Dnevnk 5.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 5. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23397 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRED SED NIK BO RIS TA DI] SKRA TIO MAN DAT [E FA DR @A VE

I predsedni~ki izbori na \ur|evdan

str. 3

INTERVJU

NASLOVI

„DNEV NIK” S PRO TIV PO @AR NOM IN SPEK CI JOM MUP-a ZA JED NO U KON TRO LI

I[TVAN PA STOR, PRED SED NIK SA VE ZA VOJ VO \AN SKIH MA \A RA

Politika

Izl az i za evak ua c i j u zak qu~ an i

Bi }u je di ni voj vo |an ski kan di dat za pred sed ni ka str. 3

2 Slavica \uki}-Dejanovi} ~eka zvani~no obave{tewe predsednika Srbije

Ekonomija 4 Od propalih firmi dr`ava se ovajditi ne}e 6 Dizel sigurno ima samo kod NIS-a

Novi Sad 8 Pijace spremne za uskr{wu kupovinu 9 Virusi haraju gripa nema 9 Mnogi i daqe koriste javne ~esme u gradu

st r . 7

Vojvodina 11 Mo`e li model PKB-a da se primeni i u slu~aju PIK-a Be~ej

Foto: S. [u{wevi}

Dru{tvo

IRI[KIM POQOPRIVREDNICIMA STIGLO 250 STEONIH JUNICA

str. 11

CE NU DI GLA LO [A SE ZO NA

JU ^E U NO VO SAD SKOM VI [EM SU DU

Pri tvor od 30 dana i elek tri ~a ru „Kon tra sta” str. 15

Su za ne mam, ali, Ta {o, ta ta te bi obe }a va...

U NO VOM SA DU PO VRE \EN PRO SLA VQE NI SRP SKI OLIM PI JAC U STRE QA [TVU

Mi ro sa vqev `r tva na sil ni ka iz kom {i lu ka str. 15

str. 16 – 21

SPORT

n NA DERBIJU PARTIZAN – VOJVODINA BILO JE SVEGA

Ekologija 23 Novi Kne`evac doma}in manifestacije „Potisko prole}e”

NA GRAD SKOM GRO BQU U NO VOM SA DU JU ^E SA HRA WE NA TA MA RA MI LA DI NO VI], @R TVA PO @A RA U „KON TRA STU”

Zalog sto~arima za boqe dane

Us krs, zi ma i kri za ofar ba li dvostruko sku pqa ja ja str. 6

13 Koliko novca toliko zdravstvenih usluga

n ODBOJKA[I ZVEZDE I VO[E KRE]U U BORBU ZA TITILU

Toplo za ovo doba godine

Najvi{a temperatura 25 °S

str. 15

POLiTikA

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

SVI PREDSEDNI^KI IZBORI Isto ri ja pred sed ni~ kih iz bo ra u Sr bi ji, po de qe na na dve pot pu no raz li ~i te de ka de, do bra je sli ka po la ri za ci je srp skog dru {tva. Iz u zi ma ju }i pr ve iz bo re iz 1990. go di ne, ka da je Slo bo dan Mi lo {e vi} od neo vi {e ne go ube dqi vu po be du, sva dru ga iz ja {wa va wa o {e fu dr `a ve de li la su gla sa~ ki kor pus na dve po le. Gra |a ni Sr bi je }e 6. ma ja osmi put iza }i na bi ra li {ta i za o kru `i ti svog kan di da ta za An dri }ev ve nac.

1990. Pr vi di rekt ni, vi {e stra na~ ki iz bo ri za pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je odr `a ni su 9. de cem bra 1990. – Kan di da ta: 32 – Po bed nik: Slo bo dan Mi lo {e vi} sa 65,34 od sto gla so va – Dru gi po bro ju gla so va: Vuk Dra {ko vi} 16,40 od sto Osim po broj no sti kan di da ta, pr vi pred sed ni~ ki iz bo ri osta }e upam }e ni i po naj ve }em bro ju gru pa gra |a na ko je su u~e stvo va le, kao i po ogrom noj ra zli ci u or ga ni za ci ji kam pa we iz me |u SPS-a i dru gih stra na ka.

1992. Iz bo ri na svim ni vo i ma vla sti u Sr bi ji i Sa ve znoj Re pu bli ci Ju go sla vi ji odr `a ni su de cem bra te go di ne, a me |u wi ma i iz bo ri za pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je.

1997.

(ponovqeni izbori) – Kandidata: 7 – Prvi krug: Pobednik Milan Milutinovi} sa 43,70 odsto glasova – Drugi po broju glasova: Vojislav [e{eq s 32,19 odsto – Drugi krug: pobednik Milan Milutinovi} s 59,23 odsto glasova Socijalisti su bili prinu|eni da potra`e boqeg kandidata i prona{li su ga u Milanu Milutinovi}u. Radikali su nakon izbora optu`ivali vlast da je pokrala izbore.

2002.

(29. septembar) – Kandidata: 11 – Prvi krug: Pobednik Vojislav Ko{tunica s 30,89 odsto glasova – Drugi po broju glasova: Miroqub Labus s 27,36 odsto – Drugi krug: Pobednik Vojislav Ko{tunica sa 66,86 odsto glasova. Po tada{wem izbornom zakonu bilo je potrebno da u drugom krugu iza|e vi{e od 50 odsto bira~a, {to se nije desilo pa su izbori poni{teni.

2002.

(8. decembar) – Kandidata: 3 – Pobednik: Vojislav Ko{tunica s 57,6 odsto glasova – Drugi po broju glasova: Vojislav [e{eq s 36 odsto Ove izbore je bojkotovala koalicija oko Demokratske stranke. Na birali{ta je iza{lo 45 odsto bira~a i oni su ponovo poni{teni.

2003.

– Kan di da ta: 7 – Po bed nik: Slo bo dan Mi lo {e vi} s 53,24 od sto gla so va – Dru gi po bro ju gla so va: Mi lan Pa ni} s 32,11 od sto Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku te go di ne ni je ob ja vio zbir ne po dat ke iz bo ra za pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je 1992, ali je ste po bi ra~ kom me sti ma. Te broj ke ni su se sla ga le s po da ci ma ob ja vqe nim u „Slu `be nom gla sni ku„. Raz li ke po ti ~u od ve li kog bro ja bi ra~ kih me sta na ko ji ma su ovi pred sed ni~ ki iz bo ri po ni {te ni i ni su po no vo spro ve de ni.

1997. Po ~et kom je se ni 1997. odr `a ni su ne u spe li iz bo ri za pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je. – Kan di da ta: 17 – Pr vi krug: Po bed nik Zo ran Li li} s 35,70 od sto gla so va – Dru gi po bro ju gla so va: Vo ji slav [e {eq s 27,28 od sto – Dru gi krug: Po bed nik Vo ji slav [e {eq sa 49,10 od sto Dru gi krug ovih iz bo ra bi lo je za vre me vla sti Slo bo da na Mi lo {e vi }a je di no iz ja {wa va we gra |a na Sr bi je na dr `av nom ni vou na ko jem je naj ve }i broj gla so va osvo jio kan di dat ne ke dru ge stran ke – Vojislav [e{eq. Izbori su ponovqeni jer nije iza{lo neophodnih 50 odsto upisanih bira~a.

– Kandidata: 6 – Pobednik: Tomislav Nikoli} sa 46, 3 odsto glasova – Drugi po broju glasova: Dragoqub Mi}unovi} s 35,42 odsto Izborni zakon je nalagao da izlaznost mora biti ve}a od 50 odsto u prvom krugu, dok u drugom to pravilo nije va`ilo. I pored toga, na birali{ta nije iza{ao dovoqan broj pa su i ovi izbori poni{teni.

2004. – Kandidata: 15 – Prvi krug: Pobednik Tomislav Nikoli} s 30,60 odsto glasova – Drugi po broju glasova: Boris Tadi} s 27,37 odsto – Drugi krug: Pobednik Boris Tadi} s 53,24 odsto glasova Pred ove izbore ukinuto je pravilo natpolovi~ne ve}ine i Srbija je kona~no dobila predsednika. Kuriozitet je da se na tre}em mestu na{ao biznismen Bogoqub Kari}, koji je tek u{ao u politiku, ispred kandidata Dragana Mar{i}anina iz DSS-a.

2008. – Kandidata: 7 – Prvi krug: Pobednik Tomislav Nikoli} s 39,99 odsto glasova – Drugi po broju glasova: Boris Tadi} s 35,39 odsto – Drugi krug: pobednik Boris Tadi} s 50,31 odsto glasova Ovi izbori ostali su upam}eni po velikom skoku izlaznosti u odnosu na ranije. Na birali{ta je iza{lo vi{e os 61 odsto glasa~a.

SLA VI CA \U KI]-DE JA NO VI] ^E KA ZVA NI^ NO OBA VE [TE WE OD PRED SED NI KA SR BI JE

Predsedni~ki izbori najverovatnije 6. maja Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je da }e pred sed ni~ ke iz bo re ras pi sta ti kad u par la ment stig ne zva ni~ no oba ve {te we pred sed ni ka Re pu bli ke o od lu ci da je skra tio svoj man dant. Ona je pre ci zi ra la da ima oba ve zu da do 7. apri la ras pi {e iz bo re za pred sed ni ka Sr bi je uko li ko bi oni bi li odr à ni za jed no s par la men ta nim, po kra jin skim i lo kal nim. – U tre nu ku ka da pred sed nik od lu ~u je o skra }e wu man da ta, pe riod u ko jem mo ra ju da se odr è pred sed ni~ ki iz bo ri je 90 da na, a u tre nut ku ras pi si va wa taj pe riod je od 30 do 60 da na. To zna ~i da, ako è li mo da iz bo ri bu du 6. ma ja, oni tre ba da bu du ras pi sa ni do 7. apri la, a kan di da ti svo je pri ja ve Re pu bli~ koj iz bor noj ko mi si ji tre ba da pod ne su do 15. apri la RIK-u –

par la men ta. Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je ob ja sni la da je ja sno da je pred sed nik Bo ris Ta di} od lu ~io da skra ti man dat da bi svi iz bo ri –

li der SPS-a Ivi ca Da ~i}, ko ji je i pred sed ni~ ki kan di dat so ci ja li sta, vi {e ne go ra ci o na lan i prag ma ti ~an ~o vek i da je za we ga je in -

Da ~i} ide u dru gi krug

pre ci zi ra la je Sla vi ca \u ki}De ja no vi}. Po we nim re ~i ma, pred sed nik Skup {ti ne ne za me wu je pred sed ni ka Rep bu li ke, ve} Ustav Sr bi je i Za kon o pred sed ni ku i Za kon o iz bo ru pred sed ni ka od re |e na ovla {}e wa pre no se na pred sed ni ka

Pot pred sed ni ca So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Sla vi ca \u ki}De ja no vi} oce ni la je na ja vqe nu kan di da tu ru svog stra na~ kog li de ra Ivi ce Da ~i }a za pred sed ni ka Sr bi je oprav da nom zbog re zul ta ta po stig nu tih na sa da {wim funk ci ja ma. – Kan di dat za naj vi {u funk ci ju, sa da je sa svim ja sno, bi }e pr vi me |u na ma, naj e ner gi~ ni ji me |u na ma, ~o vek ko ji ima iz van red nu vi zi ju i to }e bi ti Ivi ca Da ~i} – po ru ~i la je ona u iz ja vi no vi na ri ma. Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ve ru je ne sa mo u we go vu ener gi~ nost, i o~e ku je da }e gra |a ni pre po zna ti i na gra di ti „bri qant ne re zul ta te” ko je je po sti gao kao pot pred sed nik Vla de i mi ni star unu tra {wih po slo va. – Ne mam uop {te di le mu o to me da je on naj bo qi kan di dat, even tu al no za dru gi krug – tvr di Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. par la men tar ni, po kra jin ski i lo kal ni – bi li odr `a ni u istom da nu. Vr lo je ve ro vat no, do da la je, da }e ta ko i bi ti. Ona je na gla si la da

te res gra |a na i Sr bi je na pr vom me stu i da za to ne ve ru je da }e ima ti bi lo ka kvu ide ju o bi lo ka kvom od la ga wu pred sed ni~ kih iz bo ra.

Nikoli}: Pobedi}u Li der Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} is ta kao je ju ~e da }e bi ti kan di dat na pred wa ka za pred sed ni ka Sr bi je, re kav {i da je ube |en u po be du. Ni ko li} sma tra da je od lu ka pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da skra ti man dat do {la pre ka sno „da bi bi lo shva }e na kao nor mal na”. – Na dam se da }e sa da, ka da ve} bu de for mal no u kam pa wi, pred sed nik Re pu bli ke omo gu }i ti fer i pod istim uslo vi ma kam pa wu za sve i da }e pre sta ti tor tu ra dr `av nih funk ci o ne ra nad me di ji ma – re kao je Ni ko li} Ta nju gu. –

Ube |en sam u svo ju po be du, po {to znam da mno ge pred no sti ko je je Bo ris Ta di} imao na pro {lim iz bo ri ma sa da ne }e ima ti. A bi le su mu do voq ne za mi ni mal nu po be du u dru gom kru gu. Pot pu no ube |en u po be du ula zim u dru gu vr stu kam pa we, ~im bu de for ma li zo va no i ~im pod ne sem kan di da tu ru, a vr lo br zo }u to da ura dim. On je re kao da u stran ci ni su jo{ raz mi {qa li o to me ko }e sa da bi ti kan di dat za pre mi je ra. – Stran ka }e za u ze ti stav. Mi }e mo spro vo di ti pro gram o ko jem sam i do sa da go vo -

Jovanovi} najavio kandidaturu Li der po kre ta „Pre o kret„ ê do mir Jo va no vi} na ja vio je ju ~e u ]u pri ji da }e se kan di do va ti na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, i po ru ~io da u tu bor bu uno si sve {to je ura dio u po sled wih 15 go di na. – Imam ve li ki, ali ostva riv ciq pred so bom – da do ve dem do po be de ener gi ju i sna gu ve }i ne gra |a na ko ji u dru gim kan di da ti ma ne vi de ni {ta osim fra za i go le bor be za pro cen te – re kao je li der „Pre o kre ta„ i Li be ral node mo krat ske par ti je. Jo va no vi} je ka zao da u tu bor bu uno si isti nu da Sr bi ja vi {e ne mo è kao do sa da i da qu di to zna ju i è le da po ka ù na tim iz bo ri ma. Uz na po me nu da su pred -

sed ni~ ki iz bo ri bor ba ide ja i je di na pri li ka da gra |a ni Sr bi je, a ne par ti je, ure de ze mqu, Jo va no vi} je is ta kao da na tim iz bo ri ma ne tre ba da bu de kal ku la ci ja, fa vo ri ta, una pred od re |e nih re zul ta ta, par ti ja, ko a li ci ja, ve} da su bit ni sa mo gra |a ni. – Ovo ni je ma te ma ti ka, qu di su va `ni u ovim iz bo ri ma, a ne is tra `i va wa, spo to vi, par tij ske voj ske i ka ra va ni. Ula zim u pred sed ni~ ku tr ku da bih stvo rio po li ti~ ke uslo ve da gra |a ni re {a va ju svo je pro ble me, da ostva re po ten ci ja le ko je im sa da gu {e par ti je i lo {e or ga ni zo va na dr `a va. To je mo ja od go vor nost i oba ve za – is ta kao je li der li be ra la.

rio i o ko jem }u i da qe da go vo rim, za to {to ne vi dim da }e mo da raz dvo ji mo è qu stran ke da for mi ra vla du i mo ju è qu da bu dem pred sed nik Re pu bli ke i ci qe ve ko je ti me è li mo da po stig ne mo. Ta ko da }e stran ka u krat kom ro ku od lu ~i va ti o to me ko }e da bu de kan di dat za pre mi je ra – re kao je Ni ko li}. On je do dao i da bi mo gli i}i na iz bo re i bez is ti ca wa kan di da ta, kao {to, ka ko je re kao, ra de dru ge po li ti~ ke stran ke, ali da SNS ne ma {ta da kri je.

SRS: Predugo se ~ekalo Pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Alek san dar Mar ti no vi} po no vio je ju ~e da }e on bi ti kan di dat te stran ke na pred sto je }im pred sed ni~ kim iz bo ri ma, uz oce nu da se s ras pi si va wem tih iz bo ra pre du go ~e ka lo. – S ras pi si va wem iz bo ra za pred sed ni ka Re pu bli ke se pre du go ~e ka lo da bi ak tu el ni pred sed nik

Bo ris Ta di} ste kao pred nost u od no su na dru ge kan di da te – re kao je Mar ti no vi} Ta nju gu. On sma tra da je Ta di} ~e kao „po sled wi tre nu tak”, a da je sa da pr o ce nio da „ima do voq nu pred nost da mo `e do bi ti iz bo re”. Mar ti no vi} je na veo da }e osnov ni slo gan SRS-a i na pred sed ni~ kim iz bo ri ma bi ti „Za Sr bi ju”.

URS }e imati kandidata Funk ci o ner Uje di we nih re gi o na Sr bi je Vlaj ko Se ni} iz ja vio je ju ~e da }e URS vr lo br zo od re di ti kan di da ta za pred sed ni~ ke iz bo re za ko ga pro ce wu ju da ima re al ne {an se da se na |e u dru gom kru gu i po be di ili pred sed ni ka De mo krat ske stran ke Bo ri sa Ta di }a ili pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke To mi sla va Ni ko li }a. Se ni} je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je re kao da mi sli da }e se, po sle ras pi si va wa pred sed ni~ kih iz bo ra, iz bor na kam pa wa na sta vi ti in ten ziv ni jim tem pom. On je ka zao da su u URS-u zna li da }e bi ti pred sed ni~ kih iz bo ra, ali je do dao da bi bi lo fer i ko rekt no pre ma ko a li ci o nim part ne ri ma i gra |a ni ma Sr bi je da su na vre me oba ve {te ni o to me da }e ovi iz bo ri bi ti odr `a ni.

ânak: EU ili ruska provincija Li der LSV-a Ne nad â nak oce nio je ju ~e da je od lu ka pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a da skra ti man dat i omo gu }i za jed ni~ ko odr à va we iz bo ra na svim ni vo i ma lo gi ~an po tez, i is ta kao da }e se 6. ma ja u re fe ren dum skoj at mos fe ri bi ra -

ti iz me |u Sr bi je na pu tu ka EU s Ta di }em i Sr bi je kao ru ske pro vin ci je s To mi sla vom Ni ko li }em. – Pred sed ni~ ki iz bo ri su lo gi ~an po stu pak pro ve re po ve re wa gra |a na u po li ti ku ko ja se

vo di na svim ni vo i ma dr `a ve i po sve mu su de }i }e se ti iz bo ri od vi ja ti u ja snoj re fe ren dum skoj at mos fe ri na re la ci ji Sr bi ja ka EU s Ta di }em i tu ska pro vin ci ja s Ni ko li }em – re kao je ^a nak u iz ja vi Ta nju gu.

SNS O^E KU JE VE LI KE PO LI TI^ KE PRO ME NE I U VOJ VO DI NI

Mirovi}: DS nervozan Pred sed nik Okru `nog od bo ra SNS-a za Ju `nu Ba~ ku Igor Mi ro vi} iz ja vio je ju ~e da }e se 6. i 20. ma ja, ka da se odr `a va pr vi i dru gi krug iz bo ra za Skup {ti nu Voj vo di ne, de si ti „ve li ke po li ti~ ke pro me ne„ ko je }e ima ti „ogrom ne po zi tiv ne po sle di ce„ po uku pan raz voj Voj vo di ne. – Te pro me ne }e bi ti u sklo pu op {tih pro me na u ce loj ze mqi, a pred vo di }e ih Ko a li ci ja „Po kre ni mo Sr bi ju”, od no sno „Po kre ni mo Voj vo di nu”, ko ja je di na ima po dr {ku gra |a na i stru~ ni ka pa ci tet da ih spro ve de – re kao je Mi ro vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du. On je na veo da je u Voj vo di ni ve} 12 go di na na vla sti ista „po li ti~ ka ma tri ca”, od ko je, ka ko je ka zao,”slu {a mo ~e sto i uvre de, na ko je ne }e mo od go va ra ti”. – De mo krat ska stran ka je pri li~ no ner vo zna, upo tre bqa va

pri mi ti van re~ nik, i to je ono {to na naj bo qi na ~in go vo ri o woj. O na ma go vo re na {i kan di da ti, na{ pro gram i ~i we ni ca da ne po sto ji bi lo ko ji raz log da se pro me ne, ko je }e do ve sti do smi -

utak mi ca se od vi ja u ne de mo krat skim uslo vi ma „kao ni ka da do sa da„ jer vlast zlo u po tre bqa va jav ne funk ci je, po ~ev od pred sed ni ka Re pu bli ke, {e fo va vla da Sr bi je i Voj vo di ne i dru gih.

Da nas mi ting u No vom Sa du Na da na {wem mi tin gu ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” u No vom Sa du, na Tr gu slo bo de od 17 sa ti, pred sta vi }e se kan di da ti te ko a li ci je i pro gram. Go vo ri }e i kan di dat za pred sed ni ka Re pu bli ke To mi slav Ni ko li}, do dao je Mi ro vi}. ri va wa po li ti~ kih ten zi ja i dru ga ~i jeg eko nom skog raz vo ja, ne re a li zu ju 6. i 20. ma ja – ka zao je Mi ro vi}. On je na veo da „s gnu {a wem i pre zi rom” od go va ra ju na te zu pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne i ~la na naj u `eg ru ko vod stva DS-a Bo ja na Paj ti }a da su {o vi ni sti. Po we go vim re ~i ma, iz bor na

– Za to mo è mo po sta vi ti pi ta we do ma }oj i svet skoj jav no sti da li se ra di o de mo krat skoj ili ne de mo krat skoj stran ci – do dao je Mi ro vi}. On sma tra da }e „oni ko ji ma je u Voj vo di ni do bro, ko ji ve ru ju u la ì DS-a, è le da i da qe tr pe iz mi {qe ne po li ti~ ke su ko be na re la ci ji cen tral na vlast – po -

kra jin ska vlast, da bu du sa u ~e sni ci u ne tran spa rent nom tro {e wu nov ca i da se we na skup {ti na, kao i do sa da, ne pi ta – ve ro vat no gla sa ti za DS”. – A oni ko ji ni su za do voq ni, ko ji `e le da se stva ri i od no si me wa ju, da se eli mi ni {e ten zi ja na re la ci ji No vi Sad – Be o grad, da se unu tar Voj vo di ne stvo ri rav no te `a iz me |u op {ti na, da se jav no od lu ~u je o wi ho vom nov cu, da Skup {ti na APV kao pred stav ni~ ko te lo gra |a na ima do mi nant nu ulo gu, i oni ko ji se ne mi re s ~e stim pro me na ma po li ti ke u po qo pri vre di i s ~i we ni com da me |u pr vih de set naj ra zvi je ni jih op {ti na u Sr bi ji ne ma ni jed ne iz Voj vo di ne – si gur no }e gla sa ti za ko a li ci ju „Po kre ni mo Sr bi ju”, od no sno „Po kre ni mo Voj vo di nu” – re kao je Mi ro vi}. S. N. K.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak5.april2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PRED SED NIK BO RIS TA DI] SKRA TIO MAN DAT [E FA DR @A VE

Sr bi ja ide na op {te iz bo re Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da je od lu ~io da se bi skra ti pred sed ni~ ki man dat da bi se stvo ri la mo gu} nost da se u Sr bi ji 6. ma ja odr è op {ti iz bo ri, i na ja vio da }e se kan di do va ti za no vi man dat pred sed ni ka Re pu bli ke. – U skla du s Usta vom, da nas sam do neo od lu ku da skra tim man dat pred sed ni ka Re pu bli ke, {to je mo je za kon sko pra vo i mo gu} nost, i da omo gu }im da se u Sr bi ji 6. ma ja odr è op {ti iz bo ri – re kao je Ta di} no vi na ri ma is pred Pa la te „Sr bi ja„. On sma tra da je va `no da se po li ti~ ki pro ces za o kru ì na pri ro dan na ~in, i na po mi we da je, „osva ja wem” sta tu sa kan di da ta, Sr bi ja za vr {i la pr vu fa zu tog ci klu sa i sa da je ~e ka dru gi deo tog pu ta – eko nom ske i po li ti~ ke re for me. – Za te re for me po tre ban je no vi le gi ti mi tet, osna è ni man dat svih dr àv nih in sti tu ci ja. Taj le gi ti mi tet da ju sa mo gra |a ni na iz bo ri ma i mi slim da je naj ra ci o- nal ni je da to bu de na op {tim iz bo ri ma – ob ja snio je Ta di}. On je na ja vio da }e da nas pred sed ni ci par la men ta Sla vi ci \u ki}-De ja no vi} upu ti ti pi smo u ko jem }e je oba ve sti ti o svo joj od lu ci.

do ne se od lu ku da skra ti se bi man dat, Ta di} je uz vra tio: „Od go vor nost„. Ako bi ove go di ne bi la dva iz bor na ci klu sa, Ta di} sma tra da ne

Pre mi jer ske {an se za dve da me Pred sed nik Ta di} re kao je no vi na ri ma, s ko ji ma je, na kon {to je sa op {tio da je skra tio svoj man dat, na sta vio da }a ska u opu {te noj at mos fe ri is pred Pa la te „Sr bi ja„, da ve li ku {an su da bu du kan di da ti za pre mi je ra ima ju dve `e ne. – Ve li ku {an su ima ju dve kan di dat ki we, ali to ni su one ko je se po mi wu u me di ji ma – re kao je Ta di}.

Kol por ter ski start Na pi ta we ka ko se ose }a sa da ka da je od lu ~io da skra ti man dat i omo gu }i i pred sed ni~ ke iz bo re, Ta di} je uz vra tio: „Ose }am se su per!” U }a ska wu s no vi na ri ma on se pri se }ao sve ga ono ga {to je ra dio do sa da, ko je je po slo ve oba vqao. Ta ko je pod se tio na to da je svoj rad ni vek po ~eo kao kol por ter i da je neo bi~ no du go vre me na pro veo s no vi na ri ma. Ta di} je na gla sio da je naj ra ci o nal ni je da se op {ti iz bo ri odr `e 6. ma ja, ali da od lu ku o to me do no si pred sed ni ca par la men ta, a on ne `e li da se me {a u we ne ustav ne nad le `no sti. Na pi ta we {ta ga je na ve lo da

bi bi lo po li ti~ kog pro sto ra za re for me. – To je naj va `ni ji raz log zbog ~e ga iz bo re tre ba ima ti na op {tem ni vou ovo ga tre nut ka – ob ja snio je Ta di}, i do dao da ga vi {e ni ko ne mo è op tu ì ti da se dr ì

pred sed ni~ ke fo te qe jer ona od su tra vi {e ne }e bi ti u we go vim ru ka ma. Ta di} je is ta kao da }e se po no vo kan di da to va ti i pred vi deo po be du: – Na stu pa }u na pred sed ni~ kim iz bo ri ma. O~e ku jem ih s mno go op ti mi zma, ima ju }i u vi du po stig nu to – re kao je Ta di}, uz oce nu da }e iz bo ri bi ti te {ki i zah te va }e ve li ki na por. Po we go vim re ~i ma, iz bo ri su i pri li ka da se gra |a ni opre de le ko jim pu tem }e Sr bi ja da qe i}i. Ta di} je re kao da on pred la è na sta vak po li ti ke „i EU i Ko so vo„. On je pre ci zi rao da pred la è na sta vak evrop skih in te gra ci ja, uz ~u va we le gi tim nih in te re sa Sr bi je na Ko so vu, bez pri zna va wa we go ve ne za vi sno sti, i na sta vak pre go va ra~ kog pro ce sa s Pri {ti nom. – Si gu ran sam u to da je to je di na re a li sti~ na po li ti ka i je di na po li ti ka za ko ju je mo gu }e do bi ti po ve re we ve }i ne gra |a na Sr bi je – is ta kao je Ta di}. Na opa sku no vi na ra da je ovo hra bar po tez, ima ju }i u vi du da su ne ki pred sed ni ci ze mqe ko ji su se bi skra }i va li man dat gu bi li iz bo re, Ta di} je re kao da on u~e stvu je u pro ce si ma u ko ji ma se do no se no ve stva ri. Na pi ta we ko }e mu bi ti naj ve }i ri val, Ta di} je od go vo rio da bi pr vo tre ba lo vi de ti ko }e se kan di do va ti. – Ka da se kan di du ju, on da }u vi de ti ko mi je naj ve }i ri val – re kao je Ta di}, i do dao da po {tu je sva kog ri va la, ko je ni ka da ne }e po ni à va ti, ni ti o wi ma re }i te {ke i ru `ne re ~i. – Ni ka da se u kam pa wi ne }u ko ri sti ti ne ~a snim sred stvi ma. Po {to va }u svo je ri va le. D. Mi li vo je vi}

Da ~i}: Do go vor DS i SNS Za me nik pre mi je ra i li der SPS Ivi ca Da ~i} na ja vio je si no} da }e se kan di do va ti na pred sed ni~ kim iz bo ri ma ko ji su, ka ko je re kao, re zul tat do go vo ra De mo krat ske stran ke i Srp ske na pred ne stran ke da stvo re dvo stra na~ ku Sr bi ju, ali da im to ne }e us pe ti.” Mi slim da }e se iz ne na di ti ne ga tiv no ~i we ni com da po sto ji i ta ko zva na tre }a Sr bi ja”, re kao je Da ~i} no vi na ri ma to kom bo rav ka u Mo skvi. „Ve} sam vi {e pu ta go vo rio o to me da sma tram da ni je do bro da u isto vre me bu du pred sed ni~ ki, par la men tar ni i lo kal ni iz bo ri, iz me |u osta log i zbog to ga {to se ti me ne sta vqa ju svi kan di da ti u rav no pra van po lo `aj i sma tam da za to ne ma ni ka kve po tre be”, re kao je Da ~i}. On je is ta kao da }e ru ko vod stvo SPS raz mo tri ti ovu si tu a ci ju ka da pred sed nik Bo ris Ta di}

bu de zva ni~ no za tra `io od pred sed ni ce Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ce \u ki} De ja no vi} da ras pi {e pred sed ni~ ke iz bo re, i da ve ru je da }e ona iz bo re za ka za ti za 6. maj. „Ako je pred sed nik Ta di} do neo jed nu ta kvu li~ nu od lu ku, ona se mo ra pri mi ti k zna wu. Ka da bi smo se prin ci pi jel no po na {a li, on da je ve li ko pi ta we da li Sla vi ca \u ki} tre ba da ras pi {e iz bo re za 6. maj, ima ju }i u vi du da je to naj kra }i mo gu }i ter min za kam pa wu”, ka zao je Da ~i}. On je do dao da su par la men tar ni i lo kal ni iz bo ri ve} ras pi sa ni za 6. maj, pa bi od lu ka da se pred sed ni~ ki iz bo ri ras pi {u za ka sni ji ter min pred sta vqa la is te ri va we ma ka na ko nac, ta ko da je, ka ko je re kao, lo gi~ no o~e ki va ti da iz bo ri za pred sed ni ka ta ko |e bu du ras pi sa ni za 6. maj.

REKLI SU Din ki}: Ku ka vi~ ki po tez Ras pi si va we pred sed ni~ kih iz bo ra 30 da na pre odr `a va wa je ku ka vi~ ko, jer je je dan kan di dat u pred no sti, oce nio je pred sed nik Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} u in ter vjuu No vom ma ga zi nu. „Bo ris Ta di} ve} 30 da na tr ~i iz bor nu tr ku i ‘vu ~e’ De mo krat sku

stran ku, a to je ne de mo krat ski i ne fer”, na gla sio je Din ki}. Re~ je o de mo kra ti~ no sti po stup ka, na po me nuo je Din ki} i pod se tio da je po dr `a vao op ci ju da isto vre me no za je dan dan bu du ras pi sa ni svi iz bo ri, da bi se sma wi li tro {ko vi i vre me.

Vu ~i}: Ta ba ko vi} za pre mi je ra Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da }e br zo bi ti odr `a na sed ni ca Pred sed ni {tva SNS-a, i iz ra zio o~e ki va we da }e na woj li der na pred wa ka To mi slav Ni ko li} bi ti ime no van kao kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je. Vu ~i} je in di rekt no na ja vio mo gu} nost da funk -

ci o ner ka SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} bu de kan di dat ki wa za funk ci ju pre mi je ra Sr bi je. Na pi ta we da li vi di se be na me stu pre mi je ra, Vu ~i} je od go vo rio: „Ne, ne vi dim”, ali je i do dao: „Jor go van ka }e sve ~e {}e da se po ja vqu je, pa vi sad gle daj te {ta to mo `e da zna ~i”.

INTERVJU I[TVAN PA STOR, PRED SED NIK SA VE ZA VOJ VO \AN SKIH MA \A RA

Bi }u je di ni voj vo |an ski kan di dat za pred sed ni ka Pred sed nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor iz ja vio je da su svi li de ri stra na ka ko je su pod ne le iz bor ne li ste za par la men tar ne iz bo re pri nu |e ni na to da se kan di du ju na pred sed ni~ kim iz bo ri ma na kon od lu ke pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da pod ne se ostav ku. Pa stor je u in ter vjuu za „Dnev nik” ju ~e po tvr dio da }e se i sam kan di do va ti u tr ci za {e fa dr `a ve jer, ka ko je oce nio, je di no na taj na ~in i stran ka mo `e ja sno da se iden ti fi ku je pred bi ra ~i ma. – Ostav ka pred sed ni ka je kom plet nu po li ti~ ku struk tu ru Sr bi je gur nu la na dru ga ~i ji ko lo sek u od no su na onaj ko jim smo kre ta li do sad – ka zao je on. Li der SVM-a sma tra da je ar gu men ta ci ja ko ju je Ta di} po nu dio na ja vqu ju }i pod no {e we ostav ke ra ci o nal na, ali na po mi we da je pre vre me nim ras pi si va wem pred sed ni~ kih iz bo ra ipak u~i wen pre se dan ko ji vo di sla bqe wu bit nih prin ci pa par la men tar ne de mo kra ti je. – Ta~ no je da je ovo eko no mi~ ni je i jef ti ni je, kao i da je ra ci o nal ni je da se svi iz bo ri oba ve sa da da ne bi ce la go di na pro {la u iz bo ri ma... Sve to sto ji, ali du go ro~ no, ta od lu ka je pro ble ma ti~ na jer na no si {te tu grad wi sta bil ne i pred vi di ve de mo kra ti je u Sr bi ji. Ona po tvr |u je i da ov de ni {ta ni je sve to jer oni ko ji su stvo ri li pra vi la sad ih kr {e, pa se ta ko Ustav i za ko ni nat pi su ju dnev no po li ti~ kom ar gu men ta ci jom – ka zao je Pa stor, ko ji je i pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne. Do dao je da pred sed ni ci ostav ke obi~ no pod no se kad na sta ne od re |e ni mo ral ni de fi cit, na vo de }i ta ko ne dav ne pri me re u Ne ma~ koj i Ma |ar skoj, uz oce nu da je u Sr bi ji po sre di ne {to dru go, od -

da, ak tu el ni re sor ni mi ni star u ro ku od de set me se ci us peo je da iz ve de go to vo kom plet nu me ha ni za ci ju voj vo |an ske po qo pri vre de na uli ce. Ta ko |e, mo ra mo se do go vo ri ti i o ve li kim in fra sturk tu ral nim si ste mi ma, kao {to su è le zni ce, put na mre à, ka na li, ali i jav na imo vi na. Ovih da na is te kao je za kon ski rok od 180 da na u ko jem je, po amand ma nu LSV-a ko ji je Vla da Sr bi je pri hva ti la, ured ba ma tre ba lo da se re {i pi ta we od re |e nih de lo va imo vi ne Voj vo di ne. To ni je is po {to va no. Mi je se nas ni smo gla sa li za taj za kon jer na {i amand ma ni ni su pri hav }e ni, i jer su re {e wa ko ja su wi me de fi ni sa na ne po voq na za Voj vo di nu, a usvo jen je uz po dr {ku po sla ni ka LSV-a i LDP-a. l Ho }e te li u pred sed ni~ koj kam pa wi pra ti ti ak tu el ne tren do ve i obi la zi ti se o ska ga zdin stva i {ta le? – Na à lost, po sled wih da na ne mam vrem na da obi la zim ni sop stve nu {ta lu. Da kle, ne mo ra ma da idem u ka map wu da bih i{ao u {ta lu. Ne mo è se od nos pre ma po qo pri vre di me ri ti po to me na ko li ko bil bor da se ne ko sli ka s ra sa dom pa ra daj za u ru ci ili ko li ko pu ta ula zi u {ta lu, ve} se me ri u od no su na ono {ta je ne ko ra dio pro te klih go di na i me se ci.

– Mi `e li mo da bu de mo part ne ri s DS-om. Za me ne ne ma al te ra na ti ve u tom iz bo ru, bez ob zi ra na sve ne spo ra zu me i pro ble me ko je smo ima li pret hod nih go di na. Me |u tim, u od no su na Sta tut Voj vo di ne, za ko ne o nad le `no sti ma i o jav noj svo ji ni, kao i u od no su i na Voj vo |an sku kon ven ci ju pre ne ko li ko da na – na pred wa ci ima ju ne ga ti van odo go vor. O ~e mu on da mo `e mo po sti }i do go vor s wi ma? Ne ve ru jem u pri ~u o „ve li koj ko a li ci ji„. Mi slim da je ta te ma u funk ci ji stva ra wa po li ti~ ke ma gle. Ne is kqu ~u jem, me |u tim, da }e u na red nim me se ci ma i go di na ma ipak do }i do le gi ti ma ci je na pred wa ka ko ju }e omo gu }i ti, ne SVM, ve} pre sve ga ve li ke po li ti~ ke sna ge kao {to

Od la zim iz Vla de Voj vo di ne l Po {to ste ve }in ski kan di dat za po kra jin skog po sla ni ka, zna ~i li to da }e te, uko li ko osvo ji te taj man dat, za po sta vqa we na funk ci ju u Vla di APV mo ra ti od mah da ga vra ti te, {to bi iz i ski va lo no ve iz bo re za to po sla ni~ ko me sto? – @e lim da bu dem po kra jin ski po sla nik. I to su za sa da mo je am bi ci je. Ne bih pod neo ostav ku na po sla ni~ ki man dat jer bih ti me se bi pu cao u ko le no, po {to bi se ve} osvo je ni man dat sta vio pod znak pi ta wa jer bi se iz bo ri mo ra li po no vi ti. Na me ra mi je da na pu stim iz vr {nu vlast u Voj vo di ni, u ko joj sam 12 go di na. Sve da su za tih 12 go di na te kli med i mle ko, bi lo bi pre vi {e da po no vo u|em u Vla du Voj vo di ne. Uosta lom, do {lo je vre me i da na pra vi mo pro stor za mla |e ~la no ve stran ke jer, ako stal no isti qu di za u zi ma ju po zi ci je, oni dru gi ne ma ju ni pri li ku da se do ka ù. Do {lo je vre me da me no sno da je pre vag nu la „par tij ska dnev na po li ti ka”. l Ima te li ipak ne ku am bi ci ju kad dru gi put ula zi te u pred sed ni~ ku kam pa wu s una pred po zna tim is ho dom? – Pot pu no je iz ve sno da SVM ne mo è ima ti kan di da ta za dru gi krug. Me |u tim, ve ru jem da }u ima ti ve li ki broj gla so va iz Voj vo di ne i da }u naj ve ro vat ni je po no vo bi ti je di ni voj vo |an ski kan di dat u pred sed ni~ koj tr ci. I gla so ve ko je osvo jim è lim da sta vim u funk ci ju re a li za ci je pro gram skih opre de qe wa ko ja }u za stu pa ti u kam pa wi, od no sno da uo~i dru gog kru ga iz bo ra po stig nem do go vor s Bo ri som Ta di }em. Ak ce nat }e mo sta vi ti na re gi o nal na pi ta wa, od no sno in si sti ra }a mo na po {to va wu ustav nog sta tu sa Voj vo di ne te ga ran ci ja ve za nih za po kra jin ski bu xet, na traj nom de fi ni sa wu we nih iz vor nih pri ho da, raz vo ju in far struk tu re te na pi ta wi ma ve za nim za po qo pri vre du. Jer, ovo {to se de {a va po sled wu go di nu u re so ru po qo pri vre de ne u po re di vo je sa svim do sa -

sta u iz vr {noj vla sti pre u zme dru ga ge ne ra ci ja, a na na ma je da im po ma `a mo s ne kih dru gih po zi ci ja. l Ima li s tom od lu kom da na pu sti te Ba no vi nu ve ze va {e o~e ki va we da SVM do bi je me sto pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne i u na red nom sa zi vu? – To o~e ki va we iz neo sam na osno vu pret po stav ke da }e mo ima ti do bar iz bor ni re zu la tat. Kad vid mo ko li ko smo man da ta do bi li na pro por ci o nal noj li sti i na ve }in skim iz bo ri ma, on da }e mo, u za vi sno sti od od no sa sna ga i na re pu bli~ kom i na po kra jin skom ni vou, do ne ti od lu ku o po pu wa va wu i te po zi ci je i svih osta lih po zi ci ja. Unu tar stran ke, po sto ji do go vor da su na {i kan di da ti na lo kal nim li sta ma ko ji su na pr vom me stu i po ten ci jal ni kan di da ti za pred sed ni ke op {ti na, ali u od no su na sve osta le funk ci je ne po sto ji ni ka kav do go vor o to me ko }e {ta da bu de.

l Da li su ovo jo{ jed ni sud bo no sni iz bo ri, ka ko se to pred sta vqa u de lu po li ti~ ke eli te? – Mi slim da su kod nas sva ki iz bo ri sud bo no sni, po seb no ako se odr `a va ju isto vre me no na svim ni vo i ma. To zna ~i da su sve kar te ba ~e ne na sto. Sud bo no sni su i zbog to ga {to bi bi lo tra gi~ no uko li ko bi iz bor ni re zul ta ti do ve li do jo{ ni `eg ni voa efi ka sno sti upra vqa wa, {to bi se de si lo uko li ko bi se na raz li ~i tim ni vo i ma po sta vi le raz li ~i te po li ti~ ke op ci je. Mi slim da je je dan od osnov nih pro ble ma Sr bi je u to me {to go to vo da ne ma pi ta wa o ko jem po sto ji na ci o nal ni kon sen zus, bez ~e ga se te {ko mo gu pra vi ti ne ki zna ~aj ni ko ra ci i u pro ce su evro in te gra ci ja i u re {a va wu ko sov skog pi ta wa. l Da li va {a od lu ka ve za na za po dr {ku u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra za vi si od is ho da par la men tar nih iz bo ra ko ji }e tad bi ti po zna ti? I mi sli te li da je mo `da re al na i op ci ja „ve li ke ko a li ci je„?

je De mo krat ska stran ka, i to naj pre na lo ka la nim ni vo i ma. I to bi on da mo gla bi ti uver ti ra za na red ne iz bo re. l Da li je Voj vo |an ska kon ven ci ja, na ko joj je pred lo èn i kon cept fe de ra li za ci je Sr bi je, a na ko joj je, uz ogra du od po nu |e nog kon cep ta, u~e stvo vao i SVM, {tet na jer do la zi u iz bor noj kam pa wi, ka ko to oce wu je li der LSV-a Ne nad â nak? – Ta ân ko va oce na iz raz je ne mo }i i ogra ni ~e no sti slo bo de ma ne vra. To mi li ~i na tra è we ali bi ja da se li~ na po zi ci ja u ko a li ci o nom do go vo ru s DS-om ne do ve de u pi ta we. Te we go ve po ru ke ni su upu }e ne na ma ve} oni ma s ko ji ma je on u ko a li ci ji. Pa iz bo ri je su mo me nat kad se mo ra mo svi le gi ti mi sa ti. Mi smo se le gi ti mi sa li u~e {}em na ovoj voj vo |an skoj kon ven ci ji, gde smo po no vi li svo je sta vo ve da Voj vo di nu ne vi di mo kao fe de ral nu je di ni cu, ve} kao auto no mi ju sa za ko no dav nom, iz vr {nom i sud skom vla {}u, imo vi nom i iz vor nim pri ho di ma. B. Dra go vi}-Sa vi}

ekonomija

~etvrtak5.april2012.

dnevnik

MO GU LI SE NA PLA TI TI PO RE ZI SA SPI SKA 1.500 NAJ VE ]IH DU @NI KA

Od propalih firmi dràva se ovajditi ne}e Dr àv nu ka su je ove go di ne te {ko na pu ni ti. Nad le `ni ne mo gu ra ~u na ti na to da }e sti }i do dat ni pri hod od ob ve zni ka ko ji go di na ma ni su pla ti li po rez. Po re ska upra va Sr bi je ne dav no je ob ja vi la spi sak od 1.500 naj ve }ih du `ni ka iz sve tri gru pe, a to su prav na li ca, pred u zet ni ci i gra |a ni. Na rav no, naj vi {e du gu ju prav na li ca, a dug je 345,9 mi li jar di di na ra. Me |u tim, po red ime na go to vo sva kog du `ni ka sto ji „u ste ~a ju„, re struk tu ri ra wu. Dok su pred u ze }a u ova kvom sta tu su, pri nud ne na pla te ne ma. Po re ska upra va re dov no kwi ì i za ra ~u na va za te znu ka ma tu i uve }a va oba ve ze, a da li }e ta po tra ì va wa bi ti na pla }e na, i ka da, pot pu no je ne iz ve sno. Dug se mo è ot pi sa ti sa mo ako Vla da do ne se ta kvu od lu ku. Za od re |e ni broj pred u ze }a je sa svim iz ve sno da }e se iz bri sa ti iz po re skog re gi stra

bez iz mi re nih oba ve za pa se za ta po tra `i va wa pre mo `e re }i da su vir tu el na ne go stvar na. Za to je iz ve sno da bi no va vla da {to pre tre ba lo da na pra vi in ven tar u ovoj obla sti i sve de ove du go ve na re al nu me ru, gde je na pla ta iz ve sna.

ska, Be o ban ka, In vest ban ka i Astra ban ka – one du gu ju 70,8 mi li jar di di na ra. Pred u ze }a iz Voj vo di ne i ni su u vr hu, a naj vi {e je onih u ste ~a ju, po put no vo sad skog gra |e vin skog pred u ze }a „Si part ner” s du gom od 474,28 mi li o na. Ve li ki du `ni ci su i

No vo sad sko gra |e vin sko pred u ze }a „Si part ner” du gu je 474,28 mi li o na di na ra, sr bo bran ski kom bi nat „Elan” 461,66, su bo ti~ ki „Gor ki list” 426,43, me sa ra „Kol bis” 394,15... Kod dru gih ob ve zni ka dr `a va bi mo gla ima ti vi {e sre }e. Po re ~i ma di rek to ra Po re ske upra ve Sr bi je Dra gu ti na Ra do sa vqe vi }a, na kon ob ja vqi va wa li ste du `ni ka u ja nu a ru, tre }i na je iz mi ri la oba ve ze ili je u{la u re pro gram. Kod pri vred ni ka ko lo opet vo de ban ke u ste ~a ju: Be o grad -

sr bo barn ski kom bi nat „Elan” sa 461,66 mi li o na di na ra, su bo ti~ ki „Gor ki list” sa 426,43, me sa ra”Kol bis” s 394,15. Ve li ki du `nik je i in du stri ja sta kla iz Pan ~e va s 385,62 mi li o na, a oni su u re struk tu ri ra wu. U ste ~a ju je kom pa ni ja”Naf ta gas mon ta `a” i ima ne iz mi re ne oba ve ze od 295,59 mi li o na di na -

ra. Zre wa nin ska fa bri ka ~a ra pa „Udar nik„ ima isti sta tus i dug od 252,70 mi li o na di na ra. „Agro kom bi nat„ iz Su bo ti ce du gu je 103,25 mi li o na. Ka da su u pi ta wu gra |a ni, dug je 4,9 mi li jar de, a naj vi {e ih je iz Be o gra da – go to vo 90 od sto. Za to na{ ~o vek pred vo di, jer je pr vi Ma rio Vu ja kli ja iz In |i je s 129,5 mi li o na, ko ji je u ja nu a ru bio dru gi a sa da du gu je ~e ti ri mi li o na di na ra vi {e. Od vi so ko pla si ra nih tu su Dra gan Jo va no vi} iz No ve Cr we s 50,10 mi li o na di na ra, Vo jin \or |e vi} iz Su bo ti ce sa 42,68 mi li o- na, Mi le ta Jer gi} iz Ba ~a s 25,56, Sa {a Pla~ kov iz Ba ~a s 22,33 mi li o na. Ni stra ni dr `a vqa ni ni su ba{ a`ur ni pa Za gor ka La lo vi} iz Pod go ri ce du gu je 22,99 mi li o na di na ra, a Pe ter Lan ge, pred stav nik gru pa ci je VAC, 6,6 mi li o na. [to se ti ~e pred u zet -

ni ka, po na vqa se pri ~a kao s prav nim lic ma: ve }i na ih je bri sa na iz re gi stra ili im je od u zet po re ski iden ti fi ka ci o ni broj. Du gu ju 8,5 mi li jar di za po re ze i do pri no se. Pred vo di „Me ta li jum” Mi o dra ga Je ri ni }a sa 175,5 mi li o na di na ra, dru -

TRE ]U TRAN [U NO VO SAD SKIH KO MU NAL NIH OB VE ZNI CA MO ]I ]E DA KU PU JU SVI, A NE SA MO IN VE STI TO RI

Novi Sad se zadu`uje, a gra|ani mogu da zarade RE ALA N RAST PRI HO DA OD DO PRI NO SA

Vi{e para u Fondu PIO U Sr bi ji je re al ni ni vo pri ho da od do pri no sa u ja nu a ru bio 11,2 po sto ve }i ne go istog me se ca la ne, ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja. No mi nal ni rast do pri no sa u po sma tra nom pe ri o du bio je 17,4 po sto, ob ja vqe no je u naj no vi jem bro ju Bil te nu jav nih fi nan si ja. U ja nu a ru je, po od lu ci Vla de, tran sfe ri sa no 45,7 mi li o na di na ra na ime po ve zi va wa rad nog sta `a rad ni ci ma ko ji ma u od re |e nom pe ri o du ni su upla }i va ni do pri no si za pen zij sko-in va lid sko osi gu ra we. To kom 2010. go di ne tran sfe ri sa no je 25,7 mi li jar di di na ra po tom osno vu, a 2011. go di ne tran sfe ri sa no je 12,3 mi li jar di di n a r a. Do p ri n o s i ko j e upla } u j u osi g u r a n i c i sa m o stal nih de lat no sti no mi nal no su vi {i 13,5 po sto, dok su do pri no si upla }e ni za PIO po qo p ri v red n i k a no m i n al n o 15,1 po sto vi {i u od no su na 2011. go di nu. Do pri no si za PIO za po sle nih no mi nal no su vi {i 11,3 po sto, dok do pri no si za zdrav stve no osi gu ra we i osi gu ra we od ne za po sle no sti no mi nal no ra stu po sto pa ma od 15,2, od no sno 25,8 po sto.

No vo sa |a ni }e usko ro mo }i da di rekt no u~e stvu ju u fi nan si ra wu raz vo ja svo ga gra da, i to ne sa mo kao do sa da po sred no, pla }a ju }i po rez. Isto vre me no }e ima ti i pri li ku da za ra de. Na i me, iz me na ma Za ko na o jav nom du gu omo gu }e no je da ko mu nal ne ob ve zni ce ku pu ju i gra |a ni, a ne sa mo in sti tu ci o nal ni in ve sti to ri, od no sno ban ke i fon do vi. Ta ko }e gra |a ni – ne, na rav no, sa mo No vog Sa da ve} ce le ze mqe – bi ti u mo gu} no sti da {te de ula ga wem u du go ro~ ne mu ni ci pal ne ob ve zni ce glav nog gra da Voj vo di ne. Za ra da, po ono me {to se do sa da mo glo ~u ti, ne }e bi ti iz u zet no ve li ka, ali ta ko je uvek slu ~aj kad je re~ o ob ve zni ca ma ko je iz da je dr à va, od no sno ne ki wen ni vo. Dr àv ne i ko mu nal ne ob ve zni ce se i kod nas i u sve tu sma tra ju za pri li~ no si gur nu in ve sti ci ju – {an se da ula ga we pro pad ne su go to vo mi ni mal ne, ali za to ni pro fit na sto pa ni je vi so ka kao kad se, na pri mer, ula è u ak ci je ne ke kom pa ni je ~i ja vred nost na tr ì {tu di na mi~ no ra ste. Po pro ce ni ~la na Grad skog ve }a No vog Sa da za du è nog za fi nan si je @iv ka Ma ka ri }a, oni ko ji in ve sti ra ju u ove ob ve zni ce mo gli bi na kon 12 go di na za ra di ti 60 po sto u od no su na po ~et nu vred nost in ve sti ci je. Po jed no sta vqe no, grad }e emi to va ti ob ve zni ce u vi du ku po na u vred no sti 100 evra ko je }e gra |a ni ot ku pqi va ti. No vi Sad }e ta ko po zajm qe nim nov cem fi nan si ra ti iz grad wu ne ko li ko ka pi tal nih in fra struk tur nih obje ka ta. S

Ula ga ~i u no vo sad ske ob ve zni ce bi, po pro ce na ma, mo gli na kon 12 go di na za ra di ti 60 po sto u od no su na po ~et nu vred nost in ve sti ci je dru ge stra ne, grad se oba ve zu je na to da }e taj no vac vra }a ti to kom na red nih 12 go di na, s ka ma tom. Ta ko |e, ula ga ~i }e ima ti pri li ku da i u me |u vre me nu tr gu ju ovim ob ve zni ca ma na fi nan sij skom tr `i {tu kao i sva kom dru gom har ti jom od vred no sti. Po Ma ka ri }e vim re ~i ma, u pi ta wu su ku pon ske ob ve zni ce ko je }e se is pla }i va ti dva pu ta go di {we. Pr ve dve go di ne bi }e is pla }i va na sa mo ka ma ta, dok }e u na red nih de set go di na s ka ma tom na ra ~u ne No vo sa |a na le ga ti i deo glav ni ce. Ipak, jav nost }e o sve mu bi ti de taq ni je oba ve {te na do kra ja apri la. Pod se ti mo, grad No vi Sad je pro {le go di ne do neo od lu ku da se za du `i 35 mi li o na evra iz da -

va wem ko mu nal nih ob ve zni ca. Taj no vac grad }e upo tre bi ti za do vr {e tak iz grad we Bu le va ra Evro pe, kao i za iz grad wu ka na li za ci o ne mre è u pri grad skim na se qi ma. Pr vu tran {u ob ve zni ca ve} je ot ku pi la Uni kre dit ban ka ko ja je da la naj bo qu po nu du – go di {wu ka ma tu od 6,25 po sto. To je no vo sad ske grad ske ~el ni ke uve ri lo da su po stu pi li bo qe ne go da su se za du ì li uzi ma ju }i kla si ~an kre dit kod ko mer ci jal nih ba na ka, s ob zi rom na to da je kod nas go to vo ne mo gu }e za du ì ti se ta ko jef ti no. I dr à va Sr bi ja je la ne emi to va la ob ve zni ce, ali je pro {la pri li~ no lo {i je, do biv {i ka ma tu od 7,25 po sto. Pod sli~ nim uslo vi ma kao i Sr bi ja, a sku pqe

od No vog Sa da, ne dav no se na me |u na rod nom fi nan sij skom tr ì {tu za du ì la i Ita li ja, ~i ji je fi na nij ski kre di bi li tet do bra no uz dr man ve li kim jav nim du gom. Ipak, bo qe od No vog Sa da pro {lo je Uì ce. U tom gra du su, sle de }i pri mer glav nog gra da Voj vo di ne, ta ko |e na me ra va li da emi tu ju ob ve zni ce, ali su isto vre me no po sla li i po nu du ban ka ma za kre dit no za du ì va we. Taj „trik” im je upa lio pa su do bi li kre dit po ce ni od oko pet pro ce na ta go di {we ka ma te. Dve vr ste kri ti ka su do sa da sti gle na ra ~un No vog Sa da zbog iz da va wa ob ve zni ca: pr va se ti ~e uop {te po tre be za za du ì va wem gra da s ob zi rom na vi so ke bu xet ske pri ho de ko je ima, a dru ga oprav da no sti no vog za du ì va wa, s ob zi rom na to da je jav ni dug Sr bi je pre {ao za kon ski do zvo qe nu gra ni cu. Ma ka ri} ob ja {wa va da je ovo je di ni dug ko jeg No vi Sad ima i da je do bi jen pod ve o ma po voq nim uslo vi ma. – Re~ je o po voq nom za du ì va wu ko jim }e mo re {i ti ne ke od naj krup ni jih in fra struk tur nih pro ble ma u gra du. Na i me, dug tre ba da vra ti mo za 12 go di na, s dve go di ne po ~e ka. Pri tom, iz nos go di {we ra te jed nak je iz no su 2,86 od sto ovo go di {weg bu xe ta gra da. Da li bi ste se vi za du ì li pod uslo vom da vam je ra ta ma wa od tri od sto pla te? Na rav no, to kom go di na bu xet gra da }e ra sti, ta ko da }e pro cen tu al ni udeo du ga bi ti jo{ ni ì – ka è Ma ka ri}. V. ^vor kov

gi je „Je le na grad wa” Je le ne Iva no vi} sa 175, pa „Be ni” Sla vi ce Ili} sa 172 mi li o na. Naj za ni mqi vi ji su sva ka ko slu ~a je vi u ko ji ma dr à va du gu je sa ma se bi. Ta ko Re pu bli~ ki fond za za drav stve no osi gu ra we du gu je 232,7 mi li o na di na ra, a ta broj ka ni je ko na~ na jer se s po re zni ci ma sta we jo{ usa gla {a va. Du `nik je i jav no pred u ze }e „Sr bi ja {u me” – 725,6 mi li o na. A i no vi spi sak po tvr |u je ono {to je po zna to de ce ni jama: da su ì te qi Voj vo di ne naj a ùr ni ji ob ve zni ci jer ih je me |u du `ni ci ma znat no mawe. D. Vu jo {e vi}

FI NAN SIJ SKIM KU ]A MA NE CVE TA JU RU @E

Na lizing stigli gubici Do bi tak li zing ku }a u Sr bi ji pre opo re zi va wa 2011. bio je 315,5 mi li o na di na ra, uz ma wak od 868,1 mi li o na di na ra, ob ja vi la Na rod na ban ka Sr bi je. Re zul tat po slo va wa li zing ku }a u 2011. po opo re zi va wu je gu bi tak od 41,6 mi lion di na ra. Bi lan sna ak ti va 17 li zing ku }a u Sr bi ji na kra ju pro {le go di ne bi la je 80,2 mi li jar di di na ra, 18,8 od sto ma wa ne go na kra ju 2010. Pri ho di li zing ku }a u 2011. sma we ni su 22,9 od sto, a ras ho di 32,5 od sto. Naj ve }i deo pla sma na po osno vu fi nan sij skog li zin ga odo bren je kom pa ni ja ma ko je ne pri pa da ju fi nan sij skom sek to ru – 85,5 od sto, za tim gra |a ni ma – 4,7 od sto, pred u zet ni ci ma – 4,3 od sto, jav nim

pred u ze }i ma – tri od sto, a po qo pri vred ni ci ma 1,5 od sto. Do spe la ne na pla }e na po tra `i va we li zing ku }a na kra ju 2011. bi la su 3,7 mi li jar de di na ra, a li zing ku }a ma su vra }e ni pred me ti li zin ga vred ni oko ~e ti ri mi li jar de di na ra. Za jed no s pre ne tim sta wem iz pro {lih go di na vred nost vra }e nih pred me ta je 5,7 mi li jar di di na ra, de vet od sto port fo li ja li zing ku }a, od no sno 71,1 od sto ka pi ta la. Od 17 li zing ku }a na srp skom tr `i {tu, 11 je u vla sni {tvu stra nih kom pa ni ja.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

redwi Prodajni Kupovni S Va`i za Kupovni za za za za devize devize efektivu efektivu 1

109,3763

111,6085

114,1755

109,0415

Australija

dolar

85,1642

86,9022

88,9010

84,9034

Kanada

dolar

83,5635

85,2689

87,2301

83,3077

Danska

kruna

14,6974

14,9973

15,3422

14,6524

Norve{ka

kruna

14,4379

14,7326

15,0714

[vedska

kruna

12,4251

12,6787

12,9703

[vajcarska

franak

90,8064

92,6596

94,7908

14,3938 12,3871

SAD

funta dolar

1 1

131,7152 82,8859

134,4033 84,5775

137,4946 86,5228

Cena

Promet

20,00

1.428

55.692

Simpo, Vrawe

10,00

220

11.455

AIK banka, Ni{

0,00

1.777

0,00

Dunav osigurawe, Beograd

9,68

1.020

15.300

NIS, Novi Sad

-0,73

678

4.061.210

Univerzal banka, Beograd

5,94

1.999

2.279.309

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.800

5.399.860

2,81 Promena %

256 Cena

5.120 Promet

Imlek, Beograd

-0,56

3.001

42.012

Soja protein, Be~ej

0,00

570

0,00

Soko Nada [tark, Beograd

-12,02

1.362

20.430

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,80

507

8.828.082

Kredi banka, Kragujevac

-11,84

2.010

3.234.090

Energoprojekt holding, Beograd

-5,10

465

16.275

Energoprojekt Niskogradwa, BG

-8,33

550

Jubmes banka, Beograd

-0,04

12.090

120.900

Privredna banka, Beograd

-7,86

211

9.495

Agrobanka, Beograd

-2,97

1.208

815.508

-5,10 Promena %

465 Cena

16.275 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,43

1.656

831.280

Univerzal banka, Beograd

5,94

1.999

2.279.309

-0,73

678

4.061.210

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

369.600

Lasta, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Energoprojekt holding, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

90,5284 131,3120 82,6322

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 4. 2012. godine

BELEX 15 (525,59 -0,61)

Vaqaonica bakra, Sevojno

NIS, Novi Sad V. Britanija

Promena %

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Neoplanta, Novi Sad

-2,90

335

80.400

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.150

135.850

Standard Novi Sad, Novi Sad

0,00

500

59.500

Tigar, Pirot

0,00

485

145.985

Veterinarski zavod, Subotica

-1,56

315

2.835

Trivit Pek, Vrbas

0,00

290

23.490

Veterinarski zavod, Subotica

-1,56

315

2.835

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

dnevnik

~etvrtak5.april2012.

ekOnOMiJA

~etvrtak5 . april2012.

NA POJEDINIM PUMPAMA NEMA GORIVA D-2

Di ze l si gur no ima sa mo NIS Da li }e narednih dana mnoge benzinske stanica u Srbiji ostati bez dizela D-2, kako kaù u Udruèwu naftnih kompanija Srbije, ili }e ovo gorivo sti}i i na pumpe na kojima ga sada nema, vide}e se. Naime, iz tog udruèwa isti~u da je isporuka ovog goriva prekinuta pre sedam dana i da je Naftna industrija Srbije obavestila kompanije, ~lanice UNKS-a, da ni narednih dana ne}e mo}i da preuzmu

ugovorene koli~ine dizela D2, a da se obnavqewe isporuka najavquje tek za polovinu meseca. Iz udru`ewa apeluju na nadle`ne da {to pre stvore uslove za ravnomernu isporuku dizela D-2 svim u~esnicima na tr`i{tu da bi se spre~io poreme}aj u snabdevawu.

korisnike me|u kojima su i bolnice, slu`be hitne pomo}i, pekare. Oni isti~u da je, iako nema zvani~nog obrazloèwa za situaciju sa snabdevawem dizelom D-2, izvesno da raspoloìva koli~ina ovog goriva odlazi na benzinske stanice NIS-a, na koje je Uprava za agrarna pla}awa Ministarstva poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede preusmerila celokupnu prodaju regresiranog goriva za poqoprivrednike, a radi se o 20 miliona litara evrodizela i 60 miliona litara dizela D-2. Da bi zbog takvog na~ina prodaje regresiranog goriva moglo do}i do poreme}aja u snabdevawu iz UNKS-a je ukazano jo{ pre petnaest dana, i to predvi|awe se pokazalo ispravnim, isti~u u ovom udruèwu. Tako|e, u UNKS-u nagla{avaju da }e, zbog poreme}aja u snabdevawu dizelom, kompanije, ~lanice UNKS-a pretrpeti veliku {tetu jer ne}e mo}i da ispo{tuju preuzete obaveze prema ve}im kup-

Prvo paori, a onda u red Mese~na proizvodwa dizela D-2 u Naftnoj industrije Srbije je oko 50.000 tona, {to je dovoqno za potrebe doma}eg trì{ta i ispuwavawe obaveza prema ugovorima nabavke, ukazuju u ovoj kompaniji. Osnovni kupci ovog goriva sada su poqoprivrednici, a NIS ga, u periodu prole}ne setve, obezbe|uje po cenama zna~ajno niìm od cene ko{tawa, daju}i na taj na~in podr{ku agroindustrijskom kompleksu, program koji je pokrenula Vlada Srbije i koji predstavqa doprinos stabilizaciji trì{ta u zemqi. Osim toga, u niz ostalih kupaca dizela D-2 na veliko spadaju i dràvne institucije ~ije je snabdevawe, tako|e, apsolutni prioritet za kompaniju. [to se ti~e drugih komercijalnih klijenta, ukazuju u NISu, obaveze se ispuwavaju u okviru proizvodnih mogu}nosti. Uz to, iz NIS-a isti~u da je, u skladu s kretawem berzanskih cena naftnih derivata u posledwih deset dana, veleprodajna cena evrodizela snièna u proseku dva dinara po litru. Iz UNKS-a ukazuju na to da je ravnomerna isporuka dizela D-2 svim u~esnicima na trì{tu neophodna jer mnoge benzinske stanice, na osnovu dobijenih tendera, snabdevaju

cima. Uz to, re{ewe ovog problema nemogu}e je na}i na nekoj drugoj strani, po{to se dizel D-2 ne mo`e uvesti, isti~u u UNKS-u. D. Ml.

dnevnik SVE MAWE ZAPOSLENIH U SRBIJI

U fe bru a ru 2.237 ot ka za Ukupan broj zaposlenih u Srbiji u februaru procewen je na 1.730.530 lica, {to je 2.237 mawe nego {to ih je radilo u prethodnom mesecu. Ovi podaci objavqeni su u najnovijem biltenu Privredne komore Srbije „Konjunkturni trendovi Srbije,” pozivaju}i

se na Republi~ki zavod za statistiku. U odnosu na februar 2011. godine, broj zaposlenih je smawen za 45.000, ili 2,5 odsto. Po evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, nezaposlenih je krajem februara ukupno bilo 777.079, {to je 1,7 po-

sto vi{e nego u januaru i 1,8 posto vi{e nego u februaru prethodne godine. Stopa registrovane nezaposlenosti, po biltenu PKS-a, u februaru 2012. godine je bila 28,51 odsto i uve}ana je u odnosu na prethodni mesec kada je iznosila 28,15 odsto.

CENU DIGLE LO[A PROIZVODWA, ZIMA, SEZONA

Us krs, zi ma i kri za ofar ba li dvostruko sku pqa ja ja Za ovaj Uskrs doma}icama }e najve}i problem biti kako ofarbati jaja. I daqe su, naime, wihove cene paprene, a o~ekuje se da }e pred sam praznik biti jo{ skupqa ali, s obzirom na to da je skok cena delom i sezonskog karaktera, u narednom periodu tebalo bi da padnu. Za protekli mesec i po jaja su u Srbiji poskupela 50 posto, {to je vi{e nego u protekle ~etiri godine. Tako su u februaru na pijaci ko{tala 11 i 12 dinara, a u marketima 15 i 16, dok su sada na pijaci od 16 do 18 dinara, odnosno 24 u radwama. – Treba imati na umu da je jajima cena pala odmah posle Nove godine pa sko~ila u februaru, i to 20 posto – kaè u razgovoru za „Dnevnik” direktor Zajednice ìvinara Srbije Ra de [ko ri}, dodaju}i da za poskupqewa i de{avawa na ovom trì{tu postoji najmawe ~etiri razloga. – Kao prvo, bila je lo{a proizvodwa, mnoge male farme su ostale prazne i bankrotirale. Tako|e, uticali su trì{ni razlozi –ponuda je bila mala, a tra`wa velika. Ostali su, zaprvo, prazni i veliki proizvo|a~i jer su, ra~unaju}i na ve}u potra`wu pred uskr{we praznike, pribegli tehnolo{koj zameni jata da bi napunili zalihe za prole}e. Dakle, drugi razlog je planska zamena jata, a do ove situacije je do{lo i zbog vremenskih uslova. On dodaje da u posledwih 30 godina nisu zabeleène tako nepovoqne temperature i u takvim uslovima doma}a koko{ka ne moè da nosi, te da su i qudi sa sela kupovali jaja, {to je pove}alo potro{wu. U svakom slu~aju, protekla zima na~inila je velike {tete

I Evropqani kubure I evropske trpeze }e za Uskrs biti siroma{nije jajima. Cena im je, naime, sve vi{e zbog rigoroznih propisa EU koji zabrawuju uzgoj koka nosiqa u ì~anim kavezima jer je to „nehumano”. Na trì{tu Evropske unije vlada nesta{ica jaja i, kao posledica, skok cene te namirnice, {to predstavqa veliki problem proizvo|a~ima, posebno konditorskoj industriji. Evropsko udruèwe proizvo|a~a jaja navodi da je proizvodwa jaja u EU od stupawa na snagu novog zakona 1. januara smawena deset do 15 odsto, odnosno za oko 200 miliona jaja nedeqno. Cene su na nekim svetskim trì{tima u posledwih mesec dana utrostru~ene, kaù u firmama koje proizvode opremu za proizvodwu jaja. Evropska komisija navodi da je prose~na cena jaja po~etkom marta bila 55 posto vi{a u pore|ewu s pro{lom godinom, kao i da je taj procenat neznatno smawen posledwih dana. Ina~e, razlike u ceni jaja u zemqama EU su velike pa tako {est jaja prve klase na pijaci u Var{avi ko{ta 1,6 evro, a u prodavnici u Briselu 2,71 evra. ìvinarima pa sada visoka cena jaja treba, makar delimi~no, da nadoknadi gubitke u toj proizvodwi. – Statistika kaè da je u tri zimska meseca pove}ana upravo

potro{wa kvasca, bra{na i jaja – podse}a [kori}, napomiwu}i da je jedan od razloga i sezonsko pove}awe cena. – Godinama tr`i{te reaguje pred Uskrs a posle pra-

znika se smawuje potra`wa, a raste proizvodwa. Profesor Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu Mi la din [e var li} ocewuje da trenutni skok cena jaja nije samo sezonskog karaktera. To je i posledica promena standarda uzgoja koka nosiqa u Evropskoj uniji od Nove godine, pa prakti~no u celoj Uniji postoji deficit ponude jaja. – To je naro~ito izraèno u zemqama koje nisu uspele brzo da se prilagode standardima, kao {to su Bugarska i Rumunija. Zbog toga je smawen pritisak ponude jaja s niìm cenama – zakqu~uje [evarli}. Po re~ima Radeta [kori}a, u Srbiji se godi{we proizvede 1,4 milijarda jaja, najve}im delom za doma}e trì{te. Ina~e, proizvodwa je usitwena. Registrovano je vi{e od 900 farmi, mahom malih, a imaju svako svoju ra~unicu, politiku poslovawa... O tome kako stvari stoje na trì{tu najboqe govori podatak da deset najve}ih farmi u Srbiji drì 20 odsto trì{ta, a ostatak ~ine uglavnom mali proizvo|a~i. Mawe od jednog procenta jaja u Srbiji proizvedeno je u skladu s najnovijim propisima EU o ~uvawu koka nosiqa, zbog ~ega Srbija ne moè da izvozi jaja u EU. – Najve}i proizvo|a~i jaja zamenili su stare kaveze novim, koji zadovoqavaju propise EU, dok bi mawe od deset odsto proizvo|a~a moglo prilagoditi postoje}e kaveze novim propisima. Preostalih 90 odsto moglo bi da baci kaveze u staro gvo`|e – ukazuje [kori}. S. Glu{~evi}

Fo to: I. Ra mi}

ZAVR[ENA BERZA „TURISTI^KE PRIZME”

Svet ski vi na ri usko ro u Sr bi ji Berza „Turisti~ke prizme”, koja je prethodna dva dana odr`ana u Novom Sadu, u restoranu „Barutana”, okupila je oko 100 turisti~kih kompanija iz osam zemaqa, kao i one koji su nasloweni na ovu privrednu granu. Otvaraju}i manifestaciju, koja, prakti~no, predstavqa turisti~ku ponudu i tra`wu kompletnog eksjugoslovenskog prostora i zemaqa u regionu, pomo}nik pokrajinskog sekretara za privredu Er ne Var wu ukazao je na toda se turizam u regionu posledwih godina zna~ajno razvio i da je neophodno da se razvoju ove privredne grane u na{oj zemqi posveti ve}a pa`wa. Direktor Turisti~ke organizacije Vojvodine Gvo zden Per ko vi} rekao je da je u Vojvodini pro{le godine u turizmu ostvaren prihod od 110 miliona dolara, te da je i to pokazateq da dr`ava mora ovu privrednu granu da prepozna kao va`nu.

Berzu je obeleìlo ugovarawe i prodaja aran`mana, a odràn je i me|unarodni okrugli sto „Ko nam vodi turiste”, na kojem se razgovaralo o edukaciji turisti~kih vodi~a. Na skupu su u~estvovali i vitezovi vina, a najavqeno da }e od 31. maja do 4. juna u Srbiji, odnosno Novom Sadu i Beogradu, biti odràn kongres vinskih vite{kih bratstava i redova. Ovaj zna~ajan skup prvi put }e biti odràn u na{oj zemqi, okupi}e proizvo|a~e vina iz celog sveta, a ve} sad je najavqen dolazak vinara iz SAD, pre svega Kalifornije, ali i i Francuske, Ma|arske, Italije, Austrije i zemaqa ovog regiona. Najavqena je jo{ jedna manifestacija – Me|unarodni festival {unke i pr{ute „[unka fest”, koji }e biti odràn od 7. do 10. juna, na Novosadskom sajmu. D. Mla|enovi}

Red vo `we re dov na `r tva van da la Prole}ni red vo`we u gradskom i prigradskom prevozu trebalo bi da bude istaknut na svim autobuskim stajali{tima u Novom Sadu i u naseqima van grada. Redovi vo`we su od{tampani pre 1. aprila i zaposleni u gradskom prevozniku treba da ga postave na ukupno ~etiri stotine stajali{ta. U gradskom saobra}ajnom preduze}u znaju da je taj posao uzaludan i da }e na mnogim stajali{tima redovi vo`we vrlo

brzo nestati. Retka su stajali{ta gde ostanu netaknuti. Port pa rol ka grad skog pre vo zni ka Sne`ana Jakovi} ka`e da je isticawe redova vo`we posao bez prekida, jer gde god se primeti da nedostaje, postavi se novi. Na stajali{tima se ~esto uni{tavaju i klupe za sedewe, a ne samo table sa redom vo`we. Vandali su skloni i da skinu celu aluminijumsku tablu gde je predsta-

vqen raspred vo`we. Gradsko saobra}ajno preduze}e ne odr`ava autobuska stajali{ta, ve} to ~ini firma „Maksim end kompani” s kojom gradski prevoznik ima ugovor. Nijedno od ova dva preduze}e, ka`e portparolka Jakovi}, nema mehanizam da se suprotstavi vandalima, jer oni nedela ne ~ine na o~igled svih, ve} pod okriqem mraka, bez prisustva javnosti. Z. D.

Novosadska ~etvrtak5.april2012.

„Sr ce” pru à ute hu i po dr {ku Cen tar „Sr ce”, ne pro fit na or ga ni za ci ja ko ja pru à psi ho lo {ku po mo}, iz ra zi la je à qe we zbog tra ge di je u klu bu „Kon trast”, u kojoj je {estoro mladih izgubilo ìvot. Vo lon te ri Cen tra do stup ni su sva kog da na od 14 do 23 ~asa na besplatan

broj telefona 0800-300-303, elek tron skim pu tem va nja@ cen tar sr ce.org ili putem ~eta na stranici www.cen tar sr ce.org. Vo lon te ri su i ra ni je pru`ali podr{ku osobama koje su bile svedoci iznenadnih i traumati~nih doga|aja. I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Zgra da u ko joj je vre me sta lo

o sve mu su de }i zgra da Po {tan ske {te di o ni ce u cen tru gra da ima }e tu ~ast da po ne se ti tu lu no vo sad skog Ska dra na Bo ja ni, jer iako je svo je vre me no na ja vqi va no da }e na sta vak ra do va usle di ti, ni ovog pro le }a od to ga iz gle da ne }e bi ti ni {ta. Pod se }a wa ra di, ugo vor o iz grad wi ove zgra de pot pi san je jo{ 1988, ra do vi su po ~e li ~e ti ri go di ne ka sni je, a sve je sta lo 1995. zbog ne do stat ka nov ca i ne re {e nih vla sni~ kih od no sa. I ta ko, sve ove go di ne be ton ska struk tu ra ta vo ri u cen tru cen tra gra da, pri vla ~e }i po gle de sa mo onih ko ji su

go sti ju No vog Sa da, jer smo se mi na ovu sli ku odav no na vi kli. Ni je le pa, ali je pro sto tu gde je ste. Lo ka ci ja je vi {e ne go atrak tiv na {to se ne mo `e re }i za be ton ski ko stur ko ji je za mi {qen da bu de atrak tiv na zgra da. Da li }e se to ne ka da de si ti i ka kva }e bi ti sud bi na ove gra |e vi ne ne zna mo, ali zna mo da gra du ovaj pri zor ne ide u pri log . Da se na la zi ne gde na pe ri fe ri ji mo `da i ne bi to li ko upa da la u o~i ali ova ko, tu nam je is pred no sa i ne ma mo kud. Osta je sa mo da se na da mo da }e jed nom zgra da bi ti za vr {e na, ka ko vi {e ne bi bi la „trn u oku” No vo sa |a na. B. Mar ko vi}

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 12.30 ~asova vikend naseqe Kamewar. Sremski Karlovci: od 9 do 13 ~asova ulice Jovana @ivanovi}a i Vinogradarska. Ka}: od 9 do 12.30 preduze}a „Brqa~” i „^voki}”. Rakovac: od 8.30 do 13 ~asova deo naseqa Salaksije prema Rakovcu. ^erevi}: od 8.30 do 13 vikend naseqe Kalu|erica i deo naseqa Sun~ica prema Testeri. Futog: od 7.30 do 14 ~asova povremeno u pojednim ulicama naseqa. Koviq: od 8 do 16 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

V remeploV

La |a sa gla gla vu is pod mo sta Iz brodogradili{ta u Budimpe{ti, do novosadskog mosta Mar{al Tito, 5. aprila 1957. doplovio je tek izgra|eni veliki sovjetski putni~ki brod “[ostka”. Po{to je Dunav bio izuzetno visok, la|a nije mogla da se provu~e ispod mosta. Ruski la|ari su, uz pomo} jednog remorkera uspeli da zadr`e svoje plovilo da ne udari u most. Potom su za pola dana demontirali ceo komandni

most na brodu i spretno ga spustili niz reku, ne dodiruju}i most. Oko hiqadu posmatra~a ovog izuzetnog poduhvata nagradili su aplauzom podvih posade “[ostke”. N. C.

In spek tor ka Je le na Bo {wak u ak ci ji

Fo to: S. [u {we vi}

Lo ka li ~e sto ko ri ste stru ju za do ma }in stva, ume sto industrijske

„DNEV NIK” S PRO TIV PO @AR NOM IN SPEK CI JOM MUP-a ZA JED NO U KON TRO LI

Iz la zi za eva ku a ci ju za kqu ~a ni Prekju~e, prvog dana rigorozne kontrole lokala protivpoàrna inspekcija MUP-a Republike Srbije proverila je u gradu 40 lokala, a od tog broja napisano je 30 prekr{ajnih prijava. Na teren svakodnevno izlazi deset inspektora sa radnicima kontrolorima mernog mesta iz Elektrovojvodine „Novi Sad”. Reporteri “Dnevnika” ju~e su sa inspektorkom Jelenom Bo{wak i dva radnika „Elektrovojvodine” bili u kontroli lokala, gde su se uverili da ve}ina wih ne ispuwava uslove propisane za protivpoàrnu za{titu. - Kod vlasnika lokala nema otpora i do sada nismo imali nikakve neprijatnosti, me|utim ve}ina wih nema dokumentaciju i papirologiju potrebnu po Zakonu o protivpoàrnoj za{titi - isti~e Bo{wakova. Prema wenim re~ima, ova kontrola nije novina, jer inspektori su i pre tragedije u “Kontrastu”

obilazili kafi}e i druga mesta na kojima se qudi okupqaju. Wihov posao je da prekontroli{u da li vlasnici lokala imaju plan evakuacije, saglasnost za tehni~ku dokumentaciju vezanu za po`ar. Tako|e, proveravaju da li lokali imaju protivpo`arne aparate i da li su ispravni, kao i da li osobqe

da je re~ o malim lokalima nema velikih propusta. Me|utim jedan problem je ve}ini zajedni~ki, a odnosi se na struju”, predo~ava sagovornica. Ka`e, da su u ve}ini slu~ajeva stambene ku}e pretvorene u lokale, a struja je ostala mawe snage od zahtevane, jer je promewena namena. U takvim slu~aje-

Ve }i na lo ka la ne ma do ku men ta ci ju ko ju na la è Za kon o pro tiv po àr noj za {ti ti. Go vo re }i o usta no va ma, in spek tor ka Je le na Bo {wak re kla da je po pi ta wu po me nu te za {ti te naj go re u Srp skom na rod nom po zo ri {tu zna da rukuje wima. Kontroli{e se da li imaju dovoqno evakuacionih izlaza i da li su obloèni nezapaqivim materijalom, da li su otkqu~ani i obeleèni rasvetom za bezbednu evakuaciju. “Za sada smo obi{li lokale u Laze Tele~kog, Pa{i}evoj, u drugim ulicama u centru. S obzirom

vima inspektori pi{u prijave i od vlasnika lokala zahtevaju da se prebace na struju ja~e snage. Drugi problem, s kojim se inspektori susre}u, je {to je gotovo svuda izlaz za evakuaciju dobar, ali nijedan nije otkqu~an, {to je nepravilno. Tako|e mnogi lokali nemaju adekvatne zidove, a prema Zakonu o

protivpoàrnoj za{titi oni moraju da budu vatrootporni. - U celoj pri~i je najbitnija evakuacija i da li ima dovoqno izlaza u slu~aju poàra. Broj izlaza se pravi na osnovu kvadrature lokala, odnosno broja gostiju koji lokal moè da primi - predo~ava Jelena Bo{wak. Dodaje da je za sada “Lazino tele” jedini lokal koji ima sve potrebne papire, izlaze i bez gre{ke je kad je u pitawu protivpoàrna za{tita. Govore}i o ustanovama, rekla je da najgore po pitawu protivpoàrne za{tite stoji Srpsko narodno pozori{te. Protivpoàrni inspektori imaju i mnogo problema s kojima se svakodnevno susre}u. Inspektorka Jelena Bo{wak kaè da na 15 inspektora u Novom Sadu imaju samo tri automobila, od ~ega je jedan pokvaren. Sem lokala, kafi}a, restorana, svakog dana su i na Fru{koj gori gde kontroli{u one koji pale wive. Q. Na to {e vi}

„STAN” O ULI CAMA RO DO QU BA ^O LA KO VI ]A I KOR NE LI JA STAN KO VI ]A

Lo po vi na va li li na pro tiv po `ar ne apa ra te " ! !

', * 0 .*()+$ +,- "# '". *0", , "'- 0 4 *+$ - + * '#" + '+,",-,(& )(%","3$"! ' -$ "%- "%% * ' -+$ ( # .%#-# ( + ), & * & + , * $ &+$ +,- "# ' +& *4-' *( ' +,- "# . *()+$ +,- "# + ' +, .(& ' * ' -+$(& # 0"$& +, * $ &+$"& +,- "# & $(# ( # .%#-#- (. . "'+,",- "# .*()+$ +,- "# 2 + )*(-3 . ," + )(+ '"& (+.*,(& ' +) " "3'(+," "+,(3' " ',* %' .*() * . 3" " +,*-3'" + * '" " 2 "," "0 * ' -+$ % "# 4 * +$ " "0 ($(%'"! 0 & %# *" + & +,* 2 + +,- "* ," "'- " # ' + & +, * - "%( 0 .*1 ,$- & +, * $ &+$"! +,- "# +,- '," 2 ( "," ")%(&- '". *0", , "'- " ")%(&- '+,",-, )(%","3 $"! ' -$ - "%& +, * $ &+$ +,- "# $(# + (+,. *-#- -0 )( *1$% 4 *+$ % )- %"$ * ' -+$ $ ( " )*". , '( + $,(* +,- '," &( - $('$-*"+ ," 0 +,") ' "# ($ 0 )*"# .)*"% %# "' (*&

/// & +, * ,-

-*()

Vi{e prijava zbog ukradenih protivpo`arnih aparata stiglo je ju~e u JKP „Stan”, saop{tila je marketing slu`ba ovog preduze}a. Prijave su stigle sa Novog naseqa, gde je u Ulici Rodoquba ^olakovi}a ukradeno nekoliko aparata, kao i sa Detelinare, gde su aparati nestali u Ulici Kornelija Stankovi}a. Kako je re~eno u „Stanu”, sugra|ani su primetili da su aparati nestali izme|u 20 i 21 ~as, ali pravi uzrok, odnosno motivonog ili onih koji su to u~inili nisu mogli da komenta-

ri{u. Preduze}e apeluje na gra|ane da obrate pa`wu na kra|e i prijave ih nadle`nim organima. Direktor „Stana” Rajko Boj~i} podsetio je na akciju firme kojom su nudi najam protivpoàrne opreme. - S obzirom na u~estale kra|e protivpoàrne opreme, „Stan” nudi monitoring i za{titu, kompletnu uslugu na poqu protipoàrne za{tite za stambene zgrade. Tako|e, postoji i mogu}nost ugovarawa zakupa opreme uz dugori~no pla}awe na pet godina - kazao je Boj~i}.

Cena najma je 600 dinara mese~no po zgradi, odnosno 300 dinara mese~no po stanu, zavisno kako se napravi dogovor, te da se uz opremu ugra|uje i tehni~ki sistem za{tite sa alarmom, kako se ona ne bi mogla krasti. Sistem ima i senzor za detektovawe dima koji se ugra|uje pored prikqu~nog ormara, gde se naj~e{}e de{avaju po`ari. Ukoliko ipak do|e do kra|e, „Stan” }e obezbediti novi aparat i brinuti o wegovom redovnom odr`avawu. A. J.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak5.april2012.

dnevnik JU ^E NA [TRAN DU

Ka bi ne pr vo sta rim za kup ci ma Iz da va we ka bi na za no vu ku pa li {nu se zo nu na [tran du za sta re za kup ce (one ko ji su ih iz najm qi vqa li pet ili vi {e go di na u kon ti nu i te tu), odr `a no je ju ~e od 8 do 18 ~a so va na cen tral nom pla tou grad ske pla `e. Kao i ne ko li ko go di na una zad gu `vi ni je bi lo i sve je pro {lo u naj bo qem re du. Ce ne za ku pa su osta le ne pro me we ne. Za iz najm qi va we ma le ka bi ne po treb no je iz dvo ji ti 10.300 di na ra, a za ve li ku 12.000. I ce ne ula zni ca su osta le iste.

Dnev na kar ta ko {ta }e 50 di na ra, a se zon ske kar te bez po pu sta 1.045, dok }e za |a ke, stu den te i pen zi o ne re one ko {ta ti 850 di na ra. I ove go di ne „Grad sko ze le ni lo” iz dvo ji lo je oko 100 ka bi na za oso be sa po seb nim po tre ba ma i oso be sa in va li di te tom, ko ji ma bu de usvo je na mol ba, a ka bi ne }e mo }i da iz naj me su tra od 8 do 18 ~a so va na [tran du. Za no ve za kup ce re zer vi san je 9. april, ta ko |e, od 8 do 18 ~a so va. B. M.

Fo to: R. Ha yi}

PI JA CE SPREM NE ZA US KR [WU KU PO VI NU Fo to: R. Ha yi}

BA GER URE\UJE DEO [TRAN DA

Pe sak pod ko nac Da je le to bli zu i da }e mo usko ro uì va ti na pla ì, ja sno go vo ri fo to gra fi ja ba ge ra ko ji se dao u ure |i va we pe ska na no vo sad skoj Ko pa ka ba ni. Ka ko smo mo gli vi de ti, na pla ì je sre |i va no i ze le ni lo, {to zna ~i da [trand po la ko po ~i we da se {min ka za no vu se zo nu ko ju No -

vo sa |a ni je dva ~e ka ju, jer ma lo ko mo `e da se po hva li ova kvom pla `om, ko ja je raj za sve ko ji vo le re ku. Zna ~i, sve }e na [tran du usko ro bi ti pod ko nac, jer kad se zo na star tu je sve mo ra bi ti ca kum-pa kum, ba{ ona ko ka ko su gra |a ni vo le. B. M.

Kup ci me re sva ki di nar Za pro sla vu Us kr sa, naj ve }eg hri {}an skog pra zni ka, tr gov ci na pi ja ca ma po tru di li su se da mu {te ri ja ma po nu de {i ro ku pa le tu ukra sa, sli ~i ca za ja ja, bo ja i ~o ko lad nih ra do sti za de cu. Iako su ce ne ne {to vi {e u od no su na pret hod nu go di nu, ve li ki iz bor pri vu kao je kup ce, a pre ma re ~i ma tr go va ca naj vi {e se pro da ju osnov ne po trep {ti ne.

be ko je se na te zga ma mo gu na }i po raz li ~i tim ce na ma. Dok po je di ni tr gov ci za jed nu far bu tra `e pet di na ra, dru gi su spu sti li ce nu na ~e ti ri di na ra po ko ma du. Za zah tev ni je su gra |an ke, pro dav ci su na ba vi li i sve tlu ca ve bo je za ja ja, a jed na ku ti ja sta je od 150 do 200 di na ra. Na te zga ma se mo `e na }i i lu ko vi na, a ke sa ovog pri rod nog sred stva za bo je we sta je 40 di na ra.

Pi ja ~a ri ne za do voq ni vi so kim na me ti ma Pro dav ci na pi ja ca ma sma wu ju ce ne svo jih pro iz vo da sa mo da bi na ma mi li ve }i broj ku pa ca, a me |u te zga ma se mo è ~u ti sa mo ne za do voq stvo i ne go do va we zbog vi so kih za ku pa i pa da pro me ta. - To li ko je stra {no, ce ne za ku pa te zgi su to li ko vi so ke da ne mo è mno go da se za ra di. Ne ka da nam je dva dnev ni pa zar bu de oko 3.000 di na ra, dok se pla ti za kup i osta li tro {ko vi, ne osta ne nam mno go. Te zge pla }a mo na {est me se ci oko 13.000 di na ra i jo{ sva ki dan po 600 di na ra za dnev nu pi ja ~a ri nu. Da imam gde dru go da za ra dim za hleb, ni ka da ne bih ov de ra di la. Mu` mi je ostao bez po sla i ovo su je di ni pri ho di ko je ima mo - ka è pro da va ~i ca na Fu to {koj pi ja ci. Iako ce ne za ku pa te zgi ni su me wa ne oko dve go di ne, kao

ni na ~in na pla te, za kup ci se `a le da od pro {le ne de qe ne ma ju mo gu} nost da pla te pi ja ~a ri nu za po la te zge, iako ne ma ju do voq no ro be da za u zmu ce lu te zgu. Po re ~i ma di rek to ra „Tr `ni ce” Du {a na Ba ji }a mo gu} nost na pla te po lo vi ne te zge ni ka da ni je ni po sto ja la u po slo va wu ovog pred u ze }a. - S na pla tom po lo vi ne iz no sa dnev nog za ku pa te zgi iz la zi li smo u su sret sit ni jim pro dav ci ma, a i na sta vi }e mo to da ~i ni mo, jer, pri me ra ra di, ni je lo gi~ no da na pla ti mo pun iz nos dnev nog za ku pa pro dav cu ko ji do |e s jed nim kar to nom do ma }ih ja ja - ob ja snio je Ba ji} do da ju }i da ce ne za ku pa ne }e bi ti me wa ne, osim uko li ko ko mu nal ne uslu ge ozbiq ni je po sku pe. I. D.

U MU ZE JU VOJ VO DI NE PO VO DOM 6. APRI LA

Iz lo `ba po sve }e na Dru gom svet skom ra tu Go di {wi cu po ~et ka Dru gog svet skog ra ta u Ju go sla vi ji, Mu zej Voj vo di ne obe le `i }e jed no dnev nom iz lo `bom ma ke ta avi o na i do ku me na ta, kao i or ga ni zo va wem jav nog ~a sa ko ji }e se odr `a ti su tra u 17 ~a so va, u zgra di Mu ze ja u Du nav skoj 37. Na istom me stu bi }e po sta vqe na iz lo `ba, a po se ti o ci }e mo }i da je po gle da ju od 10 do 19 ~a so va. Ulaz je bes pla tan. J. Z.

Gi ta ri sti u Grad skoj bi bli o te ci Naj u spe {ni ji po la zni ci pro jek ta „Kurs mo der ne gi ta re” odr `a }e ve ~e ras u 19 ~a so va kon cert u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke. Spe ci jal ni gost

bi }e ~lan Grad skog ve }a za du `en za sport i omla di nu Alek san dar Kra vi}, ko ji }e za jed no sa po la zni ci ma u~e stvo va ti u pro gra mu. J. Z.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Dru ga stra na `e ne”

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Dru ga stra na `e ne” Ale san dre Fa je la u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u- zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul -

kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Kroz kon tra dik tor nu li~ nost Ka tje G., Ale san dra Fa je la do vo di do kraj wih gra ni ca je dan vid ti pi~ nog po na {a wa mla dih `e na da na {wi ce: s jed ne stra ne su sve sne z a v o d q i v o s t i sop stve nog te la i ko ri ste ga da bi gra di le ka ri je ru i sti ca le no vac, s dru ge stra ne po sta ju `r tve jed ne kul tu re ko ja ih is kqu ~i vo svo di na wi ho vo te lo, to jest po za di nu. A. Va.

Pa le ta sli ~i ca za ja ja je od 20 do 30 di na ra, a naj tra `e ni je obu ci ja je su od 20 do 40 di na ra. ^o ko lad ne ra do sti za de cu su do sta sku pe. Ze ke sta ju od 20 do

Di mqe ne sviw ske ko le ni ce 320 di na ra Vi tri ne u me sa ra ma pu ne su sve èg i di mqe nog me sa, a tr gov ci ka ù da se pra zni~ na at mos fe ra za huk ta va. Za ki lo gram di mqe ne sviw ske ko le ni ce kup ci }e mo ra ti da iz dvo je 320 di na ra, di mqe na but ki ca je 379, ko sti su 189, a di mqe na re bar ca 360 di na ra. Mle ve no sviw sko me so sta je 399 di na ra, a ju ne }i but je 599. U po je di nim me sra ma mo gu se na }i pra se ti na i ov ~e ti na. Za ki lo gram pra se ti ne su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je 360 di na ra, dok je ov ~e ti na 350. Me sa re su pri pre mi le i {i ro ku pa le tu pro iz vo da za pred je la, pa se ku len mo è ku pi ti za 639 di na ra, ti rol ska ple} ka je 599, ~aj na ko ba si ca 600, a sa la me u za vi sno sti od vr ste sta ju od 250 do 600 di na ra. 180 di na ra, a ja ja su od 10 do 250. Ukra si, kao {to su gne zda {ca sa pi li }i ma sta ju 60 di na ra po ko ma du, pi li }i su 15 di na ra, sve tle }e ze ke 150, a ukra sne pra zne kor pi ce su od 150 do 250. Pre ma re ~i ma tr go va ca pro da ja je dra sti~ no opa la. -U od no su na pro {lu i pret pro {lu go di nu ove je naj lo {i ja si tu a ci ja. Naj vi {e pro da jem lu -

- Ve} ne ko li ko da na pro da ja je so lid na, ku pu je se ma lo ma we, ali po sla ima – ka è Du {i ca Po pr èn, ko ja ima far mu i pro da je ja ja. - Qu di se naj vi {e à le na ce nu i wi ho ve àl be su oprav da ne, s ob zi rom na to ko li ku pla tu ima ju. Ce na ja ja je dra sti~ no sko ~i la za to {to ne ma ko ka no si qa. Ne sta {i cu je pro u zro ko va la vi so ka ce na hra ne. Ni je se od re a go va lo na vre me da se ce na hra ne sni zi, pa su pri vred ni ci mo ra li da pre po lo ve ja ta. Do ma }i ce se uve li ko spre ma ju za far ba we ja ja, ~i ja je ce na od 16 do 18 di na ra. Ka ko bi ih ofar ba le mo ra }e da ku pe i far -

^ITAOCI PI[U SMS

ko vi nu i naj jef ti ni je bo je za ja ja i sli ~i ce. Na bav na ce na ukra sa je sku pa, pa je sa mim tim sku pqa i pro daj na ce na. Qu di se ras pi tu ju, ali ne ku pu ju ni {ta

osim onog osnov nog - ka è je dan od tr go va ca na Fu to {koj pi ja ci. On do da je da su udar ni da ni za us kr {wu na bav ku ~e tvr tak i pe tak, pa o~e ku je da }e bi ti vi {e mu {te ri ja. Su gra |an ke ko ji vo le da pra ve ko la ~e i tor te sa stoj ke za ove po sla sti ce mo gu na }i na pi ja ci. Za ki lo gram ora ha pro dav ci tra è 700 ili 800 di na ra, dok je 100 gra ma le {ni ka 100 di na ra. Su vo gro `|e sta je 60 di na ra za 100 gra ma, kaj si je su 80, a smo kve 350 di na ra po ki lo gra mu. Sto gra ma è le bom bo na mo è se ku pi ti za 30 di na ra. Ka ko smo sa zna li od tr go va ca naj vi {e se uzi ma ju ora si. - Do ma }i ce uzi ma ju naj vi {e ora he i ne {to ma lo su vog vo }a za ko la ~e. Po sla ima, ali u od no su na pro {lu go di nu, upo la ma we. Ra ni jih go di na red is pred te zge je bio ve li ki, qu di su str pqi vo ~e ka li da ku pe sa stoj ke za ko la ~e, a sad po ne ko na i |e ka è je dan od tr go va ca na Fu to {koj pi ja ci. N. Rad man

065/47-66-452

[ta bi s tra vom? Ima li na de da se Uli ca 1300 ka pla ra ure di i za trav ni, a ne da je i da qe gle da mo ras ko pa nu i raz ro va nu jo{ od je se weg me wa wa kan de la bra? 061/1327... * * * „Kon trast” je kon trast ono me {to po li ti ~a ri go vo re o bor bi pro tiv ko rup ci je. Ka ko bi, ina ~e, ta kvo me sto mo glo go di na ma da ra di bez po treb nih do zvo la i bu de kult no me sto oku pqa wa mla dih. 060/4468... * * * Da pi ta te bi lo ko ju ba bu o~u va ne pa me ti da li je ne ko me sto bez bed no za oku pqa we mla dih ona bi to zna la. Mo è bi ti i ne pi sme na, ali ima ì vot no is ku stvo, do bru na me ru, qu bav pre ma de ci i svom gra du i {to ni je ala va na no vac! Za {to do ma }i tzv. sta ro se de o ci, a ko ji su u vla sti ne gle da ju re al no na pro ble me {i re wa gra da? 062/1217... * * * Ovo {to se sa da de {a va ja mi slim, ako smo nor mal ni, od mah za bra ni ti no vim mla dim vo za ~i ma da mo gu da vo ze ja ~a, mo} na vo zi la, dok ne stek nu pet go di na vo za~ kog sta à na “ju gu”. Pa on da ne ka se do ka zu ju i ta ta i si no vi, kao i svi na mi ra sa ni i tren dov ski ti po vi. 062/2726... * * * Na {a de ca go re, i gu be ì vo te!!! Stra {no! Ali gde su na {e grad ske i op {tin ske in spek ci je ko je su, ne ta ko dav no, ite ka ko bi le od go vor ne za svo je pot pi se? Ko ih je uki nuo i za {to??? Na {a de ca su ta da bi la bez bed na i ni su go re la! A...da nas, de ca gi nu

i go re u va tre nim sti hi ja ma i to zbog neo d go vor no sti ne kih - ili ni ~i jih (mo `da ne ~i jih) in spek ci ja, ko je su do zvo li le, a i kon tro li sa le rad lo ka la!!! Vra ti te nam na {e in spek ci je i za {ti te nam de cu!!! Maj ka de te ta, ko je se na sre }u, na vre me vra ti lo ku }i....

063/8633... * * * Hi qa du! Se ri ja Voj na Aka de mi ja ne }e po pra vi ti imix Voj ske Sr bi je!!! 063/7665... * * * De ca iz go re la, a dr àv ni or ga ni da ju po no vo la ko mi sle ne iz ja ve iako su naj od go vor ni ji za ogro man ne do sta tak si gur no snih i op {tih me ra u ovoj re gu la ti vi. Ume sto da br zo iz vr {e pro me nu kom plet ne za kon ske re gu la ti ve pu ne ne do re ~e no sti i ne do sta ta ka oni obe }a va ju dvo ne deq nu ak ci ju od ko je ne }e bi ti ni ka kve su {tin ske ko ri sti. 063/5243... * * * Kao oso ba sa po seb nim po tre ba ma, in va lid 70 od sto, dve go di ne sam ima la iz najm qe nu ka bi nu na [tran du. Ove go di ne sam ta ko |e pod ne la zah tev uz svu po treb nu do ku men ta ci ju, ali sam od bi je na. Raz log ja ko mno go in va li da je pod ne lo zah tev, a pu no wih sa 100 po sto in va lid no sti. Ni sam iro ni~ na, ali mo è li ne ko ko je in va lid 100 po sto da se ku pa i sun ~a na Du na vu? Po sto ji li ne ka ko mi si ja ko ja }e da pro ve ri ka ko se do de qu ju ka bi ne ili kod nas sve mo ra da bu de ono „do |e{ mi„. 064/3362... * * * „Kon trast„ je sta ra boq ka i ogle da lo gra da kao pri mer ka ko se ne sme ra di ti. Na à lost ni je pr vi. Na ma svi ma osta je tu ga i jad, ne iz mer na à lost. @a lost kao i sa u ~e {}e u bo lu ro di te qa. Ne po no vi lo se ni kad vi {e! AMIN!!! 065/9137...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak5.april2012.

PUNE ^EKAONICE BOLESNIH

Vi ru si ha ra ju, gri pa ne ma Zbog ra znih vi ru sa, gor wih di saj nih pu te va i sto ma~ nih in fek ci ja, ve li ki broj gra |a na tra ì po mo} od le ka ra u no vo sad skom do mu zdra vqa. Upa la gr la, ka {aq, po vi {e na tem pe ra tu ra, pro li vi i po vra }a we su naj ~e {}i simp to mi ka rak te ri sti~ ni za ovo do ba go di ne. Po mo} tra è i me te o ro pa te, hro ni~ ni bo le sni ci, na ro ~i to oni s po vi {e nim krv nim pri ti skom. Le ka ri na po mi wu da je va `no da se ova obo qe wa od le è kod ku }e, da se ne bi bo lest po gor {a la kao i zbog spre ~a va wa {i re wa in fek ci je. I pe di ja tri ovih da na ima ju pu ne ru ke po sla, a ne ki u sme ni

pre gle da ju ~ak 50 ma li {a na. Ve li ki broj ro di te qa do vo di de cu i u no} no de `ur stvo u am bu lan tu u Ru me na~ koj zbog po vi {e ne tem pe ra tu re. - U po sled wih de set da na pu ne su ~e ka o ni ce bo le snih ma li {a na. Naj ~e {}i simp to mi su vi so ka tem pe ra tu ra, po vra }a we, re spi ra tor ne smet we, {ar lah, upa la plu }a i upa la uha - re kla je na ~el ni ca pe di ja trij ske slu `be dr Mil ka Bu da kov. Sa go vor ni ca na po mi we da ne ma slu ~a je va se zon skog gri pa, ve} su to sve sta wa sli~ na gri pu. - Ima li smo ne ko li ko re gi stro va nih pa ci je na ta obo le -

lih od se zon skog gri pa pred no vu go di nu, pa su ga pre se kli van red nim ras pu stom i to je do sta do pri ne lo sma we wu bo le snih. Kra jem ne de qe po ~i we pro le} ni ras pust, pa se na da mo da }e in fek ci je po la ka je wa va ti, jer se one naj lak {e pre no se u ko lek ti vi ma - ob ja sni la je dr Bu da kov. Le k a r i is t i ~ u da je naj b o qa pre v en c i j a i od b ra n a od ra z nih vi r u s a uno { e w e {to ve } ih ko l i ~ i n a vi t a m in s ke hra n e i te~ n o s ti, ali i ~e {}e pro v e t ra v a w e pro s to ri j a. I. D.

MNOGI I DAQE KORISTE JAVNE ^ESME U GRADU

Slat ka im za bra we na vo da Ma da ve} go di na ma una zad le ka ri In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne upo zo ra va ju su gra |a ne da vo da sa bu na ra, od no sno jav nih ~e smi u No vom Sa du ni je za pi }e, ima qu di ko ji i da qe sva ko dnev no tu vo du pi ju, a ne ki ~ak sma tra ju da je le ko vi ta. ^e sma u Li man skom par ku ni je is prav na za pi }e, ali upo zo re wa o to me ne ma. Ka ko sa zna je Jav na ~e sma kod Spen sa mo, u uzor ku vo de sa ove ~e sme pro na |e ne su po ve }a fla {e na ovoj ~e smi i ko je ne ne kon ce tra ci je gvo `|a i man stra hu ju da }e im se ne {to de si ga na, a iz me we ne su i or ga no - ti. lep ti~ ke oso bi ne. To o~i gled - Si gur no ve} de set go di na pi no ne spre ~a va qu de da pu ne ba - jem vo du sa ove ~e sme i ni kad mi lo ne i fla {e i no se ih ku }a ma. do sa da ni je bi lo ni {ta. @i vi Na {a eki pa za tke kla je dve sta - mo u bli zi ni, pa nam je naj lak {e ri j e go s po | e ko j e su pu n i l e da do |e mo ov de. Ima do sta sta -

rih qu di ko ji pi ju vo du iz ove ~e sme jer sma tra ju da je le ko vi ta, ja li~ no ne ve ru jem u to, a ne mi slim ni da je to li ko za ga |e na. û le smo za upo zo re wa le ka ra, ali ako mi se do sad ni {ta ni je de si lo, ne }e ni da nas - ka è ova go spo |a. Vo da iz jav ne ~e sme kod Spen sa sli~ nog je kva li te ta kao i u Li man skom par ku, ma da je pri met no da je ja ko ma lo su gra |a na ko ri sti. Po red to ga, na ovoj ~e smi ja sno je obe le è no da vo da ni je za pi }e. Kon tro lom zdrav stve ne is prav no sti uzo ra ka vo de, ko je se spro vo de ve o ma ~e sto, utvr |e no je da su uzor ci sa de set jav nih bu na ra u No vom Sa du fi zi~ ko-he mij ski ne is prav ni, te se vo da ne pre po ru ~u je za pi }e. G. ^.

SEDNICA KOMISIJE ZA PREDLOGE I PREDSTAVKE

VESTI De ca osli ka va ju dr ve na ja ja Kre a tiv na ra di o ni ca za de cu „[a re na ja ja” bi }e odr `a na u su bo tu u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, u 11 ~a so va. Ma li {a ni }e u~i ti obi ~a je ve za ne za Us krs i osli ka va ti dr ve na ja ja raz li ~i tim teh ni ka ma. Vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti na bro je ve 4899-018 i 064/1535-994. A. Va.

O per so nal nom mar ke tin gu Ra di o ni ca na me we na stu den ti ma „Per so nal ni mar ke ting” odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Fo kus klu bu, u Uli ci Mak si ma Gor kog 42. Vo di te qi ca je eko no mist ki wa i PR me na xer ka „Mer ka to ra” Bi qa na Te {o vi}. Ulaz je bes pla tan. J. Z.

Som bor ski bu le var o{te tio ku }u

Su gra |an ka ko ja ì vi u Dal ma tin skoj uli ci 42, Rad mi la Vin ca po à li la se Ko mi si ji za pred lo ge i pred stav ke gra |a na po vo dom {te te ko ja je na sta la na we noj ku }i pri li kom iz grad we Som bor skog bu le va ra. Ka ko je na ve la, Za vod za iz grad wu gra da (ZIG) na pra vio je pro ce nu {te te. Me |u tim, pro ce we na i tra è na od {te ta, ko ja, iako usvo je na, jo{ ni je is pla }e na. Ko mi si ja je ju ~e na sed ni ci usvo ji la ovu pred sta ku, a pi ta we o da tu mu is pla te {te te upu }e no je ZIG-u ko ji tre ba da od go vo ri do 16. apri la. Gra |a ni ko ji ima ju po te {ko }a sa slu `ba ma ko je su u nad le `no sti gra da ili ne ka kvih pro ble ma u svom kra ju, mo gu se obra ti ti Ko mi si ji pi sme nim pu tem na adre su Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2a. A. J.

IZBORI 2012.

Li sta „Dve ri” vra }e na na do ra du Grad ska iz bor na ko mi si ja (GIK) ni je ju ~e usvo ji la iz bor nu li stu Gru pe gra |a na “Dve ri”, ve} je vra }e na na do ra du. Na i me, na li sti za kan di da te ni je na ve de no me sto pre bi va li {ta. Po zna to je da je je di ni ca “Za bo qi No vi Sad – Bo jan Paj ti}”, dvoj ka je “Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne – No vi Sad na {a ku }a – Ne nad ^a nak”, a troj ka „Ma ja Goj ko vi} - Uje di we ni re gi o ni Sr bi je”. „De mo krat ska stran ka Sr bi je - Vo ji -

slav Ko {tu ni ca” je ~e tvor ka, „Udru `e ni pen zi o ne ri i so ci jal na prav da - Pe ro Zu bac” su pet, dok je „Rom ska de mo krat ska stran ka - To mi slav Bo kan” broj {est, a „Srp ska ra di kal na stran ka - Alek san dar Mar ti no vi}” je sed mi ca. Broj osam pri pao je li sti „Ivi ca Da ~i} - So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je - Par ti ja udru `e nih pen zi o ne ra Sr bi je Je din stve na Sr bi ja - So ci jal de mo krat ska par ti ja Sr bi je, na me stu de vet je „Srp ska de mo -

krat ska stran ka - Ra di voj Pro da no vi}” dok }e broj 10 za u ze ti „Po kre ni mo No vi Sad - Srp ska na pred na stran ka - No va Sr bi ja - Po kret So ci ja li sta”. Na me stu 11 je „^e do mir Jo va no vi} - Voj vo |an ski pre o kret (LDP-VP-SDU)”, a broj 12 je „Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor”. Li sta „MI Mi ro slav Mi {a Ili}” za u ze }e broj 13. Pod no {e we iz bor nih li sta mo gu }e je do 20. apri la. D. Ig.

NEMA GU@VE U GRADSKOJ UPRAVI ZA OP[TE POSLOVE

Zbog bi ra~ kog spi ska 10 po zi va dnev no No vo sa |a ni mo gu do 20. apri la da tra `e upis, bri sa we, iz me nu, do pu nu ili is prav ku po da ta ka u bi ra~ kom spi sku. Ta ko |e, zah tev da }e bi ra~ na par la men tar nim iz bo ri ma gla sa ti u ino stran stvu ili pre ma me stu bo ra vi {ta u ze mqi mo `e naj ka sni je da se pod ne se do 14. apri la. U Grad skoj upra vi za op {te po slo ve re kli su za „Dnev nik” da ima slu ~a je va pro ve re bi ra~ kog spi ska, da ni je to li ka gu `va ko li ko se mo `da o~e ki va lo i da su gra |a ni naj vi {e zo vu te le fo nom da pro ve re da li su upi sa ni. - Ima mo ot pri li ke 10 po zi va gra |a na dnev no. Uko li ko gra |a nin ni je upi san u bi ra~ ki spi sak ili je ne ki po da tak po gre {an, to od mah is pra vi mo na

li cu me sta. Ovih da na se sve pro me ne od ra |u ju, po {to smo iz MUP-a tek ne dav no do bi li wi ho vu ba zu po da ta ka. Naj ve }i pro blem u bi ra~ kom spi sku je kad je No vo sa |a nin u dru gom gra du pri ja vio pro me nu po da ta ka, pa we go vo ime bu de du plo upi sa no, sa no vim i sta rim po da ci ma. Bi ra~ ki spi sak je u fa zi pro ve re i svi ne do stat ci }e bi ti is pra vqe ni - re kli su u grad skoj upra vi. Do sa da su bi la dva zah te va za gla sa we na par la men tar nim iz bo ri ma u dru gom gra du i 30 zah te va je sti glo iz di ja spo re da se gla sa u ino stran stvu. U upra vi ka `u da su qu di vr lo do bro upo zna ti sa svim pra vi ma i mo gu} no sti ma oko gla sa wa na iz bo ri ma.

- Ta ~an broj No vo sa |a na s pra vom gla sa zna }e se kad Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja usa gla si sve pro me ne u je din stve nom bi ra~ kom spi sku. Pro ce na je da oko 315.000 su gra |a na ima pra vo gla sa. U bi ra~ ki spi sak su za ve de ni svi ko ji }e do 6. ma ja bi ti pu no let ni. Ina ~e, kra jem ok to bra pro {le go di ne ura |en je tran sfer pre ma je din stve nom bi ra~ kom spi sku i za be le `e no je 11.000 pro me na ob ja sni li su slu `be ni ci. Uvid u bi ra~ ki spi sak mo `e da se ura di u Grad skoj upra vi za op {te po slo ve, u @ar ka Zre wa ni na 2, od 7.30 do 15.30 sa ti. Mo gu }e je po dat ke pro ve ri ti i na saj tu „In for ma ti ke” www.nsin fo.co.rs. D. Igwi}

BROJ 13 NA GLASA^KOM LISTI]U

„MI – Mi ro slav Mi {a Ili}” Broj 13 na gla sa~ kom li sti }u za u ze }e iz bor na li sta Gru pe gra |a na „MI - Mi ro slav Mi {a Ili}”. No si lac li ste je Mi ro slav Ili}, ro |en 1961. go di ne, po stru ci dok tor me di ci ne. Na li sti se na la zi 26 kan di da ta, {to je za kon ski mi ni mum da bi se li sta pre da la, s ob zi rom da ka no vo sad skom par la men tu gra vi ti ra 78 od bor ni ka.

Me |u kan di da ti ma je 11 pred stav ni ca lep {eg po la, a wih po lo vi na na li sti ima ju vi so ko obra zo va we, dok do mi ni ra di plo ma eko nom skog fa kul te ta. Od za ni ma wa za stu pqe ni su i pred u zet nik, rad nik, ma {in ski teh ni ~ar, fri zer, advo kat i dru gi. Me sto na iz bor noj li sti ni je na {ao ni je dan pen zi o ner, ali za to ima ~e ti ri stu den ta. Naj sta ri ji

kan di dat je ro |en 1953, dok naj mla |i ima 20 go di na. Naj vi {e je oso ba ro |e nih se dam de se tih i osam de se tih go di na pro {log ve ka. Sa mo ~e ti ri kan di da ta ni su iz No vog Sa da, ve} im je me sto pre bi va li {ta u pri grad skim na se qi ma. Ta ko su dve oso be iz Srem ske Ka me ni ce i po jed na iz Ru men ke i Ka }a. D. Ig.

Mi ting SNS na Tr gu slo bo de Cen tral ni mi ting za Voj vo di nu ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju - To mi slav Ni ko li}” odr `a va se da nas u 17 sa ti na Tr gu slo bo de. Na mi tin gu }e go vo ri ti To mi slav Ni ko li}, Alek san -

dar Vu ~i}, Jor go van ka Ta ba ko vi}, Mi lo{ Vu ~e vi} i dru gi pred stav ni ci stra na ka iz ko a li ci je sa Srp skom na pred nom stran kom. D. Ig.

Kon cert „Go ri bo ra” u „Fa bri ci” Bor ski bend „Go ri bor„ na stu pi }e su tra u 21 ~as u klu bu „Fa bri ka„ Stu dent skog kul tur n og cen t ra No v og Sa d a. Kon cert se odr `a va u sklo pu pro mo tiv ne tur ne je za no vi

du pli al bum „Evo je ba wa”. Kao pred gru pa }e na stu pi ti bend „Ca u tion hor ses„ iz Ve li ke Bri ta ni je. Kar te ko {ta ju 400 di na ra, a u pret pro da ji se mo gu ku pi ti u

mu z i~ k oj pro d av n i c i „Mun gos„ i na pro daj nim me sti ma „Gig stik sa„. Na dan kon cer ta ce na kar te }e osta ti ista. J. Z.

USKORO U KARLOVA^KOM MAGISTRATU

Ku tak pun naj bo qih vi na

Fo to: R. Hayi}

Glo bus pri pa da de ci Ne zna se ko me je lep {e, da li ro di te qi ma, ko ji u`i va ju u le pom pro le} nom da nu sa naj dra `i ma, ili ma li {a ni ma ko ji su se udob no sme sti li u ovaj ma li

glo bus. Sa mo tre ba da iza be ru na ko ju stra nu ba ka da ih za vr ti, pa nek’ se okre }e. Na idu }em sta ja wu, bi }e me sta za jo{ po ko jeg dru ga ra. I. D.

Do kra ja me se ca o~e ku je se za vr {e tak adap ta ci je oko 350 kva drat nih me ta ra po drum skog, od no sno su te ren skog pro sto ra u Ma gi stra tu u Srem skim Kar lov ci ma, ~i me }e i po sled wi pe daq ovog zda wa bi ti ko na~ no ob no vqen. Ka ko sa zna je mo u kar lo va~ koj op {ti ni, osta lo je jo{ da se ugra di ven ti la ci ja i na ne se po sled wi sloj bo je u pro stor u cen tral nom de lu zgra de, ko ji je pred vi |en za vi no te ku. Na kon to ga sle di opre ma we, a za to se lo kal na sa mo u pra va na da pa ra ma od Mi ni star stva po qo pri vre de, na osno vu kon kur sa na ko ji se pri ja vi la. Po drum ska pro sto ri ja u le vom kri lu zgra de, od de ve de se tak kva drat nih me ta ra i ona dru ga od 250 kva dra ta pred vi |e ne su za vi na ri ju, od no sno vi no te ku. S ta kvom na me nom one

bi tre ba lo da pred sta vqa ju no vi nu u tu ri sti~ koj po nu di Kar lo va ca. - O~e ku je mo da }e mo pro na }i od go va ra ju }e part ne re ko ji bi

taj pro stor u Ma gi stra tu, kao i lo kal na vi di kov cu ko ri sti li i na taj na ~in obo ga ti li tu ri sti~ ku po nu du Kar lo va ca - ka `e pred sed nik op {ti ne Mi len ko

Fi li po vi}. - Po {to je re~ o vr lo spe ci fi~ nim pro sto ri ma, na ma tre ba ne ko ko ima kre di bi li tet u ugo sti teq stvu i tu ri zmu i mo `e ga ran to va ti vi sok ni vo ta kvih uslu ga. Na dam se da }e mo u na red nih me sec da na to pri ve sti kra ju i pri stu pi ti oda bi ru ko ri sni ka pro sto ra ko ji }e sa op {ti nom mo ra ti na pra vi ti ta kav spo ra zum da na naj bo qi na ~in pre zen tu je kar lo va~ ka vi na i sve ono {to Kar lov ce ~i ni po seb nim. To se na sla wa i na na {e na sto ja we da po ve }a mo broj za po sle nih. Ovim ra do vi ma, Ma gi strat je do bio dva atrak tiv na pro sto ra. U po dru mu je sa ~u van auten ti ~an iz gled. Zi do vi i svo do vi su u ka me nu i ci gli, osim {to je pod iz prak ti~ nih raz lo ga ob lo `en ke ra mi~ kim plo ~i ca ma. Z. Ml.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak5.april2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Jo van \or |e vi}” ope ra „Ri go le to” (19), Ka mer na sce na dra ma „Pre sre} ni qu di” (21) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Vuk i ja ri }i” (18) No vo sad sko po zo ri {te: „^on gor i Tin de” (19)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13.45) „Ma pe tov ci” (11.45), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15.40, 20.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20, 20.20, 22.25), „Lo raks” (11.15, 13.30, 15.30), „^e li~ na le di” (22.15), „Cr na Zo ri ca” (16.30, 20.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Best eg zo tik Ma ri gold ho tel” (18.05), „Gnev ti ta na” (13.15, 18.10 19, 22.30), „Igre gla di” (17.15, 20, 22.45), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (18, 20.15, 22.35), „Ti ta nik” (15.15, 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ana Jerotijevi}, Marijana Om~ikus i Sneàna Pej~i} iz Novog Sada, Vjerka Stojki} iz Ba~kog Petrovca, Tawa Predi} iz Ka}a, Nata{a Sope iz Sremskih Karlovaca, Tatjana Lov~evi} iz Be~eja i Milimirka [avija iz Obrovca, DEÂKE: Vinka Popov, Mirjana Raki} i Milana Trbi} iz Novog Sada, Aleksandra An|elkovi} iz Ka}a, Sneàna Jelovac iz In|ije, Biqana Jak{i} iz Ba~ke Palanke, Zorka Raki} iz Vrbasa i Jelena [akota iz Stepanovi}eva.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Zlata Save Tubi} (1925) u 10.30 ~asova, Robert Joèfa Poqva{ (1965) u 11.15, Maria \ule [ebek (1969) u 12 ~asova, @ivana Milije Miladinovi} (1929) u 12.45, Ladislav Matije Galfi (1930) u 13.30, Andrija Stevana Zubovi} (1933) u 14.15, \uro Bo{ka Matija{evi} (1948) u 15 ~asova i Mila Todora Siv~ (1925) u 15.45 ~asova. Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Bela Otoa êrge (1934) u 13 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Vidosava Boè Dikli} (1930) u 15 ~asova. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Nada Milana Radakovi} (1973) u 13 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

c m y

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ПОСЛЕ ВЕСТИ ДА АПАТИНСКА ПИВАРА ДОБИЈА НОВОГ ВЛАСНИКА

Синдикат не очекује битније промене

АПАТИН: Након вести да америчка компанија „Молсон Корс” преузима пиварску групу „Старбев”, а тиме и Апатинску и Никишићку пивару, представници синдиката у Апатину умирују своје чланство. Синдикат, наиме, не очекује значајније промене након промене власника.

- Променило се неколико власника, али не очекујемо важније промене у систему и организацији посла. Нама је важно да радимо. Очекујемо да ће менаџмент наставити успешно да води Пивару као до сада - рекао је Драган Малеш, председник синдиката у Пивари. У општинском Самосталном синдикату, наводе да Синдикат Пиваре није члан ОВССС, али да су сва дешавања у Пивари, значајна за град.

- У Пивари у Апатину је запослено око 400 наших суграђана, што значи да од примања радника зависи најмање 1.200 чланова њихових породица. До сада су радници Пиваре имали редовна примања изнад просека и надамо се да ће тако остати, те да неће бити технолошких вишкова - каже Слободан Лончаревић, председник Самосталног синдиката. У ПР служби Апатинске Пиваре у Београду не дају никакве додатне информације осим што потврђују саопштење новог власника Пиваре. - Рано је за било какве информације. За све се треба обратити новом власнику. Пивара у Србији запошљава укупно 800 људи, који редовно даље обављају своје послове, рекла је Сања Иваниш, ПР службе у Београду. Радници нису изненеђени што је Пивара поново добила новог власника. Власници су се неколико пута мењали од приватизације 2003. године. То што су заинтересовани за Пивару није изненађење с обзиром да непрекидно добро ради, па запослени ни сада не очекују значајније промене, бар што се тиче рада у производним погонима. Ј. Прелчец

Залог сточарима за боље дане

КРУШЕДОЛ: Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић уручио је јуче на фарми „Врбајац” у Крушедолу решења о додели стеоних јуница пољопривредницима са територије иришке општине. Реч је о 250 стеоних јуница сименталске расе које су стигле из Аустрије, а чију су набавку омогућили Министарство за пољопривреду са уложених 45 милиона динара и Општина Ириг са 11 милиона динара. - Влада Аутономне покрајине Војводине је у претходне четири године за развој пољопривреде у Војводини уложила 24 милијарде динара. Ово је модел пројекта који ће убудуће бити примењиван и у осталим војвођанским општинама јер је одличан пример сарадње општинске власти, преко покрајинске, до републичке - казао је председник Пајтић. Свих 250 пољопривредника ће своја грла добити у наредних три дана, а по речима председника иришке општине Владимира Петровића, општина ће у наредних годину дана обезбедити још сто грла, која ће такође бити подељена. - Потрудили смо се да велики број домаћинстава добије јунице и ово је заиста историјски моменат за иришку општину,

Председник Пајтић уручио решења о додели јуница

јер ће побољшати расни састав на нашој територији. Ми смо једина општина са територије Војводине које је успела да својим пољопривредницима омогући нешто овако. Наравно, морали су да буду испоштовани и одређени услови поред тога да је газдинство регистровано, да домаћинство већ поседује једну краву и један хектар земље, а будући власник ће морати да плати осигурање за јуницу. До-

Држава ускоро већински власник

Помен погинулим радницима ПАНЧЕВО: Јуче се навршило 13 година од погибије тројице радника Рафинерије нафте Панчево Мирка Дмитровића, Душана Богосављева и Дејана Бојковића у НАТО бомбардовању те фабрике. Тим поводом, одата је почаст и положени венци на споменик, који је подигнут на главном улазу у фабрику. Венце су положиле породице погинулих, представници синдиката РНП-а, представници НИС-а, Војске Србије, Града Панчева и чланови „Народне партије”. Дмитровић, Богосављев и Бојковић су тог 4. априла 1999. године погинули на својим радним местима у Рафинерији. З. Дг.

Изложба ускршњих јаја ТЕМЕРИН: У галерији КИЦ-а „Лукијан Мушицки“ у Темерину отворена је изложба ускршњих јаја, која ће трајати до 17. априла. Најлепше радове изложили су ученици 3/1 ОШ „Данило Зеленовић“ из Сирига и 2/б ОШ „Имре Кокаи” из Темерина и појединци Амор Тот, Катарина Миланковић, Габор Јанковић и Ања Михајловић. Проглашени су најоргиналнији, најинтересантнији и најкреативнији радови. М. М.

тала обезбеди одлучујући утицај власништва над ПИК Бечејом. - То нас је определило да по сваку цену одложимо заказано рочиште, које је сада заказано за 4. јуни. Када се ово реализује, др-

очекивани резултат, јер за годину дана рада од увођења стечаја остварен је позитиван резултат у пословању. По преузимању ПИКа од стране државе, реализоваће се друга фаза консолидације

Неминовно мање запослених - Има још доста посла, али на добром смо путу да ПИК Бечеј у блиској будућности, опет, буде модеран пољопривредно-индустријски комбинат у већинском власништву државе, који ће пословати с мањим бројем запослених, имати у дугорочном закупу количину земље коју и сада обрађује и који ће бити стратешко предузеће Србије. Да ли ће тај процес бити завршен тако што ће држава у дужем временском периоду бити власник ПИК Бечеј или ће по потпуном опоравку бити тражен нови стратешки партнер, показаће време - рекао је Мирослав Васин, уз одобравање присутних. жава ће бити већински власник ПИК Бечеј - нагласио је Васин. Васин је подсетио на катастрофално стање у блиској прошлости, због чега је уведен стечај с намером да некадашњи гигант стане на здраве ноге. То је донело

обезбеђивањем средстава за коректан социјални програм. Тако би између 300 и 400 запослених уз отпремнине могло да добровољно напусти ПИК Бечеј. Радницима су се обратили и потпредседник УГС „Незави-

сност” Славко Влаисављевић, председници синдиката у ПИК Бечеј, Александар Пешић („Независност”) и Бранислав Шекеровић („Самостални синдикат”), као и менаџер ПИК-а мр Милан Мишић. - Све што је до 1.400 запослених у ПИК Бечеј, уредно функционише. Не продајемо више свиње од 80 килограма, млека је све више, јесенас је сва земља на време узорана, ђубриво и семе су обезбеђени, сетва је у току, финансијске обавезе се измирују према свима - рекао је Мишић и најавио повећање плата за 23 одсто. Иако „пиковци” већ дуго слушају сличне приче да ће бити боље, чини се, да су сада поверовали у позитиван исход, јер најбоље су живели када су били државна фирма, па их је охрабрила вест да ће држава ускоро бити већински власник. В. Јанков

АКЦИЈА „ДТД РИБАРСТВА”

Подељени пакети производа од рибе

БАНАТСКО АРАНЂЕЛОВО: Компанија „ДТД Рибарство” уручила је 20 пакета рибљих паштета вишечланим породицама у Банатском Аранђелову којима је помоћ у храни неопходна. Пакетима који су подељени у просторијама месне заједнице највише су се обрадовали малишани. Догађају су присуствовали и представници Општине Нови Кнежевац. - За малу средину као што је Банатско Аранђелово веома је важно да оваквих и сличних активности буде што више. Изузетно ценимо добру вољу компаније „ДТД Рибарство” да помогне пакетима рибљих производа поро-

ИРИШКИМ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА СТИГЛО 250 СТЕОНИХ ЈУНИЦА

МОЖЕ ЛИ МОДЕЛ ПКБ-а ДА СЕ ПРИМЕНИ НА ПИК БЕЧЕЈ

БЕЧЕЈ: Суочени са ситуацијом да ћемо врло тешко са банкама постићи споразум о подршци плану реорганизације на начин како смо од њих тражили, претварањем потраживања поверилаца у власништво над ПИК-ом Бечеј, захваљујући пуној кооперативности републичке владе, два покрајинска секретаријата поднела су приговор на план реорганизације с једним јединим циљем да се избегне ризик од банкрота на заказаном рочишту 28. марта - рекао је покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин на трибини у препуном градском позоришту, посвећеној стању у овом бечејском предузећу. Појашњавајући Васин је саопштио да је у међувремену донета одлука на нивоу обе владе, Србије и АП Војводине, да држава откупи од банака 40 процената потраживања и са својих 11 одсто капи-

~etvrtak5.april2012.

бијена јуница неће смети да се прода бар пет година, а њен нови власник ће бити у обавези да у току наредних годину дана иришкој општини преда једно женско теле - истиче председник Петровић. Ове јунице су висококвалитетне и дневно дају између 25 и 30 литара млека. О будућности ове пристигле расе из Аустрије бринуће Институт за вештачку оплодњу из Темерина.

- Ово је врхунски генетски потенцијал и мислим да ће оставити велики печат на комплетно сточарство у Србији, а поготово на територији општине Ириг. Ја већ имам пет крава, од којих две ове врсте, и верујем да ћу са овом још једном наравити велики помак у узгоју. Остаје још на држави да реши цену млека, јер ако то не буде решено, узалуд све ово што ми радимо - казао је пољопривредни произвођач из Шатринаца Јанош Бирињи. Покрајинска Влада је у иришку општину у претходне четири године уложила око 800 милиона динара за развој пољопривреде и ово је општина са највећим улагањима из покрајинске касе, док је по проценту издвајања из општинског буџета за развој пољопривреде у самом врху у Србији. Постоје планови да се у овој години изврши и подела бесплатних садница воћа за све воћаре чији су воћњаци до пола хектара велики, подела бесплатних крмача, али и регресирање пољопривредника, као и финансирање и одлазак младих пољопривредника са територије ове општине на едукације у земље Европске уније. Ј. Антић

IZBORI 2012.

Петоро због пребега искључено из СПС-а

ВРШАЦ: У редовима вршачких социјалиста неверица, њихових пет чланова и познатих политичких личносту у овом граду појавили су се на изборним листама ГГ „Покрет Вршачка регија – европска регија”, што је постало главна тема чаршијских прича и страначких расправа. Општински одбор СПС реаговао је искључивањем из странке тих пет чланова који су се нашли на изборној листи досадашњих коалиционих партнера из ПВР-ЕР. Занимљиво је да су искључени и на минулим изборима 2004. и 2008. године, али тада није било приговора на ту кандидатуру.

- Због грубог кршења члана 17 Статута СПС, из странке су искључени: Јовица Заркула, Родика Петку, Бранислав Дангубић, Бранислав Лучић и Данка Маријановић, јер су се кандидовали на листи наших политичких противника - саопштио је први човек вршачких социјалиста Љубисав Шљивић. - Због чега су нас искључили из СПС-а, питање је за оне који су ту одлуку донели- прокоментарисао је некадашњи градоначелник Вршца, сада државни секретар у Министарству за инфрастрктуру Јовица Заркула. Р. Ј.

СНС: Градоначелник присваја туђе успехе

ЗРЕЊАНИН: Књижица под називом „Избор за бољи живот“, коју је Демократска странка у Зрењанину представила као извештај о томе шта је до сада урађено у граду представља скуп испразних текстова, са пуно субјективних, емотивних и искривљених погледа на дешавања током последњих неколико година, оценио је на јучерашњој конференцији за новинаре кандидат Српске напредне странке из Зрењанина за покрајинског посланика Предраг Матејин. - Градоначелник Милета Михајлов спомињао је углавном инвестиције у Зрењанину које су реализоване или уговорене пре његовог

мандата, дакле закључно са 2008. годином - „Дракслмајер“, „Бомекс“, „Геце“, „Помпеа“, „Меркатор“, „Мелер систем“, „Супернова“, „Фармас“, као и ономе што можда следи у будућности, као што је инвестиција „Лидла“. Другим речима, Михајлов замењује тезе и у своје резултате убраја оно у чему није, и неће учествовати. Истина о инвестицијама за време мандата Милете Михајлова је сасвим другачија. Три стратешки важна инвеститора су отишла – „Дајмонд“, „Футура Биотек“ и „Пекокар“, а само један „Мекапласт“ је дошао у Зрењанин – казао је Матејин. Ж. Б.

Боксерка ојачала УРС

дицама са више деце. Таква помоћ је, у овом моменту, њима била најпотребнија - рекао је Петар Јанчић, саветник председника Општине Нови Кнежевац.

Акција поделе пакета рибљих паштета у наредном периоду биће организована и у свим осталим локалним срединама у којима „ДТД Рибарство” послује. В. Х.

ЗАВРШЕН ПРОЈЕКАТ „ЗЕЛЕНИ БАНАТ”

Пошумљен погранични појас КИКИНДА: Завршном конференцијом пројекта „Зелени Банат”, сумирани су резултати прекограничне сарадње Кикинде и Жомбоља. У оквиру пројекта у граничном делу пошумљено је 45 хектара у Мокрину, Накову, Банатском Великом Селу и Руском Селу. У румунском делу Баната шуме су засађене на 22 хектара. Укупна вредност пријекта је 450 хиљада евра , а рализован је од 2010. године у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње. - Током реализације „Зеленог Баната” пошумљено је укупно 67 хектара земљишта, а наша деца богатија су

за једно лепо искуство, стекла су и нова знања у области екологије с обзиром на то да је организован низ предавања и радионица у оквиру самог пројекта - рекао је председник кикиндске општине Илија Војиновић. Члан пројектног тима Даниел Горган из Жомбоља, додао је да су кикиндски основци неколико пута боравили код својих вршњака у Румунији и обрнуто. Стручњаци Завода за јавно здравље организовали су еколошке радионице и предавања за основце из Жомбоља и Кикинде, а општина је за Завод обезбедила фотометар за испитивање квалитета воде. А. Ђ.

СЕНТА: Изборну листу кандида Уједињених региона Србије (УРС) за локалне изборе у Сенти представили су предсендик Општинског одбора Г17 плус Ференц Борбељ, председник сенћанског одбора Војвођанске партије (ВП) Ласло Бера и један од челника УРС-а у Војводини Јожеф Шандор. Шандор предводи листу кандидата за одборнике СО Сенте и поново је кандидат за покрајинског посланика по већинском систему, док ће на пропорционалној листи из ове средине бити Андраш Кошицки. На листи за одборнике „УРС - Јожеф Шандор” која је потврђена под редним бројем 3, од 24 кандидата 30

одсто су из ВП, а међу осталим кандидатима УРС је кандидовао половину нестраначких, стручних људи. Одборнички кандидати су менаџери, предузетници, економисти и други стручњаци, пољопривредници, студенти, па и светска првакиња у тајландском боксу Ева Халаши. - Наша политичка платформа заснива се на програмима децентрализације, односне регионализације Србије, програму економског развоја Србије и унапређењу пољопривреде. Нудимо сигурне изворе финансирања месних заједница од пет одсто општинског буџета и деполитизацију месних заједница и јавних предузећа - истакао је Шандор. М. Мр.

Напредњаци распустили панчевачки одбор

ПАНЧЕВО: Српска напредна странка у Панчеву није угашена, иако је распуштен Градски одбор. Градски повереник СНС-а Жељко Сушец рекао је да је одласком око 20 чланова Градског одбора, који су кочили страначке активности, СНС знатно подмлађена и да ће листа СНС-а за Скупштину Панчева бити под редним бројем 5 под називом „Покренимо Панчево-Томислав Николић“. З. Дг.

~etvrtak5.april2012.

c m y

vojvodina

dnevnik

Сајам образовања у Врбасу

АМБАСАДОР СЛОВАЧКЕ ЈАН ВАРШО ПОСЕТИО СТАРУ ПАЗОВУ

Богат заједнички живот и сарадња

СТАРА ПАЗОВА: Током званичне посете Старој Пазови, на позив председника општине Горана Јовића, амбасадор Словачке Републике у Србији Јан Варшо, обишао је неколико институција, значајних за заједнички живот и сарадњу Словака и Срба у овој средини. Директор Центра за културу Стара Пазова Алекандер Бако представио је госту ову професионалну установу културе и њене програме, а посебно бројне манифестације које окупљају ствараоце на словачком језику. Он је истакао висок квалитет рада позоришних аматера и чувара фолклорне традиције, не само Словака у СКУД „Херој Јанко Чмелик”, него и припадника других заједница. Он је подсетио да је сарадња са Словачком у домену културе изванредна. У обиласку цркве Светог Илије, старешина Срђан Ђурђевић је нагласио складан заједнички живот Срба и Словака у Старој Пазови протеклих 240 година, а посебно пријатељство Српске православне и Словачке евангелистичке цркве, које се преноси с генерације на генерацију. Свештеник СЕЦ Игор Фелди потврдио је оцене о доброј сарадњи са Општином и богат жи-

вот своје цркве која се бави и хуманитарним и социјалним радом, очувањем духовне и материјалне баштине, издаваштвом. Он је рекао да би се и више постигло када би Словачкој евангелистичкој цркви било враћено реституцијом 90 хектара земље која јој је одузета. Амбасадор је упознат са напретком у уређењу централног архива СЕЦ у Србији, која је најстарија евангелистичка црква на Балкану. Амбасадор Варшо је обишао и нови парохијски дом чија је градња при крају, а упознат је и са радом и развојем Основне школе „Херој Јанко Чмелик” у којој се основци образују на матерњем словачком језику, као и са недавно отвореним адаптираним Словачким народним домом. Амбасадор Варшо је изразио велико задовољство што Словаци у Старој Пазови живе у добрим, пријатељским односима са Србима и осталим народима,. Уз досадашњу добру сарадњу са Општином Стара Пазова, истакао је да верује да ће враћање одузете имовине ићи у складу са законском регулативом. Председник Јовић је нагласио да братски суживот оплемењује сав рад, односе и резултате у Старој Пазови. А. Мали

ВРБАС: У Врбасу је одржан Сајам професионалне оријентације и планирања каријере, који је изазвао велико интересовање ученика основних и средњих школа врбаске општине. Ову манифестација, које се први пут одржава у Врбасу, организовали су Национална служба за запошљавање и Канцеларија за младе општине Врбас. Неколико средњих школа и око десетак факултета представили су ђацима своје програме, како би матурантима који уписују средњу школу или факултет помогли у одабиру занимања. Начелник одељења за професионалну оријентацију и планирање каријере у НСЗ Весна Чекић је ис-

такла да је улога сајма да омогући непосредну комуникацију између образовних установа и будућих ученика и студената - Ова комуникација треба да буде што интезивнија, пуна питања и одговора, како би се смањио ризик од погрешног избора занимања рекла је Чекић. Председница Скупштине општине Врбас Марјана Мараш исказала је задовољство што је Врбас добио могућност да буде домаћин сајма чији је садржај намењен младим особама. - Надам се да ће овај сајам постати традиционалан у нашој општини. Желим свима да направе добар избор у својим будућим ка-

ријерама, а оваква манифестација ће им сигурно помоћи у томе – ис-

такла је Мараш, приликом отварања сајма. М. Кк.

БАКА ОЛГИН 101. РОЂЕНДАН У РУМСКОМ ГЕРОНТОЛОШКОМ ЦЕНТРУ

Најважније је слагати се с људима

РУМА: У Геронтолошком центру „Срем” Олга Адамовић прославила је јуче 101. рођендан, уз пет година млађу сестру Велинку и многобројне госте. На ову јединствену прославу дошли су и представници општине и румских јавних предузећа, као и малишани из румске Предшколске установе „Полетарац”. - У животу је најважније слагати се са људима. У том слагању пронађете и љубав, и пажњу и целокупну лепоту живота. Ми у слагању проводимо цео живот и никада нам због тога није било жао. Олга зна да јој је рођендан, али пошто је дементна није свесна да је чак стотину и први - каже Олгина верна пратиља, сестра Велинка. Олга је рођена 4. априла далеке 1911. године у месту Акрон у држави Охајо у САД. Отац јој је био трговац, а мајка домаћица. Са млађим братом и родитељима је пред Први светски рат дошла у посету рођаци-

Слављеница Олга Адамовић (лево) с млађом сестром Велинком

ма у Вуковар, где су због избијања рата морали и да остану, јер јој је отац био мобилисан и одведен на ратиште. Након завршетка рата породица Адамовић је остала у Вуковару где је 1919. године рођена Велинка. Из Вуковара су Олга и Велинка дошле у Геронтолошки центар „Срем” у Руми 1991. године. Ни

Олга, ни Велика се никада нису удавале и немају деце. - Олга је завршила четири разреда основне школе и радила је у кухињи, а ја сам завршила гимназију и радила сам као службеница у државној служби. Обе смо биле у пензији када нам је те 1991. године кућа у Вуковару срушена. У Руми је

био прихватни центар, а нама је одговарало да останемо у Геронтолошком јер нам се свидело и од наших пензија смо могле да плаћамо боравак овде – прича Велинка, која је и есперантисткиња и још увек одржава контакт са људима који користе тај језик широм света. Бака Олгин здравствени картон није велик. Она је, за сво време боравка у овој установи, врло ретко била болесна, а по речима др Јелене Лончар, за тако добро здравствено стање најзаслужнији је њен ведар дух, жива природа, али и богат друштвени живот. И овај рођендан прославила је уз музику и песму, а поред лепих жеља, добила је слављеница и мноштво поклона. - Ми у Геронтолошком центру обележавамо све јубилеје, међу којима су и рођендани корисника. Данас смо спојили младост и старост и сви смо посебно срећни - казала је Марија Станојчић Срака, директорка ове установе. Ј. Антић

dRU[TvO

dnevnik

Paj ti} ~e sti tao Us krs Po vo dom pred sto je }eg Us kr sa, naj ve }eg hri {}an skog pra zni ka, pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} upu tio je ~e stit ku po gla va ri ma, sve {ten stvu i ver ni ci ma cr ka va i ver skih za jed ni ca ko ji ga pro sla vqa ju po Gre go ri jan skom ka len da ru. U svo joj ~e stit ki pred sed nik Paj ti} je po `e leo da pred sto je }i da ni u ko ji ma sla vi mo Us kr snu }e Go spo da Isu sa Hri sta Spa si te qa pro tek nu ra do sno i u mi ru, is pu we ni ve rom i raz u me va wem me |u qu di ma, sa op {te no je iz Vla de AP Voj vo di ne.

STU DEN TI PE TI CI JOM ZA TRA @I LI SU [TIN SKE RE FOR ME VI SO KOG OBRA ZO VA WA

Mi ni star sa gla san da ne ska ~u ni bo do vi ni {ko la ri ne Ju ~e, na Dan stu de na ta, pred stav ni ci Stu dent ske kon fe ren ci je Sr bi je (SKO NUS) i dru gih stu dent skih or ga ni za ci ja pre da li su mi ni stru pro sve te i na u ke prof. dr @ar ku Ob ra do vi }u pe ti ci ju s 50.000 pot pi sa stu de na ta, pri ku pqe nih na fa kul te ti ma {i rom ze mqe, u kam pa wi „De set ka za Sr bi ju” ko ju su za po ~e li u mar tu. Su den ti tra `e su {tin ske re for me u vi so kom obra zo va -

Na kon su sre ta sa stu den ti ma, mi ni star je re kao da }e ne ki wi ho vi zah te vi bi ti re {e ni od mah, ne ki kroz iz me ne Za ko na o vi so kom obra zo va wu i kroz stra te gi ju raz vo ja obra zo va wa, dok }e za ne ke zah te ve tre ba ti vi {e vre me na. Ob ja snio je i da }e iz me ne za ko na bi ti u pro ce du ri kra jem ju la ili po ~et kom sep tem bra i ~e sti tao stu den ti ma wi hov Dan, 4. april. Stu den ti tra è da uslov za upis go di ne bu de s mi ni mum 48 bo do va ume sto 60, da se ap sol ven ti ma omo gu }i da po la ù is pi te sva kog me se ca, sma wi op te re }e we gra di vom, da se for mi ra fond za raz voj vi so kog obra zo va wa, kao i da se obez be di bo qa po dr {ka so ci jal no ugro è nim stu den ti ma, re {i pi ta we kon stant nog po ve }a wa {ko la ri na. Ta ko |e zah te va ju da se re {i pro blem za po {qa va wa di plo mi ra nih stu de na ta u osnov nim i sred wim {ko la ma i da iz me ne Za ko na o vi so kom obra zo va wu stu pe na sna gu do kra ja ove {kol ske go -

In deks za mi ni stra Aka dem ci su pre da li mi ni stru Ob ra do vi }u i in deks na slo vqen na we go vo ime i s we go vom fo to gra fi jom, u ko jem su, ume sto pred me ta, upi sa ni stu dent ski zah te vi. Ka ko su re kli, mi ni star tre ba da ih is pu ni i stek ne do vo qan broj bo do va da bi do bio bu xet sko fi nan si ra we. wu, a me |u zah te vi ma su „go ru }i” da se {ko la ri ne ne po ve }a va ju i da uslov za upis na bu xet osta ne 48 bo do va, ume sto 60. Mi ni star se sa gla sio sa zah te vi ma stu de na ta, i na ja vio da }e od fa kul te ta tra `i ti da se iz ja sne o stu dij skim pro gra mi ma i op te re }e wu stu de na ta, te da od mah “kre nu u re for mu”.

di ne da bi na vre me zna li uslo ve upi sa u na red nu {kol sku go di nu. U slu ~a ju da ne na i |u na raz u me va we nad le `nih, stu den ti na ja vqu ju da }e bi ti pri mo ra ni na to da i dru gim na ~i nom skre nu pa `wu jav no sti i vla sti na to ko li ko je va `no da se une su pro me ne u si stem vi so kog obra zo va wa. V. ^.

VO DI^ ZA BU DU ]E BRU CO [E NA SAJ TU KO MI SI JE ZA AKRE DI TA CI JU

Klik ni mi {em da pro ve ri{ da li je „ze le no” Da ma tu ran te i wi ho ve ro di te qe ne hva ta zeb wa da li su fa kul tet, od no sno uni ver zi tet, vi so ka {ko la, stu dij ski pro gram ko ji su na me ra ~i li da upi {u – bez ob zi ra na to da li su u dr àv nom ili pri vat nom sek to ru – akre di to va ni, na saj tu na ci o nal ne Ko mi si je za akre di ta ci ju i pro ve ru kva li te ta (www.kapk.org) mo gu to la ko i br zo pro ve ri ti. Tu je elek tron ska pu bli ka ci ja „Vo di~ kroz akre di to va ne stu dij ske pro gra me na vi so ko {kol skim usta no va ma u Re pu bli ci Sr bi ji”, ko ja sa dr ì in for ma ci je o to me ko je je usta no ve i pro gra me Ko mi si ja akre di to va la, tre nut no, za kqu~ no s 23. mar tom ove go di ne. Spi sak in sti tu ci ja i stu dij skih pro gra ma ob u hva ta i one ko je je akre di to vao Na ci o nal ni sa vet za vi so ko obra zo va we u àl be nom po stup ku. „U skla du sa Za ko nom o vi so kom obra zo va wu i po zi tiv nom prak som, stu den ti ma se pre po ru ~u je upis na akre di to va ne stu dij ske pro gra me i za to su u pu bli ka ci ju ukqu ~e ni sa mo po da ci o pro gra mi ma akre di to va nim do da tu ma we nog ob ja vqi va wa”. In for ma ci je o oni ma ko ji su u po stup ku akre di ta ci je su na saj tu Akre di ta ci o ne ko mi si je, a sve od lu ke o akre di ta ci ji ko je

KAPK na knad no do ne se ta ko |e }e se na }i u ovom elek tron skom „Vo di ~u” na we nom saj tu, ta ko da }e bu du }i stu den ti pre upi sa mo }i da pro ve re da li je ne ki pro gram ko ji ih in te re su je na knad no do bio „ze le no sve tlo”. Uve re we o akre di ta ci ji ima svih osam dr àv nih uni ver zi te ta: u Be o gra du, No vom Sa du, Kra gu jev cu, Ni {u, Ko sov skoj Mi tro vi ci, No vom Pa za ru, te Uni ver zi tet od bra ne i Uni ver zi tet umet no sti u Be o gra du. Od 11 pri vat nih uni ver zi te ta, akre di to va ni su: „Sin gi du num”, „Me ga trend”, „Me tro po li tan”, „Union”, „Union – Ni ko la Te sla” i „Evrop ski uni ver zi tet” u Be o gra du, „Pri vred na aka de mi ja” u No vom Sa du i „Edu kons” u Srem skoj Ka me ni ci, dok su (za sa da) od bi je ni „Al fa” i Aka de mi ja le pih umet no sti u Be o gra du (ali su mno gi wi ho vi stu dij ski pro gra mi do bi li uve re we o akre di ta ci ji), kao i In ter na ci o nal ni uni ver zi tet u No vom Pa za ru, ko jem je akre di to van sa mo stu dij ski pro gram osnov nih aka dem skih stu di ja pra va. U „Vo di ~u” je i po du ì spi sak vi so kih {ko la stru kov nih stu di ja, kao i ne ko li ko vi so kih {ko la aka dem skih stu di ja s is ho di ma wi ho vih akre di ta ci ja. V. ê ki}

~etvrtak5.april2012.

ZRE WA NIN SKOJ BOL NI CI DO DE QEN SER TI FI KAT O ZA [TI TI IN FOR MA CI JA

Zdrav stve ni po da ci do bro ~u va na taj na Op {toj bol ni ci “Dr \or |e Jo a no vi}“ u Zre wa ni nu do de qen je ser ti fi kat o bez bed no sti i za {ti ti po da ta ka ISO-27001. U zre wa nin skoj bol ni ci je, u okvi ru pro jek ta Mi ni star stva zdra vqa “Raz voj zdrav stva Sr bi je – do dat no fi nan si ra we”, uspe {no za ì veo bol ni~ ki in for ma ci o ni si stem, a ser ti fi kat je re zul tat uvo |e wa upra vqa wa si ste mom bez bed no sti po da ta ka u pro ce su in for ma ti za ci je, u ko ju je ulo è no oko 700.000 evra. Op {ta bol ni ca “Dr \or |e Jo a no vi}“ pr va me |u zdrav stve nim usta no va ma, i me |u pr vim dr àv nim in sti tu ci ja ma, ima po me nu ti ser ti fi kat. Ovu po tvr du je di rek tor ki bol ni ce Gor da ni Ko zlo va~ ki uru ~io pred stav nik me |u na rod nog ser ti fi ka ci o nog te la DAS Mi lan Ku kri ka, ko ji je is ta kao da je ciq do sti za wa stan dar da ISO27001 obez be |i va we po ver qi vo sti, in te gri te ta i do stup no sti

in for ma ci ja za in te re so va nim, ovla {}e nim stra na ma, kroz po sta vqa we od go va ra ju }ih me ha ni za ma za {ti te. Za in te re so va ne stra ne, u ovom slu ~a ju, ~i ne pa ci jen ti, zdrav stve ni rad ni ci i ne me di cin sko oso bqe, in sti tu ci je si ste ma zdrav stve ne za {ti te i dru {tvo u ce li ni. Ko or di na tor ka za raz voj in for ma ci o nih teh no lo gi ja u Mi -

ni star stvu zdra vqa Na da Te o do si je vi} go vo ri la je o in for ma ti za ci ji Op {te bol ni ce u Zre wa ni nu i dru gih zdrav stve nih usta no va kroz re a li za ci ju pro je ka ta ko ji se fi nan si ra ju iz kre di ta Svet ske ban ke. Na gla si la je da Mi ni star stvo zdra vqa ve li ku pa `wu po sve }u je bez bed no sti i za {ti ti li~ nih po da ta ka pa ci je na ta. Pri me na

si ste ma za {ti te i bez bed no sti in for ma ci ja pre ma stan dar du ISO-27001, po we nim re ~i ma, ga rant je pa ci jen ti ma da se s ose tqi vim li~ nim zdrav stve nim po da ci ma po stu pa od go vor no i da se oni ko ri ste i di stri bu i ra ju pro fe si o nal no i si gur no. Is ku stvo i zna we ste ~e no u pro ce su ser ti fi ka ci je zre wa nin ske bol ni ce bi }e ugra |e no i u za kon sku re gu la ti vu – pra vil ni ke o in for ma ci o nom si ste mu, u de lu ko ji se od no si na bez bed nost po da ta ka. Na taj na ~in, ko rist od ove ser ti fi ka ci je ima }e ce lo ku pan zdrav stve ni si stem Sr bi je, ka `u u Mi ni star stvu zdra vqa. Sve ~a nom uru ~e wu ser ti fi ka ta, osim pred stav ni ka Mi ni star stva i gra da Zre wa ni na, pri su stvo vao je i po kra jin ski se kre tar za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju Ati la ^en ge ri. @. Ba la ban

KA KO ]E MO SE LE ^I TI U OVOJ GO DI NI

Ko li ko nov ca, to li ko uslu ga Da nam ru è u zdrav stvu ne cve ta ju ni je ne ka no vost jer ne za do voq stva i pa ci je na ta i me di cin skih rad ni ka ima na pre tek. Pa ci jen ti se à le na sve vi {e re strik ci ja u obla sti pra va na zrav stve nu za {ti tu, a zdrav stve ni rad ni ci na lo{ ma te ri jal ni po lo àj i sve te è uslo ve ra da.

ve }a we u~e {}a pa ci je na ta u naj sku pqim me di cin skim di jag no sti~ kim i te ra pij skim me to da ma, fo ku si ra we na do pun sko zdrav stve no osi gu ra wa, ob je di wa va we naj sku pqih in ter ven ci ja u me di ci ni u po je di ne cen tre... Po jed no sta vqe no re ~e no, to zna ~i su `a va we pra va pa ci je na ta na uslu ge u

Pr ve re strik ci je }e bi ti kod naj sku pqih pro ce du ra ko je se pri me wu ju kod ma log bro ja pa ci je na ta, a sve vi {e }e se po {to va ti pra vi lo da se naj sku pqe di jag no sti~ ke me to de ne ra de dok se ne is cr pe one mno go jef ti ni je Nov ca u zdrav stve noj ka si ni do sa da ni je bi lo do voq no. S iz dva ja wi ma od ne pu nih 300 evra po gla vi sta nov ni ka, ko li ko se od sa mo do pri no sa sli je u ka su Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we, go to vo smo na dnu li ste u od no su na osta le ze mqe Evro pe. Ve} ovaj po da tak go vo ri da bi i ni vo zdrav stve ne za {ti te tre ba lo da bu de ne ko li ko pu ta ma wi u od nos na onaj ko ji ima ju gra |a ni evrop skih ze ma qa. Ali, to se ni ka ko ne mo `e re }i. Iz RF ZO-a na ja vqu je se pre i spi ti va we obi ma zrav stve nih uslu ga ko je se mo gu do bi ti o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa, po -

zdrav stvu o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa, s jed ne stra ne, i ve }e iz dva ja we nov ca iz xe pa gra |a na za le ko ve i le ~e we. Iz bol ni ca i kli ni~ kih cen ta ra ve} sti ù upo zo re wa da bi se wi hov rad mo gao sve sti u naj ve }em de lu na zbri wa va we hit nih slu ~a je va, a „hlad ni” za hva ti, ko ji tr pe od la ga we, bi }e i od lo è ni. Li ste ~e ka wa ti me }e bi ti po no vo pro du è ne. Pr ve re strik ci je }e bi ti kod naj sku pqih pro ce du ra ko je se pri me wu ju kod ma log bro ja pa ci je na ta, a sve vi {e }e se po {to va ti pra vi lo da se naj sku pqe di jag no sti~ ke me to de ne ra de dok se ne is cr pe one mno go jef ti ni je.

[te de }e se na svim ni vo i ma zrav stve ne za {ti te. U pri mar noj zdrav stve noj za {ti ti ve} dav no je uve de na pre po ru ka o „oba zri vom” pro pi si va wu le ko va, a o~e ku je se da }e bi ti uve de na i no va ogra ni ~e wa u la bo ra to rij skim pre tra ga ma. Pro pi si va we le ko va na zah tev pa ci jen ta sve ma we }e bi ti mo gu }e, iako se iza bra ni le ka ri ~e sto `a le na to da ne mo gu da im se od u pru. Ne ma vi {e ni pro pi si va wa an ti bi o ti ka, omi qe nih le ko va gra |a na „za sve boq ke”, a u slu ~a ju uri na rih in fek ci ja oba ve zno je ura di ti an ti bi o gram. U apo te ka ma se sve ~e {}e ~u ju na ja ve da pre ti ne sta {i ca le ko va

zbog ve li kih du go va wa ve le dro ge ri ja ma za pre u ze te me di ka men te. Ve} sa da pa ci jen ti sa psi hi ja trij skim i ne u ro lo {kim pro ble mi ma, kao i sr ~a ni bo le sni ci, sve te è do la ze do po je di nih le ko va, a s vre me na na vre me ja vqa se ne sta {i ca i po je di nih ci to sta ti ka. Sta we u zdrav stvu ni je ide al no, a mo è da ute {i tvrd wa nad le `nih u zdrav stvu da, i po red eko nom ske kri ze, vi {e ne }e mo do ì ve ti da le ka ri le ~e „{ta pom i ka na pom”, da bo le sni ci u bol ni ce mo ra ju da do no se le ko ve, sa ni tet ski ma te ri jal, pa ~ak i po ste qi nu – sce na rio ko ji nam je ta ko do bro ostao u se }a wu od pre de se tak go di na. J. Bar bu zan

DO NA CI JA KOM PA NI JE JTI U SEN TI

Za sa |en vrt ja pan skih tre {a wa Vrt ja pan skih tre {a wa, ko je po ve ro va wu na ro da u Ja pa nu sim bo li zu ju sre }u i pro spe ri tet, za sa |en je ju ~e u par ku is pred Grad ske ku }e u Sen ti. Ti me je ova po ti ska va ro{ do bi la nov pre po zna tqi vi pro stor za od mor i u`i va we, na lik na Hi sa ku ra vr to ve u Ja pa nu. Vrt tre {a wa po klon je kom pa ni je „Ja pan to ba ko in ter ne {e nel„ (JTI), a pr ve sad ni ce za jed no sa za po sle ni ma iz Fa bri ke du va na JTI „Sen ta” sim bo li~ no su za sa di li ge ne ral ni di rek tor Da ni lo Sto ja no vi}, ot prav nik po slo va am ba sa de Ja pa na u Be o gra du Ka zu a ki Ko me da i pred sed ni ca sen }an ske op {ti ne Ani ko [ir ko va. Kom pa ni ja JTI je od svog do la ska u Sr bi ju po sve }e na pro mo ci ji ja pan skog na sle |a i kul tu re, kao i una pre |e wu za jed ni ce u ko joj po slu je, pa je uz we nu po mo}

ob no vqen Dom kul tu re, za vr {a va se ob no va grad ske fon ta ne oko ko je je za sa |en vrt ja pan skih tre {a wa, a sva ke go di ne obez be |u ju

se zna ~aj ne don ci je za de lat nost Na rod ne ku hi we i pru `a po dr {ku u ak ci ji „Bez bed no vo zi – ~u vaj se be i dru ge”.

Sad wa ja pan skih tre {a wa ju ~e u par ku is pred Grad ske ku }e u Sen ti

Am ba sa dor Ko me da je is ta kao da je am ba sa da Ja pa na sve sna ve li ke ulo ge ko ju kom pa ni ja JTI ima u Sen ti, ne sa mo u pri vre di ve} i u sva ko dnev nom `i vo tu gra |a na. – Iz u zet no nam je dra go {to jed na kom pa ni ja s ja pan skim ko re ni ma na ovaj na ~in do pri no si una pre |e wu gra da – re kao je Ko me da. Po ve ro va wu na ro da u Ja pa nu, cvet ja pan ske tre {we ili sa ku ra, sim bo li zu je sre }u i pro spe ri tet. – @e li mo da no vi sim bol Ja pa na u Sen ti, gde se na la zi na {a fa bri ka, upra vo to do ne se svim na {im su gra |a ni ma. Na da mo se da }e ovaj park Sen }a ni sa da jo{ ra di je po se }i va ti i vra }a ti mu se u po tra zi za no vim le pim tre nu ci ma, opu {ta wem i od mo rom, ali i no vim ide ja ma i ve li kim pla no vi ma – na gla sio je di rek tor JTIja a. d. „Sen ta” Da ni lo Sto ja no vi}. M. Mi tro vi}

crna hronika

~etvrtak5.april2012.

dnevnik

c m y

NOVOSA\ANIN I DVOJICA DR@AVQANA HRVATSKE IZA BRAVE ZBOG DROGE

Tro ji ca se te re te za 900 gra ma ma ri hu a ne

TU@ILA[TVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

Za {te tu „Ko lu ba ri” 28 op tu è nih – Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je op tu `ni cu pro tiv biv {eg ge ne ral nog di rek to ra ru dar skog ba se na „Ko lu ba ra” Dra ga na To mi }a i jo{ 27 okri vqe nih, zbog sum we da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo à ja o{te ti li to pred u ze }e za 938 mi li o na di na ra, od no sno oko 8,4 mi li o na evra – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi}. – Oni se te re te da su kri vi~ no de lo iz vr {i li u ve zi sa za ku pom me ha ni za ci je od vi {e pri vat nih pred u ze }a za po tre be ru dar skog ba se na „Ko lu ba ra„, od ju na 2006. do de cem bra 2007. go di ne. Op tu `ni ca je po dig nu ta pro tiv 12 ru ko vo di la ca „Ko lu ba re„ i we nih za vi snih pred u ze }a, me |u ko ji ma su, osim To mi }a, i we gov na sled nik na funk ci ji Vla dan Jo vi ~i}, za tim Ra di sav Ran ko vi}, Ra do slav Mi li}, Vla dan Ra do va no vi}, Mi lu tin Bo bi}, Sve to Mir ko vi}, Mi lan Pe tro vi}, @i vo jin Jo va no vi}, Sve to lik Si mi}, Sla vo qub Pa vlo vi} i Du {ko Ob ra do vi}. Op tu `ni ca je po dig nu ta i pro tiv 16 od go vor nih li ca pri vat nih pred u ze }a i rad wi, i to: Vi to mi ra Di mi tri je vi }a, Ra do sla va Sa va ti je vi }a, De ja na @i vo ji no vi }a, Ne na da @i vo ji no vi }a,

Ra do va na Cve ti }a, Go ra na Ma ro je vi }a, Ve re Tri fu no vi}, De ja na Di mi tri je vi }a, La za ra La ke te, Zo ra na Ri sti vo je vi }a, Mi lo ra da Vo ji no vi }a, Dra ga na Iva no vi }a, De ja na @i va no vi }a, De ja na Ra do sa vqe vi }a, Ra do {a Mi lo sa vqe vi }a i Zo ra na Jan ko vi }a. Po tu `i o ~e vim re ~i ma, wi ma se op tu `ni com sta vqa na te ret da su iz najm qi va li ma {i ne od pri vat nih pred u ze }a za ~i jim ra dom ni je po sto ja la po tre ba. To su ~i ni li bez spro vo |e wa po stup ka jav ne na bav ke uslu ga i pla }a wem fak tu ra na ko ji ma je is ka zan uve }an broj ~a so va ra da ma {i na, na {te tu ba se na „Ko lu ba ra”. Ta ko su pri vat nim pred u ze }i ma pri ba vi li imo vin sku ko rist od ukup no oko 938 mi li o na di na ra, od no sno oko 8,4 mi li o na evra. – Na kon po di za wa op tu `ni ce, sud je pro du `io pri tvor okri vqe ni ma Dra ga nu To mi }u, Vla da nu Jo vi ~i }u, Ra di sa vu Ran ko vi }u, Vi to mi ru Di mi tri je vi }u, Ra do sa vu Sa va ti je vi }u, De ja nu @i vo ji no vi }u i Ne na du @i vo ji no vi }u – na po me nuo je Ra di sa vqe vi}. To mi} i jo{ 16 osum wi ~e nih uhap {e ni su po ~et kom ok to bra pro {le go di ne. To kom is tra ge broj osum wi ~e nih po ve }ao se na 28.

NA PRELAZU HORGO[

Osu je }en {verc va zdu {nih pu {a ka i ni {a na Ca ri ni ci su u sa rad wi s gra ni~ nom po li ci jom na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa tri op ti~ ka ni {a na i ~e ti ri va zdu {ne pu {ke. Vo zi lo mar ke ‘’al fa ro meo 156’’, su bo ti~ kih re gi star skih ozna ka, ko jim je upra vqao srp ski dr `a vqa nin iz Su bo ti ce, na {lo se u tra ci pred vi |e noj za put ni ke ko ji ne ma ju ni {ta da pri ja ve ca rin skoj kon tro li, {to su vo za~ i su vo za~ po tvr di -

li. Ca ri nik je pre gle dom vo zi la is pod su vo za ~e vog se di {ta pro na {ao tri op ti~ ka ni {a na, a po tom i osta tak ve {to sa kri ve ne ro be. Is pod zad weg se di {ta pro na |e na su ~e ti ri kun da ka za va zdu {ne pu {ke mar ke B3-3 ka li bra 4,5mm bez se rij skih bro je va, a is pod pred weg le vog bla to bra na, po red mo to ra, ot kri -

ve ne su i ~e ti ri pri pa da ju }e pu {~a ne ce vi. Pro tiv vo za ~a je po kre nut pre kr {aj ni po stu pak pred nad le `nim su dom, dok su pu {ke i ni {a ni pri vre me no za dr `a ni. Na dru gom kra ju Sr bi je, na gra ni~ nom pre la zu Gra di na, ca ri ni ci su, na iz la znoj stra ni tog pre la za, u auto bu su ko ji sa o bra }a na re dov noj li ni ji Am ster dam–So fi ja, ju ~e ot kri li 319 gra ma ta ble ta ek sta zi i gram ko ka i na. Ak ci ja je, ka ko je

sa op {te no iz Upra ve ca ri na, spro ve de na u sa rad wi s po li ci jom, a dro ga je pro na |e na pri li kom de taq ne kon tro le bu gar skog dr à vqa ni na. Dro ga je pro na |e na u ke si ci ~ip sa ko ju je bu gar ski dr à vqa nin dr ào u ru ka ma. Po {to se ra di o kri vi~ nom de lu, put nik i nar ko ti ci su pre da ti u da qu nad le `nost po li ci je. E. D.

Po li ci ja je ju ~e za dr à la pod sum wom da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we, dr à wa i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, hr vat ske dra à vqa ne Raj ka B. (1988) i Mi la na A. (1988) i No vo sa |a ni na Zo ra na V. (1976), ko me se, uz to, pri pi su je i de lo neo vla {}e nog dr à wa oru` ja, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Po kri vi~ noj pri ja vi, Zo ran V. je, uz po sre do va we Raj ka B., dao Mi la nu A. ke su s

oko 900 gra ma biq ne ma te ri je za ko ju se osno va no sum wa da je ma ri hu na, a ko ju je Mi lan tre ba lo da uz nov ~a nu na do ka na du pre ve ze u Hr vat sku. Pa tro la ga je za u ta vi la u Fu to gu i is pod we go vog se di {ta pro na {la ke su s po me nu tom ma som. Ta ko |e, u sta nu ko ji ko ri sti Zo ran V. po li ci ja je pro na {la vi {e me ta ka, kao i ve }u su mu do ma }eg i stra nog nov ca, a pri li kom pri li kom pre tre sa u stan je do {ao No vo sa |a nin Da li bor G. (1979), ko ji se la -

`no pred sta vio, a za kim je bi la ras pi sa na cen tral na po ter ni ca ra di iz dra `va wa ka zne za tvo ra. Pro tiv we ga }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku ko jom se te re ti da je po ~i nio kri vi~ no de lo fal si fi ko va wa is pra ve. Sle di pri vo |e we osum wi ~e nih u ro ku do 48 sa ti kod is tra `nog su di je no vo sad skog Vi {eg su da, sa op {ti la je no vo sad ska po li ci ja. M. V.

BIV[I RADNICI „GENEKSA” U SPORU S DR@AVOM

Pre ko su da do 200 evra po go di ni sta à Pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du ju ~e je odr à no ro ~i {te u spo ru ko ji je po kre nu la gru pa biv {ih rad ni ka sa da pri va ti zo va nih dru {tve nih pred u ze }a „Ge neks ICG“ i „Ge ne ra lek sport “, tra è }i is pla tu 200 evra po go di ni sta à, {to im je, ka ko tvr de, dr à va obe }a la pro gra mom re struk tu ri ra wa na ime so ci jal nih pri na dle `no sti, a na kon pri va ti za ci je, ali to ni je is pu ni la ni ne ko li ko go di na po we nom za vr {et ku. Po sa zna wi ma „Dnev ni ka“, pred ovim su dom ima ukup no 600 pred me ta, u ko ji ma je spo ro ve po kre nu lo iz me |u 1.500 i 2.500 biv {ih „ge nek so va ca“, ne ko li ko sto ti na pri vat nim tu `ba ma pro tiv dr à ve i svo jih ne ka da {wih dru {tve nih pred u ze }a, a ve }i na po osno vu na lo ga za iz vr {e we iz vr {ne is pra ve – pro gra ma za re struk tu ri ra we. Rad ni ci tvr de da im je pra vo na nov ~a ne pri na dle `no sti, ko je sa da sud ski tra è, svo je vre me no „utvr |e no po osno vu usvo je nih pro gra ma za re struk tu ri ra we oba pred u ze }a, ali da im to dr à va do sad ni je is pla ti la„. Na ju ~e odr à nom ro ~i {tu po tu `ba ma jed ne gru pe rad ni ka, wi hov prav ni pu no mo} nik je pred lo ìo da se, ka ko je na veo, shod no pre po ru ci Sa ve ta Evro pe, zbog ujed na ~a va wa prak se kad je re~ o ma sov nim tu `ba ma i ve }em bro ju isto vr snih po stu pa ka iz obla sti pra va rad ni ka, te ra di eko no mi~ ni jeg re {a va wa ta kvih spo ro va, za tra ì da

Vr hov ni ka sa ci o ni sud za u zme ge ne ra lan prav ni stav. Prav ni za stup nik te gru pe rad ni ka tvr di da je i ra ni je na jed nom ro ~i {tu ta ko |e iz neo ta kav pred log, ali da on ni je sti gao do Vr hov nog su da jer su ga od bi la sud ska ve }a pr vo ste pe nog su da ko ja su ta da po stu pa la u ne ko li ko odvo je nih pred me ta broj nih rad ni ka ovih fir mi.

– Ovo je ti pi ~an pri mer da se u po gle du re {e wa ko ja nu di Evro pa i ko ja smo une li u na {e za ko ne – po put ovog da se u slu ~a ju ma sov nih spo ro va ide od mah na Vr hov ni sud da bio on za u zeo ge ne ral ni stav – od no si mo ta ko da od bi ja mo da ih pri me ni mo u prak si kad nam to od go va ra – ka `e pu no mo} nik gru pe rad ni ka advo kat Slo bo dan Sto ja no vi}.

Obra zla ù }i da je to re {e we, na ko jem Evro pa in si sti ra, ve o ma ko ri sno, pu no mo} nik je is ta kao da bi bi lo do bro pri me ni ti ga u ovom kon kret nom slu ~a ju s ob zi rom na ma sov nost. Je dan od biv {ih rad ni ka Sr |an Mi lo {e vi}, ko ji ta ko |e vo di sud ski spor, ka è da je „2007. go di ne, kad su za jed no s Mi ni star stvom eko no mi je pra vqe ni pro gra mi re struk tu ri ra wa obe ju fir mi, ’Ge ne ra lek sport’ i ’Ge neks ICG’, pre ci zi ra no da se nov ~a na na kna da 200 evra po go di ni rad nog sta à is pla ti svim rad ni ci ma od mah po sle pro da je dve imo vin ske ce li ne“. Te imo vin ske ce li ne su, do da je Mi lo {e vi}, „blok 20“, u okvi ru ko jeg je ho tel „In ter kon ti nen tal„ ko ji je pro dat u ju nu 2008. go di ne, te „kom pleks Ko pa o nik“, ko ji je pro dat u ma ju 2009, a u ce loj pri ~i rad ni ci ne ma ju ni ka kav pro blem u re la ci ji s no vim vla sni ci ma ve} s dr à vom i ne ka da {wim „dru {tve nim ru ko vod stvi ma“. Pre ne go {to su rad ni ci pre sa vi li ta bak, à li li su se, na vo di Mi lo {e vi}, broj nim dr àv nim in sti tu ci ja ma. – Od 4.886 ne ka da {wih rad ni ka „Ge ne ra lek spor ta“ i „Ge nek sa ICG“ ko ji su ostva ri li pra vo na na kna du od 200 evra po go di ni sta à, u me |u vre me nu je umr lo 575 – ka è Mi lo {e vi} za „Dnev nik“. Su |e we je od lo è no na neo d re |e no vre me. J. J.

ODLUKOM APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

PROCES U PRI[TINI ZBOG TRGOVINE ORGANIMA

„Zve zdi nim” na vi ja ~i ma sma we na ka zna

Dik Mar ti sve dok u slu ~a ju „Me di kus”

Ape la ci o ni sud u Be o gra du pra vo sna `no je osu dio na po ~e ti ri go di ne i dva me se ca za tvo ra na vi ja ~e „Cr ve ne zve zde” Ve li bo ra Du wi }a i Uro {a Avra mo vi }a zbog na no {e wa te {kih te le snih po vre da An dre ju ô gu ri }u na spla vu „Ka lip so” u apri lu 2008. go di ne, dok je Mar ka Qu bi ~i }a oslo bo dio op tu `bi. Tom pre su dom, ko ja je ju ~e ob ja vqe na na saj tu Ape la ci o nog su da, pre i na ~e na je pr vo ste pe na od lu ka Vi {eg su da u Be o gra du i u po gle du kva li fi ka ci je kri vi~ nog de la i u po gle du vi si ne iz re ~e nih ka zni. Du wi}, ko ji je je dan od vo |a na vi ja ~a „Bel grejd boj sa” i Avra mo vi} bi li su osu |e ni 7. ju na pro {le go di ne po dru gi put osu |e ni na po se dam go di na i dva me se ca za tvo ra zbog kri vi~ nog de la ubi stvo u po ku {a ju, dok je Qu bi ~i} bio osu |en na go di nu i pet me se ci za tvo ra zbog po mo }i u~i ni o cu po sle iz vr {e nog kri vi~ nog de la. Pr vu pre su du, ko jom su bi li osu |e ni na iste ka zne za tvo ra, Ape la ci o ni sud je uki nuo i na lo ìo no vo su |e we, a naj no vi ja od lu ka je pra vo sna `na i ne mo è se vi {e na pa da ti re dov nim prav nim le ko vi ma.

Ape la ci o ni sud sma tra da su Du wi} i Avra mo vi} kri vi jer su 14. apri la 2008. go di ne na spla vu „Ka lip so” s umi {qa jem ali bez na me re da li {e ì vo ta, na pa li ô gu ri }a na nev {i mu po vre du opa snu po ì vot, a jo{ jed nom o{te }e nom na ne li la ku te le snu po vre du. Na taj na ~in, na vo di da qe Apal ci o ni sud, utvr |u je se da oni ni su po ku {a li da ubi ju ô gu ri }a ve} na pro tiv, da su hte li da mu na ne su te {ke te le sne po vre de s di rekt nim umi {qa jem. S ob zi rom da je pr vo ste pe na pre su da pre i na ~e na u po gle du prav ne kva li fi ka ci je de la, Du wi} i Avra mo vi} su osu |e ni na je din stve ne ka zne za tvo ra od po ~e ti ri go di ne i dva me se ca. Sud je u uve re wu da }e se ova ko iz re ~e nim ka zna ma u pot pu no sti ostva ri ti svr ha spe ci jal ne i ge ne ral ne pre ven ci je, op {ta svr ha iz ri ca wa kri vi~ nih sank ci ja i op {ta svr ha ka `wa va wa. [to se ti ~e Qu bi ~i }a, pr vo ste pe na pre su da je pre i na ~e na ima ju }i u vi du da u op tu `ni ci ko ja ni je ra zu mqi va ni su kon kre ti zo va ne rad we za ko je se te re ti, a na {ta je uka zao i po stu pa ju }i za me nik Ape la ci o nog jav nog tu ì o ca, na veo je sud. (Tanjug)

Ko sov ski sud od lu ~io je ju ~e da po zo ve biv {eg {vaj car skog se na to ra Di ka Mar ti ja kao sve do ka u slu ~a ju kli ni ke „Me di kus”, ko ji se za sni va na op tu `ba ma za tr go vi nu or ga ni ma i or ga ni zo va ni kri mi nal. Op {tin ski sud u Pri {ti ni je pri hva tio pred log tu `i o ca Xo na ta na Ra te la iz Eulek sa da se Dik Mar ti po zo ve kao sve dok u „slu ~a ju ’Me di kus’„, pre no si BIRN. Ra tel je to za tra `io 23. mar ta, re kav {i da ima mno go raz lo ga da ve ru je da Mar ti u svom po -

se du ima do ka ze ko ji su bit ni za ovaj slu ~aj. „Slu ~aj ’Me di kus’„ za sni va se na tvrd wa ma da je gru pa qu di do vo di la si ro ma {ne do no re i bo ga te pri ma o ce na kli ni ku „Me di kus” kod Pri {ti ne i da je or ga ni zo va la i iz vo di la va |e we i pre sa |i va we or ga na. Op tu `ni ca na vo di da je na kli ni ci iz ve de no 30 ope ra ci ja ne le gal nih tran splan ta ci ja bu bre ga, na ma mqi va wem qu di iz si ro ma {nih de lo va Is tan bu la, Mo skve, Mol da vi je i Ka zah sta na. (Tanjug)

UHAP[EN NOVOSA\ANIN

Osum wi ~en za kra |u „gol fa” No vo sa |a nin Alek san dar N. (1974) uhap {en je pod sum wom da je ukrao auto mo bil i da je po se do vao vi {e ta ble ta s li ste opoj nih dro ga na kon {to je od ve zao „golf„ s par kin ga u no vo sad skoj Uli ci Ste va na Hlad nog. Okri vqe ni }e bi ti pri ve den na sa slu {a we de `ur nom is tra `nom su di ji Osnov nog su da, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je. M. V.

U ATARU GORWEG BREGA, KOD SENTE

Uhva }e ni u kri vo lo vu Po li ci ja u Sen ti je na ja vi la pod no {e we kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Nan do ra ^. (1963) iz Gor weg Bre ga i Dra go qu ba P. (1962) iz Sen te zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo ne za ko ni -

tog lo va. Wih je pa tro la po li ci je u no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka za te kla u kri vo lo vu u ata ru Gor weg Bre ga kod Sen te, gde su bez do zvo le od stre li li sr nu, srn da }a i ze ca. M. Mr.

crna hronika

dnevnik JU^E U NOVOSADSKOM VI[EM SUDU

Pri tvor od 30 dana i elek tri ~a ru „Kon tra sta” Mi ro slav P. (1962), elektri~ar iz Gospo|inaca, priveden ju~e na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda Mi ro sla vu Alim pi }u, branio se }utawem povodom tragedije u kojoj

Ju~e je i formalno po~eo istra`ni postupak povodom te tragedije, saznajemo u ovom sudu. Kako smo pisali, dan ranije pritvoreni su vlasnik pomenute diskoteke Novosa|anin

Privo|ewe Miroslava P.

Alojz G. (1944) i dvojica zakupaca, Sla vi {a S. (1966) iz Novog Sada i De jan R. ( 1976) iz Beograda, zbog sumwe da su po~inili te{ko delo protiv op{te bezbednosti, a u vezi s izazivawem op{te opasnosti. Tom prilikom okrivqeni Alojz je izneo odbranu, a preostala dvojica okrivqenih, navodno, nisu bila u stawu da to urade. M. V.

KRAGUJEV^ANIN SE TERETI ZA LA@NO PREDSTAVQAWE

Pre va rom do 10.000 evra

Kragujev~aninu Z. C. (57) odre|ena je mera zadr`avawa do 48 sati zbog sumwe da je izvr{io vi{e prevara tako {to je od 2009. do 2012. godine, la`no se predstavqaju}i kao visoki rukovodilac Bezbednosno-informativne agencije, od vi{e gra|ana uzeo novac da bi ih zaposlio u Klini~kom centru „Kragujevac„. Osumwi~eni je, po navodima policije, predstavqaju}i se kao Po pov, od gra|ana tra`io od 3.000 do 7.000 evra, a sumwa se da

je do sada prevario ~etiri osobe, uzev{i od wih oko 10.000 evra. S obzirom na to da postoje indicije o tome da je osumwi~eni na isti na~in prevario ve}i broj gra|ana, Policijska uprava Kragujevac je pozvala o{te}ene da joj se jave. On }e, nakon isteka mere zadr`avawa, biti li{en slobode i uz krivi~nu prijavu sproveden istra`nom sudiji Osnovnog suda, saop{tila je Policijska uprava Kragujevac. (FoNet)

PRITVOREN KIKIN\ANIN

Dva raz boj ni {tva na uli ci

Nemawa Mi ro sa vqev `r tva na sil ni ka iz kom {i lu ka Srpski reprezentativac u streqa{tvu i olimpijac Ne ma wa Mi ro sa vqev je prekju~e u Novom Sadu, izme|u 16 i 17 ~asova, bio `rtva nasiqa kom{ije D. N. Incident se dogodio u dvori{tu zgrade u novosadskoj Fru{kogorskoj ulici izme|u brojeva 41 i 43. Dok je kamerom snimao svoju }erku Miu kako u~i da vozi bicikl, Mirosavqeva je prvo verbalno, a onda i fizi~ki, napao, kako se sumwa, kom{ija, {to je srpski sportista i zabele`io kamerom. Ina~e, porodica Mirosavqev je do 15. februara `ivela u stanu iznad pomenutog kom{ije u broju 41, a onda su se preselili u stan u broju 47 u istoj ulici, a jedan od razloga selidbe je bio upravo pomenuti kom{ija. – Posle psovawa i pretwi, od kojih su se Mia i An dri ja vrlo upla{ili i pobegli, ispred na{eg novog ulaza usledili su i udarci – rekao je za „Dnevnik” Nemawa Mirosavqev. – Sre}om, te udarce deca nisu videla. Iako sam bio u stawu {oka, ipak sam uspeo ceo doga|aj da

snimim i odmah sam pozvao i policiju. Oni su me uputili na Urgentnu hirurgiju Klini~kog centra Vojvodina, gde sam i pregledan. Utvr|eno je da sam zadobio udarce u predelu vrata i abdomena. Stavili su mi kragnu oko vrata, koju moram da nosim

Osumwi~eni napada~

do daqweg. Novi pregled mi je zakazan za 6. april. Na`alost, zbog svega ovoga mi se vratio

Gradona~elnik Novog Sada Igor Pa vli ~i} najo{trije je ju~e osudio napad na Nemawu Mirosavqeva. - Nikome u Novom Sadu ne mo`e biti osuje}eno pravo na slobodno kretawe i miran `ivot, a svako ko se nasilno pona{a i uznemirava druge, za to mora snositi posledice i odgovarati za takve postupke pred zakonom. Zahtevam od policije da protiv lica koje je fizi~ki napalo na{eg proslavqenog sportistu odmah preduzme zakonom propisane mere radi utvr|ivawa odgovornosti - naglasio je Igor Pavli~i}.

ja se nedavno vratila s vrlo uspe{nih priprema u Kuvajtu. – Ba{ tog dana sam uspeo da na treningu upucam odli~an 1.181 krug MK pu{kom i bio sam veoma zadovoqan formom i rezultatom, a sada mi je ovaj incident prekinuo pripreme, i to ba{ pred po~etak takmi~arske sezone MK oru`jem i predolimpijskog turnira koji nas o~ekuje u Londonu od 17. do 29. aprila. Po{to sam ozna~en kao jedan od potencijalnih osvaja~a medaqa na Olimpijskim igrama, mogu da ka`em da mi je ovaj incident, osim {to mi je prekinuo pri-

preme, direktno ugrozio i plasman u Londonu. Zbog toga }u podneti tu`bu protiv kom{ije koji me je napao, a za sve ostale pravne informacije je zadu`en moj advokat Vla di mir Be qan ski – saop{tio je Mirosavqev. Mirosavqev je dodao da je kom{ija D. N. od ranije poznat po terorisawu kom{iluka. - Mnogi qudi javili su se da mi to potvrde i rekli su da }e o tome, ako treba, svedo~iti na sudu. Kom{ije su sada veoma zabrinute, jer se u tom dvori{tu svakog dana igra mnogo dece - rekao je on. Novosadska policija podnela je prekr{ajnu prijavu protiv nasilnika koji je fizi~ki napao reprezentativca Srbije u streqa{tvu. G. M.

NA GRADSKOM GROBQU U NOVOM SADU JU^E SAHRAWENA TAMARA MILADINOVI], @RTVA PO@ARA U „KONTRASTU”

Su za ne mam, ali, Ta {o, ta ta te bi obe }a va... Na Gradskom grobqu u Novom Sadu ju~e je sahrawena Tamara Miladinovi} (25), koja je u no}i izme|u subotu i nedeqe, s jo{ petoro mladi}a i devojaka, stradala u katastrofalnom po`aru u novosadskoj diskoteci „Kontrast„. Skrhani bolom, pored belog kov ~e ga, maj ka De s a, otac Bran ko i brat Ne nad jo{ uvek ne mogu da poveruju da su ostali bez svoje Tamare, koja je osmehom i vedrinom zra~ila ne samo u svom domu ve} i me|u prijateqima i kolegama, koji }e je po tome zauvek pamtiti. Svo ju ogor ~e nost okol no stima pod kojima je stradala Tamara i jo{ petoro mladih qudi, wen otac Branko Miladinovi} nije mogao da suzdr`i ni u trenutku kada se opra{tao od svoje }erke.

predlaè i daje inicijativu, koju }e podràti weni dragi prijateqi s televizije gde je radila, da se mesto nesre}e izravna i da se podigne spomenik svim `rtvama ove tragedije. Da se nikada vi{e na takav na~in ne izgubi nijedan mlad ìvot, da se nijedna porodica vi{e ne zavije u crno. Ambis tuge i bola je neprelazan, suza nemam, ali, Ta{o, tata tebi obe}ava da }e tvoj lik i tvoju inicijativu uvesti u zakon, ma koliko mi snage trebalo za to – rekao je Tamarin otac Branko pred sam ispra}aj svoje stradale }erke.

Od Tamare Miladinovi} ju~e se oprostilo vi{e od hiqadu qudi, me|u kojima i veliki broj wenih kolega iz raznih medija i qudi iz javnog `ivota s kojima je sara|ivala to-

se trudila da bude druga~ija i da slikovitije i vedrije do~ara temu. Hrabro se nosila i snalazila s gostima, bez obzira na to da li pri~a sa sportistima, politi~arima ili qudima s estrade.

Me sto ne sre }e iz rav na ti i po di }i spo me nik svim `r tva ma ove tra ge di je. Da se ni ka da vi {e na ta kav na ~in ne iz gu bi ni je dan mlad `i vot, da se ni jed na po ro di ca vi {e ne za vi je u cr no (Bran ko Mi la di no vi}, Ta ma rin otac)

NOVOPAZARSKA POLICIJA PRESEKLA LANAC KRIJUM^AREWA PREHRAMBENE ROBE

Jo gurt i ba ta ci bez do zvo le

gurta, 45 kilograma pile}ih bataka i 374 kilograma pile}e salame stranog porekla, bez potrebne prate}e dokumentacije, u vrednosti od oko milion dinara. Novopazarska policija je Nikoli V. i Miqanu K. odredila meru zadr`avawa zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo nedozvoqene trgovine. (Tanjug)

stari problem koji imam sa sedmim i osmim pr{qenom, tako da mi se obnovio i bol u ruci. Upravo ova povreda vrata, koja }e zahtevati i odgovaraju}u terapiju, prekinula je pripreme na{eg strelca za Olimpijske igre u Londonu. Naime, reprezentaci-

Nemawa Mirosavqev

De ja nu A. (1992) iz Kikinde pripadnici Policijske uprave u tom gradu odredili su zadr`avawe do 48 sati, zbog osnova sumwe da je u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka, na ulici u Kikindi, po~inio dva razbojni{tva na {tetu dvojice sugra|ana. U saop{tewu policije se navodi da je u kratkom vremenskom razmaku Dejan A. na ulici presreo dvojicu Kikin|ana, vi{e puta ih udario i uz pretwe im uzeo mobilne telefone i mawu koli~inu novca. Istra`ni sudija Osnovnog suda u Kikindi je ju~e nakon saslu{awa Dejanu A. odredio pritvor u trajawu do 30 dana. M. Mr.

Novopazarska policija presekla je ju~e kanal krijum~arewa prehrambene robe iz pravca Kosova i Metohije, u mestu Batwik, i odredili meru zadr`avawa do 48 ~asova Ni ko li V. (20) i Mi qa nu K. (20) iz Ra{ke, saop{teno je iz PU Novi Pazar. U kombi-vozilu novopazarskih registarskih oznaka prona|eno je 21.404 komada mle~nih proizvoda – pudinga i vo}nih jo-

U NOVOM SADU POVRE\EN PROSLAVQENI SRPSKI OLIMPIJAC U STREQA[TVU

Gradona~elnik Pavli~i} osudio napad

je 1. aprila, dva sata posle pono}i, u novosadskom no}nom klubu „Kontrast„ nastradalo {est mladih osoba, nakon ~ega mu je odre|en pritvor do 30 dana. Wemu se pripisuje da je bio saizvr{ilac u te{kom delu protiv op{te sigurnosti. Po navodima novosadske policije, na teret mu se stavqa da je od 2006. do 2012. godine odr`avao elektri~ne instalacije u diskoteci „Kontrast”.

~etvrtak5.april2012.

– Na{a Tamara pita predstavnike zakonodavne i izvr{ne vlasti kako biste se ose}ali da va{e najmilije dete strada ovako? Sigurno biste kopali i rukama i nogama da zadovoqite pravdu i sebe jer dete ne mo`ete vratiti. Tamara

Jecaji Tamarine porodice i prijateqa odzvawali su novosadskim grobqem i jedino {to je nadja~alo tu`ni `amor bio je tambura{ki orkestar koji je uz pesme „Na te mislim” i „Tiho no}i” ispratio Tamaru do ve~ne ku}e.

kom sedmogodi{we uspe{ne karijere. Tamara Miladinovi} je na novosadskoj RTV „Delta„ radila od svoje osamnaeste godine, gde se najvi{e posvetila zabavnoj emisiji „Fokus”, a osim te, weno lice bilo je za{titini znak i emisije „Ekskluziv”, „Ski Jahorina”, serijala „Bawe Srbije” i drugih. Kako ka`u wene kolege s RTV „Delta„, uvek

Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu uskoro je trebalo i da diplomira `urnalistiku, koju je odabrala nakon godine provedene na Pravnom fakultetu. U ime lokalne vlasti posledwi pozdrav mladoj novinarki su uputili gradona~elnik Novog Sada Igor Pa vli ~i} i pred sed nik Grad ske skup{tine Alek san dar Jo va no vi}. N. Perkovi}

SPORT

~etvrtak5.april2012.

PRVA LIGA SRBIJE

FSS TRA@I ZA[TITU OD UEFA

Pa u {al ne i neo sno va ne op tu `be Fud bal ski sa vez Sr bi je na zvao je oce ne i op tu `be ge ne ral nog se kre ta ra FI FPro Tea van Se ge le na ne i sti ni tim i pa u {al nim i na ja vio da }e za tra ì ti za {ti tu od UEFA. „U svim do sa da {a wim iz ve {ta ji ma UEFA, a na osno vu re zul ta ta pra }e wa li ga na na {em kon ti nen tu, Sr bi ja i na {i klu bo vi se nig de ne po mi wu kao me ta po pi ta wu na me {ta wa re zul ta ta”, na vo di se u sa op {te wu FSS. Na ci o nal ni sa vez is ta kao je da se sla è sa glo bal nom oce nom svet skih fud bal skih li de ra da je na me {ta we re zul ta ta je dan od naj ve }ih pro ble ma u ovom spor tu. FSS je sa op {tio da bor bu pro tiv na me {ta wa po dr à va ne sa mo de kla ra tiv no, ve} i ak tiv no. „U tom ci qu, FSS }e ve} da nas za tra ì ti za {ti tu od UEFA. Na rav no, ne jed no stra nu, ve} sa ja snom po ru kom - ili }e broj ne iz ne se ne op tu `be od stra ne Van Se ge le na iz pret hod nog pe ri o da bi ti pot kre pqe ne ma te ri jal nim do ka zi ma ili }e na {im klu bo vi ma, li gi i FSS bi ti uka za na prav na za {ti ta”, na vo di FSS. Sa vez je pod se tio i da na pa de na tu or ga ni za ci ju u Sr bi ji

pred vo di pred sed nik sin di ka ta fud ba le ra „Ne za vi snost” Mir ko Po le di ca, ko ji je od UEFA za tra ìo da se Cr ve noj zve zdi ne iz da li cen ca za u~e {}e u evrop skim tak mi ~e wi ma zbog du go va igra ~i ma. „Kao i obi~ no u ova kvim si tu a ci ja ma, upr kos broj nim jav nim i zva ni~ nim po zi vi ma ko je smo upu }i va li, na na {u adre su ni su sti gle ni ti, iz ja ve ni ti even tu al ni do ka zi. Na kra ju, mi smo od pred stav ni ka lo kal nog tu ì la {tva za tra ì li da po je di ni igra ~i bu du pod vrg nu ti is pi ti va wu, a u ci qu ot kri va wa isti ne”, pod se }a se u sa op {te wu FSS. FSS je do dao i da o sprem no sti ove or ga ni za ci je za bor bu pro tiv ne re gu lar no sti u fud ba lu sve do ~i i ne dav no pot pi san spo ra zum sa mi ni star stvom unu tra {wih po slo va Sr bi je. Ge ne ral ni se kre tar Me |u na rod nog udru è wa fud bal skih pro fe si o na la ca (FI FPro) Teo van Se ge len je re kao da }e u Sr bi ji i Hr vat skoj usko ro usle di ti ve li ka hap {e wa zbog na me {ta wa utak mi ca. On je u in ter vjuu za sajt „in si de wor ldfo ot ball„ is ta kao da se utak mi ce na me {ta ju u ce loj is to~ noj Evro pi i da za to ima po tvr du sa mih igra ~a.

DANAS REVAN[ UTAKMICE ^ETVRTFINALA LIGE EVROPE

[pan ci na pra gu po lu fi na la

U pr vim ~e tvrt fi nal nim utak mi ca ma Li ge Evro pe naj vi {e su pro fi ti ra li {pan ski klu bo vi, Atle ti ko iz Ma dri da i Atle ti ko iz Bil ba oa. Oni su na pra gu po lu fi na la, a wi ma bi mo gla da se pri dru `i i Va len si ja, ko ja je do du {e iz gu bi la od Alk ma ra (1:2), ali ima le pe iz gle da da se na |e u za vr {ni ci dru gog po ran gu evrop skog fud bal skog klup skog ku pa.

- Mo gli smo sve di le me da re {i ti u Alk ma ru, ali ni smo ima li sre }e – tvr di tre ner Va len si je Unai Eme ri. – Si gu ran sam da }e mo br zo na dok na di ti gol za o stat ka iz pr vog me ~a i da }e mo se pla si ra ti u po lu fi na le. Ho lan |a ni ne mi sle ta ko, uve re ni su da mo gu da sa ~u va ju mi ni mal nu pred nost. - Na ma je sve jed no gde se me~ igra, mo `da i bo qe par ti je pru `a mo na go sto va wi ma – tvr di tre ner AZ Alk ma ra Ger tjan Vel bek- Va len si ja ako `e li u po lu fi na le mo ra da na pad ne, {to je na {a {an sa. Atle ti ko iz Bil ba oa je po sle eli mi na ci je Man ~e ster ju naj te da na pra vio jo{ jed no sen za ci o nal no iz ne na |e we, po be dio je [al ke u Gel zen kir he nu sa 4:2. - Ni je jo{ sve go to vo – opre zan je tre ner Mar se lo Bi jel sa. -

[al ke ima sja jan tim, ne moj te za bo ra vi ti da smo dva go la da li u fi ni {u, ka da su svi igra ~i [al kea kre nu li u na pad. O~e ku ju nas pa kle nih 90 mi nu ta. [al ke se ni je pre dao tvr di stre lac dva go la u Gel zen kir he nu Raul Gon za les. - Ni smo bi li sla bi ji od Atle ti ka, ima li smo i vi {e {an si, ali jed no stav no lop ta ni je hte la u mre ù. Ako u pr vih tri de se tak mi nu ta po stig ne mo gol ve ru jem da ima mo {an se za pro laz da qe - sma tra Raul. Ma drid ski Atle ti ko u Ha no ver pu tu je s pred no {}u od jed nog go la (2:1), ali je uve ren da }e se pla si ra ti u po lu fi na le. - Bo qi smo tim od Ha no ve ra – ob ja {wa va vo |a na va le Atle ti ka Fel kao. – Na{ ciq je fi na le. Ha no ver se na da da }e na dok na di ti pred nost jor gan xi ja. - Ima mo od li ~an re zul tat - ka è tre ner Ha no ve ra Mir ko Slom ka.- S ma lo sre }e mo èo do po lu fi na la, igra }e mo str pqi vo po {to je na ma do vo qan i je dan gol. U Har ko vu se sa sta ju Me ta list i Spor ting iz Li sa bo na. - Mo gli smo da po be di mo i u Li sa bo nu – ve li tre ner Me ta li sta Mi ron Mar ke vi~.- Da kle, na {e {an se da se na |e mo u po lu fi na lu su sa svim re al ne. Spor ting ima do bar tim, ali ne i ne po be div. Por tu gal ci su i uo~i pr ve ~e tvrt fi nal ne utak mi ce upo zo ra va li na sna gu Me ta li sta. - Ni smo se pre te ri va li, ra di se za i sta o kva li tet nom sa sta vu – ka è tre ner Spor tin ga Ri ka do Sa Pin to. – No, po na {im sa zna wi ma oni kod ku }e igra ju da le ko sla bi je ne go u go sti ma, pa ra ~u na mo i na taj mo me nat. G. Kova~

Duel Ro{a (Hanover) i Huanfrana (Atletiko) u Madridu Danas VA LEN SI JA: Va len si ja – AZ Alk mar (1:2)(Kar lo vec, ^e {ka) (po ~e tak u 21.05) HA NO VER: Ha no ver - Atle ti ko (1:2) (Kla ten burg, En gle ska) (21.05) HAR KOV: Me ta list - Spor ting – Me ta list (1:2) (Ko lum, [kot ska) (21.05) BIL BAO: Atle tik – [al ke (4:2) (Ri zo li, Ita li jal) (21.05)

dnevnik

c m y

Som bor ci za so li li Sla no bar ci ma Proleter - Radni~ki (S) 0:1 (0:1) NO VI SAD: Sta dion Sla na ba ra, gle da la ca 600, su di ja Sto il ko vi} (Be o grad), stre lac Pa u no vi} u 39. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: B. Kra si}, @i gi} (Pr o le ter), Top ~a gi}, Mr |a nin, Pa ni}, Stan ~e ti} (Rad ni~ ki). PR O LE TER: D. Bo gu no vi} 7, S. Bo gu no vi} 6 (Pe kez -), \u li} 7, B. Kra si} 6, @i gi} 7, De sni ca 7, Ra {i o van 6 (Ra da ko vi} 7), Ob ra do vi} 7 (Ga li} 6), O. Kra si} 6, Se ku li} 7, Zec 7. RAD NI^ KI: @a ku la 8, Top ~a gi} 6, Ve se li no vi} 7, Mr |a nin 8, Ba ni} 8, Pa u no vi} 7 (Ako -), Ze li} 7, Mi ok 6 (Stan ~e ti} -), Vu ji} 7 (Ko ji} -), Avri} 7, Me zei 7. Som bor ci su na Sla noj ba ri pri re di li pr vo ra zred no iz ne na |e we sa vla dav {i fa vo ri zo va ni tim Pr o le te ra. Po ~e tak utak mi ce ni je na go ve {ta vao ovaj epi log, jer je ve} u pr vom mi nu tu Og wen Kra si} pri pre mio ide al nu pri li ku Ze cu, ko ji je sa sa mo ne ko li ko me ta ra lop tu po slao kraj sta ti ve. ^e ti ri mi nu ta ka sni je od li~ ni su di ja Sto il ko vi} je do su dio je da na e ste rac za do ma }i na, a lop tu je na be lu ta~ ku sta vio

Se ku la Ra {i o van. Gol man Rad ni~ kog Sr |an @a ku la uhva tio je `i vu lop tu. Od bra na sta me nog gol ma na da la je kri la sa i gra ~i ma pa je na kon pr o do ra Avri }a na po vrat nu lop tu na tr ~ao Pa u no vi} i po go dio pre~ ku. U 16. mi nu tu Og wen Kra si} bio je u po voq noj pri li ci, ali je opet @a ku la od li~ no in ter ve ni sao. Jed na br za kon tra, na kon gre {ke od bra ne, ko {ta la je igra ~e Pr o le te ra pr o me ne re zul ta ta. Bo jan Kra si} je ukli zao u {e sna e ster cu i obo rio Vu ji }a, a si gu ran sa be - De taq iz su sre ta Pr o le ter–Rad ni~ ki le ta~ ke bio je Pa u no vi}. je upo slio Me ze i ja ko ji je za U na stav ku je tre ner do ma }ih ma lo za ka snio. U ovom me ~u i sve kar te ba cio u na pad, ali pr - sre }a je bi la na stra ni Som bo vo uz bu |e we bi lo je pred go lom ra ca. Pr o jek til \u li }a sa pre De ja na Bo gu no vi }a. Ra {i o van ko 35 me t a r a za v r { io je na je iz gu bio lop tu na po lo vi ni pre~ ki, a u 76. mi nu tu po no vo je te re na, Avri} se stu {tio ka \u li} na me stio pri li ku sa i ka zne nom pr o sto ru, ne se bi~ no gra ~ i m a: Ra d a k o v i} je lop t u

Go le a da u Ka ra |or |e vom par ku Banat - Mladost (L) 4:4 (1:1) ZRE WA NIN: Sta dion u Ka ra |or |e vom par ku, gle da la ca 200, su di ja Mi la no vi} (Pe tro vac na Mla vi), strel ci: Mi lo va no vi} u 31. î go qa u 69. Vu ko vi} u 73. i Mi lo va no vi} u 89. za Ba nat, Gru ji ~i} u 11. i 76. Sto ja no vi} u 58. Avra mo vi} u 69. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: An |el ko vi}, Stan ko vi}, Mi lo va no vi}, Ki{, Mi haj lo vi} (Ba nat), To mi} (Mla dost). Cr ve ni kar to ni: Stan ko vi} (Ba nat), To mi} (Mla dost). BA NAT: Kne è vi} 6, Zo ni} 6, An |el ko vi} 6 (î go qa 7), Sa mar xi} 6 (Mi le ti} 7), Ri sto vi} 7, Ki{ 5 (Sta no je vi} -), Mi lo va no vi} 8, Stan ko vi} 7, Jo van di} 7, Mi haj lo vi} 7, Vu ko vi} 7. MLA DOST: Mi tro vi} 6 (Dri ni} 6), Ru ì ~i} 7, Mi lo {e vi} 7, Spa so je vi} 7, Mi lo sa vqe vi} 6, Va si} 6, Avra mo vi} 7, Sto ja no vi} 7 (Fi li po vi} -), To mi} 6, Je re mi} 6 (Gor di} 6), Gru ji ~i} 8. U fan ta sti~ noj fud bal skoj pred sta vi gle da o ci su mo gli da uì va ju u kva li tet noj igri i ~ak osam po -

stig nu tih go lo va, a naj re al ni ji is hod je re mi, iako su go sti ~e ti ri pu ta vo di li. Lu ~an ci su po ve li u 11. mi nu tu po sle do brog pro do ra Gru ji ~i }a, a do ma }in je iz jed na ~io u 31. mi nu tu po sle kor ne ra Ri sto vi }a ka da je gla vom gol po sti gao Mi lo va no vi}. U na stav ku su sre ta pra va go le a da, u 58. mi nu tu Sto ja no vi} je udar cem sa 25 me ta ra do veo go ste u vo| stvo od 2:1, a naj lep {i po tez na me ~u de lo je mla |a nog re zer vi ste ^i go qe ka da je po sti gao evro gol sa ivi ce ka zne nog pro sto ra za iz jed na ~e we. No vo vo| stvo Mla do sti vi |e no je u 69. mi nu tu ka da je Avra mo vi} sa vla dao po vre |e nog gol ma na Kne `e vi }a. Jo{ jed nom su Zre wa nin ci po sle pre ki da do {li do iz jed na~ wea 3:3, a gol je po sti gao Vu ko vi}. U po sled wih 15 mi nu ta vi |e na su jo{ dva go la, pr vo su u 76. mi nu tu go sti iz kon tra na pa da pre ko Gru ji ~i }a po sti gli po go dak za 4:3, a u 80. mi nu tu Mi lo va no vi} je iz vo le ja po sti gao gol za ne ve ro vat nih 4:4. N. Jowev

Mi trov ~a ni i da qe po ste Srem - ^ukari~ki 0:1 (0:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 100, su di ja: Utje {i no vi} (No vi Sad). Stre lac \u ri} u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi lo sa vqe vi}, Sta men ko vi} (Srem), Pe tro vi}, Tr ni} (^u ka ri~ ki). Cr ve ni kar ton: Sta men ko vi} u 60. mi nu tu (Srem). SREM: Pi vac 7, Mi li} 7, [i nik 6, M. Va si qe vi} 6, Mi lo sa vqe vi} 7, Mi lo {e vi} 6, Ili} 6, Sta men ko vi} 5, Vu~ ko vi} 6 (Kr sto ni je vi}), Mr da ko vi} 7 (Trn ~i}), N. Va si qe vi} 6 (Sta ni}).

^U KA RI^ KI: Ri sti} 7, Pe tro vi} 6, Po po vi} 7, \u ri} 8, Dra gi ~e vi} 7 (Ra do je vi}), Tr ni~ 6, Mi haj lo vi} 6, Gr bi} 7, Ni ko li} 6 (Lam bo vi}), Mi si ni 7, Iva no vi} 6. Mi trov ~a ni su kre nu li agre siv no i stvo ri li ne ko li ko iz gled nih pri li ka pre ko Mr da ko vi} i Mi lo sa vqe vi }a, ali bez re a li za ci je. U na stav ku be li sa Sa ve osta li su bez Sta men ko vi }a ko ji je u 68. mi nu tu za ra dio dru gi `u ti kar ton. To su zna la~ ki is -

Pra ve dan is hod In|ija - Beànija 0:0 IN \I JA: Igra li {te kraj @e le zni~ ke sta ni ce, gle da la ca 600, su di ja: Spa si} (Sur du li ca). @u ti kar to ni: Stan ko vi (In |i ja), Sta nov ~i}, Ma to vi}, Jak {i} i Ni ko li} (Be à ni ja). IN \I JA: Mi li no vi} 7, Mi lu ti no vi} 7, Mi le ki} 7, Ko la rov 7, Ton ~i} 7, To do ro vi} 6 (Stan ko vi} 6), Ko sti} 6, Pe tro vi} 7 (Ste van ~e vi}), Du ba ji} 6, Di mi rov 8, Va si qe vi} 6 (Le ma ji} 7). BE @A NI JA: Pu le ti} 7, Pe tro vi} 6, Sta nov ~i} 6, Ma to vi} 7, Jak {i} 7, Ra du lo vi} 6, Ra di no vi} 7 (Stan ko vi}), Ne deq ko vi} 7, Ni ko li} 6, Bla go je vi} 7 (Sto {i} 6, Ja ko vqe vi}), Do bra {i no vi} 7. Be à ni ja je bi la ube dqi vi ja u pr vom, In |i ja u dru gom po lu vre me nu, pa je po de la bo do va naj pra ved ni ji is hod utak mi ce. Go sti su ve o ma agre siv no otvo ri li su sret, ima li su do sta po voq nu pri li ku u 1. mi nu tu, ali je

Ni ko li} za de li} se kun de za ka snio da lop tu sme sti u mre ù. Me |u tim, do ma }i ni su od mah uz vra ti li kon tra na pa di ma. Du ba ji} i Di mi trov su iz me wa li du pli pas na le voj stra ni, ovaj dru gi {pi com ko pa~ ke sa tri me tra is ko sa sa le ve stra ne po go dio je sa mo spoq ni deo mre è. Go sti su 19. mi nu tu po no vo bi li u pri li ci da ne {to vi {e u~i ne, Bla go je vi} je iz ne na da iz bio pred gol ma na, {u ti rao sa de se tak me ta ra, ali je Mi li no vi} bio na me stu. Ze le no-be li su naj po voq ni ju pri li ku ima li u 23. mi nu tu. Mi lu ti no vi} je de snom stra nom pre {ao ne ko li ko pro tiv ni~ kih igra ~a, vra tio lop tu na ne ko li ko me ta ra, Di mi trov do bro {u ti rao, ali je Pu le ti} opet sa ~u vao mre ù. Na sta vak je pri pao do ma }i ni ma, ima li su vi {e po voq nih pri li ka, ali su mre è mi ro va le do kra ja me ~a. D. Vi}enti}

ko ri sti li go sti i us po sta vi li su te ren sku ini ci ja ti vu, a u 60. mi nu tu Gr bi} je po go dio i pre~ ku. U sa mom fi ni {u utak mi ce, ta~ ni je u 90. mi nu tu, go sti is ko ri sti li ne smo tre nost od bra ne do ma }ih, iz dru gog pla na u {e sna e ster cu naj bo qe se sna {ao Ni ko la \u ri} i do neo ve li ku ra dost br |a ni ma. Ovim po ra zom Mi trov ~a ni su pre u ze li fe wer pr vo li ga {kog ka ra va na, sa ma lim iz gle di ma da iz bo re op sta nak. R. Artukov

Fo to: D. Iva ni}

vra tio gla vom, na wu je na tr ~ao Pe kez ali je po no vo pre~ ka spa si la gol go sti ju. Tra ~ak na de za do ma }e bi la je {an sa u 88. mi nu tu, me |u tim \u ro Zec je iz po voq ne pri li ke lop tu sla bo za hva tio i ona je za vr {i la kraj go la. M. Popovi} Pro le ter - Rad ni~ ki (S) Srem - û ka ri~ ki In |i ja - Be à ni ja Ba nat - Mla dost (L) Slo ga (K) - No vi Sad Mla di rad nik - Ko lu ba ra Rad ni~ ki (N) - Sin |e li} Na pre dak - Te le op tik Mla de no vac - Do wi Srem 1. Rad ni~ ki (N)2214 3 5 2. Do wi Srem 22 11 8 3 3. In |i ja 22 10 5 7 4. Slo ga (K) 22 10 5 7 5. Te le op tik 22 9 7 6 6. No vi Sad 22 9 6 7 7. Pro le ter 22 10 2 10 8. Mla dost (L)22 7 10 5 9. Be à ni ja 22 6 12 4 10. Na pre dak 22 7 9 6 11. Ko lu ba ra 22 9 3 10 12. Ba nat 22 7 8 7 13. Mla de no vac 22 6 8 8 14. M. rad nik 22 6 6 10 15. Rad ni~ ki (S) 22 6 6 10 16. Sin |e li} 22 5 6 11 17. û ka ri~ ki 22 4 6 12 18. Srem 22 3 8 11

0:1 0:1 0:0 4:4 2:1 0:0 2:1 1:0 0:1 30:17 23:10 25:21 22:21 27:13 26:24 20:20 21:18 13:8 17:17 24:28 25:24 25:29 15:22 13:22 23:29 18:35 19:28

45 41 35 35 34 33 32 31 30 30 30 29 26 24 24 21 18 17

U sle de }em ko lu (7/8. apri la) sa sta ju se: No vi Sad - Mla de no vac, Rad ni~ ki (S) - ^u ka ri~ ki, Be `a ni ja - Pro le ter, Ko lu ba ra - In |i ja, Sin |e li} Mla di rad nik, Te le op tik - Rad ni~ ki (N), Mla dost (L) - Na pre dak, Do wi Srem - Ba nat, Slo ga (K) - Srem.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

Ka na rin ci pa li u na stav ku Sloga – Novi Sad 2:1 (0:1) KRA QE VO: Grad ski sta dion, gle da la ca: 300. Su di ja: De jan An |el ko vi} (Kru {e vac). Strel ci: \or |e vi} u 55. i Ma ru {i} u 65. mi nu tu za Slo gu, Tu feg xi} u 21. mi nu tu za No vi Sad @u ti kar to ni: Mla de no vi}, Ra do sa vqe vi}, Dmi tro vi}, Go be qi}, Ma ru {i}, \or |e vi} (Slo ga), Ba la ba no vi}, Tu feg xi} (No vi Sad) Cr ve ni kar ton: Tu feg xi} (No vi Sad) u 60. mi nu tu SLO GA: Na sti} 6,, Mla de no vi} 7, Mi lo va no vi} 7, Mi le ti} 7, Ra do sa vqe vi} 7, Dmi tro vi} 7, Go be qi} 7, (od 84. mi nu ta Vu li} -), Ma ru {i} 8 (od 89. mi nu ta Cmi qa no vi} -), An |el ko vi} 6, Ja ni }i je vi} 7 (od 90. mi nu tua Pan ti} -), \or |e vi} 7. NO VI SAD: Ri sti} 6, \u ki} 6, La za re ski 6, Sko pqak 6, Ja ko vqe vi} 6, Ba la ba no vi} 5, \o ko vi} 6 (od 73. mi nu ta Mi {an 6), Ra ki} 6, Rok sa 5 (od 70. mi nu ta Ba ji} 6), Tu feg xi} 6, Ka le zi} 5 (od 56. mi nu ta Kor do lup 6). Slo ga je ko na~ no sru {i la ja ko du gu

tra di ci ju po ra za u me |u sob nim du e li ma sa no vo sad skim „ka na rin ci ma“. Be li su u ne kom plet nom sa sta vu, od li~ nom igrom po go to vo u dru gom po lu vr me nu za slu `e nu po ra zi li fud ba le re sa De te li na re. Go sti iz od li~ nog kon tra na pa da, pre ko Kra qev ~a ni na u svo jim re do vi ma Tu feg xi }a, do {li u vo| stvo. U dru gih 45 mi nu ta znat no bo qe iz da we pu le na tre ne ra Jo va no vi }a i kao plod ta kve ini ci ja ti ve usle dio je iz jed na ~u ju }i gol. Ma ru {i} je bio za ~et nik ak ci je, Mi lo va no vi} upu tio po vrat nu lop tu,a sa se dam me ta ra \or |e vi} po go dio pod sa mu pre~ ku. Go sti su ne smo tre no {}u Tu feg xi }a u 60. mi nu tu osta li sa de set igra ~a, jer je na pa da~ ka na ri na ca do bio dru gi `u ti kar ton. Sa mo pet mi nu ta ka sni je \or |e vi} je iz nu dio skra }e ni kor ner, Dmi tro vi} od li~ no cen tri rao,a Ma ru {i} gla vom po go dio sa mi ugao Ri sti }a za is po sta vi lo se ko na~ nih 2:1. A. D.

SPORT

c m y

dnevnik

Sve ga bi lo u der bi ju Partizan - Vojvodina 4:1 (0:1) BE O GRAD: Stadion Partizana, gledalaca 10.000, sudija: Gruji} (Ni{). Strelci: Tomi} u 58. Vuki} u 64. (iz penala) i 90. i Volkov u 89. za Partizan, a [kuleti} u 30. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Eduardo (Partizan), a Supi}, Vuli}evi}, Mojsov, Trajkovi} (Vojvodina). Crveni kartoni: Vuli}evi}, Mojsov (Vojvodina). PAR TI ZAN: Stojkovi} 6, Aksentijevi} 7, Volkov 8, Rni} 7, Ivanov 7, Kamara 7, Babovi} 7, Tomi} 7 (Smiqani}), Ili} 6 (Vuki} 8), Eduardo 7, Diara 7.

VOJ VO DI NA: Supi} 7, Vuli~evi} 6, Pavlovi} 6, Apija 6, Mojsov 6, Trajkovi} 6, Stevanovi} 6, Moreira 6 (Mito{evi} 6), Novakovi} 6 (Katai), [kuleti} 7 (Milovi} 6), Oumaru 6. U derbiju 22. kola Jelen superlige fudbaleri Partizana savladali su Vojvodinu sa 4:1 (0:1). Me~ je obeleìo preokret u nastavku, kao i dva crvena kartona za fudbalere gostiju. Me~ je po~eo minutom }utawa za nastradale u novosadskoj dis ko teci „Kon trast”. Obe ekipe na teren su istr~ale u svojim standardnim formacijama 4-1-3-2, 4-3-3. Eduardo je prvi put ovog prole}a vezao dve utak mi ce od star ta. Krenulo je ùstro i ve} u 7. mi nutu zabe leèn pr vi {ut na gol. Iz veo ga je Partizan preko Ili}a, ali je kapiten crno-belih sa 17 metara na dodavawe Eduarda ciqao visoko preko gola. Vojvodina nije do{la da se brani, {to je vr lo br zo i po kazala. U 16. mi nutu imala je veliku {ansu kada je Apija odigrao dubinsku loptu do Stevanovi}a, ovaj je utra~ao u Radost Novosa|ana posle vo|stva

[kuleti} izme|u Ili}a i Volkova

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Vu ki ~e vi}: Ne mo gu da bu dem za do vo qan ar bi tra `om Po zavr{etku utakmice izme|u Partizana i Vojvodine trener Novosa|ana Dejan Vuki~evi} je rekao: - Odigrali smo odli~no prvo poluvreme i neutralisali sve najboqe igra~e Partizana. Takva na{a igra nastavqena je sve do isteka jednog sata utakmice, a onda su usledili penal, potom i dva iskqu~ewa, pa su crno-beli rutinski priveli susret kraju. U zavr{nih pola sata bili smo izfrustrirani i nervozni i moji igra~i jedva su ~ekali da se utakmica zavr{i. Ipak, pokazali smo da se mo`emo nositi sa Partizanom, a kod rezultata 1:0 imali smo sjajnu kontru i priliku da postignemo i drugi gol, ali se Novakovi} aktivirao iz ofsajda. Plan nam je bio da uvedemo

JELEN SUPERLIGA – 22. KOLO KU LA: Haj duk - Rad BE O GRAD: Par ti zan - Voj vo di na JA GO DI NA: Ja go di na - Spar tak ZV BE O GRAD: OFK Be o grad - Ja vor U@I CE: Slo bo da Po int - Sme de re vo NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - BSK LU ^A NI: Me ta lac - Bo rac KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Cr ve na zve zda 1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad ni~ ki 5. Ja go di na 6. Slo bo da 7. Spar tak ZV 8. OFK Be o grad 9. Sme de re vo 10. Rad 11. Haj duk 12. Ja vor 13. BSK 14. Bo rac 15. No vi Pa zar 16. Me ta lac

{esnaesterac i kada je trebalo da prevari Stoj ko vi }a, spe tqao se. Gosti su zapretili i u 29. minutu. Korner koji su izborili nakon {uta [kuleti}a ispostavilo se da je plodotvoran. Isti igra~ se najboqe sna{ao na petercu i smestio loptu u mre`u. Odmah potom Partizan je mogao da izjedna~i. Ili} je glavom najpre pogodio stativu, potom je neko izblokiran, da bi odbijenu loptu kapiten crno-belih na kraju poslao visoko preko gola. U 37. minutu ponovo {ansa za doma}ine. Ili} je odigrao do Eduarda, koji je pogodio samo okvir gola. U 41. minutu Nema-

Beogra|ane u nervozu i bili smo na dobrom putu da to i u~inimo, jer je publika na stadionu ve} po~ela da negoduje. Sada smo osaka}eni pred me~eve koji nam slede i bi}e dosta te{ko psiholo{ki vratiti ekipu. Na na{e pitawe da oceni su|ewe Danila Gruji}a iz Ni{a, Vuki~evi} je kratko rekao: - Ne mogu da budem zadovoqan arbitra`om. Na drugoj strani, Avram Grant, trener Partizana bio je dobro raspolo`en i kratko je ocenio utakmicu: - Imali smo problema u prvom poluvremenu, ali u nastavku je sve do{lo na svoje mesto i osvojili smo va`ne i velike bodove. A. P.

~etvrtak5.april2012.

Fo to: F. Ba ki}

wa Tomi} je iz slobodnog udarca sa dvadesetak metara ga|ao tik iznad gola. Poluvreme je zavr{eno vo|stvom Vojvodine, i pesmom „grobara” svom nekada{wem miqeniku Moreiri. Partizan je nastavak po~eo sa Vuki}em umesto Ili}a. Ubrzo je po~ela ki{a i kao da je najavila izjedna~ewe. U 58. minutu Babovi} je u{ao u {esnaesterac, odigrao desno do Kamare, koji je centrirao, a loptu je na drugoj stativi u mreù smestio Tomi}. U 62. minutu umalo novo vo|stvo Vojvodine. Izveden je korner sa desne strane, a Oumaru na petercu ostao stati~an i prilika je propala. Odmah potom gosti ostaju sa desetoricom igra~a na terenu. Zbog drugog ùtog kartona iskqu~en je Mojsov. Malo potom vo|stvo Partizana. Sviran je penal nad Tomi}em, ~ini se posle prekr{aja Trajkovi}a, a siguran sa bele ta~ke bio je Vuki}. Strasti su uzavrele i ubrzo je pokazan jo{ jedan crveni karton. Zbog prigovora dva puta je poùteo Vuli}evi} i morao je da napusti igru. U 77. minutu dva dobra {uta crveno-belih, ali je Supi} bio siguran i posle poku{aja Eduarda i Vuki}a. Malo potom {ansa za Diaru. Na petercu je {utirao glavom, a Supi} odbranio. Sve je bilo re{eno u 89. minutu. Babovi} je pro{ao po desnoj strani, vratio loptu na penaltik a Volkov bio precizan. Kona~an rezultat postavio je Vuki} na centar{ut Volkova. I. Lazarevi}

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

19 16 10 9 9 9 7 9 8 6 6 6 4 4 3 2

2 3 9 11 7 5 10 2 2 7 5 4 9 6 8 8

1 3 3 2 6 8 5 11 12 9 11 12 9 12 11 12

1:0 (1:0) 4:1 (0:1) 3:0 (2:0) 2:3 (1:2) 2:1 (1:1) 1:1 (1:1) 3:2 (2:0) 0:0 (1:0) 53:9 44:14 35:15 30:19 24:19 27:29 16:19 26:30 18:26 23:22 15:30 17:28 14:27 13:29 13:31 12:33

59 51 39 38 34 32 31 29 26 25 23 22 21 18 17 14

U sle de }em ko lu (7/8. apri la) sa sta ju se: NO VI SAD: Voj vo di na - Rad, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Par ti zan, IVA WI CA: Ja vor - Ja go di na, SME DE RE VO: Sme de re vo - OFK Be o grad, BE O GRAD: BSK - Slo bo da Po int, ^A ^AK: Bo rac - No vi Pa zar, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Me ta lac, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Haj duk.

Pro le} ni pr ve nac Hajduk - Rad 1:0 ( 1:0) KU LA: Stadion Hajduka, gledalaca 1.500. Sudija: Jovaneti} ( Uìce). Strelac: Haxibuli} u 11. minutu (iz penala). @uti kartoni: Paunovi} i ôvilo ( Hajduk), Panti}, Stanojevi} i Andri} ( Rad). Crveni karton : Panti} u 86. minutu - drugi ùti karton(Rad). HAJ DUK: Peri} 7, Pauqevi} 7, Mujdragi} 7, Vasiqevi} 6, Cvetkovi} 6, ( od 56. Fejsa 7), Maksimovi} 8, ôvilo 7, Novkovi} 7, Bubalo 6, Haxibuli} 7, ( od 75. Veselinovi} -), Paunovi} 6, ( od 55. Golo~evac 6). RAD: Danilovi} 7, Panti} 6, Vitas 6, Perovi} 6, âu{i} 6, ( \ur|evi} -), Luka 6 ( Mrkela -), Raspopovi} 6, Mitrovi} 7, Stanojevi} 6 ( Andri} 6), Malba{i} 7 i Lekovi} 7. U veoma te{kom i za Kuqane dramati~no zna~ajnom susretu

}ih. Potom u 20. minutu u izglednoj prilici bio je Luka, u{ao je pred gol Hajduka, ali je mladi golman Peri} padom u noge sa~uvao svoju mre`u. U 26. minutu, nakon odli~no izvedenog slobodnog udarca Maksimovi}a, ^ovilo glavom {utira sa desetak metara pravo u Danilovi}a. Najboqu priliku da u prvom poluvremenu uve}aju vo|stvo Kuqani su propustili u 40. minutu kada je Haxibuli} odli~no uputio loptu, {toper Vitas je kratko vratio ka svom golmanu, no loptu preseca Paunovi}, kre}e sam ka golu Rada, ali u poku{aju da predribla golmana okliznuo se i prilika je propala, pa se na odmor oti{lo sa 1:0. U drugom poluvremenu gosti su ofanzivnom igrom poku{avali da do|u do izjedna~ewa, a doma}in da iz kontri osigura po-

Zve zda sta la u Kra gu jev cu Radni~ki - Crvena zvezda 0:0 KRA GU JE VAC: Stadion „îka Da~a”, gledalaca 13.000, sudija Vujovi} (Novi Sad). @uti kartoni: Nedovi}, Lepovi} (Radni~ki 1923), Mijajilovi}, Mladenovi}, Maksimovi}, To{i} (Crvena zvezda). RAD NI^ KI 1923: ân~arevi} 7, Pavlovi} 6, Tintor 7, Kosori} 6, Nenadi} 6, Obrovac 6 (Lepovi} -), Nedovi} 6, Kosti} 6 (Simi} -), I. Petrovi} 6, Milo{kovi} 6, Spalevi} 6 (@ivadinovi} -). CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 6, Ve{ovi} 7, To{i} 7, Maksimovi} 6, Mladenovi} 6, Mijajilovi} 7, Evandro 6, Kadu 6 (Dimitrijevi} -), Lazovi} 7, Milunovi} 6 (Kasalica -), Borha 6 (Miri} -). Istinski praznik fudbala u srcu [umadije. Jedan od derbija kola privukao je veliku pa`wu publike. Na stadionu „îka Da~a” okupilo se gotovo 13.000 gledalaca koji su napravili impresivan ambijent. Ipak, fudbaleri Radni~kog i Crvene zvezde ostali su im du`ni, jer sem zavidne borbenosti malo toga od fudbalskog ume}a su pokazali. Hrabri doma}in èstoko se borio i obezbedio vredan remi, sa~uvao je Radni~ki i tradiciju da ve} pune tri godine ne zna za poraz na svom terenu. Na

drugoj strani prekinut je crvenobeli pobedni~ki niz od {est me~eva. Prazno, veoma siroma{no prvo poluvreme proteklo je u nekakvom takti~kom nadmudrivawu na sredini terena. Bilo je mnogo gre{aka, nepovezanih akcija, istina dosta tr~awa i o{trih duela. Imali su gosti blagu inicijativu, ali ne i konkretne prilike za gol. Doma}in je previ{e energije potro{io za defanzivu, tako da su organizovali tek dve-tri polukontre. U drugom delu susreta ki{a kao da je probudila aktere. Zvezda je poja~ala ritam, Radni~ki se uporno i disciplinovano branio. Evandro i Kadu ovoga puta nisu bili na visini zadatka. Jedinu izgledniju {ansu gosti su stvorili u 76. minutu. Posle kornera koji je izveo Lazovi} na drugoj stativi bio je usamqen Du{ko To{i}, ali je slabo {utirao glavom. Zapretio je i Mijajilovi} u 84. minutu, ali je wegov {ut sa oko 20 metara zaustavio golman ^an~arevi}. Nisu crveno-beli prona{li put do gola zaista borbenih Kragujev~ana, pa na kraju remi je potpuno pravedan ishod ovog borbenog i ne previ{e kvalitetnog duela. Z. Rangelov

Napada~ Kuqana Milan Bubalo

Hajduk je uspeo da pobedi veoma dobru ekipu Rada i ujedno zabeleì prole}ni prvenac. Tvorac pobede bio je igra~ oko kojeg se u posledwe vreme diè velika pra{ina, kapitena Kuqana Branko Pauqevi}. Potezom koji je napravio u 11. minutu pokazao je za{to je traèn. Prihvatio je loptu uz aut liniju i onda ve{tim varkama prevario dvojicu igra~a Rada, u{ao u {esnaesterac, gde ga ru{i Vitas a autoritativni sudija Jovaneti} pokazuje na belu ta~ku. Siguran izvo|a~ najstroè kazne bio je Haxibuli}, koji je golmana Rada Danilovi}a poslao u levu, a loptu u desnu stranu gola gostiju - 1:0. Ovaj gol doma}ina prenuo je ekipu Rada i ve} u 12. minutu na odli~an centar{ut za malo je zakasnio Malba{i} da sa 7-8 metara ozbiqnije ugrozi gol doma-

bedu. I bliì ostvarewu ciqa bili su igra~i Hajduka koji su imali nekoliko izglednih prilika. Tako je u 46. minutu Maksimovi} {utirao sa oko 20 metara, a Danilovi} bio siguran. U 68. minutu Maksimovi} je sjajno izveo slobodan udarac sa oko 20 metara, odli~no je {utirao u golmanov bliì ugao a Danilovi} uz pomo} pre~ke spa{ava svoju mreù. Maksimovi} je i u 87. minutu nakon nabacivawa Novkovi}a odli~no glavom {utirao sa 7-8 metara, ali je lopta prohujala za koji santimetar preko pre~ke. Jedinu pravu priliku za izjedna~ewe ekipa Rada je imala u 81. minutu kada je, nakon centar{uta Mrkele, Perovi} sa desetak metara po sredini gola loptu u padu zahvatio, ali je Peri} bio siguran, te su vredna tri boda ostala u Kuli. \. Bojani}

S PORT

~etvrtak5.april2012.

dnevnik

POD RU^ NA LI GA SU BO TI CA

MFL KI KIN DA–NO VI BE ^EJ

Tan da ri tro stru ki stre lac Ti sa - Pre po rod 4:1 (3:0) ADOR JAN: Igrali{te Tise, gledalaca 200. Sudija: Simovi} (Lov}enac). Strelci: Ma~ai u 19, Tandari u 42. (iz jedanaesterca), 45. i 58. za Tisu, a Jawatovi} u 86. minutu za Preporod. @uti kartoni: ma~ai 8Tisa), U. Kova~ i Vukovi} (Preporod). TI SA: Bo{wak 7, Balint 7, Bagi 7, Ma~ai 8, Tandari 9, Kavi 7, ^. Z. Bor{o{ 7 (Ujheqi 7), Dvora~ko 7, Kne`evi} 8, Kara~owi 7 (Kermeci 7), Rafai 7. PRE PO ROD: U. Kova~ 5, Grbi} 7, Vukovi} 6, Jawatovi} 6, M. Kova~ 6, Maksimovi} 6 (Daki} 6), B. Popovi} 6, Lazinica 7 (Terzija -), Kopawa 6 (Brati} 6), G. Popovi} 7, Grubor 6.

@olt Tandari (Tisa)

Doma}ini su iako u oslabqenom sastavu uspeli da deklasiraju goste iz Novog @ednika, na koje je {okantno delovao pogodak koji je u 19.minutu sa polovine terena postigao Ma~ai, kada je potpomognuta vetrom pre-

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA - IS TOK

KU [TIQ: Ka ra{ - Vi no gra dar (Gu du ri ca) 1:1, HAJ DU ^I CA: Haj du ~i ca - Haj duk ([u {a ra) 1:0, POT PO RAW: Pot po raw - Bo rac (Vra ~ev Gaj) 1:2, JA SE NO VO: Ka ra{ - Cr ve na zve zda (Pa vli{) 1:3, DU PQA JA: Ba nat - Ra tar (Kru {~i ca) 1:1, VE LI KO SRE DI [TE: Bo rac - Do bri ca 0:1, ALI BU NAR: Bu du} nost - [e vac (Ku si}) 5:0, slo bod ni su bi li Je din stvo iz Vlaj kov ca i Du nav iz Ba nat ske Pa lan ke.

1. Do bri ca 2. Je din stvo 3. C. zve zda 4. Bu du} nost 5. Haj du ~i ca 6. Ra tar 7. Ka ra{(K) 8. Ka ra{(J) 9. Bo rac(VS) 10. Bo rac(VG) 11. Haj duk 12. Du nav 13. Vi no gra dar 14. [e vac 15. Pot po raw 16. Ba nat

18 17 18 17 18 18 17 18 17 18 18 17 18 17 18 18

13 13 9 9 7 7 7 7 6 7 6 6 5 4 5 2

3 2 5 2 6 4 4 3 5 2 4 3 4 5 2 2

2 2 4 6 5 7 6 8 6 9 8 8 9 8 11 14

44:12 37:14 59;26 43:28 25:20 30:24 26:25 33:42 30:24 33:36 32:36 32:41 38:43 12:28 26:43 19:69

42 41 32 29 27 25 25 24 23 23 22 21 19 17 17 8

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA - ZA PAD

PAN ^E VO: @e le zni ~ar - Bo rac (Plo ~i ca) 7:1, SKO RE NO VAC: Pla vi Du nav - Pro le ter (Mra mo rak) 2:0, SA MO[: Po be da - Je din stvo Ste vi} (Ka ~a re vo) 1:1, VOJ LO VI CA: Mla dost - Omla di nac (De li bla to) 1:0, CRE PA JA: Voj vo di na - BSK (Ba va ni {te) 4:0, UZDIN: Uni rea - Stre la (Iva no vo) 4:2, DO LO VO: Do lo vo Glo gow 0:3, slo bod na je bi la Bu du} nost iz Ba nat skog Bre stov ca. 1. Bu du} nost 16 2. @e le zni ~ar 17 3. Voj vo di na 17 4. Mla dost 17 5. Omla di nac 17 6. Jed. S. 17 7. P. Du nav 17 8. Uni rea 17 9. Glo gow 16 10. Bo rac 17 11. BSK(-1) 17 12. Do lo vo 16 13. Stre la 17 14. Pro le ter 17 15. Po be da 17

14 12 11 10 9 7 8 7 7 6 4 3 3 3 2

1 1 3 5 3 7 2 3 2 0 2 3 3 2 3

1 4 3 2 5 3 7 7 7 11 11 10 11 12 12

48:8 53:19 49:13 35:13 36:25 57:25 23:28 38:32 38:36 20:49 26:48 22:44 16:47 22:52 17:67

43 37 36 35 30 28 26 24 23 18 13 12 12 11 9

FI NA LE KU PA NA TE RI TO RI JI FSG NO VI SAD

Ru men ~a ni ugo {}u ju Zve zdu

U finalu kupa na teritoriji Fudbalskog saveza grada Novog Sada danas }e u Rumenci snage odmeriti Jedinstvo i Crvena zvezda iz Novog Sada. Me~ po~iwe u 16 sati.

varila protivni~kog golmana U. Kova~a. U 42.minutu dosu|en je penal za Tisu koji skrivio golman gostiju, a u gol ga pretvorio Tandari, koji je u fini{u prvog dela posle prodora po desnoj strani sa ivice {esnaesterca efektno pogodio suprotne ra{qe. Odli~nu igru najboqi pojedinac na terenu Tandari je krunisao jo{ jednim pogotkom. M. Mi tro vi}

Pro le ter - ân ta vir 5:3 (3:1) WE GO [E VO: Stadion Proletera, gledalaca 200, sudija Kabaji (Subotica), strelci: Gu{i} u 25. Panovi} u 35. Grgi} u 38. i 77. Stani} u 52. za Proleter, Jokanovi} u 4. (autogol), Majoro{ u 62. i Kelemen u 65. minutu za ântavir. PRO LE TER: \or|evi} 8, Jokanovi} 7 (]ulibrk 8), Radi} 8, Despotovi} 8, Panovi} 7, êh 7, Davidovi} 7 (\isalov 7), Gu{i} 8, Stani} 8, Perovi} 8, Grgi} 9 (Medakovi} 7). ÂN TA VIR: Malba{i} 6, Udvardi 6, Laslov 7, Sabo 6 (Mikita 7), Me}erik 6, S. Kelemen 7, \ur~ik 7, Papdi 7 (Majoro{ 8), Kozma 7, Ke~enovi} 7, T. Kelemen 8. Prava prvenstvna utakmica sa dosta obrta i raspoloènim strelcima. Doma}i igra~i su posle autogola Jokanovi}a u 4. minutu preokrenuli rezultat na 4:1, da bi se gosti trgli i smawili na 4:3. Tada je na scenu stupio najboqi igra~ doma}ina Grgi} i lucidnim golom doneo pobedu svom timu. S. St.

Vi no gra dar - Kri va ja 1:0 (0:0) HAJ DU KO VO: Stadion Vinogradara, gledalaca 200, sudija

Maletin (Novi Kne`evac), strelac: Stipan~evi} u 77. minutu. VI N O G RA D AR: Dra go sa vqevi} 7, Salma 6 (Z. Ha{ko 6), Bereg 6 (Vukov 6), Radi} 7, Peji} 7, Nagel 7, Engi 7, Stipanovi} 8, Kmec 7, Guqa{ 7, Na| 7 (Vesni} 7). KRI VA JA: Bawanin 7, Zagorac 7, Milo{evi} 6, Dikli} 7, Majki} 6, Pe{ut 7 (Lon~ar 7), Plav{i} 7, Pani} 7, Vujaklija 7, Borenovi} 7 (Jablan 6), Raji} 7. Doma}i su do{li do pobede tek u 77. minutu preko rasplo`enog Stipan~evi}a. Gosti su imali vi{e od igre i vi{e {ansi, ali strelci ovoga puta su zatajali, pa je to doma}in iskoristio i do{ao je do pobede. S. St.

Po ti sje - ô ka 0:4 (0:2) KA WI @A: Stadion Potisja, gledalaca 150. Sudija: M. Cvetkovi} (Bajmok). Strelci: Davidov u 11. i 73, Nikolin u 40. i Igwatov u 52. minutu. @uti kartoni: Bjelica, Terzin, Veselinov, Bili}, Sabo (Potisje) i @oldo{ (ôka). PO TI SJE: Bohata 5, Sabo 5, Terzin 5, veselinov 6, Bili} 6, Apro 5, Papdan~o 6, Savi} 5 (Balgo -), Bjelica 5 (Tesli} 5), Husta 5 (Buza 5), Niki~i} 5. Ô KA: Toma{ev 8, \ere 7, @ivkovi} 7, Savi} 7, Sarapa 7, Nikolin 8 ( Popov -), Bauk 8 (Bulaji} -), @oldo{ 7, Davidov 8, Roganovi} 7, Igwatov 7 (Mu~i -). Posle dve prole}ne pobede Kawiàni su pretrpeli debakl u potiskom debriju protiv ôke. Gosti su u vo|stvo do{li posle kornera koji je izveo Nikola Bauk, a loptu

Vi no gra dar - Kri va ja 1:0, Ti sa - Pre po rod 4:1, Pa no ni ja - Su bo ti ca 3:0, Ja dran - We go{ 2:1, Ba~ ka - Baj {a 3:1, Po ti sje - ^o ka 0:4, Pro le ter ^an ta vir 5:3, Ta van kut - Slo bo da 6:0.

1. Pro le ter 18 2. Kri va ja 18 3. Pre po rod 18 4. Wew go{ 18 5. Ti sa 18 6. Ba~ ka 18 7. Pa no ni ja 18 8. Vi no gra dar 18 9. Baj {a 18 10. ^o ka 18 11. Ta van kut 18 12. Ja dran 18 13. Po ti sje 18 14. ^an ta vir 18 15. Su bo ti ca 18 16. Slo bo da 18

12 11 11 10 9 9 2 7 7 8 7 5 5 5 3 3

2 4 4 3 2 5 3 5 4 5 4 5 3 6 6 5 5 6 2 8 2 9 2 14 2 11 1 12 2 13 2 13

43:23 35:17 41:25 33:27 31:22 33:26 30:19 24:23 26:22 20:35 20:22 24:35 23:44 25:29 20:42 17:51

38 37 35 33 31 31 30 27 26 26 23 17 17 16 11 11

glavom u mre`u sproveo Aleksandar Davidov. U 40.minutu @eqko Nikolin iz slobodnog udarca skoro sa aut linije poga|a suprotni ugao. ^okani su boqu igru prikazali i u drugom delu utakmice, pa je tre}i pogodak u 52. minutu postigao Sini{a Igwatov, a ta~ku na ubedqivu pobedu stavio je Davidov. M. Mr.

GRAD SKA LI GA SU BO TI CE \ur|in - Poqoprivrednik 0:3, Hajduk - Elektrovojvodina 1:0, Zrinski 1932. - Lokomotiva 2:2, Mala Bosna - Bratstvo 1:1, Solid - Udarnik 0:2, Du{an Silni - @ednik 1:2. 1. @ednik 30, 2. Lokomotiva 25, 3. Hajduk 24, 4. Udarnik 22, 5. Elektrovojvodina 22, 6. Solid 17, 7. M. Bosna 15, 8. \ur|in 13, 9. D. Silni 12, 10. Zrinski 12, 11. Bratstvo 10, 12. Poqoprivrednik 7.

Lu ka vi Ju go vi} Mla dost - Bo rac 1:0 (1:0) ì} u 82. minutu. @uti kartoni: Star~evi} (Napredak), S. Maleti}, Dragi~evi} (Sloga). NA PRE DAK: Kneèvi} 8, S. Vi{wi} 7 (Trkuqa ), R. Devrwa 7 (Buza{), Miqkovi} 7, Sekuli} 7, Vu~eti} 7, Lazi} 7, Star~evi} 8 (Biti}i), Boì} 8, Beukovi} 7, Damjanovi} 7. SLO GA: Ma~ak 7 (Balog), Kuzmanovi} 6, Popovi} 7, M. Maleti} 7, S. Maleti} 7, Baki} 6, Radivojevi} 6 (Stanoj~ev), Dragi~evi} 6 (Krsti}), Ili} 6, Beànovi} 6, Lu{is 6. Uz bu dqi va i di na mi~ na utakmica.Odbijenu loptu Boì} je prihvatio na 16 metara i manirom iskusnog strelca preciznim {utem poslao u neza{ti}eni deo mreè. M. La zi}

Po let - Kru {e dol 1:0 (1:0)

PU TIN CI: Stadion PSK Putinaca, gledalaca 100, sudija Stoj ko vi} (Do brin ci). Strelci: Gligori} u 9. i 72. za PSK Putince, Vasiqevi} u 9. i Danijel Qubi{i} u 15. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: Miqkovi}, Stankovi} (PSK Putinci). PSK PU TIN CI: Stanisavqevi} 8, Mitrovi} 8, B. Graovac 8, M. Graovac 6 (Stankovi} 7), Alimpi} 7, [akoti} 6 (^a ~a ri} 7), Gli go ri} 9, Miqkovi} 6 (Vukoti} 7), Mihajlovi} 8, Mudri} 8, Simonovi} 8. JE DIN STVO: Qubinkovi} 7, Danijel Qubi{i} 8, Jovi} 8, Grbi} 7, Dejan Qubi{i} 8, Cviji} 7, Sabo 7 (Basara 7), Rako{ 8, Plav{i} 7 (Ilki} 7), Sudar 7, Vasiqevi} 8 (Stevi} ). Prava prvenstvena utakmica. Kvalitet igre prevazi{ao je ovaj rang takmi~ewa. Kona~an rezultat realan. T. Sta ni {i}

NI KIN CI: Igrali{te Poleta, gledalaca 70, sudija Svetlana Bili} (Ruma). Strelac: Petrovi} u 20. minutu. @uti kartoni: Stevanovi} (Polet), Zeki} (Kru{edol). PO LET: Milenkovi} 8, Petrovi} 8, Nonkovi} 8, Stojkovi} 7, Liki} 8, Mileti} 8, P. Jovi} 7, M. Jovi} 8 (Lozan~i} 7), Jovanovi} 8, Cvijanovi} 7, Stevanovi} 7. KRU [E DOL: Pardovicki 8, Zeki} 7, Radulovi} 7, Solar 7, Krasni}i 7 (Rado{evi} 6), \oki} 7, Vukojevi} 6, @ivi} 6 (Kosti} 6), Kosijer 7, Lisovac 7, Baji} 7 (Qepoja 7). Z. Kolyi}

Na pre dak - Slo ga (V) 1:0 (0:0) @AR K O V AC: Igrali {te Napretka, gledalaca 100, sudija Lazi} (Ruma). Strelac: Bo-

PSK Pu tin ci - Je din stvo (R) 2:2 (1:2)

NI K IN C I: Po l et-Kru { e dol 1:0, MA L I RA D IN C I: Fru {ko go rac-OFK Kra qev ci 0:0, @AR KO VAC: Na pre dakSlo ga (V) 1:0, PU TIN CI: PSK Pu t in c i-Je d in s tvo (R) 2:2, BU \A NOV CI: Mla dost-Bo rac (K) 1:0.Fru {ka go ra iz Ru me je bi la slo bod na. 1. Je din. (R) 12 2. Na pre dak 11 3. Mla dost (B)12 4. Fru {ko g. 12 5. Bo rac (K) 12 6. PSK Pu tin . 12 7. Slo ga (V) 12 8. Kru {e dol 12 9. Po let 12 10. Kra qev ci 12 11. Fru {ka g. 11

Bo rac - Po let 2:9 (0:5) I\O[: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija: Vaskovi} (Novi Be~ej). Strelci: Dudej u 64. i 66. (iz penala) za Borac, a \ori} u 4. D. Tubin u 18. i 65. Cari} u 28. Spahi} u 33. i 38. Zori} u 61. Ke~a u 67. i Majstorovi} u 72. minutu za Polet. @uti kartoni: Pavlovi} (Borac), a Ke~a i Zrili} (Polet). BO RAC: Kara~owi, Radin, D. Dragan, Pa{trovi}, Pavlovi}, Mili}ev, [ugi} (Pilipovi}), ^eleketi}, Dudej, Markov (M. Dragan), Komenda. PO LET: Zrili}, Mutavxi} (D. Zori}), S. Tubin, Rodi}, Mudrini}, ^udanov, Cari}, D. Tubin, \ori}, Ke~a (Majstorovi}), Spahi} (S. Zori}). Prava revija golova u I|o{u. Ekipa Poleta koju sa klupe predvodi novi trener Slobodan Mitrovi} povela je ve} u 4. minutu pogotkom \ori}a, a seriju od devet golova zavr{io Majstorovi}. M. S.

@AK - Voj vo di na 0:0 KI KIN DA: Stadion Va{ari{te, gledalaca 100, sudija: Skuban (Kikinda). @uti kartoni: Fu~ak (@AK), a M. Gavri} i Selakovi} (Vojvodina). @AK: An|eli} 7, Horvat 6, Blanu{a 7, Sabo 6, Tanackov 7, Adamov 6, Fu~ak 6 (Kneèvi}), Ninkovi} 6 (Proli} 6), Jonov 6 (Draganov 6), Stankovi} 6, Vujin 6. VOJ VO DI NA: Gruji} 7, Selakovi} 6, Qubinkovi} 6, Kneèv 6, M. Gavri} 7, [o{i} 6, Popov 6, Jakovqev 6, Kiurski 6, Bani} 6, V. Gavri} 6 (Zavi{in). Bio je to slab me~, vi{e se igralo na sredini terena, gotovo da nije bilo prilika sve do fini{a susreta, kada su gosti iz Ba{aida zapretili, ali mreè su ostale prazne. M. S.

Je din stvo - De li ja 2:1 (2:0)

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (PR VI RAZ RED)

BU \A NOV CI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija Kramar (Ruma). Strelac: Jugovi} u 12. minutu. @uti kartoni: Krivo{i}, Slep~evi} (Mladost), Vujaklija, V. Mati} (Borac). Crveni karton: Simi} (Mladost). MLA DOST: Slep~evi} 7, Mari} 6 (Veji} 7), Krivo{i} 6, Kukoq 6, Dudukovi} 7, Simi} 6, Obradov 7 (S. Boì~kovi} 6), M. Boì~kovi} 7, Jugovi} 8, Stojanovi} 8, Aleksi} 7. BO RAC: Milan Vasi} 6 (R. Mati}), Milo{ Vasi} 6, Ranki} 6, Jakovqevi} 6, Vujaklija 6, Milenkovi} 6, Stojanovi} 7, M. Mati} 6, V. Mati} 7, Pjevac 7 ([ok~ani} 6). Lukavi Jugovi}, prvu {ansu doma}ina, iskoristio je na najboqi na~in. Lepim {utem sa osam metara poslao je loptu u mreù. P. Qu bin ko vi}

Sil ni Na kov ~a ni

9 8 7 5 5 4 3 4 2 2 2

3 2 1 4 3 4 5 0 4 2 0

0 1 4 3 4 4 4 8 6 8 9

21:7 24:6 22:13 12:8 18:18 15:13 13:13 9:14 12:27 14:29 10:23

30 26 22 19 18 16 14 12 10 8 6

Fru {ko go rac - OFK Kra qev ci 0:0 MA LI RA DIN CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Graovac (Ruma). @u ti kar to ni: Cur ko vi}, Poznan (Fru{kogorac), Jo va no vi}, Ku ri xa, Stri ~e vi}, Lon~ar (OFK Kraqevci). FRU [KO GO RAC: M. Jovano vi}, Po znan, Cur ko vi}, Stojakovi}, Obrenovi}, Stojkovi}, Pavlovi} (Vein), Stepanovi} (Baji}), @. Jovanovi}, Pavi} (Radvaw), Miokovi}. OFK KRA QEV CI: Ba{i}, Dra gu ti no vi}, Stri ~e vi}, Nenadi}, Jovanovi}, Viloti} (Ku ri xa), Vuk ma no vi}, G. ^vor kov (Lon ~ar), Tu tu{ (Balind), Gaji}, Z. ^vorkov. U lepoj i zanimqivoj igri obe ekipe, nedostajali su samo golovi. Su|ewe dobro. R. Mi o ko vi}

BO ^AR: Stadion Jedinstva, gledalaca oko 100, sudija: @ivkovi} (Kikinda). Strelci: Ko{ni~ar u 7. i Luki} u 37. za Jedinstvo, a Ivanovi} u 72. minutu za Deliju. @uti kartoni: Male{, Luki}, Jankov (Jedinstvo), a Popov (Delija).

I\O[: Bo rac - Po let (Na ko vo) 2:9, KI KIN DA: @AK Voj vo di na (Ba {aid) 0:0, BA [AID: Na pre dak (Ba nat ska To po la) - 2. ok to bar (Ku ma ne) 0:3, BO ^AR: Je din stvo - De li ja (Mo krin) 2:1.

1. Je din stvo 2. Po let 3. Bo rac 4. @AK 5. Voj vo di na 6. Na pre dak 7. 2. ok to bar 8. De li ja

11 11 11 11 11 11 11 11

1 10 5 2 2 2 2 1

0 0 2 4 4 4 1 3

0 1 4 5 5 5 8 7

40:4 42:12 25:34 12:12 9:18 13:33 7:28 11:8

33 30 17 10 10 10 7 6

JE DIN STVO: Milo{ev, Mirkov, Do{en, Penavski, Adamovi}, Pilipovi}, Vuji}, Luki}, Male{ (Rotkov), He|e{i, Ko{ni~ar (Jankov). DE LI JA: Petkovi}, Kri~kovi}, Srbqin, Bo{wakov, De. Miladinov (Joli}), Simi}, Da. Miladinov, Stojin (Goli}), Popov (Tot), Ivanovi}, Tolma~. Doma}in je postigao prvi pogodak ve} na samom po~etku susreta, a u 37. minutu bilo 2:0. U drugom delu gosti su igrali ne{to boqe, stvorili nekoliko prilika iz kojih je Ivanovi} samo uspeo da smawi rezultat. M. S.

Na pre dak - 2. ok to bar 0:3 (0:2) BA [AID: Stadion Vojvodine, gledalaca 30, sudija: Laki} (Banatsko Veliko selo). Strelci: Te{i} u 8. i 50. i Lalo{evi} u 22. minutu. @uti kartoni: Petrovi} i Iv. Feher (Napredak), a Gvo`|arev, Lazi}, Lalo{evi}, Kontri}, ôbanov (2. oktobar). NA PRE DAK: Barta, Stojkov (Nikoli}), Iv. Feher, Male{ev, Ba{tovanov, Mr|an (Vuka{inov), Tintor (Be}anac), Dragi}, Petrovi}, Vojnovi}, Ig. Feher. 2. OK TO BAR: Veskov, Teodosin, Lalo{evi}, Lazi}, Bibin, Kontri}, Vioglavin (ôbanov), Gvo`|arev (Sekuli}), Adamov (Ili~in), Raki}, Te{i}. Me~ je odràn na terenu Vojvodine u Ba{aidu po{to jo{ nije osposobqeno igrali{te u Banatskoj Topoli. Mreù doma}eg golmana Barte na~eo je svojim prvim pogotkom Te{i} u 8. minutu. M. S.

PR VA JU @NO BA NAT SKA LI GA

Gol u 25. se kun di Rad ni~ ki (B) - BAK 4:2 (1:2) BA RAN DA: Mesno igrali{te, gledalaca 150, sudija Dimitrijevski (Pan~evo), strelci: Lukovi} u 1. i 89. Simi} 66. Babin u 69. za Radni~ki, Marila u 13. i 37. minutu za BAK. @uti karton Gr~ak (Radni~ki). RAD NI^ KI: Mi{kov 5, Simi} 7, Lukovi} 8, Bel~evi} 7, Dobri} 7 (Ilki} 7), Rajkov 5 (Babin 8), [u{war 6 (Baji} 7), Milovanov 6, Gr~ak 6, Kolevski 8, Pavlovi} 8. BAK: Stefanovi} 6, Juga 6, Markovi} 6, [upi} 6, Radulov 6 (Filep -), Kantarevi} 6, Marila 8, Nedi} 6, Jovi~in 6, Ili} 6 (Stojanov 6), Georgijevski 6. Ve} u 25. sekundi doma}i su se radovali. Odli~an centar{ut je iskoristio Lukovi} i glavom doneo prednost doma}inu, a onda najboqi igra~ gostiju Marila u 13. i 37. minutu preokre}e rezultat u korist Belocrkvanaca. U nastavku susrta Simi} je u 66. minutu posle kornera glavom izjedna~io, da bi tri minuta kasnije Babin pro{ao sam i lako priliku realizovao. Najboqi igra~ susreta Lukovi} u{ao u {esnaesterac gostiju s leve strane i poga|a mre`u za kona~an rezultat.

Bo rac - Slo ga (BNS) 2:0 (2:0) SA KU LE: Igrali{te „u Porti”, gledalaca 400, sudija Bun~i} (Pan~evo), strelci: Zekanovi} u 36. Kodi} u 40. minutu. @uti kartoni: Antanasijevi} (Borac), Kalkan (Sloga).

VR [AC: Vr {ac ju naj ted Rad ni~ ki (Gaj) 2:1, GRE BE NAC: Vul tu rul - Slo ga (Plan di {te) 0:0, BA RAN DA: Rad ni~ ki - BAK (Be la Cr kva) 4:2, SA KU LE: Bo rac - Slo ga (Ba nat sko No vo Se lo) 2:0, JA BU KA: Ju go sla vi ja - Rad ni~ ki (Ko vin) 1:2, IZ BI [TE: Po let - Par ti zan (Uq ma) 2:2, OMO QI CA: Mla dost - Spar tak (De be qa ~a) 3:0, KO VA ^I CA: Sla vi ja Tem po (Sef ke rin) 6:0.

1. Rad. (K) 18 2. Bo rac 18 3. Rad.(B) 18 4. Vr {ac j. 18 5. Sla vi ja 18 6. Vul tu rul 18 7. Mla dost 18 8. Ju go sla vi ja 18 9. Tem po 18 10. BAK 18 11. Slo ga(P) 18 12. Po let 18 13. Part.(G) 18 14. Slo ga(BNS) 18 15. Part.(U) 18 16. Spar tak 18

13 11 9 9 8 8 8 7 7 6 6 6 6 5 5 3

4 1 2 5 4 5 4 5 4 6 3 7 3 7 6 5 3 8 5 7 3 8 3 9 2 10 4 9 3 10 1 14

53:15 36:16 37:19 21:13 30:28 23:17 35:31 29:29 18:30 27:23 19:25 20:33 23:28 24:30 23:33 13:61

43 35 31 31 28 27 27 27 24 23 22 21 19 19 18 10

BO RAC: Antanasijevi} -, V. Milovac 7 (Matkovi} -), Carevi} 7, Mladenovi} 7, Kodi} 8, Zekanovi} 7, Pavlovi} 7, Bojkovi} 7, Krsti} 7 (]iri} -), Milankov 7 (N. Milovac -), Ro{uq 7. SLO GA: M. Milanovi} 7, S. S. Jovi} 6, Mar~eti} 6, Milovac 6, Kalkan 6, D. Milanovi} 6, Perla{ 6 (Marinkovi} -), Lazarevi} 6, Andi} 6 (Anisimov -), S. D. Jovi} 6 (Ku`i} -), Obradovi} 7.

SPORT

c m y

dnevnik

PRED ^E TVRT FI NAL NI DEJ VIS KUP ME^ IZ ME \U ^E [KE I SR BI JE

[an se pod jed na ke NIS Dejvis kup reprezentacija Srbije nastavila je sa treninzima u Pragu, gde }e se od 6. do 8. aprila boriti protiv selekcije ^e{ke za plasman u polufinale Svetske grupe. Najiskusnijeg reprezentativca Nenada Zimowi}a (17 godina igra u nacionalnom dresu, odigrao je 41 susret i 57 me~eva) ve`u lepe uspomene na Prag.

ne{to druga~iji me~ - poru~uje Zimowi} iz Praga. Kakvom taktikom treba napasti Berdiha i Stepaneka u dublu (pretpostavqa se da }e oni igrati dubl)? - Berdih i Stepanek su izuzetni igra~i kako u singlu tako i u dublu. Imaju odli~an skor u reprezentaciji, u dublu mislim da su samo jedan me~ izgubili, pre dve godine smo Novak i ja izgu-

Ne nad Zi mo wi}

- Lepo je ponovo biti u Pragu, ovde su, da kaèm, moji profesionalni po~eci, ovde sam osvojio prvi ~elinxer u dublu. Me~ sa êsima bi}e izuzetno teàk. Hala O2 Arena je jako lepo ura|ena, o~ekuje se da }e biti puna i da }e ~e{ki navija~i pruìti svojim navija~ima ogromnu podr{ku, kao {to i uvek ~ine. S druge strane, mi imamo tim koji moè svakoga da pobedi, podloga nije toliko bitna zato {to smo podjednako svi dobri na svim podlogama, u odnosu na êhe koji su o~igledno smatrali da im ovo najvi{e odgovara. Na nama je da se prilagodimo, ve}ina na{ih reprezentativaca ima dovoqno iskustva igrawa i kod ku}e i u gostima, tako da ne vidim razloga da }e ovo biti

bili od wih u Beogradu. Ne}e biti lako ni ovog puta, s kim god budem igrao i mislim da trebamo da se koncetri{emo na na{u igru i da nema ne{to preterano slabih ta~aka kod wih i da }e trenutna forma i uop{te iskori{tenost {ansi koje budemo dobili presuditi u me~u. [ta }e biti presudno u me~u i mo`emo li posle prvog dana da o~ekujemo prednost? - U ovom susretu svaki me~ je vrlo otvoren i mislim da su podjednake {anse, treba do}i do tri poena, kako, stvarno nije bitno, mislim da je va`no da se adaptiramo {to vi{e na podlogu i da spremno do~ekamo svoj me~ i u tom slu~aju mislim da imamo {anse da pobedimo - istakao je Zimowi}.

~etvrtak5.april2012.

PO ^I WU BOR BE ZA [AM PI ON SKU TI TU LU: CR VE NA ZVE ZDA I VOJ VO DI NA IGRA JU PR VI ME^ (18, TV)

Tra di ci ja uz No vo sa |a ne Danas po~iwu finalne borbe za titulu prvaka Srbije, a o vlasniku pehara }e odlu~ivati odbojka{i Vojvodine NS seme i Crvene zvezde. Posle dugih, iscrpquju}ih polufinal-

Tre }a sre }a Od kada je na mestu {efa stru~nog {taba Nikola Salati} zamenio Radovana Dabi}a, Vojvodina NS seme osvojila je dva pehara Kupa i igrala dva finala plej-ofa. Prema tradiciji, Vo{a je trijumfalno zavr{avala sve dosada{we borbe za titulu sa Zvezdom, a Salati} se nada da }e wegovo tre}e finale kao prvog trenera biti kona~no i sre}a. - Cenimo Zvezdu, bila je ubedqivo prvi posle liga{kog dela prvenstva, {to }e nam biti dodatni motiv da je pobedimo u finalu. Tradicija jeste na na{oj strani, ali se nadam da }u u mom tre}em finalu kao trener osvojiti trofej. Pokazali smo u pro{lim utakmicama kvalitet i pobedni~ki karakter i nadam se da }e nas dobre igre krasiti i u finalnoj seriji - istakao je Salati}, koji kao igra~ Vojvodine ima dve osvojene titule prvaka dr`ave. nih serija, Vo{a i Zvezda su stekli pravo da se nadme}u za najvredniji doma}i pehar. Interesantno je da su oba crveno-bela tima u finale stigla po{to su bila u zaostatku u polufinalnim serijama. Zvezda je gubila 0:2 u seriji od Partizana, dok je Vojvodina gubila 1:2 od Kragu-

Troj ni blok No vo sa |a na: Mr dak0Mi ro sa vqe vi}–Ve se li no vi}

jev~ana, ali su na~inili prokrete i stigli do ciqa. Posle 14 godina, crveno-beli Novosa|ani i Beogra|ani bori}e se za titulu, a ~esto su se, posebno 90-ih godina pro{log veka, sastajali u plej-ofu. Vojvodina se sa Zvezdom sastala u postsezoni 13 puta i u deset navrata je izlazila kao pobednika derbija. ^ak pet puta su ovi rivali odlu~ivali o {ampionu i svih pet puta su Novosa|ani bili uspe{niji. - Zadovoqni smo u~iwenim u ovoj sezoni. Ispunili smo ciq osvajawem Kupa i ulaskom u finale plej-ofa, a nalazimo se na korak do duple krune koju i te

kako `elimo. Odnos igra~a i stru~nog {taba je bio odli~an tokom ~itave sezone i zato }emo imati jo{ jedan motiv da nastavimo s dobrim igrama. Na{e ekipe se odli~no poznaju, sastajali su se jo{ od pionirskih dana i ne}e biti tajni u borbi za titulu - rekao je sportski direktor Novosa|ana Nikola Mari}. Sredwi bloker Novosa|ana Danilo Mirosavqevi} isti~e timsku energiju kao najzna~ajniju za dosada{we dobre igre. - Za razliku od pro{lih sezona, sada nas krasi timska energija {to smo najboqe demonstrirali u te{kim me~evima i momentima kada su se lomile

utakmice. Zvezda je dobar tim, ima efikasan sistem igre, a najva`nije }e nam biti da primirimo wihov flot servis i korektora Petkovi}a. Finala se ne igraju ~esto u karijerama, pa }e na{ motiv za uspeh biti ogroman i imamo prava da se nadamo duploj kruni - istakao je Mirosavqevi}. Prvi susret finalne serije igra se danas u Beogradu od 18 ~asova,uz direktan tv prenos, drugi je zakazan za nedequ u istoj dvorani, a nakon toga rivali se sele u Novi Sad. [ampion }e biti tim koji do|e do tri pobede u finalnoj seriji. M. Ri sti}

\O KO VI] SE OGLA SIO NA TVI TE RU

Ti tu la za |e da Vla du Najboqi teniser sveta Novak \okovi} posvetio je trofej u

Majamiju svom deda Vladi. \okovi} se posle par dana odmora oglasio putem Tvitera.

- ]ao drugari. Nisam bio pri internetu par dana jer sam odmah posle turnira oti{ao na kratak odmor. @eleo sam svima da se zahvalim na podr{ci tokom posledwih par nedeqa. - Tako|e bih `eleo da posvetim ovaj osvojeni turnir svom |edu Vladi koji mi sve ove godine {aqe beskrajnu podr{ku i pozitivnu energiju. Uvek nasmejan i spreman za {alu, moj junak i borac koji se nikad ne predaje. Tako je i mene nau~io. Pozdrav svima!

U IZ BO RU MA GA ZI NA „TAJM”

No le me |u naj u ti caj ni jim qu di ma na sve tu Novak \okovi} nalazi se me|u kandidatima za listu najuticajnijih qudi na svetu u izboru magazina „Tajm„. U glasawu u~estvuju svi posetioci interenet stranice tog lista, a me|u kandidatima su poznati politi~ari, glumci, peva~i, rediteqi, novinari... Glasawe se zavr{ava u petak, a rezultati }e biti objavqeni 17. aprila. \okovi} je istorijsku 2011. zavr{io kao prvi teniser sveta sa zaradom od 12.6 miliona dolara, tri Gren slem titule (Otvoreno prvenstvo Australije, Vimbldon i Otvoreno prvenstvo SAD) i sa-

vr{enim skorom od 6-0 protiv Rafaela Nadala u finalima. Nakon {to je pobedio Nadal u teniskom klasiku u finalu Australijen Opena po~etkom ove godine, najve}i zabavqa~ me|u teniserima je na ~etvrtinu puta da postane prvi igra~ od Rod Lejvera koji je u istom trenutku vlasnik sve ~tiri Gren slem titul pi{e „Tajm„. Me|u kandiadtima su i peva~ice Adel i Lana del Rej, dr`avna sekretarka SAD Hilari Klinton, glumci Xorx Kluni i Rajan Gosling, voditeqka Opra Vinfri...

Pe har Pre 14 go di na, u se zo ni 1997/98, Voj vo di na i Zve zda igrale su finale plej-ofa i taj pehar zauzima posebno mesto u trofejnoj riznici novosadskog odbojka{kog giganta. Tada je bilo 3:1 u pobedama za Vo{u u finalnoj seriji, a za no vo sadfski tim su igra li: Veq ko Pet ko vi}, Bra ni slav \u ri}, Slo bo dan Bo {kan, Edin [kori}, Du{an Tojagi}, Mar ko Ko pa wa, An dri ja Ge ri}, Igor Vu{urovi}, @arko Petrovi}, Vladimir Grujesku, Bela Bunfrod, Igor Mladenovi} i Jovan Markovi}. [ef stru~nog {taba bio je Milorad Kijac, a prvi trener Slobodan Gale{ev.

PR VI ME^ FI NA LA PLEJ-OFA ZA DA ME

[am pi on ke po ve le Cr ve na zve zda - NIS Spar tak 3:2 (20:25, 25:22, 25:21, 23:25, 15:9) BE O GRAD: Hala SC „[umice”, gledalaca 300, sudije: Jovanovi} (Beograd), Lazarevi} ([abac). CR VE NA ZVE ZDA: Budrovi} 9, ^anak, Raki} 13, Popovi} 3, Radulovi} 2, Pu{i} (l 2), Medarevi}, Kubura 14, Kecman 16, Val~i} (l 1), Luki}, Stevanovi} 20. NIS SPAR TAK: Memi{evi} (l), Trni} 5, Cveti}anin 18, ]eli} 19, Vuj~in, D. Radenkovi} 7, K. Radenkovi}, T. Mati} 20, Olui}, Mrdak 8, D. Mati}. Odbojka{ice Crvene zvezde slavile su minimalnu pobedu nad suboti~kim NIS Spartakom u prvom me~u finala plej-ofa. Golubice su odigrale na visokom nivou samo prvi set, a kasnije su, pre svega, zbog svojih gre{aka i o~iglednog umora dozvolile aktuelnim {ampionkama da okrenu rezultat. Drugi me~ finala plej-ofa igra se u subotu, a {ampion }e biti ekipa koja prva do|e do tri pobede. M. Ri sti}

sport

~etvrtak5.april2012.

dnevnik

ZAVR[ENA SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Pri red ba za hva lu i per spek tiv nu bu du} nost Dru ga se zo na tak mi ~e wa Spe so ve li ge ma lih fud bal skih {am pi o na po ~e la je 6. no vem bra 2011. go di ne, a za vr {i la se 1. apri la ove go di ne fi nal nim bor ba ma u svim ka te go ri ja ma. U ovo go di {woj se zo ni u~e stvo va lo je 66 eki pa sa pre ko 2.000 de ce ro |e ne 1999. do 2002. go di ne iz {ko la fud ba la i klu bo va sa te ri to ri je ce le Po kra ji ne. Do ma }in i or ga ni za tor ovog iz u zet no atrak tiv nog tak mi ~e wa, JP SPC „Voj vo di na”, obez be dio je mak si mal ne uslo ve za nad me ta we u ve li koj dvo ra ni, a ma li fud ba le ri, wi ho vi tre ne ri i po se ti o ci se sla `u da je ovo bi la pri red ba dru `e wa, nad me ta wa i vi te {tva, za hva lu i per spek tiv nu bu du} nost. Ka ko i pri li ~i ova ko le pom tak mi ~e wu, uz pri su stvo broj nih po se ti la ca, ro di te qa i dru ga ra ma lih fud ba le ra, do de qe na su pri zna wa naj bo qi ma u svim ka te go ri ja ma.Za hval ni ce za u~e {}e na tur ni ru (FK Pe tli} iz Zre wa ni na, FK Kri la Kra ji na iz Ba~ ke Pa lan ke, KMF Si dro iz Be {ke i OFK Sta ri grad iz Ba~ k e Pa l an k e) do d e l io je po m o} n ik di r ek t o r a SPENS- a za sport Ne boj {a Staj ~i}.Pe ha re i me de qa naj bo qi ma u ge ne ra ci ji 2002. go di {te do de lio je pr -

Go di {te: 1999. FK Petar Pua~a Vojvodi na 2:1 Strel ci: Sta ji} i Vuk ma no vi} za FK pe tar Pu a ~a, a Ve se li no vi} za Voj vo di nu. FK PETAR PUA^A: Ve se li no vi}, \or |e vi}, Jer ko vi}, Mi lin ko vi}, Vi da ko vi}, Ma noj lo vi}, Sta -

1999. GODI[TE ZA PRVAKA Indeks - F. partizan Indeks - Novi Sad F. partizan - FK P. Bolesnikov FK P. Pua~a - Vojvodina 1. 2. 3. 4. 5. 6.

P. Pua~a Vojvodina Pr. Bolesnik. Novi Sad Fr. partizan Indeks

16 16 16 16 16 16

15 12 11 10 9 5

0 1 1 3 1 4 2 4 0 7 1 10

78:18 62:19 45:16 48:21 55:49 23:54

0:3 0:3 0:1 2:1 45 37 34 32 27 16

1999. GODI[TE ZA PLASMAN Veternik - Fru{kogorac Slavija - Mladost FK S. Mihajlovi} - Proleter Proleter - Veternik Mladost - FK S. Mihajlovi} Fru{kogorac - Slavija 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Slavija S. Mihajlovi} Proleter Mladost Fru{kogorac Veternik

16 10 0 6 16 8 1 7 16 5 1 10 16 2 1 13 16 1 2 13 16 1 2 13

3:0 3:0 3:0 1:0 2:3 0:3

47:34 30 31:25 25 23:55 16 22:61 7 14:52 5 20:61 5

vo ti mac Voj vo di ne Vuk Mi to {e vi} (FK Pe tar Pu ~a, FK Pro fe sor Bo le sni kov, FK Si ni {a Mi haj lo vi}, naj bo qi stre lac Mar ko Po po vi} - FK S. Mi haj lo vi}, naj bo qi gol man Ste fan Mu sa - FK. Prof. Bo le sni kov, naj bo qi igra~ Itan Der vi {i- FK P. Pu ~a). Pri zna wa naj bo qi ma u ge ne ra ci ja ma 2001. i 2000. do de lio je glav ni i od go vor ni ured nik „Dnev ni ka” Alek san dar \i vuq skij (2001. FK Pe tar Pu ~a, FK Pro fe sor Bo le sni kov, SK Voj vo di na RMR, naj bo qi stre lac De jan Zu ki}- FK P. Pu ~a, naj bo qi gol man Sa ra Ce ti wa FK Prof. Bo le sni kov, naj bo qi igra~ Lu ka Ili}RMR Voj vo di na, 2000. FK Voj vo di na, FK Kri la Kra ji ne, RMR Voj vo di na, naj bo qi stre lac Slo bo dan Ri sti} - FK Voj vo di na, naj bo qi gol man Mi lo{ Dra `i} - FK Kri la Kra ji ne, naj bo qi igra~ Mar ko To pi} - FK Voj vo di na). Naj bo qi ma u ge ne ra ci ji 1999. go di {te pri zna wa je uru ~io di rek tor SPENS-a Bo ris Bar jak ta ro vi} (FK Pe tar Pu a ~a, FK Voj vo di na, FK Pro fe sor Bo le sni kov, naj bo qi stre lac Mar ko Sta ji} - FK P. Pu ~a, naj bo qi gol man Vu ka {in Pi li po vi} - FK P. Pu ~a, naj bo qi igra~ Pre drag No va ko vi}- FK Prof. Bo le sni kov. Ukup ni po bed nik je FK Pe tar Pu ~a).

ji}, Vuk ma no vi}, Po po vi}, Jo va no vi}, Jo ki}, Jev ti}, Lo vri}, Bo si}. VOJVODINA: Kam pi}, Ka ~a ven da, La li}, Ve se li no vi}, Ili}, Sta no jev, Ko va ~e vi}, Mak si}, De ve tak, Ra du lo vi}, Mi tro vi}.

Fru{kogorski partizan – FK Prof. Bolesnikov 0:1 Stre lac: No va ko vi}. FRU [KO GOR SKI PAR TI ZAN: Ko s jer, ^a v i}, Ne { ko v i}, Per saj L, Per saj R, Ni ko li}, Cr no ja~ ki, Be a to vi}, Du li}, Ili}, @i va nov, Ili}. FK PROF. BOLESNIKOV: @u pi}, Zec, Br ki}, No va ko vi}, Kur ti {i, Mla de no vi}, Bo bar, ]e ran, Me di}, Kur ti {i, Ma ri}.

MLADOST: Ro si}, Plan ~ak, Ka ra no vi}, Ivan ko vi}, Ro di}, Bro }e ta, Jer ko vi}, [e vo, Se ku li}, Ve jin, Ko va ~e vi}. FK SI NI [A MI HAJ LO VI]: Stoj ko vi}, ili}, Su ba {i}, \u ri ~ek, Ko l a r i}, Ne s to r o v i}, Pan t e l i}, Spa s o j e v i}, Mi h aj l ov s ki, Vu j a n i}, Do ro {ki, Gr gi}.

Fru{kogorac - Slavija 2:3 Strel ci: Alek san drov dva go la za Fru {ko go rac, a Di mi trov i Sla vuq dva go la za Sla vi ju. FRU[KOGORAC: Elez N, Ko kot, Bo ro je vi}, Ra do sa vqe vi}, Alek san drov, Iva ni}, Elez S, Vu ko vi}, Re qi}, Gre~, Si mi ~i}, To di}, Te pi}.

^emp 07 - Slavija 0:2 Strel ci: Mi lo {e vi} i Mur se li. ^EMP 07: Dra g o v i}, Nad l a~ k i, \e ki}, Ma ti}, Jo vi ~in, Mi qan, Ko va ~e vi}, Jo vi ~i}, Svi lar ko vi}, Ra do va nov, Ra do~. SLA VI JA: Mar k o v i}, Eski}, Mar h o { e v i}, Gvo z de n i}, Bo b i n ac, Dra ga{, Mi lo {e vi}, Pan ti}, Kra ~ak, Isa kov ski, Mur se li, To mov.

SK NS junajted Bistrica 05 1:1 Strel ci: Tri fan ko vi} za SK NS ju naj ted, a Lu ki} za Bi stri ca 05.

Proleter Veternik Viskol 1:0

rut ka, Maj ki} S, Po po vi}, Bu la to vi}, Ma ti je vi} M, ]i ri}, Ma ti je vi} T, Goj kov, Mar ko vi}, Na vra til.

FK Prof. Bolesnikov Indeks 2:2 Strel ci: Era ko vi} dva go la za FK Pro fe sor Bo le sni kov, a Ko pa wa dva go la za In deks. PROF. BO LE SNI KOV: To m i}, Bor gi}, Ta lo, Era ko vi}, Bo gi ~e vi}, Mi qu{, Je li ~i}, To do ro vi}, Ga lin, Stan ko vi}, Kur te {i, Ma ri}. IN DEKS: Ku { e t a, Glu { ~e v i}, Do ron ti}, Opar ni ca, Var ga, Vu ka {i no vi}, Tu ran, , Ko pa wa, La lo vi}, Do li naj, Ma jer, Pa vlo vi}.

Fru{kogorac – Petli} (Z) 0:3 PFF

Stre lac: Ota {e vi}. PROLETER: Pu {a ra, Gr bi}, Ki zi}, Mi {ko vi}, Oma qev, Ota {e vi}, ]u lum, Smi qi}, Alek si}, Pa vlov, Pe {ko, Ter zi}. VETERNIK VISKOL: An |e li}, Ni ni}, Je vi}, [}e pa no vi}, Du ra ki, No vak, [e bez, Utr `en, Xi da, [vo wa, Ma cu ra, Mar ko vi}.

FRU[KOGORAC: Ra du lo vi}, Bu kvi}, Ne ne zi}, Pa pi}, Var ga, Sto ja no vi}, Ga zi vo da, ]o si}, Aba zov ski, Gre~, Bi je li}, De li}. PETLI]: Ba la}, Si mo vi}, Jo ki}, Ra {e ti} B, Er ge xi ja, Sto ja no vi}, Mi }o vi}, Bir ~a nin, Iva nov, Svi tli ca, Ra {e ti} S.

Mladost (BJ) FK Sini{a Mihajlovi} 2:3

2000. GODI[TE ZA PRVAKA

Strel ci: Ko va ~e vi} dva go la za Mla dost (BJ), a Ko la ri} i Ne sto ro vi} dva go la za FK Si ni {a Mi haj lo vi}.

NS junajted - Bistirca 05 ^emp 07 - Slavija Vojvodina - Krila Krajine FK P. Pua~a - Vojvodina RMR

SLAVIJA: Gra ho vac, Ra di}, Sla vuq, Ba rat, ]o {kov, Ka ra}, Ra dak, Asa ni, Kne `e vi}, Ko so vi}, Di mi trov, Pr wi}, Iva no vi}, Bog da ni}, Ubo vi}, Ko ska.

Go di {te: 2000. Vojvodina Krila Krajine 0:2 Strel c i: Ka r a n o v i} i Bu d i s a vqe vi}. VOJVODINA: Ja ko vqe vi}, Ru be ì}, û li}, Ca ri}, To do ri}, Ko va ~e v i}, [proh, Pu { ki}, Pa p i}, Vu~ ko vi}, Isa i lo vi}. KRILA KRAJINE: Ka ra no vi}, Dra g i ~ e v i}, Pro d a n o v i}, Bu d i s a vqe vi}, Ob ri}, Vu jin, Ma ri}, Vej no vi}, Drob wak, Dra ì}, Glu vi}.

SK NS JUNAJTED: De sni ca, Ko sti}, Ra doj ko vi}, @iv ko vi}, Pet ko vi}, ]o ro vi}, [iq kut, Mi li no vi}, Trif ko vi}, Si mi}, Sto ja no vi}. BISTRICA 05: Bo ga vac, er de vik, Kop ~ an s ki, Ku z ma n o v i}, Ma s nec, Ni ko li}, Ra da {i no vi}, Iva no vi}, Se k u l i}, Bac k o v i}, Ra d a { i n o v i}, Da mja no vi}, Ja ko vqe vi}, Lu ki}.

Petli} (Z) – Brazilski slonovi 9:0 Strel ci: Er ge xi ja, S. Ra {e ti}, Iva nov, Jo ki} dva go la i B. Ra {e ti} ~e ti ri go la. PE TLI]: Ba l a}, Si m o v i}, Jo ki}, Ra {e ti} B, Er ge xi ja, Sto ja no vi}, Mi }o vi}, Bir ~a nin, Iva nov, Svi tli ca, Ra {e ti} S. BRAZILSKI SLONOVI: Maj ki} M, Ma li no vi}, Zeq ko vi}, Su -

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Vojvodina Krila Krajine Vojvodina RMR Petar Pua~a Slavija Bistrica 05 NS junajted ^emp 07

7 7 7 7 7 7 7 7

6 5 5 4 3 2 1 0

0 1 0 0 0 1 2 0

1 1 2 3 4 4 4 7

32:6 24:8 16:12 17:12 6:6 11:23 10:18 4:35

1:1 0:2 0:2 3:1 18 16 15 12 9 7 5 0

2000. GODI[TE ZA PLASMAN Junior - Veternik 3:0 Futog - Fru{kogorac 0:3 Petli} - Brazlski slonovi 0:0 FK P. Bolensikov - Indeks 2:2 Indeks - Junior 0:0 Brazilski slonovi - FK P. Bolensikov 2:5 Fru{kogorac - Petli} 0:3 Veternik - Futog 3:0 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Veternik Junior Indeks Pr. Bolesnikov Petli} Futog Fru{kogorac B. slonovi

7 7 7 7 7 7 7 7

6 5 4 3 3 2 2 1

0 1 2 1 0 0 0 0

1 1 1 3 4 5 5 6

22:7 28:10 19:10 22:19 21:15 9:17 11:29 9:34

18 16 14 10 9 6 6 3

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak5.april2012.

ZAVR[ENA SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Indeks – Junior 0:0 IN D EKS: Ku {e ta, Glu {~e vi}, Doronti}, Oparnica, Varga, Vuka{inovi}, Turan, Kopawa, Lalovi}, Dolinaj, Majer, Pavlovi}. JU NI OR: Car, Babi}, Mikuli}, Popovi}, Varinac, Erceg, [evo, Urbanek, [arac, Brki}, Reqi}, Maksimovi}, Vlaisavqevi}, Grgurovi}.

Brazilski slonovi – FK Prof. Bolesnikov 2:5 Strelci: M. Majki} i Surutka za Berazilske slonove, a Mari}, Drini}, Gal i Tomi} dva gola za FK Profesor Bolesnikov. BRA ZIL SKI SLO NO VI: Majki} M, Malinovi}, Zeqkovi}, Surutka, Majki} S, Popovi}, Bulatovi}, Matijevi} M, ]iri}, Matijevi} T, Gojkov, Markovi}, Navratil. FK PROF. BO LE SNI KOV: Tomi}, Borgi}, Talo, Erakovi}, Bogi~evi}, Miqu{, Jeli~i}, Todorovi}, Galin, Stankovi}, Kurte{i, Mari}, Drini}, Gal.

FK Petar Pua~a SK Vojvodina RMR 3:1 Strel ci: Mar ja no vi} i Ga ~e vi} dva gola za FK Petar Pua~a, a Nenezi} za SK Vojvodina RMR. FK PE TAR PU A ^A: Raki}, Lovri}, Kne`evi}, Tomi}, Stankovi} J, Jovanovi}, Stankovi} N, Luki} D, Toroman, Ga~evi}, Novevski, Luki} N, Radoj~i}, Tica, Marjanovi}. SK VOJ V O D I N A RMR: Zeq ko, Nenezi}, Kolar, Milutinovi}, @ivkovi}, Milovanovi}, Pe{ovi}, Gavrilovi}, Savi} D, Babi}, Poqak, Savi} V, Ili}.

Go di {te: 2001. Slavija - Fru{kogorski partizan 1:1 Strelci: Anti} za Slaviju, a Grlica za Fru{kogorski partizan. SLA VI JA: Vrba{ki, Kova~, Nikoli}, Slavuq, Kukuda, Anti}, \eri, Ubovi}, [ipar, Ron~evi}, Kefer, Jovanovi}, Paro{ki. FRU[. PAR TI ZAN: Grma{, Bjeli}, Stahov, Radoji~i}, Kosjer, Sladojevi}, Grlica, Petrovi}, Te{anovi}, Gavrilovi}, Peri}, Amixi}, Beatovi}.

SK Vojvodina RMR – FK Petar Pua~a 1:2 Strelci: Savi} za SK Vojvodina RMR, a Zuki} dva gola za FK Petar Pua~a.

[F Dejan Kuriya Junior 1:7

SK VOJ VO DI NA RMR: Popovi}, Simi}, Strani}, Zeqkovi}, Savi}, Andrijevi}, Vargec, Hesko, Marciki}, Ili}, Malinovi}. FK PE TAR PU A ^A: Barjaktarov, Stojni}, Vlaisavqevi}, Marjanovi}, Grabe`, Zuki}, Grgurevi}, Dervi{i, Paunkovi}, \uri}, [avqa, Ivan.

Strelci: Beatovi} za [F Dejan Kurixa, a Mileti}, Popovi}, Novakovi} dva gola i [evo tri gola za Junior. [F DE JAN KU RI XA: [i{qagi}, Grabe`, \ur|evi}, Luki}, Zamlakar, Pavlov, Beatovi}, Ra{i}, Luki}, Todi}, Martinovi}. JU NI OR: Batini} S, [evo, Vrceq, Radakovi}, Mileti}, Cvjeti~anin, Borovica, Popovi}, Car, Novakovi}, Batini} M.

FK S. Mihajlovi} – Sidro (B) 2:3 Strelci: M. Markovi} dva gola za FK Sini{a Mihajlovi}, a Grubje{i}, Si~ i Piplica za Sidro. FK S. MI HAJ LO VI]: Radosavqevi}, Markovi} M, Markovi} D, Jo ki}, Jo va no vi}, Ko la ri}, Ma ki{, Damjanac, Popovi}, @e`eq, Kolarov, Kamfer, ]ur~i}, Kova~evi}. SI DRO: ^inku, Jelan~i}, Boj~i}, Radovi}, Majki}, Mi{~evi}, Vasi}, Grubje{i}, Si~, Milovanovi}, Rajli}, Toma, Nadoban, [inik, Vra~arevi}, Piplica.

Si dro - FK S. Mi haj lo vi} FK P. Bo le sni kov - K. Kra ji ne Voj vo di na RMR - FK P. Pu a ~a 81:14 67:11 73:17 43:34 28:35 31:81

3:2 3:1 1:2 46 44 43 28 21 18

NS Ju naj ted - Fu tog Sla vi ja - Fru {ko g. par ti zan In deks - Je din stvo Fu tog - Je din stvo Mla dost - In deks NS ju naj ted - Sla vi ja In deks - NS Ju naj ted Je din stvo - Mla dost Fru {ko gor ski par ti zan - Fu tog 18 10 1 7 18 7 3 8 18 6 2 10 18 6 1 11 18 5 2 11 18 5 0 13 18 2 2 14

Strelci: âvi} i Kneèvi} i dva gola za Mladost (BJ), a Kosti} i ]orovi} za SK NS junajted. MLA DOST: Rosi}, âvi}, Mirilovi}, Stani}, Kneèvi}, Vasiqevi}, ]azi}, Dragoqevi}, Kozomora, Mar~eta, Paj~in, Bro}eta, Gavrilovi}, Kordi}. SK NS JU NAJ TED: Vukovi}, Vrhovac, Kosti}, Manojlovi}, Arbutina, Paravina, Sanader, Baj~eti}, Medi}, ôrovi}.

Fru{kogorac - ^emp 07-02 4:2

2001. GODI[TE ZA PLASMAN

1. Mla dost 2. NS ju naj ted 3. Sla vi ja 4. Je din stvo 5. In deks 6. Fu tog 7. Fr. par ti zan

Strelac: Panti}. BI STRI CA: @ivi}, Milosavi}, Zec, Smije{ko, [krbi}, Pantovi}, Jelenkovi}, Baji}, ]ur~in, [tan~evi}. TVR \ A V A: Ko zi}, Sto ja no vi}, Panti}, Gu{a, Kolowa, Pera}, Te{i}, Gvozden,Tomi}, Sekulovi}, Milovanovi}.

Mladost (BJ) SK NS junajted 3:2

2001. GODI[TE ZA PRVAKA

1. P. Pu a ~a 17 15 1 1 2. Pr. Bo le sni kov 17 14 2 1 3. Voj vo di na RMR 17 14 1 2 4. K. Kra ji ne 17 9 1 7 5. S. Mi haj lo vi} 17 7 0 10 6. Si dro 17 6 0 11

Bistrica – Tvr|ava 0:1

51:40 37:52 24:51 33:46 30:43 23:47 15:75

3:0 1:1 0:3 0:3 3:0 1:1 0:3 0:3 3:0

Strelci: Ani~i} i Majstorovi} po dva gola za Fru{kogorac, a Agi} i \uri} za ^emp 07-02. FRU [ KO G O R AC igra li: Mar kov, Ani~i}, Savanovi}, Gra~anin, Trnini}, Majstorovi}, Sunajko, Radusin, Kuru{i}, Deli}. ^EMP 07-02: Mu ra to vi}, Akin, Zeki}, Petrovi}, Vuleti}, Borovnica, Popovi}, Klisuri}, Popara, Mari}, Sapovalov, Agi}, \uri}.

31 24 20 19 17 15 8

FK Prof. Bolesnikov – Krila Krajine 3:1 Strelci: \eki}, Zlatar i Lau{evi} za FK Profesor Bolesnikov, a Gajdobranski za Krila Krajine. FK PROF. BO LE SNI KOV: Hlipec, Cetiwa, Mari}, \eki}, Miri},

Lelik, Brki}, Zlatar, Noveski, Ladi{i},Jokovi}, Ma}e{i}, Lau{evi}, Sredojevi}, Markovi}. KRI LA KRA JI NE: Mi~i}, Stankovi}, Marinkov, Bunarxi}, Gajdobranski, Krsti}, Karagi}, Nikoli}, Merwak, Obradov, Zori}.

Go di {te: 2002. Indeks SK Vojvodina RMR 0:4 Strel ci: Ra |e no vi}, \u ro vi} i Petrovi} dva gola. IN DEKS: PAnkov, Ibro~i}, Mijatovi}, Mari}, Cvijanovi}, Jak{i}, Stepanov, Risti}, Labus, Mihajlovi}, Tomanovi}, Ostoji}. SK VOJ VO DI NA RMR: Ra|enovi}, Samarxija, Gavrani}, Radmilovi}, \urovi}, Verner, Mili}evi}, Zegre|a, Ivan, Vragec, Dejanovi}, Petrovi}.

SK Vojvodina RMR FK Prof. Bolesnikov 1:1 Strelci: Verner za SK Vojvodina RMR, a Kqaji} za FK profesor Bolesnikov. SK VOJ VO DI NA RMR: Ra|enovi}, Samarxija, Gavrani}, Radmilovi}, \urovi}, Verner, Mili}evi}, Zegre|a, Ivan, Vragec, Dejanovi}, Petrovi}. FK PROF. BO LE SNI KOV: Mzusa, Batos, Visckovi}, Novevski, Nemet, Jo{ikovi}, Debeqakovi}, Kqaji}, Velkovski, Boji}, Boli}.

2002. GODI[TE FK S. Mi haj lo vi} - Ve ter nik 2:0 FK P. Pu a ~a - Fu tog 3:0 êmp 07-03 - In deks 3:0 [F D. Ku ri xa - Ju ni or 1:7 Bi stri ca - Tvr |a va 0:1 Fru {ko go rac - êmp 07-02 4:2 Voj vo di na RMR - FK: P. Bo len si k. 1:1 Sta ri grad slo bo dan 1. P. Pu a ~a 14 2. Pr. Bo le sni kov 14 3. S. Mi haj lo vi} 13 4. Voj vo di na RMR 14 5. Bi stri ca 05 14 6. Tvr |a va 14 7. Sta ri grad 14 8. In deks 14 9. Ju ni or 14 10. D. Ku ri xa 15 11. êmp 07-02 14 12. Fu tog 14 13. Fru {ko go rac 14 14. êmp 07-03 14 15. Ve ter nik 14

13 12 11 10 10 9 8 6 5 5 3 4 3 3 0

0 1 1 1 0 3 2 2 0 4 0 5 0 6 1 7 1 8 0 9 3 8 0 10 0 11 0 11 0 14

79:10 70:8 54:20 45:14 73:14 39:20 48:25 31:28 30:39 25:53 30:59 18:48 14:70 16:87 7:74

39 37 33 32 30 27 24 19 16 15 12 12 9 9 0

FK Sini{a Mihajlovi} – Veternik Viskol 2:0 Strelci: Popovi} i ^avi}. FK S. MI HAJ LO VI]: Ili}, Kolari}, Suba{i}, Rosi}, Vlaisavqevi}, Popovi}, Vasiqevi}, Domazetovi}, Negovanovi}, Krsti}, Santovac, ]irkovi}, ^avi}. VE TER NIK VISKOL: Laki}, Radakovi}, Ma~ki}, Veselinovi}, Veselinovi}, Kalaba, Zeli}, Markovi}, Nini}, Jawi}, Klisuri}.

kULTURA

~etvrtak5.april2012.

ЗАВРШЕН БЕОГРАДСКИ ФЕСТИВАЛ ДОКУМЕНТАРНОГ И КРАТКОМЕТРАЖНОГ ФИЛМА

Гран при шпанском остварењу Гран при 59. Београдског фестивала документарног и краткометражног филма добио је кратки играни филм „Они кажу„ у режији Алауде Руис де Асуе из Шпаније.Уручењем награда у Дому омладине завршен је овогодишњи фестивал, а награђена шпанска редитељка је путем видео поруке захвалила жирију.

ски посленик Марк Рипол. Чланови жирија су били и Ширли Берковиц (Израел), Пјер Жалица (БиХ) и Бојана Маљевић и Мина Ђукић (Србија), а одлуке су донете једногласно. „Златну плакету Београд„ за најбољи филм домаћег такмичарског програма добио је редитељ „Секундарне сировине„ Стефан

Из награђеног шпанског филма „Они кажу”

Најбољи филм у оба такмичарска програма (којем припада и новчани износ од 3.000 евра) одликују „оригиналан поступак конструисања приче у форми трача и деликатан рад са натуршчицима, као и храбар приступ теми„, образложио је жири коме је председавао француски филм-

Иванчић за „комплексну визура којом аутор посматра главног јунака и гради дирљив однос са њим, доказујући да херој лежи у сваком од нас”. „Златну плакету Београд„ за најбољи филм међународног такмичарског програма добио је филм „Дени Бој„ редитеља Маре-

У ИЗДАЊУ КОВ-а

Песме као музичке ноте Књижевнa општинa Вршац (КОВ) кao једну од последњих коју је као уредник потписао Петру Крду, објавила је збирку песама „Облачна птица“ Санде Ристић Стојановић. О стваралаштву ове ауторке и свом ставу према поезији Петру Крду је рекао: - Наше поетике се разликују. Али када си уредник онда треба да имаш ширину и разумевање за поетику другог. Као уредник не могу да гајим и негујем само оно што ми одговара јер онда је то бесмислено и све књиге поезије би личиле као јаје јајету. Санда Ристић-Стојановић је ауторка која пише врло складно, њена поезија је као боје или као музичке ноте, када то кажем имам у виду то што она има језичко савршенство, када кажем језичко, дакле савршенство, мислим на оне песнике као што су Пол Валери, Готфрид Бен или Паул Целан ... Збирка ће вечерас у 19 сати бити представљена у Кући „Ђуре Јакшића“ у Београду.

ка Скробецког из Пољске за „фантастичан начин који нас подсећа да не гледамо и не слушамо једни друге довољно пажљиво, јер смо сувише заокупљени собом, за филм који је јака алегорија данашњице и уметнички изузетан„, оценио је жири. „Златне медаље Београд„, по категоријама, добили су редитељка Афарин Егхбал из Велике Британије за документарац „Баке„ и Маринус Грутоф из Холандије за експриментални филм „Подражавање”. Исто признање у домаћој селекцији добила је Јелена Гавриловић и то двоструко за документарац „Биби„ и за кратки играни филм „Момци где сте”. Најбољи експериментални филм био је „Изнад Београда„ редитеља Андреса Денгрија, а најбољи анимирани филм „Помешана сећања„ Марије Милановић Лазаревски. Награда за најбољу продукцију групе филмова припала је Факултету драмских уметности. Дипломе за појединачни ауторски допринос у домаћим филмовима додељене су сниматељки филма „Наредник„ Маји Радошевић, аниматорки филма „Помешана сећања„ Марији Милановић Лазаревски, монтажерки филма „Што те нема„ Наташи Пантић и дизајнерима звука у филму „Гагарин и ја„ Владимиру Успенском и Владимиру Живковићу. Од 30. марта у две такмичарске селекције приказана су 53 страна филма, као и 39 српских документараца, кратких играних, анимираних и експерименталних филмова.

НА ТАКМИЧЕЊУ МЛАДИХ ЧЕЛИСТА У АУСТРИЈИ

Ирени Јосифоској прва награда Наша млада талентована виолончелисткиња Новосађанка Ирена Јосифоска освојила је прву награду у својој категорији на такмичењу младих виолончелиста у Лицену у Аустрији, које још траје. Петнаестогодишња Ирена Јосифоски ово признање добила је у конкуренцији 22 кандидата, а о наградама је одлучивао шесточлани интернационални жири. Прексиноћ је Ирени Јосифоској у Лицену уручена награда, а затим је наступила на концерту. Ирена Јосифоска је, иначе, 2006. године учествовала на поменутом такмичењу у Лицену и такође победила у својој категорији. Она је досад освојила више од 25 награда на нашим и иностраним такмичењима, а има већ двеста наступа иза себе. Н. П-ј.

dnevnik

ПРЕДСТАВА „ЗАПИС” СУТРА ПРЕМИЈЕРНО У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ СУБОТИЦА

Редак сценски Настасијевић У Народном позоришту/ казалишту/ Непсинхаз, Драма на српском језику сутра увече премијерно ће извести представу „Запис“, коју је по текстовима Момчила Настасијевића, у драматизацији Оливере Ђорђевић, режирао Никола Завишић. Ово ће бити трећа овогодишња премијера Драме на српском, а њен куриозитет је што је, захваљујући победничком наступу на прошлом Стеријином позорју, суфинансирана из буџета који је са милион динара попунила кућа нашег највећег националног фестивала. До рада на представи „Запис“ дошло је тако што је Никола Завишић, као стални редитељ Народног позоришта Суботица, директорки Драме на српском, Оливери Ђорђевић, објаснио да већ дуго жели да режира Настасијевићеву приповетку „Запис о даровима моје рођаке Марије“, али да ниједна позоришна управа неће то да прихвати. Оливера Ђорђевић је прихватила изазов, а пошто нико од драматурга није био вољан да ради на њему, драматизације се латила сама. Што је више Настасијевићевих текстова било укључивано, наслов се смањивао, па је на краjу остало само „Запис“. Поводом најновије премијере у кући у којој ради, Оливера Ђорђевић је рекла да се нада да ће представа „Запис“ променити став да се, иако га сматрају великим књижевником и песником, Настасијевића сви клоне, па чак и књижари, на чијим полицама нема његових књига. Она је открила и то да је „Запис“ лепа, нежна и топла прича, препуна емоција које су запостављене и недостају људима, јер је све постало једнако битно и небитно. Никола Завишић, редитељ који се у последње време често

бавио књижевном баштином и наслеђем („Море“ по мотивима народних песама у Народном позоришту Суботица) или савременом песничком обрадом традиционалних мотива („Сава Савановић – вампирска симфонија“ Данице Николић Николић у Народном позоришту Кикинда), Момчила Нстасијевића сматра за најчистијег и најсофистициранијег домаћег песника. У свом делу најаве Завишић предочава да је архаична структура текста убрзана, да се ради о склопу судбина међу којима је најважнија судбина Марије. За

њега као редитеља, „Запис“ је групни портрет једног менталитета, села, затвореног круга људи. У представи „Запис“ играју Марко Макивић, Јелена Ћурувија Ђурица (као гошћа), Сузана Вуковић, Милан Вејновић, Срђан Секулић, Зоран Бучевац, Весна Кљајић Ристовић, Јелена Михајловић, Бранко Лукач, Лука Миховиловић. Музику је компоновала група „Јенђе“, на сценском покрету је радио Дамир Тодоровић, а костиме је креирала Суна Кажић. И. Б.

НОВИ ФИЛМ У БИОСКОПУ „АРЕНА СИНЕПЛЕКС”

Наставак „Америчке пите” Урнебесна комедија „Америчка пита - поново на окупу“ од данас је на репертоару новосадског биоскопа „Арена синеплекс“. У новој комедији сви ликови из “Америчке пите”од пре више од десет година, враћају се у Ист Грејт Фолс на прославу 10 година матуре. У једном продуженом викенду, откриће шта се променило, шта није, као и да време и удаљеност не могу да прекину пријатељске везе. Сценаристии и редитељи су Џон Хурвиц и Хајден Сколсберг,а улоге тумаче Џејсон Бигс, Елизабет Шенон, Крис Клајн и други. Било је то лета 1999. кад су дечаци из малог градића у Мичигену запо-

чели мисију губљења невиности. У протеклим годинама, Џим и Мишел су се венчали, док су се Вики и Кевин растали. Оз и Хедер су се удаљили, а Финч и даље жуди за Стифлеровом мамом. Сада се ови дугогодишњи пријатељи враћају кући као одрасли људи да се присећају, и да буду инспирисани тинејџерима које дрмају хормони и који су покренули ову легендарну комедију.Читава оригинална глумачка постава радо се одазвала позиву да сними још један наставак, а занимљиво је било то што су сви дошли мотивисани да уложе свој максимум.

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: БЕОГРАДСКИ КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

Нова поетичка достигнућа У складу са годишњим добима, свега четири пута годишње, Београдски књижевни часопис појављује се пред читаоцима. Управо је изашла пролећна свеска , а богат садржај отвара најновија кратка проза Драгана Великића, Ивана Протића, Снежане Букал и Срђана Срдића. Следи блок „Од сонета до језичке игре- избор из најмлађе српске поезије“, који је приредила Вања Радаковић. Она је одабрала девет аутора , а сваки се представља са по неколико песама. Преглед прати критички осврт приређивачице „Језик искуства или искуство језика- збивања у младој српској прози“. -Освајајући књижевни простор новим поетичким достигнућима, откривајући нове хоризонте очекивања и утицаје, млађа српска поезија експлоатише широк дијапазон тема и мотива, са специ-

фичном поетиком и семантиком, формама и стилским фигурама које, можда, тек чекају да буду именоване, наводи, између осталог ауторка осврта.- Такође, она се ослања на недовољно искоришћене традиционалне темеље, и све познато из традиције приказује онеобичено. Рубрика „СВЕТларник“ почиње још једним сећањем на недавно преминулу пољску и светску песникињу Виславу Шимборску. БКЧ објављује неколико њених песма које је Бисерка Рајчић препевала са пољског на српски језик. Прати их запис „Песникиња која је писала оловком“, настао после њене смрти, у коме Рајчићка цитира Михала Рушинека, песникињиног секретара: „Оставили сте нам поприлично за читање и размишљање. Хвала вам, госпођо Вислава“. Од иностраних аутора БКЧ још доноси преводе прозе Захара При-

лепина, Саида и поезије Клаудија Дамјанија. У пролећној свесци БКЧ, у рубрици „Животи песника“, завршава се и фељтон настао из биографије Виктора Игоа, коју је написао Грејем Роб („Апотеоза, последњи дани и сахрана“). А за „Београдски свемир“ писали су Срђан Вучинић-„О епифанијама и недосањаним сновима“ (О четири филма на протеклом ФЕСТ-у), Александар Милосављевић- „Невидљиво позориште- на шта нас је све упозорио велики снег“(осврт на (не)улагање у позоришну инфраструктуру) и Слободан Јовановић- „Опрема Чонкић“- (поводом изложбе Меморијал „Ненад Чонкић“, са које су и ликовни прилози у овом броју). Најновији БКЧ завршава се приказима неколико актуелних домаћих књижевних наслова. Р. Л.

ПОПУЛАРНА МАНИФЕСТАЦИЈА ЗАКАЗАНА ЗА 19. МАЈ

„Ноћ музеја” у 65 градова Србије Манифестација „Ноћ музеја„ девети пут биће одржана 19. маја у 65 градова Србије, а обухватиће 64 београдске локације и више од 150 институција културе, најавила је Уметничко-продукцијска група „Ноћ музеја”. Од 18 сати врата ће посетиоцима отворити музеји, галерије и изложбени простори у Београду, Новом Саду, Шапцу, Суботици, Аранђеловцу, Нишу, Бечеју, Ваљеву, Ти-

телу, Крагујевцу, Смедеревској Паланци, Бачкој Тополи, Инђији, Врању, Зрењанину, Бору,… Први пут „Ноћи музеја„ прикључују се Апатин, Бачки Петровац, Горњи Милановац, Ириг и Параћин. Под слоганом „Одличан провод у музејима„, организатори манифестације ће поново покушати да музеје приближе широј јавности и омогуће заинтересованима да у несвакидашњем

термину (од 18 до 2 сата) посете јединствене изложбе припремљене само за ову ноћ. У осмој „Ноћи музеја„, прошле године, Београд је забележио 280.000 посета, Нови Сад 105.000, док је Шапцом прошетало 19.000, Панчевом 5.000, а Зрењанином чак 10.000 људи. Покровитељ националне „Ноћи музеја„ је Министарство културе Републике Србије.

ZA HVA QU JU ]I NOVCU NAMEWENOM ZA PRO JEK AT „O^I STI MO SR BI JU”

Sa na ci ja di vqe de po ni je u Ra di ~e vi }u Za hva qu ju }i sred stvi ma za pro jek at „O~i sti mo Sr bi ju“, `i te qi naj mla |eg se o skog na se qa u be ~ej skoj op {ti ni Ra di ~e vi }a vi {e ne }e ima ti di vqu de po ni ju sme }a. Iz re pu bli~ kog Fon da za za {ti tu `i vot ne sre di ne obez be |e no je mi lion di na ra za ovu na me nu i ovih da na se o~e ku je da po~ nu ra do vi na de po ni ji ko ja se na la zi na se ver nom de lu se la. - De po ni ja se pro sti re na 1,3 hek ta ra u bla goj de pre si ji, pa

je to me {ta ni ma iz gle da lo kao zgod no me sto da od la `u sme }e - re kao nam je Mar ko \a pi}, ko ji se ba vi upra vqa wem ot pa dom u okvi ru op {tin skog Ode qe wa za za {ti tu `i vot ne sre di ne. - Ko li ~i ne ot pa da ko je se na la ze na ovoj di vqoj de po ni ji ni su, uslov no re ~e no, ve li ke, ma da je za nas sva ka ko li ~i na ot pa da, ako se na la zi ta mo gde joj ni je me sto ve li ka, pa }e sa na ci ja br zo bi ti oba vqe na. S ob zi rom da be ~ej ka fir ma „Po ti sje“ or ga ni zo va no od no si sme }e iz svih na se qa na {e op -

{ti ne, sa mim tim i Ra di ~e vi }a, vi {e ne po sto ji re al na po tre ba za bi lo ka kvom di vqim de po ni ja ma. Ko or di na tor za za {ti tu ì vot ne sre di ne i upra vqa we ot pa dom u okvi ru Op {tin skog ve }a Du {an Jo va no vi} do dao je da se pa ra lel no ra di na apli ka ci ja ma pro je ka ta, a uko li ko sred stva bu du pri sti za la, ta ko }e se pi ta we di vqih de po ni ja re {a va ti i u osta lim na se qe nim me sti ma. - Po lo kal nom i re gi o nal nom Pla nu upra vqa wa ot pa dom u se o skim na se qe nim me sti ma vi {e ni su pred vi |e ne de po ni je. Ciq nam je da po sto je }e de po ni je u se li ma sa ni ra mo i sav ko mu nal ni ot pad sa te ri to ri je be ~ej ske op {ti ne do pre ma mo se na tran sfer sta ni cu u Be ~e ju, gde }e se ra di ti dru ga se lek ci ja. Ni zom edu ka ci ja tre ba lo bi da stvo ri mo am bi jent da se pr va se lek ci ja od ra di u do ma }in stvi ma, gde bi se odva jao bi o lo {ki raz gra div ku hiw ski ot pad, pet am ba la à, me tal, sta klo... Ti me bi smo znat no sma wi li ko li ~i nu ot pa da ko ji }e mo mo ra ti da od la è mo na re gi o nal nu sa ni tar nu de po ni ju. Upra vo iz tog raz lo ga, vi {e ne }e bi ti po tre be, ni ti mo gu }e, da se od la è ot pad ko gde stig ne. Uvek }e bi ti ne sa ve snih gra |a na, ali }e lo kal na sa mo u pra va od re |e nim me ra ma mo ra ti da ih „od u ~i“ od na vi ke da za ga |u ju, pre sve ga, svo ju ì vot nu sre di nu, ja san je Du {an Jo va no vi}. V. Jan kov

c m y

ekOLOGiJA

dnevnik

~etvrtak5.april2012.

U ZRE WA NIN SKOM MU ZE JU

Za {ti }e ne vr ste na fo to gra fi ja ma U Ma lom sa lo nu Na rod nog mu ze ja Zre wa nin, u uto rak 10. apri la, bi }e otvo re na iz lo `ba fo to gra fi ja pod na zi vom “Na tu ra Pa no ni ka 3”, ~i ji auto ri po ti ~u iz Gru pe fo to gra fa pri ro de “Egret ta”. Pre otva ra wa, sa po ~et kom u 19 ~a so va, bi }e odr `a na pro jek ci ja tri de se to mi nut nog fil ma “Ba nat ski ve li ki pe sak – De li blat ska pe {~a ra” u pro duk ci ji NPG “Egret ta”. Iz lo `ba “Na tu ra Pa no ni ka 3” sa sto ji se od 30 fo to gra fi ja na

ko ji ma su pri ka za ne za {ti }e ne vr ste bi qa ka, pti ca i pej za `i za {ti }e nih pri rod nih do ba ra Voj vo di ne. Iz lo `ba je na u~ no - edu ka tiv nog i umet ni~ kog ka rak te ra. Gru pa fo to gra fa pri ro de “Egret ta” osno va na je u de cem bru 2003. go di ne. ^la no vi Gru pe su pro fe si o nal ni fo to gra fi, qu bi te qi pri ro de @olt Lu ka~, Ati la Lu ka~ i [an dor Lu ka~. Ciq udru `e wa je po pu la ri za ci ja fo to gra fi je pri ro de, kao i po di za we sve sti o zna ~a ju o~u va wa

pri rod nih vred no sti Voj vo di ne. Ra do vi ma, fo to gra fi jom i fil mom, `e le do pri ne ti o~u va wu pri rod nih vred no sti i za {ti ti `i vot ne sre di ne. ^la no vi Gru pe su do bit ni ci broj nih na gra da i pri zna wa iz obla sti fo to gra fi je i fil ma. Svo jim ra do vi ma su u~e stvo va li na mno gim iz lo `ba ma i fe sti va li ma u ze mqi i ino stran stvu. Fo to gra fi ja ma su ilu stro va li mno ga na u~ no - po pu lar na iz da wa. @. B.

NO VI KNE @E VAC DO MA ]IN EKO LO [KE MA NI FE STA CI JE „PO TI SKO PRO LE ]E”

Ma {ta i po ru ke baj ko vi te bioba {te Pred {kol ska usta no va „Sre} no de te” iz No vog Kne èv ca, uz po kor vi teq stvo op {ti ne, do ma }in je tra di ci o nal ne eko lo {ke ma ni fe sta ci je „Po ti sko pro le }e”. Ma ni fe sta ci ja, ko ja je upri li ~e na 12. put, otvo re na je u po ne de qak i za vr {a va se su tra. Ak tiv no sti na eko lo {kom vas pi ta wu naj mla |ih, pod sti ca wu i afir ma ci ji de~ jeg stva ra la {tva na raz vi ja wu sen zi bi li te ta i qu ba vi pre ma pri ro di tra ju to kom ~i ta ve go di ne, uz oku pqa we na za vr {noj ma ni fe sta ci ji „Po ti skog pro le }a”, do sa da uvek pri re |i va noj u dru goj op {ti ni. Pri go dan pro gram na otva ra wu, no vok ne è va~ ki ma li {a ni su iz ve li u me snom par ku, spo me ni ku pej sa `ne ar hi tek tu re, dok je u sa li Bi bli o te ke „Bra ni slav Nu {i}„ pri re |e na iz lo `ba de~ jih bi o ba {ti na te mu „Baj ka bioba {te”, u ko ju su naj mla |i, uz sve srd nu po mo} vas pi ta ~i ca i pe da go ga ulo ì li do sta ma {te, tru da i qu ba vi, pa su ba {te pred sta vqe ne kao baj ke. Ma ni fe sta ci ju je otvo ri la di rek tor ka PU „Sre} no de te” Na da Ran kov. U ho lu Po zo ri {ta pri ka za ni su de~ ji li kov ni ra do vi, a uz u~e {}e

is tak nu tih stru~ wa ka - pro fe sor ke dr Bran ke La zi} i dr Mi re Va si} odr à na je tri bi na o or gan skoj pro iz vod wi zdra ve hra ne, sta rim vr sta ma se me na i is ku stvi ma in di vi du al nih pro iz vo |a ~a zdra ve hra ne i tr ì {tu. Pred sed ni ca Or ga ni za ci o- nog od bo ra „Po ti skog pro le }a” i po kre ta~ ma ni fe sta ci je Qi qa na Vla ni ko lin iz Eko lo {kog po kre ta „Ze le no ostr vo” iz Ade za do voq na je {to su ma ni fe sta ci jom ob u hva }e ne po ti ske op {ti ne, sve pred {kol ske usta no ve i ne ko li ko osnov nih {ko la, ko je su se ukqu ~i le u pro je kat „De ~i ja bi o ba {ta u pro zo ru”. - Ne ma baj ke, pri ~e ili pe sme ko ju je ~o vek na pi sao da u wi ma ne po sto ji pri ro da, gde su cvet, pti ca, oblak, sun ce i sve ono {to nas ~i ni bo ga ti jim. Kroz ovaj pro je kat „Po ti skog pro le }a” tru di mo se da sve to o~u va mo i po {a qe mo po ru ku u svet, da mo è da nam bu de mno go lep {e. Ka da bi svet ma lo vi {e slu {ao de cu i de~ je po ru ke, è qa ma za zdra vim i bo ga tim ì vo tom, mi slim d abi svi bi li mno go bo ga ti ji i sre} ni ji - ka è Vla ni ko lin. De ca sa svo jim pe da go zi ma, vas pi ta ~i ma i di rek to ri ma pred -

{kol skih usta no va sa ve li kim odu {e vqe wem u~e stvu ju u ak ci ja ma, pre za do voq na {to ima ju mo gu} nost da ra de sa ze mqom i se me ni ma, da se upo zna ju ka ko biq ke ra stu i sve to do ì vqa va ju. - Po red to ga sve {to do ì ve i li kov no pred sta vqa ju pre no se }i unu tra {wi do ì vqaj bo ja ma na pa pir, ta ko da za i sta, vre di do }i na ovu ma ni fe sta ci ju - do da je Vla ni ko lin. - Za pro te klih 12 go di na u Na u~ nom in sti tu tu za ra tar stvo i po vr tar stvo iz No vog

Sa da ima mo pu nu po dr {ku, ko ji nam omo gu }u je kva li tet no se me sa ko jim de ca mo gu da ra de. Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du se po dr {kom ukqu ~io dru gu go di nu, pa su pre u ze li oba ve zu da to na ne ki na ~in bu de traj na ma ni fe sta ci ja. Do sa da smo sva ke go di ne bi li u dru goj op {ti ni, a od sle de }e go di ne }e se usta li ti u op {ti ni Ada, oda kle je i po kre nu ta, ta ko {to }e mo je pro {i ri ti na voj vo |an ski ni vo. M. Mi tro vi}

svet

~etvrtak5.april2012.

dnevnik

TR KA ZA RE PU BLI KAN SKU PRED SED NI^ KU NO MI NA CI JU

UKRATKO

Rom ni iz la zi na cr tu Oba mi?

Sa mo ub i stva zbog mo bin ga PA RIZ: Francuska policija ju~e je sprovela raciju u sedi{tu operatera „Frans telekom” u Parizu u okviru istra`ivawa vi{e desetina samoubistava zaposlenih posledwih godina koja su, prema procenama sindikata, mogla da budu izazvana „psiholo{kim maltretirawem” (mobingom) od strane firme. Prema sindikatima, koji su podneli tu`bu protiv firme, samoubistvo su od 2008. godine izvr{ila 62 radnika „Frans telekoma”, objavio je francuski dnevnik Figaro u internet izdawu. Tu`ila{tvo je po~elo da razmatra mogu}u odgovornost firme posle izve{taja inspekcije rada o uslovima smrti 14 zaposlenih i do{la do zakqu~ka da je reorganizacija rada, sprovedena 2006. godine, mogla ozbiqno da ugrozi zdravqe qudi kao i da neke metode upravqawa mogu da se okarakteri{u kao psiholo{ko maltretirawe.

VA [ING TON: Biv{i guverner Masa~usetsa Mit Romni odneo je preksino} tri pobede na preliminarnim izborima u Va{ingtonu

Mit Romni

Ne vre me u Tek sa su DA LAS: Desetak tornada pro{lo je kroz gusto naseqenu okolinu Dalasa, u ameri~koj dràvi Teksas, gde je 17 osoba povre|eno i pri~iwena velika materijalna {teta, ali sre}om nije bilo smrtnih slu~ajeva. U olujnom nevremenu pra}enom jakim vetrom, ki{om i gradom, pokrenuto je 10-12 tornada, {to je izazvalo haos u ~etvrtoj po veli~ini gradskoj aglomeraciji u SAD, potvrdio je meteorolog Nacionalna meteolo{kog servisa Xesi Mur. Lokalne vlasti su zapawene da niko nije izgubio ìvot, s obzirom na intenzitet oluje, broj registrovanih tornada i gustinu naseqnosti te oblasti, prenela je agencija Rojters. Mnogi od 6,3 miliona stanovnika oblasti Dalas-Fort Vort, bili su primorani da potraè skloni{te od oluje koja je nosila sve pred sobom u ranim popodnevim satima po lokalnom vremenu.

Da Romni ima najve}e {anse da postane protivkandidat Obami na novembarkim izborima, pokazuju i predizborni spotovi Demokratske partije, koja kritikuje biv{eg guvernera Masa~usetsa, dok se Santorum uop{te ne pomiwe. Romni ne ostaje du`an Obami, pa je ju~e u obra}awu pristalicama rekao da pri povratku ku}i na pumpi pogledaju cene goriva i zapitaju se da li `ele jo{ ~etiri godine predsednika (Obamu) koji je doveo do toga. Prema posledwim rezultatima, Romni je osvojio 640 delegatskih mesta, Santorum 264, Wut Gingri~ 135 i Ron Pol 71 mesto. Da bi neko osvojio predsedni~ku nominaciju potrebno je da osvoji 1144 delegatskih mesta. (Ta njug)

JE DI NI CE SI RIJ SKIH SNA GA BEZ BED NO STI PO ^E LE PO VLA ^E WE

Da mask po no ta ma Kofija Ana na?

Stra da li u olu ji TO KIO: Najmawe ~etvoro qudi je poginulo, a vi{e stotina je povre|eno na najve}em japanskom ostrvu Hon{u, koje je zahvatilo olujno nevreme pra}eno jakim vetrom i ki{om i izazvalo saobra}ajni kolaps u zemqi, saop{tili su danas japanski zvani~nici. U prefekturi Nigata na severozapadu ostrva Hon{u, udari vetra su dostizali 156,6 kilometara na sat, prenela je agencija AFP. Dvoje qudi ju~e je izgubilo `ivot u odvojenim poru{enim skladi{ta u Tojami na severu i u Kagavi na jugu, a policija je izvestila za jo{ dva smrtna slu~aja tokom pro{le no}i. Zvani~nici su naveli da su jo{ stotine povre|ene {irom Japana, navela je agencija AP. Oluja je u utorak dovela do kolapsa u prigradskom `elezni~kom saobra}aju i do otkazivawa vi{e od 500 letova na aerodromima oko Tokija.

Di-Si, Merilendu i Viskonsinu u~vrstiv{i tako svoje vo|stvo u odnosu na Rika Santoruma u trci za republikansku predsedni~ku nominaciju. Pobede Romnija u ameri~koj prestonici i Merilendu se nisu dovodile u pitawe, ali je trka bila neizvesna u Viskonsinu, gde je on ipak uspeo da pobedi Santoruma sa 42 prema 38 odsto. Procewuje se da je porazom u Viskonsinu, Santorum realno izgubio svaku {ansu da se izbori za predsedni~ku nominaciju. Kao i na prethodnim izborima, pokazalo se da Romni mnogo boqe stoji od konzervativnog Santoruma me|u bira~ima koji vi{e zara|uju, kao i me|u obrazovanijim bira~ima i onim koji `ive u gradovima.

DA MASK: Sirijska vojska po~ela je da se povla~i iz nekih mirnih gradova i da se vra}a u baze, nedequ dana pre isteka roka za primenu me|unarodnog plana o prekidu vatre, navode iz Damaska. Vojska je po~ela da se povla~i iz mirnih gradova i vra}a se u baze, dok se u oblastima u kojima jo{ vladaju tenzije povla~i u predgra|a”, rekao je jedan od zvani~nika sirijske vojske. Me|utim, te tvrdwe nisu potvr|ene, a aktivisti blizu Damaska tvrde da vojnici nisu napustili tu oblast. Oni kaù da }e se onog dana kada se snage reìma povuku sa ulica Sirija suo~iti sa masovnim protestima u kojima }e vlada biti zba~ena. [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je da opozicija ne bi bila u stawu da porazi vladine snage, ~ak i kad bi bila naoruàna do zuba. „Umesto toga, usledio bi vi{egodi{we krvoproli}e”, istakao je {ef ruske diplomatije. Lavrov je optuìo arapske i zapadne

Op tu `ni ca pro tiv 13 isla mi sta PA RIZ: Francuski zvani~- marta kada je policija privela nici ju~e su saop{tili da je 19 osoba koji su bile pod istraprotiv 13 osumwi~enih islami- gom zbog sumwe za terorizam, sta po dig nuta op tu`ni ca zbog „zlo ~i na~ ke za vere povezane sa te ro ri sti~ kim po duhvatom” i nezakonitog posedovawa i transporta oru`ja, a ju~e ujutro je uhap{eno jo{ 10 sumwivih. Doma}a obave{taj na slu`ba DCRI, uz podr{ku elitne jedinice RAID i koman do sa GIPN, sprovela je hap{ewa u Marsequ, Hap{ewe u Francuskoj najve}em francuskom lu~kom gradu, kao i ju- od kojih je protiv 13 ju~e po`nim gradovima Po i Valans i dignuta optu`nica. u severoisto~nom Rubeu, preneFrancuska opozicija je krila je agencija Rojters, pozivaju- tikovala prisustvo televizij}i se na izvor iz francuske po- skih kamera tokom policijskih licije. racija, jer bi, prema wihovim „Uhap{eni imaju sli~an pro- tvrdwama, ti snimci mogli da fil kao Muhamed Merah. Oni pove}aju {anse za pobedu desnisu izolovani pojedinci, koji su ~arski nastrojenog aktuelnog samoradikalizovani”, naveo je {efa dr`ave Nikole Sarkozineimenovani izvor. Racija koje ja na predsedni~kim izborima u je sprovedena u ranim jutarwim Fran cuskoj, ~i ji }e se pr vi satima, nastavak je antiterori- krug odr`ati 22. aprila, a drusti~ke akcije sprovedene 30. gi 6. maja.

SEVERNA KOREJA

Na po mo lu no va nu kle ar na pro ba? Ten ko vi si rij ske voj ske

zemqe, ~lanice skupa „Prijateqi Sirije” da podrivaju napore izaslanika UN Kofija Anana da se prona|e mirovno re{ewe. Predsednik Ba{ar el Asad je pre samo nekoliko dana pristao da primeni plan zajedni~kog speci-

jalnog izaslanika UN i Arapske lige za Siriju Kofija Anana o primirju do 10. aprila. Prema tom planu, snage re`ima treba da se povuku iz gradova i po{tuju prekid vatre, a pobuwenici odmah da prekinu nasiqe.

Ro bert Fi co pre mi jer Slo va~ ke BRA TI SLA VA: Predsednik Slova~ke Ivan Ga{parovi~ imenovao je lidera socijaldemokratske stranke SMER Roberta Fica za novog premijera Slova~ke. Wegova vlada sastavqena je od socijaldemokrata i nekoliko vanpartijskih stru~waka. Imenovawem nove vlade prestaje mandat dosada{woj, koaliciji ~etiri stranke centra i desnice sa biv{om premijerkom Ivetom Radi~ovom na ~elu, koje su pre{le u opoziciju.

FRANCUSKA

Robert Fico

Na vanrednim parlamentarnim izborima 10. marta prvi put od pada komunista 1989. godine u Slova~koj je jedna stranka osvojila tako komotnu ve}inu, 83 od ukupno 150 poslanika, da ne mora da tra`i koalicionog partnera i formirala je vladu sama. „Istina je da imam iskustva iz prethodne vlade u periodu od 2006. do 2010. godine. Ali predstoje}i period se dijametralno razlikuje”, kazao je nakon imenovawa Fico, koji je ve} jednom bio na ~elu slova~ke vlade.

TO KIO, PJON GJANG: Severna Koreja bi mogla izvr{iti jo{ jednu nuklearnu probu ukoliko lansirawe satelita u orbitu dovede do o~ekivane obustave plana SAD za davawe pomo}i u hrani, pi{e ju~e jedan japanski list koji podràva Sever. Pjongjang je pro{le nedeqe saop{tio da su priprema za lansirawe satelita izme|u 12. i 16 aprila „u{le u odlu~uju}u fazu”. Severna Koreja navodi da lansirawe satelita nije proba balisti~ke rakete i da }e wegovim stavqawem u orbitu biti obeleèna 100. godi{wica ro|ewa wihovog osniva~a i prvog predsednika Kim Il Sunga. Ta dràva je u februaru postigla sporazum sa SAD da obustavi nuklearne probe i lansirawe raketa u zamenu za ameri~ku pomo} od 240.000 tona hrane. Va{ington

je pro{le nedeqe suspendovao plan o slawu pomo}i u hrani Severnoj Koreji, rekav{i da je ona prekr{ila obe}awe da }e pre-

stati s lansirawem raketa i da joj se ne moè verovati da }e stavarno dati hranu onima kojima treba. Japanski list „ôson sinbo” pi{e da bi za uzvrat Pjongjang mogao da povu~e re~ da ne}e izvoditi nuklearne probe, {to prema mi{qewu stru~waka odraàva zvani~no mi{qewe Severa.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MI [EL OBA MA Prva dama Amerike Mi{el Obama virtuelno je otvorila ju~e vrata Bele ku}e posetiocima `eqnim da zavire u ameri~ku predsedni~ku rezidenciju i otkriju wenu kolekciju umetni~kih dela koje je na Internet postavio Gugl. „Bela ku}a nije samo rezidencija predsedni~ke porodice i mesto susreta svetskih lidera. To je, tako|e, ‘ku}a naroda’, otvorena za sve”.

YEJMS MAR DOK Xejms Mardok (39), sin Ruperta Mardoka, podneo je ostavku na mesto predsednika „Briti{ skaj broadkastinga”. Xejms je pod pritiskom zbog skandala s prislu{kivawem telefona u okviru medijske imperije svog oca. Na mestu predsednika zameni}e ga potpredsednik Nikolas Ferguson, dok }e Xejms Mardok ostati u upravnom odboru.

Pro da je se gru men ze mqe s Gan di je vom kr vqu LON DON: Grumen zemqe i trava umrqani krvqu, koji su, navodno, uzeti sa mesta na kome je indijski vo|a nacije Mahatma Gandi ubijen 1948. godine, bi}e stavqeni na licitaciju 17. aprila, u organizaciji britanske aukcijske ku}e „Mulok”.

MA RIO MON TI

Tra va i ze mqa umr qa ni kr vqu, na vod no uze ti sa me sta na ko jem je Ma hat ma Gan di ubi jen 1948. go di ne, bi }e 17. apri la po nu |e ni na auk ci ji u Ve li koj Bri ta ni ji

Italijom bi u budu}nosti mogla da vlada {iroka koalicija jer su stranke nau~ile da vode me|usobni dijalog, izjavio je italijanski premijer Mario Monti. „Ako situacija bude to iziskivala, verujem da }e partije biti u mogu}nosti da postignu plodan dijalog i razmisle o {irim re{ewima i velikim koalicijama”, rekao je Monti.

Aukcionari su uvereni u autenti~nost neobi~nih umetnina, za koje se o~ekuje da dostignu sumu od 15.000 funti (24.000 dolara), navode}i kao dokaz pismo prvobitnog vlasnika, izvesnog P.P. Nambijara, koji je li~no uzeo uzorke sa mesta atentata.

Ma hat ma Gan di i na o ~a re ko je je ko ri stio

„Po~upao sam travu, uzeo dva grumena zemqe i uvio ih u novine koje sam na{ao u blizini”, napisao je Nambijar. Na aukciji }e se na}i i par nao~ara koje je lider indijske nezavisnosti kupio 1891. godine, dok je studirao prava u Velikoj Britaniji.

Kako prenose strani mediji, kupcima }e biti ponu|eno i nekoliko pisama sa Gandijevim potpisom, kao i jedan wegov molitvenik. Od aukcije Gandijevih predmeta o~ekuje se zarada od najmawe 100.000 funti.

balkan

dnevnik

PO LI TI^ KA SCE NA HR VAT SKE

Kosorova gubi podr{ku u HDZ-u? ZAGREB: Predsedni{tvo HDZ-a trebalo bi da odlu~i po kojem }e modelu biti izabrano novo rukovodstvo stranke, a liderka Jadranka Kosor navodno je izgubila ve}inu.

predlog Jadranke Kosor za izbor predsednika po principu jedan ~lan-jedan glas. „Predlog apsolutno treba pozdraviti, ali kada se za to stvore uslovi”, smatra Milinovi}.

Darko Milinovi}

Jadranka Kosor

Kako javqa HRT, zamenik predsednice HDZ-a i kandidat za predsednika stranke Darko Milinovi} je uo~i sednice potvrdio da je na dnevnom redu

^lan Predsedni{tva HDZ Andrija Hebrang izjavio je da bi taj predlog destabilizovao stranku i da }e predlo`iti Jadranki Kosor da povu~e predlog

pod uslovom da svi kandidati za predsednika stranke u svoj program unesu obe}awe da }e za {est meseci ponoviti izbore neposrednim izborom predsednika stranke. Po Hebrangu, na taj na~in bi ideja ostala, niko ne bi poentirao, a stranka bi se stabilizovala. Da ne bi trebalo mewati izborna pravila nakon raspisivawa izbora smatraju i Davor Stier i Gordan Jandrokovi}. HRT dodaje da je i kandidat za predsednika HDZ-a Tomislav Karamar ko uo~i sedni ce po slao otvoreno pismo Predsedni{tvu stranke u kojem je poziva na ukidawe „faraonskog na~ina vladawa strankom” i predla`e da celo rukovodstvo, a ne samo predsednik, bude birano po principu jedan ~lan-jedan glas. „Sla`em se da je du`nost predsednika va`na, ali budu}i da svi o~ekujemo nakon unutarstrana~kih izbora ukidawe faraonskog na~ina vladawa, zar nije vreme da na{e celokupno ~lanstvo odabere najboqe qude u predsedni{tvo te da i ono dobije dodatni legitimitet?”, pi{e u tom pismu.

SLU ^AJ NI PRE VID ILI NA ME RA

@ivojin Mi{i} na zidu Zorana Milanovi}a ZAGREB: Na zid kabineta hr vat skog pre mi je ra Zo ra na Milanovi}a gre{kom je oka~ena umetni~ka slika Bitke kod Kaj mak ~a la na, pod ko man dom @ivojina Mi{i}a U bici je srpska vojska pobedila Bugarsku septembra 1916. go di ne. Re~ je o pej za `nom akva re lu Oto na Ive ko vi }a oslikanom u jeku Prvog svetskog rata kada je autor mnogo putovao po Balkanu, a na kome se jasno vide razbacane kacige bugarskih vojnika i topovskih lafeta u jarku - simbole srpske pobede. Kako pi{e zagreba~ki „Jutarwi list”, ovaj sitni previd nije naqutio premijera. Milanovi} je, naime, zamolio da u wegovom kabinetu budu zamewene dve umetni~ke slike zaostale iz mandata Jadranke Kosor ne slute}i, kako pi{e list, {ta }e ga do~ekati na ju`nom zidu kabineta. List tvrdi da se „slu~ajni previd” dogodio zato {to niko od hrvatskih kustosa ispod cene od 5.000 kuna (oko 335 evra)

~etvrtak5.april2012.

Rumunija ratifikovala sporazum Srbije i EU BUKURE[T: Senat rumunskog parlamenta ratifikovao je Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu (SSP) Srbije i EU, prenela je ju~e rumun-

Rumunski parlament

ska agencija A|erpres. Senat je SSP ratifikovao sa 78 glasova „za”, pet „protiv” i tri uzdr`ana. [ef rumunske diplomatije Kristijan \akonesku

izjavio je tokom debate na plenarnoj sednici Senata da Rumunija zastupa politiku stalnog pru`awa podr{ke Srbiji u evropskim integracijama. Senat je usvojio i Izjavu o evropskim standardima o po{tovawu prava nacionalnih mawina koja ide zajedno sa Zakonom o ratifikaciji. Rumunija je po~etkom marta u Briselu do posledweg trenutka bojkotovala odobravawe kandidature Srbije za ~lanstvo u EU i odustala od protivqewa tek nakon {to je potpisan protokol o pravima rumunske mawine u Srbiji. Rumunska opozicija je tada o{tro kritikovala politiku vlasti zbog neprihvatqivog pona{awa prema „susednoj prijateqskoj zemqi”. Rumunija je 26. ~lanica EU koja je ratifikovala ovaj sporazum, a ostalo je da to u~ini jo{ samo Litvanija. SSP Srbije sa EU stupa na snagu kada ga ratifikuje svih 27 ~lanica evropskog bloka.

GR^KA

Bombom na biv{eg premijera ATINA: Zapaqiva naprava eksplodirala je ispred kancelarije biv{eg gr~kog premijera Kostasa Simitisa, saop{tio je policijski izvor, ali je po`ar u zgradi brzo uga{en. Atentat se dogodio na petom spratu zgrade u centru prestonice, prekju~e oko 18 sati, dodao je ovaj izvor i kazao da niko nije povre|en. Vatrogasci su razvalili vrata Simitisove kancelarije, ali unutra nije bilo nikog, prenela je gr~ka televizija Skaj. Simitis je u dva navrata bio premijer u periodu izme|u 1996. i 2004. godine i zaslu`an je za uvo|ewe Gr~ke u evrozonu, podse}a AFP.

Kostas Simitis

Napadi zapaqivim bombama su ~esti u Gr~koj i wihove mete su naj~e{}e kancelarije politi~ara kada se wima iskazuje protest protivne popularne politike. Kancelarija Simitisa je bila pogo|ena sli~nom bombom 2010. godine. Ove zapaqive bombe ru~ne izrade naj~e{}e su napravqene od kanistera za gas i tako da prouzrokuju mawu {tetu. U Gr~koj stalno raste nezadovoqstvo stanovni{ta zbog ekonomskih mera uvedenih tokom protekle dve godine, a zemqa upada u sve dubqu recesiju u kojoj je vi{e od milion qudi ostalo bez posla. (Ta njug)

Zbog krize smawena i korupcija

Zoran Milanovi}

nije hteo da posavetuje qude koji rade u Banskim dvorima. Ina~e, sliku je pre tri decenije Saboru odobrio @eqko Grum, {ef Moderne galerije, koji je na ~elu te institucije bio do 1989. godine. Me|u vi{e od 60 slika, koliko ih je Saboru pozajmila Moderna galerije, Ivekovi}eve su dve - uz pejza`, tamo je i slika

Skup{tina vratila novac u buyet POD GO RI CA: Po{to nije potro {i la sav no vac odo bren za 2011. godinu, Skup{tina Crne Gore vratila je 115 hiqada evra u dr`avni buxet. Izve{taj o kori{}ewu finansijskih sredstava u pro{loj godini usvojio je parlamentarni Odbor za ekonomiju, finansije i buxet, koji je ocenio da Skup{tina dobro gazduje nov~anim sredstvima. Sekretar Skup{tine Damir Davidovi} je najavio pripreme za po~etak izgradwe nove zgrade crnogorskog parlamenta. Novac za raspisivawe konkursa za izradu idejnog re{ewa za novu zgradu parlamenta je ve} opredeqen, re kao je Da vi do vi}. No vo zdawe Skup{tine Crne Gore treba da bude podignuto na mestu gde se nalazi zgrada u kojoj je donedavno bila sme{tena vlada, a ranije Centralni komitet Saveza komunista Crne Gore. Jo{ nije izvesno da li }e ta zgrada biti u potpunosti sru{ena ili }e biti rekonstruisana za potrebe parlamenta.

„Trenkovi panduri”. Trenkove pandure osnovao je 1741. baron Frawo Trenk uz podr{ku kraqice Marije Terezije. Oton Ivekovi} (1869.-1939.) najpoznatiji je kao slikar istorijskih prizora, a 1915. i 1918. godine bio je na boji{tima na So~i, u Galiciji i Srbiji, bele`e}i scene iz vojni~kog `ivota.

Ostavka ministra pomorstva ZAGREB: Hrvatski ministar pomorstva, saobra}aja i infrastrukture Zlatko Komadina ju~e je podneo ostavku iz zdravstvenih razloga, a premijer Zoran Milanovi} je najavio da }e za tu du`nost predloìti Sini{u Hajda{a Don~i}a, sada{weg ùpana Krapinsko-zagorske ùpanije. Kako je saop{teno je iz vlade, Komadina je odluku o ostavci doneo na preporuku lekara zbog naru{enog zdravstvenog stawa, o ~emu je informisao premijera Milanovi}a, prenosi Hina. U pismu premijeru ministar Komadina je napisao: „Usprkos mojoj èqi da kao ~lan vlade doprinesem reformama koje su pred wom, naro~ito u sektoru saobra}aja i infrastrukture, zdravstvena situacija mi to ne omogu}ava. Odluka je bila te{ka, ali preporuke lekara jednostavno vi{e ne mogu ignorisati”. Premijer Milanovi} je rekao da }e na prvoj slede}oj sednici Sabora za ministra predloìti Sini{u Hajda{a Don~i}a, sada{weg ùpana Krapinsko-zagorske ùpanije, a da }e do izbora novog ministra, ministarstvo voditi zamenik Zdenko Ante{i}. Komadininom ostavkom potvr|ena su naga|awa da on nije bio najsre}nije re{ewe za kompleksno i zahtevno ministarstvo kakvo je vodio. On se sada vra}a u Sabor kao poslanik SDP-a. Premijer Milanovi} je naglasio da nije bilo nikakvih nesuglasica sa Komadinom i da je zdravqe jedini razlog za wegovu ostavku. Mediji u prvim regovawima isti~u da se Komadina nije sna{ao na ministarskoj funkciji, na koju je do{ao s pozicije primorsko-goranskog ùpana, i da je nespreman preuzeo resor koji su za vreme HDZ-ove vladavine obeleìle brojne afere.

ATINA: Zbog du`ni~ke krize, u Gr~koj je ugro`ena i tradicionalna praksa isplate mita za dodelu ugovora ili ubrzawe poslova, saop{tila je gr~ka filijala organizacije „Transparensi interne{enel”. U godi{wem izve{taju te organizacije se navodi procena da je tokom 2011. godine u Gr~koj na sitnu korupciju potro{eno oko 554 miliona evra, {to predstavqa pad u odnosu na iznos iz 2010. od 632 miliona evra, prenela je agencija AFP. „^ini se da je finansijska kriza negativno uticala na ‘fakelaki’ (gr~ka re~ za koverte sa mitom). Ne iznena|uje {to su na vrhu liste javnih sektora u kojima je najrasprostrawenija sitna korupcija i daqe bolnice, poreski organi i slu`be za izdavawe gra|evinskih dozvola”, naveo je „Transparensi interne{enel”. Ta organizacija je tako|e objavila „cenovnik korupcije”, baziran na anketi u kojoj je u~estvovalo 12.000

gra|ana. Pacijenti ili wihovi najbliì mogu da o~ekuju da }e za operaciju u dràvnim bolnicama platiti izme|u 100 i 30.000 evra, a za brè le~ewe izme|u 30 i 20.000 evra. Kad je re~ o privatnim bolnicama, navode se iznosi mita od 150 do 7.000 evra za operaciju. Poreski slu`benici mogu da naplate izme|u 100 i 20.000 evra za sre|ivawe rezultata revizije,

dok voza~ka dozvola mo`e da se „sredi” ako se doplati 40 do 500 evra, navodi se u saop{tewu. Zna~ajan procenat anketiranih, 25,3 odsto u javnom i 21,6 odsto u privatnom sektoru, izjavilo je da su odbili da plate zatra`eni mito, {to „daje osnova za nadu da se stvari popravqaju”, saop{tila je gr~ka filijala „Transparensi interne{enela”.

BRI TAN SKI LIST IZ DVO JIO

Split najboqe mesto za `ivot

ZAGREB: „Fajnen{el tajms” proglasio je Split, s wegovom Dioklecijanovom palatom, najboqim mestom za ìvot na svetu kada je re~ o starim gradskim jezgrima. Split je ne ~elu liste od 10 gradova ~ija su starogradska jezgra ili zna~ajni kulturno istorijski objekti na{li mesto na listi Uneskovog za{ti}enog svetskog kulturnog nasle|a. Takvih je urbanih lokaliteta na Uneskovoj listi 182, a prema mi{qewu Sajmona Turlija (Simon Thurley), istori~ara arhiSplit tekture i savetnika britanske vlade za istorijsko nasle|e, Split je od svih wih najpoèqnije mesto za ìvot. Iza Splita su Kameni grad u Zanziba-

ru, zatim sredwovekovne ulice belgijskog Bri`a i stara jezgra Havane na Kubi. Po mi{qewu

„Fajnen{el tajmsa”, po`eqnije je imati stan u Dioklecijanovoj palati nego u centru Venecije, Marake{a ili Makaoa.

Britanski list isti~e da jo{ niko nije egzaktno poku{ao izra~unati koju su cenu qudi voqni platiti za ìvot na lokalitetima koji se nalaze na listi Uneska, ili ~ak i na mestima koja bar imaju pogled na za{ti}eno nasle|e, ali navode kako je ekonomska prednost tih lokaliteta u smislu turizma neprikosnovena. U svakom slu~aju, ovaj presti`ni naslov veliko je priznawe i dobrodo{la reklama za Split ~iji bi se stanovnici, pogotovo oni iz uli~ica oko palate, pre svega zbog postupaka gradske uprave na ~elu sa gradona~elnikom @eqkom Kerumom, malo teè sloìli s tvrdwom britanskog lista. (Ta njug)

~etvrtak5.april2012.

oglasi

dnevnik

oglasi

dnevnik

~etvrtak5.april2012.

LIMAN, klasi~an 2,0 stan od 58m2 cena 53.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15006 DETELINARA, zgrada „Budu}nosti”, ukwièn 2,0 stan od 45m2 na I spratu, cena 41.750. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15007 NOVO NASEQE, 37m2, nov odli~an 1,5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15008 HITNO, kod Socijalnog, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, 1,5, brzo useqiv stan od 38m2 na II spratu cena 41.200 sa PDV-om. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15009 USEQIV klasi~an dvosoban stan, 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa - prozor, ukwièno, garaà, bez posrednika. Telefon 421437 ili 063/534-505. 10002

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 50357 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 50358

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 50359

IZDAJEM name{tenu garsoweru, uli~nu, 33m2, u ku}i, poseban ulaz, `enskim osobama. Cena 100 evra +depozit +tro{kovi. Temerinska ulica. Telefon 6610-931. 50385 IZDAJEM lepo sre|en nename{ten dvosoban stan, 50m2 ul. Bo{ka Buhe, Liman 2, na du`e vreme, zaposlenim osobama. Telefon 064/41-81240. 50395

IZDAJEM name{ten jednosoban stan, Ulica Pariske komune - stara Detelinara. Telefon 065/5768353. 50430 IZDAJEM name{tenu garsoweru 29m2, Ul. \or|a Nik{i}a Johana br. 6. Telefoni: 021/6336-253 i 065/5530-726. 50295 IZDAJE se name{tena garsowera kod Sajma. Telefoni: 063-408-902 i 021-6365807. 50360 IZDAJEM trosoban, name{ten, komforan stan u centru Novog naseqa, cena 200E. Telefon 060/5512-871. 50368

POTREBNI lepo name{teni stanovi, ku}e, lokali, vikendice, stanodavcima besplatno. Izdajemo garsowere 80-120, jednosobne, dvosobne 100-180. Telefoni: 021/6621-797, 021/6215260, 063/598-463. 50353

BULEVAR, u blizini Hotela „Park” u ekstra zgradi, nov stan sa odvojenom kuhiwom, cena 31.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15018 CENTAR, u Radni~koj ulici, ukwi`en stan od 42m2 na III spratu, cena 46.350. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15019

PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2 u Novom Sadu, Haxi Ruvimova br. 41. II sprat. Telefon 063/554-923. 50390

PRODAJEM odli~an jednosoban stan 36m2, Cara Du{ana. Cena 39.000evra, fiksno. Telefon 063/531121. 50426 U GUNDULI]EVOJ ulici u novijoj ukwiènoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15001 BULEVAR KRAQA PETRA, ukwièna garsowera u zgradi 20m2 cena 22.700. Tel. 063/742-2180, www.bomil.rs. 15002 CARA DU[ANA, ukwièna novija garsowera od 24m2 na III spratu, ekstra cena. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15003 GARSOWERA, 24m2, prodajem bez posrednika, brzo useqiva, ukwièno, vlasni{tvo, miran deo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534505. 10001

PRODAJEM stan od 70m2 centar, I sprat, zbog selidbe. Telefon 063-501962. 50212 PRODAJEM stan u centru Novog Sada, Ul. Dunavska, 40m2 na spratu, bez posrednika. Telefon: 064/130-5292. 50217 GRBAVICA, u novijoj zgradi ukwi`en 2,0 stan na I spratu 49m2 cena 53.600. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15004 GRBAVICA, u „Aleksandar” zgradi, novi ukwi`en 2,0 stan II spratu sa liftom + parking mesto u dvori{tu, cena 51.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15005

BULEVAR EVROPE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2,5 stan, cena 55,500 evra. Tel. 63-66952, www.bomil.rs. 15010 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15011 GRBAVICA, noviji 2,5 stan od 66m2,ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 67.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15012 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwièn 3,0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15013 OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3,0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 70.000. Telelefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15014

LIMAN, ukwi`en originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15015 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4,0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en, nije dupleks, cena 88.600. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 15016 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu. Tel. 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15017

PRODAJEM ku}u u Zmajevu oko 120m2 sa placem od 8 ari i 71m2, bez posrednika. Telefon: 065/526-9795. 50216

POVOQNO izdajem lokal, Jovana Cviji}a 25a, u dva nivoa, mo`e funkcionisati kao stambeno-poslovni prostor. Telefon 063/84-15-437. Useqiv 1. 5. 2012. 50369 IZDAJEM lokal, 24m2, preko puta Ma{inske {kole, Bulevar kraqa Petra 1, 33. Telefon 063/822-01-61. 50258 IZDAJEM lokal 60m2, Ulica Stevana Mokrawca br. 18. Telefon 063/505-198. 50389

HITNO izdajem lokal u Sr. Kamenici kod Instituta za prodavnicu ili ne{to sli~no. Informacije na telefon 060/331-96-19. 50427

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421437 ili 063/534-505. 10003

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 50206 VODOINSTALATERSKE usluge, zamena cevi, rekonstrukcija kupatila, ma{insko odgu{ewe i snimawe cevi, garancija, kvalitet. Telefoni: 6393-737, 064/1604725. 50254 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 50279 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 50377

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-2514. 50354 PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 50355

VELIKA prole}na rasprodaja vo}nih sadnica, jabuke, kru{ke 100 din. tre{wa 150 din. kajsija dva puta kalemqene 300 din, kalemqen le{nik 500 din. Tradicija du`a od pola veka. Novi Sad - [angaj. Telefoni: 063/8351-900, 021/66-14-380. 50404

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{. Telefon: 064/240-55-49, 037/490-797. 50077

POTREBAN diplomirani farmaceut u penziji. Kontakt telefon 065-5180180. 49803 MOLER I FARBAR radi moleraj, farbawe, drvenarije i lepqewe tapeta, nazvati. Tel. 6435-095. 50318

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Tel.: 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 49834

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak5.april2012.

dnevnik

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i voqena }erka, sestra i tetka

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snaji DR@A^I za pecaqke, rasklopivi, za lov {arana, soma... nosa~ za zvu~ni signal. Povoqno. Telefon 063/508747, 021/400-073. 50237 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile. 50312 KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 50313

Posledwi pozdrav preminulom

Zlati Tubi}

Nada Radakovi}

ro|. Bo{wak 10. 2. 1925 - 3. 4. 2012.

\uro Matija{evi}

1973 - 2012.

od Milanove bra}e i sestara: Nove, Jelice, Leposave, Milo{a, Milene, Stanka i Milorada, snaje Vere i sestri}a Zorana sa porodicama.

28. 12. 1948 - 2. 4. 2012.

50485

Mili moj Tata, volim Te najvi{e na svetu i samo ja znam koliko me boli.

Sahrana je danas, 5. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: majka Mica, otac Milan i brat Dragan sa porodicom. 50465

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ i kom{iji

3 Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 3. aprila u 87. godini preminula na{a draga Tvoja Vera.

50506

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 72. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Andriji Zubovi}u

Zlata Tubi}

Andriji Zubovi}u

Sahrana je danas, 5. 4. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni suprug Milan.

od Du{ana Zubera sa porodicom.

50486 50492

od zaposlenih iz „Elektrodistribucija Novi Sad”, Novi Sad i penzionisanih radnika iz „Elektrovojvodina” d.o.o. Novi Sad.

59789-P

Posledwi pozdrav na{em najdra`em drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti i baki

Tomislav Vojnovi} Sahrana je u petak, 6. 4. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. Hvala ti na svakom trenutku provedenom sa nama.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ iz detiwstva

Zlati Vole te: supruga Desanka, k}erke Milica i Jelena, zetovi Ivan i Aleksa, unuci Vuk i Rastko.

\uri Matija{evi}u

O`alo{}eni: }erka Gordana, zet Vojislav, unuci Stefan i Rastko.

50508

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Poqva{ Robertu

Porodice Joki} i Pavli~i}.

Nadi Radakovi} Ose}amo veliku prazninu, jer se ugasilo veliko srce. ^ast je bilo poznavati te i raditi sa tobom. Uvek }e{ biti u na{im mislima.

od: Zorice, Qubinke, Miwe, Pepike, Vu~ka, Sofrena, Malog, Race i Savi}a.

50487

50470

SE]AWE Godina je bila dve hiqade {esta, u prole}e rano, sreda, petog aprila: osam sati deset minuta te~e, kad iznenada iz `ivota nesta. Izdahnula je u samo tiho ve~e - od `alosnog miqa, primili je an|eli pod svoja okriqa.

Nadi

od porodice An|eli}.

Kolege i koleginice iz Restorana Sremska Kamenica. 50507

50495

50498

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Marica ]uk ro|. Mr|a Da l’ su u kapima prole}ne ki{e Ostale suze tvog posledweg pla~a, Pa nema nikog da ih tople bri{e I radost o~ima ponovo vra}a? Kroz ki{ne kapi pojavi se duga Veli~anstvenim sjajem spektrom boja, Sa wom i radost i nestade tuga

Zlati Tubi}

\uri Matija{evi}u Iskreno saose}amo sa kumicom Milom, Verom i Bo{kom.

od stanara Bulevar Despota Stefana 6, Novi Sad.

Osta}e zauvek u srcima: supruga Tomislava, }erke Pavline, sina Davora, sestara Zorke i Sofije, unuka Srboquba i Tomislava, zeta Konstantina, devera Neboj{e i mnogobrojne rodbine.

50497

50150

Porodice Kostovi} i Kolak. 50513

A u se}awima pojava tvoja. Tihi povetarac glas ti najavi, Kojeg ni u snovima nismo ~uli... U trenu se tvoj mili lik pojavi Al’ snovi se u zaborav rasuli. Ostale su samo varqive nade, Koje nas u podsvesti iznenade.

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikom tugom opra{tamo se od na{eg nezamenqivog i velikog prijateqa

~etvrtak5.april2012.

Posledwi pozdrav

Slomqena srca opra{tam se od tebe mili moj sine.

Poqva{ Robert

1965 - 2012.

Mili, jedini moj brate Robika. Neka te An|eli ~uvaju.

Sahrana je danas, 5. 4. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica Ho{ek.

Voli te neizmerno tvoja sestra Agneza.

Do groba neute{na, mama Miro~ka.

50436

50413

Poqva{ Roberta Imali smo sre}u da smo te poznavali.

Posledwi pozdrav

Nadi Radakovi}

doc. dr Mileni Dalmacija i dragom kolegi

Kom{ije Okopni i Jovovi}.

50410

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav

50483

Posledwi pozdrav tetka

Dragim roditeqima, s qubavqu i po{tovawem

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Kaji @aki}

Renatu Vukovi}u

iz Beograda 1924 - 2012.

\uri Matija{evi}u

Vidosavi Dikli}

Neka Vam je ve~na slava.

Porodice: @aki}, Zahari} i Crevar.

II godina Kontrole kvaliteta i biohemije.

50491

50482

Posledwi pozdrav dragoj tetka Vidi, Celetovoj majci

Vi{eslavu Markovi}u

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 87. godini preminula

Robiki

od stanara iz Stevana Branova~kog 6 a.

od prijateqa Milana Dopu|e i porodice Markovi}.

Sa tugom i nevericom, Magdica i Karli} sa porodicama.

50458

50447

50481

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

\uri Matija{evi}u od: Panteli} Petra, An|elije, Zorana i porodice Slijep~evi}.

\uri Matija{evi}u

Vidosavi Dikli}

1925 - 2012.

Cveti Markovi}

od kumova, porodice Nikoli}.

^uvaju ih od zaborava wihova deca sa porodicama.

50489

50445

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, 5. 4. 2012. godine, u 15.45 ~asova. O`alo{}eni: unuci Dejan i Danilo i snaha Du{ica Siv~. 50448

Milena Dalmacija

SE]AWE

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od na{eg dragog

Posledwi koleginici

pozdrav

dragoj

Te{ko se pomiriti sa surovom stvarno{}u da te vi{e nema. Neka te an|eli ~uvaju.

Osta}e{ u na{im srcima i mislima.

Porodice Usti} i La|evi}.

Sini{a, Braca, Goca i Milana sa porodicom.

50456

Trinaest godina je pro{lo od kako nam nedostaje na{ dragi suprug, otac i deda

Mila Siv~

50477

50449

Marija Ilki}

5. 4. 1992 - 2012.

Robike

Nadi Radakovi} Tvoj prerani odlazak uskratio nas je jedne tople pa`we i qubavi.

Neboj{a @upunski

Milorad Todorovi} Radomir Todorovi}

O`alo{}eni: teta Ciba, sestre Qudmila i Renata, sestri} Marko, {ogor Stevan i ~ika Pera.

50381

50378

50453

Zaspao je ve~nim snom u 70. godini moj voqeni brat

Danas, 5. 4. 2012. godine navr{avaju se 3 godine od kad nas je napustio na{ voqeni sin i brat

Supruga Milijana i }erka Biqana sa porodicom.

od kolega i koleginica iz Uprave za ishranu.

Borislav Ilki} Tri godine su pro{le od kako te nema. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Supruga Stana, }erke Aleksandra i Ogwanka sa porodicama.

8. 11. 1992 - 2012. Uvek prisutni u na{im srcima i mislima. Va{i: k}erka Radmila i unuk Aca.

Posledwi pozdrav od: kuma Branislava sa porodicom i prijateqa Gligorija.

50127

TU@NO SE]AWE

29. 1. 1940 - 2012.

50479

50476

POMEN

5. 4. 2009 - 5. 4. 2012.

5. 4. 2002 - 5. 4. 2012.

na{em suprugu i ocu

Ratomir Nedi} Mile

Sahrana }e se obaviti 5. aprila 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Irigu. Ispra}aj je iz kapele istok.

Prof. Mara Mati} Milorad Todorovi}

O`alo{}ena sestra Vida.

50461

Majka Milijana i sestra Biqana sa porodicom. 50379

Mira Bor|o{ki Draganu Mati}u

2006 - 2012. Ne postoje re~i koje bi opisale koliko nam nedostaje{. Ostala je velika tuga, uspomene koje ne blede i bol koji ne prestaje. Zauvek tvoji najmiliji. 50415

Tri godine tuge i bola od kad nisi sa nama.

O`alo{}eni: sin Milan Bor|o{ki i brat Milan Obradovi} sa porodicama.

Tvoji: Mirko i Rada. 50478

50450

tv program

~etvrtak5.april2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945. 09.30 Заједно 10.00 Вести 10.10 Миљеница 10.55 Најбоље из Петказања 11.10 Кухињица 11.35 Трагедија у „Контрасту”, специјална емисија 3. 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Биоскоп 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Глас Америке

Је дан на је дан Гост еми си је „Је дан на је дан” би ће про фе сор еко но ми је Ми о драг Зец. Аутор и во ди тељ еми си је је Да ни ца Ву че нић. (РТВ 1, 17.20)

Ми о драг Зец 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.50 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35 22.40 23.05 00.05 00.30 01.20 02.15 02.40 03.05 03.35 04.00

06.35 07.00 07.50 08.50 09.40 10.50 11.45 12.30 12.40 13.10 14.50 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 21.35 23.22 23.45 00.15

Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Поаро Сучељавање Војвођански дневник Први пут на гласање Злогласни атентати Поаро Један на један Сучељавање Концерт - концерти године Фолдер култура Плави круг Документ Биоскоп Из нашег сокака

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године Грување НС џез фестивал 2010. Госпел и латино звуци, муз. програм Из наше архиве (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Московски пакао, филм ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ Добро вече, Војводино (рус) Први пут на гласање Дуел, филм Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.50 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Храна и вино Вести Серијски програм Прст у око Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 10.30 11.00 12.30

Фудбал мондијал магазин Мобил 1 Клупске ТВ Евролига плеј оф: Макаби Панатинаикос НБА: Мајами – Филаделфија ТВС Руска кошарка: Спартак СПБ – Красније Крилија Премијер лига, Магазин СК студио Евролига плеј оф: Панатинаикос - Макаби Лига шампиона: Барселона – Милан

14.15 16.00 17.00 18.45 20.00 20.45 00.00

Ток шоу У нај но ви јем из да њу еми си је уго сти ли смо два по зна та брач на па ра. О пред сто је ћим из бо ри ма го во ри ће вам Ма ри јан Ри сти че вић, а чу ће те и шта ње го ва су пру га, Ја вор ка Ри сти че вић ми сли о естет ској хи рур ги ји. Сво ју анег до ту ис при ча ће вам Би ља на Ми ло ше вић, а ужи ва ће те у зву ци ма вир ту о за на кла ри не ту, Бо ки ја Ми ло ше ви ћа. (КТВ, 22.30)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.00 10.02 10.35 11.10 12.00 12.20 12.34 12.40 13.25 15.15 16.00 16.52 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.07 21.00 21.46 21.51 23.00 23.05 23.50 00.10 00.21 01.16

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Салаш у Малом Риту Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Руска дивљина Дневник Спорт плус Евронет Место злочина - Њујорк Доживљаји Хака Фина, филм Ово је Србија Војна академија Евронет Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Велики изазов, квиз Вести Да, можда, не Вести Место злочина - Њујорк Дневник Евронет Тихи сведок Ноћни биоскоп: Лудило, филм 02.55 Салаш у Малом риту

Сте фа ни Кра јан кур

Љу бав Астре и Се ла до на Па стир Се ла дон и па сти ри ца Астра ује ди ње ни су у искре ној љу ба ви. Ме ђу тим, во ђе на љу бо мо ром, Астра на ре ђу је Се ла до ну да се уда љи од ње. Се ла дон у оча ја њу ска че у на бу ја лу ре ку. Астра ми сли да је мр тав, не зна ју ћи да су га од до ди ра смр ти тај но спа сле ним фе. Уло ге: Ан ди Жи ле, Сте фа ни Кра јан кур, Се сил Ка сел, Ве ро ник Ре мон Ре жи ја: Ерик Ро мер (РТС 2, 23.00) 07.19 07.25 07.36 07.41 07.48 08.09 08.20 08.32 08.47 09.16 09.31 09.54 10.04 10.28 10.30 10.59 11.24 11.52

Ја сна Јо ва но вић

Екс пло зив Ви ше од че ти ри го ди не сва ко ве че про во де у мра ку. Еки па еми си је по се ти ла их је пре шест ме се ци. Бра ћа Са ша и Сте фан иду у основ ну шко лу у Па ра ћи ну. Је ди но што мо гу и во ле да ра де је да игра ју шах. Али и то ра де под све тло шћу све ће... Во ди те љи: Ја сна Јо ва но вић и Ср ђан Ка ра но вић (Пр ва, 18.25) 05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.10 21.10 22.15 23.15 00.00 00.30 00.45 01.15 02.15 02.45

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Радна акција Кобра Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три хил Експлозив Ексклузив

12.30 13.00 14.00 14.28 14.43 15.06 15.38 16.25 16.58 17.55 19.20 19.41 19.47 20.00 21.00 21.58 22.32 23.00 00.53 01.47

Датум Верски календар Ози бу Мунзи Попај Оливија Френине ципеле Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Приче о Фројду Верски календар Српске спортске легенде Разоткривање заборава Контекст У свету Траг у простору Међународно такмичење музичке омладине Беокулт Трезор Мансарда Политичке идеје у Срба Приче о Фројду Ликовна колонија РТС ТВ лица: Милош Биковић...као сав нормалан свет Породични кругови Поаро: Бомбоњера Одбојка-Плеј оф: Црвена звезда - Војводина НС семе, пренос Попај Датум Верски календар Лабораторија славних 2012. Поаро: Мртвачево огледало Место за нас Метрополис Фестивал фестивала: Љубав Астре и Селадона, филм 25.година Бајаге и инструктора Трезор

06.00 ВОА 06.30 Кефалица 07.00 Маратон 08.00 Улови трофеј 08.30 Породица Серано 10.00 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.35 Отворени студио 12.00 Вести 12.15 Отворени студио 13.00 24 14.00 Вести 14.30 Доктор Хаус 15.30 Терминатор 16.10 24 17.05 Менталиста 18.00 Вести 18.30 Филм: Товар 20.10 Доктор Хаус 21.00 Филм: Девојка на мосту 23.00 Менталиста 00.00 Филм: Ох у Охају 02.00 Терминатор

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 13.45 16.00 16.40 17.05 18.00 18.30 19.30 20.00 21.05 23.00 23.45 01.00 01.45 03.15 03.40

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Ловци на деверуше Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Квиз: Пут око света Вести Штрумфови Истражитељи из Мајамија Фудбал, Лига Европе, 1/4 пренос Вести Спартак, крв и песак Истражитељи из Мајамија Филм: Угрожени Саут Парк Филм: Једно добро дело

Винкс (Хе пи, 11.55) 05.00 07.55 08.00 08.15 08.35 08.45 08.50 09.40 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 11.55 12.20 12.45 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 23.15 23.20 23.50

Ха ви јер Бар дем

Јутарњи програм Вести Ноди у земљи играчака Ешли Тајни свет меде Бенџамина Торк Метеор и моцни камион Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Моји џепни љубимци Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Вести Беверли Хилс Парови уживо поподне Вести Телешоп Једна жеља једна песма Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Номинације Срећна звезда, музички шоу Серија Вести Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ

Не ма зе мље за стар це Ка да ви јет нам ски ве те ран то ком ло ва на и ђе на по при ште ма фи ја шког об ра чу на, у из ре ше та ном ка ми о не т у окру же ном мр твим те ли ма, на ћи ће по ве ћу ко ли чи ну хе ро и на и два ми ли о на до ла ра. Ње го ва од лу ка да за др жи но вац по кре ну ће ла ви ну на си ља, ко ју ни ше риф Бел не ће мо ћи да за у ста ви. Уло ге: Ха ви јер Бар дем, Џош Бро лин, То ми Ли Џонс, Ву ди Ха рел сон Ре жи ја: Џо ел Ко ен, Итан Ко ен (Пинк, 00.30) 05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.15 22.15 23.45 00.30 02.30 03.00 03.30 05.00

Добро јутро Брачни судија Градске вести Тачно у подне- живо Недељно поподне Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Нема земље за старце Хроника Фешен вик-а Калифорникација Лас Вегас Тајна љубав

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak5.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 21.20 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.30 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Четири венчања - америка највећи губитник најгора мама на свету Богата млада, сиромашна млада л.а. Инк стручњак за торте најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник мајами инк нова нада посластичара стручњак за торте Болести којих се стидимо л.а. Инк нова нада посластичара

Вивалдијевим стопама најгори послови у историји менделсон, нацисти и ја Хероји, култ и кухиња Грађевинска чудеса: Џиновски Буда Ратници Прича о сателитима севдах Животиње које су ушле у историју најгори послови у историји охбергови сирочићи Гуге – изгубљено краљевство Тибета ускршње острво – повратак у прошлост 778 – Песма о Роланду ловци на нацисте севдах Животиње које су ушле у историју најгори послови у историји

старла и јахачи драгуља ускршња бајка маховина на асфалту у сенци мача Било једном у Кини 1 силом стрипер Чудесна дивљина старквеjдер Еротски филм Еротски филм

стар квеј дер

у аме рич кој др жа ви не бра ска, 1958. го ди не, де вет на е сто го ди шњи мла дић по име ну Чарлс стар квеј дер и ње го ва де вој ка по чи ни ли су не за ми слив зло чин. За три ме се ца уби ли су је да на ест љу ди... уло ге: Брент Теј лор, Ше нон Лу сио, Џе ри Крол Ре жи ја: Бај рон Вер нер (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 лугарница 10.16 Тајне светских музеја, док. серија 11.08 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.33 Кад заволим, време стане 13.19 Др оз, ток шоу 14.10 Тренутак спознаје 14.40 Хрватска хроника БиХ 14.55 Културна баштина 15.10 Понос Раткајевих 16.02 алиса, слушај своје срце 16.44 ТВ календар 17.29 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 све у 7!, квиз 21.05 Пола сата културе 21.35 Циклус добитника оскара: милионер из блата, филм 23.40 Дневник 3 00.15 Љуби с љубављу, снимак концерта

(РТЛ, 21.00)

ми ли о нер из бла та Џа мал ма лик је мла дић из мум ба и ја, де те с ули це, без ро ди те ља, че сто и без хра не. од ма ле на је на у чио на те жак, си ро ма шни жи вот. али све се ме ња кад се при ја ви и успе да се ква ли фи ку је за квиз „Ко же ли да бу де ми ли о нер”... уло ге: Дев Па тел, Фри да Пин то, Са у раб Шу кла, Ир фан Кан, Рај Зут си, Анил Ка пур Ре жи ја: Де ни Бојл и Ло ве лин Тан дан (ХРТ 1, 21.35)

07.53 08.23 08.50 09.15 09.30 10.00 10.45 11.10 11.35 12.20 12.50 13.15 14.55 15.20 15.45

22.59 23.29 00.14 00.35 00.56

ухвати ритам 3Д Васпитање за почетнике ја сам број четири Филмови и звезде једи, моли, воли Шрек срећан заувек ослони се на мене Холивуд на снимању Инкогнито са дипломом у џепу Гребен Корпорацијска храна Кад водењак пукне Токијски кумови Турнир Зец без ушију 2

07.45 моји џепни љубимци 08.00 Кобра 11 09.55 Ексклузив таблоид 10.20 Вечера за 5 11.10 Ватрено небо 12.10 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТл 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТл Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 сурвајвер 21.45 ЦсИ 23.30 РТл вести 23.45 ЦсИ Њујорк 01.15 астро шоу 02.15 РТл Данас

Фри да Пин то

21.00

06.00 07.50 08.15 10.05 10.35 12.55 14.30 16.30 17.00 18.35 20.05 21.40 23.15 00.50 02.20 03.55

неш Бриџис убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер неш Бриџис Видовњак монк Вокер, тексашки ренџер убиства у мидсамеру Дијагноза: убиство монк Видовњак убиства у мидсамеру Филм: Птица на жици

сур вај вер

17.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 20.00 20.50

Ше нон Лу сио

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

06.00 07.30 09.00 11.00 12.30 14.00 16.00 17.30 19.30 21.00 23.00 00.30 02.00

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.30 00.00

мала ТВ мега минди Конор на тајном задатку Кокице Брлог алиса, слушај своје срце Деграси нови нараштај Бетмен и храбри суперјунаци Други формат Паралеле мушки викенд, док. серија Божије тајне, филм Деграси нови нараштај Девојчица из будућности ледено доба, анимирани филм Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Телетабис музика, музика...Загребфест Ин медијас рес Фудбал: Европска лига, емисија Фудбал: Европска лига: Валенсија - аЗ, пренос Фудбал: Европска лига, емисија Закон и ред у уреду симпсонови Браћа и сестре

Тајна давања До просјачког штапа Замагљен поглед срце пуно кише ненајављени гост из таме Градски каубоји 2 управник Ред Рока Замагљен поглед Хистерија: Прича о групи Деф лепард магла рата одбрана домовине Братска љубав Хистерија: Прича о групи Деф лепард

мрачна половина осуђеници мистична пица мистерија Инвуд парка Подизање аризоне Запослени људи Журба Поноћна трка Деца Зреле коке

Ма ри ја на Ба ти нић

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? у делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима аутомобили амерички чопери Прљави послови опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Прљави послови Дајнамо, чудесни мађионичар Пецање голим рукама уклета кућа Разоткривање митова Прљави послови

\08.30аутомобилизам 09.00 Фудбал 09.15 Бициклизам 11.00 Бициклизам 14.00 Карлинг 17.00 Фудбал 17.15 Фудбал 17.30 уметничко клизање 19.00 Тенис 22.45 сви спортови 23.00 Рвање 23.30 Рвање 00.30 Бициклизам

За Ускрс се љубио и са сељацима

ем ин те лек ту ал ног, Тол сто ја је знао и за је - офи цир, због гру бог по на ша ња, а на лик на ди вљег дан дру ги Пе тро град. Ко ли ко је ту би ло ба - ву ка, остао је из дво је на лич ност. Тур ге ње ва, чо ве ка ло ва, пра зни ка и ра зно ра зних пред ста ва и жен ска сте при ро де и бла гог тем пе ра мен та, а и сла при ред би! Сва ке ве че ри ис пи ја но је на хи ља де бо ца до ку сца, за па њи вао је пре те ра но шћу сво је чул но сти шам пањ ца на се дељ ка ма пра ће ним же сто ким по ле - и ши ри ном сво јих прох те ва. ми ка ма. Јед ни су го во ри ли: „Ва ља ими ти ра ти За Иако је Тол стој у Пе тро гра ду мно го ужи вао, град пад, као што је пре по ру чи вао нај ве ћи ру ски цар Пе - му се ни је до па дао. Он је ту кло а ку осу ђи вао ко ли тар. Све на ше не сре ће про из ла зе из то га што не слу - ко је имао мо гућ но сти да се би да оду шка. Иако не ша мо ње го ве са ве те.” Дру ги су од го ва ра ли: „Не мој - за до во љан со бом, пре зи рао је дру ге, а на књи жев не мо ими ти ра ти ни ко га, по себ но не тру ли и под му кли кру жо ке до ла зио агре сив но рас по ло жен. Из бе зу За пад! Ру ска ци ви ли за ци ја је су прот на њи хо вом ма - мљи ва ло га је, ре ци мо, оп ште оду ше вље ње ро ма ни те ри ја ли стич ком ду ху ко јим вла да же ља за бла го - ма Жорж Санд. Ни је се сла гао ни са ким. Чак, као да ста њем. Ми је смо за про грес, али оства ри мо га на му је ма ње ста ло до то га да на мет не не ку сво ју наш на чин.” Јед но ста ро про ро чан ство од и гра ло је пре суд ну уло гу у ко рист дру гог при сту па. Фи ло теј, мо нах из Пско ва, имао је иде ју да Мо сква тре ба да по ста не тре ћи Рим. „Два су про па ла”, пи сао је он 1511. мо сков ском кне зу Ва си ли ју, оцу Ива на Гро зног. „Тре ћи Рим на ста је, а че твр тог не ће би ти”. То про ро чан ство је са ма су шти на ру ског ме си јан ства, ко је је Тол сто ју би ло ве о ма дра го, па је го во рио: „Ко зна хо ће ли се јед ног да на сви на ро ди све та угле да ти на нас и ви де ти у на ма во ђе?” На кон па да Ви зан ти је 1453, Мо сква је по ста ла је ди на за штит ни ца пра во сла вља и се бе сма тра ла на след ни цом Ви зан ти је. У Ру си ји, вла да ри су по не кад по ста ја ли пу сти ња ци, ју ро ди ви се ус пи ња ли ка пре сто лу, а пи сци као Сем Не ве, кроз Пе тро град те кла и ре ка шам пањ ца Тол стој мо гли су пре тен до ва ти на уло гу про ро ка. исти ну, не го да по ни зи про тив ни ка. Ка сни је ће об Иако гра ни це из ме ђу ре ли ги је, књи жев но сти, по ли - ја шња ва ти да су ти пи сци, са сво јом љу бо мо ром и ти ке и еро ти зма оста ју ве о ма крх ке, та чуд на сим би - сва ђа ма, не мо рал ни љу ди, мно го ин фе ри ор ни ји од о за ве ко ви ма је че сто об ја шња ва на стал ним тра га - оних ко је је сре тао док је био вој ник и бо ем. „Та да њем за ду хов но шћу. У ства ри, та ква зе мља, под шњи пи сци сма тра ли су се жре ци ма ре ли ги је ко ју хлад ним се вер ним не бом, че су зва ли ’про грес’. У че му се сто бу ди осе ћај ис пра зно сти са сто јао ни су се пи та ли. Уобра Ко ли ко пре ма дру ги ма, жи во та, на во де ћи љу де на то да жа ва ли су да, об ја вљу ју ћи сво ја тра га ју за ду хов но шћу, пре да ју био је строг и пре ма са мом му дро ва ња, ме ђу соб но по ле ми се ме ди та ци ји, а че сто и ми сти шу ћи и бла те ћи јед ни дру ге, са се би, па је знао ре ћи: ци зму. ра ђу ју у про гре су”, пи сао је Знам о се би ко ли ко сам Вла да ри, као и љу ди из на ро Тол стој у сво јим „Ис по ве сти да, ни су се је ди ни му чи ли ра ди ма„ 1879. по ква рен и глуп, па ипак, спа са сво је ду ше и тра жи ли Ипак, он очи то ни је био пра сма тра ју ме ге ни јем. Ка кви спо кој у ма на сти ри ма. У до ба ва осо ба за де ле ње лек ци ја! Да ли су тек он да дру ги?” гра ђан ског дру штва мо на си су тог ве ли ког го спо ди на, ко ји је пре но си ли уче ња ша ма ни стич не ми ли це тро шио, ни је мо жда ке и хин ду и стич ке прак се, чак уз не ми ра ва ла осред њост њи хо и ор ги ја стич ке кул то ве с Бли ског ис то ка или из вих „ор ги ја”? Тол сто је ва при ро да, по ри ви и пре на Цен трал не Ази је. Та сим би о за ви дљи ва је и у ру ској гла шен по нос, не све сно су га го ни ли ка су прот ном мо ну мен тал ној ар хи тек ту ри. Без об зи ра на ита ли - та бо ру, сло ве но фи ли ма. Они су се по све ти ли, го во јан ски ути цај, цр кве и па ла те Кре мља пре тр пе ле су рио је он, „озбиљ ним исти на ма”. Али код ње га би се ути цај ислам ске ар хи тек ту ре, с та мо шњим ми на ре - од мах за тим по ма ља ла уз др жа ност и за мер ке на њи ти ма, цр ве ним зуп ча стим бе де ми ма и по зла ће ним хов ра чун: „Сло ве но фи ли на ру жан на чин бра не ку по ла ма. Док је у Пе тро гра ду по бе дио стро го сво је иде је”. Ко нач но, про тив сло ве но фи ла је би ло европ ски стил, још од вре ме на Пе тра Ве ли ког, ази - и то што су их вла сти шти ти ле а „цен зу ра гу ши ла јат ски стил, про зван „ру ским на ци о нал ним”, го спо - гла со ве њи хо вих про тив ни ка”. Да кле, Тол стој не ће да рио је Мо сквом. Та ко је Пе тро град по стао сим бол би ти сло ве но фил. Он ће оста ти „псе у до за пад њак”. за пад ња ка, а Мо сква сло ве но фи ла. Че сто је го во рио: „Пи са ти се мо же гла вом или ср У ча со пи су „Са вре ме ник„, у ко јем је об ја вљи вао цем. Кад по ку ша вам гла вом, увек за ста нем и пу Тол стој, до ми ни ра ли су за пад ња ци, али су се и у стим да го во ри мо је ср це.” Или, пак: „Знам о се би том кру гу на зи ра ле по де ле. На раз ли чи та по ли тич - ко ли ко сам по ква рен и глуп, па ипак, сма тра ју ме ге ка уче ња и естет ске ста во ве ка ле ми ла су се, по оби - ни јем. Ка кви ли су тек дру ги?” Био је строг пре ма ча ју, лич на су пар ни штва. На том ва ша ру та шти не, са мом се би, строг пре ма дру ги ма, али че сто благ гроф Лав Ни ко ла је вич је по ка зи вао вој нич ки укус и пре ма свом при ја те љу Тур ге ње ву јер је знао да овај по на ша ње, су прот ста вљен ми ро љу би во сти та мо - „пи ше ср цем”. Но, ње го ви од но си с Тур ге ње вом из шњих ин те лек ту а ла ца ко је су ти шта ли дру ги про - гле да ли су као од но си из ме ђу ру ских пла ни на! бле ми. Он је је ди ни но сио уни фор му, а ње го вој је Тол сто ју је не до ста ја ло се ло. Тај истин ски ари сто са бљи при пи си ва на вред ност сим бо ла. То оруж је кра та, без мр зо во ље пре ма сво јим се ља ци ма, ужи озна ча ва ло је да му је вла сник ари сто кра та, а ука зи - вао је у њи хо вом дру штву па их је за Ус крс по не кад ва ло и на ње гов по нос и ди вљу не за ви сност. Тај љу био и у уста. Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak5.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Си ту а ци је у љу бав ном од но су ко је вам не од го ва ра ју у пот пу но сти су про ла зне при ро де. Са гле дај те сла бо сти дра ге осо бе и имај те раз у ме ва ња. Уоста лом, вре ме на је та ко ма ло за та ко мно го же ља.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

5. april 2012.

Об у зе ти сте сва ко днев ним оба ве за ма и сит ни ца ма ко је жи вот зна че. Мо же те има ти про бле ма с из вр ши о ци ма и мај сто ри ма, кућ ним љу бим ци ма или не ис пу ње ним пла но ви ма. Не ће те од у ста ти.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ваш не ста шни мер кур се по кре нуо уна пред, што је ве о ма до бра вест. То ће се од ра зи ти на ре а ли за ци је не ких ства ри и окол но сти ко је под ра зу ме ва ју ва ше ан га жо ва ње. Бу ди те ја сни у зах те ви ма.

Ме сец пло ви кроз зе мља ни знак Де ви це па сте ал хе ми чар ко ји тра жи зла то, жи ву, нај бо ље мо гу ће ре ше ње. По слов не са стан ке схва ти те на прак ти чан на чин. Ко ле бљи ви сте по во дом пу то ва ња.

Има те фи нан сиј ске тро шко ве ко је не мо же те кон тро ли са ти. Па зи те где да нас ула же те и ин ве сти ра те јер су окол но сти са свим не ста бил не. На лич ном пла ну мо же те би ти оп ти ми ста. Пред сто је љу бав не стра сти.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

RIBE 20.2-20.3.

Све сте од луч ни ји у то ме да у љу бав ном од но су спро ве де те и оства ри те сво је же ље. Не мој те пре те ри ва ти ни дра ма ти зо ва ти си ту а ци ју. Са мо ле пим и та јан стве ним пу тем, ка ко зна те и уме те.

Не мо ра те се пре те ра но тру ди ти око би ло че га јер вам срећ на zвезда до но си ис пу ње ња и ре а ли за ци је, са ме од се бе. На ва ма је да бу де те ко рект ни и до след ни, ди пло мат ски ори јен ти са ни. Че твр так је Ју пи те ров дан, дан за скла па ње зва нич них уго во ра. Али, да нас то не ће би ти та ко без бол ни и спон та но. Бу ди те стр пљи ви и од ло жи те не ке са стан ке или су сре те за су тра. А он да, ви кенд!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Да нас сте на из ма ку сна га и стр пље ња. Чу вај те сво је жив це и ви тал ну си лу та ко што ће те се ви ше ште де ти и од ма ра ти, а пре све га ше та ти по све жем ва зду ху. Ди ши те и осло бо ди те се тен зи је.

Пред сто је вам не ке про ме не, су сре ти и оба ве зе, за ко је би тре ба ло да нас да се при пре ми те. Са чу вај те спо кој но ста ње ума и хар мо нич не од но се са сви ма. Оста ло не мо ра да за ви си од вас.

Ни сте за до вољ ни у по слов ним од но си ма, што ни је раз лог да из гу би те во љу или пад не те у бе дак. Са мо по у зда ње и иде је ко је има те во ди ће вас до ци ља. Ве руј те у се бе јер ће те ус пе ти. На рад ном ме сту се не ке ства ри не укла па ју. Пре ва зи ђи те то и бу ди те кам па њац. Окре ни те се са мо ле пим ства ри ма и су сре ти ма с осо ба ма ко је вам при ја ју. Парт нер је про мен љи вог рас по ло же ња.

TRI^-TRA^

Тра ва је ОК V REMENSKA

Још пре две године Сjедињене мексичке државе донеле су контроверзни закон према којем је допуштено за личну употребу поседовати до пет грама марихуане и до пола грама кокаина. мексички глумац Га ел Гар си ја Бер нал, прослављен у Алмодоваровом филму „Лоше васпитање”, у Бразилу је на трибини о опојним дрогама открио да повремено конзумира „траву”. - Нисам зависник, али запалим џоинт свака два-три месеца. Било би глупо то негирати. Кад сам био млађи, шокирао сам се схвативши да марихуану конзумирају и моји родитељи - признао је глумац. Употребу марихуане не осуђујем, али оштро се противим декриминализацији и легализацији кокаина, то је опасна дрога. млади белом праху морају да кажу одлучно не, казао је 33-годишњи глумац и тако се придружио дужој листи холивудских звезда које отворено говоре о уживању канабиса.

PROGNOZA

VIC DANA

ТОПлО

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 25 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 24 Niш

Evropa

за ОвО дОба гОдине

НО ВИ САД: То пло за ово до ба го ди не,s уз сун ча не пе ри о де. По под не ло кал ни раз вој обла ка уз мо гу ће крат ко трај не ло кал не пљу ско ве. Ве тар слаб ју жни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 11 до 25 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча ни пе ри о ди и ве о ма то пло за ово до ба го ди не. То ком да на сле ди ло кал ни раз вој обла ка ко ји се пре ме шта ју са ју го за па да и по под не мо гу усло ви ти ре ђу по ја ву крат ко трај них ло кал них пљу ско ва. Ве тар слаб ју жни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 10 до 26 сте пе ни. СР БИ ЈА: Сун ча ни пе ри о ди и вр ло то пло за ово до ба го ди не. То ком да на сле ди ло кал ни раз вој обла ка ко ји се пре ме шта ју са ју го за па да и по под не мо гу усло ви ти по ја ву крат ко трај них ло кал них пљу ско ва. Ве тар слаб ју жни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 6 до 27 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так и су бо ту та ко ђе то пло уз не знат но ни же тем пе ра ту ре у од но су на че твр так. Би ће не ста бил но са сме ном сун ча них и облач них пе ри о да и по ја вом крат ко трај не ки ше и ло кал них пљу ско ва. У не де љу ја че за хла ђе ње са ки шом у свим кра је ви ма, а на пла ни на ма са сне гом. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва не вре мен ске при ли ке мо гу иза зва ти те го бе код осо ба са ср ча ним обо ље њи ма, а свим хро нич ним бо ле сни ци ма и да ље се са ве ту ју уме ре не ак тив но сти. По спа ност, гла во бо ља и раз дра жљи вост су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је. Опре зно у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 4 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

За вр ши ли ле то ва ње Ла ла и Со са. Ла ла пла ћа ра чун, а Со са па ку је ко фе ре. - За ко ри шће ње лиф та 100 ди на ра - ка же и пи ше пор тир. - От куд то? - бу ни се Ла ла. - Ни смо га ко ри сти ли. Би ли смо у при зе мљу. - Шта ће те, био вам је на рас по ла га њу. Он да 200 ди на ра за ко ри шће ње чам ца - ка же пор тир и до да још 100 ди на ра за би ли јар и мно ге дру ге ства ри ко је Ла ла и Со са ка жу да ни су ко ри сти ли. Узео Ла ла ра чун, пла тио 1000 ди на ра, па ре као. - Оста ло ви ме ни пла ћа те за то што сте сва ко ве че спа ва ли с мо јом Со сом. - Мо лим вас, не при чај те ко је шта! - љу ти то ће пор тир, - Ни сам је ни ви део. - Ва ша ште та. Би ла вам је на рас по ла га њу.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

271 (11)

Slankamen

312 (-3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

330 (13)

Zemun

355 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

295 (-11)

Bogojevo

280 (14)

Panчevo

364 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

407 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

506 (-6)

Titel

313 (-6)

NERA

Baч. Palanka 272 (10) Novi Sad

265 (3)

Tendencija stagnacije

Hetin

130 (-8)

TISA

46 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 252 (-15) S. Mitrovica

Tendencija stagnacije

231 (-4)

Beograd

Kusiћ

302 (-5)

108 (-18)

Reшeњe iz proшlog broja