{i. To je trajalo do jeseni 1997. godine kada su svi su promeweni, a na wihova mesta su do{li uglavnom politi~ki poslu{nici. Mene je na funkciju predsednika gradske vlade predloìo

Ni {ta se ne ra di za gra |a ne l Da li ste, u me |u vre me nu, raz mi {qa li o to me da se po li ti~ ki re ak ti vi ra te? - Imao sam takvu ponudu pre izbora 2008. godine, ali sam je odbio. Za mene politika nije profesija, za mene su politika i politi~ka funkcija mogu}nost da se ne{to uradi u interesu gra|ana, uz stalnu te`wu tokom ~itavog mandata da se ispuwavaju ciqevi koji su u interesu gra|ana. U ono vreme ja to nisam mogao da ostvarim jer su protiv mene bili oni koji su se upla{ili za svoje politi~ke ambicije. I zato sam oti{ao, i to bez obja{wewa i bez konferencije za novinare. Me|utim, ni{ta se u me|uvremenu nije po tom pitawu promenilo. Ni{ta nije ura|eno da bi gra|anima bilo su{tinski boqe, sve je i daqe ispolitizovano, zavladala je partitokratija, resursi se dele kao ratni plen stranaka, i nije do{lo do su{tinskih promena. Wih niko i ne èli. I zato sam odbio ponudu, jer sam procenio da se ni{ta ne}e promeniti, da }u mo`da do}i na nekakvu funkciju, ali da ono {to èlim da uradim, ono {to èlim da promenim, opet ne}u biti u prilici da realizujem.

Zoran \in|i}, ali nisam smatrao da je potrebno s wim da se konsultujem oko Koncepta. I to je, ~ini mi se danas, bila moja velika gre{ka. Znate, ja nisam bio optere}en brigom za svoju politi~ku budu}nost, imao sam iza sebe ve} obezbe|enu egzistenciju i imao sam gde da se vratim – u biznis ili, kao sada {to radim, u advokaturu. Takav moj stav je iritirao okruèwe. Danas, pak, smatram da je trebalo da taj predlog polako trasiram, da budem lukaviji, i mo`da bi u kroz koju godinu taj predlog i bio prihva}en, a Novi Sad bi sigurno izvr{io uticaj na druge gradove, pa mo`da ne bismo ìveli u sistemu u kojem i danas ìvimo. Mo`da je trebalo da se borim, a ne da kukavi~ki dignem ruke od toga. No, kada sam video kolika se hajka diè i da qude ni{ta ne interesuje do li~nog interesa, povukao sam se i nikad vi{e nisam kro~io ni u Skup{tinu grada, ni u stranku, ~iji sam formalno i daqe ~lan. n De nis Ko lunyi ja

Is kqu ~i ti zvrj-ma {i nu

ed na od lep {ih no vo - {ta {to bi mo g lo ima t i sad skih zgra da na ho di ime. se u jed noj od lep {ih Ne ma vi {e ni tog si ste ma, no vo sad skih ale ja, onoj ko ja ni te dr à ve ni te voj ske ko vo di od cen tra ka za pad nom ja im je ba ja gi ima la bi ti ga sta svih za mi sli vih pro ve iz la zu iz gra da, onom iza ko - ran tom op stan ka, ovo {to je ni jen ci ja ima bo qi pred log: jeg vi {e ne ma po qa ni ku ku - pre o sta lo sko ro da bi ce lo da zgra da biv {e „Mar {al ke“ ru za ni ku pu sa ne go niz ne ka - sta lo u tu zgra du u Fu to u Fu to {koj pri pad ne umet kvih ~ud nih na stam bi du ga - {koj, {to je ne mo gu }e jer se ni~ koj sce ni gra da, da po sta ~ak bar de set ki lo me ta ra, ipak mo ra ras pr {i ti na o ko ne svo je vr stan ne in sti tu ci ne kih su mor nih ~ar da ka ni u lo, po ovoj sme ù ra noj te ri o nal ni kul tur ni cen tar, ona gra du ni na se lu, pa ~ak ni to ri ji ko ju, je li, ~u va od ne ko ka ko se zbi lo sa Me tel ko ne gde iz me |u, ne go u ne koj ~e ga ~e mu isto vi {e ne ma vom u Qu bqa ni ili „Kar lom mu tant noj kon ste la ci ji ko joj uver qi vog ime na. Za to ta mo Roj com“ u Pu li, ta ko |e ne ka ne ma ime na, jer je zik TO ne voj s ke vi { e ne m a, {to je da ve li kim ka sar na ma one mo è ni da ob u hva ti. A {to kan da u re du, ali ni je u re du ar ma de ko ja je jed nog da na se tek pred Be ge ~om za vr {a - da ne ma ni bi lo ko ga i ~e ga osta la bez dr à ve, a su tra va, za sa da; jed nog }e da na, dru gog. I ne }e se ona, voj ska, dan ve} i bez smi sla – ili je ne ta ko da le kog, TO do spe ti vi {e ni ka da vra ti ti u to ono re do sled bio obr nut, ko i do hr vat ske gra ni ce, a on - zda we jer se ne }e vra ti ti }e se vi {e se ti ti. Pred log da na s ta v i t i da je ra z u m an, po pro `di re pro stor {ten, ko ri stan, od po p ut ka k ve cr n e Ta kva vam je ima gi na ci ja ka pi ta li zma: ne jav nog in te re sa i ru pe. vi di da qe od bu |e la ra, ba{ kao {to ni ne mno go skup za Ka ko god bi lo, u ima gi na ci ja so ci ja li zma ni je vi de la da - jav ni bu xet (pa jo{ toj je zgra di, ve li u gra d u ko ji pre koj i pro z ra~ n oj, qe od ide o lo {kih blud wi, me si ja ni za ma ten du je na ti t u lu i mah ni tih pa ra no ja, ~u va nih od ona k voj ka k ve je evrop s ke pre s to gra di la Dvoj na mo ni ce kul tu re u bli stvar no sti ma siv nim voj nim nar hi ja – a ta je skoj bu d u} n o s ti); i po li cij skim sna ga ma bar u to me ima la sve u sve m u, do sti la – de ce ni ja ma voq no ja kih raz lo obi ta va la go lo bra da voj ska vre me na i pri li ke u ko ji ma ga da od we ga ne bu de ni {ta, ju go so ci ja li sti~ kih re gru ta, je bi la mo gu }a i po treb na. I a sve u skla du s lo kal nim za a po sled wih go di na u woj vi - {ta }e mo sad? Eh, da je sve ko nom en tro pi je, po ko jem su {e ne sta nu je ni ko, pro du va - to le po pro da ti ne ko me bi ne ke ide je od vi {e do bre da va je pro ma ja i iz je da r|a, zar n om bo g a t om po n u | a ~ u, bi im se do zvo li lo da bu du ili {ta ono ve} iz je da ku }e ko ji bi se po tom u woj i iz re a li zo va ne. Jer bi vaq da ko je su qu d i na p u s ti l i i we {e pu rio... A ako sa ma mo g le po s lu ` i t i kao lo{ oti {li ko zna ku da, ko zna zgra d a ni k o m e ta k vom ne pri mer, kao iz vor mo gu }e za za {to. Ne ki bi od onih ne - tre ba, on da je raz ro va ti ci ra ze, ~ak mo `da i kao za ma pod no {qi vo do brih sti li - glu po ci glu, raz gra di ti ce jac pre s tan k a si s te m at s ke sta ka kvi pre na pu ~i {e osta- lu jed nu isto ri ju, pa na we idi o ti za ci je i me ga ko mer ci t ke na {e za kla ne {tam pe ga - nom me stu, na le di ni usred ja li za ci je jav nog pro sto ra. rant op tu ù ju }e re kao ka ko gra d a, iz g ra d i t i luk s u z ne Od go vo ra na ini ci ja ti vu, zgra da „zvr ji pra zna“, a ja sta no ve, ga ra è, tr `ni cen da kle, jo{ ne ma, ni od gra da sam taj wi hov fa mo zni zvrj tar, hi per mar ket, ili ta ko ni od voj ske. U me |u vre me nu, pra zni ne uvek za mi {qao kao ve} ne ko ~u de so iz ro po tar umet n i c i se spre m a ju da ne ka kav oso bit zvuk ko ji is - ni ce ka snog (~i taj: ve~ nog) zgra du skvo ti ra ju, to jest, pu {ta pra zan pro stor, sa mo ka pi ta li zma. U tom se prav da je za u zmu, da je na se le {to ni je sva ko me da to da ga cu, re klo bi se, kre }e ma {ta svo jim po slo vi ma, sum wa ma ~u je. nad le `nih i jo{ nad le `ni i sno vi ma, {to bi re kao je Jed nom sam dav no, u ne kom jih, jer ta kva vam je ima gi na dan pi sac, na{ ~o vek u Ber dru gom ì vo tu, iz jed nog da - ci ja ka pi ta li zma: ne vi di li nu, gra du skvo to va. Da is le kog gra da do pra tio pri ja - da qe od bu |e la ra, ba{ kao kqu ~e, da kle, onu zvrj-ma {i te qa u voj sku do te zgra de, {to ni ima gi na ci ja so ci ja li nu ko ja da no no} no pro iz vo di do „Mar {al ke“ u Fu to {koj. zma ni je vi de la da qe od ide ne s no s ni jed n o l i~ n i Zvuk Gle dao sam za wim dok ga je o lo {kih blud wi, me si ja ni Pra znog Pro sto ra. [to se gu t a l a ma s iv n a ka p i ja tog za ma i mah ni tih pa ra no ja, me ne ti ~e, to je sa svim u re pri k u p qa l i { ta pa c i je n a t a ~u va nih od stvar no sti ma du. Qu di s de fi ci tom pro za eg zer cir. Pre to ga smo se siv nim voj nim i po li cij skim sto ra za slu ù ju zgra du s de le po ozve ri li u „Za gre bu“ sna ga ma. Po ko ra i mu ka du hu, fi ci tom smi sla, {ta god o ko ji je sa da „Ati na“, ka o god ka ko god okre ne{. to me mi sli li qu di sa su fi {to je i „Mar {al ka“ po sta la Gru pa (za pra vo: gru pe) no - ci tom po hle pe i gra be `nog „Ar ~ i b ald Rajs“, pre ne g o vo sad skih umet ni ka i vas ko - in stink ta. n Te o fil Pan ~i} {to je pre sta la bi ti bi lo li kih al ter na tiv nih ak ti vi -

MI [A BR KI], EKO NOM SKI ANA LI TI ^AR I POTPISNIK PROGLASA „PREOKRET”

buyet po gr~kom scenariju unutar Unije vodi dijalog o wenom redizajnirawu, ali EU ne}e propasti, jer je to projekat u koji su evropske dràve i narodi uloìli mnogo, ne samo novca. To je najve}i mirovni projekat u svetskoj istoriji i sva ta zlurada o~ekivawa i radovawa kako }e se Evropska unija raspasti u moru krvi jo{ jedna su srpska besmislica. To se ne}e dogoditi, ali je to {irewe evroskepticizma samo izgovor ovda{wim politi~arima da nastave da vladaju na dosada{wi na~in. Jer oni bi prvi morali da se reformi{u i promene. No najve}i deo srpske politi~ke elite nije spreman da se pona{a po evropskim standardima i zato se svim silama trude da nam ogade EU ili da nas ubede kako }e Unija koliko sutra propasti. l Ko me je jo{ u in te re su da nas dr ì po da qe od EU? – Najpre delu tzv. intelektualne elite, odnosno parazitima koji odli~no ìve na dràvnoj sisi i ve} godina nam prodaju nepostoje}u pamet, a zapravo samo u zatvorenom dru{tvu mogu da izigravaju nekakve „veli~ine”. Tu su i „slu`be”, koje se tokom protekle decenije uop{te nisu reformisale i za koje mnogi i daqe misle da su „vladari iz senke”. Evropska unija ne odgovara ni bar tre}ini srpske ekonomije,

koja posluje u tzv. sivoj zoni i ne pla}a porez. Ne odgovara ni onima koji bi da zadrè poklowene monopole, a EU ne odgovara ni bar jednoj desetini gra|ana, koji samo u dràvnom uhlebqewu vide svoju budu}nost i egzistenciju. Dolazak evropskih standarda primorao bi ih da pokaù svoju sposobnost i da od we ìve. Mora se biti na~isto s tim da Evropska unija nije nekakva Nedo|ija u kojoj mi spavamo pod {qivom, a neko nas izdràva. Tako su decenijama Grci ìveli na grba~i EU u svojevrsnom komunizmu i onda je taj sistem propao. Ali i nije poenta evropeizacije Srbije u modelu „lezi lebe da te jedem”, ve} naprotiv, u transformaciji sistema vrednosti, kao i spre~avawu pqa~ke gra|ana, poreskih obveznika, dràvne kase i srpske privrede. l Stra hu je li deo na {e eli te upra vo od „hr vat skog sce na ri ja”, ka da je pod pri ti skom iz Bri se la ko na~ no po ~e lo da se ot pli }e ko rup ci o na {ko gne zdo i iza re {e ta ka ili pod is tra gom se na {ao sam po li ti~ ki vrh? – Hrvatska je odli~an primer. Naime, ako je hrvatski BDP 40 milijardi evra na godi{wem nivou, tamo{wa politi~ka elita koja je sada na udaru pravosu|a, na ~elu sa eks-

premijerom Ivom Sanaderom, za sebe je uspela da „skloni” jednu ~etvrtinu. E sad, ako je BDP Srbije oko 35 milijardi, da ne spekuli{emo koliki deo ovde za sebe odvaja povla{}ena elita, ali naravno da wima ne odgovara nikakva evropeizacija. I bojim se da }e u tom smislu eventualno odlagawe potvrde kandidature Srbije biti pro sla vqe no u ne kim mi ni starstvima i dràvnim institucijama. Me|utim, taj interni vatromet }e biti kratkog daha jer }e ubrzo do}i maca na vratanca. Mo`da i odlu~imo kao dràva da ne u|emo u EU, ali ne}emo mo}i da izdrìmo alavost politi~ke elite i dràvne ad mi ni stra ci je. Do }i }e sudbina Gr~ke i na vrata Beograda i onda }emo biti u prilici da posmatramo kako }e jedna gramziva elita – pri tome ne mislim na pojedina~no partije ni trenutnu vlast nego na srpsku politi~ku elitu uop{te – biti po~i{}ena sa scene. l Uve li ko se spe ku li {e da }e u dr àv noj ka si bi ti pa ra do iz bo ra, a po sle to ga – vi de }e mo ka ko }e mo. – Nisam uop{te optimista i bojim se da posle izbora uop{te ne}emo znati kako }emo. Imam, naime, utisak da se sada{wa koalicija pona{a kao da

ona mo`da ne}e dobiti te izbore i zato se trudi da svim silama onima koji je naslede maksimalno oteà ìvot. Jer, ta vrsta rasipni{tva je zastra{uju}a. Pa samo }e obe}awa da }e penzije slede}e godine ostati na ovogodi{wem tempu rasta ko{tati buxet 700 miliona dolara. A podseti}u vas da smo pre dva meseca prodali na me|unarodnom finansijskom trì{tu dràvnih obveznica za milijardu dolara. Dakle, prakti~no }e sve to biti potro{eno na penzije. Uostalom, da napravimo neka pore|ewa: u susednoj Rumuniji premijer obe}ava da }e penzije u 2012. ostati na nivou 2009, a predsednik Vlade Poqske traì od tamo{wih sve{tenika da od slede}e godine upla}aju doprinose za penzije. U isto vreme na{ se patrijarh pre neki dan dogovorio sa ministrima i Fondom

PIO da Vlada Srbije od 1. januara 2012. pla}a popovima pola penzije. U situaciji kada ceo svet {tedi, mi se pona{amo kao da `ivimo na Marsu. I ne vidim kako }emo sve te obaveze koje preuzimaju politi~ari mo}i da podmirimo, osim ako dr`ava ne

nastavi da se zaduùje na finansijskim trì{tima – a i to pod uslovom da neko uop{te bude hteo da joj da pare na zajam. l Usko ro }e se pred na rod nim po sla ni ci ma na }i bu xet za 2012. Mo è li on ipak bi ti otre `wu ju }i? – Naàlost, politi~ke elite u Srbiji se pona{aju u stilu: va`no je da nas vole bira~i jer tro{imo pare koje }e vra}ati neko drugi. E isto tako su se pona{ale dinastije politi~ara u Gr~koj i dovele su dràvu dovde dokle su je dovele. Jer to je, naprosto, neodrìv model. Ali i pored toga srpski buxet za slede}u godinu bi}e pravqen po gr~kom scenariju. Dakle, koliko god nam para treba da potkupimo bira~e, toliko }emo ih staviti u buxet. To, naravno, ne}e biti razvojni buxet, kao {to nikada do sad nije ni bio, jer u ovoj vlasti niko ni ne razmi{qa o razvoju. Bi}e to klasi~an socijalni buxet, kojim }e se kupovati glasa~ke du{e. Pri tome sam uveren da ~ak ne}e biti ni nekih velikih unutarkoalicionih sva|a, naprotiv, uveren sam da }emo biti svedoci jo{ jedne neprincipijelne finanijske koalicije, u koju }e se svi ugraditi „po èqama i zaslugama”. I neka nam je Bog u pomo}i. n Mi ro slav Sta ji}

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

OD JE CI: KA KO JE DRAGANU VE SE LI NO VU US PE LO DA UZ BUR KA PO LI TI^ KU SCE NU

Spinovawe Voj vo di ne me| ja vom i me| snom zjava Dragana Veselinova da Vojvodina treba da se na refrendumu izbori za status republike izazvala je pravu politi~ku bu ru pro {e ne de qe u re pu bli~kom parlamentu. Dok su predstavnci opozicione SRS ocenili da takve ini ci ja ti ve pred sta vqa ju atak na suverenitet i integritet Srbije, tezu o Vojvodini republici odbacili su u

tom iz Beograda da bi „imitirala regionalnu vlast„. On je kazao i da preure|ena dr`ava u kojoj bi Vojvodina ima la sta tus re pu bli ke ne treba da se zove Srbija, ve} da za tu federalnu zajednicu treba da se prona|e novi naziv. No za takve stavove, koje su u republi~kom parlamentu do~ekali na no`, izgleda nema podr{ku ni od nekih politi~kih aktera u Vojvodini. Zame-

Iza sve ga sto ji po li ti~ ko spi no va we onih sna ga ko je se pro ti ve bi lo ka kvom ob li ku auto no mi je, jer na ovaj na ~in po ku {a va ju da kod gra |a na iza zo vu strah od Voj vo di ne (Bo jan Ko stre{) naj ve }oj vla da ju }oj stran ci DS-u, gde su ocenili da je takva iz ja va „ne u te me qe na i sme{na„. Ve}ina politi~kih aktera gotovo horski je zakqu~ila i da su takve ideje {tetne, neodgovorne, opasne, a za vicepremijera i lidera SPS one spadaju u domen nau~ne fantastike. Na i me, ne ka da {wi mi ni star u Vladi DOS-a Dragan Veselinov, koji ve} godinama ni je po li ti~ ki ak ti van, na tribini Voj vo|anskog kluba pro{le nedeqe u Novom Sadu, izme|u ostalog, ocenio je da stanovni{tvo Vojvodine ima legitimno pravo da se na referendumu izjasni o tome kakav odnos Vojvodine prema Srbiji `eli. On je kazao da u to pravo spada i to da gra|ani Vojvodine donesu odluku o „dizawu autonomije na rang republike„. - Referendum Vojvo|ana o daqem statusu Vojvodine u odnosu na Srbiju nu`no proisti~e iz nelegitimiteta Ustava Republike Srbije na teritoriji Vojvodine, koji na ustavnom referendumu 2006. godine nije prihva}en, jer nije dobio ve}inu glasova. ^iwenicom da su Vojvo|ani na referendumu rekli {ta od Srbije ne}e, wome su upu}eni da na novom referendumu mogu re}i {ta sa Vojvodinom ho}e - kazao je tom prilikom Veselinov, oceniv{i da bi preko polovine vojvo|anskih Srba glasalo za status republike, te da bi podr{ka nacionalnih mawina bila jo{ ve}a. Pre ma we go vim re ~i ma, smi sao op stan ka auto no mi je Vojvodine u Srbiji je iscrpqen 1988. godine nasilnim od ba ci va wem auto no mi je od strane vlasti u Beogradu. - I aktuelni poku{aj naciona li sti~ ko-uni ta ri sti~ kih partija u Srbiji da na Ustavnom sudu obore pravo Vojvodine na Statut i na redovan priliv minimalnih republi~kih buxetskih sedam odsto u buxet Po kra ji ne, je ste pri log te `wi odbacivawu autonomije, a ne pristanka na wu - ukazao je Veselinov, koji smatra da Vojvodina po Ustavu iz 2006. godine nema autonomiju, ve} samo administraciju pla}enu buxe-

nik predsednika Lige socijalde mo kra ta Voj vo di ne Bo jan Kostre{ sumwa da su ove poruke Dragana Veselinova „politi~ko spinovawe iza kojeg stoje ne oni koji su za autonomiju, ve} we ni pro tiv ni ci„. Ko -

dvojici funkcionera LSV, me|u kojima je bio i lider te stranke Nenad ânak, na ~ije mesto je, tvrdi Kostre{, Veselinov tad doveo radikala iz Novog Sada Vu~etu To{kovi}a. - Sada traìti referendum u Vojvodini vodi antagonizovawu Vojvodine i centralne vlasti i zao{travawu politi~kih odnosa, {to nikako nije u interesu gra|ana Vojvodine - ocewuje Kostre{. On je dodao i da je veoma opasno iznositi ektremne stavove u trenutku kad je situacija u zemqi „polti~ki klimava, kad se ne zna re{ewe za sever Kosova i kad je dovedena u pitawe kandidatura za EU”. Me|utim, predsednik Vojvo|anskog kluba \or|e Suboti} od ba cu je te zu o po li ti~ kom spinovawu. On je za na{ list kazao da je ideja Vojvodina republika stara ideja i ove nevladine organizacije, zatim nekoliko stranaka i nevladinih organizacija, potpisnica 3. Voj vo |an ske ini ci ja ti ve, ali svojevremeno i i programa Lige socijaldemokrata Vojvodine. - Bojim se da je LSV, izgleda odustala od ideje Vojvodina republika, te da ju je zamenila slo ga nom „Sr bi ja ne mo è imati boqu vladu od ove”, jer ne moè da se otrgne iz zagrqa ja De mo krat ske stran ke rekao je Suboti}. On smatra da je krajwe vreme da se redefini{u odnosi u Srbiji i da Vojvodina dobije status federalne jedinice u zajedni~koj dràvi sa Srbijom. - O~igledno je da je ideja autonomije potro{ena i u tom

Fe de ra li zam je lek za Sr bi ju i za is tro {e nu i osi ro ma {e nu Voj vo di nu, ko ja je naj vi {e pqa ~ak na u po sled we dve de ce ni je. Sve je vi{e qudi nezadovoqno statusom Pokrajine i odnosom centralne vlasti (\or |e Su bo ti}) stre{ za „Dnevnik” kaè da takve sumwe ima zbog ogromne medijske pa`we koju je ta izjava izazvala, ali i zbog toga {to je, kako tvrdi, dok se bavio politikom „Veselinov vi{e puta sabotirao vojvo|ansku ideju”. - îwenica jeste da je sve vi{e qudi u Vojvodini nezadovoqno statusom Pokrajine i odnosom centralne vlasti, ali je isto tak jako ~udno da je neko ko je ve} dugo van politike dobio takvu medijsku pa`wu. Posebno zbog toga {to je Veselinov dok se bavio politikom sa mo sa bo ti rao voj vo |an sku autnomiju. Zato mislim da iza svega stoji politi~ko spinovawe iza kojeg su one snage koje se protive bilo kakvom obliku autonomije, jer na ovaj na~in poku{avaju da kod gra|ana izazovu strah od Vojvodine - kaè Kostre{. On je Veselinovu prebacio da je odgovoran {to je 1997. godine u republi~kom parlamentu oduzet poslani~ki mandat

pogledu stavovi Dragana Veselinova poklapaju se sa stavovima Vojvo|anskog kluba. Naime, svedoci smo katastrofalnog ustavnog poloàja Vojvodine od Ustava iz 1990. godine, od kada je Pokrajina postala ne do voq no raz vi je ni re gion unutar Srbije od nekad najrazvi je ni jeg pod ru~ ja biv {e SFRJ. Za to je fe de ra li zam lek za Srbiju i za istro{enu i osiroma{enu Vojvodinu, koja je najvi{e pqa~akna u posledwe dve decenije - istakao je Suboti}. Uz opasku da 56 odsto gra|ana Vojvodine pre pet godina nije glasalo za novi Ustav Srbije, on je ocenio da me|u tim gra|anima treba traìti podr{ku za ideju federalizacije Srbije. - Problem je {to u Vojvodini ne postoji relevantna politi~ka stranka koja bi artikulisala takvo raspoloèwe i stavove Vojvo|ana - ocenio je Suboti}. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

PRA VO JE ME \U NA ROD NO, SA MO SU

La `ne cr ve ne Pi {e: Doc. dr Vla di mir Me do vi} raspravi koja se vodi na doma}oj politi~koj sceni u vezi sa problemom Kosova i moru optu`bi i kontraoptu`bi, ~esto besmislenih i ispod svakog kulturnog nivoa, izdvaja se ona da vlast svojim pojedinim postupcima ili ne~iwewem pre}utno priznaje nezavisnost samoprogla{ene Republike Kosova. Argumenti koji se iznose u prilog ovoj tvrdwi su uglavnom politi~ke prirode i ve}inom se svode na bacewe kletvi na svaki poku{aj dijaloga sa Pri{tinom. Suo~ena sa takvom optu`bom i sama vlast reaguje prenervozno, sve~ano se zakliwu}i da nikada i ni pod kojim uslovima ne}e priznati nezavisnost Kosova, povla~e}i neke crvene linije preko kojih navodno ne}e pre}i. Problem dodatno komplikuje i to {to zapravo niko ne zna gde su te crvene linije i {to se one mewaju shodno dnevnopoliti~kim potrebama. Tako vlast bez nekog vidqivog kriterijuma ~as bojkotuje, ~as prisustvuje me|unarodnim skupovima na koje su pozvani predstavnici Kosova. Jo{ grotesknije je kada srp-

otovo stotinu teretnih brodova svih zastava zarobqeno je na deonici Dunava kod Bezdana i Apatina zbog izuzetno niskog vodostaja reke. Da bi mogli da nastave plovidbu, neophodno je da vodostaj poraste ~ak za oko pola metra, jer se radi o brodovima ko ji pre vo ze te ret ve }i od 1.000 to na. Ka pe ta ni uza lud gle da ju u ne bo – vre men ske prognoze ne najavquju ki{u, a o~ekivani sneg i mraz ne pove}avaju nivo reke pa se strahuje da }e plovidba biti potpuno zaustavqena. Inspektor za vodni saobra}aj u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu Ivan Jovanovi} izjavio je za “Dnevnik” da se zasad ne moè u~initi ni{ta {to bi pokrenulo brodove, osim {to se posadama olak{ava situacija, dopremaju im se namirnice i voda i organizuje ~uvarska slu`ba. U me|uvremenu se sastala me|udràvna komisija Srbije i Hrvatske koja je osnovana lane, zarad projekta ~iji je ciq premo{}ewe niskog vodostaja u tom sektoru hidrogra|evinskom zahvatom. Ali, dok projekat ne zaìvi, brodari stoje. Tako re~ ni Ko ri dor 7 gu bi na atraktivnosti jer se gomilaju tro{kovi zbog stajawa, a to {to pojedini brodari prebacuju teret na druga prevozna sredstva tek neznatno ublaàva te{ku situaciju. Pomo}nik direktora za Hidrosistem Dunav - Tisa - Dunav u Jav nom vo do pri vred nom preduze}u „Vode Vojvodine”, Stevan Ilin~i}, kaè da je u posledwih godinu dana donet novi Zakon o plovidbi i lukama na unutra{wim vodama koji je definisao i odvojio dràvne, me|udràvne i me|unarodne vodne puteve. Kanali hidrosi ste ma D-T-D pred sta vqa ju dràvne vodne puteve i, shodno tome, svi planovi za wihov razvoj na teritoriji APV su u nadle`nosti Sekretarijata za privredu, dok preduze}e „Vode Vojvodine” postaje ovla{}eno pravno lice za odràvawe dràvnih vodnih puteva. U praksi }e to zna~iti da }e imati ve}u prohodnost prema zna~ajnim projektima, kako dràvnim, tako i me|unarodnim. U skladu s odlukom Evropske komisije o izradi zajedni~ke sveobuhvatne strategije za zemqe dunavskog sliva, JVP „Vode Vojvodine” je predloìlo ukupno 24 projekta vrednosti oko 240 miliona evra. Dunavska strategija se bazira na tri stuba, a Ilin~i} kaè da je prvi najbitniji za nas. Od-

ski zvani~nici na tim skupovima ~ekaju u holu, iza vrata, sve dok iz konferencijske sale ne iza|u kosovski predstavnici, kao da }e sedewem za istim stolom priznati nezavisnost Kosova. A {ta o priznawu dràve kaù pravila me|unarodnog javnog prava, koja gotovo da niko od u~esnika u ovoj raspravi ne pomiwe. Me|unarodno pravo razlikuje priznawe dràve

Dràva priznata de facto moè stupati u odre|ene pravne odnose samo ako na to pristanu druge dràve, a ne po sopstvenom pravu. Sam akt priznawa moè biti dat izri~ito ili pre}utno. Izri~ito priznawe dràve je formalan akt koji se naj~e{}e daje diplomatskom notom ili zvani~nom izjavom vlade ili {efa dràve. Ono {to nas u ovoj situaciji posebno zanima jeste pre}utno priznawe. [ta se moè a {ta ne moè smatrati pre}utnim priznawem po pravilima me|unarodnog javnog prava? Naj~e{}i na~in

Dr à va ko ja ne è li da se za kqu ~i va we ugo vo ra ili bi lo ko ji dru gi akt tu ma ~i kao pre }ut no pri zna we, mo è da ti po seb nu iz ja vu ka ko bi ot klo ni la sva ku sum wu. Pra vi la me |u na rod nog jav nog pra va o pri zna wu dr à va su pri li~ no ja sna i uz ma lo do bre vo qe se mo gu sa zna ti de iure i de facto. Priznawe de iure je potpuno i neopozivo i wime se doti~noj dràvi priznaju sva prava i obaveze dràve. Priznawe de facto je privremeno i ograni~eno samo na neke odnose u koje ta dràva moè stupati i moè se opozvati.

pre}utnog priznawa je uspostavqawe punih diplomatskih odnosa sa novom dr`avom. Me|utim i ovde postoje zna~ajne nijanse. Tako, recimo, otvarawe konzulata i imenovawe konzula u novoj dr`avi ne predstavqa samo po sebi weno prizna-

NI ZAK VO DO STAJ DU NA VA ONE MO GU ]IO

Bro da ri ki{u i

nosi se na rekonstrukciju kanalske mre`e i prate}e infrastrukture. Zato su i predlo`ili niz projekata koji su osloweni na master plan razvoja unutra{wih plovnih pu-

Banatska Palanka - Novi Be~ej, za koji je potrebno 12 miliona evra. Kqu~no je da se ti kanali prodube na dubinu od 2,5 metra gaza kako bi kanalski putevi dobili me|unarodni zna-

Na no si na spo je vi ma re ka i ka na la Na svim spojevima kanala s rekama taloì se re~ni nanos, pa je neophodno redovno ~i{}ewe kako bi se obezbedile neophodne dubine za plovidbu. U toku je izmuqavawe na u{}u kanala Novi Sad - Savino Selo u Dunav, gde }e se s plovnim bagerom ukloniti oko 17.000 kubika pe{~anog nanosa do polovine decembra. U toku je i ~i{}ewe kanala pored Doroslova (blizu Srpskog Mileti}a) i kanalu pored Kosan~i}a (kod Savinog Sela) kako bi mogli da plove brodovi do 1.000 tona nosivosti. S obzirom na nizak vodostaj Dunava, ugroèn je i dovodni kanal kod Bogojeva i preti mu opasnost da presu{i, pa }e po~etkom idu}e nedeqe plovni bager interventno po~eti ~i{}ewe na u{}u kanala kod crpne stanice u Dunav, kako bi mogla da se zahvata voda iz reke. teva koji je zavr{en pre nekoliko godina. Sagovornik izdvaja dva najzna~ajnija razvojna projekta: rekonstrukciju kanala Be~ej Bogojevo duìne 90 kilometara, vrednog oko 7,5 miliona evra i 147 kilometara kanala

~aj, jer su oni sada samo regionalni. Wihovom rekonstrukcijom bismo dobili “klasu ~etiri” prema me|unarodnoj klasifikaciji vodnih puteva, koja s dubinom od 2,5 metra omogu}ava prolaz brodovima od 1.000 tona do 1.500 tona nosivosti. Na{e

„DNEVNIK” SAZNAJE

TU MA ^E WA ZA UNU TRA [WU UPO TRE BU

nih ugo vo ra mo gu bi ti i ne sa mo stal ne te ri to ri je, ili ~ak fe de ral ne je di ni ce ako to do zvo qa va ju ustav na pra vi la slo è ne dr à ve ~i ji je ona deo. Bit no je da kod dr à ve ugo vor ni ce po sto ji na me ra da dru gu ugo vor nu stra nu pri zna kao dr à vu. Ta na me ra mo è pro -

e dan od ret kih bi zni sa ko ji u po sled wih go di nu da na do `i vqa va pra vi pro cvat je ste ot kup zla ta u svim ob li ci ma. O to me sve do ~e broj ni is tak nu ti nat pi si

Gro tesk no je ka da srp ski zva ni~ ni ci na sku po vi ma ~e ka ju u ho lu, iza vra ta, sve dok iz kon fe ren cij ske sa le ne iza |u ko sov ski pred stav ni ci, kao da }e se de wem za istim sto lom pri zna ti ne za vi snost Ko so va ta ko, pri jem no ve dr à ve u ne ku me |u na rod nu or ga ni za ci ju ne zna ~i we no pre }ut no pri zna we od svih dr à va ~la ni ce te or ga ni za ci je. Ipak, gla sa we od stra ne ne ke dr à ve ~la ni ce za pri jem no ve dr à ve u ~lan stvo me |u na rod ne or ga ni za ci je (re ci mo UN) sma tra se pre }ut nim pri zna wem. Kao po se ban vid pre }ut nog pri zna wa ~e sto se spo mi we za kqu ~e we me |u na rod nog ugo vo ra sa no vom dr à vom. Ali ne sma tra se ni za kqu ~e we sva kog ugo vo ra pri zna wem, s ob zi rom da ugo vor ne stra ne kod me |u na rod -

iz i la zi ti iz sa me sa dr ì ne ugo vo ra ili iz ne kog dru gog we nog po na {a wa. Dr à va ko ja ne è li da se akt za kqu ~i va wa ugo vo ra ili bi lo ko ji dru gi akt ili pro pu {ta we tu ma ~i kao pre }ut no pri zna we, mo è u tom smi slu da ti po seb nu iz ja vu ka ko bi ot klo ni la sva ku sum wu. Da kle, pra vi la me |u na rod nog jav nog pra va o pri zna wu dr à va su pri li~ no ja sna i sa mo je po treb no ma lo do bre vo qe da bi se ona upo zna la. (autor predaje pravo EU na Univerzitetu Privredna akademija)

PLO VID BU OD BEZ DA NA I APA TI NA

~ekaju ba ge re

pre vod ni ce kon stru i sa ne {e zde se tih go di na pro {log ve ka ne za do vo qa va ju ovu kla su jer ne ma ju do vo qan gaz. Be ~ej i Bo go je vo spa ja ju Du nav i Ti su u Ba~ koj, a Ba nat ska Pa lan ka i No vi Be ~ej Ti su i Du nav u Ba na tu. Pro ko pa va wem tih ka na la omo gu }io bi se ula zak bro do va s ve }im ga zom i te ìm to va rom. Otud po ku {a ji da se me |u na rod ni fon do vi ube de da je ova re kon struk ci ja zna ~aj na i za Evro pu. Ka da }e se i da li }e to bi ti re a li zo va no te {ko je re }i, ali ima na de jer je Du nav ska stra te gi ja pla ni ra na do 2020. Kom plet na ka nal ska mre à Voj vo di ne bro ji 600 ki lo me ta ra. S ova dva ka na la bi se omo gu }io ula zak bro do va u ka na le iz Du na va, skra }i va we i po jef ti we we plov nog pu ta, po seb no ka da bro do vi plo ve uz vod no. Me |u tim, tre nut ni pro blem ni skog vo do sta ja kod Bez da na i Apa ti na ne bi mo gao ni tim za hva tom da se ubla ì, jer je sek tor Apa tin uz vod no od po sta vqe ne pre vod ni ce na Du na vu gde bro do vi iz la ze iz Ka na la.

U ovom mo men tu ni skog vo do sta ja Du na va, u ka na li ma hi dro si ste ma plo vid ba te ~e ne sme ta no ua bro do ve do 1.000 to na ~i ji je gaz 1,9 me ta ra, jer je vo do staj u ka na li ma di ri go van. Kod Bez da na i Bo go je va pum pe uba cu ju vo du iz Du na va u sve ka na le. [to se ti ~e pro ble ma u sa moj re ci, pa i sek to ru Apa tin, za teh ni~ ko odr à va we i una pre |e we tran spor ta nad le `na je Di rek ci ja za vod ne pu te ve jer je Du nav me |u na rod na re ka. Na tom de lu re ke po sto ji po tre ba za iz mu qa va wem, {to mo ra da re {i me |u dr àv na ko mi si ja. Ilin ~i} ob ja {wa va da se ka na li na sla wa ju na Du nav i bro do vi ne mo gu ra ni je da skre nu u wih. Na spo ju ka na la Vr bas Bez dan s Du na vom po sto ji pre vod n i c a Bez d an ko j a ni j e u funk ci ji vi {e od 20 go di na. To je pre vod ni ca za bro do ve od 500 to na no si vo sti ko ja je iz gra |e na jo{ 1856. go di ne a sa da je kao spo me nik kul tu re in du strij ske ba {ti ne pod ne kom vr stom za {ti te. Ta pre vod ni ca bi mo gla bi da se sa ni ra ako se do bi ju sred stva. Pro je kat vre dan dva mi li o na evra je ve} ura |en, ali za bro do ve od 500 to na. Bi lo je ide ja da se na tom de lu na pra vi ve }a pre vod ni ca za bro do ve do 1.000 to na, me |u tim, od pri vre de i ko ri sni ka plov nih pu te va ne ma sig na la za we nu iz grad wu, a zah te va la bi i re kon struk ci ju po sto je }e ka nal ske mre è. A to je krup na in ve sti ci ja, pa se mo ra ju sa gle da ti tro {ko vi ula ga wa i vre men skog ro ka u ko me bi se no vac vra tio. Ina ~e, iz grad wa no ve pre v od n i c e ko { ta iz m e | u {est i 10 mi li o na evra – plus ospo so bqa va we ka na la. U okvi ru pred lo è nih pro je k a t a Du n av s ke stra t e g i j e, Vo de Voj vo di ne su pred lo ì le pro je kat sek tor skog ure |e wa Apa ti na: sre |i va we ne sta bil nog re~ nog ko ri ta i sa na ci ju Du na va u du ì ni od pet ki lo me ta ra. Ti me bi se traj no po boq {a li uslo vi plo vid be i sma wi la mo gu} nost po pla va. Pred log se po ka zao oprav da nim, ali pro blem su fi nan si je o ko ji ma se jo{ ras pra vqa. n Ranka Dautovi}

NA JE ZDA OT KU PQI VA ^A ZLA TA

Po ro di~ no bla go na va ga ma na ku pa ca

li ni je we. Sa dru ge stra ne, da va we eg ze kva tu re kon zu lu no ve dr à ve u dr à vi pri je ma se sma tra pre }ut nim pri zna wem. U~e stvo va we na me |u na rod noj kon fe ren ci ji i pot pi si va we vi {e stra nog ugo vo ra za jed no sa no vom dr à vom, ta ko |e, sa mo po se bi, ne pred sta vqa akt pre }ut nog pri zna wa. Isto

nedeqa4.decembar2011.

c m y

dnevnik

o ot ku pu, a sve {to je po treb no za ovaj po sao je ste pre ci zna va ga, ma lo ki se li ne za pro ve ru kva li te ta i do voq na ko li ~i na nov ca. Ovaj bi znis se raz vio ne sa mo zbog kri ze ve} i zbog kon stant nog ra sta ce ne ple me ni tog me ta la pro u zro ko va ne ve li kom po tra `wom ko ja se be le `i na svet skom tr `i {tu. Go to vo iz da na u dan ni ~u no ve ot kup ne „sta ni ce”, naj ~e {}e u sklo pu me wa~ ni ca, pro dav ni ca sa to va i na ki ta, ali sve vi {e je i uli~ nih ogla sa ko ji uz broj te le fo na is ti ~u i naj po voq ni je pla }a we. Po je di ni „ogla {i va ~i” ot ku pa od mah sa op {te i ce nu po gra mu ko ja se ovih da na kre }e od 1.500 do 2.000 di na ra.

Pre ma re ~i ma jed nog no vo sad skog zla ta ra, do bar deo ta ko ot ku pqe nog zla ta za vr {a va van gra ni ce na {e ze mqe gde ga pre pro dav ci iz Sr bi je pro da ju po du plo vi {oj ce ni. - Na rav no da nam to mno go ote `a va po sao, jer zla ta re zbog broj nih ogra ni ~e wa ne mo gu da is pra te ce ne tih na ku pa ca, a ujed no osta je mo i bez si ro vi ne jer se ve }i na zla ta ra naj vi {e osla wa na lo mqe no zla to od ko jeg se pra vi no vi na kit - ka `e on. Zbog ogrom ne raz li ke u ce ni zla ta kod nas i, na pri mer, u Austri ji i Ne ma~ koj, na kup ci ima ju do sta „pro sto ra” za za ra du {to im omo gu }a va da uvek pla }a ju po ne ko li ko eura vi {e od zla ta ra. Osim to ga ot ku pqi va ~i ima ju i znat no ma we tro {ko ve po slo va wa – taj po sao ra de u sklo pu ve} po sto je }ih me wa~ ni ca i dru gih rad -

wi (ne ki ma je je di ni tro {ak {tam pa we par sto ti na li sto va i le pqe we po gra du), ne pla }a se po rez, pa je ja sno za {to u ovom tre nut ku na kup ci dr è pre ko 80 od sto ot ku pa zla ta. Na rav no, raz voj ovog bi zni sa ne bi bio mo gu} bez po nu de zla ta, ali tu na kup ci ima ju naj si gur ni jeg mo gu }eg „part ne ra” – kri zu i op {tu ne ma {ti nu zbog ko je se gu bi i ono ma lo pre o sta log qud skog po no sa pa du go ~u va ne po ro di~ ne dra go ce no sti ma sov no za vr {a va ju na pre ci znim va ga ma ot ku pqi va ~a zla ta gde se mno è sa mo gra mi i ce na, a u pro iz vod ne ula zi ni jed na dru ga vred nost. U ovim tran sak ci ja ma naj ~e {}e se ne kon tro li {e po re klo zla ta, ali jo{ je opa sni je {to ne ma ni ka kve kon tro le ni po re kla nov ca ko jim se ono ot ku pqu je. Dr à va u ovim slu ~a je vi ma ni je pred vi de la

Strah od ban kro ta di è ce nu zla ta Ce na zla ta iz me sec u me sec be le ì re kord ne vred no sti, a na svet skoj ber zi ju ~e je iz no si la oko 1.750 do la ra za fi nu un cu (31,1 gram). Stal ni strah da ne ke evrop ske vla de mo `da ne }e us pe ti da pri ba ve neo p ho dan no vac za vra }a we du go va je dan je od osnov nih ge ne ra to ra ra sta ce ne zla ta na glo bal nom tr ì {tu. Sa mo u po sled wih pet go di na ce na zla ta je po ve }a na tri pu ta, dok je re ci mo u de cem bru 2000. go di ne fi na un ca zla ta na svet skom tr ì {tu ko {ta la oko 300 do la ra. U vre me kri ze u eko no mi ji, zla to na ro ~i to tra è in ve sti to ri, ko ji ga sma tra ju po u zda ni jom al ter na ti vom ne sta bil nim va lu ta ma i ak ci ja ma ko je su pod lo `ne ozbiq nim ko le ba wi ma. Pro ce ne svet skih stru~ wa ka su da }e zla to }e ima ti ko ri sti od sva kog ne ga tiv nog sce na ri ja raz vo ja u kri zi dr àv nih du go va. Ka ko je spi sak dr à va pred ban kro tom sve du ì, ce na zla ta ne mi nov no ide na vi {e.

Udvo stru ~en iz voz iz Sr bi je U zna ~aj nom po ra stu je i zva ni ~an iz voz zla ta iz Sr bi je, jer je Mi ni star stvo eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja u 2011. go di ni iz da lo {est do zvo la za iz voz na ukup nu ko li ~i nu od 279 ki lo gra ma, dok je 2010. go di ne iz da lo dve do zvo le i iz ve ze no je 120 ki lo gra ma zla ta. Zla to i po lu pro i zvo di od zla ta na la ze se na re ì mu do zvo la {to zna ~i da se kon tro li {e wi hov uvoz i iz voz, ali bez ko li ~in skih ogra ni ~e wa. ni ka kav me ha ni zam kon tro le i zla to mo è da ot ku pqu je ko god ima do voq no go to vog nov ca. Na taj na ~in se uka zao ogro man pro stor za pra we ne le gal no ste ~e nog nov ca, i da nas ka da je ko na~ no us po sta vqen si stem za za ple nu imo vi ne ste ~e ne kri mi nal nim po slo vi ma, ot kup zla ta pred sta vqa ide al nu al ter na ti vu za sve one ko ji su na sum wiv na ~in do {li do nov ca. Sa sli~ nim pro ble mom se su sre }u go to vo sve dr à ve u re gi o nu, gde se ta ko |e be le ì dra sti ~an po rast ot ku pqi va ~a zla ta. Sa mo u Za gre bu, mi mo zla ta ra, po sto ji ne ko li ko de se ti na me sta na ko ji ma se ot ku pqu je zla to, dok su se {i rom BiH po ja vi li ot ku pqi va ~i ko ji de lu ju ~ak i po lo kal nim pi ja ca ma. n Niko Perkovi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

Pre }u ta ni od la zak

e znam da li vam je ra ni je pa da lo na um ko li ko je ovaj na rod ve li kih pe sni k a, pri p o v e d a ~ a, na u ~ n i k a i stva ra la ca ostao us kra }en u jed noj od naj va `ni jih di sci pli na qud ske mi sli – ne to li ko u na u ci o dru {tvu, ko li ko u fi lo zo fi ji. Na rod ko ji je imao Cr wan skog, An dri }a, We go {a i La zu Ko sti }a, na rod Ru |e ra Bo {ko vi }a, Cvi ji }a, Te sle, Pu pi na i Mi lu ti na Mi lan ko vi }a, mo è da se po di ~i sa sa mo dvo ji com za i sta ve li kih i u sve tu pri zna tih fi lo zo fa – Bra nom Pe tro ni je vi }em iz Uba i Mi ha i lom \u ri }em iz [ap ca. Ovaj po sled wi umro je po sled wih da na no vem bra u Be o gra du, a pre sto ni~ ka {tam pa je dva da je i za be le ì la taj tu `ni od la zak i ve li ~an stve ni is pra }aj pro fe so ra \u ri }a. I pri tom tre ba na ro ~i to na gla si ti da u po sled wih 20 go di na ni ko ni je imao ni {ta PRO TIV pro fe so ra Mi ha i la \u ri }a, ali je za to po sled wa is to~ wa~ ka de spo ti ja u Evro pi svo je po lu pi sme ne po da ni ke la ko spre ~i la i da bu du ZA we ga. Za bo rav se, ka ù, {i ri pre ko gro bqa ba{ kao i la` pre ko bo ji {ta, a oni ma ko ji su na vlast do {li iz {u me „sred pu {a ka, ba jo ne ta“ ni je bi lo ni te {ko ni neo bi~ no da ì vog sa hra ne sva kog ko ji se u ne ka jo{ go ra i olov ni ja vre me na dr znuo da – bar ma lo i bar po ne kad – po sum wa u wi ho vu ~u ve nu re vo lu ci o nar nu prav du i di ja lek ti~ ko-ma te ri ja li sti~ ku isti nu. Pa ma kar to bio naj u gled ni ji pro fe sor Be o grad skog uni ver zi te ta. Jer pro fe sor \u ri} je do po ~et ka se dam de se tih go di na pro {log ve ka ste kao sva uni ver zi tet ska zva wa kao pre da va~ isto ri je po li ti~ kih te o ri ja, so ci o lo gi je, te o ri je dr à ve i pra va i me to do lo gi je dru {tve nih ra do va, ob ja vio de se tak kwi ga, me |u wi ma i epo hal no de lo „Hu ma ni zam kao po li ti~ ki ideal“, a on da je do {la 1971. go di na i JAV NA ras pra va o ustav nim pro me na ma, na ko joj je na na {u ve li ku à lost i svo ju ne sre }u u~e stvo vao i pro fe sor \u ri}. I ta mo je, iona ko ve} sav okre nut svom sve tu fi lo zof ske mi sa o no sti i na u~ ne skru pu lo zno sti, vo |en na ~e li ma eti~ ke do sled no sti i ne pot ku pqi vo sti, so ci o log ko ji du bo ko raz u me ko vi tla ce isto ri je i po li ti~ ko upli ta we u we ne to ko ve, o{tro kri ti ko vao amand ma ne ko ji }e bi ti ugra |e ni u no vi Ustav iz 1974. go di ne. Pro ro~ ki i pro fet ski, kao da je una pred vi deo sve {to }e nam se de si ti, pro fe sor \u ri} je na jav noj tri bi ni upo zo rio da se tim pla ni ra nim pro me na ma od ba cu je sa ma ide ja dr à ve za jed ni ce ju go slo ven skih na ro da i da }e mo se vra ti ti na pro ble me ko je su ima li na {i o~e vi i de do vi.

„Tre ba od mah re }i da pred lo è na ustav na pro me na iz osno va me wa ka rak ter do sa da {we dr àv ne za jed ni ce ju go slo ven skih na ro da i da se wom za pra vo od ba cu je sa ma ide ja jed ne ta kve za jed ni ce. Uko li ko od we ne {to i osta je, to je sa mo za to da bi smo u sle de }oj, tzv.dru goj fa zi pro me ne, ima li jo{ {ta da pri ve de mo kra ju. Tre ba bi ti na ~i sto s tim da je Ju go sla vi ja ve} da nas go to vo sa mo ge o graf ski po jam, bu du }i da se na we nom tlu, ili ta~ ni je, na we nim raz va li na ma, i to pod ma skom do sled nog raz vi ja wa rav no prav no sti iz me |u na ro da ko ji u woj ì ve, us po sta vqa ne ko li ko sa mo stal nih, ne za vi snih, pa ~ak i me |u sob no su prot sta vqe nih na ci o nal nih dr à va. To je ~i we ni ca ko joj tre ba sme lo po gle da ti u o~i.

Mi ha i lo \u ri }

[to se me ne li~ no ti ~e, mo ram pri zna ti da à lim {to je do to ga do {lo. Ali mi ne pa da ni na kraj pa me ti da se za la èm za spa sa va we po sva ku ce nu ne ~eg {to se ne mo è spa sti i {to, ka ko se is po sta vqa, u ova kvom vi du i pri vi du ni je ni vre de lo stva ra ti. Po go to vo à lim zbog to ga {to nas ovaj pro ces vra }a da le ko na trag u pro {lost, na pi ta wa na {ih o~e va i de do va, na pi ta wa ko ja isto rij ski vi {e ni su i ne mo gu bi ti na {a. Od bi jam da pri hva tim na ci o nal no i dr àv no opre de qe we kao osnov no, naj va `ni je i naj su {ta stve ni je qud sko opre de qe we. Ni na ci o nal no pi ta we ni pi ta we osni va wa dr à ve vi {e ne ma ju epo hal nu va `nost. To ni su bit na pi ta wa na {eg vre me na, upr kos to me {to ih jed no zlo sre} no na stro je we ta ko upor no po vam pi ru je u na {em pro sto ru. Ima ne ~eg uvre dqi vog i ne do li~ nog u to me {to smo da nas svi uhva }e ni u mre è na ci o na li zma“. Po sle ovog istu pa pro fe sor Mi ha i lo \u ri} je – zbog svo jih TE O RIJ SKIH STA -

VO VA i zbog „DE LIK TA MI [QE WA“ osu |en na dve go di ne stro gog za tvo ra, a da se to pre }u ta lo. Dru go ste pe ni sud je ka znu po sle sma wio na de vet me se ci, a pro fe sor je na su du re kao da je we go va prav na si tu a ci ja sa svim ja sna: op tu `ni ca je ne za ko ni ta! JAV NO IZ NE TO MI [QE WE jed nog stru~ wa ka po zva nog da uzme u~e {}e u JAV NOJ DI SKU SI JI po vo dom ustav nih pro me na (na ko ju su, uosta lom, bi li po zva ni svi gra |a ni ove ze mqe) ne mo è se kva li fi ko va ti kao ne pri ja teq ska pro pa gan da. Tu ka znu je na{ fi lo zof i aka de mik pro veo u Za be li u }e li ji sa 50 le à je va i isto to li ko kri mi na la ca, si lo va te qa i ubi ca, svi ra ju }i vi o li nu i ~i ta ju }i Mar se la Pru sta. î tao ga je ne (sa mo) za to {to mu se glav no de lo zo ve „U tra ga wu za iz gu bqe nim vre me nom“, ne go i za to {to je to naj o bim ni ja kwi ga dva de se tog ve ka. Je dan na slov u 12 to mo va. Sve do ci ka ù da su se i oni bes pri zor ni ci oko we ga, svih onih pe de se tak kri mi na la ca, ne ka ko uozbi qi li i uqu di li, a da su dok je \u ri} ~i tao – na pr sti ma po red we ga pro la zi li. Iz ba ~en je sa Prav nog fa kul te ta i iz lo èn pro go nu sve do ru {e wa Ber lin skog zi da i pa da ko mu ni zma – svu da sem u we go vom za vi ~a ju. Ali je i ov de kod nas ko mu ni sti~ ki Po tem kin uhva }en na de lu da pr sti ma kra de pek mez iz na rod nog {pa i za i ve} se jav no i na sav glas sme lo re }i da je ko mu ni sti~ ka Ba ba-Ro ga ima la sa bqu od sti ro po ra, bra du i br ko ve od „cik-cak“ va te i da je wi hov De da Mraz sa mo lo {a ko pi ja na {eg mno go sta ri jeg Bo ì} Ba te. Na{ naj ve }i fi lo zof vra }en je na Uni ver zi tet u Be o gra du, ali je i we mu bi lo ve} sko ro 70 go di na i tek je sle di lo ono {to {to je sle di lo – dve naj cr we de ce ni je u mo der noj srp skoj isto ri ji. A sred to pov ske lar me za }u te i mu ze fi lo zo fi je, raz ga la me se, a pri tom da ka ko i uz la ù – sa mo mu ze isto ri je. Ni ko u tih po sled wih 20 go di na nas ni je spre ~a vao da sa zna mo bar po ne {to o na {em naj ve }em fi lo zo fu. On vi {e ni je bio za bra wen, on je sa mo pre }u tan. Ni ti nam za bra nio da mu na sa hra nu ode mo. I ona je sa mo pre }u ta na. A i la ko je wi ma s na ma. Ne bi mi to wi ma do zvo li li da je umro ne ki lu pe`, re ci mo taj kun ne ki, pe va~ ili po sla nik, onaj {to ja ko vo li da ca ka no ga ma ili {a ma ra no vi na re ili onaj {to ma {e pi {to qem pred Skup {ti nom Sr bi je. Ko ja je u cen tru Be o gra da, pa ta mo po ne kad bu de i po {te nog sve ta oko we. n \or |e Ran deq

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

T E M A „ D N E V N I K A ” : IZAZOV ZAJEDNI^KIH UYBENIKA NA PROSTORU EKS-JU

I N T E R V J U : JENS NAUJEK, SPECIJALNI PREDSTAVNIK

Mno go ba bi ca za ki la vu isto ri ju M redwo{kolci u Nema~koj i Francuskoj imaju isti uxbenik istorije i tako da se obrazuju u tradiciji “isprepletenih istorija”. Tri sveske nema~ko-francuskih uxbenika istorije rezultat su vi{e od petnaest godina zajedni~kog rada velikog broja stru~waka - istori~ara iz obe dràve. No, da bi se uop{te selo i po~elo s ispisivawem tih uxbenika, trebalo je da pro|e ~ak 65 godina da bi ugledali svetlo dana. Jasno je da mora pro}i mnogo vremena da bi se selo za sto i krenulo u realizaciju jednog takvog projekta, ali je nedavno iz Evrope stigla preporuka biv{im jugoslovenskim dràvama da krenu putem zajedni~kog uxbenika istorije koji bi se koristio u sredwim {kolama Srbije, Hrvatske, BiH, Slovenije i Makedonije, ali i drugim dràvama regiona. Stoga je u Zagrebu krajem pro{log meseca odràn nau~ni skup ~ija je tema bila – kako u~iti “jednu” istoriju naroda kojima je pro{lost toliko optere}ena ratovima? Otvorena je rasprava kako bi trebalo da izgleda i jedan takav uxbenik i da li je to dve decenije nakon po~etka raspada nekada zajedni~ke nam dràve, uop{te mogu}e. Dvodnevna rasprava pokazala je da jo{ uvek nije, ali i sna`nu èqu istori~ara iz svih biv{ih jugoslovenskih dràva da na tome rade. Do 1990. godine hrvatska istorija bila je uskla|ena s jugoslovenskom, ocenila je Sweàna Koren iz Zavoda za hrvatsku istoriju u Zagrebu, dodaju}i da od tada po~iwe suprotan proces u kojem se istorija biv{ih sunarodnika u velikoj meri redukuje u korist nacionalne hrvatske, dok se identitet oblikuje nagla{avawem razlika i me|usobnih sukoba. - Mu~ni i krvavi raspad Jugoslavije dodatno je doprineo radikalizaciji stavova: podupirawe procesa izgradwe nacije i dràve dobilo je prioritet nad nu`nim pedago{kim reformama nastave istorije, a uxbenici su nudili sna`nu nacionalnu perspektivu koja se gradila na negativnoj slici “drugoga”. Komparativna istraìvawa sprovedena na regionalnom nivou pokazala su da se brojne teme iz zajedni~ke pro{losti – u rasponu od sredwevekovne do savremene istorije, s teì{tem na prikazima Drugog svetskog rata – tuma~e na konfliktan na~in. Uxbeni~ki programi i nadaqe su se percipirali kao slu`beni tekstovi iza kojih stoji autoritet dràve, kojima se

istorije, i pored pionirskih poku{aja da se u regionu postigne saglasnost o zajedni~kom tuma~ewu barem onih istorijskih doga|ajima o kojima postoji pribli`no gledi{te. O{tra polemika se vodi posledwih nekoliko godina oko ratova u 1990-im jasno ilustruje politi~ko zna~ewe koje se i nadaqe pridaje tom predmetu. - Razli~iti regionalni projekti ~iji je ciq bio da se prevladaju ovakve uske nacionalne perspektive i ponudi multiperspektivna vi|ewe zajedni~ke istorije pokazali su da postoji prostor za saradwu ali i sna`an otpor poku{ajima uno{ewa tih tuma~ewa u istoriju. Iako tek ostaje da se vidi kakav }e kona~an uticaj imati ovakve inicijative, one su ipak ubrzale regionalnu kooperaciju ne samo me|u akademskim istori~arima ve} i me|u nastavnicima istorije {to bi u budu}nosti mo-

govor da se do “konsezusne istorijske istine” ne moè i ne treba do}i, ve} da osnovni metodolo{ki pristup treba da bude multiperspektivnost odnosno da kwige treba prirediti kao zbirke izvora koje }e prikazati razli~ita razumevawa istih doga|aja u razli~itim zemqama - objasnila je Dubravka Stojanovi}. êtiri istorijske ~itanke objavqene su 2005. godine na engleskom, podse}a Stojanovi}, a od tada na jo{ osam jezika regiona. Izabrana su ~etiri bolna i sporna razdobqa: Osmansko carstvo, nastanak nacionalnih dràva, balkanski ratovi i Drugi svetski rat. - Ideja je bila da se upravo na najosetqivijim periodima pokaè mogu}nost zajedni~kog rada istori~ara, kao i mogu}nost wihovog novog predstavqawa u {kolama. Takav pristup zahteva i no-

glo imati i uticaja na svakodnevnu nastavnu praksu - zakqu~uje Swe`ana Koren. Odgovaraju}i na pitawe da li je perspektiva istorije na ovim prostorima u vi{e-perspektivnosti, istori~arka profesorka Dubravka Stojanovi} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja je upravo za prou~avawe uxbenika istorije na prostoru biv{e Jugoslavije od 1993. godine dobila Nagradu za mir koju dodequju Centar za mir i razvoj i Centar za kulturnu dekontaminaciju, isti~e da su analize pokazale drasti~ne razlike u tuma~ewu doga|aja i to tolike da one lako mogu dovesti do toga da izgleda kao da se radi o razli~itim doga|ajima. - Razli~ite interpretacije navele su autore uxbenika i na kori{}ewe razli~itih ~iwenica prilikom opisivawa doga|aja, pa

vi odnos ~itavog nastavnog procesa istorije zbog ~ega se organizuju seminari na kojima se nastavnici istorije obu~avaju za kori{}ewe tog zahtevnog materijala - rekla je Dubravka Stojanovi}. Direktor Instituta za istoriju u Sarajevu Husnija Kamberovi} isti~e da su mnogi kada se radi o uxbenicima istorije skloni da tvrde kako bi oni trebalo da budu objektivni i podse}a da u “Smernicama za pisawe uxbenika istorije u BiH” usvojenim jo{ 2005. godine stoji da “uxbenici trebaju biti nau~no utemeqeni, objektivni, te usmereni na stvarawe zajedni~kog razumevawa, pomirewa i mira”. - Me|utim, jo{ uvek nije nastao uxbenik koji bi bio op{te prihva}en za ve}i deo federacije, a o mogu}nosti kori{}ewa uxbenika iz Federacije BiH u Republici Srpskoj, i obrnuto, niko se ne usu|uje ni progovoriti. Ako je tako sa uxbenicima u samoj Bosni i Hercegovini, a jeste, kako je onda uop{te mogu}e zami{qati postojawe nekih zajedni~kih uxbenika za BiH, Hrvatsku i Srbiju? Mislim da je to u ovom trenutku nemogu}a misija, ali to nije rezultat samo nespremnosti i nespretnosti autora uxbenika, pa ~ak ni nastojawa vladaju}ih politi~kih elita, nego i nezrelosti na{ih istoriografija koje jo{ uvek umi{qaju da je wihov zadatak prezentacija istorijske istine (naravno , onako kako je oni vide), a ne samo poku{aj tragawa za obja{wewima istorijskih doga|aja. Za istoriografiju, kao i za pisce uxbenika istorije, bilo bi korisno {to pre odre}i se iluzije o apsolutnoj objektivnosti, ali uz obavezu tragawa za obja{wewima istorijskih doga|aja - smatra Kamberovi}. On ocewuje da je umesto jalovog nastojawa da se do|e do zajedni~kih uxbenika i jedinstvene interpretacije nedavne pro{losti, boqe da se snage usmere na ja~awe komunikacije u regionu. Pri tome ne treba iskqu~iti, kako isti~e, ni saradwu stru~waka izvan regiona a kao dobra polazna osnova mogu biti istorijske ~itanke Centra za demokratiju i pomirewe u jugoisti~noj Evropi iz Soluna. n Qu bin ka Ma le {e vi}

„Nova svest” – oru`je za osvajawe vlasti U Sloveniji je spor istorije, politike i pam}ewa ve} poduè vreme izraèn, istako je dr Boè Repe, redovni profesor Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta u Qubqani, dodaju}i da se to posebno ti~e pitawa osamostaqewa. - Osamostaqewe se, ina~e paradoksalno, prikazuje kao sredi{wa konsenzusna ta~ka slovena~ke istorije, koja je, za razliku od Drugog svetskog rata, ujednila sve Slovence. To je zapravo najve}a ta~ka podele i manipulacija a uzrok se moè na}i u tome {to u slovena~koj politici jo{ uvek prevladava generacija istinskih i pretpostavqenih osamostaliteqa, pa se u odnosu na taj ~in defini{e aktuelna “ moralno-politi~ka besprekornost” i zasluge za osamostaqewe vide kao jedan od temeqnih oru`ja za osvajawe vlasti. Temama, izborom istori~ara koji ih interpretiraju, autobiografijama, se}awima i prikazima pojedinih politi~ara, televizijskim prenosima proslava, angaòvawem lo{e obrazovanih i ideolo{ki usmerenih novinara – u Sloveniji je stvorena specifi~na “istorijska svest” koja se temeqi na antijugoslovenstvu i antikomunizmu. Najvi{e je zastupaju oni koji su u svojim mladim godinama bili vru}i pobornici i po{tovateqi pro{log reìma i jugoslovenstva, a onda su se istim mentalitetom, ali s promewenim ideolo{kim predznakom, pozicionirali u dana{woj slovena~koj politici - ocenio je Repe. prenose slu`bena tuma~ewa i obavezuju}a zna~ewa pro{losti. Wihova je svrha bila da posluè ne samo kao izvor znawa za u~enike i nastavnike, ve} i kao slika “pravilnih” tuma~ewa pro{losti, te kao kqu~no sredstvo za orijentaciju u sada{wosti- ocenila je Koren. Ona dodaje da je mala mogu}nost ispisivawa zajedni~kih uxbenika

se u uxbenicima istorije ~esto ni datumi ne sla`u, jer i oni slu`e dokazivawu razli~itih tema. Takvo stawe nastave istorije navelo je ~lanove projekta da postave pitawe mogu}nosti rada na zajedni~kim nastavnim materijalima koji bi nastali radom istori~ara iz svih 11 zemqa regiona i koji bi se mogli uklopiti u sve nastavne planove. Na~elno je postignut do-

Sa mo UN MIK na pri stu pa ose tqi voj

e|unarodna policijska organizacija Interpol, po ~ijim poternicama godi{we u svetu biva uhap{eno na stotine, a ponekad i po nekoliko hiqada odbeglih kriminalaca, svojom ogromnom bazom podataka dragocenom za otkrivawe begunaca od zakona, podupire sna`no borbu protiv te{kih krivi~nih dela trgovine drogom i trafikinga qudi, i ostalih delikata organizovanog kriminala. Specijalni predstavnik Interpola za Evropsku uniju Jens Naujek, koji na marginama regionalne konferencije o borbi protiv organizovanog kriminala odràne sredinom ove nedeqe u Beogradu, za „Dnevnik“ ukazuje na bazu podataka Interpola kao vrednost u efikasnoj borbi protiv zlo~ina. - Mi nastojimo da do|emo do {to vi{e podataka i da stvorimo {iru globalnu sliku, bilo da je re~ o problemu trgovine qudima, modernom piratstvu ili krijum~arewu droge budu}i da droga dolazi iz celog sveta i svi ti problemi su globalni - kaè Jens Naujek. l Na konfenciji je iznet policijski podatak da „balkanskom rutom“ kroz region Zapadnog Balkana kriminalne grupe u jednom smeru iz Avganistana krijum~are heroin prema Evropi, ali i da u suprotnom smeru kriminalci krijum~are iz Evrope u Avganistan izvesne supstance koje se koriste za proizvodwu heroina. Kako je to mogu}e? - Ne znam kako je mogu}e. Me|utim, izvesno je da su kriminalne grupe dobro organizovane i dobro rade. Prosto, mi se borimo protiv wih. Interpol poku{ava da na|e na~ine da stopira te puteve droge. Poku{avamo da do|emo do informacija o putevima kojima droga stiè od Avganistana do Zapadnog Balkana i drugih zemaqa, to je sve {to moèmo. Kriminalci su veoma inteligentni i oni su uvek korak ispred policije i slu`bi koje pok{avaju da se bore protiv wih. Ipak, mi ne moèmo zatvoriti granice, ne moèmo da izgradimo zid. înimo sve da saznamo {to vi{e o tom velikom proble-

ako nema ta~nih podataka o finansijskoj dobiti ostvarenoj krijum~arewem i preprodajom narkotika, ona je ogromna i mno`i se s ulagawem u legalne dr`avne i finansijske tokove. UNDCP procewuje da se radi o 500 milijardi ameri~kih dolara godi{we (oko 8% ukupne svetske trgovine) {to prema{uje ukupan bruto nacionalni proizvod ve}ine zemaqa. Primera radi, ukupna vrednost kompanije Majkrosoft procewena je na oko 407 milijardi ameri~kih dolara, a ta kompanija je prema Biznis viku tre-

mu, da otkrijemo {to vi{e informacija o tome odakle droga dolazi, preko kojih zemaqa prolazi i sti`e u evropske zemqe Nema~ku, Englesku, koju god. Za to je veoma va`an deo Europola koji ima radna analiti~ka dosijea u vezi s informacijama koje se odnose na kriminalne grupe, porodice iz regiona. Organizovane kriminalne grupe koje rade s kriminalnim grupama iz Avganistana, proizvo|a~ima droge, stacionirane su u regionu kroz koji prolazi „balkanska ruta“ i prebacuju drogu u Evropu. l Da li eventualno nekad posumwate u korupciju? - Naravno da nas brine korupcija, ne samo u tom ili tamo nekom drugom regionu, ili samo u Avganistanu. Zna~i brine nas, bez izuzetka, u svakoj zemqi, svuda, i u mojoj zemqi u Nema~koj, gde tako|e postoji izvesna korupcija, ali na drugom nivou. Bez obzira, to je uvek veliki problem. Tu dajemo mogu}nost na{im ~lanicama {to je 190 zemaqa – zna~i skoro ceo svet, da u~estvuju u antikorupcijskim treninzima i merama. Naravno, to je akademski pristup. Naime, ipak, ono sa ~ime se u stvarnom vremenu susre}emo jeste i mogu}nost da negde na nekoj ta~ki sveta, kamion do|e, recimo, na granicu izme|u Irana i Avganistana, pa voza~ plati ne{to novca grani~a-

nutno jedna od najvrednijih na svetu... Proizvodwa narkotika u skoro svim zemqama sveta je ilegalna i o{tro je sankcionisana. Be~kom konvencijom 1988 god. predvi|ene su mere na suzbijawu nedozvoqene trgovine drogama, ali i obaveza dràva da u svojim krivi~nim zakonima uvedu krivi~no delo prawa novca. Trgovina narkoticima odvija se u mreàma koje funkcioni{u po principu hijerarhije, od proizvo|a~a droga, nakupaca i vlasnika skladi{ta, do transportne mreè i organizacije za preraspodelu u potro{a~kim podru~jima. Narko-

rima i pre|e bez pretrage. I to je realnost, {to ne mo`emo pore}i. l Policijski i pravosudni organi ukazuju i na problem krijum~arewa kokaina iz Ju`ne Amerike u Zapadnu Evropu, a laiku se, pak, i tu name}e pitawe – kako je to mogu}e, jer je to veoma duga~ak put… -Interpol je zapo~eo veliki projekat koji pod nazivom „Beli tok“ i odnosi se na krijum~arewe kokaina iz Ju`ne Amerike u Severnu Afriku, a odatle u Evropu. Kriminalne grupe koje to rade pronalaze razli~ite na~ine za krijum~arewe i prebacivawe te droge iz Ju`ne Amerike prvo u Severnu Afriku. Neke informacije ukazuju da krijum~ari droge koriste male jahte, jedrewake, pritom izdaju}i se za „obi~nu porodicu na porodi~nom brodi}u“. A, obi~ne porodice na obi~nom brodi}u se mawe - vi{e ne kontroli{u. Ili u Zapadnu Afriku do|e mali avion koji nije pro{ao kontrolu, raspakuju se prokrijum~areni paketi, prepakuju u mawe „obroke“ i na skrivene na~ine se daqe krijum~are, ~ak i u telu – gutawem. Istina, to je zastra{uju}e. Interpul puni bazu podataka informacijama o tome, da do|emo do qudi koji to rade, do prevoznih sredstava koja su ukqu~ena, krijum~arskih ruta, jer obimna baza podataka poma`e da izvr{ioci

tici kojima se naj~e{}e trguje su heroin, kokain, marihuana i sinteti~ke droge – amfitamini, LSD i druge. Heroin se distribuira iz Pakistana, Avganistana, Mjanmara, Burme, Tajlanda i Laosa. Proizvodwa kokaina u Kolumbiji zahvata izme|u 30-70% svetskog ilegalnog tr`i{ta. Krajwi ciq distribucije je Zapadna Evropa, a na pravcu kretawa “robe” je i balkanska ruta. Smatra se da su narkotici deo tr`i{ta organizovanog kriminala u Holandiji sa 80%, [paniji 60%, Belgiji 47%, Finskoj 35% itd. Grupa biv{ih svetskih lidera

c m y

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

INTERPOLA ZA EVROPSKU UNIJU

Kosovu bazi podataka kri vi~ nih de la bu du ot kri ve ni i po hap {e ni. Dru gi na ~in bi bio da na pra vi mo sna `ne me ha ni zme i za tvo ri mo gra ni ce, {to ne ni ko ne `e li. l Postoje li procene o prose~noj koli~ini droge, recimo, na godi{wem nivou, koja se krijum~ari prema Evropi? - Ne ras po la `em in for ma ci ja ma o to me, ali je ve ro vat no re~ o to na ma. l Da li postoje neki statisti~ki podaci ili procene broja zavisnika od droge na nivou zemaqa ~lanica EU? - EU ima {i ru sli ku o to me, po dat ke o bro ju qu di ko ji ko ri ste dro gu ili o bro ju umr lih od dro ge… Mi to ne ma mo. Na i me, fo kus In ter po la je na iz vr {i o ci ma kri vi~ nih de la i na pri ku pqa wu po da ta ka ko ji mo gu do ve sti do ot kri va wa i hap {e wa gru pa i za u sta vqa wa wi ho vih ak tiv no sti.

je do {ao od dro ge ula zi u le gal ne pro ce se. Me |u tim, u ne kim de lo vi ma sve ta, ako pra vim po re |e we, mo der ni pi ra ti ko ji oti ma ju bro do ve kod oba le So ma li je ili Ke ni je, uzi ma ju mi li on ske ot ku pe da bi oslo bo di li brod, a on da bez ika kvih pro ble ma gra de ho te le na oba li Ke ni je. Wi hov no vac je on da do bar, opran in ve sti ran i sve je na me stu. Da kle, iz ugla In ter po la mi po ku {a va mo da sve {to se de {a va, a pred sta vqa glo bal ni pro blem, sa gle da mo na glo bal nom ni vou. l Po vi|ewu Interpola, da li se region biv{e SFRJ uspe{no bori protiv organizovanog kriminala? - In ter pol ima me ha ni zme ko je ko ri sti za sve ze mqe biv {e Ju go sla vi je i sve dr `a ve na sta le od we na sta le su ~la ni ce In ter po la. One ima ju pri stup cen tral noj ba zi po da ta ka bi roa. Uko li ko tra -

Milioni informacija o kriminalcima - In ter pol, kao glo bal na po li cij ska or ga ni za ci ja, ima ogrom ne ba ze po da ta ka. Kad je re~ o put nim is pra va ma ima 30 mi li o na po da ta ka ko je mi po hra wu je mo, ta ko da ohra bru je mo sve ze mqe da ih ko ri ste. Na i me, ka ko pu tu je je dan kri jum ~ar dro ge, da li ko ri sti sop stve ni pa so{, da li ko ri sti sop stve ni iden ti tet? Na rav no da ne. Zna ~i, ko ri sti pa so {e ko ji su iz gu bqe ni ili ukra de ni od dru gih qu di. Ta ko pu tu je kroz raz ne ze mqe. Kad go vo ri mo o pro ble mu tr go vi ne dro gom ili dru gim pi ta wi ma or ga ni zo va nog kri mi na la, ve o ma je va `no usta no vi ti ka ko po ~i ni o ci ovih kri vi~ nih de la pu tu ju, jer tek ta da }e mo }i da se pro na |u, tek ta da }e im se u}i u trag. Mi ima mo od li~ nu sa rad wu s Euro po lom i sve ~la ni ce In ter po la do bro sa ra |u ju - ka `e Jens Na u jek. l Ima li podataka o tome da li se i u EU prqav novac preusmerava u „legalno investirawe“? - Ima mo mno go po da tka o to me, jer je re~ o pra wu nov ca, a to je pro blem za ~i je ot kri va we i su zbi ja we u EU po sto je ve o ma ja ki me ha ni zmi. Na pri mer, ako za ra di te pa re od dro ge ve ro vat no }e vam bi ti pa met no da ku pi te ku }e u Ber li nu ili Lon do nu. Ban ke su, na rav no, u oba ve zi da vas pi ta ju oda kle vam pa re, a on da iz mi sli te pri ~u o isto ri ji tog nov ca, po put: umro mi je otac i od we ga sam na sle dio mi li o ne, a on da ku pi te ku }u i taj no vac ko ji

ne dav no je pro gla si la rat pro tiv tr go vi ne nar ko ti ci ma ne u spe {nim i za tra `i la od svet skih vla da da raz mo tre le ga li za ci ju ma ri hu a ne i dru gih dro ga ka ko bi se za dao uda rac or ga ni zo va nom kri mi na lu i za {ti ti lo zdra vqe gra |a na. „Glo bal ni rat pro tiv tr go vi ne nar ko ti ci ma je pro pao i ima ra zor ne po sqe di ce na po je din ce i za jed ni ce {i rom sve ta“, na ve de no je u iz ve {ta ju ko mi si je ko ja pre po ru ~u je zdrav stve ne i te ra pe ut ske slu `be oni ma ko ji ma je to po treb no. Ko mi si ja se sa sto ji od 19 ~la no va me |u ko ji ma je biv {i pre mi jer Gr~ ke Jor gos

ì te ukra de na do ku men ta, ne sta le oso be, mo è te jed no stav no une ti po da tak o do ku men tu, o ime nu tra è ne oso be – i na }i }e te ih u ba zi po da ta ka In ter po la ko ja je vi dqi va za sve ze mqe re gi o na biv {e SFRJ. Na ci o nal ni cen tri In ter po la ko je ima ju sve ze mqe pru à ju te po dat ke iz ba ze lo kal nim po li ci ja ma. Na po me nuo bih da spe ci jal nu i raz li ~i tu po zi ci ju ima Ko so vo, u od no su na ko je mi ima mo ve o ma ne u tral nu ulo gu i raz me wu je mo in for ma ci je sa mo s UN MIK-om. Da kle, sa mo UN MIK ima pri stup In ter po lo vim in for ma ci ja ma. n Jaska Jakovqevi}

Pa pan dreu, biv {i ge ne ral ni se kre tar UN Ko fi Anan, biv {i {ef di plo ma ti je EU Ha vi jer So la na, biv {i pred sed ni ci Bra zi la Fer nan do Kar do zo, Ko lum bi je Ce sar Ga vi ria, Mek si ka Er ne sto Ze di qo, biv {i dr `av ni se kre tar SAD Xorx [ulc, kao i pi sac Ma rio Var gas Qo sa. Oni sma tra ju da su ka zne ne me re do ve le do po ve }a wa svet skog tr `i {ta nar ko ti ka ko je je pod kon tro lom or ga ni zo va nog kri mi na la. De kri mi na li za ci ja ne }e re zul ti ra ti zna ~aj nim po ve }a wem upo tre be nar ko ti ka, is ta kli su ~la no vi ko mi si je. E. N. L.

STOTINU „DNEVNIKOVIH” INTERVJUA NEDEQE

Oni govore s ove strane stvarnosti D

ve go di ne i sto ti nu sa go vor ni ka po sle – ni {ta se ni je pro me ni lo na pa pi ru i u ì vo tu. On i da qe pul si ra u rit mu kog nam dik ti ra ju isti oni qu di ko ji ma je go sto va we u „in ter vjuu ne de qe” za bra we no. Iona ko ih gle da mo i slu {a mo sva ki dan. Qu di s ko ji ma smo se dru ì li ì ve s ove stra ne stvar no sti. Na {i sa go vor ni ci bi li su sta ri, mla di, No vo sa |a ni i stran ci. Uglav nom se ne po zna ju, ali go vo re istim je zi kom. Po nu di li su nam raz li ~i ta re {e wa na isti, uqu dan na ~in. Go vo ri li su iskre no, a isti na je s wi ma uvek ima la jed no te isto li ce. Uz smeh i su ze, jer zbog nas vre di i pla ka ti i ra do va ti se, me ri li smo du {u i pre |e nu ki lo me tra ù u woj. Ume sto 101. in ter vjua ne de qe, pod se ti mo se ka ko su ne ki od wih go vo ri li o na ma. l Kako vam fizi~ki izgleda Novi Sad? - Ni ka ko. U cen tar se la ne idem. Bio je ma l o g ra | an s ki grad, sa da vi {e ne ma ni to ga, osta li su se qa ci. Ka ù da se jed na ze mqa naj bo qe mo è sa gle da ti po ar hi tek tu ri, a ka da go vo ri mo o ovoj na so bi ni, ko ju ne ki bes prav no zo vu gra dom, re zul tat je ka ta stro fa lan. (Pre drag Vra ne {e vi}, umet nik) l Slaète li se da Vojvo|ani previ{e }ute i trpe? - ]u ti mo, tr pi mo i da je mo naj lep {u umet nost, mu zi ku, po e zi ju i sli kar stvo. Me |u tim, No vi Sad i Voj vo di na vi {e ni su istog na ci o na la nog sa sta va. Ono je zgro, ini ci jal na ka pi sla - ne ma je. Ne ose }am je. (Du {an Mi ha lek, mu zi klog) l Smatra{ da odraslost ubija? - To je isti na. Od ra slost zna ~i pri sta ja we na da vqe wa i gu {e wa ko ja su ti pred o dre |e na da bi funk ci o ni sao i uklo pio se. (Zo r an Ja w e t ov, strip autor) l Da mo è{ ne ko ga da oìvi{ ti bi...? - Ne mam ja {ta ko ga da oì vim, ve~ ni ì vot tre ba za slu ì ti. Oì ve ti onog na ze mqi, je bi ga, onog {to mi sli da je ìv, a mr tav je, onog {to mu ì vot pro la zi u bes ce we... Sva ki na{ na por, na {e jav no de lo va we vo di to me - oì ve ti mr tvog ~o ve ka na ze mqi. (Zo ran Ko sti} Ca ne, mu zi ~ar) l Po zna je te li ~o ve ka mirne savesti u politici? - S oni ma ko je po zna jem sam na „do bar dan”. Ni sam se tru dio da upo znam wi hov unu tra {wi svet, jer mi ì vi mo u pa ra lel nim sve to vi ma. (Mi hal Ra ma~, no vi nar)

l Da li je porast nasiqa posledica ekonomske krize ili je problem dubqi...? - [ta je sta ri je, ko ko {ka ili ja je? Sve to, u ko re la ci ji, je do ve lo do da na {weg sta wa. (Ri ta Kin ka, pi ja nist ki wa) l Huligani se, pre svega, „dobro zabavqaju”? - To je isti na, ali ni je sa mo za ba va, ve} pra `we we agre si je i unu tra {we olak {a we. Sa mo, raz li ka iz me |u ne u ro ti ~a ra i psi ho pa te je {to pr vi pa ti sam, a s dru gim pa te i qu di oko we ga. (Mi klo{ Bi ro, psi ho log) l Kqu~ pomirewa eks jugosloveneskih naroda je suo~avawe s pro{lo{}u? - Svi se na ~el no sla ù s tim su o ~a va wem, sa mo bi svi otvo ri li kwi gu isto ri je na ne koj dru goj stra ni ci. (Go ran Mi li}, no vi nar) l Da li gra |a ni Sr bi je mawe ~itaju kwige i novine nego ranije? - Ne ~i ta se bit no ma we ne go ra ni je, sa mo smo pre ima li vi {e ilu zi ja o se bi. (Vla di sla va Gor d i} Pet k o v i}, te o r e t i ~ar ka kwi èv no sti) l [ta vama, „strastvenom po sma tra ~u” naj vi {e pri vla~i pa`wu u na{em dru{tvu? - Pri zna we ne mo }i. To je sjaj no. Lo {e je la `no se pred sta vqa ti i da va ti la `na obe }a wa, bi ti ube |en da ti me {to si oda bran mo è{ da spa si{ dru {tvo ili sa ~u va{ ne ke vred no sti. Ka de pri zna{ ne mo}, ako si iskren, pre ra ~u na }e{ se i pro ve ri ti ko je su ti mo gu} no sti. (Ugqe { a [aj t i n ac, dram s ki pi sac) iz da nak l Naj {tet ni ji dru{tva koje ìvi na kulturi spektakla? - Ne znam oda kle da po~ nem: od te le vi zi je sa go to vo re ì ra nim ve sti ma, za glu pqu ju }ih i la ` nih re k la m a, atrak t iv n o di z a n ji r a n ih ali uglav n om otrov nih pre hram be nih pro iz vo d a, iza z va n ih epi d e m i j a i kon tra vak ci na, po i gra va wa sa kli mat skim pro me na ma do sve pri stu nog ra ta pro tiv te ro ri zma. (An drej Ti {ma, umet nik) l [ta vas najlak{e uàsne, a da nisu smrt ili bolest? - Ne spo ra zum me |u qu di ma. Sop stve nim qu di ma, mo jim. Taj ne spor za um u men ta li te ti ma me za i sta ras tu ì. Na ci o na li zam je tru la, gor ka vo} ka ko ja }e kad tad da se osve ti. (Mi ra Ba wac, glu mi ca) l A potreslo? - Ka da sam u Ta xi ki sta nu vi deo da se ta mo pod ra zu me va da kao gost ne mo è{ pro }i po red ku }e, ne go mo ra{ svra ti ti, a

on da do ma }in pred te be iz ne se sve. A ne ma ni {ta. (Jo van Me me do vi}, re por ter) l Naj du bqa ra na ra to va devedesetih? - To {to qu di jo{ ne mo gu da pri hva te da ni su uvek bi li `r tve, ne go i oni ko ji su ~i ni li na si qe, a to ne mo gu da pri hva te jer to bit no me wa wi ho vu auto perc pe ci ju. (@ar ko Tre bje {a nin, psi ho log) l Da li je Kosovo najboqa srpska metafora? - Za mno go to ga je ste, a da li je naj bo qa – te {ko je re }i. Za po gu bqe no – da. (Ni ki ta Mi li vo je vi}, re di teq) l Ne mislite da je Memorandum SANU dolio uqe na vatru uo~i raspada SFRJ? - Ni go vo ra. Ta mo ne ma mr `we ni na pa da na ni ko ga. (ê do mir Po pov, aka de mik) l Sme mo li do zvo li ti gra|anim pravo da mrze, kao u Americi? - U ja kim de mo kra ti ja ma ta kve par ti je su po pri ro di mar gi nal ne. Uzmi te slu ~aj „Obra za„, ni ko mu ne mo è ospo ri ti pra vo da po sto ji, ali je di ni na ~in je di ja log s wi ma, ka ko bi oni shva ti li {ta je su {ti na hri {}an stva i mo der ne de mo kra ti je. Kad ih za bra ni te po sta }e, bo jim se, ja ~i. (Mir ko \or |e vi}, pu bli ci sta) l Da li se ijedan nacista pokajao? - Od go vor je ne. Ne ve ro vat no! Pri ~a mo o qu di ma ko ji su zlo ~i ne po ~i ni li mla di. Po sle 60 go di na mno go se pro me ni lo, pu no se pi sa lo o ho lo ka u stu, pa bi ste pret po sta vi li da su ne ki shva ti li {ta su ura di li, re kli „is pra li su nam mo zak, bi li smo glu pi...” Ali ni ko. (Efra im Zu rof, lo vac na na ci ste) l Uporedi materijal koji ti da da {wa vlast pru à svojim radom u odnosu na Milo{evi}ev reìm? - Mir no dop ski pro ble mi su mi nor ni u od no su na rat. Ima pu no pro pu sta ko je vlast ~i ni ali i naj go ri mir je bo qi od naj bo qeg ra ta. (Ram bo Ama de us, mu zi ~ar) l Mogu li Kosovo i EU? - Ne ve ru jem, na ro ~i to po sle ne ra zum ne po li ti ke na {e vla de u po sled we vre me. [to ka è Pre drag Si mi}: za mi sli te da u Ge ne ral noj skup {ti ni UN iz gu bi mo od Evro pe. Ili, jo{ go re, za mi sli te da u Ge ne ral noj skup {ti ni po be di mo Evro pu ? To ni je pa met na po li ti ka. (Du brav ka Sto ja no vi}, isto ri ~ar ka) l Estra da je u srp skom zlo~inu veka: a) podstreka~, b) sa u ~e snik, v) pa siv ni opor tu ni sta, g) eg ze ku tor ili d)...?

- Ako go vo ri te o kul tu ro lo {kom sa m o u b i s tvu - ak t iv n i opor t u n i s ta i naj r e a l n i j e ogle da lo men ta li te ta. Kao i vlast. (Mar ko [e li} Mar ~e lo, mu zi ~ar) l Vredi li u Srbiji ra~unati na strah od Boga? - Dok Sr bi ne pre |u u hri {}anstvbo - ne. (Gor ~in Sto ja no vi}, re di teq) l Koliko je pad standarda snizio moral u Srbiji? - Pad stan dar da je po sle di ca pa da mo ra la. (Bor ka Pa vi }e vi}, dra ma turg) l Kako oprostiti politi~arima, kada ìve u paralelnom svetu? - I ne tre ba, {to bi im opro sti li?! Imam pri ja te qi cu, ì vi na De di wu, ne znam do kle }e mo }i. Pre ko pu ta we, mra mor, ka men i è qe zo, ve le lep no. Je dan dr ` av n i se k re t ar..... Se kre t ar...... Se k re t ar! Is p red po li ci ja, dva xi pa u ga ra ì, dva na uli ci. Se kre tar... I sad vi me ni - „@an ka”! Je ste li sre} ni {to ste je do bi li? Je sam, i tre ba da mi je ~ast {to sam je do bi la, ali ~a sti ne ma. U dru {tvu se ne vred nu je ~ast kao kva li tet ko ji mo ra ju da ima ju oni ko ji ga vo de. I sad, mra mor, ka men, è qe zo, a ti bu di sre} na - ima{ „@an ku”. Ne kom „@an ka”, ne k om auto, na g rad n a igra.....(Mir j a n a Ka r a n o v i}, glu mi ca) l Kako vidite zaplet nakon {ek spi ri jan ske ka mu flaè napredwaka? - Uvek se se tim otr ca ne flo sku le „ma ske su pa le”. Ni kad ni su pa le, ni ti }e. Ne ba vim se po li ti kom, ali ako po gle da te li te ra tu ru, ma ske su uvek ~i ni le zlo i uvek se tra gi~ no za vr {a va ka da ma ska po be di ~o ve ka. (Mi ro slav Ra do wi}, te a tro log) l Za{to u SANU nema xez muzi~ara? - Aka de mi ja sma tra da je to neo zbiq no. Pre pet go di na su hte li da me pred lo è, pa je pro pa lo; re kao sam da je bo qe da me ne pred l a ` u - ne m am {an s e. (Vo ji slav Bu bi {a Si mi}, xez mu zi ~ar). l Postoji li danas gerila u muzici? - Da nas ne. Ta kvo vre me je ne ka da bi lo, ne ka ko je gla va bi la u tor bi. Da nas je rad no me sto u tor b i. (Sa l e Ve r u d a, li d er „KUD Idi jo ta”) l Ima{ li tvo ja mu zi ka skrivenu poruku? - Ne ka da sam imao po ru ku, a sad vi {e ne mam. Ve ro vat no zvu ~i kao da se rem, ali sad mi slim da sam ja po ru ka. (Laj ko Fe liks, vi o li ni sta) n Igor Mihaqevi}

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

[ O R O M

B O R O M

Sva ko ja ko mi ri {i Lo ì lo se u to mi ri sno do ba u pro ste pe} ke, sad ih zo vu se qa~ ke. To je, ka ù, bi lo naj zdra vi je gre ja we. Mi ri sa lo je na to plo, mi ri sa la je opa kli ja iz za pe} ka, mi ri sa la je va tra, krom pi ra ~a, pe ~e na bun de va i bun de va ra, je da red ne deq no fri {ak le bac i le pi we a ko je bi lo kad god, sva ko ja ko je kod nas mi ri sa lo. Ko me ni je bio za pu {en nos i ko ga ni je sti sno ba la ban, taj je po mi ri su znao di je, ka kvo je vre me, ko je je do ba da na, {ta }e bi ti za fru {tuk il za ru ~ak, ko {ta u kom {i lu ku ra di po avli ji, ko ji ve tar du va, jel vo da vru }a il je lad na, jel mle ko fri {ko po mu è no il je od si no}, je lil lu be ni ca zre la i dal je di wa slat ka, jel ko mi na ra di, ka ko je na {te lo van fi }in mo tor i {ta kom {i je lo è u pe}. Bi lo je tu jo{ mi ri sa i mi ri sa, al ka ko go di ne idu sve ma we na do bro mi ri {i. Da je ko god teo, mo go bi kad god ve za nih o~i ju i za pu {e nih u{i ju da se sna |e i da zna di je. Atar je mi ri so druk ~i je od se la. Da bu de po {te na igra, tre ba lo bi da za pu {i u{i, atar i se lo ima ju dru ga ~i je zvu ke. Sva ka wi va druk ~i je mi ri {i, de te li na na se be, ì to ima svoj mi ris, sun co kret mi ri {i ko sun co kret, bo stan mi ri {i sa mo ako je ko god na le ni ji fri {ko jeo lu be ni cu a ni je pre vr no ko ru na o- pa~ ke. Ora we mi ri {i naj lep {e, to je mi ris na {e ze mqe. Se lo ima svo je mi ri se. Ne ko dr ì svi we, ne ko ima mar vu, oni ta mo ima du ova ca, bu de i ì vi ne, ze -

co va, sve ga je kad god bi lo i sve je ri sa le na po ma za no. Po ma zi va lo va li su ta ko je ka kva zra ~e wa iz ze mi ri sa lo po iz o bi qu i zdra vqu. se vo dom i kra vqom ba le gom. Ne, mqe pa su ka za li da kroz sla ma ri Avli je su bi le po ~i }e ne, pred ni je bi lo ni ru `no ni sra mo ta, de - ce ni {ta ni je od do le pro la zi lo. ku }om se uve ~e po li va lo, da se mal - gu tant no jo{ ma we, bi lo je to oli - Za to je na rod u to do ba i bio ~e ko ubi je pra {i na, tek to je le po ~e we ured no sti, ~i sto }e, vred no }e stit, di va ni li su jed ni s dru gi ma, mi ri sa lo na a{i ko va we, la ku no} re du {a i mi ri sa li su ze mqa ni po - ni je bi lo ne i spa va nih i kav ga xi ja i mi ran san. U to do ba se spa va lo do vi na ~i sto. A tek {to su {ta - s pod o~ wa ci ma, ko da na ske, kad svi po red otvo re nog pen xe ra, ne ko u fi ri mi ri sa li, tek to je bi lo spa va mo na du {e ci ma i fe de ri ma. kon ku, ne ko na avli ji pod du dom, {to god. [ta la je mi ri sa la na ko we, na oni hra bri ji su spa va li pod ora U je sen, kad se po ra de po slo vi, mar vu, na de te li nu i zob. U {ta li jom. Ni je tre ba la hra brost zbog vi - obe re ku ku ruz i kad ga sme ste u su spa va li i qu di, ta mo je zi mi na la i ve {ti ca, kad god ni gu se ni ce ~ar dak, do |u na red sla ma ri ce. vek bi lo to plo. Tek po sle mlo go ni su na oraj ’te le, ka mo li vi le i Sta re qu {ti ke idu na |u bre, a s go di na smi sli li su le ka ri da je i ve {ti ce, ne go je pod ora jom zdra vo lad no i mo ra se do bro po kri ti, ko ne bi da oze be u sred le ta. U to do ba, kad nam je sve mi ri sa lo, ke re ni su bi le ko ove da nas, {to uje da du de cu po {ko la ma i na {o ru. Ta ka ke ra ni kom tre ba la ni je. U to mi ri sno do ba bi lo je tri vr ste ke ra: be le, cr ne i ù te i sve tri su bi le na {e. One {a re ne su bi le do bre za bo stan. Od avlij skih vra ta pa do kra ja tre }e avli je mi ri sa lo je raz li ~i to. Kod ka pi je je mi ri sa lo na kru {ke, tu je jo{ de da po sa dio kru {ku, pa kad ko ja zre la ot pad ne iz vr~ ka i bub ne o ze mqu, mi ri {i i na uli ci, dok je ne po ku pe u ko mi nu. Mal ko da qe mi ri sa lo je cve }e, s pro le }a zum bu li, kad no }i bu du to pli je mi ri sa la je no} na fraj la. Mu {ka tle su i on dak mi - Ni je bi lo ni pra {i ne ni su vog va zdu ha, ni je bi lo di ma i mi ri sa pli na risa le sa mo kad ih ko god di ra. no vim se pu ne sla ma ri ce, pe ri ne to le ko vi to, kad se ko god od bo le S pro le }a je mi ri sa la ku }a na il ka ko ih je ve} ko zvao. Ni kad sni ka dru ì s ko wi ma, to je da nas fri {ak lep. Lep je bla to ko jim se ni sam ~uo da su ima le ne ko dru go te ra pi ja a ne kad je bio sa svim obi opra vqa lo ta mo di je ot pa lo par - ime kad su ih pu ni li qu {ti ka ma ~an, zdrav ì vot. E, al on dak je mi ~e il di se mal ko pot klo bu ~i lo. od ku ku ru za. Ni je to on dak ni kom ri sa lo. Lep je mi ri sao na ple vu i ù tu ze - ni bi lo va `no. Va `no da su mi ri Kad pad ne sneg i kad za zi mi, pr mqu iz ja mu ra ~a, imo je i mal ko sa le na plod nu go di nu, da se na wi - vo se oto pi na |u bre tu. \u bre se cr ne ze mqe, da ne is pu ca od sun ca. ma zdra vo le po spa va lo i da su be kad god pu {i lo ce le zi me, ko da i Kad se osu {i, uva ti i kad mu iz ve - }ar ski {u {ka le, kad god su na wi ode kod nas ima vul ka na. Ra di lo je tri mi ris, pre ko we ga se pot kre - ma vo di li rat pro tiv be le ku ge. i go re lo, ko {to tre ba, da na ra ni ~a va lo. On dak je mi ri so kre~ i cr - Ni su on dak ni zna li da ima i be le wi vu do go di ne, da ro di bo qe. Pr na far ba i {ta nic le za ma li fr - ku ge, to su tek po sle iz u me li ovi vi te ì pa or ski po so na zi mu je taq, da se ne ugru dva ako je ne po - {to su po ~e li da spa va ju na ma dra - bio da pre vr nu |u bre da jed na ko tro {e pa osta ne za do go di ne. Ci - ci ma s fe de ri ma i mor skom tra - ra di, ono {to je bi lo go re da pre gqe na ba sam ku i oko kon ka mi ri - vom od go re. Po sle su stru~ wa ci me ste do le. I on dak je mi ri sa lo, sa le su na cr ve nu far bu, s wom su pri zna li da su sla ma ri ce bi le na vred ne ru ke, ugla i sa no sa pi {te pot kre ~a va ne. Konk i so be su mi - zdra vo le ko vi te i do bre, is tra ì od vi la, sta ru {u ba ru na gla vi i

smo ta nu ci ga ru u no vin sku ’ar ti ju, za le pqe nu vr~ kom je zi ka, da se ne ra zi |e. \u bre ko |u bre, mi ri sa lo je na se be. Pu {ni ca je iz po ~et ka mi ri sa la na be li lu kac i sa la mu ru, po sle na fi ni dim a on dak na le po tu, da se ni kud ne ù ri, la ga no da ra di bri ca i da se ~e qad ra du ju za asta lom. U va ja tu je mi ri sa la mast i za to pqe ni ~var ci, ki se li ku pus, s ta va na je vu kla pro ma ja mi ris ì ta s go mi le ko ju su po ne kad me {a li. Ako bi se uvu ko ko ji mi{ s je se ni, oma bi ga po mi ri su ose ti li i pu {ta li ma~ ku da jed nu no} tu no }i. Su tra bi opet mi ri sa lo po sta rom. Lo ì lo se u to mi ri sno do ba u pro ste pe} ke, sad ih zo vu se qa~ ke. To je, ka ù da nas, bi lo naj zdra vi je gre ja we. S jed ne stra ne, iz so be, mi ri sa lo je sa mo na to plo. Ni je bi lo ni pra {i ne ni su vog va zdu ha, ni je bi lo di ma i mi ri sa pli na, mi ri sa la je sa mo opa kli ja iz za pe} ka, {a re ni pa pir oko pe} ke, kad se ja ko ugre je i zim ski mir i spo koj. S dru ge stra ne mi ri sa la je va tra, krom pi ra ~a, pe ~e na bun de va i bun de va ra, je da red ne deq no fri {ak le bac i le pi we. Ne ma lep {eg mi ri sa od fri {kog umi ve nog le ba iz ta ke pe} ke. U tre }oj avli ji je mi ri sa la ku ku ru zo vi na, sla ma, ogri zi ne, ple va, {a pu ri ke. U bu xa ku se po mi ri su zna lo di je trap, mi ri sa la je ze len u ne de qu za ju tra, kad su je va di li za ù tu su pu. Ni kad lep {a ni je bi la ne go ona iz tra pa, iz pe pe la i pe ska. Ko ju ~e da je iz va |e na iz ba {te. Da nas se sve te è ori jen ti {e mo i na nos i o~i i u{i. Sve ma we mi ri {i a sve vi {e smr di oko nas. No se vi im ra stu ko Pi no ki ju, u{i nam ra stu ko ma ga re }e, nos sve }e {}e sti ska mo zbog smra do va, ma loma lo pa za `mu ri mo, da ne gle da mo bru ku i sra mo tu. Ce lu no} nam go re si ja li ca, da vi di mo di smo, da ne lu ta mo. Ta ko je to kad oko nas vi {e ni {ta ne mi ri {i ko kad god, kad se na rod su bo tom ku po i mi ri so po {te no ce le ne de qe. n Bo ra Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Pra zni ci nam sti `u...

a kav ti je ovaj na{ le bac po li ti ~ar ski. Dok prost, sva ko dnev ni svet, pot pu no ne sve stan ozbiq no sti i bre me ni to sti si tu a ci je svet ku je i pra znu je, mi se ku pa mo u zno ju svom. Ka ko pri |e kraj go di ne, ga }e me wam po tri put dnev no. Pr va stvar, {to je na re du bu ye ti ra we za na red nu go di nu, gde bi sva ko da ugra bi kol’ko mo è, a on da bra te slat ki idu i ovi pra zni ci a zna{ vr lo do bro ka kav ti je na{ bi ra~. To ne za si to i ve ~i to na drn da no na vlas’, pa ako ne {to qud ski na pra vi{, dre ~i da mu je sku po, a ako pri teg ne{ bu yet ski ka i{ – le le ~e da je i Bog za bo ra vio na na {u ma lu va ro{. Da ja ne bih slu ~aj no po gre {io, zov nem Iz vr {ni od bor na {e stran ke i za tra ìm stav, da re ~em, svo je mi {qe we. Da li da mi do ~ek No ve go di ne bu de ba{ ona ko... do ma }in ski, ili da se u smi slu ra ci o na li za ci je jav nih fi nan si ja pri {te di mo do pred iz bor ne kam pa we? Kad i ta mo kon fu zi ja! ê kaj da vi di mo {ta }e da bu de 9. de cem bra, ‘o}e mo l’ do bi ti tu kan di da tu ru, ni je se jo{ is kri sta li sa lo je sul’ na ba ri ka da ma ja bla ni ili bal va ni, je li’l dru gi ta las svet ske kri ze na {a {an sa ili opa snost... i sve ta ko ne ka ko na ok o lo pa se ti, bra le moj, sna |i i ne za ri baj ne {to kod [e fa li~ no. [ta }u, kud }u, pa k’o ve lim da po de lim even tu al nu od go vor nost te ti ja sa zo vem stra na~ koop {tin ski ko le gi jum. Da vi di mo {ta da se ra di, ni je ma la stvar, da ta ko re ~em, pi ta we od mi lion evra. I pro vi zi ju. Ona ko wi na od mog pot pred sed ni ka se sa mo ce re ka, bri ga we ga kad je ve} upla tio aran `man u Val di ze ru. Ko ba ja gi bi }e za No vu go -

di nu na pa ne lu Evrop skog fon da za far ba we obla ka, {ta li, a ja tre ba da se pa ra bo ~im sa pro mr zlim na ro dom na tr gu. A zna{ ka ki je na{ na rod kad se na {qe ma ku va no ga vi na. Ho }e to i da zvi `di, ako ima sne ga ga |a ju gru dva ma-le de wa ~a ma, ba ca ju pe tar de za vrat... ~u do i po ko ra. Od mah smo se slo `i li da su de ca na {e naj ve }e bla go, a i tre -

po ~e {e ovi ja wi ~a ri da mar {i ra ju da le ko vid ni com, to po lu de lo za pu stim tur skim. Do bro, to smo re {i li, ali {ta }e mo sa osta lim bi ra~ kim te lom. Elem, kao naj pri hva tqi vi ji is kri sta li sao se pred log Mil ke, op {tin ske ka fe-ku va ri ce, ~i je smo mi {qe we za tra `i li kao naj kom pe tent ni je per so ne za pi ta wa na ro da. Pre ko na {ih ak ti vi sta

lom sve tu, ^o la je u Mon te ne gru, Zmi ki ne sme na ‘lad no da pe va, mr znu joj si li ko ni i oka me ni bo toks, Bo ra Dr qa ~a je u Ofen ba hu, pa smo ne ka ko spa li na Bo ri sla va Zo ri }a Li ~a ni na. Pu sti mo da jed no dva-tri sa ta svi ra ju na {i lo kal ni tam bu ra {i – jer bo ako ne }e, ima da im odu zme mo onu {u pu u ko joj su se ra {i ri li – a on da kad se na rod

ba bi ra~ ko te lo ne go va ti od ma li jeh no gu, te u tom smi slu va qa an ga `o va ti omla din ce da u ko sti mi ma De da Mra za po zajm qe nim iz Do ma kul tu re to kom pret pra zni~ nog da na su bjek ti ma na {eg kon stant nog po li ti~ kog de lo va wa bes plat no de le bon bo ne. Ostao nam yak ne kih tur skih ka ra me la jo{ od pre par go di na, on da ih ni ko ni je hteo, al’ otkad

za po sle nih kao sme }a ra i re fe re na ta za na pla tu par kin ga pu sti }e mo in for ma ci ju da smo stu pi li u pre go vo re sa Ce com, ali je iz objek tiv nih raz lo ga bi la spre ~e na da se oda zo ve na u~e {}e na hu ma ni tar nom, pa sa mim tim i bes plat nom kon cer tu. Ne {to je lum ba go uhva tio. Ko ba ja gi Jok si mo vi} je ve} ka pa ri san, Bre ga ba u qa po be -

na `dr qe ka ku va nog vi na i ra ki je sa ka za na, ob ja vi mo da je zbog lo {ih me teo-uslo va i ovaj re no m i r a n i estrad n i umet n ik mo rao da ot ka `e u po sled wi mo me nat. Na ro du }e, ona ko pod na pi tom, bi ti sve jed no, a mi }e mo ho no rar iona ko upla ti ti na ime onog ma log Zo ri }a {to ga le tos kao uzor nog omla din ca pri mi smo u ko mu nal nu po li ci -

ju. Bo ri slav, Vla di slav, Bra ni slav, Mi ro slav... ko te pi ta. Da se na pro le }e ima za pla ka te, bil bor de, fla je re, li fle te i ta ko to. Ta man smo to ta ko ope ra ci o na li zo va li, kad se ja vqa ona ~av ka iz fi nan si ja, ka è ne ma mo tro {ak za ka za ne, vi no i ra ki ju is ka zan kao bu yet sku stav ku. Pa ~e kaj, maj ku mu, je l’ sto ji u bu ye tu moj sve ~a ni pri jem i kok tel kao pre{ jed ni ka op }i ne. Sto ji! E, pa le po, {to se ta mo po pi je, po pi je se, a osta lo u ka zan ~e, uze to od voj ne po {te, po me {a{ i bog da te vi di. Em me {a no br è uda ra, em si u{pa rao. Za do vo qan so bom ta man mi {qah da ras pu stim ko le gi jum, kad mi onaj cmo qa vi di rek tor vo do vo da po ~e ne {to o tra di ci o nal nom va tro me tu, kao ne mo è bez to ga. Pa na rav no da ne mo è i da je ba{ on po te gao ovo pi ro teh ni~ ko pi ta we, kad mu {o gor, pen zi o ni sa ni za stav nik, sva ke go di ne uzme le pu pa ru na onih par ki ne skih pr ska li ca {to ih iz pra} ke iz ba cu je. A pri to me ni je ni na{ ~lan. Ta man sam mi slio da ga iz mu {tram, al’ mi ne {to kvrc nu u gla vi. Ipak nam tre ba taj va tro met, ko ji sle du je na kon mog sve ~a nog go vo ra-~e stit ke na {im dra gim i obo à va nim su gra |a ni ma, ko ji vi de sav moj trud, na por i bri gu za wi hov be ne fit. Ako ni zbog ~e ga, a ono da se is ko ri sti pri li ka i dok na rod gle da u ne be sa da usko ~im u slu `be nu li mu zi nu i utek nem. Zna{ ti nas. Pr vo se pi je, pa pe va, pa pu ca... n Alek sa pl. Ade to vi}

Bez tam bu ra {a svi wo ko qa ne ma

TRA DI CI O NAL

Ko ba kao

ako je pra vi svi wo koq u Sre m od vaj ka da bio po lo vi nom ja nu ra, po sle Bo ì }a i na kon za v {e nog po sta, da tum odr à va wa i ovo de vet na e stog po re du „Srem skog svi w ko qa“ u Vog wu, pao je kao i po sled wi ~e tvrt ve ka na pr vu su bo tu u de cem br To je te ko vi na so ci ja li zma, ka ù, ka je uvek bi lo ne ko li ko slo bod nih da na Dan re pu bli ke. U ovom sre ma~ kom se l je da le ke 1974. go di ne ì ve lo oko 1.0 sta nov ni ka, a te iste go di ne je iz ve ze n ~ak 17 hi qa da to vqe ni ka. - Ciq nam da od zu ba vre me na i za bo ra va otrg ne m na {e obi ~a je i tra di ci ju kla wa svi w Ta ko |e, sva ke go di ne na ovoj ma ni fe st ci ji, po red to ga {to svi mo gu da na u ~ ne {to no vo, me so i me sne pre ra |e vi n se pro da ju upo la ce ne. A o to me ko li k smo po zna ti go vo ri i to {to ve} tre } go di nu za re dom ima mo go ste iz Slo v ni je - ka è pred sed nik Sa ve ta Me sne z jed ni ce Vo gaw, ko ja je i or ga ni za to tak mi ~e wa, Bo {ko Je re mi}. Ru me ni li su se Slo ven ci na svi w Srem ci i na zdra vqa li vru }om ra ki jo nom. U Ru mu su pr vi put do {li pre tak mi ~e we bo }a ra, a u Vo gaw na svi w - Ov de nam se mno go svi |a i ja ko se le li mo ove srem ske ko ba si ce, pe ~e nu s ku pus i ova ko le po je sa mo u Sre mu. P u Slo ve ni ji, ali ov de ima pra vi {m sve ga su qu di i dru è we i si gur no }e la zi ti - tvr di Sre} ko La pa wa iz Kra

@i van Nin ko vi} iz Ste ja no va ca je bi za pra vqe we ~va ra ka

A na ovo go di {wem tak mi ~e wu u~e s eki pa sa te ri to ri je ce log Sre ma, a n Sre mi ce iz pet udru è wa è na ko je s ka za le da svi wo koq u Sre mu ne mo ` èn ske spret no sti i ume {no sti. - @e ne u srem skom svi wo ko qu pre u to je ku va we pa pri ka {a, pra vqe we sa Sre ma~ kog svi wo ko qa bez do brih sal ne ume ba{ sva ka do ma }i ca da na pra v do ma }i ce se ne hva ta ju var ja ~e, ne go n ku pe - à li se Sre mi ca iz Vog wa Mi r

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

U P O T R E B A

@ I V O T A

ê stit ka sa @it nog tr ga arski grad, “majka gradova”, pre neki dan. @itni trg, bez sne- zlatnog jelena”. – “Pogledajte, molim vas... Zar nije divno sre|ena! ga. Ku}e gra|anskog staleà u difuznoj sumaglici jutra, urav- Novi vlasnik, o ~oveku ne znam ni{ta, obnovu je uradio pod nadzorom noteènih tonova i delikatne figuralnosti, par~adi torti na{eg Zavoda i, vidite, rezultat je sjajan! Savr{en! @itni trg je pro(da ih sada ne imenujem) izloènih u staklima be~kih, pe{tanskih i storno-kulturno-istorijska celina i, naravno, vlasnici su du`ni da {aba~kih poslasti~arnica, trgova~ko-zanatlijske ku}e @itnog trga, konsultuju na{ Zavod. Ali, znate, uvek ima poku{aja skrnavqewa...” ili Trga @itna pijaca, ku}e “sun~ane atmosfere”, slepqenih profi“Da”, sloìh se sa gospo|om Mirjanom. “Neke fasade su ruinirane, la, sraslog zidnog tkiva, kao nekakvi {areni kolaì pore|ani u za- eno, ona ku}a tamo, pa i ona ku}a tamo... Ku}a ]ire Mileki}a zrela je glavqu Save u tri zako{ena bloka nepravilne trouglaste strukture – za obnovu! A vidim i neke metalne izloge. Kako to spre~iti?” s rimskom zaostav{tinom u sredi{tu trga kao s rasporenim trbuhom “Kako? Te{ko. Preko no}i osvane neki metal, plastika... A ako je iz kojeg vire kosti – di{u u svojoj stilskoj komplementarnosti i iz- izlog ili prozor izvorno bio od drveta, takav mora i da ostane, zar ne! globqenosti iz pravouglog “terezijanskog” geometrizma kao jedan E, sad, {to se ti~e zapu{tenih fasada, nema ih mnogo. Znate, qudi treharmoni~ni organizam, srce gospodskog Srema, napajano krvqu grada s ba i razumeti, nemaju para da srede fasade. Lako je nama pri~ati. A, nekoliko uli~nih pristupa, }o{kova. Me|utim, s koje god strane sve- vidite onu zgradu... Secesija! Fantasti~an primerak secesije! I zamita ~ovek izroni na @itni trg, me|u wegove austrij ske kov~eì}e vi- slite kako bi sinuli weni florani ukrasi da se ku}a obnovi.»” sokih i strmih krovova, me|u prozore sa {alukatrama i s obrvama, iz“Kako je istori~arki umetnosti u penziji?” upitah qubaznu i susrebio je s prave strane: prizor je uvek uzbudqiv, ma iz kog ugla vam vizu- tqivu gospo|u @igmundovac. ra trga u{la pod obrve, takav da osetqiviji posmatra~ sa strane – po“Jaoj, da znate kako mi je ào {to nisam u mojoj kancelariji!” re~e sebno onaj sa “ju`nim” predrasudama! – ako ba{ i ne ostane bez daha èna sa {akom na prsima. “U mitrova~kom Zavodu radila sam vi{e od (ne treba preterivati), ono se, bar, zagrcne, a svakako se zamisli i dvadeset pet godina. I volela sam svoj posao. Do{la sam iz Subotice preispita, pred kompozicijom kao preslikanom sa nekog varo{kog tr- sedamdeset ~etvrte, pa sam prvo predavala u {kolama, pa upoznala buga u provincijskim dubinama Sredwe Evrope. du}eg muà... Moj otac je [ap~anin. Deda mi je u do{ao iz Sopotnice Jelen, skulptura izlivena u gipsu, zavarena na platformi krova po- kod Ni{a i bio je vlasnik ciglane u Bogati}u.” vi{e vrata nekada{we kafane “Kod zlatnog jelena”. I ~etkom na“Kako ste se uklopili u sremski mentalitet?” upitah je na rastan{krabano na vratima: Ki ne ska pro dav ni ca. ]o{ak “Kod zlatnog jele- ku. “I kako vam je u Mitrovici?” na”, }o{ak kod davno uspavane kafane oven~ane harizmom kultnog ka“Volim je!” re~e gospo|a @igmundovac. “Ovo je mali, slatki grad sa fanskog svetili{ta, ~ija se siva qu{tura, duga~ka prizemna zgrada s prelepom arhitekturom, grad koji se moè voleti! Pa, pogledajte, mokrilima na dve ulice, polako raspada, ra~vasti je i, u neku ruku, spo- lim vas, samo ovaj @itni trg. Lep je i po sivom danu, a kad grane sunredni pristup @itnom trgu iz pravca Male crkve (Zanatlijska ulica) i iz pravca gustog kalambura krivudavih i uskih ulica zakovitlanih u {irokom radijusu oko Velike crkve (ulica \ure Jak{i}a). Jedna od wih, uli~ica Pu{kinova, pak, koja izlazi na @itni trg blizu Mileki}eve ku}e, kratka i uska, prose~ena kroz gusti{ mawevi{e trgova~kih ku}a – neka vrsta pre~ice izme|u Solarskog i @itnog trga – zapravo je jedan od onih “orijentalnih” sokaka i prolaza, ~ija je urbanisti~ka matrica, bez qutwe, prekopirana jo{ iz turskih vremena. Aorta @itnog trga, glavna saobra}ajna ìla, napaja trg krvqu i benzinom kroz duboko grlo iz pravca Velike crkve, i oblizuju}i ekscentri~nu fasadu Bogdanovi}eve ku}e s devet prozora zasvo|enih markantnim lu~nim obrvama, izlazi kroz “levak” na visoku obalu Save, nekada{we la|arsko pristani{te, sada betonski nasip i poplo~ani kej s vodoravnim pogledom na gwile, golu`drave desni ma~vanske obale, ono stra ni Srem i, polulevo, s pogledom na graciozno brvno s pilonima i ~eli~nim {trikovima vise}eg pe{a~kog mosta sv. Fo to: S. [u {we vi} Irineja, betonske apstrakcije iz- Mirjana @igmundovac: „@itni trg je kao iz bajke!” nad trome savske supstance (s pe{acima na mostu, koji odozdo, posma- ce, pa kad ozeleni trava, pa ovo drve}e kad olista... Lepota! I znate trani s keja, zamuzgani u difuznoj svetlosti mutnog dana, promi~u iz- kad je jo{ lep, kad zaveje sneg! Onda je @itni trg prava zimska bajka!” nad vode kao utvare). Sneg! Ah, sneg! Iz onih predratnih vremena, bogatih snegom, koja @itni trg! Ko su “privilegovani” koji tu ìve ili su tu, pak, ìve- nam iz dana{weg ugla egzistencijalne jeze, uzrujanosti i nesigurnosti, li? Ku}a broj 13, jednospratna stara dama uglavqena me|u zidove na izgledaju tako prostodu{no, bezazleno i, ~ak, sre}no u svom prividu centralnoj osi trga, s gvozdenom, okamewenom terasom iznad vrata i stabilnosti, kada su jo{ qudi, qudi koji kao da dolaze iz praistorije, ogradicom od okruglih èleznih cvetova koji miri{u na XIX vek (mi- jedni drugima po{tom slali decembarske ~estitke (s markicama koje su luje ih papirnato li{}e uli~ne breze), odrtavele fasade, s izblede- se lepile jezikom), se}am se motiva – ili se motiv se}a mene – se}am se, lim, okruwenim, ruì~astim malterskim omota~em, ali o~uvanim, dakle, crteà, tako infantilnog u svojoj karikaturalnoj dobroti i premda neobojenim i zapu{tenim sun|erastim profilacijama, biq- vickastoj jednozna~nosti novogodi{we propagande, da se pitam, evo, nim lajsnama, medaqonima, grafi~kim akcentima: ogwi{te nekada- sada, dok na prozoru kompijutera, zami{qen u pauzama izme|u dva zare{weg gradona~elnika ]ire plem. Mileki}a! Ku}a broj 33, ku}a Bog- za, prelistavam [ukijev album sa na{eg putovawa u Carski grad, kakve danovi}a, duga~ka prizemna gospodarica @itnog trga (XIX vek), prem- veze imaju austrij ske ku}e @itnog trga sa ~estitkom iz mog se}awa na da na wegovom “perifernom” izlazu na vodu (pristani{te), najmar- kojoj se nacrtani pijanac, s fla{om u ruci i {iqatom kartonskom kakantnija gra|anska ku}a u Sremskoj Mitrovici, ekscentri~na kraqi- pom na glavi, pridràva za svetiqku oven~anu kro{wom lampiona, zaca @itnog trga, ogrnuta mo}nom fasadom kao sa debelim baldahinom, glavqen u snegu, pod ùtim, zamrznutim prozorima nakin|urenih varosva u pastoznim nanosima, s izobiqem detaqa, s an|el~i}ima i glava- {kih ku}a (o~ito u novogodi{woj no}i)? I evo odgovora. ma obraslim gipsanim li{}em kao koraqima, ku}a Bogdanovi}a, visoSve ove prete`no jednospratne (ku}a Mileki}a) i prizemne zgrade ka estetika gra|anske arhitekture koja zvu~i kao simfonija dubokih, (ku}a Bogdanovi}a), stare mawe-vi{e preko sto pedeset godina – svetamnih tonova. A ìveli su na @itnom trgu ili su tu jo{ uvek i Vuja- tloùte, oker, bledoplave, roze, azurne, naranxaste, golubije-sive, {kovi}i, Stoj{i}i, Krstono{i}i, Cvetkovi}i, Me|e{ki, Kunclovi, oquskane i okruwene, bezbojne – jedna, pa i ona tamo druga, prebogata Udicki... zidnim nakitom (na ~ijem ajnfortu, nenajavqen, bezuspe{no zvonim), Gospo|a Anica i gospodin Predrag Pe|a Udicki, s uramqenim Pe- tre}a neorenesansna s prozorima obrubqenim sitnom listopadnom |inim slikama u rukama (vidimo se u novogodi{wem broju!), zastali su ~ipkom i lozasto isprepletanim èleznim ìcama, ~etvrta, pak, na @itnom trgu i }askaju sa jednom gospo|om – slu~ajan susret kao po- oblog neobaroknog «zabata sa Svevide}im okom u malom, tajanstvenom tvrda da ni{ta nije slu~ajno, pa ni slu~ajni prolaznik. Mirjana @ig- trouglu s polukru`nim lepezastim zracima, peta, {esta, sedma... svemundovac je istori~ar umetnosti, dokumentator u Zavodu za za{titu dene, nenametqive zidne biùterije i kozmetike s ponekom gipsanom spomenika kulture, penzionerka od pre nekoliko godina. Preporu~u- minijaturom, lajsnom i rozetom pod nastre{nicom, s visokim prozoje me kolegama iz Zavoda, ali meni ba{ treba istori~arka umetnosti rima polukru`nih i ravnih obrva i sa {alukatrama, sve te gospodu penziji! Razgledamo u prolazu @itni trg i krivimo vratove s pogle- stvene ku}e na @itnom trgu, ma iz kog ugla ih posmatrali (sa snegom dom na palatu (nekada{we vlasni{tvo Vuja{kovi}evih) koju je obno- ili bez snega), sveobuhvatno uzev, nisu ni{ta drugo do jedna slatka vio mitrova~ki zet, poreklom iz Br~kog... starinska novogodi{wa ~estitka zapra{ena srebrnim ~esticama s “A pogledajte ovu lepoticu! Biv{a {tamparija. I {ta kaète?” qupkim “hologramom” u gorwem desnom uglu: malim zlatnim zvon~i}iMirjana @igmundovac okre}e se prema podmla|enoj svetlozelenoj fa- ma na gran~ici. I s crvenim bobicama u li{}u, obavezno! sadi, ugao ulice \ure Jak{i}a, prvi kom{iluk uspavane kafane “Kod n @eq ko Mar ko vi}

NAOPA^KE

uzimaju fini{, a al~i}a i krofni. l~i}a nema, a to vi. Ove dana{we novce u xep i sve ra Vulin.

l Ако Немачка не попусти Србији, Срби неће Србима.

stvovalo je {est nisu izostale ni su pokazale i do`e da pro|e bez

l Како искоренити корупцију у земљи, кад су корени у врху?

io zadu`en

Ono {to je ohrabrilo i obradovalo sve prisutne na ovogodi{wem sviwokoqu je broj mladih koji su se prihvatali svakog posla i sa, gotovo istom ume{no{}u, savladavali sve zadate poslove kao matori. Tako su bra}a dvedesettrogodi{wi Milo{ i dvadesetogodi{wi Stevan Maleti} iz Vogwa bili glavni majstori za kobasice. Tvrde da je glavni sastojak quta paprika, a da jedino u srema~ku kobasicu ne ide ni jedno drugo meso sem sviwskog. - Srema~ku kobasicu od svih ostalih razlikuje Sremac, jer niko ne moè tako dobro da napravi kobasice kao {to to Sremci umeju. Kobasica mora da bude quta kao sama Sremica, a tu meru samo Sremci znaju. Ovo je jednostavno tradicija i to se voli. @ivan Ninkovi} iz Stejanovaca je bio zaduèn za pravqewe ~varaka i kaè da je sviwu lako zaklati, ali da je prave ~varke te{ko napraviti jer je tajna u jakoj vatri i neprestanom me{awu napred – nazad. Ne{to daqe je devetnaestogodi{wi Miroslav Krsti} tranìrao meso lakim i ume{nim pokretima. - Mi Sremci smo vrsni majstori jer smo „od svega“ i znamo sva{ta da radimo. Sve {to znam sam od oca Jovana nau~io, ali mi ne radimo po pravilima mesara. Mi mladi imamo i kompjutere, treniramo i kik boks, ali igramo i folklor i trudimo se da sa~uvamo na{u tradiciju – iskren je mla|ani Miroslav. Svo vreme sviwokoqa dva ìrija su se motala oko majstora i redu{a. Prvi ìri, u sastavu Spasoje Mar|elo{ki, Qubi{a Jano{evi} i Jovan Adna|evi} ocewivao je mu{ki deo, i tvrde, nije im bilo ni malo lako. Ipak su progla{eni najboqi. Tako je za najboqu amatersku ekipu u klawu sviwa progla{ena bratija iz Stejanovaca. Za najboqu ekipu u tradicionalnom klawu sviwa, koja je podrazumevala obradu sviw~eta bez rama na vratima i {urewe u slami, progla{eni su „Gejaci“ iz Vogwa. Najboqe kobasice napravili su Be{enovci, a najboqe ~varke i xigerwa~e „Ciba“ Svetozara Maleti}a iz Vogwa. Najboqe organizovan nastup imala je ujedno i najmla|a ekipa – Krsti} i sin. Dvo~lani ìri, u sastavu Boro ]ori} i Jovica Doro{ki, zaduèn za ènski deo, tvrdi da je imao mnogo teì zadatak nego kolege zaduène za mu{ki. Kaù, trebalo je sve te sal~i}e, kola~i}e, paprika{e i ostale {pecije probati i onda jo{ i odlu~iti se za najboqe. I tako, posle poludnevnog mu~ewa, odlu~i{e da su najboqi sviwski paprika{ skuvale ène iz Jemene. Najboqu etno postavu imale su ène iz De~a, najboqe kola~e Pe}in~anke, najboqe vino ène iz êrevi}a, dok je za najboqu redu{u progla{ena Sremica An|a Debeqa~ki iz [a{inaca. Dugo u no} su, uz zvuke tamburice, ostali Sremci da nazdravqaju i vesele se zbog uspe{no zavr{enog sviwokoqa. Bili su opu{teni jer znaju da im je to jedini dan u godini kad ih ène ne}e poùrivati ku}i. n Je le na An ti}

l Митологија је наука о миту.

wokoqu kao da su om i crvenim videset godina na wokoq – pre tri. epo dru`imo. Voslaninu i kiseli Pravi se sve to i mek. Najboqe od emo i ubudu}e doawa.

l Србија ради што може и не може. Што не може, има приоритет.

Tran`irali meso kao matori

Ilija Markovi}

a si ca qu ta Sre mi ca

l Срби су унутрашњи проблем Косова, јер је Косово Србија.

LNI SREMSKI SVIWOKOQ U VOGWU

mu uavrog, woih ru. ada za lu 000 no m je mo wa. ta~e ne ko }u vezaor

Rejtinzi bRinu i elitu

a kon {to je Ma |ar skoj spu {ten kre dit ni rej ting na „BBB”, a Bel gi ji sa AA+ na AA, agen ci ja „Mo dis” upo zo ri la je da su ugro è ni i naj vi {i kre dit ni rej tin zi dr à va evro zo ne „ako ne do |e do me ra ko je bi u krat kom ro ku sta bi li zo va le kre dit na tr ì {ta”. Na i me, naj vi {i AAA kre dit ni rej ting u ovom tre nut ku uì va 6 ze ma qa evro zo ne: Ne ma~ ka, Fran cu ska, Austri ja, Luk sem burg, Ho lan di ja i [ved ska. – „Mo dis” je ogla sio alarm za evro zo nu. To je pod set nik na ono {to je ve} ugra |e no u ce ne de o ni ca: ni jed na ze mqa ni je imu na na kri zu – iz ja vio je za Roj ters Se ba sti jan Bar te le mi, ana li ti ~ar „Lu is Ka pi tal Mar ket sa”, ne za vi sne svet ske bro ker sko-di ler ske ku }e. Pre ma pi sa wu ne ma~ kog li sta „Di Velt”, po me nu tih {est dr à va do go va ra se o iz da va wu „elit nih ob ve zni ca”, na ko je bi pri nos bio od 2 do 2,5 od sto, od no sno ne {to ma lo vi {e no {to tre nut no do no se de se to go di {we ne ma~ ke ob ve zni ce. Ide ja se, na vod no, raz ma tra ve} ne ko li ko sed mi ca, a „elit ne ob ve zni ce” su, na vod no, i deo kon cep ta ugo vo ra o no voj mo ne tar noj uni ji, ko ji bi pot pi sa li sa mo naj bo qi. Ne ma~ ko mi ni star stvo fi nan si ja je, me |u tim, i ovaj put od lu~ no de man to va lo me dij ske nat pi se, is ti ~u }i da ne }e bi ti ni ka kvih evro ob ve zni ca, pa ni „elit nih”. Pod se ti mo, pred sed nik Evrop ske ko mi si je @o se Ma nuel Ba ro so pre de se tak da na pre zen to vao je tri mo de la evro ob ve zni ca, ko je bi iz da va lo svih 17 ze ma qa evro zo ne, ali je ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel od ba ci la te pred lo ge. Ona, na i me, stra hu je da bi to vo di lo po sku pqe wu za du ì va wa za Ne ma~ ku, a isto vre -

me no sma wi lo pri ti sak na pre za du è ne ze mqe da ko na~ no do ve du u red svo je fi nan si je. U sva kom slu ~a ju, Or ga ni za ci ja za eko nom sku sa rad wu i raz voj (OECD) iza {la je s pro ce nom da }e pri vred ni rast we nih ~la ni ca sa ovo go di {wih 1,9 po sto u 2012. go di ni uspo ri ti na 1,6 pro ce na ta, dok bi sto pa ne za po sle no sti tre ba lo da se za dr ì na po sto je }em ni vou od oko osam od sto. Prog no ze se te me qe na sce na ri ju da }e po li ti ~a ri pred u ze ti ade kvat ne me re ka ko bi se spre ~i li ne kon tro li sa ni ban kro ti dr à va. U Sje di we nim Dr à va ma se o~e ku je da }e sle de }e go di ne rast bi ti na ni vou od 2 po sto, dok bi 2013. ubr zao na 2,5 pro cen ta; u evro zo ni se, pak, pla {e da }e s o~e ki va nih 1,6 po sto u ovoj go di ni u sle de }oj rast bi ti sve ga 0,2 pro cen ta, da bi tek 2013. do ne la ma lo ì vo sti i skok na 1,4 in dek sna po e na. No, ono {to eko nom skim ana li ti ~a ri ma uli va od re |e ni op ti mi zam i po red kri ze evro zo ne, je su po da ci sa bla gaj ni rad wi u SAD. Na i me, za vi kend na kon Da na za hval no sti (ko ji se obe le à va ~e tvr tog ~e tvrt ka u no vem bru) ame ri~ ki su po tro {a ~i is tre sli iz xe po va re kord nih 52,4 mi li jar di do la ra. Tih je da na tr go vi ne i veb stra ni ce po se ti lo 226 mi li o na ku pa ca, na spram law skih 212 mi li o na, i pro se~ no su po tro {i li bez ma lo 400 do la ra, dok je pro {le go di ne taj ceh iz no sio 365 do la ra. Ka ko se sli ~an trend o~e ku je i Evro pi to kom pred stro je }ih bo ì} no-no vo go di {wih pra zni ka, eko no mi sti se na da ju da je to ipak pre znak da ni je sve ta ko cr no, ne go da su u pi ta wu po sled wi tr za ji ko ji na ja vqu ju kraj kri ze. n E. N. L.

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Ru mu ni ja je ze mqa Evrop ske uni je s naj ma we go ja znih, dok go to vo ~e tvr ti na Bri ta na ca pa ti od pre ko mer ne te ì ne, po ka zu ju po da ci ko je je kra jem sed mi ce ob ja vio Evro stat. Ze mqe ko je su naj ma we po go |e ne tim „ve li kim pro ble mom jav nog zdrav stva”, ka ko ga na zi va Evrop ski sta ti sti~ ki za vod, su po red Ru mu ni je (8 po sto pre ti lih è na, 7,6 po sto pre ti lih mu {ka ra ca), Ita li ja (9,3 i 11,3 po sto), Bu gar ska (11,3 i 11,6 po sto) i Fran cu ska (12,7 i 11,7 po sto). Naj po go |e ni je su, pak, Ve li ka Bri ta ni ja (23,9 po sto è na i 22,1 po sto mu {ka ra ca), Mal ta (21,1 po sto i 24,7 po sto), te Ma |ar ska, Li tva ni ja i Esto ni ja. U tim ze mqa ma broj ke se pri bli à va ju oni ma u SAD-u gde je 2009. bi lo 26,8 po sto go ja znih è na i 27,6 po sto mu {ka ra ca. Uo~e no je da se bu kval no u svim ze mqa ma ~la ni ca ma po sto tak pre ti lih è na sma wu je ka ko se di è ni vo obra zo va wa, dok je kod mu {ka ra ca taj je trend ma we uo~ qiv. Ina ~e, u go ja zne se ra ~u na ju one oso be ko je ima ju in deks te le sne ma se (BMI=kg/m2 ) vi {i od 30

ma li smo, do du {e, jed nu afe ru. Ot kri li smo pre va ru: gra |a ni ma, po re skim ob ve zni ci ma na pla }i va ne su pu ta ri ne na jed noj krat koj de o ni ci na pu tu od Stra zbu ra do Pa ri za, iako je ona iz gra |e na upra vo wi ho vim nov cem. To je tra ja lo go di na ma, ali za hva qu ju }i na {im no vi na ri ma, pa re su im vra }e ne i sva {te ta je na dok na |e na.... Ova ko je no vi na ri ma iz Sr bi je od go vo rio za me nik glav nog ured ni ka fran cu skog re gi o nal nog dnev nog li sta DNA Fran soa Mon pe zat na pi ta we da li u tim no vi na ma uop {te ima afe ra, te {kih pri ~a ili se ba ve is kqu ~i vo lak {im, `i vot nim te ma ma sve de nim na ni vo po je din ca, ka ko se ~i ni pri pr vom po gle du na sta zbur {ku {tam pu. Bio je fran cu ski no vi nar za te ~en pi ta wem ko le ga iz Sr bi je, ta man ono li ko ko li ko je nas zbu ni lo to {to smo od we ga ~u li. – Ne se }am se da je za dva de set go di na, ko li ko ra dim u ovoj ku }i, bi lo jo{ afe ra. Ni smo, re ci mo, ni jed nog

tru di mo da is pra ti mo do ga |a je na lo ka lu. U Stra zbu ru je ne ko li ko me snih za jed ni ca ko je su ve o ma ak tiv ne, te pra ti mo sve {to ra de, oba ve {ta va mo gra |a ne ba{ o svim de {a va wi ma u sva kom de lu gra da i re gi o na – is pri ~ao je na{ do ma }in. Frank No uc hi iz pa ri {kog Le Mon da ta ko |e ka `e da vla sni ci ne ma ju uti ca ja na ure |i va~ ku pol ti ku ove ku }e. I zvu ~i uver qi vo. Ali, i u ovom no vin skom gi gan tu, u sve tu je din stve nom po to me {to je za ce log svog ve ka bio u ru ka ma no vi na ra ko ji ga stva ra ju, la ne je do {lo do pro me ne vla sni {tva. Na{ do ma }in ka `e da mu je to da va lo od re {e ne ru ke i sta tus u ko jem je uvek bio ne va zi san, pa i od De Go la. Pro {le go di ne, me |u tim, do {lo je do do ka pi ta li za ci je pa su sa da u igri i tri no va ak ci o na ra, ali, uve ra va nas No uc hi - to se u no vi na ma ne pri me ti. Jo{ su svo ji. – I da qe smo je din stve ni po to me {to smo je di ni list u ze mqi ko ji iz la zi po pod ne. U pod ne za vr {a va -

Mediji bez afeRa – i to postoji

zva ni~ ni ka, na bi lo kom ni vou vla sti, ot kri li u ne koj ne do zvo qe noj rad wi, pa i ne pi {e mo o to me. Ov de ì ve mir ni qu di ko ju po {tu ju pra vi la po na {a wa, ne ma in ci de na ta. Mo `da ne {to oko fud bal skog klu ba... – is pri ~ao je Mon pe zant, do ma }in u DNA, no vi na ri ma iz Sr bi je ko ji su pro {le ne de qe po se ti li stra zbur {ke i pa ri {ke me di je, kao i evrop ske in sti tu ci je. DNA, Der ni e res No u vel les d”Al sa ce, list je sa ja ko du gom tra di ci jom. Osno van je 1877. go di ne, ka da je Stra zbur, naj zna ~aj ni ji grad dvo mi lon ske po kra ji ne Al zas, pri pa dao Ne ma~ koj, a de {a va lo se u we go voj isto ri ji da pre la zi iz fran cu skih u ne ma~ ke ru ke i vra }a se. I vla sni ci DNA su se, ka ko ka è Mon pe zant, me wa li ~e sto, a sa da su naj po zna ti je i naj ~i ta ni je al za {ke no vi ne u ru ka ma fran cu skih ban ka ra. Pre ko 80 od sto pri me ra ka pro da je se u pret pla ti, a ~i ta o ci ma u ce lom re gi o nu sva ko ga ju tra, pre se dam ~a so va, no vi ne sti ù na ku} ni prag. U wi ma naj pre mo gu da pro ~i ta ju ve sti iz Fran cu ske i sve ta, uz ured ni~ ki ko men tar, a jed na ko va `ne su re gi o nal ne i lo kal ne te me. – Ima li smo mno go vla sni ka, ali to ni je uti ca lo na ure |i va~ ku po li ti ku. A ona je ta kva da smo po li ti~ ki ne u tral ni, da ne po zi va mo gra |a ne da gla sa ju za ne ku po li ti~ ku op ci ju, ali, ako po sto je ne ka osnov na smer ni ca, on da je to opre de qe nost ka evrop skoj po li ti ci. Ov de naj ve }i deo sta nov ni {tva gla sa za de sni cu, od no sno za Le Pe nov Na ci o nal ni front, pa i nas ~i ta o ci do ì vqa va ju kao de sni cen tar, ali to ni smo, uvek osta je mo pri sta vu da bra ni mo de mo kra ti ju. Do go di ne, na lo kal nim iz bo ri ma, sva ka }e po li ti~ ka par ti ja ima ti isti pro stor u na {im no vi na ma. Ali, svoj ski se

mo sa {tam pa wem, a u 14 ~a so va Le Mond je na ki o sci ma di qem Fran cu ske. Otvo re ni smo pre ma sve tu, a na {a je od li ka to {to smo ve o ma pri vr è ni ide ja ma pra va i so ci jal ne prav de. Uz nas uvek ide pri dev “le vi ~ar ski”, ali ni smo to u to li koj me ri kao, re ci mo, “Li be ra sion”; mi, za pra vo, pro pa gi ra mo le vi cen tar. To se, re ci mo, u no vi na ma vi di ta ko {to }e ~i ta o ci ma u ured ni~ kom ko men ta ru pred iz bo re bi ti skre nu ta pa `wa za kog bi bi lo naj bo qe da gla sa ju – ob ja snio je No uc hi. Po pri ro di po sla sum wi ~a vi, na u ~e ni da ne hva ta ju pr vu lop tu i pri hva ta ju sve zdra vo za go to vo, no vi na ri iz Sr bi je raz me ni li su uti ske na kon raz go vo ra s fran cu skim ko le ga ma. Ni je da im ne ve ru ju, na o pa ko, ali pro sto, do {li su iz ze mqe u ko joj vla snik, bi lo da je dr à va, bi lo op {ti na, bi lo pri vat nik, mo è da ima uti caj na sa dr àj me di ja ko ji je u we go vim ru ka ma. Pri tom, pod ko ù su im se, kao i svim ~i ta o ci ma i gra |a ni ma Sr bi je uvu kle afe re, pri ~e o ko rup ci ji, na si qu, ko je ka vim fo bi ja ma iz ko je ka vih „pa met nih” gla va. Tek, ni je pri ~a o evrop skim no vi na ma osi ro ma {e nim za ta kve te me kod srp skih no vi na ra od mah po pi la vo de. Slu {a ju }i ko le ge iz DNA i Le Mon da, li sta ju }i te no vi ne, ipak slo ì li smo se - fran cu ski no vi na ri mno go vi {e pri da ju sva ko dnev nom ì vo tu gra |a na i ob ja {wa va ju ka ko ne ke od lu ke uti ~u na ì vot qu di. A, ba{ bi smo i mi vo le li da ot kri va mo „ve li ke” afe re o punk to vi ma na do brim auto pu te vi ma na ko ji ma se neo sno va no na pla }u je pu ta ri na. n Sla|ana Glu{~evi}

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

ne ma^ ka ne sme da is Pu sti evro i mo ra da Pre u zme ulo gu li de ra, tvr di za „dnevnik” Po li ti^ ki ana li ti^ar nils anen

Po gled na uzro ke eko nom ske kri ze

Re ce si ja kao lek Pi{e: Pavle Mihajlovi} a kon dot-kom slo ma u me re in ve sti pro le }e 2000. go di ne, ra ju u po ve }a od no sno na pa da na we ve} po sto Svet ski tr go vin ski cen tar, je }e pro iz Fe de ral ne re zer ve SAD vod we su o ~e (FED) spu sti le su ka mat ne ne sa ra stu sto pe na ve o ma ni zak ni vo – 1 }om tra `wom pro ce nat. Kre dit na eks pan - i ni ìm tro {ko vi ma fi nan zi ja, uz niz dru gih fak to ra, si ra wa. Tra `wa i in ve sti sli la se pre vas hod no u me |u - ci je pod sti ~u za po sle nost na rod ni fi nan sij ski sek tor. zbog ~e ga ra ste po tro {wa i In ve sti ci je i po tro {wa su in ve sti ci je, kre i ra se jo{ ra sle u ~i ta vom Sve tu a po - rad nih me sta i eks pan zi ja do go to vo je eks plo ziv no ra slo sti è svoj vr hu nac. hi po te kar no tr ì {te u Sve ovo ne bi bi lo pro SAD. Po sle ne ko li ko go di - blem ka da bi ve }e za du ì va na, u stra hu od in fla ci je, we i in ve sti ra we bi lo po dr FED je po ste pe no po di zao à no {ted wom nov ca i re re fe rent ne ka ma te. Po sle - sur sa u pri vre di. U slu ~a ju di~ no, pre te ra no i po gre {no spu {ta wa ka ma ta cen tral ne in ve sti ra we vru }eg nov ca ban ke de {a va se upra vo su po sta lo je neo dr ì vo. Spi - prot no. [ted wa u pri vre di ra la pro pa da wa fi nan sij - se ne po ve }a va ve} se sma wu skih in sti tu ci ja po vu kla je je. Pod stak nu to je pre te ra no za so bom i re al ni sek tor u i po gre {no in ve sti ra we bez du bo ku i traj nu re ce si ju. u{te de re sur sa - rast za po Uzrok kri ze tre ba tra ì - {qa va wa, a sve u pro jek ti ma ti u po gre {noj mo ne tar noj ko ji su fi nan si ra ni ve {ta~ po li ti ci. Ka ma te su bi le ki jef ti nim du gom ili pre ni ske pre dug pe riod. Ka - oprav da ni sa mo pri ni skim mat na sto pa ima cen tral no ka ma ta ma. Po ve }a no za du ì me s to u ka p i ta l i s ti~ k oj va we i tro {e we vr {i pri ti pri vre di zbog svog uti ca ja sak na ce ne. Da bi se ob u sta na pro iz vod wu, {ted wu i po - vi la in fla ci ja cen tral na tro {wu, sa da i kroz vre me. ban ka mo ra da po dig ne ka ma Ona {a qe in for ma ci je ban - tu i na taj na ~in ob u zda da qe ka ri ma o to me z a d u ` i v a w e . ko l i k o vre de Pu ca ju me hu ri Me re {ted we, sred s tva ko j a u fi nan sij skom du b qa re c e s i j a po z ajm q u j u od sek to ru zbog i gu bi tak po slo va cen tral ne ban ne m o g u} n o s ti je di ni su na ~in da re fi nan si ra wa ke, od dru g ih ba n a k a ili se eko no mi ja vra ti du go va. Ja vqa se gra |a na i po pe si mi zam u na odr ìv put. tom pla si ra ju stra hu od re ce To su u~i ni le, na u ob li ku kre si je i in ve sti pri mer, Esto ni ja, di ta. Do ma }in to ri pro da ju stva na osno vu Island, Li tva ni ja har ti je na fi ka mat ne sto pe i po sle stra vi~ nog nan sij skim tr od lu ~u ju o ku ì {ti ma {a pa da sa da uì va ju qu po vi ni na kre }i ber ze u odr ` iv i re l a t iv n o dit i oro ~e noj cr ve no. Lo {e i brz rast {ted wi. In ve pre te ra ne in sti to ri pre ko ve sti ci je pro ka ma te ra ~ u n a j u vred n ost pa da ju, do la zi do lan ca ban nov ca ko ji è le da ulo è u krot sta va, pri vat ni i jav ni ne ki pro je kat ili u pro {i - dug po tro {en na krat ko ro~ re we pro iz vod we. Me |u tim, na za do voq stva po sta je neo u oba ra wu ka mat nih sto pa ja - dr ìv, gu be se rad na me sta u vqa se fun da men tal na in - na ra slim in du stri ja ma i na for ma ci o na gre {ka o vred - stu pa otre `we we – re ce si ja. no sti re sur sa u pri vre di. [TAM PA WE PA RA: Mo PO GRE [NA MO NE TAR - ne tar ne vla sti po no vo {tam NA PO LI TI KA: Kre dit na pa ju pa re kao pre de set go di eks pan zi ja po ~i we sa spu - na. Upum pa va wem nov ca po {ta wem re fe rent ne ka mat ne ku {a va ju da da ju {an su za re sto pe. Ona omo gu }a va da ban - fi nan si ra we du go va i in ve ke krat ko ro~ no po zajm qu ju sti ci ja. Zbog pa da za po sle no od cen tral ne ban ke uz ma wi sti i do ho da ka pre za du è na tro {ak, te na taj na ~in lak - do ma }in stva ni su sprem na da {e i jef ti ni je nu de zaj mo ve ku pu ju do bra u ~i ju pro iz vod dru gim ban ka ma, pri vat nim i wu se pre te ra no ili po gre prav nim li ci ma. Ovaj sig nal {no in ve sti ra lo. Tr ì {ta pr vi pre po zna je fi nan sij ski ni su sprem na da po kre nu no ve sek tor ko ji po ~i we da po - pro ce se zbog ra stu }ih ce na zajm qu je jef tin no vac i ula - si ro vi na, ne iz ve sno sti i ne è u har ti je od vred no sti. To pred vi dqi vo sti re gu la tor pro u zro ku je rast wi ho vih ce - nog okru è wa. na {to za ma gqu je pra vu pri Re ce si ja je za pra vo lek. ro du ri zi ka na tr ì {tu – Ona ~i ni da se iz bri {u po svi ma se ~i ni da ne pre sta no gre {ne in ve sti ci je i pre te do bi ja ju i da }e se ta ko na sta ra na po tro {wa i oslo bo de vi ti. O~e ki va wa su op ti mi re sur si za no vu pro iz vod wu. sti~ na {to pod sti ~e do dat no Ona te ra pre za du è ne dr za du ì va we i ula ga wa. Ne à ve na ban krot opo mi wu }i pre po zna va we ri zi ka na fi in ve sti to re da dr àv ni dug nan sij skim tr ì {ti ma po ni je bez ri zi ka. Re fi nan si seb no se po ka za lo po gub no ra we dr àv nog du ga mo ra dr àv no za du ì va we, {to pre sta ti ka ko bi ko na~ no po tvr |u ju slu ~a je vi Gr~ ke i do {lo do sma we wa po tro Ita li je. Ni ske ka ma te su {we na odr ìv ni vo. Me re omo gu }i le da vla de jef ti no {ted we, du bqa re ce si ja i ali neo dr ì vo fi nan si ra ju gu bi tak po slo va je di ni su rast po tro {we a da se ni ko na ~in da se eko no mi ja vra ti ni je pi tao po sto ji li ri zik na odr ìv put. To su u~i ni od dr àv nog ban kro ta. le, na pri m er, Esto n i j a, Isto vre me no, jef ti ni kre Island, Li tva ni ja i po sle di ti kod ba na ka pod sti ~u po - stra vi~ nog pa da sa da uì va ve }a we in ve sti ra wa u pri - ju odr ìv i re la tiv no brz vre di. Ne ki po slov ni pro jek - rast. Na s ta v ak kre d it n e ti ko ji su de lo va li ne pro fi - eks p an z i j e sa m o od l a ` e ta bil no, na kon pa da ka mat - pri la go |a va we pri vre de do nih sto pa po sta ju pri ma qi - po v rat k a po v e r e w a tr ` i vi. Do ma }in stva su ni skim {ta u no vo za du ì va we i ka ma ta ma obes hra bre na da po tro {wu – no vu se ri ju me {te de a do bi ja ju jef ti ni je i hu ro va ko ji }e se ras pr {i ti po voq ni je po tro {a~ ke i za de se tak go di na u ne koj no dugo ro~ ne kre di te i ti me voj de pre si ji. pove }a va ju tra `wu za do (autor je eko nom ski brima. Sa dru ge stra ne, fir ana li ti ~ar)

Svi pu te vi vo de u Ber lin no gi se pi ta ju da li bi Ne ma~ ka tre ba lo da po m og n e u sa d a {woj kri zi dru gim ze mqa ma, a ja po dr à vam stav da je to ne iz be `no. Qu di ka ù: mi smo pod ne li `r tve i po sta li smo uspe {ni, za {to sa da, kad smo ve} pro {li kroz sve to, tre ba da pla }a mo oni ma ko ji se ni su od ri ca li? To je stav i vla da ju }e par ti je i opo zi ci je s ko jim se mo ra ra ~u na ti, ali ja mi slim da je on pre sve ga po sle di ca ~i we ni ce da jo{ uvek ni smo do voq no sprem ni za ulo gu da Ne ma~ ka tre ba da po sta ne li der u sa da {woj si tu a ci ji, ka è u raz go vo ru za „Dnev nik“ Nils Anen, stru~ wak Ode qe wa za me |u na rod nu po li ti ku i ana l i z e Za d u ` bi n e Franc Ebert i biv {i po sla nik u ne ma~ kom par la men tu kao ~lan So ci jal de mo krat ske par ti je. Anen sma tra da kri za evra uti ~e na Ne ma~ ku na po se ban na ~in: we na pri vre da ima sna àn rast, ali ka ko kri za po ga |a we ne tr go vin ske part ne re ona ih ne mo è jed no stav no pu sti ti niz vo du jer ko }e on da da ku pu je we nu ro bu? – Pre de se tak go di na biv {i kan ce lar Ger hard [re der je do neo re form ski pa ket, u ko me je za tra ìo od ri ca we od ne m a~ k ih gra | a n a, po s eb n o onih s ma lim i sred wim pri ma wi ma. Skre sao je so ci jal ne iz dat ke za wih i za ne za po sle ne... bi la je to „Agen da 2010“. Ja sam u to vre me bio pred sed nik So c i j al d e m o k rat s ke omla di ne i mi smo bi li ogor ~e ni pro tiv ni ci tih me ra. Ve ro va li smo da ne sme mo od qu di s ma lim pri ma wi ma da tra ì mo od ri ca we. Ta ko |e i da od 2 po sto pre bo ga tih tre ba da se tra ì vi {e. Ima li smo ve li ki spor i ras pra vu u dru {tvu {ta da se ra di, de se ti ne hi qa da qu di je de mon stri ra lo. Ali na kra ju, s ob zi rom na ono {to se de {a va lo to kom pro te kle de ce ni je, iako i da qe mi slim da ni je sve bi lo u re du, Ne ma~ koj je to po mo glo da se uhva ti u ko {tac s ak tu el nom kri zom. Ni je bi la do voq no kon ku rent na; sa da je ste, ne ma~ ki iz voz ra ste i iz u- zet no je jak, a tu su i sna `no obra zo va we i ino va ci je – ka è Anen. Ovaj so c i j al d e m o k ra t a iz Ham bur ga gde je du go vre me na bi la na vla sti tzv. „Oslo gru pa“ (po nor ve {koj for mu li ko a li ci je le vi ~a ra, so ci jal de mo kra ta i „ze le nih“), ima ju }i u vi du ulo gu Ne ma~ ke u pro { lo s ti i we n u od g o v or nost za dva svet ska ra ta, ho lo ka ust i ra za ra we Evro pe, ka è da i da qe po sto ji kon sen zus iz me |u dve ve li ke par ti je – SPD i CDU ko ji tra je ve} 60 go di na – da je ne ma~ ki in te res naj bo qe za stu pqen u Evrop skoj uni ji. Ali, po sto ji kon sen zus i da se zbog to ga za dr ì „ni zak pro fil“, {to mi sli da ni je do bro. – Mi smo u sre di {tu Evro pe, to ni je te {ko iden ti fi ko va ti, naj mno go qud ni ja smo ze -

mqa sa pre ko 80 mi li o na sta nov ni ka, ima mo naj ja ~u eko no mi ju ~ak i po sle dva svet ska ra ta. Isto ri ja je uvek uka zi va la na ot por pre ma Ne ma~ koj. Sla bi je i ma we ze mqe su gra di le sa ve ze pro tiv we i jed na od naj va `ni jih lek ci ja za nas je ste bi la da de fi ni {e mo na c i o n al n i in t e r es kao evrop ski. Us pe li smo da stvo ri mo po ve re we oko li ne, qu di nam ve ru ju, a na {a eko nom ska sna ga je znat na u Evrop skoj uni ji. Ne ma~ ka je do {la u po zi ci ju kao ni ka da pre u po sled wih 60 go di na, da tre ba da vo di – ali da ni je sprem na da za i sta to ~i ni. To je fa kat ko ji se ti ~e po li ti ~a ra, ali i ce log na ro da i jo{ uvek nam

le u pro b lem sol v ent n o s ti. Pred sed nik Oba ma zo ve Mer ke lo vu sva ko dnev no i tra ì od Ber li na da u~i ni vi {e za svet ski rast, da se an ga ù je u bor b i pro t iv glo b al n e fi nan sij ske kri ze, pla {e }i se u su sret iz bo ri ma da }e kri za evra uti ca ti na ame ri~ ku eko no mi ju ja ~e ne go {to je to bi lo po sled wih me se ci. Da nas od lu ke Ber li na ima ju u~i nak mno go ja ~i ne go ra ni je a kri za ubr za va taj pro ces. Fak ti~ ki, ne ma~ ki part ne ri i sa ve zni ci tra è od An ge le Mer kel da pre u zme na se be fi skal nu i fi nan sij sku po li ti ku EU. – Pre iz ve snog vre me na bio sam u [pa ni ji i gle dao mla de

Ne ma~ ka po li ti~ ka kla sa ni je us pe la da ob ja sni Nem ci ma da je so li dar nost neo p hod na za Evrop sku uni ju kao po li ti~ ki i mi rov ni pro jekt, ali da se EU ne ba zi ra sa mo na to me ne go i na vla sti tom eko nom skom in te re su ~la ni ca tre ba vre me na da se na vik ne mo na tu si tu a ci ju. Anen sma tra da je na stu pio ve o ma bi tan tre nu tak, ne za po sle n ost u Ne m a~ k oj i da q e opa da, rast eko no mi je je jak, po li ti~ ko okru è we je ob li ko va no ta ko da su svi po gle di upe re ni u Ber lin. [ta }e kan ce l ar k a An g e l a Mer k el da ura d i po s ta l o je bit n o jer mno go wih za vi si od Ne ma~ ke. – Ako se po gle da ju eko nom ski po da ci, Ne ma~ ka je je di na ve li ka ze mqa u Evro pi ko ju ni je po go di la kri za evra. Ho lan d i j a, Austri j a, Luk s em burg, Dan ska sto je do bro, ali oni ne ma ju do voq no sna ge, dok mi ima mo mo gu} nost da po mog ne mo ze mqa ma kao {to su Gr~ ka, Por tu gal, [pa ni ja, spo sob nost da pre vla da mo kri zu evra – u to sam ube |en. To mo è bi ti od ri ca we u kra }em ro ku za Ne ma~ ku, pa se uve li ko o~e ku je da se ona ne }e dr à ti svog uskog in te re sa. Tra di ci o nal no su Pa riz i Ber lin dva glav n a part n e r a, ali fran cu ske ban ke su za bra zdi -

qu de – me |u ko ji ma je na za po sle nost go to vo 50 po sto – ka ko no se tran spa ren te pro tiv An ge le Mer kel. Jer ona da je no vac, kre di te i ga ran ci je, ali è li i da vi di da }e vla de do ne ti po li ti~ ke me re da pre vla da ju kri zu. Ta ko i u Gr~ koj no se po ste re pro tiv Mer ke lo ve i ka ù: OK, Nem ci nam ba ca ju po jas za spa sa va we ali tra è od na {e vla de da sma wi pen zi je, ot pu sti qu de iz jav nih slu `bi itd. To je pro blem za sva ku ze mqu, po go to vo onu ko ja je bi la po go |e na ra za ra ju }im ra tom ko ji je kre nuo s ne ma~ kog tla pre 60 go di na. Mno go je pred ra su da i mo gu} no sti da se mo bi li {e bes u jav no sti pro tiv Ne ma~ ke. Za to je bi tan stav, re to ri ka i po li ti~ ka ko mu ni ka ci ja, i ja li~ no ne raz u mem za {to Mer ke lo va ni je oti {la u Gr~ ku, da otvo ri di ja log s dru gom stra nom i ob ja sni {to ra di. Ona je to od bi la da u~i ni i ta ko ri zi ku je mo da iz gu bi mo deo ve o ma po zi tiv ne sli ke ko ju smo iz gra di li u po sled wih 60 go di na.

Pre ma iz ve {ta ju ko ji je ob ja vqen pre dve ne de qe, vla da u Ber li nu ima u sa ve znoj ka si vi {e pa ra ne go {to je pro jek to va la, za raz li ku od vla da ve }i ne ze ma qa u ovom tre nut ku. Za obra zo va we su za du è ne po kra ji ne, i ne ke od wih ni su do voq no ja ke da iz dva ja ju u tu svr hu kao ra ni je, ali mla di qu di, ipak, ne mo ra ju da da ju vi {e nov ca za {ko la ri nu kao u ni zu dru gih ze ma qa. – Pre ma ne ma~ kom usta vu, svi Nem ci tre ba da ima ju pod jed na ke uslo ve bez ob zi ra gde ì ve, u kom de lu dr à ve i ko joj po kra ji ni. Za to je stvo ren si stem da bo ga ti je po kra ji ne fi nan sij ski do pri no se ma we do bro sto je }im. Na pri mer, Ham burg ko ji je je dan od naj bo ga ti jih re gi o na u Evro pi i grad bez prem ca u Ne ma~ koj, iz dva ja deo svo jih pa ra za po dr {ku is to~ no ne ma~ kim po kra ji na ma. Za raz li ku od to ga, Ba var ci ka ù da im se ne da je „za le wiv ce ko ji ne bri nu do voq no o svo joj bu du} no sti“, ali sa ma Ba var ska je ne ka da do bi ja la znat na sred stva na osno vu re gi o nal ne pre ra spo de le ka da je bi la si ro ma {na i agrar na ze mqa. Da nas je iz u zet no bo ga ta i ne è li da pla }a si ro ma {ne, a glav na ta mo {wa par ti ja, CSU, na sva kim iz bo ri ma pred la è kre sa we po mo }i dru gi ma – na sta vqa Anen. I to je do bro za po re |e we s onim {to se do ga |a u Evro pi, do da je. – Za Ne ma~ ku je ve o ma va `no {to ima si stem in sti tu ci o na li zo va ne so li dar no sti. Ako do bi ja te pa re, a to je u qud skoj pri ro di, ni je vam ba{ do re for me ko ju bi ste mo ra li da spro ve de te jer }e te do bi ti pa re u sva kom slu ~a ju. Za to je po treb na od re |e na rav no te à – da ne da je te pa re ni za {ta. I to ne tre ba da se ra di ni u Evro pi. S dru ge stra ne, jed na od taj ni ne ma~ kog uspe ha je ve li ka za vi snost od iz vo za, tj. od to ga da li su na {i su se di i part ne ri do voq no bo ga ti da mo gu da ku pu ju na {u ro bu. Na pre dak zo ne EU je na{ naj bo qi in te res, ni jed na dru ga ze mqa ni je ima li vi {e ko ri sti od Ne ma~ ke od Uni je to kom po sled we de ce ni je. Ako se ne sa vla da kri za evra, pre ma lek ci ja ma iz pro {lo sti, ze mqe kao {to su Gr~ ka, Por tu gal, [pa ni ja de val vi ra le bi svo je va lu te, Gr~ ka ve ro vat no za 4050 po sto, i ni ko ta mo vi {e ne bi mo gao da ku pu je ne ma~ ke pro iz vo de. Ne m a~ k a po l i t i~ k a kla s a ni je us pe la, za kqu ~u je Nils Anen, da ob ja sni Nem ci ma da je so li dar nost neo p hod na za Evrop sku uni ju kao po li ti~ ki i mi rov ni pro jekt, ali da se EU ne ba zi ra sa mo na to me ne go i na vla sti tom eko nom skom in te re su ~la ni ca. – Mi mo è mo da u~i mo na svom is k u s tvu pre r a s po d e l e pokra ji na ma, ta ko da i sla bi je dr à ve u Evro pi u~e stvu ju u ne ma~ kom uspe hu. n Reqa Kneèvi}

De lor: Evro pi po treb na no va „ar hi tek tu ra” iv {i pred sed nik Evrop ske ko mi si je i je dan od tvo ra ca evra @ak De lor oce nio je da je iz la zak za jed ni~ ke va lu te iz kri ze mo gu}, ali da je za to ne iz be `no iz grad wa pot pu no no ve „ar hi tet ku re„, ko ja pod ra zu me va ve }u mo ne tar nu in te gra ci ju ~la ni ca evro zo ne. - Za iz la zak evra iz kri ze po treb no je da se is pu ne dva uslo va. Naj pre, va tro ga sci mo ra ju da uga se va tru. Dru gi uslov je iz grad wa no ve „ar hi tek tu re„. Ako bi, me |u tim, bio is pu wen sa mo je dan uslov, tr `i {te bi osta lo sum wi ~a vo, po ru ~io je De lor u in ter vjuu bri tan skom Dej li te le gra fu.

- ^la ni ce evro zo ne mo gu da bi ra ju: ili }e pre ne ti svoj su ve re ni tet na EU ili }e se po vrg nu ti da le koj ve }oj di sci pli ni, do dao je ovaj biv {i ~el nik Evrop ske ko mi si je u pe ri o du od 1985. do 1995. kri ti ku ju }i ~la ni ce evro zo ne da su re ak ci je od na stan ka kri ze 2008. do da nas bi le „i pre sla be i za ka sne le”. - Ovaj pro blem bi bio iz beg nut da se od po ~et ka in si si tra lo na eko nom skom aspek tu uje di we wa, ko li ko i na mo ne tar nom. Nije bi lo do voq no stvo ri ti za jed ni~ ku va lu tu, mo a lo se ra di ti i na stva ra wu za jed ni~ ke eko nom ske po li ti ke ko ja bi se osla wa la na sa rad wu dr `a va ~la ni ca Uni je, na veo je De lor.

nedeqa4.decembar2011.

c m y

HR VAT SKA DA NAS BI RA NO VI SA ZIV SA BO RA

ci je, pred vi |a ju prak ti~ no svi ana li ti ~a ri, sa da ne }e bi ti gre {ke. HDZ bi pre ma p r e d v i | a w i m a tre ba lo da osvo ji do brih 20 man da ta ma we ne go 2007. Ko a li ci ja HDZ-HGS-DC osva ja 23,5 po sto, {to je 46 man da ta. To li ko su osvo ji li i 2000. ka da su iz gu bi li od Ra ~a no ve ko a li ci je i to je naj te `i po raz HDZ-a na iz bo ri ma do da nas. [ta }e to zna ~i ti za HDZ, osta je da se vi di. Gu bit ni~ ki ili ne, HDZ je na pra gu unu tra {wih pro me na, ko je si -

23. ok to bra. Vi {e od se dam mi li o na gla sa ~a iza bra lo je 217 po s la n i k a ko j i ~i n e usta v o tvor nu skup {ti nu za du `e nu za do no {e we no vog usta va, po sle vi {e od dve de ce ni je dik ta tu re svrg n u t og pred s ed n i k a Be n a Ali ja. Na rod ni re volt je po ~eo sa mo spa qi va wem mla di }a, uli~ nog pro dav ca po vr }a Mu ha me da Bo a zi zi ja po {to mu je od u ze ta ro ba i one mo gu }e no da

~e ki va no vi so ka, oko 70 od sto od ukup nog bro ja upi sa nih bi ra ~a. Gla sa lo se po pro por ci o nal nom si ste mu za 1.500 stra na~ kih i ne za vi snih kan di da ta, a iz bo re je pra tio ve li ki broj stra nih i do ma }ih iz ve {ta ~a. Kao {to se i o~e ki va lo, po be da je pri pa la ume re noj isla mi sti~ koj par ti ji Enah da (Re ne san sa), ko ja je u vre me dik ta tu re bi la za bra we na. Wi hov

utak mi cu u ko joj bi pe tro lej ske kom pa ni je vo di le glav nu re~. Tu nis, ze mqa u ko joj su po ~e li so ci jal ni ne mi ri i ka sni je se lan ~a no {i ri li i na dru ge arap ske ze mqe, i{ao je na slo bod n e vi { e p ar t ij s ke iz b o r e

pre hra ni po ro di cu. Taj ~in je bi la ka pi sla za {i ri bunt naj pre u Tu ni su, a ka sni je u Ma ro ku, Egip tu, Li bi ji i vi {e arap skih ze ma qa na azij skom kon ti nen tu, gde bor ba pro tiv dik ta tu ra jo{ tra je. Iz la znost na iz bo ri ma u Tu ni su je bi la neo -

glav ni ri val se ku lar na Pro gre siv na par ti ja (PDP), ko ja je ta ko |e bi la u su ko bu s biv {im dik ta to rom, pri zna la je po raz. Li de ri Enah de obe }a li su da }e stvo r i t i se k u l ar n u, a ne isla m i s ti~ k u vi { e p ar t ij s ku dr `a vu.

Isla mi sti

iz bo ri ma bio vi |en kao SDP-ov kan di dat za pre mi je ra, ali se Mi la no vi} pre do mi slio), te mno gi ma ja ko sim pa ti ~an don Ivan Gru bi {i} (~i ja se po li ti~ ka ak tiv nost ipak ni je svi de la Kap to lu). Na ci o nal nim ma wi na ma pri pa da 8 man da ta, a di ja spo ri tri.

Ne ma onog re vo lu ci o nar nog po le ta ko ji je pra tio gla sa we u ja nu a ru 2000, iako an ke te po ka zu ju da }e i ove ne de qe na iz bo re iza }i ~ak do 76 po sto bi ra ~a gur no ukqu ~u ju sme nu do sa da {weg vo| stva, a po ne ki ana li ti ~a ri ~ak spo mi wu i ras pad stran ke, za vi sno od te `i ne po ra za na da na {wim iz bo ri ma. A pro por ci o nal no s ogrom nim bro jem no vih li sta i kan di da ta na iz bo ri ma, ali i pro por ci o nal no s raz o ~a re wem i ogor ~e wem hr vat skih gra |a na do sa da {wim elit nim po li ti ka ma (le vim i de snim), iz bor ni prag od 5 po sto pro }i }e i do sta „sve `ih“ ime na: HDSSB Bra ni mi ra Gla va {a }e, pre ma an ke ti Ip sos Pul sa osvo ji ti 5 man da ta, Hr vat ski la bu ri sti Dra gu ti na Le sa ra 4 man da ta, po tri po sla ni ka do bi }e HSLS i HSS, a po je dan man dat osva ja ju i HSP, li sta Qu be Jur ~i }a (ko ji je na pro {lim

PERL HAR BUR, SE DAM DE SET GO DI NA KA SNI JE

Na pad se mo gao iz be }i?

sto ri ja ima sa svim do voq no do ga |a ja na ko je ni kad ni je sta vqe na ko na~ na ta~ ka. Za pra vo, sa mo za ne ke qu de je ste, dok su osta li se bi na met nu li ì vot nu mi si ju da opo vrg nu zva ni~ nu ver zi ju ne kog do |a ga ja, po ku {a va ju }i da taj pe ~at da ju ba rem jed noj od bez broj te o ri ja za ve ra. Ta ko u Sje di we nim Dr à va ma sa mo zva ni i oni dru gi is tra ì va ~i i da qe po ku {a va ju da ra sve tle okol no sti ko je su pra ti le broj ne po li ti~ ke aten ta te u ze mqi, od Lin kol no vog do Ke ne di je vog, no iz gle da da su po seb no fa sci ni ra ni na do ga |a je ko ji su, u raz ma ku od ta~ no 60 go di na, do bra no pro dr ma li te me qe ame ri~ kog dru {tva, tim pre {to su bi li pra }e ni ve li kim bro jem `r ta va. Dva su ta kva do ga |a ja u mo der noj ame ri~ koj po ve sti: na pad na Perl Har bur i 11. sep tem bar. Jed na od naj ra spro stra we ni jih te za, kraj we o~e ki va no, je ste ona da su gla ve {i ne na sva ki na ~in tra ì li da se ukqu ~e u Dru gi svet ski rat; dru gim, a ra zu mqi vi jim re ~i ma – Perl Har bur je `r tvo van ka ko bi se slo mio du bo ko pri sut ni izo la ci o ni zam na ci je. Na i me, uo~i ja pan skog na pa da ~ak 80 pro ce na ta Ame ri ka na ca se pro ti vi lo ula sku SAD u rat ko ji je u Evro pi tra jao ve} dve go di ne. Me |u tim, taj do ga |aj je na pra sno pro me nio ose }a wa gra |a na, pa pred sed ni ku Ru zvel tu ni je bio pro blem da u Kon gre su do bi je ogrom nu po dr {ku za ob ja vu ra ta Ja pa nu. Kwi ga no vi na ra i isto ri ~a ra Ro ber ta Sti ne ta „Dan pre va re” iza zva la je bur ne re ak ci je na kon ob ja vqi va wa 1999. go di ne. Du go go di na tra ga ju }i i ~i ta ju }i do ku men ta iz rat ne ar hi ve, Sti net je po sum wao da vr ho vi ame ri~ ke vla sti ne sa mo da su zna li da je na pad Ja pa na ne iz be àn, ve} su ta kav na pad i omo gu }i li, s ci qem da se pre o kre ne ame ri~ ko jav no mne we pre ma pi ta wu ukqu ~i va wa u rat. U sre di {te Sti ne to ve hi po te ze o vla di noj za ve ri, i da nas è sto ko ospo ra va ne u de lu jav no sti, je ste pi ta we da li su ame ri~ ki voj ni krip to gra fi raz bi li {i fro va ne po ru ke ko je je ko ri sti la ja pan ska mor na ri ca? Uko li ko je od go vor „da”, pi {e Sti net, to zna ~i da su na sto ti ne kwi ga, fil mo va, ~la na ka..., kao i sa ma ame ri~ ka vla da, de ce ni ja ma pla si ra li la ì. Jer, ako su {i fro va ne po ru ke pre sret nu te i de krip to va ne pre na pa da na Perl Har bur, to dru gim re ~i ma zna ~i da su vr ho vi vla sti bi li upo zna ti una pred s onim {ta }e Ja pan u~i ni ti. U zva ni~ nu isto ri ju u{ao je, me |u tim, po da tak da su krip to gra fi pre sre li sa mo di plo mat sku ko mu ni ka ci ju, da kle ne i voj nu. Sti net, pak, u svo joj kwi zi iz no si da je ko ma dant Pa ci fi~ ke flo te SAD re dov no do bi jao in for ma ci je, da ka ko od krip to gra fa, a jed na od wih je i o ve o ma ì voj ko mu ni ka ci ji ja pan ske mor na ri~ ke ko man de s rat nim bro do vi ma na Pa ci fi ku. Ta kva ko mu ni ka ci ja je da ti ra na 26. no vem bra 1941. {to je, ina ~e, da tum ka da su ja pan ski bro do vi kre nu li u na pad na Perl Har bur. Za Sti ne ta je, ta ko |e, ve o ma spor no ot kri }e iz sre di ne 80-tih go di na o to me da ni jed na od sto ti nu hi qa da ja pan skih voj nih po ru ka, a ko je je pre sre la ame ri~ ka ar mi ja pre na pa da, ni je raz ma tra na to kom is tra ge o na pa du ko ju je vo dio ame ri~ ki Kon gres od 1941. do 1946. Ta is tra ga, da ka ko, ni je ot kri la ni {ta {to bi kom pro mi to va lo ame ri~ ku vla du, pa ni ar mi ju. Autor je is ko ri stio i pra vo iz Za ko na o slo bo di in for ma ci ja ali je od Mor na ri ce u pr vim go di na ma po sle do bio sve ga ne ko li ko do ku me na ta. Po sao mu je umno go me olak {a lo pre ba ci va we rat ne gra |e iz ar hi ve Mor na ri ce u Na ci o nal ni ar hiv SAD u Va {ing to nu to kom 1993. Me |u tim, na kon ob ja vqi va wa Sti ne to ve kwi ge „Dan sra mo te” 1999. go di ne, ame ri~ ka Agen ci ja za na ci o nal nu bez bed nost po ~e la je da po vla ~i do ku men ta ci ju iz pe ri o da pre na pa da na Perl Har bur. Sve u in te re su na ci o nal ne bez bed no sti, ob ja sni li su. n E.N.L.

PR VI IZ BO RI PO SLE

rvi vi {e par tij ski iz bo r i po s le oba r a w a dik t a t u r a u Tu n i s u, Ma ro ku i Egip tu ni su do ne li pro me ne ko je su bi le u iz gle du to kom ma sov nih po bu na. Po dr `a v a j u } i ta k o z va n o arap s ko pro le }e, Za pad se na dao da }e i arap ski svet kre nu ti pu tem de mo kra ti je i li be ral nog ka pi ta li zma, ali su na iz bo ri ma ove je se ni, po be di le ili su na pu tu da osvo je vlast par ti je ra di k al n i j eg ili ume r e n i j eg isla mi zma. Ti me je „arap sko pro le }e“ iz ne ve ri lo o~e ki va wa ame ri~ kih i evrop skih bo ra ca za de mo kra ti ju i tr `i {nu

Ku ku ri ku ogla sio: P zbo gom HDZ ro go no za za vi kend: u pe tak jo{ ma gle, su bo ta me sti mi~ no sun ~a no, bez ve tra, u ne de qu pa da HDZ. Ovaj i jo{ mno {tvo sli~ nih vi ce va na ra ~un pro pa sti HDZ-a ovih da na se mo gu pro ~i ta ti ili ~u ti po dru {tve nim mre à ma, onim vir tu el nim in ter net skim, kao i onim kon kret nim, ka fan skim. î ni se da ~ak i HDZ zna (ka ko su pe va li pre ~e ti ri go di ne) da ne ma {an se za osva ja we no vog man da ta pa ta ko za vr {ni skup stran ke ne }e uop {te bi ti u Za gre bu, ve} u ma lom za gor skom me stu Zla ta ru, a po tom i obli `woj i ne {to ve }oj Kra pi ni. Po sled wa an ke ta agen ci je Ip sos Puls ko ja je za Ve ~er wi list, No vu TV i Me dia ser vis spro ve la te ren sko is pi ti va we na 4171. is pi ta ni ku, po tvr di la je nad mo} no vo| stvo Ku ku ri ku ko a li ci je. Pre ma ovom is tra ì va wu, Ku ku ri ku osva ja 79 man da ta, a HDZ 43, od no sno 46, ako mu se do da ju tri man da ta iz di ja spo re. Hr vat ski iz bor ni si stem pri me wu je De on to vu me to du ra ~u na wa man da ta, a broj gla so va (od no sno man da ta) za vi si i od iz bor nih je di ni ca. Pre ma svim tim ra ~u ni ca ma, Ip sos Puls po tvr dio je i ve }i nu osta lih an ke ta – da }e le vi blok ovog pu ta us pe ti da osvo ji vlast i to u ap so lut noj ve }i ni. Ne u mo qi vi iz bor ni si stem ipak je na po sled wim iz bo ri ma po ko pao SDP i Zo ra na Mi la no vi }a, iako su im an ke te pred vi |a le po be du. No, le vi blok ta da ni je iza {ao u ko a li ci ji i gla so vi su im se ra su li po iz bor nim je di ni ca ma. Pro cen ti ta da ni su bi li do voq ni za po bed ni~ ke man da te. Upra vo zbog pred iz bor ne ko a li -

dnevnik

Hr vat ski gra |a ni ve} odav no `e le pro me nu. Go to vo na sva kim iz bo ri ma po na vqa se isto: bi ra ~i `e le ja ~a we pri vre de, za po sle no sti, ne za vi sno pra vo su |e, bor bu pro tiv ko rup ci je... a upor no do bi ja ju iste po li ti~ ke eli te ko je na sta vqa ju lo{ niz ko rup ci je, ne spo sob no sti i ko mo ci je. Sto ga za ove iz bo re ne ma onog re vo lu ci o nar nog po le ta ko ji je pra tio gla sa we u ja nu a ru 2000, iako an ke te po ka zu ju da }e i ove ne de qe na iz bo re iza }i ~ak do 76 po sto bi ra ~a. No, bez ob zi ra na is hod da na {wih iz bo ra, hr vat ske gra |a ne tek ~e ka jed na od naj va `ni jih od lu ka od pro gla {e wa ne za vi sno sti: re fe ren dum o ula sku u EU. n Ana Dasovi}

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

„ARAP SKOG PRO LE ]A“ U TU NI SU, MA RO KU I EGIP TU

AN DRES BREJ VIK: MO @DA LUD, ZBU WEN NI KA KO

utr ~a li na te ren Pu cao u ve tre wa ~e

I na pr vim vi {e par tij skim iz la znost je bi la oko 62 od sto Mo ha med el Ba ra dej, uti ~e na iz bo ri ma u Ma ro ku odr à nim i po t vr | e n a je po p u l ar n ost egi p at s ka zbi v a w a i uma w i 25. no vem bra, po bed ni ci su ta isla mi sta ko ji ima ju i bo qu {an se isla mi sta, ko ji su ra di ko | e isla m i s ti~ k e par t i j e. par t ij s ku in f ra s truk t u r u i kal ni ji ne go u Ma ro ku i Tu ni Ume re na isla mi sti~ ka Par ti vi {e nov ca od mla dih re vo lu - su. Iz bo ri u Egip tu se odr à ja prav de i raz vo ja osvo ji la je ci o na ra ko ji su za po ~e li otvo - va ju u at mos fe ri stal nih pro 107 od 395 me sta u par la men tu, re nu bor bu pro tiv dik ta tu re. te sta u Ka i ru na ko ji ma je iz a dru ga po bro ju gla so va je bi la Par ti je na sta le od mla dih de - dej stvo va na sme na pre mi je ra, a kon zer va tiv na mo nar hi sti~ ka mon stra na ta su ne do voq no po - sa da se tra ì i da Vr hov ni voj par ti ja – Is ti ku lal. U Ma ro ku zna te bi ra ~i ma, a ne ma ju nov ca ni sa vet pre da vlast ci vi li ma. re for me su po ~e le ta ko {to je za efi ka snu iz bor nu kam pa wu. Ako su po li ti~ ke po sle di ce kraq Mu h a m ed VI ini c i r ao Za bu nu stva ra i kom pli ko va - „arap skog pro le }a“ u re gi o nu odr ` a v a w e re f e r en d u m a na ni iz bor ni si stem. Po sle tri se ver ne Afri ke tek na po ~et ko jem je usvo jen no ku, eko nom ske po sle vi ustav. Ti m e je di ce su vi {e ne go vi Ako su politi~ke posledice „arapskog sa ~u va na di na sti ja, dqi ve. „Mond“ je ne ali su pra va kra qa prole}a“ u regionu severne Afrike tek na dav no ob ja vio, po zi do n e k le su ` e n a. po~etku, ekonomske posledice su vi{e nego va ju }i se na lon don Kraq i da qe po sku kon s ul tant s ku vidqive i mere se milijardama dolara sta v qa pre m i j e r a ku }u Ge o po li ti ka, da iz re d o v a par t i j e je eko n om s ka ce n a ko ja osva ja naj vi {e gla so va na kru ga gla sa wa za po sla ni~ ki „arap skog pro le }a“ bi la oko 55 iz bo ri ma, i ima po sled wu re~ dom ko ji se za vr {a va ju 10. ja - mi li jar di do la ra ili 41 mi li ka da su u pi ta wu re li gi ja, voj nu a ra, po ~i we gla sa we za se na - jar du evra. U ovu su mu ni su ura ska i kon tro la sud stva. Na iz to re i taj deo iz bo ra tra je do ~u na ti qud ski gu bi ci i uni bo ri ma u Ma ro ku iz la znost je mar ta idu }e go di ne. Ka da sve {ta va we in fra struk tu re. Naj bi la mno go ma wa, jer je od 13,5 to bu de go to vo, Vr hov ni voj ni ve }e gu bit ke je pre tr pe la Li mi li o na upi sa nih bi ra ~a, gla sa vet }e ime no va ti man da ta ra bi ja – 27 mi li jar di do la ra, Egi sa lo sa mo 45 od sto. bu du }e vla de. pat – 10 mi li jar di, a sle de Tu nis, Ba hrein i Je men. Pre ma U Egip tu je svrg nu ti pred Isla m i s ti~ k e stran k e ve pi sa wu „Mon da“ gu bi ci Si ri je sed nik Ho sni Mu ba rak pre dao {to ko ri ste re vo lu ci o nar no su do sa da do sti gli 14,2 mi li vlast Vr hov nom sa ve tu ge ne ra - ras po lo è we mla dih i ujed no jar di do la ra. Egi pat }e na kra la na ~e lu s mar {a lom Hu se i - opre zno sa ra |u ju s voj nim vr ju go di ne ima ti rast dru {tve nom Tan ta vi jom. Oba ra we Mu - hom ka ko bi se do ~e pa le vla nog pro iz vo da od naj vi {e od 1,2 ba ra ka iz dej stvo va li su mla di sti. Prog no ze po sle pr vog kru od sto, dok je pro {le go di ne bio qu di, ko ji su da no no} no pro te - ga gla sa wa u Egip tu su da bi 5,1 pro ce na ta. Zbog stal nih stvo va li na tr go vi ma i uli ca - isla mi sti~ ke stran ke Mu sli {traj ko va i ne mi ra tu ri zam je ma Ka i ra, Alek san dri je i dru - man sko brat stvo (FJP) No ur i go to vo za mro. Ka da je u pi ta wu gih gra do va Egip ta. Vre me nom jo{ ne ko li ko ma wih, mo gle da Tu nis, bi lans pri vre de }e naj su oni, me | u t im, gur n u t i u osvo je do 65 od sto gla so va. Mu ve ro vat ni je bi ti po zi tiv na nu stra nu, i pri mat u vo |e wu po - sli m an s ko brat s tvo, par t i j a la. Uko li ko se po li ti~ ka si tu li ti ke pre u zi ma ju, po red voj - ko ju pred vo de in te lek tu al ci – a ci ja sta bi li zu je, ze mqe za hva ske, isla mi sti~ ke par ti je – le ka ri, in è we ri, u~i te qi – }e ne ta la som an ti dik ta tor skih po naj vi {e Islam sko brat stvo, }e ka ko se pret po sta vqa, do }i po bu na }e pre ma MMF-u ostva ko ja je u vre me dik ta tu re bi lo na vlast po sle 83 go di na ~e ka ri ti pri vred ni rast od naj vi {e u ile ga li. Egi pat ski iz bo ri wa u ile ga li. Za pad sa da po ku 3,9 od sto – ne do vo qan za so ci su ma lo kom pli ko va ni ji, or ga - {a va da, pre ko svo jih qu di ko jal nu sta bil nost u tim re la tiv ni zu ju se u vi {e eta pa i tra ja - ji su uti caj ni u Egip tu kao {to no si ro ma {nim ze mqa ma. }e do ja nu a ra idu }e go di ne. Na je biv { i {ef Me | u n a r od n e pr v om gla s a w u 28. no v em b ra agen ci je za atom sku ener gi ju n Petar Tomi}

Ban ke vre me na ta li je we na svr ha, pi ta li smo se do ne dav no? Ulo ì{ u wu ne {to vre me na, za tim to isto vre me po dig ne{ sa ka ma tom, {to }e re ci ma lo vi {e od ulo è nog. I ta ko za ra |u je{ s vre me na na vre me. Le po zvu ~i, ali svr ha ovih ba na ka okre nu ta je upra vo pro tiv po sto je }e ban kar ske lo gi ke: one slu è da nas za {ti te od hi ro va ban kar stva, po di vqa lih ka mat nih sto pa, vir tu el ne pre pro da je i pre ce wi va wa ili pot ce wi va wa bo gat stva. Ban ke vre me na na sta le su za hva qu ju }i ide ji da se vred nu je qud ski rad i iz beg nu spe ku la ci je. Ko se do hva tio ove te me ubr zo je na i {ao na su mu po da ta ka ko ji za ~u |u ju do ne ve ro vat nog. To li ko smo svi uro we ni u sva ko dnev ne fi nan sij ske bri ge da ni smo ni za pa zi li po sto ja we ~i ta vog jed nog pa ra le la nog sve ta al ter na tiv nog nov ca (mo è mo ga zva ti i lo kal nog, kom ple men tar nog, so ci jal nog – iza |e na isto). Ka è li vam i{ta da u sve tu tre nut no po sto ji oko 2.500 si ste ma lo kal nih mo ne ta? Iz naj ~u ve ni jeg LETS-a (Lo cal Ex chan ge Tra ding System), na sta log u Van ku ve ru u Ka na di, gde ih de lu je tri de se tak, umno ì lo se u pre ko 400 ver zi ja {i rom sve ta, u ze mqa ma kao {to su Uje di we no Kra qev stvo, Ju `na Afri ka, Austra li ja, No vi Ze land, In do ne zi ja, Fran cu ska, Ne ma~ ka, Ita li ja, [vaj car ska... Da po ja va ni je od ju ~e sve do ~i nam isto ri ja nov ca, u ko joj pr vu mo der nu si stem sku pri me nu lo kal nog nov ca pod na zi vom slo bod na ban ka, sre }e mo na te ri to ri ji da na {we Ne ma~ ke jo{ u go di na ma oko 1.800. Stvo ri le su je tr go va~ ke ko mo re da za {ti te vred nost qud skog ra da od pro pa da wa ra zno ra znih cen tral nih ba na ka, iza zva nog ra to vi ma ili pri rod nim ka ta stro fa ma, ka da se na spe ku la ti van na ~in ot ku pqu ju pot ce we ne vred no sti imo vi ne i stva ra ju ar mi je si ro ti we {i rom Evro pe. Pro ces je ekvi va len tan i da na {woj svet skoj kri zi: do |e li do ko lap sa li kvid no sti, svi ko ji ì ve i za vi se is kqu ~i vo od na ci o nal ne va lu te ri zi ku ju da osi ro ma {e pre ko no }i. Sto ga ova do pun ska mo ne ta», ogra ni ~e na te ri to ri jal no i ma som je di ni ca, stva ra po ve re we me |u ko ri sni ci ma, {ta vi {e u~vr {}u je za jed ni cu. Stru~ wa ci su ve} za pa zi li ne ko li ko pred no sti ovog na ~i na lo kal ne fi nan sij ske sa mo za {ti te: ose }aj iz ve sno sti na dok na de za trud i rad ja ~a pro tok uslu ga i tr go vi ne (qu di ose }a ju re al nu vred nost pla te `ne mo }i); po ve }a va se ko ri {}e we lo kal nih ne is ko ri {}e nih re sur sa (kao {to je ne za po sle na rad na sna ga); ceo pro ces fi nan sij ski ja ~a ce lu za jed ni cu (za gra |e vi nar stvo se ko ri ste do mi nant no lo kal na gra |a i rad za na tli ja, na pr.); po ve zu ju se sli~ ne za jed ni ce me |u so bom (u Ja pa nu, na

[

pri mer, po je din ci u gra du u ko me ra de to kom slo bod nog vre me na oba vqa ju uslu ge za sta ri je oso be, ~i me stva ra ju kre dit za ko ji, kao pro tiv u slu gu, u wi ho vom da le kom rod nom gra du wi ho vim ro di te qi ma « vra }a ju j» ed na ku uslu gu ne ki sli~ ni wi ma)... Pro tiv ni ci al ter na tiv nih mo ne ta (ka ko ma te ri jal nih iz ra è nih u bo no vi ma, ta ko i vir tu el nih) sum wa ju i vi de ogra ni ~a va ju }i fak tor raz vo ja i tak mi ~e wa na vi {im dru {tve nim ste pe ni ma nad grad we. Spo mi wu ~ak i fi skal no bek stvo. Me |u tim, zna ~aj ne usta no ve kao In sti tut In stro di iz Ho lan di je, sna `no po dr à va ju lo kal nu mo ne tu kao do ping re gi o nal ne. Da se raz u me mo: pro ces je lo ka lan, ali se sve vi {e glo ba li zu je. Se ti mo se ar gen tin ske kri ze iz 2002. go di ne ka da je po mo} pa ra lel nih ogra ni ~e nih mo ne ta (ni tram pa ni je bi la is kqu ~e na) omo gu }i la sta nov ni {tvu iz gu bqe nom na ni vo i ma na ci o nal nog eko nom skog nad me ta wa da pre ì vi na ni vou re gi o nal nog i lo kal nog or ga ni zo va wa. Dok da nas En gle ska bro ji ve} pre ko 75 ba na ka vre me na, u î leu ovo is ku stvo tek uzi ma ma ha i to s fan ta sti~ nim re zul ta ti ma. U gra di }u Kvil puu sva ki sta nov nik is pri ~a }e vam istu jed no stav nu pri ~u: 2008. go di ne in sta li ra na je Ban ka vre me na (Ban co del Ti em po), s ide jom da se ne raz me wu je mo ne ta, ve} vre me sta nov ni ka u ob li ku uslu ga. Ta ko su sve po tre be gra |a na u{le u op ti caj, od tre ne ra lo kal ne eki pe u fud ba lu, pre ko kro ja ~a i fri ze ra, ku va ri ca i u~i te qa, {o fe ra i vo do in sta la te ra, no ta ra i na stav ni ka mu zi ke…do ne vi |e nih uslu ga po treb nih do ma }in stvi ma. Sva ko ima sa mo jed nu oba ve zu: da vre me da to we mu i we go voj po ro di ci i on vra ti da ju }i ga oni ma ko ji ma je we go va stru~ na uslu ga po treb na. Jer u ban ci vre me na mo je vre me vre di ko li ko i tvo je, ka kve god da su nam kva li fi ka ci je i uslu ge. Na rav no, ne tre ba se za no si ti da al ter na tiv ne ban ke ove vr ste mo gu da iz gra de in fra struk tu ru na na ci o nal nom ni vou. Ali zna ju }i da slo bod no tr ì {te ima smi sla sa mo ka da je u ne pre sta nom ra stu, u pe ri o di ma za sto ja i re ce si je, ono fa bri ku je be du. Na du gi rok, glo ba li za ci jom sve ve }eg bro ja al ter na tiv nih pla }a wa ro be i uslu ga, tran sna ci o nal ne ban ke }e ne mi nov no sma wi va ti ri zi~ ne in ve sti ci je i za do vo qi ti se fi nan si ra jem raz vo ja, ume sto iz vla ~e wem ko ri sti iz si ro ma {tva. Ni je to pri ~a o le vi ~ar skim ide a li sti~ kim po kre ti ma pro tiv ka pi ta li zma, ko li ko od bram be na nu `da gra |a na da u ve li kim igra ma svet skog pro fi ta, u naj ma wu ru ku, ne bu du i `r tve i za vi sni od uzro ka svo je eko nom ske n Du{an Simin pro pa sti.

od kr vi i me sa

a sov ni ubi ca An dres Brej vik (32) }e naj ve ro vat ni je bi ti po slat u psi hi ja trij sku bol ni cu po {to dok to ri sma tra ju da je ne u ra ~un qiv. Stru~ nu pro ce nu je na re dio sud u Oslu i ona sa da gla si da je osum wi ~e ni bio “psi ho ti ~an” 22. ju la ka da je na pao i iza zvao ma sa kar ko ji se u Nor ve {koj ne pam ti od Dru gog svet skog ra ta. Za kqu ~ak ko ji je do neo skup fo ren zi~ kih psi hi ja ta ra u su prot no sti je s ko men ta ri ma ko je je dao {ef istog tog sud sko-me di cin skog or ga na dr Tar je Rajg ne stad po sle po ko qa. On je ta da pret po sta vio da Brej vik ne }e bi ti pro gla {en ne u ra ~un qi vim bu du }i da je we gov na pad bio ta ko pa `qi vo pla ni ran i pre ci zno iz ve den, i da tip psi ho ti~ ne oso be ne mo è da pod ne se slo è ne za dat ke ko ji pod ra zu me va ju ta ko op se `no smi {qe ne rad we. Ali i we gov ta da {wi ko men tar bio je opre zan: “Obi~ no ne, ali do ga |a ju se i ne ti pi~ ne stva ri”. Brej vik je tog da na ma ski ran kao po li ca jac po sta vio bom bu u auto mo bil ko ja je eks plo di ra la po red zgra de vla de u Oslu i ubi la 8 qu di. Jo{ uvek u uni for mi, pre ba cio se na ostr vo Uto ja gde je po bio 69. uglav nom ti nej xe ra, u let wem kam pu nor ve {ke vla da ju }e La bu ri sti~ ke par ti je. U ma ni fe stu ko ji je ob ja vio na in ter ne tu, na pi sao je da bra ni Evro pu od mu sli man ske in va zi je ko ja je omo gu }e na “kul tu ral nim mark si zmom” nor ve {ke La bu ri sti~ ke par ti je, a ko ji je do mi nan tan i u Evrop skoj uni ji. Brej vik je tvr dio za se be da je “naj bo qi vi tez” po sle Dru gog svet skog ra ta, da je we go va or ga ni za ci ja “Vi te zo vi tem pla ri” ustro je na po sred wo ve kov nom re li gi o znom re du, a da }e sam jed nog da na bi ti na ~e lu Nor ve {ke i Sta rog kon ti nen ta. Stru~ wa ci su sa da utvr di li da je Brej vik to kom du èg pe ri o da pa tio od men tal nog po re me }a ja – pa ra no id ne {i zo fre ni je, kao i „da se na la zi u sop stve nom sve tu za va ra va wa, u ko me su we go ve mi sli i de la re gu li sa ni tim za blu da ma”. To zna ~i da je iz gu bio kon takt s re al no {}u do te me re da ni je bio u sta wu da kon tro li {e svo ja de la. Iz ve {taj na 243 stra na }e pro ve ri ti i Nor ve {ki od bor za sud sku me di ci nu, ko ji bi mo gao da za tra ì do dat ne in for ma ci je, a i sam sud bi mo gao da za tra ì su per ve {ta ~e we. Dr Rajg ne stad je sa op {tio da je we gov pr vi ko men tar u ju lu bio za sno van na “in for ma ci ja ma iz dru ge ru ke” i da men tal no sta we oso be mo è da bu de de fi ni sa no je di no du bin skom ana li zom. Psi ho ti ~a ri se obi~ no bo re sa so bom da bi mo gli da iz ve du i naj jed no stav ni je za dat ke, po put vo `we ko li ma. Dva psi hi ja tra su raz go va ra la s Brej vi kom 13 pu ta i po sma tra li ga vi {e od 10 ne de qa. Sam Brej vik je re kao da ni je lud i da ne ose }a kri vi cu, a u is tra zi je utvr |e no da je za ve ru i na pa de iz vr {io sa svim sam. Su |e we Brej vi ku bi tre ba lo da po~ ne 16. apri la a we go vo sa slu {a va we bi mo glo da po tra je i 10 ne de qa ako se utvr di da je ipak ra zu man.. Nor ve à ni su, pak, s ne ve ri com do ~e ka li iz ve {taj eks pe ra ta: „Ne vi dim ka ko su Brej vi ko vo mi {qe we raz li ku je od sta vo va rat nih zlo ~i na ca, ko ji su na su du po ku {a li da se pred sta ve kao nor mal ni”, re kao je je dan od wih, alu di ra ju }i na Brej vi kov ma ni fest na 1340 stra na. Ne ko li ko sa ti pre ob ja vqi va wa, me di ji su go vo ri li da bi jed na ta kva pro ce na bi la te {ko pri hva tqi va, a Brej vi ka pred sta vi li kao do sa mog zlo ~i na funk ci o nal nog ~la na dru {tva. Me |u tim, nor ve {ki su do vi se pri dr à va ju fo ren zi~ kih iz ve {ta ja. Jo{ kra jem ju la je Brej vi kov advo kat na ja vio da }e we go va od bra na i}i u prav cu pro gla {e wa ma sov nog ubi ce ne u ra ~un qi vim. Sko ro sva ki prav ni si stem u sve tu, osim {ved skog, sa dr ì od red be o zlo ~i ni ma po ~i we nim u sta wu ne u ra ~un qi vo sti, gde se op tu è ni iz u zi ma od su |e wa ako je lo {eg men tal nog zdra vqa. I u kon ti nen -

tal nom i an glo sak son skom pra vu sle da je u pi ta wu iz go vor osum wi po sto ji vi {e ele me na ta za od bra - ~e nih u po ku {a ju da iz beg nu za nu za de la po ~i we na u sta wu lu di - tvor i odu u usta no vu za men tal no la ko ji su raz vi je ni to kom go di na. zdra vqe, dok se u stva ri to to li ko Iz u ze }e od od go vor no sti men - ret ko de {a va da je za ne mar qi vo. tal no bo le snih po zna je jo{ Ha mu Elem, ako sud pri hva ti za kqu~ ra bi jev za ko nik (oko 1.700 pre no - ke eks pe ra ta, Brej vik }e osta tak ve ere). I sta ra Gr~ ka i Rim be le - ì vo ta pro ve sti u psi hi ja trij skoj è sli~ ne kva li fi ka ci je ko je usta no vi. „Da je pro gla {en zdra ima ju du ga~ ku isto ri ju u svim vim, ra ~u nao bi se kao je dan od prav nim si ste mi ma. U prin ci pu, nas, i bio bi kao {to smo vi ili ja, ne do sta tak mens rea („pri su stva a on je pro tiv sve ga iza ~e ga mi du ha”) od u zi ma zlo ~i nu va àn ele - sto ji mo„, re kla je za Roj ters jed na ment jer okri vqe ni mo ra da ima – Nor ve àn ka, ~i je mi {qe we de li ba rem na ne kom ni vou – gri ù sa - 36 od sto an ke ti ra nih. Ta blo i di su ve sti zbog to ga {to je po ~i nio. ob ja vi li i de lo ve iz ve {ta ja ko ji Me |u tim, uà de fi ni ci ja po ko joj je pod em bar gom, po ko ji ma je Brej je ne ko “isu vi {e lud e da bi bio vi ko va maj ka u su za ma iz ja vi la od go vo ran za bi lo ko ji po ~i we ni psi hi ja tri ma ka ko wen sin „mo ra zlo ~in” va ri ra la se i ~e sto me wa - da je lud, ima ju }i u vi du ko li ko je la. Od 13. ve ka i bri tan skog kra qa po stao dru ga ~i ji„. Sam Brej vik je Edvar da II, oso ba je opi si va na kao od ba cio za kqu~ ke iz ve {ta ja ko ji su lu da ako wen men tal ni ka pa ci - su mu sa op {te ni u ~e tvr tak. „î tet ni je bio ve }i od “di vqe zve - ni lo se da ga vre |a ju,” re kao je ri”. Po sle 1500, su do vi bi ne u ra - Kri sti jan Ha tlo za list Dag bla ~un qi ve pre pu {ta li kra qu ili det, iz po li ci je Osla ko ji is pi ti kra qi ci. vao Brej vi ka. Dru gi de lo vi iz ve {ta ja ko ji su pro cu ri li po mi wu Za od bra nu ko ja se po zi va la na „do ì vot nu te ra pi ju„ i „te {ko za lu di lo je od 1843, bri tan ski Dom le ~i ti”, a ubi ca je ta ko |e opi san lor do va utvr dio Naj te no vo pra kao su i ci dan tip, ri zi ~an po se be vi lo, ~i je va è we se è sve do da i po oko li nu. „Ret ko ka da sam pro nas. Wi me ni su pre ci zi ra ne kon ~i ta la ta ko ja san opis opa snog ~o kret ne nor me ne go pred sta vqa ju ve ka”, re kla je jed na nor ve {ka vo niz pi ta wa - smer ni ca ko ji ma se di teq ka na TV2. utvr |u je da li je zbog men tal ne Nor ve {ki ka zne ni si stem je za bo le sti oso ba (a) uop {te zna la da sno van vi {e ne go u dru gim ze mqa je wen ~in pro tiv za ko nit, i (b) da ma, na prin ci pu re ha bi li ta ci je a li raz u me pri ro du sop stve nog ~i ne od ma zde. Ni je pred vi |e na smrt na. Ide ja “neo do qi vog na go na” je na ka zna, a mak si mal na ka zna za uve de na da bi se Naj te no vo pra vi tvo ra je 21. go di nu. Ubi ca mo è da lo pro {i ri lo na “po kri va we” do bi je sa mo 15, i do dat ne go di ne onih slu ~a je va ka da oso ba ko ja ako je na ro ~i to opa san. Ali, ako shva ta da we ne ak ci je ni su is je ne ko men tal no ne zdrav – mo è prav ne ipak ne mo è da im se su bi ti pod nad zo rom ceo ì vot. Za prot sta vi – mra~ ni po ri vi su ja ~i to je Brej vi ku to li ko sta lo da se od we ne sve sti. Do dat na me ri la ne kla si fi ku je kao lud, jer vi di za de fi ni sa we prav nog lu di la se be kao mu ~e ni ka sprem nog da na uve de na su 1950-tih go di na i ka sta vi bor bu ako iza |e iz za tvo ra i sni je, a po sled wi va àn pri mer u 53. go di ni: on bi po toj ra ~u ni ci ti ~e se Xo na Hin kli ja iz 1984, ka od slu ìo sa mo oko 3 me se ca za da je on oslo bo |en kri vi ce zbog sva ku oso bu je ubio. . svo je ne u ra ~un qi vo sti po sle po S ob zi rom na tu okol nost, ~i ni ku {a ja aten ta ta na pred sed ni ka se da je oprav da na pret po stav ka o Re ga na.

Bez bed nost na klac ka li ci Nor ve {ka je do Brej vi ko vih na pa da bi la jed na od naj be zbed ni jih ze ma qa na sve tu: 2009. je za be le è no 6 ubi sta va na 100.000 sta nov ni ka, dok je u Sje di we nim Dr à va ma ta cr na broj ka 50 – {to zna ~i 8 pu ta vi {e. Na 100.000 gra |a na u Nor ve {koj je iste go di ne 71. bio osu |en, dok u SAD – 743. Sto pa po vrat ni ka u Nor ve {koj je znat no ni à ne go u SAD – re ci di vi kri vi~ nih de la se kre }u oko 20 od sto, dok u isto vre me 67 od sto ame ri~ kih za tvo re ni ka bi va po no vo uhap {e no i 52 od sto wih po no vo za vr {i u za tvo ru. I dok mno gi Ame ri kan ci emo ci o nal no re a gu ju pre ma ze mqi ko ja i najg nu sni je ubi ce tre ti ra hu ma no, nor ve {ki si stem je pro iz veo bez bed nost ko ja je bi la mno go ve }a iako je u za tvo ru je bi lo da le ko ma we qu di ne go u SAD, ili bi lo ko joj dru goj ze mqi. Do sad. I iako iz gle da da sva ki put ka da ~o vek ukqu ~i te le vi zor ne ko tra ì da bu de oslo bo |en zbog ne u ra ~un qi vo sti, to za pra vo ni ti je po pu la ran, a ni us pe {an na ~in da se iz beg ne za tvor. U Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma je pre de se tak go di na Frenk [ma le cer sku pio po dat ke iz osam dr à va i po ka za lo se da je u ma we od 1% slu ~a je va od bra na ko ri sti la ar gu ment ne u ra ~un qi vo sti, a da su u sa mo 26% pro ce sa oni bi li uspe {ni. Ta kva od bra na bi upa li la ako je op tu è ni imao od ra ni je di jag no zu. Da kle, iako je ko ri {}e we te od bra ne za pra vo ret ko, me dij ski iz gle da kao da je ~e sto. Mo `da za to {to kad od bra na is tak ne ar gu ment ne u ra ~un qi vo sti to po sta ne za ni mqi vo za jav nost i ti slu ~a je vi za u zi ma ju ve }u mi nu ta ù u ve sti ma. Ali to za va ra va: mno gi mi -

sta vu vla sti da ne }e osta vi ti ni te o rij sku mo gu} nost za ta ko ne {to, i da }e Brej vik osta tak `i vo ta pro ve sti u za tvo re noj usta no vi. S dru ge stra ne, i slu `be bez bed no sti u ze mqi mo ra ju ti ho da se pre sa be ru i pre tre su svo je re do ve, jer su za ne ma ri le opa snost od de sni ~ar skog te ro ri zma. U to me su na lik ko le ga ma u Ne ma~ koj gde su ne dav no ot kri ve ne }e li je or ga ni zo va nih ubi ca ko je je taj na po li ci ja ~i ta ve dve de ce ni je “pre vi de la” – iako su smak nu le u ra znim na pa di ma go to vo 200 qu di (naj vi {e Tu ra ka - ga star baj te ra), {to je bio i Brej vi kov na um. Nor ve {kim vla sti ma sa da osta je da ot pu sti one po red ko jih je Brej vik neo me ta no ob ja vio svoj hej ter ske pro gla se, cr tao sce na ri je aten ta ta i ku po vao eks plo ziv ne sup stan ce. n Reqa Kne`evi}

nedeqa4.decembar2011.

T R E N D R A P O R T : STAJLING NA RO^I[TU

Fen si kr pi ce za estrad ne tu `ba li ce aznorazni „modni sudovi” odavno vi{e nisu novost ni kod nas, a kamoli u belom svetu. Znate, to vam je ono kada kamera „zabeleì” stajling neke od zvezdica koje danono}no i neumorno jure s jednog na drugi dru{tveni „ivent”, to jest, gradsko de{avawe (od otvarawa birtije, izlo`be ili butika, pa do koncerata i filmskih premijera), a onda sve to komentari{u lokalni modni znalci. Te ova je izabrala pogre{ne cipele, wenoj koleginici ne vaqa haqina, tre}a nije dovoqno doterana… Ukratko, retko koja ume da se obu~e sama i bez pomo}i stilista, koji, gle ~uda, uglavnom i jesu ti koji „stru~no” komentari{u wihove odevne kombinacije. No, to je ve} bajata pri~a i zato prelazim na ne{to potpuno novo, tek nedavno „uvezeno” iz belog sveta, u kojem su ovaj vid medijskog spinovawa, pored ostalih, proslavili Paris Hilton, Britni Spirs, Lindzi Lohan, ârli [in, Mel Gibson i Sijena Miler. Naime, ne znam da li ste primetili ili vam je kojim slu~ajem u moru nekih drugih de{avawa promaklo, tek na{a je xet set scena u posledwe vreme postala bogatija za jedan novi fenomen, koji bismo mogli nazvati „moda za sud”. U prevodu: doma}a javnost treperi od neiz ve sno sti da ko na~ no sa zna {ta }e neka od brojnih selebriti dama obu}i za prvo, drugo, tre}e i ino ro~i{te na sudu i to u ulozi optuènog. Tako mo`da neki od nas ne bi sa sigurno{}u mogli da tvrde zbog ~ega se Ceca, posle vi{emese~ne izolacije i druèwa s narukvicom, nedavno u svom xipu provozala do suda, ali te{ko da je neko mogao da izbegne iscrpne novinske raporte o wenoj »svedenoj« crno- sivoj odevnoj kombinaciji, koju je potpisao ovih dana najdraì joj stilista Sa{a Vidi}, velikim tamnim nao~arima i crvenim pramenovi ma, iza ko jih sto ji » v e {ta Buckina ruka«. Sli~no je i sa wenom koleginicom Anom Nikoli}, koju portiri nisu pustili da u|e u zgradu sudnice, jer se pojavila u modnoj kombinaciji zvanoj „»«a ja u {ortsu„«, pri ~emu ovoj na{oj

priznatoj estradnoj zvezdi nikako nije jasno kako snage reda nisu prepoznale da je re~ o, kako je posle objasnila nama modnim laicima – »pantalonama«. A kako bi eventualno izbegla ovu vrstu neprijatnosti, peva~ica Maja Nikoli} je pred kamerama izjavila da }e, s obzirom na ozbiqnost situacije, najverovatnije anga`ovati stilistu da joj, ba{ kao i wenoj iskusnijoj koleginici Ceci, odabere dobitnu kombinaciju, zvanu „»i ja sam videla sudiju„«. Iako za sada nije zabele`en sli~an problem kod wihovih kolega, to ne zna~i da je ja~i

pol iznad pravde; pro{etaju se i oni povremeno do sudnice, ali je za sada u wihovom slu~aju akcenat pri~e, ipak, na po~iwenom prekr{aju i eventualno izboru advokata, a ne na modnim kombinatorikama koje bi, vaqda, trebalo da »omek{aju« sudiju i prika`u ih kao nekog

stru~waka za modu i scenski nastup, da prenosi u`ivo. Kakav bi to samo {ou bio! A »dok se Vlasi ne dosete«, pozabavi}emo se jo{ jednim modno-dru{tvenim fenomenom, koji bi u svojoj kona~nici, tako|e, mogao da ima epilog na sudu. O ~emu je zapravo re~? U najkra-

ko, recimo, samo vodu pije, te je i wemu zapravo potpuna misterija kako je uhva}en pijan za vo la nom. O vre |a wu ko le ga/ koleginica, prawu para, prevarama ili, pak, govoru mr`we, za koje ih neretko prozivaju i optu`uju, ovi smerni, lepo upakovani »an|eli«, dru`e sudija, nemaju pojma. Mora biti da im je neko od qubomornih i »mawe

}em, o mukama po mili nam ja~i pol, koji se ve} neko vreme mawe ili vi{e uspe{no bori sa jednim stra{nim isku{ewem. Naime, ~ini se kako su sve stroìji zakoni o seksualnom iznemiravawu na radnom mestu u potpunom neskladu sa sve kra}im sukwama i dubqim dekolteima mladih, lepih i zategnutih pripravnica. Tako je, recimo, postalo uobi~ajno da pored jedne »prave« sekretarice, koja poput pitbula ne da nikome da pri|e wenom poslodavcu, menaxer koji »drì do sebe« obavezno ima jo{ jednu – poga|ate – mla|u, lep{u i nasmejaniju li~nu asistentkiwu, koja }e vas qubazno do~ekati u wegovom kabinetu i ponuditi vam, recimo, neko osveèwe. Sve }e to ova mlada dama, »upakovana« da se podosta toga vidi, a ostatak jasno naslu}uje i hodaju}i kao da je na modnoj pisti, raditi sa osmehom na usnama i toplo vas gledaju}i, zbog ~ega }e ve}ina frajera poverovati kako se obrela u raju na zemqi. Problem je {to i u ovoj modernoj bajci postoji ono jedno »ali«, koje vrlo lako i za tili ~as moè raj da pretvori u stra{ni sud. Dovoqno je samo da mu{karca sva ta mladost i lepota ponesu i da u potpunom blaènstvu zaboravi na ~uveno pravilo „»gledaj al’ ne diraj«„. E, tad mu sledi pakao ili da objasni supruzi (koja, gle ~uda, uvek sazna sve {to ne treba) kako ga je sna{ao napad amnezije ili da se baci u potragu za stilistom koji }e mu osmisliti najboqu modnu kombinaciju za odlazak na sud u slu~aju da ga lepa, mlada dama, optuì za seksualno uznemiravawe. Naàlost, tada vam (ba{ kao ni selebritijima) ni dobar advokat, a kamoli pogo|en stajling, ne}e pomo}i... n Ja sna Bu di mi ro vi}

uspe{nih kolega« to »napakovao«. Kako god bilo, ostaje im da veruju kako }e pravda ili, ako ni{ta drugo, ono dobar stajling, pobediti. U me|uvremenu, ne{to razmi{qam kako bi, mo`da, s obzirom na novonastale trendove, u okviru sudnice trebalo otvoriti i jedan klub u kome bi optu`ene zvezde mogle da zapevaju u humanitarne svrhe, a ne bi bilo lo{e prona}i i mesto za dru`ewe s »vernom publikom«, koju svi oni toliko »cene i po{tuju«. Sve ovo bi, naravno, neka od televizija sa nacionalnom frekvencijom mogla sa komentarima

dnevnik

c m y

VJERAN TOMI], LOPOV VELIKOG STILA:

Spaj der men je a volanom sedi suvowavi 1906. godine, a onda s dimu{karac s kapuqa~om na vqewem zastaje ispred glavi. Zbuwen je. ûdi se Modiqanija. „@ena s lepezom” iz {to u muzeju preko puta ne urlaju alarmi. Nema policije, nema ~u- 1919. godine ga je, privara, muk. Na ulici ni psa. Topla zna}e policiji, o~aramajska no} u Parizu. Ajfelov to- la. Krade i to. Ta~no u raw sjaji poput dijamanta u retro- {est sati polako i tiho vizoru automobila parkiranog izlazi iz muzeja i pra}en prvim dnevnim sveiza Muzeja moderne umetnosti. Ta~no je 3 sata i 50 minuta 20. tlom ulazi u automobil. maja pro{le godine. Vjeran To- Za ta~no 50 minuta ~umi}, maskirani ~ovek za volanom, vari }e videti pet praupravo je izveo najve}u pqa~ku znih mesta na zidovima. slika u pariskoj istoriji. Upao je I onda }e kona~no zauru Muzej, zaobi{ao 30 nadzornih lati alarmi. Tomi} je kamera i tri ~uvara i... ni{ta. Ni do tada ve} spavao u Ulaz pariskog muzeja zvuka. Na suvoza~evom sedi{tu svom skrovi{tu u Monnalazi se pet minuta ranije iz treilu, u isto~nom predgra|u Pa- ga ve} godinama. Upravo su mu oni dali nadimak Spajdermen. okvira izva|ena slavna slika riza. Tako je izgledala pqa~ka stoDosad su zabeleìli 30 provaFernanda Legera „Mrtva priroda la i kra|a koje je po~inio, a sums lampom”, naslikana 1922. godi- le}a u Parizu rekonstruisana iz ne. Procewena vrednost: 12 mili- Tomi}evog kasnijeg iskaza i po- waju da ih je po~inio jo{ najmawe toliko. U medije su procurili i ona evra. Na zadwem sedi{tu je licijskih izve{taja. Pqa~ka koja Tomi}eva torba. Unutra su samo- zbog celog niza neverovatnih de- detaqi wegovog spisa koji ~uvaju strel, luk i srela, hrpa uàdi i taqa i slu~ajnosti koji su je pre- u kancelariji BRB-a. Suvowavi tvorili u umetni~ku katastrofu samotwak je lopina bez premca. kop~e. Smatraju ga najtalentovanijim Tomi} je francuskoj policiji postala pravi triler, kao stvoprovalnikom svoje generacije, izpoznat kao “~ovek pauk”. Nema te ren za ekranizaciju. Soderbergov uzetnim atletom i stru~wakom za zgrade na koju se ne moè popeti. serijal o “Okeanovih 11” spram visinske kra|e. On se vere po Me|utim, pri upadu u MMU opre- toga je obi~na de~ja igra. Vjeran Tomi} ima 43 godine i pro~eqima pariskih vi{espratma mu nije trebala. Provalio je nica; u stanove ulazi kroz prozopuno lak{e nego {to je o~ekivao, poreklom je Hrvat, ali od rane re i krade samo umetnine u koje je samo s elektri~nim odvija~em i mladosti ìvi u Francuskoj. Meba{ zaqubqen. Ve{tina mu je zakqe{tima za ìcu. Sedi jo{ diji ga povezuju sa {irom grupom pawuju}a. Tomi}evo lovi{te, kratko, a onda se odlu~uje na tvrde u BRB-u, je pariski disuludi potez. strikt 16, poznat po otmenim Do|avola, vrati}e se u Muapartmanima, luksuzu i bogazej kad se ve} alarmi nisu upata{ima. lili. Istim putem kojim je Muzej moderne umetnosti provalio malo pre, Tomi} se blizu Ajfelovog torwa bio vra}a u muzej. Nekoliko dana mu je posledwa meta. Oprema pre toga odvrnuo je {rafove vrhunska - luk i strela sa ìna prozoru muzeja sa stra`we cama koje mogu podneti qudstrane, pa se uzverao na balkon sku teìnu. Samostrel. Plai u{ao bez ikakvih problema. ninarska oprema: uàd i kopKada se vratio u muzej i video ~e raznih veli~ina. Elekda ~uvara uop{te nema, odlutri~ni odvija~i i kqe{ta za ~io je da u miru pro{eta i razmetal i kamen. Crna triko gleda trenutnu postavku. trenerka, kapuqa~a i rukaviPunih 90 minuta i{ao je tace. ko, s noge na nogu, iz prostoriPravi Arsen Lupen. Strele je u prostoriju i birao slike. ispali na krov, a onda se proPoznat kao vrhunski lopov, peling sistemima podiè na ali i istinski zaqubenik u vrh zgrada. @icu zaka~i za umetnost, posebno u slikarplaninarski remen oko strustvo, razgleda slike starih Ba{ je bio raspoloèn za Pikasa... ka. Deset godina je bio ispod pomajstora. Te ve~eri je ba{ raspo- zlo~inaca s prostora biv{e Jugolicijskog radara, ali od zadweg loèn za Pikasa. „Golub s gra- slavije koji pariskoj policiji, {kom” iz 1912. stoji ispred wega zbog brojnih pqa~ki i provala, hap{ewa 2000. godine nije obavio ni jedan posao. A onda mu je po~etna zidu kao bombona koju treba navodno zadaju glavoboqe od rakom 2010. pri{ao @an Mi{el K, odmotati. Uzima je. Gleda daqe. nih {ezdesetih godina pro{log veka. Elitni pariski istraì56-godi{wi propali bogatun i Redom u torbu ubacuje Matisa iz antikvar. Prema policiji, re~ je 1905. godine, Brankuzeovo „Ma- teqski tim iz Brigade d represion du banditizme (BRB) motri o beskrupuloznom pokvarewaku slinovo drvo kraj Estakuea” iz

PUT OKO SVETA

SA VEST: Me nayer jed ne pro dav ni ce u cen tru Si je tla ne dav no je ostao {o ki ran ka da je iz ve sni sta ri ji mu {ka rac vra tio - sa ka ma tom - no vac ko ji je ukrao kra jem ~e tr de se tih go di na pro {log ve ka. Mu {ka rac je, na i me, li~ no do neo ko ver tu sa po ru kom u ko joj pri zna je da je ukrao iz me |u 20 i 30 do la ra iz ka se pre vi {e de ce ni ja i da je sa da `e leo da vra ti 100 do la ra. Za be zek nu ti me nayer sma tra da je ne i me no va nog star ca gri zla sa vest i da je zbog to ga od lu ~io da vra ti no vac.

QU BI TEQ KO LI CA: [pan ska po li ci ja uhap si la je lo po va ko ji je iz su per mar ke ta ukrao na hi qa de ko li ca ta ko {to mu je u{la u trag po mo }u Yi-Pi-Es ure |a ja. Ukra de na ko li ca vred na su ukup no 290.000 evra, a lo pov ih je pro da vao kao sta ro gvo `|e. Ve ru je se da je „ne sta ja lo” naj ma we po tro je ko li ca dnev no, a da je za wih ovaj qu bi teq ko li ca do bi jao od 80 do 200 evra po ko ma du.

IDEN TI TET: Se di na ja ji ma, kqu ca po dvo ri {tu i dre ma na pre~ ki s osta lim ko ko {ka ma. To je Oto, s tim {to ni je ko ko {ka, ve} – zec. Uz to, ne vo li da se di u kri lu ni ti da je de {ar ga re pe kao {to to ~i ne we go vi srod ni ci: vi {e vo li hra nu za ko ko {ke. Zbu we ni vla snik ze ca, far mer, sum wa da je sve po ~e lo onog tre nut ka ka da je Oto na far mu sti gao u pa ke tu s ko ko {ka ma. Ko }e ga zna ti...

VRE DAN KA MEN: Na ranya sto - ro ze ka men, ko ji je jed na Bri tan ka pla ti la tek 20 fun ti, is po sta vi lo se da je re dak pri me ra ka na ki ta sa po ~et ka 19. ve ka. Ka men je ve ro vat no bio deo ne ke sku po ce ne ogr li ce ko ja je mo `da kra si la i vrat ru ske ca ri ce. Sa da }e se na }i u ru ka ma ne kog od ko lek ci o na ra jer je pro ce we na vred nost oko 4.000 fun ti.

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

ALARM NIJE RADIO, NIKO GA NIJE GAWAO I DO[AO JE PO JO[

opu{teno bi rao sli ke muzejske bezbednosti odmah prikoji je bogatstvo po~etkom veka metio kvar i najavio brzu pozaradio kao vlasnik male, ali pravku, no do toga nije do{lo. uspe{ne IT firme. Zara|eni noSvi delovi koje je muzej naru~io vac je uloìo u antikvarijat “Anda zamene stari alarm nisu stitik Bastiq” u Parizu, ali je ubrgli na vreme. Trideset nadzornih zo propao. Iz o~ajawa je po~eo da kamera lukavo razme{tenih po otkupquje zlato, ali dugove nije prostorijama u muzeju nije bilo mogao da vrati pa se odlu~io na od koristi. Ne samo zato {to ih veliku kra|u. je Tomi} prou~io i znao kako da Prema jednoj verziji pri~e kozaobi|e, nego i zato {to ni jedan ju su istraìvali francuski nood trojice no}nih ~uvara nije vinari, misteriozni naru~ilac iz Izraela od wega je zatraìo da mu nabavi sliku Fernanda Anrija Legera, francuskog kubiste, vajara i filmskog autora koji je preminuo 1955. godine. Leger je posato poznat jer je dodatno razvio ideju kubizma i modernizovao slikarske tehnike zbog ~ega se danas smatra prete~om Endija Vorhola i pop art pokreta. @an Mi{el je angaòvao Tomi}a koji se zbog tog posla naûvari se nisu pojavqivali kratko vratio iz lokontrolisao ekrane. Tako da, zapovske penzije. Dogovor je ubrzo pravo, nije bilo ni genijalnog pao: isplati}e mu 40.000 evra ako plana ni posebne ve{tine. Samo provali u Muzej moderne umetnopuno sre}e i ne{to truda. Filmsti i ukrade tu sliku. Tomi} je ska pqa~ka svela se na odvijawe pristao. Danima je obilazio mutri {arafa, rezawe jedne ì~ane zej i prou~avao sistem za{tite. ograde i strpqewe. Tomi} se, mePosao mu je olak{ala ~iwenica |utim, {okirao kada je shvatio da je pomenuta slika bila postada su kustosi muzeja ciqanu Legevqena na zid odmah do prozora rovu sliku sklonili, i na weno kroz koji je Tomi} lako mogao da mesto na zidu postavili drugu provali. Nekoliko dana pre sliku istog autora, „Mrtvu pripqa~ke tokom no}i Tomi} je odrodu s lampom”. Nije bilo druge: {etao do muzeja sa zadwe strane i ukrao je wu i dao petama vetra s prozora iza kog je visila Legeo~ekuju}i alarm. Me|utim, shvarova slika odvio {rafove koji tio je da od alarma ni{ta. Odlusu ga osiguravali. Na obli`woj ~io je da se vrti u muzej i uzme terasi je ostavio alat za brzinjo{ koju sliku. Na kraju se odvesko va|ewe slike iz okvira i zao s plenom vrednim sto miliokle{ta za ì~anu ogradu koju je na evra. morao da prese~e. No, to }e se pokazati kao Oti{ao je ku}i i ~ekao povoqkqu~na gre{ka zbog koje }e Vjenu priliku. U no}i provale autoran Tomi} biti uhap{en. Dela mobilom je do{ao na obli`we koja je ukrao, Pikasovo, Modiqaparkirali{te. Neverovatan novo i Matisovo (slavna „Pastosplet okolnosti, ali i nemar ~urala”), toliko su poznata da dovarske slu`be zbog ~ega su kasnislovno nema osobe na svetu koja je sigurno letele glave, znatno su bi se usudila da ih kupi. Kada se mu olak{ali posao. Naime, s wima pojavio kod naru~ioca, alarmni sistem zakazao je 30. poludeo je. Naru~enu sliku mu aprila i do trenutka Tomi}eve nije doneo i umesto toga uvalio provale jo{ nije bio popravqen. mu je “vru} krompir” vredan sto Gradona~elnik Bertran Delamiliona evra. @an Mi{el je odno je kasnije potvrdio da je {ef

bio da plati dogovorenih 40.000 evra, {to mu je Tomi} zamerio. Tomi} se pritajio, slika se re{io i u po~etku se ~inilo da mu BRB ne}e u}i u trag. Prolazili su meseci, gotovo godinu dana od kra|e Tomi}u su pred zgradu stigli islednici – nadali su se da }e na}i bilo {ta i nisu pogre{ili. Zatekli su ga s punim vre}ama u kojima je bio plen iz wegovih drugih provala i iz nedavne provale u aveniji Montew: skupoceni nakit i antikvarne kwige. Policija je znala da je re~ o elokventnom ~oveku punom manira koji voli da se hvali i da svoje poduhvate priznaje s mnogo detaqa. Voli da se o wemu pi{e i pri~a, narcisoidno u`iva u svojoj ve{tini. Policajci su ostali u {oku kad su shvatili da je pobegao i onda nije mogao da odoli pa se vratio i opet pobegao, a da to niko nije video. Otkucao je i antikvara delom zato {to mu nikad nije platio 40.000 evra. Policija je odmah krenula po naru~ioca. @an Mi{el uhap{en je u svojoj ku}i u Val D’Ui. U ostavi su na|ene slike ukradene 2009. godine, a i on je ubrzo “propevao” i otkrio da kod wega nisu slike vredne sto miliona evra. Predao ih je, naime, poznatom ~asovni~aru i istori~aru umetnosti, 34-godi{wem Xonatanu B, kojeg bije glas najve}eg stru~waka za umetnine svoje generacije. Tada je po~ela trka s vremenom. Policija je trebalo da uhvatiti sajxiju pre nego {to se re{i vrednih slika. No on je u panici, osetiv{i da mu je potera za vratom, slike zgu`vao, iza{ao na ulicu i – bacio ih u prvi kontejner. Ili je, barem, tako rekao kada je uhva}en. BRB-ovci ni danas ne veruju potpuno u tu pri~u i nadaju se da bi slike negde mogle isplivati. U slu~aju da nije lagao, uni{tene su neke od najvrednijih slika u istoriji, {to je nemerqiv gubitak za slikarstvo. Trojka iz Pariza nije imala dru-

go nego da ih se re{i – na najgori mogu}i na~in. Nisu traìli otkupninu od muzeja, a na trì{tu su bezvredne. Tuìla{tvo je podiglo optu`nicu protiv trojke i Tomi}u uskoro po~iwe su|ewe u pariskom sudu. U me|uvremenu su se pojavile i informacije o drugim Tomi}evim poduhvatima. Uhap{en je dvaput. Pre 12 godina se naoruàn samo samostrelom i odvija~em uzverao uz zgradu do rasko{nog apartmana dekana Univerziteta iz Provanse, [arla Deba{a. Dok je poznati pravnik spavao u svojoj sobi, Tomi} se pod okriqem no}i u{etao u wegovu radnu sobu i ukrao slike francuskog ekspresioniste Bernara Bifea i impresioniste Kamija Pisaroa, Brajera... ukupne vrednosti od oko pola miliona evra. Kada je Tomi} uhap{en, kod wega je prona|eno 13 slika iz 17. veka, hrpa nakita i razni vodi~i i magazini za rangirawe umetni~kih dela i procenu wihove vrednosti. Za Tomi}a nije bilo bitno samo da ukrade i preproda, nego da na|e ne{to {to se i wemu jako svi|a i {to i sam ceni. Do slede}e akcije nije trebalo dugo da ~eka: krajem jula 2000. godine, dok je jo{ bio na uslovnoj slobodi, Tomi} uzima opremu i kre}e u jo{ jedan slavni poduhvat. Odabrao je svoj omiqeni 16. arondisman i tokom no}i provalio u luksuzne apartmane bogata{a koji su spavali. Plen: dva Renoara, jedan Utriqo, jedan @or` Brak, Deren i Tomi}eva tiha patwa: Modiqani. Na wegovu àlost, Deren i Modiqani }e se pokazati kao kopije. Tokom akcije je naleteo i na pozama{nu kolekciju nakita iz doba etrur{}anske kolevke ~ove~anstva vrednog 150.000 evra. Uhap{en je, posle ~ega se povla~i sve do akcije u Muzeju pro{le godine. Mediji su posle toga spekulisali da je re~ o Srbinu ili Hrvatu. Zanimqivo, ni hrvatski ni srpski MUP nemaju ga u svojim evidencijama, niti da je dolazio u Hrvatsku ili Srbiju. Francuzi tvrde da je re~ o Hrvatu, ali prema wihovim tvrdwama, samo poreklom. Tomi} u Francuskoj ìvi od ranog detiwstva i na teritoriji biv{e Jugoslavije nije po~inio krivi~na dela. ENL/”Ju tar wi list”

Ru ~a se sve br `e i kra }e alo je naroda na svetu u kojih ru~ak predstavqa kqu~ni ritual tokom dana. Englezi se, na primer, ujutru nabokaju ba{ jako, pa bi mogli da oru i kubikaju ceo bogovetni dan. Stoga je kod wih bogat ru~ak rezervisan za imu}niju klasu, onu koja se ba{ ne tro{i mnogo od rada. Francuzi tradicionalno pojedu» ne{to ujutro, koliko i ostali narodi u Evropi, ali zato u podne, ne jedu ni mnogo ni tradicionalno. Va`no je iza}i s nekim na ru~ak. Ako ba{ ho}emo da budemo po{teni do kraja, sve postaje jasnije kada se zna da je svaki drugi brak u Francuskoj razveden, a u samom Parizu –

Podne u svetu Oko 48 posto evropskih zaposlenih (me|u wima 58 posto Francuza), praktikuje pauzu za ru~ak. Iza wih su, potom, Azijati sa 46 procenata. Me|u ameri~kim radnim qudima 29 posto ru~a u svojoj kancelariji, e da bi mogli da nastave da rade. Slede ih Kana|ani i Belgijanci. To je navika koju Meksikanci (8%) i Italijani (9%) jedva da podr`avaju. U svetu 7% zaposlenih priznaje da preska~e podnevni obrok, svesno i na {tetu zdravqa. Me|u wima su [panci {ampioni sa 15 posto. Izvor: Barometar Monster 2010 dva od tri. Dakle: ru~ak je za Francuze vreme flerta. O~ijuka se i }aska o svemu, e da bi se zavr{ilo znacima simpatije koji zatim prerastaju (ili ne) u skrivene veze – bez ili sa sasvim slabim obavezama. Utoliko nedavne statistike grupe Malakof Mederi iznena|u-

ju. Prose~an zaposleni Francuz sve mawe vremena posve}uje ru~ku. U posledwih 20 godina vreme ovog rituala se svelo sa sata i 38 minuta na samo 22 minuta. âk 30 procenata zaposlenih donosi na posao hranu spremqenu kod ku}e (na na~in da se u vremenu krize u{tedi poneki evro). Wih 20 posto hrani se u kantinama, a 15 posto kupi s nogu sendvi~ koji proguta u par zalogaja. Na ru~ak u restorane i restoran~i}e, onima po kojima je Francuska u svetu na{iroko poznata, odlazi ih samo wih 10 posto. @alosno malo. O~igledno da se zaista famozna francuska kuhiwa svela na one bogatije, i po prirodi posla, u podne slobodnije klijente. Ovima cena obroka ne predstavqa problem. Stoga, kada se pomisli na bogatstvo i raznovrsnost ovda{we kuhiwe, treba da pristanemo na to da u zemqi `derowa Gargantue i Pantagruela – ono {to je najtradicionalnije, otpada na elitu. Posledice skra}ewa pauze za ru~ak treba traìti u stalnoj brizi i napetosti. Tre}ina zaposlenih strahuje za zdravqe i radno mesto ({to je spoj dovoqan za trajni stres). Vi{e od tre}ine, u ~e{}im napadima gladi, poseè za nekoliko zalogaja ~alabrckaju}i koje{ta, tek da slaè èludac». To je pra}eno gaziranim osla|enim napicima, naravno. Tako prvi u strahu za zdravqe udaraju na sopstvene ìvce, drugi neposredno na zdravqe – {to zavr{i i po ìvcima. Sve u svemu, Francuska gubi svoju podnevnu etiketu zemqe gastronomije i o~ijukawa. Sve vi{e guta i pri~a kako bi volela vi{e da pazi na ishranu. Kakve }e seksualne posledice ovih promena biti, sazna}emo iz statistika u narednim godinama. n Du {an Si min

U SUSRET OLIMPIJADI U LONDONU GRADI SE PUNOM PAROM

Sta di o ni za po ne ti lede}eg leta se odr`avaju Olimpijske igre u Londonu, a zavr{ni radovi u pripremi sportskih objekata u punom su jeku. Doma}ini su poneti iskustvom prethodnih olimpijada bili izuzetno racionalni u planirawu i organizaciji ~itave manifestacije. Novost u odnosu na prethodne „megaprojekte“ najuo~qivija je u pogledu funkcionalnosti objekata po zavr{etku samih igara. Naime, mnoge arene i sportski tereni }e zapravo biti monta`nog tipa za instant upotrebu, i ve} nakon mesec dana }e biti razmontirani kao da ih nikada nije ni bilo. Ko{arka{ka dvorana, na primer, ugosti}e basketa{e ali je namewena i za finale olimpijskog turnira u rukometu. Kapacitet joj je od 10.000 do 12.000 gledalaca, a po zavr{etku Olimpijade ~itava dvorana }e biti rastavqena i preba~ena na drugu lokaciju. Hokeja{ki centar mo}i }e primiti i do 20.000 gledalaca, i u wemu }e se odr`ati olimpijski turnir u hokeju na travi, a po okon~awu Igara oba terena }e biti uklowena i preba~ena u objekat Iton Menor na drugoj lokaciji u gradu. Naravno, Englezi nisu izmislili toplu vodu i ovakvih pri-

mera u svetu ima mnogo, a iz godine u godinu sve ih je vi{e. Jedan od sveìjih je onaj kako su Nemci „sredili“ problem fudbalskih stadiona. Radi se o monta`nom stadionu koji prima 20.000 gledalaca i koji u potpunosti zadovoqava stroge kriterijume Bundeslige. A u to spada i razdvajawe navija~a suparni~kih timova, video kontrola, sanitarni ~vorovi, ugostiteqski objekti, pa ~ak i VIP loè, odnosno sve ono ~ime raspolaù i pravi „stalni“ stadioni. S tom razlikom {to privremeni stadion Fortune iz Dizeldorfa stane na 120 nosa~a i teì „svega“ 2000 tona. Stadion je ve}im delom stigao iz [vajcarske gde je i sedi{te kompanije koja ga je napravila. îtava ova akcija ko{ta „sitnih“ 2,8 miliona evra. No to se u pore|ewu s prvobitnim re{ewem – sanacijom starog gradskog stadiona, pokazalo kao finansijski mnogo povoqnija solucija.

Re{ewe za kojim je posegao klub iz Dizeldorfa, moglo bi se pokazati kao spasonosno za sve budu}e sportske manifestacije u krajevima u kojima se dugoro~no ne mo`e ra~unati na odanost publike. Jo{ uvek sve` primer za to su i zjape}e prazni stadioni u Ju`noj Africi koji su tokom pro{logodi{weg Svetskog prvenstva u fudbalu poslu`ili svojoj svrsi, a sada vi{e-mawe propadaju. „Ose}am se kao da smo sagradili super-

moderne i atraktivne bazene u kojima se vi{e nikad ne}emo okupati“ – tako je nekoliko meseci nakon zavr{etka svetskog prvenstva u Ju`noj Africi jedan prolaznik u Kejptaunu komentirao (ne)upotrebqivost novih stadiona u godinama koje dolaze. Ju`noafrikanci su, kada je fudbalski cirkus oti{ao iz wihove zemqe, po~eli da razbijaju glavu {ta daqe. Jer, svemirska infrastruktura koja prima desetine hiqada gledalaca

nije previ{e upotrebqiva u zemqi ~ije fudbalsko (ili ragbi) prvenstvo zanima samo wene stanovnike – i vi{e nikog. To bi mogla biti dobra {kola i budu}im organizatorima svetskih i evropskih prvenstava u fudbalu. Pre svega za Rusiju i Katar koji ba{ i ne slove kao zemqe s velikom fudbalskom publikom. Prvi kontakti sa kompanijama koje su se ve} specijalizovale za „instant“ stadione, odavno su ostva-

reni. Neke od ovih kompanija su jo{ tokom evropskog prvenstva u Austriji i [vajcarskoj produìle postoje}e betonske tribine svojim metalnim konstrukcijama, pa ih kasnije jednostavno odmontirale. No uprkos svim prednostima monta`nih stadiona, fudbal je, ipak, malo kompleksnija stvar, to nije samo pragmati~an zbir uloènog i zara|enog, nego i fenomen u kome emocije igraju veliku ulogu. I to je najve}a prepreka za monta`ne stadione, bar u zemqama s izraènom sportskom kulturom. „Stadion mora imati du{u. To je navija~ima vrlo va`no. Stadion je mesto gde se oni moraju ose}ati kao kod ku}e. Kod monta`nih stadiona to nije mogu}e„, re}i }e svaki pravi navija~. Vratimo se na Olimpijske igre u Londonu, konkretnije na „fiksne“ objekte koji nemaju mogu}nost demontaè. Velika ve}ina ovih zgrada i arena }e nakon igara dobiti svoje nove namene – u zgradama Olimpijske centrale trebalo bi da bude sme{ten tehnolo{ki park „Ist London Tek Siti“, Olimpijski park bi}e preure|en u jedan od najve}ih evropskih urbanih parkova i od 2013. }e dobiti i novo ime – „Olimpijski park kraqice Elizabete“. Apartmani u Olimpijskom selu u kojima }e biti sme{teni sportisti bi}e preure|eni u apartmane za stanovawe, a novi univerzitet koji }e se baviti sportskim naukama }e koristiti ve}inu sportskih objekata. n Alek san dar De ve tak

SPORT

nedeqa4.decembar2011.

RE VAN[ UTAK MI CA TRE ]EG KO LA KU PA PO BED NI KA KU PO VA

^u de sna no vo sad ska ru ko met na no} Voj vo di na - Ju naj ted Ton ge ren 33:24 (16:11) NO VI SAD: SC Sla na ba ra, gle da la ca: 1.200, su di je: Ar gi ri dis i Mo u tas (Ki par). Sed mer ci: Voj vo di na 7 (5), Ju naj ted Ton ge ren 1 (1). Is kqu ~e wa: Voj vo di na 8, Ju naj ted Ton ge ren 14 mi nu ta. VOJ VO DI NA: Aba xi} (9 od bra na), Ra do sa vqe vi} 9 (5), Vu ko vi} 5, Da mja no vi}, Po pov 1, M. Ra di {i}, Ba ri {i} 2, Ve se li nov, Stje pa no vi}, Su xum 6, Lon ~ar, Dam wa no vi} (12 od bra na), B. Ra di {i}, ^up ko vi}, Mar ja nac 3, Mi lo {e vi} 7. JU NAJ TED TON GE REN: Pol fli et 1 (14 od bra na, 1 sed me rac), T. Bo la ers, @il Tak, N. Bo la ers, Stu lens, Ro ge man 4, Bur let 2, Lu pi ca, De Bu le 4, Ta {ev ski 2, Sti je nen, Luj ten 2, @ors Tak 5 (1), K. Gle sner 3, F. Gle sner 1. Ru ko me ta {i Voj vo di ne us pe li su da na dok na de se dam go lo va za o stat ka iz pr vog me ~a u Bel gi ji(24:31) i da Ju naj ted Ton gren iz ba ce iz da qeg tak mi ~e wa u Ku pu po bed ni ka ku po va. Bi la je to ~u de sna ru ko met na no} u No vom Sa du, bor be na, zah tev nam, s pu no emo ci ja u ko joj su cr ve no - be li is pi sa li no ve, zlat ne stra ni ce klup ske isto ri je pla si rav {i se

u 4. ko lo Ku pa ku po va i ta ko pr vi put u isto ri ji klu ba do ~e ka }e pro le }e u Evro pi me |u ru ko met nim kre mom, me |u 16 pro bra nih eki pa. Uvod ne mi nu te utak mi ce, obe le `i lo je is pi ti va we sna ga i po ~et na ner vo za. Go lo vi ma bor be nog i na dah nu tog Ra do sa vqe vi }a cr ve no - be li su po ve li 2:1, da bi Bel gi jan ci uz vra ti li pre ko De Bu lea i Ro ge ma pre o kre nuv {i na 4:2. Re a go vao je u pra vom tre nut ku tre ner ]ir ko vi} i ume sto Aba xi }a, na gol je stao is ku sni Da mja no vi} i to se po ka za lo kao pra vi po tez. Voj vo di na je u 20. mi nu tu po go to kom Mar jan ca po ve la (9:8) i od tog mo men ta, stva ri su kre nu le u pra vom sme ru za cr ve no -be le. Na kon taj auta go sti ju, raz i gra li su se Dra gan Su xum i Mi lo{ Mi lo {e vi}, po ga |a li iz svih po zi ci ja. Ne nad Ra do sa vqe vi} oba vio je ve li ki deo po sla u od bra ni, a i u na pa du, a kao na gra da za ta kvu igru Voj vo di na je ste kla pred nost od tri go la (11:8). Na kri li ma naj va tre ni jih pri sta li ca, na vi ja~ ke gru pe Fir ma, No vo sa |a ni su po ja ~a li ri tam u fi ni {u pr vog po lu vre me na, Ra do sa vqe vi} je jed no stav no bio ne re {i va enig ma za gol -

Ra dost ru ko me ta {a Voj vo di ne po sle ve li ke po be de

Pu bli ka osmi igra~ Na kon fe ren ci ji za me di je ne ko li ko mi nu tu po okon ~a wu me ~a po ja vi li su se sa mo pred stav ni ci Voj vo di ne, dok Bel gi jan ci ni su bi li ras po lo `e ni za bi lo ka kvu pri ~u. Pred sed mom si lom po ja vi li su se tre ner \or |e ]ir ko vi} i ka pi ten Ste van Po pov, ko ji su odi sa li ra do {}u zbog pro la ska u ~e tvr to ko lo Ku pa ku po va. - Dra go mi je da po sle 120 mi nu ta bor be ka ko u Ton ge re nu, ta ko i u No vom Sa du, us pe li da iz bo ri mo pro la zak me |u krem evrop ske eli te u dru gom po

re du i kva li te tu evrop skom tak mi ~e wu. Isto ta ko ne bi bi lo ne za slu è no da su u Evro pi pre zi mi li i Bel gi jan ci. Na rav no, na ma je dra go {to smo to ba{ mi. Iako smo kre nu li lo {e ni je nas na pu {ta la sta bil nost u igri. Ono {to je naj va `ni je je to da i po red lo {e igre pr vo po lu vre me smo za vr {i li sa pet go lo va pred no sti. U dru gom po lu vre me nu us pe li smo da pred nost po dig ne mo na de set go lo va {to nam je i bio plan pre utak mi ce. Svi smo sre} ni i za do voq ni {to }e Voj vo di na pr vi put pre zi mi ti na evrop skoj sce ni - re kao je {ef stru~ nog {ta ba No vo sa |a na \or |e ]ir ko vi}. Ka pi ten cr ve no-be lih bo rio se kao lav na cr ti. Naj pre je ~e sti tao sa i gra ~i ma na sjaj noj par ti ji, a po tom do dao. - Svi igra ~i ko ji su u{li u igru za slu ù ju po hva le za za la ga we, bor be nost, hte we. To kom ce le utak mi ce vo di li smo è sto ku bor bu, ni smo sr qa li, di za li smo po ste pe no raz li ku upra vo ona ko ka ko smo i pla ni ra li pri pre ma ju }i se za re van{ utak mi cu. Ve ro va li smo u se be i na{ pro laz, {to se i is pla ti lo. Ton ge nen se i u No vom Sa du po ka zao kao ~vr sta eki pa. Ne znam {ta se de si lo s na ma na po ~et ku utak mi ce ka da smo u{li bo ja `qi vo. Dra go mi je {to su tri bi ne na Sla noj ba ri bi le po pu we ne i pu bli ka je bi la na{ osmi igra~ stvo riv {i sjaj nu at Mi lo{ Mi lo {evi} je bio naj bo qi igra~ Voj vo di ne mos fe ru - re kao je Po pov. J. Ga li}

Ar gen tin ci sma wi li Mu {ka te ni ska re pre z en t a c i j a Ar g en ti ne sma wi la je na 2:1 pro tiv [pa ni je u fi na lu Dej vis ku pa u Se vi qi. Ar gen tin ci su do pr vog po e na do {li na kon po be de u du blu, po {to su Da vid Nal ban di jan i Edu a r d o [vank sa v la d a l i {pan ski par Fe li si ja no Lo pes, Fer nan do Ver da sko sa 6:4, 6:2, 6:3. [pa ni ja je vo di la po sle pr vog da na sa 2:0 za hva qu ju }i ube dqi voj po be di Ra fa e la Na da la nad Hu a nom Mo na kom od 6:1, 6:1, 6:2 i tri jum fu Da vi da Fe re ra u ma ra ton skom me ~u pro tiv Hu a na Mar ti na Del Po tra od 6:2, 6:7, 3:6, 6:4, 6:3. Me |u tim, „cr ve na fu ri ja” je i da qe na do mak pe tog tri jum fa u Dej vis ku pu, jer joj za osva ja we „sa la ta re” tre ba jo{ jed na po be da u da na {wim du e li ma u ko ji ma }e se sa sta ti: Ra fael Na dal Huan Mar tin Del Po tro i Da vid Fe rer - Huan Mo na ko ( Da vid Nal ban di jan).

Fo to: F. Ba ki}

ma na Pol fli e ta, i na od mor cr ve no - be li su oti {li s pred no {}u od pet ve li kih go lo va. Ka ko su za vr {i li ta ko su i po ~e li u dru gom de lu No vo sa |a ni. Da mja no vi} je „ski dao„ i ne mo gu }e {u te ve, a Vu ko vi}, a Po pov i Ra do sa vqe vi} po sti za li su va `ne go lo ve. Ta {ev ski i Ro ge man na dru goj stra ni ni su mo gli da do |u do iz ra `a ja, pa je u 35. mi nu tu pred nost go sti ju anu li ra na (19:12). Ka ko su mom ci u cr ve no be lih dre so vi ma igra li u tim tre nut ci ma go vo ri po da tak da su go sti pr vih pet mi nu ta na stav ka ni su po sti gli gol. Ka da je Mar ja nac u 48. mi nu tu po slao lop tu iza Pol fli e ta za ve li kih 27:17, at mos fe ra u ha li je do sti gla ta~ ku kqu ~a wa. Ipak, ni to ni je bi lo do voq no za mir nu za vr {ni cu. Upor ni i bor be ni ru ko me ta {i Ju naj te da pred vo |e ni bra }om Gle sner za ne {to ma we od tri mi nu ta, se ri jom 4 - 0, sma wu ju pred nost Voj vo di ne (27:21) ko ja je na par ke tu bi la sa ~e ti ri igra ~a. Pet mi nu ta pre kra ja su sre ta sve je bi lo re {e no.Mi lo{ Mi lo {e vi}, si gur no naj bo qi igra~ na utak mi ci je s dva go la re {io sve di le me (31:22). Po sled wim ato mi ma sna ge No vo sa |a ni su us pe li da odo le na le ti ma eki pe iz Bel gi je i na kra ju sla ve ve li ku po be du. I. Gru bor

SU PER LI GA ZA MU [KAR CE

Ka }a ni sta li u na stav ku Cr ven ka - Ju go vi} Uni met 31:21 (13:15) CR VEN KA: Dvo ra na „Slo bo dan Mi {ko vi} ^i le”, gle da la ca oko 300, su di je: Ko sa no vi} i Ni ko li} (Pan ~e vo). Sed mer ci: Cr ven ka 4 (3), Ju go vi} Uni met 3 (2), is kqu ~e wa: Cr ven ka 10, Ju go vi} Uni met 8 mi nu ta. Dis kva li fi ka ci ja: Hol pert, Cr ven ka u 45. mi nu tu. CR VEN KA: Mje ri ma~ ka, To mi} 2, @e ga rac, Ra do wi}, Jo lo vi} 2, Pe ro vi} 1, Ra ~i} 2, Ni ko li}, Mi ri}, \u ro vi} 7, Pro le 4, Gru ji ~i} 5, Vi tas (6 od bra na, sed me rac), Mi li}, Hol pert 3, Stan ko vi} 5. JU GO VI] UNI MET: Ku ko bat, La li} 7, Va si} 1, Kan ka ra{, Ra da ko vi}, Vug dra go vi} 1, Tra var 1, Kr sman ~i} 3, Jo {i} 5, Cr no gla vac, Ste jin, Vu ~i }e vi} 4, Ra ki}, Pe ro vi} (11 od bra na, sed me rac). Ko na~ no su ru ko me ta {i Cr ven ke ostva ri li i dru gu po be du u pr ven stvu i to u utak mi ci ko ja je ima la dva ne ve ro vat no raz li ~i ta po lu vre me na. Pr vo je pri pa lo go sti ma sa pred no {}u od dva go la, dok su u dru gom po lu vre me nu Cr -

ZVE ZDA PRO TIV RA DA NA VRA ^A RU NA PO PRAV NOM IS PI TU

Ka rak te rom do po be de Po raz u ve ~i tom der bi ju pro pi sno je uz dr mao re do ve Cr ve ne zve zde. Tur bu lent na ne de qa mo è se do ne kle pri mi ri ti ako cr ve no- be li da nas sa vla da ju eki pu Ra da. - Ide mo na Vra ~ar uz na du da }e mo se se bar ma lo is ku pi ti za ne u speh u pro {lom ko lu. Po be dom bi za dr à li red u eki pi. @e li mo da po ka è mo ka rak ter, iz bo ri mo se sa im per ti vom ko ji je uvek pri su tan u Zve zdi, da

Ka pi ten Zve zde Ne nad Ko va ~e vi} po za ba vio se at mos fe rom u eki pi ko ja je na kon der bi ja bi la pri li~ no po re me }a na. - Po sle tu `ne su bo te i te {kog po ra za us pe li smo da se po vra ti mo, pre sve ga mak si mal nim ra dom i tru dom na tre nin zi ma. To tal ni je ap surd da po sto je kla no vi unu tar eki pe. Ako sa bo ti ra{ stran ce, to ~i ni {e se bi, ti mu. Iako se pri ~a o sva |a ma u na {em ko lek ti vu ima mo ne slo miv duh. Si gu ran sam da }e mo

Sr ~a na te re nu Obi li }a

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

FI NA LE DEJ VIS KU PA

dnevnik

c m y

ven ~a ni po sti gli ~ak 17 go lo va, a Ka }a ni sa mo {est. Po ~e tak utak mi ce je bio u zna ku do ma }i na, da bi u 11. mi nu tu go sti iz jed na ~i li (6:6), a od ta da do od la ska na od mor ima li su stal nu pred nost od jed nog do tri go la raz li ke (6:9, 16. mi nu tu). Cr ven ~a ni su po tom po no vo us pe li da iz jed na ~e (11:11), ali je Jo {i} u po sled wim tre nu ci ma pr vog de la obez be dio pred nost za ~i ni lo se Ju go vi }ev mir ni ji na sta vak (13:15). Ka da je iz gle da lo da je na po mo lu no va ka ta stro fa Cr ven ke, usle dio je ne ve ro va tan pre o kret. Do ma }i igra ~i za i gra li su u na stav ku mno go `u stri je i bor be ni je i sa tri uza stop na go la (Hol -

pert, Stan ko vi} i Jo lo vi}) u 34. mi nu tu po ve li (16:15). Uz bo dre we svo jih na vi ja ~a oni su po ja ~a va li tem po. Na su prot wi ma igra ~i Ju go vi }a de lo va li su neo r ga ni zo va no i ne ko li ko pu ta su iz ve o ma po voq nih pri li ka {u ti ra li po red ili pre ko go la. To su do ma }i is ko ri sti li i u 44. mi nu tu go lom Hol per ta sti gli do naj ve }e pred no sti (23:17). ^ak ni od li~ ni gol man Bo jan Pe ro vi} ni je us peo da za u sta vi bro do lom svo je eki pe, pa je u 57. mi nu tu bi lo osam go lo va raz li ke (28:20) a dvo ci fre nu raz li ku u za slu `e noj po be di svo ga ti ma u po sled wim tre nu ci ma do no si naj mla |i igra~ Cr ven ke Mi lo rad Pe ro vi} (31:21). T. Jo vo vi}

Par ti zan do ~e ku je Ade mar Leon Ru ko me ta {i Par ti za na da nas od 19 ~a so va igra ju pro tiv Ade mar Le o na u Pi o ni ru, me~ sed mog ko la Gru pe D Li ge {am pi o na. Tre ner srp skog {am pi o na Alek san dar Br ko vi} iz ja vio je da }e eki pa „da ti sve od se be” da pro tiv {pan skog pred stav ni ka osvo ji pr ve bo do ve u Li gi {am pi o na.

Te ren sta di o- na Obi l i } a na Vra ~ a r u pre kri ven je sr ~om i slo mqe n im sta klom, a eki pe na te re nu se tru de da ga ra{ ~i ste pre utak mi ce Rad - Cr ve na zve zda. Duel bi tre ba lo da po~ ne da n as od 13 ~a so va. - Ra za su to je sta klo svu da po te re nu, ali }e se igra ti. Rad je pre u zeo sve po treb ne me re da se to o~i sti, an ga ò va li su i ko mu nal ne slu `be da pro |u ma {i na ma i usi sa ju svu sr ~u, ta ko da }e te ren bi ti do ve den u op ti mal no sta we - re kao je ko me sar za tak mi ~e we Za jed ni ce fud bal skih su per li ga {a Sr bi je Bra ni slav De li}. Upra va Ra da od lu ~i la je da se me~ 14. ko la igra na Vra ~a ru iz bez bed no snih raz lo ga, a na vi ja ~i „gra |e vi na ra” na ja vi li su boj kot za to {to se utak mi ca igra van ku }e. De li} je, me |u tim, re kao da ne }e bi ti ni ka kvih ka zni jer se po ~i ni o ci in ci den ta na Vra ~a ru ne zna ju. - Mi mo è mo da sum wa mo, ali se na osno vu sum wi ne ka `wa va. Po sao MUP-a je da pro na |e po ~i ni o ce. Ka da se to de si, on da }e mo od lu ~i ti o da qim ko ra ci ma - re kao je De li}. Utak mi ca na Vra ~a ru igra se od 13 ~a so va. osvo ji mo tri bo da. Ve ru jem da smo se na psi ho lo {kom pla nu do ne kle po di gli. Iako smo na „mi nus se dam“ i da qe je sve mo gu }e, ve ru jem da je ti tu la do sti `na. Uslov svih uslo va je da na sta vi mo sa po be da ma- is ta kao je na pres kon fe ren ci ji tre ner Be o- gra |a na Ro bert Pro si ne~ ki. I gra |e vi na re dr ma re zul tat ska kri za. - Rad je do bra eki pa, ko ja du go ni je po be di la, i si gur no da }e pro tiv nas tra ì ti svo ju {an su za pre kid se ri je ne u spe ha. Ipak, mno go to ga za vi si sa mo od nas, pri stu pa me ~u i an ga `ma na ti ma - kon sta to vao je Pro si ne~ ki.

pro tiv Ra da po ka za ti ka rak ter do sto jan re no mea klu ba ~i je dre so ve no si mo. Tre ner Pro si ne~ ki ima sil nih pro ble ma oko sa sta va, na ro ~i to u de fan ziv nom re du. Iz ti ma je uda qen Vi lo ti}, ]o si} se jo{ uvek ni je opo ra vio, ro vit je i Li Adi. Mo gu }a je op ci ja da {to per ski tan dem ~i ne Mi ki} i Mi ja i lo vi} a da se na po zi ci ji de snog be ka po ja vi Ve {o vi}. Ka du je i da qe van stro ja, a al ter na ti va }e bi ti ka pi ten Ko va ~e vi}. Iz gle da da }e se na klu pu pre se li ti ne pri ko sno ve ni Bor ha zbog in ci den ta po sle der bi ja, a {an su u {pi cu na pa da do bi }e ve ro vat no Me zen ga. Z. Ran ge lov

HAJ DUK DO MA ]IN U@I ^A NI MA

Ofan zi vom do bo do va Ho }e li „haj du ci” nad mu dri ti „ere” zna }e se na kon su sre ta 14. ko la pr ven stva Je len su per li ge i od me ra va wa sna ga Haj du ka i Slo bo de Po int iz Uì ca. - Bi }e to kva li tet na i iz jed na ~e na ali i bor be na utak mi cu dve eki pe ko je su u pro {lom ko lu za be le ì le lo{ re zul tat, ka è tre ner Haj du ka Pe tar Kur }u bi}. - O~e ku jem ofan ziv ne po stav ke obe eki pe. Na {e raz lo ge ne tre bam po seb no apo stro fi ra ti, a Slo bo da se po ka za la kao iz u zet no opa san gost i sve utak mi ce iz u zev u No vom Pa za ru su na stra ni do bro od i gra li, ima ju kva li tet. Ko je u tom sa gle da va wu o~e ki va wa i è qa bli ì uspe hu? - Li~ no mi slim da je to pot pu no otvo re na utak mi ca, jer je Slo bo da re zul ta ti ma po ka za la da ima iz u zet no do bru eki pu. Opet, mi smo na do ma }em te re nu od i gra li u ni zu tri-~e ti ri do bre utak mi ce i na dam se da mo è mo jo{ jed nu. Ka da igra mo na do ma }em te re nu, bez ob zi ra sa kim, tra ì }e mo put do po be de i mi }e mo sve u~i ni ti da bo do vi osta nu u Ku li - ja san je Kur }u bi}. Da kle, o~e ku je se ofan ziv na igra i jed ne i dru ge eki pe, pa {ta bi mo glo da pre su di? - Mi mo ra mo do bro da od i gra mo de fan zi vu, jer je Slo bo da po -

ka za la da ima kva li tet u na pa da~ koj for ma ci ji i mo ra mo za u sta vi ti wi ho ve ofan ziv ne igra ~e, ne sme mo im do pu sti ti da se ras tr ~e. S dru ge stra ne, mo ra mo ima ti mno go ve }u do zu agre si je u fa zi na pa da, ka ko bi mi bi li opa sni po pro tiv ni~ ki gol. Za to mi slim da mo è do sta to ga da od lu ~i pr vi po stig nu ti gol i eki pa ko ja do |e do vo| stva mno go to ga }e okre nu ti na svo ju vo de ni cu. Na rav no, ve ru jem da }e mo to bi ti mi - po ru ~io je stra teg Haj du ka Pe tar Kur }u bi}. Ka da je igra~ ki ka dar Haj du ka u pi ta wu si tu a ci ja je sle de }a: ]o vin mo ra da pa u zi ra zbog ù tih kar to na. S dru ge stra ne u kon ku ren ci ju se vra tio Mak si mo vi} ko ji je zbog bo le sti pro pu stio su sret u Iva wi ci. Vra tio se i Ra gi po vi}, opo ra vio {to per Jo va no vi}, Bu ba lo je ove sed mi ce po ~eo da tre ni ra. î ni se, ima ju }i ove po dat ke u vi du da }e Haj duk su sret pro tiv Slo bo de Po int po ~e ti u sa sta vu: Bra}, Pa u qe vi}, Fej sa, Muj dra gi}, La li} ( Jo va no vi}), ô vi lo, Vu ja kli ja ( Bu ba lo), Mak si mo vi}, Ha xi bu li}, Nov ko vi} i Avri} ( Ra gi po vi}). S ob zi rom da se ovim su sre tom opra {ta ju od svo jih na vi ja ~a Ku qa ni o~e ku ju do bru po se tu ( ulaz je bes pla tan) i ve li ku po dr {ku sa tri bi na. \. Bo ja ni}

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

JE LEN SU PER LI GA - 14.KOLO NOVI SAD: Vojvodina - Borac SUBOTICA: Spartak ZV - BSK BEOGRAD: Partizan - Radni~ki 1923 BEOGRAD: OFK Beograd - Novi Pazar JAGODINA: Jagodina - Metalac IVAWICA: Javor - Smederevo Da nas KULA: Hajduk - Sloboda Point BEOGRAD: Rad - Crvena zvezda 1. Partizan 2. Crvena zvezda 3. Vojvodina 4. Radni~ki 1923 5. Sloboda 6. Spartak ZV 7. Jagodina 8. OFK Beograd 9. Hajduk 10. Rad 11. Smederevo 12. Javor 13. BSK Bor~a 14. Novi Pazar 15. Borac 16. Metalac

14 13 14 14 13 14 14 14 13 13 14 14 14 14 14 14

13 9 7 6 6 5 5 6 5 3 4 4 3 2 1 1

3:1 1:0 3:0 3:0 0:2 0:1

(0:0) (1:0) (1:0) (2:0) (0:1) (0:0) (13) (13)

0 2 6 7 4 7 4 1 3 5 2 2 4 4 5 4

1 2 1 1 3 2 5 7 5 5 8 8 7 8 8 9

33:5 25:9 28:9 20:12 18:16 13:12 14:13 17:19 12:16 14:10 9:17 8:16 8:19 9:24 6:20 8:25

39 29 27 25 22 22 19 19 18 14 14 14 13 10 8 7

Apla u zi na ra stan ku Voj vo di na - Bo rac 3:1 (0:0) NO VI SAD: Stadion Kara|or|e, gledalaca 3.500, sudija Jeremi} (Beograd), strelci: Bojovi} u 53. Ili} u 75. i 92. za Vojvodinu, a Radivojevi} u 88. minutu za Borac. @uti kartoni: Masla}, Prodanovi} (Borac). VOJVODINA: Supi} 6, Vuli~evi} 7, Brankovi} 7, Medojevi} 8 (A|uru -), Mojsov 7, Trajkovi} 7, [kuleti} 6 (Stevanovi} 7), Qubinkovi} 7, Mereba{vili 8, Abubakar 8, Bojovi} 7 (Ili} 8).

grane i razdragane igre Novosa|ana. Ispitivawe snaga potrajalo je prakti~no do 38. minuta, kada su â~ani imali sjajnu priliku posle centar{uta Jovana Radivojevi}a. Naime, ovaj igra~ èleo je da centrira sa leve strane, ali je lopta dobila neo~ekivanu putawu i na sre}u doma}ina zavr{ila samo na pre~ki Supi}evog gola. [to se Novosa|ana zabeleèn je samo 23. minut kada je Abubakar atraktivnim makazicama poku{ao da ugrozi

ali to kao da je bila najava radosti crveno-belih momaka samo dva minuta kasnije. Sa desne strane centrirao je Mereba{vili golman ^a~ana Nikola Milojevi} je lo{e reagovao kratko odbivio loptu, a za wu se izborio Bojovi} i poslao je u mre`u. Ovaj gol kao da je skinuo kamen sa srca igra~ima trenera Dejana Vuki~evi}a i oni su sve opasnije atakovali ka golu rivala. U 63. minutu posle kontranapada novosadskog superliga{a Mereba{vili je sjajno uposlio Abuba-

U posledwem, 15. kolu (10. decembar) sastaju se - BEOGRAD: Crvena zveda - Vojvodina, SMEDEREVO: Smederevo - Hajduk, ÂÂK: Borac Spartak Zlatibor voda, BORÂ: BSK - Javor, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Rad, LUÂNI: Metalac - Partizan, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Jagodina, U@ICE: Sloboda Point - OFK Beograd.

Va qak pre ga zio i |a vo le Par ti zan - Rad ni~ ki 1923. 3:0 (1:0) BE O GRAD: Stadion Partizana, gledalaca 8.000, sudija Gogi} (Novi Sad), strelci: Vuki} u 27. Anderson u 48. i Ivanov u 63. minutu. PARTIZAN: Stojkovi} 6, Miqkovi} 7, Anderson 7, Ivanov 7, Vokov 7, Kamara 7, Tomi} 7 (Babi} -), Ili} 6 (Babovi} 6), Vuki} 8, L. Markovi} 7 (Diara 6), [}epovi} 7. RADNI^KI 1923: ^an~arevi} 6, Pavlovi} 5, Nenadi} 5, Tintor 5, Milo{evi} 5, Nedovi} 5 (Krmar -),

Zvo ni mir Vu ki}

S. Petrovi} 5, I. Petrovi} 5 (Obrovac 5), Milo{kovi} 5, Kosti} 6 (@ivadinovi} -), Spalevi} 6. Fudbaleri Partizana trijumfalno su se oprostili od svojih navija~a,a semafor „lampa{„ je posledwi put ispisao rezultat na stadionu u Humskoj. [ampion je sa~uvao prednost nad Crvenom zvezdom, a ujedno i naneo prvi poraz Kragujev~anima ove sezone. Na krilima pobede u ve~itom derbiju i no{eni pesmom oko

8.000 navija~a fudbaleri Partizana pru`ili su jednu od boqih jesewih partija i „demolirali” Radni~ki. Vaqak je diktirao tempo, a tek u jednom navratu gosti su, preko prvog strelca lige Spalevi}a bili blizu gola. Zvonimir Vuki} ponovo je odigrao odli~nu partiju. U 27. minutu efektnim golom, s ivice {esnaesterca doneo je vo|stvo Partizanu, time i najavio pobedu. Vezista je imao {ansu i u 6. minutu, posle prodora po levoj strani i ulaska u bekovski prostor, ali je {utirao neprecizno. Ne{to kasnije kreirao je odli~nu akciju, koju je nastavio [}epovi} i Marko vi} ali ni je bi lo pogotka. Jedinu {ansu Radni~ki je imao u 15. minutu, ali je Spalevi} sa sedam-osam metara, iskosa {utirao glavom pored gola. U 31. minutu Partizan je mogao da uve}a vo|stvo. Markovi} je proigrao Volkova,koji je prona{ao [}epovi}a, ~iji {ut je sa deset metara zaustavila pre~ka, da bi odbijenu loptu Ili} poslao pored gola. U 43. minutu {utirao je Tomi}, a ^an~arevi} odbranio. U nastavku, Partizan je rutinski priveo me~ kraju. U strelce se, prvi put u dresu Partizana najpre upisao Anderson, glavom nakon kornera, a na sli~an na~in u 63. minutu isto je u~inio i Ivanov, nakon slobodnog udarca Vuki}a. I. La za re vi}

Abubakar iz povoqne prilike nije uspeo da pogodi mre`u Milojevi}a

BORAC: Milojevi} 5, Mili~i} 6, Mladenovi} 6, Masla} 6, Alve{ 6, Krasi} 6, Prodanovi} 6 (Nikodijevi} -), Kne`evi} 6 (@ivanovi} -), Radivojevi} 7, Zo~evi} 6, Damjanovi} 6. Fudbaleri Vojvodine pobedom su se oprostili od jeseweg dela sezone u Novom Sadu, a ovoga puta bili su boqi od ekipe Borca. Aplauzi na stadionu Kara|or|e obele`ili su zavr{etak utakmice ~ime je novosadska publika nagradila crveno-bele za izdawe u prijatnoj fudbalskoj ve~eri, ali samo u drugom poluvremenu. U prvih 45. minuta malo toga smo videli od najavqivane razi-

gol Milojevi}a, a jedinu kolikotoliko priliku doma}in je imao na samom kraju poluvremena kada je Mereba{vili centrirao, a [kuleti} {utem glavom zamalo bio neprecizan. O tome {ta misle o igri u prvih 45. minuta navija~i su sve rekli `vizducima s kojim su ispratili aktere na odmor. U nastavku smo gledali potpuno druga~iju, dinami~niju i zanimqiviju utakmicu. O~igledno je bilo da su igra~i Vojvodine re{ili da dobiju ovaj me~ i odmah su pritisli goste na wihovu polovinu. Prvu priliku imao je Medojevi} u 51. minutu kada je {utirao preko gola

Ja vor - Sme de re vo 0:1 (0:0)

Spar tak Zla ti bor vo da – BSK 1:0 (1:0)

IVA WI CA: Stadion Javora, gledalaca 700, sudija Veselinovi} (U`ice), strelac Milosavqevi} u 62. minutu. @uti kartoni: Eliomar (Javor), Boqevi}, Rankovi} (Smederevo). Crveni karton: Kr~marevi} (Smederevo) JAVOR: Glinti}, Milinkovi}, Milovi} (Renduli}), Vla{i}, Mom~ilovi}, Lukovi} (Mi{i}), Ostoji}, Vidi}, Eliomar, Jakimovski (Odita), Veqovi}. SMEDEREVO: Rankovi}, I. Milosavqevi}, Miovi}, Boqevi}, Bra{anac, Kova~evi} (Truji}), M. Milosavqevi}, Stojanovi} (Stani}), Todorov, Kr~marevi}, Ademovi}. Fudbaleri Javora propustili su priliku da na svom terenu zabele`e i drugu pobedu u nizu i odmaknu se od zone ispadawa. U tome su ih spre~ili gosti iz Smedereva, koji su ve~i deo me~a odigrali sa igra~em mawe, po{to je Nikola Kr~marevi} iskqu~en u 8.minutu.

SU B O T I C A: Gradski stadion, gledalaca: oko 500. Sudija: Spasi} (Surdulica), strelac: Miri} u 34. minutu. @uti kartoni: Noskovi}, Milankovi}, Joksimovi} (Spartak Zlatibor voda), Bo{kovi} (BSK). Cr ve ni kar ton: Bo {ko vi} (BSK). ZLATIBOR VODA: Stijakovi} 7, Stevanovi} 7, Brati} 7, Ota{evi} 7, Joksimovi} 7, Simovi} 7, Milankovi} 7, Miri} 7, Torbica 7 (od 90. \ur|evi}), ^ovi} 7 (od 85. [arac), Despotovi} 7 (od 65. Noskovi} 7).

vladali BSK iz Bor~e. Gol vredan tri boda postigao je Marko Miri}, a nadmo} Spartaka mogla je biti izra`ena i s vi{e golova. Utakmica izme|u Spartak Zlatibor vode i BSK-a se odvijalo ba{ onako kako su to iz tabora Suboti~ana najavqivali. Spartak je krenuo od po~etka me~a ofanzivno, dok su gosti postavili bedem ve} na sredini terena, odakle su poku{avali da stignu do gola. Do prve prilike Spartak je do{ao u 20. minutu. Simovi} je

OFK Be o grad - No vi Pa zar 3:0 (2:0) ju, zapo~etu na gostovawu Metalcu u pro{lom kolu. Prijalo im je lepo vreme i slaba{an protivnik iz Novog Pazara.Biv{i omladinac Partizana Amer Osmanagi} doveo je svoj tim u prednost od 2:0 prvim golovima ove sezone. Prvi je postigao u 8. minutu, drugi u 21, posle sjajne akcije. Petkovi} je izveo aut, proigrao Miji}a, on „dao for” Nikoli Simi}u, koji je izbegao ofsajd zamku, video samog Osmanagi}a na drugoj stativi i asistirao mu za trenutnih 2:0. Pru`ili su doma}i fudbaleri lepu igru i u drugom deli me~a, pa je Mladen Popovi} golom petom u 59. minutu postavio kona~an rezultat i ulep{ao navija~ima OFK Beograda prijatno popodne na Karaburmi.

kara koji je }u{nuo loptu pored golmana ali se neko iz odbrane Borca na{ao na wenom putu ka mre`i otkloniv{i opasnost. U 67. minutu Bojovi} je bio u dobroj poziciji, ali je utisak da je mogao i boqe da {utira. U 71. minutu okliznuo se Trajkovi} i ^a~ani su neo~ekivano do{li do prilike, me|utim Radivojevi} je dodao loptu Damjanovi}u koji je bio u ofsajdu. Ova {ansa kao da je dala dodatni stimulans crveno-belima, pa smo ve} u 73. minutu videli odli~an {ut Abubakara glavom, ali je lopta oti{la preko gola. Odmah potom u {ansi se na{ao i Brana Ili}, koji je prethod-

no zamenio Bojovi}a, ali je i wegov {ut sa {esnaest metara zavr{io iznad pre~ke. A onda je usledio najlep{i trenutak na utakmici. Igralo se 75. minut kada je kapiten Vojvodine Slobodan Medojevi} prvo presekao na svojoj polovini jedan napad â~ana, poveo loptu, obi{aoo prepreku za preprekom, do{ao na sedam-osam metara od mreè i uposlio Ili}a kojem nije bilo te{ko da postigne drugi pogodak. Za ovaj fenomenalan potez, qubiteqi fudbala istinskim ovacijama nagradili su kapitena doma}eg tima. înilo se da je pri~a zavr{ena, igralo se 88. minut, kada je golman Vojvodine Nemawa Supi} dobio loptu pred svoj gol, bespotrebano se s wom poigravao, a Radivojevi} mu je, da li uz faul ili ne oduzeo i smawio rezultat. Sudija Jeremi} produìo je me~ za tri minuta, ali u prvom minutu nadoknade izuzetno zapaèni Abubakar imao je {ansu, da bi ve} u slede}em napadu isti igra~ oduzeo loptu odbrani Borca, uposlio Branu Ili}a koji je bez razmi{qawa iskoristio sjajan pas i postavio kona~an rezultat. A. Pre do je vi}

Mi ri} za lep {i zim ski san

Ro ma ti ~a ri pa za ri li BE O GRAD: Stadion na Karaburmi, gledalaca 400, sudija An|elkovski (Beograd), strelci: Osmanagi} u 8. i 21. Popovi} u 58. minutu. @uti kartoni: Popovi}, Kecojevi}, Markovi} (OFK Beograd), Stojanovi}, [arac, [upi} (Novi Pazar). OFK BEOGRAD: Luka~, Rodi}, Petkovi}, Kecojevi}, Markovi}, Nikoli}, Simi}, Osmanagi} (Batioja), Pavlovski (Sin|i}), Miji} (Z|elar), Popovi}. NOVI PAZAR: \ogatovi}, [arac, Lotinac (Markovi}), Ostoji}, Vu{qanin, Stojanovi}, Bogunovi}, Ademovi} (Kecap), [krijeq ([u{wevari}), Haxibuli}, [upi}. Nastavili su fudbaleri Dejana \ur|evi}a pobedni~ku seri-

Foto: R. Hayi}

Na vi ja ~i Podr{ka fudbalerima Vojvodine bila je sjajna, a navija~i su po~etkom drugog poluvremena na severnoj tribini istakli parolu „U prole}e boqe i pobede nove nek nose te oni koji te vole”. Isto tako simpatizeri Novosa|ana u po~etku nastavka napravili su bakqadu. U 68. minutu najvatrenije pristalice Vojvodine napustili su severnu tribinu kako bi pomogli rukometa{ima Vojvodine koji su sino} u dvorani na Slanoj bari igrali va`an evropski me~. Me|utim, i kada su najglasniji navija~i oti{li Vojvodina nije bila bez podr{ke, jer je oko 3.000 preosalih gledalaca zdu{no bodrilo doma}i tim.

Mar ko Mi ri}

BSK: Kova~evi} 7, ^elebi} – (od 15. Stankovi} 6), Radulovi} 6, Bo{kovi} 6, Milo{evi} 6, ]esarevi} 6 (od 77. @ivkovi}), Kajevi} 7, Radovi} 6 (od 46. Bulatovi} 7), Krsti} 6, \uki} 6, Bua~ 6. Qubiteqi fudbala u Subotici ima}e lep zimski san. Fudbaleri Spartak Zlatibor vode dominantnom igrom su sa-

dobro proigrao brzog Despotovi}a, ali je napada~ Spartaka i omladinski reprezentativac za deli} sekunde bio sporiji od Kova~evi}a, golmana BSK-a. Prva prilika samo je najavila nove poku{aje Spartak Zlatibor vode. Nastavak me~a doneo je dva poku{aja iz daqine, prvo je dobro {utirao Torbica u 30. minutu, a jo{ boqe Simo-

vi} u 32. minutu, koji je umalo ponovio majstoriju kao protiv Javora. No, bez obzira na to {to su Bor~ani poku{avali da se odupru, Spartak je poentirao. U 34. minutu je ôvi} pro{ao po levoj strani, prevario je Milo{evi}a, uputio loptu u peterac gostiju, prvo se ~inilo da }e je zahvatiti Milankovi}, ali je ipak do we stigao Miri} kome nije bilo te{ko da zakuca loptu u mreù Bor~ana. Spartak je i daqe poku{avao da do|e do gola, ôvi} je {utirao u 36. minutu, a Miri} je u novoj prilici bio u 42. minutu nakon asistencije Torbica, a Kova~evi} jedva je spasio svoj gol. U posledwem minutu Bor~ani su imali jedinu priliku u prvom poluvremenu, Kajevi} je {utirao iz slobodnog udarca, ali pravo u golmana Stijakovi}a. @eleli su gosti da ofanzivnijom igrom stignu do poravnawa, odmah je do{lo i do izmene, ali ni to nije donelo promene u odnosu snaga. Spartak je brzo povratio inicijativu i krenuo sa akcijama koje su mirisale na gol. Mogli su golubovi da poentiraju u 51. minutu kada su se prema golu Kova~evi}a sjurili ôvi} i Despotovi}, prvi je dobro {utirao, ali je golman gostiju skrenuo loptu u korner, nakon koga je Torbica poku{ao. U 66. minutu, Torbica je izveo slobodan udarac, u {esnastercu je najvi{i bio Brati} kome je malo nedostajalo da posgitne gol. Gosti su imali priliku opet posle prekida. Bilo je to u 81. minutu kada je \uki} odli~no izveo slobodan udarac, ali je Stijakovi} jo{ boqe reagovao. N. Stan ti}

Ja go di na - Me ta lac 0:2 (0:1) JA GO DI NA: Stadion Jagodine, gledalaca 800, sudija Vujovi} (Novi Sad), strelci: Svoji} u 14. i Simovi} u 70. minutu. @uti kartoni: Tomi}, Stojkov, Vasiqevi}, Gogi} (Jagodina), Simovi}, @ivkovi}, Krwinac, Stamenkovi} (Metalac). JAGODINA: [imi}, Nasti}, Proti}, Vasiqevi}, Gogi} (Stojkovi}), Tomi}, Stojkov (\eni}), Kosti}, Stojanovi} (Milenkovi}), Arsenijevi}, Mudrinski. METALAC: Kqaji}, Anti}, Stamenkovi}, Mitrovi}, M. @ivkovi}, B. @ivkovi}, Simovi} (Mitru{i}), Isidorovi} (Dopu|), Svoji} (]irkovi}), Krwinac, Gojak.

sport

nedeqa4.decembar2011.

dnevnik BUN DE S LI GA

PRED DNEV NI KOV TUR NIR U MA LOM FU BA LU

Ide al ni uslo vi u Spen su Pri pre me za tra di ci o nal ni 49. Dnev ni kov tur nir u ma lom fud ba lu su za vr {e ne, ve} je sa da so prem no za start. At mos fe ra me |u ju bi te qi ma ma log fud ba la u No vom Sa du i oko li ne ra ste iz da na u dan, eki pe se do go va ra ju igra ju tre n ing

tvr |u je da pro {le go di ne ni je bi lo te `ih ozle da, ni ti ogre bo ti na, je di ni fud ba ler ko ji se po vre dio bio je Ili} iz Ga ga pla sta, ali je i on po sle uka za ne po mo }i na sta vio da igra ( pu kla mu je ar ka da u su da ru gla va ma).

Mo me nat sa jedne od pro {lo go di {we utakmice

utak mi ce, a „ pre la zni rok” uve li ko tra je. One naj ja ~e eki pe ve} su an ga `o va le igra ~e, a mno gi jo{ ~e ka ju p o ja ~a wa,a sve za vi si da li }e fud ba le ri Voj vi o di ne ove go di ne do bi ti zel ~e no sve tlo da igra ju na na {em tur ni ru. ba ja zni ne bi tre ba lo da bu de jer ma la sa la SPC Voj vo di ne pru `a ide al ne uslo ve za tak mi ~e we, {to po -

Pik si ju iz ma kla ti tu la Srp ski fud bal ski stru~ wak Dra g an Stoj k o v i} Pik si ni je us peo da od bra ni ti tu lu u ja pan skoj Xej li gi. We gov tim Na go ja po be dio je Al bi reks Ni ga tu sa 1:0 na go sto va wu, go lom Ta ma de u 54. mi nu tu, ali to ni je bi lo do voq no. Na go ja je iz gu bi la ti tu lu za je dan bod, jer je wi hov di rekt ni su par nik Ka {i va po be dio Ura vu sa 3:1 i ta ko obez be dio pr vo me sto u Xej li gi. Upr k os to m e {to ni j e od bra nio ti tu lu, Stoj ko vi} je za d o v o q an igrom svog ti ma. - Ta kav je `i vot. Mi slim da smo da li sve od se be, po be di li smo na {est po sled wih utak mi ca i osvo ji li 18 bo do va – re kao je Stoj ko vi}. On je na gla sio da je po no san na svo je igra ~e. - Ima li smo te `ak start se zo ne, ali smo se ubr zo opo ra vi li i po ka za li da po se du je mo jak tim ski ka rak t er – do d ao je po p u larni Pik si, ko ji je ne davno iz ja vio da nije zainteresovan za mesto selektora Srbije.

So kra tes kri ti~ no Biv {a bra zil ska fud bal ska zve zda So kra tes u kri ti~ nom je sta wu pri mqen u bol ni cu u Sao Pa u lu zbog unu tra {weg kr va re wa. U sa op {te wu bol ni ce Al bert Ajn {tajn ka `e se da je 57. go di {wi So kra tes „u kri ti~ nom sta wu”. Na vo di se da je So kra tes pri kqu ~en na apa rat za ve {ta~ ko di sa we i na di ja li zu. We go va su pru ga je na ve la da je So kra tes pri mqen u bol ni cu zbog tro va wa hra nom. On je ve} dva pu ta u po sled wa ~e ti ri me se ca bio u bol ni ci, zbog unu tra {weg kr va re wa. So kra tes je ra ni je ot krio da je imao pro ble ma sa al ko ho lom, na ro ~i to u vre me ka da je bio ak tiv ni igra~.

Fo to: F. Ba ki}

Ve} ne ko li ko go di na na grad ni fond na na {em tur nir naj ve }i je u Sr bi ji, ta ko }e bi ti i ove go di ne. Naj bo qi tim do bi }e 400.000 di na ra. Je di ni uslov je, kao i pret hod nih go di na, da se pri ja vi oko sto ti nak eki pa, u{ta ne sum wa mo.Nov ~a nu na gra du do bi }e i naj bo qi u kon ku ren ci ji ve te ra na, a za mla |e ka te go ri je

obez be di }e mo rob ne na gra de. Tur nir }e, pre ma do go vo ru sa Sport skim i po slov nim cen trom Voj vo di na( igra }e se u ma loj sa li Spen sa), po ~e ti 18. ili 21. de cem bra. Ne {to ka sni ji start u od no su na ra ni je go di ne je zbog za u ze to sti Spen sa. Zbog pred sto je }eg Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu i ra do va u ve li koj sa li no vo sad ske sport ske le po ti ce, ma la sa la je pre op te re }e na, pa je mo ra lo da do |e do po me ra wa ter mi na u od no su na pla ni ra no. Pred vi |a mo da se fi nal ni me ~e vi igra ju 8. ja nu a ra, ali mo gu }e je da i tu do |e do po me ra wa ako se pri ja vi ve li ki broj eki pa. U ovom tre nut ku za po ten ci jal ne u~e sni ke naj va `ni je je to da }e se igra ti po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na pet igra ~a u po qu i gol man ,a jed nu eki pu sa ~i wa va ju 10 fud ba le ra. Eki pe za sva ku utak mi cu mo gu pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi o ni ri. Pri ja ve za tur nir pri ma mo sva kog rad nog da na u sport skoj ru bri ci Dnev ni ka ( Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un broj 340 – 2511 -60 [a hov skog klu ba “Dnev nik”, a ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon ski broj: 021/480 - 6827. Za ka de te mo gi na stu pa ti igra ~i ro |e ni 1995. i mla |i, za pi o ni re 1997. i mla |i,a za mla |e pi o ni re ro |e ni po sle pr vog ja nu a ra 1999. go di ne. Kod ve te ra na osta je po sta rom - na tur ni ru mo gu na stu pi ti igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ju 35 go di na. Pro {le go di ne smo po ku {a li da po de li mo ve te ra ne, ali sta ri ji se ni su pri ja vi li. I sa da smo voq ni da po ku {a mo sa sta ri jom ka te go ri jom (iz nad 45 go di na), ako se pri ja vi vi {e od pet eki pa uvr sti }e mo ih u tak mi ~e we. G. K.

PRE MI JER LI GA

Plav ci sru {i li svra ke Fud ba le ri êl zi ja po be di li su Wu kasl u go sti ma sa 3:0 (1:0) u pr voj utak mi ci 14. ko la en gle ske Pre mi jer li ge. U utak mi ci pu noj pri li ka na obe stra ne „plav ci” su sla vi li go lo vi ma Di di jea Drog be u 38, Sa lo mo na Ka lua u 89. mi nu tu i Da ni je la Sta ri xa u dru gom mi nu tu na dok na de. êl zi, za ko ji je 90 mi nu ta vr lo do bro od i grao Bra ni slav Iva no vi}, sa da je tre }i sa 28 bo do va, a Wu kasl je ~e tvr ti sa 26 bo do va. U Wu ka slu je od i gra na jed na od naj bo qih utak mi ca se zo ne u Pre mi jer li gi, a kraj wi re zul tat ne po ka zu je re al no sta we na te re nu jer su i „svra ke” ima le mno go pri li ka, ukqu ~u ju }i i dve pre~ ke pri za o stat ku od sa mo jed nog go la. Po be de su za be le ì li i Man ~e ster si ti, Ar se nal i To ten hem, a Blek burn je uz ~e ti ri go la Ja ku bua do bio Svon si sa 4:2. Si ti je na svom te re nu de kla si rao No ri~ sa 5:1, To ten hem je na Vajt Hart Lej nu bio bo qi od Bol to na 3:0, a Ar se nal je u go sti ma sa vla dao Vi gan 4:0. Kvinsk park ren xers i VBA igra li su ne re {e no 1:1. Si ti se u~vr stio na ~e lu ta be le ube dqi vim tri jum fom nad No ri -

Ba jern po be dio Ver der Fud ba le ri min hen skog Ba jer na po be di li su Ver der sa 4:1 u 15. ko lu Bun de sli ge, dok je {am pion Bo ru si ja iz Dort mun da igra la 1:1 u Men hen glad ba hu. ^ak ~e ti ri me ~a, ukqu ~u ju }i i taj iz me |u dve Bo ru si je, za vr {en je re mi jem, pa su bo do ve po de li li i Hraj burg i Ha no ver, Kaj zer sla u- tern i Her ta, od no sno Volf sburg i Majnc. Do tri jum fa u me ~e vi ma od i gra nim u su bo tu do {ao je jo{ sa mo Ba jer, ko ji je sa 2:0 sla vio pro tiv Ho fen haj ma, dok od 17.30 igra ju [tut gart i Keln. Ba jern je pro tiv Ver de ra sla vio sa 4:1, a sa mo je dan gol vi |en je u pr vom po lu vre me nu i to u 22.

Re zul ta ti 15. ko la: Ba jern Min hen - Ver der Bre men 4:1 (1:0) / Ri be ri 22, 77, Ro ben 69 p, 83 p - Ro zen berg 52 /, Fraj burg - Ha no ver 1:1 (0:1) / Si se 67 - Ba sti ans 45 a.g. /, Kaj zer sla u tern Her ta 1:1 (1:1) / Hub nik 5 Ra fael 14 / Bo ru si ja Men hen glad bah - Bo ru si ja Dort mund 1:1 / Han ke 72 - Le van dov ski 40 / Volf sburg Majnc 2:2 (2:0) / Man yu ki} 10, Kir hof 41 a. g. - Ivan {ic p, ^u po Mo ting 81/

Frank Ri be ri

mi nu tu, ka da je Ri be ri do veo Ba var ce u vo| stvo. Ro sen berg je na po ~et ku dru gog de la igre do neo iz jed na ~e we Ver de ru, ali je tada min hen ski tim stva ri po sta vio na svo je me sto i to za to mu je bi lo po treb no sa mo 15 mi nu ta. Pr vo je Ro ben bio pre ci zan sa be le ta~ ke, da bi Ri be ri po sti gao svoj dru gi gol na me ~u i na kra ju je ho land ski re pre zen ta ti vac po no vo sa pe na la po sta vio ko na ~an re zul tat utak mi ce. U po ra `e nom ti mu, Alek san dar Ig wov ski je od i grao svih 90 mi nu ta. U du e lu dve Bo ru si je ni je bi lo po bed ni ka, po {to je {am pion po veo u 40. mi nu tu pre ko Le van dov skog, da bi Han ke iz jed na ~io po sle ne {to vi {e od 15 mi nu ta u dru gom po lu vre me nu. Ne ven Su bo ti} po no vo ni je bio u ti mu Dort mun da po {to se jo{ uvek opo ra vqa od lo ma ja go di~ ne ko sti. Bo do ve su po de li li i Fraj -

burg i Ha no ver, a taj me~ za vr {en je sa 1:1. Ba sti jans je auto go lom do neo Ha no ve ru vo| stvo, ali je Fraj burg iz jed na ~io pre ko Si sea. Sli~ na si tu a ci ja je bi la i u du e lu Kaj zer sla u ter na i Her te, u ko jem su do ma }i po ve li auto go lom Hu bin ka, da bi gol ber lin skom ti mu do neo Ra fael. Volf sburg i Majnc igra li su 2:2, a iako su do ma }i ni na po lu vre me nu vo di li sa 2:0, usle dio je pre o kret. Man xu ki} je u de se tom mi nu tu do veo Volf sburg u vo| stvo, da bi u 41. Kir ho of auto go lom pro tiv ni ci ma po sta vio re zul tat pr vog po lu vre me na. Majnc je uz vra tio istom me rom u na stav ku pa je sma wio na 2:1 pre ko Ivan {i }a sa pe nala, dok je ko na~ ni re zul tat po sta vio ^u poMo ting u 81. mi nu tu. Ba jer je sa svim za slu `e no sla vio pro tiv Ho fen haj ma sa 2:0, a strel ci su bi li Der di jok i Sam.

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA

Ko {ar ka Ba ne Iva no vi} u va zdu {nom du e lu s gol ma nom Wu ka sla Ti mom Kru lom

~om – mre `u go sti ju „na ~eo” je Ser hio Agu e ro svo jim de se tim go lom u Pre mi jer li gi, Sa mir Na sri re {io je pi ta we po bed ni ka, a do kra ja su „gra |a ni” za be le `i li no vi ube dqi vi tri jumf. Alek san dar Ko la rov ni je bio u pro to ko lu za ovaj me~, dok je Ste fan Sa vi} ce lu utak mi cu od gle dao sa klu pe Man ~e ster Si ti ja. Ar se nal ta ko |e na sta vqa sa od li~ nim igra ma – sre di nom pr vog po lu vre me na Ar -

O’Nil na klu pi San der len da En gle ski pre mi jer li ga{ San der lend po tvr dio je da je Mar tin O’Nil ime no van za no vog me na xe ra tog ti ma. O’Nil se ta ko vra tio u Pre mi jer li gu po sle sko ro 16 me se ci od su stva, od ka da je na pu stio klu pu Aston Vi le. Is ku sni stra teg iz Se ver ne Ir ske pot pi sao je tro go di {wi ugo vor, a na klu pi San der len da za me ni }e Sti va Bru sa, ko ji je ot pu {ten u sre du. San der lend je tre nut no 16. na ta be li i ima dva bo da vi {e od klu bo va ko ji su u zo ni is pa da wa. Pe de set de ve to go di {wi O’Nil je kao de ~ak na vi jao za San der lend, a pre ne go {to je do {ao na klu pu tog klu ba tre ni rao je Le ster, Sel tik i Aston Vi lu, ko ju je tri pu ta uza stop no do vo dio do {e stog me sta ta be le u Pre mi jer li gi. - Ja ko je lep ose }aj vra ti ti se fud ba lu, a i bi ti tre ner San der len da. Ovo je za me ne ve li ki tre nu tak. ^uo sam ko li ko je ovo do bar klub, ali kad sam do {ao ov de i vi deo sta dion i tre na `ni cen tar, to me obo ri lo - re kao je O’Nil.

te ta i Ver ma len su u ro ku od dva mi nu ta da li dva go la i ve} ta da su do ve li „tob xi je” na ko rak do tri jum fa nad Vi ga nom. Do kra ja su @er vi wo i pr vi stre lac Ppre mi jer li ge Ro bin van Per si po tvr di li po be du Ar se na la, osmu li ga {ku ove se zo ne. I To ten hem je la ko do {ao do po be de u ko joj su strel ci bi li Bejl, Le non i De fo, pa su „pev ci„ pri vre me no iz bi li na dru gu po zi ci ju na ta be li. Ju nak da na ipak je Ja ku bu Ajeg be ni, ko ji je u dru goj li ga {koj po be di Blek bur na dao ~e ti ri go la Svon si ju. Ra do sav Pe tro vi} za me nio je Da na u 75. mi nu tu. Re zul ta ti: Wu kasl - ^el zi 0:3 (Drog ba 38, Ka lu 89, Sta rix 90), Blek burn – Svon si 4:2 (Ja ku bu 20, 45, 57, 82 (pen) - Li ta 35, Mur 66), Man ~e ster si ti – No ri~ 5:1 (Agu e ro 32, Na sri 51, Tu re 68, Ba lo te li 88, Xon son 90 - Mo ri son 81), KPR – VBA 1:1 (Hel gu son 20 - Long 81), To ten hem – Bol ton 3:0 (Bejl 7, Le non 50. De fo 61), Vi gan – Ar se nal 0:4 (Ar te ta 28, Ver ma len 29, @er vi wo 61, Van Per si 78).

Pi o ni ri Zve zde naj bo qi u Evro pi Pi o ni ri KK Cr ve na zve zda osvo ji li su Kup {am pi o na po {to su u fi na lu u Mo skvi po be di li eki pu [a ru nas Mar ~u li jo nis sa 73:66. Me |u na rod ni tur nir u Mo skvi slo vi za ne zva ni~ no pr ven stvo Evro pe za igra ~e do 14 go di na. Eki pu Mi lo va na Bu la to vi }a pred vo di li su Ra ki }e vi} sa 28, od no sno Sto ja no vi} i Ila di no vi}

sa po 11 po e na. Strel ci u fi nal nom me ~u za Zve zdu bi li su: Vu li ki}, Vu ja di no vi} 5, Ra da nov, Pe tro vi} 9, Ni ko li}, Sto ja no vi} 11, Ke wi} 3, Cvet ko vi}, Ra ki }e vi} 28, Du ti na, Stan ko vi} 3, Mi la di no vi} 11. Svo je me sto u ide al noj pe tor ci tur ni ra na {li su Ra ki }e vi} i Stan ko vi}.

ABA mu{ka liga - POD GO RI CA: Bu du} nost - Par ti zan MTS (17, TV Are na sport). M@RKL ènska liga - BA WA LU KA: Mla di Kra ji {nik Par ti zan ga le ni ka (18). Prva A mu{ka liga - BE O GRAD: Me ga Vi zu ra - @e le zni ~ar (18). Prva A ènska liga - [A BAC: [a bac - Pro le ter (18.30). Prva B mu{ka liga - [A BAC: [a bac - Ja go di na (12.30). Prva B ènska liga - U@I CE: Plej of - Si vac (14), LAJ KO VAC: @e le zni ~ar - Mo ra vac (17), KRA QE VO: Kra qe vo - Sr bo bran Re a hem (16). Prva ènska liga KSV - Ê LA RE VO: Voj vo di na NIS MT ê la re vo MT (18), KI KIN DA: Gim na zi ja - Ko vin (19.30), BA^ KA TO PO LA: To pol ~an ka Pro le ter (NS) (19). Druga srpska mu{ka liga - Sever - BA NAT SKO NO VO SE LO: BNS - Kra ji na Gr me~ (17). Heba juniorska liga - VR [AC: He mo farm [ta da - Zdra vqe 09 (16), Â ÂK: Mla dost Par ti zan MTS (16), BE O GRAD: Be o vuk 72 - Cr ve na zve zda BGD (12.30), U@I CE: Slo bo da Kwa è vac (16), KRA QE VO: Slo ga - Med ga Vi zu ra (12). ABS Elektro kadetska liga Â ÂK: Mla dost - Ni bac (14).

Ru ko met Prva mu{ka liga - JA GO DI NA: Ja go di na - Ba ne Ra {ka (19), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Pri boj (19).

Prva ènska liga - NI[: Cr ve ni krst - Ha las Jo èf (18). Druga mu{ka liga, sever - JA BU KA: Ja bu ka - Haj duk (19), APA TIN: Dal ma ti nac - Apa tin (19.30). Druga ènska liga, sever SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Spar tak (S) (16.30), KO VIN: Rad ni~ ki - Pan ~e vo (18), KI KIN DA: Mla dost - Te me rin (18).

Boks Regionalna liga Vojvodine NO VI SAD: 9. ko lo Pr ve li ge se ver (14, bok ser ska sa la).

Od boj ka Viner {tedi{e ènska superliga - LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra Rad ni~ ki (B) (18). Prva ènska liga - LA ZA RE VAC: La za re vac - Klek Sr bi ja {u me (15.30). Prva mu{ka liga - NO VI PA ZAR: No vi Pa zar ju ni or Bo rac (16), BE O GRAD: Ste ri ja Sme de re vo (17). Druga ènska liga - sever RU MA: Ru ma - NS vo lej tim (16.30), KI KIN DA: Ki 0230 Ki kin da (15.30). Druga mu{ka liga - sever IN \I JA: In |i ja - Srem (19). Prva vojvo|anska ènska liga - Banat - VR [AC: Ba nat - MD Zre wa nin 2 (13.45), Ko ral - Vr {ac (14.45). Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar - FU TOG: Voj vo di na NS se me 3 - Kul pin (19.45), RU MA: Slo ven 2 - Mla dost Eks pans 2 (13).

uZ @ReB ZA eVRoPsKo PRVeNstVo

c m y

SPORT

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

sVetsKi KuP ZA oDBoJKA[e u JAPANu

Or lo vi pre le te li UEFA za ku va la Ho lan di ji i Ne ma~ koj ki ne ski zid @reb za Evrop sko pr ven stvo u fud ba lu, ko je se sle de }eg le ta igra u Poq skoj i Ukra ji ni, uka zao je na sve ma ne si ste ma ko ji ko ri sti UEFA. Ve} na pr vi po gled na pr ve dve gru pe ja sna je to tal na dis pro por ci ja u kva li te tu. Ne ve ro va tan je po da tak da je po ran kin gu FI FA (re zul ta ti u po sled we ~e ti ri go di ne) naj sla bi ji tim gru pe B (Dan ska) is pred naj ja ~eg u gru pi A (Ru si je). Ali, tu su svi {am pi o ni ko je je Sta ri kon ti nent dao (de vet evrop skih i En gle ska, ko ja je bi la pr vak sve ta, ali ne i Evro pe). I po FI FA li sti tu je 10 naj bo qih eki pa, a od 14 naj bo qih ne do sta ju sa mo [vaj car ci (12. u Evro pi, 17. na sve tu). Je di ni pra vi aut saj de ri su Ukra ji na i Poq ska (55. i 66. na li sti), ali i jed ni i dru gi igra ju na svom te re nu i ima ju zna ~aj nu fud bal sku tra di ci ju. Od 12 eki pa ko je naj ~e {}e u~e stvu ju ne do sta je sa mo Sr bi ja. Utak mi ce A i C gru pe bi }e od i gra ne na sta di o ni ma u Poq -

Sa sta vi gru pa Grupa A Poq ska Gr~ ka Ru si ja ^e {ka Grupa B Ho lan di ja Dan ska Ne ma~ ka Por tu gal

Grupa C [pa ni ja Ita li ja Re pu bli ka Ir ska Hr vat ska Grupa D Ukra ji na [ved ska Fran cu ska En gle ska

tri biv {a pr va ka Evro pe, dve od tri naj su pe ri or ni je eki pe to kom kva li fi ka ci ja, a po FI FA ra ni kin gu sve ~e ti ri se lek ci je su u pr vih 11 na sve tu u ovom tre nut ku (svi u pr vih osam u Evro pi). Na ve~ noj li sti {am pi o na ta Evro pe svi su u pr vih 10, s tim {to su Nem ci i Ho lan |a ni na pr va dva me sta po bro ju po be da, bo do va i da tih go lo va. Isto ri ja je pre pu na wi ho vih me |u sob nih du e la: Ho lan |a ni i Nem ci igra }e pe ti put

li Por tu gal ce na pro {lom EP, a Por tu gal ci Ho lan di ju na onom pre to ga. Por tu gal i Ne ma~ ka igra li su bez go lo va u gru pi 1984. Od mah po iz vla ~e wu ova gru pa je pro zva na ka to li~ kom, s ob zi rom na sna `nu re li gi o znost u sve ~e ti ri dr `a ve. Dve tra di ci o nal ne si le svet skog fud ba la, ko je ukup no ima ju tri kon ti nen tal na tro fe ja, pro {le su iz u zet no uspe {no kroz kva li fi ka ci je, Ita li ja ni u no vom uspo nu, a [pan ci ko ji su to tal ni vla da ri svet skog fud ba la i bra ni o ci oba naj va `ni ja tro fe ja. Osim Ira ca, sve se lek ci je su me |u 10 naj bo qih na sve tu po li sti FI FA, a [pan ci su na we nom ~e lu go to vo sve vre me od le ta 2008. Na {am pi o na ti ma Evro pe eki pe iz ovih ze ma qa se ni su pre ~e sto sa sta ja le: [pa ni ja je po be di la Ita li ju na pe na le u ~e tvrt fi na lu pro {log pr ven stva, pre to ga su bi li bo qi u gru pi 1988, a osam go di na ra ni je igra li su bez go lo va u gru pi. Hr va ti su igra li na tri pr ven stva Evro pe, ali ni jed nom ni su na i {li na Ita li ja ne ili [pan ce, ba{ kao ni Re pu bli ka Ir ska na je di nom na stu pu do sa da (1988). Ako je ve ro va ti li sti FI FA, a ona je ba zi ra na na eg zakt nim po da ci ma (re zul ta ti u po sled we ~e ti ri se zo ne, de taq no ob ja {we we u jed nom od na red nih tek sto va), ova gru pa je po sna zi ja ~a sa mo od za i sta pre sla be gru pe A.

Bert van Mavrik (Holandija), Morten Olsen (danska), Joakim Lev (Nema~ka) i Paulo Bento (Portugal)

skoj, a B i D gru pe na sta di o ni ma u Ukra ji ni. Na otva ra wu fud bal skog pr ven stva Evro pe 8. ju na 2012. go di ne u Var {a vi sa sta }e se je dan od su or ga ni za to ra Poq ska i se lek ci ja Gr~ ke. Poq ska je kao do ma }in pr ven stva ima la pri li~ nu sre }u sa `re bom, iako su svi wi ho vi ri va li bi li {am pi o ni Evro pe. ê si i Ru si su na sled ni ci re pre zen ta ci ja ko je su bi le pr va ci 1976. (^SSR) i 1960. go di ne (SSSR), dok su Gr ci osvo ji li pr ven stvo pre se dam go di na, ali ni jed na od se lek ci ja ni je ni bli zu sta rog sja ja. Za pra vo, po FI FA ran kin gu sa mo u ovoj gru pi ne ma ni kog iz pr vih 10. Sa mo su Gr ci ima li sla bi jeg ri va la u svom {e {i ru ([ved sku), dok su Po qa ci, Ru si i ê si bi li naj sla bi ji ti mo vi u svo jim de lo vi ma `re ba. Poq ska (66) po re zul ta ti ma u pret hod ne ~e ti ri go di ne ne bi u{la na EP ni da je du plo ve }i broj u~e sni ka, s ob zi rom na to da po sto je 32 bo qe se lek ci je u Evro pi. Ru ska se lek ci ja ima od li ~an skor sa ri va li ma iz gru pe – po be di la je Gr ke na pret hod na dva pr ven stva (ukqu ~u ju }i i ono na ko jem su Gr ci osvo ji li ti tu lu), kao i ê he 1960, a sa wi ma su igra li 3:3 pre 15 go di na. ê si su do bi li Gr ke 1980, a He le ni im se osve ti li u po lu fi na lu 2004. go di ne. Poq ska je na pr ven stvi ma Evro pe de bo ti va la pre tri go di ne. Bez ika kve di le me gru pa B }e na red nog le ta no si ti na ziv „gru pa smr ti“, a we ni ~la no vi do mi ni ra ju u sva kom po gle du, i ka sa da {wo sti i ka isto ri ji. U woj }e se na }i

u isto ri ji EP, po ~e mu su re kor de ri. Me |u tim, iako za jed no ima ju ~ak 11 na stu pa u po lu fi na li ma i 7 u fi na li ma (7-4 i 6-1 za Ne ma~ ku), sa mo su se 1988. sa sta li u toj fa zi,

Del Bo ske `e li fi na le Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je [pa ni je Vi sen te del Bo ske za do vo qan je `re bom gru pa za Evrop sko pr ven stvo u Ukra ji ni i Poq skoj, ko ji je „cr ve noj fu ri ji” do de lio Ita li ju, Ir sku i Hr vat sku u B gru pi. - Ima mo so lid nu gru pu, i ne ma sum we da nas ~e ka ju tri iz u zet no ja ke utak mi ce. Po {tu je mo sve ri va le, ~im su na za vr {ni ci zna ~i da ve o ma vre de. Ipak, ve ru je mo u svo je kva li te -

te i u pro la zak u na red nu fa zu tak mi ~e wa. - re kao je se lek tor bra ni o ca evrop ske ti tu le. On se osvr nuo i na :gr pu smr ti”, B, ko ju ~i ne Ho lan di ja, Dan ska, Ne ma~ ka i Por tu gal. - Ta mo }e bi ti ‘pa kle no’ na sva koj utak mi ci i pra va je {te ta {to }e dve eki pe mo ra ti da ot pad nu. Iskre no, na dam se re pri zi fi na la iz 2008. go di ne, Ne ma~ ka - [pa ni ja. - re kao je Del Bo ske po okon ~a wu `re ba u Ki je vu.

Lev ne za do vo qan Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Ne ma~ ke Jo a him Lev ni je mo gao da bu de za do vo qan `re bom ko ji ih je sme stio u gru pu „smr ti” sa Ho lan di jom, Por tu ga lom i Dan skom. Ne ma sum we da je ovo naj ja ~a gru pa. Ho lan di ja i Por tu gal ka da su na go stu ju }em tlu sla vi li Ho lan |a ni. Dan ci su na pu tu ka ti tu li 1992. u po lu fi na lu iz ba ci li Ho lan di ju, a u fi na lu Ne ma~ ku, ali su iz gu bi li od Ho lan di je u gru pi 2000. Sa Por tu ga lom su bi li u kva li fi ka ci o noj gru pi, a pret hod no ih sre li 1996, me~ za vr {en bez go lo va. Nem ci su iz ba ci -

ima ju igra ~e svet ske kla se, bi }e ve o ma za ni mqi vo. -, re kao je Lev i po ru ~io da Dan sku ne tre ba una pred ot pi si va ti. - Oni su mno go ne u god na se lek ci ja, tra di ci o nal no im le `i tur nir ski for mat. Ne bo je se ve li kih ime na i to ih ~i ni mno go opa snim. Me |u 10 naj bo qih na kon ti nen tu sa mo je En gle ska, Fran cu zi i [ve |a ni su u sle de }ih 5, a Ukra ji na du bo ko na 29. me stu me |u se lek ci ja ma iz Evro pe. Ukra jin ci uz to ne ma ju ni is ku stva sa ve li kih tak mi ~e wa, jer je di ni ni kad ni su igra li EURO (de bi to va li na SP 2006).

RAsPoReD utAKmiCA A grupa 8. juna: Poq ska - Gr~ ka (18), Ru si ja - ê {ka (20.45) 12. juna: Gr~ ka - ê {ka (18), Poq ska - Ru si ja (20.45) 16. juna: Gr~ ka - Ru si ja (20.45), ê {ka - Poq ska (20.45)

C grupa 10. juna: [pa ni ja - Ita li ja (18), Ir ska - Hr vat ska (20.45) 14. juna: [pa ni ja - Ir ska (18), Ita li ja - Hr vat ska (20.45) 18. juna: Hr vat ska - [pa ni ja (20.45), Ita li ja - Ir ska (20.45)

B grupa 9. ju na: Ho l an d i ja - Dan s ka (17), Ne m a~ k a - Por t u g al (20.45) 13. juna: Dan ska - Por tu gal (17), Ho lan di ja - Ne ma~ ka (20.45) 17. juna: Dan ska - Ne ma~ ka (20.45), Por tu gal - Ho lan di ja (20.45)

D grupa 11. juna: Ukra ji na - [ved ska (18), Fran cu ska - En gle ska (20.45) 15. juna: Ukra ji na - Fran cu ska (18), [ved ska - En gle ska (20.45) 19. juna: [ved ska - Fran cu ska (20.45), En gle ska - Ukra ji na (20.45)

^etvrtfinale 21. jun: A/1 - B/2 (20.45, Var {a va) 22. jun: B/1- A/2 (20.45, Gdawsk) 23. jun: C/1 - D/2 (20.45, Do weck) 24. jun: D/1 - C/2(20.45, Ki jev) Polufinale 27. jun: Po bed nik 1. ~e tvrt fi na la- po bed nik 3. ~e tvrt fi na la (20.45, Do weck) 28. jun: Po bed nik 2. ~e tvrt fi na la - po bed nik 4. ~e tvrt fi na la (20.45, Var {a va) 1. jul: finale (20.45, Kijev)

srbija - Kina 3:1 (24:26, 25:18, 25:19, 25:12) TO KIO: Ha la Me tro po li ten, gle da la ca: 450, su di je: Tur ~i (Bra zil), San ti (Ita li ja). SR BI JA: N. Ko va ~e vi} 17, U. Ko va ~e vi} 2, Pet ko vi} 2, Ter zi}, Stan ko vi} 9, Ni ki} 10, Mi ti}, Ra {i} 3, Miq ko vi} 17,

Pro pu sti li su {an su iza bra ni ci Igo ra Ko la ko vi }a da za be le `e mak si mal nu po be du. Ki ne zi su bo qe otvo ri li su sret i to kom ~i ta vog pr vog se ta vo di li, ali su Sr bi pred vo |e ni Miq ko vi }em i Ni ko lom Ko va ~e vi }em ipak us pe li da iz bo re ne iz ve snu za vr {ni cu. Tek

za be le `i li sve ga jed nu po be du na Svet skom ku pu. U sva tri se ta ko ja je Sr bi ja do bi la na sna zi. A sce na rio je bio isti. Ra na vo| stva ko ja su do {la kao po sle di ca gre {a ka Ki ne i na {e do bre od bra ne i ko ri {}e wa kon tri, dr `a li su na {i mom ci sve

Ivan Miqkovi} ponovo je predvodio na{u reprezentaciju

iZJAVe PosLe utAKmiCe

Na vi kli se na ma ti ne Na{ se lek tor Igor Ko la ko vi} is ta kao je da je Sr bi ja la ko mo gla do mak si mal ne po be de. - U pr vom se tu pro pu sti li smo pri li ku za la ga nom po be dom, ali smo po sle to ga, ko rak po ko rak, set po set, bi li sve bo qi i na kra ju tri jum fo va li. Dra go mi je da su sko ro svi igra ~i na pre do va li po sle tur ni ra u Osa ki i `e li mo da po be di mo i na po sled wem me ~u, jer }e mo ta ko is pu ni ti plan za po sled wi tur nir.- re kao je Ko la ko vi}.

Miq ko vi} je po no vo pro zvao or ga ni za to re {to je na {a se lek ci ja bi la ras po re |e na da igra u 11 uju tro. - Ve o ma mi je dra go {to smo po be di li, ali jo{ dra `e {to se ni ko ni je po vre dio. I to je ve o ma bit no. Ovo nam je bi la pe ta ju tar wa utak mi ca, pa smo se i na vi kli. Po sled wi me~ igra mo s Ame ri kan ci ma i, ka ko sa da sto je stva ri, utak mi ca ne ma ni ka kav tak mi ~ar ski zna ~aj za obe eki pe - re kao je Miq ko vi}.

Ata na si je vi} 2, Pod ra {~a nin 11, Ro si} (l). KI NA: Bi jan 5, @an, Xu an 19, @ang 9, Li ang 8, @ong 9, ^ui, Geng, Li 2, Ren (l), Kong, Song. Od boj ka {i Sr bi je po be di li su Ki nu u pret po sled wem ko lu na Svet skom ku pu i do {li do ~e tvr tog tri jum fa u de set me ~e va. Upr kos iz gu bqe nom pr vom se tu, us pe li su or lo vi da u na stav ku do |u do svo je pre po zna tqi ve igre i da oprav da ju ulo gu fa vo ri ta.

su na {i od boj ka {i svo jim gre {a kam po gu ra li Ki ne ze i do zvo li li im da po ve du. Iz gu bqen set je iz gle da pro bu dio na {u re pre zen ta ci ju. U na stav ku me ~a or lo vi su go spo da ri li par ke tom. Ko na~ no je pro ra dio ser vis, ukqu ~i li su se i bi li mno go kra tiv ni ji sred wi blo ke ri, a raz i gra ni pri ma ~i Ni ki} i sta ri ji Ko va ~e vi}, uz Miq ko vi }a, bi li su do voq ni da se uzmu tri bo da pro tiv Ki ne za ko ji su do sa da

Kli~ ko po no vo tre ni ni ra Svet ski {am pion u te {koj ka te go ri ji Ukra ji nac Vla di mir Kli~ ko, ko ji je pri mqen u bol ni cu zbog pro ble ma sa ka me nom u bu bre gu, vra tio se tre nin zi ma. Kli~ ko tre ni ra za me~ pro tiv Fran cu za @a na Mar ka Mor me ka 10. de cem bra u Di zel dor fu. - Kli~ ko je pri mio od go va ra ju }u te ra pi ju zbog bo lo va ko ji je iza zvao ka men u bu bre gu i sa da mo è da se pri pre ma za me~ - re kao je we gov me na dèr Kla us Pe ter Di trih. On je na gla sio da je {am pion u tri ver zi je - VBA, IBF i VBO. mo rao zbog sto ma~ nih bo lo va da za tra ì bol ni~ ko le ~e we u In sbru ku. Kli~ ko, ko ji dr ì ob je di we ne ti tu le u IBF, IBO, VBO i VBA ver zi ji pri mqen je u bol ni cu u Austri ji u pe tak. Tri de set pe to go di {wi Ukra ji nac }e pro tiv Mor me ka po ku {a ti da do bi je 50. me~ no ka u tom, od no sno 60. po be du u ka ri je ri.

A grupa

Iran - Ru si ja Poq ska - Bra zil Ja pan - Ita li ja

0:3 2:3 0:3

Sr bi ja - Ki na Ar gen ti na - Egi pat Ku ba - SAD

3:1 3:0 2:3

B grupa

1. Ru si ja 2. Poq ska 3. Bra zil 4. Ita li ja 5. Ku ba 6. SAD 7. Ar gen ti na 8. Iran 9. Sr bi ja 10. Ja pan 11. Ki na 12. Egi pat

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

9 8 7 7 6 6 4 5 4 2 1 1

1 2 3 3 4 4 6 5 6 8 9 9

27:6 28:12 26:14 25:14 22:18 20:16 18:21 15:22 17:23 12:25 9:27 6:27

27 25 21 21 17 16 13 12 12 8 5 3

Dana{wi program A grupa

Poq ska - Ru si ja Iran - Ita li ja Ja pan - Bra zil

B grupa

(3) (7) (10.20)

Ku ba - Egi pat Ar gen ti na - Ki na Sr bi ja - SAD

(3) (6) (9)

do kra ja. Tek, ka da se ve} znao po be dik me ~a i ka da je bi lo si gur no da }e Sr bi ja do }i do tri bo da, Ko la ko vi} je pru `io {an su i mla |im igra ~i ma da se is ka `u. m. R.

Mu ha med Ali za vr {io u bol ni ci Je dan od naj bo qih bok se ra svih vre me na Mu ha med Ali ne dav no je u taj no sti pri mqen u bol ni cu u Ari zo ni, na kon {to se one sve stio u svo joj ku }i, pre ne li su ame ri~ ki me di ji. Ali ju (69), ko ji se ve} 27 go di na bo ri sa Par kin so no vom bo le sti, po - Muhamed Ali zli lo je i one sve stio se pa je we go va su pru ga mo - vao sa hra n i pri j a te q a Xoa ra la da za tra `i hit nu me di - Frej ze ra, jo{ jed nog bok ser cin sku po mo}. skog ve li ka na, ko ji je umro 7. On se ve} du go ne ose }a do - novembra od raka jetre. bro, a me di ji pre no se da je opa Mediji prenose i da je Ali, ka bo lest uhva ti la ma ha, zbog koji se pre prelaska u musli~e ga go to vo me se ci ma ne na pu - mansku veru zvao Kasijus Klej, {ta svo je ima we u Fi nik su. Po - u petak napustio bolnicu posle ro di ca ve li kog bok ser skog asa detaqnih pregleda. an ga `o va la je ~i tav tim me di - Wegov predstavnik za medije cin skih stru~ wa ka za Par kin - saop{tio je kratko da se „Ali so no vu bo lest, ali je upr kos to - ose}a dobro, sre}no i zadovome Ali ju bi lo lo {e. qno, nakon {to je boravio u Na vod no, sta we mu se po gor - bolnici jer je dehidrirao pre {a lo na kon {to je pri su stvo - dve nedeqe”.

sport

nedeqa4.decembar2011.

dnevnik VI NER [TE DI [E MU [KA SU PER LI GA

ABA LI GA

Vr{~ani pora`eni Tri boda Novosa|ana u La{kom Rib ni ca - Voj vo di na NS se me 1:3 (25:21, 19:25, 20:25, 21:25)

Zla to rog - He mo farm [ta da 76:68 (16:16, 26:21, 18:19, 16:12) LA [KO: Dvorana Tri Lilije. Gledalaca: 650, sudije: [utulovi}, Rute{i}, Vojinovi} (Crna Gora). ZLA TO ROG: [ki fi} 7, Brodnik 2, Lapornik 8, Nikoli~ 14, Vujasinovi~ 12 (6sk, 8as), Omi} 4, Lapornik, Dimec, Atanackovi~ 7, Mali 12, ^ohadarevi} 10.

HEMOFARM [TADA: Dangubi} 2, Lambi} 2, Mara{ 11, Krsti}, Mitrovi}, Ota{evi} 8, Gagi}, [utalo 7, Savovi} 19 (8sk), Panti} 4 (5sk), Jeremi} 6, Ne{ovi} 9. Ono ~ega su se ko{arka{i Hemofarma [TADA najvi{e pribojavali u me~u 10. kola ABA lige, koji su u petak igrali protiv „fewera{a“ Zlato-

Aleksej Ne{ovi}

roga u La{kom, naàlost se ostvarilo. Slovena~ki ko{arka{i su doìveli preobraèwe promenom trenera, koji je debitovao upravo u duelu sa Vr{~anima, i tako ekipi @eqka Lukaji}a naneli peti poraz u sezoni – 76:68 (16:16, 26:21, 18:19, 16:12). Osim egal igre u prvoj ~etvrtini i kra}eg vo|stva tokom druge deonice, Vr{~ani vi{e nisu imali rezultatsku prednost. Slovenci nisu imali zadovoqavaju}i procenat {uta za tri poena (36 odsto), ali su ukupno ubacili devet trojki, koje su ih i odràvale u vo|stvu. Jo{ jedan od razloga ovog poraza Hemofarma je i to {to su ih igra~i Zlatoroga nadskakali. Odnos u skokovima je bio 33 za Slovence, naspram 25 Vr{~ana. Najboqi igra~ utakmice bio je Boris Savovi}, sa 19 poena i osam skokova, a uz wega je jedini igra~ sa dvocifrenim u~inkom, u timu Hemofarma, bio Ivan Mara{ sa 11 poena. Najboqi kod Zlatoroga bio je Daniel Vujasinovi~, koji je postigao 12 poena, osam asistencija i {est skokova. Aleksej Ne{ovi} je u nekoliko navrata svojim mini-rolama poku{avao da smawi najvi{ih deset poena zaostatka (70:60, 37. min), ali posledwa tri minuta nisu bila dovoqna da Hemofarm do|e do preokreta. Vr{~ani u slede}em kolu do~ekuju Budu}nost.

Novak je favorit na Australijan openu

Yon Mekinro i Novak \okovi}

predovao?„. Ja sam pogre{io jer sam bio zadovoqan ura|enim i nisam radio na nekim stvarima. Novak je u posledwih par meseci delovao kao da

I Bred Pit je bio Simon~elijev fan Jedan od najpoznatijih holivudskih glumaca Bred Pit ne krije svoju qubav prema motorima, a u jednom intervjuu otkrio je da je bio veliki fan Marka Simon~elija. Simon~eli je izgubio `ivot tokom trke za Veliku nagra du Ma le zi je Mo to GP {am pi o na ta 23. ok to bra i wegova smrt ceo svet automoto sporta je zavila u crno. Pit, koga je magazin „People“ nekoliko puta proglasio za najseksipilnijeg mu{karca na svetu, i ove godine je bio u konkurenciji za ti titulu pa je bio deo specijalnog izdawa objavqenog povodom tog izbora. Jedno od

pitawa bilo je i po ~emu ru`nom }e pamtiti 2011. godinu, a on je odgovorio: - Po gubitku Marka Simon~elija. Bio sam veliki fan i {aqem svoju qubav i po {to va we we go voj po ro dici. Pit je ve} godinama poznat kao ve li ki qu bi teq motociklizma i prisustvovao je brojnim trkama Moto GP {am pi o na ta, po seb no onim ~iji doma}in je fantasti~ na „La gu na Se ka“ u Kaliforniji. Tako|e, vi{e puta je bio gost Valentina Ro si ja u Ita li ji, pa su i odmerili snage jedan protiv drugoga.

ne mo`e da prona|e na~in da pobe|uje, ali to veoma lako iznenada mo`e ponovo da se vrati u 2012. godini - rekao je Amerikanac. TRO ME^ PR VE LI GE U KI KIN DI

Partizan je favorit Xu do klub Par tizan da nas je na tatamiju kikindske ha le Je ze ro do ma }in ~etvrtog kola Prve lige Srbije (drugi se odr`ava u Pan~evu). Pored doma}ina Partzana u~e stvu ju jo{ Bez bed nost (Novi Sad), Proleter (Zrewanin). Favorit je Partizan koji je kao i Bezbednost obezbedio ve} plasman u plej of, dok to pravo }e nastojati da iz bo re xu di sti iz Zre wa nina. Me~evi su zakazani za 11 ~asova a ulaz je besplatan. M. S.

Marko Ivovi} prima~ servisa Vojvodine

ali za vi{e nisu imali snage. Vojvodina je predvo|ena prima~ima servisa Kati}em i Ivovi}em, te korekorom Veselinovi}em osvojila tri boda. Posle vo|stva gostiju 2:1 u setovima, o~ekivalo se da }e lagano da zakqu~e me~, ali je

doma}a ekipa vodila na startu (5:2, 7:3), ali su Novosa|ani us pe li da iz jed na ~e (11:11). Istakao se i blokovima kapiten Andrija Geri}, a kada su crveno-beli poveli 17:14, odr`ali su tu prednost do kraja susreta. M. R.

OD BOJ KA [I CE SPAR TA KA I DA QE NE PO RA @E NE

Golubicama derbi NIS Spar tak – Va ra din 3:0 (25:15, 25:18, 25:20) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 500, sudije: Miqkovi} (Beograd), Lazarevi} ([abac). NIS SPARTAK: Memi{evi} (l), Trni} 7 (2 bl), Cveti~anin 10 (1 bl), Heli} 16 (1 bl, 1 as), Vuj~in, D. Radenkovi} 10 (4 bl, 2 as), PLA TI NI TRA @I

ME KIN RO TVR DI

Legenda tenisa Xon Mekinro smatra da je Novak \okovi} favorit na pr vom Gren slemu u 2012. godini, australijan openu. Mekinro je dodao da }e mnogo zavisiti od fizi~kog sta wa i mo ti va ci je srp skog tenisera. - \o ko vi} je fa vo rit na Australijan openu, ali ne bi me iznenadilo i da se povu~e u ~etvrtfinalu pri vo|stvu od 2:0 u setovima zbog toga {to ne mo`e da di{e. Delovao je kao da je prevazi{ao taj problem, ali u posledwih par meseci mo`da nije igrao i trenirao punom parom. Mo`da je ve} mislio na slede}u godinu. Mekinro je 1984. imao mo`da i najboqu sezonu u istoriji tenisa kada je zabele`io skor 82-3. - Nakon te godine ja mo`da ni sam shva tio ko li ko sam energije potro{io. Kada imate tako dominatnu godinu zapitate se: „Za{to bih jo{ na-

KRAQEVO: Hala sportova, gledalaca: 300, sudije: Balanxi} (Beograd), Petrovi} (Uìce). RIBNICA: Jani}ijevi}, Lisinac 10, Debeqak, Pejovi} 4, Veqovi}, Mi}i} (l2), Jankovi} (l1), Bi}anin 2, Milovanovi} 7, Nikolov 1, Qaftov 15. VOJVODINA NS SEME: N. ûbrilo, Kolari} (l2), Stefanovi}, Mirosavqevi} 9, Veselinovi} 17, Ivovi} 17, Vrban, Kati} 14, Geri} 13, L. ûbrilo 3, Stankovi}, Kapur (l1). Odbojka{i Vojvodine NS seme su, uprkos gubitku prvog seta, osvojili tri boda na uvek neugodnom gostovawu kraqeva~koj Ribnici. Geri} i drugovi su boqim blokom i odbranom uspeli da preokrenu svaku te{ku situaciju koja im se ispre~ila, a uvodni set su izgubili zbog svojih gre{aka. O~ekivalo se da }e lak{e Novosa|ani da slave u Kraqevu, jer je Ribnica pretposledwa ekipa na tabeli. Ipak su Kraqev~ani uzeli set favoritu,

U Kataru preko zime Predsednik UEFA Mi{el Platini rekao je da bi Svetsko prvenstvo 2022. godine trebalo da bude odràno na zimu, jer su tokom leta ogromne vru}ine u Kataru. - Najva`nije je da Mundijal protekne normalno. Zato bi bilo boqe da se igra kada je hladnije rekao je Platini u Kijevu. Platini je potvrdio da je glasao za to da Katar bude doma}in Mundijala 2022 i dodao da promena kalendara evropskih klupskih takmi~ewa za tu sezonu ne bi predstavqala problem. - Kako qudi da igraju i gledaju fudbal tokom leta u Kataru kada je temperatura 50 stepeni. Ako navija~i ne uìvaju, onda se gubi poenta fudbala. Takvih problema ne}e biti ako Mundijal bude pomeren za zimu - kazao je on. FIFA je ranije ve} rekla da samo doma}in moè da promeni termin turnira. Platini je dodao da mu je drago {to }e se Mundijal 2022. igrati u Kataru, u zemqi koja ranije nije imala priliku da vidi vrhunski svetski fudbal. Otkako je poznato da }e SP 2022. da se igra u prvoj arapskoj zemqi, javili su se brojni predlozi za izbegavawe paklenih vru}ina tokom leta u Kataru. Doma}in je ~ak odlu~io da uloì u savremenu tehnologiju i napravi „oblak” koji }e da pravi hlad iznad stadiona. Inèweri klimatizacije su navodno razmatrali mogu}nost da se napravi presedan i igraju tri tre}ine od po 30 minuta, ali je doma}in te navode demantovao. Katar planira da na organizaciju Mundijala potro{i neverovatnih 150 milijardi evra.

Joveti} u Junajtedu? Kako prenosi nema~ki sajt ,,44-2„ crnogorski reprezentativac i nekada{wi fudbaler Partizana Stevan Joveti} (22) na leto bi mogao da postane ~lan Man~ester junajteda. Fudbaler Fiorentine, ima ugovor do 2016. godine. Man}~ester Italijanima spreman da ponudi 18 miliona evra. I. L.

K. Radenkovi}, T. Mati} 8 (1 bl, 2 as), Mrdak 12 (2 bl, 4 as). VARADIN BMG: Mal~i} 6 (1 bl), Radanovi} 12 (3 bl), Iri~anin 2, Ra~i} 2 (1 as), Mihajlovi} 5 (1 as), Babi} 3 (1 bl, 1 as), Peri{i}, Stanimirovi} 6 (1 bl), Jovi~i}, Pu{owa (l1), Kondi}, Gaqak (l2).

U vojvo|anskom derbiju prve i tre}eplasirane ekipe nije bilo iznena|ewa, niti mnogo tenzije. Spartak je do{ao do maksimalne pobede, uprkos ne{to skromnijoj igri, taman koliko je bilo potrebno za pobedu. N. Stanti}

Plu{enko po~eo pripreme za So~i Biv{i olimpijski {ampion u umetni~kom klizawu Rus Jevgenij Plu{enko zapo~eo je pripreme za Zimske olimpijske igre u So~iju 2014. ^lan gradskog parlamenta Sankt Pe-

igre i baviti se politikom - rekao je Plu{enko. Olimpijski {ampion iz Torina 2006. godine suspendovan je 2010, po{to je u~estvovao u re vi ja ma bez do zvo le Ru ske kliza~ke federacije. Me|una-

terburga od 2007. godine odlu~io je da prestane da se bavi politikom kako bi se posvetio pripremama za So~i. - Nemogu}e je istovremeno pripremati se za Olimpijske

rodna kliza~ka unija je u junu vratila Plu{enku status amaterskog kliza~a i time mu dala zeleno svetlo za povratak takmi~ewima i u~e{}e na Olimpijskim igrama.

Gatuzo: Milan prvi do mog povratka Fudbaler Milana \enaro Gatuzo izjavio je da o~ekuje da rosoneri, pre wegovog povratka na teren, preuzmu prvo mesto na tabeli italijanske Serije A. Gatuzu su se problemi sa o~nim nervom pojavili posle me~a prvog kola protiv Lacija, kada se sudario sa saigra~em Alesandrom Nestom. - O~ekujem da Milan bude na vrhu tabele pre mog povratka na

teren. Onda }emo zajdeno da uradimo ono {to smo u~inili i pro{le godine - da osvojimo titulu - rekao je Gatuzo. Fudbaler sredine terena je pro{log meseca po~eo da trenira, ali jo{ nema dozvolu doktora da igra utakmice. Milan je trenutno na prvom mestu na tabeli sa bodom i utakmicom vi{e od Juventusa.

Novosadska

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NEUOBI^AJENI PERFORMANS NA TRGU SLOBODE

DAnAS U grADU

Sva ko mo `e bi ti vo lon ter

poZorI[TA po zo ri {te mla dih ma la sa la „Ba ba Ja ga” (11).

BIoSKopI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 13.10, 14.25 15.10), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Be smrt ni ci” (16, 22.35), „Kung fu pan da 2 3D” (14), „Auto mo bi li „ (13.15), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.10), „Pa ra da” (15,17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (13), „Pqa~ ka s vr ha” (18.10), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (15.20, 17.40, 20.15, 22.25), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 12.45, 14, 15.40, 16.30, 17.10, 18.15, 18.45), „Eli ta ubi ca” (20.25, 22.45), „For mu la uspe ha” (20.05, 22.40).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vez po pi smu, pi smo po ve zu”; „[est de ce ni ja od boj ka {kog klu ba u Srem skim Kar lov ci ma” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

Ne u o bi ~a je nim per for man som na Tr gu slo bo de vo lon te ri su ju ~e po zva li No vo sa |a ne na “Sa jam vo lon te ri zma – Sa jam do brih na me ra”, ko ji }e se odr à ti su tra u Stu di ju M, od 12 do 19 ~a so va. Vred no sti i oso b i n e vo l on t e r a pred s ta vqe ne su ju ~e ra {wom ak ci jom, a raz i gra ni u~e sni ci su po ka za li da sva ko mo è da bu de vo lon ter sa mo je neo p hod na mo ti va ci ja. - Vo lon te ri zam je naj bo qi po ka za teq da se sna gom, vo qom i tim skim ra dom mo gu mno ge stva ri u dru {tvu po boq {a ti - ka za la je ko or di na tor ka pro gra ma Vo lon ter skog cen tra Voj vo di ne Lea î ko{

do d a j u } i da je Sa j am ide a l n a pri l i k a za sve su gra |a ne da se upo z na j u s raz li ~i tim mo gu} no s ti m a vo l on ter s kog an g a `ma na. Na Saj m u }e se pred s ta v i t i vi {e od 20 or ga ni za ci ja ko je de lu j u u No v om Sa du, a sa ra |u ju sa vo lon te ri ma i nu d e mo g u} nost an ga `ma na. “Sa j am do b rih na m e r a” pred sta vqa i pr vi ko rak u po -

kre ta wu Lo kal nog vo lon ter skog ser vi sa, pro jek ta ko ji je pre k o ak c i o n e po l i t i k e za

mla de, po dr `an od stra ne Gra da i Kan ce la ri je za mla de. I. D.

MALI[ANI U GALERIJI MATICE SRPSKE

Na u ~i li {ta je po ro di~ no sta blo “Mo ja gra na na po ro di~ nom sta blu” na ziv je edu ka tiv ne ra di o ni ce za de cu ko ja je pri re |e na ju ~e u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, a gde su ma li {a ni ima li pri li ku da vi de ka ko su ra ni je pri ka zi va ni po ro di~ ni por tre ti i od no si me |u ~la no vi ma po ro di ce. Pri ~a li su o po ro di ci, ka kva ona mo `e bi ti i {ta ona za sva kog po je di na~ no pred sta vqa. Uz po mo} pe smi ce i kvi za sa zna li su u ka kvoj su rod bin skoj ve zi sa wi ma dra gim qu di ma. Sli ka li su por tre te i tra `i li wi ho vo me sto na po ro di~ nom sta blu i na kra ju su na pra vi li al bum. U kre i ra wu i re a li za ci ji ove kre a tiv ne ra di o ni ce u~e -

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo je od 20 do 7 sa ti u apo te ci „Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

Iz lo `ba Je le ne Fu `i na to Iz lo `ba „Ba ki ne pri ~e - sli ke, obje kat i vi deo” autor ke Je le ne Fu `i na to bi }e otvo re na u po ne de qak u 20 sa ti u Li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra, i tra ja }e do 16. de cem bra. Sa lon ovog cen tra na la zi se u Ka to li~ koj por ti broj 5. A. L.

V remeploV

Be se dio vla di ka Ni ko laj

stvo va li su ku sto si edu ka to ri i stru~ ni sa rad ni ci s Od se ka za

pe da go gi ju no vo sad skog Fi lo zof skog fa kul te ta.

- U opu {te noj at mos fe ri kroz raz ne ak tiv no sti i ma {to vi te za dat ke de ca se dru è, a u isto vre me, na osno vu umet ni~ kih de la, edu ku ju o stvar nom ì vo tu – ka za la je Ti ja na Pa la ko vqe vi}. Kre a tiv ne ra di o ni ce na te mu po ro di ce i pra zni ka odr à va }e se u Ga le ri ji sva ke su bo te od 11 do 12.30 ~a so va do 24. de cem bra, ka da }e bi ti or ga ni zo van No vo go di {wi ma sken bal za de cu. Ula zni ca za de te je 100 di na ra, a sva ko ko u~e stvu je u kre a tiv nim i edu ka tiv nim ra di o ni ca ma do bi ja pu bli ka ci ju ak tu el nog pro gra ma i ~lan sku kar tu De~ jeg klu ba Ga le ri je Ma ti ce srp ske. I. D. Fo to: R. Hayi}

SLEDE]EG VIKENDA U GIMNAZIJI „LAZA KOSTI]”

Dram ski fe sti val na en gle skom je zi ku Grad ska bi bli o te ka u No vom Sa du }e u sa rad wi sa Bri tan skim sa ve tom iz Be o gra da i ove go di ne or ga ni zo va ti dram ski fe sti val na en gle skom je zi ku „Lan gu a ge Dra ma Lab“. Fe sti val }e bi ti odr `an 10. i 11. de cem bra u po zo ri {noj sa li Gim na zi je „La za Ko sti}“. Ma ni fe sta ci ju }e svo jim na stu pom otvo ri ti de ca iz {ko le New Vi si ons School iz No vog Sa da, a u tak mi ~ar skom pro gra mu }e na stu pa ti: Pred {kol ska usta no va – de~ ji vr ti} „[ko li gri ca”, [ko la en gle skog je zi ka Ladybird, pri vat na O[ „Mi ro slav Mi ka An ti}“, Ra in bow school, O[ „Va sa Sta ji}“, Lan gu a ge & Tran sla tion Cen tre, O[ „Pr va voj vo |an ska bri ga da“,

O[ „Ko sta Trif ko vi}“, O[ „So wa Ma rin ko vi}“, O[ „Ivo Lo la Ri bar“ i O[ „Jo van Po po vi}“ iz No vog Sa da. Ma li No vo sa |a ni }e ima ti pri li ku da se dru `e, raz me ne is ku stva i po ka `u se kao do bri do ma }i ni vr {wa ci ma iz O[ „Sve ti Sa va“ iz Pi ro ta, Blue Moon {ko le en gle skog je zi ka iz Ku le, Spell – Cen tra za stra ne je zi ke i obu ku na ra ~u na ri ma iz Ni {a, [ko le Busy Bee iz Fu to ga, L. A. Lan gu a ge School iz La za rev ca i O[ „Sve ti Sa va“ iz Ni {a, ko ji }e ta ko |e u~e stvo va ti na fe sti va lu. - Po seb no nas ra du je ~i we ni ca da }e nam se u re a li za ci ji ovog do ga |a ja pri kqu ~i ti i

broj ne osnov ne {ko le, {to u pret hod noj go di ni ni je bio slu ~aj - ka `e za na{ list di rek tor Grad ske bi bli o te ke Mi lo{ Pan kov. Fe sti val je tak mi ~ar skog ka rak te ra, a osnov no {kol ci }e se zna wem en gle skog je zi ka i dram skim ume }em tak mi ~i ti za vred ne na gra de u vi du kwi ga i DVD-a, te ~lan ske kar te za Fond bri tan ske kwi ge u Bi bli o te ci. - Naj ta len to va ni ji }e do bi ti mo gu} nost bes plat nog po la ga wa Young Le ar ners, KET ili PET is pi ta Kem brix uni ver zi te ta, shod no svom uz ra stu. Trud na stav ni ka }e, ta ko |e, bi ti na gra |en bes plat nim kur se vi ma za pro fe si o nal no usa vr {a va we – za kqu ~io je Pan kov. Q. Na.

RAZMENA ZIMSKE OPREME

Na Spens po ski je, pa na sneg Fo to: R. Ha yi}

Na Va ve de we, 4. de cem bra 1919. u pre pu noj Sa bor noj cr kvi u No vom Sa du sve ~e no bo go slu `e we je vo dio no vo i za bra ni epi skop `i~ ki Ni ko laj Ve li mi ro vi}. Kwi ge we go vih be se da „Pod go rom” i „Iz nad gre ha i smr ti” bi le su po zna te mno gim No vo sa |a ni ma. Za to su do {li u cr kvu, da u vre me ka da su ra ne iz Pr vog svet skog ra ta jo{ uve li ko kr va ri le, od gla so vi tog pro po ved ni ka ~u ju re~ ohra bre wa. A on je go vo rio o is ku stvi ma ste ~e nim to kom ra ta, po seb no u En gle skoj i Ame ri ci, u ko ji ma je vo dio na ci o nal nu pro pa gan du u ko rist Sr bi je. N. C.

c m y

Fo to: R. Ha yi}

nedeqa4.decembar2011.

hronika

Vre me zim skih ~a ro li ja po la ko se pri bli à va, pa se va qa do bro spre mi ti uko li ko se pla ni ra od la zak na pla ni nu i ski ja we. Ski opre ma je sku pa, ali se mo è na ba vi ti i po po voq ni jim ce na ma na Spe snu gde se tra di ci o nal no odr à va raz me na zim ske opre me. Pan ce ri ce, ski je, {ta po vi… sve se mo è na }i jef ti ni -

je, a nu di se i po lov na i no va ro ba. Pre ma re ~i ma pro dav ca iz Be o gra da za in te re so va nost No vo sa |a na za ku po vi nu ski opre me je ve li ka. U za vi sno sti od to ga da li je ro ba po lov na ili no va, kre }u se i ce ne. Pan ce ri ce, ra znih ve li ~i na, se mo gu na ba vi ti po ce ni od 3.000, a ski je od 4.000 di na ra, pa na vi {e. I. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa4.decembar2011.

dnevnik

VI [E STRU KI PO ZI TIV NI EFEK TI PLE SA

Igrom pro tiv stre sa i tra u ma Grad ska vre va, jur wa va oko oba ve za u {ko li, na fa kul te tu, po slov ni sa stan ci ili po tra ga za po slom ko jeg ne ma, pa ne ma, i ra zni do dat ni pri ti sci ~i ne da u 21. ve ku mno gi mo ra ju da tra è „ven til” kroz ko ji }e se oslo bo di ti stre sa. Po ra znim dru {tve nim mre à ma vr te se po zi vi za sal sa, tan go, sam ba ili ne ko dru go ple sno ve ~e, gde se, po red pro vo da, nu di re lak sa ci ja i na ~in da se iz ba ci „ne ga tiv na ener gi ja”. -Raz li ~i ti su mo ti vi zbog ko jih se qu di re kre a tiv no ba ve ple som - ka è in struk tor ple sa i je dan od or ga ni za to ra sal sa ve ~e ri u „Ale gro dens cen tru„ Ra do van Osto ji}. - Svi oni, ipak, ima ju jed nu za jed ni~ ku cr tu, a to je da su u tih sat vre me na, ko je iz dvo je za ples, okru è ni po zi tiv nom ener gi jom, uì va ju i dru è se. Oni ov de do la ze po do zu po zi tiv ne ener gi je. Slo bo dan ples, po put fok stro ta, svin ga, val ce ra i la tin skih ple so va, bez una pred na u ~e nih ko ra ka, da je naj bo qe re zul ta te. Osto ji} ka è da upra vo to {to su mno gi ple so vi ~i sta im pro vi za ci ja raz vi ja kre a tiv nost, jer ple sa we ukqu ~u je ki ne ste ti~ ke, ra ci o nal ne, mu zi~ ke i emo ci o nal ne pro ce se. U ple su, onaj ko vo di ima vi {e ko ri sti, jer auto mat ski ima i vi {e ulo ga. Ako mu {ka rac vo di, è na ne pra ti ve} in ter pre ti ra

Mu zi ka ume sto injek ci ja Ku ban ski ne u rop si hi ja tri u te ra pi ji tra u ma ko ri ste mu zi ku ume sto iwek ci ja, a igru ume sto elek tro {o ko va. Tvr de da kla si~ ni ba let i tem pe ra ment na sal sa uspe {no le ~e tra u ma ti~ na sta wa. Raz vi li su pro gram u ~i joj re a li za ci ji u~e stvu ju, po red psi hi ja ta ra i psi ho lo ga, i naj po zna ti ji ko re o gra fi i igra ~i iz Ku ban skog na ci o nal nog ba le ta. Kroz kom bi na ci ju igre i psi ho lo {ke te ra pi je, de ca s psi ho lo {kim pro ble mi ma raz vi ja ju sa mo po {to va we, si gur nost i po ve re we u oko li nu i, u isto vre me, na vi ka va ju se na di sci pli nu, sti ~u zna wa i ve {ti nu. sig na le, {to opet zah te va br zo od lu ~i va we, ko je je ak tiv no, a ne pa siv no. Ples je vr lo po pu la ran u le ~e wu psi ho - emo ci o nal nih pro ble ma. Pri le ~e wu se po la zi od ~i we ni ce da se na gon za igrom na la zi u ge ni ma sva kog ~o ve ka. Pre ne go {to su pro go vo ri la, qud ska bi }a su me |u sob no ko mu -

ni ci ra la po kre ti ma, mi mi kom i igrom. Sva pra i sto rij ska, ali i mo der na ple me na, igra ju da bi iz ra zi la ose }a wa, da se pri pre me za rat, da kre nu u `e tvu ili lov. Ka da sta ri mo i si nap se nam po sta nu sla bi je, pr vo {to ne sta je su ime ni ce kao {to su ime na, jer po sto ji sa mo jed no me sto

gde se one ~u va ju. Ako sa mo je dan ne u ron osla bi ko ji po ve zu je ta kve in for ma ci je, gu bi mo pri stup ka wi ma. Ples uti ~e na pam }e we, jer se i od re |e ni ko ra ci, po kre ti ko ji pra te od re |en takt, mo ra ju za pam ti ti. Psi ho log Alek san dra Me kin da po dr à va stav da ples ima po zi tiv nih efe ka ta na men tal no zdra vqe. - Kroz raz ne {ko le ple sa qu di za do vo qa va ju raz ne mo ti ve u ve zi sa pri pa da wem gru pi. To je ta ko zva ni afi li ja tiv ni mo tiv,po tre ba po je din ca da bu de u dru {tvu dru gih, ko ji je na ro ~i to raz vi jen me |u omla di nom ob ja {wa va Me kin da. Po re de }i na vi ja ~e i ple sa ~e ka è da ovo pr vo ~e sto do vo di do de vi jan tog po na {a wa, dok je ples zdra vi ja vr sta ak tiv no sti. Naj pre, on opu {ta ~o ve ka, jer je fi zi~ ka ak tiv nost, a mu zi ka ima i te ra pij ski efe kat jer kod ~o ve ka pod sti ~e do bre oso bi ne. - Kao vid umet no sti, uti ~e na raz voj mo ral nih vred no sti i eti~ kih sta vo va. To je so ci o lo {ki fe no men, jer, ako se ple {e u gru pi, kao na pri mer u fol klo ru, gde se po kre ti mo ra ju sin hro ni zo va ti, uti ~e na stva ra we skla da, jed ne ce li ne - na ve la je sa go vor ni ca pod se }a ju }i da de ci tre ba do zvo qa va ti da se vr te, kroz ples, igru ili ne {to dru go, jer se ti me raz vi ja i rav no te à. A. Je ri ni}

GRA CI O ZNE PTI CE STI GLE U NA [E KRA JE VE

La bu do vi u`i va ju na [tran du i [o dro {u La bud gr bac, kao i sva ke go di ne, i ove zi me }e mo }i da se vi di na [o dro {u i [tran du. Pr vi pa ro vi ve} su do le te li na svo je usta qe ne de sti na ci je, a gra |a ni po hr li li da ovim gra ci o znim pti ca ma ba ce po ko ji za lo gaj.

-Tra di ci o nal no me sto zi mo va wa la bu do va u Voj vo di ni je No vi Sad i oko li na, a stal no po se }e na me sta su [trand, [o dro{, Ka me war, u{}e ma log ba~ kog ka na la, Fu tog, ^e re vi} ka `e or ni to log iz Za vo da za za {ti tu pri ro de Mar ko Tu ca kov.

- Iz me |u No vog Sa da i Ba~ ke Pa lan ke mo gu se sre sti na de set lo ka li te ta u ve }im ja ti ma. Ma da su la bu do vi, uglav nom, pi to mi, pri bli à va ju se bez stra ha i uzi ma ju hra nu, tre ba za pam ti ti da su to ipak di vqe pti ce. Ni je sva hra na ko ju mi je de mo po god na za wih, ta ko da tre ba da im nu di mo sa mo ku ku ruz i ì ta ri ce. Ta ko im mo è mo po mo }i da pre ì ve i bez bed no se vra te u gne zdo. Pr vi pa ro vi la bu do va su re gi stro va ni u Sr bi ji kra jem se dam de se tih go di na, i od ta da su po ~e li da se {i re na sva po god na vo de na sta ni {ta. Mo è mo ih ~e sto sre sti zi mi na vo da ma ko je su od le |e ne to kom zi me, bli zu na se qa gde ih qu di ~e sto hra ne. Ove je din ke ko je zi mu ju kod nas do la ze iz sred we Evro pe, Poq ske, ê {ke,Slo va~ ke, Ma |ar ske. -To po u zda no zna mo po pr ste no va nim je din ka ma. Po sma tra ~i

mo gu na no ga ma vi de ti me tal ne ili pla sti~ ne pr ste no ve, wi ma su ih or ni to lo zi obe le ì li, ka ko bi pra ti li se o bu. Ako po sma tra ~i pri me te pr sten i pro ~i ta ju ozna ku ili je fo to gra fi {u, tre ba lo bi te po dat ke da pro sle de Cen tru za mar ki ra we ì vo ti wa, ko ji ti me do la zi do in for ma ci ja o me stu pr ste no va wa i iz vo di za kqu~ ke o se lid be nom pu tu pti ca -ka è Tu ca kov. Upr kos svo joj le po ti, la bud gr bac je in va ziv na vr sta, br zo se {i ri i we go va po pu la ci ja se ra pid no po ve }a va. Kra jem de ve de se toh go di na u Voj vo di ni je bi lo od 50 do 60 pa ro va, a or ni to lo zi pro ce wu ju da da nas ima od 150 do 200 pa ro va. Ova vr sta je ve o ma agre siv na pre ma dru gim pti ca ma, a stro go je za {ti }e na jo{ od 1993. go di ne, ta ko da za eko lo ge pred sta vqa sve ve }i pro blem, a sve ma we pred met uì va wa. A. Var ga Fo to: N. Sto ja no vi}

KAR LOV CI U SVE TLU NO VE OD LU KE O KO MU NAL NOM URE \E WU

Vi {e re da, ali i sank ci ja Od lu ka o ko mu nal nom ure |e wu, ko ja bi tre ba lo da bu de usvo je na na su tra {wem za se da wu kar lo va~ kog par la men ta, do ne }e mno go broj ne no vi ne u ovu oblast u Srem skim Kar lov ci ma. Pro {i re we nad le `no sti in spek to ra za za {ti tu `i vot ne sre di ne, mo gu} nost da eko lo {ki i ko mu nal ni in spek tor na li cu me sta na pla }u ju man dat ne ka zne za sva ki pre kr {aj, kao i da pod no se zah te ve za po kre ta we pre kr {aj nog i kri vi~ nog po stup ka, sa mo su ne ke od no vo sti. Pred la ga ~i ove od lu ke tru di li su se da sve ono {ta je pri me }e no

Ka zne od 2.000 do 250.000 di na ra Pre ma pred lo gu od lu ke o ko mu nal nom ure |e wu, in spek tor za {ti te ì vot ne sre di ne mo }i }e na li cu me sta da na pla ti ka znu za sva ki pre kr {aj po seb no u iz no su od 2.000 di na ra. Ras pon ka zni za pre kr {a je kre }e se od 2.000 do 250.000 di na ra. Ova po sled wa pred vi |e na je za pred u ze }a ko ja na kon ras ko pa va wa ne vra te jav nu po vr {i nu u pr vo bit no sta we. kao maw ka vost u ko mu nal noj obla sti nor mi ra ju i pro pi {u ono {to se pod ra zu me va da do bar do ma }in tre ba da ra di. - Is pu {ta we fe kal nih vo da u otvo re ne ka na le, at mos fer sku ka na li za ci ju, po to ke i Du nav bi li su nam naj ve }i pro blem sa ko jim ni smo mo gli da se iz bo ri mo ka è na ~el ni ca Ode qe wa in spek ci je u kar lo va~ koj op {ti ni Mir ja na [o la ja. – Sa da se ta kvo po na {a we za bra wu je i sank ci o ni {e, kao i spa ja we od vo da obo rin skih vo da u fe kal nu ka na li za ci ju, zbog ~e ga u cen tru pri ve li kim ki {a ma ima mo po pla vu fe ka li ja. Do sa da ni smo ima li prav ni osnov da de lu je mo u slu ~a je vi ma ka da po sto ji mo gu} nost pri kqu ~e wa na fe kal nu ka na li za ci ju, a to vla sni ci ku }a ne u~i ne. Ovom od lu kom to je pred vi |e no kao oba ve za, a ako se gra |a ni oglu {e o wu, bi }e pri nud no pri kqu ~e ni, ali o wi ho vom tro {ku. Po ovoj od lu ci oba ve zni }e bi ti i vla sni ci, od no sno za kup ci zgra da da odr à va ju fa sa de. Za -

KA KVE TAJ NE KRI JU NAJ STA RI JE NO VO SAD SKE KU ]E

Iz log Ra le ti }e ve rad we naj a trak tiv ni ji Ka da bi se ne kim slu ~a jem pri ze mqe zgra da u sta rom je zgru gra da, na ro ~i to u Zmaj Jo vi noj i Du nav skoj uli ci spu sti lo za je dan ni vo, mno gi No vo sa |a ni i No vo sa |an ke ne bi pre po zna li zgra de po red ko jih sva ko dnev no pro la ze. Jer, one se uglav nom pre po zna ju po iz lo zi ma pro dav ni ca ra znih rob nih mar ki i mno go broj nim lo ka li ma. Ret ki su oni ko ji se za pi ta ju ka kva je isto ri ja ovih ku }a i za {to su ba{ one pod za {ti tom kao spo me ni ci kul tu re. Ta ko ve }i na ne }e zna ti da je zgra da na uglu po me nu tih Du nav ske i Zmaj Jo vi ne uli ce, ta~ ni je u Zmaj Jo vi noj 28, naj sta ri ja sa ~u va na ku }a u No vom Sa du. Ku }a pod na zi vom „Kod be log la va„ na ovom me stu na la zi se od pre 1720. go di ne. Pre ma po da ci ma isto ri ~ar ke umet no sti Don ke Stan ~i}, te go di ne pri pa da la je sa pun xi ji, Sto ja nu Ma sla ku, no sma tra se da je sa gra |e na i pre. Na kon Ma sla ko ve smr ti, je dan od vla sni ka bio je i Ema nuel Jan ko vi} ko ji je otvo rio pr vu no vo sad sku {tam pa ri ju. Bi la je i u po se du mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a kao

i ve le po sed ni ka La za ra Dun |er skog. Gra |e na je u ba rok nom sti lu, a arih tek ton ski i am bi jen tal no vred ni ele men ti grad we ko ji su pre ì ve li stra da we zgra de u Bu ni 1849. go di ne, sru {e ni su zbog iz grad we tr `nog cen tra Lu pus, ko ji je, ka ko ka è Don ka Stan ~i}, ne le ga~ no pro {i ren na par ce lu ove ku }e. Od mah pre ko pu ta, na la zi se jo{ jed na ku }a ko ja pri pa da naj sta ri jem slo ju grad we, na uglu uli ca Zmaj Jo vi ne i Ni ko le Pa {i }a. Ma da je gra |e na 1751. go di ne, we na isto ri ja naj bo qe je za be le è na u pe ri o du iz me |u dva svet ska ra ta ka da su u toj ku }i za jed ni~ ki dr à li pro dav ni cu dva po zna ta no vo sad ska tr gov ca, Ste van Dun |e rov i Mi lo{ M. Ra le ti}. Dun |e rov se ne {to ka sni je odvo jio, a Ra le ti} je ostao da raz vi ja po sao. Ka ko je bio us pe {an tr go vac, pu to vao je po sve tu i pra tio ak tu el na de {a va wa u di zaj nu i de ko ra ci ji, pa su iz lo zi Ra le ti }e ve tr go vi ne bi li naj a trak tiv ni ji u gra du. Ka ko ka è Don ka Stan ~i}, krov i uli~ ni iz gled spra ta osta li su je di ni ori gi nal no sa ~u va ni de lo vi, jer je

en te ri jer to kom vre me na pot pu no uni {ten. - To je po ~e lo jo{ u do ba „Tr go vi ne Ra le ti}”, a na sta vqe no je po sle Dru gog svet skog ra ta. U en te ri je ru vi {e ne ma ni tra go va ar hi tek ton skih i de ko ra tiv nih ele me na ta ka rak te ri sti~ nih za 18. vek, a da nas je tu mo der na pro dav ni ca ode }e - sto ji u kwi zi „No vi Sad - od ku }e do ku }e„ Don ke Stan ~i}. Za ni mqi va je i pri ~a u ve zi sa iz grad wom gr ko ka to li~ ke Ple ba ni je, od no sno ri mo ka to li~ kog @up nog do ma u Ka to li~ koj por ti. Ova zgra da, ko ja pri pa da ni zu naj sta ri jih u gra du, de lo je pro jek tan ta Ge or ga Efin ge ra. Iz gra |e na je 1808. go di ne u sti lu kla si ci zma za raz li ku od pret hod nih ko je su pri pa da le ba rok nom sti lu grad we. Ka ko ob ja {wa va Don ka Stan ~i}, grad wa Ple ba ni je i we na du go ve~ nost ve za ni su za or ga ni za ci ju i `i vot no vo sad ske ri mo ka to li~ ke za jed ni ce pri cr kvi Ime Ma ri ji no. Ova cr kva sa is -

to~ ne stra ne za tva ra Por tu, jed nu od naj lep {ih i naj bo qe ur ba ni zo va nih pja ce ta u gra du. - Ova kva or ga ni za ci ja pro sto ra ni je na sta la spon ta no ve} je

bra wu je se po sta vqa we kli ma ure |a ja na fa sa de zgra da ko je su pod za {ti tom kao spo me ni ci kul tu re i uop {te pro pi su je da se kod mon ta à ta kvih apa ra ta mo ra re gu li sa ti od vod vo de ta ko se ona ne sli va niz fa sa du, ne iz li va na jav nu po vr {i nu i ne ome ta pro laz pe {a ka. Pr vi put se pro pi su ju me re ko jim se na la è vla sni ci ma ku }a sa dvo ri {ti ma ko ja se vi de s jav ne po vr {i ne da ih odr à va ju. -Na sto ja li smo ka da je re~ o iz no {e wu sme }a da sve me re bu du usme re ne ka se pa ra ci ji ot pa da i

plod ono vre me ne pla ner ske pro mi {qe no sti. Na i me, na me stu Ka to li~ ke por te, u 18. ve ku po sto ja lo je gro bqe ko je je ka sni je za tvo re no. Grad ske vla sti ni su do zvo li le da se no vom grad wom re me ti mir po koj ni ka ve} su no ve zgra de po sta vi li na ru bo ve gro bqa - ob ja {wa va ona. Na zgra di se i da nas na la ze ime pro jek tan ta i go di na iz grad we ukle sa ni iz nad ula znih vra ta, na la tin skom je zi ku. Ple ba ni ja pred sta vqa jed no od naj vred ni jih ar hi tek ton skih de la pre la zne epo he iz ba ro ka u kla si ci zam, na ro ~i to zbog to ga {to je na kon bom bar do va wa i ra za ra wa gra da 1849. go di ne ostao ma li broj pot pu no sa ~u va nih obje ka ta iz ovog pe ri o da. Kao ne ka da, i da nas su u pri ze mqu sme {te ne kan ce la ri je i ar hi va Ri mo ka to li~ ke op {ti ne i cr kve Ime na Ma ri ji nog, dok su na spra tu spa va }e so be i `up ni kov J. Zdje la re vi} stan. Fo to: S. [u {we vi}

u tom smi slu pro pi sa li tip kon tej ne ra i po su da, {ta je do zvo qe no da se ba ca u wih, a {ta ne - na po mi we [o la ja. - Odr à va wu ~i sto }e i iz vo è wu sme }a i dru gog ot pa da po sve ti li smo naj vi {e pa `we. Pro pi sa no je da se ne sme ba ca ti ku} no sme }e i gra |e vin ski ot pad u Stra ì lov ski po tok i na oba lu Du na va, a za bra we no je i spa qi va we sme }a na bi lo kom me stu, s ~im smo se vr lo ~e sto su o ~a va li, a ni smo ima li osnov da de lu je mo pro tiv te po ja ve. Od lu kom se pred vi |a za bra na is pu {ta wa vo de na uli ce, na no {e wa bla ta sa spo red nih pu te va na ko lo voz, na la è pra `we we sep ti~ kih ja ma, odr à va we olu ka... [o la ja na po mi we da po sto ji mo gu} nost da op {ti na za po sli i ko mu nal nog in spek to ra, ko ji po no vom za ko nu ima ovla {}e wa i tr ì {nog in spek to ra, {to bi bi lo od ve li ke ko ri sti u bor bi pro tiv ta ko zva nih pro da va ca tor ba ra, jer jo{ ni je pro na |en na ~in da se wi ma sta ne na put. Z. Mi lo sa vqe vi}

Kar lov ~an ke u ak ci ji ^la ni ce srem sko kar lo va~ kog Fo ru ma è na De mo krat ske stran ke i ove go di ne su se ukqu ~i le u ak ci ju „16 da na ak ti vi zma pro tiv na si qa nad è na ma“, ko ja se isto vre me no od vi ja u vi {e od 160 ze ma qa u sve tu. Ove go di ne ak ce nat u ak ci ji je na eko nom skoj ne za vi sno sti è na, kao vi du za {ti te od svih vr sta na si qa. Iz Fo ru ma è na DS-a u Kar lov ci ma pod se }a ju da su 52 su gra |an ke do sa da pro {le in for ma ti~ ku obu ku pod po kro vi teq stvom Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad i za po {qa va we i da }e usko ro bi ti pri li ke da Kar lov ~an ke na u ~e i ka ko se pi {u pro jek ti. Z. Ml.

dnevnik

oglasi

nedeqa4.decembar2011.

oglasi

KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”. Telefoni: 063/301-975, 063/370-787. 41676

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 42525 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 42526 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 42558

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Tel. 021/6399-305. 42527 S PU NO QU BA VI, brinuli bi o penzioneru ili nezbrinutoj osobi, u zamenu za nekretninu. Telefon 021/827-991. 42659

IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 42759 PRA ZAN jednoiposoban stan sa ugra|enom kuhiwom i tehnikom, superkomforan, nov, izdajem. Telefon 065/47-48056. 42608 IZ DA JEM praznu garsoweru u Branimira ]osi}a. Telefon 063/522-893. 42610 IZ DA JEM dvoiposoban stan u Gagarinovoj ulici u Novom Sadu. Stan je delimi~no name{ten. Cena 150E. Telefon 021/455-420. 42675 IZ DA JEM prazan klasi~an dvosoban stan 50m2 na Bulevaru oslobo|ewa kod Stadiona za 160e. Telefon 063/540-165. 42706 NA ME [TEN dvosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa izdajem. Telefon: 063/601-661. 42065 IZ DA JEM odli~an jednosoban stan u ]irpanovoj. Telefon 063/7734-668. 42124 IZ DA JEM na du`i period nename{ten nov, dvoiposoban stan, prvi sprat Ul. Danila Ki{a, podesan za advokatsku kancelariju, lekarsku ordinaciju itd. Telefoni: 402-058, 063/549-096. 42346 IZ DA JEM stan od 45m2, prazan, II sprat, Pasterova 8. Telefoni: 021/6311-150, 064/8195-048. 42560 IZ DA JEM mawi, name{ten, komforan, dvori{ni stan u centru (kablovska, kompletna bela tehnika, centralno grejawe). Telefoni: 021/456-765, 069/4456-765 i 064/138-13-13. 42586

IZ DA JEM komfornu garsoweru kod Ribqe pijace, 23m2, CG, telefon, internet, mese~no pla}awe + depozit 120E. Tel.: 063/8841-685. 42666 IZ DA JEM prazan komforan dvosoban stan 67m2 trpezarija, Ra{e Radujkova, Novo Naseqe kod crkve, novija zgrada, drugi sprat. Tel.: 021/5237563, 062/1577494. 42668 IZ DA JEM trosoban name{ten stan u centru povoqno na du`e. Telefon 021/6431917, 062/160-1529. 42682 GAR SO WE RA centar, 100e, jednosoban, stanica 110e, dvosoban Sajam 130e. Sve name{teno. Potrebni stanovi, lokali za izdavawe. Telefoni: 021/6215-260, 063/598-463, 021/6621-797. 42730 IZ DA JEM jednoiposoban stan samo za studente. ul Mi{e Dimitrijevi}a 43/a na Grbavici. Telefon 062/594558 Novi Sad. 42736 CEN TAR grada, super luksuzan, 70m2, izdavawe na du`e. Telefoni: 063/780-99-09, 526622. 550526 IZ DA JEM jednoiposoban 30m2, strogi centar, Modene, V sprat sa liftom, kompletno name{ten, renoviran, centralno grejawe, lepa terasa sa pogledom na trg 160 evra. Tel. 063/517-846. 550547 IZ DA JEM kod @elezni~ke stanice stan 28m2 name{ten za 90 evra uz dogovor, odmah slobodan. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 550556

HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentatiuvno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000 e. Telefon 063/519-533. 42760 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519533, novisad@stanovi.rs 42761 OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1616-300. 42645 PO TRA @WA stanova, ku}a, vikendica, placeva za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu gde je samo jedan vlasnik.Telefoni: 021/6621797, 063/598-463, 021/6215-260. 42673

KU PU JEM noviju garsoweru od vlasnika. [iri centar, ukwièna, prirodna ventilacija u kupatilu. Niè spratnosti, za 27.000E. Telefon 064/270-6163. 42642 GO TO VI NOM kupujem lep jednoiposoban stan, ukwièn ili pred ukwi`bom iskqu~ivo od vlasnika za 36.000. Posrednici stop. Telefoni: 021/6618-184, 063/598-463. 42729

KU PU JE MO stanove svih struktura. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549556 TRA @I MO hitno za poznatog kupca dvoiposoban-troiposoban na svim Limanima. Povoqno!!! Pozovite!!! Telefon 021/6363-307. 550536 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 550557

PRO DA JEM jednosoban stan 44m2 u Petrovaradinu, blok VIII. Telefon 062/9755810. 42618 JEDNOSOBAN 28.5m2, drugi sprat, N. naseqe, brzo useqiv, 32.200e. Telefon 064/2466206. 42756 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 550E po m2 Novi Sad, bulevar Evrope. Telefon 063/105-0105. 42631 PRO DA JEM stan u 9. Jugovi}a, 33m2. Telefoni: 063/89-70668 i 065/89-70-668. 42636 PRO DA JEM garsoweru 14.500E, kod stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 42629 PRO DA JEM garsoweru u {irem centru 26m2, 3. sprat, lift, 31.000e sa stvarima. Telefon 065/33-33-188. 42695 PRO DA JEM novu ukwiènu garsoweru na prvom spratu u J. ^melika za 29.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 42708 MO KRAW Ê VA!!! Odli~na preslatka garsowera od 27m2 sa prozorom u kuhiwi, terasom, liftom, ukwièna brzo useqiva!!! Telefon 063/86803-35. 550537 NO VI BU LE VAR 28m2 III sprat „Zoned” useqivo 33000 evra. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 550764 NO VO NA SE QE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2 + moja doplata, za 2,5 stan na Novom nasequ i sl... Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 549557 NO VA DE TE LI NA RA, zgrada „Budu}nosti” mawa ukwièna garsowera, cena 22.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 549558 KOD „MI NA KVE”, prodajem noviju ukwiènu garsoweru, cena 20.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549559 KOD RI BQE PI JA CE, noviji stan od 27m2 na III spratu, terasa, lift, kompletno name{ten se prodaje po ceni od 31.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549560 CA RA DU [A NA, ukwièna garsowera na III spratu za 29.700. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549561

BU LE VAR, u Bore Prodanovi}a, odli~an noviji ukwièn stan, 27m2 na I spratu cena 34.000, mogu} dogovor. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 549562 BE TA NI JA nova GA 25m2, Branimira ]osi}a, I sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa, dvori{na strana, ukwièna, mogu}nost kupovine kompletnog name{taja, cena 29.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 549547 SO CI JAL NO, nova garsowera sa prirodnom ventilacijom u kuhiwi i u kupatilu, sa povratom PDV-a, useqiva, 24m2, cena 34.100 evra, uredna dokumentacija, mogu}nost kredita. Telefoni: 060/018-94-22, 021/520-231, ({ifra:14220), www.solis-nekretnine.com. 549494 EKS KLU ZIV NA prodaja ukwiène garsowere, Ulica cara Du{ana, uli~no orijentisana, na prvom spratu, sa liftom i terasom, cena 32.000 evra. Pogledajte skicu i fotografije na www.solis-nekretnine.com. ({ifra:21999). Telefoni: 065/20-19-011, 021/520231. 549495 GAR SO WE RA, 24m2, N. Detelinara, nov stan na 2. spratu, lift, franc. balkon, komunalije pla}ene u celosti, klasi~na gradwa. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58. 549486 CEN TAR - 25m2 - odmah useqiva garsowera - ukwièna zgrada, terasa, CG, cena 28.500 evra. Tel. 064/823-6621, 021/542-779, www.avenia-nekretnine.com. 549518 NO VA - useqiva garsowera blizu centra - 28m2, 2. sprat, terasa. Cena: 29.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 549519 GAR SO WE RA od 22m2 - useqiva odmah, ukwièna, gradila „Budu}nost”, lepa terasa, dvori{na strana, CG, PTV... Cena: 21.500 evra. Tel. 064/823-6618, 021/6614-200. 549521 HIT NO!!! Kraqevi}a Marka - 22m2 - useqiv, ukwièn, CG, stan u zgradi, visoko prizemqe... Cena: 23.000 evra. Tel. 064/823-6621, 542-779, www.avenia-nekretnine.com. 549522 GAR SO WE RA u zgradi, ukwièna, u blizini @. stanice, odmah useqiva, 22m2, centralno grejawe, cena 23.700E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 550516 NO VA useqiva garsowera, 29m2, VI sprat, zgrada „Zoned”, na Suboti~kom bulevaru. Cena 33.000E. Tel.: 522177, 063/780-99-09. 550529 STA RA DE TE LI NA RA, Janka ^melika, 19m2-17.500E. Potkrovqe. Name{tena. Preko puta Tozine {kole, VI sprat bez lifta, cg, parket, bez ulagawa. Telefoni: 522177, 064/188-74-91. 550531

dnevnik NO VI BU LE VAR, odmah useqiva garsowera, 29m2-27.500E, I sprat. Telefoni: 522-177, 064/188-74-91. 550534 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 25m2 u novoj zgradi. Povoqno, 17.500E. Tel. 060/621-1685. 549590 SA JAM, Cankareva ulica, nova, odmah useqiva garsowera od 25m2, lift, terasa. Uredni papiri. Cena 27.000E. Tel. 063/692-917. 549591 CEN TAR, u neposrednoj blizini Dunavskog parka i pe{a~ke zone, ukwi`ena garsowera 25m2, II sprat, odmah useqivo. Povoqno! Tel. 063/7776233. 549592 GR BA VI CA garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25950 nova zgrada gleda na dvori{te kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193. 549603 PRO DA JE MO novu garsoweru u zgradi koja upravo useqava kod Sajma i Stanice 26m2, lift, terasa, ima povrat PDV-a, cena 30850, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001865. Tel. 451-318, 523-193. 549604 GAR SO WE RA na uglu Bul. Evrope i Koste Racina uredni papiri ima povrat PDV-a 25m2 cena 26.800. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 549605 GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 29m2, ~isti papiri, odmah useqiva. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 549554 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA 44m2, jednosoban stan sa pogledom na stadion Vojvodine i Bulevar. Cena 39900 ukwi`en, lift, terasa. Tel. 451-318, 523-193, ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 549606

UKWI @EN jednosoban stan na Detetlinari, drugi sprat, 31m2, centralno grejawe, cena 25.750E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550517 PRO DA JEM jednosoban stan, mogu}e je prepraviti ga u jednoiposoban. Na Limanu 4, povr{ine 38m2, ukwièn, dvori{na mirna strana, zelenilo, prvi sprat, Ul. Narodnog fronta, kod Univereksporta. Cena veoma povoqna!!! Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra:21295), www.solisnekretnine.com. 549496 KLA SI ÂN jednosoban stan na Novom nasequ - [onsi, Ul. Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orijentisan, dve terase, ukwièn. Moè i kreditni kupac. Telefoni: 065/20-19-011, 021/520-231, ({ifra:21121), www.solis-nekretnine.com. 549497 OD MAH USE QIV, ukwièn jednosoban stan 29m2, pored Satelitske pijace, {kole Ul. S. Mom~ilovi}a, kompletno renoviran. Cena 26.200 evra. Telefoni: 064/112-62-39, 021/520-231, ({ifra:21781), www.solis-nekretnine.com. 549498 DE TE LI NA RA, 26m2, jednosoban, terasa, ukwièn, 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 549531 UKWI @EN, 40m2 - jednosoban - mogu} jednoiposoban, 2. sprat, terasa, CG, useqiv, cena - 33.000 evra. Tel. 064/8236610, 021/542-779,www.avenianekretnine.com. 549528 LI MAN III, fasadna cigla, ukwièn jednosoban stan 41m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban, u dobrom stawu, povoqno. Telefon 6624218. 550759

U CEN TRU kod Ribqe pijace odli~an jednosoban stan 28m2 ukwi`en III sprat, terasa, cena 30000, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002099. Tel. 451-318, 523-193. 549607 KOD LI MAN SKOG PAR KA i {kole jednosoban stan 28m2 odvojena kuhiwa, ukwi`en, cena 30000. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001190. 549608 NO VA DE TE LI NA RA, jednosoban, 29m2, II sprat, useqiv, nov. Telefoni: 522-177, 064/215-60-90. 550530 UKWI @EN jednosoban stan u mansardi, 32m2, zgrada stara 5 godine u blizini Bulevara oslobo|ewa, lift, centralno gradsko grejawe, cena 30.900E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550519

STA NI CA!!! Jednosoban stan zgodan za pregra|ivawe od 40m2, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/86803-35. 550538 NO VO NA SE QE lep jednosoban stan 38m2, ukwièn, ima terasu, u blizini {kole i vrti}a. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 550558 LI MAN DVA 40m2 na petom spratu sa liftom, lako moè biti jednoiposoban, ukwièn 42.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 550559 NO VO NA SE QE kod robne ku}e, jednosoban stan 36m2 odmah useqiv, ukwièn, lep raspored za 32.000. Telefon 528137. 550561 DE TE LI NA RA klasi~an jednosoban stan 31m2 odmah useqiv, ukwièn, drugi sprat za 29.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262. 550562

oglasi

dnevnik

PRO DA JEM ili mewam stan u Kawiì za ku}u u Novom Sadu - cena dogovor. Telefon 061/7222928. 38627 JEDNOIPOSOBAN 37.5m2, drugi sprat, N. naseqe, nova zgrada, 42.300E. telefon 064/24-66206. 42757 HIT NO prodajem dvosoban stan, 68m2 plus dve terase. Moderno renoviran i opremqen. Beogradski kej. Cena povoqna. Kontakt telefon 021/456-448. 42650 HIT NO prodajem dvosoban potpuno nov useqiv stan, 46m2, drugi sprat, {iri centar, 1000e/m2. Telefon 063/528-551. 42689 DVO SO BAN potpuno nov useqiv stan, 46m2, hitno prodajem, na drugom spratu, {iri centar, 1000e/m2. Telefon 063/528-551. 42690 PRO DA JEM stan 46m2, bez posrednika u ]irpanovoj ulici, preko puta Futo{ke pijace, 1.200e/m2. Telefon 064/333-28-19. 42591 PRO DA JEM jednoiposoban stan u mansardi 450e/m2, brzo gotov na Novom Nasequ u Novom Sadu. Telefon 063/598878. 42630 PE TRO VA RA DIN - stan 48m2, nov, useqiv, 3. sprat, lift, terasa, parking, cena 870e/m2. Telefon 063/585-076. 42692 PRO DA JEM nov, prazan jednoiposoban stan od 39m2, ugovor sa investitorom, preko puta Dnevnika, 46.500E, hitno. Telefon 065/33-33-188. 42696 HIT NO prodajemo jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000. Useqiv odmah. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 42705 PRO DA JE MO lep jednoiposoban 43m2 stan blizu @. stanice za 46.000 sa PDV, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 42707 DVO SO BAN - mogu} dvoiposoban, 51m2 - Molijerova ulica, sre|en - renovirano kupatilo, ukwièn - useqiv, 1. sprat, CG. Cena: 42.200 evra. Tel. 064/823-6618, 021/424-963. 549526 GR BA VI CA u Tolstojevoj jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 550563 LI MAN TRI lep, klasi~an stan 41m2 lift, terasa, ukwièn za 39.200. Telefon 528137. 550560 HIT NO!!! Novo naseqe originalan jednoiposoban stan 48m2, lift, terasa, ukwièn za 39.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 550565 BLI ZU SAJ MA jednoiposoban stan 42m2 na drugom spratu, ima terasu, ukwièno. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 550566 STE VA NA HRI STI ]A ukwièn stan 48m2, lep raspored, terasa, lift, cena 39.500 uz dogovor. Telefon 063/538-166. 550567 LI MAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2, niè spratnosti, okrenut na dvori{te, hitno i povoqno!!! Telefon 063/868-03-35. 550539 NO VI JI jednoiposoban 42m2, {iri centar, Jug Bogdana, IV sprat sa liftom, nije posledwi, lep i funkcionalan stan, gradsko grejawe, ugradni plakari, terasa. Tel. 063/517-846. 550548 JED NO I PO SO BAN stan 44 m2, ukwièn, bez ulagawa, cena - 36.000, Novo naseqe. Telefon 6624218. 550761 JO VA NA HRA NI LO VI ]A ukwièn 1.5-soban stan, II sprat, 43.000 evra. Telefoni: 528-599, 063/111-8085. 550767

BU LE VAR EVRO PE - bliè Limana - jednoiposoban, 31m2 - perfektan raspored - neprolazne sobe - useqiv, 3. sprat, terasa, CG, cena sa PDV-om: 37.100 evra. Tel. 064/823-6618, 021/424-963. 549517 LI MAN IV, Ive Andri}a, 40m2, lift, terasa, ukwièn, odmah useqiv, 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 549532 \OR \A NIK [I ]A JO HA NA, 54m2, jednoiposoban stan na prvom spratu, lift, terasa, odmah useqiv, 47.300, slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444107, 633-7853. 549533 STA NI CA, 40m, jednoiposoban, terasa, ukwièn, odmah useqiv, renoviran, 41.200. Tel. 444-107, 633-7853. 549534 [I RI CEN TAR, ukwièn 1,5 stan od 41m2. Tel. 063/74221-80, www.bomil.rs. 549563 NO VO NA SE QE, 1,5 ukwièn stan na I spratu, 38m2, cena dogovor. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 549564 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an, ukwièn noviji 1,5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549565 BU LE VAR EVRO PE, novi 1,5 stanovi od 34-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 549566 NA TE LE PU, uz Somborski bulevar, izuzetan mali jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, u novoj zgradi, visoko prizemqe, dvori{no orijentisan. Telefoni: 065/20-10013, 021/427-277, ({ifra: 22062), www.solis-nekretnine.com. 549499

PA @WA, na Somborskom bulevaru, odli~an mali jednoiposoban stan 29m2, ukwi`en, 4. sprat, lift, terasa. Odli~an, hitno! Samo 30.000E. Telefoni: 065/201-9010, 021/451570, ({ifra:22131), www.solisnekretnine.com. 549500 JED NO I PO SO BAN, 39m2, Grbavica - nov stan na izuzetnoj lokaciji, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621. 549483 VI [E STA NO VA u centru Novog Sada, garsowere, jednoiposobni i dvosobni name{teni stanovi. Telefon 064/20-19-004, www.solis-nekretnine.com. 549489

POD BA RA: Jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, CG - gradsko... Cena: 31.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/8236618. 549511 LI MAN 52m2 - ukwièn useqiv - jednoiposoban, terasa, lift, CG, cena - 45.300 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200. 549512 UKWI @EN jednoiposoban stan na Grbavici, 38m2, drugi sprat sprat, terasa, lift, novija kvalitetna zgrada, cena 46.350E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550518 JED NO I PO SO BAN odmah useqiv stan na Novom nasequ, 45m2, terasa, centralno grejawe, prizemqe - 4 stepenika podignuto, cena 32.950E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550520 UKWI @EN jednoiposoban stan u novijoj zgradi, 34m2, prvi sprat, lift, terasa, centralno gradsko grejawe, topla proto~na voda, cena 36.050E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550521 SOM BOR SKI BU LE VAR, odli~an jednoiposoban stan, I sprat, 34.000E. Telefoni: 522177, 064/215-60-90. 550527 NO VI BU LE VAR, nov, odmah useqiv jednoiposoban, II sprat, terasa, lift, 35m235.900E. Telefoni: 526-622, 064/188-74-91. 550535 U [I REM CEN TRU kod Socijalnog prodajem odli~an jednoiposoban stan 42m2 u novijoj ukwiènoj zgradi 46350, odmah useqiv, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1000221. Tel. 451-318, 523-193. 549609 NA UGLU BUL. EVRO PE i Koste Racina 39m2 jednoiposoban stan severoisto~na strana, 39000 ima povrat PDV-a. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 549610 NO VO NA SE QE, ukwièn, odmah useqiv stan od 48m2. Lift, terasa. Hitno i povoqno! Cena 39.500E. Tel. 452-942. 549593 CEN TAR, Radni~ka ulica, blizina Suda, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Mogu}nost prodaje sa garaòm. Tel. 060/621-1685. 549594 GR BA VI CA, „Aleksandar gradwa” odli~an ukwièn kompletno name{ten noviji 1,5 stan, cena 46.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 549570 LI MAN, ukwièn 2,0 stan od 55m2 odli~nog rasporeda, IV sprat sa liftom, cena 53.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 549571 DE TE LI NA RA, ukwièn, klasi~an 2,0 stan od 47m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.200. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 549572 U BLI ZI NI @elezni~ke stanice na prodaju komforan dvosoban stan od 69m2, I sprat, lepa terasa, novija gradwa. Samo 45.000E. Tel. 063/1088017. 549595 LI MAN IV lep dvosoban stan 54m2 ukwièn okrenut ka istoku, cena 53500. Tel. 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 549611

nedeqa4.decembar2011.

NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina investitor Moj Dom, pozovite! Cena 44000 ima povrat PDV-a. Tel. 523193, 451-318, www.nekretninemojdom.com. 549612 NOV - odmah useqiv dvosoban stan u blizini centra, cena sa PDV-om, drugi sprat, 49m2, cena 47.800E. Tel.: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550522 NO VO NA SE QE 55m2 na tre}em spratu cena 50500. Tel. 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 549614 U MI LE TI ]E VOJ ulici u zgradi od belog mermera dvosoban stan 63m2 na tre}em spratu, lift, terasa, ukwièn, prazan, useqiv. Tel. 451318, 523-193 www.nekretninemojdom.com, {ifra 1000193. 549615 DVO SO BAN stan 48m2 na drugom spratu ukwièn renoviran cena 36500. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 549616 KOD SUP-a u Bra}e Jovandi} dvosoban stan 51m2 sre|en ukwièn, 49500, {ifra 1000694, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 549617 DVO SO BAN stan u novoj zgradi kod Futo{ke na Bul. oslobo|ewa 56m2 prazan, kqu~ u agenciji, cena 61800. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 549618

PRO DA JEM na Novom nasequ dvosoban stan, 53m2, dve terase, odvojena kuhiwa, dvostrano orjentisan. Ukwièn. ({ifra 10077). Telefoni: 063/772-6845; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 549503 U SLO VA^ KOJ ULI CI, na prvom spratu, ukwièn, odmah useqiv, dvosoban stan. ({ifra 21996). Telefoni: 063/772-6845, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 549504 NO VA DE TE LI NA RA - odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:21347), www.solis-nekretnine.com. 549501 GR BA VI CA, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 48m2 na I spratu, potrebno renovirawe, cena 42.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 549567 CEN TAR, 2,0 ukwièn odli~an klasi~an stan od 51m2, na I spratu, cena 51.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 549568 BE TA NI JA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2,0 ukwièn stan, cena 52.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549569 UKWI @EN - zgrada stara 5 godina - useqiv odmah - dvosoban, 52m2 - 2. sprat, terasa, ekstra raspored, cena - 43.800 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 549527

PO VOQ NO: 60m2 - Bulevar, kod Lutrije - dvosoban, mogu} dvoiposoban, ukwièn, useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG... Cena: 51.500 evra - nije fiksno. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 549510 RE NO VI RAN, 50m2 - @elezni~ka stanica, dvosoban, dvostrano orjentisan, terasa, CG. Ukwèn, odmah useqiv! Cena - 46.400 evra. Tel. 064/8236621, 021/6614-200. 549523 HIT NO i povoqno!!! Novo naseqe: 44m2 - dvosoban useqiv, ukwièn, terasa, sre|en. Cena - 36.000 evra. Tel. 064/823-6621, 021/661-4200. 549520 NO VO! Brzo useqiv, 49m2 dvosoban, 3. sprat (od 5), lift, terasa, CG, sendvi~ zid, isto~na strana... Cena sa PDVom 47.950 evra. Tel. 021/424963, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com). 549515 DVO SO BAN, 47m2, Grbavica - nov stan na odli~noj lokaciji, vrhunska oprema, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, Merkatora, komunalije pla}ene u celosti, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58. 549485 DVO SO BAN, 53m2, Rumena~ka, stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, cena povoqno! Telefoni: 021/5577-58, 065/555-77-58. 549487

DVO SO BAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwièn, moè dvoiposoban ekskluzivna prodaja. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 549552 PA RI SKE KO MU NE, 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwièn, odmah useqiv, 47.400, nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 549535 MAK SI MA GOR KOG, 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 549536 DE TE LI NA RA, 53m2, klasi~an dvosoban, bez ulagawa, dvostran, ukwièn, dve terase, 38.500. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 6337853. 549537 NO VA DE TE LI NA RA, Janka ^melika, 44m2, dvosoban, prvi sprat, terasa, ukwièn, odmah useqiv, 46.350. Tel. 444-107, 633-7853. 549538 HIT NA PRO DA JA! Odli~an nov DS 45m2, Salajka, Gunduli}eva, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena 43.000. Telefoni: 021/425-653, 065/55-36212. 549543 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 47m2, Satelit, II sprat, terasa, dvori{na strana, ukwièn, cena samo 36.000. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 549544

LI MAN I, ukwièn dvosoban stan 49 m2, cena - 41.200. Telefon 6624-218. 550760 STRA @I LOV SKA dvosoban 49m2, II sprat, odmah useqiv 56.000. Telefoni: 528-599, 063/111-4142. 550765 NO VO SAD SKOG SAJ MA 47m2, II sprat, ukwièn, brzo useqiv, zgrada iz 2002. godine. Telefoni: 423-208, 063/1114142. 550766 LI MAN IV, zgrada Budu}nosti, ukwièn dvosoban stan 54m2. Telefon 6624-218. 550763 HIT NO prodajem komforan dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwièn, 49.000. Tel. 063/517846. 550549 STRO GI CEN TAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban 43m2m II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwièn, kompletno name{ten, 45.000. Tel. 063/517-846. 550550 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 44.000. Tel. 063/517-846. 550551 NOV dvosoban 53m2, ugao Bulevara oslobo|ewa i Novosadskog sajma, „Aleksandar” III sprat, gleda na dvori{te, prvoklasna gradwa i oprema, useqiv, 65.000. Tel. 063/517846. 550552 LI MAN II!!! Dvosoban stan od 62m2 dvostran, prostran, svetao, ukwièn i brzo useqiv!!! Povoqno!!! Telefon 063/868-03-35. 550540 KO SOV SKA!!! Dvosoban stan od 49m2 ukwièn u novoj zgradi niè spratnosti na mirnoj strani uz mogu}nost kupovine garaè. Telefon 063/500-213. 550541 DU [A NA VA SI QE VA odli~nog rasporeda stan 64m2, odvojena trpezarija kao tre}a soba, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528-137, 063/538166. 550568 BU LE VAR OSLO BO \E WA na mirnu stranu gleda, kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500.Telefoni: 528-137, 661-2262. 550569 KOD SUP-a u Kraqa Petra dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwièn za 46.400. Telefoni: 528-137, 661-2262. 550564

CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25. 41701 OD LI ÂN trosoban stan na 1. spratu, 78m2, Liman IV, 1.300 kaplara 16, vojna zgrada. Telefon 063/524-133. 42711 STRO GI CEN TAR, 75m2 dvoiposobani, IV sprat bez lifta, 1100e/m2, bez posrednika. Telefon 063/754-3917, izme|u 19-20 ~asova. 42662 PRO DA JE MO dvoiposoban stan na Limanu tri na prvom spratu za 68.000. Telefon 6447-622. 42704 BE RI SLA VA BE RI ]A originalan dvoiposoban stan 64m2 odmah useqiv, potrebna adaptacija, 56.000. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 550571 CA RA DU [A NA!!! Odli~an dvoiposoban stan od 53m2 niè spratnosti u odli~noj zgradi, ukwièn gleda na dvori{te. Telefon 063/868-03-35. 550542

nedeqa4.decembar2011.

NO VI JI dvoiposoban 42m2, Cara Du{ana, IV sprat sa liftom, predsobqe, dnevna sa kuhiwom i trpezarijom, kupatilo, dve spava}e sobe, terasa, parking mesto u dvori{tu, ukwièn, prvoklasan 49.500. Tel. 063/517-846. 550553 CEN TAR - salonac, I sprat, 60m2, cena 56.000. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 550768 GUN DU LI ]E VA 2.5-soban odmah useqiv 60m2, ukwièn 56.500 evra. Telefoni: 528599, 063/111-4142. 550769 EKS TRA raspored: 54m2 dvoiposoban, Bulevar Evrope, 1. sprat, terasa, CG, useqivo. Moè na kredit. Cena sa PDV-om: 58.500 evra. Tel. 064/823-6621, 542-779. 549529 HIT NA PRO DA JA!!! Odli~an dupleks DS (DIS) 63m2, Savina, V.]iri}a, IV sprat, terasa, sre|en, klima, sig. vrata, pvc stolarija, ukwièn, cena samo 48.500!!! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 549542 OD LI ÂN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwièn, idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit, blizu Bulevara oslobo|ewa. Cena vi{e nego povoqna 42.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:21285), www.so lis-ne kret ni ne.com. 549505 OD LI ÂN 2.5-soban porodi~an stan 68m2 na 2. spratu, Liman 2, u blizini {etali{ta [trand, Merkatora. Kuhiwa odvojena, sa ostavom, tarasa, svetao, odli~an raspored. Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra:21847), www.so lisne kret ni ne.com. 549506 HIT NA PRO DA JA, noviji dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa. Drugi sprat, terasa, hrastov parket, alu stolarija, ukwièn, 61m2 - samo 54.100 evra. Telefoni: 065/20-19-010, 021/520-231, ({ifra 10193), www.so lis-ne kret ni ne.com. 549507 HIT NO!! Nov - neuseqavan dvoiposoban - 62m2, perfektan raspored - ju`na strana odmah useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG. Cena: 63.800 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 549524 HIT NO!!!! 60m2 - ukwièn odmah useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena - 47.400 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 549513 KOD STA NI CE u novoj, ukwiènoj, zgradi 61,3m2 na drugom spratu, cena 54500. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001914. 549619 PRO DA JEM funkcionalan, dvoiposoban stan, na Grbavici 56m2 na IV spratu, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a. Ukwièn. Dve ostave. Hitno. Tel. 451318, 523-193, www.ne kret ni ne.moj dom.com, {ifra 1002095. 549620 DVO I PO SO BAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina 48m2 gleda na istok cena 48000 ima povrat PDV-a. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 549621 BU LE VAR OSLO BO \E WA, vojna zgrada, ukwièn, odli~an dvoiposoban stan od 71m2. 5 sprat, lift, terasa. Odmah useqiv. Tel. 060/621-1685. 549597 DE TE LI NA RA, Rumena~ki put, uredan, ukwièn dvoiposoban stan od 72m2. I sprat, lift, terasa. Odli~an raspored. Povoqno, 56.700E. Tel. 063/775-9121. 549598

oglasi MA JE VI^ KA ulica, nov, odmah useqiv dvoiposoban stan od 61m2. II sprat, terasa. Dvostrano orjentisan. Uredni papiri, 62.000E. Tel. 063/1088017. 549599 UKWI @EN dvoiposoban stan u centru u blizini Futo{ke pijace, novija kvalitetna zgrada, cetvrti sprat, 52m2, lift, cena 51.500E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 550523 NO VI SAD, Du{ana Vasiqeva, odli~an ukwièn stan, 64m2-63.000E. Telefoni: 063/780-99-09, 522-177. 550528 KOD STA NI CE Ul. Kraqevi}a Marka 51m2 na III spratu, lift, terasa, ukwièn, u funkciji dvoiposobnog, cena 46500. Tel. 451-318, 523-193, {ifra1001310, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. 549613 GR BA VI CA, odli~an nov 2,5 stan ukwièn, 62.500, mogu}a kupovina i sa garaòm, cena 70.000. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 549573 „ABC” CEN TAR, ukwièn originalno 2,5 stan od 53m2, odli~nog rasporeda, cena 50.000. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 549574 GR BA VI CA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2,5 stan prodajem po ceni od 78.000. Tel. 63-66-952, www.bo mil.rs. 549575 PRO DA JE se odli~an ukwièn 2,5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 56.650. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 549577 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 549579 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwièn 2,5 stan na I od 85m2, sa velikom terasom. Tel. 063/742-21-80. 549580 HIT NA PRO DA JA - na Limanu, ukwièn 3,0 stan od 82m2, cena 68.000. Tel. 064/22095-65. 549584 TRO SO BAN, {iri centar, nov, bez ulagawa 71,50m2 cena sa kompletnom kuhiwom 62.000E, ekskluzivna prodaja. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87. 549551 @. STA NI CA, ukwièn 3,0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Tel. 6368429, www.bo mil.rs. 549578 LI MAN, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwièn, prazan 3,0 od 79m2 stan bez ulagawa. Tel. 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 549576 HIT NO!!! Grbavica, nov, ukwièn, odmah useqiv stan od 86m2 za samo 51.500E. Pozovite 060/621-1685. 549596 STRA @I LOV SKA ulica, izuzetno komforan trosoban salonski stan od 100m2. I sprat, dva kupatila. Renoviran. Ekstra cena 93.000E! Tel. 063/692917. 549600 OD LI ÂN trosoban stan na Limanu III kod Limanskog parka i Merkatora 71m2 na III spratu, lift, terasa cena 69000. Slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1000629. Tel. 451-318, 523-193, 063/532-243. 549622 KLA SI ÂN trosoban stan kod Stanice 70m2 ukwièn odvojena kuhiwa cena 57500, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451318, 523-193. 549623 KOD SAJ MA ukwièn stan 73m2 na prvom spratu, lift, terasa ukwièn posebno kuhiwa dva sanitarna ~vora komplet renoviran prazan useqiv cena 68000. Tel. 451-318, 523193, kompletna ponuda na www.ne kre ni ne-moj dom.com. 549624

EKS TRA!!! Trosoban stan 74m2 - ukwièn - moè kredit - prazan, 1. sprat, komplet renoviran stan, terasa, CG, lift, cena - 69.000 evra. Tel. 064/823-6621, 021/542-779. 549514 TRO SO BAN, 94m2, centar - R. pijaca, prodajem ili mewam za mawi do 60m2, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika, vredi kupiti. Telefon 063/7333-621. 549482 GR BA VI CA. Odli~an trosoban dupleks od 70m2 - ukwièn, useqiv, lift, terasa, CG... Cena: 61.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/661-4200, (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 549525 HIT NO!!! Ekstra ponuda! Bulevar oslobo|ewa: 93m2 - nov, ukwièn, odmah useqiv, trosoban stan, 1. sprat, odvojena kuhiwa sa velikom trpezarijom, 2 kupatila, 2 terase, lift... Moè kredit. Cena: 93.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/424-963. 549516 TRO SO BAN, 90m2, centar S. Musi}a, stan salonskog tipa, 1. sprat, okrenut na dve strane, idealan za ordinacije, kancelarije, blizina fakulteta, Suda, Spensa… Vredi kupiti. Telefoni: 063/7-333621, 021/55-77-58. 549488 CEN TAR - stari grad, brzo useqiv maksimalno funkcionalan trosoban stan 55m2, Vojovode Mi{i}a, visoko prizemqe do Keja i Dunavskog parka. Cena 62.000 evra. ({ifra:22047). Telefoni: 064/112-6239, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com. 549502 HIT NO!!! Odmah useqiv TS 74 m2, centar, IV sprat, lift, dve terase, nov, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa prozorom, ukwièn, mogu}nost kupovine i garaè od 17m2! Cena 68.600. Telefoni:0 21/425-653, 063/536-212. 549545 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 74m2, Liman II, Bo{ka Buhe, klasi~nog rasporeda, dva san. ~vora, dve terase, dvori{na strana, ukwièn, cena 68.900!!! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 549546 MAK SI MA GOR KOG, odli~an trosoban, kompletno renoviran, ukwièn, odmah useqiv, dve terase, dvostran, 72.100 nije fiksno. Tel. 444107, 633-7853. 549539 LI MAN kod Doma zdravqa nova zgrada 88m2 stan, cena 91.000. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 550770 BU LE VAR EVRO PE useqiv trosoban stan 72m2, I sprat, cena 74.000. Telefoni: 528599, 063/111-8085. 550771 STRO GI CEN TAR, nova zgrada, ukwièn trosoban stan 60m2, besprekoran raspored, bez ulagawa. Telefon 6624-218. 550762 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwièn, mogu}e pregraditi u dva stana, 93.000. Tel. 063/517-846. 550554 SE QA^ KIH BU NA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefon 528-137. 550572 DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A stan 76m2, dobro stawe, miran deo, za 72.000. Telefoni: 528-137, 661-2262. 550573 LI MAN jako lep, odmah useqiv trosoban stan, odli~nog rasporeda 80m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 661-2262. 550570

dnevnik

PRO DA JEM ^S dupleks od 96m2, mogu} povrat PDV-a na Novoj detelinari, pred useqewem. Telefon 065/33-33188. 42699 POTREBNI ~etvorosobni i ve}i luks opremqeni stanovi za inostranu kompaniju. Telefon 063/519-533. 42758 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 42594 PRO DA JEM troiposoban stan 127m2, strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon: 063/8150-622. 42661 LI MAN III, troiposoban, ukwièn, lift, terasa, odli~an raspored, kod Limanskog parka. Slike www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 549540 HIT NO - troiposoban stan u novoj zgradi, brzo useqiv, 70m2, redovan sprat - nije dupleks, terasa, lift, cena sa PDV-om 65.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 550524 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Tel. 63-66952, www.bo mil.rs. 549587 LI MAN 3, prodajem ukwièn 3,5 stan na I spratu od 77m2, cena povoqna. Tel. 063/828-8377, www.bo mil.rs. 549581 HIT NA PRO DA JA - Novo naseqe, u zgradi od fasadne cigle, ukwièn stan od 72m2, cena 52.000. Tel. 063/516-478. 549582 NO VA DE TE LI NA RA, nov brzo useqiv 4,0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, moè kupovina putem kredita... Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 549583 CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 549585 GR BA VI CA, prodajem noviji useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu Tel. 063/828-8377, www.bo mil.rs. 549586 HIT NO prodajemo salonski stan u centru 143m2 na prvi spratu ukwièn cena 105000. Tel. 523-193, 451-318, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. 549627 STRA @I LOV SKA, 100m2, prvi sprat, salonski, dobra zgrada, 103.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Tel. 444107, 633-7853. 549541 Ê TVO RO SO BAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97. 549548 Ê TVO RO SO BAN stan, Ba~ka ulica, 110m2, ekstra luks, odmah useqiv, moè sa garaòm. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 549550 PO VOQ NO! êtvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema. Cena samo 154.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:14647), www.so lis-ne kret ni ne.com. 549508 BU LE VAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 113.000 evra! Moè i na rate! Telefon 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com. 549509 CEN TAR u blizini Spens-a kompletno renoviran stan 101m2 na drugom spratu sa liftom u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 550574

LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528137, 661-2262. 550575 NO VI JI ~etvorosoban 90m2, Grbavica, Lasla Gala dva kupatila, odvojena kuhiwa, dupleks, parking mesto u dvori{tu, ukwièn, useqiv, 85.000. Tel. 063/517-846. 550555 PARK SI TI!!! êtvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Telefon 063/500-213. 550543 SA LON SKI STAN!!! U blizini Radni~kog univerziteta odli~an ~etvorosoban stan!!! Telefon 063/500-213. 550544 GR BA VI CA!!! êtvorosoban stan na drugom spratu u odli~noj novijoj zgradi, ukwièn sa garaòm. Telefon 063/500213. 550545 KOD OSNOV NE [KO LE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwièn, useqiv po dogovoru. Telefon 063/500-213. 550546 GR BA VI CA 4-soban stan 135m2+terasa ukwièn, dogovor o prodaji ili zameni. Telefoni: 528-599, 063/111-4124. 550772 CEN TAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna, pozovite 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 549625 HIT NO nov, brzo useqiv ~etvorosoban dupleks, 95m2, Nova Detelinara, terasa, lift, centralno grejawe, cena sa PDV-om 72.100E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 550525

NO VI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, moè i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75215. 42596 HITNO i povoqno prodajem ku}u, kod @elezni~ke stanice. Moè i zemena za stan uz doplatu. Telefon: 064/611-7375. 42774 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwièna. Telefoni: 419-375, 060/4419-375. 42144 KA] prodajem novu ku}u sa poslovnim prostorom, moè zamena za stan. Telefon 064/249-39-22. 42545 PRO DA JEM ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 063/105-0-105. 42632 PRO DA JEM ku}u mawu u Branka Radi~evi}a. Telefon 065/33-33-177. 42697 PE TRO VA RA DIN - stare ukwiène ku}e za renovirawe i gotove prazne novije na dobroj lokaciji. telefon 063/152-052-1. 42691 PRO DA JE MO lepu ku}u na ârdaku od 180m2 sa placem od 1.000m2. Ku}a ima garaù, eta`no grejawe. Telefon 6447622, 063/540-165. 42703 SA LA[ sa 5 jutara zemqe, nova ku}a sa dva trosobna stana, radionica, cg, struja, asfalt ispred ku}e. Telefoni: 061/601-9393, 021/6618-184. 42728 KU PU JE MO stanove, ku}e, vikendice, velike parcele za ruske porodice iskqu~ivo od vlasnika, pla}amo gotovinom. Posrednici iskqu~eni. Telefoni: 021/6215260, 021/6621797, 063/598463. 42672 GRA \E VIN SKI PLAC, Sr. Kamenica, blizina centra, urbano, 26.000. Telefon 063/1289797. 42679 PRO DA JEM 2 ha zemqe na Banstolu blizu raskrsnice 11.000e, jedno jutro na asfaltu, 2 jutra oranice Karlovci. Telefon 064/043-87-02. 42710

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

PRO DA JEM zemqu K.O. Novi Sad- 4, Gorwe Sajlovo 15h385- 5.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za izgrdawu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada. Telefoni: 021/66-17-415, 063/811-43-40. 42700 ADA MO VI ]E VO NA SE QE, ku}a u zoni porodi~nog stanovawa, na placu povr{ine 600m2. Moè i gradwa ekskluzivne vile sa 4 stana... za sve potrebne informacije pozovite 064/2003-103. 549491 TE LEP, novija ukwièna ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Tel. 064/2209565, www.bomil.rs. 549589 VI LA u okolini Cara Du{ana. Telefoni: 423-208, 065/5727-527. 550773 FU TOG, ukwièna ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000, slike na www.bomil.rs. Tel. 063/828-83-77. 549588 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 549530 KU ]A, Sremska Kamenica, ukwièna, 110m2+60m2 hitno, cena 55000E. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97. 549549 PO PO VI CA kod Mo{ine vile, odli~na nova ukwièna ku}a 130m2, prizemna, tri sobe, garaà u okviru ku}e, plac 800m2, visok svetao tavan sa prikqu~cima, 200m od Bus stanice. Pun komfor. Telefoni: 064/134-0459,065/2019006, ({ifra:31229), www.solis-nekretnine.com. 549493 KU PU JE MO obradivo zemqi{te od 8-15ha i okolina N. Sada, Temerina, Srbobrana. Telefoni: 526-622, 064/5454-038. 550532 OB RA DI VO zemqi{te u Vojvodini - 3,5 jutra - 11.500E, - 23 jutra - 71.300E fiksno, - 15 jutara -40.000E (I-IV klase) sopstveni sistem za navodwavawe. Telefoni: 522-177, 063/1124-911. 550533 NO VI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 549490 PLAC, Rakovac, pogled na grad, ravan, 22.000m2, dozvoqena gradwa, cena samo 3,5E/m2. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 549553 GRA \E VIN SKI plac, Bocke 10ari, ukwièn, pogled, infrastruktura, vredi pogledati!!! Telefoni’ 021/450-417; 063/128-97-97. 549555

IZ DA JEM uli~ni lokal, 27m2, u Petra Drap{ina 47, kod Bulevara, za sve namene. Telefoni: 021/527-258, 021/6621-791, 064/27-80-303. 41583 IZ DA JEM ili prodajem uli~ni lokal 29m2 pogodan i za kancelariju - Ul. Starine Novaka - Detelinara. Telefon: 021/6319-186 ili 064/36278-62. 42524 IZ DA JEM lokal, Bulevar Slobodana Jovanovi}a. Telefon 064/348-77-90 ili posle 18h. Tel: 891-754. 42579 IZDAJEM sre|en lokal od 80m2 na Bul. Oslobo|ewa 67, za sve namene. Tel: 063/505257. 41580

KA DE SER VIS, obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefoni: 6321-332, 500-155, 065/543-68-96. 41304 BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 41654

HIT NO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema, ne stariji od 40 godina. Tel.: 064/6588610, 021/6624-503. 42582 AGEN CI JA poslodavcima u zemqi, inostranstvu nudi sve profile radnika, porodicama nudimo: bebisiterke, gerontonegovateqice, medicinske sestre, sprema~ice, doma}ice ku}e. Telefon 021/400-148. 42701 KU] NA NE GA, gerentolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih, starih, dece sa posebnim potrebama, usamqenih baka, deka, kurirske usluge. Tel: 021/400-148. 42702

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav po{tovanom zetu

deda Brki}u

Vladimiru Brki}u

od: Jasne Bok{an i Milice Murga{ki sa porodicama i porodice Vojki}.

KU PU JEM sve vrste automobila novija, starija i havarisana. Maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu. Tel.: 021/822714 i 063/7081-939. 42627 PO VOQ NO prodajem Jugo, 2007. godi{te. Telefon 064/6122580. 42649

PRO DA JEM cirkular 3,5 kw punkt aparate, inkubatore 112 jaja - 5.000 din. Mirkovi} \or|e, Kraqa Petra I, broj 57, Be{ka. Tel. 022/570-787. 42671

KU PU JEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 42617 KU PU JEM o~uvan polovan name{taj. Sto i stolice, trosed, dvosed i foteqe i ugaonu garnituru. Isplata odmah. Telefoni: 021/451-032, 063/8626542, Marijana. 42567 STIL SKI NA ME [TAJ, rasprodaja - komoda, kanabe, sto i stolice, luster... Telefoni: 021/557-330, 063/81-49342. 42523

HI DRO I ZO LA CI JA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/454157, 063/540-596. 40763

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42450 RO LE TAR, popravqam i izra|ujem sve vrste roletni i venecijanera. Telefon 064/1127-141. 42593 IZ RA DA PVC i alu stolarije, ograda, re{etki, konstrukcija za tende i hale. Uslu`no savijawe, gravirawe i uvrtawe gvo`|a. Tel.: 021/823726, 063/521-750. 42597 VO DO VOD NE instalacije, zamena cevi ma{insko odgu{ewe i snimawe kanalizacije i sve vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 6393-737, 064/160-47-25. 42611 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 15 -19. 42658 ZI DAR izvodi sve mawe gra|evinske radove kao i popravke krova ako curi i vla`i, dugogodi{we iskustvo. Telefoni: 6434-313, 064/157-1-404. 42693

Ê NEJ, sala{, 2 stana i 5 jutara zemqe, Klisa plac 12000, ku}a Rumenka, 2 useqiva stana, 65.000. Telefoni: 063/598463, 021/6215260, 021/6621797. 42670 KU PU JEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943. 42258 PRO DA JEM ogrevno drvo bukva i me{ano, moè rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 064/143-34-09 i 6419-439. 42453 EKS KLU ZIV NA garderoba veoma povoqno - firmirana iz inostranstva. Telefon 063/500-155. 42505 PRO DA JA svih vrsta ogrevnog drveta: bukva, bagrem, hrast i cer. Mogu}nost rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefon 062/649-000, 021/6413210. 42507 KU PU JEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945002, Mile. 42538 PRO FE SI O NAL NI „LTH” {ank duìne 2,5m, sa dva korita i {poret od rostfraja sa 4 ringle, rernom, sve obnovqeno. Telefon 064/14-16-228. 42680

od: Paje Brzaka i Mirka Ma{i}a sa porodicama, sa ^eneja.

OG-5

OG-8

Posledwi pozdrav bratu i dedi

Na{em voqenom te~i

IN VE STI TOR prodaje lokal na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina, Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, visina 4m. Tel. 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com. 549601 NA [ON SI JU razra|en lokal sa kompletnom opremom za hemijsku ~istionicu 55m2 uli~ni, opremu mo`ete videti na sajtu www.nekretninemojdom.com, {ifra 8000012. Tel. 451-318, 523-193. 549602

nedeqa4.decembar2011.

Vladimiru Brki}u sa zahvalno{}u, posledwi pozdrav od: Svetozara, Nade i Isidore Maleti} i porodice Dace Latinovi}.

voqenom

Vladimiru Brki}u od: sestre Slavice, snaje Dragane, unuka Vladimira i Ivane.

OG-7

OG-4

Posledwi pozdrav po{tovanom {ogoru

Posledwi pozdrav na{oj dragoj drugarici

Vladimiru Brki}u

Jeleni Kajfe{

od: {ogorice Zore i Bate Pla~kov sa porodicom i porodice Gavre i To{ice Vlaovi}a.

od wenog razreda ZT4 sa razrednom Edit Kurin.

OG-6

OG-1

SE]AWE

PRO DA JEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-2514. 42539 KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 42540

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 41220

S tugom javqam da je iznenada u 81. godini preminuo moj dragi suprug

5. 12. 2004 - 5. 12. 2011.

Vladimir Brki}

Slobodan Krkqu{ Bobe

Sahrana je danas, 4. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}ena supruga Qubinka - Dada.

^uvamo te od zaborava, dragi na{ Bobe. Tvoji: supruga, sin, snaja, unuke Tina i Na|a.

OG-3

S po{tovawem se opra{tamo od Tatuke, na{eg kolege i izuzetnog prijateqa

42583

[ESTOMESE^NI POMEN

IZ GU BQE NA `enka rotvajlera stara oko 3 godine sterilisana i ~ipovana na ~ardaku (Sun~ani breg kod vodovoda). Telefon 065/501-4477 sledi nagrada. 42681

HIT NO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefoni: 021/6624-503, 064/6588-613. 42581 POTREBAN KV-VKV kuvar sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 021/459-686 radnim danom od 12-18h. 42743

Dr @ivan Krnajac

Laho{ \er|a

5. 6. 2011 - 5. 12. 2011.

Biv{i zaposleni iz Color laboratorije.

Mnogo nam nedostaje{... Tvoje: Nada i Zlatica.

OG-2

42614

^iTUQe l POMeni

nedeqa4.decembar2011.

POMEN

Sa velikom tugom i nevericom opra{tamo se od

2009 - 2011.

Bez na{e kumice

dnevnik

Preminula je na{a draga Beka.

S po{tovawem se opra{tamo od drage kom{inice

Posledwi pozdrav ujaku

Pro{le su tu`ne dve godine od kada nije vi{e sa nama na{a draga

Beke - Vesne Padrov Angelina Markovi} Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Goga, Vlaja, Mi{ko i Niki.

Vesna Padrov

ni{ta vi{e ne}e biti kao pre. Ostaje zauvek u na{im mislima i na{im srcima.

Vesne Padrov Beke

Petru

Osta}e{ u na{im se}awima i na{im srcima. Stanari Fru{kogorske 25.

od Marinka sa porodicom.

Porodica Fewac.

Nata{a, Tawa, Miwa i Du{ko Vidak.

42782

42797

42798

42776

42800

Posledwi pozdrav dragom i jedinom dedi

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage i voqene

Weni najmiliji: suprug Dobrosav, }erka Mirjana i zet Mirko. 42653

POMEN

Vesne Padrov

Nemamo izbora, opra{tamo se od

Marija Balen - Cvitko

Petra Cveti}a

4. 12. 2010 - 4. 12. 2011. Uvek }e{ biti sa nama. Silvija, Marko, Zoran.

Du{anu Nikoli}u

Vesne Padrov

Aleksandra \aji} Horvat

Tvoji unu~i}i: Du{an, Dejana i Nikola.

Goran, Milica i Nikola.

42781

42793

dragom

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj prijateqici i koleginici

na{eg dede. Uvek }emo te voleti kao {to si ti voleo nas. Tvoji unuci: Maja, Ma{a i Dimitrije Kondi}, zet Dragan i }erka Mira. Po~ivaj u miru!

42623

Posledwi pozdrav velikom ~oveku i dragom prijatequ

Posledwi kom{iji

pozdrav

42804

Na{oj Sa{i posledwi pozdrav od: Nine, Du{ana i Nenada.

42794

Draganu Vukovi}u

DESETOGODI[WI POMEN

Duletu

Vesni - Beki

na{im dragim roditeqima.

Porodica Qubomira Jovandi}a.

od kom{ija Bate i Vere sa porodicom.

Zlatibor Paunov sa porodicom.

42799

42780

42801

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 63. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Petar Cveti} 1929 - 2011. Dragi deda, tvoj osmeh i vedrina osta}e ve~no u na{im srcima. Tvoji: unuci Luka i Uro{, k}erka Dragica i zet Gojko Vujnovi}. Neka ti je ve~na slava i hvala!

Posledwi stricu

pozdrav

42803

Posledwi pozdrav

Preminuo je voqeni otac, deda i pradeda

Jovanka Pena

Petar Cveti} Draganu Vukovi}u

Du{an Nikoli}

Milan Pena

Vesni Padrov

1949 - 2011. od Rade i Mileta Plav{i} sa decom.

Sahrana je danas, 4. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. Tvoji: supruga Bosiqka, sinovi Stanislav i Predrag sa porodicom.

42786

Posledwi pozdrav bratu, stricu

dragom

42779

od porodice Kosanovi}.

1929 - 2011.

Ponosni {to smo Vas imali, a ve~no tu`ni {to smo Vas izgubili. Hvala Vam za sve. Neute{ni: }erke, unu~i}i i praunu~ad.

42778

42802

42754

Posledwi pozdrav

Umrla je na{a draga snaja

Pro{le su tri tu`ne godine.

Draganu Vukovi}u

Dana, 5. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici isprati}emo Petra Cveti}a na wegov ve~ni po~inak. Tugu, qubav i veliko po{tovawe u svom srcu nosi}e k}erke: Dragica Vujnovi}, Rada Popovi} i Mira Kondi} sa porodicama i Milan Milovac sa svojom porodicom.

~ika Mihajlu

Vesna Padrov Beka

Prof. dr Milijan Popovi}

od: Radivoja, Ilije, Bojane i Nikole Vukovi}.

od Mikice i Zvezdana.

42787

42785

Ostaje u se}awima kao veliki ~ovek i srpski radikal. SRPSKA RADIKALNA STRANKA. 42789

Bila je uzorna supruga i majka. Tvoja prerana smrt nanela nam je veliku tugu i bol. Nikad te ne}emo zaboraviti draga snajo. Po~ivaj u miru. Zbogom. Svekar Nikola i svekrva Mara. 42788

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav voqenoj drugarici

na{oj

nedeqa4.decembar2011.

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je preminuo u 70. godini na{ dragi i voqeni suprug, otac, deda i svekar

POMEN Na dana{wi dan pre jedanaest godina zauvek nas je napustio voqeni suprug, otac i deda

Petar Cveti} 1929 - 2011.

Radojica Obri}

Vesni Padrov Beki

Posledwi pozdrav voqenom Petru od porodice Milovac: Milana Ane, Maje i Du{ana.

1937 - 2000. Ako je `ivot prolazan, se}awe na Tebe nije. Neka te an|eli ~uvaju u tvom ve~nom snu, a mi }emo u na{im srcima. Tvoji najmiliji: Marinka, Radmila, Milka i Milo{.

Du{ka i Gale.

42805

42724

42809

Beskraj je premali za sve na{e...

\er| Laho{ Petar Cveti}

Petar Cveti}

1929 - 2011.

Dr Aleksandra \aji} Horvat

1929 - 2011. Posledwi pozdrav voqenom dedi od unuka: Sawe, Nata{e i Jovane sa porodicama.

Posledwi pozdrav voqenom tati od Rade Popovi}.

42806

42807

Sahrana milog i dragog nam pokojnika obavi}e se u ponedeqak, 5. 12. 2011. godine, na katoli~kom grobqu u Novom Sadu, u 13 ~asova.

S qubavqu, Mina i Ati}.

42626

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baka, svekrva

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: supruga Katica, sin Jano{, k}erka Tatjana, unuci Ana, Igor, \or|e, Kosta, snaja Laura i zet Janko.

Posledwi pozdrav dragom Saletu.

na{em

Dr Aleksandra \aji} Horvat

42792

Du{anu Nikoli}u

Kova~ Katica

od kolega iz Poqoprivredne {kole sa domom u~enika Futog.

Sahrana je u ponedeqak, 5. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Tibor, unuk Aleksandar i snaja Qiqana.

373/P

42808

POMEN Pro{le su ~etiri godine od kako nije sa nama supruga i majka

1966 - 2011.

1928 - 2011.

Aleksandra \aji} Horvat

POMEN

4. 12. 2005 - 4. 12. 2011.

Maja i Sawa.

Nem od tuge i bola obave{tavam rodbinu i prijateqe da je sahrana moje voqene i mile supruge u ponedeqak, 5. 12. 2011. godine u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoj Oto i mama Ka}a.

42755

Na{a voqena supruga, majka i baka preminula je 25. 11. 2011. godine.

42784

Posledwi pozdrav

Du{an Novakovi} Dujan

Nevenka Petrovi}

Krista Qiqak ro|. Tutwilovi} 1923.

1953 - 2007. Uvek }emo te nositi u svojim srcima. Milanko, Vesna i Vladimir.

Sahrawena je na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

@ivimo i radimo kako si nas Ti nau~io. S ponosom te spomiwemo... Vreme ne mo`e da izbri{e lepe uspomene i se}awe na tebe. Uvek }e{ biti uz nas... Supruga Mira, }erke Biqana i Budimka sa porodicama i unuka Maja.

Neka po~iva u miru.

Aleksandra \aji} Horvat

Aleksandri \aji} Horvat

Posledwi pozdrav Sa{i. Zomba sa familijom. Bojana i Zoran.

Porodica. 42751

42791

42790

42795

GODI[WI POMEN

POMEN navr{ava se jedna godina i dve godine od smrti milih i nepre`aqenih brata sestre

Posledwi pozdrav

42796

na{oj dragoj nepre`aqenoj Danas, 4. 12. 2011. godine navr{ava se jedanaest godina od gubitka dragog

Veri Nikoli}

Draganu Vukovi}u

Mile Erdevik Jelena Stojanov Lela iz ^uruga

od Vasilija Vukovi}a sa porodicom. 42810

ro|. Erdevik

Mili moji, Vi niste umrli, Vi ste `ivi, umrli su oni koji su zaboravqeni. Nikad Vas ne}emo pre`aliti i zaboraviti. Va{a sestra Mica sa sinom Draganom i wegovom porodicom Sekuli}. 42378

Hvala ti za sve. @ivi{ u na{im srcima. Tvoji namiliji: suprug Ranko, sin Stevan, }erke Verica i Ru`ica, snaja Karolina, unuci i praunuci. 42387

Lazara Dolovca sudije Tuguje porodica. 42492

tv program

nedeqa4.decembar2011.

08.00 09.00 11.00 13.00

Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић

13.45 14.30 15.30 16.00 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

ТВ Продаја Портрет привредника Више од откоса Филмски програм: Почети из почетка Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Улови трофеј Хроника Општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Оптужујем

Таблоид НС Гости емисије су: Ева Рас, глумица и књижевница, по први пут у једној емисији заједно два Топалка: Милан Топаловић и Добривоје Топаловић, као и Миша Мијатовић, композитор. Гледаоци ће видети и репортажу с хуманитарног концерта који је у Новом Саду организовао прослављени кошаркаш НБА лиге Дарко Миличић. Уредници и водитељи: Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00) 07.00 08.00 08.05 08.07 09.20 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.05 16.30 17.00 17.30 19.06 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.40 02.05

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 10.25 10.45 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.25

ТВ Баштина Вести Стање на путевима Мрав пешадинац, филм Цртани филм Колико се познајемо – квиз Кад зазвони Знање имање Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Центар света ТВ Дневник Друго полувреме, филм 5. међународни музички фестивал за децу „Шкољкице” ТВ Дневник Из птичје перспективе Ток шок Војвођански дневник Спортска хроника Грување Из птичје перспективе Таблоид НС Чари риболова

Кухињица (мађ) Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Фаца Музички фестивал „Шкољкице“ ФЛУОШ 2011. Три прасета, позоришна представа за децу Цртани на словачком Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Од наших суседа Стари занати, (слов) са титл.на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Такмичење примаша - Чока 2011. (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Широки план (рус) ТВ Спорт (мађ) Ван домета, филм ТВ Продаја

06.05 08.00 09.06 10.58 12.35 13.00 13.15 13.23 14.04 14.47 15.11 15.59 16.59 17.31 18.26 19.00 19.30 20.05 21.07 22.16 00.00 00.19 02.28 03.29 04.03 04.49 05.48

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Цват липе на Балкану Задња кућа Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Ја имам таленат Последња шанса за Харвија, филм Дневник Егзит Шљивик Сасвим природно Сат Цват липе на Балкану Верски календар

07.00 07.45 08.00 09.00 09.26 09.30 09.45 09.57 10.29 11.00 12.00 12.25 12.55

Амен ађес Време одлуке Дозволите... Тролови Бернард Поштар Пат Занимање дете Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац Знање имање УНХЦР-повратак Е-ТВ Фудбал:Јелен супер лига: Рад - Црвена звезда, пренос

Твоје песме, моји снови

Цртани филм Спорт нетворк Док. програм Сокаче Неон сити Време је на мојој страни Серија Најбољи лек Седам НС дана Вреле гуме Лична грешка Вести Инспектор Морс Вести Серија Време је на мојој страни Храна и вино Неон сити Серија Објектив Док. програм Ево нас код вас Серија Објектив Инспектор Морс

08.00 Евролига: Партизан – Макаби 09.45 Премијер лига: Блекбурн - Свансеа 11.15 Премијер лига: Тотенхем – Болтон 13.00 Дејвис куп, финале: Шпанија – Аргентина 19.00 Холандска лига: Фејенорд – ПСВ 21.00 Премијер лига: Евертон – Стоук 23.00 Премијер лига: Волвс – Сандерленд 01.15 Шкотска лига: Данди УТД – Селтик

Без цензуре Имамо ли шансу и да ли је могућ нови свет? Појава хемијских трагова у Србији уочена је 2006. године. Гости: Никола Алексић, директор Еколошког покрета у Новом Саду, Љубодраг Дуци Симоновић, филозоф и Дејан Лучић, новинар и публициста. (КТВ, 20.00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 19.00 Филм, 20.30 Бибер плус, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

Невена Ристић

СЕРИЈА

Цват липе на Балкану Суђења Кораћевих са Грдићима око проблема у заједничком стану стално се понављају, али овај пут, за промену, спор добија Рики. Она се спрема да иде у Америку на операцију кука и после више безуспешних покушаја на Душанову интервенцију добија пасош и визу. Улоге: Весна Станојевић, Наташа Нинковић, Војин Ћетковић, Слободан Ћустић, Раша Буквић, Паулина Манов, Невена Ристић, Тијана Чуровић Режија: Иван Стефановић (РТС 1, 20.05)

Жене Галилео Гас до даске 2 Филм: Временски полицајац Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Филм: Главни Филм: Господар прстенова: Повратак краља 01.00 Досије 02.00 Став Србије 03.00 Топ спид

07.30 08.30 09.30 11.05 14.00 15.00 16.30 19.00 19.15 21.00

06.35 Увећање 07.30 Водич за родитеље 08.00 Знање на поклон 10.30 Кућне мајсторије 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Штребери 13.40 Филм: Партизанска ескадрила 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Кошарка АБА лига: Будућност - Партизан, пренос 18.50 Вести Б92 19.30 Штребери 20.00 Џет сет 20.30 Велика Србија 21.05 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.30 Спортски преглед 00.00 Филм: Контрола

Контрола

Радмила Хрустановић и Дијана Стефановић-Срећковић

08.10 08.30 09.00 10.00 10.15 10.30 11.00 12.00 12.30 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.05 17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

dnevnik

c m y

Будите и ове недеље са нама уз романтичну музику и интересантну животну причу наше гошће госпође Радмиле Хрустановић. Откриће вам своје снове, остварене и неостварене жеље, а ексклузивно Радмила је отпевела уживо и песме које највише воли - „Рјабинушку” и „Седим у једном париском локалу”. Водитељка: Дијана Стефановић-Срећковић (РТС 2, 18.19) 14.50 Одбојка (м) - Светски куп: Србија - САД, снимак 16.02 Траг у простору 16.35 Ми и наша земља 17.26 Српске спортске легенде 17.53 Магазин Лиге шампиона 18.19 Твоје песме моји снови 19.20 За сва времена 20.00 Недељом увече 21.00 Датум 21.10 ТВ театар: Кир јања 22.55 Јелен топ десет 23.40 Хроника фестивала науке 00.26 Одбојка (м): Светски куп, Србија - САД 01.30 Фудбал - Јелен супер лига: Рад - Црвена звезда (р) 03.11 ТВ театар: Кир Јања 04.45 Јелен топ десет 05.30 Мој љубимац

06.00 ВОА 06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Универзум 09.00 Топ шоп 09.30 Филм: Председникова ћерка 11.00 Топ шоп 11.30 Улови трофеј 12.00 Мајсторски 12.30 Здравље и Ви 13.00 Кефалица 13.15 Фуснота 13.30 Милица², специјал 14.00 Вести 14.30 Слике живота 15.00 Откопчано 16.00 Филм: Откачена плавуша 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Кефалица 19.00 Милица², специјал 19.30 Слике живота 20.00 Филм: Френки и Џони 22.00 Откопчано 23.00 Филм: Мување 01.00 Филм: Откачена плавуша 03.00 Откопчано 04.00 Милица², специјал 04.30 Филм: Мување

Ли Реј Оливер је насилни убица и социопата који је осуђен на смрт због неколико убистава. Уместо смртоносне ињекције Лију су убризгани седативи. Неколико сати након инсценираног погубљења он се буди у градској мртвачници. Улоге: Реј Лиота, Мишел Родригез, Виљем Дефо, Поли Вокер Режија: Тим Хантер (Б92, 00.00)

Бери ван Дајк

Убиство 101 Када локални успешни директор бива убијен у експлозији у својој вили, сумње падају на атрактивну новинарку која му је била блиска, а радила је на откривању приче о корпоративном скандалу. Полиција доводи да помогне у решавању злочина доктора Максвела који има истанчан њух при разрешавању најтежих злочина. Улоге: Дик ван Дајк, Бери ван Дајк, Трејси Нидхам, Вилијам Ален Јанг Режија: Кристијан И. Ниби (Хепи, 16.00 и 22.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00

Мишел Родригез

20.00 22.00 00.00 00.30 02.30 04.00

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Мали меда Чарли Телешоп Вести Барби и дијамантски замак Срећна звезда – Први српски таленат Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Филм: Убиство 101, филм Телемастер Хепи микс Срећна звездица - Пст! Припреме Једна жеља једна песма Филм: Убиство 101, филм Хепи микс Сузе Босфора Граница Једна жеља једна песма

07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Љубавник по наруџбини 12.00 Шопингхоличарке 13.30 Гранг хит године 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.00 Шоу снова 19.30 Национални дневник 20.00 Папарацо лов 21.00 Тренутак истине 22.00 3 х ДА 23.30 Филм: Зечица на колеџу 01.30 Филм: Коначна трка

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пи ше: Радован Поповић 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Јединствене куће за одмор Дечији рођендани за памћење Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Породилиште Исповести сакупљача животиња Највећи губитник Уштедети купујући Аљаска са Саром Пејлин Полицајке округа Брауард Л.А. Инк Највећи губитник Уштедети купујући

Афера Каравађо Човекова историја Хендл, живот поп иконе Пол Пот – путовање на Поља смрти Људождери каменог доба Заборављени начини исхране Видео је убио радио Дневник скулптура Како је размишљао средњовековни интелектуалац Бизеовим стопама Капија просвећења Бекство Луја XВИ Свет новца: Мале прљаве тајне Ко си заправо ти? Библијске загонетке Дневник скулптура Како је размишљао средњовековни интелектуалац

07.18 08.00 09.00 09.25 10.16 11.07 11.35 12.00 12.28 13.21 14.00 15.00 15.27 16.13 16.44 18.15 19.30 20.11 00.56 01.47 02.25 03.07

Мала ТВ Пријатељи Веселе тројке Хамтаро Поаро Опера бокс Мањински мозаик Дневник Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро Азијски сакрални споменици, док. филм Баштованка Певај моју песму, музички шоу Избори 2011. - емисија Дневник Избори 2011. - емисија Поаро Недељом у два Скица за портрет Баштованка

18.00 20.00 22.00 00.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Путујуће приче Освајање слободе Пинокио Секс - партијски непријатељ број један Кортез Прича о Џејн Потрага за Једнооким Џимијем Еротски филмови

Кор тез Ово је при ча о чо ве ку ко ји је упра ви иза шао из ду шев не бол ни це. Би ва уме шан у ше му ко ја до но си но вац, док по ку ша ва да из бег не по ли ци ју, ди ле ра дро ге и јед ну фа тал ну же ну... Уло ге: Лу Дај монд Фи липс, Брус Вајс, Глен Пла мер Ре жи ја: Сти вен Пур вис (Си не ма ни ја, 18.00)

Лу Дај монд Фи липс

твдод, сатнице, 04. дец. (хбо-04) 06.00 Сети се Титана 07.50 Погрешно осуђен 09.20 Љубавници 10.15 Приватни животи Пипе Ли 11.55 Сам у кући 3 13.35 Карта милости 15.15 Моје име је Кан 17.50 Холивуд на снимању 18.20 Викторија: Живот младе краљице 20.05 Вол Стрит: Новац никад не спава 22.15 Права крв 23.10 Оклопни транспортер 00.40 Основно образовање 02.15 Зец без ушију 2 04.20 Ђенова

Закон и ред Све по закону Плаве крви Добра жена Филм: Удај се за мене Филм: Ледено доба: 2012 Филм: Суперерупција Вокер, тексашки ренџер Мистерије Хејвена Плаве крви Добра жена Филм: Брик Лејн Филм: Синбад и минотаур Филм: Ван контроле

07.50 Поп Пикси, цртани 08.45 Ружа ветрова 10.50 Моје прво богатство, филм 12.00 Моје прво богатство, филм 12.55 Чимпанзе у свемиру 14.25 Полицајац из вртића, филм 16.35 Преживети дивљину 17.00 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.20 Галилео 20.00 Ноћ одлуке 22.30 ЦСИ Мајами 01.15 Астро шоу 02.15 РТЛ Данас 03.15 Момачка забава, филм

Моје прво богатство

Џе си ка Вол тер 08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 03.00

Је за у но ћи Дејв Гар вер је по пу лар ни во ди тељ ноћ не еми си је на ма лој ра дио ста ни ци у ка ли фор ниј ском гра ди ћу Кар ме лу. Јед не но ћи на зо ве га не ка же на и за мо ли да јој пу сти по пу лар ну му зи к у. Уско ро схва та да она ни је само обо жа ва тељ ка... Уло ге: Клинт Ис твуд, Џе си ка Вол тер, До на Милс, Дон Си гел, Џон Ларч Ре жи ја: Клинт Ис твуд (ХРТ 2, 23.55) 09.03 Златна кинотека: Фрањо Асишки, филм 10.48 Библија 10.58 Крапина: Миса, пренос 12.02 Филмска матинеја: ТВ вести, филм 14.39 Међумурски међународни фестивал забавне музике, снимак 15.39 е-Хрватска 16.19 Магазин фудбалске лиге првака 16.45 Олимп 17.15 Комбиновани пренос: Хокеј, ЕБЕЛ лига: Медвешчак - ЕВ Вијена Капиталс 17.35 Комбиновани пренос: Бивер Крик: Светски скијашки куп велеслалом (М), пренос 1. вожње 20.08 Залагаоница 20.35 Светски скијашки куп велеслалом (м), пренос 2. вожње 21.50 Филмски бутик: Квака, филм 23.55 Језа у ноћи, филм 01.34 Ноћни музички програм

05.45 Град без невиних душа 07.40 Одбегле кћерке 09.00 Против њене воље: Прича Кери Бак 11.00 Јеси ли усамљена вечерас 12.30 Породица Брејди у Белој кући 14.10 Блеф слепог човека 15.40 Бенг бенг мртав си 17.10 Упозорење: Строга цензура 18.50 Срце пуно кише 20.20 Нема издаја 22.20 Повратак на улице Сан Франциска 23.55 Деца судбине 01.30 Прва забрањена љубав 03.15 У име народа 04.50 Бекство са десет милиона долара

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.30 20.00 22.00 00.00 02.00

Робокап 3. Ја у љубав верујем Сањала сам праву љубав Дивља вожња Предлог Маyбе Бабy Бубамаре Једина права ствар Сирене Робокап 3. Микалијина хроника Да све пршти 3.

Раз о ча ран свим на шта на и ла зи у свом по слу мар ке тин шког струч ња ка и осе ћа ју ћи се као да је из дао оца ра де ћи за ком па ни ју ко јој је на уму са мо про фит, Ен ди Ка спер да је от каз и за по шља ва се на но вом рад ном ме сту. Али та да про бле ми тек по чи њу... Уло ге: Адам Гар си ја, Ро са рио До сон, Ен ри ко ко ла то ни, Џејк Би зи Ре жи ја: Мик Џек сон (РТЛ, 10.50)

Ро са рио До сон

10.00 Врхунско градитељство 10.55 Нафта, зној и нафтне платформе 11.50 Прљави послови 12.45 Опасан лов 13.40 Разоткривање митова 14.35 Амерички чопери 15.30 Аутомобили 16.25 Моћни бродови 17.20 Водич из безизлазних ситуација 18.15 Чудовишта из реке 19.10 Страствени риболовци 20.05 Препродавци аутомобила 20.35 Благо на отпаду 21.00 Сам у дивљини 21.55 Преживљавање удвоје 22.50 Тренуци ужаса 23.45 Како извући живу главу 00.40 Водич из безизлазних ситуација 01.40 Сам у дивљини

08.30 09.45 10.30 11.15 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.45 20.15 20.45 21.45 23.00

Биатлон Нордијско скијање Скијашки скокови Биатлон Крос-кантри скијање Скијашки скокови Биатлон Коњички спорт Крос-кантри скијање Алпско скијање Биатлон Алпско скијање Билијар Карлинг

Уго дан по сао за сре мач ку лен шти ну

Ро вињ је Ми хи зо ва је дин стве на оаза опу шта ња и ла на, кра ља Алек сан дра – по сле ово га ра та при ми ла је раз го во ра с при ја те љи ма, нај че шће с Ан ту ном Шо ља Бро за и сло ве нач ког учи те ља Кар де ља.“ ном и Ар сом Јо ва но ви ћем... Ро вињ му је од го ва рао за Бли ски при ја тељ Бра на Црн че вић је за бе ле жио Ми то што је био сте ци ште број них умет ни ка из Бе о гра да, хи зо во ре а го ва ње на тврд ње да су га и не ки бли ски За гре ба, Но вог Са да... па је би ло бес крај них рас пра ва при ја те љи ака де ми ци из да ли: о све му и сва че му, нај ви ше о књи жев но сти и по ли ти „Ти си уве рен да сам увре ђен што ни сам иза бран у ци. Уни ја ће ње Ср ба и њи хо во пре во ђе ње у ка то ли ци Ака де ми ју, упр кос ду го го ди шњој вла да ви ни ’ми хи зам би ла му је, у овом пе ри о ду, јед на од зна чај них те зов шти не’ у срп ској књи жев ној кри ти ци. Твр диш да ма. Адво кат и пи сац, Бе о гра ђа нин Ми ша Д. Јо ва но вић сам, па ле ћи ва тру у дру ги ма, га сио ва тру у се би. Опи је за бе ле жио: су јеш ме као ку ти ју ши би ца ко ја ту гу је што је пра зна. „У ју го сло вен ској др жа ви тра жио је, и на ла зио, по Сви су мо ји при ја те љи чи је сам нео бја вље не ру ко пи се и мен це при ме ре уни ја та, ко ји су би ли, углав ном, Ср чи тао већ умет нич ки го ре ли, ја сам чи та ју ћи ту ђе ру би. Из јед на ча вао је уни јат ство и ју го сло вен ство, ко је ко пи се ду вао у пла мен да ва тра бу де ве ћа и леп ша. То се та ко ђе ви ше при ма ло код Ср ба. Шо љан, ван ре дан хр ват ски пи сац, био је је ди ни до сто јан ’про тив ник’ Ми хи зу у ис те ри ва њу ’ма ка на ко нац’ у трак та ти ма ко ји су тра ја ли уз пар ти је пре фе ран са, или, још че шће, кад се од ма ра ло од њих у ро вињ ским лет њим но ћи ма уз ум ну екви ли бри сти ку ко јој ду го не ће би ти рав не... Хр ват ско-срп ско пи т а ње би ло је оми ље на те ма ових рас пра ва. Тон ко, као при по ве дач, лин гви ста и по зна ва лац не ко ли ко стра них је зи ка, али ма ње ре то ри чан, из но сио је исто риј ске чи ње ни це као од го вор на Ми хи зо ве фи ли гран ске за кључ ке. За обо ји цу, ми ран раз лаз, уз ува жа ва ње раз ли ка, био је је ди на ва ри јан та по ми ре ња.“ Не кад се у те рас пра ве укљу чи вао и Ан то ни је Иса ко вић, ре ци мо кад је от по че ло над гор ња ва ње о срп ском Сту бо ви “Ате љеа 212” Дра шкић, Киш, Ми хиз и Ћи ри лов хле бу и хр ват ском кру ху, или ам ба је за сва ку лен шти ну уго дан по сао. Је ли ме ко те рао са дор Здрав ко Пе чар, ко ји је, са же ном Ве дом, а обич да чи там ту ђе ру ко пи се и опре мам хва ла ма и при мед но по до ла ску с Бри о на, од Ти та, пре при ча вао ка ко га ба ма? Ни је. Мо гао сам тај угод но-не у год ни по сао увек Ти то за пит ку је: „Ти бо га, Здрав кец, што го во ри онај от ка за ти. Пи сци су са мо род ни, ни сам их ја пра вио; кад Ми киз и дру штво по Ро ви њу?“ бих ко га са ве то вао да скра ти ро ман или у ње му не што Он да су до шле де ве де се те. Оста ће упам ће не и по из ме ни, мо ја пла та је би ла ра дост ако то и учи ни, и Ми хи зо вом ве о ма за па же ном ан га жо ва њу на опо зи ци она ко сам се, сре мач ки, као и ти, кур чио што сам, ма о ној јав ној сце ни. У Мин хе ну, код кћер ке и зе та, за вр кар и ма ли, са у че сник у ту ђем успе ху. Кад сте ти и ша ва ру ко пис пр ве књи ге „Ауто би о гра фи ја о дру ги дру ги до бро на мер ни бр бљив ци, у ко је и сам спа дам, ма„. Пи са ње је по чео на на го вор зе та Ми ће, ко ме је по че ли да при ча те ка ко ста ну јем у ту ђим књи га ма, ако текст дик ти рао, за тим га ис пра вљао, а Ми ћа га је, ис је у ко ме би ло ка кве ’ми хи зов шти не’, мо ра ла је у Ака пра вљен, на но во пре ку ца вао. де ми ји би ти од ба че на.“ Ми хиз из но си иде ју да се „кри тич ки пре и спи та Ми хиз је био је дан од пред вод ни ка ве ли ког ми тин исто риј ска уло га Јо си па Бро за Ти та“. Та вест бр зо је га опо зи ци је 9. ок то бра 1991. кад је ухап шен Вук Дра про стру ја ла пре сто ни цом и уз не ми ри ла по ли ти ча ре, шко вић а на ули це Бе о гра да не са мо у Ср би ји. Ко му ни сти иза шли тен ко ви. Био је и на су од мах тра жи ли да се иде ја То к ом бо р ав к а на Бри о н и м а, чу ве ном бал ко ну На род ног по санк ци о ни ше „ка ко тре ба“. ам ба са до ра Здрав ка Пе ча ра зо ри шта, с пр ва ци ма про те ста. Ми хиз, пак, из ја вљу је: Ти то је оба ве зно за пит ки вао: По стао је по сла ник ДЕ „Ни сам до вољ но објек ти ван да бу дем ’су ди ја’ Бро зу... О Ти бо га, Здрав кец, што при ча ју ПОС-а. У Скуп шти ну Ср би је ње го вом јав ном де ло ва њу онај Ми киз и ње го во дру штво ушао је с на дом у по бе ду де мо кра ти је, али је већ кра јем апри имам одав но чвр сто фор ми ра по Ро ви њу? ла 1992. и за јед но с дру гим не но ми шље ње. А оно је та кво да стра нач ким по сла ни ци ма под би мо ја осу да уна пред би ла по нео остав ку схва тив ши да се о „суд би ни зе мље не ре зна та. Не бих, да кле, мо гао би ти објек ти ван су ди ја и ша ва ни у срп ској ни Са ве зној скуп шти ни, већ у јед ној сва ка од бра на би има ла пу но пра во да тра жи мо је из у кан це ла ри ји из ме ђу њих“. Очи та алу зи ја на Ми ло ше зе ће.“ ви ћа, ко ји је при гра био сву власт у зе мљи. Те го ди не он је у Оде ље њу СА НУ за је зик и књи Кад је 1991. Ду шан Ко ва че вић оп ту жио Ћо си ћа да жев ност пред ла ган за до пи сног чла на, али тај пред лог је „с две ру ке гу рао срп ски на род у ко му ни зам, а ни на тај ном гла са њу ни је до био по тре бан број гла со ва. јед ном ру ком га ни је из ко му ни зма ва дио“, Ми хиз при Ми хиз се бра ни од но ви нар ских осло вља ва ња да је ја те ља узи ма у за шти ту: „Ни је у пра ву принц срп ске ака де мик: дра ма тур ги је. И док је био у вла да ју ћој гар ни ту ри, До „Ни сам ни ка кав, па ни пле би сци тар ни ака де мик. бри ца је учи нио мно го на ли бе ра ли за ци ји на шег кул Ни кад ни сам био кан ди до ван ни би ран. Ака де ми ја ти тур ног жи во та. С Бро зо вог бро да ни је из ба чен, већ си ме ни је ни шта из гу би ла, а ни ја. Ака де ми ја је чи тав шао сво јом во љом. Ви ше од две де це ни је је у отво ре низ де це ни ја би ла ре жим ски по слу шнич ка. Као на ној опо зи ци ји и ни кад ни је дао без ре зер вну по др шку след ни ца Кра љев ске ака де ми је, ко ја је од би ла да при би ло ко јој пар ти ји, па ни вла да ју ћој.“ ми три вла да ра – кра ља Ни ко лу Пе тро ви ћа, кра ља Ми -

Мо но гра фи ју Ра до ва на По по ви ћа „МИ ХИЗ – ОД ГО НЕ ТА ЊЕ ЈЕД НОГ ЖИ ВО ТА” мо же те у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто ку пи ти за 630 ди на ра или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa4.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Можете ујутру дуже спавати и излежавати се, али немојте цео дан да преспавате. Има много тога што морате да урадите, све и да нећете. Вести из несвести или заборављене прошлости. Усамљеност прија.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

4. decembar 2011.

Немирни сте, а недеља је, што упућује на неки вид опуштања. Али, нема шансе да се смирите. Емотивни набој вас подстиче на акцију, фрку и разноразне експресије. Партнер је и даље спокојно свој.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ништа ново, све је по старом. Функционишете по уходаним навикама, завршавајући започете и већ актуелне послове. Партнерски однос вам је важан па га учврстите и утемељите. Поверење.

Месец је заполовио у ватрени знак Овна, што вас је пробудило и потерало да будете вредни и корисни. Иако је недеља, ви сте емотивно острашћени и нестрпљиви ка реализацији одређених циљева. Слобода!

Имате повољан уплив Месеца и поуздану, искрену подршку одређене женске особе, што ће улепшати овај дан и дати му сврху и смисао. Неће проћи узалудно. Са својом децом се играјте и забављајте.

Веровали или не, вама је време за љубав! А данас је недеља па имате довољно времена које можете посветити драгој особи. Уосталом; од вас се очекује иницијатива. Партнер је у свом свету.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Трошкарите финансијске ресурсе по плану, али и ван њега, да бисте заокружили неке кругове. Љубавни однос је актуелан, буран и помало драматичан. Таман толико колико треба да буде.

Окружени сте особама младог духа и ментално радознале природе, било да су то ваша деца или сарадници, пријатељи, па никада нисте препуштени сами себи. Сем уколико радите важан посао.

Никог новог нећете пустити ни укључити у свој живот. Само добро познати и већ увелико утврђени однос траје и траје. Данас се можете окренути породици, васпитавати децу на педагошки начин. Љубав.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Кажу да Вага вага, а ви сте давно извагали шта и како хоћете па вам преостаје да радите на томе и опстајете упркос свему. Овог викенда можете бити породични и своји, у друштву драге особе.

Још један дан у низу, готово да лети. Али, ви сте увек испред свог времена, испред других, на срећу, па планирате и радите као да је Нова година већ стигла. Иноваторски дух долази до изражаја.

Одморите се данас јер вам је неопходан предах. Неко може вршити притисак на вас, у смислу обавеза које су хитне и битне, али немојте се узбуђивати због тога. Партнер је пожртвоване природе.

TRI^-TRA^

Ја ка ма ла V REMENSKA

PROGNOZA

Пролеће

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 16 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 15 Niш

Ње го ва де вој ка, ко ја је по ла ме тра ни жа и око 100 ки ло гра ма лак ша од ње га! Де вој ка слав ног ко шар ка ша Ше ки ла О’Ни ла све је из не на ди ла у јед ном шо уу ка да је свог дра гог без про бле ма по ди гла „на кр ка че” и про но са ла по сту ди ју. Ма ле на Ни кол Алек сан дер се у сту ди ју по ја ви ла у шти кла ма и О’Ни ла без про бле ма по ди гла на ле ђа. Ни кол је ви со ка 1,57, а Шек зва нич но 2,16 ме та ра. Ни кол из гле да као да има „50 ки ла са кре ве том”, а Шек је те жак 147 ки ло гра ма. Ни је ни чу до што су по сле не ко ли ко ко ра ка, на оп ште оду ше вље ње и пу бли ке и во ди те ља Џи ми ја Ки ме ла - па ли. Ни ко ни је по вре ђен, а ви део је об и шао свет пу тем ин тер не та.

Evropa

у децембру

Madrid

НОВИ САД: Знатно топлије и сунчаније време уз слабу до Rim умерену облачност. Ветар умерен, јужни и југозападни. Притисак око нормале. Минимална температура 5, а максимална до 16 London степени. Cirih ВОЈВОДИНА: Још топлије уз променљиву облачност са сунчаним преиодима. Ветар умерен, јужни и југозападни. Притисак Berlin око нормале. Минимална температура 2, а максимална до 17стеBeч пени на југу Војводине. СРБИЈА: Топло уз дуже сунчане периоде и температуре знатVarшava но изнад просека за ово доба године. Ветар умерен јужни и југоKijev западни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 2, а максимална 19 степени на западу. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У понедељак топло Oslo за ово доба године уз наоблачење које доноси кишу током дана, прво у северне пределе. У ноћи ка уторку киша се шири и у оста- St. Peterburg ле пределе уз захлађење. У уторак хладније са кишом повремеAtina но, на планинама са снегом. У среду и четвртак суво са слабим јутарњим мразевима уз мањи пораст дневне температуре. Pariz БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Задржавају се релативно повољне биометеоролошке прилике за већину хроничних болесника. Могуће су метеоропатске реакције у благој форми у виду главобоље и реуматских болова.

13 17 10 10 7 7 8

VIC DANA Да ли знате колико има вицева о Лали и Соси? Нема ниједан, то је све истина.

6 3 3 3 18 12

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-64 (-8)

Slankamen

84 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

-20 (-8)

Zemun

185 (-1)

Bogojevo

-6 (-6)

Panчevo

220 (-8)

Baч. Palanka

33 (-1)

Smederevo

428 (-2)

Novi Sad

2 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

151 (1)

S. Mitrovica

3 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

222 (0)

Beograd

140 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

73 (-1)

NERA

Hetin

82 (2)

TISA

46 (1)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja