Dnevnik 5.januar 2010.

m y

NOVI SAD *

UTORAK 5. JANUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22592 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NIS ZAPOSTAVIO NOVOSADSKU RAFINERIJU NAFTE

Novi Sad spao na uqa i maziva?

str. 4

NASLOVI

SUTRA PO^IWE PODELA BESPLATNIH AKCIJA

U po{tu po pet komada iz NIS-a

SUTRA

Dvobroj „Dnevnika” i bo`i}ni dodatak

Politika 2 Javnu svojinu hitno pred parlament

str. 4 3 Kad dobijemo novac, preuze}emo nadle`nosti 3 I poslanici pod zakletvom

Ekonomija 4 Sve miri{e na poskupqewe goriva

Tre}e doba Foto: A. Erski

6 Na vidiku odmrzavawe penzija?

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] U BETANIJI URU^IO POKLON MAMI I PRVOJ NOVOSADSKOJ BEBI

Maloj An|eli stiglo 100.000 dinara

str. 7

Novi Sad 8 Blista}e fasade, preti}e kanalizacija

Vojvodina 11 Desetka za deset projekata

Crna 12 Kastracijom kazniti seksualne psihopate

Dru{tvo 14 Mobilne ekipe vakcinisa}e u {kolama

Tehnolo{ki vi{ak ishitrena procena?

str. 9

Promenqivo

SPORT

Foto: N. Stojanovi}

GENERALNI [TRAJK U KATASTRU

[palir badwaka na bulevaru

str. 9

str. 16 – 21

SJAJAN START NA[IH TENISERA U NOVOJ SEZONI

Foto: S. [u{wevi}

Najvi{a temperatura 5 °S

KO[ARKA[I NASTAVQAJU TAKMI^EWE NA EVROSCENI

NA @ELEZNI^KOJ STANICI U SREMSKIM KARLOVCIMA

„DNEVNIKOV” TURNIR SVE KVALITETNIJI I GLEDANIJI

RUKOMETA[ AN\ELKOVI] UPIRE PRSTOM U ISLAN\ANE

Sumwiva smrt kraj perona

str. 13

POLITIKA

utorak5.januar2010.

Srbija tu`ila Hrvatsku za genocid Predstavnici pravnog tima Srbije podneli su ju~e Me|unarodnom sudu pravde u Hagu odgovor na tu`bu i protivtu`bu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine u toj republici, potvr|eno je Tanjugu u Ministarstvu spoqnih poslova.Vlada Srbije je odluku o podno{ewu tu`be donela 31. decembra, posle konsulta-

cija predsednika Republike Borisa Tadi}a sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em. Srbija

PO^ELA DVODNEVNA AMBASADORSKA KONFERENCIJA U PALATI SRBIJE

se odlu~ila na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu protiv tada{we Savezne Republike Jugoslavije zbog navodnog kr{ewa Konvencije o spre~avawu i ka`wavawu zlo~ina genocida tokom oru`anih sukobsa na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.

REAGOVAWA

Varadi: Logi~an potez Profesor me|unarodnog prava Tibor Varadi smatra da je odluka Vlade Srbije da tu`i Hrvatsku pred MSP logi~an potez. Nekada{wi pravni zastupnik Srbije pred Me|unarodnim sudom pravde ka`e za B 92 da do konkretnog podno{ewa tu`be ima jo{ vremena. “Nema sumwe da je Srbija bila obavezna ne da podnese protivtu`bu nego da podnese odgovor na hrvatsku tu`bu.To je jedna vrlo logi~na strategija da se uz odbranu podnese i protivtu`ba. Za konkretno podno{ewe tog odogovora ima jo{ vremena, ail ne previ{e”, obja{wava Varadi.

Jovanovi}: Tumarawa u spoqnoj politici Lider Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} ocenio je ju~e da podno{ewe kontratu`be protiv Hrvatske predstavqa „primer pogre{nog pristupa i tumarawa“ u spoqnoj politici Srbije. „Vlada Srbije, uprkos jasnom protivqewu LDP-a, nastavqa da vodi pogre{nu politiku prema ve}ini zemaqa u regionu, i na taj na~in dramati~no pogor{ava odnose sa dr`avama sa kojima bi Srbija morala da ima najboqu i najrazvijeniju saradwu“, navodi se u izjavi dostavqenoj agenciji Beta. Jovanovi} je, u izjavi, ocenio da je vlast du`na da shvati da kandidatura za ~lanstvo u EU obavezuje Srbiju da po~ne da

Tadi} penzionisao generala Pono{a Predsednik Srbije Boris Tadi} penzionisao je biv{eg na~elnika General{taba Vojske Srbije general- potpukovnika Zdravka Pono{a, re~eno je ju~e agenciji Beta u Pres slu`bi Predsednika Republike.

Isti izvor je naveo da je predsednik Srbije Boris Tadi} 31. decembra potpisao ukaz o prestanku profesionalne vojne slu`be Pono{u.

General Pono{ smewen je, odlukom predsednika, krajem decembra 2008. godine nakon {to je u javnosti kritikovao politiku odbrane i na~in na koji se tro{e sredstva iz vojnog buxeta.

Pono{ je tada kritikovao i rad ministra odbrane Dragana [utanovca i ocenio da Vlada Srbije nema odbrambenu strategiju i da spre~ava reformu oru`anih snaga. Pono{ je u prethodnom periodu bio neraspore|en.

DNEVNIK

c m y

2

se pona{a kao evropska dr`ava, kojoj su prioriteti evropeizacija i uspostavqawe najboqih mogu}ih odnosa sa susedima. On je najavio da }e LDP zahtevati odr`avawe posebne sednice Skup{tine Srbije na kojoj bi se vodila rasprava o spoqnoj politici zemqe.

[trbac: Izbeglice ~ekaju rasplet Kontratu`ba Srbije protiv Hrvatske pred Me|unarodnim sudom pravde, sa svim dokazima i prilozima, trebalo bi da se povoqno odrazi na Srbe izbegle iz Hrvatske, ocenio je ju~e predsednik Dokumentacionog centra Veritas Savo [trbac. „Ako sud prihvati kontratu`bu i tu`beni zahtev Srbije, onda bi se re{ila mnoga pitawa Srba izbeglih iz Hrvatske“, rekao je [trbac u telefonskoj izjavi agenciji Beta. On je objasnio da bi to pozitivno uticalo na re{avawe brojnih imovinskih i neimovinskih pitawa izbeglih Srba, pre svega povratka, stanovawa i penzija. [trbac je ocenio da }e podno{ewe kontratu`be doprineti i re{avawu pitawa nestalih jer se prema tu`benim zahtevima i od Srbije i od Hrvatske tra`i otvarawe arhiva i davawe podataka o nestalima. „I jedna i druga dr`ava su du`ne da otvore sve arhive i daju sve podatke o nestalima“, dodao je [trbac.

Diplomatija na ~etiri stuba

U Palati „Srbija“ uvodnim obra}awem ministra spoqnih poslova Vuka Jeremi}a, po~ela je dvodnevna ambasadorska konferencija. Po~asni gost konferencije je ministar inostranih poslova Gr~ke Jorgos Papandreu. Jeremi} je najavio da }e prioriteti spoqne politike Srbije u narednih godinu dana biti nastavak procesa evropskih integracija, mirna odbrana ustavnog poretka, konsolidacija stabilnosti i saradwe u regionu i produbqivawe ekonomske saradwe sa dr`avama sveta. On je najavio da }e Srbija u 2010. godini nastaviti sa pa`qivo balansiranom i aktivnom spoqnom politikom, koja }e se bazirati na ~etiri stuba, kako je to definisao predsednik Srbije Boris Tadi}. Kako je objasnio Jeremi}, ~etiri stuba spoqne politike Srbije su Brisel, Moskva,

godini ne}e mewati. „Na{e crvene linije su jasne i stalne.

Nikada ne}emo priznati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova. To je na{a ustavna, mo-

Papandreu: Gr~ka oslonac Srbiji Premijer Gr~ke Jorgos Papandreu ocenio je da je budu}nost Srbije i Zapadnog Balkana u evropskoj porodici narodai i poru~io da }e Gr~ka na tom putu biti najva`niji oslonac i prijateq Srbiji. Gr~ka `eli da bude motor i pokreta~ Agende 2014, rekao je Papandreu na Ambasadorskoj konferenciji u Beogradu, preciziraju}i da je 2014. ciqna godina u kojoj bi zemqe Zapadnog Balkana trebalo da postanu ~lanice Evropske unije.

Peking i Va{ington. Jeremi} je rekao i da je Srbija odlu~na da zavr{i svoju saradwu sa Ha{kim tribunalom, jer to, kako je istakao, nije samo zakonska obaveza, ve} i eti~ka obaveza - za nas, na{e susede i ceo svet. Povodom Kosova Jeremi} je istakao da se pozicija Srbije u ovoj

ralna i istorijska obaveza“, naglasio je {ef diplomatije. Govore}i o saradwi na zapadnom Balkanu {ef srpske diplomatije je istakao da }e Srbija u 2010. nastaviti da bude pokreta~ ubrzanih evropskih integracija za ~itav region, dodav{i i da }e Srbija nastaviti da brani prava

i interese Srba koji `ive van Srbije. On je istakao i da je stabilnost Bosne i Hercegovine najzna~ajnija za stabilnost celog regiona. Kao prioritet spoqne politike Srbije, Jeremi} je, obra}aju}i se ambasadorima i gr~kom premijeru i ministru spoqnih poslova Jorgosu Papandreuu, istakao i ekonomsku diplomatiju. Jeremi} je zahvalio Papandreuu na dolasku u Beograd, podsetiv{i se trenutaka posle petooktobarskih promena 2000.godine. „Se}am se kada sam ga kao mladi aktivista nervozno ~ekao ispred Centra „Sava“ posle mirne revolucije u oktobru 2000. On je do{ao i pru`io mi ruku, rekav{i: „^estitam, Srbija je danas po~ela svoj evropski put“, zakqu~io je Jeremi} obra}awe ambasadorima u~esnicima dvodnevne konferencije.

D. Milivojevi}

POSLANICI KLUBA G17 PLUS POVUKLI NOGU

Javnu svojinu hitno pred parlament Poslani~ki klub G17 plus predao je ju~e u skup{tinsku proceduru, simboli~no u pet do dvanaest, Predlog zakona o javnoj svojini i drugim imovinskim pravima Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Kako je na konferenciji za novinare istakao zamenik {efa poslani~kog kluba G17 plus Vlajko Seni}, do{ao je momenat da taj propis po hitnoj proceduri na|e na dnevnom redu parlamentarne sesije.

- Ustav koji je donet jo{ tokom 2006. godine prvi put je uveo insituciju javne svojine u ekonomski sistem Srbije i garantovao da vlasni{tvo pored Republike, mogu imati i autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Naravno, Ustav kao najvi{i pravni dokoument u na~elu je uveo te principe i garantovao

prava, a ovaj zakon razra|uje i omogu}uje realizaciju i ustavnih na~ela i onoga {to smo kao predizborno obe}awe rekli da }emo u~initi tokom mandata ove skup{tine, precizirao je Seni}. On je podsetio da je javna rasprava bila jo{ 2.008. godine, a da je zakon dobio podr{ku svih

op{tina i gradova, kao i da je predlog koji su pustili u proceduru „prakti~no istovetan sa onim koji se nalazi u ministarstvu finasnija“.

Za G17 plus posledwi dani pro{le godine bili su neki krajwi rok da Vlada uputi zakon u skup{tinsku proceduru, a po-

Prevagnuo jedan posto?

Novinarska dilema ju~e je bila da li je to {to postoji jedan posto razlike izme|u predloga ministarstva finansija i G17 plus, razlog {to ga vlada nije uputila u skup{tinsku proceduru.

- Postoji apsolutna saglasnost, kategori~an je Seni} i pored svog podse}awa da je prvobitnoj verziji taj zakon trebao da stupi na snagu jo{ pre ravno godinu dana.Kako su „Dnevniku“ rekli dobro obave{teni izvori, kamen spoticawa u ovom trenutku za samu vladu je zakon o restituciji.- Bez re{ewa kako }e se vratiti imovina starim vlasnicima, ovaj zakon je mrtvo slovo na papiru, upozorili su „Dnevnik“ upu}eni izvori.

{to se „nije pojavio, odlu~ili smo da to u~unimo kao poslani~ka grupa”.

- O~ekujemo da ovaj sistemski zakon bude vrlo brzo na dnevnom redu i da }e se kroz odbore, kroz parlamentarnu rasrpavu doterati do nasitnijih detaqi, a samim tim i omogu}iti svojinsku decentralizaciju Srbije. Bez dono{ewa ovog zakona pri~a o decentralizaciji i regionalizaciji, spremnosti dr`ave za prepu{tawem dela vlasti lokalnim samoupravama, osta}e samo politi~ka parola, bez bilo kavkog ekonomskog utemeqewa - rekao je Seni}.

Na pitawe da li su se konsultovali pre ovog ~ina sa ministarkom finansija Dianom Dragutinovi}, Seni} odgovara da nisu.

- Iza{li smo sa predlogom kao poslani~ka grupa, ovo je 99

odsto predlog verzije koja stoji u ministarstvu finansija, tvrdi Seni}, navode}i da su uvereni da dele „`equ ministarva finansija da se zakon {to pre na|e na dnevnom redu i usvoji u skup{tini“. Seni} ka`e da se wihov predlog razlikuje samo u jednoj ta~ki koja se odnosi na gra|evinsko zemqi{te. „Po{to predlog ministartsva ima tri mogu}nosti, bilo bi dobro da se to reguli{e posebnim zakonom“.

Predsednik Zajedno za [umadiju Verko Stevanovi}, ujedno i gradona~elnik Kragujevca, istakao je da „kad nemate ni{ta od imovine, doga|a vam se sva{ta, onda ste u poziciji da se snalazite, da koristite autoritet i neke stvari zavr{avate, umesto da to obavite po zakonu koji je ve} donet“.

S. Stankovi}

POLITIKA

DNEVNIK

DRAGOSLAV PETROVI], [EF POSLANI^KE GRUPE ZEV U SKUP[TINI VOJVODINE

Kad dobijemo novac, preuze}emo nadle`nosti Iako su predstavnici Saveza koji pokrajini stoji na raspovojvo|anskih Ma|ara jedini javlagawu zna~ajna deo predvi|en no iskazali neslagawe sa onim je za namirewe dugovawa izvo{to je republi~ki buxet pred|a~ima radova na investicijama video kao sledovawe za Vojvookon~anim tokom 2009. godine, dinu, pokrajinskim buxetom za kao i da druge namenske i teku2010. godinu nisu zadovoqne ni }e tro{kove. Zbog toga se dovoostale stranake pokrajinske di u pitawe ne samo mogu}nost vlasti. Me|utim, za razliku od relaizacije novih investicija, SVM-a, demokarate imaju “razuve} i novih nadle`nosti koje je mevawe” u odnosu Republika ustuna centralnu pila Pokrajini. vlast jer, kako Postoji mogu}nost da I dok lider tvrde, vi{e se niSVM-a I{tvan se Ustavom zadati je moglo iscediti Pastor tvrdi da investicioni nivo iz “suve drenoviPokrajina sa ne”, te ocewuju da ovim buxetom neipak realizuje od su zato bili nere}e mo}i da realikraja ove godine alni zahtevi zuje ni nove nadSVM-a da se Pole`nosti, {ef krajini prosledi preostalih 15 najve}e poslani~ke grupe u pomilijardi od privatizacije krajinskom parlamentu “Za NIS-a kako bi se time ispunievropsku Vojvodinu” demokrata la i ustavna obaveza da se tri Dragoslav Petrovi} to ne desedmine vojvo|anskog buxeta mantuje, ve} napomiwe da pousmeri u kapitalne projekte u krajinska administracija ne}e Pokrajini. Naime, vi{e od poni preuzimati nove ingerencije lovine ovogodi{weg vojvo|andok joj za to centralna vlast ne skog buxeta ~ine transferna obezbedi adekvatna sredstva. sredstva, a od realanog novca Petrovi} se u izjavi za na{

list sla`io i sa ocenama da postoji problem u ispuwavawu ustavne obaveze po kojoj tri sedmine iz pokrajinske kase mora biti plasirano u kapitalne projekte. Me|utim, za razliku od Pastora, smatra da postoji

Fru{ka gora, zasad, najsigurnija Upitan da li se sada zapravo obistiwuju skepti~ne prognoze da je centralna vlast spremna da se samo formalno odrekene dela nadle`nosti u korist Pokrajine, ali ne i da ustupi novac za wihovo obavqawe, na{ sagovornik ka`e da su to prognoze “onih koji nisu uvideli da je za proces prenosa nadle`nosti potrebno oko dve godine”.

- Zakon o nadle`nostima stupio je na snagu 1. januara i ukoliko pro|e dve godine, a mi ni tad ne preuzmemeo neke nove nadle`nosti, onda }e te prognoze biti ta~ne. Ali, u ovako kratkom vremenu, to se nije moglo o~ekivati. Mi smo zbog toga i ukazivali da od po~etka ove godine preuzimamo Nacionalni park “Fru{ka gora”, Zavod za za{titu prirode i poneke inspekcije - podvukao je Petrovi}.

REKLI SU

Nikoli}: Godina bez velikih turbulencija Politi~ki analiti~ar Milan Nikoli} ocenio je da }e 2010. godina za vladaju}u koaliciju biti relativno mirna i da se opozicija ne}e ujediniti.”Mogu}e da u ovoj godini Srbija postane i zvani~no kandidat, da kandidatura bude prihva}ena i da se otvore i neki pretkandidatski, mo`da i kandidatski fondovi, {to bi bilo jako dobro, jer nedostaje sve`eg kapitala”, rekao je Nikoli} Tanjugu.Kada je re~ o politi~koj sceni, Nikoli} smatra da }e ona biti relativno mirna, jer su mnoge partije svesne da imaju malu podr{ku bira~a, neke }e se boriti za opstanak, dok one koje znaju da su ispod cenzusa ne}e “previ{e quqati brod”.Prema wegovim re~ima, u godini koja je po~ela ne o~ekuju se ni ozbiqni liderski konflikti.

Liht: Ne}e biti izbora ove godine “U ovoj godini bi}e dosta ozbiqnih situacija na srpskoj politi~koj sceni. Nisam ube|ena da }emo imati izbore, zato {to u ovom trenutku oni koji izbore pomiwu i tra`e, a to je opozicija, u stvari ni{ta ne nude. Oni idu iskqu~ivo na jednu kartu i to je, po meni, vrlo lo{e za ukupnu politi~ku situaciju u Srbiji”, rekla je predsednica Fonda za otvoreno dru{tvo Sowa Liht . Ona je ocenila “zanimqivim” {to je po pitawu evropskih integracija “maltene postignut kompletan konsenzus”, jer i Srpska napredna stranka poru~uje da je za to da Srbija {to pre postane punopravni ~lan EU.Kada je u pitawu vladaju}a ve}ina, Liht je kazala da mogu da se dese neki “sitni potresi”, ali da ni malim strankama ne odgovaraju izbori.

Lu~i}: Vlast stabilna Izvr{ni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Zoran Lu~i} ocewuje da je vladaju}a koalicija stabilna i da u 2010. godini ne}e biti vanrednih parlamentarnih izbora, iako je u politi~kom `ivotu Srbije do{lo do promena.” “O~ekujem da }e Srbija u 2010. godini nastaviti zapo~eto - sanaciju ekonomije koliko to uslovi, ne samo ovde nego i u svetu, budu dopu{tali, konsolidaciju vlasti i pridru`ivawe Evropskoj uniji”, naveo je Lu~i} Situacija izma|u vlasti i opozicije }e, kada je re~ o evropskojim integracijama, biti mirna s obzirom da se “svi otimaju oko toga ko je u~inio prve korake u pribli`avawu Evropi”, kazao je Lu~i}.

mogu}nost da se Ustavom zadati investicioni nivo ipak realizuje od kraja ove godine.

- Taj problem postoji, ali u zavisnosti od toga kakav }e biti kvalitet sredstava i kako }e ona biti tro{ena, kao i od toga koji }e biti prioriteti, pa i evntualni novi dogovori oko reblansa ima}emo definitivnu sliku o tome koji nivo investicija }e u Pokrajini biti obezbe|en u 2010. godini - ka`e Petrovi}.

On je naveo i da }e veliki broj projkata u Pokrajini biti finansiran iz NIP-a, dodav{i da su u Banovini ve} utvr|eni prioritetni programi.

- Svi projekti iz Vojvodine koji su konkurisali za sredstva iz NIP-a analizirani su u pokrajinskoj administraciji, gde su utvr|eni prioriteti, me|u kojima je i pruga Vr{ac-Pan~evo... - kazao je Patrovi}.

Ipak, nije `eleo da tvrdi da }e se postoje}a finansijska slika popraviti u najavqenom rebalnsu, koji o~ekuje u martu, dodav{i da veruje da }e se time “polako ispravqati jo{ nedore~ene procene {ta nam je Republika du`na u vezi novih nadle`nosti”. On, me|utim, napomiwe da Pokrajina ne}e preuzimati poslove za koje ne dobije sredstva od Republike.

- Na{a obaveza je da poka`emo da smo u stawu da preuzmemo nove nadle`nosti, {to nije sporno, a obaveza Rpeublike je da nam za to obezbedi sredstva.

Ukoliko Republika ne obezbedi ta sredstva, mi po ~lanu 88.

Zakona o nadle`nostim ne mo`emo preuzeti te nadle`nosti istakao je Petrovi}.

B. D. Savi}

UREDBA VLADE SRBIJE UZBURKALA SANYAK

BNV: Sve sanya~ke op{tine u jedan region Bo{wa~ko nacionalno ve}e (BNV) saop{tilo je ju~e da je Uredba Vlade Srbije o nomenklaturi statisti~kih teritorijalnih jedinica, kojom su Novi Pazar i Tutin pripojeni regionu Centralne Srbije, a Prijepoqe, Priboj, Nova Varo{ i Sjenica regionu Zapadne Srbije, protivna Ustavu. Time je dovedeno u pitawe ostvarivawe mawinskih prava sanxa~kih Bo{waka, ocenilo je BNV, i uputilo pismo premijeru Mirku Cvetkovi}u sa zahtevom da na prvoj narednoj sednici Vlade ta odredba bude izmewena tako da

{est sanxa~kih op{tina bude u sastavu jednog regiona. Ve}e je u saop{tewu navelo da je tom uredbom, koju je Vlada donela 24. decembra, dovedeno u pitawe delotvorno, efikasno i zadovoqavaju}e ostvarivawe mawinskih prava sanxa~kih Bo{waka, shodno Ustavu Srbije i drugih akata. Ustav i drugi akti, kako se navodi, propisuju zabranu svih mera koje bi prouzrokovale ve{ta~ko mewawe nacionalnog sastava stanovni{tva na podru~jima gde pripadnici nacionalnih mawina `ive tradicionalno i u zna~ajnom broju.

SDP: Vlada ne}e imati podr{ku Sanxa~ka demokratska partija iznena|ena je Uredbom Vlade Srbije o statisti~kim regionima i spremna je da zbog toga ~ak razmotri u~e{}e u parlamentarnoj ve}ini, rekao je ju~e generalni sekretar stranke Mirsad Jusufovi}. U vladinoj Uredbi navodi se da }e nomenklaturne jedinice na nivou Republike biti organizovane po principu pripadnosti odre|enih op{tina upravnim okruzima. Na ~elu SDP donedavno je bio ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji}. Jusufovi} je na konferenciji za novinare u Novom Pazaru podsetio da je zahtev SDP, kao i Stranke demokratske akcije, bio da {est sanxa~kih op{tina budu u jednom statisti~kom regionu.

“Na{i zahtevi za tako ne{to su pre svega ekonomski, radi budu}eg regionalnog razvoja i kori-

{}ewa fondova Evropske unije.

Postoje i odredbe nekih evropskih standarda za za{titu qudskih i mawinskih prava koji idu u prilog tome”, rekao je Jusufovi}. On je dodao da ne `eli da veruje da je Uredba doneta namerno, ve} da je do{lo do “tehni~ke gre{ke”. “Jutros su nas predstavnici vladaju}e ve}ine ~vrsto uveravali da }e u najskorijem roku ova Uredba biti ispravqena i da }e svih {est sanxa~kih op{tina biti u jednom regionu”, rekao je rekao je generalni sekretar SDP-a. Prema wegovim re~ima, dve najja~e bo{wa~ke partije spremne su da idu do krajwih granica, ako vlada ne ispravi gre{ku. “U tom bi slu~aju bilo postavqeno pitawe daqeg poverewa vladi i u~e{}a u skup{tinskoj ve}ini u parlamentu Srbije”, rekao je Jusufovi}.

utorak5.januar2010.

3

„DNEVNIK” SAZNAJE USKORO ZAKON O SKUP[TINI

I poslanici pod zakletvom U Skup{tini Srbije jo{ uvek nema zvani~ne potvrde {ta je sa Zakonom o skup{tini koji ve} tre}i predsednik parlamenta najavquje kao svoj prioriteni posao. Prva dama Skup{tine Srbije Slavica \uki} Dejanovi}, kako nam je re~eno insistira da prva parlamentarna sesija bude posve}ena ovom propisu. Dobro upu}eni izvori tvrde da je ve}ina normi usagla{ena, ali „najbolnija“ ta~ka i daqe je da li u zakonu treba da se na|u poslani~ke plate i penzije. Parlamentarci vrlo dobro znaju da varijanta kojom tri mandata obezbe|uju penzionerski ~ek ni malo nije popularna u javnosti, pa bi se moglo desiti da pre kona~nog pu{tawa u proceduru bude uprili~ena jo{ jedna javna debata u Domu narodne skup{tine.

Za sada se samo zna da bi oko 25. januara mogle biti zakazane konsultacije sa {efovima poslani~kih grupa, kako bi bio prona|en kompromis na ovu temu. [ta }e biti sa platama i penzijama ostaje da se vidi, tek jedno je izvesno da }e osim predsednika dr`ave, ministara, sudija i tu`ilaca, sve~anu zakletvu ubudu}e polagati i narodni poslanici.

S. St.

SVA MINISTARSTVA DOSTAVILA NOVU SISTEMATIZACIJU

Ministri ~e{qaju kabinete Sva ministarstva dostavila su generalnom sekretarijatu Vlade Srbije predloge novih sistematizacija o smawewu broja zaposlenih u skladu sa Zakonom o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u republi~koj upravi. Sva ministarstva i organizacije, a posebno slu`be vlade, dostavile su te

predloge do 31. decembra, kako je predvi|eno Zakonom, re~eno je Tanjug u u vladi.Ta~an broj onih koji }e biti neraspore|eni zna}e se za oko dva meseca, koliko je potrebno da se “srede” sistematizacije i donesu re{ewa, {to }e obaviti Slu`ba

za upravqawe kadrovima i Ministarstvo finansija. Zakon o ograni~ewu broja zaposlenih predvideo je da se broj zaposlenih na neodre|eno vreme u republi~koj administraciji, kojih je sada 30.624 lica, smawi za 2.224, odnosno za 7,26 odsto U Vladi Srbije su dodali da o~ekuju da }e vi{ak u ministarstvima biti oko 1.500 qudi, s obzirom na zakonom predvi|en maksimalan broj zaposlenih od 28.400.Zakonom se smawuje i broj zaposlenih na odre|eno vreme, lica anga`ovanih po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, ugovorima o delu, preko mladinske i studentske zadruge, i to maksimalno na 10 odsto od broja zaposlenih na neodre|eno vreme.Trenutno broj zaposlenih na odre|eno vreme (izuzev pripravnika) i anga`ovanih lica po svim osnovama je oko 3.400, a zakon odre|uje smawewe tog broja za 560.

Dragin prvi prijavio imovinu Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} izrazila jeju~e o~ekivawe da }e do 31. januara oko 15.000 funkcionera u Srbiji podneti tom telu izve{taj o svojoj imovini i navela da }e ministar poqoprivrede Sa{a Dragin ostati upam}en kao prvi ministar koji je to u~inio.

“Prvi ministar je bio Sa{a Dragin, a prvi funkcioner ~iji je izve{taj stigao je predsednik op{tine Crna Trava Slavoqub Blagojevi}. Desetak prijava je stiglo, a prve su po~ele da sti`u 31. decembra. Ko ne bude ispunio obavezu ulazi u zonu povrede zakona i mi }emo adekvatno postupiti”, rekla je Markovi}eva Tanjugu.Ona je najavila da ne}e medijima na dnevnoj bazi saop{tavati broj~ano stawe funk-

cionera koji su podneli izve{taje, ve} }e to biti predstavqeno javnosti posle 31. januara, kada funkcionerima istekne rok.

VESTI Slova~ka partija kod Qaji}a Ve}e Slova~ke narodne partije, ~iji je predsednik Juraj ^ervewak, donelo je jednoglasnu odluku o pristupawu Socijaldemokratskoj partiji Srbije Rasima Qaji}a.

Ve}e Slova~ke narodne partije pozvalo je svoje ~lanove i simpatizere u svim op{tinama gde ta stranka deluje, da se ukqu~e u rad SDP Srbije, navodi se u saop{tewu.

Sombor: Promena na ~elu G17 plus Somborski Gradski odbor G17 plus je na svojoj sednici neposredno pred 2010. godinu dobio novog ~elnika, ta~nije ~elnicu. Naime, nakon ostavke dosada{weg predsednika Ernesta Veseloskog, Gradski odbor je za svoju predsednicu izabrao Jasnu Miqenovi}, dosada{wu potpredsednicu ovog tela. Jasna Miqenovi}, ~lan stranke od wenog osnivawa, diplomirani je ekonomista, trenutno zaposlena kao zamenik direktora Filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Somboru.

E. D.

4

EKONOMIJA

utorak5.januar2010.

RADNICI ZREWANINSKE SKROBARE JO[ NEMAJU ZDRAVSTVENO OSIGURAWE

Nova godina uz novi {trajk Po~etak 2010. godine u zrewaninskoj Industriji prera|evina od kukuruza „Ipok“ bi}e obele`en jo{ jednim {trajkom ne-

zadovoqnih radnika. Kako saznajemo, {trajk je najavqen za ponedeqak, 11. januar, a zaposleni od menaxmenta zahtevaju da im overi zdravstvene kwi`ice,

ma radnicima a firma je, koliko nam je poznato, pred Novu godinu dobila kredit od 5,4 miliona evra. Ne znamo {ta je sa tim parama – rekao je ju~e za „Dnevnik“ jedan od radnika zrewaninske skrobare.

Podsetimo, generalni {trajk u ovom preduze}u po~eo je sredinom novembra, a zaposleni su i tada tra`ili da im bude regulisano zdravstveno osigurawe koje nemaju od polovine minule godine.

- Vi{e od ka{wewa plata nas boli to {to od juna nemamo zdravstveno osigurawe. Radni sta` nam se ne upla}uje od po~etka godine, a putne tro{kove i topli obrok nismo dobijali unazad dve godine – rekao je predsednik [trajka~kog odbora Laslo Kri`ik.

Nekoliko dana kasnije {trajka~i su odlu~ili da pokrenu

Mnogo problema Obja{wavaju}i za{to je do{lo do ka{wewa u isplati zarada i zbog ~ega radnici ve} nekoliko meseci nemaju zdravstveno osigurawe, generalni direktor Slavoqub Kne`evi} je istakao da se aktuelni menaxment suo~ava sa ogromnim dugovima koje je napravilo biv{e poslovodstvo.

- Problem je {to je preduze}e u posledwih godinu i po dana prezadu`eno od strane biv{eg rukovodstva, koje je izigralo poverewe vlasnika Zorana ]opi}a, i sad moramo da proizvodimo da bismo maltene samo nadomestili stare dugove. Zdravstveno osigurawe jeste problem, ali smo na pragu da ga re{imo. Mi to moramo da platimo, hteli ili ne.– kazao je Kne`evi} za vreme pro{log {trajka. isplati oktobarsku i novembarsku zaradu, pove`e sta` i namiri zaostale naknade za putne tro{kove, topli obrok i regres.

- Vlasnik „Ipoka“ Zoran ]opi} i direktor Slavoqub Kne`evi} opet kukaju da nemaju novaca da ispune sve obaveze pre-

proizvodwu u skrobari, s obzirom da je sa rukovodstvom „Ipoka“ postignut dogovor oko dinamike isplate zaostalih zarada.

Tako|e, menaxment je obe}ao da }e do 4. decembra radnicima biti overene zdravstvene kwi`ice {to, ipak, nije u~iweno. @. Balaban

JAVNA PREDUZE]A NEZADOVOQNA PRIMAWIMA

Buna u EPS-u zbog malih plata

Predstavnici Sindikata Elektroprivrede Srbije i ~etiri ministarstva razgovara}e danas o zahtevima radnika tog javnog preduze}a, koji su najavili {trajk za januar.

Kako je re~eno u Sindikatu EPS-a, sindikalci }e o zahtevima, me|u kojima je pove}awe mase zarada od 20 odsto, razgovarati s predstavnicima ministarstava energetike, finansija, ekonomije i rada. Sindikat EPS-a, koji okupqa oko 30.000 zaposlenih u EPS-u, zahteva i da radnici dobiju po 5.000 dinara mese~no za topli obrok i regres u visini prose~ne zarade u tom javnom preduze}u. Sindikat radnika EPS-a zahteva i potpisivawe kolektivnih ugovora na osnovu predloga koji je napravio sindikat, aktivno u~e{}e u reorganizaciji kompanije i analizu opravdanosti izdvajawa iz EPS-a delatnosti koje nisu vezane za osnovno poslovawe.

Zahteva se i da reorganizacija ne podrazumeva vi{ak zaposlenih i da se razgovara o statusu hotela i odmarali{ta koji su pravqeni novcem radnika EPS-a.

NEZAPOSLENOST I DAQE VELIKA

Bez posla 10 odsto Srbije U Srbiji je na kraju decembra bilo 730.372 nezaposlenih, oko 10 stanovni{tva. U decembru je bilo 7.022 nezaposlenih vi{e nego u novembru, {to je rast od 0,97 odsto, objavila je Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe.

Broj nezaposlenih na kraju 2009. je za 12.964 ve}i nego u oktobru 2008. godine, kada je po~eo uticaj ekonomske krize na Srbiju. Trend pove}awa broja osoba na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe registrovan je do maja 2009, a zatim se smawivao do decembra.

31. 12. 2009.

1.144,51756

DNEVNIK KLACKALICA NA TR@I[TU NAFTE

Sve miri{e na poskupqewe goriva “Od posledwe korekcije imaPosle skoro dva meseca mili smo trend zadr`avawa cene rovawa, naftni derivati na sirove nafte i kursa dolara sve na{im pupama mogli bi da podo po~etka decembra. Tada je skupe ve} krajem ove sedmice, a nafta krenula da pada na svetza koliko ostaje da se vidi maskom tr`i{tu, ali je istovreda ne treba o~ekivati skok vemeno rastao kurs dolara, kod }i od dva do tri dinara po linas u Srbiji, tako da je cena tri.

Cene goriva na pumpama u Srnafte prakti~no na istom nibiji miruju od 11. novembra u vou na kom je bila 11. novembra”, skladu sa Uredrekla je na~elnik bom o korekciji za naftu i gas u cena naftnih deNe treba o~ekivati M i n i s t a r s t v u rivata, a o~ekienergetike Sneskok ve}i od dva do `ana Risti}. vanog pojeftiwetri dinara po litri wa nije bilo. U Me|utim, poMinistarstvu sledweg dana staenergetike obrare godine zabelezla`u da se stekao samo vremen`en je rast i cene nafte i vredski uslov, ali da je to petnaenosti dolara. Barel nafte tipa stodnevno uskla|ivawe sa kre“Ural” koju Srbija kupuje kotawima na svetskom tr`i{tu {tao je 76 dolara, a kurs dolara pokazivalo da cena sirove nafje oko 67 dinara. Ukoliko se te nije porasla, niti se snizila rast oba parametra nastavi, za vi{e od 1,5 odsto. U Vladi kakrajem ove sedmice bi}e uslova `u da je ra~unica jasna. za promenu cene, pa bi posku-

pqewe derivata moglo da stigne za vikend.

Analiti~ari tvrde da }e se rusko-beloruski naftni spor odraziti na cene sirove nafte na svetskim berzama,

gde se ve} bele`i blagi rast.

U Ministarstvu energetike ka`u da Srbija doprema rusku naftu drugim putevima i da su obezbe|ene dovoqne koli~ine.

NIS ZAPOSTAVIO NOVOSADSKU RAFINERIJU NAFTE

Novi Sad spao na uqa i maziva?

Iako se jo{ uvek ne mo`e precizno re}i kakva je sudbina rafinerije nafte u Novom Sadu izvesno je da novi ve}inski vlasnik Naftne industrije Srbije, “Gaspromweft” ne planira da bitno ulo`i u modernizaciju postrojewa u woj.

Naime, generalni direktor NIS-a Kiril Krva~enko nedavno je rekao da }e ulagawa u ovu rafineriju biti minimalna i da je planirano investirawe samo u blending uqa. On je istakao da je investiocinim programom planirana modernizacija pan~eva~ke rafinerije, a da je, za sada, u Novom Sadu planirano pove}awe proizvodwe uqa i maziva.

S obzirom da je ulagawe modernizaciju postrojewa u rafineriju u Pan~evu ve} zapo~elo, mo`e se re}i da proizvodwa naftnih derivata u doma}im rafinerijama nije ugro`ena. Uz to, “Gaspromweft” se i kupoprodajnim ugovorom obavezao da ne}e biti zatvarawa rafinerijskih postrojewa, te se mo`e o~ekivati da }e ova odredba biti po{tovana u potpunosti, tim pre {to se u narednih nekoliko godina planira ulagawe vi{e od 500 miliona evra.

Dakle, mo`e se re}i da novosadskoj rafineriji, u kojoj radi oko 1.000 qudi, ne preti zatvarawe, ali je gotovo izve-

Skup litar iz Novog Sada U novosadskoj rafineriji se proizvodi evro dizel, a po re~ima Kirila Krav~enka proizvodwa ovog goriva u toj rafineriji je izuzetno skupa, ali se to moralo raditi dok nije zavr{ena rekonsktrukcija u rafineriji u Pan~evu. On je rekao da je planirano da se ove godine mese~no proizvodi 25.000 tona evro dizela, od kojih bi 15.000 tona bilo plasirano na NIS-ove pumpe, a ostatak u veleprodaji. ^ak ni ve}a potro{wa, ukoliko bi do toga do{lo, ne bi pokrenula postrojewa u novosadskoj rafineiji, jer je Krav~enko rekao da bi se dodatne koli~ine proizvodile u Pan~evu, ili bi se uvozile. sno da ne}e biti iskori{}eni svi weni kapaciteti {to je Krav~enko i naglasio. On je

ukazao da u ovom regionu ima dovoqno prera|iva~kih kapaciteta, da je ve} zatvoreno je

nekoliko rafinerija, jer je ponuda ve}a od tra`we za ~ak 40 odsto, te da je neophodno prona}i pravu meru izme|u efikasnosti poslovawa i socijalne odgovornosti. Da li je ta prava mera pove}awe efikanosti rada, smawewe broja zapsolenih, preorijentacija na druge proizvode - uqa, maziva... ostaje da se vidi.

Da li }e doma}e rafinerije raditi i koliko sigurno je poslovna odluka “Gaspromwefta”, ali je to izuzetno va`no i zbog toga {to pokazuje spremnost ruske kompanije da se upusti u utakmicu i to na regionalnom tr`u{tu, s igra~ima kao {to su austrijski OMV ili ma|arski MOL. Naime, po~etkom 2011. godine o~ekuje se liberalizacija naftnog tr`i{ta u Srbiji, bi}e mogu}e uvoziti derivata (sada se uvozi samo evro dizel), pa }e osim cene goriva biti presudan i wegov kvalitet. Te{ko da se mo`e o~ekivati da }e strane naftne kompanije, koje sada gorivo kupuju od NIS-a to i nastaviti, ukoliko kvalitet ne bude evropski, posebno {to su im sopstvena postrojewa za preradu nafte relativno blizu. Zato su ulagawa u modernizaciju neopghodna i to sigurno u “Gaspromweftu” dobro znaju.

D. Mla|enovi}

SUTRA PO^IWE PODELA BESPLATNIH AKCIJA

U po{tu po pet komada iz NIS-a Svi gra|ani Srbije koji su stekli pravo na besplatne akcije mo}i }e od sutra na {alterima Po{te da podignu potvrdu o posedovawu pet akcija NIS-a. Nominalna vrednost ovih akcija iznosi 2.500 dinara, a gra|anima }e istovremeno na bankovne ra~une le}i i 1.700 dinara od prodaje akcija iz privatizacionog registra.

Nema potrebe da gra|ani `ure sa podizawem potvrda, a nadle`ni veruju da se ne}e stvarati nepotrebne gu`ve na {alterima JP PTT “Srbija”. Pravo na besplatne akcije i nov~ani udeo ima 4,8 miliona gra|ana. Wima }e za podizawe potvrda o vlasni{tvu u NIS-u, odnosno nov~anih naknada od prodaje besplatnih akcija, potrebna je li~na karta i broj ra~una.

Kako su ovih dana objasnili ~elnici Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije, novi mawinski vlasnici nacionalne naftne kompanije, ipak, ne}e mo}i odmah da svojim akcijama trguju na berzanskom tr`i{tu, ve} tek kada NIS postane otvoreno akcionar-

sko dru{tvo i pojavi se na Beogradskoj berzi, {to se o~ekuje sredinom godine. U me|uvremenu, gra|ani }e vlasni~ke papire NIS-a mo}i da prodaju, ali sklapawem kupoprodajnog ugovora koji se overava u sudu. Ipak, zvani~nici ne

gra|ani na transparentan na~in, u pogodnom trenutku, po najpovoqnijim uslovima i ceni vi{oj od nominalne, prodaju akcije ka`e dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije Neboj{a ]iri}.

Hiqadarka Vest da }e dobiti novac i papire ukupne vrednosti od ~etredesetak evra, mnoge gra|ane ovih dana ne}e naro~ito obradovati, s obzirom na ranije olako izre~ene ministarske prognoze da }e dobiti besplatne akcije vredne 1.000 evra. Danas svi - od Vladinih zvani~nika do berzanskih stru~waka - gra|ane savetuju da se strpe, te da je vrlo verovatno da }e vrednost wihovih besplatno dobijenih papira u budu}nosti rasti. Dodu{e, vi{e se niko ne usudi da barata konkretnim ciframa, ali je jasno da se ukupna vrednost ovih akcija ne}e znati barem jo{ dve godine. Do tada bi, barem kako sada stvari stoje, na berzu trebalo da iza|e EPS, najvrednija me|u kompanijama ~ije se akcije poklawaju. `ele da ohrabre gra|ane na ovaj ~in, ve} ih savetuju da sa~ekaju izlazak akcija na organizovano tr`i{te.

- Tek kada se akcije preduze}a ukqu~e na berzu, bi}e mogu}e da

On je tako|e najavio i usvajawe izmena Zakona o pravu na besplatne akcije i nov~anu naknadu, ~ime }e biti omogu}eno da gra|ani dobiju i akcije drugih velikih javnih preduze}a pre wihove priva-

tizacije. Re~ je o hartijama “Galenike”, “Telekoma” i Aerodroma Nikola Tesla”, kao i objediwenim akcijama novoformiranog Akcionarskog fonda u kojem }e se na}i hartije koje iz portfeqa Privatizacionog registra i Akcijskog fonda koje do sada nisu prodate.

Re~ je o mawinskim paketima firmi koje su se prodavale prema Za-

konu o svojinskoj transformaciji iz 1996. i Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine. Po{to je re~ o ogromnom broju akcija, gra|ani }e dobijati vrednosni papir kojim }e ostvariti pravo na srazmerni deo ukupne vrednosti svih tih do sada neprodatih akcija. Najzad, u 2011. dobi}e i akcije Elektroprivrede Srbije.

V. ^vorkov

EKONOMIJA

DNEVNIK

utorak5.januar2010.

JO[ SE ZBRAJA BUYETSKI DEFICIT

GUVERNER RADOVAN JELA[I]

VESTI

Rupa od 78,3 milijardi

Kurs }e biti stabilan Kurs evra u 2010. godini }e biti stabilan, najavio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} i predvideo da }e inflacija ove godine biti od ~etiri do {est odsto.

Deficit buxeta na kraju novembra bio 78,3 milijardi dinara. Prihodi buxeta za 11 meseci 2009. bili 585,3 milijardi, rashodi 663,6 milijardi dinara, objavilo Ministarstvo finansija.

Poreski prihodi buxeta u novembru su bili 52,4 milijardi dinara, oko dve milijarde mawe nego u oktobru. Naplata poreza na dodatu vred-

nost , 25,8 milijardi dinara, bila je oko sedam milijardi mawa nego prethodnog meseca, dok je po osnovu naplate akciza prikupqeno 14 milijadi dinara, {est milijardi dinara vi{e nego u oktobru.

U rashodima buxeta i daqe je najve}a stavka isplata organizacijama obaveznog socijalnog

Beograd – ju`ni Jadran

osigurawa, za {ta je u novembru izdvojeno 22,4 milijardi dinara, a tro{kovi za zaposlene bili su 15 milijardi dinara.

Rebalansom buxeta za 2009. planirani su prihodi od 614,9 milijardi, a rashodi od 719,9 milijardi dinara, uz deficit od 105 milijardi dinara.

Lista projekata koje }e finansirati Nacionalni investicioni plan sa 15,5 milijardi dinara bi}e predata Vladi krajem januara, rekla je Verica Kalanovi}.

Ministarka za NIP Verica Kalanovi} je izjavila da }e insistirati na po{tovawu procedure i utvr|ene dinamike radi ve}e efikasnosti realizacije projekata u 2010. godini. “Prijavqeno je 1.946 projekata, a bi}e podr`ani oni koji su tehni~ki spremni za realizaciju, koji su odraz potreba gra|ana i koji stvaraju uslove za ekonomski razvoj”, rekla je ministarka.

Prema wenim re~ima, za nastavak izgradwe Koridora 10 NIP }e ulo`iti pet milijardi dinara, od ~ega, za severni krak ~etiri milijarde i za tunel Stra`evica u Beogradu milijardu dinara. Za po~etak izgradwe autoputa Beograd - ju`ni Jadran bi}e izdvojene dve milijarde dinara.

KOLIKO SU REALNE NADE U OPORAVAK SRPSKE PRIVREDE

Ako se budemo pridr`avali onoga {to smo sami odlu~ili da zamrznemo teku}u potro{wu, budemo spremni i sposobni da sve ono {to smo planirali ulo`imo u infrastrukturu i pove}amo izvoz, ima}emo relativno ja~i kurs dinara nego {to to mnogi o~ekuju, rekao je Jela{i}.

Ako se pridr`avamo onoga {to smo dobrovoqno na sebe preuzeli, mo`da mo`emo da zavr{imo godinu sa slabqewem evra, istakao je Jela{i}.

Mawe novih preduze}a U Srbiji je 2009. broj novih preduze}a i radwi bio 15 odsto mawi nego 2008, izjavio direktor Agencije za privredne registre Zvonko Obradovi}.

“Umesto oko 11.000 novih preduze}a, {to je bio godi{wi prosek, 2009. je zavr{ena registracijom 9.869 privrednih dru{tava, a umesto dosada{nih oko 44.000 preduzetni~kih radwi, koliko je godi{we registrovano, pro{le godine osnovano je wih 39.000”, kazao je on.

Prema wegovim re~ima, istovremeno je, porede}i s 2008, oko 12 procenata porastao broj privrednih dru{tava koji je brisan iz registra, dok je broj uga{enih radwi bio na istom nivou kao i godinu pre.

Najvi{e novih preduze}a u 2009. bilo je iz oblasti trgovine na veliko, zatim pru`awa savetodavnih usluga i menad`menta, gra|evine, dok se najvi{e brisanih iz registra bavilo trgovinom.

Boqi dani tra`e pokri}e Koliko je protekla 2009. godina bila te{ka i uznemiruju}a mo`e se videti i po tome {to je oprez postao stalni saputnik, kako prognoza zvani~ne ekonomske politike, tako i predvi|awa privrednika. Nijedan pogled u predstoje}e dane 2010. godine nije li{en prili~ne obazrivosti, tako da se, bez obzira na nivo optimisma, pozitivnim nadawima po pravilu dodaje i ono “ali”.

Sam premijer Srbije Mirko Cvetkovi} je u novogodi{wem obra}awu ~itaocima “Dnevnika” priznao da o~ekuje mawe te{ku godinu od one koja je za nama, dodav{i da se ne mogu o~ekivati spektakularni rezultati, poput onih “kriza je pro{la i sad idemo daqe”. O~igledno je i vlast, koja po prirodi stvari mora da gura optimizam, svesna da su isku{ewa i daqe veoma velika i da su iznena|ewa svake vrste jo{ uvek mogu}a.

Po~etak 2009. bio je takav da su veoma brzo pala u vodu optimisti~ka predvi|awa da udar krize ne}e toliko uzdrmati privredu Srbije i da }emo imati, ako ne ba{ rast od pet posto, onda bar zadovoqavaju}ih dva procenta.

Prognoze su korigovane i optimizam je brzo zamewen strepwama da li }e nacionalna ekonomija godinu okon~ati sa 4-5 procenata pada ili }e zavr{iti u jo{ dubqoj recesiji. Ne{to boqa situacija u drugoj polovini godine doprinela je da ukupni trendovi ne budu tako negativni. Sada je ve} izvesno da }e se godi{wi pad kretati negde oko tri procenta i da bi Srbija u 2010. mogla da ra~una na blagi oporavak od 1,5 posto.

SRBIJA PREDSEDAVA CEFTOM

Slobodna trgovina u na{u korist Srbija je od 1. januara preuzela ulogu predsedavaju}eg Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini - Cefta za ovu godinu.

Ekonomista Miroslav Zdravkovi}, urednik sajta ekonomija.org, ka`e da pozicija predsedavaju}eg u Cefti nosi sa sobom obavezu jer trenutno postoji politi~ki konflikt za Hrvatskom u vezi sa tu`bom pred MSP-om, pa bi trebalo da se spre~i da se politi~ki konflikti prenesu na ekonomski teren.

“Cefta je mala igraonica prikqu~ewa EU, gde bi svi trebalo da se disciplinujemo”, ocenio je Zdravkovi} .

Zdravkovi} je izjavio da je tr`i{te Cefta va`no za Srbiju jer je to “tr`i{te na kojem mi prete`no izvozimo, 10 odsto u Bosnu i Hercegovinu, 10 odsto u Crnu Go-

ru i 10 odsto u Hrvatsku u i druge zemqe”, i da jedino na wemu ostvarujemo suficit.

Zdravkovi} je objasnio da imamo veliku asimetriju, jer osim Hrvatske i Srbije koje u Cefti ostvaruju suficit, Crna Gora, BiH, Moldavija, Albanija i Makedonija imaju trgovinski deficit.

“Za razliku od drugih tr`i{ta gde nastupamo sa relativno malim brojem proizvoda, kao {to su gvo`|e, ~elik, maline, ovde imamo {irok dijapazon proizvoda, i upravo tamo gde nismo kvalifikovani da u|emo na tr`i{te EU zbog nekih visokih standarda ovde na{a preduze}a opstaju”, rekao je Zdravkovi}.

Statistika pokazuje da je za 11 meseci Srbija u razmeni sa ~lanicama Cefte ostvarila suficit od 1,2 milijarde dolara.

Evropa vu~e Jo{ po~etkom jeseni, urednik internet stranice “ekonomija.org” dr Miroslav Zdravkovi} uo~io je da se rast proizvodwe i uvoza u zemqama koje su na{i najzna~ajniji spoqnotrgovinski partneri (Nema~ka, Italija...) gotovo u procenat poklapa s rastom na{eg izvoza. To bi zna~ilo da }e se dobri trendovi na zapadu preslikati u dobre rezultate na{e privrede.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije Neboj{a ]iri} veruje da ima prostora i za ve}i rast. Wegova prognoza je ne{to vedrija od one kojom se rukovodi MMF, jer ~ovek, koji je odradio najve}i deo posla oko dovo|ewa “Fijata”, smatra da bi srpska ekonomija mogla da poraste za celih dva procenta. Svoje predvi|awe ]iri} zasniva na pretpostavki da }emo u 2010. o~uvati ovogodi{wi nivo stranih investicija od dve milijarde dolara i na tome {to }emo ostati privr`eni politici dr`avnih podsticaja. Naime, planirano je da se i daqe subvencioni{e svako novo radno mesto sa

2.000-10.000 evra i da u svakoj investiciji ve}oj od 200 miliona evra, gde se zapo{qava vi{e od hiqadu radnika, dr`ava u~estvuje sa 25 procenata.

Direktor “Sen Goben Elbe” u Apatinu Sveto Baji} smatra da je to dobra politika, jer se vi{e stope privrednog rasta ne mogu o~ekivati bez pomo}i dru{tva.

Po wegovim re~ima, u privredu se mora ulagati, jer je ona nosilac ukupnog dru{tvenog sistema.

Ina~e, ova fabrika gra|evinskih materijala planirala uve}awe proizvodwe od najmawe 12 procenata u 2010. godini. Me|utim, ne dele svi takav optimi-

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

94,0485

95,9679

98,1752

93,7606

Australija

dolar

1

59,0201

60,2246

61,6098

58,8394

Kanada

dolar

1

62,8079

64,0897

65,5638

62,6156

Danska

kruna

1

12,6337

12,8915

13,188

12,595

Norve{ka

kruna

1

11,3596

11,5914

11,858

11,3248

[vedska

kruna

1

9,1836

9,371

9,5865

9,1555

[vajcarska

franak

1

63,4648

64,76

66,2495

63,2705

V. Britanija

funta

1

105,815

107,975

110,458

105,491

SAD

dolar

1

65,7222

67,0635

68,606

65,521

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 1. 2010. godine

zam. Negde krajem pro{le godine, kada su zaustavqni negativni trendovi i kada je u stavovima zvani~ne ekonomske politike po~eo da provejava optimizam, predsednik Upravnog odbora “Metalca” iz Gorweg Milanovca Dragoqub Vukadinovi} primetio je da se znatniji pomaci ne mogu dogoditi pre sredine 2010. godine. Privrednik, koji predvodi jednu od najzna~ajnijih srpskih firmi i jednog od najve}ih doma}ih izvoznika, procenio je da je sve jo{ uvek jako rovito i da se ne naslu}uje popravqawe tr`i{ne kowunkture.

Zna~ajne rezerve prema ubrzanom rastu ima i dr Vladimir Gligorov iz Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije. On ka`e da, jednostavno, ne vidi odakle bi mogao da stigne ve}i ekonomske rast. Neizvesnost je i daqe veoma velika, preduzetnici oklevaju, a bez novih investicija i ja~awa tra`we nema ni ve}ih privrednih aktivnosti.

O~igledno je da }e privredni oporavak zavisiti od nekoliko faktora. Prenesenih efekata boqe tr`i{ne klime u Zapadnoj Evropi, subvencionisanih kredita i dr`avnih podsticaja i investicionog zamaha. Srbija }e u 2010. frontalno u}i u zavr{etak Koridora 10. i u druge velika kapitalna ulagawa. Tim investicijama, po zna~aju, ravan je i posao sa italijanskim “Fijatom”. Ostaje nam da vidimo da li }e to biti dovoqan impuls da se stvari pokrenu, odnosno da li je to razvojni zamajac koji Srbija nestrpqivo ~eka?

V. Harak

Kredit EBRD-a Srbijagasu Odbor direktora Evropske banke za obnovu i razvoj razmatra}e 12. januara kredit od 150 miliona evra za Srbijagas.

Kako se navodi, kredit }e biti upotrebqen za unapre|ewe gasovodne mre`e. kupovinu gasa koji }e biti uskladi{ten u Ma|arskoj, za gradwu podzemnog skladi{ta gasa i za druge sredwero~ne investicije koje bi trebalo da pove}aju energetsku bezbednost.

Navodi se da je jedna od mogu}ih investicija i povezivawe gasne mre`e Srbije s mre`ama susednih zemaqa.

Nastavqen {trajk gla|u Desetak radnica novopazarske Triko ta`e “Ra{ka” nastavile su {trajk gla|u, rekla je predsednica [trajka~kog odbora Jasminka Milutinovi}.

Milutinovi} je novopazarskom radiju Sto plus rekla da radnice i daqe o~ekuju pomo} Vlade Srbije. “Mi smo svesne toga da samo vrh vlade i ministri mogu da nam pomognu, a ne lokalna samouprava”, rekla je ona.

Sedam radnica “Ra{ke” {trajkuje gla|u oko mesec dana.

LEGALIZACIJA BESPRAVNO IZGRA\ENIH OBJEKATA

Da ku}e i zvani~no budu va{e Pod sloganom “Da sve bude i zvani~no va{e”, Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine i prostorno planirawe poziva sve graditeqe koji su gradili bez gra|evinske dozvole da do 11. marta 2010. podnesu zahtev za legalizaciju stanova u ku}a i iskoriste mogu}nost smawewa tro{kova ~ak za 60 odsto - ukoliko se radi o objektu do 100 kvadratnih metara, jer je ta pogodnost vremenski ograni~ena i va`i do kraja godine.

Pomo}nica ministra Aleksandra Damwanovi}-Petrovi} izjavila je za “Dnevnik” da je na

- Sve graditeqe koji su gradili bez dozvole, a koji u predvi|enom roku ne podnesu zahtev za legalizaciju, ~ekuju o{tre mere poreske politike, ali i ru{ewe - ka`e Aleksandra Damwanovi}-Petrovi}. - Mi smo ve} po~eli s ru{ewem u za{ti}enim podru~jima, zato je dobro za svakog bespravnog investitora da se prijavi za legalizaciju i da postane stvarni vlasnik nekretnine, koju }e mo}i upisati u katastar nepokretnosti.

Sve op{tine u Srbiji bile su u obavezi da do 11. decembra do-

Mogu}nost smawewa tro{kova ~ak za 60 odsto, ukoliko se radi o objektu do 100 kvadratnih metara KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

5

gra|anima odluka o tome {ta }e biti s wihovim bespravno izgra|enim objektima. Ona smatra da se ovoj kategoriji graditeqa isuvi{e i{lo naruku, preduzeto je sve da im se objekti legalizuju, nekoliko puta je produ`ivan rok za prijavu, novi Zakon o planirawu i izgradwi omogu}io je da se prijave sve ku}e izgra|ene do 11. septembra, kada je propis stupio na snagu, odobren je veliki popust za porodi~ne ku}e... vi{e od toga ne mo`e. Ko od bespravnih graditeqa ne odgovori na ovakvu ponudu, mo`e o~ekivati stroge kazne.

stave spiskove i osnovne podatke o bespravno podignutim objektima na wihovoj teritoriji, kako bi se ta~no znalo koliko ima divqih objekata. Me|utim, kako ka`e sagovornica, lokalna samouprava se ba{ nije pokazala na delu i velik broj op{tina nije u roku dostavio spiskove. Me|u wima su i neke vojvo|anske op{tine: Mali I|o{, Novi Be~ej, Be~ej, Se~aw, Novi Kne`evac, Sremska Mitrovica, Titel, Ba~ka Palanka, @iti{te, Apatin. Deo dokumentacije stigao je i posle zakonskog roka, a o~ekuje se da

svi odgovore zahtevu Ministarstva.

U istom roku, dakle, do 11. decembra, op{tine su bile u obavezi da donesu urbanisti~ke kriterijume za legalizaciju, kako bi omogu}ili gra|anima koji su gradili bez dozvole da legalizuju svoje objekte ~ija visina ili blizina drugim objektima nije u skladu s op{tim urbanisti~kim propisima. Aleksandra Damwanovi}-Petrovi} obja{wava da one op{tine koje nisu donele nove odluke primewiva}e Pravilnik o parcelaciji i izgradwi. [ta je za koju sredinu povoqnije, stvar je procene svake lokalne samouprave, me|utim, ima ocena da su neke samouprave donele preliberalne odluke koje se odnose na visinu gra|evine i udaqenost od susednog objekta, samo da bi omogu}i-

le legalizaciju divqih objekata, koji, po oceni legalnih graditeqa, ili smetaju susedima, ili ru`e sredinu, o ~emu lokalna vlast nije vodila brigu, `ele}i samo da naplati izgradwu bez dozvole.

Tako je u nekim sredinama omogu}ena legalizacija svih objekata, bez obzira na visinu i udaqenost od susedne ku}e, bitno je jedino da wihovi balkoni, krovovi i nadstre{nice ne prelaze u kom{ijsku parcelu, da nemaju otvore koji gledaju ka susednim objektima, da im atmosferske vode nisu usmerene na kom{ijin plac i da ne zatvara svetlarnik susednoj parceli.

Zato legalni graditeqi prigovaraju da je nezgodno kada susedni nelegalno izgra|eni objekat zatvara prozore legalno izgra|enoj ku}i.

R. Dautovi}

6

TRE]E DOBA

utorak5.januar2010.

DNEVNIK

PREMIJER MIRKO CVETKOVI] OPTIMISTI^AN

Na vidiku odmrzavawe penzija?

Mada su poslanici Skup{tine Srbije na kraju protekle godine izglasali izmene Zakona o PIO, prema kojima }e penzije tokom ove godine biti zamrznute na nivou oktobara 2008.godine, posledwih dana sti`u otimisti~ke najave da bi se nove izmene tek usvojenog Zakona o PIO mogle dogoditi za nekoliko meseci, jer bi moglo do}i do odmrzavawa penzija.

Naime, nedavno je ministar ekonomije Mla|an Dinki} najavio da prognoze pokazuju da bi u prvoj polovini ove godine moglo do}i do odmrzavawa penzija i plata u jav-

nom sektoru, a ju~e je to ponovio premijer Vlade Srbije Mirko Cvetkovi}. On je istakao da, ukoliko privredi rast bude ve}i od planiranih 1,5 odsto bruto doma}eg proizvoda, koliko je projektovano buxetom za 2010.godinu , mo`e da se razmi{qa o pove}awu plata i penzija koje su bile zamrznute i u pro{loj godini.

Premijer isti~e da bi o odmrzavawu plata i penzija morao da se postigne dogovor sa Me|unarodnim monetarnim fondom, jer aktuelni kreditni aran`man sa tom me|unarodnom finansijskom in-

FOND PIO POSTAJE MODERAN SERVIS, DOSTUPNIJI GRA\ANIMA

stitucijom predvi|a da ta primawa ostanu zamrznuta do kraja ove godine. Upravo zbog toga, premijer Cvetkovi} je ukazao da je to za sada samo mogu}nost, a ne obe}awe, odnosno da penzioneri ne poveruju da je odmrzavawe gotova stvar .

Za sada je sasvim sigurno da je predvi|ena redovna isplata 12 penzija u ovoj godini u iznosu istom kao i pro{le godine. Ukoliko se postigne ve}i privredni rast od planiranog, onda }e se tek mo}i govoriti o procentu za koji bi penzije u drugoj polovini ove godine mogle porasti.

Q. M.

Uz pomo} stru~nog konsultanta Svetske banke napravqen je Strate{ki plan razvoja Fonda do 2011.godine ~ijom realizacijom }e se omogu}iti stvarawe modernog Fonda u kome }e zaposleni pru`ati kvalitetnu uslugu gra|anima prilikom ostvarivawa prava iz PIO, nagla{ava Zdravkovi}. On za "Glas osiguranika" obja{wava da se po~elo s a`urirawem, sre|ivawem i pre~i{}avawem baze podataka mati~ne evidencije osiguranika i korisnika prava kao i da su na tom poslu anga`ovani gotovo svi zaposleni u Fondu.

- Vi{e to ne rade qudi sa strane anga`ovani po ugovoru. Tako se i deo novca predvi|en za modernizaciju i boqu tehnolo{ku opremqenost ne odliva na stranu, a i posao se br`e zavr{ava, pa bi do marta ove godine ~itav posao trebalo da bude okon~an. Nastavqa se sa upotpuwavawem baze podataka. Na taj na~in idemo u susret doga|awima to jest pripremamo kompletne baze sa svim relevatnim podacima dok qudi jo{

prava iz penziojsko-invalidskog osigurawa.

- Ovakav pojednostavqen na~in rada uveden je u Filijali Beograd, gde sada jedan pravnik vodi ~itav upravni postupak po predmetu od po~etka, kada gra|anin pred zahtev, pa do kraja to jest do dono{ewa re{ewa. Na ovaj na~in je za 27 do 29 dana skra}en postupak utvr|ivawa prava iz penzijsko invalidskog osigurawa, {to zna~i da qudi toliko kra}e ~ekaju na re{ewe i broj nere{enih predmeta pred sam kraj godine je sveden na oko 86.000 ,a pre nekoliko meseci je bilo vi{e od 120.000 nere{enih zahteva. Sli~no je i u radu invalidskih komisija, gde se sada odmah razdvaja pravna i medicinska dokumentacija. Skra}eni su rokovi ~ekawa na izlazak pred invalidsku komisiju, pravni deo se za to vreme ve} obra|uje, tako da ,~im se zavr{i medicinsko ve{ta~ewe, vrlo brzo se donosi i re{ewe- isti~e Zdravkovi}.

Prvi ~ovek Fonda PIO na kraju zakqu~uje da su temeqi za

Od pre nekoliko danaza pola godine pomerena je granica za penzionisawe. Tako }e u ovoj godini u penziju odlaziti `ene sa 59 i po a mu{karci sa 64 i po godine i minimalno 17 godina sta`a osigurawa.

Sve filijale Republi~kog fonda PIO radile su posledweg dana pro{le godine do kasnih ve~erwih sati kako bi svi radnici koji ispuwavaju uslov za starosnu penziju, koji je do Nove godine bio 59 za `ene i 64 godina `ivota za mu{karce i najmawe 18 godina radnog sta`a blagovremeno podneli zahtev za penzionisawe. Zahtevi su se po-

Do kraja meseca radna grupa za reformu penzionog sistema treba da zavr{i nacrt novog zakona o PIO kako bi se on narednog meseca na{ao pred poslanicima Skup{tine Srbije i bio usvojen.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji} tvrdi da je reforma penzionog sistema jedan od

- Plan reforme treba da sa~inimo do kraja februara i da u dogovoru sa MMF-om predstavimo ta re{ewa- istakao je ministar Qaji}.

- To bi trebalo da podrazumeva i konsenzus sa socijalnim partnerima i svim zainteresovanim dru{tvenim akterima. U svakom slu~aju , tra`imo sistem koji je eko-

najva`nijih segmenata reformi koje o~ekuju Srbiju u ovoj godini.

On isti~e da }e se za ovu reformu tra`iti re{ewa u vezi sa indeksacijom, odnosno uskla|ivawem rasta penzija, sa beneficiranim radnim sta`om i odlascima u prevremenu penziju.

nomski odr`iv i socijalno opravdan.

Savez samostalnih sindikata Srbije, kao jedan od socijalnih partnera Vlade Srbije ve} je zauzeo stav oko predstoje}ih penzionih reformi. Sekretar SSS Slavica Savi} je u razgovoru sa direk-

Pripremamo kompletne baze da, kada do|e vreme za penzionisawe, ni{ta ne nedostaje, nego da svi podaci ve} budu u evidenciji rade, tako da, kada do|e vreme za penzionisawe, ni{ta ne nedostaje, ve} su svi podaci ve} u evidenciji - objasnio je Zdravkovi}.

On isti~e da se preispituje postoje}i na~in rada i defini{e jedinstveni sistem procedura i procesa kako bi se {to vi{e skratio postupak za utvr|ivawe

jedan moderniji, funkcionalniji i gra|anima dostupniji Fonda PIO postavqeni i da }e to ve} dati rezultate jer }e re{ewa i prve penzije br`e stizati do novih penzionera, a oni koji to ve} jesu i ove godine }e redovno i na vreme dobijati svoje penzije.

Q. M.

sledweg dana mogli podneti i po{tom kao preporu~ena po{iqka, s tim {to je datum slawa morao biti 31.12.2009.godine. Svi koji su zakasnili da to do tada u~ine i predali zahtev ju~e, prvog radnog dana u ovoj godini, moraju znati da za wih va`e novi propisi, odnosno da }e morati da rade jo{ pola godine kako bi stekli pravo na penzionisawe.

Prema finansijskom planu za ovu godinu, koji je usvojio Upravni odbor, tokom ove godine oko 20.000 radnika ostvari}e pravo na penziju.

Q. M.

Kako bezbolno zasititi vuka

KAKO LEKAR KA@E

Reumi ne prija vlaga Danas se zna da je reumatoidni poliartritis oboqewe vezivnog tkiva.

Ove promene mogu dovesti do razre|ewa ili do zgru{avawa tkiva, do smawivawa ili pove}awa otoka, do uko~enosti...Uzroci ove bolesti su mnogobrojni i raznovrsni. Me|u va`nijim uzrocima su vlaga u stanu i vazduhu, socijalna beda pa i zanimawa kojima se qudi bave. Pored ovih uzroka posebno treba naglasiti hroni~nu infekciju (hroni~na zapaqewa) koja je, prema novim ispitivawima, najva`niji uzro~nik reumatizma. Te hroni~ne infekcije poti~u naj~e{}e iz krajnika, `drela, sinusa i zuba, a ponekad i iz nosa, uva, slepog creva, jajnika ... Do uticaja fokalnog `ari{ta na zglobove dolazi na taj na~in {to materije koje nastaju raspadawem zaraznih klica (bakterija) prodiru u krv,

Na poslu {est meseci du`e

DO NOVIH RE[EWA U PENZIJSKOM OSIGURAWU DOGOVOROM

Efikasnost raste iz temeqa U sklopu reformi penzijskog sistema u celini i Fonda PIO predstoji , isti~e Slobodan Zdravkovi}, direktor Fonda PIO, daqa regorganizacija i transformacija penzijskog fonda u moderan servis spreman i osposobqen da korisnicima pru`a kvalitetnu uslugu, raspola`e koordinisanom mre`om filijala, stru~nim kadrom i bude savremeno tehnolo{ki opremqen.

ISTEKAO ROK ZA PENZIONISAWE PO PRO[LOGODI[WIM USLOVIMA

a krv ih raznosi po ~itavom organizmu, pa ih donosi i u zglobove. Ako ve} postoji osetqivost zglobova, prouzrokovana drugim, ranije navedenim uticajima, nastaje reumati~no oboqewe - reumatoidni artritis. Poznato je da do artriti~nih pojava dolazi i zbog starewa, pa se ka`e da je ~ovek star koliko su mu stare hrskavice i krvni sudovi. U po~etku bolest napada zglobne opne, a kasnije i same zglobove i kosti.

Hrskavica se tro{i br`e nego {to se obnavqa, nastaju promene na kostima, deformacije postaju tokom vremena vidqive.

Me|utim, postoje i takva reumati~na oboqewa koja ne izazivaju nikakve promene na zglobovima, kostima ili drugim organima, te se gledawem i pipawem, ne mogu primetiti. Mo`e se slobodno re}i da nema zglobova i kostiju na kojima reumatizam ne mo`e da se pojavi.

J. B.

torom Svetske banke u Beogradu Sajmonom Grejom naglasila da penziona reforma mora da bude postepena i da ne sme da se svodi samo na umawivawe prava sada{wih i budu}ih penzionera.

- Neophodna je efikasnija kontrola naplate doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osigurawe, izgradwa odgovaraju}ih kontrolnih mehanizama radi smawewa sive ekonomije, formirawe centralnog registra, kao i utvr|ivawe vlasni{tva nad rehabilitacionim centrima i drugim objektima izgra|enim sredstvima Fonda PIO - rekla je Slavica Savi}.

Sindikalci su istakli i neophodnost uskla|ivawa op{teg boda s kretawem zarada i teku}ih penzija po takozvanoj {vajcarskoj formuli, koja podrazumeva 50 odsto rasta tro{kova `ivota i 50 odsto rasta zarada.

Direktor Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej smatra da je dobro {to su sindikati svesni da je reforma penzijskog sistema neophodna i dodao da je zajedni~ki ciq da reformisani penzijski sistem bude odr`iv na dugi rok, zbog ~ega je neophodno da reforme krenu odmah.

- Svetska banka smatra da je u~e{}e penzija u dru{tvenom proizvodu previsoko i da ga do 2015.godine treba sniziti na nivo od 10 odsto BDP. Treba da kroz razgovor i razmenu informacija formuli{emo najboqe re{ewe koje bi bilo prihvatqivo i za penzionere i zaposlene, ali i o~uvalo finanijsku stabilnost Srbije na du`i rok - naglasio je Grej.

Q. Male{evi}

Po{tar sti`e posle Bo`i}a?

Malo je verovatno}e da }e isplata prvog dela decembarske penzije po~eti sutra, 6. januara kako bi najstariji do svoje prinadle`nosti stigli pre Bo`i}a. Prema nezvani~nim saznawima isplata penzija mogla bi

po~eti u petak, 8. januara za one koji je dobijaju na teku}e ra~une a od ponedeqka, 11. januara za one kojima po{tar donosi na ku}nu adresu.

Iznos na ~eku je isti kao i prethodni.

Q. M.

Za sahranu do 32.585 dinara Naknada pogrebnih tro{kova, koja se ispla}uje porodicama preminulih penzionera, ili onome ko je platio sahranu, u naredna tri meseca, januar, februar i mart, iznosi}e 32.585 dinara za korisnike penzije iz kategorije zaposlenih, 31.953 za pen-

zionere samostalnih delatnosti i 12.218 dianra za penzionisane poqoprivrednike.

U skladu s ~lanom 75. Zakona o PIO na ime pogrebnih tro{kova ispla}uje se iznos jedne i po prose~ne penzije u prethodnom kvartalu.

Q. M.

NA NOVOSADSKOM OTVORENOM UNIVERZITETU

STIGLA NOVA TURA CEPIVA PROTIV NOVOG GRIPA

Po~elo Raspustili{te Na Novosadskom otvorenom univerzitetu ju~e je po~elo Raspustili{te. Radionice za mali{ane }e se odvijati u mawim grupama zbog prevencije {irewa novog gripa. Radionice se odr`avaju od 9.30 do 11 odnosno d 11 do 13 sati, {to zna~i da svako dete tokom dana mo`e da bude na dve razli~ite radionice.

Ove godine pripremqene su radio-

nice mozaika, tkawa, izrade predmeta od gline kao i radionice za ve{te ruke. Ove godine ne}e biti organizovane filmske projekcije ni pozori{ne predstave, a radionice }e se odvijati do 13. januara. Detaqne informacije o programu mogu se dobiti na portirnici Novosadskog otvorenog univerziteta u Radni~koj ulici 20.

Q. Na.

Na vakcinaciju i bez kwi`ice Od 4.120 doza vakcina protiv novog gripa A H1N1, koje je ju~e dobio Dom zdravqa “Novi Sad”, 3.700 je podeqeno ambulantama ove zdravstvene ustanove, 200 komada je upu}eno Zavodu za hitnu medicinsku pomo} a 220 Institutu za javno zdravqe Vojvodine. To je druga isporuka vakcine pro-

Novosadska utorak5.januar2010.

S

Na dlanu pi{e: strpqewe vladine organizacije koje okupqaju potro{a~e – “Prosperiteta” i Udru`ewa za za{titu potro{a~a Vojvodine. Na drugoj strani nalazi se rukovodostvo DP “Novi Sad – Gas” i Asocijacija individualnih potro{a~a prirodnog gasa sa stavom da nema ni~ega spornog u privatizaciji, da se znaju vlasni~ki udeli i da }e svi biti namireni od privatizacije.

Ako grad uspe u svom naumu, Novi Sad }e dobiti novo javno preduze}e, a onda }e mu ostati da tra`i na~in da ga, ili proda, ili na|e strate{kog partnera.

Uz to, Novosa|ani koji se greju na gas, mogu se nadati beneficijama, koje trenutno imaju oni koji se greju preko Toplane. Dok se Vlada ne oglasi, DP “Novi Sad – Gas” nastavqa da posluje kao dru{tveno preduze}e (na~in organizacije koji Ustav ne prepoznaje) a potro{a~i i daqe dr`e priznanice o ulo`enih oko 1.500 maraka u izgradwu sekundarne gasne mre`e. S. Krsti}

Iskqu~ewe struje Novi Sad: od 8.30 do 11.30 sati Ulica B. Pivqanina i Nova 1, od 9 do 13 sati Lukijana Mu{ickog od broja 42 do 46 i Ulica Kraqevi}a Marka od broja 1 do 9. Futog: od 8 do 12 sati povremeno u pojedinim ulicama Novog naseqa i Va{ari{ta. Sremska Kamenica: od 10 do 13 sati deo Fru{kogorskog puta na Popovici.

V REMEPLOV

Led ja~i od pedeset tona soli U celoj zemqi 5. januara 1985. bio je ledeni dan. Najvi{a temperatura iznosila je minus se-

cinu mogu da prime i oni koji nemaju kwi`icu, ali u tom slu~aju treba da ponesu bilo koji dokument koji }e potvrditi wihov identitet. Po{to su vakciju uglavnom dobili hroni~ni bolesnici, sada mogu da je prime svi koji to `ele.

U prethodnoj isporuci Dom zdravqa je dobio 5.300 doza.

Z. Ml.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ad }e Bo`i} po julijanskom kalendaru, a jo{ uvek nema odgovora Vlade Srbije na apel odborni~kih grupa u gradskom parlamentu da se DP ”Novi Sad – Gas” izuzme iz privatizacije, pretvori u javno komunalno preduze}e, i kao takvo do~eka privatizaciju. Cela ova pri~a bila je jedna od glavnih tema lokalne politike Srpskog pokreta obnove, a u Skup{tini grada podr`ao ju je i gradona~elnik Igor Pavli~i}, nakon ~ega su svoj potpis peticiji dodali i {efovi odborni~kih grupa Demokratske stranke, Srpske radikalne stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine, G17 plus, Grupe gra|ana „Maja Gojkovi}“ i predstavnik Ma|arske koalicije.

Parlamentarna podr{ka predlogu kojim bi se navodno precizno utvrdio udeo gra|ana u vlasni~koj strukturi dru{tvenog preduze}a, a ujedno i najve}eg distributera prirodnog gasa, pozdravqena je i od dve ne-

tiv novog gripa, slede}a }e biti posle Bo`i}a.

Vakcinacija se radi u ambulantama Doma zdravqa ”Novi Sad” i besplatna je.

Gra|ani treba da pozovu svog izabranog lekara i dogovore se o terminu. Iz Doma zdravqa napomiwu da nije neophodno da zdravstvene kwi`ice budu overene. Vak-

dam stepeni. Duvao je jak vetar i padao sneg, ~ak i na Jadranskoj obali. Nevoqa je bilo na sve strane. U Kikindi se, na primer, na minus 17 stepeni pokvarila glavna gradska toplana, a na zale|ene novosadske puteve oko grada, koji je zahvatao daleko mawu povr{inu od dana{we, ba~eno je 50 tona soli. Ali ni to nije bilo dovoqno! Bez obzira na hladno}u koja je prodirala do kostiju, na ulicama je bilo dosta sveta. Mnogi su krenuli u pohod na prodavnice koje su oglasile velike rasprodaje za dane posle novogodi{wih praznika.

N. C.

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] U BETANIJI URU^IO POKLON ^ESTITKU MAMI I PRVOJ BEBI

Maloj An|eli stiglo 100.000 dinara Karolina Krivoku}a, doma}ica iz Novog Sada i wena }erkica An|ela – prva beba ro|ena u 2010. godini, dobile su ju~e poklon ~estitku od grada u iznosu od 100.000 dinara. Tim povodom, dvadesetdevetgodi{wu majku i bebu koje se nalaze u Klinici za ginekologiju i aku{erstvo, posetio je gradona~elnik Igor Pavli~i}.

- Po obi~aju, svake godine pose}ujemo prve bebe koje se rode u Novom Sadu. Obi{li smo sre}nu majku koja se porodila carskim rezom. Danas wih dve izlaze iz bolnice pa smo hteli da im po`elimo sve najboqe. Beba lepo izgleda, dobra je, a majka ima mleka, {to je najva`nije – rekao je ju~e Pavli~i} i dodao da bi bilo dobro da se i tokom cele godine poma`e svim bebama.

Istakao je da grad poma`e roditeqima koliko mo`e, {to po-

^lanica gradskog ve}a zadu`ena za de~ja i socijalna pitawa dr Sawa Stojanovi} rekla je da }e i ostale novosadske bebe ro|ene 1. januara dobiti novac, ali u iznosu od 50.000 dinara.

- Prvog dana nove godine u Betaniji je ro|eno 16 od ~ega osam novosadskih beba, {to zna~i da je grad sem ovih 100.000 izdvojio jo{ 400.000 dinara za nove male sugra|ane – istakla je Stojanovi}eva.

Podsetimo, prva beba ro|ena je pola sata iza pono}i, bila je te{ka 3.910 grama i duga~ka 51 santimetar.

U prethodnoj godini Foto: A. Erski na Klinici za ginekologiju i aku{erstvo kazuje da se u ovoj godini za te Klini~kog centra Vojvodine je svrhe nije smawila suma. ro|eno 6.550 beba.

Q. Na.

„INFORMATICI” DO KRAJA GODINE PLATILO SAMO 200 MEGADU@NIKA

Opro{taj kamate slab mamac Oko 200 Novosa|ana iskoristilo je priliku da u{tedi novac, po{to su do kraja godine uplati dugovawa za ra~une objediwene naplate, koje nisu platili u posledwih osam godina. Wima je opro{tena kamata, ali su morali da uplate i sudske tro{kove.

Ta~an podatak koliko sugra|ana je dugovalo za ra~une tokom pomenutih osam godina “Informatika” }e imati posle praznika, a PR menaxer u tom preduze}u Gordana Gale{ev rekla je ju~e za “Dnevnik” da se radi o velikom broju qudi.

- Gra|ani su na osnovu nepla}enuh ra~una prema komunalnom sistemu grada dugovali 900 miliona, a samo kamata je preko

400 miliona dinara {to svakako nije mala stavka. Stoga su svi koji su uplatili dugovawe do 31. decembra u{tedeli novac u svom ku}nom buxetu – isti~e na{a sagovor-

Danas }e se znati koliko savesnih Novosa|ana ne}e platiti komunalni ra~un za decembar nica i dodaje su i pre ove odluke mnogi gra|ani tra`ili da plate samo glavnicu, jer im je kamata bila skoro kao i ra~un.

Glavni pravci posoqeni Kompletna Zimska slu`ba „^isto}e“ bila je ju~e na terenima od 3.30 sati a so je ba~ena na sve glavne pravce i bulevare Kraqa Petra Prvog, Ja{e Tomi}a, Cara Lazara, Oslobo|ewa, Narodnog fronta, na Novom nasequ, i u ulicama Hajduk Veqkovoj, Kornelija Stankovi}a, Rumena~koj, Balzakovoj, [ekspirovoj, Maksima Gorkog, Temerinska, Kisa~ka, Jevrejska.

Iz „^isto}e“ poru~uju gra|anima koji `ive na sremskoj

strani grada, kao i u svim prigradskim naseqima, da zbog leda na kolovozima u pojedinim ulicama koje se ne ~iste, nisu u mogu}nosti da prazne kante i kontejnere prema redovnim programima. Autosme}ari prazne posude za otpad u ulicama kroz koje mogu da pro|u, a to su uglavnom glavne ulice u naseqima, kroz koje prolaze i autobusi. Za sva pitawa sugra|ani mogu da se obrate dispe~erima preduze}a na telefon 021/6333-884.

B. M.

Pravo na ovo imali su svi oni koji nisu pla}ali komunalije od 2000. do 2008. godine. Kada je re~ o nagra|ivawu revnosnih gra|ana koji na vreme izmiruju ra~une, jo{ uvek se ne zna koliko }e wih ovog meseca dobiti ra~un sa nulom.

- Danas }e se znati koliko Novosa|ana ne}e platiti ra~un za decembar. Podaci se jo{ obra|uju, a najverovatnije }e biti zavr{eni tokom popodneva – rekla je Gale{ev.

Podsetimo, pro{log meseca je umesto 1000 sugra|ana, svega wih 600 dobilo ~ast od ovog preduze}a.

Q. Na.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Neispravne Mutica i Varadinska ~esma Zbog mikrobiolo{ke neispravnosti, voda iz arte{kog bunara u Ulici mitropolita Stratimirovi}a 134 u Sremskim Karlovcima nije za pi}e, utvr|eno je u Institutu za javno zdravqe Vojvodine u okviru redovne kontrole kvaliteta vode iz javnih bunara u ovom mestu. Nije ispravna ni voda iz Varadinske ~esme na ulazu u Karlovce iz pravca Novog Sada, a ni iz kaptira-

nog izvora Mutica na izlazu iz mesta. U uzorcima su prona|eni mikroorganizmi, koji su pokazateqi fekalnog zaga|ewa, pa iz Instituta preporu~uju kompletnu asanaciju javnih bunara, dezinfekciju vode za pi}e, ispirawe sistema i ponovnu kontrolu.

Ispravna je voda iz arte{kih bunara u Ulici bra}e An|eli} i u nasequ Bra}a Dejanovi}.

Z. Ml.

Skupqeno sme}a za 70 kontejnera Radnici „^isto}e“ su 1. januara, nakon do~eka Nove godine sakupili oko 70 kubika plasti~nih fla{a, papirne i kartonske ambala`e na Trgu slobode, u Katoli~koj porti i na Trgu mladenaca, {to je koli~ina otpada koja stane u 70 kontejnera koji se nalaze na ulicama grada.

Prvog januara, oko 3 sata, 55 radnika s ~istilicama i kamionima iza{lo je na ulice i ure|ivalo sve lokacije na kojima je bio organizovan do~ek. Kompletan posao ure|ewa bio je zavr{en do 9 ~asova istog dana.

B. M.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak5.januar2010.

GLUVI TELEFONI NA VEZI „STAN” – STANAR

Ko pla}a puknutu cev Ko treba da plati popravku ako u nekom stanu pukne cev, bilo je pitawe koje je pre nekoliko meseci „Stanu“ postavila predsednica Skup{tine stanara Qermontove 6, Borjanka Ivane`a.

Na odgovor i daqe ~eka, a iz

je da stanari treba solidarno da plate sve {to je u „zidu, podu i plafonu“, a kada sam ih upozorila na stav Komunalne inspekcije re~eno mi je da }u dobiti odgovor. Ni do danas mi nije stigao – objasnila je ona.

c m y

8

DNEVNIK

AMBICIOZNI PLANOVI NA SPENSU

Novo odelo za deo krova i plafone Po re~ima direktora Spensa Zvonimira Kaprockog, o~ekuje se da }e preostalih 500 kvadrata poda u prizemqu sportskog centra na potesu od bazena prema Limanima biti zameweno po~etkom februara i tada }e posao, zapo~et pro{le godine, biti zavr{en. Kaprocki dodaje da je u ovoj godini u planu jo{ nekoliko velikih poslova, a jedan od wih je nadogradwa kuglane kod stadiona na Sajmi{tu.

- @eqa nam je da na novom spratu izgradimo streli{te sa 50 staza i ve} ovih dana bi trebalo da raspi{emo konkurs za idejno re{ewe nadogradwe. Za ovaj posao izdvojili bi 16 miliona dinara, a o~ekujem da bi posao mogao da po~ne na prole}e - naglasio je Kaprocki.

On je istakao da je u planu i nastavak sre|ivawe hidroizolacije krova na Spensu, s tim {to bi se neki delovi krpili dok bi neki morali potpuno da se mewaju. Tako|e, ove godine }e biti zamewen i ceo krov na zatvorenim

- Nameravamo da sprovedemo i ideju o promociji neafirmisanih bendova u Novom Sadu. Izdvoji}emo pet miliona dinara, kupiti mobilno ozvu~ewe i scensku rasvetu i montirati ih na bini u zapadnom holu. Potom bi taj prostor, po povoqnoj ceni, iznajm-

Spensu namewen ozbiqniji remont

bazenima, a tom prilikom trebalo bi da se srede i tu{evi, svla~ionice i toaleti.

- Planiramo da po~nemo i zamenu plafona, a krenuli bi sa 400 kvadrata u delu kod kafea „Momento“, kao i na prostoru kod bazena. Uz to, `elimo da sredimo klimatizaciju Spensa i ovaj posao bi radili u vi{e faza. Deo idejnog projekta je ura|en i sada tra`imo potencijalnog strate{kog

partnera za pove}awe energetske efikasnosti objekta. @elimo da smawimo tro{kove i pri tom obezbedimo ve}i konfor i da zimi bude toplije a leti hladnije - napomenuo je Kaprocki.

Po wegovim re~ima, i{lo bi se na varijantu postavqawe novog rashladnog postrojewa, naravno, ako za to bude novca, dok bi se postoje}a klimatizacija obnovila.

Ovih dana konkurs za idejno re{ewe nadogradwe kuglane kod stadiona na Sajmi{tu: na novom spratu izgradwa streli{ta sa 50 staza qivali grupama koje bi na taj na~in imale priliku da poka`u {ta znaju. Bina bi bila u zatvorenom kad je hladno, a tokom lepog vremena pomerili bi je na mali amfiteatar kod slu`benog ulaza tri. Tu bi se tako|e odr`avali koncerti a bilo bi i sadr`aja prilago|enih najmla|ima - dodao je Kaprocki.

B. Markovi}

[TA ]E 2010. DONETI MUZEJU GRADA NA TVR\AVI „Stana“ dobija razli~ite odgovore. Oni su prvobitno tvrdili da su sve popravke sistema u zidovima, pa i pucawe cevi ispod ozidane kade kod nekoga u stanu odgovornost svih `iteqa vi{espratnice, {to nije potvr|eno i u inspekciji.

Komunalne inspektorke, kako ka`e Ivane`a, objasnile su joj je da se solidarno pla}a samo popravka zajedni~kih instalacija, a da stanari individualno pla}aju sve popravke u svom stanu.

- U telefonskom razgovoru, osoba iz „Stana“ tvrdila

Portparol „Stana“ Mirko Jeftovi} potvrdio je da stanari dele ceh ukoliko je u pitawu popravka zajedni~kih instalacije u zidu, ali da popravku kvara u stanu pla}a stanar.

- Pozivam gospo|u da do|e u preduze}e s radnim nalogom, kako bismo utvrdili da li je re~ o individualnom ili kolektivnom pla}awu popravke. Preduze}e strogo vodi ra~una o tome da se po{tuju svi korisnici usluga i zakonski propisi rekao je Jeftovi}.

S. T.

U GALERIJI „PROMETEJ”

Uru~ewe nagrade „Dejan Medakovi}” Povodom 20 godina postojawa izdava~ke ku}e „Prometej“ danas u 12 ~asova bi}e sve~ano uru~ena nagrade „Dejan Medakovi}“ za 2009. godinu, a dobitnik je Miodrag B. Proti}

VESTI ^ajanka s kustosom U okviru prate}eg programa izlo`be „Secesija u Novom Sadu“ danas u 17 ~asova, u izlo`benom prostoru Zbirke strane umetnosti, Ulica Dunavska 29, Muzej grada organizuje tre}u po redu „^ajanku sa kustosom“. U duhu predstoje}ih praznika, tema ~ajanke bi}e obi~aji vezani za proslavu Badweg dana i Bo`i}a, a doma}ini ~ajanke bi}e etnolozi Ivana Jovanovi}-Guduri} i Tijana Jakovqevi}-[evi}.

B. P. P.

Makedonski bend u CK 13 Makedonska hardkor grupa „Konkuering lajon“ odr`a}e koncert danas u 21 ~as u Omladinskom centru CK 13, u Ulici vojvode Bojovi}a 13. Ulaz je 200 dinara.

I. D.

za kwigu „Nojeva barka 3“. Govori}e ~lanovi `irija Jovan ]irilov, Radovan Popovi} i dr Dra{ko Re|ep. Skup je u galeriji „Prometej“, Trg Marije Trandafil 11.

I. D.

^ITAOCI PI[U SMS

Blista}e fasada, preti}e kanalizacija Fasada zgrade Arsenala na Pe- Iako nismo dobili potrebnu trovaradinskoj tvr|avi u kojoj je sumu, zadovoqni smo {to smo doMuzej grada bi}e ove godine rekonbili dovoqno za program koji smo struisana. Investicija je predviplanirali. Po~e}emo i sa probi|ena programom „Poslovnog projawem tunela iz Muzeja grada u stora“, u ~ijoj je nadle`nosti odrVeliki ratni bunar, bez obzira `avawe tvr|ave. Kre~i}e se, ali na to {to nismo dobili dovoqno jo{ nije obezbe|en novac za mnogo novca. Ukoliko to uspemo, poseozbiqniji problem, za kanalizacitioci Muzeja }e mo}i da u|u u buju, koja Muzeju i ovom kulturnom nar, {to }e puno zna~iti i za wespomeniku nanosi govo odr`avawe mnogo {tete. Kaubudu}e - ispriPredvi|eno probijawe ko je za „Dnevnik“ ~ala je direktorrekao pre usvaja- tunela iz Muzeja grada ka Muzeja. u Veliki ratni bunar wa buxeta zameDirektorka se nik gradona~elnada da }e se za nika Sa{a Igi} za ure|ewe fasakanalizaciju ipak prona}i node i re{avawe atmosferske kanavac, po{to uru{ava zgradu. Kako lizacije potrebno je oko 25 milioje objasnila, ispod Arsenala je na dinara. On se tada nadao da }e te stena sa `utom zemqom koja ne pare mo}i da se odvoje. ^ekaju}i da dopu{ta da voda oti~e normalno, se mo`da rebalansom buxeta na|e ve} pronalazi ~udne puteve, te novac za kanalizaciju, Muzej grada plavi zgradu i Tvr|avu. }e, ka`e direktorka Vesna NedeqKada je re~ o proletos najakovi} Angelovska, uspeti da uradi vqenoj revitalizaciji i rekonprojekat za investiciju. strukciji ~itavog Muzeja, kada

je predstavqeno idejno re{ewe, direktorka ka`e da ne nameravaju da odustanu i da }e poku{ati novac da dobiju kroz projekte, mo`da konkuri{u}i za pare NIP-a i Fonda za kapitalna ulagawa.

Prva faza revitalizacije upravo je podrazumevala sre|ivawe kanalizacije i atrijuma u Muzeju, druga faza ure|ewe pot-

krovqa, u kojem bi se nalazili depoi, kancelarije, radionice i biblioteka a tre}a faza ure|ewe prizemqa i prvog sprata, koji bi bili izlo`beni prostor.

Ovo re{ewe predvi|a povezivawe Muzeja sa vojnim galerijama i Velikim ratnim bunarom, potpuno ure|ewe atrijuma koji bi imao panoramski lift za posetioce.

A. Vidanovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Semafori sapli}u zakon?

Brzina u gradu je 50 kilometara na ~as {to je dobro, ali ne vaqa {to grad ne zna da i semafore treba podesiti na tu novinu. Sada i pored gu`ve imamo crveni, ili `uti talas.

Ili }emo tro{iti vi{e goriva, ili }e nas policija ka`wavati zbog prebrze vo`we.

063/8375... *** „Futurini“ radnici ni pod ste~ajem nisu dobili platu. Iz kancelarije ste~ajnog upravnika nam je re~eno da tro{imo wegovo vreme, da ne}emo dobiti platu i da se sna|emo da pozajmimo novac.

Pozajmi}emo ga od firme iz pazara, jer i mi moramo da jedemo i da nahranimo decu. A gospoda kad se smiluje da nam da taj minimalacm, neka ga uzme kao dug.

063/7513...

posao ni jedan lokal u gradu ne bi radio.

063/8348... *** U „Merkatoru“ produ`eno radno vreme, a radnicima u lokalima to niko ne pla}a, dok privatnici jo{ vi{e zara|uju.

063/8348... *** Nesposobwakovi}i iz Poreske uprave kona~no donose re{ewa za porez na imovinu koja }e dostaviti.Informatika za taj posao anga`uje privatnu firmu.

Informatika svoje uplatnice za objediwenu naplatu dosta-

kod ku}e(kada dolaze?)morate na {alter. Informatika }e ih platiti za posao koji nisu uradili.

063/7551...

*** Mo`e li mi neko objasniti ~emu slu`e inspekcije u ovom gradu: radnici neprijavqeni, nema toplog obroka, markica za prevoz, svi na minimalcu.

Kad bi inspekcije radile svoj

vqa po{tom. To je mogla i ovim povodom, ali bez tendera mo`e i privatnik. Ranije je Republika to dostavqala po{tom. I vrhunac, ako vas privatnici ne na|u

U Koviqu nema pruge ima auto put. Zadruga ne duguje 11 plata ve} samo 9!? U zadruzi postoji slogan, opet }e roditi, ali kako kome?

062/8983...

*** Niko ni{ta ne mo`e Toplani, smrzavawe u stanovima i dogrevawe na struju kao za vreme sankcija. Uzalud ostavka, nedodirqivi su ostali. Kad je havarija 12 sati bar znam za{to se smrzavamo. Da li neko zna dokle oni mogu ovako!

063/549... *** Sre}na Nova godina! Svima! Na{i protesti se nastavqaju ispred Izvr{nog ve}a A. P.V. otpu{teni radnici „Petra Drap{ina“ iz 2007god.

064/8041... *** Prizna}ete gospodine Pavli~i}u da su Trgovi kod Mileti}a i pozori{ta u`asni kao i ulice Modene i kraqa Aleksandra u centru. Dajte nalog da se poplo~aju kao {to je to ura|eno u Katoli~koj porti, Dunavskoj, Zmaj Jovinoj ulici. A staze u Dunavskom parku neka se asfaltiraju. Bi}e mnogo lep{e, verujte nam. Ovako, sto fela kamewa, cigala, grbavog sloja asfalta...

062/1758...

*** Zgrada u Aleksandra Ti{me 8, nekoliko dana pre Nove godine kao i za do~ek ledena, stanovi kao igloi nadam se da se odgovorni prepoznao. Milica 064/9324... *** Preveliki je nonsens da je prosek plate u komunalnim preduze}ima 70-80 hiqada.

Toliko mo`da imaju direktori, a mo`emo pokazati isplatne listi}e da bi se uverii. Dobre plate u javnim preduze}ima su velika pro{lost.

064/1849... *** „Popusti na blagajnama Lisja. ‘ Penzije realno ni`e u 2010. Penzioneri, {ta ~ekate?

064/2287... *** Kakav autodrom se mo`e o~ekivati od ovakve gradske vlasti, pa vi ste posle 25 godina ukinuli trke na Mi{eluku i dozvolili da se ugasi 9 auto moto klubova, a ostane samo 2 i time direktno uni{tili ovaj sport, gradona~elnik je li~no naredio da se ukinu sve vrste trka na podru~ju grada, a sviwac koji su mu urbanisti napravili u gradskom saobra}aju li~no je odobrio 063/505...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

GRADONA^ELNIK POVODOM PRETWI [TRAJKOM SINDIKATA KOMUNALACA

Pavli~i}: Mawe plate boqe od otpu{tawa Gradski odbor Saveza samostalnih sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti najavio je da su svi sindikati u gradu jedinstveni u zahtevima da se odbaci najavqena odluka gradskih vlasti o smawewu zarada od deset posto u masi.

Ukoliko se wihovi zahtevi ne ispune, najavqen je {trajk zaposlenih u javnim i javnokomunalnim preduze}ima za 18. januar.

Sindikat najavquje da ne}e pristati na da se mawak u gradskom buxetu popuwava smawewem zarada, da se uskra}uju posebni kolektivni ugovori koji garantuju wihov polo`aj, niti da se u isto vreme neracionalno zapo{qavaju qudi.

Sa druge strane gradona~elnik Igor Pavli~i} isti~e da je skidawe plata u komunalnim preduze}ima boqa mera nego da se radnici otpu{taju. Stoga zaposlenima u gradskim preduze}ima ostaje samo da se wihovi predstavnici sindikata i direktori dogovore o minimalnom procesu rada onako kao to Zakon defini{e. Pavli~i} je poru~io Novosa|anima da oni ne}e osetiti {trajk zaposlenih u komunalnim preduze}ima, te da }e grad redovno funkcionisati.

- Buxet je ove, kao i prethodne godine, mawi za pet mi-

lijardi dinara zato je nemogu}e odr`ati sistem plata kakav je bio. Ina~e, za plate zapo-

smatram da 10 posto smawewa nije mnogo – istakao je Pavli~i}.

„Za plate u gradskim preduze}ima izdvajano 5,2 milijarde i 10 odsto smawewa nije mnogo.

U nekim javnim preduze}ima zaposleni s osnovnom {kolom imaju ve}e plate od specijalista u Domu zdravqa” slenih u preduze}ima ~iji je osniva~ grad, izdvajano je pet milijardi i 200.000 dinara, pa

Prema wegovim re~ima, teret krize svi Novosa|ani moraju jednako da podnesu, pa sa-

mim tim i javni sektor i gradska preduze}a. Smatra da je javni gradski sektor najmawe trpeo privatizaciju i osetio tranziciju.

- Mislim da sve ovo nije pravedno. Pa kolike plate imaju qudi koji rade kao taksisti, konobari ili kasirke. Nije pravedno i {to su u nekim javnim preduze}ima prose~ne plate od 60 do 80 hiqada dinara, i da zaposleni s osnovnom {kolom u gradskim preduze}ima imaju ve}e plate od lekara specijalista iz Doma zdravqa – naveo je Pavli~i} dodaju}i da se ovde ne bune zaposleni koji rade najte`e poslove i koje svakodnevno vi|amo na ulici.

On smatra da se uglavnom bune oni koji za to nemaju prava, jer i najmawe rade. „Moja poruka je da niko ne sme svoj li~ni interes da stavqa ispred 140.000 zaposlenih Novosa|ana od kojih 6.000 radi u javnom sektoru. Ina~e, taj novac }e svakako mo}i da ostane u javim preduze}ima, a od tih para }e mo}i da se investira u izgradwu de~jih igrali{ta i u infrastrukturu grada“, zakqu~io je Pavli~i}. Ina~e, ka`e, gradska vlast nije nadle`na za najavqeni {trajk taksista u Novom Sadu.

Q. Nato{evi}

utorak5.januar2010.

9

PREDSEDNIK SKUP[TINE JOVANOVI] ^ESTITAO PRAVOSLAVNI BO@I]

Po{tovawe i uzajamna tolerancija Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} ~estitao je Bo`i} svima koji veliki hri{}anski praznik slave po Julijanskom kalendaru, uz `equ da ga provedu u miru i sre}i.

- @elim svima vama da dan Hristovog ro|ewa provedete u radosti zajedni~kog `ivqewa, po{tovawu drugih i uzajamnoj toleranciji koja je svojstvena gra|ankama i gra|anima Novog Sada navodi se u ~estitki predsednika gradske Skup{tine.

I. S.

DO DOLASKA INSPEKCIJE

[palir badwaka na bulevaru Komunalni inspektori rasterali su ju~e oko podne ispred Futo{ke pijace trgovce badwacima i tek niklim `itom. Do tada, stazu du` Bulevara oslobo|ewa krasile su

za prazni~nu trpezu – objasnila je ona.

Sli~no ukra{en badwak, mogao se pazariti i na jo{ dvadesetak improvizovanih tezgi ispred pijace, ali i na

hrpe ovih tradicionalnih simbola bo`i}nih praznika, a cena nije prelazila 150 dinara.

Pripremu badwaka, Suzana iz Leskovca zapo~ela je jo{ u novembru, i u Novi Sad se dovezla u kamionu punom razli~itih kreacija. Aran`mane je nudila po ceni od 50 do 100 dinara.

- Tradicionalno ve} dolazimo u Novi Sad, i sada smo do{li u nedequ. Prodaja je po~ela da se zahuktava. Gran~ice ukra{avamo sami, pa ima onih sa crvenom trakom, u xa~i}u ili kru`nih dekoracija

Futo{koj pijaci. U odnosu na veli~inu drvceta, na ulici je stajao od 30 dinara- za skromnu gran~icu, do 150 dinara za pravu bo`i}nu ikebanu. Trgovkiwa za tezgom u zelenom delu pijace, prodavala je drvce za 100 dinara bez obzira na aran`man. Potra`wa je, kako su slo`no objasnili trgovci zadovoqavaju}a. Ipak, oni na Bulevaru oslobo|ewa uporno su spomiwali zabrinutost zbog dolaska inspekcije.

Stabqike mladog `ita stajale su ju~e oko 100 dinara, a paketi} slame prodavao se za 20 dinara.

S. Tanuryi}

SINDIKAT I DIREKTORI KOMUNALACA NISU PO^ELI PREGOVORE

Minimum rada enigma?

-Ni u jednom komunalnom preduze}u za sada nisu po~eli pregovori izme|u direktora i predsednika sindikata oko utvr|ivawa minimuma rada zbog najavqenog {trajka zakazanog za 18. januar, posle odluke Skup{tine grada da se zaposlenima u komunalnoj privredi grada smawe li~ni dohoci za deset odsto - ka`e sindikalni predvodnik komunalnih radnika Zoran Radosavqevi}. -Bojazan za uspeh {trajka sasvim je opravdana, jer su od uvo|ewa vi{estrana~kog partijskog sistema komunalna preduze}a bila baza za zapo{qavawe radnika po

strana~koj pripadnosti. Tako se stvorila armija bespotrebne radne snage. Da li }e takvi radnici prihvatati {trajk svesni da u drugim firmama ne}e ni izbliza imati solidan li~ni dohodak koji im sada sleduje za bespotrebno prisutvo na poslu?

Radosavqevi} ka`e da sindikat ne etiketira radnike, ve} su za sindikat svi jednaki, a gradski oci neka misle kako }e se takve radne snage osloboditi. Od dolaska nove vlasti direktori komunalnih preduze}a primili su bar dve stotine novih radnika.

Radosavqevi} ka`e da postoje blagi pritisci, koji se sada ogledaju u tome {to direktori izbegavaju da prime sindikalne predstavnike na razgovor u vezi zakazanog {trajka. Na primer, u Gradskom saobra}ajnom preduze}u, navodi Radosavqevi}, ju~e se od radnika tra`ilo da se izjasne da li }e protestovati, pa su sindikalni prvaci u gradskom prevozniku poru~ili kolegama da poslodavac na to nema pravo i da ni{ta ne potpisuju. Potvrdu ove informacije ju~e nismo upeli da dobijemo od rukovodstva u GSP-u.

Z. Deli}

GENERALNI [TRAJK U KATASTRU

Tehnolo{ki vi{ak ishitrena procena?

Radnici Slu`be za katastar nepokretnosti, wih 110, od ju~e su u generalnom {trajku, pa narednih dana ne}e mo}i da se dobiju izvodi i re{ewa o ukwi`bi nepokretnosti, da se podnesu zahtevi za kopije plana i za listu nepokretnosti i dobije uvid u planove. Za sutra je zakazan sastanak pregovara~kog tima iz re-

nih mesta po predlogu Jedinstvene sindikalne organizacije.

Istovremeno, zaposleni okupqeni oko sindikata tra`e da se utvrdi odgovornost onih koji su odredili maksimalan broj zaposlenih u republi~kom Geodetskom zavodu i prema broju radnika napravili i sistematizaciju radnih mesta.

publi~kog Geodetskog zavoda s predstavnicima Vlade, a predsednik sindikata iz Slu`be za katastar nepokretosti Dragan \eli} poru~uje da od ishoda pregovora zavisi da li }e zaposleni po~eti da rade. \eli} je rekao da su apsolutno jedinstveni u zahtevima da Vlada Srbije preispita Odluku o odre|ivawu maksimalnoog broja zaposlenih i uradi Pravilnik o sitematizaciji rad-

U katastru u Novom Sadu zaposleno je 65 radnika na neodre|eno i 45 na odre|eno vreme. Radni odnos radnika na odre|eno vreme traje ve} sedam , osam godina.

- Prema Vladinoj sistematizaciji radnih mesta u Novom Sadu bi bez posla trebalo da ostane 18 radnika, dok bi zaposlenima na odre|eno vreme, pretpostavqa se, radni odnos isticao prema roku do kada su

Komunalni policajci }e uglavnom biti oni koji su ve} zaposleni u Gradskoj upravi, saznajemo u Gradskom ve}u za komunalne delatnosti. U martu }e po~eti obuka, a na

Sutra centar ~eka vernike

obratiti episkop sremski Vasilije, a zatim }e biti i zapaqen badwak. Za tu priliku karlova~ka op{tina je obezbedila kuvano vino, jabuke i naranxe koje }e biti podeqene prisutnima.

Ove godine izosta}e tradicionalna manifestacija “Karlova~ke bo`i}ne sve~anosti”.

Z. Ml.

VESTI primqeni. U novosadskom slu~aju, a tako je i u drugim slu`bama nepokretnosti, otpustili bi se radnici - izvr{ioci, koji direktno rade sa strankama.To bi znatno usporilo rad slu`be, jer je Geodetski zavod preuzeo Zemqi{nu kwigu, uveo adresni registar, vratio u svoj delokrug rada merewe, preuzeo procenu tr`i{ne vrednosti nepokretnosti, treba da radi konverziju, restituciju, denacionalizaciju, legalizaciju i drugo nagla{ava \eli}.

Prema wegovim re~ima prvobitno su od rukovodstva Republi~kog geodetskog zavoda stizala uveravawe da je uz 2.685 radnika potrebno zaposliti jo{ tri stotine radnika, {to je opravdano, zbog pro{irewa poslova.“Me|utim, odjednom je na sajtu Vlade Srbije objavqeno da u Republi~kom geodetskom zavodu na platnom spisku treba da bude 1.880 radnika, {to zna~i da je 800 prekobrojno, i s time se ne mo`emo slo`iti - istakao je Dragan \eli}.

Z. Deli}

Na pragu konkurs za komunalne policajce Po~etkom primene Zakona o komunalnoj policiji, 23. januara, bi}e omogu}eno raspisivawe konkursa za prijem u slu`bu 60 komunalnih policajaca u gradu.

PAQEWE BADWAKA U KARLOVCIMA

Obele`avawe najradosnijeg hri{}anskog praznika Bo`i}a po Julijanskom kalendaru, po~e}e u Sremskim Karlovcima zajedni~kim paqewem badwaka u centru, kao i prazni~nim bogolu`ewem u crkvama. Na Badwi dan }e se pored ~esme “^etiri lava” nakon ve~erwe slu`be u Sabornoj crkvi, koja po~iwe u 17 sati, okupqenima

Sindikat uz {trajka~e Generalni {trajk ju~e je podr`ao Gradski odbor sindikata zaposlenih u upravi, pravosu|u i dru{tvenim organizacijama grada Novog Sada i op{tina Ju`noba~kog okruga. Ju~e se nisu bunili oni koji nisu mogli da obave posao zbog kog su do{li, ve} su sasvim razumno prihvatali novonastalu situaciju.

Foto: N. Stojanovi}

terenu }e, kako je najavqeno, biti u septembru. Rok za prijavu je 30 dana, a pravila su odre|ena: starosnom dobi, poznavawem jezika, visinom, te`inom i fizi~kom sprem-

no{}u. Komunalni policajci bi trebalo da imaju ovla{}ewa sli~na onima koja ve} imaju pripadnici MUP-a, kazala je ~lan Gradskog ve}a Gordana Pu{i}.

Prodaja godi{wih parking karata U JKP „Parking servis“ u toku je prodaja godi{wih „stanarskih“ karata koje se prodaju po ceni od 124 dinara za mesec. Gra|ani koji imaju prebivali{te u ulicama pod naplatom i vozilo u vlasni{tvu, a to se potvr|uje uvidom u li~nu kartu i saobra}ajnu dozvolu mogu da podnesu zahtev za kupovinu te karte.

Prodaju se i tzv. „zlatne“ godi{we parking karte, koje omogu}avaju parkirawe na svim parkinzima pod naplatom i bez vremenskog ograni~ewa. Ove karte se ko{taju 3 hiqade i 753 dinara mese~no.

Preduzetnici mogu kupovati tzv. „preduzetni~ke“ godi{we karte, koje im omogu}avaju po-

vla{}eno parkirawe u ulicama u kojima se nalazi sedi{te preduze}a, a cena je 2.516 dinara. Sve vrste godi{wih parking karata prodaju se u prostorijama „Parking servisa“ u Ulici Filipa Vi{wi}a 47, radnim danima i subotom od 8 do 20 ~asova. Ina~e, godi{wim kartama za 2009. rok va`ewa je istekao pre 4 dana.

U toaletu odmakli radovi Ekipe Javnog komunalnog preduze}a „Stan“ posle pro{irewa javnog VC-a trenutno postavqaju sanitarne ure|aje.

Prema re~ima direktora ovog preduze}a Dragoslava Gavran~i}a, rade svakodnevno, a do kraja meseca trebalo bi da zavr{e i lepqewe plo~ica.

Vrednost svih poslova prema{i}e 12 miliona dinara.

VOJVODINA

utorak5.januar2010.

SVE^ANO OTKRIVENA SKULPTURA „PREQA” AUTORKE QUBICE TAPAVI^KI

Poklon gradu

ZREWANIN: Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton sve~ano su posledweg dana 2009. godine otkrili skulpturu „Preqa”, akademske vajarke Qubice Tapavi~ki, postavqenu na platou izme|u Rimokato-

li~ke katedrale i Gradske biblioteke. Sve~anosti su prisustvovali i ~lanica Gradskog ve}a Danica Vulin, zrewaninski biskup Ladislav Nemet i direktori gradskih ustanova

kulture – Radovan @ivanki}, Vladimir Vasiqev i Bo`idar Vorgi}.

Akademski slikar Radovan @ivanki} direktor Savremene galerije Umetni~ke kolonije E~ka i inicijator akcije za izradu ove skulpture, rekao je da weno postavqawe ima za ciq da oplemeni ne samo prostor na kom se nalazi, ve} i grad i {to je najva`nije, wegove `iteqe.

Gradona~elnik Zrewanina podsetio je da je model za „Prequ” autorka uradila jo{ davne 1957. i da je posle pune 52 godine, delo na{lo prostor da za`ivi u autenti~nom gradskom ambijentu.

- Uspeli smo da odlijemo ovu skulpturu, kao doprinos lokalne samouprave kulturi Zrewanina. Ona predstavqa i oma` multikulturalnosti i multietni~nosti na{eg Banata i ~itave Vojvodine – istakao je Mihajlov.

Marton je primetio da je otkrivawe skulpture, koja simboli{e sve ovde prisutne narode i poziva da `ivimo jedni s drugima, prilika da se najavi boqa 2010. godina. @. B.

Autobus za invalide SUBOTICA: Subotica je dobila autobus prilago|en potrebama osoba sa invaliditetom. Re~ je o vozilu marke „marcedes benc”, izuzetno udobnom sa najsavremenijom opremom, koje poseduje i antivandal sedi{ta, klima ure|aje, kao i opremu za pomo} osobama sa invaliditetom i majkama sa decom. Autobus ima 29 mesta za sedewe i 70 za stajawe, a ko{ta 120 hiqada evra.

A. A.

c m y

10

U SKUP[TINI OP[TINE KAWI@A

Buyet bez podr{ke opozicije KAWI@A: Odbornici su usvojili uo~i praznika na posledwem zasedawu u minuloj godini buxet op{tine Kawi`a za 2010. godinu u ukupnom iznosu od 680 miliona dinara. Usvajawu buxeta prethodile su primedbe odbornika Demokratske stranke, koji su smatrali da je predimenzioniran, imaju}i u vidu ostvarewe prihoda u prethodnoj godini. Na~elnik Odeqewa za buxet, finansije i lokalnu poresku administraciju Tibor Domonko{ je obrzalo`io da se nastojalo da buxet za idu}u godinu bude funkcionalan, ukazuju}i da se o~ekuje da }e prihodi u ovoj godini ostvariti u iznosu od oko 480 miliona dinara, mawe od planiranog za ~etiri odsto ili za 20 miliona dinara, {to }e ote`ati `ivot korisnika. Mawem ostvarewu prihoda dodao je ~iwenicu o umawewe transfernih sredstava iz republi~ke kase za 51 milion dinara.

Buxet je usvojen glasovima 19 odbornika vladaju}e Ma|arske koalicije, a protiv je glasalo sedam odbornika opozicione odborni~ke grupe demokrata „Za evropsku Kawi`u”. Na primedbe demokrata jednoglasno je sa dnevnog reda skinut je program rada Skup{tine op{tine Kawi`a za 2010. godinu, kako bi se otklonile gre{ke i izvr{ilo

Aukcija de~jih radova Po zavr{etku skup{tinskog zasedawa odr`ana je aukcija de~jih crte`a i rukotovorina, u okviru sprovo|ewa Akcionog plana za decu. ^etrdesetak radova dece iz osnovne {kole i pred{kolske ustanove ponu|eno je po po~etnoj ceni od 300 dinara po komadu, a na aukciji je od prodaje prikupqeno 35.000 dinara. Novac je namewen za pomo} ugro`enim porodicama. usagla{avawe odborni~kih grupa, a jo{ 23 odluke usvojene su jednoglasnim odlukama prisutnih odbornika.

Za novu direktorku Centra za socijalni rad Kawi`e po spro-

vedenom konkursu imenovana je Olga Tot, a za direktorku Centra za pru`ewe usluga socijalne za{tite imenovana je Livija Terewi, obe iz Kawi`e.

M. Mr.

„Stilnes” promovi{e album ZREWANIN: Hrvatski bend „Stilnes” }e u ~etvrtak, nastupiti u zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono”, najavilo je udru`ewe „Banathardkor zadruga” koje organizuje koncerta. Nedavno je grupa objavila novi album „Globalno zatupqewe – paket za pre`ivqavawe”, koji }e sada promovisati u Srbiji. Pre ove hrvatske rege-hiphop-rokenrolxangl „muzi~ke bande”, u Pozori{nom klubu }e na-

stupiti zrewaninske mlade nade „Xipsi mafija”.

- Ako neko ima pravo da peva o te{kom `ivotu u getu, o siroma{tvu i nequdskim uslovima za `ivot, onda su to oni – poru~uju iz „Banathardkor zadruge”.

Karte za koncert mogu da se kupe u „Zelenom zvonu”, a pretprodajna cena je 250 dinara. Dan nakon Zrewanina, „Stilnesi” nastupaju u klubu „Nirvana” u Kikindi. @. B.

DNEVNIK FORMIRAN ODBOR ZA SARADWU S MESNIM ZAJEDNICAMA

Na~in da se dobije novac ZREWANIN: Na konstitutivnoj sednici Odbora za saradwu s mesnim zajednicama za predsednika ovog radnog tela Skup{tine grada izabrana je odbornica Demokratske stranke i predsednica Saveta MZ „Veqko Vlahovi}” Bosiqka Bo`i}.

U sastav Odbora uvr{teno je devet odbornika iz svih odborni~kih grupa, a wihov zadatak bi}e razmatrawe pitawa od zna~aja za rad mesnih zajednica, a prvenstveno onih koja se ti~u finansirawa, organizacije i unapre|ewa komunalne, socijalne i zdravstvene delatnosti.

Konstitutivnu sednicu Odbora otvorio je predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton, koji je rekao da ovo radno telo mo`e zna~ajno doprineti uspostavqawu ~vr{}e saradwe izme|u lokalnog parlamenta i mesnih zajednica.

Bo`i}eva je istakla potrebu za postojawem ovakvog tela, s obzirom na {arolikost potreba i problema mesnih zajednica. Ona je najavila saradwu Odbora s Asocijacijom MZ, kao i obilaske svih mesnih zajednica koji bi trebalo da po~nu u februaru. ^lanovi Odbora govorili su o potrebi {to br`eg i boqeg upoznavawa s aktivnostima, problemima i finansijskom situacijom posebno u seoskim MZ. Po oceni ^edomira Jawi}a, su{tina rada Odbora trebalo bi da bude pronala`ewe na~ina da se mesnim zajednicama pomogne nov~ano, izradom odgovaraju}ih razvojnih projekata i konkurisawu za dobijawe novca od vi{ih nivoa vlasti. @. B.

VOJVODINA

DNEVNIK USVOJEN STRATE[KI PLAN RAZVOJA OP[TINE [ID

KROV VELIKE TERASE NA PALI]U JO[ NIJE POPRAVQEN

Dve industrijske zone kod autoputa [ID: Na sednici Skup{tine op{tine [id, posledwoj u 2009. godini, odbornici koalicione vlasti i opozicione Srpske radikalne strane, jednoglasno su usvojili strate{ki plan razvoja op{tine [id za period 2010-2015. godine.

Obrazlo`ewe ovog strate{kog dokumenta dao je koordinator {idske radne grupe i pomo}nik predsednika op{tine [id Dejan Koji}.

-Ugovor o izradi strate{kog plan razvoja op{tine [id potpisan je sa „Vojvodina-cesom” 12. septembra 2008. godine, proces izrade trajao je 11 meseci u 2009. godini, a krajem pro{le godine koaliciona vlast ga je stavila u op{tinsku proceduru. Pored stru~nog tima „Vojvodine-cesa” svoje mi{qewe, predloge, tabele i druge dokumen-

te dali su {idski stru~waci iz raznih oblasti `ivota, prosvete, kulture, poqoprivrede, privrede, sto~arstva. Na ovom strate{kom dokumentu radilo je 250 [i|ana, a za wegovu izradu op{tina [id je platila 2,6 miliona dinara – ka`e Koji} i nagla{ava da je s wim je [id dobio status ozbiqne op{tine koja mo`e aplicirati na svim sada{wim i budu}im tenderima, kako u pokrajini i dr`avi, tako i u Evropskoj uniji. Ovaj dokument sad stoji pred lokalnom samoupravom sa jasno obele`enim ciqevima i pravcima kulturnog, ekonomskog i strate{kog razvoja.

- Ovaj dokument je dobra osnova na kojoj }e se ubudu}e bazirati svi planovi razvoja op{tine [id. U wemu su sadr`ani podaci o prirodnim resursima, kao i o mogu}im

utorak5.januar2010.

Novac ostao neiskori{}en

lokacijama za izgradu novih objekata, pre svega u okvirima novih industrijskih zona koji }e doprineti prosperitetu op{tine [id – isti~e Koji}.

Ovih dana u praksi se pojavila inicijativa iz Kukujevaca da se osposobi nova lokacija za industrijsku zonu blizu Koridora 10, a lokalcija kod Ada{evaca ve} je ucrtana i nalazi se 100 metara od autoputa. Nakon usvojenog dokumenta, radna grupa op{tine [id sagleda}e sve opcije strate{kog plana razvoja i u skladu s wim izradi}e akcioni plan. Tako }e se svi kqu~ni dokumenti op{tine [id na}i uskoro na usluzi potencijalnim investitorima, a mesta odre|ena za izgradwu privrednih objekata dobi}e infrastrukturu.

D. Savi~in

PALI]: Krov Velike terase na Pali}u koji je o{te}en pre ne{to vi{e od pola godine nadle`ni jo{ uvek nisu popravili.

Krov je o{te}en u oluji, kada je grana stabla pala na objekat. Re~ je o Mo~varnom jasenu, jednom od tri najva`nija prirodna fenomena na Pali}u koji se nalazi pod za{titom. Objekat ima status gradili{ta i investitor je Javno preduze}e „Direkcija za izgradwu grada”.

- Velika terasa je izuzetno va`na za turizam na Pali}u. Kada se zavr{i rekonstrukcija, ona }e se koristiti za kongresni turizam i druge sadr`aje i ima veoma bitno mesto u inplementaciji Master plana Pali}a. Zato bi trebalo da do|e kraj prebaciva-

wu odgovornosti jednih na druge da se ne odugovla~i sa zavr{etkom projekta - rekao je direktor JP „Pali}-Luda{” Dragutin Miqkovi}.

Pro{le godine Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj Srbije obezbedilo je 45 miliona dinara za rekonstrukciju Velike terase na Pali}u, ali je raspisani tender propao i novac je ostao neiskori{}en.

Re~ je o prostoru koji obuhvata 3.300 kvadratnih metara i nalazi se pored Velikog parka. Pre ~etiri godine razna ministarstva su po~ela da izdvajaju novac za izgradwu i rekonstrukciju „Pali}ke lepotice”, kako bi joj vratili nekada{wi sjaj.

A. A.

KOMUNALCI ISPUNILI SVOJE OBAVEZE U PRO[LOJ GODINI

Desetka za deset projekata

Sofija – prva somborska beba SOMBOR: Prvoro|ena beba u 2010. godini u somborskom porodili{tu je devoj~ica Sofija, bra~nog para Biqetina, do{la na svet 57 minuta posle pono}i.

Gradona~elnik Sombora Nemanja Deli} i ~lan Gradskog ve}a dr Lazar Ra~i}, u pratwi di-

rektora Op{te bolnice „Dr Radivoj Simonovi}” dr Branislava Boji}a posetili su somborsko porodili{te i buketom cve}a i nov~anom ~estitkom od 14.000 dinara ~estitali mami Jeleni ro|ewe prve Somborke u 2010. godini.

M. M}

Porodili{te puno poklona VRBAS: Prvoro|enu bebu u 2010. godini, malu devoj~icu Elizabetu i wenu majku Andreu Hajdu Frindik, ju~e je u vrbaskom porodili{tu posetio predsednik op{tine Vrbas dr @eqko Vidovi}, koji im je uru~io vredne poklone. Op{tina je za prvoro|enu bebu u 2010. godini obezbedila poklon ~estitku u iznosu od 50.000 dinara, kao i paket vredan 20 hiqada dinara u kojem se nalaze osnovne potrep{tine za prinovu. Mala Elizabeta ro|ena je je 1. januara oko podne, a u prva tri dana nove godine u vrbaskom porodili{tu ro|eno je {est beba, za koje su tako|e obezbe|eni pokloni. Naime, nekoliko privatnih donatora i par ve}ih firmi poklonili su ve}i broj paketa sa osnovnom opremom za podizawe beba, a u ovoj akciji kao jedan od donatora u~estvovala je i vrbaska bolnica.

Porodiqsko odeqewe vrbaske bolnice ju~e je bilo puno poklona, od posteqine, ode}e, hrane za bebe i druge opreme, do ru~no {trikanih zepica koje }e bebe sa~uvati od hladno}e u ovim zimskim danima. Prema re~ima dr @eqka Vidovi}a, sve majke i bebe su zaslu`ile i mnogo ve}u pa`wu od one koju im je op{tina ukazala ovom prilikom.

-U toku ove godine poku{a}emo da napravimo jedan program pomo}i porodiqama, gde bi poput nekih drugih gradova u Srbiji obezbedili mese~nu nadoknadu majkama. Sigurno }emo poku{ati za po~etak da obezbedimo naknadu makar za one nezaposlene majka, a u narednih par godina kroz razvoj na{e op{tine nadama se da }emo razviti i takav vid pomo}i, kako bi svim majkama obezbedili dodatnu sigurnost u odgajawu svog deteta - rekao je dr Vidovi}.

N. P.

BA^KA PALANKA: Javno komunalno preduze}e „Komunalprojekt”, kao i gra|ani Ba~ke Palanke korisnici usluga, pamti}e pro{lu godinu po dobrom radu komunalnih slu`bi, ali i po najavama za 2010. godinu. Ne samo zbog zakonskih obaveza ve} i zbog planova komunalaca i lokalne samouprave „Komunalprojekt” u ovoj godini i definitivno postaje op{tinsko javno preduze}e zbog ~ega ga je op{tina svojevremeno i osnovala.

Oko 200 radnika ove op{tinske firme pored grada sve vi{e }e se brinuti i za proizvodwu, distribuciju i naplatu pija}e vode u 13 sela op{tine, ali i odvo`ewem i deponovawem sme}a i drugim poslovima iz svoga delokruga rada.

- Pro{la godina osta}e upam}ewa i po tome {to je na{e preduze}e izvr{ilo svoje obaveze i zadatke bez ve}ih problema i zastoja, a obavili smo i niz investicionih ulagawa uz pomo} lokalne samouprave – ka`e za „Dnevnik” direktor JKP „Komunalprojekt” Milenko Krneta. – Gotovo je sigurno da }e i finansijski 2009. godina biti uspe{nija od prethodne i da }e poslovawe biti pozitivno, odnosno bez gubitaka {to je znalo da se desi u pro{losti. Protekle godina ostvarili smo niz projekata koji dugoro~no re{avaju probleme u oblasti komunalija. Ni jedan ne bih posebno isticao, ali moram re}i da smo pustili u rad nov bunar pri fabrici vode, a ko{tao je 10 miliona dinara. Pokrivena je i zelena pijaca u saradwi sa lokalnom samoupravom, a vrednost radova je oko 18 miliona dinara.

U Ba~koj Palanci rekonstruisana je vodovodna mre`a, zamewen je transformator za pumpe u Fabrici vode i u potpunosti za`ivelo automatsko upravqawe u proiz-

VESTI Pomen `rtvama racije Pomen `rtvama racije bi}e odr`an sutra u 10.30 sati na Tre}oj rampi, a u @abqu u 10 ~asova na Crnoj }upriji. Me{tani Gospo|inaca }e odati po{tu `rtvama racije 8. januara, a gra|ani \ur|eva dan kasnije, 9. januara. Ove godine se obele`ava {ezdeset osma godi{wica Racije.

L. K.

Vetar zasuo ve} o~i{}eno SRBOBRAN: Deonica puta od Temerina do Sombora ju~e ujutru bila je slabo prohodna zbog debqeg sloja snega, te su se vozila kretala brzinom od svega dvadeset kilometara na sat.

U „Ba~kaputu” ka`u da je na toj deonici prethodno ve~e kolovoz bio o~i{}en i ba~ena so, ali zbog nanosa vetra i niske temperature, put je izjutra osvanuo zavejan. Ekipe „Ba~kaputa” ju~e su opet iza{le na teren da ra{~iste zavejano, a kasnije tokom dana ~i{}en je i put od Srbobrana prema Turiji, koji je ju~e tako|e bio slabo prohodan.

L. N.

Pripreme za prodaju SONTA: U Trgova~kom preduze}u „Sonta-promet” u Sonti okon~an je postupak prijave potra`ivawa. Poverioci su iskazali potra`ivawa u visini od 4.000.000 dinara, a u toku su pripreme za prodaju imovine, koja }e se obaviti javnim nadmetawem.

J. P.

Zajedno za status grada vodwi pija}e vode koje je i tokom letwih {piceva bilo dovoqno u gradu. Ovde ka`u da je velik posao ura|en na planu odr`avawa i modernizacije kanalizacione mre`e, pa sada nema havarija koje su bile ~este prilikom nevremena.

- Op{tina je 12 miliona dinara platila nov kamion sme}ar koji je dodeqen nama na kori{}ewe, a

Milenko Krneta

time smo osposobqeni da sme}e odnosimo i iz okolnih sela, jer sada imamo ~etiri ovakva vozila, od kojih su tri starija – ka`e Krneta. – Sanirali smo i gradsku deponiju sme}a, a ovaj posao, vredan 7,5 miliona dinara, platio je pokrajinski Fond za za{titu `ivotne sredine. Pro{log prole}a po~eli smo radikalnu rezidbu stoletnih platana u centru grada, jer su stvarali probleme zbog suvih grana koje su padale na vozila, objekte i qude. I narednog prole}a oreza}e-

mo oko 300 preostalij kapitalnih stabala. U Obrovcu i Novoj Gajdobri odvozimo i deponujemo sme}e, a u Mladenovu se brinemo o seoskom vodovodu i izvr{ili smo zamenu svih vodomera. To }e biti ura|eno i u drugim selima, a od 1. januara preuzeli smo brigu o vodovodu u Novoj Gajdobri dok }e od 1. februara isto biti ura|eno i u Silba{u. Sve je to u skladu sa Zakonom, a nama predstoji kadrovsko i tehni~ko osposobqavawe za preuzimawe komunalnih poslova u svim seoskim mesnim zajednicama.

Komunalci su za proteklu godinu, ka`u u Ba~koj Palanci, zaslu`ili desetku za deset ura|enih projekata, a puno toga kapitalnog bi}e ura|eno i ove godine. U Palanci, odnosno pri fabrici vode bi}e pu{ten u rad jo{ jedan nov bunar, mora se otkupiti zemqi{te za pro{irewe gradske deponije, zameni}e se svi vodomeri u selima, rekonstruisa}e se gradska vodovodna mre`a, kanalizacija, crpne stanice, a postoje veliki izgledi da se skoro potpuno obnovi prestar vozni park. Vlada Republike Srbije nudi komunalnim preduze}ima povoqne kredite, odnosno kupovinu na lizing vozila iz Fabrike u Priboju koju su preuzeli Kineski partneri.

M. Suyum

OSAMNAEST SATI ZA ODLUKE

Novi direktori u novoj godini VRBAS: Odbornici Skup{tine op{tine Vrbas izglasali su buxet za 2010. godinu, a tre}a sednica SO Vrbas }e ostati upam}ena i kao jedna od najdu`ih, jer je trajala preko 18 sati. Toliko vremena bilo je potrebno odbornicima da usvoje dnevni red i pro|u kroz wegove 23 ta~ke, na momente upadaju}i u o{tre polemike i sukobe u okvirima parlamentarnog su~eqavawa stavova i ideja. Buxet za 2010. godinu obrazlo`ili su predsednik op{tine Vrbas dr @eqko Vidovi} i zamenik predsednika op{tine Vrbas Dragan Stijepovi}. Op{tinska kasa projektovana je na 928 miliona dinara, a iz drugih izvora se o~ekuje dodatnih 130 miliona dinara. Na predlog buxeta opoziciona SRS predlo`ila je 69 amandmana a SNS dodatnih osam, ali oni nisu usvojeni.

Ve}inom glasova vladaju}e koalicije „ZeV”, SPS-PUPS-JS i LDP-LSV, Skup{tina je usvojila

11

Strate{ki plan razvoja socijalne za{tite za period od 2010. do 2015. godine, zatim Lokalni akcioni plan za mlade za period od 2010. do 2013. godine, i programe poslovawa za narednu godinu za JP „Direkcija za izgradwu“, JP za prevoz putnika „Vrbas”, JKP „Standard”, JP za distribuciju gasa „Vrbas gas” i JP za informisawe „Vrbas”.

Opozicioni odbornici pridru`ili su se ve}ini prilikom glasawa o odluci da se anga`uje revizor za obavqane eksterne revizije zavr{nog ra~una buxeta za 2009. godinu. Podr{ku vladaju}e ve}ine dobili su i Program ure|ivawa gradskog gra|evinskog zemqi{ta za Vrbas i naseqena mesta op{tine Vrbas za 2010. godinu, Plan generalne regulacije Vrbasa, Odluka o naknadi za za{titu i unapre|ivawe `ivotne sredine, Odluka o uslovima i merama za uklawawe objekata koji predstavqaju neposrednu opasnost za `ivot i zdra-

vqe qudi, Odluka o ure|ivawu mati~nog podru~ja, Plan detaqne regulacije kompleksa benzinske stanice uz odmori{te „Mandi}“ na auto putu E 75.

Tek u zoru, ne{to nakon 5 ~asova, izabrani su novi direktori javnih preduze}a i ustanova. Direktorka JP za informisawe „Vrbas” postala je Qubinka Nedovi}, direktor JP za distribuciju gasa „Vrbas gas” je Vladimir Bijelovi}, direktor JP “Direkcija za izgradwu” je Davor Krmpot, a direktor CFK „Drago Jovovi}” Qubomir Sekuli}. Na mesto direktora JP za prevoz putnika „Vrbas” izabran je Vladimir Papuga, direktor JKP „Standard” je Dragan Toma{evi} a direktor Kulturnog centra Vrbasa Radomir Pejovi}.

Za direktorku Narodne biblioteke „Danilo Ki{” izabrana je Magdolna Uvalin. Sva javna preduze}a i ustanove dobila su i nove upravne i nadzorne odbore.

N. Perkovi}

KIKINDA: Predsednik op{tine Kikinda Ilija Vojinovi}, sa saradnicima, posetio je op{tinu Pirot, radi nastavka dogovora o zajedni~kom nastupu kod Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ciq dogovora jeste dobijawe statusa grada, s obzirom na to da su Pirot i Kikinda dva jedina sedi{ta okruga u Srbiji koja nemaju taj status. Dogovoreno je da se organizuje zajedni~ki sastanak sa sa predstavnicim Vlade Republike Srbije i da se tada predstavi zajedni~ka inicijativa za izmenu Zakona o teritorijalnoj organizaciji.

Prilikom posete i predsednik op{tine Pirot Vladan Vasi} i predsednik op{tine Kikinda Ilija Vojinovi} stava su da se ova saradwa mo`e pro{iriti i na druge oblasti kulturu, sport, privredu. Kikindu i Pirot tako|e povezuje i ~iwenica da su oba mesta u pograni~nom podru~ju s tim {to za razliku od Kikinde Pirot ima bescarinsku zonu.

A. \.

Vertep u ^urugu ^URUG: U saradwi osnovne {kole „\ura Jak{i}”, Crkvene op{tine ^urug i Mesne zajednice ^urug, na prvi dan Bo`i}a odr`a}e se tradicionalni Vertep, koji su pripremili u~enici sa svojim verou~iteqima i ostalim nastavnicima.

Okupqawe u~esnika je u 13.45 ~asova, ispred kancelarije Crkvene op{tine, zatim sledi ophod oko hrama, a zatim predstava u hramu. Poklone za ovu priliku u~esnicima je obezbedila SO @abaq i MZ ^urug.

L. K.

12

CRNA HRONIKA

utorak5.januar2010.

KADROVSKE POMENE NA PODRU^JU PU KIKINDA

TROJE POLICIJSKIH SLU@BENIKA U SENTI OSUMWI^ENO ZA PREVARE

[ubari~ki komandir u Novom Kne`evcu Saop{tene su kadrovske promene do kojih je do{lo na podru~ju Policijske uprave u Kikindi u policijskim stanicama u Novom Kne`evcu i Senti i Policijskoj ispostavi PS u Adi. Na du`nost komandira Policijske stanice Novi Kne`evac raspore|en je Vojislav [ubari~ki.

Vojislav [ubari~ki

SAOBRA]AJNA POLICIJA U SREMU O PRO[LOGODI[WEM STAWU U SAOBRA]AJU

Mawe i stradalih i nesre}a Pro{la godina za saobra}ajnu policiju Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici bila je veoma te{ka, ali i po rezultatima boqa nego prethodna. Na drumovima u sedam sremskih op{tina pro{le godine je bilo 2.219 saobra}ajnih nesre}a, {to je za 9,5 odsto mawe nego u 2008. godini. Smrtno je stradalo 45 lica, {to je za petnaest mawe nego godinu dana ranije. Broj lak{e i te`e povre|enih je 1.028 osoba, a naj~e{}i uzroci nesre}a prekora~ewe dozvoqene brzine.

Rajko Sari}

Primena novog Zakona o bezbednosti u saobra}aju bitno je uticala na pona{awe voza~a, tako da u decembru pro{le godine nije bilo saobra}ajnih nezgoda, ali su za to dva lica u pijanom stawu stigla pred sudije za prekr{aje zbog nedozvoqene koli~ine alkohola u krvi. Jedan je dobio 15 dana zatvora i oduzimawe dozvole na deset meseci, dok je drugi voza~ osu|en na 40 dana zatvora.

- Pro{le godine je registrovano 16.214 prekr{aja u saobra}aju.

Iako je poginulo 15 qudi mawe nego 2008. godine, mi nismo zadovoqni bezbedno{}u u saobra}aju.

Raduje me da me|u stradalima nema dece, jer smo sve uradili da za{titimo |ake u saobra}aju. Imali smo mnogo posla u pro{loj godini, sve na{e saobra}ajne patrole su danono}no de`urale na putevi-

ma, ukazivale, opomiwale, ali i podnosili prijave, posebno protiv onih koji su bili za volanom u alkoholisanom stawu – ka`e na~elnik saobra}ajne policije Policijske uprave Sremska Mitrovica Rajko Sari}.

Saobra}ajna policija je, kako ka`e wen na~elnik, spremna da sprovodi u praksi novi Zakon o bezbednosti u saobra}aju, spremna je da pomogne voza~ima, da ih upozori, {to je posebno ra|eno od 11. decembra, kada je po~ela primena ovog zakona. U tom periodu dvojica stranih dr`avqana su otkrivena da voze pod uticajem alkohola.

U Staroj Pazovi je voza~ kombija, dr`avqanin BiH, s 2,52 promila alkohola sleteo s druma. Sre}om nije bilo povre|enih, ali je voza~ odmah kod sudije za prekr{aje dobio 15 dana zatvora, voza~ka dozvola mu je oduzeta na deset meseci, a sleduje ga i visoka nov~ana.

Drugi, tako|e dr`avqanin BiH, otkriven je na Grani~nom prelazu Sremska Ra~a, kako upravqa putni~kim automobilom s 3,76 promila alkohola. On je dobio 40 dana zatvora i platio nov~anu kaznu.

- Kad je alkohol u pitawu, tu nema razgovora. Svi koji budu otkriveni zavr{i}e u zatvoru, a oni s mawom koli~inom alkohola bi}e zadr`ani do tre`wewa. Naravno, bi}e i nov~ano ka`weni – nagla{ava na~elnik Sari}. – Putevi nam jesu problem, ali i signalizacija na wima, pa s lokalnim samoupravama i „Putevima Srbije“, kad je re~ o magistralnim i autoputevima, dogovaramo da se brzo obavi obele`avawe saobra}ajnica, posebno kroz naseqena mesta, gde je sada dozvoqena brzina 50 kilometara na ~as. Treba i na nekim magistralnim putevima postaviti nove znake, da se voza~i ne dovode u zabunu. Pona{awe voza~a za prvih dvadeset dana primene novog zakona jasno ukazuje da }emo imati bezbednije drumove, ustvari disciplinovanije voza~e, a onda }e i saobra}ajnih nezgoda biti mnogo mawe.

S. Bojevi}

DNEVNIK

Otkazi zbog putnih tro{kova

Iz PU Kikinda ju~e je saop{teno da je du`nosti razre{en dosada{wi komandir Policijske stanice Senta Dragoqub Milinkov, ali wegov naslednik na ovu du`nost jo{ nije raspore|en.

Novi komandir Policijske ispostave u PS Ada je Zdravko Ka{ai.

M. Mr.

Protiv policijskih sli`benica u Senti Ildike J. (1983) i Viorike K. (1980) pripadnici Policijske uprave u Kikindi, u saradwi s radnicima unutra{we kontrole MUP-a Srbije, podneli su krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da su po~inile krivi~no delo prevare u slu`bi. Osumwi~ene se terete da su prilikom podno{ewa zahteva za nadoknadu putnih tro{kova dale

la`ne podatke o mestu prebivali{ta i na taj na~in za sebe pribavile protivpravnu imovinsku korist.

Iz PU Kikinda saop{teno je ju~e da su dve osumwi~ene policijske slu`benice udaqene iz slu`be, zajedno sa policijskim slu`benikom Policijske stanice u Senti Dejanom B. (1971), protiv kojeg je tako|e podneta krivi~na prijava za M. Mr. isto krivi~no delo.

PRAVNICI PODR@AVAJU STRO@E SANKCIJE ZA SILOVAWE

Kastracijom kazniti seksualne psihopate Biv{i ministar pravde, sada republi~ki poslanik Vladan Bati} podneo je Skup{tini Srbije Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivi~nog zakonika kojim bi se poo{trile zatvorske kazne za

la koji su silovali decu mla|u od 14 godina. Hemijska kastracija se primewuje u Norve{koj i Danskoj kao i u ~etiri savezne dr`ave SAD - naveo je Bati}. Tako|e je istakao da pravna praksa u SAD pokazuje

razne oblike silovawa, a za vi{estruke povratnike silovateqe i pedofile i mera „hormonske kastracije“.

Kako je saop{teno, Bati} je podneo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvr{ewu krivi~nih sankcija kojim se predvi|a uvo|ewe javnog registra silovateqa i pedofila, a za vi{estruke povratnike i mikro~ipovawe da bi se u svakom momentu moglo pratiti wihovo kretawe.

U vezi s predlogom, Bati} je saop{tio da „hemijska ili hormonska kastracija nije ni anahronizam niti karakteristika nerazvijenih dru{tava“.

-U ^e{koj su posledwih godina izvr{ene 24 fizi~ke kastracije. Dowi dom Poqskog parlamenta doneo je zakon o hemijskoj kastraciji pedofi-

da su brojnim silovateqima izre~ene kazne do`ivotnog zatvora. Bati} je podneo Predlog izmena Krivi~nog zakonika nakon {to je u decembru u Beogradu prijavqena serija silovawa.

Profesor krivi~nog prava dr Nedeqko Jovan~evi} isti~e da se sla`e s Bati}evim predlogom za uvo|ewe novih mera i stro`ih kazni zatvora, kad je re~ o tom krivi~nom delu.

-U tom pogledu nije bilo rasprave u pravnoj nauci, ali u novije vreme je poznato da se u Danskoj i jednom broju zemaqa primewuju neke nove posebne mere i sankcije prema osu|enim licima koja su smatrana opasnim seksualnim psihopatama. To su adverzivne terapije, intervencije za

vi~no delo obqube nad deteodvra}awe od ~iwewa tih kritom zloupotrebom polo`aja, vi~nih dela.U nekim zemqama recimo, u slu~aju ako je izvrSAD ~ak postoje posebni za{ilac nastavnik, vaspita~, koni za seksualne psihopate. staralac, usvojilac ili drugo Adverzivne terapije su razne lice kome je dete povereno na i mogu biti od operativnih starawe. Mislim da su te kazahvata do nekih psihoterapezne blage, kao i da je blaga utskih poteza, a sprovode se s kazna od najmawe deset godina ciqem da se silovateq trajdo 20 godina zatvora, u slu~aju no odvrati da mu nikad vi{e ako je nastupila smrt deteta. ne padne na pamet da to ponoSmatram da bi te kazne trevo u~ini - navodi dr Jovan~ebalo izjedna~iti s kaznama za vi} u razgovoru za „Dnevnik“ najte`e oblike te{kih kri. On ka`e da sankcija hemijvi~nih dela poput te{kih ske kastracije, odnosno horubistava gde je kao najmawa zamonske terapije, koja se spropre}ena kazna od 10 godina vodi u Danskoj, nije {ire raszatvora, a mogu}e je izre}i prostrawena, ali da je poznakaznu od 30 i 40 godina zatvoju jo{ neke zemqe u svetu. ra - isti~e Jovan~evi}. On - U Danskoj se ta sankcija ocewuje da bi zakonodavac sprovodi na na~in da se prethodno sam delinkvent pridobije da doborovoqno pristane na tu hormonsku terapiju. Me|utim, su{tinski se prema delinkventu ipak sprovodi neka prinuda, jer mu se istovremeno predo~avaju velike zatvorske kazne tako da oni prihvataju hormonsku terapiju - obja{wava dr Jovan~evi}. Nagla{ava da je mi{qewa da bi trebalo pove}ati zatvorske kazne za silovawe, pogotovo ako je `rtva krivi~nog dela dete.

- U na{em zakonu je propisana kazna od 20 godina zatvora za krivi~no delo obqube nad detetom ukoliko je od posledica nastupila smrt. U osta- Prof. dr Nedeqko Jovan~evi} lim slu~ajevima su zapre}ene trebalo da propi{e i najvikazne od pet do 15, odnosno od {e kazne 30 do 40 godina zatri do 12 godina zatvora. Tatvora i za najte`e oblike kriko|e, kazne od tri do 12 godina vi~nih dela otmice i iznude. zatvora propisane su za kriJ. Jakovqevi}

VRHOVNI SUD SRBIJE O SLU^AJU BIV[EG KOMANDANTA VARA@DINSKOG KORPUSA JNA

Ukinuta presuda generalu Trifunovi}u Vrhovni sud Srbije ukinuo je presudu generalu JNA Vladimiru Trifunovi}u, koji je osu|en zbog toga {to je 1991. godine, posle vi{ednevne opsade i oru`anih sukoba s hrvatskim snagama, povukao i spasao `ivote oko 250 vojnika iz kasarne u Vara`dinu.

Predmet je vra}en prvostepenom sudu na novo odlu~ivawe, jer se kako je naveo Vrhovni sud Srbije - pojavila znatna sumwa u pogledu ~iwenica koje su utvr|ene presudama vojnih sudova.

Time je otvorena mogu}nost potpune rehabilitacije generala Trifunovi}a, koji je istovremeno u Hrvatskoj osu|en na 15 godina zatvora zbog navodnih ratnih zlo~ina, a 1996., odlukom tada{weg predsednika SRJ Zorana Lili}a, aboliran. „To je po~etak procesa rehabilitacije, nadamo se da }e uskoro biti zavr{en odgovaraju}om odlukom pravosudnih organa kojom }e generalu biti kona~no utvr|e-

na nevinost“, rekao je za RTS we~ite stvari. I to je apsurd cele gov advokat Vladimir \eri}. situacije. General Trifunovi} je „General je do ove odluke bio tragi~an lik, u tri dr`ave biv{e osu|en, ali je bio aboliran. DaSFRJ je osu|en ili krivi~no gonas je nevin ~ovek, ali optu`nica wen. Nadam se da }e na kraju raprotiv wega i daqe stoji. VSS je zum pobediti na svim stranama i odredio novo su|ewe, i mi }emo da }e Trifunovi} uskoro biti videti kakav }e biti stav Tu`ikod nas rehabilitovan, a u Hrvatla{tva koje }e morati ponovo da pogleda optu`nicu i da zauzme stav“, ka`e \eri}.

Slu~aj generala, ka`e na{ sagovornik, nije samo li~na nepravda. To je slu~aj koji pokazuje svu apsurdnost rata koji je vo|en devedesetih, jer su oficiri (jo{ dvojica pored generala Trifunovi}a) osu|eni po{to su izvukli svoje vojnike iz bezizlazne situacije, a nisu upotrebili vojnu silu da razore Vara`din. „Osu|en je dakle na obe strane za potpuno razli- Vlado Trifunovi}

skoj oslobo|en optu`bi“, ka`e \eri} za RTS. Trifunovi} je oficir biv{e JNA kome su za isti doga|aj sudili u tri me|usobno zara}ene dr`ave. U Beogradu su ga osudili prvo na 11, a zatim na sedam godina zatvora, jer se 1991. u Vara`dinu navodno nije dovoqno borio i imao je vi{e mrtvih vojnika u jedinici kojom je komandovao!

Sud u Vara`dinu ga je, me|utim, osudio na 15 godina zatvora kao ratnog zlo~inca, jer se borio protiv hrvatske paravojske.

Optu`en je i u Murskoj Soboti za u~e{}e u tzv. slovena~kom ratu.

General Vladimir Trifunovi} je u septembru 1991. godine odbio da `rtvuje `ivote svojih oko 250 vojnika i tako postao „trostruki zlo~inac“ kojeg je nekada{wa opozicija

progla{avala za „srpskog Drajfusa“.

U Vara`dinu je sa svojim vojnicima bio ostavqen na cedilu od strane Vrhovne vojne komande (to su svojevremeno potvrdili i ~elni qudi JNA iz tog vremena, generali Veqko Kadijevi} i Blagoje Axi}) i da je u tom trenutku doneo jedinu mogu}u vojni~ku i qudsku odluku - poku{ao da spase `ivote svojih vojnika. Tim ve{taka zakqu~io je da je Trifunovi}, mada za to nije imao naredbu, trebao da povu~e svoje snage snage iz Vara`dina, ali i da anga`uje „srpsko qudstvo partizanske divizije iz Bjelovara“ i iskoristi vatrenu nadmo}. „Trifunovi}u je prigovoreno {to nije jedinice povukao jugoisto~no i severozapadno od Vara`dina i tukao po gradu. Vara`din je trebalo pretvoriti u Vukovar, mo`da i s te`im posledicama. Najvi{e mu se prigovarao {to nije prihvatio dopunu jedi-

nica paravojskom. U Vukovaru se videlo {to bi to zna~ilo“,objasnio je wegov tada{wi advokat Branko Stani}. ^esto su se ~ule teze da je Trifunovi} predajom Vara`dinskog korpusa omogu}io hrvatskoj strani da za vreme rata do|e do nekoliko desetina tenkova {to je kasnije iskori{}eno za ubijawe srpskog `ivqa u Hrvatskoj. To je ponavqao i biv{i na~elnik General{taba Mom~ilo Peri{i}, koga Trifunovi}evi branioci opisuju kao ~oveka koji je svojevremeno bitno uticao da se komandantu Vara`dinskog korpusa zalepi `ig „izdajnika“. Na su|ewu generalu Trifunovi}u i oficirima Berislavu Popovu i Sretenu Radu{kom mnogo puta je ponovqeno da su ti tenkovi bez posada obu~enih da wima upravqaju bili najobi~nija gvo`|urija. A upravo odlukama Vrhovne komande Vara`dinski korpus je uo~i rata ostao bez dovoqno obu~enih vojnika.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak5.januar2010.

13

NA @ELEZNI^KOJ STANICI U SREMSKIM KARLOVCIMA

Sumwiva smrt pored perona Be`ivotno telo mu{karca starog oko 50 godina s vidqivim povredama na telu zate~eno je je ju~e ujutro pored pruge kod @elezni~ke stanice u Sremskim Karlovcima. Uvi|aj je obavila de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Ankica Kurja~ki koja je naredila obdukciju u novosadskom Institutu za sudsku medicinu

radi identifikacije i utvr|ivawa uzroka smrti. Ovaj slu~aj za sada se tretira kao sumwiva smrt.

Prema saznawima „Dnevnika“, nije iskqu~ena mogu}nost da je nastradao Radovan L. (1964) iz Petrovaradina. Telo je prona|eno ju~e oko 6.30 sati kod izlaznog signala u neposrednoj blizini @elezni~ke

stanice, a le{ izme|u perona i {ina primetio je kondukter voza iz [ida koji je u to vreme stigao u karlova~ku `elezni~ku stanicu.

Kako smo ~uli od `elezni~ara koje smo zatekli na licu mesta, polo`aj tela pokojnika navodi na zakqu~ak da se on nije bacio pod voz i da ga je tom prilikom kompozicija vukla, jer mu

je, po wihovim re~ima, telo bilo okrenuto u kontrasmeru od smera voza koji je pro{ao Sremske Karlovce u 5.20 ~asova.

Na{i sagovornici jo{ napomiwu da je stanica dobro osvetqena, te da je policija oko tri sata ujutro bila u obilasku, ali da ni{ta nije sumwivo i neobi~no primetila. Istraga je u toku.

E. D.

Uvi|aj pa karlova~koj `elezni~koj stanici

Foto: S. [u{wevi}

LAWSKIM PRESUDAMA NOVOSADSKOG OKRU@NOG SUDA

Zbog ubistava skoro dva veka robije SINO] PO@AR U NOVOM SADU

Kom{ije iznele baku iz stana U po`aru koji je sino} izbio u stanu na osmom spratu zgrade u Ulici Alekse [anti}a 14 niko nije povre|en, ali je pri~iwena znatna materijalna {teta.

Prema nezvani~nim informacijama, iz stana su pre no {to su vatrogasci stigli, neozle|enu staricu, koja u wemu `ivi sama, izvukle kom{ije. Susedi su i pozvali vatrogasce oko 17.30 ~asova. Prema re~ima jednog od wih, prvo se osetio dim, a potom za~ula eksplozija.

Kako saznajemo od vatrogasaca, postojala je opasnost da vatra zahvati i terasu obli`weg stana na istoj eta`i, ali je to sam stanar prema uputstvima koje su mu oni dali, uspeo to da spre~i.

Foto: R. Hayi} Z. Ml.

U protekloj godini, u novosadskom Okru`nom sudu (od 1. januara ove godine Vi{em sudu), 18 lica je osu|eno na ukupno 194 godina zatvora, od toga su samo tri presude pravosna`ne.

Minula, 2009. godina osta}e upam}ena po presudama za nekoliko brutalnih ubistava, a pre svega po slu~aju kada je Bojan \ermanovi} (30), uz pomo} oca @eqka, ubio Iliju Mr|ena (53) iz Obrovca kod Ba~ke Palanke. Nesre}ni ~ovek, koji je zbog finansijskih problema i `eqe da i{koluje sina studenta dilovao devizama, namamqen je u ku}u \ermanovi}a u Ba~koj Palanci, gde je usmr}en udarcima bejzbol palicom. Zbog ovog zlo~ina, mla|i \ermanovi} je osu|en na 30, a otac, zbog pomagawa, na 10 godina robije.

Javnost je potresao i slu~aj Katarine Balango (57), koja je udarcima sekirom po glavi ubila svog neven~anog supruga

previ{e lekova, {to joj je pomutilo svest, te da je delo po~inila iz osvete, jer ju je mu` navodno, pod uticajem alkohola, ~esto maltretirao. Sudsko ve}e je osudilo na 15 godina zatvora. Isto toliko dobio je i Mi{o Petkovi} (29) iz Doboja, koji je pobegao iz jednog od zatvora i BiH (nije se vratio nakon slobodnog vikenda), gde je robijao zbog ubistva i poku{aja silovawa. To mu, o~egledno, nije bilo dovoqno, pa je 15. novembra 2008. u Novom Sadu udarcima no`em usmrtio Dragana Srem~i}a (48), nakon ~ega je poku{ao da pobegne, ali je uhap{en na lozni~koj autobuskoj stanici.

Besku}nik Branko ^erevicki (51) tako|e je dobio petnaestogodi{wu robiju zbog ubistva svog sapatnika Vase Kavraja 2. maja 2008. u jednoj napu{tenoj stra}ari u Novom Sadu.

Na deceniju i po osu|en je i Novosa|anin Stevan Stanko-

Osumwi~eni za utaju 62 miliona dinara prom“ iz ]uprije B. S, direktora preduze}a „Siw ko“ iz Para}ina D. S i direktora preduze}a „Pauer tron sistem“ iz Para}ina D. A. zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo poreske utaje.

V. P. je, u nameri da izbegne pla}awe poreza od oktobra 2008. do avgusta 2009. godine, evidentirala u poslovnim kwigama preduze}a la`ne ulazne ra~une, koje je pribavila od devet pomaga~a, ukupne vrednosti 406,5 miliona dinara, s iskazanim PDV-om s pravom na odbitak i predala poreske prijave neistinite sadr`ine o visini prethodnog PDV-a, ~ime je izbegla pla}awe PDV-a u iznosu od 62 miliona dinara, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

PRITVOR OSUMWI^ENOM IZ OKOLINE VELIKOG GRADI[TA

Pretio bombom RTS - u Ranku J. (49) iz Po`e`ena, u op{tini Veliko Gradi{te, odre|en je pritvor do osam dana zbog toga {to je pretio da }e baciti bombu na zgradu Radio-televizije Srbije ako za sat vremena ne dobije sliku na svom televizijskom prijemniku.

Osumwi~enom, koji je pretwu preneo beogradskoj policiji 1. januara popodne, pritvor je odredio istra`ni sudija Osnovnog suda u Po`arevcu.

Nakon prijave, po`areva~ka policija je prona{la osum-

wi~enog u napu{tenom vojnom objektu „Karaula“ u Po`e`enu i privela ga po{to je prete}i bacao municiju za pi{toq i fizi~ki nasrnuo na policijsku patrolu. Protiv wega su podnete krivi~ne prijave za izazivawe panike i nereda, nedozvoqeno no{ewe oru`ja i municije i ometawe slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Po`arevcu.

(Beta)

(22) iz Koviqa zbog ubistva Strahiwe Tohoqa (18) iz \ur|eva. I ovoj tragediji prethodila je tu~a.

Sve do sada navedene presude su nepravosna`ne, tako da }e kona~nu re~ po `albama, kojih sigurno ima, dati novouspostavqeni Apelacioni sud u Novom Sadu.

Palata pravde u Novom Sadu

KRIVI^NA PRIJAVA U BEOGRADU PROTIV DIREKTORKE PREDUZE]A „VIKTORI 011“ I JO[ DEVET OSOBA

Poreska uprava podnela je Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Beogradu krivi~nu prijavu protiv direktorke preduze}a „Viktori 011“ iz Beograda V. P. i jo{ devet osoba zbog sumwe da su utajom poreza o{tetili buxet Srbije za oko 62 miliona dinara, saop{tila je ju~e Poreska uprava.

Krivi~ne prijave podnete su i protiv direktora preduze}a „Gemaks import“ B. @. i B. T, direktora preduze}a „Damako trejd“ iz Para}ina B. N, direktora preduze}a „Diksi kom“ iz Para}ina M. D, direktora preduze}a „Egzit vest“ iz Novog Sada D. P, direktora STR „Ston“ iz Beograda V. R. Prijave su podnete i protiv direktora preduze}a „Stojkan

stradao Dejan Dimitrijevi} (27) zvani Deja Lonac, dok je jedan maloletnik te{ko rawen. Petnaest godina dobio je, nakon nekoliko poni{tenih presuda i ^aba Der iz ^antavira, zbog ubistva Branislava Jela~i}a. Ubistvo se dogodilo 11. maja 2004. godine u restoranu “Marina” u cen-

Stevan Stankovi} osu|en za ubistvo navija~a u Futogu

Aleksandra Bori~i}a(47) 7. aprila lane u Ba~u, dok je pijan spavao na kau~u. Na su|ewu, Katarina se branila tvrdwama da je kobnog dana popila

vi} (21), zbog tragedije koja se desila kod Futoga 14. aprila 2008. u unapred zakazanoj tu~i navija~a „Vojvodine“ i „Partizana“. Tada je smrtno na-

tru Novog Sada. Der je u Jela~i}a te ve~eri ispalio ~etiri hica iz pi{toqa. Posle toga je iza{ao i pobegao biciklom, kojim je do{ao do restorana.

Jo{ jedan od maratonskih procesa i jedne poni{tene presude zavr{io sa lane nepravosna`nom presudom, kada je Sini{a Jevti} (36) osu|en na tri godine zatvora zbog ubistva Novosa|anina Vladimira Krasi}a 8. decembra 2001. godine ispred „Kluba B“ u Novom Sadu. Tragediji je prethodila tu~a izme|u mladi}a koji su previli nered u lokalu i obezbe|ewa kafi}a, kom se pridru`io i Jefti} kao suvlasnik kluba koji je u jednom momentu potegao pi{toq. Na 10 godina zatvora, nakon jedne poni{tene presude, osu|en je Dragan Maquri}

Od lane presu|enih kazni zbog ubistava neke su postale pravosna`ne: Sini{a Soviq (22) i Boris Medvedec (26) iz Stepanovi}eva osu|eni su na po 12 godina zatvora zbog ubistva Vlastimira Stevanovi}a iz Rumenke, nakon {to su ga u nekoliko navrata istukli u no}i izme|u 28. i 29. avgusta 2007. godine. Devetogodi{wu zatvorsku kaznu dobio je Novosa|anin @ivorad Ro{uq (49) zbog zlo~ina jo{ od 9. maja 1993. godine u Ma|arskoj. On je tada, smatrao je sud, ubio Antala Tan~ika, me{tanina pograni~nog mesta Tompa. Na 10 i po godina zatvora osu|en je @ivanko Raj~evi} iz Futoga, zbog ubistva koje se desilo 31. oktobra 2008. @ivanko je usmrtio Maru Jovanovi} (52), s kojom je bio u emotivnoj vezi.

E. D.

PO^ELO UVO\EWE KOMJUTERSKOG SISTEMA U SUDOVE

Kraj vi{estruke prodaje stanova Novi kompjuterski sistem za sudove, koji }e obezbediti efikasniji, transparentniji i funkcionalniji rad pravosu|a i onemogu}iti razne vidove zloupotreba, ju~e je po~eo da se uvodi u sve sudove u Srbiji.

Jedinstveni softverski sistem, koji funkcioni{e preko Interneta, pored ostalog }e eliminisati mogu}nost da kupci nepokretnosti postanu `rtve vi{estruke prodaje stanova zakqu~ewem ugovora o prodaji sa nesavesnim prodavcima, najavili su u Ministarstvu pravde. Na ovaj na~in bi}e elinimisana mogu}nost vi{estruke prodaje iste nepokretnosti, jer }e kupac mo}i da proveri da li stan koji `eli da kupi ve} nekome prodat.

Prema podacima Ministarstva pravde, vi{e od 25.000

gra|ana Srbije srelo se u posledwih 10 godina sa tom vrstom prevare prilikom kupo-

vine stana ili nepokretnosti.

Uz pomo} tog programa javnost i gra|ani ubudu}e }e bi-

ti u mogu}nosti da vr{e uvid u spisak predmeta, odnosno u popis spisa predmeta putem Interneta.

Pored toga i sudovi }e biti u istoj mre`i tako da }e postojati i komunikacija izme|u zaposlednih i sudova.

Program }e doprineti znatno efikasnijem na~inu rada jer }e po odre|enom logoritmu dodeqivati predmete postupaju}im sudijama i spre~iti zloupotrebe koje su postojale u pro{losti.

Planovi Ministarstva pravde su da ovaj program, ko}i }e do leta biti uveden u sve osnovne i vi{e sudove do 2012. po~ene sa radom i u ostalim delovima pravosu|a.

Automatsko vo|ewe predmeta i uvid u spise ve} funkcioni{e u Trgovinskim sudovima u Srbiji.

(Tanjug)

14

DRU[TVO

utorak5.januar2010.

Bo`i}ne ~estitke Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne mawine Tama{ Korhec ~estitali su ju~e Bo`i}. “@elim da ovaj veliki praznik provedete u krugu porodice, u dobrom raspolo`ewu, ispuweni qubavqu i verom u sre}niju i boqu budu}nost i da vas ta ose}awa prate tokom ~itave godine”, navodi se u ~estitki Bojana Pajti}a. Korhec je naveo da je Bo`i} “veliki praznik svih hri{}ana i dugo o~ekivane svetlosti i nade”.

“Crkvenim velikodostojnicima, sve{tenstvu, monasima, kao i svim vernicima koji ovaj veliki hri{}anski praznik slave prema julijanskom kalendaru `elim sre}an Bo`i}, zdravqe, qubav i razumevawe”, naveo je Korhec.

VESTI Paketi za socijalno ugro`ene Vlada Srbije usvojila je zakqu~ak, na predlog Ministarstva rada i socijalne politike, o izdvajawu 55 miliona dinara za nabavku prehrambenih i higejenskih paketa za socijalno najugro`enije porodice u 40 najsiroma{nijih op{tina u Srbiji. U saop{tewu se navodi da }e biti obezbe|eni paketi za 16.690 socijalno ugro`enih porodica u 40 op{tina, ~ija }e raspodela po~eti najkasnije od kraja januara. Nov~ana sredstva obezbe|ena su iz vi{ka prihoda koji je ostvarila Republi~ka radiodifuzna agencija, a podela }e se obaviti uz tehni~ku podr{ku Crvenog krsta Srbije i centara za socijalni rad u op{tinama u Srbiji.

MINISTAR OBRADOVI] NAJAVQUJE DA \ACI 11. JANUARA KRE]U U [KOLE

Mobilne ekipe za vakcinaciju

\aci osnovnih i sredwih {kola u Srbiji vra}aju se u ponedeqek, 11. januara, na nastavu, nakon tronedeqnog zimskog odmora, koji je, zbog epidemije novog gripa, po~eo ranije.

Kako je Tanjugu izjavio ministar prosvete @arko Obradovi}, prekid prvog polugodi{ta apsolutno je dao rezultate, jer je, prema wegovim re~ima, zaustavqeno {irewe gripa me|u {kolskom populacijom. On je najavio da }e, u dogovoru sa radnom grupom Ministarstva zdravqa za pra}ewe virusa novog gripa, biti razmatrano pitawe kako i na ko-

ji na~in ubudu}e organizovati vakcinisawe dece, da bi ta mera dala jo{ boqe rezultate.

Ministar prosvete je istakao da postoji mogu}nost uvo|ewa mobilnih ekipa koje bi decu vakcinisale u samim {kolama, uz odobrewe roditeqa, navode}i da se ta ideja jo{ razmatra i da }e biti tema sastanka ~lanova radne grupe, sutra ili prekosutra, na kome treba zajedno proceniti {ta je najefikasniji metod - da li vakcinacija u domovima zdravqa ili, eventualno, preko mobilnih ekipa u {kolama. Prema Obradovi}evim re-

~ima, |ake i nastavnike od ponedeqka o~ekuje zavr{etak prvog polugodi{ta, zakqu~ivawe ocena, ispuwavawe nastavnog plana i programa.

U pripremi je uputstvo za sa`imawe programa, rekao je on i dodao da nas u feburaru o~ekuje najja~i, tre}i talas novog gripa. ”O~ekuje nas i tre}i talas gripa u februaru, tako da se moramo spremiti i za to, jer se mo`e i tada desiti da nekoliko dana deca ne idu u {kolu da bi zaustavili opet {irewe gripa”, rekao je on.

OTPREMNINE ZA PROSVETARE POD SINDIKALNOM LUPOM

Ceh }emo platiti kad-tad - Kao i ostali reprezentativni sindikati zaposlenih u prosveti i mi smo bili kod ministra @arka Obradovi}a na razgovoru o otpremninama koje dr`ava priprema, ali prakti~no ni{ta konkretno nismo saznali-ka`e predsednik granskog Sindikata prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” Tomislav @ivanovi}.-Bojim se samo da i ovaj put ne bude kao pro{li, kada je ministar bio Slobodan Vuksanovi} i kada je dosta qudi

Se~a pukovnika u MO

Mi mo`emo smawiti broj zaposlenih tako {to }emo pove}ati broj u~enika po odeqewu, ali }emo ceh platiti kad-tad (Tomislav @ivanovi})

U Ministarstvu odbrane }e se u ovoj godini, novom sistematizacijom radnih mesta, znatno smawiti broj visokih oficira, naro~ito pukovnika, kako bi se kona~no formirala pravilna kadrovska piramida, ali i dalo na zna~aju stare{inama koje }e ubudu}e zauzimati va`na mesta, pi{e magazin Odbrana u novom broju. Do sada je u upravnom delu Ministarstva odbrane bilo 435 formacijskih mesta pukovnika, dok nova formacija predvi|a oko 150, pa }e odre|eni broj oficira visokih ~inova morati da pre|e na ni`e polo`aje, dok }e neki biti i penzionisani izjavio je na~elnik Uprave za organizaciju sektora za politiku odbrane pukovnik Branko Andri}.

iz prosvete oti{lo i za otpremnine su date silne pare, ali je posle toga naprimano toliko novih radnika da ih sada ima vi{e nego {to ih je bilo, a dece u {kolama je iz godine u godinu sve mawe.

Po re~ima ~elnog ~oveka “Nezavisnosti” ovaj sindikat o~ekuje od dr`ave da prvo ustanovi kriterijume koji }e onemogu}iti zloupotrebe pri davawu otpremnina.

- Prvi uslov za odlazak uz otpremninu morao bi biti zahtev da se na to radno mesto ne sme primiti drugi radnik, bez obzira da li onaj ko odlazi ispuwava jedan uslov za penzionisawe ili

je od penzije jo{ daleko-ka`e @ivanovi}.-Zbog toga to i jesu stimulativne otpremnine, a pri~a se o 200 evra po godini sta`a, {to je za profesore oko 10 do 15 posto vi{e nego {to predvi|a Zakon o radu, a za pomo}no osobqe taj procenat je ne{to ve}i.

Po re~ima @ivanovi}a, kao {to jo{ nema jasnih kriterijuma, tako se ne zna ni koliko je ta~no zaposlenih u prosveti vi{ak.

- Ja kao sindikalac smatram da vi{ka nema i da svima treba

Mese~na rata pove}ana na 6.100 dinara Mogu}e je da }e prva isplata ovogodi{wih stipendija i kredita Ministarstva prosvete biti ve} krajem januara, a mese~ni iznos pove}an je na 6.100 dinara po korisniku. Prethodnih godina (od 2005) rata je bila 5.100 dinara, a ovo pove}awe stipendija i kredita od po 1.000 dinara mese~no do{lo je zbog poskupqewa sme{taja i ishrane u studentskim domovima i menzama. Nove cene na snazi su od po~etka akademske 2009/10. godine, a one su tolike da ih stipendija, odnosno kredit sasvim pokrivaju, pa jo{ malo i pretekne. Tako, na primer, student mese~no pla}a 1.430 dinara za sme{taj u domu prve kategorije

VAKCINA

U Vojvo|anskim bolnicama 189 obolelih od gripa Na bolni~kom le~ewu zbog inficiranosti novim gripom u Vojvodini je 189 pacijenta, saop{tili su ju~e Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i Radna grupa Vlade Vojvodine za pra}ewe novog gripa A H1N1. Na Klinici za infektivne bolesti pri Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu sme{teno je 45 takvih bolesnika, a 41 pacijent je u Institutu za plu}ne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.U pan~eva~koj bolnici je 36 pacijenata inficiranih novim gripom, u zrewaninskoj 22, somborska bolnica je zbrinula 11, u Kikindi deset, sremskomitrova~ka devet, u Vr{cu je sedam, u Subotici {est i u Vrbasu su na le~ewu dva pacijenta obolela od novog gripa.Situacija u Vojvodini pa`qivo se prati i preduzimaju se sve raspolo`ive mere radi brzog dijagnostikovawa, izolovawa i medicinskog tretirawa obolelih od tog virusa, navedeno je u saop{tewu.Istovremeno je Dom zdravqa Novi Sad saop{tio da je ju~e, u okviru druge isporuke, dobio 4.120 doza vakcina protiv novog gripa, od kojih je 3.700 doza podeqeno ambulantama, 200 je upu}eno Zavodu za hitnu medicinsku pomo}, a 220 doza Institutu za javno zdravqe Vojvodine.U prvoj isporuci novosadski Dom zdravqa dobio je 5.300 doza vakcina protiv novog gripa, a slede}a tura o~ekuje se posle Bo`i}a, navedeno je u saop{tewu.

Pelcovano 90.806 osoba

PREDLO@ENA LISTA KANDIDATA ZA STUDENTSKE KREDITE I STIPENDIJE MINISTARSTVA PROSVETE

Pretposledweg dana pro{le godine Ministarstvo prosvete objavilo je predlog liste kandidata za studentske kredite i stipendije ovog ministarstva u {kolskoj 2009/10. godini. Liste su objavqene na oglasnim tablama fakulteta i visokih {kola, kao i na sajtu Univerzal banke A.D. Beograd, pa svako ko je konkurisao mo`e da proveri kako se plasirao, a oni koji smatraju da su o{te}eni dokumentovane primedbe mogu poslati najkasnije do 15. januara.

Po re~ima Stevice Pivarskog iz Sektora za u~eni~ki i studentski standard Ministarstva prosvete, za kredit je konkurisalo oko 22.000 studenata, a za teku}u akademsku godinu odobreno je oko 16.400 kredita. Potencijalnih kandidata za stipendiju je oko 8.500, a kona~ni broj korisnika zna}e se kada se uporede spiskovi drugih davalaca stipendija iz dr`avnog buxeta, jer student mo`e koristiti samo jednu.

DNEVNIK

i 3.960 za menzu, {to je 5.390 dinara, a stipendija, odnosno kredit je 6.100.

V. ^eki}

na}i posao, ali pitawe je {ta smatra dr`ava, jer ukoliko ona ho}e da u razredu ima 30 u~enika i da , prakti~no, kada upi{e ~as, profesoru ostane minut po u~eniku, kako mi mislimo u Evropsku uniju, kako }e nam deca u~iti strane jezike ili informatiku, na kojima se sada dele u grupe? To se sada tako radi jer tako treba i za to postoje ozbiqni stru~ni i nau~ni razlozi - ka`e @ivanovi}. - Mi mo`emo smawiti broj zaposelnih tako {to }emo pove}ati broj u~enika po odeqewu, ali

}emo ceh platiti kad-tad. S druge strane, direktori {kola i daqe primaju nove radnike bez ikakve kontrole i bez straha od kaznenih odredbi, a preuzimawe vi{kova iz drugih {kola nikad nije za`ivelo onako kako je zami{qeno.

Sindikat je , tvrdi @ivanovi}, nudio re{ewe za ovakve probleme u vidu uvo|ewa mati~nog broja za svako radno mesto, ~ime bi se dobio kompletan uvid , ali za to do sada niko od nadle`nih nije pokazao interesovawe.

D. Deve~erski

OD 1. JANUARA NOVI SAMOSTALNI DR@AVNI ORGAN

Poverenik za ravnopravnost

Zakonom o zabrani diskriminacije predvi|eno je da od 1. januara po~ne da radi poverenik za za{titu ravnopravnosti, kao samostalan dr`avni organ. “Ministarstvo za qudska i mawinska prava nema nadle`nosti u izboru poverenika. To je posao Narodne skup{tine Srbije”, kazala je danas agenciji Beta Sa{ka Raki}, koja je u Ministartvu zadu`ena za odnose sa javno{}u. Poverenik se bira ve}inom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora za ustavna pitawa. Predlog za izbor poverenika utvr|uje se ve}inom glasova svih ~lanova Odbora, a svaka poslani~ka grupa ima pravo da predlo`i kandidata. Poverenik se bira na pet godina, najvi{e dva puta i ne mo`e obavqati drugu javnu ili politi~ku funkciju, niti profesionalnu delatnost.

Za poverenika mo`e biti izabran dr`avqanin Srbije, diplomirani pravnik sa najmawe deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti za{tite qudskih prava. Kandidat tako|e mora da “poseduje visoke moralne i stru~ne kvalitete”. Poverenik u`iva imunitet kao i narodni poslanici i ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda,

kao i pravo na naknadu tro{kova.

Poverenik ima stru~nu slu`bu i tri pomo}nika. Prema Zakonu, poverenik prima i razmatra pritu`be ako se pred sudom ve} ne vodi postupak, daje mi{qewa i preporuke u konkretnim slu~ajevima i izri~e mere. Tako|e je nadle`an i za mirewe. Kao prvu meru, prema ~lanu 40, poverenik daje preporuku za otklawawe povrede prava, a ako se preporuka ne usvoji, izri~e opomenu na koju nije dozvoqena `alba. Poverenik mo`e izvestiti javnost o kr{ewu prava ako u roku od 30 dana od izricawa opomene nije otklowena povreda prava. Poverenik podnosi prekr{ajne prijave i tu`be zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za ra~un diskriminisanog lica ukoliko postupak pred sudom ve} pokrenut ili pravnosna`no okon~an. Me|u obavezama poverenika jeste i da upozorava javnost na naj~e{}e, tipi~ne i te{ke slu~ajeve diskriminacije i da preporu~uje organima vlasti i drugim licima mere za ostvarivawe ravnopravnosti. Buxetom Srbije za 2010. godinu za rad poverenika i wegove slu`be predvi|eno je 39.336.000 dinara. Zakon o zabrani diskriminacije usvojen je 26. marta pro{le godine.

Institut za javno zdravqe Srbije saop{tio je ju~e da je kod 647 osoba potvr|eno prisustvo virusa novog gripa A H1N1, registrovano je 56 smrtnih ishoda, a do 3. januara je vakcinisano 90.806 osoba.

Naj~e{}i faktori rizika identifikovani kod umrlih osoba su dijabetes, kardiovaskularna oboqewa, gojaznost i hroni~na oboqewa plu}a, navodi se u saop{tewu. Na bolni~kom le~ewu nalazi se 516 osoba sa oboqewima sli~nim gripu, od kojih je 25 na respiratoru, navodi se u saop{tewu. Vakcinacija se preporu~uje svim osobama starijim od {est meseci sa hroni~nim poreme}ajima zdravqa, trudnicama u drugom i tre}em trimestru trudno}e, zdravstvenim radnicima, licima zaposlenim i sme{tenim u ustanovama socijalne za{tite, licima zaposlenim u javnim slu`bama, zdravoj deci i odraslima.

Luda SMS no} U novogodi{woj no}i u Srbiji je razmeweno vi{e od 89 miliona SMS poruka kroz mre`e mobilne telefonije, objavili su mobilni operateri. Kako se navodi, kroz mre`u Mobilne tele-

fonije Srbije od 20 ~asova 31. decembra 2009. do 8.00 1. januara 2010. razmeweno je vi{e od 51 milion SMS poruka. Ukupno 28,2 miliona tekstualnih poruka (SMS) isporu~eno je kroz Telenorovu mre`u u Srbiji tokom novogodi{weg slavqa, {to je za 19 odsto vi{e nego pro{le godine. Kroz mre`u tre}eg operatera mobilne telefonije u Srbiji, kompanije VIP u novogodi{noj no}i razmeweno je oko 10 miliona SMS poruka.

PET DECENIJA OD SMRTI ALBERA KAMIJA

Mitska li~nost svetske literature Francuska je ju~e obele`ila 50 godina od smrti kwi`evnika, filozofa i nobelovca Albera Kamija. Autor "Stranca", "Kuge" i "Mita o Sizifu", koji je poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i 4. januara 1960, mitska je li~nost francuske kwi`evnosti, podse}a Frans pres.

Francuske vlasti i daqe ~ekaju na odluku porodice da li }e ostaci kwi`evnika biti preba~eni u Panteon - spomenik u Parizu koji je od sahrane Viktora Igoa posve}en se}awu na francuske velikane.

Predsednik Nikola Sarkozi predlo`io je da ostaci Albera Kamija budu preba~eni iz Provanse u Panteon, gde po~ivaju i @an-@ak Ruso i Emil Zola.

Kamijeva k}erka, Katrin Kami, koja upravqa o~evom zaostav{tinom, izrazila je "sumwe" u vezi sa Sarkozijevim predlogom, ali ga nije odbacila. Prebacivawu Kamijevih ostataka u prestonicu protivi se, me|utim, wegov sin @an Kami.

Kamijev prvi roman "Stranac" (1942) prodat je u sedam miliona primeraka i preveden je na oko 40 jezika. Autor je po-

zori{nih komada "Kaligula", "Pravednici" i "Opsadno stawe". Kami je ro|en u siroma{noj porodici 1913. godine u Al`iru, gde se {kolovao.

Otac mu je poginuo u ratu 1914, a majka je bila ku}na pomo}nica koja nije znala ni da ~ita ni pi{e. U Francusku je prvi put do{ao 1940. godine.

U svojim delima razvijao ideju o apsurdu (Mit o Sizifu) i revoltu (Prometej u paklu). Za svog oca Katrin Kami ka`e da se zalagao za vi{e slobode i jednakosti u svetu, "`eleo je da govori u ime onih koji nisu bili u mogu}nosti da govore za sebe". Po dolasku u Francusku, u~estvovao je osnivawu lista koji je bio nazvan po grupi otpora kojoj je pripadao, a ~ije je sedi{te bilo u Lionu. Kami je bio levi~ar, ali je 1951. godine osudio totalitarizam SSSR-a u "Pobuwenom ~oveku", {to je uticalo na wegov odnos sa @an-Polom Sartrom.

Poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i nedaleko od Pariza.

U to vreme radio je na romanu "Prvi ~ovek" koji je izdat posthumno.

FESTIVAL EVROPSKIH DOKUMENTARACA

Sedam veli~anstvenih [esti festival evropskog dugometra`nog dokumentarnog filma "Sedam veli~anstvenih" bi}e odr`an od 21. do 25. januara u "Savacentru", u organizaciji Centra za vizuelne komunikacije "Kvadrat" iz Beograda. Na programu je sedam antologijskih ostvarewa iz prethodne godine, po izboru danskog selektora Tue Stin Milera.Festival otvara "Pijano-manija", austrijsko-nema~ka koprodukcija u re`iji Lilijane Frank i Roberta Cibisa.

Slede belgijski film "Sudije" koji potpisuju Iv Inan, Erik Kardo i Delfin Lerisej, finski "Dnevna soba nacije" Juke Karkainena, francuski "Do{qaci" Klodin Borije i Patrisa [awara, {vedski "U ritmu prirode" Nine Hadenius, italijanski "Ispod nivoa mora" \anfranka Rosija. Na zatvarawu }e biti prikazan "Moj `ivot sa Karlosom" autora Hermana Berger-Herca, u koprodukciji [panije, Nema~ke i ^ilea.

Gosti festivala bi}e zna~ajni autori iz [panije, Finske, Italije, [vedske, Nema~ke i Francuske, sa kojima }e gledaoci neposredno razgovarati posle svake projekcije, a mladi filmski autori i studenti filma }e se sretati sa wima u okviru specijalne prate}e radionice.

IN MEMORIAM

Tatjana Vawifatov-Savi} (1929-2009) Na samom isteku prethodne godine, 29. decembra, posle duge i te{ke bolesti, preminula je arhitekta Tatjana Vawifatov-Savi}, koja je ~itav radni vek posvetila rodnom Novom Sadu. Od najranijih dana bila je porodi~no i sudbinski vezana za arhitekturu i gra|evinarstvo. Deda po ocu, Nikolaj Nikolajevi~ Vawifatov, bio je ceweni in`ewer – putar u carskoj Rusiji. Otac, Alaksandar Nikolajevi~ Vawifatov je studirao arhitekturu u Sent Peterburgu pre revolucije da bi potom, kao beli emigranti, jo{ 1918. godine stigli u onda{wu Jugoslaviju (Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca). Suprug, arhitekta Milo{ Savi} (1929-2003) bio je dugogodi{wi direktor i vode}i urbanista novosadskog Urbanisti~kog zavoda i vanredni profesor na suboti~kom Gra|evinskom fakultetu.

Osnovnu {kolu i gimnaziju poha|ala je u Zemunu, Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Diplomirala je 1953. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu u klasi prof. Mate Bajlona. Posle rada u Beogradu prelazi u Novi Sad, najpre kao profesor u Sredwoj tehni~koj {koli a potom kao vode}i projektant u Projektnom birou ''Arhitekt'' (1960-69) i u Fondu za fizi~ku kultutu (197074). U Projektnom zavodu Vojvodine bila je direktor i odgovor-

ni projektant (1974-1980) a potom u Gra|evinskom preduze}u ''Novograp'', do 1984. godine. Od tada do penzionisawa, 1990. bila je savetnik u Skup{tini grada Novog Sada.

U plodnoj arhitektonskoj karijeri posebnu pa`wu je poklawala projektovawu pred{kolskih i {kolskih ustanova podizanih {irom Vojvodine (Novi Sad, Sremska Kamenica, Pan~evo, Be~ej) i biv{e Jugoslavije (Slavonski Brod, Bawa Luka, Tetovo). Po wenim nacrtima podignuto je preko 30 objekata u kojima je jasno ~itqiva namena da se na studiozan i tehni~ki besprekoran na~in pri|e osmi{qavawu programa i projektovawu specifi~ne problematike de~jih ustanova i {kolskih objekata. Najpoznatiji objekti koje je projektovala u

Novom Sadu su Sredwa medicinska {kola (1962), Vi{a ekonomska {kola (1964), Osnovne {kole ''Jovan Popovi}'' (1972) i ''Svetozar Markovi}'' (1975), De~je selo, kao vo|a grupe projektanata (1970-76) i Institut za me|unarodne odnose, danas depandans suboti~kog Ekonomskog fakulteta (1979). Ovaj posledwi objekat, mada nikada nije izgra|en u izvorno projektovanom obliku, ve} je ozna~en kao jedno od kqu~nih dela vojvo|anske regionalne {kole visokog ili kasnog modernizma.

Nosilac je vi{e priznawa iz oblasti arhitekture (Borbina nagrada za Vojvodinu, 1975; Tabakovi}eva nagrada za arhitekturu, 1997) i dru{tvenih priznawa (Oktobarska nagrada grada Novog Sada, 1965).

Tatjana Vawifatov-Savi} }e ostati upam}ena po svom vedrom i radoznalom duhu i velikim radnim i organizacionim sposobnostima. Imala je smisao za {iroko shva}ene obaveze arhitektonskog poziva, ne samo kao pukog graditeqstva, ve} i svojevrsnog prosvetiteqstva, moralnog i qudskog poimawa savremen arhitekture i wenog uticaja na qude. Bila je jedna od prvih dama novosadskog graditeqstva koja je zna~ajno pro{irila horizonte posleratne vojvo|anske i srpske arhitekture.

Vladimir Mitrovi}

utorak5.januar2010.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

15

NAJU@I IZBOR ZA „VITALOVU” NAGRADU „ZLATNI SUNCOKRET”

U finalu tri naslova U naju`em izboru za kwi`evnu nagradu “Zlatni suncokret” vrba{kog “Vitala” su tri naslova, odnosno autora: roman

“Forward” Slobodana Vladu{i}a ( “Stubovi kulture”), roman “A ako umre pre nego {to se probudi?”\or|a Pisareva ( “Agora”) i zbirka pri~a “Svi na kraju ka`u mama” Qiqane \ur|i} (“Agora”) saop{teno je ju~e u Dru{tvu kwi`evnika Vojvodine. @iri- Jovan Zivlak, predsednik, Nikola Strajni} i Vladimir Gvozden, opredelio se za tri razli~ite kwige iz dominantnog romaneskno-pripoveda~kog `anra. “Forward”Slobodana Vladu{i}a tematizuje, u kqu~u kriminalisti~kog, antiutopijskog i sajens-fik{n romana, tranzicijske konvulzije, predo~ava blisku budu}nost zarobqenu nasiqem bioin`eweringa i tehnolo{kih manipulacija. Roman “A ako umre pre ne-

go {to se probudi?” \or|a Pisareva pripoveda o jo{ deluju}im posledicama sukobqavawa na tlu biv{e dr`ave, jo{ nerazre{enim u svojim kulturnim i politi~kim napetostima, spu{taju}i ih na nivo pojedina~ne sudbine i mo}i kwi`evnosti da uop{te govori o svetu i o derealizaciji sveta. “Svi na kraju ka`u mama” Qiqane \ur|i} je zbirka pri~a sme{tenih u savremenost, u optiku `enskog pripoveda~a i wenih jetkih i preciznih opservacija o svetu moderne kulture. @iri tako|e navodi da je iz u`eg izbora iskqu~io niz romana posve}enih minulom ratu na ovim prostorima, smatraju}i da, iako me|u wima ima zanimqivih ostvarewa, po umetni~kim dometima zaostaju u odnosu na autore i naslove iz naju`eg izbora. U ostalim `anrovima (poezije, esejistike, kri-

tike i kwi`evne publicistike) nije bilo dela koja bi se mogla preporu~iti posebnoj pa`wi ~italaca. Protekla izdava~ka godina je bila prose~na, uz napomenu da su mu{ki autori bili dominantniji u odnosu na `ene.

Fabrika “Vital” iz Vrbasa, ~iji je ve}inski vlasnik kompanija “Invej” iz Beograda, “Zlatni suncokret” dodequje ~etrnaesti put. Nagrada se dodequje za najboqu kwigu na srpskom govornom podru~ju, u `anrovima romana, pripovetke, poezije, kwi`evne kritike, eseja i kwi`evne publicistike. Najboqem autoru pripa{}e pet hiqada evra u dinarskoj protivvrednosti, {tampawe nagra|ene kwige i honorar. @iri }e najkasnije do po~etka februara ove godine saop{titi ime dobitnika “Zlatnog suncokreta”.

R. Lotina

NAJAVQENO NIZ ROK I POP KONCERATA TOKOM OVE GODINE U SRBIJI

Bogata i raznovrsna ponuda Koncertna ponuda u Srbiji }e biti bogata i ove godine, bez obzira na ekonomsku krizu za koju se i pro{le godine prognoziralo da }e zna~ajno prorediti dolaske stranih izvo|a~a i istawiti nov~anike doma}e publike. Prema dosada{wim najavama, kqu~ni nosilac koncertne sezone bi}e Beogradska arena, koja }e od februra do jula ugostiti Erika Kleptona i Stiva Vinvuda, Eltona Xona, Fifti senta. U Areni najavquju i Paka de Lusiju, Tonija Cetinskog, grupe "Spandau Balej", "Er" , "Galija", peva~icu Anahi i mjuzikl "Mama mia", pravqen prema istoimenoj pesmi grupe "Aba".

Sava centar za sada najavquje koncerte dva velika izvo|a~a: pop peva~a Pola Janga koji je sredinom 1980-ih bio veliko ime u svetu, i gitariste Krisa Rije, koji je pre dve godine gostovao u Beogradu. Ria }e na-

stupiti 5. februara, a Jang 17. februara.

U Beogradskoj areni, u sklopu Gitar art festivala, prvo }e nastupiti grupa "Er" i legenda flamenka Pako de Lusija, 10. odnosno 12. februara.

Zatim }e 14. februara, na Dan zaqubqenih, koncert odr`ati hrvatski peva~ Toni Cetinski, a 26. februara britanski bend "Spandau Balej" koji je svirao u Beogradu na vrhuncu slave, 1986. Anahi, biv{a ~lanica tinejxerske grupe "Rebelde", nastupi}e u Areni 10. marta, doma}a grupa "Galija" 13. marta, sarajevski "Plavi orkestar" 27. marta, dok se koncert ameri~kog repera Fifti senta - jo{ jednog povratnika u Beograd - o~ekuje 1. aprila.

Gostovawe velikog britanskog kantautora Eltona Xona najavqeno je za 3. jun, a legendarnog britanskog gitariste

Erika Kleptona - u pratwi starog prijateqa iz grupe "Blajnd fejt" Stiva Vinvuda za 9. jun. Posledwi za sada najavqen veliki muzi~ki doga|aj u Areni je megauspe{ni mjuzikl "Mama mia" - od 29. juna do 10. jula. Promoterska ku}a "Tera nostra promou{ns", orijentisana na metal i wegove pod`anrove, najavila je da }e u Studentskom kulturnom centru 23. januara svirati "Stratovarijus", 14. februara "Paradajz lost", a 23. februara "Gama rej".

Beogradski xez festival ve} sada ima fiksiran datum, i bi}e odr`an u Domu omladine Beograda, od 28. do 31. oktobra, rekao je agenciji Beta urednik muzi~kog programa Doma Dragan Ambrozi}. Po~etkom jula, na Petrovaradinskoj tvr|avi bi}e 11. Festival "Egzit", a izvo|a~i jo{ nisu poznati.

(Beta)

REPERTOAR

Film

Akteri

Scenario i re`ija: Yejms Kameron Uloge: Sem Vortington, Zoe Saldana, Stiven Lang, Sigorni Viver, Mi{el Rodrigez, ]ovani Ribizi, Yoel Mur, Met Yerald, Dilip Rao

Avatar

Sadr`aj

Re~ kritike

Biv{i marinac Xejk Sali, vezan za invalidska kolica, prihvata posao na mesecu Pandori, 4, 5 svetlosnih godina udaqenom od Zemqe. Da bi prohodao potrebene su mu velike pare pa uska~e na mesto/posao nastradalog brata blizanca. U projektu uspostavqawa boqe komunikacije, ustvari otkrivawa slabosti humanoida Na’vi, koji naseqavaju Pandoru, on postaje avatar - ~ovek u genetskim in`iweringom proizvedenom telu Na’vija. Xejkova svest u novom telu otkriva novi svet ~iju je naklonost neo~ekivano sti~e i pretpostavqenima, u korporaciji za koju radi, podnosi izve{taje. Na Pandori, rad kompanije obezbe|uje privatna vojska, sa zadatkom da se po svaku cenu dokopa bogatog nalazi{ta dragocenog minerala koji je spasonosan za Zemqu pred energetskim kolapsom. Zaqubiv{i se u Na’vi devojku Najtiri, Xejk upada u prostor izme|u dve vatre...

Gotovo decenija i po rada i 300 miliona dolara bili su potrebni Xejmsu Kameronu (Terminator, Ambis, Istinite la`i, Titanik) da ostvari svoje, kako ka`e “de~a~ke snove” – da na filmu materijalizuje svemirsku sagu i ispri~a jednu, mo`da i budu}u, ali ustvari ve~itu pri~u o katastrofalnom susretu/ sukobu civilizacija. I nije prvi put da se to de{ava sa bi}ima sa drugih planeta, kao ni to da oni tehnolo{ki nadmo}niji ili ta~nije bahatiji poku{avaju da istrebe one mudrije ali fizi~ki slabije, osim {to su u slu~aju “Avatara” obrnute uloge. Nije dakle, ova Kameronova svemirska opera na planu pri~e ne{to posebno originalna. Pre je to solidno organizovan visokoenergetski koncentrat svega i sva~ega od, recimo, mitova wu ejxa, ~estih motiva nau~ne fantastike, kao i poznate povesti o Pokahontas, pa i citata i filmofilskih posveta od “Apokalipse sada”, “Svemirskih vojnika” do “Gospodara prstenova”. U neku ruku sindrom skupocenih holivudskih filmova, da su pravqeni iskqu~ivo za veliku ali i pravu decu, karakteristi~an je i za “Avatar”. Otuda je ovaj, o~ekivano vizuelno spektakularan film, zapravo “mala enciklopedija” ideja i prikaza praksi korporativne ideologije, ekolo{ke svesti, nau~ne etike ali i drama o qubavi, odgovornosti, izdaji i herojstvu. Da li sve to zajedno ume{ano ima nekog smisla(i uz sva (ne)logi~na re{ewa “kao na filmu”) i da li mo`e stati u dvoiposatnu, pa i da bude uzbudqivu avanturu, kao i uvek kada je u pitawu Kameronov film, vredi proveriti.

V. Crwanski

SPORT

utorak5.januar2010.

TURNIR U BRIZBEJNU

DEJAN UDOVI^I], SELEKTOR VATERPOLISTA SRBIJE

Na pravom putu

Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Udovi~i} izjavio je da je uspe{na 2009. godina, krunisana zlatnom medaqom na Prvenstvu sveta u Rimu, plod vere u novu generaciju igra~a.

- U prvoj godini olimpijskog ciklusa obavili smo smenu generacija i, ono {to je za mnoge bilo nerealno, uspeli da osvojimo zlatnu medaqu na Mondijalu - podsetio je Udovi~i}.

Selektor aktuelnih prvaka sveta precizirao je da su igra~i do{li do najvi{eg ciqa zahvaquju}i, pre svega, veri u Dejan Udovi~i} svoje mogu}nosti.

- Pri`eqkivali smo uspeh u toru, potvrda da je na pravom dubini na{eg bi}a. Istina, to putu ka Olimpijskim igrama o~ekivawe nije bilo realno, 2012. godine.

- Zlatna medaqa osvojena u ali smo se nadali. Sa ogromnom Rimu je potvrda da smo na ismotivacijom i verom u sebe pravnom putu i garant praviligra~i su osvojili svetski vrh nog izbora za Igre u Londonu, ponosno je konstatovao Udovigde nam je glavni ciq osvajawe ~i} i dodao da igra~ima pripatitule - zakqu~io je je selekdaju sve po~asti i zasluge, a da tor srpskih vateprolista. je uspeh u Rimu, wemu kao selek-

DNEVNIK

c m y

16

Uspe{an start Ane Ivanovi} Srpska teniserka Ana Ivanovi} plasirala se u drugo kolo me|unarodnog tunira u Brizbejnu pobedom nad Jelenom Doki} sa 2:1 u setovima. Po setovima rezultat je bio 7:5, 1:6, 6:3 za srpsku teniserku, koja je na turniru postavqena za tre}eg nosioca, a me~ je trajao sto minuta. Bio je to prvi me~ Ivanovi}eve posle tromese~ne pauze i sezone u kojoj je ostala bez osvojenog turnira. Srpska teniserka trenutno zauzima 21. poziciju na VTA listi. Ivanovi}eva }e u drugoj rundi igrati protiv [vajcarkiwe Timee Ba{~inski.

- O~igledno je da sam bila nervozna na po~etku me~a, ali sam se zaista dobro pripremala i to zbog toga sam imala puno samopouzdawa - rekla je Ivanovi}eva.

Ivanovi}eva je posustala u drugom setu, koji je izgubila sa ubedqivih 6:1.

- U drugom setu sam se povukla, izgubila sam intenzitet u igri i bez razloga sam igrala defanzivno. Onda mi je trener Sven Greneveld rekao da moram da poku{am da dominiram, {to je na kraju dalo rezultat. Servirala sam i kretala sam se daleko boqe nego u mom posledwem me~u, koji nije bio tako skoro, tako je je dobro {to sam po~ela

Dobro po~ela sezonu: Ana Ivanovi}

ovom pobedom - dodala je srpska teniserka.

Kao ciq za ovu sezonu, srpska teniserka je istakla povratak me|u najboqih deset i nastup na zavr{nom turniru sezone. Protivnica Ivanovi}eve u

drugoj rundi bi}e 53. teniserka sveta, 20-godi{wa Timea Ba{~inski iz [vajcarske i to }e biti prvi susret ove dve igra~ice.

Na istom turniru Belgijanka @istin Enan pobedila je Ruski-

wu Na|u Petrovu i tako najavila uspe{an povratak me|u najboqe teniserke sveta. Enanova je savladala Petrovu sa 2:0 u setovima (7-5, 7-5). Turnir u Brizbejnu igra se za nagradni fond od 220.000 dolara.

TAKMI^EWE U ^ENAJU

Tipsarevi} izbacio Moju Janko Tipsarevi} je pobedom startovao u novoj sezoni, u kojoj ima ambicije da u|e u prvih 20 tenisera sveta. Srbin je u prvom kolu turnira u ^enaju (Indija) savladao 33-godi{weg Karlosa Moju sa 6:3, 7:6(2).

Janku je bilo potrebno 92 minuta da savlada {panskog tenisera, koji je za ovaj turnir dobio specijalnu pozivnicu organizatora.

U prognozama posle `reba u ^enaju isti~u da na{ teniser ima otvoren put do polufinala, jer ni u drugom kolu nema te{kog protivJana sa...

SVE U SLU@BI REZULTATA

Jana `eli da je ravna kao pala~inka Australijska atleti~arka Jana Rolins (devoja~ko Pitman), biv{a dvostruka svetska {ampionka na 400 metara sa preponama, izvadila je silikonske implante kako bi pove}ala {anse za osvajawem medaqe na OI u Londonu 2012!

- Silikone sam stavila da bih se ose}ala atraktivnije, ali sam sada svesno re{ila da budem ja, ravna kao pala~inka. Pri kraju sam karijere i na OI u Londonu bih volela da se popnem na pobedni~ko postoqe. Posle }u vratiti silikone - rekla je Jana i na{alila se - Nema zbora da mi se svi|a i da `elim da imam ve}e grudi. Ipak, za lepotu se ne dobijaju medaqe.

Sada, me|utim, `elim da izgledam aerodinami~nije.

Janko Tipsarevi}

ATP LISTA

Federer i daqe lider Najboqi svetski teniser Roxer Federer nalazi se na prvom mestu na prvoj ovogodi{woj ATP listi.

Kao i na posledwoj listi u 2009. godini, na drugom mestu je Rafael Nadal, dok je tre}i najboqi srpski teniser Novak \okovi}. Viktor Troicki je 29, a Janko Tipsarevi} 38. teniser sveta.

Lista: 1. Roxer Federer ([vajcarska) 10.550, 2. Rafael Nadal ([panija) 9.205, 3. Novak \okovi} (Srbija) 8.310, 4. Endi Mari (V. Britanija) 7.030, 5. Huan Martin Del Potro (Argentina) 6.785, 6.

Nikolaj Davidenko (Rusija) 4.930, 7. Endi Rodik (SAD) 4.410, 8. Robin Soderling ([vedska) 3.410, 9.

Fernando Verdasko ([panija)

3.300, 10. @o Vilfrid Conga (Francuska) 2.875... 29. Viktor Troicki (Srbija) 1.175... 38. Janko Tisaprevi} (Srbija) 1.015...

HOPMAN KUP

Rusija boqa od Nema~ke

... i bez silikona

nika. Treba da se sastane sa pobednikom me~a izme|u Nemca [itlera i indijskog veterana Devermana. Tako|e, u ~etvrtfinalu Janko ne bi trebalo da ima nesavladivu prepreku, jer se o~ekuje da tu igra protiv Amerikanca Rama. Ve} u polufinalu bi ga ~ekao Hrvat Marin ^ili}.

Pobednik turnira u ^enaju, na kome su prva tri nosioca Robin Soderling, Marin ^ili} i Stanislas Vavrinka, pripa{}e 250 ATP poena i 68.450 dolara.

Reprezentacija Rusije pobedila je Nema~ku sa 2:1 u prvom kolu Grupe B na turniru Hopman kup, koji se igra u australijskom gradu Pertu. Pobedonosni poen Rusiji doneo je me{oviti dubl Igor Andrejev i Elena Dementijeva, koji je savladao

Sabinu Lisicki i Filipa Kol{rajbera sa 2:0, po setovima 6:4, 7:6 (9:7).

Pre toga, prvi poen za Rusiju osvojio je Andrejev pobedom nad Kol{rajberom (6:3, 6:7, 6:3), a izjedna~ila je Lisicki protiv Dementijeve (6:4, 6:1).

TURNIR U DOHI

Troicki lako savladao Travera Viktor Troicki plasirao tvrtfinalu igrao bi sa ~etvrse u drugo kolo turnira iz katim nosiocem, Rusom Mihaitegorije ATP 250 u Dohi. Drulom Ju`wim, a u eventualnom gi reket Srbije pobedio je na startu [panca Danijela Himena Travera 6:1, 7:5. Me~ je trajao 55 minuta.

Srpski teniser je prvi set dobio ubedqivo, a drugi je bio neizvesniji. [panac je prvi napravio brejk za 5:3, ali je Troicki onda dodao gas i osvojio ~etiri gema - 7:5. Troicki je i u drugom duelu nadvisio Himeno Travera po{to ga je ve} pobedio na Vimbldonu 2009. Naredni rival Troickom, petom Viktor Troicki nosiocu, bi}e boqi iz duela polufinalu verovatno sa RaOlivije Rohus (57, Belgija) faelom Nadalom. Prvi favoAbdula Ha|i (Katar). Belgirit turnira nagradnog fonda janca je pobe|ivao dva puta, a 1.024.000 dolara je Roxer Fegubio jednom. derer. Ove godine u Dohi ne Ukoliko sru{i i drugu preigra dvostruki uzastopni popreku, u projektovanom ~ebednik Endi Marej.

SPORT

DNEVNIK

utorak5.januar2010.

17

Vidi} definitivno napu{ta Man~ester

Milan Jovanovi}

Lane u Milanu

Srpski fudbalski reprezentativac Milan Jovanovi} doputovao je u Milano. Napada~ belgijskog Standarda otpo~eo je zvani~ne pregovore sa italijanskom ekipom, ali se wegov prelazak na San Siro o~ekuje tek na leto kada bi do{ao kao slobodan igra~. Jovanovi}u ugovor sa Standardom isti~e na kraju ove sezone, kada bi u milanski klub mogao da pre|e kao slobodan igra~, ali i postoji mogu}nost da se ~elnici kluba iz Lije`a i Milana, zbog dobrih odnosa, dogovore i u ovom prelaznom roku o transferu. To je jedini

izlaz za roso-nere, koji su u ovom momentu u mogu}nosti da izdvoje svega tri miliona evra. Za razliku od Italijana, Fenerbah~e se razme}e novcem.

- Sve je mogu}e, pa ~ak i da u januaru promeni klub. Svi koji su zainteresovani za wega mora}e da izdvoje izme|u ~etiri i deset miliona evra.

Milan je divan klub, grad je tako|e odli~an rekao je wegov menaxer Torsten Venk.

Prema mi{qewu ~elnika Milana, Lane bi se odli~no uklopio u napadu sa Brazilcem Patoom.

Srpski fudbaler Nemawa Vidi} definitivno }e napustiti Man~ester junajted do kraja ove sezone, prenosi „Miror“.

Prema navodima ovog dnevnika, Vidi} je odbio da igra protiv Lids junajteda (0:1) u utakmici 3. kola FA kupa jer je osetio bol tokom zagrevawa, posle ~ega je menaxer Aleks Ferguson odlu~io da u tim uvrsti Vesa Brauna. U Engleskoj su posle utakmice mediji po~eli da spekuli{u o tome da je Vidi} u{ao u sukob sa Fergusonom i da je sve izvesniji wegov odlazak, a u prilog tome ide i ~iwenica da Ferguson nije `eleo da komentari{e za{to Vidi}a nije bilo u timu protiv Lidsa.

- Ne mogu da pri~am o tome. Jednostavno, ne mogu - rekao je Ferguson posle eliminacije od tre}eliga{a u 3. kola FA kupa. „Miror“ jo{ navodi da }e Vidi} promeniti sredinu mo`da ve} u januaru jer se za wega interesuju Real Madrid i Barselona.

Suboti} ostaje u Borusiji

[PANSKA PRIMERA

Gosti bez pobede U prvih {est utakmica 16. kola {panske Primere gosti nisu uspeli da do|u do trijumfa, a strelci nisu bili previ{e raspolo`eni. Po jedan gol bio je dovoqan Almeriji i Hetafeu kako bi do{li do trijumfa protiv Hereza, odnosno Vaqadolida, dok su se Rasingovi i Majorkini igra~i dva puta upisali u listu strelaca u me~evima protiv Tenerifa i Atletika Bilbaa. Klubovi ~iji su ~lanovi srpski internacionalci Ivan Obradovi} DAKAR RELI

Sagmajster 75. u drugoj etapi Motociklista Jamahe David Fretiw i voza~ Folksvagena Naser al Atijah bili su najbr`i na drugoj etapi 31. relija Dakar, vo`enoj od Kordobe do La Riohe. Fretiw je 294 kilometara dug specijal pre{ao za 3:59.20 sata i za 43 sekunde je nadma{io pobednika prve etape sunarodnika Davida Kastua, koji je zadr`ao vo|stvo u generalnom plasmanu najpresti`nijeg. Tre}e mesto zauzeo je aktuelni {ampion Dakara [panac Mark Koma, uprkos kazni od 22 sekunde zbog prebrzog prolaska kroz jedno selo. U konkurenciji automobilista Al Atijah je posle preve`enih 355 kilometara trijumfovao u vremenu od 4:01.55 sata, s predno{}u od jedog minuta i osam sekundi u odnosu na Francuza @erlana [i{erija, koji vozi za ekipu BMV, dok je tre}e vreme imao Mauricio Neves iz Brazila.

Pobeda na drugoj etapi bila je dovoqna da se voza~ iz Katara na|e u vo|stvu u generalnom plasmanu, ispred dvojice klupskih kolega Karlosa Sainca i Stefana Peterhansela.

Srpski predstavnik na Dakaru Gabor Sagmajster zauzeo je 75. mesto na drugoj etapi relija u konkurenciji motociklista, sa zaostatkom od skoro 50 minuta u odnosu na pobednika. Posle dve etape Sagmajster zauzima 72. mesto u generalnom plasmanu, sa 1:17.47 slabijim vremenom od Kastua.

Posle nesre}e tokom prve etape relija u kojoj je poginula jedna devojka organizator je poja~ao obezbe|ewe du` rute kojom se takmi~ari kre}u. Tako|e, pokrenuta je istraga oko toga kako je do{lo do pogibije devojke i povre|ivawa jo{ nekoliko gledalaca.

(Saragosa) i Milan Stepanov (Malaga) su bez wih dvojice u sastavima ekipe do{li samo do po jednog boda u duelima protiv Deportiva, odnosno Sportinga.

U posledwem me~u dana Real Madrid nije uspeo da savlada Osasunu i tako iskoristi remi Barselone. Madri|ani su imali pregr{t {ansi, ali nisu uspeli da ih iskoriste pre svega zahvaquju}i odli~nim intervencijama Rikarda. Osasuna je tako|e imala dve odli~ne prilike.

Rezultati: Almerija - Herez 1:0 (0:0), Hetafe - Vaqadolid 1:0 (0:0), Rasing - Tenerife 2:0 (0:0), Sporting - Malaga 2:2 (1:1), Saragosa - Deportivo 0:0, Majorka - Atletik Bilbao 2:0 (0:0), Osasuna - Real Madrid 0:0, Valensija - Espawol 1:0 (0:0), Barselona - Viqareal 1:1 (1:0), Atletiko Madrid - Seviqa 2:1 (0:1).

Tabela: Barselona 40 bodova, Real Madrid 38, Valensija 32, Seviqa 30, Majorka 30, Deportivo 28, Hetafe 27...

Odlazi sa Old traforda: Nemawa Vidi}

Neven Suboti}

Vest da Roberto Man}eini ho}e Nevena Suboti}a proletela je Evropom minulog vikenda.

Britanski mediji su objavili da menaxer Man~ester sitija ho}e da rupe u zadwoj liniji popuni reprezentativcem Srbije iz Borusije Dortmund i Metjuom Apsonom iz Vest Hema, za koje je spreman da izdvoji 25 miliona funti. Me|utim, Suboti}ev agent Stiven Keli demantovao je da su po~eli pregovori o prelasku dvadesetjednogodi{weg Bawalu~anina na Ostrvo.

- Nisam razgovarao sa predstavnicima Man~ester sitija. To su samo {pekulacije. Iznenadio bih se ako bi Neven u zimskom prelaznom roku oti{ao iz Dortmunda. Ponuda za tako ne{to morala bi da bude velika, jer Neven ima vi{egodi{wi ugovor sa Borusijom - rekao je Keli.

Suboti} je ove sezone za Borusiju odigrao 17 utakmica i postigao jedan gol. On je za reprezentaciju Srbije debitovao u martu pro{le godine na utakmici sa Rumunijom i do sada zabele`io devet nastupa.

HAJDUK IZ PODLOKAWA OPSTAJE UPRKOS TE[KO]AMA

Spas u entuzijazmu i tradiciji Fudbalski klub Hajduk jedina je organizacija koja nekako funkcioni{e u Podlokawu, jednom od najmawih selu na severu Banata, ali je opstanak pred kraj jesewe polusezone u Potiskoj ligo doveden u pitawe. Dve

Banatskog Aran|elova i dobrim delom iz Novog Kne`evca, koji su na neki na~in vezani za Podlokaw. Od 19 prvotimaca ~ak wih 11 su iz tog konteksta, jer kada ve} nema dovoqno mladih iz sela, politika kluba je da se

- U jesewem delu prvenstva u Potiskoj ligi Hajduk je imao polovi~an u~inak, mada ima sastav koji je po kvalitetu me|u boqim u ligi. Na rezultate se odrazilo to {to okupqawa prvotimaca nisu bila uvek re-

Hajduk je klub iz najmaweg sela u ligi, imaju}i u vidu da se takmi~i sa klubovima iz mnogo ve}ih mesta poput Horgo{a, ^oke, Banatskog Aran|elova, Ostoji}eva, Padeja, Srpskog Krstura, \ale i drugih, koja su

Klub se finansira iskqu~ivo sportkim dinarom iz buxeta Op{tine Novi Kne`evac i Mesne zajednice Banatsko Aran|elovo, od kojih se podr{ka o~ekuje i u narednom periodu, a veruje se da }e u konkretnu podr-

okupqaju oni koji su na bilo koji na~in poreklom ili rodbinski povezani sa selom.

Od prvotimaca u Podlokawu `ive samo kapiten Drago Jovani}, Dubravko Petrovi} i Adrijan Horvat, a ~ak petorica od devetorice igra~a iz Novog Kne`evca poreklom su Podlokaw~ani. Potpredsednik Radakovi} najavquje da }e se u ekipu ukqu~iti trojica mladih igra~a, a ima obe}awa da }e biti ustupqeno i nekoliko fudbalera iz novokne`eva~kog Obili}a.

dovna, a nastala je i mala kriza tako da dve utakmice pred kraj jesweg dela prvenstva nisu odigrane. Utakmica protiv Grani~ara iz \ale je odlo`ena, a u posledwem kolu nismo i{li na gostovawe u Padej.

Svake sezone prakti~no imamo proveru ho}e li klub uspeti da opstane, tako da je strahovawe od mogu}eg ga{ewa na Skup{tini dalo dodatni motiv i entuzijazam da se redovi oja~aju i opstane - ka`e Radakovi}.

objektivno daleko ja~a po potencijalu.Hajduk je osnovan pre 77 godina, a uz mawe prekide od 1988. godine u kontinuitetu se takmi~i ve} 31 sezonu, a bio je i u Suboti~koj podru~noj ligi, tako da najvatreniji zaqubqenici i simpatizeri smatraju da tradiciju treba sa~uvati.

- Tradicija obavezuje i spa{ava klub od ga{ewe, jer ukoliko bi se sada ugasio te{ko da bi se ponovo wegov rad ikada obnovio - smatra Radakovi}.

{ku biti ispuwena i obe}awa data na Skup{tini. Klub ima opreme iz donacija biv{ih igra~a iz ranijeg perioda, svla~ionica je obnovqena i me|u najboqima je u ligi, a objekat dobro odr`ava Dragoslav Samarxija. Za egzistirawe kluba najve}i deo sredstava iziskuju tro{kovi takmi~ewa, a u funkcionisawu ovog kolektiva siroma{tvo se i te kako oseti u malenom selu kakvo je Podlokaw.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

Ekipa Hajduka iz Podlokawa

posledwe utakmice Hajduk nije odigrao, ali dilema da li }e nastaviti takmi~ewe je razre{ena na nedavnoj Skup{tini, kada je zauzet jednodu{an stav da se ne dozvoli ga{ewe klube, nego da se nastavi s takmi~ewem.

Predsednik kluba Milan Bigovi}, potpredsednik Radovan Radakovi} i nekolicina me{tana obe}ali su da }e u~initi dodatne napore da se obezbede uslovi za funkcionisawe kluba. U posledwe vremem Hajduk se sve vi{e oslawa na igra~e iz

18

SPORT

utorak5.januar2010.

DNEVNIK

BE[^ANSKI HAJDUK (NE)O^EKIVANO ZIMUJE NA PRVOM MESTU SREMSKE LIGE

Na stazi stare slave

Milo{ Trifunovi} nosi}e dres s brojem 11

ZVEZDA PREDSTAVILA PETO POJA^AWE

Potpisao Milo{ Trifunovi} Rukovodstva Zvezde i Javora su u smiraj pro{le godine postigla dogovor oko visine obe{te}ewa za Milo{a Trifunovi}a, pa je put za realizaciju transfera bio {irom otvoren. Milo{ Trifunovi} (25), korpulentni napada~ Javora potpisao je troipogodi{wi ugovor sa crveno- belima, a ju~e je obavqena i tradicionalna promocija.

- Moji snovi su ostvareni i zbog toga sam presre}an. O~ekujem da }u se tokom priprema uklopiti u novu sredinu, poku{ati da izborim mesto u napadu, mada je konkurencija zaista `estoka. Verujem da }u iskazati kvaliett zbog kojeg sam i dobio poverewe velikog

kluba, ~iji je ciq naravno juri{ na duplu krunu - rekao je Milo{ Trifunovi} i zadu`io dres sa brojem 11.

Slede}a akvizicija Zvezde bi}e levi bek Rudara (Pqevqa) Stevan Reqi}, a ceremonija potpisivawa ugovora je zakazana za 8. januar.

- Smatram da smo u prelaznom roku odradili ogroman posao. Prole}e do~ekujemo osetno poja~ani. Nije zanemarqiv podatak da smo uz skroman i ograni~en buxet uspeli da anga`ujemo sve fudbalere koje smo i planirali - zadovoqno je konstatovao predsednik crveno-belih Vladan Luki}.

Z. Rangelov

FUDBALSKA KOMUNIKACIJA NIKOLE YOMBE I CRVENE ZVEZDE

Lopta sve trpi Kontraverzni finansijer Hajduka iz Kule Nikola Xomba odavno je u ratu sa Zvezdinim navija~ima. Uostalom, svaki dolazak na Marakanu jednog od potpredsednika Zajednice Superliga{a propra}en je vulgarnim skandirawem „severa“ na wegov ra~un. Xomba je nesmotrenom izjavom u smiraj godine opet podigao ogromnu buru.

- Da sam hteo Davidova da po{aqem u mali klub, prodao bih ga Zvezdi- konstatovao je prvi ~ovek ekipe iz Kule.

Na reakciju sa Top~iderskog brda nije trebalo ~ekati dugo.

- U klubu smo razmotrili aktuelnu situaciju i do{li do zakqu~ka da qudska glupost nema granice. Pravi primer za to je upravo Nikola Xomba- istakao je portparol crveno- belih Marko Nikolovski.

Komunikacija ispod svakog nivoa, vaqda svojstvena nekim odnosima koji vladaju u doma}em fudbalu, mo`da i ogledalo doma}e scene.

Z. R.

Osvajawem titule jeseweg prvaka Sremske lige (10 pobeda i 5 remija, dakle bez poraza, gol razlika 40:9) fudbaleri be{~anskog Hajduka su podsetili na stara vremena kada je, krajem 70-tih godina pro{log veka, generacija Antona Martinovi}a, Milana Dimi}a, Slobodana Sudara, Dragana Curakovi}a i ostalih igra~a `arila i palila Novosadsko-sremskom ligom, prebrodila kvalifikacije i plasirala se u Vojvo|ansku ligu, tre}i rang takmi~ewa onda{we dr`ave. Nadmetali su se tada belo-plavi sa Hajdukom iz Kule,

Uskoro i reflektori O~igledno, ni{ta ne uspeva kao uspeh pa su dobri rezultati prvotimaca Hajduka pokrenuli ostale strukture u klubu. Uz pomo} op{tinskog Saveza sportova uskoro }e biti produ`ene tribine, postaviti sedi{ta i instalirati reflektori na igrali{tu da fudbaleri koji rade ili poha|aju {kolu mogu da treniraju u ve~erwim satima, a razmi{qa se o pomo}nom terenu koji je zbog brojnih selekcija preko potreban. Pored seniora, prva mesta u svojim ligama osvojili su petli}i, pioniri i kadeti, {to posebno raduje ~elnike be{~anskog kluba koji o~igledno brinu i o budu}nosti Hajduka. nekako smo izborili opstanak pa smo na startu teku}eg {ampionata pri`eqkivali mesto u zlatnoj sredini. Me|utim, mla-

dam uzastopnim pobeda i osvojili prvo mesto pa su sada ambicije znatno porasle. Uverili smo se da je ekipa, sastavqena od

Fudbaleri Hajduka u jesewem delu prvenstva Sremske lige nisu do`iveli poraz

Sremom, Agrounijom, Spartakom iz Subotice i drugim uva`enim klubovima iz Pokrajine.

Aktuelna ekipa je izgleda re{ila da krene stopama slavnih prethodnika i plasira se u Vojvo|ansku ligu – zapad. Agron Krasni}i, Velibor Todorovi}, Bojan Muti}, Vladimir Hancko, Miroslav Lazarac, @eqko Mitrovi}, Mom~ilo Jak{i}, Milo{ Bujenovi}, Mirko Curkovi}, Neboj{a Lipov~an, Vladimir Simovi}, Jovan Bo`i}, Dragan Subotin, Goran Glavatovi}, Zoran Borkovi}, Tadija Kosti}, Denis Pani}, Boris Zeki}, @eqko [u{a, Dejan Baji}, Dragan Peji} i Vuka{in Ran|elovi} }e zaslu`eno prezimiti na ~elu tabele sa realnim {ansama da u nastavku prvenstva ostvare zacrtani ciq.

- Minulog prvenstva smo skoro do kraja bili u opasnoj zoni,

di i ambiciozni trener Goran Varni~i}, svojevremeno tako|e na{ fudbaler, dobro je izgleda pripremio igra~e, vratio im samopouzdawe, izme|u petog i trinaestog kola nanizali smo se-

desetak iskusnih i toliko mladih fudbalera, sposobna da izbori plasman u vi{i rang takmi~ewa. Uprava je stoga spremna da podr`i i finansijski isprati wihova nastojawa da stig-

Bujenovi} prvi strelac Trener Goran varni~i} je tokom jesewe sezone na teren izvodio 22 fudbalera, Denis Pani} i @eqko Mitrovi} su odigrali svih 15 susreta, Dragan Suboti} jednu mawe, a Zoran Borkovi} i Mirko Curkovi} 3 mawe. Standardni su tako|e bili Miroslav Lazarac, Mom~ilo Jak{i}, Goran Glavatovi} sa po 11 i Milo{ Bujenovi} sa 10 odigranih me~eva.

Najefikasniji strelac bio je Milo{ Bujenovi} (9), prate ga Dragan Subotin (7) i Miroslav Lazarac (7), a protivni~ke mre`e su poga|ali i Mirko Curkovi} (5), @eqko Mitrovi} (3), Goran Glavatovi} (2), Mom~ilo Jak{i} (2), Velibor Todorovi} (2), Zoran Borkovi} (1), Jovan Bo`i} (1) i Denis Pani} (1).

Pored Gorana Varni~i}a, treneri u Hajduku su Miroslav Panxa (kadeti), Neboj{a Lipov~an i Zoran [api} (petli}i) i Milan Kordi} koji vodi {kolu fudbala i brine o takmi~arskom pogonu pionira.

OBAVQENI IZBORI U HERCEGOVCU IZ GAJDOBRE

Predsednik Gruba~i} {iri optimizam Na klupskoj Skup{tini FK Hercegovac za predsednika je izabran aktivni igra~ i kapiten tima Aleksandar Gruba~i}, a tom prilikom je i delimi~no izmewen Upravni odbor.Usvojeni su i strate{ki ciqevi i na~ela programa rada i razvoja kluba.

- [to se ti~e usvojenih strate{kih ciqeva, na{a `eqa je da udarimo zdrave temeqe budu}e organizacije kluba. @elimo da Hercegovac bude veoma organizovan, ali ne

tramo stvarawe pozitivne klime i ambijenta u kome svi gra|ani mogu da budu ~lanovi kluba. @elimo da stvorimo atmosferu i uslove za dolazak i odlazak uz prethodno po{tovawe Pravilnika i prava utvr|enih aktima kluba. Pored takmi~arskog aspekta, `elimo da afirmi{emo i ostale izvorne elemente ove igre, da u klubu podsti~emo i negujemo pobedni~ki duh i da stremimo ka vrhunskim rezultatima. @elimo da u~vrstimo klupsku or-

Logi~no je da ne}e biti zapostavqen rad sa mla|im kategorijama?

- Naravno, jer je to temeq kluba. Kroz intenzivan rad sa mla|im kategorijama stvara}emo igra~ki potencijal koji }e popuwavati prvi tim. Ostvari}emo kontakte sa nastavnicima fizi~kog vaspitawa i uz wihovu saradwu animira}emo {kolsku decu i na taj na~in obezbediti masov-

Upravni odbor

Podr{ka amaterizmu Jedan od najva`nijih ciqeva Hercegovca je i striktna primena i po{tovawe Pravilnika i drugih akata kluba, kao i uspostavqawe wihove funkcionalnosti na na~in da sve aktivnosti kluba budu u okviru wihovih nadle`nosti.

- Afirmacija amaterizma, koja predstavqa posledicu lo{eg socijalno-ekonomskog stawa u na{oj zemqi, mo`da je i najva`niji ciq na{eg kluba. Po{to je postoje}i Zakon o sportu jo{ iz 1996. godine, on u ovakvom ambijentu sve vi{e udaqava privredne subjekte od sporta, jer ne postoje beneficije za potencijalne finansijere. To je jo{ jedan razlog za{to `eqno i{~ekujemo dono{ewe novog zakona o sportu o kome se toliko pri~a, jer je trenutno na{ sport u sunovratu. Zbog svega navedenog, predla`emo i apelujemo na amaterski pristup i anga`ovawe, jer }e u protivnom, uprkos restriktivnom buxetu kluba, biti nemogu}e finansijski zavr{iti ovu sezonu. U tom slu~aju, odgovornost moraju preuzeti svi ~lanovi kluba. Moram da istaknem da su i igra~i svesni te{ke situacije i shodno tome podr`ali su upravu time {to su se odrekli premija – naglasio je Gruba~i}. tvrdim da on to nije i sada. Imamo tri selekcije sa preko 120 fudbalera i tri licencirana trenera. @elimo da stvorimo uslove za nesmetano bavqewe fudbalom na{oj deci, afirmi{u}i pri tom ideju o otvorenom klubu i otvorenoj sredini. Pod otvorenim klubom sma-

ganizaciju i da budemo primer drugim sportskim kolektivima u na{oj op{tini – rekao je Gruba~i}.

Kakav }e biti va{ odnos prema OFS Ba~ka Palanka u narednom periodu?

- Ne `elimo da se nastavi dosada{wa praksa u kojoj smo bili

nu do ciqa - isti~e predsednik Hajduka Dalibor Barun~i}.

Sloga i Dunav su, izgleda, najozbiqniji verovatno i jedini konkurenti Hajduku u borbi za titulu prvaka ali je, {to je svakako zna~ajno, raspored prole}nih utakmica naklowen be{~anskim belo-plavima.

Osam me~eva odigra}e pred vernim navija~ima, jedan mawe na terenu protivnika, Starobanov~ani, koje su jesenas pobedili, dolaze im u goste pa ih, prakti~no, najve}e isku{ewe o~ekuje u Erdeviku, iako su i protiv slabijih ekipa iznena|ewa uvek mogu}a. Ali, ona vre-

Pored predsednika Aleksandra Gruba~i}a, u rukovodstvu kluba nalaze se: Mihajlo Ili}, Vladimir Gruba~i}, Risto Dangubi}, Radoslav Pjani}, Ilija An|u{i}, Stanko ^iv~i}, Pero Bakmaz, Radovan Poju`ina, Radenko Kova~ i Miodrag Bjelica.

Predsednik Hercegovca Aleksandar Gruba~i}

va`ni samo kada se trebalo glasati za predsednika Saveza. Mora na{ klub da se ceni i po{tuje.

Uskladi}emo Statut sa Statutom FSS, a sa projektima }emo konkurisati za sredstva kod republi~kih i pokrajinskih fondova, kao i kod Ministarstva sporta i FSS. Naravno, sve to u skladu sa Statutom.

O~ekujete li podr{ku MZ Gajdobra?

- Naravno, jer po odluci o samodoprinosu odre|ena sredstva se

izdvajaju za sport i kulturu, ali su mala i nedovoqna. Upravo iz tog razloga }emo konkurisati za dodatna sredstva kod raznih fondova. Imamo podr{ku od MZ, a predstavnici na{eg kluba }e u~estvovati u svim de{avawima i dono{ewima odluka vezanih za sport i kulturu. Apelujemo ovom prilikom da se nastavi sa praksom pomagawa sporta i kulture, jer su to neprofitabilne organizacije u selu. Ako to zamre, zamre}e celo selo.

nost. Pored toga, napravi}emo strategiju i tako pomo}i mladim talentovanim da svoju karijeru nastave u uspe{nijim sredinama i klubovima– istakao je predsednik Hercegovca Aleksandar Gruba~i}.

Gajdobranski klub, koji igra va`nu ulogu u Podru~noj ligi Novi Sad, ostvaruje dobru saradwu sa susednim Sokolom iz Nove Gajdobre i ^SK Pivarom iz ^elareva.

Novi predsednik kluba `eli da se ta saradwa jo{ vi{e produbi na obostrano zadovoqstvo.

J. Jovanovi}

baju i direktne rivale pa su Be{~ani veliki optimisti.

- Trener je zaveo red, igra~i su to prihvatili, velika ve}ina redovno dolazi na treninge, navija~i su to prepoznali, vra}aju se na utakmice a uprava je sa svoje strane u~inila mnogo toga da se poboq{aju uslovi za treninge i takmi~ewa. Uostalom, renovirali smo svla~ionice, uveli parno grejawe, kupili im trenerke i ostalu opremu.Priprme }e po~eti 17. januara, dove{}emo Milana Mitrovi}a i Milana Baweglava kao poja~awa, iskusni Dra`en Rali} }e se prikqu~iti pripremama da pomogne u nastavku prvenstva, pa verujemo da plasman u vi{i rang takmi~ewa ne}e izostati - optimista je dugogodi{wi administrator Hajduka Petar Radakovi}.

Da. Vi}enti} TURNIR U MALOM FUDBALU U BA^KOJ PALANCI

Vrba{anima pobedni~ki pehar Podelom nagrada i priznawa okon~an je turnir u malom fudbalu u Ba~koj Palanci. Ekipa Tutwevi} kompani iz Vrbasa osvojila je prvo mesto nakon pobede u finalu nad sastavom Auto {kola Luno rezultatom 5:3.

Pobednik je odlu~en izvo|ewem penala, s obzirom da je u regularnom delu susret zavr{en nere{enim rezultatom - 3:3. U utakmici za tre}e mesto Univerzal iz [ida je savladao Kafe sport Mariju sa 6:2.

Pehari i nov~ane nagrade uru~ene su trima prvoplasiranim ekipama (Tutwevi} kompani 300.000, Auto {kola Luno 200.000 i Univerzal 100.000 dinara). Nagrade su dobili i najboqi pojedinci:golman Zoran Nikitovi} (Tutwevi} kompani), strelac Vu~kovi} (13 golova, Kafe sport Marija), najboqi igra~ Slobodan Milovi} (Tutwevi} kompani) i najatraktivniji golman Gojko Pavlovi} (Pu`evi).

U predigri zavr{nih utakmica pioniri [kole fudbala Krila krajine savladali su vr{wake iz [kole Petar Pua~a sa 4:2, dok je ^SK Pivara bila boqa od FK Ba~ke rezultatom 2:1.

M. \. K.

SPORT

DNEVNIK

utorak5.januar2010.

19

TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Nokaut faza donela i kvalitet [estog dana 47. tradicionalnog „Dnevnikovog“ turnira u malom fudbalu na terenu Sajmi{ta vi|eni su dueli nokaut faze u svim kategorijama, {to je doprinelo poboq{awu kvaiteta, u odnosu na prethodne takmi~arske dane, jer ekipe vi{e nemaju pra-

vo na gre{ku. Prema obi~aju, na teren su prvi istr~ali najmla|i da kvalitetnim predstavama zagreju mnogobrojnu publiku pred me~eve seniorskih timova.

Ekipa Umetnik kafe Be~ demonstrirao je silu u ~etvrtfinalnom duelu sa SN SB Enig-

mom. Ve} na startu me~a, za svega minut, Bojan Kremenovi} postigao je dva pogotka, iz kontra napada i iz kaznenog udarca, a svojim tre}im golom, u drugom poluvremenu, zape~ati je mesto svom timu me|u ~etiri naboqa. Gol Pankova za kona~nih 4:0 bio je

Momenat iz duela \ardina i 19. decembara

Danas 13.00: 13.35: 14.10: 14.45: 15.20: 15.55: 16.30: 17.05: 17.40: 18.15: 18.50: 19.25: 20.00: 20.35:

CO Viskol - Mim {lep slu`ba (p) Gagaplast - Ajaks (k) Vitorog - Dambo (k) Agencija Sabqar - Lika dijaspora (v) Indeksova tribina - Vitorog (v) MS komerc - Metalopromet (s) SK Meridijana - Mapod NS (s) KMF Bumerang - Klaris (s) Adrijana i Tvins - Apoteka Viva (s) [kolska kwiga - Maks bet (s) STR Bla`in - Tortiqa meksikana (s) Kofi haus - Agromarket (s) DP Novi Sad gas - Autogalant (s) Papilon - STR Banana (v)

Foto: F. Baki}

samo stvar rutine za rastr~ane „umetnike“.

U mnogo neizvesnijem i tvr|em me~u Sportski klub Meridijana savldao je novosadski Elkodisk 2:1. Meridijanci su bili veoma nervozni na startu, zaradili dva iskqu~ewa i gotovo dva minuta igrali sa dva igra~a mawe (ka`weni Gaji} i Stankovi}), ali ~im mu je kazna istekla Stankovi} u svom prvom napadu posle odmora doveo je svoj tim u vo|stvo. Posle tri skupqena kornera, iz kaznenog udarca je Rac uspeo da izjedna~i, a potez vredan polufinala Meridijane delo je omalenog Plav{i}a, koji je po-

stavio kona~nih 2:1 izvanrednim volej udrcem sa oko desetak metara.

Najneizvesniji duel u pionirskom programu odigrali su Sportska kladionica Monako i ekipa Sunce, te je putnik u polufinale dobijen posle penala.

Sun~ani su poveli 2:0 golovima Peri{i}a i kapitena Supara i ~inilo se da }e lagano pro}i daqe, ali je SK Monako uspeo da izjedna~i preko Halitija i Cvetinovi}a. Imali su {ansu sun~ani za pobedu, ali je kazneni udarac Peri{i}a odbranio golman Kosti}. U penal seriji precizni za Monako bili su Antonov, Cvetinovi} i Haliti, za Sunce su pogodili Stupar i Strni{a, ali je udarac Topi}a odbranio Kosti} i ostavio svoj tim u borbi za pehar.

Frizerski salon IM brani titulu na na{em turniru u konkurenciji mla|ih pionira i ju~e je bio na visini zadatka. Sa ogromnih 8:0 prosto su razbili ekipu Strit fudbala. Tri pogotka postigao je Papovi}, dva [qivan~anin, a po jednom su bili precizni ]urko, Jankovi} i Stri~evi}. Fizi~ki inferiornija ekipa Strit fudbala uspela je da uputi svega dva jalova {uta ka golu frizera.

Vojvo|ani su posle velike drame savladali SNG parket.

Sve je po~elo me|usobnim ko{kawem Simi}a i \uri{i}a (obojica direktno iskqu~eni), da bi se tek tada igra rasplamsala. Dva brza gola za Vojvo|ane postigli su Latinovi} i Stankovi}, smawio je Vladisavqevi} i doneo neizvesnu zavr{nicu.

Ipak, uspeli su Vojvo|ani da se do kraja odbrane pred naletima parketara.

U konkurenciji kadeta Mewa~nica Ris i Ofset print lagano su preleteli svoje prepreke. [ajka{ani su razbili Orlove 94 (9:0) i ponovo istakli kandidaturu za finale. Nisu znali Orlovi {ta ih je sna{lo, dr`ali su se do 3:0, a onda je usledila kanonada Baji}a, Diki}a i drugova za ubedqiv trijumf. Ofset print, pod vo|stvom Milana Ko-

sanovi}a, bila je boqa od Poleta iz Karavukova. Svih pet golova dela su razli~itih pojedinaca (Glum~evi}, Klaji}, Meleg, Ba{kalo, Petri}), dok je po~ani pogodak za Karavukov~ane posti-

duel. Konstantnim provocirawem i kometarisawem (~ak su poku{ali da isceniraju udarawe bez lopte, prekr{aj za iskqu~ewe i zapo~nu fizi~ki obra~un) bacili su senku na svoju odli~nu

Duel kadeta Ofset printa i Poleta iz Karavukova

gao Stoiqkovi} iz kaznenog udarca.

Kona~no, duel u konkurnciji seniora izme|u 19. decembra i \ardina bio je prava poslastica. Pune tribine dale su ogromnu podr{ku klincima iz Veternika (19. decembar) koji su golovima Tanasina (dva kaznena udarca, jedan je proma{io) i efektnim pogotkom Vujaklije preleteo poja~ani \ardino. Ipak, nisu Veterni~ani mogli bez nepotrebne tenzije da zavr{e ni ovaj

igru i plasman u {esnaestinu finala na{eg turnira.

Rezultati: pioniri - Umetnik kafe Be~ - SNSB Enigma 4:0, SK „Meridijana“ - Elkodisk 2:1, SK „Monako“ - Sunce penalima 3:2 (regularni tok 2:2). Mla|i pioniri: IM frizerski salon Strit fudbal 8:0, SNG parket Vojvo|ani 1:2. Kadeti: Mewa~nica Ris - Orlovi 9:0, Ofset print - Polet (K) 5:1. Seniori: „19.decembar“ - \ardino 3:0.

M. Risti}

[EMA ZAVR[NICE TURNIRA ZA SENIORE 4. januar Carigrad Gumatik

5. januar Apoteka Viva 8. januar

8. januar

Kafe Inkontro

MS Komerc

Vitorog

Metalopromet 9. januar

9. januar Koliba

SK Meridijana

Perkan

8. januar

8. januar Pu`evi

Autogalant

10. januar

Hotel Arta

KMF Bumerang

DOO Vuves

8. januar

8. januar

Tortiqa meksikana 9. januar

9. januar Kofi haus

19. decembar

\ardino Dinamik SC Telep

Klaris STR Bla`in

Kafe Morena

19. decembar

Ma pod NS DP Novi Sad gas

Dunis transport

Mewa~nica Ris

Adriana i Tvins

Agromarket 8. januar

8. januar

[kolska kwiga Maksbet

20

SPORT

utorak5.januar2010.

Pi{toqyije ~ekaju kaznu Pred Gilbertom Arenasom i wegovim saigra~em iz Va{ingtona Javarisom Kritentonom su nesumwiov drakonske kazne.

Tandem ko{arka{a }e dati izjavu u policiji zbog “igrarija sa pi{toqima” u svla~ionici, a onda se o~ekuje i reakcija komesara NBA lige Dej-

po sezone, izvadio je tri pi{toqa u svla~ionici 21. decembra kako bi smawio tenziju izme|u sebe i Kritentona, koji je prethodno u avionu, navodno u {ali, rekao da }e Arenasu da puca u koleno. Me|utim, Kritenton je uzeo jedan pi{toq i besno ga bacio {to je izazvalo `estoku sva|u. Ovakvu pri~u plasirao je “Va{ington post”.

Gilbert Arenas

vida [terna. Svi izvori u SAD najavquju da }e, naro~ito Arenas, dugo odsustvovati van terena.

Najskupqi igra~ Vizardsa, koji po ugovoru treba da dobije 90 miliona dolara za ~etiri i

Drugi izvori tvrde da je incident posledica Arenasovih kockarskih gubitaka, jer je mnogo novca ostavio biv{em saigra~u iz Va{nigotna Donelu Tejloru, od koga redovno gubi u igrama na soni plej stej{nu i ostavqa po

70.000-80.000 dolara za ve~e!

I dok NBA krugove potresa skandal, [arlot je iznenadio Klivlend - 88:91.Senzaciju je najavio Ronald Marej, koji je pogodio trojku 56 sekundi pre kraja za 83:86, a posledwi {ut na me~u, za izjedna~ewe, imao je Lebron Xejms, ali nije bio precizan.

Lejkersi su pobedili Dalas sa 131:96, a ~ak sedmorica igra~a ekipe iz Los An|elesa zabele`ila su dvocifreni ko{geterski u~inak. Pobedni~ku ekipu predvodio je Xordan Farmar sa 24 poena, {to je wegov rekord karijere. Endru Bajnam postigao je 19 poena, a Lamar Odom zabele`io je po 15 poena i skokova. Kobi Brajant postigao je, za wega skromnih 15 poena, dok su Sa{a Vuja~i} i [enon Braun ubacili po 11 poena. Plejmejker Derik Fi{er dodao je na to jo{ deset poena. Jedina svetla ta~ka u ekipi Maveriksa bio je Dirk Novicki sa 22 poena, ali je to bilo nedovoqno da Dalas izbegne najubedqiviji poraz u istoriji duela sa Lejkersima.

Vi{e od 130 poena postigli su i Wujork Niksi, koji su kod ku}e savladali Indijana Pejserse sa 132:89.

Rezultati: LA Lejkers – Dalas 131:96, Wujork – Indijana 132:89, Denver – Filadelfija 105:108, Toronto – San Antonio 91:86, Klivlend – [arlot 88:91.

SVETSKO PRVENSTVO ZA IGRA^E MLA\E OD 20 GODINA

Za zlato Kana|ani i Amerikanci U finalu Svetskog prvenstva za hokeja{e mla|e od 20 godina igra}e selekcije Kanade i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Za razliku od ~etvrtfinala, koje je bilo dramati~no, polufinalni me~evi pro{li su bez velike neizvesnosti i iznena|ewa. Kana|ani su bili boqi od [vajcaraca- 6:1, Amerikanci su pobedili [ve|ane- 5:2, pa }e danas za bronzane medaqe igrati Evro-

pqani, a za zlato Severnoamerikanci. [vajcarci, senzacionalni pobednici ~etvrtfinala sa Rusijom, su pru`ili solidan otpor favorizovanom doma}inu u prvih 40 minuta, ali su u posledwoj deonici stigli do ubedqivog poraza. Kana|ani su stigli do 18. pobede u isto toliko me~eva sa selekcijom [vajcarske, a bori}e se za {esto juniorsko zlato sa Amerikancima.

Iako rezultat to ne pokazuje

drugi polufinalni me~ bio je uzbudqiv. U posledwi period u{lo se sa rezultatom 2:2, a tek u 53. minutu selekcija SAD stigla je do vo|stva. Amerikanci i Kana|ani igra}e prvo me|usobno finale od 2004. godine.

U grupi za opstanak kolo pre kraja poznato je da iz elite ispadaju mladi hokeja{i Letonije i Austrije, a u posledwem kolu ^esi i Slovaci odlu~i}e o tome ko }e biti sedmi na {ampionatu.

DNEVNIK PETO KOLO EVROKUPA ZA MU[KARCE

Zvezda `eli pobedu u Moskvi Sve utakmice petog kola ko{arka{kog Evrokupa na programu su danas. U centru pa`we bi}e nastupi na{ih predstavnika, Crvene zvezde i Hemofarma. Crveno-beli u Moskvi pobedom sigurno prolaze u daqe takmi~ewe, a u slu~aju poraza me|u 16 najboqih odveo bi ih trijumf Benetona nad [oleom. Vr{~ani imaju (pre)te`ak zadatak da pobede u Valensiji i sa~uvaju {anse da se plasiraju u drugu rundu. Ekipa Valensije je ve} izborila plasman u drugu fazu, a to je za rukom po{lo i ekipama Uniksa, Huventuda i Bilbaa.

Program Grupa A: Azovma{ - Galatasaraj (17), Teramo - Alba (20.45).

Grupa B: Trijumf - Le Man (17), Valensija Hemofarm (20).

Grupa C: [ijaulijai - Hapoel (18.15), Aris Zadar (20).

Grupa D: Be{ikta{ - Uniks (18), Huventud Telekom Bon (21).

Grupa E: Turk Telekom - Spartak Sankt Peterburg (18.15), Bilbao - [arlroa (20.15).

Grupa F: Dinamo Moskva - Crvena zvezda (15), Beneton - [ole (20.45).

Grupa G: Gran Kanarija - Panelinios (19), Nansi - Turov (20).

Grupa H: Nimburk - Bjela (18), Bamberg Ventspils (20).

- O~ekujem da igra~i u Moskvi ispoqe odnos i entuzijazam koji su pokazali u prethodnih sedam dana na treningu. Dinamo jeste ekipa koja vi{e nema izgleda za plasman u drugu fazu Evrokupa, ali sigurno da Moskovqani `ele da takmi~ewe zavr{e bar sa jednom pobedom - rekao je novi trener Crvene zvezde Aleksandar Trifunovi}.

U prvoj utakmici ove dve ekipe Crvena zvezda je pobedila sa 76:67.

- Znamo da Dinamo ima svojih problema, u ekipi igraju samo doma}i igra~i, ali to svakako nije tim za potcewivawe. Oni }e odigrati za

Aleksandar Trifunovi}

ponos i ~ast i mora}emo da ulo`imo veliki napor ako `elimo da se sa pobedom vratimo iz Moskve - dodao je trener crveno-belih.

Utakmica Dinamo-Crvena zvezda igra se danas u Moskvi od 15 sati. U drugom me~u ove grupe Beneton do~ekuje [ole.

EVRO^ELENY KUP

FMP u Turskoj Ko{arka{i FMP-a igraju danas u gostima protiv turskog Banvita u petom kolu Evro~elinx kupa, a eventualnom pobedom bi osigurali prvo mesto u Grupi F tog takmi~ewa. - Banvit stvarno igra odli~no, to mi je potvrdio i Bog-

dan Tawevi}. Po{to smo obezbedili plasman u narednu fazu bi}emo rastere}eni, a to nam je prilika da se poka`emo u pravom svetlu. Banvit u svojim redovima ima tri odli~na Amerikanca i tri vrlo kvalitetna doma}a igra~a i na papiru

su ja~i tim. To ne mora ni{ta da zna~i ako odigramo anga`ovano rekao je trener FMP-a Vlade \urovi}.

FMP je u dosada{wem toku takmi~ewa zabele`io sve ~etiri pobede.

PETAR BO@I], KAPITEN KO[ARKA[A PARTIZANA

Zadu`en i za do~eke novajlija Petar Bo`i} ve} pet godina osvaja trofeje u crno-belom dresu. Jo{ se nije zasitio, ni igara, ni pobeda, ni odgovornosti. Uloga vo|e {ampionskog tima Partizana na pada te{ko Petru Bo`i}u, koji tvrdi da u ekipi ima nekoliko kapitena, a da je on samo taj koji zbog propisa fizi~ki nosi traku na dresu.

- Uloga kapitena nije te{ka u sredini u kojoj se sve zna do detaqa, u kojoj je svaki igra~ upu}en u kodekse pona{awa na terenu i van wega. Ja fizi~ki nosim kapitensku traku, ali mnogo igra~a ima kapitensku ulogu, ne samo ja. Mnogo igra~a, pogotovo starijih, mo`e konstruktivno da posavetuje nekoga, ali samo jedan mo`e da nosi traku na dresu. Ta uloga nije ni te{ka, ni zahtevna - rekao Bo`i} u intervjuu agenciji Beta.

On je u Partizan do{ao 2004. godine iz Hemofarma, kao specijalista za odbranu i dobar {uter, ali je sa trenerom Du{kom Vujo{evi}em sara|ivao i u Radni~kom iz Beograda. Od dolaska me|u crno-bele osvojio je deset doma}ih titula, pet titula prvaka dr`ave, dva Kupa Radivoja Kora}a i tri trofeja namewena pobedniku regionalne lige. Trofeji, finala, slava i uspesi nisu pokvarili Bo`i}evu `equ da bude timski igra~. U svakom slu~aju, igrawe u Partizanu je ne{to u ~emu u`iva.

- Uop{te ne `elim da isti~em ulogu kapitena, ali mogu da ka`em da je biti igra~ Partizana fantasti~an ose}aj.

Stalo`en i nasmejan Jedna od stvari za koju je 31godi{wi Beogra|anin zadu`en

jeste i prihvatawe novih igra~a i pomagawe da se uklope u sistem i postanu deo tima. To je u Partizanu posebno te{ko, jer crno-beli svake godine mewaju kostur tima, a navija~i su navikli na uspehe.

porodi~na atmosfera. Najva`nija je obostrana inercija, nas da ih prihvatimo i wih da igraju za nas.

Qubiteqima ko{arke, medijima i javnosti nekada izgleda ~udno {to ulogu osmostrukog

{to {to qudi oko mene prepoznaju, {to je zarazno i {to oni uzvra}aju, sa istom dozom iskrenosti i `eqe da ekipa bude na prvom mestu.

U toku je {esta sezona u kojoj u Partizanu sara|uju Bo`i} i

Igra~i prihvataju wegove savete ili kritike. On je taj koji }e u kriznim momentima da povede pri~u, koja je u funkciji tima.

On ima sposobnost da misli kroz kolektiv. Svako ko se bavi sportom zna koliko je va`no da tim ima vo|u - to poma`e da se tim uredi, da se napravi hijerarhija i da ekipa funkcioni{e kao jedan organizam - rekao je Vujo{evi}.

Po{tovawe je, naravno, uzajamno, a Bo`i} danas, posle nekoliko godina, do`ivqava i daqe pohvale svog trenera kao podstrek za napredovawe. On je objasnio kako se uspostavqaju dobri odnosi u timu Partizana i kako Vujo{evi}, osim znawem, i radom dobija po{tovawe svog tima.

- Pri~a i komunikacija su osnov svakog dobrog odnosa i homogenosti u ekipi. Dugo sam u tom sistemu u kome je sve dobro postavqeno... Od prvog dana se trudim da svoju ulogu maksimalno sprovedem u delo. Imam mnogo re~i hvale za Duleta (Vujo{evi}a). On primerom igra~e u~i da je ko{arka na prvom mestu. Primerom prenese fanatizam (ka radu) i `equ da se na terenu provede najvi{e sati od svih ostalih timova. Ima tu jo{ mnogo finesa koje ja ne znam i ne vidim, ali sve to ~ini tim i uspehe takvim kakvi su - rekao je bek crno-belih.

Vujo{evi}. Iako wegova igra~ka uloga na terenu ~esto nije vode}a, trener je rekao da je kapiten va`an deo wegovog tima.

- Bo`i} je u pravom smislu te re~i lider. To je ~ovek koji ima autoritet koji se kod drugih pravi prirodno, ne na silu.

Ni govora o prestanku igrawa

Vole ga saigra~i i navija~i: Petar Bo`i}

- Ne ose}am to kao neku posebnu odgovornost. Svi novi igra~i u na{oj porodici su izuzetno dobro skautirani i izabrani da odgovaraju ne samo igra~kim, ve} i qudskim kvalitetima. Svi dolaze sa `eqom da igraju za nas, jer znaju da ih ~eka timska i

uzastopnog {ampiona Srbije ima ~ovek koji je van terena stalno nasmejan i smiren.

- Postoji mnogo na~ina na koji se sti~e autoritet, ali sigurno je da je zarazna moja iskrenost u odnosima i `eqa da tim bude na prvom mestu. To je ne-

Iako je Bo`i} tek pre oko mesec dana napunio 31 godinu, mediji i navija~i dugo ve} navode da je prirodna i logi~na stvar da }e igra~ po okon~awu

karijere postati trener. Kraj karijere, me|utim, uop{te nije blizu.

- Uop{te ne razmi{qam o prestanku karijere. Planiram jo{ dugo da igram. Imao sam operacije oba ukr{tena ligamenta na kolenu i igra}u koliko mi zdravqe bude dozvoqavalo. Sigurno }u ostati u ko{arci, vide}emo u kom svojstvu. To zavisi od toga {ta }e me ispuwavati i kako }u mo}i ne{to da pru`im ko{arci. Da li }e mi nedostajati adrenalina pa }u biti trener ili mo`da ne{to u upravi kluba.

Iako posve}en ko{arci, on stalno u~i, ali ne samo od trenera, ve} i od kondicionih trenera.

- Ogromna je sre}a {to sam pored Duleta, koji je veliko ime evropske i svetske ko{arke.

Mene je zanimao i posao kondicionog trenera, jer sam u rehabilitaciji sara|ivao sa vrhunskim stru~wacima, a i daqe sara|ujem sa wima, pa sam mogao mnogo toga da nau~im, ne samo o ko{arci. ^ovek svaki dan mo`e ne{to da nau~i, a ja moram jo{ mnogo toga da defini{em da bih krenuo put trenerskog posla.

O svom karakteru na terenu i van wega Bo`i} je rekao: - Nije mi karakter druga~iji na terenu, ali tamo ne mogu toliko da se smejem. Koncentrisan sam na posao koji radim...tu nema mnogo mesta za osmehe, jer oni pokazuju i radost i dozu opu{tenosti, a tome nema mesta na terenu. Ina~e sam osoba koja voli da pru`i osmeh i da primi osmeh.

Volim da kroz `ivot idem sa osmehom - zakqu~io je qubimac navija~a Petar Bo`i}

SPORT

DNEVNIK DOK LOPTA MIRUJE

Vo{ino bajkovito gostovawe u Gr~koj Dok lopta miruje na superliga{kim terenima, rukometa{i Vojvodine @elezni~ar posledwe dane protekle godine proveli su u Gr~koj, gradu Veriji, gde su bili gosti gr~ke nacionalne rukometne federacije.

Primila nas je i gradona~elnica, {to dovoqno govori o relacijama koje smo uspostavili s nama bratskim narodom. Verija je malo mesto koje `ivi za rukomet, poput na{eg Ka}a. Videli smo sve znamenitosti,izme|u ostalog bili

Sti`e Dragan Suyum Povreda Milorada Radi{i}a i wegovo vi{emese~no odsustvo s terena nateralo je ~elnike Vojvodine da razmi{qawe da dovedu levo krilo. Kako za sada stvari stoje odluka je pala na biv{eg reprezentativca Dragana Suxuma.

- Na dobrom smo putu da se dogovorimo sa Suxumom, {to }e se desiti najverovatnije u narednih nekoliko dana. Tako|e, `eqa nam je da dovedemo jednog dobrog golmana, kao i desno krilo - saop{tava Bari{i}.

Odre{ene ruke u izboru sredine dobili su golman Borislav Poli} i desno krilo Marko Radoji~i}.

- Bili smo sparing partneri wihove najboqe selekcije, koja se priprema za predstoje}e kvalifikacije u kojima }e im rival biti reprezentacija Crne Gore. Upravo zbog toga su nas i odabrali da odigramo dve prijateqske kontrolne utakmice - rekao je Bo{ko Bari{i}, predsednik Stru~ne komisije kluba, a potom dodao:- Iako smo u Gr~ku oti{li oslabqeni i u kombinovanom sastavu, jer smo vodili i neke igra~e na probu, predstavili smo se u lepom svetlu i igra koju smo prikazali bila je zapa`ena. I pored pru`enog dobrog otpora, obe utakmice smo izgubili, ali ponavqam op{ti utisak je zadovoqavaju}i. Ovom prilikom istakao bih sjajno izdawe Nemawe Suxuma, a prijatno su iznenadili Zlatko Smoqan i Nikola Kne`evi}. Ina~e, me~eve je pratilo u prvoj oko 1.200, a drugu (bila zatvorenog tipa) oko 500 gledalaca.

Bari{i} napomiwe da }e gostovawe u Gr~koj dugo pamtiti.

- Imali smo izuzetno gostoprimstvo na svakom koraku.

smo i u mauzoleju Filipa Makedonskog u predgra|u Verije, utisci su fenomenalni. S obzirom na to da je to severni deo Gr~ke i da je privreda raz-

Na pripreme u Trebiwe

vijena uspostavili smo kontakte s wihovim privrednicima i poku{a}emo da ih pove`emo s novosadskim privrednicima.

Na kraju posete usledio je i uzvratni poziv Novosa|ana.

- Pozvali smo gr~ku reprezentaciju da nam uzvrati posetu, kao i wihov najboqi klub Filipos da u~estvuje na Memorijalnom turniru „Bogdan Rodi}“ - istakao je Bo{ko Bari{i}.

J. Gali}

Rukometa{i Vojvodine s pripremama kre}u 11. januara. Jedan deo priprema obavi}e se u Trebiwu, a ovaj grad na jugu Hercegovine izabran je iz vi{e razloga: dobri klimatski uslovi i blizina Crne Gore gde }e biti igrane kontrolne utakmice.

utorak5.januar2010.

21

U SUSRET EVROPSKOM PRVENSTVU RUKOMETA[A U AUSTRIJI: DANIJEL AN\ELKOVI]

Najva`niji je me~ sa Islan|anima Reprezentacija Srbije od drugog januara se nalazi na pripremama u Krawskoj Gori. Pred odlazak na put popri~ali smo sa jednim od najiskusnijih igra~a u ovoj generaciji srpskih rukometa{a, sredwim bekom ma|arskog Pik Segeda Danijelom An|elkovi}em (31).

Vreme je za jo{ jedno veliko takmi~ewe. To je tvoje peto takmi~ewe i verovatno zna{ kroz {ta }ete pro}i u narednih par nedeqa.

- Nema puno vremena, ali opet ima dovoqno. Ni{ta vi{e nego druge reprezentacije.

Imamo sre}u da se poznajemo, tri godine smo na okupu sa minimalnim promenama. To je dobra stvar. Imamo ~etiri utakmice, {to je dosta, kako bi videli gde smo i da li smo izbrusili formu. Po mom mi{qewu, prva utakmica sa Islandom je najva`nija, a i ona sa Austrijom na kraju mo`e mnogo odlu~iti - smatra An|elkovi}.

Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj si napustio zbog povrede mi{i}a lista. I jesenas si dosta dugo pauzirao zbog povrede ramena. Kako se sada ose}a{?

- Posle Svetskog prvenstva sam dosta dugo igrao bez problema. Sve do leta, kada sam na pripremnim utakmicama rame povredio, pa sam bio van terena mesec i po dana. Bilo je operisa}e me, ne}e me operisati. Nisam imao sre}u jer je prvi doktor rekao da moram da se operi{em. Posle su trojica rekli da ne moram na operaciju. Igram zadwih mesec i po dana i to dobro izgleda. Zadovoqan sam formom.

Videli smo tvoju dobru partiju protiv nedosti`nog Vesprema u doma}im okvirima?

- Pa oni su klub za respekt, ne samo u Ma|arskoj, ve} i u Evropi. Oni su, ako ne TOP 4, onda TOP 6 klub u Evropi.

Imaju armiju igra~a. Mi, Pik Seged, imamo 9, 10, da ka`e{ ozbiqnih igra~a, a wih je 20 i svih 20 su dobri igra~i. Dobro je, uvek ima motiva da se igra protiv wih. Sve uradi{ da pobedi{. Uvek se dr`imo do ne-

kog 35, 40. minuta, gol za gol, a onda padnemo, jer izvr{e rotaciju i odr`e nivo igre. Nije lako igrati tako, ali dobro, uvek ima{ motiv da bude{ boqi.

Vra}amo se na EP. Opet Skandinavci, wih nikako ne mo`emo izbe}i.

- Meni je lepo da igram protiv wih. Oni igraju svoju igru, veruju u to i to guraju. Kvalitetni igra~i, tvrdi, kvalitetno tehni~ki potkovani. Ima i nadmudrivawa, snage, brzine.

Za{to smo izgubili od Danaca na Svetskom prvenstvu.

Da podsetimo, posle te{ke povrede Ivana Nik~evi}a, ti si igrao levo krilo skoro 58 minuta.

- Mislim da nismo imali dovoqno iskustva, a samim

tim i snage. Mo`da smo hteli mnogo vi{e nego {to smo realno mogli. Vodili smo devet razlike, a hteli smo da pobedimo sa 15. E, pa to ne mo`e na Evropskom prvenstvu.

Evropsko prvenstvo samo po sebi, ne dozvoqava opu{tawe.

- Kada se ka`e „danas svi igraju fudbal“, e to mo`e da se primeni na rukomet u Evropi. Svi igraju rukomet. Nema lakih protivnika, ni dobijenih utakmica. Ne sme{ da dozvoli{ ni lo{ dan, ni{ta. Jako je bitno da bude{ zdrav i pun gas. Osam utakmica u 11 dana, nije normalno za qudski organizam, ali tako igramo godinama. Kako nama, tako wima. Bitno je regenerisati se {to pre i pripremiti za slede}u utakmicu. Pored kvali-

teta, to je veoma bitna stavka za uspeh.

Pored Skandinavaca, sa kojima voli{ da igra{, da li misli{ da je na{a strana `reba lak{a?

- Dobra je, ali ako ho}e{ da dobro u~estvuje{ na jednom takmi~ewu, da igra{ glavnu rolu, mora{ sve da pobe|uje{, da ne pada{ sa samopouzdawem i formom. To su va`ne stvari.

Dobro je da ne igramo protiv Francuza i [panaca, ali imamo Hrvate, koji su deset godina u vrhu, pa Ruse, koji su nama nezgodni uvek. Te{ki su, masivni, jaki, imaju svoj sistem igre. Ka`em, ne treba birati protivnike. Treba i}i na pobedu svaki put, iz utakmice u utakmicu, do kraja - istakao je An|elkovi}.

TURNIR SRBIJA OPEN U BAWI JUNAKOVI]

Zavarko pobedio s rekordom

RUKOMETA[I SPARTAK VOJPUTA ZIMUJU NA PRVOM MESTU: Rukometa{i Spartak Vojput posle jeseweg dela sezone zimuju na prvom mestu drugoliga{kog severa, sa tri boda prednosti u odnosu na drugoplasiranu ekipu @elezni~ara iz In|ije.

- Ispunili smo sva o~ekivawa uprave kluba, zahvaquju}i kompaktnosti i me|usomboj podr{ci uspeli smo da zaposednemo pr-

vo mesto, a nadamo se da }e tako ostati i posle prole}nog dela.

Pripreme po~iwemo 10. januara, a obavi}emo ih u Subotici, jer imamo za to dobre uslove. Planiramo da dovedemo nekoliko poja~awa, ali dosada{wi sastav, Vukoslavovi}, Vitas, Vru}ini}, Perovi}, Ta{kovi}, Rojevi}, Mraki}, Ristovski, Abazovi}, Perovi} i Me{ter, zaslu`uje sve pohvale - rekao je trener Suboti~ana Svetozar Jovovi}.

S. St.

Vilmo{ Zavarako, svetski rekorder, ~lan reprezentacije Srbije i {ampiona sveta pobedio je na turniru Srbija open za svetsku rang listu na kuglani u bawi Junakovi}, koji je ujedno bio i „Memorijal Jadranko Beli Jerkovi}“. Lep rezultat je i drugo mesto srpskog reprezentativca Arpada Antala, a u oktetu finalista bila su jo{ trojica srpskih kugla{a – ~etvrtoplasirani Tibor Sel, petoplasirani @olt Ki{, {estoplasirani Milan [tuli} i osmplasirani Uro{ Jagli~i}.

Zavarko je u finalu, igranom na stazama od pet do osam, oborio 680 ~uweva i izjedna~io sopstveni rekord kuglane. Sada je me|utim, imao dva ~uwa boqe ~i{}ewe (258) i to je bio najboqi rezultat u ~i{}ewu na turniru. Samo drvo slabiji rezultat u ~i{}ewu (247) imao je ma|arski reprezentativac, vode}i na svetskoj rang-listi, Norbert Ki{ (Segedin), koji je na stazama od jedan do ~etiri oborio rekord kuglane od 670 ~uweva.

Kvalifikacije, u kojima su u~estvovala 62 igra~a, su bile rezultatski kvalitetnije od finala. U finalu su samo ~e-

tvorica kugla{a imala preko 600 ~uweva, u kvalifikacijama, me|utim, 11 kugla{a je pre{lo 600 ~uweva, a 12. je sa 599 „drva“ bio pro{logodi{wi pobednik

Potvrdio klasu: Vilmo{ Zavarko

i dvostruki osvaja~ pehara na ovom turniru, kapiten srpske reprezentacije Jovan ]ali}.

Najboqi igra~ organazatora, somborskog kluba Polet, bio je Milan [tuli} koji je u kvilifikacijama oborio 620 ~uweva, a u finalu zauzeo {esto mesto sa 592 drva. Turnir je sudio Dragi [tikovac.

22

SVET

utorak5.januar2010.

Petoro poginulo pod lavinama CIRIH: Pet osoba izgubilo je `ivot u sne`nim lavinama koje su se dogodile ovog vikenda u popularnim skija{kim centrima u [vajcarskoj, saop{tila je {vajcarska policija, navode}i da je me|u `rtvama i lekar koji je u~estvovao u spasavawu skija{a.

Policija je navela da se tri osobe jo{ vode kao nestale. ^etiri osobe poginule su u podru~ju Bernski Oberland na zapadu [vajcarske, gde su u nedequ dve uzastopne sne`ne lavine zatrpale grupu skija{a, prenela je agencija Rojters.

Policija nije saop{tila nacionalnost `rtava, isti~u}i da je lo{e vreme zaustavilo potragu za nestalima. Ekipe spasilaca uspele su da iz snega izvuku osam osoba, od kojih su neke te{ko povre|ene. [vajcarska slu`ba za spasavawe helikopterima saop{tila

je da se prvi put od wenog osnivawa desilo da jedan lekar pogine u sne`noj lavini. [vajcarski planinar koji je nastradao u ju`nom kantonu Vale je peta `rtva sne`nih lavina koje su pogodile {vajcarske Alpe minulog vikenda.

(Tanjug)

Seul okovan snegom, u Indiji 42 mrtva LAKNAU: U talasu hladno}e koji je proteklog vikedna zahvatio Indiju, umrle su 42 osobe, saop{tile su ju~e indijske vlasti.U Utar Prade{u od subote je umrlo 30 qudi, rekao je zvani~nik policije te indijske dr`ave. [kole su zatvorene, a vlasti su izdvojile 100 miliona rupija (1,5 milion evra) za pomo} ugro`enima.

U jednoj od najsiroma{nijih indijskih dr`ava, Biharu, 11 qudi je umrlo od hladno}e, rekli su lokalni zvani~nici, strahuju}i da bi bilans nastradalih mogao da bude ve}i.

Na severu Indije temperatura je tokom protekle dve no}i iznosila od minus tri do minus devet stepeni Celzijusa.

Lo{i vremenski uslovi ugozili su `elezni~ki i avio saobra}aj.

U tri `elezni~ke nesre}e poginulo je 10 osoba. Na aerodromu u Wu Delhiju 150 letova je kasnilo, a 70 ih je otkazano ili odlo`eno.

Zbog najja~ih sne`nih padavina u novijoj istoriji Ju`ne Koreje jako je ote`an avio i

drumski saobra}aj u prestonici Seulu, a na me|unarodnim aerodromima u tom gradu je otkazano ili odlo`eno vi{e od 200 letova.

Sneg je po~eo da pada oko jedan sat posle pono}i po lokalnom vremenu, a do popodneva je napadalo 26 santimetara. sa op{tio je tamo{wi hidrometeorolo{ki zavod.

Ovo su najja~e sne`ne padavine koje su pogodile Ju`nu Koreju od kako je u toj zemqi 1937. godine po~elo bele`ewe vremenskih podataka, saop{tio je tamo{wi hidrometeorolo{ki zavod.

Na me|unarodnom aerodromu Gimpo otkazana su 224 leta pre nego {to je tokom ju~epopodne ponovo uspostavqen avio saobra}aj, a na aerodromu In}eon otkazano je vi{e od 20 letova za Kinu koja je tako|e pogo|ena jakim sne`nim padavinama.

Saobra}aj na putevima u Seulu i okolini usporen je i ote`an zbog snega i leda, a na ~i{}ewu snega u gradu anga`ovano je vi{e od 3.600 qudi.

(Tanjug-Beta)

OBNOVA MIROVNOG PROCESA NA BLISKOM ISTOKU

Sastanak mudraca EU BRISEL: Premijer [panije Hose Luis Sapatero, ~ija je zemqa 1. januara preuzela predsedavawe Evropskoj uniji u narednih {est meseci, namerava da se, tokom predsedavawa, savetuje sa takozvanim Savetom mudraca, grupom od 12 qudi, na ~elu sa biv{im {panskim premijerom Felipeom Gonsalesom, osnovanom s ciqem da pomogne Uniji da efikasnije predvidi probleme i uhvati se u ko{tac s wima.

Kako je najavqeno, Sapatero }e danas odr`ati prvi sastanak sa tom grupom kako bi razgovarao o problemima koji predstoje u prvoj polovini 2010. "Savet mudraca" EU treba, kako je saop{teno, redovno da zaseda. Na sastanku u utorak u Madridu u~estvova}e i biv{i predsednik Evropske komisije @ak Delor, kao i komesar za privredu i valutu Hoakin Almunia.

Kao najvi{i prioritet, o kojem }e biti re~i na sastanku, navodi se ja~awe evropske privrede i poboq{awe koordinacije zajedni~ke ekonomske politike i politike zapo{qavawa unutar EU.Sapatero se zala`e za budu}u koordinisanu poresku politiku i reformu finansijskog nadzora.

(Tanjug)

DNEVNIK

Osnivawe Palestine za dve godine TEL AVIV: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave }e predstaviti plan o obnovi mirovnog procesa na Bliskom istoku koji ukqu~uje garancije Izraela za osnivawe nezavisne palestinske dr`ave u roku od dve godine, pi{e ju~e list "Al Ahram". U sklopu plana i Izrael i Palestinci }e dati pisane garancije u kojima se navode wihove obaveze pre okon~awa pregovora o finalnom statusu, prenose ju~e izraelski mediji pisawe tog kairskog lista koji se poziva na portparola egipatskog ministarstva spoqnih poslova.

Princip inicijative su momentalna obnova pregovora Izraelaca i Palestinaca s ciqem da se sporazum postigne u pomenutom roku.

Prvo pitawe kojima }e se baviti pregovara~i bi}e stalne granice izme|u dva naroda, a ciq bi bio da se kompromis postigne za devet meseci pre kraja delimi~nog moratorijuma na izgradwu jevrejskih naseqa na okupiranoj Zapadnoj obali.

Odmah nakon demarkacije granica, pregovori bi se usredsredili na kompleksnija pitawa kao {to su status Jerusalima i sudbina

palestinskih izbeglica. Ameri~ki predsednik Barak Obama, koji je navodno postavio ove rokove, o~ekuje zvani~nu razmenu garancija izme|u dve strane. SAD o~ekuju tako|e pomo} Arapske lige kako bi predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas oja~ao u o~ima palestinskog naroda.

Ju~e je Abas sa egipatskim predsednikom Hosnijem Mubarakom u letovali{tu [arm el [eiku na Sinaju razmatrao najnoviju ponudu za obnovu pregovora. Ovom sastanku je prethodila poseta izraelskog premijera Bewamina Netanijahua Kairu pro{le nedeqe, gde je predstavio neke ideje za obnovu precesa, izme|u ostalog ideju o samitu Egiptu izme|u wega i Abasa. Nakon ju~era{weg sastanka Abasa i

Mubaraka egipatski ministar spoqnih poslova Ahmed Avul Gejt i {ef obave{tajne slu`be Omar Sulejman otputova}e u Va{ington da razgovaraju s predstavnicima Obamine administarcije o podsticawu mirovnog procesa pred posetu specijalnog ameri~kog izaslanika Xorxa Mi~ela regionu.

Ameri~ka administracija, kako je izvestila u nedequ katarska TV mre`a Al Xezira, poku{ava da ubedi Abasa da pristane na pregovore serijom gestova dobre voqe od strane Izraela, ukqu~uju}i pu{tawe palestinskih zatvorenika i transfer teritorije pod izraelskom bezbednosnom kontrolom pod bezbedniosnu kontrolu Palestinaca.

SAD navodno podr`vaju egipatsku viziju za bliskoisto~ni mirovni plan koja }e ukqu~iti potpunu obustavu izgradwe u naseqima na Zapadnoj obali Abas je do sada odbijao da se vrati pregovara~kom stolu dok to Izrael ne u~ini u moratorijum ukqu~i isto~ni Jerusalim, u kome Palestinci planiraju da proglase glavni grad svoje budu}e dr`ave.

(Tanjug)

BORBA PROTIV TERORIZMA

Prve ameri~ke `rtve ove godine KABUL: ^etiri ameri~ka vojnika poginula su u eksploziji bombe na jugu Avganistana, saop{tile su ju~e snage NATO u toj zemqi. "^etiri ameri~ka vojnika, pripadnika Me|unarodnih snaga za podr{ku bezbednosti u Avganistanu (Isaf), poginula su nedequ u eksploziji bombe ru~ne izrade na jugu Avganistana", rekao je portparol Isaf-a.Ovo su prve ameri~ke `rtve u Avganistanu u 2010. Sedam pripadnika ameri~ke Cen-

tralne obave{tajne slu`be (CIA) poginulo je 30. decembra u samoubila~kom napadu u jednoj bazi na istoku Avganistana. Pro{le godine, u Avganistanu je ubijeno dvostruko vi{e ameri~kih vojnika nego 2008, a ve}ina je stradala u eksplozijama bombe na putu. Godine 2003, na strane snage je izveden 81 napad te vrste, a pro{le godine 7.200, izjavio je nedavno jedan zvani~nik NATO. (Beta-AFP)

Francuska zatvorila ambasadu u Jemenu PARIZ: Francuska je ju~e do daqeg zatvorila svoju ambasadu u Jemenu, zbog straha od mogu}ih napada ekstremista posle neuspelog teroristi~kog napada na ameri~ki putni~ki avion 25. decembra, saop{tilo je francusko ministarstvo spoqnih poslova.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Velika Britanija su pre dva dana saop{tile da su zatvorile ambasade u Sani iz bezbednosnih razloga, a na isti korak odlu~ila se ju~e i [panija. U saop{tewu francuske ambasade se navodi da je nivo bezbednosti u ambasadi poja~an, kao i da je ambasador poru~io francuskim dr`avqanima u Jemenu da budu naro~ito oprezni i da u datoj situaciji izbegavaju putovawa, preneo je Rojters. SAD i Britanija strahuju da bi nestabilni Jemen

mogao da postane nova baza Al Kaide, iz koje bi teroristi planirali i izvodili napade {irom sveta.

Jemenski ministar spoqnih poslova Abubakr al Kirbi nedavno je izjavio da bi u Jemenu moglo da bude do 300 pripadnika Al kaide, od kojih su mnogi spremni za napade na zapadne interese.

Dva pripadnika Al Kaide, za koje se veruje da stoje iza pretwi ameri~koj ambasadi u Jemenu, poginula su u sukobima sa jemenskim snagama bezbednosti, izjavio je jedan pripadnik slu`bi bezbednosti.

"Veruje se da su ovi elementi iza pretwi ameri~koj ambasadi", rekao je on, dodaju}i da je jedan ekstremista rawen a da se borbe nastavqaju.

(Tanjug)

U vazdu{nim napadima ubijeno 16 pobuwenika DUBAI: [iitski pobuwenici na severu Jemena saop{tili su ju~e da je u saudijskim vazdu{nim napadima u pograni~nom podru~ju u protekla dva dana ubijeno 16 Jemena. Pobuweni~ka grupa Huti, koja je dobila naziv po svom vo|i Abdul-Maliku alHutiju, navela je na svom veb-sajtu da je u nedequ poginulo {est qudi i raweno jo{ {est wih kada su saudijski avioni uni{tili dve ku}e, dok je u subotu `ivot izgubilo 10 qudi, a 13 je raweno u vazdu{nom napadu na pijacu.

Saudijska Arabija jo{ nije reagovala na navode jemenskih pobuwenika, preneo je Rojters. Huti su dodali da je i jemensko vazduhoplovstvo ju~e bombardovalo oblast Sada.

Pobuwenici, koji pripadaju {iitskoj sekti Zajdi, bore se na severu Jemena od 2004. godine protiv vladinih snaga. Uzrok pobune je, kako tvrde, dru{tvena, ekonomska i verska marginalizacija.

Sukobi, u kojima su dosad ubijene stotine qudi, a raseqeno je ne-

koliko desetina wih, pro{irili su se u novembru i na susednu Saudijsku Arabiju, u koju pobuwenici povremeno upadaju preko granice.

Jemen, koji se na jugu suo~ava sa rastu}im separatizmom, dospeo je

u `i`u me|unarodne javnosti posle neuspe{nog napada 25. decembra na ameri~ki putni~ki avion, za koji je odgovornost preuzela Al Kaida.Saudijska Arabija i zapadne zemqe strahuju da }e Al Kaida poku{ati da iskoristi nestabilnost u Jemenu i uspostavi operativnu bazu, iz koje bi planirala i izvodila napade {irom sveta.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BERNAR KU[NER Francuski ministar spoqnih poslova Bernar Ku{ner ocenio je ju~e da se neki ugledni iranski sve{tenici i gra|ani ne sla`u sa tamno{wom vladom. Prema Ku{neru, velika ve}ina "veoma visoko rangiranih {iita" se ne sla`e sa vladom i osporava wene religiozne vrednosti."Vidimo da je re`im u opasnosti od unutra{we opozicije", rekao je Ku{ner, kako prenosi Rojters.

KEVIN RUD U Australiji }e narednih dana biti objavqena kwiga premijera Kevina Ruda namewena deci. To su wegovi prvi koraci u kwi`evnosti.Kwiga "Xasper i Abi i velika zbrka za Dan Australije" govori o avanturama ma~ora Xaspera i psa Abija koji su autenti~ni ~lanovi porodice Rud, izjavio je premijerov portparol. Rud je kwigu napisao u saradwi sa glumcem Risom Maldunom.

YEJMS KAMERON Novi nau~no-fantasti~ni film holivudskog rediteqa Xejmsa Kamerona "Avatar" u 3D tehnici zaradio je vi{e od jednu milijardu dolara za 17 dana prikazivawa, ~ime su oboreni rekordi u zaradi za film. Film je za 17 dana zaradio samo u SAD 352,1 miliona dolara a u inostranstvu 670 miliona. To je prvi Kameronov film posle tako|e uspe{nog "Titanika" 1997. godine.

DVE GODINE OD ATENTATA NA BENAZIR BUTO

Istraga tapka u mestu WUJORK, ISLAMABAD: Ta~no dve godine posle atentata na Benazir Buto, biv{eg premijera i lidera Pakistanske narodne partije, istraga nije odmakla od po~etka.

Naprotiv. U opticaju su jo{ uvek dve opre~ne verzije tog zlo~ina koji se odigrao na zavr{etku predizbornog mitinga u Ravalpindiju.

Mnogi ve} sumwaju da ta misterija nikada ne}e biti rasvetqena. Na zahtev pakistanske vlade, UN su u junu pro{le godine formirale tro~lanu komusiju, koja je dobila mandat - ne da upre prstom u ubicu - nego da rasvetli okolnosti koje su dovele do atentata. Ali, iako joj je istekao rok, ona nije uspela da odgovori na to pitawe koje, kao mora, pritiska milione Pakistanaca. „Wima ( komisiji UN) je potrebno da nastave istragu jo{ tri meseca", saop{tio je generalni sekre-

tar Ujediwenih nacija Ban Ki-mun.

Ta grupa koju predvodi ~ileanski ambasador Heraldo Muwoz je, koliko je poznato, zasad razgovarala sa biv{im pakistanskim predsednikom Pervezom Mu{arafom.

I ni{ta vi{e. Druge pojedinosti nisu saop{tene.

Benazir se posle vi{egodi{weg izgnanstva krajem 2007. godine vratila u zemqu kako bi u~estvovala u izborima. Dobila je od pakistanskih vlasti garancije da joj se ni{ta ne}e dogoditi, iako se odmah suo~ila sa pretwama. Na prvom mitingu u Kara~iju za dlaku je izbegla smrt. Ali, ona se nije predavala, nastavila je kampawu. Na skupu u Ravalpindiju ubijena je u trenutku kada je ulazila u blindirani automobil. U eksploziji bombe poginulo je nekoliko desetina pristalica wene stranke. Ona je, prema zvani~nom saop{tewu, stradala

od bombe po{to je glavom udarila u krov automobila. U tu verziju se, na trenutak, uklopilo preuzimawe odgovornosti Bejtulaha Mesuda, lidera pakistanskih talibana koji je povezan sa Al kaidom. Ta verzija je, me|utim, ubzo demantovana. Mesuda su, u me|uvremenu, ubili Amerikanci. Jedna lokalna televizijska stanica je, me|utim, ozbiqno dovela u sumwu zvani~nu verziju atentata. Ona je prikazala amaterski snimak na kome se vidi kako mla|i mu{karac puca u glavu Benazir Buto u trenutku kada je ulazila u kola. To je potvrdila i wena najbli`a saradnica, koja je bila na licu mesta. Ona je, tako|e, izjavila da je rane od metaka videla i dok je pripremala telo biv{e premijerke za sahranu. U Pakistanskoj narodnoj partiji, koja je, u me|uvremenu, pobedila na izborima, od prvog dana su sumwali u pona{we po-

Benazir Buto

jedinih struktura u dr`avnim snagama bezbednosti. To je i bio razlog {to je vlada zatra`ila nepristrasnu istragu, da komisija UN utvrdi okolnosti koje su dovele do ovog zlo~ina koji je uzbudio svet.Ona za {est meseci nije uspela da odgovori na kqu~n enigmu ko je bio zainteresovan da Benazir Buto zaustavi u pobedni~kom pohodu. Pitawe da li }e u tome uspeti i do kraja marta, kada joj isti~e produ`eni mandat.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK PREDSEDNI[TVO HRVATSKE VLADAJU]E STRANKE IZA ZATVORENIH VRATA

Sanader izba~en iz HDZ-a ZAGREB: Biv{i hrvatski premijer i lider vladaju}e Hrvatske demoktratske zajednice Ivo Sanader izba~en je sino} iz HDZ-a, dan po{to je najavio mogu}nost povratka u politiku.

Ivo Sanader nije vi{e po~asni predsednik HDZ-a, ali ni obi~ni ~lan stranke na vlasti, potvrdio je za HRT funkcioner HDZ-a Vladimir [eks. Prema Statutu HDZ-a, po~asni predsednik u`iva do`ivotnu funkciju, pa ipak, ~ini se da je [eks, pravni stru~wak, prona{ao na~in da zaobi|e Statut HDZa i izbri{e Sanadera iz ~lanstva, navodi HTV. Za izbacivawe Sanadera trebalo je ~ekati celi dan, od sastanaka u`eg vo|stva HDZ-a, preko sastanka s ~lanovima HDZ-a koji su pre dva dana bili na konferenciji Sanadera, pa do Predsedni{tva stranke, navodi hrvatska televizija. Predsednica Hrvatske demokratske zajednice Jadranka Kosor potvrdila je vest da je po~asni predsednik te stranke Ivo Sanader izbrisan iz ~lanstva stranke.

Ona je na vanrednoj konferenciji za novinare ocenila "da je stranci

naneta nepopravqiva {teta". Za brisawe je glasalo 16, protiv je bilo troje ~lanova predsedni{tva a dvoje je bilo uzdr`ano.

Kako javqa Hina, sastanak Predsedni{tva HDZ po~eo je oko 15 sati, nakon sastanka vrha stranke koji je trajao gotovo {est sati iza zatvorenih vrata, na kome se

na vanrednoj konferenciji za novinare u sedi{tu stranke, od koje se HDZ ogradio, izjavio da je pogre{io kada se povukao iz politike. Najavio je da }e potpuno aktivirati svoju funkciju po~asnog predsednika, o{tro kritikuju}i vo|ewe stranke od wegovog iznenadnog odlaska pre {est meseci.

Sanader: Prihvatam odluku Predsedni{tva Biv{i hrvatski premijer i po~asni predsednik vladaju}e HDZ-a Ivo Sanader izjavio je sino} da prihvata odluku predsedni{tva stranke koje ga je iskqu~ilo iz HDZ-a.

"Prihvatam odluku predsedni{tva stranke ukoliko je to za dobrobit HDZ-a", izjavio je Sanader za Hinu. raspravqalo o prekju~era{wem javnom istupu po~asnog predsednika stranke Ive Sanadera i wegove najave o povratku u politiku.^lanovi HDZ-a koji su iza{li iz sedi{ta HDZ nakon sastanka novinarima su rekli da daju apsolutnu podr{ku premijerki i predsednici stranke Jadranki Kosor. Biv{i premijer Ivo Sanader u nedequ je

Ve}ina hrvatskih medija ocewuje da je re~ o poku{aju pu~a u HDZ-u.

Koalicioni partneri HDZ-a u vladi dali su podr{ku Jadranki Kosor, najavquju}i da }e napustiti vladu ukoliko Sanader poku{a da uti~e na wen rad.

Opozicione stranke tra`e raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora.

(Beta-Tanjug)

RUMUNIJA

stigao 63, saop{tilo je ju~e rumunsko Ministarstvo zdravqa.

Sve tri `rtve novog gripa patile su i od drugih zdravstvenih

problema, javila je agencija A|erpres. U Rumuniji su, tako|e, potvr|ena jo{ 42 slu~aja obolelih od novog gripa, tako

da je ukupan broj obolelih dostigao 5.750, navedeno je u saop{tewu Ministarstva.

(Tanjug)

„Da~ija” naj{tedqiviji porodi~ni automobil BUKURE[T: Automobili marke „da~ija” zauzimaju tre}e mesto na francuskom tr`i{tu {to se ti~e izdr`qivosti, dok su na prvom i drugom mestu modeli japanske Tojote – „daihacu” i „leksus” , prenosi ju~e agencija Mediafaks.

INTERVJU STJEPANA MESI]A AUSTRIJSKOJ AGNECIJI APA

Nova Palestina u srcu Evrope

BE^: Predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} upozorava na negativne posledice mogu}eg raspada Bosne i Hercegovine (BiH), ukoliko premijer RS Milorad Dodik bude ostvario svoje pretwe o otcepqewu srpskog entiteta, optu`uju}i srpskog politi~ara da nastavaqa sa politikom Slobodana Milo{evi}a.

U intervjuu austrijskoj agenciji APA Mesi} je naglasio da }e se, ako do toga do|e, i bosanski Hrvati otcepiti, pa bi ostala „islamska dr`ava koja bi se nalazila u neprijateqskom okru`ewu, koja bi mogla da opstaje samo uz pomo} fundamentalisti~kih re`ima". „U narednih 50 do 70 godina bi tu nastali novi centri terorizma.

To bi bila nova Palestina u srcnu Evrope", upozorio je on isti~u}i da visoki predstavnik me|unarodne zajednice u BiH Valentin Incko mora dobiti podr{ku me|unarodne zajednice kako bi „uklonio elemente iz politike koji `ele da uni{te BiH". „Na`alost BiH nema mehanizme koje bi trebalo da ima normalno funkcioni{u}a pravna dr`ava.

Dejtonski sporazum je okon~ao rat, ali mehanizmi na osnovu kojih tre-

ba da funkcioni{e dr`ava nisu utvr|eni. Imamo dva entiteta, i tri konstitutivna naroda. Jedan entitet, RS, odnosno politi~ko rukovodstvo, ili jo{ boqe re~eno, premijer RS, ne priznaje dr`avu BiH. On ne priznaje ni Sarajevo kao glavni grad", kritikovao je hrvatski predsednik, koji je bio gost {efa austrijske dr`ave Hajnca Fi{era 1. januara na novogodi{wem koncertu be~ke Filharmonije.

Dodik nastavqa politiku ranijeg predsednik Srbija i Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a, ali sa-

mo drugim sredstvima, naglasio je Mesi}. Kao primer on je naveo da u RS navodno ne postoji gotovo nikakav povratak izbeglica, ukazuju}i da je nekada u tom delu BiH `ivelo 220.000 Hrvata i Bo{waka, {to je bilo 48 odsto stanovni{tva, a da ih danas ima svega 10.000.

Mesi} je istakao da Dodik tra`i da se Dejtonski sporazum mora ispuniti, ali samo u okviru entiteta, kao i da neko treba da ga podseti i na obavezu povratka izbeglica. [to se ti~e Hrvatske on, i pored poraza kandidata HDZ-a Andrije Hebranga, na predsedni~kim izborima, ne o~ekuje krizu vlade. „Verujem da ovi izbori ne}e uticati na stabilnost vlade", kazao je Mesi} dodaju}i da stabilnost mo`e da poquja samo ako se ne odgovori na va`na pitawa, {to zna~i da moraju da funkcioni{u dr`avni mehanizmi, isti~u}i da su potrebne reforme u pravosu|u, administraciji i privredi.

On je pozvao vladu da stvori uslove za prestruktuirawe. „Privreda mora da se orijenti{e u pravcu izvoza. Moramo proizvoditi kako za doma}e, tako i strano tr`i{te", objasnio je Mesi}.

(Tanjug)

Mazde (229 evra) i Forda (230 evra). "Da~ija grup Reno" lansira}e ovog prole}a automobil „duster”, a 2011. godine taj tip automobila }e se proizvoditi u fabrikama Renoa u Brazilu i u Rusiji. „Duster” je {esti automobil iz game „da~ija”, po-

Dve hiqade tu`bi zbog smawewa plata SARAJEVO: Predsednik Sindikata dr`avnih slu`benika u Federaciji BiH Salih Kru{~ica rekao je da je protiv Vlade Federacije ve} podneseno oko 2.000 pojedina~nih tu`bi zbog smawewa plata. On je najavio da }e "uskoro biti oko 5.000 tu`bi i izrazio zabrinutost da }e to stvoriti ogromne tro{kove.

Kru{~ica je rekao da }e Sindikat insistirati da plate dr`avnih slu`benika u Federaciji BiH budu na nivou juna pro{le godine, bez umawewa.

"Osnovicu }emo tra`iti zavisno od koeficijenata. Insistira}emo da se ne umawuju plate, jer smo dokazali da se u{tede mogu

sle „sandera”, „logana”, „logana MCV”, „logana VAN” i „logana pikap”.

Autoindustrija koju u Rumuniji predstavqaju kompanije Da~ija-Reno i Ford, doprine}e posebno u drugoj polovini ove godine, ekonomskom razvoju i prvim koracima izlaska iz krize, ocewuju ekonomski stru~waci.

(Beta)

napraviti na odre|enim naknadama, toplom obroku, regresu", rekao je Kru{~ica. On je objasnio da }e pojedina~nim tu`bama radnici tra`iti i razliku plate, toplog obroka, regresa.

MMF je pro{le godine zatra`io od Vlade Federacije BiH da u buxetu napravi u{tede, {to je izazvalo proteste zaposlenih u javnim institucijama.

Kru{ica je rekao da su u{tede napravqene, tako {to je smawen koeficijent za topli obrok, regres, prekovremeni rad i sve {to nema karakter plata. Me|utim, istakao je da nije trebalo smawivati plate, zbog ~ega su usledile tu`be.

(Beta)

[trajk administracije u Mostaru

Ne}e biti istrage protiv Dodika zbog negirawa zlo~ina SARAJEVO, BIJEQINA: Okru`ni sud u Bijeqini ne}e narediti sprovo|ewe istra`nog postupka protiv premijera Republike Srpske (RS) Milorada Dodika zbog negirawa zlo~ina, javila je TV Federacije BiH (FTV).

Krivi~nu prijavu protiv Dodika je podneo gradona~elnik Sarajeva Alija Behmen jer je Dodik

negirao zlo~ine na Tuzlanskoj kapiji i sarajevskoj pijaci Markale, koje su po~inili pripadnici Vojske Republike Srpske.

Prema prijavi, Dodik je negirao prirodu ratnih zlo~ina po~iwenih u Tuzli 25. maja 1995. godine, kada je ubijena 71 osoba i vi{e od 150 raweno. Tako|e, u govoru septembra pro{le godine je negirao i zlo~ine na pijaci Markale u

Sarajevu 5. februara 1994. godine, kada je 68 qudi ubijeno i 144 raweno.

Dodik je negirao i zlo~ine po~iwene 28. avgusta 1995. godine, kada je 37 qudi ubijeno i 90 raweno. Sud BiH je proglasio krivim Novaka \uki}a, komandanta Vojske bosanskih Srba, za tuzlanski masakr i osudio ga na 25-godi{wu zatvorsku kaznu.

Nik{i}ki rudari {trajkuju sedmi dan PODGORICA: Nik{i}ki rudari, koji u jami Bio~ki stan Rudnika boksita {trajkuju sedmi dan, pozvali su sve sindikalne organizacije u Crnoj Gori da im se pridru`e, javili su ju~e podgori~ki mediji. Od 86 rudara koji su u jami, do sada je, zbog

„Da~ija logan MCV” zauzima drugo mesto u kategoriji porodi~nih automobila, dok se na prvom mestu nalazi „honda akord”, rezultat je ankete UFCQue Choisir.

Da~ija je plasirana na prvo mesto me|u automobilima sa najmawim tro{kovima za odr`avawe i popravke, sa 130 evra godi{we u odnosu na modele

23

SINDIKAT SLU@BENIKA FEDERACIJE BiH

Od novog gripa dosad umrle 63 osobe BUKURE[T: Jo{ troje qudi je preminulo od novog gripa u protekla 24 sata u Rumuniji, ~ime je broj `rtava tog virusa do-

utorak5.janar2010.

trovawa gasovima i upale plu}a, lekarsku pomo} zatra`ilo 16, od kojih su {estorica hospitalizovani sa dijagnozom upale plu}a. Hospitalizovani rudari najavili su da }e od danas {trajkovati gla|u I odbijati terapiju.Rudari su na ju~e odr`anoj

Vlada nalo`ila uklawawe rudara iz jame Ministarstvo ekonomije Crne Gore nalo`ilo je upravi Rudnika boksita u Nik{i}u da, po{tuju}i mere za{tite na radu i bezbednosti osoba i imovine, skloni rudare koji sedmi dan ne izlaze iz jame, zahtevaju}i isplatu zaostalih zarada i drugih prinadle`nosti.Ministar ekonomije Branko Vujovi} je na konferencii za novinare rekao da rok za uklawawe rudara iz jame nije preciziran i da }e to, kako je objasnio, zavisiti od na~ina na koji }e nalo`ena mera biti sprovedena.Vujovi} je rekao da je takva mera doneta kako bi se sa~uvali zdravqe i `ivot rudara.

konferenciji za novinare poru~ili da iz jame ne}e iza}i dok se wihov zahtev ne ispuni u paketu.

Oni zahtevaju isplatu ~etiri zaostale zarade, dve zimnice, regres i jubilarne nagrade, kao i pokretawe proizvodwe i po{tovawe Kolektivnog ugovora. Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} pozvao je preksino} rudare da prekinu {trajk i iza|u iz jame kako bi nastavili pregovore sa Vladom.

“Apelujem na rudare da preduzmu razumnu odluku, u interesu za{tite pre svega svojih `ivota, da prekiinu {trajk. Znaju}i sve {to je predsednik Vlade Crne Gore uradio i obe}ao da }e da uradi, mislim da je prekid {trajka u intesu svih", rekao je Vujanovi}, a prenela TV Crne Gore.

(Tanjug)

Tribunal u Hagu je osudio Stanislava Gali}a koji je komandovao Sarajevsko-romanijskim korpusom Vojske bosanskih Srba, krivim za masakr na pijaci Markale i osudio ga na do`ivotnu zatvorsku kaznu. Na 33 godine zatvora je osu|en i general Dragomir Milo{evi} zbog zlo~ina na Markalama u Sarajevu.

(Beta)

Pahor najuticajniji Slovenac QUBQANA: Najuticajnija li~nost u Sloveniji na pragu 2010. godine je premijer Borut Pahor, lider Socijaldemokratije, najve}e stranke vladaju}e koalicije, procenili su novinari nedeqnika "Reporter". Iza Pahora, na listi od 100 imena, slede {ef dr`ave Danilo Tirk, biv{i predsednik Milan Ku~an i predsednik SDS, najve}e opozicione partije, Janez Jan{a. Pahor je tako zadr`ao poziciju osvojenu 2008. godine, u kojoj je postao predsednik vlade, prenela je agencija STA. Pored uticaja koji mu donosi funkcija, ovaj Pahorov uspeh je posledica i ~iwenice da je, preko qudi iz svog kabineta, uspeo da ostvari neformalni uticaj u politi~kom zakulisju, paradr`avnim fondovima i velikim privrednim sistemima u (ne)posrednom vlasni{tvu dr`ave, ocena je "Reporterovih" novinara.

(Tanjug)

24

ODMOR

utorak5.januar2010.

SAVETI ZA USPE[NO PLANINAREWE

Lagan ranac i {vajcarski no`i} laninarewe mo`e biti opasna rekreacija ako se ne znaju osnove. [ta poneti, kako i za{to, glavna su pitawa pre nego {to se odva`ite da osvojite neki mali breg ili veliku planinu. Sledi nekoliko saveta kako putovawe da u~inite sigurnijim i zabavnijim.

P

Nosite samo nu`ne stvari – Kada govorimo o nu`nim stvarima, govorimo o vodi, opremi za ki{u, medicinskom paketu i {vajcarskom no`i}u. Malo hrane je, naravno, nu`no ako se ide na du`i period. U pozivima na akciju uvek pi{e kakva vam je oprema potrebna. Nemojte ih ignorisati.

Ne pakujte previ{e – Iako sve mo`e biti korisno, potrebno je paziti da se ne ponese previ{e stvari. Ne samo da }e ranac biti nekoliko kilograma te`i, nego }e vas to mu~iti celim putem. Hodati puno nepotrebnih stvari po planini uop{te nije prijatno. Zato pazite {ta nosite. Vi{enamenske stvari su idealne.

Recite nekome kuda idete – ^ak se i iskusni planinari mogu zagu-

biti u nepoznatim predelima i {umama. Svakako recite nekome kuda idete i kako mo`e s vama kontaktirati, zlu ne trebalo. U organizovanim planinarskim poduhvatima obavezno je dostavqawe plana puta i okvirne satnice, kako bi znali da li da brinu ako se ne{to desi. Najboqe je i}i organizovano, uz lokalnog vodi~a.

Odmarajte se – Posle sata hodawa, malo se odmorite.

Pazite da ne dehidrirate i ne premorite se. ^uvajte energiju, treba}e vam. Dobro procenite sopstvene sposobnosti, da vam se ne desi da vas no} zatekne na pola puta.

Karta i kompas – Ako ne znate da se orijenti{ete po zvezdama, mahovini i sli~nim stvarima, ne kre}ite na planinarewe bez kompasa i karte. Veoma je lako izgubiti se u {umi. Usput, javqajte se svima koje sretnete – ako se izgubite, neko }e vas se setiti. Ako zalutate, pitajte me{tane za pravi put, oni su uvek raspolo`eni da pomognu.

Po~nite lagano – Ako planinarite prvi put, idite na neko mawe zahtevno mesto. Nemojte izigravati heroja i po}i na veliki uspon ili na planinu za koju je potrebno iskustvo. Petnaestak kilometara je sasvim dovoqno.

Nau~ite da palite vatru – Temperatura po no}i na planinama drasti~no pada, pa je bez vatre nemogu}e probdeti no}. Ako nemate upaqa~ ili {ibice, a ne znate da zapalite vatru na stari indijanski na~in, ne pi{e vam se dobro. Ipak, organizujte boravak u planini tako da se zavr{i pre ve~eri, i to u planinskom domu ili hotelu.

Zapamtite ove savete i po{tujte planinu.

Uskoro nordijsko skijawe na Zlatiboru S mu~arski klub “Zlatibor” i Op{tina ^ajetina zapo~eli su izgradwu staze za nordijsko skijawe na Zlatiboru, na lokacije Ti} poqe u podno`ju Spomenika.

Odmah nakon zavr{etka prve faze radova, ova staza }e biti homologizovana, ura|ena po standardima Me|unarodne skija{ke federacije (FIS), {to je uslov koji omogu}ava odr`avawe me|unarodnih takmi~ewa. Slede}a faza je izrada bi-

atlonske staze i streli{ta, dok je kona~na faza izgradwa prate}ih objekata neophodnih za sportiste i rekreativce, kao {to su svala~ionice, ski ostave i sli~no.

Na ovaj na~in Zlatibor dobija novi objekat sportsko-rekreativne infrastrukture koji }e mo}i da koriste ne samo vrhunski sportisti ve} i rekreativci te, samim tim, otvara i nove mogu}nosti za razvoj sportskog turizma.

DNEVNIK

Svetski hotelijeri u Beogradu dru`ewe hotelsko ugostiteqske privrede – “Hores” najavilo je 47. Me|unarodni kongres hotelijera i restoratera – IH&RA, najve}i i napresti`niji skup ugostiteqske industrije, koji }e se od 18. do 21. januara 2010. godine odr`ati u Beogradu.

Pod pokroviteqstvom Vlade Republike Srbije, BAHA, “Hores” i Grad Beograd su doma}ini ovog kongresa koji organizuje Me|unarodna asocijacija hotela i restorana - IH&RA u ~ijem sastavu se nalazi preko 100 nacio-

U

nalnih asocijacija sa preko 300 hiqada hotela i 8 miliona restorana. ^lanice IH&RA-e zapo{qavaju oko 60 milona qudi. Najavqen je dolazak najzna~ajnijih i najodgovornijih qudi svetskog turizma, hotelijera i restoratera, {to }e biti prilika da se skrene pa`wa svetske javnosti na potencijale razvoja turizma u regionu.

Ovogodi{wa generalna tema kongresa je „Balkan kao novo turisti~ko tr`i{te Evrope” i “Novi trendovi u hotelijerstvu“.

UPOZNAJTE BA^

Izazov za nau~nike i turiste a~, drevni grad na Mostongi, dao je ime ~itavoj regiji - Ba~ka. Op{tina Ba~, 62 kilometra udaqena od Novog Sada i 140 kilometra od Beograda, nalazi se u severozapadnom delu Srbije,

B

ali i kao osmatra~nica. Obilazak tvr|ave i pewawe uz Don`on kulu neizostavna su turisti~ka aktivnost.

Ba~ je prema nekim letopisima bio i avarska tvr|ava, u wemu je osnovana `upanija, a

N

Manastir Bo|ani, 13 kilometar udaqen od Ba~a, jedna je od najve}ih kulturno-istorijskih atrakcija.

Po sa~uvanim starim zapisima, Bo|ane je sazidao izvesni trgovac Bogdan koji je izle~io o~i na obli`wem izvoru, pa je 1478. godine iz zahvalnosti sagradio pravoslavnu bogomoqu na mestu iscelewa.

U blizini manastira, kod sela Vajska, otkrivena je neolitska nekropola sa nalazima keramike.

Samostan Znamenitost Ba~a je i samostan ~ije temeqe su postavili pripadnici vite{komona{kog reda templara koji tek u prvoj polovini 12. veka

na levoj obali Dunava. Zapadnu granicu op{tine ~ini najve}i plovni koridor u Evropi - Dunav, u du`ini od 43 kilometra.

Podru~je op{tine Ba~ se nalazi izme|u op{tina Ba~ka Palanka i Oxaci, dok se sa druge strane Dunava nalazi Vukovar u Republici Hrvatskoj.

Gospodar Carigrada i car Isto~nog rimskog carstva pomiwe Ba~ u svom pismu jo{ 535. godine. U 12. veku Ba~ je bio sedi{te mitropolije.

Za{titni znak Ba~a je Tvr|ava, sredwevekovno utvr|ewe poznato kao najstarija sredwevekovna tvr|ava u Vojvodini, ~iji je neposredni graditeq bio Petar Varadi (Petrovaradinska tvr|ava u Novom Sadu). Wena istorija po~iwe u bronzano doba, o ~emu svedo~i ma~ koji se ~uva u Budimpe{ti. Tvr|ava u Ba~u spada u tzv. ‘’vodene gradove’’, jer je sa svih strana bila opkoqena rekom, a prilazilo joj se pokretnim mostovima. U unutra{wosti tvr|ave se nalazi centralna, najvi{a, kula koja je slu`ila kao va`an deo odbrambenog sistema tvr|ave

na prelazu prvog milenijuma u drugi ve} je bio izgra|en i utvr|en grad povezan Mostongom sa Dunavom. Za vreme Arpadovi}a Ba~ postaje i kraqevski grad u koji dolaze plemi}i i vladari na dogovore, zborove i skup{tine.

U centru Ba~a, u ku}i porodice Gebauer, u 19. veku otvorena je i prva apoteka u Vojvodini.

Lepote tirolskih skijali{ta a poziv Austrijske poslovne grupe „Pictaler hotels“, skija{ke oblasti i Turisti~ke organizacije Pictal, turisti~ki novinari Srbije obi{li su ovaj ~uveni centar Tirola, jednu od najatraktivnijih skija{kih oblasti Austrije koja qubiteqima belog sporta pru`a preko 50 km staza raznih te`ina na ukupnoj povr{ini od 85 hektara.

Novinari su boravili u sme{tajno-ugostiteqskim objekti-

Manastir Bo|ani

ma koji pripadaju grupaciji „Pictal hotels“, obi{li su Pictal, jednu od najlep{ih alpskih dolina Tirola, skija{ke oblasti Riflze i Hohcajger,skijali{ta na Pictal gle~eru, probali specijalitete u ~uvenom „Pictaler {ut“, planinskoj ku}i na samoj stazi spusta Riflze, poznatoj po restoranu sa nacionalnom kuhiwom, dobrom provodu pra}enom `ivom muzikom i sankawem pod reflektorima.

Uverili su se da su za turiste, koji ovde provode svoj zimski odmor, poseban do`ivqaj i posete obli`wem gotsko-baroknom gradu Imstu, poznatom po najdu`em alpskom toboganu i manifestaciji „Dolazak Hrista Spasiteqa“, i ~uvenom zimskom centru Insbruku, doma}inu tradicionalne novogodi{we ski turneje „^etiri skakaonice“ i ~udesnog, bajkovitog Bo`i}no-novogodi{weg sajma koji privla~i sve vi{e turista iz celog sveta.

poprima svoj i danas delimi~no sa~uvan izgled. Ukidawem kalu|erskog reda templara samostan 1301. godine prelazi u ruke frawevaca. U samostanu se ~uva ikona slikara Dime ra|ena 1687. Godine, a pri wemu je i jedna od najstarijih biblioteka u zemqi u kojoj su pohrawene kwige iz 15. veka.

Sme{taj u Ba~u Boravak u Ba~u, pravom izazovu kako za nau~nike tako i za turiste, mogu} je u hotelu „Centralluks“, restoranu-motelu „Ran~“, pansionima „Iverta“ i „Jaki}“, „Biznis klubu“ i „Lova~koj ku}i“ u lovi{tu „Plavna“. Ve~era u nekoj od obli`wih ~ardi pravi je gastronomski do`ivqaj.

DNEVNIK

OGLASI

utorak5.januar2010.

25

26

OGLASI z ^ITUQE

utorak5.januar2010.

Posledwi pozdrav Tawinom tati

DNEVNIK

Dana 4. 1. 2010. godine iznenada je preminuo na{ dragi suprug i otac

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav dragom bratu

Krstanu Powevi}u

Krstanu Powevi}u

PRODAJEM

neuseqavan stan u strogom centru, 32m 2 sa terasom, na prvom spratu.

Krstan Powevi} Krstanu Powevi}u od Jelene i Ivana [evi}.

Informacije

063/47-57-65.

Sahrana na{eg dragog pokojnika obavi}e se iz ku}e `alosti, 5. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni: supruga Gospava, sin @eqko i }erka Tawa.

od brata @arka sa porodicom.

od brata Rajka Gli{i}a sa porodicom.

94794

94795

94793 94808

94690

Posledwi pozdrav Tawinom tati

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

PRODAJEM ku}u u Ka}u, Sun~ani breg, 107m2. Cena po dogovoru. Telefon 063/543263.

94429

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

94244

Krstanu Powevi}u

dr Branislavu Popovu

Krstanu Powevi}u

od Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije.

od Marijane Ba{i}.

Emilu Kopiclu

od: brata Mileta i snaje Petre sa decom.

od: Zorice i Brankice sa porodicama.

94796

94789

94792 94809

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi sestri

pozdrav

Borki Male{evi}

Qubici Zdjelari} Ilonka Lugowa

od: brata Doj~ina, snahe Milanke, Jasmine i Marine sa porodicama.

Kom{ije iz Save Kova~evi}a 9.

dragoj

Branetu

od Marice i porodice Popovi}.

Posledwi pozdrav od: supruga Mladena, }erke Ru`ice i unuka Sa{e, snaja Ines i praunuka Pilija.

94810

94798

pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj Dadi

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav dragoj Nini

Qubici Zdjelari}

Veselinu Milo{evi}u

Posledwi sestri

dragoj

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

94778

94785

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav dragom bratu

dr Branislavu Popovu

dr Branislavu Popovu

od: @arka i Gorice Vrba{ki sa porodicom.

Sahrana }e objavqena.

biti

94775

Borki Male{evi}

Hvala ti na tvojoj dobroti i puno lepih uspomena koje }u pamtiti, a o tebi sa ponosom pri~ati.

Tvoj Mirko, sa po{tovawem, porodica Pekez.

Borki Male{evi}

od: brata Milivoja, snahe Slavice, Sr|ana i Svetlane sa porodicama.

od brata Vase Ma~ki}a sa familijom.

94811

94812

naknadno

94784

Posledwi pozdrav dragom te~i

U na{im srcima ostaje bol i tuga.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena zaborava.

Tvoji: brat To{a, snaha Bosa i bratanac Branislav.

Posledwi dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena

pozdrav

@ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Neka Te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena zaborava.

Tvoji brat Petar i bratanac Neboj{a.

94788

94786

na{em

Posledwi pozdrav dragoj zaovi i tetki

dr Branislavu Popovu 1947 - 2010.

Borka Male{evi}

od porodice Novoselac: Slavice, Ivice, Milana i Dragana.

1937 - 2010.

Branislavu

Savi Travar

preminula 4. 1. 2010. godine.

Sahrana je danas, 5. 1. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Sirigu.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

O`alo{}ene porodice Male{evi} i Kne`evi}.

Porodica Milo{ev.

94813

94783

94787

Tvoje: Nada, Daca i Vesna [piri}.

94791

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Preminula je 4. 1. 2010. godine

Sava Travar Savi Travar od sestre Gospave sa porodicom.

Posledwi dragom

utorak5.januar2010.

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav

Mileva Popov Sela

Neute{na }erka Ankica sa porodicom.

94779

94772

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena majka i baka preminula.

Posledwi pozdrav dragoj snajki

kumu Stevi

Stevi

ro|. Pavkov iz Turije

Veliko srce, {iroka du{a to je bila moja majka.

I zato danas je bol jo{ ve}i, a moja du{a prazna.

Porodice: Jojki}, Pavkov i Prodanov.

27

od Miroslava i Evice Baji}.

od porodice Vukoji~i}.

94727

94719

94780

Posledwi pozdrav

IN MEMORIAM

JEDNOGODI[WI POMEN

Qubinki - Bebi Seli} Sava Travar

Joca V. Glu{~evi}

Savi Travar

1947 - 2010.

Sahrana na{e drage Save je danas, 5. 1. 2010. godine, u 14 ~asova, na Ka}kom grobqu.

~ika Stevi

1958 - 2002.

od devera Travar Marka sa porodicom.

S qubavqu, tvoja Nada.

od: Rodi} Tawe i Gaje sa decom.

Draga na{a Bebo, dani prolaze, a bol za tobom sve je ja~i. Rado te se se}amo, ~uvamo te u srcima i ne}emo dozvoliti zaboravu da te uzme od nas. Ti si ne{to najlep{e i najsretnije {to smo imali.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji: mama Jelica, sestra Leposava, brat Zoran i snaja Jasna.

O`alo{}eni: sin An|elko, snajka Svetlana i unuka Sara.

94777

Posledwi prijatequ

pozdrav

94781

94752

Sa dubokim bolom i neizmernom tugom u srcu obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da je 3. januara preminuo na{ dragi i nikad pre`aqeni

dragom

Umro je na{ Sota

94736

94718

JEDNOGODI[WI POMEN voqenoj supruzi i majci

Emil Kopicl Kopicl Emilu - Soti

1927 - 2010.

Qubinki - Bebi Seli}

Sahrana je danas, 5. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na Novomajurskom grobqu, u Petrovaradinu.

Prija Selena Jelena.

O`alo{}eni: supruga Marija, k}i Zlata, zet Slobodan, unuci Sta{a i Stane.

Du{an Angelovski

94713 94715

SE]AWE

Pro{lo je najtu`nijih ~etrdeset dana od kako si nas napustio.

5. 1. 2005 - 5. 1. 2010.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 5. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

obele`i}emo u subotu, 9. 1. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

U na{a srca zauvek se uselila tuga od kada si nas napustila. Qubavqu, vedrinom i osmehom si plenila sve oko sebe, svemu se radovala, svima davala svoje veliko srce.

Sa beskrajnom qubavqu, ponosom i neizmernom tugom, ~uvamo te od zaborava.

Tvoji najmiliji: suprug Milo{, }erka Sandra, sin Qubi{a i Milica.

94732

94729

Mi{o Sel iz Ka}a Radost na se}awe {to smo te imali i velika tuga {to nisi sa nama.

Nedeqko Pavlovi}

Nedeqko Pavlovi}

S qubavqu koju smrt ne prekida, tugom koju vreme ne le~i, ~uva}emo uspomenu na tebe.

Ne postoji vreme koje mo`e da umawi tugu, ni re~i kojima se mo`e opisati koliko nam nedostaje{.

Tvoji najmiliji.

]erka Cvijeta, zet Stevan, unuka Dajana i unuk Nedeqko.

]erka Boja i zet @eqko.

94758

94745

94746

Posledwi pozdrav dragom kolegi i prijatequ

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. januara preminuo na{ dragi

^ETRDESETODNEVNI POMEN

dr Branislav Popov 1947 - 2010.

Stevi Obradovi}u od Mi}e Maravi}a sa porodicom.

Sahrana je danas, 5. 1. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Gospo|incima.

Hvala ti za sve predivne trenutke provedene sa tobom.

Nedeqko Pavlovi} Ni{ta vi{e nije isto, nismo te mogli sa~uvati od smrti, ali }emo te sa~uvati od zaborava.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Vole te: tvoje }erke Sowa i Tawa i supruga Dragica.

Supruga Darinka, }erke Boja, Cvijeta i Radenka.

94763

94747

94753

28

^ITUQE z POMENI

utorak5.januar2010.

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Dana 4. 1. 2010. godine, posle kra}e i te{ke bolesti preminula je u 59. godini

Posledwi pozdrav stricu i deveru

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Krsto Kosti}

Emilu Kopiclu

Krsti Kosti}u Krletu

Olga Grubor ro|. Be`anov 1951 - 2010.

od: Vlade, Vere i To{e.

94750

Sahrana }e se obaviti 5. 1. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodica Kosti} i Markovi}.

O`alo{}eni: supruga Bo`ica, sin Sa{a, }erke Mirjana i Momirka, snaja Biqana, unuci Ivo, Ivana, Maja, Zorica, Mirjana, Sne`ana i Kristina.

94738

94737

Sahrana }e se obaviti dana, 6. 1. 2010. u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Posledwi bratu

Vreme prolazi, a tuga i bol ostaju za na{im dragim.

pozdrav

dragom

Ve~no u `alosti: sin Nikola, }erka Aleksandra, unuk Andrej i suprug Rajko.

U tuzi za sestrom je brat Branko sa decom Ivanom i Brankom kao i ostali, porodice Be`anov i sa wima povezana porodica Samarxija.

O`alo{}ena je porodica Grubor i sa wima povezana porodica Kne`evi} iz Ba~ke Palanke i porodica Mimica sa Liparija.

Vukica Erdeqan

Lazar Jovi}

i

Radoje Jovi}

2004 - 2010.

2000 - 2010.

Porodica.

Posledwi pozdrav sa tugom od: kolega i koleginica sa kojima je Olga radila u Po{ti, zatim od kom{iluka iz naseqa Bare kod ^erevi}a kao i kom{ija i poznanika sa de~ijeg igrali{ta iz kvarta Pariskih komuna.

94760

94743

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. januara u 80. godini preminula na{a draga

Posledwi pozdrav najmilijoj prijateqici

Posledwi pozdrav

Krsti Kosti}u Krletu od sestre Olge i zeta Ivana Vlah.

Draga moja tetka, mnogo sam te volela i uvek }e{ imati mesto u mom srcu.

Tvoj Vuka}.

94740

94685

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{a draga

Vukici Erdeqan Wen lik, lepota, dobrota, plemenitost, veliko prijateqstvo ve~no }e ostati u srcu mom.

An|eli neka je ~uvaju.

Qubinka - Bikica Koci} sa decom.

94711

Vukosava Erdeqan

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

Mileva Popov

1938 - 2010.

ro|. Pavkov iz Turije

preminula 3. 1. 2010. godine.

Sahrana je danas, 5. 1. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Qubici

Polagawe urne }e se obaviti u u`em krugu porodice.

O`alo{}eni: suprug Milan i rodbina.

O`alo{}eni: brat Borivoj, snaja Anica, bratanice Vukica i Julijana sa porodicama.

94764

94683

Veselin - Vesa Milo{evi}

Posledwi pozdrav

Porodice Dra`i} i Cibula.

Posledwi pozdrav tati na{e koleginice.

1927 - 2010.

Sahrana }e se obaviti u utorak, 5. 1. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Uvek u na{im srcima.

Porodica Milo{evi}.

94771

dr Branislavu Popovu

94759

Sa tugom i bolom javqam da je 30. decembra, u 67. godini preminuo moj voqeni suprug

Branislav Popov

Hvala za pomo} i dugogodi{we dru`ewe.

Institut za KVB Vojvodine.

Pera Peji} sa porodicom.

94765

2725/P

Preminuo je na{ dugogodi{wi lekar i direktor

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je u 70. godini preminuo na{ otac

Gombo{ I{tvan - Zolika Sahrana je u sredu, 6. 1. 2010. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dragomir Radoni}

dr Branislav Popov

Sahrana je danas, 5. 1. 2010. godine, u 13 sati, na Pravoslavnom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

O`alo{}ena supruga Zorica i mnogobrojna familija.

Kolektiv Doma zdravqa @abaq.

O`alo{}eni: sin Goran, }erke Nata{a i Dragana.

94770

specijalista pneumoftiziologije

94704

5760/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi mami

utorak5.januar2010.

pozdrav

Mirinoj

Posledwi pozdrav

Dr Branislav Popov Gombo{ I{tvanu - Zoliki

Posledwi pozdrav kolegi i kumu.

dragom

David Mati} Du{anu Bozejcu

Qubici Zdjelari}

od porodice ^atalinac.

Dr Dragi{a, Vesna i Nikola \or|evi}.

od porodice Lalo{evi}.

od kom{ija Pejin.

94702

94728

94694

94709

1930 - 1994. iz Titela

Milevi Popov od: porodica Lon~ar i Vidakovi}.

Qubica Zdjelari} Qubici Zdjelari}

Stevi Obradovi}u

Sahrana je danas, 5. 1. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Desanka, Dragoqub sa familijom i Nada.

Zauvek o`alo{}eni: }erka Mira i zet Bube.

94706

94720

Posledwi pozdrav

Neboj{a

od kuma Radenka sa porodicom.

94734

Nikole Ban|ura iz \ur|eva 1940 - 2008.

O`alo{}eni: supruga Borka, sin Vladislav i }erka Vladislava sa porodicama.

94693

94640

POMEN Danas, 5. januara 2010. godine navr{ava se godina od smrti na{eg dragog prijateqa i poslovnog saradnika

Pro{lo je devetnaest godina od kako nije sa nama na{a voqena

Branimira Ostoji}a Branka

Neboj{i

Tvoji najmiliji.

Porodica Mati}.

POMEN Danas, 5. 1. 2010. godine, navr{avaju se 2 godine od smrti voqenog supruga, oca i dede

Preminula je na{a voqena

1933 - 2010.

Ve~no si sa nama.

94708

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav voqenoj NINI.

29

U subotu, 9. 1. 2010. godine, u 11 ~asova poseti}emo wegov grob i polo`iti cve}e.

Sne`ana \ur|evi} Voqeni ne umiru. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Suprug sa decom i unukama.

Nada Lasica sa porodicom.

najja~i odlaze, a to si bio ti.

Ve~no }u te pamtiti.

od Luketa i Hajdi.

94682

94688

Dana 5. januara 2010. navr{ava se tu`na godina dana od kako nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deka Posledwi pozdrav bratu Toxyu od ]omia.

Ve~no }e{ `iveti u srcima na{im.

94686

Posledwi pozdrav bratu

94684

Silvester Kostelnik

Na{ dragi

1926 - 2009.

Nedostaje nam tvoja qubav i pa`wa. Sa tugom smo u mislima svakog dana. Hvala ti za sve.

Uvek tvoji: supruga Eni, sin Igor, }erka Jasmina i zet Nissim, unuci Noki, Pini i Xo{ua.

94722

5. 1. 2008 - 5. 1. 2010.

Ne{i Milan Dr~a od Saleta i Tawe. iznenada je preminuo 3. 1. 2010. godine.

Sahrana }e se obaviti 5. 1. 2010. godine, u 12 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Subotici.

Lazar Vojvodi} Dru`e, nikada te ne}emo zaboraviti.

Porodica.

Niko ne mo`e da nas voli i brine o nama kao {to si ti.

Uvek u na{im srcima i mislima.

Tvoji najmiliji.

94687

94723

94700

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.05 12.35 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 14.35 15.00 15.05

Jutarwi program Izlog strasti Folder kultura Bajko kviz Vesti Verski nedeqnik Centar sveta Kuhiwica Vesti Kolumbo Tre}e lice Rusije Vesti No}na smena Stil i grad Vesti Plavi krug Paideja Vesti Hvala na pitawu, deca su dobro: Samo polako, film 2. deo 16.35 Aladinove avanture

Paideja Bogdan Brukner, arheolog i akademik, umro je u Novom Sadu po~etkom januara 2006. godine. Bio je profesor na novosadskom Filozofskom fakultetu i autor je nekoliko publikacija, kao i preko 80 stru~nih rasprava, studija i ~lanaka.

Urednik: Zdravko Atlagi} (RTV 1, 14.35) 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.00 01.30 01.55

06.55 07.15 08.35 09.50 10.40 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.40

TV PROGRAM

utorak5.januar2010.

TV dnevnik Tajna hrane: ^okolada Izlog strasti Razglednice Plej gejms Hop hop - kviz TV Dnevnik Izvinite {to kasnim, dok. program Frej`er Signali Vojvo|anski dnevnik Izbliza Plavi krug Hvala na pitawu, deca su dobro: Samo polako, film 2. deo Frej`er Brevijar

Kuhiwica Porodica Serano Ninyina tajna Preokret Porodica Serano Prizma (hrv) Vesti (ma|) Tajna hrane: Mak Ru~ak na lepe o~i ^ine~ita Eko - Mala {kola prirode Izbliza Bajko kviz Na{i dani (ma|) Neobavezno (ma|) Kultura i tradicija Roma TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Indija - [apat ve~nosti Dobro ve~e Vojvodino (rom) Porodica Serano ^ine~ita Vojvo|anski big bend, mali koncert

07.30 08.00 08.35 09.50 11.00 12.20 12.30 14.15 14.30

Glas Amerike Prepodnevni program Tin in Barometar Ulovi trofej Tin in Bez cenzure Barometar Razgovori o zdravqu

Ulovi trofej (Panonija, 19.00) 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.50 21.00 22.00 22.30 23.50

10.00 10.30 11.10 12.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.00 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

Vojvo|anske vesti U ogledalu Tajna Vojvo|anske vesti Pravila igre Ulovi trofej Hedonist RB Na ivici Dr Haus Vojvo|anske vesti Barometar Glas Amerike

Hrana i vino Nodi Luna – sirena sa Kariba Ana Karewina Karmelita Buntovnici Radionica Najboqi lek Objektiv Objektiv (slov) Objektiv Luna-sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Integracija Novosadske vertikale Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

09.00 Koley fudbal 11.15 ACB Liga: Bilbao – Barselona 13.00 Pregled FA kup 13.30 Pregled {kotske lige 14.00 NBA: LA Lejkers – Dalas 16.00 MU TV: Irska Veza 17.00 Novogodi{wa muzika 17.15 Sportske zanimqivosti 18.15 Pregled NHL 18.45 Real NBA 19.30 Pregled FA kup 20.00 Fudbal mondijal magazin 20.30 Pregled {kotske lige 21.00 Karling kup: Blekburn – Aston Vila 23.00 Barsa TV: Barselona – Viqareal

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

06.05 08.00 08.15 09.06 09.20 09.35 10.00 10.05 10.33 11.05 11.47 12.00 12.13 12.15 12.30 13.15 14.40 15.10 15.18 15.20 16.00 16.03 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.08 21.18 21.25 23.15 23.18 00.05 00.20 00.28 01.10 02.42 04.27

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program U zdravom telu Kuvati srcem: Svetlana Vukajlovi} Slagalica, kviz Vesti Kvadratura kruga Svet ribolova Bostonski advokati Iza naslova Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Mesto zlo~ina Sam u ku}i 4, film Moj ujak 2 Vesti Na{ auto na{im gledaocima Tvoje pesme, moji snovi Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Na{ auto na{im gledaocima Mrtav ladan, film Vesti Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet Zovem se Erl Podeqena odluka, film Mrtav ladan, film Oko magazin

Sr|an Todorovi}

Mrtav ladan Dvojici bra}e, Kizi i Lemiju, umire deda. Po{to nemaju novca da ga druga~ije prebace do Vr{ca gde treba da bude sahrawen, idu vozom prave}i se da je deda `iv...

Uloge: Sr|an Todorovi}, Nenad Jezdi}, Milorad Mandi} – Manda, Bata Paskaqevi}, Sowa Kola~ari}, Tara Mani} Re`ija: Milorad Milinkovi} (RTS 1, 21.25)

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00 03.00 05.00 05.30

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver - Bez cenzure Vajpaut Film: Ratna zona Foks vesti ^ari Survajver specijal Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Po~asna paqba Survajver Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Krug prijateqa Ukradena sre}a Survajver - Bez cenzure Va`ne stvari

Kako se pravi... name{taj U ovoj kratkoj formi u trajawu od 15 minuta gledaoci }e mo}i da prate proces proizvodwe svega {to nas okru`uje, bilo u na{em domu, na trpezi, ulici i sl.

Urednik i voditeq: Vladana Ra{i}-Dragojevi} (RTS 2, 16.35) 06.02 U zdravom telu 06.15 Koncert za dobro jutro 07.00 Kuvati srcem: Svetlana Vukajlovi} 07.15 Datum 07.20 Verski kalendar 07.31 Ru`no pa~e 07.57 Tri medveda 08.21 Verujte ali ne preterujte 09.07 Pri~e iz divqine 09.33 Iz `ivota poznatih matemati~ara 10.07 Enciklopedija 10.16 Kroz godinu (doma}i sport u 2009) 11.00 Trag 11.30 Eko recept 12.00 Trio Vanderer: Ravel, Hajdn 12.34 Oaza mora 13.00 Trezor 14.00 Sterija na TV: Simpatija i antipatija, komedija 15.19 Libela 15.47 Verski kalendar 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Kako se pravi: name{taj 15.44 Iza naslova 16.56 Kamerom kroz Srbiju 17.20 Moravske prie 17.50 Enciklopedija 17.55 Datum 18.01 An|elov sin 18.30 Carskim putem po Zlataru 19.00 Gozba 19.23 Bunt 19.52 Iza naslova 20.02 TV mre`a 20.40 Fudbal - Premijer liga: Stouk siti - Fulam, prenos 22.35 Bostonski advokati 23.23 Bebi Dol: Ludi svet 23.55 Reli - Dakar serija Argentina - ^ile, pegled 00.25 Sterija na TV: Simpatija i antipatija, komedija 01.45 Trezor 02.45 Fudbal: Premijer liga: Stouk siti - Fulam 04.31 Iza naslova 04.40 Gozba 05.02 Carskim putem po Zlaaru 05.33 Moravske pri~e

06.30 06.30 08.00 17.00 20.00 21.00 00.30 01.30 03.30

07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 13.05 13.25 14.00 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 00.40 01.00

TV dizawe Vesti B92 Top{op Nauka i Biblija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Pri~a o Bogu Top{op Bitange i princeze Veliki brat – Najboqe Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat – Najboqe Bi-Bi-Si na B92: Pri~a o Bogu Vesti B92 Moje drage kom{ije Saut Park Bitange i princeze

Eon kid (Hepi, 13.15 i 14.17) 06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 21.15 22.45 23.30 00.30 02.45

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Iznad zakona Magi~na privla~nost Film: Neka druga `ena Siti kids Kuku Vasa Tjudorovi Grand {ou Gre{ne du{e Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Kuku Vasa Loto Grand parada Javna tajna Tjudorovi Film: Nestale Film: Bivis i Bathed odra|uju Ameriku

07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 11.15 11.30 11.52 12.15 13.15 13.22 13.37 13.54 14.17 14.50 15.10 15.27 16.15 17.00 17.55

Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipi Muzika bez struje Papirmanija Barbi pal~ica, crtani Presovawe [aman king Dino king Kvizi} Eon kid Presovawe Papirmanija Dino king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.55 21.40 23.05 23.55 00.10 01.50 02.40 03.20

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Film: Slu~aj Odesa Telemaster Sponzoru{e Luda ku}a Telemaster ]irilica Zakleti na }utawe Sponzoru{e Film

Kejt Blan{et

Nestale Usamqena `ena odgaja svoje }erke u zabiti Novog Meksika.

Wenu }erku Lili otima tajanstveni misti~ni vra~ sa neobi~nim mo}ima. Davno otu|eni otac nesre}ne Megi iznenada se pojavquje i nudi pomo}...

Uloge: Tomi Li Yons, Kejt Blan{et, Evan Rej~el Vud, Val Kilmer Re`ija: Ron Hauard (Pink, 00.30)

SMS Visoko do neba Raspust sa duhovima Na tragu prirode Doktor Martin Vodi me ku}i Doktor Martin Vodi me ku}i Raspust sa duhovima

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, No}ni program.

08.15 [kola du`a, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Info klub, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Kuhiwica, 16.30 Fokus, 16.55 Tandem, 17.00 Modni impuls, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 [irom otvorenih o~iju, 21.20 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.30 Haj-faj Madona.

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 E TV, 21.15 O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Bez cenzure, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subota popodne, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Beni Hil, 18.00 Estrada, 19.00 Objektiv, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 CI 5, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

15.00 18.30 22.45 02.00

DNEVNIK

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

utorak5.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MITROPOLITI I PATRIJARSI OBNOVQENE SRBIJE

31 3

Priredio: Mi{ko Lazovi}

Boni Hant

Betoven Preslatki pas po imenu Betoven uspe da pobegne opakim kradqivcima pasa i da osvoji porodicu Wutn koja ne zna {ta joj se sprema. Betoven se vrlo brzo pretvori u nesta{nog i problemati~nog bernardinca te{kog 80 kg.

Uloge: ^arls Grodin, Boni Hant, Din Yons, Nikol Tom, Kristofer Kastil Re`ija: Brajan Levant (Nova TV, 20.40) 08.00 10.10 11.10 12.10 12.55 13.55 14.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 20.40 22.25 22.40 23.40 00.10 00.40 01.25 02.25

Ezo TV Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Super luzeri, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Betoven, film Vesti Zakon brojeva Sajnfild Televizijska posla Ubojita Yejn Vidoviti Milan Osam ludih no}i, film

08.00 Rimske misterije 09.00 Telo…

10.00 Hitlerova porodica – u senci diktatora 11.00 @iveti sa neprijateqem 12.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 13.00 Vazdu{ni dueli Hladnog rata 14.00 Ko si zapravo ti?

15.00 Ma~ 16.00 Misterije istorije 17.00 Detektivi brodskih olupina 18.00 U potrazi za Lorensom 19.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 20.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 21.00 1870 - Bitka kod Sedana 22.00 ^a~apoja: Misterija izgubqene civilizacije 23.00 Ma~ 00.00 Misterije istorije 01.00 Detektivi brodskih olupina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Delikatna ravnote`a Voze}i gospo|icu Dejzi Kako sam sistematski uni{ten od idiota Zaslepqewe Nora 9 zatvorenih Ve~era kod Freda Dvorana greha

06.00 Sedam stvari koje treba da u~inim pre nego {to napunim tridesetu 07.35 2009 Dodela evropske filmske nagrade 09.10 London, moja qubav 10.50 Za sve je kriv potr~ko 12.10 Holivud na snimawu 12.40 Svi moji prijateqi odlaze iz Brizbejna 14.00 Bez rezervacije 15.45 Vuk 17.20 Voli 19.00 Sadamova porodica 20.05 Zaqubqeni profesor 21.35 Vatreni obra~un 23.00 Kethaus: Mjuzikl 23.45 Izgubqeni momci: Pleme 01.20 Zaqubqeni profesor 02.50 Bo`ja deca: Izgubqeni i na|eni

07.00 09.14 10.15 11.15 11.40 12.00 12.15 12.30 13.20 14.25 14.45 15.35 16.20 17.40 18.22 18.40 19.30 20.10 20.45 21.40 22.20 23.45 00.40 01.25 02.05 02.50 03.40

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Arkti~ki krug, dok. serija Deni na moru 1, dok. serija Kulturna ba{tina Dnevnik TV kalendar Oprezno s an|elom Meklodove }erke TV kalendar Me|u nama Prosidba divojke u Mu}u Hrvatska u`ivo Najslabija karika, kviz Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Globalno selo [kriwa Poslovni klub Otvoreno Drugi format Zvezdane staze Ksena - princeza ratnica Zakon i red U tu|oj ko`i Deni na moru 1, dok. serija

07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 05.00

Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Inspektor Mom Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Mu` za iznajmqivawe Pomorska patrola Sudija Ejmi Advokatova kazna Jurwava za sudbinom Davawe {anse qubavi Seks, la`i i {pijuni Dodir an|ela

08.00 08.25 08.55 09.40 11.45 12.15 12.40 13.05 13.20 13.50 14.40 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 21.05 22.00 23.40 00.25 02.40

Punom parom Princ iz Belera Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ed`kluziv Ve~era za 5 Punom parom Bibin svet Jezikova juha Crna ovca, film Savr{eno oru`je Bqesak, film Astro {ou

Majkl Kejn

Kasno je za heroje U prole}e 1942. kapetan ameri~ke vojske Yon Nolan prikqu~i poru~nika Sema Lovsona britanskoj jedinici koja treba da izvr{i specijalan zadatak u japanskoj pozadini na Novim Hibridima. Lovson je stru~wak za japanski jezik, a prikqu~io se vojsci uveren da }e rat provesti u pozadini, prevode}i s japanskog.

Uloge: Klif Robertson, Majkl Kejn, Jan Banen, Denolm Eliot, Hari Endrjus, Henri Fonda Re`ija: Ri~ard Oldrih (HRT 2, 20.05) 08.15 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 12.20 13.20 13.55 14.15 15.00 15.15 15.45 16.20 17.05 18.15 18.45 19.45 20.05 22.40 23.30 00.20

06.10 07.45 08.30 10.20 12.00 14.00 15.50 18.10 19.10 20.50 22.45 00.30 02.20 04.00

06.00 08.00 10.00 12.20 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Deksterova laboratorija Slu~aj za ekipu BARZ Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Ali Mekbil Dvorac moje majke, film Dokuteka Vip Muzi~ki klub Razred Ksena - princeza ratnica Kod Ane Koga briga TV vrti} Zvezdane staze Drugi format @upanijska panorama Svetski ski kup: @reb startnih brojeva (m), prenos Crtani film Ciklus antifa{isti~kog filma: Kasno je za heroje, film Zakon i red U tu|oj ko`i Sne`na kraqica, snimak koncerta

Kamionyije ponovo voze Saut Park specijal Intermeco Saut Park Mesec iznad Mohavija Tango Argentino Ose}aj g|ice Smajl za sneg Saut Park Prevari varalicu Izgubqeni svet Povratak u izgubqeni svet Ku}a Ku}a 2: Druga pri~a Prevari varalicu

Pobuna na vojnoj akademiji Rt straha Dan {akala Danteov vrh Polukuvan Misti~na pica Na te`i na~in Zavijawe Mr`wa Operacija pustiwska po`uda 2 02.00 Privatni trenuci

Kristin Ebersol

Crna ovca Al Doneli je upravo u sredi{tu svoje kampawe u izborima za guvernera savezne dr`ave Va{ington i sve mu ankete daju velike izglede za kona~nu pobedu. Jedina stvarna prepreka Alovom izboru je wegov mla|i i {eprtqavi brat Majk...

Uloge: Kris Farli, Dejvid Spejd, Tim Mateson, Kristin Ebersol Re`ija: Penelope Sferis (RTL, 22.00)

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

01.40

Kako se pravi?

Kako to rade?

Mo}ni brodovi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Izgradwa budu}nosti Generalka Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Kako to rade?

Mo}ni brodovi Iks-ma{ine ^uda Azije koja je ~ovek napravio U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Generalka Ameri~ki hotrod automobili Mo}ni brodovi

08.30 09.15 10.15 11.45 12.30 13.00 16.30 18.00 18.05 19.00 19.10 20.20 20.30 22.45 23.00 23.45 00.45

Reli Hokej na ledu Tenis Reli Kros-kantri skijawe Tenis Skija{ki skokovi Tenis Tenis Fudbal Streqa{tvo Reli Streqa{tvo Ekstremni sportovi Reli Skija{ki skokovi Reli

22.50 23.20 23.45 00.40

Dobar je i Ni{, kad je Carigrad daleko

akon sloma Kara|or|evog ustanka 1813.

Agatangel je ostao na tronu ne{to du`e od deSulejman-pa{a Skopqak, odavno kivan na set godina i bio primoran da sara|uje sa despotom Srbe, jer je s wima, uglavnom neuspe{no kakav je bio Milo{. Kako pamte savremenici izratovao prethodnih osam godina, nevi|enim terouzetno uspe{no. Prihvatio je 1817. da za protorom uteruju}i red u Beogradskom pa{aluku, nije prezvitera prestoni~kog Sabornog hrama postavi imao vremene da mu iz prestonog Istanbula po{asve{tenika Srbina Jovana Tomi}a, a iste godine, qu novog mitropolita Grka, pa je izbeglog Leon6. novembra, u~estvovao u skup{tini koja je Milotija zamenio Dionizije II. U prethodnom, svetov{a proglasila za naslednog kneza. nom `ivotu, ni{ki sve{tenik Dimitrije Popovi}, poznat me|u parohijanima i kao pop Dina, bio je i dragoman i prevodilac vojskovo|e i potoweg velikog vezira Hur{id pa{e, koji ga je o svom tro{ku poslao u Carigrad „da ga patrijarh zavladi~i“.

Od vladara Mustafe IV je dobio berat o postavqewu, po kome su “gr~ki patrijarh i wegov sinod izabrali mitropolita Dionizija, te su molili sultana da isto lice potvrdi, a on }e polo`iti carskoj hazni (blagajni) pe{ke{ za mitropolitsko dostojanstvo.

Sultan je tada naredio da se pregledaju episkopski protokoli koji se ~uvaju u hazni, pa onda potvrdio izabranog Dionizija, narediv{i da za berat Kwaz konrolisao i sve{tenike ustanike plati uobi~ajenih 21.000 aspri. Kao oblasnom mitropolitu data mu je vlast Istori~ar SPC dr \oko Slijep~evi} pi{e da postavqa i zbacuje episkope i sve{tenike, prakako Agatangel nije bio r|ava li~nost, niti je vo nesmetane uprave crkvama i manastirama, disciwegovo ime povezivano sa bilo kakvim nov~arplinska vlast nad vladikama, kalu|erima i parosiskim marifetlucima. Vuk Karaxi} ga je i li~no ma, kao i pravo nasle|ivawa zave{tanih imawa dobro poznavao i bele`i kako je „bio nau~io i pravoslavnih. Daqe, ima, po kanonima i beratu, i ne{to srpskog jezika”. Vuk ga, tako|e, spomiwe i pravo da od svih svojih vernika napla}uje miriju.” kao „~oveka koji mu mo`e dati blagoslov za weOvla{}ewa gotovo kakva su prupadala pa{i, gov prevod Novog zaveta“. Za daqi razvoj monaili sredwovekovnim feudalcima, i isto~nim i {ke zajednice, ina~e desetkovane tokom dve vezapadnim, nad kmetovima svoje latifundije. leke seobe naroda, 1690. i nakon 1739, posebno je Kada je vojvoda Milo{ Obrenovi}, vi{e diplozna~ajno {to je 1822. postavio ikonostas u Qubomatskim manevrima, nego vojni~kim pobedama stiwi, zadu`bini kwegiwe Milice, a podigao uspe{no okon~ao Drugi srpski ustanak, Dionisi}elije u manastirima Kaleni}u i Tumanu. Bio je, je je zajedno sa turskim velikodostojnicima napupo svemu sude}i, vredan i marqiv ~ovek koji se stio Srbiju, dok je po brzo sna{ao u novoj sredrugim izvorima premidini i nije ju zaboravio I posle odlaska mitropolita nuo u Beogradu te 1815. ni kada je napredovao u Ugledni istori~ar dr crkvenoj hijerarhiji.

Agatangela, u Srbiji je ostao wegov Radoslav Gruji} pi{e kaNaime, za mitropolita sestri}, koga su Beogra|ani ko su u to vreme u`i~ke i halkidonskog izabran familijarno zvali Mirko. {aba~ke vladike uz svoje je avgusta 1825, a ve} naStrasno se zaqubio u `enu jednog ime „stavqale i titulu redne godine, 26. sepsudije i da bi se spasao arhiepiskopa i mitropotembra, postao je vaselita, iako su fakti~ki qenski patrijarh. Nagneva, s wom je pobegao u Banat bili samo episkopi“. kon zakulisnih igara u ^im je ugovorio mir sa Carigradu smewen je 5.

Turcima i izborio se za kakvu-takvu autonomiju jula 1830, a dve godine potom preminuo u AdrijaSrbije, knez Milo{ je poku{ao izdejstvovati da nopoqu.

Za razliku od wega srpska pastva nije po dobru prvojerarh najzad postane wegov sunarodnika. Od upamtila sestri}a mu, koga su Beogra|ani famivaseqenske patrijar{ije pismom je 20. oktobra lijarno zvali Mirko. On je nakon ujakovog odla1815. zatra`io da za novog beogradskog mitroposka ostao u Srbiju iz romanti~nih razloga – stralita postavi arhimandrita Melentija Nik{i}a, sno zaqubio se u `enu jednog od sudija i da se spakoji je, ba{ nekako u to vreme, kao ~lan jedne disi mu`evqevog gneva sa wom pobegao u Banat. Tu plomatske delegacijom bio u Istanbulu, a za {ase upoznao sa \or|em ^arapi}em i po~eo 1826. ba~kog vladiku hirotoni{e protosin|ela Gavripripremati atentat na kneza Milo{a. Kao vatrela. Wegova molba bila samo je delimi~no prihvane pristalice heterije smatrali su ga jedinom }ena: Melentije je postao episkop sa rezidencipreprekom da se srpski narod pridru`i gr~kom u jom u [apcu, dok je za mitropolita postavqen Grk ustanku protiv Otomanske imperije, a bili su Agatangel, koji je stigao Beograd marta 1816. ogro~eni {to je 1817. nalo`io ubistvo Kara|orKnez Milo{, nije mnogo mario za pravoslavne |a, ina~e spremnog da ponovo di`e bunu na Balkakanone, ali se me{ao u sve crkvene poslove, pravnu. Wih su se dvojica povezali sa bogatim gr~kim daju}i to, kako je govorio, `eqom da „narod zatrgovcima, pa su onom ko donese Milo{evu glavu {titi od jagme gr~kih vladika“. Da bi preduhiobe}ali nagradu od 50.000 zlatnih cekina. Ne pretrio mitropolita i preventivno ograni~io wegovi{e dobro skrivana i koordinirana urota je otva ovla{}ewa, 18. februara 1816. je inicirao uvokrivena, a zaverenici u Kragujevcu drakonski ka|ewe Uredbe za sve{tenstvo, koju su osim wega, `weni: doma}i su nakon ve{awa ostali obe{eni potpisali su tada ve} episkop {aba{ki Melentina to~ku, dok su stranim dr`avqanima odse~eni je i arhimandrit manastira Vra}ev{nice Melenjezik i ruke. tije Pavlovi}.

N

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

utorak5.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Utorak je radni dan samo za one koji to stvarno ho}e i moraju. Svi ostali jo{ uvek mogu da praznuju i u`ivaju u ~laroliji koja traje.Va{ Mars je retrogradan, pa se i vi vra}ate sebi i svojima.

BIK 20.4-20.5.

Kupite sebi ne{to lepo i odevno, da sa tim u|ete u Novu godinu! Iako finansijska situacija nije najboqa, qubavna i te kako jeste! Do{lo je vreme za one stalne i ozbiqne veze. Vernost i jednostavnost.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

5. januar 2010.

Va{ Merkur je i daqe u povratku ranijim navikama i dobro poznatom dru{tvu.Stoga se vi vra}ate tim zapostavqenim interesovawima i prijateqima. Ima se dovoqno vremena za sve. [etwe?

Mesec danas i sutra plovi kroz zemqani znak Device, pa vas mogu preokupirati mnoge sitnice koje `ivot zna~e. Povedite ra~una o zdravom na~inu `ivota i ne{to lak{oj ishrani.

Kra}i put je uspe{an.

Po~etak godine je u znaku sre|ivawa i zavr{avawa ostataka iz pro{losti, privo|ewa kraju zapo~etih poslova.

Me|utim, ovih dana se jo{ uvek slavi i slavi, pa to naprosto ne mo`ete propustiti. Putovawe ili ma{ta?

Promenqivog ste raspolo`ewa, sve biste hteli, a vreme vam izmi~e, pa se ipak morate fokusirati na svoje prioritete. Nemojte biti nervozni, ve} saslu{ajte ono {to vam drugi govore i poru~uju.

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a Venera stoji uz vrelo Sunce, pa ste se vezali za stalnog partnera koji vas greje. Mo`da i suvi{e, jer va{e potrebe i `eqe ne dolaze toliko do izra`aja. Gde je tu ravnopravnost polova? Qubav je stabilna.

[KORPION 24.10- 23.11.

U karijeri morate biti prisutni, jer su mogu}i neki problemi koji ne zavise direktno od vas. Kra}e putovawe ili poseta rodbini sasvim su opravdani i preporu~qivi. Obnovi}ete se}awa i uspomene.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ono {to je bilo i trajalo, atmosfera i nastojawa, polako se privodi kraju. Neke {anse prolaze, bilo da ste ih ve} iskoristili ili ne. Jo{ malo se odmarajte, jer je na vidiku promena naboqe.

JARAC 22.12-20.1.

Porodi~no okru`ewe i izolacija od velikog sveta vam prijaju ovih dana.

Imate povoqan upliv Meseca, pa i dobre odnose sa `enskim bi}ima. S decom tako|e. Mo`ete raditi zajedni~ki, sara|ivati.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Duvaju neki pozitivni uticaji. Prijateqskih veza i onih neobaveznih susreta je toliko da ih ne mo`ete ni sagledati. Kreativni ste i veoma blizu svog unutra{weg bi}a, pa pre svega budite sa sobom!

RIBE 20.2-20.3.

Divni dani za vas! Partnerski odnos je u isku{ewu strpqewa i razumevawa. Dajte jedno drugom dovoqno slobode i poverewa. Putovawe je pod sre}nom zvezdom. Pazite da se ne ugojite tokom praznika!

TRI^-TRA^

An|elina i Bred pred razvodom

PROMENQIVO

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

1

Sombor

2

Kikinda

3

Vrbas

3

B. Palanka

3

Zrewanin

2

S. Mitrovica

5

Ruma

4

Pan~evo

3

Vr{ac

3

Srbija Beograd

4

Kragujevac

3

K. Mitrovica

4

Ni{

4

Evropa

NOVI SAD: Ujutru mraz i suvo vreme. Tokom dana sneg, koji kasnije popodne i uve~e postepeno prelazi u susne`icu, ledenu ki{u i ki{u. Duva}e jaka ko{ava. Pritisak ispod normale. Temperatura od -3 do 3 stepena.

VOJVODINA: Ujutru mraz i suvo vreme. Tokom dana sneg, koji kasnije popodne i uve~e postepeno prelazi u susne`icu, ledenu ki{u i ki{u. Duva}e jaka ko{ava. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura -4, a maksimalna 5 stepeni.

SRBIJA: Ujutru mraz, a tokom dana malo toplije. Na jugozapadu }e prvo biti padavina, a kasnije i u ostalim delovima zemqe. Pada}e sneg, pa susne`ica, ledena ki{a pa ki{a. Vetar umeren do poja~an jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura -4, a maksimalna 6 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Sutra jo{ toplije sa povremenom ki{om. I daqe }e duvati ko{ava. Temperature preko 10 stepeni. U ~etvrtak toplo i prete`no suvo, ponegde padati slaba ki{a. U petak vrlo toplo za ovo doba godine i vetrovito uz povremenu ki{u. Temperature oko 15 stepeni. Za vikend zahla|ewe.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Pogor{awu tegoba reumati~ara i nervno labilnih osoba.

Oprez se preporu~uje svim hroni~nim bolesnicima. Kao meteoropatske reakcije mogu se javiti glavoboqa, promenqivo raspolo`ewe i bolovi u kostima i zglobovima. Neophodna je maksimalna koncentracija u saobra}aju.

Madrid

10

Rim

13

London

2

Cirih

0

Berlin

-5

Be~

-2

Var{ava

-4

Kijev

-8

Moskva

-11

Oslo

-18

Sva|e izme|u Breda Pita i An|eline Xoli postaju sve gore pa wihovi bli`wi ne veruju da }e se par odr`ati, predvi|aju}i im razvod do kraja 2010. godine. Tenzije su sve gore svakoga dana, iako zajedno odgajaju {estoro dece, a navodno ve} sada ne podnose jedno drugo. U prilog tome idu i ~este vesti koje govore o wihovim sva|ama.

- Wihova je veza jako lo{e - rekao je izvor za “National Enquirer� i dodao da je samo pitawe dana kada }e se rastati.

Starim problemima An|elina je dolila uqe na vatru kada je Bredu rekla da `eli da se vi|a i sa drugima, navodno i s mu{karcima i `enama.

VIC DANA - Specijalitet na{eg restorana su pu`evi.

- Znam. Jedan od wih me je ju~e poslu`ivao.

SUDOKU

St. Peterburg -3 Atina

16

Pariz

0

Minhen

-2

Budimpe{ta

-1

Stokholm

-10

8

9

7

5

1

1

5

2

8

4

7 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

187 (-7)

Slankamen

436 (0)

Apatin

258 (-14)

Zemun

502 (4)

Tendencija opadawa

Senta

492 (21)

Bogojevo

243 (-15)

Pan~evo

500 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

406 (17)

Tendencija porasta i stagnacije

Smederevo

596 (-4)

Titel

459 (3)

NERA

Novi Sad

326 (-1)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

616 (26)

216 (31)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

Bezdan

Ba~. Palanka 279 (-11)

Ja{a Tomi}

TISA

9

490 (24) S. Mitrovica 625 (18)

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

457 (2)

4

3

8 1

8

5

8 3

1

1 232 (-4)

7 2

7

3

6

6

1

2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3

6

9

8

4

2

1

7

5

5

8

2

6

1

7

4

3

9

7

1

4

3

9

5

8

6

2

2

9

6

7

3

4

5

8

1

4

3

7

5

8

1

9

2

6

8

5

1

2

6

9

3

4

7

6

7

3

1

5

8

2

9

4

1

4

8

9

2

6

7

5

3

9

2

5

4

7

3

6

1

8

Re{ewe iz pro{log broja