Dnevnik 5.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 5. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22980 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRO BLE MI S GRE JA WEM I TO PLOM VO DOM U NOVOM SADU

Sabota`a u Toplani, prete hladni radijatori Iz „Novosadske toplane”, u dopisu naslovqenom re~ju sabota`a, saop{teno je da su nepoznati po~inioci zavrnuli ju~e izme|u 11.30 i 12 sati ventile na vrelovodnoj mre`i u {ahtovima koji se

Foto: R. Hayi}

DO GO VOR VLA DE I SIN DI KA TA PRO SVE TE

U {kolu u ponedeqak Vlada Srbije i sindikati prosvete postigli su sino} dogovor vezan za materijalni polo`aj prosvetnih radnika i pozvali {kole da od ponedeqka normalizuju rad. „Sporazum vlade i sindikata ne}e izazvati rast inflacije, niti poremetiti makroekonomske tokove”, rekao je novinarima nakon sastanka ministar prosvete @arko Obradovi}.

Dodao je da je dogovoreno da se zaposlenima isplate jubilarne nagrade i otpremnine, kao i da se

nalaze na konzumnom podru~ju toplana ”Jug”, „Istok” i „Sever”. U toku to pola sata do{lo je do poreme}aja u grejawu onih delova grada koji se toplotnom energijom snabdevaju iz ovih triju topla-

na. U saop{tewu se navodi da je mogu}e o~ekivati probleme u isporuci toplotne energije za grejawe i pripremu tople potro{ne vode tokom vikenda.

str. 7

U NOVOM SADU POSLE 15. FEBRUARA

na osnovu o~ekivanih pove}awa prihoda buyeta pove}aju zarade svih zaposlenih u javnom sektoru i penzionerima. On o~ekuje da se dogovoru prikqu~i i Unija sindikata prosvetnih radnika, ~iji predstavnici nisu bili na sastanku.

Generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Srbije Hayi Zdravko Kova~ rekao je da se do{lo do kompromisnog re{ewa koje je podrazumevalo „izvesna odricawa obe strane”. str. 14

NASLOVI

Politika 3 Nikoli}: Miting ~uvaju 10.000 policajaca i SNS

Ekonomija 4 Od „Nikole Tesle” po 600 dinara

Novi Sad

Sunce zatvara klizali{te?

9 Raste „Holidej in”

Vojvodina 11 Gubici ukinuli autobuse

Crna

13 Yaji}u i saradnicima Poqoprivreda oduzeti imovinu?

6 Ne dozvoliti da uvezemo 13 Tri dana bez traga na{u p{enicu direktoru „Ta{ estrade”

str. 8

[O KANT NO UBI STVO U ZRE WA NI NU

@ena s no`em u srcu, mu`a advokata tra`i policija

str. 12

Toplije

SPORT

str. 16– 20

Najvi{a temperatura 7 °S n DA NAS PO ^I WE SU SRET FED KUPA SR BI JA–KA NA DA U NO VOM SA DU

n IZABRANI FUDBALERI ZA UTAKMICE S IZRAELOM

n BOJANA JOVANOVSKI HO]E U ELITU

n ZANIMQIV ODBOJKA[KI VIKEND

str. 9

Nik Kejv sti`e na Egzit

POLiTikA

subota5.februar2011.

BO @I DAR \E LI]

OMLA DI NA SPO-a ZO VE UNU KA KRA QA PE TRA DA SE VRA TI U SR BI JU

Kqu~ je kod Bra mer ca Potpredsednik Vlade Srbije Bo `i dar \e li} izjavio je ju~e da }e predstoje}i izve{ta ji glav nog tu `i o ca Ha {kog tribunala Ser `a Bra mer ca biti od kqu~ne va`nosti za daqi tok evrointegracija jer se bez wegove konstatacije da Beograd u punoj meri sara|uje s tim sudom ne mo`e ra~unati na sticawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU. \eli} je agenciji Tanjug izjavio da puna saradwa s Ha{kim tri bu na lom osta je kqu~ ni uslov evrointegracija Srbije, i da bi najboqi, ali ne i jedini, na~in da se ta saradwa doka `e bio pro na la `e we ha {kih optu`enika Rat ka Mla di }a i Go ra na Ha xi }a.

– Nedeqe koje dolaze i Bramercova predstoje}a poseta u februaru jesu od prvoklasnog zna~aja da bi ve} wegov junski izve{taj bio pozitivan jer }e se na osnovu wega pisati mi{qewe Evropske komisije, a onda }e onaj slede}i u decembru biti odlu~uju}i jer to je momenat kada }e zemqe ~lanice odlu~ivati o tome da dodele ili ne dodele Srbiji status kandidata – rekao je \eli}.

U ovom trenutku, Bramerc, po \eli}evim re~ima, smatra da Sr-

No va dr `av na se kre tar ka kod ^i pli }a Ministarstvo za qudska i mawinska prava Srbije saop{tilo je ju~e da }e u ponedeqak, 7. februara, predstaviti novu dr`avnu sekretarku tog Ministarstva Sla vi cu De ni}. Na konferenciji za

Slavica Deni}

novinare, na kojoj }e biti predstavqena nova dr`avna sekretarka, govori}e ministar za qudska i mawinska prava Sve to zar ^i pli}. Prisustvova}e i predstavnici vi{e romskih organizacija iz cele Srbije koje su dale podr{ku Ministarstvu i prvoj Romkiwi na toj funkciji u Srbiji, navedeno je u saop{tewu.

bija ne alocira dovoqno resursa u potragu za optu`enicima, da ne postupa dovoqno brzo i kompletno po wegovim preporukama, te da

Beograd u tim okolnostima ne mo`e dobiti pozitivnu ocenu saradwe, i taj stav je preneo evropskim poslanicima.

– Ova vlada je kroz rad, posve}enost i politi~ku voqu dokazala evropskim partnerima da ima punu saradwu s Ha{kim tribunalom, tonovi koje ~ujemo od gospodina Bramerca

u posledwih nekoliko nedeqa mawe su povoqni, ali na nama je da to promenimo u nedeqama koje dolaze – rekao je \eli}.

Kada se govori o ha{koj prepreci u procesu evrointegracija, mora se, kako je istakao \eli}, imati na umu da nije re~ o uslovu na kojem insistira jedna dr`ava ili grupa zemaqa, ve} da je to zahtev EU, {to po ka zu je i re zo lu ci ja Evropskog parlamenta u kojoj je puna saradwa s Ha{kim tri-

Pre bro ja va we mo nar hi sta

bunalom locirana kao kqu~ni uslov za dobijawe statusa kandidata.

Osvr}u}i se na ostale uslove za sticawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU, \eli} je rekao da Srbija u prvom polugodi{tu, odnosno zakqu~no s junom, mora da usvoji sve potrebne zakone, a da se do 1. septembra mogu praviti jo{ neke mawe intervencije po zahtevima Evropske komisije. Od su{tinske je va`nosti, po wegovim re~ima, da 12. oktobra Srbija dobije dovoqno dobro mi{qewe Evropske komisije na osnovu kojeg bi se potom upustila u diplomatsku ofanzivu da bi zadobila i podr{ku svake zemqe ~lanica EU. – Srbija }e demonstrirati svoje administrativne kapacitete i politi~ku voqu, uraditi kompleksne reforme u pr voj po lo vi ni ove go di ne, uraditi sve {to je u wenoj mo}i da prona|e dva preostala ha{ka optu`enika i da kroz rad, a ne kroz lobirawe, i da kroz trud, a ne kroz marketing, dobije podr{ku zemaqa ~lanica EU za kandidaturu i, {to je jo{ te`e, datum za po~etaka pregovora s EU – rekao je \eli}.

DAN DR @AV NO STI JE DAN SR BI JE

Svi na {i usta vi – Na Dan dr`avnosti Srbije, 15. februara, bi}e odr`an niz zna~ajnih susreta i manifestacija u Kragujevcu, Ni{u, Novom Sadu, Kru{edolu i Beogradu, koje }e podsetiti na tradiciju i to }e biti dan Srbije – izjavila je ju~e predsed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} Tanjugu.

– Zavr{etak manifestacije bi}e u Domu Narodne skup{tine, gde }e se obratiti i predsednik Srbije Bo ris Ta di}, a skupu }e, osim zvani~nika dr`ave, prisustvovati i diplomatski kor. Bi}e to poruka koja treba da stigne do du{a na{ih gra|ana, jer }emo tada promovisati dan Srbije, koji smo do sada negovali na razli~ite na~ine. Po wenim re~ima, na izlo`bama, koje }e biti istovremeno otvorene u ~etiri grada, bi}e predstavqeni svi dr`avni simboli – zastave, ordewe i originali usta va, od Sre tew skog, pa

onih tokom perioda Kne`evine i Kraqevine Srbije. Izlo`ba orginalnih ustava bi}e postavqena u Kragujevcu, jer je, dodala je Slavica \uki}Dejanovi} koja }e je otvoriti, Sretewski ustav "vezan" za [umadiju i Kragujevac.

– Bi }e po seb no za do voq stvo videti {ta na{a tradicija u pogledu dr`avotvornosti – a simbolizuju je ustavi – kroz {est orginalnih ustava mo`e poru~iti budu}im generacijama – rekla je ona, i dodala da otvarawe te izlo`be prati posebno ose}awe pripadawa Srbiji. – To jeste poseban, sve~ani ~in, ali i posebna poruka za budu}e generacije – gde se Srbija znawem ~uva.

Znawem, koje se ugra|uje u taj osnov ni akt, ko ji re gu li {e pravni `ivot svake dr`ave.

Na izlo`bi Arhiva Srbije "Ustavi Kne`evine i Kraqevine Srbije" u Kragujevcu prvi put }e se pred o~ima javnosti na}i originali svih {est

dnevnik

c m y

2

ustava iz tog perioda. Izlo`ba }e, osim razvoja ustavosti u Srbiji u 19. i po~etkom 20. ve ka, pred sta vi ti i iz grad wu mo der ne dr `a ve, od borbe za autonomiju u okviru Otomanskog carstva i `eqe za ure|ewem dr`avnih osnova, do us po sta vqa wa ne za vi sne dr `a ve s par la men tar nom vladavinom.

Iz lo `ba "Srp ske za sta ve iz perioda Prvog svetskog rata", koja }e biti prire|ena u Ni{u, organizovana je u saradwi s Vojnim muzejom, pred javnost }e izneti kopije 51 pukovske zastave, kao i jednu ori gi nal nu, pod ko ji ma je Srpska vojska izvojevala slobodu u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Bi}e predstavqeno i jo{ pet originalnih zastava dobrovoqa~kih jedinica iz Amerike i Kanade, vi{e odlikovawa kojima su bile nagra|ene jedinice za ratne zasluge, kao i tri diplome o dodeli pukovskih zastava.

Omladina Srpskog pokreta obnove u Vojvodini pozvala je ju~e unuka pokojnog kraqa Petra II i najstarijeg sina Alek san dra Dru gog Ka ra |or |e vi }a da se vrati u Srbiju jer je "kucnuo ~as da on ponese krunu Nemawi}a i podeli dobro i zlo s narodom". Poziv princu-nasledniku Pe tru Tre }em Ka ra |or |e vi }u vojvo|anski omla din ci SPO-a uputili su uz ~estitku povodom wegovog 31. ro|endana, koji proslavqa danas, 5. februara.

"Pozivamo princa naslednika Petra III Kara|or|evi}a da se vrati u otaxbinu i podeli dobro Petar III Kara|or|evi} i zlo sa svojim narodom.

Kao potomak slavnoga vo`da, razvijenijima, i Srbija je bona svojoj glavi treba da ponese qe funkcionisala kada je bikrunu Nemawi}a i verujemo da la monarhija – smatra Gojkoje kona~no kucnuo ~as da krene vi}.

Vi so ~an stvo isti de da U SPO-u navode i to da princ-naslednik fizi~ki veoma podse}a na svog dedu, kraqa Petra. Ro|en je 1981. u ^ikagu, a {kolovao se u Engleskoj, gde je osnove umetnosti zavr{io na Kambervel kolexu umetnosti. [kolovawe je nastavio u [paniji i SAD, a trenutno radi u oblasti grafi~kog dizajna i kompjuterske tehnologije. Govori engleski, {panski i francuski, a usavr{ava svoj srpski jezik, navedeno je na zvani~nom sajtu kraqevskog doma Kara|or|evi}a.

„Kru na na gla vi Kru ne” U Programu SPO-a u kojem se ta stranka zala`e za evroatlantske integracije Srbije, navodi se i da "Evropska unija ne pori~e, nego potvr|uje, i programsko opredeqewe SPO-a za Kraqevinu Srbiju, jer su mnoge kraqevine ~lanice EU". "Onoga kome je, po pravu nasle|a, pripadala srpska kruna, SPO je doveo u Srbiju jo{ 1991. godine. Kruna je u Srbiji i glava Krune ve} dugo je u Srbiji, a SPO je za to da se Kruna spoji s glavom Krune", pi{e u tom dokumentu. u susret svojoj sudbini", navodi se u saop{tewu Omladine Pokrajinskog odbora SPO-a za Vojvodinu.

Ta~no je, ka`e predsednik PO SPO-a @i ka Goj ko vi}, da u Srbiji `ivi princ prestolonaslednik Alek san dar Dru gi Ka ra |or |e vi}, ali je poziv prin cu-na sled ni ku, we go vom najstarijem sinu Petru, simboli~an.

– To je simboli~an poziv u kojem neko koga vidimo kao bu du }eg pre sto lo na sled ni ka jeste primer svim na{im qudima koji su odavde oti{li u prethodnih 20-30 godina da se vrate u Srbiju – ka`e Gojkovi} za "Dnevnik".

U SPO-u su, po wegovim re~ima, svesni da "u ovom trenutku Srbija nema snage" da postane parlamentarna demokratija, ali "`elimo da svi koji su za to stanu u jednu kolonu i da se prebrojimo".

– Jer, sem toga {to su danas u svetu takve zemqe me|u naj-

Potpredsednik novosadskog odbora SPO-a Ne ma wa Sta ro vi} ka`e za na{ list da u toj stranci po{tuju ustav kraqevskog doma Kara|or|evi}a po ko jem je WKV Alek san dar Drugi princ prestolonaslednik.

– Isto tako nije sporno ni da Petar Tre}i ima rang princa-naslednika. Wegova sudbina je da jednog dana ponese krunu, a to je velika ~ast, odgovornost i obaveza. Nema razloga za{to ne bi do{ao u Srbiju. @elimo da se vrati i da doprinos kao {to to radi wegov ro|ak Vi li jam u Velikoj Britaniji – naveo je Starovi}.

Komentar u kraqevskoj porodici ju~e nije bilo mogu}e dobiti po{to su Kara|or|evi}i u Americi, gde je princ Aleksandar Drugi prisustvovao Molitvenom doru~ku, tradi ci o nal nom fe bru ar skom sku pu pod po kro vi teq stvom predsednika Sjediwenih Dr`ava.

S. Ni ko li}

AM BA SA DOR MA \AR SKE KOD EGE RE [I JA

Sr bi ja mo `e bi ti po no sna na Voj vo di nu

PRE MI JER KOD MI [KO VI ]A: Pred sed nik kom pa ni je "Del ta hol ding" Mi ro slav Mi {ko vi} iz ja vio je ju ~e da }e u ro ku od me sec da na bi ti za vr {e ni pre go vo ri o pro da ji tr go vin skog lan ca "Del ta–Mak si" "jed noj po zna toj evrop skoj kom pa ni ji", i na ja vio da }e no vac od pro da je ulo `i ti u raz voj agra ra. Na sve ~a no sti obe le `a va wa 20 go di na od osni va wa "Del ta hol din ga", ko joj je pri su stvo vao i pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, Mi {ko vi} je na gla sio da je agrar "srp ska naf ta", uka zu ju }i na to da pri ho di od iz vo za agrar nih pro iz vo da mo gu zna ~aj no po pra vi ti iz vo zni bi lans Sr bi je i spoq no tr go vin ski de fi cit. Sve ~a noj pro sla vi "Del ta hol din ga" pri su stvo va li su i pred sed nik i pre mi jer Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik i Alek san dar Xom bi}, am ba sa do ri Ru si je i Ne ma~ ke Alek san dar Ko nu zin i Vol fram Mas, gra do na ~eln nik Be o gra da Dra gan \i las, kao i mno go broj ni pred stav ni ci pri vre de, ba na ka i dr `av nih in sti tu ci ja. Go sti ma se obra tio i iz vr {ni di rek tor ita li jan ske "\e ne ra li gru pe" Ser |o Bal bi not.

Predsednik Skup{tine AP Vojvodine [an dor Ege re {i primio je ju~e novoimenovanog ambasadora Republike Ma|arske u Beogradu Oska ra Ni ko vi ca. Egere{i je naglasio zna~aj veoma dobre saradwe Srbije i Ma|arske, i izrazio uverewe da }e se ta saradwa daqe produbqivati, {to je ambasador Nikovic u potpunosti podr`ao.

Egere{i je istakao ulogu AP Vojvodine u razvijawu saradwe, i ma|arske nacionalne zajednice u Vojvodini koja predstavqa sponu izme|u Srbije i Ma|arske, a samim tim i Evropske unije.

Ambasador Nikovic je naglasio da Ma|arska, koja trenutno predsedava Evropskom unijom, pridaje veliki zna~aj i podr{ku evropskoj integraciji Srbije, i unutar toga AP Vojvodini kao evropskoj regiji, na koju Srbija mo`e i treba da bude ponosna. On je istakao da evrop-

ski princip supsidijarnosti nagla{ava ulogu regija i omogu}ava da se pitawa i problemi re{avaju tamo gde nastaju, {to zna}i ve}u mogu}nost i vojvo|anskim Ma|arima da predstavqaju svoje interese. Egere{i i

ambasador Nikovic razgovarali su i o susretu predsednika parlamenata Ma|arske, Srbije i Vojvodine, koji se planira po~etkom marta, i o poseti predsednika Ma|arske Pa la [mi ta Srbiji i AP Vojvodini.

politika

dnevnik

SVE VI[E GRADOVA IZ SRBIJE TRA@I ADRESU U SEDI[TU EU

Kra gu je vac i Ni{ u Bri sel sti gli pre Voj vo di ne Iako je voj vo |an ska vlast pre dve go di ne op tu `i va na za se pa ra ti zam ka da je u pred lo gu Sta tu ta APV pred vi de la i otva ra we pred stav ni {tva APV u Bri se lu, da nas ve }i na gra do va u Sr bi ji po ku {a va da se do mog ne bri sel skog ofi sa.

Ne ki su u to me ve} i us pe li, dok u Po kra ji ni ~e ka ju sa gla snost re sor nog mi ni star stva, iako je jo{ u no vem bru sam mi ni star Vuk Je re mi} {i ri ko gru do stra na~ kom ko le gi i po kra jin skom pre mi je ru Bo ja nu Paj ti }u za tu na me nu po nu dio kqu ~e ve ce log spra ta u zgra di Mi si je Sr bi je u se di {tu Evrop ske uni je. No, kqu ~e vi jo{ ni su sti gli u Ba no vi nu, ni ti for mal na sa gla snost Mi ni star stva, a i obe }a na kva dra tu ra se znat no sma wi la.

Da nas ta ko ap surd no de lu ju i po nu de ko je su u je ku po le mi ke o Sta tu tu APV iz No vog Sa da upu }i va ne dru gim re gi o nal nim cen tri ma u Sr bi ji o part ner stvu u bri sel skom ofi su Po kra ji ne. Str pqe we ni je pre po ru ka ko jom bi se gra do vi i re gi o ni ru ko vo di li u ovom pro ce su, po {to su do bar taj ming i pra vo vre me na in for ma ci ja kqu~ ni za us pe {an pla sman pro je ka ta na kon kur si ma evrop skih fon do va.

Kra gu je vac je, na i me, pr vi us peo da se pri ja vi na bri sel sku adre su, uz pu nu po dr {ku re pu bli~ ke vla sti. Ovaj grad, uz osta le {u ma dij ske op {ti ne, pri hva tio je po nu du i pro stor u

kan ce la ri ji Ju `no mo rav ske re kan ce la ri ju sa `u pa ni jom Ka gi je iz ^e {ke. In te re se ovog ra{-Se ve rin i Me he din ci iz re gi o na iz te kan ce la ri je od 10.

Ru mu ni je. Mo tiv je isti: mo gu} sep tem bra pro {le go di ne za stu nost re a li za ci je raz voj nih pro pa pro fe sor ka en gle skog je zi ka je ka ta u ovoj re gi ji i lak {a ko i ko mu ni ka ci ja Bor ka To mi}. mu ni ka ci ja s in ve sti to ri ma i Wen za da tak je da evrop skim fon do pro jek te svog vi ma. A adre su u U sedi{tu EU gra da pri bli `i Bri se lu tra `i i evrop skim part - trenutno deluje vi{e Ni {ki re gion, od 300 regionalnih kao i op {ti ne ne ri ma i da po mog ne pri vla ~e Bor skog i Za je predstavni{tava wu in ve sti to ra. ~ar skog okru ga U grad skoj upra ko je su u pre go vo vi Kra gu jev ca is ti ~u da }e za da ri ma da otvo re svo ju kan ce la ri tak ove kan ce la ri je bi ti da ju u se di {tu EU. Ni {ko pred pred sta vqa [u ma di ju, kao bu du stav ni {tvo bi }e u bri sel skim }u re gi ju, u Bri se lu i EU, i da pro sto ri ja ma Aso ci ja ci je lo lo bi ra kod pret pri stup nih fo kal nih agen ci ja za de mo kra ti ju no va Uni je, da bi u [u ma di ju (AL DA). Po re ~i ma gra do na pri vu kla {to vi {e nov ca. ~el ni ka tog gra da Mi lo {a Si I iz op {ti ne Vr {ac su pro mo no vi }a, grad ski bu xet ne }e {le go di ne na ja vqe ni pla no vi bi ti op te re }en otva ra wem kan da u Bri se lu otvo ri za jed ni~ ku ce la ri je u Bri se lu na pro le }e

jer su pro stor do bi li bes plat no, a dan ska vla da pla ti }e tro {ko ve ni {kog pred stav ni ka.

I pred sed nik op {ti ne Maj dan pek Dra gan Po po vi} po tvr dio je da su u to ku pre go vo ri s or ga ni za ci jom ne ma~ ke vla de za teh ni~ ku po mo} da bi se or ga ni zo vo lo bi sti~ ki cen tar za op {ti ne Ne go tin, Maj dan pek, Kla do vo, Bor, Za je ~ar, Bo qe vac, So ko ba wa i Kwa `e vac – ko je }e de li ti tro {ko ve sme {ta ja i fi nan si ra we za jed ni~ kog pred stav ni ka. Pred stav ni ci Va qe va, pak, u pre go vo ri ma su sa ^e {kom agen ci jom za raz voj, od ko je o~e ku ju da im ustu pi deo pro sto ri ja u se di {tu EU. A ko li ko je va `no bi ti u Bri se lu naj bo qe uka zu je ne dav na iz ja va {e fi ce {u ma dij skog ofi sa Bor ke To mi}: „Sa da su nam do stup ni mi li o ni evra, a ka da u|e mo u EU, ra di }e se o mi li jar da ma. Taj no vac ne }e i}i pre ko Be o gra da ne go po re gi o ni ma i za to je va `no da ve} sa da obez be di mo do bre start ne po zi ci je„.

U se di {tu EU tre nut no de lu je vi {e od 300 re gi o nal nih pred stav ni {ta va. Me |u wi ma su i re gi o ni ko ji pri pa da ju ze mqa ma ~la ni ca ma EU, ali i oni ~i je ze mqe jo{ uvek ni su in te gri sa ne u EU, po put re gi o ni iz su sed nih dr `a va: hr vat skih `u pa ni ja, kan to na Sa ra je vo, Re pu bli ke Srp ske...

B. D. Savi}

Ni ko li}: Mi ting ~u va 10.000 po li ca ja ca i ~u va ra SNS-a Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e da }e o bez bed no sti na da na {wem mi tin gu opo zi ci je bri nu ti oko 10.000 po li ca ja ca i slu `be ni ka obez be |e wa SNS-a.

Ni ko li} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da deo po li ci je ko ja }e obez be |i va ti skup ni je u {traj ku, kao i da }e mi ting bi ti mi ran i bez be dan to li ko da }e sva ko mo }i da do ve de svo ju po ro di cu. On je na veo da su pri pre me za vr {e ne i da na tom sku pu ne }e bi ti gru pa ko je bi even tu al no mo gle iza zva ti in ci den te i ne re de.

– Ovo je mi ting ko ji tra `i pro me ne – re kao je Ni ko li}, i iz ra zio uve re we da }e do wih do }i po sle van red nih par la men tar nih iz bo ra.

Ni ko li} je po zvao gra |a ne da do |u na mi ting ko ji, ka ko je re -

kao, tra `i de mo kra ti ju, {an su, rav no prav nost i bo qi `i vot, ko ji }e, po sle sku pa po sve }e nog bor bi za o~u va we Ko so va, bi ti mo `da i naj ma sov ni ji ali i naj mir ni ji u Be o gra du.

– Ako ne bu de raz u me va wa Vla de Sr bi je, oku pi }e mo se po no vo – re kao je Ni ko li}, i do dao da }e se po sle tog sku pa „Sr bi ja po de li ti” na dve gru pe: one ko ji su za do voq ni i na ne za do voq ne ko ji su, po we go voj oce ni, broj ni ji. – Mi ting }e bi ti pri li ka da svi ne za do voq ni pri vi le gi ja ma, mo no po li ma, po sr ta wem dr `a ve, kri mi nal nom u ko ji je ume {an dr `av ni vrh, po ka `u da `e le pro me ne.

Pred sed nik No ve Sr bi je Ve li mir Ili} re kao je da }e opo zi ci ja na mi tin gu mir nim i de mo krat skim pu tem po ku {a ti da ura zu mi Vla du da ras pi {e iz bo re.

– Ako ne bu de hte la, mi ting }e mo po no vi ti i to }e on da bi ti kraj jed ne lo {e vla sti. Na rav no,

o~e ku je mo da }e ra zum po be di ti – is ta kao je Ili}.

Funk ci o ner ka Po kre ta „Sna ga Sr bi je„ Mi lan ka Ka ri} re kla je da gra |a ni Sr bi je tra `e svo |e we ra ~u na i sa gle da va we re zul ta ta vla da vi ne ovog re `i ma, kao i da }e je di ni zah tev opo zi ci je bi ti pre vre me ni iz bo ri.

rekli su

Da ~i}: Obe }a we za Na sti }e – Za Sr bi ju je va `no da se po li ti~ ki di ja log s ame ri~ kom ad mi ni stra ci jom na sta vqa, upr kos to me {to po sto je te me o ko ji ma ne de li mo isto mi {qe we – iz ja vio je ju ~e za me nik pred sed ni ka Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} po sle sa stan ka sa spe ci jal nim sa vet ni kom za Evro pu pot pred sed ni ka Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va Tej lo rom Ra gla som u Be loj ku }i. „SAD de le za bri nu tost i `e le da se spro ve de objek tiv na, ne pri stra sna is tra ga pre ma na vo di ma iz iz ve {ta ja Di ka Mar ti ja, i oce wu ju da je do voq no da ta kvu is tra gu vo di Euleks”, re ~e no je.

Da ~i} se za u zeo za slu ~aj srp ske po ro di ce Na sti}, ko joj je u SAD pri vre me no od u ze to sta ra teq stvo nad de com, a pred stav ni ci ame ri~ ke ad mi ni stra ci je su obe }a li da }e u na red nih ne ko li ko ne de qa bi ti sta vqe na ta~ ka na taj slu ~aj.

Du li}: Ni kad ni sam Trivan: Ne osu|ivati bez dokaza pre kr {io za kon – Ni ka da u `i vo tu ni sam pre kr {io za kon, ni ti }u to ~i ni ti – ka `e mi ni star za `i vot nu sre di nu i pro stor no pla ni ra we Oli ver Du li}.

On je, u po sled wih me sec i po ak ter u dve afe re – jed ne ve za ne za po slo ve we go ve pri vat ne fir me i dru ge u ve zi s ”prepla}enim” sajtom ”O~istimo Srbiju”.

– Podse}am vas da je prva nazoviafera zavr{ena tako {to je Agencija za borbu protiv korupcije jasno saop{tila da nisam u sukobu interesa i da je sve ra|eno iskqu~ivo po zakonu – komentari{e Duli}, i dodaje da mu je „drago {to je sada svima jasno da se protiv mene vodi orkestrirana kampawa iz jednog centra”. – Poru~ujem onima koji iza toga stoje da im je boqe da novac koji tro{e na fabrikovawe la`nih afera upotrebe za izmirivawe svojih zakonskih obaveza.

Potpredsednica DS-a Jelena Trivan ka`e da stranka podr`ava svaki napor da se utvrdi istina, ali i upozorava na to da ne treba preuraweno donositi zakqu~ke.

– ^ini mi se da je prepiska na jednoj dru{tvenoj mre`i zloupotrebqena i izvu~ena iz konteksta i protuma~ena kao nekakav strana~ki stav o ministru Oliveru Duli}u – rekla je ona za B-92. – Svako mora da snosi zakonsku i moralnu odgovornost za ono {to je u~inio, ali se sudovi ne donose bez analize i dokaza. Ministar Duli} se na{ao na meti mnogih kada je zapo~eo da uvodi red u oblast gde postoje veliki finansijski interesi, kao i mnogi drugi koji su to probali u drugim oblastima. Sve to treba imati u vidu kada se donosi zakqu~ak o ne~ijem radu i rezultatima, a DS podr`ava svaki napor da se utvrdi odgovornost i istina.

subota5.februar2011.

3

VANREDNO ZASEDAWE O BLANKO OSTAVKAMA OKO 20. FEBRUARA

Man da ti u prav nom la vi rin tu

Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr – Raz go va ra mo o vre me nu, ka bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} da to, u stva ri, po sla nik `e li iz ja vi la je ju ~e da }e van red no da bu de sa mo sta lan, ko je su to za se da we par la men ta bi ti odr - okol no sti ka da on `e li da vra `a no u dru goj po lo vi ni me se ca, ti man dat svo joj po sla ni~ koj ve ro vat no oko 20. fe bru a ra. gru pi – do da la je ona.

– Po sla ni ci in ten ziv no ra de Po we nim re ~i ma, i u slu ~a na pri pre mi te sed ni ce, na ko - je vi ma od la ska u ino stran stvo, joj }e, pre sve ga, bi ti re ~i o na {ko lo va we, na spe ci ja li za blan ko ostav ka ma i re gu li sa wu od no sa Skup {ti ne s ne za vi snim te li ma i or ga ni ma u ze mqi – re kla je ona RTSu. Na pi ta we no vi na r a o pri p re mi rad n e ver z i j e iz me ne Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka, ko ja bi do kra ja sed mi ce tre ba lo da bu de za vr {e na i pro sle |e na {e f o vi ma po s la ni~ kih gru pa, Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je po tvr - ci je, po sla nik mo ra od lu ~i va ti di la da je taj po sao u to ku i da o to me {ta }e da ura di sa svo je re~ o rad noj ver zi ji. Po we - jim man da tom. Ona je re kla da nim re ~i ma, ra di se na kva li te - tekst ra de po sla ni ci par la tu tek sta i kon sul tu ju se stru~ - men tar ne ve }i ne, i da }e ga po wa ci i svi ko ji ko ji ima ju is ku - nu di ti svim dru gim po sla ni ci stva, kao i usta vi, do ku men ti i ma pa }e se o to me raz go va ra ti ak ta par la me na ta dru gih ze ma - i pre sed ni ce i na sa moj sed ni qa, pre sve ga EU. Ona je do da la ci par la men ta i, po we nim re da je „de fi ni tiv no da }e vla - ~i ma, po treb no je spre ~i ti tr sni ci man da ta bi ti po sla ni ci go vi nu man da ti ma i po {to va ti ve} od fe bru a ra”. vo qu gra |a na.

Pro me na iz bor nog za ko na je – Po tru di }e mo se da po sla pro ces ko ji iz i sku je po li ti~ ki nik ni ka ko ne mo `e, ti me {to do go vor, ko ji je de li ka tan i ima slo bo du da ras po la `e svo tra `i vre me i „mi po sla ni ci jim man da tom, pre }i u po sla smo se opre de li li da pro sto ni~ ku gru pu ko ja ima dru ga ~i ju oni ko ji se de u po sla ni~ kim ide o lo gi ju – na ja vi la je ona, i klu pa ma bu du vla sni ci svo jih do da la da }e po sla nik naj ve ro man da ta, da kle, da oni o to me vat ni je ima ti mo gu} nost ili da od lu ~u ju i mi }e mo tu od lu ku vra ti man dat ili da funk ci o- do ne ti”, na ja vi la je Sla vi ca ni {e kao sa mo sta lan po sla nik. \u ki}-De ja no vi}. Na pri med bu Ona je na ja vi la da }e se na da se o blan ko ostav ka ma go vo - sto ja ti da se obez be di da vo qa ri kao o prav nom la vi rin tu i gra |a na u slu ~a ju ras pra ve i o pi ta we da li je po treb no pro - ovoj te mi bu de do mi nant na kod me ni ti sa mo iz bor ni za kon ili od lu ~i va wa i da gra |a ni tre ba i Ustav i da li da ima ju po sla ni ta kva in sti tu ci ka ko ji }e za stu Potrudi}emo se da pa ti sta vo ve i ja po sto ji u Usta poslanik nikako ne re zo ne ko ji is ka vu i iz bor nom za ko nu, ona je od go zu ju wi ho vo po ve mo`e, time {to vo ri la da po sto re we u tog po sla ima slobodu da ji jer se Ustav ni ka. raspola`e svojim ba vi i tim pi ta Na pi ta w e o mandatom, pre}i wem. na ja vi da }e se na – Ne po s to j i u poslani~ku grupu van red noj sed ni kon sen zus u tu ma ci raz ma tra ti i koja ima druga~iju ~e w u. Me | u tim, iz me n a Po s lov ide o lo gi ju iz ve sno je da po ni ka o ra du zbog sto je od red be ko mo gu} no sti do sa je se od no se i na blan ko ostav - da {we sme ne kon tro lo ra vla ke, bo qe re }i, na pra vo po sla - sti ne za vi snih te la kao {to su ni ka da svoj man dat vra ti po - om bud sman ili dr `av ni re vi sla ni~ koj gru pi, ali je su {ti na zor, ona je od go vo ri la da je „na u to me da to tre ba da bu de we go - {a ten den ci ja bi la da te la i vo pra vo, a ne pra vo po sla ni~ ke or ga ni ko je smo osno va li – po gru pe da ras po la `e man da tom dr `a va mo da sa mo stal no i kva svog po sla ni ka. To je su {ti na li tet no ra de”. ove iz me ne – ob ja sni la je ona.

Go vo re }i o do pu ni Po slov ni Na pi ta we mo `e li se za ko - ka, ona je na ja vi la da o iz ve {ta nom pro pi si va ti u ko jim uslo - ju ne za vi snog te la ne }e od lu ~i vi ma je po sla nik slo bo dan da va ti Skup {ti na, ta ko da ne }e sta vi na ras po la ga we man dat bi ti nad re |e na, ne go }e bi ti sa stran ci, Sla vi ca \u ki}-De ja - mo in for mi sa na o za kqu~ ci ma no vi} je na ja vi la da }e za kon to ko je }e pret hod no raz ma tra ti upra vo i u~i ni ti i pro pi sa }e ma ti~ ni od bor, ko jem }e taj iz uslo ve, okol no sti, na ~in i pro - ve {taj do sta vi ti om bud sman ce du ru ka ko }e to ra di ti. ili dru go ne za vi sno te lo.

„Za jed no za [u ma di ju” spre ma kon gres Stran ka „Za jed no za [u ma di ju”, ~i ji je li der kra gu je va~ ki gra do na ~el nik Ve ro qub Ste va no vi}, sa op {ti la je ju ~e da }e dru gi kon gres te po li ti~ ke or ga ni za ci je bi ti odr `an 2. apri la u Kra gu jev cu, ka da }e bi ti iza bra ni pred sed nik stran ke, pot pred sed ni ci i ~la no vi Uprav nog od bo ra. „’Za jed no za [u ma di ju’ u{la je u za vr {nu fa zu unu tar stra na~ kog iz bor nog pro ce sa i pre sta lo je da jo{ pet grad skih i op {tin skih or ga ni za ci ja odr `a iz bor ne skup {ti ne”, sa op {tio je In for ma tiv ni cen tar

te stran ke. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, stra na~ ki od bo ri u Kra gu jev cu, Kra qe vu, Mla de nov cu, Sme de rev skoj Pa lan ci i Ba to ~i ni odr `a }e iz bor ne skup {ti ne u mar tu.

– Ide ja de cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je, eko nom skog raz vo ja i evro a tlant skog in te gri sa wa Sr bi je sti ~u svo ju pu nu afir ma ci ju i kroz osni va we Uje di we ne re gi o ne Sr bi je (URS) u ko jem „Za jed no za [u ma di ju„ ima, uz G17 plus, vo de }u ulo gu – re kao je di rek tor „Za jed no za [u ma di ju” Zlat ko Mi li}.

4

ekonomija

subota5.februar2011.

U PONEDEQAK NA BERZI I BESPLATNE AKCIJE BEOGRADSKOG AERODROMA

Od „Nikole Tesle” po 600 dinara Tr go va we ak ci ja ma Aero dro ma „Nikola Tesla” na Be o grad skoj ber zi po ~e }e u po ne de qak, 7. fe bru a ra, a ak ci je tog jav nog pred u ze }a ko je su bes plat no po de qe ne gra |a ni ma ve} su na wi ho vim vla sni~ kim ra ~u ni ma, re ~e no je ju ~e u Agen ci ji za pri va ti za ci ju.

Gra |a ni ko ji su ste kli pra vo na bes plat ne ak ci je do bi }e po jed nu ak ci ju Aero dro ma ~i ja je no mi nal na vred nost 600 di na ra,

nost 550 di na ra. U Ak ci o nar skom fon du su ob je di we ni pa ke ti ak ci ja ra ni je pri va ti zo va nih pred u ze }a i onih ko ji tek tre ba da se pro da ju.

Tr go va we ak ci jom Ak ci o nar skog fon da, ka ko na vo de u Agen ci ji za pri va ti za ci ju, tre ba lo bi da bu de omo gu }e no usko ro.

Pra vo na bes plat ne ak ci je jav nih pred u ze }a ste klo je 4,8 mi li o na gra |a na. Wi ma je po ~et kom 2010. go di ne po de qe no

dnevnik

NARODNA BANKA POKAZUJE RA^UNICU

Dinarska {tedwa isplativija od devizne Ja ~a we di na ra, ko ji je ju ~e do sti gao no vu re kord nu vred nost za ovu go di nu jer je zva ni~ ni kurs 103,7503 di na ra za je dan evro, pod sta klo je Na rod nu ban ku Sr bi je da iza |e s ra ~u ni com ko ja po ka zu je da su to kom pret hod na tri me se ca naj bo qe pro {li oni ko ji su {te de li u di na ri ma. [ta }e bi ti s oni ma ko ji su {ted ne ulo ge oro ~i li na {est me se ci NBS ne ka `e jer ni sa ma ve ro vat no ne zna ku da }e i}i di na ra, ali je ~i we ni ca da su di nar ske {te di {e za sa da u pred no sti u od no su na one ko ji su se od lu ~i la za evro, fra nak...

Elem, NBS je ju ~e sa op {tio da je ana li za is pla ti vo sti di nar ske

i de vi zne {ted we, oro ~e ne u Ne de qi {ted we na tri me se ca, po ka za la da je di nar ska bi la is pla ti vi ja. [te di {a ko ji je 1. no vem bra 2010. oro ~io 100.000 di na ra na tri me se ca, po pro se~ noj ka mat noj sto pi od 10,39 po sto, ko li ko je ta da nu |e no, do bio je na kra ju pe ri o da oro ~e wa 102.502 di na ra, na vo di se u sa op {te wu, i pod se }a na to da je di nar ska {ted wa oslo bo |e na po re za na pri ho de po osno vu ka ma te. NBS ta ko |e na vo di pri mer da je {te di {a, ko ji je u istom pe ri o du po lo `io 100.000 di na ra u evri ma, po pro se~ nim ka mat nim sto pa ma od 5,54 od sto, do bio je po is te -

ku tro me se~ nog oro ~e wa 98.517 di na ra, od no sno 3.985 di na ra ma we, a pri to me, we gov pri nos uma wen je za po rez na pri ho de po osno vu ka ma te, ko ji za de vi znu {ted wu iz no si de set po sto. Onaj ko ji je, de le }i ri zik svo je in ve sti ci je, oro ~io po pro se~ nim ka mat nim sto pa ma 50.000 di na ra u

di nar sku {ted wu i 50.000 di na ra u evri ma, do bio je kroz tri me se ca 100.488 di na ra. Na rav no sve ovo je zbog ja ~a wa di na ra u od no su na evro.

Ova ana li za, ta ko |e, po ka zu je da je {ted wa u di na ri ma, oro ~e na na tri me se ca, bi la is pla ti vi ja od {ted we u evri ma ~ak i ka da bi se di nar ska {ted wa ob ra ~u na va la po naj ni `im, a de vi zna po naj vi {im ka mat nim sto pa ma, po nu |e nim u Ne de qi {ted we. NBS je u Ne de qi {ted we di nar sku {ted wu oslo bo dio iz dva ja wa oba ve zne re zer ve i su ge ri sao gra |a ni ma da raz mi sle o ula ga wi ma u di nar sku {ted wu.

E. D.

@ALBE GRA\ANA NA SUBVENCIONISANE STAMBENE KREDITE

Nove prepreke do krova nad glavom Na ra~une gra|ana koji su stekli pravo na besplatne akcije preba~eno je i po sedam akcija Akcionarskog fonda, ~ija je pojedina~na nominalna vrednost 550 dinara a in di ka tiv na ce na te vla sni~ ke har ti je na pr vom tr go va wu bi }e 641 di nar.

Bes plat ne na lo ge za pro da ju ak ci je Aero dro ma gra |a ni mo gu da ti u po {ta ma i je di ni do ku ment ko ji im je za to po tre ban je li~ na kar ta, ili uz od re |e nu na kna du ovla {}e nom bro ke ru. Na lo zi va `e 90 da na i u sva kom tre nut ku se mo gu po vu }i. Na vla sni~ ke ra ~u ne gra |a na ko ji su ste kli pra vo na bes plat ne ak ci je pre ba ~e no je i po se dam ak ci ja Ak ci o nar skog fon da ~i ja je po je di na~ na no mi nal na vred -

po pet ak ci ja Naft ne in du stri je Sr bi je, ~i ja je no mi nal na vred nost bi la 500 di na ra, a sle du ju im i bes plat ne ak ci je Te le ko ma i Elek tro pri vre de Sr bi je, za ko je se pro ce wu je da }e bi ti naj vred ni je.

Ak ci je Te le ko ma }e bi ti po de qe ne po sle pro da je tog pred u ze }a, ko ja se o~e ku je u pr voj po lo vi ni 2011. go di ne, a uslov za po de lu ak ci ja EPS-a je da se to pred u ze }e tran sfor mi {e u ak ci o nar sko dru {tvo, {to se o~e ku je to kom idu }e go di ne.

E. D.

BIV[I RADNI^KI LIDER U „[INVOZU“ OPTU@UJE MENAYMENT

Ostala samo pusta obe}awa

Biv {i rad ni~ ki i sin di kal ni li der u zre wa nin skom „[in vo zu“ Mi ta Li si ca op tu `io je na kon fe ren ci ji za no vi na re ru ko vod stvo ove fir me da me dij skim ma ni pu la ci ja ma po ku {a va da za ta {ka sve lo {e po te ze ko je je po vla ~i lo po sled wih go di na, a {to je ne ko li ko sto ti na rad ni ka osta vi lo bez po sla.

„[in vo za“ na vod no obra ti lo Din ki }u i Mi haj lo vu, pro te stu ju }i zbog to ga {to od svih re mon te ra {in skih vo zi la u Sr bi ji sa mo wi ho vo pred u ze }e ni je do bi lo ni je dan po sao od dr `a ve.

– ^i we ni ce, ipak, go vo re sa svim su prot no. Fa bri ka re al no do da nas ni je pro ra di la, iako su pod no si o ci pla na re or ga ni za ci je obe }a va li pro cvat i za po {qa va we iz me |u 200 i 800 rad ni ka. Ta ko |e, iako je pla nom re o gra ni za ci je „[in vo za“ gro mo gla sno na ja vqen ugo vor sa „Si men som“, ne ma mo ni ka kvih sa zna wa o to me da li je pot pi san i re a li zo van – ka zao je Li si ca.

On je po ru ~io da se sve na {ta su biv {i rad ni ci i ak ci o na ri „[in vo za“ upo zo ra va li u vre me usva ja wa pla na re or ga ni za ci je is po sta vi lo kao isti na. Pre sve ga da oni ko ji su i do ve li pred u ze }e

Menayment zadovoqan Ru ko vod stvo “[in vo za”, upr kos ape lu za po mo}, tvr di da je fir ma la ne bi la ve o ma uspe {na na po slov nom pla nu. Di rek tor Ra do mir Mi qu{ je is ta kao da je, bez ob zi ra na to {to me nax ment ~i ni ve li ke na po re da i u 2011. or ga ni zu je pro iz vod wu i upo sli pro iz vod ne ka pa ci te te, ne iz ve sno da li }e broj za po sle nih osta ti isti.

– Na ci o nal ni pro je kat “o`i vqa va wa srp ske va go no grad we“, ko ji se fi nan si ra iz bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je, ni je pri me wen na od go va ra ju }i na ~in i kod “[in vo za“ pa nam, na `a lost, ni su obez be |e ni neo p hod ni fi nan sij ski re sur si. Za to }e mo u na red nom pe ri o du bi ti pri nu |e ni na to da zna ~aj no sma wi mo broj za po sle nih – upo zo rio je Mi qu{.

Zah te vi gra |a na za sub ven ci o ni sa ni stam be ni kre dit ko ji su pod ne ti to kom pro {le go di ne, na `a lost, ne }e bi ti re {a va ni po pra vi li ma ko ja su va `i la na dan pod no {e wa zah te va, ka ko je na {oj Re dak ci ji pr vo bit no re ~e no u Na ci o nal noj kor po ra ci ji za osi gu ra we stam be nih kre di ta, ne go po no vim. To, iz me |u osta log, zna ~i, da }e u xe pu mo ra ti da ima ju dvo stru ko vi {e pa ra za u~e {}e: ume sto pet – de set od sto vred no sti sta na.

Mno go je gra |a na ko ji su kra jem pro {le go di ne pod ne li zah tev za do de lu sub ven ci on sa nih stam be nih kre di ta ko je su ban ke ob ra di le i pro sle di le Na ci o nal noj kor po ra ci ji. Me |u tim, ka ko su nam ju ~e re kli u Kor po ra ci ji, ona je zah te ve ba na ka pri ma la sa mo do tre nut ka dok je bi lo nov ca ko ji je iz dvo jen za tu na me nu za 2010. A bi lo je opre de qe no 2.780.000.000 di na ra. Ko jeg da tu ma su pa re pre sa hle ni smo us pe li da sa zna mo. Iako u Kor po ra ci ji tvr de da su pred me te ob ra |i va li do pred kraj de cem bra, no vac je, o~i to, po tro {en mno go ra ni je. ^la nom 17 Ured be o me ra ma po dr {ke gra |e vin skoj in du stri ji kroz sub ven ci o ni sa we ka ma te za stam be ne kre di te i du go ro~ no stam be no kre di ti ra we u 2010. pred vi |e no je da je di ni kri te ri jum za ob ra du zah te va bu de vre me do sta vqa wa zah te va ban ke za do bi ja we pa ra. Po sle tre nut ka is pu we wa pred vi |e ne kvo te zah te vi ni su mo gli bi ti pro sle |i va ni Na ci o nal noj kor po ra ci ji. Ako su ne ke ban ke to i ura di le, sa mo su la `no pod gre -

do ste ~a ja ni su u sta wu da po no vo po kre nu pro iz vod wu bez po mo }i dr `a ve.

Pod se ti mo, Skup {ti na gra da Zre wa ni na je 3. fe bru a ra pro {le go di ne jed no gla sno usvo ji la iz ve {taj An ket nog od bo ra u ko jem je utvr |e no da je ste ~aj u pred u ze }u iza zvan na mer no i da je vla snik „[in vo za“ pre va rio dr `a vu, ma le ak ci o na re i rad ni ke. @. Balaban

Gra |a ni ko ji su 2010. pod ne li zah tev za sub ven ci o ni sa ni kre dit, a ni su ob ra |e ni kod Na ci o na le kor po ra ci je, jo{ la ne su da li u~e {}e u ban ci od pet od sto vred no sti sa na, pa im sa da pre o sta je ili da do ne su jo{ to li ko go to vi ne, ili da ras ki nu ugo vor za ku po vi nu sta na. Me |u tim, tu na sta je pro blem: gra |a ni ko ji se ja vqa ju na {oj re dak ci ji ka `u da im ban ka ne mo `e vra ti ti ulog jer je ve} upla }en na ra ~un in ve sti to ra. ja le na du gra |a ni ma da }e do bi ti od dr `a ve sub ven ci je po ta da va `e }im uslo vi ma, me |u tim, oni su osta li ne re {e ni i bi }e ob u hva }e ni no vim uslo vi ma sub ven ci o ni sa wa.

Na i me, 14. ja nu a ra je do ne ta no va Ured ba i uslo vi za do bi ja we sub ven ci o ni sa nih kre di ta su iz me we ni: u~e {}e gra |a na je de set pro ce na ta, dr `a ve 15 od sto i bez sub ven -

ci o ni sa nih ka ma ta. Za ovu go di nu iz bu xe ta je iz dvo je no sa mo 1.700.000.000 di na ra, {to je mi li jar du ma we ne go la ne. Iz Na ci o- nal ne kor po ra ci je po ru ~u ju ban ka ma i za in te re so va nim kup ci ma da {to br `e pri ku pe do ku men ta ci ju i pro sle de kre di te na ob ra du.

Stam be ne kre di te sa sub ven ci jom dr `a ve i na da qe }e mo }i do bi -

03. 02. 2011.

1.327,05146

„Iton” zapo{qava u Sremskoj Mitrovici – U po go nu „Ito na” u Srem skoj Mi tro vi ci na kra ju 2010. go di ne bi lo je 822 za po sle na, a da nas ih je 943 jer se no vi rad ni ci kon ti nu i ra no pri ma ju – iz ja vio je {ef Ode qe wa za qud ske re sur se Da ni lo Ka sa ba {i}.

Tre nut no su u to ku dva ogla sa za pri jem no vih rad ni ka, a fluk tu a ci ja je go to vo za ne mar qi va, s ob zi rom na to da je za pro {lu go di nu iz no si la 0,23 od sto, do dao je on na pred sta vqa wu kon cer na „Iton” u mi tro va~ koj fi li ja li Na ci o nal ne slu `be za po -

{qa va wa, ko jem su pri su stvo va li i ne za po sle ni sa `e qom da do bi ju po sao u tom po go nu. Kon cern „Iton”, pro iz vo |e~ elek tron ske opre me, za po {qa va 70.000 rad ni ka i ima po go ne u 150 ze ma qa, a la ne je ostva rio pri hod od 11,9 mi li jar di do la ra.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,00

1.920

360.960

Inos sinma, Sevojno

20,00

360

36.000

Vojvodinaput, Subotica

20,00

15.552

575.424

Impol Seval, Sevojno

13,10

950

950

7,14 Promena %

1.950 Cena

21.450 Promet

Dunav osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Promet 3.314.325

Komercijalna banka, Beograd

0,00

30.005

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-0,81

983

511.168

Agrobanka, Beograd

-0,79

8.654

77.890

Imlek, Beograd

0,29

2.081

164.430

Soja protein, Be~ej

-0,20

998

1.522.119

Univerzal banka, Beograd

2,67

5.150

20.600

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.485

0,00

Privredna banka, Beograd

0,00

685

5.158.760

Tigar, Pirot

3,26

760

15.599.483

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,42

3.280

846.270

Meser Tehnogas, Beograd

0,75

6.700

422.100

8.458.222

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.295

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,80

630

8.458.222

548

6.576

-11,91

562

5.620

Seme, Beograd

-11,66

288

10.080

-7,69

720

86.400

-4,72 Promena %

222 Cena

22.200 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

490

38.917.352

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

0,00

7.700

11.449.900

630

Cena 3.993

-12,04

0,80

Promena % 0,33

PK Sombor Holding KO, Sombor

Veterinarski zavod, Subotica

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Polet, Novi Pazar

Neoplanta, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (749,42 0,19)

Promet

Imlek PB, Beograd

Projektbiro, Sombor

Li si ca je re a go vao na pi smo me nax men ta i sa da {wih rad ni ka „[in vo za“ upu }e no mi ni stru eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Mla |a nu Din ki }u i gra do na ~el ni ku Zre wa ni na Mi le ti Mi haj lo vu, u ko jem su za tra `i li po mo} dr `a ve u te {kim uslo vi ma eko nom ske kri ze.

U {tam pi se ne dav no po ja vi la in for ma ci ja da se 250 rad ni ka

Za~arani krug

ti is kqu ~i vo gra |a ni ko ji su dr `a vqa ni Sr bi je, sta ri u tre nut ku pod no {e wa zah te va za kre dit iz me |u 23 i 45 go di na, s tim {to je dr `a va ma lo po me ri la gor wu sta ro snu gra ni cu do ko je kre dit mo ra da se ot pla ti – sa da iz no si 70 go di na. To zna ~i da }e se oni ma ma lo sta ri jim gra |a ni ma pro du `i ti rok vra }a wa kre di ta: ako ima ju, na pri mer, 45 go di na, mo }i }e da uzmu za jam na 25 go di na, {to zna ~i i ma wu me se~ nu ra tu. Na sub ven ci o ni sa ni stam be ni kre dit mo gu ra ~u na ti oni ko ji ima ju do 120.000 di na ra me se~ no, uz uslov da ne ma ju ne kret ni nu u vla sni {tvu ili da ve} ni su ko ri sni ci ne kog stam be nog kre di ta, iz u zev za adap ta ci ju.

Sub ven ci o ni sa ni stam be ni kre di ti da ju se na mak si mal ni rok od 30 go di na, s tim da se 75 od sto kre di ta ot pla }u je 25 go di na po slov noj ban ci, a po sle to ga pet go di na se vra }a ju bu xet ske pa re. Prin cip do bi ja wa kre di ta je isti kao do sa da: po zaj mi cu odo bra va ban ka, ko ja da qe re gu li {e sve po slo ve oko u~e {}a dr `a ve i osi gu ra wa stam be nog kre di ta kod Na ci o nal ne kor po ra ci je.

R. Dautovi}

Soja protein, Be~ej

-0,20

998

1.522.119

FKL, Temerin

0,00

1.300

1.040.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik PRO DA JA TE LE KO MA

subota5.februar2011.

SR BI JA IMA SA MO JE DAN PRO BLEM – NE ZA PO SLE NOST

Ne ma protekcije Di rek tor kom pa ni je „Re ne sans ci ta del” Mi lu tin Ni ko li} sma tra da to {to Vla da Sr bi je pro da je 31, a ne 51 od sto vla sni {tva u „Te le ko mu Sr bi ja”, po sle od lu ke ma win skog ak ci o na ra OTE-a da pro da svo jih 20 od sto, ne fa vo ri zu je ni kog.

– Na pro tiv, to olak {a va in ve sti to ri ma jer ne mo ra ju da ku pe 71 od sto ve} sa mo 51 od sto u star tu. „Doj ~e te le kom” ima pred nost ko ja je in he rent na wi ho vom vla -

sni~ kom ude lu u OTE-u, ko ja pro iz la zi iz to ga da }e se od ce ne ko ju pla te de set od sto vra ti ti wi ma sa mi ma zbog vla sni~ kog ude la u gr~ koj kom pa ni ji. De set od sto ni je ogrom no, ali ni je ni za ne mar qi vo – ka `e Ni ko li}, i do da je da Vla da to ne mo `e ko ri go va ti i po sle di ca je OTE-ovog vla sni {tva u Te le ko mu.

Ni ko li}, ko ji je bio sa vet nik Vla de Sr bi je u po stup ku pro da je ude la u kom pa ni ji „Mo bi 63” nor ve {kom „Te le no ru”, sma tra da su u pro ce su pro da je „Te le ko ma Sr bi ja” mno go ve }i pro ble mi, ko ji no se ri zik da ten der pro pad ne.

– To su od lu ka Vla de da od re di i ob ja vi mi ni mal nu ce nu od 1,4 mi li jar de evra, ko ja je pri tom lo {a, po di za we pla ta rad ni ci ma u „Te le ko mu Sr bi ja” usred pro ce sa pro da je i su vi {e kom pli ko van so ci jal ni pro gram – re kao je on.

Po {to je gr~ ka te le ko mu ni ka ci o na kom pa ni ja OTE oba ve sti la Vla du da je sprem na na to da pro da svo jih 20 od sto ude la u „Te le ko mu Sr bi ja” na pred sto je }em ten de ru, Vla da Sr bi je je pre kju ~e od lu ~i la da na ten de ru po nu di 31 od sto svo jih ak ci ja i osta ne s ude lom od 27,5 od sto ak ci ja u „Te le ko mu Sr bi ja”.

[a ka za po sle nih i pet i po mi li o na iz dr `a va nih Sr bi ja ima sa mo je dan pro blem, a to je ne za po sle nost. Sve osta lo su pra zne pri ~e.

S ob zi rom na to da se ne za po sle nost naj te `e re {a va, ima mo stal ne de ba te o to me ka ko pre su ti iz {u pqeg u pra zno. Ta ko |e, zbog to ga ve} go di na ma slu {a ma na {e po li ti ~a re, mi ni stre i kva zi a na li ti ~a re ka ko mu dru ju o to me da li da po ve }a mo po re ze ili da sma wi mo pla te, da li da sma wi mo jav nu po tro {wu ili da uve de mo po re ze na bo ga te, da li jed ni no be lov ci tvr de da se kri za le ~i {ted wom a dru gi – da }e nas spa si ti po tro {wa... Na kon ove vi so ko um ne eko nom ske ma te ma ti ke i akro ba ti ke obi~ no se pre |e na sva ko dnev ni `i vot i po~ nu po le mi ke oko po de le i pre ra spo de le ono ga {to se ima pa se po sta vi pi ta we da li vi {e da ti pen zi o ne ri ma, a uze ti od zdrav stva, da li uze ti pen zi o ne ri ma pa vi {e da ti se qa ci ma...

Kad se pod vu ~e cr ta, su da ri mo se s re al no {}u, a ona ka `e da 1,7 mi lion rad ni ka u Sr bi ji iz dr `a va vi {e od pet mi li o na glad nih usta.

Ako la `e ko za, ne la `e rog.

Uku pan broj za po sle nih u Sr bi ji, kra jem de cem bra 2010. go di ne, pro ce wen je na 1,77 mi lion, {to je oko 2.000 qu di ma we od bro ja za po sle nih iz pret hod nog me se ca, ob ja vi la je ju ~e Pri vred na ko mo ra Sr bi je.

Broj za po sle nih na kra ju de cem bra pro {le go di ne bio je 86.538, ili 4,7 od sto, ma wi ne go u istom me se cu 2009. go di ne. Uku pan broj ne za po sle nih u Sr bi ji kra jem 2010. go di ne je iz no sio 729.520, {to je je dan po sto vi {e ne go u no -

Ma te ma ti ka je pro sta U Vla di su u pra vu ka da ka `u da }e po ve }a wem pla ta u jav nom sek to ru za obe }a nih od se dam po sto bi ti po ve }a na i tra `wa i ti me ubra zan opo ra vak pri vre de. Pre ve de no, to zna ~i gra |a ni }e ima ti vi {e pa ra, vi {e }e ku po va ti i po ra {}e pro iz vod wa.

Lo {e u ovom pla nu je to {to }e mo se mo ra ti za du `i ti da bi obe }a we bi lo is pu we no.

Uzmi mo, na pri mer, da }e po la mi li o na za po sle nih u jav nom sek to ru do bi ti po ve }a we pla te od oko 20 evra me se~ no. To zna ~i da }e tra `wa bi ti ve }a oko de set mi li o na evra me se~ no.

S dru ge stra ne, ka da bi se u Sr bi ji za po sli lo 50.000 qu di, i to s pro se~ nom pla tom od 200 evra, su ma za po tro {wu opet bi bi la uve }a na za de set mi li o na evra, ali bi efe kat bio jo{ ve }i jer bi se sma wio broj iz dr `a va nih li ca, po ve }a li do pri no si za pen zi je, zdrav stvo... A pri de – ne bi smo se mo ra li za du `i ti.

Me |u tim, mno go je lak {e po di }i de kre tom pla te jav nom sek to ru ne go za po sli ti 50.000 qu di. vem bru, dok u od no su na de cem bar 2009. go di ne ni je bi lo zna ~aj ni jih pro me na. Sto pa re gi stro va ne ne za po sle no sti za de cem bar 2010. je 26,74 od sto i vi {a je u od no su na pret hod ni me sec, ka da je iz no si la 26,52 od sto, kao i u od no su na de cem bar pret hod ne go di ne, kad je bi la 25,89 od sto.

EVROP SKA KO MI SI JA POD SE ]A

Ka da se ovi po da ci ukr ste sa `i vo tom, do bi je se kru `ni tok.

Pro ce wu je se da u Sr bi ji ima 7.306.000 sta nov ni ka. Od tog bro ja, vi de smo, sa mo 1,77 mi lion ima rad nu kwi `i cu dok su svi dru gi, ili ti oko 5,5 mi li o na qu di, na ovaj ili onaj na ~in iz dra `a va na li ca ili pen zi o ne ri. Ta ko |e, od

ovog 1,77 mi li o na za po sle nih, po la mi li o na do bi ja pla tu iz bu xe ta Sr bi je, iz ko jeg se ta ko |e sva kog me se ci iz dva ja go to vo po lo vi na nov ca neo p hod nog za re dov nu is pla tu pen zi ja za 1.622.538 pen zi o ne ra.

Ka kva je si tu a ci ja ja sno je ako se zna da, po zva ni~ nim po da ci ma, u ~e tvr ti ni srp skih po ro di ca pen zi o ne ri je di ni ima ju re dov ne pri ho de pa sa mim tim iz dr `a va ju ne sa mo se be ve} i de cu, a ~e sto i unu ke.

Oko 200.000 qu di u Sr bi ji pri ma ne ku vr stu so ci jal ne i ma te ri jal ne po mo }i iz bu xe ta. Na sve to do la zi i oko 730.000 ne za po sle nih, od ko jih sa mo 70.000 pri ma me se~ nu nov ~a nu na dok na du u od re |e nom pe ri o du. To li ko bre me na le |i ma oni ko ji ima ju po sao te {ko da mo gu du go iz dr `a ti, a o ne kom re al nom po ve }a wu pla ta ili pen zi ja sve dok se ne po ve }a za po sle nost i ne otvo re no va rad na me sta ap so lut no je ne ral no go vo ri ti. Na{ eko nom ski si stem je na ivi ci iz dr `qi vo sti i na ko rak od pu ca wa po {a vo vi ma, za ~i je }e pu ko pre `i vqa va we kom plet na dr `a va mo ra ti ove go di ne da se za du `i naj ma we 1,4 mi li jar du evra, jer to li ko iz no si de fi cit bu xe ta za 2011, ra ~u na ju }i i dr `a vu i lo kal ne ni voe vla sti.

Za huk ta va se i pred iz bor na kam pa wa, a ume sto tri ca i ku ~i na, va qa lo bi da i vlast i opo zi ci ja iz ne su pre ci zan plan o sa mo jed nom pi ta wu: ka ko po ve }a ti broj za po sle nih u Sr bi ji, ili, pre ci zni je, ko }e, ka da i ka ko otvo ri ti no ve fa bri ke.

D. Uro {e vi}

5

PRO RA DIO JE DIN STVE NI RE GI STAR PO RE SKIH OB VE ZNI KA

U{te da 600 mi li o na evra Je din stve ni re gi star po re skih ob ve zni ka Sr bi je pro ra dio je ju ~e, sa op {ti la je Po re ska upra va. To zna ~i da }e na jed nom me stu bi ti ob je di we ni po da ci sva 4,7 mi li o na po re skih ob ve zni ka, fi zi~ kih i prav nih li ca.

Di r ek t or Po r e s ke upra v e Dra gu tin Ra do sa vqe vi} na ja vio je da }e do kra ja go di ne ta in s ti t u c i j a pre } i na elek torn sku ko mu ni ka ci ju s ob ve zni ci ma, to jest da }e se po re ske pri ja ve i iz ve {ta ji oba vqa t i is k qu ~ i v o elek t ron skim pu tem.

– To }e pri vre di na go di {wem ni vou u{te de ti 600 mi li o na evra – iz ja vio je Ra do sa vqe vi}.

Ka ko je na ja vqe no, od ju na }e 117.000 ob ve zni ka ko ji pri ja vqu ju PDV to mo }i da u~i ne is kqu ~i vo elek tron ski, da bi do de c em b ra svi ob v e z ni c i pre {li na taj vid pri ja ve i pla }a wa po re za.

Po m o} n ik di r ek t o r a PU De jan Vi do je vi} is ta kao je da }e Je din stve ni re gi star po re skih ob ve zni ka i pre la zak na elek tron sko po slo va we omo gu }i ti i gra |a ni ma da elek tron ski pro ve ra va ju da li im po slo dav ci upla }u ju po re ze i do pri no se na za ra de.

– Ta ko }e se mno go efi ka sni je mo }i kon tro li sa ti po re ski ob ve zni ci – za kqu ~io je on.

SIN DI KAT PI SAO CVET KO VI ]U, A PO SLO DAV CI NA GR DI LI I JED NE I DRU GE

Sr bi ji tre ba ozbiq na Jav ni sek tor gu ra in du stri ja pri vre du u pro past?

– Evro pa }e sa mo kroz po ve }a we kon ku rent no sti in du stri je us pe ti da pre va zi |e kri zu i obez be di odr `i vi raz voj, ko ji je deo {i re Sta te gi je „EU 2020„ – iz ja vio je ju ~e pred stav nik De le ga ci je EU u Sr bi ji Al ber to Ka ma ra ta.

On je na se mi na ru o in du strij skoj po li ti ci, ko ji se odr `a va u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je u sa rad wi s EU, re kao da je do bro {to je Sr bi ja 29. de cem bra do ne la Ak ci o ni plan za pre va zi la `e we ne do sta ta ka iz Iz ve {ta ja EU, u ko joj je jed na od naj va `ni jih me ra pri me we na in du strij ska po li ti ka za te ku }u de ce ni ju.

Ka ma ra ta je oce nio i da je do bro {to je u Sr bi ji sta vqen ak ce nat na od re |e ne in du strij ske gra ne, kao {to su auto-in du stri ja i elek tron ska in du stri ja, jer to pru `a pred vi dqi vost za eko nom ske u~e sni ke.

– Za nas je va `no da {to bo qe raz u me mo ele men te srp ske in du strij ske po li ti ke i da vi di mo da

li }e u na red nom pe ri o du in sti tu ci je ima ti ka pa ci tet da spro ve du re for me ko je su na ja vi le – ka zao je Ka ma ra ta.

Po sred stvom vi deo-lin ka, u~e sni ci ma se mi na ra se iz Bri se la obra tio pred stav nik Evrop ske ko mi si je Ro dri go Pe du ci, ko ji je is ta kao da je za EU va `no da kon ku rent nost i odr `i vost idu za jed -

no, od no sno da su joj po treb ni i raz voj in du stri je i eko lo gi je. On je re kao da je kqu~ na pre po ru ka EK-a da je Evro pi po treb na ra zno li ka in du strij ska osno va, iako je ra ni jih go di na bi lo ne kih sum wi u ve zi s tim.

Pe du ci je uka zao na to da }e, po re vi di ra nom Li sa bon skom spo ra zu mu, od sa da sve ze mqe ~la ni ce

EU bi ti oba ve zne da do sta vqa ju go di {we iz ve {ta je ve za ne za kon ku rent nost i odr `i vost pri vre de, a EK }e sla ti svo je mi si je da pro ve re sta we.

EU je do ne la do ku ment „In du strij ska ino va ci ja”, ko ji tre ba da sma wi jaz iz me |u kon ku rent no sti i odr `i vo sti. On je na ja vio i da }e, zbog stva ra wa fi nan sij ske sta bil no sti, bi ti oba ve zna i pri me na re gu la ti ve „Ba zel 3”, ko jom su pre ci zi ra na no va pra vi la o ka pi ta lu ba na ka.

– Po {to je ciq o~u va we i raz vi ja we je din stve nog tr `i {ta, po treb no je jo{ in te gri sa ti tr `i {ta ener ge ti ke, in for ma ti ke i tran spo ra ta – ka zao je Pe du ci. – Ciq je da do 2020. go di ne EU po sta ne pot pu no „ze le na te ri to ri ja”, od no sno eko lo {ki ~i sta, bez emi si je ugqen-di ok si da i ugqenmo nok si da, a ta ko |e i da se {to pre re {i pro blem ne za po sle no sti, na ~e mu se in te ziv no ra di.

E. Dn.

Srp sko-tur ski sa mit KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,9840

104,0650

106,4580

101,6710

Australija

dolar

1

74,6476

76,1710

77,9229

74,4191

Kanada

dolar

1

74,7789

76,3050

78,0600

74,5500

Danska

kruna

1

13,6793

13,9585

14,2795

13,6375

Norve{ka

kruna

1

12,9094

13,1729

13,4759

12,8699

[vedska

kruna

1

11,5019

11,7366

12,0065

11,4667

[vajcarska

franak

1

78,5818

80,1855

82,0298

78,3412

V. Britanija

funta

1

119,6850

122,1270

124,9360

119,3190

SAD

dolar

1

73,9064

75,4147

77,1492

73,6802

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 2. 2011. godine

Pri vred na ko mo ra Be o- gra da i Udru `e we SI TA or ga ni zo va }e srp sko-tur ski po slov ni fo rum 21. fe bru a ra u Be o gra du, na ja vqe no je ju ~e iz Ko mo re.

Pri ja ve za u~e {}e tre ba do sta vi ti Pri vred noj ko mo ri Be o gra da naj ka sni je do 15. fe bru a ra.

Na fo ru mu }e u~e stvo va ti ~la no vi po slov nih aso ci ja ci ja „Bu giad” iz Bur se, „Ka siad” iz Sam su na i „Agid” iz Ada ne, ko je su ~la ni ce kon fe de ra ci je bi zni sme na „Tu skon” iz Is tan bu la.

Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je upu tio je otvo re no pi smo pred sed ni ku Vla de Sr bi je Mir ku Cvet ko vi }u u ko jem pro te stu je zbog ta la sa po sku pqe wa na mir ni ca. Sin di kat upo zo ra va pre mi je ra na to da se ma te ri jal no-so ci jal ni po lo `aj za po sle nih dra sti~ no po gor {a va i da }e to bi ti jo{ iz ra `e ni je to kom ove go di ne.

U pi smu sin di kal ci po na vqa ju da je pro {le go di ne `i vot ni stan dard opao oko 30 od sto, {to je isto rij ski mi ni mum. Tvr de da ov de `i vi oko dva mi li o na si ro ma {nih gra |a na, od ~e ga je mi lion ne za po sle nih i isto to li ko oni ko ji su is pod gra ni ce si ro ma {tva. Vi {e od de set od sto za po sle nih ni je pri mi lo za ra du ili pri ma ma we od mi ni mal ca. S pro se~ nom ne to za ra dom i ku pov nom mo }i gra |a ni na {e ze mqe su na po sled wem me stu u re gi o nu.

Osim to ga, so ci jal nog di ja lo ga u Sr bi ji ne ma, a po sto je }a pra va iz rad nog od no sa, ko ja su iova ko ma la, kr {e se, {to do vo di do to ga da rad ni ci sva ko dnev no pro te stu ju a iz ra zi wi ho vog ne za do voq stva sve su dra sti~ ni ji. Sve to, na vo di se u pi smu, uvo di Sr bi ju u no vi kri zni pe riod za ko ji od go vor nost sno si is kqu ~i vo Vla da Sr bi je.

Oni od Vla de tra `i da {to hit ni je pre i spi ta po ve }a we ce na kao i da na vre me spre ~i sva na ja vqe na po sku pqe wa , ali i stvo ri am bi jent za po ve }a we za ra da, i da pred u pre di pro te ste ne za do voq nih rad ni ka ta ko {to }e na vre me ot po ~e ti pre go vo re s gran skim sin di ka ti ma.

Na ovo pi smo pre mi je ru od go vo ri la je Uni ja po slo da va ca Sr bi je, tvrd wom da su pri vred ni ci `r tva sin di kal nih ape ti ta i ne ral nih

Rad ni ci tra `e ve }e pla te i od pri vat ni ka Pred sed nik Uni je po slo da va ca Sr bi je Ne boj {a Ata nac ko vi} ka `e da su i pri vat ni po slo dav ci su o ~e ni sa zah te vi ma rad ni ka za po ve }a we pla ta, {to je ne re al no i ne mo gu }e ostva ri ti.

– Zbog sprem no sti po je di na ca u Vla di Sr bi je da na ~i ne ne re al ne ustup ke za po sle ni ma u jav nom sek to ru, sin di ka ti i od UPS-a tra `e da se mi ni mal na ce na ra da po dig ne s 95 na 105 di na ra iako je ona to kom pro {le go di ne po dig nu ta s 87 na 95 di na ra, {to je od go va ra lo go di {wem ra stu in fla ci je – re kao je Ata nac ko vi}. – Pri tom, sin di ka te o~i gled no ne za ni ma {to je pro se~ no ka {we we u is pla ti za ra da u Sr bi ji 50 da na zbog ve li ke ne li kvid no sti u ko joj je sva ko dru go pred u ze }e. Ova kvom po li ti kom, ume sto da se bo re za o~u va we rad nih me sta, sin di ka ti i Vla da su di rekt no od go vor ni za gu bi tak 160.000 rad nih me sta u pri vre di, a pri vat ni ka pi tal u Sr bi ji sve vi {e po sta je `r tva ne do go vor ne po li ti ke i wi ho vog po na {a wa jer ~i ta vu de ce ni ju tro {i mo vi {e ne go {to ~i ta va dr `a va mo `e da za ra di i ta ko po ve }a va mo spoq ni dug i gu ra mo ce lo dru {tvo u jo{ du bqu kri zu. obe }a wa mi ni sta ra jer, ka ko ka `u, pri vre da Sr bi je vi {e ne mo `e pu we wem bu xe ta fin si ra ti ne ral na po ve }a wa pla ta u jav nom sek to ru.

Oni pod se }a ju na to da je pro {le go di ne pro se~ na pla ta u pri vre di bi la 29.587 a u jav nom sek to ru Q. Ma le {e vi} 38.885 di na ra.

6

poqoprivreda

subota5.februar2011.

dnevnik

NO VI PO QO PRI VRED NI KRE DI TI IZ PO KRA JI NE

Voj vo |an skim pa o ri ma na za jam 159 mi li o na Po kra jin ski fond za raz voj po qo pri vre de odo bri }e re gi stro va nim voj vo |an skim po qo pri vred nim do ma }in stvi ma 159 mi li o na di na ra kre di ta, a kon kur si za no ve kre dit ne li ni je bi }e otvo re ni od su tra do 1. mar ta. Re~ je o se dam kre dit nih li ni ja – za na bav ku no vih si ste ma i opre me za na vod wa va we, za no ve pla ste ni ke, sta kle ni ke i opre mu u wi ma, za po di za we vi {e go di {wih za sa da vo }a, p~e li wih ro je va, no vih ko {ni ca i opre me u p~e lar stvu, za po di za we vi {e go di {wih za sa da vi no ve lo ze i opre me u vi no gra dar stvu, za na bav ku no ve po qo pri vred ne me ha ni za ci je, kao i za na bav ku osnov nog sta da u ov ~ar stvu i ko zar stvu.

Di rek tor Fon da Jo `ef Sa bo i sa vet nik Sto jan Ma rin ko vi}

ka za li su da su pred vi |e ne i no ve kre dit ne li ni je – iz me |u osta log, za tov ju na di i iz grad wu si lo sa.

Ina ~e, kre di ti za ku po vi nu no vih si ste ma i opre me za na vod wa va we bi }e odo bra va ni s ka mat nom sto pom od 1,4 po sto na go di {wem ni vou, uz pri me nu va lut ne kla u zu le, i to: za na bav ku opre me za na vod wa va we ~i ja vred nost iz no si do 5.000 evra

odo bra va }e se kre di ti s grejspe ri o dom od de vet me se ci i ro kom ot pla te od 24 me se ca; za na bav ku opre me za na vod wa va we ~i ja je vred nost od 5.001 do 15.000 evra odo bra va }e se kre di ti s grejs-pe ri o dom od 12 me se ci i ro kom ot pla te od 30 me se ci.

Kredi ti za na bav ku no vih pla ste ni ka i sta kle ni ka i opre me u wi ma bi }e odo bra va ni

Sit nim ga zdin stvi ma ve li ka po mo} Fond za raz voj po qo pri vre de na sta vi }e da po ma `e sit na po qo pri vred na ga zdin stva, ko ja u Voj vo di ni ima ju ~ak 85 od sto po vr {i na, re ~e no je ju ~e. Ina ~e, u pro te klih de set go di na ra da te po kra jin ske in sti tu ci je odo bre no je bli zu 1.500 kre di ta, po naj po voq ni jim uslo vi ma u na {oj ze mqi, u ukup nom iz no su od oko osam mi li o na evra.

MI LO SA VQE VI] SE OPET DO GO VA RAO S PE KA RI MA

„Sa va” osta je 44 di na ra

Mi ni star stvo tr go vi ne do go vo ri lo se da nas sa Uni jom pe ka ra da se Ured ba o pro iz vod wi hle ba „sa va” od bra {na T-500 pro du `i za jo{ {est me se ci po we nom is te ku u mar tu, ka ko bi ce na tog hle ba i da qe osta la na mak si mal nom ni vou od 44 di na ra.

Mi ni star tr go vi ne Slo bo dan Mi lo sa vqe vi} re kao je no vi na -

ri ma da je do go vo re no da se pe ka ri ma is po ru ~i jo{ jed na ko li ~i na p{e ni ce od pred vi |e nog kon tin gen ta od 100.000 to na iz Rob nih re zer vi. Ka ko je za „Dnev nik” iz ja vio di rek tor Di rek ci je rob nih re zer vi Go ran Ta si} pe ka ri su do sad „po vu kli” sa mo 25.000 to na p{e ni ce.

Raz log su, ka ko je ob ja snio, ban kar ske ga ran ci je ko je pe ka ri ni su do sta vi li. Oni ko ji su to u~i ni li do bi li su po zajm ni cu u vi du p{e ni ce, a osta li }e ima ti pri li ku da u~e stvu ju u tom in tr ven cij skom dr `av nom po slu, ka da is pu ne uslo ve ko je su pot pi sa li.

Mi lo sa vqe vi} je pod se tio da je ured ba oba ve za la pe ka re da 40 od sto dnev ne pro iz vod we mo ra bi ti od bra {na T-500, gde je mar `a ogra ni ~e na na 9,14 od sto, rok pla }a wa na 20 da na, a mak si mal na re mi ten da na pet od sto.

- Ve ru jem da }e mo ova ko do pri ne ti da gra |a ni Sr bi je, upr kos enorm nom sko ku ce ne p{e ni ce na svet skom i do ma }em tr `i {tu, ku -

pu ju hleb po pri stu pa~ nim ce na ma - ka zao je on.

Pred sed nik Uni je pe ka ra Zo ran Pra li ca pre ci zi rao je da je sa da do go vo ren kon tin gent is po ru ke od 50.000 to na p{e ni ce na vo de }i da je ovo ga pu ta po ve }a na za in te re so va nost pe ka ra. On je do dao da se pe ka ri na da ju da }e po sle no ve `e tve ce na p{e ni ce opa sti ta ko da oni ne }e bi ti na gu bit ku ako hleb bu du pro da va li po 44 di na ra.

Me |u tim, pe ka ri, na ro ~i to voj vo |an ski, ma hom su ve} po di gli ce ne po lu ki lo gram ske be le vek ne pa ona ko {ta 55 do 60 di na ra.

S. G.

s ka mat nom sto pom od dva po sto na go di {wem ni vou. Mak si ma lan iz nos kre di ta je 15.000 evra, rok ot pla te 36 me se ci. Kre di ti za po di za we vi {e go di {wih za sa da vi no ve lo ze i opre me u vi -

no gra dar stvu, kao i kre di ti za po di za we vi {e go di {wih za sa da vo }a, ta ko |e }e ima ti sto pu od dva po sto. Naj vi {i iz nos odo bre nog kre di ta je 10.000 evra, grejs-pe riod 36 me se ci, rok ot -

HLEB NO @I TO PRE SKU PO I TA KVO ]E I OSTA TI

Ne do zvo li ti da uve ze mo na {u p{e ni cu P{e ni ca je na no vo sad skoj Pro dukt noj ber zi sti gla do 26,5 di na ra bez PDV-a, a sve su pri li ke, ce na }e joj ra sti. Ra ~u na ju }i i po rez, pro se~ na ce na za ki lo gram p{e ni ce ove ne de qe bi la je 28,09 di na ra.

Ni je isto rij ski re kord, ali spram law skih 11 – ma lo li je? Ka ko }e se stva ri od vi ja ti do `e tve ni ko sa si gur no {}u ne zna, ali ve} je ja sno da si tu a ci ja ni je do bra. ^ak i ne ke ve li ke `i to mlin ske kom pa ni je u Sr bi ji ve} ku bu re s ko li ~i na ma, te su ras po re di le ono {to ima ju da bi se „po kr pi le” u na red nim me se ci ma. Po me ni mo i da iz voz p{e ni ce iz Sr bi je ni je za u sta vqen, od no sno ni je uve de na tak sa od pet di na ra po ki lo gra mu o ko joj se mno go pri ~a lo jer je, po na {im sa zna wi ma, tu od lu ku sto pi ra la Svet ska tr go vin ska or ga ni za ci ja.

I s tak som i bez we, si gur no je to da dr `a va ne sme do zo vo li ti da tr gov ci po sle `e tve pr vo iz ve zu `i to iz Sr bi je i ta ko na pra ve ve {ta~ ku ne sta {i cu, a da za wu, ume sto svo jih spe ku la ci je, okri ve na vod ni slab rod ili ma lo po se ja nih wi va, a po tom, da zbog te i ta kve ne sta {i ce to isto na {e `i to uve zu u Sr bi ju, ali po vi {oj ce ni. A op {te je mi {qe we stru~ ne jav no sti i sa mih pa o ra da se ta ko ne {to pret hod nih go di na ~e sto de {a va lo. ^ak i da ne uve zu istu onu na {u p{e ni cu ko ju su pret hod no pro da li na svet skoj pi ja ci, tr gov ci i uvo zni ci sva ka ko za ra |u ju, jer dva put obr nu ro bu i uzmu tr go va~ ku mar `u i kod iz vo za i kod uvo za.

Vra ti mo se ce na ma. U raz go vo ru za „Dnev nik”, di rek tor Pro dukt ne ber ze u No vom Sa du @ar ko Ga le tin pod se }a na to da je ap so lut -

I so ja na mak si mu mu Ku ku ru zom se na Pro dukt noj ber zi tr go va lo po pro se~ noj ce ni od 23,01 din/kg s PDV-om (21,30 din/kg bez PDV-a), {to je rast od 0,5 po sto u od no su na pro {lo ne deq nu ce nu. So ja, ko ja je do sti gla ce nov ni mak si mum, ko {ta la je 38,95 din/kg s PDV-om (36,06 din/kg bez PDV-a), {to je rast od 4,6 po sto u od no su na pro {lu ne de qu. ni mak si mum na svet skim ber za ma p{e ni ca ima la kra jem 2007. i po ~et kom 2008. go di ne. Na na {oj ber zi je u apri lu 2008. ko {ta la 454,4 do la ra po to ni. Sa da je, pre ra ~u na to u tu va lu tu, 351,3 do la ra, {to je ipak zna ~aj na raz li ka. Me |u tim, u go di ni ka da je ostva re na naj vi {a ce na tur bu len ci je na tr `i {tu su tra ja le krat ko, a sa da }e p{e ni ca i da qe ra sti a taj }e trend po tra ja ti – ka `e on, na po mi wu }i da sa da ima mo sin hro ni zo van rast ce na naj va `ni jih po qo pri vred nih kul tu ra – p{e ni ce, ku ku ru za i so je.

Enig ma je, me |u tim, rod 2011. go di ne. Ve li ki svet ski pro iz vo |a ~i su u pro ble mu, glo bal ni usev

je ugro `en zbog svih ki ja me ta ko ji su za de si li pla ne tu, a uqe na va tru do li la je po li ti~ ka si tu a ci ja na se ve ru Afri ke gde se u`ur ba no po pu wa va ju za li he.

– Sve to, na rav no, ima uti ca ja na nas. Ve o ma je ja sna ko re la ci ja iz me |u svet skog i na {eg tr `i {ta.

Me |u tim, raz log vi {e za ova ko vi so ku ce nu p{e ni ce u Sr bi ji je to {to smo go to vo is tro {i li iz vo zne vi {ko ve i do ve li u pi ta we bi lan sne ko li ~i ne za ovu go di nu te ni je is kqu ~e no da }e mo, ako „pre ko” ode jo{ 150.000 to na, uvo zi ti hleb no `i to – ka `e Ga le tin, pod se }a ju }i na to da smo za se ja li re kord no ma le po vr {i ne, te da je, ap surd no, u Voj vo di ni po se ja no

SEN ]AN SKA FABRIKA [E ]E RA RA DI LA KAO NAJ BO QE EVROP SKE [E]ERANE

Do bra ce na slat kog ko re na za gor ~a }e {e }er u rad wa ma U Fa bri ci {e }e ra „TE-TO” u Sen ti ju bi lar na 50. kam pa wa za vr {e na je po sle 145 da na, uz re kord nu pro iz vod wu od 100.655 to na kon zum nog {e }e ra, {to je naj ve }a pro iz vod wa ostva re na u Sr b i j i. Ge n e r al n i di r ek t or Qu bi {a Ra den ko vi} iz ja vio je da je, za h va q u j u } i re k ord n om u~in ku, sen }an ska fa bri ka svr sta n a u rang naj u s pe { ni j ih evrop skih.

Uspe {nu pro iz vod wu u kam pa wi, me |u tim, pra ti li su uve }a ni tro {ko vi jer je, zbog ne mo gu} no sti va |e wa re pe, fa bri ka ne ko vre me ra di la po lo vi nom ka pa ci te ta. Sa mo za iz vla ~e we re pe s ras kva {e nih wi va iz ata ra bio je po tre ban do dat ni 1,5 mi lion evra. Po Ra den ko vi }e vim re ~i ma, zbog po ve }a nih tro {ko va ne mi nov no je i po ve }a we ce ne {e }e ra jer je i gas za

Vlada dr`i stvari pod kontrolom Mi ni star tr go vi ne Slo bo dan Mi lo sa vqe vi} iz ja vio je da Vla da Sr bi je ~i ni sve da ne do |e do ne sta bil no sti na tr `i {tu {e }e ra i da se obez be de do voq ne ko li ~i ne po pri hva tqi vim ce na ma.

On je re kao da se pre go va ra sa svim {e }e ra na ma u Sr bi ji ka ko bi se obez be di le do voq ne ko li ~i ne {e }e ra po ce na ma pri hva tqi vim za sve gra |a ne. Pod se tio je da je ce na {e }e ra u sve tu vi {a od 820 do la ra za to nu i da je to isto rij ski mak si mum. Mi lo sa vqe vi} je do dao da se pre go va ra i sa uqa ra ma, ka ko bi se na {ao na ~in da se za u sta vi rast ce na.

pla te kre di ta 24 me se ca. I kre di ti za na bav ku no vih ko {ni ca i opre me za p~e lar stvo }e bi ti odo bra va ni s ka mat nom sto pom od dva po sto na go di {wem ni vou. Za na bav ku p~e li wih ro je va, no vih ko {ni ca, no ve opre me i ka mi o na re gi stro va nog za p~e lar stvo mak si ma lan iz nos kre di ta je 20.000 evra, do 5.000 evra za sva ku stav ku po je di na~ no.

Ista ka mat na sto pa je i za kre di te za na bav ku no ve po qo pri v red n e me h a n i z a c i j e (po gon s ke, pri k qu~ n e) u vo } ar stvu i vi no gra dar stvu. Za po gon ske ma {i ne grejs-pe riod je {est me se ci, uz u~e {}e od 15 od sto. Za pri kqu~ ne ma {i ne grejs-pe riod je ta ko |e {est me se ci, a rok ot pla te kre di ta je 48 me se ci.

S. G.

Po gled na sen }an sku {e }e ra nu

mi nu lu kam pa wu bio 54 po sto sku pqi u od no su na pret hod nu kam pa wu, naf ta je po sku pe la za ~e tvr ti nu, a ta ko |e i dru gi re pro ma te ri ja li. Ina ~e, od pla ni ra nih 14.000 hek ta ra za pro le} nu ste vu ve} je ugo vo re no oko 8.000, a u sen }an skoj fa bri ci su utvr di li ce nu od 3,60 di na ra za ki lo gram {e }er ne re pe na red nog ro da, {to je tre }i nu vi {e ne go kod law skog ugo va ra wa. Za

pro {lu ste vu od re |e na ce na od 2,70 di n a r a je ko r i g o v a n a na 2,90, ~i m e je pro i z v o | a ~ i m a obez be |e na bo qa za ra da.

– Ako `e li mo da po qo pri vred ni ci ima ju do bru ce nu svo jih pro iz vo da, on da se ova ce na mo ra po ja vi ti i na ra fo vi ma u pro dav ni ca ma – ka te go ri ~an je Ra den ko vi}. – Kod od re |i va wa ce ne mo ra mo bi ti ve o ma opre zni jer ni smo si gur ni u trend kre ta wa ce na {e -

}e ra na svet skom tr `i {tu. Za to opre zno od re |u je mo po ~et nu ce nu, a u to ku kam pa we mo `e mo je pra ti ti i ko ri go va ti. Ula ga we u pro iz vod wu re pe je oko 1.000 evra po hek ta ru, a po nu |e nom ce nom od 3,60 di na ra mo gu o~e ki va ti pri hod od 1.700 do 1.800 evra, {to je vi so ka pro fit na sto pa.

Sen }an ska fa bri ka }e iz pro te k le kam p a w e iz v e s ti 41.000 to na {e }e ra, od ~e ga 36.000 to na na tr `i {te EU i osta tak u ze mqe CEF TA-e. Upo re do s kap ma wom ko ja se odu `i la, sen }an ska fa bri ka je iz mi ri la oba ve za pre ma pro iz vo |a ~i ma i ve} ugo vo ri la oko 60 od sto po vr {i na pla ni ra nih za ovu se zo nu.

Ra den ko vi} je sa op {tio da je u mi nu loj kam pa wi pre ra |e no 822.000 to na {e }er ne re pe, ~i ja pro se~ na di ge sti ja je iz no si la 14,4 od sto, {to je dva pro cen ta ni `e u od no su na pret hod nu kam pa wu.

M. Mi tro vi}

ma we ne go u cen tral noj Sr bi ji, {to ni je do bro ima ju }i u vi du to da se na voj vo |an skim wi va ma ostva ru je ve }i pri nos.

Ka da su ukup ne za sej ne po vr {i ne u pi ta wu, sta ti sti ka ka `e da je to 480.000 hek ta ra, a u op ti mal nom ro ku je za se ja no 230.000. Stru~ wa ci, me |u tim, sma tra ju da je za se ja no sve ga 420.000 hek ta ra. Ka ko god, ve li ki je pro blem to {to za pra vo ne po sto je bi lan sne evi den ci je.

– Ne po zna va we pro iz ve de nih ko li ~i na i igre oko to ga je dan su od kqu~ nih pro ble ma. Sr bi ja ne zna po u zda no ko li ko p{e ni ce za se je, pro iz ve de, uskla di {ti i po red sta ti sti~ ke slu `be ko ja ima do bro raz vi je nu mre `u pri ku pqa ~a po da ta ka i me to do lo gi ju. Na `a lost, sta ti sti ka vi {e ve ru je pro dav ci ma se me na, ko ji ima ju svoj in te res, ne go svo jim po da ci ma. Upra vo za to se de {a va ju sta ti sti~ ke gre {ke od go to vo 30 od sto, a ova kve pro ce ne ima ju ve li ki uti caj na ce nu – ka `e za na{ list kon sul tant SE E DEV-a Go ran @iv kov.

On oce wu je da je Sr bi ja iz me |u mo gu} no sti da po sta ne zna ~a jan iz vo znik p{e ni ce, ili pak, da po~ ne da je re dov no uvo zi, te da }e od sprem no sti za re for ma ma ko je }e se de si ti u na red nom pe ri o du za vi si ti ko jim }e pu tem kre nu ti. Na rav no, uko li ko ima ne do sta tak p{e ni ce, pret po stav ka je da se uki ne ca ri na na wen uvoz, a naj po zi tiv ni ji efe kat je uki da we ca ri na na se men sku p{e ni cu i na da da }e svet ske kom pa ni je pro na }i in te res da se lek ci o ni {u i pro iz vo de se me u Sr bi ji, na gla {a va on.

S. Glu {~e vi}

„Del ta agrar„ u Ber li nu Naj ve }a do ma }a kom pa ni ja u sfe ri agro bi zni sa, „Del ta agrar gru pa”, pr vi put }e sa mo stal no iz la ga ti na vo de }em svet skom sku pu pro iz vo |a ~a sve `eg vo }a i po vr }a, saj mu „Frut lo gi sti ka„, ko ji se od 9. do 11. fe bru a ra odr `a va u Ber li nu. „Del ta agrar gru pa” }e se pred sta vi ti {i ro kim asor ti ma nom svo jih pro iz vo da, ja bu ka ma iz naj mo der ni jeg vo} wa ka u re gi o nu u ^e la re vu i ra znim vr sta ma vo }a i po vr }a ko je ova kom pa ni ja pro iz vo di po sa vre me nom Glo bal GAP stan dar du.

Skup u Ber li nu pra va je pri li ka za pro mo ci ju ce lo kup nog do ma }eg agra ra i mo gu} no sti ko je Sr bi ja ima u seg men tu pro iz vod we i iz vo za sve `eg vo }a i po vr }a. Na me |u na rod nom saj mu u Ber li nu bi }e pri sut no 2.300 kom pa ni ja svih obi ma, od glo bal nih igra ~a do pro iz vo |a ~a ma log i sred weg obi ma.

Osim pred sta vqa wa kom pa ni ja, ovaj sa jam je ide al no me sto za ini ci ra we i skla pa we po slo va, us po sta vqe we no vih kon ta ka ta i pra }e we naj no vi jih tren do va u pro iz vod wi sve `eg vo }a i po vr }a.

Hu ma ni tar ni kon cer t „Tro ji ce”

DANAS POVODOM FILMA „MONTEVIDEO BOG TE VIDEO”

Bje lo gr li} i glum ci u „Are ni” Eki pa fil ma "Mon te vi deo, Bog te vi deo!" bi }e gost bi o sko pa "Are na si ne pleks" da nas od 17.30 do 21 sat. Po vod za go sto va we glu ma~ ke eki pe na ~e lu sa re di te qem Dra ga nom Bje lo gr li }em u "Are ni" je ste ve li ka gle da nost fil ma. Za {est sed mi ca, ko li ko

se emi tu je, film je gle da lo vi {e od 300.000 qu di. Pro gram po ~i we sve ~a nim ula skom eki pe u bi o skop, a na sta vqa se dru `e wem glu ma ca i pu bli ke u fo a jeu. Svi oni ko ji bu du ku pi li kar te za da na {wu pro jek ci ju, u~e stvu ju u na grad noj igri.

Z. Ml.

Novosadska subota5.februar2011.

Sla ba {na grad ska plu }a

S

hronika

da pred sta vqa ju opa snost.

Ova si tu a ci ja po ma lo li ~i na di le mu: ko je sta ri ji, ko ko {ka ili ja je? Jer, ar gu men ta ci ja obe stra ne iz gle da da je na me stu.

Ako su sta bla opa snost na rav no da ih tre ba po se }i, ali ako ba{ i ni su on da je ovo uni { ta v a w e jed n og de l a „grad skih plu }a”. [ta god da je, za pra vo, po sre di, ~i we ni ca je da No vi Sad u od no su na ve li ~i nu ima mno go ma we ze le ni la ne go {to bi tre ba lo.

Po evrop skim stan dar di ma ur ba na sre di na na tre ba da ima 20 pro ce na ta ze le nih po vr {i na, a na{ grad ih ima sa mo pet. Na kon ove se ~e i jo{ ma we.

B. Mar ko vi}

PRETE PROBLEMI S GREJAWEM I TOPLOM VODOM

Sa bo ta `a u To pla ni Ka ko sa op {ta va ju iz "No vo sad ske to pla ne" u do pi su na slo vqe nom re~ ju sa bo ta `a, ne po zna ti po ~i ni o ci za vr nu li su ju ~e su iz me |u 11.30 i 12 sa ti ven ti le na vre lo vod noj mre `i u {ah to vi ma, ko ji se na la ze na

kon zum nom pod ru~ ju to pla na "Jug", "Is tok" i "Se ver". U to ku tih po la sa ta do {lo je do po re me }a ja u gre ja wu onih de lo va gra da ko ji se to plot nom ener gi jom snab de va ju iz ovih tri ju to pla na. U sa op {te wu se na vo di

Policija po~ela istragu - Za sa da sa mo mo `e mo po tvr di ti da smo obav {e te ni o ovom do ga |a ju u To pla ni. Po sle pod ne je iza {la na {a eki pa i i utvr |u je mo sve na vo de i okol no sti ovog slu ~a ja- ka za la je si no} za "Dnev nik" port pa rol Po li cij ske upra ve No vi Sad Mi le va To mi}.

Po li ci ja je oti {la na po ziv iz To pla ne. Po {to ra ste pri ti sak u po je di nim in ter va li ma, u To pla ni sum wa ju da ne ko za vr }e, pa od vr }e ven ti le u {ah to vi ma {to bi mo glo da do ve de do ozbiq ni je ha va ri je. [ah to va ima pu no, a wih dva de se tak spa da u bit ni je . U sa sta vu is tra ge bi }e pre gle dan i i vi deo nad zor. Is tra ga }e utvr di ti u ~e mu je stvar, a po tom }e se i kva li fi ko va ti even tu al no kri vi~ no de lo, sa zna je mo ne zva ni~ no iz iz vo ra bli skih is tra zi.

M. V.

Is kqu ~e wa stru je Pe t ro v a r a d in: po n e d e q ak: od 7.30 do 11.30 sa ti: Uli ca Pa tri jar ha Ra ja ~i }a od bro ja 1 do bro ja 49, Ko viq: od 8.30 do 12.30 sa ti: Deo Uli ce La ze Ko sti }a od Bran ka Ra di ~e vi }a do Tr ga so lun skih do bro vo qa ca, ^e nej: od 9 do 11 sa ti: deo na se qa od Uli ce Vu ka Ka ra xi }a pre ma No vom na se qu i Par ti zan ska uli ca, Srem ska Ka me ni ca Ta mar sko br do: od 9 do 13 ~a so va: Uli ca Da re Po po vi} od bro ja 3 do bro ja 28, Je le ne Lo za ni} od bro ja 1 do bro ja 12, Bra ni sla va Bu ku ro va broj 42 i Ali be go vac 2 od bro ja 1 do 8, Rim ski [an ~e vi: od 11.30 do 13.30 sa ti: Za vod za ku k u r uz, Za v od za p{e n i c u, Ba~ ka put, In ter graf, Agro -

kop, Ze mqo rad ni~ ka za dru ga NS SRM. Ko viq: uto rak: od 8.30 do 12 sa ti: deo Uli ce Ili je Ne {i na do Uli ce Bra }e Vu kov pa do kra ja, Ka}: od 8.30 do 10 sa ti: Me s a r a „Si g et”, Pe t ro v a r a din: od 9 do 12 sa ti: Deo vi kend na se qa Ali be go vac, od vi no gra da pre ma Iri {kom ven cu.

Ko viq: od po ne deq ka do sre de: od 8.30 do 13.30 sa ti: Uli ca 7. ju la od Uli ce S. Pe {i }a do Voj vo |an skih bri ga da, Uli ca Voj vo |an skih bri ga da od La ze Ko sti }a do Uli ce S. Ma rin ko v i } a i Uli c e Poq s ka i Bran ka Ra di ~e vi }a; ^or ta nov ci: od po ne deq ka do pet ka: od 9 do 13 ~a so va: deo vi kend na se qa Ban stol.

V remeploV

Isa ko vi ~i i Cr wan ski Pr vi pen zi o ne ri u No vom Sa du bi li su Sr bi - austrij ski ofi ci ri, ko ji su se po is te ku ak tiv ne slu `be do se qa va li u grad i u we mu stal no `i ve li. Za to je Ma gi strat mo gao 5. fe bru a ra 1768. da na me sni~ ko ve }e Ugar ske oba ve sti ka ko u gra du `i vi Pa vle Pe tro vi}, biv {i ka pe tan, ko ji je pen zi ju pri mao jo{ od 1749. Dru gi je bio Isak Isa ko vi~, pot po ru~ nik, ko ji iako je re dov no pen zi o ni san, ni je pri mao pen zi ju jer je bio imu }an. On je bio sin Vu ka Isa ko vi ~a, pu kov ni ka, ko ji je po slu `io kao pro to tip isto i me nog ju na ka ro ma na „Se o be” Mi lo {a Cr wan skog.

N. C.

No va rad na gru pa za od vi ka va we od pu {e wa, po me to du pe to dnev nog pla na, po ~i we s ra dom u po ne de qak 7. fe bru a ra. Ko `e li da se oslo bo di ove lo {e na vi ke mo `e do }i u po ne de qak u 18 ~a so va u Cen tar za pre ven ci ju Do ma zdra vqa, u Ru me na~ koj 102.

Pri ja vqi va we je mo gu }e pre ko te le fo na 479-0668 i 064/80-88120.

I. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

la no bar ci ve} ne ko li ko da na pro te stu ju pro tiv se ~e {u me u kom {i lu ku, ina ~e po sa |e ne pre ~e ti ri de ce ni je, a `i te qi ma je po sta la park i u ko jem su na me ra va li da na pra ve {e ta li {te.

Na ova kav po tez su se od lu ~i li jer je se ~a, ka ko su re kli, po ~e la bez na ja ve a do sa da je stra da lo oko 300 sta ba la.

Qu di su re vol ti ra ni, pro ra di la im je eko lo {ka svest, pa su od lu ~i li da svo je ne za do voq stvo pre tvo re u pro test i ja sno po ru ~e da ne `e le da se ze le na oaza pre tvo ri u gra di li {te. S dru ge stra ne, u „Vo da ma Voj vo di ne”, fir mi ko ja ra di ovaj po sao, ka `u da su to po le ko je se se ku sta re i

Na hu ma ni tra noj ve ~e ri "Po dr `i te nas jer mi po dr `a va mo dru ge" u or ga ni za ci ji cen tra "@i ve ti us prav no" kon cert }e od`a ti et no-xez gu pa "Tro ji ca" iz Be o gra da u uto rak 8. fe bru a ra u Klu bu Ste ri ja, Po zo ri {ni trg 1. Kon cert po ~i we u 21.30 sa ti, a ce na ula zni ce je 200 di na ra.

A. L.

Bez ni ko ti na za pet da na

da su in spek to ri Po li cij ske upra ve No vi Sad iza {li na te ren i da je is tra ga u to ku, kao i da je "zbog ovog na pa da na po stro je wa No vo sad ske to pla ne ugro `e no nor mal no funk ci o ni sa we to pli fi ka ci o nog si ste ma, te je mo gu }e o~e ki va ti pro ble me u is po ru ci to plot ne ener gi je za gre ja we i pri pre mu to ple po tro {ne vo de to kom vi ken da".

Ru ko vo di lac Sek to ra za od no se sa jav no {}u "No vo sad skoj to pla ni" Bran ka Be `a nov ka za la je za "Dnev nik" da se na red nih da na mo `e do go di ti da pri ti sak u vre lo vod noj mre `i po ra ste, {to, pak, mo `e iza zva ti ha va ri je u To pla na „Jug“ rom pred u ze }a Vla di mi rom Je ne kim de lo vi ma gra da. Ona je li }em i ta ko sa zna ti ne {to jo{ do da la da dok is tra `ni po vi {e o slu ~a ju, po {to se ni je stu pak ne bu de za vr {en, ne mo -

Ju ~e iz me |u 11.30 i 12 sa ti ne po zna te oso be za vr nu le su ven ti le na vre lo vod noj mre `i u {ah to vi ma na kon zum nom pod ru~ ju to pla na „Jug”, „Is tok” i „Se ver”. Zbog ovog na pa da na po stro je wa No vo sad ske to pla ne ugro `e no je nor mal no funk ci o ni sa we to pli fi ka ci o nog si ste ma, sa op {ti lo je pred u ze }e `e da ka `e ko li ko {ah to va je u pi ta wu, ni ti de ta qe ce log slu ~a ja.

Si no} na kon To pla ni nog sa op {te wa o sa bo ta `i po sla tog u 17.43 sa ti, ni je bi lo mo gu }e stu pi ti u kon takt sa di rek to -

To pla na „Se ver“

U TOPLANI

Di rek tor Je li} po ka zao imo vin sku kar tu Pr vi ~o vek JKP ''No vo sad ska to pla na'', di rek tor mr Vla di mir Je li} pod neo je iz ve {taj o pri ho di ma i imo vi ni Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je u za kon skom ro ku, sa op {ta va ju iz ovog pred u ze }a. U tom iz ve {ta ju pi {e da Je li} pri ma me se~ nu za ra du od 99.000 di na ra i da ne po se du je ne po kret no sti, kao ni po kret ne stva ri ko je pod le `u re gi stra ci ji, od no sno auto mo bil, te da na ra ~u nu u ban ci ima oko 4.200 evra u{te |e vi ne.

Osim to ga, po se du je i ak ci je pred u ze }a, ko je su na tr `i {tu ber ze, a ~i ja je no mi nal na vred nost oko 480.000 di na ra.

- Gra |a ni mo ra ju bi ti upo zna ti s ~i me funk ci o ne ri ras po la -

`u pri vat no u tre nut ku ka da stu pa ju na funk ci ju, kao i sva ke go di ne u man da tu u ko jem su na od go vor nom po lo `a ju - re kao je Je li} pod no se }i iz ve {taj. - Svi funk ci o ne ri ko ji ru ko vo de usta no va ma, ~i ji je osni va~ Grad ili dr `a va, a ko je se fi nan si ra ju iz bu xe ta, od no sno nov cem svih gra |a na, to mo ra ju da u~i ne i tu ne ma pro sto ra za za {ti tu i ~u va we pri vat no sti.

Je li} je jo{ re kao da bi sta vio svim No vo sa |a ni ma na uvid svo je imo vin sko sta we i da ova kav za kon ne po sto ji, jer je ta kav ~in u pot pu no sti u skla du sa stru kov nim i pro fe si o nal nim na ~e li ma, na vo di se u sa op {te wu.

Z. Ml.

ja vqao na te le fon ske po zi ve.

Ta ko |e ni port pa rol Je le na Vu jin, ka ko nam je re ~e no, zbog bo le sti ni je bi la u mo gu} no sti da od go vo ri na no vi nar ska pi ta wa.

Z. Ml.

I OVOG VIKENDA

Spen so va li ga ma lih {am pi o na Fud b al s ke utak m i c e u okvi r u pro j ek t a "Spen s o v a li ga ma lih {am pi o na" igra }e se i ovog vi ken da u ma loj dvo ra ni Spensa.

Utak mi ce }e se odr `a ti da nas od 8 do15 ~a so va i su tra od 8 do 11 ~a so va.

Eki pe ko je `e le da se pri kqu ~ e na s tav k u tak m i ~ e w a

mo gu da se pri ja ve na te le fon 4882-293, Zo ra nu \or |e vi }u na 069/8668-037 ili mej lom zo ran.djor dje vic @spens.rs i Dra ga ni Dr qa ~i na broj 069/8668098 ili pu t em mej l a mar k e ting@spens.rs .

Ovaj tur nir je po ~eo 31.ok to bra 2010. i tra ja }e do apri la 2011.go di ne.

VE^ERAS U CK13

„Dva mi nu ta mr `we” i go sti Tri ben da svi ra }e ve ~e ras od 22 ~a sa u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13. Na stup glav ne zve zde ve ~e ri, gru pe "Dva mi nu ta mr `we", za ka zan je u 23.30, a pred gru pe su "Po sled wi po ku {aj" i "Fi skal ni ra ~un". Kar ta na dan kon cer ta ko {ta 350 di na ra.

A. J.

U PONEDEQAK U AKADEMIJI UMETNOSTI

Pre da va we o Ser ge ju Pa rayano vu Pre da va we o umet ni ku Ser ge ju Pa ra xa no vu u sklo pu te ku }e iz lo `be sli ka, cr te `a, ko la `a, in sta la ci ja i pra te }e re vi je fil mo va "Ka le i do skop Ser ge ja Pa ra xa no va" bi }e odr `a no u po ne de qak, 7. fe bru a ra u 17 ~a so va u mul ti me d i j al n oj sa l i Aka d e m i j e umet no sti, Uli ca \u re Jak -

{i }a 7. Pre da va we }e odr `a ti di rek tor i osni va~ Mu ze ja Ser gej Pa ra xa nov u Je re va nu Za ven Sar gsjan.

Po se ti o ci jo{ su tra mo gu da po se te iz lo `bu u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, gde su ra do vi iz lo `e ni, od 10 do 17 ~a so va.

A. Va.

c m y

subota5.februar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

8

dnevnik

OD PO ^ET KA SED MI CE

Po le di ca obo ri la 95 qu di Temperatura, koja je u prvoj nedeqi februara, za deset do 15 podeoka i{la „ispod crte”, nije dozvolila ledenom sloju da se otopi. Uz poledicu, ma koliko se ~istili putevi i raskrsnice, uvek se omakne pokoji klizavi deo, opasan za pe{ake i voza~e. Zbog padova u Urgentnom centru Klini~kog centra Vojvodine zatra`ilo je pomo} 95 sugra|ana, od po~etka

nedeqe do ju~e. Od tog broja zadr`ano je pet osoba, naj~e{}e zbog preloma noge ili ruke, a jedan pacijent je preba~en na ortopediju. Ostali povre|eni na poledici pu{teni su ku}i nakon zbriwavawa, navela je portparolka Klini~kog centra Jelena Juri{in. Ukoliko usled pada nema ozbiqnih posledica, nego pacijent zavr{i samo sa ogrebotinom ili bla-

gim i{~a{ewem, preporu~uje se da se stavi hladna obloga na povre|eno mesto.

Uglavnom stariji sugra|ani zavr{e u Urgentnom centru zbog povreda na poledici, pa se preporu~uje oprez, ali s obzirom na najavqeno otopqewe Novosa|ani }e mo}i barem na neko vreme da odahnu.

Kada je u pitawu grip virusa H1N1 situacija u Novom

Sadu je nepromewena. Naime, {est oso ba je za dr `a no na Klini~kom centru zbog sumwe da su zara`eni ovim tipom gripa, a za sada je potvr|eno samo za jednu trudnicu, koja je u stabilnom stawu, potvrdila je Juri{in. Simptomi i posledice ovogodi{weg gripa su znatno bla`e od onog od prethodne sezone.

I. D.

KO MU NAL NA INS PEK CI JA I PO LI CI JA U AK CI JI

JO[ JED NA ZVE ZDA EG ZI TA 2011.

Nik Kejv na tvr |a vi Nik Kejv }e ove godine sa svojim bendom „Grajnderman” nastupiti na Petrovaradinskoj tvr|avi, u okviru festivala Egzit, koji }e se odr`ati od 7. do 10. jula. Sve ono {to su voleli i vole obo`avaoci Kejva i „Bed Sidsa„, samo u novom ruhu, mo}i }e da se ~uje ovog leta na Tvr|avi.

Oni koji vi{e vole Dens arenu i muzi~ki program koji ona pru`a, u`iva}e, po najavama organizatora festivala, u nastupima poznatih dixejeva. Iz Holandije sti`u Fed de Le Grand i Jo ris Vo orn kao i Francuz Jo ac him Gar raud.

Sredwo{koci i studenti imaju priliku da od kraja januara kupe ulaznice za dvanaesti Egzit po cenama od 4.990 dinara za sredwo{kolce, ondosno 5.990 dinara za studente. Po~ela je i prodaja ulaznica na rate koje, ukoliko se kupuju na ovaj na~in, ko{taju 7.990 dinara i naru~uju se na internet stranici gigstix.com. Kako ka`u organizatori, u opticaju su jo{ uvek ulaznice koje se mogu kupiti po promotivnoj ceni od 6.990 dinara, a broj ovih ulaznica je ograni~en. Redovna cena ulaznica iznosi}e 10.990 dinara.

J. Z.

„Va tra Ana do li je” na Spen su Svetski poznati plesni ansambl „Vatra Anadolije”, pod rukovodstvom koreografa i rediteqa Mustafe Erdogana, izve{}e scensko-muzi~ki spektakl „Troja” u ~etvrtak, 10. marta, u 20 sati, na Spensu. Na koncertu u~estvuje preko 70 igra~a sa 3.000 kostima i sce-

nografijom koja o`ivqava anti~ki grad Troju. Ansambl je spojio igre Male Azije, Egeja i Balkana, a elementi orjentalnog folklora isprepleteni su s modernim plesom i baletom.

Ulaznice za koncert bi}e u prodaji od 1. februara na blagajni Spensa.

N. R.

Se va le ka zne zbog neo ~i {}e nog sne ga [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev izjavio je ju~e za „Dnevnik” da je ova inspekcija u januaru napisala 20 kazni gra|anima i vlasnicima lokala koji nisu ~istili sneg.

- Sve je boqa situacija, jer inspektori vi{e ne opomiwu, ve} odmah pi{u kazne, koje za fizi~ka lica staju pet, a za pravna i preduzetnike 20.000 dinara - ka`e Jakovqev.

Sem komunalne inspekcije, gra|ane kontroli{e i komunalna policija, koja radi ovaj posao nezavisno od kolega inspektora. I oni su tako|e pisali kazne sugra|anima koji nisu ~istili sneg.

Q. Na.

PO SLE 15. FE BRU A RA

Za tva ra se kli za li {te kod So kol skog do ma?

Klizawe na otvorenom kod Sokolskog doma sigurno }e raditi do 15. februara, a posle tog datuma postoji mogu}nost da zatvori svoje kapije. Portparol u preduze}u „Zelenilo” Ivan No`ini} ka`e za „Dnevnik” da vreme zatvarawa klizali{ta zavisi prvenstveno od vremena, a onda i od broja posetilaca.

- Od 30. decembra do sada prodali smo preko pet hiqada ulaznica, pa se mo`e re}i da je ovo bila odli~na sezona. Promenom lokacije s [tranda u centar napravili smo pun pogodak, jer smo na neki na~in udovoqili svim sugra|anima. Druga bitna stvar je {to Novosa|ani i po

Ru mun ska pred sta va Predstava „Sun~eva putawa u senci kedra” u izvedbi rumunskog „Figura studija” bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova u Novosadskom pozori{tu. Re`iser je Dene{ Debrei, jedan od najposve}enijih saradnika Jo`efa Na|a. Karte se mogu rezervisati na telefon 657-2526 ili na sajtu www.uvsinhaz.co.rs. Simultani prevod na srpski je obezbe|en.

A. Va.

Eman ci pa ci ja Je vrej ki Predavawe „Emancipacija Jevrejki kroz istoriju - Nehama Leibovic i istorijski kriti~ki osvrt na problem emancipacije Jevrejki” odr`a}e se u ponedeqak u 18 ~asova u Klubu Jevrejske op{tine, Ulica Jevrejska 11, prvi sprat. Predava~ je Jelena Kalderon.

T. L.

navici dolaze kod Sokolskog, jer je tu i ranijih godina bilo klizawa - isti~e No`ini}.

Sem rekreativnog dela, najmla|i sugra|ani u okviru {kole klizawa koja je ~etiri puta

^ITAOCI PI[U SMS

odr`ana u januaru, nau~ili su prve korake na klizaqkama. Cena {kolice iznosila je 1.000 dinara.

- Oni koji vole klizawe na otvorenom mogu da iskoriste jo{ nekoliko dana za u`ivawe na ledu. Smene su radnim danima od 10.30 do 20 sati, dok vikendom prva smena po~iwati pola sata ranije - isti~e sagovornik.

Organizovano je pet smena tokom dana, cena ulaznica je 160 dinara po smeni, a iznajmqivawa klizaqki 100 dinara. Za organizovane posete klizali{tu (preko 20 kliza~a), cena ulaznice je 110 dinara.

Q. Na. Fo to: R. Ha yi}

065/47-66-452

Smr znu ti kol por te ri gre ja we sa wa ju Gde je komunalna policija da vidi ove kolportere kako se ko~e, jadna deca. A grejawe sami da kupe?

062/1522... *** Ko i za{to {titi one koji pi{u po fasadama zgrada uni{tavaju}i ne samo tu|u imovinu ve} i lepotu grada? Stalno sakrivawe iza poruke da to ~ine nepoznata lica te{ko je poverovati, ako i sam sadr`aj govori ko stoji iza tih {krabotina i uvreda zdravog razuma. Da se ho}e kaznili bi se, ali se o~igledno to izbegava.

063/524... *** Nije toplana kriva {to nema grejawa, ve} gradona~elnik i gradska vlast koji nisu sposobni da vode grad. Zato treba da daju ostavke!

Uni{tili su grad svojim neznawem i nepo{tovawem gra|ana tako {to su dozvolili bahato pona{awe javnih komunalnih preduze}a i to svih. Novosa|anin.

063/1905... *** Ovo je sramota. U stanu 17-18 stepeni, pla}am grejawe 5.200 mese~no, a grejem se na struju, koju opet treba da platim. Nikad nije bilo ovako, sve je gore! Limanac 064/2150.... *** Ve} pet gododina dokazujem GSP-u da sam napunio 65 godina.

Mo`e li to da va`i bez ponovnog dokazivawa.

064/1197... *** Zgrada do zgrade, u jednoj hladno, neka tu `ive obi~ni smrtnici, a u drugoj toplo, pretoplo, tako i treba, jer tu `ive qudi iz gradske elite. Hvala gradona~elniku {to nas sve voli „ JEDNAKO”.

063/1905...

*** Bezobrazluk! Sramota! Prosvetari, slede}i su policajci, pa lekari.. Buxet za wihove plate punimo mi, koji radimo u privatnom sektoru, a sada su nam plate dva do tri puta mawe od plata zaposlenih u javnim i dr`avnim firmama.

Nezadovoqan Novosa|anin.

065/8337... *** Sve pohvale gra|evinskoj inspekciji i na poziv maloumne `ene na minus 9 stepeni izlaze na teren, wih troje, kamionom i bagerom da bi ,,sru{ili teren

za balotawe,, na Novom nasequ u Ulici \or|a Nik{i}a Johana 15. Bager je sru{io 4 pru`na praga, 2 stara tepiha i drvenu klupu postavqenu na dva betonska bloka, koja je slu`ila kao tribina za gledaoce penzionere.

063/7744... *** Po{to ve} godinu i vi{e niko ne obra}a pa`wu na nas, koji svakodnevno putujemo me|umesnim autobusima na posao u ovaj divni grad, a po novim pravilima na{im autobusima je zabraweno da idu kroz grad, pa svakodnevno kasnimo na posao. Prosto pitam ho}e li nam gospodin gradona~elnik nadoknaditi smawewe plate i dati pare za taksi

ili }e kona~no na}i neko re{ewe i za na{ problem.

061/6219... *** Stra{no kako ovi prosvetari imaju obraza da preko poga~e tra`e hleba, ucewuju dr`avu, decu, nas sa {trajkom, ~uj male im plate pa koliko radite i to vam je puno gospodo! Zimski raspust, letwi raspust, prole}ni, Bo`i}, vikend! Kome da {trajkuju qudi koji nemaju posla, kome da {trajkuju penzioneri, kome ja, koji radim u privatnom sektoru, pa ja nisam video pove}awe plate u posledwih 5 godina, a ne}u ni u budu}ih 5, sramota da vas bude. 060/5566... *** Stari deo grada se smrzava na 18 stepeni, tu uglavnom stanuju penzioneri koji nikom ne trebaju, a u bankama slu`benice u kratkim rukavima.

063/1456... *** Nema para za nove autobuse, tro{i se za projekat o tramvaju. Nema para za hranu u obdani{tima tro{i se za novu kuhiwu ili je neko lud ili }e se neko obogatiti!

064/3627... *** Voleo bih da vidim ko }e da me natera da stavim moju plo~icu sa imenom na moja vrata, od mog stana! To je moje pravo anonimnosti, kao i pravo funkcionera da ne objave adresu u telefonskom imeniku! S’po{tovawem!

063/523... *** Po{tovani gospodine Samarxi}u, zamolite ponovo te {to ne `ele da tro{kovi vrti}a poskupe za 300 dinara, a ima 15.000 dece u “Radosnom detiwstvu“ dovoqno da hrana bude lepa kao nekad...

063/207...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota5.februar2011.

9

NA SPENSU POTPISAN UGOVOR O NASTAVKU GRADWE

Otvo re nom ba ze nu za o kru `u ju lik Di rek tor Spen sa @iv ko Po pov i di rek tor pred u ze }a "Pro jek to mon ta `a" iz Be o gra da Si ni {a Zo ri} pot pi sa li su ju ~e ugo vor o oba vqa wu dru gog de la ra do va na otvo re nom ba ze nu Spen sa. Po sao }e ra di ti, ve} po me nu to, pred u ze }e "Pro jek to mon ta `a" i "Gra di teq NS" iz No vog Sa da. Pod se }a mo, pr vu fa zu ovog ve li kog po sla fi nan si ra Mi ni star stvo za sport i omla di nu Vla de Sr bi je, a dru gu Grad No vi Sad.

- Rok za oba vqa we ra do va, pr ve fa ze dru gog de la po sla, je 35 da na {to je pri li~ no ri go ro zno, ali se na dam da }e mo, s ob zi rom na vre men ske uslo ve, u do g o vo r u sa in ve s ti to r om i pred stav ni ci ma nad zo ra na }i op ti mal no re {e we da kva li tet po sla ne bu de ugro `en. Sti ca jem okol no sti mi smo iz vo |a~ i pr ve fa ze ra do va ko ji su u to ku, ali zbog ni skih tem pe ra tu ra ne } e mo is p u n i ti pr vo b it n i pred vi |e ni rok od 75 da na. Zbog

to ga je sa Mi ni star stvom za sport i omla di nu do go vo re no pro du `e we ro ka do 31. mar ta.

Ob zi rom da se obe fa ze po sla na ne ki na ~in i teh no lo {ki i or ga ni za ci o no pre kla pa ju, mi slim da }e mo sve za vr {i ti u pred vi |e nom ro ku - is ta kao je Zo ri}.

Di rek tor Spen sa @iv ko Po pov na gla sio je da dru gu fa zu po sla fi nan si ra Grad, a da je za wu, uz PDV, iz dvo je no oko 41 mi lion di na ra. Ra di se o po ve -

zi va wu ba ze na sa tri bi nom, iz grad we pla toa i osta lih gra |e vin skih po slo va. Po pov je do dao da su oni za do voq ni di na mi kom ra do va, iz ra ziv {i uve re we da }e po sao bi ti go tov sre di nom mar ta. Ka ko se mo glo ~u ti, na red ne ne de qe bi }e ras pi san ten der za A2/2 fa zu po sla ko ja }e ob u hva ti ti po sta vqa we ra sve te, tu {e va, ke ra mi ke i oba vqa we osta lih elek tro ra do va.

B. Markovi} Fo to: S. [u {we vi}

DA LI ]EMO KUPOVATI HAMBURGERE IZ KOLA

„Mekdo nalds” u dvo ri {tu Spen sa?

Ka ko sa zna je mo u Spen su, kom pa ni ja "Mekdo nalds" za in te re so va na je da u okvi ru sport skog cen tra na pra vi "drajv in" re sto ran, gde bi se hra na ku po va la iz auto mo bi la. Di rek tor Spen sa @iv ko Po pov ka `e da su ne dav no ugo sti li pred stav ni ke po me nu te kom pa ni je, ko ji ma je po ka zan Spens i Sport ski cen tar "Saj mi {te", i da je wi ma naj in te re sant ni ja lo ka ci ja me sto na ko jem je na ka da bio ka fe "MB bus".

Me |u tim, po sta vqa se pi ta we da li je to teh ni~ ki iz vo dqi vo, da li bi to ur ba ni sti do zvo li li i da li bi se

Fo to: F. Ba ki}

GRAD SE NE IZJA[WAVA O ZAHTEVU ZAKUPACA

Ren ta za ki o ske na klac ka li ci Grad ske vla sti ni su jo{ na {le re {e we za zah te ve vla sni ka ki o sa ka i mon ta `nih objka ta ko ji tra `e da Grad uki ne go di {wu ren tu za za u ze }e jav ne po vr {i ne. Vla sni ci ko ji su isto vre me no i za kup ci jav nog pro sto ra su s pred stav ni ci ma Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve, u ~i joj je nad le `no sti za u ze }e jav ne po vr {i ne, ima li sa sta nak jo{ 18. ja nu a ra i ta da je re ~e no da }e se na zah te ve za kup ca od go vo ri ti br zo, za dva tri da na.

Na ~el nik Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve Li di ja To ma{ ka za la je ju ~e da ne ma jo{ ni {ta no vo, dok je pre de se tak

@on gli ra we i hu ma ni tar ni kon cert @on gler ska ra di o ni ca odr `a }e se su tra od 14 do 17 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13. Na kon to ga, u 20.30, za ka zan je hu ma ni tar ni kon cert u okvi ru ak ci je "De voj ka ko ja vo li `i vot" gde }e na stu pi ti tri ben da: "Ana Never", "Went" i "Ema nuil". Ulaz na ra di o ni cu je slo bo dan, dok ce na kar te za hu ma ni tar ni kon cert iz no si 200 di na ra. Sav prihd bi }e do ni ran po me nu toj ak ci ji.

A. J.

da na ~lan Grad skog ve }a za ko mu nal ne po slo ve Gor da na Pu {i} re kla da je re {e we na po mo lu, ali po sle to ga "Dnev nik" ni je us peo da us po sta vi kon takt s grad skom mi ni star kom. Ra ni je je iz Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve re ~e no da za kup ci go di {wu ren tu mo gu da pla te do ju na, do ka da tre ba da iz va de i no ve UTU uslo ve, jer su do sa da {wi sta ri de set i vi {e go di na.

Ka ko sa zna je mo Grad ni je jo{ ras pi sao ni kon kurs za no vi pe to go di {wi za kup jav ne po vr {i ne, ma da je bi lo na ja vqe no da }e oglas iza |i kra jem ja nu a ra. Kao

ustu pak Grad je imao na me ru da za kup ci ma ko ji ma je is te kao ugo vor o za ku pu, a ured ne su pla ti {e, ob no vi za kup bez oba ve ze da u~e stvu ju na jav nom nad me ta wu.

Vla sni ci ki o sa ka i mon ta `nih obje ka ta do bi li su re {e wa kra jem 2010. go di ne, gde je na zna ~e no da go di {wu ren tu pla te po sled weg da na sta re go di ne. Oni to ni su iz mi ri li, sma tra }i da je su ma za to ve li ka, jer ka ko tvr de, taj iz da tak je jed nak vi si ni ko mu nal ne tak se ko ju pla }a ju kvar tal no za za u ze }e jav ne po vr {i ne.

Z. Deli}

mo gle pri ba vi ti sve po treb ne gra |e vin ske do zvo le. Da kle, ide ja po sto ji, raz go vo ri su oba vqe ni pa osta je da se vi di da li za ta ko ne {to po sto ji re al na mo gu} nost. [to se pro s to r a na k a d a { we "Grad ske ka fa ne" ti ~e, Po pov is ti ~e da su wi ho vi qu di iz mar ke tin ga bi li u Be o gra du ka ko bi us po sta vi li kon tak t e sa kom p a n i j a m a ko j e ima ju lan ce re sto ra na br ze hra ne, da su na wi ho ve adre se po sla te po nu de, kao i da od go vo re na wih o~e ku ju na red ne ne de qe.

B. M.

Iz lo `ba u Be ge ~u Iz lo `ba sli ka "Hlad na zi ma, a to plo u sr cu", ko ja se or ga ni zu je po vo dom Da na gra da, bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 sa ti u Kul tur nom cen tru "Be ge~", Uli ca kra qa Pe tra I 1. Kao go sti na iz lo `bi u~e stvo va }e Bi qa na [ko ri} i Qu bi ca Ili {e vi} iz Kre a tiv nog stu di ja u Fu to gu. N. R.

IZGRA\ENA BETONSKA PLO^A NA DRUGOM SPRATU BUDU]EG HOTELA

Ra ste „Ho li dej in”

Ne i ma ri no vo sad skog gra |e vin skog pred u ze }a “Ju go mont”, ko je je in ve sti tor “Alek san dar grad wa” an ga `o vao na iz grad wi ho te la “Ho li dej in”, po sta vi li su be ton ske plo ~e na dru gom tip skom spra tu no vog objek ta.

Gra di li {te na uglu Bu le va ra Evro pa i Fu to {kog pu ta ju ~e je, ina ~e, bi lo za tvo re no, ni je se ra di lo zbog ni skih tem pe ra tu ra. Pla ni ra no je da ho tel bu de za vr {en do go di ne u mar tu, a "Alek san dar" u ovaj po slov ni po du hvat tre ba da ulo `i oko 11 mi li o na evra.

Pre ma pro jek tu "Ze nit in `e we rin ga" iz Be o gra da ho tel tre ba da ima dve pod zem ne eta `e, pri ze mqe, ga le ri ju, {est spra to va i dva po vu ~e na spra ta.

U sklo pu zgra de bi }e re sto ran po vr {i ne 200 kva dra ta, za tim ~e ti ri sa le za se mi na re i kon fe ren ci je, za tvo ren ba zen, fit nes cen tar, te re ta na, tur sko ku pa ti lo, sa u na...

Ho tel }e ima ti 124 so be, za tim jo{ dve za oso be sa po seb nim po tre ba ma. Bi }e i po seb no opre mqe nih so ba i apart ma na.

Z. D.

La ser me ri lo ka le Na Spen su je po ~e lo pre me ra va we svih 200 po slov nih pro sto ra na kon ~e ga sle di "zo ni ra we" lo ka la pre ma lo ka ci ji i atrak tiv no sti i wi ho vo ucr ta va we u pro je kat. Tek na kon ovog po sla, ko ji bi tre bao da tra je oko me sec i po da na, bi }e or ga ni zo van sa sta nak sa za kup ci ma lo ka la da se vi di da li ce na za ku pa mo `e da se sma wi, i ko li ko, {to }e za vi si ti od lo ka ci je. Ka ko sa zna je mo po me nu to pre me ra va we bi tre ba lo da bu de go to vo br `e ne go obi~ no jer }e ra di ti uz po mo} la se ra.

B. M.

subota5.februar2011.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

У КУМАНУ НОВИ САМОДОПРИНОС УВДЕН НА ПЕТ ГОДИНА

Својим новцем до бољитка

Локални акциони план за младе

КИКИНДА: У Све ча ној са ли Скуп шти не оп шти не Ки кин да ју че је ор га ни зо ва на јав на рас пра ва Ло кал ног ак ци о ног пла на по ли ти ке за мла де од 2011. до 2015. го ди не. Рас пра ви су при су ство ва ли ко ор ди на то ри гру па ко је су уче ство ва ле у при пре ми рад не. Ло кал ни ак ци о ни план Оп шти не Ки кин да по де љен је у не ко ли ко обла сти: за по шља ва ње, со ци јал на по ли ти ка, обра зо ва ње, кул ту ра, ак тив но укљу чи ва ње мла дих у дру штво и во лон те ри зам, без бед ност мла дих, еко ло ги ја и одр жи ви раз вој, сло бод но вре ме и спорт.

- Ве о ма је ва жно по кре ну ти рас пра ву ко ја ће по мо ћи да рад на вер зи ја ко ју има мо по ста не ста ра те шки до ку мент – ис та кла је Би ља на Сто ја но вић. – Овај до ку мент тре ба да од го ва ра про бле ми ма и по тре ба ма мла дих. Рад на вер зи ја Ло кал ног ак ци о ног пла на по ли ти ке за мла де од 2011.до 2015. до ступ на је на сај ту Оп шти не Ки кин да. Су ге сти је, при мед бе, кри ти ке мо гу се упу ти ти пу тем Кан це ла ри је за мла де, а по што се јав на рас пра ва за вр ши Ло кал ни ак ци о ни план би ће пре дат на усва ја ње Скуп шти ни оп шти не Ки кин да. А. Ђ.

И пијаћа вода дошла до маказа БАЧКА ПАЛАНКА: Ко му нал ци у Бач кој Па лан ци на ја вљу ју ис кљу че ња ду жни ка са во до вод не мре же, јер, ка ко ка жу, то се по ка за ло као нај е фи ка сни ја ме ра. На то их те ра ра чу ни ца, али и оба ве за да во до вод на мре жа у гра ду са око 31.000 ста нов ни ка нор мал но функ ци о ни ше.

- У про шлој го ди ни ис по ру чи ли смо око 3,2 ми ли о на куб них ме та ра пи ја ће во де, а око 30 од сто ни је пла ће но – ка же ру ко во ди лац Рад не је ди ни це „Во до вод и ка на ли за ци ја“ ЈКП „Ко му нал про јект“ Пе ро Гу њић. - Це на куб ног ме тра пи ја ће во де са од во ђе њем, од но сно ка на ли за ци јом, из но си 56 ди на ра са ПДВ. По овој ра чу ни ци

ис па да да су по тро ша чи у овој ва ро ши за во ду ду жни пре ко 50 ми ли о на ди на ра. За са да са мре же је ис кљу че но са мо де вет по тро ша ча и то оних са екс трем ним ду го ва њи ма од не ко ли ко сто ти на хи ља да ди на ра. У „Во до во ду“ ка жу да јед но до ма ћин ство са ка фа ном ду гу је око 700.000 ди на ра, а по ло ви на тог из но са су ка ма те.

- По ка за ло се да је ис кљу че ње ду жни ка нај е фи ка сни ја ме ра, јер по сле ту жбе цео по сту пак ду го тра је – ка же Гу нић. – На ши прав ни ци из ис ку ства ка жу да се код пен зи о не ра мо же и на пла ти ти ду го ва ње кроз 15 до 20 ра та, али код не за по сле них то про сто ни је мо гу ће. М. Сџ.

DaNas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (12, 15,16, 16.30, 18, 19, 19.30, 21, 22, 22.30), „Tilva ro{„ (18.30, 20.30, 22.40), „Medved Jogi” (11.45, 13.30, 15.15, 16.50), „Upoznajte male Fokerove” (17.45, 19.45), „Turista” (17.45,21.45), „Guliverova putovawa” (12.30), „Hari Poter i relikvije smrti (13.00), „Zlatokosa i razbojnik” (14.30), „Pri~a o igra~kama” (12.10, 14.10), „Paranormalna aktivnost 2” (22.20), „Artur i rat dva sveta (11.30, 13.45), „Dilema” (20.10).

Ja dran: „^arobni svet Paje Patka” (18), „[i{awe” (19.45), „Zamena„ (21.30).

Art bioskop „Voj vo di na„ na Spensu „Na turneji” (20)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „Uje`„ (19.30).

Po zo ri {te mla dih mala sala „Ru`no pa~e” (11), No vo sad sko po zo ri {te „Sun~eva putawa u senci kedra” (19).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ~etvrtka, 3. februara, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Tatijana Gruba~, Danijela Nikoli}, Jelena La|evi} i Sandra Ra{kovi} iz Novog Sada, Sawa \uki} iz Tovari{eva, Danijela Nonin iz Temerina, Jelena Ro{qi} iz Ba~ke Palanke i Nata{a Potkowak iz Petrovaradina, DE^AKE: Danijela Nikolin i Ogwenka Torwanski iz Novog Sada, Marica Savi} iz Ba~ke Palanke, Brankica Nolin iz Paraga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Slavko Natalije Moji} (1927) u 9.45 sati - urna, Mileva Laze Milankovi} (1927) u 10.30, Jelisavka Svetozara Tuki} (1937) u 11.15 - urna, Cve}e @arka Vrbajac (1951) u 12, An|elka Gavrila Jovanovi} (1926) u 12.45 - ispra}aj, Boro Branka Jovi{i} (1956) u 13.30, Anka Nikole Mudrini} (1917) u 14.15, Melanija Petra Vrap~ev (1948) u 15 ~asova.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Ksenija Lazara Jovanovi} (1929) u 13 sati, a na Uspenskom grobqu u 15 ~asova Desimir Dobrice Ristivojevi} (1935). Na Centralnom grobqu u Futogu u 13 sati bi}e sahrawena Zorka Vlade Beqin (1946), a u 14.30 ~asova Milojka Rada Petrovi} (1937). Na grobqu Novi Majur u Petrovaradinu u 13 sati bi}e sahrawen Imre Imrea Horvat (1955), a Justa Kirila Vagner (1926) u isto vreme na katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici.

КУМАНЕ: У Куману, једном од три села новобечејске општине, највећи део радова биће и убудуће финансиран делом новца прикупљеним од новог самодоприноса. Тако су одлучили становници овог села на гласању прошлог месеца. Да одвоје свој новац за изградњу села и тиме допринесу бољитку гласало је 54 одсто од 1.551 изашлог бирача. Против је било само 87 бирача (три процента од изашлих), док су два листића била неважећа.

- Самодопринос у Куману расписан је на пет година и тече већ од 1. фебруара. Новац који ће се обезбедити на овај начин намењен је, пре свега, за обновуу и изградњу инфраструктуре Следи наставак обнове Кумана у селу - каже председник Савета - Највећи део новца, 60 одсто, МЗ Кумане Карољ Тиквењац, који је недавно изабран на ову трошиће се за одржавање инфрафункцију. - У плану је да се на- структуре: одржавање водоводне стави с реализацијом неких ра- мреже, завршетак пројекта изније започетих радова као што је градње фекалне канализације, изградња кишне канализације, изградњу атарског пута до старог храста на Тидео новца биће си. Део новца одвојен и за предви|ен је и за спортска и кулхватање паса лутурна друштва у талица, завршетак селу, која су се и уре|ења парка у раније делом фицентру села. нансирала из саТако|е санираћемодоприноса, јер мо и део улица које то готово једије још немају асни начин да она фалт, а у плану је постоје и раде. и изградња екоТо је посебно чесма - истиче Тизначајно што је у квењац. тим организациТо, ме|утим, јама укључен веније све. У амбилики број младих Карољ Тиквењац циозном плану Куиз села. Претходни самодопринос је манчана је и наставак изградње био четири године. Сада се на- бетонских пешачких стаза, поставља с започетим радовима, а себно дела од Улице @арка Зреуз помоћ локалне самоуправе ру- њанина кроз @елезничку до жеководство МЗ ће бити у прилици лезничке станице. Стаза ће се радити чим време буде дозволило, а да уради и нове пројекте.

Без промене у раду амбуланти

СУБОТИЦА: Информација да је укинуто дежурство у амбулантама у селима Бајмок и Чантавир недалеко од Суботице, није истинита, рекла је чланица Градског већа за здравство Мариа Бијачи. Наиме, 26.јануара Дом здравља Суботица је иницирао састанак са челницима МЗ Бајмок, ради предлога за бољу организацију рада лекара у амбуланти због незадовољства становништва што не могу да дођу до изабраног лекара.

-Предлог Дома здравља је био да се укине сменски рад, да амбуланта сваки дан на располагању има пет лекара, а да се за ноћ формира посебна екипа хитне медицинске помоћи, која би збрињавала пацијенте. Закључак, након дискусије, био је да се сачека извесно време, док Месна заједница продискутује о предлогу на Скупштини МЗ Бајмок. На том састанку амбуланта у Чантавиру није ни спомињана. Оно што би још једном требало да се истакне је да све функционише као и до сада, тако да се неће доносити никакве исхитрене одлуке - истиче Марија Бијачи. Прошле године у Суботици отворене су две амбуланте у Бајмоку и на Зорци, с тим да је у реконструкцију амбуланте МЗ Бајмок уложила 5.050.000 динара. А. А.

Давање крви

Мобилне екипе Завода за трансфузију крви у понедељак ће радити у инђијском Дому здравља од 8 до 12 часова.У уторак мобилна екипа ће бити у Жабљу, у Библиотеци, од 8 до 11 часова, а у среду у Бачкој Паланци у просторијама Црвеног крста, од 8 до 12 часова.Четвртак је резервисан за Темерин, где ће добровољни даваоци крв моћи да дају у просторијама КУД-а „Лукијан Мушицки“ од 8 до 11 часова, и дан касније у Будисави, у Месној заједници од 8 до 10.30 часова. Л. Н.

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

она је веома важна и због безбедности саобраћаја, јер сада велики број Куманчана у Зрњанин путује возом, јер је карта вишеструко јефтинија, а до станице углавном иду асфалтним путем и тиме су изложени опасности од аутомобила, мотора или трактора. Уз то, 1,5 милиона динара је обезбе|ено за атарске канале: за изградњу две ћуприје и да се очисте канали у атару према Тиси.

- За ове пројекте израчунали смо да нам је потребно 60 милиона динара - каже Тиквењац. Два месеца пре расписивања самодоприноса, одржани су и редовни избори за Савет месне заједнице.

- У новом Савету су укључене све структуре у селу и то ме уверава да ћемо много боље радити од претходног савета. Практично, дигли смо село на ноге и сви ћемо се ангажовати да, у границама својих могућности, допринесемо бољитку Кумана, да оно буде још лепше - закључује Тиквењац. М. Бозокин

DNEVNIK

420-374

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ПРОГЛАШЕНО ВАНРЕДНО СТАЊЕ У НОВОЈ ЦРЊИ

Воде преко главе

НОВА ЦРЊА: Председник Нове Црње Пера Миланков, по одлуци Штаба за ванредне ситуације, прогласио је ванредно стање на територији ове средњобанатске општине због угрожености атара и насеља од подземних вода. Како сазнајемо у локалној самоуправи, угрожено је око 10.000 хектара ораница и 245 стамбених и помоћних објеката. Један од последњих случајева забележен је у Радојеву, где су на три куће пали забатни зидови. Бојазан је да би атари новоцрњанске општине, услед много падавина и запуштене каналске мреже, могли бити угрожени и наредног пролећа. Подаци Општинске комисије за процену штета од поплава и Пољопривредне инспекције показују да је

лане вода нашкодила усевима на 14.600 хектара, а штета се кретала у распону од 30 до 100 одсто. Доста пољопривредника доживело је финансијски крах, и мада су очекивали помоћ државе, од тога није било ништа. Уместо тога, ратарима стижу позамашни рачуни за водни допринос које они не могу да плате, јер им је вода уништила усеве и однела доходак. У Новој Црњи се слажу да је санација постојећих и ископ нових канала за одводњавање једино решење и дугорочнија гаранција да поплаве неће уништити усев. Главни проблем је санација и чишћење Рокошког канала који више деценија није одржаван, због чега не може да прихвати сувишну воду. Ж. Б.

ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА БЕЗ ДИРЕКТОРА

Чека се став Новог Сада

ЗРЕЊАНИН: Предшколска установа у Зрењанину више од месец дана нема директора. Мада је Душко Лазић, дугогодишњи први човек Основне школе „Ђура Јакшић” у Перлезу, још крајем децембра, одлуком Управног одбора Предшколске установе, изабран за директора институције која брине о зрењанинским вртићима, он ни до данас званично није преузео функцију. Образложење за овакво стање било је да се чека сагласност надлежног покрајинског секретаријата, а она је, како се очекивало, требало да стигне још почетком јануара. Грађани чија деца похађају обданишта питају се где је запело и зашто Лазић коначно не заседне у директорску фотељу, док у Предшколској установи последњих дана не желе да говоре на ту тему. Овим поводом огласио се Градски одбор Српске напредне странке који је приметио да у Зрењанину готово да и не постоје ингеренције локалне власти, „како због страначког диктата из Београда и Новог Сада, тако и због очите неспособности саме зрењанинске самоуправе да се за њих избори”.

- Довољан је само пример Предшколске установе. Наиме, прошло је више од месец дана како су запослени у ПУ, тајним гласањем, дали

своје мишљење по питању избора директора.Управни одбор се својом одлуком сагласио са мишљењем запослених и тиме је локална самоуправа обавила своју надлежност. Међутим, то није довољно. Потребна је сагласност и средњег нивоа власти, односно Покрајине, што значи да град Зрењанин више ни тај посао не може да обави сам – нагласила је портпаролка зрењанинских напредњака Маријана Вујчин. Конкурс за новог директора расписан је 24. новембра прошле године и трајао је 15 радних дана. Поред тадашње директорке Анђелке Мирковић, на конкурс су се пријавили и васпитачица Зденка Тадић и Душко Лазић. У међувремену, запослени су имали прилику да се на тајном гласању изјасне коме дају поверење. Највише гласова добио је Лазић, затим Мирковићева, па Тадићева. Мишљење Управног одбора Предшколске установе поклопило се са ставом запослених, па је 28. децембра одлучио да за новог директора именује Лазића. Комплетна процедура требало је да буде завршена до краја минуле године, међутим ПУ је ушла у нову годину без новог директора. А, богами, и у месец фебруар. Ж. Балабан

СТАНОВНИЦИ ВИШЊИЋКЕ УЛИЦЕ ТРЕБА ДА СЕ ОДРЕКНУ ДЕЛА ДВОРИШТА ЗА АСФАЛТ

Блатњавим путем до кућног прага

СУБОТИЦА: Дејан Пирнат живи година у Вишњћкој улици у Суботици. После сваке јаче кише има проблем, јер не може аутомобилом да прође кроз улицу, јер је препуна блата и рупа. Пирнат објашњава да је у улици веома лоша комунална инфраструктура. Немају канализацију, пут и другу комуналну инфраструктуру.

Рупа до рупе

- Не знам шта да вам кажем. У улици има много деце која када иду и враћају се из школе једва пролазе кроз блатњаве улице. Ноге су им увек мокре. Жалили смо се у Месној заједници, писали петиције, јер желимо да се улица асфалтира - објашњава становник Вишњићке улице и представник грађана Дејан Пирнат. Тим поводом у просторијама Месне заједнице Железничко на-

сеље одржан је састанак становника Вишњићке улице и представника Дирекције за изградњу града како би се пронашао начин да се улица асфалтира. Золтан Терек, председник СМЗ Железничко насеље каже да су прошле године одборници локалног парламента усвојили План детаљне регулације за улицу.

- Проблем је што улица није легализована и према плану који је израдио Завод за урбанизам, грађани би требало да се одрекну дела дворишта - истиче Золтан Терек. Грађани би требало да право коришћења, које имају за дворишни део куће, претворе у приватно власништво и онда се договоре са градом да ли ће да се одрећи дела земље, или ће га продати. Проблем је такса, која износи 7.000 динара, рекао је заменик директора ЈП „Дирекције за изградњу града“ Александар Симић. Према Плану детаљне регулације, улица би требало да буде широка 14 метара. Предвиђено је асфалтирање, изградња тротоара и другог урбаног мобилијара. Уколико се сва документација прибави на време, тек наредне године становници Вишњићке могу да очекују асфалт. А. А.

subota5.februar2011.

11

МИ РО СЛАВ ВА СИН У „БА НИ НИ ЈУ“ И ПЕ КА РИ „КИ КИН ДА“

Сте чај до но си на ду у опо ра вак КИ КИН ДА: Покрајински секретар за рад запошљавање и равноправност полова Ми ро слав Ва син јуче је посетио фабрику „Банини“. Са менаџерима фабрике разговарано је о запошљавању нових радника.

-У фабрици „Банини“ разговарали смо о плану компаније да запосли од 10 до 150 радника истакао је Васин.- Разговарали смо и о могућности коришћења субвенција Покрајине за отварање сваког новог радног места и чини ми се да смо постигли договор који отвара могућност да толики број људи у овој години добије посао. Васин се састао и са свим повериоцима, власницима и представницима запослених Пекаре „Кикинда“. Разговору су присуствовали и представници четири банке и Пореске управе, као по-

вериоци, власници, представници синдиката, као и представници Покрајине - Договорили смо се да се за седам дана, наредног петка поново састанемо, а да до тог датуме представници поверилаца заузму и одређени став о дуговањима – објашњава покрајински секретар. - Ипак, очигледно је да ће Пекара „Кикинда“ ићи у стечај, јер су потраживања и дубиозе толико велике да другог излаза нема. Остаје нам да из стечајног поступка покушамо да нађемо купца који ће обновити производњу и на неки начин, повући један број радника поново да раде. Без обзира на то што је ситуација јако тешка, у овој фирми тренутно не постоји друго решење, осим стечаја и ова ситуација би могла да значи неки нови почетак.

Одласком у стечај, запослени у Пекари „Кикинда“, којих има око стотинак, имали би право да се пријаве филијали Националне службе за запошљавање и примају одређену накнаду. Покрајинска Влада ће у уторак упутити помоћ радницима Пекаре „Кикинда“ у виду пакета са храном, вредности око 10 хиљада динара. Запослени у Пекари „Кикинда“ у штрајк су ступили 25. октобра прошле године. Разлог штрајка биле су неисплаћене зараде, до тог месеца пет, као и инсистирање да им се уплате порези и доприноси за 19 месеци. Дуговања фирме за гас који је основни енергент у октобру прошле године износила су 27 милиона динара, док је укупан дуг фирме око 150 милиона динаА. Ђу ран ра.

НЕ ШТИН ОСТАО БЕЗ АУТО БУ СКЕ ВЕ ЗЕ С НО ВИМ СА ДОМ

Гу би ци уки ну ли по ла ске

НЕ Ш ТИН: Мештани Не шти на, ко ји су сва коднев но пу то ва ли сремском страном преко Сусека и Беочина до Новог Сада, од 1. фебруа ра оста ли су без јавног превоза. „Дунавпревоз“, који је имао један полазак из Нештина ка Новом Саду у шест и враћао се из Новог Сада у 14,30 сати, више не саобраћа.

- На овај корак били смо приморани због тога што је ова линија нашој компанији годинама правила велике губитке - истиче директор АД „Ду нав пре воз“ у Бач кој Па лан ци Ми лен ко Да м ја н ић.- За по след ње две годи не из рачу на ли смо да је ова линија правила ме сеч ни губи так од око 300.000 ди на ра. Због све тежих услова при- Ауто бу си не во зе до Но вог Са да вређивања и кризе, одлучили је тежа, јер је хрватски превосмо се на овај тежак корак, али зник „Чазматранс“ пре стао да смо о томе обаве стили локалну вози на линији Вуковар – Нови самоуправу у Бачкој Паланци Сад преко Илока и Нештина, па (Нештин и Визић два села у путници из овог пограничног Срему административно при- дела уз Дунав немају никакав падају Бачкопаланачкој општи- јавни превоз до Новог Сада, ни) и Ме сну за јед ни цу Не - радног ме ста, школе, факултештин. Спремни смо да о реше- та, болнице... њу овог проблема разговарамо - Упутили смо позив предса челницима општине, али са- став ни ци ма „Ду нав пре во за“, мо уколико би локална власт како бисмо се договорили и реприхватила да финасијски уче - шили овај проблем - каже Ми ствује. Тачније, спремни смо лен ко Ни ко ла ше вић, задужен да и даље сами покривамо део за саобраћај у Општинском вегуби та ка, али не и свих ћу Бачкопаланачке општине. – 300.000 динара ме сечно. Покушали смо да овај проблем Цела прича за мештане Не- ре ши мо и са но во сад ским штина и суседног Визића још ГРАС-ом, чији аутобуси сао-

Комунални полицајци у мају СУБОТИЦА: У Суботици комунална полиција ће почети да ради тек у мају, или јуну. Сада је завршен конкурс и изабрано је 20 полицајаца, од којих је девет прераспоређено из управе, а 11 путем конкурса.

- Када одлука постане правоснажна, полицајци би требало да прођу обуку, највероватније у Кули, након чега полажу стручи испит. Обука траје 2,5 месеца, тако да процењујемо да ће се комунални полицајци на суботичким улицама наћи тек у мају. Према првобитним најавама требало је да се септембра прошле године први комунални полицајци појаве на улицама, али због недостатка новца у буџету, одељење није формирано. Обука једног комуналног полицајца кошта око 190.000 динара, а трошковима треба додати и летњу и зимску униформу - рекла је начелница Градске управе Марија Давчик Ушумовић. А. А.

Позив литерарцима

браћају до Сусека, који је од Нештина удаљен непуних 10 километара, али договор за сада није по стигнут, а ми га морамо решити. Шеф Ме сне канцеларије у Нештину Са ва Али ђу кић каже да је ово велик проблем за житеље овог села, пре свега за запо слене, али и студенте и ђаке као и оне који повремено морају ка Новом Саду, а немају аутомобиле. Овде истичу да, док локална самоуправа и неко од превозника не по стигну договор, проблем се мора решити било како, па макар и комби превозом. М. Сџ.

БЕЧЕЈ: Поводом обележавања Дана матерњег језика, 21.фебруара, Народна библиотека Бечеј расписала је литерарни конкурс за средњошколце и ученике виших разреда основних школа на терирорији бечејске општине. Ове године су понуђене две теме: „Језик је знање, моћ и богатство“ и „Матерњи језик је моја прошлост, садашњост и будућност“. Потенцијални учесници конкурса написане радове треба да предају Народној библиотеци Бечеј или њеним месним огранцима у насељеним местима најкасније до 14. фебруара.Сви учесници конкурса добиће чланске карте библиотеке за ову годину, а најбољи радови биће награђени књигама, које ће се уручити на свечаности повом Дана матерњег језика 21. фебруара у свечаној сали Народне библиотеке Бечеј. В. Ј.

АКТИВНОСТ ХИРУРШКОГ ОДЕЉЕЊА КИКИНДСКЕ БОЛНИЦЕ ИЗНАД РЕПУБЛИЧКОГ ПРОСЕКА

Скенер на пробном раду

КИКИНДА: Резултати рада хируршког одељења Опште болнице у Кикинди у 2010. години били су добри. Оперативни план који подразумева: операције, прегледе, хоспитализације, испуњен је изнад планираног, истакао је специјалиста опште и васкуларне хирургије др Милан Митрић.

- Број операција је на нивоу броја који се обављао у претходних 10 и 20 година, што је веома добро, с обзиром на то да се број становника констатнтно смањује, а старосна структура је потпуно измењена. Као и сви, и ми имамо параметре којима се доказују мо-

Милан Митрић

је тврдње. Између осталих, то је број операција по хирургу и хируршко одељење Опште болнице је изнад републичког просека – каже др Митрић.

Крај 2010. и почетак 2011. године обележио је недостатак газе, што је за последицу имало редуковање оперативног програма. Овај проблем је превазиђен, али је и даље највећи проблем дотрајала опрема на хирургији.

- Таман добијемо газу, нестане нам анестетика, добијемо анестетике, покваре нам се операциони столови, који су изванредни, али су стари више од 20 година – истиче др Милан Митрић. - И на хируршком одељењу болнички кревети су стари 20 година, постељина је у лошем стању, као и са- Кикиндска болница нитарни чворови, који нису адап- Ових дана се у пробни рад тирани скоро две деценије. пушта скенер који чекамо већ три Улаже се колико се може, исти- године. Ми смо имали скенер коче др Милан Митрић и додаје да ји се покварио, а ЦТ дијагностивелику захвалност сви запослени ка је дијагностика која се подрана хируршком одељењу дугују зумева у свакој иоле озбиљној привредним субјектима, локалној Општој болници. Скенер који је самоуправи, као и донаторима. инсталиран је полован и стигао је Средствима Фонда за капитална из панчевачке болнице, али улагања прошле године купљен умногоме ће помоћи у раду свих је покретни салски рендген који одељења у болници – каже др се користи у операционој сали. Митрић.

Локална самоуправа изашла је у сусрет молби др Милана Митрића да се ангажује васкуларни хирург, који ће помоћи побољшање рада хирурга Опште болнице. Прошле године ангажован је доцент начелник новосадске Клинике за васкуларну хирургију Владан Поповић и већ су видљиви резултати, а план је да се и ове године направи сличан аранжман. А. Ђуран

12

crna hronika

subota5.februar2011.

dnevnik

VI [I SUD U NO VOM SA DU JO[ NI JE RAZ MA TRAO ZAH TEV CR NE GO RE ZA IZ RU ^E WE VE SE LI NA VU KO TI ]A

^e ka se uve re we o dr `a vqan stvu – Vi {i sud u No vom Sa du jo{ ni j e raz m a t rao zah t ev Cr ne Go re za iz ru ~e we Ve se li na Vu ko ti }a (51) jer ni je do b io svu neo p h od n u do k u men ta ci ju za do no {e we od lu ke o is pu we no sti uslo va za we go vu eks tra di ci ju – iz ja vi la je ju ~e port pa rol ka su da Sve tla na To mi}-Jo ki}.

Ona je pre ci zi ra la da je zah tev sti gao u sud pre se dam da n a, ali da van p re t re s no kri vi~ no ve }e su da ~e ka uve -

Ve se lin Vu ko ti}

PO SLE HAP [E WA MAR KA MA [A NO VI ]A NA NO VO SAD SKOJ DE TE LI NA RI

Is po ru ~en Cr noj Go ri zbog ubi stva na Ce ti wu Mar k o Ma { a n o v i} (28) s Ce ti wa, okri vqen za ubi stvo uja ka po ~i we no 2005. go di ne u tom me stu, ko ji je kra jem ok tobra pro {le go di ne uhap {en u No vom Sa du po In ter po lo voj po ter ni ci, is po ru ~en je pre k ju ~ e Cr n oj Go r i pre m a spo ra zu mu o ek tra di ci ji iz me|u dve dr `a ve.

na Ce t i w u. I Usko k o v i } ev ven ~a ni kum bio je osum wi ~en je upo t re b io va t re n o oru` je kad je vi deo da je ovaj ra wen.

U pr vo bit noj pre su di je na ve de no da je Ma {a no vi} do ve den u ja ku raz dra `e nost bez svo je kri vi ce, te {kim vre |a wem i na pa dom Usko ko vi }a na

Hap {e we Mar ka Ma {a no vi }a u No vom Sa du

Ma {a no vi }a je cr no gor ski sud pr v o s te p e n om pre s u d om 2008. go di ne osu dio na ~e ti ri i po go di ne go di ne ro bi je zbog ubi stva na mah, a na kon to ga u po no vqe nom po stup ku osu |en je na 17 go di na za tvo ra.

Okri vqe ni se op tu `ni com te re ti da je u~e stvo vao u puc wa vi u apri lu 2005. go di ne ka da je is pred po ro di~ ne ku }e te { ko ra w en we g ov ujak Mirko Usko ko vi} (31). Ne ko li ko ~a so va na kon to ga po vre |e ni je pod le gao po vre da ma u pod go ri~ kom Kli ni~ kom cen tru. Su pru ga na stra da log Ana Usko ko vi} (29), ka da je vi de la da joj je mu` ra wen, is pa li la je vi {e hi ta ca na sum ce pa je sto g a pri v e d e n a u Ode qe we cen tra bez bed no sti

skih vla sti za iz ru ~e we Vu ko t i } a do n e } e mi n i s tar k a prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi}.

Cr n a Go r a za t ra ` i l a je Vu ko ti }e vo iz ru ~e we, a zah tev je Sr bi ji pro sle |en 20. ja nu a ra, ra di od slu `e wa ka zne za tvo ra od 20 go di na na ko ju je u od su stvu osu |en zbog ubi s tva Du { ka Bo { ko v i } a 1997. go di ne u Pr~ wu.

Sve t la n a To m i}-Jo k i} je ob ja sni la da je Vi {i sud u

No vom Sa du odo brio Vu ko ti }u po na vqa we su |e wa jer mu je su |e no u od su stvu, ali da glav ni pre tres jo{ ni je za ka zan jer se ~e ka ju od lu ke o we go vom iz ru ~e wu.

Vu k o t i} je 30. de c em b ra 2010. go di ne uhap {en po In ter po lo voj po ter ni ci Cr ne Go re, ali mu no vo sad ski Vi {i sud ni je od re dio eks tra di c i o n i pri t vor, ve} po novqe no su |e we ~e ka na slobo di.

E. D.

[O KANT NO UBI STVO U [TRO SMA JE RO VOJ ULI CI U ZRE WA NI NU

@e na na |e na mr tva s no `em za ri ve nim u sr ce Be `i vot no te lo Ja smi ne Ke wi} (37) iz Zre wa ni na pro na |e no je ju ~e uju tro u we noj po ro di~ noj ku }i, u [tro sma je ro voj uli ci 37. Za te ~e na je s no `em za ri ve nim u sr ce, a kraj le {a se na la zio jo{ je dan no` s po lo mqe nim se ~i vom. U pro sto ri ji, u ko joj je bi la po koj ni ca, pri me }e ne su i dve {o qi ce za ka fu, pa se pret po sta vqa da je Ja smi na, pre ne go {to je skon ~a la `i vot, se de la i raz go va ra la s oso bom ko ja joj je, ka ko se sum wa, pro bo la gru di. Sta klo na pro zo ru do uli ce bi lo je raz bi je no.

We nom su pru gu, zre wa nin skom advo ka tu Bra ni sla vu Ke wi }u (50), po sle tra ge di je iz gu bio se sva ki trag, pa se po li ci ja da la u po tra gu za wim. Is tra `ni su di ja zre wa nin skog Vi {eg su da Go ran Zec iza {ao je na li ce me sta i oba vio uvi |aj, na kon ~e ga je iz dao na red bu za pre tres advo kat ske kan ce la ri je Bra ni sla va Ke wi }a u Uli ci @ar ka Zre wa ni na, kao i sta na u ko jem bo ra vi we go va maj ka, u naj ve }em zre wa nin skom na se qu Ba gqa{. Ta ko |e, Zec je iz dao na log za obuk ci ju te la Ja smi ne Ke wi} u no vo sad skom Za vo du za sud sku me di ci nu.

Po pr vim re zul ta ti ma is tra ge, Ja smi na je ubi je na iz me |u 10 i 11 ~a so va. Wen mu`, ka ko smo sa zna li, pre to ga je, po slom, bio u Pa la ti prav de i Po re skoj upra vi da bi pre dao ne ke pa pi re. Po sle to ga ni ko ga ni je vi -

Ku }a u ko joj je na |e no be `i vot no te lo Ja smi ne Ke wi}

deo. Po li ci ja je ju ~e nad gle da la ceo kraj oko ku }e i kan ce la ri je Ke wi }e vih, ko je su u ne po sred noj bli zi ni.

Ka ko nam je re ~e no u kom {i lu ku, Bra ni slav i Ja smi na ima ju dvo je de ce – }er ku Jo va nu pred {kol skog uz ra sta i si na Da ni la ko ji po ha |a osnov nu {ko lu. Ja smi na je, po put su pru ga, bi la di plo mi ra na prav ni ca.

Upo zna li su se u su du, gde je ona ra di la kao pri prav ni ca. Ka sni -

Po li ci ja tra ga za ubi com Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu ju ~e, ka sno po sle pod ne, po tvr di la je da je u pe tak, oko 10 ~a so va, u [tro sma je ro voj uli ci pro na |e no be `i vot no te lo Ja smi ne Ke wi}.

“Wu je li {i la `i vo ta za sa da ne po zna ta oso ba za ko jom se in ten ziv no tra ga. Uvi |aj na li cu me sta oba vio je is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu, u pri su stvu za me ni ka vi {eg jav nog tu `i o ca i po li cij skih slu `be ni ka”, do da je se u sa op {te wu zre wa nin ske po li ci je.

Do `i veo in farkt

ra ~un oca op tu `e nog. Ta ko |e je obra zlo `e no da je istog da Bra ni slav Ke wi} je je se nas do `i veo in frakt pa je zbog na Usko ko vi} pqu nuo An dri ju zdrav stve nih te go ba bio pri mo ran na to da pri vre me no za po Ma {a no vi }a, oca op tu `e nog, sta vi slu `be ne oba ve ze. Na zva ni~ nom saj tu Advo kat ske a za tim ga opso vao. Po tom, dok komo re Voj vo di ne na vo di se da je Ke wi}, po ~ev od 20. sep je Usko ko vi} se deo na klu pi tembra 2010. go di ne, bio spre ~en da oba vqa advo kat sku de is pred po ro di~ ne ku }e, okri lat nost. Za pri vre me nog za me ni ka ta da je ime no van advo kat vqe ni Ma {a no vi} je iz pi Dra go Ta ba ko vi}. {to qa is pa lio vi {e hi ta ca ka we mu, od ko jih ga je je dan po go dio u gla vu, a dru gi u no je se za po sli la u we go voj advo - ali ja li~ no ni sam ima la pro ble gu, ob ja vi li su po sle do ga |a ja kat skoj kan ce la ri ji. ma s wom. We go va maj ka ~e sto je cr no gor ski me di ji.

– Le po su se sla ga li, ni sam do do la zi la ov de da im ~u va de cu ka Pret po sta vqa se da je okri sa da pri me }i va la da ima ju ika - da su oni zbog oba ve za mo ra li da vqe ni Ma {a no vi} bo ra vio u kvih bra~ nih pro ble ma. Me |u tim, od su stvu ju od ku }e – is pri ~a la je No v om Sa d u po s led w ih ne pre ne ki dan mi je kom {i ni ca re - za “Dnev nik” pr va kom {i ni ca koli ko me se ci. We ga su pri kla da se Ja smi na ise li la iz ku }e Kewi }e vih ko ja ni je ~u la ni ka kve pad ni ci kri mi na li sti~ ke po u [tro sma je ro voj, da je po ku pi la zvu ke ko ji bi uka za li na to da se u li c i j e i @an d ar m e r i j e li svo je stva ri i sa so bom po ve la i ku }i do we ne de {a va ne {to {ili slo bo de 28. ok to bra u de cu. Bi la je po ne kad sva dqi va, ~udno. @. Ba la ban Advo kat ska kan ce la ri ja Bra ni sla va Ke wi }a iz n ajm q e n om sta n u na Tr g u maj ke Je vro si me.

M. V. ME [TA NI FRU [KO GOR SKOG SE LA NE [TIN MO GU DA ODAH NU

U LE SKOV CU PRI VE DE NA TRO JI CA, ME \U WI MA I BIV [I @AN DARM

Eks plo ziv u dvo ri {tu su gra |a ni na Po li ci ja je uhap si la tri oso be zbog sum we da su zbog ne ra {~i {}e nih od no sa ak ti vi ra li eks plo ziv u dvo ri {tu ku }e B. P. iz Le skov ca, sa op {ti la je ju ~e lo kal na po li ci ja.

Po li cij sko za dr `a va we do 48 sa ti od re |e no je Dra ga nu M. (44), Iva nu R. (30) i biv {em pri pad ni ku @an dar me ri je Mi lo {u C. (29) zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la iza zi va wa op {te opa sno sti i ne do zvo qe nog dr `a wa oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja.

Osum w i ~ e n i Dra g an M. i Mi lo{ C. te re te su da su 19. ja -

re we o we go vom dr `a vqan stvu – cr no gor skom, od no sno srp skom.

– Tek po {to pred met bu de kom ple ti ran, sud }e do ne ti pr vo ste pe nu od lu ku, na ko ju }e, uko li ko wom bu de ne za do vo qan, Vu ko ti} ima ti pra vo da ulo `i `al bu Ape la ci o- nom su du u No vom Sa du – na po me nu la je su di ja To mi}-Jo ki}. – Po {to sud ska od lu ka po sta ne pra vo sna `na, ko na~ nu od lu ku o zah te vu cr no gor -

nu a ra oko po no }i oti {li tak si jem do N. K. iz Le skov ca, od ko ga su uze li eks plo ziv, na vo di Po li cij ska upra va u Le skov cu. Po tom su, oko {est uju tro, oti {li do ku }e B. P., s kim od ra ni je ima ju ne ra {~i {}e ne od no se i Ivan R. je ak ti vi rao i u dvo ri {te ba cio eks plo ziv nu na pra vu, do da je se u sa op {te wu.

Po gi nu lih i po vre |e nih ni je bi lo, a od eks plo zi je je uni {te no put ni~ ko vo zi lo, na vo di po li ci ja, do da ju }i da }e osum wi ~e ni bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji.

(Ta njug)

Uhva }en osum wi ~e ni za pi ro man stvo Po li ci ja u Ba~ koj Pa lan ci od re di la je za dr `a va we Ne na du P. (1979) iz Ne {ti na, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo uni {te wa i o{te }e wa tu |e stva ri.

On se te re ti da je iza zvao po `a re u ri mo ka to li~ koj cr kvi u Ne {ti nu i re sto ra nu pred u ze }a AD „Nek tar“, ta ko |e u ovom me stu, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du.

Po li ci ja na sta vqa rad na utvr |i va wu ukup ne kri mi nal ne ak tiv no sti osum wi ~e nog, a u za kon skom ro ku pri ve {}e ga na sa slu {a we nad le `nom is tra `nom su di ji, do da je se u sa op {te wu. Oko 900 sta nov ni ka Ne {ti na po sled wih da -

Ri mo ka to li~ ka cr kva u Ne {ti nu

na je bi lo uz ne mi re no zbog se ri j e pod m et n u t ih po ` a r e u auto m o b i l u, za d ru ` nom re sto ra nu i dva pu ta u ka to li~ koj cr kvi, a pri ~a se da je za pa qe na i jed na obli `wa vi ken di ca.

Ne slav na se ri ja je po ~e la po ku {a jem pa qe wa auto mo bi la jed nog rad ni ka MUP-a. Po tom su u no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka u cr kvi pot pa qe ne kwi ge, de lo ve ode la i sit ni in ven tar.

Ve} sle de }e no }i, iz me |u ~e tvrt ka i pet ka, po no vo je bi la pod met nu ta va tra u ka to li~ koj cr kvi.

U re sto ra nu po red vin skog po dru ma ov da {we za dru ge za pa qe ne su za ve se i sto li ce.

E. D.

crna hronika

dnevnik

subota5.februar2011.

13

U SAVINOM SELU

Tu ~a opa sna po `i vot Vrbaska policija uhapsila je Da vi da T. (1984) iz Savinog Sela pod sumwom da je te{ko povredio G. K. (1971) iz istog mesta. Wih dvojica su se preksino} posva|ali u jednoj i potukli u jednoj ku}i, a Davidu se pripisuje da je suparnika udario nekoliko puta komadom drveta po svoj prilici cepanicom po potiqku i tako mu naneo te-

{ke telesne povrede opasne po `ivot. Nije iskqu~eno da je alkohol kumovao obra~unu.

Povre|eni je zbrinut u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu, a osumwi~eni David }e s krivi~nom prijavom biti priveden de`urnom istra`nom sudiji na saslu{awe, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

NA VARADINSKOM MOSTU

Skok u smrt Nepoznat mla|i mu{karac bacio se ju~e oko 14 sati s novosadskog Varadinska mosta na zemqu i preminuo na licu mesta.

Svedoci su potvrdili da je re~ o samoubistvu. Po prvim saznawi-

ma, re~ je o M. S. (1977) iz Novog Sada.

Telo je preneto u Institut za sudsku medicinu. Uvi|aj je obavila policija.

E. D.

VI[I SUD U BEOGRADU RAZMATRA]E U PONEDEQAK ZAHTEV TU@ILA[TVA

Yaji }u i sa rad ni ci ma od u zeti imo vi nu?

– Vi{i sud u Beogradu zakazao je za ponedeqak, 7. februar, ro~i{te na kojem }e razmatrati zahtev Tu`ila{tva za privremeno oduzimawe imovine od biv{ih ~elnika FK "Crvena zvezda" – izjavila je ju~e Tanjugu portparolka suda Du {i ca Ri sti}.

Tu`ila{tvo je zatra`ilo privremeno oduzimawe imovine od biv{ih predsednika

Ukoliko sudiju Dan ka La u {e vi }a ne ubede da su se obogatili na zakonit na~in, imovina }e im biti predata na upravqawe Direkciji za upravqawe privremeno oduzetom imovinom. Sporna imovina, shodno zakonu, mo`e se trajno oduzeti posle pravosna`nog okon~awa sudskog postupka, koji je u ovom slu~aju protiv wih po~eo pro{le sedmice.

gova supruga vlasnica stana u Molerovoj ulici, povr{ine 98 kvadratnih metara, i stana u Ulici Mihaila Pupina, ~ija je povr{ina 85 kvadrata. Finansijska istraga utvrdila je i da je supruga nekada{weg direktora "Zvezde” bila vlasnica jo{ jednog stana u Ulici Mihaila Pupina, povr{ine 86 kvadrata, ali da ga je 2008. godine prodala.

ci u Novom Beogradu koji je kasnije prodao.

Tre}eoptu`eni Marinkovi}, po nalazima policije, vlasnik je stana u Ulici poru~nika Spasi}a i Ma{are (71 kvadrat), ali i da je na ime wegove supruge upisan stan u Ulici narodnih heroja. Biv{a Milo{eva supruga na svoje ime ima stan u Bra}e Jugovi}a (120 kvadrata), stan u porodi~-

Dragan Yaji}

Vladimir Cvetkovi}

Milo{ Marinkovi}

Ranko Stoji}

l Stan u Ulici poru~nika Spasi}a i Ma{ere od 71 kvadrat

l Suvlasnik porodi~ne zgrade u Ulici @anke Stoki} l Stan u Ulici bra}e Jerkovi} od 82 kvadrata l Restoran u [ekspirovoj ulici

Cvetkovi}, koji se kao i Xaji} optu`nicom tereti za zloupotrebu slu`benog polo`aja, na svom imenu ima dva stana u Kursulinoj ulici, povr{ina 41 i 106 kvadratnih metara, dva stana u Baba Vi{winoj (134 i 110 kvadrata), kao i stana u Ulici prote Mateje (110 kvadrata). Istragom je utvr|eno i da je Cvetkovi} bio vlasnik stana u Ulici knegiwe Zorke i Gandijevoj.

Vladimirov sin, nekada{wi ko{arka{, vlasnik je dva stana u Baba Vi{winoj (44 i 29 kvadrata), stana u Molerovoj (99 kvadrata), stana iste povr{ine u Smiqani}evoj, zatim gara`nog boksa u Molerovoj.

Utvr|eno je i da je wegov sin bio i vlasnik ateqea u Neboj{inoj ulici, povr{ine 86 kvadrata, koji je kupio od Zavoda za izgradwu grada Beograda u oktobru 1991. godine, a koji je kasnije prodao. Tako|e je utvr|eno da je on bio suvlasnik polovine stana u Nehruovoj uli-

noj ku}i u Ulici Katarine Bogdanovi} (110 kvadrata) i gara`u od 18 kvadrata na istoj adresi. Ona je vlasnica i zemqi{ta povr{ine 11 ari u ^ajetini i na istoj parceli, nelegalno izgra|enog, objekta od 60 kvadratnih metara.

Fudbalski menaxer Rajko Stoji}, koji je tako|e optu`en da je u~estvovao u nelegalnoj prodaji fudbalera, suvlasnik je porodi~ne zgrade u Ulici @anke Stoki} i vlasnik stana u Ulici bra}e Jerkovi} (82 kvadrata). Stoji} je vlasnik i restorana u [ekspirovoj ulici, koji je izgra|en bez dozvole. Menaxer je, kako je utvrdila policija, bio vlasnik stana u Molerovoj ulici, ali ga je "otu|io" Ne na du Bje ko vi }u.

Proverama u Agenciji za privredne registre utvr|eno je da je Stoji} osniva~ privrednog dru{tva „Dinamik ejxensi” u Haxi-Milentijevoj i da je vlasnik 80 odsto ovog preduze}a, prenela je "Politika".

NESTAO MENAYER „LEGENDI”, MIROSLAVA ILI]A I GOCE TR@AN VELIMIR NIK[I]

Tri da na bez tra ga di rek to ru „Ta{ estra de” Velimiru Nik{i}u Nik{i, estradnom menaxeru, koji je posledwi put vi|en u utorak po podne, ve} tre}i dan nema ni traga ni glasa, ali wegov nestanak jo{ nije prijavqen policiji, prenosi beogradska {tampa.

– Ne brinite ni{ta, ma, vrati}e se Nik{a – uporno ponavqa wegova supruga Radmila

direktoru beogradske koncertne agencije „Ta{ estrada”, trag se gubi u utorak oko podne, kada je iz svoje kancelarije na stadionu "Ta{majdan" krenuo ka Centru "Sava" na dogovore o koncertu grupe "Legende" koji je zakazan za 5. februar.

Pre nego {to je nestao, Nik{i} je telefonom razgo-

Velimir Nik{i} Nik{a

zabrinutim prijateqima i saradnicima i govori im da se ne sekiraju jer, po wenom ube|ewu, on }e nai}i svakog ~asa.

Za wegove sinove Nemawu i Uro{a prijateqi imaju samo re~i hvale, pa se pretpostavqa da oni nisu uzrok Nik{inim problemima.

Poznatom estradnom menaxeru Velimiru Nik{i}u Nik{i,

varao sa {efom grupe "Legende" Zoranom Da{i}em Da{om. Kada ga je Da{i} kasnije pozvao da bi ~uo kako teku pripreme za koncert, Nik{i}ev telefon je bio iskqu~en. Prijateqi i saradnici poku{avali su i kasnije da ga dobiju, ali bezuspe{no.

Nik{i} je, osim "Legendama", menaxer i Miroslavu Ili}u i Goci Tr`an.

U AUSTRIJI, PRILIKOM ALPINISTI^KOG OSVAJAWA ZALE\ENOG VODOPADA

Po gi nuo teh ni~ ki di rek tor B-92

Tehni~ki direktor Radija B-92 Vladimir Filipovi} tragi~no je nastradao u Austriji, prilikom alpinisti~kog osvajawa zale|enog vodopada, javila je ta ku}a.

Kako je saop{teno, alpinista se u ~etvrtak pewao na planinu Maltatalu, s jo{ jednim kolegom

Vladimir Filipovi}

iz Srbije, koji je, tako|e, pao i zadobio te{ke telesne povrede.

Kako je Tanjugu re~eno u ambasadi Srbije u Be~u i bolnici u Klagenfurtu, druga povre|ena osoba je Mi lan Sa va ti}, koji je u te{kom ali stabilnom stawu.

Do nesre}e je do{lo kada je jedan od dvojice alpinista izgubio

ravnote`u, nakon ~ega su obojica pala s velike visine. Oni su u Austriju do{lo kao ~lanovi organizovanog putovawa Alpinisti~kog saveza Beograda.

Filipovi} je ro|en 1966. u Beogradu. Zavr{io je smer elektroakustike na Elektrotehni~kom fakultetu. U B-92 je do{ao u oktobru 1998. Filipovi} je na Radiju B-92 zaposlen od 1998, kada je u~estvovao u pravqewu prakti~no prvog radijskog studija na drugom spratu Doma omladine, odakle je Radio emitovao program.

Nakon osloba|awa "Devedesetdvojke", 2000. godine, Radio se seli u Ulicu Svetozara Markovi}a, gde je Filipovi} tako|e radio na postavci celokupnog radijskog studija. Fi}a je bio posve}en i temeqan u svom poslu.

Izmi{qao je mnoge na~ine da premosti probleme, kojih nije bilo malo.

Kada se B-92 preselio u novu zgradu na Novom Beogradu, 2003, radio je na izradi projekata za potrebe Radija B-92. Svoj rad u ovoj medijskoj ku}i nastavio je kroz postavqawe i razvijawe predajni~ke mre`e Radija. Bio je strpqiv i delikatan u opho|ewu s qudima. Iznad svega je bio ponosan na to {to radi na B-92. Alpinizam je bio wegov hobi, velika qubav i strast.

l Ku}a u Ulici neznanog junaka, povr{ine 243 kvadratna metra i gara`e povr{ine 65 kvadrata, na istoj adresi

tog klu ba Dra g a n a Xa j i } a, finansijskog direktora Vla di m i r a Cvet k o v i } a i ge ne ral nog se kre ta ra Mi l o { a Ma rin ko vi }a, kao i fudbalskog menaxera Ran ka Sto ji }a.

Wima je pro{le sedmice uru~eno re{ewe o zabrani raspolagawa imovinom do odluke suda o zahtevu Tu`ila{tva, koje su im uru~ili pripadnici Direkcije za upravqawe privremeno oduzetom imovinom.

Vi{e tu`ila{tvo zahteva privremeno oduzimawe imovine jer je tokom finansijske istrage utvr|ena nesrazmera izme|u wihovih zakonitih prihoda i imovine u wihovom vlasni{tvu ili vlasni{tvu ~lanova wihove porodice. Po Zakonu o oduzimawu imovine ste~ene krivi~nim delom, Xaji}, Cvetkovi}, Marinkovi} i Stoji} treba da dokazuju da je imovina koju Tu`ila{tvo predla`e za oduzimawe ste~ena legalno.

l Dva stana u Kursulinoj ulici, povr{ina 41 i 106 kvadratna metra. l Dva stana u Baba Vi{winoj od 134 i 110 kvadrata l Stan u Ulici prote Mateje od 110 kvadrata

Wima se sudi zbog sumwe da su protivpravno prisvojili oko osam miliona evra od transfera ~etiri fudbalera "Crvene zvezde" u inostrane klubove.

Kako je preneo list "Politika", tokom finansijske istrage utvr|eno je da je Xaji} vlasnik porodi~ne stambene zgrade u Ulici neznanog junaka, povr{ine 243 kvadratna metra, kao i mawe zgrade i gara`e povr{ine 65 kvadrata na istoj adresi. Inspektori za finansijske istrage su do{li do saznawa da je nekada{wi direktor "Crvene zvezde” bio vlasnik i ku}e u Danteovoj ulici, u ~ijem sastavu su dve gara`e, dva trosobna i jedan jednosoban stan.

Tako|e je utvr|eno da Xaji} ima vi{e dinarskih i deviznih ra~una, ali da na wima nema novca.

Predmet finansijske istrage bili su i ~lanovi porodice Xaji}, pa je utvr|eno da je we-

SUD ODBIO PREDLOG ODBRANE BIV[EG DIREKTORA „@ELEZNICA SRBIJE”

[a ran ~i} osta je u pri tvo ru

Specijalni sud u Beogradu ju~e je odbio predlog odbrane biv{eg direktora "@eleznica Srbije" optu`enog Mi lan ka [a ran ~i }a za ukidawe pritvora, a odbijeno je i jemstvo u hipoteci na stanove koje su za odbranu sa slobode ponudili saokrivqeni, biv{i pomo}nik direktora za vu~u i vozna sredstva @TP-a "Beograd" Zo ran Mi li }e vi}, te zastupnik preduze}a „Koreil“ iz Londona i firme “Sibeks” Mi lo rad ^e le bi}.

Oni su ju~e zavr{ili izno{ewe odbrane, odbaciv{i u potpunosti optu`be koje ih sumwi~e za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s nabavkom za potrebe "@eleznica Srbije" {est dizel-lokomitiva od "Slovena~kih `eleznica" i deset vozova od {vedske firme “[veden reil” od maja 2004. do oktobra 2006. godine.

Ina~e, optu`eni [aran~i} nije ni nudio kauciju za ukidawe pritvora. Wegova odbrana je ukidawe te mere predlo`ila uz obrazlo`ewe da „ne postoje zakonski razlozi za [aran~i}evo zadr`avawe u pritvoru“.

– Ne}u da pla}am slobodu. Uvek sam radio samo u interesu "@eleznice", i to sam tra`io i od svojih saradnika. Ovaj postupak koji se vodi je politi~ki jer sam svojim dolaskom u "@eleznice" presekao kanale kojima su se vr{ile zloupotrebe – kazao je ju~e [aran~i}, prozivaju}i ponovo Demokratsku stranku. [aran~i} i dvojica s wim saokrivqenih su u pritvoru punih osam meseci, od hap{ewa 2. juna pro{le godine. Nastavak su|ewa zakazan je za 28. mart.

J. J.

PO@ARI KOD SENTE I U ADI

„Mer ce des” pla nuo na pu tu, „pe `o” u ga ra `i Na re gi o nal nom putu Senta – Ba~ka Topola izme|u Bogara {a i Tor wo {a prekju~e oko 17 ~asova u po`aru je potpuno izgorelo putni~ko mo tor no vo zi lo mar ke "mer ce des" rum skih re gi star skih oznaka. Policija je saop{tila da je do po `a ra do {lo usled kvara na elektro in sta la ci ji, po vre|enih nije bilo, a ma te ri jal na {te ta procewana je na oko 1,5 mi lion di na ra.

Po`ar je ugasila vatrogasna jedinica iz Sente.

Po`ar je u sredu u isto vreme buknuo u U vreme po`ara u Ulici Petefi [andora u Adi pomo}nom objektu privatne ku}e u {irewe spre~eno je intervencijom Adi, u Ulici Petefi [andora 36, u Vatrogasne jedinice iz Ade. Povreko jem je iz go re lo ne re gi stro va no |enih nije bilo, a po saop{tewu poputni~ko vozilo marke "pe`o", tri licije, materijalna {teta je procemopeda, tri motorne testere i drugi wena na oko 460.000 dinara. alat. Po`ar je uga{en i wegovo daqe M. Mr.

14

dru[tvo

subota5.februar2011.

[TRAJK PROSVETARA

Sin di ka ti za pla te tra `e 3,5 mi li jar de di na ra Pred sed nik Sin di ka ta obra zo va wa Sr bi je Bra ni slav Pavlovi} izjavio je da su sindikati spremni da odmah prekinu {trajk ako Vlada pristane na wihov predlog o pove}awu zarada u 2011, za {ta treba obezbediti 3,5 milijarde dinara. On je rekao da sindikati ~ekaju odgovor Vlade na zajedni~ke zahteve iz Predloga protokola o zaradama u 2011. koje su ju~e pre da li Mi ni star stvu fi nansija i da }e, ukoliko ih Vlada prihvati, odmah potpisati Protokol i obustaviti {trajk. Sindikati su u Protokolu o zaradama u 2011. popustili u svojim zahtevima i predlo`ili da se u 2011. zarade pove}aju dva puta, i to u maju i oktobru po pet odsto, za {ta je, po wihovoj ra~unici, potrebno obezbediti dodatne 3,5 milijarde dinara.

– Ukoliko predlog Vlade bude ni`i, vide}emo {ta }emo mo}i da prihvatimo, ali nastupa}emo jedinstveno, sva ~etiri sindikata – rekao je Pavlovi}.

Sindikati tra`e i da se osnovica za obra~un i isplatu plata zaposlenima u svim nivoima obrazovawa u toku 2011. pove}ava. Po wihovom zahtevu, plate u aprilu 2011. uskla|ivale bi se s indeksom potro{a~kih cena u prethod-

na tri meseca, a u oktobru 2011. s indeksom potro{a~kih cena u prethodnih {est meseci, uz uve}awe za polovi nu ra sta bru to do ma }eg pro iz vo da. Sin di ka ti su prihvatili i da se do kraja februara 2011. isplate zaostale otpremnine zaposlenima koji su oti{li u penziju i da se jubilarne nagrade za 2009. i 2010. isplate najkasnije do 30. juna, a za 2011. do 31. decembra.

Po ra~unici sindikata, za jubilarne nagrade potrebno je izdvojiti oko 1,3 milijardu dinara, a za otpremnine oko 300 miliona. Taj novac se obezbe|uje iz buxeta lokalnih samouprava. Pavlovi} je rekao da pregovore sada ko~i to {to je Vlada postavila uslov da svi koji rade u javnom sektoru dobiju isto pove}awe kao i prosvetari.

Se kre tar Sin di ka ta radni ka u pro sve ti Sr bi je Ha xi Zdrav ko Ko va~ re kao je da }e taj sin di kat pre ki nu ti ob usta vu na sta ve i {trajk od po ne deq ka na sta vi ti skra }e wem ~a so va na 30 mi nu ta.

Uni ja sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je od lu ku o na ~i nu na stav ka {traj ka do ne }e u ne de qu na Glav nom od bo ru sin di ka ta, dok Sin di kat obra zo va wa Sr bi je ve} {traj ku je skra }e wem ~a so va na 30 mi nu ta.

[TRAJK NEZAVISNOG SINDIKATA POLICIJE

Pre go vo ri pro pa li, a mi ting obez be |u ju Nezavisni sindikat policije, koji je nastavio zakonsku obustavu rada, saop{tio je da s nadle`ni ma u Mi ni star stvu unutra{wih poslova nije postig nut do go vor o preki du {trajka, ali da }e ~lanovi tog sindikata danas obezbe|ivati miting Srpske napredne stranke.

– Pregovori s nadle`nima u MUP-u nisu urodili plodom, a sastanak s premijerom, koji je bio najavqen za ju~e, nije ni zakazan – rekao je predstavnik Nezavisnog sindikata policije Velimir Barbulov.

On je naveo da se {trajk nastavqa, ali i kontakti s nadle`nima u MUP-u koji su na ju~era{wem sastan ku odbaci li sin di kal ne zahteve, tra`e}i prvo prekid ili „zamrzavawe

{trajka” da bi ugovorili sastanak s premijerom. On je dodao da se {trajku odazvalo oko 70 odsto ~lanova tog sindikata, koji ukupno ima oko 13.000 ~lanova.

Za raz li ku od Nezavi snog sindikata policije, drugi reprezentativni sindikat, Policijski sindikat Srbije, ne podr`ava ovaj {trajk i smatra da treba sa~ekati odluku Vlade o potpisivawu posebnog kolektivnog ugovora. Uz dva reprezentativna, u MUP-u postoji jo{ {est sindikata, a jedan od wih, Nezavi sni po li cij ski sindikat Srbije, pozvao je kolege da prekinu {trajk da bi se smawi le ten zi je u javno sti uo~i mitinga Srpske napredne stranke, zakazanog za danas u centru Beograda.

SINDIKAT ZAPOSLENIH U ZDRAVSTVU I SOCIJALNOJ ZA[TITI SRBIJE

Iz Vla de ne ma od go vo ra na zah te ve Zahtev Republi~kog sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Vladi Srbije, upu}en premijeru Mirku Cvetkovi}u i ministarki finansija Diani Dragutinovi}, za hitan sastanak radi dogovora o materijalnom poboq{awu zaposlenih u zdravstvu, i daqe je bez odgovora. Republi~ki odbor Sin di ka ta za po sle nih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Srbije uputio je jo{ u decembru 2010. godine zahteve Vladi, definisane u sedam ta~aka, za po boq {a we ma te ri jal nog i radnopravnog polo`aja zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Srbije. Zahtevi su dosta vqe ni i re sor nim mi ni starstvima. Iz Ministarstva zdravqa stigao je odgovor da su Finansijskim planom Repubi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe za ovu godinu obezbe|ene pare za primenu Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove ~iji je osniva~ Republika Srbije, a koji se odnosi na sve zaposlene u zdravstvu. Me |u tim, od go vo ri na

ostale zahteve Republi~kog odbora do sada nisu dobijeni, {to se tuma~i kao odlagawe, odnosno odugovla~ewe pregovora, {to stvara sve ve}e nezadovoqstvo zaposlenih.

Po re~ima predsednice Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi dr Branislave Plan~ak, ju~e su zahtevi dopuweni novim. Tra`i se da, osim pove}awa od 7,5 posto, koliko je predvi|eno kolektivnim ugovorom, zarade budu pove}ane jo{ sedam posto, zna~i za ovu godinu ukupno 14,5 posto.

– Ovo je samo polovina onoga koliko je opala realna zarada zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi – ka`e za na{ list dr Plan~ak. – Ako ne bude odgovora na na{e zahteve niti sastanka zakazanog s predstanicima Vlade, u sredu, 9. februara, Republi~ki i Pokrajinski odbor kao i odbor na{eg sindikata Beograda iza}i }e ispred Vlade da bi jo{ jednom podsetili na na{e zahteve.

J. Barbuzan

dnevnik

ZBOG 18 KAZNENIH POENA

Do zvo lu ve} iz gu bi la 54 vo za ~a Od kada su se protekle godine po~eli bele`iti kazneni poeni voza~ima koji su napravili neki saobra}ajni prekr{aj, do sada je 54 {ofera ostalo bez voza~ke dozvole. Iako se ne ~ini mnogo, s obzirom na ukupan broj dozvola izdatih u Srbiji, zabriwavaju}a je ~iwenica da su oni sakupili ~ak 18 negativnih poena, {to zna~i da su vozili bahato i velikim delom ugrozili bezbednost saobra}aja. Da bi ponovo dobili dozvolu, u MUP-u Srbije poru~uju da moraju da ~ekaju najmawe dve godine i plate vi{e od 800 evra, ali i da pro|u psihijatrijsko ve{ta~ewe!

Vladimir Rebi} iz MUP-a obja{wava da voza~i koji su stekli maksimalan broj kaznenih poena moraju posle odre|enog roka da se jave Agenciji za bezbednost saobra}aja radi poha|awa seminara. A u Agenciji su spremni, napravqen je nastavni program koji, osim lekarskog uverewa i potvrde psihijatra o sposobnosti za upravqawe vozilom, podrazumeva i ve }i fond ~a so va. Di rek tor Agencije Stojadin Jovanovi}

Stru~ wa ci ka `u da }e mo po sle dvo go di {weg ci klu sa bez do zvo le i po nov nog po la ga wa ispita do bi ti pra vu se lek ci ju ko je za sa o bra }aj, a ko ne

ka`e da }e teorijska nastava trajati trideset ~asova, od kojih }e {est bi ti po sve }e no upravo onom delu zbog kojeg su ostali bez voza~ke dozvole. To zna~i da }e oni biti selektivni, u zavisnosti od toga koji je voza~ iz kojih razloga ostao bez dozvole. Petnaest ~asova bi}e posve}eno pravilima saobra}aja, a devet ~asova ve{tini upravqawa.

Stru~waci ka`u da }emo posle dvogodi{weg ciklusa bez dozvole i ponovnog polagawa dobiti pravu selekciju ko je za saobra}aj, a ko ne. Samo oni koji se poka`u sposobnima da voze bezbedno, mo}i }e nastaviti da voze, u suprotnom – ni{ta od volana. Kako je i januar ove godine bio krcat saobra}ajnim prekr{ajima, a kazneni bodovi jo{ nisu sabrani, procewuje se da posle sabirawa negativnih poena jo{ 30 voza~a u Srbiji mo`e izgubiti dozvolu. Posebno se apeluje na mlade voza~e, kojima se izdaju probne voza~ke dozvole, da voze oprezno jer je wima dovoqno samo osam poena pa da ponovo idu na polagawe voza~kog.

R. Dautovi}

ANTISEMITSKI IZGREDI U ZREWANINU

S no vim ju trom osva ne i sva sti ka Da Savez jevrejskih op{tina Srbije u nedavnom saop{tewu za javnost nije ulo`io najenergi~niji protest zbog u~estalih antisemitskih napada, navode}i da se jedan od wih dogodio 12. januara i u Zrewaninu, niko u najve}em banatskom gradu ne bi ni znao za novo pirovawe huligana.

Savez je istakao da su antisemitski i antiromski incidenti tokom januara, osim u Zrewaninu, zabele`eni i u Somboru i Po`egi.

Predsednica Jevrejske op{tine Zrewanin Qiqana Popov izjavila je ju~e za “Dnevnik” da se izgred dogodio na Jevrejskom grobqu, u Ba{aidskoj uli-

ci, na kojem je o{te}eno nekoliko spomenika. Ona je precizirala da su vandali nadgrobne plo~e uni{tili pre 12. januara, ali da je slu~aj tek tada prijavqen policiji.

– Tog dana zaputili smo se na grobqe s vajarom da bismo procenili kako da postavimo plo~u s imenima stradalnika, po{to se bli`i avgust i obele`avawe sedamdesetogodi{wice od deportacije zrewaninskih Jevreja. Zatekli smo grafit, jedan poru{en spomenik i nekoliko okrwenih. Odmah smo obavestili policiju koja je iza{la na lice mesta i sa~inila slu`benu bele{ku – objasnila je Qiqana

Popov. Ona podse}a na to da je u Zrewaninu danas malo Jevreja.

Zapravo, ovde su nastawene 52 porodice u kojima je uglavnom po jedan ~lan potomak jevrejske loze. Predsednica Jevrejske op{tine ka`e da do sada, sre}om, nije bilo fizi~kih nasrtaja na pripadnike ovog naroda, ali da je ~esto razbijana tabla na prostorijama udru`ewa. Tako|e, u o~i zapada kukasti krst na Trgu dr Zorana \in|i}a koji, kako ga neko od nadle`nih prekre~i, maltene ve} naredni dan osvane na istom mestu.

– Ve~ito je tamo. Pretpostavqam da je to posledica obesti pijanih mladi}a, ali strahujem

da te u~estale pojave, ipak, korene vuku i iz porodice – dodala je na{a sagovornica.

Savez jevrejskih op{tina Srbije, ina~e, zatra`io je odgovaraju}e reagovawe resornih institucija i Vlade, sprovo|ewe istrage, otkrivawe i ka`wavawe po~inilaca, kao i preduzimawe mera za{tite bezbednosti jevrejskih objekata i ~lanova jevrejske zajednice. Protest je ulo`io predsedniku Borisu Tadi}u, premijeru Mirku Cvetkovi}u, ministru unutra{wih poslova Ivici Da~i}u i ministru za qudska i mawinska prava Svetozaru ^ipli}u. @. Balaban

TRIBINA O NARKOMANIJI U MOLU

Mo li tva ma pro tiv po {a sti Tribina o narkomaniji „Droga ili `ivot – ti biraj `ivot” u organizaciji Policijske stanice u Adi i lokalne samouprave, odr`ana u Domu kulture u Molu, bila je veoma pose}ena. Na tribini su u~estvovali {ti}enici Zajednice za le~ewe bolesti zavisnosti „Zemqa `ivih” pri manastiru Uspewe presvete Bogorodice u Ba~kom Petrovom Selu, predstavnici policije koji se bave suzbijawem narkomanije, zdravstveni radnici i nevladine organizacije „Emprona„ iz Novog Sada i roditeq deteta koje je umrlo od posledice upotrebe narkotika.

Jedna od {ti}enica @enske ku}e pri manastiru u Ba~kom Petrovom Selu Dejana ]irli} (33) iz Novog Sada is-

pri~ala je svoje iskustvo kada je narkomansko posrtawe zamenila manastirskim `ivotom, koji

je woj i wenim sestrama ispuwen molitvama i verom da }e pobediti po{ast koja im je za-

trovala um, du{u i telo.

Trenutno je u @enskoj ku}i u Ba~kom Petrovom Selu 15 devojaka iz Beograda, Svilajnca, Subotice, Zrewanina i drugih mesta, neko vreme najmla|a {ti}enica u ovom ogranku „Zemqe `ivih” imala je samo 14 godina, a najstarija 38. @enska ku}a u Ba~kom Petrovom Selu deo je Zajednice „Zemqa `ivih” koju je pokrenulo bratstvo manastira u Koviqu kod Novog Sada da bi pomogli zavisnicima. Kako se moglo ~uti na tribini, pravo na „proveru” u odvikavawu od narkotika {ti}enice „Zemqe `ivih” u Ba~kom Petrovom Selu dobijaju nakon godinu dana boravka u zajednici, gde ne dobijaju blokatore, nego molitvom ja~aju voqu u borbi protiv zavisnosti.

VESTI Usko ro i sve {te ni ci ofi ci ri – Uredba koja }e regulisati uvo|ewe verske slu`be u Vojsku Srbije i sistem odbrane trebalo bi do kraja februara da bude upu}ena Vladi na usvajawe, a o~ekuje se da ceo projekat za`ivi i da se prvi vojni sve{tenici sa ~inom oficira odrede sredinom godine – izjavio je dr`avni sekretar u Ministarstvu odbrane Srbije Igor Jovi~i}.

Posle usvajawa ove uredbe, bi}e zakqu~eni i sporazumi s tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama koje su registrovane u

Ministarstvu vera – Srpskom pravoslavnom crkvom, Rimokatoli~kom, Islamskom zajednicom, Jevrejskom zajednicom, Reformatorsko-hri{}anskom, Slova~ko-evangeli~kom i Evangeli~ko-hri{}anskom crkvom.

Am ba sa dor Ma |ar ske u Adi Ambasador Republike Ma|arske Oskar Nikovic boravio je u Adi, gde je s predsednikom op{tine Zoltanom Blickim, republi~kim poslanikom Tama{om Totom i predstavnicima lokalne samouprave razgo-

varao o saradwi, a sastao se i s direktorima {kola i predstavnicima omladinske organizacije „Ifiks”.

U a|anskoj op{tini je ve}insko stanovni{tvo ma|arske nacionalnosti, pa je ukazano na potrebu uspostvqawa kontakata i raznih oblika saradwe sa {kolama i civilnim organizacijama iz Ma|arske. Konkretna saradwa i podr{ka o~ekuje se i u partnerskim nastupima na konkursima za kori{}ewe novca fondova Evropske unije u okviru prekograni~ne saradwe Srbije i Ma|arske.

M. Mr.

kultura

c m y

dnevnik

ОСНОВАН САВЕЗ МЕЂУНАРОДНИХ ФЕСТИВАЛА УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ

Креативан и продукцијски полигон У Београду је ових дана формирано ново удружење Савез међународних фестивала уметности Србије (СЕФА). Оснивачи су најеминентнији уметнички фестивали који се својом концепцијом, садржајем и начином презентације издвајају од осталих, пре свега по квалитету, по оригиналности и иновативности, по креативном начину спровођења, једном речју - фестивали који далеко прелазе оквире једног града или земље, који говоре универзалним језиком уметности и стичу истомишљенике на свим странама света. Тако, они, на најбољи могући начин, репрезентују и средину у којој су потекли и где се одржавају. Савез чине Београдске музичке свечаности (БЕМУС), Београдски интернационални театарски фестивал (БИТЕФ), Београдски џез фестивал, Гитар Арт фестивал, Бео-

град, Џез, импровизована музика, Кањижа, Међународна трибина композитора, Београд, Међународни фестивал позоришта за децу, Суботица, Новосадске музичке свечаности (НОМУС), Стеријино позорје, Нови Сад, Театарска интернационална београдска авантура (ТИБА). Фестивали су се окупили око јединствене идеје да су манифестације овог типа генератори повезивања, мултикултуралности, сарадње, мобилности идеја, стваралаца и људи који се баве културом уопште. Они су мост који спаја државе и народе, али и креативне појединце који су одавно прекорачили границе својих домовина. Други важан разлог овакве врсте повезивања је тежак положај културе уопште. Без обзира ко их је основао и када, шта су основни уметнички садржаји и концепти реализације, сви фестивали у Србији деле исте проблеме.

СЕФА је основана са циљем стварања моћног креативног и продукцијског полигона који ће водити организовани дијалог са представницима оснивача, законодавца, финансијера, спонзора и донатора; бориће се за бољу културолошку, инфраструктурну и финансијску позицију фестивала на свим нивоима; иницираће заједничке пројекте и обједињен наступ пред одговарајућим европским (и светским) културним институцијама и фондацијама. Први корак у том смислу ће бити колективно чланство Савеза у Европској асоцијацији фестивала (ЕФА). На челу Савеза међународних фестивала уметности Србије је Управни одбор у који су изабрани Биљана Здравковић, Бемус (председник); Миливоје Млађеновић, Стеријино позорје, Бошко Радојковић, Гитар Арт; Јелена Кајго, Битеф и Милан Радуловић, Номус.

У МАЛОМ ЛИКОВНОМ САЛОНУ

Изложба цртежа Љубице Денковић Најновијим циклусом цртежа под називом “(Un)easy pro ject “ млада новосадска уметница Љубица Денковић представила се у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада (Булевар Михајла Пупина 9).

- Неке слике је довољно погледати само у пролазу па разумети и осетити много – каже о изложеним радовима професор Драган Матић. - Одмах схватите да је овако заводљива једноставност, у ствари, веома компликована изнутра. Овај духовити и вешто сликани хаику интиме као да је заиста изведен неким „кањи“ четкицама 21. века. Одмах видите слику реалности у којој се и сами можете лако препознати, један парадоксални весели свет усамљености у којем је могуће извршавати харакири сваки дан, видите аутоиронисану емотивну и мисаону хронологију, отворени критички дијалог о отуђењу са собом и свима. Ода учењу, стрпљењу и одбијању лажи техником „илузијом против илузија“... Као неко одгонетање егзинстенцијалних загонетки путем црнохуморних питања о постојаности љубави и констатација о радости живљења. Колико видим, ова уметни-

ца и не може да буде неискрена према себи. А ви боље и сами погледајте ове слике, измасирајте душу – пријаће јој, питајте и ви себе нешто искрено. Љубица Денковић рођена је 1982. године. Дипломирала је сликарство на Академији уметности у

Новом Саду, тренутно је апсолвент мастер студија. Ово јој је трећа самостална изложба, а учествовала је и на више колективних изложби у земљи и иностранству, Изложба у Малом ликовном салону може се погледати до 11. фебруара.

НАГРАДА „ОДЗИВИ ФИЛИПУ ВИШЊИЋУ”

Лауреат Ђорђо Сладоје Песник из Новог Сада Ђорђо Сладоје овогодишњи је лауреат награде “Одзиви Филипу Вишњићу”, коју већ 16 пут за савремену родољубиву поезију додељује Задужбинско друштво “Први српски устанак” у Орашцу. Жири у саставу: академици Матија Бећковић и Милосав Тешић и књижевници Петар Пајић и Иван Златковић, једногласно је одлучио да се награда додели Сладоју за “особен лирски глас ововременог родољубља, које уро-

њено у таму прошлости и невоље садашњости красотом речи и завичајних слика жари будућност, по чему је достојан следбеник славног узора песничке буне”. Награда ће Сладоју свечано бити уручена на Сретење, 15.фебруара, на месту знаменитог Орашачког збора у Марићевића јарузи, где ће бити обележени Дан државности Србије и 207. годишњица Првог српског устанка.

subota5.februar2011.

15

39. ФЕСТ И У НОВОСАДСКИМ БИОСКОПИМА

Филмови главног програма и гости Традиционално, Новосађани ће крајем фебруара имати прилику да виде део програма Међународног филмског фестивала Фест који ће се у Београду одржати 39. пут. Филмове са ове већ дуго престижне и популарне манифестације гостоваће у новоотвореној „Арени синеплекс” и у Арт биоскопу „Војводина” на Спенсу, којим привремено управља Филмска редакција Културног центра Новог Сада. Како сазнајемо и у једној и другој кући филмова, приказиваће се најатрактивнији наслови из главног и по који из осталих Фестових програмских целина. Са пројекцијама ће се кренути одмах, дан или два, пошто Фест стартује у Београду. Тачни датум ће ускоро бити утврђени, када ће бити саопшене и листе филмова. По речима уредника филмског програма у КЦНС Арт биоскопу „Војводина” Ђорђа Каћанског можемо очекивати 30 - так филмова, међу којима је и тринаест оних који су игри за Оскаре. Како је већ најављивано то с „Краљев говор” Тома Хопера, „Човек звани

храброст” браће Итана и Џоела Коена, „127 сати” Денија Бојла, „Црни лабуд” Дарена Аронфског, „Прелепо” Алехандра Гонзалеса Ињаритуа, „Још једна година” Мајкла Лија, „У бољем свету” Сузан Бир, „Други живот” Клинта Иствуда … Од менаџера биоскопа „Арена синеплекс” Пеђе Љубојевића сазнајемо да Новосађане и ту очекује богат филмски програм. Приказиваће се оно најатрактивније и оно од чега се на 39. Фесту пуно очекује. Поред филмова, Новосађане у овом новом мултиплексу очекује и једна новина. Први пут са неким од филмова ће доћи и њихови аутори и протагонисти. Тако ће се и у Новом Саду бар делом осетити и нешто од фестовске атмосфере, а и прилика да се виде актуелни филмски ствараоци из окружења и света. Фест у Београду почиње 25. фебруара и траје до 6. марта. Дакле, у Новом Саду у том интервалу, како је уобичајено очекујемо новосадску фестоманију. В. Ц.

У ПОНЕДЕЉАК, 7. ФЕБРУАРА, ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ „ДОБАР ДЕЧАК” НА КАМЕРНОЈ СЦЕНИ СНП-a

Бег од стварности и самог себе У понедељак 7. фебруара у 21 час на Камерној сцени Српског народног позоришта премијерно ће бити изведена драмска представа „Добар дечак” Милана Марковића, у режији Предрага Штрпца. У питању је праизведба комада младог аутора Милана Марковића у којем је редитеља ове представе Предрага Штрпца највише, како је рекао на јучерашњој конференцији за новинаре, занимала прича о бегу: интимном и емотивном, духовном, појединачном, али и породичном, па и оном на нивоу целе нације. „Добар дечак” нас подсећа на ситуацију у којој неко почиње да бежи од самог себе. За редитеља ове представе, „Добар дечак” је прави комад постављен у право време, јер је управо после неколико година, колико је прошло од „оних” времена у којима нам се свашта догађало, дошло време у којем је потребно да се окренемо себи и да схватимо да не може нико други да нам помогне, осим нас самих. Сви су некада у животу бежали од нечега, а и као цело друштво одбијамо да се суочимо са стварношћу, тако да је тематика овог комада блиска гледаоцима. „Добар дечак”, по речима Предрага Штрпца, говори о једној породици, осакаћеној за цео живот, а неспремној да се с тиме суочи, већ бежи од тога. И сваки члан те породице има неки свој бег, којим се супротставља стварности.

- Може ли у провинцијској варошици остати непримећена љубавна афера, или само пријатељско дружење, двоје људи који имају породице? Може ли жена равнодушно да слуша чаршијска оговарања о неверству супруга? Може ли се самоубиство оца породице предста-

вити његовом детету као татин одлазак на пут? Може ли мајка да се не забрине што јој малолетни син ноћима не спава код куће, а време проводи у уличним тучама? Може ли заљубљени четрнаестогодишњак непримећено да уходи дванаестогодишњу девојчицу? Може ли она да не запази како њена мајка ре-

се верује, испуњује жеље деци, што један од мотива у овом комаду, игра Милан Ковачевић (Дарко), а уз њега и Радоје Чупић (Димитрије), Тијана Максимовић (Драгана), и Небојша Савић (Миша). Ова представа има и мултимедијалну димензију. Како је приметио аутор видео дизајна за њу Ми-

довно, кришом односи храну у наводно празан подрум? Но, оно што из било ког разлога није примећено, једном ће изненада искрснути у стварности – пише у драматуршкој белешци о овом комаду управник СНП-а Александар Милосављевић. Како је приметила глумица Оливера Стаменковић, њен лик, ћерка Тина је неваљала девојчица која једина покушава да одрасте у извитопереној стварности, и заправо је зато неваљала. С обзирм да представа говори о таквој стварности, у њој има и провокативних сцена које, како додаје Оливера Стаменковић, могу да се схвате и као позив да покушамо да и сами одрастемо. Доброг дечака, или „хива боја” како би га звали у Норвешкој, постојбини Деда Мраза који, као што

ша Кескеновић, видео се углавном користи у представама као декор, али у овој представи су се трудили да постане саставни део драматургије. Зато је видео искоришћен да укаже на другу страну ликова у овој представи, на њихове архетипове у фројдовском смислу, како је навео Кескеновић, односно оно што би они желели да буду. Кескеновић је истакао да је у томе имао велику помоћ у глумцима ове представе, а удео у томе има и кореографија. За сценски покрет је била задужена Иста Степанов Павловић, док је костиме креирала Марина Сремац. Сценографију и избор музике потписује редитељ ове представе Предраг Штрбац. Н. Пејчић

REPERTOAR

Филм

Актери

Режија: Питер Јејтс Сценарио: Стив Кловс по истоименој књизи Џ. К. Роулинг Улоге: Данијел Редклиф, Ема Вотсон, Руперт Гринт, Рејф Фајнс, Роби Колтрејн, Алан Рикман, Хелен Бонам Картер, Дејвид Тјулис, Имелда Сатунтон, Брендон Глисон, Тимоти Спал, Мајкл Гамбон, Питер Мален

Хари Потер и реликвије смрти 1. део

Садржај Волдеморт је у офанзиви, његови поклоници чаробњаци и смртождери заводе општи терор не само у свету чаробњака него и нормалаца. Гине се на све стране док силе зла прогоне Харија Потера како би му Волдеморт задао последњи смртоноси ударац. Харијева стара дружина чини све да га заштити стално ризикујући сопствене животе. Док беже и скривају се пред смртождерима Хари, Хермиона и Рон се издвајају у потрази за преосталим хоркруксима (деловима Волдемортове душе) да би открили шта су и чему служе реликвије смрти. Волдеморту је да би био ефикасан у коначном обрачуну са Харијем потребан још само чаробни штапић од зове , пошто већ има камнен који оживљава мртве и плашт који власника чини невидљивим...

Реч критике „Хари Потер и реликвије смрти: Први део” (Ha rry Pot ter and the De athly Hal lows: Part 1) представља почетак коначног краја једног од најпопуларнијих икада снимљених филмских серијала у биоскопима заживелог 2001. године по књизи спитељице Џоан Роулинг (Хари Потер и камен мудрости), сада је то већ легенда, којој је дечак чаробњак из корена променио живот у тренутку кад се нашла на ивици безнађа. И када се једном покренула машинерија, испало је ипак неким чудом да је данас не знати које Хари Потер, горе него не знати ко је Барак Обама, или ко је и шта је био Џорџ Буш. Да се само подсетимо, Роулингова је са својим јунаком и његовим (не)згодама само још једном оживела дечији а сурови свет бајки, и ваљда свима познате мотиве света магије и, сведоци смо, непрекидне борбе добра и зла. Филмовима о „изабраном дечаку који ће да спасе свет” литерарни Хари Потер је постао општепознати планетарни јунак са лицем Данијела Редклифа, који је практично кроз овај серијал и одрастао,са на почетку одабраном екипом деце глумаца.Тек, и многа су деца одрасла са Потером као својим најбољим пријатељем или чак алтерегом. Ово му дође као сабирање учињеног, мада још нисмо стигли до краја. Ни овим претпоследњим филмом који као и претходни, верно и детаљно преноси написано, следећи пре логику, да се не изневере читаоци него направи самосвојно филмско дело, ни фанови само серијала не би требало да буду незадовољни. Визуелизација приче смештене ван зидина филмичног Хогвортса, одвија се највећим делом у величанственим пејзажима моћне природе, док се са наговештајима интимних драма устаљене тројке преплиће неколико, по правилу, атрактивних акционих пасажа и једна прелепа анимација у стилу позоришта сенки. Хари, Хермиона и Рон су опхрвани још већим пристиском које носи живот одраслих и у Јејтсовом, В. Црњански погођене атмосфере филму, се то и види и осети.

SPORT

subota5.februar2011.

dnevnik

c m y

16

DA NAS PO ^I WE SU SRET FED KUPA SR BI JA–KA NA DA U NO VOM SA DU

Na otva ra wu duel Kru ni}–Ma ri no U ve li koj sa li Spen sa da nas po ~i we Fed kup su sret iz me |u Sr bi je i Ka na de. Tim po vo dom, u Grad skoj ku }i u No vom Sa du oba vqen je zva ni~ ni `reb, ko jem su pri su stvo va le re pre zen ta tiv ke i stru~ no ru ko vod stvo obe eki pe, pred sed nik te ni skog sa ve za Sr bi je Slo bo dan @i vo ji no vi}, gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}, glav ni su di ja, Ita li jan ka \u li ja Or lan di, pred stav nik BNP Pa ri ba ban ke, ge ne ral nog spon zo ra Fed i Dej vis ku pa, Vla di mir Mar ko vi} i predstvnik TS Ka na de Luj Bor fi ga.

Se lek tor se lek ci je Sr bi je De jan Vra ne{ od lu ~io je da pr voj igra ~i ci Bo ja ni Jo va nov ski pri dru `i 17-go di {wu Alek san dru Kru ni} i wih dve }e u singl me ~e vi ma po ku {a ti da do ne su

`re bu bi lo od lu ~i va no ko je dve igra ~i ce }e pr ve iza }i na te ren.

Po pra vi li ma Fed ku pa, pr ve te ni ser ke dva ju se lek ci ja, u ovom slu ~a ju Jo va nov ska i Ma ri no, ne mo gu da se sret nu pr vog da na me ~a, pa je gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} iz -

zna ~i lo da }e ona da nas pr va iza }i na te ren, a da joj je ri val ka na {a Alek san dra Kru ni}. U dru gom me ~u, lo gi~ no, sna ge }e od me ri ti Bo ja na Jo va nov ski i Alek san dra Vo zni jak.

- @reb je bio sa mo for mal nost i bi lo nam je sve jed no ko ji

Ras po red i sat ni ca Da nas A. Kruni} - R. Marino (po~etak u 15 ~asova) B. Jovanovski - A. Voznijak (odmah po zavr{etku prvog me~a)

Su tra B. Jovanovski - R. Marino (po~etak u 14 ~asova) A. Kruni} - A. Voznijak (po zavr{etku prvog me~a) ^urovi}/Jovanovi} - Fi~men/Pletije (po zavr{etku drugog me~a)

ka ko }e se stva ri od vi ja ti to kom me ~a.

Bo ja na Jo va nov ski bi la je za do voq na is ho dom `re ba, jer, ka ko je pri zna la, ne vo li da igra pr va.

- @e le la sam da na stu pim u dru gom me ~u i ta `e qa mi se is pu ni la - re kla je ona. - Ni sam sko ro gle da la Vo zni jak na de lu jer je ona bi la po vre |e na, ali znam {ta od we mo gu da o~e ku jem. Na sto ja }u da na met nem svoj ri tam u me ~u i na dam se da }u do ne ti poen za Sr bi ju.

Alek san dra Kru ni} }e ima ti va tre no kr {te we pro tiv naj bo qe ka nad ske igra ~i ce. Ipak, ona ne ma tre mu pred me~ i re kla je: - Ni sam se do sa da sa sta ja la s Ma ri no i sve in for ma ci je o woj do bi la sam od Bo ja ne. Si gur no je da ne mo gu da joj pa ri ram fi zi~ -

Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} i glav ni su di ja \u li ja Or lan di

Za jed ni~ ki sni mak se lek ci ja Sr bi je i Ka na de na ju ~e ra {wem `re bu

pred nost, ti me i po be du na {em ti mu. S dru ge stra ne, se lek tor Ka na |an ki Sil van Bri no opre de lio se za Re be ku Ma ri no i Alek san dru Vo zni jak, pa je na

vu kao sa mo ime pr ve te ni ser ke, a po sle je bio po znat ~i tav `reb. Pr vo ime ko je je iz vu ~e no bi lo je ono Re be ke Ma ri no, 84. te ni ser ke na VTA li sti, {to je

DE JAN VRA NE[:

Foto: F. Baki}

}e par pr vi da iza |e na te ren Spen sa - re kao je po sle `re ba se lek tor Sr bi je De jan Vra ne{.

- Na por no smo tre ni ra li to kom dve po sled we ne de qe i vi de }e mo

kom sna gom, pa }u na sto ja ti da na met nem tak ti~ ki me~. Ako uspem, ra stu i mo ji iz gle di.

Se lek tor Ka na de Sil van Bri no je ova ko oce nio {an se:

PAROVI FED KUPA

Vi de }e mo jo{ za dubl

Ita li ja gost Austra li je

U zva ni~ nom `re bu, ka da je igra pa ro va u pi ta wu, se lek to ri su pri ja vi li igra ~i ce ko je ne }e na stu pi ti u sin glu. De jan Vra ne{ je za na stup u du blu, ba rem na `re bu, od re dio Ta ma ru ^u ro vi} i Anu Jo va no vi}, ali ima pra vo da, naj ka sni je 10 mi nu ta po za vr {et ku dru gog singl su sre ta u ne de qu, pro me ni te ni ser ke.

- Od re dio sam ^u ro vi }e vu i Jo va no vi }e vu, ali to ne mo ra da zna ~i da }e u ne de qu pu bli ka vi de ti na te re nu wih dve - ob ja snio je Vra ne{. - Vi de }e mo ka ko }e se si tu a ci ja u me ~u raz vi ja ti i od to ga }e do sta za vi si ti mo ja od lu ka.

Bra ni lac tro fe ja u Fed ku pu, se lek ci ja Ita li je, no vi ci klus tak mi ~e wa u A svet skoj gru pi po ~i we da nas u Austra li ji. U osta lim me ~e vi ma sa sta ju se: Ru si ja-Fran cu ska, Slo va~ ka-^e {ka i Bel gi ja-SAD. U B gru pi da nas po ~i wu su sre ti: Sr bi ja-Ka na da, Esto ni ja[pa ni ja, Slo ve ni ja-Ne ma~ ka i [ved ska-Ukra ji na.

Po bed ni ci me ~e va iz B gru pe pla si ra }e se u ba ra` za po pu nu A svet ske gru pe i igra }e s ~e ti ri se lek ci je ko je u naj kva li tet ni joj gru pi iz gu be me~ 1. ko la. Po ra `e ni iz B gru pe igra }e plejaut me~ s po bed ni ci ma iz pr ve gru pe Evro-afri~ ke zo ne.

- Za do voq ni smo {to Re be ka igra pr vi me~, ma da, u su {ti ni, to i ni je od ve li ke va `no sti.

Zna mo da Sr bi ja ima mlad tim ko ji }e na sto ja ti da is ko ri sti pred nost do ma }eg te re na i iz bo ri po be du, ali i mi ima mo svoj plan i si gur no je da }e mo po ku {a ti da ga ostva ri mo.

Re be ka Ma ri no je do da la: - Ovo }e bi ti moj pr vi na stup u Fed ku pu i za i sta ne znam {ta mo gu od we ga da o~e ku jem. Na dam se da }e mi tre ma ko ju imam po mo }i da od i gram su sret naj bo qe {to umem i iz bo rim start nu po be du za mo ju re pre en ta ci ju. ^i we ni ca da za na {u se lek ci ju ne }e na stu pi ti dve naj bo qe te ni ser ke - Je le na Jan ko vi} i Ana Iva no vi} - si gur no je ve li -

ki hen di kep za Sr bi ju, ali i jo{ ve }a pri li ka za ne ke no ve de voj ke da po ka `u {ta ume ju. Za to }e po mo} na vi ja ~a, a de voj ke na ~e lu s Bo ja nom Jo va nov ski pri `eq ku ju {to ve }i broj gle da la ca, bi ti od iz u zet ne va `no sti.

Ube |e ni smo, ima }e {ta da se vi di na ru kort pod lo zi u Spen su i, u ne ku ru ku, bi }e ovo i sim bo li~ ni tre nu tak u isto ri ji srp skog te ni sa ka da }e na te ren iza }i pot pu no no va ge ne ra ci ja te ni ser ki.

Me~ Kru ni}-Ma ri no po ~i we u 15 ~a so va, a ula zni ce se pro da ju na cen tral noj bla gaj ni Spen sa, po ce ni od 1.500 di na ra (Is tok i Za pad 1) i 800 di na ra (Za pad 2), u kom ple tu za oba da na.

A. Pre do je vi}

La za rev ~a ni do ve li ra snog strel ca

VR [^A NI IZA BRA LI NAJ BO QE SPOR TI STE 2010: U prepunoj kongresno – muzi~koj dvrorani SPC Milenijum, u organizaciji Spotskog saveza i Televizije „Banat“, progla{eni su najuspe{niji sportisti op{tine Vr{ac za 2010. godinu. U~esnik priredbe pozdravio je predsednik op{tine ^edomir @ivkovi} i dobitnicima priznawa, sportistima i klubovima ~estitao na rezultatima u minuloj godini. Rekao je da je Vr{ac sportski grad i istako da op{tina nastaviti da ula`e u sportske aktivnosti i projekte, pre svega u izgradwu dve {kolske dvorane u Uqmi i Velikom Sredi{tu. ^lanica Op{tinskog ve}a Julkica Mitra{inovi} u ovoj godini o~ekuje jo{ boqe rezultate vr{a~kih sportista, a ~estitke laureatima uputio je i predsednik Sportskog saveza Zlatomir Pecikoza.

Najpresti`nije priznawe, lentu za sportistu grada poneo je sedamnaestogodi{wi tekvondista Stojan Rabijac, nosilac crnog pojasa prvi dan. Stalni je ~lan juniorske i seniorske reprezentacije Srbije, prvak dr`ave je u obe konkurencije i {ampion Balkana. Za sportistu godine me|u seniorima progla{ena je stonoteniserka Una Radak i paraglajderista Goran \urovi}, a najboqe ekipe su mu{ka i `enska ko{arka{aka Hemofarma [tada. Najboqa juniorka je Ksenija Dimovi}, a junior Damir Fejzi} oboje iz tekvodno kluba. Trenersko priznawe podelili su u~iteqi tenkvodita bra}a Mario i Marin Duji}. Plaketa Spotskog saveza Vr{ca dodeqena je Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu za veoma uspe{nu saradwu. Posebno priznawe pripalo je Udru`ewu fudbalskih sudija Vra~a.Iz ovog udru`ewa stasali su nternaciopnalni FIFA sudija Zoran Bogdanov i sudije Superlige Dejan Santra~ i Dejan Topli~anin.

R. Jo va no vi}

Je dan od naj b o q ih stre la ca i igra ~a u Pod ru~ noj li gi Zr wa nin je sa da ve} biv {i fud ba ler Po ti sja iz Kni }a ni na, dva de se to go di {wak Mar ko Mi lo vac, ko ji je ne dav no pri stu pio vo de }oj eki pi Voj vo |an ske li ge Za dru ga ru iz La za re va.

Ovaj ta l en to va n i mla di} je fud bal po ~eo da igra u rod nom Kni }a ni nu, da bi se pr se lio u Pro le te ru iz Zre wa ni na, gde su mu tre n e r i bi l i @eq k o Stan ~i}, Pre drag Lu bu ri} i Dra gan Mi lo je vi}. Na po ziv tre n e r a omla di n a c a Cr ve n e zve zde Zvon ka Ra di }a oti {ao je Ma ra ka nu.

- Iz Zve zde su me na po zaj mi cu po sla li u Dor }ol, gde sam pro veo go di nu da na. Vra tio sam se u Zve zdu, ali sma tram da ni sam do bio {an su pa sam oti {ao u no vo sad ski Pro le ter, ko ji je ta da bio ~lan Srp ske li ge. U me |u vre me nu sam upi sao Fa kul tet za sport i fi zi~ ku kul tu ru, zbog oba ve za ni sam mo gao re dov no da tre ni ram pa je usle di la se lid ba u fu to {ki Me ta lac. Na kon pu te {e stvi ja po Ba~ koj vra tio

Mar ko Mi lo vac

sam se u rod ni Kni }a nin i sma tram od i grao dve do bre se zo ne.

Mo je igre I go lo vi ni su osta li ne za pa `e ni I usle dio je po ziv iz La za re va. Ve ru jem da }u oprav da ti wi ho vo po ve re we i iz bo ri ti me sto u po sta vi.Sma tram da sam iza brao pra vu sre di nu i da }u po tvr di ti svoj ta le nat – re kao je Mi lo vac. @. Mar ko vi}

SPORT

dnevnik

subota5.februar2011.

17

IN TER VJU: BO JA NA JO VA NOV SKI, RE PRE ZEN TA TIV KA SR BI JE

Ne za ni ma me pro se~ nost Sud bi na je, vaq da, ta ko hte la... Do ju ~e tre }a te ni ser ka u Fed kup ti mu Sr bi je - Bo ja na Jo va nov ski - pred su sret s Ka na |an ka ma po sta la je uzda ni ca na {eg ti ma. Je le na Jan ko vi} i Ana Jo va no vi}, sva ka iz svo jih

ska sti ~e sve zna ~aj ni je ime u `en skom te ni su i ve} je sti gla do 54. po zi ci je na VTA li sti.

Igra ve o ma do bro, po ~e la je da do bi ja i igra ~i ce ko je su bli zu svet skog vr ha, a o we nom iz da wu u pr vom se tu me ~a s Ve -

ru - re kla je Bo ja na Jo va nov ski u in ter vjuu ko ji je da la za "Dnev nik" i "Ma |ar so". - Ka sni je ni sam vi {e ima la sna ge, Zvo nar je va je po be di la, ali sam shva ti la da mo gu da se no sim i s naj bo qi ma.

Bo ja na Jo va nov ski

raz lo ga, za hva li le su se se lek to ru De ja nu Vra ne {u na po zi vu za ovaj me~, {to je auto mat ski pro mo vi sa lo 19-go di {wu Be o gra |an ku u pr vi re ket na {e se lek ci je. Na rav no, ni je Bo ja na slu ~aj no do {la do te po zi ci je, ve} je ona sa mo lo gi ~an sled okol no sti: Jo va nov -

rom Zvo nar je vom u Austra li ji jo{ se pri ~a. Bo ja na je ta da do bi la set sa 6:2, a is pred se be je ima la dru gu te ni ser ku pla ne te.

- Od i gra la sam za i sta iz vr sno taj set i to je ve ro vat no bi la mo ja naj bo qa par ti ja od ka da se na la zim u svet skom tu -

l Ni si du go u naj ja ~oj kon ku ren ci ji. Ka ko se sna la zi{ me |u naj bo qim igra ~i ca ma sve ta?

- Kad igram s naj bo qi ma, ne mi nov no je da stal no na pre du jem. U sva kom me ~u po ku {a vam da na u ~im ne {to no vo, pa i u onim su s re t i m a ko j e gu b im.

Tru dim se da sti ~em is ku stvo i sve to do no si ne ku no vu di men zi ju te ni su ko ji igram. l Na pra vi la si ve li ki na pre dak na VTA li sti. [ta se to pro me ni lo u od no su na ne ko ra ni je vre me?

- Po ~e la sam da po be |u jem te ni ser ke ko je igra ju va `nu ulo gu u svet skom te ni su. Po boq {a la sam svo ju igru, mi slim da sam i psi hi~ ki sa zre la. Vi dim da me se ri val ke sve vi {e pla {e i ne vo le ka da se u `re bu na |em na wi ho voj stra ni ko stu ra. To me hra bri i mo ti vi {e na jo{ ve }i rad i `e qu da se do ka `em i me |u naj bo qi ma. Po be da nad Ri ba ri ko vom u Fed kup me ~u Sr bi ja Slo va~ ka, bio je pre su dan za me ne i od we ga su stva ri po sta le mno go lak {e za me ne.

Shva ti la sam da mo gu da se rav no prav no no sim sa svi ma i to mi je da lo no vi pod strek. l Do sa da si bi la uvek tre }a igra ~i ca, jer su pr va dva me sta u na {em Fed kup ti mu bi la re zer vi sa na za Je le nu i Anu. Da li te za do vo qa va sta tus tre }e te ni ser ke Sr bi je?

- Ne za do vo qa va me! @e lim da bu dem naj bo qa u Sr bi ji, uosta lom, `e lim da bu dem naj bo qa i na sve tu i zbog to ga tre ni ram i iz la `em se na po ri ma. Ne za do vo qa va ju me ma le stva ri, ni ti pro se~ nost i uvek stre mim ka vr hu. Pod strek mi je i to {to me qu di sve vi {e pre po zna ju i ce ne.

Tre ni ram za to jo{ ja ~e i `e lim da sva kog da na na pre du jem. l Da li ima{ svoj stru~ ni {tab, od no sno qu de ko ji vo de ra ~u na o tvo joj igri?

- Moj tre ner je i da qe moj otac Zo ran i, za sa da, ne `e lim tu ni {ta da me wam. Ta ta me naj bo qe po zna je i zna {ta mi je u ra du po treb no. Ako i ka da do |e vre me, raz mi {qa }u i o to me da an ga `u jem pro fe si o nal nog tre ne ra. l Ka kvi su ti pla no vi u 2011. go di ni?

- Moj ciq su tro fe ji i to ne kri jem. U{la sam u sve ovo s ide jom da ura dim sve {to je u mo joj mo }i da bu dem u dru {tvu s naj bo qim igra ~i ca ma sve ta i na sta vi }u u tom prav cu. Od ri ~em se mno gih stva ri u `i vo tu i sa mo po be de i tro fe ji to mo gu da mi na do kan de. Ve} u uto rak pu tu jem na tur nir u Du bai i tru di }u se da u Sr bi ju sti `u sve lep {e ve sti s me ~e va ko je igram - obe }a la je na kra ju Bo ja na Jo va nov ski.

Alek san dar Pre do je vi}

Odo le va go di na ma: Vla dan Ma ti}

VLA DAN MA TI] IZ GRA DIO ZA VID NU RU KO MET NU KA RI JE RU U MA \AR SKOJ

Ni sam jo{ za sta ro gvo `|e

Ne ka da {wi ru ko met ni re pre zen ta ti vac i pr vo ti mac be o grad skog Par ti za na Vla dan Ma ti} ostva rio je uspe {nu in ter na ci o nal nu igra~ ku i tre ner sku ka ri je ri u Ma |ar skoj. Sre li smo ga u Ka wi `i gde je igrao u dre su tre }e li ga {ke ma |ar ske eki pe Ma ko. Ma ti} je u Ma |ar skoj ve} pu nu de ce ni ju, vi {e se zo na igrao je u dre su PIK Se ge da i pod we go vom tre ner skom pa li com Se ge din ci su osvo ji li 2007. go di ne {am pi on sku ti tu lu. Sa da je tre ner bu dim pe {tan skog pr vo li o- ga {a Fe ren cva ro {a, ali jo{ uvek se ni je opro stio od ak tiv nog igra wa.

- Fe ren cva ro{ tri ko la dru gog de la pr ven stva de li tre }e me sto sa Ta ta ba wom, ima jo{ osam utak mi ca do kra ja i na vra ti ma je plej-ofa, {to mi slim da je ve li ki uspeh, jer smo pro {le se zo ne je dva iz bo ri li op sta nak u li gi - ka `e Ma ti}. - Na dam se da }e mo iz bo ri ti pla sman u plej-of, ima mo ve o ma po vo qan ras po red i ako ne bu de ne kih ne pred vi |e nih okol no sti tre ba lo bi da uspe {no okon ~a mo li ga {ki deo tak mi ~e wa. U Ku pu iz ba ci li smo PIK Se ged i u{li me |u osam eki pa, me |u tim, `reb je bio ne mi lo sr dan i od mah smo za na red nog pro tiv ni ka do bi li Ve sprem. Ima tu i ne kih ne pra vil no sti i ne ja sno }a, pa smo u znak pro te sta is tu pi li iz Ku pa, pla ti }e mo ka znu i ne }e mo igra ti. Klub je do sta sta bi lan, ima mo kao i svi dru gi ma lih fi nan sij skih po te {ko }a, ali mi slim d a}e se to uspe {no re {i ti i da }e mo na stu pa ti u Evro pi.

TA LEN TI: KIK BOK SER KA ALEKSANDRA KR STI]

Sto pa ma slav nog Pa go ni sa U svet skom kik boks mi qeu No vo sa |a nin Ne nad Pa go nis je zvu~ no i po {to va no ime, pr vi je bo rac iz Sr bi je ko ji je od ra dio {ou tajm (naj pre sti `ni ji pla ne tar ni tur nir u ovom spor tu). Dvo stru ki evrop ski i dvo stru ki svet ski {am pion, ~i ni se, mo gao bi da do bi je na sled ni ka, ali u li ki jed ne mla de da me - Alek san dre - Sa {ke Kr sti}. Ova osa ma ne sto go di {wa ki wa je ne dav no u no vo sad skom Spen su (me |u na rod ni tur nir „Bor ba pro tiv na si qa”) odu {e vi la pre pu no gle da li {te i stru~ wa ke, osvo ji la je zlat nu me da qu, pro gla {e na je za naj bo qeg bor ca i na go ve sti la sta sa va we u maj sto ra ovog spor ta.

Sa {ka je ~lan klu ba Uni hem kom Pa go ni sti (]ir pa no va 8, No vi Sad), tek go di nu da na ve `ba kik boks i bez stra ha i kom plek sa na tre nin zi ma se tu ~e sa mu {kar ci ma.Je dan od we nih tre ne ra Dra gan Kr sma ni} (ru~ na teh ni ka, Mi lo{ Mi lu ti nov je za du `en za no `nu tej ni ku) ova ko o svo joj u~e ni ci ka `e: - Ka da je Pa go nis tek za ko ra ~io u na{ sport, sa mo na kon ne ko li ko tre nin ga sam tvr dio da }e bi ti svet ski {am pion. Vi {e je wih ko ji su se pod sme va li tom mom pred vi |a wu. Evo, Ne nad Pa go nis je je dan od naj bo qih bo ra ca na pla ne ti. Ne ka se

pri ~a po no vi, uve ren sam da }e Sa {ka Kr sti} sta sa ti u svet ski vred nog tak mi ~a ra, pod uslo vom da na sta vi da tre ni ra kao sa da. Ta len to va na je, hr ba ra, rad na, jed no stva no re ~e no ro |e na je da uspe u ovom spor tu.

Sa {ka ve li da je u{e ta la u ovaj sport zbog bra ta Da vo ra. Kre nu la je sa wim na tre nin ge osta la.

- [est da na u ne de qi tre ni ram i ne ka ko uspe vam da to uskla dim sa {kol skim oba ve za ma (u~e ni ca ~e tvr te go di ne Teh ni ~ke {ko le “Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn”). Pod ra zu me va se da sam se za qu bi la u ovaj sport jer da ni je ta ko ne bi u~ stvo va la u ne ~e mu {to iz i sku je iz u zet ne na po re i ve li ka od ri ca wa, jer re la no gle da ju }i ovo je ba{ mu {ki sport.Pe har i me da qa osvo je ni ne dav no na me |u na rod nom ba{ kva li tet nom tur ni ru su mi za i sta pod strek za oni {to sle di. Ho }u da bu dem re pre zen ta tiv ka Sr bi je, ho }u da po be |u jem i da jed nog da na, kao Pa go nis, bu dem evrop ska ili svet ska {am pi on ka. Ve ru jem u svo ju vi zi ju, kao {to ve ru ju mo ji tre ne ri, ko ji ma se za hva qu jem {to mi po sve }u ju to li ko vre me na i pa `we – ja sna je Alek san dra Kr sti}, po ta len tu i vred no }i mo `da bu du }a svet ska pr va ki wa.

B. Pu no {e vac

Alek san dra Kr sti} i tre ner Dra gan Kr sma ni}

Du go ste ve} na ma |ar skoj ru ko met noj sce ni?

- U Ma |ar skoj sam od 2001. go di ne, ka da sam iz be o grad skog Par ti za na pre {ao u PIK Se ged, gde sam igrao {est go di na, za tim pre u zeo i du `nost tre ne ra. Dve i po go di ne sam vo dio eki pu Se ge di na ca, a sa da sam ve} go di nu i po u Fe ren cva ro {u. U me |u vre me nu bio sam i po mo} ni tre ner u re pre zen ta ci ji Ma |ar ske. So lid nu ka ri je ru sam iz gra dio na ma |ar skom tlu.

Srp ska ru ko met na di ja spo ra u Ma |ar skoj pri li~ no je broj na i ja ka.

- Do sta jak je srp ski ru ko met ni lo bi u Ve spre mu, ma da ta mo ima i do sta Hr va ta i Bo sa na ca. U Ve spre mu vo le na {e igra ~e, a u Se ge di nu su se u po sled we vre me ma lo pro re di li, gde je ostao sa mo biv {i pr vo ti mac Par ti za na Du {an Be o ~a nin. U ^ur gou su Dar ko Pa vlo vi}, Ni ko li}, Trif ko vi}... Ima nas do sta na tlu Ma |ar ske i pri ka zu je mo se u do sta do brom sve tlu.

Te ren jo{ ne na pu {ta te, ka ko uskla |u je te oba ve ze?

- Ka da god imam vre me na, ka da ne mam oba ve ze u Fe ren cva ro {u, skok nem u Ma ko, po {to sta nu jem u Se ge di nu gde imam ku }u. Od Se ge di na ni je da le ko Ma ko, do |em ne de qom i od i gram pr ven stve nu utak mi cu za tre }e li ga {ku eki pu.

Ni sam jo{ za sta ro gvo `|e. Ma kou za sa da do bro ide, pr vi smo na ta be li, a me ni igra we do |e kao do bro ras te re }e we od stre so va, ma lo se is tr ~im, re kre i ram i ko li ko mo gu po mog nem – is ta kao je Ma ti}.

M. Mi tro vi}

18

sport

subota5.februar2011.

dnevnik PRI PRE ME VOJ VO DI NE U CR NOJ GO RI

Pe tro vac no vi ri val (Od na{eg specijalnog izve{ta~a)

BE ^I ]I: Fud ba le ri Voj vo di ne ula ze u {e sti dan bo rav ka na cr no gor skom pri mor ju, a da nas ih o~e kju je dru ga pri ja teq ska utak mi ca. Ri val im je Pe tro vac, eki pa ko ja se u li ga {kom tak mi ~e wu Cr ne Go re ne ko ti ra vi so ko, ali je za to pri jat no iz ne na di la pla sma nom u po lu fi na le Ku pa, gde se na {la u dru {tvu Bu du} no sti iz Pod go ri ce, Ru da ra i Ze te, pa is hod `re ba po lu fi nal nih pa ro va ~e ka kao to tal ni aut sja der.

Pe tro vac zi mu je na de ve tom me stu ta be le Su per li ge Cr ne Go re, is pred Su tje ske, OFK Ba ra i

OD BOJ CI 84 MI LI O NA: Ministarka sporta I omladine Sne`ana Samarxi} – Markovi} I predsednik Odbojka{kog saveza Srbije i Aleksandar Bori~i} potpisali su ugovor o finansirawu redovnih programa u 2011. godini. Ministarstvo }e u 2011. godini Odbojka{kom savez Srbije uplatiti 84 miliona dinara za redovne programe, dok }e, pored toga, biti ispla}ivane stipendije, kao i finansirawe kampova za mla|e kategorije.

Aleksandar Bori~i} je saop{tio da }e Sne`ana Samarxi} – Markovi} biti predsednik Po~asnog odbora EP 2011, koje }e se odigrati od 23. septembra do 2. oktobra u Srbiji i Italiji. Potpisivawu ugovora prisustvovali su i Dragan Atanasov, pomo}nik ministra, Slobodan Milo{evi}, generalni sekretar OSS i Zoran Avramovi}, direktor marketinga OSS.

U KI KIN DI

Pli va~ ki mi ting Pli va~ ki klub Ba nat iz Ki kin de da nas i su tra do ma }in je i or ga ni za tor me |u na rod nog tak mi ~e wa (Ki kin da 2011.) na ko jem }e se nad me ta ti oko 500 pli va ~a iz 10 ze ma qa: Slo ve ni -

je, Hr vat ske, Ma ke do ni je, Slo va~ ke, Ru mu ni je, BiH, ^e {ke, Bu gar ske, Ma |ar ske i Sr bi je.

Sve ~a no otva ra we je da nas u 15 ~a so va . Or ga ni za tor,PK Ba nat, pred vi deo je nov ~a ne na gra de za naj bo qe u sva koj ka te go ri ji.

M. S.

Sti `e pred sed nik Da na {wi duel bi }e po seb na mo ti va ci ja za fud ba le re Voj vo di ne. U po se tu eki pi tre ba da stig ne pred sed nik klu ba Rat ko Bu to ro vi} u prat wi ge ne ral nog se kre ta ra Ra di sa va Ra bre no vi }a.

Mor na ra. Pe trov ~a ni se na da ju da }e taj pla sma ba rem za dr `a ti, jer po sled we pla si ra ni tim di rekt no is pa da iz eli te, dok 11. i 10. raz i gra va ju za op sa ta nak u dru {tvu naj bo qih. Per ja ni ca ti ma je is ku sni Mi qan Ra do vi}, na vi ja ~i ma Voj vo di ne po znat po to me {to je svo je vre me no kao je dan od naj bo qih igra ~a nik {i} ke Su tje ske sti gao u No vi Sad, a i da nas se pam ti we gov evro-gol po stig nut 2001. go di ne u re mi ju s Ra dom na Ba wi ci (1:1).

- Ima nas do sta u cr no gor skoj li gi ko ji smo u raz li ~i tim pe ri o di ma no si li dres Voj vo di ne ve li Ra do vi}. – Be la da je u Lov }e nu, Fran ci {ko vi} u Ru da ru, Ba tak u Mo gre nu, ja U Pe trov cu.

Da ne u Voj vo di ni pam tim po do -

Sprem ni za me~ s Pe trov cem: Moj sov, S. No va ko vi}, Ne sto ro vi} i Traj ko vi} (u pr vom pla nu)

brom, jer mi je to, uz igra we u Su tje sci, naj lep {i deo ka ri je re.

Vi dim da Voj vo di na ima do bra tim, gle dao sam je ma lo u me ~u s Mo gre nom i si gu ran sam da nas o~e ku je pra va pro ve ra.

Pe tro vac je pre me ~a s Voj vo di nom od i grao ~ak pet utak mi ca, a po sled wa u ni zu bi la je s Me tal cem iz Gor weg Mi la nov ca ( 0:0).Pret hod no je da na {wi ri val No vo sa |a na iz gu bio od al ban ske Vla zni je 0:2 i po be dio Gr baq 4:1, Le o tar iz Tre bi wa 3:0 i al ban skog dru go li ga {a Luf }u 2:0.

U Voj vo di ni me ~u pri la ze plan ski.

- Po no vo }e {an su do bi ti dva ti ma, sva ki po po lu vre me – ka `e {ef stru~ nog {ta ba Zo ran Mi lin ko vi}. – Ve o ma sam za do vo qan od no som igra ~a pre ma oba ve za ma. To sam, uosta lom, od wih i o~e ki vao, ali nas sve ra du je {to od no som

pre ma oba ve za ma po tvr |u ju istin ski pro fe si o na li zam. Svi ma nam to da je na du da smo na do brom pu tu.

Ono {to bri ne tre ne ra Mi lin ko vi }a i ceo stru~ ni {tab je to ka ko }e se dvo ne deq ni rad na ve {ta~ koj pod lo zi ka sni je od ra zi ti na eki pu ka da se pre se li na trav na te te re ne i po~ ne da igra za bo do ve.

Po vre da De ja na Ka ra na je ceh ko ji su do sa da pla ti li No vo sa |a ni.

- S ob zi rom na to da ne mo `e mo da bi ra mo, ne ma nam dru ge ne go da se po vi nu je mo da tim uslo vi ma za rad – kon sta tu je Mi lin ko vi}.

Ma ke don ski re pre zen ta ti vac Da niel Moj sov je pru `io od li~ nu par ti ju pro tiv Mo gre na (1:1).

Upra vo zbog Ka ra no ve po vre de na te re nu je pro veo svih 90 mi nu ta, a da nas se o~e ku je da u toj ulo zi bu de Bra ni slav Traj ko vi}, dok bi Moj sov i Mil ko No va ko vi} tre ba lo da po de le po 45 mi nu ta.

- S Bu dva ni ma smo od i gra li vr lo do bar me~. Pot pu no sam za do vo qan ka ko smo iz gle da li u pr voj utak mi ci. Ovo su mi ve} dru ge zim ske pri pre me s Voj vo di nom, ali se u Cr noj Go ri ose }am mno go bo qe ne go u Tur skoj.

Ta mo ni sam mo gao da se skon cen tri {em na rad od sva ko dnev nih po zi va me na xe ra ko ji me je ube |i vao da se vra tim u Ma ke do ni ju. Sa da je si tu a ci ja pot pu no dru ga ~i ja. Iza me ne je do bra po lu se zo na, pri hva }en sam sjaj no i pot pu no sam se uklo pio u tim.

Za to o~e ku jem da da nas bu de mo jo{ bo qi, jer ra di mo iz van red no i to mo ra da nam se vra ti - ka `e Moj sov, ko ji su tra ide za Ma ke do ni ju, po {to ga ~e ka ju re pre zen ta tiv ne oba ve ze.

Me~ Pe trovc - Voj vo di na u SC “Jaz” po ~i we u 13 ~a so va.

Sa va Sa vi}

ZA OL STAR ME^

Kom plet ni ti mo vi Tre ne ri Greg Po po vi} i Dok Ri vers kom ple ti ra ni su eki pe Za pa da i Is to ka za 60. po re du Ol star me~ NBA li ge, ko ji }e 20. fe bru a ra bi ti odr `an u Los An |e le su. Fa no vi {i rom sve ta su svo jim gla so vi ma ra ni je iz bra li start ne pe tor ke, a u pr voj po sta vi Is to ka su: Le bron Xejms i Dvejn Vejd (Ma ja mi), De rik Ro uz (^i ka go), Ama re Stu de ma jer (Wu jork) i Dvajt Ha u ard (Or lan do). Start nu pe tor ku za pa da ~i ne: Ko bi Bra jant (LA Lej kers), Ke vin Du rent (Okla ho ma Si ti), Kris Pol (Wu Or le ans), Kar me lo En to ni (Den ver).

Tre ner Is to ka Dok Ri vers po zva o je ~e tvo ri cu igra ~a iz Bo sto na, Ke vi na Gar ne ta, Po la Pir sa, Re ja Ale na i Re xo na Ron da, a tu su jo{ Kris Bo{ iz Ma ja mi ja i tan dem Atlan te Xo Xon son i Al Hor ford.

Pred vod nik Za pa da Greg Po po vi} je kao re zer ve po zvao Blej ka Gri fi na, Vest bru ka, Ti ma Dan ka na, Ma nua \i no bi li ja, Dir ka No vic kog, Po ua Ga so la i De ro na Vi li jam sa. Ina ~e, Is tok vo di sa 36:23 u po be da ma, a pro {le se zo ne u Ar ling to nu (Tek sas) po be di la je Is to~ na kon fe ren ci ja (141:139), dok je MVP ti tu la oti {la Dvej nu Vej du.

Si mul tan ka Le bro na Srp ski ko {ar ka{ Vla di mir Rad ma no vi} po sti gao je 10 po e na uz dva sko ka u po be di Gol den Stejt Vo ri or sa nad Mil vo ki jem

Le bron Yejms (Ma ja mi)

(100:94) u od i gra nim NBA me ~e vi ma. Rat ni ci, ko je je pred vo dio naj bo qi igra~ Mon ta Elis sa 24 po e na, sa da ima ju 21-27 i {an se

da se bo re za plej-of po {to na 11. me stu ima ju dve po be de ma we od Hju sto na i Fe nik sa i pet od Por tlan da.

U der bi ju San An to nio Spar si us pe li su da sla ve pro tiv ak tu el nih {am pi o na LA Lej ker sa (89:88) ko {em An to ni ja Mek daj sa u po sled woj se kun di. Naj bo qu eki pu u li gi (41 po be da) pred vo dio je To ni Par ker sa 21 po e nom, 18 je do dao Ri ~ard Xe fer son, a 14 uz osam asi sten ci ja Ma nu \i no bi li. Naj bo qi u Lej ker si ma bio je Pau Ga sol sa 19 po e na, Ko bi Bra jant je bio na skok od tripl-da bla (16p, 10ask,9sk), a 16 po e na dao je La mar Odom.

As Ma ja mi ja Le bron Xejms bio u cen tru pa `we u Em vej cen tru gde je na le |a ba cio do ma }i Or lan do (104:100), uba cio je 51 poen (17/25 iz igre, 14/17 slo bod na) uz 11 sko ko va i osam asi sten ci ja, Dvejn Vejjd je do dao 14, a Kris Bo{ 13 po e na. Sve bo qi plej Or lan da Xa mir Nel son uba cio je 22 po e na, Xej son Ri ~ard son je do dao 18, a Dvajt Ha u ard 17 po e na uz 16 sko ko va.

SU SRET FU TO @A NA: Fudbalski poziv je takav da igra~e odvede na razne strane sveta, pa su i iznenadni susreti uvek veoma dragi. Tako je, posle prepodnevnog treninga Vojvodine a uo~i izlaska na teren fudbalera Mogrena, do{lo do susreta dvojice Futo`ana, jednog sada{weg i jednog biv{eg prvotimca crveno-belih. Re~ je o {toperima i ro|acima, Dejanu Karanu i Radoslavu Bataku. Karan se povredio na prvom treningu i ukoliko mu do ponedeqka ne bude znatno boqe vrati}e se u Novi Sad da na~ini neophodne snimke i utvrdi ta~nu dijagnozu povrede stopala. Batak je pre dva dana stigao u Budvu, kod trenera Milovana Rajevca u Saudijskoj Arabiji nastojao je da sklopi novi profesionalni anga`man s Al Ahlijem. Za sada mu se to izjalovilo, jer Rajev~ev klub nastoji da se oslobodi jednog Brazilcam kako bi se otvorilo mesto za reprezentativca Crne Gore, iskusnog internacionalca Radoslava Bataka.

S. S.

NA E ME KA A\U RU ^E KA: Svaki odgovor nigerijskog internacionalca u redovima Vojvodine Naemeke A|urua, na pitawe u vezi s eventualnim nastavkom karijere u Kini, zavr{ava se kratko i jasno – ne znam. Nigerijac je u neizvesnosti. Jasno mu je da ga put fudbalskog pe~albara mo`e odvesti daleko s jednog mesta na drugo, a glavni motiv mu je, pre svega, zarada. Zato mu klupski drugovi naj~e{}e ka`u: „\uro, kad mo`e Kleo...“. Da li }e A|uru postati uskoro Kleov saigra~ u Gvand`unu, pokaza}e naredni dani. Tek, A|uru ko na iglama ~eka rasplet i eventualni poziv sportskog direktora Miodraga Panteli}a da krene na daleki put i mo`da definitivno re{i egzitenciju. Mogu}e da najavqeni dolazak predsednika Vojvodine Ratka Butorovi}a donese A|uruu povoqne vesti.

^SK PO MA @E PA LAN ^A NI MA

Ba~ ka `e li Tan ko si }a Fud bal ski klu bo vi ^SK Pi va ra iz ^e la re va i Ba~ ka iz Ba~ ke Pa lan ke po no vo sa ra |u ju.Od i gra li su pri ja teq ski me~, a po ~e la je i me |u sob na raz me na igra ~a.

- Na pu sti lo nas je de set igra ~a ko ji su je se nas bra ni li bo je klu ba, pa smo pri mo ra ni da po tra `i mo po mo} pr ven stve no iz ^e la re va i dru gih kom {ij skih klu bo va i na naj bo qem smo pu tu da uspe mo. Iz ^e la re va je ve} sti gao Zo ran Zec, a o~e ku je mo jo{ bar dva- tri fud ba le ra iz ^e la re va - ka `e tre ner Ba~ ke Zo ran Rat ko vi}.

- Vi de }e mo za tri-~e ti ri da na sa ~i me ras po la `e mo pa }e mo on da od lu ~i ti ko ga mo `e mo jo{ da po {a qe mo kom {i ja ma. U sva kom slu ~a ju iza }i }e mo im u su sret ko li ko god bu de mo mo glire kao je tre ner Pi va re Dra gan Iva no vi}.

Ba~ ka je tra `i la od kom {i ja i is ku snog gol ma na Mi ro sla va Tan ko si }a, ali po sle od la ska mla dog Ba ji }a ^SK Pi va ra je osta la sa mo sa Dra ga nom Mi ki }em i omla din cem Ra da ko vi }em, pa je tu si tu a ci ja ne {to kom pli ko va ni ja.

V. Vu.

I IMOT SKI BI DA IGRA S VO [OM: Sve je vi{e ekipa u Budvi. Pre dva dana ovde na pripreme stigli i Hrvati, drugoliga{ Imotski. Predstavnik kluba, ina~e dobar prijateq s nekada{wim trenerom Vojvodine Banetom Smiqani}em, izjavio je da bi im lak{e bilo da su se spustili 35 kilometara do Makarske, ali da im je tri puta jeftinije da prevale 250 kilometara, smeste se u obli`wem Grbqu i treniraju u Budvi. Imo}ani, koji zauzimaju 6. mesto u Drugoj hrvatskoj ligi, `ale se na sve tawi buxet, dovijaju}i se na razne na~ine. Ugovorili su u Crnoj Gori, gde ostaju osam dana, me~eve s Novim Pazarom i crnogrskim De~i}em iz Tuza, ali bi najradije da se oprobaju s Vojvodinom. Ipak, iako bi svi da igraju s Vo{om, za Imotski }e to, najverovatnije, ostati samo pusta `eqa.

S. S.

SPORT

dnevnik

Jan ko vi} iza brao or li }e Po red A re pre zen ta ci je Sr bi je, i mla di or lo vi }e igra ti pri ja teq sku utak mi cu sa Izra e- lom 9. fe bru a ra, a se lek tor Alek san dar Jan ko vi} sa op {tio je spi sak. Utak mi ca za U21 se lek ci jom Izra e la pred sta vqa po ~e tak pri prem nog ci klu sa Sr bi je za kva li fi ka ci je za Evrop sko pr ven stvo 2013. go di ne, upra vo u Izra e lu. Jan ko vi} je is ta kao da se ru ko vo dio sta tu som igra ~a u klu bo vi ma, da ne kih fud ba le ra ne ma jer ni je `e leo da uti ~e na wi ho vu adap ta ci ju u no vim klu bo vi ma, ali da }e pa `qi vo pra ti ti wi hov rad.

- Za do vo qan sam {to se na la zi mo na po ~et ku no vog ci klu sa u ko ji mla da re pre zen ta ci ja ula zi sa mno go mo ti va. Od i gra }e mo {est pri ja teq skih utak mi ca

pre ma ma da se po ka `u - re kao je on.

Se lek tor Sr bi je re kao je da za we ga kva li fi ka ci je za Evrop sko pr ven stvo 2013. go di ne po ~i wu pri pre ma ma za pred sto je }u utak mi cu, u ko joj we go vu eki pu ~e ka ozbi qan i mo ti vi san pro tiv nik.

- Od i gra li su pri ja teq ski me~ sa Be lo ru si jom i po be di li sa 2:1. Ima ju mno go mo ti va, ozbi qan su pro tiv nik i utak mi ca u go sti ma pro tiv wih da je po seb nu dra`. Za me ne kva li fi ka ci je po ~i wu sa da, ali ne }e mo do bi ja ti bo do ve, ne go }e igra ~i do bi ja ti po e ne. Sva ka utak mi ca za nas je kva li fi ka ci o na - re kao je Jan ko vi}.

Na spi sku su, gol ma ni: Bra ni mir Alek si} (Spar tak), Alek -

Se lek tor Alek san dar Jan ko vi}

pre po ~et ka kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo, ali naj va `ni ja nas o~e ku je u sre du pro tiv do ma }i na u Tel Avi vu - re kao je Jan ko vi}.

Jan ko vi} je re kao da je pro me nio tim u od no su na pro {lo oku pqa we i da je po zvao igra ~e pr ven stve no 1990. i 1991. go di {ta, ko ji ma je pri kqu ~io tro ji cu go di nu da na mla |ih fud ba le ra.

- To je pri zna we za wih, ali i do dat na oba ve za jer }e sa da bi ti pod lu pom wi ho vi na stu pi i po na {a we. Od igra ~a ko ji su u tak mi ~ar skom po go nu o~e ku jem da sport ski po vu ku re pre zen ta ci ju, pre svih Vu ja din Sa vi}, Da ni jel Alek si}, Ste fan [}e po vi}, a od onih ko ji ni su na pri -

san dar Ki rov ski (Ze mun), Mar ko Dmi tro vi} (Cr ve na zve zda). Od bra na: Uro{ Vi tas (Rad), Vu ja din Sa vi} (Bor do), Alek san dar Miq ko vi} (Par ti zan), Mi lan Ro di} (OFK Be o grad), Ne ma wa Gu deq (NAK Bre da), Mar ko Pet ko vi} (OFK Be o grad). Ve zni red: Alek san dar Ig wov ski (Min hen 1860), Sa {a Mar ko vi} (OFK Be o grad), Slo bo dan Me do je vi} (Voj vo di na), Ni ko la Kr~ ma re vi} (^u ka ri~ ki), Vuk Mi to {e vi} (Voj vo di na), Ne nad Kr sti ~i} (Samp do ri ja), Fi lip Kne `e vi} (Bo rac ^a ~ak), Fi lip \u ri ~i} (He ren ven). Na pa da ~i: Da ni jel Alek si} (Groj ter Firt), Ne ma wa Ko ji} (Rad), Ste fan [}e po vi} (Bri`).

19

SRBIJA PROTIV IZRAELA BEZ STANKOVI]A, VIDI]A I @IGI]A

Iwac za ja ~i ma ne var Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je ge ner la nu pro bu pred na sta vak kva li fi ka ci ja za EP i su sre te sa S.Ir skom i Esto ni jom ima }e 9. fe bru a ra u Tel Avi vu pro tiv se lek ci je Izra e la. Plan se lek to ra Vla di mi ra Pe tro vi }a da za ovu pri ja teq sku utak mi cu oku pi naj bo qe igra ~e, prak ti~ no sve ras po lo `i ve sna ge sa ko ji ma }e na sta vi ti bor be za bo do ve, usled vi {e si le mo rao je da bu de pro me wen.

- Ni sam imao sre }e, pa spi sak ni je ba{ ona kav ka kav sam za mi {qao da bu de. Zbog po vre da ne do sta ju Stan ko vi} i Nin ko vi}, dok je Vi di} ro vit i ima oba ve ze u Man ~e ste ru. Raz go va rao sam sa wim i od lu ~io da ovaj test pre sko ~i, ka ko bi bio pot pu no spre man za is ku {e wa ko ja nas ~e ka ju u mar tu. @i gi} je su spen do van zbog cr ve nog kar to na za ra |e nog u Bu gra skoj i mo ra da od ra di ka znu od jed ne utak mi ce.

Da kle, ovo je pri li ka za pro ve ru jo{ ne kih no vih igra ~a- kon sta to vao je se lek tor.

O sta tu su La ne ta Jo va no vi }a ni je bi lo re ~i jer je du go van tak mi ~ar skog po go na Li ver pu la, dok gol ma na Stoj ko vi} od la zi na pri nud ni od mor po sle sve ga {to mu se de {a va lo u smi raj pro {le go di ne.

Se lek tor je za tim obra zlo `io po zi ve ko je je po slao na adre su Mi la na Bi {ev ca (Va len si jan) i Di mi tri ja Iw ca (Leh).

- Bi {e vac je po vrat nik u re pre zen ta ci ju jer je to za slu `io par ti ja ma u fran cu skom {am pi o nu tu gde kao ka pi ten uspe {no pred vo di Va len si jan. Ujed no, on je al ter na ti va za od sut -

Pre po ru ~i le ga do bre par ti je u Le hu: Di mi tri je Iwac

nog Vi di }a. Pa `wu sjaj nim par ti ja ma u Le hu, ko ji se is ka zao i na me | u n a r od n oj po z or n i c i, pri vu k ao je Iwac. Naj vi {e pro ble ma ima mo u ma ne vru pa sam `e leo da oja ~a mo ovu li ni ju ti ma - pro ko men ta ri sao je se lek tor.

Pi `o nov iz bor Gol ma ni: Bo jan Jor ga ~e vi} (Gent) i @eq ko Br ki} (Voj vo di na).

Od bra na: Bra ni slav Iva no vi} (^el si), Pa vle Nin kov (Cr ve na zve zda), Ne nad To mo vi} (Le }e), Mi lan Bi {e vac (Va len si jen), Ne ven Su bo ti} (Bo ru si ja Dort mund), Slo bo dan Raj ko vi} (Vi te se), Alek san dar Ko la rov (Man ~e ster si ti) i Ivan Ob ra do vi} (Sa ra go sa).

Sre di na te re na: Ne nad Mi li ja{ (Vul ver hem ton), Zdrav ko Ku zma no vi} ([tut gart), Ra do slav Pe tro vi} (Par ti zan), Di mi tri je Iwac (Leh Po znaw), Ve seq ko Tri vu no vi} (OFK Be o grad), Mi lo{ Kra si} (Ju ven tus), Mar ko Mi ri} (Spar tak), Zo ran To {i} (CSK Mo skva), Adem Qa ji} (Fi o ren ti na) i Mi ra lem Su lej ma ni (Ajaks).

Na pad: Mar ko Pan te li} (Olim pij kos) i Dra gan Mr |a (Sion).

SA PRIPREMA CRVENE ZVEZDE U ANTALIJI

Tre nin zi `e sto ki, igra ~i za do voq ni Po zi m i, ki { i, sun cu, sne gu ili ko {a v i... Ri t am Zve zdi nih tre ni ga ni {ta ne mo `e da na ru {i, pa ni hlad no ki {o vi to ju tro. Cr ve no-be li su u od no su na mi nu la tri da na znat no vi {e ra di li sa lop tom. Cr ve n u zve z du da n as o~e k u j e dru g i kon trol ni me~ na pri pre ma ma u An ta li ji, od m e r i } e sna g e sa Spar ta kom iz Tr na ve. Me~ se igra od 16,30 ~a so va po srp skom vre me nu.

Mar ko Ve {o vi} i Aval Isah ka `u da je stru~ ni {tab na met n uo `e s tok ri tam ra da.

- Kon di ci o ni tre ner Sr | an Zi r o j e - Fud ba le ri Zve zde na pri pre ma ma u An ta li ji vi} nas sva ki dan „ubi ja� na zna m o. Kon k u r en c i j a se za o tre nin gu i to mi slim u naj po - {tra va pa je ~ak i onaj stan zi t iv n i j em mo g u } em smi s lu. dard ni igra~ ose }a. A sve je to Uve ren sam da }e ti tre nin zi u svr hu eki pe i re zul ta ta i to osta vi ti tra ga na na ma i da }e je ustva ri i naj bit ni je. Uvek je se na te re nu vi de ti taj trud, za te {ko igra ~i ma da se na vik nu ko ji se na da mo da }e nas na kra na no vog tre ne ra. Sve te pro ju se zo ne i do ve sti do vr ha ta me ne se ose }a ju u igri, u at mos be le - ka `e Ve {o vi}. fe ri, u svla ~i o ni ci. Me |u tim, Kod tre ne ra Ro ber ta Pro si bit no je da smo sa da uhva ti li ne~ kog ne ma zve zda, { to po pra vi ri tam, for si ra mo pas tvr |u je i Ve {o vi}. igru i uka pi ra li smo {ta tre - Sjaj na je stvar {to svi ima ner tra `i od nas - is ta kao je mo {an s u da po k a ` e m o {ta Ve {o vi}.

subota5.februar2011.

Ka ko je i na ja vqe no u na ci o- nal ni tim vra tio se Mar ko Pan te li} ko ji je u za vid noj for mi u Olim pi ja ko su, a na me ra je da se u od su stvu @i gi }a is pro ba ju i ne ke dru ge na pad~ke va ri jan te. U stro ju je opet i opo ra vqe ni Ob ra do vi}, a o~i gled no uka znu pri li ku ne dav no pro tiv Bu ga ra is ko ri sti li su Qa ji}, Tri vu no vi}, Mi ri} i gol man Jor ga ~e vi}.

- ^e ka nas va `an duel u ko jem }e mo tra `i ti po zi ti van re zul tat ko ji bi nam pu no zna ~io na po qu sa mo po u zda wa pred na sta vak kva li fi ka ci ja. Mom ci mo ra ju da oprv da ju uka za no po ve re we. Ri val je ne zgo dan ka da na stu pa pred svo jom pu bli kom ko ja ga fa na ti~ no bo dri sve vre me.

Gle dao sam wi hov me~ pro tiv Hr va ta ko ji su ne sre} no iz gu bli li, po got kom iz ne po sto je }eg pe na la. Ve o ma je po u~ na ta utak mi ca, jer se na dla nu mo gu vi de ti vr li ne i ma ne Izra e la -

Ske ner Stru~ ni {tab re pre zen ta ci je bri `qi vo pra ti de {a va wa u ta bo ri ma na red nih ri va la. Tre ner Sr |an Va si qe vi} }e u Da bli nu sni ma ti Se ver nu Ir sku u su sre tu sa [kot skom, dok }e se lek tor za tra `i ti iz ve {taj od ne kog od na {ih tre ne ra ko ji su sa svo jim klu bo vi ma na pri pre ma ma u Tur skoj, gde }e sna ge od me ri ti re pre zen ta ci je Esto ni je i Bu gar ske. ca, pa }u je pre zen ti ra ti i fud ba le ri ma u pri pre mi me ~a - za vr {io je Vla di mir Pe tro vi}.

Or lo vi u po ne de qak ~ar ter le tom pre po dne va kre }u put Tel Avi va, gde }e ih sa ~e ka ti re pre zen ta tiv ci ko ji su u ne de qu na stu pa li za svo je klu bo ve.

Z. Rangelov

FINI[ PRELAZNOG ROKA U JARA^KOJ MLADOSTI

Ba ji} u Lu ~a ni ma Naj bo qi stre lac srp sko li ga {a Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka Ko sta Ba ji} (21) pot pi sao je ugo vor sa pr vo li ga {em iz Lu ~a na i na pu stio Ja ra ~a ne. Za mla dog gol ge te ra ras pi ti va li su se i dru gi, ali je lu ~an ska Mla dost bi la naj u por ni ja.

- Bi rao sam sre di nu u ko joj }u ima ti do voq no pro sto ra za da qi na pre dak i mi slim da ni sam po gre {io. Oti {ao sam na pro bu, za do vo qio kri te ri ju me stru~ nog {ta ba, pa smo br zo pre ci zi ra li sve de ta qe sa rad we. Ugo vor je pot pi san na dve go di ne, na dam se da }u go lo vi ma oprav da ti uka za no po ve re we i do pri ne ti pla sma nu u vr hu pr vo li ga {kog ka ra va na. Iza me ne je lep pe -

riod pro ve den u Ba~ kom Jar ku, biv {em klu bu `e lim pu no uspe ha na svim fron to vi ma – re kao je Ko sta Ba ji}.

Za do voq stvo ni je krio ni pred sed nik klu ba Bra ni slav Ro si}, jer je na sta vqe na tra di ci ja od la za ka igra ~a iz Jar kau vi {i rang.

- Iz ne dri li smo jo{ je dan bi ser, a tre ne ri Ti bor Ko va~ i Mi ro slav Lo li} do bi li su no vu sa tis fak ci ju za {e sto go di {wi kon ti nu i ran rad. Ni smo se de li skr {te nih ru ku, u skla du sa od la sci ma, kre i ra mo li stu po ja ~a wa i ve ru jem da }e mo na pro le }e igra ti za pa `e nu ulo gu u srp sko li ga {kom dru {tvu - na gla sio je Ro si}.

M. Meni}anin

^OKA PO^ELA PRIPREME

Ju re me sto u vr hu

Isah ka `e da se igra ~i ne {te de na pri pre ma ma i ne sum wa da }e Zve zda na pro le }e bi ti bo qa ne go je se nas.

- Sa tre ne rom od li~ no sa ra |u je mo. Svi igra ~i `e le da po ka `u {ta zna ju i tre ner to ce ni. On je ve o ma zah te van i mo gu re }i da su mi ovo naj te `e pri pre me ika da. Ali za to mo ra sve da bu de bo qe. Ve ru jem da }e ovo sve {to ra di mo na pri pre ma ma do ne ti re zul tat - po ru ~io je Isah.

Fud ba le ri ^o ke po ~e li su pri pre me za pro le} ni deo pr ven stva Su bo ti~ ke pod ru~ ne li ge. Tre ne ru Vla di Ran ko vu na pro ziv ku se oda zva lo 22 igra ~a, ko ji su je se nas iz bo ri li de se tu po zi ci ju na ta be li, me |u ko ji ma i ne ko li ci na no vaj li ja.

Iz re do va ^o ke do sa da ni ko od pr vo ti ma ca ni je oti {ao, a po red ne ko li ci ne naj per spektvni jih iz pod mlat ka ko ji su pri kqu ~e ni ra du sa pr vom eki pom, do {li su gol man Pre drag Ne deq ko vi} (AFK,Ada), Kor nel Sa bo (Obi li}, No vi Kne `e vac) i Kri {tof Ka sa{ (Sen ta).

- Uspe {no smo se vra ti li u Su bo ti~ ku pod ru~ nu li gu, osvo ji li u pr vom de lu 21 bod, ma da smo objek tiv no mo gli ostva ri ti bo qi u~i nak i ko ju ste pe ni cu

Ne ma zi me za pr vi sa stav ^o ke

vi {e na ta be li. Vo de }a eki pe Baj {e iz ma kla je 13 bo do va, ali ve ru je mo da za na {u eki pu ne }e bi ti zi me u na stav ku pr ven stva.

Na{ je ciq da igra mo {to bo qe,

da bu de mo me |u vo de }im eki pa ma na ta be li i ne stre pi mo za op sta nak - ka `e pred sed nik FK ^o ka Sa {a Dul ka.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

20

sport

subota5.februar2011.

VOJ VO DI NA GO STU JE SME DE RE VU

JA DRAN SKA LI GA: NO VO SA \AN KE U GO SPI ]U

Ne pre ti se {am pi o nu Ko {ar ka {i ce no vo sad ske Voj vo di ne pre bri nu le su bri ge oko op stan ka u Ja dran skoj li gi, pa su se fo ku si ra le na du e le pro tiv srp skih eki pa u ovom tak mi ~e wu s ob zi rom da se bo do vi iz me |u sob nih du e la na {ih ti mo va pre no se u za vr {ni cu pr ven stva Sr bi je.Ti mu iz No vog Sa da sle di naj te `e go sto va we u Re gi o nal noj li gi s {am pi o nom iz Go spi }a.

Pr vak Hr vat ske i Ja dran ske li ge je bez sla bog me sta u po sta vi, pa se pod ra zu me va da je izar zi ti fa vo rit u ve ~e ra| wem su sre tu.Da pod se ti mo, u pr vom du e lu u Spen su Hr va ti ce su bi le ube dqi ve - 70:40, pa de voj ka ma iz No vog Sa da ne pro ste je ni {ta dru ge ne go da pru `e {to `e {}i ot por. O pret wi {am pi o nu ne ma re ~i.

Utak mi ca Go spi} - Voj vo di na NIS po ~i we u 18 ~a so va.

I. G.

NO VO SA \A NI KOD FE WE RA [A

Za pre kid lo {e se ri je

U se ri ji od tri uza stop na po ra za na la ze se ko {ar ka {i No vog Sa da. Sa svim neo ~e ki va no

sa vla dao ih je Ta mi{ u Spen su i u~i nio da im su per li ga {ka ~e tvor ka od mak ne za dve po be de.

Da na {we go sto va wu fe we ra {u Su per fun du pri li ka je za pre kid lo {e se ri je.

Iako Be o gra |a ni ima ju sve ga jed nu po be du u 19 me ~e va, na svom te re nu su ne u go dan ri val.

- Mo ra mo {to pre da iza |e mo iz se ri je po ra za. Na{ ciq je bor ba za me sto ko je vo di u su per li gu i `e li mo na to me da is tra je mo. Sva ko me se de si da upad ne u lo {u se ri ju,na {a mla dost je pod lo `na osci la ci ja ma, ali ima jo{ vre me na da se vra ti mo na pra vi ko lo sek i da na sta vi mo s do brim igra ma - re kao je pr vo ti mac No vo sa |a na Og wen Ku `e ta.

Fo to: F. Ba ki} M. R.

Og wen Ku `e ta

PO SLE DVA VE ZA NA TRI JUM FA VOJ VO DI NE

Po bo do ve u Kra qe vo Dva tri jum fa ve za li su ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja gas i vra ti li se u si gur nu zo nu na ta be li. Da nas go stu ju kra qe va~ koj Slo gi i ima ju am bi ci je da po be de.

- Ko na~ no smo pro na {li na {u igru i mi slim da tre ba da is ko ri sti mo po zi ti van na boj ka ko bi smo na sta vi li s do brim re zul ta ti ma.

Go sto va we u Kra qe vu je jed no od naj te `ih u li gi, bez ob zi ra na tre nut nu si tu a ci ju u Slo gi, wi ho va ha la je te {ko osvo ji va. Do bro je da smo ko li ko-to li ko kom plet ni i da se igra ~i do bro ose }a ju, a mi slim da ima mo {an se za po be du, sa mo ako po no vi mo igru kao pro tiv FMP-a - is ta kao je tre ner Voj vo di ne Sr bi ja gas Ra den ko Va ra gi}.

Utak mi ca u dvo ra ni kraj Ibra po ~i we u 19.30 ~a so va.

M. R.

dnevnik

Pri pre ma za kup Od boj ka {i NIS Voj vo di ne, po sle po ra za od Cr ve ne zve zda, za po ~i wu niz utak mi ca sa eki pa ma iz do weg de la ta be le, u ko ji ma su ap so lut ni fa vo ri ti i gde bi sve osim wi ho vih ube dqi vih po be da bi lo ve li ko iz ne na |e we. Ne ma ju cr ve no-be li vi {e pra va na kiks ako `e le da se do mog nu dru gog me sta na ta be li pre po ~et ka plej-ofa, pa bi na da na {wem go sto va wu u Sme de re vu i do ma }in stvu s Qi gom, u uto rak, tre ba lo da osvo je mak si ma lan broj bo do va.

- Sme de re vo i Spar tak bo re se za op sta nak, obe eki pe su u opa snoj zo ni, ta ko da }e se gr ~e vi to bo ri ti za sva ki bod. Sme de re vo je ima lo pro ble ma na po ~et ku se zo ne oko sa sta vqa wa ti ma, ali je po sle po be de nad Pa zov ~a ni ma u ne {to bo qoj si tu a ci ji i ima re al ne {an se da iz beg ne po sled wu po zi ci ju na ta be li. O~e ki va li smo po zi ti van re zul tat u Be o gra du u me~ sa Zve zdom,ni je ga bi lo pa se i na {a si tu a ci ja ne {to pro me ni la ona ko ka ko ni smo `e le li. U na red nom pe ri o du o~e ku ju nas utak mi ce ko je mo ra mo da do bi je mo ka ko bi smo se ukqu ~i li u bor bu za dru go me sto - is ta kao je sport ski di rek tor Ni ko la Ma ri}.

Ka pi ten Ne nad Si me u no vi} slo `io se sa sport skim di rek to rom.

No vo sad ski od boj ka {i fa vo ri ti u Sme de re vu

- Ni smo za do voq ni zbog po ra za od Zve zde. Hte li smo da u tom su sre tu anu li ra mo ne ke ra ni je kik se ve, a tek je ja sno ko li ko bi uspeh zna ~io po sle neo ~e ki va nog Zve zdi nog po ra za u Kra qe -

Da me od lu ~u ju o eli ti Ha la na no vo sad skoj Sla noj ba ri da nas }e bi ti re zer vi sa na za `en sku pr vo li ga {ku od boj ku, a na kon dva der bi ja Voj vo |an ki si tu a ci ja o put ni ku u vi {i rang bi }e mno go ja sni ja. Sa sta }e se

dve pr vo pla si ra ne eki pe Pr ve `en ske li ge Voj vo di na i Va ra din BMG grad wa (20 ~a so va), a pre wih tre }e pla si ra ni No vi Sad Pi o nir Pe trol i ~e tvr to pla si ra no Je din stvo iz Sta re

Stam bo li jin me mo ri jal ta ci ja Sr bi je, Cr ven ka, Ju go vi} Uni met i Apa tin.

U pr voj utak mi ci u 15 ~a so va sa sta ju se Apa tin - Ka det ska re pre zen ta ci ja Sr bi je, a od 16.15 Ju go vi} Uni met - Cr ven ka. Po tom sle de utak mi ce za 3. me sto i fi na le.

J. G.

ujed no se i pri pre mi mo za fi nal ni tur nir Ku pa - re kao je Si me u no vi}.

Sme de re vo i Voj vo di na po ~i wu me ~u 19 ~a so va.

M. R.

DA NAS DVA DER BI JA NA SLA NOJ BA RI

DA NAS U APA TI NU

Me mo ri jal ni ru ko met ni tur nir „Ne ma wa Stam bo li ja - stop na si qu”, po sve }e nom tra gi~ no pre mi nu lom ne ka da {wem mla dom re pre zen ta tiv cu Sr bi je, odr `a }e se da nas u Apa ti nu. Ove go di ne me mo ri ja lu u~e stvo va }e Ka det ska re pre zen -

Fo to: F. Ba ki}

vu. Po sto je ne ke utak mi ce ko je mo ra ju da se do bi ju, kao {to su i ove ko je sle de, naj pre sa Sme de re vom, a on da i sa Spar ta kom iz Qi ga. Na na ma je da ih od ra di mo mak si mal no, da uzme mo bo do ve, a

Pa zo ve (17 ~). Od ove ~e ti ri eki pe jed na }e di rekt no u elit no tak mi ~e we, dok }e dru go pla si ra na u ba ra`.

Voj vo di na je od i gra la me~ vi {e od Va ra din ki i be `i im {est bo do va, pa bi go {}e po be dom sti gle cr ve no-be le. U pr vom de lu se zo ne bi lo je 3:0 za iza bra ni ce Sta ni sla va Sa vi }a, ta da tre ne ra No vo sa |an ki. I pod vo| stvom Ugqe {e [e gr ta Voj vo di na igra do bro i na sta vi la je ni sku po be da i sa da je naj o zbiq ni ji kan di dat za di rek tan pla sman u su per li ga {ko dru {tvo. Mla da eki pa Voj vo di ne, pred vo |e na pu -

}aj ne ne sre }e, ali se na dam da }e sve bi ti u sa sta vu i da }e mo na stu pi ti kom plet ni. Mi slim da }e ser vis od lu ~i ti po bed ni ka, jer na me ra va mo Va ra din ke da uda qi mo od mre `e i is kqu ~i mo wi ho ve sred wa ke, a u na pa di ma s kra je va smo ja ~i – re kao je tre ner Voj vo di na Ugqe {a [e grt.

Va ra din ke s Jo vom Ca ko vi }em na ~e lu `e le tri jumf i ne iz ve stan na sta vak pr ven stva. Na po zi ci ja ma sred wih blo ke ra ja ~i su od cr ve no-be lih, Va wa Ra da no vi} i Sne `a na Jo vi ~i} ima }e iz u zet no va `ne ulo ge, dok se od Iri ~a nin, Mi haj lo vi} i Ki ja -

Ne ve na Iri ~a nin, uzda ni ca Va ra di na

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Ko {ar ka NLB liga (m) - VR [AC: He mo farm - Za greb (19), POD GO RI CA: Bu du} nost - Ce de vi ta (19), ZA GREB: Ci bo na - Cr ve na zve zda (17), NO VO ME STO: Kr ka - Rad ni~ ki (18).

IVBL liga (`) - ZE NI CA: ^e lik - Me dve {~ak (18), ZA GREB: Lu pa - Je din stvo (18), GO SPI]: Go spi} - Voj vo di na NIS (18).

Prva liga (m) - BE O GRAD: OKK Be o grad - FMP (18), ZRE WA NIN: Pro le ter Naf ta gas - Bo rac (19), KRA QE VO: Slo ga - Voj vo di na Sr bi ja gas (19.30), KRU [E VAC: Na pre dak - Me ga Vi zu ra (20), VA QE VO: Me ta lac - Cr no ko sa (19.30), BE O GRAD: Su per fund - No vi Sad (17), PAN ^E VO: Ta mi{ - Slo bo da (18).

Prva liga (`) - VR [AC: He mo farm - Cr ve na zve zda (16), ^E LA RE VO: ^e la re vo - Stu dent (19), SU BO TI CA: Spar tak - Ko vin (19.30).

Pr va B li ga (m) - NI[: Kon stan tin - Rad ni~ ki KG (18.30), BE O GRAD: Vi va Ba sket - Rad ni~ ki (12.30), KRA GU JE VAC: KG Stu dent UK - Sme de re vo

Vi zu ra (19.30), ^A ^AK: Mla dost - Ja go di na (17), NO VI SAD: Voj vo di na - Spar tak (16.30), BE O GRAD: BKK Rad ni~ ki - Ni{ (13), IN \I JA: @e le zni ~ar - Rad ni~ ki Ba sket (18.30).

Prva B liga (`) - LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra Mla dost - Ja go di na 2001 (12), KRA GU JE VAC: Ba sket Stars - Be o ~in (16.30), BOR: Bor - Plej Of (17), KU LA: Si vac - Sta ra Pa zo va (16).

Prva srpska liga, sever (m) STA RA PA ZO VA: Sta ra Pa zo va - Rad ni~ ki (18), NO VI SAD: Me ri dian - Du nav (19).

Zajedni~ka liga Vojvodine (`) - FE KE TI]: Vr bas We go{ - ^e la re vo (14), NO VI SAD: Ru ma 92 - Pro le ter (12.30).

Druga srpska liga, sever (m) SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Kra ji na Gr me~ (20), [ID: Par ti zan - Ru ma (17), BA^ KA PA LAN KA: Ki kin da - Ba~ ka Pa lan ka (16), TU RI JA: Aka de mik - Haj duk (19), @I TI [TE: Sve ti \or |e - Di na mo (20).

Od boj ka Viner {tedi{e mu{ka superliga - SME DE RE VO: Sme -

de re vo - NIS Voj vo di na (19), STA RA PA ZO VA: Je din stvo @e le zni ~ar (19), QIG: Spar tak - Par ti zan (19).

Viner {tedi{e `enska superliga - U@I CE: Je din stvo NIS Spar tak (19), BE O GRAD: Rad ni~ ki - TENT (20), Vi zu ra Po {tar (19.30).

Prva mu{ka liga - KLEK: Klek Sr bi ja {u me - Mla dost (19), KO VIN: Ba va ni {te VGSK (17), BE O GRAD: Obi li} - Cr no ko sa (19), NI[: Ni{ Bo rac (16).

Prva `enska liga - NO VI SAD: No vi Sad Pi o nir pe trol - Je din stvo (SP) (17), Voj vo di na - Va ra din BMG grad wa (20), ARAN \E LO VAC: [u ma di ja Vi zu ra Su per no va (19), LA ZRE VAC: La za re vac - Sme~ 5 (17).

Ku gla we

Va ter po lo

Superliga (m) - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Apa tin (11), KA WI @A: Ka wi `a - E| {eg (16).

Superliga (`) - PAN ^E VO: @e le zni ~ar - Kri stal (15), APA TIN: Apa tin - Pi o nir (16), KQA JI ]E VO: E| {eg - Je din stvo (16).

Prva liga, grupa Vojvodina (`) - VR BAS: Vr bas Da na - No vi Sad (149, ZRE WA NIN: Ba nat Rad ni~ ki (16), NO VI SAD: Ali men ta - Srem (14).

Prva vojvo|anska liga (m) SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Spar tak (16), NO VI SAD: Ada Kom pju ters - Be ~ej (16), SU BO TI CA: Ro to gra fi ka - TSK (16).

Druga vojvo|anska liga (m) VR BAS: Vr bas Da na - No vi Sad (16), BA^ KO GRA DI [TE: Voj vo di na - Du nav (16).

Prva A liga - NI[: Ni{ Cr ve na zve zda Vet (20).

Prva B liga, Bela grupa NO VI SAD: Du nav - Go~ (19).

Plava grupa - BE O GRAD: Ba wi ca - Sen ta (20.30), OBRE NO VAC: TENT - Ze mun (21), BE ^ EJ: Be ~ e j ac - Mla dost (19).

Sto ni te nis

Ga |a ju se ni o ri i ju ni o ri

Supreliga za mu{karce ZRE WA NIN: Ba nat - Faks (18), Ste nes - Vr {ac (18), BE O GRAD: Par ti zan - Spar tak (18).

Supreliga za `ene - SME DE RE VO: Sme de re vo - ^e la re vo (18).

Pr ven stvo Voj vo di ne u stre qa {tvu u ga |a wu va zdu {nim oru` jem odr `a }e se da nas u stre qa ni u no vo sad skom Spen su.

Tak mi ~e we or ga ni zu je Stre qa~ ka dru `i na No vi Sad 1790, a odr `a va se za ju ni o re i se ni o re u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. U~e stvo va }e oko 100 stre la ca iz 13 voj vo |an skih klu bo va, a pu ca }e se va zdu {nom pu {kom i pi {to qem.

Tak mi ~e we po ~i we u 9 ~a so va.

G. M.

Pr vo tim ka Voj vo di ne Sla |a na Uji} bi la od li~ na u pr vom der bi ju

ca ~i ma Ni ko li nom Lu ki} i Sla |a nom Uji}, te no vo pri do {lom Sa rom Sa kra xi jom i od li~ nom teh ni ~ar kom Ve rom \u ri}, kr ~i put ka eli ti.

- O~e ku jem tri jumf i prak ti~ nu ove ru pr vog me sta i ula ska u vi {i rang. Va ra din }e si gur no za pe ti jer po ra zom osta je sa mo u bor bi za ba ra`, ta ko da }e bi ti pod im pe ra ti vom uspe ha.

Ima li smo ve li kih pro ble ma s bo le sti ma igra ~i ca, ne ke su ima le tem pe ra u tu, ne ke sa o bra -

no vi} o~e ku ju do bri na pa di s kra ja.

- Ulo gu fa vo ri ta pre pu {ta mo Voj vo di ni, ipak su bez po ra za i vo de }i su go to vo ce le se zo ne. Re spek tu je mo ih, ali su {an se po la-po la, eki pe se do bro po zna ju, a od lu ~i }e bo qi dan i tre nut na in spi ra ci ja po je di na ca. Iz ra zi tog fa vo ri ta ne ma, ali je si gur no da }e od boj ka bi ti na vr hun skom ni vou - krat ko je pro ko men ta ri sao Ca ko vi}.

M. Ri sti}

DA NAS PR VEN STVO VOJ VO DI NE

lekar

dnevnik

subota5.februar2011.

VESTI

DA LI STE EMOCIONALNO PISMENI

Qubav u sredi{tu `ivota emo ci ja ma qu di mno go go vo re, ali naj ve }i broj ih ni ka da ni je ~u -

O

Zeleni ~aj efikasan protiv Alchajmera e dov no kon zu mi ra we ze le nog ~a ja mo glo bi da za {ti ti mo zak od raz vo ja Al chaj me ro ve bo le sti i dru gih ob li ka de men ci je, kao i da ima pre ven tiv no dej stvo pro tiv ra ka, po ka za li su re zul ta -

R

ti naj no vi jeg is tra `i va wa ko je je spro ve la gru pa na u~ ni ka s Uni ver z i te ta u Wu k a s tlu (Ve li ka Bri ta ni ja).To se, ka ko su po ka za li re zul ta ti bri tan skog la bo ra to rij skog is tra `i va wa, po sti `e za hva qu ju }i he mij skim sa stoj ci ma ze le nog ~a ja.

(Ta njug)

lo za emo ci o nal nu pi sme nost.

O ~e mu se ra di ob ja {wa va psi ho log Ma ri ja na Pe tro vi} iz

sa ve to va li {ta “Moj psi ho log”.

- Emo ci o nal na pi sme nost pod ra zu me va upra vqa we emo ci ja ma na na ~in da one ra de za vas a ne pro tiv vas - ka `e Ma ri ja na Pe tro vi}. - Emo ci o nal no pi sme na oso ba zna ko je emo ci je ima ona, a ko je dru gi qu di, zna da upra vqa svo jim emo ci ja ma po {to ih raz u me, zna ka ko, ka da i gde da iz ra `a va svo ja ose }a wa kao i ka ko ona uti ~u na dru ge.

Kao po sle di ca emo ci o nal ne ne pi sme no sti ja vqa ju se emo ci o nal ne gre {ke. Ve ro vat no se svi mo gu se ti ti ka ko smo u ne kim si tu a ci ja ma bi li vo |e ni ne kon tro li sa nim be som, stra hom, ne si gur no {}u, qu bo mo rom i sl.

- Naj bo qi pe riod za u~e we emo ci o nal ne pi sme no sti je de -

ak ci na pro tiv her pe sa zo ste ra omo gu }a va da se opa snost od tog vi ru snog obo qe wa ko je se ma ni fe stu je na ko `i sma wi za 55 od sto kod oso ba sta ri jih od {e zde set go di na, po ka za li su re zul ta ti re tro spek tiv nog is tra `i va wa ko jim je ob u hva }e no 300.000 oso ba, a ob ja vqe nom u “^a so pi su Ame ri~ kog

V

tiw stvo, jer sle de }i pri mer ro di te qa de ca for mi ra ju svo je `i vot ne sta vo ve. Po red ro di te qa va `nu ulo gu u for mi ra wu emo ci o nal nog po na {a wa ima ju qu di iz bli skog okru `e we. Ta da se usvo je ne na vi ke pro vla ~e kroz ceo `i vot i uko li ko su ne a de kvat ne, {to je oso ba sta ri ja sve ih je te -

`e pro me ni ti. Ne ke od za po ve sti emo ci o nal ne pi sme no sti su - ne ka qu bav bu de sre di {te va {eg emo ci o nal nog `i vo ta, za u zmi te se za svo ja ose} wa i `e qe, iz vi ni te se, is pra vi te svo je gre {ke, jed na ko vo li te se be, dru ge i isti nu - ka `e na {a sa go vor ni ca.

J. Bar bu zan

vao po me nu ti me di cin ski cen tar. Od 219 `e na ko je su u~e stvo va le u ovom eks pe ri men tu, na po lo vi ni je oba vqe na pro ce du ra van te le sne oplod we onim da ni ma ka da je klovn bio u cen tru i on je pred wi ma iz vo dio pet na e sto mi nut ni pro gram, dok su osta le `e ne oplo |e ne onih da na ka da ni je do la zio. Po {to su uze ti u ob zir i fak to ri kao {to su go di ne, tip ne plod no sti i broj pre sa |e nih em bri o na, utvr |e no je da su `e ne ko je je na sme jao klovn ima le dva pu ta ve }e iz gle de da za~ nu ne go one ko je su oplo |e ne u da ni ma kad klovn ni je po ho dio me di cin ski cen tar u Cri fi nu.Ta ko zva na “klov nov ska ne ga” se ve} du `e vre me pri me wu je u zdrav stve nim cen tri ma Izra e la, SAD, Ka na de, evrop skih ze ma qa i Austra li je, ali obi~ no na de~ jim ode qe wi ma. Uni ver zi tet u izra el skom gra du Ha i fi je ne dav no lan si rao i stu di je za me di cin skog klov na.

(Ta njug)

Sve vi{e carskih rezova ~e sta lost car skog re za se u raz vi je nom sve tu stal no po ve }a va u po -

U

sled we tri de ce ni je, ali no vo ar gen tin sko is tra `i va we ot kri va da to ni je za to {to ga

a na {wi de ~a ci ula ze u pu ber tet ot pri li ke go di nu da na ra ni je ne go ge ne ra ci ja wi ho vih o~e va, re zul tat je is tra `i va wa oba vqe nog u ame ri~ kom Me di cin skom cen tru Se dars Si naj. Ta ko je utvr |e no da sve ra ni ji pu ber tet ni je ne {to {to se de {a va sa mo de voj ~i ca ma. Is tra `i va wem je ob u hva }e no 6.200 zdra vih bu gar skih de ~a ka, ~i ji su re zul ta ti upo re |e ni s re zul ta ti ma u~e sni ka sli~ ne stu di je oba vqe ne 1970. go di ne. I u jed noj i u dru goj stu di ji su me re ni vi si na, te `i na, vo lum te sti sa i du `i na i obim pe ni sa. Stu di ja od pre ne ko li ko de ce ni ja je po ka za la da sek su al ni raz voj ta da {wih bu gar skih de ~a ka uzi ma za mah iz me |u 13. i 16. go di ne, dok se kod da na {wih de ~a ka to de {a va iz me |u 12. i 15. go di ne. Ame ri~ ki stru~ wa ci is ti ~u da bi iza ra ni jeg pu ber te ta mo gli da sto je mno gi fak to ri - ge net ski, oko lin ski, pre hram be ni i obra zov ni. Osta je ne ja sno ka kve bi even tu al ne zdrav stve ne po sle di ce mo gao da ima ra ni ji pu ber tet na od ra sle mu {kar ce. (Ta njug)

`e ne tra `e. Me |u 20.000 `e na {i rom sve ta, sa mo se 16 od sto iz ja sni lo da bi vi {e vo le lo da se po ro di car skim re zom ne go na pri ro dan na ~in, is ti ~u u In sti ti tu za kli ni~ ku efi ka snost i zdrav stve nu po li ti ku u Bu e nos Aire su. Po da tak je za sno van na re zul ta ti ma 38 stu di ja, ko je se od no se na `e ne u obe Ame ri ke, Evro pi, Azi ji, Afri ci i Austra li ji. Po ve }a we ude la car skog re za u po ro |a ji ma, na ro ~i to u ze mqa ma sa sred wim ili vi so kim stan dar dom, ~e sto je pri pi si va no `e qi maj ke da se ta ko po ro di. U SAD je udeo car skog re za u ukup nim po ro |a ji ma 1965. iz no sio sa mo 4,5 od sto, a 2007. go di ne 32,9 od sto. Me |u tim, znat no ma wi pro ce nat Ame ri kan ki je za i sta `e leo da se ta ko po ro di - sve ga oko 17 od sto, utvr di li su dr Agu sti na Ma co ni i we ne ko le ge ko je su u~e stvo va le u is tra `i va wu. U Ju `noj Ame ri ci pro ce nat `e na ko je `e le da se po ro de car skim re zom je ne {to ve }i i do sti `e go to vo ~e tvr ti nu. Is tra `i va -

~i su pri me ti li da je in te re sant no da u ze mqa ma sa sred wim ni vo om stan dar da 22 od sto `e na da je pred nost car skom re zu, a u bo ga tim ze mqa ma sa mo 12 od sto. Me |u `e na ma ko je su ve} ima le car ski rez, 29 od sto je `e le lo da se ta ko po ro di i na red nog pu ta, dok je me |u oni ma ko je se ra ni je ni su ova ko po ra |a le sa mo 10 od sto `e le lo car ski rez kod sle de }eg po ro |a ja. Pri mer da ni su maj ke “kri ve” za sve ~e {}i car ski rez su ju `no a me ri~ ke ze mqe, u ko ji ma se 29 od sto de ce da nas ta ko ra |a, a `e na ma naj ~e {}e ni je do zvo qe no da od lu ~u ju o to me na ko ji na ~in }e da se po ro de, is ti ~e ar gen tin ski tim.

(Ta njug)

^vrsta hrana dobra za bebe

Raniji ulazak de~aka u pubertet D

Novo u le~ewu herpesa zostera

Smeh pove}ava uspeh vantelesne oplodwe S

meh mo `e da po mog ne `e na ma ko je po ku {a va ju da za trud ne van te le snom oplod wom, utvr di li su izra el ski stru~ wa ci iz Me di cin skog cen tra “Asaf Ha ro feh” u me stu Cri fi nu. Tim ko jim je ru ko vo dio [e vah Fri dler je utvr dio da su `e ne ko je je ne po sred no po sle uno {e wa em bri o na u ma te ri cu za ba vqao pro fe si o nal ni “me di cin ski klovn” za trud ne le u 36 od sto slu ~a je va, dok je od onih ko je ni su za sme ja va ne po sle pre sa |i va wa em bri o na za trud ne lo sa mo 20 od sto.

Fri dler na vo di ka ko je ide ju za ovaj test do bio po {to je ~i tao o po ten ci ja nom psi ho lo {kom dej stvu sme ha “kao pri rod nog me ha ni zma pro tiv stre sa”, zna ju }i da su pa ci jent ki we ko je su ne plod ne i po ku {a va ju da za~ nu van te le snom oplod wom pod ogrom nim stre som. Ta ko je an ga `o van spe ci jal ni me di cin ski klovn, ko ji je to kom jed ne go di ne po vre me no po se }i -

21

ot pu no od su stvo hra ne u ~vr stom sta wu u is hra ni be ba do {e stog me se ca `i vo ta ni je uvek do bro po wi ho vo zdra vqe, kon sta to va li su bri tan ski pe di ja tri. To je stav ko ji, me |u tim, ni je u skla du sa pre po ru ka ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je i Evrop ske uni je ko je pre po ru ~u ju, pr va od 2001. go di ne, a dru ga od 2003. go di ne, hra we we be ba is kqu ~i vo maj ~i nim mle kom to kom pr vih {est me se ci `i vo ta jer ono obez be |u je sve hran qi ve sa stoj ke po treb ne no vo ro |en ~a di. Re zul ta ti bri tan ske ana li ze is tra `i va wa na ~i na is hra ne be ba po ka za li su da bi is hra na za sno va na is kqu ~i vo na maj ~i nom mle ku do ~e tvr tog me se ca `i vo ta mo gla da ima ve }e ne ga tiv ne efek te ne go {to se mi sli, pre sve ga u in du strij ski raz vi je nim ze mqa ma jer, na pri mer, mo `e da iza zo ve ane mi ju. Na u~ ni ci po seb no is ti ~u ne po sto ja we neo spor nih do ka za ve za nih za {tet nost kon zu mi ra wa pre hram be nih pro iz vo da u ~vr stom sta wu iz me |u ~e tvr tog i {e stog me se ca `i vo ta. (Ta njug)

P

le kar skog udru `e wa”. Is tra `i va we je po ka za lo da vak ci na mo `e da spre ~i vi {e de se ti na hi qa da slu ~a je va her pe sa zo ste ra, bol nog i upor nog obo qe wa. U Ame ri ci se go di {we re gi stru je mi lion slu ~a je va her pe sa zo ste ra, sa op {ti li su le ka ri is ta kav {i da ta bo lest mo `e da op sta ne me se ci ma, ~ak i go di na ma i bu de hen di ke pi ra ju }a.Ame ri~ ki cen tri za kon tro lu i pre ven ci ju bo le sti pre po ru ~u ju vak ci na ci ju oso ba od 60. go di ne `i vo ta ko je sla bqe we imu no lo {kog si ste ma ~i ni ose tqi vi jim na her pes zo ster. Vak ci na pro tiv her pe sa zo ste ra, ko ji je i iza zi va~ va ri ~e la, lan si ra na je na tr `i {te 2006. go di ne, ali je wu 2009. go di ne pri mi lo sa mo 10 od sto obo le lih Ame ri ka na ca. Is tra `i va we je po ka za lo da vak ci na sma wu je opa snost od her pe sa zo ste ra ne sa mo kod zdra vih 60go di {wa ka, ne go i kod onih obo le lih od ne kih od hro ni~ nih pa to lo gi ja kao {to su di ja be tes, kar di o va sku lar na, plu} na i bu bre `na obo qe wa.

(Ta njug)

Vakcinom na rak ak ci na “gar da sil”, kom pa ni je “Merk”, do bi la je odo bre we ame ri~ ke Upra ve za hra nu i le ko ve (FDA) za pre ven ci ju anal nog kan ce ra, ret ke ali sve u~e sta li je vr ste ra ka. Vak ci nu bi do bi ja le oso be sta ro sti od de vet do 26 go di na, {to je ista sta ro sna gru pa kao i za one ko je ovu vak ci nu do bi ja ju kao pre ven ci ja ra ka gr li }a ma te ri ce.”Gar da sil” de lu je pro tiv sek su al no pre no si vog hu ma nog pa pi lo ma vi ru sa (HPV), ko ji je pri mar ni uzrok ra ka gr li }a ma te ri ce, ali mo `e da iza zo ve i rak anu sa i pe ni sa. U SAD se sva ke go di ne di jag no sti ku je 5.300 no vih slu ~a je va anal nog kan ce ra, ~i je le ~e we pred sta vqa ve li ki iza zov. Pri me nom vak ci ne mno ge oso be bi iz be gle hi rur {ku in ter ven ci ju i ka sni je zra ~e we ili he mo te ra pi ju, is ti ~u stru~ wa ci. Is tra `i va wa su po ka za la da se “gar da sil” po ka zao efi ka snim u te sti ra wu na oso ba ma mu {kog po la ko je ima ju seks s dru gim mu {kar ci ma. Bu du }i da je anal ni kan cer isti i kod `e na i kod mu {ka ra ca, to pre po ru ~u je “gar da sil” i za vak ci na ci ju `e na pro tiv do ti~ ne vr ste ra ka.

(Ta njug)

V

22

Svet

subota5.februar2011.

PO ^E LA 47. ME \U NA ROD NA KON FE REN CI JA O BEZ BED NO STI

Novi START od danas na snazi MINHEN: [e fo vi di plo ma ti ja Ru si je i SAD, Ser gej La vrov i Hi la ri Klin ton, raz me ni }e da nas u Min he nu ra ti fi ka ci o ne do ku men te, ~i me }e no vi Spo ra zum o sma we wu nu kle ar nog ar se na la dve dr `a ve stu pi ti na sna gu. La vrov i Klin to no va u~e stvu ju na 47. Kon fe ren ci ji o bez bed no sti ko ja da nas po ~i we u Min he nu.

Spo ra zum su pot pi sa li 8. apri la pro {le go di ne u Pra gu pred sed ni ci Ru si je i SAD, Dmi trij Me dve dev i Ba rak Oba ma, a taj ~in ozna ~en je kao mo `da naj zna ~aj ni ji ko rak u na ja vqe nom re se to va wu od no sa iz me |u Mo skve i Va {ing to na ~i ji su ve sni ci bi li upra vo La vrov i Klin to no va. No vim Spo ra zu mom pred vi |e no da se nu kle ar ni ar se nal dve ze mqe sma wi pri bli `no za tre }i nu.

To zna ~i da se do 1.550 sma wi uku pan broj nu kle ar nih pu we wa to kom se dam go di na od stu pa wa na sna gu i da se vi {e ne go dvo stru ko (do 800) sma wi gor wi ni vo in sta li ra nih i ne is ta li ra nih no sa ~a bo je vih gla va.U okvi ru do ku men ta u prav no oba ve zu ju }oj for mi utvr |e na je

od bra ne SAD stvo ri pret wu po na ci o nal ne in te re se Ru si je.

U Min he nu je ju ~e po ~e la 47. me |u na rod na kon fe ren ci ja o bez bed no sti, na ko joj }e oko 350 {e fo va dr `a va ili vla da, mi ni sta ra i eks pe ra ta ras pra vqa ti o no vim iza zo vi ma me |u na rod noj bez bed no sti - od fi nan sij ske kri ze, pre ko saj ber-ra to va, do si tu a ci je u Egip tu i ze mqa ma re gi o na. Pro tiv ni ci glo ba li za ci je i mi rov ni po kre ti na ja vi li su pro te ste, a kon fe ren ci ju }e obez be |i va ti naj ma we 3.000 po li ca ja ca. Jed na od te ma tro dnev ne kon fe ren ci je, ko ju je otvo rio ne ma~ ki mi ni star od bra ne Karl-Te o dor cu Gu ten berg, bi }e i si tu a ci ja u Egip tu i ze mqa ma re gi o na.

I ove go di ne Min hen ska kon fe ren ci ja }e oku pi ti po li ti~ ku eli tu sve ta. Ka da je re~ o de mon stran ti ma, or ga ni za to ri pro ce wu ju da }e se u Min he nu ovog vi ken da oku pi ti oko 5.000 qu di, a po li ci ja o~e ku je da }e de mon stran ti uglav nom mir no pro te sto va ti.Kon fe ren ci ja tra je do 6. fe bru a ra.

(Ta njug)

Lavrov i Klintonova: po~etak resetovawa rusko-ameri~kih odnosa

uza jam na po ve za nost stra te {kog ofan ziv nog i stra te {kog od bram be nog na o ru `a wa, a pri we go vom pot pi si va wu ru ska stra na je iz ne la po seb nu iz ja vu o mo gu} no sti istu pa wa iz Spo ra zu ma uko li ko obim si ste ma pro ti vra ket ne

JE DA NA E STI DAN DE MON STRA CI JA U KA I RU

Igra (ni)je zavr{ena KAIRO: Na tr gu Ta hrir u Ka i ru oku pi lo se, pre ma po sled wim in for ma ci ja ma, oko 200.000 de mon stra na ta, a skup pro tiv pred sed ni ka Ho sni ja Mu ba ra ka or ga ni zo van je i u Alek san dri ji, gde na de se ti -

mon stra na ta na tr gu u Ka i ru i ape li upu }e ni Mu ba ra ku da se po vu ~e.

Ma sa se na da mi li on skom od zi vu gra |a na, pre ne la je agen ci ja Roj ters. De mon stran ti uz vi ku ju “Od la zi! Od la zi! Od la zi” “Igra je za -

Molitva demonstranata za uspeh pobune

ne hi qa da qu di uz vi ku ju pa ro le pro tiv ~o ve ka ko ji je na vla sti u Egip tu ve} tri de ce ni je. Je da na e sti dan pro te sta, na zvan „Da nom od la ska”, obe le `i la je mo li tva de -

vr {e na”, pi {e na jed nom tran spa ren tu na en gle skom je zi ku. Mi ni star od bra ne je ob i {ao voj ne sna ge u Ka i ru, a ni je bi lo zna ko va pri su stva qu di lo jal nih Mu ba ra ku u

pre sto ni ci, {to je bio slu ~aj pret hod nih da na. „Voj ska i na rod su uje di we ni!”, uz vi ki va li su jed no gla sno qu di u ma si. Mi ni star je raz go va rao sa pri pad ni ci ma voj ske ko ji su oko tr ga ras po re di li ten ko ve i oklop na vo zi la, ali ni su in ter ve ni sa li ka ko bi spre ~i li oku pqa wa, ja vio je Roj ters, ko ji is ti ~e da je re~ o pr voj po se ti vi so kog egi pat skog zva ni~ ni ka „epi cen tru” pro te sta u Egip tu. Bri tan ska agen ci ja pre no si iz ja ve o~e vi da ca ko ji ka `u da je voj ska na se ver nom ula zu na trg po ~e la da ukla wa ba ri ka de ko je su de mon stran ti po di gli po sle na pa da Mu ba ra ko vih pri sta li ca u ko ji ma je stra da lo 13 oso ba, pa se sa da stra hu je da bi sli~ ni su ko bi mo gli da se po no ve.

Gru pa de mon stra na ta ras pra vqa la se sa pri pad ni ci ma voj ske, ali je je je dan ofi cir re kao „mi smo na va {oj stra ni, ali ima mo na re |e wa sa vi {e in stan ce da uklo ni mo sve ba ri ka de”, ka `e je dan od u~e sni ka pro te sta. Roj ters, ta ko |e, iz ve {ta va da je, pre ma re ~i ma de mon stra na ta, na svih 12 ula za na trg po sta vqe na bo dqi ka va `i ca.

Ge ne ral ni se kre tar Arap ske li ge i biv {i egi pat ski mi ni star spoq wih po slo va Amr Mu sa iz ja -

Poziv na dijalog

Zakonska sredstva

BRISEL: Li de ri Evrop ske uni je, ko ji su se ju ~e u Bri se lu oku pi li na sa mi tu {e fo va dr `a va i vla da, po zva li su na „na ci o nal ni di ja log” vla de i opo zi ci je u Egip tu i na pre sta nak na si qa. Vi so ka pred stav ni ca EU za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton oce ni la je da je od „su {tin ske va `no sti” da vla da i na rod za jed no kre nu na pred. „O~e ku je mo da }e se egi pat ske sna ge bez bed no sti po sta ra ti da slo bod ne i mir ne de mon stra ci je bu du mo gu }e u ovom od lu ~u ju }em da nu”, re kla je ona.

VA[INGTON: Pred sed nik Ba rak Oba ma sma tra da je sa da vre me da po~ ne mir na, u gra ni ca ma za ko na i su {tin ska tran zi ci ja, sa kre di bil nim, sve o bu hvat nim pre go vo ri ma”, pre no sio je pred stav nik Be le ku }e To mi Vi tor.”Raz go va ra li smo sa Egip }a ni ma o ne ko li ko raz li ~i tih na ~i na ka ko da pro ces po kre ne mo una pred, ali sve te od lu ke mo ra da do ne se egi pat ski na rod” naglasio je Vi tor. „Va {ing ton post” vi di tri mo gu }a sce na ri ja za iz la zak iz sa da {weg }or so ka ka u Egip tu: iran ski, in do ne `an ski ili ru mun ski.

vio je ju ~e da po sto ji mo gu} nost da se kan di du je za pred sed ni ka Egip ta, ali mi sli da }e Ho sni Mu ba rak osta ti na vla sti do sep tem bra.

“Ja ne mi slim da }e Mu ba rak oti }i. Ve ru jem da }e osta ti do kra ja av gu sta”, re kao je on fran cu skom ra di ju „Evro pa 1”.

Isla mi sti~ ka opo zi ci o na gru pa Mu sli man ska bra }a je iz ja vi la da ne ma am bi ci je da pred la `e svog kan di da ta za pred sed ni ka Egip ta, ali je sprem na da u~e stvu je u pre go vo ri ma za re {e we sa da {we kri ze u ze mqi.U iz ja vi TV sta ni ci Al xa zi ra, je dan od li de ra Mu sli man ske bra }e Mo ha med al Bel ta gi je po tvr dio da je ta gru pa, ko ja je for mal no za bra we na u Egip tu, za i te re so va na za po li ti~ ke re for me, ali ne i za me sto {e fa dr `a ve. On je iz ja vio da su do bi li po ziv da raz go va ra ju o po li ti~ kim pro me na ma i iz ra zio na du da }e Mu sli man ska bra }a bi ti zva ni~ no pri zna ta kao po li ti~ ka par ti ja. Pre ma re ~i ma Al Bal ta gi ja vla da „ko ke ti ra” sa ovom gru pom. ^la no vi Mu sli man ske bra }e u~e stvu ju u ma sov nim pro te sti ma pro tiv re `i ma Ho sni ja Mu ba ra ka, ali u gru pi tvr de da ni su or ga ni za to ri sa da {wih pro te sta.

(Ta njug)

Malen: Vojska ne}e pucati KAIRO: Ko man dant zdru `e nog {ta ba voj ske SAD ad mi ral Majkl Ma len re kao je da su ga egi pat ski voj ni li de ri uve ri li da wi ho ve sna ge ne }e pu ca ti na de mon stran te. Ma len je u jed nom te le vi zij skom in ter vjuu re kao da ra di na to me da li ni je ko mu ni ka ci ja sa egi pat skom voj skom bu du otvo re ne, pre neo je AFP. (Ta njug)

dnevnik

Evropski lideri o krizi u evrozoni LONDON: Evrop ski li de ri su u pe tak na svom re dov nom sa mi tu osim o ener get skoj bez bed no sti, raz go va ra li i o tre nut noj kri zi u evro zo ni. U sre di {tu pa `we je bi lo iz la ga we ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel, ko ja je obe }a la da }e do mar ta iz ne ti sve o bu hva tan plan za re {e we kri ze.

Ne ma~ ka je da nas, ~i ni se, u Evrop skoj uni ji uti caj ni ja ne go ika da - bez we nog odo bre wa se, ka ko oce wu je BBC-jev ured nik za Evro pu Ga vin Hju it, ni {ta ne mo `e do go di ti. Iako se o to me ne go vo ri jav no, po sma tra ~i u Ne ma~ koj sve sni su da je we na eko nom ska sna ga u~i ni la ze mqu mno go uti caj ni jom u Evro pi ne go ika da u pro te klih 60 go di na. Xon Kor nblum, biv {i ame ri~ ki am ba sa dor u Ne ma~ koj, i da qe `i vi u Ber li nu i pra tio je ka ko Ne ma~ ka, sa go di na ma sti ~e sve vi {e sa mo po u zda wa. Ne ma~ ka je uvek ima la svo je sta vo ve, uvek je po ma ga -

la, a po ne kad i sna `no uti ca la na evo lu ci ju Evrop ske uni je, ali je to ~i ni la dis kret no, tra ga ju }i za kon sen zu som sa svo jim part ne ri ma.

Po sled wih go di na po sta la je gla sni ja, a po sle gr~ ke kri ze jo{ gla sni ja, jer je wen eko nom ski pro spe ri tet ugro `en”, ka `e on za BBC. Ka da se po me ne po mo} ze mqa ma ko ji ma pre ti ste ~aj, glav nu re~ vo di Ber lin. Ne ma~ ka je ta ko po sta la „glav ni bla gaj nik” Evro pe, a to se mno gim Nem ci ma uop {te ne do pa da.Za to Ne ma~ ka upra vo ra di na, ka ko ga na zi va, „sve o bu hvat nom pa ke tu me ra za re {e we kri ze u evro zo ni”.

U sre di {tu tog pa ke ta je svo je vr sna na god ba - Ne ma~ ka iz gle da pri sta je da po ve }a iona ko ogrom ni fond za po mo} ze mqa ma u ne vo qi, i da ubla `i uslo ve pod ko ji ma su spa se ne Gr~ ka i Ir ska.Za uz vrat, uvo di se ve }a di sci pli na u obla sti po re za i jav ne po tro {we u evro zo ni.

(Ta njug)

ARAPSKI USTANAK

Hamnei: Islamsko bu|ewe TEHERAN: Ta las ne mi ra u arap skim ze mqa ma pred sta vqa znak „islam skog bu |e wa” o ko me se mi sli lo jo{ 1979. go di ne ka da je do {lo do iran ske re vo lu ci je, iz ja vio je ju ~e iran ski vr hov ni ver ski vo |a aja to lah Ali Ham nei. „Da na {wi do ga |a ji u se ver noj Afri ci, Egip tu i Tu ni su i ne kim dru gim ze mqa ma ima ju za nas dru ga ~i je zna ~e we”, re kao je Ha me nei u go vo ru na uni ver zi te tu u Te he ra nu u okvi ru mo li tve pet kom.”To je ono o Ali Hamnei ~e mu se uvek go vo ri lo kao o islam skom bu |e wu u vre me islam ske re vo lu ci je a ma ni fe stu je se tek da nas”, iz ja vio je Ham nei. Pro te sti u Egip tu i Tu ni su na ne }e „ne po pra vqiv po raz” Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, is ta kao je Ham nei, pre neo Roj ters.

(Ta njug)

Protesti u Jordanu AMAN: Oko 1.000 qu di oku pi lo se ju ~e, po sle po dnev ne mo li tve, is pred se di {ta jor dan skog pre mi je ra, tra `e }i re for me, a za tim su se upu ti li is pred egi pat ske am ba sa de da bi po dr `a li an ti re `im ske pro te ste u Ka i ru. Od go va ra ju }i na po ziv mo} nog Fron ta islam ske ak ci je (IAF), po li ti~ kog kri la Mu sli man skog brat stva, de mon stran ti su uz vi ki va li: „Na rod tra `i re for me i pro me ne”.”Ho }e mo slo bo -

du. Tra `i mo vla du za si ro ma {ne.

Ho }e mo iz bor ni za kon ko ji od go va ra i mla di ma i sta ri ma”, bi le su pa ro le ko je su uz vi ki va li no se }i za sta ve Jor da na i IAF-a.

Kraq Ab du lah dru gi ime no vao je uto rak Ma ru fa Ba ki ta za no vog pre mi je ra, na kon {to je sme nio vla du Sa mi ra Ri fa ja po sle vi {e sed mi ca pro te sta to kom ko jih su tra `e ne po li ti~ ke i eko nom ske re for me.

(Ta njug)

Neuspeh Izraela podstakao proteste PARIZ, TEL AVIV: Pa le stin ski pre mi jer Sa lam Fa jad iz ja vio je da je ne u speh u re {a va wu izra el sko-pa le stin skog su ko ba do pri neo iz bi ja wu ne re da u Egip tu i dru gim ze mqa ma u re gi o nu. To kom po se te Pa ri zu Fa jad je ob ja snio da ne za dovqstvo de mon stra na ta po ti ~e de lom iz unu tra {we si tu a ci je u ze mqa ma po go |e nim pro te sti ma ali ta ko |e i iz „ o~a ja wa zbog ne u spe ha na po ra da se re {i pa le stin ski pro blem”, pre ne li su izra el ski me di ji. Pa le stin ska upra va sma tra Mu ba ra ka sa ve zni kom zbog we go ve ulo ge u mi rov nim pre go vo ri ma s Izra e lom i na sto ja wi ma da se po mi re dve glav ne pa le stin ske frak ci je, ume re ni ji Fa tah i isla mi sti~ ki Ha mas. Ne ki po sma tra ~i oce wu ju da bi do go |a ji u Egip tu mo gli na ru {i ti na po re da se stvo ri pa le stin ska dr `a va.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SIL VIO BER LU SKO NI Ita li jan ski pre mi jer Ber lu sko ni za lo `io se ju ~e za de mo krat sku tran zi ci ju u Egip tu „bez ob ra ~u na” s pred sed ni kom Ho sni jem Mu ba ra kom, ko ga je na zvao mu drim ~o ve kom. “Ve ru jem da u Egip tu mo `e do }i do de mo krat ske pro me ne vla sti bez su ko ba s Mu ba ra kom ko ga za pad ne ze mqe na ~e lu sa SAD sma tra ju re fe rent nom ta~ kom za ~i tav Bli ski is tok”.

KE TRIN E[TON Vi so ka pred stav ni ca Evrop ske uni je za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton, u te le fon skom raz go vo ru sa pot pred sed ni kom Egip ta Oma rom Su lej ma nom, iz ra zi la je ve li ku za bri nu tost zbog „ne pri hva tqi vih na pa da na u~e sni ke mir nih de mon stra ci ja” u toj ze mqi. Do go vo ri li su se da osta nu u kon tak tu na red nih da na, sto ji u sa op {te nju E{to no ve.

DO NALD RAM SFELD Biv {i ame ri~ ki mi ni star od ba ne Do nald Ram sfeld,~o vek ko ji je u ad mi ni stra ci ji pred sed ni ka Xor xa Bu {a bio oli ~e we raz me tqi vo sti i sa mo u ve re no sti, sa da ka `e da je rat u Ira ku vre deo tru da.Bli ski is tok, da je ostao na vla sti Sa dam Hu sein, bio da le ko opa sni je me sto. Ram sfeld ne ma re ~i ka ja wa ni ka da se ra di za tvo re ni ci ma i o teh ni ka ma isle |i va wa.

Ru ska zvo na – spoj tra di ci je i no vih iza zo va MO SKVA: U Mo skvi je otvo re na go di {wa iz lo `ba - sa jam „Cr kve na zvo wa va zvo na“, na ko joj je pri ka za no ka ko ru ski maj sto ri za zvo na spa ja ju tra di ci ju ove pra vo slav ne umet no sti s no vim mo gu} no sti ma i no vim iza zo vi ma mo der nog do ba. Za ni mqiv je pred log pro fe si o nal nih zvo na ra da se zvo wa vom po zo vu vo za ~i da svra te u hram i sa ~e ka ju da pro |e vre me naj ve }e sa o bra }aj ne gu `ve, pre neo je „Glas Ru si je”.

Di rek tor pre sto ni~ ke {ko le zvo na ra Ili ja Dro zdi hin je, na kon fe ren ci ji za {tam pu, re kao da je, pre sve ga, va `na obu ka pro fe si o nal nih zvo na ra, jer je zvo nar ska tra di ci ja, ko ja je pre ki nu ta u so vjet sko vre me, prak ti~ no bi la iz gu bqe na. [ko la se ne ba vi sa mo obu kom, ka `e stru~ wak.

Oni kon tro li {u po stu pak iz li va wa zvo na, po ma `u hra mo vi ma da oka ~e zvo na, da iz gra de zvo nik itd. „Ru ski zvo nar ski stil je uni ka tan i za to se ide ja za osni va we {ko le zvo na ra po ja vi la upra vo u ve zi sa ume }em zvo we wa, jer je vr lo ma lo stru~ wa ka ko ji zna la~ ki mo gu da ko ri ste kom plet zvo na.

Ru ski zvo nar ski stil je naj bo ga ti ji, we go va ne po no vqi vost je u to me {to zvo na ri ko ri ste ve li ki broj zvo na - do pet na est”, ob ja {wa va Dro zdi hin.

Ogrom na zvo na, ko ja zvu ~e te {ko i ni sko da ju ujed na ~en zvuk, a na wi ho vom fo nu ma la zvo na od zva wa ju u raz li ~i tim rit mi~ kim „obra sci ma“. I

tu je vr lo va `an mo me nat im pro vi za ci je, za to {to je prak sa „me ha ni~ kog zvo na“, ko ja se pri me wu je u ino stran stvu, kad se na zvo ni ci ma mon ti ra ju kom pju ter ski si ste mi i kad se zvo na mo gu po kre nu ti ~ak i uz po mo} mo bil nog te le fo na - za pra vo slav no zvo no ne mo gu }a, ka `e stru~ wak.Me |u tim, i ov de su na pra vqe ni „pul to vi za upra vqa we” do ko jih do la ze ko nop ci, ve za ni za klat na zvo na. I ta da je dan ~o vek uz po mo} no `nih pe da la, na dla ni ca i lak to va mo `e da stva ra slo `e nu me lo di ju. „Zvo wa va zvo na je po ziv na mo li tvu. Zvo na ri, im pro vi zu ju }i, ot kri va ju du {u. To je `i vo na ~e lo i smi sao na {eg spe ci fi~ nog zvu ~a wa zvo na.

To je svo je vr sna pro po ved uz po mo} zvo na”, is ti ~e zvo nar Ili ja Dro zdi hin. Zvo wa va zvo na u Ru si ji ni je ima la sa mo bo go slu `be nu funk ci ju, wom su po zdra vqa ni vi so ki go sti i upo zo ra va lo se na pri bli `a va we ne pri ja te qa, po zi va lo se na na rod na so bra wa i ob ja vqi va la se mo bi li za ci ja, ~ak se upo zo ra va lo i na ne vre me, na pri mer, na me }a vu, pri ~a Dro zdi hin. Za ni mqi va je ide ja da se zvo wa vom po zo vu vo za ~i da sa ~e ka ju da pro |e vre me naj ve }e sa o bra }aj ne gu `ve. Ide ja je da se ob no vi ta ko zva na zvo wa va za me }a vu, ko ja je u sta ro vre me za lu ta le put ni ke, za vre me me }a ve i olu je, usme ra va la pre ma hra mu, gde je ~o vek mo gao da sa ~e ka da ne po go da pro |e.

(Ta njug)

balkan

dnevnik

Posle [inavatre i Hosni Mubarak s crnogorskim paso{em?

Novine ocewuju da mogu}e „sklawawe“ Hosnija Mubaraka u Crnu Goru ne bi bio prvi slu~aj i pods}aju da je tajlandski premijer Taksin [inavatra, svrgnut nakon „krvavih” demonstracija gra|ana te zemqe, dobio crnogorsko dr`avqanstvo i zapo~eo gradwu hotela na Svetom Stefanu.

Podse}a se da je ve}inski vlasnik Oraskoma, egipatski mi li jar der Na gib Sa vi ris, pobegao iz Kaira sa sinovima egi pat skog pred sed ni ka Ho snija Mubaraka Alajom I Xamalom i grupom od oko 20 bogata{a iz obe zemqe. Oni su sa devetnaest privatnih, luksuznih aviona prebacili svoje porodice i najbli`e saradnike u Dubai, London i na Kipar, pi{e Dan.List podse}a da je Saviris, koji va`i za jednog od bliskih saradnika egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka sa kojim je povezan i jakim poslovnim vezama, zakupio poluostrvo Lu{tica kod Tivta i najavio da }e u izgradwu tu ri sti~ kog kom plek sa ulo`iti u toj uop{tini 1,1 milijardu evra. „Dan“ prenosi

i da se „u dobro obave{tenim krugovima ve} govori da }e Saviris preko Kipra do}i u Crnu Goru i pripremiti teren za mogu}i dolazak Hosnija Mubaraka i wegove porodice“. „Iako Saviris i porodica Ho sni ja Mu ba ra ka po se du ju bri tan ske pa so {e, vla snik Oraskoma izbegava Ujediweno kraqevstvo jer je u toj zemqi, na vod no, zlo u po tre bio bri tanski zakon o ste~aju“, navodi list. I podgori~ki nedeqnik “Monitor” u najnovijem broju op{irno pi{e o vezama vlasnika Oraskoma sa porodicom Hosnija Mubaraka i u~e-

{}u wegovog sina u projektu na Lu{tici. „Monitor“ podse}a da se Oraskom ugovorm potpisanim sa Vladom Crne Gore obavezao da na Lu{tici za 12 godina izgradi hotele, golf terene, {kolu, prodavnice, restorane, barove, apartmane i procewuje da }e se nakon „lomova u Egiptu radovi na Lu{tci mo`da zahuktati“. „Sada po{to se Egipat lomi, a novce iznesene iz te zemqe treba preseliti na druge ta~ke planete, ima li idealnijeg mesta od nedirnutog poluostrva na crnogorskoj strani Mediterana”, navodi Monitor.

Nedeqenik pi{e da je pro{logodi{wi susret tada{weg cr no gor skog pre mje ra Mi la \ukanovi}a sa Hosnijem Mubarakom u Kairu pripremio upravo vlasnik Oraskoma, uz asistenciju advokata Florijana Amarelera, koji je zadu`en za projekte u Crnoj Gori. Amareler je odbio da za Monitor govori o vezama dve najmo}nije egipatske porodice i wihovim poslovima u Crnoj Gori.

(Ta njug)

23

KO OR DI NA TO RI PRI O RI TE TA DU NAV SKE STRA TE GI JE

CR NO GOR SKA [TAMP A

POD GO RI CA: Egi pat ski pred sed nik Ho sni Mu ba rak, ~ija se smena tra`i ve} 11. dan masovnim protestima na ulicama Kaira, nakon o~ekivanog povla~ewa uto~i{te bi mogao na}i u Crnoj Gori, pi{e podgori~ka {tampa.

Novine navode da je mogu}nost realna jer je jedan od Mubarakovih sinova Xamal, vlasnik „zna~ajnog dela akcija“ kompanije Oraskom, koja je sa crnogorskom Vladom pro{le go di ne pot pi sa la ugo vor o grad wi eks klu ziv nog tu ri sti~kog naseqa na poluostrvu Lu{tica kod Tivta.

subota5.februar2011.

Srbiji i Hrvatskoj va`na uloga BRISEL: Srbija i Hrvatska jedine su dr`ave potencijalne ~lanice Evropske unije koje su u okviru Dunavske strategije dobile ulogu koordinatora u strate{kim domenima za razvoj dunavskog regiona. U Budimpe{ti je pr dva dana objavqena lista zemaqa koordinatora prioritetnih oblasti Dunavske strategije po kojoj }e Srbija koordinirati oblast `elezni~kog, drumskog i vazdu{nog transporta sa Slovenijom i ekonomiju znawa sa Slova~kom.

Srbija }e tako zajedno sa Slovenijom biti koordinator za kopneni i vazdu{ni saobra}aj u okviru prvog strate{kog domena, u sklopu kojeg su jo{ kao koordinatori za re~ni saobra}aj imenovani Austrija i Rumunija, a zajedno sa Slova~kom bi}e koordinator i za domen razvoja ekonomije znawa.

Iako je prvobitno bilo planirano da Srbija dobije ulogu koordinatora i u domenu bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala, koordinaciju u ovome podeli}e Nema~ka i Bugarska.

Hrvatska je, kao i Srbija, dobila ulogu koordinatora u dva strate{ka domena - o~uvawu `ivotne sredine (zajedno sa nema~kom pokrajinom Bavarskom) i pospe{ivawu konkurentnosti (sa nema~kom pokrajinom Banden Virtenberg).U ostalih {est domena ulogu koordinatora podeli}e ^e{ka i Ma|arska za odr`ivu energiju, Bugarska i Rumunija za pospe{ivawe turizma, Ma|arska i Slova~ka za poboq{awe kvaliteta voda, Ma|arska i Rumunija za suo~avawe sa pri-

Du nav ska stra te gi ja {an sa i za DTD

rodnim rizicima, Moldavija (koja se ne nalazi u evropskoj strategiji za pro{irewe, nego Isto~nom partnerstvu) i Austrija za investirawe u qude i ve{tine i Slovenija i Austrija za poboq{avawe institucionalnih kapaciteta i saradwe.

Dr`ave-koordinatori ima}e za zadatak da predvode sprovo|ewe strategije pripremaju}i program rada i identifikuju}i izvore finansirawa kako bi sva dostupna finansijska sredstva EU bila iskori{}ena na najboqi mogu}i na~in i to bez stvarawa novih fondova, novih pravila ili novih institucija. zabrani koordinatori trebalo bi da odmah po~nu sa pripremama za sprovo|ewe Strategije za region koji se prostire od Nema~ke na zapadu do Ukrajine na istoku i koji se suo~ava sa ozbiqnimi izazovima kao {to su neiskori-

{}en saobra}ajni potencijal zbog nedostatka putne i `elezni~ke infrastrukture, ali i nekoordinisanih napora u obrazovawu, istra`ivawu i inovacijama.

Razvojni pristup koji EU sada `eli da primeni u Dunavskom regionu ve} je uspe{no primewen u Balti~kom regionu. Iako za ovu strategiju nisu izdvojena zasebna sredstva, kroz razli~ite programe EU ve} su obezbe|eni zna~ajni finansijski programi. Tako je, na primer, samo za politiku povezivawa za period do 2013. preko Evropskog fonda za regionalni razvoj, Fonda za povezivawe i Evropskog socijalnog fonda obezbe|eno stotinu milijardi evra.

Strategija se odnosi na dr`ave dunavskog sliva i wihove neposredne susede - Nema~ku, Austriju, Slova~ku, ^e{ku, Ma|arsku, Sloveniju, Rumuniju i Bugarsku, u

Hrvatska i SAD potpisale sporazum o aviosaobra}aju ZAGREB: Ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton, posle razgovora sa hrvatskim {efom diplomatije Gordanom Jandrokovi}em u Va{ingtonu, izjavila je da „SAD podr`avaju Hrvatsku u va`nom istorijskom momentu pred ulaskom u Evropsku uniju jer smatraju da je hrvatski narod zaslu`io svoje mesto u toj zajednici”.

Hrvatski mediji su preneli i ocenu Klintonove da SAD i Hrvatska dele ~vrsto prijateqstvo i partnerstvo i da je Hrvatska pokazala liderstvo na globalnim pitawima u svom regionu i duboko partnerstvo s Amerikom u mirovnoj misiji u Avganistanu.

Iz izve{taja sa konferencije za novinae objavqenog na Internet stranici Stejt Dipartmenta, mediji su preneli izjavu ameri~-

kog dr`avnog sekretara da „na zapadnom Balkanu Hrvatska nastavqa da bude lider, uz vodstvo u procesu pomirewa u regionu”.

Klintonova je pohvalila hrvatske razgovore sa Srbijom zbog olak{awa povratka izbeglica i re{avawa me|usobnih otvorenih pitawa i dodala da Hrvatska podr`ava Bosnu i Hercegovinu na putu reformi i evroatlantskih integracija.

Dr`avni sekretar SAD i Jandrokovi} potpisali su Sporazum o vazdu{nom saobra}aju izme|u vlada SAD i Hrvatske, zajedni~ki oceniv{i da }e to omogu}iti dolazak ve}eg broja ameri~kih turista u Hrvatsku i otvoriti nove mogu}nosti investirawa.

(Ta njug)

okviru EU, na Hrvatsku, Srbiju, BiH, Crnu Goru, u okviru Strategije pro{irewa, i Moldaviju i Ukrajinu u okviru Isto~nog partnerstva. Dunavska strategija zasnovana je na ~etiri stuba - povezivawe regiona (poboq{avawe mobilnosti, ja~awe kulturne saradwe i turizma, ohrabrivawe upotrebe obnovqive energije), za{titu `ivotne sredine (poboq{avawe kvaliteta vode, suo~avawe sa prirodnim izazovima i o~uvawe biolo{ke raznolikosti), izgradwu prosperiteta (razvoj istra`iva~kih kapaciteta, obrazovawe i informacione tehnologije) i ja~awe regiona (poboq{avawe institucionalnih kapaciteta i saradwe u borbi protiv organizovanog kriminala).

U okviru Strategije predvi|en je i razvoj efikasnih multimodalnih terminala na Dunavu kako bi se re~ni saobra}aj adekvatno povezao sa kopnenim, `elezni~kim i vazdu{nim i Srbija upravo u ovome vidi jednu od svojih velikih razvojnih prilika i bori}e se da ovaj punkt bude izgra|en negde u blizini Beograda.

Od ve}ih projekata u okviru Strategije, Srbija planira i da sprovede ~i{}ewe veoma zapu{tenog kanala Dunav-Tisa-Dunav i izgradwu centra za preradu otpadnih voda u Beogradu, {to je projekat vredan vi{e stotina miliona evra.

Imaju}i u vidu da je Dunavska strategija interni dokument Evropske unije, koordinacija ovim oblastima predstavqa veliku {ansu, ali i obavezu Srbije.

(Ta njug)

„[korpion” uskoro slobodan?

ZAGREB: Hrvatski helsin{ki odbor za qudska prava (HHO) upozorio je ju~e da bi Milorad Momi}, biv{i pripadnik paravojne jedinice „[korpioni” koji je osumwi~en za u~e{}e u ubistvu Bo{waka u Srebrenici 1995. godine, a uhap{en nedavno u Francuskoj po zahtevu Srbije, mogao biti oslobo|en ako Hrvatska ne bude tra`ila wegovo izru~ewe.

Helsin{ki odbor je dobio informaciju od francuskih kolega, koji su objasnili da Momi} sada ima francusko dr`avqanstvo, dok je ranije imao hrvatsko. Ako Hrvatska ne zatra`i wegovo izru~ewe ili ga ne odobri zemqama u regionu - Srbiji i Bosni i Hercegovini na ~ijim su teritorijima “[korpioni” zlo~ina~ki delovali, Momi}a }e francuske vlasti osloboditi za {est dana”, navodi se u saop{tewu koje je potpisao predsednika HHO Ivan Zvonimir ^i~ak.

(Ta njug)

Gr~ka planira produ`ewe Protesti albanske opozicije radnog vremena ATI NA: Ministar unutra{wih poslova Gr~ke Janis Ragusis predlo`io je zaposlenima u javnom sektoru da produ`e radno vreme bez pove}awa plata kako bi pomogli zemqi da prebrodi veliku du`ni~ku krizu.

Gr~ka, koja je u maju dobila 110 milijardi evra (150 milijardi dolara) zajma od Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) u zamenu za kresawe deficita i re for mi sa we ne e fi ka snog javnog sektora, ve} je snizila plate i penzije u tom sektoru, {to je dovelo do protesta i {traj ko va, pod se tio je Roj ters.

Ministar Ragusis je na sastanku sa sindikatima u ~etvrtak predlo`io da zaposleni u javnom sektoru rade 40 sati nedeq no, pre ma sa da {wih 37,5 sati, {to bi bilo u skladu s privatnim sektorom. Uporedo s pove}awem broja radnih sati, ministar planira i izmenu radnog vremena kako bi gra|ani dobijali usluge u tokom popodneva. „@elimo da pove}amo produktivnost u javnom sektoru kako bismo unapredili usluge

gra|anima. To su glavni prioriteti”, rekao je Ragusis. On je rekao da ovi predlozi nisu jedan od uslova zajma za spasavawe, dobijenog od EU i MMF. Sindikat zaposlenih u javnom sektoru ADEDY je odmah odbacio Ragusisove predloge.

ju kao glav nu pre pre ku eko nomskom rastu. Plate zaposlenih u javnom sektoru su sni`ene za oko 15 odsto od izbijawa du`nicke krize u 2009.

Za po sle ni u pri vat nom sek to ru su ta ko |e po go |e ni gu bi ci ma rad nih me sta ili po ve }a-

I le ka ri pre te {traj kom Gr~ki doktori, farmaceuti i drugi zdravstveni radnici napustili su ju~e svoja radna mesta u znak protesta zbog vladinih reformi koja je prinu|ena da i u ovoj oblasti zavodi mere {tedwe.Vlada je pripremila nacrt zakona u kome su predvi|ene reforme odnosno odricawa zaposlenih u ovoj oblasti kako bi se stalo na kraj rasipawu sredstava i korupciji.U pojedinim sindikatima zdravstvenih radnika prete da }e po~eti {trajk na neodre|eno vreme, ukoliko vlada ne povu~e sporni zakon.

Atina je ju~e ~etiri sata bila i bez javnog prevoza, po{to se zaposleni protive merama {tedwe i u ovoj oblasti. „Vlada se priprema za novi napad na javni sektor i na javne usluge”, ukazano je u saop{te wu tog sin di ka ta. Za po sleni u javnom sektoru Gr~ke se ve} odavno `ale da su vladine kan ce la ri je pre na tr pa ne bes po sle nim rad ni ci ma ko je od otpu{tawa {titi ustav.

Pri vat ne kom pa ni je, pak, navode birokratiju i korupci-

wem kon ku ren ci je, {to je re zul tat re for mi tr `i {ta ra da.

Vo de }i gr~ ki sin di ka ti u javnom i privatnom sektoru, koji predstavqaju oko 2,5 miliona radnika ili oko polovinu ukupne radne snage u Gr~koj, }e 23. februara odr`ati zajedni~ki 24-~asovni {trajk.

(Ta njug)

TIRANA: Hiqade gra|ana Albanije, predvo|eni opozicionom Socijalisti~kom partijom, odr`ale su ju~e u Tirani i jo{ tri grada u zemqi mirne demonstracije, na kojima su tra`ili ostavku vlade i raspisivawe vanrednih izbora. „Mi `elimo Albaniju bez Saqija (Beri{e, premijera), ispisali su demonstranti u Tirani, koji su istovremeno uzvikivali „Beri{a, lopov”. „Jedino re{ewe je da Bri{a ode. On je uvukao zemqu u veliko siroma{tvo i nezaposlenost”, prenosi agencija AP izjavu Ru`di Hoxe, jednog od najmawe 5.000 gra|ana koji su protestovali ulica-

ma Tirane. Pristalice vode}e opozicione Socijalisti~ke partije ju~e su odr`ale mirne proteste i u Valoni, Kor~i i Le}u, javile su agencije.U Socijalisti~koj partiji najavquju da }e svakog

petka nastaviti da odr`avaju mitinge sve dok vlada ne podnese ostavku, koju ina~e optu`uju za izborne kra|e, korupciju i kriminal.U vladi odbijaju te optu`be i isti~u da opozicija poku{ava da se silom dokopa vlasti.

Na prvom protestnom skupu opozicije u Tirani, koji je odr`an 21. januara, do{lo je do sukoba, u kojima su pripadnici slu`be bezbednosti ubili trojicu demonstranata, dok je vi{e od 100 povre|eno.To je izazvalo veliku zabrinutost u Va{ingtonu i Briselu, koji tra`e da dve strane otvore dijalog i re{e probleme koji ve} du`e vreme optere}uju wihove odnose(Ta njug)

@ene protiv makedonskog suda SKOPQE: Vi{e `enskih organizacija i politi~arke iz redova opozicije odr`ale su protest ispred Krivi~nog suda u Skopqu, u znak pod{ke osumwi~enima u slu~aju „Pau~ina” kojima je danas produ`en pritvor.

U slu~aju „Pau~ina”, 14 osoba je osumwi~eno za finansijske malverzacije i utaju poreza od vi{e od 4 miliona evra, a me|u wima je vlasnik TV A1 Velija

Ramkovski, direktorka televizije Aneta Ko~i{ki i rukovodioci i zaposleni u firmama za koje finansijska policija i poreska uprava tvrde da su direktno povezane s Ramkovskim.

Povod za ju~era{weg proteste ispred Krivi~nog suda je jedna od pritvorenih, koja je u ranoj fazi trudno}e izgubila plod, a tek ju~e pu{tena u ku}ni pritvor, iako su advokati i javnost tra`ili od

suda da zbog specifi~no zdravstveno stawe 41- godi{wa `ena napusti istra`ni zatvor.

Ra~uni A1 televizije i firme koja izdaje tri lista – “[pic”, “Vreme” ostaju blokirani do ponedeqka kada }e se odlu~ivati o tome. Novinari TV A1 i daqe svoj program u`ivo emituju iz improvizovanog studija ispred zgrade Vlade u Skopqu, a novine redovno izlaze.

(Ta njug)

24

subota5.februar2011.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

subota5.februar2011.

POMEN Dana, 8. februara 2011. godine navr{i}e se deset godina od kako nije sa nama na{ dragi i voqeni

25

S neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

Milojka Perovi} ro|. 1937. godine

Krsta Popovi} iz Sremskih Karlovaca Uvek ga se rado se}a wegova porodica.

Sahrana je danas, 5. 2. 2011. godine, u 14.30 sati, na Centralnom grobqu u Futogu.

O`alo{}eni: sin Dragan, snaja Leda sa decom.

21299

21174

Posledwi pozdrav dragoj baki

Milojki Perovi}

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

Rajku Novakovi}u

Bako, tvoje postojawe bilo je na{a radost. Tuga za tobom osta}e ve~no. Neka te na putu do an|ela prati na{a qubav ve~na.

od: sina Vladice, snahe Biqane, unuka Aleksandra i Nenada.

Unuka Bojana i unuk Bojan.

21312 21300

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

IZDAJEM na Bulevaru oslobo|ewa 28 lokal, 35m2, na dva nivoa, pogodan za kancelariju, butik i sli~no. Telefoni: 063/546-319, 063/515-402. 20749 IZDAJEM kompletno name{tenu jednoiposoban stan u ulici Novosadskog Sajma od 7 - 9. Tel. 063/765-36-32. 21066 IZDAJEM novu, potpuno name{tenu garsoweru uz Bulevar oslobo|ewa, Telefoni: 468-294 i 063/82-27-209.

20840 IZDAJEM prazan dvosoban stan na du`i period, Liman 1, cena 200E. Telefon 021/465130.

20928 IZDAJEM jednosoban stan na Satelitu pored {kole, komforan i potpuno name{ten sa svom tehnikom. Odmah useqiv 140e. Telefon 064/12-27-684.

21107 LIMAN III, jednoiposoban stan, 44m2, Narodnog fronta 28, prazan, sa kuhiwskim elementima, klima, ktv, terasa, cena 160E. Telefoni: 062/1662041, 021/6417165.

21110

GRA\EVINSKI plac od 27 ari na Trand`amentu - Novi Sad. Mogu}a podela na 2.

Telefon 064/22-877-31. 21118 SAJLOVO 5 ari placa, struja, voda, plin, telefon 1/1.

Hitno. Telefon 063/83-63-213.

20959

Rajku Novakovi}u

ro|. Radeti}

iz Ka}a

i

LADA110, 16w, zlatno-srebrna, 2003 god, 42.600km, o~uvana, gara`irana, ekstra, no ve gume.

Telefoni: 062/1662041, 021/6417165.

21108

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Posledwi pozdrav

Milojki Perovi}

Snaja Sava i sinovci Zoran i Mi}a sa porodicama.

od porodice \or|evi}.

21304

21301

Posledwi pozdrav sestri

DIHTOVAWE drvenih prozora aluminijumskim fleksibilnim lajsnama, za{tita od promaje, buke i pra{ine, cena 150 din/m. Telefoni: 021/500612, 063/8426-848 i 063/8424716.

20371 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

20829

POTREBAN pekarski radnik sa iskustvom. Telefon 505-813 ili 062/107-4325.

21138 DVOSOBAN 55m2 preko puta @elezni~ke stanice, drugi sprat, vlasnik, bez posrednika, ukwi`eno. Hitno! Telefon 063/518-781.

21034 SOMBORSKI Bulevar - dupleks 75m2 33.000e. 60m2. Cena 31.000 E. terasa. Telefon 021/541-948, 064/239-7331. 21125

Iki To{i}

Posledwi pozdrav deveru i stricu

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-0916.

18878 PRODAJEM bukova drva mogu}a rezawa i cepawa prevoz gratis. Telefon 063/77-19142, 061/617-22-19.

20902 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

21095

Budimiru To{i}u obele`i}emo danas, 5. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Zmajevu.

S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomene na vas.

Melanija Vrap~ev Zorki Beqin Sa puno qubavi ~uva}u te od zaborava.

Sestra - svastika Novka i zet - pa{enog Svetislav Ili}, sestra- zaova Vela sa porodicom Rackovi} i porodice: Medenica, Radujko, Tomec i @i`akov.

od brata Rajka i wegove porodice Zec.

21298

21302

Uz posledwi pozdrav, opra{tamo se od na{eg dragog {kolskog druga

Vladimira - Vlatka Monarova

Tvoja seja Natalija.

21303

Preminuo je u 81. godini, za nas iznenada

Posledwi pozdrav

Nikola Mati}

Zori Beqin

Wegov VIII - b Gimnazije „Svetozar Markovi}�, Generacija 1955/56. godine.

od sestre Borke sa porodicom.

21309

21316

Tvoji mili i dragi, u ~ijim srcima ostaje{ zauvek: supruga Grozda, sin Boro, k}erke Slavica i Radmila.

21297

26

^iTUQe l POMeni

subota5.februar2011.

Posledwi stricu

pozdrav

na{em

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Svetislavu Geri}u 19. 3. 1947 - 27. 12. 2010.

Rajku Novakovi}u

odr`a}e se danas, 5. 2. 2011. u 10.30 sati, na @abaqskom grobqu.

Porodica.

Tvoje bratanice: Branka i Rosanka sa porodicama.

^ETVOROGODI[WI POMEN na{oj najmilijoj.

Mirjana Tokin

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom pa{ancu, {ogoru i te~i

Boro Jovi{i}

Bori Jovi{i}u

6. 2. 2007 - 6. 2. 2011.

1956 - 2011.

Za tobom je ostala velika praznina, tuga i bol. Vreme nikada ne}e izbrisati tvoj lik i veliko srce u kome je bilo mesta za sve nas.

Suprug Milan, }erke Tawa i Oqa sa porodicama.

od \uri}: Joke, Mirka, Milana, Sawe i Branka.

21283

21293

21313

Sahrana je danas, 5. 2. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: majka Zorka, supruga Grozda i }erke Zorica i Bojana sa porodicama.

21243

Posledwi pozdrav

SE]AWE

Na{ dragi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 2. 2011. godine preminuo na{ voqeni

Obave{tavamo da je 4. februara 2011. godine preminula

Danas se navr{ava sedam godina od smrti na{eg dragog brata Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

21306

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom zetu i te~i

Miodrag Duki} 1940 - 2011.

Olga Stan~i}

Bori

Dragi Debeli, bio si na{e srce, na{a snaga, sada na{a srca kucaju za tebe.

Tvoji: }erka Sandra, zet Nenad, unuke Jelena i Ma{a Mini}.

Jelena Vukovi} sa porodicom.

21311

21285

SE]AWE Danas se navr{ava sedam godina od smrti na{eg dragog brata

Mi{i Duki}u

1924 - 2011.

Neboj{e @ugi}a od prijateqa: Ratka, Mile, Koste i Vesne.

Sahrana je u ponedeqak, 7. februara 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Sava, snaja Qubica, unuke Brankica i Olgica i zet Branko.

21265

21292

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu.

od: {uraka Vase Durkovi}a, Qiqe Durkovi} i Sowe Uzelac sa porodicama.

21308

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 4. 2. 2011. godine preminuo u 88. godini

Miodrag Duki} 1940 - 2011.

Hvala za svu qubav koju si nam nesebi~no pru`io.

Volimo te i nikad te ne}emo zaboraviti.

Neboj{e @ugi}a

Tvoji najmiliji: supruga i sin sa porodicom.

Milan Jakovqevi}

1951 - 2011.

Velibor @ugi} sa porodicom.

Porodica Paji}.

21286

21296

21310

POMEN Danas, 5. 2. 2011. godine navr{ava se pet godina od smrti na{eg dragog

Cve}e Vrbajac

Bori Jovi{i}u

Draga

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i tastu

Sestra Sejka sa porodicama Martinovi} i [kori}.

21197

Dana, 10. februara 2011. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih i bolnih dana od smrti mog jedinog brata

1922 - 2011.

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 7. 2. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu.

baba Anka Jovana Jezdimirovi}a

O`alo{}eni wegovi najbli`i.

ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

iz ^erevi}a Ve~no o`alo{}eni: supruga Rajka sa decom, sestre Zorica Jezdimirovi} Kaloper i Kata Dragojlov.

21270

Tvoja unuka Sowa sa suprugom ^edomirom i tvoji mili prunuci Nikola i Stefan.

21249

POMEN Danas, 5. 2. 2011. godine, na grobqu u Ka}u obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em

Milana Krli}a

Bori Jovi{i}u K}erka Zorica, unuk Uro{, unuka Teodora i zet Milan Paji}.

21319

S qubavqu, ponosom i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tebe.

Tvoji: supruga Krstina, sin Mi{o, }erka Bo`ana sa porodicama.

21230

21237

21295

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Bori Jovi{i}u

Iliji Duki}u

Dragi brate, dostojanstvo tvog bi}a i tvoje du{e vredno je pa`we i se}awa za sva vremena i posle tebe.

Sre}ni smo i ponosni {to si kao takav bio deo nas, a veoma tu`ni {to smo te izgubili.

Tvoji Paro{ki: sestra Kosovka, zet Nestor i sestri}i Gordan i Dragan sa porodicama.

Krstini Rajevi}

Igor Pavli~i} gradona~elnik Novog Sada.

od Kostinih koleginica i kolega iz „Poqoprivrednika�.

889/P

888/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dana, 3. 2. 2011. godine, preminuo je na{ suprug, otac i deda

Bi}e{ zauvek u mom srcu

PETOGODI[WI POMEN na na{eg dragog

subota5.februar2011.

POMEN Navr{ava se godinu dana od kako nas je napustio na{ voqeni

Desimir Ristivojevi}

Milanka Marjanovi}a

1935 - 2011.

1935 - 2011.

@ive}e{ zauvek kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo s tobom izgubili.

Pomen }e se odr`ati 5. 2. 2011. godine, na Centralnom grobqu u Futogu, u 10.30 ~asova.

^uvaju te od zaborava tvoje: Jelena i Vukica.

O`alo{}ena porodica Drqa~a.

21263

21282

POMEN Navr{ava se 7 dana od smrti na{e drage majke i bake

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Tvoj unuk i sin Milo{.

Sahrana je danas, 5. 2. 2011. godine, na Uspenskom grobqu, u 15 ~asova.

21253

21254

POMEN Dana, 10. 2. 2011. godine, navr{ava se pet godina od kako si oti{la zauvek.

Posledwi supruzi

pozdrav

dragoj

Zorki Beqin

Desimir Ristivojevi} O`alo{}eni: supruga i }erka sa porodicom.

Posledwi pozdrav prijatequ

27

Milorad - Milan Drqa~a

Rajku Novakovi}u od prijateqa Stankin.

od: supruga @ivka, sinova \or|a i Neboj{e, snaja i unuka.

Uvek }e{ nam ostati u se}awu.

Sahrana je danas, 5. 2. 2011. godine, na centralnom grobqu u Futogu, u 13 ~asova.

21267

21271

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav

Melanija Vrap~ev

Verica Gavrilovi} Vera S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu i se}awe na tebe.

Tvoji najmiliji.

Draga na{a teto i sejo, hvala ti za osmehe, za tople dodire, hvala za sve ne`ne re~i i utehe, za svaki zagrqaj i dodir dlana po kosi... Hvala {to si bila na{a i mi tvoje.

Budi spokojna s na{om qubavqu.

Sestri~ine: Svetlana sa porodicom, Sne`ana i sestra Nata.

21251

Bori Jovi{i}u

Danas, 5. februara, u 11 ~asova, poseti}emo wenu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od: }erke Bojane, zeta Vlade i unuka Nemawe i Lane.

21246

21244

Na{em stricu

od porodice Goli}.

od: Nade, Pere, Radovana i Zorana sa porodicama.

21272

21279

21277

Danas, 5. februara, u 11 ~asova, na grobqu u ^elarevu, da}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj voqenoj

s po{tovawem i qubavqu posledwi pozdrav od: Vesne, Jasne i Maje sa porodicama.

21256

Dragom deveru, stricu i dedi

Milki Petkovi} S tobom su uspomene da se s qubavqu i srce i daqe srcima.

ostale ve~ne pamte i pri~aju ponosom. Tvoje kuca u na{im

posledwi pozdrav od: Stane, Tawe, Sr|ana i Sr|ane Popovi} i Sta{e Rackov.

21255

Posledwi pozdrav dragoj snahi

GODI[WI POMEN dragoj majci

Milici Ble{i}

Melanki Vrap~ev

Sa tugom i bolom ~uvamo uspomenu na tvoju plemenitost, dobrotu, qubav koju si nam nesebi~no pru`ila.

Zauvek si sa nama u na{im srcima.

od zaove Biserke ^ejovi}.

Tvoje }erke: Borka, Spomenka i Daliborka sa porodicama.

21258

21257

Rajku Novakovi}u

Rajku Novakovi}u

od: sestre \uje, sestri}a Mi}e i Braneta sa porodicama.

od kumova Qubi{e i Milice Go{i}.

21276

21275

Tvoji najmiliji.

21259

^ETRDESETODNEVNI POMEN ujni

Milki Petkovi}

Savi Gavari}u

Posledwi pozdrav ~ika

Posledwi pozdrav bratu

1943 - 2010.

Bo{ku Radakovi}u

21250

Rajku Novakovi}u

od kom{ija iz Dr Ivana Ribara 1- 7 .

21262

Danas, 5. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu u [ajka{u, odr`a}e se ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom bratu i stricu

Brat Dragomir i sinovac Milenko.

Rajku Novakovi}u

O`alo{}eni: sinovi Milan i @ivko sa decom.

Bo{ku Radakovi}u

Bori

od porodice Nedeqka Tepi}a.

Qubici Dra`i}

ro|. Dovijarski

21264

Posledwi pozdrav dragom i voqenom ocu i dedi

Posledwi pozdrav zetu

An|elke Srdi}

od porodice Ga{par.

Posledwi pozdrav voqenom ocu

Rajku Novakovi}u od: }erke Radmile, zeta Nenada i unuka Vladimira i Nata{e.

21278

21260

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj

Milki Petkovi} Uvek }e{ nam ostati u se}awu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ suprug, otac i deda

Rajko Novakovi} 1931 - 2011.

Sahrana }e se obaviti 5. 2. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na mesnom grobqu u Ka}u.

Vaska i Zora sa porodicama.

O`alo{}ena porodica: supruga Danica, sin Vladica i }erka Radmila sa porodicama.

21261

21280

28

^iTUQe l POMeni

subota5.februar2011.

Dana, 3. 2. 2011. prestalo je da kuca srce

Posledwi pozdrav zetu

POMEN

dnevnik

Sa neizmernom tugom opra{tamo se od sestre

POMEN

Josipe Monarev Seke

Zora Pe{i}

SE]AWE

Frajs Petar - Bata Melanije Vrap~ev ro|. 21. 6. 1948.

Obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je sahrana danas, 5. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

7. 2. 2004 - 7. 2. 2011. iz Koviqa

Bori Jovi{i}u od porodice Milana Tepi}a.

O`alo{}eni: sin i }erka sa porodicama.

21245

21239

Posledwi pozdrav na{oj majci

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je 2. 2. 2011. godine preminuo

Melaniji Vrap~ev

Imre Horvat

Hvala ti za svu qubav i podr{ku koju si nesebi~no davala.

Sahrana je danas, 5. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na Novo-majurskom grobqu u Petrovaradinu.

Sin Sa{a, }erka Sawa i unuci.

Sestra Marica i sestri~ina Milica.

Posledwi pozdrav bratu i ~iki.

dragom

[ESTOGODI[WI POMEN Dana 4. 2. 2011. godine navr{ava se {est godina od smrti na{eg dragog

Cve}e Vrbajac

Stevana Qepojevi}a

Porodica Kija~ki.

Vole Te i uspomenu na Tebe ~uvaju Tvoji: supruga Milomirka i porodica Pantovi}.

21238

21135

21166

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

POMEN Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kada nije sa nama na{a draga supruga, mama i baka

na{oj kom{inici

Jovan Milivojevi}

iz Koviqa Na{oj dobroj snahi od zaove Mile i zeta Tadije.

21133

21090

O`alo{}ene porodice Horvat i Utje{anovi}.

21241

^ETVOROGODI[WI POMEN

Rado te se se}amo, uvek si u na{im mislima. Neka te an|eli ~uvaju.

Supruga Katica, sin Laza, snaja Qiqa, unuci Katarina i Petar, }erka Jasna, zet Paja i unuci Pera i Jelena.

Dana, 6. 2. 2011. godine navr{ava se deset godina od kako je preminuo moj suprug.

O`alo{}ena supruga Nada.

21182

21087

Dana 9. 2. 2011. godine, navr{ava se {est meseci od kada nas je napustio na{

[ESTOMESE^NI POMEN Na{em dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi.

Nikola Petrovi}

Milan Powevi}

S tugom u srcu ~uva}e ga od zaborava wegovi: supruga Du{anka, sin Milanko i }erka Biqana sa porodicama.

Pro{lo je bolnih {est meseci kako si nas napustio ali si nam stalno u mislima.

Supruga Darinka, sin Petar, unuke Sawa i Tawa sa porodicama.

20992

21084

GODI[WI POMEN

SE]AWE

Vidi Jovanovi} Stanari zgrade Bulevar oslobo|ewa 14.

Du{an Joci}

21248

Radojica Mehanxi}

Vladimiru Monarovu

doktor docent 1960 - 2007.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

Utehe nema, tuga ostaje.

Zora Pe{i} iz Koviqa 1. 1. 1944 - 31. 12. 2010.

Stanari Narodnog fronta 68 - 66.

Mnogo nam nedostaje{.

Tvoji uku}ani: suprug @arko, sin Stevan, snaha Vesna i unu~ad Branka i @arko.

21287

21181

dragom

POMEN Navr{ava se tu`nih 40 dana od kada nije sa nama na{a sestra, zaova i tetka

Tast Qubi{a i ta{ta Mila.

21221

Danas, 5. februara 2011. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg

Radoslav Maleti}

11. 11. 1931 - 8. 2. 1986.

Ratko Do{en

Posledwi bratu i uji.

pozdrav

„Smrt ne postoji!

Qudi umiru, tek kad ih svi zaborave...�

I. Aqende Nisu Te zaboravili: Vera, Nenad, Tijana, Emilija i Du{an.

Vreme prolazi ali svakim danom te se setimo, jer sve oko nas podse}a na tebe i te{i nas da uvek bdi{ nad nama. Tvoj vedri lik `ivi kroz najlep{e uspomene i dok smo `ivi `ive}e i se}awe na tebe.

Mnogo nam nedostaje{.

Tvoja deca.

21004

21006

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav ~ika Ratku od Vandinih drugarica: Marine i Milene.

21216

POMEN

Save Gavari}a Tim povodom poseti}emo wegov grob i polo`iti cve}e.

S qubavqu, wegovi najmiliji.

3. 1. 2007 - 3. 1. 2011.

Josipi Monarev Seki

\uro Brankovi} 13. 2. 2010 - 13. 2. 2011.

Hvala ti za sve i po~ivaj u miru.

Posledwi pozdrav bratu, uji i {ogoru.

1962 - 2010.

Ponosni smo {to si bila deo na{eg `ivota i borila se kroz ceo `ivot punim srcem do posledweg dana.

O`alo{}eni: brat Stevan, snaha \ur|a, deca Mi}a i Vlada sa porodicama.

Sa qubavqu ~uvamo uspomenu na Tebe.

Tvoja Radmila sa decom.

Tvoj {urak Stevan sa porodicom.

21179

20951

21003

21121

Kristina Brankovi}

Mojoj majci

Radoslav Maleti}

ro|. Andri}

Sestra Zorica i familije Suba{i} i Eze.

21178

Stanki Kova~evi}

Zora Pe{i}

Cve}e Vrbajac

dragom

Cve}e Vrbajac

Porodica Prodanov.

Tvoj To{a Po`wakuqi}.

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na Vas ~uvaju Va{a deca i unuci.

21236

21130

21119

Osta}e{ ve~no u mom se}awu.

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

Zora Pe{i}

Radoslav Maleti}

Radoslav Maleti}

iz Koviqa

1962 - 2010.

1962 - 2010.

Oko moje, pro{lo je 40 dana bez tvog bri`nog pogleda i ne`nog osmeha.

Nikada ne}emo mo}i da se naviknemo da `ivimo bez tebe.

Vreme prolazi, a tuga i bol za tobom su sve ve}i.

Ti si bio i osta}e{ moja jedina i najve}a qubav.

Tvoja neute{na }erka Mila, unuke \ur|ica, Zorica i Milica i zet Mladen.

21180

Tvoja k}erka Jelena, sin \or|e, supruga Gordana i ta{ta Jovanka.

Tvoja supruga Gordana.

21001

21002

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dana 10. februara 2011. godine, navr{i}e se devet godina od kako nije sa nama

^uvamo uspomenu na na{u mamu i baku.

subota5.februar2011.

29

Danas, 5. februara 2011. godine, je godina dana od kako nije sa nama na{ dragi i dobri deka, tata, suprug i brat

Dana 9. 2. 2011. godine navr{ava se sedam godina od smrti na{eg dragog

[ESTOMESE^NI POMEN

Aleksandar Lopu{ina

Stevana Ne}aka

Sa{i

Marija Obradovi} Milo{ Cvejin

ro|. Leti} 1929 - 2001.

Za wim tuguju oni koji su ga najvi{e voleli.

Zauvek smo ponosni na wenu dobrotu, plemenitost i po`rtvovanost.

Supruga Mara i unuka Marijana.

Wegovi najmiliji.

S tugom i qubavqu wegovi najmiliji: Vera, Vujadin, Goga i Stevan.

S qubavqu, tvoja Du{ica Ne`a.

21000

21184

Sin Du{an i unuka Jelena.

20950

20727

20999

^ETRDESETODNEVNI POMEN

U na{im je srcima i mislima.

POMEN

GODINA

Posledwi pozdrav mojoj majci

bez voqenog obele`avamo 6. februara 2011. godine.

Bio si tih, blag, dostojanstven...

Ba{ tako si i napustio nas, koje si voleo neizmerno, a sa kojima }e{ `iveti ve~no. Ostaju nam samo lepe uspomene na tebe, tvoju dobrotu, qubav i plemenitost.

Anki Mudrini} Veselina Samarxi}a

@eqku Ga}a 28. 9. 1957 - 6. 2. 2009.

Ve~na hvala za qubav, podr{ku, pa`wu i dobrotu koju si nam nesebi~no davao.

Dve prete{ke godine za na{im @eqkom.

Tvoja porodica.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 2. 2. 2011. godine preminula u 95. godini moja draga majka.

Sahrana je u subotu, 5. 2. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Mudrini}: sin Stevo sa porodicom, unuka Sowa sa porodicom, unuke Mirjana, Sawa i Awa, snaje Radmila i Milena.

21142

21102

Mirko [kundri} Tvoji: supruga Marta, sin I}ko, }erka Qiqana, snajka Maca, zet Dejan, unu~i}i Milan~e, Teica, Taja i Nixa i svastika Bosa.

Ve~no }e{ `iveti u srcima tvojih najmilijih: majke Irine, oca Vladimira, dece Irine, Aleksandre, Luke i Galine, brata Miodraga sa porodicom.

Posledwi pozdrav na{oj baki

21021

21161

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN

SE]AWE

na{em dragom i nikad pre`aqenom Rani obele`i}emo danas 5. 2. 2011. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u ^urugu.

Anki Mudrini}

Branko Trbojevi} Navr{ava se 20 godina od kada nisi sa nama.

Sa ponosom, qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na Tebe.

Tvoji najmiliji: supruga Rozalija, }erke Verica i Lidija sa porodicama.

Skrhano od tuge i bola prestalo je da kuca tvoje napa}eno i raweno srce.

Neka putuje tvoja du{a na krilima neba prema nepre`aqenoj Baniji u susret tvojim sinovima Du{ku i Ba}ku da zajedno opet na|ete mir i spokoj koji si neprestano dozivala.

Sa qubavqu, tvoj Branko Mudrini} Mi}o sa porodicom.

21088

21144

5. 2. 1991 - 5. 2. 2011.

^ETRDESET DANA sa nama nije na{ voqeni suprug, otac i dida

Dobrivoje Marinovi}

OSMOGODI[WI POMEN

Milenko Erdevik Svilenga}a

1937 - 2011.

Dani prolaze, bol i tuga ostaju.

iz ^uruga 1932 - 2010.

Ve~no smo ti zahvalni za svu qubav i dobrotu koju si nam pru`io, ali u na{im srcima, mislima i pri~ama `ivi{ i `ive}e{ zauvek.

Vojislav Gute{a

Supruga Nada i unuka Jovana.

O`alo{}eni: supruga Milena, sin Zoran, }erka Zorica, snaja Buba, zet Dra`e i unuci Mima, Mile, Seka i Igor.

Neizmerno nam nedostaje wegova qubav, optimizam, po`rtvovanost i podr{ka.

Supruga Mirjana, }erka Sne`ana, unuka Nina i unuk Bojan.

Pedesetpet godina sre}nog `ivota, a sada osam godina tuge i bola. @ivi{ u mome srcu i u mojim mislima.

Uvek tvoj Emil - Mi{a Stepanov i tvoji po{tovaoci: Pejak Gojko, ]osi} Dragi, ]iri} Bora i Mile, ^oki} Davor, Isakov Pavle i \uki} Dragica sa porodicama.

21122

20884

21089

20520

U subotu, 5. 2. 2011. godine dava}emo ~etrdesetodnevni pomen u 11 ~asova.

Melaniji Stepanov Miqi ro|. Kosan~i}

22. 8. 1932 - 30. 12. 2010.

Dana 10. januara 2011. je u Direnu (Nema~ka) preminuo, a 1. februara sahrawen

Danas, 5. februara, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu odr`a}emo godi{wi pomen na{em dragom

Josif Lukeni} Joca

Draganu Petrovskom

GODI[WI POMEN Na{em dragom suprugu, tati, dedi i tastu

Lazaru Niki}u

1952 - 2010.

S qubavqu, porodica Lukeni}.

S qubavqu, majka Julijana, sin Aleksandar, supruga Agata, porodice \eri} i Stricki.

21139

21017

odr`a}emo godi{wi pomen u subotu, 5. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S qubavqu, supruga i }erke sa porodicama.

21106

30

tv program

subota5.februar2011.

КОШАРКА: НЛБ ЛИГА

Хемофарм – Загреб

07.30 08.10 09.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Бели лук и папричица Моје дете Травел Улови трофеј Без цензуре Простор Хедонист Била једном једна недеља Тојотин свет природе Војвођанске вести Здравље је лек Музичка емисија Војвођанске вести Анђело, анђео чувар Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Музички програм Глас Америке

(РТВ 1, 18.55) 06.25 07.20 07.30 07.45 08.05 08.50 09.05 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10

Кухињица Никад доста: Покрет у води Споменик Рокију Балбои Јутарња гимнастика Најлепше бајке света: Мала сирена Хајде са мном у обданиште Зврк Маштаоница Питам се питам Путеви наде ПЦТВ Вести Слободна тема

06.00 06.05 08.00 08.15 09.06 11.10 11.16 12.30 13.00 13.15 13.30 13.41 14.45 17.34 18.28 18.58 19.30 20.05 20.58 22.50 23.00 00.47 01.02 01.06 01.55 04.42 05.16 05.49

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Жикина шареница Вести Дизни на РТС Слово на слово Дневник Спорт плус Гастрономад Село гори а баба се чеља Тенис - Фед куп: Србија - Канада, пренос ТВ лица: Маја Волк... као сав нормалан свет Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Село гори а баба се чешља Приче о ип имену, филм Вести Конан уништитељ, филм ТБ продаја Вести Село гори а баба се чешља Тенис - Фед куп: Србија - Канада Лети, лети песмо моја мила ТВ продаја Верски календар

Црно-бели свет Политички магазин „Црнобели свет“, у којем се на једну тему могу чути два мишљења и сто нијанси, ове суботе разговара на тему „Да ли је и у Србији могућ египатски сценарио?“ Саговорници: политички аналитичари Дејан Станковић и Ђорђе Вукадиновић. (РТВ 1, 22.30) 12.40 13.00 13.30 14.00 15.00 15.20 16.30 17.00 17.25 18.55 20.45 21.05 21.35 22.00 22.30 23.00 23.55 01.50

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.30 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.05

Њушкање Агро мозаик Зелени сат Без упута Вести Петказање Плес но стрес ТВ Дневник Сералонга, филм 1.део Кошарка НЛБ лига: Хемофарм–Загреб, пренос Полако па сигурно – квиз Судар Рачуница Војвођански дневник Црно-бели свет Преокрет Кинси, филм Новосадски џез фестивал

Из нашег сокака „Вршачки венац 2008” ТВ Баштина Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (слов) Из стране продукције (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Фаца Излог страсти Бајко квиз Кад кућа није тесна: Инклузивно образовање ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Заљубљена географија (мађ) Вече са музиком (мађ) Случајни пакао, филм ТВ Продаја

09.00 10.40 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.50 17.00 17.15 17.45 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.40

Филм: Доказ Свет дивљине Азбука родитељства Ленија Ево нас код вас Друм Витраж Московска сага Разоткривени Неон сити Објектив 7 НС дана ИЦТ плус Неон сити Портфолио Објектив Јована суботом Скарлетна видовчица Московска сага Објектив Разоткривени 7 НС дана Разгледнице

СЕ РИ ЈА

ТЕНИС: ФЕД КУП

Србија-Канада У великој дворани „Спенса” у Новом Саду, тенисерке Србије почињу такмичење у Светској групи 2 Фед купа. Адут репрезентације Србије је Бојана Јовановски. (РТС 1, 14.45)

Мо сков ска са га Мо сква 1925. го ди не. Упо зна је мо са са чла но ви ма ве ли ке и углед не по ро ди це док то ра Бо ри са Гра до ва, ко ји се за клео да ће ча сно и искре но слу жи ти ца ру и Ру си ји. Уло ге: Ју риј Са ло мин, Ина Чу ри ко ва, Ол га Бу ди на Ре жи ја: Дми три Бар шев ски (Но во сад ска ТВ, 21.00)

10.00 11.00 12.30 13.45 16.00 18.30 20.30 22.15 00.30 02.15

Преглед Евролиге АТП Јоханесбург четвртфинале Најава Премијер лига Премијер лига: Стоук – Сандерленд Премијер лига: Њукасл – Арсенал Премијер лига: Волвс – Манчестер јунајтед НБА: Финикс – Оклахома Сити АТП Јоханесбург полуфинале Премијер лига: Манчестер Сити - ВБА Премијер лига: Тотенхем - Болтон

05.30 Еленин дух-омнибус 08.15 Домаћин 09.25 Квиз: Желите ли да постанете милионер?

10.45 Филм: Ми нисмо анђели 12.50 Галилео 13.10 Паклена кухиња 14.15 Улица смеха 14.45 Филм: Хиљаду и једна ноћ 18.00 Вести 18.15 Ексклузив-најбоље 19.00 Галилео 19.30 Улица смеха 20.00 Филм: Д Артањан и три мускетара 23.20 Филм: Пролаз 01.10 Топ спид 02.10 Америчко рвање - Без милости 03.10 Филм: Пролаз

Бисера Велетанлић и пријатељи Велика дама забавне и џез музике коначно се одлучила да направи солистички концерт, ваљда из разлога што јој је (после само четрдесет година!) досадило да одговара на питање зашто до сада није, када ће и слично. (РТС 2, 23.36) 06.16 Знање имање 07.15 ТВ лица: Немања Радуловић... као сав нормалан свет 08.05 Делта стејст 08.30 Мобил фест 08.55 Артур 09.19 Повратак у школу, ЕБУ драма 09.34 Верски календар 09.42 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Време одлуке 12.30 Свет здравља 13.00 7 РТС дана 13.30 Грађанин 14.02 Лети, лети песмо моја мила 14.33 Метрополис у Алексинцу 15.08 Оперски гала концерт 16.00 Последњи Римљани 17.00 Вреле гуме 17.32 Тотал тенис 18.00 Кустендорф 18.57 Кроз годину: Српски спорт 19.47 Верски календар 20.00 Атлас света 21.00 Свет спорта 21.20 Директно у фудбал 21.55 Свет риболова 22.21 Арт зона 22.50 Велика руска колекција 23.36 Бисера Велетанлић и пријатељи 2 00.25 Вреле гуме 00.55 Свет риболова 01.18 ТВ продаја 01.48 Директно у фудбал 02.23 Последњи римљани 03.15 Бисера Велетанлић и пријатељи

06.00 06.30 07.30 08.15 09.02 09.30 10.00 10.25 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 13.30 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.00 23.30 23.45 00.00 02.00

ВОА Маратон Балканика Улови трофеј Слике живота Топ шоп Сваштарица Филм: Златно дете Вести Милица² Топ шоп Инфо Здравље и Ви Коферче Вести Спреми сарму да те цео свет разуме Инфо Док. серија: Универзум Вести Филм: Шмекер Вести Човек од закона Породица Серано Филм: Манџуријски кандидат Уједињене државе Таре Тачка усијања Вести Милица² Филм: Четврти рат Филм: Шмекер

dnevnik

07.00 08.45 09.10 09.25 11.00 11.35 13.30 14.30 15.30 16.00 16.35 18.30 19.05 20.00 20.05 21.05 23.00 23.35 01.15 02.55

Знање на поклон Дора истражује Транчевићи у дивљини Филм: Имаш пријатеља Вести Филм: Мала шанса Хиторама ПОПодне Буђелар Вести Б92 Филм: Стубови земље Вести Б92 Наша мала клиника Двоугао Топ гир Филм: Наташа Вести Б92 Филм: Страх у срцу Филм: Мала шанса Укључење у Б92 Инфо

Страх у срцу Агент ФБИ Саманта Хант брине се о дечаку Тејлору, који је сведок убиства своје мајке и једини који је видео лице бруталног серијског убице. Како је и сама рано остала без родитеља, Саманта је пуна разумевања за малог Тејлора и на све начине покушава да придобије његово поверење. Улоге: Ени Вуд, Тим Филдс, Томас Гарнер Режија: Хенри Чар (Б92, 23.35)

Ени Вуд

У сосу-специјал Добро јутро Двор Викендвизија Сити Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Двор Магазин ин Национални дневник Двор - преглед дана Двор - номинације Звезде гранда Филм: Пријатно зло: Истребљење 02.45 Сити 03.00 Филм: Паника у ваздуху 05.00 Филм: Пријатно зло: стребљење 06.30 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00

Рајан Еголд

СЕРИЈА

Беверли Хилс 90210

Од збуњених тинејџерки какве су некада биле, Бренда, Кели и Дона су постале одрасле жене које се сада носе са бубицама своје деце - средњошколаца који се заљубљују и раскидају, мире и изнова свађају… Улоге: Шенај Грајмс, Тристан Вајлдс, Аналин Мекорд, Рајан Еголд, Џесика Строуп (Хепи, 15.00) 06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 23.50 03.00 03.30 05.30

Јутарњи програм Парови, недељни преглед Ноди Мегаминималс Мала принцеза Здраво, Кити Телешоп Ангелина балерина Винкс Сирене Бакуган Југио Пресовање Повратак у тајни врт Телешоп Вести Парови, уживо Беверли Хилс 90210 Телешоп Вести Ћирилица Парови, уживо Телемастер Задржи дах Беверли Хилс, 90210 Парови, преглед дана Парови, избацивање ТНТ Парови, уживо Беверли Хилс, 90210 Забавни програм Задржи дах

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00 Дечији програм, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Здраво, 11.00 Скарлетина видовчица, 12.00 Зрно по зрно, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.30 Биљана за Вас

12.00 Кухињица, 13.00 Више од игре, 14.00 ЗОО Хоби, 14.30 Филм, 16.30 Паор, 17.30 Џубокс, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Пут вина, 22.30 Док. програм, 23.00 Неми сведок, 00.00 Џубокс

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota5.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

31

SlavNi StRaNci goSti SRbiJe

Pi {e: Radovan Popovi}

Да јен Кру гер

08.13 Кинотека - циклус класичног вестерна: Прелепа плавуша из Бешфул Бенда, филм 09.30 Изборна настава, док. филм 10.10 Кућни љубимци 10.45 Генерација Ипсилон 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.15 ТВ календар 12.30 Ветерани мира 13.20 Призма 14.05 Духовни изазови 14.40 Еко зона 15.10 Културна баштина 15.25 Опера бокс 16.00 Евромагазин 16.45 Репортери 17.48 Експедиција на Нову Гвинеју, док. серија 18.45 Потрошачки код 19.30 Дневник 20.10 Дора 2011 22.15 Циклус филмова Клинта Иствуда: Калибар 20 за специјалисту, филм 00.35 Филмски маратон: Ноћ вештица, филм 02.20 Филмски маратон: Шибицари, филм

06.10 08.10 11.10 13.00 15.10 17.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.40 02.40

Дијагноза: убиство Неш Бриџис Филм: Отета усред бела дана Филм: Ева Филм: Везане тајном Браћа и сестре Добра жена Да ли знате ко сте? Филм: Уврнута наука Филм: Украдена невиност Браћа и сестре Филм: злочини прошлости

Тро ја У ста рој Грч кој страст из ме ђу нај по зна ти јих љу бав ни ка у књи жев но сти, тро јан ског прин ца Па ри са и спар тан ске кра љи це Хе ле не, по чи ње рат ко ји ће уни шти ти јед ну ци ви ли за ци ју. Ка да Па рис од ве де Хе ле ну од ње ног му жа кра ља Ме не ла ја, он то схва та као увре ду и по вод за рат... Уло ге: Бред Пит, Да јен Кру гер, Ерик Ба на, Ор лан до Блум, Роз Бирн Ре жи ја: Вол фганг Пе тер сен (Но ва ТВ, 20.05) 07.50 08.45 09.10 09.25 09.40 10.05 10.20 10.45 11.05 12.00 12.55 13.50 15.40 17.55 19.15 20.05 22.55 00.25 02.20 03.50 05.10

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Брачне водe Господин Магоо Пепа Тими Тим Винкс Чугингтон Бен 10: Ејлијен форс Телевизијска посла Фрикови Приватна пракса Кашмир мафија Медвед Вини, филм Полицијска академија, филм Над липом 35 Дневник Троја, филм Универзални војник: Повратак, филм Несломиви, филм Езо ТВ Трка с временом, филм На раскрсници живота

Геније дизајна Древни пластични хирурзи Патрик 1989-1990. Последња година Источне Немачке Јелена Тројанска Колонија Геније фотографије Тајни ратови Вивалдијевим стопама Апсолутна нула Дикенсова тајна љубавница 1989-1990. Последња година Источне Немачке Египат Викторијанска апотека Геније фотографије Тајни ратови Вивалдијевим стопама Апсолутна нула

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Путовање у средиште земље Књига о џунгли Фантастична четворка Путописна емисија Магија, мистерије и чуда Учитељ Шта радиш вечерас Црна мачка бели мачор Мафиа воман Застрашивање МР 73 Пустињски Месец Ф.С.И. Мафиа воман

06.00 07.50 08.15 10.10 11.45 13.10

Звездане стазе: Канов гнев Холивуд на снимању Џоова палата Приче за лаку ноћ Зулендер Васпитање за почетнике Породичне тајне Случајност Кит Китриџ: Америчка девојка Дечак у пругастој пиџами Не качи се са Зоханом Да ли сте чули за Морганове Мамурлук у Вегасу Најузи круг Огледала Мистерије Питсбурга Живот без граница

13.35 15.05 16.45 18.15 20.05 21.40 23.20 00.55 02.45 04.20

08.10 08.35 09.00 09.25 09.25 09.50 10.15 11.10 12.30 13.10 14.00 15.40 17.00 19.30 20.05 22.00 23.35 01.00

Гарфилд и пријатељи Плесне ноте Време је за Дизнија Време је за Дизни: Моји пријатељи Тигар и По Време је за Дизни: Еинстеинчићи Псећа опхођења Ни да ни не: Легализација лаких дрога Хинтерстодер: Светски скијашки куп - супер Г (М), пренос Бриљантин К. Ш. Гјалски: Кућа духова Останимо пријатељи, филм Осијек: Један је живот, а пријатеља пуно - снимак хуманитарног концерта АТП Загреб Индорс, пренос првог полуфинала Музички специјал Шибицари, филм Живот на Марсу Време је за џез Дора 2011

Али сон Лох ман

Ши би ца ри Сре до веч ни Рој Ве лер је ис ку сни ва ра ли ца, из у зет но спре тан и слат ко ре чив, ко ји на ив не жр тве об ра ђу је уз по моћ свог мла дог и под јед на ко ве штог парт не ра Френ ка Мер се ра. Рој па ти од оп се сив ноком пул зив ног по ре ме ћа ја, па вра та свог ста на увек за тва ра три пу та, а све го сте при си ља ва на изу ва ње ци пе ла.... Уло ге: Ни ко лас Кејџ, Сем Ро квел, Али сон Лох ман, Брус Мек гил, Брус Алт ман, Стив Еј стин, Бет Грант, Ши ла Ке леј, Џе ни О`Хара, Тим Ке ле хер Ре жи ја: Ри длеи Скот (ХРТ 2, 20.05)

06.20 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.15 01.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Изнад правде Зимске невоље Арктичко лудило Пако Живи песак Пет углова Повратак у будућност 3 Укрштени светови Поносни и проклети

Џејсон Икс Побуна у школи Побуна у кокошињцу Покемон хероји Дим Смрт јој лепо стоји Рударева кћи И каубојке плачу Дони Дарко Џејсон Икс Приче Ловац на старе коке

Риз Ви тер спун

Са мо не бо зна Ели за бет је док тор ка ко ја ра ди то ли ко на пор но да нај че шће не ма вре ме на ни за шта и ни за ко га, али то ње ну се стру не ће спре чи ти да јој уго во ри спој на сле по. На пу ту ку ћи Ели за бет до жи ви не сре ћу по сле ко је па да у ко му... Уло ге: Риз Ви тер спун, Марк Ру фа ло, До нал Лаџ, Ди на Сејп беј, Џон Хе дер, Ива на Ми ли ће вић Ре жи ја: Марк Во терс (РТЛ, 21.30) 08.15 2 глупа пса 09.05 Школа за вампире 09.35 Училица 10.10 Ексклузив Таблоид 10.25 Синови и кћери 12.20 Преживети дивљину - Белизе, док. серија 12.20 Освета шмокљана, филм 13.55 Шак Стил, филм 15.35 Лара Крофт Томб Рејдер: Колевка живота, филм 17.35 Звезде екстра: Холивудске бивше супруге 18.30 РТЛ Данас 19.05 Љубав је на селу, док. серија 20.00 Мадагаскар, филм 21.30 Само небо зна, филм 23.10 Владавина: Пре истеривача ђавола, филм 01.05 Астро шоу 02.05 РТЛ Данас 02.40 Пут уништења, филм

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Чудовишта из реке Врхунско градитељство Моћни бродови То могу и ја Град мотора Додај гас Такмичење у изради аутомобила Амерички чопери Како се прави? Како то раде? Моћни бродови Врхунско градитељство То могу и ја Пета брзина Амерички чопери Град мотора Кит убица Страствени риболовци Како преживети катастрофу

08.30 09.00 10.00 11.00 12.15 13.00 14.00 16.00 17.45 19.30 20.30 22.00 23.30 01.00

Скијашки скокови Биатлон Алпско скијање Алпско скијање Крос-кантри скијање Алпско скијање Билијар Скијашки скокови Билијар Сви спортови Биатлон Билијар Борилачки спорт Скијашки скокови

Фи ло зоф у фа бри ци

Н

ај ве ћ и џез-му з и ч ар 20. ве ка Луј чи јим се си сте мом, по ли ти ком, ре жи мом, пи сац Армстронг Сач мо је 1959. са сво јим ор ке - сла же, по ла зе ћи од јед не прет по став ке да су пи стром при ре дио не за бо рав не кон цер те у сци свих вре ме на и свих сре ди на до бру ли те ра ту За гре бу и Бе о гра ду. У пре сто ни ци му је при ре ђен ру углав ном пра ви ли из от по ра, бун та и опо зи ци не за бо ра ван до жи вљај – на аеро дром је до че кан је“. Био је до бро на ме ран и пре ма до ма ћи ни ма и зву ци ма ње го ве по пу лар не ком по зи ци је „Кад све - пре ма на шем со ци ја ли зму, на по ми њу ћи: ци мар ши ра ју“. Сме јао се као де те. Од био је, због умо ра, да раз го ва ра с но ви на ри ма, али се фо то ре пор тер Жи ка Ми лу ти но вић по слу жио лу кав ством. „Ус пео сам не ка ко да уђем у ње го ву хо тел ску со бу. Он и ње го ва же на Лу сил се де ли су у фо те ља ма. Кад је чуо же љу, смра чио се. Фик си рао ме сво јим круп ним очи ма и пио воћ ни сок.

– Зар не схва та те да се мо рам од мо ри ти. Ја не ћу да раз о ча рам сво ју пу бли ку. Али, шта ја то ва ма при чам. Ви то не раз у ме те, јер ни сте му зи чар... Об ја снио сам му да сам и сам до ско ра сви рао и то ми је би ла про фе си ја. Од јед ном се про ме нио. По ско чио је и при шао же ни.

– Чу јеш. Он је био буб њар. Ако Де ни Бар се ло на не бу де до бар, узе ћу ње га. Хеј, па ми не ма мо вен ча ну сли ку. И та ко су се фо то гра фи са ли. Уве че је он сви рао ’бо жан ску му зи ку’, ко лу тао сво јим круп ним очи ма и сва ки час, ма ра ми цом бри сао ра ња ва уста и зно ја во че ло“. Сач мо је по но во до шао у Ју го сла ви ју 1965. у окви ру европ ске тур не је. „Је ди но што сад же лим је – кре вет. Кон церт је си ноћ тра јао до по но ћи, а мо ра ли смо да уста не мо већ у пет ују тру“, ре као је но ви на ри ма. А на сур чин ском аеро дро му до че као га је џезан самбл КУД-а „Иво Ло ла Ри бар“ и из вео „Марш све та ца“, Армстронг им је при шао и пра тио их сво јим про му клим гла сом... Две ле ген де на ис тој сце ни: Сач мо и Са ва Је ре мић На ко цер ту му је ле ген дар ни срп ски фру лаш „Ни је исто пи са ти о јед ној не срећ ној по ро ди ци Са ва Је ре мић по кло нио сви ра лу, тра ди ци о нал ни срп ски ин стру мент, ле ген дар ни тру бач ју је узео код вас и код нас, јер се све ства ри по сма тра ју и по ку шао да ими ти ра Је ре ми ћа, на оп ште ужи - кроз пра вац ко јим се кре ћу и циљ ко ме се те жи“. При мио га је у Бе лом дво ру и пред сед ник Ти ва ње пу бли ке. то, а по себ но се за ни мао за са мо у пра вља ње, рад *** Жан Пол Сар тр је сти гао у Ју го сла ви ју ма ја рад нич ких са ве та и упра вља ње фа бри ка ма. Од пи са ца га је на ро чи то за ни мао Ан дрић. Он 1960, од мах по по врат ку с Ку бе, где је ме сец да на био Ка стров гост. По звао га је Ми лан Де ди - му се, по се ћа њу бли ског при ја те ља исто ри ча ра Вла ди ми ра Де ди је ра, с ко нац, с ко јим се по зна вао од јим је са ра ђи вао у Ра се ло пе де се тих го ди на, кад је На кон раз го во ра са Сар тром, вом су д у, до п а д ао због био наш ди пло ма та у Па та да мла ди пи сац Ми о драг „ан га жо ва но сти у бор би ри зу. Но ви на ри ма је дао крат - Бу ла то вић се жа лио: „Тај се чо век про тив зла“. Сар тр му је ре као: ку из ја ву: не да ин тер вју и са ти! У ста њу је – Дав но ни сам чи тао да „Ва ша зе мља ин те ре су је да исто в ре м е н о рас п ра в ља не ко с та ко ма ло ре чи из ра ме с ра зних аспе ка та. Кад с пет на е сто ри цом и под се ћа зи уни вер зал ност иде је сам до ла зио пре не ко ли ко пер ма нент не по бу не. Ви го ди на, ни сам имао при ли на ша хов ског ве ле мај сто ра сте у сво јој књи зи „Сра је ке да мно го ви дим и да то ком си мул тан ке” во 1914“ на пи са ли да је то срет нем мно го љу ди осим ду хов ни те ста мент ’Мла де књи жев н и ка. Ин т е р е су ј е ме ва ша по ли ти ка, еко но ми ја и дру штве ни жи - Бо сне’. У на ше до ба текст би пот пи сао и Че Ге ва ра. Ште та што ни сам ви ше чи тао Ан дри ћа. вот. Же лео бих да по се тим и не ку фа бри ку“. На кра ју сво је по се те је за па зио ве ли ке про ме Кад је ви део сво ју дра му „За то че ни ци из Ал то не у на шој зе мљи: не“ на сце ни ЈДПа, ре као је: „У Ју го сла ви ји књи жев ност мо је зе мље по зна „Из ван ред на пред ста ва. Имао сам при ли ку да се ди вим ве ли ком глум цу, Ми ли во ју Жи ва но ви - ју бо ље не го у Фран цу ској. Де ша ва ло ми се да у ћу, ко ји си гур но ни је ве лик са мо у ју го сло вен - раз го во ру с ва шим пи сци ма и из да ва чи ма по ме ским раз ме ра ма већ би био зна ча јан умет ник и на нем не ко за ни мљи во име ко је у Фран цу ској по зна то са мо у кру го ви ма умет ни ка и ин те лек ту а- сва кој дру гој европ ској по зор ни ци“. У са ло ну по зо ри шта ду го је раз го ва рао и с Ко - ла ца, а они га зна ју“. чом По по ви ћем, ми ни стром спољ них по сло ва Ју У јав но сти је по себ но био за па жен ин тер вју го сла ви је, не ка да пе сни ком-над ре а ли стом. На го ве - ко ји је дао та да мла дом, та лан то ва ном пи сцу Ми стио је и да се спре ма да на пи ше ауто би о гра фи ју. о дра гу Бу ла то ви ћу: „Оне се обич но пи шу по сле се дам де се те. Ме не „Док га гле дам ка ко не мир но се ди у фо те љи, је на то на те ра ло ин те ре со ва ње дру гих за мој жи - пр ва је им пре си ја: то је чо век ко ји се не да ин вот“. тер вју и са ти! У ста њу је да исто вре ме мо, рас пра По себ но је био за ни мљив Сар тров су срет с вља с пет на е сто ри цом; нео до љи во под се ћа на три де се так пи са ца. Нај ви ше га је ин те ре со вао ша хов ског ве ле мај сто ра ко ји си гур но во ди си про блем „по зи ци је књи жев ни ка у дру штву, са мул тан ку“.

Kwi gu Ra do va na Po po vi }a „SLAV NI GO STI SR BI JE XX VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto, po 910 di na ra, ili na ru ~i ti pu tem te le fo na 021/6622–609 ili i-mej la knjizara4@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. od 1. januara 1953. Slobodna vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SvetoZaR MaRKovi] toZa pogubqen od okupatora 9. februara 1943. izdava~ „Dnevnik vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, bu le var oslobo|ewa 81. te le faks re dak ci je 021/423-761. elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, in ter net: www.dnevnik.rs. glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. besplatni mali oglasi za oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: aiK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

subota5.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

При пре ми те се за ди на ми чан ви кенд, у ко јем ће те има ти мо гућ но сти да се дру жи те с они ма ко ји вам при ја ју. Не ке тај не пла но ве, стра хо ва ња и на да ња ће те чу ва ти са мо за се бе. Опу ште но!

BIK 20.4-20.5.

Да нас је ва ша бо ги ња и за штит ни ца Ве не ра упло ви ла у знак Јар ца, и то пра во у за гр љај ми сте ри о зног Плу то на, вла да ра Ха да, под зе мља. А то зна чи да до би ја те на уну тра шњој сна зи и ин ту и ци ји.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

5. februar 2011.

За бо ра ви те да нас на ка ри је ру, по сао би ло ко је вр сте, ако мо же те јер, ви кенд је! Кон так ти с при ја те љи ма и игра ко ју игра те не ма ју пра во ли ниј ски пра вац већ су мо гу ћа из не на ђе ња.

Ме сец у во де ном зна ку Ри ба вам пру жа при јат не тре нут ке с дра гом осо бом. Ипак, не мир ни сте па су шет ње или спорт, пли ва ње, до бро до шли. Има те до бре од но се с ино стран ством. Пу туј те.

Овог ви кен да ће те би ти упу ће ни на парт нер ски од нос. Би ће вас сву да, у дру штву ко је зна те или не зна те. Ви ше осо ба је у игри, по слов ној или при ват ној. Рас по ре ди те вре ме на све њих.

Љу бав ни од нос из про шло сти, ко ји тра је, по ла ко али си гур но сту па на сце ну, под ве лом тај но ви то сти или стра сти. Ду бо ко до жи вља ва те парт нер ски од нос, би ло да сте при сут ни или се по вла чи те.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Из гле да да вас има у јав но сти па је дру штве ни жи вот на гла шен. Овог ви кен да ће те се ба ви ти де цом и њи хо вим про бле ми ма, те ма ма и ди ле ма ма. С парт не ром оства ру је те дру гар ски од нос.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

За по чи ње те но во по гла вље у свом жи во ту па бу ди те све сни оно га што мо же те и што чи ни те. Ве ће ам би ци ја – ве ћи успех. Исто вре ме но, ва жан је и на чин на ко ји де лу је те и са ра ђу је те. Бу ди те ди рект ни.

Ви кенд је као ство рен да се по ву че те у се бе, у свој ко мо ди тет и изо ла ци ју, са ми или с дра гом осо бом, и да на ква ли те тан на чин спо зна те све тај не и тај ни це. Ме ди ти рај те ових да на.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ва жно је да зна те шта и за што ра ди те. У су прот ном, гу би те енер ги ју упра зно. Мо же те у свом до му ор га ни зо ва ти жи ву жур ку, с раз ло гом или без ње га. Ако вам ни је до то га, са слу шај те уку ћа не.

Шта ре ћи, а не пре те ра ти? Мно го пла не та је у ва шем зна ку! Тра же ни сте и ак тив ни, али је пи та ње где да се ан га жу је те. Уме сто да вас дру ги ву ку на сво је стра не, оста ни те при лич ним афи ни те ти ма.

Пре о се тљи ви сте, ин ту и тив ни и емо тив ни, ро ман тич ни, па бу ди те кре а тив ни и за љу бље ни. Љу бав но ис пу ње ње је све што вам тре ба. Све дру го мо же да са че ка. Не мир ни сте па ће те са ми се бе из не на ди ти.

TRI^-TRA^

Ста ра љу бав V REMENSKA

Бри тан ска филм ска зве зда Хе лен Ми рен от кри ла је за штa све мо гу да по слу же мо дер не тех но ло ги је - она је гу гла ју ћи по ин тер не ту про на шла свог бив шег деч ка из Фран цу ске.

- У мла до сти сам би ла оп чи ње на Фран цу ском, па сам мо ра ла да имам и мом ка Фран цу за. И има ла сам га! - ре кла је Хе лен у шоу Гре ја ма Нор то на. Пред у зи мљи ва Хе лен је кон т ак ти ра ла свог бив шег дра га на чак 40 го ди на на кон њи хо вог зад њег су сре т а. Чу ли су се и у ро ку од 24 са т а по нов но су се дру жи ли, на рав но уз бла го слов Хе ле ни ног су пру га Теј ло ра Хек фор да.

- Би ло ми је дра го да смо се сре ли, али не па тим за тим да ни ма, за хвал на сам на све му што имам за кљу чи ла је 65-го ди шња Хе лен Ми рен.

PROGNOZA

TOPLIJE

Vojvodina Novi Sad

5

Subotica

5

Sombor

6

Kikinda

4

Vrbas

5

B. Palanka

5

Zrewanin

5

S. Mitrovica

7

Ruma

6

Pan~evo

7

Vr{ac

5

Srbija Beograd

7

Kragujevac

8

K. Mitrovica

5

Ni{

8

Evropa

НО ВИ САД: То пли је вре ме са ви ше сун ца. Ују тру ће би ти хлад но и мо гу ћа је ма гла. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на око 5 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: По сле ду жег хлад ног пе ри о да, то пли је вре ме са ви ше сун ца. Ју тро ће би ти хлад но и по не где ма гло ви то, а ма гла се углав ном не ће за др жа ва ти то ком да на. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на 7 сте пе ни. СР БИ ЈА: По сле ду жег хлад ног пе ри о да, сун ча но и знат но то пли је вре ме. Ју тро хлад но и по не где ма гло ви то, али без ве ли ких ми ну са као прет ход них да на. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -7, а мак си мал на 12 сте пе ни у Ва ље ву. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу и по чет ком на ред не сед ми це знат но то пли је и сун ча но вре ме. Мак си мал не тем пе ра ту ре ће у мно гим ме сти ма би ти око 10 сте пе ни, а по не где и до 15 сте пе ни. Ма гла је мо гу ћа са мо по не где у ју тар њим са ти ма.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По гор ша ње би о ме те о ро ло шке си ту а ци је не по вољ но ће ути ца ти на ве ћи ну хро нич них бо ле сни к а те се сви ма са ве ту је ре дов но узи ма ње те ра пи је и при др жа ва ње са ве та ле к а ра. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу ћи су гла во бо ља, ре у мат ски и бо ло ви у ми ши ћи ма. Свим уче сни ци ма у са о бра ћа ју се пре по ру чу је по ве ћан опрез.

Madrid

16

Rim

14

London

12

Cirih

6

Berlin

8

Be~

6

Var{ava

7

Kijev

4

Moskva

1

Oslo

-1

St. Peterburg -1 Atina

12

Pariz

10

Minhen

11

Budimpe{ta

4

Stokholm

2

VIC DANA Раз го ва ра ју Пан та и Ла ла.

- Имаш ли две хи ља дар ке да ми по зај миш - пи та Пан та.

- Не мам код се бе - ка же Ла ла.

- А, код ку ће?

- Фа ла бо гу, сви су до бро и здра во.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

228 (-20)

Slankamen

420 (-26)

Ja{a Tomi}

Apatin

304 (-24)

Zemun

425 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

444 (-36)

Bogojevo

280 (-25)

Pan~evo

426 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

379 (-30)

Tendencija opadawa

Smederevo

548 (-4)

Titel

440 (-26)

NERA

Ba~. Palanka 299 (-21) Novi Sad

337 (-25)

Tendencija opadawa

Hetin

126 (0)

104 (-10)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 441 (-39) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

242 (0) 370 (-10)

50 (0)

Re{ewe iz pro{log broja