Dnevnik 5.februar 2012.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 5. FEBRUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23338 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : IAKO JE POTRO[WA PLINA PREMA[ILA ISTORIJSKE MAKSIMUME, U SRBIJI BEZ ZAVRTAWA SLAVINA

Restrikcija gasa ne}e biti!

str. 5

NASLOVI

Malo snega, vi{e zime

INTERVJU NEdEqE

Olivera Kova~evi} Crwanski str. 8

Teofil Pan~i} Zatrpani i odtrpani

Stjepan Mesi}

Rutina dobrih namera

NEdEqA

PONEdEqAK

UTORAK

SREdA

^ETVRTAK

PETAK

Najvi{a temperatura -8°S

Najvi{a temperatura -9°S

Najvi{a temperatura -8°S

Najvi{a temperatura -5°S

Najvi{a temperatura -5°S

Najvi{a temperatura -10°S

EKS KLU ZIV NO: RANKO KRIVOKAPI], PREdSEdNIK SKUP[TINE CRNE GORE, O „AFERI NIKOLAIdIS”, SPC, POdR[CI KANdIdATURI VUKA JEREMI]A...

SINdIKATI I STRANKE

Birawe mlado`ewe str. 5

\or|e Randeq Podvi`nik

Bora Oti} Zima

Gavrilo Gruji} Zrak sunca u op{toj pomra~ini

U Srbiji se nastavqa obra~un s \in|i}em Ta mo gde sad pro te ru ju pi sce, usko ro }e pro te ri va ti mno ge dru ge, pro ko men ta ri sao je „slu ~aj Ni ko la i dis” u eks klu ziv nom in ter vjuu „Dnev ni ku” pred sed nik cr no gor skog par la men ta i li der ta mo {weg SDP-a Ran ko Kri vo ka pi}. On je pri to me de man to vao da je pred vod nik stru je „eks trem nih cr no gor skih na ci o na li sta” na zvav {i te tvrd we be smis lica ma. „Mo glo bi bi ti da sam za uz di za we evrop ske Sr bi je do 2000. go di ne u~i nio vi {e ne go sa da {wi vrh Re pu bli ke Sr bi je”, ka `e Kri vo ka pi}. Go vo re }i o ak tu el nom od no su dve dr `a ve, pr vi ~o vek par la men ta Cr ne Go re oce wu je da je u pi ta wu „mu zi~ ka par ti tu ra ko ja

se, u istom to na li te tu, ali sa raz li ~i tim rit mom i pa u za ma, svi ra jo{ od 19. ve ka”. „Isti su is tru men ti na ko jim se svi ra, po put zlo u po tre be SPC u po li ti~ ko de struk tiv ne ci qe ve i ide o lo gi je ve li ko dr `a vqa od de la in te lek tu al ne eli te iz Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti, pa do sub ver ziv nog de lo va wa bez bed no snih slu `bi.

Do bro je to opi sao ~ak i ne ka da {wi pred sed nik Cr ne Go re, a ka sni je Mi lo {e vi }ev pre mi jer Mo mir Bu la to vi}, ko ji je re kao: Ako je me ra do bre vla sti u Cr noj Go ri po slu {nost pre ma Be o gra du, on da Cr noj Go ri ne tre ba ju ni vlast ni Dr `a va”, opi su je Ran ko Kri vo ka pi}. str. 2

E K S K L U Z I V N O : ALEKSANdAR II KARA\OR\EVI] GOVORI ZA „dNEVNIK” POVOdOM dIJAMANTSKOG JUBILEJA BRITANSKE KRAqICE ELIZABETE II

SLOBOdAN KA^AR

Dandi je bio ~ovek

str. 15

Kuma }e vladati du`e od Viktorije Bri tan ska kra qi ca Eli za be ta II su tra }e obe le `i ti di ja mant ski ju bi lej – {est de ce ni ja na pre sto lu jed ne od naj mo} ni jih dr `a va sve ta. Krv i `i vot srp ske di na sti je Ka ra |or |e vi} pre pli }e se sa bri tan skom kru nom, u ~i jem na sled nom re du je naj s ta r i ji sin pre s to l o n a sled n i k a Alek s an d ra II, princ Pe tar, zva ni~ no na 92. me stu. „Kra qi ca je mo ja ku ma. I otac kra qi ce Eli za be te II, kraq Yory VI, ta ko |e mi je bio kum na kr {te wu, kao i mom ocu, kra qu Pe tru II”, pri ~a nam pre sto lo na sled nik Alek san dar. str. 12

2

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

CITATI

INTERVJU

a kon te {kih re ~i iz go vo re nih po sled wih da na u Be o gra du zbog autor skog tek sta „[min ka we po li ti~ kog mon stru ma” An dre ja Ni ko la i di sa, sa vet ni ka pred sed ni ka par la men ta Cr ne Go re Ran ka Kri vo ka pi }a, kao i ve o ma o{tre pro te sne no te, ko ju je po vo dom tog ~lan ka upu ti lo Mi ni star stvo spoq nih po slo va Sr bi je, za mno ge je bi la pot pu no iz ne na |e we vest da }e Pod go ri ca bez ogra de po dr `a ti kan di da tu ru Vu ka Je re mi }a za me sto pred se da va ju }eg Ge ne ral ne skup {ti ne UN. – Kon stan ta spoq ne po li ti ke Cr ne Go re je us po sta vqa we naj bo qih mo gu }ih od no sa sa svo jim su se di ma, pa u tom du hu i tu ma ~im na ja vu Mi ni star stva spoq nih po slo va o po dr {ci kan di da tu ri mi ni stra Je re mi }a. Po hri {}an skom na ~e lu: ko te be ka me nom, ti we ga hle bom – ob ja {wa va u eks klu ziv nom in ter vjuu „Dnev ni ku” pred sed nik cr no gor skog par la men ta i li der ta mo {weg SDP-a Ran ko Kri vo ka pi}. l Ipak, „slu~aj Nikolaidis” spustio je odnose dve dr`ave na nikad ni`i nivo od crnogorskog priznawa kosovske nezavisnosti?

– Ovo je tek jed na od tri pro test ne no te u sa mo go di nu da na iz me |u Cr ne Go re i Re pu bli ke Sr bi je. I to ja sno po ka zu je kon ti nu i tet na {ih od no sa kao ne za vi snih dr `a va. U dva na vra ta se Cr na Go ra mo ra la bra ni ti na ovaj na ~in: od Stra te gi je Vla de Sr bi je o in stru men ta li zo va wu Sr ba u re gi o nu, a po tom i od me {a wa Re pu bli ke Sr bi je u spor jed ne epar hi je Srp ske pra vo slav ne cr kve pro tiv dr `a ve Cr ne Go re.

Ina ~e, taj „slu ~aj Ni ko la i dis” je sa mo pri mer ka ko se po me to du kar di na la Ri {e qea „daj te mi bi lo ko ju re ~e ni cu iz bi lo ko je kwi ge i po sla }u auto ra na ve {a la“, vo di ob ra ~un sa slo bo dom stva ra la {tva i mi sli. An drej Ni ko la i dis ro |en je u Sa ra je vu i rat ni je iz be gli ca, an ti rat ni pi sac, la u re at Evrop ske na gra de za kwi `ev nost ko ju mu je do de li la Evrop ska ko mi si ja u no vem bru 2011. Do bit nik je pre gr{t re gi o nal nih na gra da. I taj i ta kav autor, po Ri {e qe ov skom me to du, po sta je “te ro ri sti~ ka pret wa” za jed nu dr `a vu i je dan en ti tet, ~i ji se kom ple tan dr `av ni vrh iz de ve de se tih na la zi u Ha gu, op tu `en za naj te `e zlo ~i ne na evrop skom tlu u po sled wih po la ve ka.

Da pa ra fra zi ram pe sni ka Hajn ri ha Haj nea o pa qe vi ni kwi ga - ta -

U Srbiji se obra~un s

N

„

„

U~ini}emo sve da se u narednom periodu stvori politi~ka atmosfera u kojoj bi napredak u razgovorima vezanim za Kosovo i sva druga regionalna pitawa pomogli da do|e do pozitivnih odluka za Srbiju

Sjediwene Dr`ave bi trebalo da poka`u vi{e razumevawa i sluha za stavove Srbije u vezi sa pitawem Kosova, jer bi svojom sada{wom politikom mogle da oteraju Srbiju na drugu stranu

Vuk Jeremi}, {ef srpske diplomatije

Ivica Da~i}, ministar policije

”

”

ODR@AN OSMI PROGRAMSKI KONGRES LSV

Kragujevac za glavni grad red sed nik Li ge so ci jal unu tra {we stva ri ove ze mqe od de mo kra ta Voj vo di ne Ne stra ne ak tu el ne kli ke na vla sti u nad ^a nak po zvao je na Ru skoj Fe de ra ci ji.

Osmom pro gram skom kon gre su – Ni ko od nas ne ma ni {ta pro stran ke, odr `a nom ju ~e u Kul tur tiv brat skog i pri ja teq skog ru nom cen tru Zre wa ni na, sve par ti skog na ro da, pro tiv na ro da ko ji je je ko je se da nas za la `u za de cen dao naj ve }a ime na u umet no sti. tra li za ci ju i re gi o na li za ci ju, da Ali, to ne ma ni ka kve ve ze sa aktu za jed no ne {to ura de za „na {u za el nom vla {}u u Ru si ji ko ja je po jed ni~ ku do mo vi nu Re pu bli ku Sr sla la A. Ko nu zi na za am ba sa do ra, bi ju”. Pri to me je ^a nak pred lo da u~i pa me ti qu de u Sr bi ji ti me `io da pr vi ko rak bu de da se glav {to }e ih gu ra ti u kon flik te sa ni grad pre ba ci iz Be o gra da u svo jim okru `e wem, ko ji }e od wih Kra gu je vac. pra vi ti to pov sko me so, da ne bi, – Si gu ran sam da bi bi lo do bro slu ~aj no, Evro pa i Evrop ska uni ja za Sr bi ju da se raz dvo je cen tar bi bi li od Atlan ti ka do Cr nog mo zni sa, fi nan si ja i po li ti~ ki cen ra, ne go da bi Sr bi ja bi la jed na tar. Uz to, ne ve ru jem da bi u Kra ma la oaza u ko joj }e mo }i da se pra gu jev cu neo na ci sti ba{ mo gli ta ve ru ske voj ne ba ze za ele men tar ne ko da pra ve pa ra du i dik ti ra ju ka ne po go de i van red ne si tu a ci je. ko da se ko po na Uosta lom, za {to {a, kao {to ra de u sa da ni ko ne pi ta Be o gra du. A zna te ~e mu slu `i ru ska U Kragujevcu li za {to? Zbog to ba za u Ni {u za neonacisti ne bi ga {to u Kra gu jev van red ne si tu a ci mogli da diktiraju cu ne ma po ro di ce je, ako ovo sa sne ko ju na ci sti ni su kako da se ko pona{a gom ni je van red na kao {to to rade za vi li u cr no – po si tu a ci ja. Za {to ru ~io je ^a nak. ne po mog nu sa sne u Beogradu On je po no vo gom, ne go nam po (Nenad ^anak) upi tao za {to Voj ma `u sa naf tom, i vo di na ne ma svo ju to uglav nom ta ko po li ci ju, svo je za ko no dav stvo i {to je od no se, {to po ma `u da se sud stvo. Po we go vim re ~i ma, to je isi sa sve {to je osta lo pod ze iz raz lo ga {to „zla sa vest ne da mqom – re kao je ^a nak. vla sto dr {ci ma u Be o gra du da za Na ju ~e ra {wem Kon gre su pred bo ra ve ono {to se stal no tru de da sta vqe ni su i kan di da ti LSV za mi Voj vo |a ni za bo ra vi mo”. A to gra do na ~el ni ke No vog Sa da i je, re kao je li der LSV, da se Voj vo Zre wa ni na – Alek san dra Jer kov i di na u ova kvom po lo `a ju na {la Bo jan Ko stre{. Alek san dra Jer dr `av nim uda rom ko ji je Slo bo kov je re kla da No vom Sa du tre ba dan Mi lo {e vi} na pra vio 1988. go gra do na ~el nik ko me }e sme ta ti to di ne sru {iv {i ustav ni po re dak {to je gra do na ~el nik Be o gra da SFRJ. dru ga po va `no sti oso ba u Sr bi ji, – Mi smo bi li fe de ral na je di a pr vi ~o vek voj vo |an ske pre sto ni ca sa svo jim za ko no dav nim, sud ni ce ni je tre }a. skim i iz vr {nim or ga ni ma vla – Zna mo da No vom Sa du tre ba sti, ima li smo Pred sed ni {tvo i gra do na ~el nik ko ji }e obez be di ti Vr hov ni sud, a sa da tre ba da smo da 1. i 2. fe bru a ra glav na vest u pre sre} ni {to smo u si tu a ci ji da no vo sad skim me di ji ma ne bu de no nam ov de osta nu sve pa re od pe ca vi si stem na pla te auto bu skih ka ro {kih do zvo la – ka zao je ^a nak. ra ta u Be o gra du, ne go da to bu de Ko men ta ri {u }i ak tu el no sta ro |en dan na {eg gra da. Na ma je we u srp skom dru {tvu, on je na veo No vi Sad glav ni grad – do da la je da da nas `i vi mo u dr `a vi u ko joj Alek san dra Jer kov, dok je Bo jan je „do voq no da se ob u ~e na vi ja~ ki Ko stre{ je za me rio Grad skoj dres ili man ti ja, is pod ko je ho }e upra vi u Zre wa ni nu, pred vo |e noj da pro vi ru je ma skir na uni for De mo krat skom stran kom, da ni je ma”, i da vi {e ni ko ne mo `e da do voq no ura di la za naj ve }i ba nat pri me ti naj o ~i gled ni je stva ri. ski grad, na po mi wu }i da je ko na~ Ka ko je is ta kao, `i vi mo u dru no do {lo vre me da „LSV pre u zme {tvu ko je ne ma sna ge ni da se su kor mi lo”. pro sta vi bru tal nom me {a wu u n @eqko Balaban

P

RANKO KRIVOKAPI], PREDSEDNIK

mo gde sad pro te ru ju pi sce, usko ro }e pro te ri va ti mno ge dru ge. I za to mi je te {ko zbog sud bi ne ko ja je za de si la go spo di na Sre te na Ugri ~i }a. No, to je jo{ je dan od ob ra ~u na sa po koj nim Zo ra nom \in |i }em. l Da li se Vi sla`ete sa ocenom Va{eg savetnika da bi „upotreba dinamita i pu{aka sakrivenih u dvorani u kojoj su glavari, duhovnici i umetnici proslavqali dvadesetogodi{wicu postojawa RS” predstavqala „civilizacijski iskorak” i „poetsku pravdu”?

l A da li se sla`ete sa Nikolaidisovom ocenom, iznetom u istom tekstu, da „kada bi Podgorica smawila pqa~ku i pohapsila tajkunsku |ubrad, pritisak Beograda time ne bi postao slabiji, ali bi svakako bio mawe efikasan”?

– Cr na Go ra, kao uosta lom i osta le dr `a ve re gi o na, ima pro ble ma sa post tran zi ci o nim fe no me ni ma. Ka da se ra di o taj ku ni ma i po sle di ca ma pe ri o da tran zi ci je, mi slim da ne ma go to vo ni ka kve raz li ke iz me |u Cr ne Go re i Sr bi -

Promene se kad do|u na vlast

l Nedavno je u Podgorici boravio Tomislav Nikoli} i lepo se izdivanio sa Milom \ukanovi}em. Da li ostajete pri oceni da „ve}ina srpskih lidera gradi dobre odnose sa Crnom Gorom dok ne oja~aju na unutra{wem planu; ~im se taj status promeni, raste i potreba da se prema Crnoj Gori manifestuje ta snaga na pogre{an na~in”?

– Ka ko se je di ni ni sam sreo sa go spo di nom Ni ko li }em, pri li kom we go vog bo rav ka u Pod go ri ci, ne bih `e leo da ko men ta ri {em kon kre tan slu ~aj. Moj stav, ko ji ste ci ti ra li u pi ta wu, je sa mo za kqu ~ak ko ji se pro sto na me }e, ako ni ste za bo ra vi li {to se sve de {a va lo na ovim pro sto ri ma u po sled wih dva de set go di na. Mno gi opo zi ci o ni po li ti ~a ri su u Cr noj Go ri tra `i li po dr {ku, a u vre me Mi lo {e vi }a i za {ti tu, da bi ka sni je, sa po zi ci je vla sti, pot pu no me wa li re to ri ku, pa i po kre ta li kon kret ne ak tiv no sti pre ma Cr noj Go ri, ko je se ni ka ko ne bi mo gle oka rak te ri sa ti kao pri ja teq ske.

– An drej Ni ko la i dis je pr ven stve no je dan od naj bo qih kwi `ev ni ka mla |e ge ne ra ci je, pa tek on da moj sa vet nik. Za mi sli te kad bi po istom mo de lu te re ti li pred sed ni ka Mi lo {e vi }e ve SRJ – auto ra “Vre me na zla” – da je de la pi sao u pred sed ni~ kom svoj stvu.

Ili Ivu An dri }a tre ti ra li kao pi sca pod te re tom am ba sa dor ske funk ci je u Tre }em Raj hu . Da kle, Ni ko la i dis ovaj tekst ni je ni pi sao ni pot pi sao u svoj stvu sa vet ni ka.

I dru go, ka da sa gle da te tekst u ce li ni, vi di te da je u pi ta wu me ta fo ra na te mu kla sne sve sti i ne mo gu da ve ru jem da su je mo ji pri ja te qi u Re pu bli ci Srp skoj shva ti li kao pret wu.

je. Svi se su sre }e mo sa istim pro ble mi ma, ko jih si gur no u ve }oj ze mqi ima vi {e, ali se u ma woj vi {e vi de. I mi slim da svi tre ba da se ba vi mo svo jim ku }om, da sa ra |u je mo u de lu gde je po treb na za jed ni~ ka ak ci ja nad le `nih or ga na, ali i da ne za vi ru je mo u tu |e dvo ri {te, po go to vo kad i u sop stve nom ima mo i pre vi {e to ga za o~i sti ti. l [ta je, po Vama, zapravo kqu~ni problem na relaciji Beograd – Podgorica? Svojevremeno ste govorili da je u pitawu „muzi~ka partitura koja se, u istom tonalitetu, ali sa razli~itim ritmom i pauzama, svira jo{ od 19. veka”?

– Ta me ta fo ra naj je zgro vi ti je opi su je na {e od no se na rav ni isto -

rij skih is ku sta va. Isti su is tru men ti na ko jim se svi ra i po red pro me ne mu zi ~a ra, po put zlo u po tre be SPC u po li ti~ ko de struk tiv ne ci qe ve i ide o lo gi je ve li ko dr `a vqa od de la in te lek tu al ne eli te iz Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti, pa do sub ver ziv nog de lo va wa bez bed no snih slu `bi. Di ri gent je tu vo |en od glav nih mu zi ~a ra, a ne obrat no. Do bro je to opi sao ~ak i ne ka da {wi pred sed nik Cr ne Go re, a ka sni je Mi lo {e vi }ev pre mi jer Mo mir Bu la to vi}, ko ji je re kao: „Ako je me ra do bre vla sti u Cr noj Go ri po slu {nost pre ma Be o gra du, on da Cr noj Go ri ne tre ba ju ni vlast ni Dr `a va“. O~it pri mer je to da se zva ni~ nom Stra te gi jom Vla de Sr bi je iz fe bru a ra pro {le go di ne te `i lo pre kra ja wu ustav nog ustroj stva Cr ne Go re kao gra |an ske dr `a ve. Pod se }am na sli~ ne do ku men te te vr ste kao {to je Na ~er ta ni je Ili je Ga ra {a ni na iz 19. ve ka i Me mo ran dum SA NU iz 1986. Ono {to po seb no za bri wa va je da je, za raz li ku od ta dva do ku men ta, ovaj po sled wi imao pe ~at Vla de Sr bi je, ~i me je pr vi put to po sta la i zva ni~ na po li ti ka dr `a ve Sr bi je. l Koliko odnose dve dr`ave dodatno mo`e zakomlikovati eventualna presuda Evropskog suda za qudska prava u Strazburu, kakva god bila, po tu`bi Eparhije budimqansko-nik{i}ke protiv Crne Gore za povra}aj imovine?

– Svo jim kon kret nim de lo va wem ova cr kva tj. wen kler u Cr noj Go ri ugro `a va fun da men tal ne vred no sne te me qe na ko ji ma je sa zda na gra |an ska Cr na Go ra. Wen od nos pre ma dr `a vi, cr no gor skoj na ci ji, kul tu ri, pri pad ni ci ma dru gih ve ra i na ci ja, do ga |a ji ma iz bli ske pro {lo sti, na {im in te gra ci o nom pro ce si ma, je ste ta kav da pred sta vqa pot pu no su prot sta vqa we kqu~ nim, ci vi li za cij skim prav ci ma raz vo ja da na {we Cr ne Go re.

U Stra te gi ji Vla de Sr bi je, ko ju sam ma lo pre po me nuo, SPC fi gu ri ra kao in stru ment dr `av ne po -

ODJECI TRILATERALE NA JAHORINI

Rutina dobrih namera n Pi {e: Stjepan Mesi} ri li~ no bom ba sti~ no na ja vqi va ni sa sta nak ~la no va Pred sjed ni {tva BiH s pred sjed ni ci ma Hr vat ske i Sr bi je na Ja ho ri ni ostat }e, bo jim se, za pam }en u pr vo me re du po to me {to su pred sjed ni ci osta li za me te ni u sni je gu. Sen za ci o nal nih re zul ta ta ne ma, a ni ti ih je – re al no gle da no – mo glo i bi ti. Sam po se bi ta kav sa sta nak i ni je ne ka no vost, ve} je pri je na sta vak ru ti ne ko ja se u pro te klim go di na ma eta bli ra la – di je lom pod okri qem Ig man ske ini ci ja ti ve, a di je lom na ini ci ja ti ve {to sam ih pod u zi mao kao pred sjed nik Re pu bli ke Hr vat ske. ^ak i je di ni (ka ko se ~i ni) kon kret ni re zul tat – na ~el ni do go vor Hr vat ske i Sr bi je da }e se po ~i ni te qi ma rat nih zlo ~i na su di ti pre ma mje stu pre bi va li {ta, ~i me }e se iz bje }i po tjer ni ce, hap {e wa pri li kom pri je la za gra ni ce i to me sli~ no, ni je po svo je mu ka rak te ru ni {ta no vo ga. Hr vat ska je, i opet na mo ju ini ci ja ti vu, jo{ pri je ne ko li ko go di na us po sta vi la ta kav me ha ni zam sa Cr nom Go rom i to sa svim do bro funk ci o ni ra. U ne ko li ko je na vra ta hr vat sko pra vo su |e svo jim cr no gor skim ko le ga ma do sta vi lo ma te ri ja le {to su se od no si li na osum wi ~e ne za rat ne zlo ~i ne ko ji su bo ra vi li u Cr noj Go ri i sli je dom to ga po kre nu ti su pro ce si i iz ri ca ne pre su de. U slu ~a ju Sr bi je i Hr vat ske (a ja mo gu go vo ri ti u pr vo me re du na osno vi po zna va wa hr vat sko ga pra vo su |a) pro ma tra~ sa stra ne ko je mu sce na ni je ne po zna ta, s pra vom mo `e iz ra zi ti sum wu u to, ho }e li isti sce na rij na jed na ki na ~in funk ci o ni ra ti. Tra ~ak na de vi dim u to me kon tek stu u ~i we ni ci da }e Hr vat ska usko ro u}i u Evrop sku uni ju, pa skan da lo zne pre su de po put one iz re ~e ne Sr bi nu ko ji je „na sta vio dje lo svo jih pre da ka ko ji su za jed no s Osman li ja ma te ro ri zi ra li Hr va te“, ne }e vi {e bi ti mo gu }e.

Osta le te me o ko ji ma se ras pra vqa lo na Ja ho ri ni, ali – te me qem do stup nih in for -

P

ma ci ja – bez ika kvih kon kret nih re zul ta ta, na met nu le su se sa me po se bi, uz na po me nu ka ko je pred sjed nik Ta di} ap so lut no u pra vu ka da eko no mi ju pro gla {a va pi ta wem svih pi ta wa. No, od te kon sta ta ci je ko ja je i la i ku pri li~ no bli ska, pa do su rad we ko ja bi nam svi ma omo gu }i la da se lak {e iz vla ~i mo i iz vu ~e mo iz eko nom ske kri ze, ~i ni se da je jo{ da lek put, iako }e pa `qi vi ji kro ni ~a ri zbi va wa na po li ti~ kom pro sto ru biv {e Ju go sla vi je bez ima lo tru da pro na }i i po ne ko li ko go di na sta re iz ja ve, ka ko mo je ta ko i pred sjed ni ka Ta di }a, da – na i me – ze mqe re gi je mo ra ju su ra |i va ti na eko nom skom pla nu, pa i za jed ni~ ki na stu pa ti na tre }im tr `i {ti ma, i to u vla sti tom in te re su.

Do tak nu ta je, me |u tim, i jed na vr lo za ni mqi va, a i zna ~aj na te ma: re `im na gra ni ca ma na kon {to Hr vat ska u|e u Evrop sku uni ju. No, na ja ve ka ko je o to me po stig nut spo ra zum ~i ne mi se ne sa mo pre u ra we ni ma, ne go do brim di je lom i na iv ni ma. Ni ka kav spo ra zum o to me, ma ko li ko bio po tre ban, ni je mo gu} bez EU. Ze mqe re gi je tre ba ju se naj pri je obra ti ti Uni ji i ob ja sni ti ka ko bi bu kval no pri mje wi va we we zi nih pro pi sa na gra ni~ ni re `im iz me |u Hr vat ske i we zi nih su sje da mo glo ozbiq no ugro zi ti te {ko i s mu kom ostva re ne re zul ta te re gi o nal ne su rad we, a ta ko |er i „iz mak nu ti tlo pod no ga ma“ svi ma ko ji ra de na po nov nom us po sta vqa wu uza jam nog po vje re wa i me |u sob nog ra zu mi je va wa u re gi ji. Mo `da bi tu pri mjer Nor dij skog sa vje ta bio do bar za ugle da we, ~ak i za ko pi ra we, ali – va qa

jo{ jed nom na gla si ti – o to me naj pri je tre ba raz go va ra ti s Evrop skom uni jom, jer Hr vat ska ve} i sa da, na kon za vr {et ka pre go vo ra o ~lan stvu i re fe ren du ma o ula sku ni je u svim svo jim od lu ka ma pot pu no slo bod na.

Za kqu~ no, vri je di lo bi jo{ spo me nu ti ka ko ~i we ni ca da se Bo sna i Her ce go vi na ni je mo gla pri dru `i ti (ni) spo ra zu mu Sr bi je i Hr vat ske o na ~i nu su |e wa po ~i ni te qi ma rat nih zlo ~i na (jer tro ji ca ~la no va Pred sjed ni {tva ni su mo gli uskla di ti mi {qe we o to me) upra vo bol no svje do ~i da je BiH i da qe ne u ral gi~ na to~ ka ci je le re gi je. Ta kva ka kva jest, ona je na pro sto ne funk ci o nal na i ostat }e ta kvom sve dok bu de ustro je na pre ma Dejton skom spo ra zu mu i dok se pre ma to me spo ra zu mu bu de mo od no si li kao pre ma „sve toj kra vi“. Dejton je bio je di no i spa so no sno rje {e we ka da je po stig nut, ali da nas je bre me pod ko jim ste we ci je la BiH, da nas je za ne ke kao {ved ski stol s ko je ga uzi ma ju sa mo ono {to im se svi |a, a dru go za ne ma ru ju, da nas je pa ra van iza ko je ga se sa kri va ju oni ko ji ne skri ve no pri `eq ku ju ras pad BiH. [to se me ne ti ~e, uvi jek sam sma trao i sma tram i da qe da je odr `a va we je din stve ne, ali i funk ci o nal ne BiH kqu~ no za du go ro~ nu sta bil nost ci je le re gi je. Ne mo gu pri mi je ti ti da je u to me kon tek stu su sret na Ja ho ri ni do nio bi lo ka kav po mak. No, da me se ne bi po gre {no ra zu mje lo, do bro je da je odr `an i tu bi prak su sva ka ko va qa lo na sta vi ti, s ti me da u troj nu mul ti la te ra lu bu du po stup no ukqu ~i va ne i dru ge ze mqe re gi je. Ako to us pi je mo ostva ri ti i ako ta kvim sa stan ci ma bu de mo gu }e udah nu ti vi {e po li ti~ ke vo qe za stvar ne pro mje ne i spo sob no sti da se ostva re kon kret ni re zul ta ti, on da je re gi ja na pra vo me pu tu. A me ni, kao pred sjed ni ku Re pu bli ke Hr vat ske kroz pu nih de set go di na, mo `e bi ti sa mo dra go {to sam po mo gao tra si ra wu to ga pu ta. (autor je biv{i predsednik Hrvatske)

nedeqa5.februar2012.

c m y

dnevnik

SKUP[TINE REPUBLIKE CRNE GORE

KARMA KOMA

na sta vqa \in |i }em li ti ke Sr bi je pre ma dr `a va ma iz okru `e wa. Mi slim da je ti me sve re ~e no o mi si ji ko ju ova cr kva ima u Cr noj Go ri. A tu `ba o ko joj je re~ je sa mo ma li seg ment u ukup nom mo za i ku opo ni ra wa SPC dr `a vi Cr noj Go ri. Sva imo vi na ko jom da nas ras po la `e SPC u Cr noj Go ri je dr `av na imo vi na, ko ja je oku pa ci jom i na sil nom anek si jom Cr ne Go re iz 1918. od u ze ta Kra qe vi ni Cr noj Go ri. Od lu ka Sr bi je da bu de deo ovog spo ra na stra ni SPC ni je do bra po ru ka i ne do pri no si da qem ja ~a wu na {ih me |u dr `av nih od no sa. l Da li stoji ocena, izre~ena u srcu Podgorice, da ste zapravo Vi predvodnik struje „ekstremnih crnogorskih nacionalista”?

– Te ra te me da su vim ~i we ni ca ma ot po~ nem od go vor na ovu be smi sli cu. Mo glo bi bi ti da sam za uz di za we evrop ske Sr bi je do 2000. u~i nio vi {e ne go sa da {wi vrh Sr bi je. Sa mo ne ko li ko pri me ra: Na pro le }e 1996. smo pro fe sor No vak Ki li bar da i ja oku pi li u Gra |an skom sa ve zu srp sku opo zi ci ju da je uje di wu je mo. Od Zo ra na \in |i }a, Vu ka Dra {ko vi }a, Vo ji sla va Ko {tu ni ce… do @ar ka Ko ra }a i Ve sne Pe {i}. No, to je i dan ka da je u „Srp skoj re ~i” iza {ao tekst o ocu Vo ji sla va Ko {tu ni ce, ko ji je zbog to ga na pu stio sa sta nak. Na mol bu Zo ra na \in |i }a, to kom pro te sta sam obi la zio me |u na rod ne ~i ni o ce da bih ih sa auto ri te tom an ti rat nog po li ti ~a ra, sa qu di ma iz SDP-a, ube |i va li da od u sta nu od po dr {ke „ga ran tu mi ra“ u post-dej ton skoj Sr bi ji – Mi lo {e vi }u. Klu~ ne ze mqe su, na i me, ima le usa gla {en stav: “opo zi ci ja je vi {e na ci o na li sti~ ka od Mi lo {e vi }a“. A na {a po ru ka je bi la iskre na: ”Ta~ na je kon sta ta ci ja o wi ho vom na ci o na li zmu, ali oni ni su rat na ma {i ne ri ja i do ne }e de mo kra ti za ci ju Sr bi je”. Ne ka po gle da ju ko se iz Cr ne Go re me |u pr vi ma obra tio de mon stran ti ma sa pro zo ra De mo krat ske stran ke. Sli~ nih pri me ra

ima i pre vi {e za je dan in ter vju.

U sva kom slu ~a ju, op tu `be ko je ste na ve li deo su iste sta re teh no lo gi je eti ke ti ra wa i u}ut ki va wa qu di ko ji ni ka da ni su bi li po li ti~ ki deo onog {to Hag kva li fi ku je kao “za jed ni~ ki zlo ~i na~ ki po du hvat“. Je di no SDP u sa da {wem sa sta vu Skup {ti ne Cr ne Go re, osim ma win skih par ti ja, ni je bio deo ve li ko srp skog pro jek ta to kom rat nih go di na. Taj nam se greh o~i gled no ne da opro sti ti, pa je sva ki Cr no go rac po de fi ni ci ji ne ga ci ja ve li ko srp stva a oni ve li ko srp stvo iz jed na ~a va ju sa srp stvom.

Ka da se upo tre bi ta kva eti ke ta za ne ko ga ko je li der je di ne auten ti~ ne evrop ske, gra |an ske i an ti rat ne stran ke u Cr noj Go ri, on da je to vr hu nac be{ ~a {}a. l Ipak, mnogo je onih koji tvrde da se vlasti u Beogradu i Podgorici „savr{eno dopuwavaju”, odnosno da jedni druge odli~no koriste kao mamac za skretawe pa`we kada kod ku}e ne ide ba{ najboqe?

– Sli~ ne oce ne se mo gu ~u ti i u de lu cr no gor ske jav no sti. Ne spo rim da ne ko za i sta ima po tre bu da i u Sr bi ji i u Cr noj Go ri ma ni pu li {e ozbiq nim pi ta wi ma od no sa dve ze mqe. No, ~i we ni ca {to ne ko ma ni pu li {e tim pi ta wi ma ne zna ~i da ti pro ble mi ne po sto je i da ih ni je po treb no re {a va ti , tj. da tre ba za bi ja ti gla vu u pe sak. U Cr noj Go ri na ra sta svest o isto rij skom kon ti nu i te tu pro ble ma. l Ali kako tuma~ite ~iwenicu da svi susreti dr`avnih zvani~nika Srbije i Crne Gore

3

Za tr pa ni i od tr pa ni

T

odi{u prijateqstvom, qubavqu, razumevawem... da bi koliko sutra opet bile razmewene optu`be za hegemonizam, podr{ku kriminalu...

– Uvek u raz go vo ri ma sa svo jim srp skim ko le ga ma iskre no sa op {ta vam svo je vi |e we od no sa dve ze mqe, sa svim pro ble mi ma ko ji te od no se op te re }u ju. Ube |en sam da je ta kav iskren od nos naj ve }i do kaz do brih na me ra, pri ja teq stva i raz u me va wa. Otvo re nim iz no {e wem sta vo va stva ra mo kli mu po ve re wa ka kva tre ba da po sto ji iz me |u zva ni~ ni ka na {e dve bli ske dr `a ve.

To je pred u slov da bi smo, u du hu po li ti ke do bro su sed stva i re gi o nal ne sa rad we, re {a va li pro ble me ta mo gde oni po sto je. Osta lo mo `e li ~i ti na li ce mer stvo, ili iz ser vil no sti, ili iz ne mo} ne agre siv no sti. n Miroslav Staji}

e {ko da ima i~e ga otr ca ni jeg od do set ke ka ko je „pu ta re iz ne na dio sneg u fe bru a ru“, je di no sva ka ko sta ri je i otr ca ni je od to ga sa ma je ta be la, vla `na, hlad na i ne u god na tvar ko ja pa da na ze mqu da po kri je sve `i ve i mr tve, ona ko yoj sov ski, sve osim zve ri weg tra ga ko ji, na pro tiv, efi ka sno ot kri va: eno, po gle da{ u ~i sti i ne dir nu ti sne `ni na nos, i ugle da{ sta zu ko jom je pro {la Zver, le po se vi di i oda kle je do {la i ku da se za pu ti la. Mo `da je to, ta zve ro ot kri va~ ka svr ha, bi la deo bo `i je pro mi sli, jer druk ~i je je ne mo gu }e ob ja sni ti ~e mu uop {te slu `i ta be smi sle na i {tet na mo kra po ja va ko ja u gr dob na zim ska do ba du {man ski pre kri je ze le nu le po tu sve ta i sa kri je je od ~o ve ko vih o~i ju, ta ko da mu se ceo svet u ko jem `i vi do i ma stra nim i ne pri ja teq skim, slu za vim i hlad nim. Pa ~o ve ku osta ne sa mo to da tu `no i ne mo} no gle da u tu po ja vu te da ~e ka da je ne sta ne, i da se pod we nim vla `nim tra gom po no vo uka `e rod na mu pla ne ta, da po no vo si ne u we go vim o~i ma ze le na i {a re na le po ta tre }eg ka me na od Sun ca.

Pra {taj, ne du `ni ~i ta o ~e, ni je da me ne {to bi lo po seb no uda ri lo na po et sku stra nu, ne go eto ta ko, du ga je to bi la no}, du ga i ru `no sne `na, pa sam du mao o to me i ko je ~e mu dru gom drn da ju }i se auto bu som od Za gre ba u pe tak uve ~e do Be o gra da u su bo tu uju tru, a iz me |u Za gre ba i Be o gra da, iz me |u pet ka i su bo te, pa dao je sneg, sneg i jo{ sne ga, a nas smo {e sto ro, dva vo za ~a i ~ak ~e tvo ro put ni ka, za ve ja ni od o zgo i za so qe ni od o zdo la ga no pro mi ca li kroz pa non sku no} i na kon cu se bez bed no do vu kli ku da smo i na u mi li, ju re }i za ne kim svo jim svr ha ma iz me |u tih dve ju ro |a~ kih ze ma qa u ko ji ma `i ve qu di sa svim obi~ ni, ma da opet i po vi {e ~ud ni: ima li igde dru gde da qu di go vo re, mi sle i `i ve ta ko stra ho vi to sli~ no, a da su to li ko ulo `i li u to da se ta ko ma lo raz u me ju?

Ono {to uop {te ni sam znao te no }i dok sam se – upr kos sva ko me na iz gled ra zum nom sa ve tu – ko tr qao niz po sav ske pre de le ka u{}u te naj du `e ju `no slo ven ske re ke, je ste da je te no }i bi lo qu di sa mno go ve }im sa o bra }aj nim pro ble mi ma od me ne, i to ne ma kar ko jih i ka kvih, ne go su evo li~ no pred sed nik Sr bi je i pred sed nik Hr vat ske mo ra li osta ti i za no }i ti na Ja ho ri ni, gde su se ina ~e na {li ne za rad ski ja wa ne go su sre ta sa bo san skim gla va ri ma, ko ji su mno `i na na rav no, jer vam je Bo sna eto da nas ta kva, ze mqa mno `i ne. Ka ko god bi lo, i{li su ta mo na {i gla va ri, svi |u tu re, kan da da na ma, svo jim po da ni ci ma, po ka `u ka ko je me |u wi ma, a sa mim tim i me |u na ma, iz no va sve u naj bo qem re du, {to bi }e da im i ni je us pe lo jer su ma lo {ta o ma lo ~e mu do go vo ri li, ali su za to Ta di} i Jo si po vi} us pe li da se za gla ve u sme to vi ma ta mo na Ja ho ri ni pla ni ni – ko ju

ni si vi so ko pre le te ti ne mo `e, bar ne onaj po ma lo ka r a k u { qi v i, onaj ko ji, si ro mah, u pe smi `i vi, po {to se u pri ro di ne sna la zi naj bo qe – i da vas ce lu no} (onu istu ko ju sam ja utro {io klac ka ju }i se auto pu tem iz me |u wi ho vih ze ma qa, tu `no obes pred sed ni ~e nih) pro ve du ta mo, u toj za tr pa noj bo san skoj go ri, ne pri stoj no mno go me ta ra nad ni vo om mo ra.

A {ta li su ra di li ta mo ti na {i pred sed ni ci, ka ko li su ubi li no}? Si gur no ni su {qe ma li ili ju ri li da me la kog mo ra la, ni su oni ta kvi, a i ne bi bi lo uzo ri to. Mo `da su igra li dru {tve ne igre, mo `da ~e to va li i laj ko va li, ili su tek tri vi jal no spa va li, a mo ra da se do bro spa va na tim vi si na ma, na ko ji ma se iona ko ni {ta dru go ne mo `e ra di ti. Ne mi slim na vi si ne dr `av ni~ ke ne go nad mor ske.

I dok su ta ko dva na {a pred sed ni ka spo koj no la la la, a da ja o to me ba{ ni {ta ni sam znao, nas se {e sto ro do kla ti lo do gra ni~ nog pre la za, za pet mu nu ta pre {lo hr vat sku kon tro lu, da bi smo se on da na srp skoj stra ni za gla vi li ~i ta vih pe de set i pet mi nu ta, iz ne zna nih i na ma neo bja {we nih, a mo `da i neo bja {wi vih raz lo ga. No} je bes kraj no spo rim ko ra kom od mi ca la ka ju tru, sneg je si pao i si pao po kro vu kao da je ceo sve mir re {io da nam se is tre se na gla ve, a mi smo ~e ka li, ~e ka li, ~e ka li... Pu ka je sre }a, ili ne ~i ji tre nu tak sla bo sti, {to smo uop {te ika da pro {li, {to jo{ ni smo ta mo, na gra ni ci, na le di ni iz me |u ze mqe jed nog usnu log pred sed ni ka i ze mqe dru gog usnu log pred sed ni ka, ko ji eto idi li~ no ~e ka hu da im se pro kr ~i put, pa da nam se vra te, da ka ko bez su vi {nih gra ni~ nih for mal no sti. One su re zer vi sa ne za nas, ne do stoj ne po da ni ke, a ta ta~ ka u pro sto ru iz me |u pod ru~ ja nad le `no sti jed nog i dru gog je dan je bez da ni limb u ko ji mo `e{ upa sti du bo ko, mo `da i ta ko du bo ko da te sa ti ma, da ni ma ili me se ci ma ne pro na |u. Evo, nas je pro na {lo na kon jed nog du gog i be smi sle nog sa ta, a mo glo nas je ni ka da ne pro na }i, ~i ni mi se, i ni ko me ni {ta.

I to je ta stvar nost tih na {ih ze ma qa i ono ga iz me |u, a sve osta lo su od vi {e le pe pri ~e, do stoj ne sve ~a nih vla dar skih te re ven ki. I o to me bi tre ba lo vla da ri da mi sle i da u~i ne da to ne sta ne, ali ni je ba{ da oni zna ju i da ma re, to je is pod wi ho vog ra da ra.

A i ta Pa no ni ja, bra te mi li, du bo ko je to do le, ne vi di se to s Ja ho ri ne, gde sun ce jo{ sa mo no }u ne si ja, ali za to nam si ja ju pred sed ni ci, na me se ~i ni ili bez we. n Teofil Pan~i}

SRPSKI POKRET OBNOVE I DEMOKRATSKA STRANKA – OPTU@BE I KOMENTARI

Bo ris ipak ni je Slo ba ot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve @i ka Goj ko vi} op tu `io je De mo krat sku stran ku da vo di „sram nu kam pa wu” pro tiv SPO-a „na na ~in do sto jan re `i ma Slo bo da na Mi lo {e vi }a” i ti me do dao jo{ ne {to na te mu, ra ni je otvo re nu u jav no sti, „vra }a li se Sr bi ja u do ba de ve de se tih„. Do du {e, u iz ja vi ko ju je Goj ko vi}, ina ~e na rod ni po sla nik iz Som bo ra, do sta vio me di ji ma, on pi {e o jed nom slu ~a ju - o ve zi DS-a i mi ni stra Sr |a na Sre} ko vi }a, ko ga je SPO-a pro {log de cem bra svrg nuo s me sta pot pred sed ni ka stran ke. I u ve zi s tim o ka ko je Goj ko vi} da qe na veo - ob ra ~u nu de mo kra ta sa SPO-om i po kre tom „Pre o kret”.

– Na rav no da bi to bi la pre ja ka kon sta ta ci ja da je DS isti ili sli ~an sa re `i mom Slo bo da na Mi lo {e vi }a. Ne `e lim da bu dem ten den ci o zan: na rav no da Bo ris Ta di} ni je Slo bo dan Mi lo {e vi} i na rav no da su za vre me DS-a ne ke stva ri po boq {a ne – ob ja {wa va Goj ko vi} za „Dnev nik”. – Ali, ono {to nas bo li je ve li ka bli skost iz me |u DS-a i SPS-a, to wi ho vo ve o ma la ko usa gla {a va we sta vo va, a ko ji su ~e sto dis tan ci ra ni od onog {to je bio deo svih pro gra ma de mo krat skih stra na ka de ve de se tih go di na.

Kon kret no, ka `e, re~ je o ~e ti ri za ko na ko je su pred la ga li SPO i dru ge stran ke: otva ra we do si jea, na tu ral na re sti tu ci ja, pre i spi ti va we pri va ti za ci je i lu stra ci ja ko ja, do da je Goj ko vi}, ni ka da do kra ja ni je spro ve de na.

– To na ma ka zu je da se ne do sta tak `e qe da se to ostva ri, a ko ji

P

evi dent no po sto ji kod SPS-a, pre neo i na DS. Mi to ta ko vi di mo – ob ja {wa va pot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve. I na po mi we da je i da qe uve ren u to da po sled wi do ga |a ji u SPO-u ima ju ve zu sa me dij skom kam pa wom pro tiv wih, jer „ni smo mi ma la de ca pa da ne mo `e mo da shva ti mo da se ta kve stva ri ne de {a va ju svim stran ka ma, ali da sa mo u SPO-u sti `u u jav nost”.

Na i me, po sle sme ne Sre} ko vi }a zbog we go vog pro ti vqe wa no voj (ko sov skoj) po li ti ci stran ke i sa rad wi sa Li be ral no de mo krat skom par ti jom, po bu ni lo se i ne ko li ko lo kal nih funk ci o- ne ra SPO-a. Oni su jav no tra `i li ostav ku li de ra SPO Vu ka

me ne bi li za dr `a la bi ra~ ko te lo.

– Na pro sto se ni jed na stran ka da nas na po li ti~ koj sce ni Sr bi je ne po na {a kao Slo bo dan Mi lo {e vi} i ta da {wi SPS, jer uop {te vi {e ni je to vre me – ka `e La zi}.

On je u raz go vo ru za „Dnev nik” pod se tio da je Dra {ko vi} u de mo krat skoj vla sti od 2003. go di ne, da je bio mi ni star spoq nih po slo va, a da je i da nas we gov SPO deo vla da ju }e ko a li ci je.

Ali, do da je, ne mo `e se wi hov unu tar sta na~ ki su kob pre no si ti u ko a li ci ju „Za evrop sku Sr bi ju”.

– Dru ga stvar, ako ne ko `e li da pri ~a o stran ka ma, on da tre ba

SPO se „zamrzao” u parlamentu Po sla ni ci Srp skog po kre ta ob no ve u re pu bli~ kom par la men tu ne }e u~e stvo va ti u ra du skup {tin ske ve }i ne dok, ka ko je obra zlo `e no u stra na~ kom sa op {te wu, ne bu du raz re {e ni Sr |an Sre} ko vi} i Sa wa ^e ko vi} i „ne ob u sta vi se or ke stri ra na kam pa wa pro tiv SPO, ko jom di ri gu ju qu di iz vr ha dr `av ne vla sti”. „Pro ta go ni sti te i ta kve sram ne kam pa we su upra vo Sr |an Sre} ko vi} i Sa wa ^e ko vi}, ko ji su od lu ~i li da okre nu le |a i ba ce se ka me nom na SPO ko ji ih je i po sta vio na vi so ke dr `av ne funk ci je, a po dr {ku za to im pru `a ju wi ho ve ko le ge iz vla da ju }e oso vi ne de mo kra ta i so ci ja li sta”, tvr di Ne ma wa Sta ro vi}, port pa rol SPO. Dra {ko vi }a, a za tim su prompt no is kqu ~e ni iz stran ke „zbog ne ra da”.

De mo kra te u Be o gra du su ne gi ra le da s tim ima ju ika kve ve ze, a pred sed nik Grad skog od bo ra DSa u Som bo ru Si ni {a La zi} sma tra da Dra {ko vi }e va stran ka iz ja va ma svo jih funk ci o ne ra, ko je su „li~ ne i ne a de kvat ne”, tra `i se bi me dij ski pro stor i po ku {a va da sa kri je unu tra {we pro ble -

re }i da je DS unu tar se be imao de mo krat ske pro ce se u pro te klih 20 go di na – na po mi we La zi}, na bra ja ju }i pri tom unu tar stra na~ ke iz bo re i pred sed ni~ ke kan di da te: Zo ra na \in |i }a i Dra go qu ba Mi }u no vi }a, za tim Slo bo da na Vuk sa no vi }a i Zo ra na \i |i }a, pa Bo ri sa Ta di }a i Zo ra na @iv ko vi }a. –S dru ge stra ne, ima te stra na ke ~i ji li de ri su tu „za ku ca ni„ 20 go di na i

ko ji su, po pri ro di stva ri, za si }e ni. Za to ne ki od wih po ku {a va ju da une su pro me ne unu tar tih or ga ni za ci ja. To je ono ~e ga je sva ko nor ma lan ko po sma tra po li ti~ ku sce nu u Sr bi ji sve stan.

Ko men ta ri {u }i po le mi ku DS-a i SPO-a, ~lan Pred sed sed ni {tva Srp ske na pred ne stran ke Igor Mi ro vi} iz No vog Sa da ka `e da je ra ni je u po li ti ci bi lo vi {e ide a la, a da je da nas sve pi ta we ma te ma ti ke, bro ja onih ko ji gla sa ju i wi ho ve bez re zer vne lo jal no sti.

– Zbog to ga je DS po ~e la vr lo gru bo da na stu pa pre ma do ju ~e ra {wim ko a li ci o nim part ne ri ma.

Nas to ra du je. Mi kao opo nent ska par ti ja `e li mo da oni pro pad nu na iz bo ri ma, a ra du je mo se {to su u wi ho vim na stu pi ma i opre de le wu ide a li do ve de ni do nu le – re kao je Mi ro vi} za „Dnev nik”.

On je ka zao da ni SNS ni je us pe la da ideal kao kqu~ po li ti~ ke bor be po dig ne ba{ na pi je de stal, ali da je ideal kod kon ku ren ci je „zga `en i u bla tu„, pa se za to, sma tra, i te wi ho ve me |u stra na~ ke ras pra ve svo de na go li ob ra ~un oko „bro je va i in te re sa”.

Pa ra dok sal no je, ka ko to ka `e Mi ro vi}, da je da nas mno go vi {e ne go de ve de se tih raz vi je na par tij ska dr `a va.

– De ve de se tih se i mi mo stra na ka mo glo na pre do va ti i za po sli ti i mo gao se stva ra ti pri vat ni bi znis {i rih raz me ra, {to je pa ra dok sal no, ali isti ni to, mno go vi {e ne go da nas ka da je sve pod kon tro lom DS-a. Bi la je on da iz ra `e ni ja i slo bo da go vo ra, mi {qe wa i jav nog de lo va wa.

DS i SPS ve o ma la ko usa gla {a va ju sta vo va ko ji su ~e sto dis tan ci ra ni od onog {to je bio deo pro gra ma de mo krat skih stra na ka de ve de se tih (@i ka Goj ko vi}, SPO)

Ni jed na se stran ka da nas na po li ti~ koj sce ni Sr bi je ne po na {a kao Slo bo dan Mi lo {e vi} i ta da {wi SPS, jer uop {te vi {e ni je to vre me (Si ni {a La zi}, DS)

A broj ni su pri me ri i u dru gim obla sti ma – na vo di Mi ro vi}.

Kao ilu stra ci ju, on na vo di da u obla sti kul tu re da nas po sto ji „di ri go va ni sa u ~e sni~ ki od nos„ iz me |u po je di nih kul tur nih po sle ni ka ko ji su na „po li ti~ kofon dov skom mi qeu„ vla da ju }ih stra na ka i ima ju pred nost u od no su na one dru ge ko ji `e le da bu du ap so lut no ne za vi sni i slo bod ni. Bi lo je to ga i ra ni je, pri zna je, ali sma tra da su to bi li „spo ra di~ ni slu ~a je vi”, dok su da nas „pra vi lo sa ko jim se go to vo svi mi re”.

– U to me le `i naj ve }a opa snost. De ve de se tih go di na se opo zi ci o ne stran ke i ra zni kru go vi u {i roj jav no sti ni su sla ga li sa mno gim te ma ma i jav no su to iz ra `a va li. A da nas je ne sla ga we za tvo re no ili je po sta lo pri vi le gi ja po li ti~ kih stra na ka ko je, na rav no, ne ma ju i mo no pol nad tim pro ce som. Jav nost je pot -

pu no za ne ma re na. A kri vac za to je DS, ko ja je stvo ri la ta kav pa ra po li ti~ ki i me dij ski si stem – tvr di funk ci o ner SNS-a.

No, to {to Mi ro vi} na vo di su za de mo kra tu La zi }a „ne ta~ ni, su bjek tiv ni i neo d go vor ni” ko men ta ri. O~i gled no je, sma tra, da se ve} vo di pred iz bor na kam pa wa i da SNS ta ko po ku {a va da pri vu ~e {to vi {e bi ra~ kog te la.

– SNS tre ba naj pre da uve ri gra |a ne da su za i sta za evrop ske vred no sti. Ova ko, to je mo `da sa mo trend i na me ra da se do pad nu bi ra ~i ma – ka `e La zi}. I pod se }a na to da je Mi ro vi} ite ka ko bio na po li ti~ koj sce ni u vre me ka da su do no {e ni za ko ni ko ji su spre ~a va li slo bo du re ~i i ka da je bi lo mno go ma we me di ja, a da ih je da nas mno {tvo, pri vat nih, pi sa nih i elek tron skih, te da je „ne mo gu }e da ih jed na stran ka pot pu no kon tro li {e„. n Sne`ana N. Kova~evi}

4

ob zi rom na ar gu me nat ci ju i oce ne ko je su se mo gle ~u ti u ras pra vi ko ja se pred Ustav nim su dom Sr bi je vo di po vo dom in ci ja ti ve za oce nu ustav no sti Za ko na o nad le `no sti ma i Sta tu ta Voj vo di ne, a ko ju su pod ne le po sla ni~ ke gru pe DSS i NS, po sta vqa se pi ta we da li su i mo ti vi po kre ta wa i sam tok ovog pro ce sa u prav nim ili ~i sto po li ti~ kim vo da ma.

Od no sno, do vo di li su pi ta we ka kav-ta kav ustav ni kom pro mis o ogra ni ~a va wu cen tral ne vla sti po kra jin skom i lo kal nom aut no mi jom, s ob zi rom na sklo nost ne ba{ be zna ~aj nog de la ov da {wih po li ti~ kih ak te ra da te ri to ri jal nu sa mo u pra vu pri hva ta ju tek kao pu ku am di ni stra tiv nu po de lu dr `av ne te ri to ri je, ko ja ne ukqu ~u je i ver ti kal nu po de lu mo }i. Mo `da je i zbog to ga pr vi ~o vek Ustav nog su da Sr bi je ovih da na pro ce nio da }e pro ces po vo dom ini ci ja ti ve DSS-a i NS-a bi ti „dug i mu ko tr pan”.

Po li ti~ ki ana li ti ~ar dr Jo van Kom {i} sma tra da je ulo ga Ustav nog su da ve o ma va `na u ova kvim pro ce si ma, ka ko bi se one mo gu }i lo da se ta pi ta wa sve du na tre nut ne od no se po li ti~ kih sna ga i stra na~ ke in ter pre ta ci je prav ne nor me iz ugla ak tu el nog mo men ta, {to je kod nas ~e sto slu ~aj.

– Na `a lost, pi ta we aut no mi je Voj vo di ne od sa mog po ~et ka re a li za ci je ustav nih nor mi po li ti zo va no je od stra ne od re |e nih po li ti~ kih par ti ja. I su de }i po ide o lo {kim po zi ci ja ma i zah te vi ma tih par ti ja i wi ho vih is tak nu tih zva ni~ ni ka, ko ji uz to ima ju i ne ke pro fe si o nal ne ti tu le, tu je re~ o kla si~ noj po li ti~ koj in stru men ta li za ci ji jed ne ozbiq ne te me, od no sno te `wi da se ostva ri {to je ve }a mo gu }a po li ti~ ka do bit, po seb no u pred iz bor nom mo men tu – oce nio je Kom {i} za „Dnev nik”.

S

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

POLITI^KA ILI PRAVNA PRIRODA PROCESA PRED USS O VOJVO\ANSKIM NADLE@NOSTIMA

Izme|u evropske i Srbije 19. veka Me |u tim, sa mo otva ra we ras pra ve o voj vo |an skom Sta tu tu i Za ko nu o nad le `no sti ma, po we go vim re ~i ma, ne bi sme lo ni ko ga da iz ne na di, na po mi wu }i da na ta kve ras pra ve tre ba da se na vi ka va mo ako ho }em da bu de mo prav na dr `va.

– Ne mo gu sva pi ta wa do kra ja bi ti pre ci zi ra na ustav nim od red ba ma. Uosta lom, kad su na sta ja le re gi o nal ne dr `a ve po put [pa ni je, po sto jao je niz otvo re nih pi ta wa oko in sti tu ci o nal nog re gu li sa wa re gi o- nal nih auto no mi ja, {to je ta ko |e re {a va no pre ko in sti tu ta ustav nog su da – na veo je sa go vor nik „Dnev ni ka”.

Kom {i} je uka zao da Ustav Sr bi je ogra ni ~a va cen tral nu vlast, ali na ~el nim od red ba ma, {to je bi la i osno va za do no {e we Sta tu ta i Za ko na o nad le `no sti ma, ko ji su po tvr |e ni u re pu bli~ kom par la men tu. On je pri to me do dao da Ustav ta ko |e omo gu }a va i da cen tral na vlast po kra ji na ma po ve ri od re |e ne nad le `no sti. No, ka ko uka zu je na{ sa go vor nik, prav na pi ta wa u svo joj ma tri ci uvek ima ju po li ti~ ku pri ro du. A u ak tu el nom slu ~a ju, sma tra Kom {i}, re~ je o po ku {a ju da se ospo ri za pra vo “ne {to {to je sa dr `aj evro pe i za ci je Sr bi je”.

– A aut no mi ja Voj vo di ne je ste kon kre tan plan evro pe i za ci je Sr bi je – ka te go ri ~an je dr Kom {i}.

Po we go vim re ~i ma, ov de je za to pro blem u fi lo zof skom po i ma wu aut no mi je i po de le mo }i, po {to ima onih prav ni ka i po li ti ~a ra ko ji dr `a vu jo{ uvek tre ti ra ju kao hi je rar hi zo va nu, od no sno kao dr `a vu 19. ve ka.

– Me |u tim, evrop ska tra di ci ja kon sti tu ci o nal ne de mo kra ti je pod ra zu me va pri la go |a va we po li ti ka i in sti tu ci ja he te ro ge noj i plu ral noj dru {tve noj osno vi, ukqu ~u ju }i i ver ti kal nu po de lu mo }i – uka zao je Kom {i}.

I pro fe sor Prav nog fa kul te ta u Be o gra du dr Ste van Li li} oce nio je da ini ci ja ti va za ospo ra va we ustav no sti za ko na o nad le `no sti ma ni je za sno va na na prav nim ar gu men ti ma, ve} na po li ti~ kim.

– Mi slim da je ova ini ci ja ti va ve o ma po li ti~ ki mo ti vi sa na, {to se po tvr |u je i ti me da su je pod ne le dve po sla ni~ ke gru pe, ko je u svom pro gra mu za go va ra ju cen tra li sti~ ki mo del Sr bi je – ka zao je dr Li li} za na{ list.

Li li} na po mi we da Ustav Sr bi je, upr kos we go vim broj nim pro tiv re~ no sti ma, ipak ga ran tu je pra vo na po kra jin sku auto no mi ju. Dru ga je stvar, do da je, {to po je di ne po li ti~ ke par ti je ipak sma tra ju da to ta ko ne tre ba da bu de, ve} po ku {a va ju da tu auto no mi ju sve du na ad mi ni stra tiv nu.

– Ov de se iz gle da otva ra pi ta we tre ba li Sr bi ja da bu de dr `a va sa od go va ra ju }im po kra ji -

na ma ili re gi o ni ma, ili, pak, tre ba da bu de cen tra li zo va na dr `a va. Obe te po li ti~ ke po zi ci je je su le gi tim ne, ali Ustav sto ji ja sno na sta no vi {tu da po sto ji po kra jin ska aut no mi ja.

Na i me, u ~la nu 12. Usta va iz ri ~i to pi {e da je dr `av na vlast ogra ni ~e na po kra jin skom aut no mi jom i lo kal nom sa mo u pra vom. To zna ~i da je po kra jin ska auto no mi ja za ga ran to va na. Re al no, to se prak ti~ no od no si na auto no mi ju Voj vo di ne, iako Ustav go vo ri i o auto no mi ji Ko so va i Me to hi je i to kao o su {tin skoj aut no mi ji, ali je to pi ta we u pot pu no dru gom kon tek stu u od no su na voj vo |an sku aut no mi ju, jer prak ti~ no ni je do stup no. Uosta lom, ni je do net ni za kon ko ji bi de fi ni sao su {tin sku aut no mi ju Ko so vai Me to hi je, iako je to bi la oba ve za – uka zu je pro fe sor Li li}, do dav {i da Ustav omo gu }a va i for mi ra we no vih po kra ji na.

Li li}, ina ~e, sma tra da je po kra jin ska auto no mi ja po seb no pi ta we i u kon tek stu evrop skih in te gra ci ja Sr bi je. Na i me, on je uka zao na to da Ustav Sr bi je sta tus po kra ji na od re |u je raz li ~i to i uz do sta kon tra dik tor no sti i pro tiv re~ no sti. To je, uosta lom, uo~i la i Ve ne ci jan ska ko mi si ja u ana li zi Usta va, u ko joj je po seb no apo stro fi ra la pi ta we po kra jin ske aut no mi je uz oce nu da ono mo ra da se do ra di.

On je oce nio da je Za kon o nad le `no sti ma APV, do net 2009. go di ne, u skla du sa Usta vom, kao i da je taj Za kon do net u re pu bli~ kom par la men tu, ko ji je dao i pret hod nu sa gla snost za Sta tut Voj vo di ne. Sto ga, po we go vim re ~i ma, raz lo zi zbog ko jih se ti ak ti ospo ra va ju svo de se neo dr `i vu ar gu men ta ci ju po ko joj se tim ak ti ma na vod no ogra ni ~a va za ko no dav na nad le `nost cen tral ne vla sti. n Branka Dragovi}-Savi}

DSS PREDSTAVIO PROGRAM EKONOMSKOG RAZVOJA VOJVODINE

Ko{tunica: Samo neutralnost donosi napredak e mo krat ska stran ka Sr bi je a da stran ka ko ju vo di nu di od go vor pred sta vi la je ju ~e u No vom ka ko to ura di ti kroz svo je pro gra Sa du svoj Pro gram eko nom me raz vo ja ko ji go vo re o po qo pri skog raz vo ja Voj vo di ne, za ko ji je vre di, in du stri ji, ener ge ti ci, gra pred sed nik stran ke dr Vo ji slav |e vi nar stvu, sa o bra }a ju, tu ri zmu, Ko {tu ni ca re kao da je „pr vi, pra jav nom i pri vat nom sek to ru, put noj vi i re al ni pro gram raz vo ja se ver in fra struk tu ri i za {ti ti `i vot ne po kra ji ne, ko ji se za sni va na ne sre di ne. ide ji DSS-a da ze mqa svo ju bu du} Na vo de }i da je u Voj vo di ni broj nost tre ba da gra di na po li ti~ koj sta nov ni ka opao za 100.000, da je i voj noj ne u tral no sti”. Ko {tu ni sto pa za po sle no sti pa la sa 44 od ca je na stra na~ kom sku pu, ko ji je sto u 2010. na 35 pro ce na ta u 2011. odr `an u No vo sad skom saj mu, re kao go di ni, da je ne za po sle nost ve }a od da vlast u Voj vo di ni „ne pre kid no re pu bli~ kog pro se ka i da je pro za si pa evrop skim baj ka ma“, da je {log no vem bra iz no si la 24 od sto, EU pre tvo ri la u „dog mu va `ni ju od dok je na ni vou Sr bi je bi la 23 pro `i vo ta“, a da se da nas u po kra ji ni i ce na ta, kao i da voj vo |an ska se la ce loj ze mqi `i vi naj go re u po sled od u mi ru te da je 20.000 ku }a pra zno, wih de se tak go di na.

– Na{ eko nom ski pro gram se za sni va na ja snoj ide ji da „Ogromna energija in te res Sr bi je ni je da po sta rasipala se da se podr`avi ne ~la ni ca EU. Na pro tiv, Vojvodina, pa ni ustavqivawe in te res Sr bi je je da bu de po wene autonomije ne}e biti li ti~ ki ne u tral na i da raz vi ja {to bo qu eko nom sku sa nimalo lak posao” rad wu i sa dr `a va ma ~la ni ca ma EU i svim dr `a va ma ko je ima ju in te res da na obo stra noj pred sed nik DSS-a je re kao da je to ko ri sti sa ra |u ju sa Sr bi jom – re da nas re al no sta we u po kra ji ni i kao je Ko {tu ni ca. da je po tre ban ve li ki trud da se po Po we go vim re ~i ma, ne u po re di kre ne wen raz voj. vo je ve }a ko rist da Sr bi ja bu de po – Po seb no za bri wa va na ru {a va li ti~ ki ne u tral na, ne go da po sta we ustav nog po ret ka Sr bi je, usva ne ~la ni ca EU, a to se po seb no od ja wem ne u stav nog Sta tu ta po kra ji no si na po qo pri vre du ze mqe. On je ne – ka zao je Ko {tu ni ca. – Osnov ni oce nio da je re al ni je da se srp ska ciq DSS-a je ste sna `an pri vred ni po qo pri vre da „na ve ~i tom pu tu za raz voj Voj vo di ne, ko ji omo gu }a va EU“ uni {ti, ne go da na pre du je. A Ustav Sr bi je. Za to je od ne pro ce po qo pri vre da, ka ko je na veo, „ni je wi ve va `no sti za du go tra jan i sta dog ma, ve} sam `i vot, i ni je nam se bi lan raz voj Voj vo di ne da se Sta igra ti sa we nom sud bi nom za rad tut pro me ni i u pot pu no sti uskla le pih, ali pra znih pri ~a i pro pa di sa ustav nim od red ba ma. Ni ma gan de o ra ju EU“. we, ni vi {e.

Ko {tu ni ca je ka zao da je Voj vo Po we go vim re ~i ma, ogrom na di ni da nas pre ko po tre ban sna `an ener gi ja ra si pa la se da se „po dr `a eko nom ski raz voj, a ne „za ma ja va we vi Voj vo di na“ pa i usta vqi va we na ro da“ ka ko }e EU da re {a va na we ne auto no mi je ne }e bi ti „ni ma {e pro ble me. lo lak po sao“.

– Go to vo je ne pri stoj no da qe ob Pro gram eko nom skog raz vo ja ma wi va ti gra |a ne ka ko }e EU da Voj vo di ne de taq no je pred sta vio nam po kla wa pa re. Ni ka da ni je bi pot pred sed nik DSS-a i pred sed lo, a ni ka da i ne }e bi ti bes plat nik Eko nom skog sa ve ta stran ke nog ru~ ka – do dao je li der DSS-a i Ne nad Po po vi}, ko ji je je dan od we is ta kao da sa mo gra |a ni Sr bi je mo go vih auto ra. Po po vi} je ka zao da gu da stvo re bo qu i bo ga ti ju ze mqu, je re~ o stra te {kom do ku men tu ko -

D

jim se tra si ra put ka eko nom skom opo rav ku Voj vo di ne, a da su u to me dva naj va `ni ja ci qa – za po {qa va we i raz voj voj vo |an ske pri vre de.

Po we go vim re ~i ma, iza ovog do ku men ta sto je stru~ ni i od go vor ni qu di, eko no mi sti i pri vred ni ci, stra na~ ke i ne stra na~ ke li~ no sti.

U pro gra mu ~i ja je de vi za „Za bo qi `i vot Ba na ta, Ba~ kei Sre ma“ na vo di se re a li za ci ja ener get skog spo ra zu ma sa Ru si jom po ko me bi Voj vo di na bi la „naft no-ga sno ~vo ri {te Bal ka na“, mo der ni za ci ja pe tro he mij skog kom plek sa ko ja bi tre ba lo da do ne se go di {wi iz voz od 500 mi li o na evra, sa na ci ja ka na la Du nav-Ti sa-Du nav i na vod wa va we 500.000 hek ta ra ora ni ca, iz grad wa lu ka i mul ti mo dal nih ter mi na la na Du na vu kao „ko ri do ru za po {qa va wa“ , mo der ni za ci ja `e le zni~ ke pru ge od Su bo ti ce pre ko No vog Sa da do Be o gra da ta ko da se ta re la ci ja pre la zi za ne {to vi {e od sa ta...

Sku pu su se obra ti li i pred sed nik Po kra jin skog od bo ra DSS-a za Voj vo di nu Bra ni slav Ri sti vo je vi}, kao i pr vi ~o vek no vo sad skog od bo ra Bor ko Ili}, no si lac iz bor ne li ste te stran ke za No vi Sad. Ri sti vo je vi} je oku pqe ne po zvao da po dr `e Pro gram eko nom skog raz vo ja Voj vo di ne DSS-a i da hra bro i bez stra ha me wa ju stvar nost.

– Da su na {i pre ci mi sli li da stvar nost ne mo `e da se me wa, ov de bi jo{ uvek bi la Austro u gar ska.

Ali, ni je – re kao je Ri sti vo je vi}.

Ili} je, pak, ka zao da je No vi Sad ne ka da bio grad u ko me su ra di le fa bri ke i grad kul tu re, Srp ska Ati na, a da je da nas „pro vin ci ja“ u ko joj, ka ko je na veo, ne ma in ve sti ci ja, a gra do na ~el nik, sa ame ri~ kim am ba sa do rom, otva ra su ve nir ni cu na ke ju i ume sto obe }a nih mo sto va di `e „mo sti}“ kod Ri bar skog ostr va.

– Oni ko ji su od gra da na pra vi li pro vin ci ju mo ra ju da odu da bi No vi Sad `i veo – po ru ~io je Ili}. n Sne`ana N. Kova~evi}

GDE SMO I KUDA IDEMO: TELEKOM SRBIJA, @ELEZARA SMEDEREVO...

Sve }e to narod platiti Pi {e: Pavle Mihajlovi} re go di nu i po da na, glav na ras pra va u me di ji ma bi la je da li Vla da Sr bi je tre ba ili ne tre ba da pro da svoj udeo u „Te le ko mu Sr bi ja”. Ta da je pre mi jer Cvet ko vi} iz ja vio: „Eko nom ska na u ka je kao ak si om sta vi la da je pri vat na svo ji na efi ka sni ja od dr `av ne. Pro da ja ’Te le ko ma Sr bi ja’ u su {ti ni zna ~i da jed no pred u ze }e iz ma we efi ka sni jeg ob li ka svo ji ne pre ba cu je mo u efi ka sni ji svo jin ski ob lik. To je i raz log za {to Sr bi ja uop {te pro da je ak ci je„.

U fe bru a ru na red ne go di ne kre nu le su da kru `e in for ma ci je da pro da ja ne }e i}i glat ko. Pre mi jer je ta da iz ja vio da bez stra te {kog part ne ra i no vih in ve sti ci ja „Te le kom” ne mo `e da op sta ne na kon ku rent nom tr `i {tu. Is ta kao je, ta ko |e, da ne }e pro da va ti „Te le kom” po sva ku ce nu, ali da bi pro da ja bi la ve o ma po `eq na ka ko bi se po krio de fi cit bu xe ta i iz be glo da qe dr `av no za du `i va we.

Bez ma lo go di nu da na ka sni je, u mno go go rim eko nom skim i fi skal nim pri li ka ma, Vla da Sr bi je od lu ~u je da se „Te le kom Sr bi ja” za du `i za 470 mi li o- na evra i da ot ku pi pa ket ak ci ja kom pa ni je OTE za 380 mi li o na evra. Osta tak od no vog kre di ta ide na re fi nan si ra we sta rog. Pre mi jer sa da po ru ~u je da su „svi na do bit ku”, dok ge ne ral ni di rek tor tvr di da }e kom pa ni ja bi ti uspe {ni ja, iza }i na ber zu i vra ti ti kre di te.

Ot kup ak ci ja „Te le ko ma” sa mo je je dan ko rak da qe od li be ra li za ci je tr `i {ta te le ko mu ni ka ci ja. Go di na ma ni ko ne go vo ri o to me da se po nu di jo{ li cen ci za mo bil ne ope ra te re, ve} dr `a va di rekt no po ma `e do mi nan tan po lo `aj „Te le ko ma” kroz ga ran ci ju kre di ta i di rek tan ot kup uslu ga, a sa da i kroz do ka pi ta li za ci ju. Osta le ele men te li be ra li za ci je svi, pa i Vla da Sr bi je, osp tru i {u i uspo ra va ju. Je di ni iz ve stan is hod je da da qe li be ra li za ci je - ni ka ko ne }e bi ti.

Jer, ka ko bi dr `a va oprav da la sa da {wi po tez i omo gu }i la da „Te le kom” za i sta vra ti du go ve i na sta -

P

vi da pra vi pro fit, je di ni iz bor ko ji se na me }e za Vla du je da na sta vi da {ti ti i po dr `a va do mi nan tan po lo `aj „Te le ko ma”. A to }e naj bo qe ura di ti pre ko na stav ka ogra ni ~a va wa no vih ula za ka na tr `i {te.

I sve to }e gra |a ni Sr bi je pla ti ti kroz lo {i je i sku pqe uslu ge.

Sa dru ge stra ne, je dan od ar gu me na ta za pro da ju je i bes plat na po de la ak ci ja gra |a ni ma i sin di ka tu.

Ka da ma lo bo qe raz mi sli mo, sve to ot pri li ke zna ~i sle de }e: „Te le kom” je u na {e ime, pa ra ma ko je je po zaj mio za na{ ra ~un, ot ku pio ak ci je da bi ih po klo nio rad ni ci ma ko ji su ve} du go po vla {}e ni. A gra |a ni ko ji ma bu du po de qe ne ak ci je sva ka ko ih ne }e do bi ti bes plat no, jer je sve ve} to pla }e no kroz sku pqe i lo {i je uslu ge na za tvo re nom i mo no po li zo va nom tr `i {tu.

Pret hod ni me ha ni zam ne slav no se po na vqa u sva kom po je di na~ nom pri me ru in ter ven ci o ni zma. Pri li kom ot ku pa @e le za re u Sme de re vu za je dan do lar, po no vo vi di mo `r tvo va we ra zum ne eko no mi je za rad krat ko ro~ nog so ci jal nog i po li ti~ kog mi ra. U Vla di Sr bi je ni ma lo ne skri va ju da je ovo bi la so ci jal na me ra ka ko bi se spa si la rad na me sta. Me |u tim, ka da `e le za ra kre ne da go mi la du go ve, sve }e to gra |a ni Sr bi je pla ti ti kroz no vo za du `i va we. Da se dr `a va ni je me {a la, pri vat no re struk tu ri ra we ili do ka pi ta li za ci ja bi mo `da spa si li fir mu. Ova ko je mo gu }e da se vr lo br zo su o ~i mo sa ~i we ni com da je pro sto ne is pla ti vo da `e le za ra po sto ji u Sme de re vu, uko li ko ni ko ne bu de spre man da u|e u stra te {ko part ner stvo ili da je ot ku pi. Ta ko bi gra |a ni Sr bi je po no vo po sta li ta o ci ma sto don ta ko ji od u mi re.

Dr `a va ni je spo sob na da efi ka sno vo di eko no mi ju. Re so ci ja li za ci ja stra te {kih gra na uda qa va Sr bi ju od efi ka sne tr `i {ne pri vre de. Bez li be ra li za ci je kqu~ nih sek to ra ne }e do }i do otva ra wa no vih rad nih me sta, ni `ih ce na i pro spe ri te ta za gra |a ne. Eko nom ski prin ci pi se ni su pro me ni li, sa mo su vre me na te `a a iz bo ri bli `i. Dok god kom pa ni je u bit nim i ve li kim gra na ma bu du so ci jal ne i po li ti~ ke, a ne eko nom ske in sti tu ci je, gra |a ni Sr bi je gr ca }e u dr `av nim du go vi ma, ne e fi ka sno sti i osa ka }e nom pri vred nom ra stu. (autor je ekonomski analiti~ar)

c m y

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

5

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: PRI^A O BROJU SINDIKALNIH GLASOVA BAJKA ILI REALNOST?

Bi ra we mla do `e we bez kr~ ma ra a pa pi ru su rad ni ci u Sr zi ra na we nu po li ti~ ku ori jen ta ko ji su se tim ak ci ja ma {ti ti li – bi ji ima li sve a u stvar ci ju, u raz me nu za po vla sti ce po kao {to je bio slu ~aj sa sin di ka no sti ni {ta. Wi ho vi do la sku na vlast. To po ka zu je du ti ma za po sle nih u pro sve ti – vi sin di kal ni li de ri su sa po li ti~ bo ku po li ti~ ku dez o ri jen ta ci ju, {e du go ro~ no {ko de sin di aklnom kim stran ka ma ko je da nas ~i ne ka ko sin di kal nih vo |a, ta ko i or ga ni zo va wu ne go {to slu `e da vlast pot pi sa li Op {ti ko lek tiv ukup nog po li ti~ kog `i vo ta u Sr pri vu ku no ve ~la no ve.

– Sin di kal no ru ko vod stvo ve ni ugo vor ko ji je od mah “za mr znut” bi ji. Za ni mqi vo je, uz to, da eko li kih or ga ni za ci ja pot pu no je i ni kad po tom ni je “od mr znut”. nom ski pro gram stra na ka ni je ono odvo je no od ~la no va, pa kao {to Pot pi sa li su so ci jal ni spo ra zum, {to te vo |e ima ju pr ven stve no u ~lan stvo ne kon tro li {e ru ko vod i to u pri su stvu pred sed ni ka i vi du kad sa wi ma pre go va ra ju. stvo, ta ko ni ru ko vod stvo ne mo pre mi je ra dr `a ve, ko ji je ostao Uosta lom , ka ko bi to i mo glo da `e da uti ~e na ~la no ve. Even tu al mr tvo slo vo na pa pi ru do da na da od re |u je wi hov iz bor ka da ve }i na ni do go vor iz me |u sin di ka ta i ne na {weg. Sa da deo tih istih sin di stra na ka ne ma raz vi je ne eko nom kal nih vo |a da ni ma raz go va ra sa ske pro gra me – ka `e pro fe sor La pred stav ni ci ma par ti ja ko je su ih zi}. do bra no “iz vo za le”, sve u `e qi da On do da je da za da tak sin di ka ta ili sa wi ma sklo pi ko a li ci o ni ni je da {ti ti za po sle ne od dr `a ve do go vor ko ji }e im omo gu }i ti ula ve} od po slo dav ca, {to zna ~i da zak u no vu vlast ili da, u slu ~a ju bi se sin di kal ne vo |e, u slu ~a ju da da na tom po qu ne pro na |e “srod nu i sa me po sle iz bo ra po sta nu vlast, du {u”, sa mi idu na iz bo re uve re ni na {le u “kon flik tu in te re sa” za da, ka ko to is ti ~e Qu bi sav Or bo onaj deo za po sle nih ko ji ma je dr vi}, pred sed nik Sa ve za sa mo stal `a va po slo da vac. Ka ko je dr `a va nih sin di ka ta Sr bi je, mo gu osvo Sr bi ja jo{ uvek naj ve }i, a po ka za ji ti i svih pet od sto gla so va, {to lo se i naj bo qi ga zda – jer je di no zna ~i cen zus! ona za po {qa va i is pla }u je pla te Ako vi {e za i sta ne }e mo pri ~a na vre me – on da bi se u pro ble mu ti baj ke ve} se okre nu ti su ro voj na {lo naj ve }e i naj broj ni je ~lan stvar no sti , ka ko to ovih da na po stvo. I to ono, za pra vo, ko je da nas ru ~u je pr vi ~o vek Sr bi je, on da se je di no ima sin di kal nu mo}. ke po li ti~ ke stran ke bio bi naj sa ova ko “ola ko” obe }a nom sna gom No, i po red to ga {to “do bro” ve ro vat ni je {te tan za obe stra ne, ne sme u jav nost iz la zi ti. Jer, re `i ve oni ko ji ma je dr `a va ga zda, jer bi se na kra ju i je di ni i dru gi al no sna ga svih sin di ka ta u Sr bi to ni ka ko ne da je pra vo sin di kal ose ti li iz ne ve re nim: stran ke ne ji, a ima ih pre ko 20.000, ni je rav nim vo |a ma ko ji pri ma ju pla te od na tom po stot ku gla sa ~a ~ak i ka ~la na ri ne da od lu ~u ju u ime za po bi do bi le no ve gla sa ~e ni ti sin da bi oni za i sta svi po slu {a li sle nim s kim i ka da }e ula zi ti u di ka ti po vla sti ce, ili ba rem ni sin di kal ne vo |e i gla sa li za wih po li ti~ ki sa vez. Ni ti, uosta lom, kom taj dil ne bi do neo ne {to ili za one ko je oni u ovom vre me nu ima ga ran ci je da }e rad nik na taj opi pqi vo, osim, da ka ko, naj u `im „bi ra wa mla do `e we” – iza be ru. nom gla sa wu po slu {a ti “sa vet” ru ko vod stvi ma stra na ka i sin di Na i me, ne spor no je da ka ta: i je di ni i dru gi do bi su u evrop skim ze mqa ma li bi na ras po la ga we jo{ Eventualni dogovor izme|u sin di ka ti ~e sto bi li jed no sred stvo za ma ni pu la po ve za ni sa po li ti~ kim sindikata i neke politi~ke stranke ci ju – ob ja {wa va na{ sa go par ti ja ma, naj ~e {}e so bio bi najverovatnije {tetan za obe vor nik. ci jal de mo krat skim a po Biv {a mi ni star ka so ci strane, jer bi se na kraju i jedini ne kad i sa de sno-po pu li jal ne po li ti ke Gor da na i drugi osetili izneverenim sti~ kim, ali ne ta ko, ob Mat ko vi}, sa da sa vet nik ja {wa va za na{ list pred sed ni ka dr `a ve, u in pro fe sor Mla den La zi} ter vju sa na{ li sti is ta kla sa Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o ono ga ko ga pla }a da ga {ti ti a ne je da se sti ~e uti sak da se od po gra du ko ji se go di na ma ba vi sin di da vo di po li ti ku. ~et ka de mo krat skih pro me na u Sr ka ti ma, da se iz re do va sin di kal – Ov da {we sin di kal ne or ga ni - bi ji u~vr sti lo ve ro va we da je di no nih vo |a re gru tu ju ~la no vi vla de. za ci je ve} su vi {e od dve de ce ni je man da ti u Na rod noj skup {ti ni – Te su ve ze ko ri {}e ne ra di mo u du bo koj kri zi: broj ~la no va se ne {to zna ~e; dru gim re ~i ma, da bi li za ci je ~lan stva to kom pred sma wu je, sin di kal no ru ko vod stvo dru gi prav ci i mo de li de lo va wa, iz bor ne kam pa we, od no sno ra di ne ma stvar ni de mo krat ski le gi ti - do li uce ne kroz gla sa we u par la po mo }i ide o lo {ki srod nim mi tet, a sin di kal ne ak ci je ogra - men tu, ne obez be |u ju pro me ne. stran ka ma da do |u na vlast u o~e ni ~e ne su sko ro is kqu ~i vo na lo - Pro fe sor La zi} se sla `e sa ta ki va wu da bu du }a vla da za {ti ti kal ni ni vo. Se ti mo se sa mo pot pu - kvom oce nom, do da ju }i da su, i to in te re se za po sle nih. Ono {to, nog slo ma po ku {a ja ru ko vod stva zbog pot pu nog uru {a va wa sve ga me |u tim, sa da {wu po li ti~ ku ak sin di ka ta da pro {le go di ne or ga - {to pred sta vqa de mo kra ti ju, na tiv nost SSSS naj vi {e raz li ku je ni zu ju pr vo maj ske pro te ste – is ti - da na {woj srp skoj po li ti~ koj sce od ta kve tra di ci je je ste “ne i de o ~e pro fe sor La zi}. ni sa mo stran ke osta le kao ko lek lo gi~ nost”, od no sno sprem nost Po we go vim re ~i ma, ~ak i uspe - tiv ni ak te ri ko ji od lu ~u ju i vla ru ko vod stva da po nu di sa rad wu {ne ak ci je po je di nih sin di ka ta, da ju – pa se zbog to ga bez wih ni bi lo ko joj (ve }oj) stran ci, bez ob zbog evi det no se bi~ nih in te re sa {ta i ne mo `e.

N

– Kra jem de ve de se tih, po red opo zi ci o nih po li ti~ kih stra na ka, zna ~aj nu ulo gu u dru {tve nim pro me na ma ima la su dva ob li ka ko lek tiv nog de lo va wa: dru {tve ni po kret i ne vla di ne or ga ni za ci je. Ener gi ja i ma sa dru {tve nih po kre ta osi gu ra la je kqu~ ne re sur se za pro me nu vla da ju }eg re `i ma, dok su ne vla di ne or ga ni za ci je po ma ga le opo zi ci o nim stran ka ma u mo bi li za ci ji tih po kre ta – na vo di prof. La zi}.

„DNEV NIK” SA ZNA JE: I PORED VELIKE POTRO[WE PLINA ,U SRBIJI BEZ ZAVRTAWA SLAVINA

Re strik ci ja ga sa ne }e bi ti!

D

Sin di ka ti su, do da je sa go vor nik „Dnev ni ka”, u tom pro ce su bi li ili pot pu no pa siv ni – SSSS – ili su igra li mar gi nal nu ulo gu pri dru `u ju }i se stran ka ma od no sno po kre ti ma – UGS ”Ne za vi snost”.

– Upra vo zbog ta kve ulo ge, sin di ka ti ni su ni us pe li da ba rem sma we tem po opa da wa sin di kal no or ga ni zo va nog de la za po sle nih, a opa da ju }e ~lan stvo gu bi lo je po ten ci jal za efi ka sni ju od bra nu vla sti tih in te re sa. Ta ko je na za do va we sin di ka ta pro ces ko ji sam se be pod sti ~e. Ka ko su u me |u vre me nu dru {tve ni po kre ti ne sta li sa jav ne sce ne, a ne vla di ne or ga ni za ci je iz gu bi le za mah za jed no s ma te ri jal nim sred stvi ma ~i ji je pri liv iz ino stran stva ve li kim de lom pre su {io, na po li ti~ koj sce ni osta le su sa mo stran ke kao ko lek tiv ni ak te ri – za kqu ~u je pro fe sor La zi}. – Me |u tim, mo ra bi ti ja sno da stra na~ ka mo no po li za ci ja po li ti~ kog po qa de lo va wa vo di i sam de mo krat ski po re dak u po vla ~e we. Jer, jav na kon tro la stra na ka neo p ho dan je ko rek tiv par tij ske po li ti ke, ko ja se bez dru gih ko lek tiv nih ak te ra, ukqu ~u ju }i tu i sin di ka te, svo di na pu ko za stu pa we oli gar hij skih in te re sa. n Qu bin ka Ma le {e vi}

i rek tor „Sr bi ja ga sa” Ina ~e, po re ~i ma di rek to Du {an Ba ja to vi} iz ja - ra „Sr bi ja ga sa”, na {a ze mqa vio je za „Dnev nik” da ne }e ose ti ti ni po sle di ce re strik ci ja ga sa ne }e bi ti, i no ve „ga sne kri ze”, ko ja po po red ~i we ni ce da je po tro - no vo po tre sa Evro pu. Pod se {wa ovog ener gen ta po sled - ti mo, u Bri se lu je sa op {te no wih da na pre ma {i la do sa da - da je iz ne na da sma we no snab {we isto rij ske mak si mu me. de va we osam ~la ni ca EU ga – Tre nut no u pot pu no sti som iz Ru si je: Austri je, Bu ga som iz skla di {ta Ba nat - gar ske, Gr~ ke, Ita li je, Poq ski Dvor sup sti tu i {e mo ne - ske, Ru mu ni je, Slo va~ ke, ali {to uma we ne is po ru ke ga sa i Ma |ar ske, pre ko ko je ru ski iz prav ca Be gas sti `e do re go va. Uko li nas. Ka ko je sa I gas se mora ko ne bu de ne o p { t i l a kih ozbiq ni Evrop ska ko racionalno jih ha va ri ja, mi si ja, „Ru si ja tro{iti, svi po tro {a ~i tre nut no ima ba{ kao i struja }e re dov no do pro ble ma sa (Du{an Bajatovi}) bi ja ti do voq iz u zet no ni ne ko li ~i ne skim tem pe ra ga sa, ~ak i TEtu ra ma i po TO u No vom Sa du, ko ja pro - treb no joj je vi {e ga sa da gre iz vo di elek tri~ nu ener gi ju – je svo je gra |a ne”. re kao nam je Ba ja to vi}, do da – Naj pre, ka da do |u ova kve ju }i da se i gas, ba{ kao i zi m e svi po l i t i~ k i ar g u stru ja ~i ja je po tro {wa ta - men ti pa da ju u vo du i osta je ko |e do sti gla vrh, mo ra tro - sa mo je dan: da li ga sa ima {i ti ra ci o nal no. ili ne ma. I to mo ra mo da Iz Ba nat skog Dvo ra se shva ti mo i mi u Sr bi ji, a ne ovih da na dnev no po vla ~i da na sve za bo ra vi mo ka da oko 4 mi li o na ku bi ka ga sa, pro |u zi ma i kri za snab de iz do ma }e pro iz vod we se ra - va wa. Sto ga mo ra mo na sta ~u na na jo{ mi lion ku bi ka, vi ti da ra di mo na iz grad wi dok se iz skla di {ta u Ma |ar - dru ge fa ze Ba nat skog Dvo ra skoj uvo zi oko dva mi li o na i na no vom skla di {tu u Srp ku bi ka iz kvo te ko ja je jo{ skom Ite be ju i da se {to pre la ne re zer vi sa na. U sva kom re a l i z u j e pro j e k at Ju ` ni slu ~a ju, ener get ska sli ka je tok. Na pro sto, {to vi {e no ta kva da je „Sr bi ja gas” ju ~e vih iz vo ra ga sa, to ve }a si mo gao da po mog ne i Sa ra je vu, gur nost snab de va wa – po ru ko ji je bio na ivi ci da pot pu - ~io je Ba ja to vi}. no osta ne bez ga sa. n Mi ro slav Sta ji}

DOMA]A VALUTA SVE POPULARNIJA KOD BANKARA I KLIJENATA

Sa di na rom je iz ve sni je ro se ~an `i teq Sr bi je `e li da ima po sao i pla tu ko jom mo `e da po kri je tro {ko ve i jo{ bar mal ko da mu osta ne. To li ko da mo `e da po dig ne kre dit i vra }a ga bez od ri ca wa i stra ha. Na `a lost, ove ta ko obi~ ne i skrom ne `e qe da nas u ze mqi Sr bi ji ni je la ko is pu ni ti. Ako je za ute hu, ne {to na de u ovu pri ~u uneo je gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki}, ka da je, ob ja {wa va ju }i {ta nam va qa ~i ni ti ako `e li mo zdrav fi nan sij ski si stem sa ni `im ka mat nim sto pa ma i ve }im pri vred nim ra stom uz ma wu ne za po sle nost, po ru ~io da – tre ba da se okre ne mo di na ru.

Ve }im u~e {}em di nar skih kre di ta, bez va lut ne ka lu zu le, obra zlo `io je pr vi ~o vek NBS, stva ra ju se uslo vi za ni `u i sta bil ni ju re fe rent nu sto pu cen tral ne ban ke, a sa mim tim otva ra se put i za ma we ka ma te na sve zaj mo ve u do ma }oj va lu ti. I upra vo ova ide ja iz gle da da ve} na i la zi na plod no tlo u ban ka ma. Jer, di nar ski zaj mo vi ni su vi {e ret kost, na pro tiv.

Uosta lom, kli jen ti, ko ji su pre ne ko li ko go di na pri li kom po di za wa zaj ma je di no gle da li ko li ka im je ra ta u evri ma pa je on da pre ra ~u na va li u di na re – do bra no su se ope kli, jer to sa da ni je ni bli zu onog {to je bi lo

P

na po ~et ku ot pla te. Zbog sve ga to ga i ne ~u di da se kod onih ko ji se upu {ta ju u kre dit ne aran `ma ne iz ve snost naj vi {e ce ni, te su sto ga zaj mo vi u di na ri ma sa fik snom ka ma tom sve po pu lar ni ji. Pri to me, sve ih vi {e nu de ne sa mo do ma }e ban ke, ne go i one osno va ne gr~ kim, austrij skim, ma |ar skim ka pi ta lom...

– Za du `i va we u di na ri ma sma wu je de vi zni ri zik a to je sva ka -

u~e stvu je. Uosta lom, za kli jen ta je ide al no da se za du `i u va lu ti u ko joj ima pri ma wa.

Za sa da se, za pra vo, kao naj ve }i pro blem de tek tu je ma li iz vo ri di na ra i sto pe ko je su naj ~e {}e ve }e ne go kod in dek si ra nih zaj mo va. No, Ko u lom po u ros na vo di da se EFG tru di da iz vo re di nar skih sred sta va obez be di kroz atrak tiv ne po nu de {ted we, jer bez to ga, do da je, i

Fatalna veza sa evrom Ka ko }e se ove go di ne kre ta ti kurs evra - pi ta we je ko je ve o ma mno go za ni ma one ko ji vra }a ju zaj mo ve in dek si ra ne u ovoj va lu ti.

Di nar je pret hod nih sed mi ca sla bio, pa su se me di ji ti me ve o ma mno go ba vi li.

– Uzro ci sla bqe wa do ma }e va lu te ~e sto se obaj{ wa va ju ma wim pri li vom ka pi ta la – ob ja {wa va Ni ko la os Ko u lom po u ros. – Ovo ga pu ta osci la ci je di na ra su u skla du sa tren do vi ma i kre ta wem po nu de i tra `we svih va lu ta na glo bal nom ni vou. Ne tre ba za bo ra vi ti da je di nar ~ak ja ~ao u po sled we vre me ako ga po re di mo sa dru gim va lu ta ma u okru `e wu. U sva kom slu ~a ju, ve o ma je ne za hval no da va ti prog no ze za na red ni pe riod, ali }e sva ka ko da qa kre ta wa za vi si ti od de {a va wa u evro zo ni – za sve pa i za di nar. ko u in te re su ba na ka, kli je na ta, pa i ce lo kup nog tr `i ta – ka `e za „Dnev nik” Ni ko la os Ko u lom po u ros, di rek tor sek to ra za ke{ kre di te i kre dit ne kar ti ce u Euro bank EFG. – Dru gim re ~i ma, po ve }a we di na ri za ci ja je do bra ide ja i i na {a ban ka u to me

ne ma ra sta di nar skih zaj mo va.

Uz to, ak ce nat je i na si gur no sti kre di ta, te je sto ga, na vo di na{ sa go vor nik, ve o ma va `no uskla di ti iz nos ra te sa re al nim pri ma wi ma kli jen ta .

Ka ko nam je re ~e no u Ko mer ci jal noj ban ci, ova ku }a odo -

bra va zaj mo ve u di na ri ma do su me od 800.000 di na ra sa ro kom ot pla te do 77 me se ci. Iz vr {ni di rek tor za mar ke ting Ko mer ci jal ne ban ke Go ran Mi li }e vi} po tvr |u je nam da vla da ve li ko in te re so va we za di nar ske zaj mo ve, s tim da, ra zu mqi vo, kli jen ti u tre nut ku uzi ma wa kre di ta `e le da ima ju ja sno de fi ni sa nu po zi ci ju ot pla te.

– Ka mat na sto pa za di nar ske zaj mo ve je fi ka sna i iz no si 20,50 od sto go di {we za pr ve tri go di ne. Na kon to ga se ra ~u na {e sto me se~ ni be li bor, pre sek di nar skih sto pa na me |u ban kar skom tr `i {tu, plus 7,5 od sto. Za kre di te sa de vi znom kla u zu lom ka ma ta je 11,95 od sto fik sno. Pred nost je tu na stra ni in dek si ra nih zaj mo va. Tek ka da se u du `em ro ku sta bi li zu ju tr `i {na si tu a ci ja, ce ne i re fe rent na ka ma ta, i uslo vi }e bi ti sli~ ni ji – na vo di Mi li }e vi} i ka `e da se kli jen ti uglav nom od lu ~u ju za in dek si ra ni za jam ako ima ju u mo men tu uzi ma wa kre di ta sred stva za u~e {}e.

U su prot nom, di na ri su je di na op ci ja.

– U ovom tre nut ku ba{ ima mo kam pa wu ve za nu za di nar ske kre di te –na vo di Dar ko Pje {~i}, di rek tor Di rek ci je za upra vqa we pro iz vo di ma za sta -

nov ni {tvo u OTP ban ci. – Kli jen ti mo gu da bi ra ju zaj mo ve sa fik snom ili pro me wi vom sto pom. Kod nas je ka ma ta za di nar ske kre di te za re fi nan si ra we {e sto me se~ ni euro bor plus 5,99 od sto a to je sa da 16,79 od sto.

Kod in dek si ra nih kre di ta to je euri bor na istom go di {wem ni vou plus 15,99, od no sno iz no si 17,40 od sto.

Pje {~i} na po mi we i da su ce ne pla sma na u di na ri ma ve za ne za ce nu {ted we u di na ri ma – jer sa da je sa mo 2,4 od sto po lo ga u do ma }oj va lu ti. Da kle, po we go voj oce ni, ka da bi mo ne tra ne vla sti us pe le da odr `e sta bil nost di na ra na du `i pe riod i bez ve }ih osci la ci ja, vra ti lo bi se po ve re we gra |a na u {ted wu u do ma }oj va lu ti. A jo{ ka da bi in fla ci ja bi la na pro jek to va nom ni vou NBS, re zul tat bi bio ni `e ka ma te a sa mim tim i jef ti ni ji di nar ski kre di ti.

Hi po Al pe Adri ja ban ka nu di kli jen ti ma fik sne ka ma te za

ke{ i re fi nan si ra ju }e kre di te u di na ri ma. Sto pe se no mi nal no kre }u od 19,50 od sto go di {we.

– Ove go di ne }e mo pa `qi vo oslu {ki va ti po tre be i mo gu} no sti kli je na ta, uzi ma ju }i u ob zir ja ku kon ku ren ci ju, re gu la ti vu NBS i strikt no po {to va we Za ko na o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga. Di nar ske iz vo re na }i }e mo kroz po ve }a we de po zi ta i ko ri {}e wem nov ca ko ji je tre nut no pla si ran u Re po pa pi re NBS i dr `av ne za pi se Mi ni star stva fi nan si ja – ob ja {wa va Du {an Mi haj lo vi}, di rek tor sek to ra upra vqa wa pro da jom ove ku }e. – Kli jen ti sve vi {e ce ne si gur nost, tran spa rent nost i po go to vo ga ran ci ju da }e po voq ni uslo vi, ko je do bi ju u tre nut ku uzi ma wa kre di ta, osta ti ne pro me we ni. S dru ge stra ne, i da qe va `i pra vi lo da je za sve kli jen te naj op ti mal ni ji za jam onaj ko ji mo `e da se ot pla ti bez te {ko }a. n Du {an ka Vu jo {e vi}

6

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

„DNEV N IK” IS T RA @ U J E: VOLIMO LI

Strah od leta kukavi~jeg ri zna we po je din ca da po se }u je psi hi ja tra u na {em dru {tvu od u vek se sma tra lo vr hun skom hra bro {}u. Ali, te na vod ne lo vo ri ke ni kad ni su bi le ni {ta dru go do ve o ma bol ne stig me. Za raz li ku od do brog de la sve ta, kod nas sli ke iz le gen dar nog fil ma „Let iz nad ku ka vi ~ jeg gne zda“ o psi hi ja trij skim pa ci jen ti ma te {ko ble de u ko lek tiv noj per cep ci ji o oni ma ko ji iz raz li ~i tih raz lo ga ima ju po tre bu za za tra `e po mo} od psi hi ja ta ra.

Oni ko ji su, ipak, pri nu |e ni da po se }u ju psi hi ja trij ske kli ni ke, tru de se da to ~i ne u naj stro `oj taj no sti, a pri ne `e qe nim su sre ti ma s po zna ni ci ma pri mo ra ni su, upra vo iz stra ha da ne bu du stig ma ti zo va ni, da po se `u za ar se na lom iz go vo ra.

Mno gi sto ga re {e we vi de u po se ti pri vat noj psi hi ja trij skoj prak si, no ne ki, opet iz stra ha da ne bu du vi |e ni, {te dro ko ri ste mo gu} nost ku} nih po se ta.

– Ovo dru {tvo pro sto vo li da stig ma ti zu je mar gi nal ne gru pe, ma wi ne i vul ne ra bil ne, uop {te sve one ko ji od stu pa ju na bi lo ko ji na ~in od op {te ma tri ce – ka `e psi hi ja tar Ne boj {a Ba ra~ kov. – Ta kav je od nos i pre ma psi hi ja trij skim pa ci jen ti ma, iako je me |u wi ma, {to se obi~ no ne zna, naj vi {e onih sa bra~ nim pro ble mom, pro ble mom u~e wa, ne sa ni ce i jo{ mno go to ga.

No, kad se kod nas ka `e da su to „psi hi ja trij ski pa ci jen ti”, od mah se po mi sli na ne {to ne iz le ~i vo, ne {to opa sno po dru {tvo a u gla va ma se vr te sli ke izo lo va nih bol ni ca na kra ju gra da sa agre siv nim pa ci jen ti ma.

– Ta pred ra su da se to li ko uko re ni la da i da nas mo `e te vi de ti na li ci ma vi so kih zva ni~ ni ka, pri po se ti psi hi ja trij skim kli ni ka ma, od re |e nu ne la go du kad tre ba da u|u na ode qe we, vaq da iz stra ha da im ne bi ne ko pri {ao – uka zu je Ba ra~ kov.

U Sje di we nim Dr `a va ma, gde se go di {we be le `i vi {e mi li o na po se ta psi hi ja tri ma, te se oni odav no ne stig ma ti zu ju – na pro tiv, se an se kod psi hi ja tra su po sta le op {te me sto u ame ri~ kim fil mo vi ma i se ri ja ma, am bu lant no se naj vi {e le ~e tzv. pro ble mi mo der nog ~o ve ka – naj vi {e ank si o zni po re me }a ji i de pre si je. Na{ sa go vor nik, ko ji i sam ima pri vat nu psi hi ja trij sku or di na ci ju, na vo di da i kod we ga 70-80 po sto pa ci je na ta do la zi sa pro ble mi ma po put po put fo bi ja i pa ni~ nih na pa da, te i de pre si je: – U bol ni~ koj prak si naj vi {e je onih sa shi zo fre nim i pa ra no id nim po re me }a ji ma, i to je ono {to se kod nas, iz to tal ne za blu de, naj vi {e stig ma ti zu je. Na i me, sa mo pro mil pa ci je na ta s ta kvim po re me }a ji ma ume da bu de agre si van i to su oni ko ji ne `e le da pri hva te te ra pi ju.

Oni, pak, ko ji je pri hva te, a to je za slu ga do stig nu }a mo der ne te ra pi je, mo gu da ra de, da za sni va ju po ro di ce i da funk ci o nal no bu du ~la no vi dru {tva. U sve tu se odav no vi {e ne pri me wu le ko vi ~i ja je svr ha bi la da obo re pa ci jen ta i da on spa va 22 sa ta dnev no.

Ba ra~ kov pri me }u je da se u na {em dru {tvu, me |u tim, o mo gu} no sti ma mo der ne te ra pi je le ~e wa te `ih psi hi ja trij skih obo le wa ne pri ~a ni ti po sto ji na ro ~i to

P

KAKO JE KATARZA @ARKA LAU[EVI]A POSTALA PREDIZBORNI KOLA^

Instrumentalizacija jedne tragedije ez ma lo 20 go di na de li jed nog od naj ta len to va ni jih glu ma ca na Bal ka nu, @ar ka La u {e vi }a, od dvo stru kog ubi stva u Pod go ri ci do po mi lo va wa ko je ga je za te klo u Wu jor ku.

U te dve de ce ni je sta lo je pre ko go di nu i po is tra ge, ne {to vi {e pri tvo ra, ~e ti ri go di ne i se dam me se ci za tvo ra, sni ma we dva fil ma pod oru `a nom prat wom zbog bo ja zni od osve te, da bi po tom usle dio eg zil. U Sje di we nim Dr `a va ma je do ~e kao i no vu pre su du cr no gor skog su da te {ku 13 go di na. Ta mo je za po ~eo bor bu za ame ri~ ko dr `a vqan stvo, za vr {io kwi gu „Go di na pro |e, dan ni kad” i ostao za te ~en we nim ve li kim uspe hom u Sr bi ji.

Upra vo na uspe hu te kwi ge, ko ja je, na vod no, pro da ta u pre ko 300.000 pri me ra ka, i pre sta je pri ~a o @ar ku La u {e vi }u, glum cu ko ji je od ubi ce i ve li kog tra gi ~a ra pre {ao te {ku ka tar zu ne bi li do bio oprost i sim pa ti je od ve li kog de la sr bi jan ske jav no sti. Tu, me |u tim, po ~i we pri ~a o me dij skoj ra {o mo ni ja di hra we noj naj ta na ni jim de ta qi ma @ar ko ve tra ge di je, be so mu~ no raz vla ~e noj po etri ma i no vin skim rol na ma. Za po tre be pro mo ci je kwi ge iz da va~ je u~i nio sve {to bi se i o~e ki va lo od ta blo id nih no vi na, autor je po stao te ma o ko joj je sva ko imao {ta da ka `e, pa su u taj go le mi ta las uro ni li i po li ti ~a ri.

Mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} vi {e je pu ta ko men ta ri sa la La u {e vi }ev slu ~aj ja sno sta vqa ju }i jav no sti do zna wa da je no va pre su da cr no gor skog su da ne va `e }a. Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} je de cem bra mi nu le go di ne pot pi sao we go vo po mi lo va we, da bi {lag na tor tu do dao Ivi ca Da ~i}, odnev {i (!!) mu u Wu jork dr `a vqan stvo i pa so{.

Ovi po te zi do ma }ih po li ti ~a ra, osim broj nih sim pa ti ja, za so bom su po -

B

vu kli i ve ~i to pi ta we na {eg dru {tva: je smo li svi jed na ki pred prav dom i ko je ov de za dr `a vu sin pr ve nac, a ko bo so no go pa stor ~e. Dru gim re ~i ma, mo `e mo li mi smrt ni ci od, si lom pri li ka, iza bra nih vla sti o~e ki va ti da nam po sle pa da po mog ne pri usta ja wu?

So ci o log Rat ko Bo `o vi} za „Dnev nik” ka `e da se od dr `a ve, a na ro ~i to po li ti ~a ra u pred iz bor noj kam pa wi, uvek mo `e o~e ki va ti se lek tiv nost.

On ka `e ka ko i ne ki „ma li” qu di ima ju sli~ nih pro ble ma, ali se za wih ni kad ne sa zna.

Osta je sum wa da su po li ti ~a ri uop {te pro ~i ta li o ~e mu je to @ar ko pi sao – To je ta ko. Qu di po zna ti u jav nom `i vo tu, ostva re ni u svo jim pro fe si ja ma i omi qe ni, za so bom vu ku ta kve re ak ci je i to ne mo `e mo ni ka ko iz be }i.

Dr `im da bi naj bo qe bi lo ka da bi za kon bio isti za sve, i to ne tre ba do ka zi va ti, ali u `i vo tu to ne funk ci o ni {e na taj na ~in – ka `e Bo `o vi}.

Po we go vim re ~i ma, od iz la ska kwi ge „Go di na pro |e, dan ni kad”, slu ~aj La u {e vi} je po stao mno go vi {e od kam pa we i mno go vi {e od ne spo ra zu ma po je din ca s dru {tvom.

– Se }am se ka kve su bi le re ak ci je qu di 1993. go di ne ka da se ~i ta va ta tra ge di ja do go di la. Se }am se i u ka kvom smo ta da na sil nom vre me nu `i ve li i {ta je La u {e vi} pre ubi stva sve pre `i vqa vao. ^i ni mi se da je on bio `r tva okol no sti te sko be i stra ha u ko ji ma smo `i ve li i we go va pri ~a, po sma tra na iz te vi zu re po sta je mno go kom pli ko va ni ja – ob ja {wa va Bo `o -

vi}. – Ona na di la zi dnev no po li ti~ ke pri ~e i kal ku la ci je.

Sa go vor nik „Dnev ni ka” na po mi we da je kod nas, u pred iz bor noj igri, sve pod re |e no pri do bi ja wu gla sa ~a, te se sto ga sve po me ra ka for mi pre te ra no sti, {to ni je mi mo i {lo ni slu ~aj @ar ka La u {e vi }a.

– U Sr bi ji sve jed nog tre nut ka po sta je in stru men ta li zo va no i to je po en ta ~i ta ve pri ~e. @ar ko va sud bi na je ba{ po god na za sti ca we po li ti~ kih po e na, jer u ov da {woj jav no sti po sto je ve li ke sim pa ti je za we ga. Po sto ji ra do zna lost ve li kog bro ja qu di ko ji pri `eq ku ju da se u~i ni ne {to dru ga ~i je od sud skih pre su da. Sa dru ge stra ne, na la zi se sprem nost po li ti ~a ra da ta kvu si tu a ci ju is ko ri ste – sma tra Bo `o vi}.

Na pi ta we mo gu li qu di za ko je jav nost ne zna od po li ti ~a ra i dr `a ve da o~e ku ju sli ~an an ga `man, Bo `o vi} ka `e da je i ta kvo po sma tra we slu ~a ja deo na {eg men ta li te ta.

– Tu je pi ta we ka ko mi raz u me mo i vi di mo auto ri te te. Ka da se bi lo ko ji ~o vek iz ba vqu je iz ne vo qe, ja to po dr `a vam. Po dr `a vam da se ne ko ne osu di na ve ~i to umi ra we, na ve~ nu dis kva li fi ka ci ju i to {to su ura di li Ta di}, Da ~i} i dru gi za La u {e vi }a pot pu no je na me stu. Dru ga je stvar {to su oni sve to ra di li u svr hu pri ku pqa wa sim pa ti ja i gla so va – ka `e Bo `o vi}.

I na kra ju, da po no vi mo in for ma ci ju o ti ra `u. La u {e vi }e va kwi ga pro da ta je u pre ko 300.000 pri me ra ka. A da li ju je i pro ~i ta lo 300.000 qu di, te {ko je re }i. No, zna ju }i joj sa dr `aj, osta je sa mo sum wa da su je po li ti ~a ri ipak pre sko ~i li. Jer, da su za i sta pro ~i ta li o ~e mu je @ar ko i ka ko pi sao, te {ko da bi od sve ga pra vi li pred iz bor nu pro pa gan du bez kra ja i kon ca. n Pe tar Kla i}

in te re so va we da se o to me go vo ri. A bez to ga, ka `e, la ko op sta je sli ka o pa ci jen ti ma ko ji su sklo we ni u ne ko izo lo va no zda we, da le ko od o~i ju, sa za kqu ~a nim vra ti ma i iz gu bqe nim kqu ~em. Kao naj bo qa op ci ja za sve – i za jav nost i za pa ci jen te No, u sve mu to me, stig ma ti za ci je je ob u hva ti la i sa me psi hi ja tre. Na{ sa go vor nik na po mi we da se to naj bo qe vi di po lo ka ci ja ma psi hi ja trij skih kli ni ka, ko je su uglav nom uda qe ne od cen tral nih bol ni~ kih kom plek sa. Psi hi ja tri se

obi~ no do `i vqa va ju kao nu `no zlo, do da je dr Ba ra~ kov.

Bur ni do ga |a ji u pro te kle dve de ce ni je osta vi li su du bok trag na men tal no zdra vqe na ci je, {to je re zul ti ra lo po ra stom raz li ~i tih psi hi ja trij skih pro ble ma.

Ne ki su do bi li ma ni fe sta ci o nu po ja vu, po put agre siv no sti i sto pe ubi sta va, ali je isto ta ko po ras tao i broj onih ko ji se i da qe za dr `a va ju unu tar ~e ti ri zi da.

– Dru {tvo je to uo~i lo i po ~e lo je da tra `i iz laz iz tog pro ble ma – uka zu je dr Ba ra~ kov. – Dru {tvo je ta ko ti ho odo -

NEDOVOQNO SEKSUALNO OBRAZOVAWE U [KOLAMA

Decu (ne) donose rode ok je seks i da qe ta bu te ma u Sr bi ji i ro di te qi pri sa moj po mi sli na „ono” cr ve ne, sta ti sti ke go vo re da se u na {oj ze mqi go di {we ura di oko 200 hi qa da abor tu sa.

Pri to me je, pre ma re le vant nim is tra `i va wi ma, sa mo la ne za be le `e no vi {e od de set hi qa da ma lo let ni~ kih trud no }a!

Sek su al na edu ka ci ja je sa stav ni deo {kol skih pro gra ma u ve }i ni za pad nih ze ma qa. U [ved skoj sek su al no vas pi ta we po sto ji od 1955. go di ne, a u sklo pu tog pred me ta de ca se, iz me |u osta log, in for mi {u o pol no pre no si vim bo le sti ma, kon tra cep ci ji i ho mo sek su al no sti.

Kod nas se, me |u tim, uglav nom sve svo di na lek ci je o re pro duk ci ji na ~a so vi ma bi o lo gi je, dok dru gih od go vo ra na pi ta wa ko ja su i te ka ko va `na – ne ma.

Ko or di na tor ka omla din skog pro gra ma ko ji se ba vi ovim pi -

D

ta wi ma, Da ni je la Ko ra} Man - in ter ne ta, vr {wa ka i me di ja.

Psi ho log De ~i je bol ni ce u di}, ka `e da je sek su al no vas pi ta we pre ko po treb no u {ko la - No vom Sa du Ta tja na Ki si} ka ma, i to od naj ra ni jeg de tiw - `e da je ova te ma ne do voq no stva, te da je po gre {no mi {qe - otvo re na, a raz log se na la zi u funk ci ji di na mi ke sa me po ro we da se de ca in te re su ju za seks tek ka da u|u u pu ber tet. di ce, pre sve ga na re la ci ji ro – Po gre {an je di te qi - de ca. stav da de cu tek – Na osno vu ka da do stig nu Seks je jed na od te ma is ku sta va ste ~e fi zi~ ku zre lost nog u prak si, o ko joj ro di te qi po ~i wu da za ni slo bod no mo gu da ja ko ma lo pri ~a ju ma ju te me ve za ne ka `em da je to sa svo jom de com za seks. Po treb sa mo jed na od te no je da ne ma sti ma o ko joj ro di da i da se otvo re no o to me pri - te qi ja ko ma lo pri ~a ju sa svo ~a – ka `e Man di }e va i do da je da jom de com – na vo di Ta tja na Ki uvek do |e fa za ka da ro di teq si}. vi {e ni je me ro da van da da je od Po we nim re ~i ma, sa ma te ma go vo re, te je {ko la ba{ ta da va - ti ka mo `e da se uba ci u po sto `an fak tor. – U {ko la ma mi - je }e na stav ne pred me te u {ko sle da to tre ba ro di te qi da la ma, kao {to su bi o lo gi ja ili ura de, a sa dru ge stra ne ro di te - fi zi~ ka kul tu ra, a da, pri la go qi mi sle da to tre ba ne ko dru - |e ne uz ra stu, in for ma ci je u ve gi i na kra ju se de ca, ~e sto po - zi sa sek som mo gu da se pla si ra gre {no, in for mi {u uz po mo} ju u okvi ru te mat skih ce li na i

na mla |em uz ra stu u ni `im raz re di ma.

Naj ve }a za blu da je, ina ~e, da se sek su al nost svo di is kqu ~i vo na pol ne od no se. Za to ro di te qi jo{ uvek ne mo gu da se ota ra se ose }a ja sti da i pred ra su da ka da je seks u pi ta wu. Ovo je raz log i za {to se ova kve te me ne voq no i ret ko po te `u. Ina ~e, i sa ma de ca su raz li ~i tog mi {qe wa.

Uglav nom se sme {ka ju na ta pi ta wa i ret ko ko o sek su otvo re no pri ~a, na ro ~i to sa ro di te qi ma. Je dan u~e nik osmog raz re da iz No vog Sa da nam ob ja {wa va da o sek su raz go va ra sa vr {wa ci ma, ali da pret po sta vqa da ni je do voq no in for mi san, s tim da uba cu je i opa sku „da je jo{ ra no za to”. Ovaj osmak na kra ju pri zna je i da sa ro di te qi ma ni ka da ni je pri ~ao na tu te mu, a raz log je {to – ni ka da ni je ni pi tao. n Alek san dra Du dvar ski

nedeqa5.februar2012.

c m y

dnevnik

7

PSI HI JA TRE?

iz nad tog gne zda bri lo po tro {wu ben zo di ja ze pi na ili se da ti va, ko ji su go di na ma bi li me |u 10 naj tra `e ni jih le ko va u Sr bi ji. Tu je, me |u tim, pro blem {to smo od tih qu di pr vo na pra vi li za vi sni ke, a on da uve li re gu la ci ju po ko joj sa mo psi hi ja tri mo gu da pre pi su ju ta kve le ko ve. Ti me su psi hi ja tri ko na~ no do bi li na zna ~a ju, {to je znak da se svest ipak me wa, ali je to, s dru ge stra ne, pri mer ka ska wa za do ga |a ji ma. Kod nas je i

ga stro en te ro lo ga, ne go kod psi hi ja tra.

Ko li ko je po pu lar na kul tu ra iz fi mo va i se ri ja, po put „So pra no sa”, uti ca la na na sta nak po mod ne per cep ci je o psi hi ja tri ma, pi ta mo na kra ju na {eg sa go vor ni ka. To je ov de tek u za ~et ku, od go va ra dr Ba ra~ kov: – Do la ze mi qu di ko ji uo~e da ima ju pro blem i da se sva ko dnev no vr te u krug, i on da do |u kod me ne da se iz ven ti li ra ju, da {to

JO[ UVEK SE OSE ]A JU PO SLE DI CE „PA TRI OT SKOG” DI VQA WA HU LI GA NA

Ne la go da pre ko plo ta ro {la je pu na sed mi ca od za tva ra wa Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu, a jo{ se uvek i te ka ko pri ~a i o sjaj noj igri srp skih ru ko me ta {a, o osvo je nom sre bru, o bron zi hr vat skih kom {i ja, ali i o in ci den ti ma ko ji su za pre ti li da svi sport ski do me ti bu du pot pu no skraj nu ti. Do voq no je bi lo ne ko li ko de se ti na ov da {wih i isto to li ko kom {ij skih hu li ga na, idi o ta, ka ko le po re ~e se lek tor Vu ko vi}, da po lu pa ju i za pa le auto mo bi le sa re gi star skim ozna ka ma Hr vat ske u Be o gra du i No vom Sa du, da za ku va ju tu ~u u Ru mi, od no sno da u Vu ko va ru, Spli tu i Du brov ni ku na pad nu Sr be.

A ka da na „pa tri ot skim” osno va ma di vqa ju hu li ga ni, on da je naj ne pri jat ni je oni ma ko ji su `i vot no ve za ni za gra ni cu, a ba{ ta ko je u Po du na vqu, po seb no kod Ba~ ke Pa lan ke i Ilo ka, od no sno Ba ~a i Vu ko va ra. Gra ni ca je ov de naj spe ci fi~ ni ja, jer dve va ro {i u dve dr `a ve de li sa mo Du nav, a va zdu {nom li ni jom uda qe ne su oko dva ki lo me tra. Re ka raz dva ja, a spa ja most ko ji je 1974. go di ne uz apla u ze pre ko 100.000 qu di sa obe oba le u sa o bra }aj pu stio Jo sip Broz. I taj most bu kval no ula zi u po sled we, od no sno pr ve uli ce Pa lan ke i Ilo ka, a svo je vre me no je is ti ca no da su ga za jed ni~ kim sna ga ma gra di le dve op {ti ne – Ba~ ka Pa lan ka i Vu ko var.

No, i pre tog mo sta, ka da je de ce ni ja ma bro di la le gen dar na ske la „Me dved“, qu di su bi li, a i sa da sve vi {e, upu }e ni na dru gu oba lu zbog tr go vi ne, po sla, rod bi ne, pri ja te qa,, iako su po sle de ve de se tih sa obe stra ne gra ni ce po sta vqe ni gra ni~ ni pre la zi, ca ri ni ci i po li ci ja dve dr `a ve.

U ba~ kom de lu pri o ba qa po ~et kom po sled we de ce ni je pro {log ve ka no vi dom na {lo je do sta Sr ba ko ji su pro te ra ni iz Hr vat ske, ali jo{ ih do sta `i vi u Vu ko var sko-srem skoj `u pa ni -

P

da qe obi ~aj da pa ci jen ti s ank si o znim po re me }a jem naj pre go di na ma obi la ze sve mo gu }e le ka re, tro {e i svo je vre me i no vac zdrav stve nog fon da, da bi na po slet ku do {li kod nas ko ji to ume mo da re {i mo za par me se ci.

Ko le ge spe ci ja li sti bi to mo ra li da uo~e na vre me, ali ne znam za {to to ne ~i ne, ve ro vat no i iz stra ha da ne uvre de pa ci jen te. A pa ci jen ti ma je uvek lak {e da pri hva te da idu kod kar di o lo ga i

se ono ka `e – ne eks plo di ra ju.

Ta ko im bu de lak {e. Ali, do la ze mi i oni ko ji ima ju ve li ku za blu du o ovoj pro fe si ji, pa o~e ku ju od me ne da im po nu dim go to vo re {e we za ne ku di le mu, re ci mo da li da pro da ju stan ili ne. On da je na me ni da im ob ja snim da je po sao psi hi ja tra, u ta kvoj si tu a ci ji, da u~i nim sve da se onaj ko do ne se ne ka kvu od lu ku – zbog to ga ne ner vi ra. n De nis Ko lun yi ja

ji. Pre ko mo sta vo di naj kra }i put od Pa lan ke do [i da, ali i Ne {ti na i Vi zi }a, dva se la ko ja pri pa da ju Op {ti ni Ba~ ka Pa lan ka, a na la ze se na de snoj, srem skoj oba li. Me {ta ni su sva ko dnev no upu }e ni na gra ni~ ni pre laz kod Ne {ti na ko ji je od se la uda qen ki lo me tar, a od Ba~ ke Pa lan ke oko 10 ki lo me ta ra. Da bi se do {lo do cen tra op {ti ne auto bu som ili auto mo bi lom, tre ba pro }i ~e ti ri ca rin ske kon ro le, od no sno oko tri ki lo me tra kroz hr vat sko dvo ri {te. I dok je most de ve de se tih pro {log ve ka bio za tvo ren, a 1999. jo{ pri de o{te }en NA TO bom ba ma, po ~et kom no vog ve ka po pra vqen je i po no vo spa ja dve oba le. Ta da su qu di u

mo sta, na sa moj ka pi ji. Vu ko var i Ba~ ima ju ma lo gra ni~ ni pre laz, a pre ko Du na va plo vi fe ri bot „Go lu bi ca“ ko ji je do ni ra la Vla da Kra qe vi ne Ho lan di je.

Qu di sva kod nav ne pre la ze re ku, ima ju ~ak i imo vi nu u dru goj dr `a vi...

Ka da su hu li ga ni lu pa li auto mo bi le sa hr vat skim re gi star skim ozna ka ma u No vom Sa du, od no sno Ve ter ni ku, o{te }e no je i slu `be no vo zi lo Gra da Vu ko va ra. Ru ko vod stvo Vu ko va ra bi lo je gost ru ko vod stva op {ti ne Ba~ na utak mi ci Hr vat ska – Fran cu ska. Ba~ ki lord mer To mi slav Bo gu no vi}, ko ji zna ka ko je te {ko po no vo ob no vi ti do bre kom {ij ske od no se, s pra vom je pu tem sa op {te wa za jav nost bur -

Pa lan ~a ni su, ina ~e, i do dat no ogor ~e ni na hu li ga ne, jer je jer je za vre me utak mi ce Sr bi ja – Hr vat ska ne ki jo{ uvek ne i den ti fi ko va ni idi ot iz pu bli ke me tal nim upa qa ~em po go dio u oko @ar ka [e {u ma, de te Ba~ ke Pa lan ke, ko ji zbog to ga ni je igrao pro tiv Dan ske u fi na lu ovom de lu pri o ba qa za i sta shva ti li Ivu An dri }a za {to je pi sao da qu di ve ko vi ma `e le da pre mo ste re ku, ali da se br zo na vik nu na mo sto ve, te da tek ka da se oni sru {e, po no vo shva te ko li ko zna ~e.

Pa lan ~a ne i Ilo ~a ne i sam `i vot upu }u je jed ne na dru ge.

Kom {i je do la ze na pa la na~ ku ze le nu pi ja cu ku pu ju ono {to je ov de jef ti ni je, a do cen tra dve va ro {i mo `e se sti }i za pet na e stak mi nu ta bi ci klom. Ilo ~an ke ov de do la ze na fri ze raj, Ilo ~a ni po pra vqa ju auto mo bi le, ov de ku pu ju pi vo i ci ga re te jer su znat no jef ti ni ji, a Pa lan ~a ni su svo je vre me no, dok se ce ne ni su iz ni ve li sa le, kod kom {i ja ku po va li be lu teh ni ku, te le vi zo re, trak tor ske gu me, mo tor na ma zi va... Da nas su kom {i je ka pi ja Evrop ske uni je, a Ne {tin kop nom, Pa lan ka pre ko

no re a go vao. Sa sa rad ni ci ma je oti {ao u Vu ko var gde je na tr gu po red Du na va pu tem vi de o bi ma pra }e na ru ko met na utak mi ca Sr bi ja – Hr vat ska. I u cen tru Ba~ ke Pa lan ke, gde je ta ko |e bio po sta vqen ve li ki vi de o bim, u vre me utak mi ce bi lo je par ki ra no oko dva de se tak auto mo bi la sa re gi star skim ozna ka ma Re pu bli ke Hr vat ske, ali ni je se de sio ni je dan eks ces.

Pa lan ~a ni su, ina ~e, i do dat no ogor ~e ni na hu li ga ne, jer je za vre me utak mi ce Sr bi ja – Hr vat ska u be o grad skoj „Are ni“ ne ki jo{ uvek ne i den ti fi ko va ni idi ot iz pu bli ke me tal nim upa qa ~em po go dio u oko @ar ka [e {u ma, ko ji zbog to ga ni je igrao pro tiv Dan ske u fi na lu, pa mo `da i za to ni smo osvo ji li naj sjaj ni je od li~ je. @ar ko je de te Ba~ ke Pa lan ke, mi qe nik na vi ja ~a, kom {i ja, pri ja te qa,

{kol skih dru go va i je dan je od onih Pa lan ~a na ko ji su na Evrop skom pr ven stvu bra ni li bo je na {e re pre zen ta ci je. Po red [e {u ma ov de su u ne ka da {wem Ru ko met nu klu bu „Sin te lon“ sta sa li i igra li Pa lan ~a ni Bo jan Be qan ski, Mar ko Vu jin, Do bri vo je Mar ko vi} iz No ve Gaj do bre i Raj ko Pro da no vi} iz Gaj do bre. Za „Sin te lon“ je igrao i Da li bor ^u tu ra ko ji je pa lan ~ki zet ba{ kao i Ivan Nik ~e vi}. Po zna va o ci spor ta ka `u da u isto ri ji ni je za be le `e no da je dan gra di} kao {to je Ba~ ka Pa lan ka da to li ko re pre zen ta ti va ca u bi lo kom spor tu.

Me |u tim, zbog hu li ga na i idi o ta ni su ogor ~e ni sa mo spor ti sti, na vi ja ~i na {e re pre zen ta ci je i svi nor mal ni, raz bo ri ti qu di iz ovog de la pri o ba qa uz gra ni cu. Ogor ~e ni su i oni ko ji sa ru ko me tom i Evrop skim pr ven stvom ni su ima li ve ze. Je dan pe de se to go di {wak, ina ~e sko ro sva ko dnev no upu }en na gra ni~ ne pre la ze pre ma Ne {ti nu, jer mu osta re li ro di te qi ta mo `i ve, pr vi put se ose tio ne la god no ba{ zbog hu li ga na ko ji su lu pa li auto mo bi le. Na i me, po sle utak mi ce Fran cu ska – Hr vat ska na ca rin skom pre la zu upi tao je hr vat ske ca ri ni ke, ko ji ga ve} go di na ma po zna ju ka ko ste pro {li (?) jer stvar no ni je znao re zul tat. Usle dio je ki seo od go vor: par ki raj te da pre gle da mo auto. Ni su ca ri ni ci u~i ni li ni {ta {to ni je po pro pi si ma, ali mu je bi lo ma lo ~ud no, jer po ne ka da qu di ma ko ji `i ve uz gra ni cu hr vat ski slu `be ni ci pro gle da ju kroz pr ste ka da je re~ o ne kim pre hram be nim sit ni ca ma i ni ko se ni je na wih `a lio. Tek ka da je sti gao u Ne {tin i od oca ~uo {ta se de si lo po sle utak mi ce Hr vat ska Fran cu ska, shva tio je da ka da ne ko u Be o gra du ili No vom Sa du lu pa i pa li ne {to tu |e – on da se to naj vi {e ose ti ov de, na gra ni ci. n Mi lo{ Su yum

ZEMAQSKI DANI TEKU

K

ad god mi ka `u da ne „vo lem“ Ba na }a ne, ja se s tim od mah i slo `im, ali i ob ja snim da me ne mu ~i to {to su ba{ oni da li naj vi {e zna ~aj nih qu di u kul tur noj isto ri ji mog na ro da, ne go sa mo to {to je mo ja Ba~ ka ju na~ ka da la ma we. Jer, kad kre ne te ma kar i u sa svim ovla {no na bra ja we – od Do si te ja i Ste ri ja do Vas ka Po pe do naj ve }eg me |u wi ma (ali i me |u svi ma na ma) Mi lo {a Cr wan skog – u za sva ona ime na \u re Jak {i }a, To do ra Ma noj lo vi }a, Uro {a Pre di }a, Mla de na Mar ko va, pa i da nas Mi ro sla va An ti }a, Vu ji ce Re {i na i Vo je De spo to va, ja od mah skrom no i s tu gom po mi slim da su, s ove stra ne Ti se, ta kvim ve li ka ni ma uz ra me mo gli da sta nu sa mo Zmaj i La za i od sa vre me ni jih Alek san dar Ti {ma. Ako Ba ra ni na vra ti mo Ba raw ci ma, ili ako Bran ka ne pri zna mo Srem ci ma, ne go ba{ Sla von ci ma, oda kle je u Kar lov ce sti gao.

I ko je, na kra ju, jer ovaj tekst pi {em zbog Da na No vog Sa da, naj vi {e o na {em gra du na pi sao i znao? Va sa Sta ji}, kwi `ev nik, fi lo zof i en ci klo pe di sta iz Mo kri na. Ko je bio naj bo qi no vi nar u isto ri ji ovog li sta ko ji upra vo dr `i te u ru ka ma – od mah }u vam ka sti: bio je to naj ne `ni ji pe snik na {ih pu ber te ta Mi ro slav An ti} iz Mo kri na.

Va sa Sta ji} je na me stu do `i vot nog pred sed ni ka Ma ti ce Srp ske umro u pro le }e 1947. go di ne, a po la go di ne ra ni je u No vi Sad su sti gla dva de ~a ka iz we go vog se la da pre u zmu sve tiq ku kul tu re – Ra {a Po pov ko ji i dan-da nas na TV Be o grad pla {i de cu sa ekra na svo jom de damra zov skom bra dom i fo ra ma i fa zo ni ma pra vog Gan dal fa iz Go spo da ra pr ste no va, s tim {to je on to bio i pre te ~u ve ne film ske tri lo gi je, pa ga je Tol kin sa mo pre sli kao i pre pi sao. I sti gao je we gov ro |e ni brat dr Du {an Po pov, ko jem je ova ko lum na i po sve }e na.

Za {to je moj ko le ga DR Du {an Po pov, taj je di ni dok tor na u ka me |u no vi na ri ma, do bio naj ve }e grad sko pri zna we – Fe bru ar sku na gra du No vog Sa da, to bih vam bar la ko ob ja snio, sa mo kad bi mi da li da is pi {em pr vih 10-15 stra na Ne deq nog Dnev ni ka, ali po {to ovi {kr ti ured ni ci to ne }e do zvo li ti, on da mi osta je da vam ka `em: ~la no vi ko mi si je za do de lu tog pri zna wa ni ka da ni su ima li lak {i, a pri tom i zna ~aj ni ji i ~a sni ji po sao, ne go {to je bi la ova jed no gla sna od lu ka.

Mo je krat ko obra zlo `e we: Du {ko Po pov je u ovom gra du ve} bio sve {to se u kul tu ri i in for mi sa wu mo glo bi ti, a on da je pre sko ro 20 go di na seo i na pi -

Pod vi `nik sao ne {to {to ni ko dru gi ni je mo gao i {to ni ko dru gi ni kad i ne }e u~i ni ti: sklo pio je En ci klo pe di ju No vog Sa da u 30 de be lih kwi ga i na vi {e od 10.000 stra ni ca.

I jo{ je dan fle{-bek: kad se ono u ok to bru 1946. do se lio u No vi Sad, po `u rio se do na {eg „Dnev ni ka“ i za pre pa {}e nom se kre ta ru re dak ci je pred sta vio kao do pi snik iz Pe tro gra da (da na {weg Zre wa ni na). Za {to je se kre tar bio za pre pa {}en: za {to {to je ovaj osno vac pred wim go vo rio isti nu. On je za i sta bio do pi snik „Dnev ni ka“, sa mo {to su svi mi sli li da im te ozbiq ne iz ve {ta je {a qe ne ko mno go sta ri ji i ozbiq ni ji.

U „Dnev ni ku” je bio sve {to se mo glo bi ti, on da nam je da ro vao i kwi gu o na {im no vi na ma („Isto ri ja Slo bod ne Voj vo di ne“), u Kul tur nom cen tru na Tri bi ni mla dih za we go vog di rek to ro va wa za pam }e no je da ni jed na sed mi ca ne sme da pro |e bez osam pro gra ma, da bi ta ko sim bo li~ no pro du `io ne de qu za je dan dan), ~im su osno va li Te le vi zi ju No vi Sad pod ra zu me va lo se da Du {ko Po pov bu de wen pr vi glav ni i od go vor ni ured nik. Ta mo je

ne sa mo for mi rao pr vu re dak ci ju, ne go je i sni mao do ku men tar ne fil mo ve u ulo zi ured ni ka i sce na ri ste. Za se lek ci ju fil mo va o Voj vo di ni do bio je i pr vu na gra du na po zna tom i tra di ci o nal nom Fe sti va lu u Por to ro `u. A kao pred stav nik JRT tri go di ne je bio ~lan Iz vr {nog od bo ra Evro vi zi je u @e ne vi.

Iz Te le vi zi je je pre {ao u Ma ti cu srp sku gde je na funk ci ji se kre ta ra bio 12 go di na, a ta mo je ve} i pre to ga bio ~lan Iz vr {nog od bo ra Ma ti ce u tri ~e tvo ro go di {wa man da ta. Kao {to je i sa da u we nom Uprav nom od bo ru. Po sle @i va na Mi li sav ca tre ba lo je za vr {i ti ve li ku Isto ri ju Ma ti ce. I ko }e to ura di ti ne go ne u mor ni Du {ko Po pov. Pri hva tio je za da tak, na pi sao ~e tvr ti tom Isto ri je Ma ti ce srp ske, a sad pri vo di kra ju i rad na pe tom to mu, ko ji ob u hva ta pe riod od 1941. do 1955. go di ne. Bio je ~lan i autor Voj vo |an ske re dak ci je En ci klo pe di je Ju go sla vi je, a 1982. go di ne po kre nuo je En ci klo pe di ju Voj vo di ne.

A za ovaj po sao – En ci klo pe di ja No vog Sa da - ko ji je go spo din Po pov za po ~eo 1993. go di ne, ne sa mo da ne ma pri me ra u na {em pod ne bqu i na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je, ne go se ta kvim po du hva tom mo `e, ko li ko nam je po zna to, po di ~i ti sa mo {est gra do va na sve tu ce lom: a na{ Du {an je ne sa mo in spi ra tor i po kre ta~, glav ni i od go vor ni ured nik, ne go i glav ni, a pr vih go di na i je di ni autor svih tih en ci klo pe dij skih od red ni ca.

Iz jed nog po gle da na sva ki seg ment we go vog sve u kup nog de lo va wa, ra da i uspe ha, tih pra vih pod vi ga, ne mi nov no pa da na um sa mo je dan lajt mo tiv, jed na aso ci ja ci ja ko ja se na me }e u sva kom po gla vqu we go ve kwi ge `i vo ta: sva ki ovaj po du hat ne sa mo da je zah te vao ce log ~o ve ka, ne go bi u sre} ni jim i ure |e ni jim dru {tvi ma iza sva kog od wih sto ja li ce li in sti tu ti. Za to za hval no po tom stvo, a isto ta ko i svi oni sa vre me ni ci u ko ji ma naj ma we zlo be i su rev wi vo sti ima, za ta kve qu de ima ju sa mo jed nu, ali pra vu re~: pod vi `nik. I to je na{ dr Du {an Po pov, pod vi `nik me |u na ma za hval nim sa vre me ni ci ma i sa put ni ci ma na po ~et ku 21. ve ka, da kle i na raz me |i mi le ni ju ma. n \or |e Ran deq

8

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

[ O R O M

@ene su kadgod zimi sedile nuz pe} na {amli, grejale i ~uvale to {to imadu. Sotim nije bilo sigre, u svakoj ku}i je bilo puno dece i navek treba jo{ koje, bilo je posla za sve d je da red je sad ode kod nas zdra vo ve li ka mu ka kad pa da sneg i kad je zi ma. Kad je zi ma on dak je na vek bi lo lad no i pa do je sneg. Ovo {to je sad, to je imi ta ci ja, nit je lad no nit ve je za pra vo.

Prid kraj sva ke go di ne {tam pa ju se no vi ka len da ri i de le na ro du, da svet vi di kad je zi ma i kad }e bi ti lad no i be lo. Ta ke i sli ke me }e du u ka len dar, da se oma vi di {ta nas ~e ka dok ne ot ki ne mo i taj list.

Sad nas cir ku zi ra ju, te ne ma ovog te ne ma onog, te ne mo gu da po ~i ste sneg, te ne mo gu ni ti ko ji ~i ste da do |u jel je za ve ja no. Mi ni star se iz vi wa va na ro du {to ni je po ~i {}en sneg. Kad god, slu {o sam di van da je bi lo druk ~i je. Kad pad ne sneg kre nu xan da ri {o rom pa kad vi de da prid ne kom ku }om ni je po ~i {}e no, oma odu kod le ka ra i po {qu ga da ide ta mo da vi di {ta je s do ma }i nom, od ~e ga bo lu je kad sneg ne ~i sti, mo `da mu tre ba ne kog le ka. Ode le kar pa

O

S

INTERVJU NEDEQ

B O R O M

kad se vra ti i re fe ri {e xan da ri ma da je ga zda zdrav al da je lew i da ne ma ri za sneg, opra ve se xan da ri i po ne su {ta im od ala ta tre ba pa ajd kod tog le wog ga {e. Kad u|u u avli ju, pi ta ju sa mo ko je ga zda i ni {ta vi {e. Kad se ja vi ga zda, od nak ga prid svim uku }a ni ma do bro na lu pa ju i osra mo te s tim wi nim kor ba ~om, da svi vi de i upam te kad sneg ni je bio po ~i {}en. Pam ti le su to bar dve ge ne ra ci je i jed no tri de set zi ma usta ja li su pr vi u {o ru i ~i sti li jo{ dok je bi la po mr ~i na.

Slu {am {ta ti no vi na ri da na ske di va ni du na ro du, sa mo pra vi du stra vu da je zdra vo lad no i da se ni kud ne kre }e bez pre ke po tre be. To je sad do {la na red ta no va sor ta li pa vih i me ka nih no vi na ra, tih {to su zi me pro vo di li nuz ra di ja to re i {to se ra ne so tim ze qem i se me wem. Di da im i bu de to plo kad je du to {to je du ’ti ce. Gle daj te ka ko su ti ce zi mi na je `e ne, od te ’ti ~i je ra ne ni ko se ugre jo ni je.

Oba {ka {to nam se da na {wa omla di na i oni ko ji se ose }a ju mla dim mo di ra ju i kad je zi ma. Zna lo se kad god ka ko se svet obla ~i. [u ba ra se no si la od Mi trov da na do \ur |ev da na, re sto je bi lo za {e {ir. Da na ske ni {e {ir xi je po sla ne ma ju.

Mu {ki su no si li ko `we ~ak {i re, {tri ka ne de be le ~a ra pe, klom pe pu ne sla me, pr {wa ke go re, na kur wa ke do le, ru ka vi ce od re slo va od ~ak {i ra, opa kli je pre ko, ako je ba{ bi lo zdra vo lad no il ako su te ra li ko we u so ni ca ma. Bi li su br ka ti pa im ni nos ni je mo go odo le da oze be. Ni ko se u to do ba zi me ni je bo jo. Zi mi se tu klo po ma snoj i ja koj ra ni, be lom lu ku, vi nu i pi ti ja ma, hur ka ma, {var gli, ko ba si ca ma, ki se lom ku pu su, krom pi ra ~i, pe ~e nim bun de va ma i bun de va ri, vru }om mle ku i s pr sta sko ru pa, vru }im ~var ci ma, vru }om krom pi ru u ~ak {i ra. Ako se

Zi ma ba{ ko god mal ko i raz bo le, le ~i li Da na ske svet ide {o rom i je de. su ga spram go di na, {er be tom, dum Po sle ni ne zna du dal su je li il stom il ku va nim vi nom. ni su, te pa zi na li mu zi ne, te pa zi Du ga~ ke ga }e u to do ba no si li su na gr bav as falt, te pa zi da ne bu svi i mu {ki i `en ske, mi {ki du `e de{ mu sav gle da te na rod, te pa zi a `en ske kra }e, da ne vi re is pod da ne za ka sni{, pa zi di }e{ ba ci aqi na, tu ni je bi lo {a le. Ovo {to ti {ta nic lu kad po je de{ i do kra da na ske zo vu `en ske ga }e, te ni pro ja nit zna{ kol ko nit {ta si jeo. tiv ko ma ra ca ni su do bre, tol ko su Ize{ ta ku ’ra nu. Kad god ni ko wi ret ke i pro vid ne. Ta ke mo gu da ugre je du sa mo onog {to u wi gle da. @e ne su kad god zi mi se di le nuz pe} na {a mli, gre ja le i ~u va le to {to ima du. So tim ni je bi lo si gre, u sva koj ku }i je bi lo pu no de ce i na vek tre ba jo{ ko je, bi lo je po sla za sve. Obla ~i le su se `e ne zi mi u de be le aqi ne, po ve zi va le su de be le ma ra me, s le |a oko kr sta ro gaq od de be le vu ni ce i je dan ta ki pre ko gla ve, na ma ra mu, ako ba{ iz la ze di god na po qe.

U pe} se lo `i lo za ju tra, kad je do bro uka de i{le su tep si je Kako nam je sada sve lepo... il le bac, za vi si ko ji je bio dan i ma ni su da li da je du u ho du. Do bi li {ta su na u mi le, dal da cvr ~i il da su {ta im sle du je u ja sle a po sle, {a pu }e u {er pe wi. Ce la ku }a je mi kad se ra di, taj {to je teo da `vak ri sa la na vru} le bac, fri {ku ’ra nu, ne {to god s no gu, do bi jo bi kor pu ku pus il be li lu kac. Toj de ~ur li ji od `i ce na wu {ku, da ne pra vi ni ko ni je ku po vo vi ta mi ne u du }a nu, {te tu na ku ku ru zu il ka kvom dru ni ko ih ni je nut ko i mo qa ko da je du. gom ze qu. Re da je bi lo za sve.

Zna lo se kad se {ta ra di i {lus. Ko Ni je kad god bi lo ni ra di ja ni ne je’ taj osta ne gla dan do ru~ ka il te le vi zi je ni ter mo me ta ra. To ve ~e re. Tek mlo go go di na po sle ne plo mer su ima li le ka ri a vru }i nu ki stru~ wak je izu mo ape tit. Dok to i lad no }u na rod u to do ba ni je me ni je izu mo, sve je pu ca lo iza u{i ju rio. Kad je vru }i na ras ko mo te se i kad je ~e qad se di la za asta lom i kad raz ga }e a kad je zi ma obu ku se ka ko se je lo. Po sle je bi lo i ri bqeg uqa tre ba. Tra ja la je zi ma ne kad za i ko je ka kvih {pe ci ja za taj ape tit, pra vo. Kad steg ne s po ~et ka, ne po da nam de ca bo qe je de du. [to vi {e pu {ta do pro le }a. Ta ki je bio i {pe ci ja to lo {i ja ’ra na, val da im zim ski ras pust za |a ke, da ne idu u za to i pi {e du to za ape tit. {ko lu kad je naj lad ni je. E, on dak

se ne ki {to je zi mo vo nuz ra di ja tor se tio da tre ba |a ci ma druk ~i ji ras pust pa sad kad za i ve ri kad mu je vre me, de ci uki da ju {ko lu zbog zi me.

Kad je pra va zi ma on dak se gvo `|e le pi za pr ste, ko da ima lep ka na wi ma, a ni je, sa mo je lad no. Kad je ta ko bi lo on dak se i di va ni lo da je lad no i da je na po qu do bro ste glo. Al se ni on dak ni ko zi me bo jo ni je, ta di bi, zma do |e i pro |e. Le pi li smo kad god i je zik za oluk. I oluk je bio gvo zde ni pa kad ko god na slo ni vr ~ak je zi ka a on se oma za le pi od lad no }e. Bi lo je i onih ne ve {tih pa kad mal ko ja ~e sti snu i du `e dr `e je zik na lad nom, za le pi se za pra vo. Ej, do je bi la mu ka da se po sle od le pi. Bez je zi ka ~e qa de ne ume da di va ni. On dak taj sa mo mla ta ra ru ka ma, mu mla i po ka zu je pr stom na oluk i je zik. Pu {ta li su ga mal ko da na u ~i ka ko tre ba i upam ti, on dak ne ko otr ~i po vo du iz lon ca {to sto ji u kraj {po re ta, jed na ci men ta od po li tre bu de do sta da se ugre je to par ~e di se onaj za le pio, da vra ti je zik di mu je me sto i da upam ti gre {ku.

Kan da za to da nas ni ko ni ne pru `a je zik, bo je se da se di god ne za le pi na lad no }i. Xan da re i kor ba ~e uki nu la de mo kra ti ja, na ro du oga di li zi mu oni {to sva ki ~as ja vqa ju da je lad no i gad no, da ni ko ni kud ne ide.

Gle dam ka ko nam je sad sve le po, ~i sto i rav no. Nig di ne ma |u bre ta nuz put, ne ma ru pa na pu tu, ne ma par lo ga i ne u zo ra ne ze mqe, ne ma va ga {a u ata ru. Sa mo be li na, mi li na i ti {i na. E, al ne }e du go, ne pa da sneg da po kri je breg neg da sva ka zver ka osta vi svoj trag. n Bo ra Oti}

I REPREZENTATIVNIM PUBLIKACIJAMA ^UVA SE KULTURNO NASLE\E

P

Bez re ~i ne ma pot pu ne sli ke

reobra`aj Sentandreje zahvatio je sve vidove dru{tvenog `ivota. Varo{ esnaflija, Srpskog privilegovanog trgova~kog dru{tva i iskusnih vinogradara–podrumara ubrzopodi`e glavu, stresa sa sebe izan|alu koprenu levantskih navika, upiwe se iz petnih `ila da se poka`e u novom ruhu, da se doka`e pred sobom i pred radoznalim pogledimasuseda i onih iz udaqenijih varo{i po celoj karlova~koj mitropoliji. I doista, Sentandreja je oko sredine XVI II veka brzo uznapredovala i ukqu~ila se u op{ti ekonomski procvattako vidqiv u najve}em broju ugarskih varo{i i varo{ica, a pogotovo u onim gde su pored Ma|ara `iveli i Srbi i Cincari. ronmene su bile nagle. Vidne iz godine u godinu...

Od lo mak je ovo iz sjaj ne mo no gra fi je „Sen tan dre ja – srp ske po ve sni ce” aka de mi ka Din ka Da vi do va, ko ju je la ne u po vo du {est de ce ni ja po sto ja wa ob ja vio Po kra jin ski za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re u sa rad wi sa no vo sad skim „Pro me te jem” i Srp skom aka de mi jom na u ka i umet no sti. Iz u zet no iz da we, na gra |e no la ne i na Be o grad skom saj mu kwi ga,te meq na je stu di ja o `i vo tu naj se ver ni jeg cen tra srp ske kul tu re, po ~ev od Ve li kog be~ kog ra ta i po to we Ve li ke se o be Sr ba, na kon ko je je va ro{ i ni kla na jed noj pu stoj du nav skoj dol mi,pa sve na red nih 300 go di na, do otva ra wa Mu ze ja Bu dim ske epar hi je, {to je bio, po re ~i ma sa mog auto ra, „naj zna ~aj ni ji kul tur no i sto rij ski do ga |aj XX ve ka u Sen tan dre ji”.

Ipak, na ro ~i ta je pa `wa – a to je i cen tral ni deo mo no gra fi je – po sve }e na sen tan drej skim cr kva ma: Sa bor noj, Pre o bra `e noj skoj, Bla go ve {ten skoj i Po `a re va~ koj, kao i jo{ tri ma ko je odav no vi {e ni su ra dost i bri ga se nan drej skih Sr ba – ]i pro va~ kom, Opo va~ koj i Zbe {koj. Ina ~e, uop {te ni je slu ~aj no {to je mo no gra fi ja „Sen tan dre ja – srp ske po ve sni ce” iza {la ba{ u go di ni ju bi le ja Za vo da, s ob zi rom na ~i we ni cu da su upra vo la ne voj vo -

„Stam be ne pa la te u voj vo |an skim gra do vi ma |an ski za {ti ta ri okon ~a li pr vu fa zu re vi od ba ro ka do isto ri zma 1718 – 1914”. Ova stu zi je spo me ni~ kog na sle |a Bu dim ske epar hi je di ja je din stve na je ne sa mo po to me {to ana i po ~e li ve li ki kon zer va tor ski po sao na naj li zi ra ulo gu ovih obje ka ta u ur ba noj struk sta ri jem sen tan drej skom iko no sta su, ko ji je tu ri pre ~an skih va ro {i, ne go i {to se za hva svo je vre me no iz Sa bor ne pre net u Po `a re qu ju }i woj na jed nom me stu mo gu pro na }i de va~ ku cr kvu. taq ne a na li ze 23 za taj pe riod kqu~ na zda wa: – Na{ je ciq da kul tur nu ba {ti nu na te ri od Ha xi }e ve ku }e u No vom Sa du do Lo ti }e ve to ri ji Voj vo di ne, kao i dru ge spo me ni ke kul ku }e u Vr {cu, od pa la te Jo va na Bran ko vi }a u tu re na ~i joj smo za {ti ti an ga `o va ni, pri Som bo ru do pa la te Ilion u Srem skim Kar bli `i mo {i roj po pu la ci ji. Jer, ni je do voq no lov ci ma ipa la te Voj ni} u Su bo ti ci... sa mo to {to se iz u zet no mno go ra di na te re nu, Ko na~ no, u de cem bru je iz {tam pe iza {la ve} nam je ciq i da sve re zul ta te tog ra da mo no gra fi ja „Ma na stir Bo |a ni” Qi qa ne pred sta vi mo jav no sti. I to pod jed na ko stru~ Sto {i}. Po pre da wu, ovaj je ma na stir, po dig noj i la i~ koj, od no sno ar he o lo zi ma, ar hi tek nut u bli zi ni va `nog sred wo ve kov nog utvr ta ma, mu ze o lo zi ma... ali i do ma }im i stra nim |e wa Ba~, za du `bi na iz ve snog srp skog tr gov go sti ma, ko ji `e le da o ne kim va `nim zda wi ca iz Dal ma ci je ime nom Bog dan, ko ji se, ma, cr kva ma, ka pe la ma, iko no sta si ma, iko na osla bqe nog vi da, po po ma... sa zna ju sve, da do bi ju vrat ku iz Bu di ma ov de wi ho vu pot pu nu sli ku, a U pri pre mi su mo no gra fi je za u sta vio da pre dah ne. ne sa mo de ta qe –ka `e za „Dvorci, letwikovci i Na obli `wem se kla den „Dnev nik” di rek tor Za cu umio i– is ce lio, na vo da Zo ran Va pa. kurije u Vojvodini”, kao kon ~e ga se za ve to vao Iz iz da va~ ke ra di o ni i „Rimokatoli~ke crkve Bo go ro di ci da }e joj na ce ove in sti tu ci je ta ko u Voj vo di ne” ovom me stu sa gra di ti su su pro {le go di ne iza hram. Ipak, za svet umet {le jo{ tri mo no gra fi no sti od le ko vi te vo de mno go je va `ni ja ~i je. O „Gra di ni na Bo su tu”, ~i ji su auto ri dr we ni ca da se zid no sli kar stvo ma na sti ra Bo Pre drag Me do vi} i Il di ko Me do vi}, na{ je |a ni sma tra me stom gde je utih nu la sta ra cr list pre dve sed mi ce ve} op {ir no pi sao. Pod se ti mo, u pi ta wu je re pre zen ta tiv no de lo u kve na i ni kla mo der na srp ska umet nost. A za ko jem su de taq no ob ra |e ni re zul ta ti obim - to je pre vas hod no za slu `an Hri sto for @e nih is tra `i va wa na ovom zna ~aj nom lo ka li tu fa ro vi}, ~i ji bo |an ski `i vo pis za u zi ma u bli zi ni [i da,je din stve nom po go to vo ~e ti - icen tral ni deo mo no gra fi je ~i ji je sa dr `aj ri me tra de be lim na sla ga ma na se o bin skih isto vre me no dat na srp skom i en gle skom je slo je va, ko ji pred sta vqa ju svo je vr stan bu kvar zi ku.

– Tru di mo se da sva na {a iz da wa bu du ne za sta ri je gvo zde no do ba, jer se u de ta qe vi di raz voj kul tu ra go to vo od go di ne do go di ne, od sa mo sa sa `et kom na en gle skom ili ne ma~ na se qa do na se qa... Uz to, ova mo no gra fi ja pr - kom je zi ku, ve} da u pot pu no sti bu du dvo je vi put do no si pri kaz osnov ne kon struk ci je i zi~ na. Je dan od raz lo ga za to je {to se na {a lo gi ~an iz gled ku }a i po lu ze mu ni ca iz tog pe - stal na raz me na pu bli ka ci ja sa 80 adre sa {i ri o da pra i sto ri je, kao i sa mu sa dr `i nu stam - rom Evro pe, a ko ja ni je za mr la ni to kom de ve de se tih, ubr za no {i ri na no ve part ne re be nih obje ka ta.

U sa rad wi sa „Pro me te jem” ob ja vqe na je, po sred stvom me |u na rod nih pro je ka ta na ko pak, mo no gra fi ja Bog da na Ja wu {e vi }a ji ma u ~e stvu je mo, a od sko ra i za hva qu ju }i

kan ce la ri ji APV u Bri se lu – na vo di Va pa. – Ra di se, na i me, o iz u zet no zna ~aj noj re fe ren ci. Jer, ka da se u tim pr vim kon tak ti ma pred sta vi mo na {em bu du }em part ne ru i ova ko re pre zen ta tiv nim iz da wi ma, to je iz u ze tan po ~e tak ko ji {i rom otva ra vra ta, jer pred sta vqa po tvr du da ni smo ne ko ko osta je sa mo u ka te go ri ji pri ~e da ne {to ho }e, ve} na ovaj na ~in ne dvo smi sle no po ka zu je mo da i mo `e mo i zna mo.

Po seb no po gla vqe law skog iz da va~ kog an ga `o va wa Za vo da je pu bli ka ci ja „Gra |a”, ko jom su ob u hva }e ni do me ti kon zer va tor ske slu `be u Voj vo di ni. Iz me |u osta log, tu je rad Zo ra na Ba ri {i }a o kon zer va ci ji tri ce li va ju }e iko ne sa iko no sta sa cr kve sv. Ni ko le u Vu ko va ru, za tim re sta u ra tor ska ana li za spo me ni ka sve tog Hu ber ta u dvor cu „Ka {tel” u E~ ki iz pe ra Bo ja na Ko ji ~i }a, kao i de ta qan pri kaz na la za sa dva no va lo ka li te ta ra nog sred weg ve ka u ata ri ma Siv ca i Sta pa ra, ~i ji je autor ar he o log Dra gan An |e li}. Po Va pi nim re ~i ma, upu }e we zah tev re sor nom mi ni star stvu da se „Gra |a” bo du je kao na u~ ni ~a so pis, jer kva li tet ob ja vqe nih ~la na ka, te stru~ nost auto ra i re cen ze na ta, u pot pu no sti oprav da va tu in ten ci ju.

– Do po lo vi ne ove go di ne iz {tam pe }e iza }i re pre zen ta tiv no iz da we o fru {ko gor skim ma na sti ri ma, za tim pu bli ka ci ja o re zul ta ti ma to po graf skih ar he o lo {kih is tra `i va wa use ver nom Ba na tu, kao i mo no gra fi ja „Dvor ci, let wi kov ci i ku ri je u Voj vo di ni” – na ja vqu je Va pa. – U pri pre mi je iz lo `ba kon zer vi ra nog ar he o lo {kog ma te ri ja la pro na |e nog to kom pra }e wa ra do va na auto pu tu No vi Sad Su bo ti ca, ko ju }e ta ko |e pra ti ti mo no gra fi ja, a kra jem ove go di ne ili po ~et kom sle de }e o~e ku je nas ka pi ta lan iz da va~ ki pro je kat – „Ri mo ka to li~ ke cr kve u Voj vo di ne”, ko jim }e bi ti ob u hva }e no oko 200 obje ka ta u Srem skoj, Su bo ti~ koj i Zre wa nin skoj bi sku pi ji, iz gra |e nih u pe ri o du od 18. do po ~et ka 20. ve ka. n Mi ro slav Sta ji}

OLIVERA KOVA^E

Eli t na en

a za la nam je da je ve }a gru pa mla nih igra ~a, u ono vre me, istin s so va na za sa vre me no ple sno i p la {tvo. Ne do sta ja li su me sto, pro stor, v gra fi, re di te qi i kom po zi to ri oko ko ji qu di oku pi li te do bi li pri li ku da se ba u ple su i kroz ples.

– I ta da, ba{ kao i sa da, naj bo qe i je d rum za no vi ples” bi lo je i osta lo Srp sk {te - ne sa mo zbog teh ni~ kih uslo va ko j ve} i raz u me va wa, pod sti ca ja i su {tin sk Di rek tor Ba le ta je 2002. bio En dr ju Pi t za pra vo je dan od ini ci ja to ra osni va wa F pre to ga no vo sad ski al ter na tiv ni umet n pr ven stve no ve za ni za Ka mer no po zo ri { „Ogle da lo” – go vo ri nam di rek tor ka ba l Oli ve ra Ko va ~e vi} Cr wan ski i na sta vq – Bo ris Ko va~, Iva na In |in, Sa {a dru gi na pra vi li su ve ze s pro fe si o nal ni ma i za jed no stva ra li. Da nas je Fo rum me sto jer oku pqa naj ta len to va ni je i „naj g onim {to je kod nas no vo u ple su. S na ma u~e ni ci i pro fe so ri sa vre me ne igre iz Ba let ske {ko le. Po seb nu ve zu i part ne za nas ve o ma zna ~a jan, ima mo s or ga PER.ART ko ja i sa ma ima ple snu pro duk c tiv ni pro gram ve zan za sa vre me no ple sn {tvo, a ta ko |e je i or ga ni za tor pre sti ` va la sa vre me nog ple sa NOV. Ples, ko ji na di ne omo gu }a va da vi di mo ostva re wa naj auto ra evrop ske sa vre me ne ple sne sce ne.

Sa go vor ni cu smo pr vo za mo li li da n spoj mo der nog ple sa i po zo ri {ta ko je p ne gu je kla si~ nu igru?

– Ve li ke te a tar ske ku }e mo ra ju da im i pra te sa vre me ne to ko ve, bi lo da je u pi t ope ra ili ba let. One tre ba da da ju pri me uslo ve, pod sti ~u i stva ra ju. Ta ko bi tre b a na svu na {u sre }u ta ko je u SNP-u. Mi s po to me po seb ni, i ve o ma sam po no sna i sam deo te pri ~e. l 150 godina SNP kroz va{e o~i i – Iskre no, `ao mi je {to, i po red ve l ta ta, jo{ ni smo u do voq noj me ri pre po zn no od na {ih uisti nu vo de }ih po zo ri {t pri zna we je {to je zgra da SNP-a te meq ra na, ali i da qe ~e ka mo re flek to re k osve tli ti svo je pred sta ve. l Fenomen Mileve Mari} u savrem {tvu Srbije: opera, film, balet... i {tvo do`ivqava tu neverovatnu `en – Na raz li ~i te na ~i ne. Vi de }e mo ka k graf bu du }e ba let ske pred sta ve Mi le va Zu ro vac, is pri ~a ti pri ~u o Mi le vi, `e n tvo va la zbog ve li ke qu ba vi pre ma Ajn {t we go ve ge ni jal no sti. Da li je to po lo `aj je to pi ta we li~ nog iz bo ra, ili se ni {ta od no su dru {tva pre ma `e ni ko ja ni on da ba da se sa mo stva ru je ve} joj je sud bi na spo sob no sti i am bi ci je, uvek pri sta ju } tre }em pla nu. U sva kom slu ~a ju, do bro je di ni u ko joj sla vi mo ta ko ve li ki ju bi l zna ~aj nih oso ba, ili onih ko ji su mo gli na {u lo kal nu ali i svet sku isto ri ju. l Da li je Krcko Ora{~i} potvrda velikim produkcijama, ili incident – SNP mo ra da ima ne sa mo ta ko ve li k to li ko va `ne i kva li tet ne pro duk ci je! za! Sre} ni smo {to smo u sta wu da pra v put Krc ka, ali tre ba `e le ti jo{ vi {e! O gle da pre bo ga to, ali ve ruj te da je to re zu da, ta len ta i ume }a da se s ma lim sred st {to uisti nu ve li ko. Ve li ~an stven je sa {tva ko ji nam Krc ko da je, ali smo od po vla sti tu ogrom nu ener gi ju i bi li sve sni do re zul ta ta u ko jem }e svi u`i va ti – i i

K

Ima nade

Pret hod ni gost „In ter vjua ne de q di teq Rat ko Ra di vo je vi} pi tao je Oli ve ru Ko va ~e vi} Cr wan ski {t put gle da la u po zo ri {tu i za mo lio j – Po sled wi put sam gle da la de~ ju p Du ga ^a ra pa. Svi pu te vi u Sr bi ji su za ve ja ni, ali ve li ka sa la SNPaa ipa No vog Sa da i de ce ko ja su sti gla s Ba~ ke Pa lan ke i ne-znam-ko li ko-jo okol nih me sta. Pre pu no! Iz gle da da i

i pu bli ka u gle da li {tu. Ret ko se de {a va sta va pu ni la ve li ku sa lu SNP-a de set pu we od me sec da na. Ne tre ba, me |u tim, za b hod nu pro duk ci ju Ba le ta – Don Ki ho ta, kon mno go go di na, skre nu la pa `wu na {e na Ba let SNP-a. Do bi li smo za i sta sja nam je pu na sa la i ra dost se ose }a sa sce n l [ta je prelomilo da japanski um ga`ovani u SNP-u?

– Ta ku ja Su mi to mo i Asu ka Ma ruo s audi ci ju ko ju smo ob ja vi li u evrop skom p Ni smo ima li ni ka kvu di le mu na kon au nam je bi li po treb ni ova kvi igra ~i. Wih pri vu kao na{ re per to ar, mo gu} nost da ra da im je No vi Sad ja ko pri ja tan grad, a q ni i ve o ma qu ba zni. l Na ovom mestu je baletska umet dreja Kule{evi} rekla da je wiho `ivotno zaposlewe i to {to su za{

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

QE

U P O T R E B A ­ @ I V O T A

Re por ta `a ko ja je osta la bez tek sta

EVI] CRWANSKI, DIREKTORKA BALETA SNP

a lo da je ne ka pred u ta za re dom za ma bo ra vi ti ni pret ko ja je po no vo, na kul tur ne jav no sti aj ne kri ti ke, uvek ne. metnici budu an-

su se oda zva li na ple snom ma ga zi nu. udi ci je, upra vo su h je na pr vom me stu a de za jed no, ka `u i qu di pro fe si o nal -

tnica SNP-a Anov problem „do{ti}eni kao be-

NAOPA^KE

qe“ glu mac i re „na ne vi |e no“ ta je po sled wi je za ko men tar? pred sta vu Pi pi u to ga da na bi li ak pu na de ce iz tri auto bus iz o{ auto bu sa iz ima na de za nas!

l Na pozori{noj sceni daske `ivot zna~e.

Na politi~koj – balvani.

a apetita SNP za t? ke pred sta ve, ve} i To je na {a oba ve vi mo pred sta ve po Ova pro duk ci ja iz ul tat ogrom nog ra tvi ma po stig ne ne a da ose }aj za jed ni o ~et ka pre po zna li i `e qe da do |e mo iz vo |a ~i na sce ni,

l Dr`avna i gradska kultura su...?

– Na `a lost, bo jim se da bi eko nom ska kri za mo gla po ka za ti da se od kul tu re i ula ga wa u wu naj lak {e i naj pre od u sta je. [te ta }e bi ti ako qu di ko ji nas po dr `a va ju, ali i oni iz po zo ri {ta, sa da od u sta nu, pa se po ka `e da smo se isu vi {e za ne li, a uza lud se po tro {i li. l Kako se umetnost snalazi u krizi, izlazi i zamke?

– Uvek po sto je en tu zi ja sti. Iz gle da da oni ko ji od lu ~u ju o na ma na to i ra ~u na ju. Po ka za lo se da u tre nu ci ma kri ze, a oni su na ovim pro sto ri ma isu vi {e ~e sti, oslo nac pred sta vqa ju sop stve ne sna ge. To ne ka da uop {te ni je lo {e, ali i da je ste – to je je di no i mo gu }e. Mi u Ba le tu SNP-a ima mo sre }e, ali i ve re u se be, kao i sprem no sti da sva ku si tu a ci ju, pa i kri znu, pri hva ti mo kao kre a tiv ni pod sti caj.

Isto vre me no, kri zna vre me na su za ba let naj o pa sni ja, jer je na {a umet nost jed na od naj kom plek sni jih i naj su ro vi jih! l Da li ponovo `ivimo devedesete?

– Bi }e u`a sno ako se is po sta vi da je ta ko, jer je stra {no vra }a ti se u r|a vu pro {lost. l Kako skon~ati povampirewe starih, zlih duhova...?

– Ne znam. Vaq da ig no ri sa wem i ba vqe wem svo jim po slom. l Zna~aj relativizacije incidenata sa hrvatskim navija~ima u NS i {ta nam oni govore?

– U`a sno me je sra mo ta zbog to ga. l Ve}ina gra|ana Srbije osudila je nasiqe, dodaju}i famozno „ali”, koje prate recipro~ne neprijatne situacije u kojima su se Srbi nalazili u Hrvatskoj?

– Dok iz go va ra mo „ali“ ne }e se ni {ta pro me ni ti, i to je sa mo do kaz da i da qe ne gu je mo na ci o na li zam i mr `wu i pre no si mo je ge ne ra ci ja ma ko je ne ma ju raz lo ga, ni ti li~ nog is ku stva, zbog ko jeg bi ne kog mr ze li, tu kli ili ubi ja li. l Ti{min roman Bernardijeva soba poskupeo je dva i po puta od trenutka kada je dobio NIN–ovu nagradu ?

– Mno go je ve }i pro blem to {to jav nost, ko ja se da nas se ki ra zbog pro me ne ce ne po ko joj se pro da je na gra |e na Ti {mi na kwi ga, poj ma ne ma da je we gov autor ski ho no rar za Ber nar di je vu so bu iz no sio 500 evra! l [ta politi~ka elita mora u~initi da bi mladi dobili {ansu da ispoqe kulturni potencijal i ideje?

– Mo ra da zna {ta }e da po dr `i. Mo ra da zna da ako da je svi ma po ma lo ni ko ni je za pra vo do bio ni {ta sem {to su oni sa se be ski nu li od go vor nost. Mo ra da raz dvo ji dnev nu od kul tur ne po li ti ke, i na kra ju – i po ~et ku – tre ba lo bi da shva te te `i nu svo jih od lu ka, a on da, bi lo bi le po da se ko ji put vi di mo i u po zo ri {tu. l Da li nas je odlazak Petra Kraqa boleo najpre kao podsetnik da „sistem” vi{e nema kapacitet da proizvodi velike qude?

– Ne mi slim da je to ta~ no, a ne mi slim ni da je si stem pro iz vo dio ve li ke qu de. Na{ je si stem od u vek, ~i ni mi se, upra vo su prot no ra dio. n Igor Mihaqevi}

l Izme|u privrednog buma i bumeranga samo je jedan dolar.

menom drui kako drunu i majku? ko }e ko re o- Ajn {tajn, Sta {a ni ko ja je se be `r taj nu i po {to va wu j i `e ne da nas, ili a ni je pro me ni lo u a, a ni sa da, ne tre da gu {i vla sti te }i na to da bu de u e da se ma kar u go lej se ti mo to li ko i bi ti zna ~aj ni za

l Mister dolar na pozori{noj sceni, misterija – na politi~koj.

u{i? li kih re zul na ti kao jed ta. Naj ve }e q no re no vi ko ji ma }e mo

l Amerikanci se povla~e iz Iraka i Smedereva.

ma ju po tre bu ta wu dra ma, er, omo gu }e ba lo da bu de, slim da smo sre} na {to

O

Ili­ja­Mar­ko­vi}

di no me sto za “Fo ko na rod no po zo ri ji po se du je zgra da, ke po dr {ke upra ve. ter Grin vud i on je Fo ru ma. Go di na ma ni ci bi li su {te mu zi ke le ta SNP-a qa: Asen ti} i im ple sa ~i pre sti `no glad ni je” za a su da nas i no vo sad ske er ski od nos, a ni za ci jom ci ju i edu ka no stva ra la `nog fe sti am sva ke go j zna ~aj ni jih . nam ob ja sni pr ven stve nu

li medvedi”, jer nedostatak stimulacije ubija motivaciju?

– To je ta~ no. Mi slim da su za igra ~e ne zdra vi ugo vo ri na neo d re |e no vre me, jer ni su uvek sve sni i sa ve sni pa im tre ba iz ve sna ne iz ve snost ko ja }e ih „mo ti vi sa ti“ i te ra ti na rad. Ta ko |e, va `no je na pre sta no osve `a va ti an sambl no vim igra ~i ma, pe da go zi ma, ko re o gra fi ma... jer nas to ~i ni ak tiv ni jim, do no si no va uz bu |e wa, mo ti vi {e da u~i mo jed ni od dru gih i tak mi ~i mo se, ali na zdrav na ~in. Dru gi pro blem je ne mo gu} nost od la ska u pen zi ju: ne ma no vih za po {qa va wa, a ne pre sta no se po ve }a va i broj go din za od la zak u pen zi ju, pa }e mo ta ko s po sto je }im be ne fi ci ja ma ima ti vi {e go di na sta `a no go di na `i vo ta.

Od go vo rih slu ~aj nom pro la zni ku kroz me mo ri jal ni park ko li ko {tra, sta kle na ja nu ar ska hlad no }a, su vo mra zi ca ko ja na mo men te, usled ja ~eg stru ja wa va zdu ha, ob li zu je i «stru `e po ko - je sa ti i, gla dan raz go vo ra, uz vra tih ne smo tre nim pi ta wem ga |a ju }i `i kao ma ~i ji je zik, ote ra la je iz Sve ti li {ta sve ko ji ma ni - bo san skog Srem ca rav no u ple} ku: “No vi nar sam, iz vi ni te... Sa mo je nu `no da se ov de na |u ili da ovu da pro |u, pa ipak, spo ra di~ no, po - mo me nat! Pro la zi te li ~e sto kroz ovaj park?”

Pro la znik, mr zo voq na do bri ~i na, re kao bih, od mah nu ru kom i ne ja vi se na be ton skim i po plo ~a nim sta za ma, i me |u dr ve }em i {i bqem, po ne ki u`ur ba ni pro la znik ili {e ta~ s ka pom ili ka pu qa - na la ze }i za shod no ni da se osvr ne od gla vi wa sta zom bez ime na i ~om na bi je nom na obr ve, za mo tan {a lom, po dig nu te krag ne, s ide jom pre zi me na. Pa, ipak, do vik nu: “Pi taj ne kog dru gog... Eno ti onaj ta da sa le di ne {to pre {mug ne u za ve tri nu me |u pro zo re obli `wih mo, ba! Ma ni me ne, ze mqa ~e! Ne znam ti ja ni {ta!”

(To mi je hva la {to sam mu re kao ko li ko je sa ti.) na se qa. Po red ka na la dva mla di }a s ka pu qa ~a ma na o~i ma sto je pod dr ve }em na su vo mra zi ci i cu ga ju cr no gro `|e iz dvo li tar ske pla Po gle dah u prav cu u ko jem je Bo sa nac po ka zao ru kom, i me |u dr ve sti~ ne fla {e. Ta mo du bqe, u par ku, krup ni go spo din u grom bi ka pu - }em, sto ti nak me ta ra od Ur ne, ugle dah uni for mi sa nog bra do wu s pa tu {e ta pa tu qa sto pse to s cr ve nim pr slu ~i }em. Zlo u po tre bi }u sa da pi rom u ru ka vi ca ma: za gle da dre ve }e i ne {to za pi su je. ^o vek ob ra ovu re por ter sku “ko lum nu”, jer ne mo gu a da ne ka `em – se }a we, s di - stao ri |om bra dom i br ko vi ma i sa `u to-bra on skom krof nom “ru ske” gi tal nom ja sno }om, vr {i stra ho vi ti pri ti sak na me ne! – da sam ov - zim ske ka pe na gla vi po vi {e u{i ju, pro pi sno uni for mi san u si vo ma de pr vi put bio, ov de na Sve ti li {tu Car skog gra da, pre ne {to ja ~e sli na stom {um skom ({u mar skom) de ze nu, u{u {kan pu we nom jak nom s od ~e tr de set zi ma, ka da sam u fa zi de te ta go sto vao kod uja ka (ko ji sa ka pu qa ~om ko ja mu se od o strag zgu ta la oko vra ta, spre da, pak, vra ta po ro di com i da nas `i vi u Ma tro zo voj ko lo ni ji po red spo men-gro - ob lo `e nog i za kop ~a nog po de bqom krag nom, pr tio je oma wi po lu pra bqa). Se }am ga se dok je na trav wa ku, me |u bre za ma, tre ni rao {te ne zni ra nac s ka i {i ma is pod pa zu ha i po pre~ nim u`im ka i {em za kop vu~ ja ka, a se }am se i se be, dok to gle dam i u~e stvu jem ba ca ju }i ko mad ~a nim pre ko pr sa, o de snom ra me nu je no sio dup ke pu nu tor bu (na lik dr ve ta ma lom pri pi to mqe nom vu ku, a po tom se tr ~e }i u sla lo mu, s na tor be ko je no se fo to re por te ri), i u {a ka ma, za {ti }e nim ru ka vi ra {i re nim ru ka ma, us pi wem na ze mqa ne bre `uq ke sa ba kqa ma, va - ca ma o{tri ka nim u {a ra ma zmij ske ko `e, dr `ao je pod me ta~ A4 for qam se po ze le nom kr znu kao raz dra ga no {te ne. I jo{ se se }am ka ko ma ta i s vre me na na vre me, ka ko re koh, za pi si vao ne {te na har ti ji jur cam na uja ko vom mu {kom bi ci klu (za ko {en s no ga ma is pod {tan - u~vr {}e noj na tom pod me ta ~u. Pri |oh mu i pro ~i tah na xe pu: Mi haj gle), sta zom po red Ur ne, ori ja {kog me tal nog or ga ni zma na bre `uq - lo Stan ko vi}, Za sa vi ca, stru~ ni sa rad nik is tra `i va~. Da, to je on! ku s “pu ko ti nom” zgod nom da se u|e u `e lu dac ovog cr nog ~u da po red Pre ne ko li ko go di na, jed nog za gu {qi vog let weg da na, dok sam se sta ze. I kao {to se za de ~i ji mo zak sve la ko le pi, ta ko se i me ni, tih sa iz let ni~ ki na pa qe nim no vo sad skim po zna ni ci ma, i na wi hov po da na, za le pi la vest ko ja je {o ki ra la Ma tro zo vu ko lo ni ju: ne ki ~o ziv, vo zi kao u pla }e nom ~am cu po vo di Za sa vi ci, i s in fan til nom vek, obi~ ni ti hi kom {i ja, ubio je dva mla di }a ko je je u svom dvo ri {tu za te kao u no} noj kra |i.

Svra tio sam i je se nas u ovaj me mo ri jal ni pe ri voj, pre ne go {to je ka len dar otre sao li {}e sa li {}a ra i {i bqa, i ako po se ti lac spo m en-gro b qa sa mi t ro v a~ k om isto ri jom u mo zgu uop {te sme da ka `e, a da se ne ugri ze za sr ce, da je ov de – {e ta ju }i sta za ma i trav wa kom iz me |u dr ve }a, me di ti ra ju }i na klu pa ma po red sta za – za pra vo u`i vao u le po ti ra zno vr snog ze le ni {a, cr ve nim buk ti wa ma di vqeg ke ste na, elek tri~ nom `u ti lu gr m qa, svi l e n om tre p e r e w u bre za, so nor nom hu ~a wu jel ki, on da, evo, ja se usu |u jem da ka `em da sam je se nas ta mo u`i vao. Pa, ipak, i ta da, uosta lom kao i sa da, ostao sam bez tek sta...

Pej z a ` ni me m o r i j al n i kom Mihajlo Stankovi} i urna u mitrova~kom spomen-parku Fo to: S. [u {we vi} pleks (spo men-park, spo men-gro bqe), ka ko ga je ve} na zva la stru ka, «» iz ve den na dva na est hek ta ra le - za in te re so va no {}u, po net iz let ni~ kom pa te ti kom, zja kao una o ko lo di ne, ne ka da {weg pe ri fe rij skog «“tam nog vi la je ta” po red pra vo - po pri bal nom ra sti wu ne bi li ugle dao ne kog (obe }a nog) da bra, od slav nog gro bqa u Car skom gra du, pre po znat je kao sme li po ku {aj i je da red sam na oba li u {i pra` ju spa zio ovog ~o ve ka, ta da s te {kim ne ka vr sta eks pe ri men ta na sta log u gla vi Bog da na Bog da no vi }a, fo to a par tom oko vra ta, ba u qao je po red vo de, kroz tr sku, i ne osvr auto ra ko ji je jed nu za stra {u ju }u pri ~u, srem sku pri ~u nad pri ~a - nuv {i se pre ma ko mi~ nom dru {tvu na ~am cu s vo di ~em na pen ti (ko ma, obe le `io mo der nim spo me ni~ kim re {e wem ko je je ap so lut no ja je sve vre me ka {qa la). We go vo li ce, we go va “avan tu ri sti~ ka” po is ko ~i lo iz ka lu pa do ta da {wih so ci jal re a li sti~ kih pred sta va ja va, po tra ja la je pod mo jim obr va ma sve ga ne ko li ko mi nu ta, pre ne bron za nih jed no di men zi o nal nih par ti za na na po sta men ti ma u pri - go {to je uni for mi sa ni bra do wa, s ran cem na ki~ mi i s de be lom rod noj ve li ~i ni sa za mah nu tim ru ka ma, sti snu tim pe sni ca ma i tor bom o ku ku (istom ovom, ako se ne va ram), i{ ~e zao u ra sti wu kao bom ba ma u {a ka ma. Bog da no vi} je, pak, naj stra {ni je me sto na kon - da bar, i ta man to li ko je bi lo do voq no da, o~i gled no, za u vek upam ti nen tu Sre mu, sve to me sto Sre ma, Sve ti li {te, osmi slio i iz veo tim {um skog go spo di na Mi haj la Stan ko vi }a. Usu |u jem se da ka `em kao `i vi or ga ni zam, ve li ku par kov sku ce li nu, s Ur nom na pri la zu, da sam istog mo men ta po `e leo da is ko ~im iz ~am ca ({to se po ka za ople me we nu sa pre ko sto vr sta dr ve nih bi }a, li {}a ra, ~e ti na ra i lo ne re al nim) i da po |em kroz tr sku za ~o ve kom, jed nim od onih po {i bqa; `i va sce no gra fi ja u ~i je sre di {te je sme stio be le ka me ne sve }e ni ka u ko jem sam od mah, ta ko re }i, a ta ko i ne re }i, pre po znao blo ko ve s ba kar nim plo ~a ma s ime ni ma stre qa nih, sr ce Sve ti li - mo na ha svo je pro fe si je i, na rav no, istog mo men ta ugle dao Mi {u pod {ta, i oko ka me nih koc ki gru pi sao ze mqa ne za tra vqe ne hum ke s svo jim na slo vom! Ko jim po slom u Sve ti li {tu? bron za nim ba kqa ma (pla me no vi ma) na vr hu. Pred sta va Ur ne je u “Po pi su jem dr ve }e”, od go vo ri Stan ko vi}. “Usko ro pred sto ji ure stva ri ori ja {ka me tal na spo me ni~ ka for ma na bre `uq ku po red |e we spo men-gro bqa, pa su me ne iz upra ve gra da za du `i li da po pi glav ne pri la zne sta ze kroz ab do men Sve ti li {ta, kon tu ra od bron - {em dr ve }e! Evo, ov de u ta be li, vi di te, upi {em ko ja je vr sta sta bla, za nih “tra ka” ne pra vil nih li ni ja u~vr {}e nih nit na ma, na lik na vi si na, pre~ nik... A ov de upi {em ko men tar: sme ta sta blo, ne sme ta... pe har ili va zu za cve }e, po sta vqe na na ju go i sto~ noj “ka pi ji” spo - Ako je dr vo bo le sno, su vo, na pi {em: tre ba ga uklo ni ti...” men-gro bqa – pe {a~ ki pri laz kroz me mo ri jal ni pla to i pre ~i ca I sa da, sa mo za one do ko jih ta vest jo{ ni je do pr la, ~i sto in for za okol no sta nov ni {tvo na pu tu od i do Op {te bol ni ce – i, pri la - ma tiv no: ov de, u ovom ne ka da pe ri fe rij skom bu xa ku Car skog gra da, ze }i s te stra ne par ku, pr vi po re do sle du i, gle da no po di men zi ja - ov de u vo de nim ja ma ma po red pra vo slav nog mi tro va~ kog gro bqa, po ma, naj ve }i sim bol Sve ti li {ta, pr va po ru ka po se ti o ci ma i pro la - ~ev od le ta ~e tr de set dru ge, «“srem skog kr va vog le ta”, ~u do vi {ta sa zni ci ma, dra ma ti~ na i upe ~a tqi va in for ma ci ja o to me da se ula zi slo vom «“U” na ka pa ma, sa mo u jed noj no }i stre qa la su se dam sto ti na u Sve to me sto. ci vi la (i sli ka ra Sa vu [u ma no vi }a me |u wi ma), a do kra ja ra ta I evo me, pre ne ki dan, opet u Car skom gra du! O`e `en po obra zi - usta {e su ov de po bi le osam hi qa da mu {ka ra ca i `e na. Ov de je naj ve ma su vom, pa pre nom hlad no }om ko ja in ha li ra si nu se kao se ~i vo, i za - }e stra ti {te Dru gog svet skog ra ta na te ri to ri ji Voj vo di ne. Ov de je sle pqen o{trom, sta kle nom iz lu ~e vi nom te le vi zij ski ne na ja vqe - isto ri ja za ne me la pred naj ve }im pa dom qud ske vr ste. Ov de je Sve ti nog ja nu ar skog sun ca – iz ne nad na sve tlo sna eks plo zi ja, po sle tu rob - li {te kon ti nen ta Sre ma! I, do bro, {ta tu, da nas, vi di mo? U stva ri, nog si vi la bez sne ga, usled ko je je sve u ob na `e nom pej za `u Sve ti li - {ta tu gle da mo po sled wih de se tak i vi {e go di na? Gle da mo oskr na {ta do bi lo stra ho vi tu du bin sku pro hod nost, re qef nost i iz ra `aj - vqe nu Ur nu s i{kra ba nim pod no` jem i de for mi sa nom be ton skom nost! – upra vo sam se bio za te kao na sta zi kroz za tra vqe nu i pu stu osno vom; vi di mo po kr qa ne, od re za ne me tal ne pa trq ke i iz u vi ja ne i ~i sti nu kod po me nu te Ur ne od ko va ne bron ze na te me nu ve {ta~ kog i{kra ba ne pla me no ve ba kqi na hum ka ma; vi di mo ka me ne blo ko ve s ze mqa nog bre `uq ka (hum ke) za li ve nog ras pu klom i de for mi sa nom ko jih su od va li li i od ne li ba kar ne plo ~e s ime ni ma dve hi qa de kru `ni com be ton ske po ga ~e, kad me od o strag, vas kr sao iz ma lo ~as stre qa nih qu di ko ji su pod ovim hum ka ma sa hra we ni... ^o vek pred pra zne ~i sti ne iza mo jih ne bra we nih le |a, kquc nu u u`ur ba nom ovim be{ ~a {}em ili spu sti po gled, okre ne gla vu i pro |e, ili puk pro la zu pre ma sre di {tu par ka pro zu kli upit nik s pro sto du {nom ne od ne mo} nog be sa. Ili jed no stav no za ne mi. Osta ne bez re ~i. Pa je fa mi li jar nom bo san skom re ~e ni com (ne za u sta vqa ju }i se): “Ze mqa - ta ko i ova re por ta `a osta la bez tek sta. ~e, kol’ko je sa ti, ba?” n @eqko Markovi}

l R|a na r|u, para na paru, dolar za `elezaru.

ta i ra ~u na n tu zi ja zam

a dih pro fe si o nal ski bi la za in te re po zo ri {no stva ra vre me ali i ko re o- ih bi se ovi mla di a ve is tra `i va wem

9

R

e gi o nal na raz voj na agen ci ja Ba~ ka (RRAB) do bi la je akre di ta ci ju od Na ci o nal ne agen ci je za raz voj, ~i me je i zva ni~ no po sta la in sti tu ci ja ~i ji je za da tak da spro vo di me re i pro gra me od zna ~a ja za rav no mer ni re gi o nal ni raz voj na svo joj te ri to ri ji. Iako ju je osno va lo 13 op {ti na sa te ri to ri je Ba~ ke, RRAB }e za stu pa ti in te re se i pre o sta lih pet, ali i svih ma lih i sred wih pred u ze }a, pred u zet ni ka i obra zov nih in sti tu ci ja ko ji su za in te re so va ni za u~e {}e u pro gra mi ma Na ci o nal ne agen ci je za raz voj.

– De le ga ci ja EU je jo{ ra ni je pre po zna la zna ~aj na {e agen ci je pa se sa da 85 od sto fi nan si ra mo iz bu xe ta Uni je, dok 15 od sto ula `u op {ti ne ko je su nas osno va la – ka `e di rek tor RRAB Sr |an Ve zmar. – Raz voj ne agen ci je su ve o ma va `ne zbog de fi ni sa wa bu du }ih pri o ri te ta raz vo ja, a nas sa da o~e ku je, do kra ja go di ne, po ~e tak ra da na ope ra tiv nom pla nu raz vo ja za Ba~ ku. Uslov je da se pre to ga do ne se na ci o nal ni plan re gi o nal nog raz vo ja. Na kon to ga po treb no je usvo ji ti i stra te gi ju raz vo ja APV. Ka da svi ti do ku men ti bu du za vr {e ni, mi

Ina ~e, na te ri to ri ji Ba~ ke RRAB je je di ni su bjekt, a ta ko }e bi ti i u na red ne dve go di ne, ko ji je ovla {}en da se ba vi po slo vi ma od zna ~a ja za re gi o nal ni raz voj.

– Sa mo pre ko nas }e i pri vre da i lo kal ne sa mo u pra ve mo }i da ko ri ste sred stva iz re pu bli~ kog bu xe ta, a tre ba zna ti da je ove go di ne za re gi o nal ni raz voj obez be |e no 360 mi li o na di na ra – di rek tor RRAB Ve zmar.

Pet op {ti na u Ba~ koj ni je u~e stvo va lo u osni va wu RRAB, ali je agen ci ja ovla {}e na da i na wi ho vim te ri to ri ja ma spro vo di pro gra me Na ci o nal ne agen ci je. Na pi ta we, ho }e li se i te op {ti ne pri kqu ~i ti, Ve zmar ka `e da je to mo gu }e.

– No vi Sad ni je u gru pi osni va ~a, ali sa wi ma ima mo pro to kol o part ner stvu. Re al no je da nam u na red nom pe ri o du pri stu pi Su bo ti ca. Ako se to do go di, on da mo `e mo o~e ki va ti i pri stu pa we Ba~ ke To po le i Ma log I|o {a. No, sa da to ni je to li ko va `no jer smo akre di to va ni za ce lu te ri to ri ju Ba~ ke – ka `e Ve zmar.

I razvoju treba pomo]I bi smo, kao raz voj na agen ci ja, tre ba lo da pri stu pi mo iz ra di ope ra tiv nog pla na raz vo ja za Ba~ ku, gde bi smo iden ti fi ko va li ko ji su osnov ni prav ci raz vo ja, ko je }e mo za jed no sa op {ti na ma spro vo di ti pu tem me |u na rod nih i raz voj nih pro je ka ta.

Po we go vim re ~i ma, RRAB ima i ulo gu da za stu pa in te re se lo kal nih sa mo u pra va pre ma Na ci o nal noj agen ci ji za re gi o nal ni raz voj, kao i pre ma Mi ni star stvu eko no mi je, te da na taj na ~in uti ~e na do no {e we po li ti ke od zna ~a ja za re gi o nal ni raz voj.

– I pre akre di ta ci je, za ma we od go di nu da na, us pe li smo da obez be di mo vi {e od 1,2 mi li o na evra kroz pro jek te ko je fi nan si ra EU. Ti me smo na star tu po ka za li ka kvu }e ulo gu ima ti na {a agen ci ja u na red nom pe ri o du. Na {a pra va ulo ga po ka za }e se ka da Sr bi ji po sta ne do stup na IPA 3 kom po nen ta, ko ja pod ra zu me va ve li ke in fra struk tur ne pro jek te. Uz to, spro vo di }e mo i pro gra me Na ci o nal ne agen ci je za re gi o nal ni raz voj, ko ji su na me we ni ma lim i sred wim pred u ze }i ma i pred u zet ni ci ma. Pro {le go di ne je u tu oblast pla si ra no 10,3 mi li o na di na ra bes po vrat nih sred sta va iz bu xe ta Sr bi je. Taj no vac je ov de kod nas do stu pan is kqu ~i vo pre ko Re gi o nal ne raz voj ne agen ci je Ba~ ka – na vo di Ve zmar.

Re gi o nal na raz voj na agen ci ja Ba~ ka je do sa da ozbiq nu sa rad wu ostva ri la sa ma |ar skom re gi jom ^on grad, sa ko jom za jed ni~ ki spro vo di pro je kat po dr {ke rav no mer nom re gi o nal nom raz vo ju pre ko gra ni~ nih re gi ja. U pi ta wu je pro je kat iz ko jeg bi tre ba lo da na sta ne plan za bu du }i raz voj Ba~ ke i ^on gra da u smi slu pre ko gra ni~ ne sa rad we.

– Na {e i op {ti ne sa te ri to ri je ^on gra da za jed no }e se sti i po ku {a ti da na osno vu IPA 3, 4 i 5 pro gra ma, de fi ni {u raz voj ne pro jek te sa pre ko gra ni~ nim ka rak te rom. Za po ~e li smo i uspe {nu sa rad wu sa Osi je~ ko-ba raw skom `u pa ni jom u Hr vat skoj sa ko jom smo kan di do va li tri pro jek ta - ka `e Ve zmar.

Po sao RRAB je, iz me |u osta log i da po mog ne op {ti na ma da raz ra de ide je u ozbiq ne pro jek te.

– U op {ti na ma u ko ji ma ima vo qe, a ne ma ide ja, tru di mo se da ih ukqu ~i mo u ne ka dru ga me |u op {tin ska part ner stva. Uz to, pru `a mo i po mo} u pi sa wu pro je ka ta, iako su voj vo |an ske op {ti ne u toj obla sti ve} da le ko oti {le i ne tre ba im vi {e obu ka za IPA 2. Ipak, bi }e po treb na obu ka za IPA 3, pa }e mo obez be di ti edu ka ci ju za sve ko ji su za in te re so va ni – na ja vqu je Sr |an Ve zmar. n Petar Klai}

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Finansijski pakt Sve zemqe EU, osim Velike Britanije i ^e{ke, pristale su da potpi{u novi fiskalni sporazum ~iji je ciq zaustavqawe tro{ewa u evrozoni i stavqawe ta~ke na du`ni~ku krizu 17 ~lanica evrozone ostale ~lanice EU potpisnice sporazuma izvan sporazuma

Holand.

Estonija Nema~ka

VB: premijer VB Kameron Irska je u decembru blokirao sporazum. Luksemb.

Kasnije je ne{to Francuska smek{ao svoj stav, najaviv{i da Britanija ne}e biti smetwa wegovom provo|ewu ^E[KA: Na ~ekawu zbog nepostojawa nacionalnog konsenzusa

Finska

Belgija

^e{ka Slova~ka Austrija Slovenija

[panija

Portugal FR: Sporazum verovatno ne}e biti ratifikovan pre predsedni~kih izbora 6. maja

Italija Malta Gr~ka Kipar IR: Mo`da }e biti neophodan referendum Finansijski KQU^NE ODREDBE FISKALNOG DOGOVORA pakt bi trebalo Ako se bilo koja Nacionalni buyeti moraju da bude potpisan biti u ravnote`i ili u suficitu zemqa olako odnosi 1. marta, a stupa na prema sporazumu, (strukturni deficit ne bi snagu kada bude trebalo da pre|e 0,5 % BDP-a). Evropski sud pravde ratifikovan u mo`e je kazniti i sa Postoje}a pravila EU ogranibar 12 zemaqa 0,1 % BDP-a, {to }e ~avaju godi{wi deficit na 3% se slivati u novoosnoLimit se mo`e prekora~iti vani Fond za finansijsku jedino u dubokoj recesiji ili stabilnost u vanrednim okolnostima Dr`ave koje kr{e pravila gube pristup Mehanizam za automatsku Fondu za stabilnost. Sankcije se primewuju korekciju se pokre}e ukoliko je limit prekr{en, kako bi se automatski ako ih ne blokira ve}ina deficit vratio unutar okvira potpisnica „Finansijskog pakta”

@Ivot po pravIlIma

© GRAPHIC NEWS

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

N

o vi ugo vor, ko ji je u po ne de qak do go vo ri lo 25 ~la ni ca Evrop ske uni je, a ko ji su no vi na ri sta ci o ni ra ni u Bri se lu od mah na zva li „Fi skal ni pakt”, bi }e for ma li zo van za me sec da na na sle de }em sa mi tu EU. Iz ovog aran `ma na iz o sta je Ve li ka Bri ta ni ja, ko ja je jo{ na de cem bar skoj se si ji Evrop skog sa ve ta na ja vi la da, {ti te }i po zi ci ju lon don skog Si ti ja, ne ma na me ru da po dr `i de fi ni sa we no vih fi skal nih pra vi la ~i ji je ciq spre ~a va we no vih kri za na lik ovoj ko ja je Gr~ ku do ve la na ivi cu ban krot stva a ce lu evro zo nu uve la u pro ble me zbog ko jih stre pi ceo svet.

Dru ga ~la ni ca EU, ko ja je osta la iz van „Fi skal nog pak ta” je ^e {ka, s tim {to je raz log u ovom slu ~a ju zna ~aj no dru ga ~i ji: na i me, vla da u Pra gu je pro ce ni la da pred sed ni ku wi ho ve dr `a ve, tra di ci o nal nom evro skep ti ku Vac la vu Kra u su, ne pa da na pa met da sta vi pot pis na ovaj do go vor, te sto ga ni je ni hte la da ula zi u tu vr stu pro ble ma i oba ve `e se na ne {to {to zna da ne mo `e is pu ni ti; ume sto to ga, ~e {ke su vla sti na ja vi le mo gu} nost da se pri dru `e ostat ku Uni je sle de }e go di ne, na kon pred sed ni~ kih iz bo ra, ka da Kla us ode s funk ci je, i da on da po kre nu po stu pak ra ti fi ka ci je.

U sva kom slu ~a ju, osno va do go vo ra za pra vo je uvo |e we stro gih me ra fi skal ne di sci pli ne i urav no te `e nih bu xet skih pra vi la. Iz me |u osta log, pred vi |a se ve }a ulo ga Evrop ske ko mi si je u nad zi ra wu kon struk ci ja bu xe ta i po to we jav ne po tro {we dr `a va ~la ni ca, s tim

da se in si sti ra i na ja snom za kon skom ogra ni ~e wu ni voa mo gu }e za du `e no sti. Uz to, uvo di se lak {a mo gu} nost sank ci o ni sa wa onih dr `a va ko je pre ko ra ~e do zvo qe ni de fi cit, od spu {ta wa ram pe za pri stup Fon du za fi nan sij sku sta bil nost, pa do tu `be Evrop skom su du prav de, ko ji ras tro {nu ~la ni cu mo `e ka zni ti i sa 0,1 po sto BDP-a.

Ono {to je naj ve }i is ko rak od no si se na ~i we ni cu da za sank ci o ni sa we onih ko ji se ne bu du pri dr `a va li pra vi la ne }e bi ti po tre ban kon sen zus Evrop skog sa ve ta, pa ~ak ni ve }i na u tom te lu, ve} je usta no vqen mo del po ko jem se dr `a va i vla da pot pi sni ca „Fi skal nog pak ta” mo ra us pro ti vi ti „ka zne nim me ra ma” pa da one ne bu du auto mat ski pri me we ne. Ta ko |e, utvr |e no je i da dr `a ve ko je ula ze u ovaj aran `man no va stro ga bu xet ska pra vi la mo ra ju ugra di ti i u svo je usta ve ili ustav ne za ko ne, da kle u naj vi {e prav ne ak te.

Za ni mqi vo je, ina ~e, da }e pakt stu pi ti na sna gu ~im ga ra ti fi ku je naj ma we 12 dr `a va pot pi sni ca, {to zna ~i da ne }e bi ti oba ve za da se sa ~e ka okon ~a we pro ce du re ra ti fi ka ci je u svim dr `a va ma ~la ni ca ma Uni je.

Svo je vr san ku ri o zi tet je i to {to je Hr vat ska, iako }e po sta ti deo Evrop ske uni je 1. ju la 2013, na ja vi la da }e i ona od mah po ~e ti da pri me wu je no va fi skal na pra vi la i kri te ri ju me, iako }e pot pis na pakt mo }i da sta vi, pa ta ko i da vu ~e be ne fi te iz we go vog po {to va wa, tek ka da po sta ne pu no prav na ~la ni ca Uni je. n E. N. L.

dnevnik a da ve li kan na pu sti sce nu, ka da se za wim spu sti za ve sa, obi~ no svi pi {u ka kav je umet nik bio, {ta je sve osvo jio, gde je na stu pao... Ne }u, ne `e lim da pi {em o to me, to qu di uglav nom zna ju. Na pi sa }u ne ko li ko re ~e ni ca o ~o ve ku. @i va nu Sa ra man di }u ko ji je vo zio „ju ga” i bio po no san na to, ko ji je to kom in ter vjua pri ~ao o svo joj kru {ki osko ru {i, dvo ri {tu i sec ka wu sa la te od sve ga {to se na |e pod ru kom.

Na za ka za ni in ter vju u Na rod nom po zo ri {tu u Be o gra du sti gla sam par mi nu ta ra ni je. @i van je jo{ uvek bio na pro bi. Ni je bi lo po tre be da mi ob ja {wa va ju gde je, sa mo sam pra ti la we gov gro mo vi ti glas i vr lo br zo ga pro na {la.

Ula zim u sa lu. On se di u sto li ci u cr nim pan ta lo na ma i obi~ noj cr noj ma ji ci, is pru `e nih no gu. Ko sa kao i uvek raz ba ru {e na, pri ~a ne {to se bi u bra du i ru kom mi po ka zu je da sed nem. Od jed nom za gr me svo jim mo} nim gla som. Stre soh se i pre stra vqe na se doh na sto li cu, a on se na sme ja kra ji~ kom usa na i re ~e mi da }e bi ti go tov za de se tak mi nu ta. I tih de se tak mi nu ta bi li su za i sta ne {to ne po no vqi vo.

– ^u je{ sad ove pre la ze ma la, ovo me {a we, jed na pa dru ga ulo ga, to do sa da jo{ ni ko ni je pe vao.

nedeqa5.februar2012.

K

SE ] A W A: DAN PROVEDEN SA NEDAVNO PREMINULOM OPERSKOM LEGENDOM @IVANOM SARAMANDI]EM

Velikan u „jugi}u” je tih je dva ~u jan, ~as ce lo po zo ri {te je ~i od ja ~i ne we go vog ba sa.

– Pa do {la sam imam za ka zan in ter vju sa va ma – je dva sam iz go vo ri la.

On usta de na glo, u~i ni mi se jo{ krup ni ji ne go {to je ste, otvo ri vra ta i kre te. Krup nim tro mim ko ra ci ma ko ra ~a pre ma te ra si po zo ri {ta na kra tak sa sta nak pre in ter vjua. Ja tr ~im za wim, je dva sti `em.

– Se di, ma la, ov de i sa ~e kaj me da oba vim ne {to – po sa di me u sto li cu i u~i nih se se bi jo{ ma wa ne go {to je sam. ^e kam dok on pri ~a sa no vi nar kom RTS-a, do go va ra ne ke emi si je.

Ka da je naj zad od lu ~io da je vre me da mi se po sve ti, po ve de me u ka fe bar, da na mi ru }a ku la mo.

– Na po qu je vru }i na, a i ove `en tu ra ~e sa mo ha la bu ~e, ne mo `e mo da se ~u je mo – sme je se, mi slim ori ka fi}.

Sve sam o~e ki va la, ali ovo li ku ne po sred nost, sr da~ nost i sve -

Ti to pi ta gde pe vam, od ~e ga `i vim, pa kad je ~uo da stu di ram eko no mi ju, ka `e: „Ka kva eko no mi ja, ti mo ra{ da {ko lu je{ glas, pa u ope ru”. Od mah je po zvao te le fo nom se kre ta ra Skup {ti ne, pu kov ni ka iz Dru ge pro le ter ske, i na lo `i mu da me uzme pod svo je...

Svi iz be ga va ju ovaj deo Don Ki ho ta, a evo ja to sa la ko }om... – ob ja {wa va mi, a ja, iako ne mam poj ma, pra vim se kao da ne {to znam.

On i da qe pri ~a, pro te `e se u onoj sto li ci ko ja sa mo {to ne puk ne pod we go vom ve li ~i nom.

– A {ta ti ma la ho }e{ od me ne – po di `e opet glas i upi ta me uno se }i mi se u li ce.

Opet se pre pa doh, a on se po no vo sme je. We mu je sve to igra, s la ko }om upra vqa svo jim gla som, ~as

snost sa mo ga se be ni sam. A ni raz go vor ne mo `e mo da za po~ ne mo na mi ru, stal no ne ko do la zi, ne {to pi ta. @i van u po la re ~i za sta je, vik ne u {a li, pa on da uti {a glas kao `e na i od go va ra tim istim „`en tu ra ~a ma„. Sa wim ~o vek mo `e sa mo da se sme je, jer pro me nu gla sa pra ti od go va ra ju }a mi mi ka, po kre ti ru ku i uvi ja we te la.

A in ter vju? Pa we ga i ne mo ra te ni {ta da pi ta te. ^o vek je bio `i va en ci klo pe di ja, pam tio je sve

o to re por te ri, kao i mno gi dru gi is tak nu ti stva ra o ci, na `a lost, tek post hum no do bi ja ju pri zna wa za svoj iz u zet no zna ~a jan dru {tve ni rad. Sma tra se da je wi ho vo stva ra la {tvo, uko ri ~e no u vi du kwi ge, ne ka vr sta traj nog spo me ni ka ko ji pot se }a mla |e ge ne ra ci je da od wih ne po ~i we isto ri ja i da od pre da ka ima {ta da se na u ~i. Me |u tim, Ga vri lo Gri ji} i we go ve ko le ge-fo to re por te ri ko jih vi {e ne ma, jo{ za `i vo ta su sa mi se bi na pra vi li bez broj „spo me ni ka“, jer su wi ho va naj bo qa de la, za sva vre me na, osta la na stra ni ca ma no vi na, ~a so pi sa, kwi ga, ka ta lo ga, dra go ce nih an to lo gi ja i en ci klo pe di ja {tam pa nih ne sa mo u na {oj ze mqi ne go i {i rom sve ta. U to me im je po mo glo zna we je din stve nog svet skog je zi ka – je zi ka vi zu el nog ko mu ni ci ra wa, ko ji je i bez pre vo di la ca ra zu mqiv qu di ma svih bo ja i ra sa, na bi lo ko joj ta~ ki na {e pla ne te.

Ga vri lo Gri ji} je vr lo uspe {no, pre pu no let stva, sa vla dao taj je zik u No vo sad skom fo to klu bu, na sta vqa ~u tra di ci je jed nog od naj sta ri jih fo to-klu bo va na Bal ka nu, u ko jem je oven ~an pre sti `nom na gra dom, „Na gra dom pu no let stva“ na me we nom za pa `e nim ta len ti ma No vog Sa da. Iz tog pe ri o da we go vog sta sa va wa je fo to gra fi ja na na slov noj stra ni fo to mo no gra fi je, ko jom je kru ni sa no de lo ra no pre mi nu log fo to re por te ra, li kov nog umet ni ka, „Dnev ni ko vog“ ured ni ka fo to gra fi je i {e fa we go ve Fo to slu `be.

F

11

da tu me, sva ki na stup, sva ku ulo gu do de ta qa. Sa mo ukqu ~i te dik ta fon i sni ma te.

– Do bro de, ti }e{ ovo {to pri ~am sni mi ti, pa }e{ po sle na pra vi ti ka ko te bi od go va ra. Ja to s br da s do la, ka ko se ~e ga se tim. Ako ti bu de ne {to tre ba lo, zov ni mo ju `e nu Mil ku i re ci da sam ti dao broj te le fo na, ona }e ti da ti jo{ po da ta ka – na gi we se pre ko sto la da mi po ka `e broj u te le fo nu, jer ne vi di do bro sit ni su mu bro je vi.

Ni je bi lo po tre be da zo vem Mil ku. We go va pri ~a bi la je to li ko za ni mqi va i bo ga ta po da ci ma da je bi lo mno go i za dva in ter vjua, ne sa mo za je dan. Ipak...

– Ono {to ~i ta o ce ve ro vat no in te re su je je mo ja du go traj na ka ri je ra. Re }i }u ne ko li ko ri pli jev skih po da ta ka: po stao sam umet nik sa tek na pu we nih 18 go di na, 2. ju la 1957. ka da sam po lo `io audi ci ju u Udru `e wu xe za.

Pre lom ni do ga |aj de sio se 1962. go di ne ka da sam na pu stio Eko nom ski fa kul tet, a spre mao sam di plom ski. Taj tre nu tak je moj pr vi su sret sa Ti tom na do ~e ku No ve go di ne. Po zva li su me Mr mak i Vu kos, se di mo i ~e ka mo, a tu su i Le ka i Kar deq. Ja se ~u dim {to ta ko du go ~e kam da na stu pim, ho }u da idem, a oni ka `u „~e kaj, ti si nam adut, te be osta vqa mo za udar ni ter min„. Oko ~e ti ri sa ta iza |em pred mi kro fon i ras tu rim ih... Ti to pi ta gde pe vam, od ~e ga `i vim, pa kad je ~uo da stu di ram eko no mi ju, ka `e: „Ka kva eko no mi ja, ti mo ra{ da {ko lu je{ glas, pa u ope ru„. Od mah je po zvao te le fo nom se kre ta ra Skup {ti ne, pu kov ni ka iz Dru ge pro le ter ske, i na lo `i mu da me uzme pod svo je...

I dok je pri ~ao o po ~et ku svo je oper ske ka ri je re, @i va nu ni je si la zio osmeh sa li ca. Za se be je go vo rio da je pra vo slav ni ko mu ni sta.

Iskre no kao i uvek, jer je vo leo i

Nemoj, @ivane, da pla{i{ dete, pomisli}e da si opasan...

jed ne i dru ge. Ne gde pred kraj zva ni~ nog raz go vo ra, ko ji }e mo na sta vi ti u ko li ma, oku pi {e se oko we ga tri rad ni ce po zo ri {ta. ^e ka ju svo ju re dov nu vo `wu @i va no vim „ju gi }em”. On, ve} ner vo zan {to ga po `u ru ju, obra ti im se ma lo gru bqe: – Aman, {to ste do sad ne `e ne, gde me po `u ru je te, pa sti }i }e te na vre me.

One se gur ka ju, sme ju qe, na vi kle na we ga ta kvog ka kav je ste: – Ne moj, @i va ne, da pla {i{ de te, po mi sli }e da si opa san – pre ko ri ga jed na od wih.

I opet osmeh na we go vom li cu, mi mi ka, cok ta we usti ma. Pi ta me gde idem ho }e da me po ve ze, pa on da bro ji da vi di ima li do voq no me sta u ko li ma.

– Aj de s na ma, ma lo }e mo se zgu `va ti, ali {ta ti sme ta, bar si ko li ma – iz we go vih usta vi {e je zvu ~a lo kao na re |e we ne go pi ta we.

Na rav no da sam pri sta la i to je bio naj lep {i deo mo ga in ter vjua.

Naj lep {e pri ~e usle di le su u tom „ju gu” sa ime nom @i va na Sa ra man di }a i na lep ni com Na rod nog po zo ri {ta. Da se zna da se ve li kan ne sti di.

U autu je dva di {e mo, vreo jun ski dan ~i ni mi se jo{ vre li ji. I at mos fe ra je vre la, od {a le i we go vog gla sa. Pri ~a o ku }i, o spre ma wu hra ne, sve ono {to je dan obi ~an ~o vek vo li da ra di.

– Joj, {to vo lim kad iz ba {te ube rem po vr }e i na pra vim sa la tu od sve ga {to imam. Obo `a vam da

pr~ kam po ku hi wi. A imao sam kru {ku osko ru {u, al’ mi se osu {i la. Ne znam za {to. Ka ko je to le pa kru {ka, je de{ je i le po ti, a usta ti se sku pqa ju. Je li, ma la, je l‘ zna{ ti ne ko ga ko ima osko ru {u – pi ta me dok se okre }e pre ma me ni. Ne gle da ku da vo zi, kao da put zna na pa met. Po sma tram ga, ono se di {te pod wim se uvi ja, no ge uda ra ju u vo lan, ali @i van se sme je, u`i va u sve mu {to ra di.

– Imam, imam ja osko ru {u, do ne }u Vam se me – re koh vi {e za se be, dok sam se spre ma la da iza |em iz auto mo bi la.

Vi de la sam ga jo{ jed nom iz auto bu sa u istom tom „ju gu” sa ozna kom Na rod nog po zo ri {ta i ime nom @i van Sa ra man di}. n Zo ri ca Dra go je vi}

SE ] A W A: PRORO^ANSKE FOTOGRAFIJE NA IZLO@BI I U FOTOMONOGRAFIJI GAVRILA GRUJI]A (1946-2006)

Zrak sunca u op{toj pomra~ini iz va zdu ha, za plo vio ba lo nom iz nad Voj vo di ne! U se ri ji ta da sni mqe nih fo to gra fi ja, na ko ji ma do mi ni ra ju po qo pri vred ni mo ti vi, la ko je za pa zi ti auto ro vu po ru ku da su se na {a na da wa od ove naj va `ni je pri vred ne gra ne, zbog ne a de kvat ne agrar ne po li ti ke, spu va la po put ba lo na!

^etiri decenije Edicije „Zlatno oko” Fo to mo no gra fi jom „Ga vri lo Gru ji}” obe le `a va se 40. go di {wi ca Edi ci je „Zlat no oko“ u ko joj je, da le ke 1972. go di ne ob ja vqe na pr va kwi ga po sve }e na No vom Sa du i stva ra la {tvu ~la no va Fo to klu ba „Bran ko Ba ji}“. Bi la je to bi la pr va fo to mo no gra fi ja jed nog fo to klu ba u ne ka da {woj Ju go sla vi ji. Za pro te kle ~e ti ri de ce ni je „po ro di ca Zlat nog oka“ je iz ne dri la 24 kwi ge me |u ko ji ma su , iz me |u osta lih, se dam to mo va An to lo gi je fo to gra fi je Voj vo di ne i {est kwi ga po sve }e nih stva ra la {tvu na {ih no vi na ra-fo to re por te ra: Ge za Bar ta, Ste van Kra gu je vi}, Bo ri voj Mi ro sa vqe vi}, Ste van La zu ki}, Jo van Vajdl i sa da Ga vri lo Gru ji}.

Slav ni Kar ti je Bre son, le gen da svet ske fo to gra fi je, svo je vre me no je re kao, a ci ti ra la ga je Su zan Son tag, pri zna ta isto ri ~ar ka umet no sti, da „sni mi ti fo to gra fi ju zna ~i pro na }i struk tu ru sve ta“. Na{ Ga vri lo Gru ji} kao da je oslu {ki vao Bre so na pa je, sa svo jom ra do zna lom ka me ro mu, tra gao za tom struk tu rom i u pra vom tre nut ku ove ko ve ~io je ne sa mo od lu ~u ju }e tre nut ke vre me na ne go i

ne ka svo ja „pro ro ~an stva“ ko ja su se ostva ri la i pre ne go {to je to autor mo gao da pred vi di.

Iz la `u }i se sva ko ja kim ri zi ci ma, ~ak i u tre nut ku ka da je ve} bio sla vo do bit nik „Zlat nog oka“, tro fe ja ko ji sa wa ju naj i stak nu ti ji svet ski maj sto ri fo to gra fi je, Ga vri lo Gri ji} je po put sli ka ra Fe lik sa Tur na {o na Na da ra, auto ra pr vih fo to gra fi ja Pa ri za sni mqe nih

Prvi slavodobitnik Spomenice Du{ana [ija~kog Dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne usta no vi lo je no vo pri za we za svo je ~la no ve – Spo me ni cu Du {an [i ja~ ki za auto re za pa `e nih sve tlo pi sa u no vi nar stvu Voj vo di ne. Fu to `a nin Du {an [i ja~ ki je 1912. go di ne po kre nuo i ure |i vao na{ pr vi ta bloid „Bal kan ski rat“, a na kon Pr vog svet skog ra ta iza bran je za pr vog pred sed ni ka Udru `e wa no vi na ra Ju go sla vi je. Ga vri lu Gru ji }u je post hum no pri pa la pr va Spo me ni ca Du {an [i ja~ ki, ko ju je Gru ji }e voj su pru zi Ma ri ji uru ~io Mla den Bu lut, pred sed nik DNV, pri li kom otva ra wa iz lo `be i pro mo ci je fo to mo no gra fi je u Skup {ti ni No vog Sa da.

Jo{ u vre me in du stri ja li za ci je, ka da su nam fa bri ke ra di le pu nom pa rom, ka me ra Ga vri la Gru ji }a je pro ro ~an ski za be le `i la sli ku ko ja bi se mo gla da nas na zva ti sim bo lom svet ske pri vred ne kri ze! U ne koj pra znoj i po lu mra~ noj, opu sto {e noj fa bri~ koj ha li, usa ma qe ni rad nik, kao po sled wi Mo hi ka nac ili je di ni pre `i ve li ne ke ka ta kli zme, me tlom sa ku pqa ot pad. To ~i {}e we aso ci ra na pro me ne ko je su nam se de si le i ko je se de {a va ju, na sto ti ne hi qa da ne za po sle nih rad ni ka, so ci ja lu... Ali, to ni je sli ka bez na |a, apa ti je.

Autor fe no me nal ne fo to gra fi je je ulo vio zrak sun ca, ko ji se pro bi ja broz po lu pa ne pro zo re ave tiw ske fa bri~ ke ha le, osve tqa va rad ni ka po put re flek to ra na ne koj estra di i po ru ~u je da ima na de, da }e ga ogre ja ti i vra ti ti u `i vot.Ovo re mek de lo na {e fo to gra fi je ne sum wi vo svr sta va auto ra Ga vri la Gru ji }a u an to lo gi ju na {eg fo to graf skog stva ra la {tva, ~ak i da osim ove fo to gra fi je vi {e ni {ta ni je sni mio!

Kao {to je Ga vri lo Gru ji} uspe {no u~io od Ge ze Bar te, Jo va na Pol zo vi }a i

dru gih ve li ka na na {e fo to gra fi je, ta ko i sa da {wi i bu du }i za qu bqe ni ci fo to gra fi je mo gu sa da, uz po mo} we go ve fo to mo no gra fi je, da u|u u jo{ uvek ta jan stve ni svet we go vog sve tlo pi sa.

Ne ko je re kao da je fo to graf ~o vek ko ji pi {e „ogle dal ski“ i da se mo no gra fi je pra ve da bi bi le ci ti ra ne a ne ~i ta ne. Mi bi smo do da li, kad su u pi ta wu fo to mo no gra fi je, da se one {tam pa ju da bi se ~i ta le, a ne sa mo gle da le! Na to uka zu je i fo to mo no gra fi ja Ga vri la Gru ji }a, u ko joj su fo to gra fi je ko je tre ba ~i ta ti.

Jer, ona upra vo pru `a {an su da i oni ko ji ne ume ju da ~i ta ju, la ko mo gu da shva te po ru ke vi zu el nog je zi ka. Gru ji }ev “dnev nik“ je is pi san le pim bo ja ma, ve drim ras po lo `e wem, iz gle da kao sli kov ni ca za one ko ji jo{ ni su kre nu li u {ko lu pa ma ka za ma iz we ise ca ju ono {to im se do pa da. Pa ~ak i ka da sa svo jom ka me rom pri ~a o zlo ~i ni ma i var var skim uni {ta va wi ma, on ni je su ro vi sve dok kr va vog ne ~o ve {tva, ve} se tru di da sa ~u va ono {to je jo{ osta lo od – ~o ve ka. n Bo ri voj Mi ro sa vqe vi}

nedeqa5.februar2012.

c m y

12

dnevnik

E K S K L U Z I V N O : PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR II KARA\OR\EVI] GOVORI ZA „DNEVNIK” POVODOM DIJAMANTSKOG JUBILEJA BRITANSKE KRAQICE ELIZABETE II

Ku ma }e vla da ti du `e od Vik to ri je rinc Pe tar, pr vi sin pre sto lo na sled ni ka Alek san dra II Ka ra |or |e vi }a, da nas sla vi svoj 32 ro |en dan, a ko li ko su tra, 6. fe bru a ra, bri tan ska kra qi ca Eli za be ta II obe le `i }e di ja mant ski ju bi lej svo je vla da vi ne. Eli za be ta Alek san dra Me ri u{la je u isto ri ju kao pr va vla dar ka po sle kra qi ce Vik to ri je, ko ja je na pre sto lu jed ne od naj mo} ni jih

P

jem i Kejt Midlton oba vi li ven ~a we sto le }a. Po ziv ni ca za ju na ski bri tan ski spek takl, ka ko u raz go vo ru za „Dnev nik“ po tvr |u je pre sto lo na sled nik Alek san dar II, sti gla je i ovaj put iz Ba kin gem ske pa la te.

– To kom go di na pri su stvo vao sam broj nim do ga |a ji ma ko je su or ga ni zo va le kra qev ske po ro di ce u Ve li koj Bri ta ni ji i dru gim mo nar hi ja ma, kao {to su pri je -

Kraq Yory VI, kraq Petar I

dr `a va sve ta pro ve la pu nih 60 go di na. Da tum pre u zi ma wa pre sto la kra qi ca }e obe le `i ti u kru gu po ro di ce, dok }e ve li ka ~e tvo ro dnev na pro sla va bi ti or ga ni zo va na po ~et kom {e stog me se ca, jer je zva ni~ no kru ni sa na 2. ju na 1952. go di ne.

Na ve li koj svet ko vi ni ne za o bi la zni go sti me |u zva ni ca ma pla ve kr vi i svet skog xet se ta, kao i u svim va `nim do ga |a ji ma za bri tan sku kru nu, bi }e, i pre sto lo na sled nik Alek san dar II sa su pru gom prin ce zom Ka ta ri nom. Raz lo ga je mno go, jer se krv i `i vot srp ske di na sti je pre pli }e sa bri tan skom kru nom, u ~i jem na sled nom re du je da na {wi Faksimil ~estitke kraqa Yorya VI mi, pro sla ve, ro |en da ni i sa hra sla vqe nik do ma Ka ra |or |e vi ne. Pro {le go di ne mo ja su pru ga }a, princ Pe tar, na 92. me stu, po i ja bi li smo go sti na pre kra li sti ob ja vqe noj u mo men tu ka snom ven ~a wu prin ca Vi li je ma, da su apri la 2011. princ Vi li -

{to je bio do ga |aj za pam }e we, a ove go di ne pri su stvo va }e mo pro sla vi 60. go di {wi ce od do la ska kra qi ce Eli za be te na bri tan ski pre sto – ob ja {wa va pre so lo na sled nik Alek san dar II. On isto vre me no uka zu je i na bit ne do ga |a je ko je su ga za `i vo ta ve zi va le za Eli za be tu II i eks klu ziv no za na{ list, kao sve do ~an stvo mo men ta ka da ga je u Ve smin ster skoj opa ti ji kr sti la

i princeza Elizabeta

bri tan ska kra qi ca, sa Dvo ra na De di wu po sla te su nam i fo to gra fi je. Na wi ma su, uz ta da prin ce zu i na sled ni cu bri tan ske kru ne, i kraq Pe tar II sa su pru gom kra qi com Alek san drom, za be le `e ni to kom pre sto lo na sled ni ko vog kr {te wa u Lon do nu .

Pr vi put „Dnev nik“ ob ja vqu je i pi smo ko je je kraq Xorx VI, Eli za be tin otac, upu tio kra qu Pe tru II, po vo dom ro |e wa pre sto lo na sled ni ka srp ske kru ne, unu ka Alek san dra I i Ma ri je, k}er ke ru mun skog kra qa, ko ja je, pre do la ska na ju go slo ven ski pre sto, bi la i prin ce za od Ve li ke Bri ta ni je i Ir ske, si no vi ca en gel skog kra qa Edvar da VII i

unu ka ~u ve ne Vik to ri je. Ve smin ster je ta da zvo nio u svet ko vi ni srp ske kru ne i Alek san dro vog kr {te wa oba vqe nog u opa ti ji, ne da le ko od tro na na ko me su kru ni sa ni svi vla da ri Ostr va.

– Kra qi ca je mo ja ku ma. Ona je u vre me ka da me je pa tri jarh Ga vri lo kr stio u Vest min ster skoj opa ti ji bi la prin ce za Eli za be ta. Otac kra qi ce Eli za be te II, kraq Xorx VI, ta ko |e mi je bio kum na kr {te wu, kao i mom ocu, kra qu Pe tru II. Za tim voj vo da od Edin bur ga, su prug kra qi ce Eli za be te, bli zak je ro |ak mo je maj ke kra qi ce Alek san dre, }er ke gr~ kog kra qa Alek san dra. Mi vo di mo po re klo od kra qi ce Vik to ri je, ~i ja je unu ka bi la mo ja ba ka kra qi ca Ma ri ja od Ju go sla vi je, ali iz nad sve ga mo ja po ro di ca se po no si ti me {to smo po tom ci vo `da Ka ra |or |a. Pod se tio bih da je mo ja ba ka, kra qi ca Ma ri ja od Ju go sla vi je, sa hra we na u Frog mo ru, bli zu vind zor skog zam ka, po red kra qi ce Vik to ri je i dru gih ro |a ka bri tan ske kra qev ske po ro di ce. Ali moj san je da se svi ~la no vi kra qev ske po ro di ce, umr li u ino stran stvu, vra te ku }i na Ople nac – ka `e nam pre sto lo na sled nik Alek san dar II. U kon tak ti ma sa svo jom ku mom, bri tan skom su ve ren kom, we mu je po seb no ostao u se }a wu li~ ni ju bi lej, pro sla va 50-tog ro |en da na u elit nom ho te lu Kle ri xis, ka da se jo{ uvek na la zio u iz gnan stvu, ko je je na kon Dru gog svet kog ra ta i uvo |e wa Ti to vog re `i ma bi lo od re |e no Ka ra |or |e vi }i ma.

– Kra qi ca Eli za be ta bi la je na toj pro sla vi, kao i mno gi dru gi dra gi i uva `e ni go sti.

Ka da me je pi ta la ko ja mi je `e qa, ja sam ta da za i sta po `e leo sa mo da se vra tim ku }i, u Sr bi ju. Bi li su tu i broj ni kra qe vi i kra qi ce iz Evro pe i sa Bli skog is to ka, kao i pred stav ni ci dru gih dr `a va, ukju ~u ju }i i dva se na to ra, ~la na ko mi te ta za spoq ne po slo ve se na ta Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va – ob ja {wa va nam pre sto lo na sled nik Alek san dar II Ka ra |or |e vi}, s ko jim smo ve zu us po sta vi li upra vo u Va {in to nu, gde su ve} tra di ci o nal no on i prin ce za Ka ta ri na bi li pr vog ~e tvrt ka fe bru a ra me |u zva ni ca ma na Mo li tve nom do ru~ ku ame ri~ kog pred sed ni ka. n Dragan Milivojevi}

„Nije nas nikada izneverila” Eli za be ta je, pi {u we ni bi o gra fi, od u vek bi la sve sna da je tek neo ~e ki va nim obr tom do bi la {an su da vo di dr `a vu. Na i me, da o~ev brat ni je ab di ci rao zbog qu ba vi pre ma raz ve de noj Ame ri kan ki Vo lis Simp son, bi la bi Li li bet – ka ko su joj svi te pa li – sa mo jed na od do ko nih prin ce za ko joj }e `i vot pro }i u hu ma ni tar nim oba ve za ma i la god noj sva ko dne vi ci. No, ka da je wen otac po stao kraq Xorx VI, Eli za be ta je na mah po sta la sprem na na broj na od ri ca wa zbog vi {e svr he, raz lo ga ve }eg od we sa me – zbog ~i we ni ce da }e jed nog da na vo di ti ogrom no kra qev stvo. I svi se sla `u da je bi la do stoj na na sled ni ca svog obo `a va nog oca.

Bi o gra fi sa ne skri ve nom sim pa ti jom ~ak na vo de da je Xorx VI, ka da je 14. no vem bra 1948. ro di la si na ^ar lsa, pre sre tan uz vik nuo: „Znao sam da ona to mo `e na pra vi ti. Ona nas ni ka da ni je iz ne ve ri la”.

Za pra vo, je di ni wen iz let van „kra qev skih pra vi la” bio je u iz bo ru mu `a. Jo{ kao ti nej xer ka za qu bi la se u Fi li pa, si na gr~ kog prin ca An dre ja i prin ce ze Ali se od Ba ten ber ga, ~i ja je po ro di ca bi la u da qem srod stvu i sa Ro ma no vi ma i sa kra qi com Vik to ri jom. Kri ti ~a ri ma je, me |u tim, sme ta lo {to je do bar deo we go ve „pla ve kr vi” vu kao po re klo iz ne ma~ ke ari sto kra ti je.

No, Li li bet je bi la upor na i ven ~a li su se kra jem 1947. I ma da }e brak, to kom ko jeg }e do bi ti ~e tvo ro de ce, za pa da ti u od re |e ne kri ze, one su se uvek ti ca le is kqu ~i vo ~i we ni ce da je Eli za be ta kra qi ca i da ni je sprem na na ustup ke; du bo ka pri vr `e nost, pak, ko ju su od po ~et ka ose }a li jed no pre ma dru gom, ni ka da ni je bi la do ve de na u pi ta we.

Po ~et kom pe de se tih go di na pro {log ve ka zdra vqe we nog oca se na glo po gor {a lo. Di jag no sti ko van mu je rak plu }a i Eli za be ta ga je sve ~e {}e me wa la u we go vim oba ve za ma. Na kra ju su se le ka ri od lu ~i li za ope ra ci ju, ali ni na kon tro sat nog za hva ta prog no ze ni su bi le do bre. Za o;evu je smrt sa zna la je to kom bo rav ka u Afri ci. Ta man {to se opu sti la na kra ju da na, to kom ko jeg je, na kon dru gih oba ve za, sti gla i da u sa fa ri ode }i ka me rom sni ma di vqe `i vo ti we, princ Fi lip ju je ne `no uzeo za ru ku i od veo u wi ho ve oda je gde joj je re kao da je kraq umro. Ni je za pla ka la, ali je pre ble de la. Od mah su se li u avion i ot pu to va li u Lon don. Ka da je sle te la, pred wom su se du bo ko, s o{to va wem ko je se is ka zu je sa mo mo nar hu, po klo ni li ~la no vi Vla de i Dvo ra.

Prin ce za Li li bet po sta la je kra qi ca Eli za be ta II ne na pu niv {i 26 go di na.

Ve }i na Bri ta na ca kra qi ~i na od li ko va wa sma tra naj ve }im pri zna wem, ko je do `i vqa va ju kao deo vi {e ve kov ne tra di ci je bri tan ske mo nar hi je. U {e zde set go di na vla da vi ne Eli za be ta II za raz li ~i te za slu ge od li ko va la je ukup no 404.500 oso ba, ali pre ne ko li ko da na, ba{ u su sret di ja mant skoj go di {wi ci, i to na te me qu Za ko na o slo bo di in for ma ci ja, ob ja vqen je po pis 227 oso ba ko je su to kom pro te kle ~e ti ri de ce ni je od bi le ti tu lu ili or den. Naj -

zvu~ ni ja ime na su sva ka ko „bitls” Yon Leon, skulp tor Hen ri Mur, sli kar Fren sis Bej kon i kwi `ev nik Yejms Grem Ba lard, autor ~u ve nog „Car stva sun ca”, ko ji je po ru ~io da se ra di o „pre ten ci o znoj {a ra di”. Al fred Hi~ kok, ko ji je 1962. od bio Or den re da Bri tan ske im pe ri je, ipak je 1980, ~e ti ri me se ca pre smrt, pri hva tio ti tu lu vi te za, dok je sli kar Lo rens Sti ven Lo ri ostao do sle dan: ~ak pet pu ta je od bio kra qi cu uz tra di ci o nal no „hva la, ali ne hva la”...

dnevnik

nedeqa5.februar2011.

13

O@IVQAVAWE BRITANSKO-ARGENTINSKOG SUKOBA ZBOG FOKLANDSKIH OSTRVA

Zvec ka we oru` jem zbog za li ha naf te ri decenije zaboravqeni konflikt izme|u Velike Britanije i Argentine zbog Foklandskih ostrva ovih dana ponovo izbija u prvi plan me|unarodnih tema. Neposredan povod za odmrzavawe konflikata oko arhipelaga Fokland zapravo su procene da se u toj zoni nalazi najmawe 60 milijardi barela nafte, zalihe prekopotrebne i britanskoj ekonomiji, ali i argentinskoj koja je u usponu i koja je pro{le godine uz inflaciju od 9,5 odsto pove}ala zarade zaposlenih za 30 procenata. Otuda se slobodno mo`e re}i da se na Foklandu, gde danas `ivi samo 3.140 stanovnika, uglavnom potomaka britanskih kolonizatora, i Velika Britanija ima svoju vojnu bazu sa oko 1.000 qudi, u su{tini sudaraju istorija i budu}nost, i to zbog energije.

Ve}ina ~italaca se vi{e i ne se}a Foklandskog rata iz 1982. godine, koji je trajao samo 74 dana, ali je bio nevi|eno surov. Britanska premijerka Margaret Ta~er oru`jem je odbranila suverenitet nad tom teritorijom, udaqenom 13.000 kilometara od Londona a 460 kilometara od Argentine. U tom je ratu poginulo 649 argentinskih i 255 britanskih vojnika , a britanski razara~ „[efild“ pogo|en je raketom.

Foklandska ostrva ili Malvinska, kako ih zovu latinoamerikanci, otkrili su u 16. veku holanski morepolovaci. Zvani~no je zabele`eno da je engleski kapetan D`on Strong bio prvi Evropqanin koji je stupio na kopno tog arhipelaga 1690. godine. U pro{losti, Foklandska ostrva su su naizmeni~no bila pod okupacijom evropskih kolonizatora Velike Britanije i [panije. Godine 1810. Argentina je izdejstvovala nezavisnost od [panije i stekla pravo nad ovim arhipelagom.

Dve decenije kasnije, 1833, Velika Britanija je uspostavila svoju vlast na Foklandu i od tada do 1982. godine ta su ostrva, odnosno wihovih 12.000 kvadratnih kilometara, bili deo imperije.

Argentinska vojna hunta je 2. aprila 1982. godina izvr{ila invaziju na arhipelag, u nastojawu da „povrati otu|enu teritoriju”. Pitawe Foklandskih ostrva je bilo pokrenuto i odmah posle Drugog svetskog rata, ali je tada prepu{teno da Velika Birtanija i Argentina spor razre{e u skladu sa Poveqom UN, odnosno mirnim putem. Argentina

T

je i posle toga vi{e puta pokretala to pitawe, ali je Velika Britanija, kao stalna ~lanica Saveta bezbednosti, uvek pronalazila na~ine da status Foklandskih ostrva ostane nepromewen.

Aprilska argentinska vojna okupacija Foklanda iznenadila je tada{wu britansku premijerku Margaret Ta~er.

Me|utim, „Gvozdena ledi“ je naredila hitnu intervenciju i u dvomese~nom ratu, u kojem su Argentinci bili infe-

Bey je ve} spreman za Olimpijadu

riorniji, povratila kontrolu nad tim prekookeanskim teritorijama. Ipak, re`imi u Buenos Ajresu se i daqe ne mire sa sada{wem stawem stvari. Pripajawe Foklanda postao je va`an nacionalni ciq, zapisan i u Ustavu zemqe.

Uostalom, i proteklih 30 godina Argentina je koristila svaki povod da problem Foklanda dr`i u agendi me|unarodnih skupova na tlu Ju`ne Amerike i u forumima UN. Tako je, recimo, Argentina na skupovima Mer ko su re (Zajedni~ko tr`i{te juga) uspela da ubedi vi{e zemaqa regiona da primene ekonomsku blokadu protiv Foklanda, u smislu odbijawa prijema u svoje luke brodova koje plove pod foklandskom zastavom.

Pre dve godine, me|utim, po~iwe oivqavawe naizgled zamrznutog sukoba izme|u Londona i Buenos Ajresa. Neposredan povod za to su ekonomski interesi. Jer, Argentina, zajedno sa Brazilom, postaje va`an privredni ~inilac na „zelenom kontinentu“ i ukqu~uje se u trku za resursima, pre svega energetskim. U isto vreme, Velika Britanija ne namerava da ispusti kontrolu nad zonom koja je bogata naftom, tim pre {to stanovni{tvo Foklanda, ma-

kar i u devetom kolenu, ima britansko poreklo. Na tom talasu aktuelni premijer Dejvid Kameron u sporu s Argentinom stalno ponavqa da stanovnici arhipelaga `ele da budu dr`avqani Velike Britanije i da }e London po{tovati wihovu voqu.

Predsednica Argentine Kristina Kir{ner, koja je u prijateqskim odnosima sa porodicom Klinton, poku{ala je da dobija podr{ku Stejt departmenta kako bi se u Ujediwenim nacijama pokrenula rasprava o statusu Foklandskih ostrva. Ipak, Hilari Klinton je izjavila da SAD priznaju fakti~ku britansku administraciju na Foklandima, a da pitawe statusa mo`e da bude samo predmet dijaloga Londona i Buenos Ajresa.

Mo`da i ohrabren tim stavom, Kameron je nedavno optu`io Argentinu za kolonijalisti~ke aspiracije prema Foklandima. Predsednica Argentine mu je odgovorila da ve}u glupost nije ~ula i konstatovala je da se nekada{wa kolonijalisti~ka sila Britanija nije oslobodila te politike.

U svakom slu~aju, ovaj vi{edecenijski sukob ponovo je dospeo u prvi plan iz jo{ dva razloga. U Argentini je povodom 30-godi{wice dvomese~nog rata formiran {iroki pokret, koji lansira ideju da latinoameri~ki sportisti na Olimpijadi 2012. u Londonu nose bexeve i majce na kojima }e pisati – Foklandska ostrva su argentinska zemqa. To je razbesnelo Britance i upla{ilo da u vreme Igara ne izbiju skandali koji bi kompromitovali sav trud doma}ina.

S druge strane i London je razmi{qao da obele`i tri decenije od rata za odbranu Foklanda, pa je podizawe tenzija u Argentini iskoristio da bi put arhipelaga poslao ratni brod „Neustra{ivi“ i princa Vilijema koji bi tamo trebalo da, kao pilot R.A.F.-a, provede {est nedeqa u specijalnoj misiji. Zvani~ni London tvrdi da to nije nikakva provokacija, jer princ ne}e istupati kao predstavnik kraqevske ku}e. Izme|u redova se naslu}uje da bi misija trebalo da princu obezbedi unapre|ewe, ali Argentina to sve ipak do`ivqava kao poku{aj militarizacije Foklanda i u protivqewu takvoj britanskoj politici poku{ava da okupi susede, makar u vidu poja~anog ekonomskog bojkota foklandskih brodova. n Petar Tomi}

Va `no je re }i „Opro sti te”! n Pi {e: @ivica Tuci} ama vest da su u jednoj katoli~koj katedrali na molitvenom skupu bili katoli~ki biskup i pravoslavni episkop, retka je za prostore Srbije i biv{e Jugoslavije. Posebno ako se oni obrate re~ima koje se ina~e ne ~uju, a ima dosta razloga da ih vernici pri`eqkuju. Prevodioci nisu bili potrebni, jezici koje svi zovu svojim imenom, itekako su razumqivi.

U dubrova~koj katedrali Gospe Velike doma}in je bio biskup Mate Uzini} a gost episkop zahumsko-hercegova~ki Grigorije Duri}. Izgovorene su re~i za na{e prostore antologijskog zna~aja. Posle svih balkanskih katastrofa posledwih dvadesetak godina, i dugog ~ekawa, re}i „Oprostite”, obostrano, veliki je doga|aj ~iji zna~aj prevazilazi trenutak i prostor. Desilo se to na „svetom mestu u prelepoj katedrali u ~udesnom gradu”. Dubrovnik je 1991. na zgra`avawe sveta, s kopna i mora napadan i razaran, neko je obe}ao da }e ga kasnije napraviti „lep{im i starijim”! Rane u tom gradu su svakako jo{ duboke. Tim su re~i velikodostojnika imale ve}u te`inu.

Iako se vest morala na}i na prvim stranicama {tampe, to je uradio samo jedan list srpske prestonice. I reakcije su bile razli~ite, ko i za{to tra`i opro{taj, u ime koga, da li je vreme za to... Neki su slu~ajno, ne ~itaju}i ceo tekst, ili smi{qeno, prevideli da je gest bio obostran.

Tako je zahumska eparhija imala potrebu da „zbog razli~itih medijskih izve{tavawa” sa svoje strane „uka`e na ~iwenice” koje su skeptici prevideli: opro{taj je zatra`en i dobro primqen i s jedne, i s druge strane.

Okvir ovog susreta bila je „Molitvena nedeqa za jedinstvo hri{}ana”, koja se u svetu obele`ava od 18. do 25. januara. U gotovo svim hri{}anskim zemqama se, iz dana u dan, uvek u hramu druge denominacije, okupqaju Hristovi sledbenici da se mole za svoje jedinstvo, ali i mir u svetu. Tradicija je duga ve} sto godina, od 1908, osnivawem Svetskog saveta crkava 1948. dobila je na zamahu. U Srbiji je ova praksa imala u raznim vremenima druga~iji intenzitet. U vreme patrijarha Germana bilo je vi{e entuzijazma i radosti okupqawa.

No, takva atmosfera je sve vi{e prepu{tala prostor rezervi, pogotovo u pravoslavnim krugovima. Prekida ni-

S

kada nije bilo, ali posledwih godina se molitva gotovo svela na susret u Katoli~koj crkvi, gde do|u vi{i, sve ~e{}e ni`i, predstavnika drugih crkava. Ipak, eparhije SPC van Srbije, u zemqama biv{e Jugoslavije, u~estvuju na ovim molitvama, zbog ~eka trpe kritike zilotskih i nacionalisti~kih krugova i dela intelektualaca, koji ne razmeju da hri{}ani uvek imaju razloga jedni drugima da izgovore molbu za opro{taj i iskreno je prime, jo{ vi{e ako im je nedavna pro{lost toliko optere}ana, kao {to je to ovde slu~aj.

Me|usobno tra`ewe opro{taja i wegovo prihvatawe u bogoslovqu ima drugi zna~aj nego u psihologiji, politici i diplomatiji. Ono je u su{tini vere, jer vernik molitvom „O~e na{” od Tvorca tra`i za sebe opro{taj svojih svakodnevni greha i prestupa, izgovaraju}i da je i on sam spreman to da ~ini. Biblija je puna primera te dubine i snage vere.

U istoj meri je u istoriji ~ove~anstva bilo prisutno ubijawe, ratovawe, razarawe, ne samo izme|u drugovernih, ve} i istovernih, me|uhri{}anskih, blagosiqani su pohodi i oru`je, armije odbrane ali i osvajawa. Verskim predstavnicima je nakon toga obi~no bilo potrebno dosta vremena da smognu snage da zatra`e opro{taj, ~ak vi{e nego politi~arima. Crkava Nema~ke i Poqske, na primer, trebalo je dvadesetak godina za to.

Dok su politi~ari i na na{im prostorima imali potrebu za izviwavawem, velikodostojnici u tome oklevaju.

Nema susreta na vrhu poglavara - patrijarha srpskog, nadbiskupa zagreba~kog i sarajevskog, rejs-ul- uleme sarajevskog, trilateralnog ili bilateralnog. Wihova zajedni~ka deklaracija preko je potrebna da bi proces, ako (jo{) ne pomirewa, onda bar koegzistencije, uz izraze bola i `aqewa za ono {to se svima desilo i desetine hiqada sugra|ana odvelo u smrt. Na to se ~eka, a ne nagove{ava se da }e se skoro desiti. Tim pre, re~i vladike Grigorija, i odgovor biskupa Uzini}a, imaju istorijski zna~aj, na ~emu bi trebalo da su im i vernici i oni drugi duboko zahvalni.

PO Z AJM Q E N I IN T ER V JU: JOSIP GLAURDI], PROFESOR NA KEMBRIYU I AUTOR KWIGE „VREME EVROPE”

Da ni je pao Zid, SFRJ bi op sta la P

rva kwiga predava~a na Kembrixu Josipa Glaurdi}a „Vreme Evrope” objavqena je pod okriqem Univerziteta Jejl, a bavi se raspadom Jugoslavije na dosad za ove prostore neubi~ajen na~in: nau~no, hladno, bez emocija, na temequ hiqade citiranih, donedavno tajnih dokumenata, kao i niz razgovora s direktnim u~esnicima. l Koliko su politi~ari i diplomate, koji su bili ukqu~eni u proces raspada Jugoslavije, danas spremni o tome da govore bez ulep{avawa svoje uloge?

– Ako ste ozbiqan istra`iva~, morate biti vi{e nego oprezni. Oni, naravno, poku{avaju da za{tite svoje (politi~ko) ime. I zato se wihove re~enice moraju pa`qivo balansirati sa svima ostalima. Ali ti intervju daju, ina~e suvom sadr`aju, ukus tog razdobqa, za~in koji bi i ina~e izostao. Danas, nakon 20 godina, mnogi se i ne se}aju {ta se ta~no dogodilo, ali dobro pamte kako su se tada ose}ali. Ponekad je to moglo biti presudno. l Radili ste s deklasifikovanim dokumentima CIA-e, Bele ku}e i britanskog Foreign Officea. Koliko je tih dokumenata danas raspolo`ivo javnosti, a koliki deo mo`da nikada ne}e biti objavqen?

– U mraku je ogromna ve}ina. Veliki deo tog verovatno }e u mraku i ostati zauvek. Ovo je samo blic-portret. l Ima li za ~ita~a koji dolazi iz ovih krajeva, a koji ipak zna {a se ovde doga|alo, u tim dokumentima ne~ega {to bi izazvalo {ok, poput efekta koji je pre godinu dana izazvao Vikiliks?

– Jugoslovenska kriza razvijala se dugoro~no. Nije po~ela odjednom. Samo neko totalno neupu}en mogao bi da ka`e da se Jugoslavija 1991. iznenada na{la u ratu. Sve se to dogodilo vrlo polako - kroz ekonomsku krizu, antibirokratsku revoluciju, kroz procese ukidawa autonomije u pokrajinama i nereda na Kosovu, zveckawe oru`je, pretwe mewawem granica.

Sve je to bilo vrlo dobro dokumentovano. I to je ono najva`nije {to vidimo kada danas ~itamo dokumente CIA – kako su oni, zapravo, o svemu tome bili dobro informisani. l Se}am se Newsweeka iz 1990. Nacrtali su kartu raspada Jugoslavije koja se o~ito temeqila na delu podataka iz CIA-inog izve{taja koji vi objavqujete.

– Za one koji su pratili situaciju nije bilo iznena|ewa. Drugo je {to politi~ari nekim stvarima, koje su im servirale obave{tajne slu`be, nisu hteli da veruju. CIA-in posao nije da stvara politiku. Oni analiziraju {to se doga|a i eventualno simuliraju scenarije {to bi se moglo dogoditi ako se ne{to preduzme ili ne preduzme. Zato kada ~itamo novine iz tog perioda, mi zapravo svedo~imo tada{wem curewu obave{tajnih podataka u medije.

Pitawe je ko ih je pustio. Ozbiqna teza je da su oni procurili iz same CIA-e, jer su weni obave{tajci zakqu~ili da nisu zadovoqni {to se, nakon {to su politici servirali izve{taje, ni{ta ne doga|a. I {ta onda radite u takvom slu~aju? Probate pri~u ugurati u „Wujork tajms” i videti {ta }e se dogoditi. Verujem da je to bio slu~aj i s pri~ama koje su najavqivale raspad Jugoslavije.

Jer, zapadni politi~ari jednostavno neke stvari ne `ele da vide. Xorx Bu{ senior do{ao je iz CIA-e, ali nije joj verovao zato {to je organizacija u to vreme prolazila kroz proces ~i{}ewa. Na wenom ~elu je bio Vilijam Vebster koji je tamo doveden iz FBI da bi pro~istio agenciju zbog svega {to se tamo doga|alo pre. On nije bio ~ovek sistema i Bu{ ni wemu, ali zato ni celoj organizaciji, nije verovao. Recimo, CIA je najavqivala da }e Irak pokrenuti invaziju na Kuvajt. Bu{ je nazvao svoje nafta{ke prijateqe, {eike, i oni su rekli da je re~ o blefu. Verovao je {eicima, a ne svojim obave{tajcima. Isto tako je bilo i ovde. Obave{tajni podaci bili su iscrpni i prili~no precizni, ali Bu{ je odlu-

~io da veruje ambasadoru Lorensu Igrlbergeru zbog wegovih dobrih prijateqskih veza s Milo{evi}em. l Pi{ete da je Zapad te{ko pristao na raspad Jugoslavije jer se na to gledalo kao na potencijalni detonator za druge raspade, prvenstveno Rusije. Je li se tada razmi{qalo o mogu}im drugim opasnim raspadima - [panije ili ~ak Velike Britanije?

– U odre|enim zemqama postojali su problemi takve vrste. Tu je franuski problem s Korzikom, {paniji s Baskijom i Katalonijom i, naravno, britanski sa Severnom Irskom. Ipak, u to vreme, osim, mo`da, baskijskog terorizma, nije bilo opasnih kriznih `ari{ta takve vrste. Ali Evropa je spremna da pojedine probleme proglasi „izdvojenim”. Takav je, recimo, danas slu~aj s Kosovom. Ne mislim, dakle, da je strah od raspadawa bio presudan, iako je na margini verovatno stvorio mentalnu podlogu za protivqewe. Upotreba raspada Jugoslavije s pretwom vrlo opasnog raspada Sovjetskog Saveza ~inila se tada daleko bli`om i „glavnijom” u procesu odlu~ivawa. l [ta bi se dogodilo da Berlinski zid nije pao 1989?

– Pre svega Hrvatska ne bi dobila pravo da tra`i samostalnost. A da smo je u tom slu~aju i poku{ala da je ostvari, intervencija bi bila trenutna i bespogovorna. l A {ta bi se dogodilo u mek{em scenariju - bez Zida, ali s konfederativnom Jugoslavijom kakva je svojevremeno i pro{la na referendumu? Da li bismo danas svi zajedno bili u EU? – Jugoslavija bi se raspala, jedino {to bi se u tom slu~aju raspala mirnim putem. Konfederacija je kao ideja bila predlog za prelazno re{ewe na putu prema razlazu. Da se vodilo tim postupkom, verovatno bi se dogodilo isto {to se dogodilo Srbiji i Crnoj Gori ~ija je zajednica formirana ba{ kao prelazni stepen na putu prema razlazu. l Ne vidite potvdu ideje da je Jugoslavija mogla pre`iveti i u}i u EU kao celokupna dr`ava s razmerno velikim tr`i{tem.

- Apsolutno ne. Jednom kada se na ekonomske stvari nadograde nacionalne ideologije, ili kada se na nacionalne ideologije naslone ekonomski problemi, tu odmah dolazi do pucawa. l U kojoj meri je Evropa 1991. ipak pogre{no procenila situaciju u Jugoslaviji?

– U svakom slu~aju, bili su iznena|eni. Kada su se 18. juna 1991. na{li na sastanku u Beogradu, Van den Bruk je bio taj koji se izja{wavao „najve}im Jugoslovenom za stolom”. Oni su istinski verovali da je o~uvawe Jugoslavije dobra stvar. Evropa se u to vreme ujediwavala i wima su procesi raspada bili strani u razmi{qawu. ^ak su i Nemci govorili o tome kako ne shvataju kako to jugoslovenski narodi misle da }e im biti boqe samima. l Koja je uloga Evropske unije u „novom svetskom poretku”?

– Ne mogu predvideti {ta }e se dogoditi tokom slede}e dve godine. Ali EU je najmo}niji trgovinski blok, nadajmo se sa zajedni~kom spoqnom politikom koja mo`e pacifikovati odre|ena krizna podru~ja u svetu, ali mo`e proneti i ideju demokratije, tr`i{ne privrede i qudskih prava kako bi i svet i samu sebe u~inili boqom. Problem je u tome {to Unija sama unutar sebe nije demokratski ustrojena. I stoga sam uveren u to da je wena demokratizacija osnovni preduslov wenog opstanka. l Mo`e li se ona u tom me|urazdobqu po~eti raspadati po nekom „jugoslovenskom modelu”?

– Ne po tom modelu, ali mo`e se raspasti. Jedan od mogu}ih scenarija je da se zemqe evrozone odlu~e na ~vr{}u politi~ku uniju. U tom slu~aju Velika Britanija odlazi. A bez we EU vi{e nije to {to je danas. n Viktor Vresnik/EPH

nedeqa5.februar2012.

c m y

14

svetovima masovne za(NE)VESELA SVAKODNEVICA: bave popularnost je pri`eqkivana ali izuzetna, nepredvidqiva i varqiva pojava. Mada su proizvodi iz ove bran{e pravqeni da zainteresuju i razvesele gledaoce, wihov osnovni „peh„ je u insistirawu na „masovnosti„ {to prakka TV ku}a „ABC“ uveliko pla- ri~ki mentalitet jednostavno ti~no zna~i da se zabava proiznira da uradi tzv. rimejk engle- nije dorastao engleskom, wihovodi brzo, isto tako konzumira ske TV serije „Only fools and hor- va potreba da sve sa`va}u i i potom ustupa mesto novim sases”, na ovda{wim prostorima uproste (i upropaste) ne podradr`ajima. Otuda se filmovi, poznate kao – „Mu}ke“. Za sva- zumeva finese koje sadr`i enmuzika, TV programi, kwi`evkoga ko je imao priliku da pra- gleski humor i cinizam – a u ni best-seleri {tancuju na poti neku epizodu ili koju od se- „Mu}kama“ svega toga ima na tokretnoj traci, po standardizodam sezona Bi-Bi-Sijevog (tzv. ne. Doda li se re~enom ameri~vanim oblicima, planski izba„sitkom„) serijala, nastalog ka sterilizatorska „politi~ka, cuju u javnost, da bi tamo zauzeizme|u 1981. i 1991. godine (uz rasna, rodna, seksualna (i ko li odre|eno vreme i zaokupili povremene specijale koji su se zna jo{ koja) korektnost„, zaipa`wu konzumenata, a potom nevrteli do 2003), ova informa- sta se postavqa pitawe kakve staju, br`e ili sporije, u zavicija ravna je svetogr|u a razlo- }e biti ameri~ke verzije Del snosti od odaziva publike. Ako su potro{a~i zadovoqni ponudom, mogu}e je da im se servira jo{ malo iz istog „lonca„, ali }e, pre ili kasnije, izvor presu{iti a na wegovo mesto sti}i novi.

Zahvaquju}i ovom principu smewivosti, sezonska roba dolazi i odlazi i ni{ta nije ve~no osim same industrije zabave.

Ipak, ponekad se desi da neki proizvod ostane upam}en i posle povla~ewa iz ponude, {to pragmati~ni fabrikanti zabave zapisuju u svoje pod- Ma mo`e se napraviti nekakav rimejk, ali ~emu? setnike i u nekom trenutku (bilo zbog pomawkawa zi za takav stav toliko su o~i- Boja, Rodnija i dedice Alberta invencija ili novca) izvla~e na gledni da je gotovo izli{no iz- (i ~itave bulumente likova kosvetlosti pozornice kao adut nositi ih. ji se muvaju oko wih). koji mo`e da pomogne u stalnoj Ako se, ipak, insistira na deJer, pomenuta trojka prevaraborbi kojoj je ime „vi{e zabave finisawu problema, onda se on nata (sticajem okolnosti sitza mase - vi{e novca za mene„. mo`e svesti na bazi~nu tvrdwu nih, mada oni sebe ne vide tako Naravno, takva agilnost ume da da su „Mu}ke“ toliko „engle- i ne odustaju lako od plana da bude korisna, ali ima slu~ajeva ske„, da je taj kvalitet neodvoji- „dogodine postanu milioneri„), kada se ovakve ideje ~ine potpu- vi element pri~a, na~ina govo- koja `ivi na rubu pristojnog, no neumesne. ra i mi{qewa, zapleta i gegova organizovanog i civilizovanog Ovih dana saznajemo upravo i, otuda, potpuno nepodoban za britanskog dru{tva, svoju uverza takav slu~aj - naime, ameri~- kopirawe ili opona{awe. Ame- qivost i snagu crpi iz sitnih

U

TREND RAPORT: SMRZAVAWE SA STILOM

Francuski {ik za sibirski minus r¬vo Arun¬da¬ti Roj i wen „Bog ma¬lih stva¬ri”kwi¬ga ko¬joj se (da se po¬slu¬`im na¬zi¬vom jed¬ne od naj¬po¬pu¬lar¬ni¬jih te¬ma {kol¬skih sa¬sta¬va) „uvek ra¬do vra¬}am”; za¬tim „Za¬qu¬bqi¬va¬we”- „naj¬qu¬bav¬ni¬ji” film svih vre¬me¬na sa Me¬ril Strip i Ro¬ber¬tom de Ni¬rom u glav¬nim ulo¬ga¬ma; po¬tom Pe¬ki¬}e¬va „Pi¬sma iz tu¬|i¬ne”; ne¬za¬ob ¬ i¬la¬zan je i pr¬vi po¬qu¬bac iz „Ve¬li¬kih o~e¬ki¬va¬wa” sa Gvi¬net Pal¬trou i Ita¬nom Ho¬u¬kom, ob¬u¬~e¬nim u pre¬di¬van ko¬stim sa pot¬pi¬som Do¬ne Ka¬ran, ba{ kao i „Do¬ru¬~ak kod Ti¬fa¬ni¬ja”/”Pra¬znik u Ri¬mu”, u za¬vi¬sno¬sti od to¬ga da li sam vi¬{e u fa¬zo¬nu fran¬cu¬ske ili ita¬li¬jan¬ske ro¬man¬ti¬ke. Sve to je jo{ sa¬mo po¬treb¬no za¬ok ¬ ru¬`i¬ti

P

mu¬zi¬kom Adel, Le¬on ¬ ar¬da Ko¬en ¬ a, Stin¬ga i [a¬de i do¬la¬zi¬mo do mog ovo¬se¬zon¬skog „pa¬ke¬ta pr¬ve po¬mo¬}i” za le¬de¬ne zim¬ske da¬ne.

Ne¬{to kao „mast hev” za du¬{u, ko¬ji pro¬ve¬re¬no uno¬si ve¬dre bo¬je u ovo le¬de¬no si¬vi¬lo ni¬~e¬ga i ovaj ho¬li¬vud¬ski „hejt”, pred¬vo¬|en pre¬le¬pom An¬|e¬li¬nom D`o¬li.

Ni¬je ba{ jed¬no¬stav¬no, u ovom sve¬tu tr¬`i¬{ta i pro¬fi¬ta, pri¬hva¬ti¬ti ~i¬we¬ni¬cu da si ve¬li¬~i¬ne ni po` Wu¬jor¬ka, te sa¬mim tim i s ob¬zi¬rom na mo¬gu¬}u za¬ra¬du, kao i upr¬kos svoj qu¬ba¬vi pre¬ma po¬kret¬nim sli¬ka¬ma – bi¬tan ko¬li¬ko i jed¬na pro¬se~¬na sta¬ti¬sti~¬ka gre¬{ka…

No, vra¬ti¬mo se mi na na¬{u sva¬ko¬dnev¬nu mu¬ku. U i{¬~e¬ki¬va¬wu da ma¬kar tem¬pe¬ra¬tur¬ni (kad ve} ne mo¬`e onaj na ra¬~u¬nu) mi¬nus ne¬ka¬ko „pre¬ba¬ci” u plus, gre¬ju me i ku¬li¬nar¬ske igra¬ri¬je dve pri¬ja¬te¬qi¬ce sa Bli¬skog is¬to¬ka i ~a¬rob¬na je¬la se¬ver¬ne Afri¬ke, ko¬ja nam ser¬vi¬ra¬ju pre¬ko ma¬lih ekra¬na, a ve¬se¬lim se i sva¬ko¬dnev¬nim iz¬ve¬{ta¬ji¬ma „sa li¬ca me¬sta” o zgo¬da¬ma i ne¬zgo¬da¬ma do¬ma¬}eg nam d`et se¬ta. Osim {to sam bla¬go¬vre¬me¬no i u de¬taq in¬for¬mi¬sa¬na o to¬me ko se sve ove zi¬me „za¬pqu¬nuo” na Ko¬pu, a ko je, da¬le¬ko bi¬lo, „za¬bu¬{a¬vao”, kao i ko se sve raz¬vo¬di/uda¬je/~e¬ka be¬bu, pre ne¬ki dan sam bi¬la u pri¬li¬ci da

u`i¬vam u svo¬je¬vr¬snom bo¬nu¬su.

Gle¬dam, na¬i¬me, i ne ve¬ru¬jem.

Mla¬de sna¬ge do¬ma¬}eg nam fol¬ka na ovom sa¬da ve} do¬bra¬no dvo¬ci¬fre¬nom mi¬nu¬su {e¬ta¬ju bez ~a¬ra¬pa i grud¬wa¬ka, tek u ~ip¬ka¬noj (pa jo{ be¬loj) mi¬ni ha¬qi¬ni, tan¬gi¬ca¬ma i, tre¬ba li re¬}i, vr¬to¬gla¬vo vi¬so¬kim plat¬for¬ma¬ma!

Po¬mi¬slim, jad¬ni¬ca, ko li je na to na¬te¬ra. Kad ono, ka¬`e mla¬da da¬ma (po¬lu¬go¬la, ali sa¬vr¬{e¬no na¬kvar¬co¬va¬na i ma¬ni¬ki¬ra¬na) ka¬ko je ona, eto, zbog „pri¬ro¬de po¬sla” ve} na¬vi¬kla da ta¬ko „staj¬lin¬go¬va¬na” {r¬vr}¬ka i le¬ti i zi¬mi. A ja, na¬iv¬na, mi¬sli¬la da je te¬{ka „{qa¬ka” ra¬di¬ti u rud¬ni¬ku...

Sva¬ka ~ast!

Ni¬{ta ma¬we me ne odu¬{e¬vqa¬va¬ju ni po¬li¬ti¬~a¬ri, i to

u sa¬lon¬skim ci¬pe¬la¬ma i ta¬nu¬{nim ka¬pu¬ti¬ma i sa (even¬tu¬la¬no) {le¬mom na gla¬vi, ovih da¬na ne¬u¬mor¬no otva¬ra ba¬ze¬ne, fi¬skul¬tur¬ne sa¬le, fa¬bri¬ke... [ta li }e tek bi¬ti kad po~¬ne kam¬pa¬wa, pi¬tam se ja i na¬vla¬~im }e¬be sve do o~i¬ju ka¬ko bih se za¬{ti¬ti¬la {to od hlad¬no¬}e, {to od pro¬jek¬to¬va¬ne hi¬ste¬ri¬je, ko¬ja nam pred¬sto¬ji ka¬da se jed¬nom ras¬pi¬{u iz¬bo¬ri. No, tad }u bar mo¬}i da u`i¬vam u pro¬le¬}u...

U me¬|u¬vre¬me¬nu, haj¬de da vi¬di¬mo ka¬ko da ovu zi¬mu, ko¬ja ve} ne¬ko¬li¬ko da¬na le¬di {i¬rom Evro¬pe, ne¬ka¬ko (sa sti¬lom, na¬rav¬no) pre¬gu¬ra¬mo. Za po¬~e¬tak pre¬po¬ru¬ka da (osim ako ni¬ste zve¬zda u uspo¬nu) za¬bo¬ra¬vi¬te na krat¬ke jak¬ne i go¬li¬{a¬ve bu¬bre¬ge.

Jer, iz¬la¬zi¬ti na ovu hlad¬no¬}u „la¬ga¬no” ob¬u~ ¬ en ni¬je sa¬mo pi¬ta¬we zdra¬vqa, ve} i do¬brog uku¬sa. U pre¬vo¬du: ako `e¬li¬te da iz¬gle¬da¬te pri¬stoj¬no, ta¬ko se i obu¬ci¬te.

Ka¬put, zim¬ski (sva¬ka¬ko ne¬{to du¬`i) {u¬{ka¬vac, to¬ple pan¬ta¬lo¬ne, ~a¬ra¬pe i d`em¬pe¬ri, kao i „su¬va” ~i¬zma, ovih su da¬na ap¬so¬lut¬ni trend. Ne¬za¬ob ¬ i¬la¬zno je i kr¬zno, s tim da bi tre¬ba¬lo da ima¬te na umu ka¬ko bun¬da naj¬vi¬{e la¬ska vit¬koj fi¬gu¬ri. Ne¬{to pu¬ni¬je da¬me bi sto¬ga tre¬ba¬lo da bu¬du ma¬lo opre¬zni¬je s wim; naj¬bo¬qe da ga pro¬vu¬~e¬te u de¬ta¬qu – oko¬vrat¬ni¬ku, {u¬ba¬ri ili {a¬lu.

Do¬bar mod¬ni po¬tez je i iz¬bor ~i¬zmi¬ca ili ta¬{ne sa kr¬zne¬nim apli¬ka¬ci¬ja¬ma, po¬seb¬no ako se ima u vi¬du da su upra¬vo ti mo¬de¬li ove se¬zo¬ne di¬zej¬ne¬ri¬ma po¬seb¬no dra¬gi.

Pre¬ko po¬treb¬nu bo¬ju i ra¬dost u sve¬pri¬sut¬ne si¬ve, braon i cr¬ne odev¬ne kom¬bi¬na¬ci¬je do¬no¬se, na¬rav¬no, de¬ta¬qi.Od ru¬ske {u¬ba¬re, pre¬ko fran¬cu¬ske be¬ret¬ke i {e¬{i¬ra, pa do kla¬si~¬nih {tri¬ka¬nih ka¬pa ili, pak, ~u¬pa¬vih „slu¬{a¬li¬ca„ – na vo¬qu vam i `e¬qu, va¬`no je sa¬mo da iza¬be¬re¬te mo¬del ko¬ji vam do¬bro sto¬ji.

Kom¬bi¬nuj¬te ga sa od¬go¬va¬ra¬ju¬}im

Vodi~ za prezimiti S ob¬zi¬rom na to da nam je ko¬`a to¬kom zi¬me ({to zbog ni¬skih tem¬pe¬ra¬tu¬ra i ve¬tra na¬po¬qu, {to zbog gre¬ja¬wa u sta¬nu) iz¬lo¬`e¬na pri¬li~¬no ne¬ga¬tiv¬nim uti¬ca¬ji¬ma, na¬stoj¬te da po¬ve¬de¬te do¬voq¬no ra¬~u¬na o ne¬zi. Ko¬ri¬sti¬te hi¬drant¬ne kre¬me i mle¬ka za li¬ce, ru¬ke i te¬lo i ne za¬bo¬ra¬vi¬te da pi¬lin¬gom bar dva pu¬ta me¬se~¬no od¬stra¬ni¬te mr¬tve }e¬li¬je. Isto ta¬ko, zi¬mi je na¬pad¬nu¬ta i ko¬sa. Em se gla¬va, a sa¬mim tim i vla¬si¬{te, zno¬ji is¬pod ka¬pe, em se kra¬je¬vi do¬dat¬no mr¬se zbog {a¬lo¬va i ma¬ra¬ma ko¬ji¬ma se umo¬ta¬va¬mo. Zbog sve¬ga to¬ga, neo¬p¬hod¬ni su re¬dov¬no {i¬{a¬we i sta¬vqa¬we hran¬qi¬vih pa¬ko¬va¬wa.

Je¬dan od ~e¬stih zim¬skih pro¬ble¬ma su i u}e¬ba¬ni d`em¬pe¬ri.

Ne¬`e¬qe¬nih „gru¬dvi¬ca” }e¬te se naj¬lak¬{e re¬{i¬ti uz po¬mo} `i¬le¬ta (ne pre¬te¬ra¬no o{trog), dok }e¬te obu¬}u od eko¬lo¬{ke pre¬vr¬nu¬te ko¬`e naj¬bo¬qe o~i¬sti¬ti naj¬o¬bi~¬ni¬jom gu¬mi¬com za bri¬sa¬we. svih bo¬ja i ide¬ol ¬ o¬gi¬ja po¬|ed¬na¬ko.

Evo i za¬{to. Na¬im ¬ e, do¬ne¬dav¬no sam mi¬sli¬la ka¬ko oni, s ob¬zi¬rom da kao od {a¬le u jed¬nom da¬nu uspe¬va¬ju da obi¬|u, ako ne ~i¬tav re¬gion ili po¬la Evro¬pe, ono Sr¬bi¬ju sva¬ka¬ko – ima¬ju ne¬ku „nad¬na¬rav¬nu” spo¬so¬bo¬nost te¬le¬por¬to¬va¬wa, a sa¬da vi¬dim da sa po¬|ed¬na¬kom la¬ko¬}om sa¬vla¬da¬va¬ju i si¬bir¬sku zi¬mu. Wih, za raz¬li¬ku od nas obi~¬nih smrt¬ni¬ka i u skla¬du sa pe¬smi¬com „ako je zi¬ma, ni¬je lav”, ni mi¬nus 20 ste¬pe¬ni Cel¬si¬ju¬sa ne mo¬`e ome¬sti ni za mi¬li¬me¬tar. Ma ne mo¬`e ni da ih o~e¬{e! Na¬pro¬tiv – na¬sme¬ja¬ni, pu¬ni op¬ti¬mi¬zma i ra¬de¬}i kao drag¬stor – na¬{a po¬li¬ti~¬ka eli¬ta

{a¬lom i ru¬ka¬vi¬ca¬ma i – si¬bir¬ska }e zi¬ma do¬bi¬ti neo¬ph¬ od¬nu do¬zu fran¬cu¬skog {i¬ka. De¬ze¬ni i apli¬ka¬ci¬je mo¬gu bi¬ti ro¬man¬ti~¬ni (cve¬ti¬}i, sr¬ca i sli~¬ne {a¬re), kla¬si~¬ni zim¬ski (pa¬hu¬qe, gran¬~i¬ce je¬le i ir¬va¬si), „di¬vqi” (ze¬bre, an¬ti¬lo¬pe, zmi¬je, ti¬gro¬vi i le¬op ¬ ar¬di) ili ge¬om ¬ e¬te¬rij¬ski, a {to se bo¬je ti¬~e- ima¬te dve op¬ci¬je na ras¬po¬la¬ga¬wu. S jed¬ne stra¬ne je mo¬no¬hro¬mat¬ska va¬ri¬jan¬ta, u ko¬joj su de¬ta¬qi u is¬toj ni¬jan¬si kao i ode¬}a (ove se¬zo¬ne to su pre svih si¬vi i pu¬de¬ra¬sti to¬no¬vi), dok je sa dru¬ge kon¬trast¬na- kom¬bi¬nuj¬te, re¬ci¬mo, si¬vu i qu¬bi¬~a¬stu ili braon i pe¬tro¬lej ze¬le¬nu. n Jasna Budimirovi}

dnevnik

Ameri~ke

PISMO „DNEVNIKU” IZ PARIZA

Kina „na crno” Pi {e: Du {an Si min oliko nam je te{ko da razumemo Kinu mo`emo da zakqu~imo i na primeru Amerike. Znamo da je konzervativna, religiozna.

Ni danas na najgledanijim kanalima (ABC, CBS, NBC…) ne mo`e da se vide `enske gole grudi, dok na ostalim sve vrvi od golotiwe. E, isti taj „moralista” u ~ar{iji i „perverzwak” u ku}i uni{tava karijeru najve}eg golfera na svetu svih vremena, Tajgera Vudsa, samo zato {to je ovaj voleo seksualno da „sagoreva” izvan braka. Ili da se vratimo koju deceniju: isti taj religiozni konzervativac sa dva lica, u trenutku kada se svet nalazi na ivici atomskog rata, bira Xona Kenedija, em mladog, em (mawinskog) katolika za predsednika. U trenutku neophodnih, ali i najneodmerenijih vojnih odluka ove zemqe, bira~i se listom opredequju za Obamu, poluafrikanca, polumuslimanskog porekla.

Pred sli~an nesporazum stavqa nas i Kina. Komunisti~ka diktatura „blagotvorena” na qutom kapitalizmu. Zemqa sa (zavisi od kriterijuma koje primewujemo) 15.000 milijardera. Ne onih ruskih, bahatih, koji se slikaju sa sve svojim bogatstvima „ukra{enim” `enskim mladicama, {ampawcima i xetovima koji samo {to ne sle}u na ogromne jahte. Kineski milijarder je diskretan i efikasan. Pri tome najve}i deo kola~a „vra}a narodu”, koji mu je omogu}io da se obogati, i, dakako, Partiji kojoj je „zahvalan” {to ga je podr`ala.

Malo nas je zapazilo da nijedan od tih milijardera, nigde i nikada u inostranoj {tampi, nije kritikovao kineski re`im. No, to je mo`da i razumqivo s obzirom na ~iwenicu da su se ona dvojica ili trojica, koji su to samo poku{ali, na{li smesta u zatvoru zbog „fiskalnih malverzacija”. Kao da je divqi kapitalizam mogu} bez gledawa kroz prste kada su u pitawu pravda i zakoni.

Isto tako, u svakom trenutku novije istorije ove zemqe postoji izme|u 300 i 500 miliona du{a koje nijedan stranac nije video. Dakle, nemamo pojma kako `ivi i {ta misli ~ak pola milijarde qudi ove zemqe. Slika koju sti~emo posledwih godina o Kini iskqu~ivo je ona propagandna, koja se stvara u Pekingu i iza koje stoji komunisti~ka vlast; i ona koja sti`e iz [angaja, iza koje stoji tr`i{te i gde su slobode izra`avawa evidentno {ire. Zato nam je te{ko shvatiti ovu svetsku silu, jer ne znamo o kojoj se slici u kojem trenutku radi.

Ali ono {to je nesporno, Kina preuzima svetsko vo|stvo na pijaci likovne umtnosti. Onako kako je Wujork izdigao Pariz, danas je [angaj tr`i-

K

{te snova. Kinematografija u Kini je pod kontrolom Partije, ali se ipak snima „ispod ruke” na sve strane. Wen nobelovac za mir, Liu Xiaobo, osu|en na 11 godina zatvora, ~ime je onemogu}en da prisustvuje ceremoniji u Oslu, na internetskim komunikacijama – e da se Vlas(t)i ne dosete – umesto pravog imena dobija naziv „prazna stolica”. Tako se intenauti dovijaju u ve}ini domena, a vlast pri tome o~igledno pristaje na to da biva nadmudrena.

Posledwi slu~aj vezan je za povod ovog pisma „Dnevniku” iz Pariza. Ako se mo`e re}i koja je naj~itanija kwiga danas u Kini – da izbegnemo zamke {izofrenije po kriterijumu „jel’ ona zvani~na” il’ ona „ispod ruke”, biramo ovu posledwu – onda je to svakako „Sjajne godine”, pekin{kog intelektualca i romansijera ^ana Kun~unga. Pri~a je uokvirena u 2013, gde Kina vrvi od prosperiteta.

U dve prethodne godine – a to }e re}i upravo sada – zapadne ekonomije pometene su finansijskom krizom i Kina je u{la u zlatno doba. Zaboravqeni su Kulturna revolucija, Tijen’anmen...

Pa ipak, poneki neverni Toma pita se kako je narod, sada okupan u sjaju i bogatstvu, fasciniran novcem zapao u totalan zaborav tabua iz pro{losti. Kako je uspela ideolo{ka propaganda do mere da ceo, i onako brojan, narod dogura do totalne amnezije. Odgovor na ovo pitawe, ba{ kao i kraj romana, namerno pre}utkujemo, ali istovremeno bdimo nad sudbinom ^ana Kun~unga. Jer, posle „arapskog prole}a” kineske su medijske vlasti postale nervoznije kada je kultura u pitawu. I zato Kun~ung, da bi se za{titi, i „nije odobrio” {tampawe „Sjajnih godina” u kontinentalnoj Kini, {to zna~i da ga svuda mo`ete kupiti, ali formalno „ispod tezge”, mada to ne zna~i da autor ne}e zavr{iti kao zato~eni nobelovac. U svakom slu~aju, u toj igri `murke izme|u ma~ke i mi{a sa vla{}u, ovaj hrabar pisac zaslu`uje da biva ~itan kao savest i dug pro{losti koja, kada je pre}utana, samo sedi i ~eka u zasedi kao avet. (autor je {ef de ska na fran cu skom Ka na lu 5)

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

15

O^EKUJU]I MU]KE S DRUGE STRANE BARE

bu da le i ko wi

(i krup nih) pr qav {ti na za ~i we nih vr ca vim do set ka ma, za je dqi vim pri med ba ma, sta vo vi ma i di ja lo zi ma ko ji sva ka ko ni su po u~ ni i pe da go {ki; sce na ri si ti ori gi nal ne se ri je i te ka ko su se po mu ~i li da, s jed ne stra ne, su spreg nu svo je ju na ke a, s dru ge, is teg nu gra ni ce pri stoj no sti ka ko bi se ri ju upa ko va li u pro iz vod po do ban za emi to va we na te le vi zi ji. U ovim na me ra ma us pe li su to li ko da je tro jac po stao svo je vr sna le gen da u En gle skoj, ali i do brom de lu ostat ka sve ta.

Uosta lom, „Mu} ke“ su na eksJu pro sto ri ma ste kle kult ni sta tus, jer su se po klo pi le sa mu ka ma tran zi ci je ko ja je sva kog po je din ca sta vqa la pred is ku {e wa tra ga wa za na ~i nom da se br zo i la ko za ra di i ta ko op sta ne u ne pri ja teq skom oku `e wu. Ono {to je za En gle ze bio wi hov dru {tve ni ta log, na ovim pro sto ri ma je bi la sva ko dne vi ca ve }i ne sta nov ni {tva ko ji po ku {a va da na |e svo je me sto pod „zu ba tim sun cem„ no vo stvo re nih dr `a va ko je ni su po -

ka zi va le ni ka kav in te res za op sta nak svo jih po da ni ka ve} su ih sla le u rat, osta vqa le bez mo gu} no sti za po sle wa i za sni va wa po ro di ce, bez ika kve si gur no sti i per spek ti ve – re~ ju bez sve ga {to ~i ni ci vi li zo va ni `i vot ~o ve ka s kra ja XX ve ka. Sla va „Mu} ki“ na ov da {wim te ri to ri ja ma mo `e se po re di ti sa po p u l a r n o { } u strip se ri ja la „Alan Ford“ ko ji ta ko |e go vo ri o mar gi nal ci ma ko ji se ba tr ga ju na ru bu naj bo ga ti jeg svet skog dru {tva.

Po je di ne re pli ke in ge ni o znog Del Bo ja (ba{ kao sen ten ce be smrt nih mo ma ka iz Gru pe TNT) po sta le su svo ji na ge ne ra ci ja mla dih `i te qa Sr bi je (ali i Hr vat ske, Bo sne i Ma ke do ni je) i re per „zdra vog ra zu ma i prak ti~ ne `i vot ne fi lo zo fi je„. Svo je vre me no se po me di ji ma go vor ka lo i pi sa lo da }e u Slo ve ni ji, Hr vat skoj i Bo sni bi ti pra vqe ne va ri jan te „Mu} ki“ na „do ma }em te re nu„. Ti pro jek ti ni su re a li zo va ni, ali je le gen da o pra vim „Mu} ka ma“ i da qe `i va, pod sti ca na re pri za ma se ri je, od no sno raz me nom di gi tal nih di sko va sa svim sni mqe nim epi zo da ma.

I zbog sve ga to ga go to vo je ne mo gu }e za mi sli ti `i vah nu troj ku mu ti vo da u No vom sve tu.

Jer, ako se uklo ni bi lo ko ji seg ment wi ho vih li~ no sti, po na {a wa i slen ga, pre va ran ti }e bi ti ne hu ma no ste ri li sa ni (da ne ka `e mo „u{ko pqe ni„), pa ni oni ni ~i ta va se ri ja ne }e bi ti

uver qi vi, zdra vo ve se li i le ko vi to gor ki. Na pro sto, ame ri~ ka te le vi zij ska fra ze o lo gi ja i iko no gra fi ja ni je u sta wu da stvo ri do voq nu ko li ~i nu `i vot ne uver qi vo sti u hu mo ri sti~ kom za bra nu. Wi ho ve po stav ke TV hu mo ri sti~ kih se ri ja te me qe se na ti pi zi ra nim si tu a ci ja ma i in ter ak ci ja ma i ne tr pe is kli znu }e iz wih.

Ko na~ no, pro blem je i men tal ni ot klon, dru ga ~i ji sklop ra zo no va wa i de fi ni sa wa hu mo ra ko ji je pri la go |en in te lek tu al nim do ma {a ji ma pro se~ ne ame ri~ ke po pu la ci je ko ja tro {i te le vi zij ske pro gra me i ne vo li da gle da ono {to ne raz u me. Iz svih tih raz lo ga, ve} je ne slav no pro pa lo ne ko li ko po ku {a ja da se uspe {ne stra ne TV se ri je po a me ri ka ni zu ju (isti je slu ~aj sa fil mo vi ma ko ji u ame ri~ koj ver zi ji do bi ja ju na sja ju i br zi ni ali gu be na du {i i zna ~ew skim ni vo i ma).

No, lo gi ka pro fi ta se za vr te la i „ba ci la oko„ na „Mu} ke“. [ta }e iz to ga is pa sti sva ka ko }e mo vi de ti na ma lim ekra ni ma vr lo br zo po sle pre mi je re s one stra ne ba re. Aka de mi sti~ ke pra ved no sti ra di re ci mo: po sto je {an se (ma kar bi le mi ni mal ne) da ame ri~ ke „Mu} ke„ bu du do bar pro gram; na rav no, da le ko je ve ro vat ni je da }e to is pa sti bez u ku sna pa pa zja ni ja ko ja kod „ver zir nih„ gle da la ca iza zi va mu~ ni nu i pri vre me nu ne u ra ~u wi vost.

Ame ri~ ke „Mu} ke“ ta ko bi mo gle bi ti ide al na tr go vi na pra vih Tro te ro vih ne za vi snih tr go va ca, ko ji sa wa ju da za ve li ke pa re uva qu ju ro bu ni ka kvog kva li te ta. Na svu sre }u, u ~a so vi ma o~a ja zbog ta kvog pro gra ma, oni ma ko ji zna ju za ja dac bi }e do voq no da po seg nu za dis ko vi ma na ko ji ma i da qe „igra ju„ do bre, sta re, qu bqe ne ori gi nal ne „Mu} ke“. n Ilija Baki}

PUT OKO SVETA

VE[TI^IJA POSLA: Jedan rumunski tu`ilac uhap{en je zbog uzimawa mita, a lokalni mediji su izvestili da je re~ o ~oveku koji je bio sau~esnik u prevarama koje su izvodile dve `ene koje su se predstavqale kao vra~are. One su,ina~e, ucewivali poznate li~nosti u Rumuniji da }e na wih baciti ~ini ukoliko im ne isplate pozama{ne iznose.

SLOBODAN KA^AR ZA „DNEVNIK” POVODOM ODLASKA AN\ELA DANDIJA

Ve li ki ~o vek ogrom nog zna wa re ne ko li ko da na pre mi nuo je An |e lo Dan di, u svo joj 91. go di ni. Svi ko ji ovla{ pra te boks zna ju za we go vo ime, jer u pro fe si o nal nom pe sni ~e wu na pra vio je mno go {am pi o na sve ta. We gov u~e nik i pri ja teq bio je i na{ naj u spe {ni ji rat nik rin ga svih vre me na Slo bo dan Ka ~ar, pro fe si o nal ni pr vak sve ta u po lu te {koj ka te go ri ji u ver zi ji IBF. In te re sant no je da je Ka ~ar bio je di ni Evro pqa nin u kam pu An |e la Dan di ja. Mno go `a li za svo jim u~i te qem i pri ja te qom, a se }a wa pro sto na vi ru. Ka ko i sam ka `e: „Se }a wa ni kad ne umi ru“. Is pri ~ao je Ka ~ar za na{ list pri ~u ona ko

P

iz sr ca, ka ko to sa mo bok se ri ma do li ku je.

– S po koj nim Dan di jem, kao ak ti van bok ser, ra dio sam od 1983. do 1987. go di ne – pri po ve da Slo bo dan. – Po sle to ga smo osta li po ro di~ ni pri ja te qi, sve do we go ve smr ti. U po sled wih ne ko li ko go di na `i veo je na za pa du Flo ri de, ali to ni je zna ~i lo i da se ni smo vi |a li.

On je bio naj bo qi bok ser ski stru~ wak na sve tu, jed no stav no, ne pre va zi |en. Dan di je, sjaj no sko va nom tak ti kom, pre po ro dio Mu ha ma da Ali ja u bor bi s Xor xom For me nom, ko ji je do ta da sve „ubi jao“ na rin gu.

Ona ko bok ser ski, s mno go emo ci ja, Slo bo dan je na gla sio da

I KIP SE SMRZAVA: Fontana Maneken-pis, ~uvena bronzana statua de~aka koji pi{ki, glavna turisti~ka atrakcija i simbol belgijske prestonice, morala je biti privremeno uga{ena zbog talasa hladno}e koji je zahvatio zemqu. Bronzani de~ak, koji ukra{ava ~esmu iz 15. veka, ima vi{e od 800 komada specijalno sa{ivene ode}e koje mu gradski oci naizmeni~no obla~e tokom godine.

An|elo Dandi i Muhamed Ali

je An |e lo bio iz u zet no do bro na me ran ~o vek, ro di teq ski ras po lo `en pre ma svo jim bok se ri ma.

– U we go vom sta nu sam ne ko li ko pu ta i spa vao – pri se }a se. – Kad sam imao pr vi pro fe si o nal ni me~, no ka u ti rao sam ri va la u 2. mi nu tu. Re kao sam Dan di ju da je taj bok ser iz u zet no

„Jedino bih wemu poverio sina”

NI[TA OD KUPOVINE: Mu{karac iz Malezije hteo je da kupi skupoceni Ferari 430, pa je krenuo na probnu vo`wu. Na`alost, to nije dobro pro{lo. Zbog prebrze vo`we, izgubio je kontrolu nad vozilom i zabio se u stub, u potpunosti uni{tiv{i ‘auto iz snova’. U nesre}i je osim wega te{ko stradao i suvoza~.

TEHNOLOGIJA SPASAVA: Putnici superbrzog voza na Tajvanu treba da slave modernu tehnologiju do kraja `ivota.

Pri brzini od 300 km/~as ma{inovo|a je bezbri`no zadremao, pa je sklonio ruke s kontrolne table. Na sre}u, ukqu~io se autopilot i aktivirao alarm koji je uzbunio posadu. Kad su do{li do kabine, zatekli su voza~a u polusvesnom stawu. Navodno, od sedativa.

Ame ri~ ki stru~ wak ita li jan skih ko re na umro je sa mo ne ko li ko da na na kon {to je bio po ~a sni gost na pro sla vi 70. ro |en da na svog naj slav ni jeg {ti }e ni ka Mu ha me da Ali ja. Wih su dvo ji ca po ~e li sa rad wu 1960. i Dan di je ve su tre ner ske i mo ti va tor ske spo sob no sti stvo ri le od tam no pu tog olim pij skog po bed ni ka naj ve }eg bok se ra u isto ri ji. Te meq Ali je vog uspe ha ne sum wi vo je bio u we go vom iz u zet nom ta len tu, ali su isto ri ~a ri ple me ni te ve {ti ne sa gla sni u oce ni da je ve li ko pi ta we ka ko bi se we go va ka ri je ra raz vi ja la da ni je sreo do bro }ud nog tre ne ra iz Fi la del fi je. Za ni mqi vo je, ina ~e, na ve sti da je Mu ha med Ali u pr vom kon tak tu od bio Dan di je ve tre ner ske uslu ge, da bi ga me na xe ri na kra ju ipak ube di li da se pre do mi sli. I do kra ja Ali je ve ka ri je re ni je bio uz svog u~e ni ka na sa mo tri me ~a, {to ga ta ko |e sta vqa u sre di {te svih uspe ha le gen dar nog „br bqiv ca”. No, mo `da naj ve }i kom pli ment An |e lo Dan di do bio je od le gen dar nog ame ri~ kog sport skog no vi na ra Ha u ar da Vi li ja ma Ko se la: „On je je di ni ~o vek u bok su ko jem bih po ve rio si na”...

slab. On je, ona ko otvo re no, pro ko men ta ri sao: „Znam to. Pa ni si vaq da mi slio da }e{ na po ~et ku bok so va ti s naj bo qi ma“. Ta kav ~o vek je bio. A po sle kra ja mo je ka ri je re dru `i li smo se i on mi je jed nom pri li kom re kao da, ako ho }u da za dr `im brak, on da mo ram dnev no da ~i nim naj ma we sto kom pro mi sa. Te re ~i osta le su mi u stal nom se }a wu i slu `e mi u `i vo tu ve o ma mno go.

Ni je ve li ki faj ter me |u ko nop ci ma za bo ra vio da is tak ne i da mu je we gov tre ner i pri ja teq mno go to ga pru `io.

– Bez we ga, mo `da, ne bih ni bio ovo {to sam sa da. Qu di su Dan di ja pro sto obo `a va li. Upo znao me je s naj ve }im svet skim zve zda ma estra de, pa i Bo bom Mar li jem. Qu di ov de mo `da ne zna ju da su u Ame ri ci i pred sed ni ci op {ti na ima li bok ser ske me ~e ve. Ta ko je pr vi ~o vek Ma ja mi bi ~a, pred duel s lord me rom Ma ja mi ja, jed no vre me tre ni rao kod Dan di ja. Za vre me bor be sta jao sam mu u uglu, a sa la je bi la pre pu na.

Re kao sam svom „bok se ru“, ina ~e Ir cu, da }e bor ba bi ti ve o ma opa sna i te {ka. Ali po be dio je.

Po tom je Ka ~ar po no vo pre {ao na svoj te ren, na bor be u rin gu.

Ma lo se za mi slio i na sta vio: – Uvek sam raz mi {qao o to me da sam mo gao i vi {e da mu vra tim. Ne bih ni ka da bio svet ski pro fe si o nal ni pr vak, da Dan di ni je bio iz u ze tan auto ri tet u tom sve tu. Kad sam se za ti tu lu bo rio sa Edi jem Mu sta fom Mu ha me dom, pu kla mi je ar ka da. U pa u zi iz me |u run di, mom uglu pri {ao je su di ja da vi di ka kvo je sta we. Dan di mu je ta da re kao: „Be `i odav de, da te ne vi dim“.

Ovaj je po slu {ao, a An |e lo mi je po vre du za le ~io na ~u dan na ~in i od bok so vao sam svih pet na est run di. I sla vio!

Na kra ju raz go vo ra na{ se sa go vor nik vra tio na te ren pri vat nog `i vo ta i dru `e wa sa svo jim ve li kim u~i te qem: – Uvek se igrao s mo jim }er ka ma Ma ri nom i Mi le nom. Za Ma ri nu je go vo rio da mu je unu ka.

Imao je za i sta ve li ku du {u i uti caj, a bio je iz u zet no skro man ~o vek. Pu no to ga na u ~io me je o bok su. I bez ika kvog skri va wa go vo rio je da i on mno go na u ~i od bok se ra. Za i sta ne ve ro va tan ~o vek. n Mladen Pavlovi}

SPORT

nedeqa5.februar2012.

dnevnik

c m y

16

KOM [IJ SKI DER BI NA SLA NOJ BA RI: VOJ VO DI NA - JU GO VI] UNI MET

Vo {a ne be `i od ulo ge fa vo ri ta Ru ko me ta {i Voj vo di ne su u sjaj nom sti lu za vr {i li pr vi deo se zo ne, a jo{ bo qe ga na sta vi la po be dom u der bi ju pro tiv Cr ve na zve zde u Be o gra du (32:27) i na naj bo qi mo gu }i na ~in na ja vi li dabn a{wi kom {ij ski der bi sa Ju go vi} Uni me tom.

Osva ja~ na ci o nal nog ku pa u sto pu pra ti li de ra na ta be li i bra ni o ca ti tu le eki pu Par ti za na, a na kon kik sa cr no -be lih u La za rev cu, raz li ka sa da iz no si sa mo je dan bod. Ve ~e ra {wi dvo boj sta rih zna la ca bi }e sjaj -

na pri li ka da se No vo sa |a ni re van {i ra ju Ka }a ni ma za pro {lo go di {we ne u spe he i na sta ve sjaj nu se ri ju od 14 utak mi ca bez po ra za.

Tre ner cr ve no - be lih \or |e ]ir ko vi} do bro je ana li zi rao ri va la i ne be `i od ulo ge fa vo ri ta na ve ~e ra {woj utak mi ci: - Sve ono {to smo ura di li pro te klih {est me se ci, tre nut na for ma i pla sman na ta be li do de li su nam ulo gu fa vo ri ta u du e lu pro tiv Ju go vi }a, a od te ulo ge ne be `i mo ~ak {ta vi {e ima mo oba ve zu da to i po tvr di -

Dra gan Su yum

Fo to: F. Ba ki}

mo na te re nu i na sta vi mo se ri ju.

Ove se zo ne od i gra li smo dva pri ja teq ska me ~a sa Ka }a ni ma, oba pu ta smo sla vi li a, va `nu ulo gu u tim su sre ti ma ima li su bra }a Mi lo rad i Bra ni slav Ra di {i}, ko ji na `a lost ve ~e ras ne }e bi ti u sa sta vu. Pod zna kom pi ta wa su u gol man Aba xi} kao i pi vot Ve se li nov. Do bro po zna je mo kom {i je, ne ma pu no taj ni me |u na ma. Ka }a ni }e po ku {a ti za wih ka rak te ri sti~ nom du bo kom zo nom i br zom igrom u na pa du da nas po re me te, ali sam uve ren da }e mo upr kos od re |e nim pro ble mi ma ima ti sna ge da ih za u sta vi mo. Kqu~ uspe ha le `i u od bra ni, ko bu de bo qi u tom seg men tu igre sla vi }e na kra ju - ka zao je ]ir ko vi}.

Je dan od is ku sni jih igra ~a, le vo kri lo No vo sa |a na Dra gan Su xum, o~e ku je ve li ku bor bu u du e lu sa sport skim pri ja te qi ma iz Ka }a: - Iz is ku stva znam da ka da su u pi ta wu du e li Voj vo di ne i Ju go vi }a ni ka da ni je bi la pre sud na tre nut na for ma jed ne ili dru ge eki pe i da su ulo ge fa vo ri ta ~e sto pa da le u vo du. Na {e utak mi ce su vi {e od ru ko me ta. Der bi je uvek ne iz ve stan i te {ko je bi lo {ta prog no zi ra ti. Ali ka ko smo od po ~et ka pri pre ma i to kom se zo ne uvek bi li u toj si tu a ci ji ve} smo se i pri vi kli na ta kav sce na rio. Eki pa ko ja bu de igra la bo qu od bra nu i po sti gla ve }i broj la kih go lo va iz kon tri i po lu ko tri bi }e bli `a po be di - uve ren je kril ni na pa da~ No vo sa |a na.

Utak mi ca 15. ko la Su per li ge Voj vo di na - Ju go vi} Uni met igra se u 18 ~a so va u Ha li SC „Sla na ba ra�.

I. Gru bor

IVAN BA SA RA, PR VO TI MAC VOJ VO DI NE

Sprem ni za [pan dau i Cr ve nu zve zdu Va ter po li sti Voj vo di ne po la ko pri vo de kra ju pri pre me za na sta vak se zo ne. Po sle Evrop skog pr ven stva u re do ve No vo sa |a na vra ti li su se tre ner De jan Sta no je vi}, ko ji je sa re pre zen ta ci jom Sr bi je u Aj ndho ve nu osvo jio zlat nu me da qu kao po mo} nik se lek to ra De ja na Udo vi ~i }a i igra~ Mi ro slav Ran |i} ko ji je u Ho lan di ji bra nio bo je Ma ke do ni je. Ve} u sre du Voj vo di na u okvi ru 5. ko la Li ge {am pi o- na igra u Ber li nu pro tiv ne ma~ kog [pan da ua 04, ko ji pred vo di na{ stru~ wak Ne boj {a No vo se lac.

- Mi slim da smo do bro od ra di li pri pre me za na sta vak se zo ne.

Mo `da nas ma lo mu ~e ne ke po vre de, ali to je sa mo znak da smo ja ko ra di li. Sa da nas o~e ku je na sta vak tak mi ~e wa u Li gi {am pi o na, ali i po ~e tak dr `av nog pr ven stva - ka `e pr vo ti mac Voj vo di ne Ivan Ba sa ra.

Na po ~et ku se zo ne, u dru gom ko lu Voj vo di na je u No vom Sa du re mi zi ra la sa eki pom iz Ber li na (6:6) i ta da pro pu sti la {an su da za be le `i pr vu po be du u ovo go di {wem tak mi ~e wu u Li gi {am pi o na.

Ivan Ba sa ra

- Pro pu sti li smo pri li ku u No vom Sa du, a sa da mi slim da ima mo ve li ke {an se da po be di mo [pan dau u go sti ma i stig ne mo do pr ve po be de u Li gi {am pi o na ove se zo ne.

Od mah po po vrat ku iz Ber li na No vo sa |a ne u su bo tu, 11. fe bru a ra o~e ku je po ~e tak do ma }eg {am pi o na ta. Ve} na star tu Voj vo di na }e ugo sti ti ve li kog ri va la Cr ve nu zve zdu, ko ja ih je ve} dva pu ta ove se zo ne u Ku pu Sr bi je sa vla da la.

Fo to: F. Ba ki}

- Za to smo se spre ma li ovih me sec ipo da na i sa da za nas vi {e ne ma oprav da wa. Do du {e, ta kav je si stem tak mi ~e wa da bi li mi dru gi ili tre }i opet }e mo i u plej ofu igra ti jed ni pro tiv dru gih.

Ali, bez ob zi ra na sve to mi }e mo i sa da i}i na po be du, kao {to sva kom du e lu uvek i pri la zi mo. Ta ko smo i{li i u Ku pu, ali smo iz gu bi li obe utak mi ce, sa da }e mo po ku {a ti da is pra vi mo gre {ke ko je smo ta da na pra vi li i da od i gra mo bo qe ne go na po ~et ku se zo ne. Mi slim da to i mo `e mo.

Ka ko bi se {to bo qe spre mi li igra ~i Voj vo di ne su pro {le ne de qe spa rin go va li u No vom Sa du sa ru skom eki pom Sin te za iz Ka za wa, a on da su ove ne de qe od ra di li i je dan za jen di~ ki tre ning u Se ge di nu sa ti mom Se ge da.

- Ti spa rin zi su nam do sta zna ~i li i mi slim da su do {li u pra vo vre me. Ikao ni smo sve vre me bi li kom plet ni, jer nas, kao {to sam ve} re kao po ma lo mu ~e po vre de i bo lo vi od ja kog ra da za jed ni~ ki tre nin zi sa Sin te zom i Se ge dom su nam po mo gli da se {to bo qe pri pre mi mo za zna ~aj ne me ~e ve ko ji nam pred sto je - za kqu ~io je Ba sa ra.

G. Ma le no vi}

Ka} ka mla dost `e li da se nad i gra va Ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta ne mo gu da pre `a le pr vi po raz po sle zim ske pa u ze na svom te re nu od ni {kog @e le zni ~a ra. Po sle vo| stva od se dam go lo va, sla ba re a li za ci ja i lo {a igra u od bra ni u dru gom po lu vre me nu do ve la ih je do gu bit ka dva va `na bo da.

- U po sled wih 12 mi nu ta pro ma {i li smo {est {u te va sa {est me ta ra u si tu a ci ja ma je dan na je dan sa gol ma nom, za tim za ustvqe ni su i {u te vi na {eg pi vo ta, te be ko va, a da ne go vo rim o lo {oj igri u od bra ni.. Is ku sna eki pa @e le zni ~a ra zna la je to da ka zni. Ne `e lim da to bu de oprav da we, ali, od la skom La li }a u Ru mu ni ju, te neo d go va ra ju }a for ma zbog po vre de Jo {i }a, jed nog od na {ih kqu~ nih igra ~a, na pri ja teq skom me ~u s Ivri jem, kao i ne do voq na opo ra vqe nost [ip ke po sle ar tro sko pi je me ni sku sa, te {ko je bi lo s mla dim igra ~i ma i ma lim fon dom ru ko me ta {a u ro ta ci ji da sa vla da mo eki pu @e le zni ~a ra, ~i ji igra ~i ima ju ve }i rej ting i su per li ga {ki sta` - po ja snio je stra teg Ka }a na Vla dan Jor do vi}.

Da nas vas o~e ku je tra di ci o nal ni kom {ij ski der bi s Voj vo di nom u No vom Sa du?

- Voj vo di na i kao klub i kao tim u ovoj go di ni na pre du je u sva kom po gle du, ka ko u or ga ni za cij skom de lu ta ko i u igra~ kom. Ra di se o iz u zet no kva li tet nom sa sta vu, naj i sku sni jem u Su per li gi, sa ne ko li ko igra ~a sa in ter na ci o nal nim sta `om, oko sni ca ti ma je za jed no ve} ne ko li ko go di na, a ne ko li ci na od wih igra ju u fan ta sti~ noj for mi po put Po po va, Ra do sa vqe vi }a, gol man skog tan de ma Aba xi}-

Vla dan Jor do vi} pri ma po klon od Bran ka ]ur ~i }a za do pri nos osva ja wu sre br ne me da qe na EP

Da mja no vi}... Ko le ga ]ir ko vi} je sjaj no ukom po no vao i pri pre mio sa stav, ko ji mo `e rav no prav no da od i gra sve tri zon ske for ma ci je kva li tet no. To me u pri log ide i ~i we ni ca wi ho vi re zul ta ti ka ko u do ma }em {am pi o na tu, ta ko i na me |u na rod noj sce ni.

Tra di ci o nal no, bez ob zi ra na kva li tet sa sta va ova dva ti ma, ri va li tet je ne {to {to je iz nad sve ga?

- Voj vo di na je ovo ga pu ta ap so lut ni fa vo rit. Po ku {a }e mo za la ga wem i bor be no {}u da

oprav da mo na {u ulo gu u der bi ju.

Ali ono {to oba ve zu je sva kog od u~e sni ka u we mu je da da svoj mak si mum. Po ku {a }e mo s igra ~i ma ro |e nim 1992. go di ne, ju ni or skim re pre zen ta tiv ci ma, ko ji do bi ja ju sve ve }u {an su, da se kva li tet no su pro sta vi mo No vo sa |a ni ma. Ne ma mo re zul tat ski im pe ra tiv, po {to bi bi lo ne po {te no i neo bjek tiv no pre ma tim mla dim igra ~i ma. Na{ ciq je da se u {to lep {em sve tlu pred sta vi mo u tra di ci o nal nom der bi ju.

J. Ga li}

SVET SKI KUP U SKI JA [KIM SKO KO VI MA

[li ren ca u er sa da ju ri Ni ke ne na Austri ja nac Gre gor [li ren ca u er u Val di Fje meu je do {ao do 40. tri jum fa u ka ri je ri i ta ko do {ao do dru gog me sta po bro ju po be da u isto ri ji Svet skog ku pa. [li ren ca u er je tom po be dom pre te kao Po qa ka Ada ma Ma li {a i sa da is pred se be ima sa mo le gen dar nog Ma ti ja Ni ke ne na, ko ji je 46 pu ta sla vio u elit nom tak mi ~e wu. Austrij ski ska ka~ je do po be de pr vog da na tak mi ~e wa u ita li jan skom ski cen tru do {ao ukup nim sko rom od 249,8 bo do va i sko ko vi ma od 134 i 134,5 me ta ra. ru go me sto na 20. sko ko vi ma se zo ne za u zeo je Ne mac Ze ve rin Frojnd, dok se na po di ju mu na {ao i ak tu el ni osva ja~ Svet skog ku pa To mas Mor gen {tern iz Austri je.

Po sle pr ve run de [li ren ca u er je dr `ao pr vu po zi ci ju, is pred Frojn da i vo de }eg u Svet skom ku pu An dre a sa Ke fle ra, dok je Mor gen {tern bio tek 14, po sle sko ka od sa mo 123,5 me tra. U na stav ku je usle dio pra vi pre o- kret, po {to je bra ni lac Kri -

Gre gor [li ren ca u er

stal nog glo bu sa imao skok od 130 me ta ra, da bi po tom usle di la pro me na ka pi je, ko ja je uz ve tar uti ca la na re zul ta te. Ta ko ni ko do Frojn da ni je us peo da pre tek ne Mor gen {ter na, a dok je Ne mac imao te `ak po sao u to me, [li ren ca u er je po tom ube dqi vo do {ao do tri jum fa. Iza naj bo qe tro ji ce sle dio je Nor ve `a nin An ders Bar dal, is pred Si mo na

Hu dec naj br `i u [a mo ni ju Ka nad ski ski ja{ Jan Hu dec po bed nik je spu sta ko ji je u okvi ru Svet skog ku pa vo `en u [a mo ni ju. Po za le |e noj sta zi i iz u zet no ni skoj tem pe ra tu ri,.Hu dec je iz ne na dio kon ku ren ci ju u vre me nu 2:03,25 mi nu ta, osta viv {i Austri jan ca Ro me da Ba u ma na iza se be za 0,53 se kun de. Tri jumf ka nad ske {ko le ski ja wa po tvr dio je Erik Gaj ko ji je za u zeo tre }e me sto sa za o stat kom od 0,.63 se kun de za Hu de com.

Re zul ta ti: 1. Jan Hu dec (Ka na da) 2:03, 25 mi nu ta, 2. Ro med Ba u man (Austri ja) 2:03,78, 3.

Erik Haj (Ka na da) 2:03,88, 4. Be -

at Fojc ([vaj car ska) 2:04,00, 5.

Ben xmin Tom sen (Ka na da) 2:04,28, 6. Kla us Krol (Austri ja) 2:04,33, 7. Di di je Ku{ ([vaj car ska) 2:04,36, 8. Bo di Mi ler (SAD) 2:04,44, 9. @oan Kla ri (Fran cu ska) 2:04,48, 10. An drej Sporn (Slo ve ni ja) 2:04, 53 itd.

Po re dak u spu stu: 1. Ku{ 473 bo da, 2. Krol 437, 3. Fojc 368, 4.

Mi ler 333, 5. Ba u man 318, 6. Gaj 310 itd. Po re dak u ge ne ral nom pla sma nu: 1. Ivi ca Ko ste li} (Hr vat ska) 905, 2. Mar sel Hir {er (Austri ja) 825, 3. Fojc 733, 4. Ku{ 639, 5. Ak sel Lund Svin dal (Nor ve {ka) 581, 6. Ted Li ge ti (SAD) 578 itd.

Ama na iz [vaj car ske, ko jem je to naj bo qi re zul tat se zo ne, Ke fle ra, Po qa ka Ka mi la [to ha i Ro ma na Ku del ke iz ^e {ke. Pr vu de se to ri cu kom pli ra li su Nem ci Ri hard Fraj tag i An dre as Vank.

Za hva qu ju }i tri jum fu, [li ren ca u er se vra tio na dru go me sto u ge ne ral nom pla sma nu Svet skog ku pa i sa da ima 68 bo do va ma we od Ke fle ra.

SPUST U GAR MI [U

Lind zi Von po bed ni ca Ame ri~ ka ski ja {i ca Lind zi Von po bed ni ca je spu sta ko ji je u okvi ru Svet skog ku pa vo `en u Gar mi {par ten kir he nu. Von je u vre me nu 1:44,86 mi nu ta za be le `i la 25. po be du u spu stu i ukup no 50. u ka ri je ri. Von je u pr vom de lu iz u zet no str me i le de ne sta ze uma lo bi la iz ba ~e na iz rav no te `e, ali je us pe la da se odr `i na ski ja ma, ne gu be }i pri tom na br zi ni.

Ovom po be dom Von se svr sta la na dru go me sto naj u spe {ni jih ski ja {i ca u isto ri ji alp skog ski ja wa, iza Austra i jan ke Ane Ma ri je Mo zer Prol ko ja je u ka ri je ri po be di la 62 pu ta.

c m y

dnevnik

SU BO TI ^A NI OTI [LI U BU DVU BEZ TRE NE RA

We gu{ pod neo ostav ku Ono {to se u Su bo ti ci mo glo na slu ti ti pro te klih da na, ko na~ no je i po sta lo zva ni~ no u su bo tu. Zo ran We gu{ je pod neo ne po zi vu ostav ku na me sto {e fa stru~ nog {ta ba Spar tak Zla ti bor vo de, a eki pa je u su bo tu ra no uju tro bez we ga kre nu la put Bu dve gde na sta vqa pri pre me za dru gi deo se zo ne.

Ka ko smo sa zna li u te le fon skom raz go vo ru sa Zo ra nom We gu {em, ostav ka je ne po zi va, a raz log je sa mo je dan – Spar tak tre nut no ne ma eki pu za za cr ta ne am bi ci je.

wa ne ma – is ta kao je We gu{, a po tom do dao: – @e lim da is tak nem da sam iz u zet no za do vo qan vre me nom pro ve de nom u Spart ku. Je sen smo za vr {i li sa sko rom od 25 bo do va, na la zi mo se na pe tom me stu, na tri bo da da le ko od pla sma na u Evro pu, I da qe iz u zet no ce nim i po {tu jem qu de iz upra ve Spar ta ka, igra ~e, a iz u zet no sam le po pri mqen od stra ne svih Su bo ti ~a na. @ao mi je {to smo pre ki nu li sa rad wu, ali ovo je mo ja od lu ka i ja sto jim iza we – do dao je We gu{. - Pr vo }u ma lo da od mo rim, a

Zo ran We gu{

– Ka da sam po ~i wao svoj rad u Spar tak Zla ti bor vo di za jed ni~ ke am bi ci je i me ne i upra ve klu ba bi le su ve za ne za pla sman ko ji bi nas od veo u Evro pu. Sma tram da Spar tak tre nut no ne ma tim za to, a u~i nak u pre la znom ro ku bio je pre su dan za mo ju od lu ku, ni ka kvih

on da }u na sta vi ti tre ner sko usa vr {a va we u Evro pi i po seb no [pa ni ji.

Ne ka da {wi igra~ u`i~ ke Slo bo de, Cr ve ne zve zde, ma drid skog Atle ti ka i Se vi qe po ~eo je tre ner sku ka ri je ru u Ja vo ru oda kle je pro {log le ta do {ao u Spar tak.

Su bo ti ~a ni iz ne na |e ni Ostav ka Zo ra na We gu {a iz ne na di la je sve u Spar tak Zla ti bor vo di o to me sve do }i ~no sa op {te we klu ba: - Ova od lu ka ni je bi la o~e ki va na i iz ne na di la je sve u klu bu.

Po seb nu te `i nu da je ~i we ni ca da je ostav ka pod ne {e na ma we od 24 sa ta pre od la ska eki pe na pri pre me u Cr nu Go ru. Klub sma tra da tre nu tak za ostav ku ni je uobi ~a jen i da ni je prak sa da se ostav ka da je u sre di ni pri pre ma. Ovom ostav kom klub je do ve den u ne za vi dan po lo `aj.

U obra zlo `e wu ove od lu ke tre ner sma tra da je eki pa osla bqe na od la skom Mar ka Mi ri }a i da ne }e bi ti u sta wu da se bo ri za ~e tvr to me sto i pla sman u dru gih pro ble ma na re la ci ji me ne i klu ba ni je bi lo. Jed no stav no, je se nas je oti {ao Ni ko li}, ni je bi lo ade kvat ne za me ne. Sa da je oti {ao Mi ri}, ka ko mi pre no se iz klu ba, go to vo si gur no osta je mo i bez Si mo vi }a, da kle ve zni red je ve o ma osla bqen, a pra vih po ja ~a -

kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe, {to je za klub bio je dan od ci qe va, ali ne i glav ni. Po li ti ka klu ba je do vo |e we mla dih igra ~a ko ji }e se afir mi sa ti u klu bu i ko ji }e na sta vi ti svo je ka ri je re {i rom Evro pe, a isto vre me no u to ku bo rav ka u na {em klu bu po sti za ti za pa `e ne igre. Tre ner se ni je sla gao sa ovim kon cep tom ko ji tra `i mak si mal ni trud, za la ga we, od ri ca we i stru~ nost svih ~la no va klu ba pa i sa mog tre ne ra, ve} je za stu pao te zu do vo |e wa sta ri jih i is ku sni jih igra ~a. Ka ko se na{ klub opre de lio za raz voj mla dih igra ~a do {lo je do mi mo i la `e wa i ostav ka je pri hva }e na.

Ru ko vod stvo su bo ti~ kog klu ba ve} je kre nu lo u po te ru za no vim tre ne rom. Je dan od kan di da ta je i Zo ran Mi lin ko vi}, ko ji se afir mi sao ba{ u Spar ta ku oda kle je ka sni je oti {ao u Voj vo di nu, a slo vio je i za po ten ci jal nog {e fa stru ke Par ti za na.

N. Stan ti}

EKI PA PE KA RE KAO NE KAD NI @E USPE HE: Za tri godine kako se zajedno okupqaju i takmi~e na turnirima malog fudbala {irom Vojvodine, (ove godine u konkurenciji kadeta ) mladi sastav zna samo za uspehe. Ekipa Pekare Kao nekad pod vo|stvom Ranka Kremenovi}a su Vojvodina u malom. Golman Vladimir Kalajxi} brani za Novi Sad, Bojan Kremenovi}, Du{an Miqu{, Radovan Pankov, Luka Grgi}, Stefan Jogri}, Nenad Ko~ovi} i Zoran Kara} igraju za Vojvodinu, Sr|an Plav{i} i Slavoqub Dabi`qevi} nose dres ^SK Pivare,a Miqan [krbi} je ~lan OFK Beograda.

Pro{le godine pekari su osvojili tre}e mesto u Sremskoj Mitrovici, drugo u Crvenki a slavili su u Somboru. Ova godina za wuh po~ela je sljajno osvojili su prvo mesto na tradicionalnom 49.

Dnevnikovom turniru u malom fudbalu, potom su bili najboqi i u Rumi.

M. Po po vi}

SPORT

nedeqa5.februar2012.

17

VOJ VO DI NA DA NAS OD LA ZI NA PRI PRE ME U TUR SKU

Uigra va we za uspe {no pro le }e Po sle tri ne de qe tre nin ga u Fud bal skom cen tru “Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku, fud ba le ri Voj vo di ne pri pre me od da nas na sta vqa ju u po zna tom tur skom le to va li {tu An ta li ji. [ef stru~ nog {ta ba no vo sad skog su per li ga {a De jan Vu ki }e vi} i we go vi sa rad ni ci is pal ni ra li su da igra ~i ta mo od ra de 18 tre nin ga i od i gra ju pet kon trol nih utak mi ca s ja kim ri va li ma, ka ko bi se tim {to bo qe uigrao i mak si mal no pri pre mqen do ~e kao po ~e tak pro le} ne po lu se zo ne. Kao {to je po zna to, cr ve no-be li na pro le }e `e le da osvo je tro fej u Ku pu Sr bi je i upra vo za to deo ra da ko ji sle di ima }e po seb nu te `i nu i va `nost.

Tim Voj vo di ne to kom zi me pre tr peo je pro me ne, klub su na pu sti li ka pi ten Slo bo dan Me do je vi} i kre a tor igre, Gru zin Gi or gi Me re ba {vi li. Zbog to ga je upra va klu ba bi la ve o ma agil na i u pre la znom ro ku do ve la za i sta po ime ni ma iz u zet na po ja ~a wa. Pre svih, iz Olim pi ja ko sa je na po zaj mi cu do {ao biv {i pr vo ti mac No vo sa |a na Alek san dar Ka tai, a iz Ja vo ra se vra tio is ku sni {to per Mi lo van Mi lo vi}. Tek po sle to ga usle di le su dve “bom be”, jer je ugo vor na dve plus jed nu go di nu pot pi sao sjaj ni plej mej ker, biv {i igrac Par ti za na Al ma mi Mo re i ra, a on da je pa raf na {e sto me se~ nu oba ve zu (s mo gu} no {}u da se pro du `i na jo{ go di nu da na) sta vio i Sti ven Api ja, ve li ko ime afri~ kog, ali i svet skog fud ba la.

Ova kvi po te zi, uti sak je, iza zva li su ve li ko za do voq stvo u klu bu, ali i kod na vi ja ~a ko ji sa da s ve li kim ne str pqe wem i{ ~e ku ju pr ve utak mi ce i ve ru ju da je pred wi ho vim mi qe ni ci ma ra do sno pro le }e. Uz to, ugo vo re su pro du `i li Bra na Ili} i Mar ko Qu bin ko vi}.

No, pre sve ga, na tre ne ru Vu ki }e vi }u je da naj pre u An ta li ji uigra sve li ni je eki pe i stig ne do `e qe ne igre.

-Ve o ma do bro od ra di li smo pr vi deo pri pre ma – za do voq no je kon sta to vao Vu ki }e vi}. – Ima li smo od li~ ne uslo ve u FC “Vu ja din Bo {kov”, vre me nas je po slu `i lo,

Ras po red utak mi ca Kao {to smo re kli, fud ba le ri Voj vo di ne }e u Ana ta li ji od ra di ti 18 tre nin ga i od i gra ti pet utak mi ca.

Ri va li cr ve no-be lih bi }e – 8. fe bru a ra: Slo va~ ko (Ja blo nec, ^e {ka), 11. fe bru a ra: Di o `|er (Ma |ar ska), 14. fe bru a ra: Me ta lurg Za po ro` je (Ukra ji na), 16. fe bru a- ra: Sla vi ja So fi ja (Bu gar ska) i 18. fe bru a ra: Kriv bas (Ukra ji na).

I me di ji uz No vo sa |a ne

Ho tel i te re ni u An ta li ji

a pr vi po ka za te qi for me su ohra bru ju }i. Od i gra li smo dve tre ning utak mi ce, isti na sa sla bi jim ri va li ma, ali je i wi ma tre ba lo da ti 16 go lo va, ko li ko smo po sti gli u ta dva du e la. Ve} da nas oko 10 ~a so va pu tu je mo u An ta li ju i pred vi de li smo da u po sle po dnev nim sa ti ma od ra di mo pr vi tre ning. Na dam se da }e mo u istom

smo s onim naj te `im de lom pri pre ma i sa da sle di deo tre nin ga ko ji igra ~i naj vi {e vo le.

Na no vi nar sko pi ta we da li je Voj vo di na sla bi ja ili ja ~a ne go je se nas, {ef stru ke cr ve no-be lih je od go vo rio: -Do ve li smo za i sta od li~ ne igra ~e, ali su nas isti ta kvi fud ba le ri i na pu sti li, pa mi slim da

Spi sak put ni ka Tre ner De jan Vu ki }ev} na pri pre me u An ta li ju vo di 25 fud ba le ra. Na spi sku se na la ze – gol ma ni: Ne ma wa Su pi}, Bu di mir Ja no {e vi} i Mar ko Kor di}. Od bram be ni igra ~i: Mi ro slav Vu li }e vi}, Go ran Smi qa ni}, Vla dan Pa vlo vi}, Vla di mir Bran ko vi}, Da niel Moj sov, Bra ni slav Traj ko vi}, Mi lo van Mi lo vi} i Vla di mir Ko va ~e vi}. Igra ~i sre di ne te re na: Na e me ka A|u ru, Vuk Mi to {e vi}, Mar ko Qu bin ko vi}, Slo bo dan No va ko vi}, Sti ven Api ja, Al ma mi Mo re i ra, Mi ro slav Ste va no vi}, Alek san dar Ka tai, Mar ko Po le ta no vi} i Ne ma wa Ra do ja. Na pa da ~i: Aba bu kar Ouma ru, Pe tar [ku le ti}, Mi lan Bo jo vi} i Bra na Ili}.

Uz tre ne ra Vu ki }e vi }a, u stru~ nom {ta bu su po mo} ni ci Spa so je Je la ~i} i Zo ran Va si qe vi}, kon di ci o ni tre ner Zo ran Ba ni }e vi} i tre ner gol ma na Sa {a To di}. Me di cin sku eki pu ~i ne dr Bor ko Vu ko sav i fi zi o te ra pe u ti Ne ma wa Mi ji} i Go ran Ma ri jan, dok je eko nom Ne ma wa Jo ta no vi}. Za sport ska pi ta wa za du `en je di rek tor Mi o drag Pan te li}, a vo |a pu ta i glav ni ope ra ti vac bi }e ge ne ral ni se kre tar klu ba Ra di sav Ra bre no vi}. sti lu na sta vi ti s ra dom, a ima }e mo pri li ku da kroz pet tre ning utak mi ca vi di mo gde smo, ali i da slo `i mo sve koc ki ce. Za vr {i li

smo tre nut no sla bi ji u od no su na pr vi deo se zo ne. Sa da nam je pri o ri tet ni za da tak da se no vaj li je {to pre adap ti ra ju na na {u igru,

Na pri pre me Voj vo di ne u An ta li ju pu tu i pred stav ni ci me di ja. Oni }e sva ko dnev no iz ve {ta va ti o ono me {to cr ve no-be li ra de u Tur skoj.

Na me dij skom spi sku put ni ka na la ze se: Mi ro slav Ga vri lo vi} (Sport ski `ur nal), La zar Kur te{ (No vo sad ska TV), Ne boj {a Pe tro vi} (Sos ka nal), Dra gan ^a pe qa (klup ski in ter net sajt) i Alek san dar Pre do je vi} (Dnev nik). jer tek ta da }e wi ho ve ne sum wi ve vred no sti do }i do pu nog iz ra `a ja.

Mo ra mo da igra mo agre siv no, da po be |u je mo i da po se ta na na {im utak mi ca ma bu de ve li ka. Uko li ko u to me bu de mo us pe li, si gu ran sam da je pred na ma i na {im na vi ja ~i ma le po i ra do sno pro le }e.

Ju ~e su fud ba le ri Voj vo di ne ima li slo bo dan dan ka ko bi se pri pre mi li za od la zak u Tur sku, a ve} od da nas vra }a ju se na por nom ra du. Svi oni, uti sak je, `e le da is ko ri ste pri pre me da se uigra ju na pra vi na ~in i da na pro le }e na pad nu po bed ni~ ki pe har u Ku pu Sr bi je. No vo sa |a ni ima ju i te ka kve adu te za osta vri va we vla sti tih `e qa, pa }e fud bal sko pro le }e u Sr bi ji do ne ti, na da mo se, bo qi fud bal, ve li ke okr {a je i mno go is pu we ni je tri bi ne.

A. Pre do je vi}

FUT SAL RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE DA NAS IGRA S POR TU GA LOM (14)

Ciq ve} is pu wen - or lo vi u ~e tvrt fi na lu Fut sal re pre zen ta ci ja Sr bi je po be dom nad Azer bej xa nom u pr vom ko lu D gru pe obez be di la je pla sa man u ~e tvrt fi na le Evrop skog pr ven stva u Za gre bu. Da nas u su sre tu s re pre zen ta ci jom Por tu ga la or lo vi od lu ~u ju da li }e u dru gi krug i}i s pr ve ili dru ge po zi ci je.

- Po no san sam na ovaj tim, na to {to ne ma mo ni jed nog na tu ra li zo va nog igra ~a, to je na {a ma la po be da i za ceo evrop ski fut sal. Bi lo nam je po seb no te {ko ka da je ri val u fi ni {u igrao sa „le te }im gol ma nom”, zna li smo da su u to me vr lo opa sni, ali smo ipak us pe li da iz dr `i mo - re kao je Ko va ~e vi}, a po tom se osvr nuo i na utak mi cu sa Azer bej xa nom u ko joj je vi |e no ~ak 17 go lo va. - Za do vo qan sam po be dom ko ju smo ostva ri li i re zul ta tom, ali ne u pot pu no sti igrom ko ju smo pri ka za li jer je bi lo mno go gre {a ka. Ni jed na ni dru ga eki pa kao da ni su igra le od bra nu, vi de li smo 17 go lo va, {to je do bro za pro mo ci ju fut sa la, jer je ovo bi la utak mi ca ka kva se za i sta ret ko vi |a na EP. Pri mi li smo vr lo ra no gol i to je uslo vi lo di na mi ku ce log me ~a, igra lo se otvo re no i za gol vi {e Ka pi ten Bo jan Pa vi }e vi} sma tra da }e u da na {wem (14 ~a so va) me ~u pro tiv Por tu ga li je da na pra ve pr vo ra zred no iz ne na |e we i da }e osvo ji ti pr vo me sto u gru pi D. - Me~ s Azer bej xa nom je za nas bi lo fi na le. To je bi la na {a kqu~ na utak mi ca, ta ko da pro tiv Por tu ga la mo `e mo da igra mo bez

Bo jan Pa vi }e vi} ra du je se po got ku u me ~u s Azer bej ya nom

mno go pri ti ska. Por tu gal si su fa vo ri ti, ali smo po ka za li da mo `e da pri re di mo iz ne na |e we. Da to mo `e mo po ka za li smo ne ko li ko pu ta u po sled we vre me, na pri mer, pro tiv [pa ni je i Ru si je, ta ko da mi slim da smo spo sob ni da to ura di mo i pro tiv Por tu ga la.

Na rav no, da }e mo da pro me ni mo tak ti ku za ovu utak mi cu, bi lo bi sjaj no ka da bi smo bi li pr vi u gru pi i da iz beg ne mo pu to va we u Split. Mi smo jed na od naj mla |ih eki pa i dra go mi je da sme na ge ne ra ci je ni je po re me ti la na {e ci qe ve.

Ru si ja ili Ita li ja ~e ka ju ove ti mo ve me |u po sled wih osam, ali

fo kus osta je na da na {woj utak mi ci za se lek to ra Por tu ga li je @or ge Braz.

- Pred na ma je ve li ki ciq, a to je da po be di mo Sr bi ju - re kao je Braz. - To je za nas ve o ma va `na utak mi ca jer `e li mo da za vr {i mo na vr hu ta be le na {e gru pe i da po tvr di mo na{ kva li tet. Sr bi ja ima pot pu no raz li ~i te ka rak te ri sti ke u po re |e wu s Azer bej xa nom, ima ju kva li tet ne po je din ce i fi zi~ ki su ve o ma ja ki.

Ju nak utak mi ce s Azer bej xa nom Vi dan Bo jo vi} bio je za do vo qan po sle po be de i sjaj nog u~in ka na par ke tu Za gre ba~ ke are ne.

- Ovo je je dan od mo jih naj sre} -

ni jih da na u `i vo tu, za be le `i li smo isto rij sku po be du i sa da se od nas sve mo `e o~e ki va ti, mo `da i ne ko ve }e iz ne na |e we. ^e sti tam svo jim sa i gra ~i ma, bi li su pra vi, a go lo vi su do {li kao plod za jed ni~ ke igre. Ima li smo i te {kih tre nu ta ka na utak mi ci, ali sve se za vr {i lo ka ko tre ba, po ka za li smo ka rak ter kad je tre ba lo. Ide mo da qe, pro ba }e mo da se re van {i ra mo Por tu ga li ji za po raz u ~e tvrt fi na lu Evrop skog pr ven stva 2010 - is ta kao Bo jo vi}.

Me~ iz me |u fut sal re pre zen ta ci je Sr bi je i Por tu ga la igra se u 14 sa ti u Za gre bu,a pre nos je na Euro spor tu.

J. Ga li}

18

sport

nedeqa5.februar2012.

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Tobyije pu ca le iz svih oru` ja Da je se zo na u Pre mi jer li gi po ~e la sme nom Sti va Bru sa sa me sta me na xe ra San der len da (30. no vem bar) i po sta vqa wem Mar ti na O’Ni la na tu po zi ci ju (3. de vem bar), „Cr ne ma~ ke” sa se ve ro-is to ka En gle ske bi da nas bi le na pr vom me stu na

rek tan cr ve ni do bio je i de bi tant u dre su Kvins Park Ren xer sa, \i bril Si se. ^im je sti g ao iz La c i j a, tem p e r a ment n i Fran c uz po k a z ao je svoj neo b u zda ni tem pe ra ment.

Na kon {to ga je igra~ Vul ver hemp to na Ro xer Xon son po ko -

Vo de }i gol Van Per si ja (Ar se nal) u me ~u s Blek bur nom

ta b e l i! San d er l end je sa O’Ni lom na ~e lu za be le `io sed mu po be du u de set za jed ni~ kih na stu pa, uz je dan re mi i dva po ra za u go sti ma od ^el si ja i To ten he ma, mi ni mal nim re zul ta ti ma. Po sled wa u ni zu `r t a v a San d er l en d a bio je Sto uk si ti - 0:1! Pre do la ska O’Ni la, San der lend je imao jed nu po be du u de vet utak mi ca i bio je „fa vo rit” za put u ^em pi on {ip!

Xejms Me klin po tvr dio se kao ve li ko po ja ~a we „Cr nih ma ~a ka”. So lo pro do rom za lu deo je od bra nu cr ve no-be lih, iz d r ` ao ne k o l i k o sna ` nih star to va ri va la i on da sa ivi ce {e sna e ster ca, sa vla dao To ma s a So r en s e n a. Ra ~ u n a j u } i di rek tan cr ve ni kar ton ko ji je do bio fud ba ler Blek bur na Gael @i ve zbog star ta nad ka pi te nom Ar se na la Ro bin van Per si jem, ova su bo ta osta }e upam }e na kao pr va od 1998. go di ne, ka da su su di je Pre mi jer li ge is kqu ~i le tro ji cu igra ~a bez pret hod ne opo me ne.Di -

sio i do bio za to `u ti kar ton, Si se se pri di gao i po ~eo da is te ru je ne ku svo ju prav du hva ta ju }i ri va la za gu {u, pa mu je su di ja Mark Kla ten burg po -

utak mi ce 24. ko la Pre mi jer li ge od i gra ne u su bo tu u vre me ru~ ka mo ra ti da sa `va }u je dan od naj go rih po ra za u no vi joj isto ri ji klu ba, ko ji ih do dat no osta vqa is pod cr te na ta be li.Pred 59.643 na v i j a ~ a na Emi rej tsu, Ar se nal je za be le `io naj u be dqi vi ju pre m i j er l i g a { ku po b e d u u po s led wih ne ko li ko se zo na - 7:1 (3:1). Ju nak utak mi ce, u ko joj je od pr vog mi nu ta su de lo vao i na{ re pre zen ta ti vac Ra do sav Pe tro vi} na me s tu zad w eg ve znog Blek b ur n a, bio je ka pi ten Ar se na la Ro bin Van Per si, ko ji je po sti gao het-trik, uz dve asi sten ci je.

RE ZUL TA TI I PA RO VI 24. KO LA: Ar s e n al - Blek burn 7:1 (3:1) /Van Per si 2, 38, 62, Ok s lejd-^em ber lejn 40, 54, Ar te ta 51, An ri 90+3 - Pe der sen 32/, No ri~ - Bol ton 2:0 (0:0) /Sur man 70, Pil k ing t on 85/, Kvins Park Ren xers - Vul ver hemp ton 1:2 (1:0) /Za mo ra 16 - Xar vis 46, ojl 71/, Sto uk Si ti -

Vla snik No tin gem Fo re sta na |en mr tav Pr vi ~o vek en gle skog dru go li ga {a Naj xel Da ut i (54) pro na |en je mr tav u svo joj ku} noj te re ta ni.

- Sa ogrom nim `a qe wem sa op {ta va mo da je vla snik No tin gem Fo re sta pre mi nuo. Te lo mu je na |e no u su bo tu uju tru u pri vat noj te re ta ni. - pi {e u sa op {te wu we go vog klu ba. Klub po zi va sve da vo de ra ~u `e leo do bro do {li cu sla wem u svla ~i o ni cu u 34. mi nu tu.

Do ju ~e Ar se nal ni je imao ni jed nu po be du u No voj go di ni.

Ne ko je to mo rao da pla ti. Ne sre} ni, pla ti li su fud ba le ri Blek bur na, ko ji }e po sle pr ve

na o pri vat no sti we go ve po ro di ce. Ne }e bi ti no vih ko men ta ra o ovo me.

Da u ti je je se nas bio na do mak od la ska iz klu ba, ka da je jav no po nu dio svo ju ostav ku po sle od la ska tre ne ra Sti va Me kla re na. No tin gem Fo rest na la zi se na pret po sled wem me stu en gle skom ^em pi on {i pa (dru ge li ge).

San der lend 0:1 (0:0) /Me klin 60/, Vest Brom vi~ Al bion Svon si 1:2 (0:0) /For ~un 54 Si gurd son 55, Grem 59/, Vi gan - Ever ton 1:1 (0:0)/Ne vil ag 76 - Ani ~e be 83/, Man~ester siti - Fulam 3:0.

NEMA^KA BUNDES LIGA

[al ke iz gu bio ko rak Eki pa iz Gel zen kir he na iz gu - vac Sr bi je Zdrav ko Ku zma no bi la ko rak na ~e lu {am pi on ske vi} pre se deo je me~ na klu pi. tr ke. Majnc je na Fel tins Are - Za Ba jer je de bi to vao i Ve ni osvo jio bod (1:1). Raz mi {qao dran ^or lu ka, biv {i fud ba je Hub Sti vens sa mo o po be di ler To ten he ma. pro tiv Majn ca na svom te re nu. Ka ko i ne bi ka da je go stu ju }a eki pa od pret hod nih de vet utak mi ca po be di la sa mo jed nom. Ipak, me~ je okon ~an re mi jem.A ne bi bi lo ne za slu `e no ni da su go sti po be di li. Ste kli su vo| stvo efekt nim go lom Mu ha me da Zi da na iz vo le ja, na cen tar {ut Ra do sla va Za bav ni ka, a do ma }i ma je bod do neo Ni ge ri jac ^i ne du Oba si pr vim go lom ove se zo ne.

Fud ba ler Ho fen haj ma, na po Mo me nat sa utak mi ce [al ke - Majnc zaj mi ci u [al keu, utr ~ao je u ka zne ni pro Obe eki pe za vr {i le su me~ sa stor go s ti j u, oslo b o d io se igra ~em ma we. Ba je rov ^eh Mi pro t iv n i k a „bi c i k li c om” i hal Ka dlec za pet mi nu ta (od 58. ma t i r ao Kri s ti j a n a Vet k la do 63.) za ra dio je dva `u ta kar sna `nim udar cem kraj bli `e to na, dok na su prot noj stra ni sta ti ve. Re mi jerm je okon ~an is kqu ~e we Kri sti ja na Mo li na i duel Ba je ra i [tu gar ta. Na ri ja ni je spre ~i lo Mar ti na pad „{va ba” pred vo dio je Ve Han ri ka da po stig ne iz jed na ~u dad Ibi {e vi}, kao za me na Pa ju }i gol u fi ni {u. ve lu Po greb wa ku, ko ji je oti Po be du su ostva ri li fud ba {ao u Fu lam. Re pre zen ta ti le ri Ha no ve ra. Sla vi li su na

go sto va wu Her ti go lom Mu ha me da Ab du la u i ja. To je we gov 11. po go dak ove se zo ne.

RE ZUL TA TI 20. KO LA: Nir nberg - Bo ru si ja Dort mund

dnevnik TURNIR U ANTALIJI

Zve zda is pa la na pe na le Crvena zvezda - @ilina 3:4 (1:1, 1:1)

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde po sle dru gog re mi ja re zul ta tom 1:1 u dva da na, do `i ve li su „po raz” u iz vo |e wu pe na la, pa }e u ne for mal nom tur ni ru sa eki pa ma @i li ne, Li tek sa i Klu `a igra ti u me ~u za tre }e me sto.

Po sle 90 mi nu ta u ko ji ma su oba ti ma ima la {an su da do bi ju me~, dru go pla si ra ni tim srp skog i li der slo va~ kog pr ven stva oti {li su na pe nal ru let, gde su po gre {no po qe iza bra li Ni ko la Pet ko vi} i Du {ko To {i}. Wih dvo ji ca ni su is ko ri sti li {u te ve sa 11 me ta ra, pa }e @i li na igra ti u fi na lu.

Mar ko Pe ro vi}, Mi lo{ Di mi tri je vi} i Mar ko Mi ri} bi li su mu dri ji od Mar ti na Kr na ~a, ali je po tom gol man „`u tih” do bio mi ni rat sa dvo ji com le vo no gih de fan zi va ca Zve zde, ~i ji gol man Alek san dar Ki rov ski ni je us peo da za u sta vi ni je dan po ku {aj Slo va ka, a bio je bli zu dva pu ta.

Cr ve na zve zda je do {la u vo| stvo u 32. mi nu tu pre le pim go lom Dar ka La zo vi }a iz slo bod nog udar ca sa oko 25 me ta ra, ali je @i li na ve} u na red noj ak ci ji iz jed na -

Sr |an Mi ja i lo vi} u du e lu s igra ~i ma @i li ne

~i la, ka da su ka pi ten Mi ro slav Bar ~ik i Ro bert Pi{ iz i gra li od bra nu cr ve no-be lih „na br za ka”.

Naj po zi tiv ni ja vest sa ove utak mi ce za na vi ja ~e Cr ve ne zve zde sva ka ko je po da tak da je u dru gom po lu vre me nu za i grao Vi ni si jus Pa {e ko, pr vi put od ka da je 3. ju la pro {le go di ne do `i veo otvo re ni pre lom no ge u pr voj pri ja -

PROLETER TRENIRA U BALONU

Sneg kva ri pla no ve Ipo red po te {ko }a ko je im za da je hlad no vre me, za ~i we no sne gom fud ba le ri Pro le te ra, sed mo pla si ra ne eki pe Pr ve li ge, pred vo |e ne {e fom stru ke Ne na dom La la to vi }em, po mo} ni ci ma Ni ko lom Ma ti je vi }em, Sve to za rom So vi qom i Go ra nom ]ur kom od ra |u ju za cr ta no. Zbog sne ga mo ra li su ot ka za ti dve pro ve re. za sa da su od i gra li sa mo je dan me~ i to pro ti ov su per li ga {a Haj du ka iz Ku le (0:1).

- Svim ti mo vi ma ovo vre me re me ti pla no ve. Od ovo ga ne mo `e mo po be }i. Na pra vli smo pro gram po ko jem igra ~i fe no me nal no ra de. Na por no je, ali sve iz dr `a va ju.

Sa da vi {e vre me na pro vo di mo u ba lo nu i ume sto dva tre nin ga ra di mo sa mo dva sa ta dnev no. Za do vo qan sam ka ko mom ci ra de. Na dam se da ovo vre me ne }e du go po tra ja ti i da }e mo do po la ska za Ohrid od i gra ti jo{ ko ji su sret ka `e stra teg Pro le te ra.

Sre di nom me se ca pla ni ra ne su dva na e sto dnev ne pri pre me u sta roj ba zi - Ohri du.

- To je ve li ka stvar za sve nas.

Klub je na {ao sred stva da ode mo u to pli je kra je ve gde }e mo da po red tre nin ga od i gra mo se dam-osam utak mi ca, po sle ko jih }e se mno go to ga is kri sta li sa ti.

Pre la zni rok ko ji je na iz ma ku do neo je ne ko li ko pro me na u oba prav ca.

- [to se ti ~e no vaj li ja \u li }a, Kra si }a, Pe ke za i Ob ra do vi }a od li~ no su se uklo pi li. Imam ose }aj

da ra de to li ko do bro kao da su ve} du go sa na ma, a ne sa mo dve ne de qe.

Iz eki pe su oti {li Dam wa no vi} (Iz rael) i Ja blan (Be lo ru si ja).

Ono {to me ne li~ no ra du je da smo jed na od ret kih eki pa u Sr bi ji ko ja je pro da la dva igra ~a u ino stran stvo, pra vi je po ka za teq da se ov de ra di ve o ma do bro, da je klub or ga ni zo van i da mno gi od igra ~a mo gu da odu u ino stran stvo ili u na {e klu bo ve.Za do vo qan sam po ja ~a wi ma, po di }i }e ni vo kon ku ren ci je. @e leo sam da do ve de mo jo{ dva igra ~a, na `a lost, vre me na je bi lo krat ko da se to i ostva ri. Ve ru jem da }e mo igra ti za pa `e nu ulo gu u pr ven stvu. - ob ja {wa va La la to vi} .

Po sled we tre nin ge pro pu sti li su Se ku la Ra {i o van, Mo mir De sni ca i Mla den Ga li}.

- De sni ca je na bio pa lac, Ga li }a mu ~i ko le no, a Ra {i o van je imao ope ra ci ju zu ba. Sve su to lak {e po vre de, pa se na dam da }e se sva tro ji ca pri kqu ~i ti tre nin zi ma ve} u po ne de qak. Na por no ra di mo pa i igra ~i sa odu {e vqe wem pri hva ti li da na {wi dan od mo ra. Pr vom ti mu pri kqu ~i li smo i tro ji cu naj ta len to va ni jih omla di na ca Mi lo {a La zo vi }a, Mi la na Vu ke li }a i Igo ra Be go vi }a. Ra di }e sve vre me sa na ma, a na dam se da }e oti }i i u Ohrid, jer si gur no je da su sva tro ji ca uz od li ~an i kva li te tan rad bu du} nost klu ba - is ta kao je na kra ju La la to vi}.

M. Popovi}

teq skoj utak mi ci od do la ska u srp ski klub.

Ina ~e, Cr ve na zve zda je igra la u sle de }em sa sta vu: Ki rov ski Mi ki}, To si}, Mak si mo vi}, Mla de no vi} - Mi ja i lo vi}, La zo vi}, Ka du - Ve {o vi}, Mi lu no vi} - Asa moa. Igra li su jo{: Stoj ko vi}, Pet ko vi}, Di mi tri je vi}, O`e go vi}, Jan ko vi}, Pa {e ko.

An `i zo ve Te ve za Fud bal ski klub An `i `e li da u svo je re do ve ove zi me do ve de Kar lo sa Te ve za, ko ji jo{ uvek ni je do neo ni ka kvu od lu ku po pi ta wu na stav ka ka ri je re. An `i, ko ji je pro {log le ta do veo Sa mju e la Etoa, mo `e da iz dvo ji do voq no nov ca za Te ve zo vu ne deq nu pla tu, ali jo{ uvek ni je po slao po nu du Man ~e ster Si ti ju, ~i ji je ar gen tin ski fud ba ler jo{ uvek ~lan.

Gra |a ni za Ar gen tin ca tra `e oko 35 mi li o na evra, {to bi bo ga ti ru ski klub la ko mo gao da po kri je, ali je pi ta we da li bi Te vez `e leo da se pre se li u Ru si ju. Pre la zni rok u toj ze mqi tra je do 24. fe bru a- ra, {to zna ~in da An `i ima jo{ do sta vre me na da stu pi u kon takt i sa Si ti jem, ali i Te v e z om. Te v ez je po s led w u utak mi cu od i grao jo{ u sep tem bru, pre ne go {to ga je me na xer Man ~e ster Si ti ja Ro ber to Man }i ni iz ba cio iz ti ma po {to ni je hteo da u|e u igru pro tiv Ba jer na u Min he nu u Li gi {am pi o na. Iako je u pr vom tre nut ku re kao da Te vez, dok je on me na xer, vi {e ni ka da ne }e igra ti za Si ti, Man }i ni je ovih da na pro me nio pri ~u i is ta kao da bi on mo gao da se vra ti u tim ako se iz vi ni zbog svo jih po stu pa ka.

Te vez se tre nut no na la zi u Ar gen ti ni.

INDEKS DOBIO NOVOG TRENERA

Jan ko vi} za vi {i rang

0:2 (0:0) /Kel 48, Ba ri os 82/, Ba jer - [tut gart 2:2 (1:1) /Ki sling 11, Rolfs 47 - [i ber 23, Har nik 90/, [al ke - Majnc 1:1 (0:1) /Oba si 59 - Zi dan 14/, Ho fen hajm Aug zburg 2:2 (1:1) /Kla pa 38. Sa li ho vi} 52 p - Mol ders 31, Lan kamp 72/, Volf sburg - Bo ru si ja Men hen glad bah 0:0, Her ta - Ha no ver 0:1 (0:0)/Ab de la ui 68/, Hamburger - Bajern 1:1.

Sa pri pre ma ma za pro le} ni deo fud bal skog ot po ~e la je dru go pla si ra na eki pa Voj vo |an skog za pa da. Stu den te }e u po ku {a ju da se do mog nu vi {eg ran ga, ali ne po sva ku ce nu, vo di ti no vi tre ner Zo ran Jan ko vi} (38). Jan ko vi} je ka ri je ru za vr {io u In |i ji ali je igrao u ~a ~an skom Bor cu, @e le zni ku i Voj vo di ni. Jed no vre me je no sio dres bu gar skog Li tek sa i bio je iza bran za naj bo qeg stra nog fud ba le ra, pa je uzeo i pa so{ Bu gar ske i za i grao za re pre zen ta ci ju (32 utak mi ce). On je na klu pi stu de na ta na sle dio Da mi ra Sto ja ka. Tre ner sa A li cen com bli zu je i pro zva wa, po ku {a }e da anu li ra mi nus od tri bo da u od no su na je se weg pr va ka Rad ni~ kog iz Srem ske Mi tro vi ce.

- Dok sam igrao za Voj vo di nu ste kao sam pu no pri ja te qa i dru ga ra na \a~ kom igra li {tu sa ko ji ma se re dov no dru `im. Do go vor je pao za pet mi nu ta. Po ku {a }u da is ku stvom, auto ri te tom i ime nom po mog nem da za jed ni~ kim sna ga ma na pra vi mo do bar re zul tat, u|e mo u vi {i rang, ali bez

im pe ra ti va za sva ku ce nu - ka `e Jan ko vi}.

Pra tio je no vi stra teg ne deq ne ma ti nee, do sta to ga je za pa zio.

- Za te kao sam mlad tim, sa sta vqen od {ko lo va nih mla dih igra ~a po ni kli u Voj vo di ni, No vom Sa du i In dek su. Mo `da su pre vi {e mla di zna ju }i da u ni `im ran go vi ma po ne kad od lu }u je is ku stvo. Igra li su po mo jim pro ce na ma do sta de fan ziv no, ve ro vat no zbog lo {eg te re na ko ji od go va ra ta kvom sti lu. Od bra na na ~e lu sa od li~ nim Bu za xi jom bi la je naj bo qa u li gi, pri mi la je sa mo se dam go lo va na 15 utak mi ca. Po ku {a }u do sta to ga da pro me nim, pro ba }u da igra mo na pa da~ ki. Bio sam cen tar for, pa }u sve zna we i is ku stvo da stvo re {an su i po stig nu gol pro ba ti da im usa dim. Za ta kvu igru ne do sta ja li su nam na pa da ~i. Us pe li smo da do ve de mo mla dog cen tar fo ra iz In |i je Vo ji sla va Bla go je vi }a i Ne ma wu Zlat ko vi }a (Ce ment).

Je di no smo osta li bez Kra go vi }a, Si mo vi }a i Pa sto ra - po ja {wa va Jan ko vi}.

Sto jak po no vo sa mla di ma Upra va klu ba na ~e lu sa pred sed ni kom Se kic kom za hva li la se tre ne ru Da mi ru Sto ja ku na od li~ nom vo |e wu ti ma u po sled wih {est ko la.

Ka ko ka `u u klu bu Sto jak je iz ra zio je `e qu da se vra ti i ra di u omla din skom po go nu.

Do po ~et ka pr ven stva In deks }e od i gra ti osam pri prem nih utak mi ca.

- Uigra va }e mo se i vi ja ti for mu kroz me ~e ve, da li }e ih bi ti osam ili vi {e za vi si }e i od ovih vre men skih uslo va i star ta se zo ne ko ji je pla ni ran za 10. ili 17. mart. Od kva li tet ni jih ri va la sna gu }e mo od me ri ti sa pr vo li ga {em In |i jom i omla din ci ma Voj vo di ne, a svi osta li pro tiv ni ci bi }e u ran gu voj vo |an ske ili ni `ih li ga - is ta kao je na kra ju no vi stra teg In gek sa.

M. Kova~evi}

c m y

dnevnik

SPORT

nedeqa5.februar2012.

19

VE ^E RAS SE U 45. SU PER BO U LU SA STA JU WU IN GLAND PE TRI OT SI I WU JORK YA JANT SI

Bor ba ti ta na za Lom bar di jev tro fej Ve~eras (00.30 ) igra se 45. superboul ameri~kog fudbala u kojem se sastaju Wu Ingland petriotsi i Wujork xajantsi, a me~ se igra u Indijanapolisu.

Do finala su patriote do{le posle pobede (20:17) nad San Franciskom u finalu konferencije i Tom Brejdi i drugovi su pokazali veliki uspon

osvojiti ekipa koja bude ja~a u odbrani. Iskustvo je mo`da na na{oj strani, ali ne treba potceniti Meninga i xajantse jer su ve} nekoliko sezona u vrhu rekao je vo|a napada Wu Inglanda Tom Brejdi.

S druge strane, Wujork xajantsi slavili su tesnu pobedu nad Baltimorom (posle produ-

po{to su u superbolu savladali Wu Ingland (17:14). Ilaj Me ning, kvo ter bek xa jant sa, tada je progla{en za MVP-ja, pa ni wemu nije strano osvajawe {ampionskih prstena.

- Wu Ingland je jedna od najsta ri jih i naj kva li tet ni jih ekipa u NFL-u i sama pomisao da }ete igrati protiv Brejdija

Novak \okovi} i Marija [arapova

ZA [TO MA [A ZA RA \U JE VI [E OD NO VA KA

wihovu cenu, Nadal i Federer su i daqe ja~i mamac za najpoznatije multinacionalne brendove od \okovi}a, iako se taj odnos u posledwih 12 meseci mewa u korist Srbina.

- Osvajawe US Opena pro{le godine imalo je velik uticaj na Novakovu globalnu prepoznatqivost. To nam je dalo priliku da svetu, a pogotovo SAD-u, kao najve}em i najzanimqivijem tr`i{tu, poka`emo da je tenis dobio novi broj jedan i da im poka`emo sve wegove kvalitete - rekao je Novakov stric Goran \okovi}, glavni i odgovorni u timu za sponzorska pitawa.

Wegove re~i o Novakovoj prepoznatqivosti lako je potkrepiti rezultatima istra`ivawa koje je provela kompanija ’Nielsen Sports’. Ta ameri~ka

Deset najpla}enijih tenisera 1. Roxer Federer 47 miliona dolara (sponzori: @ilet, Roleks, Najk), 2. Rafael Nadal 31 milion ( Kia Motors, Najke, Armani Xins), 3. Marija [arapova 25 miliona (Najk, Evian, Tag Hojer), 4. Novak \okovi} 18 miliona( Ser|o Ta}ini, Mercedes-Benz, Hed), 5. Endi Mari 13,5 miliona (Adidas, Hed, RBS ), 6. Endi Rodik 13 miliona (Lakoste, SAP, Lagarx), 7. Karolina Voznijacki 12, miliona (Adidas, Oriflejm, Turki{ Airlajns), 8. Venus Vilijams 11,5 miliona (Lauren, Vlson, Elektronik Arts), 9. Kim Klajsters 11 miliona ( Fila, Adeko, Sitizen), 10.Serena Vilijams 10,5 miliona (Najk, Pakkard, Gatora`).

Od jula 2010. do jula 2011. (ukqu~uni prihodi od turnirskih nagrada i sponzorskih ugovora pre oporezivawa) ri engleski, duhovit je, sa devojkom Jelenom redovno zabqesne i na najglamuroznijim crvenim tepisima. Uglavnom, ~ini se kao idealan model za reklame kompanija iz najvi{e kategorije.

Me|utim, odgovor je na to pitawe, barem za sada, definitivno negativan, a pitawe je da li }e \okovi} ikada mo}i da zara|uje kao Roxer Federer ili Rafael Nadal. Pre svega, \okovi} na samom vrhu traje neuporedivo kra}e od spomenute dvojice. Wegova dominacija je po~ela tek pre godinu dana, {to je, kada je marketin{ka prepoznatqivost u pitawu, prekratko da bi dostigao dvojicu me|u najboqim teniserima u istoriji.

S druge strane, veli~ina \okovi}evog doma}eg tr`i{ta neporediva je sa {panskim ili {vajcarskim. Stoga \okovi} me|u istaknutim sponzorima nema nijednog srpskog, dok je Federer za{titno lice ’Lindta’, ’Kredit Svisa’ ili elektronskog diva ’Jure’, a Nadalov marketin{ki tim, uz ’Najk’ ili ’Armani Xins’, ulep{avaju i brojne {panske kompanije.

Osim prednosti na doma}im tr`i{tima, koja mogu platiti

firma izra~unava takozvani Nrezultat, nivo marketin{kog potencijala odre|enog sportiste na temequ wegove prepoznatqivosti i pozitivnog ili negativnog mi{qewa ispitanika o wemu i onome {to radi.

Nakon titule u Wujorku, \okovi}ev N-rezultat, koji se odnosi iskqu~ivo na ameri~ko tr`i{te, je udvostru~ene. Me|utim, i taj novi rezultat bio je jednak onom koji ima Amerikanac Xejms Blejk, nekada ~etvrtog igra~a sveta, koji ve} nekoliko godina nije u vrhu ATP liste i koji nikada nije bio ni blizu \okovi}evih rezultata.

- “To je posledica mnogih aktivnosti, od silne energije koju ula`emo u wegove svakodnevne medijske i sponzorske aktivnosti do prilika za Novakovo predstavqawe naj{irem krugu qudi. Na primer, wegovo igrawe kola sa Keti Holms i Xejem Lenom odvelo ga je u domove miliona Amerikanaca koji do tada nisu ~uli za wega tvrdi Novakov stric.

Ukoliko Novak nastavi da dominira, teniska lestvica ne}e ostati jedina na kojoj je niz godina neprikosnoveni dvojac izgubio primat.

Na poluvremenu superboula u Indijanapolisu nastupi}e Madona i to je informacija oko koje se spekulisalo posledwih dana u Americi. Na najpra}enijem televizijskom doga|aju, koji traje svega 12 minuta, publiku }e zabavqati pop kraqica, a pridru`i}e joj se jedan od najkvalitetnijih rok bendova dana{wice Fu fajters.

Pobednica prvog Ameri~kog idola Keli Klarkson peva}e nacionalnu himnu pre po~etka utakmice, a muzi~ki {ou pre po~etka superboula pripa{}e Mirandi Lambert. Prema najavma ~ak 150 dr`ava }e prenosti me~ iz Indijanapolisa.

Pit sburg naj u spe {ni ji

Tr `i {te od re |u je ce nu Novak \okovi} je najboqi teniser sveta, bio je nepobediv u 2011, osvojio je posledwa tri Gren slema, a komercijalno je i daqe u senci Nadala i Federera. [panac i [vajcarac su i daqe ja~i mamac za najpoznatije multinacionalne brendove od \okovi}a, a od wega vi{e zara|uje ~ak i Marija [arapova.

Teniski Mesi, za ~ije uspehe trenutno ne postoje jednako vredni komercijalni epiteti, iz turnira u turnir postavqa nove rekorde i u~vr{}uje se na teniskom Olimpu.

Pitawe je da li je do{lo vreme da, osim igra~kog, Novak \okovi} sedne i na finansijski teniski tron? Novak je, ka`u ocene `ena, za oko ugodan mladi}, elokventan, odli~no govo-

Ma do na na po lu vre me nu

Pitsburg stilersi su najuspe{nija ekipa u NFL-u sa {est titula {ampiona (iz osam finala), a slede ih Dalas kaubojsi s pet titula (osam finala) i San Francisko s maksimalnih pet pobeda iz pet superbol finala.

Wu Ingland petriotsi imaju polovi~an u~inak tri trofeja i tri izgubqena finala, dok Wujork xajantsi imaju tako|e tri titule, ali i samo jedan poraz u velikim finalima.

Duel iskustva i mladosti: Tom Brejdi i Ilaj Mening

forme u drugom delu sezone.

Wu Ingland veoma dobro zna kako se osvajaju titule jer su u novom milenijumu trofej Vinsa Lombardija osvojili tri puta (2002, 2004. i 2005. godine) i prema kladionicama su blagi favoriti (1.75:2.05).

- Sezona je bila izuzetno naporna. Iako nam pre po~etka prvenstva stru~waci nisu dali prevelike {anse, drago mi je da smo jo{ jednom do{li do finalne bitke. Mislim da nas o~e ku je utak mi ca s ve li kim brojem poena jer oba tima igraju boqe u napadu, ali }e trofej

Ku ri jer: Sva ka ~ast No va ku Nekada{wi prvi teniser sveta Xim Kurijer rekao je da je odu{evqen tenisom koji su Novak \okovi} i Rafael Nadal prikazali u finalu Australijan Opena. U borbi za prvi Gren slem sezone, \okovi} je do{ao do svoje tre}e titule u Melburnu, i to tek posle {est sati velike borbe sa Nadalom u pet setova. Kurijer je u Australiji bio u svojstvu komentarota, a upravo on je imao priliku da prvi intervjui{e pobednike najve}ih me~eva odigranih na glavnom terenu, „Rod Lejveru“.

- Tenis koji su \okovi} i Nadal pokazali u finalu, posebno pri kraju me~a, jednako me je i zbunio i odu{evio. Kada smo se Lendl i ja vra}ali nazad u Sjediwene Dr`ave dan posle finala, pri~ali smo ba{ o tome, kako su sav taj napor uspeli da izdr`e. Nas dvojica smo bili poznati kao najspremniji teniseru u svoje vreme, ali ni pribli`no kao {to su sada Novak i Rafa - rekao je Kurijer.

Biv{i ameri~ki teniser posebno se osvrnuo na detaq vezan za \okovi}a.

- Te ve~eri je bilo neverovatno vru}e, Novak je svoju majicu promenio ve} posle nekoliko gemova, poeni su bili dugi i veoma brutalni od jo{ od prvog.

Svaka ~ast Novaku - istakao je Kurijer.

`etka) u finalu konferencije i pro{li u veliko finale, a zanimqivo je da su Wujor~ani osvojili titulu 2008. godine

pla{i svakog rivala. Ipak, uspeli smo da ih pobedimo pre ~etiri godine i verujem da mo`emo da ponovimo isti uspeh.

Re kord te {ko obo riv Iako su se pro{le godine Dalas kaubojsi potrudili da obore rekord pose}enosti superbola na wihovom velelepnom stadionu nisu uspeli u tome. ^ak 103.219 gledalaca pratilo je Grin bej i Pitsburg pro{le godine, ali su tek tre}i na ve~noj listi. Najgledaniji je superboul 14 (1980. godine) igran u Pasadeni u Kaliforniji kada je pred 103.985 qudi Pitsburg savladao tada{we Los An|eles remse 31:19.

Drugi na ve}noj listi poseta je iz 1983. godine (superbol 17) kada je 103.667 qudi gledalo me~ Va{ingtona i Majamija (27:17).

Na{ napad je dobro funkcionisao tokom sezone i nema razloga da tako ne bude i u superbolu, a nadam se da }e na{a odbrana bqesnuti u finalu. Sve se svelo na 60 minuta utakmice i kva li tet ni ji }e pri gri li Lombardijev trofej - istakao je kvoterbek Wujork xajantsa Ilaj Mening.

Ekipa Wu Inglanda ima vi{e iskustva, ubojitiji napad, dok zadwa linija odbrane, koja je bila najslabija karika tima, sada mnogo boqe funkcioni{e. ^ini se, jedina {ansa xajantsa da pomrse ra~une favoritu jeste da da ~arolija Ilaja Meninga bude ponovo vode}a na terenu.

M. Ri sti}

20

sport

nedeqa5.februar2012.

FED KUP ME^: BELGIJA - SRBIJA (1:1)

Jelena pobedila, Bojana izgubila Je le na Jan ko vi} sa vla da la Kir sten Flip kens u pr vom (7:5, 7:5), a Bo ja na Jo va nov ski po ra `e na od Ja ni ne Vik ma jer u dru gom me ~u ~e tvrt fi na la Svet ske gru pe Fed ku pa – (6:4, 6:4). Po lo vi ~an uspeh srp skih te ni ser ki pr vog da na okr {a ja sa Bel gi jan ka ma u dvo ra ni „Spi ru dom” u gra du [ar lroa. Na kon po be de Je le ne Jan ko vi}, Bo ja na Jo van ski ima la je pri li ku da Sr bi ji do ne se vo| stvo od 2:0, ali je u to me spre ~i la Ja ni na Vik ma jer.

A ni je mo ra lo ta ko da bu de.

Po go to vo zbog sve ga vi |e nog u dru gom se tu, u kom je Bo ja na „is pu sti la” vo| stvo od 4:2 i iz gu bi la i tre }i me~ od 22. te ni ser ke sve ta. Lo {e je Bo ja na po ~e la tre }i duel sa 22. te ni ser kom na sve tu. Iz gu bi la je pr vi gem, na svoj ser vis i ka ska la za pro tiv ni com sve do {e stog ge ma (2:4), ka da je za i gra la bo qe i iz jed na ~i la 4:4. Na `olst, ni je du go igra la u istom rit mu. Iz gu bi la je na red na dva ge ma i spre ma la se za bor bu za osta nak u me ~u u dru gom se tu.Dru gi deo me ~a do neo je i Bo ja ni nu bo qu igru. Po ~e la je

Jelena Jankovi}

Da na {wi dan }e, po sve mu su de }i, do ne ti ve li ku bor bu za pla sman u po lu fi na le Svet ske gru pe Fed ku pa. Pr ve }e na te ren Ja ni na Vik ma jer i Je le na Jan ko vi} od 13.30. Za tim }e igra ti Kir sten Flip kens pro tiv Bo ja ne Jo va nov ski, a tak mi ~ar ski dan bi }e okon ~an du e lom du blo va Hen dler - Van Uj tvank pro tiv Jan ko vi} - Kru ni}.

Je le na Jan ko vi} je po be dom nad Kir sten Flip kens otvo ri la

me~ iz me |u Bel gi je i Sr bi je.

Xej Xej je po be di la po sle 108 mi nu ta bor be – 7:5, 7:5. I u tre }em okr {a ju sa Flip kens, Jan ko vi }e va je bi la bo qa. Do du {e, 176. te -

ni ser ka sve ta pru `i la je sna `an ot por 13. igra ~i ci sa WTA li ste. Xej Xej je „slo mi la“ pro tiv ni cu u 11. ge mu oba se ta.

U pr vom je upra vo ta da is ko ri sti la svo ju je di nu brejk lop tu, a po sle 48 mi nu ta do bi la je set.

Pret hod no, Bel gi jan ka je ima la sve brejk {an se, ali ih ni je is ko ri sti la.

U na stav ku su ser vi si „po pu sti li“. Flip kens je na po ~et ku dru gog se ta po ve la 2:0, za tim je Je le na „ve za la“ ~e ti ri ge ma, ali je on da i do ma }a te ni ser ka na pra vi la pre o kret – 5:4 (obe po dva brej ka). Ta da je srp ska re pre zen ta tiv ka za tra `i la me di cin sku po mo}, pa joj je iz ma si ran pro ble ma ti~ ni but ni mi {i}. Vra ti la se na te ren ka ko bi ser vi ra la za osta nak u se tu...

Bi lo je 15:40, spa si la je obe set lop te i do bi la gem za 5:5.

U sle de }em ge mu je Xej Xej ima la dve {an se da stek ne ka pi tal nu pred nost (15:40), Bel gi jan ka se iz vu kla, ali ni je us pe la i tre }i put. Naj bo qa srp ska te ni ser ka na pra vi la je brejk za 6:5, a ka sni je sta vi la ta~ ku na me~ – 7:5.

Uko li ko Srp ki we na kra ju bu du bo qe od Bel gi jan ki pr vi put }e se pla si ra ti me |u ~e ti ri naj bo qe re pre zen ta ci je u Fed ku pu.

DODEQENE GODI[WE NAGRADE SS ZREWANINA

Podstrek za naredna prvenstva Tra di ci o nal ne go di {we na gra de Sport skog sa ve za gra da Zre wa ni na do de qe ne su do bit ni ci ma za 2011. go di nu, na sve ~a no sti upri li ~e noj u Ba rok noj sa li Grad ske ku }e. U pri su stvu

EKIPA HEMOFARMA PROVELA U TUNELU 27 SATI

Vr{~ani zavejani Auto bus ko ji pre vo zi eki pu He mo far ma na utak mi cu sa [i ro kim je za ve jan na oko 30 ki lo me ta ra se ver no od Mo sta ra. Si tu a ci ja ni je dra ma ti~ na, ali je ste ve o ma ne pri jat na.

Ko {ar ka {i vr {a~ kog He mo far ma us pe li su da iza |u iz tu ne la za ve ja nog sne gom, u ko me su pro ve li vi {e od 27 sa ti.

Auto bus sa eki pom iz Vr {ca kre nuo je na put u pe tak u de vet sa ti, ali je vi {e od 27 sa ti bio

blo ki ran u tu ne lu, za ve ja nom sne gom, na pu tu ka [i ro kom.

Da kle, po {li su ra ni je ne go obi~ no zbog lo {ih vre men skih uslo va. Me |u tim, ni su mo gli da ra ~u na ju da su uslo vi to li ko lo {i i ni su mo gli da pred vi de sve okol no sti.

Vr {~a ni su osta li „za ro bqe ni“ na 20 ki lo me ta ra od Mo sta ra, od no sno 50 ki lo me ta ra od ko na~ nog od re di {ta, u tu ne lu, jer se ka mion ko ji ~i -

~i Pro le te ra Ka ta ri na Si mo no vi} i Ivan Len |er.

Na gra |e ni se ni o ri u ka te go ri ji neo lim pij skih spor to va su ka ra tist ki wa Za dru ga ra iz La za re va Sa wa Cvr ko ta i ~lan

Za naj bo qeg tre ne ra pro gla {en je Sla vi {a Pe ri} (Te kvon do klub Zre wa nin), naj u spe {ni ji sport ski rad nik je pred sed nik Rv ~a kog klu ba Pro le ter Dra gan Vu le {e vi}, stru~ wak u

Beogra|anima plitko jezero Radni~ki - Crvena zvezda 86:90 (21:21, 18:21, 19:26, 25:25) KRAGUJEVAC: Dvo ra na Je ze ro, glle dal ca 3.500, su di je: Pukl, [pendl (Slo ve ni ja), Ne {ko vi} (Sr bi ja) RAD NI^ KI: Pav ko vi} 13 (4as), Si no vec 15 (8sk), Saj mon 17 (8sk), Mar ko vi} 11 (5as, 3ukr), Bir ~e vi}, Bra ti} 6, Vuk sa no vi} 2, Mar ja no vi} 2, Skot 20 (5sk, 4as, 5izg), Mi ja to vi}, Sto ja ~i}, Ba ki}.

CR VE NA ZVE ZDA: ^o vi} 8 (4as), Cvet ko vi}, Ili} 1, La zi} 4, Ne do vi} 11, Le {i} 4 (3as), Su bo ti} 5 (6sk), Ni ko li}, To mas 17 (3as, 2ukr), Mi lu ti no vi} 16, B. Po po vi} 13 (5sk, 6as, 3ukr), P. Po po vi} 11 (7sk, 4izg).

Cr ve no-be li na sta vi li se ri ju do brih re zul ta ta ,na nev {i Rad ni~ kom dru gi uza stop ni po raz u dvo ra ni Je ze ro. Be o gra |a ni su do zvo li li do ma }i nu da sa 12 po e na za o stat ka u ~e tvr toj ~e tvr ti ni pri |e na sa mo 83:82, ali su se u po sled wih 90 se kun di pri bra li i sti gli do za slu `e ne po be de. Bi li su cr ve no-be li spret ni ji i sre} ni ji od pro tiv ni ka. U pre sud nim tre nu ci ma od i gra li su bo qe u od bra ni, dok je Pe tar Po po vi} u kqu~ nom na pa du po en ti rao i uba cio do dat no slo bod no ba ca we za 89:84. Asi sti rao mu je pre zi me wak Bo jan, po {to je „za dla ku” iz be gao da mu Skot i Si no vec odu zmu lop -

Popovi} (Crvena zvezda) u duelu s Markovi}em (Radni~ki)

tu. Zve zda je sa ~e ti ri po be de iz po sled wih pet ko la (uz mi ni ma lan po raz u Qu bqa ni) po pra vi la skor na 7-11 i sve je bli `a ti mo vi ma ko ji se bo re za pla sman u Evro kup.

Ko mi si ja za tak mi ~e we KSS do ne la je od lu ku o ot ka zi va wu ve li kog bro ja utak mi ca ovog vi ken da zbog ote `a nih vre men skih pri li ka. Sa mim tim je ugro `e na bez bed nost u~e sni ka pa su ot ka za ne sve utak mi ce Ko {ar ka {ke li ge Sr bi -

je, A `en ske li ga, B mu {ke li ge, B `en ske li ge, He ba ju ni or ske i ABS Elek tro ka det ske li ge.

Ta ko |e, Ko mi si ja je pre po ru ~i la ko me sa ri ma osta lih ran go va tak mi ~e wa da oba ve zno ot ka `u utak mi ce gde ima

Pekovi} sjajan

Nin |u cu klu ba Bu |in kan Are din Aje ti. Po mi {qe wu Sport skog sa ve za, naj bo qe eki pe u mi nu loj go di ni bi li su @en ski ko {ar ka {ki klub pri Osnov noj {ko li “Sve to zar Mar ko vi} To za” u Ele mi ru (ka de ti `e ne) i Rva~ ki klub Pro le ter (ka de ti mu {kar ci), dok su u ju ni or skoj kon ku ren ci ji pri zna wa oti {la u ru ke tak mi ~ar ki zre wa nin skog Ku gla {kog klu ba Kri stal i ku gla {a Ba na ta. Od se ni o ra, ekip no, go di {wa pri zna wa do bi li su Ka ra te klub Za dru gar iz La za re va (`e ne) i Rva~ ki klub Pro le ter (mu {kar ci).

spor tu dr Du {an ^o ku lov, sport ski su di ja Bran ko Pa vlo vi} (fud bal), spor ti sta sa in va li di te tom Zo ran Po u~ ki (Stre qa~ ki klub Olimp), a pro pa gan di sta - no vi nar re gi o nal nog ne deq ni ka “Zre wa nin” @ar ko Cve ti}. Po seb na pri zna wa uru ~e na su Sto no te ni skom klu bu Ba nat i di rek to ru Ka {te la E~ ka Zo ra nu Di mi tri }u. Ina ~e, ovaj ugo sti teq ski obje kat spon zor je ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je. Na gra da za `i vot no de lo pri pa la je pred sed ni ku Sa ve za za {kol ski sport Mi lo ra du Sta nu lo vu. @. Balaban

Na dru goj stra ni, Rad ni~ ki (910) kao da se „is pum pao” po sle tri jum fa nad Par ti za nom, na kon ~e ga je do `i veo tri po ra za i sa vla dao sa mo He mo farm, ko ji po tre sa `e sto ka kri za na svim ni vo i ma.

Sneg odlo`io ko{arka{ke me~eve

NBA LIGA

la u re a ta, pred stav ni ka sport skih or ga ni za ci ja i klu bo va iz gra da na Be ge ju i dru gih zva ni ca, uru ~e ne su na gra de u vi {e ka te go ri ja. Za naj bo qe ka de te u ka te go ri ji olim pij skih spor to va, po iz bo ru po seb no oform qe ne ko mi si je Sport skog sa ve za, pro gla {e ni su od boj ka {i ca Kle ka Ne ve na Xa mi} i ~lan Te kvon do klu ba Zre wa nin Mi lo{ [u }ur. Me |u ju ni o ri ma, la ne su naj u spe {ni ji bi li tak mi ~a ri D`u do klu ba Pro le ter Ani ta Sa kal i Jo van Ni {ka no vi}, dok su u ka te go ri ji se ni o ra go di {we na gra de za slu `i li pli va -

sti sneg za gla vio is pred wih.

Pro ve li su no} u auto bu su, ko ji je sre }om imao do voq no go ri va da sve vre me gre je.

- Na sre }u ra di lo je gre ja we u auto bu su, ali ni ko ni je us peo da se pro bi je do nas. U tu ne lu je bi lo jo{ ne ko li ko auto mo bi la, ko ji ma je po ne sta lo go ri va i te po ro di ce su pre {le kod nas, da se ogre ju. Hra ne nam je ne sta la, ali smo na kra ju iz dr `a li.

ABA LIGA

Bojana Jovanovski ~estita Janini Vikmajer

`u stro, po ve la 3:1, pa 4:2, ali po no vo po su sta la i do zvo li la pro tiv ni ci da je stig ne, pa pre stig ne i po be dom do ne se bo do ve Bel gi ji.

dnevnik

Pro te kle no }i u NBA li gi od i gra no je de set me ~e va, uz u~e {}e dvo ji ce srp skih ko {ar ka {a, Dar ka Mi li ~i }a i Sa {e Pa vlo vi }a, ko ji su ima li lo{ u~i nak. ili ~i }e va Mi ne so ta je po be di la Wu Xer si sa 108:105, a on je po sti gao dva po e na i imao pet sko ko va za osam mi nu ta na te re nu. Naj bo qi u po be di Tim ber vul vsa bio je biv {i igra~ Par ti za na Ni ko la Pe ko vi}, ko ji je po sti gao 27 po e na i imao 11 sko ko va za 34 mi nu ta, {to mu je ujed no re kord ka ri je re. U we go voj sen ci osta la je pr va zve zda ti ma Ke vin Lav, ko ji je za be le `io 20 po e na i de set sko ko va, dok se kod Net sa is ta kao En to ni Mo rou sa 42 po e na. Od li ~an je bio i De ron Vi li jams, ko ji je uz 12 po e na imao i ~ak 14 asi sten ci ja.

Bo ston je sla vio sa 91:89 pro tiv Wu jor ka, a Pa vlo vi} je za tri mi nu ta na te re nu imao sa mo je dan {ut ka ko {u. Sel tik se je u tom du e lu pred vo dio Pol Pirs sa 30 po e na i se dam sko ko va, dok je kod Nik sa naj bo qi bio Kar me lo En to ni, ko ji je me~ za vr -

{io sa 26 po e na. U ti mu Wu jor ka do bri su bi li i Ama re Sto de ma jer i Taj son ^en dler, ko ji su ima li 16, od no sno 20 po e na, ali i po 11 asi sten ci ja. Lo{ u~i nak u no }i iz me |u pet ka i su bo te imao je i Jan Ve se li, ~i ji Va {ing ton je po ra `en od To ron ta sa 106:89. Ve se li je po no vo bio ~lan start ne pe tor ke, ali je za osam mi nu ta po sti gao sa mo dva po e na, uz po lo vi ~an {ut iz igre. Kod Rep tor sa, Le an dro Bar bo sa po sti gao je 19 po e na, dok je Amir Xon son imao je dan ma we, ali i 13 sko ko va. Od li ~an je bio i Ho se Kal de ron, ko ji je uz osam po e na za be le `io i 17 asi sten ci ja, dok je kod Vi zard sa naj bo qi bio Nil Jang sa 21 po e- nom.

Re zul ta ti: To ron to – Va {ing ton 106:89, Fi la del fi ja – Ma ja mi 79:99, Or lan do – Kli vlend 102:94, Wu Xer si – Mi ne so ta 105:108, De tro it – Mil vo ki 88:80, Bo ston – Wu jork 91:89, Hju ston – Fi niks 99:81, Okla ho ma – Mem fis 101:94, Da las – 87:98, Den ver – Los An |e les Lej ker si 89:93.

pu to va wa klu bo va van me sta klu ba i da su u oba ve zi da uva `e sve ta kve zah te ve za od la ga we.

Ter min od i gra va wa ot ka za nog ko la je sre da 8. fe bru ar, osim u slu ~a ju po no vqe nih vre men skih ne pri li ka.

Lukaji} se seli u Ukrajinu Do sko ra {wi tre ner He mo far ma @eq ko Lu ka ji} pot pi sao je ugo vor sa Po li teh ni kom iz Lvo va do kra ja se zo ne 2012/13.

Is ku sni stru~ wak je pre de se tak da na na pu stio He mo farm, a u po ne de qak ga je na klu pi Vr {~a na za me nio biv {i igra~ far ma ce u ta Ne boj {a Bo ga vac.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Odbojka Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - STA RA PA ZO VA: Je din stvo - Rad ni~ ki (K) (19).

Pr va `en ska li ga - NO VI SAD: No vi Sad - Ja go di na (18.30), BE O GRAD: Ste ri ja No vi Pa zar ju ni or (17).

Vaterpolo Pr va B li ga - OBRE NO VAC: Ze mun - Go~ (21), BE O GRAD: Sin gi du num - [a bac (17.15).

a {to uop {te ima mo ima mo dla ke, a po seb no stid ne?

Ovo pi ta we de lu je vr lo be smi sle no, ali ne ki tvr de da raz log po sto ji, pa su one po sta le pred met iz u ~a va wa i za pi sa u ra znim vre me ni ma i pod ne bqi ma ove pla ne te, a po seb no da nas. Ako ni ste zna li, `e ne ple me na u ju `nom Pa ci fi ku ko ri sti le su ih ume sto pe {ki ra, a u dru gim pod ne bqi ma ne ki su ih ~up ka li, dru gi ne go va li, tre }i su wi ma ulep {a va li rat ni~ ke odo re, po ne ki su ih bri ja li iz ver skih i kul tur nih raz lo ga, a bi lo je i onih ko ji su ih se pa ni~ no bo ja li. Od nos pre ma stid nim dla ~i ca ma me wao se kroz vre me na i pod le gao ra znim tren do vi ma, a za pi sni ~a ri isto ri je be le `i li su i wi ho vu sud bi nu kroz obi ~a je ra znih ci vi li za ci ja i na ro da, kroz umet nost, da bi da nas osva nu li ko je ka kvi na u~ ni estet ski pro jek ti o dla ka ma po te lu.

Bi }e da dla ka vost kod `e na, na kon {to smo iza {li iz pe }i na i za ko ra ~i li u eru sta rih ci vi li za ci ja pa sve do sa vre me ne ere pla sti~ ne hi rur gi je i ra znih sa lo na za ulep {a va we, ni ka da ni je bi la p r i v l a ~ n a , ni po `eq na, te su `e ne od g r ~ k i h Afro d i t i, egi p at s kih Kle o pa tri do

Z

nedeqa5.februar2012.

c m y

dnevnik

21

DLA KE NA TE LU OD SIM BO LA PLOD NO STI ILI MU [KO STI DO ESTET SKIH PRO JE KA TA

Glat ko je (jo{) u mo di sa da {wih uglav nom u si li kon fa zi, bri `qi vo ne go va le te lo, da bu de glat ko, le po, pri vla~ no i {to mla |e... Bez dla ~i ca, na rav no. No, ka ko su po ka za la is tra `i va wa kroz ve ko ve, po sto ja li su ra zni qu di i sva ka kve }u di, ko je su i{le iz jed ne u dru gu kraj nost, sve do neo bi~ nog, pa ~ak i bi zar nog. Is tra `i va ~i su za be le `i li – a to po ka zu je i ~i me se ovaj svet sve ni je ba vio – da se stid ne dla ~i ce mo gu bri ja ti, {i {a ti, far ba ti, pa ~ak, ve ro va li ili ne, i ple sti. U kwi ga ma se mo `e pro na }i po da tak i da im se mo `e do da ti “po ko ja ve {ta~ ka” – za bo qi uti sak… Wi ma se, ka ko tvr de ne ki iz vo ri, mo `e iz ra zi ti i po gled na svet, mo gu se po sla ti po li ti~ ke po ru ke, sig na li ugwe ta va wa kao i sim bo li svih mo gu }ih vr sta slo bo da. Mo `e mo ih pri kri va ti, ali i po ka zi va ti – bi lo sa mo oda bra ni ma, bi lo jav no, na pla `a ma i jav nim ku pa li {ti ma.

Stid ne dla ~i ce bi le su i osta le, tvr de stru~ wa ci ko ji su ih iz u ~a va li, iz u zet no va `an deo te le snog iz ra `a va wa, a na{ od nos pre ma wi ma me wao se kroz ve ko ve i raz li ~i te kul tu re. A ko li ko te raz li ~i to sti i da nas po sto je, po ka zu ju mno go broj ni pri me ri. Dok su, re ci mo, stid ne dla ~i ce u ne kim kul tu ra ma Afri ke i Oke a ni je jo{ i da nas sim bol plod no sti, a u Ja pa nu znak iz u zet ne `en stve no sti, one su na pod ru~ ju (da na {we) Evro pe i Se ver ne Ame ri ke ~e sto znak ne bri ge o te lu, pa ~ak i ne kul tu re, {to je odav no uvre `e no u arap skom sve tu.

Ta ko pri me ra ra di u go to vo ni jed nom por no fil mu sni mqe nom pro -

te klih go di na u evrop skim ze mqa ma, ali i obe Ame ri ke, ne }e te vi de ti ni ti jed nu glu mi cu ili glum ca ko ji na i oko pol nih or ga na ni su u pot pu no sti obri ja ni. Me |u tim, da ta kva mo da i na vi ka stal nog de pi li ra wa mo `e ima ti ~ak i za “pra ve“ glum ce ne zgod ne po sle di ce, sve do ~i pri mer zve zde „Ti ta ni ka“ Kejt Vin slet. Ona je to kom sni ma wa fil ma “^i ta~”, mo ra la na in tim nom de lu te la da no si “pe ri ku”, jer usled ~e stog de pi li ra wa, vi {e ni je pri rod no bi lo mo gu }e po sti }i iz gled ti pi ~an za `e nu pe de se tih go di na pro {log ve ka ko ju je glu mi la.

Da ne bu de za bu ne: pe ri ke su se na ovim de lo vi ma te la no si le i ra ni je. Pr vi put se po mi wu u ne kim isto rij skim za pi si ma iz En gle ske, iz ra nog 17. ve ka, gde su bi le vr lo po pu lar ne me |u pro sti -

tut ka ma. Umet nost, sli kar stvo, ba rem ono kla si~ no, ih me |u tim ni ka da ni je po seb no ce ni lo. To se naj bo qe vi di na pri me ri ma pot pu no obri ja nih re ne san snih Ve ne ra, po put Bo ti ~e li je ve, i Afro di ta, pa su ta ko i naj ve }i maj sto ri ki sta svih vre me na po ka za li svoj od nos pre ma wi ma i sa gle da va ju `en ske pri vla~ no sti, ide al no sti. A to je s dru ge stra ne ima lo za po sle di cu da je je dan od naj ve }ih isto ri ~a ra umet no sti 19. ve ka, Xon Ru skin, u svo joj pr voj bra~ noj no }i na vod no do `i veo ner vni slom ka da je po red se be ugle dao `e nu ko ja je, gle ~u da i u`a sa, na in tim nim de lo vi ma te la ima la dla ~i ce kao i on sam. Su sre te s na gim `en skim te lom, Ru skin je do tog tre nut ka imao je di no is pred plat na ve li kih maj sto ra, ko ji su ga pri ka zi va li u ide a li zo va nom “iz da wu”. Ovaj pri zor ga je

^as ru ta vo, ~as }o sa vo Po sled wa epo ha ka da je dla ka vo mu {ko te lo bi lo od raz su per ma ~o mu {kar ca bi la je sa vr hun cem po pu lar no sti ho li vud skog glum ca Ber ta Rej nol da sa, ko ji je na svet skim li sta ma bio na to pu naj sek se pil ni jih i naj po `eq ni jih mu {ka ra ca po mi {qe wu lep {eg po la. Go spo da ri “te pi ha” su pre ko no }i u{li u vre me plov. Od seks sim bo la po put [o na Ko ne ri ja ili ita lo za vod ni ka Fran ka Ne ra, pre tvo ri li su se u pe }in ske qu de ili, ~ak, po ~et nu ta~ ku Dar vi no ve evo lu ci je. No, vre me nom su mu {kar ci za jed no sa de voj ka ma kre nu li u ko zme ti~ ke sa lo ne na ulep {a va we. Me |u tim, to se po sled wih me se ci me wa, {to se vi di od te ni skih te re na, do fot ki pa pa ra ca sa eg zo ti~ nih pla `a gde se ku pa ju no vi film ski sta ro vi po put Austra li jan ca u Ho li vu du Hjua Xek me na. ^ak i no ve ti nej xer ske iko ne od ba cu ju de pi la ci ju, kao, re ci mo, po zna ti film ski vam pir, glu mac Ro bert Pa tin son, za ko jim vri {te klin ke od Gren lan da do Jo ha ne zbur ga. No, “kam – bek” dla ka ma me |u mu {kar ci ma jo{ uvek ni je glav ni trend, jer da je su prot no, to bi, ka `u, ve} uve li ko fu rao plej boj u mo di van fud bal skog te re na Dej vid Be kam.

Bi ki ni rat Pra vi rat pro tiv stid nih dla ka po ~eo je s ku pa }im ko sti mi ma.

Zbog di zaj na tih ga }i ca `i let je po stao neo p ho dan, a li ni je sa sve ma we tek sti la tra `i le su sve ve }u po vr {i nu re za wa i bri ja wa. Ka da je na stu pio bi ki ni, na stu pi la je i pot pu na de pi la ci ja i usta li la se kao mod ni po stu lat ko ji je o~it na sva koj pla `i ili ba ze nu. Bra zil ska va ri jan ta u ovom “ra tu” mo `e i da ne osta vi ama ba{ ni {ta, a taj ne do sta tak fri zu re ko ja je po sled wi trend ulep {a va wa, je u mno gim dru {tvi ma po zna ti ji kao “Ho li vud” ili “Jul Bri ner” fri zu ra.

na vod no to li ko uzru jao da je po be gao gla vom bez ob zi ra i bez i naj ma we `e qe za po vrat kom u bra~ no gne zdo. Me |u tim, isto ri ja po zna je i sa svim dru ga ~i je pri me re. Ta ko je pe snik Lord Baj ron bio pra vi obo `a va teq `en ske ko se, ali i stid nih dla ~i ca.

U we go voj ostav {ti ni, ma si pi sa ma ko je je do bi jao od in tim nih pri ja te qi ca i ko ja se i dan da nas ~u va ju u ar hi vi ma po zna tih mu ze ja, mo gu se jo{ uvek na }i upra vo one - ma le, ko vr ~a ve dla ~i ce svih bo ja i ni jan si.

Ne ke kul tu re, kao ona se ver no a me ri~ kih In di ja na ca oti {le su po ovom pi ta wu mno go da qe od po me nu tog pe sni ka. In di jan ci su do du {e sma tra li da je sva ka i naj ma wa dla ka na te lu ov de sti gla gre {kom, pa su ih ne u- mor no ukla wa li, ~up ka ju }i ih go lim pr sti ma. One su za wih bi le znak ani mal no sti, ne {to ~e mu je zna ~i me sto na `i vo tiw skom, a ni ka ko na qud skom te lu. U tom smi slu, sma tra ju }i upra vo `en ske stid ne dla ~i ce sim bo lom ani mal no sti i sek su al no sti, isto ri ~a ri tvr de da su In di jan ci ple me na Da ko ta upra vo wih ko ri sti li u svr hu za stra {i va wa ne pri ja te qa i to ta ko {to su li ce ma ma za li rat ni~ kim bo ja ma, a rat ni~ ku ode }u ukra {a va li dla ~i ca ma ko je su ~up ka li svo jim su pru ga ma i, na vod no, se stra ma.

Da nas ova kvih obi ~a ja vi {e ne ma, a dla ka vost je omra `e ni ja, ~ak i na te li ma mu {ka ra ca sa tvrd wom da se u{lo u no vu eru. Trend ko ji je kre nuo iz SAD, uz po dr {ku ~i ta ve in du stri je ra znih apa ra ta za bri ja we, la se ra za traj no ukla wa we dla ka svih vr sta, apa ra ta za de pi la ci je, kre me, vo sko ve, za hva tio je i Evro pu. Dla ka ve no ge, ru ke, pod ru~ je is pod pa zu ha, a ta ko i dla ka -

vost na in tim ni jem de lu te la u me |u vre me nu je na jed na ko “do brom” gla su kao i lo{ za dah iz usta ili mi ris zno ja...

La ti no qu bav ni ci su ta ko po pri mi li pot pu no dru ga ~i ji iz gled, ka kav odu {e vqa va mno ge da me po klo ni ce la ti no tv se ri ja la, a da bi im te la bi la na pum pa na bi cep si ma i tri ce pi sma ~e sto ko ri ste Ma ja mi ili Ho li vud za hi ru {ka in ter ven ci je ko je ~i ne ~u da kao i te re ta ne, ali i ski da ju sva ku ma qu. Sa istog ame ri~ kog tla, a ne ka `e se ve} de ce ni ja ma „I to je Ame ri ka“, , sti gla je i mo da „stid nih fri zu ra“, ko ja je po sta la po ma ma i kod nas, jer je pla ne ta uve li ko ve li ko glo bal no se lo. Ko li ko je ova te ma ulep {a va wa zo na na te lu pod lo `nim dla ~i ca ma po sta la vi {e od estet skog tren da go vo ri ~i we ni ca da se ~i ta vi na u~ ni pro jek ti pra ve i po kre }u da bi je „po kri li“. n Vla di mir \u ri ~i}

Novosadska nedeqa5.februar2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANAS u grADu poZorI[TA po zo ri {te mla dih ma la sa la „PUK! u po tra zi za ~a rob nim bi se rom” (11)

BIoSKopI Are na: „Pa ra da” (15.25, 20.10, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.30, 14.30, 16.20), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.20, 13.20), „[er lok Holms: Igra sen ki” (17.45, 22.25), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.10, 14.10, 15.30), „Po no} u Pa ri zu” (17.50), „Kung fu pan da 2” (12), „He pi fit 2” (11.30, 12.35, 13.25, 13.30), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (22), „Ma pe tov ci” (13.50, 15.50), „Yek i Yil” (18.20, 20.25, 22.45), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.35, 18), „Pod zem ni svet: bu |e we” (18.15, 20.15, 22.10), „Iz da ja” (19.45), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (16, 17.30, 20, 20.30, 22.30) Kul tur ni cen tar No vog Sa da „Ka ko su me ukra li Nem ci „ (18.30), „Naj mra~ ni ji sat” (21)

hronika

GRA DO NA ^EL NIK IGOR PA VLI ^I] ZA „DNEVNIK”:

Su tra re dov no u {ko le i vr ti }e Ministar prosvete i nauke @ar ko Ob ra do vi} preporu~io je lokalnim samoupravama u Republici Srbiji da obustave rad u pred{kolskim ustanovama, osnovnim i sredwim {kolama, od sutra do petka 10. februara.

Obradovi} je preporu~io univerzitetima, da tokom ispitnog roka, donesu nove planove odr`avawa ispita ili da se oni odlo`e ili pak grupi{u i odr`e u istom danu. Ova preporuka je doneta da bi se deca i u~enici za{titili.

Gradona~elnik Novog Sada Igor Pa vli ~i} rekao je ju~e za “Dnevnik” da }e se, za sada, u Novom Sadu redovno i}i u {kolu i vrti}e, jer smatra da grad nije paralisan i da dobro funkcioni{e. Ipak, je naglasio da ukoliko se situacija promeni, javnost }e biti obave{tena. I ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Ne ma wa Sta ro vi} potvrdio je da nema potrebe zatvarati osnovne i sredwe {kole i vrti}e.

- Ovo je preporuka resornog Ministarstva, i zato smo odlu~ili da deca redovno idu u {kolu, po{to uglavnom i

stanuju blizu osnovnih {kola. I krizno {tab je doneo odluku da deca idu u {kolu. Me|utim, ukoliko Vlada ili Ministarstvo donesu odluku ili uredbu da se u

Po kra jin ska Vla da pre po ru ~i la ob u sta vu na sta ve Vlada Vojvodine preporu~ila je ju~e lokalnim samoupravama na teritoriji APV da zbog vremenskih prilika i ote`anih uslova rada prosvetnih institucija, zbog sigurnosti dece, kao i zbog o~uvawa stabilnosti energetskog sistema, razmotre situaciju na svojoj teritoriji i donesu odluku o obustavi nastave u osnovnim i sredwim {kolama i vrti}ima. Ova preporuka doneta je na ju~era{woj sednici pokrajinske Vlade, a odnosi se na period od 6. do 10. februara, jer se u tom periodu o~ekuje nastavak padavina.

{kole, odnosno vrti}e ne ide, onda }emo morati da je ispo{tujemo, jer je to onda stvar koju propisuje dr`ava – objasnio je Starovi}.

Pozvao je roditeqe da prate sredstva javnog informisawa, kako bi ~uli da li po ovom pitawu ima nekih promena.

Direktor PU “Radosno detiwstvo” Bo ri slav Sa mar xi} istakao je ju~e da }e vrti}i raditi normalno i da }e se truditi da tako i ostane.

- Nema nikakvog smisla da se vrti}i zatvaraju. [ta bi bilo kada bi raspustio 15.500 dece, a vanredno stawe nije progla{eno. To automatski zna~i da ni roditeqi ne bi mogli da idu na posao, jer ne bi imali kome da ostave decu – obja{wava Samarxi}.

Ipak, ka`e da ukoliko sneg nastavi da pada ovim intenzitetom i slede}e nedeqe, postoji mogu}nost da se vrti}i pregrupi{u, odnosno da rade kao za vreme raspusta.

On dodaje da je u petak svim vrti}ima na vreme stiglo sva tri obroka, bez obzira na pote{ko}e u saobra}aju i sneg koji neprestalno padao.

Q. Na

TAK MI ^E WE „BE SE DE U ZO RA NO VU ^AST”

Veq ko Mar ti no vi} naj bo qi be sed nik

Veq ko Mar ti no vi}, u~enik Sredwe ekonomske {kole u Novom Sadu pobednik je takmi~ewa u besedni{tvu „Besede u Zoranovu ~ast” koje je odr`ano ju~e u Velikoj sali Kulturnog centra. Tema je bila citat Zorana \in|i}a „Reforme u Srbi-

ji mogu da uspeju samo ako ose}awe nade i voqe pobedi nad ose}awem praznog mudrovawa i cinizma”.

Besedu organizuju Demokratska stranka i Fondacija „Dr Zoran \in|i}”.

Q. Na.

V remeploV

Iza {ao usme ni broj „Dnev ni ka” U Radni~kom domu na Detelinari, 5. februara 1953. redakcija novosadskog „Dnevnika” objavila je novi broj svojih usmenih novina. Novinari Sava Soldatovi}, Danilo Fogel, Bogoqub Jovanovi}, Slobodan Po{arac, Jovan Vilovac, Voja Kolarov i

Du{an Popov, govorili su o pojedinim doga|ajima i problemima dru{tvenog `ivota o kojima su, ina~e, redovno pisali u listu. Wihova izlagawa je na licu mesta karikaturama i drugim crte`ima propratio Veqko Muli}.

N. C.

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Rumena~koj 106 de`ura danas od 7.30 do 20.30 sati.

No}no de`urstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina 7.

SNEG ZA VE JAO I US PO RIO GRAD

Auto bu si ka sni li, pe {a ci po sr ta li Novi Sad okovan je snegom, koji skoro bez prestanka pada od ~etvrtka uve~e. I pored anga`ovawa zimskih slu`bi, saobra}aj je usporen, a autobusi su kasnili.

Pe{aci su se, na pojedinim lokacijama u gradu, te{ko kretali, jer sneg nije bio po~i{}en.

Portparol GSP-a Sne `a na Ja ko vi} rekla je za “Dnevnik” da je velika koli~ina snega na kolovozima i ju~e ujutru usporavala saobra}aj {to je prouzrokovalo ka{wewa autobusa na gradskim i prigradskim linijama.

- Uz izuzetne napore, autobusi su saobra}ali na svim linijama.

U odnosu na petak, prohodan je bio i put do Popovice, jedino je linija do Grabova i daqe bila skra}ena do Svilo{a – navela je Jakovi}eva.

S druge strane, u “Putu” ka`u sa su sve glavne saobra}ajnice u gradu i na prilazima Novom Sadu trenutno prohodne. Portparolka ovog preudze}a Je le na Stoj sa vqe vi} ka`e za na{ list da 30 ekipa Zimske slu`be neprestano uklawana sneg s kolovoza, te da su se stekli uslovi za ~i{}ewe ulica

U Kar lov ci ma vred no ra de Radnici i mehanizacija JKP „Belila” u Sremskim Karlovcima nastavqaju bitku sa snegom, koji gotovo bez prestanka pada od ~etvrtka uve~e. Direktor „Belila” \or |e Hor vat ka`e da ni ju~e nije bilo prekida u autobuskom saobra}aju, niti u snabdevawu. Dodaje da ni gra|ani nisu postavqali neke ve}e zahteve kada je ~i{}ewe u pitawu.

Po wegovim re~ima, osim ulica iz grupe prvog prioriteta, a to su one kojima saobra}aju autobusi JGSP „Novi Sad” i sve sporedne su ~i{}ene u vi{e navrata.

Ru~no se uklawa sneg oko autobuskih stajali{ta, prilazi Domu zdravqa, vrti}u i {kolama i trgovi. Zbog niskih temperatura sneg se zadr`ava na kolovozu, {to ote`ava Karlov~anima koji `ive u vi{im delovima mesta do stignu automobilima do svojih ku}a.

Z. Ml.

koje nisu predvi|ene planom za vanredne uslove.

Ekipe Zimske slu`be “Gradskog zelenila“ ju~e ujutru su u 4

sata iza{le na teren i ~iste sneg i posipaju so i rizlu na dvadeset lokacija u gradu i industrijskoj zoni.

- U na{oj nadle`nosti su autobuska stajali{ta, deset gradskih trgova, pe{a~ki prilazi mostovima, staze u parkovima i oko wih, pe{a~ke staze oko Banovine.. Na terenu je 125 radnika i sva raspolo`iva mehanizacija – navodi PR Ivan No `i ni}.

Tokom ju~era{weg dana radilo se od 4 do 22 ~asa, a radnici su se smewivali u tri smene. Posuto je preko 14 tona soli i oko ~etiri tone rizle.

Glavni komunalni inspektor Sr |an Ja ko vqev rekao je ju~e za “Dnevnik” da na osnovu Odluke o ure|ewu grada postoji obaveza ~i{}ewa snega, kako javno komunalnih preduze}a, tako i preduzetnika, vlasnika ku}a i skup{tine stanara.

- Mandatna kazna se pla}a na licu mesta ili u roku od osam dana i za pravna lica i preduzetnike iznosi 20.000 dinara, a 5.000 dinara za fizi~ka lica, a ako ne uplate, sledi prekr{ajna prijava – navodi sagovornik.

Ina~e, prioritet u kontroli bile su glavne saobra}ajnice u gradu i najprometnije ulice za prolaznike, osnovne i sredwe {kole i pred{kolske ustanove i bolnice zbog bezbednosti dece, kao i rampe za osobe sa specijalnim potrebama. Komunalna inspekcija i komunalna policija }e I narednih dana biti na terenu.

Q. Na to {e vi}

c m y

dnevnik

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa5.februar2012.

SKUPQAJU ENERGIJU NA [TRANDU, KAMEWARU, BULEVARU EVROPE …

U KOLEKCIJI QUBITEQA STARINA SAVE TODOROVA

Ko sti ma mu ta i fo sil na u ti lu sa Kolekcionarstvo u Srbiji, pa samim tim i u Novom Sadu, usled lo{e materijalne situacije, trenutno prolazi kroz najte`e dane. Ovim hobijem sada se bave samo oni najzagri`eniji i oni kojima je, kako ka`u, to u krvi. Jedan od onih koji ni

ba{tinu na{e zemqe, ali i drugih civilizacija.

Svojom kolekcijom oko 10.000 predmeta, po{to ni sam ne zna ta~an broj, spada u red onih koji su ~itav svoj `ivot posvetili sakupqawu antikviteta, ali i restaurirawu.

imaju li~nu i duhovnu vrednost, a ako iz toga mo`ete izvu}i i neku finansijsku dobit, tim boqe. Ovaj hobi zahteva i mnogo odricawa, pogotovo novca, jer pravi kolekcionari su spremni da daju i posledwu paru za neki predmet koji }e im

So lar na jo ga o~a ra la No vo sa |a ne

hri{}anskih prazinka, a poti~e iz 18. veka. Posedujem i kolekciju od preko 200 svetih pisama, koje sam jednom prilikom ustupio Matici srpskoj za izlo`bu molitvenih kwiga. Pored toga u kolekciji imam i primerke iz preistorije, kosti

Besplatna procena Dru{tvo kolekcionara i qubiteqa starina postoji ve} 12 godina i organizuje svakog posledweg ~etvrtka u mesecu sajmove. Na wima se prodaju, kupuju, razmewuju, ali i besplatno procewuju antikviteti.

ne pomi{qa da napusti svoju veliku qubav je i predsednik Dru{tva kolekcionara i qubiteqa starina „Srpska Atina” Sava Todorov. Svim snagama on se trudi da na{im sugra|anima poka`e koliko je potrebno po{tovati kulturno - istorijsku

- Po~eo sam da sakupqam u detiwstvu sli~ica koje su tad bile u modi, a kasnije sam pre{ao na po{tanske markice.

Posle odre|enog vremena to vam se uvu~e pod ko`u i postanete pravi zavisnik. Za mene moje kolekcije prevashodno

upotpuniti kolekciju - ka`e Todorov.

Kroz godine je mewao afinitete, tako da se mo`e re}i da je prolazio kroz razne faze.

- Jedno vreme sam sakupqao ru~ne satove kojih sad imam na desetine, pa sam se nakon toga prebacio na oru`ije. I{ao sam i do Sarajeva za vreme Olimpijade da kupim pu{ku marke „Novotni” koliko sam bio zalu|en pu{kama i pi{toqima. Sada sam se profilisao na relikvije, odnosno na krstove, ikone i biblije, a nadam se da }e tako i ostati. Najomiqeniji predmet, iako ne i najvredniji, mi je krst koji je ura|en u duborezu i koji prikazuje osam najve}ih

mamuta i fosil nautilusa koji je star vi{e od 100.000.000 godina - ka`e Todorov.

Pre po ru ~u je po ~et ni ci ma da se najpre profili{u, to jest da razmisle prema kojoj oblasti imaju najvi{e afiniteta i da se koncetri{u na wu, jer u suprotnom ne}e mo}i da se u potpunosti posvete sakupqawu.

- Apelujem na mla|e qude da nas obi|u na sajmovima koje organizujemo, jer }e imati prilike da vide stvari koje ne mogu videti u muzejima, a tako }e ste}i i po{tovawe prema kulturi i istoriji - zavr{ava Todorov.

G. ^etnik

GIMNAZIJA „LAZA KOSTI]” NEGUJE POZORI[NU UMETNOST

Iz klu pa pra vo na sce nu Da {kolovawe nije samo trka za {to boqim ocenama i visokim prosekom, ve} i period u kome je va`no otkriti {ta je ono {to nas istinski zanima, najboqe se vidi na primeru u~enika novosadske gimnazije „Laza Kosti}”. Ovo je jedina gimnazija koja neguje pozori{nu umetnost, u kojoj su se mnogi od u~enika prepoznali te sada uspe{no studiraju na nekim od smerova dramskih aka de mi ja. Iako naj mla |a u Srbiji, gimnazija „Laza Kosti}„ jedina u svom sklopu ima i pozori{nu salu. Novu, veliku i funk ci o nal nu dvo ra nu koja broji 215 mesta i u kojoj se izvode predstave za decu i dramske predstave. Direktor gim na zi je Vu ka {in La zo vi} obja{wava da to {to ova {kola ima i svoje pozori{te nije ~udno jer istorija pozori{ta u Srba bele`i po~etke upravo u {kolskom teatru.

- Ispostavilo se da je na{a pozori{na sekcija bila odsko~na daska za mnoge danas poznate glumce, poput Jovane Bala{evi} i Sr|ana Timarova, koji su bili moji |aci. Do sada je petnaestoro na{ih u~enika upisalo glumu i re`iju, neki jo{ stu-

diraju, a neki su odavno zavr{ili fakultete - obja{wava Lazovi}, koji je i profesor kwi`evnosti.

Ono {to je inicijalno bila pozo ri {na sek ci ja, pre ra slo je u [kolsko pozori{te gim na zi je.

Pored toga i Novosadski novi teatar registrovan je pri gim na zi ji, a ~ine ga biv{i |aci koji prete`no igraju de~je predstave i zaslu`ni su {to svake nedeqe u 11 ~asova mali{ani mogu da se zabave uz predstave kao {to su „Ma la prin ce za” ili „Ku ku ri ku baj ka”. Po zo ri {na sala je prvenstveno namewena za potrebe {kole, {kolske predstave i druge prigodne sve~anosti, me|utim ovaj prostor ima uslove i za organizovawe redovonog pozori{nog `ivota. Nekoliko godi-

[erbeyija i „Kraq Lir” - Pre nekoliko godina boravio sam u Moskvi, {etam tako gradom kad zazvoni mi telefon. Glas sa one strane `ice predstavi se kao Rade [erbexija i upita me da li je na{a sala slobodna kako bi mogli da je koriste za probu. Radilo se o predstavi „Kraq Lir„ koju su probali na Tvr|avi, a kako je padala ki{a nemogu}e je bilo raditi pod vedrim nebom. U prvi mah pomislio sam da je {ala, pa kada je on rekao da je [erbexija, odgovorio sam da sam ja Mi{a Janketi}. U tom trenutku sam mislio da se sa mnom neko {ali zato {to zna da sam zaqubqenik u pozori{te. Nakon ove {aqive epizode dogovorili smo se da [erbexija i wegovi glumci mogu da koriste na{u pozori{nu salu - obja{wava Lazovi}.

RADIONICA U MUZEJU VOJVODINE

„Vo li te li da se ma ski ra te” Igraonica „Volite li da se maskirate?” bi}e odr`ana danas u 11 sati u Muzeju Vojvodine. Deca }e saznati ne{to vi{e o Ma{karadi, tradi ci o nal noj ma ni fe sta ci ji koju organizuje Muzej Vojvodine, a potom }e u kreativ-

nom delu igraonice izra|ivati maske.

Program je namewen deci uzrasta od {est do 10 godina.

Igraonicu vodi kustos - pedagog Ivana Stepanov - Tasi}.

Q. Na.

23

Sa prvim sun~evim zracima, ali i onim posledwim, u pojedinim delovim grada mogu se zapaziti grupe qudi koji mirno stoje okrenuti ka Suncu, ne ~ine}i ni{ta, barem ne na prvi pogled.

Delovi Bulevara Evrope, [trand, Kamewar, divqe pla`e poput Be}arca i [odro{a tokom lepih dana pune su ovih qudi. Oni se bave indijskom ve{tinom - solarnom jogom, popularno zvanom sangejzing, vidom meditacije koja podrazumeva gledawe u Sunce i napajawe energijom. Par iz Novog Sada, Gordana Jovi} i Branislav Atlagi}, po~eli su se sangejzingom baviti u maju pro{le godine, a sve je po~elo sa idejom da stil `ivota u~ine zdravijim.

- @eleli smo da promenimo ishranu i, surfuju}i internetom, nai{li smo na savete kao to da u~inimo, ali smo nai{li na tekstvo u kojima se spomiwala i solarna joga - kazala je Gordana Jovi}. - Odlu~ili smo se da je isprobamo ~isto iz radoznalosti, da vidimo ho}e li zaista biti nekih efekata.

Dodaje da naj~e{}e „skupqaju energiju” na pla`ama u Sremskoj Kamenici jer su to najmirnija mesta. Prema wenim re~ima, tamo nema prolaznika koji dobacuju i komentari{u, kao {to je slu~aj na Kamewaru, {to ume da remeti koncetraciju. Wen momak Branislav Atlagi} ka`e da ga je najvi{e dojmio tekst o in`eweru mehanike iz Indije Hira Ratan Maneku koji se od 1995. godine bavi solarnom jogom i koji tvrdi da bukvalno `ivi od sun~eve energije, bez hrane. Wega je najvi{e privukla ideja o najdirektnijem pristupu energiji kroz tehniku koja ima tri faze.

ki naredni se pove}ava za jo{ 10 sekundi. [to se efekata ti~e, sagovornik ka`e da nema nekih posebnih bolesti na osnovu kojih bi mogao da meri da li se stawe promenilo, ali, primetio je da lak{e podnosi stres.

Navodi da u solarnoj jogi ima neke logike jer, sa nau~ne strane, hemoglobin ima istu ulogu u na{oj krvi kao hlorofil u biqkama, jer ima isti sastav osim jednog elementa.

- O~i su mesto gde se krv direktno izla`e sun~evoj energiji, puni se wome, a time se organizam hrani i iscequje. ]elije

na{eg tela se, ina~e, hrane solarnom energijom. Dok je wihova polarizacija uskla|ena, one same proizvode energiju za `ivot tela. Tek kad je ta ravnote`a naru{ena, potrebna je „gruba” hrana - rekao je Atlagi}.

Prema tekstovima na internetu, sangejzing je ne{to {to se izvodi jednom u `ivotu, obi~no u periodu od devet meseci, odnosno 270 dana, a kad se program zavr{i, sangejzer postaje „so-

Fenomen Indije Fenomen fantasti~no starih qudi ozbiqnije se po~eo istra`ivati u 19. veku kad su britanske okupacijske vlasti u Indiji zabele`ile postojawe „jogija” koji su navodno imali vi{e stotina godina. Deo tih qudi je, kako se verovalo, poznavao jednu od naj~uvanijih tajni svih vremena – solarnu jogu, odnosno na~in kako se fizi~ko telo mo`e pomladiti direktnim upijawem sun~eve energije preko o~iju. Sredinom pro{log veka istra`iva~ Svami Vi{vananda je pred skupom nau~nika o`iveo mrtvog vrapca, tako {to je so~ivom u wegovo oko usmerio sun~ev zrak. Iako je vrabac `iveo svega jedan sat, gotovo da nema zapadnog autora koji se ne poziva na ovaj fenomen kad je u pitawu tajna solarne joge.

Foto: F. Baki}

na unazad, deo repertoara Sterijinog pozorja igra se ba{ u gimnazijskoj pozori{noj sali, a ~esto predstave igraju i gosti sa akademija umetnosti iz Bijeqine i Bawa Luke.

Za sada je scenska umetnost u {koli zastupqena kao vannastavna aktivnost, me|utim direktor Lazovi} isplanirao je ne{to mnogo ozbiqnije - uvo|ewe pozori{nog odeqewa.

- Najprirodnije je da jedna od {kola u Novom Sadu ima pozori{no odeqewe jer je upravo u na{em gradu pre nekoliko dece ni ja po sto ja la glu ma~ ka sredwa {kola koju su zavr{ili do a je ni na {eg po zo ri {ta i filma - Bata @ivojinovi}, Mira Bawac, Boris Dvornik i mnogi drugi iz tada{we Jugo-

slavije - obja{wava Lazovi} i dodaje da je nadle`nim institucijama ve} poslao zahtev za otvarawe pozori{nog odeqewa, uz kompletan program koji se naslawa na gluma~ku {kolu koja je nekad postojala.

Od 2000. godine, kada je {kola ponela ime Laze Kosti}a, u~enici ove gimnazije dva puta su bili prvaci na republi~ki gimnazijskim pozori{nim takmi~ewima, dva puta prvaci na pokrajinskom nivou, a zapa`ene rezultate ostvarili su i na festivalima u Moskvi, Krakovu i Vroclavu. Trenutno punom parom rade na predstavi „Lari Tompson - tragedija jedne mladosti” po dramskom tekstu Du{ana Kova~evi}a.

J. Zdjelarevi}

- Ove faze u vezi su sa vremenskim periodom koji tro{ite na gledawe u Sunce. Prva faza je 15 minuta, druga 30, a tre}a 90, a sve one dovode do poboq{awa fizi~ko-psihi~kog stawa - Prvih 15 minuta uti~e na psiho-fizi~ki boqitak dok 30 minuta deluje iskqu~ivo na fizi~ko zdravqe i podrazumeva odsustvo svih bolesti. Gledawe u Sunce 90 minuta predstavqa ekstrem, a u tekstovima koje sam ~itao, spomiwe se da hrana uop{te nije potrebna onima koji su na tom stupwu obja{wava ovaj sangejzer.

Dodaje da se Sunce gleda u, takozvanim, sigurnim satima, prvi ~as od izlaska i pred zalazak, prvi dan samo 10 sekundi, a sva-

larni ~ip” koji se napuni kad god ga Sunce obasja. Na pitawe da li ima nuspojava ili mogu}nosti da se o{teti ro`wa~a, Gordana Jovi} je rekla da, za sada, nije primetila nek {tetne efekte, samo boqitak u vidu pove}awa pozitivne energije.

-O~i se postepeno mogu navi}i na jaku sun~evu svetlost, a nikakva {teta se ne}e desiti ukoliko se solarna joga praktikuje tokom pomenutih sigurnih sati. „Sun~awe o~iju”, odnosno dr`awe lica ka Suncu zatvorenih o~iju, dobra je polazna ta~ka za one koji ne mogu odmah direktno da praktikuju sangejzing- kazala je Jovi}.

A. Jerini}

Ubo den no `em zbog gra fi ta U Novom Sadu, preksino}, u Ulici Ru|era Bo{kovi}a, jedna od nepoznatih osoba koje su ispisivale grafite na zidu pomo}nog objekta ku}e, ubola je no`em u grudi R. M. (1988) iz Novog Sada koji ih je prethodno

opomenuo da to ne ~ine, saop{tila je ju~e Policijska uprava Novi Sad. On je sa te{kim telesnim povredama prevezen u Klini~ki centar Vojvodine, a policija intenzivno traga za po~iniocima.

Q. Na.

SAHRANE Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Pero Nikole [umar (1939) u 13 sati i Mara Pera Marijanac (1932) u 15 sati. Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Rajka Nikole [vowa (1932) u 15 sati.

24

nedeqa5.februar2012.

SLO BO DAN, kulturan, neo`ewen zanatlija, 42 godine, upoznao bi devojku do 35 godina, situiranu, radi dru`ewa braka. telefon 064/9678-950.

46423

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

46122 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

46124 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6311-482, 064/322-19-49.

46445 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.46214

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305. 46125 S QU BA VQU bi prihvatili stariju nezbrinutu osobu, brinuli o higijeni, hrani i zdravqu kao o svojim roditeqima. Za nekretninu Telefon021/827-991.

46209 VI [I FI ZI O TE RA PE UT radi tretmane prirodnim uqima uz simulacije struje i kineziterapiju posle lomova, bola u zglobovima, ki~mi, vratnom delu i lumbalnom delu. Teren. Telefon 063/1271929.

46340

IZ DA JEM dvoiposoban name{ten stan (soba, kuhiwa, grejawe besplatno) ima ADSL KTV, ve{ ma{ina, nije nuz prostorija. Cena 130E. 021/641-60-76, 060/641-60-76.

46435 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, kod stanice. Tel. 064/304-75-99.

46411 IZ DA JEM name{ten, jednosoban satan u centru Novog Sada. Telefon 021/6500-758 i 064/42-222-35.

46437 IZ DA JEM, trosoban name{ten stan u centru Novog Sada. Telefon 6431-917, 063/8085454.

46440 IZ DA JEM dvosoban stan 50m2, kod Sajma. Telefon 021/444-258, 064/111-35-61.

46459 IZ DA JEM poluname{tenu garsoweru (sudoper, ve{ ma{ina, komode, klima) u ul.

1300 Kaplara, mo`e i name{tena. Telefon 063/8074-411.

46074 NA BU LE VA RU name{ten dvosoban stan izdajem. Telefon: 063/601-661.

45764 PO TREB NA cimerka studentkiwa ili zaposlena devojka u jednoiposobnom komfornom stanu, kod Sajma, od 1. februara. Telefon 6390-326.

46206 IZ DA JE se name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma. Telefon 063538413.

46217

oglasi DVO SO BAN name{ten stan sa TV-om, kablovskom, ve{ ma{inom u ulici Pariske komune (blizu Sajma i med. fakulteta). Telefon 063/749-55-86.

46252 IZ DA JEM jednosoban (34) name{ten stan na Futo{kom putu, Satelit. Centralno, parket, kablovska, prizemqe, 120E+ tro{kovi. Telefon 021/6366-882, 064/819-50-93.

46307 IZ DA JEM jednosoban, renoviran, name{ten stan, pogodan za bra~ni par. Novi Sad, Liman Balzakova, blizina Doma zdravqa.

Telefon 0644908499.

46366 IZ DA JEM kompletno name{ten, dvosoban komforan stan 50m2. Telefon 066 9236081.

46369 IZ DA JEM jednoiposoban, nename{ten stan, visoko prizemqe, pogodan za kancelarije, u Ulici Stevana Musi}a. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276.

46385 IZ DA JEM jednosoban kompletno name{ten stan kod ABC-a Rumena~ka 21. Telefon 062/890-11-99.

46417 IZ DA JEM trosoban prazan stan u centru Petra Drap{ina, prvi sprat na du`e vreme.

Telefon 062/543-816.

46418 IZ DA JE se dvosoban stan. U obzir dolaze `enske osobe.

Telefon 021/425-383.

46472 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan 40m2, kod @eqezni~ke stanice, 130E plus depozit. Telefoni: 063/8752329, 022/570-420.

46483 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 46537

ZA PO ZNA TE kupce hitno potrebni Limanski stanovi od dvosobnog do troiposobnog!!! Pozovite 065/2500-213.

572073 PO TREB NI boqe name{teni stanovi: iskqu~ivo centar za egzit i okolina sajma. Telefon: 021/522-533.

46536 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000E. Telefon 063/519-533.

46538 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519533, novisad@ stanovi.rs 46539 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 250-300 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.

Telefon 063/522-202, 063/519533.

46540

KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

46395 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

572018 KU PU JE MO stanove, ku}e, sala{e, zemqu na ^eneju, lokaciju za zgradu gde je iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 063/598-463, 021/621-52-60, 02166-21-797.

46500

NOV useqiv dupleks 100m2, 3. i 4. sprat, dole dnevni boravak sa kuhiwom, WC, gore 3 sobe i kupatilo, isto~na strana, CG... Cena sa PDV-om 72.100E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963, (www.avenia-nekretnine.com).

571978

PRO DA JEM stan u 9 jugovi}a, VP, 33m2, vlasnik, cena 33.000E. Telefoni: 063/89-70668, 065/89-70-668.

46254 PRO DA JEM garsoweru 14.000E, kod stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598-878.

46324 NO VA DE TE LI NA RA odmah useqiva, ukwi`ena garsowera 25m2, ima terasu za 28.000. Telefon 528-137, 063/811-7331.

46392 VA SE STA JI ]A garsowera 26m2, ukwi`ena, odmah useqiva, veoma korektna, centralno grejawe. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

46401 PRO DA JEM jednosoban stan 38m2 u Veterniku, ulica Milana Tepi}a.

Telefon 063/529-124.

46188 JED NO SO BAN stan 43m2, prvi sprat Bate Brki}a 35.000E, stan 55.30m2, prvi sprat Mileve Mari} 45.000E Novo naseqe.

Telefon 021400-148.

46228 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 550E/m2, Novi Sad, Bulevar Evrope.

Telefon 063/598-878.

46325 NO VO NA SE QE jednosoban stan, 36m2, odli~nog rasporeda, terasa, lift, ukwi`en za 32.000, Savina 32m2 odmah useqiv - povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

46396 SA TE LIT 33m2, drugi sprat, ukwi`en, renoviran. Telefon 062/890-11-99.

46416 PRO DA JE MO na Limanu jednosoban ukwi`en stan za 29.000. Telefon: 6447-622, 063/540-165.

46460 NO VO NA SE QE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs.

572019 @. STA NI CA - useqiva nova garsowera 27m2, lift, terasa, CG, odli~an raspored cena sa PDV-om 32.560E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779.

571992 HIT NA PRO DA JA! Nova GA 27m2, Novo naseqe iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, ~isti papiri, brzo useqiva, prvoklasan kvalitet, sig. vrata, pvc, kl. parket, ital. plo~ice, cena 25.800. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

572003 SA LAJ KA, useqiva garsowera, 21m2-17.000E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622.

572008 NO VA DE TE LI NA RA, 29m2, useqiva, name{tena, III sprat, 34.000E. Telefoni: 064/215-6090, 021/526-622.

572010 NO VI SAD, centar, 26m231.930E, ukwi`ena 1/1, nova garsowera, visoko prizemqe, terasa, fenomenalna, odli~na oprema. Telefoni: 064/188-7491, 021/526-622.

572012 GAR SO WE RA, u`i centar, 29m2 vp, salonski tip, odli~na garsowera, ekstra lokacija, izuzetno povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

571965 GAR SO WE RA, nova, odmah useqiva, blizina Cara Du{ana, 23,5m2 v.p. Cena sa PDV-om 31.000 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

571966 SLO BO DA NA BA JI ]A 24m2 ukwi`ena garsowera, sa name{tajem i klimom 26.000 evra. Telefoni: 423-208, 063/111-8085.

571949 UKWI @E NA garsowera na Novoj Detelinari - Bulevar Evrope, 24m2, lift, CG, PTV... Useqiva odmah! Cena 28.000 evra.

Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618, (www.avenia-nekretnine.com).

571975

dnevnik

N. DE TE LI NA RA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

572022 UGAO BU LE VA RA EVRO PE i Koste Racina 19m2 na prvom spratu, lift, terasa, uredni papiri 23.000. Investitor „Moj Dom”. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

573233 KOD SAJ MA garsowera 24m2 sa terasom i liftom, nova zgrada ima povrat PDV-a.

Hitno. [ifra 1002510, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193, 060/0730577.

573234 NO VO NA SE QE 29m2, ukwi`en, cena 24.000, IV sprat, lift. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com.

573235 GAR SO WE RA 24m2 N. Detelinara - nova garsowera, lift, franc. balkon, klasi~na gradwa, useqiva u aprilu, komunalije ispla}ene u celosti. Telefon 063/7-333-621.

573257 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Tel. 060/621-1685.

573264 OD LI ^AN jednosoban stan 25m2 novije gradwe u Ulici Bore Prodanovi}a. III sprat, terasa, odvojena kuhiwa sa prozorom. Ekstra zgrada.Tel. 063/775-9121.

573265 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv jednosoban stan od 31m2. IV sprat, lift. Prodaja sa novim name{tajem.Povoqno! Tel. 063/692-917.

573267 HIT NA PRO DA JA klasi~nog jednosobnog stana od 33m2 u Ulici Antona Urbana. I sprat, ukwi`en. Cena 26.000E. Tel. 063/692-917.

573268 RAD NI^ KA ulica u blizini Dunava, pogled na tvr|avu, odli~an jednosoban stan 27m2, ukwi`en, lift, terasa.

25.000E. Tel. 063/777-6233.

573269 IZA LU TRI JE, ukwi`en jednosoban stan 37m2, u odli~nom stawu. Tel. 6624-218.

573228 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en, 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

572059 NO VO NA SE QE - Mileve Mari}: jednosoban, ukwi`en stan od 29m2, 4. sprat, lift, CG, PTV... Cena 23.500 evra.

Telefoni: 064/823-6618, 021/661-4200.

571980

JED NO SO BAN stan, M. Dimitrijevi}a, II sprat, dvori{no orjentisan, lep raspored, 44m2, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

571964 DE TE LI NA RA 35m2 - jednosoban - mogu} jednoiposoban stan, renoviran, odmah useqiv - ukwi`en, CG cena 32.500E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963.

571994 KOD RI BQE PI JA CE, u novijoj zgradi stan od 32m2, terasa, lift, prodajem po ceni od 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

572020 „ABC” CEN TAR - N. Detelinara, odli~an 1.0 nov, prazan odmah useqiv i ukwi`en stan od 30m2 cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

572021

PRO DA JEM dvosoban stan 59m2, Liman III, sprat IV, [ekspirova.

Telefon 021/372-587, 064/230-2732.

46327 BEZ PO SRED NI KA, prodajem stan Bulevar oslobo|ewa 51m2 5 sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwi`en, mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49.

46367 @E LE ZNI^ KA ulica, odli~an dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500. ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

46397 KOD SUP-a Kraqa Petra dvosoban stan, 51m2 na prvom spratu, ukwi`en za 45.400. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

46399 LI MAN jedan klasi~an dvosoban stan, lepog rasporeda 56m2 ima terasu, dvostrano orjentrisan. Telefoni: 528137, 063/538-166.

46400 BU LE VAR OSLO BO \E WA na mirnu stranu gleda, kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500. Telefoni: 528-137, 661-2262.

46405 AVI JA TI ^AR SKO NA SE QE prvi sprat, 50m2, ukwi`en. Telefon 062/890-11-99.

46415 PRO DA JE MO klasi~an dvosoban stan 57m2 na Limanu za 51.500, odmah useqiv. Telefon: 6447-622, 063/540165.

46462 PRO DA JE MO dvosoban stan na tre}em spratu sa liftom kod `. stanice za 46.500. Telefon: 6447-622.

46466 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`en stan od 40m2 cena 44.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

572025

oglasi

dnevnik

NO VO NA SE QE, 37m2, na I spratu, nov odli~an 1.5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

572026 BU LE VAR EVRO PE, novi 1.5 stanovi od 31-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

572029 USE QIV jednoiposoban stan 33m2, 1. sprat, neprolazne sobe, dvori{na strana, lift, CG cena sa PDV-om 37.400E. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

571993 KA ]E DE JA NO VI] 37,5m2 odmah useqiv ukwi`en stan sa odvojenom trpezarijom, II sprat. Telefoni: 528-599, 063/111-8085.

571950 KOD PA RI SKE KO MU NE 1.5-soban stan II sprat ukwi`en 41.5m2 39.000 evra. Telefoni: 423-208, 063/111-4142.

571951 POD BA RA: Jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, CG gradsko... Cena 31.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618.

571972 NO VA DE TE LI NA RA - nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 40m2, terasa, CG, lift, cena 37.100E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779.

571974 JED NO I PO SO BAN 28m2 ukwi`en - odmah useqiv, 2. sprat, terasa, odli~an raspored, cena 28.000E. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200.

571983 BU LE VAR OSLO BO \E WA Pap Pavla 39m2, jednoiposoban, ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, cena 46.200E. Telefoni: 064/823-6621, 021/ 542779, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

571984 OD MAH USE QIV - ukwi`en 38m2 - jednoiposoban, odli~an raspored, neprolazne sobe, cena 33.000E. Telefoni: 069/241-0417, 021/542-779, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

571979 BU LE VAR OSLO BO \E WA: odli~an jednoiposoban stan, 47m2, 5. sprat sa liftom, 2 terase, 2 sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa. Ukwi`en - mo`e kredit. Cena 48.400 evra. Telefoni: 064/823-6618, 021/542779, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

571988 M. DI MI TRI JE VI ]A 45m2, jednoiposoban, kuhiwa odvojena, ukwi`en 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853.

572060 \. N. JO HA NA 52m2, I sprat, terasa, jednoiposoban 44.400.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

572061 TE ME RIN SKA, I sprat, jednoiposoban, lift, terasa, ukwi`en 37.200. Telefoni: 444-107, 633-7853.

572062 CEN TAR, u Sowe Marinkovi} ukwi`en stan od 33m2 na I spratu, pogodan za kancelarije. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs.

572023 NA UGLU BUL. EVRO PE i Koste Racina 39m2 jednoiposoban stan, severoisto~na strana 1.100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com.

573236 U STRO GOM CEN TRU kod Keja i Izvr{nog ve}a 40m2 na prvom spratu, ukwi`en salonac, cena ekstra 45.300. Telefoni: 451-318, 0658506616, www.ne k ret n i n e-moj d om.com. [ifra 1002433.

573237

NOV jednoiposoban 42m2, Kisa~ka, II sprat, gleda na dvori{te, useqiv po isplati, ukwi`en, 39.500. Telefon 063/517-846.

572084 CEN TAR, Radni~ka ulica, blizina Suda, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Idealno za kancelarijski prostor. 32.000E. Tel. 063/504-799.

573270 BRA NI MI RA ]O SI ]A br.

14, ukwi`en jednoiposoban stan 45m2-48.600E, ostaju kuh. elementi, klima. Telefoni: 526-622, 062/150-45-32.

572017 DA NI LA KI [A, 31m2, odli~an jednoiposoban stan, kuhiwa odvojena, II sprat, lift, terasa. Nov, brzo useqiv. Tel. 063/108-8017.

573266 JED NO I PO SO BAN 39m2 Grbavica - nov stan na izuzetnoj lokaciji, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, komunalije ispla}ene u celosti, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621.

573258 DVO SO BAN 47m2 Grbavica nov stan na odli~noj lokaciji, vrhunska oprema, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, Merkatora, komunalije pla}ene u celosti, vredi kupiti.

Tel. 021/55-77-58, 065/555-7758.

573259 DVO SO BAN 52m2 centar - S. Musi}a stan salonskog tipa, 2. sprat, okrenut na dve strane, ukwi`en, odmah useqiv, blizina Suda, fakulteta, Spensa…vredi kupiti. Tel. 065/555-77-58, 021/55-77-58.

573260 DVO SO BAN 53m2 Rumena~ka stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, cena: 42.000 evra. Tel. 021/55-77-58, 065/555-77-58.

573261 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 47m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Tel. 063/108-8017.

573271

KO SOV SKA ULI CA, odli~an, komforan, ukwi`en dvosoban stan 53m2. I sprat, terasa, kompletno renoviran. Odmah useqiv. Tel. 060/621-1685 .

573272 FU TO [KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene. Hitno i povoqno! Tel. 060/621-1685.

573273 LI MAN III, Narodnog fronta, odli~an, komforan dvosoban stan od 53m2. Lift, terasa, ukwi`en. Cena 51.500E. Tel. 063/777-6233.

573274 KON FO RAN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwi`en, 52.000.

Telefon 063/517-846.

572085 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 42.000. Telefon 063/517-846.

572086

KLA SI ^AN dvosoban 48m2, Grbavica, Pu{kinova, I sprat, kompletno renoviran, ukwi`en, treba videti stan, 49.500. Telefon 063/517-846.

572087 SA LON SKI dvosoban 74m2, strogi centar kod glavne po{te, III sprat sa liftom, u odli~nom stawu, dve velike sobe do ulice, terasa, odvojena kuhiwa i trpezarija, veliko kupatilo, ukwi`en. Telefon 063/517-846.

572088 KOD STA NI CE i Sajma dvosoban stan 50m2 na III spratu, ukwi`en renoviran, cena 42.000. Telefoni: 451-318, 523193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1002206.

573238 U NO VOJ ZGRA DI Okrugi}eva ulica dvosoban stan 48m2 na III spratu. Ekstra povoqno 37.500. Telefoni: 451-318, 060/0730577, www.ne kret ni nemoj dom.com. [ifra 1002278.

573239 GR BA VI CA ukwi`en 48m2, II sprat, cena 51.500 novija zgrada. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

573240

[ON SI - Novo naseqe 55m2+12m2 odli~an klasi~an dvosoban stan mo`e biti dvoiposoban na III spratu, terasa, lift, ukwi`en 53.600, {ifra 1002011, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 061/27-36-289, 523-193.

573241 DVO SO BAN stan 49m2 crvena fasadna cigla sa terasom i liftom, komplet renoviran, 43.750, {ifra 1002452, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Tel. 451-318, 523-193, 060/0730-577.

573242 PA RI SKE KO MU NE 60m2 klasi~an dvosoban, lift, terasa, ukwi`en. Hitno, 46.500.

Tel. 451-318, 523-193, 065/8506-616, {ifra 1002520, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

573243 GR BA VI CA, klasi~an dvosoban, 52m2, ukwi`en, vrlo povoqno, ni`a spratnost. Tel. 6624-218.

573229 OD LI ^AN stan u Mi{e Dimitrijevi}a, 70m2, ukwi`en novija gradwa, cena 61.300, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Tel. 451-318, 523-193. 573250

U NA ROD NOG FRON TA 68m2 komplet renoviran cena 72.200, Liman III, {ifra 1000752, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193, 060/07-30-577.

573251 BU LE VAR, kod hotela „Novi Sad”, ukwi`en 2.0 stan od 41m2, po ceni od 37.000. Telefon 063/742-21-80.

572024 DE TE LI NA RA, ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 51m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 38.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

572036 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi vrhunskog kvaliteta, odli~an ukwi`en stan od 64m2 sa prelepom terasom, cena 69.000 uz mogu} dogovor. Telefon 063/516-478, www.bo mil.rs.

572038 PA RI SKE KO MU NE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

572064 MAK SI MA GOR KOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

572065 RI BQA PI JA CA 51m2, prvi sprat, dvosoban, terasa, ukwi`en 51.500, nije fiksno, odmah useqiv. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

572066 LI MAN I 53m2, dvosoban, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 53.000, cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 633-7853.

572067 KO ZA ^IN SKOG, blizina Keja, odmah useqiv 68m2, ukwi`en, dve terase 62.000.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

572069 SA JAM, Mi~urinova, dvosoban, ukwi`en, lift, terasa, nov, odvojena kuhiwa 49.000, nije fiksno. Telefoni: 444107, 633-7853.

572070 BU LE VAR OSLO BO \E WA!!! Stan od 48m2 u hitnoj prodaji u zgradi sa liftom, brzo useqiv!!!

Telefon 065/2500-213.

572074 LI MAN II!!! Komforan dvosoban stan u zgradi sa liftom, svetao, ukwi`en useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefon 065/2500-213.

572075 MAK SI MA GOR KOG!!! Dvosoban stan odli~nog rasporeda zgodan za vi{e namena kod Suda!!! Pozovite!!! Telefon 065/2500-213.

572076 LI MAN III!!! Dvosoban stan odli~nog rasporeda zgodan za pregra|ivawe kod Limanske pijace!!! Telefon 065/2500213.

572077

nedeqa5.februar2012.

SO CI JAL NO: Nov, dvosoban, 51m2, mogu} dvoiposoban, odmah useqiv, ukwi`en! Cena 49.900 evra.

Telefoni: 021/424-963, 064/823-6604.

571989 DE TE LI NA RA 51m2 - dvosoban - klasi~an raspored, ukwi`en - useqiv, 3. sprat, terasa, CG, cena 38.100E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601.

571990 NO VA DE TE LI NA RA - dvosoban 48m2 - ukwi`en - useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG, cena 46.350E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

571987 OD LI ^AN dvosoban stan od 64m2, lift, terasa, CG, PTV, ukwi`en, odmah useqiv. Cena 48.400 evra.

Telefoni: 064/823-6610, 021/661-4200, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

571985 GR BA VI CA - Limanska pijaca: ukwi`en dvosoban stan (mogu} dvoiposoban) 55m2, 4. sprat (od 9), lift, terasa, CG... Cena 56.650 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/424963.

571973 DE TE LI NA RA 48m2 ukwi`en, terasa, klima, nema lift 40.000 evra. Telefoni: 528599, 063/111-4142.

571952 ABC RU ME NA^ KA dvosoban stan IV sprat 50m2 mo`e zamena za ve}i ili prodaja.

Telefoni: 528-599, 063/1114142.

571953 LI MAN III kod Doma zdravqa 65m2 odli~an stan, III sprat mo`e zamena za mawi u gradu.

Telefoni: 423-208, 063/1118085.

571954 DVO SO BAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwi`en, mo`e dvoiposoban, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

571961 DVO SO BAN stan, Somborski bulevar, kvalitetna gradwa, useqiv za dva meseca, prvi sprat, 47m2, cena 47.000 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87.

571968 CEN TAR - Ul. Stevana Sremca 54m2 - nov dvosoban stan useqiv odmah, 3. sprat, terasa, CG, cena 58.000E. Telefoni: 069/241-0417, 021/424-963.

571998 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS 45m2, Salajka, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena 41.500. Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212.

572001 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwi`en, mogu}nost kupovine i gara`e u istoj zgradi!!! Cena 55.500. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212.

572002 LI MAN, ukwi`en dvosoban stan za renovirawe, V sprat, lift, terasa, cg, 51.500E. Telefoni: 063/780-99-09, 021/526622.

572011 HIT NO!!! Brzo useqiv DS 40m2, Nova Detelinara, J. ^melika, odvojena kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, kl. parket, dvori{na strana, cena 39.900. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212.

572004 CEN TAR, u luks novoj zgradi 2.0 odmah useqiv stan od 44m2, cena 52.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

572030 BE TA NI JA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwi`en stan, cena 49.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

572031

25

NO VO NA SE QE, odli~an 2.0 stan na I spratu, kompletno renoviran od 59m2 po ceni od 54.600. Telefon 636-6952.

572032 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, ukwi`en klasi~an 2.0 stan od 52m2 na III spratu, cena 45.500. Telefon 636-8429.

572033 CEN TAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2.0 stan, bez ulagawa, 57m2 cena 56.500.

Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs.

572034 LI MAN, klasi~an 2.0 stan od 53m2 cena 51.900. Telefon 6368429.

572027 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2.0 stan od 48m2, III sprat, terasa, lift, cena 46.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

572028 HIT NO! Odli~an DS 49m2, Bul. oslobo|ewa, V sprat od VI II, lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prozorom, ostaju ugradni plakari, klima, ukwi`en, cena 46.500. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212.

572006 HIT NO! Novo naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500 nije fiksno. Telefoni: 528-137, 661-2262.

46393 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 43m2 na prvom spratu, ukwi`en, odmah useqiv, gleda na mirnu stranu, 37.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

46394 VOJ VO DE MI [I ]A 40m2 u funkciji jednoiposobnog, prvi sprat, visoki plafoni, pogodno i za kancelarije i sli~no, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166.

46398 NO VO NA SE QE nov, ukwi`en jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv poluname{ten, lift, terasa, tre}i sprat. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

46404 PRO DA JEM jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000, odmah useqiv!!! Telefon: 6447-622, 063/540165.

46461

SE QA^ KIH BU NA zgrada od crvene cigle, stan 76m2 odli~nog rasporeda, na prvom spratu, sa pogledom na park.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

46403 RU ME NA^ KA, dvoiposoban stan 61m2, ukwi`en, odli~nog rasporeda, za 55.000. Telefon 528-137, 063/538-166.

46407 LI MAN TRI odli~nog rasporeda dvoiposoban stan 71m2 na tre}em spratu, ima terasu.

Telefon 528-137, 063/538-166.

46410 DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A stan 75m2 u veoma korektnom stawu, ukwi`en, ima terasu, lift, za 66.000 uz dogovor.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

46412 PRO DA JE MO dvoiposoban ukwi`en stan blizu sajma za 55.000. Telefon: 6447-622 i 063/540165.

46463 PE TRO VA RA DIN - nov useqiv stan 48m2 i 42m2 na prvom spratu, lift, terasa, parking, cena veoma povoqna. Telefon 063/585-076.

46319 OD LI ^AN trosoban stan, 1. sprat, 78m2, ukwi`en, Liman 4, vojna zgrada, 1.300 kaplara broj 16. Telefon 063/524-133.

45928 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25.

46231

26

nedeqa5.februar2012.

LI MAN, odli~an, odmah useqiv, trosoban stan 80m2, ~etvrti sprat, lift, ukwi`en, dobra zgrada. Telefoni: 528137, 063/538-166.

46402 RAD NI^KA, trosoban salonski stan 101m2 na prvom spratu, dvostrano orijentisan. Telefon 528-137, 063/811-7331.

46408 PRO DA JEM stan u Turgewevoj 80m2. Telefon 060/180-8044.

46430 HIT NO prodajemo trosoban ukwi`en stan na Detelinari za 44.000. Telefon:6447-622, 063/540165.

46464 PRO DA JE MO luksuzan trosoban stan 98m2 u @elezni~koj ulici na 4 spratu sa liftom, mo`e i sa gara`om. Telefon: 6447-622.

46465 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 2.5 renoviran stan od 60m2, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

572035 EKS TRA sre|en, pre godinu dana renoviran dvoiposoban stan na [onsiju, 62m2, lift, terasa, CG, proto~na topla voda, dvori{na strana - jugoistok... Cena: 63.900 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/8236621.

571981 BU LE VAR OSLO BO \E WA 72m2, dvoiposoban ukwi`en, dva sanitarna ~vora, zgrada od fasadne cigle 70.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 572071 PRO DA JE SE odli~an ukwi`en 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

572039 HIT NO, Novo naseqe, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano kupatilo, kuhiwa ... 2.5 stan, cena 63.800. Telefoni: 636-8429, 063/828-83-77, www.bomil.rs.

572040 GR BA VI CA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwi`en, na II spratu sa liftom, cena 68.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

572037 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

572044 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwi`en 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-21-80.

572045 BU LE VAR kod Lutrije, dvoiposoban stan 60m2, odmah useqiv, cena - 50.500. Tel. 6624218.

573230 NA GR BA VI CI u ukwi`enoj zgradi iz 2005. godine, ukwi`en, dvoiposoban stan na drugom spratu u odli~nom stawu, 66m2 + ostava, cena 68.000, {ifra 1002421, www.nekretninemojdom.com. Tel. 523-193, 060/07-53-782.

573246 BU LE VAR OSLO BO \E WA 60m2 kod Lutrije dvoiposoban prazan, lift, terasa ukwi`en 51.000, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 065/8506-616, {ifra 1002420. 573247 GR BA VI CA kod Limanske pijace dvoiposoban komplet renoviran prazan odmah useqiv stan, 53m2, ukwi`en. Tel. 060/07-30-577, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002449.

573248 BU LE VAR EVRO PE dvoiposoban stan 58m2 sa terasom i liftom ima povrat PDV-a cena 55.000. Tel. 451-318, 523193, 060/07-30-577, {ifra 1002518, www.nekretnine-mojdom.com.

573249 DVO I PO SO BAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina 48m2 gleda na istok, cena 1100 evra/m2, ima povrat PDV-a. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

573244

MAK SI MA GOR KOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwi`en, kompletno renoviran. Dvori{na strana. Hitno!

51.500E. Tel. 063/777-6233.

573275 TRG MA RI JE TRAN DA FIL, nov, useqiv dvoiposoban stan, 62m2. II sprat, lift, terasa. Izuzetna zgrada. Parking u dvori{tu. Tel. 063/692917.

573276 MA JE VI^ KA ULI CA, 61m2, odli~an, odmah useqiv dvoiposoban stan u novoj zgradi. II sprat, terasa. Povoqno!

Tel. 063/108-8017.

573277 NA PRO DA JU ukwi`en, prazan, useqiv dvoiposoban stan od 68m2 u Gunduli}evoj ulici.

I sprat, lift, terasa. 59.500E. Tel. 063/777-6233.

573278 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, ukwi`en, noviji trosoban stan, III sprat, terasa. Mogu}nost prodaje sa gara`om i name{tajem. Povoqno. Tel. 063/108-8017.

573279 LI MAN II, Ravani~ka ulica, na prodaju dva izuzetna stana, 90m2 i 110m2. Lift, terase, ukwi`eni! Tel. 063/777-6233.

573280 TRO SO BAN 90m2 centar - S. Musi}a stan salonskog tipa, 1. sprat, okrenut na dve strane, idealan za ordinacije, kancelarije, blizina fakulteta, Suda, Spensa…vredi kupiti.

Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58.

573262 UGAO BU LE VA RA EVRO PE i Koste Racina trosoban stan 66m2, lift, terasa uredni papiri, investitor Moj Dom. Tel. 451-318,523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 573245 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwi`en, mogu}e pregraditi u dva stana 93.000. Telefon 063/517-846.

572089 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwi`en 89.000.

Telefon 063/517-846. 572090 KLA SI ^AN trosoban 70m2, Bulevar oslobo|ewa kod Betanije, vojna zgrada, fasadna cigla, IV sprat sa liftom, ostava, ve{ernica na spratu, odvojena kuhiwa, dva kupatila, ukwi`en, dvori{no 72.000.

Telefon 063/517-846. 572091 NOV, useqiv, trosoban 77m2, Futo{ki put, kod hotela”Holidej in”, I sprat, lift, prvoklasna gradwa, dve terase, 75.000. Telefon 063/517-846.

572092 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, 67m2, ukwi`en trosoban dupleks, cena - 56500. Tel. 6624-218.

573231 CEN TAR Ilije Vu~eti}a 95m2 trosoban ukwi`en salonski prvi sprat, {ifra 1002379, www.nekretnine-mojdom.com 451-318, 063/27-36289.

573252 LI MAN, odli~an 3.0 stan u funkciji 3.5 stana, na I spratu, cena 74.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

572046 NO VI BU LE VAR, nov, ukwi`en i useqiv 3.0 stan od 64m2 odli~nog rasporeda, III sprat sa liftom, cena 60.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

572041 LI MAN 2, odli~an 3.0 stan od 75m2 cena 67.000 nije fiksno.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

572042 @. STA NI CA, ukwi`en 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

572043

oglasi

NOV ukwi`en trosoban stan u blizini Ribqe pijace od 66m2 odli~nog rasporeda u ekstra zgradi. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

572079 LI MAN IV!!! Kompletno sre|en ukwi`en trosoban stan na prvom spratu. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

572080 HIT NO! Prazan, odmah useqiv, ukwi`en trosoban stan na Keju, 81m2, 2. sprat, lift, 2 terase, dvostrano orijentisan, u dobrom stawu... Cena dogovor. Telefoni: 064/8236618, 021/542-779.

571971 NO VO NA SE QE, 71m2 - trosoban - ukwi`en, 1 sprat, terasa, CG, lift, komplet renoviran - odli~an raspored. Cena: 63.900 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/424-963, (www.avenia-nekretnine.com).

571986 RU ME NA^ KA kod Sajma trosoban renoviran stan 83m2 ~ista prodaja cena dogovor. Telefoni: 528-599, 063/111-8085.

571955 LI MAN IV ukwi`en trosoban stan bez ulagawa 81m2, IV sprat svaki dogovor mo`e zamena za ve}i. Telefoni: 423208, 063/111-4142.

571956 CEN TAR salonski stan trosoban +devoja~ka soba, 98m2, I sprat, delimi~no renoviran, ukwi`en. Telefoni: 528-599, 063/111-4142.

571957 NO VI SAD, Nova Detelinara, nov, ekstra, neuseqavan, komforan, trosoban, dupleks, odvojena kuhiwa, prirodna ventilacija, terasa, 75m255.000E. Hitno! Telefoni: 021/526-622, 064/188-74-91.

572014 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 77m2, kod „Higijenskog zavoda”, I sprat, lift, terasa, nov, neuseqavan, ekstra kvalitet, ukwi`en, cena samo 67.300! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

572005 HIT NA PRO DA JA!!! Odli~an TS 75m2, Liman II, odmah useqiv, ukwi`en, za renovirawe, perfektan raspored, dvori{na strana, dva sanitarna ~vora, cena 61.900. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

572000

PRO DA JEM ~etvorosoban stan, prvi sprat u naju`em centru Novog Sada, 90m2 plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569-046.

46179 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefon 528137, 063/538-166.

46411

SO WE MA RIN KO VI 5, salonski visoki parter 107m2 1170 E/m2 vlasnik. Telefon 064/43-11-322.

46043 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30.

46272 CEN TAR u blizini SPENSa ekstra sre|en ~etvoroiposoban 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi. Telefon 528137, 063/538-166.

46409 TRO I PO SO BAN, Suboti~ki bulevar, bli`e Limanu, 85m2, odli~an stan, preporu~ujemo, cena: 77.000 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

571963 MI ^U RI NO VA troiposoban, lift, terasa, ukwi`eno, velika dnevna soba 88.600.

Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 6337853.

572072 NO VO NA SE QE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Telefon 6368-429, www.bomil.rs.

572049 GR BA VI CA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

572050 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda po ceni 88.600. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs.

572051 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4.0 stan od 104m2, cena 118.500. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

572052 NO VA DE TE LI NA RA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

572047 CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

572048 PARK SI TI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!!

Nov!!! Telefon 063/500-213.

572081 KOD OSNOV NE [KO LE!!!

Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Telefon 065/2500-213.

572082 SA LON SKI!!! Odli~an stan ni`e spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500-213.

572078

dnevnik

KOD SO CI JAL NOG Vojvode [upqikca 95m2 dupleks ~etvorosoban odli~an 67.100 fiksno. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1002228, www.nekretnine-mojdom.com.

573254 DA NI LA KI [A, 134m2 nov, odmah useqiv ~etvorosoban stan u odli~noj ukwi`enoj zgradi, cena 151900, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1000476. Tel. 451-318, 523-193.

573255 STA NO VI u Park Sity, kvadrature 153m2, 157m2, 126m2, 133m2, 151m2, 159m2 i 200m2, Liman nova gradwa, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193.

573256 IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj etazi 150m2, cena 60.000. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com.

573232 EKS KLU ZI VAN salonski petosoban stan, 134m2, centar, Mihaila Pupina, II sprat, prema Keju. Kompletno renoviran, ukwi`en. Treba videti stan 063/517-846.

572093 HIT NO!!! Ekstra ponuda! Bulevar oslobo|ewa: 120 m2 nov, brzo useqiv ~etvorosoban stan, 3. sprat, terasa, CG, lift, perfektan raspored...

Mo`e kredit. Cena 105.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963.

571976 PE TRA DRAP [I NA, ~etvorosoban stan, 120m2-900E/m2.

Telefoni: 062/150-45-32 021/526-622.

572009 VOJ VO DE [U PQIK CA, hitno, 95m2, nov, useqiv ~etvorosoban stan po povoqnoj ceni 67.000E. Hitno! Tel. 063/108-8017.

573281

PRO DA JEM ku}u u Novom Sadu, na Klisi, kod auto-puta, 25.000E. Telefon 063/26-77-80.

46328 HIT NO i povoqno prodajem ku}u, kod `elezni~ke stanice.

Mo`e i zamena za stan uz doplatu. Telefon: 064/611-73-75.

46387 KU ]A, Adice, Qubice Ravasi, plac 800m2, ku}a oko 300m2. Telefon 062/890-11-99.

46413 NO VA UKWI @E NA ku}a, Klisa, 120m2 stambeno+30m2 podruma, plac 680m2, zidano ciglom-sendvi~ zid, ~etvorosobna, voda, struja, gas, cena 61.800E.Telefon 064/823-6601, 021/542-779.

46468 PRO DA JEM spratnu ku}u u Bege~u 124m2, eta`no grejawe na gas, odmah useqiva, ukwi`ena, plac 800m2, cena 70.000E ili mewam za mawi stan u Novom Sadu uz va{u doplatu. Telefon 066/911-0348.

46339 PRO DA JEM ku}u u Veterniku 240m2, plac 655m2, sve komunalije, centralno grejawe, vo}wak preko puta, cena 71.500E. Telefon 021/823-907.

46308 PO VOQ NO prodajem ku}u u Ba~kom Gradi{tu 90m2, sa zemqi{tem 500m2 i wivom 392m2, blizu centra i vode (pecaro{i). Telefon 063/7667350.

46271 PRO DA JEM plac u Rumenki 580m2 (ogra|en, pro{la struja i voda). Telefon 060/180-80-44 46429 PLAC Adice Sime [olaje 400m2 sve na placu. Telefon 062/890-11-99.

46414 PA RA GO VO, plac 2.000m2 na glavnom putu. 1m2 / 40E. Telefon 063/86-26-504.

46239

^E TVO RO SO BAN dupleks u ]irpanovoj, 90m2, 4. sprat, odmah useqiv, sre|en, pred ukwi`bom... Cena 65.000 evra.

Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com).

571982 IN VE STI TOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2, terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana.

Bulevar Evrope. Moj dom. Pozovite 451 318, 523-193.

573253

PE TRO VA RA DIN - prodajem prazne placeve, stare ukwi`ene ku}e za renovirewe i prazne novije zavr{ene, dobre lokacije. Telefon 063/152-052-1.

46320 VI LA na najlep{em mestu kod Cara Du{ana. Telefoni: 423-599, 065/57-27-527. 571958 NO VI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane gara`e koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Mo`e zamena za stan uz doplatu 90.000E. Telefoni: 526-622, 063/11-24-911.

572015 TE LEP, novija ukwi`ena ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Telefon 064/220-9565, www. bomil.rs.

572053 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

572057 OD LI^ NA dvojna ku}a u centru Veternika, Pr+S+Pk, 200m2, plac 3 ara, komplet infrastruktura, u odli~nom stawu... Ukwi`ena. Cena 51.500 evra. Telefoni: 064/823-6621, 542-779.

571991

PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613.

45477 TE LEP - prodajem novu ku}u sa lokalom 230m2 plus radionica 45m2 i plac 7.5 ari. Cena dogovor. Telefon 505-885.

46189 PRO DA JEM ve}u poslovnu ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 063/105-0-105.

46326

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

GRA \E VIN SKI PLAC, Boc ke 10 ari, ukwi `en, po gled, in fra struk tu ra, vre di po gle da ti!!!

Te le fo ni: 021/450-417; 063/128-97-97.

571962 BA NO [TOR, ukwi `e na tro sob na vi ken di ca, sa po gle dom na Du nav. Ce na do go vor. Te le fo ni: 063/780-99-09, 021/526622.

572013

IZ DA JE se lo kal Bu le var oslo bo |e wa No vi Sad, 130m2 sa jed nom kan ce la ri jom i bil bor dom. Te le fon 063/86-01192.

46422 IZ DA JEM od li ~an lo kal 60m2+20m2 po dru ma na Bu le va ru oslo bo |e wa 67, par king, te le fon. Mo `e za sve na me ne.

Te le fon 063/505-257.

45090 MA GA CIN SKI pro stor ili ra di o ni ca na ula sku u Ba~ ki Ja rak, na glav nom pu tu. Ha la 11 h 7 i dvo ri {te 20 m2. Te le fon: 064/1922-001.

45826 KAN C E L A R IJ S KI PRO STOR od 50m2 u stro g om cen t ru. Vi s o k i par t er, CG, in t er f on, par k ing. Me s e~ no 200E. Te l e f on 062/291829.

46368

P R O D A J E M

lokaciju

nedeqa5.februar2012.

E K S K L U Z I V N O ! ! !

P O M E N

PRO DA JE SE STAM BE NO-PO SLOV NI PRO STOR OD 600 M2,

Da nas, 5. fe bru a ra na vr {a va ju se ~e ti ri go di ne od smr ti na {e vo qe ne

Po sled wi po zdrav dra goj

Po sled wi sva sti ci

po zdrav

27 dra goj

KOM PLET NO OPRE MQEN - STRU JA, GAS, TE LE FON, TRI SA NI TAR NA ^VO RA. PO SE DU JE SVE GRA \E VIN SKE I UPO TREB NE DO ZVO LE ZA PRO IZ VOD WU PLA STI^ NE AM BA LA @E. NA LA ZI SE 13 KM OD CEN TRA NO VOG SA DA I IDE A LAN JE ZA PRO IZ VOD WU, TR GO VI NU I SKLA DI [TE. IZ U ZET NO PO VOQ NO. MO GU ]A KOM PEN ZA CI JA ZA STAN UZ DO PLA TU. IN FOR MA CI JE NA TE LE FON:

064/64-12640.

Da {ki

46299

Mi lun ki - Da {ki Pe tro vi}

Qu be Ko va ~e vi} PRO DA JEM ka na rin ce „Ro le re” od li~ ni pe va ~i. Te le fon 063/8117217.

46154

O`a lo {}e ni: su prug \u ro, }er ke Mi ra, Na da i Go ca sa po ro di ca ma.

Po ro di ce: Su pi} i Vu ke li}.

46552

46574

S E ] A W E

od ze ta Pr pa Mi lo va na.

46517

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

na na {eg dra gog i po {to va nog

KU PU JEM sve vr ste auto mo bi la. Pla }am mak si mal no na li cu me sta. Do la zim od mah po po z i v u.

Te l e f o n i: 064/337-7695, 824-611, 062/823-1298.

45740

KU PU JEM sav po lo van o~u van na me {taj, re ga le, uga o ne gar ni tu re, osta le gar ni tu re, sto, sto li ce, ko mo de.... Te le fo ni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728.

46253

KU] NA NE GA - ge ron to lo {ke, me di cin ske ku rir ske uslu ge za bo le sne i sta re.

Agen ci ja za ~u va we de ce, pod u ~a va we, po mo} po ro di qa ma.

Te le fon 021/400-148.

46227 AGEN CI JA ZA ZA PO [QA VA WE, po treb ne: ge ron to ne go va te qi ce, be bi si ter ke, me di cin ske se stre. Or ga ni zu je mo kurs za ge ron to ne go va te qi ce, ce na 27.000 u tri me se~ ne ra te.

Te le fon 021400148.

46230 PO TRE BAN pe kar. Te le fon 021/419-515.

46347 AGEN CI JI „BO MIL”, po tre ban agent pro da je. Te le fon 636-6952.

572054

Da {ka Ra do va na Po po va Na vr {a va se se dam du gih i te {kih go di na od ka ko ni si sa na ma.

Za u vek osta ju se }a wa i po nos na te be.

uvek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji: Iva, De ja, Ni ko la i Du wa.

Mi lun ki - Da {ki Pe tro vi} od se stri }a Jo ce sa po ro di com.

Tvo ji naj mi li ji.

46575

46555

Da na, 5. fe bru a ra, u 10.30 ~a so va, na Tran xa ment skom gro bqu da je mo tro go di {wi po men.

Po sled wi po zdrav naj bo qoj tet ki

46516

Sa du bo kim bo lom i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la

sa do zvo lom

za 3.000 m2 P+3+PK kod @e le zni~ ke sta ni ce u No vom Sa du.

T e l e f o n

063/105-0-105.

46196

PRO DA JEM na Naj lon pi ja ci - No vi Sad stam be no-po slov ni obje kat 422m2 re sto ran u ra du i {est sta no va.

Mo g u} do g o v or. Te l e f on 064/0400313.

46175 ULI^ NI lo kal - Bul. C. La za ra, 32m2, jed na eta `a, dva sta ni tar na ~vo ra, iz log, cg. pre dat na ukwi `bu, = 33.000E. Te le fon 063/807-4172.

46431 HIT N O!!!! Lo k al od 89m2 u Rad n i~ k oj uli c i kod Ste va na Mu s i } a, ukwi ` en, pra zan, CG, ce n a 67.000E. Te l e fo n i: 069/241-0417, 064/8236601.

571997 NO VI SAD, lo kal u Ca ra La za ra, 38m2, uli~ ni ve li ki por tal, 39.000E. Hit no! Mo ze za me na za stan uz do pla tu.

Te le fo ni: 526-622, 063/11-24911.

572016 PO SLOV NI PRO STOR, na me na kan ce la ri je, No va De te li na ra, 130m2 u dva ni voa, ce na 500 evra/m2, „Kvart”. Te le fo ni: 021/450-417; 064/189-3887.

571970 BU LE VAR CA RA LA ZA RA, 32m2, uli~ ni lo kal u pri ze mqu zgra de. Kom plet no za vr {en, od mah use qiv. Po voq no, 33.000E. Tel. 060-621-1685.

573263

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti:od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da.

Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

46211

IZ RA DA alu mi ni jum ske i PVC re hau i ro pla sto sto la ri je, kon struk ci je za ha le, ten de od lek sa na, ko va na bra va ri ja, pro da ja gri fo va nog gvo `|a. Te le fon:021/823-726, 063/521-750.

46359 KU] N I MAJ S TOR - mon ta ` e, de m on t a ` e, na m e { ta ja, sa n i t a r i j a, po p rav k e, vra t a pro z o r i ro l et n e bra ve, {ar k e, kre ~ e w e, far b a we re s ve t a.

Te l e f on 065/6824-398.

46424 KRO JA^: {i ve we pan ta lo na i suk wi, po prav ke ra znih vr sta.

Naj po vo qi je u gra du. Te me rin ska 8 (dvo ri {te). Te le fon 6612-570 od 9-12 15 -19. 46449 JOR GAN XI NI CA - ru~ no {i jem no ve i re no vi ram Va {e sta re jor ga ne, ja stu ke i du {e ke od vu ne i per ja, svih di men zi ja. Te le fon: 021/463362.

46535

PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re E37, E55, E72 cm, vr lo po voq no! Do sta vqam na adre su! Non-stop, Mla den!

Te le fo ni: 421-516 i 064/15725-14.

46221 KU P U J EM is p rav n e i ne is p rav n e ko l or te l e v i z o re! Do l a z ak, is p la t a od mah! Non-stop, Mla d en! Te le f o n i: 421-516 i 064/15725-14.

46222

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zlat ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318-180, 021/451409.

44673 KU PU JE MO sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto {koq ke, ba kar, me sing, alu mi ni jum, el. mo to re, al na se re. ^i sti mo ta va ne i po dru me.

Do la zi mo. Te le fon 062/649000.

46159 PRO DA JEM dr va - bu kva i ba grem, pre voz gra tis, mo gu }a uslu ga re za wa i ce pa wa. Te le fon: 063/77-19-142, 061/617-2219.

46301 BRI KET -od tvr dog dr ve ta, bez lep ka, ce na 1T=10.500 din. sa PDV ili 30 kg = 370.00 din sa PDV-om. Te le fon 063/8074172.

46433 KU PU JEM sta re auto mo bi le, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ka ro se ri je, ~i sti mo po dru me, ta va ne, od mo si mo {ut. Te le fon 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943.

46140

Bo {ko Vo |e vi} Ne po sto ji vre me ko je mo `e iz bri sa ti se }a we na te be. Mir no ko ra ~aj ne be skim pro sto ri ma, vo qen i ne za bo ra vqen.

O`a lo {}e na po ro di ca: Vo |e vi}, Ra do vi} i Ra da ko vi}.

Da {ki

Mi lun ka - Da {ka Pe tro vi}

Hva la ti {to si uvek bi la uz me ne i pru `a la mi ne iz mer nu po dr {ku.

Sa hra na je u po ne de qak, 6. 2. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Tvo ja Iva.

O`a lo {}e ni: su prug Pan te li ja i }er ka Alek san dra i Ne nad.

46576

46486

Po sled wi po zdrav dra goj

Po sled wi po zdrav dra goj

Mi lun ki - Da {ki Pe tro vi}

Da {ki

od: Ma rin ka, Jo si pe, Pe tra i Iva na.

od Isla mi Sa da ta sa po ro di com.

46568

IN MEMORIAM

Po sled wi po zdrav dra goj

Mi ro slav Sto ja no vi}

Mi lun ki - Da {ki Pe tro vi} O`a lo {}e ni: su prug Pan te li ja i }er ka Alek san dra i Ne nad.

46510

46512

Sa te {kim bo lom u sr cu opra {ta mo se od te be dra ga na {a ku mo

Po sled wi po zdrav dra goj

Mi lun ki - Da {ki Pe tro vi}

1977 - 2011.

46509

Po sled wi po zdrav dra goj maj ci i su pru zi

Mi lun ki - Da {ki Pe tro vi}

S tu gom ga se se }a ju ko le ge iz fir me PLA NET Systems Gro up.

od Isla mi Ne ki ja.

od rad ni ka po sla sti ~ar ni ce „[e he re za da”.

571/P

46513

46511

Da {o

Na da Ma vro vi} sa po ro di com.

46551

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa5.februar2012.

Tu `nim sr cem ja vqa mo da je iz ne na da u 75. go di ni pre mi nuo na{ dra gi su prug, ta ta i de da

dnevnik

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ dra gi i vo qe ni su prug, otac i de da pre mi nuo.

Pe ro [u mar

Bog dan Ru {kuc re di teq i mu zi~ ki ured nik 8. 11. 1936 - 3. 2. 2012.

Pe ro [u mar

Vre me i dan sa hra ne bi }e na knad no ob ja vqe ni.

We go va su pru ga Mi ra i si no vi Sr |an i Go ran sa po ro di ca ma.

Sa hra na }e se oba vi ti na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu, 5. 2. 2012. go di ne, u 13 ~a so va.

Po sled wi po zdrav bra tu, de ve ru i stri cu od: Mi la na, Gor da ne, Mi li vo ja i Je le ne sa po ro di ca ma.

46572

Da na, 15. de cem bra na vr {i lo se de set go di na od smr ti na {e dra ge ma me, a 9. fe bru a ra na vr {a va se dva de set pet go di na od smr ti na {eg dra gog ta te.

Pe ro [u mar Dra gom si nov cu i bra tu po sled wi po zdrav od: stri ne Da re, bra }e Pe tra i Sto ja na sa po ro di ca ma.

46563

46562

O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Qu bi ca sa de com Ve snom i Ni ko lom, sna jom Oli ve rom i unu ci ma Ne ve nom, Pe trom i Je le nom.

Neka mu je ve~ na sla va i hva la.

46558

P O M E N

Qu bi ca Jan ko Ku la {e vi} Ku la {e vi}

Pe ro [u mar

S E ] A W E na dra ge ro di te qe.

po vo dom go di nu da na od smr ti na {eg

do ma }i ca iz Ka }a pen zi o ner iz Ka }a

Pe ro [u mar

Po sled wi po zdrav de ve ru i stri cu od: sna je So fi je i bra ta na ca Du {ka i Slo bo da na.

Da nas, 5. fe bru a ra, u 10 ~a so va, po se ti }e mo wi ho vu ve~ nu ku }u.

O`a lo {}e ni: si no vi Si mo, \or |e, To mi slav, Mi ro slav, }er ka \ur |in ka, unu ke Qu bi ca i Sne `a na.

Dra gom i vo qe nom bra tu Pe ri, po sled wi po zdrav od: se stre Be be, ze ta Dra ga na i se stri ~i ne Isi do re.

46335

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da nas je na pu sti la na {a dra ga se stra, tet ka, ba ba i za o va

46561

Va siq ka \or |e vi}

T U @ N O S E ] A W E

46560

IN MEMORIAM

ro|. Vla o vi} 1930 - 2008.

mo joj vo qe noj

Du {a na Di mi }a Pro {la je go di na bez te be, ali ni je dan dan ne pro |e da na te be ne po mi sli mo.

Mi li ca Be lo bra di} iz Kr ~e di na 1937 - 2012.

Sa hra na je 5. 2. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Kr ~e di nu.

Ne ka na {e se }a we bu de mo li tva za tvoj ve~ ni mir.

Tvo ji naj mi li ji.

Ne ven ka Jo va ni} Zna la si ko li ko smo te vo le li, ali ni ka da ne }e{ sa zna ti ko li ko pa ti mo za to bom.

S E ] A W E

Tvo ji: Smi qa, Ta wa, Zo ran, Mi lo{, Je le na i Fe dor.

Tvo ji: Mla den, Mi lan i Se ka.

46557

P O M E N dra gom i vo qe nom bra tu.

Ma ri ji Vla sov

1921 - 1982. iz @a bqa @i ve u uspo me na ma, pri ~a ma i sno vi ma.

Wi ho vi: Smiq ka, Ni ko la i Na ta {a.

Vo qe nom bra tu po sled wi po zdrav od: se stre Mi li ce i we ne de ce Ma ri je i Alek san dra.

46470

46559

Po sled wi po zdrav na {em o~u hu i su pru gu

Po sled we zbo gom mom dru gu sa [o dro {a

46317

46521

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {em dra gom ocu i su pru gu

Pe ro [u mar

Mi lan - Mi le \or |e vi}

5. 2. 2002 - 5. 2. 2012.

ro|. Val 6. 2. 2009 - 6. 2. 2012.

Te tu `ne ve ~e ri, pre tri go di ne, pre sta lo je da ku ca tvo je ple me ni to sr ce. Ta da sam iz gu bio naj ve }eg pri ja te qa, dru ga i `i vot nog sa put ni ka. Bo `i jom vo qom smo ra sta vqe ni, ona je ja ~a od `i vo ta, ali ne i od qu ba vi i ose }a wa ko ja no sim u du {i pre ma te bi.

Za sve ti hva la, ne ka ti je ve~ na sla va. Po ~i vaj u mi ru.

Mi {a.

Jo van Mi li vo je vi} Da na, 6. 2. 2012. go di ne na vr {i }e se je da na est go di na od ka ko je pre mi nuo moj su prug.

46302

Sve to Ke {eq Isi do ru - Isi Vu ki }e vi }u

Pa di Alek san dru

6. fe bru ar

We go vi naj mi li ji.

Uvek si bio drag i vo qen, pa i ako go di ne pro la ze, ti nam mno go ne do sta je{, uku }a ni ma tvo jim, pa i Si ri gu, se stri Do bri li i Mi ki nu sa po ro di com.

Osta je nam ne za bo rav ve~ no, ve~ no...

46564

46550

obe le `i li smo u kru gu po ro di ce u su bo tu, 4. fe bru a ra.

Za hval ni smo mu na sve mu {to je za nas ura dio.

O`a lo {}e na su pru ga Na da.

46553

T U @ N O S E ] A W E Da nas, 5. 2. 2012. go di ne, na vr {a va se {est go di na od smr ti mog dra gog i ni kad pre `a qe nog

D V O G O D I [ W I P O M E N

Opra {ta mo se od na {e dra ge i vo qe ne

1928 - 2012.

Sa hra na je u po ne de qak, 6. 2. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Aci

O`a lo {}e ni: su pru ga Alek san dra, Ne nad i po ro di ca Er de qan.

Vi ta [i jak.

46546

46548

S E ] A W E

Po sled wi po zdrav dra goj

Da nas, 5. 2. 2012. go di ne na vr {a va se dva na est go di na od kad nas je na pus tio na{ su prug, otac i de da

Da ni ce Ru `i} ro|. 1942.

Sa hra na je u po ne de qak, 6. 2. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Pre drag Ra do sa vqe vi} Pe |a 18. 12. 1975 - 8. 2. 2000.

Jo va na Je zdi mi ro vi }a

Go di ne pro la ze, a na {a tu ga du bo ko u gru di ma te be ~e ka, tra `i, zo ve i sa wa...

iz ^e re vi }a

Tvo ji naj mi li ji.

Hva la ti za svu qu bav ko ju si nam po kla wao, ~u va mo uspo me nu na te be.

Tvo ji: su pru ga Raj ka sa de com, Zo ri ca Ka lo per - Je zdi mi ro vi} i Ka ta Dra goj lov sa de com.

46131

46384

Ti uvek sa na ma, a mi bez Te be!

Mi lo {u Ko ko li Tu ga je ve li ka, bra te moj. ^u vam te u sr cu od za bo ra va.

Da {ki Pe tro vi} Zdrav ko Ku qi} 2000 - 2012.

Tvo ja ro |e na se stra Be la iz Fran cu ske.

No si mo te u sr ci ma i mi sli ma.

od is kre nih pri ja te qa Kse ni je i Du de Ga van ski.

^u va }e je u sr cu: unuk Lu ka, sin Zo ran, sna ha Du brav ka, pri ja teq Bog dan, we na Mi ra i osta la rod bi na.

Tvo ja po ro di ca.

46497

46492

46556

46554

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

AD „Aro ma� Fu tog iskre no sa u ~e stvu je u bo lu po ro di ce po vo dom smr ti na {eg du go go di {weg di rek to ra

Ma ri

nedeqa5.februar2012.

29

Osmog fe bru a ra na vr {a va se de set tu `nih go di na ot ka ko ni je sa na ma na{ vo qe ni

Pe re [u ma ra

od A}i ma Mar ke za sa po ro di com.

Po sled wi po zdrav od rad ni ka i sa rad ni ka.

46582

46580

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

Mar ko Ro di} 24. 8. 1939 - 8. 2. 2002.

Ma ra Ma ri ja nac

Ma ri

1932 - 2012.

od we ne Du {an ke i Dra ga na sa po ro di com.

Sa hra na je da nas, 5. 2. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu.

Po sled wi po zdrav od: su pru ga Oste, }er ke Ra de i si na Mi len ka sa po ro di ca ma.

46579

46581

Po sled wi po zdrav dra goj uj ni i ba ki

Vre me ko je pro la zi ne do no si za bo rav. Ne do sta je nam Tvo ja mu drost, ple me ni tost i ve dar duh. Bio si na{ uzor i po nos.

Uspo me na na Te be je ve~ na kao i na {a qu bav pre ma Te bi.

3

Su pru ga Mir ja na, }er ka Bi qa na, si no vi Mi lan i Bog dan sa po ro di ca ma.

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N

9. 2. 2006 - 9. 2. 2012.

314/P

Raj ki [vo wa

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 3. fe bru a ra, u 72. go di ni pre mi nu la na {a mi la ma ma, ba ba i ta {ta

Ta tja na Ta si} dipl. eko no mi sta in for ma ti ke

od: Zo re, @i le ta i Jo va ne.

Sve {to Go spod mo `e da ro va ti qud skom bi }u, te bi je dao, je di na, naj mi li ja, le pa, do bra, pa met na, vred na, sve {to smo ima li na ovom sve tu, bi la si nam ti.

O~i pla ~u, sr ca i du {e tu gu ju, mi te jo{ uvek ~e ka mo.

Ve~ no ne u te {ni: ta ta i ma ma.

46566

46141

Po sled wi po zdrav

Sa tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Gor da na Ni ko li} ro |e na Mi {i} Po sled wi is pra }aj je u po ne de qak, 6. 2. 2012. go di ne, u 9.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Raj ka [vo wa

Raj ki [vo wa

Uvek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma i mi sli ma.

1936 - 2012. od kom {i ni ce An ke sa po ro di com.

Sa hra na je 5. 2. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Ve ter ni ku.

O`a lo {}e ne po ro di ce: [vo wa i Jo van ~e vi}.

Tvo ji: }er ka Ve sna, unu ke Na ta {a i Iva na i zet Zo ran.

46547

46565 46567

Sa tu gom u sr cu opra {ta mo se od na {e dra ge tet ke

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav vo qe noj se stri

Pro {lo je po la go di ne od smr ti na {e dra ge maj ke

Er `e bet Ro mi} Raj ki [vo wa

Raj ke [vo wa

Raj ki [vo wa

Uspo me nu na te be ~u va ju tvo ji si no vi: Mar jan i @eq ko.

ro|. Jo van ~e vi} Tvo ji: Vo jo, Ra da, Qi qa na i Je le na.

od kom {i je Mi la na [vo we sa po ro di com.

od se stre Ma re Bo gu no vi} sa po ro di com.

46573

46570

46569

Sve {to be {e le po sve sa to bom ode, bez te be sam Er `i, ko ~e sma bez vo de.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a vo qe na maj ka, su pru ga, }er ka, se stra i ba ka

@iv ko Mun }an

Sne `a na Pre bi ra ~e vi}

5. 2. 2002 - 5. 2. 2012.

Sa na ma si i po sle 10 go di na.

Na da, Ja ca, Mi wa, Ko qa, Va wa, Vuk, Ve qa i Bi qa.

Tvoj Bo ki.

46336

46541

ro|. Bad wa re vi} 1963 - 2012. iz gu bi la bit ku sa opa kom bo le {}u.

Sa hra na }e se oba vi ti 6. 2. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, u 14.15 ~a so va.

O`a lo {}e na po ro di ca.

46543

tv program

nedeqa5.februar2012.

Нови таблоид НС

08.00 09.00 11.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Филмски програм: Наша земља Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Акција Војвођанске вести лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Прерушена жена

гости емисије су Изворинка Милошевић, певачица народне музике, Иван Милинковић и Перо Крзнанић, чланови групе „легенде”, и Џими Барка, певач поп музике. Уредници и водитељи: Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00) 07.00 08.00 08.05 08.30 09.50 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.45 17.55 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.45 02.15 02.40

06.40 07.35 08.00 08.30 09.00 09.50 10.15 10.43 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30

14.45 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00

Верски недељник Вести Цртани филмови Божић бата и чаробни пањ, филм Цртани филм Све о животињама кад зазвони Бразде Вести Зелени сат Центар света додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова ток шок тВ минијатуре тВ дневник Све(т) око нас тВ минијатуре дипломата, филм 2.део тВ дневник Живот ловац Војвођански дневник Спортска хроника грување ловац дипломата, филм 2. део Све(т) око нас Нови таблоид НС

кухињица (мађ) Српски екран, емисија МтВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Плаже шездесетих концерт плесног студија „Импулс“ ФлУоШ 2011.- „три прасета“ Програм за децу (слов) духовка (слов) емисија за село (слов) тВ Магазин (рум) Баразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Андреа гашпаревић-европска првакиња у шоу денсу, док.филм (рум) са титл. на српском Машкаре, емисија на рум. са титлом на српски Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) дечји фестивал „Веслка” (укра) Спектар (буњ) Македонско сонце Наука у пола сата (мађ) тВ дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Баразда (мађ) тВ Магазин (рус) Широки план (рус) тВ Спорт (мађ) Плаже шездесетих тВ Продаја

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.34 13.00 13.14 13.30 13.30 15.00 15.10 15.57 16.08 16.11 17.05 17.35 18.26 19.00 19.30 20.05 20.58 22.30 22.34 23.30 23.47 02.06 02.10 02.03 04.55 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести дизни на ртС 7 ртс дана дневник тенис: Фед куп: Белгија - Србија, спортски програм тенис: Фед куп: Белгија-Србија, пренос Балканском улицом. Вести Сат гастрономад Вести Бела лађа Задња кућа Србија Заборављени умови Србије Сасвим природно Слагалица дневник Бела лађа Ја имам таленат Вести Пацифик дневник егзит Вести (03.00,04.00,05.00) тенис: Фед куп: Белгија - Србија луд, збуњен, нормалан Бела лађа Верски календар

Ја имам таленат 08.20 09.15 09.35 10.00 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

рецепти лауре равајоли Време је на мојој страни документарни програм капри Најбољи лек Азбука родитељства Вести Седам НС дана лична грешка Вести Инспектор Морс Вести Серијски програм Вести Вреле гуме Храна и вино Неон сити Време је на мојој страни објектив Човек лав ево нас код вас Серијски програм објектив Инспектор Морс

07.30 Премијер лига: Манчестер Сити – Фулам 10.15 Шампионат: Бирмингем – Саутемптон 12.30 Холандска лига: Ајакс – Утрехт 14.30 Премијер лига: Њукасл – Астон Вила 16.30 Челси тВ 17.00 Премијер лига: Челси – Манчестер јунајтед 19.00 НБА: Бостон – Мемфис 21.45 руска кошарка: тријумф - Уникс 23.30 Шампионат: дерби – Нотингем Форест 01.15 Премијер лига: Челси – Манчестер јунајтед

Марко Милановић и Дејана Бајић први су финалисти трећег циклуса шоу програма, а своје место у борби за награду од 100.000 евра потражиће још осам потенцијалних кандидата. Водитељи: Ивана Бајић и Влада Алексић (РТС 1, 20.58)

06.00 освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 кухињица, 11.00 култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 травел клуб, 13.00 куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 19.00 Филм, 20.30 Бибер плус, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

СрПСке СПортСке легеНде:

Жарко Паспаљ Жарко Паспаљ, један од најбољих европских кошаркаша, освојио је два олимпијска сребра, једно светско и три европска злата у једној од најуспешнијих репрезентација. Аутор емисије је Добросав Гајић (РТС 2, 17.21)

00.40 01.16 01.38 02.16 02.31 02.46

Време одлуке дозволите.. тролови Бернард Поштар Пат Занимање дете Штоперица датум Верски календар Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник е-тВ траг у простору културако аресипе Српски источници Савремени писци Време телевизије Мегацунами у древна времена Први снег Српске спортске легенде рукомет (ж) - Челенџ куп: Црвена звезда - локомотива, преос датум Верски календар 75. година Симфонијског оркестра ртС Недељом увече Портрети ликовна колонија ртС Јелен топ десет Викенд евронет рукомет (ж) - Челенџ куп: Црвена звезда - локомотива Српске спортске легенде Први снег Портрети ликовна колонија ртС Српски источници траг у простору

06.00 06.30 07.00 08.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.30 15.00 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

ВоА Слике живота Маратон Универзум Филм: Николас Никлби топ шоп Улови трофеј Мајсторски Здравље и Ви кефалица Фуснота Серија Слике живота откопчано Филм: голи пиштољ лажи ме кефалица С.о.С откопчано Филм: Љубавна бољка Филм: Зеленопрсти Филм: голи пиштољ откопчано Филм: Зеленопрсти

07.45 08.00 09.00 09.26 09.30 09.45 09.57 10.18 10.25 10.34 11.00 12.00 12.30 13.00 13.25 13.59 14.14 14.56 16.07

19.30 19.37 19.46 20.00 21.00 21.38 22.00 22.47 23.18

Без цензуре С каквим се проблемима суочава здравство у Србији? гости: Гордана Козловачки, директорица опште болнице „Ђорђе Јовановић” у Зрењанину, Владимир Арсенић, један од сувласника приватне болнице „Свети Јован”, Вишеслав Хаџи–Тановић председник Удружења приватних лекара Србије и Дуња Циврић, председница Покрајинског одбора Синдиката запослених у здравству и социјaлној заштити Србије. (КТВ, 20.00)

04.00 06.30 07.45 09.00 10.10 12.10 14.00 15.05 17.05 19.00 19.15 21.05

дођи на вечеру домаћин Жене галилео Филм: Под опсадом 2 Вече са Иваном Ивановићем Став Србије Филм: кобра Филм: три амигоса Вести Филм: Путник 57 Филм: Индијана Џонс и последњи крсташки поход 23.30 кобра 00.30 Став Србије 01.30 топ спид

05.40 08.00 10.00 11.00 11.35 14.00 16.00 16.35 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 01.40 03.10

Индија Знање на поклон Цртани филм Вести Б92 два и по мушкарца Штребери Вести Б92 Филм: Мафијаш под стресом Вести Б92 Наша мала клиника СФрЈ за почетнике Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Јуче не умире никад Филм: Слатка освета Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00

добро јутро Филм: Мали зелени Шопингхоличарке гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са леом киш Филм: Мој тата на одређено време Национални дневник Папарацо лов тренутак истине У рингу Филм: омиљени пар Филм: Ходај мушки Филм

Жарко Паспаљ

16.59 17.21 17.55

Дејана Бајић

dnevnik

c m y

30

18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 03.30

Побуна диносауруса Свемирски брод „Памо” слеће на Земљу. У њему су диносауруси чија је врста потпуно нестала са наше планете још пре 64 милиона година. Владари некадашње древне земље се враћају преко Универзума и док коначни мир није успостављен поставља се питање да ли доносе бољитак или уливају страх. (Хепи, 12.50) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00

Недељно поподне Леа Киш Јокић вас позива да не пропустите јубиларно 500. издање емисије „Недељно поподне”. Преко 50 еминентих гостију из света естраде, политике, спорта, филма, књижевности ... (Пинк, 16.00)

11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45 03.30

Јутарњи програм Знање на поклон торк Метеор и пријатељ Мега минималас Меда Чарли телешоп Барби у лабудовом језеру, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Фантастично путовање Побуна диносауруса Пресовање телешоп Ввести Парови – уживо Вести телешоп Црна мачка бели мачор, филм телемастер Мој подвиг Парови – преглед недеље Парови – уживо Једна жеља, једна песма Парови – ноћ уживо Матрјошки Једна жеља, једна песма

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 ловци на змајеве, 20.00 доктор Ху, 21.00 е-тВр, 21.30 документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 до краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 до краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 одговор, 21.05 тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

16

31

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ И СРПСКЕ ГРАНИЦЕ И МЕЂЕ

Пише: Ђу ро За го рац 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Спасавање оронулих грађевина Луксузни дом Све о псима Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада НY Инк Нисам знала да сам трудна: Беба на послу Највећи губитник Породилиште Ургентни центар Полицајке округа Брауард Л.А. Инк Највећи губитник

07.42 Златна кинотека: Место под сунцем, филм 09.39 ТВ календар 10.09 Ни да ни не 11.02 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.20 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Смоки и бандит 2, филм 17.25 Мир и добро 17.50 Баштованка 18.20 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.01 Све у 7!, квиз 20.51 Даунтаун Еби 22.05 Дневник 3 22.35 Хотел Вавилон 23.30 Недељом у два 00.35 Смоки и Банди 2, филм 02.15 Поаро 03.06 Скица за портрет 03.26 Баштованка

Уметност Русије Најгори послови у историји Звезде сребрног екрана Потрага за Северозападним пролазом Човекова историја Рим није изграђен за један дан Величанствени Тати Лондонска болница Импресионисти Најгори послови у историји Хитлеров омиљени племић Азијске монархије Убиство Анрија Сведок са балкона собе 306 Снимање рата Лондонска болница Импресионисти Најгори послови у историји

06.00 09.00 14.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Неш Бриџис Видовњак Краљевски болесници Филм:Лажов, лажов Филм:Супертанкер Мистерије Хејвена Да ли знате ко сте? Плаве крви Добра жена Краљевски болесници

07.50 Поп Пикси 08.50 Ружа ветрова 10.50 Краљ лавова 2: Симбин понос, филм 12.10 Бетовен, филм 13.50 Брзи и жестоки 3: Токио дрифт 15.40 Острво 16.30 Љубав је на селу 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Тесна кожа 3, филм 21.30 Љубав је на селу 22.30 ЦСИ Мајами 01.00 Астро шоу 02.00 РТЛ Данас 02.35 Студио 45

Ексклузив викенд Нови живот Нарциса Мујкића! Пошто се развео од Индире, загребачки се бизни смен у САД-у оже нио због држављанства, а фаталној Сари, бившој играчици Колоније, направио дете...Деми Мур на рубу живота и смрти... (РТЛ, 17.40) Ума Тур ман

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Црни лепотан Божићни анђео Како је пропао Председников човек 2 Љубавни живот Будимира Трајковића Љубавно гнездо Деца шпијуни 3 Кил Бил, вол. 1 Еротски филмови

Деца шпијуни 3 Овога пута, породица Кортез мора заједнички победити старог непобедивог противника, Тојмејкера, док млада Кармен остаје заробљена унутар виртуалне видео игре... Улоге: Ан то нио Бан де рас, Сил ве стер Ста ло не, Кар ла Гу ги но, Але ха Ве га, Дарyл Са ба ра, Ри кар до Мон тал бан, Хо ланд Теј лор Режија: Ро берт Ро дри гез (Си не ма ни ја, 20.00)

Кил Бил 2 Присећајући се срећног дана када је увежбавала своје скорашње црквено венчање, млада, некадашња супер истренирани плаћени убица, не жели да одустане од наума да убије преостала три члана банде који су је током генералне пробе венчања умало убили... Улоге: Ума Тур ман, Де рил Ха на, Мајк Мад сен, Деј вид Ка ра ди не, Чиа Хи Ли, Се му ел Л Џек сон, Бо Свен сон, Сид Хејг Режија: Квен тин Та ран ти но (ХРТ 2, 21.05) Мала ТВ Веселе тројке Хамтаро Мерлин Библија Портрет Цркве и места Кошуте: Миса, пренос Брат Иван Бонифације Павлетић - семе једног звања, док. филм 13.25 Шамони: Светски скијашки куп, суперкомбинација (М) спуст, снимак 13.55 Шамони: Светски скијашки куп, суперкомбинација (М) слалом, пренос 14.55 Олимпијски магазин 15.20Олимп - спортска емисија 16.00 Загреб Индорс - тениски турнир, пренос финала 18.20 Хокеј, Ебел лига: КХЛ Медвешчак Загреб - Ред Бул, пренос 21.05 Кил Бил 2, филм 23.15 Посебни додаци 23.55 Ноћни музички програм

08.35 09.05 09.30 09.55 10.40 10.50 11.00 12.00

06.40 08.20 09.50 11.15 12.55 14.35 16.05 17.40

Кар ла Гу ги но

06.00 07.40 09.05 09.30 10.55 13.15 15.15 17.05 17.35 19.40 20.05 22.00 23.35 00.20 01.45 03.25

Земља изгубљених Марс тражи маме Васпитање за почетнике Семи на путу око света 3Д 25 година Куће славних рокенрола Зашто сам у браку 2 Доушник Холивуд на снимању Трон. Легат Васпитање за почетнике Живот као такав Жив закопан Узвратни ударац Круг од осам Ђакузи - Временска машина Принц Пенсилваније

19.05 20.30 22.10 23.35 01.30 03.00 04.25

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Три слепа миша Спортске стране За сва времена Завера детелине Љубав и издаја Хистерија: Прича о групи деф лепард Убиство пута седам Необичан пар: Поново заједно Светилиште - Према роману Норе Робертс Прича Вернона Џонса Блеф слепог човека Град без невиних душа Спортске стране За сва времена Завера детелине

Поноћни каубој Пројекат Икс Дач Откуцаји срца Момак остаје на филму Позајмљивачи Не без моје кћерке Дани славе Пљачка Топла чоколада Еротски филм

Ан то ни ја Сту пар Јур кин

08.10 09.05 10.00 10.55

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Нафта, зној и нафтне платформе Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Страствени риболовци Човек против рибе са Метом Вотсоном Ловац на старине Преживљавање удвоје Чудо да сам жив Иза решетака у туђој земљи Погранична полиција

08.30 09.30 10.45 12.00 13.15 14.00 15.00 16.00 17.00 19.30 22.00 23.30 00.30

Скијашки скокови Крос-кантри скијање Алпско скијање Алпско скијање Биатлон Скијашки скокови Биатлон Билијар Фудбал Фудбал Билијар Скијашки скокови Фудбал

11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05

Аге и бегови се лоше комбиновали

С

ка пи ту ла ци јом Ита ли је 1943, по зи ци ја Ко со ва и а ве ћи ну те ри то ри је и ста нов ни штва пре пу сте Ал ба ни Ме то хи је се из те ме ља про ме ни ла. Про те ра но је ји. Мо тив су му би ла са зна ња о ал бан ском те ро ру над ви ше де се ти на хи ља да Ср ба, зна чај но из ме њен Ср би ма. на ци о нал ни са став, али Ал бан ци су оста ли без за штит Ана ли зу из Мо скве су лич но Ти ту до ста ви ли су Вељ ни ка. По ја вио се и пар ти зан ски по крет, с но вим при сту - ко Вла хо вић, члан Ко му ни стич ке омла дин ске ин тер на пом раз гра ни че ња. У исто вре ме, из Ал ба ни је, ко ја је ци о на ле, и Бо жи дар Ма сла рић, пот пред сед ник Све сло опет би ла у пот пу ном ра су лу, ак ти ви ран је про грам Ба - вен ског ко ми те та. Они око гра ни ца с Ал ба ни јом по ми њу ли-ком ба тар ор га ни за ци је до нет 1939. Иза ње га су ста ја - и гре хо ве Кра ље ви не Ју го сла ви је ко је је по чи ни ла, кад је ле моћ не аге и бе го ви, за ла жу ћи се за ства ра ња Ве ли ке из вр ши ла ко ло ни за ци ју у гра нич ном по ја су и та ко по ве Ал ба ни је и ет нич ко раз гра ни че ња с три су се да. Иде је ћа ла про це нат срп ског ста нов ни штва. А, ево и пред ло га по кре та пр во су се при ми ле у Дре ни ци, где је Ша бан ка ко от кло ни ти грех: Ју го сла ви ја, ако се фор ми ра де мо По лу жа оку пио гру пу од око две ста љу тих при ста ли ца. крат ска ал бан ска др жа ва, мо ра да по ра ди на ис пра вља Ра стао је број пар ти за на, ко ји ма је ко ман до вао Фа диљ Хо џа, али је и Ша бан умно жа вао сво је сна ге. По бед ник се ни је на зи рао. Ко му ни сти су пр ви по пу сти ли. Упу ти ли су Фа ди ља да пре го ва ра са Ша ба ном. По чет ком 1945, кад је би ла очи глед на по бе да ко му ни ста, ње му је по ну ђе но да се са сво јим је ди ни ца ма при дру жи пар ти за ни ма и да за јед но бу ду по бед ни ци. За ме сто по ми ре ња и за гр ља ја од ре ђе но је По ду је во. Ту је Ша ба ну пре до че но да са сво јих 4.000 рат ни ка кре не пут Бе о гра да, на Срем ски фронт. То га је шо ки ра ло па је кре нуо да осло бо ди – При шти ну. До шло је до же сто ког окр ша ја. Ша бан је имао ве ли ке гу бит ке, али је ус пео да са чу ва је згро и уве ћа сна ге на 10.000 бо ра ца. На КиМ је отво рен фронт по сле ра та. Ти то је 8. фе бру а ра 1945. од лу чио да се на КиМ уво ди вој на Ба ли сти и по сле ра та ра то ва ли са чу ка упра ва! Усле ди ле су же сто ке бор бе, а у чи шће њу те ре на стра дао је и По лу жа. Ба ли сти су њу гра ни це у ко рист Ал ба ни је и усту па њу ре јо на где се ра су ли, али су не ки, уз по моћ вер них ја та ка, оп ста ја - жи ви ком пакт но ал бан ско ста нов ни штво. У за ме ну, Ал ли све до 1952. Ипак се власт у рав ни ци кон со ли до ва ла ба ни ја мо же да усту пи Ска дар, ко ји је 1912. за у зе ла цр и усле дио је за вр шни чин 10. ју ла 1945. у При зре ну: но гор ска вој ска у ра ту с Тур ском, а у сред њем ве ку су га „На род на скуп шти на КиМ јед но ду шно из ја вљу је да из гра ди ли Не ма њи ћи. Ла ко је уочи ти да сту ди ја ни је би ста нов ни штво ове обла сти, као и сви на ро ди Ју го сла ви - ла про из вод пот пи са них, већ је сро че на у ре жи ји Мо је, ни је ни кад при зна ва ло оку па тор ско ко ма да ње Обла - скве. сти, те да је из ра за же љи це ло куп Има и до ка за о то ме да је ју го ног ста нов ни штва Обла сти да ова сло вен ски пар тиј ски врх био И Тита је шокирао српски бу де при кљу че на фе де рал ној Ср спре ман на план да КиМ стек не би ји, као њен са став ни део“. ауто но ми ју, али у Ал ба ни ји. А премијер Милош Минић, Уче сни ци у При зре ну и део на за што ни је и ре а ли зо ван? У то ку када је пред нови устав ро да за и ста су сла ви ли, а не за до те ком би на то ри ке огла си ли су се Југославије, усвојен вољ ни ци ра фа ли ма бра ни ли рат ми ни стри спољ них по сло ва ве ну ре зо лу ци ју да ова област при ли ких си ла, са ве зни ца: при зна ју 1963, предложио укидање па да Ал ба ни ји. Ко му ни сти на се гра ни це Ју го сла ви је утвр ђе не Покрајине Војводине и КиМ за и ста су во ди ли же сто ке пре из би ја ња ра та. Аутономне области Косово Вре ме ном, до шло је до гра бор бе. Чел ни љу ди су би ли Ср би нич не про ме не, али не из ме ђу и Цр но гор ци, али су за сво ју бор и Метохија као сметње Ју го сла ви је и Ал ба ни је, већ из бу, обе ћа ним ре фе рен ду мом, при за даљи развој Србије ме ђу фе де рал не Ср би је и ауто до би ли и не ке Ал бан це. На и ме, ном не обла сти КиМ. Пред но ви кра јем 1943. пред вод ни ци уста Устав усво јен 1963, дру го ви из При шти не су зах те ве нич ког от по ра са ста ли су се на тлу Ал ба ни је и усво ји ли ва ли да им Ср би ја усту пи оп шти ну Ле шак јер ту је је Бу јан ску ре зо лу ци ју. За циљ су про гла си ли да се, по сле дан по гон „Треп че„ и у ње му ра де све Ср би. По што све га, пру жи мо гућ ност да се на род из ја сни о то ме у ко при па да јед ној про из вод ној це ли ни, и да се по бољ ша јој др жа ви же ли да жи ви – Ју го сла ви ји или Ал ба ни ји. на ци о нал на струк ту ра ком би на та где до ми ни ра ју Ал Кад је вре ме за ис пу ње ње да те ре чи до шло, уме сто пле бан ци, ово при па ја ње има свој пу ни сми сао. Из вр шно би сци та, сле ди су прот на по ли тич ка од лу ка. Ре зо лу ци ју ве ће и Скуп шти на Ср би је су 1959. и оза ко ни ли овај су са ста вља ли и за њу гла са ли и срп ски ко му ни сти, ко ји зах тев. су би ли глав ни у бор би про тив оку па то ра и кви слин га, а Огла сио се и Ми лош Ми нић, пред сед ник срп ске вла овим обе ћа њем си гур но при до би ли од ре ђе ни број Ал ба де, с иде јом да су са зре ли усло ви да се у Ср би ји уки ну на ца. У рат ним окол но сти ма ни су сти гли у Јај це, па ни и По кра ји на Вој во ди на и Ауто ном на област КиМ, као схва ти ли дух АВ НОЈ-а, прав ни и по ли тич ки те мељ Ју смет ња за да љи план ски раз вој Ср би је. То је би ла бом го сла ви је. Ви ше су би ли под ути ца јем гра нич них ком би ба, ко ја је од јек ну ла у Но вом Са ду и При шти ни, али и на то ри ка, ко је су ко ла ле по пар тиј ским кру жо ци ма а сти ши ре. За чу дио се и Ти то, ка ко се та ква јед на иде ја мо за ле су из Мо скве. А та мо се при ча ло да мо ра до ћи до гла за че ти у Ми ни ћу, од ко га се то нај ма ње оче ки ва ло. ре ви зи је ју го сло вен ско-ал бан ске гра ни це. Је дан од во де Ипак, Ми нић ни је тр пео по сле ди це због овог ис па да. ћих срп ских ко му ни ста Бла го је Не шко вић је, на вод но, На про тив. за сту пао иде ју да Ср би та мо фор ми ра ју је дан свој срез, Књигу Ђуре Загорца „КРВАВЕ МЕЂЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (Србија и Срби у њима)”, у издању „Досије студија”, можете по 400 динара наручити путем телефона 063/ 779–95–95 или 011/ 2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa5.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

С при ја те љи ма има те до бре кон так те и дру же ње вред но па жње. Емо тив но и мен тал но ни сте са свим ста бил ни. Др жи те се са мо сво јих ста во ва и при о ри те та, па ће све би ти ОК. У љу ба ви се де ша ва –љу бав.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

5. februar 2012.

Не де ља је као ство ре на да се по све ти те сво јој де ци и уку ћа ни ма. Ни сте у сво јој нај бо љој фа зи, али бу ди те стр пљи ви, ни то не ће ду го тра ја ти. Са мо опу ште но и с оп ти ми змом. Ви ше сна.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Мно го то га вас ин те ре су је, али не мо же те има ти вре ме на за све. Кон так ти с ино стран ством су по вољ ни и по жељ ни, али је при сут на не до след ност. Што мо же да нас, су тра већ не мо ра би ти.

И да нас и су тра мо же те се од ма ра ти, слу ша ти му зи ку и по ма ло ме ди ти ра ти. Ослу шни те сво ју ин ту и ци ју, ужи вај те у свом то плом до му. Уго ди те се би ка ко нај бо ље уме те и мо же те. Шта дру го пре о ста је?!

Упу ће ни сте на дру ге, на парт не ра и дру штво. Та ко вре ме бр же про ла зи. Кре а тив ни сте и има те мно го иде ја. Пла си рај те их у јав ност јер ће те на и ћи на исто ми шље ни ке. Не ко вас по др жа ва, из свег ср ца.

Ан га жо ва ни сте и ви кен дом. Вред ни, рад ни, ак тив ни. Ипак, не мој те да пре те ру је те, да се не би сте и су ви ше по тро ши ли. По бољ шај те свој иму ни тет, сми ри те жив це и ди ши те пу ним плу ћи ма. Ви ше спа вај те.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

По ве жи те се с осо ба ма ко је су у мо гућ но сти да зра че по зи тив но, да вас уте ше и ора спо ло же. На кон цу, то мо же би ти и парт нер до ког вам је ста ло. Са мо не мој те ни шта дра ма ти зо ва ти.

Кра ћи пут је за ни мљи ва со лу ци ја и ре ше ње. По се та ши рој род би ни, при ја те љи ма, та ко ђе. Ви кенд ће и она ко и ова ко бр зо про ћи. Ко му ни ка ци ја с де цом, по слов ни пла но ви и но ве иде је.

По све ти те се парт не ру и по ста ви те као осло нац ме ђу соб ног од но са, ра ме за пла ка ње, ако тре ба. Не ке ди ле ме су на ва ма да их опре де ли те и ре ши те, утвр ди те бу ду ће при о ри те те и оба ве зе.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Уко ли ко има те би ло ка квих здрав стве них про бле ма, тре ба ло би озбиљ но да их схва ти те и по се ти те ле ка ра. Мо же те сре ђи ва ти и уре ђи ва ти не крет ни не, зва нич но ре гу ли са ти по сло ве с ту ђим нов цем.

Про сла ви те из ла зак Неп ту на из ва шег зна ка, с ко јим су оти шле ра зно ра зне за блу де и не ја сно ће. Би ће те ма што ви ти у по слу. Окру же ни сте мла ђим осо ба ма ве се лог ду ха, ко је уче од вас.

Да нас не мој те ра но уста ја ти из кре ве ти ћа. Дан је као ство рен за ужи ва ње и из ле жа ва ње. Окру же ни сте љу ба вљу, и ту ви ше ни шта не тре ба до да ти ни од у зе ти. Не де ља про ти че успо ре но и опу ште но.

TRI^-TRA^

Деј вид опет на „сек си тро ну” V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

снега , више зиМе

Evropa

-10

Madrid

NOVI SAD: Prete`no obla~no i vrlo hladno, povremeno sa slabim -10 snegom. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak iznad normale.

Rim Minimalna temperatura -12, a maksimalna oko -10 stepeni.

London Sombor -10 VOJVODINA: Obla~no i vrlo hladno. Povremeno }e padati sneg, Kikinda -9 ali }e biti du`ih intervala suvog vremena. Duva}e umeren severozaCirih padni vetar koji }e stvarati sne`ne smetove na putevima. Pritisak izVrbas -10 nad normale. Minimalne temperature od -14 do -12 stepeni, a maksimalBerlin ne od -10 do -8.

B. Palanka -10 Beч SRBIJA: Prete`no obla~no i vrlo hladno. Povremeno }e padati sneg, ali }e biti du`ih intervala suvog vremena.

Duva}e umeren severozapad-9 Varшava Zreњanin ni vetar koji }e stvarati sne`ne smetove na putevima. Pritisak iznad S. Mitrovica -10 normale. Minimalne temperature od -14 stepeni na severu do -4 na jugoiKijev Ruma -10 stoku, a maksimalne od -10 na severozapadu do -1 na jugoistoku Srbije.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Prva dva-tri dana naredne -9 sedmice obla~no i vrlo hladno sa snegom. Najhladniji dan bi}e ponedeOslo Panчevo qak. Vi{e sne`nih padavina bi}e izme|u ponedeqka i utorka uz daqe po-9 St. Peterburg Vrшac ve}awe visine snega. Duva}e umeren severni vetar koji }e stvarati sne`ne smetove na putevima. UPOZOREWE: Sne`ni smetovi mogu prelaziti Atina Srbija dva metra, pa ovih dana nije preporu~qivo kretati na put!

Beograd -9 Pariz Subotica

Kragujevac

-8

K. Mitrovica -3 Niш

-4

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ka situacija i daqe }e nepovoqno uticati kako na hroni~ne bolesnike tako i na sve osetqive osobe. Neophodna je adekvatna za{tita od niskih temperatura, kao i pove}ana pa`wa u saobra}aju.

10 5 4 -8 -5 -9 -15

Чи та о ци ма га зи на „Хит” су на трон нај сек се пил ни јег му шкар ца на пла не ти вра ти ли ен гле ског фуд ба ле ра Деј ви да Бе ка ма. Фуд ба лер Лос Ан ђе лес ти ма „Га лак си ја” по бе дио је глум це Ра ја на Го слин га и Ра ја на Реј нолд са, ко ји су на дру гом и тре ћем ме сту, а Бре дли Ку пер и Џејк Џи лен хол се на ла зе на че твр том и пе том. Кри сти ја но Ро нал до, ко ји је не ко ли ко го ди на про гла ша ван сек се пил ни јим од свих њих за јед но, ни је чак ни ме ђу де сет. У из бо ру је уче ство ва ло 1.000 чи та ла ца, а о пр вих 20 ме ста од лу чи ва ли су и струч ња ци, па су се ме ђу 10 нај сек се пил ни јих на шли и Ро берт Па тин сон, Том Хар ди и Џо ни Деп. Ма га зин „Хит” је по знат по ис ти ца њу нај згод ни јих му шка ра ца сва ке не де ље, али ово је пр ви пут да смо на пра ви ли ком плет ну ли сту. На ши чи та о ци и екс пер ти има ју ис тан чан укус. Бе кам де фи ни тив но за слу жу је ову ла ска ву ти ту лу. Он има та ле нат, стил, сек се пил и ха ри зму. Же не га обо жа ва ју, му шкар ци же ле да бу ду као он, а ми смо оду ше вље ни што је на пр вом ме сту - из ја ви ла је уред ни ца по зна тог ма га зи на Лу си Кејв.

VIC DANA Пер са би ла у го сти ма код Со се. Па ку је се, спре ма се да по ђе ку ћи и пи та: – Ми ла, да ни сам што год за бо ра ви ла.

– Ни си ми ла. Да би што год за бо ра ви ла мо ра ла си што год у го сте и до не ти - од го ва ра Со са.

-9 -13 -7 -16 15 -3

Minhen

-9

Budimpeшta

-7

Stokholm

-7

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

186 (-24)

Slankamen

234 (-20)

Jaшa Tomiћ

Apatin

248 (-28)

Zemun

276 (-15)

Bogojevo

215 (-33)

Panчevo

284 (-18)

Smederevo

460 (0)

Baч. Palanka 254 (-27) Novi Sad

214 (-31)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

171 (9)

S. Mitrovica

141 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

229 (1)

Beograd

225 (-13)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

332 (26)

Tendencija opadawa

Titel

220 (-26)

NERA

Hetin

56 (2)

TISA

76 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja