Dnevnik 5.mart 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 5. MART 2010. GODINE

SNEG SE VRATIO

Venac opet zavejan NASLOVI

Politika 2 Posle stava MSP-a pita se Generalna skup{tina UN

Ekonomija 4 Kasarne u Petrovaradinu ~ekaju kupca

Dru{tvo 6 U 25. imaju deset godina narkomanskog sta`a

Foto: F. Baki}

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22650 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

GRA\ANI TE[KO PLA]AJU DUGOVE ZA LIZING

Na dobo{ oti{lo 1.600 vozila

str. 4

NA NOVOSADSKOM SAJMU DO 9. MARTA

Novi Sad 9 Iza ograde {kole kamere ne poma`u

Crna 13 „Ubio sam vi{e od 100 Muslimana”

Kultura 23 „Radni~ka hronika” najboqi savremeni dramski tekst

Foto: N. Stojanovi}

REPORTA@E

Neodoqivi {arm kwige

str. 22

BIV[EM @ANDARMU IZ SREMSKE MITROVICE PRESU\ENO ZA TE[KO UBISTVO MAJA 2006.

NA FRU[KOJ GORI

KAKO JE SAMOUKA APATINSKA OBU]ARKA SAVLADALA PRINCIP ^EKI]A

Udari po peti, pa {ta bude

Za ubistvo i spaqivawe supruge 40 godina robije

str. 13

str. 14 str. 16 – 21

SPORT

POBEDA ORLOVIMA JA^A AUTORITET ZA MONDIJAL

TROICKI NA IZNERA, \OKOVI] S KVERIJEM

POMO] KLADIONI^ARIMA

Vetrovito i sne`no

RASPORED VOJVO\ANSKE FUDBALSKE LIGE – ISTOK

Najvi{a temperatura 3 °S

POLITIKA

petak5.mart2010.

VESTI Pakistan ne mewa stav [ef diplomatije Vuk Jeremi} izjavio je u Islamabadu da je Kosovo bilo glavna teme razgovora s pakistanskim premijerom Jusufom Razuom Gilanijem. "Pakistan je druga najve}a muslimanska zemqa na svetu, nuklearna sila. Od velike je va`nosti za Srbiju da Pakistan zadr`i stav o nepriznavawu nezavisnosti Kosova", rekao je Jeremi}.

Pravda za sve [ef Euleksa Iv de Kermabon rekao je da je pred tom misijom mno{tvo izazova na Kosovu, ali da im je prioritet da svi gra|ani Kosova imaju pristup pravdi.

"Euleks je na severu Kosova vi{e od godinu i nismo tu da bilo {ta name}emo silom. Tu smo da obezbedimo vladavinu prava za sve", rekao je {ef Euleksa.

INTERVJU Bez sile Kosovski premijer Ha{im Ta~i poru~io je da je wegova vlada odlu~na da obezbedi ostvarivawe vlasti i na severu Kosova. On je pri tome, na sednici parlamenta, iskqu~io upotrebu sile na severu i podr`ao {irewe me|unarodnog prisustva na tom delu Kosova.

Kao dr`ava Pri{tinski dnevnik „Ekspres” pi{e da }e Kosovo na konferenciji o Zapadnom Balkanu, koja }e se 20. marta odr`ati na Brdu kod Krawa u Sloveniji, biti predstavqeno kao nezavisna dr`ava. Na konferenciji }e, po pisawu lista, u ime Kosova govoriti premijer Ha{im Ta~i, {ef Unmika Lamberto Zanijer predstavqa}e samo Misiju UN na Kosovu, dok kosovski predsednik Kosova Fatmir Sejdiju ne}e ni otputovati u Sloveniju.

HOLANDSKI PARLAMENT NIJE UVRSTIO SRBIJU U NEKONTROVERZNA PITAWA

Ratifikacija SSP-a ~eka Bramerca Spoqnopoliti~ki odbor holandskog parlamenta odlu~io je preksino} da sa~eka izve{taj glavnog tu`ioca Ha{kog suda Ser`a Bramerca Savetu bezbednosti o saradwi Srbije sa Tribunalom pre nego {to odlu~i u koju kategoriju }e da stavi pitawe ratifikacije SSPa sa Srbijom: u kontroverzna ili nekontroverzna pitawa. Ta razlika je vrlo bitna zbog toga {to vlada u ostavci, po holandskim pravilima, mo`e da donosi odluke samo o nekontroverznim pitawima, dok sva kontroverzna pitawa mora da ostavi novoj izvr{noj vlasti.

– Spoqnopoliti~ki odbor napravio je listu nekontroverznih pitawa o kojima odlaze}a vlada mo`e da se izjasni. U toj grupi se ne nalazi Srbija po{to je zakqu~eno da je neophodno videti sadr`aj Bramercovog izve{taja. [to se ti~e srpske aplikacije za ~lanstvo u EU i weno prosle|ivawe Evropskoj komisiji da uradi mi{qewe, to }e morati da sa~eka novu holandsku vladu i novi sastav parlamenta. Dakle, odluka o ratifikaciji SSP-a je mogu}a u junu a aplikacija Srbije }e morati da sa~eka jesen – rekli su „Dnevniku“ predstavnici Demohri{}anske i Socijalisti~ke partije holandskog parlamenta.

Naravno, hap{ewe Ratka Mladi}a zna~ajno bi doprineo da se odluka i o ratifikaciji SSP-a i prosle|ivawu srpske aplikacije EK maksimalno ubrza i pored nepovoqne agende po kojoj su izbori u Holandiji 9. juna a Savet ministara spoqnih poslova EU, na kojem bi trebalo da se raspravqa o Srbiji, 14. juna. @. Panteli}

c m y

2

DNEVNIK

RADOSLAV STOJANOVI], PROFESOR ME\UNARODNOG PRAVA

Posle stava MSP-a pita se Generalna skup{tina UN Nije Srbija tra`ila savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije ve} je to u~inila Generalna skup{tina Ujediwenih nacija.

Samim tim, Srbija ni ne mo`e nakon odluke MSP-a, ukoliko joj ona bude i{la u prilog, pokrenuti pitawe usvajawa nove rezolucije o Kosovu, ve} to mora u~initi onaj ko je mi{qewe MSP-a i tra`io. Dakle, to mora u~initi Generalna skup{tina UN, tvrdi za "Dnevnik" Radoslav Stojanovi}, profesor me|unarodnog prava i biv{i zastupnik Srbije pred tim sudom.

– Mi{qewe Me|unarodnog suda pravde ne}e biti usmereno ka uspostavqawu bilo kakvog statusa Kosova. To mi{qewe }e, pre svega, govoriti o tome da li je otcepqewe Kosova u skladu s me|unarodnim pravom ili nije. Ako Sud ka`e da nije u skladu s me|unarodnim pravom, mo`e se o~ekivati da Generalna skup{tina, koja je to mi{qewe i tra`ila, pokrene odgovaraju}u proceduru kako onda to pitawe re{iti. Tu postoji mogu}nost da bude usvojena nova rezolucija Saveta bezbednosti, u kojoj bi bilo navedeno da se Kosovo bespravno otcepilo i da taj ~in nema pravni efekat. Dakle, samo mi{qewe MSP-a ni{ta ne mo`e promeniti, ve} to mora biti odluka Saveta bezbednosti, koji je, uostalom, i doneo Rezoluciju 1244 koja govori o statusu Kosova – obja{wava profesor Stojanovi}. z Ako }e se nakon odluke MSP-a sve odvijati takore}i po "slu`benoj du`nosti", za{to neke od najmo}nijih zemaqa sveta pritiskaju zvani~ni Beograd da, i ako stav Suda bude u korist Srbije, odustane od diplomatske ofanzive u Generalnoj skup{tini UN?

– Da nije bilo jasne podr{ke Sjediwenih Dr`ava, kosovske vlasti ne bi se ni usudile da proglase nezavisnost. Prema tome, Va{ington ne}e odstupiti zbog savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde, tim pre {to nije re~ o presudi da bi wena primena bila obavezna. Mi{qewe MSP-a }e imati zna~aj za budu}e slu~ajeve u smislu da se takva situacija, kada postoji jednostrano progla{ewe nezavisnosti, ne mo`e priznati. Ali sada je ovde gotova stvar i to je ono {to je wima jedino va`no. Dr`ave koje su priznale nezavisnost ne}e promeniti svoju odluku i insistira}e na jedinom {to je sada mogu}e, a to su pregovori o posledicima otcepqewa. Dakle, kako re{iti niz pitawa koje postoje izme|u Srbije i Kosova, a ona su i ekonomska, i imovinska, i pravna... Tu je, tako|e, i pitawe raseqenih. Sve su to teme koje zaslu`uju da se o wima pregovara i mislim da bi to bila najzna~ajnija posledica ovakvog savetodavnog mi{qewa. Promena statusa, me|utim, nije predmet sudskog re{avawa, jer pitawe statu-

sa Kosova na druga~iji na~in moni tu`iti dr`ave {to su prizna`e biti re{eno samo od Saveta le Kosovo. Jer, kako tu`iti drbezbednosti. `avu zato {to vr{i svoja suverez [ef diplomatije Vuk Jena prava? A priznavawe drugih remi} izjavio je da bi povezidr`ava jeste suvereno pravo neke vawe evropske perspektive dr`ave. Dakle, jedino ona odluSrbije s problemom Kosova ~uje o tome da li }e priznati ili bilo "tragi~na gre{ka". Kako ne neku dr`avu, i to {to je neko tuma~ite tu poruku u situaciji protiv wu ni na koji na~in ne kada se, kako tvrdite, u statuobavezuje. z Pomiwe se da SAD i neke su Kosova ni{ta ne mo`e promeniti ni nakon savetodavdr`ave iz Evropske unije ponog mi{qewa MSP-a? vezuje odluku MSP-a s prihva– Mislim da to nije dobro protawem srpske kandidature za ra~unat diplomatski stav jer Sr~lanstvo u EU? bija sasvim sigurno, ba{ kao ni– Procewujem da }e MSP do jedna druga dr`ava koja je tako polovine godine doneti savetomala kao mi, ne davno mi{qewe, mo`e uslovqavati jer to je otpriliDr`ave koje su velike faktore u ke vreme koje je me|unarodnoj zabilo potrebno priznale jednici kao {to su Sudu i u drugim nezavisnost ne}e Evropska unija slu~ajevima. Stopromeniti svoju ili UN i velike ga verujem da, i sile. Prema tome, odluku i insistira}e ako do|e do odlana jedinom {to je to nije dobro smigawa izja{wava{qen diplomatwa o kandidaturi, sada mogu}e, a to ski nastup, jer on to ne}e imati vesu pregovori kao da sugeri{e da ze sa ~ekawem sao posledicama Srbija ne{to vetodavnog miotcepqewa uslovqava, a to {qewa MSP-a. nije dozvoqeno ni Ina~e, francuski mnogo ozbiqnijim faktorima u ministar spoqnih poslova Berme|unarodnoj zajednici, a kamonar Ku{ner nije rekao da Srbija, li nama. da bi u{la u EU, mora da prizna z Od Srbije se, navodno, Kosovo, ve} je tra`io da Beograd ne}e tra`iti da prizna neza- s Pri{tinom „uspostavi normalvisnost Kosova, ali }e se inne odnose” a ne da oni stalno budu sistirati na „dobrosusedna nivou sukoba. A ti normalni skim odnosima”? odnosi se realno mogu uspostavi– Sve je mogu}e kada se to tako ti na niz na~ina i bez priznava`eli. U ovom slu~aju je izvesno wa nezavisnosti, s tim {to se, nato da velike sile, koje su priznaravno, mora paziti na to da se le nezavisnost Kosova, ne `ele priznawe ne izvr{i fakti~ki. promenu postoje}eg statusa.

Jer, ako vi uspostavqate neke odUostalom, treba napomenuti i da nose s nekim koga niste priznali, je priznavawe dr`ava suvereno onda pojedine mere koje ste predpravo svake dr`ave, i to ne mo`e uzeli mogu zna~iti i da ga vi fakniko osporiti, pa ni Savet bezti~ki priznajete iako zvani~no bednosti UN. A ne mogu se – ono to ne `elite da u~inite. {to je bilo kod nas pomiwano – Q. Male{evi}

POLITIKA

DNEVNIK

petak5.mart2010.

3

CENTRALNA TEMA JU^E U PARLAMENTU BILA PORUKA [EFA DIPLOMATIJE VUKA JEREMI]A DA ]EMO PRE IZABRATI KOSOVO NEGO EU

Jovanovi}: [to na ~elo Vlade ne vratite Ko{tunicu?

Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} zapitao je ju~e sa skup{tinske govornice premijera Mirka Cvetkovi}a kako je mogu}e da wegova vlada ima dve politike. Kao razlog za to Jovanovi} je naveo izjavu ministra inostranih poslova Vuka Jeremi}a, koji je tokom posete Budimpe{te izjavio da }e Srbija, ako bude trebalo da bira izme|u ~lanstva u Evropskoj uniji i Kosova, izabrati Kosovo.

– Nas ne iznena|uje izjava ministra Jeremi}a jer on, po pravilu, vodi svoju politiku, koja je ~esto u konfliktu s drugim nastojawima Vlade Mirka Cvetkovi}a, pa i nastupima predsednika Republike. Me|utim, smeta nam to }utawe, jer je ono znak saglasnosti – upozorio je Jovanovi}. – Stoga tra`imo od Vlade da se po tom pitawu jasno izjasni, jer su Jeremi}eve re~i suprotne svemu {to su oficijelna nastojawa na{e dr`ave, pogotovo {to niko iz EU ni ne uslovqava Srbiju takvim izborom.

Jovanovi} je upozorio i na to da ministar nema pravo da iznosi stavove koji nisu potvr|eni u parlamentu, niti na sednici Vlade.

– Koliko znam, Vlada je formirana na evropskoj platformi.

Ako je ta platforma promewena iz evropske u kosovsku, onda Vla-

da treba da zamoli Vojislava Ko{tunicu da im se vrati – poru~io je Jovanovi}.

S druge strane, {ef radikala u parlamentu Dragan Todorovi} navodi da Jeremi}eva izjava „ne samo da nije sporna nego niko ne bi trebalo da ima dilemu kada je u pitawu odnos Srbije prema Kosmetu”.

Predsednik poslani~ke grupe SPS-a Branko Ru`i} ukazao je na to da se pred Srbiju uop{te ne postavqa izbor izme|u Kosova i EU i da Brisel time ne uslovqava na{e evropske integracije.

– Ono {to je ministar Jeremi} rekao prakti~no ide u prilog tezi da }emo se boriti za Kosovo svim

Kacin: Nema uslovqavawa Izvestilac Evropskog parlamenta za na{u zemqu Jelko Kacin izjavio je da Srbiju niko ne dovodi u situaciju da bira izme|u EU i Kosova i da srpski zvani~nici sami otvaraju pitawe koje Brisel ne postavqa. „Izbor izme|u ulaska u EU i priznawa Kosova nikada se nije postavqao kao uslov. Sve dok vlasti u Beogradu ne povuku aplikaciju, to zna~i da Srbija i wen narod `ele da se prikqu~e EU“, rekao je Kacin za Radio „Doj~e vele”.

– Me|utim, da bi se Jeremi}eve re~i potvrdile i u praksi, na{a vlada odmah treba da preduzme odre|ene korake, kao {to je uskra}ivawe Euleksu boravka na Kosovu, jer smo dozvolom da ta misija do|e naneli veliku {tetu na{im interesima – rekao je Todorovi}, a ~lan Predsedni~kog kolegijuma SRS Nemawa [arovi} ocenio je da Jeremi}eva izjava „zapravo slu`i samo za doma}u upotrebu, jer zvani~nici EU odavno jasno govore o dve dr`ave - Srbiji i Kosovu”.

diplomatskim sredstvima, odnosno predstavqa odgovor na neke indicije koje prosto ne predstavqaju zvani~an stav Brisela. I ne vidim u toj izjavi ni{ta problemati~no. Kada ^edomir Jovanovi} bude formirao zvani~nu dr`avnu politiku, siguran sam da ona ne}e izgledati ovako, ali sam tako|e siguran i u to da on jo{ dugo ne}e biti u prilici da to ~ini – procewuje Ru`i}.

Zamenik {efa poslani~kog kluba G17 plus Vlajko Seni} isti-

~e da }e se do 2018, kada se realno mo`e o~ekivati na{e ~lanstvo u EU, postavqati pitawa vezana za ~iwenicu da nemamo nikakvu vlast na Kosovu.

– Me|utim, ne znam da je iko zvani~no iz Evropske unije vezivao na{e ~lanstvo u EU s odricawem od Kosova – ka`e Seni}.

On je ube|en i u to da kraju, pred ulazak u EU, Srbiji ne}e biti postavqen uslov formalnog priznavawa Kosova.

– Ali ukoliko na{ ulazak bude spor i ako zbog svoje nesposobnosti budemo kilavo kora~ali ka EU, ne iskqu~ujem da se u nekom trenutku i to pitawe ne}e na}i na dnevnom redu. A tada }e o tome odlu~ivati qudi koji budu odgovorni za to. U ovom trenutku ne vidim potrebu da se o tome na bilo koji na~in raspravqa – navodi Seni}.

Iz DS-a u parlamentu na tu temu niko nije govorio, ali je podr{ku kolegi u Vladi dao ministar Svetozar ^ipli}. „To nije kreativni stav {efa diplomatije, to je stav Vlade. Dakle, svakako EU, svakako Kosovo kao neodvojivi deo Srbije. To su dva temeqa koja idu zajedno i nije prvi put upu}ena poruka da ne treba Srbiji stavqati tu dilemu“, rekao je ^ipli} za B92.

S. Stankovi}

PRVO DOPUNSKO GLASAWE ZA POKRAJINSKOG POSLANIKA

Odluka o izborima u @abqu do sredine marta Predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i trebalo bi da do sredine marta raspi{e dopunske izbore za pokrajinskog poslanika po ve}inskom sistemu u @abqu.

Naime, zbog smrti poslanika Branislava Popova iz DSS-a, koji je izabran po ve}inskom modelu, po Odluci o izboru poslanika Skup-

{tine APV, u roku od 30 dana od konstatovawa prestanka mandata moraju se raspisati dopunski izbori za to poslani~ko mesto.

U izjavi za „Dnevnik“ zamenica sekretara Skup{tine APV Mila Radisavqevi} kazala je da je vojvo|anski parlament na posledwoj sednici 16. februara konstatovao

REKLI SU

\uki}-Dejanovi}: SPS jo{ nema stav o preambuli Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da jo{ ne zna kako }e izgledati kona~na verzija rezolucije o Srebrenici, ali ocewuje da bi tekst, koji bi samo konstatovao da se zlo~in u Srebrenici dogodio, bio relativno prihvatqiv za najve}i broj poslanika, „{to je i ciq vladaju}e koalicije”.

Ona je dodala i da se SPS nije izja{wavao o tome da u preambuli dokumenta o Srebrenici bude upotrebqen termin genocid.

Ko{tunica: Samo je nad Srbima izvr{en genocid Predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica izjavio je da je „jedino re{ewe da skup{tine Srbije i RS usvoje deklaraciju kojom bi bili osu|eni svi zlo~ini“. „Mi smo jedini narod nad kojim je izvr{en genocid, a ~ija Skup{tina na silu ho}e da proglasi da su Srbi po~inili genocid”, rekao je lider DSS-a, oceniv{i da }e, ako bude usvojena posebna rezolucija o Srebrenici, to zna~iti da Skup{tina Srbije radi protiv sopstvenog naroda.

^ipli}: Karayi} je kriv, ali ne}e biti smewen Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} zalo`io se za utvr|ivawe stepena odgovornosti dr`avnog sekretara Marka Karaxi}a, ali ne i za wegovu smenu. „Dr`avni sekretar mo`e da daje ideje i da na kolegijumu iznosi suprotno mi{qewe, ali kada se dogovori stav Ministarstva, nema mogu}nost da nastupi druga~ije”, istakao je ^ipli}, komentari{u}i otvoreno pismo koje mu je Karaxi} uputio, a u kojem tvrdi da mu je fakti~ki zabraweno da radi svoj posao. ^ipli} je naveo da je razgovarao s Karaxi}em i da su zakqu~ili da je eksces prerastao realne okvire.

prestanak mandata zbog smrtnog slu~aja, te navela da od tada te~e rok za raspisivawe dopunskih izbora u toj izbornoj jedinici.

– Po Odluci o izboru poslanika, mandat prestaje nastupawem odre|enog slu~aja, odnosno od konstatovawa da je mandat prestao, tako da rokovi teku od 16.

februara – rekla nam je Mila Radisavqevi}.

Ona je istovremeno potvrdila da }e predsednik parlamenta APV u roku od 30 dana raspisati dopunske izbore po ve}inskom sistemu u izbornoj jedinici @abaq, te navela da }e u toj odluci biti odre|en i datum odr`avawa izbora. B. D. S.

PRVI ^OVEK SREMSKE MITROVICE BRANISLAV NEDIMOVI] ZA SADA SAMO NAPUSTIO DSS

Gradona~elnik bez stranke

Gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} napustio je Demokratsku stranku Srbije, ali, kako tvrdi u izjavi „Dnevniku”, nije pristupio Odborni~koj frakciji „Mitrovica – evropska regija“. Tu frakciju je, ina~e, formiralo sedam odbornika stranke Vojislava Ko{tunice, od ukupno 16, koliko je DSS dobio na lokalnim izborima.

– Pre dvadeset dana sam napustio DSS, ali nisam u{ao u grupu gra|ana „Mitrovica – evropska regija“. To su sve samo naga|awa jer jo{ uvek nisam doneo odluku o tome kojoj }u se stranci prikqu~iti. U {ali sam rekao da }u ovih dana odr`ati konferenciju za novinare i saop{titi koja su moja nova politi~ka opredeqewa. Ja sam, danas, dok ovo govorim za „Dnevnik“, nestrana~ka li~nost na funkciji gradona~elnika Sremske Mitrovice – izjavio je Nedimovi} za na{ list.

Podsetimo, nakon lokalnih izbora upravo je formirawe frakcija „Mitrovica – evropska regija“ pomrsilo konce DSS-u da ne u|e u koaliciju s radikalima, koji su osvojili 20 odborni~kih mesta, ve} da se gradska vlast formira s koalicijom DS – LSV – G17 plus,

koja je osvojila 25 odborni~kih mesta. Frakcija „Mitrovica – evropska regija“ je u me|uvremenu iza{la iz DSS-a i danas deluje kao Grupa gra|ana.

Radikali priznaju da sami ne mogu pokrenuti inicijativu za preispitivawe Nedimovi}evog legitimiteta, po{to vi{e nije ~lan DSS-a, stranke koja ga je kandidovala na ovu funkciju, pa tra`e da sam podnese ostavku.

– I ako se, kojim slu~ajem, pokrene inicijativa za moju smenu, siguran sam da }e ve}ina odbornika glasati potiv i da }u ostati gradona~elnik. To {to SRS tra`i preispitivawe mog legitimiteta, wihovo je pravo. Druga je stvar {to im taj poku{aj ne}e uspeti. Zapravo, sve {to se de{ava je nepotrebno dizawe pra{ine – zakqu~uje Nedimovi}.

S. B.

U PONEDEQAK SASTANAK LIDERA DS-a I SVM-a

Pastor o~ekuje smirivawe tenzija Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor potvrdio je na{em listu da }e se u ponedeqak sastati s predsednikom Srbije i liderom DS-a Borisom Tadi}em, te izrazio o~ekivawe da }e taj razgovor doprineti smirivawu tenzija izme|u dve stranke. On je naveo i da je spreman da tom prilikom razgovara o svim problemima koji su posledwih meseci optere}ivali odnose u vladaju}oj koaliciji, odnosno izme|u DS-a i SVM-a.

– Mnogo o~ekujem od tog razgovora jer se dugo nismo videli, a u me|uvremenu se mnogo toga desilo. Verujem da }e taj razgovor doprineti smirivawu tenzija i napetosti koje postoje izme|u na{ih stranaka ve} nekoliko meseci – navodi lider SVM-a.

Podsetimo, dugogodi{wa saradwa izme|u ovih dveju stranaka naru{ena je nakon odluke SVM-a da ne podr`i republi~ki buxet za 2010. U toj stranci nisu bili zadovoqni sledovawem za Vojvodinu, ali wihov amandman, kojim se tra`ilo da se Pokrajini obezbedi preostalih 15 milijardi dinara od privatizacije NIS-a, nije dobio podr{ku ostalih koalicionih partnera. Nedugo potom demokrate su stranku I{tvana Pastora iskqu~ile iz gradske vlasti u Subotici, a zatim i u Senti.

U me|uvremenu, iz SVM-a su sve vreme insistirali na tome da se

zbog ovih problema odr`i me|ustrana~ki sastanak na najvi{em nivou, {to je do sad druga strana uglavnom ignorisala. Paralelno, u javnosti se spekulisalo o tome da bi na ovom sukobu najvi{e mogao politi~ki profitirati lider napredwaka Tomislav Nikoli}, koji je javno ponudio saradwu SVM-u, te poru~io da nikad ne bi dozvolio da ta stranka nema predstavnike u lokalnoj vlasti u Subotici gde ma|arska zajednica ~ini zna~ajan deo populacije. Ove spekulacije dobile su na dinamici pro{le sedmice, po{to su u istom danu i Pastor i Nikoli} boravili u Budimpe{ti kao gosti lidera tamo{we najve}e opozicione stranke FIDES, ina~e favorita na narednim izborima u Ma|arskoj, Viktora Orbana.

Lider SVM-a ka`e da je spreman da s Tadi}em razgovara i o toj temi „ako je to potrebno“.

– Mogu}e je da }e i to biti tema na{eg razgovora, ali ja tu nemam ni{ta novo da ka`em jer je tu ve} sve ispri~ano – naveo je Pastor.

On je demantovao i navode pojedinih medija da je na sastanku kod Orbana bio u dru{tvu s Tomislavom Nikoli}em.

– Istina je jedino da smo kod Orbana bili istog dana i Tomislav Nikoli} i ja, ali i premijer Mirko Cvetkovi} i ja. I sve su to bili odvojeni susreti – rekao nam je Pastor.

B. D. S.

VESTI LDP: Kne`evi} obmawuje gra|ane „Biv{i zrewaninski gradona~elnik i poverenik SNS-a za sredwi Banat Goran Kne`evi} `eli da prika`e da je zaustavqen u jednom pozitivnom poslu usmerenom na prosperitet ove sredine, te da su i grad i on postali `rtve protivnika razvoja Zrewanina. Ali situacija uop{te nije takva”, izjavio je menaxer Gradskog odbora LDP-a Ninoslav Komlu{ki. Po wegovim re~ima, u vreme dok je Kne`evi} bio gradona~elnik nastali su ogromni dugovi, koje gra|ani jo{ dugo ne}e mo}i da vrate. Komlu{ki isti~e i da je novac potro{en na razne projekte koji nisu uspeli, kao i da broj zaposlenih u vreme Kne`evi}a nije ni pribli`no onakvim kakvim ga predstavqa biv{i gradona~elnik. @. B.

Kikindski DSS bez predsednika Predsednik Op{tinskog odbora DSS-a u Kikindi Svetislav Vukmirica podneo je ostavku na sve funkcije u ovoj partiji i istupio iz stranke. On je, ina~e, bio i {ef odborni~ke grupe DSS-a u Skup{tini op{tine Kikinda. „Nezadovoqstvo koje u meni ve} du`e tiwa izazvano je odnosom vrha partije prema op{tinskim odborima i qudima

koji ih ~ine”, rekao je Vukmirica, dodaju}i da je u nadle`nosti stranke da odredi ko }e ga zameniti na odborni~koj funkciji.

On isti~e da }e ostati u politici, ali jo{ uvek nije doneo odluku kojoj politi~koj stranci }e se prikloniti.

A. \.

Studentska praksa u Briselu Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i razgovarao je ju~e u Briselu sa predsednikom Parlamenta Baden-Virtemberga Peterom [traubom i ministrom unutra{wih poslova ove pokrajine Heribertom Rehom o intenzivirawu dugogodi{we saradwe. Na sastanku su, izme|u ostalog, dogovoreni programi podr{ke usavr{avawa mladih. U pitawu }e biti razmena studenata i studijski boravci sredwo{kolaca i studenata u Baden-Virtembergu. Dogovoreno je da se mladima iz Vojvodine pru`i {ansa da rade praksu u Parlamentu ove regije u [tutgartu i u wenom predstavni{tvu u Briselu. Egere{i, [traub i Reh utana~ili su i prezentaciju Baden-Virtemberga u Novom Sadu, a razgovarali su i o inicijativi da se u oktobru, u glavnom gradu Vojvodine, odr`i samit predsednika parlamenata regija i dr`ava podunavskog regiona, gde bi se raspravqalo o Dunavskoj strategiji.

P. K.

4

EKONOMIJA

petak5.mart2010.

DNEVNIK

VOJSKA SRBIJE PRODAJE NEKRETNINE I U NOVOM SADU

GRA\ANI TE[KO PLA]AJU DUGOVE ZA LIZING

Kasarna na Tranyamentu ~eka kupca Direkcija za imovinu raspisala oglas za prodaju nekretnina, u vi{e gradova Srbije, koje nisu neophodne za funkcionisawe Vojske Srbije.

Re~ je o 20 objekata, poslovnih prostora, u Beogradu, Novom Sadu, Zrewaninu i Vaqevu, Pirotu, Surdulici i Negotinu.

Rok za podno{ewe ponuda je 15 dana od dana objavqivawa oglasa.

Vlada Srbije je 2006. godine donela Master plan kojim je utvr|en vi{ak vojnih nepokretnosti koje su tr`i{tu ponu|eni na prodaju. U Novom Sadu najve}i objekat koji je ponu|en za prodaju je kasarna “Narodni heroj Janko ^melik” u petrovaradinskom nasequ Tranxament. Ta kasarna se prostire na 19 hektara, a u woj su ~ak 34 objekta razli~ite povr{ine. Kasarna, u kojoj su nekada bili stacionirani pripadnici artiqerijsko-raketnih jedinica protivvazduhoplovne odbrane i vezisti ve} godinama zvrji prazna, a pro{log leta, posle naglog rasta Dunava, tu je bio kamp “Egzita”.

Ministarstvo odbrane ponudilo je na prodaju i kasarnu u ulicama Josipa Ruwanina i Beogradskoj 12 u Petrovaradinu. U Novom Sadu je na prodaju i kompleks u Ulici vojvode Bojovi}a. U nekada{wem Sanitetskom {kolskom centru, u deset objekata ve} gotovo dve decenije privremeni sme{taj na{le su izbegle oficirske porodice.

Na prodaju u Novom Sadu je i zgrada u Futo{koj 26, u {irem

KOMPLIKUJE SE IZGRADWA AUTOPUTA HORGO[ – NOVI SAD

Na tenderu rupa do rupe

Nakon odluke ministra za infrastrukturu Milutina Mrkowi}a o obustavi postupka javne nabavke za izgradwu autoputa Horgo{ - Novi Sad i obilaznice oko Subotice stigla je i prva `alba.

Direktor suboti~kog “Vojputa” Du{ko Dra`i} izjavio je ju~e za na{ list da je partnerska firma iz Hrvatske “Hidroelektra - ni-

skogradwa”, s kojom su na tenderu nastupili u konzorcijumu, uputila `albu Tenderskoj komisiji, koja je bila najavqena jo{ prilikom otvarawa ponuda.

- @alba se odnosi na dve konkurentske ponude, koje nisu ispunile tenderske uslove i koje su trebale u startu biti diskvalifikovane - ka`e Dra`i}. - To se vidi iz podataka prema kojima doma}i konzorcijum koji predvodi Preduze}e za puteve “Beograd” nije dao

koja }e obezbediti garanciju, kako bi udovoqili takvom zahtevu, me|utim, niko ih ni{ta nije pitao, nisu imali priliku da bilo {ta kome ka`u, pa su se odlu~ili na `albu, ali su spremni na razgovor o poslu.

Na razgovor su spremni i u doma}em konzorcijumu, koji je formirala NIBENS grupa. Uz PZP

“Beograd”, u wemu su jo{ “Putevi U`ice”, “Borovica transport” i “Planum”. Direktor In`iweringa NIBENS grupe Aleksandar Stanovi} izjavio je za na{ list da su uvereni da }e uspeti u postupku naknadnog poga|awa, jer ponuda nije sporna, samo se tra`i da tenderskoj komisiji daju odre|ena poja{wewa koja se odnose na tro{kove finansirawa.

- Mi smo tim tro{kovima dodali stavku rast cena na malo, jer

centru grada, u kojoj je Komanda Vojnog okruga, kao i deo kasarne u kojoj je Re~na flotila VS na Limanu 4 i kasarna Novo Selo kod Adamovi}eve vile s 11 objekata.

U Zrewaninu ve} dugo je na prodaju davno napu{tena kasarna “Narodni heroj Svetozar Markovi} Toza”, povr{ine 3,2 hektara s 18 objekata razli~ite povr{ine, kao i (biv{i) Klub VS. M. B.

fiksnu cenu, nego je ponudu vezao za porast cena na malo u Srbiji {to nije predvi|eno konkursnom dokumentacijom, zbog ~ega je prividno ispao najpovoqniji ponu|a~. Ponuda slovena~kog “Primorja” i PZP “Po`areac prevazilazi iznos procewene vrednosti radova od 10 milijardi dinara (tra`ili su oko 11,5 milijardi).

Dra`i} ka`e da je neozbiqna zamerka Tenderske komisije na wihovu ponudu, koja se odnosi na to kako bankarska garancija Privredne banke Zagreb i dostavqeno pismo o namerama nisu u skladu sa zahtevima iz konkursne dokumentacije. Pismo o namerama morala bi, ka`u, da dostavi banka registrovana u Srbiji, te da se obave`e da }e izdati garanciju koja je bezuslovna, neopoziva i naplativa na prvi poziv bez prava na prigovor. Sagovornik dodaje da su odmah na{li banku u Srbiji

smo procenili da je ta cifra daleko ni`a od nekih drugih kriterijuma koji se mogu uklapati u cenu - obja{wava Stanovi}. - Mogli smo, na primer, da ura~unamo kliznu skalu, euribor, bankarske komercijalne kamate i na sve to da cenu fiksiramo za neku od valuta – evro ili dolar. Mi to nismo uradili jer smo `eleli da damo najni`u mogu}u ponudu i zato smo se tako odlu~ili, u skladu sa instrukcijama i pra}ewu na{eg tr`i{ta i ekonomije od strane MMF-a.

R. Dautovi}

1.194,27813

re s pravnim licima nego s gra|anima.

– Lizing kompanije poku{avaju da se dogovore s korisnicima lizinga i da im produ`e rokove za otplatu dospelih rata, a krajwa mera je oduzimawe predmeta lizinga – naglasio je Ba{a.

U slu~aju vra}awa automobila, kao i bilo kojeg drugog predmeta uzetog na lizing, lizing kompani-

je ne vra}aju upla}ene depozite i rate, a naj~e{}e napla}uju i kaznene penale.

U Srbiji posluje 17 lizing kompanija s kojima su, po podacima Kreditnog biroa Udru`ewa banaka Srbije, preduze}a i gra|ani krajem januara ove godine imali potpisanih 14.292 ugovora. U isplati dospelih rata kasnilo je 1.789 korisnika lizinga.

Tajkunima parcele na poklon?

– Savet za borbu protiv korupcije ocenio je da je Uredba o kriterijumima i postupku za utvr|ivawe visine naknade po osnovu konverzije prava za lica koja imaju prava na to uz naknadu koju je Vlada Srbija donela uz Zakon o planirawu i izgradwi da bi bli`e utvrdila kriterijume i postupak za utvr|ivawe visine naknade na osnovu konverzije za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta neustavna, nesaglasna sa samim zakonom i ekonomski {tetna – obja{wava za na{ list predsednica ovog Vladinog antikorupcijskog tela Verica Bara}.

– Na{ Ustav ne dozvoqava dono{ewe uredbi sa zakonskom snagom jer su one podzakonski akti kojima se bli`e razra|uje zakon i ne mogu sadr`ati odredbe kojima se reguli{e materijalno pravo niti smeju biti suprotne odredbama zakona, kao {to je to ovde slu~aj. Priznavawe cene kapitala koje je pravno lice platilo u postupku privatizacije za preduze}e u celini u tro{kove pribavqawa prava kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta ekonomski je nedopustivo i u su{tini zna~i poklawawe velike vrednosti vlasnicima privatizovanih preduze}a koji za gra|evinsko zemqi{te u dr`avnoj svojini nisu ni{ta platili jer je ono u postupku privatizacije i procene vrednosti kapitala vrednovano nulom. Cena kapitala je naknada za preduze}e

^uvena luka apsurda Koliko je Vladina Uredba apsurdna, Savet ilustruje primerom Luke “Beograd”: sada vlasnici imaju mogu}nost da izvr{e konverziju prava kori{}ewa u pravo svojine nad oko 120 hektara gradskog gra|evinskog zemqi{ta uz pla}awe izvesne nadoknade, ali }e im celokupna imovina ostatiti besplatno jer je sada{wa tr`i{na vrednost ovog zemqi{ta ve}a od ukupne cene kapitala koja je pla}ena za Luku “Beograd”. Taj recept bi se mogao primeniti na sve privatizacije: ako je preduze}e H u postupku privatizacije pla}eno deset miliona evra, a vlasnik je stekao pravo kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta ~ija je tr`i{na vrednost sada dva miliona evra, on }e dobiti zemqi{te beplatno po{to mu se u tro{kove pribavqawa prava kori{}ewa priznaju svih deset miliona evra koje je platio za preduze}e u celini. O~igledno se radi o ~istom apsurdu, koji, na`alost, ima veoma veliku cenu i zna~i nedopustivu raspodelu sredstava, i to prete`no u korist onih koji su u privatizacije svesno ulazili s namerom ne da restrukturiraju i u~ine kupqena preduze}a ekonomski efikasnim ve} da do|u do skupog gra|evinskog zemqi{ta a da za wega ni{ta ne plate i tako nezakonito do|u do velike koristi, naravno, na {tetu dr`ave, odnosno gra|ana, tvrdi Savet.

bez gra|evinskog zemqi{ta u dr`avnoj svojini i ako se ona ukqu~uje u tro{kove pribavqawa prava kori{}ewa, nema nikakvog ekonomskog smisla, pa na kraju proizlazi da se ovakvom Vladinom uredbom kupcima privatizovanih preduze}a u celosti poklawa gra|evinsko zemqi{te koje je bilo u dr`avnoj svojini – ka`e Verica Bara}.

U pismu koje je Savet uputio premijeru Mirku Cvetkovi}u, ali i ministrima finansija i za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa Diani Dragutinovi} i Oliveru Duli}u, tra`i se da se ova uredba u {to kra}em roku stavi van snage i donese nova koja bi bila u skladu s Ustavom i Zakonom, i to tako {to bi se naknada za konverziju prava kori{}ewa u pravo svojine na gra|evinskom zemqi{tu utvr|ivala tako da se tr`i{na vrednost gra|evinskog zemqi{ta umawi za sve stvarne tro{kove, odnosno da se utvrdi tr`i{na vrednost gra|evinskog zemqi{ta. Pri tom, ukazuje Savet, tr`i{nu vrednost treba umawiti i za eventualne tro{kove koje je podnosilac zahteva za konverziju imao posle privatizacije, a koji se odnose na ure|ivawe tog zemqi{ta, izgradwu infrastrukture kao i eventualne druge izdatke koji su rezultirali pove}awem wegove vrednosti.

Q. Male{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Staro sajmi{te, Beograd

20,12

394

81.558

20,00

504

184.464

Po{tanska {tedionica, Beograd

19,70

7.900

7.900

Pupin Telekom, Beograd

17,95

230

230

15,93 Promena %

4.898 Cena

Impol Seval, Sevojno

-12,01

Jugoinspekt, Beograd Tamnavaput, Ub

Kredi banka, Kragujevac Pet akcija s najve}im padom

Tekstil, Sremska Mitrovica Si}evac kompani, Kur{umlija Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (689,23 -0,40%)

Promet

Diskos, Aleksandrovac

Radnik, Ba~ka Palanka

3. 3. 2010.

– U protekle tri godine vra}eno je oko 1.600 putni~kih i komercijalnih vozila kupqenih na lizing, zbog ka{wewa u otplati rata – rekao je ju~e predsednik Upravnog odbora Asocijacije lizing kompanija u Srbiji Bojana Ba{a.

On je naveo da je od 2003. godine, kad je u Srbiji omogu}ena kupovina na lizing, na taj na~in nabavqeno izme|u 50.000 i 60.000 vozila.

– Ukupno je vra}eno tri odsto vozila prodatih na lizing, {to je mawe nego u zemqama u okru`ewu, gde je taj procenat od sedam do deset – istakao je Ba{a.

Sve ve}a zaka{wewa u izmirivawu obaveza prema lizing kompanijama posledica su, po wegovim re~ima, ekonomske krize koja uti~e na nelikvidnost firmi i gubitka radnih mesta. U~e{}e vozila u nabavkama na lizing je oko 70 odsto, a pribli`no isti udeo imaju putni~ka i komercijalna vozila.

Lizing kompanije su prinu|ene na to da ~e{}e raskidaju ugovo-

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE OPTU@UJE VLADU

Kasni po~etak Sve je izvesnije da se situacija oko tendera za izgradwu severnog kraka Koridora 10 komplikuje. Zbog toga je o~ito da radovi na autoputu ne}e po~eti s prvim lepim danima ovogodi{we gra|evinske sezone.

Na dobo{ oti{lo 1.600 vozila

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,48

2.922

34.887.646

Komercijalna banka, Beograd

0,00

29.301

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-1,28

851

1.353.250

1.023.752 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,70

8.879

1.198.680

Univerzal banka, Beograd

0,00

6.614

0,00

542

97.560

Soja protein, Be~ej

-0,19

1.037

605.597

-12,00

8.448

84.480

Imlek, Beograd

-1,38

1.432

343.600

-11,98

1.858

3.716

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,17

2.251

375.975

Metals banka, Novi Sad

-0,34

6.450

1.173.900

0,00

711

0,00

-11,67

1.060

10.600

-11,36 Promena %

117 Cena

17.550 Promet

Privredna banka, Beograd Meser Tehnogas, Beograd

0,80

6.653

339.300

0,00

1.000

8.774.000

Tigar, Pirot

-0,65

762

162.940

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

12.000

2.196.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.668

0,00

Topiko, Ba~ka Topola

0,00

13.200

1.452.000

Telefonija, Beograd

0,00

1.750

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-3,31

671

209.386

Metals banka, Novi Sad

-0,34

6.450

1.173.900

Soja protein, Be~ej

-0,19

1.037

605.597

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK UPOZOREWE IZ MMF-a

petak5.mart2010.

SRBIJA U OKTOBRU PRODAJE DOMA]EG OPERATERA FIKSNE TELEFONIJE

Javna preduze}a usko grlo u Srbiji

Telekom Nemcima za milijardu evra?

[ef Misije Me|unarodnog monetranog fonda za Srbiju Albert Jeger izjavio je da je privatizacija javnih preduze}a kqu~no usko grlo reformi u Srbiji.

– Srpska ekonomija bi danas verovatno bila u mnogo boqem stawu da su biv{e vlade bile sna`nije u sprovo|ewu procesa privatizacije tih preduze}a pre po~etka krize krajem 2008. godine – rekao je Jeger u intervjuu za novi broj “Bankar magazina”.

Iskustvo drugih ekonomija u tranziciji je, kako je istakao, da je pove}awe udela privatnog sek-

tora u ekonomskoj aktivnosti veoma dobro za izvoz, produktivnost i doma}u {tedwu.

– To su upravo oblasti u kojima Srbija zaostaje za ostalim ekonomijama u tranziciji – dodao je Jeger. – MMF razume da tr`i{te za privatizaciju nije dobro u vreme finansijske krize, ali su sada finansijske tenzije o~igledno popustile i vreme je da Srbija iza|e s jasnim planom privatizacije koji treba da se sprovede u meri u kojoj to tr`i{ni uslovi dozvoqavaju.

Misija MMF-a je, kako je rekao Jeger, tokom tre}e revizije kreditnog aran`mana sa Srbijom posetila neka javna preduze}a, me|u kojima ima gubita{a, ali i veoma profitabilnih sistema.

– Neka javna preduze}a je potrebno odmah privatizovati, dok neke tek treba korporatizovati – ukazao je on.

Jeger je najavio da }e tokom narednih revizija Misija MMF-a razgovarati s Vladom Srbije o mogu}nosti odmrzavawa plata i penzija, {to }e zavisiti od buxetskih prihoda i sprovo|ewa plana smawewa javne potro{we.

Dr`avni paket akcija u Telekomu Srbija bi}e prodat na tenderu u oktobru ove godine, najverovatnije po po~etnoj ceni od milijardu evra za 30 odsto plus jednu akciju, pi{e beogradski nedeqnik NIN. Nedeqnik je naveo, bez pozivawa na izvor, da je dr`avni vrh Srbije doneo tu odluku posle pregovora s najozbiqnijim kupcem, nema~kim “Doj~e telekomom”, koji preko gr~-

kog “Otea”, ~iji je suvlasnik, ve} poseduje 20 odsto akcija srpske kompanije.

U Ministarstvu za telekomunikacije Srbije agenciji Beta je re~eno da Vlada Srbije nije raspravqala o prodaji Telekoma i da zbog toga nemaju komentar .

NIN je naveo da je na~elan dogovor o prodaji Telekoma na tenderu ove jeseni kona~no potvr|en pro{le sedmice, tokom po-

sete predsednika Srbije Borisa Tadi}a Berlinu.

Po~etna cena nije utvr|ena, kao ni ta~an procenat dr`avnog paketa akcija koji }e se prodavati, a kao najverovatnija pomiwe se prodaja 30 odsto plus jedna akcija po po~etnoj ceni od milijardu evra, koliko “Doj~e telekomu” treba, zajedno s gr~kih 20 posto, da do|e do ve}inskog paketa, pi{e NIN.

Ne zna se ni ko pla}a, ni ko pere pare

Zbogom, logiko Name}e se logi~no pitawe: za{to se neko obave{tava ako ne postoji obaveza odgovora? Tako se, izgleda, cementira prili~no nakaradan sistem zatvorenih feuda, gde svako svakome poru~uje “ne me{aj se u moj posao”. Sistem povratnih informacija sigurno bi boqe funkcionisao, omogu}avao bi dopunu informacije i efikasniju dr`avnu hajku protiv finansijske kaquge. Ako neko na aukcijskim prodajama potro{i desetine miliona evra i ako iza tog novca ne stoji potpis regularnog vi{egodi{weg biznisa, onda se pri~a ne mo`e zavr{iti na tome da “kupci nisu sumwiva lica”.

Novom Sadu? Naravno, nije kupovao li~no, radili su to drugi za wega, ali dr`ava i postoji zato da re{ava probleme koji nisu vidqivi na prvi pogled, i za to ima potrebne institucije i mehanizme.

Mehanizam rada Agencije za privatizaciju sasvim je jasan: svaki zainteresovni u~esnik du`an je da prilo`i potvrdu suda i policije da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak. Ako se pre|e ta prva pre-

PAJTI] SA STRANIM INVESTITORIMA

U Vojvodinu ulo`eno pet milijardi evra – Strane firme koje posluju u Vojvodini zapo{qavaju oko 70.000 qudi, a od 2000. godine do sada je u privredu Vojvodine ulo`eno oko pet milijardi evra – rekao je predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} na ju~era{wem skupu “Dijalog Vlade APV i stranih investitora”, koji je odr`an na Novosadskom sajmu. – Pokrajina }e nastaviti da pru`a podr{ku investitorima spremnim da ula`u u privredu Vojvodine u oblasti zapo{qavawa, novih tehnologija... Na{ je ciq da obezbedimo takvu poslovnu atmosferu da bi svi investitori imali sigurnost pri ulagawu kapitala, ali i sve neophodne uslove za wihov rad i razvoj.

Po Pajti}evim re~ima, za svakog zaposlenog bi}e obezbe|eno 1.300 evra podr{ke, bez obzira na to da li su investitori doma}i ili strani, uz obavezu da radnik ostane zaposlen dve godine. Podr{ka }e biti pru`e-

na svim zainteresovanim investitorima spremnim da ula`u u Vojvodini, a ciq je da se investicije vrate na nivo iz 2008. godine.

– Na ve}u podr{iku prilikom investirawa mogu ra~unati oni investitori koji su spremni da ulo`e u mawe razvijene regione

Vojvodine, jer }e im biti obezbe|ene i posebne beneficije i subvencije. Podr{ka }e biti obezbe|ena i za ulagawa u oblastima gde je Pokrajina sada stekla nadle`nosti – energetika, infrastruktura..., a mi }emo u~initi sve {to je potrebno da se brzo re{e problemi pred kojim se investitori na|u da administracija ne bi bila prepreka razvoju privrede – rekao je Pajti}.

Sastanku su prisustvovali predstavnici mnogobrojnih stranih kompanija koje posluju u Vojvodini: Apatinska pivara, Erste banka, “Alas holding”, “Forneti”, “Japan tobako interne{enel”, “Lafar` BFC”, “Linde gas Srbija”, Livnica preciznih odlivaka, “Monbat PLC”, “Neobus”, OTP banka, “Tu{ trejd”, ... i u razgovoru s predstavnicima Vlade APV izneli svoja dosada{wa iskustva u poslovawu i ukazali na daqe pravce rada.

D. Mla|enovi}

„FREZENIJUS” ULA@E TRI MILIONA EVRA KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,6689

99,6621

101,954

97,3699

Australija

dolar

1

64,3872

65,7012

67,2123

64,1901

Kanada

dolar

1

69,1853

70,5972

72,2209

68,9735

Danska

kruna

1

13,1217

13,3895

13,6975

13,0815

Norve{ka

kruna

1

12,0914

12,3382

12,622

12,0544

[vedska

kruna

1

9,9758

10,1794

10,4135

9,9453

[vajcarska

franak

1

66,7548

68,1171

69,6838

66,5504

V. Britanija

funta

1

107,624

109,821

112,346

107,295

SAD

dolar

1

71,4162

72,8737

74,5498

71,1976

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 3. 2010. godine

Nova fabrika lekova u Vr{cu Generalni direktor farmaceutske kompanije “Frezenijus” Predrag Vrani} rekao je ju~e da to preduze}e planira da ove godine zaposli oko 100 radnika u fabrici koja }e po~eti da radi 2011. godine u Tehnolo{kom parku u Vr{cu.

Vrani} je na skupu koji su u Novom Sadu sa stranim investitorima organizovali Fond za podr{ku stranim investicijama u Vojvodini (VIP fond) i Vlada Vojvodine, rekao da }e “Frezenijus” u ure|ewe zemqi{ta i opremawe fabrike investirati oko tri miliona evra.

Po wegovim re~ima, “Frezenijus” je najpre kupio od op{tine Vr{ac plac od 2,8 hektara u Tehnolo{kom parku, a 2011. planira da kupi dodatni 1,1 hektar zemqi{ta na kojem }e biti budu}a fabrika.

VESTI Sve vi{e qudi bez posla

PRIVATIZACIONE ZAVRZLAME U FOKUSU JAVNOSTI

Malo koga je iznenadilo nastojawe Agencije za privatizaciju da predstavqawem svog kontrolnog mehanizma objasni javnosti kako se ona, kao ovla{}eni dr`avni prodavac, bori protiv upliva prqavog kapitala u privatizacione poslove. Afera “[ari}” bila je, o~igledno, ona kap koja je prelila ~a{u gra|anskih naga|awa i sumwi, tako da je potreba da se razjasne neke stvari postala o~igledna i urgentna.

Te{ko je re}i da su posle obja{wewa, koja je ponudila Agencija, stvari postale jasnije. Direktor ove dr`avne institucije Vladislav Cvetkovi} jasno je rekao da su kori{}ene propisane mogu}nosti da bi se spre~ila upotreba prqavog novca kod kupovine preduze}a, ali da Agencija nema zakonska ovla{}ewa da proverava poreklo kapitala u privatizacionim poslovima.

O~igledno tu treba i tra`iti su{tinu problema koji drma srpsku privatizacionu scenu posle otkrivawa velikih kupovina pqevaqskog “biznismena”.

Sistem je dobro postavqen, svi daju sve od sebe, a ne{to, ipak, ne funkcioni{e. Da nije tako, zar bi bilo mogu}e da ~ovek, koji je bio potpuni anonimus u privredni~kim krugovima, kupi brojna preduze}a i oko 20 nekretnina (ku}e, stanovi) samo u

5

preka, svi u~esnici postaju ravnopravni u privatizacionom postupku. Kad jedan od wih izlicitira neko preduze}e ili pobedi u tenderskom postupku, Agencija se obra}a Upravi za spre~avawe prawa novca jasnim pitawem da li postoje smetwe za zakqu~ewe ugovora s tim licem. Tokom osam godina srpske privatizacije, Agencija je dostavila 1.769 predmeta i samo je u jednom slu~aju utvr|eno da je re~ o sumwivoj transakciji.

Bez obzira na to {to se prqavi kapital “kotrqa” srpskim plo~nicima, nema dovoqno jakih argumenata da bi se zakqu~ilo da dr`avni mehanizam spre~avawa prawa novca ne funkcioni{e.

Ono {to izaziva pozor je mawak koordinacije i obave{tavawa.

Agencija za privatizaciju je policiji poslala 170 zahteva za proveru revizorskih izve{taja, poslova investitora s povezanim licima ili poku{aja nezakonitog izvla~ewa kapitala iz kupqenih preduze}a (tzv. tunelovawa). Tamo gde se verovalo da postoje ozbiqniji prekr{aji, dostavqani su dokazi Tu`ila{tvu (123 predmeta). Me|utim, iznena|uju}e je {to nijedna od ove tri institucije (Uprava za spre~avawe prawa novca, MUP, Tu`ila{tvo) nema obavezu da dostavi povratne informacije.

V. Harak

U februaru je registrovano oko 16.000 nezaposlenih vi{e nego u januaru, saop{tila je Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe.

Pro{log meseca je na evidenciji NZS-a bilo 767.418 osoba, a nezaposlenih je od po~etka krize, u oktobru 2008, 50.010 vi{e. Najvi{e je onih koji na posao ~ekaju jednu do dve do godine, 17,86 odsto, i koji su uzrasta od 25 do 29 godina – 13,19 odsto. Najve}i broj nezaposlenih ima prvi stepen stru~ne spreme – oko 30 odsto, i ~etvrti stepen – oko 28 odsto. Sa zavr{enim fakultetom na posao ~eka oko 40.000 qudi.

Tekstil porastao 40 posto – Proizvodwa gotovih tekstilnih proizvoda je u januaru ove godine 40 posto ve}a u odnosu na isti mesec lane – rekla je sekretarka Udru`ewa industrije tekstila, ko`e i obu}e pri Privrednoj komori Srbije Vesna Vasiqevi}. Ona je, na sastanku Udru`ewa, objasnila da se ve}ina te robe izveze u zemqe Evropske unije, {to ukazuje na to da bi tekstilna i obu}arska industrija trebalo da se usredsrede na proizvodwu finalnih proizvoda. U prvom mesecu 2010. je, po wenim re~ima, izvezeno tekstilne robe i ko`e za 60 miliona dolara, {to je na istom nivou kao i tog meseca pro{le godine.

„Kokta” u limenci Kompanije “Droga–Kolinska” i “Tera prodak{n In|ija”, kao strate{ki partner “Bol pakixinga”, potpisale su ju~e ugovor o saradwi i na taj na~in, posle pola veka postojawa, ozvani~ile po~etak proizvodwe “kokte” u limenci od 0,25 l. “Kokta” je prvo osve`avaju}e pi}e u regionu koje }e se pakovati u ovoj slim varijanti limenke. Potpisivawu ugovora prisustvovali su: Slobodan Vu~i}evi}, predsednik Uprave Grupe “Droga–Kolinska”, Andrej Bele, generalni direktor programa pi}a Grupe “Droga–Kolinska” i Rastko Lisinac, direktor punionice “Tera proddak{n”, kao i predsednik op{tine In|ija Goran Je{i}.

S. B.

OZBIQNI PLANOVI NEMA^KE KOMPANIJE

„Simens” se iz Subotice {iri pokrajinom

Osim proizvodwe klasi~nih vetrogeneratora, suboti~ki pogon “Simensa” radi}e jo{ dva programa: namotavawe ma{ina za elektri~ne lokomotive, te namotavawe generatora velikih jedinica bez prenosnika na vetroelektranama. Ovu informaciju saop{tio je ju~e direktor suboti~kog pogona ”Simensa” I{tvan Sekula prilikom susreta direktora ”Simensa” za Ma|arsku i za Srbiju Lasla Sentkutija i Tihomira Rajli}a s gradona~elnikom Sa{om Vu~ini}em.

– To }e biti dobar razvoj, za koji je predvi|eno da se realizuje upravo u Subotici, a statori }e i}i direktno u Dansku. Bi}emo jedini proizvo|a~i tog proizvoda u svetu. To }e 2014. iziskivati dodatnih 320 radnika, s tim da }emo prvu seriju zapo~eti u 2010/11, a u woj }e biti zaposleno 40 radnika – rekao je I{tvan Sekula.

Direktor ”Simensa” za Srbiju nije ju~e hteo da govori o detaqima susreta sa svojim ma|arskim kolegom, ali je ponovio da }e, nakon gotovo prepolovqene proizvodwe, a samim tim i radnog vremena, svi radnici od 1. maja ponovo po~eti da rade punim kapacitetom. On je, s tim u vezi, rekao da ima naznaka da se i jo{ neki segmenti ”Simensove” proizvodwe sele u Srbiju.

– Ho}e li to biti u Subotici, Novom Sadu ili In|iji, to }e tek biti dogovoreno. Ali, sasvim je sigurno da }e se to dogoditi – rekao je Tihomir Rajli}.

Jo{ skromniji u otkrivawu naravi svoje posete bio je Laslo Sentkuti, koji je u kratkom obra}awu istakao da s ponosom

mo`e re}i da u Subotici vidi primer izuzetne saradwe izme|u “Simensa” i lokalne samouprave.

I{tvan Sekula ponovio je ju~e informaciju da u suboti~kom pogonu “Simensa” trenutno radi 484 radnika, koji u proseku redovno primaju oko 250 evra, tj. 60 odsto od nekada{wih 420 kada su bili zaposleni punim kapacitetom. On je tako|e naveo da je ”Simens” u Subotici pro{le godine, zbog smawenog broja naruxbi, proizveo 1.500 vetrogeneratora dok je godinu pre krize ta brojka iznosila 3.550.

Z. R.

6

DRU[TVO

petak5.mart2010.

„DNEVNIK” SAZNAJE

[oqom u Horgo{u otkriva spomenik ma|arskom kraqu Predsednik Ma|arske dr Laslo [oqom otkri}e u Horgo{u 12. marta spomenik prvom ma|arskom kraqu, svetom I{tvanu, odnosno svetom Stefanu (975–1038), na centralnoj sve~anosti povodom Dana sela, najavqeno je iz op{tine Kawi`a, i dodaje da je Savet MZ Horgo{ utvrdio program proslave. U Horgo{u se kao lokalni praznik od lane obele`ava 11. mart 1771, kad je Marija Terezija poklonila ovda{we pustare segedinskom bele`niku i plemi}u Miklo{u Karasu radi osnivawa naseqa.

Postavqawe spomen-obele`ja svetom I{tvanu u centru Horgo{a je u zajedni~koj organizaciji Udru`ewa gra|ana “Juvenior” iz Horgo{a i Fondacije “Erzeker” iz Rumunije, uz podr{ku MZ Horgo{, op{tine Kawi`a, @upanije Ba~-

Ki{kun (Ma|arska) i ma|arskih organizacija iz ^ikaga (SAD) i Sidneja (Australija).

Spomenik je rad vajara Martona [imora iz Segedina.

I{tvan Prvi je posledwi veliki vezir Ma|ara i prvi hri{}anski kraq Ma|arske, a od pape je dobio krunu koja je dobila mitski zna~aj me|u Ma|arima. Wega je svecem Katoli~ka crkva proglasila 1083. godine, a i Pravoslavna crkva ga je proglasila svecem 2000.

Boravak predsednika [oqoma u Horgo{u, kako nezvani~no saznajemo, bi}e zvani~nog karaktera. Pre godinu dana, prilikom wegove namere da prisustvuje obele`avawu ma|arskog nacionalnog praznika na severu Vojvodine, bilo je problema oko karaktera posete.

M. Mitrovi}

UNS i NUNS: Poku{aj cenzure u „Ma|ar sou” Udru`ewe novinara Srbije ocenilo je ju~e da je odluka Ma|arskog nacionalnog saveta o osnivawu Saveta za pra}ewe ure|iva~ke politike lista “Ma|ar so” u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o javnom informisawu i protivna eti~kim i profesionalnim standardima slobodnog novinarstva.

“Ideja Ma|arskog nacionalnog saveta o osnivawu tela za pra}ewe ure|iva~ke politike lista nije ni{ta drugo nego direktan poku{aj cenzure, na koji niko nema prava, pa ni osniva~i i vlasnici listova, a naro~ito nosioci dru{tvenih i politi~kih funkcija”, navodi se u saop{tewu.

UNS sa svojim pokrajinskim ogrankom Dru{tvom novinara

Vojvodine podr`ava redakciju i ure|iva~ki kolegijum lista “Ma|ar so” i zahteva od Ma|arskog nacionalnog saveta da poni{ti odluku o osnivawu Saveta za pra}ewe ure|iva~ke politike lista.

UNS i DNV o~ekuju da }e odluka tog saveta biti poni{tena i da }e redakcija lista “Ma|ar so” zadr`ati nezavisnu i slobodnu ure|iva~ku politiku, dodaju u saop{tewu.

I Nezavisno udru`ewe novinara Srbije je izrazilo neslagawe s odlukom nacionalnog saveta Ma|ara da osnuje posebno savetodavno telo za pra}ewe ure|iva~ke politike lista “Ma|ar so”, i ocenilo da bi stvarni zadatak tog tela bila direktna kontrola i cenzura.

@ene vojnici umeju i s minama U somborskom Prvom centru obuke Vojske Srbije ju~e su ste~ena znawa demonstrirale pripadnice 6. klase kandidata za profesionalnog vojnika `enskog pola. Po re~ima komandanta Centra potpukovnika Lazara Ostoji}a, i ova klasa od 51 pripadnice pokazala je visok nivo motivisanosti da karijeru nastavi u VS. – Kao i prethodnih 338 vojnika `enskog pola koje su uspe{no pro{le obuku, i ova klasa je pokazala izuzetno zalagawe da ispuni sve standarde za profesionalnog pripadnika VS – kazao je Ostoji}, i naglasio da posle ove petonedeqne obuke u Somboru `ene-profivojnici idu na daqu obuku u jedinice i ustanove u

kojima su se i kandidovale za VS. – Ponosni smo na to {to su neke od `ena i devojaka iz prethodnih klasa postale podoficiri i oficiri, a neke se odlu~ile i na studirawe na Vojnoj akademiji – naglasio je Ostoji}, ~iji je kredo “Lideri se ne ra|aju, ve} stvaraju” u potpunosti u skladu s namenom Centra koji vodi.

Pred predstavnicima medija kanidatkiwe za vojnike su demonstrirale znawa ste~ena tokom obuke, kao {to su rukovawe oru`jem, orijentacija, kretawe jedinice i vojnika u napadu i odbrani, polagawe protivtenkovskih mina...

M. Miqenovi}

DNEVNIK

SKIDAWE S HEROINA NIJE NAJTE@I PUT ZA POVRATAK U DRU[TVO

U 25. imaju deset godina narkomanskog sta`a Zavisnost od opijata se te{ko kontroli{e zbog kompulzivnog kori{}ewa droge i `udwe za wom, koja vodi do stalne potra`we za wom i wenog kori{}ewa.

Le~ewe zavisnosti dugotrajan je proces, pa i pored svih napora da se `ivot zavisnika nastavi bez nekog opijata, vra}awe na stranputicu je ~esto. Jer, “skidawe” s opijata nije jedini i najte`i posao. Sledi te{ka i dugotrajna socijalizacija osobe koja je godinama izgubqena i zalu|ena. Po rasprostrawenosti, uzrocima i posledicama, narkomanija je primarno dru{tveni problem, a tek potom zdravstveni, odnosno psihijatrijski problem.

U na{oj zemqi na raspolagawu je ~itav spektar mogu}nosti le~ewa zavisnosti od opijata, od ku}nih psihosocijalnih intervencija i detoksikacija, do slo`enih terapija u bolni~kim uslovima.

Me|u wima je i supstitucionalna terapija koju preporu~uje i Svetska zdravstvena organizacija. Korist koju ova terapija pru`a je mogu}nost da se zavisnici od opijata smawe izlo`enosti rizi~nom pona{awu i stabilizuju svoj `ivot u zdravstvenom i dru{tvenom smislu. Sprovo|ewe ovih programa direktno vodi ka smawewu {irewa infektivnih bolesti kao {to je HIV i hepatitis B i C, i smawewu smrtnosti korisnika droga.

Stru~na konferencija odr`ana u Beogradu na temu “Program supstitucione terapije kod zavisnika od heroina”, koju je organizovao projekat “Implementacija nacionalne strategije protiv

Terapija koja nije za kratak sta`

Nove supstance iz ilegale – Predstoji i specifi~an skrining-projekat u trajawu od dve godine, a koji se odnosi na sna`ewe nacionalne laboratorije za droge – ka`e dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa dr Peri{a Simonovi}. – Tu }e se na}i oprema za detekciju ne samo droga kod zavisnika ve} i biolo{kog materijala, kao i supstance koje do sad nismo imali na na{im prostorima, a pojavi}e se u ilegali. Tako|e }emo analizirati sva dokumenta, kako Ministarstva zdravqa, tako i Repibli~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, da bismo videli koje su to prepreke u ostvarivawu prava zavisnika na le~ewe. zloupotrebe droga”, imala je za ciq predstavqawe terapije “metadonom” i sli~nim terapijama, a koje se sprovode u mnogim zemqama Evrope. Skup je deo aktivnosti planiranih Strategijom za borbu protiv droga u Srbiji koja je usvojena pro{le godine.

– U javnosti se ~esto smatra da je metadonska terapija samo zamena za drogu, {to je lo{a inter-

pretacija – ka`e rukovodilac Republi~ke radne grupe za prevenciju droge prof. dr Nikola Vu~kovi}. – Radi se o lekovima koji poma`u mozgu zavisnika da se stabilizuje posle dugogodi{weg trovawa herionom. Zavisnici od heriona imaju ozbiqne psihi~ke probleme s raspolo`ewem, nemogu}no{}u da organizuju dan i bolni ose}aj praznine koji ih tera da

POSLE SEKSUALNOG SKANDALA, I KADROVSKI SKANDAL U VETERNI^KOM DOMU ZA DECU OMETENU U RAZVOJU?

[ekularac se `ali na dribling medija

Trzavice i skandali ne prestaju da potresaju Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku. Nakon {to je lane protiv tada{weg direktora Nedeqka Beki}a podignuta krivi~na

cija utvrdila brojne nepravilnosti u radu ove socijalne ustanove, on tvrdi da je ostavku podneo iz li~nih i porodi~nih razloga.

– Buxetska inspekcija je bila da proveri poslovawa za period

Da li neko {titi i {ti}enike veterni~kog doma?

prijava zbog toga {to je, navodno, seksualno iskori{}avao {ti}enice Doma, samo pet meseci nakon imenovawa, direktor Mi{ko [ekularac podneo je ostavku.

Iako neki mediji smatraju da je to u~inio jer je buxetska inspek-

pre mog mandata, a ne tokom mog rukovodstva. Zbog pritiska i kompletne situacije s kojom sam se suo~io u Domu, a ona je nepodno{qiva, re{io sam da podnesem ostavku. Hajka koju pojedini zaposleni preko medija vode protiv

mene, samo je nastavak onoga {to su ti isti radili biv{em direktoru Beki}u, pa mu uni{tili `ivot. ^ovek je zavr{io na psihijatriji – rezigniran je [ekularac, i dodaje da se ve} godinu dana kontinuirano i svesno blati ustanova od velikog zna~aja.

Zaposleni, koji nisu `eleli da javnosti odaju svoje ime, tvrde da je [ekularac, za samo pet meseci u foteqi direktora, zaposlio gotovo 30 qudi. Ka`u i da poseduju svu dokumentaciju koja to dokazuje. No, [ekularac ka`e da su tokom wegovog mandata zapo{qavani qudi „iskqu~ivo na radna mesta koja su postojala u zakonskim okvirima“. Nije znao ta~no da nam ka`e koliko ih je, ali da sigurno nije preko 20.

Resorna pokrajinska sekretarka za socijalna pitawa Novka Moji} najavila je povodom ovog slu~aja pres-konferenciju za idu}u nedequ. Ina~e, Vlada Vojvodine je za rukovodioca Doma imenovala Dragana Milo{evi}a, nekada{weg direktora novosadske pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“.

I. Brcan

ponovo uzmu drogu... Ciq terapije je da se, posle stabilizacije, vrate na poziciju pre po~etka upotrebe droga, da se vrate porodici, prijateqima, poslu, da osete qubav prema drugoj osobi, jer sve to se u zavisnosti gubi. Ne mo`e se o~ekivati da od nekoga ko ne ose}a qubav prema drugima, ko ima ose}aj da mu ni{ta nije va`no, da bude normalan. Ne treba zaboraviti da je narkomanija bolest!

Kako ka`e dr Vu~kovi}, kroz osmogodi{wi rad u le~ewu zavisnika “metadonom” u Klini~kom centru Vojvodina prime}eno je da, tek posle normalizacije i stabilizacije lekovima, sa zavisnikom mo`e da se razgovara o poslu, porodici... Le~ewe supstitucionom terapijom je individualno.

Posle nekoliko godina primene “metadona” doza se mo`e smawiti ili lek ukinuti, a kod zavisnika s “kra}im sta`om” ovakva terapija ne treba ni da se primeni.

– Ako droga u|e u `ivot adolescenta, kad je li~nost u fazi formirawa, dezorganizovana i bez vrednosnog sistema, posle dugogodi{we upotrebe droge takva osoba jednostavno nikad ne sazri. O rehabilitaciji zavisnika mnogo se govori. Ona zna~i vra}awe na ne{to {to mu je poznato, pa je pitawe na {ta vratiti 25-godi{waka koji je po~eo da se drogira od 15? – ka`e dr Vu~kovi}.

Ovaj skup samo je uvod u niz sli~nih koji }e se odr`ati u narednom periodu, a na kojima }e se, osim na{ih iskustava u le~ewu zavisnika, mo}i ~uti i iskustva drugih zemaqa.

J. Barbuzan

Reforma srpske Hitne pomo}i Povodom reforme Hitne pomo}i u Srbiji, u Skup{tini Vojvodine je vo|a projekta dr Rajhard Majlcer iz Be~a odr`ao seminar kojem su prisustvovali pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila ^engeri i predstavnici vojvo|anskih zavoda za hitnu pomo}.

– Mada je radi reforme formirana radna grupa, u ovoj oblasti nije prime}en napredak, pa smo u goste pozvali kolege iz EU – istakao je ^engeri, i dodao kao prvi zadatak promenu zakona, koji treba da razdvoji zavode od domova zdravqa.

Dr Majlcer je naglasio da je ovaj projekat zapo~et u februaru zahvaquju}i EU, koja ga i finansira preko svoje komisije.

– Ciq je da se poboq{a rad Hitne pomo}i uz pomo} resornog ministarstva i zavoda iz Novog Sada, Beograda, Ni{a i Kragujevca. Prvobitno je bila dogovorena reorganizacija dispe~erske slu`be, a po{to to iziskuje dosta novca, radi}e se posebno – najavio je Majlcer.

Srpski zavodi dobili su 252 kombija, a 44 zaposlena su pro{la me|unarodne trenerske kurseve za reanimaciju i traumu, preuzete od lekara iz SAD, i nastavi}e da obu~avaju svoje kolege.

Q. Na.

[iri se ku}a zrewaninskih |aka Dom u~enika “Angelina Koji} Gina” u Zrewaninu dobio je iz NIP-a 13,5 miliona dinara za pro{irewe sme{tajnog dela i dogradwu 16 soba. Time }e kapacitet ove ustanove, gde borave |aci sredwih {kola, biti pove}an za vi{e od 60 kreveta. Direktor Doma Goran Petkovi} ka`e da je projektom predvi|ena dogradwa prostora izme|u starog i novog dela zgrade, kao i onog kraj menze. Naknadno }e biti odlu~eno da li }e sav novi prostor biti namewen domcima, ili }e u jednom delu biti izgra|en amfiteatar za odr`avawe nastavnih i edukativnih programa i stru~no usavr{avawe.

– S lokalnom samoupravom smo do{li do kvalitetnog projekta

koji zaslu`uje da bude realizovan novcem NIP-a. Sada{wi kapacitet Doma |aka je 273 mesta.

Ove godine imali smo oko 140 dodatnih zahteva za sme{taj i stoga postoji opravdawe za pro{irewe kapaciteta – rekao je Petkovi}. [to se ti~e dinamike izvo|ewa radova, on je istakao da sve zavisi od toga kada }e dobijene pare biti prenete na ra~un grada.

– Tada }emo biti u mogu}nosti da raspi{emo tender i odaberemo najboqeg ponu|a~a. Verujem da se to mo`e pripremiti do po~etka letweg raspusta. Rok za izvo|ewe radova zavisi}e od ponu|a~a, a ja se nadam da }e biti zavr{eni u toku jeseni – dodao je Petkovi}.

Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton,

prilikom posete Domu sredwo{kolaca, poru~io je da lokalna samouprava `eli da pomogne svim

uspe{nim kolektivima u gradu, a “Angelina Koji} Gina” svakako spada me|u takve. @. B.

Akcija protiv karcinoma

POVE]ANE TAKSE NA TAPETU NAREDNE SEDMICE

Dom zdravqa “Novi Sad” organizuje danas u 12 ~asova javno predavawe o samopregledu dojke u frizerskom salonu “Vojkan”. Ovo je samo jedno u nizu predavawa o karcinomu koje organizuje Dom zdravqa, kako bi se smawila “crna” statistika.

Frizerski salon “Vojkan” nalazi se na Trgu Marije Trandafil 14.

N. V.

Predstavnici Udru`ewa ugostiteqa Novog Sada nisu se sastali ju~e s ~elnicima gradskih slu`bi za finansije, komunalne poslove i privredu, kako je bilo predvi|eno. Sastanak sa gradskim vlastima trebao je da se odr`i na zahtev ugositeqa, jer su nezadovoqni vi{estruko pove}anim cenama komunalih taksi. Portparol Udru`ewa ugostiteqa Tihana Vidakovi} kazala je da }e skup biti zakazan neredne sedmice, ali da jo{ nije utvr|en ta~an datum. O~ekuje se da }e tada u Gradskoj ku}i biti uprili~en zajedni~ki sastanak na koji }e do}i i predstavnici Udru`ewa zanatlija, koje tako|e poga|aju cene taksi. One su, da podsetimo, donete krajem 2009. godine bez konsultacija sa ovim udru`ewima.

Z. D.

„OTVORENA VRATA” DOMA ZDRAVQA

Novosadska petak5.mart2010.

Morbidna zabava vreme {etaju ili spavaju, neki {opinguju, a pojedini opet imaju neku vrstu hobija. Ovako se naj~e{}e ubija slodobno vreme, ali ima i onih dokonih, koji nemaju pametnija posla pa zovu telefonom koga stignu. Kada ispucaju svu rodbinu i prijateqe, tada se „bacaju“ na okretawe dobro poznatog broja 94 - lekara u Zavodu za hitnu medicinsku pomo}. Naravno, Hitnu pomo} najvi{e zovu oni kojima je zdravqe ozbiqno ugro`eno, ali, eto, ima i onih koji na ovaj na~in „le~e“dokolicu. Naime, pojedini Novosa|ani kada nemaju na kome da se iskale, psuju, vre|aju i pquju dispe~ere. Mnoge usamqene dame zovu ih kako bi popri~ale sa wima, a neke

od wih idu tako daleko da se ~ak pojedinim dispe~erima i „nabacuju“.

Ovo su mawe stra{ne stvari, jer ima i onih koji la`nim pozivima pokrenu celu ekipu na noge, jer javqaju da su videli neku nesre}u, a kada ekipa iza|e na teren shvati da je nasamarena. U ovakvim slu~ajevima na fatalnom gubitku , na `alost, mogu da budu i neki sugra|ani kojima bi `ivot bio spa{en da hitna nije jurila la`ne pozive i ekipa gubila vreme. Zato svi koji nemaju pametnija posla, pre nego {to uhvate telefon u {ake i po~nu bez razloga da okre}u 94 neka se dobro zamisle, jer je mo`da ba{ u tom trenutku nekome iz wihove okoline pomo} ovih lekara preko potrebna.

Q. Nato{evi}

Ve~e qubavnih pesama Promocija kwige „Najlep{e qubavne pesme“ koju je priredio Radovan Jekni} odr`a}e se sutra od 21 ~as u kwi`ari „Qubiteqi kwige“, Zmaj Jovina 4.

Promocija }e trajati do pono}i, kao i radio emisija „Mo`da spava“ koja }e se emitovati u`ivo iz kwi`are.

B. M.

Izlo`ba slika Samostalna izlo`ba akademske umetnice Ane Rodi} bi}e otvorena ve~eras u 20 ~asova u Novosadskom otvorenom univerzitetu, u

Kampawa „Otvorena vrata“ Doma zdravqa „Novi Sad“ bi}e nastavqena sutra 32. akcijom u MZ ^enej”, u Ulici Vuka Karaxi}a 289, saop{teno je ju~e iz Doma zdravqa. Svi zainteresovani gra|ani mo}i }e od 9 do 13 ~asova besplatno da izmere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, EKG srca i

hronika AKCIJA KOMUNALNE INSPEKCIJE

Dnevno skinu i po hiqadu plakata Gradska komunalna inspekcija objavila je rat kafexijama koji lepe plakate gde god stignu i tako ru`e izgled grada. Naj~e{}e se polepqene plakate mogu videti na telefonskim govornicama, drvoredima, poslovnim zgradama, gradili{tima, a drskost nekih ide tako daleko da ih neki lepe i po Skup{tini grada. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je za na{ list da inspektori dnevno skinu izme|u 200 do 500 plakata, a rekordan brojje bio 1. 000.

- Rekorderi u lepqewu plakata su no}ni klubvi “Pronto”, Mistik”, Scena” “Paradizo”, Kontrast”. Sem wih plakate lepe i plesne {kole i {kole stranih jezika, ali u mnogo mawoj meri, nego {to to ~ine kafexije. Zato su komunalni inspektori sa nekim vlasnicima poraz-

govarali, a to je urodilo plodom, jer pojedinci sada lepe plakate na mesta predvi|ena za to – obja{ava Jakovqev i dodaje da neki od ponemutih vlasnika

TOKOM MESEC DANA AKCIJE

Pregledano 1.268 taksi vozila

Radni~koj 20. Ovo je ~etvrta izlo`ba umetnice, na kojoj }e biti predstavqene slike u tehnici uqanog pastela.

Z. D.

Umetnice zablistale lena [otra i Desa Gli{i} po nekoliko uqa na platnu. Ve}i deo publike bio je iznena|en wenim slikama, po{to je wu poznavala samo kao duhovitog karikaturistu „Je`a“. Wena junakiwa, atraktivna „Dara Nijagara“, u`ivala je veliku naklonost na{e i `enske i mu{ke publike.

N. C.

lokala imaju i po 40 prekr{ajnih prijava.

Zbog velikog broja prekr{ajnih prijava komunalna inspekcija se dogovorila sa Sudom za

prek{aje da jednom nedeqno {aqu objediwene prijave protiv svih prekr{iova. Me|utim de{ava se da se vlasnici lokala na sudu pravdaju da oni nemaju ni{ta s tim jer navodno ceo posao povere nekoj od agencija koja je zadu`ena za {tampawe plakata i wihovo postavqawe.

- Ovo ne prolazi na sudu, jer je iskqu~ivo vlasnik lokala kriv ako se wegovi plakati pojave na mestima koja nisu predvi|ena za to. Ina~e, u Novom Sadu ima 100 mesta koja su predvi|ena za wihovo lepqewe – ka`e Jakovqev.

Prema wegovim re~ima, najkriti~nija mesta u gradu gde se lepe plakate su Jevrejska ulica, centar grada, podzemni prolazi, zgrade i drvoredi oko Futo{ke pijace, de ograda oko Spensa i @elezni~ka ulica.

Q. Na.

NA SPENSU

Zamena dotrajalih plafona Zamena dela plafona na Spensu od ulaza kod kafea „Makijato“ do kafea „Tribunal“ po~iwe danas, a radi}e se samo u no}nim satima, ta~nije od 22.30 do 6 ~asova. Predvi|eno je da posao traje 25 dana, a radovi ne}e poremetiti redovan rad Centra, kao ni zakupaca u poslovnim prostorima.

B. M.

AKCIJA BIOSKOPA „JADRAN”

V REMEPLOV

Otvarawem izlo`be umetnica iz Beograda 5. marta 1957. u Radni~kom domu zvani~no je po~ela proslava 8. marta, Dana `ena, u Novom Sadu. Izlo`ba je bila ubedqiv dokaz umetni~kih sposobnosti `ena koje su kod nas, ne retko, bile osporavane.

Jovana Jovanovi} je izlo`ila ~ak 16 skulptorskih radova a Je-

konsultuju se sa lekarima. Kako je mart nacionalni mesec borbe protiv raka, posebna pa`wa bi}e posve}ena obrazovawu posetilaca o va`nosti redovnih pregleda i prevenciji karcinom dojke, grli}a materice i melanoma. Do sada je u kampawi “Otvorena vrata” zdravqe proverilo 10.492 sugra|anki i sugra|ana.

S. K.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovosa|ani pored svog poN sla imaju i razne zaminacije. Neki se u slobodno

Besplatni pregledi sutra na ^eneju

Grad odlo`io sastanak s ugostiteqima

Dvoje na jednu ulaznicu

Za mesec dana, koliko je traja intenzivna akcija uklawawa divqih, odnosno nelegalnih taksista sa ulica grada, pregledano je 1.268 vozila. ^lan gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi} rekao je za “Dnevnik” da je od tog broja inspekcija napisala 184 zapisnika koji su prosle|eni sudiji za prekr{aje, 32 vozila je privremeno oduzeto, a skinuto je 180 registarskih tablica. Isto toliko je privremeno oduzeto saobra}ajnih dozvola, napla}eno je 12 mandatnih kazni, a tri vozila je odneo pauk. Re~ je o vozilima iz kojih su voza~i pobegli, kada su videli inspekciju.

- Op{ta ocena je da su gradska saobra}ajna inspekcija i policija dobro obavile svoj deo posla, {to se ne bi moglo re}i za republi~ku inspekciju rada i tr`i{nu inspek-

ciju, a i sudsvo je ovoga puta zakazalo – ka`e Bubwevi} i dodaje da se ovde akcija nije zavr{ila.

Ona }e i daqe biti nastavqena, ali ne}e trajati po ceo dan, jer za to nema dovoqno qudi. Da bi se sredio taksi haos u gradu, Bubwevi} najavquje da }e taksisti koji rade du`e od pet godine i imaju registrovanu radwu imati 15. ili 16. marta jedinstvenu priliku besplatno da pola`u taksi ispit o poznavawu grada. Na ovaj na~in grad `eli da Novi Sad dobije po svim pravilima legalne prevoznike. Da li }e u tome uspeti, ostaje da se vidi, jer su upravo za 15. mart taksisti najavili veliki protest. Oni nisu zadovoqni akcijom i ne `ele da wihove kolege koje taksi voze deset godina pola`u ispit o poznavawu grada.

Q. Na.

Uprava bioskopa “Jadran” od danas po~iwe sa novom akcijom pod nazivom “dva na jedan” - na jednu ulaznicu za projekcije u 19.30 ~asa mogu da u|u dva posetioca. Ova akcija }e se odr`avati svakog petka. Kako ka`u u “Jadranu”, bi}e jo{ akcija za porodice dolaske i de~je filmove, a ciq je da se bioskop popularizuje me|u Novosa|anima.

Studenti ne}e morati da se brinu oko popusta, budu}i da }e na indeks biti obezbe|en popust za sve termine, od ponedeqka do ~etvrtka, a visina popusta

}e biti odre|ivana u odnosu na cenu ulaznice i to da li je u pitawu premijerno ili reprizno prikazivawe, poru~uju iz “Jadrana”.

N. V.

AKCIJA „PRIJATEQA @IVOTIWA“

Da li je va{ hamburger imao lice?

Pred nastupaju}i svetski dan bez mesa, koji se obele`ava 20. marta, sutra u 12 ~asova, udru`ewe „Prijateqi `ivotiwa“ u Srbiji odr`a}e javnu akciju protiv te kompanije ispred „Mekdonaldsa“. Aktivisti udru`ewa }e

na akciju-performans „Da li je va{ hamburger imao lice“, osim transparenata doneti i deo le{a krave kako bi pokazali da hamburgeri ne rastu na drve}u, ve} da su imali svoje telo, lice i o~i.

B. P. P.

Pe{a~ewe do Popovice Planinarsko–smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” u nedequ organizuje pe{a~ewe od Paragova, preko Iri{kog venca i Kraqeve stolice, do Popovice. Polazak je u 8.50 sati sa @elezni~ke stanice, autobusom na liniji 72.

I. S.

Kwiga o tkawu Promocija kwige “Pokrenimo niti – nau~imo tkati” autorke Mirjane Markovi}, bi}e odr`ana danas u 13 ~asova u Zbirci strane umetnosti. Adresa na kojoj }e se odr`ati promocija je ulica Dunavska 29.

N. V.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

petak5.mart2010.

c m y

8

DNEVNIK

PO^ELO RE[AVAWE PROBLEMA RADNIKA [TRAJKA^A U „NAVIP - FRU[KOGORCU“

Vino sa zaliha isplati}e plate

[trajk u „Navip-Fru{kogorcu“u Petrovaradinu nije jo{ prekinut, ali se ju~e , firma AD“Navip“ iz Zemuna u ~ijem sastavu je petrovaradinski „Navip“ obavezala da }e otkupiti oko dva miliona litara zaliha vina iz „Fru{kogorca“ i tako isplatiti deo izvr{nih sudskih presuda izre~enih u korist radnika zbog neispla}enih zarada, rekla je predsednica odbora Samostalnog sindikata za poqoprivredu vodoprivredu, {umarstvo i prehrambenu industriju Branka Popovi}, posle sastanka uprili~enog u Pokrajinskoj vladi. Ju~era{wem sastanku rekla je, na poziv pokrajinskog Sekretarijata za ta rad i zapo{qavawe odazvali su se direktori „Navip- Fru{kogorca“ i AD“Navip“ Zoran ]ulum i Slobodan Luki}.

Zaposleni u Petrovaradinu {trajkuju ve} mesec dana a ju~e je u~iwen veliki pomak, po{to se tokom {trajka poslodavac nije ogla{avao. Radnici u {trajku tra`ili su isplatu zaostalih plata od septembra 2007. godine, povezivawe radnog sta`a, overene zdravstvene kwi`ice za ovu godinu i pokretawe proizvodwe zastale pre vi{e od godinu dana.

Predsednica Sindikata Branka Popovi} kazala je, da je dogovoreno da }e se zahtevi radnika re{avati postupno, te da oko 70 radni~kih presuda vrede oko 25 miliona dinara. Me|utim skrenula je pa`wu da svi radnici nisu tu`ili preduze}e za isti period, ve} da „Fru{kogorac“ ima jo{ duga kod radnika zbog neispla}enih li~nih dohodaka.

Z. Deli}

POMO] MINISTARSTVA ZA EKONOMIJU I REGIONALNI RAZVOJ

„Petru Drap{inu” 1,8 milion dinara Zaposleni u AD“Petar Drap{in“ prekinuli su ju~e {trajk u kojem su bili od ponedeqka, po{to je Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj uplatilo 1,8 miliona dinara za zaostale plate i podsticawe proizvodwe, saop{teno je iz preduze}a iz sindikata“Solidarnost“.U tom sindikatu je re~eno da }e svim radnicima biti upla}eno po 10.000 dinara.

Predsednik Samostalnog sindikata u „Drap{inu“ Radovan Vidari} nije ju~e znao da ka`e koliko je ta~no novca stiglo u fabriku, ali je naveo da se po~elo raditi ~im je dobijena informacija da je Ministarstvo poslalo novac. Vidari} je naveo da }e novac za zaostale plate radnici primati u ratama.

- Ne duguje se svim zaposlenima isti broj li~nih dohodaka, ve} je dug u proseku oko 12 zarada - naveo je Vidari}.

Zastupnik dr`avnog kapitala u preduze}u Zorica Sari}, quta na „Dnevnik“ zbog, kako tvdri, neobjektivnog izve{tavawa, nije `elela da razgovara, jer, kako je kazala, nije za to pla}ena. Usput je predo~ila da zovemo Ministarstvo i prekinula vezu.

Prema re~ima Vidari}a od 180 radnika trenutno je uposlena polovina, dok su ostali na pla}enom ili godi{wem odmoru. Vidari} ka`e da su radnici dobili „nekakvu platu“u februaru, da im je tada, ne svima upla}eno po 5.000 dinara. Nagla{ava da je za nezavidnu situaciju u fabrici najboqe to {to je re~eno Ministarstvo opredelilo novac za podsticawe proizvodwe. U toj ~iwenici zaposleni vide {ansu da se“Drap{in“ posle neuspele privatizacije bar malo oporavi, ako je to mogu}e.

Jer sindikat „Solidarnost“ spomiwe da je dug firme oko 13 miliona evra.

Z. Deli}

Foto: F.Baki}

KAD SE PROLEP[A VREME, OBEZBE\ENI REKVIZITI STI@U NA LIMAN

Sunce }e otvoriti skejt park Skejt park u Limanskom parku dobi}e rekvizite ~im vreme to dopusti, po{to je izabran snabdeva~ na javnom konkursu, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. Preduze}e „Friks divi`n“ iz Beograda isporu~i}e rampe i ostale „prepreke“ u vrednosti od 10.061.186 dinara, a pored rekvizita ostalo je jo{ da se dovr{e pe{a~ke staze.

LANE PODNETO 69 PRITU@BI NA RA^UN DOMA ZDRAVQA, 37 BILO OSNOVANO

Nequbaznost pi{e `albe pacijenata „Halo? Ima li koga ovde?

Doktora nema ni od korova, a imam zakazan pregled“. „Katastrofalno pona{awe i lekara i medicinskih sestara“, „Na informacijama nema nikog ve} ~itav sat“, „U`asno su grubi na mamografiji, sramota za lekare“ i jo{ mnogo sli~nih poruka zapisano je u kwizi utisaka jednog od najve}ih objekata Doma zdravqa, onom na Limanu 4. Naj~e{}e su `albe na kardiologiju i op{tu praksu, a mnogi gra|ani su toliko ozbiqni u svojim kritikama da ostavqaju i puno ime i prezime, adresu i broj li~ne karte. Ima i onih s kratkim fitiqom, pa je tako jedan Novosa|anin napisao „^ekao sam sat vremena da do|e lekar, a na kraju sam u{ao u ordinaciju i sam uzeo recept po koji sam do{ao“.

Osim {to se `ale na ~ekawe, te{ko dobijawe veze, nequbaznost, u kwigu utisaka ostavqane su i poruke „Kad }ete ve} popraviti onu cev,

Sezonska fatamorgana U mesecu kada prole}e i kalendarski stupa na snagu, biqke u `ardiwerama u Mileti}evoj ulici podse}aju na sliku zeleni{a u poznu jesen.

Ni jak vetar ni ovogodi{wi visoki snegovi nisu uspeli da otrgnu taj novembarski sjaj li{}a sa ovih biqaka. Do novog olistavawa, prole}nog kolorita i mirisa tek procvetalih pupoqaka, u centru grada Novosa|ani se jo{ nisu oprostili od prethodne godine.

S. T.

VESTI Izlo`ba bibliotekara

Ve~e kamerne muzike

Izlo`ba „Razum i ose}ajnost“ bi}e otvorena danas u 13 ~asova u holu pozajmnog odeqewa „]ura Dani~i}“ Gradske biblioteke u Dunavskoj ulici 1.

Autori radova su bibliotekari, a izlo`ba se organizuje povodom 8. marta.

B. P. P.

Koncert kamerne muzike studenata Departmana muzi~ke umetnosti u klasi Vesne Jansens po~iwe ve~eras u 19 ~asova, u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti u Ulici \ure Jak{i}a 7. Na programu su dela Hajdna, Vivaldija, Paganinija, Krajslera, Kovalskog i Telemana.

Z. D.

hvalni na tome {to lift besprekorno radi.

Me|utim, iako nije mali broj pacijenata koji na ovaj na~in iznose svoje mi{qewe, bilo ono pozitivno ili negativno, mnogo je mawe onih koji se, nezadovoqni pru`enom uslogom, obrate za{titniku pacijentovih prava u Domu

poplava je na pedijatriji“.

Naravno, ni pohvale nisu izostale. Iako mnogo re|e, pacijenti, zadovoqni pregledom i odnosom s lekarom, ~esto ostave i pozitivne poruke.

Nekoliko stomatologa dobilo je pisane zahvalnice od pacijenata za ne`nost, jedan potpisnik kwige utisaka bio 2009. godina 2008.

2007.

2006.

69 57 67 54

pritu`bi pacijenata pritu`bi pritu`bi pritu`be

Ni pohvale nisu retke. Nekoliko stomatologa dobilo pisane zahvalnice od pacijenata, za ne`nost. Lane jedan lekar suspendovan je prijatno iznena|en {to je „doktor lepo odgovorio na sva wegova pitawa i nije `urio da zavr{i pregled“, neki gra|ani se zahvaquju svom izabranom lekaru na ukazanoj pomo}i, a ima i onih koji su za-

^ITAOCI PI[U SMS Foto: R. Hayi}

Radovi na prvom i jedinom za sada skejt parku po~eli su jesenas, gra|evinski radovi povereni su „Borovici-transport“ iz Rume za 10.826.382 dinara, dok je rasvetu postavio „Neon“ iz Novog Sada za 1.495.131 dinar.

S. K.

zdravqa. Pritu`be na ra~un ove novosadske ustanove je u toku pro{le godine pismeno podnelo 69 pacijenata. Prema podacima pravne slu`be, to je, u proseku isti broj kao i svake godine.

Iako lekari to ne vole da ~uju, najvi{e `albi, ~ak 31, ipak je podneto zbog nequbaznosti lekara i medicinskih sestara. Zahteve za povra}aj novca tra`ilo je 16 pacijenata, desetoro se `alilo na kvalitet pru`ene usluge, ~etvoro na du`inu ~ekawa na pregled, a dvoje nije bilo zadovoqno prepisanim receptom.

Za savete ili informacije, {to tako|e potpada pod kategoriju `albi, iako to u stvari nisu, obratilo se sedam Novosa|ana.

Kako su nam rekli u pravnoj slu`bi Doma zdravqa, od tih 69 lawskih pritu`bi 37 su bile osnovane, a 32 su nakon sprovedene interne istrage, odba~ene kao neosnovane. Nakon pisanih `albi, jedan lekar je suspendovan, 15 je usmeno opomenuto a tri bela mantila su nov~ano ka`wena. Od po~etka godine su, me|utim, ve} troje lekara specijalista suspendovana.

I. Brcan

065/47-66-452 & 063/366-977

Viva Las Novi Sad Ja kao ekonomista mislim da je krajwe vreme da Srbija, uz dozvolu EU, uvede evro valutu umesto dinara, da se izbegne bankrot i hiperinflacija dr`ave.

065/6402... *** Na {ta bi li~io Las Vegas da ima ovako glupe „odluke“ o isticawu reklama? Bio bi ko Novi Sad. Pa da nema tih svetle}ih reklama bauqali bismo po mrklom mraku, jer je uli~na rasveta kao sve}a. Pa koji to bolesnik vi{e voli da gleda ogoqeno zgari{te Radni~kog univerziteta umesto lepe reklame? Dajte qudi malo boje u ovaj i tako sumorni grad! Pa suncobrani su bezbojni, pa sve nam je crno i sivo, pustite boje u Novi Sad, da bar malo osve`ite stvarnost koju svaki dan ~inite sve gr|om i crwom. Dajte {arene reklame, dajte vesele murale, dajte `ivost na{em gradu!

063/8789... *** Za broj 064/1560... Da li ste svesni da je situacija „Future plus“ prisutna u desetinama preduze}a u Srbiji? Preko 60.000 preduze}a je u vi{egodi{woj blokadi, koji se to izbor nudi za instant re{ewe?

U koju usko~iti? Idem na posao bez plate i doprinosa dok ne na|em drugi, a svima koji se i{~u|avaju bez gri`e savesti `elim da osete na svojoj ko`i, tako }e najboqe razumeti o~igledno. Sit

gladnom ne veruje, sutra mo`e i va{a firma da zaglibi, stoga malo empatije bar ne}e ote`ati ionako kriminalnu situaciju.

064/2051... *** Pitam Gradona~elnika za{to je dozvolio da „Informatika“ izdvoji silne pare da bi poslala svoje radnike na oporavak u vilu na Zlatiboru?

Ova vest se preko vikenda vrtela na B92, direktor „Informatike“ je sve „lepo obrazlo`io“, anketirani su i gra|ani. A radnicima Gradske uprave }e jednom mese~no da ispla}uju platu pri~a se, zvani~nog obave{tewa nema. A mo`da }e i biti u „Novosadskoj hronici“?

064/2639... *** Ja sam 30 godina radila u „Navipu“. Oterali su me na biro bez 30 plata, sa 6 godina neupla}enog sta`a, bez prevoza za 3 zadwe godine. Sramota za direktora Slobodana Luki}a i wegovog voza~a Jeftu Roga~a koji, kad je do{ao u „Navip“ za vreme ru~ka jeo prstima i brisao se u rukav. Zato bih molila nadle`ne inspekcije da provere rad firme „Agro biznis“ iz Petrovaradina, kako se

peru krvavo ste~ene pare radnika „Navipa“ Fru{kogorac Petrovaradin. Verujem u pravdu i Srbiju.

061/2958... *** Pridru`ujem se zahtevima da SBB vrati kanal Rai uno. Ne uskra}ujte nam divni italijanski jezik!

064/2826...

*** Dobro bi bilo znati zbog ~ega je „Informatici“ potreban pres kliping koji je od na{ih para platila 800.000 din. Uredni~e, istra`ite kome je potrebno.

063/392... *** Za{to Srbija uop{te „sara|uje“ sa Interpolom kad nas niko ne „{qivi“?

063/1514...

*** Gradona~elnik i koalicioni trutovi pove}ali porez na imovinu 40 posto, legalizacija je najskupqa u Srbiji, prodali su, bez tendera, plac „Neimara“ Izraelcima, a sada i naknada za video nadzor. Da li }emo pla}ati i odr`avawe semafora? Di to ima u winoj Evropi?

063/7551... *** Ko je gra|ane pitao kada su postavqane elektronske o~i, qudi ho}ete li vi to da pla}ate? Ve} sada plati! Pa gde to ima? Samo kod nas u „lepoj SRB“, a pqa~ke na svakom koraku i u svako doba 063/7606... dana. *** Da li postoji jo{ neko takav da pi{e o najve}em zlikovcu Mladi}u i da je normalan?

063/542... *** Svaka ~ast autoru teksta od 27.02 (subota) na strani 5 pod naslovom -Izgubili kompas uz debele plate. Kakve nam gazde, takvi i sindikalni lideri.

Egal! Dobro ka`e autor teksta lako je wima da sindikali{u kad svi imaju {estocifrenu platu, a stotine hiqada radnika je na minimalncu i to ako ga dobiju. Ma sve to treba najuriti i postaviti qude koji dele sudbinu ve}ine radnika u Srbiji, a ne ove kvazisindikalce!

065/2576...

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

petak5.mart2010.

9

JO[ PET DANA DO ISTEKA ROKA ZA LEGALIZACIJU

Od 11. septembra kada zapo~eo nacionalni proces legalizacije po novom Zakonu o izgradwi, pa do ju~era{weg dana, u Novom Sadu je predato ukupno 6.145 zahteva za legalizovawe bespravno izgra|enih objekata. Ipak, popuwenih i predatih formulara ima jo{, jer su gra|ani zahteve dostavqali i kancelarijama mesnih zajednica u gradu, rekao je ju~e za “Dnevnik” pomo}nik direktora za pravne poslove u Zavodu za izgradwu grada Marijan Petrovi}. Do prvog dana februara, u gradu je bilo predato 2.000 zahteva za legalizaciju, a gu`va se znatno poja~ava s istekom roka akcije - 11. martom.

- Procena Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove je da je u mesnim zajednicama predato jo{ oko 1.000 zahteva, koji jo{ nisu zavedeni. Veliki priliv zabele`en je u posledwih mesec dana – kazao je Petrovi}.

Ukoliko vlasnici bespravno sagra|enih objekata ne predaju zahtev za legalizaciju do ~etvrtka, zakon nala`e da nadle`na inspekcija donese re{ewa o wihovom uklawawu

Ukoliko vlasnici bespravno sagra|enih objekata ne predaju zahtev za legalizaciju do ~etvrtka, zakon nala`e da u takvim slu~ajevima nadle`na inspekcija donese re{ewa o wihovom uklawawu. Do sada je i Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine i prostornog planirawa najavqivalo je da }e inicirati kod Ministarstva finansija vi{estruko oporezivawe ilegalno izgra|enih objekata, koji nisu legalizovani do 11. marta.

Jo{ pet radnih dana, Novosa|ani mogu da predaju zahteve za legalizaciju na {alteru Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove u Radni~koj ulici 2, ili u mesnim zajednicama “Sremska Kamenica”, “Petrovaradin”, “Adice”, “Klisa”, “Vidovdansko naseqe”, “Futog”, “Veternik”, “Ka}”, “Jugovi}evo”, “Ju`ni Telep”, “Bratstvo-Telep” i “Nikola Tesla” na Telepu.

S. Tanuryi}

VIDEO NADZOR POVE]AO BEZBEDNOST U^ENIKA, ALI SE NE TREBA UQUQKIVATI

Iza ograde {kole kamere ne poma`u Maksimalna bezbednost dece u {kolama i vrti}ima je ciq svih dru{tava, ali se vremenom na~ini kojima se {tite u~enici mewaju. Tako se danas |aci obezbe|uju postavqawem video nadzora u {kolama i visokih ograda oko wih. Novi Sad je za prethodne dve godine ugradio oko 800 kamera, od kojih se najve}i broj nalazi ba{ u ustanovama u kojima borave deca. Iako je to delotvorna akcija, direkotri {kola se sla`u da nije toliki problem decu za{titi u {koli, ve} kada iza|u iz {kolskog dvori{ta. Zato je bitno da svaka {kola ima svog {kolskog policajca, ali to za sada nije slu~aj jer policija, kako ka`u u MUP-u, nema dovoqno zaposlenih da bi pokrila sve {kole.

- ^itava {kola i dvori{te pokriveni su s 12 na{ih kamera i jo{ toliko dobijenih od grada, a uskoro }e nam proraditi i eksterne kamere, postavqene u sklopu gradske akcije. Tako|e, postavili smo i novu ogradu oko {kole koja ima samo dva ulaza i kontroli{emo ih - ispri~ao nam je direktor Osnove {kole "\or|e Nato{evi}" Nedeqako \or|i}. - Ipak, mogu da ka`em da mo`da najboqe rezultate donosi to {to smo u projektu {kola bez nasiqa, jer na taj na~in u~imo decu, roditeqe i nastavnike kako da izbegnu sukobe koji vode u nasiqe. To je pravi na~in, jer tako mi mo`emo stvoriti bezbednu mikrocelinu u {koli. Ali, ~im deca iza|u iz dvori{ta, ona su neza{ti}ena jer se dopu{ta da u neposrednoj okolini {kole

postoje kladionice i prodavnice koje prodaju alkohol i cigarete.

Ova je {kola tra`ila od Ministarstva odbrane da dobije i vojnika na civilnom slu`ewu vojnog roka, te o~ekuju odgovor. \or|i} je naveo da imaju i privatno obezbe|ewe, kao i {kolskog policajca, ali da ga dele sa O[ "Jovan Popovi}", pa se desi da ga ne vide po tri nedeqe.

Direktor Saobra}ane {kole "Heroj Pinki" Sr|an Bojovi} ka`e da se ~ini da sistem kamera dobro deluje psiholo{ki i da je smawen broj ekscesa u {koli, ali dodaje i da moraju da modernizuju Stroga kontrola ulazaka u „Jovinu gimnaziju” kamere koje ova {kola ima ve} nekoliko godina. I on se sla`e da ve}a opakojoj se {kola nalazi. I on je istakao da je snost u~enicima preti od spoqnih uticaja nedopustivo da se u okru`ewu {kole nalajer, kada je re~ o Saobra}ajnoj {koli, oni ze kafi}i, kladionice i prodavnice alkonemaju ogradu sa svih strana, a preko puta hola. se nalazi fabrika koja ne radi i u kojoj se Prema zakonu, kladionice moraju od neretko okupqaju problemati~ni qudi od obrazovnih ustanova biti udaqene najmawe kojih svako mo`e da u|e u {kolu.

150 metara, a postoje i inicijative da se Jedna od bezbednijih {kola u gradu je i udaqenost od {kola pove}a na 250 metara. U Gimnazija "Jovan Jovanovi} Zmaj" koja ima Beogradu je jesenas pokrenuta akcija u kojoj video nadzor, {kolskog policajca i prije zatvoreno 12 kladionica koje su se nalavatno obezbe|ewe, kao i elektronsku kapizile u neposrednoj blizini {kola, te je poju. Prema re~ima direktora Radomira ja~ana kontrola po{tovawa zakona po kojem Stojkovi}a, kqu~no je kontroslisati ulamaloletna lica ne smeju da budu pu{tena u ske u {kolu i dvori{te, jer sami u~enici kladinice. Novi Sad jo{ ~eka. nisu toliki problem koliki je okolina u A. Vidanovi}

ZASEDALA KARLOVA^KA SKUP[TINA

Osnovano Javno komunalno preduze}e „Belilo” Skup{tinska ve}ina u karlova~kom parlamentu usvojila je ju~e odluku o osnivawu Javnog komunalnog preduze}a “Belilo”. Osnivawe preduze}a, kako je rekao predsednik op{tine Milenko Filipovi}, ne}e opteretiti dodatno op{tinski buxet.

– Primarna delatnost preduze}a bi}e ~i{}ewe ulica i odr`avawe zelenila, ali to ne zna~i da s vremenom obim usluga ne}e biti pove}avan – kazao je Filipovi}.

– Bitno je da dosada{wi kvalitet tih osnovnih usluga ne bude naru{en. Osnivawe javnog komunalnog preduze}a ne zna~i pove}awe broja zaposlenih, jer }e u wemu raditi oni koji su u okviru op{tinske uprave obavqali iste radne zadatke, a ~lanovi Nadzornog i Upravnog odbora ne}e dobijati naknadu.

Sa 18 glasova “za” usvojen je ovogodi{wi buxet. Sa vi{kom iz pro{le godine i dodatnim prihodima, buxet za 2010. godinu izno}e 200 miliona dinara, oko devet posto vi{e nego pro{logodi{wi. Protiv ove odluke glasali su radikali, koji smatraju da buxet nije razvojan i da u wemu, kada se namire svi tro{kovi, ne ostaje ni{ta za ulagawa koja bi posle donosila dobit.

Jednoglasno je, ali tek nakon dodatnog obrazlo`ewa predsednika op{tine, usvojena odluka o zadu`ivawu op{tine za 23 miliona dinara. Filipovi} je objasnio da se ukazala prilika da op{tina kupi stari mlin pored Dvorske ba{te i tako do|e do kapitalnog objekta, za onoliko para koliko je Zemqoradni~ka zadruga, u ~ijim je rukama taj objekat sada, du`na i blokirana.

– Sasvim sam siguran da je ovo, zapravo, vid {tedwe – rekao je Filipovi}. – Ovo nije zadu`ivawe za plate, op{tinski automobil, potro{nu robu, nego za ne{to {to op{tini mo`e omogu}iti razvoj.

Skup{tina je ju~e izglasala i odluku o uvo|ewu ekolo{ke takse u Karlovcima i usvojila Lokalni akcioni plan za mlade od 2010. do 2013. godine. Doneto je i re{ewe o imenovawu Upravnog i Nadzornog odbora Turisti~ke organizacije, jer je prethodnima istekao mandat. Novi Upravni odbor sa~iwavaju predsednik Aleksandar Prekodravac i ~lanovi Vladimir @eravica, Maja Bogdanovi}, Vojislav Petrov i \ur|ica [nur. Za predsednika Nadzornog odbora imenovana je Dana Tewovi}, a za ~lanove Nata{a Brzanovi} i Milica Vi{ekruna. Z. Ml.

EKOLO[KI POKRET USTANOVIO NOVU NAGRADU

Za Medaqu ~asti predlozi do 31. marta Ekolo{ki pokret grada poziva sve organizacije i gra|ane Novog Sada da upute predloge za dodelu Medaqe ~asti Novog Sada, novoustanovqene najvi{e nagrade Pokreta, saop{teno je ju~e iz Ekopokreta. Medaqa ~asti dodequje se za izuzetno pregala{tvo i postignute rezultate u za{titi `ivotne sredine i duhovnog nasle|a, za radni i `ivotni doprinos u razvoju i podsticawu najvi{ih qudskih vrednosti uz o~uvawe moralnog i

stru~nog integriteta i ispoqenu hrabrost.

Nagrada se sastoji od plakete i nova~nog iznosa, koji se odre|uje za svaku godinu posebno, a dodequje je predsednik Skup{tine Ekolo{kog pokreta. Predlozi sa obrazlo`ewem mogu se dostavqati do 31. marta na adresu Ekolo{kog pokreta Novog Sada, Vojvo|anskih brigada 17/1 uz naznaku Predlog za Medaqu ~asti.

S. K.

GO DSS O NOVIM KOMUNALNIM TAKSAMA

Nokaut posustale privrede Gradski odbor Demokratske stranke Srbije na ju~era{woj konferenciji za medije izneo je mi{qewe da }e najnovije vi{estruko poskupqewe komunalnih taksi za isticawe firme i reklame vrlo brzo dovesti do ga{ewa ionako posustale male privrede u Novom Sadu.

- Da bi napunili istaweni buxet, vlasti su udarile po xepu gra|ana i privrednika i pogazile predizborna obe}awa o dovo|ewu investitora i stvarawu podsticajnog poslovnog ambijenta – kazao je portparol GO DSS Predrag Svilar, navode}i da }e, od pet hiqada registrovanih radwi i preduze}a, neka na ime ovih taksi godi{we pla}ati i do hiqadu evra.

I. S.

SRS: Pqa~ka nije re{ewe Gradski odbor Srpske radikalne stranke ocenio je da su posledwa poskupqewa usluga gradskih javnih i javno–komunalnih preduze}a poku{aj da se otklone posledice nestru~ne, nemarne i neodgovorne politike, koju vodi vlast u Novom Sa-

du. GO SRS-a je u ju~era{wem saop{tewu za javnost pozvao demokratsku stranku i wene koalicione partnere “da prestanu sa pqa~kom Novosa|ana” i posvete se re{avawu komunalnih problema.

I. S.

Foto: S. [u{wevi}

Bager }e poravnati nesavesnost

IZLO@BA U DOMU PENZIONERA NA NOVOM NASEQU

Stari sugra|ani pokazali ume}e

Ru~no ra|eni proizvodi nastali uz mnogo truda i qubavi izlo`eni su ju~e u Domu penzionera na Novom nasequ. [trikani xemperi i {alovi za jo{ uvek hladne zimske dane, unikatne ta{ne, jastuci, krpene lutke, satovi i oslikana staklarija samo su deo bogate ponude koja se mogla videti i kupiti na izlo`bi.

Svi radovi delo su korisnika ovog doma nastali u okviru radne terapije koju uspe{no sprovode

radni terapeuti Borka ]etkovi} i Nada Juri}. Izlo`bu je otvorila rukovodilac Doma na Novom nasequ Milica Tucakov zahvaliv{i se svima na poseti. Nakon toga razgledawe je po~elo, a neki od unikatnih radova na{li su nove vlasnike me|u rodbinom, prijateqima i korisnicima ostalih penzionerskih Domova u okviru gerontolo{kog centra "Novi Sad".

B. P. P.

DANAS POLUFINALE TAKMI^EWA „BESEDA U ZORANOVU ^AST”

Smotra najboqih mladih govornika Polufinalno ve~e takmi~ewa "Besede u Zoranovu ~ast" po~iwe ve~eras u 18 ~asova u Pozori{tu mladih u Ulici Igwata Pavlasa 4-8. Mladi besednici koji su pobedili na lokalnim takmi~ewima odr`anim u svim ve}im gradovima Vojvodine govori}e na temu "Niko nije tako dobar, koliko bi mogao da bude ako se jo{ potrudi". Polufinalno takmi~ewe organizuje Demokratska omladina Novog Sada a takmi~are }e ocewivati `iri u kome }e biti supruga pokojnog premijera Zorana \in|i}a Ru`ica \in|i}, glumica Jovana Bala{evi}, predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i ministri u Vladi Republike Srbije iz redova Demokratske stranke Dragan [utanovac i Oliver Duli}.

I. S.

DANA[WI PROGRAM SALONA KWIGA

Zaslu`nima nagrada „Laza Kosti}” Na 16. me|unarodnom salonu kwiga danas }e u 11 ~asova u Kongresnom centru u sali 5 biti uru~ene kwi`evne nagrade "Laza Kosti}" pesnikiwi Radmili Lazi}, Slu`benom glasniku za ediciju "Velikani srpske kwi`evbnosti", Zavodu za uxbenike iz Beograda i Srpskom kulturnom dru{tvu "Prosvjeta" iz Zagreba za sabrana dela Sime Matavuqa i izdava~koj ku}i "Kairos" iz Sremskih Karlovaca za ediciju "Stra`ilovo". Na istom mestu u 12 ~asova po-

~e}e okrugli sto na temu mediji i kultura. U 13 ~asova u Master hali na bini po~e}e program "Laureati" koji predstavqa sve dobitnike kwi`evnih nagradi izme|u dva salona. Danas }e biti predstavqen dobitnik"Andri}eva nagrade" Mirko Demi}, autor "Molskih akorda". U~estvova}e i kwi`evnik i kwi`evni kriti~ar Frawa Petrinovi}. Danas }e u 10.30 minuta u Master hali biti otvoren Evropski fejsbuk pesni~ki festival.

A. V.

VESTI Treninzi uz deponiju sme}a - Devoj~ice treniraju u zaista lo{im uslovima. Svla~ionice proki{wavaju, toalet nije za kori{}ewe, a opasnost od zaraze predstavqa i divqa deponija koja se nalazi uz samu ogradu terena - rekao je predsednik udru`ewa gra|ana "Kom{ija" Svetozar Jovi~i} na ju~e odr`anoj konferenciji za novinare, a povodom lo{ih uslova u `enskom rukometnom klubu iz Petrovaradina. Ovaj klub postoji preko 30 godina, a prelaskom u vi{i rang takmi~ewa promenio je ime u @RK "Vojvodina". Generacije devoj~ica vredno treniraju i osvajaju pehare, ali u uslovima koji nisu dostojni qudskog bi}a, ogor~eno ka`e predsednik UG "Kom{ija".

I. D.

Izlo`ba „Novac na tlu Srbije” Stru~no tuma~ewe izlo`be “Novac na tlu Srvije – Izrada nov~anica Narodne banke u Francuskoj – kraj 19. i po~etak 20. veka” bi}e odr`ana ve~eras u 18 ~asova u Galeriji Matice srpske. O izlo`bi }e govoriti saradnice Odeqewa za komunika-

cije Narodne banke Srbije Vesna Kova~ i Sne`ana Radisavqevi}.

Galerija Matice srpske nalazi se na Trgu galerija 1.

N. V.

Besplatni pravni saveti Forum `ena Lige socijaldemokrata Vojvodine odr`a}e tribinu na temu "Rodnog buxetirawa" ve~eras u 19 ~asova u kino sali stranke, na Trgu mladenaca 10. Govori}e sociolo{kiwa Vi{wa Ba}anovi}. Tim pravnika LSV danas od 17 do 19 ~asova, u prostorijama stranke pru`a i besplatne pravne savete gra|anima.

B. P. P.

VOJVODINA

petak5.mart2010.

DNEVNIK

c m y

10

BE^EJSKI ODBORNICI PRIHVATILI PROGRAM ZAKUPA ZEMQI[TA

Prvo javno nadmetawe BE^EJ: Samo su dve ta~ke dnevnog reda ju~era{we 23. sednice be~ejskog parlamenta zavrednele ve}u pa`wu i obe rasprave pokrenuo je dr [andor Pal. Prvo se razvila rasprava vezana za dono{ewe Godi{weg programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta op{tine Be~ej, a zatim dono{ewe Odluke o izmenama Odluke o snabdevawu vodom.

- Do sada nije bilo javnog nadmetawa u na{oj sredini, a sada }e se na}i 11.592 hektara

ZACEVI]E SE KANAL NA PROZIVCI

Nezaga|eno zemqi{te atraktivnije

SUBOTICA: Otvoreni kolektor tri, koji vodi ka pre~ista~u i uliva se ~etiri druga kolektora, godinama stvara probleme stanovnicima dveju mesnih zajednica Bajnat i Prozivka u Subotici. Problem ne predstavqaju samo neprijatni mirisi koji se {ire po nasequ, nego je i zemqi{te ekolo{ki ugro`eno. Inicijativa za re{avawe problema postoji vi{e od 30 godina i pro{le godine potpisan je ugovor izme|u grada i Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa o izradi tehni~ke dokumentacije za zacevqewe otvorenog kanala dela kolektora. Investicija staje 10 miliona dinara, a po~etkom januara firma „Ika konsalting” iz Beograda izabrana je kao najboqi ponu|a~ za realizaciju projekta.

- Verujemo da }emo do kraja godine zavr{iti zacevqewe de-

la kolektora tri, {to je izuzetno bitno, jer se u wega ulivaju drugih pet kolektora. Deo kolektora tri duga~ak je 1.700 metara i kanal se prostire od deponije do Pre~ista~a. Kanal odvodi atmosferske i otpadne vode direktno u Pre~ista~.

Problem je u tome {to je otvor kanala nezacevqen i otvoreni deo kanalske mre`e cele godine zaga|uje zemqi{te - obja{wava ~lanica Gradskog ve}a za ekologiju i komunalije Suzana Duli}.

Re{avawem problema otvorenog kolektora tri u Subotici, grad }e imati i beneficije, jer }e gra|evinsko zemqi{te biti atraktivnije budu}im investitorima. Pored toga, grad planira i uradi reviziju kolektora u gradu, kako bi se kanalska mre`a rasteretila.

A. A.

Po~iwe De~iji festival KAWI@A: Tre}i „De~iji festival” po~iwe danas 12 sati u Osnovnoj {koli "Jovan Jovanovi} Zmaj" u Kawi`i, traja}e tri dana i ima}e me|unarodni karakter, jer }e pored dece iz na{e zemqe u~estvuju i wihovi vr{waci iz Ma|arske i Rumunije. Raznovrstanim programom u~esnici }e se predstavqati tri dana, u kojem }e se u~esnici predstaviti u izvo|ewu narodnog, umetni~kog i drugog stvarala{tva odvija}e se u fiskulturnoj sali {kole. Priredi}e se izlo`be fotografija i slikarskih ostvarewa na temu, prikaza}e se zanimqivi predmeti i kolekcije „Priroda” i „Osmeh”, a na programu su i igre spretnosti koje }e se odvijati u dvori{tu {kola i podru~ju grada.

M. Mr.

BIOSKOPI ZREWANIN SINEMA „Neo~ekivana qubav” (18, 21) PAN^EVO „Artur i Maltazarova osveta”

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: "Planeta 51" (18), "Da li ste ~uli za Morganove" (20), "Imaginarijum doktora Parnasusa" (21.30). Ulaznica ko{ta 250 dinara

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena "Jovan \or|evi}": "Travijata" (19), scena "Pera Dobrinovi}": "Ujkin san" (19.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, "Novi Sad grad kakvog vi{e nema" (do 1. maja).

Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka"

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od srede, 3. marta, u 7 sati, do ~etvrtka, 4. marta, u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sne`ana Bosi}, Branka Vla~i}, Ivana Leki}, Vesna Vidi} i Tijana Buri} iz Novog Sada, Nata{a Kija~ki iz Sremske Kamenice, Sofija Goli} iz Futoga, Maja La~ok iz Ba~kog Petrovca, Biqana Bebi} iz [ajka{a, Sla|ana Savi} iz Vilova, Mirjana Govor~inovi} iz \ur|eva, Mirjana ]etojevi} iz Iriga, Brankica ^uturilo iz In|ije, Jefa Horvat iz Be~eja i Sanela Krsti} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Valerija Mogi}, Marija Mi{i}, Qiqana Ajdi}, Ana [etraj~i}-Tomi} i Milica Pavlovi} iz Novog Sada, Danijela [ipo{ iz Be{ke, Milana Radanovi} iz ^uruga, Elvira Mecek-Horvat iz Be~eja, Milena Novakovi} iz Mladenova, Elena Pro}-Dace{en iz Kule i Sne`ana Bo`i} iz @arkovca.

nameweno ovakvoj vrsti zakupa.

Postupku prava pre~eg zakupa, bilo po osnovu vlasni{tva infrastrulture (2.136 hektara) ili po osnovu uzgoja `ivotiwa (4.213 hektara), podle`e 6.349 hektara. Kako je skoro 131 hektar izuzet iz zakupa, to ostaje za javno nadmetawe ukupno 4.632 hektara. Novina je da se zakupninapla}a unapred, a tako se odre|uje i du`ina zakupa. ^etrdeset odsto prihoda od zakupa pripada lokalnoj zajednici - naglasila je predsednica Komisije za

izradu Nacrta programa Julija Popi}.

Dr [andor Pal je podneo amandman za brisawe Ba~kog Petrovog Sela iz dokumenta o snabdevawu vodom, jer se snabdeva tehni~kom, a ne pija}om, vodom.

- Po normativima na{e op{tine, samo voda koja je proizvod Fabrike vode u Be~eju je pija}a voda, a ostale vode su tehni~ke, {to ne zna~i da nisu pitke. Tako je i u Ba~kom Petrovom Selu. Da bi Ba~ko Petrovo Se-

VESTI

ODLUKA OP[TINSKOG PARLAMENTA KAWI@E

Ukinuta pe{a~ka zona KAWI@A: Usvajawem izmene odluke o bezbednosti saobra}aja na putevima na teritoriji op{tine Kawi`a, na prekju~era{wem zasedawu op{tinskog parlamenta, ukinuta je pe{a~ka zona u delu Glavne ulice u Kawi`i, koja je uspostavqena po~etkom pro{log leta. Izmenama }e se ve} tokom ovog meseca, ~im odluka stupi na snagu i obave tehni~ki preduslovi izmenom saobra}ajne signalizacije uspostaviti novi re`im saobra}aja u centru grada. U izmeni op{tinske odluke koja je izazvala razli~ito reagovawe, pa i nezadovoqstvo gra|ana i preduzetnika podno{ewem peticije sa oko 1.200 potpisa, ovog puta jednoglasni su bili odbornici vladaju}e Ma|arske koalicije i opozicije iz Demokratske stranke, ali je izja{wavawu prethodila polemika.

Opozicija je kako je potsetio odbornik i biv{i predsednik op{tine Karoq Kermeci (DS) u maju pro{le godine, kada je uvo|ewe pe{a~ke zone bilo na dnevnom redu SO, predlagala da se odlu~ivawe odlo`i, ali da je usledilo uveravawe da se sve radi zbog po~etka turisti~ke sezone.

- Za postavqawe saobra}ajne signalizacije i `ardiwera utro{eno je vi{e od milion dinara, a efekti zatvarawa Glavne ulice za saobra}aj nisu doneli o~ekivane prednosti. Zbog smawenog prometa usledilo je zatvarawe 11 prodavnica i dve banke, a ostalo je jo{ devet prodavnica koje su trebale da koriste pogodnosti Glavne ulicem ka`e Kermeci.

U novembru je posle peticije odluka preispitivana i samo delimi~no izmewena, ali prema re~ima Kermecija, sre}om nisu postavqani novi znaci i pravqeni tro{kovi, jer se sada Glavna ulica osloba|a za saobra}aj. On dodaje da su ovakvi postupci za ~u|ewe, me|utim, da je prihvatqiva i za opoziciju, koja je takvu odluku `elela, ali ne po cenu odugovla~ewa, te smatra da bi vladaju}a koalicija ubudu}e trebalo da saslu-

{a i predloge opozicije i gra|ana.

Predsednik op{tine Mihaq Wila{ (MK) nagla{ava da u radu lokalne samouprave postoji kontinuitet, tako da je dono{ewem odluke o pe{a~koj zoni samo nastavqena i sprovedena zamisao koja je ranije zapo~eta.

- Smatrali smo da su prilikom dono{ewe odluke argumenti u interesu gra|ana, turista i za{tite `ivotne sredine. Tada je opozicija tra`ila odlagawe dono{ewa odluke. Videli smo rezultat, vi{e puta o tome ras-

na ulica najprometnija, najve}e parkirali{te u gradu, te da se u interesu gra|ana, bawskih i durgih gostiju mora obezbediti da Kawi`a bude "grad ti{ine", pri ~emu je konstatovano da zatvarawe saobra}aja na Glavnoj ulici ne trpi odlagawe. Kermeci je uzvratio da je je evidentno da je dokument sa~inila radna grupa, me|utim, da je odluka stigla samo do Op{tinskog ve}a i nije se na{la na dnevnom redu SO. Umesto pe{a~ke zone izmenom je predvi|eno je da se u

Godi{wa Skup{tina radikala [ID: Uz prisustvo brojnih ~lanova i simpatizera stranke u Domu kulture kulturno-obrazovnog centra [id, odra`ana je redovna godi{wa skup{tina Srpske radikalne stranke.

Pored brojnih gostiju Sku{tini su prisustvovali predsednici op{tinskih odbora Srpske radikalne stranke Srema kao i predsednik Okru`nog odbora za Srem Vitomir Plu`anovi}.

Izve{taj o radu, plan i program za 2010. godinu na Skup{tini je podneo predsednik Op{tinskog odbora SRS Mita Avramov. Izabrano je 10 novih ~lanova Op{tinskog odbora.

D. S.

Zakupqeno jo{ 260 hektara [ID: Na drugoj ovogodi{woj licitaciji za zakup dr`avnog zemqi{ta, najvi{e cene su postignute za parcele u selu Jameni, oko 19 kilometara udaqenom od [ida.

Ina~e, na podru~ju {idske op{tine u zakup je dato ukupno 4,3 hiqade hektara oranica koje se nalaze u 19 naseqenih mesta. Za op{tinski buxet to je zna~ajna suma novca.

D. S.

Pe{a~koj zoni u Kawi`i odbrojani dani

pravqali jer je javno mwewe bilo podeqeno. Svaka odluke se mo`e preispitati, pa smo sada sve odmerili i predlo`ili najracionalniju odluku. Ne stoje argumenti da su prodavnice zatvarane zbog smawenog prometa usled zatvarawa Glavne ulice, nego je to i posledica ekonomske krize. [to se tro{kova ti~e za uspostavqawe pe{a~ke zone oni su mnogo mawi nego {to tvrdi Kermeci i oni su u kategoriji redvonog odr`avawa tvrdi Wila{.

Zamenik predsednika op{tine dr Mihaq Bimbo je posetio da je prethodna vlast u kojoj je i sam u~estvovao nameravala da uspostavi pe{a~ku zonu, {to je bilo i definisano u predlogu radne grupe u dokumentu „Preobra`aj Kawi`e - bawski grad”.

Tada je konstatovano da je Glav-

Foto: M. Mitrovi}

Glavnoj ulici i delu Glavnog trgu uspostavi „zona 30”, sa saobra}ajem uz ograni~enu brzinu do 30 km na sat. Za sva vozila zabrana saobra}aja }e i daqe va`iti radnim danom od 19 do 5, a subotom i nedeqom od 14 do 5 ~asova, osim za vozila hitne pomo}i, vatrogasna i policijska vozila u izvr{avawu slu`benih zadataka, interventna vozila za odr`avawe komunalne i telekomunikacione infrastrukture i putni~ka vozila stanara. Sa ukidawem pe{a~ke zone izmeni}e se i re`im saobra}aja u ulicama Svetog Stefana i Bolmanskoj, koje umesto jednosmernih ponovo postaju dvosmerne, s tim {to }e u Bolmanskoj biti zabraweno zaustavqawe i parkirawe, a u Glavnoj i Svetog Stefana parkirawe }e biti s jedne strane kolovoza.

M. Mitrovi}

DOKTOR KRSTO KURE[ REKORDER DOMA ZDRAVQA

Lekar koji je pregledao pola [ida [ID: Lekar op{te prakse dr Krsto Kure{ pregledao je blizu 14.000 pacijenata, {to je 30 odsto pacijenata {idske op{tine i tako postao rekorder Doma zdravqa. Direktor ove ustanove dr Svetozar Manojlovi} ka`e da je to oko 6.000 vi{e pregleda nego {to predvi|a zakon. Dr Kure{ je [id do{ao iz Sarajeva gde je dugo godina radio u sarajevskoj bolnici, a potom na Palama. Ratni vihor doneo ga je u [id gde je kako ka`e sreo divne qude {to moj posao, ai `ivot u~inilo lak{im.

Pored uspe{nog le~ewa velikog broja pacijenata na ovom podru~ju dr Kure{ je i

lo dobilo pija}u vodu, neophodno je obezbediti petnaestak miliona evra, {to u ovom trenutku nije mogu}e. Po zakonu, mesne zajednice vi{e nisu nadle`ne za snabdevawe vodom, izuzev ako formiraju javno preduze}e u svom naseqenom mestu, pa je otuda bilo neophodno da be~ejskom JP „Vodokanal” poverimo posao snabdevawa vodom u naseqenim mestima - pojasnio je predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi.

V. Jankov

Dr Krsto Kure{

~lan Op{tinskog ve}a. Kada nije u Domu zdravqa prisustvuje svakoj sednici Ve}a gde ima priliku da unapredi zdravstvenu za{titu stanovnika ove op{tinw.

On je i li~ni lekar fudbalskih klubova „Radni~ki” iz [ida, „Big bul” iz Ba~inaca i „Fru{kogorac” iz Kukujevaca. U toku prvenstva dr Krsto se uvek nalazi na utakmici jednog od ova tri kluba. Pored fudbala dr Kure{ voli i skijawe, a ima i diplomu ski trenera. Zato svake zime odlazi Jahorinu, a od trenerskog poziva morao se oprostiti.

D. Savi~in

Ne otkupquju stanove solidarnosti [ID: Iako je svojevremeno postojalo veliko interesovawe za otkup stanova solidarnosti koji se nalaze u vlasni{tvu op{tine [id, sude}i po nedavnoj izjavi na~elnika Op{tinske uprave Romka Papuge malo se sada{wih stanara odlu~ilo na otkup.

Op{tina ima 21 stan od kojih su dva dodeqena Domu zdravqa, a 19 je ostalo za otkup.

Na jednoj od sednica Skup{tine op{tine [id zamenik direktora Javnog preduze}a za gra|evinsko zemqi{te Du{ana Ritana podnose}i izve{taj o broju ovih stanova rekao je da je do{lo do zastoja iako su qudi zainteresovani za otkup.

Dok se vlasnici ne odlu~e da otkupe nekretnine Op{tina }e, po re~ima Papuge, odrediti tr`i{nu vrednost zakupnina.

D. S.

Nikad heroin BE^EJ: Na sceni Gradskog pozori{ta Be~ej ve~eras od 20.30 sati bi}e izvedena predstava „Nikad heroin” AK Teatra iz Vaqeva.

Dramatizaciju i re`iju predstave potpisala je Angelina Luki}, a u gluma~kom ansamblu je deset mladih glumaca, koji pozori{nu umetnost shvataju kao mo}an na~in edukacije, promocije aktivizma i podizawa svesti mladih i onih koji to nisu.

Upravo iz tog razloga poruka da heroin ne treba uzimati nikada, ni malo, ni jednom, ni ponekad... Ulaznice za ve~era{wu predstavu ko{taju 150 dinara.

V. J.

VOJVODINA

DNEVNIK UMESTO VRBA[ANA PARE ZA KANAL TRA@E AUSTRIJANCI

i najve}i izazov za stru~wake koji se bave ovim poslovima.

Samo va|ewe muqa i pronala`ewe novca za taj posao bile su teme sastanka predstavnika lokalne samouprave u Vrbasu i tima austrijske konsultantske ku}e PNO i Alma-mons, wihovog partnera u Srbiji. U okviru ORIO programa Vlade Holandije, koji je trenutno otvoren za prijave, dodequju se bespovratni sredwi „grantovi” u visini od 50 do 100 miliona evra, a kompanija PNO, kao nezavisna konsultatantska ku}a, ponudila je da posreduje. Prema re~ima ~lana op{tinskog ve}a Aleksandra Kruni}a prvi sastanak sa kon-

sultantskom ku}om prethodi}e eventualnom upu}ivawu pisma o namerama, a potom i konkretnoj ponudi kompanije PNO. - Ukoliko nam novac bude odobrena zaokru`ili bi smo finansijsku konstrukciju posledwe faze revitalizacije kanala koja je jo{ u fazi izrade. U tom slu~aju, procenat koji dobija PNO kao posrednik iznosi ~etiri odsto, dok u suprotnom op{tina nema nikakve obaveze ka`e Kruni} dodaju}i da bi faza izmuqavawa trebalo bi da po~ne 2012. godine, po zavr{etku magistralnog kolektora otpadnih voda izme|u Kule i Vrbasa.

N. Perkovi}

Obuka za pisawe projekata APATIN: Sedam op{tina Zapadnoba~kog i Ju`noba~kog okruga - Sombor, Apatin, Kula, Oxaci, Vrbas, Be~ej i Ba~, }e zajedni~kim projektom sa slovena~kom `upanijom Slovenska Bistrica u~estvovati u programu „Exchange 3”, konkuri{u}i prema fondovima Evropske unije. Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu Jadranka Beqan- Balaban je na skupu u Apatinu, koji je nosilac projekta, istakla zna~aj saradwe sa Slovencima koji imaju iskustva posebno u pretpristupnim fondovima Evropske unije.

Radi ja~awa kapaciteta lokalnih vojvo|anskih samou-

prava, u okviru saradwe sa Slovenskom Bistricom, oko 50 qudi iz svih sedam op{tina Vojvodine }e imati obuku i treninge za pisawe projekata i upoznavawe sa dokumentima i standardima EU. Predstavnici op{tina }e odlaziti u Sloveniju na praksu, gde }e se upoznavati sa radom lokalnih samouprava i odgovaraju}ih agencija. Najazad, Slovenci }e obezbedi mentore koji }e pratiti rad ekipe 50 qudi koji treba da prenesu slovena~ka i evropska iskustva - rekla je Balaban.

Ukoliko bi se projekat sedam op{tina prihvatio u pro-

DR@AVNI SEKRETAR TOMISLAV STANTI] U POSETI SOMBORU

Japanska donacija za dodatne mamografe @UTI MOST JO[ UVEK SE RENOVIRA

Radovi stali i pre po~etka ZREWANIN: Dugo najavqivana popravka dotrajalog „@utog mosta” u Zrewaninu otrgla se kontroli. Prvo su radovi odlagani nekoliko puta zbog nedostatka novca, a kada su i po~eli – otegli su se u nedogled. Zatvarawem mosta stvoren je saobra}ajni kolaps u gradu i ko zna koliko }e jo{ potrajati dok putni~ka i ostala vozila ne budu mogla normalno da prelaze preko wega. Tim povodom reagovao je i Gradski odbor Liberalno demokratske partije u Zrewaninu koji je podsetio da su iz Direkcije za ure|ewe grada stizala saop{tewa da }e radovi potrajati do prole}a. „Prole}e sti`e, ali most ne}e biti zavr{en. Lo{e je to {to se

kraj radova i ne nazire, jer se na mostu ni{ta ne radi ve} oko mesec dana. Posledice ovakvog nemara su za stanovnike na{eg grada nepodno{qive i to traje ve} vi{e od tri meseca. Zagu{ewa u saobra}aju su svakodnevna i traju po vi{e sati, tako da je gra|anima ote`ana, a ponekad i onemogu}ena komunikacija sa delovima grada koji se nalaze „iza ovog mosta”, upozoravaju iz zrewaninskog ogranka LDP-a.

Ova stranka upitala je nadle`ne za{to se na mostu ni{ta ne radi, kada }e biti zavr{ena wegova popravka i da li ima para za okon~awe radova. @. B.

SOMBOR: Tokom obilaska somborske Op{te bolnice i mobilnog digitalnog mamografa trenutno u ovom gradu, dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa Tomislav Stanti} je naglasio da je su dva mobilna mamografa nabavqena u koordinisanim akcijama ovog ministarstva i Fondova „B92” i „Princeza Katarina Kara|or|evi}”, u potpunosti ispunila o~ekivawa.

- Akciju rada mobilnih mamografa, pored onog najvidqivijeg prevencije raka dojke, treba posmatrati i kao svojevrsno snimawe situacije stawa u zdravstvenim ustanovama kada je ovaj vid prevencije u pitawu, ali i kao vid podizawa svesti na{ih gra|anki i gra|ana o va`nosti prevenirawa bolesti kazao je Stantni}, upozoravaju}i da Srbija jo{ uvek spada u red dr`ava u kojima je smrtnost u slu~ajevima raka dojke nedopustivo visoka po kriterijumima razvijenih zapadnih zemaqa. - Karcinom dojke ne mo`ete u ovom mo-

mentu iskoreniti, jer se ne znaju ni pravi uzroci wegovog nastanka, ali sveobuhvatnom prevencijom i ranim otkrivawem mo`ete gotovo u potpunost iskoreniti mortalitet. Upravo to je na{ zadatak, da u slede}ih pet godina ovu stopu mortaliteta smawimo za 25 odsto i da u periodu od ~etiri godine mamografski pregledamo 650 hiqada `enakako bismo do{li do zacrtanog ciqa da u slede}ih pet godina smawimo stopu mortaliteta za 25 odsto.-

Gu`va i na mobilnom mamografu

kazao je Stanti} naglasiv{i da je od po~etka rada mobilnih mamografa, nakon wihovog „odlaska” iz pose}enih sredina, nivo zdravstvene za{tite u ovom segmentu po pravilu bio popravqan, ~emu je razlog edukacija doma}ih radiologa, kroz zajedni~ki rad sa iskusnim mobilnim ekipama.

- Pored Fodnova koji su uz Ministarstvo zdravqa bili nosioci akcije nabavke mobilnih mamografa moram izraziti zahvalnost i prema vi{e od 120 firmi u Srbiji koje su pokazale korporativnu odgovornost i svojim donacijama omogu}ile wihovu nabavku.- kazao je Stanti} i za ponedeqak najavio dolazak delegacije Vlade Japana, koja }e u resornom republi~kom Ministarstvu zdravqa obaviti razgovore u vezi svoje najnovije donacije, nabavke 30 mamografa, od kojih }e jedan biti obezbe|en i za somborski Dom zdravqa.

M. Miqenovi}

ZAVR[AVA SE JAVNA RASPRAVA O LEGALIZACIJI

Privrednicima unapred skupo

vesticije – ocenio je predsednik ZREPOK-a Dragan Vidakovi}.

Nedugo posle javnog istupa Vidakovi}a reagovao je kabinet gradona~elnika Zrewanina, iz kojeg

gramu „Excange 3” sedam op{tina bi trebalo da u~estvuju sa 10 odsto sredstava ukupnog buxeta projekta.

Rudi Mer{ak iz `upanije Slovenska Bistrica je istakao da je wihova gradona~elnica Irena Majnc, ujedno predsednica komisije evropskih regija {to daje ve}u mogu}nost za prolaz projektima koji }e dolaziti iz Vojvodine.

U projekatu saradwe sa Slovencima aktvno }e u~estvovati i nevladina organizacija „Alfa”, koja je do sada aplicirala projkete prema Evropskoj uniji.

J. Prel~ec

VESTI Gradona~elnik u [vedskoj ZREWANIN: Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov i {ef kabineta Qupka Bojovi} Cveji}, u okviru IFC projekta „Ja~awe konkurentnosti na lokalnom nivou” bili su u poseti [vedskoj. Tamo su imali priliku da vide na koji na~in se ekonosmki razvija lokalna samouprava, i kako se prilago|ava finansijskoj krizi. @. B.

Glasno protiv fa{izma

Da Somborkama ne fali edukacije o va`nosti prevencije raka dojke, govori i podatak da su kroz preliminarne preglede pro{le ~ak 1.562 `ene koje su i upu}ene na snimawe. Mada je kapacitet mamografa sa pet podignut na sedam `ena na sat, a pri tome se radi i nedeqom, velik broj `ena ipak nije mogao biti upu}en na snimawe i pored ~iwenice da je predvi|eno da mobilni mamograf u Somboru bude od 15. februara do 15. marta. Ipak, kako su naglasili Stanti} i direktor somborske op{te bolnice Branislav Boji}, ove „prekobrojne” `ene }e biti pregledane na stacionarnom mamografu.

ZREWANIN: Odluke o ure|ivawu i visini naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, ~iji nacrti su nedavno usvojeni na sednici Skup{tine grada Zrewanina, izazvale o{tre reakcije pojedinih privatnika i pre nego {to su se na{le na javnoj raspravi. Udru`ewe „Zrewaninski poslovni krug”, koje okupqa vode}e privrednike u gradu, nedavno je upozorilo da }e, ako ovakva odluka stupi na snagu, naknada biti dva do tri puta skupqa.

- Odluka je neprihvatqiva kako pravno tako za gra|ane i privredu. Ovakav predlog ne bi trebalo ni iznositi na javnu raspravu jer bi po usvajawe takve odluke propao proces legalizacije, a bile bi zaustavqene in-

11

SLOVENCI POMA@U VOJVO\ANSKE OP[TINE

Izmuqivawe pla}aju holandski fondovi?

VRBAS: Jedna od najpoznatijih konsultantskih ku}a u Evropi, kompanija PNO iz Austrije, ponudila je lokalnoj samoupravi u Vrbasu da posreduje kod takozvanog ORIO programa holandske Vlade koji bi platio izmuqivawe Velikog ba~kog kanala. To bi trebalo da bude zavr{na faza trenutno najve}eg projekta u Vojvodini - revitalizacije zaga|enog kanala u Vrbasu. Obnavqawe kanala podrazumeva izgradwu kanalizacionih mre`a, centralnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, kolektore otpadnih voda, dok }e samo ~i{}ewe, odnosno izmuqivawe kanala biti mo`da

petak5.mart2010.

je saop{teno da je predlo`enim odlukama o ure|ivawu i naknadi za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta a`uriran spisak ulica i obavqena korekcija urbanisti~kih zona na osnovu kojih se utvr|uje pogodnost lokacije u skladu sa wenom razvojnom mogu}no{}u i povezano{}u sa centrom grada. „Predlo`ene korekcije su prilago|ene stvarnim tr`i{nim uslovima na osnovu investicionih aktivnosti u proteklih nekoliko godina i ostvarenim cenama zakupa. Uskla|ene su, tako|e, sa rastom tro{kova opremawa gra|evinskog zemqi{ta”, re~eno je u kabinetu.

Tek po okon~awu javne rasprave pred odbornicima lokalnog parlamenta na}i se se kona~ni tekst odluka. Zato je bitno da se svi su-

gestijama doprinesu da one budu {to kvalitetnije i prihvatqivije. Ovakvo mi{qewe deli i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton koji je pozvao Zrewanince, kao i organizacije i udru`ewa, zainteresovane za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta da se ukqu~e u javnu raspravu.

- Rok za javnu raspravu je 6. mart. Sugestijama, primedbama i predlozima mo`ete doprineti usvajawu kvalitetnije odluke u ovoj oblasti, a samim tim i boqem i efikasnijem regulisawu jednog dela osetqivog gra|evinskog pitawa – naveo je Marton u otvorenom pismu i precizirao da se nacrti odluka mogu pogledati u Odeqewu za poslove urbanizma, kao i na veb sajtu grada Zrewanina. @. Balaban

BE^EJ: U Kreativnom centru Gradskog pozori{ta, sutra u 18 ~asova, bi}e odr`ana tribina „Glasno za mir protiv fa{izma”, i koncert vi{e antifa{isti~kih bendova u Pozori{nom klubu. U diskusiji u~estvuju mirovna aktivistkiwa Nada Dabi}, iz Antifa{isti~ke akcija Zoran Petakov i drugi...U istom prostoru bi}e postavqena izlo`ba fotografija iz arhiva B-92 i Antifa{isti~ke akcije.

U 21 ~as u Pozori{nom klubu nastupaju „Zbogom Brus Li”, „Tetrapank” i drugih...

Ulaz je besplatan.

L. N.

Amerikanac promovi{e turizam u Sremu PE]INCI: Ameri~ki ekspert za specijalne inicijative iz oblasti turizma Skot Vejn predstavio je u Pe}incima, turisti~ke mogu}nosti petnaest naseqa Doweg Srema predstavnicima op{tina, javnih preduze}a, privrednicima i udru`ewima gra|ana.

Wemu je ovaj posao poverila Pe}ina~ka op{tina s namerom da polaze}i Obedske bare kao najstarijeg prirodnog rezervata i najzna~ajnije ponude za turiste u ovom delu Srema, napravi predlog za poboq{awe turisti~ke ponude u op{tini.

Na sastanku koji su organizovali kancelarija za lokalni razvoj Pe}ina~ke op{tine i USAID/MEGA program, prikazan je film „Obedska bara- vrati}e se Ibis”. Ovim dokumentarcem Pe}in~ani promovisali su Obedsku baru i ukazali na ozbiqne pote{ko}e sa kojima se, zbog klimatskih promena i naru{enog vodnog re`ima, rezervat prirode suo~ava.

A. N.

12

CRNA HRONIKA

petak5.mart2010.

DNEVNIK

NAKON NASRTAJA ISPRED „HEDONISTA”

Okrivqeni se brani sa slobode Novosadska policija uhapsila je Novosa|anina Stanka P. (1988) i podnela krivi~nu prijavu protiv wega zbog sumwe da je 27. februara ispred lokala „Hedonist“ u Novom Sadu po~inio krivi~no delo nasilni~kog pona{awa. Osumwi~eni se tereti da je tada napao Novosa|ane

NA PUTU OYACI – BA^KI GRA^AC

Poginule dve osobe U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se ju~e oko 14 ~asova dogodila izme|u Oxaka i Ba~kog Gra~aca dve osobe izgubile su `ivot.

Kako nezvani~no saznaje Radio-televizija Vojvodine, poginuli su Z. R. i N. S. iz Ba~kog Gra~aca. Drugi detaqi, za sada, nisu poznati.

Regionalni put izme|u ta dva mesta bio je zatvoren dva sata.

U VI[EM SUDU U NOVOM SADU OPET ODLO@ENO SU\EWE BIV[EM ^LANU DIREKCIJE JUL-a OPTU@ENOM ZA IZNUDU

Neuropsihijatri utvr|uju zdravqe Sini{e Vu~ini}a

Su|ewe nekada{wem ~lanu direkcije Jugoslovenske levice (JUL) ~etni~kom vojvodi Sini{i Vu~ini}u, optu`enom za iznudu 140.000 evra od novosadskog biznismena i vlasnika kompanije „Gold auto“ Zlatka Matu{i}a, ponovo je ju~e odlo`eno u Vi{em sudu u Novom Sadu. Kao i vi{e puta do sad, biv{i lider Srpske partije socijalista i aktuelni ~lan Srpske radikalne stranke, po svojoj supruzi Mirjani Vu~ini}, optu`e-

biwa. Tokom procesa, koji traje vi{e od dve i po godine, bezuspe{no je zakazivano desetak pretresa, a sudski spis predmeta protiv bra~nog para Vu~ini}, koji je debeo vi{e desetina centimetara, po re~ima predsedavaju}e krivi~nim ve}em Svetlane Tomi}-Joki}, sadr`i vi{e medicinske dokumentacije nego dokaza u vezi s krivi~nim delom.

Po navodima optu`nice, Vu~ini} je anga`ovao nepoznatog ~ove-

Vladimira B. (1988), Marijanu O. (1990) i Adelu P. (1991) i naneo im lake telesne povrede.

Policija je okrivqenog privela na saslu{awe istra`nom sudiji, koji ga je pustio da se brani sa slobode, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave.

E. D.

INCIDENT NA NOVOSADSKOM BULEVARU

Voza~ yipa vratima na policajku Protiv Zdenka Q. (1971) iz Jevremovca kod [apca policija je podnela krivi~nu prijavu zbog sumwe da je preksino} oko 18 sati na Bulevaru oslobo|ewa u Novom Sadu napao i ometao ovla{}ena slu`bena lica u obavqawu posla. Wemu se stavqa na teret da je odbio da poka`e do-

kumenta policijskoj slu`benici koja mu je saop{tila da je nepropisno parkirao svoj xip i poku{ao da se udaqi, kao i da ju je dva puta udario vratima.

Osumwi~enom se tako|e pripisuje da je vre|ao slu`benicu i policajce koji su u me|uvremenu stigli na lice mesta.

M. V.

SUDBINA POQOPRIVREDNOG PREDUZE]A „MLADI BORAC” U SONTI NAKON RAZBIJAWA KLANA DARKA [ARI]A

Ostaju dr`avni, zakup ne va`i?

Kako se dr`ava, za sada, pokazala odlu~nom u obra~unu s osumwi~enim narkokartelom „[ari}“, te po~ela da pleni imovinu za koju se sumwa da je ste~ena u trgovini drogom, postavilo se pitawe i {ta }e biti s Poqoprivrednim preduze}em „Mladi borac“ u Sonti, selu apatinske op{tine. Ovo preduze}e je, ina~e, dovo|eno u kontekst „poslovnih akvizicija“ klana [ari} u Vojvodini, koje je izvedeno preko nedavno uhap{enog [ari}evog advokata Radovana [trpca iz Novog Sada. Ipak, kako stvari stoje, u statusu ovog preduze}a }e se malo {ta promeniti, po{to formalnopravno nikada nije ni postalo pravo vlasni{tvo advokata li{enog slobode.

Naime, poqoprivredno preduze}e „Mladi borac“ u Sonti je jednoglasnom odlukom svog aktuelnog Upravnog odbora, a u skladu sa zakonskim mogu}nostima, 2. jula pro{le godine samo iznajmqeno na godinu dana [trpcu, koji je, po slovu ugovora, finansijski trebalo da obezbedi nesmetan rad i proizvodwu u ovom preduze}u, a zauzvrat da prihodu-

je sav profit. Samo preduze}e je zapravo dr`avna firma, ~iji je ve}inski kapital (70 odsto) u Akcijskom fondu Republike Srbije, koji nije ni imao zakonske

Upravnom odboru „Mladog borca“ sede i predstavnici apatinske lokalne samouprave, pa je po izbijawu afere ova ~iwenica iskori{}ena u dnevnopoliti~-

bili odsutni, u preduze}u se moglo nezvani~no saznati da im nije upu}en nikakav dopis iz Ministarstva pravde koji bi nagovestio nekakvu zaplenu. Ipak, u

Od Jerkovi}a do [trpca

Upravna zgrada „Mladog borca”

ingerencije da (ne)izdaje preduze}e u zakup. ^lanovi Upravnog odbora, sa zastupnikom dr`avnog kapitala @eqkom Ki{om na ~elu, po izbijawu afere „[ari}“ pravdali su se da su odluku o davawu u zakup poverenog im preduze}a doneli ne sumwaju}i da se radi o sumwivo ste~enom novcu. U

kim nadgovoravawima izme|u socijalisti~ko-radikalske vlasti i opozicije u Apatinu.

Nakon po~etka plenidbe imovine klana [ari}, u ovom preduze}u se nije ni{ta promenilo, odnosno wegov status ostaje nepromewen. Mada su ju~e direktor Stefan @ivkovi} i tehni~ki direktor Zlatan Pavlovi}

Imovina „Mladog borca“, preduze}a koje pored svojih 300 hektara obra|uje i 1.300 hektara dr`avne zemqe, pre{la je u dr`avni portfolio nakon poni{tavawa svojevremenog privatizacionog ugovora s Miletom Jerkovi}em. On, naime, nije ispunio sve klauzule kupoprodajnog ugovora zakqu~enog s Agencijom za privatizaciju.

Apatinu se moglo ~uti da bi u slu~aju intervencije nadle`nih dr`avnih organa mogao biti poni{ten samo ugovor o zakupu s uhap{enim advokatom Radovanom [trpcem.

M. Miqenovi}

NAKON PREKSINO]NOG UBISTVA @EQKA ZE^EVI]A KOD TUTINA

Potraga za osumwi~enim za ubistvo policajca Sini{a Vu~ini} sa suprugom Mirjanom

noj za pomagawe u tom krivi~nom delu, poslao je lekarsko „opravdawe“ da bi opravdao svoje odsustvo.

Ona je kazala da wen suprug ima problema s ki~mom i zglobovima, te da mu je, zbog lekova za bolove koje pije, sko~io i krvni pritisak.

ka da telefonom od Matu{i}a potra`uje razli~ite svote novca na ime nepostoje}eg duga. Vlasniku „Gold auta“ navodno je re~eno da }e imati problema s qudima iz obezbe|ewa Demokratske stranke i vojnom jedinicom „Kobre“. On tvrdi da je od 2001. do 2006. godine

Dve la`ne dojave o bombi Nepoznate osobe su ju~e pre podne dva puta anonimno dojavile da je u zgradi Vi{eg suda u Novom Sadu postavqena bomba. Zgrada suda je evakuisana, a pripadnici policije obavili su protivdiverzioni pregled i ustanovili da su dojave la`ne, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

Vila „Mir” Osim ovog procesa, Vu~ini} odgovara i za ometawe hap{ewa Slobodana Milo{evi}a u vili „Mir“ na beogradskom Dediwu 2001. godine. U toj optu`nici stoji da je bio vo|a grupe koja je spre~avala policiju da uhapsi Milo{evi}a i da je nelegalno nosio automatsku pu{ku.

Tako|e, on je osu|en uslovnom kaznom zbog pretwi novinaru nedeqnika „Vreme“ Milo{u Vasi}u i predsedniku Socijaldemokratske unije @arku Kora}u.

Vu~ini} se i ranije `alio da ne mo`e da prati tok su|ewa, a ju~e je timu neuropsihijatara nalo`eno da pregleda optu`enog i ustanovi wegovo pravo zdravstveno stawe. Prvooptu`eni je ranije donosio nalaze s vi{e klinika u Beogradu, glavni pretres je prekidan i na po tri sata, a lekari koji su ga pregledali bili su mi{qewa da je optu`eni „procesno sposoban“. Razlog nekoliko ranijih odlagawa, osim bolesti, bile su i obaveze wegovih branilaca (koje je tokom postupka mewao zbog „konceptualnog neslagawa“), a u me|uvremenu mu se (dan pred jedno od su|ewa) dogodila i navodna saobra}ajna nesre}a u Bosni i Hercegovini, prilikom povratka u Beograd iz rodnog Tre-

slao koverte s hiqadama evra redovnom autobuskom linijom i Vu~ini}u se pripisuje da je tako „zaradio“ 140.000 evra. Vu~ini} je, ina~e, u Matu{i}evoj kompaniji godinama radio kao savetnik.

Uhap{en je 20. novembra 2007. godine na Bulevaru oslobo|ewa u Novom Sadu sa zna~kom Nezavisnog sindikata policije.

U svojoj odbrani on je od po~etka tvrdio da je nevin, da se radi o montiranom procesu i wegovom politi~kom progonu. Matu{i}a je nazivao „poznatim prevarantom“ i „hrvatskim {pijunom“, a kao glavni motiv wegovog hap{ewa navodi wegovo sklawawe za vreme izbora na kojima bi, kako ka`e, bio ozbiqan predsedni~ki kandidat.

D. A.

– Na putnom pravcu Ribari}i – Mehov kr{, kod Tutina, preksino} je ubijen policajac @eqko Ze~evi} (40). Policija sprovodi opse`nu akciju potrage za Fahrudinom Mavri}em (23), koji je osumwi~en za ubistvo. Blokiran je ~itav kraj, policija obavqa kompletnu potragu – izjavio je ministar policije Ivica Da~i}.

Kako javqa dopisnik Radio-televizije Srbije iz Novog Pazara, policija je preksino} od 20 ~asova na tragu ubici. Kontroli{u se sve raskrsnice, a na terenu je i vi{e od sto pripadnika @andarmerije.

Ministar Da~i} je najo{trije osudio ubistvo policijskog slu`benika Policijske uprave u Novom Pazaru @eqka Ze~evi}a.

– Napad na slu`beno lice predstavqa napad na dr`avu, i to je tako u svim zemqama na svetu – istakao je ministar Da~i}.

Na~elnik uprave policije Mladen Kuribak rekao je da se intenzivno traga ubicom @eqka Ze~evi}a i da se nada da }e po~inilac tog te{kog krivi~nog dela u najskorije vreme biti priveden pravdi. Kuribak je rekao da dr`avni organi moraju efikasnije da rade i za{tite policijske slu`benike.

Kuribak je, posle sastanka s na~elnikom Policijske uprave Dra-

ganom Terzi}em, wegovim zamenicima i policajcima stanice Tutin, posetio porodicu ubijenog Ze~evi}a.

Po saop{tewu MUP-a, Ze~evi}, ina~e iz Tutina, ubijen je preksino} oko 19.30 ~asova, tokom obavqawa slu`bene du`nosti. Ze~evi} je upravqao slu`benim vo-

sastav stanovni{tva – rekao je Da~i}.

Policijski sindikat i Nezavisni policijski sindikat Srbije najo{trije su ju~e osudili ubistvo kolege @eqka Ze~evi}a iz Tutina, navode}i da je to opomena za dru{tvo i pravosudne organe.

Policijski sindikat Srbije je sa-

Put kod sela Batrage, gde je ubijen policajac

Ubijeni @eqko Ze~evi}

zilom prilikom privo|ewa Fahrudina Mavri}a posle intervencije u Ribari}ima. U mestu Batrage, Mavri} je oteo Ze~evi}u slu`beni pi{toq iz futrole i ranio ga u le|a.

Policajac Sead Ha~kovi}, koji je sa Ze~evi}em bio u patroli, uspeo je Mavri}u da oduzme pi{toq.

U BAJMOKU

Me|utim, napada~ je isko~io iz vozila i pobegao u nepoznatom pravcu.

Ha~kovi} nije nastavio poteru jer je Ze~evi} obilno krvario i bio bez svesti. Na putu do Doma zdravqa raweni Ze~evi} podlegao je povredama. Po saop{tewu MUP-a, na uvi|aj su iza{li is-

tra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Pazaru, vi{i tu`ilac i pripadnici Policijske uprave u Novom Pazaru.

– U narednim danima MUP }e u~initi sve da ovaj doga|aj nema posledice po ukupnu stabilnost u regionu, budu}i da je to region u kojem postoji me{oviti

op{tio da je u`asnut ubistvom kolege @eqka Ze~evi}a, koji je u sredu uve~e oko 19.30, posle intervencije u Ribari}ima, u mestu Batrage, nastradao vr{e}i du`nost. „To je tre}i policajac koji je za mawe od godinu dana poginuo brane}i javni red i mir“, isti~e sindikat policije.

E. D.

PRITVOREN OSUMWI^ENI SEN]ANIN

Zadr`an zbog povreda groba

Iza brave posle dvadesetak provala

Zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela povreda groba, Xon M. (32) iz Bajmoka zadr`an je od suboti~ke policije.

Postoji osnovana sumwa da je Xon M. u posledwa dva meseca s nadgrobnih plo~a u Bajmoku skidao mesingane predmete koje je potom prodavao kao sekundarnu sirovinu.

Osumwi~eni }e uz krivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici.

A. A.

Sen}anska policija odredila je zadr`avawe Robertu S. (1986) iz Sente, zbog osnovane sumwe da je po~inio oko 20 te{kih kra|a na teritoriji sen}anske op{tine, pri~iniv{i o{te}enima materijalnu {tetu ve}u od 200.000 dinara. Uz krivi~nu prijavu on }e biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici. Policija je saop{tila da je osumwi~eni od po~etka ove godine, koriste}i fizi~ku snagu i podesan alat, provaqivao uglavnom u nenastawene ku}e i vikendice. Iz wih je odnosio bakarne predmete, alat, prehrambene proizvode i druge predmete koje je prona{ao.

M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak5.mart2010.

13

BIV[EM @ANDARMU IZ SREMSKE MITROVICE PRESU\ENO ZA TE[KO UBISTVO MAJA 2006. NA FRU[KOJ GORI

Za ubistvo i spaqivawe biv{e supruge 40 godina robije Biv{i `andarm Milenko Gavri} (27) iz Sremske Mitrovice osu|en je ju~e u Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici na 40 godina zatvora za krivi~no delo te{kog ubistva na podmukao na~in, jer je 29. maja 2006. godine na Fru{koj gori, kod Le`imira, ubio svoju biv{u suprugu Draganu Koprivicu (28) iz Sremske Mitrovice, a onda telo spalio zajedno s wenim automobilom „golf 5“. Presudu od 40 godina robije izreklo je krivi~no ve}e kojim je predsedavao sudija Goran Gwidi}.

Tokom predistra`nih i istra`nih radwi, a zatim i na glavnom

pretresu, nepobitno je dokazano da je zlo~in nad Draganom Koprivicom izvr{io wen biv{i suprug Milenko Gavri}, tada zaposlen u MUP-u Srbije kao `andarm, s radnim mestom u Novom Sadu.

Gavri} je u po~etku u svojoj odbrani tvrdio da je biv{oj supruzi Dragani zakazao sastanak na Fru{koj gori da bi se dogovorili oko deteta, te da su, dok je razgovarao s wom, wega oteli nepoznati qudi, a Draganu ubili i spalili u wenom automobilu, dok su wega odveli u nepoznatom pravcu.

Me|utim, u istrazi je utvr|eno da je Milenko Gavri} do{ao na

sastanak s biv{om suprugom s radnog mesta, da je u kolima poneo dva litra benzina, te da je Draganu ubio slu`benim pi{toqem @andarmerije, {to je dokazano balisti~kim ve{ta~ewe, a onda le{ stavio u wen automobil, polio benzinom i zapalio i posle toga oti{ao u Crnu Goru.

Kako se Dragana Koprivica nije vratila sa sastanka s biv{im suprugom, weni roditeqi su prijavili wen nestanak i policiji rekli gde je oti{la.

Tek 3. juna 2006. godine policija je prona{la spaqen automobil Dragane Koprivice i u

wemu delove spaqenog tela pokojnice.

Kada je Okru`ni javni tu`ilac podigao prvu optu`nicu, Milenko Gavri} je optu`en za krivi~no delo ubistva, za koje je predvi|ena kazna do 15 godina zatvora. Roditeqi ubijene i wihov advokat Zoran Levajac dokazivali su da je ubistvo Dragane Koprivice pripremano i planirano, da nije izvr{eno na mah i u trenutku besa kada Gavri} nije mogao kontrolisati svoje postupke. Optu`ba za obi~no ubistvo opstala je sve do zavr{etka sudskog procesa. Me|utim, u martu

pro{le godine, kada je sudija Goran Gwidi} trebalo da izrekne presudu, do{lo je do obrta. Tada{wi okru`ni tu`ilac je promenio kvalifikaciju optu`nice i tra`io od suda da Gavri}u sudi za najte`e krivi~no delo – te{ko ubistvo po~iweno na podmukao na~in, za {ta je zapre}ena zatvorska kazna i do 40 godina.

Izri~u}i ju~e presudu pred prepunom velikom ve}nicom Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, Gwidi} je naglasio da su u ovom slu~aju krivica i na~in izvr{ewa krivi~nog dela u potpunosti dokazani, te da je Gavri}u izre~e-

Ubijena Dragana Koprivica

na kazna adekvatna delu koje je po~inio.

Milenko Gavri}, po re{ewu sudskog ve}a ostaje u pritvoru u Pritvorskoj jedinici u Kaznenopopravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici sve do pravosna`nosti presude.

S. Bojevi}

VESELIN VLAHOVI], KOJI JE UHAP[EN U [PANIJI, NA PRVOM SASLU[AWU PRIZNAO RATNI ZLO^IN

Monstrum s Grbavice: „Ubio sam vi{e od 100 Muslimana”

POSLE NAPADA NA TINEJYERA 20. FEBRUARA U NOVOM SADU

Osumwi~eni za poku{aj ubistva maloletnika iza brave De`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Nenad Simovi} odredio je sino} pritvor Ivici K. (1956) iz Ka}a, koji je osumwi~en da je 20. februara u ~etiri sata ujutro u centru Novog Sada naneo te{ke telesne povrede maloletnom Novosa|aninu L. B. (1992).

Kako je „Dnevnik“ pisao, maloletnom prolazniku u Zmaj Jo-

vinoj ulici tom prilikom probodena je plu}na maramica, nakon ~ega je policija tragala za izgrednikom i prona{la ga posle vi{e dana. On je po prvim informacijama bio besku}nik pa je identifikacija i potraga bila ote`ana.

Okrivqenom se pripisuje krivi~no delo poku{aja ubistva.

M. V.

OSU\EN MLADI] U BEOGRADU

Godina zatvora zbog pretwi novinarki RTV B92 Prvi osnovni sud u Beogradu izrekao je ju~e presudu kojom je na godinu dana zatvora osudio Stefana Haxiantonovi}a (23) iz Beograda zbog komentara ostavqenih na dru{tvenoj mre`i „Fejsbuk“ koji su sadr`avali pretwe novinarki RTV B-92 Brankici Stankovi}, autorki emisije „Insajder“.

Okrivqenom Haxiantonovi}u je optu`nicom Prvog osnovnog tu`ila{tva u Beogradu na teret stavqeno krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti, kako je okvali-

fikovan sadr`aj komentara s pretwama upu}enim novinarki Stankovi}, koje je okrivqeni ostavio na ”Fejsbuku”.

Okrivqeni je priznao da je ostavio sporne poruke na „Fejsbuku“ i izvinio se novinarki.

Zbog ~iwenice da je Haxiantonovi} pre ovog krivi~nog postupka bio osu|en uslovno na ~etiri meseca zbog nasilni~kog pona{awa, sud mu je ju~e izrekao jedinstvenu kaznu od 15 meseci zatvora.

J. J.

U POLICIJSKOJ AKCIJI KOD VLADI^INOG HANA

Povre|en nesre}nim slu~ajem

MUP Srbije saop{tio je sino} da je tokom akcije policije na suzbijawu proizvodwe i prodaje droge nesre}nim slu~ajem povre|en Blagoje Stankovi} iz Vladi~inog Hana.

Stankovi} je povre|en na magistralnom putu Grdelica - Vladi~in Han, nakon ~ega je preba~en u Klini~ki centar u Ni{u, gde mu je ukazana lekarska pomo}. U saop{tewu se ne navodi stepen povreda Stankovi}a ali se dodaje da je u toku istraga okolnosti pod kojima je do{lo do nesre}e.

(Beta)

Osumwi~eni za ratne zlo~ine Veselin Vlahovi}, koji je uhap{en u [paniji, priznao je ratne zlo~ine na prostoru biv{e Jugoslavije.

Po pisawu madridskog dnevnika „El pais“, on je tokom saslu{awa {panskoj policiji rekao da je ubio vi{e od 100 muslimana. „Ubio sam vi{e od 100 muslimana i zapalio wihove le{eve“, prenosi list wegovo priznawe, dodaju}i da se ne kaje za ova nedela. Wegovu decu i `enu su tokom rata u Bosni i Hercegovini ubile muslimanske formacije, prenosi list.

On je u utorak uhap{en Veselin Vlahovi} u mestu Altea, a po pisawu „El Vlahovi}evo hap{ewe. U [papaisa“, priznao je da je bio voniji on je osumwi~en za vi{e |a grupacije „Beli an|eli“, pqa~ki i u~e{}e u pucwavi u ~iji su ~lanovi tokom ratova jednom no}nom klubu. na Balkanu, po~etkom devedeIzru~ewe Vlahovi}a tra`isetih godina pro{log veka si}e, kako je najavila, i BiH, gde lovali brojne `ene. Po podaje optu`en za ratni zlo~in cima {panskih vlasti, postoje protiv civila, kao i Crna Gotri me|unarodna naloga za ra, jer je pobegao iz zatvora u

Spu`u, gde je izdr`avao zatvorsku kaznu zbog nasiqa i razbojni{tva.

Zbog ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva po~iwenog na teritoriji BiH, protiv Vlahovi}a se vodi postupak i pred Vi{im sudom u Crnoj Gori.

Vlahovi} je ro|en 1969. godine u Nik{i}u, a u Sarajevo je do{ao 1986. godine, kao bokser lake kategorije i boksovao u Bokserskom klubu „@eqezni~ar“. Uporedo s tim anga`manom, zaposlio se kao izbaciva~, a neko vreme je radio i na obezbe|ewu hotela „Bristol“ i diskoteke BB u okviru tada{weg hotela „Beograd“ u Sarajevu.

Do po~etka rata u Bosni i Hercegovini bio je stalno nastawen na Grbavici. Odranije je bio poznat organima gowewa kao kriminalac, zbog vi{e po~iwenih razbojni~kih kra|a i krivi~nih dela u Sarajevu.

Po zavr{etku rata u BiH Vlahovi} se obreo u Podgorici. Zbog razbojni{tva i nasilni~kog pona{awa 1999. godine zavr{io je u zatvoru u Spu`u. Odatle je pobegao 18. juna 2001. godine.

E. D.

U Novom Sadu osu|en na sedam godina robije Ministarstvo pravde Srbije najavilo je ju~e da }e od {panskih vlasti zatra`iti izru~ewe Veselina Vlahovi}a, koga Srbija potra`uje radi izdr`avawa zatvorske kazne od sedam godina na koju je pred Okru`nim sudom u Novom Sadu pravosna`no osu|en zbog izvr{wa krivi~nog dela ubistva.

Molba za izru~ewe Vlahovi}a bi}e podneta narednih dana, u roku koji je predvi|en Evropskom konvencijom o ekstradiciji, saop{tilo je Ministarstvo pravde.

Veselin Vlahovi} Batko (1969) osu|en je nakon petnae-

stogodi{weg postupka pred Okru`nim sudom u Novom Sadu na sedam godina zatvora zbog ubistva Predraga Ivanovi}a iz Fo~e.

Vrhovni sud Srbije potvrdio je po~ekom 2009. tu presudu i time stavio ta~ku na mukotrpan i dugotrajan postupak protiv optu`enika za najte`e ratne zlo~ine.

Tu`ila{tvo je tvrdilo da je Batko 26. februara 1993. oko 23.20 sati u Novom Sadu u [ekspirovoj 5 sa~ekao da Predrag Ivanovi} iza|e iz kafe bara „[ekspir“ i dok je poku{avao da u|e u „alfa romeo“, vlasni{tvo wegovog prijateqa Rado-

slava Bebi}a, ispalio u wega rafal od 29 metaka iz „kala{wikova“.

U trenutku kad je pogo|en ispred „[ekspira“, Ivanovi} je bio u dru{tvu Radoslava Bebi}a i Qubomira Vorkapi}a.

Na prvom saslu{awu Vlahovi} je sve priznao i rekao da je ubio Ivanovi}a zato {to je on 20 dana pre toga poku{ao da ga ubije ispred kafane „Monako“. Tako|e je ispri~ao da je s pokojnikom imao nera{~i{}ena posla. I na drugom saslu{awu je sve priznao, da bi na po~etku pretresa sve negirao, svaliv{i krivicu na pri-

jateqa Dragana Petrovi}a iz Bosne.

Interesantno je da se ovaj obra~un desio u vreme opsade Sarajeva i da je okrivqeni vi{e puta dolazio u Novi Sad, gde je neko vreme u Ulici kraqa Aleksandra Prvog 19 imao i boravi{te.

Dvaput je Vlahovi} oslobo|en optu`be za ubistvo, ali je Vrhovni sud oba puta predmet vratio na ponovno su|ewe. Tek nakon tre}eg postupka pred ve}em, kojem je predsedavala sudija Zlata Rodi}-Kne`evi}, Vlahovi} je 24. marta 2008. godine osu|en na sedam godina robije.

VO\A NAVIJA^A „ZVEZDE” OSU\EN ZBOG NEDOZVOQENOG DR@AWA ORU@JA

„Magnum” bez dozvole

Vi{i sud u Beogradu izrekao je ju~e presudu kojom je na dve godine zatvora osudio jednog od vo|a navija~a FK „Crvena zvezda“ i ~lana Skup{tine tog kluba Dra`ena Draga{a, oglasiv{i ga krivim po optu`bi za nedozvoqeno dr`awe oru`ja.

Izre~enom presudom je kao nesporno utvr|eno da okrivqeni nije imao dozvolu za pi{toq „magnum 357“, koji je prona|en u wegovom automobilu u oktobru pro{le godine, kada je uhap{en.

Naime, polovinom oktobra pro{le godine policijska patrola je na beogradskom Sewaku, prilikom rutinske kontrole, zaustavila automobil kojim je upravqao Draga{ i tokom pretresa vozila prona{la pi{toq za koji nije imao dozvolu.

Ina~e, okrivqeni je u odbrani iznetoj pred sudom tvrdio da sporni pi{toq pripada wegovom poznaniku.

Istom presudom Draga{ je oslobo|en optu`be za krivi~no delo ugro`avawa opasnim oru-

|em pri tu~i i sva|i, koje mu je pripisivano zbog sumwe da je 24. septembra pro{le godine, posle sva|e u jednom beogradskom kafi}u, pretio spornim pi{toqem vlasniku tog ugostiteqskog objekta. Draga{ je u odbrani naveo da s inicidentom u kafi}u nema nikave veze, te da je za wega prvi put ~uo kad je priveden u policiju.

Optu`ba za to delo je otpala jer za wu nije bilo dokaza, s obzirom na to da od ~ak petoro svedoka iz kafi}a nijedan nije doveo u vezu optu`enog s incidentom.

J. J.

14

REPORTA@E

petak5.mart2010.

DNEVNIK

ENGLEZ DEJVID ENTONI KI^ING I ZBOG QUBAVI PREMA „EGZITU” NAMERAVA DA POSTANE NOVOSA\ANIN

„Ho}u svima da ka`em koliko je Srbija dobra” Sve je po~elo kao na filmu, kad ga je wegova slu~ajna, novoste~ena prijateqica, Novosa|anka koja `ivi u Kraqevu Aleksandra Jovankin pitala lane da li bi mogao da napi{e pesmu o Srbiji i qudima koji tu `ive. Odu{evqen i “Egzit” festivalom, Dejvid Entoni Ki~ing je snimio nedavno u Londonu pesmu “Egzit”. O Dejvidu je “Dnevnik” pisao lane, kad je simpati~ni Englez odseo u Novom Sadu. U tom intervjuu je prvi put javno izrazio qubav prema na{oj zemqi i qudima, nameru da se trajno naseli u Novom Sadu, gde se u pola no}i, na nepoznatim ulicama, ose}a bezbednije nego u Londonu u bilo koje doba. A intervju je ra|en ba{ nakon brojnih napada na strane dr`avqane u Srbiji i ubistva Francuza Brisa Tatona.

Na Petrovaradinskoj tvr|avi Engleza je namah zadivio zna~aj koji “Egzit” u`iva kod mladih u Srbiji. Po wemu, atmosfera je bila kao kad bi odmah nakon Drugog svetskog rata neko preselio Glastonberi festival u Bakingemsku palatu! Od tad, wegov `ivotni put je postajao sve zanimqiviji, vi{e i ne brojimo kad nam do|e u goste.

Objasnio nam je da je snimawe pesme “Egzit” bilo veoma profesionalno, ali su numeri nedostajali du{a i srce. “Znao sam da qudi ovde zaslu`uju boqe”, priznao nam je Dejvid, ~iju je pesmu u Novom Sadu remasterizovao niko drugi do bubwar EKV Ivan Fece Fir~i. Wega

je upoznao slu~ajno, preko zajedni~ke prijateqice na [trandu, kad su Fir~ija pozvali telefonom.

A Fir~i poslovi~no ima sluha! Kad je ~uo pesmu, pozvao ga je u studio i slo`io se da je Dejvidova posve}enost najva`nija. Srpski mediji su na prvu loptu shvatili zna~aj wegovog napora, pa je pesmu nedavno emitovao Radio Novi

U crkvi svete Petke Dejvid postao Aleksej

Sad, kad se Dejvid upoznao s Bogicom Mijatovi}em, legendarnim muzi~kim urednikom i rok novinarom. Muzi~ar je bio po~astvovan ukazanom prilikom, a Bogica da se nada da }e menaxment “Egzita” zbog kratkoro~nog i dugoro~nog potencijala pesme prihvatiti predlog o saradwi.

PRE^ANSKA LEKSIKA

Kibicfenster Ili: za{to televizor nikad ne}e biti pravi prozor u svet “O~i moje, dabogda uvele, one su me na qubav navele!” La`na kletva. Garant! Za{to bi ina~e kibicovawe, o~ijukawe, `drakawe, bacawe farova, streqawe i skidawe o~ima, bilo toliko va`no ba{ svim generacijama udava~a. A i |uvegija, da se ne la`emo. No, za bilo kakav bodi lengviy, pa i gledawe, nije nikad bilo dosta vremena. Zato su izmi{qena prela, sela, rogqevi, kola, posela, ~ajanke, razni perec i gro`|ebalovi, pa ~ak i ceo jedan gra|evinski elemenat – kibicfenster.

Nije ga ba{ svako imao. Samo velike gazde – naj~e{}e one s ku}ama bar na jednan sprat, a u varo{ima – mogle su (u trenucima slabosti) da dozvole svojim miqenicama, udava~ama mira`yikama, da se pri renovirawu ili gradwi nove nastambe – pravi i kibicfenster.

Bio je to izaziv za dun|ere i ti{qere, jer to nije obi~an prozor, ve} neka vrsta periskopa na uli~nom zidu ku}e. Staklena krletka izba~ena iz vertikale, pa se iz we moglo gledati na tri strane: napred, levo i desno! Iza le|a i ina~e nije bilo ni~eg interesantnog, samo soba, druga soba, avlija, ba{~a… Mnogo posle pronalaska kibicfenstera u ku}e }e u}i televizor, zva}e ga “prozorom u svet”, ali on nikad ne}e mo}i da zameni svog naturalnog pretka, niti ~ari autenti~nosti, bez obzira na sve ~enele, kablove i rijaliti {oue.

Kroz kibicfenster se nije moglo, ipak, gledati ba{ uvek. ^ak ni od zore do mraka. Bába, glava porodice, bi kad-tad shvatio da je taj prozor zgubidan i naredio da se zastre pli{anim storama, nekad ~ak i da se zazida. Ipak se morao spremati {tafir, ne{to vesti, presti, heklati ili {iti, makar kuvati ili redu{ama pomagati. No, znalo se kad je na {oru najzanimqivije – dok se qudi vra}aju

Kada ne istra`uje Srbiju, a to ~ini vrlo temeqno, radi na tome da ove godine nastupi na festivalu i s udru`ewem “Egzit” postigne bilo kakav dogovor o kori{}ewu prava na pesmu. Kako je ranije najavio “Dnevnik”, potencijalni profit od pesme Dejvid namerava da uplati humanitarnim fondovima regiona. Preko Fir~ija bend je

iz crkve, deca iz {kole, radenici s posla, pa i pratwe sa sahrana…

Nije se kroz kibicfenster samo gledalo. Nekad se smelo i divaniti, kad je bilo zgodne prilike i nije krwilo ugled persone na prozoru. Takav dijalog je uglazbio veliki boem i tambura{, peva~ i kompozitor ^ika Marko Ne{i} polu{aqivom pesmom: “Idem ku}i, a ve} zora / Lu~e gu~e sa prozora / Dobro jutro, moj delijo. / A kud si mi poranio?”

Novi Sad jo{ uvek ima savr{eno postavqene i o~uvane kibicfenstere na vi{e ku}a, a dva se ba{ ko~opere u Dunavskoj ulici, na broju 11, iznad kafane “Ribar”.

Kibicovati je, ina~e, izraz koji zna~i gledati, posmatrati, verovatno preuzet iz jidi{a. Kibicer mo`e da gleda dok se drugi kartaju, mo`e da prisustvuje va`nim {ahovskim me~evima, ali ne sme da komentari{e tu|e poteze, ne daj bo`e nekim znakom ili grimasom ofira kakvi su aduti u rukama igra~a. Kompletan voajer, dakle, ali korektan. Samo u retkim dru{tvima, kad se igra radi razonode, “~istog zezawa”, a svi se veoma dobro poznaju, kibicer sme da ima re~, ukqu~uje u op{tu graju i zbijawe {ala.

Ku}e gra|ene “na brazdu”, zabatom okrenute ka {oru, obi~no imaju dva prozora sa sokaka, vrlo retko kibicfenster, ali obavezno i u avliji tzv. lebrwi prozor, lebrwak, bo~ni penyer. Taj prorez je retko na sobi, obi~no je tek na drugoj prostoriji gledano sa {ora, dakle kuhiwi. Slu`i da se kroz wega vidi ko je u{ao u dvori{te. Ako je dobro postavqen i kapija malo daqe od ku}e, kroz wega se vidi i sam ulaz a da se ne otvaraju vrata od kuhiwe i hladi ku}a, za duge i mrazne zime.

(Gra|a za kwigu „Lili, lili, pa~e moje NOVO – Divani o re~ima“, Tom II) Pavle Male{ev

brzo po~eo da sastavqa, za bubwem }e naravno biti on, a za prvu gitaru je zainteresovan Petar Jeli} iz “Ju grupe”, koga je Dejvid upoznao u februaru. Ina~e, Sagor Me{kovi} je u ime “Egzita” demoverziju pesme ~uo lane, dok se portparol Udru`ewa Rajko Bo`i} sastao pre nekoliko nedeqa s

Dejvidom. Dosad Englez nije dobio zvani~an odgovor uprave festivala, ali mu je Rajko obe}ao da }e “Egzit” odlu~iti da li }e sara|ivati s wim i kako.

Ako zanemarimo da se ove zime smrzavao u Novom Sadu jer je mislio da je na{a telefonska ocena klime “kao opsada Lewingrada” preterana, svakako najzanimqive {to mu se dogodilo tokom posledwe posete Srbiji je kr{tewe u crkvi Sveta Petka na Kalemegdanu.

Iz anglikanske prekrstio se u pravoslavnu veru i o tome pri~a s mnogo emocija. Ka`e, nije lako doneo tu odluku, ali velika mu je privilegija kona~no biti srpski pravoslavac. “Vi ste sjajni qudi i bila bi mi velika ~ast da sviram pred vama i drugim zemqama glasno ka`em koliko je ovo dobra zemqa. To nije samo na meni, ali mislim da radim dobre stvari, da bi

me narod Srbije prihvatio.

Ova zemqa i wen narod imaju mesto u mom srcu i volim ih kao da su moji”, citiramo Dejvida, koji je dobio i kr{teno ime Aleksej.

Uzeo je slavu svoje kume, svetog Nikolu, a kako je on za{titnik putnika, za Dejvida je vi{e od sudbine.

Osim vaqda obavezne rakije, u London je poneo brojne suvenire: brojanice, malu ikonu, crkvenu literaturu na engleskom jeziku, odoru s kr{tewa... uglavnom sve {to se ne kupuje u srpskim buticima, za koje odgovorno tvrdi da su skuU London, osim rakije, poneo i ikonu pqi od londonskih. Posebno se obradovao kad mu je potpidom 70 godina od proboja Solunsnik redova poklonio kami~ak iz skog fronta. Ra~unam, ako ve} hotemeqa manastira Gra~anica i }e da bude Srbin, nek prvo nau~i gramofonsku plo~u izdatu povohard-kor etno teme, od “Tamo daleko” do “La|e francuske”, a uz to prostudira verovatno najsvetliji Britanski monarhista alergi~an period nacionalne istorije, onaj uo~i i tokom Prvog svetskog rata. na NATO Engleski pravoslavac trenutno Optimisti~an je i vedar, mada ga `ivot nije mazio. Pravi navivredno radi u Londonu i vra}a noja~ “Junajteda”, onaj {to sre|uje kalendar po utakmici. Nije ga vac ulo`en u pesmu “Egzit”. U vreSrbijom zarazio Nemawa Vidi}, mada mu je on omiqen igra~, borme kad svi be`e iz Srbije, on bi ben i ~vrst. Nije rakija, ni jaka hrana, verovatno bi lepe `ene voleo ovde da `ivi. No, te{ko mu uspele da to ve} nisu prose~ni qudi. I “Egzit” i Tvr|ava, sve {to je da na|e odgovaraju}i posao, a i wegovi sunarodnici do`ivqavaju prevashodno kao jeftin provod. srpski tek u~i. Mi radimo na graDejvid se ovde prona{ao, koliko god neovla{}ena upotreba otrmatici, a dru{tvo, jakako, na psovcala ovu frazu. Na{ao je nove prijateqe, na~in `ivota, pa i kama. Zainteresovani s Dejvidom religiju. U du{i britanski monarhista, ali kivan na NATO i mogu kontaktirati preko bombe sa srpskom adresom, EU birokratiju i regulativu! kitch09@hotmail.co.uk ili ga na}i na “Fejsbuku”. Igor Mihaqevi}

KAKO JE SAMOUKA APATINSKA OBU]ARKA SAVLADALA PRINCIP ^EKI]A

Udari po peti, pa {ta bude Za razliku od fabri~kih hala, gde za ma{inama obu}u uglavnom prave `ene, naj~e{}e ih u radwama popravqaju mu{karci. U Apatinu postoje tri, a vlasnik „Baneta“, jedne od wih, je Mirjana Dragi~evi}-Drobina. Woj mnogi sugra|ani poveravaju svoje cipele, jer ka`u da gazdarica, sem zlatnih ruku, uvek ima i vremena da s wima podeli tugu i radost.

– Bila sam prva generacija usmerenog obrazovawa i zavr{ila tekstilni smer, a moj mu` Branislav ko`arski. Radio je u suboti~kom „Solidu“, ovda{woj „Istri“, somborskom „Borovu“, a na kraju ga je u Novom Sadu tetak nau~io da popravqa cipele da bi otvorio radionicu u Apatinu – prise}a se Mirjana, koje je pomagala je mu`u.

Pamti da bi svaki put pretrnula kad je Branislav jakim udarcima ~eki}a zabijao flekice, a ona strahovala da peta ne pukne.

– Pre ~etiri godine suprug je umro, ostali su dugovi, dvoje dece i jedan zaposleni u radwi. Izbora nisam imala nego da nastavim posao, ali ve} naredne godine radnik je oti{ao i na mene je palo sve {to je nekad radilo nas troje. Brzo sam shvatila da sa ~eki}em nema kquckawa, ve} zamahne{ i udari{, pa {ta bude – veli Mirjana.

Iako se nije {kolovala za obu}ara, mnogo je nau~ila i iz sop-

stvenog iskustva. Mu` joj je objasnio da je cipela kao neki ure|aj koji se nekad i mora rastaviti pre popravke. ^im joj mu{terija stavi pokidane cipele na pult, proverava {ta se mo`e uraditi i u`iva kad u tome uspe. Bez obzira na to koliko joj taj posao uzme vremena. Najte`e bi joj bilo da ne{to pokvari jer, ka`e, ne zna kako bi iza{la na o~i onima koji u wu imaju poverewa.

– Imam redovne mu{terije i nastojim da obu}u popravim {to kvalitetnije, da ne bi ubrzo opet bila u „kvaru“. Ponekad se cipela podere, jer je u |onu lo{a opruga ili nije dobro postavqena pa lomi pete – ne krije Mirjana finese zanata.

Mu{terije k’o mu{terije, naj~e{}e cipele donose na remont dan-dva pred praznik ili neku veselicu. Pred Prvi maj sete se izleta i starih patika. I da ih ne izneveri, Mirjana radi od jutra do sutra.

– Eto, pred Novu godinu jedva sam stigla na sopstveno ven~awe – smeje Mirjana, i dodaje da su wena briga i sve kopa~ke fudbalera apatinske „Mladosti“, ali i koferi, ta{ne i neke posebne `eqe mu{terija.

– Ovaj kofer je kod mene ve} tre}i put. Prvo sam popravila i oja~ala jednu ru~ku, pa drugu, a sad su na redu to~kovi. Jednostavno, nije predvi|en za velike tere-

Sam svoj gazda: Mirjana Dragi~evi}-Drobina

te, koje cimamo pa pucaju na sve strane. Ali kad ih oja~amo metalnom {ipkom, oni su k’o novi, a izdr`qivi – obja{wava Mirjana.

Maskoti je ime Joja „Bane“ ima i svoju oficijelnu maskotu, Jovana Popovi}a Joju, kako ga svi znaju u apatinskom nasequ Esovi. Tu je doslovno od prvog dana i ostao je veran radionici i kada ju je preuzela Mirjana.

– Volim da budem ovde jer tako {tedim na grejawu, a mogu i da popri~am sa svetom koji dolazi – ka`e Popovi}.

Iako joj `ivot nije bio ba{ udoban, ne posustaje, jer treba {kolovati sina akademca u Novom Sadu i k}erku gimnazijalku, budu}eg studenta medicine. Odnedavno osmeh se vratio na weno lice i zbog novog braka.

– Dru`ili smo se jo{ u {koli, a potom svako oti{ao na svoju stranu jer nismo priznali jedno drugome da se volimo. Nedavno je u radwi po~eo da mi poma`e i posledweg dana stare godine smo se i ven~ali – ka`e Mirjana.

Suprug Arpad Drobina je modelar cipela u jednoj apatinskoj firmi i kad ima vremena, poma`e „gazdarici“. Mo`da im se ostvari san da u svojoj radwi prave cipele po naruxbini, udobne, lake i bez felera.

J. Prel~ec

c m y

LOV

DNEVNIK

petak5.mart2010.

15

U REPUBLI^KOJ SKUP[TINI

Zakon o divqa~i i lovstvu ~eka na poslanike Iako je bilo najavqeno prvo martovsko skup{tinsko zasedawe srpskog parlamenta nije donelo ni razmatrawe (a kamoli usvajawe, kao {to su

nansijskih zakona povezanim sa prihodima u buxetu, porez na dohodak gra|ana i dobit preduze}a, carina... Ipak, rasprava o Zakonu o divqai i

O onome {ta novi zakon donosi na{ list je u nekoliko navrata pisao, ali neke stvari koje interesuju lovce i daqe nisu poznate, a to se pre svega

Lovci u dugom i{~ekivawu

neki pomislili) Zakona o divqai i lovstvu. Kao {to se o~ekivalo, poslanicima su mnogo pre~i bili setovi fi-

Foto: J. Pap

lovstvu po~ela je ju~e, i ve} na po~etku rasprave do{lo je do ~arki izme|u predlaga~a i poslanika opozicije.

odnosi na budu}u cenu odstrela divqa~i. To }e se, najavqeno je, re{avati podzakonskim aktima (uredbama), a tako|e ima na-

java da }e onima koji budu gazdovali lovi{tima, biti dato pravo (u odre|enim okvirima, razume se) da sami formiraju cenu divqa~i. Dok se ove stvari ne iskristali{u i zakon ne usvoji, te se ne vidi kako se slova sa papira primewuju u praksi, podse}amo lovce {ta im sve novi zakon donosi.

Lovi{tem }e ubudu}e gazdovati onaj ko na javnom oglasu (ne}e biti tendera) bude, po stavu Ministarstva poqoprivrede, najboqi za taj posao. Lova~ka udru`ewa }e mo}i da konkuri{u za upravqawe lovi{tem, mogu}e i sa predno{}u kao dosada{wi korisnik, ali pod uslovima koje predvi|a Zakon: da imaju stru~nu slu`bu, lovo~uvare, da pru`e odre|ene garancije u vezi sa fondovima lovostajem za{ti}enih vrsta divqa~i... Ono {to je tako|e va`no, predvi|ena je minimalna povr{ina lovi{ta od 2.000 hektara neprekinute povr{ine. Neprekinuta, zna~i neprese~ena putem, prugom i sl. a to vrlo malo vojvo|anskih lovi{ta trenutno ima. Zato je predvi|eno da se u roku od jedne godine ustanove lovna podru~ja. Konkretno, vi{e zemqoposednika mogu da se, ako im se parcele naslawaju jedna na drugu, udru`e kako bi obezbedili (bar) 2.000 hektara, te sklapaju sa dr`avom ugovor najvi{e na 20 godina, ali onda zemqi{te moraju preneti na privredni subjekt.

U Skup{tini se re{ava sudbina srpskog lovstva

Divqa~ je dr`avna imovina.

Uvodi se naknada za kori{}ewe divqa~i u visina od 10 odsto od planirane vrednosti odstrela. Ova naknada }e se pla}ati samo za odstrel autohtonih vrsta divqa~i, ne ra~unaju}i fazana.

Pravo na lov divqa~i ima}e lica sa lovnom kartom za teku}u lovnu godinu koja ispuwavaju uslove iz propisa kojima se reguli{e oru`je i municija i kojima je korisnik lovi{ta izdao dozvolu za lov. Pravo na lovnu kartu ima lice sa polo`enim lova~kim ispitom, koje je steklo diplomu sredwe ili visoke {kole u kojoj je izu~avalo predmet iz oblasti lov-

stva. Lovnom kartom lovac sti~e pravo na lov u periodu za koji je izdata, s tim da taj period nije kra}i od jednog meseca i nije du`i od jedne lovne godine.

Lova~kim savezima, od javnih ovla{}ewa, bi}e piovereno: distribucija lovne karte koju izdaje dr`ava, organizacija i polagawe lova~kih ispita, informisawe lovaca i mati~na evidencija, dok }e ostali poslovi u vezi sa lovi{tima biti regulisani podzakonskim aktima koje propisuje ministar poqoprivrede, a u praksi nadzor i stru~na uputstva }e davati Komora lovnih radnika.

D. Kne`i}

POMOR DIVQA^I KOD MARTONO[A

[TETA UZGAJIVA^IMA @IVINE

@ivotiwe namerno otrovane?

Divqe ma~ke napravile r{um

Uginu}e divqa~i i ptica grabqivica u lovi{tu kod Martono{a jo{ nije razja{weno, ali nadle`ni su preduzeli sve da se utvrdi uzrok i krivci. Sumwa se da je uginula divqa~ namerno otrovana.

Le{eve uginule divqa~i i ptica grabqivica su 24.februara u delu martono{kog atara u blizini Mrtve Tise prona{li skupqa~i drva, koji su odmah alarmirali lovce, pa su uvi|aj u prisustvu lovo~uvara i predstavnika DOO “An|eo ~uvar” koja obavqa poqo~uvarsku slu`bu na ovom terenu, izvr{ila kabwi{ka policija. Tada su prona|eni le{evi dva srnda}a, jazavca, pet orlova mi{ara i jednog ga}astog mi{ara, a kasnije su lovo~uvari iz Martono{a prona{li jo{ dve uginule srne.

Lovci, qubiteqi prirode i sta-

Uginula ptica

novnici ovog kraja su prenera`eni ~iwenicom da je na terenu gde je uginula divqa~ prona|ena najlonska kesa sa semenom kukuruza i suncokreta, za koje se pretpostavqa da je zatrovano.

Portparolka Policijske uprave u Kikindi Radojka Radanovi} izjavila je ju~e za na{ list da se radi na rasvetqavawu ovog slu~aja, da su u toku konsultacije sa Osnovnim tu`ila{tvom Subotica, koje }e se izjasniti o kvalifikaicji dela.

- Trenutno u interesu istrage ne mo`emo za javnost ni{ta bli`e re}i o pojedinostima i saznawima do kojih smo do{li - ka`e Radanovi}eva.

Predsednik LD “Fazan” u Martono{u Petar Beqin tako|e nema novih saznawa dokle se stiglo sa rasvetqavawem trovawa divqa~i, napomiwu}i da su sve o~i ovda- Zatrovano seme sutno i me|u ~elnicima LU {wih lovaca i me{tana uprte u “Kapetanski rit” u Kawi`i. rad nadle`nih dr`avnih orgaSekretar Mate [oti ka`e da je na. podneta prijava i od{tetni - Mi sumwamo na dve osobe, da zahtev protiv nepoznatih osoba su mogle po~initi tako ne{to, za pri~iwenu {tetu, pa tako|e ali dok ispitivawa ne budu zao~ekuju rezultate ispitivawa. vr{ena i ne stignu rezultata to Po va`e}em pravilniku o visine mo`emo javno ni {tete za bespravni lov i da ka`emo. U uni{tewe divqa~i pri~iwena svom radu nasto{teta je milion i po dinara. jimo da brinemo o Le{evi uginule divqa~i upudivqa~i, kao i u }ene su radi obdukcije u Vetedrugim lova~kim rinarski institut u Novi Sad, dru{tvima na a prema re~ima [otija ispitipodru~ju LU “Kavawe vrste otrova kojim je zapetanski rit” kotrovano seme trebalo bi da se je pokriva podobavi u laboratorijama be~ejru~je kawi{ke skog “Sojaproteina” ili VMA op{tine imamo u Beogradu. anga`ovanih pet Na osnovanost sumwi da je lovo~uvara votrovawe divqa~i izazvano nalontera, ali namerno navodi ~iwenica da je `alost i ovako prona|eno tretirano seme sunne{to se de{ava cokreta i kukuruza roze boje postupcima neodgovornih qudi bilo pome{ano u kesi, a da jo{ - ogor~en je Beqin. nije pristiglo vreme setve Za seme za koje se sumwa da je ovih useva. zatrovano, prona|eno u blizini - U utrobi uginulih srnda}a hranili{ta u {umici, Beqin i vidqive su bile zatrovane semartono{ki lovci misle da je menke, a izvesno je da su orlovi mo`da postavqeno iz osvete, jer mi{ari stradali hrane}i se su nedavno podneli prijave zbog le{evima uginule krupne dipri~iwene {tete na hranilivqa~i - ka`e poznati ornito{tu protiv me{tana sa kojima log i lovac doktor veterine su i ranije imali problema i neAtila Ago{ton iz Novog Knesuglasica. `evca.

Zbog trovawa divqa~i u ataM. Mitrovi} ru Martono{a ogor~ewe je pri-

Divqe ma~ke napale su nekoliko doma}instava u kur{umlijskoj op{tini i ubile veliki broj koka nosiqa, poalili su se me{tani.

Me{tanin sela @u~ Miroslav Ili} uhvatio je tri divqe ma~ke koje su mu prethodno ubile vi{e od 40 koka nosiqa. Ili} je ma~ke pustio na slobodu, ali je kazao da }e tra`iti naknadu {tete od op{tinske uprave.

Prema podacima Lova~kog Udru`ewa “Soko”, u protekloj sezoni divqe ma~ke su upale u vi{e doma}instava i napale koko{ke i doma}e ma~ke.Miroslav Ili} je od Udru`ewa lovaca zatra`io da zaustave napade divqih ma~aka.

- Celu zimu mu~im muku sa divqim ma~kama, svaku rupu na koko{iwcu sam zatvorio, stra`ario sam ispred, ali ni{ta nije vredelo - rekao je Ili}.

Predsednik Udru`ewa “Soko” Nikola Milenkovi} rekao je da je neuobi~ajeno da divqe ma~ke silaze do naseqenih mesta i prave velike {tete. Prema wegovim re~ima, ove godine divqe ma~ke su se toliko namno`ile da moraju da silaze do sela u potrazi za hranom.

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA Prase}a mla|arija na snegu

- Lova~kom udru`ewu se prijavilo namawe 10 doma}instava iz kur{umlijskih sela kojima su divqe ma~ke pri~inile velike {tete. Divqa ma~ka se tretira kao {teto~ina i mi }emo morati da organizujemo dvadesetak qudi da spre~imo da one i daqe ugro`avaju torove doma}instava - kazao je Milenkovi}.

Prema wegovim re~ima, divqe ma~ke su ove sezone napadale i ze~eve i srne u lovi{tima.

Op{tina Kur{umlija je, zbog {tete koju su pri~inili vukovi, do sada obe{tetili nekoliko sto~ara. Zamenik predsednika op{tine op{tine Dejan Milo{evi} rekao je da }e op{tina verovatno obe{tetiti i qude kojima su {tetu nanele divqe ma~ke jer je re~ o velikim gubicima.

(Beta)

petak5.mart2010.

SPORT

c m y

16

DNEVNIK

DANAS PO^IWE DEJVIS KUP ME^ SRBIJA–SAD

Troicki na Iznera, \okovi} s Kverijem Me~ teniskih reprezentacija Srbije i SAD u Beogradu u prvom kolu Svetske lige Dejvis kupa danas }e otvoriti Viktor Troicki i Xon Izner, odlu~eno je `rebom, koji je odr`an u Beogradskoj areni. Me~ Troickog i Iznera igra se danas od 16 sati. U drugom duelu snage }e odmeriti najboqi srpski teniser Novak \okovi} i Sem Kveri. Sutra je na programu me~ dublova koji treba da po~ne u 14 sati. Bi}e to prilika da beogradska publika na delu vidi trojicu najboqih dubl igra~a sveta. Boje Srbije brani}e Nenad Zimowi} i Janko Tipsarevi}, a za SAD bra}a Bob i Majk Brajan. Me~evi u nedequ po~iwu u 15 sati, a prvi je na programu susret \okovi}a i Iznera, dok ne{to kasnije igraju Troicki i Kveri.

Podloga na kojoj }e igrati Srbi i Amerikanci je {qaka.

Selektori reprezentacija Bogdan Obradovi} i Patrik Mekinro imaju pravo da promene igra~e do sat vremena pre po~etka me~a. Pobednik duela bi}e ona reprezentacija koja prva zabele`i tri pobede.

Posle `reba za me~ prvog kola Svetske grupe Dejvis kupa izme|u Srbije i Sjediwenih Dr`ava Novak \okovi} je izjavio da pred srpskim timom nije lak posao.

- Posledwi put sam sa Kverijem igrao u Monte Karlu, ba{ na {qaci, tada sam Dejvis kup reprezentacije Srbije i SAD pobedio u dva seta. On je od tada napredovao, osvo{to Viktor prvi izlazi na teren sa Iznerom, koji jio nekoliko turnira i pokazao da ima kvalitet za debituje u Dejvis kupu i sigurno }e to biti psihoprvih 20. Ne}e biti jednostavno, mo`da je i boqe lo{ki te{ko za wega - rekao je \okovi}.

Troicki isti~e da dobro zna {ta ga o~ekuje u duelu sa Iznerom i da zna kako treba da odigra da bi do{ao do pobede.

- Mislim da je Izner u sjajnoj formi, odigrao je jako dobar po~etak sezone.

Dodu{e, sve je bilo na betonu, a {qaka nije idealna podloga za wega. Igrali smo jednom, tada sam ja pobedio, i znam kako treba da odigram me~. On }e sigurno imati vi{e treme jer prvi put igra u Dejvis kupu i, nadam se, pred punom Arenom. Bi}e interesantno, a nadam se pobedi - istakao je Troicki.

Drugog takmi~arskog dana na progamu je dubl me~ u kojem }e Janko Tipsarevi} prvi put u paru sa Nenadom Zimowi}em igrati sa, po wemu, najboqim dublom Bobom i Majkom Brajanom.

- Deset godina igram za reprezentaciju i prvi put sam u prilici da igramo protiv ovako kvalitetnog dubla, sigurno najboqim od svih sa kojima sam do sada igrao.

Imali smo treninge taktike, moje je da slu{am i da radim ono {to mi Ziki ka`e - rekao je Tipsarevi}.

Za razliku od Tipsarevi}a, koji }e prvi put igrati protiv bra}e Brajan, Zimowi} iza sebe ima oko 30 me~eva sa svojim velikim rivalima.

- Sigurno je da }e nam biti mnogo lak{e ako posle prvog dana bude 2:0 za nas. Mo`emo samo da sa~ekamo, a nadamo se da }e publika ispuniti „Beogradsku arenu“. Bra}u Brajan dobro poznajem, odigrao sam oko 30 me~eva protiv wih i znam {ta je potrebno za pobedu. To nije lako ostvariti, ali se nadam da }emo u tome uspeti - naglasio je Zimowi}.

VOJVODINA SUTRA GOSTUJE METALCU U KRAGUJEVCU

Napada~ki i na „^ika Da~i” Fudbalere Vojvodine nije mnogo poremetio odlazak Danijela Mojsova u Makedoniju.

Novosa|ani su misli usmerili ka sutra{wem gostovawu u Kragujevcu gde }e na neutralnom terenu poku{ati da osvoje bodove protiv doma}ina – Metalca iz Gorweg Milanovca.

- Za mene je Mojsov zavr{ena pri~a i nastoja}u da potra`im najboqe re{ewe od postoje}ih snaga – rekao je i pre prole}ne uvertitre s Hajdukom {ef stru~nog {taba Vojvodine Branko Babi}, a te devize dr`i se i pred prvo gostovawe u ovoj polusezoni.

Napada~ka igra Vojvodine svesno je puna rizika. Uz kalkulaciju ura~unato primqenog gola, prevashodna je `eqa da se rivalova mre`a pogodi bar dva puta.

- I odbrana }e igrati vremenom boqe – istakao je najstandardniji defanzivac Miroslav Vuli}evi}, ~iji je pristup obavezama i na turskim pripremama slu`io za primer. – Novajlije moramo da podr`imo i mi na terenu i navija~i s tribina. Nije lako kada odbrana pretrpi dve izmene, ali radom na treninzima uigra}emo se i postati ~vr{}i.

Metalac je jesenas u Novom Sadu pobe|en golom Dragana Mr|e u 64. minutu. Milanov~ani su pobedili u prole}noj premijeri Kru{evqane i sada imaju jasnu ra~unicu, prema kojoj }e ti bodovi dobiti na te`ini samo ukoliko i Novosa|ani polo`e oru`je na “^ika Da~i”.

Ipak, Vojvodina ima jasan ciq – osvajawe tri boda uz ofanzivnu igru od koje ne}e odstupiti. Povoqna okolnost je i ta {to se u ekipu vra}a mladi reprezentativac Du{an Tadi} s kojim bi igra crvenobelih trebalo da bude jo{ ubojitija.

S. S.

ME\UNARODNA PRIJATEQSKA UTAKMICA KADETA

Uspeo revan{ orli}a Srbija - Finska 2:0 (2:0) VETERNIK: Stadion Veternika, gledalaca oko 500, sudija: Gogi} (Novi Sad).

Strelci: [aka u 12. i O`egovi} u 22. minutu. @uti karton: Stojkovi} (Srbija).

SRBIJA: Bajovi}, Stojkovi}, Simunovi}, Mihajlovi} (Markovi}), Rudi}, Nastasi} (Spaji}), Lukovi} (Raki}), Aksentijevi}, O`egovi} (Poletanovi}), Markovi} (Radoja), [aka (Jovanovi}).

FINSKA: Altonen, [agenesi (Helvalahti), Lotasari, Jama, Salomen, Jokinen (Lam), Alho (Sefer), Makela (Jarvinen), Vajerinen, Panamen (Lahde), Saksela (Karvonen).

Sve je u Veterniku bilo spremno za spektakl jer su puno truda ulo`ili organizatori, ali je vreme sve poremetilo. Tokom celog me~a padala je uporna ki{a, ali ni to nije smetalo momci selektora Vuka{inovi}a se revan{iraju Fincima za poraz iz ^elareva (0:1). Nije se dugo ~ekalo na

Radost mladih fudbalera Srbije posle vode}eg pogotka Foto: F. Baki}

vo|stvo, jer je [aka posle odli~nog centar{uta Markovi}a sa desne strane nadvisio ~uvare i glavom poslao loptu u sami ugao. Deset minuta kasnije boqu igru reprezentativci Srbije su krunisali i

drugim golom. Milan [akaje izveo precizno slobodan udarac, lopta se odbila od golmana Altonena, a najbli`i bio je O`egovi} koji je loptu poslao na pravo mesto za kona~an rezultat.

M. Popovi}

SPORT

DNEVNIK

Orli}i jo{ nejaki Mlada reprezentacija Srbije je pora`ena u Skopqu od Makedonije(1:0) Izabranici Ratomira Dujkovi}a trijumfima nad Norve{kom, u kvalifikacijama i Izraelom i Danskom, u prijateqskim duelima, najavili su boqe dane, me|utim, u sredu su razo~arali. Opravdawe nije ni izuzetno lo{ teren na stadionu ,,Boris Trajkovski.’’

Ova generacija orli}a, o~igledno ne{to du`e }e morati da se uigrava. Rezultati koje je do sada zabele`ila ne odgovaraju renomeu igra~a. Ratomir Dujkovi} u Skopqu nije mogao da ra~una na Qaji}a i Aleksi}a ,ali to niukom slu~aju ne mo`e biti opravdawe, jer su igra~i kao {to su Mati}, Rajkovi}, Sulejmani i Alen Stevanovi} morali da pru`e vi{e.

Orli}i su u Skopqu demonstrirali igru sa po~etka kvalifikacija, bezvoqnu, bezidejnu i nesigurnu u odbrani. Makedonci su bili daleko konkretniji i zaslu`eno pobedili. Petrov, Dimitrovski, Ibraimi u Naumovski su opasno pretili, ali {to zahvaquju}i golmanu @ivkovi}u, a {to wihovoj nepreciznosti nismo i ubedqivije pora`eni. [kripalo je najvi{e po levoj strani, gde je, prinudno igrao Gulan.

- Zakazali smo na bokovima.

Doma}in je tu ostvario odlu~uju}u prevlast i pobedio – rekao je Ratomir Dujkovi}.

I. L.

Zvezda u ^ikagu Mnogobrojna srpska dijaspora u ^ikagu i Americi ima}e priliku da u`ivo gleda fudbalere Crvene zvezde sredinom maja ove godine.

U klubu iz Qutice Bogdana pozitivno su odgovorili na poziv da u~estvuju na turniru u ^ikagu od 17. do 26. maja, na kojem }e igrati i jo{ jedna ekipa iz Evrope, jedna iz Ju`ne Amerike, kao i doma}in ^ikago.

Ne treba tro{iti re~i o zna~aju odlaska Crvene zvezde u Ameriku posle vi{e od dve decenije.

Kako sa sportskog i marketin{kog aspekta na{eg kluba, tako i dru{tvenog zna~aja za na{u dijasporu koje u samom ^ikagu i dr`avi Ilinois ima vi{e od pola miliona. Turnir je organizovan na najvi{em nivou, ugovor je na 17 strana i svi detaqi su obuhva}eni, ~ak i recimo broj gratis ulaznica za prijateqe kluba. rekao je savetnik predsednika Zvezde Miodrag Antonijevi}.

Osim fudbalera, u Ameriku }e i jedna mnogo~lana privredna delegacija iz Srbije, jer }e to biti prilika i za sklapawe novih poslova.

Postoji mogu}nost da crvenobeli odigraju jo{ jedan me~ (osim dva na ovom turniru), i to u Kanadi, jer je stigao poziv iz Toronta, kluba u kojem je trener nekada{wi fudbaler crvenobelih i majstor malog fudbala Preki Radosavqevi}.

17

SRBIJA POLO@ILA JO[ JEDAN OZBIQAN TEST – SAVLADALA AL@IR

Pobeda ja~a autoritet za Mondijal Orlovi su pobedni~ki ritam iz kvalifikacija za Svetsko prvenstvo sa~uvali i kroz seriju prijateqskih duela. U smiraj pro{le godine savladali su Severnu Irsku i Ju`nu Koreju, a na po~etku nove sezone u uvertiri priprema za Mondijal bili su boqi i od Ali`ra, tako|e u~esnika zavr{ne smotre svetskog fudbala. Srbija je bila rezultatski ubedqiva (3:0), na momente je i igra bila kvalitetna, racionalna i efikasna, a trijumf dobija na zna~aju jer je ostvaren u paklenoj atmosferi stadiona „5. jul“ koji je bio dekorisan sa preko 65.000 vatrenih navija~a.

- Prezadovoqan sam odnosom svih igra~a koji su ispo{tovali takti~ke zadatke, pa je tako na~iwen korak napred i na planu kvaliteta igre. Logi~no, prija i rezultat, jer ovako ja~amo autoritet ste~en u svetu. Uspeli smo da na pravi na~in iskoristimo ovu proveru, a iz pobede }emo znati da izvu~emo odre|ene pouke za budu}e dane- glasi komentar selektora Anti}a koji je tako|e istakao fantasti~an fudbalski ambijent u Al`iru.

stio ovu akciju, jer se nedavno vratio na teren posle neugodne povrede. Neophodno je i iskustvo Ivice Dragutinovi}a, dok „bokove“ pokrivaju Ivanovi} i Kolarov veoma uspe{no.

- Nije mala stvar biti boqi od Al`ira pred wegovom publikom.

Iskreno, odavno nisam odigrao utakmicu u lep{em ambijentu.

Putokaz imamo, treba ga slediti, i zadr`ati kontinuitet ovakvih igara i pozitivnih rezultata objasnio je pouzdani Lukovi}. ^ini se da u manevru tandem Stankovi}- Milija{ pomalo „{tuca“, da nisu jo{ uvek potpuno fizi~ki spremni za takmi~arska isku{ewa. Ali, zato se ozbiqno name}e sve boqi i kreativniji Kuzmanovi}, odnosno Zoran To{i}. I daqe osnovna snaga orlova le`i u vihornim krilima, Krasi}u i Jovanovi}u, potom uvek korisnom u oba pravca Nikoli @igi}u, kao i lukavom strelcu i asistentu Marku Panteli}u.

- Va`no je da reprezentacija konstantno pobe|uje, bez obzira na ime rivala i karakter utakmice. Raduje me igra kompletne ekipe, ali i potvrda divne atmosfere koja nas prati od prvog okupqawa pod komandnom palicom selektora Anti}a - veli Panteli}.

Nacionalni tim Srbije napreduje, a tome u prilog i 13. pozicija na FIFA rang listi. ^ini se da selektor Anti} ima kristalno jasnu situaciju, bez ve}ih dilema, u pogledu izbora reprezentativaca koji }e krenuti put Ju`ne Afrike. Uostalom, protiv Ali`ra snage koje su ponele teret kvalifikacionih bitaka potvrdile su klasu.

Z. Rangelov

Momenat s utakmice Al`ir–Srbija

Stankovi} presko~io Yaji}a Kapiten orlova Dejan Stankovi} odigrao je u A`iru 86. me~ u nacionalnom timu, i tako pretekao na ve~noj rang listi fudbalera sa najvi{e nastupa, Dragana Xaji}a. Ispred wega je jedino Savo Milo{evi} (102).

- Nisam obra}ao previ{e pa`we na taj detaq, ali generalno kada se pobe|uje sve je u najboqem redu. Bilo je pote{ko}a zbog veoma lo{eg terena, ali smo ipak kontrolisali igru i rezultat protiv rivala koji je ambiciozan i uz sebe je imao veliku podr{ku publike. Pobeda po pobeda, raste samopouzdawe pred Mondijal i to je najbitnije. Samo da nas poslu`i zdravqe i zaobi|u povrede, a za ostalo ne treba brinuti - smatra Stankovi}

BOSNA I HERCEGOVINA POBEDILA GANU

Jasno je da nacionalni tim ima prepoznatqive konture, koncept koji se bitno ne mewa, i da za eksperimente u pogledu kadrovskih rokada nema prostora. Ako krenemo od golmana Stojkovi}a, koji ni u novom klubu Viganu nema adekvatnu minuta`u, zakqu~ak se name}e sam po sebi. Na{ ~uvar mre`e je pravi fenomen, jer partija u Al`iru bila je sasvim solidna sa nekoliko vrhunskih intervencija, {to opet pokazuje da klupa ne uti~e negativno na wegovu formu.

- Kolektiv je uvek primaran, svaki pojedinac pru`a maksimum, pobe|ujemo rivale redom na radost svih navija~a u Srbiji.

Iz me~a u me~ dobijamo novu snagu, i sa nestrpqewem o~ekujemo zavr{ne pripreme za Mondijal poru~io je golman Stojkovi}. [toperski tandem Lukovi}Suboti} imao je momente konfuzije, ali uspe{no je re{avao probleme u kaznenom prostoru.

O~igledno, glavni stub odbrane je Nemawa Vidi} koji je propu-

NA UTAKMICI NEMA^KA–ARGENTINA

Pjani} odu{evqen Balak povredio Demikelisa igrom Fudbaler Liona Miralem Pjani} izjavio je da je odu{evqen igrom reprezentacije Bosne i Hercegovine u prijateqskom me~u protiv Gane.

BiH je na Ko{evu savladala Ganu 2:1, a pobedni~ki gol za svoj tim postigao je Pjani} u 65. minutu.

peli da preokrenemo igru - rekao je Pjani}.

Na klupi BiH debitovao je Safet Su{i}, koji je pre nekoliko nedeqa zamenio Miroslava Bla`evi}a.

- Biv{i selektor je mislio da Misimovi} i ja ne mo`emo zajedno da igramo u ekipi. Pokaza-

Seminar za trenere Fudbalska sezona kre}e prakti~no na svim terenima, pa je dana{wi seminar za trenere “ulaznica” za rad u prole}nom delu. Faklutet za sport i fizi~ko vaspitawe u Novom Sadu u organizaciji Udru`ewa fudbalskih trenera FS Vojvodine doma}in je predavawa s eminentnim stru~wacima: predsednikom Stru~nog odbora FSS Qubi{om Tumbakovi}em, direktorom [kole za trenere pri FSS Miloradom Kosanovi}em i UEFA pro-trenerom Milanom \uri~i}em.

Poseban akcenat bi}e na igri u sistemu “4-4-2 u rombu” u izlagawu Milana \uri~i}a, u ~ijoj }e prezentaciji biti kori{}en izuzetno zanimqiv video materijal sazdan od iskustava poznatih svetskih trenera poput @oze Muriwa, Arsena Vengera...

Dana{wi seminar po~iwe u 13 sati.

S. S.

petak5.mart2010.

Radost Ibi{evi}a i Yeke posle pobede nad Ganom

- Mislim da smo uradili ono {to smo trebali, a to je da pobedimo. Novi selektor nas je dobro pripremio. Ispunili smo sve wegove zamisli. Na`alost, zaigrali smo kako treba tek kada smo primili gol, ali smo us-

li smo da se odli~no dopuwavamo. Ova uloga mi odgovara, jer sli~no igram u Lionu. Krenem iz drugog plana i gradim igru.

Verujem da }emo u budu}nosti biti jo{ boqi - zakqu~io je Pjani}.

KARLOS TEVEZ TVRDI

Da je Argentinac, Teri ne bi igrao Karlos Tevez, komentari{u}i seksualnu aferu Xona Terija sa biv{om suprugom Vejna Brixa, rekao je da bi zbog toga kapiten ^elsija bio ubijen u Argentini! Napada~ Man~ester sitija ro|en je u predgra|u Buenos Ajresa, gde se qubavni~ke afere sa `enama kolegama nikako ne toleri{u.

- Komplikovano je uop{te pri~ati o tome {ta je Teri uradio saigra~u iz reprezentacije Engle-

ske. To je zabraweno, nikako ne sme{ da „{vrqa{„ sa `enom drugog fudbalera. To nije u redu i nikakvo izviwewe ne mo`e da opere Terija - rekao je Tevez engleskim medijima.

Tevez i Brix trenutno igraju zajedno u Man~ester sitiju.

- U mom gradu za tako ne{to bi izgubio obe noge ili bi bio ubijen - zakqu~io je omaleni Argentinac.

Fudbaler Bajerna i argentinski reprezentativac Martin Demikelis pauzira}e nekoliko nedeqa zbog povrede lica na prijateqskom me~u protiv Nema~ke, koji je zavr{en pobedom „gau~osa“ rezultatom 1:0.

Demikelis (29) se povredio u 54. minutu utakmice, koja je odigrana sino} u Minhenu. Argentinca je pri jednom skoku povredio biv{i saigra~ iz Bajerna, Mihael Balak. Fudbaler ^elzija je kolenom u lice udario protivni~kog igra~a, koji na nosilima iznet sa terena. Demikelis je operisan, a mora}e da pauzira nekoliko nedeqa.

Zaradio je prelom kosti lica i hitno je podvrgnut hirur{kom zahvatu“, izjavio je lekar argentinske reprezentacije i dodao da }e Demikelis biti spreman za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi.

Fudbaler Bajerna }e povratku na teren morati da nosi za{titnu masku na licu.

Demikelisa iznose posle povrede

Ronaldiwo i Pato ne igraju na Mondijalu Selektor reprezentacije Brazila Karlos Dunga saop{tio je da fudbaleri Milana Ronaldiwo i Alesandre Pato ne}e igrati za nacionalni tim na predstoje}em Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi.

- Svi su u proteklih godinudve imali {ansu da se nametnu.

Svi, pa i wih dvojica. Neki su je iskoristili, neki nisu. To je sasvim normalno. Spisak je uglavnom zatvoren, a ovo {to ste videli u duelu sa Republikom Irskom (2:0) je gro reprezentacije koja }e nas predstavqati na Mundijalu - rekao je Dunga za brazilske medije.

Ronaldiwo je debitovao u reprezentaciji Brazila 1999. godine, a za nacionalni tim „ka-

Aleksandro Pato

rioka“ odigrao je 87 utakmica i postigao 32 gola.

- Ronaldiwo je bio najboqi fudbaler na svetu. To je u re-

du, ali Pele je najboqi fudbaler svih vremena, a i ja sam nekada dobro igrao, pa nas nema vi{e u nacionalnom timu. Jednostavno, igra~i dolaze i odlaze - dodao je selektor Brazila.

On je istakao da }e igra Brazila na SP zavisiti od Robiwa i Kake.

- Zadovoqan sam i Danijem Alve{om, koji je po ko zna koji put pokazao da mo`emo da ga koristimo na nekoliko mesta u ekipi. Nije mi jasno kako nas svrstavaju me|u glavne favorite za titulu na SP, a svi pri~aju da na{i fudbaleri u Evropi lo{e igraju. Sada je najva`nije stvoriti kompaktan tim - zakqu~io je Dunga.

18

SPORT

petak5.mart2010.

DNEVNIK

RASPORED PROLE]NOG DELA PRVENSTVA VOJVO\ANSKE FUDBALSKE LIGE – ISTOK

Kozar~ani u Novom Kne`evcu 18 .

24 . kolo

kolo

(6. i 7. marta u 14)

Radnik - Budu}nost (A) Crvena zvezda - Borac Kozara - Ba~ka 1901 Vojvodina - Ba~ka Topola Polet - BAK Radni~ki (B) - Jedinstvo Obili} - Sloboda Radni~ki (Z) - Budu}nost (CS) Ba~ka (P) - Dinamo

(0:3) (0:4) (0:3) (2:0) (2:2) (2:2) (0:3) (1:4) (0:4)

19 .

kolo

(7. aprila u 15.30)

Radnik - Ba~ka Topola Ba~ka 1901 - BAK Borac - Jedinstvo Budu}nost (A) - Sloboda Crvena zvezda - Budu}nost (CS) Kozara - Dinamo Vojvodina - Ba~ka (P) Polet - Radni~ki (Z) Radni~ki (B) - Obili}

25 .

(0:1) (0:1) (0:2) (0:6) (0:2) (1:2) (0:2) (0:4) (2:2)

kolo

(13. i 14. marta u 14)

Ba~ka (P) - Radnik Dinamo - Radni~ki (Z) Budu}nost (CS) - Obili} Sloboda - Radni~ki (B) Jedinstvo - Polet BAK - Vojvodina Ba~ka Topola - Kozara Ba~ka 1901 - Crvena zvezda Borac - Budu}nost

(1:0) (0:2) (0:4) (1:0) (2:1) (1:4) (0:2) (5:1) (1:0)

Radni~ki (B) - Radnik Obili} - Polet Radni~ki (Z) - Vojvodina Ba~ka (P) - Kozara Dinamo - Crvena zvezda BS Budu}nost (CS) - Budu}nost (A) Sloboda - Borac Jedinstvo - Ba~ka 1901 BAK - Ba~ka Topola

(10. i 11. aprila u 15.30) (2:3) (1:0) (2:0) (2:3) (3:2) (3:0) (1:1) (0:1) (0:4)

1. Sloboda

17

12

3

2

43:14

39

2. Budu}nost

17

12

1

4

36:19

37

3. Ba~ka 1901

17

10

3

4

43:17

33

4. Ba~ka Topola

17

9

5

3

26:12

32

5. Radni~ki

17

10

1

6

32:18

31

6. Kozara

17

10

1

6

28:24

31

7. Borac

17

9

2

6

34:25

29

8. Jedinstvo

17

8

2

7

27:22

26

9. Obili}

17

7

4

6

26:20

25

10. Radni~ki

17

6

5

6

26:21

23

11. Vojvodina

17

6

5

6

30:26

23

12. Radnik

17

7

2

8

20:24

23

13. Dinamo

17

6

2

9

31:32

20

14. Ba~ka

17

5

4

8

23:27

19

15. BAK

17

4

3

10

11:38

15

16. C. zvezda

17

4

2

11

15:38

14

17. Budu}nost

17

4

0

13

15:52

12

18. Polet

17

1

1

15

15:52

4

30 .

kolo

Radnik - Sloboda Jedinstvo - Budu}nost (CS) BAK - Dinamo Ba~ka Topola - Ba~ka (P) Ba~ka 1901 - Radni~ki (Z) Borac - Obili} Budu}nost (A) - Radni~ki (B) Crvena zvezda - Polet Kozara - Vojvodina

31 .

(8. i 9. maja u 16.30) (1:3) (1:3) (1:3) (1:1) (0:1) (0:4) (0:6) (3:2) (1:1)

kolo

Kozara - Radnik Vojvodina - Crvena zvezda Polet - Budu}nost (A) Radni~ki (B) - Borac Obili} - Ba~ka 1901 Radni~ki (Z) - Ba~ka Topola Ba~ka (P) - BAK Dinamo - Jedinstvo Budu}nost (CS) - Sloboda

Fudbaleri Slobode iz Novih Kozaraca

20 .

kolo

Radnik - Borac Budu}nost (A) - Ba~ka 1901 Crvena zvezda - Ba~ka Topola Kozara - BAK Vojvodina - Jedinstvo Polet - Sloboda Radni~ki (B) - Budu}nost (CS) Obili} - Dinamo Radni~ki (Z) - Ba~ka (P)

21 .

(3:0) (1:6) (1:2) (3:1) (0:1) (0:3) (1:3) (1:0) (1:1)

kolo

Radni~ki - Radnik Ba~ka (P) - Obili} Dinamo - Radni~ki (B) Budu}nost (CS) - Polet Sloboda - Vojvodina Jedinstvo - Kozara BAK - Crvena zvezda Ba~ka Topola - Budu}nost (A) Ba~ka 1901 - Borac

22 .

23 .

(20. i 21. marta u 14.30) (0:1) (0:1) (1:1) (2:0) (1:1) (0:2) (1:2) (3:0) (1:3)

27 .

(1:1) (2:4) (2:5) (2:6) (0:2) (0:3) (1:1) (0:1)

Polet - Radnik Radni~ki (B) - Vojvodina Obili} - Kozara Radni~ki (Z) - Crvena zvezda Ba~ka (P) - Budu}nost (A) Dinamo - Borac Budu}nost (CS) - Ba~ka 1901 Sloboda - Ba~ka Topola Jedinstvo - BAK

28 .

(0:5) (0:2) (0:1) (1:0) (1:2) (1:2) (0:7) (2:1) (1:2)

Radnik - Jedinstvo BAK - Sloboda Ba~ka Topola - Budu}nost (CS) Ba~ka 1901 - Dinamo Borac - Ba~ka (P) Budu}nost (A) - Radni~ki (Z) Crvena zvezda - Obili} Kozara - Radni~ki (B) Vojvodina - Polet

29 .

Radnik - Budu}nost (CS) Sloboda - Dinamo Jedinstvo - Ba~ka (P) BAK - Radni~ki (Z) Ba~ka Topola - Obili} Ba~ka 1901 - Radni~ki (B) Borac - Polet Budu}nost (A) - Vojvodina Crvena zvezda - Kozara

33 .

(15. maja u 16.30) (2:5) (3:1) (4:1) (0:6) (0:0) (0:0) (3:1) (0:6) (1:2)

kolo

(24. i 25. aprila u 16) (1:2) (1:3) (2:3) (2:0) (5:0) (1:3) (0:2) (0:0) (1:0)

kolo

(27. i 28. marta u 15)

kolo

Obili} - Radnik Radni~ki (Z) - Radni~ki (B) Ba~ka (P) - Polet Dinamo - Vojvodina Budu}nost (CS) - Kozara Sloboda - Crvena zvezda Jedinstvo - Budu}nost (A) BAK - Borac Ba~ka Topola - Ba~ka 1901

Radnik - BAK (0:1) Ba~ka Topola - Jedinstvo Ba~ka 1901 - Sloboda Borac - Budu}nost (CS) Budu}nost (A) - Dinamo Crvena zvezda - Ba~ka (P) Kozara - Radni~ki (Z) Vojvodina - Obili} Polet - Radni~ki (B)

32 .

(0:1) (2:2) (1:2) (0:2) (0:3) (0:2) (0:0) (0:7) (2:0)

kolo

(17. i 18. aprila u 16)

kolo

kolo

Radnik - Ba~ka 1901.

Borac - Ba~ka Topola Budu}nost - BAK Crvena zvezda - Jedinstvo Kozara - Sloboda Vojvodina - Budu}nost (CS) Polet - Dinamo Radni~ki (B) - Ba~ka (P) Obili} - Radni~ki (Z)

26 .

kolo

(17. marta u 14.30)

(12. maja u 16.30)

Crvena zvezda - Radnik Kozara - Budu}nost (A) Vojvodina - Borac Polet - Ba~ka 1901 Radni~ki (B) - Ba~ka Topola Obili} - BAK Radni~ki (Z) - Jedinstvo Ba~ka (P) - Sloboda Dinamo - Budu}nost (CS)

34 .

(22. maja u 17) (0:3) (1:0) (1:4) (0:5) (0:2) (0:1) (1:2) (1:4) (1:2)

kolo

(26. aprila u 16) (0:1) (0:3) (0:1) (3:0) (0:0) (1:3) (0:3) (0:3) (4:2)

Radnik - Dinamo Budu}nost (CS) - Ba~ka (P) Sloboda - Radni~ki (Z) Jedinstvo - Obili} BAK - Radni~ki (B) Ba~ka Topola - Polet Ba~ka 1901 - Vojvodina Borac - Kozara Budu}nost (A) - Crvena zvezda

(29. maja u 17) (0:0) (1:2) (1:2) (1:3) (0:2) (4:1) (2:2) (1:2) (0:1)

kolo

(3. i 4. aprila u 15) (1:1) (1:3) (2:3) (1:2) (1:2) (5:1) (1:3) (1:8) (2:2)

Vojvodina - Radnik Polet - Kozara Radni~ki (B) - Crvena zvezda Obili} - Budu}nost (A) Radni~ki (Z) - Borac Ba~ka (P) - Ba~ka 1901 Dinamo - Ba~ka Topola Budu}nost (CS) - BAK Sloboda - Jedinstvo

(1. i 2. maja u 16.30) (0:3) (1:5) (0:0) (2:3) (1:2) (2:3) (1:2) (0:0) (3:1)

Napomena: Borac (Star~evo), Ba~ka 1901 (Subotica), Jedinstvo (Novi Be~ej), Ba~ka (Pa~ir), Polet (Nakovo) i Vojvodina (Novo Milo{evo) kao doma}ini igraju nedeqom. Prvoplasirani tim lige }e se plasirati u Srpsku ligu- Vojvodina, dok drugoplasirani tim igra bara` me~ s drugoplasiranom ekimom Vojvo|anske lige- zapad za palsman u Srpsku ligu. Iz Lige ispada najmawe tri kluba( Liga se smawuje na 16 timova),a mogu}e je da }e na kraju prvenstva ~ak {est ekipa napustiti takmi~ewe.

SPORT

DNEVNIK

19

petak5.mart2010.

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA – SERIJA A Subota Fiorentina - Juventus Roma - Milan Nedeqa Kaqari - Katanija Bari - Kjevo Sampdorija - Lacio Palermo - Livorno Bolowa - Napoli Sijena - Parma Atalanta - Udineze Inter - \enova 1. Inter 2. Milan 3. Roma 4. Palermo 5. Juventus 6. Napoli 7. Sampdor.

8. Kaqari 9. \enova 10. Fiorent.

11. Kjevo 12. Parma 13. Bari 14. Bolowa 15. Katanija 16. Udineze 17. Lacio 18. Livorno 19. Atalanta 20. Sijena

26 17 26 16 26 15 26 12 26 12 26 10 26 11 26 11 26 11 26 10 26 10 26 9 26 8 26 8 26 6 26 7 26 5 26 6 26 5 26 5

7 6 6 7 5 11 17 5 5 5 5 6 8 7 9 6 11 5 6 5

(18) (20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 2 4 5 7 9 5 8 10 10 11 11 11 10 11 11 13 10 15 15 16

52:22 46:26 45:29 37:31 40:35 34:29 32:32 41:34 44:43 32:31 26:26 27:36 31:34 30:36 27:31 32:39 21:28 17:36 22:38 27:47

58 54 51 43 41 41 40 38 38 35 35 33 32 31 27 27 26 23 21 20

ITALIJA – SERIJA B

Danas ]ezena - Sasuolo Subota Krotone - Albinolefe Modena - Ankona Citadela - Empoli Torino - Frosinone Bre{a - Groseto Mantova - Le}e Galipoqi - Padova Askoli - Salernitana Triestina - Vi}enca Ponedeqak Pja}enca - Re|ina 1. Le}e 2. Sasuolo 3. Bre{a 4. ]ezena 5. Ankona 6. Groseto 7. Empoli 8. Torino 9. Frosinone 10. Citadela 11. Modena 12. Vi}enca 13. Krotone 14. Albinole.

15. Askoli 16. Galipoqi 17. Re|ina 18. Triestina 19. Pja}enca 20. Mantova 21. Padova 22. Salernit.

27 13 27 12 27 13 27 11 27 13 27 11 27 11 27 10 27 11 27 9 27 10 27 8 27 9 27 9 27 8 27 8 27 9 27 8 27 8 27 6 27 6 27 5

9 9 6 11 5 10 7 8 5 9 6 11 10 8 9 9 5 8 6 11 10 6

5 6 8 5 9 6 9 9 11 9 11 8 8 10 10 10 13 11 13 10 11 16

(20.45) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (20.45) 41:27 40:28 37:30 33:16 39:32 41:39 36:30 33:25 35:42 32:31 22:27 30:25 32:32 33:35 37:38 26:40 32:39 27:36 21:30 29:33 26:30 26:43

48 45 45 44 43 43 40 38 38 36 36 35 35 35 33 33 32 32 30 29 28 21

FRANCUSKA

Subota Bulow - Lion Ren - Monako Nica - Nansi Lens - PS@ So{o - Tuluz Okser - Valensijen Sent Etijen - Lil Nedeqa Grenobl - Le Man Marseq - Lorijen Bordo - Monpeqe 1. Bordo 24 16 2. Montpeqe 26 16 3. Lion 26 14 4. Marseq 25 14 5. Lil 26 14 6. Okser 25 13 7. Monako 26 13 8. Valensijen 26 12 9. Lorijen 26 11 10. Ren 26 10 11. Tuluz 26 10 12. PS@ 26 9 13. Lens 26 9 14. Nansi 26 9 15. So{o 25 9 16. Sent Etijen26 7 17. Nica 26 7 18. Le Man 25 5 19. Bulow 26 3 20. Grenobl 26 3

3 3 7 6 5 6 3 5 6 7 7 6 6 5 5 5 5 5 7 4

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 5 7 5 5 7 6 10 9 9 9 9 11 11 12 11 14 14 15 16 19

41:19 36:27 45:28 46:27 49:27 24:21 32:32 39:36 38:28 35:27 27:20 34:30 25:30 29:37 21:31 18:32 25:42 23:39 17:46 19:44

51 51 49 48 47 45 42 41 39 37 37 33 33 32 32 26 26 20 16 13

NEMA^KA BUNDES LIGA Subota

Keln - Bajern Verder - [tutgart Hamburg - Herta Ajntraht - [alke Frajburg - Hanover Volfsburg - Bohum Borusija (D) - Borusija (M) Nedeqa Nirnberg - Bajer (L) Hofenhajm - Majnc 1. Bajern 24 15 2. Bajer (L) 24 13 3. [alke 24 14 4. Hamburger 24 10 5. Borusija 24 11 6. Verder 24 10 7. Ajntraht 24 9 8. [tutgart 24 9 9. Hofenhajm 24 9 10. Majnc 24 8 11. Volfsburg 24 8 12. Borusija (M)24 8 13. Bohum 24 6 14. Keln 24 6 15. Frajburg 24 5 16. Nirnberg 24 4 17. Hanover 24 4 18. Herta 24 3

7 11 6 10 6 8 8 7 5 8 7 6 9 8 5 6 5 6

2 0 4 4 7 6 7 8 10 8 9 10 9 10 14 14 15 15

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 50:20 50:20 36:18 43:26 36:32 48:29 31:32 34:31 34:29 27:32 41:45 34:39 25:38 21:31 22:45 19:40 25:46 21:44

52 50 48 40 39 38 35 34 32 32 31 30 27 26 20 18 17 15

Milanezi spremaju zamku vu~ici

[PANIJA – PRIMERA

Subota Deportivo - Tenerife Almerija - Barselona Real (M) - Seviqa Nedeqa Malaga - Kserez Espawol - Viqareal Majorka - Hihon Osasuna - Hetafe Atletik - Vaqadolid Saragosa - Atletiko (M) Ponedeqak Valensija - Rasing

(2.30) Roma - (3.00) Milan (3.00) Fudbaleri Milana se ne odri~u Skudeta. nanizali su seriju odli~nih rezultata i sve vi{e prete Interu. Kqu~ svega je susret u Rimu, ako pobede vu~icu i daqe }e ostati u trci. U jesewem delu delu {ampionata roso - beri su slavili s 2:1. Rimqani su posle eliminacije u Ligi Evrope, remizirali si kom{ijama Napolijem (2:2), pa }e duel protiv Milana biti idealna prilika za izabranike trenera Ranijerija da se iskupe.

Gosti su u seriji od {est pobeda, a pro{log vikenda rutinski su savladali „davqenika“ Atalantu 3:1.

Na{ predlog : 2

1. Barselona 2. Real (M) 3. Valensija 4. Seviqa 5. Majorka 6. Deportivo 7. Atletik 8. Viqareal 9. Hetafe 10. Hihon 11. Atleti. (M) 12. Osasuna 13. Almerija 14. Malaga 15. Espawol 16. Rasing 17. Saragosa 18. Vaqadolid 19. Tenerife 20. Kserez

(1.40) Real (M) - (4.00) Seviqa (7.00) Kraqevski klub iz Madrida ne odustaje od potere za Barselonom. U derbiju 25. kola Primere, Madri|ani }e na Santijago Bernabeu ugostiti ~etvrtoplasiranu Seviqu. Ekipa za ko-

Ronaldiwo najzaslu`niji za odli~nu formu Milana

ju nastupa na{ Ivica Dragutinovi} remizirala je protiv Atletika iz Bilbaoa (0:0).Andalu`ani nisu slavili na tri posledwa gostovawa.Real je u usponu forme o ~emu govore pobede nad Viqarealom (6:2) i Tenerifama (5:1). zanimqivo je da su Ronaldo i drugovi pora`eni u Seviqi 2:1, pa }e pred prepunim tribinama Bernabeua imati dodatni motiv protiv Seviqe.

Na{ predlog: 1

(1.65) Borusija (D) (3.15) Borusija (M) (4.85) U sudaru imewaka, dve Borusije, na stadionu Signal Iduna Park vodi}e se zanimqiva borba za presti` ali i za Evropu.

U pro{lom kolu ekipa na{eg Nevena Suboti}a pora`ena je od [alkea (2:1) {to im je bio ~etvrti poraz na posledwih pet

duela. Gosti iz Mehengladbaha remijzirali sju s Frajburgom (1:1). U prvom delu prvenstva slavili su „milioneri“ 1:0. .

Na{ predlog: 3+

(1.60) Bordo - (3.20) Monpeqe (5.00) Jedna od najbitnijih utakmica ove sezone, mo`da i kqu~na za fudbalere Bordoa u odbrani tutule. Monpeqe hit prvenstva, ima isti broj bodova kao i doma}in, ali dve utakmice vi{e. U pro{lom kolu oba rivala slavila su u duelima protiv Sent Etjena i Rena identi~nim rezultatom - 3:1. Trener Bordoa, Loran Blan ne mo`e da ra~una na povre|enog Vedela, ali }e trio [amak, Gurkuf , \ofran biti najve}a opasnost po gol gostiju. U jesewem delu {ampionata slavio je Bordo(1:0).

Na{ predlog: 1

Pobede Meksika, [panije i Engleske

(1.85) Vest Hem - (3.10) Bolton (3.75) Zanimqiva fudbalska predstava o~ekuje se u okr{aju izme|u Vest Hema i Bolton. Sigurno je da su doma}i fudbaleri u blagoj prednosti, a i ~iwenica da igraju pred svojim navija~ima na Apton Parku uliva im dodatno samopouzdawe. „^eki}ari“ su u seriji od tri pobede na doma}em terenu, a u pro{lom kolu pora`eni su od Man~ester junjateda (3:0). Fudbaleri Boltona predvo|eni trenerom Kojlom slavili su protiv Vulfsa 1:0, ali im predstoji te`ak zadatak da prekinu seriju od sedam gostovawa bez trijumfa. Tejlor i Klasni} biti uzdanice Boltona u juri{u na telk tre}u pobedu na gostovawima ove sezone.

Na{ predlog: 1, 3+ I. G.

Italija - Kamerun 0:0, Slovenija - Katar 4:1, Engleska Egipat 3:1, [kotska - ^e{ka 1:0, Portugal - Kina 2:0, Vels [vedska 0:1.

HRVATSKA

HOLANDIJA

GR^KA

PORTUGAL

3 6 4 5 4 4 5 1 6 2 5 2 4 3 4 4

2 2 4 4 5 5 5 8 6 10 8 10 9 11 11 13

57:10 28:8 19:18 20:12 28:13 35:26 30:31 23:23 29:27 24:29 19:27 23:39 15:28 25:36 16:33 17:48

42 36 34 32 31 31 29 28 24 20 20 20 19 15 13 7

(21) 59:14 64:18 42:26 36:25 38:28 26:26 32:30 36:37 31:32 28:29 37:37 24:26 27:33 29:29 18:32 24:37 29:47 27:42 27:42 14:44

61 59 46 43 40 38 37 32 32 31 30 30 29 27 27 25 24 20 20 12

Duel ]abija Alonsa i Riberija u Parizu

Subota AZ Alkmar - Herenven Den Hag - Vitese Herakles - Viqem Breda - PSV Nedeqa Sparta - Ajaks Roda - Fejenord Groningen - Venlo Utreht - NEC RKC - Tvente 1. PSV 2. Tvente 3. Ajaks 4. Fejenord 5. AZ Alkmar 6. Herakles 7. Utreht 8. Breda 9. Groningen 10. Roda 11. Venlo 12. NEC 13. Herenven 14. Sparta 15. Vitese 16. Den Hag 17. Viqem 18. RKC

25 20 25 20 25 18 25 13 25 12 25 12 25 9 25 9 25 9 25 8 25 6 25 7 25 8 25 6 25 6 25 5 25 6 25 4

5 4 4 8 3 3 9 7 6 5 10 7 2 7 5 7 2 0

0 1 3 4 10 10 7 9 10 12 9 11 15 12 14 13 17 21

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30)

58:16 47:20 73:17 38:23 43:28 34:35 26:26 35:39 34:36 31:45 35:37 30:42 28:44 26:42 25:45 26:44 28:48 20:50

65 64 58 47 39 39 36 34 33 29 28 28 26 25 23 22 20 12

Subota Kavala - Aris PAOK - Pantrakikos Larisa - AEK Nedeqa Ergoletis - Atromitos Jawina - Asteras Panionios - Ksanti Panatin. - Levadiakos Iraklis - Olimpijakos 1. Panatinaik.24 17 2. Olimpijak. 24 16 3. PAOK 24 16 4. AEK 24 12 5. Aris 24 10 6. Kavala 24 10 7. Atromitos 24 8 8. Asteras 24 8 9. Ergotelis 24 7 10. Panionios 24 7 11. Iraklis 24 7 12. Ksanti 24 7 13. Levadiakos24 6 14. Larisa 24 6 15. Jawina 24 5 16. Pantrakikos24 3

4 5 5 6 8 6 7 6 8 7 7 4 6 6 6 3

3 3 3 6 6 8 9 10 9 10 10 13 12 12 13 18

(15.45) (15.45) (18) (13.30) (13.30) (13.30) (15.45) (18) 44:16 40:14 32:10 36:29 28:22 25:20 27:27 24:28 28:30 27:29 30:32 18:28 25:38 20:36 22:38 19:48

55 53 53 42 38 36 31 30 29 28 28 25 24 24 21 12

Subota Mursija - Levante Kadiz - Albasete Las Palmas - Kordoba Selta - Rekreativo Viqareal 2 - Kartagena Kasteqon - Real Union Nedeqa El~e - Herkules Betis - R. Vaqekano Sosijedad - Numansija Ponedeqak Himnastik - Salamanka 1. Herkules 2. Sosijedad 3. Kartagena 4. Levante 5. Numansija 6. Betis 7. Viqar. 2 8. Himnastik 9. El~e 10. Kordoba 11. R: Vaqek.

12. Hueska 13. Rekreativo 14. Salamanka 15. Las Palm.

16. Hirona 17. Mursija 18. Selta 19. Albasete 20. Real Union 21. Kadiz 22. Kasteqon

26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26

14 13 12 10 11 10 10 10 9 8 8 7 8 7 6 7 6 6 6 6 5 4

9 9 8 11 7 9 8 6 8 11 10 12 9 10 12 9 11 11 11 7 10 8

3 4 6 5 8 7 8 10 9 7 8 7 9 9 8 10 9 9 9 13 11 14

(17) (17) (18) (18) (18) (20) (12) (17) (17) (21) 41:21 37:23 38:26 31:24 34:30 34:26 37:35 26:28 35:37 22:26 40:34 21:21 23:24 29:34 28:30 34:39 31:32 21:26 34:40 22:31 27:41 24:41

51 48 44 41 40 39 38 36 35 35 34 33 33 31 30 30 29 29 29 25 25 20

ENGLESKA PREMIJER LIGA

1. ^elzi 28 2. Man~es. J. 28 3. Arsenal 28 4. Totenhem 28 5. Man. siti 27 6. Liverpul 28 7. Aston Vila 26 8. Birmingam 27 9. Fulam 28 11. Stouk 27 12. Blekburn 28 13. Vest Hem 27 14. Sanderlend 27 15. Bolton 27 16. Vigan 27 17. Vulfs.

27 18. Hal 27 19. Barnli 27 20. Portsmut 27

A u Evropi postignuti su slede}i rezultati: Nema~ka Argentina 0:1, Belgija - Hrvatska 0:1, Francuska - [panija 0:2, Holandija - SAD 2:1,

1. Dinamo (Z) 18 13 2. Cibalija 18 10 3. [ibenik 18 10 4. Karlovac 18 9 5. Hajduk 18 9 6. Osijek 18 9 7. Slaven 18 8 8. Lokomotiva18 9 9. Rijeka 18 6 10. Inter 18 6 11. Varteks 18 5 12. Me|imurje 18 6 13. Zadar 18 5 14. Zagreb 18 4 15. Istra 18 3 16. Kroacija 18 1

1 3 4 7 8 8 9 10 12 9 10 10 9 9 11 11 12 10 10 16

Subota Arsenal - Barnli (16) Vest Hem - Bolton (16) Vulverhempton - M. Junajted (18.30) Nedeqa Everton - Hal (17) Ponedeqak Vigan - Liverpul (21) Utorak Sanderlend - Bolton (20.45) Portsmut - Birmingem (20.45)

Napada~ Fiorentine Adrijan Mutu mogao bi da bude ka`wen s ~etiri meseca zabrane igrawa zbog kori{}ewa dopinga, izjavio je menaxer rumunskog reprezentativca \ovani Bekali.

Mutu je bio pozitivan na doping testu posle utakmice 19. kola Serije A sa Barijem (2:1), koja je odigrana 10. januara. Rumun je ponovo pao na doping testu posle samo deset dana na me~u ~etvrtfinala Kupa Italije protiv Lacija (3:2).

Kona~na odluka o ovom slu~aju bi}e poznata za dve nedeqe.

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.15)

4 2 7 4 4 5 4 5 2 7 6 6 8 9 6 7 6 11 11 6

^etiri meseca suspenzije za Mutua

Fudbalska reprezentacija Meksika pobedila je selekciju Novog Zelanda rezultatom 2:0 u prijateqskom me~u, koji je odigran u Los An|elesu. Pobedu Meksikancima pred vi{e od 90.000 gledalaca doneli su Ernandez u 53. i Vela u 57. minutu.

Novi Zeland }e biti rival reprezentaciji Srbije u prijateqskom me~u, koji }e biti odigran u maju u Austriji.

Gvatemala je pobedila Salvador 2:1 golovima Pape u 44. i Brauna u 88. Jedini gol za Salvador postigao je Kvintaniqa u 88. minutu. Panana je savladala Venecuelu 2:1. Pogotke za Panamu postigli su Tores u devetom i Perez u 50. minutu, dok se u selekciji Venecuele u listu strelaca upisao Gonzalez u 90. minutu iz penala.

Subota Varteks - Istra Lokomotiva Rijeka - Cibalija Inter - Hajduk Slaven - [ibenik Zadar - Karlovac Kroacija - Me|imurje Osijek - Dinamo

19 19 13 13 12 11 11 9 10 8 8 8 7 6 7 6 6 3 3 2

(17) (17) (17) (17) (19) (21)

[PANIJA – SEGUNDA

(2.50) Fiorentina (3.00) Juventus (2.70) U Firenci je na programu sudar posrnulih giganata. Na stadionu Artemio Franki sasta}e se fudbaleri Fiorentine i Juventusa. Doma}in je u prethodnom kolu remizirao u duelu sa Lacijom (1:1), dok je „stara dama“ pora`ena na gostovawu protiv Palerma (2:0). Tradicija je na strani fudbalera Juventusa koji nisu pora`eni na sedam gostovawa u Firenci. Pet duela je zavr{eno povdelom bodova uz dve pobede Juventusa. U prvom delu sezone u Torinu slavili su crno - beli.

Na{ predlog: 2 - 3

24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24

(18) (20) (22)

Danas Leirija - Leiksoe{ Subota Porto - Olhanense Rio Ave - Naval V. Setubal - Braga Nedeqa Maritimo - Akademika Belenense{ - Sporting Benfika - P. Fereira Ponedeqak Gimarae{ - Nacional 1. Benfika 21 16 2. Braga 21 16 3. Porto 21 13 4. Sport. (L) 21 8 5. Gimarae{ 21 8 6. Fereira 21 7 7. Nacional 21 8 8. Leirija 21 7 9. Rio Ave 21 6 10. Maritimo 21 7 11. Naval 21 7 12. Akademika 21 6 13. Olhanense 21 3 14. Setubal 21 3 15. Leiksoe{ 21 3 16. Belenense{ 21 1

4 3 4 8 6 8 5 6 9 5 4 5 10 7 6 8

1 2 4 5 7 6 8 8 6 9 10 10 8 11 12 12

(21.15) (18) (20) (22.15) (17) (L) (19) (21.15) (21.15)

56:11 33:14 43:18 23:16 21:22 25:23 27:36 26:24 20:19 29:31 13:24 26:31 16:28 18:41 17:37 10:28

52 51 43 32 30 29 29 27 27 26 25 23 19 16 15 11

19 19 18 14 13 14 12 11 10 8 9 6 6 6 6 6 5 6 5

4 3 4 7 10 6 9 7 8 10 7 9 9 8 7 6 9 5 4

5 6 6 7 4 8 5 9 10 9 12 12 12 13 14 15 13 16 18

65:26 66:24 66:31 50:27 52:35 45:28 37:21 26:28 32:29 27:32 30:45 35:43 32:44 30:49 26:53 21:45 25:54 28:57 23:45

61 60 58 49 49 48 45 40 38 34 34 27 27 26 25 24 24 23 19

ENGLESKA ^EMPION[IP

Subota Blekpul - Ipsvi~ Bristol - Donkaster Kardif - Midlzbro Kristal P. - [efild J. Derbi - Vatford Wukasl - Barnsli Notinfem F. - Svansi Piterboro - Koventri Plimut - Preston Kvins Park - VBA [efild V. - Le~ester 1. Wukasl 2. VBA 3. Notingem 4. Svansi 5. Lester 6. Kardif 7. [efild J. 8. Blekpul 9. Midlzbro 10. Koventri 11. Barnsli 12. Bristol 13. Preston 14. Donkaster 15. Vatford 16. Derbi 17. Ipsvi~ 18. Reding 19. Skantorp 20. Kvins Park 21. Kristal P. 22. [efild V. 23. Plimut 24. Piterboro

33 33 34 33 33 32 33 34 34 34 33 33 33 33 31 33 33 32 34 32 32 33 32 33

20 18 17 14 14 14 13 12 13 12 13 9 11 10 10 11 7 10 10 9 11 9 8 5

9 9 10 14 12 7 9 11 8 10 6 15 9 11 9 6 17 8 8 10 11 7 5 9

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) 4 6 7 5 7 11 11 11 13 12 14 9 13 12 12 16 9 14 16 13 10 17 19 19

58:23 66:35 48:27 30:22 42:31 56:41 48:46 50:41 45:37 39:46 43:48 37:44 40:48 39:40 44:47 39:48 37:45 40:49 41:61 43:51 35:36 36:55 32:47 36:56

69 63 61 56 54 49 48 47 47 46 45 42 42 41 39 39 38 38 38 37 34 34 29 24

20

SPORT

petak5.mart2010.

ZAVR[ENO TAKMI^EWE PO GRUPAMA U EVROLIGI

SVETSKA AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA ODLU^ILA

Bez Stefana GP

U novoj sezoni Formule jedan takmi~i}e se samo 12 timova, odlu~ila je u sredu uve~e Svetska automobilska federacija, koja je tako „precrtala“ ameri~ki tim USF1, ali i nije dozvolila da umesto wega „usko~i“ Stefan GP. Ameri~ki tim USF1 odustao je od u~e{}a u pred- @an Tod stoje}em {ampionatu Formule jedan zbog finansijskih problema i zatra`io je od FIA da mu sa~uva mesto za sezonu 2011. Stefan GP nadao se

GP), Red Bul, Ferari, Vilijams, Reno, Fors Indija, Toro Roso i Zauber, a novajlije su: Lotus, Ispawa rejsing i Virxin rejsing. Za sada su poznata

Timovi i voza~i u 2010. godini MEKLAREN - Xenson Baton i Luis Hamilton MERCEDES GP - Mihael [umaher i Niko Rozberg FERARI - Felipe Masa i Fernando Alonso RENO - Robert Kubica i Vitalij Petrov RED BUL - Sebastijan Fetel i Mark Veber VILIJAMS - Rubens Barikelo i Niko Hilkenberg FORS INDIJA - Adrijan Zutil i Vitantonio Liuci TORO ROSO - Sebastijan Buemi i Haime Algersuari ZAUBER - Pedro de la Rosa i Kamui Kobaja{i LOTUS - Jarno Truli i Heiki Kovalainen ISPAWA REJSING - Bruno Sena, ime drugog voza~a jo{ ni je objavqeno VIRXIN - Timo Glok i Lukas di Grasi pozitivnom stavu FIA, odnosno da }emu dati „zeleno svetlo“ da se takmi~i umesto ameri~kog tima, ali je Svetska automobilska federacija objavila da nije mogu}e da ga neka ekipa zameni ove godine.

Tako }e se na startu nove sezone u Bahreinu 14. marta na}i samo 12 timova. To su: Meklaren, Mercedes GP (ranije Bron

imena 25 voza~a, a jedino se jo{ ne zna ko }e biti drugi voza~ ekipe Ispawa rejsing. Najverovatnije je da }e to biti Indijac Karun ^andhok. Titulu brani Xenson Baton, koji je pro{le sezone vozio za Bron GP, a u „najbr`i cirkus“ vratio se Mihael [umaher, najve}a uzdanica tipa Mercedes GP (ranije Bron GP).

DNEVNIK

Mo}ni Partizan, ~astan opro{taj Vo{e Prvi put ove sezone Srbija je u Evroligi imala dva predstavnika. Pored ve} starog u~esnika Partizan Rajfajzena, najprijatnije iznena|ewe pripredio je mladi sastav novosadske Vojvodine. I dok se od Partizana o~ekivao prolaz u ~etvrt finale, Vojvodina je u Evroligi u~ila. I nisu se Novosa|ani obrukali, ba{ naprotiv. Posle po~etnog straha i stegnutosti protiv Mladosti na svom bazenu Vojvodina je u narednim susretima bila sve boqa i sigurnija. Odli~no je u oba duela parirala Jadranu, a onda uspela u jednom od dva susreta da savlada Barselonetu i na kraju remizira sa Zagrep~anima (11:11). Pobeda, remi i ~etiri poraz u grupi takvih rivala, kao {to su Barseloneta, Jadran i Mladost u prvoj sezoni nastupa u najelitinjem klupskom vaterpolo takmi~ewu je odli~an rezultat za izabranike Dejana Stanojevi}a.

- ^stitam momcima na prilazu i borbenosti duelima u Evroligi. Za nas su sve ove utakmice bile veoma zna~ajne na na{em putu stvarawa ekipe. Pokazali smo da mo`emo da se nosimo sa jakim ekipama, ali i da igramo sa oscilacijama i da je pred nama jo{ dosta posla - rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi}.

Iz A grupe pro{li su Barseloneta i Jadran, a jedna mo}na Mladost morala je da se oprosti od velikih ambicija.

Barseloneta (reprezentacija [panije) u posledwem kolu u Herceg Novom iznenadila je Jadran (reprezentacija Crne Gore) sa 9:8, zauzela prvo me-

Vaterpolisti Vojvodine

sto u grupi A i tako izbegla Partizan u ~etvrtfinalu.

A {ta re}i o nastupima Partizana u ovogodi{wem izdawu Evrolige. Ekipa koju predvodi nekada najboqi igra~ sveta Igor Milanovi} mo}no je odigrala susrete u C grupi. Redom su crno-beli potapali sve rivale, Budvu, Olimpijakos i Honved i jedini su sa maksimalnim u~inkom od {est pobede i gol razlikom 60:34 zavr{ili tekmi~ewe po grupama. Na kraju odli~na igra i pobeda nad Budvom od 12:6 u utakmici bez rezultatskog zna~aja. Na golu je odli~an bio Branislav Mitrovi},

opravdav{i poverewe trenera Milanovi}a (10 odbrana).

- Zadovoqan sam maksimalnim zalagawem igra~a u duelu sa Budvom, iako je utakmica rezultatiski bila nebitna za obe ekipe. ^ekamo `reb, ali sam trenutno vi{e zauzet pripremama tima, uigravawem napada... Sigurno }e biti nekih novina u ~etvrtfinalu - re~i su trenera Igora Milanovi}a.

Partizan je ve} okrenut `rebu, koji je u ponedeqak, 8. marta, a mogu}i rivali su: Jadran iz Herceg Novog, dubrova~ki Jug i ma|arski Eger.

Protivnici za respekt, ali Partizan ima visoke ambici-

je. Dubrova~ki Jug je na svom Gru`u u posledwem kolu vodio veliku borbu sa ma|arskim Va{a{om za drugo mesto u grupi B. Dubrov~anima je bio dovoqan i remi, kako je na kraju i zavr{en duel (11:11).

Prvi je ovde bio branilac titule, crnogorski Primorac. U grupi D italijanski Pro Reko je ubedqivo prvi, a Eger je u me~u za drugo mesto savladao ruski Sintez (11:8).

Zna~i, za `reb u ponedeqak u prvom {e{iru bi}e Partizan, Barseloneta, Primorac i Pro Reko, a u drugom Budva, Jadran, Jug i Eger.

G. Malenovi}

SPORT

DNEVNIK

Danas je u Zrewaninu u Novoj hali sportova pravi praznik rukometa, gostuje aktuelni osvaja~ kupa dr`ave ekipa Kolubare, pa je to lepa prilika da qubiteqi ove igre u`ivaju u majstorijama Zrewaninaca i Lazarev~ana. Odavno za jedan susret u gradu na Begeju nije vladalo ovakvo interesovawe, pa su sve prilike da }e hala posle du`eg vremen biti dobro popuwena.

Bi}e to {ansa za pulene trenera Bjelice da poka`u da su i pored ne{to lo{ijih rezultata u nekoliko posledwih utakmica spremni za nadigravawe sa protivnikom koga izuzetno respektuju.

- Poraz od Vojvodine je iza nas i to je pro{lost, sada se moramo fokusirati na {ampionat u kojem nas u nerednih nekoliko nedeqa o~ekuje izuzetno te`ak raspored, jer nam u goste dolaze Kolubara, Crvena zvezda i Partizan – delovao je malo zabrinuto Ogwen Joki}, najmla|i i najboqi igra~ nafta{a. Duel sa prvoplasiranom ekipom je svojevrsna prilika za na{u mladu ekipu da proveri gde se mi trenutno nalazimo u odnosu na najboqe timove u dr`avi. Ne}emo se predati, mo`emo da iznenadimo, ali naravno Kolubari prepu{tamo ulogu i breme favorita. [ta treba da uradite na ovom me~u da do|e do iznena|ewa, to jest do remija ili pobede Proletera?

- Da vam ka`em iskreno, mnoge kockice moraju da se poklope.

Pre svega lepo bi bilo da mi odigramo najboqe {to mo`emo, a igra~i Kolubare nemaju svoj dan.

Nadam se da imamo dovoqno hrabrosti da otvoreno iza|emo na megdan favorizovanom protivniku i poka`emo da i mi posedujemo kvalitet da se ravnopravno nosimo sa svim timovima u ligi. Trener Bjelica je upravo u me~u sa Vo{om pru`io {ansu mojim vr{wacima bra}i Dimitri} i Nikoli}u i nije pogre{io, posebno nas je obradovala sjajna partija golmana @ivojina Ili}a koji je potvrdio svoj ekstra talenat.

KUP SRBIJE ZA MU[KARCE

Goleada u Kragujevcu

U utakmicama osmine finala mu{kog rukometnog Kupa Srbije postignuti su slede}i rezultati: Proleter Naftagas - Vojvodina @elezni~ar 26:34, Radni~ki (KG) - Crvenka 46:31, Dinamo - Planinka Prolom voda 32:29, Naisus PKB 33:31 (29:29), Partizan DO - Jugovi} Unimet 23:26 (22:22), Crvena zvezda - Metaloplastika ZK 24:18, Dubo~ica - Priboj 0:10, Smederevo Kolubara 26:35.

U ~etvrtfinale plasirali su se: Vojvodina @elezni~ar, Radni~ki (KG), Dinamo, Naisus, Jugovi} Unimet, Crvena zvezda, Priboj i Kolubara. @reb ~etvrtfinalnih parova predvi|en je za danas.

J. G.

la za jedno od najprijatnijih iznena|ewa druge faze Evrolige.

U prvom poluvremenu, Marusi se jo{ kako-tako dr`ao. Povela je Barselona 6:0, potom 14:8 i 18:12, a potom serija doma}ina 12-0 i prvo vo|stvo na me~u. Ispostavi}e se da je to bilo sve {to je Marusi mogao da uradi

u tre}em delu igre i po~eo je brodolom. Bilo je i trideset razlike za Barsu u posledwoj ~etvrtini, koja je na dobrom putu da osvoji prvo mesto u grupi.

Kao ilustracija lo{e igre Marusija podatak da je Mikalis Pelekanos, koji je pre ne-

POLUFINALE KUPA NA PODRU^JU OFS KULA

Kru{~i}ani u finalu Mladost - Kula 2:1 (0:0) izborili su plasman u finale Kupa na podru~ju OFS Kula jer su, u polufinalu, pred svojim pristalicama pobedili ekipu Kule sa 2:1. Sve {to je vredno pomena zbilo se u drugom poluvremenu. Mladost je povela u 65. minutu kada je iskusni lisac Predrag Ki{juhas iz slobodnog udarca sa oko 25 metara savladao Veqkovi}a. Radost doma}ih je trajala samo dva minuta, kada je gre{ku golmana [}epanovi}a biv{i igra~ Mladosti Bukejlovi} pretvorio u izjedna~ewe. No, da penali na odlu~e finalistu pobrinuo se Holovati koji je u 76. minutu lepu asistenciju Kovijani}a pretvorio u pobedonosni gol, vredan finala Kupa. \. Bojani}

PRIJATEQSKE UTAKMICE 2:1 1:3 2:1 0:0 0:2 2:1 0:2 1:1 0:1 2:1 1:0 1:2 2:0 0:3 1:1 1:1 0:2 1:2 1:3 2:1 2:0

1. Barselona 5 2. Partizan 4 3. Marusi 5 4. Panatinaikos 4

4 3 2 0

1 1 3 4

G GRUPA @algiris - Prokom Unikaha - CSKA 5 5 2 5

Ko{arka{i Barselone u Atini igrali sjajno

U Atini, Barselona je deklasirala Marusi 85:58 (18:20, 24:15, 17:3, 26:20). Spektakularnom igrom u drugom poluvremenu, katalonski tim je do nogu potukao ekipu koja je do sada va`i-

Smena na klupi Huventuda Nekada{wi selektor reprezentacije [panije Pepu Hernandez preuze}e mesto trenera Huventuda, prenose {panski mediji. Dosada{wi trener Sito Alonso, koji je nasledio klupu od Garsije Aita, nije uspeo da prekine neugodan niz od ~ak 6 poraza u ACB ligi, a “kap koja je prelila ~a{u” je bio o~ajan nastup na utakmici Evrokupa sa Arisom u Solunu, koji je ekipa Dejvida Blata dobila sa ~ak 30 poena prednosti.

Po povratku ekipe iz Soluna odr`an je hitan sastanak vode}ih qudi kluba na kome je odlu~eno da je neophodna promena na klupi ekipe za koju nastupaju i dva srpska internacionalca, Luka Bogdanovi} i Uro{ Tripkovi}. O~ekuje se da }e sportski direktor kluba i nekada{wi as crno-zelenih \ordi Viqakampa u ~etvrtak popodne objaviti da je “DKV Huventud” dobio novog trenera, Pepu Hernandeza, nekada{weg trenera Estudijantesa i selektora [panije.

protiv razgoropa|ene Barselone.

Na odmor je Barselona odnela +7 (42:35), a zatim jo{ jedna ~etvrtina u kojoj se Marusi obrukao - samo tri poena

dequ dana u Beogradu bio gotovo nepogre{iv protiv Partizana (19 poena), ove ve~eri postigao samo pet poena.

U Barseloni Erazem Lorbek 14 poena (tri skoka), Terens

58:85 383:332 259:258 340:370 275:297

9 7 7 4

93:88 70:76

3 2 410:377 8 3 2 408:373 8 3383:430 7 1 4 368:389 6

H GRUPA Cibona - Himki

37:25 51:15 33:33

Publika je mo`da u ovakvim slu~ajevima presudan faktor?

- Voleo bih da {to vi{e qudi do|e na ovaj susret, nedostaje nam i podr{ka na{ih vernih „Indijansa“. Znam nije isto gledati tim koji se bori za titulu i kao sada za opstanak, ali tra`imo samo strpqewe. Gotovo devedeset procenata sada{wih igra~a je iz grada i okoline, pa zar za tim nismo ~eznuli sve ove prethodne godine? Kroz Proleter je prethodnih godina pro{la „legija stranaca“ koju su interesovali samo novci, sada je sve druga~ije i to treba istrpeti na neki na~in – jasan je bio Joki}, najve}i talenat u redovima nafta{a.

Utakmica Proleter Naftagas – Kolubara igra se danas od 19 ~asova.

N. Jowev

E GRUPA Marusi - Barselona

1.CSKA 2. Prokom 3. @algiris 5 4. Unikaha

Superliga (`) Naisa - Dinamo Zaje~ar - Medicinar Jagodina - Kikinda

Superliga za mu{karce - ZREWANIN: Proleter Naftagas Kolubara (19) Prva `enska liga - ALEKSANDROVAC: @upa - Nopal (17)

Zimbabve - Malavi Jermenija - Belorusija Makedonija - Crna Gora Kipar - Island Obala Slonova~e - Koreja Gruzija - Estonija Gr~ka - Senegal Angola - Letonija Slova~ka - Norve{ka B i H - Gana Moldavija - Kazahstan Malta - Finska Turska - Honduras Al`ir - Srbija Ma|arska - Rusija Ju`na Afrika -Namibija Rumunija - Izrael Luksemburg - Azerbajyan [vajcarska - Urugvaj Austrija - Danska Poqska - Bugarska

Barselona je uradila ono {to su navija~i Partizana pri`eqkivali, a na crno-belim ko{arka{ima je da u ~etvrtak ponovo nadvise sebe i savladaju Panatinaikos, {to bi zna~ilo i plasman me|u osam najboqih ekipa Evrope.

33:26

DANAS NA RUKOMETNIM TERENIMA

KRU[^I]: Igrali{te Mladosti, gledalaca 50. Sudija: Bojana [}epanovi} (Kru{~i}). Strelci: Ki{juhas u u 65. i Holovati u 76. za Mladost, a Bukejlovi} u 67. za Kulu. @uti kartoni: Grdini} (Mladost).

MLADOST: [}epanovi} 6, Na| 7, Vlahovi} 7, Grdini} 7, Radakovi} 7, Krznar 7, Kili} 7 (Kovijani} -), Stojanovi} 7 (Joki} -), Ki{juhas 7 i Pap 7.

KULA: Veqkovi} 7, Bodi{ 6, Milo{evi} 7 (@ari} 6), Vojnovi} 6, Bo`ovi} 6, Bukejlovi} 7, [arac 7, Popovi} 6 (Kozlik -), Vuja~i} 7, Der 6 i Kirman 7.

Fudbaleri Mladosti, jesewi prvaci Somborske podru~ne lige

Barsa odigrala za Partizan

Superliga (m) Radni~ki (KG) - Crvenka

21

PETO KOLO EVROLIGE

DANAS U ZREWANINU IGRAJU PROLETER I KOLUBARA

Lazarev~anima uloga favorita

petak5.mart2010.

82:63

1. Olimpijakos 4 4 0 2. Kaha Laboral 4 2 2 3. Himki 5 2 3 4. Cibona 5 1 4 F GRUPA

351:323 328:329 380:404 396:399

8 6 7 6

1. Makabi 2. Real (M) 3. Efes Pilsen 4. Sijena

281:277 306:303 283:283 306:313

6 6 6 6

4 4 4 4

2 2 2 2

2 2 2 2

Moris 12 poena (8 skokova), Huan Karlos Navaro 13 poena (tri asistencije), Pik Mikel osam poena i 10 skokova.

Iz Grupe G daqe idu CSKA i Prokom. CSKA je dobio Unikahu u Malagi i time ne samo osigurao prvo mesto u grupi, ve} je i omogu}io Prokomu da u|e me|u osam najboqih, uprkos porazu od @algirisa.

Prva pobeda Cibone u TOP16 fazi, Zagrep~anima ni{ta nije zna~ila, ali jeste Olimpijakosu, koji je obezbedio prolaz me|u osam.

Stojkovi} poga|ao, Wu Orleans izgubio U nastavku prvenstva ameri~ke profesionalne ko{arka{ke lige (NBA) je odigrano 12 utakmica u kojima su doma}ini ostvarili osam pobeda, a svi timovi u kojima su igrali predstavnici Srbije (Predrag Stojakovi}, Darko Mili~i}, Aleksandar Pavlovi} i Nenad Krsti}) do`iveli su poraze: Atlanta - Filadelfija 112:93, Orlando - Golden Stejt 117:90, Boston - [arlot 104:80, Wu Xersi - Klivlend 92:111, Wujork - Detroit 128:104, Milvoki - Va{ington 100:87, Wu Or- Pe|a Stojakovi} leans - Memfis 100:104 (Prepoena i dva skoka za 14 minuta, drag Stojakovi} 18 ko{eva, deAleksandar Pavlovi} pet poevet skokova i tri asistencije na, tri asistencije i jedan skok za 38 minuta), Dalas - Minesota za 10 minuta), Hjuston - Sakra112:109 (Darko Mili~i} {est mento 81:84, Denver - Oklahoma

119:90 (Nenad Krsti} ~etiri poena, ~etiri skoka i dve asistencije za 28,5 minuta), Portland - Indijana 102:79 i L.A. Klipers - Finiks 101:127.

PRVA B LIGA

Skopqancima duboko Jezero @AK - Rabotni~ki (S) 20:7 (3:3, 5:0, 4:2, 8:2) KIKINDA: Bazen SC „Jezero“, gledalaca 60, sudije: Golijani i Jankovi} (Beograd), Igra~ vi{e: @AK 7 (5), Rabotni~ki 7 (3). Peterci: @AK 2 (1), Rabotni~ki -. @AK: Kozarski, Trkuqa 4, Cvetkovi} 4 (1), Budurin 1, Pe{teri} 3, Suo~arev 1, Dragi} 2, Jak{i}, Ba~i}, Andri} 3, Bo`i~kovi} 2, ]iri}, Xapa, Pavi}.

RABOTNI^KI: Janevski, Belev, Manaskov, Senderovki, Milanovi}, Stankovi} 3, Doxev, Kre~kovi} 3, \igurski, Polenovski, Bo{kovski, Arsenovski 1, Mani}, Tasevski.

Me~ izme|u lidera @AK-a i Rabotni~kog iz Skopqa zavr{en je ubedqivom pobedom Kikin|ana od 20:7. Ve} nakon ~etiri minuta igre u prvoj ~etvrtini doma}in je

poveo sa 3:0 da bi gosti iz Skopqa drugim pogotkom Stankovi}a 20. sekundi pre isteka ovog dela izjedna~ili na 3:3. U drugoj ~etvrtini doma}i vaterpolisti dominirali su u bazenu i tako ubedqivo re{ili ovaj deo me~a u svoju korist. U tre}oj ~etvrtini gosti iz Skopqa posle posta od 15 minuta uspeli da pogode mre`u. U zavr{nici me~a u ~etvrtoj ~etvrtini ekipa trenera Marka Orlovi}a bila je daleko nadmo}nija u bazenu. Ta~ku na 20 postignutih golova u bazenu SC „Jezera“ stavio je svojim drugim pogotkom Dra`i}.

U pobedni~koj ekipi istakli su se odli~ni golman i kapiten Mirko Kozarski, strelci Trkuqa, Cvetkovi} i Andri}, a u pora`enoj ekipi Rabotni~kog, istakao se kapiten Kre~kovi} i Stankovi}.

M. Sekuli}

Be~ej 2005 – [abac 8:12 (1:2,3:4,1:1,3:5) BE^EJ: Plivali{te zatvorenog bazena OSC Mladost.

Gledalaca: 100. Sudije: Igor Virijevi} i Vladimir Petrovi} (Zrewanin). Igra~ vi{e: Be~ej 2005 9(4), [abac 8(3).

Peterci: Be~ej 2005 -, [abac 2(2).

BE^EJ 2005: Lazarevi} (5 odbrana), ^ipli} 2, Brkqa~, Strainov 1, Pelengi}, Cveti} 1, Devenxi}, Terzi} 1, Kosovac, Pesla} 3, Bokun, Jovi}, Markovi}, Segedinac.

[ABAC: Vida~i} (6 odbrana), Opa~i}, @ivanovi} 1, Mitrovi} 4(1), Nikoli}, Komar 1, Car, Viloti} 1, Bogi}evi} 1, Dimitrov 2, Milovanovi} 2(1), Gruji}, Li~anin, Ma{i} 1.

Rezultati 13. kola: Be~ej [abac 8:12, Go~ - Spartak 10:10, @AK - Rabotni~ki 20:7, Proleter - Singidunum 10:10, Zemun Dinamo 13:8.

1. @AK 13 2. Singid. 13 3. Rabotn. 13 4. Zemun 13 5. Be~ej 13 6. [abac 13 7. Spart. 13 8. Prolet.13 9. Dinamo13 10. Go~ 13

12 10 8 6 7 6 4 3 3 1

0 2 1 3 0 0 1 2 0 1

1 1 4 4 6 7 8 8 10 11

200:74 36 162:88 32 113:10125 135:12621 112:12221 128:12518 97:15613 118:14511 99:167 9 100:160 4

S obzirom da su pobedili ~ivija{e na gostovawu kraj Save, malo je ko verovao da }e Be~ejci u bazenu kraj Tise izgubiti. Ali, sport ne bi bio zanimqiv da nema iznena|ewa. [ap~ani su sve vreme imali rezultatsku prednost i na kraju su se zaslu`eno radovali.

V. Jankov

22

KWIGA

petak5.mart2010.

DNEVNIK

OTVOREN 16. ME\UNARODNI SALON KWIGA U NOVOM SADU

Vojvo|ansko vi{eglasje u godini susreta kultura a Novosadskom sajmu ju~e su otvorene tri me|unarodne manifestacije: 16. salon kwiga, 15. izlo`ba umetnosti “Art ekspo” i 19. izlo`ba name{taja, dizajna i opreme za enterijere “Ambijenta”. Na wima }e se predstaviti gosti iz nekoliko susednih zemaqa, sa eks-ju prostora, iz Australije, Gr~ke, Francuske, Austrije, ^e{ke, Danske, Slova~ke, Kanade, Novog Zelanda, Poqske, [vajcarske, Italije i Velike Britanije.

Sve~anost je otpo~ela Pu~inijevom muzikom, a zatim besedom po~asnog gosta Vladimira Voinovi~a, klasika ruske kwi`evnosti i jednog od najzna~ajnijih savremenih pisaca. Voinovi~ je naglasio da Srbija za wega nije tu|a zemqa, kao {to ni za mnoge wegove pretke iz Srbije, Rusija nije bila tu|ina.

Wegov sin Pavle, arhitekta i dizajner, u~i srpski jezik, prou~ava kulturu i istoriju srpskocrnogorsko-ruskih odnosa i uzajamnih uticaja. Nedavno je zavr{io kwigu o svvom srpskom pretku, admiralu Marku Vojnovi}u, prvom zapovedniku Ruske crnomorske flote.

Prvi put je Vladimir Voinovi~ na ove prostore stigao 1988. godine, ve} kao me|unarodna kwi`evna zvezda, autor kultnih romana “@ivot i prikqu~enija vojnika Ivana ^onkina”i “Pretendent na presto”. Pro{le godine je zrewaninska “Agora” objavila i tre}i deo ^onkinovih prikqu~enija- “Raseqeno lice”.

N

italova kwi`evna nagrada „Zlatni suncokret“ uru~ena je ju~e u Kafeu „Teatar“ u Beogradu, ovogodi{wem laureatu Slobodanu Vladu{i}u za roman „Forvard“, koju je objavila izdava~ka ku}a „Stubovi kulture“. Nagradu „Zlatni suncokret“ za najboqu kwigu na srpskom govornom podru~ju u `anrovima romana, pripovetke, poezije, kwi`evne kritike, svake godine dodequje Kompanija „Invej“, u ~ijem je sastavu i „Vital“.

Predsednik `irija koji je odlu~ivao o nagradi, Jovan Zivlak, rekao je prilikom uru~ewa da se o romanu Slobodana Vladu{i}a, ve} po izlasku neprikidno govori i da ta kwiga uspe{no osvaja vrhove kwi`arskih top listi.Prema wegovim re~ima, `iri se odlu~io da Vladu{i}u dodeli nagradu zato {to je u wemu video plodonosnu etiku pripovedawa, sna`nu pripoveda~ku kulturu i umetni~ki odgovorno posmatrawe na{eg aktuelnog sveta.

Slobodan Vladu{i} je na uru~ewu nagrade rekao da mu je ~ast da primi Vitalovu nagradu, koja od 1996. godine nagra|uje izuzetne pisce i koja pokazuje da je i u ovo tranziciono vreme mogu}e odr`ati kontinuitet. Prema wegovim re~ima, roman „Forvrad“ je poku{aj da anticipira budu}nost, pre nego {to ona zakuca na vrata, {to je oduvek bila qudska `eqa.On je istakao da je „Forvard“ dugme kojim premotavamo neku traku unapred, {to zapravo pokazuje na{u `equ da vidimo budu}nost.

V

Foto: N. Stojanovi}

ju~e, republi~ki ministar kulture Neboj{a Bradi}.

Potom je Bradi} potsetio da je 2010.- od strane Uneskoa progla{ena za godinu susreta kultura. Zbog toga su i ove novosadske manifestacije, doprinos velikoj kulturi sveta. Novosadski salon kwiga na najboqi na~in predstavqa vi{eglasje vojvo|anske kulture, koja je preko kwige, u dijalogu sa kulturom sveta. Od autora, prevodilaca, izdava~a, preko kwiga do ~ita-

na{e kwi`evnosti na svetske jezike, rekao je ministar.

Bradi} je tako|e istakao da }e tokom ove godine biti uklowene vi{egodi{we prepreke za razvoj izdava~ke i sveop{te kulturne delatnosti. To zna~i da }e biti usvojeni dugo o~ekivani zakoni o izdava{tvu, o bibliotekama, o retkim kwigama i jo{ nekoliko drugih. Ministarstvo kulture }e du`nu pa`wu posvetiti jubilejima, kako Bradi} re~e, na{ih kulturnih

skinuli ove ili one tekstove i ~itali ih besplatno, nego i zbog toga da bi na kraju ipak kupili kwigu kao takvu, sa koricama i od{tampanim tekstom na papiru, koja {u{ka dok okre}emo wene stranice sa jedne na drugu stranu.

Naravno, broj takvih ~italaca je u opadawu. Ipak, oni ne}e u potpunosti nestati zato {to kwigu, u pravom smislu te re~i, nikada ne}e mo}i zameniti elektronske pogodnosti. Dokaz tome su sajmovi kwiga, kwi`are prepune qudi, gde se susre}u pisci, izdava~i, ~itaoci i kwige koje su im iz nekog razloga potrebne, zakqu~io je po~asni gost 16. me|unarodnog salona kwiga.

laca - svi doprinose tim kulturnim susretawima. Kultura je sa kwigom vidqivija, sa wom se najbr`e sti`e na mnoge daleke adrese, naglasio je Bradi}.

Republi~ko ministarstvo kulture u 2010. je u{lo sa nadom da }e to biti godina kwige. Do sada je u republi~kom buxetu izdvojeno procentualno najvi{e sredstava za razvoj izdava~ke delatnosti, a taj novac }e biti usmeren na otkup kwiga, za kapitalna izdawa kao i za prevode

heroja - stogodi{wici ro|ewa Me{e Selimovi}a i veku od smrti Laze Kosti}a.

Ministrova poruka je glasila: Veselimo se kwizi u svakom trenutku. U umetni~kom programu nastupili su sopran Zorica Beli} i pijanista Filip ^apo sa novosadske Akademije umetnosti.

Potom su gosti obi{li u~esnike 16. me|unarodnog salona kwiga. Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} otvo-

KWI@EVNA BA[TINA

Orfelinov „Ve~ni kalendar” P

1. “Kao i sva ravnica”, Nenad ^anak, Ju top agencija 2. “Ime i prezime Novi Sad”, grupa autora, “Prometej” 3. “Antologija Anti}”, Miroslav Anti}, “Prometej” 4. “Marina”, Karlos Ruis Safon, “^arobna kwiga” 5. “Voda iz kamena”, Qiqana Habjanovi}-\urovi}, “Globosino” 6. “Mo} sada{weg trenutka”, Ekart Tol, “^arobna kwiga” 7. “Dr Aron”, Vuk Dra{kovi}, “Srpska re~” 8. “ Formule qubavi”, Zoran Milivojevi}, “Psihopolis” 9. ”Lak na~in da prestanete da pu{ite”, Alen Kar, “Viva partners” 10. “\avoqa radionica”, Adolf Burger, “Samizdat B92”

Plodonosna etika pripovedawa

- Svetska kwi`evnost prolazi kroz sve ve}a isku{ewa - upozorio je ju~e na sve~anom otvarawu Salona kwiga Vladimir Voinovi~. - Ona dobija sve ve}i broj nadmo}nijih suparnika. To su bioskop, televizija, a sada jo{ i internet. Pesimisti su odavno prorekli propast kwi`evnosti, barem pisane. Ali ipak, mislim da su takva strahovawa bila preurawena. ^esto svra}am u kwi`are na prostoru Rusije i Nema~ke i vidim da tamo jo{ ima onih koji `ele potro{iti novac na kwigu. ^ak i oni koji koriste internet , pa i oni najnapredniji koriste usluge svetske mre`e, ne samo zbog toga da bi

rava mala enciklopedija znawa- „Ve~ni kalendar“ Zaharije Orfelina, objavqen je u Be~u 1783. (u dve varijante) i 1789. i u Budimu 1817. godine. U ovoj publikaciji naveden je spisak svetaca od januara do decembra, obja{weni su osnovni pojmovi o merewu vremena i kalendaru. Data su i razna astronomska tuma~ewa, {to je od posebnog zna~aja za razvoj astronomske nauke u Srba. Govori se i o postanku sveta, donose se saveti

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari “Most”

SLOBODANU VLADU[I]U URU^ENA „VITALOVA” NAGRADA

[u{kawe stranica nema zamenu

Izdava~ Nenad [apowa ju~e je najavio nove prevode na srpski, a me|u prvima to }e biti roman “Monumentalna propaganda” Vladimir Voinovi~ je do raspada Jugoslavije dolazio ~esto, ispri~ao je u ju~era{woj besedi, i stekao kwi`evne prijateqe Desanku Maksimovi}, Dobricu ]osi}a, Boru ]osi}a, Momu Dimi}a. To su bile prilike i za otkrivawe porodi~nih korena i brojnih srpskih ro|aka, a najnoviji je, ispostavilo se

TOP-LISTA

o odr`avawu zdravqa i isti~u se ideje o va`nosti prirodnih nauka.

Na po~etku „Ve~nog kalendara“ nalazi se izuzetna bakrorezna kompozicija „Stvarawe sveta“. Primerci „Ve~nog kalendara“ postoje u Biblioteci Matice srpske.

Wihovi opisi pretra`ivi su u elektronskom katalogu ove ustanove, a publikovani su i u ediciji „Katalog starih i retkih kwiga Biblioteke Matice srpske”, kw. 2 (Novi Sad, 1996).

rio je {tand ovog sekretarijata: na wemu su izlo`ene, a narednih dana bi}e i promovisane kwige koje su izdali zavodi za kulturu nacionalnih zajednica Vojvodine, Zavod za kulturu Vojvodine, kao i izdava~i iz Hrvatske, Rumunije i Ma|arske, koji {tampaju kwige na srpskom jeziku Otvorena je i izlo`ba kwiga “Slovaci na drugim jezicima- drugi na slova~kom jeziku”. Predstavqena je kwiga pripovedaka “Usudne re~i” Predraga Stefanovi}a, koju je izdala Srpska samouprava Ma|arske iz Budimpe{te.

Tokom ju~era{weg popodneva, na bini u hali Master, po~ela je i prate}a manifestacija Novosadskog salona kwiga- “Dani Laze Kosti}a”. Ovogodi{wi, izuzetno bogat program, okupi}e dobitnike svih najzna~ajnijih kwi`evnih priznawa u Srbiji. Ju~e se publici predstavio Slobodan Zubanovi}, ovogodi{wi laureat Zmajeve nagrade Matice srpske za poeziju. O wegovom stvarala{tvu govorio je Simon Grabovac. Na istom mestu sa ~itaocima se dru`io i Vladimir Voinovi~.

Gradska biblioteka Novi Sad ju~e je u hali Master bila doma}in promocije Slova~kog PEN centra. U~estvovali su pisci Gustav Murin, Viliam Jablonicki, Juraj [abesta i Franti{ek Palonder.

Sve tri manifestacije traja}e do 9. marta. Radno vreme Sajma je od 10 do 20 ~asova, cena pojedina~ne ulaznice je 150 dinara, a za kolektivne posete, penzionere i decu, 100 dinara. Uprava Sajma je odlu~ila da zbog nemerqivog doprinosa popularizaciji kwige, ulaz za bibliotekare bude besplatan.

Radmila Lotina

Budu}nost je u elektronici

P

rodaja elektronskih kwiga u svetu dostigla je ta~ku u kojoj se mo`e ozbiqno ra~unati na ovaj deo tr`i{ta. ^ini se da je sada pravo vreme da se osvrnemo na wihovo mesto, ulogu i budu}nost u literarnom i bibliote~kom smislu.

Pojavom “ajpeda” svet je kona~no priznao da budu}nost kwige le`i i u wenoj elektronizaciji. Naravno, ne samo u tome, uvek }e postojati qudi koji vi{e vole miris sve`e rase~ene hartije i {u{kawe listova koje okre}u ~itaju}i omiqenu kwigu u udobnosti foteqe. Iako smo pojavom televizije nau~ili da jedan medij ne potire onaj prethodni, iako ga poprili~no mewa (slu~aj pozori{ta, bioskopa i radija), to ne zna~i da ne mo`emo da predvidimo promene koje }e se desiti u svetu kwiga u narednih nekoliko decenija.

Prema istra`ivawima BISG-a (Book Industry Study Group), procenat kori{}ewa elektronskih kwiga u svetu bele-

`i nagli rast, iako i daqe zauzima tek mali procenat ukupne prodaje kwiga. Porast od 25 posto u posledwih par meseci nekako ne deluje mnogo ako se zna da je ukupan udeo u prodaji samo dva posto. To je posledica ~iwenica da jo{ uvek tr`i{tu nije ponu|en ~ita~ kwiga koji bi zadovoqio sve potrebe tr`i{ta, pre svega da bude pouzdan, lak za upotrebu, da ne o{te}uje vid, da ima dugotrajnu bateriju i da je jeftin. Zato ve}ina qudi kwige u elektronskom obliku i daqe ~ita preko kompjutera, {to je prili~no zamorno i stati~no (jer retko ko mo`e kompjuter da ponese u krevet), a u trci za najpopularniji elektronski ~ita~ i daqe vodi wegova najstarija verzija – “Amazonov” kindl.

Iako su mnogi proizvo|a~i (“Soni”, “Epl”, “Samsung”), kao i “Amazonov” izdava~ki konkurent “Barns&Nobl” ponudili svoje verzije elektronskog ~ita~a, wihova cena jo{ uvek nije pre{la kriti~nu masu dovoqnu za masovnu kupovinu, a time i za razvijawe elektronskog

„Roman je i poku{aj da poka`em i da se o velikim temama mo`e pisati na srpskom jeziku, da srpska kwi`evnost nije ograni~ena iskqu~ivo na provincijalne i male teme“, rekao je on.

U `iriju pored Jovana Zivlaka bili su i Nikola Strajni} i Vladimir Gvozden, a u

u`em izboru za nagradu na{le su se i kwige „A ako umre pre nego {to se probudi“ \or|a Pisareva i „Svi na kraju ka`u mama“ Qiqane \ur|i}. Nagradu, koju ~ini diploma i nov~ani iznos, Slobodanu Vladu{i}u uru~ila je generalna direktorka „Vitala“ Sla|ana Ratkovi}.

Kwi`evna fondacija fabrike Vital ustanovqena je 1996. godine, a neki od dosada{wih dobitnika su Mileta Prodanovi}, Marko Vidojkovi}, Jovica A}in, Dragan Jovanovi}, Milovan Danojli}, Rajko Petrov Nogo, David Albahari.

(Beta)

O[E ] T NE

bibliote~kog tr`i{ta.

Ipak, razvoj softvera potrebnog za digitalni prikaz kwige, koji vam omogu}ava da sami birate u kojoj }ete ga veli~ini i rezoluciji ~itati i pri kakvom osvetqewu, uz mogu}nost da uz kwigu dobijete kvalitetne ilustracije, linkove vezane za autora i likove i eventualnu filmsku verziju dela, prosto nam je nametnuo elektronske kwige kao oblik koji }e u budu}nosti biti preovla|auju}i.

Jedan od bitnih razloga je i cena.

Elektronske kwige ko{taju u proseku oko deset evra, poru~uju se i isporu~uju preko interneta, u svakom trenutku imate onlajn podr{ku, kao i veliki izbor linkova na teme koje su u vezi sa delom koje trenutno ~itate.

U svakom slu~aju, kwige, ma u kom obliku bile, imaju budu}nost.

I. Vujanov

KULTURA

DNEVNIK

IZLO@BOM „JOKO – LENON – TITO” PO^EO SAJAM UMETNOSTI „ART EKSPO”

Umetnost i politika U deceniji u kojoj je Josip Broz Tito fotografi{u}i lica i predele izlagao u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, na drugoj strani sveta proslavqeni umetnici Xon Lenon i Joko Ono u jednoj iz niza antiratnih akcija apelovali su na dr`avnike i vlade da sadwom dva hrasta doprinesu miru i uspostavqawu duhovne harmonije i prirodnog sklada. Jednom konceptualisti~kom akcijom, kako glasi i podna-

slov izlo`be „Joko - Lenon - Tito“ otvorene ju~e u Kongresnom centru „Master“ Novosadskog sajma, Titove fotografije, dokumentacija koja potvr|uje prijem `ireva i odgovor „vrhovnog {taba“ tada{we Jugoslavije, zajedno sa dokumentima-fotografijama koje svedo~e o performansima ~uvenog dvojca Lenon-Ono, do devetog marta su pred publikom i posetiocima 15. izlo`be umetnosti Art ekspo. Jedan od autora

izlo`be, Sava Stepanov, objasnio je da se do izlo`be do{lo zahvaquju}i otkri}u kolege Moma Cvijovi}a iz Muzeja istorije Jugoslavije, koji je prona{ao originalni paketi} sa `irevima i administrativnu prepisku koja se zavr{ava zakqu~kom da se Ambasada u Londonu zvani~no zahvalila umetnicima na „simboli~kom gestu“.

- Ono {to je zanimqivo u vezi sa Titovim fotografijama je to

Foto: N. Stojanovi}

Simpozijum „Umetnost na kraju decenije” U okviru izlo`be Art ekspo danas i sutra }e na Sajmu biti odr`an simpozijum na temu „Umetnost na kraju decenije: centralnoevropske destinacije - podunavske zemqe“.U okviru dana{we sesije od 15 do 19 ~asova Sava Stepanov }e govoriti o deceniji posle 2000. u umetnosti u Vojvodini, Milica Rackovi} o umetnost prve decenije – u Galeriji Nade`da Petrovi} u ^a~ku, Alexa ^izmadija iz Ma|arske o `enama umetnicama u aktuelnoj ma|arskoj umetnosti, a Dorotea Fleis iz Nema~ke na temu povratak slici. Simpozijum sutra u 10 nastavqa rad izlagawem Mladena Lu~i}a iz Hrvatske o neobaroku u Hrvatskoj, Svetlane Mladenov o umetnosti u vangalerijskim prostorima i Omara Mirze iz Slova~ke koji }e govoriti o lokalnom i globalnom u umetnosti Slova~ke. Saskia Leopold iz Austrije predstavi}e mladu generaciju austrijskih umetnika, a Nenad Bogdanovi} performans u Srbiji.

da su neke od wih zavr{ile u Muzeju moderne umetnosti u Wujorku. Mo`da ne zbog wihove umetni~ke vrednosti, ali u zbirci koja je sada pred publikom svakako ima kvalitetnih i zanimqivih ostvarewa – rekao je Stepanov.

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} izlo`bu „Joko - Lenon - Tito“ otvorio je re~ima da bi politi~ari i danas mogli u~iti od umetnika.

Organizatori izlo`be su Galerija „Bel Art“ i Centar za vizuelnu kulturu „Zlatno oko“ koji najavquju i dodelu Nagrade „Sava [umanovi}“ za likovnu umetnost u ponedeqak na Sajmu. I. Buri}

VE^ERAS U „TRAVIJATI” NA SCENI SNP

Debi mladog dirigenta Koji}a Opera „Travijata“ najlep{a qubavna operska pri~a, jedno od Verdijevih remek-dela, na repertoaru Opere Srpskog narodnog pozori{ta je ve~eras i u sredu 31. marta (scena „Jovan \or|evi}“ 19 sati), pod vo|stvom mladog dirigenta Aleksandra Koji}a novog ~lana SNP kojem }e ovo biti prva celove~erwa opera.

Koji} (1984) je diplomirao i specijalizirao dirigovawe na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu 2008. u klasi prof. Bojana Su|i}a.

Usavr{avao se u Be~u na Univerzitetu za muziku i izvo|a~ku umetnost, kod prof.

Marka Stringera, Daniela Hardinga i Vladimira Kira|ieva. Na samom po~etku studija dobija anga`man korepetitora hora u ansamblu AKUD-a „Branko Krsmanovi}“, kasnije, u toku studija, mesto korepetitora Hora RTS-a, a u~estvovao je i u radu Simfonij-

skog orkestra RTS-a. Od 1999. je stalni ~lan Hora „Sv. Stefan De~anski“.Tokom usavr{avawa u Be~u 2007. i 2008. javno je nastupao s orkestrom „^e{ki virtuozi“ iz Brna izvode}i dela simfo-

nijske i operske literature. Kao pijanista korepetitor aktivno sara|uje sa operskim peva~ima u Beogradu, Novom Sadu i Be~u.

S grupom istaknutih novosadskih muzi~ara 2009. snima de~ji balet Aleksandre Vrebalov „Udovi~ina metla“, a s orkestrom „Camerata academica“ iz Novog Sada premijerno izvodi

delo Isidore @ebeqan „Igra drvenih {tapova“ za hornu i guda~e.

Od 2007. zaposlen je u Sredwoj muzi~koj {koli „Isidor Baji}“ u Novom Sadu na mestu dirigenta sredwo{kolskog simfonijskog orkestra, od decembra 2009. je asistent dirigenta u Operi SNP-a.

U „Travijati“ u ulozi Violete Valeri je Danijela Jovanovi}, dok je Alfred @ermon Sa{a [tuli}. Ulogu @or`a @ermona ve~eras peva Atila Moku{, mladi bariton, student solo pevawa u Gracu, a 31. marta Vasa Stajki}, Flora je Verica Peji} / Jelena Kon~ar, Gaston Igor Ksion`ik, Baron Dufol Vladimir Zorjan, u ostalim ulogama su Laura Pavlovi}, @eqko R. Andri}, Goran Krneta, Branislav Cviji}, Jovan Peji}, solisti baleta su Maja Grwa i Flavijus Sasu, koreograf je Vladimir Logunov, a dirigent Hora Vesna Kesi} Krsmanovi}.

NA FESTIVALU DOKUMENTARNOG ROK FILMA U VINKOVCIMA

Filmovi o grupi „Boje” i Divqanu Na festivalu dokumentarnog rok filma DORF, koji se odr`ava do 7. marta u Vinkovcima, Zagrebu i Rijeci, u~estvuju i filmovi koji se bave srpskim rok izvo|a~ima - Vladom Divqanom i novosadskom grupom „Boje“. Na programu su filmovi „Vlada“ slovena~kog re`isera Rudija Urana (2009) i „Prvi pravi `enski zvuk“ Brankice Dra{kovi} iz Novog Sada (2009). Oba filma na DORF-u imaju hrvatske premijere.

Uranov „Vlada“ govori o gastarbajterskim danima Vlade Divqana, nekada{weg ~lana novotalasne rok grupe „Idoli“ iz Beograda. Film je predstavqen kao „zaslu`ena posveta jednom od najva`nijih u~esnika mitskog novog talasa“ koji pru`a „portret umetnika iz wegove gastarbajterske faze - boravka u Austriji i Australiji“. „Prvi pravi `enski zvuk“ Brankice Dra{kovi} predstavqa „Boje“ iz Novog Sada kao „grupu

koja se po~etkom osamdesetih, o`ivqavaju}i `ensku liniju duha u jugoslovenskom rokenrolu, sa punom sve{}u o vrsti muzike za koju su se opredelile, izborile svoje mesto na do tada iskqu~ivo mu{koj sceni“. Film pokriva dvadesetogodi{we postojawe „Boja“ i prikazuje ih, kako se navodi, „kao deo mnogo {ireg kulturnog i dru{tvenog konteksta u kojem su se (~lanice benda) razvijale ne samo kao deo kvalitetne muzi~arke, ve} i kao samosvojne individue svesne vremena i okru`ewa u kojem su stvarale“.

Na DORF-u }e biti prikazan i film srpskog dokumentariste Marka Cveji}a „Radio Apokaliptiko“, koji je napravqen u slovena~koj produkciji, a bavi se festivalom „Metal kamp“ u Tolminu u Sloveniji koji tokom trajawa manifestacije biva preplavqen desetinama hiqada qubiteqa hevi metal zvuka.

(Beta)

petak5.mart2010.

23

ZAVR[EN KONKURS STERIJINOG POZORJA ZA SAVREMENI DRAMSKI TEKST 2009.

Najboqa „Radni~ka hronika” Petra Mihajlovi}a Sterijina nagrada za originalni savremeni dramski tekst pripala je mladom dramskom piscu iz Beograda Petru Mihajlovi}u (1979) za tekst „Radni~ka hronika“. Kako je ju~e saop{teno u Sterijinom pozorju, ovu odluku jednoglasno je doneo `iri koji je radio u sastavu dr Marina Milivojevi} - Ma|arev, teatrolog, Ana Tomovi}, rediteqka i Darinka Nikoli}, pozori{na kriti~arka. U konkurenciji je bilo 76 dramskih dela. Pored nagra|enog, `iri je izdvojio i tekstove: ^i{}ewe idiota, Duga no} pod orahom, Suncokreti, Auto(cenzurisano) i Leptir i vo}e.

- „Radni~ka hronika“ ima u sebi ne~eg od dokumentarne drame.

Ona govori o savremenoj dru{tvenoj situaciji o kojoj svakodnevno malo javqaju mediji - dugotrajni {trajk radnika fabrike koja je propala u poku{aju vlasni~ke transformacije. Pisac sa saose}awem, razumevawem i ironijom govori o ovom dnevno aktuelnom dru{tvenom doga|aju. On zapa`a va`an paradoks: qudi u ovim socijalnim sukobima nemaju identitet iako svaki od aktera ima specifi~nu li~nu dramu.

Radnici se razlikuju samo po rednom broju i godinama sta`a...- ka`e pored ostalog Marina Milivojevi} - Ma|arev, koja je istakla da se komad pribli`ava farsi, a

ta farsi~nost „Radni~ku hroniku“ spasava od tugaqivosti melodrame koja kao senka nadle}e tu`ne pri~e likova. Po wenoj oceni posebnu vrednost komadu daju dijalozi i monolozi koji imaju notu dokumentarnog i istovremeno ukazuju da pisac veoma dobro poznaje `argon i govornu fakturu miqea o kome pi{e.

Daju}i generalni osvrt na tekstove koji su pristigli na Konkurs, Darinka Nikoli} je ista-

mqenost, otu|enost, nesna|enost, narkomanija, kriminal, nemogu}nost/uzaludnost pobune, bile su bli`e tematske odrednice na Konkurs prispelih drama. Bilo je, tako|e, poku{aja da se o ovom vremenu progovori i diskursom istorijske/mitolo{ke alegorije, uslovno biografskim dramama ili, prete`no {ematskim prikazom uspona novokomponovane klase“biznismena“ i tajkuna. U pristiglim tekstovima, prime}e-

Nagra|ena drama u „Sceni” Konkurs Pozorja za savremeni doma}i dramski tekst osmi{wen je pre tri sezone u ciqu afirmacije i podsticawa doma}e dramske kwi`evnosti. Nagrada uz 400.000 dinara podrazumeva i da }e najboqi tekst biti {tampan u jednom od slede}ih brojeva pozori{nog ~asopisa „Scena“, tako|e bi}e postavqen na scenu u koprodukciji Sterijinog pozorja i pozori{ne ku}e koja je zainteresovana, a ispuwava uslove za wegovu praizvedbu. kla da je uprkos zadovoqavaju}em kvantitativnom odzivu dramskih pisaca `iri konstatovao da „kvalitet ponude ne zaslu`uje istu kvalifikaciju“. Kada su u pitawu tematske preokupacije autora preovla|uju teme koje se kroz razli~ite aspekte i razli~itim poetikama, bave sindromom na{eg aktuelnog trenutka. @ivot pojedinca u svetu koji karakteri{u ne samo ekonomska ve} i politi~ka i kulturna globalizacija. Usa-

no je odsustvo „~istih“ `anrova, kao i odustajawe od postdramskog pisma koje je preovladavalo u prethodnim godinama.

Direktor Sterijinog pozorja Milivoje Mla|enovi} je naglasio da ukupni rezultati ovog konkursa odbacuje svaku sumwu u wegov smisao, podse}aju}i da je on i potvrda da je prioritet Pozorja dramska re~ koja }e prona}i i svoj put do nekog od pozori{ta Srbije.

V. Crwanski

NEDEQA BITEFA U SRPSKOM NARODNOM POZORI[TU

^etiri predstave i tribina Predstavom „Slu~aj Vojcek / Hinkeman“ Georga Bihnera /Ernsta Tolera, u re`iji Ane Tomovi}, sutra u Srpskom narodnom pozori{tu po~iwe Nedeqa Bitefa, programa u okviru kojeg }e gostovati ~etiri predstave i bi}e organizovana tribina posve}ena ovom na{em poznatom pozori{nom festivalu. U ovoj prvoj od ~etiri gostuju}e predstave igraju: Nemawa Oliveri}, Milo{ \or|evi}, Milena Predi} i Damjan Kecojevi}.

{a, dramaturg Bitef teatra Jelena Bogavac i direktorka Bitefa Jelena Kajgo.

U ovaj projekat ukqu~en je i „Bitef dens kompani“, osnovan pre tri meseca, koji }e izvesti dve plesne predstave na Nedeqi Bitefa u Novom Sadu. U ponedeqak 8. marta na sceni „Pera Dobrinovi}“ SNP-a „Bitef dens kompani“ }e izvesti prvu plesnu predstavu pod nazivom „Paranoja {ik“, u koreografiji Isidore Stani{i}, u kojoj igraju: Milica

inspirisanoj „Pesmom nad pesmama“, ra|enoj u koreografiji Gaja Vajcmana, koji je novosadskoj publici poznat po predstavi „Jezik zidova“ Foruma za novi ples SNP-a, ~iji je autor zajedno sa Roni Haver. S ovom predstavom, premijernom izvedenom upravo ovih dana, „Bitef teatar“ je proslavio 21 godinu postojawa. U „Mirisima cimeta“ igraju: Sawa Ninkovi}, Milica Pisi}, Nevena Jovanovi}, Milica Jevi}, Nikola Toma{evi},

Iz predstave „Slu~aj Vojcek/Hinkeman”

Jedan od autora ovog projekta i rediteq jedne od predstava koje }e gostovati @anko Tomi} napomenuo je na ju~era{woj konferenciji za novinare u SNP-u da je namera „Nedeqe Bitefa“ prezentacija ovog festivala u drugim sredinama, wegovog istorijata i nekih projekcija za wegovu budu}nost, o ~emu }e biti re~i i na tribini „Uticaj Bitefa na doma}u produkciju“. U razgovoru koji }e biti prire|en 10. marta u 17 ~asova u gorwem foajeu scene „Jovan \or|evi}“, u~estvova}e: jedan od selektora Bitefa Awa Su-

Pisi}, Nevena Jovanovi}, Olga Ol}an i Ana Igwatovi}-Zagorac. Zatim }e 9. marta na Kamernoj sceni SNP -a gostovati komedija o `ivotu radnika u fabrici ~okolade „Kako se pravi milka“, po komadu „Gorwa Austrija“ Franca Ksavera Kreca, u re`iji @anka Tomi}a. U ovoj predstavi „Bitef teatra“ igraju Danijel Si~ i Nata{a Lukovi}.

Druga plesna predstava u izvo|ewu „Bitef dens kompani“ gostova}e 10. marta na sceni „Pera Dobrinovi}“ SNP -a. Radi se o predstavi „Mirisi cimeta“,

Nemawa Naumoski i Luka Luki}.

Pozdravqaju}i osnivawe trupe „Bitef dens kompani“, direktorka Baleta SNP-a Olivera Kova~evi}-Crwanski podsetila je da je SNP tako|e trebalo da sa wima u~estvuje u predstavi „Mirisi cimeta“, ali do toga nije do{lo zbog nedostatka novca.

No, u Beogradu su uspeli da finansijski „izguraju“ ovaj projekat, napomenula je Olivera Kova~evi} - Crwanski, izra`avaju}i sre}u zbog toga i upu}uju}i pohvale izvo|a~ima „Mirisa cimeta“.

N. Pej~i}

VE^ERA[WIM KONCERTOM U SINAGOGI

Sve~ano otvarawe Memorijala „Isidor Baji}” Sve~anim koncertom u Sinagogi, na kojem }e nastupiti svetski pijanista i dirigent Andrea Bonata iz Italije, laureat prethodnog Memorijala „Isidor Baji}“ Antonij Bari{evski iz Ukrajine, i temi{varska filharmonija „Banatul“, pod dirigentskim vo|stvom Georgea Kostina, ve~eras u 20 ~asova bi}e otvoren peti pijanisti~ki Memorijal „Isidor Baji}“. Andrea Bonata }e izvesti Mocartov Koncert za klavir i orkestar u de- molu, a Antonij Bari{evski Koncert za klavir i orkestar tako|e u de- molu, kompozitora Sergeja Rahmawinova. Na ovom petom bije-

nalnom internacionalnom pijanisti~kom takmi~ewu, u~estvova}e 88 kandidata iz 26 zemaqa s razli~itih kontinenata. Mladi pijanisti od 13 do 33 godine takmi~i}e se u etapama u A, B i C kategoriji u Muzi~koj {koli „Isidor Baji}“ koja je organizator ovog memorijala. U A kategoriji prijavqen je 21 pijanista, u B }e se takmi~iti 14, a 53 u C. Finalem u C kategoriji - klavirskim koncertom i dodelom nagrada u Sinagogi, 15. marta }e biti zatvoren peti Memorijal „Isidor Baji}“. O nagradama }e odlu~ivati osmo~lani internacionalni `iri.

N. P-j.

24

SVET

petak5.mart2010.

POGOR[AWE ODNOSA DVEJU ZEMAQA

VISOKI KOMESAR UN ZA QUDSKA PRAVA NAVI PILEJ

Libija uvodi embargo [vajcarskoj TRIPOLI: Libija je odlu~ila da [vajcarskoj uvede trgovinski i ekonomski embargo po{to je wen lider Moamer el Gadafi pozvao na xihad protiv te evropske dr`ave.Gadafi je 25. februara, na skupu u severoisto~nom libijskom gradu Bengazi, prilikom obele`avawa ro|ewe proroka Muhameda, pozvao na xihad protiv [vajcarske ~iju su gra|ani na referendumu izglasali zabranu izgradwe minareta u toj alpskoj zemqi. Odnosi dve zemqe pogor{ani su ve} du`e vreme, jo{ od kada je u julu 2008. godine u @enevi uhap{en jedan od sinova pukovnika Gadafija, Hannibal, na osnovu tu`be dvojice pripadnika posluge koji su ga optu`ili za lo{e postupawe. Po agencijama, Libija je ve} preduzela mere protiv [vajcarske kada je povukla imovi-

nu iz {vajcarskih banaka, proterala {vajcarske firme sa svoje teritorije i najavila da }e obustaviti izvoz nafte u [vajcarsku. [vajcarska je odgovorila usvajawem restriktivne politike prema libijskim dr`avqanima kod izdavawa {engenskih viza.Izvoz iz [vajcarske u Libiju je zanemarqiv i ona je pro{le godine u tu zemqu izvezla robu u vrednosti od 106 miliona evra, dok je wen ukupan izvoz iznosio 122,6 milijardi evra. [vajcarska je, u odnosu na 2008. godinu, za 80 odsto pro{le godine smawila kupovinu libijske nafte u [vajcarskoj.

U me|uvremenu, pomo}nik ameri~kog dr`avnog sekretara Filip Krouli izjavio je preksino} u Va{ingtonu da wegov komentar o govoru Gadafija nije bio li~ni na-

PAKISTAN

DNEVNIK

Zabrinutost zbog diskriminacije mawina u Evropi

pad, ali se nije izvinio, {to su od wega zahtevale vlasti u Tripoliju.

Krouli je, dan posle poziva na xihad, uporedio Gadafijev govor sa obra}awem libijskog lidera Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija pro{le godine, koji je trajao sat i po. Ministarstvo spoqnih poslova Libije upozorilo je da }e politi~ki i ekonomski odnosi dveju zemaqa biti naru{eni ukoliko se Va{ington ne izvini za taj komentar.

"Radujemo se nastavku na{eg dijaloga sa Libijom, ali ne}emo oklevati da izrazimo zabrinutost zbog izjava ili akcija bilo koje zemqe", rekao je Krouli, dodaju}i da je vlada severnoafri~ke dr`ave pozvala ameri~kog diplomatu u Tripoliju na razgovor o tom slu~aju.

@ENEVA: Visoki komesar UN za qudska prava Navi Pilej zabrinuta je zbog diskriminacije mawina u Evropi, a posebno Roma u Slova~koj, ^e{koj i Italiji.

"Dok Evropska unija i neke evropske vlade nastoje da poboq{aju situaciju Roma, u mnogim drugim zemqama, poput Slova~ke i ^e{ke, wihov polo`aj se izgleda pogor{ava", rekla je Navi Pilej predstavqaju}i Navi Pilej godi{wi izve{taj o radu Savestima uskoro razgovarati o prota UN za qudska prava. blemu diskriminacije i napadiNavi Pilej je tako|e ukazala ma na Rome kao i na druge mida su Romi i daqe suo~eni sa ragrante u toj zemqi. sizmom i napadima. Ona je najaNavi Pilej je rekla da su vila da }e sa italijanskim vlaSAD, koje su se pro{le godine

SNA@AN ZEMQOTRES POGODIO JU@NI TAJVAN

Ubijeno 30 ekstremista

HAR: Pakistanske snage bezbednosti su u nemirnoj plemenskoj oblasti na severozapadu zemqe ubile najmawe 30 ekstremista, saop{tili su zvani~ni izvori. U oru`anoj borbi sa ekstremistima pretpro{le no}i u oblasti Mohmand, blizu avganistanske granice, poginuo je jedan vojnik a ~etvoro je raweno, rekla su dvojica dr`avnih zvani~nika i jedan zvani~nik iz bezbednosnih struktura koji nisu `eleli da im se navede ime. Pakistanska armija je pro{le nedeqe kona~no porazila talibane i Al Kaidu u

susednom regionu Baxur, posle vi{e od godinu dana borbe, pa se pretpostavqa da bi teroristi koji su izvr{ili napad na kontrolni punkt mo`da prebegli odatle u Mohmand, ali to jo{ nije potvr|eno.

Pakistanska vojska se bori protiv talibana i pripadnika teroristi~ke organizacije Al Kaida koji se kriju u podru~ju du` granice sa Avganistanom i odatle prelaze granicu da bi vr{ili napade na ameri~ke vojnike i pripadnike NATO u Avganistanu.

(Beta)

IRAK

U napadima 16 mrtvih BAGDAD: U eksplozijama bombi u Bagdadu poginulo je 16 osoba, dok skoro milion qudi izlazi na ranije glasawe, uo~i parlamentarnih izbora zakazanh za nedequ. U dva samoubila~ka bomba{ka napada pobuwenika, ~ija su meta bili pripadnici snaga bezbednosti, poginulo je devet qudi, rekli su zvani~nici koji su `eleli da ostanu anonimni, preneo je Rojters. Do samoubila~kih napada do{lo je posle eksplozije ranije ju~e u severozapadnoj gradskoj ~etvrti ira~ke prestonice, u kojoj je poginulo sedam osoba. Ameri~ki i ira~ki

zvani~nici upozorili su da bi pobuwenici mogli da izvode napade da bi ometali izbore, druge od invazije SAD na Irak 2003. godine.

U glavnom gradu Iraka poja~ane su mere bezbednosti, zbog ranijeg glasawa 950.000 qudi, od kojih 670.000 pripada snagama bezbednosti, koji imaju pravo da glasaju pre op{tih izbora.

Rezultati parlamentarnih izbora u nedequ testira}e stabilnost u zemqi, iz koje Va{ington planira da povu~e preostalih 96.000 vojnika do kraja slede}e godine, navela je britanska agencija.

Panika, kvarovi i prekid u saobra}aju TAJPEJ: Jak zemqotres, ja~ine 6,4 stepeni, pogodio je ju~e ujutro ju`ni Tajvan, a prema dosada{wim informacijama, u wemu je povre|eno najmawe dvanaestoro qudi, prenele su agencije.

Zemqotres je izazvao paniku, kvarove na elektri~noj mre`i, prekide u saobra}aju i bar jedan po`ar, prenele su tajvanske vlasti. Za sada nema informacija o ve}oj materijalnoj {teti. Posle ovog potresa nije izdato upozorewe za cunami.

Centar zemqotresa registrovan je na oko 70 kilometara severno od glavnog ju`nog grada ostrva Kaohsiunga, javio je ameri~ki geofizi~ki institut.

Zemqortres je zabeleMaterijalna {teta jo{ nije utvr|ena `en u 8.18 ~asova ju~e ujutro po lokalnom vremenu, {to kilometara severno od epicenje jedan sat posle pono}i po tra. Po izve{tajima zvani~centralnoevropskom vremenu nika najmawe osam qudi je poi osetio se ~ak u glavnom gradu vre|eno, jedan ~ovek kada se Tajpeju, koji se nalazi oko 400 sru{ilo stablo na wega dok je

Slu`benici Vatikana u prostituciji VATIKAN: Slu`benik zadu`en za dr`avni i crkveni protokol Vatikana i ~lan elitnog hora u bazilici Svetog Petra otpu{teni su iz slu`be zbog ume{anosti u homoseksualnu prostituciju. Nigerijac Ginedu Ehiem otpu{ten je prekju~e iz hora, kao i An|elo Baldu~i, koji je bio slu`benik protokola i ~lan elitne grupe "Gospoda wegove svetosti". Do novog skandala u Vatikanu do{lo je kada je

italijanski list "Republika" objavio transkripte audio materijala, do kojih je policija do{la prislu{kivawem u okviru druge istrage o korupciji u Italiji, koja nije povezana sa tim slu~ajem.

Me|u ~etiri osobe koje su uhap{ene pro{log meseca zbog ume{anosti u korupciju u vezi sa izvo|ewem javnih radova, bio je i Baldu~i. Baldu~i je ~lan elitne grupe "Gospoda we-

gove svetosti", saradnika koji se pozivaju da slu`e u Apostolskoj palati u Vatikanu za vreme nekih ve}ih doga|aja, kao {to su dr`avni~ke posete papi. Po podacima dobijenih sa audio snimaka i policijskih dokumenata, objavqenih u italijanskom dnevniku, Ehiem je bio u stalnom kontaktu sa Baldu~ijem pre wegovog hap{ewa, a razgovarali su o seksualnim odnosima homoseksualaca, preneo je Rojters.

jedna `ena povre|ena kada se zid obru{io na wen motocikl. @elezni~ki saobra}aj u ju`nom i centralnom Tajvanu je prekinut kao i moderna podzemna `eleznica u gradu Kaohsiungu, drugom po veli~ini gradu u Tajvanu sa 1,5 milion stanovnika. Kaohsiung se nalazi na oko 400 kilomeara ju`no od Tajpeja.

Poznati tajvanski glumac ^u ^ung-heng rekao je za lokalne medije da su on i drugi putnici bili u panici kada je brzi voz u kome su putovali po~eo da se trese na {inama zbog potresa.

"Mnogi qudi u mom vagonu su vri{tali a ja sam bio toliko upla{en da nisam mogao da pustim glas. Voz se jako tresao i mislio sam da }e se prevrnuti", rekao je glumac.

Direktor seizmolo{kog centra u Centralnom meteorolo{kom zavodu rekao je da ovaj zemqotres geolo{ki nije povezan sa sna`nim potresom koji je pogodio ^ile pro{le subote, ali da je wegova ja~ina neoubi~ajena za ovu oblast.

prikqu~ile tom Savetu UN, u~inile izvestan napredak u zatvarawu zatvora u Gvantanamu i zabrani nezakonitih metoda ispitivawa i prebacivawa zatvorenika.

"SAD sada treba da detaqno istra`e navode o mu~ewima u pritvorskim centrima u Gvantanamu i Bagramu, i praksu koja mo`e da bude u suprotnosti sa me|unarodnim pravom, i da po~inioce pozovu na odgovornost", istakla je ona. Savet UN za qudska prava odlu~io je ju~e da odlo`i raspravu o ameri~kim tajnim pritvorskim centrima za naredno zasedawe u junu.

Stoti ro|endan uz viski LONDON: Jedna Britanka proslavila je stoti ro|endan uz cigaretu i viski, tvrde}i da su joj ova dva poroka, s kojim `ivi 70 godina, pomogla da ostane ~ila i mlada. Lorna Gobi, koja se penzionisala kao razvodnik u bioskopu, zapalila je svoju prvu cigaretu davne 1940. godine u ternutku kada su nema~ki avioni po~eli da bombarduju Veliku Britaniju.

Od tada je pu{ila paklu cigareta dnevno, pa je po sopstvenom, grubom prora~unu dosad popu{ila vi{e od 500.000 cigareta. Ova baka, koja ima 55 {to unu~adi, praunu~adi i ~ukun unu~adi, ka`e da su za wen dug `ivot zaslu`ni viski i cigarete.

"Pu{im od svoje 30. godine i nikada nisam imala nikakvih problema", ka`e Lorna koja je ceo svoj `ivot provela u ^eltenhemu, u Glo~ester{iru, na jugozapadu Engleske.

"Uvek sam se trudila da u`ivam u `ivotu. Mislim da je va`no da ~ovek radi ono {to voli i da ne dozvoli da ga `ivot ubije u pojam", dodala je ona.

Pored cigareta i viskija, Lorna obo`ava i kuglawe, bingo, da vozi automobil i svira na usnoj harmonici.

(Tanjug)

PORTUGAL

[trajk javnog sektora LISABON: Zaposleni u portugalskim {kolama, sudovima i bolnicama u Portugaliji stupili su u {trajk protestuju}i protiv odluke socijalisti~ke vlade o zamrzavawu plata. Vo|e sindikata smatraju da bi to mogao biti najve}i {trajk u posledwih nekoliko godina, dok zaposleni u javnom sektoru protestuju protiv zamrzavawa wihovih palata u ovoj godini zbog duboke ekonomske krize koja potresa Portugaliju, prenela je agencija Rojters. "Na stotine zaposlenih u javnom sektoru zatvorilo je bolnice, lokalne organe uprave i druga ministarstva, "izjavila je koordinator zajedni~kog sindikalnog fronta Ana Avoila.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANDERS FOG RASMUSEN Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je da nove pretwe toj alijansi mogu do}i iz sajber prostora i da se one ne mogu re{iti s vojnicima i tenkovima. Rasmusen je rekao da postoji nekoliko ~inilaca u me|unarodnoj zajednici koji `ele da saznaju {ta se de{ava unutar NATO i "da oni tako|e koriste sajber prostor da ostvare svoje ciqeve".

BARAK OBAMA Ameri~ki predsednik Barak Obama izneo je novi predlog za sveobuhvatnu reformu zdravstvene za{tite u SAD i pozvao Kongres da usvoji zakon o reformi. "Ne znam kakvu ulogu to (reforma) ima politi~ki, ali znam da je to ispravno. I tra`im od Kongresa da zavr{i svoj posao, i nadam se da }u ovu reformu potpisom pretvoriti u zakon", rekao je Obama.

REJ^EL MEKADAMS Kanadska glumica Rej~el Mekadams igra}e sa Ovenom Vilsonom i Merion Korijar u novom filmu Vudija Alena. Zaplet filma, koji jo{ nema naziv i koji }e se snimati na leto, ~uva se u tajnosti, a poznato je samo da }e se radwa de{avati u Francuskoj, objavio je "Holivud riporter".

TRAGEDIJA U INDIJSKOM HRAMU

U stampedu najmawe 63 poginula i 30 povre|enih WU DELHI: U stampedu koji izbio u jednom hramu na severu Indije poginule su 63 osobe, saop{tili su policijski izvori.

"Izbrojali smo tela me|u kojima ima 37 dece i 26 `ena", rekao je za agenciju Frans pres pomo}nik komesara policije koji je se nalazi na mestu nesre}e.

Oko 10.000 qudi okupilo se ju~e u hinduisti~kom hramu u gradu Pratapgarh, na oko 650 kilometara jugoisto~no od Wu Delhija, u dr`avi Utar Prade{, gde se besplanto delila ode}a i hrana.

Prema navodima pomo}nika komesara me|u nastrada-

lima nema mu{karaca po{to je stampedo izbio u prvim redovima okupqenih qudi gde su se nalazile `ene i deca.

"Broj `rtava }e verovatno biti ve}i jer su me|u povre|enima `ene i dece. Najmawe 20 je u kriti~nom stawu", dodao je policijski zvani~nik.

Ovakve nesre}e su dosta ~este u Indijskim hramovima gde se u malim neprilago|enim prostorima okupqa veliki broj qudi, nekada i stotine hiqada. U stampedu 2008. godine u hinduisti~kom hramu u podno`ju Himalaja poginulo je preko 145 osoba.

(Beta)

BALKAN

DNEVNIK

PROTEST SINDIKATA PROTIV O[TRIH MERA VLADE

Blokada Ministarstva finansija Gr~ke ATINA: ^lanovi radni~kih sindikata blokirali su rano ju~e ujutro Ministarstvo finansija Gr~ke, u centru Atine, u znak protesta protiv novih o{trih mera vlade za prevladavawe ekonomske krize u zemqe, najve}e za nekoliko decenija.

Vi{e desetina sindikalnih aktivista spre~ilo je zaposlene u Ministarstvu da u|u u zgradu, a pri tome su uzvikivali parole protiv vladine politike.

Sindikat PAME, blizak Komunisti~koj partiji, zakazao je protest u Atini, prenosi Aso{ijeted pres, dodaju}i da su i zaposleni u „Olimpik erlajnzu“ blokirali glavnu zgradu svoje firme, u koju ne pu{taju zaposlene, kao i okolne ulice, ~ime su izazvali probleme u saobra}aju.

Protesti predstavqaju odgovor na prekju~era{wi paket mera socijalisti~ke vlade premijera Jorgosa Papandreua, za koje je on rekao da su neophodne.

Evropska unija od vlade u Atini

Sukob demonstranata i policije u Atini

Danas novi protest ispred parlamenta ATINA: Dva najve}a gr~ka sindikata najavila su za danas prekid rada i protest ispred gr~kog parlamenta koji }e glasati o bolnim merama {tedwe. ADEDI, krovni sindikat zaposlenih u javnim slu`bama, koji }e i najvi{e trpeti zbog novih mera, odlu~io je ju~e o {trajku. Isto je odlu~io i krovni sindikat privatnog sektora GSEE koji jetako|e pozvao zaposlene na tro~asovni prekid rada od podne. ^lanovi dva sindikata }e za vreme prekida rada i}i u zajedni~ku

protestnu {etwu. Za danas je na generalni {trajk i demonstracije pozvao i sindikat povezan sa komunistima. Planom {tedwe, koji je objavqen , predvi|eno je da se u buxetu Gr~ke ove godine u{tedi jo{ 4,8 milijardi evra. Tim paketom Gr~ka nastoji da ubedi evropske partnere i investitore da mo`e da skre{e ogroman buxetski deficit, vi{e nego ~etiri puta ve}i od Mastrihtskim kriterijumima dozvoqenih tri odsto bruto doma}eg proizvoda.

(Beta-AP)

BUGARSKA

Optu`nice protiv eksministara SOFIJA: Bugarsko tu`ila{tvo podiglo je optu`nice protiv dvojice biv{ih ministara i najavilo pokretawe istrage protiv jo{ jednog, zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja. Gradski tu`ilac Sofije Nikolaj Kokinov izjavio je da je podignuta optu`nica protiv biv{eg ministra odbrane Nikolaja Coneva, koji se tereti za nabavku ma{ine za hangare, koja uop{te nije bila neophodna. Prema wegovim re~ima, za takvo krivi~no delo zapre}ena je kazna zatvora i do osam godina. Conev, koji je bio ministar u prethodnoj vladi na ~ijem je ~elu bio premijer Sergej Stani-

{ev, odbacio je optu`be. Pro{le sedmice podignuta je optu`nica protiv biv{e ministarke rada i socijalne politike Emilije Maslarove, koja se tereti za preskupo finansirawe renovirawa jednog socijalnog doma u gradu Stara Zagora.

Ona je pu{tena da se brani sa slobode uz kauciju od 50.000 leva (25.000 evra). Zavr{ena je istraga i u vezi sa zamenom dr`avne imovine u koju su ume{ani biv{i ministar poqoprivrede Valeri Cvetanov i direktor bugarskih {uma Stefan Jurukov. Optu`nica }e biti podneta tokom narednih dana.

CRNA GORA

Vlada raskinula ugovor za autoput s Hrvatskom PODGORICA: Vlada Crne Gore potvrdila je ju~e raskid ugovora sa hrvatskim konzorcijumom za izgradwu autoputa Bar - Boqari i nastavi}e pregovore sa drugorangiranim ponu|a~em, gr~ko-irazelskim konzorcijumom Aktor - H]. Ministar saobra}aja, pomorstva i telekomunikacija, Andrija Lompar,

ponovio je da }e Vlada, s obzirom na iskustva iz nezvani~nih pregovora sa drugorangiranim ponu|a~em, poku{ati da tokom ovog meseca sklopi novi koncesioni ugovor, a u naredna dva poku{aja da zaokru`i finansijsku konstrukciju.

Lompar je rekao da je sporna ponu|ena cena za izgradwu

autoputa koja iznosi 3,92 milijarde evra, uz vladino u~{}e od 2,78 milijardi, a koju }e vlada poku{ati da spusti na nivo prihvatqiv za buxet. Lompar, me|utim, nije `eleo da precizira koja je gorwa granica cene koju je Vlada Crne Gore spremna da plati za taj „posao veka“.

(Tanjug)

U MOSKVI NOVO PREDSTAVNI[TVO VLADE RS

Dodik i Lavrov o promenama u Bosni i Hercegovini MOSKVA, BAWALUKA: Do ustavnih promena u BiH mo`e do}i iskqu~ivo konsenzusom, bez nametawa sa strane, zakqu~ili u Moskvi ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov, predstavnik ruskog predsednika Gregorije Poltav~enko i premijer Republike Srpske Milorad Dodik. „Lavrov je izneo stav Rusije u vezi sa potrebom da bude re{eno pitawe Kancelarije visokog predstavnika. Oni `ele da ispuwavawem ciqeva ‘pet plus dva’ budu stvoreni formalni uslovi za zatvarawe OHR“, rekao je premijer Dodik koji je u zvani~noj poseti Moskvi. Dodik je rekao kako je zajedni~ki stav sagovornika bio „primarno o~uvawe ove dejtonske strukture“, koja je funkcionisala prethodnih godina i dr`ala zemqu na okupu.

Milorad Dodik

„Razgovarali smo i o mogu}em organizovawu me|unarodne konferencije u organizaciji [panije, koja je predsedavaju}a Evropske unije, gde bi u~estvovala i Rusija, rekao je Dodik.

Premijer RS je daqe izneo da je, u slu~aju promene Ustava BiH, pi-

tawe konsenzusa nezaobilazno, a da me{awe sa strane bilo kog faktora, „u pogledu me|unarodnog u~e{}a“ nije primereno.

Dodik je ocenio da pozicija zvani~ne Moskve nije uperena protiv bilo koga u BiH, ve} je `eqa da se Rusija, kao stalna ~lanica Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija sa pravom veta, afirmi{e kao faktor stabilnosti u regionu.

Na sastanku sa ministrom Lavrovom i predstavnikom Poltav~enkom, premijer Dodik je, kako prenose bawalu~ki mediji, „jasno rekao da RS ima potpunu politi~ku institucionalnost i stabilnost i da se nastavqa rad na principima ja~awa wene ekonomske mo}i“. Tokom Dodikovog boravka u Rusiji, u Moskvi }e biti otvoreno i novo predstavni{tvo Vlade RS.

zahteva rigorozan program {tedwe i reformi da bi se smawio buxetski deficit od 12,7 odsto - tri puta ve}i od limita Unije - i dug od oko 300 milijardi dolara.

Premijer Papandreu }e narednih dana boraviti u Berlinu, Parizu i Va{ingtonu gde }e, kako se o~ekuje, sa Angelom Merkel, Nikolom Sarkozijem i Barakom Obamom razgovarati, prvenstveno, o ekonomskim problemima Gr~ke.

petak5.mart2010.

25

HRVATSKA

Vuki}evi}: Srbija `eli dobre odnose sa Zagrebom ZAGREB: Ambasador Srbije u bude {to stabilnija BiH i wen Hrvatskoj Stanimir Vuki}evi} ulazak u EU. Srpski ambasador rekao je ju~e da `eli da tokom je, kako se navodi u saop{tewu, wegovog mandata odnosi Srbije i naveo da je ciq da BiH postane Hrvatske postanu znatno boqi funkcionalna dr`ava, „kojoj se nego {to su u ovom trenutku. Tomora garantovati suverenitet i kom razgovora sa predsednikom integritet na celoj teritoriji, a Odbora za spoqnu politiku Hrvatskog sabora Franom Matu{i}em, Vuki}evi} je, kako se navodi u saop{tewu iz Sabora, ocenio da je nedavna poseta Zagrebu parlamentarne grupe prijateqstva iz Srbije „otvorila novu stranicu u odnosima“ dve dr`ave. Naglasio je da se „vidi iskrena Stanimir Vuki}evi} `eqa i spremnost Hrvatske da tri naroda moraju da prihvate pomogne Srbiji na wenom putu svoju odgovornost za stabilnost prema evropskim integracijama“. dr`ave“. „Mi to pozdravqamo i `elimo Frano Matu{i} je izrazio zadobre odnose s Hrvatskom. @edovoqstvo {to je u posledwe limo da ova regija u budu}nosti vreme poja~ana parlamentarna postane prepoznatqiva po saradsaradwa Hrvatske i Srbije, ocewi, a ne sukobiniv{i da }e skoma“, rekao je amra{wa poseta @elimo da ova regija me{ovite grupe basador Srbije.

Istakao je da u budu}nosti postane saborskih poslaSrbija iskreno nika Skup{tini prepoznatqiva po `eli da HrvatSrbije biti jo{ ska {to pre u|e u saradwi, a ne sukobima jedan iskorak EU, jer se wenim prema ja~awu odulaskom u EU poja~ava i evropnosa dve dr`ave. Ponovio je da je ska perspektiva Srbije. „UlaHrvatska spremna da pomogne skom obe dr`ave u EU, ne prestaSrbiji na wenom putu u EU, poje va`nost regionalnog delovasebno, kako je navedeno u saopwa, dapa~e, bi}e va`no ja~ati re{tewu, preno{ewem svojih isgiju unutar EU“, dodao je Vuki}ekustava, kao i svim drugim zevi}, a navodi se u saop{tewu iz mqama u regiji. Istakao je da je Sabora. On tako|e smatra da insaradwa u regiji hrvatski spoqteres Srbije i Hrvatske treba da nopoliti~ki interes.

26

petak5.mart2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

petak5.mart2010.

GODI[WI POMEN voqenoj Jeji

27

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg dragog supruga i oca

Milana Uzelca Jelici Bjeli Haxi} glumici SNP-a Weni prijateqi, deca i Jeca.

Sahrana }e se obaviti u petak, 5. 3. 2010. godine, u 13 sati, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga Miqana, sin Zoran i }erka Svetlana.

100701

100685

Posledwi pozdrav gospo|i

Posledwi pozdrav

~ika Milanu Uzelcu

Tu`nim srcem javqamo da nas je posle kratke i te{ke bolesti zauvek napustila na{a voqena supruga, majka, svekrva i baka

[anta Iloni [anta Ilona Seka

od ~ika Gavre i Milane.

Zaposleni III klinike.

100687

100674

Posledwi pozdrav Andrijinoj mami

Sa velikom tugom opra{tamo se od na{e

ro|. Werge{ 1929 - 2010.

Sahrana je danas, 5. 3. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Autobus polazi ispred ku}e ul. Jovana Popovi}a 7 u 11 sati.

O`alo{}ena porodica.

100672

Mariji [rek

ro|. Maleti}

Jadranka, Ma|ar, Emil, Anita, Miroslav, Jasmina, Vesna, Vesko, Boba i Melanija.

Wen VIII b, II vi{e me{ovite gimnazije u Novom Sadu.

Generacija 1951/52.

100678

100721

JEDNOIPOSOBAN sre|en stan od 50m2, Dimitrija Avramovi}a 8, drugi sprat, ukwi`en, vlasnik. Telefon 063/880-70-40.

100534 NAU^ITE matematiku i fiziku, postanite ~vrsta li~nost, profesor sa iskustvom podu~ava |ake i studente, garancija. Telefon 063/73-53-326.

99116

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru Novi Sad - Nova Detelinara bez posrednika.

Telefoni: 021/6394-519, 063/8734-795.

100310 NA NOVOM NASEQU, kod crkve, izdajem lep, dvosoban stan, poluname{ten-name{ten, cena 220/250 evra.

Telefon 064/8706-004.

100360 IZDAJEM garsoweru 31m2, Trg Marije Trandalilove br. 5. Telefon: 062/580-078.

100465

PRODAJEM stan, Beograd, Slavija, ukwi`en, cg, 83m2, salonski. Telefon 066/51483-99.

100443

PRODAJEM jugo zastava koral 1.1 in 55, 2008. godi{te, benzin-plin, centralna brava, alarm, povoqno. Telefon 064/888-30-14.

100537

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420183, 063/11-22-190.

100083

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

100301

PRODAJEM sliku Emerika Feje{a „Novi Sad“. Telefon 063/304-417.

100359

PRODAJEM koke nosiqe, stare deset ipo meseci, te{ke 2kg, cena 150 dinara komad. Mogu}nost dostave.

Telefoni: 021/848-188, 063/511-932.

100448

PRODAJEM arpaxik, holandski `uti, veoma lep.

Ve}e koli~ine. Telefoni: 021/714-374, 064/158-4008.

100185 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile.

Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274.

100274 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera.

Mo`e rezano i cepano.

Telefoni: 064/143-3409, 6419-439.

100358 PRODAJEM drva bukva i bagrem, rezano, cepano, prevoz gratis.

Telefon 063/7719-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575.

100564

Dana, 4. 3. 2010. godine preminuo je na{ voqeni

Marije [rek

Tu`nog srca javqamo svim ro|acima i prijateqima da je preminuo na{ otac, deda, suprug i tast

Posledwi pozdrav dragoj

Rajko Panteli} 1928 - 2010.

Sahrana }e se obaviti 5. 3. 2010. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu u Beo~inu.

Lazar Dobrosavqev ro|. 14. 2. 1934. god.

Sahrana je u petak, 5. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, u rodnom selu \ur|evu.

O`alo{}ena porodica.

100683

Marici Maleti} - [rek od porodice Stojkovi}: kume Ane, Vlade, Mirka, Dragane i Awe kao i od porodice Palik iz Kisa~a.

Sa qubavqu: Mi{a, Qiqa, Filip i Stefan.

100693

100675

Posledwi pozdrav po{tovanoj

Posledwi pozdrav na{em in`ewerskog menaxmenta

Marici Maleti} - [rek od zakupaca: Sini{e i Silvane.

100671

dragom

studentu

Mihajlu Spuseniku Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu.

113/P

28

^ITUQE z POMENI

petak5.mart2010.

[ESTOGODI[WI POMEN na{oj dragoj majci

Ma{i Veselinovi} Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na Tebe.

To se}awe nije samo danas, ono }e `iveti zauvek.

Na{em dragom bratu

Posledwi pozdrav dragoj

Opra{tamo se od na{e drage sestre, tetke i bake

Jaci

Radmile Bajri}

Milanu Uzelcu

Qubici Maksimovi}

pozdrav

dragom

Mihajlu Spuseniku Mi{i

ro|. Pavlovi}

posledwi pozdrav od sestara sa porodicama.

Tvoje balerine: Goca, Jelena, Marijana, Milica i Goca.

100626

Posledwi pozdrav

O`alo{}ene }erke sa porodicama.

Ve~na joj slava.

100622

100634

Sa neizmernom tugom opra{tamo se od

Branko Brkani}

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baki

Lazaru Dobrosavqevu

100532

100616

dragoj

Dana, 3. 3. 2010. godine, upokojila se na{a draga sestra

Radmili Bajri}

ro|. Pavlovi}

ro|. Pavlovi}

Sahrana mile nam pokojnice je u subotu, 6. 3. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica Zelenski.

Igor, Ivana, @eqko i Jasmina Babi}.

100662

Porodica Manojlovi}.

Radmila Bajri}

Se}a}emo se svih trenutaka koje smo proveli sa tobom.

Pamti}emo te po dobroti i ogromnoj hrabrosti.

Sa ponosom }emo pri~ati o tebi i u srcima ~uvati od zaborava.

diplomirani in`ewer

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Porodica Pavlovi}.

Jasmine Mili}

^ETVOROGODI[WI POMEN jedinom bratu

Posledwi kum~etu

Nikada te ne}emo zaboraviti.

100666

Branku, bratu i prijatequ, Milenko.

[ESTOMESE^NI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 6. 3. 2010. godine obele`iti pola godine pokojnoj majci i baki

Tvoja deca: Jadranka i \oka sa porodicama.

5. 3. 2000 - 5. 3. 2010.

DNEVNIK

O`alo{}eni: brat Boban i sestra Milica.

Posledwi pozdrav dragom od Mihajla Murga{kog sa porodicom.

100620

100623

100639

Sa tugom u srcu opra{tamo se od sina na{ih prijateqa Laj~ike i Nade

Dana, 5. marta 2010. godine navr{ava se deset tu`nih godina od kako nije sa nama voqeni suprug, otac i deda

Mi{e Spusenika

Milan Jeremije Ivkovi}

100727

Aleksandru Paga~evi}u Sa{i

Posledwi pozdrav

Mi{i

5. 3. 2006 - 5. 3. 2010.

Voqeni moj brate, `ive}e{ u na{im srcima ve~no voqen i nikad zaboravqen.

Tvoja sestra Nina sa porodicom.

Bojan, Sowa i Miroslav @ivojnov.

Porodice: Vu~ini} i Jojki}.

100631

100621

^ETVOROGODI[WI POMEN

Aleksandar Paga~evi} Sa{a Se}awe je jedina uteha koju nam niko ne mo`e oduzeti.

Postoji{ i traja}e{ kroz najlep{e uspomene kao ve~no podse}awe na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili.

Mnogo nam nedostaje{ ali }e{ zauvek `iveti u na{im srcima.

Tvoji, tata Nikola, mama Mira i baba Matija.

Neka te an|eli ~uvaju na tvom ve~nom putu.

Mihajlu Spuseniku Mi{i

Posledwi pozdrav

Katarina Tresiglavi} Pomen }emo dati 6. marta 2010. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu.

od stanara Branimira ]osi}a br. 42.

Suprug Milan, }erke Mirjana i Qiqana, unu~ad Katarina, Karolina, Kristina i Georg i zet Zoran.

100647

100724

Posledwi pozdrav pre`aqenom

S tugom i po{tovawem se opra{tamo od na{e

100625

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{a voqena i nikada zaboravqena supruga, majka, baka i ta{ta

Mi{i

100619

O`alo{}ena porodica Ivkovi}.

100651

Prerano su te an|eli odvojili od nas ne dopustiv{i nam da stvorimo bar jo{ jednu uspomenu na tebe, ali tvoj vedar lik i veseo duh `ive}e uvek u nama.

Tvoji drugari: Tamara, Quba, Mi}ko, Goran, Slavi{a i Nemawa.

kapetan u penziji 2000 - 2010.

dragom,

voqenom,

nikad

100627

Posledwi pozdrav sinu kolege

Mihajlu Spuseniku Marije Maleti} - [rek

Mihajlu Spuseniku

1981 - 2010.

Ne mo`emo opisati bol i tugu koji su nas sna{li tvojim iznenadnim odlaskom.

Porodice: Staji}, Jovanovi} i Andabak.

Uspomenu na tebe i qubav ~uva}e: tetke Mirjana sa porodicom, [tefica sa porodicom i Katica, te~a Rada, sestra Tawa, brat Danilo i ujaci Steva i Mihajlo.

100632

100642

Sindikat JKP „Vodovod i kanalizacija�

Novi Sad.

1007/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

[ESTOMESE^NI POMEN

petak5.mart2010.

Posledwi pozdrav dragom zetu

Dana, 3. 3. 2010. godine preminula je na{a Maka

29

Posledwi pozdrav dragom ocu

Rada Vuleti} ro|. Joki}

Marija Maleti} - [rek

Qepoto na{a, te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom, a bol i tugu le~iti vremenom.

Bol i tuga nisu re~i, ve} praznina u srcu i du{i koja je ostala tvojim odlaskom.

1932 - 2010.

Sahrana je danas, 5. 3. 2010. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji: sestra Nada i brat Radoica sa porodicama i tu`ni majka Persa i otac Radivoje.

Sofija, Tawa i Andrija.

100558

100614

JEDNOGODI[WI POMEN na{im voqenim

1976 - 2009.

1970 - 2009.

U subotu, 6. 3. 2010. godine, u 10 ~asova, obele`i}emo jednogodi{wi pomen na @abaqskom grobqu.

Sa qubavqu va{e porodice: suprug Mirko, }erka Teodora i sin Du{an, supruga Biqana i }erka Danijela.

Sa{a na{,

Hvala mu za sve.

Sahrana je danas, 5. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu.

O`alo{}eni: sin Petar, snaja Eva, unuci Andrea i Aleksandar sa suprugom Sandrom.

Aleksandar Paga~evi}

Milivoje - Mile Milidragovi} Dragi na{ tata, uvek si u na{im srcima i na{im mislima.

S qubavqu i po{tovawem tvoji: Petar, Jelena i Du{ica.

Vole te istim `arom: tetka Qubica, te~a Dragan, sestra Radmila i zet Dragan sa decom.

100463

100444

POMEN

GODI[WI POMEN na{em voqenom

Milo{ ^i~kovi}

Tvoji prijateqi i ja, koji smo te mnogo voleli i po{tovali obele`i}emo to kako si i zaslu`io.

Mnogo mi nedostaje{.

Tvoja Kovina.

100492

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom suprugu

Vojislavu Vujakovi}u

Dragoqubu Gaji}u

Sahrana je danas, 5. 3. 2010. godine, u 14 sati, iz kapele na Ka}kom grobqu.

Dragi kume

fali{ nam i sve }e{ nam vi{e faliti. Bio si pravi drug, brat i kum. Bio si nam velika podr{ka i pravi prijateq.

dragom

100571

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

obele`i}emo u subotu, 6. 3. 2010. godine, u 11.30 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

O`alo{}ena supruga Jelena.

O`alo{}eni: brat i }erke sa porodicama.

100493

100507

Tatjani Zori}

Rajku Mar~eti

obele`i}emo u subotu, 6. 3. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zlatko, Branka, Marina i Milo{ Mitrovi}.

Ve~no o`alo{}ene porodice: Zori}, \uri~in i Tomi}.

100569

100574

Miroslav Petrov 25. 1. 2010 - 5. 3. 2010.

Wegovi najmiliji.

100584

100445

^ETRDESETODNEVNI POMEN mom dragom i po{tovanom stricu

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj, nikada pre`aqenoj

Dragi dru`e, sa tugom i po{tovawem ~uva}emo divne uspomene na tebe.

100570

obele`i}emo 6. marta 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

100617

Batanu

Klara i Mile Nedeqkovi}.

obele`i}emo u subotu, 6. 3. 2010. godine, u 10 ~asova, na @abaqskom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa.

Zauvek }emo ~uvati lik velikog, nasmejanog de~aka.

Sau~estvujemo u bolu na{ih prijateqa za izgubqenim sinom i bratom.

100603

pozdrav

Qiqana i Mile Kne`evi} sa porodicom.

1927 - 2010.

Mi{i

Hvala ti za sva dobra dela.

Budi spokojan u ve~nosti.

Posledwi prijatequ

10. 6. 1940 - 16. 3. 2009.

Posledwi pozdrav dragom

od Ise sa porodicom.

od sina Gorana sa porodicom.

Dragi sine, velika je praznina i te{ko je majci `iveti bez tebe.

Tuguju: majka Milica, brat Milan, stric Marko i strina Nada ^i~kovi} iz Ka}a.

Wegovi najmiliji.

Miki

Miki Stojanovu

Stevici Devi}u Cigi

24. 1. 2010 - 5. 3. 2010.

Posledwi pozdrav bratu

Batane

1934 - 2008.

Tuga u srcu, bol u du{i, se}awe na tebe dok `ivimo.

100605

100601

Borislav Jojki}

5. 3. 2006 - 2010.

dipl. in`. tehnologije

100610

100608

Pro{le su dve godine tuge i bola za tobom, ali tvoj duh i daqe `ivi sa mnom

5. 3. 1999 - 5. 3. 2010.

od }erke Mire sa porodicom.

Milanu Radinu

100386

SE]AWE

od Du{ice Dimitrovski.

Posledwi pozdrav dragom i voqenom ocu

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Oliveri Trifunovi} Dejanu Trnini} Dragoqevi}u Deji

Miki

Milanu Radinu

obele`i}emo u subotu, 6. 3. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu u prisustvu rodbine i prijateqa.

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Mihajlu Spuseniku od stanara zgrade Branimra ]osi}a br. 44.

Wegov brati} Vitomir.

100607

100578

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 15.00 15.05 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.05 22.00 22.35 23.45

TV PROGRAM

petak5.mart2010.

Jutarwi program Izlog strasti Vojvodina kao drugi svet Bajko kviz Vesti Brevijer PCTV Dokolica Kuhiwica Vesti Tabloid Vesti @ivopis Ru~ak na lepe o~i Vesti Muzi~ki program Vesti Vinsent i ja, film Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane Izlog strasti Razglednica Plej gejms Agromozaik TV Dnevnik Yenis i Yon, film Vojvo|anski dnevnik 5kazawe Vinsent i ja, film

07.30 08.00 08.10 10.20 11.00 12.30 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30

Glas Amerike U susret suncu Poqoprivreda danas Bila jednom jedna nedeqa Lice s naslovnice Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu E TV-emisija Vojvo|anske vesti Pravila igre Vrele gume Zajedno ka energetskoj efikasnosti i odr`ivom razvoju, dok. em.

Bez cenzure Da se upoznamo ^uvaj me Vojvo|anske vesti Sajam infonet - dnevni pregled Film: Ubistva u Midsameru Glas Amerike

20.00 20.50 21.00 22.00 22.40 22.55 00.35

06.05 08.00 09.05 09.21 09.35 10.06 10.38

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica Na skriveno te vodim mestoDragan Jovanovi} 11.10 Bostonski advokati

DEJVIS KUP: SRBIJA–SAD

Viktor Troicki – Yon Izner

(RTS 1, 15.45)

Viktor Troicki 12.00 12.21 13.08 13.50 14.42 15.45

Kapije Novog Sada Emisija “Kapije Novog Sada” ove nedeqe bi}e bi}e posve}ena staroj i novoj `elezni~koj stanici i dolasku prvog voza koji je u srpsku Atinu iz pravca Subotice stigao na dana{wi dan - 5. marta 1883. godine u 11.35 ~asova.

Scenario: Miodrag \uki} i Zlatko Atlagi} (RTV 2, 14.15) 07.00 07.25 08.50 10.00 10.30 12.30 12.40 13.00 13.45 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 22.30 00.10

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano 5kazawe ^emu... harmonika Porodica Serano Vesti (ma|) Wu{kawe Heroj na{eg doba Paideja Kapije Novog Sada, dok. prog.

Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Hotel Tivoli, film TV prodaja

10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Nodi S vetrom u le|a Crta Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv Katapultura Objektiv Najboqi lek Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Lenija Buntovnici Objektiv Karmelita S vetrom u le|a

03.11 04.08 04.37 05.11 05.47

Dnevnik Ono kao qubav Vreme je za bebe Sat Porodi~no blago Tenis: Dejvis kup, Srbija – SAD: Viktor Troicki – Yon Izner Oko Slagalica, kviz Dnevnik Greh wene majke Visoki napon Da, mo`da, ne Rim Dnevnik Berlin Aleksanderplac No}ni bioskop: Beli mantili, film Da, mo`da, ne Oko Razglednica TV prodaja Verski kalendar

06.30 07.20 07.50 08.45 10.05 11.00 11.10 12.00 12.30 13.15 15.15 15.30 17.00 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 21.30 23.35 01.15 02.00 04.00 05.30

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Srce na dlanu Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Ro|en da pre`ivi Film: Sala{ u malom ritu Foks vesti ^ari Take{i Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Fort Bijar Foks vesti Crni Gruja ^ari No}ni program-Foks non-stop Film: Bilo jednom u Kini 2 Ukradena sre}a Va`ne stvari

18.25 19.00 19.30 20.09 21.07 22.00 23.04 00.05 00.28 01.32

Ful tilt poker (Sport klub, 10.00 i 23.00) 10.00 11.00 13.00 19.30 19.45 20.15 21.00

Ful tilt poker Evroliga: Makabi – Montepaski Dejvis kup: Francuska – Nema~ka NBA u`ivo NBA akcija Pregled Evroliga Ragbi Super liga: Bredford – Vigan 22.45 NBA u`ivo 23.00 Ful tilt poker 00.00 NHL: Va{ington – Tampa bej

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00)PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00 PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

Svaki dan U prepodnevnom programu Radio Novog Sada biti re~i o akcijama, konkursima i nadle`nostima pokrajinskog Sekretarijata za kulturu.

(Radio Novi Sad, 10.30)

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Izlog strast, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

07.14 07.44 08.08 08.32 09.27 09.55 10.17 10.52 11.13 11.54

Kuvati srcem Mali medved Mi{a \ole iz yungle Ozi bu-pingvini Ve~ni sjaj detiwstva Neobi~no o biqkama Kontekst @ivot i standardi Siti folk Koncert pobednika pijanisti~kih takmi~ewa 3 12.31 Mera za muziku 12.54 Trezor 13.55 Mu{karci vi{e vole plavu{e, film 15.31 Metropolis 16.00 Ovo je Srbija 17.00 Dnevnik RTV 17.25 [ta radite, bre 18.25 Tenis: Dejvis kup: Srbija SAD (drugi singl), prenos (Program zavisi od prenosa tenisa) 20.15 De~ko koji se stideo 20.29 Lov i ribolov 21.00 Bostonski advokati 21.50 Oskarovci: Preokret sudbine, film 23.51 Ivan Bosiq~i} - qubav je samo re~ 00.46 Mu{karci vi{e vole plavu{e, film

Preokret sudbine Narator ove pri~e je Sani, koja se zbog sumwive injekcije insulina na{la u stawu vegetacije. Ona nas upozaje sa

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.25 12.00 12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 21.30 22.00 00.00 00.35 01.20 02.45

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 10.30 12.00 12.30 13.55 14.00 15.15 15.30 16.30 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.00 19.30 19.55 20.10 20.50 21.00 23.00 23.30 00.00 01.45 02.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Broj3vi Vesti B92 Nacionalna geografija Film: Protivotrov Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Potraga Patrola Film: Laka devojka Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije Ukqu~ewe u B92 Info

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Ka{mirska mafija Magi~na privla~nost [esto ~ulo Film: Isku{avawe |avola Mobto Daniela Mobto Petkom u dva Siti Sve za qubav [esto ~ulo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost Kuku Vasa U sosu Grand klub Spajdermen Nacionalni dnevnik Mobto [esto ~ulo Loto Aksal Grand festival U tu|oj ko`i [esto ~ulo Film: Beli ambis Siti Film: Drevni ratnik

[aman king (Hepi, 10.15) 05.00 07.00 07.56 08.00 08.36 08.58 09.15 10.00 10.15 11.02 11.25 12.00 13.00 14.10 15.00

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi Meda Rupert Vinks Presovawe [aman king Do neba [edou Rajders Kvizi} Bli~ Lude godine Imperija Kin

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 22.00 23.00 23.55 00.10 01.00 02.00 04.55

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Rebelde Imperija Kin Biseri Luda ku}a Telemaster Slike iz regiona Kartel Film Vremenska prognoza

Glen Klouz

pri~om o su|ewu koje je zavr{eno tako {to je Klaus, wen suprug, osu|en, ali i pu{ten uz kauciju ~ekaju}i sudsko re{ewe po wegovoj `albi.

Uloge: Glen Klouz, Yeremi Ajrons, Ron Silver Re`ija: Barbet [reder (RTS 2, 21.50)

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni Divqa ostrva Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Top {op Divqa ostrva Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Na zadatku Fojlov rat Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Na zadatku Fojlov rat

Lusi Lu

SERIJA

Ka{mirska mafija Humoristi~an i dirqiv pogled na ~etiri ambiciozne `ene koje se oslawaju jedna na drugu dok vladaju zahtevnim poslom i burnim `ivotom. One su pametne, aktivne, samouverene i znaju da se nose sa lo{im brakovima, kolegama koje `ele da do|u na wihovo mesto...

Uloge: Lusi Lu, Frensis O’Konor, Miranda Oto, Boni Somervil, Yulijan Ovenden Re`ija: Kevin Vejd (Pink, 08.00)

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 09.00 Karmelita, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Magije misterije ~uda, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Svetiwama u pohode, 15.00 Srbija koju volim, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Vetar u le|a, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 00.30 Karmelita

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak5.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 15

Pi{e: Dr ^edomir Anti}

Vendi Krauson

Dan koji je promenio svet Svet se zaustavio 11. septembra 2001. kada su teroristi upotrebili ~etiri aviona kao oru`je protiv nevinih Amerikanaca. Komisija 9/11 osnovana je da bi utvrdila kako se takav napad uop{te mogao dogoditi...

Uloge: Harvi Kejtel, Majkl Binier, Vendi Krauson, [irli Daglas, Kevin Dun Re`ija: Dejvid L. Kuningem (Nova TV, 23.35) 08.30 10.40 11.40 12.40 13.25 14.10 15.10 15.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.50 23.35

Ezo TV Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Provereno Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik XXX, film Smrtonosna bitka, film Dan koji je promenio svet 1, film 02.05 Vidoviti Milan 03.05 Mravi ubice, film 04.30 Merlin, film

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Bizeovim stopama Drevna otkri}a Gering: Jedna karijera Viktorijino carstvo @ivot i smrt u Rimu Rat ptica Tajm tim godina 10.

Komunizam – istorija jedne iluzije Pri~a o dvorcima i kraqevima Tajne dubina Slu~aj Raula Valenberga: Spasilac i `rtva Kinematografija @an-Lika Godara Tajni gradovi Amazona Ku}a iz edvardijanskog doba Genije fotografije Komunizam – istorija jedne iluzije Pri~a o dvorcima i kraqevima Tajne dubina

Papirmanija Skajlend [argarepko Papirmanija Skajlend [argarepko Hajduk [arada Urnebesna tragedija Gosford park Slepi horizont Kobra Verde zelena zmija Seksi zaqubqene devojke

09.00 Kajzer ^ifs u`ivao na Eland Roudu 10.30 Devojka s kalendara 12.00 \evid Makaloh - Slikawe re~ima 12.40 Kao svi ostali 14.15 Rat zmajeva 15.50 Madona: U`ivo 17.55 Angus, tange i savr{eni poqupci 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Kalifornikacija 20.35 Prva damska detektivska agencija 21.30 Fido 23.00 Duhovi pro{losti 01.10 Unakrsna vatra

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.20 Blaga svetske civilizacije: Na kraju Evrope, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.17 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.35 Glas domovine 15.00 Drugo mi{qewe 15.35 Nau~na petica 16.20 Hrvatska u`ivo 17.50 Iza ekrana 18.23 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Posledwi Apa{, film 21.40 Lica nacije 23.05 Drugi red partera 00.05 Nevini glasovi, film 01.50 Vip Muzi~ki klub LP 03.50 Blaga svetska civilizacija, dok. serija

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

U divqini Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Advokatova kazna Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Samo dah Yordan Ne{ Briyis Medijum Zakon i red Medijum Mama u {esnaestoj Advokatova kazna U divqini

Nevini glasovi ^ava je jedanaestogodi{wi de~ak koji `ivi sa svojom siroma{nom porodicom u gradi}u koji je trenutno bojno poqe izme|u gerilaca i dr`avne vojske. Po{to }e uskoro imati dvanaest godina, shvata da }e sad, kao i ostali vr{waci, biti regrutovan...

Uloge: Karlos Padiqa, Leonor Varela, Gustavo Munoz, Hose Marija Jazpik, Ofelija Medina, Danijel Gimenez Ka~o, Jorge Anhel Torijelo Re`ija: Luis Mandoki (HRT 1, 00.05)

Ofelija Medina

08.15 08.35 09.00 09.25 10.00

22.50 00.20

Krava i Pile Holini junaci Loki Leonard Vip Muzi~ki klub P. D. Yems: Pokrov za slavuja An|ele maleni, razveseli me, film VIP Muzik klub Prijateqi Sre}ni sat Vara`din: Tenis Devis Kup Vara`din: Tenis Devis Kup: Hrvatska - Ekvador, prenos Opatija: Dora 2010. - polufinale Lov na pravdu Koldplej: Nekad i sad

06.45 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Muzika `ivota Intermeco 1 Moja slatka debequca Nastrane pri~e Intermeco 2 @ene fudbalera Moja slatka debequca Pqa~ka u sred dana Zimske nevoqe Intermeco 3 Ri~ard 3.

Pqa~ka u sred dana Samanta @ene fudbalera O qudskim okovima

04.00 06.00 08.10 10.00 12.00 14.00 15.50 18.00 20.00 22.20 00.30 02.00

Opasna {ifra Apostol Blizanci Danteov vrh Veliki Lebovski Batice, gde mi je auto?

Serpiko Ludilo Kraqa Yorya Hofa Apostol Unutar isku{ewa Dragocene ma{tarije

10.55 12.25 13.00 13.20 13.45 14.00 20.15

Marija Belo

Borneova nadmo} U uspavanome gradi}u Miloubruk u Indijani, mirni ~ovek Tom Stal, vlasnik popularne mesne zalagaonice, u`iva u porodi~nom `ivotu sa svojom voqenom suprugom Edi i wihovo dvoje dece. Ali, `ivot mu se okre}e naglava~ke kada neverovatnom ve{tinom i hladnokrvno{}u ubije dvojicu nasilnika...

Uloge: Vigo Mortensen, Marija Belo, Ed Haris, Vilijam Hurt, E{ton Holms Re`ija: Dejvid Kronenberg (RTL, 20.00) 08.25 09.15 11.20 11.50 12.20 12.45 13.05 13.55 15.30 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 21.50

Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice An|eo i vrag Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Borneova nadmo}, film Premijera: Istorija nasiqa, film, 23.45 Boqi na~in za smrt, film 01.25 Bornova nadmo}, film 03.10 Astro {ou

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20

00.40

Razotkrivawe mitova Budu}i svet Kako to radi Kako to rade?

Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile Ameri~ki ~operi Peta brzina Poslovi za naizdr`qivije Ameri~ke drvose~e Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile Razotkrivawe mitova Kako to radi Kako to rade?

Razorna laboratorija Razotkrivawe mitova Usporen snimak Divqe i bez cenzure [egrt za hotrod automobile Nitro kraqevi

08.30 10.00 11.15 13.00 14.00 15.00 16.15 18.00 19.00 19.10 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Fudbal Alpsko skijawe Fudbal Alpsko skijawe Zimski sportovi Nordijsko skijawe Fudbal Skija{ki skokovi Fudbal Drvose~e Rvawe Najja~i ~ovek Skija{ki skokovi Reli Automobilizam Ekstremni sportovi

13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

„Prosve}eni” vladar hapsio i sudije okom nestabile vladavine kneza AleksanI naslednik kraqa Milana, maloletni kraq dra Kara|or|evi}a najopasnija zavera rodiAleksandar, na nagovor oca, ve} 1893. izvr{io je la se u krilu najvi{e ustanove – Dr`avnog dr`avni udar protiv svog namesni{tva. Mladom saveta. Posle otkri}a Tenkine zavere, knez je dovladaru se svideo taj manir. No, kriza wegove {ao do onespokojavaju}eg zakqu~ka da je ve}ina od vlasti zapo~ela je tek kad je dozvolio da privat17 ~lanova Saveta bila ukqu~ena u planirawe na ose}awa upravqaju vladarskom samovoqom. wegovog ubistva, ili prema wemu pokazivala neBrak s Dragom Ma{in doveo ga je u politi~ku skriveno neprijateqstvo. Odmazda i reakcija na izolaciju. Dve godine pletena je jedna od najkomzaveru dovele su do pada kneza. pleksnijih zavera u istoriji Srbije. Stotinu U vreme druge vladavine kneza Mihaila (1860–68) reformisana je vojska. Pojedini oficiri nove narodne vojske bili su nezadovoqni zbog kne`eve spoqne politike, koju su do`ivqavali kao neodlu~nu, i unutra{we, smatraju}i je suvi{e konzervativnom. Vesti o zaveri su dovele do sudskog procesa ume{anim oficirima. Kada je Veliki sud oglasio optu`ene za nevine, gnevni vladar je u zatvor poslao sudije najvi{eg suda. Me|u wima i svetoandrejskog liberala Jevrema Gruji}a, jednog od najzaslu`nijih za restauraciju Obrenovi}a 1858. Knez Mihailo je ubijen nekoliko godina kasnije. Politi~ki usamqen, u sporu s liberalima, konzervativcima, Ujediwenom omladinom srpskom, sumwi~en od Carigrada i Be~a, pao je kao `rtva atentata ~etvorice bra}e Radovanovi}, od kojih je jedan bio robija{. Ubili su kneza bez o~iglednog razloga. Javnost je podozrevala da Apisa regent pogubio, komunisti rehabilitovali su svetili li~nu uvredu, a oni se branili da su se oficira i nekoliko civila, verovatno uz znawe borili za uspostavu liberalnog ustava, dok je noruske diplomatije i mo}ne tajne slu`be Ohrane, vouspostavqeni re`im Drugog namesni{tva organizovali su prevrat od 1903. Iako su zaveru (1868–72) bio ~vrsto uveren u to da iza zavere stozapo~eli civili \or|e Gen~i} i Jovan Avakumoji prognani knez Aleksandar. vi}, uticaj oficira je, i pored me|unarodnog nePrvi put je vojska presudila politi~ku budu}zadovoqstva, ostao veliki sve do 1916. Uloga vojnost moderne Srbije jedne junske no}i 1868. Poske precewivana je kasnijih decenija. Sumwi~e{to je ubijen knez Mihailo, nedavno smeweni preni za organizovawe Sarajevskog atentata, premijer Ilija Gara{anin je na vest o atentatu posudnu ulogu u povla~ewu kraqa Petra I s presto`urio u Beograd, odlu~an da spre~i pretvarawe la i dugogodi{wi sukob vojnih i civilnih vlaatentata u prevrat. Iako penzioner, uspeo je da sti, Dragutin Dimitrijevi} Apis i wegovi sledpreuzme vlast i uspostavi benici, izvesno, nisu privremeno namesniimali uticaj koji im je {tvo. Toliko je bio pri- Kraq Milan je jedini srpski vladar pripisivan. vr`en tom ciqu pa je na Britanska poslovica na koga je atentat poku{an vest da je uz kneza ubijen i ka`e da „ko ubije kraqa, – u toaletu. Tokom boravka wegov sin Svetozar, ipak ne mo`e postati kraq“. u Smederevu, nu`nik u koji je u{ao Tokom istorije mnogo pu`urio da spasi dr`avu, se raspao, a monarh, spreman na umesto da na mestu doga|ata opovrgnut, ovaj kobni ja proveri jezive vesti. najgore, po~eo je besomu~no da puca nauk pokazao se prili~@eleo je da sve bude po no ta~an u srpskoj proiz revolvera ustavu i da novog kneza {losti. Mileta Radojkoizabere Velika narodna vi} je posle bune 1835. skup{tina, ali je wegov biv{i {ti}enik, prvi si{ao s politi~ke pozornice. Tenka je 1859. srpski general Milivoje Petrovi} Blazanac, isoslobo|en iz zato~eni{tva mra~ne grgusova~ke koristio priliku pa je ve} prve no}i pred vojkule i narednih godina morao da bezuspe{no doskom u Top~iderskoj kasarni izvikao maloletnog kazuje odanost Obrenovi}ima. Blaznavac je svokne`evog ro|aka Milana za novog vladara. jom hrabro{}u odr`ao Obrenovi}e na prestolu, Narednih decenija vojsku je reformisao i na postao prvi kne`evski namesnik i, nakon {to je oficire se uvek oslawao knez, potowi kraq, Miknez Milan napunio 18 godina, premijer. Umro je lan. Pod ovim nestalnim vladaocem cvetale su zaiznenada, od te{ke bolesti, u koju nisu ba{ svi vere. Dok ga punoletstvo 1872. kona~no nije osloverovali. bodilo nadzora namesnika, knez je bio `rtva neMnogo kasnije, ~uveni novinar Pera Todorovi} koliko opskurnih zavera: „Terazijskog doga|aja“, pisao je o izvesnom generalu protiv koga se okrekad je eksplodirala zakopana bomba dok je ulazio nuo wegov vladarski {ti}enik. U toj pri~i knez u Narodno pozori{te, i „Smederevskog name{taje generalu naredio da samoubistvom sa~uva ~ast i ja“, kad se nu`nik u koji je u{ao raspao, a on, spreimovinu za svoju porodicu, pa se general u svom man na najgore, po~eo da puca iz revolvera. Zaveopkoqenom domu otrovao. Apis i dvojica wegovih renika protiv Milana bilo je sa svih strana – drugova pogubqeni su u maju 1917. zbog navodnog li~ni neprijateqi, kara|or|evci ili radikali. poku{aja da u okolini Ostrova ubiju regenta Prve dve zavere su, izgleda, inspirisali namesniAleksandra Kara|or|evi}a. Osu|enici su ~vrsto ci. Kad su bili zabrinuti za wegovo sazrevawe – verovali da je wihova smrt tajno pogo|ena cena na{li su mu devojku, kad su se bojali da ih mo`e budu}eg mira s Austrougarskom. Po~etkom pedezbaciti, organizovali su zastra{uju}e, ali bezosetih godina 20. veka osu|ene crnorukce rehabipasne atentate. litovao je komunisti~ki re`im.

T

Kwigu ^edomira Anti}a „^ETRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA”, u izdawu “Evolute” iz Beograda, mo`ete naru~iti putem telefona 065/678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

petak5.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Dolazak toplijih dana i optimizam do`ivqavate ranije jer reagujete na prvi nagove{taj, i pre samog izazova. Vikend koji je pred vama mo`ete provesti dinami~no i u kontaktu s prijateqima.

BIK 20.4-20.5.

Petak je va{ omiqeni dan, tako da ste usredsre|eni na sve {to obe}ava dobar provod. U partnerskom kontaktu naviru strasti, uglavnom nekontrolisane. Partner se pona{a neumoqivo i nedvosmisleno.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

5. mart 2010.

Sve je mogu}e, ni{ta ne mora da zna~i! Imajte rezervnog igra~a i re{ewe u rukavu. Jer, mogu}e su kombinacije i preokreti situacija potpuno druga~iji od onih koje ste planirali. Smirujete se.

Mesec danas izlazi iz vodenog znaka [korpije, {to je pokazateq dramati~nih situacija i ose}awa. U osnovi ste fanati~ni, posesivni i nadmo}ni u odnosu na druge. Ipak, partnera ni{ta ne doti~e.

Okru`eni ste simpati~nim qudima s kojima mo`ete ozvani~iti neke poslove ili papire, ugovore. Dugoro~ni projekti su sasvim izvesni i uspe{ni, u perspektivi. U qubavi – zanos i zavo|ewe!

Svakodnevno radite iste obaveze, kao po navikama i utvr|enom {ablonu, pa ste ve} prezasi}eni i potreban vam je odmor. Neka ovo bude produ`eni vikend koji }ete provesti u miru i spokoju.

VAGA 23.9- 23.10.

Umetni~ki ste orijentisani, i sami kreativni, pa svoj talenat mo`ete plasirati kroz qubavni odnos ili neki konkretan poduhvat. Imate dobru saradwu s pretpostavqenima ili autoritetima. Romanti~na avantura!

[KORPION 24.10- 23.11.

Va{ borbeni Mars stoji u mestu i tra`i najboqe i najpametnije stabilno re{ewe za svoju i va{u budu}nost. Opredeqewe ka aktivnostima koje treba da donesu pouzdane rezultate u perspektivi.

STRELAC 24.11- 21.12.

Samo svojim radom, i uz mnogo sre}e, s dosta komunikacije i dogovora, pa uz overene zvani~ne ugovore, imate mogu}nosti da se uzdignete do neba, na poslovnom, pa i na li~nom planu.

JARAC 22.12-20.1.

Petak je dan za u`ivawe, onako izme|u obaveza, kroz ukradeno vreme, koje vam vra}a entuzijazam i snagu. Kra}a putovawa i poslovni sastanci su pozitivni i uspe{ni.

Ne verujte prijateqima.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Blaga nervoza i promenqive okolnosti utica}e na amplitude va{eg raspolo`ewa i neraspolo`ewa. Ni{ta ne o~ekujte od drugih. Sami sebi ste najve}i prijateq. Jedan susret vam mnogo zna~i.

RIBE 20.2-20.3.

Svaki dan mo`e biti kao ro|endan, sve dok nosite u sebi dobre i pozitivne tendencije. Okru`eni ste prijateqima i qubavqu koja ne jewava. U`ivajte u svemu {to vam se pru`a i doga|a. U tome je poenta!

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Spotakla se Simona Zgodna italijanska voditeqka Simona Ventura se usred popularne emisije „Ostrvo slavnih”, koja se u`ivo emituje na Rai due, spotakla u visokim potpeticama i pala na zadwicu. Nije trebalo dugo da taj snimak postane hit na Ju-tjubu.

Atraktivna Simona je platila danak visokim potpeticama i pre-

duga~koj haqini, te je pred milionskim gledateqstvom pala na guzu.

Poput prave profesionalke, Ventura je brzo ustala i nastavila da vodi {ou kao da se ni{ta nije dogodilo. To je bio samo trenutak neprijatnosti koji je zahvaquju}i internetu nastavio da traje i zabavqa Simonine poklonike.

Novi Sad

VETROVITO 3

Subotica

3

Sombor

2

Kikinda

3

Vrbas

3

B. Palanka

3

Zrewanin

3

S. Mitrovica

2

Ruma

3

Pan~evo

2

Vr{ac

2

Srbija Beograd

2

Kragujevac

2

K. Mitrovica

4

Ni{

4

Evropa

I SNE@NO

Madrid NOVI SAD: Hladno i vetrovito vreme. Pre podne sneg, po podne Rim suvo i delimi~no razvedravawe. Vetar poja~an severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 0 do 3 stepena Celzijusa.

London VOJVODINA: Hladno i vetrovito vreme. Kako se oblaci sa sneCirih gom preme{taju na jug, tako }e na severu postepeno prestajati padavine. Po podne i uve~e suvo. Duva}e jak severozapadni vetar. Pritisak Berlin malo iznad normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalna 3 steBe~ pena.

SRBIJA: Hladnije i vetrovito vreme sa snegom. Umeren do pojaVar{ava ~an severozapadni vetar dodatno }e poja~avati ose}aj hladno}e. PriKijev tisak ispod normale, na severu oko normale. Temperatura od -1 do 5 stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana hladno vreme. U subotu i nedequ sun~ani periodi uz jutarwe mrazeve. Samo na Oslo istoku u subotu obla~nije uz kratkotrajni slab sneg. U no}i ka poneSt. Peterburg deqku sneg na jugu zemqe, koji }e se u ponedeqak pro{iriti i na ostale predele zemqe.

Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike su ne{to povoqnije, ali termi~ki uslovi zahtevaju oprez kod sr~anih i cerebro-vaskularnih bolesnika. Oprezno u saobra}aju!

11 7 3 1 1 -2

Bezdan

345 (24)

Slankamen

478 (12)

Apatin

411 (25)

Zemun

532 (8)

Tendencija opadawa

Bogojevo

375 (26)

Pan~evo

516 (-2)

STARI BEGEJ

Smederevo

608 (0)

Ba~. Palanka 345 (20) Novi Sad

390 (18)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

Hetin

TISA

352 (-48) N. Kne`evac

255 (0)

Tendencija stagnacije

subota

-5

Pariz

6 0

Budimpe{ta

2

Stokholm

-5

6

pre podne

po podne veoma dobro

1

526 (8)

S. Mitrovica

621 (1)

Senta

523 (8)

Beograd

487 (6)

Novi Be~ej

437 (9)

Tendencija stagnacije

Titel

500 (12)

NERA 154 (-14)

4

5

4 2

7

4 5

8 1

2

5

4 7

7

6

2 4

2 6

6 8

9

3

6

8

nedeqa

19

Minhen

Kusi}

7

SUDOKU

-8

SAVA

Tendencija porasta

petak

najboqe

-3

VODOSTAWE TAMI[

6

9

10

11 19~ 49’

1

9 DUNAV

5

Zaustavi policajac ~oveka i pita ga: - [ta ima{ u gepeku?

- Pola teleta - ka`e ~ovek.

- Je l’ `ivo?

10

5

9

7

ponedeqak

prva ~etvrtina

utorak

pun mesec

dobro

sreda

~etvrtak

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

www.ribolovacki-magazin.co.rs

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

VIC DANA Vojvodina

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

4

2

8

7

3

6

1

9

5

3

9

5

1

4

8

6

2

7

7

6

1

5

9

2

8

4

3

5

1

9

2

6

7

4

3

8

2

7

6

4

8

3

9

5

1

8

4

3

9

1

5

2

7

6

9

3

4

6

7

1

5

8

2

6

8

2

3

5

9

7

1

4

1

5

7

8

2

4

3

6

9

Re{ewe iz pro{log broja