Dnevnik 5.maj 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 5. MAJ 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23065 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KAKO JE U VOJVODINI ULAGANO U OTVARAWE NOVIH RADNIH MESTA

Ni su pre sko ~e ni ni Srem ni Ba nat ni Ba~ ka str. 5

NASLOVI

Politika 3 Kampawa za decentralizaciju konfuzna i neiskrena

JU^E NA TELEPU U NOVOM SADU ISPIRANE VODOVODNE CEVI

Ekonomija 4 Crep iz Kawi`e na olimpijskom krovu

Nov~anik 6 Pre`ivqavamo zaradom sa strane

Novi Sad 7 Ni hladno}a ne pali radijatore 8 Zeleni policajci i uli~ni prodavci imali derbi

[e {eq osta je u Ha gu

str. 15

„Telekom” ne mo`e za tepsiju ribe

str. 4

Vojvodina 12 @ivotiwe melem za mali{ane

Dru{tvo 13 Zaviri u najmoderniju laboratoriju

Crna

MALA MATURA OBAVEZNA ZA SVE OSMAKE

Prob ni te sto vi za raz bi ja we tre me 14. ma ja

str. 13

14 Oduzeto 11 tona pu`eva 15 No`em u prsa

Sun~ano, ali sve`e

Gejziri {ikqali po planu

Najvi{a temperatura 17 °S

Za ubi stvo fud ba le ra 18 go di na ro bi je

str. 15

Foto: R. Hayi}

U ZREWANINU OSU\EN MILAN RADLOVA^KI IZ SRPSKOG ITEBEJA

s tr. 7

NESVAKIDA[WE RAZBOJNI[TVO U KIKINDI

Na rod na ku hi wa tre }i put po kra de na str. 14

SPORT

str. 16 – 20

HEPATITIS SE ^ESTO PODMUKLO KRIJE U TELU

n NOLE NASTAVIO POBEDNI^KI NIZ

n DVE TITULE ANTONIJI NA\

n SILA\I: DOPLIVA]U DO LONDONA

n ODE BO[KAN U PREDSEDNIKE

Krv, seks i te to va `a put za ra zne `u ti ce str. 13

~etvrtak5.maj2011.

POLiTikA

dnevnik

c m y

2

BO RI SLAV STE FA NO VI] NA SED NI CI OD BO RA ZA KO SO VO SKUP [TI NE SR BI JE

Pre sle de }e run de idem u Pri {ti nu [ef tima Beograda za dijalog s Pri{tinom Bo ri slav Ste fa no vi} izjavio je ju~e da }e pre slede}e runde pregovora, koja }e verovatno biti odr`ana sredinom maja, oti}i na Kosovo i da }e, osim sa Srbima, poku{ati da razgovara i s predstavnicima kosovskih Albanaca.

– Mislim da to nije ni{ta problemati~no...

Ho}emo da vidimo kapacitet i mogu}nosti politi~kog miqea u Pri{tini da razgovara s predstavnicima Beograda u Pri{tini. Ho}emo da vidimo stepen demokrati~nosti i otvorenosti – istakao je on na sednici Odbora Skup{tine Srbije za Kosovo.

Stefanovi} je rekao da Beograd `eli da se al ban skoj jav no sti na Kosovu obrati preko wihovih medija, da se gra|anima ka`e {ta se ra di. Ste fa no vi} je ocenio i da }e u nastavku prego vo ra u Bri se lu Pri {ti na imati mnogo negativnih odgovora, ali }e, kako je najavio, na svako to odbijawe Srbija odgovoriti novim predlogom. Stefanovi} je naglasio da ne vidi ni{ta sporno ni u predlogu da

U Briselu ne}e biti potpisan nikakav sporazum jer pisani sporazum zna~i da ga potpisuju dve ravnopravne dr`ave, {to nije slu~aj se razgovara o severu Kosova, ako se to na|e na dnevnom redu.

– Ako suprotna strana ka`e da ne}e promeniti nijedan zakon Kosova i ne}e pri~ati o severu

ni na koji na~in, onda ne}emo pri~ati ni o sudu, ubirawu carina, ne}e Srbija promeniti nijedan zakon, i to je onda ma~ s dve o{trice – objasnio je on.

Stefanovi} je ponovio da u Briselu ne}e biti potpisan nikakav sporazum jer pisani sporazum zna~i da ga potpisuju dve ravnopravne dr`ave, {to nije slu~aj.

– Garancije su ne{to {to se podrazumeva najvi{e kroz garancije Evropske unije da }e to biti primeweno. A drugo, garantuje se kroz odre|ene odluke Vlade u Beogradu i privremenih institucija u Pri{tini – rekao je on. [ef tima Beograda je ukazao i na ~iwenicu da gra|ani koji idu po izvode iz mati~nih kwiga koje su izme{tene u centralnu Srbiju prolaze kroz velike probleme, za koje nisu krivi Albanci nego Srbi koji rade u tim slu`bama.

Oni se, dodao je on, na neodgovaraju}i na~in odnose prema prognanicima s Kosova jer te kancelarije efektivno rade najvi{e dva sata dnevno, a gra|ani ~ekaju u najgorim mogu}im uslovima da ostvare svoje minimalno pravo.

– I onda su nam Albanci krivi za tako ne{to. Ja ne bih rekao... Mi nismo imali evidenciju {ta imamo, a {to je izme{teno s Kosova – istakao je Stefanovi}.

„VI KI LIKS” OB JA VIO DE PE [U AM BA SA DE SAD U BE O GRA DU O ZA KO NU O IN FOR MI SA WU

Opo zi ci ja u~vr sti la vlast

Srpska vlada zamalo je pala zbog Zakona o javnom informisawu, pi{e u depe{i ameri~ke ambasade iz Beograda, koju je objavio „Vikiliks”, ali je mogu}nost da opozicija poentira na izborima oja~ala vladaju}u koaliciju.

Po depe{i iz Beograda od 4. avgusta 2009. godine, srpski parlament oti{ao je na letwu pauzu 30. jula, ne glasav{i za zakon o javnom informisawu, po{to je, po ameri~koj diplomatkiwi (Xe ni fer Bra{, otpravnica poslova), vlast radije izabrala

politi~ku krizu nego ulazak napredwaka u Vladu.

Zakon je sastavio G17 plus i pretio da }e napustiti Vladu ukoliko on ne bude usvojen. S druge strane, Socijalisti~ka partija Srbije nije `elela da glasa za zakon. Depa{a navodi da je SPS bio spreman da bude suzdr`an i ne glasa protiv zakona, ali ne i da ide daqe od toga.

– @iveo sam pod takvim zakonom u doba Milo{evi}a i nikada se ne}emo vratiti u taj mrak.

Ni streqa~ki vod me ne mo`e

To le ri sa we ha o sa U depe{i ameri~ke ambasade iznosi se ocena tada{we politi~ke situacije u Srbiji.

Problem u vezi sa Zakonom o informisawu pokazuje koliko je vladaju}a koalicija krhka, stoji u oceni. Jedini koji bi mogli imati korist od pada Vlade jesu To mi slav Ni ko li} i Vo ji slav Ko {tu ni ca. „Nezaja`qiva glad Srbije za dramom i tolerisawe haosa nisu postali izuzetak, ve} pravilo”, navodi se u depe{i.

Iako situacija deluje zamr{eno, malo je verovatno da }e uskoro do}i do izbora, konstatuje ameri~ka otpravnica poslova. „Ako ni{ta drugo, avet Nikoli}a i wegovih napredwaka, uz podr{ku srpskog Nosferatua – biv{eg premijera Ko{tunice, oja~ala je vladaju}u koaliciju i wihovu `equ da se ne raspadnu”, zakqu~uje se u depe{i.

PRED SED NIK O PO QO PRI VRE DI: Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da dr `a va mo ra da po mog ne ma lim po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma da bi po di gli svo ju pro iz vod wu i bi li kon ku rent ni na tr `i {tu Evrop ske uni je.

– Mi slim da smo sa gle da li do bre po ten ci ja le ko je ima na {a ze mqa i gre {ke iz pro {lo sti. U na red nih pet go di na, ka da se pri bli `a va mo EU, mo ra mo na {eg se qa ka da pri pre mi mo za taj tre nu tak – re kao je Ta di} pri li kom po se te ga zdin stvu De ja na Jef to vi }a u se lu Ve li ki Sew kod Kra gu jev ca.

Ta di} je pod se tio na to da Sr bi ja pro te klih go di na go to vo da ni je iz vo zi la me so i mle~ ne pre ra |e vi ne jer je iz voz te vr ste po qo pri vred nih pro iz vo da

bio od ~e ti ri do pet pu ta ma wi ne go de ve de se tih go di na.

– U toj ~i we ni ci ja, me |u tim, vi dim per spek ti vu, jer ona po -

naterati da glasam za ovaj zakon – rekao je Ivica Da~i} po depe{i koju je objavio „Vikiliks„.

Da~i} je, tako|e, ocenio da bi novi izbori, „u ovom trenutku bili gre{ka jer bi posle wih SNS imao ulogu u slede}oj vladi”.

Ni streqa~ki vod me ne mo`e naterati da glasam za ovaj zakon (Ivica Da~i}) Ulogu posrednika izme|u SPS-a i G17 plus preuzela je Liberalno-demokratska partija, koja je predlo`ila da Skup{tina ode na letwi odmor da se Vlada ne bi raspala. Dinki} je, navodno, isprva bio protiv tog predloga.

Ministar rada i socijalne politike Ra sim Qa ji} rekao je da je Vlada umalo pala zbog Zakona o javnom informisawu. U depe{i se dodaje da je Qaji} ocenio da bi, u slu~aju pada Vlade, usledili izbori, {to bi najverovatnije dovelo do ulaska Srpske napredne stranke u Vladu, a to bi bila „katastrofa”.

Zamenik predsednika SNS-a Alek san dar Vu ~i} rekao je da je

ka zu je da mo `e mo da po ve }a mo pro iz vod wu. Uvoz kra va, obez be |i va we po voq nih kre di ta se qa ci ma obez be |u je otva ra we

jasno da Vlada nema predstavu o tome {ta da radi, da se raspada i da bi trebalo da budu raspisani izbori, navodi „Vikiliks„.

Kriti~ari Zakona, me|u kojima i Udru`ewe novinara Srbije i Nezavisno udru`ewe novinara Srbije, smatraju da su predvi|ene kazne za klevete „ekstremne” i da to zna~i da bi mediji trebalo da imaju ogromne rezerve novca za pla}awe eventualnih kazni, ocewuje se u depe{i. Takva pravila prakti~no bi ugasila mawe medije u slu~aju da moraju da plate kaznu. [tavi{e, Zakon veoma labavo defini{e klevetu, pa novinari ne bi bili na~isto za {ta bi bili ka`wavani. no vih rad nih me sta – do dao je Ta di}.

Ga zdin stvo De ja na Jef to vi }a s Ta di }em je po se tio i mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi}, ~i jom je za slu gom – po Ta di }e vim re ~i ma – po li ti~ ki spo ra zum o iz vo zu hra ne u Ru si ju ve o ma br zo pre to ~en u de lo. Pe tro vi} je re kao da je je dan od stra te {kih ci qe va agrar ne po li ti ke u na red nom pe ri o du po di za we ni voa pro iz vod we mle ka i me sa i po ve }a we iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da. Mi ni star je do dao da u ovom tre nut ku ne ko li ko srp skih kom pa ni ja pre go va ra o mo gu} no sti ma iz vo za na ru sko tr `i {te, i iz ra zio uve re we da }e na tom po qu u na red nih ne ko li ko me se ci bi ti ostva ren ozbi qan na pre dak.

politika

dnevnik

~etvrtak5.maj2011.

3

PRED SED NIK STAL NE KON FE REN CI JE GRA DO VA I OP [TI NA SA [A PA U NO VI]

PAR LA MENT DA NAS PO ^I WE NO VU SED NI CU

Kam pa wa za de cen tra li za ci ju kon fu zna i ne is kre na

Man dat u po sla ni~ kom ye pu

Predsednik Stalne konferencije gradova i op{tina Sa {a Pa u no vi} ocenio je da se problemi lokalnih samouprava moraju re{avati sistemski, ali da je `alosno {to se oni samo maksimalno politizuju.

On je za „Dnevnik” kazao da zbog sporosti u sprovo|ewu procesa decentralizacije odgovornost snose sve vlade koje su u Srbiji formirane nakon 2000. godine, ali i da je kampawa koju trenutno vodi Unija regiona Srbije „konfuzna i neiskrena”.

– Posebno je neozbiqno to {to re{ewa za probleme lokalnih samouprava sad predla`u oni koji su kao ministri i pravili te probleme – istakao je Paunovi}. – Ne znam kako ~ovek koji je pro{le godine predlagao smawewe poreza na zarade o~ekuje da mu se sad ve-

ruje kad se zala`e za pove}awe u~e{}a op{tina i gradova u istom tom porezu, dok wegov ~ovek iz Ministarstva ekonomije istovremeno opet zagovara smawewe tog poreza. To su pri li~ no kon fu zne po ru ke.

Zna~i li to da }e op{tinama zapravo ostati jo{ mawe novca od tog poreza, ~ak i ako se u~e{}e pove}a?

Na pitawe kako vidi to {to su se na ini ci ja ti vu URS-a ipak „primili„ i predstavnici drugih stranaka vladaju}e koalicije koji su potpisali peticiju URS-a, iako je i u Vladi Srbije formirana radna grupa za izradu zakona o imovini i prihodima, Paunovi} je rekao da on nije „jedan od tih koji }e to da potpisuje jer je ciq ove peticije samo taj da Mla |an Din ki} ponovo u|e u Skup{tinu Srbije”.

Sa {a Pa u no vi}

On ukazuje i na to da proces de cen tra li za ci je ne ma sa mo finansijski ugao, ve} i mnoge druge.

– Zanimqivo je da se od zagovornika decentralizacije kod nas ne mo`e ~uti na primer zahtev da op{tine daju mi{qewe o postavqawu lokalnih {efova nacionalne slu`be za zapo{qavawe, poreskih uprava, policije... A to je va`no zbog toga jer omogu}ava gra|anima da na lokalnom nivou uti~u na dr`avne organe – naveo je on.

Politi~kim akterima zamera i to {to re{ewa koja predla`u uglavnom podrazumevaju pove}awe poreza, dok „niko vi{e ne `eli da pri~a o tome da se transferi lokalnim samoupravama vrate na prethodni nivo, u skladu s postoje}im zakonskim okvirom„.

– Vra}awem tih para op{tine bi dobile vi{e nego {to bi dobile ukoliko bi se usvojili ovi predlozi o pove}awu u~e{}a u porezu na zarade – uveren je Paunovi}.

On ka`e da je proces decentralizacije va`an pre svega „zato {to je to potreba na{eg dru{tva jer je to put za efikasnije re{avawe problema na lokalnom nivou”. Po wegovim re~ima, trenutna kampawa za decentralizaciju, me|utim, posledica je ~iwenice da je re~ o neminovnosti u procesu evrointegracija.

– Prirodno je da politi~ke stranke koriste svaku mogu}nost da se prika`u kqu~nima u re{avawu nekih problema. Me|utim, `alosno je {to je dominatna crta aktuelne kampawe za decentralizaciju poku{aj da se na druga~iji na~in iskoristi ne za do voq stvo gra |a na ekonomskim stawem u zemqi.

Vaqda zbog toga {to su sve druge teme u ovoj dr`avi ve} iscrpqene kroz predizborne kampawe – smatra Paunovi}.

Po wegovim re~ima, SKGO je ve} pripremio i strategiju decentralizacije i zakonski predlog o finansirawu lokalnih samouprava. Izrazio je o~ekivawe da }e te predloge uzeti u obzir i radna grupa Vlade Srbije za izradu zakona o vra}awu imovine i izvornih prihoda lokalnim samoupravama i Vojvodini.

– Na{a strategija pisana je veoma dugo i uz pomo} me|unarodnih organizacija. Taj predlog mogao bi se primewivati fazno. I mi o~ekujemo da budemo konsultovani i da budemo part ne ri Vla di u pro ce su utvr|ivawa navedenih zakonskih predloga – kazao je Paunovi}.

B. D. Sa vi}

LI DER JS-a POT PI SAO PE TI CI JU URS-a ZA DE CEN TRA LI ZA CI JU SR BI JE

Pal ma sta vio pa raf Gradona~elnik Jagodine i predsednik Je din stve ne Sr bi je Dra g an Mar k o v i} Pal ma i oko 200 Jagodinaca ju~e su potpisali peticiju za decentralizaciju Srbije, koju su pokrenuli Ujediweni regioni Srbije.

Ko pi ta ta tu Dinki} je rekao da peticiju ju~e nije hteo da potpi{e predsednik op{tine Para}in, Sa {a Pa u no vi} koji „verovatno ~eka odobrewe centrale u Beogradu”.

– Nama ne trebaju takvi gradona~elnici, ve} ovakvi kao {to je Markovi}, koji, kako je rekao ‘ne pita tatu’ u Beogradu {ta je dobro za Jagodinu ve} pita svoje gra|ane - rekao je Dinki}.

– Ne mo`emo vi{e da ~ekamo da nam tata iz Beograda ka`e {ta }emo da radimo u Srbiji, ma kako se on zvao i iz koje partije bio.

Za ovo {to smo potpisali danas glasa}emo u Skup{tini Srbije i tra`iti da ovo bude ta~ka dnevnog reda – kazao je Markovi}.

– Veoma sam zahvalan Markovi}u. Potpisivawe peticije od strane gospodina Markovi}a za nas je veliko ohrabrewe, sada }emo i}i korak po korak i imati apsolutnu ve}inu kod izglasavawa u Skup{tini – rekao je lider URS-a Mla |an Din ki}.

– Ovo je narodna peticija i ona je dobra za gra|ane i op{tine Srbije, nezavisno od toga koja je stranka danas na vlasti a koja }e biti sutra.

Dinki} je podsetio na to da je „Markovi} deveti predsednik op{tine i gradona~elnik koji je potpisao inicijativu a da nije ~lan URS-a”.

Poslanici Skup{tine Srbije po~e}e danas sednicu na kojoj narodni predstavnici treba da izmene izborni zakon i ukinu blanko ostavke. Druga zna~ajna novina je to {to }e ubudu}e stranke poslanike iz svojih redova u parlament upu}ivati strogo po redosledu s izborne liste, a ne po sopstvenom naho|ewu.

Za sada predlog podr`avaju samo stranke vlasti, ~ijih 108 predstavnika je zahtevalo da se na|e na dnevnom redu, a sve opozicione partije imaju zamerke, po~ev od toga da je predlog kojim poslanici postaju iskqu~ivi vlasnici svog mandata neustavan, do toga da }e nemogu}nost „{arawa“ po listi prilikom izbora poslanika demotivisati strana~ke aktiviste da se bore za izborni rezultat. Stoga nije ni ~udo {to predsednica parlamenta

Gla sa we Pre nego {to po~ne nova sesija, poslanici }e se izjasniti o dvadesetak ta~aka dnevnog reda sednice koja je startovala posledweg dana u martu. Izme|u ostalog, glasa}e se o predlozima zakona o investicionim fondovima, o finansijskom lizingu, o visini stope zatezne kamate, kao i o dobrovoqnim penzijskim fondovima.

Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} o~ekuje „`ivu raspravu“.

Jedan od argumenata koje iznosi vlast u susret ovoj raspravi je ~iwenica da }e usvajawem ovih zakonskih izmena biti ispuwen jedan od zahteva Evropske komisije, neophodan za dobijawe pozitivnog mi{qewa za ~lanstvo Srbije u EU. Poslaniku vi{e ne}e mo}i da prestane mandat tako {to }e neko u wegovo ime Administrativnom odboru proslediti ko zna kada potpisan papir na kojem pi{e da podonosi neopozivu ostavku. U predlo`enim zakonskim izmenama se precizira da poslanik ostavku podnosi li~no, overenu, posredstvom punomo}nika, ili po{tom preporu~eno, i to u roku od tri dana od dana overe. [efica radne grupe za izradu tog zakona i predvodnica kluba ZES-a Na da Ko lun xi ja najavila je nedavno da u vladaju}oj koaliciji postoji saglasnost o ponu|enim re{ewima i da }e za wihovo dono{ewe postojati potrebna ve}ina.

Mada se o~ekivalo da }e se na toj sednici na}i i predlog zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti, ~iji predlaga~ je Vlada Sr-

bije, po svemu sude}i taj propis }e ipak sa~ekati kraj ovog meseca, po{to se za to zala`e predsednica Slavica \uki}-Dejanovi}.

– Predlo`i}u da ne prihvatimo da se o ovako va`nom zakonu ras-

pravqa po hitnom postupku. Mislim da ne bi bilo na odmet da u Skup{tini prethodno bude odr`ano javno slu{awe jer bi gra|ani trebalo da imaju uvid u to {ta u finalnom delu predloga zakona jo{ treba da se uradi, a poslanici da imaju vremena za pripremu amandmana – rekla je ona, napomiwu}i da ima vremena da sednicu koja }e po~eti 5. maja parlament zavr{i 26. maja, da bi potom jedna sednica mogla biti posve}ena tako va`nom zakonu.

Istog mi{qewa je i Nada Kolunxija, koja smatra da i o zakonu o finansirawu stranaka treba da bude otvorena javna rasprava. Ona je potvrdila da postoji inicijativa da taj zakonski predlog bude predmet javne debate pre nego {to Skup{tina Srbije zapo~ne raspravu o wemu i da je predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} jedan od pokreta~a te inicijative.

– U tom slu~aju skinuli bismo hitan postupak s tog zakona i on bi se na dnevnom redu na{ao krajem maja, mogu}e je ~ak da bi bio jedina ta~ka dnevnog reda, da bismo otvorili prostor za {to {iru debatu o wemu – najavila je Nada Kolunxija.

Ona veruje da }e taj zakon, koji je tako|e jedan od uslova Evropske komisije, biti usvojen do kraja maja ili u prvim danima juna.

Vlada Srbije usvojila je na pro{lonedeqnoj sednici predlog zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti i po hitnom postupku ga uputila u skup{tinsku proceduru. Parlamentarne stranke u Srbiji }e, kako pi{e u tom zakonskom predlogu, mo}i da ra~unaju na 0,15 odsto novca iz republi~kog buxeta.

Novinu u regulisawu finansirawa politi~kih stranaka predstavqa re{ewe po kojem }e one biti du`ne da pare dobijene iz javnih izvora u iznosu od najmawe pet odsto ukupnih sredstava koriste za stru~no usavr{avawe i osposobqavawe, me|unarodnu saradwu i rad sa ~lanstvom. S. Stan ko vi}

PAL MA STI @E U BA^ KU PA LAN KU

rekli su

Da ~i}: Od lu~ no pro tiv la `nih azi la na ta

Mar ko vi}: Re dov no sta we i stal na re to ri ka

Jang: Ki na ce ni srp sku po li ti ku

– Vlada Srbije ~vrsto je opredeqena i odlu~na da spre~i odlazak la`nih azilanata iz Srbije u dr`ave Evropske unije – izjavio je ju~e zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i}.

On je na sastanku s ambasadorima dr`ava EU, kao i SAD, Rusije i Kine akreditovanim u Beogradu, predstavio niz aktivnosti preduzetih u proteklom periodu u tom ciqu.

– Svesna problema la`nih azilanata, Vlada Srbije izra`ava spremnost da preduzme sve mere, samostalno i u saradwi sa zemqama EU, u ciqu efikasnog re{avawa problema i spre~avawa budu}ih pojava zloupotrebe prava na azil – rekao je on.

Da~i} je precizirao da su u proteklom periodu u dr`avama ~lanicama EU kontaktirane institucije nadle`ne za pitawe azila i migracija gde je taj problem zabele`en, podsetiv{i na to da je potom u Srbiji sprovedena medijska kampawa o tome {ta zna~i bezvizni re`im i {ta to podrazumeva.

Predsednik Vladinog Koordinacionog tela za Pre{evo, Buja no vac i Me dve |u, mi ni star Mi l an Mar ko vi} odbacio je optu`be lidera Parti je de mo krat skog progresa Ri ze Ha qi mi ja da daje diskriminatorske izjave na ra~un lidera lidera „Pre{evske doline”.

– To je redovno stawe i stalna retorika. Mi imamo jasan plan, konkretne akcije, i to daje rezultate i to je ono {to je bitno – kazao je Markovi} za „Politiku”.

On je istakao da se „sav posao obavqa iz Beograda, uz odr`avawe ponekog sastanka” i da „nema neke posebne saradwe”.

Markovi}, ministar za qudska prava, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, najavio je da bi novi izbori za Nacionalni savet bo{wa~ke nacionalne mawine mogli biti odr`ani u septembru.

– Pregovori s predstavnicima tri liste koje su u~estvovale na prethodnim izborima su te{ki, ali se nadam pozitivnom ishodu – rekao je Markovi}.

[ef ki ne ske di plomatije Jang \i e ~i izjavio je ju~e u Beogradu da wegova vlada veoma ceni politiku „jed ne Ki ne” ko ju sprovodi Vlada Srbije, i dodao da }e Peking nastaviti da podr`ava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

– Kina se zala`e za to da se dijalogom do|e do re{ewa statusa Kosova, kao i da Savet bezbednosti Ujediwenih nacija i daqe ima va`nu ulogu u re{avawu kosovskog pitawa – rekao je Jang posle razgovora s ministrom spoqnih poslova Srbije Vu kom Je re mi }em.

Jang je uputio Jeremi}u poziv da ponovo poseti Kinu. Po Jangovim re~ima, Kina je zainteresovana za to da {to pre po~ne izgradwa mosta Zemun–Bor~a i ohrabriva}e kineske investitore da ula`u u Srbiji.

– Strate{ko partnerstvo dve zemqe, uspostavqeno 2009. godine, predstavqa prirodnu posledicu dugogodi{weg prijateqstva, uzajamnog po{tovawa i ravnopravnosti – izjavio je Jang.

Sle di no va ma te ma ti ka?

Kao „politi~ka bomba“ u uspavanoj Ba~koj Palanci odjeknula je vest da Dra gan Mar ko vi} Pal ma ima ambicije i na politi~koj sceni ove op{tine s oko 63.000 stanovnika. Oni koji poznaju politi~ku scenu ove ba~ke op{tine uz Dunav ka`u da su se Palminom dolasku najvi{e obradovali socijalisti, PUPS i PSS, koji su ovde u koaliciji, ali i u opoziciji.

Nisu ravnodu{ne ni demokrate i G17 plus, stranke koje su pre jedne godine ovde si{le s vlasti jer je DSS pre{ao u koaliciju sa [e{eqevim radikalima koji su preuzeli vlast.

Navodno, inicijativni odbor Markovi}eve Jedinstvene Srbije ve} je osnovan u Novoj Palanci, odnosno mesnoj zajednici Bratstvo, koja ~ini vi{e od tre}ine stanovnika Ba~ke Palanke. Ova vest verovatno je uznemirila i lokalnu vladaju}u koaliciju, ali pravi i novu izbornu koalicionu matematiku na novim lokalnim izborima. Op{tina Ba~ka Palanka ima 49.193 upisanih u bira~ke spiskove, a na lokalne izbore u maju 2008. godine iza{lo je 30.063 glasa~a, ili 61,14 odsto. Ovi podaci su ovde ve} odavno zaboravqe-

ni, ali sada su izvu~eni iz arhiva jer se ovde u gotovo svim stranakama najavquje da bi vanredni lokalni izbori mogli biti pre republi~kih, odnosno ve} na jesen.

Danas ve}inu u lokalnom parlamentu ~ine [e{eqevi radikali s 18 odbornika, DSS s pet (na izborima su dobili tri mandata, a dva prelaskom odbornika G17 plus) i jedan odbornik Slova~ke stranke, a opoziciju ~ine DS s 13, SPS s koalicionim partnerima ima ~etiri, a G17 jednog odbornika (na izborima osvojili tri mandata).

Na izborima 2008. godine SRS je dobio 10.937 (36,36 odsto) glasova, „Za evropsku Srbiju„ 9.613 (31,96), DSS–NS 2.256 (7,50), SPS–PUPS–PSS 2.947 (9,80), LDP 903 (3,00), „Zajedno za Vojvodinu„ 1.133 (3,77)... I lokalni lideri ka`u da je slika danas promewena, pre svega zbog SNS-a, ali i zbog samog `ivota koji se za tri godine promenio, a Palan~ani ka`u da je gore nego {to je bilo. Mada se to te{ko mo`e uzeti kao argument prilikom prognozirawa rezultata budu}ih lokalnih izbora jer ovde smatraju da ova sredina vi{e nije pravi reper za Srbiju.

M. Su yum

4

ekonomija

~etvrtak5.maj2011.

BIV [I RAD NI CI „NO PA LA” PRO TE STO VA LI PRO TIV PO RE SKE UPRA VE U PA LAN CI

Spre~ena rasprodaja ma{ina

Ne ko li ko de se ti na biv {ih rad ni ka, ali i ak ci o na ri AD „No pal“ iz Ba~ ke Pa lan ke, ne ka da naj ve }eg pro iz vo |a ~a elek tro in sta la ci o nog ma te ri ja la u biv {oj Ju go sla vi ji, po no vo se oku pi lo is pre zgra de op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka i pro te sto va lo, ovog pu ta, pro tiv Po re ske upra ve.

Na i me, ova fa bri ka, ko ja je ne ta ko dav no za po {qa va la vi {e od 600 rad ni ka a za tim 250, da nas

4.242 di na ra vi {e ne go sme {na jer sva ko zna da je ba rem de set pu ta sku pqa. Dru gim re ~i ma, ov de se ra di o to me da ne sa ve sni kup ci ku pu ju ne ~i ju imo vi nu na ne za ko nit na ~in, i to za ba ga te lu.

U ce lu pri ~u o po sr ta wu „No pa la“, a pr ven stve no o za {ti ti pra va rad ni ka, ukqu ~io se i sin di kat „So li dar nost“ ko ji {ti ti svo je ~lan stvo.

– Svo je vre me no sam wsu du pod neo zah tev za iz ri ca we pri -

dnevnik

„PO TI SJE” PO KRI VA OBJEK TE ZA ZIM SKU OLIM PI JA DU U RU SKOM SO ^I JU

Crep iz Kawi`e na olimpijskim krovovima Cre po vi ma iz po go na AD „Po ti sje Ka wi `a” iz sa sta va austrij ske gru pe „Ton dah” bi }e po kri ven ve li ki broj obje ka ta u So ~i ju (Ru ska Fe de ra ci ja) ko ji se gra de za 22. zim ske olim pij ske igre 2014. go di ne.

Gru pa „Ton dah” pot pi sa la je ugo vor s ru skim part ne rom za is po ru ku po krov nih ma te ri ja la za vi {e od 160.000 kva drat nih me ta ra kro vo va, vred nih 2,5 mi li o na evra.

Ka wi {ki cre po vi na }i }e se na kro vo vi ma obje ka ta jed nog od olim pij skih kom plek sa „Gor wi ka ru sel”, u za le |u So ~i ja, ko ji pred sta vqa je dan od naj ve }ih

raz voj nih pro je ka ta u okvi ru Zim ske olim pi ja de u pla nin skom re gi o nu Kra sna ja Po qa na, gde }e bi ti sme {te ni no vi na ri.

– Gra |e vin ski ra do vi su uve li ko u to ku i tre ba da bu du za vr {e ni do kra ja 2013. go di ne, a pr ve ko li ~i ne cre pa is po ru ~i va }e se ve} u ovoj go di ni – iz ja vio je pred stav nik Gru pe „Ton dah” mr Mar tin Ol brih. – Krov ne po vr {i ne bi }e po kri ve ne ra znim pro iz vo di ma iz pro gra ma „Ton da ha”, ukqu ~u ju }i op ti~ ki uskla |en pro gram za stre he, sle me na, gre be ne stra ke, si ste me za hva ta we sne ga i dru go. Po vr {i ne glav nog kro va na nad mor skim vi si na -

ma od 540 i 960 me ta ra po kri }e se cre pom mo de la „ve nus” u dve ni jan se bo je, ko ji se od li ku ju ele gan ci jom, za svo |e nom for mom i funk ci o nal no {}u. Po {to je re~ o cre po vi ma ve }eg for ma ta, utro {ak od 11 ko ma da po kva drat nom me tru do pri no si efi ka sno sti u po sta vqa wu. Kod ma wih krov nih po vr {i na glav ni ar hi tek ta se od lu ~io za na{ bi bercrep, ko ji omo gu }a va kre a tiv ni je po kri va we kro vo va, od no sno, kro vo ve s ku po la ma i tor we vi ma, a dvo stru kim po kri va wem bi bercre pom obez be |u je se do dat na za {ti ta pri eks trem nim vre men skim uslo vi ma.

M. Mi tro vi}

AUSTRIJ AN CI JU ^E PO NU DI LI 1,1 MI LI JAR DU EVRA, A VLA DA OD BI LA

„Telekom” ne mo`e za tepsiju ribe Ova fabrika je ne tako davno zapo{qavala vi{e od 600 radnika, a zatim 250, dok danas, nezadovoqni tvrde, radi nekoliko desetina qudi je iz da ta u za kup D. O. O. „No pal luks“, a ne za do voq ni ka `u da ra di ne ko li ko de se ti na rad ni ka.

– Dr `a va je na{ naj ve }i po ve ri lac i sa mo od do bre vo qe vla sti za vi si da li }e ova fa bri ka i ne ko li ko sto ti na rad ni ka i isto to li ko ~la no va wi ho vih po ro di ca pre `i ve ti – ka `e pred sed ni ca Udru `e wa ak ci o na ra AD „No pal“ Bo ba An ti}. – Za mi sli te ka ko je sve slu ~aj no, jer po re zni ci su za ka za li li ci ta ci ju ko jom se pro da ju ma {i ne i ala ti, a to je imo vi na nas ak ci o na ra, pa se na li ci ta ci ji po ja vi sa da {wi za ku pac fir me i ne ki kup ci iz Kra qe va i Va qe va. La i ku je ja sno da je po ~et na ce na za, na pri mer, pne u mat sku pre su od

vre me ne me re, od no sno za bra ne pro da je ma {i na i ala ta „No pa la“, a vla sni ci su ak ci o na ri – ka `e Mi {a Sta ro vi} iz sin di ka ta „So li dar nost“. – Od 27 rad ni ka, ko li ko je tu `i lo kom pa ni ju zbog ne is pla }e nih pla ta i dru gih pri na dle `no sti, de set je ve} do bi lo pre su de su da u Ba~ koj Pa lan ci, a ovih da na do bi }e i pre o sta lih 17. Re~ je o su mi od oko pet mi li o na di na ra, a da su pro da te ma {i ne, ovi rad ni ci ni ka da ne bi do bi li ono {to im pri pa da. Su {tin ski, mi smo spre ~i li da dve dr `av ne in stan ce u svom po slu do |u u ko li zi ju, od no sno da Po re ska upra va pro da ono {to je sud pre su dio u ko rist rad ni ka.

M. Su yum

ZA VR [EN NAJ VA @NI JI PO SAO U PO QO PRI VRE DI

Posejan Srem

– Pro le} na se tva u Sre mu na ne {to vi {e od 190.000 hek ta ra, za vr {e na je u pred vi |e nom ro ku, kra jem apri la – iz ja vio je Ta nju gu se kre tar Udru `e wa za agrar u Re gi o nal noj pri vred noj ko mo ri Vla di mir Vla o vi}.

Naj ve }e po vr {i ne i ovog pro le }a za se ja ne su mer kan til nim ku ku ru zom, ko ji se sa da na srem skim po qi ma pro sti re na 137.000 hek ta ra. Me |u tim, se men skim ku ku ru zom za se ja no je tek oko 350 hek ta ra, {to se tu ma ~i ~i we ni com da su osta le za li he te se men ske ro be iz pro {le go di ne. So jom je za se ja no 22.000 hek ta ra, a sun co kre tom ne {to vi {e od 5.000 hek ta ra. [e }er na re pa u Sre mu se pro sti re na go to vo 13.000 hek ta ra, {to je znat no iz nad pla na, ko jim

je pr vo bit no bi lo pred vi |e no da se tom in du strij skom kul tu rom za se je 9.500 hek ta ra. Ka ko je uka za no, to me je u naj ve }oj me ri do pri ne la „MK-gru pa”, ko ja je na svo jim par ce la ma po ve }a la po vr {i ne pod {e }er nom re pom u od no su na pr vo bit ni plan. U ovom kra ju ni je za be le `en ozbiq ni ji na pad re pi ne pi pe, {te to ~i ne ko ja mo `e opa sno ugro zi ti tu biq ku na kon ni ca wa.

Osta le po vr {i ne za se ja ne su krm nim bi qem i po vr }em.

U Sre mu je po ~et kom ma ja za be le `e no od {est do se dam li ta ra vo de nog ta lo ga po kva drat nom me tru, a ta kva ko li ~i na pa da vi na, ma da ne do voq na, do pri ne }e bo qem ni ca wu ka sni je za se ja nih ra tar skih kul tu ra i in ten ziv ni jem raz vo ju ve} ni klih kul tu ra.

GRA DI TE QI IZ LA ZE IZ KRI ZE

Dr`ava zida za pola milijarde evra – Gra |e vi nar stvo }e ove go di ne za be le `i ti rast, i to }e, uz auto in du stri ju, bi ti in du strij ska gra na ko ja }e do pri ne ti iz la sku ze mqe iz eko nom ske kri ze – iz ja vio je ju ~e mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li}.

29. 04. 2011.

1.294,22978

– Dr `a va }e kroz raz ne pro jek te ulo `i ti oko 500 mi li o na evra u gra |e vin sku in du stri ju, {to bi tre ba lo da bu de do voq no da ta de lat nost, ko ja za po {qa va ve li ki broj qu di, „sta ne na no ge” – re kao je Du li} pri li kom po sta vqa wa ka me na te meq ca za iz grad wu sport ske ha le u No vom Se lu, kod Vr wa~ ke Ba we.

– To li ko ula ga we ni smo ima li ve} de ce ni ja ma, a to se ne ti ~e sa mo gra |e vi nar stva ve} po boq {a wa kva li te ta `i vo ta gra |a na, kao i iz grad we pro svet nih i kul tur nih usta no va u lo kal nim sre di na ma.

Te le kom „Austri ja„ po nu dio je ju ~e Vla di Sr bi je 1,1 mi li jar du evra za 51 od sto ak ci ja Te le ko ma „Sr bi ja”, a Vla da }e tu po nu du od bi ti. Na i me, Vla di na rad na gru pa za pro da ju Te le ko ma pre po ru ~i la je ju ~e da po nu da bu de od bi je na jer „ne is pu wa va uslo ve ten de ra„.

Ta ko ni na kon dva pu ta pro du `a va nog ro ka Te le ko mu „Austri ja„ da po pra vi svo ju po nu du, Vla da Sr bi je ni je us pe la da pro da Te le kom.

Ju ~e ra {wa ino vi ra na po nu da Te le ko ma „Austri ja„ pred vi |a la je is pla tu 800 mi li o na evra od mah i do dat ne go di {we is pla te u na red nih de vet go di na, ta ko da ukup na vred nost tran sak ci je bu de do 1,1 mi li jar du evra. Mi ni mal na ce na ko ju je Vla da od re di la za pre u zi ma we 51 od sto ka pi ta la Te le ko ma „Sr bi ja” je 1,4 mi li jar da evra. Ka ko se na vo di u sa op {te wu Te le ko ma „Austri ja„, iz po boq {a ne po nu de za ve }in ski udeo u Te le ko mu „Sr bi ja„ is kqu ~e na je ra ni ja oba ve za in ve sti ra wa.

Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} po sled wih da na je u vi {e na vra ta na gla sio da Vla da ne }e pro da va ti Te le kom po ce ni ni `oj od mi ni mal ne. Iako su u jav no sti pre o vla da le spe ku la ci je o to me da Vla da mo ra po {to-po to da pro da Te le kom da bi obez be dli la no vac za fi nan si ra we dr `av ne po tro {we pred pred sto je }e iz bo re, Cvet ko vi} je is ti cao da pri va ti za ci ja te le ko mu ni ka ci o nog ope ra te ra ne ma ve ze s iz bo ri ma i da Vla da, sve i da ho }e, teh ni~ ki ne bi sti gla da pa re od pro da je „upum pa„ u xe po ve gra |a na do iz bo ra. [ef rad ne gru pe za pro da ju de la ak ci ja Te le kom „Sr bi ja” Vuk \o ko vi} iz ja vio je da „to {to Te le kom ni je pro dat ne }e ima ti ni ka kve po sle di ce po bu xet” Sr bi je. \o ko vi}, ina ~e dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja, iz ra -

Ta di}: Ne is pod ce ne Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} uve ren je u to da Vla da ne }e od stu pi ti od ra ni je od lu ke da ne pro da je Te le kom „Sr bi ja„ is pod 1,4 mi li jar de evra za ve }in ski udeo u tom pred u ze }u.

– Ce nu Te le ko ma de fi ni {e i tr `i {te, ali ako tr `i {te ni je ta kvo da obez be |u je po treb nu ce nu i no vac da bi Sr bi ja na pre do va la eko nom ski, Vla da je do ne la od lu ku da ne ide u pro da ju Te le ko ma - re kao je Ta di}.

On je pod se tio na to da je pr vo bit na od lu ka o pro da ji do ne ta da bi no vac bio pla si ran u dru ge obla sti pri vre de u ko ji ma dr `a va ne mo `e da na |e stra te {kog part ne ra, kao {to su iz grad wa pu te va i no vi ener get ski si ste mi. On je na gla sio da je jav nost pro te klih da na ob ma wi va na ra znim me dij skim in for ma ci ja ma o to me da je pro da ja Te le ko ma do go vo re na. zio je o~e ki va we da }e Vla da u naj sko ri jem ro ku raz ma tra ti od lu ku rad ne gru pe i u skla du s tim okon ~a ti po stu pak. \o ko vi} je is ta kao da je ovo go di {wi bu xet pra vqen s pret po stav kom da pa ra od pro da je Te le ko ma „Sr bi ja” u ovoj go di ni ne }e bi ti, „ne za bu xet”.

Pr vo bit na po nu da Te le ko ma „Austri ja„, do sta vqe na 21. mar ta, ob u hva ta la je ce nu od 800 do 950 mi li o na evra za 51 od sto ak ci ja Te le ko ma „Sr bi ja„ i ka pi tal na

ula ga wa od 450 mi li o na evra za tri go di ne. Vla da Sr bi je ima 80 od sto ak ci ja u Te le ko mu „Sr bi ja”, a gr~ ki OTE, ~i ji je vla snik ne ma~ ki „Doj ~e te le kom„, ima 20 od sto. Pr vo bit nim pla nom bi lo je pred vi |e no da Vla da Sr bi je pro da 31 od sto ak ci ja u Te le ko mu, a gr~ ki OTE svih 20 od sto ak ci ja, ako se po stig ne od go va ra ju }a ce na.

Kon sul tant za stra na ula ga wa Mi lan Ko va ~e vi} oce nio je ju ~e da ni je tre ba lo o~e ki va ti da }e Vla -

da pri hva ti ti ova kvu po nu du Austri jan ca jer bi to zna ~i lo da ne „dr `i re~”, s ob zi rom na to da su pre mi jer i mi ni stri da ni ma go vo ri li da ne }e pri hva ti ti ce nu is pod mi ni mal ne.

Pret hod nih da na u do ma }oj jav no sti se do sta spe ku li sa lo o to me da se Te le kom „Austri ja” i „Doj ~e te le kom„ do go va ra ju o tram pi u ko joj bi za me ni li 20 od sto vla sni {tva u Te le ko mu „Sr bi ja” za „VIP mo bajl„, tre }eg mo bil nog ope ra te ra u Sr bi ji, pri ~e mu bi Te le kom „Austri ja” 31 od sto srp skog Te le ko ma pla tio 840 mi li o na evra. Na i me, Austri jan ci su vla sni ci VIP-a, a Nem ci pe ti ne Te le ko ma, a ta kvom tram pom kom pa ni ja iz Be ~a bi do bi la ve }in sko vla ni {tvo u Te le ko mu, za pa re ko je `e li da iz dvo ji a da pri tom ne do |e pod lu pu srp ske an ti mo no pol ske ko mi si je. Jer, spa ja wem Te le ko ma i VIP-a Austri jan ci bi do bi li oko 70 od sto srp skog tr `i {ta, {to bi se mo glo oka rak te ri sa ti kao ne do zvo qe na kon cen tra ci ja. Pi ta we mo gu }eg na stan ka mo no po la po sta vi la je i Evrop ska ko mi si ja.

Ka ko god bi lo, do ove za me ne vla sni {tva ni je do {lo, bez ob zi ra ba to da li je pre go vo ra o woj uop {te i bi lo ili ak te ri ni su us pe li da se do go vo re. Be~ ka {tam pa je pret hod nih da na pi sa la da Austri jan ci ipak i ne bi `e le li da se od rek nu VIP-a. Dru ga stvar je za {to Te le kom „Austri ja” ni je spre man da iz dvo ji mi ni mal no tra `e nu 1,4 mi li jar du evra, s ob zi rom na to da je pro fit srp skog te leope ra te ra la ne bio 170 mi li o na evra. To zna ~i da bi kup ci za sve ga osam go di na is pla ti li ce nu, {to se sma tra do brim po slom. Mo gu }e je da u Be ~u ipak pro ce wu ju bu du }i pro fit Te le ko ma „Sr bi ja„ dru ga ~i je ne go {to se to ~i ni ve }i ni do ma }e jav no sti.

V. ^vor kov

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (745,61

Promet

0,00)

Srbolek, Beograd

16,67

14

64.400

Politika, Beograd

14,29

80

4.000

AIK banka, Ni{

1,32

3.751

19.930.959

Progres, Beograd

6,67

80

4.240

NIS, Novi Sad

-0,97

510

9.985.783

[ajka{ka {e}erana, @abaq

6,33

957

957

Komercijalna banka, Beograd

-0,03

3.249

1.332.010

5,38 Promena %

10.362 Cena

41.448 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-2,54

921

101.265

Agrobanka, Beograd

-1,19

8.301

174.330

Informatika, Beograd

-12,00

2.508

7.524

Imlek, Beograd

3,84

2.030

507.500

Sunce, Sombor

-11,99

3.090

55.620

Soja protein, Be~ej

0,00

1.012

549.697

B. Despotovac, B. Despotovac

-11,99

470

44.650

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.430

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Po{tanska {tedionica, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Vaqaonica bakra, Sevojno Velefarm, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-11,97

1.162

6.972

0,39

513

6.044.689

-8,73 Promena %

502 Cena

75.370 Promet

Jubmes banka, Beograd

0,04

16.450

493.500

Metalac, Gorwi Milanovac

0,42

2.410

144.500

-0,97

510

9.985.783

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.999

0,00

0,00

1.012

549.697

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.900

0,00

Vital, Vrbas

-1,77

1.277

300.050

Tigar, Pirot

0,51

784

4.718.877

VP Dunav, Ba~ka Palanka

0,00

4.222

113.994

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

527

0,00

Venac, Ruma

0,00

350

78.400

Soja protein, Be~ej

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik MRE @A ZA RE STI TU CI JU POD SE ]A VLA DU

Srbija se oporavila tri posto Po preliminarnoj proceni Republi~kog zavoda za statistiku, realni me|ugodi{wi rast bruto doma}eg proizvoda Srbije u prvom tromese~ju 2011. godine, u cenama iz prethodne godine, iznosio je tri posto, {to je u skladu s o~ekivawima Narodne banke Srbije iznetim u prethodnom izve{taju o inflaciji, objavio je NBS. Industrijska proizvodwa je u martu 2011, prema desezoniranim podacima, zabele`ila pad od 0,1 odsto, dok je u odnosu na isti me-

sec prethodne godine pove}ana 7,1 posto.

Me|ugodi{wi rast industrijske proizvodwe rezultat je prvenstveno rasta proizvodwe osnovnih metala, elektri~ne energije, proizvoda od nemetalnih minerala, kao i motornih vozila i prikolica. Prera|iva~ka industrija je, po desezoniranim podacima, u martu imala pad od 1,3 odsto. Na me|ugodi{wem nivou, ona je ostvarila rast od 4,2 posto. Promet robe u trgovini na malo u martu je na

me|ugodi{wem nivou bio 14,2 odsto ni`i.

Po desezoniranim podacima RZS-a, u martu je izvoz robe opao 1,4 odsto, dok je uvoz porastao 5,5 posto. Me|ugodi{we posmatrano, u martu je robni izvoz, izra`en u evrima, pove}an 29,4 posto.

Istovremeno je ostvaren me|ugodi{wi rast uvoza od 22,8 posto.

U strukturi izvoza najve}e u~e{}e imaju osnovni metali, `itarice i proizvodi od wih, dok kod uvoza dominiraju energenti i motorna vozila.

KA KO JE U VOJ VO DI NI ULA GA NO U OTVA RA WE NO VIH RAD NIH ME STA

vine crkvama i verskim zajednicama. Ta odluka Ustavnog suda }e biti osnova za dono{ewe zakona o restituciji. Zakon o vra}awu imovine crkvama i verskim zajednicama, donet 2006. godine, propisuje prioritet restitucije u naturi.

Anti} je kazao da, bez obzira na to {to je vra}awe imovine op{ti interes, veruje da }e Vlada, imaju}i u vidu dosada{wu praksu, ignorisati wihovu inicijativu. On je kazao da Mre`a za restituciju zahteva da Vlada tokom maja predlo`i Skup{tini zakon o restituciji, i dodao da bi zbog nedostatka vremena najboqe bilo da Skup{tina usvoji neki od tri podneta predloga tog zakona.

Ranije dostavqeni predlozi zakona o restituciji predvi|aju vra}awe imovine u naturi.

U maju 2009. Skup{tini je dostavqen predlog zakona o restituciji koji je pripremilo Ministarstvo finansija, na ~ijem ~elu je bio Mi lan Pa ri vo di}, u martu 2009. predlog je podneo tada{wi poslanik Vladan Bati}, a iz juna 2003. je predlog Narodne inicijative za restituciju.

Predstavnici udu`ewa gra|ana koji potra`uju imovinu tvrde da se oko 90 odsto oduzete imovine mo`e vratiti u naturi jer se uglavnom potra`uje zemqi{te.

U Ministarstvu finansija ju~e je re~eno da jo{ nije izabran predsednik radne grupe za izdradu nacrta zakona o restituciji.

Ta radna grupa nema predsednika jer je na tom mestu bio dr`avni sekretar Ministarstva finansija Slo bo dan Ili} koji je sredinom februara razre{en du`nosti, a na wegovo mesto jo{ niko nije imenovan.

Akcionim planom Srbije za br`e sticawe statusa kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji, koji je 29. decembra 2010. godine utvrdila Vlada Srbije, predvi|eno je da predlog zakona o restituciji bude usvojen do juna 2011. godine.

Nisu presko~eni ni Srem ni Banat ni Ba~ka Socijalna karta koju je napravilo Ministarstvo rada i socijalne politike samo je potvrdila podatke vojvo|anske vlade o nerazvijenim vojvo|anskim op{tinama u kojima gra|ani sve te`e `ive pa samim tim i sve ~e{}e kucaju na {altere za socijalnu pomo}.

Naime, Vlada Vojvodine od 2006. godine ima obavezu da svake godine, nakon {to Pokrajinski sekretarijat za finansije oceni razvijenost op{tina prema utvr|enim kriterijuima, donese odluku o utvr|ivawu razijenosti op{tina, odnosno utvrdi koje su to nerazvijene i nedovoqno razvijene op{tine u Vojvodini kojima treba pomagati u narednoj godini. Po podacima za pro{lu godinu nerazvijene op{tine u Vojvodini su ^oka, Plandi{te i Titel, a nedovoqno razvijene Alibunar, Bela Crkva, @iti{te, Irig, Mali I|o{, Nova Crwa, Novi Be~ej, Opovo i Se~aw.

Po podacima Vlade Vojvodine, najrazvijene op{tine u Pokrajini su, pored Novog Sada, In|ija, Beo~in, Be~ej, Stara Pazova i Pan~evo, dok Subotica, nekad najrazvijeniji region ovog dela Evrope, spada u sredwe razvijene.

Od pokrajinskih regija najrazvijeni je Ju`noba~ki okrug. Za wim dolazi Ju`nobanatski, zatim Severnoba~ki i Sremski, koji su otprilike na istom niovu, mada Sremski, zbog brzog razvoja In|ije i Stare Pazove, ima izvesnu prednost, dok je na za~equ Severnobanatski okrug.

Po podacima iz socijalne karte, najvi{e radnika ostalo je bez posla u Sredwebanatskom okrugu – 18.662, od ~ega je 16.135 mla|e od 55 godina, a 2.527 starije. Samo pro{le godine u ovom okrugu je zbog privatizacije bez posla ostalo 1.373 radnika. U Severnobanat-

Umesto iz Poqske, limenke iz Srbije Nova linija za proizvodwu limenki, vredna 35 miliona evra, po~ela je rad u beogradskoj fabrici „Bol pekixing Evropa”, saop{tila je ju~e ta kompanija.

Zahvaquju}i novoj liniji, proizvodwa }e biti udvostru~ena i na godi{wem nivou iznosi}e oko 1,5 milijardu limenki, navedeno je u saop{tewu. U proteklih nekoliko meseci u zemqi i inostranstvu zavr{ena je obuka 40 novih zaposlenih, osposobqenih za rad u specifi~nim uslovima najsavremenijih tehnologija, koje se primewuju u „Bol pekixingu”. Otvarawe nove linije najavqeno je u novembru pro{le godine, kada je doneta odluka da se novac, umesto u Poqsku, kao {to je ranije planirano, ulo`i u „Bolovu” fabriku u Zemunu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

OHRA BRU JE RAST BRU TO DO MA ]EG PRO IZ VO DA

Ne prodavati oteto – Mre`a za restituciju nije jo{ dobila odgovor Vlade Srbije na inicijativu da se odmah donese uredba kojom bi se privremeno onemogu}ilo raspolagawe dr`avnom i javnom svojinom koju potra`uju gra|ani – izjavio je ju~e koordinator Mre`e Mi le An ti}.

Tu inicijativu Mre`a je Vladi dostavila po{to je Ustavni sud odlu~io da ne prihvati inicijative kojima se osporavala ustavnost Zakona o vra}awu imo-

~etvrtak5.maj2011.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,1920

99,1755

101,4570

96,8945

Australija

dolar

1

71,0468

72,4967

74,1641

70,8293

Kanada

dolar

1

68,8133

70,2177

71,8327

68,6027

Danska

kruna

1

13,0272

13,2931

13,5988

12,9874

Norve{ka

kruna

1

12,3884

12,6412

12,9319

12,3505

[vedska

kruna

1

10,8032

11,0237

11,2772

10,7702

[vajcarska

franak

1

76,0322

77,5839

79,3683

75,7995

V. Britanija

funta

1

108,1110

110,3180

112,8550

107,7800

SAD

dolar

1

65,6127

66,9517

68,4916

65,4118

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 5. 2011. godine

O`i vqa va we ve li kih in du strij skih cen ta ra Ministarstvo ekonomije priprema, a Vlada Srbija treba do polovine ovog meseca da donese kona~nu odluku, progla{ewe jo{ jedanaest op{tina u Srbiji za „gradove od posebnog interesa”, zahvaquju}i ~emu }e oni mo}i ra~unati na ve}e dr`avne subvencije za zapo{qavawe. Re~ je o dopuni dr`avnog programa za o`ivqavawe velikih industrijskih centara, kao i devastiranih podru~ja, ~iji je stepen razvijenosti ispod 50 odsto republi~kog proseka. Me|u „novoprogla{enim” op{tinama bi}e i Ruma, Sremska Mitrovica, Ba~ka Palanka i Vr{ac, a subvenciji za zapo{qavawe kreta}e se od 4.000 do 10.000 evra ako je re~ o investiciji vrednoj najmawe pola miliona evra i ako se zapo{qava bar 50 radnika. skom okrugu na posao ~eka 8.420 qudi, i to 7.373 mla|ih od 55 godina i 1.045 starijih, a pro{le godine je bez posla ostalo 54 radnika.

Ako se sudi po podacima iz socijalne karte, trenutno u Vojvodini najboqe stoji Sremski okrug jer ima najmawu stopu nezaposlenosti: ima 1.166 nezaposlenih.

Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin isti~e da je Vlada Vojvodine u protekle dve

godine vodila ra~una o otvarawu, ali i o~uvawu radnih mesta upravo u onim op{tinama koje se smatraju nerazvijenima ili nedovoqno razvijenima. On nagla{ava da je za protekle dve godine kroz aktivne mere zapo{qavawa Pokrajina u Banatu otvorila 5.219 radnih mesta i za to utro{ila 1.052.016.200 dinara. U isto vreme u Sremu je zaposleno 2.750 lica i za to izdvojeno 576.618.991 dinar. Najvi{e novca ipak je izdvojeno za Ba~ku. Za

zapo{qavawe 9.501 lica, koliko je do posla do{lo pro{le i 2009. godine, iz buxeta Pokrajine izdvojeno je 2.080.151.871 dinar. No, iz podataka koje smo dobili jasno je da je ve}ina radnih mesta otvorena 2009. godine, dok je od ukupno 17.470 koliko je finansirala Vlada Vojvodine za protekle dve godine, u pro{loj zaposlena 1.881 osoba. Naime, podaci ukazuju da je u Banatu tokom pro{le godine otvoreno samo 370 radnih mesta, u Sremu 295 i u Ba~koj 1.216.

Po{to bez stranih investitora te{ko mo`e biti boqe, zadatak Vlade Vojvodine u ovoj godini je da zadr`i isti nivo nezaposlenosti kao i lane, a po mogu}nosti je i smawi pet odsto. Planira se otvarawe 12.000 novih radnih mesta kroz aktivne mere zapo{qavawa, ali to nikako ne zna~i da }e za toliko biti smawena nezaposlenost jer }e tokom godine biti i otpu{tawa, koja se ~esto izjedna~e s brojem onih koji uz posebne napore i izdvajawa iz buxeta do|u do posla.

Me|utim, kriterijumi na osnovu kojih je Vlada Srbije utvrdila koje su devastirane, nerazvijene, nedovoqno razvijene i natprose~no razvijene op{tine se razlikuju od ovih vojvo|anskih. Naime, po pro{logodi{woj odluci Vlade Srbije o razvijenosti op{tina, me|u najrazvijenim iz Vojvodine su Vrbas, Kawi`a, Kula, Pe}inci, Senta, Sombor, Sremska Mitrovica i Temerin. U grupi devastiranih op{tina i gradova, odnosno onih lokalnih samouprava ~iji je stepen razvijenosti upola mawi od republi~kog proseka, je @iti{te, dok su Nova Crwa, Plandi{te, Alibunar, Bela Crkva i Opovo me|u najnerazvijenijim op{tinama. Q. Ma le {e vi}

SU FI CIT S CEF TA 280 MI LI O NA EVRA

Kom{ije vole na{e Srbija je u prva tri meseca ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemqama CEFTA od 279,4 miliona dolara, {to je rezultat uglavnom izvoza po qo pri vred nih pro iz vo da, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Srbija je u zemqe CEFTA od januara do marta najvi{e izvozila `itarice, proizvode od wih, razne vrste pi}a, gvo`|e i ~elik, a najvi{e je uvozila struju, gvo`|e i ~elik,

kameni ugaq i obojene metale, kao i povr}e i vo}e. Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 643,2 miliona dolara, a uvoz 363,8 miliona dolara, {to zna~i da je pokrivenost uvoza izvozom bila 176,8 posto. U 2010. godini Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemqama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardu do la ra, {to je, ta ko |e, uglavnom bio rezultat izvoza poqoprivrednih proizvoda.

Region CEFTA je jedno od retkih tr`i{ta s kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje vi{e izvozi nego {to uvozi, i po u~e{}u u ukupnom izvozu Srbije, to tr`i{te je drugo po zna~aju, posle tr`i{ta EU. CEFTA sporazum je sporazum o slobodnoj trgovini izme|u Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i UNMIK-a, u ime Kosova.

ZA KA ZA NA PRO DA JA IMO VI NE ZRE WA NIN SKOG „NAF TA GA SA MON TA @E”

Na dobo{u jo{ jedan privredni gigant

Samo dan posle otvarawa ponuda za kupovinu nepokretne i pokretne imovine zrewaninske {e}erane, metodom javnog nadmetawa bi}e poku{ano da se unov~i imovina jo{ jedne ovda{we, nekada uzorne firme. Za utorak, 24. maj, naime, zakazana je prodaja pokretne i nepokretne imovine “Naftagasa monta`e”, svojevremeno jednog od najmo}nijih banatskih preduze}a, od ~ije reorganizacije, {to je postalo jasno jo{ pre izvesnog vremena – nema ni{ta. Po~etna cena iznosi ne{to vi{e od 106,7 miliona dinara, a licitacija }e biti odr`ana u prostorijama “Naftagasa monta`e”, u Beogradskoj 11.

Odluka da se najve}a doma}a firma za proizvodwu i monta`u magistralnih gasovoda, {to je bila i u Jugoslaviji, proda “na dobo{” usledila je da bi se koliko-toliko namirili weni brojni poverioci. U Privrednom sudu u Zrewaninu krajem oktobra pro{le godine doneto je re{ewe o takozvanom unov~ewu ste~ajne mase jer me|u poveriocima nije bilo zainteresovanih da kroz postupak reorganizacije spasu propasti “Naftagas monta`u”, u kojem je ste~ajni postupak otvoren juna 2010.

Posle svega, ostaje samo pri~a o privrednom gigantu, a takva sudbina zadesila je brojne fabrike u gradu na Begeju. Zrewaninski

La `na na da Po~etkom minule godine bilo je optimisti~nih najava da je jedno fizi~ko lice, ~iji identitet u firmi nisu hteli da otkriju, zainteresovano da u “Naftagas monta`u” u startu ulo`i 200 miliona dinara. O~ekivalo se da tim novcem budu namirena radni~ka potra`ivawa za proteklih {est godina, posle ~ega bi usledila revitalizacija firme. Ispalo je da se radi o “mla}ewu prazne slame”.

monteri izgradili su oko 8.000 kilometara magistralnih gasovoda i naftovoda u zemqi i inostranstvu, ali je uspe{no poslovawe dovedeno u pitawe jo{ pre dvadesetak godina, kada su po~eli sukobi izme|u radnika i rukovodstva zbog plata, dnevnica i drugih problema. Usledile su u~estale smene direktora, prekidi rada i {trajkovi, a sve je to kulminiralo lo{im poslovnim rezultatima i gomilawem dugova, od kojih jo{ vi{e zabriwava ~iwenica da su poverioci prosto po~istili ma{inski park i fabri~ki krug, u kojem danas nema nijedne te{ke ma{ine niti ure|aja za monta`u cevovoda.

Osim poslovnih partnera, firmu su napustili i radnici, tako da su neki u ~udu kako ovo preduze}e uop{te funkcioni{e. Zapravo, ono zvani~no postoji na papiru ali je odavno izgubilo svoju ulogu.

Govorilo se da je “Naftagas monta`a” jedno od retkih preduze}a ~ija su potra`ivawa ve}a od dugova, zbog sudskog spora s beogradskom “Smederevkom”. Posle desetogodi{weg su|ewa s tim akcionarskim dru{tvom, zrewaninsko preduze}e dobilo je 2001. godine spor vredan oko {est miliona tada{wih nema~kih maraka, ali iz ~udnih razloga nije uspelo ni do danas da ga naplati. @. Ba la ban

6

nOv^Anik

~etvrtak5.maj2011.

NI JE LA KO OB U ZDA TI CE NE HRA NE

Sku po zbog ma le pro iz vod we – Problem rasta cena hrane u Srbiji i wihovog inflatornog uticaja mo`e biti re{en jedino pove}awem poqoprivredne proizvodwe i wenim restrukturirawem, {to je dugoro~an proces – izjavio je saradnik u Centru za nau~noistra`iva~ki rad Privredne komore Srbije Vo ji slav Stan ko vi}.

Po wemu, „kreatori ekonomske politike imaju veoma mali prostor da svojim merama bilo {ta u ovom trenutku urade, po{to je rast cena hrane tendencija i na svetskom tr`i{tu”.

Isti~u}i da je „centralna stvar” nedovoqna proizvodwa, Stankovi} je kazao da je konkretno kod hleba neophodno pove}ati povr{ine pod p{enicom, odnosno pove}ati proizvodwu hlebnog `ita.

– Ve}om ponudom mo`e se ne{to uraditi – mi{qewa je stru~wak iz PKS-a. – Povr{ine pod p{enicom moraju da budu ustaqene na 650.000 hektara da bi bili stabilizovani ponuda i potro{wa p{enice, bra{na, hleba i peciva

na doma}em tr`i{tu, a tako|e ostala izvesna koli~ina – do milion tona p{enice za izvoz.

– Ograni~avawe cene hleba je dobro zbog pada `ivotnog standarda stanovni{tva – rekao je Stankovi}, ukazuju}i na to da je potro{wa hleba i peciva po glavi stanovnika u pro{loj godini u Srbiji bila 104 kilograma, {to je „izuzetno mnogo”. Onje istakao da se po tome vidi „da deluju zakoni tr`i{ta u uslovima veoma niskog `ivotnog standarda”, jer je kada je kupovna mo} mala, ve}a je potro{wa hleba i prera|evina od bra{na.

Stankovi} je podsetio na to da su hrana i alkoholna pi}a i daqe, pored energetike, dominantna komponenta u inflaciji, preciziraju}i da je rast cene hrane u prvom kvartalu iznosio 3,2 posto, a alkoholnih pi}a 3,6.

Saradnik u PKS je istakao da je neophodno kreirawe novog modela agrarne politike koji bi vodio u promenu proizvodne strukture, ve}im investicijama i boqoj organizovanosti poqoprivrednih proizvo|a~a. Stankovi} je naglasio da bi agrar, ukoliko bi se modernizovao, mogao sna`no i kvalitetno da unapredi ekonomiju Srbije, kao i da „postane nosilac izvoza”.

dnevnik

STO ^A R STVO I RA STE I PA DA

Bi lo vi {e me sa, a ma we mle ka U Srbiji je u 2010. proizvedeno ukupno 472.000 tone mesa, {to je rast od 3,3 posto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno od 6,3 posto u odnosu na period 2001–2009, objavila je Privredna komora Srbije.

U 2010. je, posmatrano u odnosu na prethodnu godinu, ostvarena 4,4 odsto mawa proizvodwa gove|eg, june}eg i tele}eg mesa, a ov~i-

jeg i jagwe}eg mesa 7,1 odsto. Ve}a proizvodwa u 2010. ostvarena je kod sviwskog mesa – 6,8 posto i `ivinskog mesa – 5,5 procenata.

Me|utim, u pore|ewu s prose~no ostvarenom proizvodwom u periodu 2001–2009, proizvedeno je vi{e svih vrsta mesa – sviwskog 3,1 posto, a gove|eg i june}eg 7,5 posto. U 2010. je, u odnosu na pomenuti period, proiz-

vedeno i 21,7 posto vi{e `ivinskog mesa i ov~ijeg i 15 posto jagwe}eg mesa.

U 2010. proizvodwa kravqeg mleka iznosila 1, je 46 milijardu litara. Kako je ukazano u PKS-u, ta vrsta proizvodwe vi{e godina stagnira i pored toga {to je ostvarena ve}a produktivnost (mle~nost po kravi) u uslovima smawenog broja grla.

PRO SE^ NOJ ^E TVO RO ^LA NOJ PO RO DI CI ME SE^ NO TRE BA 1.200 EVRA

Pre `i vqa va mo za ra |u ju }i sa stra ne – Samo za osnovne, egzistencijalne potrebe porodici od ~etiri ~lana treba od 80.000 do 120.000 dinara, zavisino od mesta stanovawa, a gra|ani Srbije pre`ivqavaju zahvaquju}i ne e vi den ti ra nim pri ho di ma, to jest radu na crno i dodatnim poslovima, koji u ku}nom buxetu u~estvuju s 35 do 40 odsto – isti~e u razgovoru za „Dnevnik” profesor strukovnih studija ekonomista Dra go van Mi li }e vi}. – Ne treba zaboraviti da ceo srpski narod preko minusa na teku}im ra~unima tro{i jednu platu vi{e nego {to zaradi.

– Kada bi u ovom trenutku ukinuli dozvoqeni minus, najve}i broj qudi ne bi mogao da pre`ivi tog meseca jer bi morao da radi da bi vratio dug. To su zaista alarmantni podaci – napomiwe Mili}evi}, dodaju}i da su analize koje je sa svojim timom izveo pokazale da je za `ivot, a ne za pre`ivqavawe, jer to ne spada u domen normalne evropske dr`ave kakva Srbija treba da bude, neophodno 30.000 po ~lanu doma}instva.

Tu nije ura~unata samo hrana ve} i tro{kovi stanovawa. U zvani~noj statistici, napomiwe na{ sagovornik, nema diferencirawa tro{kova stanovawa, gde spadaju usluge, grejawe, topla voda... Sve se to razlikuje od grada do grada, u ve}im su gradovima i ti tro{kovi ve}i.

Cene hrane „odstupaju” od grada do grada 15 do 20 odsto, ali su te razlike izra`enije kada je re~ o drugim izdacima.

– Ne znam kako po zvani~noj analizi porodica mo`e da pre`ivi sa 45.000 ili 50.000 dinara, me|utim, statistika ne vodi

Ako ne `i vi mo kao pe }in ski qu di...

– Ako ne govorimo o „pe}inskom” `ivotu, niti o onome koji podrazumeva zadovoqavawe egzistencijalnih potreba, za drugi nivo potreba, koje neposredno uti~u na kvalitet `ivota i odre|uju ~oveka kao humano bi}e, mese~no je potrebno od 50.000 do 60.000 dinara – ka`e Dragovan Mili}evi}. – Prema tome, za uobi~ajen `ivot prose~ne porodice minimum je od 150.000 do 200.000 dinara. neevidentirane prihode, koji su glavni ventil pre`ivqavawa u Srbiji – ka`e Mili}evi}.

– I tih 30.000 dinara, odnosno 300 evra, koliko je ~lanu porodice potrebno za hranu, stanovawe, {kolovawe, automobil... je u domenu siroma{tva po kriterijumima EU. Prose~na primawa srpske porodice su daleko mawa nego u okru`ewu, {to je osnovni faktor odre|ewa standarda srpske porodice.

Ako je za utehu, svi pokazateqi govore da bi u narednom periodu cene trebalo da miruju.

Naruku dr`avi ide i pojeftiwewe nafte na svetskim berzama, {to }e omogu}iti cenu benzina ni`u nekoliko dinara, a logi~no bi bilo da zbog ja~awa dinara uvoznici po~nu da spu{taju cenu svoje robe.

– Ukoliko bi do{lo do pojeftiwewa uvozne hrane, to bi zaustavilo inflatorne naboje

kakve sada imamo, a i dugovi stanovni{tva koji su indeksirani u evrima trebalo bi da se smawuju nekoliko procenata, za koliko je dinar oja~ao. Ako ne do|e do toga, prakti~no gra|ani ne}e imati efekta od ja~awa dinara – ukazuje Mili}evi}.

Da bi cene poqoprivrednoprehrambenih proizvoda u Srbiji trebalo da se stabilizuju posle praznika, ocenio je Vo ji slav Stan k o v i} iz Cen tra Privredne komore za nau~noistra`iva~ki rad. Zbog sezonskog uticaja, cene pojedinih proizvoda, pre svega povr}a i vo}a, bi}e znatno ni`e od trenutnih, kazao je on. Predstoji mali sezonski rast cena mesa, verovatno u junu, kada se zavr{ava klawe sviwa iz prethodnog ciklusa i zapo~iwe novi tov, {to }e uticati na to da ponuda te vrste mesa bude ne{to mawa, istakao je Stankovi}.

– Me|utim, kako se u letwim mesecima mawe koristi sviwsko meso, to ne bi trebalo da se zna~ajnije odrazi na visinu cene – dodao je on.

Stankovi} smatra da je na kratak rok veoma te{ko tr`i{nim merama uticati na cene hrane i da ih je mogu}e stabilizo va ti sma we wem fi skal nih zahvatawa, PDV-a i mar`i u trgovini.

– Poku{ava se racionalizovawe tro{kova u strukturi cene pojedinih proizvoda – jedna od mogu}nosti je upravo intervencija iz Robnih rezervi. Tako|e, posle praznika do}i }e do ve}e ponude ranog povr}a, a za mesec dana i vo}a, pa }e to sezonski svakako uticati na pad cena prehrambenih proizvoda – navodi Stankovi} S. Glu {~e vi}

IN SPEK CI JA IS PRA VQA NE PRAV DU

Tu ri sti ma vra }e no 700.000 di na ra

Od po ~et ka go di ne Tu ri sti~ka inspekcija dobila je 35 opravdanih prijava, od kojih se najve}i broj odnosio se na pojedine ugovorene usluge koje agencije nisu ispunile. Kako navode u Inspekciji, ukupno je vra}eno gotovo 700.000 dinara.

Nezadovoqstvo putnika naj~e{}e je bilo izazvano sme{tajem u hotelima ni`e katego ri je i pan si o ni ma ma we komfornim od ugovorenih i o~ekivanih. Turisti nisu tolerisali {to u sobama nedostaju obe}ani sef, mini-bar, klima-ure|aj, televizor... Bilo je i oprav da nih pri ja va putnika koji su otkazali putovawe zbog bolesti, a turisti~ke agencije nisu vratile upla}en novac u skladu s op{tim uslovima putovawa, napomiwu u Turisti~koj inspekciji.

Inspektori posebno isti~u da bi gra|ani trebalo da izbegavaju turisti~ke agencije koje su u blokadi jer samim tim {to su blokirane ne mogu ispuniti finansijske obaveze prema poslovnim partnerima u realizaciji programa putovawa.

Turisti~ka inspekcija napomiwe da nije nadle`na da kontroli{e finansijsko poslovawe pa, isto kao i gra|ani, na sajtu Narodne banke Srbije dobija informacije o likvidnosti turisti~kih agencija. Nije na odmet proveriti podatke o turisti~koj agenciji i na sajtu Agencije za privredne registre.

Na gra da „Me trou” Kompanija „Metro ke{ end keri Srbija”, najve}a veleprodajna kompanija u zemqi, dobila je ju~e godi{wu nagradu Koalicije protiv diskriminacije u kategoriji biznis-sektora, saop{tila je ta kompanija.

Kompaniju je za tu presti`nu nagradu predlo`ilo Udru`ewe studenata s hendikepom.

DO KLE ]E DO MA ]A VA LU TA JA ^ATI

Di nar u ma ka za ma Te le ko ma i {pe ku la na ta Doma}a valuta nastavqa da ja~a, pa je ve} i zvani~no po sredwem kursu Narodne banke Srbije evro si{ao ispod stotke – 99,70 dinara. Svi se pitaju dokle }e i kako se sna}i?

O~ekuje se da }e dinar ove godine da aprecira kao sada i da deprecira kao {to je to bilo na po~etku godine. Sre}om, od tur bu lent nih kre ta wa na kursnim listama mogu se za{titi i oni kojima odgovara jak dinar i oni drugi. Narodna banka Srbije preporu~uje termitsku kupovinu dinara i deviza.

Kakve su prognoze za naredni period?

– Do polovine naredne godine ima}emo ovakvu sliku na kursnim listama s jakim dinarom – ka`e Ma li {a \u ki} s Beogradske bankarske akademije. – Nakon toga sve }e zavisti od mera koje }e primeniti Narodna banka Srbije. Jer od trenutka kada se donesu treba da pro|e odre|en period dok ne

po~nu da deluju. Mere koje }e NBS eventualno tek doneti, da}e efekte tek u drugoj polovini godine. Na dinar }e zatim uticati i sudbina Telekoma.

`e on. – Svim merama se trudi da smawi koli~inu doma}e valute u opticaju. Posledica je ja~awe dinara, a na taj na~in smawuju se tro{kovi pa oni

Ko mo ra da se {ti ti Na sajtu Narodne banke Srbije nedavno su podsetili na to da postoje instrumenti za za{titu od deviznog rizika. Oni se mogu podjednako koristiti za za{titu i od ja~awa i od slabqewa valute. Kao {to uvoznici mogu da kupe devize unapred, tako i izvoznici mogu da kupe dinare za devize unapred. Uzvoznici su tako pre tri meseca mogli kupiti evro po 107,50 termitski. Oni koji su to i uradili, evre zara|ene izvozom mewaju za 107,50 a ne za 99,70. NBS podse}a na to da ove mogu}nosti nude sve ve}e banke na na{em tr`i{tu. Razborito je smawitit rizik jer }e doma}a valuta ove godine sigurno oscilirati. A lekcija koju smo nau~ili iz ove 2011, koja je na deviznom tr`i{tu za prva ~etiri meseca bila ovako burna, je da je naboqe kada je kurs stabilan. U tom slu~aju na gubitku su samo {pekulanti.

Stru~wak dr Si ni {a Osto ji} smatra da ja~awe dinara treba posmatratu i u svetlu borbe protiv rasta cena.

– Narodna banka vodi ~vrstu antiiflatornu politiku – ka-

koji uvoze i oni koji od wega zavise nemaju razloga da podi`u cene zbog slabqewa doma}e valute. Ali visoki su drugi tr{kovi, pre svega oni za koje je odgovorna dr`ava. Zato sma-

tram da jak dinar sam po sebi ne mo`e uticati na to da inflacija znatnije uspori.

Kome smeta, a kome pa{e ja~awe doma}e valute? Odgovore na ova pitawa mogli smo ~uti

po sled wih sed mi ca bez broj puta. Raduju se uvoznici, podstanari, svi koji vra}aju zajmove u evrima. Kod nas je oko 80 odsto svih zajmova indeksirano u najpopularnijoj evropskoj valuti.

Svi oni za{tede kada dinar na kursnoj listi raste. Ne odgovara izvoznicima, zatim gastar baj te ri ma ko ji do bi ja ju mawe dinara u mewa~kim poslovima. Neko }e ipak debelo zaraditi. Ostoji} podse}a na to da }e kajmak pokupiti {pekulanti.

Oni koji danas imaju mogu}nosti da kupe velike sume evra i mogu da ~ekaju da se stvari obrnu, profitira}e najvi{e.

Naravno, sada se vi{e isplati kupovati hartije koje emituje dr`ava. Oni }e i tu ulo`iti, ali pametni igra~i na finansij skom tr `i {tu ni ka da ne ula`u u jedno. Imaju oni u svom portfoliju sve vrste hartija, a i evro }e dobro do}i.

D. Vu jo {e vi}

NAPLA]UJE SE ULAZAK NA GRADSKU PLA@U

TOPLANA PO^ELA REMONT

“No vo sad ska to pla na” po ~e la je re mont po sto ro je wa, pa ne po sto ji mo gu} nost da po no vo po kre ne gre ja we, zbog ni ske dnev ne tem pe ra tu re. Ju ~e je u na {em gra du iz me re no ma we od de set ste pe ni. Port pa rol u To pla ni Je le na Vu ja nov ka za la je da je po sle za vr {et ka grej ne se zo ne, 15. apri la, po sto ja la mso gu} nost pre ma grad skoj Od lu ci o grej wu, da se se zo na pro du `i do 3. ma ja.

Z. D.

Na kon pr vo maj skih pra zni ka, ka da je tri da na ulazak na [trand bio bes pla tan, kre nu la je i re dov na na pla ta dnev nih ula zni ca, ko je, kao i pro {le go di ne, ko {ta ju 50 di na ra. Po ~e la je i pro da ja se zon skih ula zni ca za [trand. Ce na te kar te, bez po pu sta, iz no si 1.045 a sa po pu stom, za stu den te, |a ke i pen zi o ne re 850 di na ra. Na ovaj iz nos tre ba do da ti jo{ 300 di na ra za iz ra du kar te ko ja je , ka ko ka -

`u, pla sti fi ci ra na i za {ti }e na od fal si fi ko va wa. Za iz ra du se zon ske ula zni ce tre ba po ne ti fo to gra fi ju i li~ nu kar tu, |a ci |a~ ku kwi `i cu, stu den ti in deks, a pen zi o ne ri po sled wi od re zak od pen zi je. Za kup ci ka bi na ima ju pra vo na jed nu se zon sku kar tu. Ka ko je ova se zo na ju bi lar na, „Grad sko ze le ni lo” je, ka ko ka `u, spre mi lo bo gat pro gram za pred sto je }e le to.

B. M.

Novosadska ~etvrtak5.maj2011.

Ka si go de bes prav ni kva dra ti

U

odlu~uje da naknadu za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta plati u ke{u.

Ta ~iwenica pokazuje da je Grad napravio cenovnik po meri bespravnih investitora.

Ako se i daqe krene tim tempom Novi Sad bi od bespravne gradwe mogao da zaradi lepe pare i naravno ulo`i na prave stvari, izgradwu komunalne infrasfrukture. Novac je mnogima potreban, jer ima prigradskih mesta gde nema ni osnovne infrastrukture, pa }e novac od legalizacije dobro do}i. Kad ve} nema stranih investicija.

Z. Deli}

SUTRA NA SPENSU

Cvet na pi ja ca ~e tvr ti put Cvet na pi ja ca, ~e tvr ta po re du ove go di ne, odr `a }e se su tra i u su bo tu od 8 do 20 sa ti na pla tou is pred Spen sa. Po se ti o ci }e mo }i da u`i va ju u ve li kom iz bo ru se zon skog cve }a, sad nog ma te ri ja la, se me na, ze mqe i osta le pra te }e opre me za hor ti kul tu ru. I ovog pu ta svo je pro iz vo de

Ki o sci za pro da ju maj skih me se~ nih mar ki ca otvo re ni su od 5.30 do 19.30 ~a so va na ter mi na li ma kod Fu to {ke pi ja ce, @e le zni~ ke sta ni ce, u [a fa ri ko voj uli ci, na No vom na e qu i kod Stu dent skog gra da.

Od 10 do 17 ~a so va maj ske mar ki ce se mo gu ku pi ti pre ko pu ta Rob ne ku }e „Ba zar”, na pla tou kod Spensa, kod ne ka da {we Lu tri je Voj vo di ne na Bu le va ru oslo bo |e wa, u bli zi ni ras kr sni ce kod Uli ce Mak si ma Gor kog i pre ko pu ta Li man ske pi ja ce.

Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

JU^E NA TELEPU ISPIRANE VODOVODNE CEVI

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

na{em gradu je do sada obra|eno oko 3.500 zahteva za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata.

Ako se to uporedi sa oko 37.000 predatih predmeta do|e se do ra~unice da je obra|eno malo mawe od deset odsto zahteva. Stvar je procene da li je broj obra|enih zateva nizak, ili solidan u odnosu na broj anga`ovanih radnika koji a`uriraju predmete.U svakom slu~aju 317 miliona dinara, koliko je Grad do sada zaradio od legalizacije nije zanemarqiv, pogotovo {to se sve vi{e bespravnih graditeqa

Otvo re ni ki o sci za pro da ju mar ki ca

Na [trand kao i lane, za 50 di na ra

Ni hlad no }a ne pa li gre ja we

pred sta vi }e i pro iz vo |a ~i me da i zdarvstve no- bez bed ne hra ne iz or gan ske po qo pri vre de, a iz lo `ba }e bi ti do pu we na umet ni~ kim i sta rim za na ti ma. Pi ja cu je or ga ni zo vao Po kret go ra na No vog Sa da, a po dr `a la je Upra va za pri vre du Gra da. Ulaz je bes pla tan.

N. R.

Bez vo de dve uli ce @i te qi Voj vo |an ske i Uli ce Ve re Pa vlo vi} da nas ne }e ima ti vo de od 9 do 13 ~a so va. Raz log su ra do vi na vo do vod noj mre `i.

Z. D.

V remeploV

Gejz ir i {ikqali po plan u Te lep ~a ni su ju ~e bi li za te ~e ni pri zo rom u Uli ci ]i ri la i Me to di ja, ka da su se na po je di nim me sti ma po ja vi li “gej zi ri”. Sta nov ni ci ma ovog na se qa u~i ni lo se da je do {lo do ne kog kva ra, me |u tim, od rad ni ka “Vo do vo da i ka na liz ci je” sa zna li smo da je u pi ta wu jed no stav no is pi ra we vo do vod ne mre `e. Ovo je po tvr dio i port pa r ol po m e n u t og pred u z e } a Da vor San tra~, na zvav {i to “re dov nom ak tiv no {}u ko ja se spro vo di to kom ce le go di ne”.

Ova ak ci ja omo gu }a va da vo da u ~e sma ma po tro {a ~a bu de kva li tet na.

A. J. Fo to: R. Hayi}

Za tvo ren put Ka}–@a baq Zbog ra do va na ma gi stral nom pu tu M-7 od Ka }a do @a bqa sa o bra }aj }e bi ti pot pu no ob u sta vqen od da nas do 9. ju na, na ja vi li su Pu te vi Sr bi je.Iz sme ra No vog Sa da ka Zre wa ni nu sa o bra }aj se na pe tqi „Ka}” usme ra va de sno na re gi o nal ni put R-110 kroz na se qe Ka} do na se qa [aj ka{, za tim le vo kroz na se qe \ur |e vo do ras kr sni ce „@a baq” i da qe ma gi stral nim

pu tem M-7 (No vi Sad-Zre wa nin) ka Zre wa ni nu. Iz sme ra Zre wa ni na ka No vom Sa du sa o bra }aj se usme ra va de sno na ras kr sni cu „@a baq”, na re gi o nal ni put R-122 do ras kr sni ce za Te me rin, za tim le vo na re gi o nal ni put R104 do Te me ri na i da qe re gi o nal nim pu tem R120 ka No vom Sa du.Ra do vi su ade kvat no obez be |e ni, na ve de no je u sa op {te wu.

TOKOM MAJA, PA DO 5. JUNA

Ve li ko spre ma we gra da Vr hun ski stru~ wa ci o tu ber ku lo zi U In sti tu tu za tu ber ku lo zu i plu} ne bo le sti u Srem skoj Ka me ni ci 5. ma ja 1972. oku pi lo se oko 200 le ka ra i 80 wi ho vih ko le ga iz de se tak ze ma qa Evro pe i Ame ri ke. Oni su na vi {e dnev nom sim po zi ju mu raz mo tri li 87 na u~ nih re fe ra ta o di jag no sti ci i le ~e wu tu ber ku lo ze. Wi hov za kqu ~ak je bio da se tu ber ku lo za u sve tu sa mo pri vid no po vla ~i zbog po boq {a wa `i vot nog stan dar da u mno gim dr `a va ma, ali da isto vre me no ova opa ka bo lest do bi ja no ve, opa sne od li ke.

N. C.

Po ~i wu kon cer ti u sa le tli

OD DANAS DO 9. JUNA OBILAZNO ZBOG RADOVA

Ve li ko pro le} no spre ma we 2, ko je spro vo di Grad na ~e lu s gra do na ~el ni kom Igo rom Pa vli ~i }em, po ~e }e u ma ju i za vr {i ti 5. ju na na Dan za {ti te `i vot ne sre di ne. Po seb na pa `wa bi }e po sve }e na ~i {}e wu i ure |e wu dvo ri {ta sred wih i osnov nih {ko la i pred {kol skih usta no va. Ukla wa }e se i gra fi ti, bi }e po sta vqe ni kon tej ne ri za raz vr sta va we ot pa da, a sa di }e se ze le ni lo i cve }e u okvi ru {kol skih i pred {kol skih usta no va.

U okvi ru kam pa we bi }e or ga ni zo va no ve li ko spre ma we u na se qi ma Ban gla de{ i Ve li ki rit, a svoj do pri nos da }e i Dom zdra vqa i to ak ci jom Otvo re na vra ta do ma zdra vqa u ko joj }e No vo sa |a ni bes plat no me ri ti pri ti sak, do bi ti sa ve te le ka ra i edu ko va ti se o sa mo pre gle di ma kao va `nom de lu pre ven ci je. Ure |e wu gra da do pri ne }e i

in ten zi vi ra we re dov nih ak tiv no sti „^i sto }e“ na ukla qa wu krup nog ot pa da i od no {e wu ba {ten skog ot pa da, kao i re dov nih ak tiv no sti „Grad skog ze le ni la“ ko je }e bi ti do pu we no po seb nim ak ci ja ma ~i {}e wa gra na dr ve }a, po sta vqa wa mo bil nih dr vo re da i u~e {}a u ak ci ji Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne - „Dr vo `i vo ta“ i ’’Ze le no pre va spi tav we od ra slih’’.

Ak ci ja }e ob u hva ti ti i niz kul tur no umet ni~ kih ali i edu ka tiv nih pro gra ma, ukqu ~u ju }i one na me we ne zdra vqu, kva li tet noj i la ko do stup noj zdrav stve noj za {ti ti i pre ven ci ji. Na za jed ni~ kom za dat ku i ovo ga pu ta na }i }e se ne vla di ne or ga ni za ci je i udru `e wa gra |a na, a u ak ci ja ma }e u~e stvo va ti i no vo sad ske {ko le, vr ti }i i sport ska dru {tva.

G. ^etnik

Sa le tla u Du nav skom par ku bi }e otvo re na ve ~e ras, u 18 ~a so va. Ma la no vo sad ska mu zi~ ka sce na u na red no po la go di ne u sa le tli }e odr `a va ti kon cer te kla si~ ne, xez i svet ske mu zi ke. Osim ~e tvrt kom, kon cer ti }e se pri re |i va ti i pet kom i u da ne vi ken da. Po ~e t ak ovo g o d i { we mu z i~ k e ma ni fe sta ci je ozna ~i }e gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}.

Z. D.

Za pet da na bez ni ko ti na No va gru pa za od vi ka va we od pu {e wa, po me to du pe to dnev nog pla na, po ~e }e rad u po ne de qak 9. ma ja u Cen tru za pre ven ci je, Ru me na~ ka 102. Pri ja vqi va we za po ha |a we ove gru pe mo gu }e je pre ko te le fo na 021/479-0668 i 064/80-88-120 i na mejl adre su cpzno vi sad@ gmail.com.

U~e {}e u gru pi je bes plat no.

I. D.

Sa mo kon tro la {e }e ra u kr vi Pre da va we „Sa mo kon tro la {e }e ra u kr vi” bi }e odr `a no da nas u 16.30 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di ja be tes Do ma zdra vqa „No vi Sad”, ko je se na la zi na Li ma nu, Bu le var ca ra La za ra 75. U Sa ve to va li {tu pa ci jen ti sva ko dnev no mo gu da do bi ju uput stva o pra vil noj is hra ni, fi zi~ koj ak tiv no sti i zdra vom sti lu `i vo ta uop {te, dnev nom pra }e wu gli ke mi je kao i sa mo da va wu in su li na.

I. D.

O zbir ci Ru `i ce - Be be Pa vlo vi} Stru~ no tu ma ~e we iz lo `be Po klon-zbir ka Ru `i ce - Be be Pa vlo vi} odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, na Tr gu ga le ri ja 1. O po klon - zbir ci, o umet ni ci i iz lo `bi go vo ri }e mu zej ski sa vet nik mr Dra goj la @i va nov.

Z. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad : od 8 do 10 ~a so va u Uli ci Ili je Bir ~a ni na 57 i od 10.30 do 12.30 ~a so va u is toj uli ci, ali u bro je vi ma od 29 do 37 i u Uli ci dr Sve te Ka sa pi no vi }a 18-20. Pe tro va ra din: od 9 do 12 ~a so va Uli ca D. [i mu no vi }a 50-68 i 59-141.

Da nas i su tra: Be ge~: od 7 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma; ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa oko vi le Iz vr {nog ve }a; Ki sa~: od 9 do 12 ~a so va Ja no {i ko va uli ca pre ko pru ge do kra ja, [te fa ni ko va 16-72 i 21-75, Be ne {o va 51-61 i Ma sa ri ko va 1-61 i 2-54.

Su tra }e u No vom Sa du bez stru je od 8 do 11 ~a so va bi ti crp ka Saj lo vo.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak5.maj2011.

c m y

8

dnevnik

NARANYASTI KADRIL NA TRGU SLOBODE 20. MAJA

Plesa}e maturanti opet masovno

Fo to: S. Mi le ti}

Staro i novo Crno i belo, sre}no i tu`no, ru`no i lepo, staro i novo. Od kontrasta prikazanog na fotografiji oni ve{ti s re~ima mogli bi da ispi{u stranice i stranice zanimqivog {tiva, ubacuju}i na postavqenu scenografiju razne likove sa ~udnovatim sudbinama. Da li tro{na ku}a tik uz gradili{te zna~i da

}e uskoro i ona ustupiti mesto betonskoj planini, ili }e pak ostati u senci konfora savremenog doba. Odgovor ne znamo, ali smo, gotovo, sigurni da bi kvazi filozofi koji obitavaju u zadimqenim podrumskim kafanama svakako prepoznali prolaznost svega kao takvog.

B. M.

Slike Tare Rodi} Izlo`ba slika i crte`a studentkiwe slikarstva Ta re Ro di} otvorena je u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, \ure Jak{i}a 7, a traja}e sve do 11. maja. Autorka izlo`be na ~etvrtoj je godini slikarstva u klasi pofesora Jo va na Ra ki xi }a.

D. B.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Kwiga o Milevi Mari}–Ajn{tajn na dar Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva ~itaoca koje se prvi jave od 15 do 15.05 ~asova na telefona 528-765 dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Mileva Mari}– Ajn{tajn - Dragi moji kumovi” autora Dra ga We go va na.

Kwiga sadr`i pisma Mileve Mari}–Ajn{tajn. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da po dig nu u kwi `a ri „MostPrometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, te le fon 452-744. Autor opisuje kakva je Mileva bila kao u~enica: „Wen talenat za matematiku i fiziku prime}en je ve} u wenoj 13. godini. Profesor

Vi{e devoja~ke {kole u Novom Sadu, Aleksandar Jorgovi}, ~e{}e je Milevu pozivao u zbornicu da re{ava i najte`e zadatke, {to je ona, na divqewe ostalih profesora, s lako}om ~inila. Va`an je i podatak da je u mitrova~koj gimnaziji, tri godine kasnije, kod profesora Milo{a Bo`i}a bila jedina odli~na iz matematike i fizike. Milevina {kolska drugarica iz novosadskog perioda svedo~ila je da je Mileva bila povu~ena, ali odli~na u~enica. Nije se javqala da odgovara kada je znala, a znala je uvek, ve} je prednost davala drugima, zbog ~ega su je zvali „svetac”.”

A. J.

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU KWIGE

„Carstvo srebra” Kona Iguldena Iz¬ d a¬ v a~¬ k e ku¬ } e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬ r ad¬ w i s „Dnev¬ n i¬ k om”, u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ du d a¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13. 05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a koji do sada u ovoj akciji nisu dobijali kwige, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana „ Carstvo srebra„ Kona Iguldena, u izdawu „Alnarija“.

Xingis-kan je mrtav, ali wegovo nasle|e i daqe je vrlo `ivo. Wegov sin Ogedaj sagradio je beli grad na velikoj ravnici i na~inio ga prestonicom nove dr`ave.

Vojske kanovih sinova okupile su se kako bi odlu~ile koji }e od wih biti novi vladar.

Mongolsko

carstvo provelo je dve godine u miru, a ko god bude nasledio Xingisa susre{}e se sa mo}nim protivnikom kineskom dinastijom Sung.

Veliki vo|a Cubodaj pre}i }e preko Rusije i Karpata kako bi zauzeo Ugarsku.

Vitezovi templari rasformirani su i niko ne mo`e da zaustavi Mongole na wihovom putu do Francuske.

Me|utim, u vreme Cubodajeve najve}e pobede, vojskovo|a }e morati da donese odluku koja bi mogla da zauvek izmeni istoriju...

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”.

A. V.

Novosadski maturanti u~estvova}e i ovog maja u „Plesu sa Evropom“ koju, ve} pet godina organizuje Plesni klub „Bolero“.

Uve`bavawe koreografije kadrila bi}e odr`ano 19. maja u 20 ~asova na platou kod Spensa, da bi dan nakon toga, 20. maja, sa tog platoa povorka maturanata stigla do Trga slobode, kroz ulice Maksima Gorog, Stra`ilovsku i Modene. Maturantima se oko 11.50 ~asova, ka`e koordinatorka manifestacije Drin ka Mar ko vi}, obi~no obrati gradona~enik i overi potvrdu o broju u~esnika koja se {aqe kao dokaz za Ginisa. Ta~no u 12 ~asova, raspore|eni u plesne ~etvorke, matur-

nati obu~eni u jednake naranxaste majice po~iwu kvadril uz [trausovu kompoziviju „Slepi mi{„. Snimci i fotografije sa Trga se {aqu u Londom, a nakon parade organizuje se zabava za u~esnike. „Ples sa Evropom-maturantska parada 2011“ me|unarodna je manifestacija potekla iz Slovenije i pro{irila se na nekoliko okolnih dr`ava. Namera organizatora parade je da se obori Ginisov rekord u sinhronom plesu, ali i povezivawe s Evropom, te animacija {to ve}eg broja mladih da na jedan kulturan i lep na~in obele`e zavr{etak {kolovawa.

A. V.

ZA PRAZNIK BILO ZANIMQIVO OKO PIJACA I DU@ BULEVARA

Zeleni policajci i uli~ni prodavci imali derbi Protekli praznici izmamili su vi{e uli~nih prodavaca, koji su bili na~i~kani oko pijaca i du` bulevara ne bi li zaradili koji dinar. Najvi{e su prodavali mladi luk, rotkvice, zelenu salatu, a bilo je i dosta bakica koje su prodavale cve}e iz svoje ba{te. Zbog nezaposlenosti i te{kog mate-

Pi sa ne pre kr {aj ne pri ja ve, a za ple we na ro ba se tre nut no na la zi u ma ga ci nu i bi }e traj no od u ze ta ka da su di ja za pre kr {a je do ne se re {e we rijalnog stawa, prinu|eni su da rade i po suncu i po ki{i.

Prodavci ka`u da u odnosu na prethodne godine prodaja slabo ide i iako ceo dan provedu iza svojih „tezgi”, jedva da dnevno zarade hiqadu dinara.

Uz sve to, prodavci moraju da izbegavaju i komunalnu policiju. Zato ~esto be`e kada nai|e patrola u zelenom. Me|utim, kako patrola pro|e, prodavci se vra}aju na svoja mesta i nastavqaju posao.

Na~elnik komunalne policije Ne boj {a Ra do va nac ka`e

za “Dnevnik” da se ova slu`ba uspe{no bori s nelegalnom uli~nom prodajom.

- Svih dana praznika patrole su radile 24 sata, tamo gde je bilo potrebno, pa je oko Limanske i Futo{ke pijace, patroliralo vi{e ekipa. Plenili su robu i pisali prekr{ajne prijave. Roba se trenutno nalazi u magacinu slu`be za op{te poslove, a ona }e biti trajno oduzeta onog momenta kada sudija za prekr{aje donese re{ewe - navodi Radovanac.

Komunalna policija obilazila je i izleti{ta, a naj~e{}e su boravili i Kameni~kom par ku, gde ni su ima li po sla, jer je “Zelenilo” dobro organizovalo ceo posao.

Radovanac ka`e da svaki prodavac mo`e da se vrati, ali da isto tako treba da bude svestan da }e ostati bez robe. Tr`nica tako|e podr`ava rad komunalne policije i smatra da }e se zaplenom robe uli~nim prodavcima, wihov broj znatno

smawiti. Ina~e, ovo preduze}e je svojevremeno ponudilo uli~nim prodavcima da po pristupa~nim cenama koriste tezge na novosadskim pijacama ali se niko od wih nije oda-

„Mediji u lovstvu i lovnom turizmu” Promocija kwige „Mediji u lovstvu i lovnom turizmu” autora doc. dr Vla di mi ra Ba ro vi }a odr`a}e se danas u 12 sati u sali 1 Skup {ti ne Voj vo di ne, Uli ca

@arka Zrewanina 2. O kwizi }e govoriti prof. dr Zo ran A. Ri sti}, doc. dr De jan Pra li ca i dr Vla di mir Mar ko vi}.

N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

zvao pozivu. S druge strane prodavci tvrde da je dr`ava kriva za to {to oni rade nelegalno, jer nije obezbedila dovoqno radnih mesta za sve koji bi da rade.

Q. Nato{evi}

Yez koncert u CK13 Ve~e xez muzike odr`a}e se ve~eras u 21 sat u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Nastupi}e xez duo Pi er re Bo rel i Joel Grip, a ulaznice, koje ko{taju 200 dinara, mogu se kupiti na ulazu u Klub neposredno pred po~etak koncerta.

N. R.

065/47-66-452

U „sedmici” nov~anik ~uvaj Qudi ~uvajte nov~anike u autobusu broj sedam!

062/1706... *** Novi Sad nema obilaznicu, to o ~emu pi{ete zove se zona Novi Sad i slu`i za otimawe para ~eonim naplatnim rampama. U svetu postoje viwete, ali daleko smo mi od toga. Imamo Somborski bulevar koji vodi u Suboti~ku ulicu i Bulevar Evrope, koji treba da bude neki vid obilaznice ali on nema svrhe bez mosta preko Dunava koji nije ni u petogodi{wem planu!

063/587... *** Nekada je Milutin [o{ki} ([ole), stariji ga se se}aju, branio uspe{no mre`u Partizana i reprezentacije, a ovaj sada [o{ki}, ~iju on „mre`u” brani !? 060/0227... *** Odkako Toma Nikoli} i Veqa Ili} „ja{u u istom sedlu”, danima sam u dilemi: ko

}e pobediti na narednim izborima? Da li Koalicija za Evropsku Srbiju (ZES) ili koalicija „Nikolica s prikolicom?!„ 063/1050... *** Apro po dan medija. I suvi{e prostora i vremena na{e medijske ku}e daju onima koji su upropastili ovu divnu zemqu. Nemojmo im dozvoliti da opravdavaju svoje neuspehe!!!

063/7665... *** Molim po{tenog nalaza~a malog braon nesesera koji sam izgubila 30.04 oko 11.30 u autobusu 4 koji je i{ao prema Limanu. Prijaviti Dnevniku. Sedi nagrada. Hvala 061/3106... *** Jedino na{a deca u Rumenki nemaju mesto za igru i dru`ewe. Pomozite nam, vratite osmeg na{oj deci!

063/7501..

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak5.maj2011.

9

SKUP [TI NA JU ^E ZA SE DA LA NA ZAH TEV SRS

Pred log za sme nu Jo va no vi }a od ba ~en eks pre sno Van red na sed ni ca Skup {ti ne gra da ko ja je bi la za ka za na za ju ~e a na ko joj je tre ba lo da se ras pra vqa sa mo o pred lo gu od bor ni~ ke

Od 78 od bor ni ka 28 je gla sa lo za, a 50 pro tiv usva ja wa dnev nog re da, pa se ta ko o pred lo gu o raz re {e wu Jo va no vi }a zbog, ka ko je na ve de no,

- Dok je Srp ska ra di kal na stran ka vla da la ovim gra dom opo zi ci ja je dva pu ta tra `i la van red nu sed ni cu Skup {ti ne gra da, apri la 2006. i ma ja 2007. go di ne. Raz lo zi su bi li da le ko va `ni ji i hit ni ji, ali se to ta da ni je do go di lo. Me |u tim, va `no je da je sa da skup {tin ska pro ce du ra is po {to va na, jer ka da je ra ni ja vlast to mo gla da ura di ona to ni je ~i ni la i ni je po {to va la

re kli da ni je bi lo po vre de po slov ni ka. Od bor ni ci su sma tra li, po we go vim re ~i ma, da o to me uop {te ni ne tre ba ras pra vqa ti i da su raz lo zi ko ji se na vo de za we go vu sme nu neo prav da ni.

- Na {e mi {qe we je da je pred sed nik Skup {ti ne gra da svo jim po stup ci ma ozbqi no na ru {io ugled in sti tu ci je na ~i jem se ~e lu na la zi, {to je po seb no do {lo do iz ra `a ja na 36. i 37. sed ni ci. Si -

Od 78 odbornika, 28 je glasalo za, a 50 protiv usvajawa dnevnog reda, pa se o predlogu za razre{ewe predsednika Skup{tine grada Aleksandra Jovanovi}a nije ni raspravqalo

Jo va no vi} okru `en no vi na ri ma

Fo to: R. Ha yi}

gru pe Srp ske ra di kal ne stran ke za raz re {e we pred sed ni ka grad skog par la men ta Alek san dra Jo va no vi }a, za vr {e na je i pre ne go {to je po ~e la, jer ve }i na ni je usvo ji la je di nu ta~ ku na dnev nom re du.

„gru bog kr {e wa po slov ni ka o ra du par la men ta, Sta tu ta gra da i ne ko li ko re pu bli~ kih za ko na, pre ko ra ~e wa ovla {}e wa i do vo |e wa od bor ni ka u za blu du, {to je na ro ~i to do {lo do iz ra `a ja na 36. i 37. sed ni ci„ ni je ni ras pra vqa lo.

pro ce du ru. Oni ta da ni su gra di li par la men ta ri zam u gra du, ali ko mo `e da o~e ku je da }e SRS bi ti ta ko ja }e bi ti pred vod ni ca grad we in sti tu ci ja de mo kra ti je i par la men tar zi ma u No vom Sa du. Pro te klih go di na ima li smo niz pri li ka da na de lu vi di mo ka ko se oni po na {a ju ka da su vlast - re kao je Jo va no vi}.

Do dao je da je opo zi ci ja u skla du sa po slov ni kom tra `i la da se sa zo ve sed ni ca i da je on to ura dio u naj kra }em mo gu }em ro ku. O pred lo `e noj ta~ ki Skup {ti na se iz ja {wa va la ra ni je, i od bor ni ci su

tu a ci ja u no vo sad skom par la men tu, ko ja je kul mi ni ra la na po me nu tim sed ni ca ma, sa mo je po sle di ca ka ta stro fal nog sta wa u na {em gra du u po sled we tri go di ne i po sle di ca ne za in te re so va no sti, ne mar no sti i ba ha to sti ove skup {tin ske ve }i ne. Go le mi pro ble mi, pra zna grad ska ka sa, ne za pam }e ne ha va ri je, lo {e po slo va wa jav nih pred u ze }a, po sle di ce su ne mar ne i neo d go vor ne po li ti ke ove grad ske gar ni tu re - is ta kao je {ef Po sla ni~ ke gru pe SRS u Skup {ti ni gra da \u ra| Jak {i}.

B. Mar ko vi}

GRA DU NA STO LU OP CI JE ZA KRE DIT OD 3,5 MI LI JAR DI DI NA RA

Pet ba na ka, tri po nu de Ma ka ri} je na po me nuo da }e se grad Grad je ju ~e otva rao po nu de za kre dit, a sle di otva ra we po nu da za ob ve zni ce, a to opre de li ti za uzi ma we kre di ta, ili emi sti glo ih je tri - od dve ban ke ko je su sa mo }e bi ti 16. ma ja.

- Grad ska ko mi si ja tek tre ba da ima pu ne to va we har ti ja od vred no sti, u za vi sno sti stal no na pi sa li po nu de i po nu da tri ban ru ke po sla, a ka da do bro raz mo tri mo po nu de i od to ga ko ja }e op ci ja bi ti jef ti ni ja. Od ke, ko je su se udru `i le u ovom po slu. ^lan lu kom je na ve de no da je rok ot Grad skog ve }a za du `en za fi pla te do 20 go di na, s pe ri o dom nan si je @iv ko Ma ka ri} re kao je ju ~e za na{ list da su sa mo - Samostalne ponude Komercijalne i Unikredit banke, po ~et ka ot pla te glav ni ce na stal ne po nu de do sta vi le Ko mer - udru`enu ponudu sastavile Inteza, Hipo Alpe-Adrija kon is te ka naj kra }e dve go di ne od po vla ~e wa nov ca, uz ka mat ci jal na ban ka i Uni kre dit ban banka i Sosijete `eneral. Otvarawe ponuda nu sto pu ko ja }e bi ti de fi ni sa ka, dok su udru `e nu po nu du sa za obveznice bi}e 16. maja, a potom odluka na ugo vo rom s po slov nom ban sta vi le In te za, Hi po Al peda li }e pare obezbediti kredit ili obveznice kom ko ja bu de ima la eko nom ski -Adri ja ban ka i So si je te `e ne naj po voq ni ju po nu du. Ma ka ri} ral. ugo vo re, iz la zi mo s pred lo gom pred Skup - ka `e i da }e kre di ti bi ti di nar ski- ako Re~ je o kre di tu u iz no su od 3,5 mi li jar {ti nu gra da na ko joj }e se u ma ju raz ma tra ti se od lu ~e za tu op ci ju - i da se ne }e ve zi di di na ra. Me |u tim to ni je go to va stvar, ko }e do bi ti ovaj po sao - ob ja {wa va Ma ka ri}. va ti za de vi zni kurs. jer ka ko Ma ka ri} ob ja {wa va, na kon to ga Q. Na.

VESTI U ~ast Pr vog srp skog ustan ka Dva ve ka od Pr vog srp skog ustan ka obe le `i }e se da nas u 14 ~a so va u Osnov noj {ko li „\or |e Na to {e vi}”. U sklo pu pro gra ma obe le `a va wa bi }e pred sta vqe na iz lo `ba zna me ni tih Sr ba i Ru sa iz pe ri o da Pr vog srp skog ustan ka (1804 - 1815). Vo di teq pro gra ma je mr Mi lo van Vu jo vi}. Po ziv za sve ~a nost zna ~aj nog da tu ma iz srp ske isto ri je po slao je Fond za po mo} Sr bi ma „To ma Mak si mo vi}”.

Z. D.

Osnov ci u~e o hi gi je ni Pred stav ni ci Sa ve to va li {ta za mla de Do ma zdra vqa „No vi Sad” po se ti }e da nas O[ „Jo van Du ~i}” u Pe tro va ra di nu ka ko bi raz go va ra li s osnov ci ma o pra vil nom odr `a va wu hi gi je ne ru ku. Ak ci ja }e po ~e ti u 10.50 ~a so va, a pri re |u je se po vo dom obe le `a va wa Svet skog da na ~i stih ru ku. Re dov no pra we ru ku je do bar i jed no sta van na ~in spre ~a va wa {i re wa mno gih za ra znih bo le sti, od obi~ ne pre hla de, pre ko gri pa, in fek tiv nih pro li va do za ra zne `u ti ce. I. D.

Pre da va we o ro di teq stvu Pre da va we „Sve sno ro di teq stvo” za ka za no je za su tra u 19 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Bi stri ca” u Uli ci Bra }e Dro wak 11.

Pre da va~ je in ter na ci o nal ni EFT eks pert sa No vog Ze lan da Ja smi na Ko va ~ev. Or ga ni za tor pre da va wa je Udru `e we za raz voj na u ke „Ni ko la Te sla”.

Z. D.

KAD SE PO KVA RI TEH NI KA KU PQE NA PRE NE KO LI KO ME SE CI

Ili no vi apa rat, ili pa re na zad Kva li tet no ve be le teh ni ke, ko ju No vo sa |a ni ku pu ju {i rom gra da, je dan je od naj ~e {}ih pro ble ma zbog ko jeg se obra }a ju Na ci o nal nom udru `e wu za za {ti tu po tro {a ~a.

Pre ma re ~i ma pred sed ni ka udru `e wa Go ra na Pa po vi }a, ~e ste su `al be da se apa ra ti kva re po sle ne ko li ko me se ci, a tr gov ci on da ume sto da za me ne po kva re nu ma {i nu, upu }u ju gra |a ne na ser vis, ko ji uglav nom ni {ta ne re {a va.

-Tre ba po tro {a ~i ma skre nu ti pa `wu da ne no se apa ra te u ser vis ne go da zah te va ju od tr gov ca da im se apa rat za me ni no vim, ili da im se vra te pa re na {ta ima ju pot pu no pra vo. Tr go vac da qe tre ba da od lu ~i da li }e apa rat po pra vi ti, ali ku pac sva ka ko mo ra da do bi je no vi- re kao je Pa po vi}.

Naj vi {e `al bi, po sle ku} nih apa ra ta, od no si se na kva li tet obu }e, dok su na hra nu `al be po je di na~ ne jer su gra |a ni sve sno ku pu ju lo {i ji kva li tet za to {to je jef ti ni ji.

Ak ci je ko je or ga ni zu je ovo udru `e we od no se se na za {ti tu po tro {a ~a od mo no po la na tr `i {tu, po boq {a we po lo `a ja po tro {a ~a kao i na in for mi sa we o wi ho vim pra vi ma.

Pa po vi} je is ta kao da po tro {a ~i ve o ma ma lo zna ju ko ja su wi ho va pra va i na ko ji na ~in mo gu da ih ostva re, {to je pre ma we go vim re ~i ma po ra `a va ju }a ~i we ni ca.

N. R.

\ur |ev dan ska li ti ja i ura nak Po du go go di {woj tra di ci ji, na \ur |ev dan i ove go di ne bi }e odr `an po men naj ~u ve ni jem |a ku Kar lo va~ ke gi man zi je Bran ku Ra di ~e vi }u na we go vom ve~ nom po ~i va li {tu na Stra `i lo vu i li ti ja s iko nom Pre sve te bo go ro di ce pe} ke iz 14. ve ka kre ta }e se uli ca ma Srem skih Kar lo va ca. Su tra u 6 sa ti sve {te nik Do we kar lo va~ ke cr kve Mi len ko Po po vi} slu `i }e po men na pe sni ko vom gro bu. U 9.30 sa ti u Sa bor noj cr kvi po ~i we sve ta ar hi je rej ska li tur gi ja, na kon ~e ga }e li ti ja, na ~i jem ~e lu }e bi ti iko na Pre sve te bo go ro di ce pe} ke, i}i kroz Kar lov ce.

Od Sa bor ne cr kve po vor ka }e se upu ti ti ka Gor woj cr kvi, gde }e se za u sta vi ti da bi sve {te ni ci pro ~i ta li mo li te ve. Oda tle }e li ti ja i}i do ~e sme na uglu Uli ce bra }e An |e li }a i Jo va na Gro sa. Na sta vqa Uli com Jo va na Gro sa po red Kar lo va~ ke gim na zi je do Do we cr kve, a za tim Zmaj Jo vi nom i Pre ra do vi }e vom, kraj Bo go slo vi je se vra }a na zad.

Z. Ml.

KAR LO VA^ KO NA SE QE BE LI LO JO[ ]E ^E KA TI AUTO BU SE

Zbog gre {ke li ni ja sti `e do go di ne Upr kos na sto ja wu kar lo va~ ke op {ti ne i Jav nog grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad”, ove go di ne u Srem skim Kar lov ci ma ne }e bi ti uve de na auto bu ska li ni ja do na se qa E{i ko vac ili Be li lo, ka ko ga ne ki zo vu. Ka ko sa zna je mo od ru ko vo di o ca sa bra }aj nog sek to ra u JGSP- u \or |a Ba sa ri }a, raz log je for mal ne pri ro de. Na i me, pri li kom pod no {e wa zah te va Mi ni star stvu za in fra -

struk tu ru, ko je odo bra va uvo |e we no vih auto bu skih li ni ja, ni je do sta vqe na od lu ka o od re |i va wu pra va ca, tra sa kre ta wa i auto bu skih sta ja li {ta u me |u me snom pre vo zu put ni ka na te ri to ri ji kar lo va~ ke op {ti ne pod iz go vo rom da ne po sto ji, ali se u me |u vre me nu is po sta vi lo da to ni je isti na. Ta kva od lu ka do ne ta je 1996. go di ne, {to je ne kom pro ma klo, pa je zah tev vra }en. To zna ~i da do sle de }e go -

di ne u isto vre me ne }e bi ti mo gu} no sti za us po sta vqa we ove auto bu ske li ni je.

Pre ma do go vo ru nad le `nih u op {ti ni i grad skog pre vo zni ka, tre ba lo je od po lo vi ne ove go di ne auto bu si pet pu ta dnev no da idu do na se qa E{i ko vac. Na `a lost mno go broj nih sta nov ni ka tog uda qe nog kar lo va~ kog na se qa, to }e mo ra ti da pri ~e ka na red nu go di nu.

Z. Ml.

DA NAS ZA SE DA KAR LO VA^ KA SKUP [TI NA

Pri vred na zo na pred od bor ni ci ma Pred log pla na de taq ne re gu la ci je rad ne zo ne Pro sja ni ce na }i }e se na dnev nom re du da na {we sed ni ce Skup {ti ne op {ti ne Srem ski Kar lov ci, go di nu i po da na od do no {e wa od lu ke o we go voj iz ra di. Ova rad na zo na, jed na od ret kih u Kar lov ci ma, na la zi se van gra |e vin skog pod ru~ ja, oko dva i po ki lo me tra niz vod no od na se qa, uz sa mu oba lu Du na va.

Po red to ga, to pod ru~ je po vr {i ne od 54,09 hek ta ra pro sti re se uz zna ~aj ne in fra struk tur ne ko ri do re kao {to su `e le zni~ ka pru ga, dr `av ni put pr vog re da i `e le zni~ ka sta ni ca Kar lo va~ ki vi no gra di. Plan de taq ne re gu la ci je, o kom }e da nas od bor ni ci da se iz ja {wa va ju, pred vi |a da se na tom lo ka li te tu mo gu gra di ti ma wi in du strij ski po go ni, objek ti za pro iz vod wu gra |e vin ske ga lan te ri je i pro iz vod no za nat stvo, skla di {ta i sli~ no.

Na to ka ko }e iz gle da ti rad na zo na na tom pro sto ru u ve li koj me ri su uti ca li na sip, ko ji je neo p ho dan u od bra ni od vi so kih

vo da Du na va, te ret ni pri stan, lo kal ni put, a na ro ~i to pru ga, ko ja tre ba da bu de re kon stru i sa na i do gra |en dru gi ko lo sek ka ko bi wo me vo zo vi mo gli i}i br zi nom od 160 ki lo me ta ra na sat.

U sklo pu pri pre ma za mo der ni za ci ju pru ge od Be o gra da do gra ni ce sa Ma |ar skom, Sa o bra }aj ni in sti tut CIP je 2009. go di ne iz ra dio Ge ne ral ni pro je kat pru ge, ko ji je unet u ovaj plan de taq ne re gu la ci je. Pru ga }e na pod ru~ ju Pro sja ni ca de li mi~ no bi ti iz gra |e na na vi ja duk tu, a de lom }e se na la zi ti na ze mqa nom na si pu.

Osim o pla nu, na ~i je usva ja we odav no ~e ka ju in ve sti to ri za in te re so va ni za grad wu po slov nih objek ta na tom pod ru~ ju, od bor ni ci da nas tre ba da ras pra vqa ju o Op {tin skom {ta bu za van red ne si tu a ci je, kao i da ime nu ju di rek to ra JKP „Be li lo”. Na kon kur su za to me sto, ko ji je ras pi sao Uprav ni od bor „Be li la” iza bran je do sa da {wi vr {i lac du `no sti di rek to ra \or |e Hor vat.

Z. Ml.

IZ KAR LO VA^ KOG PO VE RE NI [TVA ZA IZ BE GLI CE

Pri ja va sta nar skih pra va jo{ su tra Evi den tir we ne ka da {wih no si la ca sta nar skog pra va u Re pu bli ci Hr vat skoj, a ko ji sa da `i ve u Sr bi ji, za vr {a va se su tra, pod se }a ju iz Po ve re ni {tva za iz be gli ce u Srem skim Kar lov ci ma i po zi va ju one ko ji se ni su pri ja vi li da to u~i ne do na ve de nog ro ka. Iz be gli ce u Srem skim Kar lov ci ma mo gu da po zo vu bro je ve te le fo na 011/24 01 093, 021/66 13 336, 063/279 534, 063/482 713 ili 063/ 486 297 ili se ja ve po ve re ni ku u kar lo va~ koj op {ti ni. Po sto ji mo gu} nost i da sa saj ta Ko me sa ri ja ta za iz be gli ce www.kirs.gov.rs ili Ko mi te ta za za {ti tu i po mo} www.rpc-sr.org pre u zmu an ket ne li sti }e, po pu ne

ih i po {a qu na adre se: Ko mi tet za za {ti tu i po mo}, Uli ca ]i ri la i Me to di ja 2a, Be o grad i Ma je vi~ ka 2b, No vi Sad. Ovo an ke ti ra we je za jed ni~ ka ak ci ja Me |u na rod ne or ga ni za ci je za mi gra ci je i ne vla di ne or ga ni za ci je Ko mi tet za po mo} i za {ti tu, ko ja tre ba da da {to pre ci zni je po dat ke o bro ju od u ze tih sta nar skih pra va. Po pu wa va we obra sca ne zna ~i po kre ta we prav nog po stup ka ni ti upu }i va we for mal nog zah te va nad le `ni ma u Hr vat skoj za re {a va we stam be nog pi ta wa, ali ni je ni smet wa za u~e {}e u pro gra mi ma stam be nog zbri wa va wa u toj ili bi lo ko joj dru goj dr `a vi.

Z. Ml.

Iz lo `ba „Duh ame ri~ kog za pa da” Iz lo `ba sli ka i cr te `a „Duh ame ri~ kog za pa da”, auto ra ^e do mi ra Kri sti ja na Se ku li }a, bi }e otvo re na da nas u 19 ~a so va. Tra ja }e do 31. ma ja u „Ame ri~ kom kut ku”, Uli ca Pe tra Drap {i na 3.

G. ^.

NOVOSADSKA­HrONIKA

~etvrtak5.maj2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(15.10),­­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13.50), „Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(13.10),­„ran­go”­(13.20),­„Hop”­(13.30,­15.30),­„Mo­ja­na­zo­vi `e­na”­(15.40),­„Zdu­ha~,­zna­~i­avan­tu­ra”­(17),­„rio”­(12,­13­14,­15,­16,­18.15, 21.30),­„Ob­red”­(18),­„Bez­i­me­ni”­(20.10),­„Vo­da­za­slo­no­ve”­(19),­„Tor”­(17.50, 20.15,­22.40),­„Be­li­la­vo­vi”­(18.10­20.20,­22.20),­„Cr­ven­ka­pa”­(16,­20.10),­„O, Grin­go”­(20.30,­22.30),­„Pa­kle­ne­uli­ce­5”­(17.30,­20,­22.25) Jadran:­„Me­dved­Jo­gi„­(19),­„Sa­kr­pan~”­(21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­„Pe­ra­Do­bri­no­vi}”­„[am­pa­wac­i­ja­go­de”­ba­let­(20.30),­Ka­mer­na­sce­na­„Qu­bav­na­pri­~a”­-­dra­ma­(21) Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Ko­ma­di}”­(18) novosadsko pozori{te „Po­mo­ran­yi­na­ko­ra”­(19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od 29. aprila u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Va wa Bu la to vi} iz In|ije (devoj~icu i de~aka) i Bi qa na Dra goj lo vi} iz Ba~a(devoj~icu i de~aka), DEVOJ^ICE: San dra Mi la di no vi}, Kse ni ja Spre mo-Mil nko vi}, Gor da na Ko ji}, Vi rag Mi lo {ev, Alek san dra An dev ski, Ta tja na Na|, Jo van ka Ra du ki}, Qi qa na Ja ko po vi}, Ma ri na Ta ti}, Dra `en ka \u ki} i Da ni je la Ma rin ko vi} iz Novog Sada, So wa [tu li} iz Oxaka, An ge la \i ni}-Na gi iz Kule, Vla sta Di ki} iz Ba~kog Petrovca, Dra ga na Zeq ko iz Gospo|inaca, Ra doj ka Te {i} iz [ajka{a, Ta wa [u {ak iz Rakovca, Iva na Sa va no vi} iz Bukovca, Dra ga na Bo dlo vi} i Iva na Kle ver ni}Vu ji} iz Futoga, Dra ga na To pli ca i Je le na Vi do vi} iz Veternika, Li di ja Pe tri} iz [ida, Alek san dra Ra da ko vi} iz Be{ke, DE^AKE: Ana Di mi tri je vi}, Gor da na Ra du lo vi}, Dra ga na Pe tro vi}, Ma ja Sta men ko vi}, Ja dran ka Pe tri ~e vi}, Alek san dra Mi lo {ev, Bo ja na Mi tri}, Ve sna Ra do je vi}, Bi qa na Mat ko vi}, ]a mi qe Haj di ni, Sla |a na Ra ki}, Ma ri ja Pi li po vi}, Ma ri ja Pi li po vi}-Po po vi} i Alek san dra Sa le to vi} iz Novog Sada, Rad mi la Svr ko ta iz Sombora, Jo va na Stoj {in iz Koviqa, Qi qa na Ne deq kov, Je le na Mil kov i Iva na Zdrav ko vi}-Mi lo {e vi} iz Futoga, Je le na [tr bac iz Ba~ke Palanke, Iva na Ko kot iz ^elareva, Je le na Zlo ko li ca, Ta tja na Mi ji} i Qi qa na Pe car ski-Mar ko vi} iz @abqa, Da ni je la Pe ri} iz Budisave, Ma ri ja na Ku bi ca iz Pivnica, Na ta {a Nu {e va iz Subotice, Bar ba ra Vu le vi} iz Vrbasa, Su za na Gra ho vac iz Veternika, Iva na @iv ko vi} i Eli za be ta Kra ~un iz Petrovaradina, Ti mea Ova ri iz Temerina, Sen ka Lo vri} iz Sremskih Karlovaca, Ve sna Le ki} iz Sremske Kamenice.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Sofija Aleksandra Horo{ilov (1924) u 10.30, Bogdana Du{ana Metodijevi} (1926) u 11.15, Tomislav Milo{a \uri~in (1940) u 12, Marica Josipa Turanski (1960) u 12.45, Radojka Neksandra Beranovi} (1922) u 13.30, Jovan Jovana Feldvari (1950) u 14.15, Katica Nikole Ratkov (1955) u 15 i Nade`da Du{ana Nenadovi}a (1932) u 15.45 ~asova. Na dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Nikola Bo{ka Petrovi}a (1926) u 15 ~asova. Na novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Velimir Mirka Debeqevi}a (1959) u 13 i Pera Vaja Kliska (1924) u 15 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ЗРЕЊАНИН: Јавно комунално предузеће „Градска топлана“ из Зрењанина упозорило је да ће бити принуђено да искључује дужнике са гасне мреже и судским путем од њих наплаћује потраживања, и то због нагомиланих дугова и проблема са редовним измиривањем обавеза према „Србијагасу“. Најављено је да ће ових дана бити тужени и корисници даљинског грејања који редовно не измирују своје обавезе према „Градској топлани“. Руководилац трговине у овом предузећу Љубиша Самарџић каже да су укупна потраживања од дужника премашила 150 милиона динара, и да већи део тога дугују буџетске установе, градске и републичке.

- Неизмирени рачуни потрошача гаса износе 32 милиона динара, а корисника даљинског грејања – 43,5 милиона. Међутим, имамо и посебну групу дужника на даљинском грејању, њих око 250, од којих

рачуне не можемо да наплатимо ни судским путем. То су вишегодишњи дужници, са укупним дугом од преко 50 милиона динара. Поседујемо извршне судске пресуде, али су до сада успевали да изврдају, и да не плате. Има ту и социјалних случајева, али и оних који то сигурно нису, тако да нам не преостаје ништа друго него да уђемо у поступак стављања хипотеке над имовином на којој је дуг направљен – навео је Самарџић. Непосредно пре првомајских празника огласила се и Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина и најавила да ће овлашћени представници Система обједињене наплате у наредном периоду посетити све грађане који имају неизмирена дуговања за рачуне СОН-а, односно за комуналне услуге (вода, изношење смећа, накнада за грађевинско земљиште и еко динар) закључно са децембром 2010. го-

ПОВЕЉА ЗРЕЊАНИНУ

КИКИНДА: У кикиндској општини запослено је 19 пољочувара, који су од априла 2004. до 1. маја ове године написали 297 пријава, евидентирали 109 пожара, као и 177 мањих и већих дивљих депонија у атару. Од овог месеца ова служба уско ће сарађивати са полицијацима у циљу смањења крађа и ситних крађа на пољопривредним земљиштима. Пољочуварска служба општине Кикинда од половине априла 2009. до 1. маја ове године Комуналној инспекцији предали су 297 пријава на даљу обраду и процесуирање. Током протекле и ове године највише посла било је везано за евидентирање парцела угрожених од поплава, а пољочувари учествују и у додели семенске робе, помоћ Владе Војводине, пољопривредницима који су претпрели највећу штету. У сарадњи са фирмом „Горњи Банат“ пољочувари контролишу и каналску мрежу која има преко две хиљаде километара у кикиндској општини: - Имамо чврста уверавања запослених у Општинском суду да ће се ургентни и значајни предмети крађа у атару процесуирати по убразној

До бре са о бра ћај ни це пред у слов за раз вој при вре де

ПАН ЧЕ ВО: Када је пре четири године основан Фонд за капи тал на ула га ња, про це на стучњака била је да је око 90 одсто саобраћајница у Војводини у лошем или веома лошем стању. Од тада је инве стирано око 20 милијарди динара у путне и уличне мреже широм покрајине - истакао је председник Владе АП Вој води не Бо ј ан Пај т ић приликом јучерашњег обиласка саобраћајница у Панчеву. Он је оценио да ситуација сада много боља, и обајснио да су инве стиције усмерене у саобраћајнице због тога што је инфраструктура предуслов за улагања, развој привреде, али и квалитетнији и безбеднији живот људи и промет саобраћаја.

- Обишли смо радове на око 2,5 километра пута у централним ули-

цама у Панчеву, реконструкцију канализационе, водоводне, електричне и гасне мреже, чија је вредност око 350 милиона динара.

Градоначелница Панчева Ве сна Мар ти но вић је истакла да за грађане Панчева потпуна реконструкција централних град-

Грађани дају сугестије ВРБАС: Просторни план општине Врбас стављен је на увид свим грађанима, који могу да изнесу сугестије, мишљења и предлоге у вези са овим документом. Нацрт Просторног плана изложен је у свим месним заједницама, згради Општине и ЈП „Дирекција за изградњу“, а јавни увид ће трајати до 27. маја. Врбаска општина једна је од прве три у Војводини којима је Покрајински секретаријат за архитектуру, урбанизам и градитељство дао сагласност на Просторни план. Око 90 одсто овог документа израдила је ЈП „Дирекција за изградњу“, а остатак ЈП „Урбанизам“ из Новог Сада.

- Одлука о изради Просторног плана је донесена још 2005. године, али је због разних проблема тек у послед-

њих годину дана интезивирана израда документа. План је рађен на претпоставци дугорочног развоја, усклађен је са Стратегијом развоја општине Врбас, дефинише заштићеност земљишта и претпоставља одрживи развој сваког насељеног места. Ово је велики корак ка томе да Врбас створи компаративну предност када су у питању инвеститори и улагања на овом простору – рекао је директор ЈП „Дирекција за изградњу“ Давор Крмпот. Након истека јавног увида, Комисија за планове ће обрадити све пристигле примедбе, сугестије и предлоге, а затим ће се о документу разговарати на седници Скупштине општине Врбас. М. Кк.

БЕЧЕЈ: Фолклорни ансамбл „Бачки малишани“, који под руководством учитеља Ђорђа Сегединског ради при бечејској ОШ „Здравко Гловжански“, обележава вечерас целовечерњим концертом у Градском позоришту Бечеј четврт века постојања и успешног рада.

- Све је спонтано почело 1986. године, а онда су се ређале генерације за генерацијом. Ево, за четврт века изнедрили смо шест генерација „Бачких малишана“, одржали на стотине концерата и проносили славу школе и града из којег долазимо, поносно нам је рекао творац фолклорног ансамбла и шеф пратећег оркестра „Бачки бећари“ Ђорђе Сегедински.

У РУМСКОМ ГЕРОНТОЛОШКОМ ЦЕНТРУ „СРЕМ“

Проглашени најбољи литерарни радови

Награђени најбољи радови из целе Србије

шког центра Зрењанин за песму „Сузе“. Друга награда припала је Милошу Мијушковићу из Геронтолошког центра „Срем“ из Руме, Живани Дамјановић из Геронтолошког центра Београд, и Зорици Милијић из Дома за смештај старих лица Сур-

дулица. И трећу награду добило је три корисника и то Здравко Ђуричић из Геронтолошког центра „Јеленац“ из Тешица, Александар Паску из Геронтолошког центра Вршац и Павдољуб Јовановић из Геронтолошког центра Ниш.

ских улица не значи само дотеривање и улепшавање града, већ има функционални и безбедностни смисао. Такође, реконструкције повећавају ква литет живота грађана Панчева, а како је реч о центру града, ове локације пове ћа ће ин те ре со ва ње за из градњу стамбених и по словних објеката. Ве сна Мартиновић је рекла да ће након завршетка ових радова, Панчево показати своје озбиљне намере да буде добар домаћин инве ститорима. Са Пајтићем и Мартиновићевом, ра до ве у Ка ра ђор ђе вој улици, Улици Максима Горког и До ситејевој улици у Панчеву, обишао је и директор Фонда за капитална улагања Мом чи ло Ми ло вић.

љочуварска служба брже и ефикасније реаговале и извршиоце извеле пред суд. Самостални полицијски инспектор из области противпожарне заштите Дра ган Бе рић рекао је да лепо време поједини наши суграђани користе за паљење биљних остатака, смећа на отвореном простору. На тај начин угрожавају и себе и друхе, а у претходном периоду било је случајева да у таквим пожарима лица настрадају, чак и са смртним последицама: - Законом о ловству, као и законом о пољопривредном земљишту, санкционисане су овакве радње. Од прошле године на снагу је ступио нови Закон о заштити од пожара којим су увећане казне за прекршиоце. Законом је забрањено потпаљивање ватре у зони шума, као и спаљивање биљних остатака и смећа на отвореном простору. За правна лица казне су од 300 хиљада до милион динара, а за појединце од 10 до 50 хиљада динара. Уколико особа паљењем ватре изазове и пожар дужна је и да надокнади трошкове интервенције ватрогасно-спасилачке јединице.

Мост код Бешке повремено затворен Аутопут од Новог Сада до Београда биће сутра повремено затваран за саобраћај, због радова на мосту преко Дунава код Бешке, најавили су Путеви Србије.

Саобраћај ће бити потпуно обустављен у периоду од 9 до 10 часова и од 13 до 14 часова. Свим учесницима у саобраћају се препоручује коришћење алтернативних праваца: петље Нови Сад и Ковиљ ка Београду, петља Бешка ка Новом Саду, пут Београд - Рума - Нови Сад односно магистрални пут М-22.2 од Београда до Новог Сада, наведено је у саопштењу. В. Х.

Четврт века „Бачких малишана”

ИЗРАЂЕН ПРОСТОРНИ ПЛАН

РУМА: У румском Геронтолошком центру „Срем” организован је, четврти пут за редом, Конкурс за литерарно стваралаштво корисника услуга геронтолошких центара и домова за стара и одрасла лица из целе Србије. Ове године на конкурс се јавило 62 учесника из 25 установа, док је њих чак 18 награђено. И ове године радове је оцењивао стручни жири који су чиниле професорке књижевности Мирјана Николић и Љиљана Лолић и новинарка Зорица Боројевић. Тако су у области поезије, прво место поделиле Дана Марковић из Геронтолошког центра „Јеленац“ из Алексинца, Татјана Стокин Марковиновић из Дома за смештај душевно оболелих лица „Св. Василије Острошки“ из Новог Бечеја, и Марица Перц из Геронтоло-

процедури - рекао је Вла ди ца Ко млу шки, саветник генералног директора фирме „Беозаштита”. - На тај начин пољочувари ће деловати и превентивно. Уколико пријаве и записници које сачинимо не резултирају одређеним санкцијама неће дати резултат. Пољочувари су евидентирали 222 километара атарских путева који су преорани, 109 пожара, као и 177 мањих или већих дивљих депонија. Написано је и 150 службених белешки које су као информација предате Комуналној инспекцији. Сарадња полиције и пољочувара је важна те од овог месеца почиње заједничка акција покривања терена ове две службе. Протеклог месеца прва превентивна акција пољочувара и полиције обављена је у Башаиду током које је ухваћена једна особа у крађи: - Уколико комшија примети да се краде са њиве нека позове полицију и пријави крађу - истакао је Па вле Рај ков, главни полицијски инспектор Полицијске управе у Кикинди. Апелујем на све пољопривреднике да то ураде како би полиција и по-

ПАЈ ТИЋ ОБ И ШАО РА ДО ВЕ У ПАН ЧЕ ВАЧ КИМ УЛИ ЦА МА

Град обнавља верске објекте ЗРЕЊАНИН: Епархија банатска уручила је граду Зрењанину повељу о великом задужбинару, једно од највиших признања које може да додели. У име епархије, повељу је зрењанинском градоначелнику Милети Михајлову у суботу, приликом освећења реновираног православног храма у Ченти, уручио владика банатски Никанор. Управо однос локалне самоуправе према верским заједницама и објектима био је и повод јучерашње конференције за новинаре Градског одбора Демократске странке.

- Град је у буџету за ову годину определио укупно три милиона динара за одржавање и обнову верских објеката. До 30. априла исплаћено је око 2,2 милиона динара, и то Српској православној црквеној општини – цркви на Багљашу милион динара, Исламској заједници 150.000, црквама у Лукићеву и Ченти по 500.000, и цркви у Елемиру 48.000 динара – казао је портпарол зрењанинских демократа Драган Станишић, и навео да су остала још неисплаћена средства Евангелистичкој и Православној цркви у Ж. Б. Арадцу.

дине, а за који није покренут судски поступак принудне наплате. Корисницима ће бити понуђено да потпишу споразум о прихватању измирења дуга на рате. На овај начин они би избегли судски поступак, у којем трошкови често превазилазе висину главног дуга.

- Потписивањем споразума дужници стичу право да дуг плате у договорененом броју рата, а које ће се наћи на наредном месечном рачуну СОН-а. То значи да ће сваког месеца добијати редован рачун, који ће бити увећан за износ рате старог дуга. Број рата зависиће од висине дуга, а рокови доспећа биће исти као и за месечне рачуне – објаснила је референткиња за односе са јавношћу у Дирекцији Биљана Јовановић. По подацима Дирекције, иначе, укупан дуг Зрењанинаца за СОН износи око 250 милиона динара. Ж. Балабан

11

По ли цај ци и по љо чу ва ри за јед но про тив кра ђа

ЗРЕЊАНИНЦИ ДУГУЈУ ЗА ГРЕЈАЊЕ И КОМУНАЛНЕ УСЛУГЕ

Наплата пред судом

~etvrtak5.maj2011.

У области прозног стваралаштва, прву награду за најбоља прозна дела добили Драгољуб Стојшић корисник Геронтолошког центра Нови Бечеј, Милутин Кнежевић корисник Геронтолошког центра Крушевац за причу „На крају пута радост“ и Марија Маричић корисница Геронтолошког центра Суботица. Друго место поделили су за своје прозне радове Марија Москаљ из Геронтолошког центра Бачка Паланка, Радмила Благојевић из Дома за старе и пензионере Смедерево и Антонија Јанковић из Геронтолошког центра Београд, док су се на трећем месту нашли Тома Пејов из Дома за старе и пензионере Смедерево, Живојин Станков из Геронтолошког центра Кањижа и Љиљана Живановић из Геронтолошког центра Београд. Ј. Антић

Садашња генерација „Бачких малишана“ представиће се с три кореографије, а остатак програма попуниће њихове школске колеге, хор и ритмичка секција ОШ „Здравко Гложански“, вршњаци ОШ „Шаму Михаљ“, најмлађи чланови градског АНИП „Ђидо“ и као наратор Гојко Тодоровић из Шајкаша. У последњој нумери вечерашњег програма појавиће се чланови свих ранијих генерација и одиграти једно „велико Бачко коло“. Вечерашњи рођендански концерт заказан је за у 18 сати, а слављеник је широм отворио врата гостима и улаз је бесплатан. В. Јанков

ЈУБИЛЕЈ ЧЕТВРТ МИЛЕНИЈУМА СОМБОРСКОГ ХРАМА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

Освештана реплика староставног крста

СОМБОР: У оквиру прославе јубилеја, 250-те годишњице изградње православног храма Светог Георгија у Сомбору, јуче је освештана реплика крста на главној градској Улици Краља Петра Првог, односно њој припадајућем тргу. Овај крст, постављен на Светођурђевском тргу, више од два века је представљао један од симбола града, да би био уклоњен у годинама по завршетку Другог светског рата од стране „напредне омладине„. Чин освећења верне реплике импресивног крста, уз саслужење сомборског свештенства, обавио је протојерејски намесник отац Сава Николић, а исто вече је у просторијама Српске читаонице „Лаза Костић„ одржана духовна трибина. Прослава јубилеја ће бити

настављена вечерашњом промоцијом монографије „Црква Светог Георгија у Сомбору„ аутора Милана Степановића, док ће сутра у храму-слављенику бити одржана света архијеМ. Мљ. рејска литургија.

12

vojvodina

~etvrtak5.maj2011.

dnevnik

ЗА УРЕЂЕЊЕ АТАРСКИХ ПУТЕВА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ДОБИЛЕ ПО 300 ЛИТАРА БЕНЗИНА

Прилази њивама претворени у канале

Припрема тенка за премештање

НОВА АТРАКЦИЈА НА ВРШАЧКОМ БРЕГУ

Код Црвеног крста постављен тенк ВРШАЦ: Вршачки туристички посленици ће ускоро добити реновирано средњовековно утврђење, чувену Вршачку кулу. Тамо је у близини и обновљени Дом Црвеног крста, а од јуче ту је лоциран и прави тенк Т 34, који ће сигурно постати права туристичка атракција овог локалитета, поготову деце која већ са занимањем разгледају ово некад убојито војничко оруђе. Тенк је уз помоћ превозних средстава Војске Србије из касарне „Жарко Зрењанин“ јуче пребачен на ову локацију и изложен као експонат и туристичка атракција, а граду га је пре пет година Војска Србије.

- Премештање тенка из касарне нисмо могли раније да реализујемо због недостатка средстава. Не-

VESTI Сточна изложба СУСЕК: У сусрет традиционалном Новосадском сајму пољопривреде, село Сусек, у Беочинској општини, ће бити домаћин и организатор шесте по реду Сточне изложбе у суботу 7. маја. Сусечки сајам стоке организује месна заједница уз помоћ општине Беочин, Владе Војводине, компаније Лафарж, Привредне коморе Војводине и компаније ДДОР. На импровизованом вашаришту очекује се велики број излагача стоке – говеда, свиња, оваца, као и продаваца пољопривредне механизације, представника пољопривредних апотека... Ово сремско село је сточарски крај и колико има становника толико има и грла стоке, око 1.400. Међу излагачима као почасни гост наћи ће се резерват природе ‘’Засавица’’, Удружење фијакериста из Сурдука, а долазак су најавили узгајивачи из Кукујеваца, Обровца, Бегеча, Шатринаца и наравно Сусека, Баноштора, Свилоша и Луга... Организатори обећавају богат програм, добру храну, пиће и музику и надају се лепом времену. В. Н.

ки су тражили 150 хиљада динара, које општина за те намене није имала, међутим у директном контакту са министром Шутановцем обезбедили смо логистику и вучни воз и делоцирали тенк на ову локацију – каже о овоме члан Општинског већа за туризам и екологију Владимир Бајић. Како је Бајић рекао, ова локација је изабрана због шумског амбијента, а тенк ће ускоро бити офарбан, о њему ће се старати Туристичка организација Вршца.

- Тенк је део вршачке историје. На њему је 2. Октобра 1944. године „слобода дошла“ у Вршац. То што није претопљен је један знак захвалности вршачког поколења ослободиоцима Вршца – прокоментарисао је Бајић. Р. Ј.

КИКИНДА: После поплава у селима Кикиндске општине Општинско веће је одлучило да се свакој месној заједници додели 300 литара дизел горива за уређење путева који су због обимних падавина у већини села непроходни. Тим поводом члан Општинског већа задужен за месне заједнице и председник МЗ Руско Село Имре Кабок састао се са представницима месних заједница са којима

Имре Кабок

је разговарао и о помоћи у семенској роби, кукурузу и сунцокрету. Семе сунцокрета и кукуруза које је стигло из покрајинске Владе биће додељено пољопривредницима чије су парцеле због поплава претрпеле највише оштећења. Кабок каже да још увек није касно за сетву. Председници месних заједница састаће се и са пољопривредницима који имају механизацију и желе да помогну да се путеви приведу намени. У селима има више од хиљаду километара атарских путева.

- Ситуација у атару је нешто боља. Према нашим проценама воде има на око 15 одсто површина. Веома је тешко обрађивати земљиште јер је на местима где се вода повукла оно веома тврдо – рекао је Кабок. Председник МЗ Башаид Зоран Петровић, која је међу најугроженијима од поплава, исти-

че да нису успели да искористе новац Покрајине за уређење атарских путева.

- Атарски путеви су у очајном стању. Они су се после обимних падавина претворили у канале. Преговараћу са пољопривредницима који имају механизацију да започнемо уређење путева.

У ЧЕРЕВИЋУ, У ПИТОМОЈ ПРИРОДИ, ЈОВАНКА УПОЗНАЈЕ ДЕЦУ И КОЊЕ

Животиње мелем за малишане

ЧЕРЕВИЋ: Ко има жељу да јаше коња или да детету омогући да научи основе јахања, довољно је да пође до сремског села Черевић код Јованке Јеремић која живи у центру села и узгаја, поред осталих домаћих животиња, три лепе кобиле. Јованка каже да од кад зна за себе зна да воли животиње и то не само коње.

- Када сте окружени животињама и када их волите, значи да живите у складу са природом, а то је данас јако ретко; од целог Черевића, само ја имам коње. И у урбаним и руруалним деловима, људи данас живе брзо, без времена за неке суштинске ствари. Ја сам још давних осамдесетих година почела да одлазим у коњички клуб ‘’Граничар’’ из Новог Сада и да се рекреативно бавим овим спортом. Путовало се много, обишла сам целу бившу Југославију и суседне земље и ја сам од тог доба имала увек бар по једног коња у штали – прича Јованка. За ову жену и њену породицу, коњи су и кућни љубимци око ко-

јих увек има посла треба очистити шталу, донети хране, истимарити коње, а највише помажу супруг и син Лука. Улазећи у двориште затекли смо мале полазнице школе јахања – Ленку и Лелу Илић, Леу Кујовић и Лену Вик које узимају часове јахања.

- Само учимо, не знамо баш да јашемо, али волимо да долазимо код тета Јованке. Знамо да се попнемо и волимо на крају часа да дамо кобилама коцкицу шећера, шаргарепу или јабуку... – причају веселе девојчице. Најмлађа Лела има три и по године и воли да јаше ‘’гас’’. Тренутно у школици има десеторо деце, и неколико одраслих.

- Не знам тачно да кажем колико је деце било код мене на часовима, али много их је прошло. Једно време држала сам часове у

школи природе на оближњој Тестери, јер ту долазе деца предшколског и ниже школског узраста, а искуства у раду са децом тешко се могу препричати. Нарочито сам поносна на то што сам сарађивала са Домом за децу са посебним потребама који се налази у Ветернику. Према разним медицинским студијама, али и студији медицинског факултета у Новом

ОДРЖАНИ ТРЕЋИ „СЕВЕРНОБАНАТСКИ СУСРЕТИ ФОЛКЛОРНОГ СТВАРАЛАШТВА” У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Неговање традиција јача поверење НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Трећи кама и друштвеним односима ренц Жолдош и председнбик „Севернобанатски сусрети фол- најважније очување идентитета и Културног савеза војвођанских клорног стваралаштва” одржани јачање поверења међу људима Мађара Карољ Дудаш и други су у Новом Кнежевцу уз цело- различитих националности, јер гости, пред бројном новокнежевачком публиком која се окупила дневни програм музичких и фол- без тога нема будућности. клоних ансамбала из Србије, Мађарске и Румуније, под покровитељством председника Скупштине АП Војводине Шандора Егерешија. Народне песме, игре и обичаје Срба, Мађара, Румуна и Рома представило је 15 музичких састава и фолклорних ансамбла разноврсним програмом. Отварајући манифестацију Шандор Егереши је нагласио да управо то шаренило коцкица у мозаику употпуњује и изражава најважнију поруку сусрета - дијалог међу националним заједницама и народима, са циљем да се боље упознају и поштују једни друге. Разноликост наше покрајиНаступ ансамбла КУД „Милан Ајваз” из Српског Крстура не, културе овдашњих нација Поздрављајући учеснике су- на тргу у центру варошице, у име које се међусобно допуњују, представља вредност на коју смо срета, међу којима су били пред- домаћина и организатора предпоносни, на основу чега нас зна- седници Општине и СО Нови седница КУД „Тисађенђе” Магју и поштују у Европи свету - ре- Кнежевац Драган Бабић и Нан- далена Ковач је указала да сакао је Егереши и додао да је у дор Ујхељи, потпредседник На- радња и добре намере које се исовим тешким економским прили- ционалног савета Мађара др Фе- пољавају кроз неговање традици-

ја постају неомеђене и безграничне, а љубав према народној музици и игри спаја културе и народе унутар земље и преко државних граница.

- Погледајмо око себе, на овом месту смо сви заједно, да покажемо вредности које негујемо. С правом могу бити поносни на оно што знају и оно што представљају. Надам се да ће и убудуће бити таквих ентузијаста и жеља је да се што више људи прикључи нашим лепим намерама - каже Магдалена Ковач. Овом манифестацијом КУД „Тисађенђе” је уједно обележило две деценије постојања. Одржавање трећег „Севернобанатског сусрета фолклорног стваралаштва„ финансирано је средствима Покрајинског секретаријата за обрзаовање, управу и националне заједнице АП Војводине, Националног савета Мађара, локалне самоуправе општине Нови Кнежевац, ИПА-програма ЕУ и других донатора. М. Митровић

Саду утврђено је да јахање има терапеутско својство. Уопште додир људске и животињске длаке или крзна утиче позитивно на психу и зато се користи то терапијско јахање. Оно опушта, смирује и позитивно делује на физичко стање организма. Ономе ко се одлучи да долази код мене на часове јахања препоручујем да то буде два, три пута недељно и да буде у континуитету од десет до петнаест часова. Од полазника зависи, да ли ће брже или спорије савладати основе јахања – каже Јованка. На путу за Андревље, кад се скрене лево, Јованка има и своју парцелу на којој је ограђен простор у коме се вежба и уче први кораци. У питомој природи, на брегу, са погледом на Дунав и Бачку, осећај повезаности са природом је неописив. В. Недић

У атару Башаида засејано је свега 10 до 15 одсто обрадивих површина, а пољопривредници чекају кишу. Петровић напомиње да је киша сада неопходна јер је земља тврда као бетон и сетва овог момента нема сврхе. А. Ђуран

VESTI Куп Бе че ја за гли не на ше БЕ ЧЕЈ: Стрељачки клуб „Трофеј“ из Бечеја организује у суботу, 7. маја, традиционално позивно такмичење у гађању летећих мета – дисциплина трап по имену „Куп Бечеја 2011.“. Како право учествовања имају сви заинтересовани, организатор очекује да ће то право искористити стрелци из бројних војвођанских средина и да ће на лепо уређеном стрелишту крај Радарске станице бити целодневна икебана „глинанаша“.

- Пуцачка машина ће бити укључена у девет сати и такмичари ће се надметати у екипној и појединачној конкуренцији. Обезбедили смо три пехара за најуспешније екипе, односно медаље за шесторицу стрелаца који стигну до плеј–офа. Најуспешнији такмичар дана ће добро профитирати, јер ће поред златне медаље добити и ручни сат реномиране марке „Сваровски“ – рекао је председник Стрељачког клуба „Трофеј“ Стеван Живов-Аксин. Заинтересовани „глиненаши“ могу своје учешће на традиционалном бечејском такмичењу да пријаве телефоном на број 063/525657, а котизацију у износу од 700 динара уплатиће приликом доласка. В. Јанков

ПРОСЛАВЉЕН РАДОСТАН ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК

Источни петак у Привиној Глави

ПРИВИНА ГЛАВА: На Игуман Гаврило је нагласио хришћански празник над празни- значај и успех Саборне цркве коцима Источни петак Саборна цр- ја је успела за годину дана да ква светих архангела Михаила и споји 15 бракова младих људи коГаврила у Привиној Глави била ји долазе у ову цркву. је тесна за приспеле вернике из - Било је ту великих чуда. ДоСуботице, Новог Сада, Београда, лазили су људи који не виде и уз Панчева, Зрењанина, Руме, Велике Плане, Врњачке Бање, Крагујевца, а посебно верника из Републике Српске. Велик број верника пратио је свечану литургију преко разгласа, коју је водио старешина манастира игуман Гаврило са свештенством и ђаконима. Неколико стотина верника дошли су у овај фрушкогорски манастир да увеличају Прослава Источног петка значај овог хришћанског празника. Дан Источног присуству неколико литургија и петка и свечана литургија у це- молитви су прогледали, а поред лости је био посвећен светој Бо- тога било је оних верника који городици. Овај дан је највесели- нису могли ходати већ су их доји празник хришћанства и по то- везли колицима. Велик део тих ме се разликује од Великог пет- људи је проходао - истакао је на ка, који је био најтужнији дан крају игуман у својој беседи. свих хришћана. Д. Савичин

dru[tvo

dnevnik

~etvrtak5.maj2011.

MALA MATURA OBAVEZNA ZA SVE OSMAKE

Prob ni te sto vi za raz bi ja we |a~ ke tre me 14. ma ja Lo {i uslo vi za de cu i `e ne Sr bi ja je po uslo vi ma za `i vot de ce na 35. me stu od 43 raz vi je ne ze mqe, ob ja vi la je me |u na rod na ne vla di na or ga ni za ci ja za za {ti tu de ce „Sejv d ~il dren” (Sa ve the Chil dren).

Ka da je re~ o uslo vi ma za `i vot maj ki, Sr bi ja je na 37. me stu, iza svih ze ma qa EU i Hr vat ske, ko ja je na 27. me stu, pre neo je por tal EurAk tiv Sr bi ja.

Od ze ma qa re gi o na od Sr bi je su lo {i je Bo sna i Her ce go vi na (41), Ma ke do ni ja (42) i Al ba ni ja (43).

– Do pro le} nog ras pu sta na dok na |e no je 65 od sto ~a so va iz gu bqe nih u {traj ku, ta ko da }e sve bi ti na dok na |e no na vre me, a ka ko su i za vre me {traj ka osma ci ma dr `a ni pri prem ni ~a so vi za po la ga we za vr {nog is pi ta, oni }e bi ti sprem ni za ovu pro ve ru do kra ja {kol ske go di ne – re kao je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re mi ni star pro sve te i na u ke pro fe sor dr @ar ko Ob ra do vi}, pred sta vqa ju }i pri ru~ nik na me wen svim u~e sni ci ma u ovom ve li kom po slu.

Taj pri ru~ nik je kru na ra da Mi ni star stva pro sve te i ti ma pro jek ta „Po dr {ka osi gu ra wu kva li te ta si ste ma za vr {nih is pi ta u osnov nom i sred wem obra zo va wu“, ko ji je s dva mi li o na evra fi nan si ra la Evrop ska uni ja, a ko ji }e do kra ja ne de qe bi ti do sta vqen svim osnov nim {ko la ma u Sr bi ji, za jed no s di ske tom sa za da ci ma za prob ni za vr {ni is pit i pe to mi nut nim fil mom na me we nom osma ci ma i wi ho vim ro -

di te qi ma, ko ji }e bi ti emi to van i u me di ji ma.

Po mo} nik mi ni stra Zo ran Ko sti} na ja vio je za sle de }u ne de qu i pra vil nik o po la ga wu za vr {nog is pi ta, te ka len dar is pit nih ak tiv no sti, dok je vo |a pro jekt nog ti ma Pi ter Mo gen sen svim osma ci ma po `e leo sre }u na ma loj ma tu ri.

\a ci ko ji zbog ra ni je ugo vo re nih oba ve za ne bu du mo gli da pro bu ura de te su bo te, mo }i }e na red ne, 21. ma ja, ka `e mi ni star pro sve te Mi ni star pro sve te na ja vio je i da }e na prob nom za vr {nom is pi tu 14. ma ja osma ci po la ga ti i test iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ku, a oni ko ji zbog ra ni je ugo vo re nih oba ve za ne bu du mo gli da pro bu ura de te su bo te, po re ~i ma dr Ob ra do vi }a, mo }i }e na red ne, 21. ma ja.

Ovaj test slu `i }e is kqu ~i vo kao ve `ba u~e ni ci ma, ko ja bi tre ba lo da im raz bi je tre mu pred pra vi is pit.

I Ki ne zi na Ti to vom gro bu Sled be ni ci i po {to va o ci ne ka da {weg do `i vot nog pred sed ni ka SFRJ Jo si pa Bro za Ti ta obe le `i li su ju ~e 31. go di {wi cu we go ve smr ti po la ga wem ve na ca i oda va wem po {te u „Ku }i cve }a” u Be o gra du. Ti to va su pru ga Jo van ka je po sla la bu ket cve }a, a unuk Jo {ka po se tio de din grob.

Me na xer ka „Mu ze ja isto ri je Ju go sla vi je”, u okvi ru ko jeg je i „Ku }a cve }a”, Mir ja na Slav ko vi} re kla je da je grob biv {eg mar {a la pre pod ne po se ti lo vi {e od hi qa du qu di, a da je naj ve }a gu `va bi la oko po dne va, ka da su or ga ni zo va no sti za le gru pe iz go to vo svih gra do va ne ka da {we Ju go sla vi je. Ti tov grob su po se ti le i de le ga ci je Ki ne i Azer bej xa na, re kla je ona.

Po se ti o ci su bi li uglav nom sta ri ji gra |a ni, ne ki od wih i Ti to vi sa bor ci, ma da je bi lo i mla dih ko ji su se fo to gra fi sa -

li is pred po lo `e nih ve na ca. Za one ko ji na re ve ru ni su ima li bex s mar {a lo vim li kom po bri nu li su se pro dav ci ko ji su ih nu di li is pred Mu ze ja po sto di na ra. U po nu di su bi le i kwi ge o Ti tu za se dam do 50 evra, ali i zna~ ke za 250 do 500 di na ra i mag ne ti s we go vim li kom i

pe to kra kom, ~i ja je ce na 200 di na ra.

Ti to je umro 4. ma ja 1980. u Qu bqa ni, a sa hra wen je ~e ti ri da na ka sni je u „Ku }i cve }a”, u Be o gra du. ^i tu qe po vo dom 31. go di {wi ce smr ti Jo si pa Bro za Ti ta ob ja vqe ne su ju ~e u srp skoj i cr no gor skoj {tam pi.

HEPATITIS SE ^ESTO PODMUKLO KRIJE U TELU

Krv, seks i te to va `a put za ra zne `u ti ce Sva ki dva na e sti ~o vek na sve tu in fi ci ran je vi ru som he pa ti ti sa B ili C pa ne ~u di {to stru~ wa ci upo zo ra va ju na to da vi ru sni he pa ti ti si pred sta vqa ju glo bal ni zdrav stve ni pro blem.

O~i gled no je da qu di ni su do voq no in for mi sa ni o pu te vi ma in fek ci je, fak to ri ma ri zi ka, ot kri va wu i le ~e wu.

Vi ru sni he pa ti ti si u na ro du su po zna ti kao za ra zna `u ti ca i do bi li su na zi ve pre ma abe ce di: vi rus he pa ti ti sa A, B, C, D, E, G, a u no vi je vre me po mi we se i TT vi rus. Za jed ni~ ka oso bi na im je da pr ven stve no na pa da ju je tru, ma da mo gu do ve sti do o{te }e wa i dru gih or ga na i tki va.

Stru~ wa ke za bri wa va wi ho vo sve ma sov ni je {i re we u ~i ta vom sve tu.

Naj ~e {}i pre no sni ci he pa ti ti sa A i E su za ra `e na vo da i na mir ni ce, dok se he pa ti ti si B, C i D mo gu pre ne ti pu tem za ra `e ne kr vi. Naj ra spro stra we ni ji ob lik bo le sti je he pa ti tis B, ko ji se mo `e pre ne ti pol nim od no som, a we gov vi rus je 100 pu ta za ra zni ji od vi ru sa si de.

Pro ce wu je se da je u Sr bi ji vi ru si ma he pa ti ti sa B i C hro ni~ no in fi ci ra no vi {e od 200.000 qu di. U 2010. re gi stro va no je vi -

{e od hi qa du slu ~a je va vi ru snog he pa ti ti sa B i C, a do bra vest je da je to 20 od sto ma we ne go pret hod ne go di ne. Oko 520.000 qu di no si vi rus he pa ti ti sa B, a vi {e od 150.000 vi rus he pa ti ti sa C. In fek ci je su pod mu kle, ~e sto bez kli ni~ kih simp to ma i ve li ki broj obo le lih de ce ni ja ma ne zna da je za ra `en, {to je ve li ki epi de mi o lo {ki pro blem jer se vi rus pre no si kr vqu i sek su al nim pu tem.

Mo gu} no sti za za ra zu ima na sva kom ko ra ku, pa i pri li kom pra }e wa mod nih tren do va. „Ukra {a va wa” te la pir sin gom,

od no sno bu {e wem te la, ili te to va `om, ka da se is pod ko `e igli com uba cu je traj na bo ja, ve} du go je na uda ru broj nih kri ti ka le ka ra ko ji upo zo ra va ju na mo gu }e kob ne po sle di ce ova kvih eks pe ri men ti sa wa na sop stve nom te lu.

Osim aler gi je, ko ja po ne kad mo `e bi ti ve o ma bur na, i pir sing i te to va `a, uko li ko se ra de u ne hi -

Ina ~e, ove go di ne pr vi put u~e ni ci na kra ju osnov nog {ko lo va wa po la `u za vr {ni is pit, ko ji je oba ve zan za sve. Dru gim re ~i ma, na ovaj is pit mo ra ju iza }i svi ko ji za vr {a va ju osnov nu {ko lu, bez ob zi ra na to da li se ra di o re dov noj {ko li ili onoj za u~e ni ke s po seb nim po tre ba ma, za ko je }e i is pit bi ti pri la go |en. Za vr {ni

gi jen skim uslo vi ma, mo gu do ve sti i do he pa ti ti sa. Po sle di ce mo gu bi ti te {ke aler gi je, bol ne ra ne i upa le, ko je po ne kad po pri ma ju hro ni ~an ob lik, ali i in fek tiv ne bo le sti, npr. upa la je tre, od no sno he pa ti tis C, ko ji se naj ~e {}e se pre no si pu tem te to va `e.

– Mla di se ve o ma la ko od lu ~u ju na ovaj vid ukra {a va wa te la, ma da ni oso be u ka sni jem `i vot nom do bu ne pre za ju od to ga da ih ura de – ka `e dr Qi qa na Pe ri}. – Ako se ve} od lu ~e na ova kav ko rak, po seb nu pa `wu tre ba da po klo ne hi gi je ni lo ka la gde ra de te to va `u ili pir sing. Igle mo ra ju da bu du ste ri li sa ne, za jed no krat nu upo tre bu, a bo je za te to va `u mo ra ju da ima ju atest, {to naj ~e {}e ni je slu ~aj. Sva ku re ak ci ju te la va qa ozbiq no shva ti ti i ako se po ja vi otok, cr ve ni lo i bol, naj bo qe je pir sing uklo ni ti dok se re ak ci ja ne po vu ~e.

Ina ~e, za le ~e we obo le lih od he pa ti ti sa u Sr bi ji se pri me wu ju sa mo dva le ka. Ka ko le ka ri ka `u, oni su do bra te ra pi ja, ali ni su te ra pi ja ko ja mo `e za do vo qi ti sve po tre be neo p hod ne u le ~e wu hro ni~ nog he pa ti ti sa. Iako se ra ni je de {a va lo da ka sni ras pi si va we ten de ra za na bav ku tih le ko va, u Re pu bli~ kom za vo du za zdrav stve no osi gu ra we ka `u da ne sta {i ce le ko va za obo le le od he pa ti ti sa ne }e bi ti, a na ja vqu ju i uvo |e we jo{ jed nog le ka za he pa ti tis B. J. Barbuzan

is pit oba ve zan je za sve i bez ob zi ra na to u ko joj {ko li na me ra va ju da na sta ve {ko lo va we, to jest po la ga }e ga i oni ko ji pre to ga po lo `e pri jem ni u ne koj od umet ni~ kih {ko la ili {ko la za ta len te.

Na te sto vi ma iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke bi }e po 20 pi ta wa, na ko ji ma je mo gu }e osvo ji ti naj vi {e po 20 bo do va. Po lo vi na pi ta wa bi }e iz zbir ki za pri pre -

mu, ko je u~e ni ci ve} ima ju, ~e tvr ti na }e ta ko |e bi ti iz ovih zbir ki, ali }e u wi ma bi ti iz me we ne nu me ri~ ke vred no sti ili re do sled po nu |e nih od go vo ra, dok }e ~e tvr ti na pi ta wa bi ti no va. Me |u tim, nad le `ni tvr de da ni ovih pi ta wa osma ci ne bi tre ba lo da se pla {e jer su to pi ta wa u ko ji ma se tra `e zna wa ko ja su oni u do sa da {wem {ko lo va wu ste kli. U~e ni ci }e po sle po la ga wa do bi ti sve do ~an stvo o uspe {no za vr {e nom is pi tu, bez na vo |e wa ko li ko su i da li su uop {te osvo ji li ko ji bod na ovom is pi tu, a osvo je ni bo do vi bi }e im zna ~aj ni tek kod kon ku ri sa wa u sred wu {ko lu.

Te sto vi za ma lu ma tu ru bi }e i ove go di ne naj stro `e ~u va ni, a uve den je i su per vi zor ko ji }e se od po ~et ka do kra ja is pi ta ba vi ti osi gu ra wem we go ve re gu lar no sti. Sam is pit bi }e or ga ni zo van u jed noj {ko li za sve u~e ni ke u is toj pro sto ri ji i na we mu }e de `u ra ti sa mo na stav ni ci iz sred wih {ko la.

D. Deve~erski

13

Skraj nu ti Ro mi, LGBT oso be i in va li di Naj di skri mi ni sa ni je oso be u Sr bi ji su Ro mi, oso be s po seb nim po tre ba ma, pred stav ni ci LGBT po pu la ci je i na ci o nal nih ma wi na, re ~e no je ju ~e na pred sta vqa wu iz ve {ta ja Ko a- li ci je pro tiv dis kri mi na ci je za 2010. go di nu.

– Pro blem dis kri mi na ci je je si stem ski i en dem ski pro blem dru {tva i pro sti re se na sve sek to re i obla sti dru {tve nog `i vo ta. On je pri su tan u po stu pa wu pred or ga ni ma jav ne vla sti u sfe ri obra zo va wa, pru `a wu zdrav stve nih uslu ga, pri tu pu jav nim me sti ma i ko ri {}e wu jav nih ser vi sa – re kao je ko or di na tor Ko a li ci je Sa {a Ga jin, i is ta kao da bez ak ti vi zma ci vil nog dru {tva pro blem s dis kri mi na ci jom mo `e po sta ti sa mo go ri.

Do bit ni ci go di {wih na gra da Ko a li ci je pro tiv dis kri mi na ci je su kom pa ni ja „Me tro ke{ end ke ri”, Usta no va za sme {taj od ra slih „Ma la p~e li ca” iz Kra gu jev ca, umet nik Dra go qub Ra {a To do si je vi} i se lek tor fe sti va la „Slo bod na zo na” Raj ko Pe tro vi}.

TRE]I FESTIVAL NAUKE U NOVOM SADU 7. I 8. MAJA

Za vi ri u naj mo der ni ju la bo ra to ri ju Ba{ kao {to na u ka stal no na pre du je, pri hva ta i od go va ra na no ve iza zo ve, ta ko i Fe sti val na u ke u No vom Sa du sva ke go di ne pro {i ru je svo ju bo ga tu po nu du i po se ti o ce pri vla ~i u sve pri sni ji za gr qaj ka ko bi s na u kom i na u~ ni ci ma za i sta bi li „o~i u o~i”. Ta ko }e, s mno go bo ga ti jom po nu dom i vi {e iza zo va za zna ti `e qu po se ti la ca, Tre }i fe sti val na u ke u No vom Sa du, na zvan „O~i u o~i s na u kom”, „na stu pa ti” pred sto je }eg vi ken da, 7. i 8. ma ja, na vi {e lo ka ci ja u kam pu su no vo sad skog Uni ver zi te ta, a pod po kro vi teq stvom Vla de Voj vo di ne i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo {ki raz voj, uz po dr {ku Mi ni star stva pro sve te i na u ke i Cen tra za pro mo ci ju na u ke. Ciq je da se {i ro koj pu bli ci pru `i in spi ra ti van uvid u sve obla sti na u ke – od pri rod no-ma te ma ti~ kih, teh ni~ ko-teh no lo {kih, dru {tve no-

ri me na ta u`i vo, u ko ji ma }e mo }i da u~e stvu ju i po se ti o ci, 15 pre da va wa iz raz li ~i tih obla sti, od ne u ro fi zi o lo gi je, bi o teh ni~ kih na u ka, umet no sti i ar hi tek tu re, do eko lo gi je, ge o lo gi je, ma te ma ti ke, me di ci ne, astro no mi je, eko no mi je i teh ni~ ke me ha ni ke (a ko li ko }e bi ti za ni mqi va go vo re i na slo vi: „Ve li ka pa met ma le de ce”, „Sve mir ske teh no lo gi je za ze maq sku vo du”, „Ra ~u na ri i otrov ne ja bu ke”, „Ho }e mo li do ~e ka ti 2013.

Dve hiqade robota iz |a~ke ma{te Na dva kon kur sa ko ja je Tre }i fe sti val na u ke u No vom Sa du ras pi sao za u~e ni ke osnov nih {ko la – li te rar ni „Oda na u ci”, za him nu Fe sti va la, i li kov ni na te mu „Ka ko za mi {qam ro bo ta” – pri sti glo je vi {e od 2.000 ra do va osma ka iz ce le Voj vo di ne, ali i iz [ap ca i Va qe va. \a ci su se uglav nom opre de li li za li kov ne ra do ve, ko jih je sti glo ~ak 2.026(!), dok je odu na u ci spe va lo wih ne ko li ko de se ti na.

In spi ri sa ni pro {lo go di {wom ve li kom po se tom mla dih, na ro ~i to osno va ca i sred wo {ko la ca, or ga ni za to ri su `e le li su da sa zna ju ka ko |a ci vi de i do `i vqa va ju na u ku i sa vre me na na u~ no-teh no lo {ka do stig nu }a. Naj bo qih 200 ra do va ob ja vqe no je na fe sti val skom saj tu, dok }e oni naj bo qi me |u naj bo qi ma do bi ti i na gra de.

hu ma ni sti ~ih do me di cin skih, ali i umet no sti.

Od pr vog „su sre ta” s no vo sad skom pu bli kom 2009. go di ne, ovaj fe sti val osvo jio je sim pa ti je, a ovo go di {wi bi }e jo{ za ni mqi vi ji i pre pun ne sva ki da {wih do `i vqa ja u ~ak 85 ra di o ni ca i eks pe -

go di nu?”, „Put op stan ka”, „[ta to tre se Ja pan?”, „Rat mo zgo va”...), dok }e na dve tri bi ne („u pet”) bi ti re ~i o vr lo ak tu el nim te ma ma: „Ri a lity TV: Za ba va ili ras pro da ja in tim no sti?” i „Za {ti ta od iz lo `e no sti du van skom di mu – jav no zdrav stve na me ra u fo ku su”...

Ulaz na sve pro gra me je bes pla tan. No vi na ove go di ne je pro gram otvo re nih la bo ra to ri ja, pa }e za in te re so va ni po se ti o ci oba da na (po utvr |e noj sat ni ci) mo }i da u gru pa ma po se te osam la bo ra to ri ja na Uni ver zi te tu, s naj sa vre me ni jom opre mom, gde }e vi de ti na u~ ni ke i is tra `i va ~e na de lu. To su la bo ra to ri je za rend gen sku di frak ci ju „Dr Be la Ri bar” i za ga snu hro ma to gra fi ju na Pri rod noma te ma ti~ kom fa kul te tu, za od re -

|i va we bi o lo {ki ak tiv nih je di we wa i za re o me tri ju na Teh no lo {kom fa kul te tu, za kom pju te ri zo va nu in te gri sa nu pro iz vod wu, za or gan sku elek tro ni ku i za gra fi~ ko in `e wer stvo i di zajn na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka, kao i za mi kro bi o lo gi ju na Is tra `i va~ ko-raz voj nom in sti tu tu za pre hram be ne teh no lo gi je.

Tu su i no vi part ne ri pa }e, osim 13 fa kul te ta i dva uni ver zi tet ska in sti tu ta, u~e stvo va ti i In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, Mu zej Voj vo di ne, Is tra `i va~ ka sta ni ca „Pet ni ca„, Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de, Voj vo |an ski IKT-kla ster, kao i uspe {ne do ma }e kom pa ni je vi so kih teh no lo gi ja po te kle upra vo s Uni ver zi te ta: RT-RK, DMS i „Eg ze kom„. Sve in for ma ci je o Fe sti va lu na la ze se na saj tu: www.fe sti val na u ke.uns.ac.rs.

V. ^eki}

No vi na ri: Za ro bqe ni me di ji, ni ske pla te...

Sta we u me di ji ma u Sr bi ji za do vo qa va ju }im sma tra sa mo osam od sto no vi na ra, ured ni ka i vla sni ka me di ja, a sve ga pro ce nat is pi ta nih sma tra da su me di ji u Sr bi ji slo bod ni. To je re zul tat is tra `i va~ kog pro jek ta „No vi nar stvo i no vi na ri u Sr bi ji” ko je su Bi ro za dru {tve na is tra `i va wa i Is tra `i va~ ki on li ne ser vis „Tvoj stav” spro ve li me |u 262 is pi ta ni ka. Od to ga su 42,37 od sto no vi na ri, 21,76 od sto ured ni ci sek to ra, 17,94 od sto glav ni

i od go vor ni ured ni ci i 3,82 od sto vla sni ci. Upi ta ni da oce ne sta we u me di ji ma u Sr bi ji, 70 od sto an ke ti ra nih sma tra da je ono ne za do vo qa va ju }e.

An ke ti ra ni su uka za li da naj ve }i uti caj na ure |i va~ ku po li ti ku me di ja u Sr bi ji ima ju vla da ju }e stran ke (29,20 od sto) i za kup ci re klam nog pro sto ra (23,90 od sto). Me |u na ~i ni ma „za ro bqa va wa me di ja”, po mi {qe wu u~e sni ka is tra `i va wa, do mi ni ra ju us kra }i va we re klam nog pro -

sto ra, us kra }i va we in for ma ci ja na ko je me di ji ima ju pra vo, uti caj na ka drov sku po li ti ku me di ja i pla }a we no vi na ra ili ured ni ka da pi {u „na ru ~e ne tek sto ve”.

Kao glav ne pro ble me u pro fe si ji, na ve li su obra zo va we, ne a de kvat no pro fe si o nal no i sin di kal no or ga ni zo va we, de pro fe si o na li za ci ju, lo {e uslo ve ra da, ni ske pla te, od su stvo za {ti te u slu ~a ju na pa da i me |u sob nu ne so li dar nost, auto cen zu ru, ko rup ci ju i ma wak in te gri te ta.

14

CRnA HROnikA

~etvrtak5.maj2011.

dnevnik

NE SVA KI DA [WE RAZ BOJ NI [TVO U KI KIN DI

Na rod na ku hi wa tre }i put po kra de na

Ru pa u zi du kroz ko ju su lo po vi iz ne li plen

NA SU \E WU U AFE RI „AGRO @IV” U ZRE WA NIN SKOM SU DU PRE SLU [A VA NI TRAN SKRIP TI PRI SLU [KI VA NIH RAZ GO VO RA OKRI VQE NIH

Ne po zna ti im sop stve ni gla so vi

Pre slu {a va we tran skri pa ta pri slu {ki va nih raz go vo ra okri vqe nih obe le `i lo je ju ~e r a { wi na s ta v ak su | e w a biv {em su vla sni ku pan ~e va~ ke kom pa ni je “Agro `iv” Mi ro sla vu @i va no vu (60) i we go vim sa rad ni ci ma, osum wi ~e ni ma za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja i raz ne fi nan sij ske mal ver za ci je, ko je se vo d i pred zre w a n in s kim Vi {im su dom. Pre iz vo |e wa do ka znog po stup ka, sud sko ve }e, ko j im pred s e d a v a su d i j a Ile{ Ba ko{, od bi lo je zah tev od bra ne da se u je din stven spo ji i kri vi~ ni po stu pak ko ji se u Vi {em su du vo di pro tiv biv {eg di rek to ra kla ni ce “Agro `iv” u @i ti {tu i sa da {weg ge ne ral nog di rek to r a pan ~ e v a~ k e kom p a n i j e Pre dra ga Ami `i }a.

vqu ju u pri slu {ki va nim raz go vo ri ma, ne gi ra li da su u pi ta wu wi ho vi gla so vi. Da su gla so vi ko je su ~u li ne raz go vet ni i ne ra zu mqi vi, i da za to ne mo gu da ih pre po zna ju kao svo je, re dom su tvr di li Mi lan An ti}, Sre ten ka Iva ni {e vi}, @eq ko Bu va~, \u ra Ugqe {in i Ne nad @i va nov.

Me |u pri slu {ki va nim raz go v o r i m a, ipak, naj v i { e je bi lo onih ko je je oba vio Mi ro slav @i va nov, i to sve 27. fe bru a ra 2007. go di ne, uo~i pod no {e wa za vr {nog ra ~u na kom pa ni je “Agro `iv”. Bi lo je ~ak de se tak “spor nih” raz go vo ra. Iz wih pro iz la zi da je sa g o v or n i c i m a “s dru g e stra ne `i ce” da vao de taq na upu stva o uno {e wu po da ta ka o tr go vi ni ude li ma za vi snih pred u ze }a iz sa sta va “Agro -

Osta lo isto ve }e Ju ~e ra {wi glav ni pre tres na sta vqen je pred ve }em ko jim pred se da va su di ja Ile{ Ba ko{, {to zna ~i da Ape la ci o ni sud u No vom Sa du ni je pri hva tio zah tev od bra ne op tu `e nih, upu }en 18. mar ta, da se iz po stup ka iz u zme ceo Vi {i sud u Zre wa ni nu, ka ko je obra zlo `e no, “zbog pro pu sta u pro ce snim rad wa ma i sum wi u objek tiv nost su da”.

On se u do sa da {wem pro ce su pro tiv @i va no va i osta lih na {ao u ulo zi sve do ka, da bi u me |u vre me nu i pro tiv we ga bi la po dig nu ta opu `ni ca za iden ti~ no kri vi~ no de lo za ko je od go va ra ju i dru gi.

Za pra vo, we ga op tu `ni ca te re ti da je zlo u po tre bio slu `be ni po lo `aj i pot pi sao ne ko l i k o {tet n ih ugo v o r a.

Sto ga su advo ka ti okri vqe nih sma tra li da bi Ami `i} tre ba lo da bu de na op tu `e ni~ koj klu pi za jed no sa @i va no vim i we go vim sa rad ni ci ma, ali je sud sko ve }e od lu ~i lo da im se, ipak, su di odvo je no.

Ka da je ob zna we na ova od lu ka ve }a, usle di lo je pre slu {a va we tran skri pa ta pri slu {ki va nih raz go vo ra. Od ukup no 38 tran s kri p a ta, na 600 stra n i c a, ju ~ e se “pro { lo” kroz 25. Za ni mqi vo je da su op tu `e ni, ~i ja se ime na po ja -

`i v a”, za ko j e Tu ` i l a { tvo tvr di da su bi li si mu li ra ni, oba vqe ni uz po mo} fik tiv nih kom pen za ci ja, a sve da bi se “na du va li” za vr {ni ra ~u ni. Na osno vu wih, po di za ni su astro nom ski kre di ti kod ba na ka, a @i va nov i su vla sni ci po de li li su di vi den du kroz fik tiv nu ka pi tal nu do bit.

Se r i j a pri s lu { ki v a n ih raz go vo ra od no si se i na pro le }e 2007. go di ne, ka da su @i va nov i osta li op tu `e ni iz no si li pla no ve o po slo va wu “Agro `i va”. Je dan raz go vor ma ja 2007. oba vqen je iz me |u @i va no va i we go vog si na Ne na d a, ko j i je bio di r ek t or “Agro `iv ko mer ca” u Pan ~e vu, a u ko jem ga je otac sa ve to vao ka ko da ob ja sni {ta se do ga |a u kom pa ni ji.

Su |e we se na sta vqa da nas iz vo |e wem do ka za. @. Ba la ban

NA SE O SKOJ SLA VI U MO LU I VA [A RU U RU MI

Od u ze ti pi rat ski di sko vi Pri p ad n i c i Po l i c ij s ke sta ni ce u Adi u po ne de qak 2. ma ja u po do nev nim sa ti ma, na se o skoj sla vi u Mo lu, za te kli su Sa {u D. (1981) iz Som bo ra u pro da ji neo ri gi nal nih mu zi~ kih CD-a. Od Som bor ca je od u z e t o 114 ko m a d a ra z nih CD-a, a u sa op {te wu PU Ki kin da na ja vqe no je da }e pro tiv we ga bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo v la { }e n og is k o r i { }a v a wa autor skog de la ili pred me ta srod nog pra va.

Na va {a ru u Ru mi, ko ji se odr `a va sva kog tre }eg da na u

me se cu, po li ci ja je od jed nog Lo z ni ~ a n i n a od u z e l a 671 kom p akt-disk s pi r at s kim snim ci ma fil mo va i vi deoigri ca, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Srem skoj Mi tro vi ci.

Zbog osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la neo vla {}e no is ko ri {}a va we autor skog de la i neo vla {}e ne upo tre ba tu |e fir me, pro tiv we ga }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Srem skoj Mi tro vi ci, u re dov nom po stup ku, do da je se u sa op {te wu.

M. Mr. - M. B.

Na kon {est me sci od pro va l e u pro s to r i j e Na r od n e ku hi we u Ki kin di, u no }i iz me |u 3. i 4. ma ja po no vo je obi jen i po kra den obje kat ko ji se na la zi u ne ka da {wem mo t e l u “[u m i c a. U ovom objek tu, na pe ri fe ri ji gra da, sva kog da na ku va se 500 obro ka za ko ri sni ke Na rod ne ku hi we u Ki kin di. Ner po zna ti lo po vi ukra li su dva alu mi ni jumk sa po klop ca za {er pe od 25 li ta ra, sa ta ru za se ~e -

we me sa, ve li ki no`, ma wer ku od 20 li ta ra, ~e ti ri alu mi ni jum ske ~i ni je s po klop ci ma, de vet li ta ra uqa, 15 ki lo gra ma pa su qa, i ma wu ko li ~i nu pa ra dajz pi rea, ale ve pa pri ke, be log lu ka i za ~i na.

- Obje k at je obi j an tri pu ta i to 8. mar t a 2008, 29. ok to b ra pro { le go d i n e i sa d a – ka ` e se k re t ar k a Cr v e n og kr s ta u Ki k in d i Aran k a Fel b ab. – Pro { li put ukra li su ve{ ma { i n u i kvarc n u

pe}, a sa d a je od n e t a hra n a neo p h od n a za pri p re m a w e ku va n ih obro k a naj s i r o m a { ni ji m a.

Oni ko ji su opqa~ ka li Na rod nu ku hi wu u{li su kroz gip sa ni zid s plo ~i ca ma na ko j em su na p ra v i l i ru p u.

Kroz istu ru pu su i iz ne li ro bu. Pret hod na dva pu ta, ka da je obje kat opqa~ kan, lo po vi su na sil no u{li, raz va liv {i re {et ke na vra ti ma ko ja se ne ko ri ste.

Ru ~ak u Na rod noj ku hi wi ju ~e je ka snio zbog oprav da nih okol no sti, a ko ri sni ci su ne go do va li is ti ~i }u da su ku va ni obrok po sled wi put ima li u pe tak.

U po l i c i j i i da q e in t e ziv n o tra g a j u za po ~ i n i o c em ili po ~ i n i o c i m a ko j i su obje k at Na r od n e ku h i w e opqa~ k a l i pre {est me s e c i, a sa d a ima j u za d a t ak da pro na | u i one ko j i su iz v r { i l i pqa~ k u pre k ju ~ e. A. \u r an

DA NAS U BU DIM PE [TI PO ^I WE PRO CES HOR TI JE VOM KA PE TA NU OP TU @E NOM DA JE 1942. PO ^I NIO RAT NI ZLO ^IN

[an dor Ke pi ro pred su dom zbog No vo sad ske ra ci je Pred su dom u Bu dim pe {ti sa li ma jer se na la zio na spi da nas po ~i we su |e we na ci sku pet od be glih a jo{ uvek sti~ kom zlo ~in cu [an do ru `i vih na ci sta i fa {i sta iz Ke pi ru (96) pod op tu `ni com Dru gog svet skog ra ta, ko ji su da je u Dru gom svet skom ra tu, uto ~i {te pro na {li u Ar gen ja nu a ra 1942. go di ne, u~e sto vao ti ni. Di rek tor tog cen tra u ubi ja wu naj ma we 1.200 no vo Efra im Zu rof je lo ci rao Ke sad skih Sr ba, Je vre ja i Ro ma: Biv {em ka pe ta nu Hor ti je ve na ci sti~ ke voj ske ovo je ve} tre }i put da iz la zi pred li ce prav de a do sa da ni jed nom ni je pra vo sna `no osu |en za zlo de la po ~i we na to kom No vo sad ske ra ci je ja nu a ra 1942. godi ne. Na i me, on je po sle Dru gog svet skog ra ta bio dva pu ta osu |i van na za tvor ske ka zne, pr vi put na de set a dru gi na 14 go di na, ali je iz be gao za tvor ta ko {to je po be gao u Ar gen ti nu.

Pre ne ko li ko go di na vra tio se u Ma |ar sku i [an dor Ke pi ro od ta da se ~e ka da ma |ar sko pi ra u Bu dim pe {ti po do ja vi pra vo su |e, ko je to pr vo od bi ja ma |ar skog ise qe ni ka iz lo a po tom uz do ka ze ko ji su [kot ske, ina ~e Ke pi ro vog pri ku pqe ni, od lu ~io da pro pod re |e nog to kom Dru gog ce su i ra we gov slu ~aj. svet skog ra ta. Zu rof se s do Ke pi ra je pr vi ot krio Cen ka zi ma obra tio ma |ar skom mi tar „Si mon Vi zen tal” iz Je ru ni star stvu prav de, ko je je po -

Srp ski tu `i lac za rat ne zlo ~i ne pri su stvu je su |e wu Da na {wem po ~et ku su |e wa ne ka da {wem ka pe ta nu ma |ar ske `an dar me ri je [an do ru Ke pi ru pri su stvo va }e i tu `i lac Sr bi je za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi}.

Su |e we }e pra ti ti i Efra im Zu rof, di rek tor Cen tra „Si mon Vi zen tal”, kao i pred stav ni ci Je vrej ske op {ti ne iz No vog Sa da me |u ko ji ma su i po ro di ce `r ta va na ci sti~ kih zlo ~i na u tom gra du ko ji su se do go di li za vre me ra ci je ja nu a ra 1942. go di ne.

NA IRI [KOM VEN CU

Iz go reo auto bus Auto bus mar ke „se tra”, vla sni {tvo fir me „Ko smos” iz Ob u dov ca (BiH), ko ji je sa o bra }ao na li ni ji Br~ ko - No vi Sad, iz go reo je to kom pra zni ka na Iri {kom ven cu, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Srem ska Mi tro vi ca. Po `ar na auto bu su iz bio je u to ku vo `we, a pre ma po li cij skim po da ci ma ni je bi lo po vre |e nih, dok pro ce we na ma te ri jal na {te ta iz no si oko dva mi li o na di na ra. U ga {e wu po `a ra u~e stvo va li su pri pad ni ci ode qe wa za van red ne si tu a ci je iz No vog Sa da i Srem ske Mi tro vi ce.

(Ta njug)

UHAP [E NI OSUM WI ^E NI ZA PQA^ KU BEN ZIN SKE PUM PE U STA ROJ PA ZO VI

Od ne li ka su s nov cem i bo no vi ma

Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve Srem ska Mi tro vi ca uhap si li su ju ~e Mi lo ra da \. (34) iz No ve Pa zo ve i Mla de na O. (28) iz Ugri no va ca, osum wi ~e ne da su kra jem apri la opqa~ ka li ben zin sku pum pu „Nis pe trol” u Sta roj Pa zo vi. Osum wi ~e ni su, ka ko je pre ci zi ra no u sa op {te wu PU Srem ska Mi tro vi ca, pro va li li u pro sto ri je ben zin ske pum pe i od ne li me tal nu ka su u ko joj se na la zio no vac i bo no vi za go ri vo.

Na kon po li cij skog za dr `a va wa, osum wi ~e ni su pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji je Mi lo ra du \. od re dio pri tvor do me sec da na, a Mla de na O. pu stio da se bra ni sa slo bo de.

(Ta njug)

tvr di lo da je Ke pir dva pu ta osu |en, 1944. i 1946. go di ne, zbog ma sov nog ubi ja wa gra |a na No vog Sa da, na ukup no 24 go di ne za tvo ra. Me |u tim, tvr di li su i da on da iz re ~e ne pre su de ne mo gu bi ti iz vr {e ne jer su

Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne Sr bi je 2008. go di ne po kre nu lo je is tra gu pro tiv Ke pi ra zbog osno va ne sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ge no ci da u~e stvu ju }i u ubi stvu vi {e od 1.200 Sr ba, Je vre ja i

Spo me nik `r tva ma ra ci je u No vom Sa du

spi si ne sta li iz bu dim pe {tan skih ar hi va.

Na kon ta kvog od go vo ra ma |ar skog Mi ni star stva prav de, Ke pir je pro {le go di ne ~ak tu `io di rek to ra Cen tra „Si mon Vi zen tal” Efra i ma Zu ro fa za kle ve tu zbog to ga {to ga je u ma |ar skim me di ji ma i jav no sti na zvao rat nim zlo ~in cem i „mo ral nim mon stru mom ho lo ka u sta”. Sud je od ba cio Ke pi ro vu tu `bu.

Biv {i ka pe tan Hor ti je ve na ci sti~ ke voj ske te re ti se i da je or ga ni zo vao de por ta ci ju no vo sad skih Je vre ja u zlo gla sni lo gor Au{vic a sma tra se da mu je to na lo `io li~ no vo |a Or ga ni za ci je za pro te ri va we Je vre ja Adolf Ajh man.

Ro ma to kom fa {i sti~ ke ra ci je ko ju su ma |ar ske oku pa ci o ne sna ge or ga ni zo va le u ja nu a ru 1942. go di ne, a u okvi ru ko je je pod led Du na va ba ~e no vi { e od 4.000 No v o s a | a n a.

Srp sko tu `i la {tvo u me |u vre me nu je ustu pi lo pred met ma |ar skom pra vo su |u jer je i tu `i la {tvo te dr `a ve po kre nu lo po stu pak pro tiv Ke pi ra.

O mo gu} no sti da se od ma |ar skih vla sti tra `i iz ru ~e we Ke pi ra od u sta lo se jer bi la te ral ni ugo vor ko ji je na sna zi iz me |u Sr bi je i Ma |ar ske ne do zvo qa va iz ru ~e we sop stve nih gra |a na.

Pro ce wu je se da }e su |e we Ke pi ru tra ja ti de se tak da na.

Q. Ma le {e vi}

U PRI VAT NOJ KU ]I U UM KI, KOD BE O GRA DA

Od u ze to 11 to na pu `e va Re pu bli~ ka in spek ci ja za za {ti tu `i vot ne sre di ne pri vre me no je od u ze la 11.284 ki lo gra ma ne le gal no sa ku pqe nih `i vih pu `e va, to kom van red nog in spek cij skog nad zo ra u pri vat noj ku }i u na se qu Um ka, sa op {te no je ju ~e iz Mi ni star stva `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa. Pro tiv od go vor nih bi }e pod ne ta pri ja va zbog to ga {to su pu `e vi, ka ko je sa op {te no, sa ku pqe ni u vre me za bra ne i bez do zvo le re sor nog mi ni star stva.

Sa ku pqa we pu `e va je do zvo qe no u pe ri o du od 1. ju na do 1. ok to bra uz do zvo lu Mi ni star stva `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, pre ma Ured bi o sta vqa wu pod

kon tro lu ko ri {}e wa i pro me ta di vqe flo re i fa u ne.

Re p u b li~ k a in s pek c i j a za za {ti tu `i vot ne sre di ne }e u vre me za bra ne sa ku pqa wa pu `e va po ja ~a ti kon tro le pred u ze }a ko ja se ba ve tom de lat no {}u, kao i wi ho vih ot kup nih sta ni ca. Sve za te ~e ne ko li ~i ne pu `e va do 1. ju na }e bi ti za ple we ne, is ti ~e se u sa op {te wu.

Pu `e vi }e u skla du sa Za ko nom o za {ti ti `i vot ne sre di ne bi ti od u ze ti i pro da ti naj bo qem po nu |a ~u, a sred stva pri ba vqe na pro da jom pu `e va }e se na la zi ti na po seb nom ra ~u nu Mi ni star stva do ko na~ ne od lu ke su da.

(Ta njug)

c m y

dnevnik

OBRA^UN U NOVOSADSKOM STANU

No `em u pr sa Po li ci ja je uhap si la No vo sa |a ni na Kr stu S. (38) pod sum wom da je 1. ma ja u svom sta nu po ku {ao da ubi je, no `em u gru di, dva de set pe to go di {weg su gra |a ni na, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Po vre |e nom su utvr |e ne te {ke te le sne po vre de i on je po pri je mu

za dr `an na le ~e wu u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, ali je ve} su tra dan pu {ten na ku} no le ~e we, sa zna je mo ne zva ni~ no.

Okri vqe nom je, po sle sa slu {a wa kod is tra `nog su di je no vo sad skog Vi {eg su da Ne na da Si mo vi }a, od re |en pri tvor do me sec da na.

M. V.

U ZREWANINU OSU\EN MILAN RADLOVA^KI IZ SRPSKOG ITEBEJA

Za ubi stvo fud ba le ra 18 go di na ro bi je Mi lan Ra dlo va~ ki (31) iz Srp skog Ite be ja osu |en je u zre wa nin skom Vi {em su du na ka znu za tvo ra od 18 go di na po {to je u pr vo ste pe nom po stup ku utvr |e no da je ubio su gra |a n i n a Slo b o d a n a Pun g u l a (21).

Op t u ` ni c om za kri v i~ n o de lo te {kog ubi stva Mi la nu Ra dlo va~ kom se sta vqa lo na te ret da je 4. no vem bra 2010. go di ne uve ~e, u Srp skom Ite be ju, iz bez ob zir ne osve te li {io `i vo ta dva de se tjed no go -

Ubi je ni Slo bo dan Pun gul

di {weg mla di }a. Ra dlo va~ ki je, po nev {i sa so bom no`, tra `io po se lu Pun gu la da bi mu se osve tio jer je ovaj pret hod no na pao we go vog ro |e nog bra ta Sa vu R. i na neo mu lak {e te le sne po vre de. Slo bo da na je uo~io is pred ugo sti teq skog objek ta “Ma sa”, po sle ~e ga mu je pri {ao i no `em ga vi {e pu ta ubo u te lo. Se ~i vom je ne sre} nom mla di }u na neo po vre de sr ca, plu }a, je tre, kr vih su do va, grud nog ko {a i tr bu ha, usled ~e ga je do {lo do unu tra {weg i spo qa {weg kr va re wa, a na po slet ku je na stu pi la i smrt.

U Srp skom Ite be ju, mir nom po gra ni~ nom me stu u op {ti ni @i ti {te, u ko jem se po sled we ubi stvo do go di lo pre dva na est go di na, s ne ve ri com se dan po sle pre p ri ~ a v a l a tra g e d i j a.

O~e vi ci su pri ~a li da su Slo bo dan Pun glul i Mi la nov mla |i brat Sa va pre kr va vog epi lo ga mir no se de li i pi li. [ta se doc ni je zbi lo, ni ko me ni je bi lo ja sno. U jed nom tre nut ku Sa va je na pu stio ka fi}, a ubr zo za tim po ja vio se Mi lan, ko ji je po zvao Slo bo da na da iza |e. Ve} u sle de }em tre nut ku Pun gul je le `ao na ze mqi, ob li ven kr vqu. Kad je vi de la {ta se de {a va, iz ka fi }a “Ma sa” je is tr ~a la Dra ga na Sr da nov, ko no ba ri ca i Slo bo da no va de voj ka.

– Ka da smo mu pri {li, ni je da vao zna ke `i vo ta – is pri ~ao je no vi na ri ma vla snik ka fi }a “Ma sa” Zo ran Ve se li nov, ne mo gav {i ni da pret po sta vi {ta je bio raz log ovog zlo ~i na.

Za po koj nog Pun gu la mno gi su ima li sa mo re ~i hva le. Me {ta ni Srp skog Ite be ja i we go ve kom {i je ve le da je bio uzo ran mo mak i spor ti sta, fud ba ler lo kal nog klu ba. Pri ~a li su da je ~ak imao {an su usko ro da za i gra za “Par ti zan”.

Ne za do voq no kri vi~ nom sank ci jom, Vi {e jav no tu `i la {tvo je iz ja vi lo `al bu na ne pra vo sna `nu pre su du.

Ime Mi l a n a Ra d lo v a~ k og od ra ni je je po zna to sud skim or ga ni ma. Spo mi wan je kao po ma ga~ Mu se F., osu |e nog u be o grad s kom su d u na osmo g o d i {wu za tvor sku ka znu zbog ubi stva Sa {e Ra ki }a iz Ki kin de ko je se do go di lo ja nu a ra 2006. go di ne. Ne dav no se s bra tom i ocem do se lio iz Zre wa ni na u se o sku po ro di~ nu ku }u u Srp skom Ite be ju, gde `i vi maj ka Ve sna. @. Balaban

U NAKOVU, NA SRPSKO-RUMUNSKOJ GRANICI

Ru mun uhva }en s to va rom ci ga re ta Po li cij ski slu `be ni ci u Ki kin di, za jed no s gra ni~ nom po li ci jom u Na ko vu, uhva ti li su u bli zi ni srp sko-ru mun ske dr `av ne gra ni ce ru mun skog dr `a vqa ni na Ma ri u sa-\u li ja na M. (1975) iz @om bo qa, ko ji je po ku {ao da bez ca rin skog nad zo ra pre ne se pre ko gra ni ce ve }u ko li ~i nu ci ga re ta.

Kod osum wi ~e nog dr `a vqa ni na Ru mu ni je pro na |e na su

304 bok sa ci ga re ta s ak ci znim mar ki ca ma. We mu je od re |e no za d r ` a v a w e i uz kri v i~ n u pri j a v u pri v e d en je is t ra `nom su di ji Osnov nog su da u Ki kin di, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo kri jum ~a re wa. Is tra `ni su di ja mu je na kon sa slu {a wa od re dio pri tvor u tra ja wu do osam da na.

M. Mr.

JEDNOMESE^NI PRITVOR MLADI]U IZ SUBOTICE

Re {et ke zbog {ver ca qu di

Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Sr |a nu S. (36) iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe ni pre laz dr `av ne gra ni ce i kri jum ~a re we qu di.

Osum wi ~e ni se te re ti da je sre di nom apri la iz naj mio ku }u na pod ru~ ju Su bo ti ce u ko joj je po li ci ja pro na {la se dam dr `a vqa na Pa le sti ne i jed nog dr `a -

vqa ni na Tur ske, ko ji su ne za ko ni to bo ra vi li na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je. Pro tiv stra nih dr `a vqa na pod ne ti su zah te vi za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka i oni su ka `we ni nov ~a nim i za tvor skim ka zna ma.

Sr |an S. je uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci, ko ji mu je od re dio pri tvor do 30 da na.

A. A.

CRnA HROnikA

~etvrtak5.maj2011.

15

SUDSKO VE]E TRIBUNALA VE]INOM GLASOVA ODBILO ZAHTEV LIDERA RADIKALA DA MU SE SU\EWE PREKINE

Vo ji slav [e {eq osta je u Ha gu

Sud sko ve }e Ha {kog tri bu na la od ba ci lo je ju ~e, ve }i nom gla so va, zah tev li de ra ra di ka la Vo ji sla va [e {e qa da bu de pu {ten na slo bo du. Gla so vi ma dvo ji ce su di ja, uz de li mi~ no iz dvo je no mi {qe we pred se da va ju }eg sud skog ve }a, od bi jen je [e {e qev zah tev da se su |e we pre ki ne i da op tu `ni ca pro tiv we ga bu de od ba ~e na.

Ve }e je oce ni lo da je Tu `i la {tvo do sa da iz ve lo do voq no do ka za za na sta vak po stup ka, a su di ja @an-Klod An to ne ti – ko ji je iz dvo jio mi {qe we – re kao je da ne ma kon tra dik ci je iz me |u sa da {weg od ba ci va wa zah te va za pre kid su |e wa i even tu al ne od lu ke o oslo ba |a wu [e {e qa na kra ju su |e wa. Po we go vim re ~i ma, do to ga bi mo glo do }i ~ak i ako od bra na ne pre do ~i i ne iz vo di do ka ze.

– Do voq no je u ovom tre nut ku – po mi {qe wu ve }i ne, jer ja se ne sla `em – da se utvr di da po sto je do ka zni pred me ti ko ji pot kre pqu ju sa mo je dan je di ni ob lik od go vor no sti, da bi se od ba cio zah tev za oslo ba |a we – ob ja snio je su di ja An to ne ti.

On je ka zao i da sud sko ve }e u ovoj fa zi ni je mo glo da kon sta tu je da su do ka zni pred me ti bi li li {e ni po u zda no sti ili kre di bil no sti.

– Pre tre sno ve }e ras po la `e s vi {e do ka za da je op tu `e ni pro m o v i s ao na c i o n a l i sti~ ku ide o lo gi ju, {to je pod ra zu me va lo pro gon ne sr ba –

re k ao je su d i j a, ci t i r a j u } i [e {e qe ve iz ja ve s po ~et ka de ve de se tih go di na pro {log ve ka.

An to ne ti je pro ~i tao ~la nak iz li sta „Po li ti ka” od 9. ju la 1991. go di ne, gde pi {e da je [e { e q u su s pen d o v a n o ~lan stvo u Udru `e wu fi lo zo fa Sr bi je jer je pro mo vi sao na si qe pre ma ne srp skom na ro du.

– Kon fe ren ci ja za {tam pu iz mar ta 1992. go di ne ilu stru je svu na sil nost go vo ra op tu `e nog, gde je iz neo pret we o

do b rih Hr v a t a, ko j i mo g u osta ti u Sr bi ji, osta le iz Sr bi je tre ba is te ra ti – ci ti rao su di ja An to ne ti in ter vju [e {e qa li stu „Po li ti ka”.

Pred se da va ju }i ve }a je iz neo da je, po iz ve de nim do ka zi ma, op tu `e ni znao ili ni je mo gao da ne zna, da su na ra ti {ti ma po ~i we ni zlo ~i ni, i to ta mo gde su do bro voq ci bi li po sla ti.

– Pr vo ste pe no ve }e ras po la `e ar gu men ti ma da je op tu `e ni iz vr {io od lu ~u ju }i uti caj na po ~ i o n i o c e zlo ~ i n a,

Vo ji slav [e {eq

mo g u} n o s ti kr v o p ro l i } a u BiH. Si ste mat ski je oma lo va `a v ao Hr v a t e, mu s li m a n e i dru ge na ro de ne srp ske na ci o- nal n o s ti, go v o r iv { i da su usta {e, ba li je – pro ~i tao je su di ja od lu ku ve }a.

– Me |u Hr va ti ma po sto je sa mo usta {e. Po sto ji sa mo 16

ta ko {to je slao do bro voq ce u pod ru~ ja gde su oni ima li mo gu} nost da po ~i ne zlo ~i ne – na veo je An to ne ti, i do dao i da je [e {eq imao zna ~a jan mo r al n i auto r i t et za svo j e do bro voq ce. „Ima do ka znih ar gu me na ta da su SRS i Srp ski ~et ni~ ki

[e{eq tra`io ru~ak, sudija da se iskqu~i klima-ure|aj Su |e we Vo ji sla vu [e {e qu u Ha {kom tri bu na lu ju ~e je obe le `i lo ne ko li ko po le mi ka s pred se da va ju }im sud skog ve }a @an-Klo dom An to ne ti jem, me |u ko ji ma je `al ba op tu `e nog na rad pre vo di o ca i kra }a di sku si ja oko ru~ ka ko ji }e mu bi ti po slu `en.

– Pre vo di lac la `no pre vo di. Na mer no mi do vo di te pre vo di o ca pro tiv ko ga sam vi {e pu ta in ter ve ni sao, a ja s u`i va wem pra tim va {e iz la ga we, ko je me pri li~ no uve se qa va – re kao je [e {eq na kon jed nog spor no pre ve de nog de la.

Dru ga upa di ca je bi la ka da je su di ja re kao da }e po pod ne bi ti jed no sat na pa u za, na ko joj }e svi do bi ti ru ~ak, na {ta je li der ra di ka la ka zao da „o~e ku je da mu se pro sle di ru ~ak”, a ne da do bi je „ke su ko ju ni svi we ne bi mo gle da je du”.

– Ako ne }e te da do bi jem taj ru ~ak, on da po vu ci te svo ju po nu du – re kao je [e {eq.

Su di ja An to ne ti mu je na to od go vo rio da tro je su di ja „naj ~e {}e vo de po dva su |e wa, ta ko da im je ru ~ak svi ma isti”, a da po ne kad zbog ne do stat ka vre me na sa mo po pi ju po ~a {u vo de.

Da i su di je ima ju pri med be na rad Tri bu na la i pra te }ih slu `bi, ju ~e je po ka zao i An to ne ti, ko ji se u jed nom tre nut ku po `a lio na hlad no }u u sud ni ci. On je, na kra ju pre po dnev nog de la ra da, za mo lio Se kre ta ri jat da se u sud ni ci is kqu ~i kli ma-ure |aj jer po sto ji opa snost da se za le di pa ne bi mo gao na sta vi ti ~i ta we od lu ke pre tre snog ve }a.

po kret bi li ne mar ni {to ni su osi gu ra li da do bro voq ci ima ju od go vo ra ju }u obu ku i da zna ju za hu ma ni tar no pra vo”, oce ni lo je sud sko ve }e.

– Po sto ji do voq no do ka znih pred me ta po ko ji ma bi ra zum ni su di ja usta no vio da po sto ji bit na ve za iz me |u pod sti caj nih rad wi op tu `e nog i po ~i we nih zlo ~i na – do dao je su di ja. On je ka zao i da pod stre ka~ na iz vr {e we zlo ~i na ne mo ra i da bu de na me stu zlo ~i na. – Po treb no je do ka za ti da je op tu `e ni imao na me ru da na ve de na po ~i we we zlo ~i na ili da je bio sve stan da }e na kon pod stre ka va wa do }i do zlo ~i na.

Me |u tim, ka ko je na veo, sva ko de lo dis kri mi na ci je ni je i de lo pro go na.

– Da bi se utvr di lo da je do {lo do pro go na, ko ji je zlo ~in pro tiv ~o ve~ no sti, po treb no je do ka za ti da je iz vr {i lac bi lo pod strek nut kon kret nom na me rom da se iz vr {i dis kri mi na ci ja na po li ti~ kom, ra snom ili ver skom ni vou – is ta kao je su di ja An to ne ti.

On je pod se tio na to da je [e {eq, za ta~ ku op tu `ni ce ko ja ga po ve zu je s ubi stvom 20 mu {ka ra ca u BiH, ka zao da su za to od go vor ni Ar ka no vi qu di.

Na po ~et ku ~i ta wa svog iz dvo je nog mi {qe wa, su di ja An to ne ti je re kao da pri tvor pro t iv [e { e q a pre t e r a n o du go tra je i da su |e we mo ra da se za vr {i {to je pre mo gu }e.

On je ka zao i da se za la gao za to da se [e {eq „de li mi~ no oslo bo di po ne kim ta~ ka ma op tu `ni ce”.

Su di ja An to ne ti je re kao da je [e {eq po kre nuo po stu pak za ne po {to va we su da pro tiv ~la no va Tu `i la {tva, {to mo `e ima ti di rek tan uti caj na op tu `ni cu.

– Ako se is po sta vi da su sa slu {a wa sve do ka bi la ne re gu lar na usled pri ti sa ka, to bi mo glo ima ti za efe kat pot pu no ili de li mi~ no po ni {ta va we op tu `ni ce – do dao je su di ja. – Za to sma tram da u sva kom slu ~a ju, tre ba sa ~e ka ti ok to bar, pre ne go {to po~ ne dru ga fa za su |e wa.

(Tanjug)

REAGOVAWA Krasi}: Ciq je da izbegne izbore Ciq ju ~e ra {we od lu ke Ha {kog tri bu na la da ne pri hva ti zah tev o pu {ta wu na slo bo du li de ra ra di ka la Vo ji sla va [e {e qa je, po pro ce ni {e fa prav nog ti ma za od bra nu pred sed ni ka SRS-a Zo ra na Kra si }a, da [e {eq pro ve de jo{ je dan iz bor ni ci klus u Ha gu.

Kra si} je na ja vio da }e [e {eq, ko ji sam vo di svo ju od bra nu, do ne ti od lu ku o na stav ku po stup ka, a da }e stru~ ni tim, ko ji ga po ma `e, naj pre mo ra ti da ana li zi ra sve {to je sa op {te no to kom ju ~e ra {weg ro ~i {ta u Ha {kom tri bu na lu. On je is ta kao da su su di je te `i {te sta vi le na [e {e qe ve ver bal ne rad we i ide o lo gi ju SRS-a i su di li li de ru ra di ka la za we go ve po li ti~ ke sta vo ve.

– Po sle sve ga se po sta vqa pi ta we da li pra vi lo 98 bis tre ba uop {te da po sto ji u Ha {kom tri bu na lu jer su su di je bi le u oba ve zi da uzmu u ob zir re zul ta te ce lo kup nog po stup ka Tu `i la {tva, a ne sa mo is ka ze iz ja ve ili ma te ri jal na do ku men ta ko je je pri lo `i lo Tu `i la {tvo ne go i re zul ta te una kr snog is pi ti va wa i do ku men ta ci ju ko ju je [e {eq ko ri stio to kom una kr snog is pi ti va wa – re kao je Kra si}.

Markovi}: Nisam o~ekivao odbacivawe zahteva Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} ni je o~e -

ki vao da }e sud sko ve }e Ha {og tri bu na la da od ba ci zah tev li de ra ra di ka la Vo ji sla va [e {e qa za pu {ta we na slo bo du.

– Je din stve na Sr bi ja sma tra da ne ko ko ni je zva ni~ no imao ko mand nu ulo gu ne mo `e ima ti od go vor nost. To bi bi la sud ska pre su da s kri vi com – ubi me pre ja ka re~ – re kao je Mar ko vi} Ta nju gu, i do dao da to {to je pred se da va ju }i sud skog ve }a @an-Klod An to ne ti iz dvo jio mi {qe we u od no su na dru ge ~la no ve sud skog ve }a go vo ri da ne po sto ji je din stvo u tom ve }u. – Sve do ci ko ji su sve do ~i li pro tiv [e {e qa i wi ho vi ar gu men ti ni su bi li re le vant ni s ma te ri jal nim do ka zi ma da je [e {eq stvar no imao ne ki uti caj i ko mand nu od go vor nost.

On sma tra da se „Sr bi ma u Ha gu su di bez ob zi ra na to da li su kri vi, a su di im se za to {to su Sr bi”.

on taj ko ji ob ja vqu je da je iz ve de no do voq no do ka za ko ji uka zu ju da su op tu `be do ka za ne.

– Vi de }e mo na ko ji se deo op tu `ni ce od no si we go vo iz dvo je no mi {qe we – re kla je Na ta {a Kan di}, ko men ta ri {u }i od lu ku ko ju je ob ja vio su di ja @an-Klod An to ne ti.

Po we noj oce ni, [e {eq }e se, ume sto iz no {e wa do ka za u svo ju od bra nu, od lu ~i ti za za vr {nu re~ i po ka za ti da ne ma uva `a va wa za pro ce du ru i sud sko ve }e, uz po na vqa we da je to po li ti~ ki sud.

– Kre nu }e u po li ti~ ku za vr {nu re~, {to opet mo `e do ve sti do si tu a ci je da se su |e we vr lo br zo za vr {i i da we go va ka zna ne bu de 20, 30 go di na ne go ka zna ko ja mu mo `e ve} u ju nu ili u sko ri je vre me omo gu }i ti da bu de na slo bo di – na ve la je ona.

Po we nim re ~i ma, ako [e {eq ide na za vr {nu re~, vr lo br zo mo `e do }i do pre su de.

Kandi}: Otpo~e}e zavr{nu politi~ku re~

Antoneti: Bila je mogu}a delimi~no osloba|aju}a presuda

Iz vr {na di rek tor ka Fon da za hu ma ni tar no pra vo Na ta {a Kan di} iz ja vi la je da je iz ne na |e na od lu kom sud skog ve }a Tri bu na la u Ha gu o od bi ja wu zah te va za oslo ba |a we li de ra ra di ka la Vo ji sla va [e {e qa.

Ona je agen ci ji Be ta re kla da je pred se da va ju }i su di ja @an-Klod An to ne ti to kom su |e wa go vo rio da ne ma do voq no do ka za i da je zbog to ga za wu iz ne na |e we da je

Pred se da va ju }i sud skog ve }a na su |e wu Vo jil sa vu [e {e qu u Ha gu @an-Klod An to ne ti oce nio je ju ~e da je u [e {e qe vom slu ~a ju bi lo mo gu }e do ne ti de li mi~ no oslo ba |a ju }u pre su du.

– Ne sla `em se s od lu kom dru ga dva ~la na ve }a da ni je mo g u } e do n e ti de l i mi~ n o oslo ba |a ju }u pre su du. Bi lo bi

pa ra dok sal no da op tu `e ni iz no si do ka ze, ako za ne ke do ka ze tu `i lac ni je iz neo ni je dan do kaz, ili oni ni su do voq ni – re kao je su di ja An to ne ti po {to je od b a ~ en za [e {e q ev htev za pu {ta we na slo bo du i pre kid su |e wa zbog ne do stat ka do ka za u op tu `ni ci.

Su di ja An to ne ti je re kao da je iz u zeo svo je mi {qe we u toj od lu ci, a da sa da iz no si svoj stav.

– Oslo ba |a ju }a pre su da zbog ne do s tat k a do k a z a op tu ` be po s to j i u an g lo s ak s on s kom pra vu. U ta kvoj si tu a ci ji sma tram, a ve }i na u ovom ve }u se ni je slo `i la, da ve }e mo `e do ne ti oslo ba |a ju }u pre su du u pot pu no sti ili de li mi~ no – ka zao je su di ja.

On je re kao i da je u pred me tu pro tiv Slo bo da na Mi lo {e vi }a sud sko ve }e do ne lo ~i tav niz oslo ba |a ju }ih pre su da u de lu op tu `ni ce za BiH, oce niv {i da ne ma do voq no do ka za.

Su di ja An to ne ti je pod se tio i na to da je [e {eq u pri tvo ru vi {e od osam go di na i da za to stan dard is pi ti va wa i do ka zni pred met mo ra bi ti br `i i stro `i.

– Ne pra ved no je da se na sta vi su |e we a da su iz ve de ni do ka z i ne p ot p u n i, a Tu ` i l a {tvo je ima lo ve o ma mno go vre me na za is tra gu – na veo je su di ja, i do dao da sma tra da su ne ki zlo ~i ni iz op tu `ni ce do voq no do ka za ni, a da dru gi ni su po tvr |e ni.

~etvrtak5.maj2011.

SPORT

NA RU KO MET NOM FE STI VA LU „RA STI MO - TRO FEJ NO VOG SA DA” NAJ BO QI NA GRA \E NI PE HA RI MA I ME DA QA MA: Tokom prvomajskih praznika Novi Sad, Ka} i Futog bili su doma}ini najmasovnije rukometne manifestacije u na{oj zemqi u rukometu i mini rukometu, me|unarodnog turnira „Rastimo Trofej grada Novog Sada”. Na trodnevnom takmi~ewu u~estvovalo je preko 1.000 de~aka i devoj~ica iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije i Srbije, gde je odigrano preko 200 utakmica. Iza ovog festivala mladosti i rukometa stoji priznati srpski i me|unarod-

Studentski grad (Novi Beograd), 2. Jugovi} Unimet (Ka}), 3. Lov}en (Cetiwe), najboqi igra~: Aleksandar Popovi} (Studentski grad), najboqi strelac: Nikola Arseni} (Jugovi} Unimet), najboqi golman: Radenko Vuli} (Studentski grad), 1998/99: 1. Velewe, 2. Studentski grad (Novi Beograd), 3. Crvena zvezda (Beograd), najboqi igra~ i strelac: Branko Dragi~evi} (Studentski grad), najboqi golaman: ^olovi} (Crvena zvezda). Nagrada za fer plej oti{la je u ruke Studentskog grada iz Novog Beograda.

Devoj~ice 1994/95: 1. Maks sport (Nova Pazova), 2. Cepelin (Beograd), 3. Selekcija kampa Ra-

ni brend Rukometni kamp Rastimo, koji je i ovoga puta zaslu`io najve}u ocenu za ideju i sjajnu organizaciju.

Zanimqivo je to da su prvi put u na{oj zemqi na ovom turniru najboqi pojedinci u sve ~etiri starosne kategorije u mu{koj i `enskoj konkurenciji birani na osnovu indeksa korisnosti, gde se vrednovalo dvadesetak parametara (asistencija, tehni~ke gre{ke, igra u odbrani, realizacija...) ~ime je izbegnuta subjektivnost.Najboqe ekipe i pojedinci nagra|eni su peharima i medaqama.

Kona~an plasman i najboqi pojedinci - de~aci 1994/95: 1. Jugovi} Unimet (Ka}), 2. Crvena zvezda (Beograd), 3. Knez Lazar (Kru{evac), najboqi igra~: Nemawa Belo{ (Jugovi} Unimet), najboqi strelac: Vojislav Brajovi} (Crvena zvezda), najboqi golman: Anteq (Crvena zvezda), 1996/97: 1.

stimo, najboqi igra~: Suzana Mili~i} (Maks sport), najnajboqi strelac: An|ela Jawu{evi} ()Maks sport), najboqi golman: Le`aja (Cepelin), 1996/97: 1. Ceqske mesnine (Ceqe), 2. Velewe, 3.

Petrov (Ka}), najboqi strelac: Ivana ^i~ak (Petrov), najboqi golman: Jelena @eraji} (Petrov), 1998/99: 1. [empeter (Slovenija), 2. Partizan (I|o{), 3. Ceqske mesnine (Ceqe), najboqi igra~ i strelac: Grmek ([empeter), najboqi golman: Zgonik ([empeter). Nagrada za fer plej pripala je ekipi beogradskog Cepelina.

Mini rukomet, mu{karci: 1. Studentski grad I, 2. Studentski grad II, Zaje~ar, devoj~ice: 1. Petrov (Ka}), 2. Feniks (Beograd), 3. Srem (Sremska Mitrovica). Nagrada za fer plej kod mu{karaca pripala je Slogi iz Petrovca na Mlavi, a kod devojaka ekipi Laki iz Crvenke.

J. Gali} Foto: B. Lu~i}

c m y

16

dnevnik

TRI JUMF KA DE TA NO VOG SA DA I KA DET KI WA BE O GRA DA NA OD BOJ KA [KOM TUR NI RU U BE O GRA DU: Kadetkiwe Beograda i kadeti Novog Sada (na slici) pobednici su 46. me|unarodnog turnira(Trofej Beograda) gradskih omladinskih reprezentacija u odbojci, na kojem je igrala po 21 ekipa u obe konkurencije iz 35 gradova iz Srbije, Crne Gore, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i BJR Makedonije.

Dragan ]iri} je ispred Sekretarijata za sport i omladinu Beograda, predao pehare Katarini Rai~evi} i Mihajlu Stankovi}u, kapitenima `enske reprezentacije Beograda i mu{ke reprezentacije Novog Sada.

Rezultati, kadetkiwe, finale: Beograd – Novi Sad 3:0, me~ za 3. mesto: Zagreb – Obrenovac 2:1, me~ za 5. mesto: Smederevo – Br~ko 2:0, me~ za 7. mesto: Lazarevac – Qubqana 2:0, me~ za 9. mesto: Vaqevo – Prijepoqe 2:0, me~ za 11. mesto: Skopqe – Makarska 2:1, me~ za 13. mesto: Bar – [abac 2:0, me~ za 15. mesto: Pan~evo – Aran|elovac 2:1, me~ za 17. mesto: ^a~ak – Vr{ac 2:1, 19. Qutomer, 20. Stara Pazova, 21. Brezovica.

Kadeti, finale: Novi Sad – Beograd 3:0, me~ za 3. mesto: Lu~ani – Zagreb 2:0, me~ za 5. mesto: Podgorica – Smederevo 2:0, me~ za 7 mesto: Kamnik – Kraw 2:0, me~ za 9. mesto: Kraqevo – Stara Pazova 2:1, me~ za 11. mesto: Obrenovac – Loznica 2:0, me~ za 13. mesto: Danilovgrad – Nova Gorica 2:0, me~ za 15. mesto: Dom`ale – Maribor 2:0, me~ za 17. mesto: Beltinci – [avnik 2:1, 19.

Pan~evo, 20. Osijek, 21. Br~ko.

SPORT

dnevnik U SU SRET FI NA LU KU PA SR BI JE: MI LAN DA VI DOV, PR VO TI MAC IN \I JE

~etvrtak5.maj2011.

17

PO SLE PO RA ZA SR BI JE OD DAN SKE NA STAR TU EVROP SKOG PR VEN STVA ZA KA DE TE

Svim sr cem uz Voj vo di nu

Ne k a d a { wi pr v o ti m ac no v o s ad s kih cr ve no-be lih, a sa da fud ba ler In |i je Mi lan Da vi dov ste kao je svo je vre me no na pre ~ac sim pa ti je na vi ja ~a Voj vo di ne. Pri mer nim po na {a wem i sjaj nim par ti ja ma po stao je pod jed na ko omi qen me |u sa i gra ~i ma i sim pa ti ze ri ma. U me |u vre me nu se i oku mio s pri pad ni kom na vi ja~ ke gru pe „Sta ra gar da”Dra ga nom Veq ko vim, a u ne dav noj an ke ti, na saj tu www.fkvoj vo di na.com, u iz bo ru na vi ja ~a uvr {ten je u ide a lan Vo {in tim de ce ni je za pe riod 2001. - 2010.

Da vi dov je ne ka da no sio i dres Bor ca iz ^a~ ka s ko jim Voj vo di na igra u su bo tu kraj Mo ra ve, a u~e stvo vao je i u tre }em Voj v o d i n i n om fi n a l u Ku p a

ru jem, obez be di la bi nam op sta nak u dru {tvu naj bo qih ka `e Da vi dov.

Te ma raz go vo ra ubr zo je po sta la Voj vo di na.

- Pre le pe uspo me ne ve `u me za No vi Sad i Vo {u. Sve je po ~e lo se zo nu ra ni je ka da sam u pr vom ko lu u de bi ju za ^a ~a ne po sti gao gol u No vom Sa du i do pri neo po be di Bor ca od 1:0.

Za ni mqi vo je da sam sa mo se dam da na ra ni je tre ni rao s Voj vo di nom, ali s ta da {wim ru ko vod stvom, upr kos in si sti ra wu tre ne ra \u ri ~i }a da me an ga `u je, ni sam po sti gao do go vor - pri se }a se Da vi dov.

Do sa rad we je, me |u tim, do {lo u se zo ni 2006/2007. go di ne.

- Od ta da je po ~eo po vra tak Voj vo di ne u vrh srp skog fud ba la. Se }am se da smo po be di li Zve zdu na Ma ra ka ni 3:0, ali u fi na lu ta da {weg Lav ku pa Sr bi je ni smo us pe li da po n o v i m o uspeh. Spu ta la nas je tre ma, iako smo ima li do bar tim. U pr vom po lu vre me nu smo bi l i rav n o prav ni, no gol Ko ro ma na nas je pre se kao i ni smo us pe li da se vra t i m o u igru - pod se }a Da vi dov.

Pred dva me ~ a Voj v o d i n e, pr v en stve ni u ^a~ ku ko ji No vo sa |a ne o~e ku ju u su bo tu, a po tom i pred ve li ko fi na le Ku pa Sr bi je sle de }e sre de u Be o gra d u s Par t i z a nom, Da vi dov po ru ~u je: - U ^a~ k u sam igrao, a sa d a { wi tre ner Bor ca Slav ko Pe tro vi} tre ni rao me je u Ma |ar skoj, u Za la e ger sa gu. Do bar je stru~ Mi lan Da vi dov u dre su Voj vo di ne wak, in s i s ti r a na ma ja 2007. go di ne, ka da je Cr ve - di sci pli ni i Voj vo di nu sva ka na zve zda sla vi la 2:0, go lo vi ma ko o~e k u j e ne u g o d an ri v al.

Ko ro ma na u 63. i \o ki }a u 85. Ipak, ako kva li tet bu de od lu mi nu tu. ~i vao on je ne sum wi vo na stra Zbog sve ga na ve de nog, uti sak ni No vo sa |a na. je da pra vi sa go vor nik pred dva [to se Ku pa ti ~e, Da vi dov is k u { e w a ko j a No v o s a | a n e ka `e da }e u sre du svim sr cem o~e ku ju, pr vo u su bo tu u ^a~ ku, bi ti uz Voj vo di nu. a po tom i 11. ma ja na Ma ra ka ni - Is ku stvo La ze ti }a i Ili }a u su sre tu s Par ti za nom. do bro }e do }i sjaj noj mla doj ge - Hva la na po zi vu, le ~im se ne ra ci ji fud ba le ra Voj vo di od sto ma~ nog vi ru sa ko ji me je ne. Uko li ko ih ne spu ta tre ma, po {te no na mu ~io pro te klih si gu ran sam da kva li te tom mo ne ko li ko da na, ali na svu sre - gu uspe {no da pa ri ra ju Par ti }u ose }am se bo qe. Na dam se da za nu, {to su, uosta lom, i po ka }u bi ti pot pu no zdrav za pr - za li u dva me |u sob na pr ven ven s tve n i voj v o | an s ki duel, stve na du e la. Do {lo je vre me ko ji nas u uto rak ~e ka sa Spar - da Voj v o d i n a osvo j i tro f ej ta kom Zla ti bor vo de u In |i ji. {to bi, po red mo je li~ ne `e Od tog du e la, a po tom i onog s qe, bi lo do bro i za srp ski Me tal cem u go sti ma za vi si }e i klup ski fud bal - sma tra Mi na {a su per li ga {ka sud bi na. lan Da vi dov, ~i je ime i da nas Vra ti li smo sa mo po u zda we, a na vi ja ~i Voj vo di ne iz go va ra ju ~e ti ri bo da iz ta dva du el a, ve - s po {to va wem.

S. Sa vi}

Ra }a Pe tro vi} pr vi {u ter JSL Ve zni igra~ Par ti za na, re pre zen ta ti vac Sr bi je Ra do sav Pe tro vi} obo rio je re kord u naj ja ~em {u tu u Je len Su per li gi sa 133 km/h. Po red Pe tro vi }a, u kon ku ren ci ji fud ba le ra li de ra pr ven stva is ta kli su se jo{ gol man @iv ko @iv ko vi} sa 131 km/h i Mar ko [}e po vi} ~i ji {ut ide br zi nom od 136 km/h. Do sa da je vla snik naj ja ~eg {u ta u JSL bio igra~ Cr ve ne zve zde De jan Mi lo va no vi} sa {u tom od 130 km/h.

Pra vo da se tak mi ~e za „Naj ja ~i {ut Je len Su per li ge“ ima ju svi li cen ci ra ni igra ~i klu bo va JSL, a u me re wu ja ~i ne {u ta, po iz bo ru tre ne ra, nad me }e se 10 igra ~a i gol man iz pr ve po sta ve ti mo va.

Pro po zi ci je tak mi ~e wa za naj ja ~i {ut su vr lo jed no stav ne –

{u ti ra se sa se dam me ta ra uda qe no sti od go la, sva ki igra~ ima pra vo na dva po ku {a ja, a kao re zul tat se uzi ma naj ja ~i {ut. Naj bo qi {u ter Je len Su -

Srp ski fud ba le ri do ~e ka li kraj me ~a na ko le ni ma, a Dan ci u za gr qa ju

Kne dla u gr lu, olo vo u no ga ma Te {ko je pao po raz fud ba le ri ma i se lek to ru Sr bi je na pre m i j e r i Evrop s kog pr v en stva za igra ~e do 17 go di na.

Or li }i ma su Dan ci odr `a li fud bal sku lek ci ju, osvo jiv {i tri bo da na star tu. Po sle 3:2 u pr vom ko lu, u~e ni ci ma To ma sa Fran k a osta j e da ku j u da q e pla no ve za pla sman u po lu fi na le, dok je na Mi lo va nu \o ri }u da me |u se lek ti ra nim igra ~i ma po tra `i no vu kom bi na ci ju, ko ja kroz me ~e ve s Fran cu zi ma i En gle zi ma even tu al no mo `e da do |e do tre }eg me sta u gru pi A ko je bi zna ~i lo i pla sman na Svet sko pr ven stvo, u ju nu u Mek si ku.

- Sa mo tro ji ca fud ba le ra is pu ni li su mo ja o~e ki va wa u pr voj utak mi ci, {to je pre ma lo. Ime na }u za dr `a ti za se be,

a ima }e mo pri li ku da po raz go va ram sa sva kim fud ba le rom.

Ne ke zve zdi ce mi sli le su da }e la ko iza }i na kraj s Dan ci ma, ali su se uve ri le da je po be dio bo qi tim. Pre u zi mam od go vor nost i na me ni je da osve `im eki pu pred na red na dva du e la.

Te {ko nam je pao ovaj po raz, ali se ne pre da je mo, iako nas u In |i ji ~e ka ju Fran cu ska i En gle ska - re kao je Mi lo van \o ri} i ujed no se za hva lio pu bli ci ko ja se na no vo sad skom „Ka ra |or |u” oku pi la u za vid nom bro ju (oko 5.500 gle da la ca).

Na da no vo sad ske Voj vo di ne De jan Me leg igrao je kroz pri prem ne utak mi ce od li~ no i kao ta kav bio je jed na od \o ri }e vih uzda ni ca u me ~u s Dan ci ma. Po raz od Dan ske ve o ma je emo tiv no pri mio, pa je sto ga drh ta vim

ras te re }en bi lo ka kvog im pe ra ti va u}i u utak mi cu, ali ni je bi lo ta ko. Va `nost nas je spu ta la, am bi jent im pre si o ni rao i za ka za li smo. Vi de lo se da smo jo{ ze le ni za ova kvo tak mi ~e we, ali je ovo za nas no vo is ku stvo i mo ra mo da iz vu ~e mo po u ke. ^i we ni ca je i da nam je ne do sta jao ka pi ten Pa vlov ski, ko ji je dva da na uo~i EP po vre dio no `ni prst. Na dam se da }e mo u pre o sta le dve utak mi ce po ka za ti da zna mo da igra mo fud bal i da }e mo se ko li ko-to li ko is ku pi ti za start ni ne u speh - iz ja vio je Me leg.

U dru gom ko lu A gru pe Sr bi ja igra s Fran cu skom u In |i ji u pe tak (6.maj), dok }e Dan ska i En gle ska sna ge od me ri ti u No vom Sa du. Obe utak mi ce po ~e }e u 15 sa ti.

S. Sa vi}

DA NAS RE VAN[ UTAK MI CE PO LU FI NA LA LI GE EVRO PE

Vi qa re al u ne mo gu }oj mi si ji Sme {i se por tu gal sko fi na le u Li gi Evro pe. Pre ne de qu da n a u pr v oj po l u f i n al n oj utak mi ci na Dra ga ou fud ba le ri Por ta su pro sto raz bi li Vi qa re al (5:1) i sti gli na ko rak od ve li kog fi na la u Da -

Da nas VI QA RE AL: Viqareal Porto (prva utakmica 1:5, sudi Roki, Italija, po~etak u 21.05) BRA GA: Braga - Benfika (1:2, Atkinson, Engleska, po~etak u 21.05) bli nu 18. ma ja. Tvo rac uspe ha bio je cen tar for Fal kao ko ji je po sti gao ~ak ~e ti ri go la, a sja jan je bio i ro bu sni na pa da~ Hulk.

- Na pra vi li smo ve li ki ko rak ka fi na lu - ka `e pr vi stre lac Li ge Evro pe Bra zi lac Fal kao (15 go lo va), ko ji }e naj ve ro vat ni je na kra ju se zo ne

Na pa da~ Por ta Fal kao po sti `e je dan od ~e ti ri svo ja go la u me ~u s Vi qa re a lom

na pu sti ti Por to. - Ve ru jem da }e mo sa ~u va ti pred nost i da }e mo igra ti u fi na lu.

Be kam `e li na Olim pi ja du

pe li ge Sr bi je bi }e pro gla {en na sve ~a noj do de li pe ha ra na kra ju pr ven stva i se zo ne 2010/11. Pod se }a mo, tu ti tu lu je pre dve go di ne po neo Igor Pa vlo vi}, {pic FK Ja go di na, sa ja ~i nom {u ta od 136km/h.

gla som po ku {ao da ana li zi ra zbi va wa na te re nu: - @ao mi je {to ni smo is pu ni li o~e ki va wa na vi ja ~a. Mno go mo jih dru go va i dru ga ri ca do {lo je da me bo dri, kao i ce lu re pre zen ta ci ju Sr bi je. Zbog wih mi je i `ao {to smo iz gu bi li. Po gre {i li smo {to po sle vo| stva od 1:0 ni smo sta li na lop tu, smi ri li igru i iz dr `a li do kra ja po lu vre me na. Dan ska je br zo iz jed na ~i la, a po tom i pre o kre nu la re zul tat. Ima li smo no vu {an su po sle iz jed na ~e wa O`e go vi }a, pro pu sti li dve pri li ke ko je je ri val zna la~ ki ka znio - u da hu je re kao Me leg.

Po we mu su ve li ka tre ma i ne i sk s u s tvo od i g ra l i va ` nu ulo gu.

- Je dva smo ~e ka li da me~ po~ ne. Li~ no sam mi slio da }u

En gle ski fud bal ski in ter na ci o na lac Dej vid Be kam iz ja vio je da bi `e leo da za i gra za bri tan sku re pre zen ta ci ju na Olim pij skim igra ma u Lon do nu 2012. go di ne. Be kam je pre ci zi rao da se ose }a do voq no sprem nim da na stu pi za fud bal ski olim pij ski tim Ve li ke Bri ta ni je, ko ji je pr vi i je di ni put do sa da na stu pio na Igra ma u Ri mu 1960. go di ne.

- Vo leo bih da na stu pim na Igra ma kao fud ba ler, ali bi sva ka ko bi lo div no da na bi lo

ko ji na ~in bu dem ~lan ti ma re kao je Be kam, do da ju }i da je sve stan da je we go va naj ve }a {an sa da kao tre ner u~e stvu je na Igra ma.

Tri de set {e sto go di {wi Be kam je u ka ri je ri 115 pu ta na stu pao za en gle sku se lek ci ju, a po sled wi put je za wu igrao u ok to bru 2009, da bi 2010. go di ne zbog po vre de pro pu stio pr ven stvo sve ta u Ju `noj Afri ci. Ugo vor Be ka ma sa Ga lak si jem iz Los An |e le sa is ti ~e no vem bra ove go di ne.

U ta bo ru `u te pod mor ni ce ne gu be na du. [pan ci pod se }a ju da se u evrop skim ku po vi ma ve} do go di lo da ne ka eki pa anu li ra pred nost od ~e ti ri go la i da je to pr vi put ura dio Par ti zan pro tiv Kri stal Pa la sa (6:2, 0:4),a da je to po tom us pe lo i Re a lu iz Ma dri da u okr {a ju s Bo ru si jom iz Men {en glad ba ha (5:1, 0:4).

- Bio je to sa mo je dan slab dan- sma tra tre ner Vi qa re a la Huan Kar los Ga ri do. - Por to ima sja jan tim, dvo ji cu iz u zet nih na pa da ~a, ali raz li ka u kla si ni je to li ko ve li ka. Uve ren sam da ih mo `e mo po be di ti.

Wi ho va pred nost je ve li ka, ali s ma lo sre }e mo gli bi smo da me~ u~i ni mo za ni mqi vim.

U por t u g al s kom okr { a j u sna ge }e od me ri ti Bra ga i Ben -

fi ka. Po sle pr vog du e la pred nost je na stra ni ti ma iz Li sa bo na (2:1).

- [an se su pod jed na ke za pro laz u fi na le - tvr di tre ner Bra ge Do min gos Pa si jen sa. Na dam se da uz po mo} na {ih na vi ja ~a mo `e mo do tri jum fa.

Ali, ni smo op te re }e ni po be dom i ova ko smo na pra vi la pra vo ~u do. Ni ko ni je od nas o~e ki vao da stig ne mo do po lu fi na la.

U ta bo ru Ben fi ke su opre zni jer su po sled wi duel u pr ven stvu iz gu bi li od Bra ge.

- Bra ga igra sjaj no na Mu ni si pa lu, uosta lom sa vla da li su i Ar se nal. Kon tre su im glav no oru` je - kon sta tu je na pa da~ Ben fi ke Ha vi jer Sa vi o la. Naj o pa sni je je Va di wo, ako we ga za u sta vi mo po la po sla smo za vr {i li.

G. K.

18

sport

~etvrtak5.maj2011.

dnevnik KUP SR BI JE U KA JA KU I KA NUU NA MIR NIM VO DA MA

Dve ti tu le An to ni ji Na|

Ba~ ko pa la na~ ko je ze ro Ti kva ra bi lo je po pri {te `e sto kih bor bi naj bo qih srp ski ka ja ka {i. Kup Sr bi je odr `an je u ka te go ri ji ka de ta, ju ni o ra i se ni o ra na 200, 500 i 1000 me ta ra, a nad me ta li su se ka ja ka {i iz 20 klu bo va iz Be o gra da, No vog Sa da, Pan ~e va, Be ~e ja, Apa ti na, [ab ca, Ba~ ke Pa lan ke...

Ti tu le pr va ka osvo ji li su: u ka ja ku ka det ki wa K-1 San dra Po lo vi na (Val, Srem ska Mi tro vi ca), K-2 1000m Ran kov - Ma le tin (Obi li}, No vi Kne `e vac), K-1 500 m San dra Po lo vi na (Val, Srem ska Mi tro vi ca), K-2 500 m

Naj bo qi u Voj vo di ni: eki pa Uno Gran de

PR VEN STVO VOJ VO DI NE ZA MLA \E PI O NI RE

Uno Gran de pr vak Naj tro fej ni ja ge ne ra ci ja ko {ar ka {a Uno Gran de, igra ~i ro |e ni 1999. go di ne, zbir ku uspe ha obo ga ti la je jo{ jed nim – ti tu lom pr va ka Voj vo di ne u ka te go ri ji mla |ih pi o ni ra (do 12 go di na), tre }im za ovu ge ne ra ci ju po pu lar nog zre wa nin skog klu ba i {ko le ko {ar ke. Do ti tu le su ko {ar ka {i Uno Gran dea sti gli na kon tri po be de na faj nal-fo ru u No vom Be ~e ju. Sa vla da ne su eki pe Fe niks iz Ba~ ke Pa lan ke 61:21, lo kal ni ri val Zre wa ni nac 45:32 i u od lu ~u ju }em me ~u, na kon pra ve sport ske dra me na par ke tu, Sport

vorld iz No vog Sa da 41:38. Dru go me sto pri pa lo je No vo sa |a ni ma, tre }e Zre wa nin cu i ~e tvr to Ba~ ko pa lan ~a ni ma. Tur nir je od i gran u or ga ni za ci ji KS Voj vo di ne, a we mu je pret ho di lo vi {e me se~ no li ga {ko tak mi ~e we u ko je je su se nad me ta lo 29 eki pa.

Ti tu lu pr va ka Voj vo di ne, {to je i naj vi {i rang u ovoj uz ra snoj ka te go ri ji, za Uno Gran de su osvo ji li: \or |e Mi lin (ka pi ten eki pe), Mar ko Ra dan, Ni ko la \o ki}, Ni ko la Mi la din ski, Sto jan No ta ro{, Og wen Ob ra do vi}, Stra hi wa La zen di}, Alek san dar Bi li nac, Di no Ra don ~i}, Da ni lo ^o -

kqa (Za bre` je, Za bre` je), K-1 200 m Mi la na Tr kqa (Za bre` je, Za bre` je). Ju ni o ri: K-1 1000 m Si mo Bol ti} (Sin te lon, Ba~ ka Pa lan ka), K-2 1000 m Mil ko vi} Han ~ov ski (Val, Srem ska Mi tro vi ca), K-1 500 m Vla di mir Tu ru ba rov (Voj vo di na, No vi Sad), K-2 500 m Bol ti} - Dra go sa vqe vi} (Sin te lon, Ba~ ka Pa lan ka), K-1 200 m Mar ko Dra go sa vqe vi} (Sin te lon, Ba~ ka Pa lan ka). Se ni or ke: K-1 1000 m An to ni ja Na| (Voj vo di na, No vi Sad), K-2 1000 m Pan da - Ti bor (Du nav, Bez dan), K1 500 m An to ni ja Na| (Voj vo di na, No vi Sad), K-2 500 m Sta ro vi} Ma te jin (Li man, No vi Sad), K-1

U ka n u ti tu l e po b ed n i k a osvo ji li su: ka de ti C-1 100 m Mi lo{ Qu bo bra to vi} (Pan ~e vo, Pan ~e vo), C-1 500 m Mi lo{ Qu bo bra to vi} (Pan ~e vo, Pan ~e vo), C-2 500 m Qu bo ra to vi}Qu zbo bra to vi} (Pan ~e vo, Pan ~e vo). Ju ni o ri: C-1 1000 m Dra gan Ko va ~e vi} (Zor ka Ko lor, [a bac), C-1 500 m Dra gan Ko va ~e vi} (Zor ka Ko lor, [a bac), C-2 500 m Ko va ~e vi} - Bje lo vi} (Zor ka Ko lor, [a bac), C-1 200 m @eq k o Pe tri} (Pan ~ e vo, Pan ~e vo). Se ni o ri: C-1 1000 m Du {an Ru `i} (Zmaj, Ze mun), C2 1000 m Ka ra no vi} - Sta ni {i} (Sin te lon, Ba~ ka Pa lan ka), C-

200 m Ku bik - Ma jor Re na ta (Du nav, Bez dan), K-2 200 m Sta ro vi} Ma tein (Li man, No vi Sad). Se ni o ri: K-1 1000 m Mar ko To mi }e vi} (Ze mun, Ze mun), K-2 1000 m Pa ji} - Sta no je vi} (Zor ka Ko lor, [a bac), K-1 500 m Mar ko To mi }e vi} (Ze mun, Ze mun), K-2 500 m Pa ji} Sta no je vi} (Zor ka Ko lor, [a bac), K-1 200 m Mar ko No va ko vi} (Be ~ej, Be ~ej), K-2 200 m Zo ri} Fi li po vi} (Zmaj, Ze mun).

1 500 Stra hi w a Mla de ` i} (Sin te lon, Ba~ ka Pa lan ka), C2 500 m Sta ni {i} - Ka ra no vi} (Sin te lon, Ba~ ka Pa lan ka), C1 200 m Go ran Cvi ta no vi} (Za bre` je, Za bre` je), C-2 200 m Cvi ta no vi} - ^u di} (Za bre` je, Za bre` je).

Uzo ran do ma }in Ku pa Sr bi je bio je Sin te lon,a tak mi ~e we je pra ti lo oko 200 qu bi te qa ovog spor ta.

M. \. Kre me no vi}

lo vi}, Pe ro Sli jep ~e vi} i Bra ni slav Bo lo zan. Tre ner je Dar ko Jo si}. Uno Gran de je za slu `io na tur ni ru jo{ dva pri zna wa, Dar ko Jo si} pro gla {en je za naj u spe {ni jeg tre ne ra, a Di no Ra don ~i} za naj bo qeg igra ~a.

Uno Gran de osno van je u Zre wa ni nu 1997. go di ne. Idej ni tvo rac je po zna ti zre wa nin ski stru~ wak i pr vi tre ner pro sla vqe nih De ja na Bo di ro ge i @ar ka ^a bar ka pe, Ra da Pr vu lov, po pu lar ni Pr le.

Klub je do bio ime po na dim ku “Je dan ve li ki”, ko ji je De jan Bo di ro ga za slu `io dok je igrao u ita li jan skoj li gi. @. Ba la ban

ME MO RI JAL „DRA GAN CI GA NO VI] CI GA”

Uspe {na pri red ba Xu do klub Par ti zan iz Ki kin de or ga ni zo vao je tre }i put po re du Me mo ri jal „Dra gan Ci ga no vi} Ci ga”, u znak se }a wa na ne ka da {weg re pre zen ta tiv ca, na ci o nal nog pen zi o ne ra, do bit ni ka mno gih na gra da i pri zna wa u klu bo vi ma gde je na stu pao, me |u ko ji ma je i ki kind ski gde je do smr ti oba vqao tre ner sku du `nost.

Tak mi ~i lo se 60-tak xu di sta iz Sr bi je, Re pu bli ke Srp ske, Cr ne Go re, Hr vat ske i Ma |ar ske u se dam ka te go ri ja. Naj usp {e ni ji u ka te go ri ji do 66 kg, u ko joj je na stu pao Ci ga, bio je La slo Ju ra ~ek iz Se ge di na ko jem je pri pa la pr va na gra da

od 300 evra. Za ni mqi vo je is ta }i da je dvo stru ki po bed nik u ovoj ka te go ri ji bio Dra ga nov sin Ili ja ko ji zbog dru gih oba ve za ni je na stu pio.

Po bed ni ci po ka te go ri ja ma: do 60 kg Ju ra ki} (Par ti zan, Ki kin da), do 68 kg Ju ra ~ek (Se ge din), do 73 kg Pe tro vi} (Re kord, Ra ko vi ca), do 81 kg Ne de rov (Sla vi ja), do 90 kg Gar te` (Sla vi ja), do 100 kg Ju ra {i} (OXK, Be o grad), +100 kg Di {o vi} (OXK, Be o grad).

Po bed ni ci u sva koj ka te go ri ji na gra |e ni su i sa po 100 evra, a ova le pa sport ska pri red ba je svim u~e sni ci ma osta la u le pom se }a wu.

M. S.

BER NI EKLSTON JA SAN

For mu la ni je na pro da ju Pr vi ~o vek For mu le 1 Ber ni Eklston re kao je da naj br `i cir kus ni je na pro da ju. Eklston je to iz ja vio na kon spe ku la ci ja da }e kor po ra ci ja Ru per ta Mar do ka po ku {a ti da ot ku pi pra va na taj sport. Ame ri~ ki me dij ski mag nat Ru pert Mar dok ozbiq no je za in te re so van za For mu lu 1, o ~e mu go vo ri osni va we kon zor ci ju ma „Wuz” kor po ra ci je i ita li jan skog „Eks o ra”, ko ji bi mo gao da pre u zme tr ke for mu le.

Eklston, ujed no i iz vr {ni di rek tor pri vat nog ak ci o nar skog dru {tva „CVC Part ners”, re kao je da sa da {wi vla sni ci ni su za in te re so va ni za pro da ju. „CVC Part ners” je 2005. go di ne pla ti lo 1,7 mi li jar di do la ra za or ga ni za ci ju tr ka, a ak tu el ni ugo vor is ti ~e sle de }e go di ne. Mar do ko va „Wuz” kor po ra ci ja po se du je no vi ne u Austra li ji, Bri ta ni ji i Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, flmski stu dio „20th Century Fox„, te le vi zij ske mre `e „Fox„, dru {tve nu mre `u „Maj spejs” i iz da va~ ku ku }u „Har per Ko lins”.

An to ni ja Na|

Po lo vi na - Mil ko vi} (Val, Srem ska Mi tro vi ca). Ka de ti: K1 1000 m Ne ma wa Sta ni vu ko vi} (Fi lip Vi {wi}, Vi {wi }e vo), K-2 1000 m Ve ki} - Ka ra no vi} (Sin te lon, Ba~ ka Pa lan ka), K-1 500 m Bo ri slav La zi} (Val, Srem ska Mi tro vi ca), K-2 500 m Ka ra no vi} - Ve ki} (Sin te lon, Ba~ ka Pa lan ka). Ju ni or ke: K-1 1000 m Mi la na Tr kqa (Za bre` je, Za bre` je), K-1 500 m Mi la na Tr -

FI NA LE KU PA PFS SU BO TI CA

Pe har Baj mo ~a ni ma Obi li} - Rad ni~ ki (B) 2:4 (0:1) NO VI KNE @E VAC: Sta dion Obi li }a, gle da la ca 50. Su di ja: D. Dro wak (Ba~ ka To po la).

Strel ci: Jan ~i} u 70. i Tri fu nac u 81. za Obi li}, a Tum bas u 15, Ke ke zo vi} u 53, Ma slo va ra u 60. i Ko zo{ u 88. mi nu tu za Rad ni~ ki. @u ti kar to ni: Ba ji}, Tri fu nac (Obi li}), La zi} i \or |e vi} (Rad ni~ ki).

OBI LI]: Sti o vi}, [o klo va~ ki, Ba ji}, Zi vlak, ]u li brk, ^e le ke ti}, Sa vi}, Tri fu nac, Sa ra pa, Jan ~i}.

RAD NI^ KI: Jo ve ti}, Ra de no vi} (La zi}), Ba la `i} (\or |e vi}), Va si}, Ilo vac, Ko zo{, Ma slo va ra,

V. Ko pu no vi}, Tum bas (Mi len ko vi}), A. Ko pu no vi}, Ke ke zo vi}.

U za ni mqi vom okr {a ju voj vo |an skih li ga {a u fi na lu Ku pa PFS Su bo ti ca po bed ni~ ki pe har osvo ji li su Baj mo ~a ni. Oni su u po ve li u 15.mi nu tu ka da je na na ba ~e nu lop tu gla vom u mre `u po slao Tum bas, a po ~et kom dru gog de la Ke ke zo vi} i Ma slo va ra su po vi si li pred nost na tri go la. Ka da se ~i ni lo da je vo| stvo Baj mo ~a na ne do sti `no raz i gra li su se do ma }i ni pa je mla di Jan ~i} iz kon tra na pa da u 70. mi nu tu sa vla dao Jo ve ti }a, a ne {to ka sni je iz so lo ak ci je Tri fu nac sma wu je na 2:3. U 85. mi nu tu Baj mo ~a ni su ima li sre -

Eki pa i upra va Rad ni~ kog s po bed ni~ kim pe ha rom

}e jer {ut Sa ra pe iz slo bod nog udar ca po ga |a sta ti vu, a dva mi nu ta pre kra ja Ko zo{ iz br ze kon tre po tvr |u je po be du go sti ju. Pe har pred -

sed ni ku Rad ni~ kog Dra go sla vu Sa vi }u uru ~io je ko me sar za tak mi ~e we PFS Su bo ti ca Ra do mir [a ban.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

NA TUR N I R U RU K O M ET N IH VE TE RA NA TRI JUM FO VA LA KA WI @A: Na turniru rukometnih veterana u Bawi Kawi`i trijumfovala je ekipa doma}ina. Sa veteranima Kawi`e i Sente nadigravali su ekipe iz ma|arskih gradova Ke~kemeta i Ki{kunhala{a, a ovog puta opravdano su izostale ekipe iz Daba{a i Budimpe{te.

Veterani se dru`e ve} deset godina, odr`ava se vi{e turnira u toku godine, pri ~emu se doma}ini mewaju. U odlu~uju}oj utakmici Kawi`ani su nadigrali Sen}ane 16:12, a prethodno su savladali i ekipe Ke~kemeta 16:5 i Ki{kunhala{a 17:14, pa su zaslu`eno osvojili pobedni~ki pehar.

Pehari su pripali najboqem strelcu Miodragu Mu~ibabi}u (Kawi`a) sa 19 pogodaka, najboqem golmanu Slobodanu @ivkovi}u (Senta), najstarijem u~esniku, 68-godi{wem golmanu Branku Milovanovu (Senta), a za najboqeg igra~a progla{en je @ombor (Ki{kunhala{).

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

SPORT

dnevnik

~etvrtak5.maj2011.

19

TURNIR U MADRIDU

Novak nastavio seriju [ESTO KOLO EVRO LIGE

Potopqen i Jadran Partizan - Jadran 14:8 (5:2, 3:2, 4:3, 2:1) BEOGRAD: Bazen Bawica, gledalaca 1.000, sudije: Gomez (Italija), Tejkzido ([panija). Peterci: Partizan 1 (1), Jadran 4 (2). Igra~ vi{e: Partizan 10 (4), Jadran 10 (2).

PAR TI ZAN: Soro, Haxiteodoris, Ra|en 2, Korolija, Aleksi} 1, Pjetlovi} 1, Prlainovi} 6, Radovi} 2, Dedovi} 1, Mitrovi} 2, Vujasinovi} 2, ]uk 1, Mandi} 1.

JA DRAN: [}epanovi}, Petlovi}, Crepuqa, Janovi} 3, \. Filipovi} 1, Latinovi}, Kalini}, Gojkovi} 2, Spremo 1, Suboti}, T. Filipovi} 1, Kova~i}, Vidovi}.

Vaterpolisti Partizana savladali su Jadran rezultatom 14:8 u posledwoj utakmici 6. kola Evro lige. Crno-beli su ostvarili impresivan u~inak u drugoj fazi takmi~ewa, jer na {est me~eva imaju isto toliko pobeda. U utakmici koja nije imala rezultatski zna~aj za obe ekipe, jer su crno-beli odavno obezbedili prvo mesto u grupi i plasman u fajna-for, a gosti iz Herceg Novog nisu mogli

da se pomere s posledwe pozicije u grupi, vi|en je zanimqiv vaterpolo s puno golova. Partizan je igrao koliko je trebalo, a Jadran je bio ravnopravan do rezultata 2:2. Tada je Partizan postigao tri brza gola preko ]uka, Radovi}a i Mitrovi}a. Ve} je bilo jasno da gosti ne mogu ozbiqnije da se suprotstave crno-belima i do odlaska na veliki odmor posle dve ~etvrtine Partizan je imao sigurnih 8:4.

U tre}oj ~etvrtini vi|eno je nekoliko lepih pogodaka pre svega Mitrovi}a i dva puta Ra|ena koji su sa distance savladali [}epanovi}a. Partizan je u jednom trenutku imao ~ak {est golova prednosti (12:6), ali su gosti preko Janovi}a i Gojkovi}a uspeli da smawe na ~etiri. Me|utim prednost crno-belih konstantno je iznosila pet golova prednosti.

Partizanova odbrana delovala je sigurno, a gosti su u pojedinim trenucima delovali ekipa koja jedva ~eka da se me~ zavr{i.

S. Anti}

Srp ski te ni ser Novak \okovi} plasirao se u osmi nu fi na la na Ma ster su u Ma dri du po{to je u drugom kolu savla dao Ju `no a fri kan ca Kevina Andersona sa 2:0, po setovima 6:3, 6:4. Novak je tako zabele`io 30. uzastopnu pobedu, a 28. u 2011. godini. Bio je ovo tre}i me|usboni duel dva tenisera i druga pobeda \okovi}a, nakon {to je slavio i u Majamiju pre mesec i po dana. Naredni protivnik drugog tenisera sveta bi }e [pa nac Gi qer mo Gar si ja-Lo pes ko ji je prethodno sa 6:2, 6:3 savladao Holan|anina Tijema De Bakera sa 6:2, 6:3. Novak se sa Garsijom-Lopesom do sada sastajao ~etiri puta i dobio je sva ~etiri duela, od kojih dva u 2010. godini.

Ve} na po~etku me~a Ju`noafrikanac je pokazao sve svoje kvalitete. Udarao je iz u zet no sna `no lopticu sa osnovne linije, odli~no se kretao za svoju visinu, a u drugom gemu je do izra`aja do{lo i wegovo najja~e oru`je servis. I pored svega toga Novak je relativno rutin ski do bio pr va dva servis gema. U ~etvrtom Sjaj no igra i na {qa ci: No vak \o ko vi} gemu Novak je posle puno truda forhenda i Anderson je izjedi nekoliko te{kih poena sti- na~io na 2:2. To ipak nije uzdrgao do brejk lopte, ali je namalo Novaka koji je slede}i pra vio jef ti nu gre {ku iz gem dobio bez izgubqenog poe-

SUSRET SA ZLATNIM OLIMPIJCEM SLOBODANOM BO[KANOM

Ode Bole u predsednike Slobodan Bo{kan spada u grupu odabranih igra~a koji }e ostati upam}eni po tome {to su na izuzetan na~in reprezentovali srpsku odbojku u wenim najslavnijim danima. Ispisivao je Bole, uz rame sa Vawom, Nikolom, Ivanom, Kviskom i ostalima, zlatne stranice igre preko mre`e, a kruna karijere te generacije bila je zlatna medaqa na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine.

Bo{kan je nedavno zavr{io profesionalnu igra~ku karijeru, mada je imao mnogobrojne ponude da i daqe igra. U Novom Sadu ima svoj klub Dunav volej koji je u{ao u Prvu ligu, a porodica mu je na prvom mestu.

O Sidneju pri~a kao da je sve bilo ju~e.

- Bila je to kruna karijere za svakoga od nas iz te generacije.

Od zlata na Olimpijadi ne postoji ni{ta vrednije u sportskom smislu i veoma mi je drago {to sam bio deo te zlatne generacije. Sve smo postigli, naravno, zahvaquju}i kvalite-

tu i radu, ali ne treba izostaviti ni ~iwenicu da smo tada bili velika porodica koja je disala kao jedan. Iako smo na startu taki~ewa slabije igrali, do`iveli dva poraza, kako je vreme odmicalo bivali smo sve sigurniji i zlato je do{lo kao posledica toga - podse}a Bo{kan. l Na fi na lu Svet ske li ge u Be o gra du 2009. go di ne sku pi la se eki pa iz Sid ne ja. Vas ni je bi lo.

- Izuzetno mi je `ao {to se nisam pojavio pred prepunom Arenom pre susreta Srbija - Brazil, ali vi{a sila je bila u pitawu. Samo par dana pre finala zvali su me iz Saveza, a Slo bo dan Bo {kan, zlat ni olim pi jac a sa da pred sed nik ve} sam bio u Gr~koj na letova- sta seqewa i da je kraj profe- sti mi je dosta. Imam klub u kowu s porodicom i nije bilo {an- sionalne karijere. jem sam predsednik i kroz to nase da se pojavim u Beogradu u tal Mno gi su vas ove se zo ne meravam da ostanem u odbojci. ko kratkom roku. vi de li u cr ve no-be lom no l Va{ klub Du nav vo lej ne U reprezentativnom dresu vo sad skom dre su, u ko jem bi dav no je po stao pr vo li ga{. proveo je Bo{kan ne{to vi{e ste za vr {i li ka ri je ru?

- Klub je osnovan pre tri good 10 godina i kao i svim ~lano- Istina je da je bilo pri~a o dine i za to vreme smo pro{li vima zlatne ge- mom zavr{etku karijere u Voj- dve lige, napredujemo iz sezone neracije fale vodini, ali posle razgovora sa u sezonu. Trener je Milorad mu najsjajnija ~elnicima kluba do{li smo do Kruni}, a ekipu smo napravili odli~ja sa Svet- zakqu~ka da jo{ nije vreme za po kvalitetu naspram ranga koji skog prvenstva i to. Zavr{io sam profesionalnu smo igrali. Tu su kapiten MarSvetske lige, a karijeru, {to zna~i da vi{e ne- ko Baji}, [vraka, ^u~kovi} i peo se na krov }u igrati van granica Srbije. ostali, a za Prvu ligu }emo se Evrope. U klupl U Bu dvi ste do `i ve li spremati kada do|e vreme. skim okvirima dru gu od boj ka {ku mla dost, Predsednik sam kluba i snalaostavio je neiz- bi li ste naj bo qi igra~. zim se na toj funkciji. O~ekuje brisivi trag u - Osvajali smo prvenstva Cr- nas mnogo posla u predstoje}em Srbiji, Itali- ne Gore. Te{ko je bilo prve se- periodu. ji, Gr~koj, Fran- zone dok je Budu}nost bila jaka, l Mno go po sla? cuskoj, Crnoj kasnije nam je Evropa bila glav- Prva liga je dovoqno ozbiGori... ni ciq. Imali smo soldinu eki- qan rang takmi~ewa u Srbiji i - Po odlasku pu, ali smo u Ligi {ampiona potrebna je dobra organizacija iz Vojvodine u upali u te{ku grupu. Bilo mi je kluba kako bi se opstalo. Imai n o s t r a n s t v o , odli~no u Budvi, nekoliko pe- mo pomo} od Grada i Pokrajine, pro me nio sam hara i igrawe u Evropi bili su ali o~ekujemo jo{ vi{e. Treba mnogo klubova i mi potrebni na zalasku karije- da na|emo sponzore, jer `elimo igrao sam u naj- re. ozbiqnu pri~u sa Dunav voleja~im ligama na l Lo gi ~an sled do ga |a ja su jom. Imamo sada kadetske i junisvetu. U sezoni tre ner ske vo de. orske ekipe, a u planu je omaso2003/04. vratio - Ta~no. Logi~an sled doga|a- vqewe. Taj princip ima Budvansam se u Vojvoja bio bi da se otisnem u trener- ska rivijera i `elim da takav di nu sa Mi ji ske vode, ali ne vidim sebe u tom model prenesem u na{ klub. No}em i Me {te - poslu. U Srbiji je veoma te{ko vi Sad je odbojka{ki grad i {to rom, uzeli smo biti trener, a nemam ambiciju vi{e klubova i ozbiqnih sportti tu lu i oti - da idem u inostranstvo. U`eleo skih radnika done}e mnogo le{ao sam ponovo sam se `ivotnih stvari, a ako bi pih stvari na{em sportu - zau inostranstvo, se bavio trenerskim poslom mo- kqu~io je na kraju razgovora a ne dav no sam rao bih tome da budem maksi- zlatni olimpijac Slobodan Bore{io da je do- malno predan, a profesionalno- {kan.

Marko Risti}

na. Sa pritiskom na servis protivnika \okovi} je nastavio u {estom gemu. Po~eo je da vra}a i prve servise Anderso-

na, od 40:15 do{ao je do dve brejk lopte, nije uspeo da ih pretvori u gem, ali je sve boqe servirao pa je lako do{ao do 4:3.

Bilo je evidentno da Anderson, iako je igrao odli~no, ne}e mo}i da se „provla~i„ sve vreme. U osmom gemu Novak je napokon iz ~etvrte prilike oduzeo servis Ju`noafrikancu, a nakon toga je sjajnom i raznovrsnom igrom stigao i do 1:0 u setovima.

Nije fini{ prvog seta obes hra brio An der so na koji je dobio te`ak prvi gem drugog seta, a zatim je u drugom do{ao do prvih prilika za brejk u me~u (dve vezane). Novak je prvu spasao prvim as udarcem, Anderson je kod dru ge po slao lop tu u mre`u, a srpski teniser gem je okon~ao jo{ jednim neodbrawivim servisom. U naredna ~etirigema nije bilo prilika za brejk, kvalitet tenisa je malo opao, a \okovi} je prve {anse da oduzme protivniku servis imao u sed mom ge mu. Pr vu brejk loptu Anderson je spasao odli~nim servisom, ali je kod druge izba cio bek hend u aut i Novak je poveo sa 4:3. U nastavku me~a \okovi} je bez ve }ih pro ble ma za dr `ao dva servis gema i tako zabele`io jo{ jednu pobedu.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETKIWE U TURSKOJ

Klinke u polufinalu Srbija - Slovenija 3:2 (23:25, 25:12, 20:25, 25:12, 15:8) ANKARA: Hala Be{kent, fledalaca 400, sudije: Herbots (Belgija) i Moula (Rumunija).

SR BI JA: Popovi} 9, Mitrovi} 10, Lazi} (l), ^anak, Tomi} 15, M. Simi} 4, Xami} 7, K. Simi}, ^ikiriz 7, Luki}, Bu{a 23, Mirkovi} 4.

S L O V E N I J A : Mori 4, Blagne 22, Igli~ar 9, Sesel (l), Oder, Ku~ej 5, Mi na Po po vi} u na pa du Najdi~, Kolbl 8, [~uka, Petra- kine izabranice bile su apsonovi~ 5, Mlakar 4, Lu~as. lutno dominantne u svim setoKadetkiwe Srbije pobedom vima koje su osvajale, a sve koje nad Slovenijom u pretposled- su gubile idu na du{u kombinowem kolu nadmetawa po grupama vawu postave. osigurale su plasman u polufiZa razliku od pro{log me~a nale Evropskog odbojka{kog prima~ servisa Kolubare iz Laprvenstva u Turskoj. Bori~i}- zarevca Nada Mitrovi} po~ela je umesto Vojvodinine Nikoline Luki}. Ponovo je u na{im redoB grupa vima bila raspolo`ena Bjanka ^e {ka - Poq ska 0:3 Bu{a, uz oporavqenu Minu ToSr bi ja - Slo ve ni ja 3:2 mi} ito je bio dvojac potreban da [pa ni ja - Tur ska 1:3 se ostane nepora`en na najja~oj 1. Sr bi ja 4 4 0 12:3 11 evropskoj smotri.

2. Tur ska 4 3 1 10:6 8 Danas, u posledwem kolu tak3. Poq ska 4 2 2 8:7 7 mi~ewa po grupama, reprezenta4. Slo ve ni ja 4 1 3 9:11 5 cija Srbije igra sa doma}inom 5. [pa ni ja 4 2 2 7:10 4 Turskom od 18 ~asova po na{em 6. ^e {ka 4 0 4 3:12 1 vremenu.

M. R.

MASKOTA I LOGO EP U ODBOJCI: Odr `a na je pr va zva ni~ na kon fe ren ci ja za me di je, na ko joj su pred sta vqe ni lo go i ma sko ta EP 2011. – (Od boj ka spa ja),ko je }e se od i gra ti od 23. sep tem bra do 2. ok to bra u Ita li ji i Sr bi ji, od no sno Mon ci, Bu sto Ar si ci ju, Zre wa ni nu i Be o gra du. De jan Stan ko vi}, ka pi ten fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je, obra tio se u~e sni ci ma kon fe ren ci je pu tem vi deo lin ka.

20

sport

~etvrtak5.maj2011.

^A BA SI LA \I, NAJ BO QI PLI VA^ U IZ BO RU PSS

Do pli va }u do Lon do na ^a ba Si la |i je u iz bo ru Pli va~ kog sa ve za Sr bi je iza bran za naj bo qeg pli va ~a u 2010. go d i n i.Dva d e s e t o g o d i {wi as iz zre wa nin skog Pro le te ra to la ska vo pri zna we za slu `io je jer je osvo jio de ve to me sto na 50 me ta ra pr sno na Svet skom pr ven stvu u ma lim ba ze ni ma u Du ba i ju, dok je na Evrop skom pr ven stvu u Bu dim pe {ti u is toj di sci pli ni sti gao do po lu fi na la. Kao i re p re z en t a t iv n i i klup s ki ko le ga Ivan Len |er i ^a ba Si la |i je pri nu |en da tre ni ra van Zre wa ni na. I Si la |i je ve }i deo se zo ne pro veo u Is -

na Svet skom pr ven stvu i ta ko kom ple ti rao se zo nu.

Iako je bio bo le stan (upa la gr la), sre di nom apri la, ka da je u~e stvo vao na Otvo re nom pr ven stvu Tur ske u Is tan bu lu, Si la |i je osvo jio pr va me sta i na 50 i na 100 me ta ra pr snim sti lom.

- Kri vo mi je {to u Is tan bu lu ni sam mo gao da vi dim re al nu for mu. Mi slim da sam bio sprem ni ji ne go {to to re zul ta ti po ka zu ju, ali ne de qu da n a pro v e d e n ih u kre v e t u osta vi lo je tra ga. No, i po red to ga za be le `io sam so lid ne re z ul t a t e. Ne m a raz l o g a za ner vo zu, mi slim da kva li tet -

TRE NER PA NA TI NA I KO SA @EQ KO OB RA DO VI] PRED SU TRA [WI PO ^E TAK F4 TUR NI RA EVRO LI GE U BAR SE LO NI

Ko {ar ka me mo ti vi{e U isto ri ji evrop ske ko {ar ke, iako ima tek 51 go di nu, @eq ko Ob ra do vi} odav no je upi san kao naj tro fej ni ji stru~ wak u Evro li gi. Ovaj ^a ~a nin, ne ka da igra~ Bor ca i Par ti za na i re pre zen ta ti vac Ju go sla vi je, pr vi put ja na fajnl-fo ru za i grao u dre su cr no-be lih, dav ne 1988. go di ne, ali je na pr vi tro fej mo rao da sa ~e ka do 1992. go di ne, ka da je kao tre ner-de bi tant s Par ti za nom na ~i nio sport ski pod vig i osvo jio je di nu ti tu lu u isto ri ji srp ske ko {ar ke. Sve osta lo ve} je deo jed ne le pe sport ske le gen de... Ob ra do vi} je vla snik se dam evrop skih ti tu la {am pi o na, ko je je osva jao kao tre ner ~e ti ri klu ba - s Par ti za nom, Hu ven tu dom, Re a lom i ~e ti ri pu ta s Pa na ti na i ko som.

RAS PO RED FAJ NAL-FO RA Pe tak, 6. maj Pa na ti na i kos - Mon te pa ski (18) Ma ka bi - Real (21)

Ne de qa, 8. maj Utak mi ca za 3. me sto Fi na le

(13.30) (16.30)

Su tra u Bar se lo ni po ~i we F4 tur nir za se zo nu 2010./2011, u ko joj upra vo ze le ni iz Ati ne slo ve za jed nog od fa vo ri ta. Ve} 12. go di nu za re dom Ob ra do vi} se di na klu pi Pa na ti na i ko sa i po ku {a }e s ovim ti mom i pe ti put da se pop ne na krov Evro pe. Ri val {am pi o na Gr~ ke na pu tu ka fi na lu bi }e sjaj na eki pa Mon te pa ski ja iz Si je ne, ko ja je u ~e tvrt fi na lu eli mi ni sa la Olim pi ja kos, {to si gur no po zi va Ob ra do vi }a i we go ve u~e ni ke na mak si mal ni oprez.

- Im pre si van je na ~in na ko ji je Mon te pa ski sti gao do faj nal-fo ra - re kao je na{ pro sla vqe ni stru~ wak u in ter vjuu za zva ni~ ni in ter net por tal Evro li ge. - U pr voj utak mi ci ~e tvrt fi nal ne se ri je s Olim pi ja ko som do `i ve li su igra ~i iz Si je ne te `ak po raz, ali su on da po ka za li ka rak ter. U sle de }a tri me ~a ne sa mo da s po be |i -

@eq ko Ob ra do vi}

va li, ve} su u wi ma do mi ni ra li i za slu `e no iz bo ri li vi zu za Bar se lo nu. Igra ju u vi so kom rit mu to kom svih 40 mi nu ta i is ka zu ju agre siv nost, po seb no ka da go vo ri mo o od bra ni. Ima ju i kva li tet nog tre ne ra ko ji ra di s eki pom do sta go di na. Isti na je da je Mon te pa ski pro me nio tim u od no su na pro {lu se zo nu, ali je opet sa sta vio od li~ nu eki pu ko ja igra od li~ no i u na pa du i u od bra ni. Po {to ni su me wa li tre ne re, Ita li ja ni ve} god na ma ne gu ju isti stil igre u ko joj je vi sok ri tam je dan od za {tit nih zna ko va. O~e ku je nas su tra iz u zet no te {ka utak mi ca za ko ju smo se pri pre ma li du `e vre me i u mi sli ma svih nas je da je re {i mo u svo ju ko rist i pla si ra mo se u fi na le. l Ako ni {ta dru go, Pa na ti na i kos je u pred no sti u od no su na ri va le po is ku stvu ko je je ste kao igra ju }i ve o ma ~e sto na F4 tur ni ri ma Evro li ge i osvo jiv {i ~e ti ri ti tu le pr va ka. Da li vam to do no si ne ku pred nost na sku pu u Bar se lo ni?

- Ne mi slim da smo zbog to ga u bi lo ka kvoj pred no sti, ni ti to me, kao tre ner, pri da jem to li ku va `nost - od go vo rio je Ob ra do vi}. Is ku stvo uvek mo `e da bu de od ko ri sti, ali igra ~i su ti ko ji u da tom tre nut ku od lu ~u ju na te re nu.

Ta ko sam ih pri pre mao i oni zna ju da mo ra ju da pru `e mak si mum u po lu fi na lu. Po {tu jem sve eki pe ko je su se pla si ra le na F4 tur nir,

Su di je za F4 ^a ba Si la |i

Fo to: F. Ba ki}

tan bu lu kod tre ne ra De ja na Pe ji no vi }a, a ta ko }e bi ti i u ma ju. Us kr {we i pr vo maj ske pra zni ke pro veo je sa pri ja te qi ma i po ro di com u Be ~e ju, a tre ni rao je u No vom Sa du.

- Pre sta li smo da se `a li mo zbog to ga {to jo{ uvek ne ma mo uslo ve za rad u Zre wa ni nu, jer je ba zen ve} du go za tvo ren.

Bi li smo pri nu |e ni da tra `i mo dru g a re { e w a. Sre } om, Len |e rov i moj tre ner De jan Pe j i n o v i} je po s tao {ef stru~ nog {ta ba Ga la ta sa ra ja,

no ra dim sa svo jim tre ne rom u Is tan bu lu, ta ko }u na sta vi ti i da qe i mi slim da }e sve bi ti ure du.

Na Svet s kom pr v en s tvo u [an ga ju Si la |i ju je naj va `ni je da ot p li v a B nor m u za Olim pij ske igre u Lon do nu, a ako uspe, {to da ne, i A nor mu.

Ina ~e, to bi mu bi le dru ge Olim pij ske igre, jer je sa 17 go di na ve} na stu pao u Pe kin gu 2008. Iako mu je pli va~ ki ka len dar ve o ma zgu snut ^a ba ne za po sta vqa ni obra zo va we.

Ka ri je ra

Utak mi ce na F4 tur ni ru u Bar se lo ni, od lu kom Evro li ge, vo di }e osmo ri ca ar bi ta ra. za ni mqi vo je da me |u wi ma ne ma Ili je Be lo {e vi }a, po mno gi ma jed nog od naj bo qih u Evro pi i sve tu.

Da kle, me ~e ve u Blau gra ni vo di }e Ma tej Bo le ta u zer (Slo ve ni ja), Hri stos Hri sto du lu (Gr~ ka), Lu i |i La mo ni ka (Ita li ja), Ro bert Lo ter mo ser (Ne ma~ ka), Huan Kar los Mi tja na ([pa ni ja), Zo ran [u tu lo vi} (Cr na Go ra), Edi Vi ja tor (Fran cu ska) i G`e gor` Zjem blic ki (Poq ska).

IZA BRAN MVP IGRA^ NBA LI GE ZA PRO [LU SE ZO NU

Ro uz bez prem ca

Ono o ~e mu su mno gi pri ~a li pret hod nih da na ko na~ no je do bi lo zva ni~ nu po tvr du. De rik Ro uz je pro gla {en za naj ko ri sni jeg igra ~a NBA li ge u se zo ni 2010./2011. Bek ^i ka ga po sta }e

Pli va wem je po ~eo da se ba vi u sed moj go di ni, ka ko sam ka `e iz zdrav stve nih raz lo ga. Upo re do je do 2004. tre ni rao i va ter po lo, ali je on da, ka ko re ~e, oti {ao na pra vi put. Me |u na rod ni de bi je imao na Evrop skom pr ven stvu u krat kim ba ze ni ma 2007. u de bre ci nu.

Na Svet skom ju ni or skom pr ven stvu u Mon te re ju 2008. osvo jio je sre br nu me da qu na 50 me ta ra pr snim sti lom, a bron za nu na du plo du `oj de o ni ci. Na Me di te ran skim igra ma u Pe ska ri 2009. osvo jio je sre bro na 100, a bron zu na 50 pr sno, a na Uni ver zi ja di u Be o gra du iste go di ne bron zu na 50 pr sno. Na EP u krat kim ba ze ni ma u Is tan bu lu 2009. osvo jio je bron zu na 50 pr sno. pa smo u Is tan bu lu do bi li od li~ ne uslo ve za rad. Su per je {to i u No vom Sa du na Sla noj ba ri mo `e mo da tre ni ra mo, ali to nam ne re {a va pro ble me, jer na ma tre ba ve li ki ba zen. Za to smo oti {li, a i opet }e mo u ma ju i}i u Is tan bul ka `e ^a ba Si la |i.

On ima B nor mu za Svet sko pr ven stvo, ko je }e se od 16. do 31. ju la odr `a ti u ki ne skom gra du [an ga ju.

- Ne po sto ji pli va~ u Sr bi ji ko ji ima B nor mu za [an gaj, ta ko da sam obez be dio na stup

- Stu di ram na Teh no lo {kom fa kul te tu u No vom Sa du bi o- he mij sko in `i wer stvo. @e leo bih ovom pri li kom da za hva lim svim pro fe so ri ma ko ji mi iz la ze u su sret zbog mo jih pli v a~ k ih oba v e z a. Stvar n o su div ni i za to `e lim jed nim ko rekt nim pri stu pom da im to uz vra tim. Pr va go di na bi la je pri li~ no do bra, ostao mi je je dan is pit, sa da sam na dru goj i te `e je, jer vi {e vre me na pro vo dim u Is tan bu lu - na po me nuo je Si la |i.

G. Ma le no vi}

dnevnik

De rik Ro uz

vla snik Mo ris Po do lof tro fe ja na me we nog MVP ko {ar ka {u li ge. Ro uz je do bi ja wem ovog pri zna wa po stao naj mla |i MVP u isto ri ji NBA li ge, a pre we ga taj epi -

tet je no sio Ves An seld, ko ji je na gra du do bio u se zo ni 1968./1969.

Ro uz je osvo jio 1.182 po e na, ukqu ~u ju }i 113 gla so va za 1. me sto od 120 sport skih no vi na ra i re por te ra ko ji su u~e stvo va li u gla sa wu. Po bed nik je da le ko iza se be osta vio kon ku ren te Dvaj ta Ha ur da (643), Le bro na Xej msa (522), Ko bi ja Bra jan ta (428) i Ke vi na Du ran ta (190). Bek ^i ka ga je po stao i pr vi igra~ po sle 2005. go di ne i Sti va Ne {a, ko ji je osvo jio MVP pri za we u si tu a ci ji u ko joj na gla sa wu pret hod ne go di ne ni je imao ni je dan poen. On je ove se zo ne pred vo dio ^i ka go do naj bo qeg sko ra u li gi (60-22) be le `e }i 25 po e na, 7.7 asi sten ci ja i 4.1 sko ko va po utak mi ci. U{ao je u isto ri ju kao sed mi igra~ ko me je po {lo za ru kom da za be le `i 25 ili vi {e po e na, 7.5 ili vi {e asi sten ci ja i 4 ili vi {e sko ko va u pro se ku u jed noj se zo ni. Na toj li sti se pri dru `io Oska ru Ro bert so nu, Xe ri ju Ve stu, Maj klu Xor da nu, Dvej nu Vej du i Le bro nu Xej msu.

NBA LI GA

Okla ho ma iz jed na ~i la Ko {ar ka {i Ma ja mi ja po ve li su sa 2:0 pro tiv Bo sto na u po lu fi nal noj se ri ji plej-ofa Is to ka. Hit si su u dru goj utak mi ci kod ku }e sa vla da li Sel tik se sa 102:91 i sa da mir no ~e ka ju dvo me~ u Bo sto nu.

Okla ho ma je us pe la da is ko ri sti pred nost do ma }eg te re na u dru gom me ~u i po be dom nad Mem fi sem 111:102 iz jed na ~i na 1:1 u se ri ji.

wi ho ve igra ~e i tre ne re ko ji su ih od li~ no vo di li. Tre ne ra Re a la Mo li na znam do bro jer je ra dio sa mnom, Bla ta iz Ma ka bi ja iz u zet no po {tu jem, ba{ kao i Pja ni |a ni ja iz Mon te pa ski ja ko ji je po stao i se lek tor ita li jan ske re pre zen ta ci je. Sve to na go ve {ta va ve o ma za ni mqi ve utak mi ce u Bar se lo ni.

ram qu de s ko ji ma }u da ra dim, mi slim tu na po mo} ne tre ne re, ali i igra ~e, a me ni je ve o ma bit no i to {to na vi ja ~i is ka zu ju po {to va we za sav na{ rad i re zul ta te. l Mno gi stru~ wa ci i qu bi te qi ko {ar ke u Evro pi sma tra ju da su Pa na ti na i kos i Bar se lo na to kom ~e tvrt fi nal ne

PRO BLE MI ZA ATI WA NE

Sto ma~ ni vi rus mu ~i zve zde @eq ko Ob ra do vi} ima ve li kih pro ble ma pred za vr {ni tur nir Evro li ge u Bar se lo ni. Mo tor ti ma iz Ati ne Di mi tris Di ja man ti dis i Dru Ni ko las, na i me, ima ju mu ku sa sto ma~ nim vi ru som. Di ja man ti dis ni je bio u sta wu da tre ni ra u uto rak i od ma rao je kod ku }e. Zve zda Gr~ ke eki pe, kao je dan od raz lo ga za ku} no le ~e we, na ve la je i ~i we ni cu da bi u kon tak tu sa wim i osta li igra ~i mo gli da se za ra ze. S dru ge stra ne, Ni ko las se ve} opo ra vqa od vi ru sa i ve} je bio s eki pom na tre nin gu.

U ta bo ru {am pi o na Gr~ ke na da ju se da }e u pe tak, u du e lu s Mon te pa ski jem, ima ti sve igra ~e na ras po la ga wu. l Iza vas je ve} se dam tro fe ja u Evro li gi. Po sle dve de ce ni je i svih tih tro fe ja ko je su va {i ti mo vi osva ja li, u ~e mu pro na la zi te mo tiv?

- Moj mo tiv je uvek isti: vo lim svoj po sao i vo lim ko {ar ku - ob ja snio je tre ner Pa na ti na i ko sa. Uvek sam sre }an ka da u|em u sa lu i imam pri li ku da ra dim s igra ~i ma. To je kqu~ mog tra ja wa i ono {to me vu ~e una red. Da kle, rad i ko {ar ka {ko stva ra la {tvo su glav na mo ti va ci ja za me ne. l Ve} 12. se zo nu za re dom vo di te Pa na ti na i kos. Zbog ~e ga ste to li ko du go na klu pi Ati wa na?

- Imam pri li ku da ra dim na na ~in na ko ji ja `e lim i po sto ji ve li ko po ve re we s obe stra ne, iz me |u me ne i bra }e Ja na ko pu los, vla sni ka klu ba - do dao je tro fej ni stru~ wak. - Uvek sam mo gao da bi -

se ri je od i gra li ne ke od naj bo qih me ~e va ika da vi |e nih u Evro pi. Da li se sla `e te s tom oce nom?

- Mi slim da je to isti na - ka te go ri ~an je bio Ob ra do vi}. - Eki pe su bi le sjaj no pri pre mqe ne do u naj sit ni je de ta qe. Mi slim da su na {i du e li bi li ep ski... Uosta lom, na po sled we dve utak mi ce u na {oj OAKA dvo ra ni u Ati ni bi lo je na tri bi na ma ukup no 50.000 gle da la ca ko ji su `e le li u`i vo da bu du sve do ci sjaj nih me ~e va. U ta kvoj at mos fe ri, o ko {ar ci se u Gr~ koj pri ~a lo da ni ma i, kao tre ner, bio sam po no san na ono {to smo ura di li. To nam da je do dat nu sna gu da i na F4 tur ni ru u Bar se lo ni za i gra mo naj bo qe {to mo `e mo. Ko li ko }e nam to do ne ti, osta je nam da vi di mo, ali, bu di te ube |e ni, na {i ci qe vi su naj vi {i...

Pri pre mio: A. Pre do je vi}

kULTURA

dnevnik

~etvrtak5.maj2011.

21

ФИЛМОМ ДАРКА БАЈИЋА СИНОЋ ОТВОРЕН ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА „БЕЛДОКС”

„О, Гринго” вечерас пред Новосађанима Филм „О, Гринго” редитеља Даркa Бајића, премијерно је приказан синоћ у београдском Сава центру на отварању 4. међународног фестивала документарног филма (BEL DOCS), а вечерас ће премијеру имати и у Новом Саду. Свечана пројекција овог дугометражног документарца ће се одржати у биоскопу „Арена синеплекс” у 20.30 часова уз присуство аутора и главног јунака његовог филма. Како је најављујући своје ново остварење јуче рекао Дарко Бајић „то није спортска репортажа, већ права напета и узбудљива прича„. Бајић је на конференцији за новинаре у Дому омладине рекао да филм „О, Гринго”, који говори о фудбалеру Дејану Рамбу Петковићу и његовим легендарним успесима у Бразилу, има љу-

бавне и мелодрамске елементе у вези са Рамбовом породицом и његовом носталгијом за Србијом, за чију репрезентацију никада није играо. Филм „О, Гринго” ће након београдске премијере и вечерашње у Новом Саду, 7. маја бити приказан у Нишу, а 26. маја ће имати прилику да га погледа публика у Рио де Жанеиру, где бити приказан на отварању Фестивала документарних филмова, а планирано је да се то остварење од 12. маја нађе у београдским биоскопима. Иначе, у оквиру „Белдокса„, синоћ је у Дому омладине Београд приказан документарни филм „Run for li fe„ Младена Матичевића, који говори о тројици Етиопљана који су дошли у Србију због маратона, али покушавају да добију српско држављанство и остану у зе-

мљи. Према речима Младена Матичевића, филм говори о проблемима са којима се држављани Етиопије сусрећу приликом покушаја да добију српско држављанство, што се испоставља као веома тешка и компликована процедура. Београдска публика је на почетку фестивла имала прилику да погледа и филм „Ко је убио Деда Мраза?” младих аутора Милоша Милосављевића и Ненада Тесле, који је смештен у краћи временски рок, у неколико дана пред Нову годину и током новогодишње ноћи. Главни јунак ове приче је 34-годишњи Никола, незапослени филмски редитељ, који је упркос тешкој ситуацији веома позитиван и усхићен због дочека Нове године, али се у току новогодишње ноћи дешава изненадна промена и он

Протагониста и аутор филма: Дејан Петковић и Дарко Бајић

покушава да изврши самоубиство. У оквиру Белдокса, до 11. маја ће бити приказано 78 филмова из 29 земаља, у такмичарским и ревијалним програмима. На затварању фестивала у Дому омладине биће приказано остварење „Буђење” ауторке Ирене Фабри,

које представља омнибус о младим људима у Србији данас и њиховом виђењу стварности. У међународном такмичарском програму учествује 15 дугометражних документарних филмова, а у српској такмичарској селекцији 16 документараца различите дужине.

Према речима директора фестивала Младена Вушуровића, пред сваку пројекцију филма, током фестивала, биће приказано осмоминутно остварење „Тужна Морава”, која говори о загађењу те реке и о немарности према природи. К. Р.

МЕЂУНАРОДНО ТАКМИЧЕЊЕ „ПЕТАР КОЊОВИЋ“ И У НОВОМ САДУ

Музика харфе у Музеју Војводине

У СРПСКОМ ЦРКВЕНОМ МУЗЕЈУ У СЕНТАНДРЕЈИ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Копије зидног сликарства манастира Бођана У Српском црквеном музеју у Сентандреји, Главни трг 6, крајем прошле недеље свечано је отворена изложба Копије зидног сликарства манастира Бођана из колекције Галерије Матице српске. На отварању изложбе су говорили епископ будимски господин Лукијан, Ференц Диц, градоначелник Сентандреје, Дејан Шаховић, амбасадор Републике Србије у Мађарској, мр Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске, Милорад Ђурић, покрајински секретар за културу и јавно информисање, Снежана Стоjановић Плавшић, државна секретарка министарства културе, информисања и информационог друштва Републике Србије и Предраг Новиков, директор Фонда „Европски послови“ АП Војводине који је изложбу званично отворио уз присуство бројних званица. Изложбу Копије зидног сликарства манастира Бођана из ко-

лекције Галерије Матице српске приредила је Галерија Матице српске у сарадњи са Музејом Српске православне епархије будимске у Сентандреји поводом отварања Новог музејског простора у згради некадашње Препарандије у Сентандреји. Сарадња ове две институције траје већ више деценија, а нови замах добила је крајем 2009. године са почетком реализације пројекта „Заштита и презентација културног наслеђа Срба у Мађарској (2009–2012)“ у оквиру којег се тренутно рестаурира одабрана збирка икона из сентандрејског музеја. Ова збирка ће бити део нове поставке музеја после 2012. године, у згради Препарандије која је у октобру 2010. године враћена у власништво Будимској епархији. На изложби Копије зидног сликарства манастира Бођана из колекције Галерије Матице српске

је изложено 39 одабраних копија зидних слика из манастира Бођана, које су део Збирке копија зидног сликарства XVI II века Галерије Матице српске. Формирање ове Збирке је започето 1956. године, у намери да се што целовитије представи национална уметност новог доба и да се прикажу значајни споменици српског зидног сликарства са подручја Карловачке митрополије. Више од две деценије копије зидних слика манастира Бођана чији су аутори сликари кописти јеромонах Наум (Лазар) Андрић, Зденка Живковић и Станислав Чавић, чиниле су део сталне поставке српског сликарства XVI II века Галерије Матице српске. Кустос изложбе је мр Драгојла Живанов која је извршила одабир експоната и која је аутор текста флајера и легенди. Изложба ће бити отворена до новембра.

ИЗЛОЖБА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У ЗРЕЊАНИНУ

Петар Лубарда – хероика визије Изложба дела Петра Лубарде (1907-1974) из колекције Музеја савремене уметности (МСУ) из Београда биће отворена од 6. до 30. маја у Народном музеју у Зрењанину. На изложби под називом „Петар Лубарда: хероика визије” биће представљено 28 репрезентативних дела тог сликара, која је претходно видела и публика у Ужицу, Врњачкој Бањи, Чачку, Крушевцу, Сремској Митровици, Руми, Лазаревцу и Новом Саду, саопштено је МСУ. Збирка МСУ садржи укупно 45 дела Петра Лубарде из периода од 1927. до 1967. године, а поједини радови су од капиталног значаја не само за сагледавање развоја самог уметника већ и укупног кретања и сазревања југословенске уметности тог времена. На примерима из збирки

МСУ може се пратити развој Лубардиног ликовног језика од раног периода када је стицао прва озбиљна искуства о савременој уметности током боравка у Паризу (1926-1932) све до периода између 1951. и 1956. године, када су настала његова најзначајнија дела. Изложба представља и период када се Лубарда јасније стилски определио између 1934. и 1941. године, потом краткотрајно раздобље соц-реализма од 1945. и 1950. године, као и време након 1956. године када је стварао радове са мноштвом потпуно нових, диспаратних мотива. Петар Лубарда рођен је 27. јула 1907. у Љуботињу (Црна Гора), а умро 13. фебруара 1974. у Београду. Године 1925. уписао се у уметничку школу у Београду, коју је напустио 1926. године и

отишао у Париз. Време окупације провео је у немачком заробљеништву, а после ослобођења једно време боравио је у Цетињу, где је био и један од оснивача Уметничке школе. Од 1950. до смрти живео је и радио у Београду. Боравио је на студијским путовањима у Француској, Шпанији, Италији, Немачкој, СССР-у, Бразилу, Енглеској, Белгији, Индији, Сирији и Либану. Био је члан Српске академије наука и уметности и Југословенске академије знаности и умјетности. Одликован је Орденом братства и јединства. Добио је Интернационалну откупну награду на Другом бијеналу у Сао Паолу у Бразилу 1953. године, Награду на Трећем бијеналу у Токију 1955. награде, Националне награде Гугенхајм у Њујорку 1956.

Међународно такмичење „Петар Коњовић” ће се 16. пут одржати од 4. до 12. маја у Београду, а први пут ове године ће се делом одвијати и у Новом Саду. Наиме, ове године одлучено је да такмичење у категорији харфе буде организовано од 5. до 8. маја у Новом Саду, у Музеју Војводине, а у Београду ће се одвијати за остале инструменте. Ове године такмичење ће се одржати за следеће инструменте: виолина, виола, виолончело, контрабас, труба, тромбон, хорна, флаута, као и соло певање. У Новом Саду ће наступити 76 такмичара из десет земаља, напоменула је на јучерашњој конфенцији за новинаре у Музеју Војводине представница Организационог одбора овог такмичења Сташа Мирковић Грујић, и истакла да је то најзначајније интернационално такмичење у нашој земљи за овај инструмент. Млади харфисти из Словеније, Русије, Чешке, Мађарске, Грчке, Шпаније, Француске, Аустрије, Турске и Србије такмичиће се у предкатегорији, затим пет категорија по узрасту и категорији келтске харфе. О њиховом наступу одлучиваће жири у којем су: Изабел Преин

из Француске, Беноа Вери из Француске, Наталија Горбунова из Мађарске, као и Жељка Спонза и Сташа Мирковић Грујић из Србије. Ово такмичење организује Удружење музичких и балетских педагога Србије, и, по речима Сташе Мирковић Грујић, једино је признато у Асоцијацији музичких такмичења Европске уније. То омогућује добитницима признања на овом такмичењу одлазак у иностранство и прилику да тамо свирају, учествују на семинарима, мастер класевима... Изражавајући задовољство што ће се такмичење одржати у изузетно акустичном и лепом здању Музеја Војводине, Сташа Мирковић Грујић је пожелела свим учесницима пуно успеха у надметању. На такмичењу у Новом Саду биће одржана изложба најлепших концертних харфи спонзора

на овом такмичењу француске фабрике Ca mac Harps. Свечано затварање и додела награда биће у среду 12. маја у Музичкој школи „Станковић“ у Београду. Н. Пејчић

ОБЈАВЉЕНЕ ДРАМЕ МИЛИЦЕ ПИЛЕТИЋ

Од трагигротеске до постмодерног поигравања Фонд „Борислав Михајловић Михиз“ и Српска читаоница у Иригу недавно су објавили драме Милице Пилетић, добитнице награде за драмско стваралаштво „Борислав Михајловић Михиз“ за 2009. годину. Објављивање књиге драма лауреата део је ове награде која се додељује под покровитељством Владе Војводине и Министарства културе Србије. У књизи „Драме“ Милице Пилетић објављене су њене драме: „Буђење Јулије“, „Докле?!“ и „Опет пакујемо мајмуне“.

Како подсећа аутор поговора у овој књизи и председник жирија награде „Борислав Михајловић Михиз“ Светислав Јованов, „у разноврсном, динамичном пејзажу савремене нове српске драматургије, обележеном претежно експлицитним стремљењима према постмодерном, а у последње време и пост – драмском изразу, рукопис Милице Пилетић може се површном и нестрпљивом посматрачу указати као повратак на класични реализам. Ништа није даље од истине него такав утисак. Милица Пилетић обликује своје комаде у реалистичком контексту, али је тај контекст пресудно и самосвојно иновиран неким од кључних елемената и искустава савремених драмских стратегија – од трагигротеске и монтажно – колажних поступака, до постмодерних поигравања са сценском илузијом, жанровских пастиша и употребе масмедијских техника, елемената и значења“. Тако Јованов указује да и привидни реализам „приче о малим људима“ у драми „Опет пакујемо мајмуне“ Милица Пиле-

тић подастире – суптилним паралелизмом остварено – двоструко огледало ’реaлности’ и медијских ’сапуница“. На сасвим другачију методологију у драми „Буђење Јулије“ упућује Јованов и наводи да њу “открива ведро – цинично поигравање са концептом комичке илузије и ренесансно – романтичне осећајности“ у овом комаду. „Од комедије је, међутим, бескрајно далеко до палиндромске структуре (заплет прати временски ток унатраг) комада ’Докле?!’“, додаје Јованов и уочава да „пратећи судбине групе младих у распону 1996 – 1999 – 2000 – 2003 – 2009, ауторка ефектно поставља проблем односа идеала / надања / склада, наспрам стварности / разочарања/ расцепа“. Милица Пилетић је рођена 1971. у Београду, где је и дипломирала на Факултету драмских уметности. Написала је десетак позоришних комада од којих је већина изведена на позоришним сценама у Србији и Црној Гори (међу њима је и „Докле?!“). Ауторка је сценарија за филм „Опет пакујемо мајмуне“, у режији Марије Перовић. Од 1999. живи у Подгорици. Пише за позориште, телевизију и филм. Сарадница је у настави на Одсеку драматургије ФДУ на Цетињу (класа Стевана Копривице). Н. П-ј.

22

Svet

~etvrtak5.maj2011.

UKRATKO

dnevnik

ZVA NI^ NA RE A GO VA WA SAD I SVE TA O LI KVI DA CI JI OSA ME BIN LA DE NA

Li der Al Ka i de smak nut hi cem u gla vu

Vi so ko sta we pri prav no sti BAG DAD: Auto mo bil-bom ba eks plo di rao je u Bag da du i usmr tio ~e tvo ro qu di, dok je vi {e od 20 oso ba ra we no, sa op {ti li su ira~ ki bez bed no sni iz vo ri. U toj ze mqi sna ge bez bed no sti su u vi so kom sta wu pri prav no sti po sle ubi stva li de ra Al Ka i de Osa me bin La de na. Eks plo ziv na na pra va na la zi la se u vo zi lu ka da je do {lo do de to na ci je u bag dad skom pred gra |u Abu Du {e ru. Ono je na se qe no uglav nom {i i ti ma, a okru `e no su nit skim na se qi ma. U Ira ku su sna ge bez bed no sti na ja vi le mo gu }e osvet ni~ ke ak ci je lo kal nih ogra na ka ra di kal nih su ni ta kao od go vor na ubi stvo Bin La de na. Ta ze mqa je po sta la glav no po pri {te ak ci ja Al Ka i de, po sle ame ri~ ke in va zi je 2003. go di ne ka da je svrg nut pred sed nik Sa dam Hu sein.

Za tr pa ni ru da ri MEK SI KO SI TI: Naj ma we tri ru da ra su po gi nu la, a je dan de ~ak je te {ko po vre |en u eks plo zi ji ga sa u rud ni ku ugqa na se ve ru Mek si ka. U ok nu je osta lo za tr pa no jo{ 11 ru da ra i mek si~ ke vla sti su sa op {ti le da se stra hu je za wi ho vu sud bi nu. Mi ni star ra da Mek si ka Ha vi jer Lo sa no, ko ji je ob i {ao me sto ne sre }e re kao je da su iz gle di da su za ro bqe ni ru da ri pre `i ve li „ve o ma sla bi”. „Si tu a ci ja je ta kva da nam ne osta vqa mno go na de”, do dao je on.

Po we go vim re ~i ma, spa si o ci su do sad u ok nu pro na {li tri te la.

Lo sa no je re kao i da je u eks plo zi ji po vre |en je dan 15-go di {wi de ~ak ko ji je ra dio na po vr {i ni, pre neo je Aso {i ej tid pres. Fe de ral no tu `i la {tvo je sa op {ti lo da su de ~a ku am pu ti ra ne obe ru ke i da je u te {kom sta wu. Pred sed nik Mek si ka Fe li pe Kal de ron upu tio je iz ra ze sa u ~e {}a po ro di ca ma `r ta va i po ru ~io da }e vla da u~i ni ti sve ka ko bi po mo gla lo kal nim vla sti ma u ak ci ji spa sa va wa za ro bqe nih ru da ra. Rud nik ugqa, kod gra da San Huan de Sa bi nas, otvo ren je pre me sec da na i u we mu je bi lo za po sle no 25 qu di.

Pre ko devet mi li jar di qu di WU JORK: Svet sko sta nov ni {tvo do 2050. pre }i }e de vet mi li jar di, a do kra ja ve ka do sti }i }e 10,1 mi li jar du, uko li ko se sa da {wi tren do vi pri ra {ta ja na sta ve, pro ce ni le su UN. Ve }i na tog ra sta do la zi od ta ko zva nih ze ma qa vi so ke plod no sti, uglav nom u pod sa har skoj Afri ci, ali i u ne kim de lo vi ma Azi je, Oke a ni je i La tin ske Ame ri ke. Na osno vu sred wih pro jek ci ja, broj qu di u sve tu, ko ji sa da iz no si sko ro 7 mi li jar di, tre ba lo bi da do 2023. pre |e 8 mi li jar di, a do 2041. de vet mi li jar di, da bi ne gde po sle 2081. tre ba lo da pre |e 10.

VA [ING TON: Be la ku }a je sa op {ti la da Bin La den pri li kom li kvi da ci je ni je bio na o ru `an, ~i me su opo vrg nu ti na go ve {ta ji ko je su pret hod nog da na da li ame ri~ ki zva ni~ ni ci, da je Bin La den u~e stvo vao u raz me ni va tre i da je ko ri stio jed nu od `e na kao `i vi {tit.

Port pa rol Be le ku }e Xej Kar ni re kao je da se Bin La den opi rao za ro bqa va wu i da opi ra we ne pod ra zu me va upo tre bu va tre nog oru` ja.Kar ni je iz neo i no ve de ta qe o ak ci ji ame ri~ kih spe ci ja la ca, pre ma ko ji ma je `e na ko ja se na la zi la u so bi sa Bin La de nom na sr nu la na voj ni ke, ali da je ustre qe na u no gu i da ni je mr tva.

Li der Al Ka i de po go |en je sa dva met ka u so bi na tre }em spra tu glav ne ku }e, jed nim u gla vu iz nad le vog oka, a dru gim u gru di, pre no se svet ski me di ji. Pret hod no su u pre pa du na pr vom spra tu zgra de li kvi di ra ni jed na `e na, dvo ji ca ku ri ra i je dan od Bin La de no vih si no va. Od mah po sle ubi stva Osa me bin La de na, ame ri~ ki spe ci jal ci su na br zi nu pre tre sli pro sto ri je i iz we go ve ku }e u Pa ki sta nu od ne li pet kom pju te ra, 10 hard di sko va i oko 100 CD i DVD di sko va, ja vqa ju ame ri~ ki me di ji.

Di rek tor Cen tral ne oba ve {taj ne agen ci je CIA Leon Pa ne ta re kao je da ni je bi lo vre me na za pre go va ra we iz me |u pri -

pad ni ka ame ri~ kih spe ci jal nih je di ni ca i Bin La de na, jer se ra di lo o do no {e wu od lu ke u de li }u se kun de. „Bin La den je na ~i nio ne ke pre te }e po kre te ko ji su pred sta vqa li ja snu pret wu na {im mom ci ma i za to je ubi jen”, re kao je di rek tor CIA. Be la ku }a je oce ni la la ko ver nim tvrd we da je ne ka po je di na~ -

Oba mi po ra sla po pu lar nost Hilari Klinton i Barak Obama sa saradnicima

Objaviti ili ne Tema ameri~kih medija je i pitawe objavqivawa fotografija ubijenog vo|e Al Kaide. Iako je ranije re~eno da je pu{tawe u javnost takvih snimaka diskutabilno jer su „oni jezivi”, direktor CIA Leon Paneta je izjavio u intervjuu za televiziju NBC da }e fotografije ipak biti objavqene u javnosti.

Neimenovani ameri~ki zvani~nik izjavio je da je Bela ku}a dobila tri kompleta fotografija sa mesta ubistva. Prema tom izvoru, u jednom su snimci tela ubijenog vo|e Al Kaide, na kojima se prepoznaje wegov lik, ali s obzirom na otvorenu ranu iznad oba oka, fotografije do sada nisu objavqene. U drugoj grupi su fotografije sahrane Bin Ladena, odnosno trenutka kada je wegovo telo sa nosa~a aviona Karl Vinson spu{teno u more, a tre}i komplet su fotogradfije samog upada u wegovo skloni{te u Abotabadu. Na naslovnoj strani specijalnog izdawa ameri~kog magazina „Tajm” osvanu}e u dana{wem izdawu lik Osame Bin ladena precrtan velikim crvenim „Iks”. Za amerikance takva fotografija ima posebnu simboliku- prvi put je pre vi{e od 6 decenija na sli~an na~in poznati magazin objavio vest o Hitlerovoj smrti.

Av ga ni stan: Mo rao je zna ti KA BUL: Av ga ni stan ska vla da je ju ~e oce ni la da je Pa ki stan mo rao zna ti da li der te ro ri sti~ ke or ga ni za ci je Al Ka i de Osa ma Bin La den `i vi u gra du Abo ta ba du, u ko jem se na la zi voj ni gar ni zon, u bli zi ni Isla ma ba da. Od no si Ka bu la i Isla ma ba da su ve} du go na pe ti, po seb no jer Pa ki stan to le ri {e ta li ba ne ko ji te ri to ri ju te ze mqe ko ri ste kao sklo ni {te po -

sta va i ta ko zva no si mu li ra no da vqe we. Re pu bli kan ski kon gre smen Pi ter King, ko ji je u Pred stav ni~ kom do mu na ~e lu od bo ra za unu tra {wu bez bed nost, iz ja vio je ra ni je da je in for ma ci ja o skro vi {tu Bin La de na do bi je na si mu li ra nim da vqe wem. „Ta ko da oni ko ji ka `u da si mu li ra no da vqe we ne funk ci o ni {e, ko ji ka `u da ga tre ba pre -

sle na pa da na av ga ni stan ske i me |u na rod ne sna ge. „Ne sa mo Pa ki stan sa ja kom oba ve {taj nom slu `bom, ve} i vr lo sla ba vla da sa sla bom oba ve {taj nom slu `bom bi mo ra la da zna ko `i vi u toj ku }i”, sa op {ti lo je av ga ni stan sko Mi ni startstvo od bra ne.

Zgra da u ko joj je Bin La den `i veo je u bli zi ni voj ne aka de mi je i ku }a mno gih ofi ci ra.

Pred sed ni ku SAD Ba ra ku Oba mi po pu lar nost je po ra sla za de vet od sto u od no su na pro {li me sec po {to je ob zna nio na ci ji da je Osa ma bin La den ubi jen, po ka za la su is tra `i va wa jav nog mwe wa. Pre ma tim an ke ta ma, ~i je su re zul ta te ob ja vi li li sto vi „Va {ing ton post” i „Ju-es-ej tu dej”, Oba mu sa da po dr `a va 56 od sto Ame ri ka na ca.

Iako je pred sed nik SAD, zbog li kvi da ci je Bin La de na, do bio {i ro ku po dr {ku i me |u de mo kra ta ma i me |u re pu bli kan ci ma, is tra `i va wa uka zu ju da su se po ja ~a li stra ho vi od te ro ri zma.

na in for ma ci ja do bi je na su ro vim teh ni ka ma isle |i va wa mo gla do ve sti do li de ra Al Ka i de Osa me bin La de na. [ef CIA Leon Pa ne ta re kao je da su ta ko do bi je ni po da ci bi li me |u oni ma ko ri {}e nim da bi se u{lo u trag Bin La de nu. „Ima li smo vi {e iz vo ra ko ji su pru `i li in for ma ci ju u ve zi sa tom si tu a ci jom. Ja sno, ne ke od wih do {le su od za ro bqe ni ka, a bi le su ko ri {}e ne te oja ~a ne teh ni ke isle |i va wa pro tiv ne kih od wih”, re kao je Pa ne ta. On je po tvr dio da u te teh ni ke svr -

ki nu ti i ni ka da vi {e ne ko ri sti ti, tre ba da zna ju da smo ta ko do bi li kqu~ nu in for ma ci ju ko ja nas je do ve la do Bin La de na”, re kao je King.

Ame ri~ ke vla sti su po tvr di le da su si mu li ra nom da vqe wu bi li pod vrg nu ti Ha lid [e ik Mo ha med i Abu Fa rax al Li bi, ko ji su po zna va li Bin La de no vog ku ri ra ~i ji je na di mak bio Al Ku va ji ti.

Ame ri kan ci su ka sni je ot kri li da je we go vo pra vo ime [e ik Abu Ah med i we go vim pra }e wem do {li do ot kri }a skro vi {ta li de ra Al Ka i de.

Pa ki stan: Neo vla {}e na ak ci ja SAD ISLA MA BAD: Pa ki stan ska vla da ju ~e je kri ti ko va la ame ri~ ku ak ci ju u ko joj je ubi jen vo |a Al Ka i de Osa ma bin La den kao „neo vla {}e nu, jed no stra nu ak ci ju”. U sa op {te wu vla de Pa ki sta na na vo di se da je „ovaj slu ~aj neo vla {}e ne, jed no stra ne ak ci je ne sme da po sta ne pra vi lo”. Bin La den je ubi jen u ak ci ji ame ri~ kih spe ci ja la ca u no }i iz me |u ne de qe i po ne deq ka u

gra du Abo ta ba du, ko ji se na la zi oko 100 ki lo me ta ra od Isla ma ba da, pre sto ni ce Pa ki sta na, sa ve zni ka SAD u re gi o nu. „Vla da Pa ki sta na da qe po tvr |u je da ta kav slu ~aj ne }e pred sta vqa ti pre se dan za bi lo ko ju dr `a vu, ukqu ~u ju }i SAD”, do da je se u sa op {te wu, u ko me su ta kve ak ci je oce we ne kao „pret wa me |u na rod nom mi ru i bez bed no sti”. Ovo sa op {te we

je, po oce ni agen ci je Aso {i ej ted pres, de li mi~ no pod stak nu to unu tra {wim pi ta wi ma.

Pa ki stan ska vla da i voj ska na {le su se na me ti kri ti ka po sle ove ak ci je, a kri ti ~a ri su op tu `i li vla sti da su do zvo li le Va {ing to nu da po vre di su ve re ni tet ze mqe, dok su vla sti u Isla m a b a d u iz r a z i l e qut wu zbog sum wi da su skri va le Bin La de na.

Ga da fi je ve sna ge gra na ti ra le Mi sra tu MI SRA TA: Naj ma we pe to ro qu di ubi je no je u naj no vi jem gra na ti ra wu li bij ske lu ke Mi sra ta, ko je su iz ve le sna ge lo jal ne Mo a me ru Ga da fi ju, iz ja vio je ju ~e port pa rol po bu we ni ka. „Gra na ti ra we je do ve lo do mno go `r ta va me |u Li bij ci ma i pri pad ni ci ma dru gih na ci ja ko ji ~e ka ju na eva ku a ci ju”, re kao je port pa rol Ge mal Sa lem, do dav {i da je, pre ma pr vim po da ci ma, pe to ro qu di po gi nu lo, pre ne la je agen ci ja Roj ters.

Brod me |u na rod ne or ga ni za ci je za mi gra ci je (IOM) pri stao je ju ~e ju tro u Mi sra ti ra di eva ku a ci je 1.000 azij skih i afri~ kih rad ni ka kao i ra we nih u bor ba ma, sa op {tio je IOM. U me |u vre me nu, NA TO je sa op {tio da }e va zdu {nim uda ri ma na sta vi ti sa pri ti skom na Ga da fi jev re `im ono li ko du go ko li ko bu de bi lo po treb no da se okon ~a na si qe u toj ze mqi. Dve sna `ne eks plo zi je od jek nu le su ra no ju ~e uju tro u pre sto -

ni ci Tri po li ju, u raz ma ku od ne ko li ko mi nu ta, ko je su ve ro vat no iza zva li NA TO avi o ni, pre ne la je agen ci ja AP. NA TO je sa op {tio da }e va zdu {ni uda ri po tra ja ti sve dok se ne okon ~a na si qe u toj ze mqi. „Iako se ni je po ja vio u jav no sti od su bo te, ka da mu je u na pa du NA TO avi ja ci je ubi jen sin, a re zi den ci ja sve de na na go mi lu ru {e vi na, li bij ski li der Mo a mer Ga da fi je `iv”, re kao je {ef ame -

ri~ ke Cen tral ne oba ve {taj ne agen ci je Leon Pa ne ta.

Pa ne ta je, ta ko |e, po tvr dio da se Ga da fi na la zio u zgra di to kom na pa da, ali ni je po vre |en u na pa du. Me |u na rod na ko a li ci ja po ~e la je in ter ven ci ju u Li bi ji 19. mar ta, na osno vu re zo lu ci je Sa ve ta bez bed no sti UN, po sle su ko ba Ga da fi je vih sna ga i po bu we ni ka. NA TO je pre u zeo ko man do va we voj nom in ter ven ci jom 31. mar ta.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANGELA MERKEL U cr kve nim, kao i u kru go vi ma ne ma~ ke vla de, iz bor re ~i ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel, po vo dom ubi stva Bin La de na, na i {ao je na kri ti ku.’’Ra du jem se {to je (ame ri~ kim sna ga ma) us pe lo da ubi ju Bin La de na’’, re kla je Mer ke lo va, {to je na i {lo na osu du da to ni je pri me re no hri {}an stvu. [ef ne ma~ ke di plo ma ti je Gvi do Ve ster ve le je re kao da je smrt Bin La de na ‘’do bra vest za ceo svet’’

FRANKO FRATINI Ita li jan ski po sla ni ci iz gla sa li su ju ~e od lu ku da Ita li ja i da qe u~e stvu je u voj noj ope ra ci ji ko ju pred vo di NA TO pro tiv li bij skog li de ra Mo a me ra Ga da fi ja, ali je po zva la Rim i sa ve zni ke da na |u na ~in da se voj na ak ci ja okon ~a. Ita li jan ski {ef di plo ma ti je Fran ko Fra ti ni re kao je po sla ni ci ma, pre gla sa wa, da je u ovoj fa zi ne mo gu }e od re di ti da tum okon ~a wa voj ne in ter ven ci je u Li bi ji.

ALEN @IPE Fran cu ski mi ni star ino stra nih po slo va Alen @i pe je iz ja vio da me |u na rod ne sna ge po ku {a va ju bom bar do va wem stra te {kih ci qe va u Li bi ji da osla be, a ne da ubi ju Ga da fi ja. „Na{ ciq ni je da ubi je mo Ga da fi ja”, iz ja vio je @i pe fran cu skom ka na lu Frans 24, is ti ~u }i da je smrt jed nog od Ga da fi je vih si no va „ko la te ral na {te ta”, pre neo je AFP.

Po vi {e na ra di o ak ti v nost u Ti hom oke a nu TO KIO: Ni vo ra di o ak tiv nih sup stan ci na dnu Ti hog oke a na u bli zi ni nu kle ar ne cen tra le „Fu ku {i ma”, znat no je po vi {en, sa op {ti la je kom pa ni ja ko ja upra vqa nu kle ar kom. Sa da {wi ni vo je pre ko 600 pu ta vi {i od pret hod no iz me re nog naj vi {eg ni voa od 2,3 be ke re la po ki lo gra mu, pre neo je AFP. Uzor ci s dna oke a na, pri ku pqe ni u zo ni 15 ki lo me ta ra od nu kle ar ke, sa dr `e 1.400 be ke re la ra di o ak tiv nog ce zi ju ma -137 po ki lo gra mu, na veo je TEP KO u pr voj ana li zi dna mo ra po sle ka ta stro fal nog ze mqo tre sa i cu na mi ja ko ji su po go di li Ja pan 11. mar ta. Uzor ci, pri ku pqe ni u pe tak na du bi ni od 20 do 30 me ta ra, tri ki lo me - Nuklearka „Fuku{ima” poplavqena posle zemqotresa tra od oba le, sa dr `e i 1.300 be ke re la ce zi - }e mo jo{ te sto va”, re kla je pred stav ni ca ju ma-134 i 190 be ke re la jo da-131, ko ji su ra - TEP KO. Ra di ja ci ja je iz ha va ri sa ne elek tra ni je bi li na za ne mar qi vo ni skom ni vou, iz - ne is cu ri la u va zduh, tle i okean. Ne za vi sno ja vi la je pred stav ni ca za {tam pu TEP KO. od ja pan ske kom pa ni je, ne vla di na or ga ni za ci ja „Grin pis” na ve la je u uto rak da je po ~e la da vr Kom pa ni ja je po ru ~i la da }e na sta vi ti da {i ana li ze uzo ra ka iz oke a na bli zu ha va ri sa nad gle da ste pen ra di ja ci je, ali ni je na ve la ne nu kle ar ke „Fu ku {i me”. da li je ova ko vi sok ni vo ra di o ak ti vi nih Sa da {wi ni vo je pre ko 600 pu ta vi {i od ma te ri ja {te tan po qud sko zdra vqe. pret hod no iz me re nog naj vi {eg ni voa od 2,3 be „Ne mo `e mo da iz ne se mo ni ka kve ko na~ ne ke re la po ki lo gra mu, pre neo je AFP. Uzor ci po dat ke po sle sa mo jed ne ana li ze. Iz vr {i -

s dna oke a na, pri ku pqe ni u zo ni 15 ki lo me ta ra od nu kle ar ke, sa dr `e 1.400 be ke re la ra di o ak tiv nog ce zi ju ma -137 po ki lo gra mu, na veo je TEP KO u pr voj ana li zi dna mo ra po sle ka ta stro fal nog ze mqo tre sa i cu na mi ja ko ji su po go di li Ja pan 11. mar ta. Uzor ci, pri ku pqe ni u pe tak na du bi ni od 20 do 30 me ta ra, tri ki lo me tra od oba le, sa dr `e i 1.300 be ke re la ce zi ju ma-134 i 190 be ke re la jo da131, ko ji su ra ni je bi li na za ne mar qi vo ni skom ni vou, iz ja vi la je pred stav ni ca za {tam pu TEP KO. Kom pa ni ja je po ru ~i la da }e na sta vi ti da nad gle da ste pen ra di ja ci je, ali ni je na ve la da li je ova ko vi sok ni vo ra di o ak ti vi nih ma te ri ja {te tan po qud sko zdra vqe. „Ne mo `e mo da iz ne se mo ni ka kve ko na~ ne po dat ke po sle sa mo jed ne ana li ze. Iz vr {i }e mo jo{ te sto va”, re kla je pred stav ni ca TEP KO. Ra di ja ci ja je iz ha va ri sa ne elek tra ne is cu ri la u va zduh, tle i okean.

Ne za vi sno od ja pan ske kom pa ni je, ne vla di na or ga ni za ci ja „Grin pis” na ve la je u uto rak da je po ~e la da vr {i ana li ze uzo ra ka iz oke a na bli zu ha va ri sa ne nu kle ar ke „Fu ku {i me”.

BALkAn

dnevnik

HR VAT SKA UDRU @E WA VE TE RA NA PRI PRE MI LA PRO TE STE

Demonstranti do~ekali Bramerca

ZAGREB: Prilikom dolaska u Zagreb na razgovore s hrvatskim zvani~nicima, glavnog ha{kog tu`ioca Ser`a Bramerca do~ekali su demonstranti i uvredqivi transparenti. Inicijativa „Stop progonu hrvatskih braniteqa”, koja okupqa deo veterana i ekstremnih desni~ara, organizovala je celodnevne proteste.

ma Markovom trgu. Protest je organizovani na Ilirskom trgu, na severnom prilazu Markovom trgu.

Trusi} je rekao da „namera demonstranata nije spre~avawe susreta Bramerca i premijerke Jadranke Kosor, ve} da mu daju do znawa da ga ne ~ekaju svi s crvenim tepihom, kao {to je to slu~aj u vladi”.

Jedan od uvredqivih transparenata ju~e u Zagrebu

Po re~ima predsednika inicijative Zvonimira Trusi}a, transparent „Bramerc egzekutor” i protesti }e pokazati Bramercu da je u Hrvatskoj persona non grata. Oko 20 demonstranata ju~e je jo{ od devet sati, na Cvetnom trgu, razvuklo transparent „Mesi}, Pusi}, Sanader, Kosor, Josipovi} - izdajice”.

Demonstranti su kasnije, dok je Bramerc razgovarao sa hr vat skim zva ni~ ni ci ma, sa transparentima krenuli pre-

Glavni tu`ilac Bramerc je, uo~i posete Zagrebu , rekao da je razo~aran na~inom na koji hrvatska vlada tuma~i presudu Anti Gotovini, ocewuju}i da je to pristup koji ne}e dovesti do pomirewa. „Dr`ava se ne brani pqa~kom i ubijawem civila”, rekao je Bramerc za „Jutarwi list„.

Po wegovim re~ima, reagovawa u Hrvatskoj na ha{ke presude su iznena|uju}e, jer je su|ewe trajalo tri godine, pri ~emu je tu`ila{tvo iznelo veliki broj dokaza o

zlo~inima koji su po~iweni za koje nema sumwe da su se dogodili. „Voleo bih da vlast na odgovaraju}i na~in analizira presudu kako bi se izbegla sva mogu}a pojednostavqewa”, rekao je Bramerc. Ha{ki tu`ilac je za zagreba~ki dnevnik jo{ jednom demantovao da je na konferenciji u Briselu rekao da je „Oluja” bila legitimna akcija. „Komentari koje sam izneo nisu ta~no preneti. Nisam komentarisao ni zakonitost, ni legitimnost operacije ‘Oluja’, niti je moja kancelarija zauzela bilo kakav stav o tom pitawu tokom su|ewa Gotovini i drugima”, naglasio je tu`ilac.

Bramerc je precizirao da u postupcima pred Ha{kim sudom nije od zna~aja da li je neka strana u sukobu imala pravo da pribegne oru`anoj sili, ve} da je relevantno da li su u vojnim operacijama, ukqu~uju}i i „Oluju”, po~iweni zlo~ini.

Bramerc je rekao da je wegova poseta Zagrebu redovan deo niza planiranih poseta zemqama na podru~ju biv{e Jugoslavije, pre podno{ewa izve{taja Savetu bezbednosti UN u junu. U sklopu tih priprema on }e posetiti i Beograd 10. i 11. maja.

Bramerc je rekao da se ne sla`e s tezom da je Hrvatska sama kriva {to su Gotovina, Marka~ i ^ermak zavr{ili u Ha gu, jer ni je pro ce su i ra la ratne zlo~ine iz „Oluje”, kao i da bi teza o zlo~ina~kom poduhvatu bila izbegnuta da se sudilo odgovornima.

crna gora

EU tra`i Milov odlazak PODGORICA: Kako se pribli`ava datum odr`avawa kongresa vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS), 21 maj, sve su mawe {anse da na ~elu vladaju}e partije ostane biv{i premijer Milo \ukanovi}, objavqeno je danas na informativnom portalu „IN4S”, koji se poziva na izvore iz vrha vlasti.

Ipak, \ukanovi} je na prekju~era{woj sednici Predsedni{tva DPS-a kao jedini kandidat ponovo predlo`en za predsednika stranke.Informativni protal „IN4S” tvrdi da je nezvani~ni uslov Evropske unije, odnosno dodatna obaveza vlasti, pored sedam uslova koje Crna Gora mora da ispuni u procesu pridru`ivawa, odlazak \ukanovi}a sa mesta predsednika vladaju}e partije. Taj zahtev je, kako se navodi, premijeru Igoru Luk{i}u postavila nema~ka kancelarka Angela Merkel prilikom wegove nedavne posete toj dr`avi.

Podr{ka Nema~ke, isti~e se, kao najuticajnije zemqe EU, Luk{i}evom kabinetu uslovqena je stvarawem politi~kog ambijenta u kome nijedan detaq ne}e ukazivati da izvr{nom vla-

Milo \ukanovi}

{}u iz senke upravqa biv{i premijer, za ~ije ime se ve`u brojne kriminalne afere. Merkelova je, kako se navodi, prilikom susreta sa Luk{i}em po~etkom aprila nedvosmisleno stavila do znawa da se Crna Gora mo`e nadati podr{ci i pomo}i

Berlina na putu ka EU samo u slu~aju da aktuelni premijer stane i na ~elo DPS-a. „Poruku Berlina koja mu je, podrazumeva se, preneta, \ukanovi} za sada nastoji da amortizuje.

Wegov odgovor Berlinu, a time Briselu je da u`iva nepodeqenu podr{ku mesnih i op{tinskih odbora partije koju vodi, odnosno baze koja ga je ponovo predlo`ila za predsednika Demokratske partije socijalista. \ukanovi} je ranije najavio da }e verovatno ponovo prihvatiti kandidaturu za {efa partije”. S druge strane, Luk{i} {aqe signale da ne pristaje na politiku „tapkawa u mestu”, koja u osnovi ima za ciq kupovinu vremena za ra~un {efa wegove partije.

Portal „IN4S” tako|e saznaje da \ukanovi} nije zadovoqan dosada{wom realizacijom plana wegovog povla~ewa sa mesta premijera koji je, kako se navodi, on usaglasio s kqu~nim figurama SAD i EU za Balkan.

Luk{i} je ve} na samom po~etku mandata, reklo bi se, nedvosmisleno poru~io da ne `eli da bude talac „Velikog brata” i izigrava premijera.

vosna i hercegovina

Mun: Referendum nelegalan i suprotan Dejtonu BAWALUKA: Ameri~ki ambasador u BiH Patrik Mun rekao je ju~e novinarima u Bawa Luci da je najavqeni referendum u RS o odlukama visokog predstavnika, posebno Suda i Tu`ila{tva BiH, nelegalan i suprotan Dejtonskom mirovnom sporazumu. Mun je, posle razgovora sa predsednikom RS Milorad Dodikom, ocenio da je najavqeni referendum u RS „korak u pogre{nom smeru”. „RS, ukoliko ima bilo kakvih pitawa koje `eli da re{i, a u vezi su sa pravosudnim institucija-

ma, treba da se anga`uje za dijalog sa ostalim delovima vlasti”, rekao je Mun. Upitan da li ima kakvih naznaka da bi RS mogla da promeni svoj stav kada je u pitawu referendum, ameri~ki ambasador je rekao da je to pitawe za predsednika Dodika. [to se ti~e dana{we sednice Saveta za primenu mira u BiH, Mun je rekao da }e tom sastanku prisustvovati wegov zamenik i ne `eli da predvi|a ishod sednice na kojoj }e se razmatrati odluka RS da odr`i referendum u vezi nametnutih zakona visokog pred-

stavnika, posebno Suda i tu`ila{tva BiH. „Suvi{e je rano za bilo kakve spekulacije, ali smatram da su konsenzus i dijalog najboqi na~in re{avawa ovakvih pitawa”, rekao je Mun. On je kazao da je na sastanku sa predsednikom RS bilo re~i i o formirawu vlasti na nivou BiH. Ameri~ki ambasador je naglasio da je veoma va`no da se to {to pre dogodi i da bi najja~a koalicija bila ona koja bi ukqu~ivala SNSD, SDP BiH, HDZ BiH i koja bi bila sposobna da zemqu vodi ka Evropi.

~etvrtak5.maj2011.

23

24

ekOLOGiJA

~etvrtak5.maj2011.

JE ZE RO PA LI] SPRE M NO ZA NO VU TU RI STI^ KU SE ZO NU

Voda ~ista, dobija kiseonik Je ze ro Pa li} vi {e ne }e bi ti po go |e no ka ta stro fom kao pre dve go di ne ka da je ugi nu lo 14 to na ri be. Nad le `no pred u ze }e JP „Park Pa li}” ura dio je sve ka ko bi se pred po ~e tak tu ri sti~ ke se zo ne sve bi lo sprem no.

Mu zi~ ka fon ta na ko ja je po sta vqe na u je ze ru ima i eko lo {ku funk ci ju aera to ra, od no sno do vo |e wa ki se o ni ka u je ze ro.

U ~e tvr tom sek to ru je ze ra Pa li} po sta vqe no je {est aera to ra na po te Su od @en skog {tan da do ri bar ske ku }i ce u ju `nom de lu je ze ra.

Ide ja je da se po boq {a ju uslo vi `i vo ta u je ze ru, kao i kva li tet je zer ske vo de i aera to ri ima ju funk ci ju do vo |e we ki se o ni ka u je ze ro.

- Ove go di ne za sve ur gent ne me re ka ko bi se po boq {ao kva li tet je zer ske vo de obez be |e no je 10 mi li o na di na ra. Sve smo ura di li uz

sa gla snost Za vo da za za {ti tu pri ro de Sr bi je.Po red to ga, pla ni ra mo i da na pra vi mo iz ve {taj o sta wu ri be u je ze ru Pa li}. Aeri sa we vo de, od no sno po sta vqa we {est aera to ra ko {ta 900.000 di na ra.

Ka ko bi po boq {a li jo{ kva li tet je zer ske vo de, ofor mi li smo Sa -

vet ko ji ima ciq da pra ti kva li tet je ze ra i pred la `e ko je jo{ ureg ne me re tre ba da pre du zme mo ob ja {wa va di rek tor JP „Park Pa li}„ Go ran Ga bri}.

Usled stal nog opa da wa ni voa vo de, vru }i na, sma we wa ri bqeg fon da, za sto ja ve tra i zbog ot -

KON KU RS ZA DO DE LU NOVCA NVO U ZRE WA NI NU

[kolarci u~e o biodiverzitetu

Gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov ras pi sao je kon kurs za do de lu 300.000 di na ra ne vla di nim or ga ni za ci ja ma za pro jek te za {ti te `i vot ne sre di ne, sa op {te no je iz Grad ske upra ve. Iz tih sred stva bi }e fi nan si ra na naj vi {e tri pro jek ta, ko ji ma je ciq pod u ~a va we u~e ni ka osnov nih {ko la o za {ti ti vo da od za ga |e wa i o~u va wu bi o di ver zi te ta. Pri ja ve se pod no se Ode qe wu po slo va za {ti te i una pre |e wa `i vot -

grad Zre wa nin – ob ja {wa va Mi haj lov.

Ko ri snik bu xet skih sred sta va, u ro ku od 30 da na od da na re a li za ci je pro jek ta, bi }e du `an da pod ne se gra do na ~el ni ku iz ve {taj o utro {ku do bi je nih sred sta va. Uko li ko to ne u~i ni, ne }e mo }i da u~e stvu je na na red nom kon kur su.

Sa vre me na eko lo {ka pro ble ma ti ka i pro ble mi o~u va wa `i vot ne

pad nih vo da, jo{ je kra jem XIX ve ka za be le `e no da je je zer sko bi qe bu ja lo. Ovaj pro ces se po na vqao to kom vre me na. Kul mi na ci ja ovog pro ble ma je bi la u le to 1970. go di ne ka da je zbog ve li kog za ga |e wa i ne kon tro li sa nog cve ta wa al gi do {lo do ne stan ka ki se o ni ka u vo di, zbog ~e ga je prak ti~ no ugi nuo sko ro sav `i vi svet u vo di. Je ze ro je 1971. isu {e no, iz we ga je po va |en sav muq. Iz gra |en je pre ~i sta~ za ot pad nu vo du i 1976. je ze ro je po no vo na pu we no vo dom i od on da se kva li tet je zer ske vo de pom no pra ti i ~u va.

Po {ta ta da {wi pre ~i sta~ ni je mo gao da pre ~i sti sve ot pad ne vo de, iz gra |en je no vi, ko ji sa da u re ci pi jent je ze ro is pu {ta pre ~i {}e nu vo du do 90 od sto i mno go kva li tet ni ju ne go ra ni jih go di na. Ka da bu de bi lo po tre b, pre ko ka na la DTD pu {ta }e se sve `a vo da iz Ti se u je ze ro.

A. A.

sre di ne, kao je dan od osnov nih pro ble ma sa vre me nog ~o ve ~an stva, na la zi sve zna ~aj ni je me sto u ra du sa pred {kol skom i {kol skom de com. Mno ge {ko le i udru `e wa eko lo {ki vas pi ta va ju i obra zu ju omla di nu, uz sve ve }e ukqu ~i va we ro di te qa u ne po sred ne ak tiv no sti. Jer, raz voj eko lo {ke sve sti kod de ce i usva ja we po zi tiv nih na vi ka pru `a ve li ke mo gu} no sti da se te na vi ke usva ja ju i na ni vou ce le po ro di ce. @. B.

AK CI JA VO LON TE RA I EKO LO [KOG UDRU @E WA BE ^EJ

Jedna divqa deponija mawe Eko lo {ko udru `e we Be ~ej po ka za lo je da, uz do bru or ga ni zo va nost, mno ge ne ga tiv ne stva ri mo gu da se po pra ve.

Pro la zni ci vr lo fre kvent nim pu tem pre ma Ba~ koj To po li na sa mom iz la sku iz Be ~e ja go di na ma su se zgra `a va li pri po gle du na di vqu de po ni ju ko ja je sva kim da nom bi va la sve ve }a. Sa da su pri jat no iz ne na |e ni, jer de po ni je vi {e ne ma.

Ovih da na su ak ti vi sti Eko lo {kog udru `e wa Be ~ej s dva de se tak ~la no va be ~ej skog Od re da iz vi |a ~a „Ivo Lo la Ri bar“ i ne ko li ci nom su gra |a na spro ve li ak ci ju ukla wa wa di vqe de po ni je na po me nu toj lo ka cji. Isto vre me no, ure |e na je i ze le na po vr {i na uz put ka

Ra dar skoj sta ni ci, gde je lo ci ran Cen tar iz vi |a ~a. Va qa na gla si ti da su ak ci ju po dr `a li JP „Vo do ka nal“, ~i ji je ba ger ra dio na ra{ ~i {}a va wu te re na i JP „Ko mu na lac“, ko ji je do ni rao de se tak sad ni ca tu je i po god nu ze mqu za we nu sad wu.

Eto „re cep ta“ ka ko uz ma lo do bre vo qe i ra da mo gu da se uklo ne i osta le di vqe de po ni je u gra du. A, ima ih, bar, dva de se tak. Jed na di vqa de po ni ja ma we. Ko ja je sle de }a? O to me se pi ta ju su gra |a ni ko ji ma je sta lo da im okru `e we bu de ure |e no, a ne oni ko ji ba ca ju sve i sva {ta na ze le ne po vr {i ne i pra ve no ve di vqe de po ni je.

V. J.

RA DI O NI CA ZA NO VI NA RE U NO VOM PA ZA RU

Na redu i „Ozelewavawe medija” Mi si ja OEBS-a u Sr bi ji, u sa rad wi sa Udru `e wem eko no vi na ra „Eko vest“ iz No vog Sa da, or ga ni zo va la je ne dav no u okvi ru pro jek ta „Oze le wa va we me di ja” u No vom Pa za ru ra di o ni cu za no vi na re ko ji iz ve {ta va ju o `i vot noj sre di ni. Ciq ra di o ni ce bio je po di za we eko lo {ke sve sti no vi na ra o od go vor no sti uti ca ja na jav nost, po mo} no vi na ri ma u sti ca wu ve {ti na neo p hod nih za iz ve {ta va we o toj obla sti, kao i po di za we sve sti me di ja i jav no sti o pro ble mi ma u obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne.

Pre da va ~i su bi li ~la no vi Udru `e wa eko no vi na ra „Eko

go da, he mij skih i in du strij skih ak ci de na ta.

- Bez ob zi ra na broj ne eko lo {ke pro ble me kod nas, iz ve {ta va we o tim te ma je ne do voq no za stu pqe no u me di ji ma . Naj ~e {}e se iz ve {ta va u slu ~a ju eko lo {kih ka ta stro fa ili po vo dom va `nih eko lo {kih da tu ma.

Ne ma is tra `i va~ kog no vi nar stva u toj obla sti. Za to su od go vor ni i me di ji ali i or ga ni za ci je ko je se ba ve za {ti tom `i vot ne sre di ne – ka `e Dra ga na Rat ko vi}.

Ona ka `e da se po sled wih go di na si tu a ci ja me wa, ali da to jo{ uvek ni je do voq no. No vi na ri pri stu pa ju pro ble mi ma u `i -

Po treb no je us po sta vi ti stan dar de objek tiv nog in for mi sa wa jav no sti o pro ble mi ma u za {ti ti `i vot ne sre di ne ne sre di ne. Od lu ku o do de li sred sta va do no si gra do na ~el nik, na pred log Ko mi si je, u ro ku od 15 da na od za kqu ~e wa kon kur sa.

- Ko mi si ja }e do ne ti pred log re {e wa o do de li sred sta va na osno vu sle de }ih kri te ri ju ma uskla |e no sti pro gram ske ak tiv no sti i pro jek ta zah te vi ma kon kur sa, ostva re nih re zul ta ta ra da udru `e wa u pret hod nim go di na ma i dru {tve nog zna ~a ja ne vla di ne or ga ni za ci je iz obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne za

dnevnik

vest“ (no vi nar ka Ra dio No vog Sa da Dra ga na Rat ko vi}, ured ni ca na Ju Eko te le vi zi je iz Su bo ti ce San dra Ir {e vi} i ured nik Eko lo {kog bil te na *EkoNEC* iz Kra gu jev ca Mi li sav Pa je vi}) ko ji ima ju vi {e go di {we pro fe si o nal no is ku stvo u iz ve {ta va wu u toj obla sti. Te me ra di o ni ce bi le su po sve }e ne naj ve }im eko lo {kim pro ble mi ma kod nas, ali i u sve tu kao {to su: upra vqa we ot pa dom, za ga |e we vo da, kli mat ske pro me ne kao i iz ve {ta va we u van red nim si tu a ci ja ma kod pri rod nih ne po -

vot noj sre di ni zbog li~ ne za bri nu to sti, uko li ko ne {to sma tra ju ne pra ved nim, od no sno vi {e su an ga `o va ni sr cem, {to mo `e sma wi ti objek tiv nost.

Po treb no je us po sta vi ti stan dar de objek tiv nog in for mi sa wa jav no sti o pro ble mi ma u za {ti ti `i vot ne sre di ne.

Zbog to ga je i osno va no Udru `e we „Eko vest“ , ko je oku pqa no vi na re ko ji pra te oblast za {ti tie `i vot ne sre di ne, a ~i ji je ciq una pre |e we in for mi sa wa jav no sti , po di za we eko lo -

{ke sve sti gra |a na ali i edu ka ci ja sa mih no vi na ra.

Dra ga na Rat ko vi} sma tra da su pre pre ke za kva li te ni je iz ve {ta va we me di ja o `i vot noj sre di ni ne po sto ja we eko lo {ke sve sti ured ni ka, ne do sta tak nov ca za eko lo {ke emi si je, ne do stup nost in for ma ci ja, ne do sta tak stru~ wa ka za po je di ne obla sti, ne sprem nost or ga na vla sti da se o eko lo {kim pro ble mi ma otvo re no go vo ri, sla ba sa rad wa me di ja i NVO, ali i ne do voq no edu ko va ni no vi na ri . Sto ga je or ga ni zo va we se mi na ra, ra di o ni ca, okru glih sto lo va na me we nih edu ka ci ji no vi na ra ko ji pra te oblast za {ti te `i vot ne sre di ne je ve o ma va `no, is ti ~e Rat ko vi }e va.

To je po ka za la i ra di o ni ca u No vom Pa za ru, gde su u~e sni ci iz ja vi li da su ste kli no va sa zna wa o eko lo {kim pro ble mi ma, ko -

ja }e ih pod sta }i da se vi {e an ga `u ju na iz ve {ta va wu o wi ma. Mi si ja OEBS-a u Sr bi ji po seb nu pa `wu po sve }u je edu ka ci ji no vi na ra, i or ga ni zo va we ra di o ni ce u No vom Pa za ru si gur no }e do pri ne ti da se iz ve {ta va we o eko lo {kim pro ble mi ma tih lo kal nih sre di na una pre di. U or ga ni za ci ji Mi si je OEBS u Sr bi ji i Jav no vo do pri vred nog pred u ze }a „Vo de Voj vo di ne“ no vi na ri iz Ra {ke, No vog Pa za ra i Pri je po qa su od 10. do 13. apri la bo ra vi li u No vom Sa du. U bo ga tom pro gra mu upo zna li su se sa ra dom JVP „Vo de Voj vo di ne“, ob i {li su ne ko li ko eko lo {ki va `nih me sta na Ve li kom ba~ kom ka na lu, naj za ga |e ni jem vo do to ku u Evro pi, i po se ti li Upra vu za za {ti tu `i vot ne sre di ne No vog Sa da.

Udru `e we eko no vi na ra „Eko vest”

ELEKTROPRIVREDA SRBIJE BRINE O ZA [TI TI @I VOT NE SRE DI NE

Uz ulagawa sti`e i zarada Jed na go di na ni je va qa no me ri lo za sve ono {to se ra di i u~i ni u za {ti ti `i vot ne sre di ne. To je du go tra jan i ne pre ki dan pro ces.

Za to je mno go bo qe re }i da }e mo ove go di ne kre nu ti ta mo gde smo sta li la ne, a to zna ~i da }e mo na sta vi ti sa za me nom elek tro sta ti~ kih fil te ra za do vo |e we emi si je pra {ka stih ma te ri ja u okvi re stan dar da Evrop ske uni je, re kao je di rek tor Sek to ra za za {ti tu `i vot ne sre di ne Di rek ci je EPS-a za stra te gi ju i in ve sti ci je Mi haj lo Ga vri}.

Ka ko ob ja {wa va Ga vri} to zna ~i da is pu {ta we tih ma te ri ja u at mos fe ru ne mo `e bi ti ve }e od 50 mi li gra ma po kub nom me tru.

Re a li za ci ja tog pro jek ta tre ba da se za vr {i 2013. go di ne tka da bi sva elek tro fil ter ska po stro je wa u Elek tro pri vre di Sr bi je, 12 obje ka ta, bi la uskla |e na sa me ri li ma ko je pro pi su je EU. Isto se od no si i na iz me nu si ste ma za tran sport pe pe la i {qa ke. Tre nut no su tri za vr {e na i je dan je u iz grad wi („Ko sto lac A”), a sred stva za za me nu tog si ste ma u

TENT A u Obre nov cu bi }e de lom obez be |e na i iz IPA fon da EU i ne ma~ ke KfW ban ke. Vred nost po slo va je 50 mi li o na evra.

- Ove go di ne pla ni ra se i pot pi si va we ugo vo ra o do de li ODA kre di ta za od sum po ra va we dim nih ga so va u PD TENT. O~e ku je se da }e ovaj pro je kat bi ti za vr {en do 2016. go di ne. To je naj sku pqi deo uskla |i va wa ra da po stro je wa EPS-a sa stan dar di ma EU u obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne.

Ove go di ne, ta ko |e, pla ni ra se na sta vak pla sma na i pro mo ci ja upo tre be elek tro fil ter skog pe pe la ka ko u ce ment noj in du stri ji, u iz grad wi pu te va, ta ko i u gra |e vi nar stvu uop {te - ka `e Ga vri}.

Upo tre ba pe pe la u pra vqe wu pu te va pred sta vqa ve li ki iza zov ka ko za EPS, ta ko i za sa me gra di te qe. Na me, ce na iz grad we pu te va ko ri {}e wem pe pe la mo `e se sma wi ti za 30 do 80 od sto, u za vi sno sti od uslo va grad we. Pe peo se mo `e upo tre bi ti i za pra vqe we `e le zni~ kih pra go va, plo ~a za po plo ~a va we tro to a ra i kao za me na pe ska ili {qun ka u pra vqe -

wu be to na. Po zna to je da je ovim na ~i nom grad we na pra vqe na zgra da Frank furt ske ber ze, ali i jed na od naj vi {ih zgra da na sve tu po zna ta pa la ta „Burx Ka li fa” (828 me ta ra) u Du ba i ju. Stru~ wa ci ka `u da ne ma ni jed nog razlgoa zbog ~e ga se sli~ ne teh no lo gi je ne bi pri me wi va le i u Sr bi ji.

Isto va `i i za iz ra du hi dro teh ni~ kih obje ka ta, po put bra na. S

dru ge stra ne, po sti glo bi se ono {to se zo ve odr `i vo upra vqa we pri rod nim re sur si ma i na {e re ke ne bi, kao na pri mer Mo ra va, iz gle da le kao po vr {i na Me se ca.

Tre ba na po me nu ti da se kao nus pro i zvod de sum po ri za ci je dim nih ga so va do bi ja gips. I to ne bi lo ka kav, ve} iz u zet nog kva li te ta, po stan dar di ma EU. Sa mom de sum po ri za ci jom sma wu je

Za me na elek tro fil te ra u ter mo e lek tra ni

se emi si ja sum po ra u ato mos fe ru, a ti me se eli mi ni {u i ne ga tiv ne po sle di ce pa da wa ki se lih ki {a, uni {te wa {u ma i za ki se qa va we ze mqi {ta.

- Pro blem iz va zdu ha ta ko se „se li” na ze mqu - upo zo ra va Ga vri}. - Smi sao pro duk ci je gip sa ni je da bi taj ma te ri jal za vr {io na de po ni ji, ne go po stao bi no va upo treb na vred nost pro iz vod wom gra |e vin ske ga lan te ri je. A to zna ~i i otva ra we no vih rad nih me sta u po stro je wi ma za pre ra du gip sa, iz voz tih ar ti ka la, pla }a we po re za i pu we we bu xe ta. Re~ je o vr lo kom plek snoj teh no lo gi ji, za o kru `e nom lan cu, ko ja svo jim de lo va wem {ti ti `i vot nu sre di nu, ali stva ra i no vu vred nost.

Ula ga we u te i ta kve teh no lo gi je ne mo `e se na zva ti - tro {kom. Je ste krat ko ro ~an iz da tak, ali i ula ga we u bu du} nost i no vu vred nost od ko je se mo `e le po za ra di ti. Iako ula `e mo u de po ni je, {to god u~i ni li ugro `a va mo `i vot nu sre di nu. Ova ko ula `e mo u se be, {ti ti mo se be i svoj la nac is hra ne, pri rod ne re sur se, a sa

dru ge stra ne omo gu }u je mo da ne ki no vi qu di ra de i za ra de, po boq {a va se stan dard, plat ni bi lans ze mqe, ra ste iz voz... Taj pri hod, uz ~i sti ju `i vot nu sre di nu, mo ra se mno go {i re po sma tra ti. Po ~ev kroz zdra vqe sta nov ni {tva i okru `e wa ko je }e mo osta vi ti mla |im na ra {ta ji ma, pa do kva li te ta `i vo ta qu di ko je `i ve ne po sred no uz elek tro o bjek te, kao {to su ter mo e lek tra ne - sma tra Ga vri}.

Emi si ja pra {ka stih ma te ri ja sa da u od no su na 2004. go di nu u oko li ni Obre nov ca sma we na je ~ak za 88 od sto, a u Ko stol cu za 56. Dru gim re ~i ma, ako je pre {est-se dam go di na bi lo emi si je od, pri me ra ra di, sto ki lo gra ma, sa da je Obre nov cu ona sve de na na sve ga 12 ki lo gra ma. Obre no va~ ka i ko sto la~ ka de ca ve} sa da mo gu da vi de be li sneg, ali u oko li ni `i te qi vi {e ne je du ku pus pro {a ran pe pe lom. Svi oni udi sa }e i mno go ~i sti ji va zduh, a to zna ~i znat no ma we obo qe wa, kao {to su bron hi jal na ast ma i di saj ne te go be.

A. B.

dnevnik

oglasi

~etvrtak5.maj2011.

25

26

~etvrtak5.maj2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

~etvrtak5.maj2011.

27

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

27755 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

27756 PRO FE SO RI CA matematike daje ~asove sredwo{kolcima i studentima. Priprema za polagawe prijemnih ispita za sredwu {kolu i fakultet. Telefon 064/21-64-806.

27896

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

27757 PRE VOZ sanitetskim vozilom sa profesionalnim osobqem i dvadesetogodi{nim iskustvom na svim relacijama. Pozovite: 063/594-494.

27716

IZ DA JEM name{ten jednosoban stan kod @. stanice. Telefon 064/29-14-121.

27830 PRA ZNA garsowera, odvojena kuhiwa, Bra}e Ribnikara, telefon, kablovska 120E. Telefon 064/1463-126.

27430 IZ DA JEM dvosoban komforan stan 50m2, kod Sajma, 200E. Telefon: 021/444-258 i 064/1113561.

27557 IZ DA JEM stan u Aksentija Maksimovi}a br. 1 pored Najlona. Telefon: 6412-664.

27788 IZ DA JEM dvosoban opremqen stan kod Limanske pijace. Telefoni:6393-081 i 064/143-6029.

27793

LI MAN, odli~an ukwi`en stan 39m2 cena 38.000 evra. Telefon 636-8429.

15001 PRO DA JEM nov stan u Veselina Masle{e br. 64, Bulevar Evrope 128m2, 100000E ili zamena za mawi uz doplatu. Telefon: 065/669-4452.

27519

[I RI CEN TAR, novija ukwi`ena garsowera, II sprat sa liftom, cena 26.800. Telefon 636-8429.

15002 CA RA DU [A NA, nova luks zgrada, odli~an useqiv 1.0 stan po ceni od 37.000. Telefon 6366952.

15003

NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan, bez ulagawa za 42.200. Telefon 063/828-83-77.

15004 BU LE VAR OSLO BO \E WA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2, cena 41.200. Telefon 636-6952.

15005 NO VA DE TE LI NA RA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2. Telefon 63-66-952.

15006 LI MAN 3, kod parka, kompletno renoviran 2.0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en 56.650. Telefon 636-6952.

15007

28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak5.maj2011.

CENTAR - jednoiposoban useqiv stan od 50m2, visoko prizemqe, mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te u okolini Novog Sada. Telefon: 064/8372806.

27365

BULEVAR, Ul. Novosadskog sajma u luks zgradi odli~an, nov, odmah useqiv 2.5 stan od 64m2.

Telefon 063/516-478.

15008 LIMAN, odli~an 3.0 stan na II spratu, 74m2 cena 72.100. Telefon 636-6952.

15009 BULEVAR OSLOBO\EWA, kod Futo{ke pijace uz Daltonku prodajem nov useqiv trosoban stan, mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te u okolini.Telefon: 064/837-2806.

27363

LIMAN, u zgradi od fasadne cigle odli~an 4.0 stan od 93m2, cena 95.800. Telefon 063/82-88377.

15010

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Obave{tavamo nau~nu i stru~nu javnost, prijateqe i po{tovaoce da je preminuo ~lan na{eg kolektiva, dragi i uva`eni kolega

Posledwi pozdrav

Veqi Veqi Debeqevi}u

od porodice Kosovi}.

27929

DESETOGODI[WI POMEN od porodice \erkovi} i kolega iz prodavnice auto-delova.

prof. dr Dragan Suboti}

na{em voqenom

27928

NOVI BE^EJ ku}a na prodaju u centru sa oku}nicom i nusprostorijama. Telefon 011/2334122.

27711

Posledwi pozdrav na{em ~lanu i prijatequ

Mi}i Gvozdenovi}u IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Telefon: 063/505-198.

27804 PRODAJEM po~etnu gradwu motela (stara~ki dom - hostel) u Ba~kom Petrovcu u blizini Akva parka. Telefon 062/255706.

27083

PRODAJEM veliku termoakumulacionu pe}, 10.000 dinara.

Telefon 063/87-00-573.

27681

ODGU[EWA ma{inski, snimawe cevi, rekonstrukcija kupatila, zamena cevi i servis, garancija, ra~un. Telefon 6393737, 064/160-47-25.

27663 ROLETAR, izra|ujem, sve vrste roletni: venecijanere, mewam gurtne, drvene zamewujem plasti~nim, aluminijumske. Telefon 064/11-27-141.

27695 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 27799

dnevnik

18. 2. 1959 - 3. 5. 2011. redovni profesor Univerziteta EDU CONS u Sremskoj Kamenici i direktor Nau~no-istra`iva~kog Centra Univerziteta

Dragi Mi}o, s qubavqu i tugom ~uvamo te u na{im srcima.

Komemorativnu sednicu odr`a}emo dana 9. 5. 2011. (ponedeqak), sa po~etkom u 11 sati, u Sve~anoj sali Univerziteta EDU CONS (III sprat, Vojvode Putnika bb, Sremska Kamenica).

Tvoji najmiliji.

Rektor Univerziteta EDU CONS prof. dr Ogwen Baki}.

2001 - 2011.

Janezu Sedeju

Dru{tvo Slovenaca „Kredarica� - Novi Sad. 59913/P 59914-P

27927

Obave{tavamo rodbinu i poznanike da je 3. maja u 55. godini preminula na{a draga supruga u majka

Dragom kolegi, prijatequ i omiqenom profesoru

Katica Ratkov Ka}a Sahrana je danas, 5. 5. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Stanislav, sinovi Vujica i Milan i snaja Jelena.

27936

PRODAJEM novije kolor televizore e37, e55, e72, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen! Telefon 421-516, Mob. 064/157-2514.

27836 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma TV! Dolazak, isplata odmah! Non -stop, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-2514.

K Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon duge i te{ke bolesti preminuo

18. 2. 1959 - 3. 5. 2011. redovnom profesoru Univerziteta EDU CONS u Sremskoj Kamenici

27837

POTREBAN iskusan voza~ C, E, kategorije za vo`wu {lepera iz Novog Sada. Telefon 063/509-222.

27882

Georgije Jovi~i}

Posledwi pozdrav do ve~ne ku}e.

general pukovnik u penziji 1927 - 2011.

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing. ^istimo tavane i podrume. Telefoni: 062/649-000, 061/600-22-60.

27412 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 27774

prof. dr Draganu Suboti}u

Sahrana pokojnika je u petak, 6. 5. 2011. godine u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Dragan, unuka Vesna i snaja Sla|ana.

27941

Kolektiv, menaxment i studenti Univerziteta EDU CONS. 59913/P1

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dra gom

Dra gi

S tu gom i po {to va wem opra {ta mo se od na {eg

~etvrtak5.maj2011.

Po sled wi po zdrav na {oj rad ni ci

Po sle te {ke bo le sti, pre mi nuo je

Ve li mir De be qe vi} Ve qo

Ve qi

1959 - 2011.

na sve mu ti ve li ko hva la.

po sled wi po zdrav.

Di mov ski \e ra si ma Po ro di ca Ili}.

Po ro di ca [kr get.

27874

27877

Sa tu gom opra {ta mo se od vo qe nog te ~e

Po sled wi pri ja te qu.

po zdrav

dra gom

Ma ri ci Tu ran ski

Usta no va za jed ni~ kih po slo va In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci.

Oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe, da je pre mi nu la u 85. go di ni

Se dej Ja nez

1950 - 2011.

Sa hra na je 5. 5. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Pe tro va ra di nu - Tran xa ment.

Sa hra na je da nas, 5. 5. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga Na ta {a, k}er ke Ana i Jo va na i sin No vak.

O`a lo {}e na: su pru ga Da ni ca, }er ka Dra ga na, sin Dar ko i unu ci Voj kan i Je le na.

Po sled wi po zdrav mi loj i dra goj kom {i ni ci

Pro {la je go di na od bol nog ra stan ka, ka da je na ve~ ni po ~i nak oti {la na {a

Ma ri ca Tu ran ski

Ma ri ci Tu ran ski

Po sled wi po zdrav od tvo jih naj mi li jih: si no va, }er ke i su pru ga.

Ma ri ca i Slo bo dan.

Sa hra na }e se oba vi ti 5. 5. 2011. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

27888

27890

27892

S E ] A W E

T U @ N O S E ] A W E

5. 5. 1987 - 5. 5. 2011.

Mi li ca Ra di no vi}

Da na 7. ma ja 2011. u 11 sa ti po se ti }e mo we nu ve~ nu ku }u.

Osta lo je sa mo se }a we ko je ne ble di, ple me ni tost ko ja se pam ti, a bol i tu ga ko ja ne pre sta je.

Ne ka te an |e li ~u va ju!

Jo{ jed no pro le }e, jo{ je dan \ur |ev dan i tu ga u na {im sr ci ma.

27893

27913

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi

O`a lo {}e ni: sna ja Aga ta, unu ka Sve tla na, unuk Qu ba sa po ro di ca ma.

K}e ri Qi qa na i So wa, unu ci Sa {a i De jan i zet Do bri voj Di vqak.

Po sled wi kom {i ni ci

Ni ko la Pe tro vi} 1929 - 2011.

po zdrav

Dr Kr sta Ni ko li} Tu gu ju za to bom tvo ja Je le na i Ivan sa po ro di ca ma.

27904

27905

P O M E N 6. 5. 2005. - 6. 5. 2011.

Su pru ga Dra go sla va.

Tvo ji: su pru ga Ka ti ca, }er ka Oli vi ja sa de com i zet La zi ca.

27878

27866

G O D I [ W I P O M E N na {oj dra goj i vo qe noj

Gor da ni Ra do va nov Go gi

ro |e na To mi}

Ka ti ci Rat kov od kom {i ja iz ula za To do ra - To ze Jo va no vi }a br. 5.

O`a lo {}e ni unu ci.

27907

Ti si uvek u na {im sr ci ma i mi sli ma.

dra goj

Mi qa Sa ta ri}

Sa hra na je da nas, 5. 5. 2011. go di ne, u 14 ~a so va, na Do wem no vom gro bqu, u Fu to gu.

Da nas, 5. ma ja na vr {a va se go di nu da na od smr ti na {eg dra gog

Ota Mar ti na {e vi }a

1993 - 2011.

Pro {le su ~e ti ri du ge go di ne od ka ko si za u vek oti {la od nas.

Tvo ji naj mi li ji: su prug Aloj zi je, sin Bu ca, unu ke Je le na i Alek san dra i sna ja Zo ri ca.

27894

ro |e na [in ko

Po ~i vaj u ve~ nom mi ru. Sa hra na je na no vo sad skom No vom gro bqu, 5. 5. 2011. go di ne, u 11.15 ~a so va.

2007 - 2011.

od Skup {ti ne sta na ra zgra de Bul. Jo va na Du ~i }a 7.

Ve ra Ali lo vi}

Bog da na Me to di je vi}

Zo ri ca Ga ni}

27898

Oti {la si pre ra no i osta vi la pra zni nu u na {im sr ci ma.

Se }a we na te be ni ka da ne }e iz ble de ti.

Dra go, Na da i Ne nad sa po ro di com.

S E ] A W E

Jo van Fel dva ri

934/P

59911/P

To mi sla va \u ri ~i na

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ su prug, otac i de da

27900

Za po sle ni i pen zi o ni sa ni rad ni ci u „Elek tro voj vo di ni� doo.

29

Na vr {a va se {est go di na tu ge, zbog pre ra ne smr ti na {e div ne maj ke i su pru ge Mi qe.

U pe tak 6. 5. 2011. go di ne, u 11 sa ti, da je mo po men, kod we nog ve~ nog bo ra vi {ta, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Ne u te {ni: sin Si ni {a, }er ka Sla |a na i su prug Dra gan.

27875

27906

P O M E N

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo u su bo tu, 7. 5. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na gro bqu u Fu to gu po se ti ti ve~ nu ku }u na {e dra ge Go gi ce.

Ne ka te u ti {i ni ve~ nog mi ra pra ti na {a qu bav, ja ~a od vre me na i za bo ra va.

Po ro di ca Cvet ko vi}.

Da na, 3. ma ja 2011. pre mi nu la je

27885

P O M E N 5. 5. 2004 - 5. 5. 2011.

6. 5. 2005. - 6. 5. 2011.

Dra ga na {a Je ja, se }a wa i po nos na te be, qu bav pre ma te bi i tu ga za to bom su ve~ ni!

Bog da na Me to di je vi} 1926 - 2011.

Mi qa Sa ta ri} ro|. To mi} Ve~ no o`a lo {}e ni: maj ka Zo ra, otac Vid i brat Mi {a sa po ro di com.

27876

Sa hra na }e se oba vi ti 5. 5. 2011. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Hva la ti na sve mu.

O`a lo {}e ni: }er ka Mi la na sa po ro di com unu ci i pra u nu ci.

27886

Pan te li ja De spo to vi} Osta vio si se }a wa ko ja ne ble de i do bro tu ko ja se pam ti.

Sa tu gom u sr cu ~u va mo te od za bo ra va.

Su pru ga Ra doj ka sa de com.

27824

30

06.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05

tv program

~etvrtak5.maj2011.

Јутарњи програм Путовање са Теријем Бајко квиз Одрживи развој Европа и ми, док. прог. Циганско срце Преживети аутомобил, док. прог. Кухињица Десило се Вести Космос Без упута

Кетлин Јорк

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Наш гост Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Документарни програм Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Глас Америке Ноћни програм

04.07 04.41 05.23 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Крај династије Обреновић Сасвим природно Свет риболова Ружна Бети Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Тито и ја, филм И ја имам таленат Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Мој рођак са села Распакивање Свемирски војници, филм Дневник Истражитељи из Мајамија Торчвуд ТВ продаја Ноћни биоскоп: Лепотица и ругоба, филм Око магазин Сасвим природно ТВ продаја Верски календар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.45 22.45 23.45 01.50 02.50 03.05 04.35

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Филм: Врана Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Радна акција Жене Филм: Узимање живота Радна акција Ексклузив Експлозив В.И.П

06.05 08.00 08.58 10.05 10.35 11.09 12.00 12.15 12.29 13.13 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.03 22.00 00.20 00.35 01.28 02.23 02.38

Томсоново последње бекство Филм представља везу између полицајца и пљачкаша у годинама, који још увек негују фер плеј. Бекство остарелог пљачкаша натерало је полицајца да још једном заврне рукаве и, после много година, пође у неизвесну игру мачке и миша. Улоге: Роберт Мичам, Вилфорд Бримли, Кетлин Јорк Режија: Џеролд Фридмен (РТВ 1, 23.25) 14.05 Српски екран – емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на срп.

14.30 Путовање са Теријем 15.00 Вести 15.10 Фаца 16.05 Циганско срце 16.50 Десило се 17.00 ТВ Дневник 17.22 Тајна хране 17.30 Кухињица 18.00 Разгледнице 19.30 ТВ Дневник 20.05 ТВ Фонија – квиз 20.30 Имам једну жељу 21.30 Живопис: Хлеб наш насушни 22.00 Војвођански дневник 22.30 Фолдер култура 23.00 Фортепиано 23.25 Томсоново последње бекство, филм

06.30 07.00 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.00 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 23.55

Кухињица – мађ. Изблиза Класик рок Грување Најважнија адреса Та дивна створења Маштаоница Доколица Мој гост, емисија на мађарском Вести (мађ) Емисија о Чернобилу, на украјинском Мој син Десило се Вести из Матице Плави круг Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рус) Француски бутик, филм Мој син Десило се

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино НС клинци Вести Јована суботом Два света Вести Др Ху Вести Агро дан Азбука родитељства Неон сити Вести Надимак Албанац Вести Спринт Дивљи хоризонти Одељење за убиства Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив ИЦТ плус Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Препознај Европу Храна и вино Оловне приче Одељење за убиства Објектив Надимак Албанац Др Ху

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Шкотска лига: Инвернес ЦТ – Селтик 13.00 АТП Мастерс Мадрид 15.15 Премијер лига, Магазин 16.00 АТП Мастерс Мадрид 1/8 Финале 23.00 Мастерс, студио 23.30 НБА акција 00.00 У сусрет Фајнал Фору: Барселона – Олимпијакос 02.00 Фул Тилт покер 03.00 Премијер лига, Магазин

Жене Нови ток шоу који воде добро позната ТВ лица – даме са ставом. Ивана Зарић, Наташа Ристић, Марија Килибарда, Маја Волк и пета водитељка која је право изненађење, укрстиће своје ставове на сваку тему. Са одабраним гостима, и уз бритке, брзе и духовите коментаре, пет мудрих жена ће претресати садржаје који су изазвали највише реакција и коментара српске јавности... (Прва, 22.45)

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.35 07.40 07.49 08.18 08.31 08.57 09.14 09.36 10.00 10.30 11.29 12.00 12.32

Пепа прасе Алекс на мору У ноћној башти Томас и другари Коцка, коцка, коцкица Како научити математику? Постанак и опстанак ћирилице Сазвежђа и легенде Играј фудбал, буди срећан Водич за правилно заљубљивање Траг у простору Ансамбл ‘’Камерата Сербика‘’ Беокулт

Отварање изложбе скулптура Риста Стијовића У директном преносу отварања изложбе учествоваће бројни гости, ликовни критичари, уметници, поштоваоци и познаваоци стваралаштва Риста Стијовића: аутори поставке, историчари уметности Љиљана Порчић и Душан Миловановић, директор ТВ Београд, Никола Мирков, историчар уметности и управник Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду, др Јасна Јованов и многи други. (РТС 2, 20.00)

20.45 21.14 22.00 22.28 22.54 23.44 00.33 01.30

Трезор Коцка, коцка, коцкица Како научити математику? Постанак и опстанак ћирилице Сазвежђа и легенде Блеја Ово је Србија Млади таленти Србије Како је снимана серија ‘ ’Приђи ближе‘’, специјал Партитуре за корен и стабло Телмо и Тула, мали кувари Пепа прасе Алекс на мору У ноћној башти Томас и другари Место за нас Отварање изложбе скулптура Риста Стијовића, пренос Метрополис Ружна Бети Контекст Ликовна колонија РТС Бардови театра Мина Лазаревић и пријатељи Трезор Место за нас

07.00 07.55 08.00 09.00 09.15 11.00 11.02 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 16.55 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Маратон А шта да радим Рејчел Реј Вести Отворени студио Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо Отворени студио Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Коферче Вести Љубав у залеђу А шта да радим Канди Вести Чист рачун Документарна серија Филм: Убиј ме нежно Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Америчка сањалица

13.00 14.00 14.26 14.43 15.05 15.38 16.00 16.36 17.06 17.51 18.10 18.17 18.22 18.33 19.01 19.28 20.00

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

06.15 07.00 07.10 09.30 10.00 10.35 10.50 11.20 11.45 12.00 14.05 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 19.40 20.10 21.05 23.05 23.10 23.30 00.00 01.45 02.35

06.00 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.30

Најбоље године Вести Б92 Дизање Кажипрст Вести Б92 Топ шоп Квиз, Супер геније Пингвини с Мадагаскара Топ шоп Филм: Породичан човек Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град УЕФА Лига Европе: Полуфинале: Брага - Бенфика, пренос Временска прогноза: Шта да обучем? Вести Б92 Спортски преглед Филм: Из заседе Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме, слатки доме

Поље лала Добро јутро Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Љубав и мржња Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави

Тим Робинс

Рат светова У бегу од ванземаљске војске Трипода убица, која уништава све пред собом, Реј Феријер жури како би спасао своју породицу. Рат светова је пустоловина набијена акцијом са правом експлозијом специјалних ефеката. Улоге: Том Круз, Дакота Фенинг, Миранда Ото, Тим Робинс, Џастин Четвин Режија: Стивен Спилберг (Пинк, 00.45) 18.30 19.25 19.30 20.00 20.45 21.45 22.30 23.30 00.15 00.45 02.45 03.45 04.15

Килари Килари је 14-годишња лепотица која нема своје идоле као остали тинејџери. Њу занима само храна и она не мари за симпатије. Међутим, њена интересовања и жеље се драстично мењају када упозна једног згодног младића који јој поклања карте за концерт веома популарног бенда. (Хепи, 11.25) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.25 11.55 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 22.30 23.30 23.55 00.00 01.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Јутарњи програм Вести Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Дино ратник Југио Сабринин тајни живот Килари Сирене Здраво, Кити Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Агенција Телешоп Вести Bat tle front WWII, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин - докудрама Ухвати моменат, док. програм Вести Парови – најбоље Изгубљене године Агенција Bat tle front WWII, док. програм Вести Матрјошки Луде године Парови – најбоље Агенција Матрјошки Стаљин, докудрама

Поље лала У сосу Национални дневник Љубав и мржња Све за љубав Наслеђе једне даме Велики брат Немогућа мисија Црна хроника Филм: Рат светова Филм: Антитело Док нас смрт не растави Филм: Прекид

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak5.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

VOJVO\ANSKA EKSPEDICIJA NA K2

Pi{e: Milivoj Erdeqan

Ши ри Аплби

Уби ство као ужи ва ње

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.03 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Господарица твога срца 13.20 Дивљи Пламен 14.19 Тренутак спознаје 14.55 Дарма и Грег 15.16 Иван Павле 2. - немамо времена за губљење, док. филм 15.49 Твоја сам судбина 17.05 Хрватска уживо 18.13 Код Ане 18.39 8. спрат, ток шоу 19.30 Дневник 20.15 1 против 100, квиз 21.10 Разред 2011.

21.45 На ивици памети, монодрама 22.55 Дневник 3 23.46 Ватикан Ивана Павла 2, док. серија 00.15 Разред 2011.

00.51 Ловци на натприродно 01.31 Драги Џоне 01.55 Ксена - принцеза ратница 02.38 Злочиначки умови 03.19 Дарма и Грег

Ке ли Хелмс те шко се но си с по слом по сле уби ства ње не се стре. По ли ци ја за тва ра слу чај, али она је уве ре на да ис тра гу тре ба на ста ви ти. На жа лост, ни ко јој не ве ру је. Греј дон је успе шни аутор кри ми ћа ко ји ро ма не пи ше из уби ци не пер спек ти ве... Уло ге: Ши ри Аплби, Крис По тер, Пол Хоп кинс, Џејмс Кид ни, Џу дит Ба ри бу Ре жи ја: Ри чард Рој (Но ва ТВ, 00.00) 07.30 07.50 08.05 08.25 09.05 10.05 11.05 12.05 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 20.45 21.45 22.40 23.40 00.00 01.40 03.15 04.15 04.40 05.30

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Бумба Рори Пепа Томица и пријатељи Победа љубави Моја мајка Аси ИН Победа љубави Мастерчиф, ријалити шоу Најбоље године Моја мајка Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастерчиф, ријалити шоу Проверено Вечерње вести Убиство као уживање, филм Вирус у рају, филм Езо ТВ Веровали или не, док. серија Чувар правде ИН

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Геније дизајна Путовања и открића Менделсон, нацисти и ја Побуна на броду робова Живети са непријатељем Суђење нацистима у Нирнбергу Деца мумије Импресионисти Ово је цивилизација Тајне дубина Ратници Кракатау – последњи дани Човекова историја Подземни рат Мумија која је дошла из леда Импресионисти Ово је цивилизација Тајне дубина

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

Плавобради Острво Корњача Ози Бу Снежана и Ружица Острво Корњача Паника у ваздуху Оштрица копља На путу за Санта Фе Бекство из Шошенка Фрик Шоу Нестанак Гарсија Лорке Лептирица Антони Зимер

06.00 Све моје бивше 07.45 Како је снимана серија „Игра престола” 08.15 Сети се Титана 10.10 Драги Џоне 11.55 Ја сам, јер смо ми 13.25 Истините приче 14.55 Сурогати 16.25 Моје једино 18.10 Џоова палата 20.05 Иза непријатељских линија 3 21.40 Живот је откровење 22.35 Кодекс 00.20 Мамут 02.25 Анаконда 4. траг крви

06.10 07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.50 01.50

Закон и ред Меклаудове ћерке Све по закону Ерика Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџиз Филм: Цвећарка Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Пандури новајлије Филм: Ван контроле Медијум Пандури новајлије Филм: Веренички прстен

07.45 08.10 09.30 10.00 11.15 12.05 13.00 13.35 14.25 16.15 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.50 00.05 00.55 01.40 02.40 03.30

Драгон Бол З Езел Ексклузив Таблоид Биг брадер - уживо из куће Вечера за 5 Аурора Биг брадер - уживо из куће Наследници Јадни Џо Челични момци, филм Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Езел Биг брадер Увод у анатомију РТЛ Вести ЦСИ ЦСИ: Њујорк Астро шоу Биг брадер ЦСИ

Че лич ни мом ци

Џо а на Кернс

Еми на же ља Ема и њен муж са сво јом де цом, Де ни јем и Џој, су би ли на сај му на ком је Де ни ус пео, по га ђа ју ћи пу шком, да за ра ди играч ку. Уме сто пли ша ног ме две да, вла сник штан да по ну дио му је ма гич ни пр стен ко ји ис пу ња ва же ље. Дје чак је пр стен да ро вао ма ми, ко јој је био ро ђен дан... Уло ге: Џо а на Кернс, Де ла Рис, Хар ли Џејн Ко зак, Кор тланд Мид, Џе нин Ален, Ви ли јам Мо сис Ре жи ја: Мајк Роб (ХРТ 2, 13.50) 07.53 08.22 08.45 09.30 10.00 13.21 13.50 15.30 15.45 16.31 17.21 17.49 18.18 18.59 19.53 20.02 20.45 21.00 23.20 00.05 00.15

Мала ТВ Серија за децу Школски програм Мега Минди Пренос седнице Хрватског сабора Мала ТВ Емина жеља, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Пустоловине Саре Џејн Трава зелена Дивљи Пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Мерси Фудбал, ЕЛ Фудбал, ЕЛ: Брага - Бенфика, пренос Злочиначки умови Дневник плавуше Емина жеља, филм

05.40 Мистерије 07.30 Земља 2 10.30 Хари и Хендерсонови 11.10 Мала продавница ужаса 13.00 Невероватне приче 13.30 Хари и Хендерсонови 15.00 Мртав човек хода 16.20 Земља 2 17.00 Сиквест ДСВ 18.00 Невероватне приче 19.00 Фенирање 21.15 Шандон студио 22.00 Номади 00.00 Манипулатор 02.00 Џули, драга

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Балада о малом Џоу Река Ужасно велика авантура Ноћ Џимија Рердона Вашингтонски такси Круклин Лаку ноћ мајко Ватрене улице Аутопут Подешена Поправни завод

Шон Ок д ен оста в ио се пле са ка да је по чео да ра ди у че ли ча ни, али ипак се при ја ви за на ступ у ве ли к ом шоу у Сид не ју. На жа лост, аван ту ра не слав но за вр ши и он се вра ћа ку ћи. Та мо на ђе сво ју де вој ку у кре ве ту с бра том... Уло ге: Адам Гар си ја, Со фи Ли, Сем Вор тинг тон, Ви ли јем За па Ре жи ја: Дин Пе ри (РТЛ, 16.15)

Со фи Ли

07.15 07.45 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.25 22.50 23.45

Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Аута по мери 2008. Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Преживљавање удвоје Преживљавање Погранична полиција Тајсонови голубови Суперљуди Стена Лија Заморци науке Каскадерски зависници Само један излаз Прљави послови Аута по мери 2008.

08.30 09.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 19.10 19.30 20.00 23.00 00.00 01.15

Аутомобилизам Тенис Билијар Фудбал Фудбал Тенис Тенис Фудбал Сви спортови Борилачки спорт Рвање Фудбал Сви спортови

Н

Тов пилића у солитерима

азиви улица Исламабада су необични. Адре- налних исламских и савремених стилова, раскоса нашег хотела је Ф-7/1-22. То значи: кварт шно компонованих. Одједном смо се нашли у царФ, сектор 7, улица 1, а број 22. Хотели су, за- ству тишине, пред огромном мермерном џамијом право, преуређене виле имућних Пакистанаца, опа- шаха Фејсала. Може да прими 100.000 људи и најсани су високим зидовима, дворишта окићених цве- већа је у Азији. Поклон Саудијске Арабије, најзнаћем, с беспрекорно покошеном травом. Пажњу нам менитије здање Исламабада, грађено је од 1974. привлачи фикус велик као наш орах. Испод њега до 1984. увече седи портир окружен с три велика вентилатора – у граду једино портирске кућице немају климауређаје. Собе су беспрекорно чисте, намештај од ораха. У пограничне делове Пакистана с Индијом не може се без тзв. официра за везу. Он представља државу и контролише наше кретање и понашање, које мора бити у складу са законима. Најважнији му је задатак да нам укаже на то да не смемо сликати војне објекте, али и да нам се увек нађе при руци. Нама је додељен млади и амбициозни капетан Асад. Одушевљава га моћ пакистанске армије и спреман је да сутра, ако затреба, да живот за Пакистан. У холу нашег хотела дочекао нас је с осмехом и рекао: Добро дошли! То је једино што је знао на српском, научио је пре нашег доласка, а након 75 дана проведених с Дречаве крстарице тутње друмовима Готово милионски Исламабад је идеално место за нама знао је још понеку реч. У Исламабаду се нашем малом тиму прикључују Мексиканци Бадија живот, али равнодушни смо пред лепотом овог преБонила и Маурицио Лопез. Нашли смо се преко ин- планираног града. Као спој визионарских идеја и тернета и договорили да се они прикључе нашој градитељског умећа, превише је идеално урбан. експедицији. Бадија се до сада попела на пет врхо- Улазећи у 14 километара удаљени Равалпинди, схватили смо да улазимо у другачији свет. Не због ва виших од 8.000 метара. Кад смо ујутро пожелели да обиђемо град, дома- скромнијих кућа, махом накривљених кровова и зићини су нас с неверицом гледали, али ћутке испо- дова испраних боја, већ због неописиве гужве на штовали нашу жељу. Осим живог саобраћаја, ули- улицама и црних облака смога. Равалпинди је, за разлику од Исламабада, стар, це су углавном пусте. Кад смо пренасељен и пун забаве. Базаизашли из климатизованих сори нуде много робе и идеално ба и аутомобила, мислили смо Пакистанци живе су место да се човек окуша у да ће нас стрефити топлотни у садашњости. Поштују уметности ценкања. Невероваудар. На врелом асфалту било прошлост, не размишљају тан је број ресторана у којима је бар 45 степени. Тек увече се јела могу наћи по приступачоживе улице. Тачност није на о будућности. Живот цени, сат-два закашњења за прихватају такав какав јесте. ним ценама. Не треба занемарити ни обилну уличну понуду: Пакистанце не значи ништа. И у маси људи мале су на улицама се овде кува, пржи Жене, којих је у граду мало, шансе да ће вас неко и једе огромна количина хране. традиционално су обучене. Дозакачити. Обзирност Упркос рекама аутомобила, душе, видели смо чак три како коњских запрега, мотоцикливозе кола. и поштовање према ста, малог „мехрана” (пакиУ трговинском центру града другима то налажу станска варијанта „сузукија масу концентрисане радње с најрути”), најновијих „Хондиних„ различитијом робом, ресторани и пицерије. Све ново, чисто и лепо. У авгани- и „Тојотиних„ модела аутомобила, кућама којима стански ресторану „Кабул” једемо пилеће месо с обнова тек предстоји, не може да промакне чаробна роштиља, салату од парадајза, уместо хлеба доби- лепота града – и његових људи. Сви су нам показајамо пиринач. Алкохолних пића нема, све остало ли да им је сваки гост мио, ма одакле био. Данас Пакистан многи сматрају периферијом свеможе: „кока-кола”, „фанта”, „швепс”... Конобари су веома љубазни. Сутра вечерамо пице које се не раз- та, али некад је преко њега прелазио толико важан ликују од наших. Пакистанци све више прихватају Пут свиле – био је капија Европе. Да упознамо зесавремени начин живота. Деца су у фармерицама, мљу, напуштамо главни град широким аутопутем за жене без фереџа, али арапски фолклорни елементи Пешавар. Њиме тутње друмске крстарице украшене украшавају њихово одело. Ресторани су увече пуни дрвеним резбаријама које су израдили врсни мајстојер је то једино место за излазак и сусрет с пријате- ри. Преовлађују црвена и жута – што дречавије, то боље. На своје камионе поставе Пакистанци и мнољима. На тргу, мали амфитеатар пун младежи која игра го разнобојних сијалица па њихова возила изгледају уз традиционалну музику. Људи живе у садашњо- двоструко већа и помало личе на путујуће кловнове. Крај пута је много тезги. Пробали смо кајсије, сти. Поштују прошлост, не размишљају о будућности. Убеђени су у то да живот треба прихватити та- али их нисмо опрали па смо имали велике стомачне кав какав јесте. Опуштени су, смеју се од срца. И у тегобе. Стрмије падине обрубљене су широким стемаси људи, мале су шансе да ће вас неко закачити пеницама. Сваки делић плодног тла је искоришћен. руком или торбом у пролазу. Обазривост и пошто- Много је и фарми товних пилића смештених у згравање према другима то налажу. Свако има подједна- дама на три или четири спрата. На сто километара од Исламабада, код града Хако право да нађе себи место. Возимо се Путем парламента, где су зграде вла- велијан, почиње Каракорумски пут, популарно зван де. Уз нас јуре топ-модели јапанских аутомобила. Пут свиле. Грађен уз помоћ Кинеза од 1966. до Усред тепиха неговане траве издижу се зграде чи- 1978, дуг је око 800 км и један од најлепших плаја архитектура представља мешавину традицио- нинских путева на свету.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak5.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ваш за штит ник Марс, па у ва шем зна ку, ука зу је на сна гу и ини ци ја ти ву ко ју по се ду је те у овом пе ри о ду. Али, на рад ном ме сту мо ра те ува жи ти над ре ђе ни ауто ри тет, све и да не ће те. Раз го вор.

BIK 20.4-20.5.

Слат ке и ле пе при че па још сла ђе дружење с дра гим би ћи ма ма ми вам осмех на ле по ли це. Има те повољне по слов не кон так те ко је тре ба ре а ли зо ва ти са да и од мах. Не ис пу штај те си ту а ци је из ру ку!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

5. maj 2011.

Спа ја те ле по с ко ри сним, пра во ли ниј ски, кроз кон так те и сарадњу, дружење и исте ин те ре се. Да кле, што ви ше кон крет не при че, то боље. Пријатељи су вам наклоњени, па ши ри те по знан ства.

Ме сец је у зна ку Бли за на ца, што вас збуњује и поставља у ди ле му. Прикупљате ин фор ма ци је и сва ка за ми сао про во ци ра ан ти ар гу мен те. Под ути ца јем сте оних пријатеља с ко ји ма се до бро раз у ме те.

По ла ко али су гур но из ла зи те из бло ки ра ју ћих окол но сти и оптерећења. Са мим тим вам се поправља расположење и вра ћа си гур ност, самопоуздање. Парт не ра је те шко де фи ни са ти. Путовање.

При сут не су по те шко ће на по слу, због ло ше по зи ци је претп остављених или не ких да тих окол но сти. Али, то ће про ћи, већ у на ред ним да ни ма. Не ко вас по у зда но по др жа ва и по ма же. Ино стран ство.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Парт нер ски од нос је ве о ма ди на ми чан. Не мо же те ре ћи да вам је до сад но. На про тив! У оној ме ри у ко јој се укла па те с дру ги ма и са ра ђу је те, до го ва ра те, мо же те би ти задовољни и успе шни.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Др жи те се за цр та не путање, све по инер ци ји, у овој фа зи ка да гра ди те кон так те и ра ди те на нов на чин, с не ким но вим дру штвом. Од нос с де цом је ак ту е лан, на гла шен и зна ча јан, при ја тан.

На лич ном пла ну сакупљате енер ги ју, ко ја ће вам тре ба ти од ју на. У ка ри је ри се ни шта не ће мењати до та да. Да кле, ста бил но сте по зи ци о ни ра ни, али спрем ни за све иза зо ве. Бли скост с де цом.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш Марс се осамостаљује и удаљава од зва нич ног Ју пи те ра, што у пре во ду зна чи да сте већ до не ли не ке од лу ке и опредељења по ко ји ма са да убр за но настављате да ра ди те. Све те че глат ко.

Мно го при ча, са ста на ка и су сре та, па и по ко је кра ће путовање, има ју свр ху да уз на пре ду је те, и ни су са ми се би циљ. Ми сли те на то, без пре те ра ног жртвовања за дру ге. Парт нер је де при ми ран.

По слов ни по ду хва ти мо гу би ти ве о ма успе шни на крат ке ста зе, па и на ду ге. Због то га дај те све од се бе да у по слу бу де те што успе шни ји. Под јед на ко по штуј те све мо гућ но сти и са го вор ни ке.

TRI^-TRA^

Кад пије постаје Бамби V REMENSKA

Сунчано,

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

16

Sombor

16

Kikinda

15

Vrbas

15

B. Palanka

16

Zrewanin

16

S. Mitrovica 17 Ruma

16

Pan~evo

16

Vr{ac

14

Srbija Beograd

15

Kragujevac

15

K. Mitrovica 16 Ni{

Бри тан ски глу мац Џо на тан Рис Ма јерс ни ка ко да се осло бо ди сво јих по ро ка. Глу мац је већ не ко ли ко пу та по ку ша вао да ре ши ве ли ки про блем с ал ко хо лом, ко ји га је до вео и до су да због агре сив ног по на ша ња, али за са да ни је имао успе ха. Џо на тан је про шлог ме се ца про вео де сет да на у кли ни ци за од ви ка ва ње од за ви сно сти у бли зи ни Лон до на, али је на пу стио због по слов них оба ве за, сни ма но ви филм у Ита ли ји. То му је био че твр ти пут да се при ја вљу је на ле че ње. Бун тов ни Ирац два пу та је ухап шен на аеро дро му због агре сив ног по на ша ња и вре ђа ња осо бља.

- Кад пи јем осе ћам се по пут Бам би ја. Има ме сву где, са свим сам не мо ћан и из гу бљен по пут не ког 16-го ди шња ка. Ни је те шко при ме ти ти - при знао је 33-го ди шњи Ма јерс.

PROGNOZA

15

Evropa

али Свеже

Madrid НО ВИ САД: Пре те жно сун ча но, али све же уз ло к ал ни раз вој обла к а. Ду ва ће уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор Rim ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на до 16 сте пе ни Цел зи ју са.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Све же уз ду же сун ча не пе ри о де и ло к ал ни раз вој Cirih обла к а. Ду ва ће уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на 17 сте пе ни на Berlin за па ду Сре ма.

Be~ СР БИ ЈА: Све же уз сун ча не ин тер ва ле и днев ни раз вој обла к а. На ју гу и ју го и сто ку Ср би је би ће ви ше обла к а уз мо гу ћу крат ко трај ну Var{ava ки шу, а на Ко па о ни ку снег. Ду ва ће уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 2, а мак си Kijev мал на 18 сте пе ни у Ти моч кој Кра ји ни.

Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У пе так ве дро и вр ло хлад но ју тро, по не где око 0 сте пе ни или са сла бим при зме ним мра Oslo зем. За ви кенд сун ча но и то пли је уз ло к ал ни раз вој обла к а. У не де љу ка сни је по под не и у по не де љак мо же би ти ло к ал них пљу ско ва. St. Peterburg

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Не што по вољ ни је би о ме те о ро ло шке при ли ке усло ви ће бла го сма ње ње те го ба код свих хро нич них бо ле сни ка из у зев це ре бро ва ску лар них и ре у ма ти ча ра ко ји ма се и да ље пре по ру чу је опре зност. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја је мо гу ће оче ки ва ти гла во бо љу и бо ло ве у ко сти ма и згло бо ви ма.

24 20 20 18 15 16 11

VIC DANA По ку ца вук ја ри ћи ма на вра та и ка же: - Ја сам ва ша мај ка и до не ла сам вам мле ко. А ја ри ћи ће на то: - Не ла жи! Ми смо ма му по сла ли по пи во!

16 22 14 10

Atina

22

Pariz

21

Minhen

17

Budimpe{ta

16

Stokholm

12

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

53 (-7)

Slankamen

216 (4)

Apatin

115 (-5)

Zemun

271 (-3)

Bogojevo

110 (1)

Pan~evo

296 (-2)

Ba~. Palanka

130 (1)

Smederevo

470 (-4)

Novi Sad

147 (-1)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

229 (1)

S. Mitrovica

150 (0)

Tendencija porasta

Senta

276 (1)

Beograd

225 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

220 (5)

NERA

Hetin

122 (12)

TISA

78 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

70 (-8)

Re{ewe iz pro{log broja