Dnevnik 5.mart 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 5. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23366 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KA KO SE PRI VRED NI CI MO GU ZA [TI TI TI OD NA GLIH PRO ME NA KUR SA

Do bar dan, je l’ mo `e evro za 109 di na ra?

str. 4

BOJAN PAJTI]

Jo{ ne ma mo kan di da ta za pre mi je ra str. 3

I[TVAN PASTOR

Ne ku ca mo na dru ga vra ta str. 2

MAR T OV S KO SUN C E OT K RA V I L O NO V O S A \ A N E: Pe tro va ra din ska tvr |a va, kej i [trand ju ~e su bi li omi qe no od re di {te No vo sa |a na ko ji su je dva do ~e ka li vi kend da bi se opu sti li i ugre ja li na mar tov skom sun cu. Eks trem no hlad nih da na i tem pe ra tu ra u mi nu su ~i ni se da se vi {e ni ko i ne se }a, me |u tim, ne mo `e mo bi ti si gur ni u to da mart

ne }e do ne ti jo{ hlad nih da na. Za to je va qa lo po hi ta ti na po qe, na di sa ti se sve `eg va zdu ha i is ko ri sti ti sun ~a ne da ne. Mo `da }e nam pod se }a we na ova kvu at mos fe ru po mo }i da, uko li ko sneg po no vo pad ne, lak {e pre va zi |e mo hlad no }u i tmur ne da ne.

J. Z. Fo to: R. Ha yi}

NASLOVI

NO VO SA \AN KA S TE [KIM O[TE ]E WI MA KO @E PRI MQE NA NA LE ^E WE

„Kro ko dil” me |u no vo sad skim nar ko ma ni ma?

str. 15

Politika 3 Rejtinzi ~etiri godine kasnije

Ekonomija 4 Cene mesa miruju 6 Turizam nakraj sveta

Novi Sad SRED WO [KOL CI U SR BI JI NE MA RE ZA KUL TU RU

„Fej sbuk” no ka u ti rao i bi o sko pe KA KVA ]E BI TI OVO GO DI [WA GRA \E VIN SKA SE ZO NA U SR BI JI

Sta no vi se ov de ne }e gra di ti str. 6

SPORT

n REMI VOJVODINE U KRAGUJEVCU

NO VO BE ^EJ SKI „VE LI KO GO SPO JIN SKI DA NI” NAJ BO QA MA NI FE STA CI JA U 2011.

Iz Ba la {e vi }e ve pe sme na pr vo me sto str. 13 str. 16 – 20

n SINI[A MIHAJLOVI] n ZVONIMIR VUJIN NOVI TRENER INTERA? SE VRA]A U RING

Sun~ano i sve`ije

Najvi{a temperatura 4 °S

7 Planovi Urbanizma za staru ran`irnu stanicu 9 Prvacima nude med i mleko

Vojvodina 11 Protest razvodwen a slavine suve 12 Vandalizam na masovnoj grobnici kod Gakova

Reporta`e 14 Ceca pod Triglavom na osmomartovskom sni`ewu

Crna 15 Kradu alat, metal, stoku i meso

2

ponedeqak5.mart2012.

POLiTikA

dnevnik

I[TVAN PASTOR O IZ BOR NOJ STRA TE GI JI SVM-a

Ne kucamo na druga vrata evropsKa unija

Egere{i: Potvrda evropske politike – Od lu ka o do de li sta tu sa kan di da ta Sr bi ji iz ugla Voj vo di ne pred sta vqa po tvr du evrop ske po li ti ke ko ju Po kra jin ska vla da spro vo di ve} vi {e od 11 go di na – iz ja vio je pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i.

U iz ja vi ma |ar skoj agen ci ji MTI, Ege re {i je is ta kao da su u to me po seb nu i va `nu ulo -

gu ima li i voj vo |an ski Ma |a ri.

– Mi u Voj vo di ni o~e ku je mo da }e se sa da otvo ri ti pret pri stup ni fon do vi i da }e se stvo ri ti mo gu} nost za mno go efi ka sni ju sa rad wu sa stra nim in ve sti to ri ma – re kao je Ege re {i, do da ju }i da to jed na ko do ti ~e i pre ko gra ni~ nu i re gi o nal nu sa rad wu.

Mir~i}: Previsoka cena – Srp ska ra di kal na stran ka je pro tiv u~la we wa Sr bi je u Evrop sku uni ju, a za ~vr {}u sa rad wu s Ru si jom – iz ja vio je pot pred sed nik te stran ke Mi lo rad Mir ~i}, go stu ju }i u pe tak na Ra dio-te le vi zi ji Voj vo di ne.

On je ta kav stav obra zlo `io tvrd wom da je ce na ko ju je Sr bi ja pla ti la za do bi ja we kan di da tu re za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji pre vi so ka, re kav {i da se ra di o pri zna va wu Ko so va, de la svo je te ri to ri je ko ji }e se, ka ko je re kao, po ja vqi va ti na re gi o nal nim sku po vi ma za jed no sa

Sr bi jom, kao rav no pra van u~e snik. On je re kao da je ide ja o u~la we wu u EU ide o lo gi ja. Po we mu, ide o lo {ko je to {to pro ta go ni sti ide je ~lan stva Sr bi je u EU, sli~ no kao {to su to ~i ni li ko mu ni sti~ ki ide o lo zi, to pred sta vqa ju kao re {e we svih pro ble ma.

Na pi ta we ka ko to da we go va stran ka na sto ja wa za u~la we we EU na zi va ide o lo gi jom, a pri bli `a va we Ru si ji ne, Mir ~i} je od go vo rio da se, ka da je o Ru si ji re~, ra di o ra ci o nal nom raz mi {qa wu i o in te re si ma.

Jovanovi}: Od istine se ne mo`e pobe}i Li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je da je do bi ja we kan di da tu re za ~lan stvo Sr bi je u EU ostva re we sna gra |a na i svih de mo krat skih i re form skih sna ga u dru {tvu i pri li ka za no vu po li ti ku ko ju Sr bi ja ne sme pro pu sti ti. „Kan di da tu ra je ve li ki do ga |aj i na {e dru {tvo zbog we ga za slu `u je ~e sti ti ke. To je ostva re we sna gra |a na i svih de mo krat skih i re form skih sna ga ko ji su go di na ma bra ni li evrop sku Sr bi ju. Ona je ma kar de lom ostva re we sna Zo ra na \in |i }a, ko ji je ubi jen zbog ide je o mo der ni za ci ji ze mqe i po vrat ka Sr bi je u za jed ni cu evrop skih na ro da”, na veo je Jo va no vi} u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma.

Li der li be ra la je na gla sio da je do bi ja wem sta tu sa kan di da ta Sr bi ja do bi la i no vu {an su, a to je ono {to je naj po treb ni je dru {tvu. „Mi smo mno go pri li ka pro pu sti li u pro {lo sti i

ba{ zbog to ga ovu ne sme mo. Ovo je pri li ka za no vu po li ti ku ko ja }e on da ga ran to va ti na {e pra vo na no vi po ~e tak. Mo ra mo iz ve sti Sr bi ju iz ro va, i to je di ni na ~in da stvo ri mo dru ga ~i ju Sr bi ju”, po ru ~io je Jo va no vi}.

On je is ta kao da je Sr bi ji po treb na „pli ma op ti mi zma, a ne ane ste zi ra we jav no sti” i oce nio da je „po gre {no to {to vlast tra `i za se be ne za slu `e no me sto u ovoj po be di gra |a na Sr bi je”. „Evrop ska, mo der na, de mo krat ska Sr bi ja, spo sob na da pre va zi |e unu tra {we pro ble me, sprem na na isti nu jer od isti ne se ne mo `e po be }i, i, ko na~ no, kon ku rent na, iz me |u osta log i u eko nom skom smi slu.

Hra bre, efi ka sne, po {te ne in sti tu ci je, red u ze mqi na ko ji ima mo pra vo, to je put ko ji }e iz me |u osta log po pra vi ti i eko nom sku kli mu”, po ru ~io je Jo va no vi}.

URS: Novo vreme i nova politika ^la ni ca Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je ju ~e da je do bi ja wem sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU Sr bi ja „de fi ni -

sa la jed no no vo vre me ko je zah te va no vu po li ti ku i no vi po li ti~ ki si stem”. Ona je ~e sti ta la gra |a ni ma Sr bi je do bi ja we sta tu sa kan di da ta, oce niv {i da je ti me dr `a va zna ~aj no po boq {a la svo ju po zi ci ju i otvo ri la no -

ve {an se za re a li za ci ju ve li kih pro je ka ta ko ji }e bi ti fi nan si ra ni iz fon do va EU. Ona je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kla da }e do re a li za ci je tih pro je ka ta bi ti po treb no da pro |e naj ma we pet go di na, a da se do ta da na pro ble me kon kret nih qu di mo ra od go vo ri ti da nas.

– Mo ra mo da na kon kret ne pro ble me kon kret nih qu di od go va ra mo da nas kon kret nim me ra ma. Da da nas ka `e mo ka ko }e mo qu de da iz ve de mo iz kri ze, ka ko }e mo im omo gu }i ti da pre `i ve kri zu i da su tra bo qe `i ve u ~i ta voj Sr bi ji – na gla si la je ona.

– Evro pa je da nas ze mqa re gi o- na i Sr bi ja mo ra da bu de ze mqa ko ja }e is ko ri sti ti svo je re gi o- nal ne {an se i omo gu }i ti qu di ma da te {an se is ko ri ste u prav cu bo qeg `i vo ta – re kla je ona, i is ta kla da „dr `a va mo ra da bu de do bar ser vis gra |a ni ma, a ne su prot no”.

DZH: Otvoreni za razgovore De mo krat ska za jed ni ca Hr va ta, Op {tin ska or ga ni za ci ja u No vom Sa du, sa op {ti la je ju ~e da je ko a li ci ja ne ko li ko na ci o nal nih stra na ka i gra |an skih udru `e wa, ko ja je for mi ra na kra jem pro {le go di ne u Su bo ti ci, otvo re na za raz go vor sa svi ma ko ji ma je ciq ula zak Sr bi je u EU. DZH je na ci o nal na stran ka, ~i je je se di {te u Su bo ti ci i ko ja ima osam op {tin skih or ga ni za ci ja, kao i po dru `ni ce u sko ro svim ve }im gra do vi ma Sr bi je, od Ni {a do Su bo ti ce. Kra jem pro {le go di ne, ka ko se pod se }a u sa op {te wu, u Do mu DZH u Su bo ti ci pot pi san je spo ra zum o pra vqe wu ko a li ci je za pred sto je }e iz bo re, ko ju ~i ne ne ke stran ke Bo {wa ka, Ma |a ra, Slo va ka, Ro ma, Ru si na, Hr va ta i ne ko li ko gra |an skih udru `e wa.

Na pred s to j e } e iz b o r e na svim ni vo i ma Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra iza }i }e sa mo stal no. Ta sa mo stal nost ve za na je sa mo za dru ge po li ti~ ke stran ke. Ka ko je na tri bi ni po sve }e noj pred sto je }im iz bo ri m a u be o g rad s kom od b o r u stran ke re kao li der SVM-a I{tvan Pa s tor, taj pred i z bor ni ot klon ne va `i za ne vla din sek tor i {i ro ki krug in te lek tu a la ca, ko ji ma su vra ta ove par ti je otvo re na.

– Iz ove po zi ci je sa mo stal no sti mo `e mo slo bod no de fi ni sa ti svo je po li ti~ ke am bi ci je, ka za ti {ta }e mo za stu pa ti, bez pred iz bor nih ste ga ko je ogra ni ~a va ju raz mi {qa wa i uno s e ne k e pro b le m a t i~ n e ele men te – ob ja snio je taj po tez SVM-a Pa stor.

– Mo `da ovaj prin cip ni je naj i spla ti vi ji. Ka da bi smo za ku ca li na vra ta ko ja su ne kih 150 me ta ra od ove sa le u ko joj se di mo, na Te ra zi ja ma, ve ro vat no bi smo do bi li ve }i broj man da ta – na veo je Pa stor, alu di ra ju }i na pro sto ri je Pred sed ni {tva Sr bi je na An dri }e vom ven cu. – Ali, bo qe i ogra ni ~en broj man da ta s po zi ci je

slo bod ne grad we od no sa, ne go bi ti ve zan u raz mi {qa wu, za la ga wu, ili gla sa wu. Za to i ne vi dim al ter na ti vu ovoj na {oj od lu ci.

No, SVM na kon iz bo ra `e li da skla pa ko a li ci je, ali taj do go vor, ka ko tvr de, mo ra bi ti ve z an za iz b or n i pro g ram stran ke.

– Ni smo za in te re so va ni za me sta u Vla di Sr bi je, ni ti to li ko za iz vr {nu vlast, ko li ko

Pra wa i ko a li ci je Na pi ta we ka ko bi re a go vao ka da bi bi la for mi ra na ta ko zva na ve li ka ko a li ci ja iz me |u DS-a i SNS-a, Pa stor je od go vo rio: „Gu {io bih se od sme ha jer bih se sme jao svim onim na po ri ma da se oprav da, ob ja sni, u~i ni ne za o bi la znim ta kav po tez ko jim bi jav nost bi la op te re }e na“.

– So ci ja li sti su na kon po sled wih iz bo ra u dve ne de qe opra ni, o~i {}e ni i po sta li su ne za o bi la zni part ner DS-a.

U tom pra wu, no {e wu vo de, za gre va wu, bri sa wu, u~e stvo va li su od evrop skih zva ni~ ni ka – svi re dom. Po li ti ka je ta kva di sci pli na. Ali da nas ne vi dim re al nost za stva ra we te ve li ke ko a li ci je jer bi to zna ~i lo ki da we pri rod nog to ka par la men tar ne de mo kra ti je. No, u ne koj per spek ti vi, to ni je is kqu ~e no, ali po sle ovog ma ja, te {ko se mo `e de si ti.

Naj ve ro vat ni je }e SNS ima ti naj ve }i broj man da ta na re pu bli~ kom ni vou, ali to ne }e bi ti do vo qan ko a li ci o ni po ten ci jal pa }e DS i stran ke oko we ga ima ti par la men tar nu ve }i nu – o~e ku je Pa stor, ujed no pri me }u ju }i da se na lo kal nom ni voo mo `e „sva {ta o~e ki va ti“. – Sli~ nu si tu a ci ju ima mo da nas u Su bo ti ci, gde su DS i DSS part ne ri. Ka da te dve stran ke mo gu sa svim raz li ka ma da se de u su bo ti~ koj vla sti, on da je sve mo gu }e.

gde se ne }e po ja vi ti kao ma win ska li sta ve} kao i sve dru ge par ti je.

SVM se pro ti vi isto vre me nom odr `a va wu pred sed ni~ kih iz bo ra i onih na svim dru gim ni v o i m a jer se ni s u ste k li ustav ni i za kon ski uslo vi za pre sta nak man da ta pr vom ~o ve ku dr `a ve.

– Vi de }u ka ko }e se stva ri da qe od vi ja ti, ali se na dam da }e ra zum pre vla da ti po pu li zam, pre to ~en u kva zi e ko nom ski in te res – upo zo rio je Pa stor.

Po na j a v i pred s ed n i k a SVM-a, ta stran k a „la g a n o kon ci pi ra svoj iz bor ni pro gram“. Ujed no, on upo zo ra va na to da je 12-13 go di na, ko li ko je po tro {e no za do bi ja we kan di je s mo za re a l i z a c i j u na { eg da tu re, pre ve lik pe riod. pro gra ma, i to }e bi ti pod lo ga – U na red ne ~e ti ri go di ne za po sti zbor ni do go vor. To va o~e ku je nas su o ~a va we s re al `i za dr `av ni, po kra jin ski i lo kal ni ni vo. @e li mo da na - no {}u, ta ko {to }e mo mo ra ti da po v la ~ i m o sta vi mo sa rad wu po te ze mno go br s oni ma s ko ji ma smo da nas u ko a - Ka da bi smo za ku ca li `e i hra b ri j e. li ci ji, pre sve ga na vra ta ko ja su ne kih Jer, osta l o je s DS-om i stran 150 me ta ra od ove pre vi {e za da ta ka i ne sme mo do ka m a oko we g a. sa le u ko joj se di mo, zvo l i t i da nam Ali to ne `e li na Te ra zi ja ma, `i v ot pro | e u mo po sva ku ce nu ve ro vat no bi smo i z j a l o v q e n i m ve} kroz do go vor o~e k i v a w i m a – o bit n im ele do bi li ve }i na vo di Pa stor. men t i m a na { eg broj man da ta On pri m e } u j e pro gra ma – tvr di da je „ve l i k i Pa stor.

SVM pla ni ra u~e {}e u vla - pro blem da nas pri bli `a va we sti na po k ra j in s kom ni v ou. Sr bi je NA TO-u“.

– Svi za jed no smo pre `i ve li Pa stor pro ce wu je da }e „naj ve bom b ar d o v a w e 1999. go d i n e, ro vat ni je, go to vo si gur no, ovaj ali ~i we ni ca je da s aspek ta sklop po li ti~ kih sna ga, ko ji ve} tre }i man dat ima par la - evrop ske prak se to ne ma al men tar nu ve }i nu“, na sta vi ti ter na ti vu i s tim se ovo dru {tvo mo ra su o ~i ti. Ne po sto ji da vo di voj vo |an sku vlast, uz ogra du da je je di no di le ma „ka - ze mqa u sve tu ko ja mo `e bi ti kav iz bor ni do met“ }e ima ti do bra pod jed na ko sa svi ma. Za to i Sr bi ja mo ra na pra vi ti URS, LDP i LSV. Ra ~u ni ce SVM-a go vo re da pri o ri te te sa spi ska na ko jem bi na iz bo ri ma mo gli osvo ji ti su EU, SAD, Ru si ja, ne svr sta oko 100.000 gla so va, a to im do - ni i Ki na. Za nas su EU i evro no si ve }i broj man da ta u re pu - a tlant ske in te gra ci je pri o ri bli~ kom i po kra jin skom par - tet, ali eli ta ove dr `a ve mo ra la men tu i zna ~aj ni je po zi ci je da ti ja san od go vor jer bez to ga na lo kal nom ni vou. Je dan od ne ma da qeg na pret ka – po ru ~u ku ri o zi te ta ovih iz bo ra bi }e je Pa stor.

S. Stan ko vi} i na stup SVM-a u Be o gra du,

[utanovac: Voleli bismo da bude kao sada Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke i mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz ja vio je ju ~e u Ni {u da u toj stran ci u ovom tre nut ku ne raz mi {qa ju o po sti zbor nim ko a li ci ja ma, ali da ne po sto ji „ni pro mil {an se” za ko a li ci ju DS-a i Srp ske na pred ne stran ke.

– Vo le li bi smo da to bu de kao {to je sa da, mo `da ~ak u ma wem obi mu, ali sa ~e kaj mo re zul ta te pred sto je }ih iz bo ra – re kao je [u ta no vac u emi si ji RTV „Be la mi„. [u ta no vac je re kao i da o~e ku je da bu de po tvr |e na li sta tra di ci o nal nih pred iz bor nih part ne ra DS-a. On je ka zao da ne

po sto ji „ni pro mil {an se” za ko a li ci ju DS-a i SNS-a. [u ta no vac je re kao da se te dve stran ke u ve li koj me ri raz li ku ju, da su to dve raz li ~i te vi zi je Sr bi je i pot pu no raz li ~i te po li ti ke. On je oce nio da odr `a va we iz bo ra u Sr bi ji ne }e do ve sti do po ve }a wa bez bed no snih ten zi ja.

PRED IZ BOR NA ANA LI ZA

Mali ili veliki cenzus?

Ana li ti ~a ri su sa gla sni da je pri su stvo ve li kog bro ja ma lih stra na ka u par la men tu i iz vr {noj vla sti uglav nom lo {e za dr `a vu.

Pro fe sor na Fa kul te tu po li ti~ kih na u ka u Be o gra du Mi lan Jo va no vi} sma tra da bi naj ce lis hod ni je re {e we bi lo uvo |e we ste pe no va nog iz bor nog pra ga, od no sno po ve }a we cen zu sa za ko a li ci je.

– Sa da {wi iz bor ni si stem pru `io je ne ga tiv ne efek te jer je omo gu }io stran ka ma ko je ne ma ju upo ri {te u bi ra~ kom te lu da ne sra zmer no uti ~u na po li ti~ ke od lu ke – re kao je Jo va no vi} agen ci ji Ta njug.

Poq ska je na pr vim vi {e stra na~ kim iz bo ri ma ima la si stem jed ne iz bor ne je di ni ce bez iz bor nog pra ga, {to je za re zul tat ima lo pri su stvo vi {e od 30 stra na ka u par la men tu, a od to ga je ~ak 14 ima lo jed nog ili dva po sla ni ka.

Na kon ~e ti ri bez u spe {na po ku {a ja da se for mi ra vla da, Poq ska je uve la ste pe no va ni iz bor ni prag – za stran ke ko je sa mo stal no na stu pa ju na iz bo ri ma de fi ni san je iz bor ni prag od pet od sto, dok su ko a li ci je mo ra le da osvo je vi {e od osam od sto gla so va – ubr zo su za ta kvim ili sli~ nim re {e wem po -

seg nu le i mno ge dru ge is to~ no e vrop ske dr `a ve.

– Mi leb di mo iz me |u ume re no i eks trem no frag men ti sa ne stra na~ ke sce ne. Ni je pro blem ve li ki broj stra na ka u re gi stru jer pra vo je gra |a na da osni va ju po li ti~ ke stran ke. Pro blem je po sto ja we ve li kog bro ja stra na ka u par la men tu po {to to po sle ote `a va stva ra we funk ci o nal ne par la men tar ne ve }i ne. Vla da ko ja ima ve li ki broj su bje ka ta vi {e se ba vi so bom i odr `a va wem ko a li ci o nog mi ra ne go {to za i sta upra vqa i re {a va pro ble me – ob ja {wa va Jo va no vi}.

Po sle di ca ta kve po li ti ke ve li kih stra na ka, po mi {qe wu pro fe so ra Jo va no vi }a, za po sle di cu }e ima ti re kord no ma li broj „ba ~e nih gla so va”, to jest gla so va za stran ke ko je }e osta ti is pod iz bor nog cen zu sa.

– Pret po sta vqam da }e stran ke pra ti ti svoj iz bor ni rej ting, a on je ta kav da ih ne ohra bru je da po ku {a ju da iza |u sa mo stal no.

Ve ro vat no }e se pra vi ti ko a li ci je ma lih stra na ka ili }e ma le stran ke po ku {a ti da u|u u ko a li ci ju s ve }im i ta ko iz beg nu dej stvo iz bor nog pra ga – re kao je Jo va no vi}.

Ma le stran ke su tu lek ci ju na u ~i le ve} na pro {lim iz bo ri ma, ka da je uku pan broj „ba ~e nih gla so va” bio oko 100.000 (sa mo 2,5 od sto), a iz bor ni prag za ula zak u par la ment je, za hva qu ju }i re la tiv no vi so koj iz la zno sti, bio vi {e od 200.000 gla so va. To je bio naj ma wi broj pro pa lih gla so va od 2000. go di ne, a isto vre me no je is pod cen zu sa ostao i naj ma wi broj stra na ka u pro te klih ne ko li ko iz bor nih ci klu sa. Po -

re |e wa ra di, 2000. go di ne je pro pa lo oko 216.000 gla so va, 2003. go di ne ~ak 553.000, a 2007. go di ne oko 378.000. Ako se te broj ke pre tvo re u broj po sla ni~ kih me sta, to zna ~i da je 2003. go di ne, za hva qu ju }i stran ka ma ko je ni su pre {le cen zus, ~ak tri de se tak po sla ni~ kih me sta bi lo po Don to voj for mu li za ras po de lu man da ta po klo we no stran ka ma ko je su u{le u par la ment, a 2007. go di ne oko 25.

c m y

politika

dnevnik

PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE I POT PRED SED NIK DS-a BO JAN PAJ TI]

Jo{ nemamo kandidata za premijera Pred sed nik Vla de Voj vo di ne i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo jan Paj ti} iz ja vio je ju ~e da ta stran ka do sa da ni j e raz m a t ra l a pi t a w e kan di da ta za re pu bli~ kog pre mi je ra, ni ti od lu ~i la da li }e on bi ti pred lo `en pre ili na kon iz bo ra.

– Mi kao stran ka sa svim si gur no ima mo naj vi {e po ten ci jal n ih kan d i d a t a za me s to pred sed ni ka Re pu bli~ ke vla de – re kao je Paj ti} u in ter vjuu agen ci ji Ta njug. – Ko }e to bi ti per so nal no – o to me }e se opre de qi va ti or ga ni za ci je i nad le `ni or ga ni DS-a, ali jed no je si gur no: ko ga god iza be re mo, pred u slov }e bi ti da va qa no i po {te no oba vqa svoj po sao, a kom pe tent nih i ~e sti tih qu di ima mo na pre tek.

Paj ti} je is ta kao da ne ma ni ka kvu di le mu o to me da li

}e DS, od no sno li sta ko ju }e de mo kra te pred vo di ti, po be di ti na pred sto je }im iz bo ri ma, ka ko u Voj vo di ni, ta ko i u ~i ta voj Sr bi ji. On }e, ka ko je re kao, i na pred sto je }im iz bo -

Be smi sli ce o se pa ra ti zmu Vre me je po ka za lo i da su te ze da Sta tut Voj vo di ne ili Za kon o nad le `no sti ma Voj vo di ne u se bi no se se me se pa ra ti zma i stva ra wa pa ra dr `a ve bi le be smi sle ne i da je do ka zan raz voj ni po ten ci jal tih aka ta, sma tra Paj ti}.

– Pot pu no je neo sno va na bo ja zan od se pa ra ti zma ka da je Voj vo di na u pi ta wu, a tu bo ja zan pod gre va ju ne ke stran ke ko je su je {i ri le i de ve de stih go di na i po ~et kom ovog ve ka, stran ke ko je `e le da pro fi ti ra ju na stra hu, iza zi va wu pa ni ke i ani mo zi te ta, {to je iz u zet no neo d go vor no – re kao je Paj ti}, i pod se tio na to da ne mo `e bi ti se pa ra ti sti~ kih te `wi u re gi ji u ko joj dve tre }i ne sta nov ni {tva ~i ne Sr bi i u ko joj ni ma win ske za jed ni ce ne istu pa ju s ta kvim am bi ci ja ma. – Lo kal pa tri o ti zam po sto ji svu da, u svim ze mqa ma pa i kod nas, ali ka da go vo ri mo o qu di ma ko ji se iz ja {wa va ju kao Voj vo |a ni, tre ba da zna mo: Voj vo di na ili pri pad nost Voj vo di ni je ste re gi o nal na ka te go ri ja i ni je iden ti tet sko ve} men ta li tet sko pi ta we. U tom smi slu, to {to ne ko `i vi u [u ma di ji ili Po mo ra vqu ne zna ~i da je po na ci o nal no sti [u ma di nac ili Po mo ra vac, ta ko ni to {to ne ko `i vi u Voj vo di ni ne zna ~i da je po na ci o nal no sti Voj vo |a nin.

ri ma bi ti na ~e lu po kra jin ske li ste DS-a jer je u pro te kla dva man d a t a u ko j i m a je ta stran k a upra v qa l a Voj v o d i nom do ka za no da se od go vor nom po li ti kom pri vred ni i eko nom ski rast mo `e ostva ri ti ~ak i u vre me glo bal ne kri ze.

– Po sti gli smo ~i tav niz re zul ta ta u obla sti in fra struk tu re i za po {qa va wa – do bi li smo pri zna we ’Faj nen {el taj msa’ da smo ~e tvr ta od ukup no 110 evrop skih re gi ja u do me nu ko ji je na ma naj va `ni ji, a to je pri vla ~e we stra nih in ve sti ci ja, i ti re zul ta ti upu }u ju na to da qu di ko ji su oba vqa li od go vor ne du `no sti u po kra jin skoj ad mi ni stra ci ji tre ba da to na sta ve da ~i ne i u na red nom sa zi vu – ka zao je Paj ti}.

Pred s ed n ik Po k ra j in s ke vla de je re kao da i na pred sto je }im iz bo ri ma o~e ku je da na li sti de mo kra ta, kao i do sa da, bu du stran ke ma wi na jer

DS je do ka zao da naj bo qe {ti ti ma win ska pra va.

Na pi ta we da li stra hu je da }e Srp ska na pred na stran ka, ko ja ta ko |e ima am bi ci ju da us po sta vi sa rad wu sa {to ve }im bro jem stra na ka na ci o nal nih ma wi na, pre o te ti ne ke od tra di ci o nal nih part ne ra DS-a, Paj ti} je re kao da ne mi sli da je ta ko ne {to mo gu }e.

– Ne stra hu je mo da bi ne ko od na {ih part ne ra pra vio ko a li ci ju s biv {im ra di ka li ma, to je stran ka ko ju vo de qu di ko ji su se po ka za li kao iz ra zi ti {o vi ni sti i de ve de se tih go di na pro {log ve ka i po sle to ga, ko ji su po zi va li na kr vo pro li }e i bi li iz ra zi ti rat ni hu {ka ~i. Ne mi slim da }e, ne sa mo bi lo ko od pri pad ni ka na ci o nal nih za jed ni ca ve} bi lo ko ko je ika da gla sao za stran ke ko je ima ju evrop sku ori jen ta ci ju, gla sa ti za SNS – re kao je Paj ti}.

Osvr }u }i se na ne dav nu raz me nu kri ti ka iz me |u Po kra jin skog od bo ra DS-a i Vla de Voj vo di ne, s jed ne stra ne, i Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, s dru ge, Paj ti} je re kao da ne ve ru je da }e ta kva re to ri ka ka rak te ri sa ti i pred sto je }u pred iz bor nu kam pa wu.

– Raz u mem dnev no po li ti~ ko po zi ci o ni ra we, me |u tim, pre kam pa we i to kom kam pa we ne ve ru jem da }e bi ti ta kvih is pa da i o~e ku jem da dis kurs i na ~in istu pa wa, ne sa mo stra na ka ko je }e po ten ci jal no bi ti na na {oj li sti ne go i onih ko je ra ~u na ju na na {u sa rad wu u na red nom pe ri o du, bu de usa gla {en s du go go di {wom tra di ci o nal no do brom sa rad wom iz me |u nas – re kao je Paj ti}.

STRAN KE NA PRO [LIM IZ BO RI MA I DA NAS

Rejtinzi ~etiri godine kasnije Is tra `i va wa jav nog mwe wa o rej tin gu po li ti~ kih stra na ka u~e sta la su u po sled we vre me, a po naj no vi jem me re wu („Stra te xik mar ke tin ga„) na pr va tri me sta na {li bi se pred iz bor ni sa ve zi oku pqe ni oko na pred wa ka (SNS–NS), de mo kra ta (DS–LSV–SDPS) i so ci ja li sta (SPS–PUPS–JS) – ako bi se iz bo ri odr `a li sle de }eg vi ken da.

Po ovom is tra `i va wu, ko je u me di je sti `e ne po sred no pred ras pi si va we no vih iz bo ra, ko a li ci ja Ta di }e vog DS-a, ^an ko ve Li ge i Qa ji }e vog SDPS-a osvo ji la bi 31 od sto gla so va bi ra ~a. Ina ~e, Ta di}, ^a nak i Qa ji} su i pre ~e ti ri go di ne, na pro {lim par la men tar nim iz bo ri ma na stu pi li za jed no, u Ko a li ci ji „Za evrop sku Sr bi ju” uz Din ki }ev G17 plus i Dra {ko vi }ev SPO, osvo jiv {i ta ko 1,59 mi lion gla so va. Ta da je to zna ~i lo da ZES me |u ~e ti ri mi li o na bi ra ~a, ko ji su gla sa li u ma ju 2008. go di ne, ima po dr {ku wih 38,4 od sto.

Ti gla so vi do ne li su ZES-u na pro {lim iz bo ri ma pr vo me sto. Ta da jo{ je din stven SRS pla si rao se na dru gu po zi ci ju, s osvo je nim 1,22 mi li o nom gla so va, ili u~e -

{}em od 29,45 od sto. Tre }e me sto bio je za u zeo sa vez DSS–NS-a ko ji je po dr `a lo oko 481.000 gla sa ~a (11,6 od sto).

Ne du go na kon ula ska u par la ment 2008. go di ne, SRS je po de lio unu tar stra na~ ki ras kol i iz te par ti je je na stao i u ok to bru re gi -

stro van SNS, ko ji sa da pr vi put iz la zi na re pu bli~ ke iz bo re. Na pred wa ci bi, su de }i po ak tu el nim re zul ta ti ma is tra `i va wa „Stra te xi ka„, osvo ji li 32 od sto gla so va, za jed no s Ili }e vom No vom Sr bi jom.

SRS bi, po istim po ka za te qi ma, za u zeo pe to me sto (se dam od sto) na no vim iz bo ri ma, a s pro cen tom vi {e tvr di se da bi ga pre te kao LDP. Jo va no vi }e va stran ka je, ina ~e, na pro {lim iz bo ri ma tek pre {la cen zus i na {la se na pe tom me stu, osvo jiv {i 5,24 od sto, od no sno oko 217.000 gla so va.

Za raz li ku od na stu pa 2008, DSS ~e ti ri go di ne ka sni je iz la zi sa mo stal no na iz bo re, bez Ili }e vih pri sta li ca. „Stra te xik„ kod Ko {tu ni ~i ne stran ke da nas me ri po dr {ku pet pro ce na ta gla sa ~a.

Ako bi se iz bo ri odr `a li sle de }e ne de qe, ko a li ci ja ko ja se kod po me nu te agen ci je po ja vqu je na tre }em me stu kao SPS–PUPS–JS osvo ji la bi 11,5 od sto gla sa ~a, {to je u od no su na pro {le iz bo re skok. Ta da su osvo ji li 7,58 od sto ili oko 314.000 gla so va.

S. N. K.

Dra gan \i las sma tra da DS ubu du }e mo ra da sklo ni qu de ko ji ni su u sta wu da do bro oba vqa ju po sao i da ta kav si stem mo ra da po sto ji i na ni vou Re pu bli ke.

– Ve li ka je gre {ka {to ta kvi ni su sme wi va ni – re kao je \i las za „Blic„, pod se tiv {i na to da je kao gra do na ~el nik ot pu stio 15 qu di ko ji su na po zi ci je do {li kao stra na~ ke li~ no sti, a ni su do bro ra di li.

Na pi ta we ko ga je pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} tre ba lo da ot pu sti, \i las je re kao da je ne ko rekt no da ko men ta ri {e ko ga bi ne ko dru gi tre ba lo da sme ni, do da ju }i da }e, ako jed no ga da na bu de pre mi jer, od lu ~i va ti o to me ko ga }e da ot pu sti.

– Za raz li ku od gu ver ne ra, ja se ba vim onim {to ja tre ba da ra dim – pri me tio je \i las.

Ko men ta ri {u }i da li je spre man da bu de pre mi jer, \i las je re kao da po sao ko ji je za po ~eo tim na ~i jem je ~e lu kao gra do na ~el nik Be o gra da tre ba da na sta vi i ura di obe }a no.

– Ti po slo vi ni su za vr {e ni i ne mo gu sa da sve to da osta vim iza se be sa mo za to {to je ve }a funk ci ja bi ti pre mi jer Sr bi je ne go gra do na ~el nik Be o gra da – re kao je on.

3

PREDIZBORNA SRBIJA

RIK: Kupuju se lampe, kutije, sprejevi...

Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja iza bra la je naj po voq ni je po nu de za na bav ku i is po ru ku gla sa~ kih ku ti ja, UV-lam pi i spre je va, kar ton skih pa ra va na i vre }a za tran sport iz bor nog ma te ri ja la za re pu bli~ ke iz bo re ko ji se o~e ku ju kra jem apri la ili po ~et kom ma ja.

RIK je pro ce nio da }e na bav ka i is po ru ka ukup no 2.000 ga sa~ kih ku ti ja ko {ta ti oko 13 mi li o na di na ra i pri hva tio je po nu du „Ga le ni ke-Kli ri ta” iz Be o gra da od 10, 98 mi li o na di na ra, bez PDV-a. Naj po voq ni ji po nu |a~ za 9.000 ko ma da UVlam pi i 25.000 fla {i ca spre ja za obe le `a va we pr sta bi ra ~a za spro vo |e we re pu bli~ kih iz bo ra bi lo je pred u ze }e „Ma ster tim” iz Be o gra da. Pro ce we na vred nost za UV-lam pe iz no si la je {est mi li o na di na ra,

a „Ma ster tim” je po nu dio 2,115 mi li o na di na ra. Za na bav ku spre ja o~e ki va lo se da }e bi ti po treb no 14 mi li o na di na ra, ali je od lu ~e no da se pri hva ti ne {to vi {a po nu da tog pred u ze }a od 18,75 mi li o na, po {to su pa re obez be |e ne u bu xe tu.

Od fir me „Ma ster tim” bi }e na bav qno i 20.000 vre }a za tran sport iz bor nog ma te ri ja la, po {to je wi ho va po nu da bi la naj p o v oq n i j a i iz n o s i l a 480.000 di n a r a. Pro c e w e n a vred nost te jav ne na bav ke iz no si la je 1,1 mi lion di na ra. Za na bav ku 36.000 se to va kar ton skih pa ra va na, ko ji ma se obez be |u je taj nost gla sa wa na bi ra~ kim me sti ma, u re pu bli~ kom bu xe tu pred vi |e no je dva mi li o na di na ra, a RIK je pri hva tio po nu du „Be o te le pro ma” od 1.780.560 di na ra.

ZRE WA NIN

LDP: Demokrate ho}e da nas oslabe Do sko ra {wi me na xer Grad skog od bo ra Li be ral no-de mo krat ske par ti je u Zre wa ni nu Slo bo dan Go {ev ski na pu stio je ovu po li ti~ ku or ga ni za ci ju i vra t io se u De m o k rat s ku stran ku. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma “Dnev ni ka”, Go {ev ski je to u~i nio jer je bio ne za do vo qan od lu kom vr ha LDP-a da se zre wa nin skom ogran ku za bra ni ko a li ci ja s DS-om na lo ka lu. Ovim po vo dom ju ~e se ogla sio i LDP, is ti ~u }i da je u ne k o l i k o na v ra t a, to k om 2011. go di ne, Op {tin ski od bor DS-a na ja vqi vao pred iz bor nu ko a li ci ju s LDP-om.

– Po {to do to ga ni je do {lo, de mo kra te su se usme ri le na po ku {a je sla bqe wa zre wa nin -

skog LDP-a da bi na taj na ~in ne ke na {e gla sa ~e pri vu kle se bi – re kao je no vi me na xer GrO LDP-a Rast ko Ste fa no vi}. – Isti ne ra di, pre la skom iz zre wa nin skih li be ra la u De mo krat sku stran ku, biv {i me na xer po vu kao je sa so bom dva ak tiv na ~la na. LDP je sna `an, svo j e gla s a ~ e }e ste } i pred i z b or n im pro g ra m om “Pre o kret za Zre wa nin” i na osno vu to ga o~e ku je do bar re zul tat na iz bo ri ma.

On je po zvao DS da pred sta vi svoj pred iz bor ni pro gram za Zre wa nin, do da ju }i da }e LDP u~i ni ti to isto, a da }e bi ra ~i sa mi od lu ~i ti ko me }e po klo ni ti po ve re we na iz bo ri ma. @. B.

NO VI KNE @E VAC

Napredwacima vra}eno sedam mandata Na sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne No vi Kne `e vac od bor ni ci ma s li ste „SRS – To mi slav Ni ko li}” vra }e no je se dam od bor ni~ kih man da ta ko ji su im od u ze ti pre tri go di ne ka da su pri stu pi li Srp skoj na pred noj stran ci. U SO No vi Kne `e vac vla da ju }u ko a li ci ju sa ~i wa va ju DS, SVM, LSV i G17 plus.

Od osam man da ta, ko li ko je na pro {lim iz bo ri ma osvo jio, SRS je ostao sa sa mo jed nim Zo ra na Sa vi na, ko ji je ostao

ve ran ra di ka li ma, dok je wih sed mo ro mo ra lo da osta vi od bor ni~ ke klu pe.

Pre su dom Uprav nog su da Sr bi je – Ode qe wa u No vom Sa du od 20. ja nu a ra ove go di ne pre i- na ~e na je pre su da Okru `nog su da Zre wa nin do ne ta kra jem 2008. go di ne, pa su man da ti vra }e ni na pred wa ci ma Ra do va nu Jan ~i }u, Je le ni Vuk mi ro vi}, To mi sla vu Vu jo vi }u, Mi lo ra du Nin ~i }u, Sre do ju La zi nu, Dra go sla vu Sa mar xi ji i Smi qa ni Vu le ti}.

M. Mr.

BE LA CR KVA

DSS objavio listu Op {tin ski od bor De mo krat ske stran ke Sr bi je u Be loj Cr kvi pr vi je usvo jio li stu kan di da ta za od bor ni ke u SO za pred sto je }e iz bo re, na ko ji ma }e u~e stvo va ti za jed no s Eko nom skim sa ve tom op {ti ne pod na zi vom za „Za bo qu bu du} nost„. Kan di dat za pred sed ni ka op {ti ne i no si lac li ste je Zo ran Ja no {ev, dipl. in`. po qo pri vre de iz Ja se no va, kan di dat za pred sed ni ka SO je Jo vi ca Jo vi}, pred sed nik OO DSS-a, a kan di dat za po kra jin skog po sla ni ka je Dar ko Osto ji}, dipl. in`. po qo pri vre de i pot pred sed nik OO DSS-a.

M. V.

SU BO TI CA

SRS i SPS o privatizacijama

REKLI SU \ilas: Za razliku od guvernera...

ponedeqak5.mart2012.

Blagojevi}: Strah od rasipawa glasova Pro gram ski di rek tor Ce SID-a Mar ko Bla g o j e v i} ka ` e da to {to „da n as dve stran ke de le 60 od sto gla so va ni ka da do sa da ni je bio slu ~aj, i ve} do ne kle je ste in di ka ci ja pro ce sa ukrup wa va wa, ali ukrup wa va wa ko je se do ga |a pri rod no, sa zre va wem po li ti~ ke sce ne i bi ra ~a. Ve li kim stran ka ma, ko je jo{ ni su do voq no ve li ke da bi bi le rav no du {ne pre ma ne ko li ko hi qa da gla so va ko je im mo `e do ne ti ne ka ma la stran ka, u ovom tre nut ku ta ko |e ne od go va ra da si }u {ni ko a li ci o ni part ne ri ne sta nu jer upra vo oni mo gu pre vag nu ti na jed noj ili dru goj stra ni iz bor ne va ge.

– Ima mo sve {i re ko a li ci je i sve vi {e ko a li ci ja ko je su ne po sred na po sle di ca bo ja zni od pro si pa wa gla so va. Sa da je re dak slu ~aj na stup po je di na~ nih par ti ja na iz bo ri ma: i de mo kra te, i na pred wa ci, i SPS, i LDP i G17 plus }e na iz bo re i}i u ko a li ci ji. Je di no }e DSS i ra di ka li, ako sve osta ne kao da nas, i}i na iz bo re sa mo stal no – kon sta to vao je Bla go je vi}.

U sa li No ve op {ti ne u Su bo t i c i, na ini c i j a t i v u GO SRS-a Su bo ti ce i ma lih ak ci o na ra „So li dar nost”, odr `a na je tri bi na pod na zi vom “Uni {te na pri vre da Su bo ti ce”, gde se naj vi {e go vo ri lo o „Se ve ru”. Srp ska ra di kal na stran ka }e u na red nom pe ri o du or ga ni zo va ti niz tri bi na o ne u spe lim pri va ti za ci ja ma i dru gih uni {te nih pred u ze }a u Su bo ti ci, re ~e no je na tri bi ni.

Pred sed nik Od bo ra Na rod ne skup {ti ne za in du stru ju, re p u b li~ k i po s la n ik SRS-a Mi lo rad Bu ha je re kao da je, {to se ti ~e “Se ve ra”, re~ je o pqa~ ka {koj pri va ti za ci ji u ko joj su taj ku ni po bra li sve {to va qa i zbog to ga je neo p- hod na re vi zi ja pri va ti za ci je.

I GO SPS-a u Su bo ti ci se to kom vi ken da ba vio sli~ nom te mom. Na sa stan ku je, osim ~la no va SPS-a, bi lo oku pqe no i 40 pri vred ni ka iz Su bo ti ce.

Te ma raz go vo ra je bi la pri vred no-eko nom ska si tu a ci ja u Su bo ti ci i Re pu bli ci. Kon sta to va no je da se ne mo `e iz be }i od go vor nost dr `a ve za sta we, pre sve ga, zbog ne u spe {no iz ve de ne pri va ti za ci je, ne pred u zi ma wa od go va ra ju }ih prav nih me ra za {ti te ~ak i kod do ka za nih kri vi~ nih rad wi u pri va ti za ci ji, ne vo |e wa bri ge o rad nim me sti ma i za po sle ni ma. I or ga ni lo kal ne sa mo u pra ve ne do voq no su se an ga `o va li u pe ri o du od 2002. do 2012. go di ne.

S. I.

4

ekonomija

ponedeqak5.mart2012.

Ban ke su si gur ne Ne po sto ji opa snost da se ne ka ban ka u Sr bi ji na |e u sli~ noj po zi ci ji kao „Agro ban ka”, u ko joj je uve de na pri nud na upra va, ka `e gu ver ner De jan [o {ki}.

Gu ver ner je iz ja vio da, pre ma ana li za ma cen tral ne ban ke, ne po sto ji opa snost da se ne ka ban ka u Sr bi ji na |e u sli~ noj po zi ci ji kao „Agro ban ka”, u ko joj je uve de na pri nud na upra va po {to je utvr |e no da wen ka pi tal ne od go va ra ni vou ri zi ka ko ji je pre u ze la u do ta da {wem po slo va wu. [o {ki} je u in ter vjuu Ta nju gu is ta kao da je uvo |e we pri n ud n e upra v e stan d ard n a pro ce du ra u si tu a ci ji ka da je cen tral na ban ka pro ce ni la da je pret h od n o ru k o v od s tvo „Agro ban ke” bi lo ne do voq no efi ka sno u sa ni ra wu uo~e nih pro ble ma. „Pred na ma je te meq na ana li za si tu a ci je u toj ban ci i na kon to ga do no {e we me ra ko je }e oja ~a ti ban ku. Ona }e u me |u vre me nu pot pu no nor mal no po slo va ti, sa za do vo qa va ju }im ni vo om li kvid no sti za sve tran sak to re ko ji su u ve zi sa tom ban kom i u tom pro ce su ne }e bi ti bi lo ka kvih pro me na”, re kao je gu ver ner.

Ma wi dug ili ka zna Gu ver ner Na rod ne ban ke De jan [o {ki} ka `e da se, pre ma pro ce na ma cen tral ne ban ke, jav ni dug Sr bi je na la zi oko ili bla go iz nad gra ni ce de fi ni sa ne Za ko nom. Za ko nom o bu xet skom si ste mu gra ni ca je na 45 od sto vred no sti bru to do ma }eg pro iz vo da.

Me |u tim, on ka `e da ta gra ni ca ne zna ~i „da je tu po sta vqe na da se ni po {to ne mo `e pre }i. Ona se mo `e pre }i, ali u krat kom ro ku i uz oba ve zu for mi ra wa jed nog vr lo ozbiq -

De jan [o {ki}

nog pla na po vrat ka jav nog du ga u za cr ta ni okvir”.

Do bar dan, je l’ mo `e evro za 109 di na ra?

Kom pa ni je ko je se Sr bi ji ba ve uvo zom i iz vo zom sva kog da na sa stra hom gle da ju u kurs nu li stu.

Kon stant ni pad di na ra kva ri im po slo ve i na ru {a va sve {to je is pla ni ra no. Mno gi sa da pri zi va ju

za fi nan sij ske in sti tu ci je u Ko mer ci jal noj ban ci Mi haj lo Ko sa no vi}. – To omo gu }u je lak {e pla ni ra we po slo va wa, a neo p hod no je da se pri vred ni ci pre ula ska u aran `man upo zna ju s do brim i lo -

fik sni kurs do ma }e va lu te pre ma evru. To se, iz ve sno, ne }e do go di ti, bar ne sko ro – ta ko bi smo br zo po tro {i li de vi zne re zer ve. Ali {an su da svo je ra ~u ne uskla de s fik snim kur som pri vred ni ci ima ju. Ovaj po stu pak se zo ve he xo va we, a za kqu ~i va wem ter min skih ugo vo ra i for vor do va wem se u do go vo ru s ban kom kurs mo `e za ku ca ti na ta~ no od re |en su mu i da tum u bu du} no sti. Kod nas se to ra di ma lo, a i ka da se pri me wu je, obi~ no se ugo va ra na rok od me sec da na ili tri me se ca. Oni ko ji su to u~i ni li na vre me, pla }a ju evro 109 di na ra.

– Po tre bu za za {ti tom od de vi znog ri zi ka ima sva ko pred u ze }e ko je ima pri liv ili oba ve ze u de vi za ma a te ku }u li kvid nost u di na ri ma – ka `e di rek tor sek to ra

{im stra na ma po sla. Sma tram da }e in te re so va we ra sti ako re fe rent na ka mat na sto pa Na rod ne ban ke na sta vi da se sni `a va, {to je po sled wih me se ci trend a di rekt no za vi si od uspo ra va wa in fla ci je.

Ko sa no vi} ob ja {wa va ka ko ovo funk ci o ni {e kod „for vord sa”.

To su naj po pu lar ni ji ugo vo ri o pro da ji de vi za. Mo gu da se za kqu ~e za vi {e va lu ta, a kod nas su naj po pu lar ni ji oni na re la ci ji di nar–evro, od no sno ame ri~ ki do lar i do ma }a va lu ta. Kurs po ko jem }e kli jent u do go vo re nom ter mi nu ku pi ti de vi ze for mi ra se ta ko {to se na onaj ko ji va `i na dan za kqu ~e wa ugo vo ra do da ka ma ta ko ja pred sta vqa raz li ku u osnov nim sto pa ma dve va lu te. Za di nar i evro to je re fe rent na ka -

Sve je isto kao la ne Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Er ste ban ke Slav ko Ca ri} iz ja vio je, uo~i pred sto je }eg Bi znis fo ru ma na Ko pa o ni ku, da se eko nom ska si tu a ci ja u dr `a vi ni je bit ni je pro me ni la i po ru ~io da ni je tre ba lo ~e ka ti go di nu da na, ko li ko je pro {lo od pret hod nog „srp skog Da vo sa”, da bi se na sta vi la ko mu ni ka ci ja dr `a ve i pri vre de.

Ca ri} je pri me tio da je i po ~e tak pro {le go di ne bio ne iz ve stan, kao i ove, bi lo je pro ble ma i u evro zo ni i bi la je glo bal na re ce si ja, a u me |u vre me nu ne ke stva ri su se sa ni ra le, dok su ne ke dru ge po no vo do {le na ta pet. On sma tra da je u pro te klih go di nu da na tre ba lo da se us po sta vi stal -

na ko mu ni ka ci ja iz me |u pred stav ni ka dr `a ve i kqu~ nih mi ni star sta va, na jed noj stra ni i pri vre de i fi nan sij skog sek to ra sa dru ge stra ne.

Od go va ra ju }i na pi ta we da li o~e ku je pro ble me u funk ci o ni sa wu dr `a ve dok se ne za vr {e par la men tar ni iz bo ri i ne ofor mi no va vla da, Ca ri} je re kao da smo, sva ki put u iz bor noj go di ni, bi li su o ~e ni sa ve }om jav nom po tro {wom, {to kroz sub ven ci je, {to kroz dru ge vi do ve dr `av ne po mo }i. „O~e ku jem da }e se to de si ti i ove go di ne do iz bo ra”, ka zao je Ca ri}, ali je na gla sio da je op ti mi sta i da ne stra hu je ni od ~e ga.

Po ru ke no voj vla di KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

[o {ki} na vo di da je „to ne {to {to na {a ze mqa mo ra da

u~i ni u na red nom pe ri o du, to je deo Za ko na o bu xet skom si ste mu i ono {to se ne ka da gu bi iz vi da, to je da re {a va we pro ble ma ze mqe kao {to je na {a ne mo `e bi ti u to me da se na sta vi sa po di za wem jav nog du ga„.

Pre ma we go vim re ~i ma, ubr za ni rast jav nog du ga pre ili ka sni je do veo bi do jed ne vr ste „tr `i {ne ka zne”, od no sno tr `i {te bi sa mo po se bi pro ce ni lo da jav ni dug Sr bi je zah te va ve }u ka mat nu sto pu.

KAKO SE PRIVREDNICI MOGU ZA[TITITI OD NAGLIH PROMENA KURSA

U pri vre di ne ma pa ra ni za lek Ne na pla }e na me |u sob na du go va wa su, po oce ni srp skih pri v red n i k a i eko n o m i s ta, jed na od glav nih smet wi za po slo va we i uzro~ nik ne li kvid no s ti mno g o b roj n ih fir m i.

Vla di na ured ba o re dov ni jem iz mi ri va wu oba ve za je, po wi ho voj oce ni, do ne la po lo vi~ ne re zul ta te, a na ja vqe ni na crt za ko na ko ji bi ro ko ve pla }a wa tre ba lo da skra ti sa po la go di ne na dva me se ca ne }e u}i u pro ce du ru ovog sa zi va Skup {ti ne Sr bi je.

Eko no mi sta Qu bo mir Ma xar sma tra da je osnov na smet wa u po slo va wu u Sr bi ji „od su stvo prav nog re da i krah fi nan sij ske di sci pli ne”. „To ni je no vost. Re~ je o jed noj hro ni~ noj ’boq ci’ na {eg dru {tva i pri vre de. Ni smo us pe li da us po sta vi mo je dan po slov ni mi qe u ko me bi ugo vor bio ugo vor, oba ve za oba ve za i u ko me bi sva ko pla }ao svo je ra ~u ne na vre me i u pot pu no sti. To ga ne ma i to je za da tak dr `a ve jer ni ko dru gi to ne mo `e da osi gu ra”, is ta kao je Ma xar u iz ja vi za Ta njug.

dnevnik

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

108,6070

110,8235

113,3724

108,2746

Australija

dolar

1

88,0979

89,8958

91,9634

87,8282

Kanada

dolar

1

82,7797

84,4691

86,4119

82,5263

Danska

kruna

1

14,6028

14,9008

15,2435

14,5581

Norve{ka

kruna

1

14,6209

14,9193

15,2624

14,5762

[vedska

kruna

1

12,3037

12,5548

12,8436

12,2660

[vajcarska

franak

1

89,9584

91,7945

93,9058

89,6832

V. Britanija

funta

1

130,2243

132,8819

135,9382

129,8256

SAD

dolar

1

81,6349

83,3009

85,2168

81,3850

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 3. 2012. godine

Pred sed nik MK Gru pe Mi o drag Ko sti} iz ja vio je Ta nju gu da bi po ru ke sa pred sto je }eg Bi znis fo ru ma na Ko pa o ni ku tre ba lo da bu du upu }e ne no voj vla di, oce wu ju }i da je sa da pra vo vre me da joj stru~ wa ci po mog nu u na la `e wu pra vih re {e wa. „Sr bi ja se de fi ni tiv no na la zi u kri zi, kao i ceo re gion, tre ba ra di ti br zo, ne tre ba se ba vi ti po pu li zmom. Tre ba do no si ti me re ko je }e do ne ti re zul ta te pre vas hod no na du gi rok, jer Sr bi ja 20 go di na od la `e re for me. Mi slim da je sa da pra vo vre me za po mo} no voj Vla di”, na gla sio je Ko sti}. „Ne tre ba kri ti ko va ti, ne go bi ti kon struk tiv no kri ti ~an. Re }i za {to mi sli te da ne {to ni je do bro, ali ujed no da ti i re {e we”, po ru ~io je Ko sti}.

mat na sto pa NBS-a i euri bor. Kod nas je to sa da 8,5 po sto, {to ovom tre nut ku mno gi ma ne iz gle da po voq no.

– Uvo znik ima ugo vo re nu oba ve zu za tri me se ca i iz lo `en je de vi znom ri zi ku. Na pri mer, su ma u di nar skoj pro tiv vred no sti u tre nut ku za kqu ~e wa ugo vo ra vre di 100.000 di na ra. On mo ra da se po mi ri sa ~i we ni com da }e to za tri me se ca ko {ta ti vi {e ne go u tre nut ku ka da se po sao za kqu ~u je – ob ja {wa va Ko sa no vi}. – Ali ta~ no zna ko li ko, i mo `e da for mi ra ce nu ro be a da pri tom ne mo ra da vo di ra ~u na o even tu al nom pa du di na ra. U star tu se eli mi ni {e gu bi tak ko ji bi mo gla do ne ti even tu al na de pre ci ja ci ja di na ra. Od no sno, mo `e for mi ra ti ce nu pro iz vo da na ko ju kre ta we di na ra ne }e

ka si ra ju pre ma evru na 113 i 115 di na ra. Naj ve }i pro blem tu je ve li ka raz li ka iz me |u na {e re fe rent ne sto pe i euri bo ra. Iz me |u evra i do la ra je 0,75 od sto.

Na {i po slov ni qu di jo{ uvek ni su sprem ni na to da se uz, na pr vi po gled ma lo vi {u ce nu, re {e kurs nih raz li ka. Po da ci go vo re da je udeo ovih tran sak ci ja u me |u ban kar skoj tr go vi ni ve o ma ni zak i kre }e se is pod pet od sto. Sa mo 14 ba na ka, od 34 ko li ko kod nas po slu je, nu di ovu vr stu uslu ge. U Ko mer ci jal noj ban ci ka `u da se naj ~e {}e {ti te uvo zni ci naf te i mul ti na ci on lne kom pa ni je ko je ov de ra de.

U Uni kre dit ban ci pri me }u ju da se kli jen ti sve vi {e in te re su ju za ovaj vid za {ti te od va lut nog ri zi ka. Oni nu de ovu uslu gu ve za nu za sve kon ver ti bil ne va lu te, a naj ve }e in te re so va we je za evro i do lar.

Mo gli bi uze ti u ob zir da je evro kod nas vi {e de pre si rao ne -

Stru~ wa ci ka `u da di nar mo `e oja ~a ti sa mo ako do |e do znat ni jeg pri li va de vi za po osno vu pri va ti za ci je ili in ve sti ra wa, {to za sa da ni je na vi di ku ima ti uti ca ja. Ti me se po sti `e pot pu na za {ti ta od me |u va lut nog ri zi ka, ban ke ove uslu ge obi~ no ne na pla }u ju ili su tro {ko vi mi ni mal ni.

Sa go vor nik ob ja {wa va da kli jent mo ra da se po mi ri s tim da u slu ~a ju da di nar oja ~a ne }e od to ga pro fi ti ra ti. Osim to ga, u tre nut ku ka da je do ma }a va lu ta, kao sa da, 111 di na ra, mno gi ma je te {ko da za kqu ~e ugo vor po ko jem se fi -

go apre si rao: od ja nu a ra 2008. do sa da – 33,9 od sto. To ide na ru ku ovoj vr sti za {ti te. Stru~ wa ci sma tra ju da di nar mo `e oja ~a ti sa mo ako do |e do znat ni jeg pri li va de vi za kod nas po osno vu pri va ti za ci je ili in ve sti ra wa. Ni jed na od ove dve mo gu} no sti ni je na vi di ku. Za to za pri vred ni ke ne bi bi lo lo {e da u kal ku la ci je ukqu ~e i ovu mo gu} nost.

D. Vujo{evi}

Ce ne me sa mi ru ju Pred sed nik Na ci o nal ne aso ci ja ci je pre ra |i va ~a me sa Aca Pa ji} iz ja vio je da u na red nom pe ri o du ne }e do }i do po ve }a wa ce ne me sa. Pa ji} je re kao za Ta njug da }e se po sle Ured be ko ju je Vla da Sr bi je do ne la na pred log Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne, a ko jom su uki nu te uvo zne da `bi ne na tov ni ma te ri jal, pra sad i te lad, ste }i uslo vi za sta bi li za ci ju tr `i {ta `i ve sto ke, a pr ven stve no sto~ nog fon da i ce na.

Pre ma we go vim re ~i ma, do sta bi li za ci je }e do }i ima ju }i u vi du i pro da ju ku ku ru za na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du, kao i mo gu} no sti da dr `a va sub ven ci o ni {e ka ma tu na kre di te ko ji bi na men ski bi li ko ri {}e ni za po ve }a we to va kroz ko o pe rant ske ugo vo re za uslu `ni tov pra sa di i te la di.

O „Ja tu” i Ru si ma ove ne de qe Pla no vi za tran sfor ma ci ju na ci o nal ne avi o kom pa ni je „Jat er vejz” naj ve ro vat ni je }e bi ti po zna ti jav no sti do kra ja ove sed mi ce, na ja vio je re sor ni mi ni star Mi lu tin Mr ko wi}. Pri pre me za tran sfor ma ci ju Ja ta idu do bro, re kao je Mr ko wi} no vi na ri ma obi la ze }i ra do ve na obi la zni ci oko Be o gra da. „Pred sed nik Vla de Mir ko Cvet ko vi} to do bro ra di i o~e kuj te do kra ja na red ne ne de qe i pr ve iz ve {ta je”, na veo je Mr ko wi}.

On je na ja vio da }e pro to kol o ru skom kre di tu od 800 mi li o na do la ra za srp sku `e le zni cu bi ti pot pi san to kom na red ne ne de qe.

Mr ko wi} je da se po sle to ga o~e ku je i po ~e tak re a li za ci je pr vog pro jek ta u okvi ru aran `ma na sa Ru si ma, za mo der ni za ci ju pru ge od Be o gra da do Pan ~e va. „Sa da se do go va ra mo o pro cen tu u~e {}a ru skih fir mi , ali }e na {a i ru ska pred u ze }a si gur no u~e stvo va ti po la - po la”, re kao je Mr ko wi}. On je na veo da }e po lo vi na sred stva iz kre di ta bi ti u ru skoj opre mi, kao {to su {i ne ko je mi ne ma mo.

Sr bi ja }e, za hva qu ju }i sta tu su kan di da ta za pri jem u ~lan stvo u EU, iz pret pri stup nih fon do va mo }i da do bi ja naj ma we 200 mi li o na evra go di {we za in fra struk tur ne pro jek te, do dao je Mr ko wi}. „Do bi ja we sta tu sa kan di da ta je sjaj na stvar za Sr bi ju i otva ra no ve per spek ti ve”, re kao je Mr ko wi}, na vo de }i da }e taj no vac mo }i da se ulo `i u va `ne sa o bra }aj ne pro jek te i sek tor ener ge ti ke.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Ma lo op ti mi zma za do bar re zul tat

No vi ko rak na {e ze mqe u pri bli `a va ju ka Evrop skoj uni ji do neo je la ga ni op ti mi zam na tr `i {tu ko ji ni su pro pra ti li i ve }i obi mi tr go va wa, uka za li su ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe u svom ne deq nom iz ve {ta ju o kre ta wi ma na Be o grad skoj ber zi.

Uku pan pro met na ber zi iz no sio je tek 2,2 mi li o na evra, dok je re per ni po ka za teq tr `i {ta, in deks Be leks 15, do bio na vred no sti 2,9 pro ce na ta. Ova kor pa naj li kvid ni jih ak ci ja od po ~et ka go di ne no si po zi ti van pri nos ve }i od de set pro ce na ta, a naj ve }i deo ovog sko ka ostva ren je to kom fe bru a ra.

Naj pro met ni ja har ti ja pro te kle sed mi ce bi la je Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je za be le `i la rast vred no sti od 3,4 od sto, na kon ko le bqi vog star ta sed mi ce ka da je ova ak ci ja za be le `i la ve li ku fluk tu a ci ju u ce ni. NIS je ne de qu okon ~ao na ni vou od 740 di na ra {to je naj vi {a ce na ove har ti je jo{ od av gu sta pro te kle go di ne.

Osta le har ti je iz re al nog sek to ra ni su be le `i le zna ~aj ni je pro me te. So lid nu re a li za ci ju od 13,2 mi li o na di na ra za -

be le `io je pi rot ski hol ding „Ti gar„ ko ji je gro pro me ta ostva rio na ni vou od 483 di na ra.

Be o grad ski Aero drom „Ni ko la

nu go di nu. Pre zen ta ci ju ostva re nih re zul ta ta iz 2011. go di ne isto ga da na spro ve {}e i vraw ski pro iz vo |a~ {po re ta i grej nih te -

Te sla„ na sta vio je osci li ra we oko ko te od 500 di na ra, ali je re a li za ci ja na ne deq nom ni vou bi la tek 9,6 mi li o na di na ra.

Naj ve }i do ma }i gra |e vi nar „Ener go pro jekt„ po ras tao je pre ko de set pro ce na ta na 512 di na ra dok je ukup na re a li za ci ja bi la tek 8,4 mi li o na di na ra.

Be ~ej ski „So ja pro tein„ je bla go po ras tao na ni vo od 550 di na ra, a ova kom pa ni ja je na ja vi la da }e u po ne de qak obe lo da ni ti fi nan sij ske iz ve {ta je za pro te klu po slov -

la „Al fa plam„ ko ji je za be le `io pro met od 5,8 mi li o na di na ra po ne pro me we noj ce ni od 7.200 di na ra po ak ci ji.

Od ban kar skih har ti ja pred wa ~i la je ni {ka AIK ban ka ko ja je za be le `i la re a li za ci ju od 31,4 mi li o na di na ra uz rast vred no sti od 7,76 od sto na ne deq nom ni vou.

AIK je pot kraj ne de qe sti gao na do mak ni voa od 2.000 di na ra gde se ova har ti ja po sled wi put na la zi la sre di nom ok to bra pro {le go di ne.

E. D.

c m y

dnevnik

ponedeqak5.mart2012.

5

6

ekOnOMiJA

ponedeqak5.mart2012.

KA WI [KI „TI SA KO OP” GRA DI NO VI LO GI STI^ KI CEN TAR

Na ma de li ka te se, Ma |a ri ma po sla sti ce Ka wi {ko pred u ze }e „Ti sa ko op” za po ~e lo je grad wu no vog lo gi sti~ kog cen tra s hlad wa ~om, ka pa ci te ta 1.000 to na. Za iz grad wu no vog objek ta, vred nog 75 mi li o na di na ra, ka men te me qac po lo `i li su mi ni star za ru ral ni raz voj u Vla di Ma |ar ske [an dor Fa ze ka{, di rek tor ka pred u ze }a Ilo na Bu{ i wen za me nik Ka roq Ker me ci, u pri su stvu pot pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne i po kra jin skog se kre ta ra za pri vre du I{tva na Pa sto ra, za me ni ka po kra jin skog se kre ta ra za po qo pri vre du Ja no {a Do ba i ja i op {tin skih ~el ni ka Ka wi `e.

No vi obje kat lo gi sti~ kog cen tra „Ti sa ko o pa” ima }e po vr {i nu od 1.500 kva drat nih me ta ra, hlad wa ~u i ode qe we za pri pre mu ro be, a bi }e sa vre me no opre mqen za skla di {te we pre hram be nih ar ti kla.

Na ja vqe no je da }e ovo ula ga we omo gu }i ti otva ra we jo{ 15 rad nih me sta.

Za me nik di rek to ra „Ti sa ko op” Ka roq Ker me ci is ta kao je da je to pred u ze }e za 22 go di ne, ko li ko po sto ji, po sta lo zna ~a jan ak ter u po slo va wu sa se ver nim su se di ma, ne sa mo zbog to ga {to na srp skom tr `i {tu pla si ra vi {e od 300 ar ti ka la pro iz -

ne, mle~ ne pro iz vo de i vi na, o~e ku ju }i da }e u ovoj go di ni u Sr bi ji ostva ri ti pro da ju vi {e od 1.300 to na pre hram be nih ar ti ka la iz Ma |ar ske vred nih vi {e od tri mi li o na evra.

Svet ska pre mi je ra na {eg „fi ja ta” Srp sko-ita li jan ski auto mo bil „fi jat 500L” ima }e svet sku pre mi je ru su tra, na 82. Me |u na rod nom sa lo nu auto mo bi la u @e ne vi, na ja vi li su „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja”. Kom pa ni ja je pre zi ci ra la da }e auto mo bil „fi jat 500L”, ko ji }e se pro iz vo di ti sa mo u Kra gu jev cu, u @e ne vi bi ti pred sta vqen u 17,30 sa ti ka da }e se pred stav ni ci ita li jan skog „Fi ja ta„ i dr `av nog vr ha Sr bi je obra ti ti pred stav ni ci ma me di ja.

Pres slu `ba pred sed ni ka Sr bi je sa op {ti la je da }e pred sed nik Bo ris Ta di} bo ra vi ti u @e ne vi u uto rak 6. mar ta i obi }i iz lo `be ni pro stor Fi ja ta na sa lo nu auto mo bi la, gde }e bi ti pro mo vi san no vi”fi jat

500L”, ko ji }e se pro iz vo di ti u fa bri ci u Kra gu jev cu.

Po ~et kom fe bru a ra, kom pa ni ja je ob ja vi la pr ve fo to gra fi je auto mo bi la „fi jat 500L”, ka da je

i sa op {te no da }e we go va po ~et na ce na iz no si ti oko 16.000 evra i po tvr |e no da }e se pro iz vo di ti u dve ben zin ske ver zi je i jed noj sa di zel mo to rom.

Ka ko je pre ci zi ra no, ben zin ske ver zi je su dvo ci lin dri~ ni „tvin-er” od 0,9 li ta ra i 1,4 li tar ski, dok }e di zel bi ti 1,3 li tar ski (mul ti xet II).

Auto mo bil „fi jat 500L” sa pet se di {ta, dug je 4,14 me ta ra, {i rok 1,78 a vi sok 1,66 me ta ra i po ka rak te ri sti ka ma ka bi ne, pod se }a na mo del „600mul ti pla”.

Du go o ~e ki va ni mo del no vog auto mo bi la do sko ro je srp skoj jav no sti bio po zna ti ji sa rad nim na zi vom „el ze ro”(L-O) , a sa da ima zva ni ~an na ziv „500L” i, ka ko je ob ja {we no iz Fi ja ta, skra }e ni ca „L” po ti ~e od re ~i „larx” (ve li ki), {to zna ~i da je re~ o pro du `e noj i po ve }a noj ver zi ji mo de la „fi jat 500”.

KA KVA ]E BI TI OVO GO DI [WA GRA \E VIN SKA SE ZO NA U SR BI JI

– Na {e pred u ze }e se ori jen ti sa lo na uvoz pre hram be nih pro iz vo da iz Ma |ar ske, ta ko da sa da za stu pa mo 27 pro iz vo |a ~a pru `a ju }i im po dr {ku u na {im lo gi sti~ kim cen tri ma od Su bo ti ce do ju ga Sr bi je, ali na sto ji mo da eko nom ska sa rad wa bu de

[o ping tu re pu tu ju u isto ri ju?

S ob zi rom na to da se ve li ka pa le ta ma |ar skih pro iz vo da, ve li kim de lom i po sred stvom „Ti sa ko o pa”, nu di u srp skim tr go vin skim cen tri ma, po sta vqa se pi ta we ko li ko je is pla tiv od la zak u {o ping po na mir ni ce do Se ge di na ili dru gih ma |ar skih gra do va.

Ka roq Ker me ci na po mi we da su se u po sled we vre me okol no sti do sta iz me ni le pa se Ma |ar ska naj vi {e po se }u je kao tu ri sti~ ka de sti na ci ja zbog baw skih i vel nes cen ta ra, a us put se i pa za ri.

– Bez ob zi ra na to {to pre hram be ne ar ti kle ma |ar skih pro iz vo |a ~a na ba vqa mo po ce ne ma ko je va `e i za ta mo {we tr gov ce, zbog tro {ko va ko ji pra te uvoz, u za vi sno sti od vr ste ar ti ka la, ti pro iz vo di su u pro dav ni ca ma u Sr bi ji sku pqi 10 do 25 po sto. Ako se ide u Ma |ar sku zbog tu ri sti~ kog pu to va wa i u`it ka, us put na ku po vi na je ra zu mqi va, ali iz uda qe ni jih me sta sa mo zbog pa za ra ma we ko li ~i ne po je di nih ma |ar skih spe ci ja li te ta ni je is pla ti vo, po go to vo ka da se ima u vi du da se mno gi po pri stu pa~ noj ce ni mo gu na }i u na {im su per mar ke ti ma i me ga mar ke ti ma, a da u Be o gra du, u na {em „Hun ga ri kum cen tru”, nu di mo tri sta naj po zna ti jih ma |ar skih ar ti ka la – pre do ~a va Ker me ci. vo |a ~a iz Ma |ar ke ne go i za to {to pro iz vo de kon di tor ske in du stri je iz Sr bi je uspe {no is po ru ~u je part ne ri ma u Ma |ar skoj.

Ker me ci je pod se tio na to da „Ti sa ko op”, uz po dr {ku ma |ar skog part ne ra AMC, pod slo ga nom „De li ka te sno iz Ma |ar ske” na srp skom tr `i {tu pro mo vi {e i pla si ra me sne pre ra |e vi -

dnevnik

dvo smer na i na ma |ar skom tr `i {tu na la zi mo kup ce za pro iz vo de iz Sr bi je – ka `e Ker me ci. – Us po sta vi li smo ve ze s tr go vin skim lan ci ma u Ma |ar skoj i go di {we iz vo zi mo kon di tor ske pro iz vo de u vred no sti mi lion i po evra na {ih naj ve }ih pro iz vo |a ~a „Svi sla jo na”, „Ba ni ni ja”, „Bam bi ja” i dru gih.

M. Mi tro vi}

Sta no vi se ov de ne }e gra di ti S pr vim le pim da ni ma ne za po sle ni ne i ma ri tra `e po sao da bi pre `i ve li jo{ jed nu kri znu go di nu. Mi ni star za pro stor no pla ni ra we Oli ver Du li} sum wi ~av je ka da }e po ~e ti ovo go di {wa gra |e vin ska se zo na. Ka da joj je vre me – si gur no ne }e. Mi ni star pri zna je da se ma lo gra di i da }e ta ko bi ti dok tra je kri za!

Glav ni raz log za to je, ka ko ka `e, ne do sta tak tra `we i za stam be nim i za po slov nim kva dra ti ma, zbog ~e ga po sto ji bo ja zan da se u|e u in ve sti ci je.

Ovo go di {wa gra |e vin ska se zo na }e, o~i to, bi ti te {ka, a 250 ak tiv nih gra di li {ta na ko ji ma ra do ve fi nan si ra dr `a va i lo kal na sa mo u pra va ni je do voq no da za po sli sve ras po lo `i ve ka pa ci te te, upr kos to me {to }e se i ove go di ne in ve sti ra ti, ka ko ka `e mi ni star Du li}, jo{ oko de vet mi li jar di di na ra.

Me |u tim, adap ta ci je i po prav ke jav nih obje ka ta ne mo gu za po sli ti sve ko ji su bez po sla.

Kqu~ za po {qa va wa ne i ma ra u ze mqi je u ma sov noj sta no grad wi, od no sno stva ra wu uslo va za ve }om po tra `wom sta no va jer onih bez sta na ima na pre tek, po

Spas pre ko gra ni ce Ma lo-ma lo pa ~u je mo da su na {e gra |e vin ske fir me pot pi sa le ugo vor o iz grad wi obje ka ta u ne koj stra noj ze mqi, od Ru si je do Ugan de. Ve} 3.000 ne i ma ra je an ga `o va no u So ~i ju, gde }e se 2014. odr `a ti Zim ske olim pij ske igre, a gra di se, iz me |u osta log, po la mi li o na kva dra ta stam be no-po slov nog pro sto ra. U tom ru skom gra du ima me sta za jo{ oko 2.000 gra |e vi na ca. U pod no` je Kav ka za kre nu li su „Pu te vi” U`i ce i „Je din stvo”, u Ugan du „Ener go pro jekt”, u An go lu i Ka zah stan „Pla num”... ne kim pro ce na ma – i do po la mi li o na. Ali, upr kos to bo `e po voq nim uslo vi ma za ku po vi nu

sta no va uz po mo} dr `a ve, ma lo je onih ko ji mo gu pre u ze ti i sub ven ci o ni sa ne kre di te jer ne is -

pu wa va ju ban kar ske uslo ve.

Da bi za `i ve lo tr `i {te ne kret ni na, ko je je di no mo `e po kre nu ti sta no grad wu, neo p hod no je da se po ve }a ju za ra de i sni ze ka mat ne sto pe, a i jed no i dru go je za sa da vi {e san ne go re al nost. Mi ni star Du li} o~e ku je da }e raz voj na ban ka Sr bi je – ka da bu de for mi ra na, obez be di ti no vac za kre di ti ra we ku po vi ne sta no va po uslo vi ma znat no po voq ni jim ne go {to da nas nu de po slov ne ban ke. Ali, do tle tre ba pre `i ve ti.

Gra |e vi na ri su re al no oce ni li si tu a ci ju u ze mqi i gra be ta mo gde ima po sla. Ma lo im je ve ro vat no da }e 1,2 mi li jar da di na ra, ko li ko je ove go di ne na me we no sub ven ci o ni sa nim stam be nim kre di ti ma, po kre nu ti sta no grad wu u ze mqi i ohra bri ti in ve sti to re da uda re te me qe no vo grad wi. Upr kos ve li kom bro ju pod sta na ra i po tre ba ma za sta no vi ma, po tra `wa je to li ko ma la da mno gi sma tra ju da ovo go di {we gra |e vin ske se zo ne ne }e ni bi ti. Po seb no {to je ve li ka po nu da go to vih sta no va.

R. Da u to vi}

USVO JEN PRO STOR NI PLAN RE ZER VA TA PRI RO DE „KO VIQ SKO-PE TRO VA RA DIN SKI RIT“

Tu ri zam na kraj sve ta Kraj ~u ve ne ~ar de „Na kraj sve ta“ u Ko vi qu bi }e iz gra |en kamp, pred vi | e n o je, iz me | u osta l og, Pro s tor n im pla n om pod ru~ ja po seb ne na me ne Spe ci jal ni re zer vat pri ro de „Ko viq sko-pe tro va ra din ski rit“ ko ji je Skup {ti na Voj vo di ne do ne la kra jem fe bru a ra. Plan je da se za sme {taj qu bi te qa Du na va, pe ca wa i ri bqe ~or be, kao i ovog na ~i na od mo ra u pri ro di, ure di do 50 kamp-me sta.

Kamp }e se pro sti ra ti na 2.750 kva drat nih me ta ra, od ~e ga }e ve }i deo – 60 od sto, za u zi ma ti me sta za kamp-ku }i ce i {a to re, dok bi na ostat ku pro sto ra bi li dru gi sa dr `a ji. Ka ko se na vo di u do ku men tu, kamppri ko li ce ko je su na lo ka li te tu Ar kaw, na par ce li na ko joj je ~ar da „Na kraj sve ta“, po sta vi li po je din ci sa mo i ni ci ja tiv no, po treb no je uklo ni ti, a pro stor ure di ti.

Pro pi sa no je da kamp mo ra ima ti re cep ci ju, ure |en pro stor za kam po va we na ko jem }e bi ti osnov ne sme {taj ne je di ni ce, za jed ni~ ki sa ni tar ni deo za go ste – to a let, ka bi ne, umi va o- ni ci i tu {e vi, kao i po seb na sa ni tar na me sta za pra we po su |a s do vo dom i od vo dom vo de, pri kqu ~ak na elek tri~ nu ener -

gi ju i od vo |e we vo da u vo do ne pro pu sne sep ti~ ke ja me.

Na lo `e no je i da kamp-me sta mo ra ju bi ti o~i {}e na od ko re wa i {i bqa, po rav na ta i za trav we na, s ma wim de lom ko ji je na sut pri rod nim ma te ri ja lom – ka me nom ili {qun kom, uz {to ma we me wa wa okol nog ze le ni la. Pri to me, sva ko kampme sto mo ra bi ti i obe le `e no.

I sa o bra }aj ni ce u kam pu mo ra }e da se iz ra de od sit no lo mqe n og ka m e n a ili re~ n og {qun ka i da omo gu }u ju pri stup vo z i l a i pe {a k a do sva k og

kamp-me sta. I pri la zni put do kam p a ta k o | e mo r a bi ti od istog ma te ri ja la, a we go va {i ri na naj ma we pet me ta ra. Uz put se mo ra ju po sta vi ti dre na `ni ka na li, na naj ma we de set cen ti me ta ra od po ste qi ce ko lo vo za. Pre ci zno se de fi ni {e i da pad ka na la mo ra bi ti dva pro cen ta.

Ina ~e, Ko viq sko-pe tro va ra din ski rit je ured bom po gla {en spe c i j al n im re z er va tom pri ro de i pod za {ti tom je kao pod ru~ je pr ve ka te go ri je, {to zna ~i da je od iz u zet nog zna ~a ja.

Ob u hva ta deo plav nog pod ru~ ja na le voj i de snoj oba li Du na va, po red na se qa Ko viq i Pe tro va ra din. Pro stor nim pla nom ko ji tre ti ra ovaj re zer vat ob u- hva }e ni su de lo vi gra da No vog Sa da i op {ti na In |i ja, Ti tel i Srem ski Kar lov ci, na ukup noj po vr {i ni 5.859 hek ta ra.

Ko viq ski rit je u 18. i 19. ve ku bio deo Voj ne gra ni ce ko ju je Austri ja for mi ra la na gra ni ci pre ma Tur skoj, a sa da je na me ra da se we go va pri rod na ce li na, bo ga ta flo rom i fa u nom, eko lo {ki o~u va i ure di ta ko da po slu `i i raz vo ju po me nu tih me sta. Ta ko |e, zbog go to vo svih o~u va nih ka rak te ri sti ka ri to va (broj na ostr va, vo de ni ru kav ci, me an dri, rit ske ba re i mo ~va re), re zer vat je vi |en i kao pod ru~ je po god no za na u~ na is tra `i va wa i za vas pit no-obra zov ne ak tiv no sti.

U ovom re zer va tu pri ro de, u obla sti tu ri zma, pred vi |e no je da, sem iz grad we kam pa, pri o- ri te ti bu du i ure |e we pro sto ra za lov, od no sno re kon struk ci ja ve} po dig nu tih obje ka ta i pri ve za, kao i iz grad wa plat for mi za po sma tra we `i vo ti wa, za tim po s ta vqa w e tu r i sti~ ke sig na li za ci je za na u ti ~a re, re kon struk ci ja i pre u re -

|e we objek ta „Ra do va no va ko li ba“ u Vi di ko vac, te iz grad wa tri pri ve zi {ta za ~am ce (kod

vred n e, elek tro e n er g et s ke, elek tron s ke, ko mu n i k a c i o n e, ga so vod ne... U fo ku su je i plan

Pri med ba ma na sti ra od bi je na Ma na stir Ko viq je to kom jav nog uvi da u na crt Pro stor nog pla na za re zer vat „Ko viq sko-pe tro va ra din ski rit“ do sta vio pri med bu o iz grad wi kam pa, ko ju nad le `na ko mi si ja ni je pri hva ti la. „Do sa da {wa is ku stva su po ka za la da kam po ve pra te sa dr `a ji kao {to su gla sna mu zi ka i bu ka, a ciq ma na sti ra Ko viq je da u Spe ci jal ni re zer vat pri ro de ’Ko viq sko-pe tro va ra din ski rit’ pri vu ~e qu de ko ji }e po {to va ti mir ma na stir skog kom plek sa i mir re zer va ta. Upra vo iz na ve de nih raz lo ga pla ni ra mo da gra di mo ku }e u sta rom ba~ kom sti lu ko je }e se mo }i iz najm qi va ti. Po red to ga, pla ni ra mo da iz gra di mo dva par kin ga ko ji bi bi li uda qe ni od vo de sa za bra nom si la `e wa auto mo bi la na oba le ru kav ca da se ne bi na ru {a vao mir, a i auto mo bi li ne bi si la zi li u sam rit“, na vo di se u pri med bi ma na sti ra.

Ko mi si ja je u obra zlo `e wu za ne pri hva ta we te pri med be na ve la da su Pro stor nim pla nom de fi ni sa ne ak tiv no sti na pro sto ru re zer va ta u skla du s Ured bom o za {ti ti re zer va ta i da ih mo ra ju po {to va ti svi ko ri sni ci. „Ra do va n o ve ko l i b e“, pla ` e [lajz na Du nav cu i par ce le 6756 ta ko |e na Du nav cu).

Me |u pri o ri te ti ma su i pro jek ti u obla sti za {ti te pri ro de, a po seb no {u ma, kao i pro jek ti u do me nu po qo pri vre de i in du stri je, za tim in fra struk tu re – sa o bra }aj ne, vo do pri -

o za {ti ti ne po kret nih kul tur nih do ba ra.

No vac za pro jek te se o~e ku je iz bu xe ta Re pu bli ke, Po kra ji ne, gra da i op {ti na, kao i iz kre di ta fon do va i ba na ka, te iz pro gra ma Evrop ske uni je, na ve de no je u do ku men tu.

S. N. Ko va ~e vi}

^as cr ta wa stri pa

I OVE NEDEQE [TRAJK UPOZOREWA U GRADSKOJ UPRAVI

[al te ri ne ra de od 11 do 12 ~a so va Samostalni sindikat radnika u Gradskoj upravi nastavqa ove semdice sa {trajkom upozorewa, te }e od 11 do 12 ~asova biti zatvorni {alteri u Gradskoj ku}i i kod mati~ara. U pomenuto vreme ne}e se raditi ni u mesnim kancelarijama, mesnim zajednicama i u gradskim inspekcijskim slu`bama. Sindikat u Gradskoj upravi u Novom Sadu je zakazao generalni {trajk 12. marta, a u sredu 7. marta republi~ki Odbor sindikata u upravi, pravosu|u i dru{tvenim organizacijama protestvova}e pred Vladom Srbije.

Sindikat tra`i da se pri obra~unu zarada primewuju stimulativni koeficijenti i da se koeficijenti zbog male vrednosti od nepunih 2.300 dinara dupliraju.

Uredbom Vlade Srbije od 30. decembra 2011. godine o obra~unu zarada imenovanih, postavqenih i izabranih lica i zaposlenih u dr`avim organima ukinuti su stimulativni koeficijenti, pa je ispla}ena januarska plata ni`a za nekoliko hiqada dinara. Uredba je najvi{e pogodila zaposlene sa ni`om i sredwom {kolom.

Z. D.

Novosadska ponedeqak5.mart2012.

Spensova osmomartovska prodajna izlo`ba suvenira, cve}a i zdrave hrane odr`a}e se od danas do petka na prvom spratu Spensa, od 8 do 20 ~asova.

Posetioci }e imati prilike da na vi{e od 30 tezgi kupe cve}e, slike, suvenire, med, kozmetiku...Na istom prostoru bi}e postavqena i izlo`ba radova dece novosadskih osnovnih {kola na temu „Moja mama”.

B. M.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ko ga nov za nat” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „Koganov zanat„ Xor xa V. Hi gin sa.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Xeki Kogan je pla}eni ubica bande iz Nove Engleske. Kada nepoznati huligani otmu ulog

Javni ~as crtawa stripa, koji }e voditi Ba ne Ke rac, bi}e odr`an danas u 18 ~asova na {tandu Gradske biblioteke na 18. Me|unarodnom salonu kwiga u Master centru.

Iz da va~ ka ku }a „Mar ket print” predstavi}e svoja strip izdawa.

G. ^.

Pro daj na iz lo `ba na „Spen su”

krupne partije karata, banda poziva Kogana da „re{i“ problem.

Kre}u}i se stru~no i nemilosrdno me|u raznolikim pla}enicima, pijavicama i krupnijim nitkovima, Kogan sti`e do sr`i problema i s pet uzastopnih hitaca iz smita i vesona kalibra 38 ponovo uspostavqa red u svom delu bostonskog podzemqa. U klasi~noj postavi otpadnika ovekove~enoj urnebesnim, neodoqivo `ivim dijalozima Higins uzdi`e do nezaboravnog vrhunca neverovatnu pri~u o zlo~inima. Me{avinom izuzetne domi{qatosti i jedinstvene ve{tine uspeo je da autenti~no prika`e svet kriminala.

N. R.

„DNEVNIK” DARUJE

Ula zni ce za kon cert To ni ja Ce tin skog Koncert hrvatske pop zvezde To ni ja Ce tin skog zakazan je za ~etvrtak, 8. mart u 20.30 ~asova u velikoj dvorani Spensa. ^itaocima }e “Dnevnik” do srede, 7. marta, svakog dana poklawati karte za ovaj koncert.

Najbr`i ~italac, koji se danas u 12 ~asova javi na broj telefona 528-765, dobi}e dve karte.

A. J.

V remeploV

PLANOVI URBANIZMA ZA STARU RAN@IRNU STANICU

Park, umet ni~ ki pro stor, tu ri sti~ ki objek ti...

Na lokciji gde se trenutno nalazi stara ran`irna stanica, izme|u Detelinare i Novog naseqa, planovi „Urbanizma” predvi|aju da se tu izgrade veliki park, umetni~ki prostor, trgovinski, turisti~ki i ugostiteqski objekti. Planovima je predvi|eno ure|ewe 30 hektara zemqi{ta, a izme{tawe lokomotiva i vagona trebalo bi da po~ne 2013. godine.

Prema Generalnom urbanisti~kom planu, stara lo`ionica teba da re kon struk ci jom postane umetni~ki prostor, okolina bi trebalo da bude ure|ena kao park od 1,3 hektara, a bili bi izgra|eni i trgovinski, turisti~ki i ugostiteqski objekti. Deo ka Futo{koj ulici trebao bi da se iskoristi za potrebe komunalnih slu`bi, odnosno Gradskog saobra}ajnog pred-

uze}a i budu}e tramvajske stanice.

Kako navode u Zavodu za izgradwu grada (ZIG), ovaj projekat prema slo`enosti izvo|ewa prevazilazi gradwu Somborskog i Bulevara Evrope koji }e se odvijati i ove godine. Zavod je jo{ 2008. sa „@eleznicama

Srbije“ potpisao protokol ~iji je ciq izgradwa objekata koji nedostaju i postrojewa na novoj ran`irnoj stanici.

-Pruga se mo`e izmestiti tek nakon preseqewa objekata stare teretne stanice, sa prostora po-

red Bulevara Evrope na novi lokalitet - ka`u u ZIG-u dodaju}i da je tokom pro{le godine ura|en idejni projekat sa studijom opravdanosti nedostaju}ih objekata na novoj ran`irnoj stanici.

- Kad programom ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta bude izdvojen novac za izgradwu tih objekata, stvori}e se uslovi za ukidawe ovog koloseka - rekli su u ovom preduze}u.

U Gradskoj ku}i navode da je izme{tawe ove stanice proje-

kat vredan nekoliko desetina miliona evra, pa nije iskqu~eno ni to da po~etak radova sa~eka 2014. godinu.

- Izme{tawe stanice u vlasni{tvu „@eleznica Srbije“ zavisi od zavr{etka nove stanice. To je projekat koji }e, kada bude zapo~et, po fazama sigurno trajati nekoliko godina. Po`urujemo @eleznicu, ali to je velik i trom sistem navode u Gradskoj ku}i.

A. J.

„Pe rec ba lom” is pra ti li zi mu

Fo to: R. Ha yi}

Nema~ko udru`ewe „Donau” u subotu uve~e organizovalo je tradicionalni „Nema~ki perecbal”, manifestaciju kojom je ovo udru`ewe po~elo da obele`ava dvedeset godina postojawa. U Ma|arskom kulturnom centru „Petefi [andor” na Telepu, gosti su plesali valcer, polku, tango i druge plesove uz muziku nema~kog plesnog orkestra „Tanckapele”, a kao nezaobilazan deo zakuske na{le su se i perece. „Donau” postoji od 1992. godine i najstarije je udru`ewe ovog tipa u Novom Sadu, a osnovano je kako bi se o~uvali i negovali identitet, kultura, jezik i tradicija nema~ke zajednice. Organizatori su raznih manifestacija, me|u kojima je i „Perecbal” kojim se ispra}a zima i obele`ava po~etak nove radne godine.

J. Z.

DANAS NA NOVOSADSKOM SAJMU

Kre nuo voz iz Su bo ti ce za No vi Sad Od 5. mar ta 1883. po~eli su da saobra}aju vozovi na pruzi Subotica - Novi Sad. Ve} devet meseci kasnije vozovi su stizali do Zemuna, da bi u jesen sle de }e go di ne bio za vr {en Savski most i vozovi iz Budimpe{te, preko Segedina, Subotice, Novog Sada i Zemuna ula-

zili su u beogradsku `elezni~ku stanicu, odakle su produ`avali za Ni{. Ina~e, u Novom Sadu je jo{ 1846. bilo ozbiqnih razgovora o izgradwi „`elezni~kog puta” do Pe{te, ali 1848. je izbila Velika ma|arska buna...

N. C.

Uru ~e we na gra de „Sa va [u ma no vi}” U Kongresnom centru Novosadskog sajma, na kom su u toku 18.Salon kwiga i 17.

Izlo`ba „Art ekspo”, danas od 13 do 14 ~asova bi}e uru~ena nagrada „Sava [umanovi}”. Nagradu }e uru~iti pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisawe Mi lo rad \u ri} i generalni direktor Novosadskog sajma Go ran Va si}. U Master hali, na bini, od 11 ~asova bi}e predstavqene kwige Da ni ce Vuj kov, Mi la na [e vi }a,

Slav ka Al ma `a na i Gor da na Di vqa ka, a u 14 ~asova odr`a}e se kreativna radionica. „Nema~ko ve~e„ u organizaciji Banatskog kulturnog centra bi}e odr`ano od 16 do 18 ~asova, a nakon toga sledi javni ~as crtawa stripa koji }e voditi Ba ne Ke rac. Na kraju programa bi}e dodela pohvalnica polaznicima [kole stripa koja je odr`ana u Gradskoj biblioteci tokom januara i februara.

Na {tandovima izlaga~a predstavi}e se Galerija Matice srpske, koja u 10 sati organizuje de~je kreativne radionice. U 13 sati bi}e promocija Zavoda za kulturu vojvo|anskih Hrvata i izdawa izdava~a „Ruske slovo”.

Za u~enike osnovnih i sredwih {kola, studente i bibliotekare ulaz na sve sajamske manifestacije je besplatan, dok je za ostale posetioce ulaznica 100 dinara. Sajamske kapije otvorene su od 10 do 19 ~asova.

A. J.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 10 do 12 sati ulice Arse Teodorovi}a od broja 2 do 10, Pap Pavla 10, 12 i 1 4, Stefana Stefanovi}a 2, 3, 5 i 8; od 11 do 13 sati ulice Lukijana Mu{ickog od broja 12 do 30, Jovana Raji}a 1, 3 i 9. Pe tro va ra din: od 8.30 do 12.30 sati ulice Ar~ibalda Rajsa, Koste Na|a 8, 19 i 21, Reqkovi}eva 2a, Pavla Raja~i}a 2, Aleksandra Ostrovskog. Ki sa~: od 9 do 13.30 sati Bene{ova od 1 do 25 i od 2 do 20, Vojvo|anska od 10 do 66 i Jesenskog od 2 do 4 i od 1 do 25. Ka}: od 8 do 16 sati povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama. ^e re vi}: od 8.30 do 13 sati deo vikend naseqa Sun~ica i Kalu|erica. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 sati povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak5.mart2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Mi la i Lu ka ra dost po ro di ce Pe tro vi} Blizanci Lu ka i Mi la – Danke i Predraga Petrovi}a

Devoj~ice Ha na - Adrijane i Igora Abrahamova, Le na - Andrijane i \or|a Prodanovi}a, Ana sta si ja - Andrijane Mumovi}-Kri~kovi} i Sime Kri~kovi}a, Ana - Biqane Grmu{e Mu`ik i Dejana Mu`ika, Dra ga na - Biqane i @eqka Banovi}a, So fi ja - Biqane i Milovana Cvijanovi}a, Alek san dra - Vasiqke @ivanovi}, Ana - Vesne i Pere Kova~evi}a, Ana sta si ja - Violete i Radivoja Kne`evi}a, Ma ri na - Vladislave Trkuqe i Roberta Saboa, Ele na - Gabriele i Dejana Mari}a, An |e la - Gordane Mi{kov - Mar~i} i Jovice Mar~i}a, Mi li ca - Gordane Bulat i Todora Trivunovi}a, Ni ko li na - Danijele i Damira Petrovi}a, Te o do ra - Danijele i Dragana Pilipovi}a, Da lia - Danijele Petrovi} i Vladimira Barne, Ma ri na - Dragane i Mileta Mu{ickog, Dra ga na - \ur|ice i Jugoslava Dragi}a, Ni ko li na - Elizabete i Zorana Kopawe, Mi li ca - Ivane i Radoslava Miki}a, Le o no ra - Ilone ^ervenke i Roberta Na|babija, Mia - Irine Gaji} i Dimitrija Ster|evi}a, Ta ra - Jadranke i Milana Delevi}a, Di ja na - Jasmine i Riste Bujaka, Sa ra - Jasmine Peri} i Borisa Kne`evi}a, Bo ja na Jelene i Sr|ana Saboa, Ne ve na - Jelene Popovi} i Mirka Dvizca, Ni ko li na - Katarine i Aleksandra Vuksanovi}a, Mi li ca - Kata-

rine i Miroslava Vulina, Kse ni ja - Katarine i Neboj{e Kova~evi}a, Du wa - Katarine Karovi} - Qubinkovi} i Branislava Qubinkovi}a, Ne ve na - Kose i Slobodana Savi}a, Ji Sjue - Liju Genjing i Lin Mingping, La ra - Marie i Du{ka Martinova, Alek san dra Marije i Aleksandra Lazarevi}a, Le na - Marije i Zorana An|u{i}a, Mi la na - Marije i Milana @utkovi}a, Ma ri na - Marijane i Aleksandra Mandi}a, Ha na - Martine i Vladimira Mi{kara, Oli ve ra - Milice i Vladimira Kova~evi}a, Mia - Milice i Miroslava Zavi{i}a, Mi qa na - Mirjane i Gorana Lojpura, Alek san dra - Mirjane i @ivka Grubora, La na - Mirjane i Qubomira ]ulibrka, Ni na - Mirjane i Nenada Ili}a, Ni ko li na Nata{e A}imov-Tovilovi} i Dragi{e Tovilovi}a, Len ka - Olge i Damira Matu{}ka, An ki ca - Sabine Sre}kov i Dra`ena Vrawe{a, Mir ja na - Sawe Vigwevi} -Milutinovi} i Vladana Milutinovi}a, Ni na - Sawe i Nenada Poslovskog, Ja na - Sawe i Tomislava Ungura, Awa - Sawe Markovi} i Zorana Ili}a, Mi qa na - Swe`ane i Marka Pavlovi}a, Ta ma ra - Tatjane i Mi}e Radovanovi}a, Se le na - Tamare i Aleksandra Bulata, Ana sta sia - Tamare i Petra Borba{a, Va len ti na - Fatime Jusufi i Stevana \oki}a.

Ta ta Bo jan i ma ma Go ri ca Pu {a ra sa si nom Stra hi wom

Ven~ani Mi ro sla va Re nov ~e vi} i Vu ka {in Vu ko ti}, @eq ka Stri ~e vi} i Ivan La si}, Ta ma ra Jo ~i} i Go ran Ter zi ja, Da ni je la Voj vo di} i Ne nad Pe tar Mi ci}, Ta ti ja na Ko va ~e vi} i Du {an Sav ko vi}, Bo ja na Ni ko li} i Alek san dar Vu le ti}, Ire na Mi lin ko vi} i Dra go slav Su bi}, Jo va na Ve se li no vi} i Mi lo van Bo `i}, Li di ja La zi} i Ne boj {a Mi haj lo vi}, Ta ma ra Isa kov i Ni ko la Ta na si}, Mir ja na Kon ~ar i De jan Sto ja no vi}, An dri ja na Se ku li} i Vu ka din Mi lan kov.

De~aci ^a nad - Agote Ferenc i \er|a Bor{ija, Ser gej - Aleksandre i Milana Kova~evi}a, Leon - Aniko i Milenka Isakova, Mar ko - Anite i Miroslava Kova~evi}a, La zar - Biqane i Milana Lazi}a, Pa vle Bojane i Sr|ana Golubovi}a, Lu ka - Bosiqke i Dejana Kova~evi}a, Alek sej Branke i Dejana Luki}a, Vuk - Vesne i Nemawe Jerkovi}a, Da niel - Violete i Ferenca Varge, Mar ko -Gordane i Milana Latinovi}a, Mi qan - Dejane i \or|a Ga{evi}a, Alek sej - Dijane Lakovi} i Branislava Mila~i}a, Mar ko - Dragane i Dejana Milovca, Fi lip - Duwe i Bojana Kilibarde, An drej - Du{anke i Dragana Seferovi}a, Da ni lo - \ur|ice i Zorana Pili}a, Da ni lo - @anete i Miqana Stojanovi}a, Dar ko - Zorice Or{o{ i Dejana Ignaca, De nis - Iboqe Hajdu, Ma te ja Ivane i Gorana Andri}a, Ja kov - Ivane i Dejana Vasi}a, Mi jat - Jelene Vreki} i Nikole Marjanovi}a, Bo jan - Jelene i

Dragana Gon|e, Ste fan - Jelene i Dragana Miqevi}a, Fi lip - Jelene i Zvonka Brki}a, Pa vle - Jelene i Sawina Luka~a, Fi lip - Maje i Cvjetka Dragi~evi}a, Tri fun - Maje ]orovi} -Rafailovi} i Krsta Rafailovi}a, Igor - Milice i Milo{a Gagi}a, Ma rio - Monike i \or|a Mili{i}a, Alek sa - Nata{e i Dimitrija Plav{i}a, Mi lo{ - Sawe Jovi} i Slobodana Obrova~kog, Du {an - Slavice i Branislava Paripovi}a, Kri sti jan - Slavice Jovanovi} i Slavka Pavlovi}a, Vik tor - Slavojke Pejovi}-[kipine i Krsta [kipina, Adrian - Sla|ane i Gorana Skalickog, Ma tea - Sne`ane i Radenka Spremi}a, Jo van - Sne`ane Stoj{in i Dimitrija Stoj{i}a, Alek sa - Sne`ane Horvat - Dejanovi} i Novice Dejanovi}a, Mi lan - Sowe Jawi} i Vladimira Joji}a, Fi lip - Spomenke Ostoji} - Petrovi} i \or|a Petrovi}a, Amin - Xeqane Morine i Denisa Drmakua.

Umrli Budimir \or|evi} (1927), Zorka \uki} ro|. Ran|elovi} (1928), Dragica \ur|i} ro|. Jaki} (1938), Nedeq ko Jan ko vi} (1931), Srboqub Jankovi} (1978), Emilija Jovanovi} ro|. Novakovi} (1928), Nikola Axibaba (1937), Kata Bjelajac ro|. Xelajlija (1922), Slavko Bjeli} (1927), Marija Be~eli} ro|. Kati} (1919), Vera Bo`inovska ro|. Trp~evska (1936), Smiqa Brki} ro|. Gaji} (1924), Zora Bukvi} ro|.

Bege~ ki (1922), Bo `o Bun ~i} (1955), Aleksandar Vi}entijevi} (1950), Gordana Voki} ro|. Jakovqevi} (1944), Mirko Gaji} (1959), Koviqka Gali} ro|. [olaja (1939), Ru`ica Dereh ro|. Kudi} (1944), Jozefina Domowi i ro|. Cesnik (1935), Memet Durmi{i (1941), Stana Zirojevi} ro|. Budim~i} (1937), @arko Kalu|erovi} (1935), Soka Karanovi} ro|. Karanovi} (1929), Nada Kati} ro|. Dejanovi} (1933), Milan Ke~a (1946), Pantelija Klepi} (1927), Lozinka Kozar~i} ro|. @ivkov (1915), Lazar Kolarski (1951), Mi{a Kolek (1947), Mile Kolunxi} (1957), Neboj {a Lemi} (1967), Meleti ja Mali (1935), Zorka Mandi} ro|. Vukovi} (1916), Milojko Matovi} (1943), Branimir Mirosavqev (1964), Vojin Mitrovi} (1939), Frawa Na| (1940), Qubinka Nenin ro|.

Radin (1924), Mihailo Ne{kovi} (1957), Mi ro slav Vi da no vi} i Je le na Jo ka no vi}

Petar Pawkovi} (1940), Vida Pavlovi} ro|. \uri} (1926), Javorka Petrovi} ro|.

Markovi} (1941), Branko Pla~ki} (1932), Du{an ka Radmano vi} ro|. Vuji no vi} (1937), Er`ebet Rigo ro|. Lecki (1921), Smiqana Rotbart ro|. Grubor (1925), Jolan Sekuli} ro|. @idek (1957), I{tvan Seli (1921), Milan Simeunovi} (1926), Ivan Turanski (1921), Milica ^egar ro|.

Srdi} (1918), Nestor ^onki} (1959), Mirjana ^ukurov ro|. Gutaq (1953), Lucija [}uric ro|. Markovi} (1923), ^edomir [kopeqa (1947), Olga Milolo`a ro|. Rezec (1923), Kovinka Krznari} ro|. Be~eli} (1952), Franci{ka Jakobac ro|. Grgin~evi} (1928), Ru`ica Kiki} ro|. Jam{ek (1925), Ilona Jakobs-Nemet ro|. Nemet (1945), Vjeko slav Juri {i} (1937), Slavko Ardali} (1947), Kata Barac ro|.

Pu{ewak (1939), \uro Bogovac (1914), Er`ebet Gabor ro|. Tandori (1942), Radoslava @ivkov-An dri ~in ro|. Avramov (1948), Dragutin Zec (1939), Klara Zorad ro|. Pap (1931), Katalin Ki{ ro|. Dore (1946), Milanko Latinovi} (1953), Milan Mi{kovi} (1941), Grujo Nacev (1936), Du{an Podra{~anin (1936), Dragina Spaji} ro|. Pan to vi} (1931), Stevan Ha{ka (1956), Jo`ef ^eke (1939), Radinka [iqi} ro|. Markovi} (1936).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ODMI^U RADOVI NA STAROJ STREQANI

Fo to: S. [u {we vi}

ni mal na tem pe ra tu ra od de set ste pe ni Cel zi ju so vih, no tre nut no je ma lo hlad ni je, {to ote `a va po sao.

To je i raz log zbog ko ga se jo{ uvek ne mo `e pro ce ni ti ko li ko }e ure |e we ta va ni ce tra ja ti, me |u tim, pret po stav ke su da bi ra do vi na kom plet nom objek tu mo gli bi ti go to vi s po ~et kom pro le }a.

Grad je u ob no vu E| {e ga ulo `io 55 mi li o na di na ra, a ra do vi se iz vo de pod nad zo rom grad skog Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re jer je ciq da se u {to ve }oj me ri vra ti pr vo bi tan iz gled. Ob no vqen obje kat ko ri sti }e se u jav ne svr he, no jo{ se ne zna ko joj usta no vi }e pri pa sti ru ko vo |e we E| {e gom. Sta ra stre qa na naj ve ro vat ni je }e po sta ti kon cert na sa la, a de lom }e se ko ri sti ti za sport ske na me ne.

J. Zdjelarevi}

KAMPAWA U OSNOVNIM [KOLAMA UVELIKO PO^ELA

Pr va ci ma nu de med i mle ko Upis no ve ge ne ra ci je pr va ka po ~i we u apri lu, a kam pa wa u osnov nim {ko la ma ve} je uve li ko po ~e la. ^i we ni ca da se osnov ci vi {e ne upi su ju sa mo po me stu sta no va wa, ve} sve ~e {}e u za vi sno sti od gla sa ko ji pra ti {ko lu, ro di te qi ma je otvo ri la {i rok iz bor mo gu} no sti, a pred na stav ni ke po sta vi la ozbi qan mar ke tin {ki za da tak - ka ko {to bo qe pred sta vi ti uslo ve {ko lo va wa, van na stav ne ak tiv no sti, kom for…

Ve }i na osnov nih {ko la }e ima ti “dan otvo re nih vra ta”, u okvi ru ko ga bu du }i pr va ci i wi ho vi ro di te qi mo gu da obi |u {ko lu i da po raz go va ra ju s u~i te qi ma. Sem to ga, sva ka {ko la iz vu kla je jo{ po ko jeg ke ca iz

sport skim tak mi ~e wi ma u No vom Sa du.

Osnov na {ko la “Ko sta Trif ko vi}” pre po ru ~u je se po dat kom da ih je Skup {ti na Voj vo di ne pro gla si la jed nom od naj bo qih {ko la u No vom Sa du, a ma li {a ni u~e u zdra voj, eko lo {ki i estet ski una pre |e noj sre di ni.

Di rek tor {ko le Mi lan Spa so je vi} ka `e za “Dnev nik” da je sva ke go di ne sve ve }a na va la za upis u ovu {ko lu, i to ne sa mo de ce iz ovog kvar ta, ve} i ma li {a na iz dru gih de lo va gra da.

- Sa ve tu jem ro di te qi ma da do |u i ve} sad pod ne su zah tev, uko li ko ni su iz ovog de la gra da, do sta wih nas je kon tak ti ra lo, po {to `e le svo je de te da upi {u u na {u {ko lu. Jo{ je ve }a za in te -

ru ka va. Pri me ra ra di, {ko la “Ivo Lo la Ri bar” ro di te qe po ku {a va da ani mi ra i s pro du `e nim bo rav kom, za ko ji ka `u da je spe ci fi ~an i sa sa vre me nim me to da ma u~e wa i za {ti tom pra va de ce. Osnov na {ko la “Pr va voj vo |an ska bri ga da” na vo di da u~e ni ci ima ju iz u zet ne re zul ta te u van na stav nim ak tiv no sti ma i da je sko ro uvek naj u spe {ni ja na

re so va nost od ka da su sa zna li da }e mo od sle de }e {kol ske go di ne ima ti sa mo pre po dnev nu sme nu – na vo di Spa so je vi}.

Pred nost u to me {to u ode qe wi ma ima do 20 u~e ni ka i {to se na la ze u mir nom kra ju na vo de u Osnov noj {ko li “Vuk Ka ra xi}” .

Ta ko |e ka `u da je bo ra vak za u~e ni ke od pr vog do ~e tvr tog raz re da od 6 do 17 sa ti i da ima ju ve li -

Bu le var Evro pe po stao je zna ~aj na sa bra }aj ni ca u No vom Sa du, ali gra |a ni ko ji `i ve u ovom de lu gra da mu ku mu ~e sa lo ka ci jom kon tej ne ra. Na i me, kraj wa de sna tra ka ovog bu le va ra uglav nom je za u ze ta kon tej ne ri ma jer za wih ne ma dru gog me sta na ovoj sa o bra }aj ni ci. Zbog to ga {to kon tej ne ri ne ma ju svo je po seb ne bok so ve ili ozna ~e na me sta u Bu le va ru, gra |a ni ih po me ra ju ta mo gde mi sle da bi tre ba lo da sto je, pri ~e mu ~e sto za vr {e na ko lo vo zu.

U “^i sto }i” na vo de da ova si tu a ci ja ni je usa mqen pri mer i da je to po sle di ca vi {e go di we “di vqe” grad we.

- Ve }i na in ve sti to ra stam be nih zgra da iz be ga va la je da sa gra di i obez be di me sta za kon tej ne re, zbog ~e ga se oni sa da na la ze na neo d go va ra ju }im me sti ma i uglav nom ome ta ju sa o bra }aj – ka za la je port pa rol ka ovog pred u ze }a Mi li ca Vla i sa vqe vi}. - “^i sto }a” tu ni je mo gla ni {ta da ura di i stvar je nad zor nih or ga na, ko ji ni su na to re a go va li. Sa da se tru di -

mo da sa ur ba ni sti ma uve de mo ne ki red.

U “Ur ba ni zmu” ka `u da je pro blem sa kon tej ne ri ma po sle di ca lo {ih pra vi la iz ra ni jeg pe ri o da, ali i po na {a wa sa mih gra |a na.

Ka ko na vo de, ra ni ji pro pis je pred vi |ao da sva ki in ve sti tor u sklo pu gra |e vin ske par ce le na pra vi me sto za kon tej ner, a mno gi to ni su po {to va li ili su u pro jek tu na ve li da je to u ne kom de lu dvo ri {ta. Ipak, prak sa je po ka za la dru ga ~i je, me sto za kon tej ner za pra vo ni je na pra vqe no. U ovom pred u ze }u na po mi wu da su pro pi si pro me we ni i da se sa da ra di pro je kat za sva ku lo ka ci ju po seb no. Do da ju da je u to ku po pis sto ti ne po sto je }ih lo ka ci ja kon tej ne ra u gra du, kao i od re |i va we no vih me sta gde bi tre ba li da se na |u. Ta ko |e, “^i sto }a” na ba vqa sto ti ne pod zem nih i obi~ nih kon tej ne ra ko ji }e se na }i na pro pi sa nim me sti ma, ali to zna ~i da }e u mno gim uli ca ma ne ka par king me sta ili ze le ne po vr {i ne bi ti pre tvo re ne u me sta za kon tej ner.

A. J.

Ma ske i ri tu a li u bal kan skoj kul tu ri

Dnev ni lep ti ri Sr bi je

Pre da va we “Ma ske i ri tu a li u bal kan skoj kul tu ri” bi }e odr `a no u sre du, 7. mar ta u 19 sa ti u Zbir ci stra ne umet no sti, Mu ze ja gra da No vog Sa da, Du nav ska 29. Pre da va~ je dr Ve sna Mar ja no vi}, mu zej ska sa vet ni ca et no log Et no graf skog mu ze ja u Be o gra du. Or ga ni za to ri su Mu zej gra da i Et no graf ski mu zej iz Be o gra da.

Q. Na.

Pro m o c i j a pri r u~ n i k a “Dnev ni lep ti ri Sr bi je” bi }e odr `a na su tra u 19 sa ti u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a. Kwi gu }e pred sta vi ti auto ri Mi lo{ Po po vi} i Mi lan \u ri}, a pri s u s tvo v a } e i po j e d i n i auto r i fo t o g ra f i j a. Ce n a kwi ge na pro mo ci ji bi }e 500 di na ra.

Q. Na.

In ve sti to ri mer ka ju „Mo tins”

O[ „@arko Zrewanin”

ko dvo ri {te s mno go ze le ni la, dva sport ska te re na i sport ske sek ci je. [ko la „Pe te fi [an dor“ kao pred nost na vo di dvo je zi~ nost, a ka `u da sva ko dnev no kod de ce raz vi ja ju kre a tiv nost, otvo re nost i ini ci ja tiv nost. U osnov noj {ko li „Va sa Sta ji}“ hva le se pro jek tom „ Bez bed na {ko la“, a {ko la „Do si tej Ob ra do vi}“ sma tra da su naj bo qe re {e we, jer su ne ko li ko go di na za re dom de ca po ka za la da su naj bo qe pro {li na kva li fi ka ci o nim is pi ti ma na upi su u sred we {ko le.

Di rek tor {ko le O[ „@ar ko Zre wa nin“ @ar ko Mu {ic ki ka `e da im se do sa da ve} ja vi lo ne ko li ko de se ti na ro di te qa.

PREVODILA^KI SERVIS ZA OSOBE O[TE]ENOG SLUHA

Lak {a ko mu ni ka ci ja s ostat kom sve ta Za pr va tri me se ca ot ka ko po sto ji, pre vo di la~ ki ser vis za oso be o{te }e nog slu ha, uslu ge tu ma ~a za tra `i lo je oko 60 ko ri sni ka, a re gi stro va no je wih 92. Or ga ni za ci ja glu vih i na glu vih „No vi Sad„ re a li zu je pro je kat „Pre vo di la~ ki ser vis za zna kov ni je zik”, ko ji oso ba ma sa o{te }e nim slu hom da je zna ~aj nu po dr {ku u sva ko dnev nom `i vo tu u na sto ja wu da una pre de svoj po lo `aj. Ser vis, u kom su za sa da an ga `o va na dva tu ma ~a i je dan ad mi ni stra tor, po dr {ka je sa mo stal nom `i vo tu ko ri sni ka i slu `i za pre vo |e we srp skog je zi ka ne zna kov ni i obr nu to. Ka ko ka `e ad mi ni stra tor ka ovog ser vi sa Iva na Mar ko vi}, pro blem u ko mu ni ka ci ji pred sta vqa sva ko dne vi cu oko 450 na {ih su gra |a na, ko ji su zbog o{te }e nog slu ha ko ri sni ci zna kov nog je zi ka.

- Pre vo di la~ ki ser vis za oso be o{te }e nog slu ha nu di bes plat ne pre vo di la~ ke uslu ge glu vim i na glu vim ko ri sni ci ma zna kov nog je zi ka na te ri to ri ji No vog Sa da, a u obla sti zdrav stva, pra vo su |a, po li ci je, u ko mu ni ka ci ji sa raz li ~i tim jav nim usta no va ma i or ga ni za ci ja ma lo kal ne sa mo u pra ve, kao i pri li kom sa sta vqa wa raz li ~i tih pi sa nih do ku me na ta, bi lo da su zva ni~ ni ili ne - na ve la je Mar ko vi}. - Po mo} se pru `a i kod tu ma ~e -

Kon tej ne ri za u ze li par kin ge i ko lo vo ze

PRAVI SE PLAN REORGANIZACIJE ZA POZNATU FABRIKU

Dobar glas daleko se ~uje Ro di te qi na vo de da je uda qe nost {ko le od sta na iz u zet no va `na, ali da o upi su pr va ka sve ~e {}e od lu ~u ju na osno vu to ga ko li ko je {ko la „na gla su“.

- Ta~ no se zna ko je {ko le va `e za do bre, ma da je mo je is ku stvo po ka za lo da je znat no va `ni je da li je u~i te qi ca do bra.

Ta ko |e, ro di te qi ma je sve zna ~aj ni je i da li {ko la or ga ni zu je dnev ni bo ra vak i na ko ji na ~in. [ko la u ko ju mo je de te ide „@ar ko Zre wa nin“ va `i za {ko lu sa naj bo qim dnev nim bo rav kom - ka `e Bi qa na K, maj ka.

9

ZBOG DIVQE GRADWE I NEBRIGE INVESTITORA

E| {eg otva ra vra ta na pro le }e Sta ra stre qa na E| {eg, u Uli ci An to na ^e ho va 4, na pro le }e bi tre ba lo da za bli sta no vim sja jem. Iako je lo {e vre me pre ki nu lo ra do ve na ovom sta rom zda wu, ~im je sneg stao i tem pe ra tu ra se pri bli `i la plu su, rad ni ci su na sta vi li da mal te ri {u unu tra {wost objek ta, dok re sta u ra to ri i sli ka ri Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re ra de na ta va ni ci u cen tral noj sa li.

- Za vr {i li smo re sta u ra ci ju ko mlet ne ta va ni ce, sta bi li zo va li gip sa ne de lo ve i sa ni ra li pu ko ti ne, ta ko da sa da mo gu da se iz vo de ta ko zva ni fi ni ra do vi, da kle osli ka va we i po zla ta - ob ja {wa va ju iz Za vo da.

Ta va ni ca cen tral ne sa le naj a trak tiv ni ji je deo E| {e ga te joj se po sve }u je po seb na pa `wa. Ka ko bi se mo glo sli ka ti, po treb na je mi -

ponedeqak5.mart2012.

wa od re |e nih pi sa nih do ku me na ta, ali i u osta lim obla sti ma u ko ji ma je po treb na po dr {ka sa mo stal nom `i vo tu ko ri sni ka.

Do da je da su sve va `ne in for ma ci je bit ne i oso ba ma o{te }e nog slu ha, ali da one ~e sto do wih ne do pi ru na ade kva tan na ~in. Re gi stro va we svih tih pro ble ma, na ko je oso be o{te }e nog slu ha sva ko dnev no na i la ze, jo{ je dan je ciq ovog pro jek ta.

Po da ci o wi ho vim stvar nim po tre ba ma za uslu ga ma pre vo |e wa, po mo }i }e da se de fi ni {e i neo p hod na po dr {ka dr `a ve, ka ko bi se pra vo na tu ma ~a de fi ni sa lo u na cr tu Za ko na o upo tre bi zna kov nog je zi ka. Mar ko vi }e va ka `e da }e ser vis ra di ti jo{ tri me se ca, ali da se na da ju i pro du `et ku pro jek ta ko ji je po dr `a lo Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke.

Pre vo di la~ ke uslu ge ko ri sni ci mo gu za ka za ti po ne deq kom i ~e tvrt kom od 18 do 21.30 ~a so va, kao i utor kom, sre dom i pet kom od 8 do 11.30 ~a so va li~ no u pro sto ri ja ma Or ga ni za ci je glu vih No vi Sad, Mi le ti }e va uli ca 18, po ru kom na broj 065/467-06-17, na mejl pre vo di lac ki ser vis@gmail.com ili pu tem skaj pa gde je ko ri sni~ ki na log „pre vo di la~ ki ser vis”.

A. J.

- Broj de ce nam se sva ke go di ne po ve }a va, {to ve ro vat no ima ve ze sa do brim uslo vi ma. Ima mo in ter nu {kol sku te le vi zi ju, elek tron ski dnev nik, {kol ski par la ment, elek tron ske no vi ne ko je pra ve u~e ni ci, kao i sa rad wu sa ino stran stvom. Ro di te qi ma po seb no od go va ra dnev ni bo ra vak - ka `e Mu {ic ki.

U no vo sad skoj op {ti ni ima 34 osnov ne {ko le. Ove {kol ske go di ne upi su ju se de ca ro |e na 2005. kao i de ca ro |e na u ja nu a ru i fe bru a ru 2006. go di ne. Ro di te qi mo gu da upi {u i svo je pr va ke ko ji su ro |e ni po sle 1. mar ta 2006. go di ne, ali za to je po treb na po tvr da psi ho lo ga o psi hi~ koj sprem no sti.

Q. Nato{evi}

Za Fa bri ku mo tor nih de lo va „Mo tins„ u ste ~a ju za i te re so va no je dva ov da {wa ku pa ca i dva stra na ine sti to ra, ali je jo{ ra no go vo ri ti o to me na ko ji }e na ~in fa bri ka iza }i iz kri ze.

- Ne bi `e leo da za po sle ni ima ju ve li ka o~e ki va wa, jer je jo{ sve u fa zi do go vo ra. Raz go va ra se o stra te {kom part ner stvu, ku po vi ni i pre u zi ma wu de la fa bri ke - ka zao je po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin.

On na vo di da to kom na red ne sed mi ce tre ba da se sa sta ne rad na gru pa s Fa kul te ta teh ni~ ki na u ka ko ja pri pre ma plan re or ga ni za ci je fa bri ke, od no sno po kre ta we pro iz vod we.

- O~e ku jem da }e rad na gru pa na tom sa stan ku iza }i s pred lo gom ka ko fa bri ka po no vo da sta ne na no ge - is ta kao je Va sin. U fa bri ci je u to ku po -

pis in ven ta ra i pri ja va po tra `i va wa po ve ri la ca. Ste ~aj je uve den 19. ja nu a ra, a pr vo ro ~i {te tre ba lo bi da bu de u mar tu.

Raz voj na ban ka Voj vo di ne, kao naj ve }i po ve ri lac, po kre nu la je ste ~aj u na me ri da se „Mo tins„ re or ga ni zu je. Ina ~e, „Mo tins„ je bio naj u spe {ni ja fa bri ka u me tal skom kom plek su u gra du, a i {i re.

Go to vo ce lo kup nu pro iz vod wu fa bri ka je iz vo zi la za po zna tog ku pa ca u arap ske ze mqe i na za pad no tr `i {te. Zbog du ga za stru ju od oko 50 mi li o na di na ra sta la je pro iz vod wa po {to je po ~et kom ju na pro {le go di ne “Elek tro voj vo di na” is kqu ~i la elek tri~ nu ener gi ju. Od ta da se po ku {a va na }i re {e we za iz la zak fa bri ke iz kri ze. U me |u vre me nu su za po sle ni, ko ji ma se du gu je se dam i po pla ta, upu }e ni na Tr `i {te ra da.

Z. Deli}

DO POSLA I BOQEG @IVOTA UZ ZNAWE STRANOG JEZIKA

No vo sa |a ni u~e nor ve {ki, {ved ski...

No vo sa |a ni se sve ~e {}e od lu ~u ju da u~e je zi ke ko - skim... Ze mqe Da le kog is to ka pri vla ~e na {e qu de ji ne pri pa da ju gru pi zva ni~ nih svet skih je zi ka, po - jer su da le ke, a o wi ma mo gu mno go da sa zna ju pre ko put en gle skog i ne ma~ kog. [ko le stra nih je zi ka oba - in ter ne ta, pa se on da od lu ~e na u~e we je zi ka - do da je ve zno nu de kur se ve ovih je zi ka, kao i fran cu skog, To ro vi}. ita li jan skog i {pan skog, ali sve je ve }a po nu da kur Ka ko ka `e, in te re so va we je naj ve }e za nor ve {ki i se va nor ve {kog, {ved skog, ja pan skog, ko rej skog i ki - {ved ski, naj ma we po la zni ka ima na kur su he brej skog ne skog. ko ji se ta ko |e iz u ~a va u ovoj {ko li, a u~e ni ci su ma - Ka da su tur ske se ri je do `i ve le eks pan zi ju bi lo je hom sred wo {kol ci i stu den ti. mno go za in te re so va nih za u~e we tur skog, ali, uglav Iva na Ma ce do ni}-Ere mi} iz Cen tra stra nih je zi nom su se ras pi ti va li, a ma wi broj se za dr `ao na kur - ka „Lin gua„ po tvr |u je ~i we ni cu da je u~e we nor ve su. S dru ge stra ne, ve li ko ine tre so va we vla da za kur - {kog u eks pan zi ji i da su u~e ni ci uglav no me di ci na se ve nor ve {kog i {ved skog, jer sve vi {e qu di vi di ri ko ji vi de pri li ku za za po sle we u Nor ve {koj. per spek ti vu u ovim ze mqa ma vi so - Su de }i po uti sci ma pro kog `i vot nog stan dar da - ob ja Ima i onih koji strani jezik fe so ri ce ko ja pre da je nor ve {wa va Mi la To ro vi} iz Je zi~ kog {ki, oni ko ji po ha |a ju kurs u~e iz ~iste qubavi prema cen tra „Lajf ko lex„. vred ni su, br zo na pre du ju i nekoj zemqi i kulturi I arap ski je zik je mno gi ma in re dov no ra de i ve `ba ju kod te re san tan, jer je pot pu no dru ga ~i ku }e, {to je va `no za u~e we ji i neo bi ~an zbog na ~i na pi sa wa i go vo ra, a u~e ga je zi ka. Sve je vi {e su gra |a na ko ji `e le da u~e ru ski, uglav nom zbog po slov ne per pek ti ve. Me |u tim, po red uglav nom jer im se do pa da je zik i sma tra ju da }e im onih ko ji se na u~e we je zi ka od lu ~u ju zbog po sla, ima po mo }i u po slu. Kurs ki ne skog je zi ka pri vu kao je ne i onih ko ji u~e iz ~i ste qu ba vi pre ma ne koj ze mqi i ko li ci nu No vo sa |a na, ali mno gi i od u sta nu, ma da su kul tu ri. de }i po bro ju ki ne skih pro dav ni ca, za o~e ki va ti je da - Por tu gal ski uglav nom u~e za qu bqe ni ci u taj je - }e nam ovaj je zik bi ti sve po treb ni ji - ka `e Ma ce do zik, a to je slu ~aj i sa ki ne skim, ko rej skim, ja pan - ni}-Ere mi}.

J. Zdjelarevi}

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak5.mart2012.

DNEVNIK

c m y

10

БАЗАР ЗДРАВЉА У КУЦУРИ

Лекари ближи мештанима села

КУЦУРА: Општа болница Врбас и Дом здравља „Вељко Влаховић” у сарадњи са општином Врбас организовали су Базар здравља у Куцури. Становници овог села врбаске општине искористили су прилику да у просторијама Месне заједнице бесплатно и без здравствене кљижице измере крвни притисак, ниво шећера, триглицерида и холестерола у крви, затим да се посаветују са лекарима специјалистима, као и да измере телесну масу, висину и израчунају индекс телесне масе, добију физиотерапеутске услуге, ураде мониторинг срчаног ритма и добију савете о правилној исхрани. Директорка врбаског Дома здравља Брајана Николић изразила је задовољство због великог одзива мештана Куцуре: - До сада смо организовали преко 40 Базара здравља и увек позивамо грађане да се одазову како би сазнали нешто више о свом здравственом стању - рекла је Николић. Директор Опште болнице Врбас Петар Грегорински је најавио да после краће зимске паузе здравствене установе врбаске општине настављају са организацијом База-

ра здравља, који имају превентивни карактер. Лекари ће одавде, уколико за то постоји потреба, упутити грађане на детаљније прегледе, додао је Грегорински. Помоћник председника општине Врбас Вукашин Вујичић каже да се ова манифестација успешно организује већ неколико година и да ће следећи Базар здравља бити одржан 17. марта у Савином Селу.

- Циљ ових акција је превенција болести са једне стране, а са друге

стране желимо да изађемо у сусрет становницима наше општине који живе удаљено од Домова здравља да могу и на овај начин да преконтролишу своје здравствено стање казао је Вујичић. Организатори ове манифестације најављују да ће у наредном периоду бити организовани Базари здравља по свим насељеним местима врбаске општине, као и у просторијама градских месних заједница. М. Кековић

Рачунар удружењу дијабетичара КИКИНДА: Друштво за борбу против шећерне болести у Кикинди је од локалне самоуправе и Канцеларије за младе добило рачунар, који ће им користити у даљем раду. Уручујући поклон председник општине Илија Војиновић је позвао грађане да искористе добре и корисне савете које у борби против дијабетеса овде могу добити.

- Друштво сада има све што је неопходно за помоћ и превенцију дијабетеса. Рачунар ће нам много помоћи, пре свега, за вођење статистике. Планирамо ускоро да активирамо и

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (11.10, 15.10), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12.30), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12, 13, 14), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (11, 11.15, 13.10), „Ma pe tov ci” (14.15), „Ku pi li smo zoo vrt” (13), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 19.45, 20, 22.15), „I u do bru i u zlu” (20.20, 22.40), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (13.50, 15.50), „Ovo zna ~i rat” (18.30, 22.20), „@u} ko - pri ~a o Ra di vo ju Ko ra }u” (15.05), „Kr vo pro li }e” (22.30), „Rat ni kow” (16.45, 19.30, 22.10), „Dr vo `i vo ta” (17.45), „Dok tor Rej i |a vo li” (19), „Ne spo koj ni„ (22)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Ro do qup ci„ (19.30), Sce na „Jo van \or |e vi}” ope ra „Kar mi na Bu ra na” (20) No vo sad sko po zo ri {te „De set za po ve sti Ru dol fa He sa„ (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Goran Vitomira Batakovi} (1962) - ispra}aj u 9.45 sati, Rajka Danila Felbab (1943) u 10.30, Marica Mihajla Mili}evi} (1958) u 11.15, Melita \er|a Ke~ke{ (1923) u 12, Du{an Dragoquba Mihajlov (1941) u 12.45, Gizela Stevana Jovanovi} (1925) u 13.30, Milan Du{ana Stupar (1947) u 14.15 i Aleksandar Todora Atanackovi} (1931) u 15 sati.

Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Mileva Save Radoni} (1929) u 15 ~asova.

ЕКГ апарат, па ће грађани снимак моћи да носе свом лекару код којег се лече од дијабетеса рекао је председник Друштва за борбу против шећерне болести др Слободан Каленић. Грађанима ће ускоро бити на располагању вага за мерење телесне масноће, која је, такође, добијена од локалне самоуправе. Општина је, каже др Каленић, обезбедила и довољно потрошног материјала за мерење шећера у крви, па се ова анализа бесплатно ради за све грађане, у просторијама Друштва, сваког петка од 8 до 10 сати. А.Ђ.

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ИНИЦИЈАТИВА РОДИТЕЉА У АДИ НИЈЕ ПРИХВАЋЕНА

Превозници возе својим темпом

АДА: Иницијатива родитеља средњошколаца из ађанске општине, који су затражили од превозника да им се од цене месечне карте за март одбије део унапред плаћене карте за фебруар, који због ванредне ситуације није искоришћен, није наишла на разумевање правозника. Није помогао ни разговор председника ађанске општине Золтана Билицког са руководиоцем превозника „Молпревоз” из Мола, јер како је саопштено преовладало је решење које су наметнули већи партнери у овом послу. Заједничким споразумом три превозника са овог подручја

„Молпревоза” из Мола, „Севертранса” из Сенте и „Бечејпревоза” из Бечеја већ годинама средњошколцима се издају обједињене месечне карте, којим ученици могу да користе услуге превоза сва три превозника. Приликом куповине карата за март, ђацима ће се наплаћивати пуна цена карте, без обзира на то што, за време ванредне ситуације, када није било наставе, аутобуси нису саобраћали. Превозници су одлучили да ђаци некоришћење превоза у фебруару компензирају радним суботама и оне недеље којом је продужена школска година. М. Мр.

ponedeqak5.mart2012.

КУД „ПЕТЕФИ ШАНДОР” У МУЖЉИ

Хаварија отказала приредбе

МУЖЉА: Хаварија у систему грејања пореметила је у овим зимским данима рад Културно – уметничког друштва „Петефи Шандор” из Мужље и због тога су морале да се одложе све планиране манифестације, рекла је његова председница Ерика Олах Венцел. Она је, приликом посете председника Скупштине града Зрењанина Александра Мартона и члана Градског већа Тибора Ваша овом КУД-у, казала да се све то десило због финансијске немогућности да се одржава грејање.

- Рад друштва успевамо да организујемо захваљујући конкурсима, цивилним организацијама које нам притичу у помоћ, личним ангажовањем наших чланова, а пуно нам значи и подршка локалне са-

моуправе - истакла је Олах Венцел. По речима Тибора Ваша, КУД „Петефи Шандор” један је од носилаца културних активности мађарске националне заједнице у региону. Он је додао да се рад овог, али и осталих културно - уметничких друштава, мора посматрати с више аспеката.

- Осим рада на очувању културне баштине, у њима се окупља велики број младих, којима је то, нарочито у сеоским срединама, често једина могућност за забаву, дружење и изласке. Ако то узмемо у обзир, ова друштва имају знатно већи значај него што им се придаје у урбанијим срединама. Морају се стога наћи нека системска решења и што се тиче положаја дру-

штва и што се тиче њиховог финансирања – нагласио је Ваш. Мартон је оценио да је мужљански „Петефи Шандор” једно од најуспешнијих културно - умет-

БЕЧЕЈЦИ НЕГОДУЈУ ЗБОГ НЕРЕДОВНОГ ВОДОСНАБДЕВАЊА

Протест разводњен, а славине суве БЕЧЕЈ: Ником у Бечеју није лако због неуредног снабдевања водом и неуравнотеженог притиска, али док једни показују разумевање за проблеме с којима се носи ЈП „Водоканал” као произвођач и дистрибутер питке воде, други негодују и одбацују сва објашњења. На позив суграђанина Драгана Шимића ови други су се у суботу у подне окупили у центру Бечеја како би протествовали због актуелног стања снабдевању водом.

- Скуп сам пријавио полицији, као грађанин који је незадовољан водоснабдевањем. Циљ је да скренемо пажњу на проблем који нас доводи до очајања. Очекивао сам далеко већи одзив суграђана, јер сам убеђен да је актуелним стањем незадовољно далеко више корисника, а био сам сигуран да неће доћи нико од надлежних да нам објасни зашто немамо редовно снабдевање водом - рекао нам

је организатор скупа Драган Шимић. Он је нагласио да нема замерки на рад радника у ЈП „Водоканал” који су доказали пожртвовање у отклањању кварова у тешким условима, али сматра да је узрок невоља са водом у Бечеју у слабој организацији „Водоканала” и у одизмеђу општине као носима оснивача и овог јавног предузећа. Стотинак незадовољних подржало је Шимићеве оцене које су излазиле из теме протеста, па је скуп попримио политичке конотације. Договорено је, ако се у међувремену не поправи ситуација у водоснабдевању, да се на истом месту поново организује протест за две недеље. Од 13. фебруара ЈП „Водоканал” увело је водоснабдевање по режиму са периодима јачег и слабијег притиска. Стандардно водоснабдевање је у периодима од 5 до 8, 14 до 16 и 19 до 22 сата, а у оста-

11

лим периодима у водоводној мрежи је смањен притисак, док станови на трећем и вишим спратовима тада, готово, да и немају воде. Разлог за увођење рестрикције у водоснабдевању, појашњава дистрибутер, лежи у томе што је дошло до опадања издашности старих бунара на водозахватном пољу. Јесенас су отворене три нове бушотине, али је само једна привремено повезана у систем водоснабдевања, док преостале две чекају да се обезбеде средства за то.

- Све док се и преостале две нове бушотине не повежу у систем водоснабдевања имамо производњу воде на нивоу од око 82 литра у секунди, што је недовољно за несметано водоснабдевање, па смо били принуђени да уведемо режим са периодима јачег и слабијег притиска, појашњава разлог новонастале ситуације Жолт Галус, директор ЈП „Водоканал”. В. Јанков

Драган Шимић говори на протесту

ничких друштва на територији града Зрењанина, које показује да се може водити рачуна о баштини националних заједница. Ж. Б. СЕМИНАР ЗА РАДНИКЕ УПРАВЕ И ЈП-a

Оснаживање институције омбудсмана АПАТИН: Институција Покрајинског омбудсмана уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснажење жена је реализовала пројекат у Апатину. Циљ је оснаживање институције омбудсмана за поступање у области равноправности полова и подизању свести јавности о кршењу права и дискриминације на основу пола, брачног и породичног статуса и могућности заштите жена. На овом семинару учествовали су запослени у апатинској општини као и они из јавних предузећа и установа. О значају институције, као и о организацији јавних служби чији је оснивач Покрајина или општина говорила је Даница Тодоров, заменик омбудсмана АП Војводине са сарадницима. Ј. П.

Милионске штете због крађа

АПА ТИН: Штете коју су направили лопови за свега два месеца, крадући поклопце за шахтове, сливне решетке, клупе, поклопце на канделабрима, саобраћајне знакове, корпе за отпатке, мере се милионима, због чега ће Дирекција за изградњу града, заједно са комуналном инспекцијом и полицијом, појачаном контролом и проналажењем починилаца, покушати спречити даље лоповлуке. За само један дан у три улице нестали су поклопци са шахтова и сливне решетке и већ следеће ноћи поклопци за електричне инсталације на стубовима јавне расвете. На шеталишту крај Дунава нестале су две клупе са носачима од гвожђа. Само један поклопац за шахту,

зависно од материјала, кошта од 5.000 до 8.000 динара, једна клупа око 30.000 динара, а лопови гвоздене делове ломе и продају на отпаду за 500 динара.

-Намеравамо да, уз помоћ општинске комуналне инспекције и полиције, појачамо контролу возила којима се превози отпад, као и да затражимо већу контролу откупних ста- Вредни поклопци се продају у бесцење Он још апелује на грађане да ница отпада којих је у Западнобачком округу неколико - каже пријаве крађу систему 48, Цендиректор Дирекције за изградњу тру за обавештавање, или полиграда Милан Павковић. цији. Ј. П.

ВИШЕ ПАРА МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА

Ко ли ко ста нов ни ка, то ли ко нов ца

КИ КИН ДА: Општинско веће Кикинде донело је одлуку о расподели буџетских средстава за месне заједнице за текућу годину. Средствима из буџета општине Кикинда, у износу од 23 милиона динара, финансираће се спортски клубови, културна друштва и удружења грађана. И буџетом Јавног предузећа Дирекција за изградњу града, за потребе месних заједница, издвојиће се 35 милиона динара.

- Средства ће селима бити расподељена сразмерно броју становника, као и прошле године. Прили-

ком деделе новца узет је у обзир нови попис становника рађен прошле године. На жалост, број становника у ме сним заједницама значајно се смањује. У већим селима то се мање примећује, док је у местима где је број становника пао испод хиљаду то веома приметно каже члан Општинског већа Имре Кабок. На годишњем нивоу за спорт, културу и удружења грађана Банатска Топола добиће 1,8 милиона динара, Банатско Велико Село – 2,5, Башаид -2,8, Иђош – 2,2, Мо-

Млади у канцеларији 14 СУБОТИЦА: На састанку у Суботици између представника градске управе и невладиних организација у начелу је договорено да је граду потребна канцеларија за младе. Суботица је имала Регионалну канцеларију за младе која је престала да ради прошле године и тада је покренута идеја да се оформи локална канцеларија.

- Имали смо прилику да видимо да се доста невладиних организација окупило у неформалну мрежу, раду иницијативе о оснивању ло-

калне канцеларије за младе. Усвојили смо идеју и начелно договорили будућу сарадњу. Регионална канцеларија за младе није била функционална, јер је била мегаломанска, за 14 општина - рекао је члан Градског већа задужен за спорт, омладину и туризам Немања Симовић. На састанку је договорено да локална канцеларија за младе чији ће рад финансирати град буде смештена, на Отвореном универзитету, на другом спрату, у канцеларији број 14. С. И.

крин – 3,7, Руско Село – 2,6, Сајан 1,9 , док је за Наково и Нове Козарце предвиђено по 2,3 милиона динара. Средстава обезбеђена у буџету Дирекције биће утрошена на приоритетне послове у селима, о чему ће одлучивати председници месних заједница. Из буџета Дирекције Банатска Топола добиће 2,6 милиона динара, Банатско Велико Село – 4, Башаид - 4,4, Иђош - 3, 4, Мокрин - 6,2, Руско Село 4,2, Сајан 2,8, а Наково и Нови Козарци добиће по 3,5 милиона динара. А. Ђ.

ponedeqak5.mart2012.

c m y

12

vojvodina / dru[tvo

ВАНДАЛИЗАМ НА МАСОВНОЈ ГРОБНИЦИ КОД ГАКОВА

Непознати починиоци оштетили споменик

ГАКОВО: Непознати починиоци оштетили су, пре неколико дана, подножје споменика који је 2004. године подигнут на месту масовне гробнице код Гакова. У овом селу сомборске општине, за време Другог светског рата је постојао логор, а од марта 1945. до јануара 1948. године ту је живот изгубило више од осам хиљада Немаца из Апатина, Сомбора и осталих места. На иницијативу Немачког националног савеза и Удружења „Гер-

хард” из Сомбора, а уз помоћ организације Подунавских Немаца из Немачке и донатора на месту масовне гробнице је 2004. године, 60 година после рата, подигнут велики крст. У подножју крста постављене су мермерне плоче са текстом којим се подсећа коме се подиже споменик и то на српском и немачком језику. На откривању спомен обележја присуствовало је тада више стотина људи, од високих званичника Покрајине, Србије до амбасадора Немачке у Бео-

Остаци мермерних плоча у подножју споменика

граду и потомака оних који су живот изгубили у логору Гаково и Крушевље. Многи су на откривање споменика и комеморацију стигли из Немачке, Аустрије и других европских држава.

- Према нашим сазнањима овај вандалски чин догодио се пре неколико дана. Поднели смо пријаву полицији против непознатих починилаца. Учињена је велика материјална штета која још није про-

цењена, али тешко је проценити нематеријалну штету, јер веровали смо да су времена када се уништавају споменици далеко иза нас рекао је Антон Бек, председник Удружења „Герхард” у Сомбору. Ово је први пут у протеклих осам година од постављања спомен обележја до данас да је споменик на масовној гробници у Гакову био мета вандала. Ј. Прелчец

dnevnik

BE TA NI JI ODO BREN DO PUN SKI RAD ZA PRO GRAM VAN TE LE SNE OPLOD WE

Usko ro do zvo la i za Su bo ti cu Ministarstvo zdravqa donelo je odluku da se GAK-u Klini~kog centra Srbije u Beogradu i Klinici za ginekologiju i aku{erstvo Vojvodine u Novom Sadu dozvoli da rade postupke vantelesne oplodwe i u dopunskom radu. O~ekuje se da istu dozvolu, ali tek nakon {to podnesu molbu, dobiju i GAK “Narodni front” u Beogradu i GAK Klini~kog centra „Ni{„ jer je zakqu~eno da bi se na taj na~in prevazi{la velika potra`wa parova za vantelesnom oplodwom.

Razlog za ovakvu odluku je obave{tewe Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe da GAK “Narodni front” i GAK Klini~kog centra nisu u mogu}-

~ekao – obja{wava ministar Stankovi}.

Po{to je u Ministarstvu zdravqa napravqena nova analiza potreba za vantelesnom oplodwom, u planu je da se od juna ove godine ovaj program pro{iri i na KBC “ Zemun” i Op{tu bolnicu u Subotici. U isto vreme, nije u planu novo raspisivawe tendera za ukqu~ivawe privatnih klinika u ovaj program. Naime, one su bile anga`ovane na tenderu da se urade procedure za 2.000 parova, a kada je to ispuweno, ugovor je prestao da va`i i za sada ne}e biti produ`avan. Me|utim, u RFZOu, koji, ina~e, pla}a postupke vantelesne oplodwe, ne odbacuju mogu}nost da se u proceduru po-

ПРЕМИЈЕРА ЗА ЈУБИЛЕЈ АРТ ЦЕНТРА У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Дани од снова Ајнштајнових СТАРА ПАЗОВА: Редитељ Мирослав Бенка, који је пре пет година у Старој Пазови са групом истакнутих уметника и пријатеља основао Арт центар „Хлеба и игара” у суботу је изашао пред пазовачку публику са премијером драме „Дани од снова Ајнштајнових”. Представом је овај редитељ, сценариста, глумац, дизајнер, речју мултимедијлни стваралац окупио врсне глумце какви су Марија Хлебјан у улози остареле и Марина Бако у улози младе Милеве Марић Ајнштајн, Андреј Верески као Ајнштајн и Зденко Кожик као Време, Судбина и Смрт. Бенка је причу утемељио на преписци Милеве и Алберта Ајнштајна с краја деветнаестог и првих година двадесетог века, уз коришћење и других материјала из њиховог живота да би трагичну љубав и стваралачку и људску

снагу својих јунака испричао на нов, топао начин, препун емоција, што је публика у препуној Позоришној сали у Старој Пазови изванредно примила. Награђена бурним аплаузом на крају, глу-

мачка екипа употпуњена и са троје малишана у улози деце знаменитих научника, поклонила се заједно са редитељем, уз крешчендо добро одабране музике, на сликовитој сцени која симбо-

лизује и несигуран, луталачки, нестабилан живот, и неумитну смрт, и великог научника и његове жене и сараднице, напуштене, саме, несрећне...Топлу људску причу Бенка је испричао на занимљив начин користећи уз позоришне елементе из његовог досадашњег рукописа и обиље нових, водећи и своје ликове и публику непрекидно кроз игру сна и стварности, до неумитног трагичног краја који главна јунакиња дочекује као олакшање, чак с надом у нешто лепше од патње и самоће у дотадашњем животу. Задовољан оним што је ансамбл донео на сцену као и реакцијом публике, редитељ је најавио да ће читава 2012. бити у знаку петогодишњице Арт центра „Хлеба и игара” замишљеног да осим позоришне негује и друге уметничке изразе. А. Мали

Свира „Свингс спирс” НОВИ БЕЧЕЈ: Поводом 8.марта, Међународног дана жена концерт београдског бенда „Свингс Спирс” одржаће се у позоришној сали Дома културе у Новом Бечеју у среду 7. марта. На репертоару је романтична музика 70-тих, 80-тих и 90-тих годна, страних и домаћих аутора у форми циганског џеза 30-тих гидина. Концерт ће почети у 19.30 сати, а карте по цени од 150 динара, у претпродаји су у Дому културе. М. К.

An ti de pre si vi na po zi tiv noj li sti

Позориштанце у школи БЕЛО БЛАТО: Нижи разреди Основне школе „Братство јединство” у Белом Блату имали су прилику да уживају у чаролијама речи и покрета позоришне трупе „Звездица” из

Зрењанина. Разиграни аниматори, јасни у намери да малишанима дочарају специфичне односе унутар једне дечије приче, одушевили су белоблат-

ске ђаке. А при самом крају приче и деца су била укључена у њу, као активни глумци.

- Један интерактиван приступ у позоришној представи свакако ће додатно мотивисати малишане да можда и они једног дана крену стопама глумаца. Време ће сигурно показати да је овај вид активног усвајања знања из различитих, школских и животних области, веома битан управо у школској мотивацији. А можда, у перспективи и као значајан мотивациони фактор у избору занимања – истиче директор школе „Братство јединство” Милан Недељков. Ж. Б.

nosti da prime vi{e pacijenata novo ukqu~i i privatni sektor do juna u redovnom radnom vre- ako bude iskazana potreba za menu jer su im kapaciteti puni. tim, odnosno ako se pove}a broj Po{to se procewuje da oko parova koji `ele da se ukqu~e u 300.000 parova u Srbiji ima pro- taj program i na taj na~in ostvablema sa sterilitetom i da je re potomstvo. mnogima jedino re{ewe odlazak U proteklih pet godina u Srna vantelesnu oplodwu, odlu~e- biji je vantelesnom oplodwom no je da se kroz ro|eno vi{e od dozvolu za do2.000 beba. Kada U proteklih pet punski rad {to neki par do|e u ve}em broju wih bolnicu, mora da godina u Srbiji je omogu}i da do|u pro|e ~itavu vantelesnom do dugo `eqenog proceduru koja oplod wom ro |e no deteta. Predsedpodrazumeva vi{e od 2.000 beba brojne analize. nik Republi~ke stru~ne komisiU roku od {est je za program vantelesne oplod- meseci radi se vantelesna we dr Zo ran Stan ko vi} obja- oplodwa i to vreme se ne ra~una {wava da neke klinike nisu go- kao ~ekawe. Ministar Stankodinama uspele da pove}aju svoje vi} zbog toga i tvrdi da u dr`avkapacitete i da se zato tra`i nim klinikama ne postoji lista na~in da se to promeni. ~ekawa jer se polugodi{wa pri– Dopunski rad }e podmiriti prema za vantelesnu oplodwu ne potrebe ve}eg broja parova, a dr- smatra stavqawem na listu ve} `ava }e pla}ati te procese. Po- procedurom koja se mora obavizitivno je {to su kapacitete po- ti da bi se stiglo do vantelesne ve}ale klinike u Ni{u i Novom oplodwe. Uspe{nost vantelesne Sadu. Mo`e se dogoditi da se ne- oplodwe u na{im zdravstvenim kom paru, iako mu je Beograd naj- ustanovima je od 20 do 25 odsto i bli`i grad, preporu~i da ode na po tome smo na nivou ostalih drvantelesnu oplodwu upravo u `ava u svetu.

Ni{ ili Novi Sad da bi mawe Q. Ma le {e vi}

Сунце измамило царске птице

АПАТИН: Јато од више од стотину лабудова сунце је довело до зимновника у рукавцу Дунава где су сатима уживали. Многи од њих су изашли и на обалу „протежући“ ноге, али и пасући траву. Јато изазива велико интересовање Апатинаца, поготово младих који долазе и хране ове царске птице. Ј. П.

– Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe stavio je na pozitivnu listu lekova terapiju antidepresivima, koju }e u budu}e u potpunosti finansirati Fond – izjavio je ju~e direktor Alek san dar Vuk sa no vi} za RTS. – Antidepresivi su do sada bili nedovoqno zastupqeni na ovoj listi. Pacijenti koji boluju od depresije su veoma brojni. Smatra se da }e do 2020. godine depresija biti drugo po u~estalosti oboqewe, koje onemogu}ava one koji boluju da vode normalan `ivot sa porodicom i na poslu.

Direktor RFZO -a je napomenuo da }e nova terapija lekovima, koji su 29. februara stavqeni na pozitivnu listu pacijentima s depresijom omogu}iti da vode `ivot gotovo potpuno normalno.

Govore}i o dugovima Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe, Vuksanovi} je istakao da se zbog nepla}enih doprinosa Fondu duguje 84 mi-

lijarde dinara i dodao da je zna~ajan deo te sume nenaplativ, ali da je 34 milijarde mogu}e naplatiti.

– Zdravstvena kwi`ica mo`e biti overena samo onome ko redovno i u punom iznosu upla}uje zdravstveno osgurawe – naveo je Vuksanovi}, dodaju}i da ima poslodavaca koji upla}uju iznos mawi od potrebnog.

Direktor RFZO-a je napomenuo da nesta{ica citostatika „5-fluorouracila” postoji zbog toga {to je proizvodwa tog leka mawa od realnih potreba, ali da }e tr`i{te Srbije za dve ili tri nedeqe biti snabdeveno tim citostatikom.

– Nesta{ica je posledica ~iwenice da je prizvodwa ovog citostatika u svetu mawa nego {to su potrebe, pa se to reperkutuje i na nas. ^im jedna fabrika iza|e iz proizvodwe, javi se nesta{ica na globalnom tr`i{tu – naveo je Vuksanovi}.

dRU[TvO

dnevnik

ponedeqak5.mart2012.

DR@AVNI SEKRETAR BOGOQUB [IJAKOVI]:

Od nos dr `a ve i cr kve ve o ma do bar Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu ve ra Bo go qub [i ja ko vi} iz ja vio je ju ~e da je od nos dr `a ve i Srp ske pra vo slav na cr kve ve o ma do bar, da ne zna ka da je u mo der nim vre me ni ma bio bo qi, de man tu ju }i isto vre me no me dij ske na vo de da je, bez zna wa pa tri jar ha Iri ne ja, hteo da or ga ni zu je sa sta nak pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a s „mla |im vla di ka ma”.

– To je ne za mi sli vo i glu po. I uvre dqi vo. Ne ve ru jem da po sto ji to li ko ne zna we, a zle na me re iz gle da ne ma ju gra ni ca – ka zao je [i ja ko vi} u in ter vjuu Ta nju gu.

On je po tvr dio da je ini ci rao i pri pre mao sa sta nak vla di ka kod pred sed ni ka Ta di }a, do dav -

{i da je o~i gled no da ga ni je do bro pri pre mio ~im je od lo `en i da sno si od go vor nost za to.

– Od lo `en je zbog krat ko }e vre me na za for mal ni ju pro ce du ru po zi va wa i zbog ne mo gu} no sti pri su stva ne kih zbog vre men skih ne pri li ka – ka zao je [i ja ko vi}.

Ina ~e, po we go vim re ~i ma, sa sta nak kod pred sed ni ka Re pu bli ke je iz raz od go vor nog i pri me re nog od no sa Ta di }a pre ma SPC i, uop {te, ver skoj stvar no sti u Sr bi ji. [i ja ko vi} je ne gi rao da pri pre ma „te ren za pen zi o ni sa we vla di ke ba~ kog Iri ne ja Bu lo vi }a„ jer „pu ca” na we go vu po zi ci ju de ka na Bo go slov skog fa -

kul te ta u Be o gra du. Pen zi o ni sa we, ob ja snio je on, ni je ni u we go voj mo }i, ni u we go vom hte wu te, su prot no to me, on „pri ja teq skom pri vr `e no {}u i de lat nom po sve }e no {}u” go di na ma na sto ji da pri po mog ne vla di ki Iri ne ju ba~ kom, za ko ga ka `e da to li ko du go da je ne mer qiv i je din stven do pri nos SPC i Bo go slov skom fa kul te tu. On je ne gi rao i da „pu ca na po zi ci ju de ka na” tog fa kul te ta. [i ja ko vi} ka `e da pri pa da oni ma ko ji sma tra ju da cr kva tre ba da ima ve }u ulo gu u jav nom `i vo tu, {to je i trend u EU da, ka ko ka `e, vla de pod sti ~u ak ti van di ja log s cr kva ma o svim va `nim dru {tve nim pi ta wi ma,

ali i kon kret nim so ci jal nim, eko nom skim, pa i po li ti~ kim.

O po lo `a ju SPC u Cr noj Go ri, [i ja ko vi} ka `e da je ne do pu sti vo da se SPC ne pri zna je pra vo na iden ti tet pa on da i sva ko dru go pra vo. Re {e we ta kvom sta tu su on vi di u ko na~ nom do no {e wu Za ko na o prav nom po lo `a ju cr ka va i ver skih za jed ni ca. [i ja ko vi} je is ta kao da Mi ni star stvo ve ra i di ja spo re ni je bi lo ukqu ~e no “u ini ci ja ti vu Tur ske o ob je di wa va wu Islam ske za jed ni ce“. On je uka zao na to da ta ver ska za jed ni ca ve} ne ko li ko go di na na stu pa kao iz ri ~i ti opo nent dr `av noj po li ti ci Sr bi je.

NOVOBE^EJSKI „VELIKOGOSPOJINSKI DANI” NAJBOQA MANIFESTACIJA U 2011.

Iz Ba la {e vi }e ve pe sme na pr vo me sto No v o b e ~ ej s ki “Ve l i k o g o spo jin ski da ni”, ko ji su za sa mo ne ko li ko go di na us pe li da se na met nu kao jed na od naj ve }ih tu ri sti~ kih ma ni fe sta ci ja u Sr bi ji i ko ji su ra ni je ope va ni i u pe smi \or |a Ba la {e vi }a, do bi li su jo{ jed no pri zna we.

Ovaj he pe ning, ko ji je pri vu kao pa `wu vas ko li k e jav n o s ti, ka k o oda bi rom iz vo |a ~a, me |u ko ji ma su bi li Se ve ri na, @eq ko Jo ski mo vi} i Zdrav ko ^o li}, ta ko i ra znim, ne sva ki da { wim pro g ra m i m a, kao {to je ga | a w e pred s ed n i k a op { ti n e No vi Be ~ej Mi li vo ja Vre b a l o v a ba l o n i m a pu we nim vo dom, do bio je na gra du “Tu ri sti~ ka sla ga li ca” kao naj bo qa tra d i c i o n al n a ma n i fe sta ci ja u 2011. go di ni. Do de qu ju je or ga ni za to ri do ma }ih ma ni fe sta ci ja, a pri zna wa su uru ~e na na stru~ nom sku pu ko ji je or ga ni zo va la re dak ci ja “Vo di ~a kroz tu ri sti~ ke ma ni fe sta ci je”, u sa rad wi s Pri vred nom ko mo rom Sr bi je.

Di rek tor “Ve li ko go spo jin skih da na” Sa {a [u }u ro vi} is ta kao je da je pri zna we kru na uspe ha, do dav {i da je to re zul tat du go go di {weg ra da. On je ka zao da se ma ni fe sta ci ja

odr `a va 18 go di na, a la ne je, to kom pet da na tra ja wa, oku pi la oko 160.000 po se ti la ca, ko ji su ima li pri li ku da u`i va ju u spo ju tra di ci o nal nog i no vog.

– “Ve li ko go spo jin ski da ni” pra vi su pri mer ka ko jed na tu ri sti~ ka ma ni fe sta ci ja mo `e po kre nu ti ceo grad, do pri ne ti we go vom bren du i una pre di ti pri vre du ne kog kra ja – is ta kao je [u }u ro vi}, do da ju }i da je pre {est go di na pr vi put oti {ao na se mi nar ko je je or ga ni zo va lo udru `e we “Tu -

ri sti~ ke ma ni fe sta ci je”, gde je na u ~io {ta to tre ba da sa dr `i ne ki he pe ning da bi se raz li ko vao od dru gih.

Po we go vim re ~i ma, or ga ni za to ri no vo be ~ej ske svet ko vi -

ne tru de se da ona uvek svo jim pro gra mom bu de dru ga ~i ja, da se ne te me qi sa mo na kon cer ti ma ve} da pro pa gi ra i voj vo |an ske et no-mo ti ve – tak mi ~e we u ku va wu ri bqe ~or be, tam bu ra {e, ka ru ce, za pre ge i sli~ no.

Je dan od ku ri o zi te ta, ka da je re~ o ovoj pi to moj va ro {i

na oba li Ti se, je ste da grad ko ji je do `i veo iz u zet nu eks pan zi ju u tu ri zmu – ne ma tu ri sti~ ku or ga ni za ci ju. Pred sed nik no v o b e ~ ej s ke op { ti n e Mi li voj Vre ba lov ob ja {wa va da je po slo ve ko ji ma se ba vi la tu ri sti~ ka or ga n i z a c i j a vi { e ne g o uspe {no pre u ze la lo kal na sa mo u pra va.

– To se u na {em slu ~a ju po ka za lo kao do bar re c ept, na ko j em nam za vi de mno ge tu ri sti~ k e or g a n i z a c i j e ko je ima ju lo {u ko mu ni k a c i j u sa svo j im pred s tav n i c i m a vla sti. Osim po qo pri vre de, u No vom Be ~e ju je stra te gi jom raz vo ja tu ri z am pro g la { en jed nom od naj p ri o r i t et ni jih gra na ko ji ma }e se ba vi ti lo kal na sa mo u pra va. Te dve gra ne, ta ko |e, u va ri jan ti se o skog tu ri zma i te ka ko ima ju ve ze – na gla sio je Vre ba lov, uz na po me nu da se, osim evi dent nog uspe ha “Ve li ko go spo jin skih da na”, po ja vio jo{ je dan do ga |aj u No vom Be ~e ju ko ji sve vi {e pri vla ~i pa `wu tu ri sta, a to je vi kend ka da Ti sa cve ta a u ve ~er wi sa ti ma se s oba le re ke pu {ta ju za pa qe ne plu ta ju }e sve }e qu bav nih `e qa. @. Balaban

Kam pa wa FTN-a na Saj mu obra zo va wa Fa kul tet teh ni~ kih na u ka na stu pio je pro {le ne de qe na Osmom me | u n a r od n om saj m u obra zo va wa „Pu to ka zi“ u „Ma ster„ ha li No vo sad skog saj ma.

To je do ga |aj ko ji afir mi {e obra z ov n e in s ti t u c i j e sred wo { kol s kog i vi s o k o { kol skog ni v oa u ze m qi i ino stran stvu, a za in te re so va ni ma za na s ta v ak {ko l o v a w a i stru~ no usa vr {a va we pru `a po treb ne in for ma ci je o uslo vi ma upi sa.

– Fa kul tet teh ni~ kih na u ka pred sta vio je svo ju no vu kam pa wu za upis 2012. go di ne – ka `e Pi-Ar FTN-a Alek san dra Gak. – Ove go di ne ima mo ve o ma za ni mqi vo gra fi~ ko re {e we ko je se sa sto ji iz ne ko li ko ci ta ta po zna tih qu di iz na {e isto ri je. Ta ko, za pra vo, {a qe mo na {im bu du }im stu den ti ma po ru ku da tre ba da bu d u upor n i, ma { to v i t i i vred ni, da, ka da bi ra ju fa kul tet, za pra vo bi ra ju svo ju bu du} n ost. Na na { em {tan d u

fa k ul t et pro m o v i { u stu den ti jer oni svo jim bu du }im ko le ga ma mo gu pre ne ti svo ja is ku stva.

Ove go di ne smo `e le li da ima mo i ne ku za ni mqi vu ak tiv nost pa smo osmi sli li i jed no tak mi ~ e w e. Uz po m o} ki nek ta, ra ~u na ra ko ji re a gu je na po kret a ne na do d ir, osmi s li l i smo jed nu igri cu, a naj bo qi ma su do de qe ne na gra de.

FTN je u kon tak tu sa svo jim bu du }im stu den ti ma i pre ko dru {tve nih mre `a. Ve} ~e tvr tu go di nu na „Fej sbu ku„ po sto ji gru pa ko ja je na me we na u~e ni ci ma ko ji te go d i n e upi s u j u fa k ul tet.

– Ve} sa da ima mo bli zu 700 ~la no va ma tu ra na ta, ko ji ta mo mo gu po sta vi ti ra zna pi ta w a, i na r av n o, stu d en t e FTN-a ko ji ve o ma br zo na wih od go va ra ju. Na kon ovog saj ma

13

SREDWO[KOLCI U SRBIJI NE MARE ZA KULTURU

„Fej sbuk” no ka u ti rao i bi o sko pe Ve }i na u~e ni ka sred wih {ko la sma tra da su naj ve }i pro ble mi mla dih u Sr bi ji nar ko ma ni ja, na sil ni~ ko po na {a we i al ko ho li zam, a sva ki tre }i u „top tri” sta vqa i lo{ {kol ski si stem. Mo `da za to po lo vi na sred wo {ko la ca sma tra da wi ho ve pro ble me tre ba da re {a va ju ro di te qi, a ne oni sa mi, po ka za lo je is tra `i va we Za vo da za pro u ~a va we kul tur nog raz vit ka o kul tur nom `i vo tu i po tre ba ma u~e ni ka sred wih {ko la u Sr bi ji. Is tra `i va we je spo ro ve de no u 56 sred wih {ko la u 33 gra da od mar ta do ma ja pro {le go di ne na 2.439 u~e ni ka. Ciq

za za do vo qa va we kul tur nih po tre ba, a mno gi ne mo gu ni di na ra.

Ba vqe we spor tom, igri ce na kom pju te ru, ali i ne ka vr sta umet ni~ kog stva ra wa naj ~e {}a su mu {ka za ba va, dok de voj ke vi {e na gi wu u~e wu, slu {a wu mu zi ke, ~i ta wu, dru `e wu s pri ja te qi ma, iz la sci ma u grad. Ve }i na sred wo {ko la ca prak ti~ no ne u~e stvu je u kul tur nom `i vo tu. Kul tur ne pro gra me ne po se }u je ni sva ki de se ti, a dve tre }i ne ih ni ka da ne ide ni u bi o skop, ali su za to ube dqi vo naj za in te re so va ni ji za od la zak u klu bo ve, u ko je od la zi dvo je od

Is tra `i va we je po ka za lo da ve }i na sred wo {ko la ca u na {oj ze mqi ima dnev no do pet sa ti slo bod nog vre me na i naj ~e {}e ga tro {e gle da ju }i TV ovog is tra `i va wa na tu te mu, ali i pret hod nog, kod stu de na ta, je utvr |i va we kul tur nog ha bi tu sa omla di ne da bi re zul ta ti po mo gli pri kre i ra wu ino va tiv ne kul tur ne po li ti ke i pro je ka ta ko ji po seb nu pa `wu po sve }u ju mla di ma.

Is tra `i va we je po ka za lo da ve }i na sred wo {ko la ca u na {oj ze mqi ima dnev no do pet sa ti slo bod nog vre me na i naj ~e {}e ga tro {e gle da ju }i TV i slu {a ju }i mu zi ku, ba ve }i se spor tom, ili uz ra ~u nar, dok je ba vqe we umet no {}u i od la zak u ne ku od in s ti t u c i j a kul t u r e omi q en na ~ in pro v o | e w a slo b od n og vre me na tek jed nom od 500 u~e ni k a. Raz l o z i za iz b e g a v a w e kul tur nih do ga |a ja su ne za in te re so va nost, ne do sta tak slo bod nog vre me na, a vi {e od tre }i ne je ne za do voq no kul tur nom po nu dom u me stu gde idu u {ko lu. Me |u raz lo zi ma je si gur no i ~i we ni ca da vi {e od po lo vi ne u~e ni ka mo `e me se~ no da iz dvo ji mak si mal no 2.000 di na ra

tro je. ^ak tre }i na sred wo {ko la ca ~i ta kwi ge sa mo kad mo ra za lek ti ru, dok su osta li ~la no vi ne ke bi bli o te ke pa pro ~i ta ju i bar jo{ jed nu kwi gu go di {we.

Is tra `i va we je po ka za lo da vi {e od dve tre }i ne sred wo {ko la ca rad nim da nom gle da TV ma we od jed nog sa ta, a omi qe ni te le vi zij ski pro gra mi su im fil mo vi, se ri je i sport ske emi si je, pa mu zi~ ki i obra zov ni pro gra mi.

Sred wo {kol ci u Sr bi ji ve o ma ~e sto ko ri ste ra ~u nar. Go to vo svi re dov no ko ri ste i in ter net za za ba vu, dru `e we, in for mi sa we, ko mu ni ka ci ju pa i za u~e we. Ipak, na pr vom me stu me |u sred wo {kol ci ma je „Fej sbuk„, na ko jem je sa mo za po sled wih {est me se ci broj otvo re nih pri fi la po ras tao vi {e od 300.000, a ~ak 86 od sto sred wo {ko la ca ima otvo ren pro fil na ne koj od dru {tve nih mre `a.

D. Deve~erski

U SRBIJI I STRUKTURALNA I INDIREKTNA DISKRIMINACIJA @ENA

Ni je la ko pro me ni ti svest – U Sr bi ji je za stu pqe na struk tu ral na i in di rekt na dis kri mi na ci ja `e na, a pr ven stve no po ti ~e iz tra di ci o nal nog, ~vr sto uko re we nog pa tri jar hal nog shva ta wa po lo `a ja pri pad ni ca lep {eg po la – iz ja vi la je po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i}.

Ona je, na pr voj Be o grad skoj kon fe ren ci ji o rod noj rav no prav no sti u Grad skoj upra vi, is ta kla da u Sr bi ji po sto ji za kon ski okvir za us po sta vqa we rav no prav no sti po lo va i za bra nu dis kri mi na ci je, ko ji je uskla |en s me |u na rod nim stan dar di ma, ali i da iz me |u za ko na i stvar no sti po sto ji iz ve stan jaz.

– Mo ra mo stvo ri ti uslo ve da se za ko ni po {tu ju, da in sti tu ci je efi ka sno ra de i da se si ste mat skim de lo va wem pro me ni svest, {to je za da tak ko ji se ne mo `e br zo za vr {ti ti – is ta kla je Ne ve na Pe tru {i}, i do da la

da gra |a ni ma tre ba ob ja sni ti ide ju rod ne rav no prav no sti i ka kvu ko rist od we ima ju i mu {kar ci i `e ne.

Ona je ob ja sni la i da se, od pri tu `bi ko je je kan ce la ri ja po ve re ni ka pri mi la, zna ~a jan broj od no si na oblast ra da i za po {qa va wa, kao i da je bi lo pri tu `bi na dis kri mi na ci ju `e na kroz me dij ske sa dr `a je.

Di rek tor ka Upra ve za rod nu rav no prav nost Na ta li ja Mi }u no vi} is ta kla je da je va `no da mu {kar ci shva te neo p hod nost us p o s ta vqa w a rod n e rav n o prav no sti jer je ona deo qud skih pra va. Ona je na gla si la da Za kon o rav no prav no sti po lo va, ko ji je do net 2008. go di ne, pred vi |a da se na ni vou lo kal nih sa mo u pra va for mi ra ju rad na te la i or ga ni za ci je ko je }e se ba vi ti pi ta wem rav no prav no sti i da je do sa da otvo re no oko 100 ta kvih te la.

Gar da spoj tra di ci je i mo der nog

Fo to R. Hayi}

kre }e mo i u pro mo ci ju po sred wim {ko la ma. Na{ ciq je uvek da pru `i mo {to vi {e in for m a c i j a po t en c i j al n im kan di da ti ma za na{ fa kul tet.

Tru di mo se da svi bu du u mo gu} no sti da do |u do in for ma ci ja, da li pre ko pro mo ci ja, in ter ne ta ili saj ma – ka `e Alek san dra Gak. A. Varga

Gar da Voj ske Sr bi je ove go di ne obe le `a va 182 go di ne po sto ja wa i da nas pred sta vqa, ka ko je is ta kao wen ko man dant bri gad ni ge ne ral Mi lo mir To do ro vi}, spoj bo ga te tra di ci je i is ku stva i naj mo der ni jeg u oru `a nim sna ga ma i do sto jan je, pri znat i pre po zna tqiv re pre zent Sr bi je u ze mqi i ino stran stvu.

– Gar da je po seb na je di ni ca u Voj sci Sr bi je. Di rekt no je pot ~i we na na ~el ni ku Ge ne ral {ta ba i iz vr {a va za dat ke voj nog pro to ko la pre ma dr `av nom i voj nom ru ko vod stvu, do ma }em i stra nom – na veo je To do ro vi}, i do dao da je da nas te {ko po sta ti gar di sta. – Za pri pad nost Gar di po sto je po seb ni kri te ri ju mi, ka ko za voj ni ke, ta ko i za sta re {i ne. U Gar du se bi ra ju naj bo -

qi, naj stru~ ni ji, naj spo sob ni ji, psi ho fi zi~ ki zdra vi.

Ko man dant Gar de je, go vo re }i o mo der ni za ci ji te je di ni ce i pra }e wu sa vre me nih to ko va, is ta kao da je ona pot pu no pro fe si o na li zo va na, a kao po se ban, iz u zet no zna ~a jan seg ment, na zna ~io je ula zak i u~e {}e `e na u Gar di.

– Gar da }e, kao i ce la Voj ska, da se pri la go |a va ak tu el nim pro me na ma u dru {tvu, u sve tu, i da pra ti mo tren do ve. Na rav no, sa ra |i va }e mo s gar da ma ze ma qa u re gi o nu, gar da ma osta lih dr `a va sve ta. Raz me wi va ti is ku stva, uzi ma ti ono {to je do bro, ono {to se mo `e pri me ni ti kod nas, i u skla du s tim }e mo raz vi ja ti i una pre |i va ti svo je spo sob no sti – do dao je ge ne ral To do ro vi}.

RePORTA@e

ponedeqak5.mart2012.

dnevnik

c m y

14

NA IZ MA KU ZI ME, TA LAS BAL KAN SKOG ME LO SA STI @E I U PRE LE PU SLO VE NA^ KU PRE STO NI CU

Ce ca pod Tri gla vom na osmo mar tov skom sni `e wu {aragama autobusa na putu do slovena~ke prestonice, gde smo se uputili ne zbog balkanskog melosa nego „Merkatorovog” biznisa u na{im krajevima, dobar {timung pravila je koleginica Mirela Mitri} iz RTV-a. Pevu{e}i hitove Ma {in ke Lu ki} „Jo{ sam mlada i zelena, a nezaposlena” i „Spavam, jadna, u drveni krevet, a moj Mile u Apolo 9” i drugim posko~icama, kao da je slutila da nas u Qubqani ~ekaju bilbordi dobrodo{lice sa nasmejanom i prsatom Svetlanom Cecom Ra`natovi}!

U

najavquje talas balkanskog melosa. Jo{ pre izlaska iz ku}nog boravka s narukvicom, folk zvezda Ceca namera~ila je da evropsku turneju zapo~ne iz prestonice podno Triglava, znaju}i gde ima zlatnog runa!

Dok se kod nas sneg uveliko topio nakon hladnog talasa, pre nedequ dana kada smo se zadesili u Qubqani, terase svih ugostiteqskih lokala ve} su uveliko radile i vrvile od gostiju.

Ispijamo kaficu na terasi „Maksijeve” kafetarnice, preko puta slovena~kog parlamenta, sa pogledom na zdawe Ur{ulinske crkvu svete Trojice i

sni`enim cenama! Saznajemo da }e oni koji pohitaju da ih nabave na sni`ewu u Cecinim ~arima u`ivati za 13 evra. Gospo|a Marija, ~ije se rodbinske veze prote`u do Srema, qubazno nas poslu`uje, ali veli da ne}e i}i na Cecin koncert.

- Sestra mi je bila na koncertu pre tri godine, ali po{to je po~etak ~ekala skoro do pono}i, rekla je da zbog toga vi{e ne}e i}i nikad. Ipak, mo`da se preodomisli. Ceca se ovde rado slu{a i ima fanova ka`e Marija.

Presre}em prosedog gospodina, `uri, ali priznaje da ni-

Tro mo sto vqe na Qu bqa ni ci, jed na od atrak ci ja pre sto ni ce Slo ve ni je

Dugo bi nam bilo da je ~ekamo u`ivo, pa se Mirela, prepoznatqiva po tv-novinarskom stasu, slikala kraj Cecinog plakata, kojim na izmaku zime

veliki plakat kojim se za Cecine koncerte zakazane 31.marta i 1.aprila u dvorani Gospodarskog rastavi{}a, a samo za 8. i 9.mart prodaja ulaznica je po

je obo`avateq Ceca. Bacam pogled na cenovnik: espreso 1.40, espreso s mlekom i kapu~ino 1.60, bela kafa okruglo dva evra, topla ~okolada dva i po,

koliko staje i zadovoqstvo ispijawa „union” ili „la{kog” piva”, a par~e „prekmurske gibanice„ je tri i po evra. Lawska prose~na plata u Sloveniji iznosila je 987,39 evra, a Qubqan~ani vele da im upravo najvi{e novca tro{e za hranu i komunalije.

- Mladima i onima koji su preko pedesete, a tra`e posao je najte`e - ukazuje dobro dr`e}i Qubqan~anin. - U penziji sam i za na{e prilike imam solidna primawa, tako da mogu sebi da priu{tim i putovawa.

Me|utim, od kada nekoliko godina pritiska kriza mora da se {tedi, hrana nam je najskupqa.

Cene idu nagore i tu oni sa ni`im primawima moraju dobro da pripaze. O~ekujem da }e i}i na boqe, ali ne tako brzo, treba biti strpqiv. ^itava Evropa `ivi le`erno, svi vi{e tro{e nego {to zara|uju i to je najve}i problem.

Pored pomenutog sni`awa cena ulaznica za Cecin koncert, i qubqanske izloge zahvatio je talas akcijskih i sezonskih trgova~kih popusta, koji se u zavisnosti od robe kre}e od 30, 50, 65 pa i do 80 odsto! Qubqan~ani se ina~e trude da sa onima koji do|u u wihovu varo{, podele ono najboqe ~ime se raduju i svakodnev no im pri ~i wa va za do voqstva.

Legenda ka`e da je Qubqanu, jednu od najmawih i naj{armantnijih evropskih metropola, ustanovio mitolo{ki gr~ki junak Jazon, koji je kraqu Ajetu ukrao zlatno runo, pa s tovarom i la|om utekao od Crnog mora uzvodno Dunavom, Savom sve do izvora Qubqanice.

Sa 280.000 `iteqa Qubqana je

Dve folk di ve – Ce ca i i Mi re la

varo{ sa istorijom, tradicijom i patinom, doterana i na{minkana po posledwoj evropskoj modi, pri~iwava na izmaku zime ne samo centralnoevropski nego i mediteranski ugo|aj.

Mada velegrad, prestonica Slovenije, prepoznatqiva po harmoni~noj me{avini baroka, secesije i novijih arhitektonskih stilova svijenih oko Qubqanice, ~ije obale premo{}uju brojni mostovi, pleni opu{tenom atmosferom karakteristi~nom za mawe varo{i.

Fo to: M. Mi tro vi}

Poseban pe~at Qubqani daju arhitektonska ostvarewa ovda{weg ~uvenog arhiteke Jo`e Ple~nika, ~ije delo je i Tromostovqe, na koje se stupa s Pre{ernovog trga. Prijala je {etwa obalama Qubqanice koje ukra{avaju gostionice i terase kafi}a. Iznad grada nadvija sredwevekovni Qubqanski zamak, do kojeg se mo`e sti}i turisti~kim vozi}em ili uspiwa~om, a sa osmatra~nice zamka varo{ se vidi kao na dlanu.

Mi lo rad Mi tro vi}

MAJ STOR ZA IZ RA DU INS TRU ME NA TA, APA TI NAC RO BERT KEL^ VRA TIO SE IZ BE ^A U ROD NI GRAD

Ne ma do bre vi o li ne bez du {e, slu ha i he mi je da na {we vre me, ka da mnogi napu{taju zemqu, raduje svaka informacija da se neko vra}a u rodni grad iz kog je oti{ao pre 42 godine, pogotovo kada je to vanserijski stru~ wak, gra di teq vi o li na,

U

posle dugo nisam wim bavio, jer sam po~eo da sviram gitaru po raznim rok - sastavima. Bio sam premlad i nisam mogao da zamislim da sedim na jednom mestu u radionici. Radio sam i druge poslove, a jednog dana sam se za-

Ru`ino drvo i dlaka pastuva - Najboqe drvo za izradu violina je kombinacija bosankog javora i smreke sa Alpa koja zbog {krtih uslova `ivota ima mawe smole. Drvo treba impregnirati i dr`ati ga najmawe 10 godina. Bitan je i kvalitet laka, a u wegovoj proizvodwi Italijani su i danas najboqi. Gudalo se pravi od ru`inog drveta a strune od dlake mongolskog pastuva. Da bi se sve to nabavilo potrebno je „potegnuti“ mnoge dobavqa~e {irom sveta. viola i violon~ela. Re~ je o Ro ber tu Kel ~u koji je u Apatinu ro|en 1955, tu je po{ao u osnovnu {kolu i zavr{io dva razreda ni`e muzi~ke {kole gde je u~io da svira na violini. Obrazovawe je nastavio u Austriji i nakon vi{e od ~etiri decenije odlu~io da se vrati.

- ^esto sam dolazio u Apatin i uvek sam bio vezan za ovaj grad.

Nakon `ivota u Be~u, tra`im mir. Be~ mi je bio zanimqiv dok sam bio mlad jer pru`a mnoge mo gu} no sti, po go to vo ka da je re~ o zabavi, ali me to vi{e ne privla~i- govori Kel~. -Cela porodica se iz Apatina odselila 1969. godine s namerom da ode u Australiju, me|utim, ostala je u Be~u gde sam zavr{io osnovnu {kolu. S obzirom da nisam znao {ta i gde daqe, rotiqeli su me odveli u savetovali{te i tamo su mi rekli da u~im za izra|iva~a klavira. Meni se to dopalo, ina~e, poti~em iz muzi~ke familije, i otac mi je svirao violinu. Zaposlio sam se u firmi za izradu klavira „Bosendorf“ u Be~u i zavr{io zanat, ali se

mislio o `ivotu i smislu `ivota. Nisam bio zadovoqan i razmi{qao sam o tome {ta bi trebalo ra radim da bi me ispunilo i da ostavim neki trag. Slu~ajno

sam nai{ao na jednu violinu na kojoj je pisalo „Stradivari„ i to me je podsetilo na sve pri~e i misterije Stradivarija i kako qudi ne mogu da ponove ono {to je on radio. To mi je bilo uzbudqivo, pa sam po~eo da ~itam literaturu, nabavqam alat, i po~eo da radim violine. I{ao sam u razne ateqeje, radionice kako bi video kako se to radi, gde se nabavqa materijal i koji mi je alat potreban. To me je ponelo i do dan danas to je jedino {to me ispuwava duhovno i fizi~ki - govori Robert Kel~.

Do sa da je iz ra dio 60 vi o li na ko je je pro dao ~la no vi ma po zna tih fil har mo ni ja, mu zi~ kim {ko la ma i u Sr bi ji. U ko lek ci ji ima oko 50 vi o li na, vi o lon ~e la i vi o la ko je qu bo mor no ~u va. Mno ge vi o li ne je re sta u ri rao i ra du je ga ka da

Ma e stro nad maj sto ri ma za ta na ne zvu ke

pro na |e is tru ment sta rih maj sto ra.

- Ne volim sebe da hvalim, ali su profesori sa akademija tvrdili da u nekim oblastima do sada niko nije uspeo da napravi boqe violine od mojih.

Mno ge naj sku pqe vi o li ne ne zvu~e kao moje. Potvrdu da dobro radim iskzazali su i eksperti koji su bili ube|eni da su moje violine zbog zvuka stare najmawe 100 godina, iako su bi le sta re sve ga tri go di ne.

Graditeqstvo violina nije jednostavno: treba poznavati i hemiju i matematiku i imati sluha, ali isto tako veoma dobro poznavati materijal. Svaki ve{tiji stolar mo`e napraviti violinu, ali to nije to - obja{wava Kel~.

Po zanatu je izra|iva~ klavira, ali danas mu je strast violina.

Ro bert u svom rad nom ele men tu

- Najte`e je napraviti dobru solisti~ku violinu i to je jedan zanat koji se nikada ne mo`e do kraja izu~iti. Osim toga, violina je instrument koji mo-

gu sam izgraditi od po~etka do kraja, osim `ica – obja{wava Kel~.

Apatin je svojevremeno bio poznat i po mnogobrojnim radionicama za izradu instrumenata, a najpoznatija je bila fabrika duva~kih instrumenata „Horn“. Pojedini instrumenti i danas se jo{ koriste, a ova fabrika izra|ivala je i violine.Bile su poznate i radionice za izradu orguqa. Danas toga nema, ali }e ponovo postojati radionica za izradu violina.

- Poku{a}u da Apatinu vratim bar deo stare slave u izradi guda~kih instrumenata. Danas postoje fabrike za izradu violina koje su serijskom proizvodwom snizile standarde kavliteta i stoga violinisti naru~uju instrumente u zanatskim radionicama iako dosti`u i astronomske cene. Kada preselim radionicu iz Be~a u Apatin, na}i }u nekog mladi}a ili devojku koji `ele da grade violine kako bih na wih preneo svoje znawe rekao je Robert Kel~.

Je li sa ve ta Prel ~ec

crna hronika

dnevnik NO VO SA \AN KA S TE [KIM O[TE ]E WI MA KO @E PRI MQE NA NA LE ^E WE

„Kro ko dil” me |u no vo sad skim nar ko ma ni ma?

Iako po sto ji sum wa, jo{ uvek nema zvani~ne potrde da je No vo sa |an ka, ko ja je kra jem pro{le nedeqe primqena na le~ewe s te{kim o{te}ewima ko`e i tkiva, koristila sinteti~ku drogu „krokodil”. Po re~i ma di rek to ra Spe ci jal ne bolnice za le~ewe zavisnosti „Vita” Mi la na Vla i sa vqe vi }a, po o{te}ewima koja su prime}ena kod ove devojke moglo bi se zakqu~iti da je ona `rtva ove te{ke droge, nastale u ku}nim laboratorijama u Rusiji pre desetak godina.

– U pitawu su nekroti~ne promene na tkivu, ko`i ruke, koje su morale hiru{ki da se saniraju, u smislu odstrawivawa dela tkiva – ka`e Milan Vlaisavqevi}. – Na svu sre}u, {irewe je zaustavqeno, stawe se stabilizovalo i ruka joj se u tom smi slu opo ra vqa. To je izolovan slu~aj, nemamo potvrdu od drugih pacijenata i ne mo`emo tvrditi da je bilo re~i o drogi „krokodil„.

Devojka koja se obratila lekarima za pomo} je zavisnica od heriona i rekla je da je drogu u{mrkala jer je mislila da je heroin. Me|utim, ubrzo nakon uzimawa droge, woj se bukvalno otvorila ko`a na ruci od zgloba do lakta.

Droga „krokodil” jedna je od „najprqavijih” supstanci koje

su se pojavile na narkotr`i{tu posledwih godina, a naziv je dobila po tome {to nakon kori{}ewa ko`a narkomana postaje gruba poput krokodilske. Poznata je i kao herion za sirotiwu jer joj je cena nekoliko puta mawa od heriona, a i uzimaju je uglavnom heroinski zavisnici koji u krizi ne biraju {ta }e da u{mr~u ili u{pricaju u sebe.

Osnovu ove droge, koja je u Rusiji odnela mnoge `ivote, ~ini dezomorfin, koji se sitneti{e iz kodeina, analgetika kojeg ima u brojnim tabletama protiv bolova. Uz pomo} ku}ne hemije, odnosno benzina, joda, crvenog fosfora i te{kih metala, sinteti{e se supstanca ~ije je dejstvo mnogo ja~e i pogubnije od heroina.

U novosadskoj policiji za sada nemaju informacije o pojavi ove opasne supstance na doma}em narkotr`i{tu, ali zbog slu~aja ove devojke ispituje se mogu}nost da je „krokodil„ stigao do Novog Sada.

Svako du`e kori{}ewe ove dro ge stva ra ka ta stro fal ne rane na ko`i, u drugoj fazi ve} je neminovna amputacija ruku ili nogu zbog gangrene, a vrlo su ~esti i smrtni slu~ajevi narkomana koji su je koristili.

N. P.

BLI @I SE KRA JU PRO CES PRO TIV LI DE RA RA DI KA LA

Su tra po ~i wu za vr {ne re ~i na su |e wu [e {e qu Zavr{ne re~i Tu`ila{tva i odbrane na su|ewu lideru Srpske radikalne stranke Vo ji sla vu [e {e qu pred Ha{kim tribunalom po~e}e danas i traja}e do 15. marta, saop{teno je u Ha{kom tribunalu.

– Tu`ila{tvo bi zavr{ne argumente trebalo da iznese od 5. do 7. marta, a odbrana od 12. do 15. – rekla je portparolka suda u Hagu Ner ma Je la ~i}.

Pretresno ve}e je datum za po~etak izno{ewa zavr{ne re~i odredilo u oktobru pro{le godine, a tada je tu`iocima i [e{equ, koji se brani sam, odobreno po deset sati za izlagawe. [e{equ se sudi za ratne zlo~ine nad nesrpskim stanovni{tvom u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993. godine.

Tribunal je podigao optu`nicu protiv [e{eqa u januaru 2003. go-

dine, a on se dobrovoqno predao u februaru iste godine. Su|ewe mu je po~elo u novembru 2007. godine.

U me|uvremenu je, u julu 2009. godine, osu|en na 15 meseci zatvora zbog nepo{tovawa suda. Tribunal je u februaru 2010. godine podigao novu optu`nicu protiv [e{eqa zbog nepo{tovawa suda, zato {to je objavio identitete vi{e za{ti}enih svedoka iz glavnog procesa. [e{eq je u martu pro{le godine zatra`io od Tribunala deset miliona evra i osloba|aju}u presudu jer, kako je kazao, Tu`ila{tvo nije ni{ta dokazalo i ni na ~emu ne temeqi optu`bu protiv wega.

Sudsko ve}e je 4. maja, ve}inom glasova, odbacilo [e{eqev zahtev da bude pu{ten na slobodu, a 24. maja pro{le godine lider radikala je jo{ jedanput optu`en za nepo{tovawe Ha{kog suda.

(Ta njug)

NA BA TROV CI MA ZA U STA VQE NA [E STO RI CA AV GA NI STA NA CA

Ile gal ci me |u fri `i de ri ma

Carinici i policija spre~ili su ju~e na grani~nom prelazu Batrovci {est stranih dr`avqana da ilegalno pre|u dr`avnu granicu, saop{tila je Uprava carina. [estorica ilegalnih migranata avganistanske nacionalnosti, otkriveni su u tovarnom delu kamionu kojim su prevo`eni fri`ideri iz Turske u Nema~ku.

Detaqna kontrola vozila je obavqena nakon {to je voza~ prijavio carinicima da je primetio

da sajla na carinskoj plombi ne izgleda isto, zbog ~ega je posumwao da je kamion otvaran.

Pretpostavqa se da su Avganistanci, kao i vi{e puta do sada iskoristili trenutak da u|u u kamion dok se voza~ odmarao na pumpi nedaleko od grani~nog prelaza.

Carinici su, ukqu~uju}i i ju~era{wi slu~aj, otkrili 150 ilegalnih migranata, zakqu~uje se u saop{tewu.

(Ta njug)

SVE DOK-SA RAD NIK NA OP TU @E NI^ KOJ KLU PI

^u me na su du

Zbog optu`bi za nasiqe u porodici, pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu danas po~iwe su|ewe Qu bi {i Bu hi ^u me tu, svedoku-saradniku u procesu protiv „zemunskog klana” i za ubistvo premijera Zorana \in|i}a.Optu`nim predlogom Tu`ila{tva iz decembra pro{le godine, Buha se tereti da je 3. februara 2011. godine, posle kra}e rasprave, prebio svoju suprugu Iva nu Tu lo vi}, koja je zadobila lake telesne povrede. Ona je slu~aj prijavila policiji, ali je kasnije povukla krivi~nu prijavu protiv supruga.

Prvo osnovno tu`ila{tvo je ipak procenilo da u Buhinom postupawu ima elemenata krivi~nog dela nasiqa u porodici, za koje mu preti kazna do tri godine zatvora.

(Ta njug)

ponedeqak5.mart2012.

15

FRU [KO GOR SKA SE LA NA UDA RU LO POV SKIH BAN DI

Kra du alat, me tal, sto ku i me so Kra|e stoke, mesa iz ostava i pu{nica, alata, mawih ma{ina i opreme, metalnih delova, kablova i prakti~no svega ~ega drski lopovi uspeju da se do~epaju, problemi su s kojima se sve vi{e suo~avaju me{tani gotovo svakog sela na Fru{koj gori.

Pre mesec dana lopovi su za samo jednu no} poharali devet ku}a u Kru{edolskom Prwavoru, ne obaziru}i se na to da li su doma}ini u ku}i ili ne. Iz pomo}nih prostorija i dvori{ta Slav ku Ni ke ti }u je odnet kompletan alat i bakarni kotao s kazana za rakiju.

– Bili smo u ku}i te no}i, ali od vetra se ni{ta nije ~ulo. Tek ujutru sam primetio da su mi nestale

Sav ko Ni ke ti} ostao bez kom plet nog ko va~ kog ala ta

posledwih nekoliko meseci u selu je ukradeno desetak kazana za rakiju, odnosno bakarnih kotlova, po{to lopovi ostatak kazana obi~no bace negde kada ga rasformiraju – ka`e Sima Niketi}. – Upadaju qudima u ku}e, seku bukvalno gajtane s lampi i kasetofona i produ`nih kablova i sve gde ima Ko wi Mla de na Mi la no vi }a za vr {i li u kla ni ci imalo bakra ili aluminijuma. Polidve bu{ilice, dve brusilice, dve cija do|e, ~uje {ta je pokredano i motorne testere, alat i kablovi, a tu se sve zavr{ava.

Tokom pro{le godine lopovi su kazan su rasformirali i odneli bakarni deo. Napravili su mi {te- s prilaznog puta ovom mestu ukratu od nekoliko hiqada evra, a po- li nekoliko stotina metara tek licija je bila samo jednom i vi{e postavqenih aluminijumskih brase nisu pojavqivali u selu, i koli- nika, a po~inioci su uhva}eni jer ko znamo, nisu na{li lopove – ka- ih je jedan me{tanin primetio i prijavio policiji. U istom selu `e ogor~eni Slavko.

Iste no}i opqa~kano je jo{ ne- lopovi su ukrali i bronzanu bistu koliko susednih ku}a, a na udaru Jovana Beqanskog, koja nije pronalopova se na{la i ku}a Si me Ni - |ena i pretpostavqa se da je ve} ke ti }a koji ne `ivi u woj, ali ~e- odavno pretopqena. Tako|e, u prethodnih nekoliko dana izgoresto boravi u svom rodnom selu.

– Po mojim informacijama, u le su i tri vikendice u ovom kraju,

a me{tani sumwaju da su ih zapalili lopovi koji su prethodno pokrali sve iz wih.

Sli~ne probleme imaju stanovnici gotovo svih sela i vikend-naseqa po Fru{koj gori. Mla de nu Mi la no vi }u iz sela Be{enovo lopovi su pre nekoliko meseci ukrali dva kowa koja je ostavio na livadi nedaleko od ku}e.

Po wegovim re~ima, u Be{enovu su tako|e ~este kra|e alata i metalnih delova, a jedan od bizarnijih slu~ajeva se desio me{taninu kojem su lopovi preko no}i iz dvori{ta ukrali ~etiri sviwske polutke koje je ujutru trebalo da se obra|uju.

Serijske kra|e po ku}ama i vikendicama konstatno prijavquju i `iteqi ^ortanovaca, Neradina, okoline Grgetega i mawe-vi{e svih mesta na Fru{koj gori. Neki lopovi su i uhap{eni, ali pokradenim qudima to uglavnom ne zna~i mnogo jer samo u mawem broju slu~ajeva dobiju svoje stvari nazad.

Kradqivci koriste to {to policija slabo zalazi u ova sela po zaba~enim krajevima planine pa ~ak i ako ih neko primeti i prijavi, imaju dovoqno vremena da pobegnu.

U srema~kom maniru, `rtve kra|a po~inioce uglavnom vide u me{tanima susednih sela, {to i nije daleko od istine jer se po na~inu i tajmingu izvr{ewa mo`e

Ci vil na stra `a u Ba~ kom Pe tro vom Se lu Probleme s lopovima koji upadaju u dvori{ta i ku}e imaju i druga sela po Vojvodini. Zbog ~estih kra|a, `iteqi Ba~kog Petrovog Sela kod Be~eja su organizovali „civilnu stra`u” koja no}u patrolira po selu sa zadatkom da policiji prijavi svaku sumwivu aktivnost. Da bi uspeli u nameri da spre~e lopove koji no}u haraju selom, danas }e se u ovom mestu odr`ati sastanak kojem }e, osim me{tana, prisustvovati predsednik be~ejske op{tine i na~elnik policije. @iteqi Ba~kog Petrovog Sela se nadaju da }e s lokalnim vlastima i policijom prona}i re{ewe i da }e im biti dozvoqeno da stra`arewe nastave.

– Uspeo sam da saznam ko mi je ukrao kowe i gde ih je odneo u klanicu i sve sam to rekao policajcima, ali su mi rekli da je ve} kasno da se ne{to uradi jer su ih tamo zaklali i nema vi{e dokaza – ka`e Mladen.

zakqu~iti da su lopovi dobro upoznati s navikama svojih `rtava.

Poku{aja kra|a bilo je i na dr`avnim objektima, poput „Letenke” i odmarali{ta PTT Srbije na Brankovcu, ali su ~uvari na vreme reagovali.

N. Per ko vi}

SU \E WE OP TU @E NI MA U SLU ^A JU „PU KA NI]“

Mi lo va no vi} pr vi put u sud ni ci po sle po ku {a ja bek stva Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas bi trebalo da bude nastavqeno su|ewe Sre te nu Jo ci }u – Jo ci Am ster da mu, @eq ku Mi lo va no vi }u i Mi len ku Ku zma no vi }u, koje optu`nica na razli~ite na~ine tereti za povezanost s ubistvom Iva Pukani}a, koje je izvr{eno 23. oktobra 2008. u Zagrebu.

Proces }e se ubudu}e voditi po novom Zakoniku o krivi~nom postupku koji je nedavno po~eo da se primewuje, a formalnim vra}ewem su|ewa na po~etak zbog promene u sastavu sudskog ve}a, okrivqeni }e dobiti jo{ jednu priliku da se izjasne o optu`bama koje su u potpunosti odbacili.

Bi}e to i prvo pojavqivawe u sudnici okrivqenog @eqka Milovanovi}a nakon {to je pro{log meseca, kad je zbog ovog procesa 6.

februara priveden u pritvorsku jedinicu Specijalnog suda, poku{ao iz we da pobegne zajedno s pritvorenim „zemuncem“ Sret kom Ka li ni }em.

Optu`nica Tu`ila{tva za organizovani kriminal podignuta pre dve godine u „predmetu Pukani}“ tereti Sretena Joci}a za „organizovawe kriminalne grupe, te da je tokom 2008. godine od za sada nepoznate osobe, prihvatio da organizuje ubistvo Ive Pukani}a, za {ta mu je nepoznata osoba isplatila milion i po evra“.

Optu`nicom se @eqku Milovanovi}u na teret stavqa da je „23. oktobra 2008. na parkingu ispred ‘Nacionala’ pored Pukani}evih kola ostavio skuter s eksplozivnom napravom, koju je neidentifikovani pripadnik grupe aktivi-

rao daqinskim upravqa~em“.

Okrivqenog Milenka Kuzmanovi}a optu`nica sumwi~i da je „imao zadatak da grupi organizuje prelazak granice Srbije i Hrvatske“.

Po istim optu`bama Milovanovi}u je su|eno u odsustvu i

pred @upanijskim sudom u Zagrebu, koji ga je prvostepenom presudom iz novembra 2010. osudio na 40 godina zatvora. Istom presudom suda u Zagrebu su po optu`bama za u~e{}e u ubistvu Pukani}a osu|eni: Ro bert Ma ta ni} na 33 godine, Bo jan Gu du ri} na 30, Amir Ma fa la ni i Lu ka Ma ta ni} na po 16, dok je Slo bo dan \u ro vi} osu|en na 15 godina zatvora.

Pro{log meseca je Vrhovni sud Hrvatske odr`ao sednicu po `albama na presudu zagreba~kog @upanijskog suda pa se o~ekuje da bi drugostepena odluka uskoro mogla biti objavqena.

U podmetnutoj eksploziji 23. oktobra 2008. u Zagrebu su poginuli novinar „Nacionala“ Ivo Pukani} i wegov saradnik Niko Frawi}.

J. J.

EKS PLO DI RAO KO TAO U SRED WOJ [KO LI U RE KOV CU

^e ti ri rad ni ka lak {e po vre |e na U Poqoprivredno-veterinarskoj {koli u Rekovcu ju~e ujutro je eksplodirao kotao u kotlarnici i tom prilikom lak{e je povre|eno ~etvoro radnika, ali u eksploziji nije bilo povre|enih u~enika, saop{tili su u Policijskoj upravi Jagodine.

Eksplozija se dogodila ju~e oko 10 sati, u trenutku kada se u {koli odr`avalo takmi~ewe u~enika, ali na sre}u niko od wih nije povre|en.

Portparolka Klini~kog centra u Kragujevcu Va wa \or |e vi} je saop{tila da je zdravstveno stawe ~etvoro povre|enih, koji su dovezeni u Urgentni centar u tom gradu, stabilno i

da niko od wih nije `ivotno ugro`en.

– ^etiri osobe su u toj eksplo zi ji uglav nom za do bi le

De mo li ra no kri lo {ko le u Re kov cu

ope ko ti ne i me ha ni~ ke po vrede – rekla je Vawa \or|evi}.

Istraga koja je u toku trebalo bi da utvrdi uzrok eksplozije u kojoj je o{te}eno nekoliko prostorija i {kolski inventar.

Ministar prosvete i nauke @ar ko Ob ra do vi} najavio je da }e danas posetiti Poqoprivredno-veterinarsku {kolu u Rekovcu. ^etvorica radnika koji su povre|eni u eksploziji kotlarnice u {koli u Rekovcu, posle ukazane pomo}i u kragujeva~kom Urgentnom centru ju~e u popodnevni satima upu}eni su na ku}no le~ewe.

E. D.

SPORT

ponedeqak5.mart2012.

dnevnik

c m y

16

FI NA LE KU PA SR BI JE U GA \A WU VA ZDU [NIM ORU@ JEM

An dra i Ne ma wa od bra ni li ti tu le An drea Ara so vi}, ~la ni ca be o grad skog Par ti za na, i Ne ma wa Mi ro sa vqev, iz Stre qa~ ke dru `i ne No vi Sad 1790, od bra ni li su ti tu le po bed ni ka Ku pa Sr bi je u ga |a wu va zdu {nom pu {kom u se ni or skoj ka te o gor ji.

Ar so vi }e va, ko ja je na Evrop skom pr ven stvu u Fin skoj uze la po je di na~ nu bron zu i ekip no sre bro, i sa da je u No vom Sa du po tvr di la vi sku for mu. Ona je po be di la sa 503,8 (399) kru go va is pred Iva ne Mak smo vi} (No vi Be o grad U{}e) sa 501,2 (397) i Je le ne @iv ko vi} (Ja go di na 92) sa 500,1 (397) kru go va. Ar so vi }e va je u fi na le u{la s pred no {}u od dva kru ga u od no su na Mak si mo vi }e vu i @iv ko vi }e vu, a ima la je i naj bo qu fi nal nu se ri ju od 104,8 kru go va, pa je ta ko us pe la da za dr `i pred nost. Mak si mo vi }e va se tru di la da je su stig ne, ali na kra ju je, ipak, mo ra la da se zdo vo qi sre brom, kao i pro {le go di ne.

700,4 (595) i Mi len ka Se bi }a iz be o grad skog Po li caj ca sa 697,7 (594). Ina ~e, svih osam tak mi ~a ra su u fi na lu pu ca li fan ta sti~ no, a naj bo qu fi nal nu se ri ju imao je Mo }e vi} ko ji je s tre }eg us peo da se pro bi je na dru go me sto. Dru go pla sra ni pre fi na la Ste van Ple ti ko si} (^i ka Ma ta, Kra gu je vac) je u fi na lu ga |ao „sa mo” 100,9, {to je u ova kvoj kon ku ren ci ji bi lo do voq no sa mo za ~e tvr to me sto.

Ti tu lu po bed ni ka Ku pa od bra nio je i An dri ja Zla ti}, ~lan u`i~ kog Alek se De jo vi }a, va zdu {nim pi {to qem za se ni o re. On je sla vio sa 684,7 (583) kru ga is pred Di mi tri ja Gr gi }a iz be o grad skog Aka dem ca sa 677,8 (579) i Da mi ra Mi ke ca iz be o grad skog Po li caj ca sa 677,3 (579). Zla ti} je u fi na le u{ao sa ~e tir kru ga pred no sti u od no su na Gr gri }a i Mi ke ca, ko ji su se sve vre me fi na la nad me ta li za dru gu po zi ci ju. Na kra ju je Gr gi} do bio za 0,5 kru ga. Kod da ma je o~e ki va no sla vi la Zo ra na Aru no -

Sa mo de kor na tri bi na ma za hva lu Pro le} nu pre mi je ru na na {em naj ve }em sta di o nu ukra sio je de kor od 41.250 gle da la ca. Ni je bi la u glav nom gra du na pro gra mu ne ka me |u na rod na utak mi ca, ko ja u ak tu el nom tre nut ku naj po pu lar ni jeg spor ta mo `e da pri vu ~e na tri bi ne to li ko broj pu bli ke, ve} je go sto vao Spar tak u okvi ru pr vog ko la na stav ka do ma }eg pr ven stva. Nad re al na sli ka na Ma ra ka ni, im pre siv na, za se }a we. Do kaz je to i fe no me na ko ji u se bi no si ime naj tro fej ni jeg klu ba, ko ji se na la zi u ne ba{ po voq nom tre nut ku. Pao je Zve zdin

An drea Ar so vi}

I Mi ro sa vqev je po tvr dio da je tre nut no naj bo qi se ni or va zdu {nom pu {kom, iako ima ve li kih pro ble ma sa oru` jem. Na i me, no va pu {ka se stal no kva ri, pa je on svo ju sta ru 10 god na na mon ti rao na no vi kun dak i ta ko us peo da upu ca svoj na bo qi re zul ta ove se zo ne ovim oru` jem. On je po be dio sa 700,8 (596) kru go va is pred @eq ka Mo i }e vi }a, ina ~e Slo ven ca, ko ji pu ca za No vi Be grad U{}e sa

ZVE ZDA DA LE KO OD @E QE NE FOR ME

vi} (Cr ve na zve zda) sa 487,6 (385) kru go va is pred Bo ba ne Ve li~ ko vi} (Bor 030) sa 484,1 (383) kru ga, no ve evrop ske {am pi o nek ovim oru` jem i jo{ jed ne vla sni ce olim pij ske vi ze. Tre }a je bi la Bran ki ca Za ri} iz Ki kin de sa 478,1 (380) kru go va. Pro {lo god {wa po bed ni ca Ja sna [e ka ri} (Cr ve na zve da) je za vr {i la na pe tom me stu sa 477,3 (380) kru go va.

G. Ma le no vi}

- Mo ra se po hva li ti fe no me na lan am bi jent na sta di o nu, ka kav u Sr bi ji mo `e da na pra vi sa mo Zve zda. O~e ki vao sam bo qu par ti ju, ali naj bit ni je da smo osvo ji li bo do ve u pr voj tak mi ~ar skoj utak mi ci, ko ja je uvek ne u god na.

Bi lo je stra ha kod de bi ta na ta ko ji su pr vi put ose ti li pa kle nu at mos fe ru, za tim mno gi su ima li to kom ne de qe oba ve ze pre ma re pre zen ta ci ji, uz to Su bo ti ~a ni su tak ti~ ki bi lo ve o ma di sci pli no va ni. Da kle, za do vo qan sam ka rak te rom ti ma i po be dom- bio je ve} po slo vi~ no po zi ti van tre ner Ro bert Pro si ne~ ki.

Ali bi pri ~e, uko li ko se ne uo~i na pre dak u igri, ne }e jo{ du go mo }i da pi ju vo du. Jed no stav no, cr ve no- be li su u pre la znom ro ku po ku po va li sve ono {to im je neo p hod no, po za mi sli ma tre ne ra, za br `i bo qi tak.

- Bi }e mo sve bo qi i bo qi. Sa mo po u zda we do la zi kroz po be de, ta ko se lak {e is pra vqa ju uo~e ni pro pu sti. Sma wi li smo i mi nus u od no su na Par ti zan- is ta kao je Pro si ne~ ki.

U na red nom ko lu Zve zdu o~e ku je de li ka tan is pit, go sto va we u Iva wi ci.

Z. Ran ge lov

^el si ot pu stio Bo a {a

PAR TI ZAN KIK SNUO U NO VOM PA ZA RU

Lo{ te ren po kva rio pre mi je ru Na po ~et ku pro le} ne po lu se zo ne fud ba le ri Par ti za na ni su ostva ri li am bi ci je, osvo ji li su sa mo bod u No vom Pa za ru. Pred nost u od no su na Cr ve nu zve zdu sa da je sma we na na osam bo do va.Za ble du par ti ju cr no – be li ima ju oprav da we u lo {em te re nu.

Mla di La zar Mar ko vi} ka `e da je bi lo go to vo ne mo gu }e raz vi ti pas igru.

- Kik snu li smo, za ne kog mi mo o~e ki va wa. Ne ki su ve ro va li da }e mo po no vo Pa zar ci ma da ti pet go lo va, ali sad su stva ri bi le bit no dru ga ~i je u od no su na na{ pret hod ni me |u sob ni me~. Pr vo, Pa zar je do sta pro me nio tim, ko ji sa da iz gle da kom pakt ni je, dru go, na{ i te ren u No vom Pa za ru ne mo gu da se po re de. Po ta ko blat wa vom i o{te }e nom te re nu ni smo mo gli da raz vi je mo pas igru, iako smo da li sve od se be – re kao je Mar ko vi}.

Ne u spe {nu pre mi je ru imao je tre ner Avram Grant. Stru~ wak ko ji je na pri pre ma ma be le `io do bre re zul ta te, sa da se za do vo qio sa mo re mi jem. Po red da tog go la i dve pra ve {an se cr no – be li ni {ta ozbiq ni je ni su ura di li. Ako mu je za ute hu, i Sta no je vi} je imao lo{ start pro {le se zo ne,a po sle je sve do {lo na svo je me sto.

I. La za re vi}

Da ik i Ito sla vio u Lah ti ju Ja pa nac Da i ki Ito tri jum fo vao je na sko ko vi ma na nor mal noj ska ka o ni ci u fin skom Lah ti ju u okvi ru Svet skog ku pa.Ito je do tre }e po be de ove se zo ne, a ujed no i u ka ri je ri, do {ao

rej ting u sva kom po gle du, tak mi ~ar skom, or ga ni za ci o nom i fi nan sij skom, ali po dr {ka na vi ja ~a je ve o ma in ten ziv na i ma sov na, {to mo ra da bu de pra vi stu mu lans na pu tu opo rav ka po sr nu log gi gan ta iz Qu ti ce Bog da na 1.

A, do le na tra vi Ma ra ka ni ni je bi lo pri li ke za u`i va we u ras ko {nom fud ba lu. Re no vi ran i osve `en Zve zdin tim na sta vio je sa sta rim na vi ka ma. Be so mu~ ni po sed lop te, kroz spo ru pas igru, tek ne ko li ko pri li ka za gol i sa mo mi ni ma lac(1:0) pro tiv so lid no or ga ni zo va nog Spar ta ka.

Bar dal bio de ve ti.

Ipak, u dru goj run di Bar dal je sko ~io 96 me ta ra i ta ko ostao u vo| stvu sve dok na red ni je do {ao Ito, ko ji je za slu `e no sla vio.

Hla va je na kra ju bio tre }i, dok je Ko i vu ran ta mo rao da se za do vo qi La zar Mar ko vi}

An dre Vi la{ Bo a{ ni je vi {e me na xer ^el si ja!Tri de set ~e tvo ro go di {wi Por tu ga lac, do ne de qe naj mla |i stra teg u Pre mi jer li gi, do bio je ot kaz po sle ne {to vi {e od osam me se ci ra da na Stam ford Bri xu, a za me ni }e ga asi stent Di Ma teo.

Kap ko ja je pre li la ~a {u bio je po raz od Vest Brom vi~ Al bi o na (1:0), po sle ko jeg ^el si za u- zi ma pe to me sto na ta be li, sa tri bo da ma we od Ar se na la. Di Ma teo }e de bi to va ti u me ~u osmi ne fi na la FA ku pa pro tiv Bir min ge ma.Ita li jan je do fe bru a ra pro {le go di ne bio me na xer VBA, a dres ^el si ja no sio je {est go di na (19962002).Di Ma teo bi }e osmi me na xer ot ka ko je ru ski taj kun ku pio ^el si 2003. go di ne.

KLA U DI JU RA NI JE RI JU OD BRO JA NI DA NI U IN TER U

Mi haj lo vi} no vi tre ner?

Da i ki Ito

ukup nim sko rom od 245,5 bo do va i sko ko vi ma od 93 i 92 me tra.Dru go me sto za u zeo je vo de }i u ge ne ral nom pla sma nu Svet skog ku pa An ders Bar dal iz Nor ve {ke, dok se na tre }em ste pe ni ku po bed ni~ kog po sto qa na {ao ^eh Lu ka{ Hla va.

Zbog ja kog ve tra or ga ni za to ri u Lah ti ju su bi li pri mo ra ni da tak mi ~e we sa ve li ke ska ka o ni ce po me re na ma lu, {to je o~i gled no naj ma we sme ta lo Itou. Upra vo Ja pa nac je bio vo de }i po sle pr ve run de is pred do ma }eg ska ka ~a An si ja Ko i vu ran te i Hla ve, dok je

~e tvr tom po zi ci jom. Iza su sle di li jo{ je dan Ja pa nac Ta ku Ta ke u- {i, austrij ski ska ka ~i Gre gor [li ren ca u er i To mas Mor gen {tern, [vaj ca rac Si mon Aman, Ja ka Hva la iz Slo ve ni je i Pjo tr @i la iz Poq ske.

U ge ne ral nom pla sma nu Svet skog ku pa Bar dal sa da ima 1219 bo do va, 84 vi {e od [li ren ca u e ra, dok je tre }i An re as Ke fler iz Austri je sa 1.066 bo do va. Do kra ja se zo ne osta lo je jo{ ~e ti ri tak mi ~e wa, a pr vo sle de }e je u Trond haj mu, u Nor ve {koj, u ~e tvr tak.

No vi na ri na Ape nin skom po lu o str vu sa zna ju da je srp ski stru~ wak Si ni {a Mi haj lo vi} naj i zve sni ja za me na ne u spe {nom tre ne ru In ter a Kla u di ju Ra ni je ri ju. Mi haj lo vi }ev pro tiv kan di dat je Val ter Zen ga.

Pr vi ~o vek mi lan skog klu ba Ma si mo Mo ra ti naj o zbiq ni je raz mi {qa da na klu pu svog ti ma po sta vi do sko ro naj i zve sni jeg na sled ni ka biv {eg se lek to ra Sr bi je Vla di mi ra Pe tro vi }a Pi `o na. S ob zi rom na to da In ter pro la zi kroz jednu od najve}ih kriza u istoriji, Klaudio Ranijeri sasvim izvesno broji posledwe dane na radnom mestu, a italijanski mediji prenose u nedequ da }e upravo Mihajlovi} biti spasilac posrnule ekipe.Podsetimo, legendarni defanzivac zavr{io je igra~ku karijeru upravo u redovima Intera 2006. godine, a potom je dve godine radio u stru~nom {tabu kao prvi asistent Roberta Man}inija.Dario Markolin, biv{i pomo}nik

Sini{e Mihajlovi}a u Fiorentini, setio se nedavno ranijih razgovora Moratija i srpskog trenera.

- Kada bilo koji tim promeni trenera u javnosti se pojavi {est do sedam mogu}ih zamena. Kad je Inter to radio Sini{a je bio na razgovorima kod predsednika, s kojim i ina~e ima jako dobre odnose.

Rukovodstvo Intera dalo je sve od sebe, ali se Sini{a poneo kao xentlmen i profesionalac i rekao da `eli da ostane u FiorenRoberto Man}ini, Sini{a Mihajlovi} i Masimo Morati tini.

Pored Mihajlovi}a, kao kan- trenutno anga`ovan u Al pozvali da se vrati. Inter didat za klupu neroazura pomi- Naseru (Ujediweni Arapski trenutno zauzima sedmu poziciwe se i biv{i trener Crvene Emirat). ju na tabeli sa osvojenih 36 zvezde i nekada{wi golman Ranije je Zenga rekao da bi bodova, 18 mawe od vode}eg Intera Valter Zenga. On je pe{ke do{ao u Inter, kad bi ga Milana.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak5.mart2012.

Mre `e mi ro va le u der bi ju Radni~ki – Vojvodina 0:0 KRA G U J E V AC: Sta dion „^ika Da~a”, gledalaca 10.000, sudija Krsti} (Beograd). @uti kartoni: Tintor, Mutavxi}, @ivadinovi} (Radni~ki 1923), Trajkovi} i Milo{evi} (Vojvodina).

RAD NI^ KI 1923: ^an~arevi} 6, P. Pavlovi} 6, Risti} 6, Tintor 6, Milo{evi} 7, Ne-

vlovi} 6, Vuli}evi} 7, Abia 7, Mito{evi} 6 (Poletanovi} ), Katai 6 (Bojovi} -), Stevanovi} 7, [kuleti} 6 (Novakovi} -), Abubakar 7.

U izuzetno lepom ambijentu, pred oko 10.000 gledalaca, i idealnom vremenu fudbaleri Radni~kog i Vojvodine odigrali su bez golova u derbiju

stuju}ih ekipa jo{ nije trijumfovao.

Po~ela je utakmica polu{ansom gostiju, posle centar{uta Abubakara Aleksandar Ka tai ni je do bro za hva tio loptu. Ve} u 10. Vojvodina je imala idealnu priliku za gol, Ka ta ia se iz bo rio za jed nu loptu i sna`no {utira, ali je

doma}ina tokom ~itavog me~a, a terensku inicijativu ugalvnom su imali u~enici trenera Dejana Vuki}evi}a. U 37. minutu Pavlovi} je lepo prodro po levoj strni, lopta je stigla do [kuleti}a koji je {utirao sa nekih 18 metara, no i ovoga puta istakao se ~uvar mre`e doma}ina, uspeo je

17

JELEN SUPERLIGA SRBIJE – 16. kolo KU LA: Haj duk - OFK Be o grad KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Voj vo di na BE O GRAD: BSK Bor ~a - Sme de re vo LU ^A NI: Me ta lac - Rad NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Par ti zan U@I CE: Slo bo da Po int - Ja go di na ^A ^AK: Bo rac - Ja vor BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Spar tak ZV 1. Par ti zan 16 14 1 2. C.zve zda 16 11 2 3. Voj vo di na 16 8 7 4. Rad ni~ ki 16 7 8 5. Slo bo da 16 7 4 6. Spar tak ZV 16 6 7 7. OFK Be o grad 16 8 1 8. Ja go di na 16 6 5 9. Sme de re vo 16 6 2 10. Haj duk 16 5 3 11. Rad 16 4 5 12. Ja vor 16 4 3 13. BSK 16 3 5 14. No vi Pa zar 16 2 6 15. Bo rac 16 2 5 16. Me ta lac 16 1 4

1 3 1 1 5 3 7 5 8 8 7 9 8 8 9 11

1:2 (1:1) 0:0 0:1 (0:0) 0:1 (0:0) 1:1 (1:0) 1:2 (0:0) 1:0 (1:0) 1:0 (0:0) 37:6 43 28:12 35 30:9 31 24:14 29 22:21 25 14:13 25 21:21 25 16:14 23 13:17 20 14:23 18 18:16 17 9:18 15 9:21 14 10:25 12 7:21 11 8:29 7

U sle de }em ko lu (10. i 11. mar ta) sa sta ju se- NO VI SAD: Voj vo di na - Me ta lac, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad ni~ ki 1923, BOR ^A: BSK - Haj duk, SME DE RE VO: Sme de re vo - Bo rac, IVA WI CA: Ja vor - Cr ve na zve zda, BE O GRAD: Rad - No vi Pa zar, Par ti zan - Slo bo da Po int, JA GO DI NA: Ja go di na - OFK Be o grad.

De taq iz der bi su sre ta u Kra gu jev cu Rad ni~ ki - Voj vo di na

dovi} 6 (Lepovi} -), Mutavxi} 6, Simi} 6 (Vuka{inovi} -), Milo{kovi} 6, Kosti} 7, Popovi} 6 (@ivadinovi} -).

VOJ V O D I N A: Su pi} -, Trajkovi} 6, Mojsov 6, V. Pa-

16. kola Jelen superlige. Po svemu {to je vi|eno, Novosa|ani su bili bli`i osvajawu ~itavog plena, mada ne mogu da budu nezadovoqni i jednim na stadionu na kome niko od go-

I PORED PORAZA NA MARAKANI

Go lu bo vi vi so ko le te li Uprkos dobroj igri i uspe{nom parirawu Crvenoj zvezdi, fudbaleri Spartak Zlatibor vode ostali su bez bodova na prepunoj Marakani. Senku na utakmicu bacila je odluka sudije da poni{ti gol ^ovi}u pri rezultatu 0:0, a pitawe je kako bi se stvari odvijale da je Spartak poveo.

– Odigrali smo dobro utakmicu, bili bar ravnopravan rival Zvezdi, nismo se okrenuti samo defanzivi, ve} smo imali svoje prilike, a poni{ten nam je i gol koji je po meni bio regularan.

Da je Spartak tada poveo, stvari su mogle krenuti u drugom smeru. Bilo je Ne ma wa ^o vi} (de sno) lepo igrati pred punim tribi- go. Ovo je pozitivna i vedra nama, Spartak se dobro poka- stvar sa utakmice u kojoj je zao, a bi}e prilike za nove do- Spartak dobro parirao Zvebre partije i bodove – rekao zdi i sigurno nije zaslu`io da je prvotmac Suboti~ana Nema- pretrpi poraz. Nisam najboqe wa ^ovi}. video kako smo primili gol, Trener Zoran Milinkovi} ali mi se ~ini da smo sami senije zadovoqan rezultatom, be pobedili, odlu~ili su detaali svakako jeste onim {to je qi. Idemo daqe, predstoji wegova ekipa prikazala. nam daqi rad i priprema za – Pozitivna stvar koju sam slede}e utakmice, a prvo navideo jeste veliki potencijal redno isku{ewe je ponovo veove ekipe. Naravno, na potenliko – sledi nam me~ protiv cijalu se mora daqe raditi, Radni~kog – kazao je Milinkosrepqivo i pa`qivo, a mesta vi}. za napredak ima izuzetno mnoN. S.

Fo to:F. Ba ki}

wegov {ut golman Kragujev~ana Ogwen ^an~arevi} zaustavio. Pet minut kasnije Filip Kosti} je uposlio Milo{kovi}a a ovaj {utirao pored gola. Bila je to jedina prilika

loptu da izbije u korner.

U nastavku susreta treneri, Vuki}evi} i Kuzeqevi}, nisu ni {ta me wa li u po sta va ma.

Prvi su pripretili Novosa|ani, posle kornera [kule-

ti} je imao lepu priliku da u~ini ne{to vi{e, ali je neko iz odbrane Kragujev~ana uspeo da iz ba ci lop tu u kor ner.Igralo se izuzetno ~vrsto sa striktnim takti~kim zadu`ewima svakog igra~a i do kraja me~a prakti~no nismo videli ni jednu priliku. U jednom delu drugog poluvremena Radni~ki je bio za nijansu konkretniji , da bi opet Novosa|ani preuzeli inicijativu, ali {ansi i golova nije bilo.

Utisak je da je podela bodova i najrealniji ishod ove utakmice, a da su brojni navija~i ostali uskra}eni za ono {to je u fudbalu najlep{e - golove.

- Utak mi ca je od i gra na u fantasti~nom ambijentu i bilo je lepo igrati pred ovolikim brojem navija~a - istakao je trener Vojvodine Dejan Vuki}evi}. - Posebnu zahvalnost dugujem navija~ima na{eg kluba koji su nas bodrili tokom

svih 90 minuta. Ostali smo du`ni gledaocima, ali svaki bod u prvenstvu je izuzetno va`an pa osim velike borbe i `eqe gledaoci nisu imali prilike da vide puno toga. Imali smo dve od li~ ne pri li ke pre ko Kataia i [kuleti}a, a uspeli smo da neutrali{emo sve kvalitete doma}ina. Ne mogu da bu dem ne za do vo qan bo dom, iako je ~iwenica da smo u Kragujevac doputovali sa ambicijom da uradimo i ne{to vi{e.

Trener doma}ina Slavenko Kuzeqevi} je rekao: - ^iwenica je da je ovo najpravedniji ishod derbija, a u na{oj igri se osetilo odsustvo gol ge te ra Spa le vi }a.

Uzeli smo bod izuzeno kvalitetnom rivalu u utakmica u kojoj se vodila prava rovovska bitka. Ipak, publika dolazi zbog golova pa smo im i jedni i drugi ostali du`ni.

A. Predojevi}

Ku qa ni ka `we ni za pro ma {a je Hajdu – OFK Beograd 1:2 ( 1:1) KU LA: Stadion Hajduka, gledalaca 2.000, sudija: Danilo Gruji} (Ni{). Strelci: Bubalo u 4. za Hajduk, a Simi} u 26. i 55. za OFK Beograd. @uti kartoni: ^ovilo i Veselinovi} (Hajduk), Lu ka~, Ro di} i Sin |i} (OFK Beograd).

HAJ DUK: Bra} 6, Pauqevi} 6, Mujdragi} 7, Lali} 6, Fejsa 6, Golo~evac 6 (Maksimovi}, Paunovi} ), ^ovilo 7, Novkovi} 6, Bubalo 6, Haxibuli} 7 i ]ovin 6 (Veselinovi} 6).

OFK BE O GRAD: Luka~ 7, Pet ko vi} 6, Ke co je vi} 7, Vasiqevi} 6, Rodi} 7, Nikoli} 7, Sin|i} 6, Miji} 6 (Pavlovski ), Simi} 8, (@eravica ), Batioja 7 i Purovi} 6 (Aleksi}).

Fud ba le ri Haj du ka na prole}noj premijeri su do`iveli poraz. Romanti~ari sa Karaburme zaslu`eno su odneli bodove iz Kule. A nije moralo biti tako. Iz prostog razloga {to su fudbaleri Hajduka u prvih dvadesetak minuta imali ~etiri prilike za gol, od kojih su iskoristili samo jednu, i za te proma{aje su, prema nepisanom fudbalskom pravilu, bili ka`weni.

Sjajno su doma}ini otvori- Alek san dar Si mi}, dvo stru ki stre lac za Ofk Be o grad li susret, ve} u 2. minutu Bubalo je u{ao vom prosledio u prazan prostor, Bubalo sam u kazneni prostor gostiju i kada se je deli} sekunde bio br`i od golmana Luo~ekivao pogodak on se spetqao. No, dva ka~a, zaobi{ao ga i ubacio je u praznu minuta kasnije bio je ve{tiji. Golman mre`u - 1:0 za Hajduk. U 8. minutu HaxiHajduka Bra} je ispucao loptu na polovi- buli} je opet idealno uposlio Bubala konu gostiju, Haxibuli} ju je odli~no gla- ji je primio loptu na nekih desetak meta-

ra udaqen od gola Luka~a, ali je {utira pored gola. I u 18. mi nu tu ^o vi lo je asi sti rao Bubalu koji opet izbio sam pred gol gostiju, ali je oklevao, oti{ao ukoso i prilika je propala.

A onda je usledila kazna.

Mladi Rodi} je u 26. minutu pro{ao po boku, uputio centar{ut na drugu stativu, gde je pa`wi odbrane Hajduka izmakao Simi} koji sa 6-7 metara plasira loptu u mre`u iza nemo}nog Bra}a za 1:1. U 28. minu tu vi de li smo do bar {ut Novkovi}a sa oko 20 metara, ali je Luka~ izbio loptu u korner, pa se na odmor oti{lo sa rezultatom 1:1.

U drugom poluvremenu igra~i OFK Beograda su igrali strpqivo, a doma}in u `eqi da do|e do pobede igrao je pomalo i stihijski, {to su gosti kaznili u 55. minutu kada je Miji} odli~no uposlio Simi}a, a ovaj je iskosa sa desetak metara zakucao loptu pod pre~ku za 1:2. Najboqu priliku za izjdna~ewe Hajduk je imao u 65. minutu kada je Maksimovi} iz povoqne pozicije, sa 17 metara, ga|ao daqi ugao gola Luka~a, ali golman OFK Beograda je sjajnom paradom izbio loptu u korner. Kako se susret bli`io kra ju go sti su mir no ~u va li prednost i vrebali priliku za tre}i gol.

I imali su je u 80. minutu kada su sjajan dupli pas izmewali Nikoli} i Simi}, da bi Nikoli} iz izgledne prilike sa desetak metara {utirao preko pre~ke. \. Bojani}

18

sport

поnedeqa5.mart2012.

@EN SKA SU PER LI GA

RUKOMET MU [KA SU PER LI GA Crvenka Jafa - Kolubara 29:23 Obili} - Jugovi} Unimet 23:25 PKB - Crvena zvezda 25:29 Dinamo - Partizan 25:26 Napredak - @elezni~ar 25:24 Metaloplastika - Po`arevac 31:23 Smederevo - Rudar 22:21 Radni~ki - Vojvodina (danas, 19.30) 1. Partizan 18 16 2 0 566:474 34 2. Vojvodina 18 15 3 0 548:451 33 3. Radni~ki 18 12 2 4 510:453 26 4. Metalop. 18 11 1 6 512:481 23 5. Napredak 19 9 3 7 513:516 21 6. Rudar 19 8 3 8 472:485 19 7. C.zvezda 19 9 2 8 505:486 18 8. Kolubara 18 8 4 7 496:504 18 9. Jugovi} 19 7 3 9 478:490 17 10. @elez. 19 6 3 10 540:580 15 11. Smederevo19 7 1 11 434:479 15 12. PKB 19 6 2 11 487:512 14 13. Po`arevac19 7 0 12 484:509 14 14. Crvenka 19 6 0 13 491:517 12 15. Dinamo 19 4 1 14 512:560 9 16. Obili} 18 4 0 14 464:530 8 U slede}em kolu (10-11. marta) sasta}e se: Crvena zvezda - Dinamo, Jugovi} Unimet - PKB, Kolubara - Obili}, Partizan - Radni~ki, Vojvodina - Napredak, @elezni~ar 1949 - Metaloplastika, Po`arevac - Smederevo DU Integral, Rudar - Crvenka Jafa.

SU PER LI GA (@) K. Milo{ - Radni~ki L. @elezni~ar MC - Nopal

28:25 28:24

PR VA LI GA (M) Bane Ra{ka - Vojput 23:21 Vrbas - @elezni~ar 42:24 Proleter - Mladost TSK 26:27 Priboj - Jagodina 30:21 N. Beograd - M. Gora 34:32 Zlatar - Novi Pazar 31:25 N. Pazova - Zaje~ar (danas, 17.30) 1. Zaje~ar 15 15 0 0 482:367 30 2. Vrbas 16 12 1 3 469:438 25 3. Vojput 16 10 2 4 454:376 22 4. Zlatar 16 8 3 5 483:475 19 5. Priboj 16 9 1 6 386:386 19 6. Proleter 16 8 1 7 414:386 17 7. Bane 16 7 1 8 417:414 15 8. @elezn. 15 6 2 7 409:419 14 9. M. Gora 16 6 1 9 480:475 13 10. C. zvezda 15 5 2 8 377:397 12 11. N. Pazar 16 5 2 9 415:459 12 12. N. Pazova 15 6 0 9 410:458 12 13. N. Beogr. 16 5 1 10 439:458 11 14. Mladost 16 4 1 11 362:419 9 15. Jagodina 16 2 2 12 401:471 6

ODBOJKA @EN SKA SU PER LI GA 0:3 Varadin BMG - NIS Spartak Vojvodina - Vizura 0:3 3:0 TENT - Jedinstvo (U) Dinamo (P) - C.zvezda 1:3 0:3 Radni~ki (B) - Kolubara 1. C. zvezda 18 16 2 51:11 49 2. Spartak 18 15 3 49:19 44 3. TENT 18 12 6 41:23 36 4. Vizura 18 10 8 38:32 32 5. Kolubara 18 8 10 33:32 27 6. Varadin 18 9 9 31:34 25 7. Jedinstvo 18 8 10 33:37 23 8. Dinamo 18 6 12 27:45 17 9. Radni~ki 18 5 13 22:48 12 8:52 8 10. Vojvodina 18 1 17 U ~etvrtfinalu plej-ofa igra}e: Crvena zvezda - Dinamo (P), NIS Spartak - Jedinstvo (U), TENT - Varadin BMG, Vizura - Kolubara. Iz lige je ispala Vojvodina, a beogradski Radni~ki igra}e plej-aut s drugoplasiranom ekipom Prve lige.

MU [KA SU PER LI GA Jedinstvo (SP) - Spartak (Q) 3:1, Partizan - Klek 1:3, Radni~ki (K) - M. radnik 3:0, Vojvodina NS seme - Ribnica 3:2.

1. C. zvezda 17 16 1 50:18 45 2. Radni~ki 18 13 5 47:25 40 3. Vojvodina 18 13 5 46:26 40 4. M. radnik 18 10 8 38:33 31 5. Partizan 18 10 8 38:34 26 6. Ribnica 18 6 12 29:41 19 7. @elezni~. 17 6 11 24:40 17 8. Spartak 18 6 12 25:42 17 9. Klek 18 5 13 23:44 16 10. Jedinstvo 18 4 14 27:44 16 Susret @elezni~ar - Crvena zvezda odredi}e kona~ni poredak pred plejof, a u ~etvrtfinalni par je Mladi radnik - Partizan. Iz lige je ispalo Jedinstvo iz Stare Pazove, a Klek Srbija{ume igra}e plej-aut s druoplasiranom ekipom Prve lige.

PR VA @EN SKA LI GA Student - Klek Po{tar - Gimnazijalac Lazarevac - Sme~ 5 @elezni~ar (L) - Novi Sad PR VA MU [KA LI GA Novi Sad - Spartak (S) Jagodina - \erdap Novi Pazar - Smederevo

3:0 3:2 3:1 3:0

2:3 0:3 3:0

PR VA A LI GA Peto kolo: @AK - Vojvodina 3:17, Partizan Rajfajzen - Begrad 9:4, Bawica - Crvena zveda vet 5:7.

5 5 5 5 5 5

5 4 3 2 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 2 3 4 5

55:30 64:30 37:33 36:42 35:51 24:66

@e le zni ~ar MC - No pal 28:24 (13:12) IN \ I J A: Sport ska ha la, gle da la ca:200. Su di je: Mi skin (Som bor) i Ada mo vi} (Cr ven ka). Is kqu ~e wa: @e le zni ~ar MC 8, No pal 14 mi nu ta, sed mer ci: @e le zni ~ar MC 3(2), No pal 5(5). @E LE ZNI ^AR MC: Mi {ko vi} (15 od bra na), Cve ti}, Po po vi} 5, Jak {i} 1, Pre do je vi} 2, Je zdi mi ro vi} 2, Ru pi} 1, Paj ki}, Je zdi}, Mi li}, Sta ni} 5, Mo i se 3, Vr do qak 6(2), Su qa no vi}, Ve ra ja 3.

NO PAL: Pa plac ko (12 od bra na), J. Ko lar, Ata na sko vi}, B.Ili}, Pa vlov 4, Mir ko vi}, Kriv di}, Ti o sa vqe vi}, Ber ~ek 4, To mi} 2, Stoj ko vi} 11 (5), M. Ko lar, Ko pe rec 3, S. Ili}.

Bit nu, ve ro vat no i od lu ~u ju }u utak mi cu u bor bi za op sta nak ru ko me ta {i ce @e le zni ~ar MC su da le ko te `e ne go {to su o~e ki va le re {i le u svo ju ko rist. Iza bra ni ce tre ne ra Zo ra na Bar bu lo vi }a su, na we go vom de bi ju pred do ma }om pu bli -

kom, do bro po ~e le su sret, po ve le sa 1:0 i 4:2, ali je ve} po sle to ga bi lo ja sno da ru ko me ta {i ce Dra ga na Ku bu ro vi }a ne }e la ko pot pi sa ti ka pi tu la ci ju.

Isti na, In |ij ke su jo{ dva pu ta u pr vom po lu vre me nu ima le plus dva go la, Ba~ ko pa lan ~an ke us pe le da pre o kre nu re zul tat u svo ju ko rist, bi lo je 5:7 i 7:8, i u|u u se ri ju od ~e ti ri iz jed na ~e wa u na stva ku me ~a i tek po sle to ga su is ta kle be lu za sta vu.

Do ma }e ru ko me ta {i ce su, na i me, sti gle do plus pet, bi lo je 22:17 i prak ti~ no tek ta da re {e pi ta we po bed ni ka. Od i gra le su u tom pe ri o du igre, ula ze }i u dru gu po lo vi nu dru gog po lu vre me na, ve o ma do bro i da na pro tiv ni~ kom go lu ni je sta ja la is ku sna Zla ta Pa plac ko, sva ka ko naj bo qa ak ter ka su sre ta, po raz we ne eki pe bio bi znat no te `i.

De bi tant u elit noj li gi je, ipak, osva ja wem dva bo da op sta nak u~i nio mo gu }om mi si jom.

D. Vi }en ti}

MU [KA SU PER LI GA

Dra ma u fi ni {u Obi li} - Ju go vi} Uni met 23:25 (8:16) BE O GRAD: Dvo ra na Ba wi ca, gle da la ca: 150, su di je: La zi} (K. Mi tro vi ca) i Ar se ni je vi} (Ni{), sed mer ci: Obi li} 3 (2), Ju go vi} 7 (4), is kqu ~e wa: Obi li} 16, Ju go vi} 16 mi nu ta.

OBI LI]: Ra do vi} (8 od bra na), Ka la ja no vi}, Bu ku mi ro vi} 1, \ur |e vi} 5 (1), Vu jo vi}, @i va no vi} 4, Go lu bo vi} 2, Mi qa ko vi}, Mi ri} 1, Ra ji} 1, Ja ni}, Kr sti} 2, Qu bi ~i}, Ivo {e vi} 7 (1), Osto ji}, Po po vi}.

Spre ~io dra mu: Bo jan Pe ro vi}

JU GO VI] UNI MET: Ku ko bat (8 od bra na), Su xum 5 (3), Va si} 3, Vr go vi}, Kan ka ra{ 3, Ra da ko vi} 2, Vug dra go vi}, Tra var 1, Ili}, Kr sman ~i}, Jo {i} 4, Cr no gla vac 2, Ste jin, Be lo{, Vu ja di no vi} 5 (1), Pe ro vi} (4 od bra ne).

Iako su pr vo po lu vre me re zul tat ski ube dqi vo re {i li u

svo ju ko rist, ru ko me ta {i Ju go vi }a su po no vi li lo {e iz da we iz dru gih 30 mi nu ta su sre ta, vi |e no u Ka }u, u du e lu sa @e le zni ~a rom. Sve je u pr vom de lu utak mi ce le po funk ci o ni sa lo u re do vi ma Ju go vi }a, po ~ev od od l i~ n og gol ma n a Ku k o b a ta, pre ko kom pakt ne zo ne 3-2-1, do te~ ne i efi ka sne igre u na pa du.

No vaj li je Vu ja di no vi} i Su xum su do ne le no vi, ta ko neo p ho dan kva li tet u igru Ka }a na, Jo {i} je po no vo po ~eo da uspe {no dej stvu je sa uda qe no sti od pre ko de vet me ta ra, Va si} je po sti gao ne ko li ko la kih go lo va. S dru ge stra ne, ru ko me ta {i Obi li }a, iz mo re ni su sre ti ma sa Cr ve nom zve zdom i @e le zni ~a rom, ~i ni lo se, je dva su sta ja li na no ga ma.

A, on da, u dru gom po lu vre me nu – uma lo po top ka} ke bar ke.

Naj pre Vu ja di no vi}, po tom i Jo {i} pro ma {i li su pe na le, u tri na vra ta us pe {an sa li ni je se dam me ta ra bio je Su xum, da bi i we mu na kra ju za drh ta la ru ka, {to je po spe {i lo ata ke do ma }i na, ko ji je u dru gom de lu me ~a de lo vao kao sa svim dru gi tim. Mi nut pre kra ja, Obi li} je imao pri li ku da pred nost Ju go vi }a sma wi na sa mo je dan gol, ali je is ku sni gol man Pe ro vi} spre ~io pot pu nu dra mu u sa moj za vr {ni ci.

Po be di se u zu be ne gle da.

Osta je na da da }e ru ko me ta {i Ju go vi }a, ko na~ no, po ka za ti ne kom zu be u dru gom po lu vre me nu.

Sa dva bo da, osvo je na na go sto va wu, Ka }a ni mir ni je do ~e ku ju ta ko |e ugro `e ni PKB, pa }e, sle de } eg vi k en da, dvo r a n a Hram bi ti po pri {te dvo bo ja eki pa ko je ne ma ju dru gog iz bo ra sem – po be de.

J. G.

PR VA A @EN SKA LI GA

Va si }e va is pred svih ^e la re vo – Stu dent 59:52 (16:20, 16:10, 9:9, 18:13)

VATERPOLO

1. Partizan 2. Vojvodina 3. C. zvezda 4. Beograd 5. Bawica 6. @AK

Op sta nak mo gu }a mi si ja

15 12 9 6 3 0

^E LA RE VO: Sa la O[ „Zdrav ko ^e lar’’, gle da la ca 200, su di je: Bo ro vi na i Pa ni} (No vi Sad), Ar si} (Oxa ci). ^E LA RE VO: Va si} 22 (20-15), Mi.Ra do {e vi}, [tr bac 7 (2-2), Lu ki}, Nin ko vi} 12 (2-1), Ma.Ra do {e vi} 9 (2-1), La lo vi}, Ter zi} 2, Vu ~e ti}, Gr bi} 7.

STU DENT: E.Sto ja no vi} 1 (61), Ili} 18 (3-2), Sto {i}, Bje li}, Ra do vi} 2, Sto jil ko vi} 6 (2-0), M.Po po vi} 11 (4-3), J.Po po vi}, Ste fa no vi} 4, I.Sto ja no vi}, Va si} 6 (4-3), To {i} 4 (2-1).

Te `e ne go {to se o~e ki va lo za be le `i le su do ma }e ko {ar ka {i ce ve o ma va `nu po be du za {to bo qe me sto pred od lu ~u ju }e utak mi ce. Go {}e su po ~e le agre siv no po -

ve le sa 7:0, pa su se tek on da do ma }e de voj ke pro bu di le i po ~e le pu ni ti ko{ Ni {lij ki. Ipak pr va de o ni ca je pri pa la go {}a ma a sve osta lo do ma }em sa sta vu. Bi lo je do sta ne i zu ve sno, raz li ka ni ka da ni je pre la zi la vi {e od osam po e na, a po ~et kom po sled we de o ni ce ~ak su go {}e us pe le da po ve du sa tri po e na raz li ke. Me |u tim, i ovo ga pu ta ju na ki i wa utak mi ce bi la je do ma }i ka pi a ten Swe `a na Va si} ko ja je bi la i naj e fi ka sni ja a i sa naj bo qim in dek som uspe {no sti od ~ak 43. Fi ni{, od no sno po sled wa tri mi nu ta bi la su u zna ku la vi ca’ iz ^e la re va, ko je su za slu `e no sla vi le sa se dam po e na raz li ke.

V. Vu ja no vi}

dnevnik SU PER LI GA ZA KU GLA [I CE

Go {}e se ~a sti le tak da u {est naj bo qih re zul ta U tri der bi ja 13. ko ta ko la ima ju dva ku gla {i ce, la Su per li ge Sr bi je za Na ta {u Sa vi} sa 570 (dru gi re ku gla {i ce, po be de go zul tat) i Zo ri cu Ba ra} (563). stu ju }ih eki pa. Ku gla {i ce su bo ti~ kog Pi o ni ra sa vla da le su u No vom Sa du SPC Voj vo di nu i na sta vqa ju tr ku bez po ra za. U Be o gra du no vo sad ska Ada kom pju ters ima la je do bar pro gram i sa vla da la EDB sa 5:3 U igra~ kim po e ni ma bi lo je 3:3, pre su di la su dva po e na ko je su go {}e do bi le za vi {e obo re nih ~u we va (+ 24). Od u ~i la je sjaj na igra Ja smi ne An |el ko vi} {e ste „ta ble“ u Ada ko pju ters ko ja je sru {i la 589 ~u we va i po ne la ti tu lu igra ~i ce ko la.

No vo sa |an ke su se pro bi le do tre }eg me sta.

Zlat nu sre di nu ta be le ~u va Apa tin ko ji je u tre }em der bi ju u Zre wa ni nu sa vla dao Kri stal sa 6:2. Ko li ko su Apa tin ke do bro od i gra le sve do ~i i po da - Na ta {a Sa vi} (Apa tin)

Dru go pla si ra no Je din stvo je kao do ma }in la ko upi sa lo bo do ve pro tiv ki kind skog To ze Mar ko vi} (7:1), a Srem iz Ru me je kao gost osvo jio bo do ve u me ~u sa E| {e gom iz Ba~ ke To po le i po be gao iz opa sne zo ne.

Re zul ta ti, 13. ko la za ku gla {i ce: Je din stvo - To za Mar ko vi} 3.103:2.843 (7:1). Naj bo qe igra ~i ce: A. Ki{ 560 – Ra du 497.

EDB - Ada kom pju ters 3.198:3.222 (3:5). Naj bo qe: Ig wa to vi} 565 – An |el ko vi} 589. E| {eg Srem 2.922:3.140 (1:7). Naj bo qe: Traj ko vi} 549 - Ra da ko vi} 551.

Kri stal - Apa tin 3.074:3.283 (2:6). Naj bo qe: S. Mi lo sav 548 Sa vi} 570. SPC Voj vo di na Pi o nir 3.066:3.123 (2:6). Naj bo qe: Ga jin 539 - Vi lov 547.

SLA LOM (@)

SU PER VE LE SLA LOM (M)

Glo bus za [il do vu Ka na |an ka Erin Mil zin ski na pra vi la je ve li ko iz ne na |e we tri jum fom u sla lom u Of ter {van gu, dok je Mar liz [ild obez be di la Kri stal ni glo bus u toj di sci pli ni.Po be da u ne ma~ kom ski cen tru u vre me nu od 1:53.59 mi nu ta je tre }a za Mil zin ski, a do we je do {la sa pet sto tin ka pred no sti u od no su na Ame ri kan ku Re si [ti gler.[il do va je bi la jo{ dve sto tin ka da qe, ali joj je po sle od u sta ja wa Slo ven ke Ti ne Ma ze obez be di la od bra nu ti tu le u sla lo mu i ukup no svoj tre }i Glo bus u toj di sci pli ni.

Na osmom sla lom se zo ne u~e stvo va la je i srp ska ski ja {i ca Ne ve na Ig wa to vi}, ko ja ni je us pe la da za vr {i pr vu run du. Ig wa to vi }e voj je to ujed no po sled we u~e {}e na ne koj tr ci Svet skog ku pa ove se zo ne.

Re zul ta ti sla lo ma u Of ter {van gu: 1. Erin Mil zin ski (Ka -

na da) 1:53.59, 2. Re si [ti gler (SAD) + 0.05, 3. Mar liz [ild (Austri ja) +0.07, 4. Ta wa Po u ti a i nen (Fin ska) + 0.13, 5. Ma ri-Mi {el Ga won (Ka na da) + 0.21 6. Le na Dir (Ne ma~ ka) + 0.25, 7. Fri da Han sdo ter ([ved ska) + 0.26, 8. Te re za Bor sen ([ved ska) + 0.41, 9.

Ma ri ja Hefl-Ri{ (Ne ma~ ka) + 0.48, 10. Ni kol Hosp (Austri ja) + 0.64.

Ge ne ral ni pla sman sla lo ma: 1.

Mar liz [ild (Austri ja) 660, 2.

Ti na Ma ze (Slo ve ni ja) 360, 3. Mi ha e la Kir hga ser (Austri ja) 334, 4.

Ta wa Po u ti a i nen (Fin ska) 320, 5.

Ka trin Ce tel (Austri ja) 305, 6.

Fri da Han sdo ter ([ved ska) 222.

Ge ne ral ni pla sman Svet skog ku pa: 1. Lind zi Von (SAD) 1.708, 2. Ti na Ma ze (Slo ve ni ja) 1.241, 3.

Ma ri ja Hefl-Ri{ (Ne ma~ ka) 1.075, 4. Eli za bet Gergl (Austri ja) 914, 5. Xu li ja Man ku zo (SAD) 823, 6. Ana Fe nin ger (Austri ja) 814.

NA MO KROJ GO RI TAK MI ^I LI SE CI CI BA NI: Na stazi Iver na Mokroj gori odr`ava se prvenstvo Srbije u alpskom skijawu za najmla|e kategorije, odnosno cicibane.

Odr`ano je takmi~ewe u veleslalomu za mla|e i starije cicibane i u mu{koj i u `enskoj konkurenciji, start je bio na visini od 1.360 metara, a ciq na 1.230 metara. Kod mla|ih cicibanki pobedila je Mina Vukovi}, ispred Ivane Milo{evi} i Ane Raki}, dok je kod starijih najboqa bila Zoja Grbovi}, a pratile su je Mila Milovanovi} i Manu Kryi}. U konkurenciji mla|ih cicibana do pobede je do{ao Andreja Dimitrijevi}, ispred Nikole Ili}a i Sretena Radowi}a, dok je kod starijih pobedio Veselin Zlatkovi}, a na podijumu su se na{li i Stefan Pavlovi} i Luka Nikoli}.

1. Pionir 2. Jedinstvo 3. Ada kompj.

4. Vojvodina 5. Apatin 6. EDB 7. Srem 8. Kristal 9. E|{eg 10. T. Mark.

1312 13 9 13 8 13 8 13 7 12 3 13 5 13 4 13 2 13 9

1 0 1 3 1 4 0 5 1 5 7 0 1 7 0 9 011 112

85,5:18,5 70:34 62:42 58:46 53:51 50:54 47,5:56,5 39:65 29,5:74,5 25,5:78,5

25 19 17 16 15 14 11 8 4 1

Pr ve nac Jan sru da

Nor ve `a nin ]e til Jan srud do {ao je do pr ve po be de u ka ri je ri, po {to je bio naj bo qi na pret po sled wem su per ve le sla lo mu se zo ne u Kvit fje lu.Jan srud je bio sja jan od po ~et ka tak mi ~e wa pred svo jim na vi ja ~i ma, po {to je po sle do mi na ci je u tre nin zi ma bio tre }i na su per ve le sla lo mu, a po tom dru gi u spu stu.

Sve je ku li mi ni ra lo po sled weg da na u Kvit fje lu, tri jum fom u vre me nu od 1:34.02 mi nu ta, a sla vqe do ma }ih na vi ja ~a upot pu nio je Ak sel Lund Svin dal na dru gom me stu. Wi ma dvo ji ci se na po di ju mu pri dru `io vo de }i u ge ne ral nom pla sma nu Be at Fojc iz [vaj car ske.

Do tre nut ka ka da je Jan srud iza {ao na sta zu u vo| stvu se na la zio Austri ja nac Jo a him Puh ner, ko ji je imao start ni broj pre we ga, ali je Nor ve `a nin bio bez prem ca. Od star ta do ci qa Jan srud je od ski jao sjaj no i dao te `ak za da tak ski ja {i ma ko ji su sle di li, a na kra ju se is po sta vi lo da mu je naj bli `i ba{ bio Svin dal, sa 21 sto tin kom za o stat ka, dok je Fojc bio jo{ pet sto tin ka da qe.

Re zul ta ti: 1. ]e til Jan srud (Nor ve {ka) 1:34.02, 2. Ak sel Lund Svin dal (Nor ve {ka) + 0.21, 3. Be at Fojc ([vaj car ska) + 0.26, 4.

Kla us Krel (Austri ja) + 0.73, 5.

Maks Franc (Austri ja) + 0.74, 6.

Di di je Ku{ ([vaj car ska) + 0.86, 7.

An dre as Ro mar (Fin ska) + 0.91, 8.

Ha nes Raj helt (Austri ja) + 1.36, 9.

Erik Gaj (Ka na da) + 1.37, 10. Hans Ol son ([ved ska) +1.39.

AGRO @IV LI GA SR BI JE

Go sti za slu `e no @e le zni ~ar - Me ga Vi zu ra 83:93 (22:20, 19:23, 22:22, 20:28) IN \I JA: Sport ska ha la, gle da la ca: 400. Su di je: Ste fa no vi} (Kra qe vo), Sto {o vi} (Ni{) i Di mov ski (Kra qe vo). @E LE ZNI ^AR: Mar ko vi}, Jer ko vi} 7, Fi er son, Stu par, Sta no je vi} 17, Gu gle ta, [i {ko vi}, Jo ji} 13, ^a nak 12, \or |i} 2, @iv ko vi} 18, Ba ji} 14.

ME GA VI ZU RA: Mi li sa vqe vi} 23, Re qi} 2, Mi qe no vi} 22, Cvet ko vi} 5, Drob wak, Avra mo vi} 2, Lu ko vi} 7, Vu jo vi}, Can ke tin 13, Stan ko vi}, Ma ra vi}, Bo ji} 19.

Bez svog naj bo qeg po en te ra Bo jo vi }a (oti {ao u so lun ski PA OK) ko `ar ka {i @e le zni ~a ra su pre tr pe li po raz na do ma }em par ke tu i prak ti~ no za vr {i li bor bu

za op sta nak u za wih is to risjkom ran gu tak mi ~e wa. Ze le no-be li su, isti na, pr vu ~e tvr ti nu re {i li u svo ju ko rist, ima li su ta da i {est po e na pred no sti, bi lo je 15:9, ali su ve} po ~et kom dru ge de o ni ce go sti pre {li u vo} stvo i po ve }a va li ga iz mi nu ta u mi nut.

Na sta vi li su Ze mun ci istim tet mpom i u dru gom po lu vre me nu, ali su se do ma }i ni se ri jom troj ki ipak vra ti li u igru. Iz jed na ~i li su re zul tat na 67:67, pa su se ~ak i wi ho vi sim pa ti ze ri po na da li da mo gu sti }i do po be de ko ja bi im zla ta vre de la.I go sti ma je osva ja we bo do va bi lo im pe ra tiv ka ko bi se do mo gli Su per li ge, do da li su gas i sti gli do ube dqi ve i za slu `e ne po be de.

D. Vi.

]e til Jan srud

Ge ne ral ni pla sman su per ve le sla lo ma: 1. Ak sel Lund Svin dal (Nor ve {ka) 413, 2. Di di je Ku{ ([vaj car ska) 371, 3. Be at Fojc ([vaj car ska) 368, 4. ]e til Jan srud (Nor ve {ka) 310, 5. Kla us Krel (Austri ja) 304, 6. Jan Hu dec (Ka na da) 242.

Ge ne ral ni pla sman Svet skog ku pa: 1. Be at Fojc ([vaj car ska) 1.250, 2. Mar sel Hir {er (Austri ja) 1.135, 3. Ivi ca Ko ste li} (Hr vat ska) 1.043, 4. Ak sel Lund Svin dal (Nor ve {ka) 999, 5. Di di je Ku{ ([vaj car ska) 953, 6. Kla us Krel (Austri ja) 873.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak5.mart2012.

NI KO LA SA LA TI], TRE NER VOJ VO DI NE NS SE ME

Te `i put do vr ha

Je le na Jan ko vi} TUR NIR U MA LE ZI JI

Je le na pro koc ka la me~ lop tu Je le nu Jan ko vi} je u po lu fi nal nom me ~u Ma le zi ja Ope na nad i gra la Hr va ti ca Pe tra Mar ti} re zul ta tom 2:1, po se to vi ma 6:7 (5:7), 7:5, 7:6 (7:5).U ne iz ve snom du e lu, ko ji je tra jao ne {to du `e od tri sa ta, srp ska te ni ser ka je pro pu sti la i jed nu me~ lop tu.Je le na je u od lu ~u ju }em tre }em se tu pro koc ka la pred nost od 4:1, a za tim ni je is ko ri sti la lop tu za po be du pri li kom vo| stva od 6:5.

- Igra ti po ova ko to plom vre me nu je ve o ma te {ko. Pe tra je is ko ri sti la svoj do bar ser vis, dok moj ni je bio na pra vom ni vou. U sva kom du e lu mo `e bi ti sa mo je dan po bed nik i ovo ga pu ta po be di la je bo qa igra ~i ca. Ni sam na ri val ki nom me stu i ne znam da li }e to uti ca ti na wu, ali ve ru jem da je umor na kao i ja. Za i sta ni je la ko igra ti dva me ~a u jed nom da nu po ova kvoj vru }i ni - iz ja vi la je Je le na, ko ja je bi la po sta vqe na za dru gog no si o ca na tur ni ru u Ku a la Lum pu ru, ~i ji ukup ni na grad ni fond iz no si 220.000 do la ra.

Umor na Mar ti}, ipak, ni je iz dr `a la u fi na lu. Zbog zgu snu tog pro gra ma, ko ji je uslo vi la ki {a, ona je pre da la duel za ti tu lu Hsie Sui-Vei iz Ki ne skog Taj pe ha u tre }em se tu, pri li kom vo| stva pro tiv ni ce od 2:6, 7:5, 4:1.

Hsi Sui-Vei, ko ja je ta ko sti gla do naj ve }eg uspe ha u ka ri je ri, za ra di la je 280 VTA bo do va i ~ek u iz no su od 37.000 do la ra, dok }e Mar ti }e voj pri pa lo 200 bo do va i 19.000 do la ra.

JU N I O R I VOJ V O DI NE NS SE ME PO NO V O NAJ B O Q I U PO K RA J I N I: Mak si mal nom po be dom nad Dunav volejom u finalu ju ni or skog pr ven stva Voj vo di ne, od boj ka {i Vojvodine NS seme (na slici)potvrdili su kvalitet i odbranili zvawe najboqe ekipe u Pokrajini.

Prema o~ekivawu, crveno-beli su gospodarili terenom od po~etka do kraja, ne dozvoliv{i da se pitawe pobednika po sta vqa ni u jed nom trenutku. Aktuelni prvak dr`ave u juniorskoj i kadetskoj konkurenciji ima ponovo najvi{e ambicije i `eli da ponovi pro{logodi{we uspehe.

Tre}e mesto na prvenstvu Vojvodine osvojio je Borac iz Star~eva koji je u me~u za bronzu savla dao zre wa nin ski Proleter 3:1.

Re zul ta ti - fi na le: Vojvodina NS seme - Dunav vo lej 3:0 (25:19, 25:16, 25:19), me~ za tre }e me sto: Bo rac Pro le ter @i to pro met 3:1 (16:25, 25:17, 25:16, 25:20).

M. R.

Mi ni mal nom po be dom nad kra qe va~ kom Rib ni com u po sled wem ko lu li ga {kog de la pr ven stva(3:2), od boj ka {i Voj vo di ne ni su us pe li da za dr `e dru go me sto na ta be li pred plejof. U do i gra va we }e cr ve no-be li s tre }e po zi ci je, jer je Rad ni~ ki u Kra gu jev cu mak si mal nim re zul ta tom sa vla dao Mla di rad nik i za u zeo ko tu dva pred plej-of.

Ova ~i we ni ca ne me wa mno go pla no ve no vo sad skog {e fa stru ke Ni ko le Sa la ti }a i we go vih iza bra ni ka na par ke tu, sa mo im za ni jan su ote `a va po sao u po ten ci jal nom (o~e ki va nom) po lu fi na lu plej-ofa i su sre tu s Kra gu jev ~a ni ma po {to ne }e ima ti pred nost do ma }eg te re na. @e le li su No vo sa |a ni dru go me sto pred do i gra va we, ali su u pr va dva se ta s Rib ni com bi li o~i gled no fi zi~ ki i emo tiv no is pra `we ni na kon osva ja wa Ku pa, ali su ipak us pe li da pre o kre nu re zul tat i po be de.

- Vi de lo se da smo psi ho lo {ki i fi zi~ ki is pra `we ni i

za to smo sla bi je od i gra li po ~et na dva se ta s Kra qev ~a ni ma.

U na red na tri smo po ka za li kva li tet i po be di li, ne do zvo liv {i pro tiv ni ku da do |e do 20 po e na u se tu. Rib ni ca je bi la do bra u pr va dva se ta, ima la ma lo i sre }e, ali su stva ri do {le na o~e ki va no me sto u na stav ku. Ma lo smo se od ma ra li po sle Ku pa, od ma ra li smo i Ge ri }a u po sled wem li ga {kom me ~u, a sa da nam pred sto ji ma lo ja ~eg ra da i pri pre me za ~e tvrt fi na le plej-ofa - re kao je Sa la ti}. l Tre }e me sto pred vam kva ri pla no ve?

- Ne kva ri. Na{ ciq je i da qe du pla kru na, sa mo smo gu bit kom dru gog me sta se bi ma lo ote `a li put do vr ha. Pred nost do ma }eg te re na u po ten ci jal nom plej-ofu ko li ko je pred nost - to li ko i ni je, za to }e mo bez re zer ve u}i u nad i gra va we i na dam se da }e mo na sta vi ti po hod ka ti tu li. Ove se zo ne smo do bro igra li s Rad ni~ kim, po be di li oba pu ta (u Kra gu jev cu bi lo 3:1),sva je i da qe u na {im ru ka ma. Ima mo jo{ re zer ve u igri, mo `e to jo{ bo qe i pro ba }e mo da po -

Ni ko la Sa la ti}

dig neo for mu na naj vi {i ni vo ka da to bu de naj po treb ni je. l Iz u zev na me stu pri ma ~a ser vi sa, ima te du ga~ ku klu pu?

- Isti na je da na pri je mu ne ma mo ve li ke ma ne var ske va ri jan te, ali je to zbog tre nut nog sple ta okol no sti. I da qe smo bez po -

vre |e nog Ka ti }a i ve ro vat no se on ne }e vra }a ti u sa stav ni u po ten ci jal nom po lu fi na lu plej-ofa.

Ima mo za to dru gih od li~ nih na pa da~ kih op ci ja. Ove se zo ne is pa da da je Ne ma wa ^u bri lo „`r tve no jag we� i da igra na po zi ci ji na ko joj je naj po treb ni ji, a to je sa da na me stu ko rek to ra. Mi slim da je we go va po zi ci ja na ko joj mo `e naj vi {e da pru `i sred wi blo ker i u na red noj se zo ni }e si gur no to igra ti. Igra ~i ko ji na stu pa ju za Voj vo di nu su na ma naj bo qi i s tim s ~i me ras po la `e mo `e li mo i dru gi ovo se zon ski pe har.

Naj va `ni je za nas je da igra mo do bro, da je voq ni mo me nat na vi so kom ni vou i da svi mom ci sprem no i `eq no do ~e ka ju plejof - is ta kao je Ni ko la Sa la ti}.

M. Ri sti}

19

PO SLED WE KO LO MU [KE SU PER LI GE

(Ne)o~e ki va ni ras plet Po s led w e ko l o Vi n er {te di {e mu {ke od boj ka {ke su per li ge do ne lo je (ne)o~e k i v a n i ras p let u ve o ma za ni mqi voj bor bi za op sta nak, ali i u vr hu ta be le.

Pred po sled we li ga {ko ko lo, za dva me sta na za ~e qu ta be le (po sled we vo di u ni `i rang, a pret po sled we u plej-aut) bo ri li su se dva voj v o | an s ka klu b a, Klek Sr bi ja {u me (bio de ve ti) i Je din stvo iz Sta re Pa zo ve (de se ti). Na iz gled lak {i po sao u po sled wem ko lu ima li su Pa zov ~a ni, ugo s ti l i su Spar t ak iz Qi ga i s po be dom ili ~ak sa ovo je nim bo dom pre {li bi Klek, ra ~u na ju }i da Ba na }a ni iz gu be u Be o gra du na go sto va wu kod ak tu el nog {am pi o na Par ti za na.

Je din stvo je o~e ki va no po be di li (3:1), ali je za wih usle d io hla d an tu{

BO RI SLAV PE TRO VI], OD BOJ KA[ FRAN CU SKOG PO A T JEA

Ima pro sto ra za na pre dak Po sle uspe {nih go di na igra wa u no vo sad skoj Voj vo di ni NS se me Bo ri slav Pe tro vi} osti snuo se van gra ni ce na {e ze mqe i stra ni an ga `man pro na {ao u fran cu skom Po a t jeu. Pe riod pri la go |a va wa br zo je pro {ao i Pe tro vi} je po s tao ~lan start ne po sta ve fran cu skog su per li ga {a i igra ma oprav dao po ve re we. Po a t je je, uz Tur, naj o zbiq ni ji kan di dat za osva ja we ti tu le {am pi o na Fran cu ske i du go je bio na vr hu ta be le, a sa da je dru gi sa bo dom za o stat ka za Tu rom.

Po vre me ni re pre zen ta ti vac Sr bi je za do vo qan je uslo vi ma u Po a ti jeu i na me ra va da ta mo osta ne bar jo{ go di nu da na.

- Za sa da sa rad wa ide na obo stra no za do voq stvo. Is ko ri stio sam br zo pru `e nu {an su i usta lio se u pr voj po sta vi. Eki pa me je br zo pri hva ti la, ima do sta stra na ca, a tu je sa mnom i cr no gor ski re pre zen ta ti vac ]u la fi}. Za do voq ni su mo jim igra ma i ve} smo raz go va ra li o even tu al nom pro du `et ku sa rad we na jo{ go di nu da na. Po a t je je klub gde sam si gu ran da mo gu igra~ ki da na pre du jem i naj ve ro vat ni je }u da pro du `im ugo vor - re kao je Bo ri slav Pe tro vi}.

Po a ti je ima ve li ke am bi ci je?

- U Fran cu skoj smo u vr hu i ve} smo obez be di li igra we Li ge {am pi o na i sle de }e go di ne, {to je pr vi ciq. U li gi mi i Tur slo vi mo za glav ne fa vo ri te i to je

pro jek tva no fi na le plej-ofa, ali tu su i Ren i Set i o~e ku je nas za ni mqi va za vr {ni ca. Igra li smo Li gu {am pi o na i do bro smo do gu ra li, ali ni smo us pe li da pre bro di mo ru ski Ze nit ko ji je za i sta ol-star tim sve ta. Naj ve }i

Je dva ~e kam da do |em Iako mu je le po u Fran cu skoj, Pe tro vi} je dva ~e ka da se vra ti u No vi Sad i bro ji da ne do kra ja se zo ne.

- Po a t je je za fran cu ske pri li ke ma li grad, sa oko 100.000 sta nov ni ka i ume da bu de ma lo de pre siv no, pa je dva ~e kam da se vra tim ku }i. Mo ji mi ba{ ne do sta ju i bro jim da ne do po vrat ka - na po me nuo je Pe tro vi}.

pro blem je taj {to je ka len dar tak mi ~e wa za i sta pre tr pan i igra se sva ka tri da na i ma lo je vre me na za tre ning, ali sam ve} na vi kao na ta kav si stem ra da.

Ka kav je sa stav Po a t jea i fran cu ske li ge?

- Ima mo sa mo dva Fran cu za.

Po red me ne i ]u la fi }a, ima mo Bra zil ce i Por tu gal ce. U Fran cu skoj je do bro to {to ne ma sla be utak mi ce. Li ga je do sta iz jed na ~e na i sva ko sva ko ga mo `e da po be di i to da je do dat nu dra` igri.

Ipak, li ga je ta ko re }i po lu pro fe si o nal na, pro fe si o nal na u od no su na srp sku, ali je ve li ki pro blem {to su ov de igra ~i ve }i nom odbjka {ki ne {ko lo va ni, od no sno ni su pro {li ta ko kva li tet nu obu ku u mla |im ka te go ri ja ma ka kav je slu ~aj u na {oj ze mqi.

Ka ko se sna la zi{ s fran cu skim je zi kom?

- Klub nam je or ga ni zo vao ~a so ve fran cu skog i svi stran ci ga po ha |a ju. Ma lo je te `ak, ali u klu bu na sto je da fran cu ski osta ne je zik spo ra zu me va wa, bez ob zi ra na to {to su sko ro sve stra ni igra ~i. Pri ~a ju en gle ski ve o ma ma lo, jer ako bi pu sti li da se spo ra zu me va mo ka ko `e li mo fran cu ski se go to vo ne bi ni ~uo - re kao je sjaj ni od boj ka{ Bo ri slav Pe tro vi}.

M. Ri sti}

ka da je u Srem sti gla vest da su Kle ~a ni sla vi li u Be o gra du (3:1) i za dr `a li pret po sled we me sto u eli ti. Ta ko je Srem ostao bez su per li ga {a (ima lo je Je din stvo isti broj bo do va kao i Klek, ali po be du ma we), a Kle ~a ni ma osta je da se kroz plej-aut iz bo re za jo{ jed nu se zo nu u naj ja ~em ran gu (mo ra ju da ostva re tri po be de nad dru go pla si ra nim ti mom Pr ve li ge u do i gra va wu).

Mi n i m al n om po b e d om nad Rib ni com, Voj vo di ni je tre ba lo da Mla di rad nik na go sto va wu u Kra gu jev cu uzme bar bod ka ko bi No vo sa |a ni osta li na dru goj po zi ci ji, ali je Rad ni~ ki od i g rao iz v an r ed n o, sla v io mak s i m al n im re zul ta tom i iz bo rio ko tu dva pred do i gra va we zbog bo qeg set ko li~ ni ka u od no su na Voj vo di nu.

M. R.

20

S PORT

ponedeqak5.mart2012.

IZ ZRE WA NIN SKOG BA NA TA

Vu jin se vra }a u ring Le gen da zre wa nin skog spor ta, vi {e stru ki pr vak Ju go sla vi je i Bal ka na i vi ce {am pion Evro pe Zvon ko Vu jin od lu ~io je da se po no vo ak ti vi ra i da kroz rad u Bok ser skom klu bu Ba nat do pri ne se stva ra wu no vih ge ne ra ci ja, ko je bi do sti gle we go ve ne ka da {we uspe he. Pred sed nik Ba na ta Jo `e{ Vr {ka ka `e da mu je po seb na ~ast {to se pro sla vqe ni as, no si lac pr ve olim pij ske me da qe za te ri to ri ju biv {e Ju go sla vi je, pri hva tio po sla i za jed no sa ak tu el nom upra vom po ~eo da upi su je no vu isto ri ju klu ba i bok sa uop {te.

Vu jin }e, na i me, da vo di {ko lu bok sa za mla |e ka te go ri je.

- Ima mo po dr {ku svih struk tu ra grad ske vla sti, na ~e mu smo im ne iz mer no za hval ni, a `e qa nam je da ple me ni tu ve {ti nu vra ti mo na sta ze sta re sla ve i da zre wa nin ska Kri stal na dvo ra na ubr zo bu de pre te sna da pri mi sve qu bi te qe bok sa – re kao je Vr {ka i na po me nuo da je Uprav ni od bor BK Ba nat, ta ko |e, po kre nuo ini ci ja ti vu i ime -

Zvon ko Vu jin

no vao Zvo ni mi ra Vu ji na za pred sed ni ka Ini ci ja tiv nog od bo ra za osni va we Boks li ge sa te ri to ri ji biv {e Ju go sla vi je.

Vu jin je pred lo `io da se o ovoj ini ci ja ti vi, cir ku lar nim pi smom, oba ve ste svi boks sa ve zi i klu bo vi sa pro sto ra ne ka da {we SFRJ, te da se ini ci ra

pot pi si va we me mo ran du ma i tom pri li kom odr `i re vi ja naj bo qih bok se ra pot pi sni ka tog do ku men ta. Sve ~a no pot pi si va we me mo ran du ma za ka za no je za 9. jul, u pro sto ri ja ma Ba na ta.

- Pri hva tio sam da se vra tim u boks, jer sam bio raz o ~a ran ra ni jim sta wem u ovom spor tu. @e lim da ga po pu la ri {em, ~ak i po {ko la ma, i da de cu do ve dem u dvo ra nu. @e lim i ose }am da mo gu da vra tim sla vu zre wa nin skog bok sa – re kao je Vu jin, ko ji je bio idol ~ak i Ma ri ja nu Be ne {u.

Vu jin je ro |en 1943. go di ne i bio je je dan od naj bo qih bok se ra la ke ka te go ri je Ju go sla vi je, Evro pe i sve ta {e zde se tih i se dam de se tih go di na pro {log ve ka. Na stu pao je i na Olim pij skim igra ma i osvo jio dve bron za ne me da qe – 1968. u Mek si ku (u la koj) i 1972. u Min he nu (u po lu vel ter ka te go ri ji). Bio je ~lan re pre zen ta ci je Ju go sla vi je, osva ja~ Zlat ne ru ka vi ce i bok ser skog Oska ra. @. Ba la ban

Lav i No vic ki ne za dr `i vi Mi ne so ta je na go sto va wu u Por tlan du ostva ri la po be du 122:110.Naj za slu `ni ji za tri jumf Tim ber vul vsa bio je po -

Dirk No vic ki

bed nik u {u ti ra wu troj ki na ne dav no odr `a nom Ol star vi ken -

du Ke vin Lav. On je po sti gao re kord se zo ne, tre }i nu po e na svo je eki pe, ~ak 42 ({ut za tri 5/8) i upi sao i 10 sko ko va. Do pri nos po be di dao je Ni ko la Pe ko vi} ko ji je za po la sa ta igre no ti rao de vet po e na, uz ~e ti ri uhva }e ne lop te. Dar ko Mi li ~i} duel je po sma trao sa klu pe.U eki pi Por tlan da pred wa ~i li su Ni ko las Ba tum sa 29 po e na i Xe rald Va las ko ji je upi sao 25 po e na i 14 sko ko va.

Od li~ nu par ti ju pri ka zao je i Dirk No vic ki. Ne mac je pred vo dio Da las do po be de pro tiv Ju te

(102:96) sa 40 po e na i {est sko ko va. Atlan ta je sla vi la pro tiv Okla ho me Si ti sa 97:90, a Vla di mir Rad ma no vi} za be le `io je {est po e na - dve troj ke iz tri po ku {a ja, za 13 i po mi nu ta pro ve de nih na par ke tu. Srp ski ko {ar ka{ imao je i dve asi sten ci je i je dan skok. Biv {i igra~ Par ti za na Jan Ve se li je u po be di Va {ing to na nad Kli vlen dom (101:98) u~e stvo vao sa de vet po e na i pet uhva }e nih lop ti.

Re zul ta ti: Atlan ta - Okla ho ma 97:90, Or lan do - Mil vo ki 114:98, Va {ing ton - Kli vlend 101:98, Mem fis - De tro it 100:83, Wu Or le ans - In di ja na 84:102, Da las - Ju ta 102:96,Por tland Mi ne so ta 110:122.

dnevnik VLA DI MIR KLI^ KO ZA DR @AO [AM PI ON SKE PO JA SE VE

Mor mek pao u ~e tvr toj run di

Vla di mir Kli~ ko us peo je i pet na e sti uza stop ni put da od bra ni ~e ti ri {am pi on ska po ja sa u te {koj ka te go ri ji, ali i da ostva ri pe de se ti no ka ut u ka ri je ri. Ovo ga pu ta na „~e li~ nu pe sni cu”, ka ko zo vu Kli~ ka, na le teo je Fran cuz @an Mark Mor mek, mo mak ko ji pod se }a gra |om na Maj ka Taj so na. Me |u tim, iz dr `ao je sa mo tri run de i je dan mi nut, jer je ta da pao na pod od uda ra ca {am pi o na i ni je us peo da se dig ne ni po sle su di ji nog bro ja wa do osam.

Ovu bor bu, u ne ma~ kom gra du Di zel dor fu, po sma tra lo je oko 50.000 gle da la ca. Od pr vog udar ca gon ga Mor mek je hra bro kre nuo na pred, tra `e }i bor bu iz bli za, po {to je se dam na est san ti me ta ra ni `i od ri va la. Ula zio je u klin~, ali Kli~ ko je to sve la ko blo ki rao i ka `wa vao ga le vom di rek tom i de snim kro -

Vla di mir Kli~ ko

{e om. Ve} u dru goj run di, ne {to vi {e od mi nu ta do kra ja, Fran cuz se na {ao na po du. Po kle kao je od ~i stih di re ka ta i kro {ea, ko je mu je upu tio Ukra ji nac.

Mo `da se ve} na zi rao kraj bor -

be, ali Mor mek se ne ka ko opo ra vio i iz dr `ao tr }u run du na no ga ma, ne na pu {ta ju }i svoj na ~in bor be. Ipak, po sle mi nu ta bor be u ~e tvr toj run di, Kli~ ko je za dao ne ko li ko za i sta te {kih uda ra ca u gla vu Mor me ku i ovaj se na {ao na po du, a su di ja je me~ pre ki nuo.

Ve li ki Vla di mir ostva rio je svoj ciq za dr `av {i po ja se ve i IBF, VBA, VBO i IBO ver zi ja ma. Ovo mu je bi la {es de se ta bor ba, 57 po be da (pe de se ta no ka u tom), a do `i veo je i tri po ra za i to pre ki dom.

- Bio je ovo ve li ki dan za me ne. Mo `da i naj ve }i u do sa da {woj ka ri je ri. Pet na est go di na ~e kao sam da no ka u ti ram i pe de se tog ri va la i us peo sam. Na ~eo sam Mor me ka ve} u 2. run di i ose tio sam da mo gu da ga po be dim no ka u tom. On je istin ski xentlmen i `e lim mu uspe ha u ka ri je ri - is ta kao je Vla di mir Kli~ ko.

M. P.

Fe ner bah ~e `e li Iv ko vi }a?

Tur ski Fe ner bah ~e za in te re so van je da na kra ju se zo ne za no vog tre ne ra an ga `u je Du {a na Iv ko vi }a, se lek to ra srp skog na ci o nal nog ti ma.Iv ko vi} ima va `e }i ugo vor sa Olim pi ja ko som, pa bi tek po za vr {et ku {am pi o na ta u obe ze mqe mo glo da bu de ja sno ko li ko je ta op ci ja re al na.

Te spe ku la ci je su ina ~e do {le po {to se {u {ka da bi Ne ven Spa hi ja ovih da na mo gao da do bi je ot kaz u Fe ner bah ~eu, po {to je upra va tur skog ve li ka na ne za do voq na re zul ta ti ma ove se zo ne, u ko joj su ve} osta li bez na ci o nal nog Ku pa.

Spa hi ja je, za ni mqi vo, je di ni tre ner ko ji je u ~ak {est ze ma qa od se dam, u ko ji ma je ra dio, osva jao na ci o nal ne ti tu le, u Hr vat skoj, Slo ve ni ji, Li tva ni ji, Izra e lu, Du da Iv ko vi} [pa ni ji i Tur skoj. Ipak, ni je us peo ove go di ne da od ve de Fe ner bah ~e na to li ko `e qe ni Eki pu bi, na vod no, do kra ja se zo ne tre ba lo da vo ‘faj nal for Evro li ge, ko ji }e bi ti u Is tan bu lu. di we gov po mo} nik Er tu grul Er do gan

PRO MO CI JA KWI GE „@E RA VI CA SVET SKE KO [AR KE“ U NO VOM BE ^E JU

Tre ner ski po ~e tak u rod nom Mi lo {e vu [E STA KWI GA SVE TI SLA VA P. RAS PO PO VI ]A: Ovih dana iz {tampe je iza{la kwiga „Pro{lost, fudbal u na{em gradu i SK Juda Makabi – Novi Sad 1920-1941“, autora Svetislava P. Raspopovi}a, diplomiranog pravnika, koji uprkos 75. godini predano bele`i se}awa u vezi sa sportom, fudbalom prevashodno, koji je stasavao u Novom Sadu odmah po{to je ova, danas najpopularnija igra, kro~ila na ulice najve}eg vojvo|anskog grada. Tako je svetlost ugledala i kwiga o SK Juda Makabi, klubu koji je mahom okupqao pripadnike jevrejske zajednice, {to sa prethodnim izdawima o FK Radni~ki, FK Po{tar, FK Petrovaradin, FK Novi Sad i studentskoj reprezentaciji Novog Sada i FK Indeks ~ini zavidan sportsko-istorijski dokument.

Promocija kwige o SK Juda Makabi zakazana je za 12. mart u 18 ~asova u sali Jevrejske op{tine u Novom Sadu (Jevrejska ulica br. 11 na prvom spratu), kada }e autor i ugledni gosti (od kojih }e neki biti i iz samih redova onih koji su izme|u 1920. i 1941. godine ~inili deo klupske istorije) evocirati uspomene na dvodecenijsko bitisawe ovog kolektiva.

Kwigu je {tampao „Alfa graf“ Petrovaradin i mo`e se po ceni od 400 dinara poru~iti kod autora na telefon 021/530-315, dok }e se na promociji prodavati po popularnoj ceni od 300 dinara.

S. S.

Ka da ne ko sa `i vot nim is ku stvom od 84 go di ne, od ~e ga 66 u ~a rob noj igri pod obru ~i ma, smog ne sna ge i na |e vre me na da na pi {e ka pi tal no de lo u ko jem, po red ni za za ni mqi vo sti iz `i vo ta pu nog do ga |a ja, ima bri qant nih de lo va po sve }e nih stru ci, on da je to sve o bu hvat ni `i vot ni i ko {ar ka {ki pri ru~ nik.

Za hva qu ju }i atrak tiv nom pre zi me nu jed nog od naj pri zna ti jih svet skih ko {ar ka {kih tre ne ra de lo je na zva no „@e ra vi ca svet ske ko {ar ke“, gde se u pod na slo vu „ka zi va wa Ran ka @e ra vi ce“ sve ot kri va. Zna ju }i da je Ran ko ~i ta vog svog `i vo ta, po go to vo od ka ko se ba vi tre ner skim po slom ko ji ga je pro sla vio, ne se bi~ no pre no sio zna we svi ma ko ji su `e le li da to bo gat stvo upi ja ju, on da je bi lo i o~e ki va no da jed nog da na ta ko {to ura di. Ali, ni je ga bi lo la ko, ka ko tvr di pri re |i va~ kwi ge Mi lu tin Pa vlo vi} – Lu ta, ube di ti da se la ti pe ra i vra ti se }a wa una zad to li ke go di ne.

Imre siv no de lu je i to {to Ran ko, bez ob zi ra na go di ne, s la ko }om i pri met nim za do voq stvom pri su stvu je pro mo ci ja ma svog pr ven ca ova kve vr ste. Isti na, na pi sao je on stra ni ce i stra ni ce pro gra ma ra da, sva kog tre nin ga po je di na~ no, broj nih pre da va wa na ra znim stru~ nim se mi na ri ma, dao je ne bro ja ne iz ja ve po sle utak mi ca, a u ka ri je ri ih je zva ni~ nih bi lo oko 3.000, za tim broj ne in ter vjue po sle re zul tat skih uspe ha, ali ovo je ne {to sa svim dru go. Iako to ne ka zu je, ve ru je mo da i iz ovih pro mo ci ja iz vla ~i ne ke za kqu~ ke, ko je }e, na dam se, u ne koj no voj kwi zi na pi sa ti.

Po sle Be o gra da i No vog Sa da, {to je bi lo o~e ki va no, pro mo ci ja kwi ge je odr `a na u Ki kin di, No vom Mi lo {e vu i No vom Be ~e -

ju. S raz lo gom. U No vom Mi lo {e vu je ro |en, u Ki kin di kao gim na zi ja lac po ~eo je da igra ko {ar ku, a u No vom Be ~e ju je do `i veo le pe tre nut ke u ra noj mla do sti. Iz tog ba nat skog bla ta vi nuo se Ran ko @e ra vi ca do broj nih ko {ar ka {kih zla ta

na{ tre ner ni je mo gao sa na ma da ide na tur nir u Be~, gde sam bio igra~, ka pi ten i tre ner. Sve utak mi ce smo do bi li i to je bio moj pr vi in ter na ci o nal ni uspeh.

Tra ja lo je to pu ne dve go di ne.

Bio je igra~ i tre ner isto vre me no. Mno go pu ta su ga u Rad ni~ kom

obru~, od dva slo bod na ba ca wa ni sam po go dio ni jed no, pa sam opet na pra vio ko ra ke i za tra `io sam taj-aut. Na rav no, iz me nio sam se be i re kao igra ~i ma: „Sad ste vi de li ka ko ne tre ba da se igra, a na dam se da }e te vi me ni po ka za ti ka ko tre ba“. To je bio tre nu tak ka da sam za vr {io igra~ ku ka ri je ru i za po ~eo is kqu ~i vo tre ner sku. Tre ni rao sam dve, po ne kad i tri eki pe Rad ni~ kog -pri se }a se sa go vor nik ka ko je pro fe si o nal no po ~eo da se ba vi tre ner skim po slom.

Me |u tim, pro mo ci je u tri ba nat ska me sta vra ti la su mu se }a wa una zad ili na po ~e tak, za vi sno s ko je vre men ske dis tan ce se gle da.

vo dio tre nin ge, nor mal no je bi lo da vo dim i utak mi ce. A gde smo mo gli pr vo da go stu je mo, ne go u su sed nom No vom Be ~e ju. Ka ko je ov de bi lo osve tqe no igra li {te u {ko li, bi li smo ~e sti go sti i od ta da me ve `u le pe uspo me ne za ovu va ro{ kraj Ti se.

Pi to ma „pa non ska prin ce za“ bi la je ma mac za na pred nog de ra na iz se la ko je ni je le `a lo na re ci. Jed nog av gu stov skog da na do {ao je da se opu sti. Pre {ao je ske lom re ku i na su prot noj, pe {~a noj pla `i u`i vao u ~a ri ma Ti se i sun ca. Ku pao se i sun ~ao, a ka da su po pod ne sti gli dru ga ri i pi ta li ga da li bi ih po ja ~ao u ve ~er woj utak mi ci pro tiv pr vo li -

Naj dra `a pri zna wa

Sva kom kup cu kwi ge Ran ko je ra do pot pi sao po sve tu

- Uvek sam u svo jim ob ja {we wi ma po ~et ka mo je tre ner ske ka ri je re go vo rio o to me ka ko sam 1952. go di ne po ~eo u be o grad skom Rad ni~ kom - za po ~i we se }a we Ran ko @e ra vi ca. - Klub ni je imao nov ca da pla ti tre ne ra, pa smo ih, uslov no re ~e no, po zajm qi va li iz dru gih eki pa. A oni ni su mo gli uvek da do |u na tre nin ge ili da pu tu ju sa na ma na utak mi ce.Igra ~i su do {li do za kqu~ ka da vi {e ne ide ta ko. Se }am se, igra li smo u Vr {cu i u pu tu smo vo di li ozbi qan raz go vor po sle ko jeg smo do {li do za kqu~ ka da ja tre ba da vo dim eki pu. Ne znam da li sam se na met nuo kao do bar igra~ i ka pi ten, ali smo po be di li. Se }am se za tim da

ube |i va li da tre ba da osta vi igra we i za po~ nem tre ner sku ka ri je ru, ali je on vo leo da igra. A on da je do {la 1954. go di na i kva li fi ka ci je za ula zak u Pr vu li gu, ko je su igra ne u Sko pqu. Pr ve dve utak mi ce su mom ci s Cr ve nog kr sta la ko po be di li. Tre }a utak mi ca re zul tat ski ni je bi la bit na, po {to je ula zak u pr vo li ga {ku kon ku ren ci ju ve} bio iz bo ran, i igra ~i su se po ki {om na kva {e nom te re nu opu sti li.

Vi dev {i ka ko igra ju, Ran ko je ski nuo tre ner ku i u{ao u igru s na me rom da im po ka `em ka ko se igra.

- Od mah sam na pra vio ko ra ke, za tim po gre {no do dao lop tu, on da {u ti rao i lop ta je pro ma {i la

Do bio je Ran ko @e ra vi ca broj ne na gra de i pri zna wa s broj nih tak mi ~e wa, a i od li ko va wa iz ra znih ze ma qa gde je ra dio. Me |u tim, bio je us kra }en za olim pij ska od li~ ja, zla to iz Mo skve 1980. go di ne i sre bro iz Mek si ka 1968. go di ne, po {to su do sko ro va `i la pra vi la da olim pij ske me da qe pri ma ju sa mo igra ~i, a ne i tre ne ri. Ne dav no je ta ne prav da is pra vqe na. Igra ~i ko je je tre ni rao uru ~i li su svom stra te gu obe me da qe.

- Sa ve li kim za do voq stvom i jo{ ve }im iz ne na |e wem pri mio sam me da qe. Za i sta ni sam znao za taj gest igra ~a. Po no sno ih sa da no sim sa so bom na re la ci ji Be o grad – Sa ra go sa i ne is pu {tam ih - s pri met nim osme hom na li cu pri znao je Ran ko svo jim ze mqa ci ma No vo be ~ej ci ma.

- Je sam u Rad ni~ kom za po ~eo pra vu tre ner sku ka ri je ru, ali moj pra vi tre ner ski po ~e tak bio je u rod nom No vom Mi lo {e vu.

Igrao sam ko {ar ku u Ki kin di, a to kom let wih {kol skih fe ri ja, ka da su bi li za vr {e ni `e te la~ ki ra do vi u po qu, oku pqao sam dru ga re na tek ure |e nom igra li {tu u osnov noj {ko li. U~io sam ih pr vim ko ra ci ma pod obru ~i ma. I de voj ke su se za in te re so va le za ko {ar ku. Po ~e li smo da igra mo i utak mi ce. Po {to sam

ga {a @e le zni ~a ra iz Qu bqa ne, od mah je pri stao.

- Vo leo sam da igram, a ta da sam ba{ bio u for mi, jer sam mno go tre ni rao u mom No vom Mi lo {e vu. Na toj utak mi ci sam dao vi {e od po lo vi ne ko {e va za No vo be ~ej ce. Bio je to, sto ji za pi sa no, je dan od mo jih za pa `e ni jih igra~ kih uspe ha. Da qi moj igra~ ki, a ka sni je i tre ner ski raz voj opi san je u kwi zi - is pri ~ao je Ran ko @e ra vi ca.

Vla sti mir Jan kov

STUdenTSki dnevnik

c m y

dnevnik

DO 8. MARTA PRIJAVQIVAWE ZA “PRIMER 2012”

Naj bo qi ma komp plet ka ra ta za Egzit Cen tar za od no se s jav no {}u No vog Sa da ove go di ne or ga ni zu je Tre }e PR tak mi ~e w e stu d e n a t a Voj v o d i n e „PRi mer 2012”, na ko jem mo gu da u~e stvu ju re dov ni i van red ni stu den ti mla |i od 27 go di na i to u ti mo vi ma od naj ma we tri, a naj vi {e pet ~la no va s istog ili raz li ~i tih fa kul te ta.

- Na me ra nam je da kroz ovo tak mi ~e we stu den ti ma osnov nih aka dem skih, stru kov nih i ma ster stu di ja na dr `av nim i pri vat nim fa kul te ti ma u Voj vo di ni, omo gu }i mo da se do dat no edu ku ju i stek nu prak su iz obla sti od no sa s jav no {}u, ali i da do dat no pro mo vi {e mo ulo gu i zna ~aj me nax men ta od no sa s jav no {}u- ka `e pred sed ni ca Cen tra za od no se s jav no {}u No vog Sa da Ma ri je ta La zor.-Na „PRi me ru 2012” stu den ti }e mo }i da pro {i re zna wa ko je sti ~u na fa kul te ti ma i da se opro ba ju u te o rij skom i prak ti~ nom re {a va wu stu di je slu ~a ja. Pro {le go di ne na tak mi ~e wu je u~e stvo va lo 37 eki pa sa 176 stu de na ta,a ove go -

di ne o~e ku je mo jo{ ve }e in te re so va we.

Za sve u~e sni ke bi }e or ga ni zo va na bes plat na edu ka ci ja, ko ja tre ba da im po mog ne da sa vla da ju prak ti~ ne ve {ti ne i zna wa iz od no sa s jav no {}u i {to uspe {ni je re {e stu di ju slu ~a ja, kao tak mi ~ar ski za da tak. @i ri sa sta vqan od ugled nih stru~ wa ka iz obla sti od no sa s jav no {}u, oce wi va }e i u u`i iz bor iza bra ti de set naj u spe {wih ra do va ko ji }e se pla si ra ti u po lu fi na le. Pla sman u fi na le obez be di }e pet ti mo va, ko ji }e se bo ri ti za na gra de kra jem apri la. Za sve u~e sni ke fi na la obez be |e ne su vred ne na gra de, a za naj u spe {ni je kom plet ula zni ca za Egzit fe sti val, ili u~e {}e na me |u na rod noj PR kon fe ren ci ji. Svo je ti mo ve stu den ti mo gu da pri ja ve na veb stra ni ci Dru {tva Sr bi je za od no se s jav no {}u www.pr.org.rs do 8. mar ta,a vi {e in for ma ci ja o tak mi ~e wu mo gu do bi ti na adre si prcentarns@gmail.com D. D.

ponedeqak5.mart2012.

21

DAAD sti pen di je za stu den te i za pro fe so re Ne ma~ ka slu `ba za aka dem sku raz me nu DAAD-In for ma tiv ni cen tar za Sr bi ju na Saj mu obra zo va wa „Pu to ka zi“ pred sta vi la je svo ju po nu du sti pen di ja.

Uz po je di na~ ne, za osnov ne aka dem ske stu di je u po nu di na {im aka dem ci ma su i grup ne sti pen di je za stu dij ska pu to va wa za 10 do 15 stu de na ta.

Za ova pu to va wa ko ja mo gu da tra ju od se dam do 12 da na po treb no je obez be di ti zajed ni~ ke ak tiv no sti s bar tri uni ver zi te ta u Ne ma~ koj i uklo pi ti tro {ko ve u pred vi |e nih 50 evra po da nu za sva kog od u~e sni ka.DAAD obez be |u je sti pen di je i za prak su stu den ti ma na osnov nim i ma ster stu di ja ma pri rod -

nih i teh ni~ kih fa kul te ta, sti pen di je za ma ster stu di je za sve stru ke osim umet ni~ kih jer wi -

No vi na u {i ro koj pa le ti DAAD sti pen di ja su one ko je u sa rad wi s Fon da ci jom So ros nu -

ma i stu den ti ma ma ster stu di ja ar hi tek tu re nu di po seb ne sti pen di je.

di di plo mi ra nim stu den ti ma dru {tve nih fa kul te ta. Za ra li ku od osta lih DAAD sti pen di ja,

na ko je se kon ku ri {e za fa kul te te pre ma svo joj `e qi , za ovu sti pen di ju apli kan ti ima ju po nu |e ne pro gra me. Sve DAAD sti pen di je, uz pla }e ne {ko la ri ne, zdrav stve no osi gu ra we i po kri va we te ku }ih tro {ko va {ko lo va wa i put nih tro {ko va pod ra zu me va ju i me se~ no 750 evra za stan, hra nu i xe pa rac.

Po red stu dent skih, DAAD obez be |u je i is tra `i va~ ke sti pen di je za uni ver zi tet ske na stav ni ke u tra ja wu od jed nog do tri me se ca, a or ga ni zu je i raz me nu pro fe so ra.

Po se ban be ne fit kod svih DAAD sti pen di ja su kur se vi ne ma~ kog je zi ka, ko je sti pen di ja ta ko |e ob u hva ta, bez ob zi ra da li se osnov ni pro gram od vi ja na en gle skom ili ne ma~ kom je zi ku.

DAAD je pro mo vi sao i po seb nu sti pen di ju Ne ma~ ke vla de za one ko ji su za vr {i li dru {tve ne fa kul te te i `e le da se po li ti~ ki ili dru {tve no an ga `u ju.

Sti pen di ja ob u hva ta pe to me se~ no usa vr {a va we u Ne ma~ koj, pu no pu to va wa i prak su kod ne kog po sla ni ka u Bun desta gu.

D. D.

Za vr {e na osma {ko la U`i va u zim skoj idi li ro mo lo gi je RANKA MEDENICA, MASTER STUDENTKIWA I INSTRUKTORKA SNOUBORDINGA

Po la zni ci [ko le ro mo lo gi je na Fi lo zof skom fa kul te tu, ko ja je odr `a na osmi put, u su bo tu su do bi li uve re wa o za vr {e noj {ko li. Pr vi ciq {ko le je da se na jed nom me stu na |u stu dent ko ji ni su Ro mi s rom skim stu den ti ma i da raz go va ra ju o rom skoj za -

Sa vi}. – Ova {ko la je iz ne dri la i pr vu ge ne ra ci ju pre da va ~a Ro ma, ko ji su ove go di ne pre da va li, {to zna ~i da {ko la ima za da tak i da for mi ra ka dar za ro mo lo gi ju. Iz ovih wi ho vih ra do va na sta je li te ra tu ra o rom skoj za jed ni ci, {to je pret po stav ka da se ko na~ no kod

jed ni ci, a pre sve ga o je zi ku, kul tu ri i obra zo va wu, isto ri ji i sta no va wu.

– Do sa da je kroz {ko lu pro {lo oko 1.000 stu de na ta, a oko 300 je do bi lo uve re wa – re kla je ko or di na tor ka {ko le prof. dr Sven ka

nas na Uni ver zi te tu po ja vi ro mo lo gi ja kao aka dem ski pro gram akre di to van kod Mi ni star stva.

Po la zni ci {ko le su svi ko ji ima ju di plo mu za vr {e ne sred we {ko le – kao mi ni mum, a kao mak si mum – mo gu bi ti ma gi stri, dok to ri

foto: R. Hayi}

na u ka, ko ji `e le ne {to da sa zna ju o rom skoj kul tu ri. Po la zni ci ko ji `e le da do bi ju uve re we o po lo `e noj {ko li, tre ba da za do vo qe tri uslo va: pri su stvo po lo vi ni ukup nog bro ja ~a so va, u~e stvo va we u tim skom is tra `i va~ kom ra du, kao i pi sa we za vr {nog ra da, sa mo stal no ili grup no, uz men tor sko ru ko vo |e we, i jav no pred sta vqa we to ga ra da. Ove go di ne {ko lu je uspe {no za vr {i lo 26 stu de na ta iz Voj vo di ne, al i iz Be o gra da.

– @i vi mo u Voj vo di ni, gde su na ci o nal ne ma wi ne ne {to {to je ve o ma iz ra `e no, i mo ra mo da ih upo zna mo da bi smo se lak {e raz u- me li – ka `e po la zni ca Ta wa La li}. – [ko la je ve o ma ko ri sna, ima li smo pre da va ~e, na u ~i li raz ne stva ri ko je ni smo zna li, na pri mer, da Ro mi ima ju him nu, {to ra ni je ni kad ni smo ~u li.

Or ga ni za to ri {ko le su Uni ver zi tet u No vom Sa du i Udru `e we gra |a na “@en ske stu di je i is tra `i va wa”, a fi nan sij ku po dr {ku da ju Fond za otvo re no dru {tvo i Se kre ta ri jat za kul tu ru APV. Vi {e in for ma ci ja o {ko li mo `e se sa }i na saj tu www.zenskestudije.org.rs.

A. Varga

Prak sa u „In ter ar tu” Or ga ni za ci ja za sa vre me ni raz voj “In ter art” iz No vog Sa da ras pi su je kon kurs za sti ca we prak se, na me wen stu den ti ma za vr {nih go di na stu di ja i di plom ci ma. Pro gram prak se omo gu }en je u ~e ti ri ti ma: pro jekt ni tim, tim za or ga ni za ci ju i me nax ment, mar ke ting tim i tim za in for ma ci o ne teh no lo gi je. Prak sa tra je {est ne de qa, po ~e ti ri sa ta dnev no, a po sto ji i mo gu} nost we nog pro du `e wa. Po zvar {et ku prak ti kan ti do bi ja ju ser ti fi kat o ste ~e nim ve {ti na ma, a naj bo qi mo gu} nost an ga `o va wa u “In ter ar tu” ili pre po ru ku za dru -

gog po slo dav ca ko ji tra `i od re |e ni po slov ni ka dar.

Kan di da ti mo ra ju po zna va ti rad na ra ~u na ru, zna we stra nog je zi ka je pred nost, a tra `e se od go vor nost, ko mu ni ka tiv nost, flek si bil nost u ra du i tim ski rad. Za in te re so va ni tre ba da po {a qu krat ku bi o gra fi ju na adre su interart.ns@gmail.com, s naznakom „Praksa u Interartu„ i obavezno da nazna~e za koji tim se prijavquju. Rok za podno{ewe prijave je 15. mart, a s kandidatima koji se prijave ranije bi}e i kontaktirano ranije.

A. J.

uz do zu adre na li na

Ran ka Me de ni ca, stu da na, {to je do voq no za dent ki wa ma ster pro gra osva ja we bla `ih sta za. ma na Fa kul te tu teh ni~ – Naj bo qa stra na ski ja kih na u ka, jed na je od onih wa i sno u bor din ga je {to mla dih ko ji s la ko }om pred sta vqa ju vid ak tiv ukla pa ju oba ve ze na fa nog od mo ra, za ba ve, u`i kul te tu sa svo jim ho bi va wa u pri ro di i le po ta jem. Od ka da je pre vi {e ma sne gom pre kri ve nih od 20 go di ne sta la na ski pla nin skih pre de la, uvek je, go to vo da ni je pro {la uz od re |e nu do zu adre na zim ska se zo na a da ba rem li na – ka `e Ran ka. ne de qu da na ni je pro ve la Za vr {i la je so ci o lo ski ja ju }i na pla ni ni. gi ju na Fi lo zof skom fa – A 1999. za in te re so kul te tu, a pro {le go di ne va la sam se i za sno u bord, po sta la stu dent Fa kul te ko ji je ta da kod nas jo{ ta teh ni~ kih na u ka, ka da uvek bio u za ~et ku. Sa je na De part ma nu za ar hi vla da va we vo `we na jed tek tu ru upi sa la jed no go noj da sci za me ne je bi lo di {we ma ster stu di je Re no vi iza zov, po go to vo Ran ka u`i va u ski ja wu i sno u bor din gu na Ko pa o ni ku gi o nal ne po li ti ke i raz {to je u to vre me na sta za ma bi lo spor to va i ve li kog adre na li na na vo ja. Ka ko ka `e, ni je joj te {ko da ma lo bor de ra – ka `e Ran ka. sne gu. Me |u tim, po sled wih go di na uskla di fa kul tet i ski ja we jer se Iako se ski ja wem i sno u bor din na sta za ma je, po red ski ja {a, sve ovim spor tom ne ba vi pro fe si o gom ni ka da ni je ba vi la pro fe si o- vi {e onih ko ji se pre pu {ta ju iza nal no, i sva ke go di ne mo `e da iz nal no, 2005. je na Ko pa o ni ku po lo - zo vu vo `we na jed noj da sci. A tu je dvo ji ba rem ne de qu da na da ode na `i la za li cen cu in struk to ra sno - i ne iz be `ni, ve ~i ti ri va li tet iz - pla ni nu. Tre nut no uspe va da za dr u bor din ga. me |u ski ja {a i bor de ra, ko je uvek `i pro sek 10.

– Na ovoj pla ni ni zi mo va wa po ve zu je jed na za jed ni~ ka stvar – – Na kon za vr {e nog ma ste ra, `e pro vo dim po sled wih 17 go di na. qu bav pre ma zim skim spor to vi ma le la bih da se za po slim, da ra dim [to se ti ~e zim skih spor to va kod – re kla je ova stu dent ki wa. na pro jek ti ma u obla sti re gi o nal nas, ski ja we ima znat no du `u tra Ka ko ka `e Ran ka, uz do brog in nog pla ni ra wa i odr `i vog raz vo ja, di ci ju, za raz li ku od sno u bor din - struk to ra i do bru vo qu, osnov ne i da pa ra lel no s tim upi {em i ga, ko ji je u po ~et ku bio re zer vi teh ni ke ski ja wa i sno u bor din ga dok tor ske stu di je – ka `e Ran ka. san sa mo za qu bi te qe eks trem nih mo gu se sa vla da ti za pet do se dam A. Varga

Pre da va we o bi o e ti ci Pre da va wa iz Bi o e ti ke odr `a }e se da nas, u 11 ~a so va, u ki no-sa li Fi lo zof skog fa kul te ta, Uli ca dr Zo ra na \in |i }a 2. Go vo ri }e pro fe sor dr Amir Mu zur i do cent dr Iva Rin ~i} sa Me di cin skog fa kul te ta Sve u ~i li {ta u Ri je ci. Te ma tre ti ra ak tu el nu po le mi ku ko ja za di re u raz li ~i te obla sti: od fi lo zo fi je, me di ci ne, pra va, psi ho lo gi je, pa sve do sa vre me ne kri mi no -

lo gi je. Di sku to va }e se o mo ral nom i ne mo ral nom po na {a wu, ka rak te ri ma qu di, wi ho vim po stup ci ma, sklo no sti ma i pre di spo zi ci ja ma, ne u ro fi zi o lo {kim pro ce si ma. Cen tral na te ma pre da va wa je bi o e ti ka kao na u~ no-fi lo zof ska di sci pli na ko ja na po se ban na ~in ob je di wu je i raz ma tra sva ova pi ta wa i obla sti. Or ga A. J. ni za tor ovog sku pa je Od sek za fi lo zo fi ju.

VA@NI TElEfONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

Tf „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak5.mart2012.

dnevnik

НАГРАЂЕНИ ФИЛМ МАЈЕ МИЛОШ

ФИЛМСКИ ЈУБИЛЕЈ У БЕОГРАДУ

„Клип” у априлу у биоскопима

Музеј кинотеке обележио 60 година рада

Филм „Клип„ младе редитељке Маје Милош, који је недавно освојио награду на филмском фестивалу у Ротердаму, биће пре-

ромашном београдском предграђу са болесним оцем. Бесна на све, Јасна туробну свакодневицу покушава да потисне експери-

Из филма „Клип”

мијерно приказан 12. априла у Центру „Сава„, саопштио је дистрибутер „Так„. Филм је прича о тинејџерки Јасни која живи у си-

ментисањем у сексу, дрогама, изласцима, све време снимајући мобилним телефоном себе и људе који је окружују.

Београдска премијера филма претходно је била најављена за почетак марта, али је дистрибутер сада датум померио за април, након чега ће се филм наћи на редовном биоскопском репертоару. У филму играју Исидора Симијоновић, Катарина Пешић, Соња Јаничић, Моња Савић, Јована Стојиљковић, Вукашин Јаснић, Владимир Гвојић, Јово Максић и други. Филм је снимљен у продукцији филмске куће „Баш Челик„ из Београда, а на фестивалу у Ротердаму освојио је награду за најбољи филм. Редитељка Маја Милош рођена је у Београду 1983. Дипломирала је 2008. на Факултету драмских уметности. Током студија режирала је 11 кратких играних и документарних филмова. Њени кратки играни филмови „Интервал„ и „Си ту тимажин„ приказани су на фестивалима у Србији, Македонији, Немачкој, Холандији, Финској. „Клип„ је њен први дугометражни играни филм. (Танјуг)

ЖАН ДИЖАРДЕН, ОВЕНЧАН ОСКАРОМ ЗА УЛОГУ У ФИЛМУ „ГЛУМАЦ“:

Никада нећу бити амерички глумац Добитник Оскара за најбољу мушку улогу, француски глумац Жан Дижарден рекао је да ће размотрити понуде из САД, после успеха црнобелог немог филма „Глумац„, али да „никада неће бити амерички глумац„. Дижарден, који је са француским новинарима разговарао пошто је „Глумац„ освојио пет Оскара укључујући и награду за најбољи филм, режију и главног глумца, рекао је да се после победе осећа као да је напустио сопствено тело на моменат. Он је објаснио да је спавао у колима свега 20 минута пре доделе награда. „Управо сам се пробудио и изгледа да ово није сан. Он (Оскар) је овде и ја сам добро и веома сам срећан„, рекао је Дижарден. „Представљам вам га. Зове се Оскар и тежак је два килограма„, рекао је он француским новинарима у холивудском хотелу надомак Кодак театра где је француски филм завршио сјајну сезону доделе награда. „Леп је, зар не. Погледајте како је згодан!”, рекао је Дижарден.

„Осећам се као да сам напустио своје тело. Није то ништа мистично али на три секунде моје тело је било ту где је и нешто врло чудно се догодило„, рекао је он на питање како се осећа после победе. Када је реч о каријери у САД, Дижарден је прилично категоричан: „Видећемо да ли ће бити неких пројеката, али никада нећу бити амерички глумац.” Дижарден је, такође, био пун речи хвале за свог

колегу Џорџа Клунија који му је са Бредом Питом био један од ривала за Оскара за најбољег глумца. Док је ишао да узме Оскара видео је Клунија „који је направио мали знак који је значио ‘Твој је ред‘. Било је то тако елегантно. Он је шармантан„, рекао је Дижарден. Дижарден тврди да Оскар неће ништа променити код њега: „То само значи да ћу имати више слободе. Не желим да мењам свој инстинкт, изборе, шта желим. Имам добар живот и нећу да га мењам.” „Нисам ни сањао о овој каријери када сам био мали. То је ирационално и апстрактно, али је забавно видети где ће вас живот одвести и какве ствари ће вам понудити. Мора да сам рођен под срећном звездом„, рекао је он. Док се припремао да оде на журку после доделе Оскара, Дижарден је АФП-у рекао да се осећа „као да је у топлој купки„. „Добар је осећај и волео бих да такав и остане„, рекао је.

(Taнјуг)

„ЗЛАТНА МАЛИНА” ЗА НАЈГОРЕ

Сендлеру 11 номинација Глумац Адам Сендлер добио је рекордних 11 номинација за признање „Златна малина„, које се додељује за најгора остварења у филмској индустрији. Као глумац, продуцент и сценариста, Сендлер је добио 11 номинација за филмове „Џек и Џил„, „Моја назови жена„ (Just Go with It) и „Баки Ларсон: рођен да буде звезда„. Занимљиво је да је Сендлер номинован у категорији најгори глумац у филмовима „Џек и Џил„ и „Моја назови жена„ и најгору глумицу, с обзиром да у комедији „Џек и Џил„ игра истовремено близанце брата и сестру. Ту су и две номинације за најгори глумачки пар у обе комедије у којима су му партнери Џенифер Енистон и Бруклин Декер („Моја назови жена„) и Кети Холмс и Ал Паћино („Џек и Џил„). Као продуцент, Сендлер би могао да добије „Златну малину„ за најгори филм, римејк и наставак филма („Баки Ларсон„, „Џек и Џил„) , а такође дели номинацију за најгори сценарио за оба филма, као и номинацију за најгору глумачку екипу („Џек и Џил„). У конкуренцији за „Златну малину„, у категорији најгори филм су и остварења

„Нова година у Њујорку„, „Тран- ра Џесика Паркер („Не знам како сформерси: Тамна страна месеца„ јој полази за руком„, „Нова година и „Сумрак сага: Праскозорје 1” . у Њујорку„) и Кристин Стјуарт Комедија „Џек и Џил„ води са 12 („Праскозорје„). номинација, „Трансформерси„ су други са девет, а треће место по броју номинација (8) заузима први део последњег наставка популарне вампирске саге „Сумрак„. У конкуренцији за најгорег глумца, уз Сендлера, су и Ник Свордсон („Баки Ларсон„), Расел Бренд („Артур„), Николас Кејџ („Лов на вештице„, „Преступ„, „Луда вожња„) Адам Сендлер На листи је неколико оскароваца и Тејлор Лаутнер („Отмица„, „Праскозорје„). Свордсон је номинован - Кејџ, Паћино и Никол Кидман, нои за најгору споредну улогу у коме- миновани за најгору споредну улодијама „Џек и Џил„ и „Моја назови гу („Џек и Џил„, односно „Моја нажена„. „Златну малину„ за најгору зови жена„), и Бил Кондон, који би глумицу могао би да добије још је- могао да добије „Златну малину„ за дан глумац Мартин Лоренс за ролу режију филма „Праскозорје„. Имена добитника овог не баш у филму „Дебела мама: какав отац, такав син„, као и његове колегини- ласкавог признања биће саопштена це Сара Палин („Непоражен„), Са- 1. априла.

Југословенска кинотека је обележила је 60 година рада Музеја кинотеке, који је отворен 2. марта 1952. у реновираном биоскопу „Косово„ у Косовској улици. За шест деценија ту је приказано, како се процењује, око 60.000 филмова. Свечани програм је обухватио приказивањем старих документарних филмова о Београду. Неми филмови имали су, као некада, живу клавирску пратњу. Куриозитет је био популарни српски филм „Љубав и мода„, али на енглеском језику, са копије спремљене за западно тржиште, а права посластица је било приказивање нове копија култног филма „Ко то тамо пева„. У свечаном делу програма уручене су захвалнице Кинотеке за дугогодишњу сарадњу. Захвалнице су добиле амбасаде Турске, Шпаније, Чешке, Бразила, Израела, Индије, Кине, Јапана, Индонезије, Мексика и страни културни центри - Институт Сервантес, Италијански институт за културу, Културни центар Ислам-

Музеј Југословенске кинотеке, у Косовској улици у Београду

ске републике Ирана, Француски институт. Признање су додељена и појединцима: Момчилу Рајину, Митру Поповићу, Мирјани Аврамовић, Јелени Павловић, Ољи Иви, Сузи Васовић-Бозе, као и представницима

Феста, Фестивала ауторског филма, фестивала подводног и студентског филма. На крају је приказан филм „Поштанска кочија„, филм Џона Форда из 1939. године, којим је Музеј кинотеке и отворен пре шест деценија.

ПРОДУЦЕНТ И РЕДИТЕЉ МЕНАХЕМ ГОЛАН:

Филмови морају да буду забавни Познати продуцент и редитељ али и како му је Френсис Копола редитеља Роџера Колмана и тада Менахем Голан (83), који бора- „украо„ 300.000 долара и постао је научио „најважнију лекцију„ вио у Београду као гост 40. Фе- највећи редитељ. да је „продуцент човек који не ста, истакао је да филмови мора„Једном ми је у Тел Авиву при- сме да каже не и који мора да ју да буду забавни, да имају поче- шао снагатор који је говорио са- обезбеди све за редитеља и так, средину и крај, да насмеју и мо немачки, рекао је да се зове филм„. расплачу публику и да никако не Арнолд Швајцинегер и да ће по„Приликом једног сусрета космеју да буду досадни. стати светска звезда те да хоће да ме је присуствовао и Френсис Редитељ више од 70 остварења му помогнем. Ја сам му одгово- Копола, понудио сам Колману и продуцент око 200 филмова, рио да оде у Америку, проведе сценарио за филм. Копола је ремахом америчке и израелске про- две године учећи енглески и про- као да тај филм нико не би гледао дукције, у којима су и поручио Колману између осталих играда не буде луд и да да ли Шон Конери, 300.000 долара за то. Жан-Клод Ван Дам, На то је Колман реСилвестер Сталоне, као: Али он има сцеЧак Норис, рекао је нарио, а ти не. Копода обожава америчке ла је провео целу ноћ, филмове и да воли да куцајући сценарио и снима филмове који ујутру је предао Колће забавити публику, ману. Добио је који су емотивни.

300.000 долара, сни„Од дана када сам се мио свој први филм и родио заволео сам постао највећи редиамеричке филмове. тељ у свету„, рекао је Са рођаком Јорамом Голан и додао да је и Глобусом 1979. оснодаље пријатељ са Ковао сам фирму и сниполом, али га с времили смо филм ‘Le мена на време подсеМенахем Голан mon Pop sic le‘ са коти „како му је украо јим смо зарадили 10 милиона до- мени име, па да онда може да раз- 300.000 долара„. лара у Немачкој и исто толико у мишља о снимању филмова. Три На питање о европским филмЈапану. Био је веома успешан, јер године касније у Кану на једном ским фондовима, Голан је рекао је у питању обична прича о 16-го- броду, позвао ме је неко и када да они помажу, али да новац који дишњацима каква се приказивала сам се окренуо, тамо стоји Швај- дају није довољан да се сними у америчким остварењима„, испричао је Голан. „Американци имају ту моћ коГолану уручен „Златни печат” Кинотеке муникације, коју остварују путем Истакнутом продуценту и редитељу Менахему Голану (83) је у четелевизије, филмова, забаве и вртвртак уручено највеће признање Југословенске кинотеке - „Златни пеше утицај на цео свет. Колико вас чат„. овде носи џинс, а то је амерички Редитељ више од 70 остварења и продуцент око 200 филмова, махом производ. Тако је и са њиховим америчке и израелске продукције, у којима су између осталих играли филмовима„, приметио је Голан. Шон Конери, Жан-Клод Ван Дам, Силвестер Сталоне, Чак Норис, 26. Продуцент, рођен у Израелу, је добитник „Златног печата„. каже да је са својом фирмом „КеДиректор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић подсетио је нон„ желео да помогне свим реда се „Златни печат„ додељују од 1995. године и да су га до сада добидитељима који нису имали доли Ђузепе де Сантис, Јиржи Менцл, Емир Кустурица, Тео Ангелопувољно новца да сниме филмове, лос, Никита Михалков, Харви Кајтел, Кен Расел, Вим Вендерс, Лик Бете је тако са Џоном Касаветисом сон, Рејф Фајнс и други, али да први пут се уручује једном продуценснимио филм који је награђен у ту. Берлину, са Андрејем КанчиловГолан, који је боравио у Београду као гост 40. Феста, примајући приским је снимио чувени „Помахзнање у Музеју кинотеке, рекао је да је почаствован да се нађе на листи нитали воз„, а сарађивао је и са веома значајних филмских стваралаца који су добили „Златни печат„. Куросавом. Он је истакао да вероватно мало ко у Србији зна да је он део свог „Ја сам измислио филмове о филма „Han na‘s War„ (Ханин рат), који сматра једним од својих најбонинџама. У било коју европску љих остварења, снимао баш у Београду и додао да је то било дивно исземљу да одем, људи ми прилазе куство. и кажу да су одрасли уз моје фил„Веома сам поносан што сам овде„, истакао је Голан и захвалио Димове са нинџама, али захваљујурекцији Феста, члану жирија фестивала Филипу Бергсону који га је доћи тим комерцијалним филмовивео, и пожелео све најбоље организаторима манифестације. ма, са којима сам много зарађивао, могао сам да финансирам уметничке филмове„, рекао је Голан. цинегер са три девојке. Није про- филм, осим ако се радња дешава Он је испричао и како је от- менио име, није научио енглески, у једној соби и играју само два крио Жан-Клод Ван Дама, како али већ је снимао акционе фил- глумца. му је једном приликом у Тел Ави- мове и био звезда, а ја сам напраГолан je на Академији уметнову пришао један „снагатор„ по вио највећу грешку„, испричао је сти Београд одржаo мастер клас имену Арнолд Швајцинегер, који продуцент. за студенте, којима je говорио о је говорио само немачки и рекао: Голан се присетио и свог првог свом искуство о томе како поста„Ја ћу постати светска звезда„, искуства на сету када је био возач ти филмски стваралац. (Танјуг)

c m y

kultura

dnevnik

ponedeqak5.mart2012.

23

ВИКЕНД ХРОНИКА 18. САЛОНА КЊИГА И 17. ИЗЛОЖБЕ УМЕТНОСТИ „ART EX PO“

У знаку живе песничке речи Већина учесника текућег 18. салона књига у Новом Саду своје најатрактивније програме и госте планира за викенд, а тако је било и претходна два дана. Разлог за то је повећан број посетилаца, а нарочито ове године, јер је Новосадски сајам одлучио да бесплатан улаз омогући свим ђацима, студентима и библиотекарима. Централни догађај у суботу и недељу био је Трећи европски фејсбук песнички фестивал, у организацији Банатског културног центра (БКЦ) из Новог Милошева и Новосадског сајма.

преводиоци Петер Цвај, Ади Хубел, Илзе Хен, Дитмар Херцог, Марко Керлер, Јохан Лавунди и Гудрун Бланк. Они су на матерњем језику говорили своје стихове. Најбоље ауторе и песме одабрао је жири у саставу Симон Грабовац (председник), Фрања Петриновић, Милош Латиновић, Горан Ибрајтер и Радован Влаховић, а имена победника ће бити позната данас.

- Циљ овог фестивала је да се песници који сарађују на фејсбуку, у виртуелном свету, упознају и лично, читају пое-

Нови Сад престоница културе Културни центар Новог Сада на штанду Градске управе за културу угостио је ауторе чије књиге је објавио: Томислава Маринковића, Зорана Ђерића, Владимира Копицла. Јуче се на овом месту разговарало и о могућности да Нови Сад буде Европске престоница културе. На тему „Нови Сад - град фестивала“ говорио је Жанко Томић.

Испоставило се да је језик поезије, нека врста есперанта и да широм света постоје многи људи које повезује песничка реч. Према одличној замисли организатора из БКЦ, фејсбук као глобална друштвена мрежа пружа неограничене могућности размене песничких енергија са различитих меридијана. За учешће на овом фестивалу пријавило се 350 аутора из двадесет земаља, а лично их је дошло око стотину. Остали су поставили своје песме и фотографије на зид фестивалске фејсбук странице. У протекла два дана, ова страница је путем видео бима пројектована уживо на штанду БКЦ. Новина у овом песничком маратону били су специјални гости из Немачке, песници и

зију једни другима и публици у стварном свету, на фестивалској позорници - објашњава Сенка Влаховић-Филипов из БКЦ.- У томе смо заиста и успели, јер су нам пријаве за учешће стизале данима након завршетка термина. Европским фејсбук песничким фестивалом желимо да покажемо да је поезија- универзална творевина људског духа која не познаје границе међу људима, нацијама, државама и језицима. Најбољем песнику награда је објављивање књиге, а остали финалисти ће добити поклоне у књигама. Радове свих пријављених аутора, без обзира да ли су дошли на Фестивал или нису, објављујемо у заједничком зборнику радова на ЦД-у, и

На матерњем, уживо – с избора најбољег гостујућег песника

они равноправно конкуришу за награде. Банатски културни центар се на овогодишњем Салону књига представио са 44 нова издања. На „Данима Лазе Костића“ гостовали су добитници највреднијих домаћих књижевних награда . У суботу се говорило о најбољем роману на српском језику објављеном у прошлој години- „Бернардијева соба“, у издању КЦНС. Представили су га аутор, Слободан Тишма и Ласло Блашковић. Преглед до-

маће књижевне сцене „Најбоље у 2011“ понудили су Васа Павковић, Селимир Радуловић, Александар Гаталица и Ненад Шапоња. Јучерашњи гости били су Дејан Алексић, добитник награде „Меша Селимовић“, кога јепредставила Драгана Белеслијин, и писци родом из Кикинде - Милош Латиновић, Срђан В. Тешин и Срђан Срдић, у програму названом „Кикиндски круг прозом“. Одржан је и округли сто на тему „Часопи-

Фото: Р. Хаџић

си:прошлост или будућност?“, а учествовали су уредници најпознатијих издања књижевне периодике: Иван Негришорац (Летопис МС), Ален Бешић („Поља“), Милован Марчетић (Београдски књижевни часопис) и Милета Аћимовић Ивков („Књижевни магазин“). На штанду Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање током викенда је промовисана издавачка делатност на мађарском, словачком и македонском језику.

За породице са малом децом на штанду Градске библиотеке организован је низ занимљивих збивања - квиз знања, цртање маски, награде за најмлађе и најстарије посетиоце. Они којима је 8. март, Међународни дан жена важан датум, могли су да купе атрактивне и не много скупе поклоне - књиге, сликарске минијатуре из галеријске понуде, сувенире, аксесоар и козметику из домаће радиности. Радмила Лотина

ПОСТХУМНО ОБЈАВЉЕН „ИЗГУБЉЕНИ“ РОМАН ЖОЗЕА САРАМАГА

Контроверзне околности

ИЗЛОЖБА МАЈЕ ЕРДЕЉАНИН У ГАЛЕРИЈИ СУЛУВ У НОВОМ САДУ

Манипулација бојама У Галерији Савеза удружења ликовних уметника Војводине (СУЛУВ), у Новом Саду, вечерас у 19 часова ће бити отворена изложба „Колор терапи (20092011)“ новосадске ликовне уметнице Маје Ердељанин. На изложби ће бити постављено четрдесет најновијих радова који су креирани у сложеном процесу од акварела до објекта - дигиталног принта на фолији у више слојева који висе у простору. На зидовима галерије биће изложена и четири провидне графике. Основа најновијих радова Маје Ердељанин су фотографије њених слика, акварела и пастела из циклуса „Колор терапи“ које је након компјутерске обраде штампала на провидној фолији, а затим колажирала другим фолијама у боји и транспарентним украсним папирима. Коначни изглед објеката намењених посматрању са обе стране добио се постављањем материјала између два стакла на чијим површинама уметница интервенише акрилном бојом. Уметница на-

помиње да је светло, интензитет и боја, веома важна компонента овако насталих радова.

- Овај циклус, на коме радим протекле две године, посвећен је естетској категорији лепог, благотворном дејству лепоте на појединца, али и лепоти као средству обмане, јер живот у потрошачком друштву чини да нисмо увек свесни у којој мери хармонични призори заправо утичу на наше одлуке, изборе и психичка стања – објашњава поводом своје изложбе у Галерији СУЛУВ Маја Ердељанин. – Боје су актери ових слика: као материјал, као скуп хроматских склопова, као средство комуникације, али и манипулације. Хроматске односе исликала сам са намером да изазовем пријатност увек се фокусирајући на поједину боју. ДА бих што боље истакла лепоту одређене боје, наглашавала сам њену лековитост и доброћудност натписима преузетим из текстова о терапији бојама, који истичу интелектуалне и духовне утицаја боја на појединца.

Интензивирајући бојене површине путем светла, Маја Ердељанин је и почела да употребљава транспарентне материјале, а природна последица тога, и једног радног боравка у Немачкој, била је трансформација слике у објекат. Маја Ердељанин (1971) рођена је у Новом Саду. Дипломирала је на Одсеку за сликарство Академије уметности у Новом Саду, у класи Душана Тодоровића, код којег је завршила и мастер студије сликарства. Од 1992. године учестввала је на преко 180 колективних изложби и у раду преко 60 ликовних колонија и симпозијума у земљи и иностранству. Самостално је излагала 46 пута (Грчка, Норвешка, Македонија, Немачка, Црна Гора, Србија). Чланица је СУЛУВ и УЛУС, била је уредница Галерије „Подрум“, а сада уређује ликовни програм Културног центра Новог Сада. Маја Ердељанин је организаторка и чланица Савета Новосадског салона. И. Бурић

Роман „Кларабоја“, који је португалски књижевник и нобеловац Жозе Сарамаго написао педесетих година прошлог, скоро две године после пишчеве смрти објавила је издавачка кућа „Камињо“ која је била одговорна за његов првобитни нестанак. Роман је објављен у октобру прошле године, а недавно је издат на неколико страних језика, укључујући шпански, енглески и италијански. Све је почело када је Сарамаго рукопис романа који говори о станарима једне зграде у Лисабону, 1953. године преко пријатеља послао наведеном издавачу, који му никад није одговорио, све до 1993, када је Сарамаго важио за најчитанијег савременог португалског писца на свету. „Камињо“ га је контактирао да му саопшти да је рукопис пронађен и да

би им била част да га објаве. Писац је, међутим, одбио понуду и тражио да му се рукопис врати, изјавивши да не жели да роман буде објављен за време његовог живота. Куриозитет ове приче је то што суочен са ћутањем издавача након слања рукописа, Сарамаго скоро 20 година није написао ниједан роман, фокусирајући се на новинарску каријеру.

- Пуно је пропатио због тога што су га тада игнорисали. Сматрао је да најмање што је требало да учине је да му одговоре - изјавила је за АФП удовица Жозеа Сарамага, новинарка Пилар дел Рио, на представљању књиге у Мадриду. Она је навела да је „Кларабоја“ трансгресиван роман који се издавачка кућа „Камињо“ није усуђивала да објави за време Салазарове диктатуре

под којом је Португал био до 1974. године. Жозе Сарамаго је свој први роман „Земља греха“ објавио 1947, али је међународно признање добио тек 1982. године, са историјском фантазијом „Балтазар и Блимунда“, која говори о борби појединаца против организованог верског система у доба инквизиције. Након спора са португалском владом због противљења да се његов контроверзни роман „Јеванђеље по Исусу Христу“ надмеће за европску књижевну награду, Сарамаго се 1992. године преселио на Канарска острва, где је живео до смрти 2010. године. Жозе Сарамаго је 1998. године постао први писац на португалском језику који је добио Нобелову награду за књижевност. (Танјуг)

МУЗИЧКИ ПРОЈЕКАТ „КАШАДЕ“ ОБЈАВИО НОВИ АЛБУМ

У знаку саксофона Почетком године у Новом Саду објављен је нови, други по реду албум музичког пројекта „Кашаде“. Албум је насловљен „Архитектура“ и има десет композиција које поново потписује продуцент Бекус. Аутор је мишљења да се у музици „Кашаде“ од деби албума и „мршавог“ синтетичког индустријала стигло до зреле приче. „Архитектура“ уводним инструменталом „Јупитер“ почиње цитатом немачког класичара Криштофа Мартина Виланда . Цела композиција траје 24 минута и у духу је музика Мајка Олдфилда и других прогресивних извођача седамдесетих година прошлог века. Остале композиције се баве тематиком мрачне стране људске природе, духовним и психолошким пропадањем. Иако је звук меланхоличан, увек је испраћен пријатним солажама главног и основног инструмента - саксофона. Песме „Сапун“ или „Готам“ урађене су у маниру дарк амбијентала, што албум чини додатно шароли-

Омот албума „Архитектура“

ким, говорећи да продуцент Бекус фаворизује психоделичну и прогресивну џез музику.

Албум може слободно да се преузме на интернет адреси www.fileserve.com/file/28Rb6r6/Kaschade. К. Р.

24

svet

ponedeqak5.mart2012.

POQSKA

dnevnik

NIZ EKS PLO ZI JA U SKLA DI [TU MU NI CI JE U GLAV NOM GRA DU KON GA

Po gi nu lo 200 qu di, a 1500 po vre |e no

^e o ni su dar vo zo va KRA KOV: Najmawe 16 mrtvih i 58 povre|enih bilans je ~eonog sudara vozova blizu mesta [~eko}ini na jugu Poqske, dok su spasioci ju~e ujutro prestali da tra`e pre`ivele. Polovina povre|enih koji su razvezeni hitno u bolnice u obli`wim gradovima te{ko je povre|ena, javili su poqski mediji. „Do podneva te{ka tehnika na koju ~ekamo podi}i }e vagone. Nije iskqu~eno da pod wima ima jo{ mrtvih”, kazao je ju~e ministar saobra}aja Slavomir Novak. Voz iz Var{ave za Krakov sudario se ~eono sa vozom iz P{emi{la za Krakov i tri prva vagona kompozicija bukvalno pretvorio u harmonike preksino} oko 21 ~as.

Prema saop{tewima iz 15 bolnica u obli`wim mestima u koje su povre|eni prevezeni, vi{e od polovine povre|eno je te{ko i lekari strahuju da bilans 16 `rtava nije i kona~an.

U oba voza je bilo oko 350 qudi, me|u wima i stranci, dr`avqani [panije i Francuske a me|u povre|enima je {estoro gra|ana Ukrajine. Na mestu nesre}e je 450 spasilaca, 100 policajaca i 35 ekipa hitne pomo}i. @eleznice su demantovale da se na toj deonici zbog radova saobra}aj vozova odvijao naizmeni~no jednom prugom u oba smera. Jedino sigurno je da je voz iz Var{ave vozio u pogre{nom smeru i direktno udario u voz iz P{emisla.

BRA ZA VIL: U nizu eksplozija u skladi{tu municije u Brazavilu, glavnom gradu Republike Kongo, ju~e ujutro je poginulo blizu 200 qudi, navodi se u zvani~nom saop{tewu predsedni{tva ove zemqe koje se poziva na bolni~ke izvore, prenosi Ansa.

Kako prenosi AFP, jedan evropski diplomata je rekao da u vojnim bolnicama ima oko 1.500 povre|enih, od kojih su neki u te{kom stawu.

Ovaj diplomata je rekao francuskoj agenciji da ovaj incident „nije politi~ki i da se predsednik Sasu Ngeso nalazi sa na~elnikom {taba koji koordinira operacije”. Kineska agencija Sinhua prenela je da je u trenutku eksplozija

oko 140 kineskih radnika radilo u blizini skladi{ta. Veliki broj qudi je pobegao iz grada, neke ku}e u blizini skladi{ta su potpuno sru{ene, neke o{te}ene, a na nekima su izbijeni prozori. Katoli~ka crkva koja se nalazi blizu skladi{ta je dosta o{te}ena.

Po izjavama o~evidaca, na ulicama ima puno qudi koji be`e, neki sa tek nekim par~etom ode}e na sebi, a na ulicama nema automobila, autobusa i taksija. U prekidu je i re~ni saobra}aj izme|u Kin{ase i Brazavila, izjavio je jedan zvani~nik luke Kin{asa.

Jo{ uvek nije zvani~no saop{teno {ta je uzrok eksplozija.

STO MI LI ON SKO BI RA^ KO TE LO JU ^E OD LU ^I VA LO O NO VOM PRED SED NI KU RU SI JE

Pu ti no ve pri sta li ce i pre po be de pri pre ma le sla vqe MO SKVA: U Rusiji su ju~e odr`ani izbori za novog predsednika, {esti u modernoj istoriji te zemqe, na kojima je, me|u pet kandidata, favorit za pobedu bio aktuelni premijer i lider partije Jedinstvena Rusija Vladimir Putin.

Bira~ka mesta u Moskvi bila su otvorena od osam do 20 ~asova po lokalnom vremenu a do 15 ~asova po moskovskom vremenu glasalo je vi{e od 48 odsto bira~a, {to je vi{e nego u istom vremenskom periodu na prethodnim predsedni~kim izborima 2008.godine, prenele su agencije, pozivaju}i se na saop{tewa Centralne izborne komisije.

Glasali su svi predsedni~ki kandidati - prvi je na birali{ta iza{ao Mihail Prohorov, a potom i Putin, Sergej Mironov, Genadij Zjuganov i Vladimir @irinovski, koji je pred novinarima dugo posmatrao glasa~ki listi}, pa je izgledalo kao da se dvoumi kome }e dati glas.

Putin je novinarima rekao da se „dobro naspavao, bavio sportom

Skup pro tiv Pu ti na Skup protivnika Putina okupqenih u opozicionoj kampawi „Za po{tene izbore” zakazan je za ve~eras, a odobreno je u~e{}e do 10. 000 qudi, me|utim nije bila iskqu~ena mogu}nost da se oni i sino} okupe posle saop{tavawa prvih preliminarnih rezultata.

i do{ao da glasa” kao i da nije bio u kontaktu sa svojim izbornim {tabom, a da od gra|ana o~ekuje da glasaju „odgovorno.”

Glasao je aktuelni predsednik Dmitrij Medvedev sa suprugom Svetlanom, a svoje bira~ko pravo iskoristili su gradona~elnik ruske prestonice Sergej Sobjanin i

ruski patrijarh Kiril.

Na svim glasa~kim mestima postavqene su kamere i oprema za direktan internet prenos glasawa.

O javnom redu i bezbednosti tokom ju~era{weg dana {irom Rusije brinulo je 380.000 policajaca, a u Moskvi 36.000. Po izmenama zakona, predsedni~ki mandat traja-

Kr {e we iz bor nih pra vi la Iako su CIK-u navodili da izbori proti~u bez ozbiqnih naru{avawa pravila, iz Moskve i Sankt Peterburga stigli su ju~e prvi izve{taji o pojavi „karusela”, odnosno da isti qudi glasaju na vi{e glasa~kih mesta, kao i o slu~ajevima da jedna osoba ubacuje vi{e glasa~kih listi}a u istu kutiju.

Kako su izvestili aktivisti pokreta „Demokratski izbor”, koji su kao dokaz prilo`ili video snimak, u Moskvi je zabele`en slu~aj da je grupa qudi posle glasawa na jednom bira~kom mestu

odvezena autobusom na drugo bira~ko mesto da bi tamo ponovo glasali. Aktivisti „Demokratskog izbora” koji su pratili ove glasa~e tvrde da su oni pla}eni po 1.000 rubaqa (25 evra) za u~e{}e u „karuselu”, a televizijska novinarka Tina Kandelaki po`alila se da pripadnici policije nisu poku{ali da zadr`e qude koji su u~estvovali u tome. „Posmatra~i Peterburga” prijavili su ukupno 193 slu~aja povrede glasawa i 90 slu~ajeva udaqavawa gra|ana sa bira~kih mesta zbog kr{ewa pravila.

}e {est umesto ~etiri godine, koliko je va`ilo dosad.

Prvi su na bira~ka mesta jo{ preksino} po sredwoevropskom vremenu, odnosno ju~e ujutro u osam sati po lokalnom vremenu, iza{li bira~i najsevernijih regiona ruskog Dalekog istoka. Na ^ukutki je otvoreno 57 bira~kih mesta na kojima }e glasati pribili`no 36.000 bira~a, a bira~ka mesta otvorena su i na Kolimi i na Kam~atki.

Posledwi su glasali stanovnici najzapadnije ruske oblasti Kaliwingrad, gde su bira~ka mesta zatvarena sino} u 21 sat po moskovskom, odnosno 18 sati po sredwoevropskom vremenu.

Bira~ko pravo mo`e da iskoristi ukupno 108.138.000 bira~a u Rusiji na pribli`no 95.000 bira~kih mesta, a izbori }e se smatrati uspelim bez obzira na to koliko procenata gra|ana bude

iza{lo na glasawe. Predsednik se prvi put bira na {est godina {to je omogu}eno amandmanima na Ustav, usvojenim u decembru 2008. godine. Putin je ve} dva puta bio na ~elu dr`ave, po ~etiri godine.

U me|uvremenu, zapadni mediji ocewuju da }e se budu}i predsednik Rusije - najverovatnije Putin - suo~iti se s dva osnovna izazova - da wegov izbor bude prihva}en kao legitiman i da se uspe{no suo~i sa neizvesno{}u u promewenoj Rusiji , dok nema~ki ministar spoqnih poslova Gvido Vestervele o~ekuje da }e Berlin i sa novim ruskim predsednikom imati odnos saradwe upozoravaju}i da sigurnosti u Evropi nema protiv Rusije, ve} samo s wom.

Glasawe na predsedni~kim izborima u Rusiji proticalo je bez kr{ewa javnog reda i ve}ih izbornih nepravilnosti, uz dobar odziv bira~a i prve prijave o pojedina~nim nepravilnostima, dok se pristalice aktuelnog premijera Vladimira Putina spremale da sino} proslave wegovu pobedu.

UKRATKO Kon zer va tiv ci vo de TE HE RAN: Ultradesni~arski blok Ujediweni front konzervativaca sa znatnom predno{}u vodi na parlamentarnim izborima u Iranu, pokazuju preliminarni rezultati koje su preneli tamo{wi mediji. O~ekuje se da kona~ni rezultati glasawa budu objavqeni danas preneo je Itar-Tass.

Iranski mediji izve{tavaju da su rezultati izbora odr`anih u petak utvr|eni na ve}ini bira~kim mesta i ve} je poznato kome pripada 190 od 290 poslanika parlamenta u novom sazivu, koji su uspeli da pobede u prvom krugu.

Brojawe glasova u velikim izbornim okruzima, me|utim, jo{ nije zavr{eno, navodi ruska agencija.

Bin La de no vo te lo od ne to u SAD OSTIN: Direktori „Stratfora”, privatne ameri~ke agencije za geopoliti~ke analize, smatrali su da vo|a teroristi~ke mre`e Al Kaide Osama bin Laden nije sahrawen u moru, ve} da je wegovo telo preneto u SAD, objavio je „Vikiliks” a prenose ameri~ki mediji.

Neposredno po{to je predsednik SAD Barak Obama 2. maja objavio da je uspe{no izvr{en napad na Bin Ladenovo utvr|ewe u Pakistanu, direktor Stratfora Xorx Fridman je, kako se navodi, poslao interni mejl u kome ka`e: „Izgleda da smo uzeli telo. Hvala bogu”.

Fred Barton, potpredsednik Stratfora za obave{tajne poslove je na to uzvratio mejlom u kojem je naveo da „telo ide prema Doveru, avionom CIA, a zatim u Vojni institut za patologiju u Betezdi”, objavio je „Vikiliks”, prenosi sajt „Biznis insajder.”Ovo se razlikuje od zvani~ne verzije da je Bin Ladenovo telo ba~eno u more sa jednog broda ameri~ke mornarice.

Pe de set mr tvih u pro va li ji BEJ LI: U saobra}ajnoj nesre}i u isto~nom delu Gvineje poginulo je 50 osoba, a 27 povre|eno.

Nesre}a se dogodila kada je kamion, kojim su i{li na nedeqnu pijacu, sleteo s puta, saop{tila je vlade ove zemqe.

Jedan o~evidac je rekao AFP-u da je kamion i{ao iz Moribadua za Bejlu, na pijacu, i da se u punoj brzini survao u provaliju nakon {to su mu otkazale ko~nice. Povre|eni su preba~eni u bolnicu u Bejlu, dodao je ovaj o~evidac. Za sada je 46 tela izvu~eno iz olupine, a ~etiri osobe su umrle pre nego {to su stigli do bolnice, ka`e isti izvor. Svih 27 povre|enih su u te{kom stawu u bolnici u Bejli.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI

ODR @A NO PR VO RO ^I [TE NA SU \E WU OP TU @E NI MA ZA TRA GE DI JU BRO DA „KO STA KON KOR DI JA”

NIKOLA SARKOZI Francuski predsednik Nikola Sarkozi izgubio je jo{ nekoliko procenata tokom posledwe dve sedmice u odnosu na svog protivnika socijalistu Fransoa Olanda, koji bi prema najnovijim rezultatima ankete javnog mwewa, mogao lako da pobedi na predsedni~kim izborima ~iji je prvi krug 22. aprila a drugi 6. maja. Oland vodi sa 30,5 odsto a na drugom mestu je Sarkozi sa 23 odsto, prenosi Rojters.

UGO ^AVES Vo|a kubanske revolucije Fidel Kastro i aktuelni predsednik dr`ave wegov brat Raul, posetili su predsednika Venecuele Uga ^avesa koji se oporavqa u kubanskoj bolnici, nakon nove operacije ove nedeqe. „Fidel je ju~e popodne posetio ^avesa u Havani”, objavio je na svom Tviteru kubanski ministar za informisawe Andres Isara i dodao da su wih dvojica razgovarali oko dva sata, nakon ~ega im se pridru`io i Raul.

VILIJEM HEJG [ef Forin ofisa Viqem Hejg rekao je ju~e da su parlamentarni izbori u Iranu odr`ani u „atmosferi straha”, da nisu u stawu da poka`u voqu iranskog naroda i da je ve} „neko vreme bilo jasno da izbori ne}e biti ni fer, ni po{teni”.

Glavne reformisti~ke stranke odustale od u~e{}a na izborima, izra`avaju}i sumwu u wihovu transparentnost.

Sa slu {a we u po zo ri {tu GRO SE TO: U italijanskom gradu Grosetu odr`ano je prvo ro~i{te na su|ewu optu`enima za tragediju broda „Kosta Konkordija”, koji je potonuo 13. januara kod ostrva \iqo. U nesre}i su poginule ili nestale 32 osobe. Saslu{awu zatvorenom za javnost nije prisustvovao glavni osumwi~eni - kapetan broda Fran~esko Sketino, koji je u ku}nom pritvoru.

Stotine novinara, advokata i putnika luksuznog broda „Kosta Konkordija” preplavilo je toskanski grad Groseto, pa je prvo saslu{awe za brodolom, umesto u sudnici, odr`ano u gradskom pozori{tu. Optu`nica za ubistvo iz nehata, brodolom i propuste u saradwi sa lu~kim vlastima podignuta je protiv trojice ~elnih qudi kompanije „Kosta Kro~ere”, koja je vlasnik broda i jo{ {est ~lanova posade. „Tra`im po{tenu kompenzaciju. Ne mogu da ocenim koliko ko{ta naru{eno zdravqe i moral. Danas se ose}am dobro, ali ko zna kako }e mi biti kasnije”, rekla je jedna putnica broda. „@elim da znam za{to smo bili tako blizu

obale i za{to se odugovla~ilo sa evakuacijom putnika”, rekao je drugi putnik broda.

Glavnog osumwi~enog, kapetana broda Fran~eska Sketina, sudski istra`iteqi saslu{ali su u wegovom domu, u gradu Meta di Sorento.

Nije se pojavio na prvom ro~i{tu jer bi to, ka-

ko ka`e kapetanov advokat, bilo opasno s obzirom na ogor~enost javnosti.

Tu`ioci tvrde da je kapetan broda Sketino namerno doveo kruzer preblizu ostrva \iqo, kako bi ga videli stanovnici malog lu~kog grada. Kapetan, pak, tvrdi da nije kriv za tragediju i da se podvodni greben nije video na navigacionim mapama. Kapetanovi sugra|ani tako|e ne veruju da je on glavni krivac za brodolom.

Me|utim, najte`e optu`be na ra~un kapetana sti`u od pre`ivelih putnika luksuznog broda „Kosta Konkordija”. Te kobne no}i, 13. januara, me|u 4.200 putnika bio je i advokat \uzepe Gramatiko, koji sada zastupa porodice `rtava brodoloma.Gramatiko ka`e da su putnici videli kapetana i jo{ ~etiri oficira kako tr~e ka pramcu broda i odmah zatim kako se spu{ta ~amac za spasavawe.

Sudsko ve}e je na prvom ro~i{tu odredilo tim stru~waka koji treba da analizira podatke iz crne kutije broda, a samo su|ewe moglo bi da po~ne tek za dve godine.

BALkAn

dnevnik

UKRATKO Vu ja no vi} po ~a sni gra |a nin POD GO RI CA: Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} bi}e progla{en po~asnim gra|aninom Skopqa na sednici koja }e biti odr`ana danas.

U predlogu odluke Skopqa navedeno je da je Vujanovi} ceweni dr`avnik i humanista, veliki po{tovalac i prijateq Makedonije, promoter svestrane saradwe kako na dr`avnom, tako i na lokalnom nivou, preneo je radio Slobodna Evropa. „Progla{ewe Vujanovi}a za po~asnog gra|anina doprine}e intenzivirawu aktivnosti u pravcu ja~awa i saradwe Skopqa i Podgorice, kao i ja~awu veza i saradwe izme|u Makedonije i Crne Gore’’, navodi se u obrazlo`ewu. Inicijativu je pokrenulo Dru{tvo za crnogorsko-makedonsko prijateqstvo.

UPR KOS ODO BRE NOJ TRAN [I NO VOG SPA SO NO SNOG ZAJ MA EU

Kre dit ni rej ting Gr~ ke: predban kro tni WU JORK, ATI NA: Ameri~ka rejting agencija „Mudis” snizila je suvereni rejting Gr~ke na najni`i mogu}i nivo - predbankrotni nivo „C”, sa prethodnog „Ca”, objavqeno je u Wujorku. „Mudis” je tre}a kreditna agencija koja je krajem pro{log i po~etkom ovog meseca snizila suvereni kreditni rejting Gr~ke, uprkos ~iwenici da je Atini pre nekoliko dana odobrena prva tran{a novog spasonosnog zajma EU za namirivawe du`ni~kih obaveza, prenosi Rojters.

Po~etkom ove sedmice je i agencija „Standard end purs” tako|e snizila rejting Gr~ke do nivoa „selektivnog bankrota”, a pro{le nedeqe se oglasila i tre}a rejtin{ka agencija „ Fi~” koja je tako|e umawila gr~ki kreditni rejting.

u vrednosti 107 milijardi evra i odobravawe novog zajma od 130 milijardi evra.

U Atini je ranije najavqeno da }e predstavnici me|unarodnih kreditora ubudu}e stalno nadlegati kako gr~ka vlada izvr{ava preuzete obaveze, posebno povo-

Na pla ta do dat nog po re za na ne kret ni ne pre ko ra ~u na za stru ju iza zva la je gnev gra |a na i pro te ste za po sle nih u elek tro-pri vre di ko ji su {traj ko va li od bi ja ju }i da ra de po sao po re zni ka dom najavqenih novih mera {tedwe u javnom sektoru.

Gr~ka duguje inostranim poveriocima vi{e od 350 milijardi evra i bez obilne strane finan-

Ka zna za ski da we evrop ske za sta ve SPLIT: Splitski prekr{ajni sud osudio je aktivistkiwu udru`ewa „Volim Hrvatsku, ne u EU” Kristinu ]urkovi} na nov~anu kaznu u iznosu od 102 evra zbog uklawawa zastave Evropske unije sa zgrade gradskih vlasti u Splitu u aprilu pro{le godine.

Kako izve{tavaju hrvatski mediji, Kristina je i na su|ewu tvrdila da je „samo {titila ustavno-pravni poredak Hrvatske” i da ima pravo da bude „~uvar snova svog naroda”. „U posledwem ratu na{i su o~evi bili primorani da uzmu pu{ke i brane svoju zemqu. Ja sam s tim podsticajem skinula zastavu i postavila onu zbog koje su bili mu~eni, silovani, ubijani i masakrirani. Zastave imaju svoju posebnu te`inu, jer simbolizuju vlast nad odre|enom teritorijom”, izjavila je ]urkovi}eva.

Su|eno joj je po Zakonu o javnom redu i miru, odnosno zbog uklawawa javno istaknutog predmeta (zastave) koji je imovina grada Splita.

Opa san in ve sti ci on i ri zik ZA GREB: Jedna od najve}ih britanskih banaka, „Berkliz”, upozorila je svoje klijente da }e Hrvatska krajem marta izgubiti kreditni rejting i predlo`ila im da novac iz te zemqe povuku i prebace u Ukrajinu ili Litvaniju, objavqeno je na hrvatskom portalu „Biznis”. „Mislimo da je realno da }e Hrvatska u martu izgubiti postoje}i investicioni rejting”, tvrde u banci „Berkliz”, i navode da veruju da pad rejtinga u Hrvatskoj ipak ne}e imati posledice kao u Ma|arskoj.

Britanska banka podse}a i da je agencija „Fi~” dala Hrvatskoj jo{ malo vremena za strukturne reforme i da je pozdravila buxet za 2012. godinu, ali da su promene prespore.

Zemqe ~lanice EU su 21. februara odlu~ile da prihvate novi plan finansijske pomo}i Gr~koj kako bi ova zemqa izbegla bankrot i time dovela u opasnost celu evrozonu. Plan EU predvi|a, izme|u ostalog, otpis gr~kog duga

na nekretnine preko ra~una za struju, koji je Vlada uvela 2011. godine.

Izvor iz tog suda rekao je agenciji AP da je u odluci tako|e navedeno da je iskqu~ivawe struje onima koji ne izmire takve ra~une, neustavan akt.

sijske podr{ke bi, prema mi{qewu me|unarodnih ekonomista, sigurno bankrotirala.

Istovremeno, Vrhovni upravni sud Gr~ke je presudio da je u skladu sa Ustavom kontroverzni zakon o naplati vanrednog poreza

Naplata dodatnog poreza na nekretnine preko ra~una za struju izazvala je gnev gra|ana i proteste zaposlenih u elektro-privredi koji su {trajkovali odbijaju}i da rade posao poreznika.

Nekoliko udru`ewa i nevladinih organizacija podnelo je u novembru pro{le godine Vrhovnom upravnom sudu zahtev za ocenu ustavnosti. Odluka je krajem pro{le sedmice, kako navodi izvor AP, doneta velikom ve}inom glasova. Izvor iz suda insistirao je na anonimnosti, jer odluka jo{ nije zvani~no saop{tena.

Gr~ka vlada je, zahvaquju}i zakonu koji je omogu}io ubirawe poreza na nekretnine preko ra~una za struju, samo pro{le godine prikupila dodatne dve milijarde evra u buxet.

Taj porez ne uva`ava imovinsko stawe ili prihode poreskog obveznika koji na li~ne ili porodi~ne prihode pla}aju osnovni, godi{wi porez koji obuhvata i redovan porez na nekretnine.

CRNA GORA

Jo vi }e vi}: Vre me za bol ni ras plet POD GO RI CA: Politi~ki analiti~ar, profesor Svetozar Jovi}evi}, smatra da sada{we stawe u Crnoj Gori ne mo`e pro}i bez „krupnih dru{tvenih promena”. On smatra da bi bilo idealno da veliki broj nagomilanih problema razre{i prelazna vlada koju bi ~inili qudi od ugleda, strana~ke i nestrana~ke li~nosti.

Komentari{u}i napade na wega, predsednika parlamenta, i lidera Socijaldemokratske partije (SDP), mawe ~lanice vladaju}e koalicije, Ranka Krivokapi}a, Jovi}evi} je rekao da Krivokapi} verovatno ose}a da dolazi vreme bolnog raspleta u kojem }e se morati polagati te{ki ra~uni. Krivokapi} je, naime, rekao da je Jovi}evi} Milo{evi}ev ambasador za ~ijeg mandata u Burmi je navodno ta ambasada, po informacijama stranih slu`bi, trgovala oru`jem, te da ga je DPS poslao 1997. u Savet SDP-a, a kasnije PZP-a.

Jovi}evi} je kazao da se boji da je ta „investicija” DPS-a u wega kao „specijalnog agenta” bila uzaludna po{to je PZP i daqe najo{triji kriti~ar vlasti, a SDP i daqe wen najbli`i partner. „Ta investicija DPS-a u mene je izgleda taman toliko proma{ena i uzaludna kao {to su i ove silne privatizacije od KAP do Svetog

Stefana, od Daki}a do Jaki}a…

Jedina krupna razlika je u tome {to je u ovoj investiciji u mene u~estvovao, kako tvrdi {ef SDPa, samo DPS, a oni zajedno i bratski u svim drugim”, rekao je Jovi}evi} u intervjuu „Vijestima”.

„Situacija je u ovom dru{tvu toliko drasti~na i ozbiqna da ona ne mo`e dugo ostati ovakva.

Samo je pitawe na koji }e na~in do}i do razre{ewa. Ako ovaj narod ima se}awe i razum, a verujem da, ipak, ima, te{ko da mo`e SDP samostalno pro}i cenzus na izborima”, rekao je Jovi}evi}. Upitan za{to misli da SDP-u preti marginalizacija, Jovi}evi} je odgovorio da je to zato {to ih „od nepo-

~instva vlasti u kojoj su ne mo`e spasiti ni to {to su zaista bili borci za suverenost Crne Gore, niti {to nisu pri glasawu podigli levu nego desnu ruku ili nisu uop{te podigli ruku, niti {to kad svira himna stavqaju ruku na levu stranu grudi ili na levi xep, ako ho}ete”.

Idealno bi bilo da ovoliko nagomilanih problema razre{i neka prelazna vlada koja bi potom organizovala izbore, rekao je Jovi}evi} i dodao da su to shvatili i uradili Berluskoni, mawe voqno, i Papandreu, sasvim voqno… Shvatili su te`inu situacije i dali podr{ku toj tranzicionoj vladi. „Znaju}i predsednika DPS-a, koji je zadwi ~ovek koji bi uop{te priznao da postoji ogroman problem, ni meni to nije realno.

A o alternativi mi je te{ko i da govorim naglas”, naveo je on.

Jovi}evi} ka`e i da ne veruje da ovakvo stawe mo`e pro}i bez krupnih dru{tvenih nemira, koliko god ih on ne `eleo i da je uveren da }e se to nezadovoqstvo te{ko mo}i kontrolisati.

Da ni lo vi}: Ni {ta bez pro me ne si ste ma Analiti~ari britanske banke smatraju da su najve}i problem Hrvatske, ogroman javni sektor i rigidno radno zakonodavstvo.

Iz „Berkliza”, predla`u radikalne promene na tr`i{tu rada i internu devalvaciju, kroz rast cena ili smawewe plata.

Tako|e, stru~waci”Berkliz”, banke ne vjeruju da }e Hrvatska ostvariti rast BDP-a, ~ak i ako turisti~ka sezona bude vrlo dobra.

POD GO RI CA: U Crnoj Gori ne}e ni{ta posti}i jedna ili 100 novih partija, ako se vladaju}i sistem ne bude promenio, ocenio je potpredsednik Nove srpske demokratije, Goran Danilovi}.

On smatra da se vlast ne mo`e promeniti bez podr{ke onih koji su „instalirali“ Demokratsku partiju socijalista (DPS).

Tu mislim na one koje su oprostili svako nepo~instvo predsedniku DPS-a Milu \ukanovi}u i na one koje su od wega pravili ikonu zbog toga {to im je va-

qao za ru{ewe Slobodana Milo{evi}a, dopustili mu da se obogati na na{em siroma{tvu“, kazao je Danilovi} agenciji MINA. Prema wegovim re~ima, kriti~na masa za pritisak, koji bi uticao na promenu vlasti, ne mo`e da se obezbijedi zbog toga {to se ogroman broj qudi kontroli{e kroz proces zapo{qavawa, sudskih presuda i postupke tajne policije.

Danilovi} smatra da se krivicom mnogih stvara la`na slika

da se vlast mo`e promeniti samo novim qudima. „To nije ta~no, ali ja u su{tini navijam za qude koji u najavi ka`u da }e se boriti za deo bira~kog tela koje pripada vladaju}oj strukturi“.

On je naveo da je dobro {to se nova partija predstavqa kao gra|anska, navode}i da ne misli da je problem Crne Gore u nedostatku gra|anskih i u vi{ku nacionalnih partija.

On je kazao da }e kona~an stav o novoj partiji dati kasnije.

ponedeqak5.mart2012.

25

REPUBLIKA SRPSKA

Zah tev za od li ko va we Sr |a na Alek si }a BA WA LU KA: Demokratski omladinski pokret uputio je inicijativu Predsedni{tvu BiH i Miloradu Dodiku kao predsedniku Republike Srpske da se Sr|an Aleksi} odlikuje u skladu sa zakonima o odlikovawima BiH i RS Inicijativa se odnosi na to da Predsedni{tvo BiH posthumno Treb i w c u Aleksi}u dodeli Orden slobode BiH, koji je predvi|en za delo hrabrosti, a definisan je Zakonom o odlikovawima BiH. Isto se odnosi i na inicijativu koja je upu}ena u kabinet predsednika RS Milorada Dodika, da se Aleksi}u dodeli odlikovawe Krst milosr|a koji je predvi|en za delo spasavawa qudskih `ivota i hrabrosti.

Demokratski omladinski pokret je organizacija koja okupqa mlade iz cele BiH i smatra da je delo spasavawa qudskog

`ivota u najte`im vremenima, putokaz koji treba slediti, a Aleksi} se `rtvovawem svog `ivota za spasavawe tu|eg, mo`e svrstati u najve}e heroje najte`ih dana ove dr`ave. „Nadamo se da }e Predsedni{tvo BiH i predsednik RS razmatrati ovu inicijativu, posebno uzimaju}i u obzir {to je upu}ena na osnovu zakonskih akata i u skladu da wima, te da }e gra|ani BiH, a posebno mladi qudi slediti ideju Aleksi}a, a to je po{tovawe dostojanstva i `ivota svakog ~oveka, bez obzira na nacionalnost ili veru”, navodi se u inicijativi Aleksi}a je povodom Dana dr`avnosti Srbije nedavno odlikovao predsednik Srbije Boris Tadi} Ordenom za hrabrost.

Sr|an je poginuo brane}i svog druga, sugra|anina Bo{waka. Umro je 27. janura 1993. godine. O herojskom ~inu Sr|ana Aleksi}a RTS je snimio dokumentarni film 2007. godine.

Do dik: Sr bi u Sre bre ni ci dis kri mi ni sa ni SA RA JE VO: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio da je pritisak kojem su izlo`eni Srbi u Srebrenici nedopustiv i da tamo{we Srbe bo{wa~ka vlast diskrimini{e.

On je dodao da }e politi~ke partije iz RS usmeriti sve snage na to da na predstoje}im lokalnim izborima za na~elnika te op{tine bude izabran Srbin.

Dodik je rekao da je uveren da „srebreni~ki Srbi ne}e jo{ dugo trpeti pritiske i diskriminaciju koju nad wima vr{i bo{wa~ka vlast u tom gradu”, preneli su bosanski mediji.

Prema wegovim re~ima, pobedom srpskog kandidata na lokalnim izborima u Srebrenici bi}e otkloweni svi oblici diskriminacije. Srebrenica je op{tina u isto~noj Bosni i Hercegovini i u sastavu je Republike Srpske. Me|unarodna zajednica zna za probleme oko izbora na~elnika op{tine Srebrenica i do sada je bilo vi{e inicijativa da se gra|ani suo~e s tim problemom, rekao je za „Dnevni avaz” visoki predstavnik u BiH Valentin Incko. „Nekoliko ambasadora razmatralo je to pitawe s politi~arima u BiH. Imamo jo{ nekoli-

ko meseci da se na|e re{ewe i da svi prognani Srebreni~ani mogu glasati na izborima kao {to je bilo 2008. godine”, kazao je Incko podsetiv{i da je tada parlament BiH doneo odluku o tome i dodao da postoji mogu}nost da se takva odluka ponovo donese.

On smatra da bo{wa~ke stranke treba aktivirati i animirati ih da podstaknu gra|ane koji su nekada `iveli u Srebrenici, a koji su sada u Vogo{}i ili Tuzli, da iza|u na izbore.

SLOVENIJA

Zo ran Jan ko vi} na sa slu {a wu QU BQA NA: Biv{i gradona~elnik Qubqane Zoran Jankovi} potvrdio je da je minule sedmice saslu{an u Qubqani jer je osumwi~en za zloupotrebe polo`aja.

On se sumwi~i da je polo`aj zloupotrebio prilikom gradwe hipermarketa „Merkator” u Ni{u 2006. godine, u vreme kad je bio direktor tog trgova~kog lanca. „Saslu{an sam u okru`nom sudu u Qubqani zbog kupovine terena za Merkatorov hipermarket u Ni{u. Uveren sam da }e postupak biti obustavqen”, rekao je Jankovi} novinarima i dodao da je wegov advokat podneo `albu na predlog o istrazi.

U okru`nom sudu su potvrdili da se protiv Jankovi}a ne vodi kazneni postupak, jer predlog o uvo|ewu istrage jo{ nije pravosna`an.

Mediji navode da su Jankovi} kao i tri wegova nekada{wa bliska saradnika iz „Merkato-

ra” osumwi~eni za zloupotrebu polo`aja na osnovu kaznenog zakona koji govori o sticawu velike li~ne koristi ili izazivawa velike {tete, za {ta je predvi|ena kazna od jedne do osam godina zatvora. Navodno se radi o sumwama za isplatu provizija prilikom gradwe „Merkatora” u Ni{u u vreme kada je Jankovi} bio direktor.

de^Ji dnevnik

ponedeqak5.mart2012.

Rascvetalo drvo Kad do|e prole}e, do|e sa wim prvo, sa puno pupoqaka, rascvetalo drvo.

Kad god pro|em pored wega, osetim sve`inu prole}a, koja stalno vreba.

Stablo mu je boje poput bakra, a na grane mu ponekad svrati mala svraka.

Volim kad do|e prole}e prvo jer ono donese rasvetalo drvo.

Anastasija Ili}, IV-1 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

Moja mama Moja mama srce ima, veliko ko planina.

Uvek ruke meni pru`a, lepa mi je kao ru`a.

Pogled wen mi du{u greje, sre}na sam kad se smeje.

Re~i wene srce plene, i uvek je pored mene.

Verujte mi, nije {ala, to je deco moja mama.

Milana Pavlovi} I-4 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

@

Rita Gabor, VIII-c, O[ „Maj{anski put”, Subotica

U

Jed no dr vo

dvo ri {tu mo je ba ke, na Pod ba ri, bi lo je jed no dr vo ko je je du go `i ve lo u plod noj voj vo |an skoj ze mqi. To sta ro, tro {no, pro pa lo dr vo ~u va lo je mno ge uspo me ne o div nim za ba va ma ,uz svir ku i pe smu ,mo jih pre da ka.

Ovaj ve li ki, raz gra na ti orah sa ~e kao je i me ne i pri mio me obe ru~ ke u svo ju kro {wu. Na we mu sam od ra stao. Kad god bi me ba ka gr di la {to sam po ce pao pan ta lo ne ili {to sam ode rao ko le na, be `ao bi na moj orah. U we go voj kro {wi sam se ose }ao si gur no i bez bed no; sa we mi je de tiw stvo iz gle da lo lep {e i ~a rob ni je. Vo leo sam da se pe wem na we ga i da s vi si ne po sma tram oko li nu. Moj de da je se stri i me ni ve zao za gra ne qu qa {ku gde bi smo se du go qu qa li i u`i va li. Imao je ve li ku kro {wu pu nu li {}a i {i rio se pre ko po la dvo ri {ta. Li {}e mu je bi lo krup no, gu sto i tam no ze le no, a ka da bi ve tar ja ko du vao, ~u lo bi se {u {ta we i {a pu ta we li {}a. Je dva sam ~e kao da se po ja ve plo do vi i da ih je dem dok su mla di, u qu sci, a ka sni je, ka da sa zru - lu pa li smo ih i ~i sti li. Kad god bi me ta ta ju rio po dvo ri {tu, za to {to sam brao mla de vo} ke iz su sed nog dvo ri {ta, sa kri vao sam se u moj orah.

Da nas vi {e ne ma na {eg ora ha jer je osta rio pa su ga ise kli i iz va di li iz ze mqe. Na me stu gde je ne ka da `i ve lo ve li ko dr vo sa da je iz gra |e na zgra da. Uvek se ra do se }am mog de tiw stva i pri ja te qa - ora ha.

Mi lan [an ta lab VI O[ „Pe te fi [an dor” No vi Sad

dnevnik

c m y

26

Ivana Te{anovi}, II-2, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

Mi la lep ti ri ca

i ve la Mi la lep ti ri ca na jed nom cve tu sa svo jom po ro di com. Jed nog le pog sun ~a nog ju tra Mi la se za pu ti la u {et wu. Ona tad ugle da svo ju dru ga ri cu Leu p~e li cu.

Lea joj re ~e: „Ho }e{ li sa mnom u Mra~ nu do li nu?” Mi la je zna la da ta mo ne sme da ide, pa joj re ~e: „Ne smem mo ja p~e li ce Lea. Zna{ i sa ma da ta mo `i ve opa sne zo qe”. „Ali zar ne }e{ da upo zna{ bar jed nu zo qu?„ upi ta je Lea. Mi la joj tad re ~e: „Do bro, do bro, po }i }u s to bom.”

Tad se wih dve do go vo re da se sa sta nu su tra dan u zo ru, dok jo{ svi spa va ju. Kad je Mi la do {la ku }i ni je ni {ta pri ~a la svo jim ro di te qi ma o po la sku u Mra~ nu do li nu.

Kad je do {la zo ra, Mi la je po la ko od le te la iz svo je cvet ku }i ce. Mi la tad ugle da Leu i one se po la ko upu te na svoj taj ni put. Po sle dva sa ta le te wa, one sti go {e do Mra~ ne do li ne.

Mi la ugle da jed nu ma lu zo qu i za pi ta je: „Ka ko se zo ve{„? „Zo vem se @a kli na zo qa. I {ta vi ra di te ov de, ovo ni je me sto za vas! „ Lea p~e la joj tad od go vo ri: „Mi `e li mo da upo zna mo ovo me sto i da sa zna mo za {to vi zo qe mr zi te osta le in sek te”. „Mi ne mr zi mo osta le in sek te, ne go vi mr zi te nas, za to {to mi sli te da smo pre sto go di na ote li sav med i vo }e iz va {eg gra da”, qu ti to re ~e @a kli na. „Pa na ma je to re kao mu drac @ar ko pa uk”, od go vo ri Mi na. @a kli na tad is pri ~a da je @ar ko iz mi slio tu pri ~u jer on mr zi sve zo qe i `e li da ih sve ubi je. Tad @a kli na po ve de Leu i Mi lu do jed ne ve li ke pe ~ur ke, ko ja je za pra vo bi la „Zo qi na bi bli o te ka”.

@a kli na im tad re ~e: „Osta ni te vi is pred bi bli o te ke, a ja }u vam do ne ti jed nu kwi gu o @ar ku pa u ku.„ Po sle par mi nu ta @a kli na se vra ti s jed nom ogrom nom kwi gom ko ja se zva la „Isto ri ja o @ar ku pa u ku”.

Tad joj Mi la od go vo ri: „Do bro La na, vaq da }u us pe ti.” „Na rav no da }e{ us pe ti.

Imam po ve re wa u te be!”re ~e La na.

Ta~ no u dva sa ta Mi la po zo ve sve in sek te i svo ju po ro di cu.

„Mi li ce mo ja, hva la ti {to si nam is pri ~a isti ni tu pri ~u o @ar ku pa u ku, ali }e{ ipak bi ti u ka zni {to mi ni si re kla da si i{la u mra~ nu do li nu”, re ~e go spo |a La ra.

Svi in sek ti od lu ~e da pro te ra ju @ar ka pa u ka i ko na~ no,

Dimitrije Utornik, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

„Uzmi te ovu kwi gu i pro ~i taj te je svom na ro du”, re ~e im @a kli na.

Ka da su se Mi la i La na vra ti le u svoj gra di}, La na je mo ra la i}i na ~a so ve pra vqe wa me da. „Mi la mo ja iz gle da da }e{ mo ra ti sa ma da is pri ~a{ na ro du kwi gu o @ar ku pa u ku. Mo ram i}i na ~a so ve pra vqe wa me da”, re ~e La na.

„Dra gi in sek ti, `e lim da vam is pri ~am pra vu pri ~u o mu dra cu @ar ku pa u ku! Ovu kwi gu {to dr `im da la mi je mo ja no va dru ga ri ca @a kli na zo qa”, re ~e Mi la. „Mi la ka ko si sme la da upo zna{ zo qu. Mo ra }u da te ka znim!”, qu ti to re ~e Mi li na ma ma, go spo |a La ra. Tad im Mi la is pri ~a ce lu isti ni tu pri ~u o @ar ku pa u ku.

po sle du gih sto go di na ne pri ja teq stva, oni se po no vo spri ja te qi {e sa zo qa ma.

Zo qe su po no vo po sta le do bri in sek ti, a Mi la je po sta la mu dra Mi la, zbog ovog mo} nog pod vi ga. I dan da nas Mi la je za pe ~a }e na u kwi zi ko ja se zo ve „Ne u stra {i va Mi la”.

Kse ni ja Pe tro vi}, V-b O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

^u dan je ovaj svet u me ni kad sve po `u ti i po ru me ni

P

Slavko Brankov, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

ro le }e, le to, je sen, zi ma. ^e ti ri go di {wa do ba. Sva ko od wih bu di raz li ~i ta ose }a wa. Kad je sen do |e sve po `u ti i po ru me ni. Uli ce i sta ze su obo je ne `u tim, sme |im bo ja ma li {}a ko je opa da. Par ko vi su pre kri ve ni naj mek {im i naj {a re ni jim te pi hom ko me je se wi ve tar u tre nut ku pro me ni bo je. ^u dan je ovaj svet u me ni kad sve po`.uti i po ru me ni. Fi juk je se weg ve tra sa bla sno hu ~i, za vi ja kroz gra ne dr ve }a. Mo kro li {}e, naj ra zli ~i ti jih bo ja le pi se za obu }u kao da

`e li da ka `e: „Po ne si me sa so bom, ja vi {e ne znam gde bih. Pre ra no sam na pu stio svo je dr vo i sa da ti ga zi{ po me ni. Do sko ro sam gle dao sa vi si ne i pr ko sio sve mu sa svo jih gra na. ^u dan je ovaj svet u me ni kad sve po `u ti i po ru me n i”. Po m i s lim, da li sam ja kao ovo li {}e? Da li }u ta ko pro }i ako pre ra no na pu stim ro di teq ski dom? Da li }u na }i srod nu du {u ko ja }e me ra do sno pri gr li ti kao {to ze mqa gr li ovo li {}e ko je pa da i le pi se za wu, kao da }e ve~ no osta ti tu. Ho }e li sa ve ti mo jih ro di te qa hu -

~a ti kroz mo je pam }e we, kao ovaj ve tar kroz gra we?

Pa zi, ne moj to, jo{ si mla da, ni je vre me, ne moj da po gre {i{, ~u vaj se!? ^u dan je ovaj svet u me ni kad sve po `u ti i po ru me ni. Je se we bo je, je se we ki {e, jed nom smo mla di i ni kad vi {e. Jed nom se qu bi.

Jed nom se vo li. Kad sve po `u ti i po ru me ni, do |i me ni. Da za jed no {e ta mo po te pi hu od li {}a. Da nam je s e w a ki { a umi v a obra ze. Ko zna ka kvi nam da ni do la ze.

Alek san dra Mi len ko vi} VII raz red O[ „Ste van Kni }a nin” Kni }a nin

dnevnik

oglasi

ponedeqak5.mart2012.

27

28

ponedeqak5.mart2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Po sled wi po zdrav bra tu

ponedeqak5.mart2012.

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj kom {i ni ci

\u ri

Sa hra na je 5. 3. 2012. go di ne, u 13 ~a so va na ^e nej skom gro bqu. Po la zak od ku }e je u 12.30 ~a so va.

ro|. Gu taq

OZBI QAN, sred wih go di na, sa No vog Ze lan da `e li po znan stvo, brak sa le pom `e nom, 23 50. god. Po {a qi te CV, no vi je fo to gra fi je, E-mail:nzman@live.com.NzMan 48215

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 3. 3. 2012. go di ne u 55. go di ni pre sta lo da ku ca sr ce na {e su pru ge, maj ke, ta {te i ba ke

Sun ~i ce Vla o vi}

Mi ri ^u ku rov

od bra ta Pe tra Ba ji la sa po ro di com.

29

od kom {i ja iz Li li ke Bem 2A.

O`a lo {}e ni: su prug Mla |a, }er ka Ta wa, zet Go ran i unu ~i }i Lu ka i Mar ko.

48404

48415

Tu `nim sr cem i bo lom u du {i oba ve {ta va mo sve ro |a ke i pri ja te qe da je na{ dra gi

48411

S tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je mo ja je di na te ta

Po sled wi po zdrav vo qe noj su pru zi

Sun ~i ca Vla o vi} IZ DA JEM no vu na me {te nu gar so we ru u Augu sta Ce sar ca.

Te le fon 062/511-503.

48139 IZ DA JEM na me {ten dvo i po so ban stan po red saj ma, Ru me na~ ka uli ca. Te le fon: 064/147-3956.

48379

\u ro Ba ji lo pre mi nuo 3. 3. 2012. go di ne, u 82-oj go di ni.

Sa hra na }e se oba vi ti 5. 3. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na ^e rat skom gro bqu iz ka pe le u Srem skim Kar lov ci ma.

O`a lo {}e na po ro di ca.

48414

SPLA VU u Fu to gu po treb ni ku va ri i ko no ba ri. Te le fon 063/89-01-989.

48313

KU PU JEM sta re auto mo bi le, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ka ro se ri je, ~i sti mo po dru me, ta va ne, od no si mo {ut. Te le fon 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

47952 PRI ROD NI pre pa rat pro tiv he mo ro i da - {u qe va is pi tan u nad le `noj usta no vi i li~ no pro ve ren, eli mi ni san za 7 da na.

Ra do{.Te le fon 064/240-55-49, 037/490-797.

48179

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

Sta ni ca No va ka Lu ki} pre mi nu la 2. 3. 2012. go di ne, u 82. go di ni.

Sa hra na je u uto rak, 6. 3. 2012. go di ne, u Gor wim Po po vi }i ma, Re pu bli ka Srp ska.

Dra ga ma ma, br zo i ti ho si oti {la i osta vi la me da tu gu jem. Pra zno }e bi ti bez te be, tvog {i ro kog osme ha i du gog to plog za gr qa ja.

Hva la ti na sve mu.

Za u vek }e{ osta ti u mom sr cu.

Tvoj Mla |a.

Tvo ja Ta wa.

48406

48405

Po sled wi po zdrav

Tvoj Jo van.

48403

Ana U{ jak

Po sled wi po zdrav

1942 - 2012.

Dra gi \or |e vi }u

Sa hra na je 6. 3. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. od: Ni ne, Je le, Te {e i Di je sa po ro di ca ma.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

Sun ~i ci Vla o vi}

od po ro di ca: Stan ko vi} i Ra di no vi}.

48419

48416

dra goj

Za u vek }e{ osta ti u mom sr cu.

Po sled wi po zdrav omi qe nom {a qiv xi ji i ve se qa ku ko ji nas je uvek za sme ja vao

Re ~i ne }u re }i, ~u va }u u se bi sve {to ose }am pre ma te bi, te to mo ja mi la.

O`a lo {}e na }er ka sa po ro di com.

Po sled wi po zdrav kom {i ni ci

Sun ~i ci Vla o vi}

Dra gu ti nu \or |e vi }u

48407

Po sled wi po zdrav naj bo qem i naj vo qe ni jem ta ti i de di

od Oli ve ri nih ko le ga i ko le gi ni ca.

48420

Ma ri Mi li }e vi}

od kom {i ja iz Ul. Mi la na Glum ca br. 8.

Du {an Kqa ji} 1935 -2012.

Sa hra na }e se oba vi ti 5. 3. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Me snom gro bqu u Ka }u.

Pro {le su ~e ti ri go di ne a tu gu vre me ne mo `e da iz le ~i, sa mo pro du bqu je pra zni nu i po ja ~a va bol.

O`a lo {}e ni: sin Vla di mir, }er ka Oli ve ra, sna ja Du brav ka i unu ke Ir ma, Ena i La ra.

O`a lo {}e na po ro di ca.

48418

48417

48410

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo da je 3. 3. 2012. go di ne pre mi nu la

Po sled wi po zdrav ku mi

Dra gu ti nu \or |e vi }u

Po sled wi po zdrav dra gom dru gu i pri ja te qu

Bo ri slav Joj ki} 1934 - 2008.

Mi le va Ra do wi} ro|. 3. 3. 1929.

Ma ri ci

Sa hra na je 5. 3. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na No vom gro bqu u Fu to gu. Oku pqa we u 14 ~a so va is pred ku }e po ro di ce Ra da ko vi}. od Zo ra na i Sla de.

48409

O`a lo {}e ni: si no vi, k}e ri, unu ci, ze to vi i osta la rod bi na i po zna ni ci.

48408

Da nas, 5. mar ta 2012. go di ne, tvo ji pri ja te qi i ja ko ji smo te mno go vo le li i po {to va li obe le `i }e mo to ka ko si za slu `io.

Osta vio si tra go ve ko ji se ne bri {u, se }a wa ko ja ne ble de i qu bav ko ja }e ve~ no tra ja ti.

^e do mi ru Ami xi }u Dra gi na{ pri ja te qu, du go smo te po zna va li i vo le li, a ve~ no }e mo te se se }a ti.

Mno go mi ne do sta je{, tvo ja Ko vi na.

48266

Po ro di ca Ili}: Mi lan, Qe po sa va, Pe tar i \or |e.

48412

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 10.55 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.50 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.50 00.20 00.45 01.10 02.15

tv program

ponedeqak5.mart2012.

Добро јутро, Војводино Кад зазвони Зелени сат Вести + Стање на путевима Миљеница Комшилук Кухињица Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Живот: Створења из дубина Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Апокалипса - Други светски рат Изблиза Живопис: Сале Хаски Војвођански дневник Међународни тероризам од 1945. Апокалипса - Други светски рат Један на један Изблиза Живопис: Сале Хаски Музички програм Све(т) око нас

Панонско јутро (Панонија, 08.00) 06.00 08.00 10.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Улови трофеј Тема недеље Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Аналија Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке

Јапанска саринска секта

06.25 Кухињица – мађ.

06.45 Биби чаробница и тајна плавих сова, филм 08.35 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Бразда, емисија за пољопривреднике-мађ.

10.30 „Дуриндо 2010.“ – 4.део, мађарска народна музика 11.00 29.фебруар-Преступни дан (мађ) 11.30 Јубилеј НС позоришта 2. део (мађ) 12.00 Из наше архиве - Петефи Шандор (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.15 Биоскоп 13.45 „Ружин врт“скраћен снимак, 22. фестивала нових народних русинских песма 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Омладинска емисија (мађ) 21.30 Инспектор Колиандро 23.10 ТВ баштина 00.10 ТВ Продаја

Јутарњи дневник Оно као љубав Гастрономад Лов и риболов Еко караван Биографије Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Летња дугодневица Гастрономад Ово је Србија Монтевидео, Бог те видео Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Монтевидео, Бог те видео Песма без граница Упитник Истражитељи из Мајамија Дневник Оперативци Ноћни биоскоп: Операција ‘’Месни нарезак’’, филм

СЕРИЈА

Монтевидео, Бог те видео На Чубури је у току велико славље. Приређује га газда Рајко, кафеџија, у част победе „БСК”-а на данашњем дербију. Гости вечери су Моша и Тирке, играчки тандем који је својим головима донео победу „БСК”-у... Улоге: Милош Биковић, Петар Стругар, Нина Јанковић, Милутин Караџић, Бранимир Брстина, Данина Јефтић, Виктор Савић, Тамара Драгићевић, Милован Филиповић, Михаела Стаменковић, Анита Манчић Режија: Драган Бјелогрлић (РТС 1, 20.05)

МЕЂУНАРОДНИ ТЕРОРИЗАМ ОД 1945.

Од напада на Америку у новембру до активирања бомби у Лондону међународни тероризам је захватио цео свет. Ова јединствена Би-Би-Си серија бави се на објективан начин мотивима, методама и моралом учесника и најпознатијим терористичким акцијама последњих 50 година. (РТВ 1, 22.30)

08.00 09.04 09.52 10.09 10.40 11.14 12.00 12.15 12.38 13.22 14.56 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 22.10 23.10 23.55 00.20 01.16

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 10.30 11.00 11.10 11.35 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серија Човек лав Ленија Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серија Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Вреле гуме Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

09.30 Премијер лига: Манчестер Сити – Болтон 11.15 НБА: Атланта – Оклахома Сити 13.15 Руска кошарка: Спартак СПБ – Локомотив Кубан 15.00 Преглед АТП Дубаи 16.00 НБА: ЛА Лејкерс – Мајами 17.45 Прави НБА 18.45 Холандска лига 19.40 Премијер лига 20.45 Шкотска лига: Данди УТД – Инвернес ЦТ 23.00 Преглед АТП Дубаи 00.45 Преглед Премијер лиге

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Тамара Драгићевић

04.30 05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.00 23.15 00.00 00.30

Једноставан живот Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Сулејман Величанствени Три Хил Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Филм: Нико-изнад закона Три Хил Експлозив Ексклузив

08.09 08.19 08.24 08.35 09.03 09.34 09.52 10.22 10.46 11.17

Томас и другари Животиње којима се дивимо Приче о речима Зоотека плус Вечни сјај детињства Како су се волели наши преци Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника вет Европа и Срби

Драган Мићановић

Мотел „Нана” Иван је професор историје у гимназији. За време једног часа, испровоциран недоличним понашањем ученика, он прелази границу дозвољених педагошких метода и због тога бива суспендован и премештен у скоро заборављену основну школу у планинском селу у Босни. Улоге: Драган Мићановић, Николина Ђорђевић, Зијах Соколовић, Никола Пејаковић, Младен Нелевић, Љубивоје Тадић Режија: Предраг Велиновић (РТС 2, 22.01) 11.50 Циклус Нове године: Београдска филхармонија 12.33 Еко менаџер 13.00 Трезор 14.01 Приче о речима 14.12 Зоотека плус 14.38 Вечни сјај детињства 15.07 Како су се волели наши преци 15.12 Други век 15.51 Сат 16.44 Све боје живота 17.15 Поаро 18.09 Дом за вешање-са друге стране 18.35 Ад либитум 19.08 Верски мозаик Србије 20.00 Бинго 20.35 Трст - град науке 21.05 Поаро 22.01 Мотел ‘’Нана’’, филм 23.41 Ана Станић уживо у Београду 00.39 Трезор 01.38 Други век 02.09 Сат 02.59 Све боје живота

06.00 06.30 07.00 07.00 08.00 08.30 09.45 10.00 11.00 11.35 12.00 14.00 14.30 15.30 16.15 16.45 18.00 18.30 19.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00

ВОА С.О.С Маратон Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Отворени студио Топ шоп Отворени студио Филм: Суманути парастос Вести Доктор Хаус Терминатор Копаоник Породица Серано Вести Доктор Хаус 24 НЦИС Филм: Убиствени танго НЦИС Филм: Хајлендер 3 Копаоник

dnevnik

c m y

30

06.00 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 13.00 14.50 15.05 16.00 16.40 17.05 18.30 19.30 20.20 21.15 23.00 23.35 23.55 01.35 02.00

Доушници Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Коронадо Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Вести + Између две ватре Штрумфови Истражитељи из Мајамија Филм: Руска веза Вести Спортски преглед Филм: Ловац на главе Саут Парк Филм: Уметничка дела

05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 14.45 16.00 16.20 17.30 18.30 19.00 20.00 21.15 22.30 23.30

Добро јутро Све за љубав Градске вести Тачно у подне Папарацо лов Курсаџије Сестре Национални дневник Острво Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво Гранд народ пита Амиџи шоу Филм: Лара Крофт: Пљачкаш гробова Вештичарење Филм: Сива зона Витезови из блата Тајна љубав

01.15 02.15 04.00 04.30

Миломир Марић

Ћирилица Ко је први честитао кандидатуру за чланство у ЕУ министру одбране Драгану Шутановцу, пошто је то преко телевизије Божи Ђелићу урадила Јоргованка Табаковић? Зашто је наша Одисеја на путу ка Европи толико дуго трајала и зашто томе више не умемо ни да се радујемо? Аутор: Миломир Марић (Хепи, 20.30) 05.00 07.55 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Сабринин тајни живот Генератор Рекс Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Филм Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Ћирилица Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Ћирилица

Анђелина Џоли

Лара Крофт: Пљачкаш гробова Лара Крофт је плаћени трагач за антиквитетима. Она путује на егзотичне локације, обилази катакомбе у потрази за прастарим вредностима... Улоге: Анђелина Џоли, Џон Војт, Данијел Крејг Режија: Сајмон Вест (Пинк, 23.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak5.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Џон, Кејт и осморо деце мали људи, велики свет Л.а. Инк Стручњак за торте обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима велики пројекти мајами инк Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Гојазни тинејџери Исповести сакупљача животиња Др Џи: Форензични патолог Л.а. Инк Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Гојазни тинејџери

07.00 09.14 10.30 11.13 12.31 13.17 14.10 14.41 15.15 16.00 17.25 18.22 19.11 19.30 20.33 21.35 22.40 23.10 23.45 00.15 01.40 02.25 03.08 03.48

Добро јутро, Хрватска Лугарница оверланд, док. серија Све ће бити добро Кад заволим, време стане Др оз, ток шоу треће доба Глас домовине Понос раткајевих алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник тито - последњи сведоци тестамента, док. серија Пулс Хрватске реконструкција Дневник 3 Свет профита Ероица, играно-документарни филм Ин медијас рес Др Хаус трачара Злочиначки умови

вол Сојинка, дете шуме Кракатау – последњи дани Жута кућа Прерафаелитско братство: викторијански револуционари Ко си заправо ти? Експерименти на сопственој кожи најгори послови у историји Човекова историја тајне историје: Краљица девица Дешифранти Героуов закон Заборављена убиства Породица која је преживела Хитлера Експерименти на сопственој кожи најгори послови у историји Човекова историја

Завера розвел Чаробни мач учитељ Професионалац Последњи сати на Земљи моја велика мрсна православна свадба очима убице тајна породичног блага Еротски филм Еротски филм

Про фе си о на лац До ју че уни вер зи тет ски про фе сор и пи сац-бо ем, при пад ник бе о град ске ин те ли ген ци је и ва тре ни про тив ник ми ло ше ви ће вог ре жи ма, те ја је да нас ди рек тор јед не ве ли ке из да вач ке ку ће. Јед ног да на, у ње го ву кан це ла ри ју, пот пу но не по зван ула зи нео би чан стра нац... уло ге: Бора Тодоровић, Бранислав Лечић, Драган Јовановић, Јосиф Татић, Наташа Нинковић, Горица Поповић ре жи ја: Душан Ковачевић (Синеманија, 13.15)

Бора Тодоровић

06.00 најбољи (не)пријатељи 07.35 Додела „оранге„ награда Британске академије за филм (снимак) 09.40 Карате Кид 11.55 васпитање за почетнике 12.20 моја назови жена 14.15 Филмови и звезде 14.45 Лига изузетних џентлмена 16.35 матурско 18.15 Постање 20.05 Царство порока 21.05 Срећа 22.05 Срцоломац 23.45 Калифорникација 00.15 Списак клијената 01.45 Бладворт 03.15 13 04.50 Између два света

FEQTON

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

неш Бриџис убиства у мидсамеру вокер, тексашки ренџер неш Бриџис Дијагноза монк вокер, тексашки ренџер убиства у мидсамеру Дијагноза монк Хаваји 5-0 Добра жена Закон и ред медијум

08.05 Кобра 11 09.50 Ексклузив викенд 10.30 вечера за 5 12.25 ватрено небо 13.20 ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 ртЛ 5 до 5 17.05 вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 ртЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 ружа ветрова 20.50 Потонуће Косте Конкордије 21.45 Под опсадом, филм 23.40 ртЛ вести 23.55 ЦСИ мајами 01.30 астро шоу 02.30 ЦСИ мајами 03.15 ртЛ Данас

Стра ва на мо ру:

По то ну ће Ко сте Кон кор ди је

Наташа Мекелхон

СЕ рИ Ја

Ка ли фор ни ка ци ја Хенк од ве де Чар ли ја у град да уто пи ту гу на кон што му Сју Ко ли ни да от каз јер је кли јент због ње га на пу стио аген ци ју. Ка рен је до тле и да ље уз не ми ре на због Хен ко вог љу ба ка ња с Фе ли ци јом... уло ге: Дејвид Духовни, Наташа Мекелхон, Мадлин Мартин, Памела Адлон, Еван Хандлер ре жи ја: Сит Ман (ХРТ 2, 23.59) 07.55 08.25 08.50 09.10 10.00 10.45 11.04 11.26 12.11 12.21 12.51 13.21 14.56 15.17 15.40 16.25 17.10 18.00 18.20 18.30 19.20 19.45 20.00 20.48 21.40 22.30 23.14 23.59 00.26

мала тв мега минди Конор на тајном задатку Школски сат алиса, слушај своје срце Деграси нови нараштај Ждероња туђинци у америци музика, музика... КС аутомагазин 4 зида Госпођица медведица, филм Деграси нови нараштај обична клинка Школски сат мала тв Доктор Ху регионални дневник Жупанијска панорама Даунтаун Еби Симпсонови музика, музика... Ин медијас рес топ гир, док. серија Др Хаус трачара Злочиначки умови Калифорникација нове авантуре старе Кристине 00.47 мерси 01.28 монк 02.09 ноћни музички програм

07.05 Џејнина кућа 08.35 Потрага за веселим Божићем 10.35 12.35 14.15 16.15 17.50 19.30 21.00 22.30

та ли јан ски кру зер „Цо ста Цон цор диа“ на су као се 13. ја ну а ра 2012. на то скан ској оба ли. овај до ку мен та рац ис тра жу је ка ко и за што је до шло до тра ге ди је... уло ге: Руперт Грејвс (наратор), Кирсти Чеслин-Нутал, Џенис Доноф, Дерек Ебејџ, Вив Ебејџ, Амелија Леон (РТЛ, 20.50)

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? у делићу секунде Преживљавање Генералка аутомобил будућности амерички чопери Прљави послови опасан лов разоткривање митова врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Сам у дивљини најбољи остају водич из безизлазних ситуација Желели сте да знате разоткривање митова Сам у дивљини најбољи остају

08.30 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30

Скијашки скокови Биатлон Бициклизам Билијар Скијашки скокови Бициклизам

амбер Фреј: Сведок оптужбе осуда музика у крви мртви не лажу ноћ храбрости Легенда о Бучу и Санденсу Био једном једва Божић… Братска љубав

Билијар (Еуроспорт, 12.00) 04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Дони Дарко Кадилак мен типично за мери Подизање аризоне Сирене момак остаје на филму Бела палата Бубамаре останите с нама Дони Браско 48 сати Цена пожуде

16.30 16.45 17.30 18.30 19.45 20.45 21.05 21.35 21.45 22.45 23.45 00.45

олимпијске игре Биатлон Фудбал Билијар Скијашки скокови Сви спортови рвање Сви спортови рвање Билијар Фудбал Бициклизам

Н

26

31

ауто БИ о Гра ФИ Ја мо нИ КЕ СЕ ЛЕШ

Ма ђар ско пе ци во у Лос Ан ђе ле су

а зва ла сам Џил, тре нер ку у мо јој ло кал ној ђе но да но си оде ћу ве ли чи не ЏС. Јед но став но ни те ре та ни ко ја је ра ди ла са мном не ко ли ко је. Ако сам же ле ла да но сим ту ве ли чи ну, мо ра ла го ди на ра ни је. Би ла је у не ве ро ват ној фор - бих да идем у те ре та ну шест пу та не дељ но и да то ми и др жа ла зло гла сно те шке ча со ве фит не са. Ни - ме до дам са те и са те до дат ног кар дио-тре нин га. кад ни сам ишла на њих – увек су из гле да ли пре те - Мо ра ла бих да се вра тим у да не бро ја ња ка ло ри ја, шки – али ми сли ла сам да ће то по мо ћи да ма ло пра ће ња днев ни ка хра не и из бе га ва ња си ра. Екс про др мам свој но ви жи вот. Ре кла сам јој да же лим трем ни при сту пи ни су успе ва ли код ме не; у ства да про бам њен час. ри, има ли су су про тан ефе кат. Мо ра ла сам да про „Да ли си ве жба ла у по след ње вре ме?“, пи та ла на ђем оно што ми је од го ва ра ло и да се по ре дим са је. сво јим оче ки ва њи ма, а не не чи јим. „Хо да ла сам мно го, али не се ћам се кад сам по Фо ку си ра ла сам се на сво је пу то ва ње. У по чет ку след њи пут у жи во ту ишта по ди гла“. ни сам мо гла да ура дим 50 тр бу шња ка од јед ном, а „Хо дај још ви ше и поч ни да ди жеш те го ве да из гра диш са мо п о у зда њ е. По след њ е што же лим је да до ђеш, обес хра бриш се и ви ше ни кад не вра тиш.“ Иро н и ја је би л а за бав н а: про фе си о нал ни спор ти ста не мо же од мах да уско чи у час фит не са. По ла зни ци у ње ној те ре та ни има ли су ми си ју пред со бом: 75 ми ну та гу ра ли су се бе и дру ге до гра ни ца. Али из те со бе до пи ра ла је сна жна ви бра ци ја, ко ју сам мо гла да осе тим чак и као по сма трач. Ипак, окле ва ла сам. Про ве ла сам че ти ри го ди не из ван те ни са. Ти ши на ми је очај нич ки тре ба ла. Да ла ми је нео п ход ни про стор да ко нач но чу јем се бе и схва тим ко је су ми по тре бе. Сво ју те жи ну одр жа ва ла сам пред ста вља ју ћи фит нес и про гра ме Лакше је играти дворучне бекхенде него салсу на ме ње не ја ча њу са мо по у зда ња за де цу у ло кал ним шко ла ма, и бри ну ла о зло - ка мо ли 300 као оста ли. Али ни сам до пу шта ла да ста вља ним и на пу ште ним пси ма. Чак и без те ни са, ме то нер ви ра. Фо ку си рај се на сво ју ми си ју, ре кла успе ва ла сам да ис пу ним свој жи вот. Што сам осе - сам се би. Пре ста ни да се фо ку си раш на ве ли ке ћа ла да ми је жи вот ис пу ње ни ји, има ла сам ма ње бро је ве. Све или ни шта ни ка да не успе ва. Ма ли, по тре бе да се окре ћем хра ни али стал ни ко ра ци по сти жу ве као уте хи. Из ну тра сам за ле чи ли ке успе хе. На кон шест не де на кон гла му ро зног “Пле са ла ра не, а мо ја спо ља шњост је ља мо гла сам да се но сим с це то пра ти ла. лом гру пом као ве те ран. Кад са зве зда ма” сти гла је Пла ши ла сам се да ће ме по сам сти гла до да ту ма че твр те нај не ве ро ват ни ја по ну да у вра так у те ре та ну вра ти ти на го ди шњи це мог ра ног ис па да жи во ту: „Плеј бој„ је же лео ста ри на чин раз ми шља ња: Ни ња с Френч опе на, би ла сам на да ме сли к а без оде ћ е. сам до вољ но до бра, пре ви ше ци ља ној те жи ни од 61 кг. Ни ме не? мо ра да је ша ла. сам де бе ла, осе ћам се очај но јед ног тре нут ка ни сам сле ди ла на тра ци за тр ча ње, мо рам да не ку ди је ту. За до вољ но сам се из гу бим још ки ло гра ма... Раз На по чет ку 2008. зна ла сам на сме ја ла и од мах од би ла. ми шља ла сам не де љу да на и да је вре ме да ка жем збо гом те Ипак, ле п о је што за кљу чи ла: Ја др жим ства ри ни су. Да ли жа лим што ни сам су ме зва ли под кон тро лом, али су по сто ја осво ји ла де се ти Гренд слем? ле мно ге ко је још ни сам мо гла: По не кад. Али је дан Гренд слем убод но жем, та тин рак, не пра ви ше не зна чи ни шта. То је са вед на пре су да, гу бље ње пр ве по зи ци је у те ни су, мо још јед на цр ти ца у мо јој чи ту љи. Не де фи ни ше спон зо ра, две и по го ди не ка ри је ре, нај бо љих ме као осо бу ко ја сам да нас. И ако бих мо ра ла да играч ких да на, смрт та те, увре дљи ве опа ске. Али би рам из ме ђу осва ја ња још јед ног Гренд сле ма и на чин на ко ји сам тре ти ра ла се бе и сво је те ло се по сти за ња овог ми ре ња са сво јим те лом ко је имам нај ви ше отео кон тро ли. да нас, иза бра ла бих ово дру го без тре на окле ва ња. Кад сам се по ми ри ла са ства ри ма ко је ни сам мо Ма да сам бр зо ели ми ни са на из се ри ја ла „Плес гла про ме ни ти, отво рио се не ве ро ва тан про стор у са зве зда ма„, до би ла сам нај не о че ки ва ни ји по зив мом уму. До шло је вре ме да се ре шим тих по след - жи во та. „Плеј бој„ је за ни ма ло да ли бих же ле ла да њих ки ло гра ма. Не ћу ићи у те ре та ну јер мо рам, се сли кам за њих. Нај по зна ти ји му шки ма га зин с већ што то же лим. нај за но сни јим же на ма све та же ли да ме ви ди без По не кад је би ло по треб но ви ше од ма ло са мо мо - оде ће? Ме не? Мо ра да је ша ла. За до вољ но сам се ти ва ци је да бих та мо оти шла, али рад у гру пи учи - за ки ко та ла на по ну ду, али сам је од би ла. Ни сам нио ме је од го вор ном. Ако бих про пу сти ла је дан мо ра ла ни ком да до ка зу јем ко ли ко до бро из гле дам тре нинг, бар тро је љу ди пи та ло би ме где сам би - и осе ћам се. Али, ле по је што су ме зва ли. ла. Кад сам игра ла те нис, мо ра ла сам да се по ја вим С не ко ли ко при ја те љи ца сам се до го во ри ла да се на тре нин гу јер је то био мој по сао. Кад бих се по - на ђе мо на ве че ри у мом оми ље ном ита ли јан ском ја ви ла на Џи ли ном ча су, то је био мој из бор. Па зи - ре сто ра ну. Ни сам је ла до бре шпа ге те већ ду го. ла сам да не до зво лим се би не ре а ли стич на оче ки - Отво ри ла сам ор мар и иза јед ног блеј зе ра ви ри ла ва ња. Џил је има ла те ло фит нес-мо де ла: то ни ра но, је ма ла цр на ха љи на ко ју сам ку пи ла че ти ри го ди вит ко и сна жно. Те ло ко је из гле да од лич но док тр - не ра ни је. Ни сам је ни кад про ба ла. Ако ми не од чи те низ пла жу у би ки ни ју. го ва ра, обе ћа ла сам се би, не ћу се нер ви ра ти. На За вре ме на шег пр вог тре нин га мо гла сам да кра ју кра је ва, ипак сам по је ла пре ви ше ма ђар ских осе тим ка ко по чи њем да ула зим у опа сну игру упо - пе ци ва у Лос Ан ђе ле су. Ха љи на је кли зну ла уз мо ре ђи ва ња. Од мах сам пре ста ла и до зва ла се па ме - је бо ко ве и по ву кла сам за тва рач до кра ја без ика ти. Џи ли но те ло је из гле да ло та ко јер је она има ла квих про бле ма. не ве ро ват ну ди сци пли ну. Мо је те ло ни је пред ви КРАЈ Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak5.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ото пли ло је, што по зи тив но ути че на ва ше рас по ло же ње. Да нас је ва ша бо ги ња и му за, Ве не ра, упло ви ла у ваш знак, што вам до но си љу бав, ле по ту и но вац. Ни ма ње, ни ви ше. А и шта би сте дру го?!

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

5. mart 2012.

Има те по во љан уплив Ме се ца из кра љев ског зна ка Ла ва па де лу је те цар ски где год да се по ја ви те, а по себ но у јав но сти. Оста вља те ефек тан ути сак на дра гу осо бу. Иза ђи те и про ве ди те се.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Не ста шни Мер кур се бо ри за сво је ци ље ве у ва тре ном зна ку Ов на. У пре во ду: тре ба да де фи ни ше те сво је ци ље ве. Скло ни сте нер во зи и не стр пље њу ових да на. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју!

До ми нант ни сте и до сто јан стве ни, пре све га у по сло ва њу. Што су ци ље ви ам би ци о зни ји, то ће те их лак ше оства ри ти. Ни сте ма ло скром ни, и то је ОК. Кра ћи или да љи пут је пра ви иза зов за вас ових да на.

Има те при јат ну си ту а ци ју и ат мос фе ру у љу бав ном од но су, али не при јат ну на рад ном ме сту. Мо ра те да ис так не те сво је ци ље ве и ста во ве, по тре бе и тро шко ве. Мо гу ћи су ве ћи фи нан сиј ски про бле ми.

По не де љак је, пр ви рад ни дан у сед ми ци, и с већ ухо да ним тем пом и ен ту зи ја змом ће те при о ну ти по слов ним оба ве за ма. Ште дљи ви сте у по след ње вре ме. Мо же те ула га ти у ка пи тал не ства ри, не крет ни не.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

На ви ди ку ни шта но во. Функ ци о- ни ше те по на ви ка ма, и то је ОК. Парт нер ће вам по че ти пру жа ти ви ше љу ба ви и па жње, што је по пут ме ле ма за ду шу. Ипак, успе шни сте на свим по љи ма, ге не рал но.

Пу туј те би ло где не рад них да на. По гле дај те last minute по ну де и аран жма не по во дом 8. мар та. Ка да је сла вље, кад је бал, не ка бу де ма скен бал! Са мо на вас че ка ју. До би ци у по слу.

Ду го роч ни пла но ви и по сло ви из и- ску ју при пре ме и до го во ре па и то ме мо же те по све ти ти сво је вре ме. С парт не ром гра ди те леп и ста би лан од нос, при че му сте ви стуб и осло нац све га. На вас се ра чу на.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Ула зи те у фа зу мно го бо љу од прет ход не. Ве не ра је по ста ла до ми нант на. Не бу ди те и су ви ше озбиљ ни за сво је го ди не већ се ак ти ви рај те и из ла зи те у јав ност. Кул тур ни жи вот и дру штво не сме те за не ма ри ти.

Ди на ми ка у по слу вас че сто за ве де у по гре шном прав цу или не успе ва те да ура ди те оно што сте на ме ра ва ли. И то је та ко. Али, не до зво ли те ни да вам дан про тек не уза луд. Но ве иде је.

Про сла вљај те ро ђен дан из да на у дан па не ка тра је опој ни оп ти ми зам! По је ди не оба ве зе и по сло ви ће вас из лу ђи ва ти, за то са мо опу ште но! Ле по љу бав но пу то ва ње или пре пи ска, ко му ни ка ци ја.

TRI^-TRA^

Нај по жељ ни ји љу бав ник V REMENSKA

PROGNOZA

СуНчаНо

Vojvodina Novi Sad

9

Subotica

9

Sombor

10

Kikinda

9

Vrbas

8

B. Palanka

9

Zreњanin

9

S. Mitrovica 11 Ruma

10

Panчevo

9

Vrшac

8

Srbija Beograd

9

Kragujevac

9

K. Mitrovica

9

Niш

9

Чак 64 одсто Американки рекло је да би превариле супруга са зве здом „Сумрак саге” Ро бер том Па т и с о н ом. Та ко се зве зда популарног серијала о вампирима нашао на првом ме сту листе најпожељнијих љубавника. Један аме рич ки ин тер нет-портал спровео је анкету међу својим удатим читатељкама, у којој су морале да бирају са ким би од познатих лично сти превариле супруга. Њих 64 одсто је рекло: Роберт Патинсон. Осим с вампиром, жене би варале мужеве и с Ра ја ном Го слин гом, Ра ј а н ом Реј н олд сом, Ме том Деј мо ном, Џеј со ном Мо мом и Џеј со ном Си ге лом.

Evropa

и Свежије

Madrid

NOVI SAD: U ponedeqak ujutru slab mraz i delimi~no obla~no, a tokom dana sun~ano vreme uz par stepeni ni`e temperature nego prethodnih dana.

Rim Vetar slab severoisto~ni i isto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna London temperatura -2, a maksimalna do 9 stepeni.

VOJVODINA: U ponedeqak ujutru mraz i delimi~no obla~no, a tokom daCirih na sun~ano vreme uz par stepeni ni`e temperature nego prethodnih dana. Vetar slab, na severu do umeren, severoisto~ni i isto~ni. Pritisak iznad norBerlin male. Minimalne temperature od -5 do -1 stepeni, a maksimalne od 8 do 11 Beч stepena na zapadu.

SRBIJA: U ponedeqak ujutru slab mraz i delimi~no obla~no vreme. ToVarшava kom dana sun~anije i prijatno vreme uz malo ni`e temperature nego prethodKijev nih dana. Vetar slab severoisto~ni i isto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -5 do 0 stepeni, a maksimalne od 8 do 12 stepeni na Moskva zapadu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak suvo i sun~ano vreme, Oslo dok }a na jugu biti obla~no. Kasnije popodne i uve~e na planinama na jugozapadu i jugu po~we sneg. U sredu suvo uz sun~ane periode, a sneg samo ponegde u St. Peterburg brdsko-planinskim oblastima na jugozapadu. U ~etvrtak svugde suvo i toplije Atina vreme. U petak naobla~ewe sa zapada koje donosi ki{u.

Pariz BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke Minhen prilike bi}e i daqe relativno povoqne za hroni~ne bolesnike, ali im se preporu~uje da smawe fizi~ke napore i poslu{aju savete lekara. MeteoroBudimpeшta patske reakcije u vidu glavoboqe i nervoze bi}e izra`ene u bla`oj formi Stokholm u ju`nim delovima zemqe. U saobra}aju je potrebna dodatna opreznost.

15 15 8 4 9 7 4

VIC DANA Сва ђа ју се Ла ла и Со са.

- Ти би, кан да, волô да сам се ја уда ла за не ког дру гог, а?

- Та ја ни ко ме не же лим зло.

-2 -5 0 -4 14 9 5 10 1

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

252 (42)

Slankamen

273 (11)

Apatin

300 (38)

Zemun

336 (9)

Bogojevo

245 (30)

Panчevo

343 (1)

Smederevo

500 (8)

Baч. Palanka 233 (15) Novi Sad

220 (14)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

192 (-1)

Tendencija porasta

Senta

257 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija porasta

Titel

264 (13)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

135 (15)

TISA

106 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 332 (15) Beograd

Kusiћ

224 (15)

78 (12)

Reшeњe iz proшlog broja