Dnevnik 5.mart 2010. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 5. MART 2010. GODINE

SNEG SE VRATIO

Venac opet zavejan NASLOVI

Politika 2 Posle stava MSP-a pita se Generalna skup{tina UN

Ekonomija 4 Kasarne u Petrovaradinu ~ekaju kupca

Dru{tvo 6 U 25. imaju deset godina narkomanskog sta`a

Foto: F. Baki}

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22650 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

GRA\ANI TE[KO PLA]AJU DUGOVE ZA LIZING

Na dobo{ oti{lo 1.600 vozila

str. 4

NA NOVOSADSKOM SAJMU DO 9. MARTA

Novi Sad 9 Iza ograde {kole kamere ne poma`u

Crna 13 „Ubio sam vi{e od 100 Muslimana”

Kultura 23 „Radni~ka hronika” najboqi savremeni dramski tekst

Foto: N. Stojanovi}

REPORTA@E

Neodoqivi {arm kwige

str. 22

BIV[EM @ANDARMU IZ SREMSKE MITROVICE PRESU\ENO ZA TE[KO UBISTVO MAJA 2006. NA FRU[KOJ GORI

KAKO JE SAMOUKA APATINSKA OBU]ARKA SAVLADALA PRINCIP ^EKI]A

Udari po peti, pa {ta bude

Za ubistvo i spaqivawe supruge 40 godina robije

str. 13

str. 14 str. 16 – 21

SPORT

POBEDA ORLOVIMA JA^A AUTORITET ZA MONDIJAL

TROICKI NA IZNERA, \OKOVI] S KVERIJEM

POMO] KLADIONI^ARIMA

Vetrovito i sne`no

RASPORED VOJVO\ANSKE FUDBALSKE LIGE – ISTOK

Najvi{a temperatura 3 °S

POLITIKA

petak5.mart2010.

VESTI Pakistan ne mewa stav [ef diplomatije Vuk Jeremi} izjavio je u Islamabadu da je Kosovo bilo glavna teme razgovora s pakistanskim premijerom Jusufom Razuom Gilanijem. "Pakistan je druga najve}a muslimanska zemqa na svetu, nuklearna sila. Od velike je va`nosti za Srbiju da Pakistan zadr`i stav o nepriznavawu nezavisnosti Kosova", rekao je Jeremi}.

Pravda za sve [ef Euleksa Iv de Kermabon rekao je da je pred tom misijom mno{tvo izazova na Kosovu, ali da im je prioritet da svi gra|ani Kosova imaju pristup pravdi. "Euleks je na severu Kosova vi{e od godinu i nismo tu da bilo {ta name}emo silom. Tu smo da obezbedimo vladavinu prava za sve", rekao je {ef Euleksa.

INTERVJU Bez sile Kosovski premijer Ha{im Ta~i poru~io je da je wegova vlada odlu~na da obezbedi ostvarivawe vlasti i na severu Kosova. On je pri tome, na sednici parlamenta, iskqu~io upotrebu sile na severu i podr`ao {irewe me|unarodnog prisustva na tom delu Kosova.

Kao dràva Pri{tinski dnevnik „Ekspres” pi{e da }e Kosovo na konferenciji o Zapadnom Balkanu, koja }e se 20. marta odràti na Brdu kod Krawa u Sloveniji, biti predstavqeno kao nezavisna dràva. Na konferenciji }e, po pisawu lista, u ime Kosova govoriti premijer Ha{im Ta~i, {ef Unmika Lamberto Zanijer predstavqa}e samo Misiju UN na Kosovu, dok kosovski predsednik Kosova Fatmir Sejdiju ne}e ni otputovati u Sloveniju.

HOLANDSKI PARLAMENT NIJE UVRSTIO SRBIJU U NEKONTROVERZNA PITAWA

Ratifikacija SSP-a ~eka Bramerca Spoqnopoliti~ki odbor holandskog parlamenta odlu~io je preksino} da sa~eka izve{taj glavnog tuìoca Ha{kog suda Serà Bramerca Savetu bezbednosti o saradwi Srbije sa Tribunalom pre nego {to odlu~i u koju kategoriju }e da stavi pitawe ratifikacije SSPa sa Srbijom: u kontroverzna ili nekontroverzna pitawa. Ta razlika je vrlo bitna zbog toga {to vlada u ostavci, po holandskim pravilima, moè da donosi odluke samo o nekontroverznim pitawima, dok sva kontroverzna pitawa mora da ostavi novoj izvr{noj vlasti. – Spoqnopoliti~ki odbor napravio je listu nekontroverznih pitawa o kojima odlaze}a vlada moè da se izjasni. U toj grupi se ne nalazi Srbija po{to je zakqu~eno da je neophodno videti sadràj Bramercovog izve{taja. [to se ti~e srpske aplikacije za ~lanstvo u EU i weno prosle|ivawe Evropskoj komisiji da uradi mi{qewe, to }e morati da sa~eka novu holandsku vladu i novi sastav parlamenta. Dakle, odluka o ratifikaciji SSP-a je mogu}a u junu a aplikacija Srbije }e morati da sa~eka jesen – rekli su „Dnevniku“ predstavnici Demohri{}anske i Socijalisti~ke partije holandskog parlamenta. Naravno, hap{ewe Ratka Mladi}a zna~ajno bi doprineo da se odluka i o ratifikaciji SSP-a i prosle|ivawu srpske aplikacije EK maksimalno ubrza i pored nepovoqne agende po kojoj su izbori u Holandiji 9. juna a Savet ministara spoqnih poslova EU, na kojem bi trebalo da se raspravqa o Srbiji, 14. juna. @. Panteli}

c m y

DNEVNIK

RADOSLAV STOJANOVI], PROFESOR ME\UNARODNOG PRAVA

Posle stava MSP-a pita se Generalna skup{tina UN Nije Srbija traìla savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije ve} je to u~inila Generalna skup{tina Ujediwenih nacija. Samim tim, Srbija ni ne moè nakon odluke MSP-a, ukoliko joj ona bude i{la u prilog, pokrenuti pitawe usvajawa nove rezolucije o Kosovu, ve} to mora u~initi onaj ko je mi{qewe MSP-a i traìo. Dakle, to mora u~initi Generalna skup{tina UN, tvrdi za "Dnevnik" Radoslav Stojanovi}, profesor me|unarodnog prava i biv{i zastupnik Srbije pred tim sudom. – Mi{qewe Me|unarodnog suda pravde ne}e biti usmereno ka uspostavqawu bilo kakvog statusa Kosova. To mi{qewe }e, pre svega, govoriti o tome da li je otcepqewe Kosova u skladu s me|unarodnim pravom ili nije. Ako Sud kaè da nije u skladu s me|unarodnim pravom, moè se o~ekivati da Generalna skup{tina, koja je to mi{qewe i traìla, pokrene odgovaraju}u proceduru kako onda to pitawe re{iti. Tu postoji mogu}nost da bude usvojena nova rezolucija Saveta bezbednosti, u kojoj bi bilo navedeno da se Kosovo bespravno otcepilo i da taj ~in nema pravni efekat. Dakle, samo mi{qewe MSP-a ni{ta ne moè promeniti, ve} to mora biti odluka Saveta bezbednosti, koji je, uostalom, i doneo Rezoluciju 1244 koja govori o statusu Kosova – obja{wava profesor Stojanovi}. z Ako }e se nakon odluke MSP-a sve odvijati takore}i po "slu`benoj du`nosti", za{to neke od najmo}nijih zemaqa sveta pritiskaju zvani~ni Beograd da, i ako stav Suda bude u korist Srbije, odustane od diplomatske ofanzive u Generalnoj skup{tini UN?

– Da nije bilo jasne podr{ke Sjediwenih Dràva, kosovske vlasti ne bi se ni usudile da proglase nezavisnost. Prema tome, Va{ington ne}e odstupiti zbog savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde, tim pre {to nije re~ o presudi da bi wena primena bila obavezna. Mi{qewe MSP-a }e imati zna~aj za budu}e slu~ajeve u smislu da se takva situacija, kada postoji jednostrano progla{ewe nezavisnosti, ne moè priznati. Ali sada je ovde gotova stvar i to je ono {to je wima jedino va`no. Dràve koje su priznale nezavisnost ne}e promeniti svoju odluku i insistira}e na jedinom {to je sada mogu}e, a to su pregovori o posledicima otcepqewa. Dakle, kako re{iti niz pitawa koje postoje izme|u Srbije i Kosova, a ona su i ekonomska, i imovinska, i pravna... Tu je, tako|e, i pitawe raseqenih. Sve su to teme koje zasluùju da se o wima pregovara i mislim da bi to bila najzna~ajnija posledica ovakvog savetodavnog mi{qewa. Promena statusa, me|utim, nije predmet sudskog re{avawa, jer pitawe statu-

sa Kosova na druga~iji na~in moni tuìti dràve {to su priznaè biti re{eno samo od Saveta le Kosovo. Jer, kako tuìti drbezbednosti. àvu zato {to vr{i svoja suverez [ef diplomatije Vuk Jena prava? A priznavawe drugih remi} izjavio je da bi povezidràva jeste suvereno pravo neke vawe evropske perspektive dràve. Dakle, jedino ona odluSrbije s problemom Kosova ~uje o tome da li }e priznati ili bilo "tragi~na gre{ka". Kako ne neku dràvu, i to {to je neko tuma~ite tu poruku u situaciji protiv wu ni na koji na~in ne kada se, kako tvrdite, u statuobavezuje. z Pomiwe se da SAD i neke su Kosova ni{ta ne moè promeniti ni nakon savetodavdràve iz Evropske unije ponog mi{qewa MSP-a? vezuje odluku MSP-a s prihva– Mislim da to nije dobro protawem srpske kandidature za ra~unat diplomatski stav jer Sr~lanstvo u EU? bija sasvim sigurno, ba{ kao ni– Procewujem da }e MSP do jedna druga dràva koja je tako polovine godine doneti savetomala kao mi, ne davno mi{qewe, moè uslovqavati jer to je otpriliDràve koje su velike faktore u ke vreme koje je me|unarodnoj zabilo potrebno priznale jednici kao {to su Sudu i u drugim nezavisnost ne}e Evropska unija slu~ajevima. Stopromeniti svoju ili UN i velike ga verujem da, i sile. Prema tome, odluku i insistira}e ako do|e do odlana jedinom {to je to nije dobro smigawa izja{wava{qen diplomatwa o kandidaturi, sada mogu}e, a to ski nastup, jer on to ne}e imati vesu pregovori kao da sugeri{e da ze sa ~ekawem sao posledicama Srbija ne{to vetodavnog miotcepqewa uslovqava, a to {qewa MSP-a. nije dozvoqeno ni Ina~e, francuski mnogo ozbiqnijim faktorima u ministar spoqnih poslova Berme|unarodnoj zajednici, a kamonar Ku{ner nije rekao da Srbija, li nama. da bi u{la u EU, mora da prizna z Od Srbije se, navodno, Kosovo, ve} je traìo da Beograd ne}e traìti da prizna neza- s Pri{tinom „uspostavi normalvisnost Kosova, ali }e se inne odnose” a ne da oni stalno budu sistirati na „dobrosusedna nivou sukoba. A ti normalni skim odnosima”? odnosi se realno mogu uspostavi– Sve je mogu}e kada se to tako ti na niz na~ina i bez priznavaèli. U ovom slu~aju je izvesno wa nezavisnosti, s tim {to se, nato da velike sile, koje su priznaravno, mora paziti na to da se le nezavisnost Kosova, ne èle priznawe ne izvr{i fakti~ki. promenu postoje}eg statusa. Jer, ako vi uspostavqate neke odUostalom, treba napomenuti i da nose s nekim koga niste priznali, je priznavawe dràva suvereno onda pojedine mere koje ste predpravo svake dràve, i to ne moè uzeli mogu zna~iti i da ga vi fakniko osporiti, pa ni Savet bezti~ki priznajete iako zvani~no bednosti UN. A ne mogu se – ono to ne èlite da u~inite. {to je bilo kod nas pomiwano – Q. Male{evi}

POLITIKA

DNEVNIK

petak5.mart2010.

CENTRALNA TEMA JU^E U PARLAMENTU BILA PORUKA [EFA DIPLOMATIJE VUKA JEREMI]A DA ]EMO PRE IZABRATI KOSOVO NEGO EU

Jovanovi}: [to na ~elo Vlade ne vratite Ko{tunicu?

Lider LDP-a êdomir Jovanovi} zapitao je ju~e sa skup{tinske govornice premijera Mirka Cvetkovi}a kako je mogu}e da wegova vlada ima dve politike. Kao razlog za to Jovanovi} je naveo izjavu ministra inostranih poslova Vuka Jeremi}a, koji je tokom posete Budimpe{te izjavio da }e Srbija, ako bude trebalo da bira izme|u ~lanstva u Evropskoj uniji i Kosova, izabrati Kosovo. – Nas ne iznena|uje izjava ministra Jeremi}a jer on, po pravilu, vodi svoju politiku, koja je ~esto u konfliktu s drugim nastojawima Vlade Mirka Cvetkovi}a, pa i nastupima predsednika Republike. Me|utim, smeta nam to }utawe, jer je ono znak saglasnosti – upozorio je Jovanovi}. – Stoga traìmo od Vlade da se po tom pitawu jasno izjasni, jer su Jeremi}eve re~i suprotne svemu {to su oficijelna nastojawa na{e dràve, pogotovo {to niko iz EU ni ne uslovqava Srbiju takvim izborom. Jovanovi} je upozorio i na to da ministar nema pravo da iznosi stavove koji nisu potvr|eni u parlamentu, niti na sednici Vlade. – Koliko znam, Vlada je formirana na evropskoj platformi. Ako je ta platforma promewena iz evropske u kosovsku, onda Vla-

da treba da zamoli Vojislava Ko{tunicu da im se vrati – poru~io je Jovanovi}. S druge strane, {ef radikala u parlamentu Dragan Todorovi} navodi da Jeremi}eva izjava „ne samo da nije sporna nego niko ne bi trebalo da ima dilemu kada je u pitawu odnos Srbije prema Kosmetu”.

Predsednik poslani~ke grupe SPS-a Branko Ru`i} ukazao je na to da se pred Srbiju uop{te ne postavqa izbor izme|u Kosova i EU i da Brisel time ne uslovqava na{e evropske integracije. – Ono {to je ministar Jeremi} rekao prakti~no ide u prilog tezi da }emo se boriti za Kosovo svim

Kacin: Nema uslovqavawa Izvestilac Evropskog parlamenta za na{u zemqu Jelko Kacin izjavio je da Srbiju niko ne dovodi u situaciju da bira izme|u EU i Kosova i da srpski zvani~nici sami otvaraju pitawe koje Brisel ne postavqa. „Izbor izme|u ulaska u EU i priznawa Kosova nikada se nije postavqao kao uslov. Sve dok vlasti u Beogradu ne povuku aplikaciju, to zna~i da Srbija i wen narod èle da se prikqu~e EU“, rekao je Kacin za Radio „Doj~e vele”. – Me|utim, da bi se Jeremi}eve re~i potvrdile i u praksi, na{a vlada odmah treba da preduzme odre|ene korake, kao {to je uskra}ivawe Euleksu boravka na Kosovu, jer smo dozvolom da ta misija do|e naneli veliku {tetu na{im interesima – rekao je Todorovi}, a ~lan Predsedni~kog kolegijuma SRS Nemawa [arovi} ocenio je da Jeremi}eva izjava „zapravo sluì samo za doma}u upotrebu, jer zvani~nici EU odavno jasno govore o dve dràve - Srbiji i Kosovu”.

diplomatskim sredstvima, odnosno predstavqa odgovor na neke indicije koje prosto ne predstavqaju zvani~an stav Brisela. I ne vidim u toj izjavi ni{ta problemati~no. Kada êdomir Jovanovi} bude formirao zvani~nu dràvnu politiku, siguran sam da ona ne}e izgledati ovako, ali sam tako|e siguran i u to da on jo{ dugo ne}e biti u prilici da to ~ini – procewuje Ruì}. Zamenik {efa poslani~kog kluba G17 plus Vlajko Seni} isti-

~e da }e se do 2018, kada se realno moè o~ekivati na{e ~lanstvo u EU, postavqati pitawa vezana za ~iwenicu da nemamo nikakvu vlast na Kosovu. – Me|utim, ne znam da je iko zvani~no iz Evropske unije vezivao na{e ~lanstvo u EU s odricawem od Kosova – kaè Seni}. On je ube|en i u to da kraju, pred ulazak u EU, Srbiji ne}e biti postavqen uslov formalnog priznavawa Kosova. – Ali ukoliko na{ ulazak bude spor i ako zbog svoje nesposobnosti budemo kilavo kora~ali ka EU, ne iskqu~ujem da se u nekom trenutku i to pitawe ne}e na}i na dnevnom redu. A tada }e o tome odlu~ivati qudi koji budu odgovorni za to. U ovom trenutku ne vidim potrebu da se o tome na bilo koji na~in raspravqa – navodi Seni}. Iz DS-a u parlamentu na tu temu niko nije govorio, ali je podr{ku kolegi u Vladi dao ministar Svetozar îpli}. „To nije kreativni stav {efa diplomatije, to je stav Vlade. Dakle, svakako EU, svakako Kosovo kao neodvojivi deo Srbije. To su dva temeqa koja idu zajedno i nije prvi put upu}ena poruka da ne treba Srbiji stavqati tu dilemu“, rekao je îpli} za B92. S. Stankovi}

PRVO DOPUNSKO GLASAWE ZA POKRAJINSKOG POSLANIKA

Odluka o izborima u @abqu do sredine marta Predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i trebalo bi da do sredine marta raspi{e dopunske izbore za pokrajinskog poslanika po ve}inskom sistemu u @abqu. Naime, zbog smrti poslanika Branislava Popova iz DSS-a, koji je izabran po ve}inskom modelu, po Odluci o izboru poslanika Skup-

{tine APV, u roku od 30 dana od konstatovawa prestanka mandata moraju se raspisati dopunski izbori za to poslani~ko mesto. U izjavi za „Dnevnik“ zamenica sekretara Skup{tine APV Mila Radisavqevi} kazala je da je vojvo|anski parlament na posledwoj sednici 16. februara konstatovao

REKLI SU

\uki}-Dejanovi}: SPS jo{ nema stav o preambuli Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da jo{ ne zna kako }e izgledati kona~na verzija rezolucije o Srebrenici, ali ocewuje da bi tekst, koji bi samo konstatovao da se zlo~in u Srebrenici dogodio, bio relativno prihvatqiv za najve}i broj poslanika, „{to je i ciq vladaju}e koalicije”. Ona je dodala i da se SPS nije izja{wavao o tome da u preambuli dokumenta o Srebrenici bude upotrebqen termin genocid.

Ko{tunica: Samo je nad Srbima izvr{en genocid Predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica izjavio je da je „jedino re{ewe da skup{tine Srbije i RS usvoje deklaraciju kojom bi bili osu|eni svi zlo~ini“. „Mi smo jedini narod nad kojim je izvr{en genocid, a ~ija Skup{tina na silu ho}e da proglasi da su Srbi po~inili genocid”, rekao je lider DSS-a, oceniv{i da }e, ako bude usvojena posebna rezolucija o Srebrenici, to zna~iti da Skup{tina Srbije radi protiv sopstvenog naroda.

îpli}: Karayi} je kriv, ali ne}e biti smewen Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar îpli} zaloìo se za utvr|ivawe stepena odgovornosti dràvnog sekretara Marka Karaxi}a, ali ne i za wegovu smenu. „Dràvni sekretar moè da daje ideje i da na kolegijumu iznosi suprotno mi{qewe, ali kada se dogovori stav Ministarstva, nema mogu}nost da nastupi druga~ije”, istakao je îpli}, komentari{u}i otvoreno pismo koje mu je Karaxi} uputio, a u kojem tvrdi da mu je fakti~ki zabraweno da radi svoj posao. îpli} je naveo da je razgovarao s Karaxi}em i da su zakqu~ili da je eksces prerastao realne okvire.

prestanak mandata zbog smrtnog slu~aja, te navela da od tada te~e rok za raspisivawe dopunskih izbora u toj izbornoj jedinici. – Po Odluci o izboru poslanika, mandat prestaje nastupawem odre|enog slu~aja, odnosno od konstatovawa da je mandat prestao, tako da rokovi teku od 16.

februara – rekla nam je Mila Radisavqevi}. Ona je istovremeno potvrdila da }e predsednik parlamenta APV u roku od 30 dana raspisati dopunske izbore po ve}inskom sistemu u izbornoj jedinici @abaq, te navela da }e u toj odluci biti odre|en i datum odr`avawa izbora. B. D. S.

PRVI ^OVEK SREMSKE MITROVICE BRANISLAV NEDIMOVI] ZA SADA SAMO NAPUSTIO DSS

Gradona~elnik bez stranke

Gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} napustio je Demokratsku stranku Srbije, ali, kako tvrdi u izjavi „Dnevniku”, nije pristupio Odborni~koj frakciji „Mitrovica – evropska regija“. Tu frakciju je, ina~e, formiralo sedam odbornika stranke Vojislava Ko{tunice, od ukupno 16, koliko je DSS dobio na lokalnim izborima. – Pre dvadeset dana sam napustio DSS, ali nisam u{ao u grupu gra|ana „Mitrovica – evropska regija“. To su sve samo naga|awa jer jo{ uvek nisam doneo odluku o tome kojoj }u se stranci prikqu~iti. U {ali sam rekao da }u ovih dana odr`ati konferenciju za novinare i saop{titi koja su moja nova politi~ka opredeqewa. Ja sam, danas, dok ovo govorim za „Dnevnik“, nestrana~ka li~nost na funkciji gradona~elnika Sremske Mitrovice – izjavio je Nedimovi} za na{ list. Podsetimo, nakon lokalnih izbora upravo je formirawe frakcija „Mitrovica – evropska regija“ pomrsilo konce DSS-u da ne u|e u koaliciju s radikalima, koji su osvojili 20 odborni~kih mesta, ve} da se gradska vlast formira s koalicijom DS – LSV – G17 plus,

koja je osvojila 25 odborni~kih mesta. Frakcija „Mitrovica – evropska regija“ je u me|uvremenu iza{la iz DSS-a i danas deluje kao Grupa gra|ana. Radikali priznaju da sami ne mogu pokrenuti inicijativu za preispitivawe Nedimovi}evog legitimiteta, po{to vi{e nije ~lan DSS-a, stranke koja ga je kandidovala na ovu funkciju, pa tra`e da sam podnese ostavku. – I ako se, kojim slu~ajem, pokrene inicijativa za moju smenu, siguran sam da }e ve}ina odbornika glasati potiv i da }u ostati gradona~elnik. To {to SRS tra`i preispitivawe mog legitimiteta, wihovo je pravo. Druga je stvar {to im taj poku{aj ne}e uspeti. Zapravo, sve {to se de{ava je nepotrebno dizawe pra{ine – zakqu~uje Nedimovi}. S. B.

U PONEDEQAK SASTANAK LIDERA DS-a I SVM-a

Pastor o~ekuje smirivawe tenzija Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor potvrdio je na{em listu da }e se u ponedeqak sastati s predsednikom Srbije i liderom DS-a Borisom Tadi}em, te izrazio o~ekivawe da }e taj razgovor doprineti smirivawu tenzija izme|u dve stranke. On je naveo i da je spreman da tom prilikom razgovara o svim problemima koji su posledwih meseci optere}ivali odnose u vladaju}oj koaliciji, odnosno izme|u DS-a i SVM-a. – Mnogo o~ekujem od tog razgovora jer se dugo nismo videli, a u me|uvremenu se mnogo toga desilo. Verujem da }e taj razgovor doprineti smirivawu tenzija i napetosti koje postoje izme|u na{ih stranaka ve} nekoliko meseci – navodi lider SVM-a. Podsetimo, dugogodi{wa saradwa izme|u ovih dveju stranaka naru{ena je nakon odluke SVM-a da ne podr`i republi~ki buxet za 2010. U toj stranci nisu bili zadovoqni sledovawem za Vojvodinu, ali wihov amandman, kojim se tra`ilo da se Pokrajini obezbedi preostalih 15 milijardi dinara od privatizacije NIS-a, nije dobio podr{ku ostalih koalicionih partnera. Nedugo potom demokrate su stranku I{tvana Pastora iskqu~ile iz gradske vlasti u Subotici, a zatim i u Senti. U me|uvremenu, iz SVM-a su sve vreme insistirali na tome da se

zbog ovih problema odrì me|ustrana~ki sastanak na najvi{em nivou, {to je do sad druga strana uglavnom ignorisala. Paralelno, u javnosti se spekulisalo o tome da bi na ovom sukobu najvi{e mogao politi~ki profitirati lider napredwaka Tomislav Nikoli}, koji je javno ponudio saradwu SVM-u, te poru~io da nikad ne bi dozvolio da ta stranka nema predstavnike u lokalnoj vlasti u Subotici gde ma|arska zajednica ~ini zna~ajan deo populacije. Ove spekulacije dobile su na dinamici pro{le sedmice, po{to su u istom danu i Pastor i Nikoli} boravili u Budimpe{ti kao gosti lidera tamo{we najve}e opozicione stranke FIDES, ina~e favorita na narednim izborima u Ma|arskoj, Viktora Orbana. Lider SVM-a kaè da je spreman da s Tadi}em razgovara i o toj temi „ako je to potrebno“. – Mogu}e je da }e i to biti tema na{eg razgovora, ali ja tu nemam ni{ta novo da kaèm jer je tu ve} sve ispri~ano – naveo je Pastor. On je demantovao i navode pojedinih medija da je na sastanku kod Orbana bio u dru{tvu s Tomislavom Nikoli}em. – Istina je jedino da smo kod Orbana bili istog dana i Tomislav Nikoli} i ja, ali i premijer Mirko Cvetkovi} i ja. I sve su to bili odvojeni susreti – rekao nam je Pastor. B. D. S.

VESTI LDP: Kneèvi} obmawuje gra|ane „Biv{i zrewaninski gradona~elnik i poverenik SNS-a za sredwi Banat Goran Kneèvi} èli da prikaè da je zaustavqen u jednom pozitivnom poslu usmerenom na prosperitet ove sredine, te da su i grad i on postali `rtve protivnika razvoja Zrewanina. Ali situacija uop{te nije takva”, izjavio je menaxer Gradskog odbora LDP-a Ninoslav Komlu{ki. Po wegovim re~ima, u vreme dok je Kneèvi} bio gradona~elnik nastali su ogromni dugovi, koje gra|ani jo{ dugo ne}e mo}i da vrate. Komlu{ki isti~e i da je novac potro{en na razne projekte koji nisu uspeli, kao i da broj zaposlenih u vreme Kneèvi}a nije ni pribli`no onakvim kakvim ga predstavqa biv{i gradona~elnik. @. B.

Kikindski DSS bez predsednika Predsednik Op{tinskog odbora DSS-a u Kikindi Svetislav Vukmirica podneo je ostavku na sve funkcije u ovoj partiji i istupio iz stranke. On je, ina~e, bio i {ef odborni~ke grupe DSS-a u Skup{tini op{tine Kikinda. „Nezadovoqstvo koje u meni ve} du`e tiwa izazvano je odnosom vrha partije prema op{tinskim odborima i qudima

koji ih ~ine”, rekao je Vukmirica, dodaju}i da je u nadle`nosti stranke da odredi ko }e ga zameniti na odborni~koj funkciji. On isti~e da }e ostati u politici, ali jo{ uvek nije doneo odluku kojoj politi~koj stranci }e se prikloniti. A. \.

Studentska praksa u Briselu Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i razgovarao je ju~e u Briselu sa predsednikom Parlamenta Baden-Virtemberga Peterom [traubom i ministrom unutra{wih poslova ove pokrajine Heribertom Rehom o intenzivirawu dugogodi{we saradwe. Na sastanku su, izme|u ostalog, dogovoreni programi podr{ke usavr{avawa mladih. U pitawu }e biti razmena studenata i studijski boravci sredwo{kolaca i studenata u Baden-Virtembergu. Dogovoreno je da se mladima iz Vojvodine pruì {ansa da rade praksu u Parlamentu ove regije u [tutgartu i u wenom predstavni{tvu u Briselu. Egere{i, [traub i Reh utana~ili su i prezentaciju Baden-Virtemberga u Novom Sadu, a razgovarali su i o inicijativi da se u oktobru, u glavnom gradu Vojvodine, odrì samit predsednika parlamenata regija i dràva podunavskog regiona, gde bi se raspravqalo o Dunavskoj strategiji. P. K.

EKONOMIJA

petak5.mart2010.

DNEVNIK

VOJSKA SRBIJE PRODAJE NEKRETNINE I U NOVOM SADU

GRA\ANI TE[KO PLA]AJU DUGOVE ZA LIZING

Kasarna na Tranyamentu ~eka kupca Direkcija za imovinu raspisala oglas za prodaju nekretnina, u vi{e gradova Srbije, koje nisu neophodne za funkcionisawe Vojske Srbije. Re~ je o 20 objekata, poslovnih prostora, u Beogradu, Novom Sadu, Zrewaninu i Vaqevu, Pirotu, Surdulici i Negotinu. Rok za podno{ewe ponuda je 15 dana od dana objavqivawa oglasa. Vlada Srbije je 2006. godine donela Master plan kojim je utvr|en vi{ak vojnih nepokretnosti koje su tr`i{tu ponu|eni na prodaju. U Novom Sadu najve}i objekat koji je ponu|en za prodaju je kasarna “Narodni heroj Janko ^melik” u petrovaradinskom nasequ Tranxament. Ta kasarna se prostire na 19 hektara, a u woj su ~ak 34 objekta razli~ite povr{ine. Kasarna, u kojoj su nekada bili stacionirani pripadnici artiqerijsko-raketnih jedinica protivvazduhoplovne odbrane i vezisti ve} godinama zvrji prazna, a pro{log leta, posle naglog rasta Dunava, tu je bio kamp “Egzita”.

Ministarstvo odbrane ponudilo je na prodaju i kasarnu u ulicama Josipa Ruwanina i Beogradskoj 12 u Petrovaradinu. U Novom Sadu je na prodaju i kompleks u Ulici vojvode Bojovi}a. U nekada{wem Sanitetskom {kolskom centru, u deset objekata ve} gotovo dve decenije privremeni sme{taj na{le su izbegle oficirske porodice. Na prodaju u Novom Sadu je i zgrada u Futo{koj 26, u {irem

KOMPLIKUJE SE IZGRADWA AUTOPUTA HORGO[ – NOVI SAD

Na tenderu rupa do rupe

Nakon odluke ministra za infrastrukturu Milutina Mrkowi}a o obustavi postupka javne nabavke za izgradwu autoputa Horgo{ - Novi Sad i obilaznice oko Subotice stigla je i prva `alba. Direktor suboti~kog “Vojputa” Du{ko Dra`i} izjavio je ju~e za na{ list da je partnerska firma iz Hrvatske “Hidroelektra - ni-

skogradwa”, s kojom su na tenderu nastupili u konzorcijumu, uputila àlbu Tenderskoj komisiji, koja je bila najavqena jo{ prilikom otvarawa ponuda. - @alba se odnosi na dve konkurentske ponude, koje nisu ispunile tenderske uslove i koje su trebale u startu biti diskvalifikovane - kaè Draì}. - To se vidi iz podataka prema kojima doma}i konzorcijum koji predvodi Preduze}e za puteve “Beograd” nije dao

koja }e obezbediti garanciju, kako bi udovoqili takvom zahtevu, me|utim, niko ih ni{ta nije pitao, nisu imali priliku da bilo {ta kome ka`u, pa su se odlu~ili na `albu, ali su spremni na razgovor o poslu. Na razgovor su spremni i u doma}em konzorcijumu, koji je formirala NIBENS grupa. Uz PZP

“Beograd”, u wemu su jo{ “Putevi Uìce”, “Borovica transport” i “Planum”. Direktor Inìweringa NIBENS grupe Aleksandar Stanovi} izjavio je za na{ list da su uvereni da }e uspeti u postupku naknadnog poga|awa, jer ponuda nije sporna, samo se traì da tenderskoj komisiji daju odre|ena poja{wewa koja se odnose na tro{kove finansirawa. - Mi smo tim tro{kovima dodali stavku rast cena na malo, jer

centru grada, u kojoj je Komanda Vojnog okruga, kao i deo kasarne u kojoj je Re~na flotila VS na Limanu 4 i kasarna Novo Selo kod Adamovi}eve vile s 11 objekata. U Zrewaninu ve} dugo je na prodaju davno napu{tena kasarna “Narodni heroj Svetozar Markovi} Toza”, povr{ine 3,2 hektara s 18 objekata razli~ite povr{ine, kao i (biv{i) Klub VS. M. B.

fiksnu cenu, nego je ponudu vezao za porast cena na malo u Srbiji {to nije predvi|eno konkursnom dokumentacijom, zbog ~ega je prividno ispao najpovoqniji ponu|a~. Ponuda slovena~kog “Primorja” i PZP “Poàreac prevazilazi iznos procewene vrednosti radova od 10 milijardi dinara (traìli su oko 11,5 milijardi). Draì} kaè da je neozbiqna zamerka Tenderske komisije na wihovu ponudu, koja se odnosi na to kako bankarska garancija Privredne banke Zagreb i dostavqeno pismo o namerama nisu u skladu sa zahtevima iz konkursne dokumentacije. Pismo o namerama morala bi, kaù, da dostavi banka registrovana u Srbiji, te da se obaveè da }e izdati garanciju koja je bezuslovna, neopoziva i naplativa na prvi poziv bez prava na prigovor. Sagovornik dodaje da su odmah na{li banku u Srbiji

smo procenili da je ta cifra daleko nià od nekih drugih kriterijuma koji se mogu uklapati u cenu - obja{wava Stanovi}. - Mogli smo, na primer, da ura~unamo kliznu skalu, euribor, bankarske komercijalne kamate i na sve to da cenu fiksiramo za neku od valuta – evro ili dolar. Mi to nismo uradili jer smo èleli da damo najniù mogu}u ponudu i zato smo se tako odlu~ili, u skladu sa instrukcijama i pra}ewu na{eg trì{ta i ekonomije od strane MMF-a. R. Dautovi}

1.194,27813

re s pravnim licima nego s gra|anima. – Lizing kompanije poku{avaju da se dogovore s korisnicima lizinga i da im produ`e rokove za otplatu dospelih rata, a krajwa mera je oduzimawe predmeta lizinga – naglasio je Ba{a. U slu~aju vra}awa automobila, kao i bilo kojeg drugog predmeta uzetog na lizing, lizing kompani-

je ne vra}aju upla}ene depozite i rate, a naj~e{}e napla}uju i kaznene penale. U Srbiji posluje 17 lizing kompanija s kojima su, po podacima Kreditnog biroa Udru`ewa banaka Srbije, preduze}a i gra|ani krajem januara ove godine imali potpisanih 14.292 ugovora. U isplati dospelih rata kasnilo je 1.789 korisnika lizinga.

Tajkunima parcele na poklon? – Savet za borbu protiv korupcije ocenio je da je Uredba o kriterijumima i postupku za utvr|ivawe visine naknade po osnovu konverzije prava za lica koja imaju prava na to uz naknadu koju je Vlada Srbija donela uz Zakon o planirawu i izgradwi da bi bliè utvrdila kriterijume i postupak za utvr|ivawe visine naknade na osnovu konverzije za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta neustavna, nesaglasna sa samim zakonom i ekonomski {tetna – obja{wava za na{ list predsednica ovog Vladinog antikorupcijskog tela Verica Bara}. – Na{ Ustav ne dozvoqava dono{ewe uredbi sa zakonskom snagom jer su one podzakonski akti kojima se bliè razra|uje zakon i ne mogu sadràti odredbe kojima se reguli{e materijalno pravo niti smeju biti suprotne odredbama zakona, kao {to je to ovde slu~aj. Priznavawe cene kapitala koje je pravno lice platilo u postupku privatizacije za preduze}e u celini u tro{kove pribavqawa prava kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta ekonomski je nedopustivo i u su{tini zna~i poklawawe velike vrednosti vlasnicima privatizovanih preduze}a koji za gra|evinsko zemqi{te u dràvnoj svojini nisu ni{ta platili jer je ono u postupku privatizacije i procene vrednosti kapitala vrednovano nulom. Cena kapitala je naknada za preduze}e

ûvena luka apsurda Koliko je Vladina Uredba apsurdna, Savet ilustruje primerom Luke “Beograd”: sada vlasnici imaju mogu}nost da izvr{e konverziju prava kori{}ewa u pravo svojine nad oko 120 hektara gradskog gra|evinskog zemqi{ta uz pla}awe izvesne nadoknade, ali }e im celokupna imovina ostatiti besplatno jer je sada{wa trì{na vrednost ovog zemqi{ta ve}a od ukupne cene kapitala koja je pla}ena za Luku “Beograd”. Taj recept bi se mogao primeniti na sve privatizacije: ako je preduze}e H u postupku privatizacije pla}eno deset miliona evra, a vlasnik je stekao pravo kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta ~ija je trì{na vrednost sada dva miliona evra, on }e dobiti zemqi{te beplatno po{to mu se u tro{kove pribavqawa prava kori{}ewa priznaju svih deset miliona evra koje je platio za preduze}e u celini. O~igledno se radi o ~istom apsurdu, koji, naàlost, ima veoma veliku cenu i zna~i nedopustivu raspodelu sredstava, i to prete`no u korist onih koji su u privatizacije svesno ulazili s namerom ne da restrukturiraju i u~ine kupqena preduze}a ekonomski efikasnim ve} da do|u do skupog gra|evinskog zemqi{ta a da za wega ni{ta ne plate i tako nezakonito do|u do velike koristi, naravno, na {tetu dràve, odnosno gra|ana, tvrdi Savet.

bez gra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojini i ako se ona ukqu~uje u tro{kove pribavqawa prava kori{}ewa, nema nikakvog ekonomskog smisla, pa na kraju proizlazi da se ovakvom Vladinom uredbom kupcima privatizovanih preduze}a u celosti poklawa gra|evinsko zemqi{te koje je bilo u dràvnoj svojini – kaè Verica Bara}. U pismu koje je Savet uputio premijeru Mirku Cvetkovi}u, ali i ministrima finansija i za{tite ìvotne sredine i prostornog planirawa Diani Dragutinovi} i Oliveru Duli}u, traì se da se ova uredba u {to kra}em roku stavi van snage i donese nova koja bi bila u skladu s Ustavom i Zakonom, i to tako {to bi se naknada za konverziju prava kori{}ewa u pravo svojine na gra|evinskom zemqi{tu utvr|ivala tako da se trì{na vrednost gra|evinskog zemqi{ta umawi za sve stvarne tro{kove, odnosno da se utvrdi trì{na vrednost gra|evinskog zemqi{ta. Pri tom, ukazuje Savet, trì{nu vrednost treba umawiti i za eventualne tro{kove koje je podnosilac zahteva za konverziju imao posle privatizacije, a koji se odnose na ure|ivawe tog zemqi{ta, izgradwu infrastrukture kao i eventualne druge izdatke koji su rezultirali pove}awem wegove vrednosti. Q. Male{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Staro sajmi{te, Beograd

20,12

394

81.558

20,00

504

184.464

Po{tanska {tedionica, Beograd

19,70

7.900

Pupin Telekom, Beograd

17,95

230

15,93 Promena %

4.898 Cena

Impol Seval, Sevojno

-12,01

Jugoinspekt, Beograd Tamnavaput, Ub

Kredi banka, Kragujevac Pet akcija s najve}im padom

Tekstil, Sremska Mitrovica Si}evac kompani, Kur{umlija Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (689,23 -0,40%)

Promet

Diskos, Aleksandrovac

Radnik, Ba~ka Palanka

3. 3. 2010.

– U protekle tri godine vra}eno je oko 1.600 putni~kih i komercijalnih vozila kupqenih na lizing, zbog ka{wewa u otplati rata – rekao je ju~e predsednik Upravnog odbora Asocijacije lizing kompanija u Srbiji Bojana Ba{a. On je naveo da je od 2003. godine, kad je u Srbiji omogu}ena kupovina na lizing, na taj na~in nabavqeno izme|u 50.000 i 60.000 vozila. – Ukupno je vra}eno tri odsto vozila prodatih na lizing, {to je mawe nego u zemqama u okru`ewu, gde je taj procenat od sedam do deset – istakao je Ba{a. Sve ve}a zaka{wewa u izmirivawu obaveza prema lizing kompanijama posledica su, po wegovim re~ima, ekonomske krize koja uti~e na nelikvidnost firmi i gubitka radnih mesta. U~e{}e vozila u nabavkama na lizing je oko 70 odsto, a pribli`no isti udeo imaju putni~ka i komercijalna vozila. Lizing kompanije su prinu|ene na to da ~e{}e raskidaju ugovo-

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE OPTU@UJE VLADU

Kasni po~etak Sve je izvesnije da se situacija oko tendera za izgradwu severnog kraka Koridora 10 komplikuje. Zbog toga je o~ito da radovi na autoputu ne}e po~eti s prvim lepim danima ovogodi{we gra|evinske sezone.

Na dobo{ oti{lo 1.600 vozila

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,48

2.922

34.887.646

Komercijalna banka, Beograd

0,00

29.301

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-1,28

851

1.353.250

1.023.752 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,70

8.879

1.198.680

Univerzal banka, Beograd

0,00

6.614

0,00

542

97.560

Soja protein, Be~ej

-0,19

1.037

605.597

-12,00

8.448

84.480

Imlek, Beograd

-1,38

1.432

343.600

-11,98

1.858

3.716

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,17

2.251

375.975

Metals banka, Novi Sad

-0,34

6.450

1.173.900

0,00

711

0,00

-11,67

1.060

10.600

-11,36 Promena %

117 Cena

17.550 Promet

Privredna banka, Beograd Meser Tehnogas, Beograd

0,80

6.653

339.300

0,00

1.000

8.774.000

Tigar, Pirot

-0,65

762

162.940

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

12.000

2.196.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.668

0,00

Topiko, Ba~ka Topola

0,00

13.200

1.452.000

Telefonija, Beograd

0,00

1.750

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-3,31

671

209.386

Metals banka, Novi Sad

-0,34

6.450

1.173.900

Soja protein, Be~ej

-0,19

1.037

605.597

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK UPOZOREWE IZ MMF-a

petak5.mart2010.

SRBIJA U OKTOBRU PRODAJE DOMA]EG OPERATERA FIKSNE TELEFONIJE

Javna preduze}a usko grlo u Srbiji

Telekom Nemcima za milijardu evra?

[ef Misije Me|unarodnog monetranog fonda za Srbiju Albert Jeger izjavio je da je privatizacija javnih preduze}a kqu~no usko grlo reformi u Srbiji. – Srpska ekonomija bi danas verovatno bila u mnogo boqem stawu da su biv{e vlade bile sna`nije u sprovo|ewu procesa privatizacije tih preduze}a pre po~etka krize krajem 2008. godine – rekao je Jeger u intervjuu za novi broj “Bankar magazina”. Iskustvo drugih ekonomija u tranziciji je, kako je istakao, da je pove}awe udela privatnog sek-

tora u ekonomskoj aktivnosti veoma dobro za izvoz, produktivnost i doma}u {tedwu. – To su upravo oblasti u kojima Srbija zaostaje za ostalim ekonomijama u tranziciji – dodao je Jeger. – MMF razume da tr`i{te za privatizaciju nije dobro u vreme finansijske krize, ali su sada finansijske tenzije o~igledno popustile i vreme je da Srbija iza|e s jasnim planom privatizacije koji treba da se sprovede u meri u kojoj to tr`i{ni uslovi dozvoqavaju. Misija MMF-a je, kako je rekao Jeger, tokom tre}e revizije kreditnog aran`mana sa Srbijom posetila neka javna preduze}a, me|u kojima ima gubita{a, ali i veoma profitabilnih sistema. – Neka javna preduze}a je potrebno odmah privatizovati, dok neke tek treba korporatizovati – ukazao je on. Jeger je najavio da }e tokom narednih revizija Misija MMF-a razgovarati s Vladom Srbije o mogu}nosti odmrzavawa plata i penzija, {to }e zavisiti od buxetskih prihoda i sprovo|ewa plana smawewa javne potro{we.

Dr`avni paket akcija u Telekomu Srbija bi}e prodat na tenderu u oktobru ove godine, najverovatnije po po~etnoj ceni od milijardu evra za 30 odsto plus jednu akciju, pi{e beogradski nedeqnik NIN. Nedeqnik je naveo, bez pozivawa na izvor, da je dr`avni vrh Srbije doneo tu odluku posle pregovora s najozbiqnijim kupcem, nema~kim “Doj~e telekomom”, koji preko gr~-

kog “Otea”, ~iji je suvlasnik, ve} poseduje 20 odsto akcija srpske kompanije. U Ministarstvu za telekomunikacije Srbije agenciji Beta je re~eno da Vlada Srbije nije raspravqala o prodaji Telekoma i da zbog toga nemaju komentar . NIN je naveo da je na~elan dogovor o prodaji Telekoma na tenderu ove jeseni kona~no potvr|en pro{le sedmice, tokom po-

sete predsednika Srbije Borisa Tadi}a Berlinu. Po~etna cena nije utvr|ena, kao ni ta~an procenat dr`avnog paketa akcija koji }e se prodavati, a kao najverovatnija pomiwe se prodaja 30 odsto plus jedna akcija po po~etnoj ceni od milijardu evra, koliko “Doj~e telekomu” treba, zajedno s gr~kih 20 posto, da do|e do ve}inskog paketa, pi{e NIN.

Ne zna se ni ko pla}a, ni ko pere pare

Zbogom, logiko Name}e se logi~no pitawe: za{to se neko obave{tava ako ne postoji obaveza odgovora? Tako se, izgleda, cementira prili~no nakaradan sistem zatvorenih feuda, gde svako svakome poru~uje “ne me{aj se u moj posao”. Sistem povratnih informacija sigurno bi boqe funkcionisao, omogu}avao bi dopunu informacije i efikasniju dràvnu hajku protiv finansijske kaquge. Ako neko na aukcijskim prodajama potro{i desetine miliona evra i ako iza tog novca ne stoji potpis regularnog vi{egodi{weg biznisa, onda se pri~a ne moè zavr{iti na tome da “kupci nisu sumwiva lica”. Novom Sadu? Naravno, nije kupovao li~no, radili su to drugi za wega, ali dràva i postoji zato da re{ava probleme koji nisu vidqivi na prvi pogled, i za to ima potrebne institucije i mehanizme.

Mehanizam rada Agencije za privatizaciju sasvim je jasan: svaki zainteresovni u~esnik du`an je da prilo`i potvrdu suda i policije da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak. Ako se pre|e ta prva pre-

PAJTI] SA STRANIM INVESTITORIMA

U Vojvodinu uloèno pet milijardi evra – Strane firme koje posluju u Vojvodini zapo{qavaju oko 70.000 qudi, a od 2000. godine do sada je u privredu Vojvodine uloèno oko pet milijardi evra – rekao je predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} na ju~era{wem skupu “Dijalog Vlade APV i stranih investitora”, koji je odràn na Novosadskom sajmu. – Pokrajina }e nastaviti da pruà podr{ku investitorima spremnim da ulaù u privredu Vojvodine u oblasti zapo{qavawa, novih tehnologija... Na{ je ciq da obezbedimo takvu poslovnu atmosferu da bi svi investitori imali sigurnost pri ulagawu kapitala, ali i sve neophodne uslove za wihov rad i razvoj. Po Pajti}evim re~ima, za svakog zaposlenog bi}e obezbe|eno 1.300 evra podr{ke, bez obzira na to da li su investitori doma}i ili strani, uz obavezu da radnik ostane zaposlen dve godine. Podr{ka }e biti pruè-

na svim zainteresovanim investitorima spremnim da ula`u u Vojvodini, a ciq je da se investicije vrate na nivo iz 2008. godine. – Na ve}u podr{iku prilikom investirawa mogu ra~unati oni investitori koji su spremni da ulo`e u mawe razvijene regione

Vojvodine, jer }e im biti obezbe|ene i posebne beneficije i subvencije. Podr{ka }e biti obezbe|ena i za ulagawa u oblastima gde je Pokrajina sada stekla nadle`nosti – energetika, infrastruktura..., a mi }emo u~initi sve {to je potrebno da se brzo re{e problemi pred kojim se investitori na|u da administracija ne bi bila prepreka razvoju privrede – rekao je Pajti}. Sastanku su prisustvovali predstavnici mnogobrojnih stranih kompanija koje posluju u Vojvodini: Apatinska pivara, Erste banka, “Alas holding”, “Forneti”, “Japan tobako interne{enel”, “Lafar` BFC”, “Linde gas Srbija”, Livnica preciznih odlivaka, “Monbat PLC”, “Neobus”, OTP banka, “Tu{ trejd”, ... i u razgovoru s predstavnicima Vlade APV izneli svoja dosada{wa iskustva u poslovawu i ukazali na daqe pravce rada. D. Mla|enovi}

„FREZENIJUS” ULA@E TRI MILIONA EVRA KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

97,6689

99,6621

101,954

97,3699

Australija

dolar

64,3872

65,7012

67,2123

64,1901

Kanada

dolar

69,1853

70,5972

72,2209

68,9735

Danska

kruna

13,1217

13,3895

13,6975

13,0815

Norve{ka

kruna

12,0914

12,3382

12,622

12,0544

[vedska

kruna

9,9758

10,1794

10,4135

9,9453

[vajcarska

franak

66,7548

68,1171

69,6838

66,5504

V. Britanija

funta

107,624

109,821

112,346

107,295

SAD

dolar

71,4162

72,8737

74,5498

71,1976

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 3. 2010. godine

Nova fabrika lekova u Vr{cu Generalni direktor farmaceutske kompanije “Frezenijus” Predrag Vrani} rekao je ju~e da to preduze}e planira da ove godine zaposli oko 100 radnika u fabrici koja }e po~eti da radi 2011. godine u Tehnolo{kom parku u Vr{cu. Vrani} je na skupu koji su u Novom Sadu sa stranim investitorima organizovali Fond za podr{ku stranim investicijama u Vojvodini (VIP fond) i Vlada Vojvodine, rekao da }e “Frezenijus” u ure|ewe zemqi{ta i opremawe fabrike investirati oko tri miliona evra. Po wegovim re~ima, “Frezenijus” je najpre kupio od op{tine Vr{ac plac od 2,8 hektara u Tehnolo{kom parku, a 2011. planira da kupi dodatni 1,1 hektar zemqi{ta na kojem }e biti budu}a fabrika.

VESTI Sve vi{e qudi bez posla

PRIVATIZACIONE ZAVRZLAME U FOKUSU JAVNOSTI

Malo koga je iznenadilo nastojawe Agencije za privatizaciju da predstavqawem svog kontrolnog mehanizma objasni javnosti kako se ona, kao ovla{}eni dràvni prodavac, bori protiv upliva prqavog kapitala u privatizacione poslove. Afera “[ari}” bila je, o~igledno, ona kap koja je prelila ~a{u gra|anskih naga|awa i sumwi, tako da je potreba da se razjasne neke stvari postala o~igledna i urgentna. Te{ko je re}i da su posle obja{wewa, koja je ponudila Agencija, stvari postale jasnije. Direktor ove dràvne institucije Vladislav Cvetkovi} jasno je rekao da su kori{}ene propisane mogu}nosti da bi se spre~ila upotreba prqavog novca kod kupovine preduze}a, ali da Agencija nema zakonska ovla{}ewa da proverava poreklo kapitala u privatizacionim poslovima. O~igledno tu treba i traìti su{tinu problema koji drma srpsku privatizacionu scenu posle otkrivawa velikih kupovina pqevaqskog “biznismena”. Sistem je dobro postavqen, svi daju sve od sebe, a ne{to, ipak, ne funkcioni{e. Da nije tako, zar bi bilo mogu}e da ~ovek, koji je bio potpuni anonimus u privredni~kim krugovima, kupi brojna preduze}a i oko 20 nekretnina (ku}e, stanovi) samo u

preka, svi u~esnici postaju ravnopravni u privatizacionom postupku. Kad jedan od wih izlicitira neko preduze}e ili pobedi u tenderskom postupku, Agencija se obra}a Upravi za spre~avawe prawa novca jasnim pitawem da li postoje smetwe za zakqu~ewe ugovora s tim licem. Tokom osam godina srpske privatizacije, Agencija je dostavila 1.769 predmeta i samo je u jednom slu~aju utvr|eno da je re~ o sumwivoj transakciji. Bez obzira na to {to se prqavi kapital “kotrqa” srpskim plo~nicima, nema dovoqno jakih argumenata da bi se zakqu~ilo da dràvni mehanizam spre~avawa prawa novca ne funkcioni{e. Ono {to izaziva pozor je mawak koordinacije i obave{tavawa. Agencija za privatizaciju je policiji poslala 170 zahteva za proveru revizorskih izve{taja, poslova investitora s povezanim licima ili poku{aja nezakonitog izvla~ewa kapitala iz kupqenih preduze}a (tzv. tunelovawa). Tamo gde se verovalo da postoje ozbiqniji prekr{aji, dostavqani su dokazi Tuìla{tvu (123 predmeta). Me|utim, iznena|uju}e je {to nijedna od ove tri institucije (Uprava za spre~avawe prawa novca, MUP, Tuìla{tvo) nema obavezu da dostavi povratne informacije. V. Harak

U februaru je registrovano oko 16.000 nezaposlenih vi{e nego u januaru, saop{tila je Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe. Pro{log meseca je na evidenciji NZS-a bilo 767.418 osoba, a nezaposlenih je od po~etka krize, u oktobru 2008, 50.010 vi{e. Najvi{e je onih koji na posao ~ekaju jednu do dve do godine, 17,86 odsto, i koji su uzrasta od 25 do 29 godina – 13,19 odsto. Najve}i broj nezaposlenih ima prvi stepen stru~ne spreme – oko 30 odsto, i ~etvrti stepen – oko 28 odsto. Sa zavr{enim fakultetom na posao ~eka oko 40.000 qudi.

Tekstil porastao 40 posto – Proizvodwa gotovih tekstilnih proizvoda je u januaru ove godine 40 posto ve}a u odnosu na isti mesec lane – rekla je sekretarka Udruèwa industrije tekstila, koè i obu}e pri Privrednoj komori Srbije Vesna Vasiqevi}. Ona je, na sastanku Udruèwa, objasnila da se ve}ina te robe izveze u zemqe Evropske unije, {to ukazuje na to da bi tekstilna i obu}arska industrija trebalo da se usredsrede na proizvodwu finalnih proizvoda. U prvom mesecu 2010. je, po wenim re~ima, izvezeno tekstilne robe i koè za 60 miliona dolara, {to je na istom nivou kao i tog meseca pro{le godine.

„Kokta” u limenci Kompanije “Droga–Kolinska” i “Tera prodak{n In|ija”, kao strate{ki partner “Bol pakixinga”, potpisale su ju~e ugovor o saradwi i na taj na~in, posle pola veka postojawa, ozvani~ile po~etak proizvodwe “kokte” u limenci od 0,25 l. “Kokta” je prvo osve`avaju}e pi}e u regionu koje }e se pakovati u ovoj slim varijanti limenke. Potpisivawu ugovora prisustvovali su: Slobodan Vu~i}evi}, predsednik Uprave Grupe “Droga–Kolinska”, Andrej Bele, generalni direktor programa pi}a Grupe “Droga–Kolinska” i Rastko Lisinac, direktor punionice “Tera proddak{n”, kao i predsednik op{tine In|ija Goran Je{i}. S. B.

OZBIQNI PLANOVI NEMA^KE KOMPANIJE

„Simens” se iz Subotice {iri pokrajinom

Osim proizvodwe klasi~nih vetrogeneratora, suboti~ki pogon “Simensa” radi}e jo{ dva programa: namotavawe ma{ina za elektri~ne lokomotive, te namotavawe generatora velikih jedinica bez prenosnika na vetroelektranama. Ovu informaciju saop{tio je ju~e direktor suboti~kog pogona ”Simensa” I{tvan Sekula prilikom susreta direktora ”Simensa” za Ma|arsku i za Srbiju Lasla Sentkutija i Tihomira Rajli}a s gradona~elnikom Sa{om Vu~ini}em. – To }e biti dobar razvoj, za koji je predvi|eno da se realizuje upravo u Subotici, a statori }e i}i direktno u Dansku. Bi}emo jedini proizvo|a~i tog proizvoda u svetu. To }e 2014. iziskivati dodatnih 320 radnika, s tim da }emo prvu seriju zapo~eti u 2010/11, a u woj }e biti zaposleno 40 radnika – rekao je I{tvan Sekula. Direktor ”Simensa” za Srbiju nije ju~e hteo da govori o detaqima susreta sa svojim ma|arskim kolegom, ali je ponovio da }e, nakon gotovo prepolovqene proizvodwe, a samim tim i radnog vremena, svi radnici od 1. maja ponovo po~eti da rade punim kapacitetom. On je, s tim u vezi, rekao da ima naznaka da se i jo{ neki segmenti ”Simensove” proizvodwe sele u Srbiju.

– Ho}e li to biti u Subotici, Novom Sadu ili In|iji, to }e tek biti dogovoreno. Ali, sasvim je sigurno da }e se to dogoditi – rekao je Tihomir Rajli}. Jo{ skromniji u otkrivawu naravi svoje posete bio je Laslo Sentkuti, koji je u kratkom obra}awu istakao da s ponosom

mo`e re}i da u Subotici vidi primer izuzetne saradwe izme|u “Simensa” i lokalne samouprave. I{tvan Sekula ponovio je ju~e informaciju da u suboti~kom pogonu “Simensa” trenutno radi 484 radnika, koji u proseku redovno primaju oko 250 evra, tj. 60 odsto od nekada{wih 420 kada su bili zaposleni punim kapacitetom. On je tako|e naveo da je ”Simens” u Subotici pro{le godine, zbog smawenog broja naruxbi, proizveo 1.500 vetrogeneratora dok je godinu pre krize ta brojka iznosila 3.550. Z. R.

DRU[TVO

petak5.mart2010.

„DNEVNIK” SAZNAJE

[oqom u Horgo{u otkriva spomenik ma|arskom kraqu Predsednik Ma|arske dr Laslo [oqom otkri}e u Horgo{u 12. marta spomenik prvom ma|arskom kraqu, svetom I{tvanu, odnosno svetom Stefanu (975–1038), na centralnoj sve~anosti povodom Dana sela, najavqeno je iz op{tine Kawià, i dodaje da je Savet MZ Horgo{ utvrdio program proslave. U Horgo{u se kao lokalni praznik od lane obeleàva 11. mart 1771, kad je Marija Terezija poklonila ovda{we pustare segedinskom bele`niku i plemi}u Miklo{u Karasu radi osnivawa naseqa. Postavqawe spomen-obele`ja svetom I{tvanu u centru Horgo{a je u zajedni~koj organizaciji Udruèwa gra|ana “Juvenior” iz Horgo{a i Fondacije “Erzeker” iz Rumunije, uz podr{ku MZ Horgo{, op{tine Kawià, @upanije Ba~-

Ki{kun (Ma|arska) i ma|arskih organizacija iz ^ikaga (SAD) i Sidneja (Australija). Spomenik je rad vajara Martona [imora iz Segedina. I{tvan Prvi je posledwi veliki vezir Ma|ara i prvi hri{}anski kraq Ma|arske, a od pape je dobio krunu koja je dobila mitski zna~aj me|u Ma|arima. Wega je svecem Katoli~ka crkva proglasila 1083. godine, a i Pravoslavna crkva ga je proglasila svecem 2000. Boravak predsednika [oqoma u Horgo{u, kako nezvani~no saznajemo, bi}e zvani~nog karaktera. Pre godinu dana, prilikom wegove namere da prisustvuje obele`avawu ma|arskog nacionalnog praznika na severu Vojvodine, bilo je problema oko karaktera posete. M. Mitrovi}

UNS i NUNS: Poku{aj cenzure u „Ma|ar sou” Udru`ewe novinara Srbije ocenilo je ju~e da je odluka Ma|arskog nacionalnog saveta o osnivawu Saveta za pra}ewe ure|iva~ke politike lista “Ma|ar so” u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o javnom informisawu i protivna eti~kim i profesionalnim standardima slobodnog novinarstva. “Ideja Ma|arskog nacionalnog saveta o osnivawu tela za pra}ewe ure|iva~ke politike lista nije ni{ta drugo nego direktan poku{aj cenzure, na koji niko nema prava, pa ni osniva~i i vlasnici listova, a naro~ito nosioci dru{tvenih i politi~kih funkcija”, navodi se u saop{tewu. UNS sa svojim pokrajinskim ogrankom Dru{tvom novinara

Vojvodine podràva redakciju i ure|iva~ki kolegijum lista “Ma|ar so” i zahteva od Ma|arskog nacionalnog saveta da poni{ti odluku o osnivawu Saveta za pra}ewe ure|iva~ke politike lista. UNS i DNV o~ekuju da }e odluka tog saveta biti poni{tena i da }e redakcija lista “Ma|ar so” zadràti nezavisnu i slobodnu ure|iva~ku politiku, dodaju u saop{tewu. I Nezavisno udruèwe novinara Srbije je izrazilo neslagawe s odlukom nacionalnog saveta Ma|ara da osnuje posebno savetodavno telo za pra}ewe ure|iva~ke politike lista “Ma|ar so”, i ocenilo da bi stvarni zadatak tog tela bila direktna kontrola i cenzura.

@ene vojnici umeju i s minama U somborskom Prvom centru obuke Vojske Srbije ju~e su ste~ena znawa demonstrirale pripadnice 6. klase kandidata za profesionalnog vojnika ènskog pola. Po re~ima komandanta Centra potpukovnika Lazara Ostoji}a, i ova klasa od 51 pripadnice pokazala je visok nivo motivisanosti da karijeru nastavi u VS. – Kao i prethodnih 338 vojnika ènskog pola koje su uspe{no pro{le obuku, i ova klasa je pokazala izuzetno zalagawe da ispuni sve standarde za profesionalnog pripadnika VS – kazao je Ostoji}, i naglasio da posle ove petonedeqne obuke u Somboru ène-profivojnici idu na daqu obuku u jedinice i ustanove u

kojima su se i kandidovale za VS. – Ponosni smo na to {to su neke od `ena i devojaka iz prethodnih klasa postale podoficiri i oficiri, a neke se odlu~ile i na studirawe na Vojnoj akademiji – naglasio je Ostoji}, ~iji je kredo “Lideri se ne ra|aju, ve} stvaraju” u potpunosti u skladu s namenom Centra koji vodi. Pred predstavnicima medija kanidatkiwe za vojnike su demonstrirale znawa ste~ena tokom obuke, kao {to su rukovawe oru`jem, orijentacija, kretawe jedinice i vojnika u napadu i odbrani, polagawe protivtenkovskih mina... M. Miqenovi}

DNEVNIK

SKIDAWE S HEROINA NIJE NAJTE@I PUT ZA POVRATAK U DRU[TVO

U 25. imaju deset godina narkomanskog staà Zavisnost od opijata se te{ko kontroli{e zbog kompulzivnog kori{}ewa droge i ùdwe za wom, koja vodi do stalne potra`we za wom i wenog kori{}ewa. Le~ewe zavisnosti dugotrajan je proces, pa i pored svih napora da se ìvot zavisnika nastavi bez nekog opijata, vra}awe na stranputicu je ~esto. Jer, “skidawe” s opijata nije jedini i najteì posao. Sledi te{ka i dugotrajna socijalizacija osobe koja je godinama izgubqena i zalu|ena. Po rasprostrawenosti, uzrocima i posledicama, narkomanija je primarno dru{tveni problem, a tek potom zdravstveni, odnosno psihijatrijski problem. U na{oj zemqi na raspolagawu je ~itav spektar mogu}nosti le~ewa zavisnosti od opijata, od ku}nih psihosocijalnih intervencija i detoksikacija, do sloènih terapija u bolni~kim uslovima. Me|u wima je i supstitucionalna terapija koju preporu~uje i Svetska zdravstvena organizacija. Korist koju ova terapija pruà je mogu}nost da se zavisnici od opijata smawe izloènosti rizi~nom pona{awu i stabilizuju svoj ìvot u zdravstvenom i dru{tvenom smislu. Sprovo|ewe ovih programa direktno vodi ka smawewu {irewa infektivnih bolesti kao {to je HIV i hepatitis B i C, i smawewu smrtnosti korisnika droga. Stru~na konferencija odràna u Beogradu na temu “Program supstitucione terapije kod zavisnika od heroina”, koju je organizovao projekat “Implementacija nacionalne strategije protiv

Terapija koja nije za kratak sta`

Nove supstance iz ilegale – Predstoji i specifi~an skrining-projekat u trajawu od dve godine, a koji se odnosi na snaèwe nacionalne laboratorije za droge – kaè dràvni sekretar u Ministarstvu zdravqa dr Peri{a Simonovi}. – Tu }e se na}i oprema za detekciju ne samo droga kod zavisnika ve} i biolo{kog materijala, kao i supstance koje do sad nismo imali na na{im prostorima, a pojavi}e se u ilegali. Tako|e }emo analizirati sva dokumenta, kako Ministarstva zdravqa, tako i Repibli~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, da bismo videli koje su to prepreke u ostvarivawu prava zavisnika na le~ewe. zloupotrebe droga”, imala je za ciq predstavqawe terapije “metadonom” i sli~nim terapijama, a koje se sprovode u mnogim zemqama Evrope. Skup je deo aktivnosti planiranih Strategijom za borbu protiv droga u Srbiji koja je usvojena pro{le godine. – U javnosti se ~esto smatra da je metadonska terapija samo zamena za drogu, {to je lo{a inter-

pretacija – kaè rukovodilac Republi~ke radne grupe za prevenciju droge prof. dr Nikola Vu~kovi}. – Radi se o lekovima koji pomaù mozgu zavisnika da se stabilizuje posle dugogodi{weg trovawa herionom. Zavisnici od heriona imaju ozbiqne psihi~ke probleme s raspoloèwem, nemogu}no{}u da organizuju dan i bolni ose}aj praznine koji ih tera da

POSLE SEKSUALNOG SKANDALA, I KADROVSKI SKANDAL U VETERNI^KOM DOMU ZA DECU OMETENU U RAZVOJU?

[ekularac se `ali na dribling medija

Trzavice i skandali ne prestaju da potresaju Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku. Nakon {to je lane protiv tada{weg direktora Nedeqka Beki}a podignuta krivi~na

cija utvrdila brojne nepravilnosti u radu ove socijalne ustanove, on tvrdi da je ostavku podneo iz li~nih i porodi~nih razloga. – Buxetska inspekcija je bila da proveri poslovawa za period

Da li neko {titi i {ti}enike veterni~kog doma?

prijava zbog toga {to je, navodno, seksualno iskori{}avao {ti}enice Doma, samo pet meseci nakon imenovawa, direktor Mi{ko [ekularac podneo je ostavku. Iako neki mediji smatraju da je to u~inio jer je buxetska inspek-

pre mog mandata, a ne tokom mog rukovodstva. Zbog pritiska i kompletne situacije s kojom sam se suo~io u Domu, a ona je nepodno{qiva, re{io sam da podnesem ostavku. Hajka koju pojedini zaposleni preko medija vode protiv

mene, samo je nastavak onoga {to su ti isti radili biv{em direktoru Beki}u, pa mu uni{tili ìvot. ôvek je zavr{io na psihijatriji – rezigniran je [ekularac, i dodaje da se ve} godinu dana kontinuirano i svesno blati ustanova od velikog zna~aja. Zaposleni, koji nisu èleli da javnosti odaju svoje ime, tvrde da je [ekularac, za samo pet meseci u foteqi direktora, zaposlio gotovo 30 qudi. Kaù i da poseduju svu dokumentaciju koja to dokazuje. No, [ekularac kaè da su tokom wegovog mandata zapo{qavani qudi „iskqu~ivo na radna mesta koja su postojala u zakonskim okvirima“. Nije znao ta~no da nam kaè koliko ih je, ali da sigurno nije preko 20. Resorna pokrajinska sekretarka za socijalna pitawa Novka Moji} najavila je povodom ovog slu~aja pres-konferenciju za idu}u nedequ. Ina~e, Vlada Vojvodine je za rukovodioca Doma imenovala Dragana Milo{evi}a, nekada{weg direktora novosadske pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“. I. Brcan

ponovo uzmu drogu... Ciq terapije je da se, posle stabilizacije, vrate na poziciju pre po~etka upotrebe droga, da se vrate porodici, prijateqima, poslu, da osete qubav prema drugoj osobi, jer sve to se u zavisnosti gubi. Ne moè se o~ekivati da od nekoga ko ne ose}a qubav prema drugima, ko ima ose}aj da mu ni{ta nije va`no, da bude normalan. Ne treba zaboraviti da je narkomanija bolest! Kako kaè dr Vu~kovi}, kroz osmogodi{wi rad u le~ewu zavisnika “metadonom” u Klini~kom centru Vojvodina prime}eno je da, tek posle normalizacije i stabilizacije lekovima, sa zavisnikom moè da se razgovara o poslu, porodici... Le~ewe supstitucionom terapijom je individualno. Posle nekoliko godina primene “metadona” doza se moè smawiti ili lek ukinuti, a kod zavisnika s “kra}im staòm” ovakva terapija ne treba ni da se primeni. – Ako droga u|e u ìvot adolescenta, kad je li~nost u fazi formirawa, dezorganizovana i bez vrednosnog sistema, posle dugogodi{we upotrebe droge takva osoba jednostavno nikad ne sazri. O rehabilitaciji zavisnika mnogo se govori. Ona zna~i vra}awe na ne{to {to mu je poznato, pa je pitawe na {ta vratiti 25-godi{waka koji je po~eo da se drogira od 15? – kaè dr Vu~kovi}. Ovaj skup samo je uvod u niz sli~nih koji }e se odràti u narednom periodu, a na kojima }e se, osim na{ih iskustava u le~ewu zavisnika, mo}i ~uti i iskustva drugih zemaqa. J. Barbuzan

Reforma srpske Hitne pomo}i Povodom reforme Hitne pomo}i u Srbiji, u Skup{tini Vojvodine je vo|a projekta dr Rajhard Majlcer iz Be~a odrào seminar kojem su prisustvovali pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila êngeri i predstavnici vojvo|anskih zavoda za hitnu pomo}. – Mada je radi reforme formirana radna grupa, u ovoj oblasti nije prime}en napredak, pa smo u goste pozvali kolege iz EU – istakao je êngeri, i dodao kao prvi zadatak promenu zakona, koji treba da razdvoji zavode od domova zdravqa. Dr Majlcer je naglasio da je ovaj projekat zapo~et u februaru zahvaquju}i EU, koja ga i finansira preko svoje komisije. – Ciq je da se poboq{a rad Hitne pomo}i uz pomo} resornog ministarstva i zavoda iz Novog Sada, Beograda, Ni{a i Kragujevca. Prvobitno je bila dogovorena reorganizacija dispe~erske slu`be, a po{to to iziskuje dosta novca, radi}e se posebno – najavio je Majlcer. Srpski zavodi dobili su 252 kombija, a 44 zaposlena su pro{la me|unarodne trenerske kurseve za reanimaciju i traumu, preuzete od lekara iz SAD, i nastavi}e da obu~avaju svoje kolege. Q. Na.

[iri se ku}a zrewaninskih |aka Dom u~enika “Angelina Koji} Gina” u Zrewaninu dobio je iz NIP-a 13,5 miliona dinara za pro{irewe sme{tajnog dela i dogradwu 16 soba. Time }e kapacitet ove ustanove, gde borave |aci sredwih {kola, biti pove}an za vi{e od 60 kreveta. Direktor Doma Goran Petkovi} ka`e da je projektom predvi|ena dogradwa prostora izme|u starog i novog dela zgrade, kao i onog kraj menze. Naknadno }e biti odlu~eno da li }e sav novi prostor biti namewen domcima, ili }e u jednom delu biti izgra|en amfiteatar za odr`avawe nastavnih i edukativnih programa i stru~no usavr{avawe. – S lokalnom samoupravom smo do{li do kvalitetnog projekta

koji zaslu`uje da bude realizovan novcem NIP-a. Sada{wi kapacitet Doma |aka je 273 mesta. Ove godine imali smo oko 140 dodatnih zahteva za sme{taj i stoga postoji opravdawe za pro{irewe kapaciteta – rekao je Petkovi}. [to se ti~e dinamike izvo|ewa radova, on je istakao da sve zavisi od toga kada }e dobijene pare biti prenete na ra~un grada. – Tada }emo biti u mogu}nosti da raspi{emo tender i odaberemo najboqeg ponu|a~a. Verujem da se to mo`e pripremiti do po~etka letweg raspusta. Rok za izvo|ewe radova zavisi}e od ponu|a~a, a ja se nadam da }e biti zavr{eni u toku jeseni – dodao je Petkovi}. Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton,

prilikom posete Domu sredwo{kolaca, poru~io je da lokalna samouprava `eli da pomogne svim

uspe{nim kolektivima u gradu, a “Angelina Koji} Gina” svakako spada me|u takve. @. B.

Akcija protiv karcinoma

POVE]ANE TAKSE NA TAPETU NAREDNE SEDMICE

Dom zdravqa “Novi Sad” organizuje danas u 12 ~asova javno predavawe o samopregledu dojke u frizerskom salonu “Vojkan”. Ovo je samo jedno u nizu predavawa o karcinomu koje organizuje Dom zdravqa, kako bi se smawila “crna” statistika. Frizerski salon “Vojkan” nalazi se na Trgu Marije Trandafil 14. N. V.

Predstavnici Udruèwa ugostiteqa Novog Sada nisu se sastali ju~e s ~elnicima gradskih slu`bi za finansije, komunalne poslove i privredu, kako je bilo predvi|eno. Sastanak sa gradskim vlastima trebao je da se odrì na zahtev ugositeqa, jer su nezadovoqni vi{estruko pove}anim cenama komunalih taksi. Portparol Udruèwa ugostiteqa Tihana Vidakovi} kazala je da }e skup biti zakazan neredne sedmice, ali da jo{ nije utvr|en ta~an datum. O~ekuje se da }e tada u Gradskoj ku}i biti uprili~en zajedni~ki sastanak na koji }e do}i i predstavnici Udruèwa zanatlija, koje tako|e poga|aju cene taksi. One su, da podsetimo, donete krajem 2009. godine bez konsultacija sa ovim udruèwima. Z. D.

„OTVORENA VRATA” DOMA ZDRAVQA

Novosadska petak5.mart2010.

Morbidna zabava vreme {etaju ili spavaju, neki {opinguju, a pojedini opet imaju neku vrstu hobija. Ovako se naj~e{}e ubija slodobno vreme, ali ima i onih dokonih, koji nemaju pametnija posla pa zovu telefonom koga stignu. Kada ispucaju svu rodbinu i prijateqe, tada se „bacaju“ na okretawe dobro poznatog broja 94 - lekara u Zavodu za hitnu medicinsku pomo}. Naravno, Hitnu pomo} najvi{e zovu oni kojima je zdravqe ozbiqno ugro`eno, ali, eto, ima i onih koji na ovaj na~in „le~e“dokolicu. Naime, pojedini Novosa|ani kada nemaju na kome da se iskale, psuju, vre|aju i pquju dispe~ere. Mnoge usamqene dame zovu ih kako bi popri~ale sa wima, a neke

od wih idu tako daleko da se ~ak pojedinim dispe~erima i „nabacuju“. Ovo su mawe stra{ne stvari, jer ima i onih koji la`nim pozivima pokrenu celu ekipu na noge, jer javqaju da su videli neku nesre}u, a kada ekipa iza|e na teren shvati da je nasamarena. U ovakvim slu~ajevima na fatalnom gubitku , na `alost, mogu da budu i neki sugra|ani kojima bi `ivot bio spa{en da hitna nije jurila la`ne pozive i ekipa gubila vreme. Zato svi koji nemaju pametnija posla, pre nego {to uhvate telefon u {ake i po~nu bez razloga da okre}u 94 neka se dobro zamisle, jer je mo`da ba{ u tom trenutku nekome iz wihove okoline pomo} ovih lekara preko potrebna. Q. Nato{evi}

Ve~e qubavnih pesama Promocija kwige „Najlep{e qubavne pesme“ koju je priredio Radovan Jekni} odr`a}e se sutra od 21 ~as u kwi`ari „Qubiteqi kwige“, Zmaj Jovina 4.

Promocija }e trajati do pono}i, kao i radio emisija „Mo`da spava“ koja }e se emitovati u`ivo iz kwi`are. B. M.

Izlo`ba slika Samostalna izlo`ba akademske umetnice Ane Rodi} bi}e otvorena ve~eras u 20 ~asova u Novosadskom otvorenom univerzitetu, u

Kampawa „Otvorena vrata“ Doma zdravqa „Novi Sad“ bi}e nastavqena sutra 32. akcijom u MZ ^enej”, u Ulici Vuka Karaxi}a 289, saop{teno je ju~e iz Doma zdravqa. Svi zainteresovani gra|ani mo}i }e od 9 do 13 ~asova besplatno da izmere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, EKG srca i

hronika AKCIJA KOMUNALNE INSPEKCIJE

Dnevno skinu i po hiqadu plakata Gradska komunalna inspekcija objavila je rat kafexijama koji lepe plakate gde god stignu i tako ru`e izgled grada. Naj~e{}e se polepqene plakate mogu videti na telefonskim govornicama, drvoredima, poslovnim zgradama, gradili{tima, a drskost nekih ide tako daleko da ih neki lepe i po Skup{tini grada. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je za na{ list da inspektori dnevno skinu izme|u 200 do 500 plakata, a rekordan brojje bio 1. 000. - Rekorderi u lepqewu plakata su no}ni klubvi “Pronto”, Mistik”, Scena” “Paradizo”, Kontrast”. Sem wih plakate lepe i plesne {kole i {kole stranih jezika, ali u mnogo mawoj meri, nego {to to ~ine kafexije. Zato su komunalni inspektori sa nekim vlasnicima poraz-

govarali, a to je urodilo plodom, jer pojedinci sada lepe plakate na mesta predvi|ena za to – obja{ava Jakovqev i dodaje da neki od ponemutih vlasnika

TOKOM MESEC DANA AKCIJE

Pregledano 1.268 taksi vozila

Radni~koj 20. Ovo je ~etvrta izlo`ba umetnice, na kojoj }e biti predstavqene slike u tehnici uqanog pastela. Z. D.

Umetnice zablistale lena [otra i Desa Gli{i} po nekoliko uqa na platnu. Ve}i deo publike bio je iznena|en wenim slikama, po{to je wu poznavala samo kao duhovitog karikaturistu „Jeà“. Wena junakiwa, atraktivna „Dara Nijagara“, uìvala je veliku naklonost na{e i ènske i mu{ke publike. N. C.

lokala imaju i po 40 prekr{ajnih prijava. Zbog velikog broja prekr{ajnih prijava komunalna inspekcija se dogovorila sa Sudom za

prek{aje da jednom nedeqno {aqu objediwene prijave protiv svih prekr{iova. Me|utim de{ava se da se vlasnici lokala na sudu pravdaju da oni nemaju ni{ta s tim jer navodno ceo posao povere nekoj od agencija koja je zadu`ena za {tampawe plakata i wihovo postavqawe. - Ovo ne prolazi na sudu, jer je iskqu~ivo vlasnik lokala kriv ako se wegovi plakati pojave na mestima koja nisu predvi|ena za to. Ina~e, u Novom Sadu ima 100 mesta koja su predvi|ena za wihovo lepqewe – ka`e Jakovqev. Prema wegovim re~ima, najkriti~nija mesta u gradu gde se lepe plakate su Jevrejska ulica, centar grada, podzemni prolazi, zgrade i drvoredi oko Futo{ke pijace, de ograda oko Spensa i @elezni~ka ulica. Q. Na.

NA SPENSU

Zamena dotrajalih plafona Zamena dela plafona na Spensu od ulaza kod kafea „Makijato“ do kafea „Tribunal“ po~iwe danas, a radi}e se samo u no}nim satima, ta~nije od 22.30 do 6 ~asova. Predvi|eno je da posao traje 25 dana, a radovi ne}e poremetiti redovan rad Centra, kao ni zakupaca u poslovnim prostorima. B. M.

AKCIJA BIOSKOPA „JADRAN”

V REMEPLOV

Otvarawem izlo`be umetnica iz Beograda 5. marta 1957. u Radni~kom domu zvani~no je po~ela proslava 8. marta, Dana èna, u Novom Sadu. Izlo`ba je bila ubedqiv dokaz umetni~kih sposobnosti èna koje su kod nas, ne retko, bile osporavane. Jovana Jovanovi} je izloìla ~ak 16 skulptorskih radova a Je-

konsultuju se sa lekarima. Kako je mart nacionalni mesec borbe protiv raka, posebna pa`wa bi}e posve}ena obrazovawu posetilaca o va`nosti redovnih pregleda i prevenciji karcinom dojke, grli}a materice i melanoma. Do sada je u kampawi “Otvorena vrata” zdravqe proverilo 10.492 sugra|anki i sugra|ana. S. K.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovosa|ani pored svog poN sla imaju i razne zaminacije. Neki se u slobodno

Besplatni pregledi sutra na ^eneju

Grad odlo`io sastanak s ugostiteqima

Dvoje na jednu ulaznicu

Za mesec dana, koliko je traja intenzivna akcija uklawawa divqih, odnosno nelegalnih taksista sa ulica grada, pregledano je 1.268 vozila. ^lan gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi} rekao je za “Dnevnik” da je od tog broja inspekcija napisala 184 zapisnika koji su prosle|eni sudiji za prekr{aje, 32 vozila je privremeno oduzeto, a skinuto je 180 registarskih tablica. Isto toliko je privremeno oduzeto saobra}ajnih dozvola, napla}eno je 12 mandatnih kazni, a tri vozila je odneo pauk. Re~ je o vozilima iz kojih su voza~i pobegli, kada su videli inspekciju. - Op{ta ocena je da su gradska saobra}ajna inspekcija i policija dobro obavile svoj deo posla, {to se ne bi moglo re}i za republi~ku inspekciju rada i tr`i{nu inspek-

ciju, a i sudsvo je ovoga puta zakazalo – kaè Bubwevi} i dodaje da se ovde akcija nije zavr{ila. Ona }e i daqe biti nastavqena, ali ne}e trajati po ceo dan, jer za to nema dovoqno qudi. Da bi se sredio taksi haos u gradu, Bubwevi} najavquje da }e taksisti koji rade duè od pet godine i imaju registrovanu radwu imati 15. ili 16. marta jedinstvenu priliku besplatno da polaù taksi ispit o poznavawu grada. Na ovaj na~in grad èli da Novi Sad dobije po svim pravilima legalne prevoznike. Da li }e u tome uspeti, ostaje da se vidi, jer su upravo za 15. mart taksisti najavili veliki protest. Oni nisu zadovoqni akcijom i ne èle da wihove kolege koje taksi voze deset godina polaù ispit o poznavawu grada. Q. Na.

Uprava bioskopa “Jadran” od danas po~iwe sa novom akcijom pod nazivom “dva na jedan” - na jednu ulaznicu za projekcije u 19.30 ~asa mogu da u|u dva posetioca. Ova akcija }e se odr`avati svakog petka. Kako ka`u u “Jadranu”, bi}e jo{ akcija za porodice dolaske i de~je filmove, a ciq je da se bioskop popularizuje me|u Novosa|anima. Studenti ne}e morati da se brinu oko popusta, budu}i da }e na indeks biti obezbe|en popust za sve termine, od ponedeqka do ~etvrtka, a visina popusta

}e biti odre|ivana u odnosu na cenu ulaznice i to da li je u pitawu premijerno ili reprizno prikazivawe, poru~uju iz “Jadrana”. N. V.

AKCIJA „PRIJATEQA @IVOTIWA“

Da li je va{ hamburger imao lice? Pred nastupaju}i svetski dan bez mesa, koji se obeleàva 20. marta, sutra u 12 ~asova, udruèwe „Prijateqi ìvotiwa“ u Srbiji odrà}e javnu akciju protiv te kompanije ispred „Mekdonaldsa“. Aktivisti udruèwa }e

na akciju-performans „Da li je va{ hamburger imao lice“, osim transparenata doneti i deo le{a krave kako bi pokazali da hamburgeri ne rastu na drve}u, ve} da su imali svoje telo, lice i o~i. B. P. P.

Pe{a~ewe do Popovice Planinarsko–smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” u nedequ organizuje pe{a~ewe od Paragova, preko Iri{kog venca i Kraqeve stolice, do Popovice. Polazak je u 8.50 sati sa @elezni~ke stanice, autobusom na liniji 72. I. S.

Kwiga o tkawu Promocija kwige “Pokrenimo niti – nau~imo tkati” autorke Mirjane Markovi}, bi}e odr`ana danas u 13 ~asova u Zbirci strane umetnosti. Adresa na kojoj }e se odr`ati promocija je ulica Dunavska 29. N. V.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

petak5.mart2010.

c m y

DNEVNIK

PO^ELO RE[AVAWE PROBLEMA RADNIKA [TRAJKA^A U „NAVIP - FRU[KOGORCU“

Vino sa zaliha isplati}e plate

[trajk u „Navip-Fru{kogorcu“u Petrovaradinu nije jo{ prekinut, ali se ju~e , firma AD“Navip“ iz Zemuna u ~ijem sastavu je petrovaradinski „Navip“ obavezala da }e otkupiti oko dva miliona litara zaliha vina iz „Fru{kogorca“ i tako isplatiti deo izvr{nih sudskih presuda izre~enih u korist radnika zbog neispla}enih zarada, rekla je predsednica odbora Samostalnog sindikata za poqoprivredu vodoprivredu, {umarstvo i prehrambenu industriju Branka Popovi}, posle sastanka uprili~enog u Pokrajinskoj vladi. Ju~era{wem sastanku rekla je, na poziv pokrajinskog Sekretarijata za ta rad i zapo{qavawe odazvali su se direktori „Navip- Fru{kogorca“ i AD“Navip“ Zoran ]ulum i Slobodan Luki}.

Zaposleni u Petrovaradinu {trajkuju ve} mesec dana a ju~e je u~iwen veliki pomak, po{to se tokom {trajka poslodavac nije ogla{avao. Radnici u {trajku traìli su isplatu zaostalih plata od septembra 2007. godine, povezivawe radnog staà, overene zdravstvene kwiìce za ovu godinu i pokretawe proizvodwe zastale pre vi{e od godinu dana. Predsednica Sindikata Branka Popovi} kazala je, da je dogovoreno da }e se zahtevi radnika re{avati postupno, te da oko 70 radni~kih presuda vrede oko 25 miliona dinara. Me|utim skrenula je pa`wu da svi radnici nisu tuìli preduze}e za isti period, ve} da „Fru{kogorac“ ima jo{ duga kod radnika zbog neispla}enih li~nih dohodaka. Z. Deli}

POMO] MINISTARSTVA ZA EKONOMIJU I REGIONALNI RAZVOJ

„Petru Drap{inu” 1,8 milion dinara Zaposleni u AD“Petar Drap{in“ prekinuli su ju~e {trajk u kojem su bili od ponedeqka, po{to je Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj uplatilo 1,8 miliona dinara za zaostale plate i podsticawe proizvodwe, saop{teno je iz preduze}a iz sindikata“Solidarnost“.U tom sindikatu je re~eno da }e svim radnicima biti upla}eno po 10.000 dinara. Predsednik Samostalnog sindikata u „Drap{inu“ Radovan Vidari} nije ju~e znao da ka`e koliko je ta~no novca stiglo u fabriku, ali je naveo da se po~elo raditi ~im je dobijena informacija da je Ministarstvo poslalo novac. Vidari} je naveo da }e novac za zaostale plate radnici primati u ratama. - Ne duguje se svim zaposlenima isti broj li~nih dohodaka, ve} je dug u proseku oko 12 zarada - naveo je Vidari}.

Zastupnik dràvnog kapitala u preduze}u Zorica Sari}, quta na „Dnevnik“ zbog, kako tvdri, neobjektivnog izve{tavawa, nije èlela da razgovara, jer, kako je kazala, nije za to pla}ena. Usput je predo~ila da zovemo Ministarstvo i prekinula vezu. Prema re~ima Vidari}a od 180 radnika trenutno je uposlena polovina, dok su ostali na pla}enom ili godi{wem odmoru. Vidari} kaè da su radnici dobili „nekakvu platu“u februaru, da im je tada, ne svima upla}eno po 5.000 dinara. Nagla{ava da je za nezavidnu situaciju u fabrici najboqe to {to je re~eno Ministarstvo opredelilo novac za podsticawe proizvodwe. U toj ~iwenici zaposleni vide {ansu da se“Drap{in“ posle neuspele privatizacije bar malo oporavi, ako je to mogu}e. Jer sindikat „Solidarnost“ spomiwe da je dug firme oko 13 miliona evra. Z. Deli}

Foto: F.Baki}

KAD SE PROLEP[A VREME, OBEZBE\ENI REKVIZITI STI@U NA LIMAN

Sunce }e otvoriti skejt park Skejt park u Limanskom parku dobi}e rekvizite ~im vreme to dopusti, po{to je izabran snabdeva~ na javnom konkursu, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. Preduze}e „Friks divi`n“ iz Beograda isporu~i}e rampe i ostale „prepreke“ u vrednosti od 10.061.186 dinara, a pored rekvizita ostalo je jo{ da se dovr{e pe{a~ke staze.

LANE PODNETO 69 PRITU@BI NA RA^UN DOMA ZDRAVQA, 37 BILO OSNOVANO

Nequbaznost pi{e àlbe pacijenata „Halo? Ima li koga ovde? Doktora nema ni od korova, a imam zakazan pregled“. „Katastrofalno pona{awe i lekara i medicinskih sestara“, „Na informacijama nema nikog ve} ~itav sat“, „Uàsno su grubi na mamografiji, sramota za lekare“ i jo{ mnogo sli~nih poruka zapisano je u kwizi utisaka jednog od najve}ih objekata Doma zdravqa, onom na Limanu 4. Naj~e{}e su àlbe na kardiologiju i op{tu praksu, a mnogi gra|ani su toliko ozbiqni u svojim kritikama da ostavqaju i puno ime i prezime, adresu i broj li~ne karte. Ima i onih s kratkim fitiqom, pa je tako jedan Novosa|anin napisao „êkao sam sat vremena da do|e lekar, a na kraju sam u{ao u ordinaciju i sam uzeo recept po koji sam do{ao“. Osim {to se àle na ~ekawe, te{ko dobijawe veze, nequbaznost, u kwigu utisaka ostavqane su i poruke „Kad }ete ve} popraviti onu cev,

Sezonska fatamorgana U mesecu kada prole}e i kalendarski stupa na snagu, biqke u `ardiwerama u Mileti}evoj ulici podse}aju na sliku zeleni{a u poznu jesen. Ni jak vetar ni ovogodi{wi visoki snegovi nisu uspeli da otrgnu taj novembarski sjaj li{}a sa ovih biqaka. Do novog olistavawa, prole}nog kolorita i mirisa tek procvetalih pupoqaka, u centru grada Novosa|ani se jo{ nisu oprostili od prethodne godine. S. T.

VESTI Izlo`ba bibliotekara

Ve~e kamerne muzike

Izlo`ba „Razum i ose}ajnost“ bi}e otvorena danas u 13 ~asova u holu pozajmnog odeqewa „]ura Dani~i}“ Gradske biblioteke u Dunavskoj ulici 1. Autori radova su bibliotekari, a izlo`ba se organizuje povodom 8. marta. B. P. P.

Koncert kamerne muzike studenata Departmana muzi~ke umetnosti u klasi Vesne Jansens po~iwe ve~eras u 19 ~asova, u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti u Ulici \ure Jak{i}a 7. Na programu su dela Hajdna, Vivaldija, Paganinija, Krajslera, Kovalskog i Telemana. Z. D.

hvalni na tome {to lift besprekorno radi. Me|utim, iako nije mali broj pacijenata koji na ovaj na~in iznose svoje mi{qewe, bilo ono pozitivno ili negativno, mnogo je mawe onih koji se, nezadovoqni pru`enom uslogom, obrate za{titniku pacijentovih prava u Domu

poplava je na pedijatriji“. Naravno, ni pohvale nisu izostale. Iako mnogo re|e, pacijenti, zadovoqni pregledom i odnosom s lekarom, ~esto ostave i pozitivne poruke. Nekoliko stomatologa dobilo je pisane zahvalnice od pacijenata za ne`nost, jedan potpisnik kwige utisaka bio 2009. godina 2008. 2007. 2006.

69 57 67 54

pritu`bi pacijenata pritu`bi pritu`bi pritu`be

Ni pohvale nisu retke. Nekoliko stomatologa dobilo pisane zahvalnice od pacijenata, za ne`nost. Lane jedan lekar suspendovan je prijatno iznena|en {to je „doktor lepo odgovorio na sva wegova pitawa i nije `urio da zavr{i pregled“, neki gra|ani se zahvaquju svom izabranom lekaru na ukazanoj pomo}i, a ima i onih koji su za-

^ITAOCI PI[U SMS Foto: R. Hayi}

Radovi na prvom i jedinom za sada skejt parku po~eli su jesenas, gra|evinski radovi povereni su „Borovici-transport“ iz Rume za 10.826.382 dinara, dok je rasvetu postavio „Neon“ iz Novog Sada za 1.495.131 dinar. S. K.

zdravqa. Pritu`be na ra~un ove novosadske ustanove je u toku pro{le godine pismeno podnelo 69 pacijenata. Prema podacima pravne slu`be, to je, u proseku isti broj kao i svake godine.

Iako lekari to ne vole da ~uju, najvi{e àlbi, ~ak 31, ipak je podneto zbog nequbaznosti lekara i medicinskih sestara. Zahteve za povra}aj novca traìlo je 16 pacijenata, desetoro se àlilo na kvalitet pruène usluge, ~etvoro na duìnu ~ekawa na pregled, a dvoje nije bilo zadovoqno prepisanim receptom. Za savete ili informacije, {to tako|e potpada pod kategoriju àlbi, iako to u stvari nisu, obratilo se sedam Novosa|ana. Kako su nam rekli u pravnoj slu`bi Doma zdravqa, od tih 69 lawskih pritu`bi 37 su bile osnovane, a 32 su nakon sprovedene interne istrage, odba~ene kao neosnovane. Nakon pisanih àlbi, jedan lekar je suspendovan, 15 je usmeno opomenuto a tri bela mantila su nov~ano ka`wena. Od po~etka godine su, me|utim, ve} troje lekara specijalista suspendovana. I. Brcan

065/47-66-452 & 063/366-977

Viva Las Novi Sad Ja kao ekonomista mislim da je krajwe vreme da Srbija, uz dozvolu EU, uvede evro valutu umesto dinara, da se izbegne bankrot i hiperinflacija dràve. 065/6402... *** Na {ta bi li~io Las Vegas da ima ovako glupe „odluke“ o isticawu reklama? Bio bi ko Novi Sad. Pa da nema tih svetle}ih reklama bauqali bismo po mrklom mraku, jer je uli~na rasveta kao sve}a. Pa koji to bolesnik vi{e voli da gleda ogoqeno zgari{te Radni~kog univerziteta umesto lepe reklame? Dajte qudi malo boje u ovaj i tako sumorni grad! Pa suncobrani su bezbojni, pa sve nam je crno i sivo, pustite boje u Novi Sad, da bar malo osveìte stvarnost koju svaki dan ~inite sve gr|om i crwom. Dajte {arene reklame, dajte vesele murale, dajte ìvost na{em gradu! 063/8789... *** Za broj 064/1560... Da li ste svesni da je situacija „Future plus“ prisutna u desetinama preduze}a u Srbiji? Preko 60.000 preduze}a je u vi{egodi{woj blokadi, koji se to izbor nudi za instant re{ewe? U koju usko~iti? Idem na posao bez plate i doprinosa dok ne na|em drugi, a svima koji se i{~u|avaju bez griè savesti èlim da osete na svojoj koì, tako }e najboqe razumeti o~igledno. Sit

gladnom ne veruje, sutra moè i va{a firma da zaglibi, stoga malo empatije bar ne}e oteàti ionako kriminalnu situaciju. 064/2051... *** Pitam Gradona~elnika za{to je dozvolio da „Informatika“ izdvoji silne pare da bi poslala svoje radnike na oporavak u vilu na Zlatiboru? Ova vest se preko vikenda vrtela na B92, direktor „Informatike“ je sve „lepo obrazloìo“, anketirani su i gra|ani. A radnicima Gradske uprave }e jednom mese~no da ispla}uju platu pri~a se, zvani~nog obave{tewa nema. A mo`da }e i biti u „Novosadskoj hronici“? 064/2639... *** Ja sam 30 godina radila u „Navipu“. Oterali su me na biro bez 30 plata, sa 6 godina neupla}enog staà, bez prevoza za 3 zadwe godine. Sramota za direktora Slobodana Luki}a i wegovog voza~a Jeftu Roga~a koji, kad je do{ao u „Navip“ za vreme ru~ka jeo prstima i brisao se u rukav. Zato bih molila nadle`ne inspekcije da provere rad firme „Agro biznis“ iz Petrovaradina, kako se

peru krvavo ste~ene pare radnika „Navipa“ Fru{kogorac Petrovaradin. Verujem u pravdu i Srbiju. 061/2958... *** Pridru`ujem se zahtevima da SBB vrati kanal Rai uno. Ne uskra}ujte nam divni italijanski jezik! 064/2826...

*** Dobro bi bilo znati zbog ~ega je „Informatici“ potreban pres kliping koji je od na{ih para platila 800.000 din. Uredni~e, istra`ite kome je potrebno. 063/392... *** Za{to Srbija uop{te „sara|uje“ sa Interpolom kad nas niko ne „{qivi“? 063/1514...

*** Gradona~elnik i koalicioni trutovi pove}ali porez na imovinu 40 posto, legalizacija je najskupqa u Srbiji, prodali su, bez tendera, plac „Neimara“ Izraelcima, a sada i naknada za video nadzor. Da li }emo pla}ati i odr`avawe semafora? Di to ima u winoj Evropi? 063/7551... *** Ko je gra|ane pitao kada su postavqane elektronske o~i, qudi ho}ete li vi to da pla}ate? Ve} sada plati! Pa gde to ima? Samo kod nas u „lepoj SRB“, a pqa~ke na svakom koraku i u svako doba 063/7606... dana. *** Da li postoji jo{ neko takav da pi{e o najve}em zlikovcu Mladi}u i da je normalan? 063/542... *** Svaka ~ast autoru teksta od 27.02 (subota) na strani 5 pod naslovom -Izgubili kompas uz debele plate. Kakve nam gazde, takvi i sindikalni lideri. Egal! Dobro ka`e autor teksta lako je wima da sindikali{u kad svi imaju {estocifrenu platu, a stotine hiqada radnika je na minimalncu i to ako ga dobiju. Ma sve to treba najuriti i postaviti qude koji dele sudbinu ve}ine radnika u Srbiji, a ne ove kvazisindikalce! 065/2576...

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

petak5.mart2010.

JO[ PET DANA DO ISTEKA ROKA ZA LEGALIZACIJU

Od 11. septembra kada zapo~eo nacionalni proces legalizacije po novom Zakonu o izgradwi, pa do ju~era{weg dana, u Novom Sadu je predato ukupno 6.145 zahteva za legalizovawe bespravno izgra|enih objekata. Ipak, popuwenih i predatih formulara ima jo{, jer su gra|ani zahteve dostavqali i kancelarijama mesnih zajednica u gradu, rekao je ju~e za “Dnevnik” pomo}nik direktora za pravne poslove u Zavodu za izgradwu grada Marijan Petrovi}. Do prvog dana februara, u gradu je bilo predato 2.000 zahteva za legalizaciju, a gu`va se znatno poja~ava s istekom roka akcije - 11. martom. - Procena Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove je da je u mesnim zajednicama predato jo{ oko 1.000 zahteva, koji jo{ nisu zavedeni. Veliki priliv zabele`en je u posledwih mesec dana – kazao je Petrovi}.

Ukoliko vlasnici bespravno sagra|enih objekata ne predaju zahtev za legalizaciju do ~etvrtka, zakon nala`e da nadle`na inspekcija donese re{ewa o wihovom uklawawu

Ukoliko vlasnici bespravno sagra|enih objekata ne predaju zahtev za legalizaciju do ~etvrtka, zakon nala`e da u takvim slu~ajevima nadle`na inspekcija donese re{ewa o wihovom uklawawu. Do sada je i Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine i prostornog planirawa najavqivalo je da }e inicirati kod Ministarstva finansija vi{estruko oporezivawe ilegalno izgra|enih objekata, koji nisu legalizovani do 11. marta. Jo{ pet radnih dana, Novosa|ani mogu da predaju zahteve za legalizaciju na {alteru Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove u Radni~koj ulici 2, ili u mesnim zajednicama “Sremska Kamenica”, “Petrovaradin”, “Adice”, “Klisa”, “Vidovdansko naseqe”, “Futog”, “Veternik”, “Ka}”, “Jugovi}evo”, “Ju`ni Telep”, “Bratstvo-Telep” i “Nikola Tesla” na Telepu. S. Tanuryi}

VIDEO NADZOR POVE]AO BEZBEDNOST U^ENIKA, ALI SE NE TREBA UQUQKIVATI

Iza ograde {kole kamere ne pomaù Maksimalna bezbednost dece u {kolama i vrti}ima je ciq svih dru{tava, ali se vremenom na~ini kojima se {tite u~enici mewaju. Tako se danas |aci obezbe|uju postavqawem video nadzora u {kolama i visokih ograda oko wih. Novi Sad je za prethodne dve godine ugradio oko 800 kamera, od kojih se najve}i broj nalazi ba{ u ustanovama u kojima borave deca. Iako je to delotvorna akcija, direkotri {kola se slaù da nije toliki problem decu za{titi u {koli, ve} kada iza|u iz {kolskog dvori{ta. Zato je bitno da svaka {kola ima svog {kolskog policajca, ali to za sada nije slu~aj jer policija, kako kaù u MUP-u, nema dovoqno zaposlenih da bi pokrila sve {kole. - îtava {kola i dvori{te pokriveni su s 12 na{ih kamera i jo{ toliko dobijenih od grada, a uskoro }e nam proraditi i eksterne kamere, postavqene u sklopu gradske akcije. Tako|e, postavili smo i novu ogradu oko {kole koja ima samo dva ulaza i kontroli{emo ih - ispri~ao nam je direktor Osnove {kole "\or|e Nato{evi}" Nedeqako \or|i}. - Ipak, mogu da kaèm da mo`da najboqe rezultate donosi to {to smo u projektu {kola bez nasiqa, jer na taj na~in u~imo decu, roditeqe i nastavnike kako da izbegnu sukobe koji vode u nasiqe. To je pravi na~in, jer tako mi moèmo stvoriti bezbednu mikrocelinu u {koli. Ali, ~im deca iza|u iz dvori{ta, ona su neza{ti}ena jer se dopu{ta da u neposrednoj okolini {kole

postoje kladionice i prodavnice koje prodaju alkohol i cigarete. Ova je {kola traìla od Ministarstva odbrane da dobije i vojnika na civilnom sluèwu vojnog roka, te o~ekuju odgovor. \or|i} je naveo da imaju i privatno obezbe|ewe, kao i {kolskog policajca, ali da ga dele sa O[ "Jovan Popovi}", pa se desi da ga ne vide po tri nedeqe. Direktor Saobra}ane {kole "Heroj Pinki" Sr|an Bojovi} kaè da se ~ini da sistem kamera dobro deluje psiholo{ki i da je smawen broj ekscesa u {koli, ali dodaje i da moraju da modernizuju Stroga kontrola ulazaka u „Jovinu gimnaziju” kamere koje ova {kola ima ve} nekoliko godina. I on se slaè da ve}a opakojoj se {kola nalazi. I on je istakao da je snost u~enicima preti od spoqnih uticaja nedopustivo da se u okruèwu {kole nalajer, kada je re~ o Saobra}ajnoj {koli, oni ze kafi}i, kladionice i prodavnice alkonemaju ogradu sa svih strana, a preko puta hola. se nalazi fabrika koja ne radi i u kojoj se Prema zakonu, kladionice moraju od neretko okupqaju problemati~ni qudi od obrazovnih ustanova biti udaqene najmawe kojih svako moè da u|e u {kolu. 150 metara, a postoje i inicijative da se Jedna od bezbednijih {kola u gradu je i udaqenost od {kola pove}a na 250 metara. U Gimnazija "Jovan Jovanovi} Zmaj" koja ima Beogradu je jesenas pokrenuta akcija u kojoj video nadzor, {kolskog policajca i prije zatvoreno 12 kladionica koje su se nalavatno obezbe|ewe, kao i elektronsku kapizile u neposrednoj blizini {kola, te je poju. Prema re~ima direktora Radomira ja~ana kontrola po{tovawa zakona po kojem Stojkovi}a, kqu~no je kontroslisati ulamaloletna lica ne smeju da budu pu{tena u ske u {kolu i dvori{te, jer sami u~enici kladinice. Novi Sad jo{ ~eka. nisu toliki problem koliki je okolina u A. Vidanovi}

ZASEDALA KARLOVA^KA SKUP[TINA

Osnovano Javno komunalno preduze}e „Belilo” Skup{tinska ve}ina u karlova~kom parlamentu usvojila je ju~e odluku o osnivawu Javnog komunalnog preduze}a “Belilo”. Osnivawe preduze}a, kako je rekao predsednik op{tine Milenko Filipovi}, ne}e opteretiti dodatno op{tinski buxet. – Primarna delatnost preduze}a bi}e ~i{}ewe ulica i odr`avawe zelenila, ali to ne zna~i da s vremenom obim usluga ne}e biti pove}avan – kazao je Filipovi}. – Bitno je da dosada{wi kvalitet tih osnovnih usluga ne bude naru{en. Osnivawe javnog komunalnog preduze}a ne zna~i pove}awe broja zaposlenih, jer }e u wemu raditi oni koji su u okviru op{tinske uprave obavqali iste radne zadatke, a ~lanovi Nadzornog i Upravnog odbora ne}e dobijati naknadu. Sa 18 glasova “za” usvojen je ovogodi{wi buxet. Sa vi{kom iz pro{le godine i dodatnim prihodima, buxet za 2010. godinu izno}e 200 miliona dinara, oko devet posto vi{e nego pro{logodi{wi. Protiv ove odluke glasali su radikali, koji smatraju da buxet nije razvojan i da u wemu, kada se namire svi tro{kovi, ne ostaje ni{ta za ulagawa koja bi posle donosila dobit.

Jednoglasno je, ali tek nakon dodatnog obrazloèwa predsednika op{tine, usvojena odluka o zaduìvawu op{tine za 23 miliona dinara. Filipovi} je objasnio da se ukazala prilika da op{tina kupi stari mlin pored Dvorske ba{te i tako do|e do kapitalnog objekta, za onoliko para koliko je Zemqoradni~ka zadruga, u ~ijim je rukama taj objekat sada, du`na i blokirana. – Sasvim sam siguran da je ovo, zapravo, vid {tedwe – rekao je Filipovi}. – Ovo nije zaduìvawe za plate, op{tinski automobil, potro{nu robu, nego za ne{to {to op{tini moè omogu}iti razvoj. Skup{tina je ju~e izglasala i odluku o uvo|ewu ekolo{ke takse u Karlovcima i usvojila Lokalni akcioni plan za mlade od 2010. do 2013. godine. Doneto je i re{ewe o imenovawu Upravnog i Nadzornog odbora Turisti~ke organizacije, jer je prethodnima istekao mandat. Novi Upravni odbor sa~iwavaju predsednik Aleksandar Prekodravac i ~lanovi Vladimir @eravica, Maja Bogdanovi}, Vojislav Petrov i \ur|ica [nur. Za predsednika Nadzornog odbora imenovana je Dana Tewovi}, a za ~lanove Nata{a Brzanovi} i Milica Vi{ekruna. Z. Ml.

EKOLO[KI POKRET USTANOVIO NOVU NAGRADU

Za Medaqu ~asti predlozi do 31. marta Ekolo{ki pokret grada poziva sve organizacije i gra|ane Novog Sada da upute predloge za dodelu Medaqe ~asti Novog Sada, novoustanovqene najvi{e nagrade Pokreta, saop{teno je ju~e iz Ekopokreta. Medaqa ~asti dodequje se za izuzetno pregala{tvo i postignute rezultate u za{titi `ivotne sredine i duhovnog nasle|a, za radni i `ivotni doprinos u razvoju i podsticawu najvi{ih qudskih vrednosti uz o~uvawe moralnog i

stru~nog integriteta i ispoqenu hrabrost. Nagrada se sastoji od plakete i nova~nog iznosa, koji se odre|uje za svaku godinu posebno, a dodequje je predsednik Skup{tine Ekolo{kog pokreta. Predlozi sa obrazlo`ewem mogu se dostavqati do 31. marta na adresu Ekolo{kog pokreta Novog Sada, Vojvo|anskih brigada 17/1 uz naznaku Predlog za Medaqu ~asti. S. K.

GO DSS O NOVIM KOMUNALNIM TAKSAMA

Nokaut posustale privrede Gradski odbor Demokratske stranke Srbije na ju~era{woj konferenciji za medije izneo je mi{qewe da }e najnovije vi{estruko poskupqewe komunalnih taksi za isticawe firme i reklame vrlo brzo dovesti do ga{ewa ionako posustale male privrede u Novom Sadu. - Da bi napunili istaweni buxet, vlasti su udarile po xepu gra|ana i privrednika i pogazile predizborna obe}awa o dovo|ewu investitora i stvarawu podsticajnog poslovnog ambijenta – kazao je portparol GO DSS Predrag Svilar, navode}i da }e, od pet hiqada registrovanih radwi i preduze}a, neka na ime ovih taksi godi{we pla}ati i do hiqadu evra. I. S.

SRS: Pqa~ka nije re{ewe Gradski odbor Srpske radikalne stranke ocenio je da su posledwa poskupqewa usluga gradskih javnih i javno–komunalnih preduze}a poku{aj da se otklone posledice nestru~ne, nemarne i neodgovorne politike, koju vodi vlast u Novom Sa-

du. GO SRS-a je u ju~era{wem saop{tewu za javnost pozvao demokratsku stranku i wene koalicione partnere “da prestanu sa pqa~kom Novosa|ana” i posvete se re{avawu komunalnih problema. I. S.

Foto: S. [u{wevi}

Bager }e poravnati nesavesnost

IZLO@BA U DOMU PENZIONERA NA NOVOM NASEQU

Stari sugra|ani pokazali ume}e

Ru~no ra|eni proizvodi nastali uz mnogo truda i qubavi izlo`eni su ju~e u Domu penzionera na Novom nasequ. [trikani xemperi i {alovi za jo{ uvek hladne zimske dane, unikatne ta{ne, jastuci, krpene lutke, satovi i oslikana staklarija samo su deo bogate ponude koja se mogla videti i kupiti na izlo`bi. Svi radovi delo su korisnika ovog doma nastali u okviru radne terapije koju uspe{no sprovode

radni terapeuti Borka ]etkovi} i Nada Juri}. Izlo`bu je otvorila rukovodilac Doma na Novom nasequ Milica Tucakov zahvaliv{i se svima na poseti. Nakon toga razgledawe je po~elo, a neki od unikatnih radova na{li su nove vlasnike me|u rodbinom, prijateqima i korisnicima ostalih penzionerskih Domova u okviru gerontolo{kog centra "Novi Sad". B. P. P.

DANAS POLUFINALE TAKMI^EWA „BESEDA U ZORANOVU ^AST”

Smotra najboqih mladih govornika Polufinalno ve~e takmi~ewa "Besede u Zoranovu ~ast" po~iwe ve~eras u 18 ~asova u Pozori{tu mladih u Ulici Igwata Pavlasa 4-8. Mladi besednici koji su pobedili na lokalnim takmi~ewima odrànim u svim ve}im gradovima Vojvodine govori}e na temu "Niko nije tako dobar, koliko bi mogao da bude ako se jo{ potrudi". Polufinalno takmi~ewe organizuje Demokratska omladina Novog Sada a takmi~are }e ocewivati ìri u kome }e biti supruga pokojnog premijera Zorana \in|i}a Ruìca \in|i}, glumica Jovana Bala{evi}, predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i ministri u Vladi Republike Srbije iz redova Demokratske stranke Dragan [utanovac i Oliver Duli}. I. S.

DANA[WI PROGRAM SALONA KWIGA

Zaslu`nima nagrada „Laza Kosti}” Na 16. me|unarodnom salonu kwiga danas }e u 11 ~asova u Kongresnom centru u sali 5 biti uru~ene kwièvne nagrade "Laza Kosti}" pesnikiwi Radmili Lazi}, Slu`benom glasniku za ediciju "Velikani srpske kwièvbnosti", Zavodu za uxbenike iz Beograda i Srpskom kulturnom dru{tvu "Prosvjeta" iz Zagreba za sabrana dela Sime Matavuqa i izdava~koj ku}i "Kairos" iz Sremskih Karlovaca za ediciju "Straìlovo". Na istom mestu u 12 ~asova po-

~e}e okrugli sto na temu mediji i kultura. U 13 ~asova u Master hali na bini po~e}e program "Laureati" koji predstavqa sve dobitnike kwièvnih nagradi izme|u dva salona. Danas }e biti predstavqen dobitnik"Andri}eva nagrade" Mirko Demi}, autor "Molskih akorda". U~estvova}e i kwièvnik i kwièvni kriti~ar Frawa Petrinovi}. Danas }e u 10.30 minuta u Master hali biti otvoren Evropski fejsbuk pesni~ki festival. A. V.

VESTI Treninzi uz deponiju sme}a - Devoj~ice treniraju u zaista lo{im uslovima. Svla~ionice proki{wavaju, toalet nije za kori{}ewe, a opasnost od zaraze predstavqa i divqa deponija koja se nalazi uz samu ogradu terena - rekao je predsednik udruèwa gra|ana "Kom{ija" Svetozar Jovi~i} na ju~e odrànoj konferenciji za novinare, a povodom lo{ih uslova u ènskom rukometnom klubu iz Petrovaradina. Ovaj klub postoji preko 30 godina, a prelaskom u vi{i rang takmi~ewa promenio je ime u @RK "Vojvodina". Generacije devoj~ica vredno treniraju i osvajaju pehare, ali u uslovima koji nisu dostojni qudskog bi}a, ogor~eno kaè predsednik UG "Kom{ija". I. D.

Izlo`ba „Novac na tlu Srbije” Stru~no tuma~ewe izlo`be “Novac na tlu Srvije – Izrada nov~anica Narodne banke u Francuskoj – kraj 19. i po~etak 20. veka” bi}e odr`ana ve~eras u 18 ~asova u Galeriji Matice srpske. O izlo`bi }e govoriti saradnice Odeqewa za komunika-

cije Narodne banke Srbije Vesna Kova~ i Sne`ana Radisavqevi}. Galerija Matice srpske nalazi se na Trgu galerija 1. N. V.

Besplatni pravni saveti Forum èna Lige socijaldemokrata Vojvodine odrà}e tribinu na temu "Rodnog buxetirawa" ve~eras u 19 ~asova u kino sali stranke, na Trgu mladenaca 10. Govori}e sociolo{kiwa Vi{wa Ba}anovi}. Tim pravnika LSV danas od 17 do 19 ~asova, u prostorijama stranke pruà i besplatne pravne savete gra|anima. B. P. P.

VOJVODINA

petak5.mart2010.

DNEVNIK

c m y

BE^EJSKI ODBORNICI PRIHVATILI PROGRAM ZAKUPA ZEMQI[TA

Prvo javno nadmetawe BE^EJ: Samo su dve ta~ke dnevnog reda ju~era{we 23. sednice be~ejskog parlamenta zavrednele ve}u pa`wu i obe rasprave pokrenuo je dr [andor Pal. Prvo se razvila rasprava vezana za dono{ewe Godi{weg programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta op{tine Be~ej, a zatim dono{ewe Odluke o izmenama Odluke o snabdevawu vodom. - Do sada nije bilo javnog nadmetawa u na{oj sredini, a sada }e se na}i 11.592 hektara

ZACEVI]E SE KANAL NA PROZIVCI

Nezaga|eno zemqi{te atraktivnije

SUBOTICA: Otvoreni kolektor tri, koji vodi ka pre~ista~u i uliva se ~etiri druga kolektora, godinama stvara probleme stanovnicima dveju mesnih zajednica Bajnat i Prozivka u Subotici. Problem ne predstavqaju samo neprijatni mirisi koji se {ire po nasequ, nego je i zemqi{te ekolo{ki ugro`eno. Inicijativa za re{avawe problema postoji vi{e od 30 godina i pro{le godine potpisan je ugovor izme|u grada i Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa o izradi tehni~ke dokumentacije za zacevqewe otvorenog kanala dela kolektora. Investicija staje 10 miliona dinara, a po~etkom januara firma „Ika konsalting” iz Beograda izabrana je kao najboqi ponu|a~ za realizaciju projekta. - Verujemo da }emo do kraja godine zavr{iti zacevqewe de-

la kolektora tri, {to je izuzetno bitno, jer se u wega ulivaju drugih pet kolektora. Deo kolektora tri duga~ak je 1.700 metara i kanal se prostire od deponije do Pre~ista~a. Kanal odvodi atmosferske i otpadne vode direktno u Pre~ista~. Problem je u tome {to je otvor kanala nezacevqen i otvoreni deo kanalske mre`e cele godine zaga|uje zemqi{te - obja{wava ~lanica Gradskog ve}a za ekologiju i komunalije Suzana Duli}. Re{avawem problema otvorenog kolektora tri u Subotici, grad }e imati i beneficije, jer }e gra|evinsko zemqi{te biti atraktivnije budu}im investitorima. Pored toga, grad planira i uradi reviziju kolektora u gradu, kako bi se kanalska mre`a rasteretila. A. A.

Po~iwe De~iji festival KAWI@A: Tre}i „De~iji festival” po~iwe danas 12 sati u Osnovnoj {koli "Jovan Jovanovi} Zmaj" u Kawi`i, traja}e tri dana i ima}e me|unarodni karakter, jer }e pored dece iz na{e zemqe u~estvuju i wihovi vr{waci iz Ma|arske i Rumunije. Raznovrstanim programom u~esnici }e se predstavqati tri dana, u kojem }e se u~esnici predstaviti u izvo|ewu narodnog, umetni~kog i drugog stvarala{tva odvija}e se u fiskulturnoj sali {kole. Priredi}e se izlo`be fotografija i slikarskih ostvarewa na temu, prikaza}e se zanimqivi predmeti i kolekcije „Priroda” i „Osmeh”, a na programu su i igre spretnosti koje }e se odvijati u dvori{tu {kola i podru~ju grada. M. Mr.

BIOSKOPI ZREWANIN SINEMA „Neo~ekivana qubav” (18, 21) PAN^EVO „Artur i Maltazarova osveta”

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: "Planeta 51" (18), "Da li ste ~uli za Morganove" (20), "Imaginarijum doktora Parnasusa" (21.30). Ulaznica ko{ta 250 dinara

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena "Jovan \or|evi}": "Travijata" (19), scena "Pera Dobrinovi}": "Ujkin san" (19.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, "Novi Sad grad kakvog vi{e nema" (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka"

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od srede, 3. marta, u 7 sati, do ~etvrtka, 4. marta, u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Sneàna Bosi}, Branka Vla~i}, Ivana Leki}, Vesna Vidi} i Tijana Buri} iz Novog Sada, Nata{a Kija~ki iz Sremske Kamenice, Sofija Goli} iz Futoga, Maja La~ok iz Ba~kog Petrovca, Biqana Bebi} iz [ajka{a, Sla|ana Savi} iz Vilova, Mirjana Govor~inovi} iz \ur|eva, Mirjana ]etojevi} iz Iriga, Brankica ûturilo iz In|ije, Jefa Horvat iz Be~eja i Sanela Krsti} iz Ba~ke Palanke, DEÂKE: Valerija Mogi}, Marija Mi{i}, Qiqana Ajdi}, Ana [etraj~i}-Tomi} i Milica Pavlovi} iz Novog Sada, Danijela [ipo{ iz Be{ke, Milana Radanovi} iz ûruga, Elvira Mecek-Horvat iz Be~eja, Milena Novakovi} iz Mladenova, Elena Pro}-Dace{en iz Kule i Sneàna Boì} iz @arkovca.

nameweno ovakvoj vrsti zakupa. Postupku prava pre~eg zakupa, bilo po osnovu vlasni{tva infrastrulture (2.136 hektara) ili po osnovu uzgoja ìvotiwa (4.213 hektara), podleè 6.349 hektara. Kako je skoro 131 hektar izuzet iz zakupa, to ostaje za javno nadmetawe ukupno 4.632 hektara. Novina je da se zakupninapla}a unapred, a tako se odre|uje i duìna zakupa. êtrdeset odsto prihoda od zakupa pripada lokalnoj zajednici - naglasila je predsednica Komisije za

izradu Nacrta programa Julija Popi}. Dr [andor Pal je podneo amandman za brisawe Ba~kog Petrovog Sela iz dokumenta o snabdevawu vodom, jer se snabdeva tehni~kom, a ne pija}om, vodom. - Po normativima na{e op{tine, samo voda koja je proizvod Fabrike vode u Be~eju je pija}a voda, a ostale vode su tehni~ke, {to ne zna~i da nisu pitke. Tako je i u Ba~kom Petrovom Selu. Da bi Ba~ko Petrovo Se-

VESTI

ODLUKA OP[TINSKOG PARLAMENTA KAWI@E

Ukinuta pe{a~ka zona KAWI@A: Usvajawem izmene odluke o bezbednosti saobra}aja na putevima na teritoriji op{tine Kawià, na prekju~era{wem zasedawu op{tinskog parlamenta, ukinuta je pe{a~ka zona u delu Glavne ulice u Kawiì, koja je uspostavqena po~etkom pro{log leta. Izmenama }e se ve} tokom ovog meseca, ~im odluka stupi na snagu i obave tehni~ki preduslovi izmenom saobra}ajne signalizacije uspostaviti novi reìm saobra}aja u centru grada. U izmeni op{tinske odluke koja je izazvala razli~ito reagovawe, pa i nezadovoqstvo gra|ana i preduzetnika podno{ewem peticije sa oko 1.200 potpisa, ovog puta jednoglasni su bili odbornici vladaju}e Ma|arske koalicije i opozicije iz Demokratske stranke, ali je izja{wavawu prethodila polemika. Opozicija je kako je potsetio odbornik i biv{i predsednik op{tine Karoq Kermeci (DS) u maju pro{le godine, kada je uvo|ewe pe{a~ke zone bilo na dnevnom redu SO, predlagala da se odlu~ivawe odloì, ali da je usledilo uveravawe da se sve radi zbog po~etka turisti~ke sezone. - Za postavqawe saobra}ajne signalizacije i àrdiwera utro{eno je vi{e od milion dinara, a efekti zatvarawa Glavne ulice za saobra}aj nisu doneli o~ekivane prednosti. Zbog smawenog prometa usledilo je zatvarawe 11 prodavnica i dve banke, a ostalo je jo{ devet prodavnica koje su trebale da koriste pogodnosti Glavne ulicem kaè Kermeci. U novembru je posle peticije odluka preispitivana i samo delimi~no izmewena, ali prema re~ima Kermecija, sre}om nisu postavqani novi znaci i pravqeni tro{kovi, jer se sada Glavna ulica osloba|a za saobra}aj. On dodaje da su ovakvi postupci za ~u|ewe, me|utim, da je prihvatqiva i za opoziciju, koja je takvu odluku èlela, ali ne po cenu odugovla~ewa, te smatra da bi vladaju}a koalicija ubudu}e trebalo da saslu-

{a i predloge opozicije i gra|ana. Predsednik op{tine Mihaq Wila{ (MK) nagla{ava da u radu lokalne samouprave postoji kontinuitet, tako da je dono{ewem odluke o pe{a~koj zoni samo nastavqena i sprovedena zamisao koja je ranije zapo~eta. - Smatrali smo da su prilikom dono{ewe odluke argumenti u interesu gra|ana, turista i za{tite `ivotne sredine. Tada je opozicija tra`ila odlagawe dono{ewa odluke. Videli smo rezultat, vi{e puta o tome ras-

na ulica najprometnija, najve}e parkirali{te u gradu, te da se u interesu gra|ana, bawskih i durgih gostiju mora obezbediti da Kawi`a bude "grad ti{ine", pri ~emu je konstatovano da zatvarawe saobra}aja na Glavnoj ulici ne trpi odlagawe. Kermeci je uzvratio da je je evidentno da je dokument sa~inila radna grupa, me|utim, da je odluka stigla samo do Op{tinskog ve}a i nije se na{la na dnevnom redu SO. Umesto pe{a~ke zone izmenom je predvi|eno je da se u

Godi{wa Skup{tina radikala [ID: Uz prisustvo brojnih ~lanova i simpatizera stranke u Domu kulture kulturno-obrazovnog centra [id, odra`ana je redovna godi{wa skup{tina Srpske radikalne stranke. Pored brojnih gostiju Sku{tini su prisustvovali predsednici op{tinskih odbora Srpske radikalne stranke Srema kao i predsednik Okru`nog odbora za Srem Vitomir Plu`anovi}. Izve{taj o radu, plan i program za 2010. godinu na Skup{tini je podneo predsednik Op{tinskog odbora SRS Mita Avramov. Izabrano je 10 novih ~lanova Op{tinskog odbora. D. S.

Zakupqeno jo{ 260 hektara [ID: Na drugoj ovogodi{woj licitaciji za zakup dr`avnog zemqi{ta, najvi{e cene su postignute za parcele u selu Jameni, oko 19 kilometara udaqenom od [ida. Ina~e, na podru~ju {idske op{tine u zakup je dato ukupno 4,3 hiqade hektara oranica koje se nalaze u 19 naseqenih mesta. Za op{tinski buxet to je zna~ajna suma novca. D. S.

Pe{a~koj zoni u Kawi`i odbrojani dani

pravqali jer je javno mwewe bilo podeqeno. Svaka odluke se moè preispitati, pa smo sada sve odmerili i predloìli najracionalniju odluku. Ne stoje argumenti da su prodavnice zatvarane zbog smawenog prometa usled zatvarawa Glavne ulice, nego je to i posledica ekonomske krize. [to se tro{kova ti~e za uspostavqawe pe{a~ke zone oni su mnogo mawi nego {to tvrdi Kermeci i oni su u kategoriji redvonog odràvawa tvrdi Wila{. Zamenik predsednika op{tine dr Mihaq Bimbo je posetio da je prethodna vlast u kojoj je i sam u~estvovao nameravala da uspostavi pe{a~ku zonu, {to je bilo i definisano u predlogu radne grupe u dokumentu „Preobraàj Kawiè - bawski grad”. Tada je konstatovano da je Glav-

Foto: M. Mitrovi}

Glavnoj ulici i delu Glavnog trgu uspostavi „zona 30”, sa saobra}ajem uz ograni~enu brzinu do 30 km na sat. Za sva vozila zabrana saobra}aja }e i daqe vaìti radnim danom od 19 do 5, a subotom i nedeqom od 14 do 5 ~asova, osim za vozila hitne pomo}i, vatrogasna i policijska vozila u izvr{avawu slu`benih zadataka, interventna vozila za odràvawe komunalne i telekomunikacione infrastrukture i putni~ka vozila stanara. Sa ukidawem pe{a~ke zone izmeni}e se i reìm saobra}aja u ulicama Svetog Stefana i Bolmanskoj, koje umesto jednosmernih ponovo postaju dvosmerne, s tim {to }e u Bolmanskoj biti zabraweno zaustavqawe i parkirawe, a u Glavnoj i Svetog Stefana parkirawe }e biti s jedne strane kolovoza. M. Mitrovi}

DOKTOR KRSTO KURE[ REKORDER DOMA ZDRAVQA

Lekar koji je pregledao pola [ida [ID: Lekar op{te prakse dr Krsto Kure{ pregledao je blizu 14.000 pacijenata, {to je 30 odsto pacijenata {idske op{tine i tako postao rekorder Doma zdravqa. Direktor ove ustanove dr Svetozar Manojlovi} kaè da je to oko 6.000 vi{e pregleda nego {to predvi|a zakon. Dr Kure{ je [id do{ao iz Sarajeva gde je dugo godina radio u sarajevskoj bolnici, a potom na Palama. Ratni vihor doneo ga je u [id gde je kako kaè sreo divne qude {to moj posao, ai ìvot u~inilo lak{im. Pored uspe{nog le~ewa velikog broja pacijenata na ovom podru~ju dr Kure{ je i

lo dobilo pija}u vodu, neophodno je obezbediti petnaestak miliona evra, {to u ovom trenutku nije mogu}e. Po zakonu, mesne zajednice vi{e nisu nadle`ne za snabdevawe vodom, izuzev ako formiraju javno preduze}e u svom naseqenom mestu, pa je otuda bilo neophodno da be~ejskom JP „Vodokanal” poverimo posao snabdevawa vodom u naseqenim mestima - pojasnio je predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi. V. Jankov

Dr Krsto Kure{

~lan Op{tinskog ve}a. Kada nije u Domu zdravqa prisustvuje svakoj sednici Ve}a gde ima priliku da unapredi zdravstvenu za{titu stanovnika ove op{tinw. On je i li~ni lekar fudbalskih klubova „Radni~ki” iz [ida, „Big bul” iz Ba~inaca i „Fru{kogorac” iz Kukujevaca. U toku prvenstva dr Krsto se uvek nalazi na utakmici jednog od ova tri kluba. Pored fudbala dr Kure{ voli i skijawe, a ima i diplomu ski trenera. Zato svake zime odlazi Jahorinu, a od trenerskog poziva morao se oprostiti. D. Savi~in

Ne otkupquju stanove solidarnosti [ID: Iako je svojevremeno postojalo veliko interesovawe za otkup stanova solidarnosti koji se nalaze u vlasni{tvu op{tine [id, sude}i po nedavnoj izjavi na~elnika Op{tinske uprave Romka Papuge malo se sada{wih stanara odlu~ilo na otkup. Op{tina ima 21 stan od kojih su dva dodeqena Domu zdravqa, a 19 je ostalo za otkup. Na jednoj od sednica Skup{tine op{tine [id zamenik direktora Javnog preduze}a za gra|evinsko zemqi{te Du{ana Ritana podnose}i izve{taj o broju ovih stanova rekao je da je do{lo do zastoja iako su qudi zainteresovani za otkup. Dok se vlasnici ne odlu~e da otkupe nekretnine Op{tina }e, po re~ima Papuge, odrediti tr`i{nu vrednost zakupnina. D. S.

Nikad heroin BE^EJ: Na sceni Gradskog pozori{ta Be~ej ve~eras od 20.30 sati bi}e izvedena predstava „Nikad heroin” AK Teatra iz Vaqeva. Dramatizaciju i re`iju predstave potpisala je Angelina Luki}, a u gluma~kom ansamblu je deset mladih glumaca, koji pozori{nu umetnost shvataju kao mo}an na~in edukacije, promocije aktivizma i podizawa svesti mladih i onih koji to nisu. Upravo iz tog razloga poruka da heroin ne treba uzimati nikada, ni malo, ni jednom, ni ponekad... Ulaznice za ve~era{wu predstavu ko{taju 150 dinara. V. J.

VOJVODINA

DNEVNIK UMESTO VRBA[ANA PARE ZA KANAL TRA@E AUSTRIJANCI

i najve}i izazov za stru~wake koji se bave ovim poslovima. Samo va|ewe muqa i pronala`ewe novca za taj posao bile su teme sastanka predstavnika lokalne samouprave u Vrbasu i tima austrijske konsultantske ku}e PNO i Alma-mons, wihovog partnera u Srbiji. U okviru ORIO programa Vlade Holandije, koji je trenutno otvoren za prijave, dodequju se bespovratni sredwi „grantovi” u visini od 50 do 100 miliona evra, a kompanija PNO, kao nezavisna konsultatantska ku}a, ponudila je da posreduje. Prema re~ima ~lana op{tinskog ve}a Aleksandra Kruni}a prvi sastanak sa kon-

sultantskom ku}om prethodi}e eventualnom upu}ivawu pisma o namerama, a potom i konkretnoj ponudi kompanije PNO. - Ukoliko nam novac bude odobrena zaokru`ili bi smo finansijsku konstrukciju posledwe faze revitalizacije kanala koja je jo{ u fazi izrade. U tom slu~aju, procenat koji dobija PNO kao posrednik iznosi ~etiri odsto, dok u suprotnom op{tina nema nikakve obaveze ka`e Kruni} dodaju}i da bi faza izmuqavawa trebalo bi da po~ne 2012. godine, po zavr{etku magistralnog kolektora otpadnih voda izme|u Kule i Vrbasa. N. Perkovi}

Obuka za pisawe projekata APATIN: Sedam op{tina Zapadnoba~kog i Ju`noba~kog okruga - Sombor, Apatin, Kula, Oxaci, Vrbas, Be~ej i Ba~, }e zajedni~kim projektom sa slovena~kom `upanijom Slovenska Bistrica u~estvovati u programu „Exchange 3”, konkuri{u}i prema fondovima Evropske unije. Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu Jadranka Beqan- Balaban je na skupu u Apatinu, koji je nosilac projekta, istakla zna~aj saradwe sa Slovencima koji imaju iskustva posebno u pretpristupnim fondovima Evropske unije. Radi ja~awa kapaciteta lokalnih vojvo|anskih samou-

prava, u okviru saradwe sa Slovenskom Bistricom, oko 50 qudi iz svih sedam op{tina Vojvodine }e imati obuku i treninge za pisawe projekata i upoznavawe sa dokumentima i standardima EU. Predstavnici op{tina }e odlaziti u Sloveniju na praksu, gde }e se upoznavati sa radom lokalnih samouprava i odgovaraju}ih agencija. Najazad, Slovenci }e obezbedi mentore koji }e pratiti rad ekipe 50 qudi koji treba da prenesu slovena~ka i evropska iskustva - rekla je Balaban. Ukoliko bi se projekat sedam op{tina prihvatio u pro-

DR@AVNI SEKRETAR TOMISLAV STANTI] U POSETI SOMBORU

Japanska donacija za dodatne mamografe @UTI MOST JO[ UVEK SE RENOVIRA

Radovi stali i pre po~etka ZREWANIN: Dugo najavqivana popravka dotrajalog „@utog mosta” u Zrewaninu otrgla se kontroli. Prvo su radovi odlagani nekoliko puta zbog nedostatka novca, a kada su i po~eli – otegli su se u nedogled. Zatvarawem mosta stvoren je saobra}ajni kolaps u gradu i ko zna koliko }e jo{ potrajati dok putni~ka i ostala vozila ne budu mogla normalno da prelaze preko wega. Tim povodom reagovao je i Gradski odbor Liberalno demokratske partije u Zrewaninu koji je podsetio da su iz Direkcije za ure|ewe grada stizala saop{tewa da }e radovi potrajati do prole}a. „Prole}e sti`e, ali most ne}e biti zavr{en. Lo{e je to {to se

kraj radova i ne nazire, jer se na mostu ni{ta ne radi ve} oko mesec dana. Posledice ovakvog nemara su za stanovnike na{eg grada nepodno{qive i to traje ve} vi{e od tri meseca. Zagu{ewa u saobra}aju su svakodnevna i traju po vi{e sati, tako da je gra|anima ote`ana, a ponekad i onemogu}ena komunikacija sa delovima grada koji se nalaze „iza ovog mosta”, upozoravaju iz zrewaninskog ogranka LDP-a. Ova stranka upitala je nadle`ne za{to se na mostu ni{ta ne radi, kada }e biti zavr{ena wegova popravka i da li ima para za okon~awe radova. @. B.

SOMBOR: Tokom obilaska somborske Op{te bolnice i mobilnog digitalnog mamografa trenutno u ovom gradu, dràvni sekretar u Ministarstvu zdravqa Tomislav Stanti} je naglasio da je su dva mobilna mamografa nabavqena u koordinisanim akcijama ovog ministarstva i Fondova „B92” i „Princeza Katarina Kara|or|evi}”, u potpunosti ispunila o~ekivawa. - Akciju rada mobilnih mamografa, pored onog najvidqivijeg prevencije raka dojke, treba posmatrati i kao svojevrsno snimawe situacije stawa u zdravstvenim ustanovama kada je ovaj vid prevencije u pitawu, ali i kao vid podizawa svesti na{ih gra|anki i gra|ana o va`nosti prevenirawa bolesti kazao je Stantni}, upozoravaju}i da Srbija jo{ uvek spada u red dràva u kojima je smrtnost u slu~ajevima raka dojke nedopustivo visoka po kriterijumima razvijenih zapadnih zemaqa. - Karcinom dojke ne moète u ovom mo-

mentu iskoreniti, jer se ne znaju ni pravi uzroci wegovog nastanka, ali sveobuhvatnom prevencijom i ranim otkrivawem mo`ete gotovo u potpunost iskoreniti mortalitet. Upravo to je na{ zadatak, da u slede}ih pet godina ovu stopu mortaliteta smawimo za 25 odsto i da u periodu od ~etiri godine mamografski pregledamo 650 hiqada `enakako bismo do{li do zacrtanog ciqa da u slede}ih pet godina smawimo stopu mortaliteta za 25 odsto.-

Gu`va i na mobilnom mamografu

kazao je Stanti} naglasiv{i da je od po~etka rada mobilnih mamografa, nakon wihovog „odlaska” iz pose}enih sredina, nivo zdravstvene za{tite u ovom segmentu po pravilu bio popravqan, ~emu je razlog edukacija doma}ih radiologa, kroz zajedni~ki rad sa iskusnim mobilnim ekipama. - Pored Fodnova koji su uz Ministarstvo zdravqa bili nosioci akcije nabavke mobilnih mamografa moram izraziti zahvalnost i prema vi{e od 120 firmi u Srbiji koje su pokazale korporativnu odgovornost i svojim donacijama omogu}ile wihovu nabavku.- kazao je Stanti} i za ponedeqak najavio dolazak delegacije Vlade Japana, koja }e u resornom republi~kom Ministarstvu zdravqa obaviti razgovore u vezi svoje najnovije donacije, nabavke 30 mamografa, od kojih }e jedan biti obezbe|en i za somborski Dom zdravqa. M. Miqenovi}

ZAVR[AVA SE JAVNA RASPRAVA O LEGALIZACIJI

Privrednicima unapred skupo

vesticije – ocenio je predsednik ZREPOK-a Dragan Vidakovi}.

Nedugo posle javnog istupa Vidakovi}a reagovao je kabinet gradona~elnika Zrewanina, iz kojeg

gramu „Excange 3” sedam op{tina bi trebalo da u~estvuju sa 10 odsto sredstava ukupnog buxeta projekta. Rudi Mer{ak iz `upanije Slovenska Bistrica je istakao da je wihova gradona~elnica Irena Majnc, ujedno predsednica komisije evropskih regija {to daje ve}u mogu}nost za prolaz projektima koji }e dolaziti iz Vojvodine. U projekatu saradwe sa Slovencima aktvno }e u~estvovati i nevladina organizacija „Alfa”, koja je do sada aplicirala projkete prema Evropskoj uniji. J. Prel~ec

VESTI Gradona~elnik u [vedskoj ZREWANIN: Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov i {ef kabineta Qupka Bojovi} Cveji}, u okviru IFC projekta „Ja~awe konkurentnosti na lokalnom nivou” bili su u poseti [vedskoj. Tamo su imali priliku da vide na koji na~in se ekonosmki razvija lokalna samouprava, i kako se prilago|ava finansijskoj krizi. @. B.

Glasno protiv fa{izma

Da Somborkama ne fali edukacije o va`nosti prevencije raka dojke, govori i podatak da su kroz preliminarne preglede pro{le ~ak 1.562 ène koje su i upu}ene na snimawe. Mada je kapacitet mamografa sa pet podignut na sedam èna na sat, a pri tome se radi i nedeqom, velik broj èna ipak nije mogao biti upu}en na snimawe i pored ~iwenice da je predvi|eno da mobilni mamograf u Somboru bude od 15. februara do 15. marta. Ipak, kako su naglasili Stanti} i direktor somborske op{te bolnice Branislav Boji}, ove „prekobrojne” ène }e biti pregledane na stacionarnom mamografu.

ZREWANIN: Odluke o ure|ivawu i visini naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, ~iji nacrti su nedavno usvojeni na sednici Skup{tine grada Zrewanina, izazvale o{tre reakcije pojedinih privatnika i pre nego {to su se na{le na javnoj raspravi. Udru`ewe „Zrewaninski poslovni krug”, koje okupqa vode}e privrednike u gradu, nedavno je upozorilo da }e, ako ovakva odluka stupi na snagu, naknada biti dva do tri puta skupqa. - Odluka je neprihvatqiva kako pravno tako za gra|ane i privredu. Ovakav predlog ne bi trebalo ni iznositi na javnu raspravu jer bi po usvajawe takve odluke propao proces legalizacije, a bile bi zaustavqene in-

SLOVENCI POMA@U VOJVO\ANSKE OP[TINE

Izmuqivawe pla}aju holandski fondovi? VRBAS: Jedna od najpoznatijih konsultantskih ku}a u Evropi, kompanija PNO iz Austrije, ponudila je lokalnoj samoupravi u Vrbasu da posreduje kod takozvanog ORIO programa holandske Vlade koji bi platio izmuqivawe Velikog ba~kog kanala. To bi trebalo da bude zavr{na faza trenutno najve}eg projekta u Vojvodini - revitalizacije zaga|enog kanala u Vrbasu. Obnavqawe kanala podrazumeva izgradwu kanalizacionih mre`a, centralnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, kolektore otpadnih voda, dok }e samo ~i{}ewe, odnosno izmuqivawe kanala biti mo`da

petak5.mart2010.

je saop{teno da je predloènim odlukama o ure|ivawu i naknadi za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta aùriran spisak ulica i obavqena korekcija urbanisti~kih zona na osnovu kojih se utvr|uje pogodnost lokacije u skladu sa wenom razvojnom mogu}no{}u i povezano{}u sa centrom grada. „Predloène korekcije su prilago|ene stvarnim trì{nim uslovima na osnovu investicionih aktivnosti u proteklih nekoliko godina i ostvarenim cenama zakupa. Uskla|ene su, tako|e, sa rastom tro{kova opremawa gra|evinskog zemqi{ta”, re~eno je u kabinetu. Tek po okon~awu javne rasprave pred odbornicima lokalnog parlamenta na}i se se kona~ni tekst odluka. Zato je bitno da se svi su-

gestijama doprinesu da one budu {to kvalitetnije i prihvatqivije. Ovakvo mi{qewe deli i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton koji je pozvao Zrewanince, kao i organizacije i udru`ewa, zainteresovane za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta da se ukqu~e u javnu raspravu. - Rok za javnu raspravu je 6. mart. Sugestijama, primedbama i predlozima mo`ete doprineti usvajawu kvalitetnije odluke u ovoj oblasti, a samim tim i boqem i efikasnijem regulisawu jednog dela osetqivog gra|evinskog pitawa – naveo je Marton u otvorenom pismu i precizirao da se nacrti odluka mogu pogledati u Odeqewu za poslove urbanizma, kao i na veb sajtu grada Zrewanina. @. Balaban

BE^EJ: U Kreativnom centru Gradskog pozori{ta, sutra u 18 ~asova, bi}e odr`ana tribina „Glasno za mir protiv fa{izma”, i koncert vi{e antifa{isti~kih bendova u Pozori{nom klubu. U diskusiji u~estvuju mirovna aktivistkiwa Nada Dabi}, iz Antifa{isti~ke akcija Zoran Petakov i drugi...U istom prostoru bi}e postavqena izlo`ba fotografija iz arhiva B-92 i Antifa{isti~ke akcije. U 21 ~as u Pozori{nom klubu nastupaju „Zbogom Brus Li”, „Tetrapank” i drugih... Ulaz je besplatan. L. N.

Amerikanac promovi{e turizam u Sremu PE]INCI: Ameri~ki ekspert za specijalne inicijative iz oblasti turizma Skot Vejn predstavio je u Pe}incima, turisti~ke mogu}nosti petnaest naseqa Doweg Srema predstavnicima op{tina, javnih preduze}a, privrednicima i udru`ewima gra|ana. Wemu je ovaj posao poverila Pe}ina~ka op{tina s namerom da polaze}i Obedske bare kao najstarijeg prirodnog rezervata i najzna~ajnije ponude za turiste u ovom delu Srema, napravi predlog za poboq{awe turisti~ke ponude u op{tini. Na sastanku koji su organizovali kancelarija za lokalni razvoj Pe}ina~ke op{tine i USAID/MEGA program, prikazan je film „Obedska bara- vrati}e se Ibis”. Ovim dokumentarcem Pe}in~ani promovisali su Obedsku baru i ukazali na ozbiqne pote{ko}e sa kojima se, zbog klimatskih promena i naru{enog vodnog re`ima, rezervat prirode suo~ava. A. N.

CRNA HRONIKA

petak5.mart2010.

DNEVNIK

NAKON NASRTAJA ISPRED „HEDONISTA”

Okrivqeni se brani sa slobode Novosadska policija uhapsila je Novosa|anina Stanka P. (1988) i podnela krivi~nu prijavu protiv wega zbog sumwe da je 27. februara ispred lokala „Hedonist“ u Novom Sadu po~inio krivi~no delo nasilni~kog pona{awa. Osumwi~eni se tereti da je tada napao Novosa|ane

NA PUTU OYACI – BA^KI GRA^AC

Poginule dve osobe U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se ju~e oko 14 ~asova dogodila izme|u Oxaka i Ba~kog Gra~aca dve osobe izgubile su `ivot. Kako nezvani~no saznaje Radio-televizija Vojvodine, poginuli su Z. R. i N. S. iz Ba~kog Gra~aca. Drugi detaqi, za sada, nisu poznati. Regionalni put izme|u ta dva mesta bio je zatvoren dva sata.

U VI[EM SUDU U NOVOM SADU OPET ODLO@ENO SU\EWE BIV[EM ^LANU DIREKCIJE JUL-a OPTU@ENOM ZA IZNUDU

Neuropsihijatri utvr|uju zdravqe Sini{e Vu~ini}a

Su|ewe nekada{wem ~lanu direkcije Jugoslovenske levice (JUL) ~etni~kom vojvodi Sini{i Vu~ini}u, optuènom za iznudu 140.000 evra od novosadskog biznismena i vlasnika kompanije „Gold auto“ Zlatka Matu{i}a, ponovo je ju~e odloèno u Vi{em sudu u Novom Sadu. Kao i vi{e puta do sad, biv{i lider Srpske partije socijalista i aktuelni ~lan Srpske radikalne stranke, po svojoj supruzi Mirjani Vu~ini}, optuè-

biwa. Tokom procesa, koji traje vi{e od dve i po godine, bezuspe{no je zakazivano desetak pretresa, a sudski spis predmeta protiv bra~nog para Vu~ini}, koji je debeo vi{e desetina centimetara, po re~ima predsedavaju}e krivi~nim ve}em Svetlane Tomi}-Joki}, sadr`i vi{e medicinske dokumentacije nego dokaza u vezi s krivi~nim delom. Po navodima optu`nice, Vu~ini} je anga`ovao nepoznatog ~ove-

Vladimira B. (1988), Marijanu O. (1990) i Adelu P. (1991) i naneo im lake telesne povrede. Policija je okrivqenog privela na saslu{awe istra`nom sudiji, koji ga je pustio da se brani sa slobode, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. E. D.

INCIDENT NA NOVOSADSKOM BULEVARU

Voza~ yipa vratima na policajku Protiv Zdenka Q. (1971) iz Jevremovca kod [apca policija je podnela krivi~nu prijavu zbog sumwe da je preksino} oko 18 sati na Bulevaru oslobo|ewa u Novom Sadu napao i ometao ovla{}ena slu`bena lica u obavqawu posla. Wemu se stavqa na teret da je odbio da poka`e do-

kumenta policijskoj slu`benici koja mu je saop{tila da je nepropisno parkirao svoj xip i poku{ao da se udaqi, kao i da ju je dva puta udario vratima. Osumwi~enom se tako|e pripisuje da je vre|ao slu`benicu i policajce koji su u me|uvremenu stigli na lice mesta. M. V.

SUDBINA POQOPRIVREDNOG PREDUZE]A „MLADI BORAC” U SONTI NAKON RAZBIJAWA KLANA DARKA [ARI]A

Ostaju dràvni, zakup ne vaì? Kako se dràva, za sada, pokazala odlu~nom u obra~unu s osumwi~enim narkokartelom „[ari}“, te po~ela da pleni imovinu za koju se sumwa da je ste~ena u trgovini drogom, postavilo se pitawe i {ta }e biti s Poqoprivrednim preduze}em „Mladi borac“ u Sonti, selu apatinske op{tine. Ovo preduze}e je, ina~e, dovo|eno u kontekst „poslovnih akvizicija“ klana [ari} u Vojvodini, koje je izvedeno preko nedavno uhap{enog [ari}evog advokata Radovana [trpca iz Novog Sada. Ipak, kako stvari stoje, u statusu ovog preduze}a }e se malo {ta promeniti, po{to formalnopravno nikada nije ni postalo pravo vlasni{tvo advokata li{enog slobode. Naime, poqoprivredno preduze}e „Mladi borac“ u Sonti je jednoglasnom odlukom svog aktuelnog Upravnog odbora, a u skladu sa zakonskim mogu}nostima, 2. jula pro{le godine samo iznajmqeno na godinu dana [trpcu, koji je, po slovu ugovora, finansijski trebalo da obezbedi nesmetan rad i proizvodwu u ovom preduze}u, a zauzvrat da prihodu-

je sav profit. Samo preduze}e je zapravo dr`avna firma, ~iji je ve}inski kapital (70 odsto) u Akcijskom fondu Republike Srbije, koji nije ni imao zakonske

Upravnom odboru „Mladog borca“ sede i predstavnici apatinske lokalne samouprave, pa je po izbijawu afere ova ~iwenica iskori{}ena u dnevnopoliti~-

bili odsutni, u preduze}u se moglo nezvani~no saznati da im nije upu}en nikakav dopis iz Ministarstva pravde koji bi nagovestio nekakvu zaplenu. Ipak, u

Od Jerkovi}a do [trpca

Upravna zgrada „Mladog borca”

ingerencije da (ne)izdaje preduze}e u zakup. ^lanovi Upravnog odbora, sa zastupnikom dr`avnog kapitala @eqkom Ki{om na ~elu, po izbijawu afere „[ari}“ pravdali su se da su odluku o davawu u zakup poverenog im preduze}a doneli ne sumwaju}i da se radi o sumwivo ste~enom novcu. U

kim nadgovoravawima izme|u socijalisti~ko-radikalske vlasti i opozicije u Apatinu. Nakon po~etka plenidbe imovine klana [ari}, u ovom preduze}u se nije ni{ta promenilo, odnosno wegov status ostaje nepromewen. Mada su ju~e direktor Stefan @ivkovi} i tehni~ki direktor Zlatan Pavlovi}

Imovina „Mladog borca“, preduze}a koje pored svojih 300 hektara obra|uje i 1.300 hektara dràvne zemqe, pre{la je u dràvni portfolio nakon poni{tavawa svojevremenog privatizacionog ugovora s Miletom Jerkovi}em. On, naime, nije ispunio sve klauzule kupoprodajnog ugovora zakqu~enog s Agencijom za privatizaciju. Apatinu se moglo ~uti da bi u slu~aju intervencije nadle`nih dràvnih organa mogao biti poni{ten samo ugovor o zakupu s uhap{enim advokatom Radovanom [trpcem. M. Miqenovi}

NAKON PREKSINO]NOG UBISTVA @EQKA ZE^EVI]A KOD TUTINA

Potraga za osumwi~enim za ubistvo policajca Sini{a Vu~ini} sa suprugom Mirjanom

noj za pomagawe u tom krivi~nom delu, poslao je lekarsko „opravdawe“ da bi opravdao svoje odsustvo. Ona je kazala da wen suprug ima problema s ki~mom i zglobovima, te da mu je, zbog lekova za bolove koje pije, sko~io i krvni pritisak.

ka da telefonom od Matu{i}a potra`uje razli~ite svote novca na ime nepostoje}eg duga. Vlasniku „Gold auta“ navodno je re~eno da }e imati problema s qudima iz obezbe|ewa Demokratske stranke i vojnom jedinicom „Kobre“. On tvrdi da je od 2001. do 2006. godine

Dve la`ne dojave o bombi Nepoznate osobe su ju~e pre podne dva puta anonimno dojavile da je u zgradi Vi{eg suda u Novom Sadu postavqena bomba. Zgrada suda je evakuisana, a pripadnici policije obavili su protivdiverzioni pregled i ustanovili da su dojave la`ne, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

Vila „Mir” Osim ovog procesa, Vu~ini} odgovara i za ometawe hap{ewa Slobodana Milo{evi}a u vili „Mir“ na beogradskom Dediwu 2001. godine. U toj optu`nici stoji da je bio vo|a grupe koja je spre~avala policiju da uhapsi Milo{evi}a i da je nelegalno nosio automatsku pu{ku. Tako|e, on je osu|en uslovnom kaznom zbog pretwi novinaru nedeqnika „Vreme“ Milo{u Vasi}u i predsedniku Socijaldemokratske unije @arku Kora}u. Vu~ini} se i ranije àlio da ne moè da prati tok su|ewa, a ju~e je timu neuropsihijatara naloèno da pregleda optuènog i ustanovi wegovo pravo zdravstveno stawe. Prvooptuèni je ranije donosio nalaze s vi{e klinika u Beogradu, glavni pretres je prekidan i na po tri sata, a lekari koji su ga pregledali bili su mi{qewa da je optuèni „procesno sposoban“. Razlog nekoliko ranijih odlagawa, osim bolesti, bile su i obaveze wegovih branilaca (koje je tokom postupka mewao zbog „konceptualnog neslagawa“), a u me|uvremenu mu se (dan pred jedno od su|ewa) dogodila i navodna saobra}ajna nesre}a u Bosni i Hercegovini, prilikom povratka u Beograd iz rodnog Tre-

slao koverte s hiqadama evra redovnom autobuskom linijom i Vu~ini}u se pripisuje da je tako „zaradio“ 140.000 evra. Vu~ini} je, ina~e, u Matu{i}evoj kompaniji godinama radio kao savetnik. Uhap{en je 20. novembra 2007. godine na Bulevaru oslobo|ewa u Novom Sadu sa zna~kom Nezavisnog sindikata policije. U svojoj odbrani on je od po~etka tvrdio da je nevin, da se radi o montiranom procesu i wegovom politi~kom progonu. Matu{i}a je nazivao „poznatim prevarantom“ i „hrvatskim {pijunom“, a kao glavni motiv wegovog hap{ewa navodi wegovo sklawawe za vreme izbora na kojima bi, kako ka`e, bio ozbiqan predsedni~ki kandidat. D. A.

– Na putnom pravcu Ribari}i – Mehov kr{, kod Tutina, preksino} je ubijen policajac @eqko Ze~evi} (40). Policija sprovodi opse`nu akciju potrage za Fahrudinom Mavri}em (23), koji je osumwi~en za ubistvo. Blokiran je ~itav kraj, policija obavqa kompletnu potragu – izjavio je ministar policije Ivica Da~i}. Kako javqa dopisnik Radio-televizije Srbije iz Novog Pazara, policija je preksino} od 20 ~asova na tragu ubici. Kontroli{u se sve raskrsnice, a na terenu je i vi{e od sto pripadnika @andarmerije. Ministar Da~i} je najo{trije osudio ubistvo policijskog slu`benika Policijske uprave u Novom Pazaru @eqka Ze~evi}a. – Napad na slu`beno lice predstavqa napad na dr`avu, i to je tako u svim zemqama na svetu – istakao je ministar Da~i}. Na~elnik uprave policije Mladen Kuribak rekao je da se intenzivno traga ubicom @eqka Ze~evi}a i da se nada da }e po~inilac tog te{kog krivi~nog dela u najskorije vreme biti priveden pravdi. Kuribak je rekao da dr`avni organi moraju efikasnije da rade i za{tite policijske slu`benike. Kuribak je, posle sastanka s na~elnikom Policijske uprave Dra-

ganom Terzi}em, wegovim zamenicima i policajcima stanice Tutin, posetio porodicu ubijenog Ze~evi}a. Po saop{tewu MUP-a, Ze~evi}, ina~e iz Tutina, ubijen je preksino} oko 19.30 ~asova, tokom obavqawa slu`bene du`nosti. Ze~evi} je upravqao slu`benim vo-

sastav stanovni{tva – rekao je Da~i}. Policijski sindikat i Nezavisni policijski sindikat Srbije najo{trije su ju~e osudili ubistvo kolege @eqka Ze~evi}a iz Tutina, navode}i da je to opomena za dru{tvo i pravosudne organe. Policijski sindikat Srbije je sa-

Put kod sela Batrage, gde je ubijen policajac

Ubijeni @eqko Ze~evi}

zilom prilikom privo|ewa Fahrudina Mavri}a posle intervencije u Ribari}ima. U mestu Batrage, Mavri} je oteo Ze~evi}u slu`beni pi{toq iz futrole i ranio ga u le|a. Policajac Sead Ha~kovi}, koji je sa Ze~evi}em bio u patroli, uspeo je Mavri}u da oduzme pi{toq.

U BAJMOKU

Me|utim, napada~ je isko~io iz vozila i pobegao u nepoznatom pravcu. Ha~kovi} nije nastavio poteru jer je Ze~evi} obilno krvario i bio bez svesti. Na putu do Doma zdravqa raweni Ze~evi} podlegao je povredama. Po saop{tewu MUP-a, na uvi|aj su iza{li is-

tra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Pazaru, vi{i tu`ilac i pripadnici Policijske uprave u Novom Pazaru. – U narednim danima MUP }e u~initi sve da ovaj doga|aj nema posledice po ukupnu stabilnost u regionu, budu}i da je to region u kojem postoji me{oviti

op{tio da je u`asnut ubistvom kolege @eqka Ze~evi}a, koji je u sredu uve~e oko 19.30, posle intervencije u Ribari}ima, u mestu Batrage, nastradao vr{e}i du`nost. „To je tre}i policajac koji je za mawe od godinu dana poginuo brane}i javni red i mir“, isti~e sindikat policije. E. D.

PRITVOREN OSUMWI^ENI SEN]ANIN

Zadr`an zbog povreda groba

Iza brave posle dvadesetak provala

Zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela povreda groba, Xon M. (32) iz Bajmoka zadr`an je od suboti~ke policije. Postoji osnovana sumwa da je Xon M. u posledwa dva meseca s nadgrobnih plo~a u Bajmoku skidao mesingane predmete koje je potom prodavao kao sekundarnu sirovinu. Osumwi~eni }e uz krivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici. A. A.

Sen}anska policija odredila je zadr`avawe Robertu S. (1986) iz Sente, zbog osnovane sumwe da je po~inio oko 20 te{kih kra|a na teritoriji sen}anske op{tine, pri~iniv{i o{te}enima materijalnu {tetu ve}u od 200.000 dinara. Uz krivi~nu prijavu on }e biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici. Policija je saop{tila da je osumwi~eni od po~etka ove godine, koriste}i fizi~ku snagu i podesan alat, provaqivao uglavnom u nenastawene ku}e i vikendice. Iz wih je odnosio bakarne predmete, alat, prehrambene proizvode i druge predmete koje je prona{ao. M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak5.mart2010.

BIV[EM @ANDARMU IZ SREMSKE MITROVICE PRESU\ENO ZA TE[KO UBISTVO MAJA 2006. NA FRU[KOJ GORI

Za ubistvo i spaqivawe biv{e supruge 40 godina robije Biv{i `andarm Milenko Gavri} (27) iz Sremske Mitrovice osu|en je ju~e u Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici na 40 godina zatvora za krivi~no delo te{kog ubistva na podmukao na~in, jer je 29. maja 2006. godine na Fru{koj gori, kod Le`imira, ubio svoju biv{u suprugu Draganu Koprivicu (28) iz Sremske Mitrovice, a onda telo spalio zajedno s wenim automobilom „golf 5“. Presudu od 40 godina robije izreklo je krivi~no ve}e kojim je predsedavao sudija Goran Gwidi}. Tokom predistra`nih i istra`nih radwi, a zatim i na glavnom

pretresu, nepobitno je dokazano da je zlo~in nad Draganom Koprivicom izvr{io wen biv{i suprug Milenko Gavri}, tada zaposlen u MUP-u Srbije kao `andarm, s radnim mestom u Novom Sadu. Gavri} je u po~etku u svojoj odbrani tvrdio da je biv{oj supruzi Dragani zakazao sastanak na Fru{koj gori da bi se dogovorili oko deteta, te da su, dok je razgovarao s wom, wega oteli nepoznati qudi, a Draganu ubili i spalili u wenom automobilu, dok su wega odveli u nepoznatom pravcu. Me|utim, u istrazi je utvr|eno da je Milenko Gavri} do{ao na

sastanak s biv{om suprugom s radnog mesta, da je u kolima poneo dva litra benzina, te da je Draganu ubio slu`benim pi{toqem @andarmerije, {to je dokazano balisti~kim ve{ta~ewe, a onda le{ stavio u wen automobil, polio benzinom i zapalio i posle toga oti{ao u Crnu Goru. Kako se Dragana Koprivica nije vratila sa sastanka s biv{im suprugom, weni roditeqi su prijavili wen nestanak i policiji rekli gde je oti{la. Tek 3. juna 2006. godine policija je prona{la spaqen automobil Dragane Koprivice i u

wemu delove spaqenog tela pokojnice. Kada je Okru`ni javni tu`ilac podigao prvu optu`nicu, Milenko Gavri} je optu`en za krivi~no delo ubistva, za koje je predvi|ena kazna do 15 godina zatvora. Roditeqi ubijene i wihov advokat Zoran Levajac dokazivali su da je ubistvo Dragane Koprivice pripremano i planirano, da nije izvr{eno na mah i u trenutku besa kada Gavri} nije mogao kontrolisati svoje postupke. Optu`ba za obi~no ubistvo opstala je sve do zavr{etka sudskog procesa. Me|utim, u martu

pro{le godine, kada je sudija Goran Gwidi} trebalo da izrekne presudu, do{lo je do obrta. Tada{wi okru`ni tuìlac je promenio kvalifikaciju optu`nice i traìo od suda da Gavri}u sudi za najteè krivi~no delo – te{ko ubistvo po~iweno na podmukao na~in, za {ta je zapre}ena zatvorska kazna i do 40 godina. Izri~u}i ju~e presudu pred prepunom velikom ve}nicom Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, Gwidi} je naglasio da su u ovom slu~aju krivica i na~in izvr{ewa krivi~nog dela u potpunosti dokazani, te da je Gavri}u izre~e-

Ubijena Dragana Koprivica

na kazna adekvatna delu koje je po~inio. Milenko Gavri}, po re{ewu sudskog ve}a ostaje u pritvoru u Pritvorskoj jedinici u Kaznenopopravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici sve do pravosna`nosti presude. S. Bojevi}

VESELIN VLAHOVI], KOJI JE UHAP[EN U [PANIJI, NA PRVOM SASLU[AWU PRIZNAO RATNI ZLO^IN

Monstrum s Grbavice: „Ubio sam vi{e od 100 Muslimana”

POSLE NAPADA NA TINEJYERA 20. FEBRUARA U NOVOM SADU

Osumwi~eni za poku{aj ubistva maloletnika iza brave De`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Nenad Simovi} odredio je sino} pritvor Ivici K. (1956) iz Ka}a, koji je osumwi~en da je 20. februara u ~etiri sata ujutro u centru Novog Sada naneo te{ke telesne povrede maloletnom Novosa|aninu L. B. (1992). Kako je „Dnevnik“ pisao, maloletnom prolazniku u Zmaj Jo-

vinoj ulici tom prilikom probodena je plu}na maramica, nakon ~ega je policija tragala za izgrednikom i prona{la ga posle vi{e dana. On je po prvim informacijama bio besku}nik pa je identifikacija i potraga bila ote`ana. Okrivqenom se pripisuje krivi~no delo poku{aja ubistva. M. V.

OSU\EN MLADI] U BEOGRADU

Godina zatvora zbog pretwi novinarki RTV B92 Prvi osnovni sud u Beogradu izrekao je ju~e presudu kojom je na godinu dana zatvora osudio Stefana Haxiantonovi}a (23) iz Beograda zbog komentara ostavqenih na dru{tvenoj mreì „Fejsbuk“ koji su sadràvali pretwe novinarki RTV B-92 Brankici Stankovi}, autorki emisije „Insajder“. Okrivqenom Haxiantonovi}u je optu`nicom Prvog osnovnog tuìla{tva u Beogradu na teret stavqeno krivi~no delo ugroàvawa sigurnosti, kako je okvali-

fikovan sadr`aj komentara s pretwama upu}enim novinarki Stankovi}, koje je okrivqeni ostavio na ”Fejsbuku”. Okrivqeni je priznao da je ostavio sporne poruke na „Fejsbuku“ i izvinio se novinarki. Zbog ~iwenice da je Haxiantonovi} pre ovog krivi~nog postupka bio osu|en uslovno na ~etiri meseca zbog nasilni~kog pona{awa, sud mu je ju~e izrekao jedinstvenu kaznu od 15 meseci zatvora. J. J.

U POLICIJSKOJ AKCIJI KOD VLADI^INOG HANA

Povre|en nesre}nim slu~ajem

MUP Srbije saop{tio je sino} da je tokom akcije policije na suzbijawu proizvodwe i prodaje droge nesre}nim slu~ajem povre|en Blagoje Stankovi} iz Vladi~inog Hana. Stankovi} je povre|en na magistralnom putu Grdelica - Vladi~in Han, nakon ~ega je preba~en u Klini~ki centar u Ni{u, gde mu je ukazana lekarska pomo}. U saop{tewu se ne navodi stepen povreda Stankovi}a ali se dodaje da je u toku istraga okolnosti pod kojima je do{lo do nesre}e. (Beta)

Osumwi~eni za ratne zlo~ine Veselin Vlahovi}, koji je uhap{en u [paniji, priznao je ratne zlo~ine na prostoru biv{e Jugoslavije. Po pisawu madridskog dnevnika „El pais“, on je tokom saslu{awa {panskoj policiji rekao da je ubio vi{e od 100 muslimana. „Ubio sam vi{e od 100 muslimana i zapalio wihove le{eve“, prenosi list wegovo priznawe, dodaju}i da se ne kaje za ova nedela. Wegovu decu i ènu su tokom rata u Bosni i Hercegovini ubile muslimanske formacije, prenosi list. On je u utorak uhap{en Veselin Vlahovi} u mestu Altea, a po pisawu „El Vlahovi}evo hap{ewe. U [papaisa“, priznao je da je bio voniji on je osumwi~en za vi{e |a grupacije „Beli an|eli“, pqa~ki i u~e{}e u pucwavi u ~iji su ~lanovi tokom ratova jednom no}nom klubu. na Balkanu, po~etkom devedeIzru~ewe Vlahovi}a traìsetih godina pro{log veka si}e, kako je najavila, i BiH, gde lovali brojne ène. Po podaje optuèn za ratni zlo~in cima {panskih vlasti, postoje protiv civila, kao i Crna Gotri me|unarodna naloga za ra, jer je pobegao iz zatvora u

Spu`u, gde je izdr`avao zatvorsku kaznu zbog nasiqa i razbojni{tva. Zbog ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva po~iwenog na teritoriji BiH, protiv Vlahovi}a se vodi postupak i pred Vi{im sudom u Crnoj Gori.

Vlahovi} je ro|en 1969. godine u Nik{i}u, a u Sarajevo je do{ao 1986. godine, kao bokser lake kategorije i boksovao u Bokserskom klubu „@eqezni~ar“. Uporedo s tim anga`manom, zaposlio se kao izbaciva~, a neko vreme je radio i na obezbe|ewu hotela „Bristol“ i diskoteke BB u okviru tada{weg hotela „Beograd“ u Sarajevu. Do po~etka rata u Bosni i Hercegovini bio je stalno nastawen na Grbavici. Odranije je bio poznat organima gowewa kao kriminalac, zbog vi{e po~iwenih razbojni~kih kra|a i krivi~nih dela u Sarajevu. Po zavr{etku rata u BiH Vlahovi} se obreo u Podgorici. Zbog razbojni{tva i nasilni~kog pona{awa 1999. godine zavr{io je u zatvoru u Spu`u. Odatle je pobegao 18. juna 2001. godine. E. D.

U Novom Sadu osu|en na sedam godina robije Ministarstvo pravde Srbije najavilo je ju~e da }e od {panskih vlasti zatraìti izru~ewe Veselina Vlahovi}a, koga Srbija potraùje radi izdràvawa zatvorske kazne od sedam godina na koju je pred Okru`nim sudom u Novom Sadu pravosna`no osu|en zbog izvr{wa krivi~nog dela ubistva. Molba za izru~ewe Vlahovi}a bi}e podneta narednih dana, u roku koji je predvi|en Evropskom konvencijom o ekstradiciji, saop{tilo je Ministarstvo pravde. Veselin Vlahovi} Batko (1969) osu|en je nakon petnae-

stogodi{weg postupka pred Okru`nim sudom u Novom Sadu na sedam godina zatvora zbog ubistva Predraga Ivanovi}a iz Fo~e. Vrhovni sud Srbije potvrdio je po~ekom 2009. tu presudu i time stavio ta~ku na mukotrpan i dugotrajan postupak protiv optuènika za najteè ratne zlo~ine. Tuìla{tvo je tvrdilo da je Batko 26. februara 1993. oko 23.20 sati u Novom Sadu u [ekspirovoj 5 sa~ekao da Predrag Ivanovi} iza|e iz kafe bara „[ekspir“ i dok je poku{avao da u|e u „alfa romeo“, vlasni{tvo wegovog prijateqa Rado-

slava Bebi}a, ispalio u wega rafal od 29 metaka iz „kala{wikova“. U trenutku kad je pogo|en ispred „[ekspira“, Ivanovi} je bio u dru{tvu Radoslava Bebi}a i Qubomira Vorkapi}a. Na prvom saslu{awu Vlahovi} je sve priznao i rekao da je ubio Ivanovi}a zato {to je on 20 dana pre toga poku{ao da ga ubije ispred kafane „Monako“. Tako|e je ispri~ao da je s pokojnikom imao nera{~i{}ena posla. I na drugom saslu{awu je sve priznao, da bi na po~etku pretresa sve negirao, svaliv{i krivicu na pri-

jateqa Dragana Petrovi}a iz Bosne. Interesantno je da se ovaj obra~un desio u vreme opsade Sarajeva i da je okrivqeni vi{e puta dolazio u Novi Sad, gde je neko vreme u Ulici kraqa Aleksandra Prvog 19 imao i boravi{te. Dvaput je Vlahovi} oslobo|en optu`be za ubistvo, ali je Vrhovni sud oba puta predmet vratio na ponovno su|ewe. Tek nakon tre}eg postupka pred ve}em, kojem je predsedavala sudija Zlata Rodi}-Kne`evi}, Vlahovi} je 24. marta 2008. godine osu|en na sedam godina robije.

VO\A NAVIJA^A „ZVEZDE” OSU\EN ZBOG NEDOZVOQENOG DR@AWA ORU@JA

„Magnum” bez dozvole

Vi{i sud u Beogradu izrekao je ju~e presudu kojom je na dve godine zatvora osudio jednog od vo|a navija~a FK „Crvena zvezda“ i ~lana Skup{tine tog kluba Dra`ena Draga{a, oglasiv{i ga krivim po optu`bi za nedozvoqeno dr`awe oru`ja. Izre~enom presudom je kao nesporno utvr|eno da okrivqeni nije imao dozvolu za pi{toq „magnum 357“, koji je prona|en u wegovom automobilu u oktobru pro{le godine, kada je uhap{en.

Naime, polovinom oktobra pro{le godine policijska patrola je na beogradskom Sewaku, prilikom rutinske kontrole, zaustavila automobil kojim je upravqao Draga{ i tokom pretresa vozila prona{la pi{toq za koji nije imao dozvolu. Ina~e, okrivqeni je u odbrani iznetoj pred sudom tvrdio da sporni pi{toq pripada wegovom poznaniku. Istom presudom Draga{ je oslobo|en optu`be za krivi~no delo ugro`avawa opasnim oru-

|em pri tu~i i sva|i, koje mu je pripisivano zbog sumwe da je 24. septembra pro{le godine, posle sva|e u jednom beogradskom kafi}u, pretio spornim pi{toqem vlasniku tog ugostiteqskog objekta. Draga{ je u odbrani naveo da s inicidentom u kafi}u nema nikave veze, te da je za wega prvi put ~uo kad je priveden u policiju. Optu`ba za to delo je otpala jer za wu nije bilo dokaza, s obzirom na to da od ~ak petoro svedoka iz kafi}a nijedan nije doveo u vezu optu`enog s incidentom. J. J.

REPORTA@E

petak5.mart2010.

DNEVNIK

ENGLEZ DEJVID ENTONI KI^ING I ZBOG QUBAVI PREMA „EGZITU” NAMERAVA DA POSTANE NOVOSA\ANIN

„Ho}u svima da kaèm koliko je Srbija dobra” Sve je po~elo kao na filmu, kad ga je wegova slu~ajna, novoste~ena prijateqica, Novosa|anka koja ìvi u Kraqevu Aleksandra Jovankin pitala lane da li bi mogao da napi{e pesmu o Srbiji i qudima koji tu ìve. Odu{evqen i “Egzit” festivalom, Dejvid Entoni Ki~ing je snimio nedavno u Londonu pesmu “Egzit”. O Dejvidu je “Dnevnik” pisao lane, kad je simpati~ni Englez odseo u Novom Sadu. U tom intervjuu je prvi put javno izrazio qubav prema na{oj zemqi i qudima, nameru da se trajno naseli u Novom Sadu, gde se u pola no}i, na nepoznatim ulicama, ose}a bezbednije nego u Londonu u bilo koje doba. A intervju je ra|en ba{ nakon brojnih napada na strane dràvqane u Srbiji i ubistva Francuza Brisa Tatona. Na Petrovaradinskoj tvr|avi Engleza je namah zadivio zna~aj koji “Egzit” uìva kod mladih u Srbiji. Po wemu, atmosfera je bila kao kad bi odmah nakon Drugog svetskog rata neko preselio Glastonberi festival u Bakingemsku palatu! Od tad, wegov ìvotni put je postajao sve zanimqiviji, vi{e i ne brojimo kad nam do|e u goste. Objasnio nam je da je snimawe pesme “Egzit” bilo veoma profesionalno, ali su numeri nedostajali du{a i srce. “Znao sam da qudi ovde zasluùju boqe”, priznao nam je Dejvid, ~iju je pesmu u Novom Sadu remasterizovao niko drugi do bubwar EKV Ivan Fece Fir~i. Wega

je upoznao slu~ajno, preko zajedni~ke prijateqice na [trandu, kad su Fir~ija pozvali telefonom. A Fir~i poslovi~no ima sluha! Kad je ~uo pesmu, pozvao ga je u studio i slo`io se da je Dejvidova posve}enost najva`nija. Srpski mediji su na prvu loptu shvatili zna~aj wegovog napora, pa je pesmu nedavno emitovao Radio Novi

U crkvi svete Petke Dejvid postao Aleksej

Sad, kad se Dejvid upoznao s Bogicom Mijatovi}em, legendarnim muzi~kim urednikom i rok novinarom. Muzi~ar je bio po~astvovan ukazanom prilikom, a Bogica da se nada da }e menaxment “Egzita” zbog kratkoro~nog i dugoro~nog potencijala pesme prihvatiti predlog o saradwi.

PRE^ANSKA LEKSIKA

Kibicfenster Ili: za{to televizor nikad ne}e biti pravi prozor u svet “O~i moje, dabogda uvele, one su me na qubav navele!” La`na kletva. Garant! Za{to bi ina~e kibicovawe, o~ijukawe, `drakawe, bacawe farova, streqawe i skidawe o~ima, bilo toliko va`no ba{ svim generacijama udava~a. A i |uvegija, da se ne la`emo. No, za bilo kakav bodi lengviy, pa i gledawe, nije nikad bilo dosta vremena. Zato su izmi{qena prela, sela, rogqevi, kola, posela, ~ajanke, razni perec i gro`|ebalovi, pa ~ak i ceo jedan gra|evinski elemenat – kibicfenster. Nije ga ba{ svako imao. Samo velike gazde – naj~e{}e one s ku}ama bar na jednan sprat, a u varo{ima – mogle su (u trenucima slabosti) da dozvole svojim miqenicama, udava~ama mira`yikama, da se pri renovirawu ili gradwi nove nastambe – pravi i kibicfenster. Bio je to izaziv za dun|ere i ti{qere, jer to nije obi~an prozor, ve} neka vrsta periskopa na uli~nom zidu ku}e. Staklena krletka izba~ena iz vertikale, pa se iz we moglo gledati na tri strane: napred, levo i desno! Iza le|a i ina~e nije bilo ni~eg interesantnog, samo soba, druga soba, avlija, ba{~a… Mnogo posle pronalaska kibicfenstera u ku}e }e u}i televizor, zva}e ga “prozorom u svet”, ali on nikad ne}e mo}i da zameni svog naturalnog pretka, niti ~ari autenti~nosti, bez obzira na sve ~enele, kablove i rijaliti {oue. Kroz kibicfenster se nije moglo, ipak, gledati ba{ uvek. ^ak ni od zore do mraka. Bába, glava porodice, bi kad-tad shvatio da je taj prozor zgubidan i naredio da se zastre pli{anim storama, nekad ~ak i da se zazida. Ipak se morao spremati {tafir, ne{to vesti, presti, heklati ili {iti, makar kuvati ili redu{ama pomagati. No, znalo se kad je na {oru najzanimqivije – dok se qudi vra}aju

Kada ne istra`uje Srbiju, a to ~ini vrlo temeqno, radi na tome da ove godine nastupi na festivalu i s udru`ewem “Egzit” postigne bilo kakav dogovor o kori{}ewu prava na pesmu. Kako je ranije najavio “Dnevnik”, potencijalni profit od pesme Dejvid namerava da uplati humanitarnim fondovima regiona. Preko Fir~ija bend je

iz crkve, deca iz {kole, radenici s posla, pa i pratwe sa sahrana… Nije se kroz kibicfenster samo gledalo. Nekad se smelo i divaniti, kad je bilo zgodne prilike i nije krwilo ugled persone na prozoru. Takav dijalog je uglazbio veliki boem i tambura{, peva~ i kompozitor îka Marko Ne{i} polu{aqivom pesmom: “Idem ku}i, a ve} zora / Lu~e gu~e sa prozora / Dobro jutro, moj delijo. / A kud si mi poranio?” Novi Sad jo{ uvek ima savr{eno postavqene i o~uvane kibicfenstere na vi{e ku}a, a dva se ba{ ko~opere u Dunavskoj ulici, na broju 11, iznad kafane “Ribar”. Kibicovati je, ina~e, izraz koji zna~i gledati, posmatrati, verovatno preuzet iz jidi{a. Kibicer moè da gleda dok se drugi kartaju, moè da prisustvuje va`nim {ahovskim me~evima, ali ne sme da komentari{e tu|e poteze, ne daj boè nekim znakom ili grimasom ofira kakvi su aduti u rukama igra~a. Kompletan voajer, dakle, ali korektan. Samo u retkim dru{tvima, kad se igra radi razonode, “~istog zezawa”, a svi se veoma dobro poznaju, kibicer sme da ima re~, ukqu~uje u op{tu graju i zbijawe {ala. Ku}e gra|ene “na brazdu”, zabatom okrenute ka {oru, obi~no imaju dva prozora sa sokaka, vrlo retko kibicfenster, ali obavezno i u avliji tzv. lebrwi prozor, lebrwak, bo~ni penyer. Taj prorez je retko na sobi, obi~no je tek na drugoj prostoriji gledano sa {ora, dakle kuhiwi. Sluì da se kroz wega vidi ko je u{ao u dvori{te. Ako je dobro postavqen i kapija malo daqe od ku}e, kroz wega se vidi i sam ulaz a da se ne otvaraju vrata od kuhiwe i hladi ku}a, za duge i mrazne zime. (Gra|a za kwigu „Lili, lili, pa~e moje NOVO – Divani o re~ima“, Tom II) Pavle Male{ev

brzo po~eo da sastavqa, za bubwem }e naravno biti on, a za prvu gitaru je zainteresovan Petar Jeli} iz “Ju grupe”, koga je Dejvid upoznao u februaru. Ina~e, Sagor Me{kovi} je u ime “Egzita” demoverziju pesme ~uo lane, dok se portparol Udru`ewa Rajko Bo`i} sastao pre nekoliko nedeqa s

Dejvidom. Dosad Englez nije dobio zvani~an odgovor uprave festivala, ali mu je Rajko obe}ao da }e “Egzit” odlu~iti da li }e sara|ivati s wim i kako. Ako zanemarimo da se ove zime smrzavao u Novom Sadu jer je mislio da je na{a telefonska ocena klime “kao opsada Lewingrada” preterana, svakako najzanimqive {to mu se dogodilo tokom posledwe posete Srbiji je kr{tewe u crkvi Sveta Petka na Kalemegdanu. Iz anglikanske prekrstio se u pravoslavnu veru i o tome pri~a s mnogo emocija. Ka`e, nije lako doneo tu odluku, ali velika mu je privilegija kona~no biti srpski pravoslavac. “Vi ste sjajni qudi i bila bi mi velika ~ast da sviram pred vama i drugim zemqama glasno ka`em koliko je ovo dobra zemqa. To nije samo na meni, ali mislim da radim dobre stvari, da bi

me narod Srbije prihvatio. Ova zemqa i wen narod imaju mesto u mom srcu i volim ih kao da su moji”, citiramo Dejvida, koji je dobio i kr{teno ime Aleksej. Uzeo je slavu svoje kume, svetog Nikolu, a kako je on za{titnik putnika, za Dejvida je vi{e od sudbine. Osim vaqda obavezne rakije, u London je poneo brojne suvenire: brojanice, malu ikonu, crkvenu literaturu na engleskom jeziku, odoru s kr{tewa... uglavnom sve {to se ne kupuje u srpskim buticima, za koje odgovorno tvrdi da su skuU London, osim rakije, poneo i ikonu pqi od londonskih. Posebno se obradovao kad mu je potpidom 70 godina od proboja Solunsnik redova poklonio kami~ak iz skog fronta. Ra~unam, ako ve} hotemeqa manastira Gra~anica i }e da bude Srbin, nek prvo nau~i gramofonsku plo~u izdatu povohard-kor etno teme, od “Tamo daleko” do “La|e francuske”, a uz to prostudira verovatno najsvetliji Britanski monarhista alergi~an period nacionalne istorije, onaj uo~i i tokom Prvog svetskog rata. na NATO Engleski pravoslavac trenutno Optimisti~an je i vedar, mada ga ìvot nije mazio. Pravi navivredno radi u Londonu i vra}a noja~ “Junajteda”, onaj {to sre|uje kalendar po utakmici. Nije ga vac uloèn u pesmu “Egzit”. U vreSrbijom zarazio Nemawa Vidi}, mada mu je on omiqen igra~, borme kad svi beè iz Srbije, on bi ben i ~vrst. Nije rakija, ni jaka hrana, verovatno bi lepe ène voleo ovde da ìvi. No, te{ko mu uspele da to ve} nisu prose~ni qudi. I “Egzit” i Tvr|ava, sve {to je da na|e odgovaraju}i posao, a i wegovi sunarodnici doìvqavaju prevashodno kao jeftin provod. srpski tek u~i. Mi radimo na graDejvid se ovde prona{ao, koliko god neovla{}ena upotreba otrmatici, a dru{tvo, jakako, na psovcala ovu frazu. Na{ao je nove prijateqe, na~in ìvota, pa i kama. Zainteresovani s Dejvidom religiju. U du{i britanski monarhista, ali kivan na NATO i mogu kontaktirati preko bombe sa srpskom adresom, EU birokratiju i regulativu! kitch09@hotmail.co.uk ili ga na}i na “Fejsbuku”. Igor Mihaqevi}

KAKO JE SAMOUKA APATINSKA OBU]ARKA SAVLADALA PRINCIP ^EKI]A

Udari po peti, pa {ta bude Za razliku od fabri~kih hala, gde za ma{inama obu}u uglavnom prave ène, naj~e{}e ih u radwama popravqaju mu{karci. U Apatinu postoje tri, a vlasnik „Baneta“, jedne od wih, je Mirjana Dragi~evi}-Drobina. Woj mnogi sugra|ani poveravaju svoje cipele, jer kaù da gazdarica, sem zlatnih ruku, uvek ima i vremena da s wima podeli tugu i radost. – Bila sam prva generacija usmerenog obrazovawa i zavr{ila tekstilni smer, a moj mu` Branislav koàrski. Radio je u suboti~kom „Solidu“, ovda{woj „Istri“, somborskom „Borovu“, a na kraju ga je u Novom Sadu tetak nau~io da popravqa cipele da bi otvorio radionicu u Apatinu – prise}a se Mirjana, koje je pomagala je muù. Pamti da bi svaki put pretrnula kad je Branislav jakim udarcima ~eki}a zabijao flekice, a ona strahovala da peta ne pukne. – Pre ~etiri godine suprug je umro, ostali su dugovi, dvoje dece i jedan zaposleni u radwi. Izbora nisam imala nego da nastavim posao, ali ve} naredne godine radnik je oti{ao i na mene je palo sve {to je nekad radilo nas troje. Brzo sam shvatila da sa ~eki}em nema kquckawa, ve} zamahne{ i udari{, pa {ta bude – veli Mirjana. Iako se nije {kolovala za obu}ara, mnogo je nau~ila i iz sop-

stvenog iskustva. Mu` joj je objasnio da je cipela kao neki ure|aj koji se nekad i mora rastaviti pre popravke. îm joj mu{terija stavi pokidane cipele na pult, proverava {ta se moè uraditi i uìva kad u tome uspe. Bez obzira na to koliko joj taj posao uzme vremena. Najteè bi joj bilo da ne{to pokvari jer, kaè, ne zna kako bi iza{la na o~i onima koji u wu imaju poverewa. – Imam redovne mu{terije i nastojim da obu}u popravim {to kvalitetnije, da ne bi ubrzo opet bila u „kvaru“. Ponekad se cipela podere, jer je u |onu lo{a opruga ili nije dobro postavqena pa lomi pete – ne krije Mirjana finese zanata. Mu{terije k’o mu{terije, naj~e{}e cipele donose na remont dan-dva pred praznik ili neku veselicu. Pred Prvi maj sete se izleta i starih patika. I da ih ne izneveri, Mirjana radi od jutra do sutra. – Eto, pred Novu godinu jedva sam stigla na sopstveno ven~awe – smeje Mirjana, i dodaje da su wena briga i sve kopa~ke fudbalera apatinske „Mladosti“, ali i koferi, ta{ne i neke posebne èqe mu{terija. – Ovaj kofer je kod mene ve} tre}i put. Prvo sam popravila i oja~ala jednu ru~ku, pa drugu, a sad su na redu to~kovi. Jednostavno, nije predvi|en za velike tere-

Sam svoj gazda: Mirjana Dragi~evi}-Drobina

te, koje cimamo pa pucaju na sve strane. Ali kad ih oja~amo metalnom {ipkom, oni su k’o novi, a izdr`qivi – obja{wava Mirjana.

Maskoti je ime Joja „Bane“ ima i svoju oficijelnu maskotu, Jovana Popovi}a Joju, kako ga svi znaju u apatinskom nasequ Esovi. Tu je doslovno od prvog dana i ostao je veran radionici i kada ju je preuzela Mirjana. – Volim da budem ovde jer tako {tedim na grejawu, a mogu i da popri~am sa svetom koji dolazi – ka`e Popovi}.

Iako joj ìvot nije bio ba{ udoban, ne posustaje, jer treba {kolovati sina akademca u Novom Sadu i k}erku gimnazijalku, budu}eg studenta medicine. Odnedavno osmeh se vratio na weno lice i zbog novog braka. – Druìli smo se jo{ u {koli, a potom svako oti{ao na svoju stranu jer nismo priznali jedno drugome da se volimo. Nedavno je u radwi po~eo da mi pomaè i posledweg dana stare godine smo se i ven~ali – kaè Mirjana. Suprug Arpad Drobina je modelar cipela u jednoj apatinskoj firmi i kad ima vremena, pomaè „gazdarici“. Mo`da im se ostvari san da u svojoj radwi prave cipele po naruxbini, udobne, lake i bez felera. J. Prel~ec

c m y

LOV

DNEVNIK

petak5.mart2010.

U REPUBLI^KOJ SKUP[TINI

Zakon o divqa~i i lovstvu ~eka na poslanike Iako je bilo najavqeno prvo martovsko skup{tinsko zasedawe srpskog parlamenta nije donelo ni razmatrawe (a kamoli usvajawe, kao {to su

nansijskih zakona povezanim sa prihodima u buxetu, porez na dohodak gra|ana i dobit preduze}a, carina... Ipak, rasprava o Zakonu o divqai i

O onome {ta novi zakon donosi na{ list je u nekoliko navrata pisao, ali neke stvari koje interesuju lovce i daqe nisu poznate, a to se pre svega

Lovci u dugom i{~ekivawu

neki pomislili) Zakona o divqai i lovstvu. Kao {to se o~ekivalo, poslanicima su mnogo pre~i bili setovi fi-

Foto: J. Pap

lovstvu po~ela je ju~e, i ve} na po~etku rasprave do{lo je do ~arki izme|u predlaga~a i poslanika opozicije.

odnosi na budu}u cenu odstrela divqa~i. To }e se, najavqeno je, re{avati podzakonskim aktima (uredbama), a tako|e ima na-

java da }e onima koji budu gazdovali lovi{tima, biti dato pravo (u odre|enim okvirima, razume se) da sami formiraju cenu divqa~i. Dok se ove stvari ne iskristali{u i zakon ne usvoji, te se ne vidi kako se slova sa papira primewuju u praksi, podse}amo lovce {ta im sve novi zakon donosi. Lovi{tem }e ubudu}e gazdovati onaj ko na javnom oglasu (ne}e biti tendera) bude, po stavu Ministarstva poqoprivrede, najboqi za taj posao. Lova~ka udruèwa }e mo}i da konkuri{u za upravqawe lovi{tem, mogu}e i sa predno{}u kao dosada{wi korisnik, ali pod uslovima koje predvi|a Zakon: da imaju stru~nu slu`bu, lovo~uvare, da pruè odre|ene garancije u vezi sa fondovima lovostajem za{ti}enih vrsta divqa~i... Ono {to je tako|e va`no, predvi|ena je minimalna povr{ina lovi{ta od 2.000 hektara neprekinute povr{ine. Neprekinuta, zna~i neprese~ena putem, prugom i sl. a to vrlo malo vojvo|anskih lovi{ta trenutno ima. Zato je predvi|eno da se u roku od jedne godine ustanove lovna podru~ja. Konkretno, vi{e zemqoposednika mogu da se, ako im se parcele naslawaju jedna na drugu, udruè kako bi obezbedili (bar) 2.000 hektara, te sklapaju sa dràvom ugovor najvi{e na 20 godina, ali onda zemqi{te moraju preneti na privredni subjekt.

U Skup{tini se re{ava sudbina srpskog lovstva

Divqa~ je dr`avna imovina. Uvodi se naknada za kori{}ewe divqa~i u visina od 10 odsto od planirane vrednosti odstrela. Ova naknada }e se pla}ati samo za odstrel autohtonih vrsta divqa~i, ne ra~unaju}i fazana. Pravo na lov divqa~i ima}e lica sa lovnom kartom za teku}u lovnu godinu koja ispuwavaju uslove iz propisa kojima se reguli{e oru`je i municija i kojima je korisnik lovi{ta izdao dozvolu za lov. Pravo na lovnu kartu ima lice sa polo`enim lova~kim ispitom, koje je steklo diplomu sredwe ili visoke {kole u kojoj je izu~avalo predmet iz oblasti lov-

stva. Lovnom kartom lovac sti~e pravo na lov u periodu za koji je izdata, s tim da taj period nije kra}i od jednog meseca i nije duì od jedne lovne godine. Lova~kim savezima, od javnih ovla{}ewa, bi}e piovereno: distribucija lovne karte koju izdaje dràva, organizacija i polagawe lova~kih ispita, informisawe lovaca i mati~na evidencija, dok }e ostali poslovi u vezi sa lovi{tima biti regulisani podzakonskim aktima koje propisuje ministar poqoprivrede, a u praksi nadzor i stru~na uputstva }e davati Komora lovnih radnika. D. Kneì}

POMOR DIVQA^I KOD MARTONO[A

[TETA UZGAJIVA^IMA @IVINE

@ivotiwe namerno otrovane?

Divqe ma~ke napravile r{um

Uginu}e divqa~i i ptica grabqivica u lovi{tu kod Martono{a jo{ nije razja{weno, ali nadle`ni su preduzeli sve da se utvrdi uzrok i krivci. Sumwa se da je uginula divqa~ namerno otrovana. Le{eve uginule divqa~i i ptica grabqivica su 24.februara u delu martono{kog atara u blizini Mrtve Tise prona{li skupqa~i drva, koji su odmah alarmirali lovce, pa su uvi|aj u prisustvu lovo~uvara i predstavnika DOO “An|eo ~uvar” koja obavqa poqo~uvarsku slu`bu na ovom terenu, izvr{ila kabwi{ka policija. Tada su prona|eni le{evi dva srnda}a, jazavca, pet orlova mi{ara i jednog ga}astog mi{ara, a kasnije su lovo~uvari iz Martono{a prona{li jo{ dve uginule srne. Lovci, qubiteqi prirode i sta-

Uginula ptica

novnici ovog kraja su prenera`eni ~iwenicom da je na terenu gde je uginula divqa~ prona|ena najlonska kesa sa semenom kukuruza i suncokreta, za koje se pretpostavqa da je zatrovano. Portparolka Policijske uprave u Kikindi Radojka Radanovi} izjavila je ju~e za na{ list da se radi na rasvetqavawu ovog slu~aja, da su u toku konsultacije sa Osnovnim tu`ila{tvom Subotica, koje }e se izjasniti o kvalifikaicji dela.

- Trenutno u interesu istrage ne moèmo za javnost ni{ta bliè re}i o pojedinostima i saznawima do kojih smo do{li - kaè Radanovi}eva. Predsednik LD “Fazan” u Martono{u Petar Beqin tako|e nema novih saznawa dokle se stiglo sa rasvetqavawem trovawa divqa~i, napomiwu}i da su sve o~i ovda- Zatrovano seme sutno i me|u ~elnicima LU {wih lovaca i me{tana uprte u “Kapetanski rit” u Kawiì. rad nadle`nih dràvnih orgaSekretar Mate [oti kaè da je na. podneta prijava i od{tetni - Mi sumwamo na dve osobe, da zahtev protiv nepoznatih osoba su mogle po~initi tako ne{to, za pri~iwenu {tetu, pa tako|e ali dok ispitivawa ne budu zao~ekuju rezultate ispitivawa. vr{ena i ne stignu rezultata to Po vaè}em pravilniku o visine moèmo javno ni {tete za bespravni lov i da kaèmo. U uni{tewe divqa~i pri~iwena svom radu nasto{teta je milion i po dinara. jimo da brinemo o Le{evi uginule divqa~i upudivqa~i, kao i u }ene su radi obdukcije u Vetedrugim lova~kim rinarski institut u Novi Sad, dru{tvima na a prema re~ima [otija ispitipodru~ju LU “Kavawe vrste otrova kojim je zapetanski rit” kotrovano seme trebalo bi da se je pokriva podobavi u laboratorijama be~ejru~je kawi{ke skog “Sojaproteina” ili VMA op{tine imamo u Beogradu. angaòvanih pet Na osnovanost sumwi da je lovo~uvara votrovawe divqa~i izazvano nalontera, ali namerno navodi ~iwenica da je àlost i ovako prona|eno tretirano seme sunne{to se de{ava cokreta i kukuruza roze boje postupcima neodgovornih qudi bilo pome{ano u kesi, a da jo{ - ogor~en je Beqin. nije pristiglo vreme setve Za seme za koje se sumwa da je ovih useva. zatrovano, prona|eno u blizini - U utrobi uginulih srnda}a hranili{ta u {umici, Beqin i vidqive su bile zatrovane semartono{ki lovci misle da je menke, a izvesno je da su orlovi mo`da postavqeno iz osvete, jer mi{ari stradali hrane}i se su nedavno podneli prijave zbog le{evima uginule krupne dipri~iwene {tete na hranilivqa~i - kaè poznati ornito{tu protiv me{tana sa kojima log i lovac doktor veterine su i ranije imali problema i neAtila Ago{ton iz Novog Knesuglasica. èvca. Zbog trovawa divqa~i u ataM. Mitrovi} ru Martono{a ogor~ewe je pri-

Divqe ma~ke napale su nekoliko doma}instava u kur{umlijskoj op{tini i ubile veliki broj koka nosiqa, poalili su se me{tani. Me{tanin sela @u~ Miroslav Ili} uhvatio je tri divqe ma~ke koje su mu prethodno ubile vi{e od 40 koka nosiqa. Ili} je ma~ke pustio na slobodu, ali je kazao da }e traìti naknadu {tete od op{tinske uprave. Prema podacima Lova~kog Udruèwa “Soko”, u protekloj sezoni divqe ma~ke su upale u vi{e doma}instava i napale koko{ke i doma}e ma~ke.Miroslav Ili} je od Udruèwa lovaca zatraìo da zaustave napade divqih ma~aka. - Celu zimu mu~im muku sa divqim ma~kama, svaku rupu na koko{iwcu sam zatvorio, straàrio sam ispred, ali ni{ta nije vredelo - rekao je Ili}.

Predsednik Udru`ewa “Soko” Nikola Milenkovi} rekao je da je neuobi~ajeno da divqe ma~ke silaze do naseqenih mesta i prave velike {tete. Prema wegovim re~ima, ove godine divqe ma~ke su se toliko namno`ile da moraju da silaze do sela u potrazi za hranom.

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA Prase}a mla|arija na snegu

- Lova~kom udru`ewu se prijavilo namawe 10 doma}instava iz kur{umlijskih sela kojima su divqe ma~ke pri~inile velike {tete. Divqa ma~ka se tretira kao {teto~ina i mi }emo morati da organizujemo dvadesetak qudi da spre~imo da one i daqe ugro`avaju torove doma}instava - kazao je Milenkovi}. Prema wegovim re~ima, divqe ma~ke su ove sezone napadale i ze~eve i srne u lovi{tima. Op{tina Kur{umlija je, zbog {tete koju su pri~inili vukovi, do sada obe{tetili nekoliko sto~ara. Zamenik predsednika op{tine op{tine Dejan Milo{evi} rekao je da }e op{tina verovatno obe{tetiti i qude kojima su {tetu nanele divqe ma~ke jer je re~ o velikim gubicima. (Beta)

petak5.mart2010.

SPORT

c m y

DNEVNIK

DANAS PO^IWE DEJVIS KUP ME^ SRBIJA–SAD

Troicki na Iznera, \okovi} s Kverijem Me~ teniskih reprezentacija Srbije i SAD u Beogradu u prvom kolu Svetske lige Dejvis kupa danas }e otvoriti Viktor Troicki i Xon Izner, odlu~eno je `rebom, koji je odràn u Beogradskoj areni. Me~ Troickog i Iznera igra se danas od 16 sati. U drugom duelu snage }e odmeriti najboqi srpski teniser Novak \okovi} i Sem Kveri. Sutra je na programu me~ dublova koji treba da po~ne u 14 sati. Bi}e to prilika da beogradska publika na delu vidi trojicu najboqih dubl igra~a sveta. Boje Srbije brani}e Nenad Zimowi} i Janko Tipsarevi}, a za SAD bra}a Bob i Majk Brajan. Me~evi u nedequ po~iwu u 15 sati, a prvi je na programu susret \okovi}a i Iznera, dok ne{to kasnije igraju Troicki i Kveri. Podloga na kojoj }e igrati Srbi i Amerikanci je {qaka. Selektori reprezentacija Bogdan Obradovi} i Patrik Mekinro imaju pravo da promene igra~e do sat vremena pre po~etka me~a. Pobednik duela bi}e ona reprezentacija koja prva zabeleì tri pobede. Posle `reba za me~ prvog kola Svetske grupe Dejvis kupa izme|u Srbije i Sjediwenih Dràva Novak \okovi} je izjavio da pred srpskim timom nije lak posao. - Posledwi put sam sa Kverijem igrao u Monte Karlu, ba{ na {qaci, tada sam Dejvis kup reprezentacije Srbije i SAD pobedio u dva seta. On je od tada napredovao, osvo{to Viktor prvi izlazi na teren sa Iznerom, koji jio nekoliko turnira i pokazao da ima kvalitet za debituje u Dejvis kupu i sigurno }e to biti psihoprvih 20. Ne}e biti jednostavno, mo`da je i boqe lo{ki te{ko za wega - rekao je \okovi}.

Troicki isti~e da dobro zna {ta ga o~ekuje u duelu sa Iznerom i da zna kako treba da odigra da bi do{ao do pobede.

- Mislim da je Izner u sjajnoj formi, odigrao je jako dobar po~etak sezone. Dodu{e, sve je bilo na betonu, a {qaka nije idealna podloga za wega. Igrali smo jednom, tada sam ja pobedio, i znam kako treba da odigram me~. On }e sigurno imati vi{e treme jer prvi put igra u Dejvis kupu i, nadam se, pred punom Arenom. Bi}e interesantno, a nadam se pobedi - istakao je Troicki. Drugog takmi~arskog dana na progamu je dubl me~ u kojem }e Janko Tipsarevi} prvi put u paru sa Nenadom Zimowi}em igrati sa, po wemu, najboqim dublom Bobom i Majkom Brajanom. - Deset godina igram za reprezentaciju i prvi put sam u prilici da igramo protiv ovako kvalitetnog dubla, sigurno najboqim od svih sa kojima sam do sada igrao. Imali smo treninge taktike, moje je da slu{am i da radim ono {to mi Ziki ka`e - rekao je Tipsarevi}. Za razliku od Tipsarevi}a, koji }e prvi put igrati protiv bra}e Brajan, Zimowi} iza sebe ima oko 30 me~eva sa svojim velikim rivalima. - Sigurno je da }e nam biti mnogo lak{e ako posle prvog dana bude 2:0 za nas. Mo`emo samo da sa~ekamo, a nadamo se da }e publika ispuniti „Beogradsku arenu“. Bra}u Brajan dobro poznajem, odigrao sam oko 30 me~eva protiv wih i znam {ta je potrebno za pobedu. To nije lako ostvariti, ali se nadam da }emo u tome uspeti - naglasio je Zimowi}.

VOJVODINA SUTRA GOSTUJE METALCU U KRAGUJEVCU

Napada~ki i na „îka Da~i” Fudbalere Vojvodine nije mnogo poremetio odlazak Danijela Mojsova u Makedoniju. Novosa|ani su misli usmerili ka sutra{wem gostovawu u Kragujevcu gde }e na neutralnom terenu poku{ati da osvoje bodove protiv doma}ina – Metalca iz Gorweg Milanovca. - Za mene je Mojsov zavr{ena pri~a i nastoja}u da potraìm najboqe re{ewe od postoje}ih snaga – rekao je i pre prole}ne uvertitre s Hajdukom {ef stru~nog {taba Vojvodine Branko Babi}, a te devize drì se i pred prvo gostovawe u ovoj polusezoni.

Napada~ka igra Vojvodine svesno je puna rizika. Uz kalkulaciju ura~unato primqenog gola, prevashodna je èqa da se rivalova mreà pogodi bar dva puta. - I odbrana }e igrati vremenom boqe – istakao je najstandardniji defanzivac Miroslav Vuli}evi}, ~iji je pristup obavezama i na turskim pripremama sluìo za primer. – Novajlije moramo da podrìmo i mi na terenu i navija~i s tribina. Nije lako kada odbrana pretrpi dve izmene, ali radom na treninzima uigra}emo se i postati ~vr{}i.

Metalac je jesenas u Novom Sadu pobe|en golom Dragana Mr|e u 64. minutu. Milanov~ani su pobedili u prole}noj premijeri Kru{evqane i sada imaju jasnu ra~unicu, prema kojoj }e ti bodovi dobiti na teìni samo ukoliko i Novosa|ani poloè oru`je na “îka Da~i”. Ipak, Vojvodina ima jasan ciq – osvajawe tri boda uz ofanzivnu igru od koje ne}e odstupiti. Povoqna okolnost je i ta {to se u ekipu vra}a mladi reprezentativac Du{an Tadi} s kojim bi igra crvenobelih trebalo da bude jo{ ubojitija. S. S.

ME\UNARODNA PRIJATEQSKA UTAKMICA KADETA

Uspeo revan{ orli}a Srbija - Finska 2:0 (2:0) VETERNIK: Stadion Veternika, gledalaca oko 500, sudija: Gogi} (Novi Sad). Strelci: [aka u 12. i Oègovi} u 22. minutu. @uti karton: Stojkovi} (Srbija). SRBIJA: Bajovi}, Stojkovi}, Simunovi}, Mihajlovi} (Markovi}), Rudi}, Nastasi} (Spaji}), Lukovi} (Raki}), Aksentijevi}, Oègovi} (Poletanovi}), Markovi} (Radoja), [aka (Jovanovi}). FINSKA: Altonen, [agenesi (Helvalahti), Lotasari, Jama, Salomen, Jokinen (Lam), Alho (Sefer), Makela (Jarvinen), Vajerinen, Panamen (Lahde), Saksela (Karvonen). Sve je u Veterniku bilo spremno za spektakl jer su puno truda uloìli organizatori, ali je vreme sve poremetilo. Tokom celog me~a padala je uporna ki{a, ali ni to nije smetalo momci selektora Vuka{inovi}a se revan{iraju Fincima za poraz iz êlareva (0:1). Nije se dugo ~ekalo na

Radost mladih fudbalera Srbije posle vode}eg pogotka Foto: F. Baki}

vo|stvo, jer je [aka posle odli~nog centar{uta Markovi}a sa desne strane nadvisio ~uvare i glavom poslao loptu u sami ugao. Deset minuta kasnije boqu igru reprezentativci Srbije su krunisali i

drugim golom. Milan [akaje izveo precizno slobodan udarac, lopta se odbila od golmana Altonena, a najbli`i bio je O`egovi} koji je loptu poslao na pravo mesto za kona~an rezultat. M. Popovi}

SPORT

DNEVNIK

Orli}i jo{ nejaki Mlada reprezentacija Srbije je poraèna u Skopqu od Makedonije(1:0) Izabranici Ratomira Dujkovi}a trijumfima nad Norve{kom, u kvalifikacijama i Izraelom i Danskom, u prijateqskim duelima, najavili su boqe dane, me|utim, u sredu su razo~arali. Opravdawe nije ni izuzetno lo{ teren na stadionu ,,Boris Trajkovski.’’ Ova generacija orli}a, o~igledno ne{to duè }e morati da se uigrava. Rezultati koje je do sada zabeleìla ne odgovaraju renomeu igra~a. Ratomir Dujkovi} u Skopqu nije mogao da ra~una na Qaji}a i Aleksi}a ,ali to niukom slu~aju ne moè biti opravdawe, jer su igra~i kao {to su Mati}, Rajkovi}, Sulejmani i Alen Stevanovi} morali da pruè vi{e. Orli}i su u Skopqu demonstrirali igru sa po~etka kvalifikacija, bezvoqnu, bezidejnu i nesigurnu u odbrani. Makedonci su bili daleko konkretniji i zasluèno pobedili. Petrov, Dimitrovski, Ibraimi u Naumovski su opasno pretili, ali {to zahvaquju}i golmanu @ivkovi}u, a {to wihovoj nepreciznosti nismo i ubedqivije poraèni. [kripalo je najvi{e po levoj strani, gde je, prinudno igrao Gulan. - Zakazali smo na bokovima. Doma}in je tu ostvario odlu~uju}u prevlast i pobedio – rekao je Ratomir Dujkovi}. I. L.

Zvezda u îkagu Mnogobrojna srpska dijaspora u îkagu i Americi ima}e priliku da uìvo gleda fudbalere Crvene zvezde sredinom maja ove godine. U klubu iz Qutice Bogdana pozitivno su odgovorili na poziv da u~estvuju na turniru u îkagu od 17. do 26. maja, na kojem }e igrati i jo{ jedna ekipa iz Evrope, jedna iz Ju`ne Amerike, kao i doma}in îkago. Ne treba tro{iti re~i o zna~aju odlaska Crvene zvezde u Ameriku posle vi{e od dve decenije. Kako sa sportskog i marketin{kog aspekta na{eg kluba, tako i dru{tvenog zna~aja za na{u dijasporu koje u samom îkagu i dràvi Ilinois ima vi{e od pola miliona. Turnir je organizovan na najvi{em nivou, ugovor je na 17 strana i svi detaqi su obuhva}eni, ~ak i recimo broj gratis ulaznica za prijateqe kluba. rekao je savetnik predsednika Zvezde Miodrag Antonijevi}. Osim fudbalera, u Ameriku }e i jedna mnogo~lana privredna delegacija iz Srbije, jer }e to biti prilika i za sklapawe novih poslova. Postoji mogu}nost da crvenobeli odigraju jo{ jedan me~ (osim dva na ovom turniru), i to u Kanadi, jer je stigao poziv iz Toronta, kluba u kojem je trener nekada{wi fudbaler crvenobelih i majstor malog fudbala Preki Radosavqevi}.

SRBIJA POLO@ILA JO[ JEDAN OZBIQAN TEST – SAVLADALA AL@IR

Pobeda ja~a autoritet za Mondijal Orlovi su pobedni~ki ritam iz kvalifikacija za Svetsko prvenstvo sa~uvali i kroz seriju prijateqskih duela. U smiraj pro{le godine savladali su Severnu Irsku i Ju`nu Koreju, a na po~etku nove sezone u uvertiri priprema za Mondijal bili su boqi i od Ali`ra, tako|e u~esnika zavr{ne smotre svetskog fudbala. Srbija je bila rezultatski ubedqiva (3:0), na momente je i igra bila kvalitetna, racionalna i efikasna, a trijumf dobija na zna~aju jer je ostvaren u paklenoj atmosferi stadiona „5. jul“ koji je bio dekorisan sa preko 65.000 vatrenih navija~a. - Prezadovoqan sam odnosom svih igra~a koji su ispo{tovali takti~ke zadatke, pa je tako na~iwen korak napred i na planu kvaliteta igre. Logi~no, prija i rezultat, jer ovako ja~amo autoritet ste~en u svetu. Uspeli smo da na pravi na~in iskoristimo ovu proveru, a iz pobede }emo znati da izvu~emo odre|ene pouke za budu}e dane- glasi komentar selektora Anti}a koji je tako|e istakao fantasti~an fudbalski ambijent u Al`iru.

stio ovu akciju, jer se nedavno vratio na teren posle neugodne povrede. Neophodno je i iskustvo Ivice Dragutinovi}a, dok „bokove“ pokrivaju Ivanovi} i Kolarov veoma uspe{no. - Nije mala stvar biti boqi od Alìra pred wegovom publikom. Iskreno, odavno nisam odigrao utakmicu u lep{em ambijentu. Putokaz imamo, treba ga slediti, i zadràti kontinuitet ovakvih igara i pozitivnih rezultata objasnio je pouzdani Lukovi}. îni se da u manevru tandem Stankovi}- Milija{ pomalo „{tuca“, da nisu jo{ uvek potpuno fizi~ki spremni za takmi~arska isku{ewa. Ali, zato se ozbiqno name}e sve boqi i kreativniji Kuzmanovi}, odnosno Zoran To{i}. I daqe osnovna snaga orlova leì u vihornim krilima, Krasi}u i Jovanovi}u, potom uvek korisnom u oba pravca Nikoli @igi}u, kao i lukavom strelcu i asistentu Marku Panteli}u. - Va`no je da reprezentacija konstantno pobe|uje, bez obzira na ime rivala i karakter utakmice. Raduje me igra kompletne ekipe, ali i potvrda divne atmosfere koja nas prati od prvog okupqawa pod komandnom palicom selektora Anti}a - veli Panteli}. Nacionalni tim Srbije napreduje, a tome u prilog i 13. pozicija na FIFA rang listi. îni se da selektor Anti} ima kristalno jasnu situaciju, bez ve}ih dilema, u pogledu izbora reprezentativaca koji }e krenuti put Ju`ne Afrike. Uostalom, protiv Ali`ra snage koje su ponele teret kvalifikacionih bitaka potvrdile su klasu. Z. Rangelov

Momenat s utakmice Al`ir–Srbija

Stankovi} presko~io Yaji}a Kapiten orlova Dejan Stankovi} odigrao je u A`iru 86. me~ u nacionalnom timu, i tako pretekao na ve~noj rang listi fudbalera sa najvi{e nastupa, Dragana Xaji}a. Ispred wega je jedino Savo Milo{evi} (102). - Nisam obra}ao previ{e pa`we na taj detaq, ali generalno kada se pobe|uje sve je u najboqem redu. Bilo je pote{ko}a zbog veoma lo{eg terena, ali smo ipak kontrolisali igru i rezultat protiv rivala koji je ambiciozan i uz sebe je imao veliku podr{ku publike. Pobeda po pobeda, raste samopouzdawe pred Mondijal i to je najbitnije. Samo da nas poslu`i zdravqe i zaobi|u povrede, a za ostalo ne treba brinuti - smatra Stankovi}

BOSNA I HERCEGOVINA POBEDILA GANU

Jasno je da nacionalni tim ima prepoznatqive konture, koncept koji se bitno ne mewa, i da za eksperimente u pogledu kadrovskih rokada nema prostora. Ako krenemo od golmana Stojkovi}a, koji ni u novom klubu Viganu nema adekvatnu minutaù, zakqu~ak se name}e sam po sebi. Na{ ~uvar mreè je pravi fenomen, jer partija u Alìru bila je sasvim solidna sa nekoliko vrhunskih intervencija, {to opet pokazuje da klupa ne uti~e negativno na wegovu formu.

- Kolektiv je uvek primaran, svaki pojedinac pru`a maksimum, pobe|ujemo rivale redom na radost svih navija~a u Srbiji. Iz me~a u me~ dobijamo novu snagu, i sa nestrpqewem o~ekujemo zavr{ne pripreme za Mondijal poru~io je golman Stojkovi}. [toperski tandem Lukovi}Suboti} imao je momente konfuzije, ali uspe{no je re{avao probleme u kaznenom prostoru. O~igledno, glavni stub odbrane je Nemawa Vidi} koji je propu-

NA UTAKMICI NEMA^KA–ARGENTINA

Pjani} odu{evqen Balak povredio Demikelisa igrom Fudbaler Liona Miralem Pjani} izjavio je da je odu{evqen igrom reprezentacije Bosne i Hercegovine u prijateqskom me~u protiv Gane. BiH je na Ko{evu savladala Ganu 2:1, a pobedni~ki gol za svoj tim postigao je Pjani} u 65. minutu.

peli da preokrenemo igru - rekao je Pjani}. Na klupi BiH debitovao je Safet Su{i}, koji je pre nekoliko nedeqa zamenio Miroslava Bla`evi}a. - Biv{i selektor je mislio da Misimovi} i ja ne mo`emo zajedno da igramo u ekipi. Pokaza-

Seminar za trenere Fudbalska sezona kre}e prakti~no na svim terenima, pa je dana{wi seminar za trenere “ulaznica” za rad u prole}nom delu. Faklutet za sport i fizi~ko vaspitawe u Novom Sadu u organizaciji Udru`ewa fudbalskih trenera FS Vojvodine doma}in je predavawa s eminentnim stru~wacima: predsednikom Stru~nog odbora FSS Qubi{om Tumbakovi}em, direktorom [kole za trenere pri FSS Miloradom Kosanovi}em i UEFA pro-trenerom Milanom \uri~i}em. Poseban akcenat bi}e na igri u sistemu “4-4-2 u rombu” u izlagawu Milana \uri~i}a, u ~ijoj }e prezentaciji biti kori{}en izuzetno zanimqiv video materijal sazdan od iskustava poznatih svetskih trenera poput @oze Muriwa, Arsena Vengera... Dana{wi seminar po~iwe u 13 sati. S. S.

petak5.mart2010.

Radost Ibi{evi}a i Yeke posle pobede nad Ganom

- Mislim da smo uradili ono {to smo trebali, a to je da pobedimo. Novi selektor nas je dobro pripremio. Ispunili smo sve wegove zamisli. Na`alost, zaigrali smo kako treba tek kada smo primili gol, ali smo us-

li smo da se odli~no dopuwavamo. Ova uloga mi odgovara, jer sli~no igram u Lionu. Krenem iz drugog plana i gradim igru. Verujem da }emo u budu}nosti biti jo{ boqi - zakqu~io je Pjani}.

KARLOS TEVEZ TVRDI

Da je Argentinac, Teri ne bi igrao Karlos Tevez, komentari{u}i seksualnu aferu Xona Terija sa biv{om suprugom Vejna Brixa, rekao je da bi zbog toga kapiten ^elsija bio ubijen u Argentini! Napada~ Man~ester sitija ro|en je u predgra|u Buenos Ajresa, gde se qubavni~ke afere sa `enama kolegama nikako ne toleri{u. - Komplikovano je uop{te pri~ati o tome {ta je Teri uradio saigra~u iz reprezentacije Engle-

ske. To je zabraweno, nikako ne sme{ da „{vrqa{„ sa `enom drugog fudbalera. To nije u redu i nikakvo izviwewe ne mo`e da opere Terija - rekao je Tevez engleskim medijima. Tevez i Brix trenutno igraju zajedno u Man~ester sitiju. - U mom gradu za tako ne{to bi izgubio obe noge ili bi bio ubijen - zakqu~io je omaleni Argentinac.

Fudbaler Bajerna i argentinski reprezentativac Martin Demikelis pauzira}e nekoliko nedeqa zbog povrede lica na prijateqskom me~u protiv Nema~ke, koji je zavr{en pobedom „gau~osa“ rezultatom 1:0. Demikelis (29) se povredio u 54. minutu utakmice, koja je odigrana sino} u Minhenu. Argentinca je pri jednom skoku povredio biv{i saigra~ iz Bajerna, Mihael Balak. Fudbaler ^elzija je kolenom u lice udario protivni~kog igra~a, koji na nosilima iznet sa terena. Demikelis je operisan, a mora}e da pauzira nekoliko nedeqa. Zaradio je prelom kosti lica i hitno je podvrgnut hirur{kom zahvatu“, izjavio je lekar argentinske reprezentacije i dodao da }e Demikelis biti spreman za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi. Fudbaler Bajerna }e povratku na teren morati da nosi za{titnu masku na licu.

Demikelisa iznose posle povrede

Ronaldiwo i Pato ne igraju na Mondijalu Selektor reprezentacije Brazila Karlos Dunga saop{tio je da fudbaleri Milana Ronaldiwo i Alesandre Pato ne}e igrati za nacionalni tim na predstoje}em Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. - Svi su u proteklih godinudve imali {ansu da se nametnu. Svi, pa i wih dvojica. Neki su je iskoristili, neki nisu. To je sasvim normalno. Spisak je uglavnom zatvoren, a ovo {to ste videli u duelu sa Republikom Irskom (2:0) je gro reprezentacije koja }e nas predstavqati na Mundijalu - rekao je Dunga za brazilske medije. Ronaldiwo je debitovao u reprezentaciji Brazila 1999. godine, a za nacionalni tim „ka-

Aleksandro Pato

rioka“ odigrao je 87 utakmica i postigao 32 gola. - Ronaldiwo je bio najboqi fudbaler na svetu. To je u re-

du, ali Pele je najboqi fudbaler svih vremena, a i ja sam nekada dobro igrao, pa nas nema vi{e u nacionalnom timu. Jednostavno, igra~i dolaze i odlaze - dodao je selektor Brazila. On je istakao da }e igra Brazila na SP zavisiti od Robiwa i Kake. - Zadovoqan sam i Danijem Alve{om, koji je po ko zna koji put pokazao da mo`emo da ga koristimo na nekoliko mesta u ekipi. Nije mi jasno kako nas svrstavaju me|u glavne favorite za titulu na SP, a svi pri~aju da na{i fudbaleri u Evropi lo{e igraju. Sada je najva`nije stvoriti kompaktan tim - zakqu~io je Dunga.

SPORT

petak5.mart2010.

DNEVNIK

RASPORED PROLE]NOG DELA PRVENSTVA VOJVO\ANSKE FUDBALSKE LIGE â&#x20AC;&#x201C; ISTOK

Kozar~ani u Novom Kne`evcu 18 . 24 . kolo

kolo

(6. i 7. marta u 14)

Radnik - Budu}nost (A) Crvena zvezda - Borac Kozara - Ba~ka 1901 Vojvodina - Ba~ka Topola Polet - BAK Radni~ki (B) - Jedinstvo Obili} - Sloboda Radni~ki (Z) - Budu}nost (CS) Ba~ka (P) - Dinamo

(0:3) (0:4) (0:3) (2:0) (2:2) (2:2) (0:3) (1:4) (0:4)

19 .

kolo

(7. aprila u 15.30)

Radnik - Ba~ka Topola Ba~ka 1901 - BAK Borac - Jedinstvo Budu}nost (A) - Sloboda Crvena zvezda - Budu}nost (CS) Kozara - Dinamo Vojvodina - Ba~ka (P) Polet - Radni~ki (Z) Radni~ki (B) - Obili}

25 .

(0:1) (0:1) (0:2) (0:6) (0:2) (1:2) (0:2) (0:4) (2:2)

kolo

(13. i 14. marta u 14)

Ba~ka (P) - Radnik Dinamo - Radni~ki (Z) Budu}nost (CS) - Obili} Sloboda - Radni~ki (B) Jedinstvo - Polet BAK - Vojvodina Ba~ka Topola - Kozara Ba~ka 1901 - Crvena zvezda Borac - Budu}nost

(1:0) (0:2) (0:4) (1:0) (2:1) (1:4) (0:2) (5:1) (1:0)

Radni~ki (B) - Radnik Obili} - Polet Radni~ki (Z) - Vojvodina Ba~ka (P) - Kozara Dinamo - Crvena zvezda BS Budu}nost (CS) - Budu}nost (A) Sloboda - Borac Jedinstvo - Ba~ka 1901 BAK - Ba~ka Topola

(10. i 11. aprila u 15.30) (2:3) (1:0) (2:0) (2:3) (3:2) (3:0) (1:1) (0:1) (0:4)

1. Sloboda