Dnevnik 5.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 5. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23425 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

GRA \ A N I U NEDEQU BI RA JU PRED SED N I KA SR BI JE, RE P U BLI^ KI PAR L A MENT I LO KAL N U VLAST, A U VOJ VO DI N I I PO KRA JIN SKE PO SLA N I KE

vlast sutra u rukama gra|ana

str. 3

NASLOVI

Politika 2 Skup{tinske slu`be sa~inile ~etvorogodi{wi bilans

AKCIJE PODEQENE GRA\ANIMA, USKORO PO^IWE I PRODAJA NA BERZI

Pare od Telekoma za dve nedeqe?

Ekonomija 4 Cena goriva pada za tri dinara

Poqoprivreda 6 Agrar lek za recesiju

Novi Sad

str. 5

PRED UPIS U SREDWE [KOLE

Mala matura 18. i 19. juna

Aero droM u No voM SA du 2015: Vlada Vojvodine utvrdila je ju~e predlog odluke o izradi Prostornog plana aerodroma „^enej”, kod Novog Sada, koji }e biti namewen za poslovne i jeftine (lou kost) letove i teretni saobra}aj. Maketa aerodroma, za koji su idejno re{ewe uradili stru~waci Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu, predstavqena je u centralnom holu Banovine. Najavqeno je da }e ova vazdu{na luka, po veli~ini sli~na tivatskoj, u Crnoj Gori, biti izgra|ena do kraja 2015. godine.

str. 13

str. 4

PRIPEJD BROJILA ZA ELEKTRI^NU ENERGIJU TREBALO BI DA STIGNU I U NA[U DR@AVU

Struja }e se i u Srbiji kupovati u trafici

str. 5

Foto: R. Hayi}

VI[E OD 90 ODSTO ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU ODNOSI SE NA ZEMQI[TE

Kultura na periferiji Novog Sada

st r. 9

SPORT

n VOJVODINA SPASAVA SEZONU

Pravda }e pobediti kada se vrate wive str. 6 str. 16 – 20

n ODBOJKA[ICE OPET PALE U MARATONU

n ISTORIJSKI UPSEH @ABAQSKIH RUKOMETA[A

7 Na „Infestu” to~i}e se vina iz stotinu vinarija

Vojvodina 11 Prekograni~na saradwa Kawi`e s Rumunijom

Du{tvo 13 U Srbiji se bebe ~esto ra|aju pre vremena

Crna 14 Nastavnik iz Pan~eva optu`en za zlostavqawe u~enika

Prijatno toplo Najvi{a temperatura 26 °S

POLiTikA

subota5.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. SR BI JA PRED OD LU KOM O STA NOV NI KU NA AN DRI ]E VOM VEN CU

rik

Ras po de la man da ta Mandati se, shodno Zakonu o izboru narodnih poslanika, dodequju po redosledu s liste, po~ev od prvog na listi, a novina je i da }e svaki tre}i poslanik u parlamentu biti `ena. U raspodeli mandata u~estvuju samo liste koje su dobile najma-

we pet odsto glasova od ukupnog broja glasova bira~a koji su glasali u izbornoj jedinici. Za mawinske liste va`i prirodni prag, koji se dobija kada se zbir glasova stranaka koje pre|u cenzus od pet odsto podeli s 250, a obi~no iznosi oko 15.000 bira~a.

Pred sed ni~ ki li sti} de se ti put Izbori za {efa dr`ave raspisani 5. aprila ozna~ili su da se Srbija po drugi put od uspostavqawa samostalnosti i dono{ewa novog Ustava 2006. godine

va no vi} („Preokret”), I{tvan Pa stor (SVM) i To mi slav Ni ko li} („Pokrenimo Srbiju“). Bira~i u prvom krugu glasaju za jednog kandidata, a ukoliko 6.

kao i ostvarivawu qudskih i mawinskih prava i sloboda, po{tovawu i odbrani Ustava i zakona, o~uvawu mira i blagostawa svih gra|ana Republike Srbije i da

rodnoj skup{tini kandidata za predsednika Vlade po{to saslu{a mi{qewe predstavnika izabranih izbornih spiskova, ima pravo da stavi veto na donet

sprema da ubacivawem listi}a u glasa~ke kutije izabere stanovnika palate na beogradskom Andri}evom vencu. Pre ovih |urdevdanskih, koji su u istoriji predsedni~kih izbora Srbije ina~e jubilarni deseti, izborna trka odràna je 2008. godine s devet kandidata u trci, dok je lista ponude u ovoj oboga}ena s jo{ tri. Me|u pretendentima na{le su se i dve dame, {to od 2000. godine za gra|ane nije vi{e nikakavo iznena|ewe – a bilo je kada se za predsednicu 2004. godine kandidovala princeza Je li sa ve ta Ka ra |or |e vi}. U nedequ na glasa~kom listi}u za {efa dràve na}i }e se redosledom koji je4 utvr|en `rebom: Zo ran Stan ko vi} (URS), Vla dan Gli {i} (GG „Dveri„), Bo ris Ta di} („Izbor za boqi ìvot”), Vo ji slav Ko {tu ni ca (DSS), Zo ran Dra gi {i} (Pokret radnika i seqaka), Ja dran ka [e {eq (SRS), Mu a mer Zu kor li} (GG), Da ni ca Gru ji ~i} (SDS), Ivi ca Da ~i} (SPS–PUPS–JS), ê do mir Jo -

maja niko ne dobije natpolovi~nu ve}inu iza{lih na birali{ta, ve} 15. maja dvoje s najvi{e glasova idu u finalni, odlu~uju}i krug i predsednik s petogodi-

}u savesno i odgovorno ispuwavati sve svoje du`nosti”. Neposredno izabrani predsednik Republike Srbije je deo izvr{ne vlasti s jasnim ingeren-

zakon i da ga vrati na ponovno razmatrawe. Ukoliko se zakon izglasa po drugi put, predsednik Republike Srbije je duàn da ga potpi{e. Ustav mu daje pravo da postavqa i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade, uìva imunitet kao narodni poslanik i moè da raspusti Narodnu skup{tinu i raspi{e izbore za narodne poslanike. [ef dràve nadleàn je i za progla{ewe vanrednog stawa, dodequje odlikovawa i odlu~uje o pomilovawima i ne moè obavqati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Predsednik Republike je ujedno i vrhovni komandant Vojske Srbije, a ukoliko je spre~en da vr{i svoje du`nosti, wih vr{i predsednik Narodne skup{tine. Na jubilarnom izja{wavawu za predsednika do~eka}e nas listi}i svetlodrap boje (kontrolni boje zlata). Dragan Milivojevi}

Ne pra vil no sti i po nov ni iz bo ri Ukoliko utvrdi nepravilnosti u sprovo|ewu izbora, RIK mo`e da poni{ti izbore, a ako ih poni{ti na samo jednom mestu, glasawe se ponavqa na samo tom mestu. Ponovni izbori se sprovode najkasnije 15 dana od dana poni{tewa izbora u Srbiji, odnosno sedam dana od dana poni{tewa na glasa~kom mestu.

Tri me se ca za iz bor Vla de Sr bi je Skup{tina Srbije budu}u Vladu mora da izabere najkasnije u roku od tri meseca, ina~e }e, kako propisuje Ustav, biti raspu{tena i bi}e odr`ani novi izbori, koji moraju biti okon~ani najkasnije za 60 dana. Kandidata za predsednika Vla-

de predla`e predsednik Republike, a kandidat za premijera predla`e program i sastav Vlade. Vlada je izglasana ako za wen izbor glasa ve}ina od ukupnog broja poslanika, a wen mandat po~iwe da te~e od trenutka polagawa zakletve.

Rok za pr vu sed ni cu Skup {ti ne Voj vo di ne I prva sednica Skup{tine Vojvodine, kao {to je slu~aj i s Republi~kom, mora da se odrì najkasnije 30 dana od progla{ewa kona~nih rezultata, a na woj se konstitui{e novi saziv potvr|ivawem mandata poslanicima. Kako stoji u Statutu Vojvodine, novi predsednik Skup{tine predlaè kandidata za predsednika Pokrajinske vlade po{to saslu{a mi{qewe predstavnika poslani~kih grupa, a taj kandidat iznosi program i predlaè sastav Vlade, koji Skup{tina treba da izabere.

Ro ko vi za ko na~ ne re zul ta te Republi~ka izborna komisija ima tri dana da proglasi kona~ne rezultate izbora, {to zna~i do 10. maja. Od tog datuma te~e zakonskih 30 dana za konstituisawe Narodne skup{tine Republike Srbije. Krajwi rok za novi saziv Skup{tine je 9. jun, a za izbor nove vlade 8. septembar.

Po 90.000 di na ra za rad u RIK-u Za rad na sprovo|ewu izbora predsedniku, ~lanovima i sekretaru RIK-a i wihovim zamenicima pripada naknada od 90.000 dinara mese~no, po~ev od dana raspisivawa izbora do okon~awa svih izbornih radwi. Oni imaju

pravo na naknadu putnih tro{kova za dolazak na sednicu RIK-a, sastanak radne grupe i dolazak radi obavqawa drugih poslova, kao i pravo na mese~ni ra~un za kori{}ewe mobilnog telefona, od 4.500 do 4.000 dinara.

Dnev ni ce 2.500 i 2.000 di na ra Predsednicima i zamenicima predsednika u bira~kom odboru sleduje dnevnica od po 2.500 dinara, a ~lanovima i wihovim zamenicima po 2.000. Za rad u bira~kim odborima u inostranstvu naknade su od 20 do 25 evra, odredio je RIK. Za zakup prostorije koja je u privatnoj svojini a odre|ena je za bira~ko mesto, naknada je 5.000 dinara.

Na Ko so vu 110.000 gra |a na s pra vom gla sa Predsedni~ki i parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji bi}e odr`ani 6. maja u organizaciji Republi~ke izborne komisije, dok je OEBS dobio mandat da omogu}i glasawe na 28 lokacija i ukupno 90 bira~kih mesta {irom Pokrajine. Pravo glasa mo}i }e da iskoristi 110.000 gra|ana upisanih u bira~ki spisak. Pravo glasa na predsedni~kim i parlamentarnim izborima mo}i }e da iskoriste svi bira~i koji imaju validan dokument izdat od

Republike Srbije i koji su upisani u bira~ki spisak, dok kosovska dokumenta ne predstavqaju uslov za podobnost za u~e{}e na ovim izborima. U skladu s dogovorom RIK-a i OEBS-a, koji su pozdravile zemqe Kvinte i predstavnici svih me|unarodnih misija na Kosovu i Metohiji, ta organizacija zadu`ena je iskqu~ivo za proces glasawa, ali ne i brojawa glasova, koje }e biti obavqeno van teritorije Kosova, u Ra{ki i Vrawu.

Zve ~an i Zu bin Po tok Namera dve op{tine sa severa Kosova da organizuju izbore nai{la je na protivqewe OEBS-a, koji je najavio da }e, ako bude nastojawa da se ti izbori odrè, zadràti pravo da se povu~e iz svoje posredni~ke uloge. Zbog toga su iz op{tina Zve~an i Zubin Potok najavili da lokalni izbori ne}e biti odràni u prostorijama u kojima }e se glasati na predsedni~kim i parlamentarnim da se ne bi ugrozio izborni proces u koji je ukqu~en OEBS. Ni prebrojavawe glasa~kih listi}a ne}e biti obavqeno u Ra{ki i Vrawu, kako je predvi|eno za predsedni~ke i parlamentarne izbore, ve} na licu mesta.

Kako je to izgledalo nekad Iako je Srbija postala republika u okviru neka{awe Jugoslavije jo{ 1945, funkcija predsednika Republike je prvi put uvedena Ustavom iz 1990. godine. Pre toga je postojala funkcija predsednika Predsedni{tva Socijalisti~ke Republike Srbije, koja je uvedena Ustavom iz 1974. godine, a do tada je funkciju predsednika obavqao predsednik Narodne skup{tine, odnosno predsednik Prezidijuma Narodne skup{tine. {wim mandatom postaje onaj ko dobije vi{e glasova. Mandat predsednika dr`ave po~iwe da te~e od dana polagawa zakletve pred Skup{tinom. Tekst zakletve glasi: „Zakliwem se da }u sve svoje snage posvetiti o~uvawu suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukqu~uju}i i Kosovo i Metohiju kao wen sastavni deo,

cijama utvr|enim Ustavom donetim na Mitrovdan pre {est godina. Po ustavnom slovu, uz neposredan izbor, smena predsednika mogu}a je u Skup{tini Srbije, a jedno lice moè najvi{e dva puta da bude u foteqi na Andri}evom vencu. Predsednik predstavqa dràvu u zemqi i svetu, predlaè Na-

SKUP [TIN SKE SLU @BE POD VU KLE CR TU NA ^E TVO RO GO DI [WI RAD

Hi qa dar ka za dnev ni red U slu`bi Narodne skup{tine zaposlena su 352 dràvna slu`benika i name{tenika, obnarodovano je u ~etvorogodi{wem izve{taju o radu stru~nih slu`bi parlamenta, koji je ju~e predstavqen u saradwi s OEBS-om. Me|u skup{tinskim uposlenicima predwa~e pripadnice slabijeg pola pa poslanicima u wihovom poslu pomaè 246 èna i 106 mu{karaca. Od ukupnog broja zaposlenih 159 je s visokom stru~nom spremom. Za protekle ~etiri godine Narodnu skup{tinu su obi{la 48.602 posetioca. Samo lane Dom Narodne skup{tine ugostio je 7.030 |aka i studenata, 1.626 penzionera, 890 stranih turista, 720 u~esnika delegacija, 370 gostiju poslanika, 120 lica s posebnim potrebama, 2.000 qudi je pratilo sednicu s galerije, {to je ukupno 12.756 posetilaca. U periodu od 11. juna 2008. do 13. marta 2012. godine Skup{tina je odràla 98 sednica, od toga 39 u redovnom i 38 u vanrednom zasedawu, 11 posebnih sednica i devet sesija na

kojima su ~lanovi Vlade odgo- zivu doneto je 807 zakona i 217 varali na poslani~ka pitawa u drugih akata, pri ~emu je podvezi s aktuelnom net 22.251 temom. To zna~i amandman. Po518 dana zasedastavqeno je 766 U ovom sazivu wa, od ~ega je pet poslani~kih pioti{lo na kon- doneto je 807 zakona tawa, stigao je i 217 drugih akata stitutivnu sedodgovor na 575, nicu, 326 na repar la men tar ci dovno zasedawe, su tra`ili 167 dana na vanredno, 11 dana 1.240 obave{tewa i obja{wena posebne i devet dana na od- wa, a dobijeno je 786 odgovora. govarawe na poslani~ka pitaZakonodavni odbor Skupwa. {tine Srbije pripemio je 81 Narodna skup{tina razmo- odgovor Ustavnom sudu Srbije trila je za ~etiri godine 1.002 povodom zahteva za ocenu ta~ke dnevnog reda. U ovom sa- ustavnosti pojedinih zakona.

Odbor za predstavke i predloge primio je 1.942 predstavke gra|ana, a slu`ba tog tela obavila je 4.800 telefonskih razgovora s qudima koji su tra`ili uputstvo i pravnu pomo}. Za protekle ~etiri godine objavqeno je 137 kwiga stenografskih bele{ki na 42.049 strana. U tom periodu stigao je 471 zahtev za pristup informacijama od javnog zna~aja, od ~ega su 196 podneli mediji, a na svaki je odgovoreno u roku od 15 dana. Narodnu skup{tinu su u ovom mandatu posetile 294 strane delegacije, od toga 29 predsednika parlamenata, 16 predsednika dr`ava, devet predsednika vlada i sedam predsednika multilateralnih parlamentarnih institucija. Uporedo s tim, delegacije parlamenta i narodni poslanici 408 puta su posetili inostranstvo. Fond biblioteke Skup{tine poseduje 25.000 naslova. Za protekle ~etiri godine korisnicima je izdato oko 500 kwiga. S. St.

c m y

politika

dnevnik

subota5.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. GRA\ANI SUTRA BIRAJU PREDSEDNIKA SRBIJE, REPUBLI^KI PARLAMENT I LOKALNU VLAST, A U VOJVODINI I POKRAJINSKE POSLANIKE

Vlast sutra u rukama gra|ana

Gra |a ni Sr bi je su tra iz la ze na op {te iz bo re, na ko ji ma }e bi ra ti pred sed ni ka dr `a ve, 250 po sla ni ka re pu bli~ kog par la men ta i od bor ni ke u op {tin skim i grad skim skup {ti na ma, dok }e gra |a ni Voj vo di ne, uz to, bi ra ti i 120 po sla ni ka po kra jin skog par la men ta. Na gla sa~ kim me sti ma bi ra ~e }e do ~e ka ti tri iz bor na li sti }a, a u Voj vo di ni pet. Gla sa~ ki li sti} za re pu bli~ ke par la men tra ne iz bo re bi }e sve tlo qu bi ~ast i na we mu }e bi ti is pi sa ni na zi vi 18 iz bor nih li sta. Li sti} za pred sed ni~ ke iz bo re bi }e sve tlo drap i na we mu }e bi ti na ve de no 12 kan di da ta. Za po kra jin ske iz bo re, gla sa~ ki li sti} za iz bor po sla ni ka po pro por ci o nal nom iz bor nom si ste mu {tam pan je na pa pi ru sve tlo `u te bo je i na we mu }e bi ti na ve de no 14 iz bor nih li sta, dok }e za iz bor po sla ni ka po ve }in skom mo de lu li sti }i bi ti sve tlo ze le ni i na wi ma }e bi ti na ve de na ime na kan di da ta za od re |e nu iz bor nu je di ni cu. Na lo kal nim iz bo ri ma bo je gla sa~ kih li sti }a bi }e raz li ~i te, u za vi sno sti od od lu ka op {tin skih, od no sno grad skih iz bor nih ko mi si ja. Pra vo gla sa ima 6.770.013 bi ra ~a, ko ji }e mo }i da gla sa ju na ukup no 8.587 bi ra~ kih me sta, od ko jih }e 38 bi ti u 22 ze mqe u ino stran stvu, a 29 u usta no va ma za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. Za wih }e bi ra~ ka me sta u ze mqi bi ti otvo re na u ne de qu od se dam do 20 ~a so va. Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja usvo ji la je uput stvo u ko jem

sla ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne. Za 1.736.555 pu no let nih gra |a na Voj vo di ne bi }e otvo re no ukup no 1.787 bi ra~ kih me sta. Po kra jin ski iz bo ri or ga ni zu ju se po kom bi no va nom si ste mu, ta ko {to se po lo vi na od 120 po sla ni ka bi ra po pro por ci o nal nom, a dru ga po lo vi na po dvo kru `nom ve }in skom mo de lu. Na iz bo ri ma po pro por ci o nal nom si ste mu u~e stvu je 14 iz bor nih li sta, od ko jih su ~e ti ri ma win ske. Po po kra jin skim iz bor nim pro pi si ma, iz bo ri po ve }in skom mo de lu or ga ni zu ju se u 60 iz bor nih je di ni ca ras po re |e nih u 45 op {ti na. U 39 op {ti na bi ra se po je dan po sla nik, u No vom Sa du se dam, u Su bo ti ci ~e ti ri, u Zre wa ni nu i Pan ~e vu po tri i u Som bo ru i Ki kin di po dva po sla ni ka.

Pra vo gla sa ima 6.770.013 bi ra ~a

Spreman izborni materijal

bro jem i adre som bi ra~ kog me sta na ko jem gla sa ju i red nim bro jem pod ko jim su upi sa ni u iz vod iz bi ra~ kog spi ska, ali se na po mi we da bi ra~ mo è gla sa ti i bez do bi ja wa tog oba ve { te w a. Bi r a~ ipak mo ` e gla sa ti sa mo uz va è }u li~ nu kar tu, pa so{ ili vo za~ ku do zvo lu ko ji sa dr è je din stven ma ti~ ni broj gra |a na. Na iz bo ri ma za pred sed ni ka Sr bi je, ko ji su ras pi sa ni 5. apri la, u~e stvu je 12 kan di da ta.

Na birali{tu Sva ki bi ra~ gla sa li~ no, taj no i sa mo je dan put, uz va è }i do ku ment ko jim do ka zu je iden ti tet. Oni bi ra ~i ko ji ni su u mo gu} no sti da do |u na bi ra~ ko me sto o to me mo gu oba ve sti ti bi ra~ ki od bor na dan gla sa wa naj ka sni je do 11 sa ti. Pre gla sa wa bi ra~ pot pi su je bi ra~ ki spi sak i pre u zi ma gla sa~ ke li sti }e, a po tom se obe le à va spe ci jal nim spre jom na ka ì pr stu de sne ru ke, kao znak da je gla sao. Bi ra~ na gla sa~ kim li sti }i ma mo è da gla sa sa mo za jed nu iz bor nu li stu ili pred sed ni~ kog kan di da ta, od no sno u Voj vo di ni za ve }in skog kan di da ta za po kra jin skog po sla ni ka, ta ko {to }e za o kru ì ti red ni broj is pred na zi va iz bor ne li ste ili kan di da ta za kog se gla sa. Bi ra ~i ko ji su se za tek nu na bi ra~ kom me stu u 20 ~a so va, od no sno u tre nut ku we go vog za tva ra wa, mo }i }e da gla sa ju. bi ra ~e pod se }a na to na ko ji na ~i nu mo gu ostva ri ti iz bor no pra vo. U sa op {te wu iz RIK-a, na vo di se, iz me |u osta log, da svi bi ra ~i tre ba da do bi ju pi sme n o oba v e { te w e o da n u i vre me nu odr à va wa iz bo ra, s

Na par la men tar nim iz bo ri ma u~e stvu je 18 iz bor nih li sta, od ko jih je {est ma win skih. Za ma win ske iz bor ne li ste ne va `i cen zus od pet od sto gla so va od ukup nog bro ja bi ra ~a iza {lih na iz bo re ve} „pri ro dan prag”,

ko ji je na pret hod nim par la men tar nim iz bo ri ma 2008. iz no sio oko 15.000 gla so va za jed no po sla ni~ ko me sto. Pri rod ni cen zus utvr |u je se u za vi sno sti od od zi va bi ra ~a. Za pred sed ni ka Re pu bli ke iza bran je kan di dat ko ji do bi je ve }i nu gla so va bi ra ~a ko ji su gla sa li, a ako ni je dan od kan di dat ne osvo ji ve }in sku po dr {ku u ne de qu, za dve ne de qe odr `a }e se dru gi krug gla sa wa u ko ji idu dva kan di da ta ko ja su do bi la naj ve }i broj gla so va. Man da te osvo je ne na re pu bli~ kim iz bo ri ma RIK ras po de qu je pri me nom si ste ma naj ve }eg ko li~ ni ka, ta ko {to se uku pan broj gla so va ko ji je do bi la sva ka po je di na iz bor na li sta po de li bro je vi ma od je dan do za kqu~ no s bro jem 250. Do bi je ni ko li~ ni ci raz vr sta va ju se po ve li ~i ni, a u ob zir se uzi ma 250 naj ve }ih ko li~ ni ka. Sva ka iz bor na li sta do bi ja ono li ko man da ta ko li ko tih ko li~ ni ka na wu ot pa da. A man da ti se mo ra ju ras po de li ti naj ka sni je u ro ku od de set da na od da na ob ja vqi va wa ukup nih re zul ta ta iz bo ra, i to po re do sle du na iz bor noj li sti. Rok za for mi ra we no ve re pu bli~ ke vla de je tri me se ca. Osim pred sed ni ka Sr bi je i 250 po sla ni ka za sa stav no vog re pu bli~ kog par la men ta te lo kal ne vla sti, gra |a ni Voj vo di ne u ne de qu }e bi ra ti i 120 po -

Man da ti po kra jin skih po sla ni ka ve ri fi ku ju se na pr voj sed ni ci Skup {ti ne ko ju za ka zu je pred sed nik po kra jin skog par la men ta, i to naj ka sni je 30 da na od da na pro gla {e wa ko na~ nih re zul ta ta iz bo ra. Po tvr |i va wem man da ta naj ma we dve tre }i ne po sla ni ka, kon sti tu i san je no vi sa ziv Skup {ti ne, ~i me pre sta je man dat pret hod nog. Ina ~e, Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja tre ba lo bi da ob ja vi re zul ta te po kra jin skih iz bo ra u ro ku od 72 sa ta od za tva ra wa bi ra~ kih me sta, ali }e ko na ~an iz bor ni is hod bi ti po znat tek na kon dru gog iz bor nog kru ga ko ji }e or ga ni zo va ti u ro ku od 15 da na za kan di da te po ve }in skom mo de lu u iz bor nim je di ni ci ma u ko ji ma 6. ma ja ni ko ne osvo ji ve }in sku po dr {ku bi ra ~a. Ko na~ ne re zul ta te pred sed ni~ kih i re pu bli~ kih par la men tar nih iz bo ra RIK tre ba da ob ja vi u ro ku od 96 sa ti od za tva ra wa bi ra~ kih me sta. Iz bor na ti {pi na, ko ja je po ~e la u pe tak u po no}, tra je do za tva ra wa bi ra li {ta u ne de qu u 20 ~a so va. Na bi ra~ kom me stu i na 50 me ta ra od bi ra~ kog me sta za b ra w e n o je is t i c a w e sim bo la po li ti~ kih stra na ka i dru gog pro pa gand nog ma te ri ja la. Za bra we no je i ko ri {}e we pej xe ra, mo bil nih te le fo na i dru gih sred sta va ve za i ko mu ni ka ci je. Pri pad ni ci po li ci je na du `no sti mo gu da u|u na bi ra~ ko me sto sa mo ako su ta mo na ru {e ni red i mir, i to na po ziv pred sed ni ka bi ra~ kog od bo ra. B. D. Savi}

REKLI SU Reyepi: KPS spreman za srpske izbore

Grgi}: Policija mora da radi svoj posao

Karayi}: Da se uzdr`e i politi~ari i mediji

Ko s ov s ki mi n i s tar unu t ra { wih po s lo v a Baj ram Re xe pi ka è da je ko sov ska po li ci ja pri pre mi la plan za srp ske iz bo re i da je sprem na da obez b e d i mir n u at m os fe ru. – Ko sov ska po li ci ja je pri pre mi la ope ra tiv ni plan {to se ti ~e to ka iz bor nog pro ce sa, ali ne mo gu vam ni {ta re }i o sa dr à ju pla na. Sprem ni smo da obez be di mo bez bed nu i mir nu at mos fe ru za sve gra |a ne Ko so va, ne sa mo tog da na ve} uvek ka da je to po treb no – re kao je Re xe pi u iz ja vi za pri {tin ski dnev nik „Epo ka e Re”. On je na veo da ko sov ska po li ci ja u sa rad wi s me |u na rod nim fak to rom ima ope ra tiv ni plan da na dan odr à va wa srp skih iz bo ra na Ko so vu o~u va jav ni red i mir na ce loj te ri to ri ji Ko so va. Re xe pi je na ja vio da }e u tom kon tek stu ko sov ska po li ci ja iz ne ti glav ni te ret {to se ti ~e pru à wa bez bed no sti ko sov skim gra |a ni ma, po seb no na dan iz bo ra.

– Re pu bli~ ka iz bor na ko m i s i j a do sa d a ni j e do bi la ni jed nu pri tu `bu o kr {e wu iz bor ne ti { i n e – iz j a v io je pred sed nik RIK-a Pre drag Gr gi}, i do dao da sma tra da to {to dr àv n i funk c i o n e r i oba v qa j u re d ov n e po slo ve ne pred sta vqa kr {e we iz bor ne ti {i ne. – Mi slim da to ni je kr {e we iz bor ne ti {i ne, po li ci ja mo ra da ra di svoj po sao i da hap si one ko ji su po ~i ni li kri vi~ na de la. Ne mo gu kri mi nal ci dva da na da uì va ju. Dr à va mo ra da funk ci o ni {e i u vre me iz bor ne }ut we – re kao je Gr gi} od go va ra ju }i na pi ta we no vi na ra da li iz ve {ta va we o ak tiv no sti ma mi ni sta ra, pa i mi n i s tra unu t ra { wih po s lo v a, pred sta vqa kr {e we iz bor ne ti {i ne. On je do dao da RIK mo è da re a gu je sa mo uko li ko do bi je kon kret nu pri med bu na kr {e we iz bor ne ti {i ne, {to, po we go vim re ~i ma, do sa da ni je bio slu ~aj.

Za me nik pred sed ni ka Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je Go ran Ka ra xi} ob ja snio je da me di ji, u na red na dva da na dok tra je pred iz bor na ti {i na, „mo ra ju da se uz dr è od ob ja vqi va wa bi lo ~e ga, ~ak i re dov ne ak tiv no sti dr àv nih funk ci o ne ra, osim uko li ko se, ne daj bo è, ra di o ne kim ka ta kli zma ma ili ne ~em sli~ nom”. – Uko li ko bi, na pri mer, gra do na ~el nik ne kog ma log gra da ili re pu bli~ ki pre mi jer na {li za shod no da ba{ u ovom pe ri o du otva ra ju ne ki auto put, ili ne {to to me sli~ no, to bi bi lo kr {e we iz bor ne }ut we – na veo je Ka ra xi} za „Po li ti ku”. Dr à va ne tre ba da sta ne dok tra je pred iz bor na ti {i na, is ta kao je Ka ra xi}, ali i do dao da, s dru ge stra ne, ne mo gu ni funk ci o ne ri ba{ da se se te da ne {to spek ta ku lar no ra de {to bi me di ji mo ra li da pra te. – Ne ka funk ci o ne ri i{ ~e znu iz me di ja, da se gra |a ni ma ma lo sleg ne ova kam pa wa – ka zao je Ka ra xi}.

Spremne kutije, UV lampe... Za spro vo |e we par la men tar nih iz bo ra, Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja je na ba vi la 2.000 gla sa~ kih ku ti ja, 9.000 UV lam pi, 25.000 spre je va za obe le `a va we bi ra ~a ko ji su gla sa li, 36.000 se to va kar ton skih pa ra va na ko ji ma }e se obez be |i va ti taj nost gla sa wa, kao i 20.000 vre }a za tran sport iz bor nog ma te ri ja la. Za pred sed ni~ ke iz bo re na ba vqe no je 8.500 gla sa~ kih ku ti ja. Sprej i lam pa za gla sa we bi }e uki nu ti tek ka da se iz bri {u svi gra |a ni ko ji su vi -

{e pu ta upi sa ni u spi sak. Tek ka da se pot pu no i{ ~i sti i sre di bi ra~ ki spi sak, iz ba ci }e se sprej iz upo tre be.

Rezultati izbora do 10. maja Zva ni~ ni re zul ta ti su tra {wih iz bo ra za {e fa dr `a ve i no vi sa ziv re pu bli~ kog par la men ta tre ba da bu du utvr |e ni naj ka sni je do 10. ma ja. Rok da Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja utvr di i u „Slu `be nom gla sni ku” ob ja vi re zul ta te iz bo ra, ka ko pi {e u ro kov ni ku te ko mi si je, is ti ~e 10. ma ja u 20 ~a so va.

Glasawe u zatvorima Re pu b li~ k a iz b or n a ko mi si ja je od lu ~i la da svih 29 usta no va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja od re di kao bi ra~ ka me sta, bez ob zi ra na broj bi r a ~ a u wi m a. Pret hod no se Upra va za iz -

vr {e we kri vi~ nih san ka ci ja Mi n i s tar s tva prav d e obra ti la RIK-u s pred lo gom bi ra~ kih me sta za gla sa we na iz bo ri ma za na rod ne po sla ni ke i pred sed ni ka Re pu bli ke.

BROJKE l 96 sa ti od za tva ra wa bi ra~ kih me sta Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja ob ja vi }e ko na~ ne re zul ta te pred sed ni~ kih i par la men tar nih iz bo ra *** l 72 sa ta od za tva ra wa bi ra~ kih me sta Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja tre ba lo bi da ob ja vi re zul ta te *** l 3.065 kan di da ta za 250 po sla ni~ kih man da ta u Skup {ti ni Sr bi je. *** l 5 od sto gla so va od ukup nog bro ja bi ra ~a iza {lih na iz bo re je cen zus stra na ka za ula zak u par la ment *** l 1.735.616 bi ra ~a je u Voj vo di ni *** l 312.723 bi ra ~a je u No vom Sa du *** l 50 me ta ra od bi ra~ kog me sta za bra we no je is ti ca we sim bo la pod no si la ca iz bor nih li sta, od no sno po li ti~ kih stran ka, ko a li ci ja, gru pa gra |a na i dru gog pro pa gand nog ma te ri ja la *** l 6.016 bi ra ~a upi sa no je u bi ra~ ke spi sko ve pre ma me stu bo ra vi {ta u ino stran stvu. *** l 20 evra je na kna da za rad u bi ra~ kim od bo ri ma u ino stran stvu ko je pla }a Sr bi ja iz bu ye ta *** l 106 ku ti ja – 53 za pred sed ni~ ke i 53 za par la men tar ne iz bo re tre ba da stig ne s Ko so va i Me to hi je u Ra {ku i Vra we *** l 1.500 po sma tra ~a iz vi {e do ma }ih i stra nih or ga ni za ci ja pra ti }e srp ske iz bo re *** l 52 da na tra ja lo je tak mi ~e we u obe }a wi ma, a ti {i na tra je do za tva ra wa bi ra li {ta 6. ma ja u 20 ~a so va *** l 7 op {ti na ne }e ima ti lo kal ne iz bo re: Aran |e lo vac, Bor, Vr bas, Ko vin, Ko sje ri}, Ne go tin i Oya ci, gde su odr `a va ni van red ni lo kal ni iz bo ri u me |u vre me nu i od bor ni ci ma ni je is te kao ~e tvo ro go di {wi man dat

Prvi put zakletva poslanika Ove go di ne bu du }i po sla ni ci }e pr vi put po la ga ti za kle tvu da }e du `nost na rod nog po sla ni ka oba vqa ti pre da no, po {te no, sa ve sno i ver no Usta vu. Ta ko |e, za kli wu se da }e bra ni ti qud ska i ma win ska pra va i gra |an ske slo bo de i po naj bo qem zna wu i ume }u slu `i ti gra |a ni ma Sr bi je, isti ni i prav di.

Sednica novog saziva parlamenta do 8. juna Usta vom Sr bi je je pred vi |e no da pr va sed ni ca no vog sa zi va par la men ta mo ra da bu de odr `a na naj ka sni je 30 da na od pro gla {e wa ko na~ nih re zul ta ta. To zna ~i naj ka sni je 8. ju na. Pr vu sed ni cu tre ba da sa zo ve pred sed nik sta rog sa zi va, a na woj se po tvr |u ju man da ti po sla ni ka. Skup {ti na je kon sti tu sa na po tvr |i va wem man da ta dve tre }i ne po sla ni ka, ~i me i for mal no pre sta je man dat sta rom sa zi vu.

ekonomija

subota5.maj2012.

dnevnik DR @A VA SMA WI LA AK CI ZE

SA RAD WA FON DA ZA KA PI TAL NA ULA GA WA VOJ VO DI NE I FTN-a OZVA NI ^E NA PRO TO KO LOM

Ce na go ri va pa da za tri di na ra Voj vo di nu raz vi ja na u ka

U Rek to ra tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du di rek tor Fon da za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne Ne boj {a Ma len ko vi} i de kan Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka prof. dr Ili ja ]o si} ju ~e su pot pi sa li Pro to kol o na u~ no-teh ni~ koj i po slov noj sa rad wi, ko ja je i do sad bi la ve o ma plod na, jer su se obe in sti tu ci je ve} du `e za jed ni~ ki an ga `o va le na mno go broj nim po slo vi ma. Me |u tim, ovo je pr vi do ku ment ko ji sa rad wu ozva ni ~a va na du ge sta ze i otva ra no ve mo gu} no sti, a obe stra ne na da ju se da }e u bu du} no sti bi ti jo{ kva li tet ni ja.

no no vo, da za na {e naj bo qe stu den te obez be di mo do bru stru~ nu prak su u ra znim po slo vi ma u Fon du – ob ja snio je de kan ]o si}. – Ni ko ne mo `e sam. Uspe {ni mo ra ju da sa ra |u ju s uspe {ni ma i za to smo mi da nas na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka – is ta kao je di rek tor Fon da Ne boj {a Ma len ko vi}. – Za da qu raz ra du svih stra te gi ja ko je usva ja ju Skup {ti na i Vla da Voj vo di ne, Vla da Sr bi je, nor mal no je da se pi ta aka dem ska eli ta i oni ko ji su naj po zva ni ji da se u tom de lu i an ga `u ju. Fond za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne }e

U No vom Sa du aero drom 2015. Vla da Voj vo di ne utvr di la je ju ~e pred log od lu ke o iz ra di Pro stor nog pla na aero dro ma „ê nej„, kod No vog Sa da ko ji }e bi ti na me wen za po slov ne i jef ti ne (low cost) le to ve i te ret ni sa o bra }aj. Ma ke ta aero dro ma, za ko ji su idej no re {e we ura di li stru~ wa ci Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, pred sta vqe na je za tim u cen tral nom ho lu Ba no vi ne. Na ja vqe no je da }e ova va zdu {na lu ka, po ve li ~i ni sli~ na ti vat skoj, u Cr noj Go ri, bi ti iz gra |e na do kra ja 2015, te da }e aero drom bi ti „iz van red no lep, funk ci o na lan i ukras No vog Sa da, Voj vo di ne i Sr bi je„. Za fi nan si ra we iz grad we je do bro to {to je do net Za kon o jav nopri vat nom part ner stvu, po {to se na taj na ~in otva ra ju mo gu} no sti do dat nog na ~i na fi nan si ra wa i u kri znim vre me ni ma. Ina ~e, bi le su po treb ne dve go di ne da se re {e for mal ni i svo jin sko-prav ni pro ble mi u ve zi s aero dro mom na ê ne ju. Mo gu} no sti sa rad we ova dva „pred u ze }a” su ve li ke, i ka ko re ~e de kan ]o si}, FTN, na pri mer, mo è da se an ga ù je u iz ra di stu di ja o iz vo dqi vo sti i re a li za ci ji od re |e nih pro je ka ta, sa moj iz ra di ve li kog bro ja pro je ka ta ko ji se re a li zu ju kroz Fond, a do la ze od lo kal nih za jed ni ca..., u pro ce ni oprav da no sti i re a li za ci je od re |e nih pro je ka ta. – FTN i Fond }e se an ga ò va ti da otvo ri mo i raz li ~i te na u~ no i stra ì va~ ke pro jek te ko je bi fi nan si ra li re sor ni po kra jin ski se kre ta ri jat ili mi ni star stvo, or ga ni zo va wu se mi na ra na zah tev od re |e nih su bje ka ta. @e li mo i da stru~ wa ke ko ji ra de u Fon du an ga ù je mo da na FTN-u dr è pre da va wa i, {to je ve o ma va `no i pot pu -

uvek bi ti u re a li za ci ji ta kvih po du hva ta, ba{ ka ko je to ~i nio i pret hod nih {est go di na. To pod ra zu me va da smo s pla si ra nih vi {e od 40 mi li jar di di na ra, s vi {e od 2.115 ki lo me ta ra sa o bra }aj ni ca, de vet mo sto va, pre ko 80 sport skih obje ka ta, no vim Ur gent nim cen trom KCV i dru gim pro jek ti ma bi li pri sut ni u svih 45 voj vo |an skih op {ti na. Ma len ko vi} je po seb no apo stro fi rao zna ~aj obu ke bu du }eg in è wer skog ka dra ta ko {to }e naj bo qi stu den ti za vr {nih go di na FTN-a do bi ti pri li ku da bu du na stru~ noj prak si „u in sti tu ci ji za ko ju ka ù da je naj bo qa u ono me {to ~i ni – u obla sti in fra struk tu re na te ri to ri ji Po kra ji ne„. V. ê ki}

Ce ne go ri va na pum pa ma u Sr bi ji tre ba lo bi da bu du sni è ne od 1,5 do tri di na ra po li tru, zbog sma we wa ak ci za na naft ne de ri va te, pa da ce na naf te na svet skom tr ì {tu i dej stva kon ku ren ci je na do ma }em tr ì {tu naft nih de ri va ta. Vla da Sr bi je sni zi la je ak ci ze na naft ne de ri va te za 1,5 di nar po li tru, re ~e no je u Vla di. Ak ci ze na naft ne de ri va te su sni è ne zbog ra sta pro iz vo |a~ kih ce na go ri va i ra sta ce na naf te na svet skom tr ì {tu, is ta kli su u

Vla di. Ak ci za za sve vr ste ben zi na iz no si }e 48,10 di na ra za li tar, a za sve vr ste di ze la 35,57 di na ra za li tar, na ve li su u Vla di i is ta kli da je ta od lu ka do ne ta 30. apri la i da stu pa na sna gu dan po ob ja vqi va wu u Slu `be nom gla sni ku. Do ma }i naf ta {i o~e ku ju da }e ce ne go ri va bi ti sni `e ne naj ma we za iz nos ak ci ze, od no sno za oko 1,5 di nar po li tru, a mo glo bi do }i i do do dat nog po jef ti we wa go ri va naj vi {e za tri di na ra po li tru, zbog pa da i stag na ci je ce na naf te na svet skom tr `i {tu

u pret hod nom pe ri o du, kao i zbog de lo va wa kon ku ren ci je na srp skom tr `i {tu naft nih de ri va ta.

Naf ta {i me |u tim is ti ~u da }e raz li ~i te od lu ku o po jef ti we wu i iz no su tog po jef ti we wa, do ne ti sva ka naft na kom pa ni ja za se be, jer se ce ne go ri va slo bod no for mi ra ju od pro {le go di ne, od ka da je uve de na li be ra li za ci ja tr ì {ta naft nih de ri va ta u Sr bi ji. Naft na in du stri ja Sr bi je (NIS) uz sma we we ak ci za u ma ju na sta vqa sni è we ma lo pro daj nih ce na go ri va, ka ù u toj kom pa ni ji i na vo de da su ce ne go ri va na ben zin skim sta ni ca ma NIS-a naj ni è na tr ì {tu Sr bi je.

DO MA ]A GRA \E VIN SKA OPE RA TI VA LO [E STO JI U SOP STVE NOJ DR @A VI

Sve {to vre di u Sr bi ji zi da ju stra nci? Pred sed nik Sa ve za gra |e vin skih in è we ra i teh ni ~a ra Sr bi je An |el ko Ko va ~e vi} ka è da je dr à va to kom pro te kle dve de ce ni je si ste mat ski uni {ta va la gra |e vi nar stvo Sr bi je, a ~a {u je pre li la svet ska eko nom ska kri za ko ja je sma wi la za po sle nost, tra `wu za sta no vi ma i po slov nim pro sto rom, kao i ula ga we u in fra struk tur ne pro jek te, ko ji se ne me re sa mo Ko ri do rom 10. Da bi se i{ ~u pa li iz „bu le„ i spa sli po no ra, srp ski gra |e vi na ri su na ne dav nom op kru glom sto lu „Sr bi ja u Evro pi – gde je srp sko gra |e vi nar stvo” pre do ~i li svim par la men tar nim stran ka ma te {ko sta we i pred log me ra ko je bi tre ba lo da za ì ve po sle iz bo ra. – Ono {to dr à va gra di u obla sti in fra struk tu re u po sled wih de set go di na na ten de ri ma se do de qu je is kqu ~i vo stra nim kom pa ni ja ma ili wi ho vim }er ka ma-fir ma ma ko je su re gi stro va ne u Sr bi ji, {to je gra |e vin sku ope ra ti vu do ve lo u to tal nu bes po sli cu u sop stve noj ze mqi – ka è Ko va ~e vi}. – U ni {ta bo qoj si tu a ci ji ni je ni in du stri ja gra |e vin skog ma te ri ja la, ~i ji je ni vo za li ha do se gao {e sto me se~ nu pro iz vod wu, zbog ~e ga sve vi {e kom pa ni ja od la zi u si vu

eko no mi ju, blo ka du ili li kvi da ci ju, ta ko da je sud bi na oko 80.000 rad ni ka za po sle nih u obla sti gra |e vi nar stva pot pu no ne iz ve sna, a raz u me va wa vla sti ne ma. Ima ju }i u vi du ~i we ni cu da gra |e vi nar stvo svo jim po slo va wem pod sti ~e rad vi {e od 30 dru gih

elek tro ma te ri ja la i opre me, he mij ske in du stri je, bo ja i la ko va, drv ne in du stri je... – No vo for mi ra na pred u ze }a stra nih kom pa ni ja, iako bez uslo va za sa mo sta lan na stup, ko ri ste se re sur si ma svo jih osni va ~a i for mal no ne po dob na, do bi ja ju po slo ve,

Do ma }im gra |e vi na ri ma se mo ra omo gu }i ti u~e {}e na pro jek ti ma dr `av nih in ve sti to ra, s tim u ve zi ten der ske uslo ve pri la go di ti na {im kom pa ni ja ma, te me |u dr `av nim spo ra zu mi ma obez be di ti po slo ve na {im fir ma ma. Da bi se pod sta kao iz voz,

Dr `a va treba da po mog ne

pri vred nih gra na, Ko va ~e vi} ka `e da je ono re al ni in di ka tor sta wa pri vre de ze mqe jer za u sta vqa wem ra da gra |e vi nar stva ne }e ima ti ku pa ca za svo je pro iz vo de ni pro iz vo |a ~i na me {ta ja, be le teh ni ke,

Ne pot pun Za kon o pla ni ra wu Ko va ~e vi} ka è da se me re za opo ra vak gra |e vi nar stva svo de na ~e ti ri kqu~ ne obla sti: tr ì {te, li kvid nost, upo sle nost i pod sti ca we iz vo za. S tim u ve zi, on se za la è za za me nu sa da {weg Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi s pet no vih pro pi sa: o pla ni ra wu i ur ba ni zmu, o gra |e vin skom ze mqi {tu, o gra |e wu, o gra |e vin skim pro iz vo di ma i o le ga li za ci ji. Za kon o jav nim na bav ka ma neo p hod no je pri la go o di ti uslo vi ma po slo va wa do ma }ih fir mi, teh ni~ ke pro pi se usa gla si ti s evrop ski ma, uve sti li cen ci ra we i pro jek ta na ta i iz vo |a ~a, re gu li sa ti uslo ve ra da stra nih kom pa ni ja i or ga ni zo va ti efi ka snu in spek cij sku kon tro lu. Me |u pri o ri tet nim zah te vi ma gra |e vi na ra je osni va we po seb nog mi ni star stva gar |e vi na.

dok su do ma }a pred u ze }a osu |e na na po di zvo |a~ ki sta tus – ka è Ko va ~e vi}. – Ta ko u obla sti gra |e vi nar stva od 11.000 fir mi, u ko ji ma je za po sle no vi {e od 80.000 rad ni ka, ~ak 70 od sto je u blo ka di! Uku pan go di {wi pri hod gra |e vi na ra pao je na bed ni je dan pro ce nat BDP-a. U okvi ru me ra za po ve }a we li kvid no sti neo p hod no je iz mi ri ti du go ve dr à ve gra |e vin skim pred u ze }i ma, ugo vor no de fi ni sa ti ro ko ve za pla }a we iz ve de nih ra do va, tra ì ti od in ve sti to ra ban kar ske ga ran ci je o obez be |e wu nov ca za pro jek te pre do bi ja wa gra |e vin ske do zvo le, PDV pla }a ti po na pla ti iz ve de nih ra do va, te sma wi ti po re ze i do pri no se.

Srp ski gra |e vi na ri pam te vre me ka da je dr à va pod sti ca wem iz vo zno ori jen ti sa nih pred u ze }a kre di ti ra wem i osi gu ra wem iz vo znih po slo va po ma ga la gra |e vi na re u na stu pu u ino stran stvu, {to je za re zul tat ima lo ogro man de vi zni pri liv. Me |u tim, da nas na {e fir me ne mo gu ni u ze mqi da us pe ju na ten de ri ma za pro jek te dr àv nih in ve sti to ra ko ji se fi nan si ra ju iz stra nih kre di ta jer su uslo vi ne pri me re ni na {oj si tu a ci ji: tra ì se ogro man ukup ni go di {wi pri hod, re fe rent ni objek ti, ga ran cij ski po ten ci jal, ras po lo ì va opre ma i ka dro vi... {to do ma }e fir me te {ko mo gu za do vo qi ti. neo p hod na je dr àv na in sti tu ci ja za osi gu ra we iz vo znih po slo va. Ta ko |e, me ra ma Na rod ne ban ke Sr bi je i Vla de omo gu }i ti po slov nim ban ka ma po voq ne uslo ve za da va we ga ran ci ja gra |e vin skim fir ma ma, a sva pred u ze }a i rad ni ke ko ji ra de na po qu oslo bo di ti svih po re za i do pri no sa po osno vu ra da u ino stran stvu kao vid do dat ne sti mu la ci je za po ve }a we iz vo za. R. Da u to vi}

Pro du `en rok za „Lu koil” pro da je ne pro fi ta bil ne pum pe pro da ju @e le za re

Vla da Sr bi je sa op {ti la je ju ~e da je do 11. ju na pro du `en rok za do sta vqa we oba ve zu ju }ih po nu da za iz bor stra te {kog part ne ra za Pri vred no dru {tvo za pro iz vod wu i pre ra du ~e li ka @e le za ra „Sme de re vo„. Tu od lu ku Vla da Sr bi je do ne la je na osno vu zah te va u~e sni ka na ten de ru, na vo di se u sa op {te wu. Pri ja vu za u~e {}e u tran sak ci ji do sa da su pod ne li „Ju naj ted Pil sen„ S. A. iz Luk sem bur ga, „Do wec kstil„ iz Ukra ji ne i „Ural maj ning i me ta lur xi kal kom pa ni„ iz Ru si je.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

109,6634

111,9014

114,4751

109,3277

Australija

dolar

85,4808

87,2253

89,2315

85,2191

Kanada

dolar

84,3500

86,0714

88,0510

84,0918

Danska

kruna

14,7385

15,0393

15,3852

14,6934

Norve{ka

kruna

14,5067

14,8028

15,1433

14,4623

[vedska

kruna

12,3126

12,5639

12,8529

12,2749

[vajcarska

franak

91,2341

93,0960

95,2372

90,9548

V. Britanija

funta

134,9537

137,7079

140,8752

134,5406

SAD

dolar

83,3752

85,0767

87,0335

83,1199

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 5. 2012. godine

Ru ska kom pa ni ja „Lu koil Sr bi ja” ob ja vi la je ju ~e da pro da je vi {e od 30 obje ka ta u Sr bi ji ko j i su ne p ro f i t a b il n i ili ni su ve za ni za we nu osnov nu de lat nost.

Me |u objek ti ma ko je „Lu koil” pro da je je 26 pum pi {i rom ze mqe, ko je se go di na ma ne ko ri ste i ko je su ne ren ta bil ne, kao i ~e ti ri skla di {ta u Bo gu tov cu, Pi ro tu, Ja go di ni i

Pa l i } u, re ~ e n o je Ta n ju g u u „Lu ko i lu”. Ta naft na kom pa ni ja pro da je i dve po slov ne zgra de u Be o gra du, u Ne ma wi noj i Gol svor di je voj uli ci, jed nu u Kra qe vu, kao i ho tel na Ko pa o ni -

ku. Ra di se o op ti mi za ci ji re sur sa, is ti ~u u „Lu ko i lu”, i na gla {a va ju da je ta naft na kom pa ni ja i da qe za in te re so va na za to da po slu je u Sr bi ji i ce lom re gi o nu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (494,69

Promet

Neoplanta, Novi Sad

20,00

384

652.800

Globos osigurawe, Beograd

16,00

290

2.900

Progres, Beograd

12,50

26.990

Jubmes banka, Beograd

10,63

11.299

112.990

Komercijalna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

4,96 Promena %

1.756 Cena

793.520 Promet

Plana Market, Velika Plana

-9,09

300

Jugoprevoz Ugopromet, Beograd

-7,95

Putevi, U`ice

Naziv kompanije

1,54)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,39

1.600

32.000

NIS, Novi Sad

0,00

644

9.249.968

Komercijalna banka, Beograd

4,96

1.756

793.520

Imlek, Beograd

-0,16

3.030

1.863.415

Energoprojekt holding, Beograd

1,62

440

30.000

Soja protein, Be~ej

2,08

541

858.979

220

15.620

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-7,89

700

56.000

Jubmes banka, Beograd

Fabrika {e}era, Crvenka

-7,39

6.205

24.820

Dunav osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,61 Promena %

932 Cena

3.728 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

644

9.249.968

Soja protein, Be~ej

2,08

541

20,00

384

Neoplanta, Novi Sad

0,66

460

576.280

10,63

11.299

112.990

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

46.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.670

714.760

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.400

0,00

Agrobanka, Beograd

-0,44

906

80.620

858.979

Alfa plam, Vrawe

-0,01

6.999

104.985

652.800

Tigar, Pirot

0,00

499

4.990

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

302

0,00

Kolut, Kolut

0,00

250

250.000

Mlekara, Subotica

0,00

1.700

81.600

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota5.maj2012.

PRI PEJD BRO JI LA ZA ELEK TRI^ NU ENER GI JU TRE BA LO BI DA STIG NU I U NA [U DR @A VU

Stru ja }e se i u Sr bi ji ku po va ti u tra fi ci AK CI JE PO DE QE NE GRA \A NI MA, USKO RO PO ^I WE I PRO DA JA NA BER ZI

Pa re od Te le ko ma za dve ne de qe? Centralni registar hartija od vrednosti je, na osnovu zakqu~ka Vlade Srbije, preneo besplatne akcije Telekoma „Srbija” na ra~une gra|ana, a ove vrednosne papire gra|ani }e mo}i po~eti da prodaju za oko dve nedeqe. Glavni broker Sinteza invest grupe Ne nad Gu ja ni ~i} procenio je za „Dnevnik” da bi Telekom „Srbija” mogao u naredne dve sedmice izneti akcije na Beogradsku berzu. – Definitivno se to ne}e desti u narednih nekoliko dana, ali ne bi me ~udilo da Telekom iza|e na berzu u naredne dve sedmice – rekao je Gujani~i}. Od ukupno jedne milijarde akcija Telekoma, 6,94 odsto dobili su zaposleni i biv{i zaposleni, a 15 odsto gra|ani. Po proceni Vlade Srbije, po~etna cena jedne akcije na berzi bi}e 2,27 evra, a svaki gra|anin }e dobiti po 31 akciju Telekoma „Srbija„, to jest ukupno oko 70 evra. Akcije Telekoma trebalo bi dobije oko 4,8 miliona gra|ana, osim sada{wih i biv{ih zaposlenih u tom preduze}u. Gujani~i} je rekao da je slede}i korak u procesu podele besplatnih akcija odre|ivawe datuma pr-

vog trgovawa, preciziraju}i da sama kompanija treba da podnese Beogradskoj berzi zahtev za listing tih hartija. Nakon toga, kako je rekao, odredi}e se prvi dan trgovawa i tada }e svi akcionari mo}i da ponude svoje akcije, a kupci da ispostave nalog za kupovinu po ceni po kojoj èle. Gujani~i} je rekao da je izvesno je da }e veliki broj gra|ana èleti odmah da proda akcije Telekoma „iz prostog razloga {to je to najvredniji paket akcija koje su do sada dobili od svih predvi|enih Zakonom o besplatnima akcijama”. Svi drugi koji èle da se bave investirawem u akcije i to gledaju kao svoju imovinu, kako je istakao, trebalo bi da se malo informi{u o trgovini akcijama i o poslovawu kompanije jer bi wihove akcije kasnije mogle vredeti vi{e. – Najverovatnije }e Telekom, kao i drugi telekomi u regionu i svetu, davati prili~no dobru dividendu, tako da bi gra|ani koji imaju neku raspoloìvu u{te|evinu mogli investirati u akcije Telekoma i da ostvaruju prihode kroz dividendu – rekao je glavni broker Sinteze. E. Dn.

Pla}awe struje putem pripejd kartica u razvijenim zemqama odavno je praksa, a kako sada stoje stvari, u Srbiji }emo na to ~ekati jo{ nekoliko godina. Naime, re~ je o pla}awu struje unapred, sli~no kao kod mobilne telefonije, odnosno kao {to se moè telefonirati dok ima kredita, a kad on ponestane ne, tako i struja „te~e” – dok ima para, a kad se iznos na kartici potro{i, struja presu{i. Kad presu{i, odete do trafike pa kupite novu karticu i tako redom. Ina~e, pla}awe struje preko pripejd kartica ve} postoji u Hrvatskoj, koja taj na~in pla}awa ima i u zvani~nom je tarifnom sistemu, a u ovu susednu zemqu stiù pripejd brojila za struju koja rade iskqu~ivo kao ona za mobilne telefone, odnosno potro{a~ mese~no upla}uje odre|enu svotu novca na karticu koja se stavqa u brojilo i dok god ima novca na kartici, bi}e i struje. Na taj na~in omogu}ena je kontrola potro{we struje jer se ra~uni pla}aju putem SIM-kartice. Takav na~in pla}awa struje idealan je za mlade qude, samce ili i one koji iznajmquju stanove, a ukoliko je potro{a~ zaboravio da pogleda na displeju brojila koliko je novca ostalo, ima mogu}nost kredita. Po re~ima direktora Sektora „Elektroprivrede Srbije„ za odnose s javno{}u Mi la na Mi ro sa vqe vi }a, za sada, na osnovu vaè}eg tarifnog sistema u na{oj zemqi ne postoji mogu}nost pla}awa struje pripejd karticama. Kreator tarifnog sistema je Agencija za energe-

Kar ti ce i so ci jal na prav da Ovaj model naplate struje mogao bi se koristiti i kod socijalno ugroènih slojeva stanovni{tava koji nisu u mogu}nosti da pla}aju struju po ekonomskoj ceni. Dràva bi socijalno ugroènima mogla podeliti kartice za struju besplatno ili uz popuste i na taj na~in jednima pomo}i, a svima ostalima odrediti ekonomsku cenu. To bi, naravno, bilo dobro i za EPS jer cena struje ne bi vi{e bila iskqu~ivo socijalna kategorija. tiku Republike Srbije i to je telo koje donosi odluke o tome, dok EPS samo sprovodi propisana pravila tarifnog sistema. – Otvarawem doma}eg trì{ta elektri~ne energije, kada

}e EPS biti jedan od ponu|a~a, treba o~ekivati mogu}nost za dono{ewe samostalnog tarifnog sistema – ka`e Mirosavqevi}. – Otvarawe tr`i{ta za doma}instva i male kupce o~ekuje

se 1. januara 2015. godine i EPS je zainteresovan za uvo|ewe takvog na~ina pla}awa struje. On isti~e da su za taj model potrebna posebna, savremena brojila, koja na odgovaraju}i na~in mere potro{wu i potro{a~u daju inforamciju o iznosu koji je preostao na kartici. – Kod potro{a~a koji su ve} na{i kupci, promena na~ina pla}awa iziskivala bi promenu brojila, ali treba re}i da }e takav na~in pla}awa struje biti uveden kao opciona varijanta, onima koji to èle da urade. Takav na~in pla}awa bi bio omogu}en pojedinim kategorijama potro{a~a, uglavnom za potro{wu u vikendicama, odnosno tamo gde nema ustaqene potro{we – kaè Miroslavqevi}. On isti~e da je EPS zainteresovan za takav na~in pla}awa struje jer ima mnogo potro{a~a koji nemaju redovnu potro{wu i koji bi hteli da je pla}aju putem pripejd kartice. – Uvo|ewem ovakvog na~ina pla}awa potro{a~ }e biti u prilici da izra~una koji model pla}awa mu se najvi{e isplati. Da bismo stekli boqi uvid u to, bilo bi dobro da se, dok se pla}awe putem kartica ne uvede u Srbiju distribucije pripreme odgovoraju}u simulaci ju po tro {we i ra~una na uobi~ajen i novi na~in. Uvo|ewe pripejd brojila za distribucije ima prednost {to se potro{wa ne bi o~itavala svakog meseca i {to bi se struja pla}ala unapred, a potro{a~ }e imati direktan uvid u potro{wu i zna}e koliko jo{ moè da tro{i. D. Mla |e no vi}

POQOPRivRedA

subota5.maj2012.

dnevnik

MNO GA GA ZDIN STVA NI SU SPREM NA ZA TR @I [TE EU

Ko ni je ka dar za evrop sku tr ku, ne ka me wa pro iz vod wu – Potpuna liberalizacija prometa roba i usluga done}e tr`i{nu utakmicu u kojoj ne}e mo}i da igraju svi poqoprivredni proizvo|a~i iz Srbije – izjavio je ju~e pomo}nik ministra poqoprivrede i trgovine Mi lo{ Mi lo va no vi}. On je na promociji 19. broja nau~nog ~asopisa „Izazovi evropskih integracija” istakao da }e najve}i izazov u evropskim i svetskim integracijskim tokovima biti konkurentnost srpskih proizvo|a~a. Milovanovi} je kazao da }e u tr`i{noj utakmici mo}i da u~estvuje jedna grupa konkuretnih proizvo|a~a, koji se mogu dodatno unaprediti ukoliko nisu ve} kon-

kurentni u potrebnom obimu, dok ostaje „zavidan broj poqoprivrednih gazdinstava kojima je potrebna alternativa”.

Fon do vi ~e ka ju Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Og wen Mi ri} ukazao je na va`nost odgovaraju}e pripreme za povla~ewe sredstava iz nov~anih evropskih fondova (IPARD), za {ta se otvorila mogu}nost sticawem statusa kandidata za ~lanstvo u EU. On je rekao da je re~ o veoma kompleksnom poslu, koji izme|u ostalog podrazumeva i obavqawe „doma}eg zadatka” koji se odnosi na uspostavqawe decentralizovanog sistema upravqawa sredstvima koji moraju da akredituju revizori Evropske komisije. Kako je precizirao, ta alternativa le`i u organskoj poqoprivre-

NA NO VO SAD SKOJ BER ZI

So ji na sa~ ma obo ri la re ko rd Diskontinuitet u trgovawu kao posledica neradnih prazni~nih dana bio je osnovni razlog sporog otvarawa trì{ta kukuruza, navode na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Dugo su ponuda, s jedne strane, i tra`wa, s druge, pronalazile ravnote`nu trì{nu cenu. Kada je realizovan prvi kupoprodajni ugovor po 19,60 din/kg bez PDV-a, i kupci i prodavci su hrabrije nastupili na trì{tu, pri ~emu su ipak oni ponu|a~i koji su bili istrajniji na svojim vi{im cenama boqe pro{li. Naime, cena je s po~etnih 19,60 din/kg, zavr{ila na samom kraju nedeqe na nivou od 19,80 din/kg. Prose~na cena trgovawa iznosila je 21,29 din/kg (bez 19,72 PDV) i 2,17 posto je ve}a od prose~ne cene iz prethodne nedeqe.

stabilna, a prometi minimalni. Dr`avna intervencija koja se upravo zavr{ava prodajom posledwih preostalih koli~ina od ukupno predvi|enih 50.000 tona, o~igledno je dala svoj rezultat, koji se upravo ogleda u prili~no uspa-

vanom komercijalnom tr`i{tu i izrazito stabilnoj ceni„, navodi se u saop{tewu Berze, i dodaje da

Svet ske ce ne ma lo pa le Posle tromese~nog rasta, svetske cene hrane su ne{to oslabile tokom aprila, saop{tava Organizacija UN za hranu i poqoprivredu (FAO). Najvi{e su opale cene ìtarica i {e}era, a silazni trend bi mogao da se odrì i u nastupaju}im mesecima, prenosi Rojters. Kukuruz je pojeftinio za 2,5 odsto u odnosu na mart, p{enica za jedan odsto, a {e}er za pet odsto, {to je neutralisalo rast cena biqnih uqa za 2,2 odsto, podstaknut poskupqewem soje. Predvi|a se da }e svetske cene soje, koje rastu od po~etka godine, nastaviti da se pove}avaju zbog ograni~ene globalne snabdevenosti tom uqaricom, {to }e podsta}i i rast cena kukuruza. Sojina sa~ma sa 44 odsto proteina dostigla je rekordnu cenu od 51,33 din/kg (43,50 bez PDV-a). „Na trì{tu p{enice ne de{ava se ni{ta {to bi dalo povoda za iole ozbiqnije analize. Cena je

di, proizvodwi proizvoda sa za{ti}enim geografskim poreklom i bavqewu seoskim turizmom, odnosno „nekim vidovima ekonom-

je jedini kupoprodajni ugovor koji je protekle nedeqe zakqu~en realizovan po 23,33 din/kg (21,60 bez PDV-a), a to je zanemarqivih 0,47 posto ve}a cena od prose~ne u prethodnoj nedeqi.

skih aktivnosti u ruralnim oblastima koje nisu nu`no vezane za po-

qoprivrednu proizvodwu”. – Liberalizacija prometom roba i usluga name}e imperativ u pove}awu konkuretnosti, snièwu cene ko{tawa, pove}awu kvaliteta i uskla|ivawu procesa proizvodwe, prerade i plasmana s uslovima koji vladaju na me|unarodnim trì{tima – naglasio je Milovanovi}. On je ukazao na to da „poqoprivredna politika mora da na|e odgovore na vi{e pitawa u smislu izbora mera koje stoje pred korisnicima – napomiwu}i da se to odnosi na diversifikaciju u ve}oj meri nego do sada. Milovanovi} je podsetio na to da je trì{te Evropske unije „na{ najpouzdaniji i najve}i partner, koji konzumira 50

odsto na{eg ukupnog izvoza hrane”, dok na tr`i{te CEFTA-e otpada 41 odsto izvoza. On je rekao i da poqoprivreda, kao primarni sek-

VI [E OD 90 OD STO ZAH TE VA OD NO SI SE NA ZE MQI [TE

Prav da }e po be di ti ka da se vra te wi ve Restitucija je po~ela vra}awem zgrada starim vlasnicima, ali }e pravi test povra}aja nacionalizovane imovine dràva poloìti kada po~ne da vra}a wive i drugo zemqi{te, {to se i najvi{e traì. U Mreì za restituciju uvereni su u to da se po vaè}oj zakonskoj regulativi, koju nisu ispratili podzakonski akti, ovaj posao ne}e mo}i obaviti ve} da su izmene zakona neophodne. To se najpre odnosi na supstituciju. – Kqu~na primedba je neopravdani izostanak supstitucije, tj. zamenske restitucije zemqi{ta. Zemqi{te je u fokusu zato jer povr{inski gledano u vi{e od 97 odsto slu~ajeva gra|ani, verske zajednice, zadu`bine i drugi potraùju zemqi{te. Dràva Srbija u svom vlasni{tvu ima bar 30 puta vi{e {umskog, 20 puta vi{e gra|evinskog i mo`da i duplo vi{e poqoprivrednog zemqi{ta u odnosu na ono {to se potraùje – nagla{ava u razgovoru za na{ list prvi ~ovek Mreè za restituciju Mi le An ti}, uz ocenu da ne postoji nijedan racionalan, smislen, ekonomski, pravni, socijalni razlog za spre~avawe supstitucione restitucije. Nelogi~no je, veli, za zemqi{te bilo koje vrste, pa i poqoprivredno, da nema supstitucije, a Mreà }e insistirati na tome da se uvede. – Ona je, prosto, masovno sprovedena u vra}awu poqoprivrednog zemqi{ta po~etkom devedesetih godina pro{log veka. S druge strane, Vlada nije donela nijedan podzakonski akt da odredi koliko je tog zemqi{ta potrebno ukoliko je na nekoj wivi sagra|en neki objekat ili sala{... Bez te uredbe

Agenciji za restituciju }e biti veoma te{ko da donosi re{ewe jer, neko moè da kaè da ima sala{ od 300 kvadrata na 500 hektara, i da mu treba svih tih 500 hektara, a mo`da mu zapravo treba samo 300 kvadrata zemqi{ta s pristupnim putem – kaè Anti}, dodaju}i da su davno pro{li rokovi za dono{ewe

– U svakom slu~aju, neophodne su izmene zakona uvo|ewem supstitucije i uvo|ewem zabrane prometa za one koji podnose zahteve za svu potencijalno spornu imovinu, kao i ukidawe besmislenih ograni~ewa kada je re~ o objektima na tom zemqi{tu. Sve do ukidawa kriminalnih ograni~ewa, gde su odre|e-

Za ka zi va we na por ta lu eUpra va Na portalu eUprava ju~e je otvoreno 150 {altera Po{te za zakazivawe termina za podno{ewe zahteva za vra}awe oduzete imovine (obe{te}ewe) u procesu restitucije. Na taj na~in, Agencija za restituciju i Po{ta omogu}ile su gra|anima u zemqi i inostranstvu da uvidom u centralni kalendar zakaù termin u vreme koje im odgovara. Najraniji dan za zakazivawe termina je jedan dan od podno{ewa zahteva (danas za sutra), a to zna~i da gra|ani koji ìve u inostranstvu ve} danas mogu da zakaù termine u vreme kada planiraju da deo godi{wih odmora provedu u zemqi. podzakonskih re{ewa, te da ne treba kriviti Agenciju {to ne po~iwe vra}awe zemqi{ta kada zakonska regulativa nije zavr{ena.

ne poslani~ke grupe imale interes da provuku odredbe da se za{titi uzurpirana imovina, da se zabrani vra}awe. Ta imovina, dodu{e, jo{

NAJ MO DER NI JE RI BAR STVO STI @E U RAT KO VO

U ri bqu hra nu i biolo{ko uqe uli }e se 700.000 evra U Ratkovu je po~ela prva faza izgradwe proizvodne hale austrijsko-srpske kompanije MKM Bejts, u kojoj }e se proizvoditi ribqa hrana, bio-uqe i bio-dizel, a tako|e }e se uzgajati konzumna riba smu| i som. Planiran iznos investicije je 700.000 evra, a po~etkom septembra ove godine treba da po~ne proizvodwa u prizvodnom pogonu MKM Bejtsa. U toj hali bi}e montirani ekstruderi peleta za proizvodwu hrane za ribe, a u po~etku sva proizvedena ribqa hrana je predvi|ena za izvoz na poznato tr`i{te. U samom pogonu }e biti zaposleno osam radnika u prvoj fazi i jo{ 15 u drugoj, a indirektno oko sto kooperanata, poqoprivrednih proizvo|a~a, od kojih }e biti otkupqivani poqoprivredni proizvodi nameweni proizvodwi hrane za ribe. Planirani obim proizvodwe je oko 4.500 tona hrane u obli-

ku peleta za razli~ite ribqe vrste. Prva faza proizvodwe u ovom pogonu podrazumeva i izgradwu pogona za proizvodwu bio-uqa, bio-dizela, kao i izgradwu silosa za skladi{tewe sirovine. Druga faza izgradwe ovog pogona predvi|a izgradwu i samog ribwaka u kojem }e se godi{we proizvoditi oko 120 tona soma, a planirano je i pove}awe kapaciteta ribwaka za uzgoj soma na 250 tona, uz dodatni uzgoj i 15 tona smu|a. – To je prakti~no pilot-projekat u Srbiji jer se radi o modernom na~inu uzgoja ribqih vrsta kao {to su som i smu| – rekao nam je predstavnik kompanije MKM Bejts Zo ran Me leg. – Tehnologija

tor, ~ini vi{e od deset odsto bruto-doma}eg proizvoda u Srbiji, a ceo agrobiznis, uz prate}e delatnosti, ~ak tre}inu BDP-a.

Predsednik Saveta mesne zajednice Ratkovo Da ni lo [}e pa no vi} je s direktorom kompanije MKM Bejts Mar se lom Kar lin ge rom sve~ano presekao vrpcu na po~etku izgradwe ovog pogona veoma zna~ajnog za Ratkovo, istakav{i da je to jedna od prvih

qubiteqi ribolova znaju, i izrazio zadovoqstvo zbog uspe{ne saradwe s tom kompanijom. Proizvodni kompleks kompanije MKM Bejts se prostire na 8,5 hektara zemqi{ta u Ratkovu, pored regionalnog puta Oxaci – Novi Sad, na samom ulazu u Rat-

Hleb za vi {e od sto ti nu po ro di ca

koja }e ovde biti primewena tek se po~ela primewivati u Evropi, ali i u svetu. Uzgoj soma i smu|a u predvi|enim bazenskim sistemima }e biti potpuno biolo{ki ~ista po{to samo na taj na~in mogu biti ispo{tovani svi ekolo{ki zahtevi. Naravno, pra}ewe proizvodwe }e biti potpuno kompjuterizovano da bismo mogli {to lak{e „dr`ati” kompletan proces proizvodwe.

– MKM Bejts pre svega planira da u svom pogonu ukupno u obe faze zaposli 23 radnika i da anga`uje oko sto kooperanata koji }e direktno snabdevati proizvodwu sirovinom. To zna~i redovne prihode za isto toliko porodica. Kada bi u svim mestima na{e op{tine bili otvoreni pogoni koji bi zaposlili samo toliki broj radnika, bila bi re{ena egzistencija oko 200 porodica i velikom delom bismo smawili napu{tawe sela u oxa~koj op{tini, po{to bi imali siguran izvor prihoda – rekao je predsednik op{tine Oxaci Pre drag Cve ta no vi}. grinfild investicija u oxa~koj op{tini i napomenuv{i da se radi o veoma uglednoj kompaniji za proizvodwu hrane za ribe, {to

kovo, a MZ Ratkovo je zemqi{te investitoru iznajmilo u zakup na 25 godina. S. Mi ler

uvek nije poklowena tajkunima ali je vra}awe onemogu}eno – ukazuje Anti}, napomiwu}i da je veoma va`no da se cela procedura uprosti jer, kako kaè, zakon je prosto napravqen tako da je qude strah da ulaze u postupak, a da se ne govori o katastarskim slu`bama koje usluge napla}aju iako ne bi smele i o tome da se dokumentacija krije. Anti} navodi da se ukupno potraùje 300.000 hektara dràvnog zemqi{ta, a da dràva danas daje u zakup i zna za oko 450.000 hektara, s kojih i ubire prihod. – Dràva ima u vlasni{tvu i sakriveno je u raznim zadrugama mo`da i 150.000 hektara. Ukupno, potraùje se tek tri odsto onoga {to je u dràvnoj svojini, odnosno od 1,37 milion hektara. Dràva ima {ta da vrati i da joj dovoqno ostane. Pa, na kraju krajeva, ne mora uvek da vrati stan, deo zgrade, moè i zemqi{te, bilo poqoprivredno, bilo {umsko. Sve je boqe od para u vidu kompezacije, wih ne}e biti, a imovine ima u izobiqu, dodu{e nije sva popisana – navodi na{ sagovornik, i dodaje da u Direkciji za imovinu, gde je poqoprivredno zemqi{te trebalo da bude popisano pre 16 godina, na spisku ima tek 139.000 hektara. – Kada je re~ o skrivenih oko 150.000 hektara – deo je mo`da ve} ukraden od pojedinaca, a deo spreman za kra|u – kaè Mile Anti}. – Problem su, naime, sporne privatizacije, a i Zakon o zadrugama je omogu}io da se poku{a legalizacija tih pqa~ki. Podsetimo, zadruge su isto masovno uzurpirale dràvno poqoprivredno zemqi{te. S. Glu {~e vi}

Bi }e ma we svi wa u Evro pi Broj sviwa u Evropskoj uniji smawi}e se, zbog poo{travawa zakona o wihovom gajewu, oko deset odsto, a EU mo`e da izgubi poziciju velikog izvoznika sviwskog mesa. Sviwetina bi tako|e, kao posledica drugih kontroverznih pravila Brisela va`e}ih za sve zemqe EU, od januara 2013. godine mogla znatno da poskupi, procenili su stru~waci za gajewe sviwa pojedinih zemaqa EU u anketi Rojtersa. Glavna izmena pravila se odnosi na suprasne krma~e, koje }e od januara 2013. morati da se gaje zajedno s ostalim krma~ama da bi imale vi{e prostora nego pri odvojenom gajewu. Tro{kovi sprovo|ewa direktive po jednoj suprasnoj krma~i u EU se u proseku procewuju na vi{e od 360 evra i deo sto~ara }e zbog toga radije prestati da gaji sviwe. Ograni~ewe broja sviwa preti posebno [paniji, koja je, pored Nema~ke, najve}i evropski proizvo|a~ sviwetine. Procewen je pad broja gajenih sviwa od pet do deset odsto.

„Mod ni vre me plov” za ma li {a ne

Ra di o ni ca „Po zo ri {te sen ki”

Kre a tiv na ra di o ni ca za de cu „Mod ni vre me plov” bi }e odr `a na da nas u 11 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. De ca }e se upo zna ti sa mo dom pro hu ja lih vre me na pred oda bra nim por tre ti ma. Sve in for ma ci je se mo gu do bi ti na broj te le fo na 064/153-5994. A. Va.

Kre a tiv no - edu ka tiv na ra di o ni ca „Po zo ri {tu sen ki” bi }e odr à na da nas od 10.30 do 13 sa ti u De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Mi te Ru ì }a 1. Ra di o ni ca, ko ja je na me we na de ci od pet do 12 go di na po ~e }e pri ~om o po re klu po zo ri {ta sen ki, pre pri ~a va }e se baj ke i ba sne, a u kre a tiv nom de lu de ca }e pra vi ti lut ke za po zo ri {te sen ki. Zbog ogra ni ~e nog bro ja me sta, de ca ko ja bu du è le la da u~e stvu ju, mo ra ju da se pri ja ve na broj te le fo na 063/ 521 123 i 061/ 112 81 75, a par ti ci pa ci ja sta je 170 di na ra. N. R.

Sa sta nak Ne ma~ kog udru è wa „Do nau” Ne ma~ ko udru è we „Do nau„ or ga ni zu je su tra u 11 sa ti u Ko za ra~ koj uli ci 6 sa sta nak, na ko me }e bi ti re ~i o po vra }a ju imo vi ne gra |a ni ma Sr bi je ne ma~ kog po re kla. Ka ko ka ù u udru è wu, ovaj skup ujed no je i tra di ci o nal ni su sret Ne ma ca - ne ka da {wih lo go ra {a. J. Z.

Kon cert or ke stra Aka de mi je umet no sti Kon cert sim fo nij skog or ke stra Aka de mi je umet no sti odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Si na go gi, Uli ca Je vrej ska 11. Di ri gent je An drej Bur sa}, a so li sta na kla vi ru Mi haj lo Zur ko vi}. Ulaz je bes pla tan. G. ^.

Novosadska subota5.maj2012.

I dozvola i renovirawe

zvo lu. Sa da ka da ima pa pi re, Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e “No vi Sad” u ~i jem je sa sta vu MAS kod @e le zni~ ke sta ni ce, naj zad mo `e da se po hva li da auto bu ska le gal no ra di. Po do bi ja wu pa pi ra po ~e lo je i re no vi ra we. De ce ni ja ma una zad u sta ni cu se ni je ula ga lo. Ra di se po ma lo, jer grad ski pro vo znik ne ma nov ca za ve }a ula ga wa i obim ni je po slo ve. Za sa da, za vr {e ni su ra do vi na za me ni kro va nad -

sre {ni ca, ura |e ne su in sta la ci je, ofar ba na je ogra da, a po ~e lo je as fal ti ra we pe {a~ kih sta za i pe ron skog pro sto ra za pri sta ja we auto bu sa. U pla nu je i do grad wa do la znih pe ro na sa nad stre {ni ca ma, na bav ka apa ra ta za pro da ju ka ra ta, za me na ram pe na ula znoj, iz la znoj i ka pi ji za par king… Ka da se ce lo ku pan pro stor re no vi ra, tre ba lo bi da do bi je mo mo der nu i ure |e nu auto bu sku sta ni cu, ka kvu na{ grad za slu `u je. Z. D.

V remeploV

Vlast `e le la ^e nej ce u gra du Sve vla sti u Hab sbur {koj mo nar hi ji, od car ske pa do one u se li ma, zva ni~ no, na sto ja le su da sta nov ni ke mno go broj nih sa la {a na panpnskom pro sto ru, mi lom ili si lom, pri vo le da se pre se le u gra do ve i se la. Je dan od raz lo ga za to bi lo je uve re we vla sti, ~e sto is prav no, da su sa la {i sklo ni {ta raz boj ni ka i ra znih be gu na ca. I

Mu zej ska igra o ni ca pod na zvom „Mu zej ski pred met ko ji vo lim” odr `a }e se su tra u 11 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne u Du nav skoj uli ci 35. Pe da go {ka slu `ba ovog mu ze ja po zva la je de cu od {est do de set go di na da u~e stvu ju u igra o ni ci, ko ju }e vo di ti vi {i ku stos pe da gog Vla di mi ra Sta ni sa vqe vi}. De ca }e kroz pri ~u pe da go ga sa zna ti {ta su mu zej ski pre me ti, kao sti `u u mu zej , gde i ka ko se ~u va ju , po tom }e raz gle da ti stal nu po stav ku i sli ka ti, cr ta ti ili pra vi ti mo zak mu zej skog pred me ta po sop stve nom iz bo ru. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

e |u me sna auto bu ska sta M ni ca do bi la je, ko na~ no, gra |e vin sku i upo treb nu do -

Igra o ni ca u Mu ze ju Voj vo di ne

Ma gi strat u No vom Sa du je od lu ~io 5. ma ja 1751. da se qa ke sa ^e ne ja, sa po ro di ca ma i stva ri ma pre se li u grad. Dvo ji ca se na to ra je za du `e no za ovu od lu ku, ako tre ba, i sa po li ci jom da je spro ve du u de lo. Pred vi |e no je ~ak da se oni ma, ko ji od bi ju se o bu, po pa le ku }e. Ipak, ni ti je iko na pu stio me sto, ni ti je spa qen bi lo ~i ji sa la{! N. C.

„Ras pe va ne yuke le” u CK13 Pank bend „Ras pe va ne xu ke le” sla vi tre }i ro |en dan kon cer tom ko ji }e bi ti odr `an ve ~e ras, u 22 ~a sa, u Omla din skom cen tru CK13. Na stu pi }e i ben do vi „Greh na { ih maj k i” i „Red bend”. Kar te ko {ta ju 150 di na ra. J. Z.

U TOKU SRE\IVAWE FUTO[KOG PARKA

Sve pod ko nac do kra ja ju na U Fu to {kom par ku u to ku je re kon struk ci ja be ton skih sta za. U pr voj fa zi ob no vqe no je pre ko 1.000, od ukup no 3.245 kva drat nih me ta ra sta za. Be ton ske sta ze ~i ne po lo vi nu sta za u ovom spo me ni ku pri ro de, a po sled wa po prav ka oba vqe na je 2005. go di ne. Osta tak ~i ne as fal ti ra ne sta ze, ko je rad ni ci „Pu ta” po pra vqa ju i pre svla ~e no vim slo jem as fal ta. To kom ra do va park je otvo ren za po se ti o ce, a za tva ra ju se sa mo oni de lo vi ko ji se tre nut no ra de. O~e ku je se da po sao bu de go tov do kra ja ju na. Za ovaj po sao Upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne pred vi de la je 17 mi li o na di na ra. Bi }e po sta vqe ne no ve klu pe, kao i ram pe za oso be sa in va li di te tom: Fu to {ki park pro sti re se na ukup no osam hek ta ra, a od lu kom Skup {ti ne gra da od 2006.go di ne je kao pri rod no do bro svr stan u tre }u ka te go ri ju za {ti te. B. M.

NA TRGU VE^ERAS KONCERT \OR\A BALA[EVI]A

U po tra zi za mo rem u ma ti~ noj lu ci Kon cert \or |a Ba la {e vi }a pod slo ga nom „Pa non ska mor na ri ca NS u Ma ti~ noj lu ci” kao po klon ovog umet ni ka svo jim su gra |a ni ma ve ~e ras }e se ko na~ no odr `a ti. U svom ma ni ru Ba la {e vi} kon cert na Tr gu slo bo de, is pred Grad ske ku }e, na ja vqu je „~im se smra ~i”, a ovo }e bi ti we gov pr vi na stup u gra du na kon ~ak se dam go di na pa u ze. Kod No vo sa |a na `eq nih du gim i{ ~e ki va -

wem we go vih rav ni ~ar skih him ni ovaj spek takl na otvo re nom pri vu kao je ve li ko in te re so va we, a na put se pri pre ma ju i naj ver ni ji fa no vi iz Sr bi je i re gi o na. Da tum odr `a va wa na stu pa ob ja snio je \o le tov sin Alek sa Ba la {e vi} pre ko svo je Fej sbuk stra ni ce, na ko joj je ob ja snio ka ko je taj dan zna ~a jan jer se na la zi iz me |u ro |en da na we go vih ro di te qa. A. L.

„^e nej u ma ju” Ma ni fe sta ci ja „^e nej u ma ju” oku pi }e da nas qu bi te qe pa or skih po sla sti ca i obi ~a ja. Iz lo `ba i {i {a we ova ca, tr ka ma ga ra ca, vo `wa fi ja ke ri ma i hva ta we pra si }a sa mo su ne ke od na ja vqe nih ak tiv no sti, a maj sto ri ku va wa }e mo }i da se opro ba ju u spra vqa wu ov ~i jeg pa pri ka {a. Za do da tak at mos fe ri po bri nu }e se tam bu ra {ki or ke stri, fol klor ni sa sta vi i vi na Fru {ke go re. Sve ~a no otva ra we je u 11 ~a so va kod Lo va~ kog do ma. Za one vred ni je bi }e pred sta vqen i rad po qome ha ni za ci je fir mi „Masferg agro” i „Mis” si stem. A. L.

NA DEVETOM „INTERFESTU” OD 5. DO 7. JULA U NOVOM SADU

To ~i }e se vi na iz sto ti nu vi na ri ja Po bro ju u~e sni ka i po se ti la ca, te oce ni me di ja, jed na od naj zna ~aj ni jih i naj ve }ih svet ko vi na vi na u re gi o nu, Me |u na rod ni fe sti val vi na „In ter fest” bi }e odr `an ove go di ne de ve ti put od 5. do 7. ju la na Tr gu slo bo de u No vom Sa du. Ka ko je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re re kla di rek tor ka „In ter fe sta” Na ta {a Bu di sa vqe vi}, na Tr gu slo bo de to kom ta tri da na pred sta vi }e se sto ti nu vi na ri ja iz 10 ze ma qa, me |u ko ji ma po seb no me sto za u zi ma ju do ma }i pro iz vo |a ~i. - Cen tral no me sto na Tr gu slo bo de ove go di ne pri pa {}e vi na ri ma is to~ ne Sr bi je - ka za la je Bu di sa vqe vi }e va. - Pred sta vi }e se osam vi na ri ja iz tog de la Sr bi je u or ga ni za ci ji Ne ma~ ke or ga ni za ci je za me |u na rod nu sa rad wu „GIZ„, ko ja je pri ja teq de ve tog „In ter fe sta”. Osim to ga, na ve li kom {tan du po se ti o ci }e mo }i da vi de i de gu sti ra ju vi na iz no vog sve ta. Bi }e tu i pro iz vo |a ~i iz Por tu ga li je, Ita li je, [pa ni je, Ma |ar ske, Slo ve ni je, Hr vat ske, Cr ne

Go re, kao i de set naj zna ~aj ni jih vi na ri ja iz Ma ke do ni je. Bu di sa vqe vi }e va je is ta kla da se to kom pro te klih osam go di na na ovom Me |u na rod nom fe sti va lu vi na pre mi jer no pred sta vi lo vi {e do ma }ih vi na ri ja, te da }e i oveg pu ta bi ti ta ko. Ove go di ne pr vi put }e se na „In ter fe stu” po -

Pred sta vi }e se osam vi na ri ja iz is to~ ne Sr bi je ja vi ti no ve vin ske ku }e „Mo lo vin” iz [i da, „Be lo Br do” iz ^e re vi }a, „Ton ko vi}” iz Su bo ti ce, „Pe {~ar” iz Ba nat skog Kar lov ca, „Pu su la” iz Va qe va, „Alek si}” iz Vra wa i „Ma u rer” iz Haj du ko va. Po kro vi te qi ovo go di {weg „In ter fe sta”su Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja No vog Sa da, Mi ni stra stvo eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja i Vla da AP Voj vo di ne. Z. Ml.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

subota5.maj2012.

dnevnik

PREDSTAVQEN PROJEKAT „SPENSOV HOL SLAVNIH”

Pri zna we uspe {nim spor ti sti ma

UPRKOS DOBROM PLASMANU NA PRVENSTVU ROBOTIKE

Ne ma ju pa ra za da qe tak mi ~e we U~e ni ci Elek tro teh ni~ ke {ko le „Mi haj lo Pu pin” pla si ra li su se na Me |u na rod no tak mi ~e we EURO BOT, ko je }e bi ti odr `a no u ~e tvr tak, 17. ma ja u La Fre te te Ber nar du u Fran cu skoj. Iako su na 10. Na ci o nal nom pr ven stvu u ro bo ti ci „Fu zi jom do pr vog me sta” ste kli pra vo da pred sta vqa ju Sr bi ju u Fran cu skoj, mo gu }e je da na ovo tak mi ~e we ne }e oti }i, jer {ko la ne ma nov ca da ih po {a qe na put.

Da bi oti {li na ovo Evrop sko pr ven stvo u ro bo ti ci i po ka za li sve {to su na u ~i li uz po mo} pro fe so ra Va se Bje li ce po tre ban im je no vac za kar tu i sme {taj. Ovi mla di, in te li gent ni i vred ni qu di na da ju se da }e im po mo }i po je din ci ili Grad da odu na ovo pre sti `no tak mi ~e we. Sve in for ma ci je o tak mi ~e wu, kao i na ~i nu na ko ji se mo `e pri lo `i ti no vac mo gu se do bi ti u Elek tro teh ni~ koj {ko li „Mi haj lo Pu pin, Fu to {ka 17. N. R.

U KARLOVCIMA

\ur |ev dan ska li ti ja Epi skop srem ski Va si li je sa kar lo va~ kim sve {ten stvom slu `i }e su tra na pra znik sve tog ve li ko mu ~e ni ka Ge or gi ja od 9.30 sa ti u Sa bor noj cr kvi u Srem skim Kar lov ci ma sve tu ar hi je rej sku li tur gi ju. Pe va }e hor Epar hi o je srem ske „Sve ti Ni ko laj” pod upra vom Jo va na Pe ji }a, a na kon li tur gi je Srem skim Kar lov ci ma }e pro }i li ti ja na ~e lu sa iko nom pre sve te Bo go ro di ce. Li ti ja kre -

}e iz Sa bor ne cr kve ka Gor woj cr kvi, ide do ~e sme u Uli ci bra }e An |e li }a, oda ka le se upu }u je pre ma Do woj cr kvi. Oda tle ide ka Bo go slo vi ji i vra }a u Sa bro nu cr kvu. Na sva kom od tih me sta li ti ja }e se za u sta vqa ti zbog ~i ta wa mo li tvi. Po du go go di {woj tra di ci ji su tra }e u 6 sa ti sve {te nik Mi len ko Po po vi} slu `i ti po men pe sni ku Bran ku Ra di ~e vi }u na Stra `i lo vu. Z. Ml.

Po la ga we is pi ta iz ru skog je zi ka Po la ga we zva ni~ nih dr `av nih ser ti fi ka ci o nih is pi ta zna wa ru skog je zi ka od ove go di ne mo gu }e je i u Ru skom cen tru pri Gim na zi ji „Jo van Jo va no vi} Zmaj”. Ovim se do bi ja me |u na -

rod no pri znat ser ti fi kat o zna wu ru skog je zi ka, a is pi ti }e se odr `a ti od 9. do 12. ju na u Ru skom cen tru. Za in te re so va ni se mo gu pri ja vi ti na te le fon 065/353- 42-75. G. ^.

Pro j e k at „Spen s ov hol slav n ih” pred sta vqen je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj u ovom Cen tru. Hol slav nih, ko ji }e se na la zi ti na pr vom spra tu Spen sa u ho lu 8, po ne }e fo to gra fi je i bi o gra fi je naj u spe {ni jih klu bo va, tre ne ra i spor ti sta ko ji su igra li u no vo sad skim klu bo vi ma i kao ~la no vi tih klu bo va osvo ji li pri zna wa {am pi o na i olim pi ja ca. Ide ja da se re a l i z u j e ovaj pro j e k at po t e k la je od Spen sa, a pre ma re ~i ma di rek to ra ovog Cen tra Bo ri sa Bar jak ta ro vi }a, pr va po stav ka tre ba la bi da bu de go to va do Olim pi ja de.

-U na {em gra du je po sta lo nor mal no da se na Spen su or ga ni zu ju evrop ska pr ven stva i da nam gra dom {e ta ju olim pij ci. Mi smo `e le li da im na ovaj na ~in oda mo pri zna wa i sa ~u va mo ih od za bo ra va - re kao je Bar jak ta ro vi}. - Po zi va mo sve qu de da se ukqu ~e u ovaj pro je kat i da nam na mejl adre su, ko ju smo otvo ri li, po {a qu pred lo ge, a ko mi si ja je ta ko ja }e od lu ~i ti ~i ja fo to gra fi ja }e sta ja ti u ho lu slav nih. Ko mi si ja, ko ju ~i ne sport ski no vi na ri Jo van Ta nur xi} i La zar Kur te{, se kre tar SANS-a Mi o drag Tr ku qa i di rek tor Spen sa Bar jak ta ro vi}, usta no vi la je po seb ne kri te ri ju me za oda bir spor ti sta i tre ne ra. Pre ma

re ~i ma Jo va na Ta nur xi }a, Hol slav nih pod se }a }e na vre me naj ve }ih sport skih uspe ha. - Ima mo za da tak da na pra vi mo hol, ka kav po sto ji sa mo u ne ko li ko gra do va sve ta i u ko ji }e do la zi ti No vo sa |a ni da bu du }im na ra {ta ji ma po ka ù ka kve smo uspe {ne qu de ima li. Oni ko ji bu du do la zi li u No vi Sad mo }i }e da vi de i bi o gra fi ju qu di ko ji su iz gra di li sport sku isto ri ju gra da- re kao je Ta nur xi}. Su gra |a ni, ko ji bu du è le li da pred lo è ne kog od uspe {nih no vo sad skih spor ti sta, svoj pred log mo gu po sla ti na imejl adre su hol.slav nih@spens.rs. N. R.

NA [TA SE SVE @ALE NOVOSA\ANI

Ne ki bi most, dru gi be ton ske ku gle No vo sa |a ni se naj vi {e `a le na ko mu nal ne pro ble me, a ve li ki je broj i pred stav ki iz obla sti ur ba ni zma i sa o bra }a ja, na vo de u Ko mi si ji za pred stav ke i pred lo ge ko ja funk ci o ni {e u sklo pu Skup {ti ne gra da. Ovo te lo pri mi oko 20 pred stav ki me se~ no, a one se uglav nom ti ~u pro ble ma ko ji ima ju lo kal ni ka rak ter.

Je dan od neo bi~ ni jih zah te va je i taj da se ana li zi ra po pu la ci ja go lu bo va u gra du i na pra vi stra te gi ja wi ho vog uz go ja - Uko li ko is pred zgra de ni je po ko {e na am bro zi ja, ako neo re za no dr ve }e pre ti da ne kog po vre di, ako su uli~ ni ka na li za tr pa ni, on da to je su pro ble mi ko ji uti ~u na na{ sva ko dnev ni ì vot - ka è pred sed ni ca Ko mi si je Mi li ca Vla i sa vqe vi}. -Ko mi si ja po sto ji upra vo zbog to ga da bi gra |a ni mo gli da iz ne su svoj re al ni dnev ni pro blem, ko ji mo è bi ti re {en bez ve li kih in ve sti ci o nih

pro je ka ta i ula ga wa, u okvi ru re dov nih po slo va ko je oba vqa ju in sti tu ci je i pred u ze }a ko ja je osno vao Grad. Vla i sa vqe vi} na vo di da su gra |a ni ~e sto tra ì li da se po sta ve be ton ske ku gle ka ko bi se za {ti ti lo ze le ni lo u oko li ni zgra da, pri ja vqi va li ka fi }e ko ji su svo jim ba {ta ma za u ze li ~i ta ve pe {a~ ke sta ze, tra ì li da se otvo re no va sta ja li {ta na auto bu skim li ni ja ma. Ni su stra ne ni àl be na ma wak par king me sta, re me }e we jav nog mi ra, kao ni mol be da se po sta ve no vi se ma fo ri, uklo ne gra fi ti, iz me ni re gu la ci o ni plan. @a li li su se i na pro ble me sa kom {i ja ma ko ji dr è pre ve li ki broj ku} nih qu bi ma ca, ali, po sve mu su de }i, to ni su naj ne o bi~ ni je pred stav ke ko je je ova Ko mi si ja pri mi la. Sa go vor ni ca ka è da su No vo sa |a ni pred la ga li i da se sve ma~ ke lu ta li ce u gra du ~u va ju i ne gu ju, a ni ka ko ne skla wa ju sa uli ca u azi le, po tom su se pen zi o ne ri à li li da su u me |u blo kov skom pro sto ru na pra vi li klu pe

OBELE@AVAWE EVROPSKOG DANA BORBE PROTIV MELANOMA

Bes plat ni pre ven tiv ni pre gle di mla de à Gra |a ni ko ji su pre ko tel fo na 0800-222-888 za ka za li bes pla tan pre ven tiv ni pre gled mla de à mo gu do }i u po ne de qak 7. ma ja na pre gled u Dom zdra vqa na Li ma nu, u Zmaj Og we na Vu ka ili na Bu le va ru Slo bo da na Jo va no vi }a. To kom pre gle da ra di }e se sa mo skri ning za rak ko è, pa ci jent }e po tom do bi ti iz ve {taj s pre gle da, a u slu ~a ju ot kri va wa simp to ma ti~ nih pro me na na ko ì bi }e upu }en na bi op si ju {to omo gu }a va ra nu di jag no zu i ve }e {an se za uspe {no le ~e we. Pa ci jen ti }e do bi ti i in for ma tiv ni ma te ri jal o ma lig nom me la no mu, we go vom ra nom pre po zna va wu, me to da ma sa -

mo pre gle da ko è i pre po ru ka ma za za {ti tu od {tet nog de lo va wa UV ra di ja ci je. Bes plat ne pre ven tiv ne pre gle de mla de à u ci qu ot kri va wa me la no ma, od no sno ra ka ko è or ga ni zo va lo je Udru è we der mto ve ne ro lo ga Sr bi je, a po vo dom Evrop skog da na bor be pro tiv me la no ma. U~e sta lost ja vqa wa rak ko è, me la no ma i ne me la nom skih ma lig nih tu mo ra kon stant no ra ste po sled wih 30 go di na svu da u sve tu, a pre ma po da ci ma In sti tu ta za jav no zdra vqe Sr bi je iz 2005. go di ne po rast slu ~a je va me la no ma u Sr bi ji je oko 15 od sto. I. D.

za od ma ra we, ali im ih je omla di na iz kom {i lu ka za u ze la. Je dan od neo bi~ ni jih zah te va bio je i taj da se ana li zi ra po pu la ci ja go lu bo va u gra du i na pra vi stra te gi ja wi ho vog uz go ja. -Gra |a ni su se obra }a li i sa pred stav ka ma ko je iz i sku ju ve li ka ula ga wa, kao {to je cen tral ni pre ~i sta~ vo de, iz grad wa mo sta, otva ra we no vih uli ca, pot pu na za bra na ra da svih ugo sti teq skih obje ka ta u Uli ci La ze Te le~ kog i sli~ no, {to Ko mi si ja ni je u mo gu} no sti da re a li zu je, ali je upu ti la nad le `ni ma sva ki zah tev i mol bu - ob ja sni la je pred sed ni ca ovog te la.- Ra di ubr za wa po stup ka, Ko mi si ja sva ki do pis oro ~a va vre men ski i ta ko se po sti `e da gra |a ni u {to kra }em ro ku do bi ju od go vor. Gra |a ni se Ko mi si ji u pi sa nom ob li ku mo gu stal no obra }a ti, a sva ke pr ve sre de u me se cu i li~ no do }i i is pri ~a ti svoj pro blem. Adre sa na ko ju se `al be mo gu sla ti je: Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2a, sa na zna kom „Ko mi si ja za pred stav ke i pred lo ge gra |a na”, ili pu tem mej la na na de zda da sic @no vi sad.rs. A. Jerini}

REZULTATI AKCIJE „OTVORENA VRATA DOMA ZDRAVQA”

Fu to à ni zdra vi U ak ci ji „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, ko ja je u ~e tvr tak odr à na u KIC „Mla dost” u Fu to gu, zdra vqe je pre gle da lo oko 400 sta nov ni ka, a re zul ta ti po ka zu ju da su Fu to à ni do brog zdra vqa. Od ukup nog bro ja sta nov ni ka Fu to ga ko ji su pro ve ri li ni vo {e }e ra u kr vi, po vi {e ne vred no sti je ima lo 12 po se ti o ca ak ci je. EKG mo ni to ring je ura di lo vi {e od 259 sta -

nov ni ka, od ko jih je 27 ima lo vred no sti ko je od stu pa ju od nor ma le pa su po sla ti svom le ka ru. Za sa mo pre gled doj ke edu ko va ne su 102 po se ti teq ke, gu sti nu ko sti ju pro ve ri lo je 79 po se ti la ca, a kod 26 je usta no vqe na oste o ro po za. Mla de `e je pro ver lo 114 Fu to `a na od ko jih je je dan po slat hi rur gu, a dvo je je do bi lo sa vet za po nov nu kon tro lu na I. D. kon {est me se ci.

Pri ja ve za vo lon ti ra we na Eg zi tu Pri ja vqi va we vo lon te ra za Eg zit fe sti val po ~i we da nas i tra ja }e do 31. ma ja. Ovo go di {wi Eg zit pri ma 1.500 vo lon te ra iz ce log sve ta ko ji }e kroz an ga `man na fe sti va lu ste }i is ku stvo u mar ke tin gu, pro to ko lu, pres cen tru, pro gram skoj pro duk ci ji. Oni }e bi ti an ga `o va ni i na iz grad wi, za {an ko vi ma, na ula zi ma i akre di to va wu kao i u obez be |e wu fe sti va la. For mu la ri za pri ja vqi -

va we na la ze se na in ter net stra ni ci exit fest.org, a pri mqe ni vo lon te ri ima }e bes pla tan ulaz na fe sti val i bo ra vak u Eg zit vi li xu, obez be |e nu is hra nu to kom sme ne i bes plat ne to ke ne za pi }e. Ka da se fe sti val za vr {i, vo lon te ri }e do bi ti ser ti fi ka te kao pri zna we za taj rad. Vo lon ti ra we }e tra ja ti od 9. do 15. ju la u sme na ma od naj vi {e {est sa ti. J. Z.

„Lu di od te ra pi je”

Pro du èn kon kurs za pa noe Kon kurs za po sta vqa we ma tu rant skih pa noa u uli ci Kra qa Alek san dra „Jav ni po ziv ode qe wi ma {kol ske 2011/12. go di ne” pro du èn je do ~e tvrt ka, 10. ma ja, od no sno do po pu wa va wa slo bod nih me sta. Jo{ ima pro sto ra za 14 pa noa, a za in te re so va ni mo gu da se pri ja ve mej lom na adre su gradonacelnikns@novisad.rs. Uz molbu je potrebno dostaviti {kolu, razred, smer i kontakt mejl i telefon. Dimenzije panoa moraju biti maksimalne visine 120 i maksimalne {irine 75 centimetara. Ovi uslovi su odre|eni kako bi se na postoje}em prostoru mogao izloìti {to ve}i broj panoa. A. Va.

Ko me di ja „Lu di od te ra pi je” bi }e od i gra na u sre du 9. ma ja u po slov nom cen tru Naft ne in du stri je Sr bi je, Uli ca na rod nog fron ta 12. Ova pred sta va je ko me di ja obr ta, u ko joj svi, pa ~ak i sa mi psi hi ja tri idu na te ra pi ju. U re `i ji Iva na Vu ko vi }a igra ju Mar ko @i vi}, Su za na Lu ki}, Dra gan Ma rin ko vi}, Da ni na Jef ti}, Mi lan ^u ~i lo vi} i Mi ki Da mja no vi}. N. R.

Pred sta vqa we Di mi tri ja Ba {ki ro va

Re vi ja Ma ri ja ne Ma te us

Pi ja ni sta Di mi tri je Ba {ki rov bi }e pred sta vqen u po ne de qak 7. ma ja u 18 sa ti u Klu bu Je vrej ske op {ti ne, Uli ca je vrej ska 11/1. Ovog pi ja ni stu pred sta vi }e Te o dor Po po vi}. N. R.

Re vi ja Ma ri ja ne Ma te us bi }e odr `a na u ~e tvr tak, 10. ma ja, u Srp skom na rod nom po zo ri {tu. Kar te po ce ni od 550 di na ra se pro da ju na bla gaj ni SNP-a. A. Va.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota5.maj2012.

PO KRET NA TE ZGA NA LI MAN SKOJ PI JA CI

Pla nu lo bes plat no po vr }e U okviru obeleàvawa 60 godina postojawa „Tr`nice” pod sloganom „Biram najboqe”, ju~e na pokretnoj tezgi na Limanskoj pijaci, svoje proizvode su predstavili poqoprivredni proizvo|a~i \or |e Ka ra ~o wi i Gor da na Pla wa nin iz Futoga. U pitawu je tradicionalna akcija ovog preduze}a u okviru koje se isti~e prednost kupovine sveìh prehrambenih proizvoda na pijacama. Izloèno povr}e na pokretnoj tezgi brzo je planulo, jer su posetioci Limanske pijace imali priliku da dobiju proizvode besplatno. \or|e Kara~owi, koji se ve} tri decenije bavi proizvodwom, a isto toli-

ko ima i tezgu na pijaci, ka`e da su potrebni veliki napori kako bi se poqoprivredna proizvodwa isplatila, a da je promet na pijacama osetno opao. - Cena ulagawa stalno raste, cena semena, goriva, mineralnog |ubriva... dok cena proizvoda ostaje maltene ista. Svake godine se bele`i mawi promet na pijacama sigurno za 20 odsto, jedan deo su uzeli veliki marketi, a dobar deo je i nema{tina kod qudi - rekao je Kara~owi. Poqoprivredni proizvo|a~i }e reklamirati i poklawati svoje proizvode u narednih mesec dan, svakog petka. I. D.

NA OVO GO DI [WEM „RIT MU EVRO PE”

Pro mo ci ja ener gi je i bu du} no sti Dan pobede nad fa{izmom, 9. maj, Studentski kulturni centar Novi Sad ve} {estu godinu za redom obele`ava manifestacijom „Ritam Evrope”, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare u Vladi Vojvodine, gde su o ovogodi{wem programu i zna~aju manifestacije govorili pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisawe Mi lo rad \u ri}, direktor Fonda „Evropski poslovi” Pre drag No vi kov i direktor Studentskog kulturnog centra Novi Sad Zdrav ko Vu lin. - Re~ je o manifestaciji koja je va`na za kulturni i dru{tveni `ivot Novog Sada i Vojvodine,

jer sa jedne strane obele`ava Dan pobede nad fa{izmom i promovi{e va`nost evropskih integracija, a sa druge strane postala je

movi{e i „Ritam Evrope”. Dodao je da je to manifestacija koja doprinosi promociji Novog Sada i da }e sigurno oja~ati zajedni~ku

Cen tral ni do ga |aj, kon cert na Tr gu slo bo de, za ka zan je za sre du, 9. ma ja, u 20 sa ti ta~ka oko koje se koncentri{u zanimqivi doga|aji i dobri izvo|a~i - rekao je Milorad \uri}. Direktor Fonda „Evropski poslovi” Predrag Novikov kazao je da Dan Evrope obele`ava sve ono {to Evropa jeste, a to su budu}nost, energija i kulturni identitet i da upravo te vrednosti pro-

`equ da na{ grad bude evropske prestonica kulture. Prema re~ima Zdravka Vulina, u okviru prate}eg programa „Ritma Evrope” bi}e organizovan i me|unarodni konkurs pod nazivom „Kontrasti„, a izlo`ba nagra|enih i pristiglih radova bi}e postavqena koncertnom

prostoru SKC „Fabrika„. Performans „Metamorfoza„ u izvo|ewu Teatra „Libero„ bi}e odr`an ve~eras u 19 sati u pozori{noj sali gimnazije „Laza Kosti}”, a 8. maja u 21 ~as u klubu „Fabrika” SKCNS-a nastupi}e bendovi „[ajze Mineli” iz Nema~ke, „Sitizens patrol” iz Holandije, „Diverzija” iz Hrvatske i doma}i bend „Grawe”. Centralni doga|aj, koncert na Trgu slobode zakazan je za sredu, 9. maja u 20 sati. Na bini u centru grada nastupi}e bend „Zemqa gruva„, nakon kojih }e zasvirati „Letu {tuke„ i „Lajbah„. Ulaz na sve programe je besplatan. J. Z.

DA NAS NA PLA TOU SPEN SA SPEK TAKL

Naj ja ~i qu di di `u auto mo bi le, vu ku auto bu se... Svetsko prvenstvo Strongmen lige {ampiona, odnosno Liga {ampiona za najja~e qude na svetu po~iwe danas na platou Spensa. U~estvova}e takmi~ari iz Australije, Irana, Austrije, Ukrajine, Ma|arske, Velike Britanije, Rumunije.... proslavqeni sportisti iz

celog sveta i osvaja~i mnogobrojnih Ginisovih rekorda. Novosa|ani }e mo}i od 11 do 17 sati da u`ivaju u nadmetawima sportista u {est atraktivnih disciplina. Promoter ovogodi{weg takmi~ewa je aktuelni {ampion

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (14), „Ma~ak u ~izmama” (16), „kung fu panda 2” (13.45), „Hepi fit 2” (13), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15), „Ustani~ka ulica” (18.20), „Loraks” (13.30, 15.30), „Ogledalce, ogledalce” (14.10, 16.10), „igre gladi” (15.30, 22.15), „Best egzotik Merigolg hotel” (18), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (18.05, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20, 22), „klip” (20.15), „Bojni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (12.15), „Lok aut” (20.30, 22.30), „Osvetnici” (14, 17, 17.30, 20, 22.10, 22.45)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera dobrinovi}” „Zojkin stan„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” balet „Mileva Ajn{tajn” (19), kamerna scena drama „Qubavna pri~a„ (21) Po zo ri {te mla dih mala sala „dina i oblak” (11)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ve i li Ksu, Ve sna Ra do sa vqe vi} i Zo ri ca Jak {i} iz Novog Sada, Gor da na Mi lin ko vi} iz Beo~ina, Mir ja na Ko sta di no vi} iz Kule, Da ni e la Ko stri ~en ko iz Sremskih Karlovaca, Na ta {a De spo tov iz Koviqa, Dra ga na Og we no vi}-Pa vi} iz Be~eja, DE^AKE: Jan Jang, Bo ja na An dri} i Ma ja Ku la ~in iz Novog Sada, Ta tja na Pa vlov iz Kisa~a, Ve ro na Far ka{ iz Be~eja, Ana Ba ti ni} iz Ba~ke Palanke i Ma ri ja na Bo ma {tar iz Rume.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Ra do mir Ra do va na Bi re{ (1965) u 10.30 ~a so va, Ma ri ja Ra de ta Sa vi} (1935) u 11.15, Mi le na Mi la na Hu ba ni} (1935) u 12, Qu bi ca Ra de ta Ko si jer (1927) u 12.45, Mil ka Sa va Mi {ko vi} (1937) u 13.30, Sve ti slav Pe tra [i mi ~i} (1937) u 14.15, \u ka Ne go van Ja bla nov (1933) u 15 i Per ka Ste va na Kr ga (1931) u 15.45. Na Pra vo slav nom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci u 13 bi }e sa hra we na Je li ca Ja {e Bi `i} (1930). Na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu u 13 bi }e sa hra we na Slo bo dan ka Qu bo mi ra [kr bi} (1964). Na gro bqu u Ve ter ni ku bi }e sa hra we na Ma ri ja Mi la na Kli su ri} (1943) u 13.

Svetske strongmen lige, lawski pobednik u svim dsciplinama Er vin Ka to na, koji slovi za najja~eg ~oveka u Srbiji. Katona poziva Novosa|ane na svojevrstan spektakl - u`ivo gledawe dizawe automobila, vu~u autobusa, prevrtawe guma, podizawe tegova... Z. D.

Kul tu ra na pe ri fe ri ji No vog Sa da U okviru programa „Centar na periferiji - periferija u centru”, ju~e je u Kulturno-informativnom centru u Kisa~u odràna manifestacija „Kisa~ centar kulture”. U 16 ~asova, mali{ane od sedam do devet godina predstavom su obradovali ~lanovi beogradskog pozori{ta „Ars longa”, a u 18 sati odràna je gala priredba. U~estvovali su glumci Ju go slav Kraj nov i Mi ro slav Fa bri, kwièvnici Pe ro Zu bac, Pa vel Gr wa i Mar tin Pre bu di la, klapa „Panon”, ~lanovi folklornog ansambla KIC „Kisa~”, kao i grupa „Ravnica”. - Projektom „Centar na periferiji - periferija u cen-

tru„ èlimo da kulturu u~inimo dostupnom svim gra|anima Novog Sada, ukqu~uju}i i periferne delove grada. Ciq je i angaòvawe stanovnika rubova grada u aktivnom u~estvovawu u kulturnom ìvotu. Umetnici iz centra tokom manifestacije dolaze u naseqa gde postoji mi ni mum kul tu re - re kao je autor i scenarista projekta Ismet Ati}. Manifestacija „Centar na periferiji - periferija u centru„ nastavi}e se 11. maja izlo`bom Da ni je la Ba bi }a i Mi la na Su di ja, u 19 ~asova u Galeriji Slova~kog narodnog doma u Kisa~u. A. Va.

NA [TRAN DU 28. I 29. JU LA

Me |u na rod na yet-ski tr ka Novi Sad }e i ove godini biti doma}in najboqim evropskim xetski voza~ima jer }e na [trandu 28. i 29. jula biti odr`ana Me|unarodna xet-ski trka. Tako }e novosadsko kupali{te tre}u godinu za redom biti mesto neizvesnih trka i zanimqivih borbi. Na ovogodi{woj trci prisustvo su potvrdili Ke vin Re i te rer iz Austrije, Ste ven Da u li ah iz Francuske, To ma` Ke te iz Slovenije, Mar kus Er lah iz Austrije, Ma ko Lo bi na iz Italije, kao i Rok i Nac Flor ja ~i} iz Slovenije koji }e u~estvovati u fristajl programu. Pored same trke, program ukqu~uje i promociju bezbedne vo`we na vodama „Pona{aj se odgovorno”, promociju za{tite `ivotne sredine i turisti~kih potencijala na Dunavu. D. Ig.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Fo to: R. Ha yi}

JU ^E U KI SA ^U

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

subota5.maj2012.

c m y

dnevnik

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

a `eqom da ovogodi{wim osmacima pomogne da im osmogodi{we dru`ewe ostane zauvek sjajna perla u niski se}awa, „Dnevnik” svakog dana osim nedeqe objavquje zajedni~ke fotografije malih maturanata iz {kola sa teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca.

U „Dnevnikovoj” galeriji malih maturanata predstavi}emo svih 3.240 malih maturanata iz Novog Sada i sela koja pripadaju Gradu, kao i 76 maturanata iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu malomaturantsku galeriju slike 141 odeqewa iz 35 osnovnih {kola, u kojima se nastava odvija na srpskom, slova~kom i ma|arskom jeziku.

Osnovna {kola „Prva vojvo|anska brigada”, Novi Sad

VI II 1

VI II 2

VI II 3

VI II 4

VI II 5

VI II 6

U ponedeqak: O[ „Prva vojvo|anska brigada” i O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

vojvodina

dnevnik

subota5.maj2012.

ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН У НОВОМ БЕЧЕЈУ И РУМИ

Младима ваучер

РУМА: Тридесет младих предузетника који послују на територији румске општине добило је новчану помоћ од 30.000 динара. Ово је друга година заредом како се ова врста помоћи додељује, а на основу Локалног акционог плана за развој омладинског предузетништва. Канцеларија за младе општине Рума расписала је крајем марта Конкурс за доделу бесповратних вредносних ваучера, а пријавило се 58 младих предузетника са територије општине Рума, од чега је Комисија у разматрање узела 56 конкурсних пријава. Конкурс је био намењен свим предузетницима млађим од 30 година који имају потребе за унапређењем пословања у областима рачуноводства, израде промотивних материјала и набавке неопходне опреме за рад. Ј. А.

Рециклажни центар ПАНЧЕВО: У Власинској улици у Панчеву отворен је Рециклажни центар ЈКП „Хигијене“ који ће почети да ради у другој половини године. Предвиђено је да се овде пренесу и пресе које „Хигијена“ користи на плацу старе депоније. Отварањем Рециклажног центра решен је проблем сточног гробља које се налазило на Кудељарском насипу, а стварају се и веће могућности за управљањем отпадом. Изградња рециклажне хале, која има 1500 квадрата, почела је крајем прошле године. У њој је монтирана преса која служи за балирање пет амбалаже, папира и картона. Капацитет пресе је од 50 до 70 метара кубних пресованог отпада. З. Дг. МЛЕКАРА СЕНТА ПОНОВО ПОКРЕЋЕ ПРОИЗВОДЊУ

Од „Виндије” 15 милиона евра

СЕНТА: Млекара Сента, која после неуспеле приватизације не ради већ шест година, до краја ове године поново ће почети производњу. Kомпанија „Виндија“ у Млекару Сента инвестираће 15 милиона евра, где ће се дневно прерађивати 120.000 литара млека, а поред запошљавања 120 радника очекује се унапређење сточарства сарадњом са неколико хиљада коопераната са овог подручја. Компанија „Виндија“ је имала добру сарадњу са општином Пландиште, а потписивањем споразума о финансирању сто радних места у Млекари Сента са 13 милиона динара, представља симболичан почетак на овом пројекту, који ће обезбедити егзистенцију не само за запослене него и за велики број коопераната са овог подручја, који се оријентишу на развој сточарства. М. Мр.

Ви ше од пет ми ли о на за за по шља ва ње

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Захваљујући Локалном акционом плану запошљавања младих, 35 незапо слених из општине Нови Бечеј добиће прилику да ради кроз пројекте јавних радова, самозапошљавања и отварања нових радних ме ста. По слодавцима и будућим предузетницима који су остварили право на субвенције за запошљавање, ове недеље додељена су решења о финансијској помоћи. Из општинског буџета, за ову намену издвојено је 3,5 милиона динара, а Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова додао је још два милиона динара. Кроз овај програм биће упо слено 35 особа.

заштиту животне средине и “Компред” упо слиће по једног приправника са високом стручном спремом, одно сно дипломираног правника, дипломираног архитекту и дипломираног економисту. Такође, средства за самозапошљавање добило је пет будућих предузетника, одно сно власници студија за графички дизајн и рекламе, стаклорезачке радње, фризерског, козметичког салона и вулканизерске радње. Три субвенције за отварање нових радних ме ста, у висини од 100.000 динара, завршиле су код по слодаваца „Бечејпревоз”, ФX и агенције “Бели вук”. Ж. Балабан

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА С РУМУНИЈОМ

Нови пристани на Тиси

КАЊИЖА: Нови пристани за чамце уређени су на Тиси у Кањижи у оквиру ИПА програма „Повећање туристичких капацитета у Банатском региону“ прекограничне сарадње Румунија-Србија. Програм вредан 570.195 евра као главни партнер реализује општина Кањижа, а партнери су јој општина Нови Кнежевац, Град Панчево и Развојна агенција „Банат випензис„ из Румуније. Директор Информационог центра за развој потиског региона у Кањижи Роберт Фејстамер истиче да се поред пристана за чамце, у оквиру пројекта спровод и друга улагања и активности, израда више студија, посета туристичким дестинаци-

јама, као и заједничка презентација понуде у региону Баната са српске и румунске стране. - Кањижа у оквиру овог пројекта добија и велику покретну позорницу са комплетном аудио-визуелном опремом - каже Фејстамер. Туристички посленици из Румуније су прошле године обилазили најзначајније туристичке дестинације код нас, а крајем идуће недеље предвиђено је студијско путовање у румунском делу Баната. Пројекат траје до 3.јуна а завршне конференције одржаће се у Румунији и Кањижи, када ће се представити искуства и резултате овог пројекта. Текст и фото: М. Митровић

СТАРА ПАЗОВА: Општина Стара Пазова, прва у Војводини почиње пројекат “Локалне академске мреже” што подразумева израду базе података о студентима и дипломцима из ове средине. По речима кординаора пројекта Зорана Суботичког, циљ пројекта није само база података, већ њена функционална употреба зарад запошљавања најбољих младих стручњака, јер нема економског развоја ако су нам најбољи незапослени. И студент су подржали идеју да се направи база података, али су отворили нека значајна питања.

Пристан за чамце на Тиси код Кањиже

Члан Националног савета за високо образовање Стефан Коцић је истакао да упитник за пријављивање у локалану академску мрежу није у складу са законом о високом образовању, да би требало основати удружење студената у општини, а пита се и када ће бити донет шифарник занимања у складу са важећим законом о високом школству. Млади ће моћи да се пријаве испуњавањем пријава путем општинске wеб странице, али и предајом испуњеног упитника на пријавници Општине или у Канцеларији за младе. А. Мали

Боља струја за домаћинства и привреду ма приоритетно реализујемо више од 60 пројеката, укупне вредности око 900 милиона динара. Тиме обезбеђујемо услове за ди-

намичан развој инвестиција у привреди, као и изражавање бриге о унапређењу инфраструктуре и побољшању услова живота свих грађана у АП Војводини изјавио је на отварању ове трафостанице директор „Електровојводине” др Тихомир Симић. - У неколико насеља општине Ириг препознали смо проблеме у недовољно изграђеној инфраструктури, а сличне иницијативе долазиле су нам и од посланика Скупштине Војводине и одборника општине Ириг, тако да је и ова инвестиција резултат заједничке сарадње. Ниво напона који смо обезбедили, значи и могућност развоја локалне инфраструктуре, као и развијања мале привреде овог краја. Директор Дирекције за инвестиције „Електровојводине” мр Ненад Станковић истакао је да се поред поузданости у снабдевању купаца електричном енергијом, овом инвестицијом стварају предуслови за обезбеђивање двостраног напајања насељених места Врдник, Јазак и Мала Ремета, када се пређе на напајање Врдника са 10 kV на 20kV које је планирано за В. Х. наредну годину.

Отворен пут од Буђановаца до Пећинаца БУЂАНОВЦИ: Пут Буђановци – Пећинци, након готово пуне четири године, коначно је завршен и званично пуштен у рад. Наиме, ова деоница пута, дуга око осам клометара умногоме ће скратити путовање, не само између Буђановаца и Пећинаца, него и онима који из Мачве иду пут Београда и даље. Поред ове деонице, у рад је пуштен и крак према Сибачу дужине 1650 метара. Фонд за капитална улагања Аутономне Покрајине Војводине обезбедио је 400 милиона динара за изградњу овог пута. Ј. А.

Базар здравља

Студенти и дипломци у бази података

ПОД НАПОНОМ НОВА ТРАФО-СТАНИЦА У ЈАСКУ, КОД ИРИГА

ИРИГ: У Јазачком Прњавору код Јаска, у општини Ириг „Електровојводина” је изградила и јуче пустила у рад трафо-станицу 20/0,4 kV, типа ЕВ-3 са енергетским трансформатором 20/0,42 kV, 250 kVA и прикључним кабловским водовима 20 kV укупне дужине 1.675 метара. Као друштвено одговорна компанија, „Електровојводина” је сопственим средствима изградила овај значајан енергетски објекат, чиме су побољшане напонске прилике и поузданост у напајању купаца електричном енергијом у Јазачком Прњавору, насељу Јазак, делу насеља Врдник, као и манастиру у Јазачком Прњавору. Ова инвестиција вредна је око седам милиона динара. - На територији АП Војводине са локалним самоуправа-

Јавне радове обављаће 24 радника, од тога 23 неквалификована, а један са завршеном средњом стручном спремом. У току тих радова, у ме сним заједницама Ново Милошево, Кумане и Бочар, радници ће уређивати јавну инфраструктуру, атмос ферску канализацију, биће ангажовани на заштити животне средине и сличним по словима. Дванаест запо слених особа у МЗ Нови Бечеј радиће на изградњи бициклистичке стазе, од Геронтолошког центра до пружног прелаза у Улици Милошев пут. Јавна предузећа “Комуналац”, Дирекција за планирање, изградњу, уређење насеља и

Сарадња еколога

ОЏАЦИ: Представници Еколошког покрета Оџака били су гости Грађанске организације развоја Даља (ГОРД) у Хрватској чиме је настављена добра сарадња две невладине организације, која је започела још 2008. године. На позив ГОРДА, представници Еколошког покрета Оџака, председник Душан Мирковић, члан ИО Смиља Милер и председник Извршног одбора Ивица Ћирић учествовали су у обележавању десете годишњице рада ове невладине организације у Даљу. Сарадња еколога из Оџака и Даља започела је на иницијативу комшија из Хрватске, како би заједно конкурисали за пројекте прекограничне сарадње Србије и Хрватске. На свечаној седници присуствовали су и представници институција, општина из Хрватске. С. Мр.

„Беседе чешке” у Чешкој БЕЛА ЦРКВА: Чланови фолклорне секције и певачког друштва „Беседе чешке“ из Беле Цркве отпутовали су у петодневну посету пријатељима из фолклорног друштва у чешком месту Доње Немци. Белоцрквани ће одсести код својих љубазних домаћина и приказаће им програм који су спремили. Фолклорни ансамбл ће извести неке старе чешке игре,

али и српска кола, банатску, румунску и врањанску игру. Певачко друштво припремило је сплет чешких песама које се у Јужном Банату преносе са колена на колено већ скоро два века. Чешки домаћини, из места Доње Немци, уверили су се у гостопримство Белоцрквана пре три године и ово је сада узвратна посета. М. В.

Уклањање крупног отпада ЗРЕЊАНИН: Пролећна акција уклањања крупног отпада почеће у понедељак и трајаће до 5. јуна, најављено је јуче из ЈКП “Чистоћа и зеленило” у Зрењанину. Акција ће бити организована у сарадњи са градским месним заједницама, а главни циљ је смањење броја дивљих депонија. - Контејнери ће бити лоцирани по два дана у свакој месној заједници и биће пражњени свакодневно. Ово је права прилика да грађани одложе сав крупни

отпад, као што су стари намештај, дотрајала бела техника, шут, као и да очисте заједничке просторије, дворишта, подруме и таване – каже директорка “Чистоће и зеленила” Биљана Глигић. Они који желе да се ослободе кабастог отпада, могу да га однесу на градску депонију сваког дана, од 00 до 24 сата. На улазу у депонију требало би да се јаве портиру, који ће их упутити у ком делу могу да одложе отпад. Ж. Б.

Враћена спомен-плоча

ГАКОВО: Полицијска управа у Сомбору пронашла је и вратила Удружењу Немаца „Герхард“ у Сомбору спомен плочу са текстом, која се налазила на калварији старог немачког гробља у Гакову. Полиција и даље интензивно трага за осталим отуђеним предметима са калварије, али и починиоцима вандалског уништавања споменика на масовној гробници у Гакову. Ј. П.

ВРБАС: Општа болница Врбас и Дом здравља „Вељко Влаховић“, у сарадњи са општином Врбас, организују данас Базар здравља у центру града. Врбашани могу без књижице и упута да измере крвни притисак, ниво шећера и масноћа у крви, а овог пута услуге ће бити проширене бесплатним алерготестовима и тестовима на АИДС. Разни специјалисти пружаће стручне савете пацијентима. Базар здравља траје од 09.00 до 13.00 часова. М. Кк.

Изабрани финалисти фестивала ВРБАС: Жири 44. фестивала поезије младих изабрао је 16 финалиста традиционалне песничке манифестације. На конкурс фестивала пристигли су радови 148 младих песника из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Босне и Херцеговине, а председник жирија Перо Зубац, и чланови мр Душан Стојковић и Бранислав Зубовић, одлучили су да у ужи избор уђу Невена Милашиновић из Бања Луке, Снежана Николић из Шапца, Тамара Хрин из Руског Крстура, Ана Митрашиновић из Младеновца, Лена Драговић из Крагујевца, Анђела Пендић из Београда, Соња Јанков из Новог Сада, Спасоје Јоксимовић из Мајданпека, Олга Трубарац из Младеновца и Маријана Станков из Кикинде. Победник ће бити проглашен на завршној вечери манифестације, која се одржава од М. Кк. 22. до 26. маја.

Ху ма ни тар ни кон церт

ЗРЕ ЊА НИН: Хуманитарни концерт духовне и госпел музике „Песма за живот” биће одржан данас, од 18 сати, у великој сали Културног центра Зрењанина. Прикупљени прилози биће искоришћени за лечење младе Зрењанинке На та ше Ки со оболеле од тешке болести бубрега. Ж. Б.

subota5.maj2012.

c m y

dnevnik

dRU[TvO

dnevnik PRED UPIS U SREDWE [KOLE

ri~ ke vred no sti. Na sva kom od te sto va bi }e po dva de se tak za da ta ka, a ta~ ni od go vo ri na sve za dat ke u jed nom te stu u~e ni ku ga ran tu ju 20 bo do va, ta ko da na za vr {nom is pi tu u~e nik mo `e da osvo ji mak si mal no 40 bo do va, dok do wa gra ni ca ne po sto ji, to jest na ovom is pi tu ni ko ne mo `e da pad ne. Da kle, i u~e ni ci ko ji ni na jed nom te stu ne osvo je ni bod, ima ju pra vo da kon ku ri {u za upis

Na sva kom od te sto va bi }e po dva de se tak za da ta ka, a ta~ ni od go vo ri na sve za dat ke u jed nom te stu u~e ni ku ga ran tu ju 20 bo do va, ta ko da na za vr {nom is pi tu u~e nik mo è da osvo ji mak si mal no 40 bo do va, dok do wa gra ni ca ne po sto ji, to jest, na ovom is pi tu ni ko ne mo è da pad ne 15. ma ja, dok }e se u~e ni ci ko ji su osnov nu {ko lu za vr {i li naj ka sni je 2009/10. {kol ske go di ne ili su je za vr {i li u Re pu bli ci Srp skoj, te mo gu da kon ku ri {u za upis u sred wu {ko lu kao re dov ni u~e ni ci, kao i oni ko ji su sta ri ji od 17. go di na, pa mo gu da kon ku ri {u sa mo za van red ne u~e ni ke sred wih {ko la, za po la ga we za vr {nog is pi ta pri ja vqi va ti od 4. do 13. ju na u nad le `nim {kol skim upra va ma. Pri sa sta vqa wu ovih spi sko va u~e ni ci }e i ove go di ne mo }i da se opre de le na kom je zi ku }e po la ga ti za vr {ni is pit. Po red srp skog, is pit }e mo }i da se po la è i na ma |ar skom, slo va~ kom, ru mun skom, ru sin skom, bu gar skom i al ban skom je zi ku. I dok su te sto vi iz ma te ma ti ke na svim je zi ci ma isti, to jest pre vo |e ni su sa srp skog je zi ka, oni iz je zi ka se raz li ku ju jer ni su pre vo |e ni sa srp skog, ne go su za sva ki od je zi ka na ko ji ma se od vi ja na sta va pra vqe na po seb na pi ta wa. Svi pri ja vqe ni za po la ga we za vr {nog is pi ta test iz ma ter weg je zi ka re {a va }e 18. ju na od 10 do 12 sa ti, a iz ma te ma ti ke su tra dan, 19. ju na u isto vre me. Na oba te sta ovaj put ima }e po lo vi nu ne po zna tih za da ta ka, ~e tvr ti nu iz zbir ki iz ko jih se ve} uve li ko pri pre ma ju za ove te sto ve, dok }e pre o sta la ~e tvr ti na za da ta ka bi ti ta ko |e iz ovih zbir ki, ali }e u wi ma iz ma ter weg je zi ka bi ti pro me wen re do sled po nu |e nih od go vo ra, a iz ma te ma ti ke nu me -

u sred wu {ko lu. Me |u tim, ka ko se bo do vi osvo je ni na za vr {nom is pi tu sa bi ra ju sa onim u ko je se pre tva ra ju oce ne iz {e stog, sed mog i osmog raz re da osnov ne {ko le, te s bo do vi ma s tak mi ~e wa, a pri upi su u {ko le za ta len te i s bo do vi ma s pri jem nog is pi ta, te ~i ne zbir ko ji, {to je ve }i, pru à i ve }e mo gu} no sti za iz bor sred we {ko le, osma ci ma }e do bro do }i sva ki bod sa za vr {nog is pi ta. Pre li mi nar ni re zul ta ti ovih te sto va na ogla snim ta bla ma osnov nih {ko la u ko ji ma su ih u~e ni ci po la ga li bi }e ob ja vqe ni naj ka sni je 21. ju na u osam sa ti. Istog da na od 8 do 16 sa ti u~e ni ci ko ji sma tra ju da su o{te }e ni u bo do va wu mo }i }e da tra è svo je te sto ve na uvid i uko li ko sma tra ju da su wi ho ve pri med be na bo do va we oprav da ne, da pod ne su pri go vor {kol skoj upi snoj ko mi si ji. Na ove pri go vo re {kol ske upi sne ko mi si je du `ne su od mah da od go vo re, a uko li ko tim od go vo rom u~e nik ni je za do vo qan, mo è da se à li okru `noj upi snoj ko mi si ji i to 22. ju na od 8 do 16 sa ti. I ova ko mi si ja du `na je istog da na da od go vo ri na pri go vor, ali wen od go vor je ko na ~an i na we ga u~e nik ne mo è da se à li. Ko na~ ne re zul ta te za vr {nog is pi ta osnov ne {ko le }e na svo jim ogla snim ta bla ma ob ja vi ti 25. ju na do 8 sa ti. D. Deve~erski

OD UTORKA INTERNET NASTAVA ZA BUDU]E SREDWO[KOLCE

Predavawa na globalnoj mre`i

Svr {e ni osnov ci {i rom Sr bi je i ove go di ne }e ima ti pri li ku da za vr {ne is pi te iz ma te ma ti ke i ma ter weg je zi ka pri pre ma ju pot pu no bes plat no, kod ku }e, po sred stvom in ter ne ta, za hva qu ju }i di rekt nim pre no si ma pre da va wa na glo bal noj mre ì. Ra di se o pro jek tu “Ma tu ra. Ka ko? La ko” ko ji spro vo de [kol ska upra va u Zre wa ni nu i fir ma “HD Film”, u sa rad wi sa lo kal nom sa mo u pra vom i Po slov nim in ku ba to rom, i uz fi nan sij sku po dr {ku ì ti {tan ske kom pa ni je “Agro ìv”. [ko lar ci }e, na ovaj na ~in, mo }i da pra te ~a so ve ma te ma ti ke i ma ter weg je zi ka, od no sno srp skog, ma |ar skog, slo va~ kog i ru mun skog, ko ji su u slu `be noj upo tre bi na te ri to ri ji gra da. Pre da va wa }e, od 8. ma ja do 15. ju na, bi ti pre no {e na utor kom i ~e tvrt kom, od 10 sa ti, a svi ~a so vi na ko ji ma }e se ob ra |i va ti pi ta wa iz zbir ki bi }e sni mqe ni u ba zi po da ta ka, sme {te nim u po seb nim sek ci ja ma, ta ko da }e i oni ko ji even tu al no pro pu ste di rek tan pre nos mo }i na knad no da po gle da ju vi deo ma te ri jal, ono li ko pu ta ko li ko to è le. Na ~el nik [kol ske upra ve u Zre wa ni nu Sta ni {a Ba wa nin iz ja vio je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re da se pro je kat po ka zao ve o ma uspe {nim i da je la ne za be le è no 102.000 pre u ze tih pre da va wa sa 32.000 kom pju te ra.

- Pred nost ova kvog na ~i na pri pre me gra di va je ste u to me {to u~e ni ci ove za dat ke mo gu da po na vqa ju, ro di te qi ne mo ra ju da pla }a ju na stav ni ke i mo gu da kon tro li {u ka ko se wi ho va de ca pri pre ma ju za za vr {ne is pi te. Pre da va ~i }e obra ti ti pa `wu na no ve za dat ke u zbir ka ma, ali i na osta lo gra di vo, s ob zi rom na to da }e ove go di ne 25 od sto za da ta ka na is pi ti ma bi ti pot pu no ne po zna to. In ter net na sta vu dr `a }e is ku sni pro fe so ri ko ji }e ose ti ti ko li ko pa `we ko joj vr sti za da ta ka tre ba po sve ti ti – ob ja snio je Ba wa nin, do da ju }i da }e osma ci mo }i da, po sred stvom in ter ne ta, po sta vqa ju pi ta wa na stav ni ci ma, ka ko bi bi la obez be |e na in ter ak tiv nost u ra du, a pre da va ~i }e ka sni je, na do dat nim ~a so vi ma, od go va ra ti na wih. Di rek tor “HD Fil ma” Vla di mir [per pre ci zi rao da }e, iako se ra di o zre wa nin skom pro jek tu, osim 7.000 osma ka, ko li ko ih ima u {ko la ma ko je po kri va [kol ska upra va Zre wa nin, za pra vo svih 82.000 svr {e nih osno va ca u Sr bi ji mo }i da pra te in ter net na sta vu. [per je na gla sio da se pre no si mo gu pra ti ti pre ko dve in ter net adre se – www.hd-film.org i www.biz-zr.rs. Dodao je da ceo projekat vredi 1,7 miliona dinara, od ~ega je grad Zrewanin izdvojio 400.000 dinara, a kompanija “Agro`iv” 500.000 dinara. @. Balaban

I U SRBIJI SE BEBE ^ESTO RA\AJU PRE VREMENA

Mala matura 18. i 19. juna Ovo go di {wi osma ci bi }e dru ga ge ne ra ci ja ko ja }e osnov nu {ko lu za vr {i ti po la ga wem „ma le ma tu re“, to jest za vr {nim is pi tom. Ovaj is pit i za wih, kao i za wi ho ve pret hod ni ke, bi }e oba ve zan, bez ob zi ra da li i gde `e le da na sta ve {ko lo va we. Spi sko ve u~e ni ka ko ji su za vr {et kom osmog raz re da ste kli pra vo da po la `u za vr {ni is pit osnov ne {ko le du `ne su da na pra ve do

subota5.maj2012.

Svako peto dete nedono{~e Pet na est mi li o na no vo ro |en ~a di go di {we, ili sva ko de se to, na svet do la zi pre vre me na, a 1,1 mi lion wih umi re, za kqu ~ak je iz ve {ta ja ura |e nog pod spon zor stvom UN. Pre vre me no ro |e we je vo de }i uzrok smr ti no vo ro |en ~a di i sve je u~e sta li je. Pod tim ter mi nom se pod ra zu me va ro |e we pre is te ka 37. ne de qe trud no }e, ko ja uobi ~a je no tra je iz me |u 38 i 40 ne de qa. Ka ko Ta njug iz ve {ta va, naj vi {e ne do no {~a di se ra |a na ju gu Azi je – 13,3 od sto. Sle di Pod sa har ska Afri ka s 12,3 od sto. Afri ka i ju `na Azi ja u ukup nom bro ju ne do no {~a di u sve tu ima ju za jed no udeo od ~ak 60 od sto. S dru ge stra ne, u raz vi je nim ze mqa ma udeo pre vre me nih po ro |a ja u wi ho vom ukup nom bro ju iz no si sa mo 8,6 od sto. Po sto ji ve li ka raz li ka u pre `i vqa va wu pre vre me no ro |e ne de ce u za vi sno sti od raz vi je no sti ze mqe. U ne raz vi je nim ze -

ve. Wi ho vi or ga ni su i su vi {e ne zre li da bi funk ci o ni sa li do bro van maj ~i ne utro be. Za to zbog pre vre me nog ro |e wa, u od re |e nim slu ~a je vi ma po sto ji opa snost da be ba ima ne ke zdrav stve ne pro ble me kao {to su di saj ni i kar di o va sku lar ni, `u ti ca zbog ne zre le je tre, ne u ro lo {ki pro ble mi... Zbog ni skog na ta li te ta, sva ke go di ne na {a ze mqa „iz gu bi” je dan grad po put Ki kin de jer se za

Smrt nost no vo ro |en ~a di te {ke do 999 gra ma u Sr bi ji iz no si 60 od sto, a u ze mqa ma Evrop ske uni je i SAD 15 od sto vi je nim ze mqa ma de {a va u ma we od de set od sto slu ~a je va. ^e sto se ne zna uzrok pre vre me nog ro |e wa de te ta, a fak to ri ri zi ka

Heroji ne mogu sami „He ro ji ne mo gu sa mi„ slo gan je kam pa we ko ju je Fond B-92 za po ~eo pro {le go di ne s ci qem da se obez be di sto in ku ba to ra za po ro di li {ta u Sr bi ji i da se pa `wa jav no sti usme ri ka dra mi za ì vot, ko ju sva ko dnev no vo de pre vre me no ro |e ne be be i wi ho vi ro di te qi... Ak ci ja je od li~ no po dr à na od {i re jav no sti i no vi in ku ba to ri su sti gli u po ro di li {ta {i rom ze mqe. Osta je da se i u na red nim go di na ma obez be di re dov na za me na do tra ja lih in ku ba to ra i da se wi hov broj i da qe po ve }a va. mqa ma vi {e od 90 od sto de ce ro |e ne pre na vr {e nih 28. ne de qa trud no }e umi re u pr vih ne ko li ko da na ì vo ta, dok se to u raz -

su ge net ski, vi sok krv ni pri ti sak, di ja be tes, in fek ci je i hro ni~ na obo qe wa. Me |u ri zi~ ne fak to re spa da ju i ti nej xer ski

uz rast maj ke, ma li raz mak iz me |u dve trud no }e, ne do voq na ili pre ve li ka te le sna te ì na pre za ~e }a, kao i zlo u po tre ba nar ko ti ka i al ko ho la. – U na {oj ze mqi sva ko pe to de te je pre vre me no ro |e no – ka è pe di ja tar Jo va na Ba ra}. – Be be ro |e ne pre 37. ne de qe trud no }e na zi va ju se ne do no {~ad, od no sno pre vre me no ro |e ne be be. Sma tra se da je 24. ne de qa trud no }e naj ra ni je vre me ka da je be ba do voq no raz vi je na da mo è da pre ì vi, ali uz in ten ziv nu le kar sku po mo} i ne gu. Pre vre me no ro |e na de ca su naj ~e {}e ma la i ne do voq no raz vi je na, s po ro |aj nom te ì nom ma wom od 2.500 gra ma. Be be ro |e ne pre 28. ge sta ci o ne ne de qe po seb no su ose tqi -

to li ko sma wi broj sta nov ni ka. Me |u broj nim raz lo zi ma za to je i neo d go vo ran od nos pre ma uslo vi ma u ko ji ma se ra |a ju i od ra sta ju na {a de ca. Smrt nost no vo ro |en ~a di te {ke do 999 gra ma u Sr bi ji iz no si 60 od sto, dok je u ze mqa ma Evrop ske uni je i SAD 15 od sto. Pre vre me no ro |e nim be ba ma neo p hod ni su in ku ba to ri, a po ana li za ma Mi ni star stva zdra vqa, na {im zdrav stve nim usta no va ma ko je se bri nu o ne do no {~a di neo p hod no je oko 170 in ku ba to ra. In ku ba to ri ko ji po sto je u po ro di li {ti ma u ze mqi vr lo ~e sto su do tra ja li i sta ri, za wih re zer vnih de lo va vi {e ne ma. J. Barbuzan

TRI GODINE ZAKONA O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPO[QAVAWU OSOBA SA INVALIDITETOM

Obrazovawe kao najve}i izazov

Za tri go di ne pri me ne Za ko na o pro fe si o nal noj re ha bi li ta ci ji i za po {qa va wu oso ba sa in va li di te tom, ko ji je stu pio na sna gu ma ja 2009. go di ne, u ce loj Sr bi ji za po sle no je 10.798 oso ba sa in va li di te tom. O~e ki va lo se da }e, s ob zi rom na oba ve ze po slo da va ca ko ji ima ju 50 za po sle nih da pri me naj ma we jed nu oso bu sa in va li di te tom, da taj broj bu de i ve }i ali se u prak si po ka za lo da su mno ge ga zde sklo ni je pla }a wu pe na la ne go upo {qa va wu ta kvih li ca. No, ako se zna da je pre stu pa wa na sna gu ovog za kon skog pro pi sa go di {we do po sla do la zi lo iz me |u 200 i 300 oso ba sa in va li di te tom, on da je i po stig nu ti tro go di {wi re zul tat ostva ren u vre me eko nom ske kri ze u ko joj je sve ma we rad nih me sta za do vo qa va ju }i.

Ina ~e, u Sr bi ji `i vi iz me |u 700 i 800 hi qa da oso ba sa in va li di te tom a wi hov ni vo za po sle no sti je iz u zet no ni zak. Prak sa je po ka za la da je go ru }i pro blem u wi ho vom ve }em za po {qa va wu i ne po voq na kva li fi -

rad nog me sta. Po red to ga NSZ pod sti ~e po slo dav ce da za po {qa va ju oso be sa in va li di te tom ko ji su se po ka za li kao do bri rad ni ci ~e sto spo sob ni da pru `e pred u ze }u isto, pa ~ak i vi {e od osta lih za po sle nih.

Po da ci po ka zu ju da je 70 pro ce na ta oso ba sa in va li di te tom na gra ni ci si ro ma {tva, a mno gi je i pre la ze, po go to vo ka da `i ve sa mi ka ci o na struk tu ra. Na i me, po lo vi na wih ne ma stru~ ne kva li fi ka ci je, dok sa mo pet od sto ima vi {u {ko lu ili fa kul tet. Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we ima po seb ne pro gra ma ko ji tre ba da omo gu }e da {to vi {e mla dih oso ba sa in va li di te tom stek ne fa kul tet sko obra zo va we, a sa mim tim i po boq {a mo gu} nost za do bi ja we

Ne mo gu} nost do la ska do rad nog me sta se di rekt no pre sli ka va na ì vot oso ba sa in va li di te tom. Po da ci po ka zu ju da je 70 pro ce na ta oso ba sa in va li di te tom na gra ni ci si ro ma {tva, a mno gi je i pre la ze, po go to vo ka da ì ve sa me. Pre ma re ~i ma Gor da ne Raj kov, pred sed ni ce Cen tra za sa mo stal ni ì vot oso ba sa in va li di te tom, obra zo -

Na TV „Avala” obustavqen deo programa

za po sle ni ma se du gu ju, ka ko se da qe is ti ~e, pla te od de cem bra 2011, a ho no rar nim sa rad ni ci ma od no vem bra 2011. go di ne.

Po sle dva me se ca od po ~et ka ra da i pre ki da {traj ka ko ji su po kre nu li zbog ne is pla }e nih za ra da i ho no ra ra, za po sle ni na TV „Ava la„ su ju ~e ob u sta vi li re a li za ci ju „`i vog” pro gra ma. Raz log za ta kav po tez je to {to

Dan Garde

si pa Bro za Ti ta, we gov grob u Ku }i cve }a po se }u je ve li ki broj ju go no stal gi ~a ra i po {to va la ca, ko ji se pri se }a ju „lep {ih i sre} ni jih vre me na” i sta re „Ju ge”. Oko 1.000 po {to va la ca li ga i de la Jo si pa Bro za iz go to vo svih kra je va ne ka da {we za jed ni~ ke dr `a ve, ob i {lo je ju ~e Ti tov grob, {to je, ka ko za po sle ni u Mu ze ju isto ri je Ju go sla vi je tvr de, sa svim nor mal no za sva ki 4. maj. Ulaz u Ku }u cve }a je bes pla tan, a ve} tra di ci o nal no, is pred Mu ze ja isto ri je Ju go sla vi je je mno {tvo pro da va ca su ve ni ra, ko ji nu de za sta ve sa pe to kra ka ma, be xe ve, zna~ ke i gr bo ve iz vre me na SFRJ, pi o nir ske ma ra me, kwi ge i mo no gra fi je o Ti to vom `i vo tu...

va we je naj ve }i iza zov za oso be za in va li di te tom jer tek od ne dav no ima mo si stem in klu ziv nog obra zo va wa: - Do sa da su se oso be sa in va li di te tom ma hom obra zo va le u spe ci jal nim {ko la ma i to za teh no lo {ki pred vi |e na za ni ma wa. Ta ko |e, oso be sa in va li di te tom su ne ak tiv ne u tra `e wu po sla i obi~ no se pri ja vqu ju na evi den ci ju NSZ i za po {qa va ju oni sa naj ma wim ste pe nom in va lid no sti, dok osta li osta ju van si ste ma. Tre ba ih mo ti vi sa ti da se pri ja ve na evi den ci ju NSZ. Na taj na ~in oni ne }e iz gu bi ti ste ~e na pra va i so ci jal ne be ne fi te, {to pred sta vqa naj ve }u pre pre ku wi ho voj ve }oj ak tiv no sti. Ve li ku ulo gu u ovom pro ce su ima ju i udru `e wa oso ba sa in va li di te tom. Q. Male{evi}

VESTI

me nax ment ni je is po {to vao do go vor i is pla tio za o sta le za ra de, kao i za ra de za pe riod od pre ki da {traj ka do da nas, na vo de rad ni ci te te le vi zi je. Stal no

Pri pad ni ci Gar de Voj ske Sr bi je obe le `i li su ju ~e u be o grad skoj ka sar ni „De di we„ Dan je di ni ce, a sve ~a nom po stro ja va wu i de fi leu gar di sta pri su stvo va li su mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac i na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi}. Mi ni star je ~e sti tao Dan je di ni ce sa da {wim i biv {im pri pad ni ci ma i is ta kao da je re for ma si ste ma od bra ne obe le `i la pret hod ne ~e ti ri go di ne.Po sle sve ~a nog de fi lea je di ni ca Gar de, naj u spe {ni jim gar di sti ma do de qe ne su na gra de i pri zna wa.

U Ku}i cve}a I na kon 32 go di ne od smr ti ne ka da {weg pred sed ni ka SFRJ Jo -

Lekari zamrzli {trajk Pred stav ni ci Sin di ka ta le ka ra i far ma ce u ta Sr bi je od lu ~i li su da za mr znu {trajk i da se vra te na uobi ~a je ni na ~in ra -

da u usta no va ma u ko ji ma ima ju ~lan stvo. - Za mr za va we {traj ka i pre la zak na nor ma lan rad ne zna ~i da Sin di kat le ka ra i far ma ce u ta Sr bi je od u sta je od svo jih zah te va. Sve smo po ku {a li {to je u okvi ru za ko na i ima mo pu no mo ral no pra vo da se su tra obra ti mo i no voj ad mi ni stra ci ji i po no vi mo na {e sta vo ve - na vo di se u sa op {te wu.

CRnA HROnikA

subota5.maj2012.

dnevnik

c m y

U^I NAK TU @I LA [TVA ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL

Za pet godina 211 dilera na optu`nicama

TU @I LA [TVO U PAN ^E VU O DE [A VA WI MA U OSNOV NOJ [KO LI „ISI DO RA SE KU LI]”

Nastavnik optuèn za zlostavqawe u~enika U osnovnoj {koli „Isidora Sekuli}“ u Pan~evu pokrenut je disciplinski postupak protiv nastavnika koji je fizi~ki zlostavqao decu. Zabeleèna su dva incidenta, policija je podnela krivi~nu prijavu protiv nastavnika, a Osnovno javno tuìla{tvo je podiglo optu`nicu. Roditeqi su prijavili nadle`nima u {koli slu~aj ~upawa za kosu jedne devoj~ice i grebawe po vratu mali{ana. Portparolka Osnovnog suda u Pan~evu Aleksandra Vasi} objasnila je da je Tuìla{tvo podnelo optu`ni predlog protiv S. L. koji je osumwi~en da je izvr{io krivi~no delo zlostavqawa i mu~ewa, a su|ewe je zakazano za 6. avgust. Na~elnik Odeqewa krimina li sti~ ke po li ci je u PU Pan~evo Joèf Mlekov izjavio je da su ih roditeqi od dvoje dece konktaktirali, i prija-

vili zlostavqawe wihove dece od strane nastavnika. - U konsultacijama s Tu`ila{tvom, saslu{ali smo decu u svojstvu svedoka, a sasluali smo i osumwi~enog nastavnika i podneli prijavu - Mlekov. Direktorka Osnovne {kole „Isidora Sekuli}” Branka Beqin potvrdila je da je posle dostavqenih izve{taja i dokumentacije pokrenut postupak i u {koli protiv osumwi~enog na sta vi ka. Psi ho log u ovoj {koli Mirjana Trifunovi}Paul rekla je da nasiqa ima u svim delovim `ivota pa i u {koli, ali da su pravovremeno reagovali. - Nosimo naziv „[kole bez nasiqa„, i ono {to nas razlikuje od ostalih {kola da se u takvim nasilnim situacijama reaguje i re{ava problem - rekla je Mirjana Trifunovi}Paul. Z. Dg.

NA PRE LA ZU BA TROV CI

Spre~en {verc deset kila marihuane Ca ri ni ci na gra ni~ nom prelazu Batrovci su, u saradwi s policijom, spre~ili krijum ~a re we 10,594 ki lo gra ma marihuane, koja se nalazila u automobilu kojim je upravqao {vajcarski dr`avqanin poreklom s Kosova, saop{teno je ju~e iz Uprave carina. Prekr{aj je otkriven kasno preksino} na izlazu iz Srbije, kada je u automobilu marke „audi”, {vajcarskih registar-

jawe krijum~arewa zapo~ela je pregled vozila. Uo~eno je da rezervna guma ima neobi~nu te`inu, a aparat za merewe gustine materijala je pokazao veliku vrednost pa su carinici odlu~ili da gumu dodatno pregledaju na skeneru, gde je utvr|eno da se u woj krije sedam paketa marihuane, oblepqenih sivim selotejpom. Daqim pregledom vozila u {upqini predweg levog bla-

U posledwih pet godina na podru~ju Srbije razbijeno je oko 20 kriminalnih grupa koje su se bavile proizvodwom i krijum~arewem narkotika, a 211 wihovih pripadnika na{lo se na optu`nicama Tuìla{tva za organizovani kriminal. Po podacima, koji su saop{teni ju~e na sve~anosti u Pravosudnoj akademiji povodom uru~ewa Godi{we nagrade Pravosudne akademije za unapre|ewe pravosudne profesije tuìocu za organizovani kriminal Miqku Radisavqevi}u, „wegovo” tuìla{tvo uspe{no je procesuiralo okrivqene za druga krivi~na dela organizovanog kriminala, kao i visoke korupcije i zloupotrebe prilikom privatizacija ili javnih nabavki. U periodu od osnivawa 2002. do 31. decembra 2011. godine, Tuìla{tvo za organizovani kriminal je pokrenulo krivi~ne postupke protiv ukupno 2.053 osobe osumwi~ene za 3.848 krivi~nih dela. U ukupno 167 kri-

vi~nih predmeta istraga je pokrenuta protiv 1.966 osoba, a optu`eno je 1.541. Tako su se po optu`nicama Tu`ila{tva za organizovani kriminal pred Specijalnim sudom na{li pripadnici krimi-

Za krivi~na dela visoke i te{ke korupcije vode se ili su ve} okon~ani krivi~ni postup ci pro tiv di rek to ra i sarad ni ka jav nih pred u ze }a „Putevi Srbije”, „@eleznice Sr bi je”, „Grad ska ~i sto }a”,

Na gra de Pra vo sud ne aka de mi je Osim Radisavqevi}u, Godi{wu nagradu za afirmaciju pravosu|a Pravosudna akademija je dodelila {efu Odeqewa za vladavinu zakona Misije OEBS-a u Srbiji Rut van Rajn, kao i glavnom i odgovornom uredniku dnevnog lista „Blic” Veselinu Simonovi}u. Dodela po~asne nagrade predsednici Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Nati Mesarovi}, kako je ranije najavqeno, ju~e je izostala. Dobitnike nagrada opredelila je Komisija za izbor Pravosudne akademije na osnovu sprovedenog konkursa u skladu sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji, wenim Statutom i pravilnikom o nagradama. nalnih grupa Sretena Joci}a, Darka [ari}a, Ivana Pavlovi}a Ikera, Darka Eleza, \or|a Mehovi}a, Hikmeta Hajrovi}a, Suvada Musi}a, Gorana Kova~evi}a i drugih, a procesuirawem Luke Bojovi}a stavqena je i ta~ka na „zemunski klan”.

Institut za onkologiju i radiologiju, Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe. Me |u wi ma su se na {li i korum pi ra ni pred stav ni ci pra vo su |a: su di je Vr hov nog suda Srbije, Vi{eg prekr{ajnog su da, Osnov nog su da u

Kraqevu, sudija i predstavnik Trgovinskog suda u Beogradu, kao i za me nik tu ì o ca u Poègi. Procesuirane su i osobe odgovorne za zloupotrebe prilikom privatizacija i u javnim nabavkama preduze}a u dràvnom vlasni{tvu IKL, „Beograd film„, FAM Kru{evac, Ru dar ski ba sen „Ko lu ba ra„, Metals banka, NIS, inspektori Poreske uprave i Uprave za igre na sre}u. Zbog korupcije u zdravstvu procesuirani su okrivqeni iz far ma ce ut ske ku }e „Ro{„, „Far ma Svis”, „Ju go he mi ja farmacija”, Insistuta za majku i dete, KBC „Beànijska kosa„, KBC „Zvezdara„, bolnica „Sveti Sava”, Dom zdravqa Palilula, kao i klinike za neuropsihijatriju VMA. Tuìla{tvo za organizovani kriminal pokrenulo je i niz postupaka za oduzimawe imovine ste~ene krivi~nim delima, ~ija vrednost sada prema{uje 350 miliona evra. (Ta njug)

ZA VR [E NO PRI PREM NO RO ^I [TE U SLU ^A JU BIV [E ME TALS BAN KE

Odbrana osporava optu`be, su|ewe u julu U Specijalnom sudu u Beogradu zavr{eno je pripremno ro~i{te u slu~aju devetoro Novosa|ana okrivqenih za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja, od kojih su nekolicina iz nekada{wih upravqa~kih struktura u biv{oj Metals banci, me|u kojima i nekada{wi predsednik Izvr{nog odbora Ananije Pavi}evi}. Po~etak su|ewa je zakazan za 16. i 17. jul. Po informacijama „Dnevnika“, na pripremnom ro~i{tu Tuìla{tvo je predstavilo optu`ne navode i svoje dokaze. Optu`nicom se ve}ina okrivqenih sumwi~i da su pojedini krediti Metals banke od kraja 2006. do 12. aprila 2011. godine, navodno, odobreni uz „nedovoqne garancije“, te jo{ neke sporne momente. S druge strane, odbrana svih okrivqenih je u potpunosti osporila optu`be i dostavila su du svo je li ste do ka znih predloga. Pavi}evi}ev branilac advokat Predrag Bogovac kaè da je Tuìla{tvo ponudilo dokaze koji uglavnom ve} postoje u spisu predmeta i izvo|eni su u istrazi, vo|enoj po starom Zakoniku o krivi~nom postupku. – Li~no smatram da }e nakon sagledavawa tih dokaza i kad se oni prakti~no ponovo izvedu na glavnom pretresu i daqe postojati sumwa u pogledu krivice svih optuènih. U tom slu~aju sud bi morao da

donese osloba|aju}u presudu bez izvo|ewa dodatnih dokaza – rekao je Bogovac. Napomiwu}i da je sud prihvatio i ve}inu dokaza koje je predlo`ila odbrana, on dodaje da }e se iz wih „videti da nije bilo nikakve namere kod okrivqenih

bilo koje druge komitente banke u tom rangu, na primer, velika preduze}a koja su bili akcionari banke – ka`e Bogovac. Osim toga, navodi on, odbrana isti~e tvrdwu da su „sve odluke o odobravawu kredita bile uz konsultacije sa svim ~la-

da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist ili da u~ine neku nezakonitu radwu u svom poslovawu“. – Odbrana tvrdi da nije bilo nikakve nezakonite procedure u dodeli kredita Metals banke prema tre}im licima i komitentima banke. Nikakve razlike u toj proceduri nije bilo izme|u preduze}a koja se u optu`nici pomiwu, u kojima su odre|ena lica, sada okrivqeni, imala osniva~ka i upravqa~ka prava, u odnosu na

novima Upravnog i Izvr{nog odbora ili kreditnog odbora i da nije postojao nikakav dogovor da se bilo {ta u vezi s kreditima zloupotrebi“. – Niko nije uzeo kredit da ga ne bi vratio. Pre svega, naplata kredita postoji. ^iwenica je i da nijedno preduze}e nije otu|ilo, opteretilo, sakrilo ili sklonilo imovinu koju poseduje. Su{tina je da se iz imovine tih preduze}a maltene svi krediti koji se pomiwu, mogu vratiti Metals

banci, sada Razvojnoj banci Vojvodine, samo treba da se sprovede odre|eni postupak. Zna~i, niko nije spre~io bilo kakvu prinudnu naplatu tih kredita – nabraja Bogovac stavove odbrane. Tu`ila{tvo je optu`nicu podiglo u oktobru pro{le godine. Postupkom su obuhva}eni: biv{i predsednik Izvr{nog odbora Metals bankeAnanije Pavi}evi}, biv{i ~lan Izvr{nog odbora te banke i biv{i direktor novosadskog privrednog dru{tva „Metals komerc” Milan Tepi}, biv{a ~lanica IO banke i direktorka „Metals komerca„ Nada Milankov, biv{i ~lan Upravnog odbora te banke i direktor novosadske Stambene zadruge „Pobeda IMO” Du{an Martinovi}, biv{i ~lan UO banke i biv{i direktor privrednog dru{tva „Pobeda FOMG” iz Titela Stanko Todorovi}, biv{a ~lanica UO te banke i direktorka novosadskog privrednog dru{tva „Produktiv” Anka Lon~ar. U istom postupku su se na{li i sinovi Ananija Pavi}evi}a, direktor novosadskog privrednog dru{tva „Pan komerc” Aleksandar Pavi}evi} i ~lan Upravnog odbora privrednog dru{tva „Pobeda FOMG” iz Titela i ovla{}eni zastupnik novosadskog privrednog dru{tva „Kromprodukt” Dejan Pavi}evi}. Procesuiran je i sin Anke Lon~ar, direktor novosadskog privrednog dru{tva „NS Don 2006” Predrag Lon~ar. J. J.

DRU [TVO SU DI JA SR BI JE O @AL BA MA NE I ZA BRA NIH DE LI LA CA PRAV DE

Od 573 prigovora samo 98 prihva}eno

skih oznaka, otkriveno 17 paketa biqne materije za koju se osnovano sumwa da je marihuana. Kako se navodi u saop{tewu, zbog interesantne rute Kosovo–[vajcarska i neobi~nog pona{awa putnika, policijski slu`benik je odvojio vozilo na stranu radi detaqne kontrole, a ekipa Uprave carina za suzbi-

tobrana prona|ena su dva, a is pod po da, u po seb no iz ra|enim bun ke ri ma, ot kri veno je jo{ osam paketa marihuane. Prona|ena roba, vozilo i osoba ko ja je wi me upravqala predati su u daqu nad le `nost pri pad ni ci ma grani~ne policije na prelazu Batrovci. (Ta njug)

Visoki savet sudstva (VSS) je odr`ao ro~i{ta o svim prigovorima koje su protiv odluka prvog saziva VSS-a iz decembra 2009. godine podnele sudije koje nisu reizabrane u postupku op{teg izbora, a ispod crte je ostalo vi{e od 800 dotada{wih delilaca pravde. U oko dve tre}ine prigovora dosad su donete i odluke. Visoki savet sudstva je na sednicama odr`anim u toku ove godine do 27. aprila, odlu~io o 237 prigovora nereizabranih sudija, pri ~emu je 221 odbijena, a u dva slu~aja je postupak obustavqen. Od svega 16 sudija ~iji su prigovori prihva}eni, troje ih je iz sudova u Novom Sadu. Me|u brojnim odbijenim su i nekada{we sudije biv{eg Vrhovnog suda Srbije Janko Lazarevi} i Dragi{a \or|evi}.

Po statistici Dru{tva sudija Srbije, od juna pro{le godine, kada je pred dve komisije drugog – stalnog sastava Visokog saveta sudstva po~eo postupak razmatrawa prigovora nereizabranih sudija, tako zva na re vi zi ja re i zbo ra, VSS je na ukupno 32 odr`ane sednice odlu~io o 573 prigovora. Od toga je 98 pozitivnih re{ewa. Kako navode u Dru{tvu sudija, tome treba dodati podatak da je na dopunskom konkursu, odr`anom 2010. godine, izabrano 32 prvobitno nereizabranih sudija. – Dakle, zakqu~uju}i samo na osnovu odluka VSS-a, kad se saberu dosad doneta re{ewa o usvojenim prigovorima nereizabranih i broj onih koji su na dopunskom konkursu

naknadno izabrani i vra}eni na sudijske funkcije, dobija se cifra od ~ak 130 sudija kod ko jih je na op {tem iz bo ru 2009. doneta pogre{na odluka da ne budu reizabrani – kaè predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi}. Ukazuju}i na to da je VSS na sednicama odrànim u martu i aprilu ove godine doneo 16 odluka pozitivnih po nereizabrane sudije, ona prime}uje da se za ~etiri navodi da su „prigovori osnovani“, {to, kako kaè, verovatno zna~i da su ti qudi ve} oti{li u penziju i da se ne}e vra}ati u sudove. – Ostaje da vidimo da li }e ikad biti pomenuto pitawe bilo kakve odgovornosti za gre {ke na ~i we ne pri li kom reizbora sudija 2009. vezane za slu~ajeve sudija ~ije je prigo-

Dra ga na Bo qe vi}

vore VSS usvojio. Da li }e to uop{te biti tema, barem simboli~no? – nagla{avaju u Dru{tvu sudija Srbije. J. J.

crna hronika

dnevnik

subota5.maj2012.

JE ZI VO MAL TRE TI RA WE ZO RA NA D. IZ TO VA RI [E VA U BA^ KOJ PA LAN CI

In va li du od se ~e no uvo, ski nu ta pro te za

Sud u Be ~e ju

ZBOG NA PA DA NA PO QO ^U VA RE U BA^ KOM PE TRO VOM SE LU

Be ~ej cu me sec da na za tvo ra Be ~ej ska po li ci ja pri ve la je me {ta ni na ^a bu B. (1985) pre kr {aj nom su di ji uz zah tev za po kre ta we pre kra {aj nog po stup ka zbog sum we da je na si qem i pret wa ma po qo ~u va ri ma re me tio jav ni red i mir, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. We mu se pri pi su je da je u Ba~ kom Pe tro vom Se lu, na

ras kr sni ci uli ca Ste va na Dor ma {e va i Brat stva, uda rio jed nog pri pad ni ka op {tin ske po qo ~u var ske slu `be FTO „Link”, a dru gom po qo ~u va ru pre tio. Pre kra {aj ni sud je u skra }e nom po stup ku iz re kao okri vqe nom ka znu za tvo ra od 30 da na. M. V.

TRI BU NAL OD BIO MLA DI ]EV ZAH TEV

Ne ma od la ga wa su |e wa Sud sko ve }e sa su di jom Al fon som Ori jem na ~e lu od bi lo je zah tev od bra ne Rat ka Mla di }a da po ~e tak su |e wa bu de od lo èn za 90 da na, sa op {te no je ju ~e u Ha {kom tri bu na lu. Ka ko je ra ni je na ja vqe no iz Tri bu na la, su |e we Mla di }u tre ba lo bi da po~ ne 16. ma ja. Mla di }e vi advo ka ti su u vi {e na vra ta upu ti li pod ne sak su du sa zah te vom da se od lo ì po ~e tak su |e wa, a taj zah tev su po no vi li i na pre kju ~e odr à noj pret pre tre snoj kon fe ren ci ji. Mla di }ev advo kat Bran ko Lu ki} obra zlo ìo je da je Tu ì la {tvo tek kra jem apri la obe lo da ni lo po je di ne do ku men te i da od bra na ne }e ima ti do voq no vre me na da se pri pre mi za una kr sno is pi ti va we sve do ka. Po we go vom mi {qe wu, to

bi mo glo ne ga tiv no uti ca ti na pra vi~ nost po stup ka. Su |e we }e po ~e ti uvod nom re~ ju Tu ì la {tva, a Mla di }e va od bra na je na ve la da u ovoj fa z i po s tup k a ne } e dr ` a ti uvod nu re~, kao i da se op tu è ni ne }e obra }a ti Sud skom ve }u. To kom su |e wa bi tre ba lo da bu de sa slu {a no 413 sve do ka Tu ì la {tva, me |u ko ji ma dva ve {ta ka. Pla ni ra no je da sa slu {a we pr vih sve do ka i iz vo |e we do ka za op tu `be po~ ne 29. ma ja. Mla di} je op tu èn za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa to kom ra ta u BiH 1992–1995. go di ne. Uhap {en je u Sr bi ji 26. ma ja 2011. go di ne, a 31. ma ja iz ru ~en je Ha gu. (Ta njug)

PO SLE DVO GO DI [WEG PRO CE SA KA RA YI ]U U HA GU

Tu `i la {tvo za vr {i lo iz vo |e we do ka za

Tu ì la {tvo Ha {kog tri bu na la za vr {i lo je ju ~e, po sle dve go di ne, iz no {e we do ka za pro tiv biv {eg pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske Ra do va na Ka ra xi }a, op tu è nog za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa to kom ra ta u Bo sni i Her ce go vi ni od 1992. do 1995. go di ne. Po s led w i sve d ok tu ` i l a {tva, pod pse u do n i m om KDZO71, opi sao je ka ko je us peo da po beg ne, po {to su ga s dru gim mu sli ma ni ma za ro bi li pri pad ni ci Voj ske RS u se lu Kra vi ca, po sle za u zi ma wa Sre bre ni ce. Sve dok je re kao da je 13. ju la oko 2.000 Bo {wa ka od ve de no u skla di {te ne ko li ko ki lo me ta ra van Sre bre ni ce, gde su po tom ubi je ni, a da je on us peo da pre ì vi ta ko {to je 24 ~a sa pro veo sa kri ven is pod te la, oda kle je po sle po be gao. On je re kao da se pre od vo |e wa u skla di {te za ro bqe nim mu sli ma ni ma obra tio ge ne ral Rat ko Mla di}, ko ji ih je uve ra vao da }e bi ti raz me we ni za za ro bqe ne Sr be. Oni su, ka ko je re kao, pe {i ce od ve de ni do skla di {ta u Kra vi ci, gde su ve} bi li sme {te ni dru gi za ro bqe ni mu sli ma ni.

Sve dok KDZ071 je re kao da je us peo da po beg ne sa jo{ jed nim pre ì ve lim, iako je je dan od srp skih voj ni ka, ko ji je ostao da stra à ri kod skla di {ta, pu cao na wih. Ka ko je re kao, skri vao se po obli `wim {u ma ma do po ~et ka sep tem bra. To kom una kr snog is pi ti va wa, sve dok je po tvr dio da je za vre me ra ta bio pri pad nik Ar mi je BiH, ali da je pre ko da na ra dio na svom ima wu, a no }u od la zio „na du `nost”. On je na veo da ni je ni znao da je Sre bre ni ca pa la u ru ke Voj ske RS 11. ju la 1995. go di ne, dok mu to ni je re kla }er ka. Ro ~i {te na ko me }e Ka ra xi} iz lo ì ti zah tev da bu de oslo bo |en po {to, ka ko sma tra, tu ì la {tvo ni je do ka za lo we go vu kri vi cu, bi }e usko ro za ka za no. O~e ku je se da }e Ka ra xi}, ko ji se sam bra ni, za po ~e ti iz no {e we od bra ne 16. ok to bra. Ka ra xi} je, po sle 13 go di na pro ve de nih u bek stvu, u ju lu 2008. go di ne uhap {en u Sr bi ji i istog me se ca iz ru ~en Tri bu na lu, a su |e we mu je po ~e lo u ok to bru 2009. go di ne. Po {to se pred su dom ni je iz ja snio o kri vi ci, u we go vo ime je na ve de no da se ne ose }a kri vim ni po jed noj ta~ ki op tu `ni ce. (Ta njug)

ê tvo ri ca okri vqe nih za na no {e we te {kih te le snih po vre da me {ta ni nu To va ri {e va Zo ra nu D. (1968), ko me je u sre du u jed nom sta nu u Ba~ koj Pa lan ci pri li kom mal tre ti ra wa od se ~e na u{na {koq ka, ju ~e po sle pod ne su sa slu {a na pred is tra `nim su di jom no vo sad skog Osnov nog su da Qu bin kom ê man. Po pr vim, jo{ ne po tvr |e nim, ne zva ni~ nim sa zna wi ma, ~e tvo ri ca mla di }a su pi la u ka fa ni sa Zo ra nom, ko ji je iz be gli rat ni voj ni in va lid, na kon ~e ga su oti {li u stan okri vqe nog Dra ga na U. (1982) u Ba~ koj uli ci u Ba~ koj Pa lan ci, gde je na vod no do {lo do kra }e sva |e. Po sle to ga je Zo ran za do bio vi {e uda ra ca pe sni com u gla vu i te lo, a po tom i pao na pod. Po svoj pri li ci, je dan od okri vqe nih se te re ti da je, `r tvi od se kao no èm u{nu {koq ku, a on je tom pri -

li kom za do bio i pre lom no sne ko sti. Ina ~e, po vre |e ni, ko ji ima pro te zu jed ne no ge ko ja mu je u ob ra ~u nu ski nu ta, a mo `da i upo tre bqe na za udar ce, na kon sve ga je iz net na po qe i osta vqen na uli ci. Te {ko po vre |e ni Zo ran D. je od mah pre ve zen do Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne u No vom Sa du i na kon uka za ne po mo }i je pu {ten ku }i, gde sta nu je sam. Na vod no, on je po iz la sku iz bol ni ce bio u {o ku i ni je bio u sta wu da pri ~a o ovom do ga |a ju. Ni je is kqu ~e no da su iz gred ni ci od we ga tra `i li no vac, ali to ni je zva ni~ no po tvr |e no. Osum wi ~e ni su se na kon me re za dra `a va wa pri li kom da va wa is ka za pred ovla {}e nim slu `be nim li ci ma u po li ci ji bra ni li }u ta wem, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no.

Ba~ ka Pa lan ka

Za kri vi~ no de lo te {kih te le snih po ve re da okri vqe ni su @eq ko B. (1979) i Go ran B. (1982), Du {an B. (1979) i Dra gan U., svi s pre bi va li {tem u Ba~ koj Pa lan ci, dok su ve ro vat no pr va

dvo ji ca bra }a s bo ra vi {tem u Ob rov cu, sa znaj mo, ta ko |e, ne zva ni~ no. Po za vr {et ku is tra ge se o~e ku je zva ni~ no sa op {te we po li ci je o do ga |a ju. M. V.

AK CI JA @AN DAR ME RI JE U BU JA NOV CU, VE LI KOM TR NOV CU I BRE ZNI CI

Uhap {e na osmo ri ca, pe to ri ca zbog rat nih zlo ~i na Mi ni star unu tra {wih Na pi ta we da li }e ovim hap po slo va Ivi ca Da ~i} re kao {e wem bi ti de sta bi li zo van jug je ju ~e da je po li ci ja na ju gu Sr bi je, Da ~i} je od go vo rio da, Sr bi je uhap si la osam oso ba, iako je ak ci ja jo{ u to ku, ne }e od ko jih je pet osum wi ~e no bi ti ni ka kve de sta bi li za ci je za rat ne zlo ~i ne pro tiv ci sta wa u tom pod ru~ ju. vil nog sta nov ni {tva. – Voj ska i po li ci ja su spo sob – Na zah tev Tu ì la {tva ne da o~u va ju jav ni red i mir u za rat ne zlo ~i ne, ak ci ja dr à vi – po ru ~io je Da ~i}. @an dar me ri je spro ve de na je On je re kao da ova ak ci ja @an u Bu ja nov cu i se li ma Ve li ki dar me ri je ni je upe re na pro tiv Tr no vac i Bre zni ca – re kao Al ba na ca ve} pro tiv rat nih zlo je Da ~i} na van red noj kon ~i na ca, i do dao da se ak ci ja na fe ren ci ji za no vi na re u Po sta vqa li cij skoj upra vi Vra we. – Da ~i} je na kon fe ren ci ji na Uhap {e ni su Eq ha mi S., bro jao sve zlo ~i ne pri pad ni ka Mu sta fa L., [e rif A., Ne Oslo bo di la~ ke voj ske Pre {e va, dir S. i Sev dai E., dok je Me dve |e i Bu ja nov ca od po ~et ka Bqe rim D. iz se la Bre zni ce 1999. go di ne do kra ja ma ja 2001. uhap {en zbog ile gal nog po go di ne, ka da su okon ~a ni su ko bi se do va wa oru` ja. na ju gu Sr bi je. Tu ì lac za rat ne Pri vo |e we osum wi ~e nih za rat ne zlo ~i ne Po we go vim re ~i ma, uhap {e ne su i dve oso be ko je su ome - – ko je se sa da go ni za rat ne zlo ta le tu ak ci ju. Je dan od wih je ~i ne – re kao je Da ~i}. Li si ce i slu `be ni ku OEBS-a Izet ]., ro |e ni brat Ri dva na Mi ni star je na kon fe ren ci ji Mi s i j a OEBS-a u Be o gra du sa op {ti la je da je ju ~e u po li cij skoj ]a zi mi ja, po zna ti jeg kao „Ko - no vi na ri ma pr vi put po ka zao al ak ci ji na ju gu Sr bi je za jed no s jo{ se dam Al ba na ca uhap {en ~o vek man dant Le {i”, ko ji je bio je dan bu me s fo to gra fi ja ma ma sa kri za po slen u kan ce la ri je mi si je u Bu ja nov cu i da }e ta or ga ni za ci ja od ko man da na ta Oslo bo di la~ ke ra nih li ca, re kav {i da su to po sa ra |i va ti u is tra zi. voj ske Pre {e va, Me dve |e i Bu ja - ~i ni li pri pad ni ci Oslo bo di - Mi si ja }e po dr à ti srp ske vla sti u is tra zi uz pu no po {to va nov ca. la~ ke voj ske Pre {e va, Me dve |e we na ~e la pret po stav ke ne vi no sti. Ovu stvar }e mo ozbiq no shva Da ~i} je re kao da je ju ~e od ra - i Bu ja nov ca. ti ti i po sve }e ni smo bli skoj sa rad wi sa srp skim vla sti ma po ovom nog ju tra imao vi {e po zi va iz – Za to mo ra da se od go va ra i pi ta wu - na vo di se u sa op {te wu {e fa Mi si je OEBS-a Di mi tri o ne ko li ko am ba sa da za pad nih ze - ne ma te si le na ovo me sve tu ko ja sa Ki pre u sa. On na vo di da je ta oso ba u Mi si si OEBS-a u Sr bi ji od 9. no vem bra 2001. go di ne, uz kon sul ta ci ju s vla sti ma Sr bi je.

Osum wi ~e ni spro ve de ni u MUP u Be o gra du Pe to ri ca Al ba na ca, ko ji su ju ~e uju tro uhap {e ni na ju gu Sr bi je zbog sum we da su iz vr {i li rat ni zlo ~in nad Sr bi ma, pri ve de ni su oko 14.45 ~a so va u zgra du Mi ni star stva unu tra {wih po slo va u Uli ci kne za Mi lo {a u Be o gra du. Uhap {e ni Al ban ci do ve ze ni su uz po li cij sku prat wu do ula ska u zgra du, a po tom su ih pri pad ni ci @an dar me ri je uve li u obje kat gde }e se na sta vi ti za kon ska ob ra da uhap {e nih.

ma qa i Mi si je OEBS-a, u ko ji ma su ga, ka ko je na veo, pi ta li: „[ta vi to ra di te na ju gu Sr bi je”. – Mi slim da za kre di bi li tet OEBS-a ni je do bro {to se kod wih na la zi lo li ce – pre vo di lac

}e nas spre ~i ti da hap si mo one ko ji su iz vr {i li rat ne zlo ~i ne – re kao je Da ~i}, i za pi tao „ho }e li ne ko ovo da pro ce su i ra ili nam je po tre ban sa mo od strel na Sr be, a o sve mu osta lom da }u ti mo”.

Pod se }a ju }i na to da je Fat mir Qi maj, ko ji je op tu èn za rat ne zlo ~i ne nad al ban skim i srp skim ci vi li ma u ba zi OVK-a u se lu Kle~ ka oslo bo |en, Da ~i} je is ta kao da Sr bi ja ima do ka ze o we go vim zlo ~i ni ma, ali da to iz gle da ni ko ga ne in te re su je. Ko men ta ri {u }i ju ~e ra {wi na pad dva li ca na @an dar me ri ju, Da ~i} je re kao da na „@an dar me ri ju ili po li ci ju ni ko ne sme da dig ne ru ku i da bi vo leo da vi di to ga ko ji dig ne ru ku na ame ri~ kog ma rin ca, da li i da qe ima tu ru ku”. Mi ni star po li ci je je re kao da ova hap {e wa ni su po li ti~ ki pro ce si i da uhap {e ni ma, ko ji se ba ve po li ti kom, to ni je i ne }e bi ti ali bi. – Svi su oni jed na ki pred ovom dr à vom i we nim za ko ni ma – na gla sio je Da ~i}. On je uka zao na to da se ju ~e stvo ri la kli ma da se sve {to ura di Sr bi ja tu ma ~i kao po li ti~ ka stvar, a sve {to ra de pro tiv Sr bi je – to je ne {to dru go. Da ~i} je kao pri mer na veo obe le à va we stra da wa pri pad ni ka JNA 1992. go d i n e u Do b ro v o qa~ koj uli ci, gde su pre kju ~e Sa r aj l i j e ro d i t e q i m a na s tra da lih voj ni ka skan di ra li „ubi ce, ubi ce”.

zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi} iz ja vio je da su pret pro {le no }i na ju gu Sr bi je uhap {e na pe to ri ca Al ba na ca zbog sum we da su iz vr {i li rat ni zlo ~in to kom oru à nih su ko ba na tom pod ru~ ju 2001. go di ne. – Ak ci ja je jo{ u to ku i po {to je re~ o pret kri vi~ nom po stup ku i tu ì la~ koj is tra zi, dru ge de ta qe ovog slu ~a ja za sa da ne mo gu da sa op {tim – re kao je Vuk ~e vi} no vi na ri ma u Pra vo sud noj aka de mi ji. Ka ko je Ta nju gu re ~e no u Tu ì la {tvu, ra di se zlo ~i nu ko ji se do go dio 2001. go di ne. Sum wa se da su pri pad ni ci Oslo bo di la~ ke voj ske Pre {e va, Me dve |e i Bu ja nov ca ta da ote li dva mom ka, a po sle ne ko li ko da na wi ho va te la su pro na| na u bli zi ni lo go ra kod me sta Bre zni ca. Je dan mo mak ta da je imao 18, a dru gi 19 go di na. Dvo ji ca glav nih osum wi ~e nih u toj gru pi, po sa zna wi ma Tu ì la {tva za rat ne zlo ~i ne, ni su do stup ni pra vo sud nim or ga ni ma Sr bi je i kri ju se na pod ru~ ju Ko so va i Me to hi je, ali wi ho va ime na su po zna ta. Sum wa se da ova gru pa ima ve ze s „Gwi lan skom gru pom” OVKa ko ja je ~i ni la zlo ~i ne na pod ru~ ju Ko so va i Me to hi je 1999. go di ne. (Ta njug)

sport

subota5.maj2012.

dnevnik

c m y

PAR TI ZAN @E LI PO BE DU U 142. VE ^I TOM DER BI JU

[lag na {ampionsku tortu Ge ret Bejl

SI TI JE VO LU DI LO TRA JE

Bogatstvo za Bejla Man ~e ster si ti po nu di }e To ten he mu 40 mi li o na fun ti (sko ro 50 mi li o na evra) za Ge re ta Bej la. Dej li Mi ror tvr di da je vla snik gra |a na {e ik Man sur ve} spre mio pa re za 22-go di {weg Vel {a ni na.Tran sfer bi mo gao da se pre tvo ri u trejd, uz do pla tu. Jer, Man ~e ster si ti je spre man da se od rek ne Ema nu e la Ade ba jo ra, ko ji igra za To ten hem kao po zajm qen igra~, kao i Naj xe la De Jon ga i Ada ma Xon so na.Si ti bi Bej lu po nu dio pe to go di {wu ugo vor vre dan 30 mi -

li o na fun ti. Od no sno, do bio bi tri pu ta ve }u pla tu ne go {to ima sa da. Iz no si la bi 100 hi qa da fun ti ne deq no! Bejl je ne dav no na ja vio da bi mo gao da na pu sti Vajt Hart Lejn. - Ako ne iz bo ri mo u~e {}e u Li gi {am pi o na, raz mi sli }u o svo joj bu du} no sti - re kao je Bejl. To ten hem je i da qe u igri za tre }e i ~e tvr to me sto Pre mi jer li ge. Tre }e pla si ra ni Ar se nal ima 66 bo do va, je dan vi {e od To ten he ma i Wu ka sla.

NI KO LAS ANEL KA, PO MO] NI TRE NER [AN GA JA

Nije Drogba jedini

Na pa da~ [en hue iz [an ga ja Ni ko las Anel ka na go ve stio je da we gov biv {i sa i gra~ Di di je Drog ba u let wem pre la znom ro ku ipak ne }e pre }i iz ^el si ja u ki ne ski klub. Anel ka je tre nut no i igra~ i po mo} ni tre ner u [an ga ju, a vi {e pu ta je jav no i pri vat no po zi vao na pa da ~a

Fud ba le ri Par ti za na su mi nu lih go di na na vi kli na vi ja ~e na po be de u me ~e vi ma s kom {i ja ma.Me |u tim, po sled wa dva su sre ta, u Ku pu, do bi la je Zve zda.Cr no - be li è le uspe {nu se zo nu u do ma }im okvi ri ma da za ~i ne tri jum fom u 142. ve ~i tom der bi ju, {to bi pred sta vqa lo {lag na {am pi on sku tor tu, a tre ner Avram Grant ka è: - Na {e am bi ci je su uvek iste, da igra mo do bro i da po be |u je mo.Osvo ji li smo ti tu lu i ti me ostva ri li glav ni ciq, me |u tim, ovaj duel na vi ja ~i mno go vo le i u~i }e mo sve da po ka è mo da smo pra vi pro fe si o nal ci i da ne be è i mo od oba ve za. Ovo }e bi ti tre }i ve ~i ti der bi Avra mu Gran tu. - Ni ka da u se zo ni ni sam tri pu ta iz gu bio od istog pro tiv ni ka. Na dam se da ne }u ni sa da. Kup du e li se raz li ku ju od pr ven tve nih pa }e mo se tru di ti da to po tvr di mo na te re nu. Grant zna kva li te te Cr ve ne zve zde. - Ce nim wi hov na por ulo èn u zim skom pre la znom ro ku. Do ve li su do sta igra ~a ka ko bi bi li kon ku rent ni na ma. Zbog to ga mi je po seb no dra go {to smo pred nost uve }a li za jo{ dva bo da u od no su na je se wi deo pr ven stva. Grant se ne op te re }u je raz li kom na kra ju pr ven stva.

Ste fan Ba bo vi} na ja vqu je tri jumf u der bi ju

- Kao {to sam i re kao pro fe si o nal no }e mo od ra di ti sve utak mi ce do kra ja, ali ne }e mo se osvr ta ti na po ve }a va we pred no sti. Va `no nam je da afir mi {e mo ne ke igra ~e i da {to sprem ni je do ~e ka mo evrop ske kva li fi ka ci je - is ta ko je tre ner cr no-be lih.

li ko Drog ba ne do |e kod nas, ima jo{ do brih na pa da ~a u sve tu fud ba la - re kao je Anel ka. Drog bi na kra ju se zo ne is ti ~e ugo vor sa ^el si jem, klu bom ~i ji ~lan je po stao pre osam go di na. Anel ka je u ja nu a ru do {ao u [an gaj iz ^el si ja, a ka da je upra va pro {log me se ca sme ni la

- Osve tla li smo obraz osva ja wem ti tu le, a der bi je uvek ne {to po seb no. Isti na, iz gu bi li smo dva me ~a u Ku pu, pa }e mo sa da po ku {a ti da po be di mo - re kao je Ste fan Ba bo vi} i do dao: Naj va `ni je smo po sti gli, po sta li smo pr va ci pe ti put za re dom,

~i me smo obo ri li sop stve ni re kord, a Zve zdi pri {li na jed nu ti tu lu. Pla ni ra mo da je stig ne mo sle de }e go di ne.Ostao je `al za Ku pom, ali on je iz gu bqen ve} po sle pr ve po lu fi nal ne utak mi ce u ko joj smo po ra `e ni iako smo bi li bo qi. Ipak, pr ven stvo je va `ni je. I. La za re vi}

[}epovi} na terenu tek u avgustu Fud ba ler Par ti za na Mar ko [}e po vi} uspe {no se opo ra vqa od po vre de ukr {te nih li ge me na ta ko le na, ko ju je za do bio pre ~e ti ri i po me se ca.On }e sa cr no-be li ma pu to va ti na let we pri pre me, ali }e tre ni ra ti odvo je no od eki pe. - Pre o sta lo mi je jo{ ne de qu da na te ra pi ja pod nad zo rom fi zi o te ra pe u ta u Ber li nu. Se dam da na po do la sku u Be o grad }u se pri kqu ~i ti eki pi i po ~e ti la ga no da tr~ ka ram - re kao je [}e po vi}. - Pu to va }u na pri pre me, ali ne }u ra di ti sa eki pom ve} odvo je no i ve ro vat no u ma woj me ri sa lop tom. U pot pu no sti }u se pri dr à va ti ono ga {to stru~ wa ci ka ù, ka ko bih se u pot pu no sti opo ra vio. Svi su pre za do voq ni ka ko je pro te kao opo ra vak, pa su pro ce ne da }u bi ti spre man da za i gram kra jem av gu sta. Pred sto je }i der bi [}e po vi} }e gle da ti pre ko te le vi zi je. - Ta utak mi ca ne re {a va ni {ta, jer je sve odav no ja sno. [am pi o ni smo, a po {to nas je ri val sa vla dao u Ku pu red je da uz vra ti mo u pr ven stvu. Go di na ma ni smo po ra è ni u naj va `ni jem tak mmi ~e wu, pa ve ru jem da }e niz uspe ha bi ti na sta vqen - is ta kao je [}e po vi}.

ZVE ZDA @E LI I TRE ]I PRO LE] NI TRI JUMF U DU E LI MA S KOM [I JA MA

Super takmi~arska utakmica

Di di je Drog ba

Oba le Slo no va ~e da pot pi {e za we gov tim. - Ako Drog ba na kra ju od lu ~i da osta ne u ^el si ju, to }e bi ti za to {to je na {ao za jed ni~ ki in te res sa lon don skom klu bom. Ne }e bi ti ni {ta stra {no uko -

tre ne ra @a na Ti ga nu, fran cu ski fud ba ler pre u zeo je funk ci ju po mo} nog tre ne ra. Po sle pr vih osam ko la u pr ven stvu Ki ne [an gaj se na la zi na de se tom me stu na ta be li sa de set bo do va ma we od vo de }eg Gvang `ua.

VLA SNIK MI LA NA BER LU SKO NI PO RU ^IO TRE NE RU

Alegri, ne brini...

Vla snik fud bal skog klu ba Mi lan Sil vio Ber lu sko ni re kao je da }e tre ner Ma si mi li ja no Ale gri si gur no vo di ti eki pu na red ne se zo ne. On je na taj na ~in pre ki nuo me dij ske

Sil vio Ber lu sko ni

spe ku la ci je da }e sa da {wi tre ner do bi ti ot kaz uko li ko ne od bra ni ti tu lu {am pi o na Ita li je. Uz to, Ber lu sko ni je i tre ne ru i eki pi omo gu }io mir i sta lo `e nost pred grad ski der bi sa

In ter om, u ko jem bi Mi lan mo gao i de fi ni tiv no da iz gu bi {am pi on sku tr ku sa Ju ven tu som. - Ve ru jem li Ale gri ju? Da, ve} sam mu po tvr dio da }e bi ti tre ner i na red ne se zo ne iz ja vio je Ber lu sko ni. Ale gri je u Mi lan do {ao 2010. go di ne iz Ka qa ri ja i ve} u pr voj se zo ni osvo jio je sku de to, a po tom i ita li jan ski Su per kup. Dva ko la pre kra ja ovo g o d i { w e g { a m p i o n a t a ro so ne ri ima ju bod ma we od li de ra Ju ven tu sa. U na red nom ko lu Mi lan igra grad ski der bi sa In ter om, dok Ju ven tus go stu je Ka qa ri ju, na ne u tral nom te re nu u Tr stu.

Ne ma na Ma ra ka ni gu `ve i onog ka rak te ri sti~ nog am bi jen ta uo~i ve ~i tog der bi ja. Pr ven stve na tr ka je go to va, ti tu la }e opet u Hum sku, pa je iz o sta nak ta ka mi ~ar skih dra ì do ne kle spu stio ten zi ju. Na rav no, mo ti vi u ta bo ru cr ve no- be lih ni su pa li. Ciq je i tre }i put ovog pro le }a bi ti bo qi od kom {i ja. - Der bi ne mo è da ima re vi jal ni ka rak ter, bez ob zi ra na iz gled ta be le. To je uvek su per tak mi ~ar ska utak mi ca, jer zna se ko li ku te ì nu no si tri jumf. O~e ku jem za i- sta do bru i in te re sant nu utak mi cu i ve ru jem da mo è mo bi ti i tre }i put bo qi od ve ~i tog ri va la. U so lid noj smo for mi, fi zi~ ki sprem ni i mo ti vi sa ni - is ta kao je tre ner Be o gra |a na Ro bert Pro si ne~ ki. Je dan od kre a to ra Zve zdi ne igre Lu ka Mi li vo je vi} sma tra da }e pri stup me ~u bi ti od vi tal nog zna ~a ja za is hod der bi ja.

sre di ni te re na. Ako te pred u slo ve is pu ni mo opet }e mo sa vla da ti cr nobe le sma tra Mi li vo je vi}. Ni je ovo ga pu ta Pro si ne~ ki `e leo da sa op {ti sa stav ti ma. - Ima mo od re |e nih pro ble ma sa sit ni jim po vre da ma. Spo ran je na stup To {i }a, po sled wi tre ning }e ot klo ni ti di le me. Kre a tor Zve zdi ne igre Lu ka Mi li vo je vi} Ali, sa svim je ja sno - Uve ri li smo se ne ko li ko pu ta da ~u va wa za fi na le Ku pa ne }e bi da bez mak si mal nog an ga `ma na ti. Ovo je spe ci jal na utak mi ca, u ima mo pro ble me i sa da le ko sla bi ko joj `e li mo po be du, a ne ka Par ti jim ti mo vi ma od Par ti za na. Vo di zan sla vi osvo je nu ti tu lu- po ru ~io }e se bit ka za sva ki pe daq te re na, je Pro si ne~ ki. tre ba da bu de mo agre siv ni i kon Od bram be ni be dem cr ve no- be kret ni, da pre u zme mo pri mat na lih ne }e pre tr pe ti iz me ne, pa }e

Lu ki} je di ni kan di dat Rok za pod no {e we pred sed ni~ kih kan di da ta u ra na Ma ra ka ni is ti ~e 5. ma ja. Tre nut no ne ma zva na i~ nih na ja va ko }e u tr ku za vru }u fo te qu. Ipak, u ku lo a ri ma se {u {ka da je Lu ki} ve} kre nuo sa sa ku pqa wem neo p hod nih 500 pot pi sa ~la no va klu ba i da }e se u po ne de qak obra ti ti me di ji ma tim po vo dom. uz Baj ko vi }a bi ti jo{ Mi ki}, Mla de no vi}, Mak si mo vi} i To {i}. U ve znom re du Mi ja i lo vi}, Mi li vo je vi} i Evan dro, a po bo ko vi ma }e dej stvo va ti La zo vi} i Mi lu no vi}, dok }e na pad pred vo di ti Bor ha. Z. Ran ge lov

Del Boske ~eka Viqu do posledweg trenutka Da vid Vi qa pao je u za bo rav fud bal skog sve ta, jer ga na te re nu ne ma vi {e od ~e ti ri me se ca. Ipak, ono {to je za 30-go di {weg na pa da ~a Bar se lo ne naj va `ni je, ni je ga za bo ra vio se lek tor [pa ni je Vi sen te del Bo ske. Vi qa se te {ko po vre dio u de cem bru 2011. na FI FA klup skom svet skom pr ven stvu, slo mqe na mu je pot ko le ni ca i od mah je ope ri san. I da qe se opo ra vqa. Me |u tim, Del Bo ske ne is kqu ~u je mo -

gu} nost da ipak uvr sti Vi qu na spi sak re pre zen ta ti va ca za Evrop sko pr ven stvo u Ukra ji ni i Poq skoj. - ^e ka }e mo Vi qu do po sled weg tre nut ka. On je na{ naj bo qi stre lac - re kao je se lek tor evrop skog i svet skog {am pi o na. Del Bo ske je na ja vio da }e ko na ~an sa stav ob ja vi ti 27. ma ja, dva da na po sle fi na la Ku pa kra qa, u ko me }e se sa sta ti

Bar se lo na i Atle tik Bil bao. On je ta ko rok po me rio za ~e ti ri da na od pr vo bit no pred vi |e nog.Re pre zen ta ci ja [pa ni je na Evrop skom pr ven stvu u Poq skoj i Ukra ji ni igra }e u Gru pi C, sa Ita li jom, Re pu bli kom Ir skom i Hr vat skom. Cr ve na fu ri ja }e u sklo pu pri pre ma za taj tur nir, iz me |u osta lih, igra ti pri ja teq ski me~ pro tiv re pre zen ta ci je Sr bi je, 26. ma ja u Sent Ga le nu.

Vi sen te del Bo ske

SPORT

c m y

dnevnik

VOJVODINA VEÊRAS (19.30) DOÊKUJE BSK IZ BORÊ

Za spas sezone Jo{ su tri kola ostala do zavr{etka ovogodi{we fudbalske sezone u Jelen Superligi. Ta~no jo{ 270 minuta imaju i fudbaleri Vojvodine da se izbore za izlazak na evroscenu, a kada je sezona po~iwala to jeste bio osnovni ciq. Me|utim, èleli su Novosa|ani i puno vi{e od toga, ali su sami sebe onemogu}ili u ispuwewu snova, jer su tokom prole}a igrali slabo i sada im ostaje èstoka borba za plasman u kvalifikacije Lige Evrope. Ono {to se, dakle, podrazumevalo dovedeno je u pitawe i bi}e zanimqivo saznati odgovor na pitawe mogu li, posle svega {to (ni)su pruìli tokom ovog prole}a, igra~i Vo{e da koliko-toliko poprave utisak i overe paso{e za takmi~ewe u Evropi. Prva prepreka na putu ka sticawu vize zove se BSK iz Bor~e, a priliku ima}e ve~eras na svom stadionu. - Vi{e puta sam ponavqao, re}i }u i sada: nemamo drugog izbora osim da pobedimo u ovoj utakmici - rekao je {ef stru~nog {taba Zlatomir Zagor~i}. Hrabri me to {to su igra~i tokom nedeqe ispoqili veliki profesionalizam i {to su veoma dobro trenirali. Nadam se da }emo u me~u s BSK-om zaigrati mnogo boqe nego u prethodnom periodu, a od igra~a o~ekujem da pruè maksimum i, ukoliko bude tako, verujem u na{u pobedu. Kada je prozborio o taktici i sastavu tima, Zagor~i} je istakao: - Moreira je, s dozvolom kluba, oti{ao na le~ewe u Portugaliju. Apija, kao {to je pozna-

Ve ru je u po be du: Mi ro slav Vu li }e vi}

to, kuburi sa zadwom lo`om i mislim da nije realno da ga ve-

~eras uvrstimo u ekipu. On }e nam mnogo potrebniji biti za

SPARTAK NA SVOM TERENU IGRA SA SMEDEREVOM

Golubovi raspolo`eni za nadigravawe

Od ra dio kar to ne: Vi dak Bra ti}

Posle dva vezana poraza na strani, od Hajduka i Javora, fudbaleri Spartaka Zlatibor vode do~ekuju ekipu Smedereva. Navija~ima Spartaka je jo{ sveà slika pobede wihovih qubimaca protiv Vojvodine, pa se nadaju jo{ jednom takvom izdawu na Gradskom stadionu u Subotici. – Obe ekipe nemaju nikakvo optere}ewe {to se plasmana na tabeli ti~e, pa verujem da je to jedan od preduslova da publika u Subotici gleda zanimqivu i otvorenu utakmicu. Ipak, to ne zna~i da se na{a ekipa ne}e boriti, ho}e, èlimo da se i u ova posledwa tri kola najsr~anije nadme}emo za svaki bod. Na{ rival je kvalitetna ekipa, pred sobom imamo teàk posao, ali i raspoloèwe da damo sve od sebe – istakao je trener plavih golubova Zoran Milinkovi}. Posle duèg vremena, Milinkovi} }e kona~no imati skoro sve igra~e na raspolagawu. Brati} i Joksimovi} su odradili kartone, a kako je sanirao povredu i Stevanovi} je ponovo u kombinaciji. – Malo je neobi~na situacija da kona~no nemamo problema sa izostancima, pogotovo sa kartonima, a za{to smo do sada imali problema sa kartonima je pitawe za dubqu analizu – dodao je Milinkovi}. Iz kluba su saop{tili da je potpisan ~etvorogodi{wi ugovor sa mladim i talentovanim fudbalerom veznog reda Milanom Vojvodi}em, koji je dobrim igrama u Spartaku skrenuo pa`wu i qudi iz omladinske reprezentacije Srbije. N. S.

U ORGANIZACIJI [KOLE FUDBALA VOJVODINA

De~ji festival

U or ga ni za ci ji [ko le fudbala Vojvodina, u Novom Sadu }e (od 14. do 17. juna) }e se odr `a ti re vi je de ~i jeg fudbala (Homa kup 2012). O tome je govorio Milan ^abri}, direktor FC „Vujadin Bo{kov”, u kojem }e se igrati utakmice de~aka u konkurenciji od osam do 14 godina.

- [kola fudbala Vojvodina bila je u vi{e zemaqa i u~estvovali na mnogo turnira pa smo po`eleli da i kod nas organizujemo ovakvo takmi~ewe rekao je ^abri}. - Turnir organizujemo pod pokriviteqstvom UEFA i FS Srbije. U svakoj od uzrasnih kategorija mo}i }e da u~estvuju maksimalno 24 ekipe, pa o~ekujemo

izme|u 1.500 i 2.000 u~esnika. Promoteri turnira bi}e nekada{wi igra~i Vojvodine, me|u kojima su Ilija Pateli}, Milovan Rajevac, Krasi}, Jovanovi}, Tadi}, Ka~ar... Generalni sponzor je kompanija „Homa”, a sve preciznije informacije mogu se na}i na zvani~nom sajtu na{eg kluba www.fkvoj vo di na.rs. A. P.

me~ s Crvenom zvezdom u posledwem kolu. [to se taktike ti~e, bilo je jako malo vremena za neke promene i jedini zahtev koji smo stavili pred igra~e je da zaigraju s puno vi{e samopouzdawa i discipline. êtvorica igra~a koji su ponovo s nama puno zna~e za na{ tim i sigurno }e konkurisati za sastav. Kapiten Miroslav Vuli}evi}, uz opasku da obe}awu igra~a da }e ve~eras pruìti 100 posto mogu}nosti navija~i ne}e poverovati, ovako je najavio duel s Bor~anima: - Ukoliko uspemo da ve~eras pruìmo barem 70 do 80 posto onoga {to smo pokazivali na treninzima tokom prethodne sedmice problema ne}e biti. Pred nama je prilika da koliko-toliko spasimo sezonu i donekle zale~imo rane i siguran sam da }emo sve u~initi da bude tako. Naravno, verujem da }emo savladati BSK, a put do ciqa vodi preko toga da svi mnogo vi{e pomaèmo na terenu jedni drugima, jer je evidentno da nam je samopouzdawe palo, a to je najboqi na~in da iza|emo iz krize. Zanimqivo je da su se Vojvodina i BSK do sada sastajali pet puta u prvenstvenim me~evima i da Novosa|ani imaju stopostotni u~inak. Ostvarili su, dakle, svih pet pobeda, uz gol razliku 14:1, a pri tome su tri puta gostovali i dva puta bili doma}ini. U posledwem susretu, odigranom u jesewoj polusezoni u Bor~i, Vojvodina je pobedila sa 4:0. Ulaz na tribine stadiona „Kara|or|e” je slobodan, a utakmica po~iwe u 19.30 ~asova. A. Predojevi}

subota5.maj2012.

JELEN SUPERLIGA – 28. KOLO NOVI SAD: Vojvodina - BSK Bor~a (19.30) KULA: Hajduk - Javor (17) SUBOTICA: Spartak ZV - Smederevo (17) BEOGRAD: Partizan - Crvena zvezda (19.30, TV Arena sport) BEOGRAD: Rad - Borac (17) BEOGRAD: OFK Beograd - Metalac (17) JAGODINA: Jagodina - Radni~ki 1923 (17) U@ICE: Sloboda Point - Novi Pazar (17) 1. Partizan 27 24 2 1 65:11 74 2. Crvena zvezda 27 19 5 3 52:15 62 3. Radni~ki 1923 27 11 14 2 37:23 47 4. Vojvodina 27 11 10 6 38:25 43 5. Jagodina 27 11 9 7 31:20 42 6. Sloboda 27 12 6 9 34:33 42 7. OFK Beograd 27 11 4 12 31:33 37 8. Spartak ZV 27 9 10 8 25:27 37 9. Rad 27 8 7 12 28:26 31 10. Javor 27 8 6 13 21:31 30 11. Hajduk 27 8 6 13 22:35 30 12. Smederevo 27 9 2 16 20:34 29 13. BSK 27 6 9 12 16:35 27 14. Novi Pazar 27 5 10 12 19:36 25 15. Borac 27 4 7 16 14:39 19 16. Metalac 27 2 9 16 14:44 15 U slede}em kolu (12. maja) sastaju se - ÂÂK: Borac - Vojvodina, U@ICE: Sloboda Point Sevojno - Hajduk, BORÂ: BSK Spartak ZV, NOVI PAZAR: Novi Pazar - OFK Beograd, LUÂNI: Metalac - Jagodina, BEOGRAD: Crvena zvezda - Rad, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Partizan, SMEDEREVO: Smederevo - Javor.

HAJDUK DOMA]IN JAVORU

Za o~i i du{u Fudbaleri Hajduka do~ekuju eki pu Ja vo ra iz Iva wi ce.po{to su i Kuqani i Ivawi~ani prebrinuli sve brige oko opstanka u eliti, realno je da publika mo`e da ra~una na lepu i atraktivnu utakmicu.

- Naravno, a optimizam temeqimo na nekoliko ~iwenica. Stvarno smo se da tako ka`em namestili, iz utakmice u utakmicu igramo kvalitetno, a Novom Pazaru nekoliko igra~a se nametnulo, {to je poja~alo konkurenciju za mesto u timu.

DERBI NA SLANOJ BARI: PROLETER - DOWI SREM

Gali} {iri optimizam

S puno problema fudbalska ~eta s novosadske Slane bare oti{la je na megdan Mladosti u Lu~ane bez ~ak {est standardnih prvotimaca. Izdigli su se @igi} i drugovi iznad problema i sasvim neo~ekivano osvojili tri boda. Strelac pobedonosnog gola bio je Mladen Gali}, koji je za dana{wi derbi sa Dowim Sremom pun optimizma. - Niko nam nije davao ni gram nade u Lu~ane s obzirom da smo bili desetkovani, me|utim, velikom borbeno{}u i zalagawem porbedili smo odli~nog doma}ina. Presre}an sam {to je moj gol doneo tri boda. Dokazali smo da nam je mesto me|u najboqim timovima prve lige, a èqe nam je da nakon 394 minuta posta kod ku}e postignemo gol i posle duèg vremena vernim navija~ima podarimo pobedu. Sremci imaju sjajan tim, ali verujemo u na{e mogu}nosti pa se nadam da }emo im se revan{irati za jesewi poraz kaè Gali}. Situacija oko sastava dosta je povoqnija u odnosu na prethodnu utakmicu jer }e konkurisati za tim Vislavski, Asani, Obradovi} i Radakovi}, dok }e jedino zbog parnih kartona me~ morati da propusti Sekuli}. M. Popovi}

Bran ko Pa u qe vi}, ka pi ten Haj du ka

- Smatram i nadam se da bi trebali da odigramo utakmicu i za du{u i za o~i gledaoca. U pro{lom susretu na na{em terenu protiv Spartaka ostali smo du`ni navija~ima, jer to nije bila igra kakvu smo pruàli u ranijim utakmicama. Me|utim, ovog puta sam siguran da }emo pruìti dobru igru. Javor ima isti broj bodova kao i mi, sli~ni su nama po tome {to su u vi{e utakmica igrali ba{ dobra a nisu osvajali bodove.Kada se sve stavi na tas o~ekujem veoma dobru fudbalsku predstavu ka è {ef stru~ nog {ta ba Hajduka Tomislav Sivi}. Pored dobre partije, pretpostavka je da verujete u pobedu?

Konkurenciju za mesto u posta vi po ja ~a va ju Pa u qe vi}, Mujdragi} i Novkovi}, koji su pauzirali zbog kartona. - Nisam siguran da }e se svi oni vratiti u tim ba{ protiv Javora, jer dok su oni pauzirali zbog kartona momci koji su ih zamenili su dobro odigrali, pa je izvesno da se tim ne}e zna ti do sa mog po ~et ka utakmice - istakao je Sivi}. Pretpostavka je da }e Hajduk susret s Javorom po~eti u sa sta vu: Pe ri}, Pa u qe vi}, Fejsa, Mujdragi}, Vasiqevi}, ^ovilo, Bubalo, Maksimovi}, Veselinovi}, Novkovi} i Paunovi}.Treba jo{ re}i da je i za ovu utakmicu ulaz na stadion besplatan. \. Bojani}

Kanarinci prekidaju post Fudbaleri Novog Sada ispustili su pobedu na Detelinari u duelu s Po`arevqnima (1:1) {to im je ~etvrta utakmica za rdom u kojoj nisu osetili slast pobede (tri remija i poraz).Kanarinci danas gostuju In|iji koju predvodi biv{i trener `uto - plavih Zoran Govedarica (jesenas na Detelinari bilo 3:1).

- In|ijci su doìveli dva uzastopna poraza i svakako da èle da se iskupe protiv nas. Na{i napada~i ima}e teàk zadatak da zatresu mreù golmana Milinovi}a koji spada u red najboqih ~uvara mreè u ligi. Poznajemo se veoma dobro i mislim da ne}e biti nekih takti~kih iznena|ewa. Nadam se pozi-

tivnom rezultatu - kazao je trener Josif Ili}. Zbog kartona izosta}e kapiten Zoran Milovac, povre|eni su Vladimir Tufegxi}, Nenad Lazarevski i Neboj{a \uki}, a priliku da se doka`u dobi}e Miji}, Vu~kovi}, Ze~evi} i Baji}. I. Grubor

SPORT

subota5.maj2012.

dnevnik SR BI JA OPEN

Anduhar preokretom me|u osam

EVROP SKO PR VEN STVO U TE KVON DU

Bronza za Babi}a U Man ~e ste ru je po ~e lo Evrop sko pr ven stvo u te kvon dou, a Va wa Ba bi} je oso vjio tre }e me sto u ka te go ri ji pre ko 97 ki lo gra maOn je sti gao do po lu fi na la gde je sa 7:0 iz gu bio od Slo ven ca Iva na Traj ko vi }a.Pre to ga je u pr vom ko lu po be dio Olek san dra ^er ku na iz Ukra ji ne 1:0, a u ~e tvrt fi na lu po sle ve li ke bor be i Ki pra ni na An dre a sa Sti ja nua 7:6.Ba bi }u je ovo pr va me da qa sa evrop skih pr ven sta va, a 13. za

srp ski te kvon do sa kon ti nen tal nih tak mi ~e wa. Na ta ta mi je iza {lo jo{ tro je srp skih tak mi ~a ra, ali su svi is pa li u pr vom ko lu. Mi lo{ Gla di no vi} (54) je iz gu bio od Ami na Ba dr qa iz Ve li ke Bri ta ni je 9:8, Qi qa na Don dur je po ra `e na od Azer bej xan ke Ka ja loe Gu li je ve 10:3, a Ma ri ja To do si je vi} (62) je bi la sal bi ja od Po qa ki we Alek san dre Us ~in ske 5:1.

Pr vi no si lac Pa blo An du har, êh Lu ka{ Ro sol i Be noa Pa i re iz Fran cu ske pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le Sr bi ja ope na u Be o gra du. An du har je sa vla dao is ku snog Fi li pa Vo lan dri ja, spe ci ja li stu za {qa ku, 4:6, 7:5, 6:2, i za pla sman me |u ~e ti ri bo ri }e se sa Ro so lom, ko ji je bio bo qi od Vik to ra Ha ne skua iz Ru mu ni je 7:6 (7-4), 6:3. Pa i re je na pra vio iz ne na |e we iz ba civ {i Gi qer ma Gar si ja-Lo pe sa 4:6, 7:5, 7:5 i sa da ~e ka po bed ni ka du e la Ni e mi nen – Ve i}. An du har, tre nut no 38. te ni ser na sve tu, iz gu bio je pr vi set pro tiv Vo lan dri ja, ali je us peo da pre o kre ne i da sla vi za dva ~a sa i 20 mi nu ta igre. [pa nac igra sjaj no u po sled we vre me – od bra nio je ti tu lu u Ka za blan ci, a u In di jan Vel su je pru ìo sja jan ot por No va ku \o ko vi }u u ~e tvrt fi na lu. Ro sol, ko ji je pro {le go di ne do gu rao do tre }e run de na Ro lan Ga ro su, sa da je iz ba cio Ha ne skua, a u na red noj run di ima }e pri li ku da se re van {i ra An du ha ru za pro {lo go di {wi po raz iz Kic bi la u je di nom me |u sob nom okr {a ju. Be noa Pa i re, 22-go di {wi mo mak tre nut no 96. na ATP li sti, po no vio je re zul tat iz Oklen da i Ka za blan ke, a u du el u sa bo qim iz me ~a Ni e mi nen – Ve i} ima }e pri li ku da za be le ì naj bo qi re zul tat ove se zo ne.

Majami i Oklahoma nezadrìvi Ma ja mi i Okla ho ma na ko rak su od pla sma na u po lu fi na le kon fe ren ci ja po sle po be da na go sto va wi ma Wu jor ku i Da la su. Re zul tat u obe se ri je je 3:0.Nik si su ipak ne mo} ni da bez po vre |e nih Ama rea Stu de ma je ra, Xe re mi ja Li na i Ima na [am per ta pru è jak ot por Le bro nu i dru go vi ma. Pred vo |en upra vo Xej msom, Ma ja mi je u Me di son Skver Gar de nu po be dio 87:70. Iako je ce lu tre }u de o ni cu pro veo na klu pi zbog pro ble ma sa pre kr {a ji ma, Le bron Xejms je bio naj e fi ka sni ji sa 32 po e na, a imao je i osam sko ko va i pet asi sten ci ja. Na star tu po sled we ~e tvr ti ne uba cio je osam ve za nih po e na, a ukup no 17 u tom pe ri o du. Dvejn Vejd do dao je 20 po e na, Ma rio âl mers 19, a Kris Bo{ de vet, uz de set sko ko va. Na dru goj stra ni naj e fi ka sni ji je bio Kar me lo En to ni sa 22 po e na, ali je po go dio sa mo se -

Ke vin Du rant (Okla ho ma)

dam {u te va iz 23 po ku {a ja. Wu jork je sru {io ne ga tiv ni re kord Mem fi sa, jer je do `i veo 13. uza stop ni po raz u plej-ofu. Mem fi sov cr ni niz po ~eo je 2001, a za vr {io se 2006. Da las je pa ri rao u pr ve dve utak mi ce kao gost Okla ho mi, a

sa da je kao do ma }in la ko i ube dqi vo iz gu bio. Raz log je - Ke vin Du rant je na {te lo vao ni {an ske spra ve. U pret hod na dva me ~a imao je pro ce nat {u ta sa mo 35 od sto, a u tre }em je po go dio 11 pu ta iz 15 po ku {a ja i po sti gao ukup no 31 poen.

KEJ SI STO NER DE MAN TU JE GLA SI NE

Ne povla~im se [am pion kra qev ske kla se Mo to GP {am pi o na ta Kej si Sto ner ne gi rao je spe ku la ci je da }e se po vu }i na kra ju se zo ne. Austra li jan cu is ti ~e sa da {wi

ja vi li da je po vla ~e we re al na op ci ja za 26-go di {weg Sto ne ra, ko ji je ne dav no po stao otac. Sto ner je pred po ~e tak tr ka~ kog vi ken da na sta zi Esto ril, gde se za vi kend vo zi Ve li ka na -

Kej si Sto ner

ugo vor sa Rep sol Hon dom ba{ po za vr {et ku ovo go di {weg {am pi o na ta, a {pan ski me di ji su zbog to ga pre ne ko li ko da na ob -

gra da Por tu ga la, na gla sio da ne pla ni ra po vla ~e we, ali da ne zna jo{ uvek ni {ta o svo joj bu du} no sti.

- Vi dim da su svi do bri u iz mi {qa wu pri ~a. Mno go pu ta sam ra ni je re kao da mo ja ka ri je ra ne }e tra ja ti jo{ mno go du go, ali to je zna ~i lo da ne }u vo zi ti dok bu dem u tri de se tim go di na ma. Jo{ uvek ni {ta ni sam od lu ~io i, na rav no, ni ko dru gi to ne }e zna ti dok ne ob ja vim zva ni~ no. Ali, kao obi~ no, po j a v qu j u se gla s i n e i svi ve ru ju u wih. Sve dok ne ~u je te ne {to od me ne, ne ve ruj te u to - na gla sio je Sto ner. Na kra ju se zo ne mo glo bi da do |e do za ni mqi vih tran sfe ra, po {to ve }i ni vo z a ~ a is t i ~ u ugo v o r i, ali Sto ner is ti ~e da to uop {te ne ma uti ca ja na we go ve pla no ve. - Ne k o l i c i n i vo z a ~ a is ti ~ u ugo vo r i, ali po pi t a w u mog po v la ~ e w a ne ma osno va za te pri ~e. Na rav no, to je ne {to o ~e m u mo r am da raz m i slim, o svo joj bu du} no sti i ko li ko go di na jo{ `e lim da vo zim, ali ima vre me na za to - is ta kao je Sto ner.

Okla ho ma je do tre }e po be de do {la re zul ta tom 95:79 i do ve la Da las na prag eli mi na ci je. Uko li ko se ne do go di ~u do, di vqa te lad }e bi ti pr vi bra ni lac ti tu le ko ji je is pao u pr voj run di po sle pet go di na ka da se to do go di lo Ma ja mi ju. Ra sel Vest bruk je dao 20 po e na, Ser` Iba ka de set, uz 11 sko ko va... Kod do ma }i na Dirk No vic ki je po sti gao 19 po e na i imao de vet sko ko va.Ove dve se ri je su ta ko re }i od lu ~e ne. Pr vo zbog ve }eg kva li te ta eki pa ko je ima ju pred nost, ali i zbog tra di ci je - ni ka da ni ko u NBA plej-ofu ni je pro {ao da qe po sle tri uvod na po ra za. Re zul ta ti - Is tok: Wu jork (7) - Ma ja mi (2) 70:87, u se ri ji 0:3, Fi la del fi ja (8) - ^i ka go (1) u se ri ji 1:1, Or lan do (6) - In di ja na (3) u se ri ji 1:2, Atlan ta (5) Bo ston (4) u se ri ji 1:1, Za pad: Da las (7) - Okla ho ma (2) 79:95, u se ri ji 0:3, Ju ta (8) - Saa An to nio (1) u se ri ji 0:2, LA Kli pers (5) Mem fis (4) u se ri ji 1:1,Den ver (6) - LA Lej kers (3) u se ri ji 0:2.

[PAN SKI DER BI BAR SE LO NI

^udesni Navaro Bar se lo na je ko lo pre kra ja re gu lar nog de la tak mi ~e wa u ACB li gi obez be di la pol-po zi ci ju za plej-of po be dom nad naj ve }im ri va lom, Real Ma dri dom - 86:83. Go sti su sve vre me vo di li, ima li ~ak i dvo ci fre ne pred no sti, ali je do ma }in u Bla u gra ni u fi ni {u sti gao do 28. po be de, uz pet po ra za, a kra qe ve osta vio na dru gom me stu sa sko rom 25-8. Bli stao je Huan Kar los Na va ro. Is ku sni bek je po sti gao 23 po e na i imao ~e ti ri asi sten ci je, a u po sled wim tre nu ci ma pr vog po lu vre me na po go dio je troj ku sa svo je po lo vi ne te re na. Mo `da ona ni je ima la zna ~aj kao re ci mo ona Du {a na Kec ma na u Za gre bu u fi na lu plej-ofa re gi o nal ne li ge pre dve go di ne, ali je pred od la zak na od mor sma wi la pred nost Re a la na sa mo 48:42. Na dru goj stra ni naj bo qi je bio An te To mi} sa 17 po e na i de set sko ko va. No vi ca Ve li~ ko vi} pro veo je na par ke tu 17 mi nu ta, uba cio je 11 po e na i imao pet sko ko va.

Detaq iz me~a Abramovi}–Ivani{evi}

PR VEN STVO SR BI JE ZA MU [KAR CE

Ivani{evi}u pripao derbi U ho te lu “Zve zda”, u Vr wa~ koj Ba wi, od i- gra no je 11. ko lo. Iz ne n a | u j e br z i re mi Pe ru no vi }a sa Pi ku lom jer je be li, u slu ~a ju po be de, imao {an su da se ume {a u bor bu za vrh. I Po po vi} ni je è leo da ri zi ku je u su sre tu sa Se dla kom, po go to vo {to je vo dio cr ne fi gu re. Tre }i re mi, ali tek po sle di na mi~ ne bor be i iz la ska iz cajt no ta, za be le èn je u su sre tu dvo ji ce tra gi ~a ra tur ni ra Mar ko vi }a i Bo go sa vqe vi }a. I tek po sle ova tri re mi ja be le ì mo i jed nu od lu ku. Mi la no vi} je igrao na dah nu to pro tiv biv {eg omla din s kog pr va k a sve ta Mi la di no vi }a. Za u zeo je be lu di ja go na lu b1-h7, ju rio je kra qa cr nog od g8-po qa ~ak do c8, a za tim pa ti rao pro tiv ni~ ke fi gu re. Pred ne mi nov nim ma te ri jal nim gu bi ci ma cr ni se pre dao. Bo di ro ga i Mar ku{ su u jed na koj po zi ci ji, tek po sle iz la ska iz vre men ske kon tro le, re mi zi ra li. Dok je imao vre me na na svom ~a sov ni ku Abra mo vi} je us peo an ga ò va nom igrom da stvo ri c-slo bod wa ka pa se ~i ni lo da }e In |i} ima ti pro ble ma da re mi zi ra. Kad je po ne sta lo vre me na ne stao je i taj slo bod wak. I kad su smo ve} po mi sli li da }e se po sle iz me na da ma par ti ja za vr {i ti re mi omla din s ki {am pion Sr bi je je do bro pro ce nio da je od dva sla ba kra qa sla bi ji be li, na pu stio je od bra nu f7-pe {a ka i kre nuo to pom i ko w em pro tiv n i~ k om kra qu u po ho de {to se po ka za lo is prav nom od lu kom. Ma lo je lu tao u za vr {ni ci, ali se lek tor, i po red to ga, ni je mo gao da iz beg ne po raz. O~e ki va ni der bi {am pi o na ta iz me |u Da mqa no vi }a i Iva ni {e vi }a je mno go to ga tre ba lo da re {i - ili mno go to ga da za ko mli ku je. Zna lo se je di no da ne }e bi ti br zi re mi. Pred kraj pr ve se an se par ti ja se kre ta la u ega lu, ali je Iva ni {e vi} to pom i cr no poq nim lov cem kon tro li sao cen tar {to je ka sni je is ko ri stio da `r tvom e-pe {a ka cr nom di ja go na lom sta vi Da mqa no vi }a pred ne re {i ve mat ne pret we. Re zul ta ti 10. ko la: Pi ku la Mi la no vi} (Si ci li jan ka, Zma je va va ri jan ta) re mi, Mi la di no vi} – Se dlak (Nim co vi }e va in dij ska od bra na) re mi, Po po vi} Mar ko vi} (Skan di nav ska od bra na) 1:0, Bo go sa vqe vi} - Bo di ro ga 0:1(Ne pra vil no otva ra we A41), Mar ku{ - Da mqa no vi} (Kra qe va in dij ska od bra na) re mi, Iva ni {e vi} - Abra mo vi} (Da min gam bit) re mi, In |i} Pe ru no vi} (Da min gam bit) 0:1. Re zul ta ti 11. ko la: Pe ru no vi} – Pi ku la (Ka ro-Kan) re mi, Abra mo vi} - In |i} (En gle sko otva ra we) 0:1, Da mqa no vi} Iva ni {e vi} (En gle sko otva ra we) 0:1, Bo di ro ga - Mar ku{ (Be no ni) re mi, Mar ko vi} - Bo go sa vqe vi} (Bu dim pe {tan ski gam bit) re mi, Se dlak - Po po vi} (B06) re mi, Mi la no vi} - Mi la di no vi} (Da min gam bit) 1:0. Pla sman: 1. Iva ni {e vi} 8,5, 2-4. Pe ru no vi}, Da mqa no vi}, Po po vi} 7, 5. Mar ku{ 6,5 6. Se dlak 6, 7-8. Abra mo vi}, In |i} 5,5 9-10. Mi la di no vi}, Mi la no vi} 5, 11. Bo go sa vqe vi} 4,5, 12. Pi ku la 4, 13. Bo di ro ga 3, 14. Mar ko vi} 2,5 po e na. B. Dan ko vi}

IZA BRA NE PAR TI JE 11. KO LA Da mqa no vi} – Iva ni {e vi} 1.c4 e5 2.Sc3 Lb4 3.Sd5 Lc5 4.Sf3 c6 5.Sc3 d6 6.e3 De7 7.d4 e:d4 8.S:d4 Sf6 9.Le2 0–0 10.0–0 Td8 11.Sa4 Lb4 12.a3 La5 13.Dc2 Lc7 14.Td1 De5 15.g3 Lg4 16.f3 Lh3 17.e4 Sbd7 18.Lf4 De7 19.Lf1 L:f1 20.Sf5 De6 21.T:f1 Se5 22.b3 Tac8 23.Kh1 b5 24.Sd4 Dd7 25.c:b5 c:b5 26.Sc3 La5 27.b4 Lb6 28.Tad1 Tc4 29.Sde2 Dh3 30.L:e5 d:e5 31.T:d8+ L:d8 32.Dd1 Lb6 33.Sg1 De6 34.Dd3 a6 35.Sge2 h5 36.Kg2 h4 37.g4 Tc8 38.Sd5 S:d5 39.e:d5 Dd7 40.Td1 Tc4 41.Kh3 Ld4 42.De4 Lb2 43.Dd3 Dd6 44.Tb1 Ld4 45.De4 Lb6 46.Dd3

46…e4 47.f:e4 Lc7 48.Th1 De5 49.K:h4 T:e4 50.Sg3 g5+ 0:1 Abra mo vi} – In |i} 1.c4 g6 2.g3 Lg7 3.Lg2 c5 4.Sc3 Sc6 5.a3 d6 6.d3 h5 7.Sf3 Lg4 8.Ld2 Dc8 9.h3 Ld7 10.Tb1 Sh6 11.b4 Sf5 12.e3 Tb8 13.Dc2 Se5 14.S:e5 L:e5 15.b:c5 d:c5 16.Se4 Lc6 17.Lc3 L:c3+ 18.D:c3 0–0 19.0–0 b6 20.Tfd1 Dc7 21.d4 La4 22.Td2 c:d4 23.e:d4 Tbc8 24.c5 b:c5 25.Tb7 Dc6 26.d:c5 De6 27.T:a7 Lc6 28.Ta6 Tc7 29.Da5 Dc8 30.Ta7 Tb7 31.T:b7 D:b7 32.Db6 Da8 33.Sf6+ e:f6 34.D:c6 D:a3 35.Td7 h4 36.g4 Sd4 37.De4 Dc1+ 38.Lf1 Se6 39.Dd5 D:c5 40.Lc4 D:d5 41.L:d5 Sf4 42.Kh2 Kg7 43.Lc4 g5 44.Lb3

44…Tb8 45.L:f7 Tb2 46.Le6+ Kf8 47.Lf5 T:f2+ 48.Kh1 S:h3 49.Td6 Ke7 50.Td7+ Ke8 51.Td6 Sf4 52.T:f6 Ke7 53.Th6 Se2 54.Lc8 Kf7 55.Lb7 Sg3+ 56.Kg1 Tb2 57.Lg2 Se2+ 58.Kf1 Sf4 59.Le4 Kg7 60.Tc6 h3 61.Tc2 Tb4 62.Tc7+ Kf6 63.Lc2 Tb2 64.Kg1 Se2+ 65.Kh1 Sd4 66.Le4 Ke5 67.Lb7 Kf4 68.Ld5 K:g4 69.Tc4 Td2 70.Le6+ Kh4 71.Ld5 g4 0:1 Par ti je se mo gu pra ti ti u`i vo pre ko in ter ne ta na www.serbiachess.net od 15.30 ~asova.

c m y

dnevnik

PRO ME NE NA ZVE ZDI NOJ KLU PI

Ni ko li} ume sto Bu la to vi }a Do sko ra {wi po mo} ni tre ner od boj ka {a Cr ve ne zve zde Du {ko Ni ko li} od na red ne se zo ne bi }e {ef stru~ nog {ta ba cr ve no-be lih.Ni ko li} je na klu pi Zve zde na sle dio do sa da {weg men to ra @eq ka Bu la to vi }a, ko jem je is te kao ugo vor. Bu la to vi} je Zve zdu pred vo dio do tri ti tu le {am pi o na Sr bi je i dva tro fe ja u Ku pu, a Ni ko li} je u wi ma u~e stvo vao kao igra~ i ka sni je kao po mo} ni tre ner. Ni ko li} je ka ri je ru za vr {io u dre su Zve zde osva ja wem ti tu le 2008. go di ne, ta da je po sta vqen za Bu la to vi }e vog po mo} ni ka, a za do bro oba vqen po sao na gra |en je me stom {e fa stru~ nog {ta ba od na red ne se zo ne, u ko joj }e cr ve no-be li ju ri ti de ve tu ti tu lu.

subota5.maj2012.

KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Na {e da me iz gu bi le jo{ je dan ma ra ton Sr bi ja â&#x20AC;&#x201C; Poq ska 2:3 (27:29, 21:25, 25:21, 25:19, 13:15)

IZ VSS

Pre la zni rok od 14. ma ja Va ter po lo klu bo vi u Sr bi ji ima }e go to vo ~e ti ri me se ca da se pre gru pi {u, po ku {a ju da pro na |u spon zo re, sa ~u va ju eki pe ili we ne ko stu re. Pre ma od lu ci Va ter po lo sa v e z a Sr b i je(VSS), pre la zni rok po ~i we 15. ma ja, a bi } e za v r {en 7. sep tem bra. Klu bo vi su du `ni da ob ja ve tran sfer li stu 9. ma ja, da kle za {est da na. U cen tru pa `we je no vi-sta ri srp ski {am pion Par ti zan.

SPORT

Za sa da, ni je po zna to ko ji }e sve igra ~i, iz sa da {we po sta ve, osta ti na Ba wi ci. V l a d i m i r V u j a s i n o v i } jo{ ni je od lu ~io da li je za vr {io ka ri je ru, re p re z en ta t iv c i Mi lan Alek s i}, Ste f an Mi tro v i}, Slo bo dan So ro su na ~e ka wu. Cr ve na zve zda VET je os tala bez Ju go sla va Va so vi }a, pi t a w e je da li }e osta t i Gojko Pi je tlo vi}, Stra hi wa Ra {o vi}...

AN K A R A: Ha l a Ba {kent, gle da la ca: 500, su di je: Mek du gal ([kot ska), Pa skva li (Ita li ja). SR BI JA: Bra ko ~e vi} 5, Kr sma n o v i} 15, Ma l e { e v i} 9, Mol nar, An to ni je vi} 2, Ve so vi}, Og we no vi}, Nin ko vi} 19, Ra {i}, ]e bi} (l), Sta ro vi} 22, Bla go je vi} 10. POQ SKA: Ko sek, Oku wev ska 18, Bed na rekâ&#x20AC;&#x201C;Ka {a 12, Ka ~or 8, Sko ru pa 3, Ka spr àk 10, Ver blin ska 20, Ze brov ska 6, Maj, Vo lo{, Sko vron skaâ&#x20AC;&#x201C;Do la ta 10, Mar ta lek 2. Od boj ka {i ce Sr bi je pre tr pe le su i tre }i po raz na tur ni ru Kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre u Lon do nu, a u po sled wem me ~u tak mi ~e wa po gru pa ma od na {ih de vo ja ka bi la je bo qa se lek ci ja Poq ske, po sle du gih pet se to va i bo qe igre u za vr {ni ci taj-brej ka. U me ~u bez re zul tat skog zna ~a ja, na {e de voj ke su od i gra le ve o ma do bar me~ i, upr kos za o stat ku od 0:2 u se to vi ma, us pe le da iz bo re pe ti set i do |u na do mak po be de, ali je Poq ska po tvr di la i kva li tet pr vo me sto u na {oj gru pi. Ve} po sle po ra za u pr vom me ~ u kva l i f i k a c i j a pro t iv Ho lad ni je bi lo je ma we-vi {e po zna to da Sr bi ja ne }e mo }i da iz bo ri pla sman u po lu fi na le, a sa mim tim ni vi zu za Olim pi ja du, pa je u dru goj i tre } oj utak m i c i se l ek t or Zoan Ter zi} pru ìo pri li ku svim de voj ka ma da po ka ù tre nut nu for mu, jer na {u re pre zen ta ci ju o~e ku ju do dat ne In ter kon ti nen tal ne kva li fi ka ci je u To ki ju za dve ne de qe.

Na ta {a Kr sma no vi} u na pa du

Na | a Nin k o v i} i Je l e n a Bla go je vi} za me ni le su u po sta vi Ra {i }e vu i Ve so vi }e vu i od li~ no su se po ka za le u utak mi ci sa iz u zet no kva li tet nom eki pom Poq ske. Uz sa mo ma lo vi {e is ku stva mo gla

je na {a rpre zen ta ci ja da po be di fa vo ri ta, ali je pr vi set iz ma kao la vi ca ma iz {a ka. Vo di le su 22:19 u za vr {ni ci se ta, pre to ga su Ma le {e vi}, Bla go je vi} i Nin ko vi} od i gra le ve o ma za pa `e ne ro le, ali ni su

ima le sna ge da se od u pru is ku sni jim Po qa ki wa ma, ko je su po ve le. Upr kos gu bit ku uvod nog se ta, na {e de voj ke su po no vo bi le rav no pr va na tak mac sve do sre di ne dru gog se ta. Ka da je bi lo naj po treb ni je, poq ski blok je bio ve o ma do bar, po en ti rao i do no sio kon tre za na {e pro tiv ni ce, pa je i dru gi set pri pao wi ma - 25:21. Ma le pro me ne u po sta vi, kao i mno go br à igra Sr bi je do ne la je bo qe sta we stva ri na te re nu po na {e de voj ke. Ras pu ca la se Sa wa Sta ro vi}, na {i serd wi blo ke ri su bi li ve o ma do bri u na pa du, a ka da su pro ra di li blok i igra u od bra ni Sr b i j a je li ~ i l a na pr v a k a Evro pe. Si gur ni ja igra, bez mno go gre {a ka do ne la nam je vo| stvo 21:17 u za vr {ni ci, ali je Poq ska us pe la da stig ne na 21:20. Ipak, do b ri ser v i s i Sta ro vi }e ve i blo ko vi Nin ko vi }e ve do ne li su nam 25:21 i sma we we za o stat ka. Od star ta ~e tvr tog se ta Sr bi ja je bi la na me stu vo za ~a. Po ve li smo br zo oset ni jom raz li kom (4:0, 8:4, 11:6, 16:10) i si gur no dr à li vo| stvo do kra ja se ta. Po no vo su na {i blo ke ri od ra di li ve li ki po sao i za slu è no smo iz bo ri li taj-brejk. Iako smo u pe tom se tu vo di li 5:1, Poq ska je pre ko So vron ske us pe la da pre o kre ne i po ve de 8:6. Do bri ser vi si Sta ro vi }e ve do ne li su nam iz jed na ~e we (12:12, 13:13), ali je Poq ska bo qim ser vi som do {la do od lu ~u ju }ih 15:13 za po be du i pla sman u po lu fi na le s pr vog me sta u B gru pi. M. Ri sti}

S PORT

subota5.maj2012.

dnevnik

@REB PO LU FI NA LA KU PA SR BI JE ZA MU [KAR CE

VOJ VO DI NA I KO LU BA RA IGRA JU DER BI KO LA

Ka}ani i Suboti~ani Da se dugovi vrate za finale U Brestova~koj bawi obavqen je `reb polufinalnih parova Kupa Srbije za rukometa{e. U prvoj utakmici, koja je na programu u 17 ~asova, sasta}e se Partizan i Kolubara, a od 20 sati snage }e odmeriti prvoliga{ iz Subotice Spartak Vojput i Jugovi} Unimet. Po lufi nal ne utak mi ce na programu su 12. maja, dok je dan kasnije finale. Ranije je odlu~eno da }e se finalni turnir odr`ati u Boru. Parove polufinalnih susreta prokomentarisao je trener Jugovi} Unimeta i prvi saradnik selektora Vladan Jordovi}. - Uveren sam da }e duel Kolubare i Partizana odlu~ivati nijanse. Radi se o dve iskusne ekipe. Kolubara je, uz Vojvodinu, najiskusnija ekipa, ekipa ~iji je gro igra~a nekoliko godina unazad igralo fajnal for i osvajao trofej nacionalnog kupa. Lazareva~ki igra~i ve} su se susretali s tom vrstom pritiska. Partizan uvek ima ambiciju osvajawa duple krune. Bez obzira {to su ve} obezbedili titulu, bi}e maksimalno motovisani da osvoje i trofej Kupa. Utakmica u kojoj su Kolubara i Partizan u prole}nom delu prvenstva odigrali nere{eno je potvrda da }e wihov naredni duel biti kvalitetan i neizvestan, gde }e oba tima dati sve od sebe da se plasiraju u finale - rekao je Jordovi}, a potom se osvrnuo na me~ Spartak - Jugovi}: - Da mi je neko pre po~etka po nudio mo gu} nost da bi ram rivala u polufinalu, to bi bio Spartak. S druge strane, Kup takmi~ewe je takvo gde ne odlu~uju imena igra~a i renome kluba, radi se o nokaut sistemu, tako da dobar dan jedne ili druge ekipe mo`e da odredi ishod

Rukometa{i Vojvodine ~etiri kola pre kraja Superlige ubedqivo dr`e drugo mesto na tabeli, a za overu vice{ampionske pozicije izabranicima trenera \or|a ]irkovi}a bi}e potreban barem bod u dana{wem derbi susretu s Kolubarom iz Lazarevca. Novosa|ani su jesenas lako iza{li na kraj s Lazarev~anima na wihovom terenu (32:24), ali im se Kolubara revan{irala eliminacijom crveno-belih u Kupu (29:28). Novosa|ani su uz Partizan jedina ekipa bez poraza na doma}em parketu, vezali su sedam trijumfa na Slanoj bari i sa nestrpqewem is~ekuju me~ sa Lazarev~anima. Gosti u Novi Sad sti`u nakon poraza u Ni{u i remija u derbiju s Radni~kim i verovatno spremni da se nadigravaju sa starim rivalom. - Zavr{nicu prvenstva do~ekujemo na drugoj poziciji, ali dok imamo i teoretske {anse za titu-

lu ne}emo odustajati. Dobro je poznato da smo u drugom delu prvenstva, a nakon poraza u Kup utakmici u Lazarevcu, pali u formi. Ovo

Novosa|ana Stevan Popov. Crveno - beli do kraja sezone ne mogu da ra~unaju na dvojicu suspendovanih igra~a, Nenada Rado-

Pred{kolcima u pohode Rukometni klub Vojvodina je u ciqu razvoja sporta i zdravog ìvota skromnim poklonima darivao pred{kolsku ustanovu Vidovdanski zvon~i}. Ispred kluba poklone mali{anima uru~ili su predsednik Milan \uki}, direktor Darko Jevti}, igra~i Stevan Popov, Milo{ Bari{i} i Milorad Radi{i}, kao i generalni direktor Srbijagasa, jednog od klupskih sponzora, Du{an Bajatovi}. Ovo je samo jedna u nizu akcija koju su ~elni qudi novosadskog superliga{a planirali u narednom periodu, a prema re~ima predsednika \uki}a u skorije vreme crveno - beli }e ustupiti i jedan treningtermin u hali na Slanoj bari najmla|ima iz ovog dela grada. je prilika da im se barem donekle revan{iramo za tak neuspeh. Motovisani smo i èqni nadigravawa sa kvalitetnim rivalom. O~ekujem da pruìmo maksimum i pred doma}im navija~ima osvojimo bodove - optimista je kapiten

savqevi}a i Dragana Suxuma, bez kojih }e sigurno biti te`e da do|u do ciqa. Utakmica Vojvodina - Kolubara igra se u SC Slana bara od 17 ~asova. I. Gru bor

CR VEN KA DO MA ]IN OBI LI ]U

Sve mawe nade za opstanak

Stra teg Ka }a na Vla dan Jor do vi}

utakmice. Mojim igra~ima ne}u dozvoliti bilo kakvo opu{tawe i razmi{qawe o finalu. Za Suboti~ane }emo se pripremati onako kako bismo se spremali za Kolubaru ili Partizan. Jordovi} je podvukao da niko nema pravo da potceni tim Spartaka. - To je ekipa sastavqena od velikog broja iskusnih superliga{kih igra~a, me|u kojima ima i onih sa internacionalnim iskustvom. Ako tome dodamo da subo ti~ ku eki pu vo di trenerska legenda Vuk Roganovi}, onda je sasvim jasno da sa maksimalnim sportskim uva`avawem prilazimo ovom me~u. Ne be`imo od uloge favorita, ali sam i te kako sam svestan da nas o~ekuje te{ka utakmica. Znam da su i Suboti~ani pri-

èqkivali nas kao rivala u polufinalu, èle}i da izbegnu Kolubaru i Partizan. Ve~eras Ka}ane o~ekuje posledwa provera pred finalni turnir Kupa, prvenstveni me~ s Rudarom u Kostolcu. - Zbog bo lesti neko li ko igra~a tokom protekle sedmice mora}u malo da izmenim ulogu i razdelim minutaù igra~ima u ovom me~u, jer nam je prevashodni ciq polufinale Kupa slede}eg vikenda. Ve~era{wa utak mi ca nema tak mi ~ar skog zna~aja, trudi}emo se da odigramo {to boqe moèmo, da malo rasteretimo one igra~e koji su do sada bili nosioci igre, ali i da po{tedim one koje je zahvatio virus - naglasio je strateg Ka}ana. J. Ga li}

[to se ti~e opstanka rukometa{a Crvenke u Superligi, sve je sada u domenu fantastike. Porazom u Ka}u na{li su se u situaciji da u preostale ~etiri utakmice (dve kod ku}e i dve u gostima) samo osvajawem svih osam bodova mogu i daqe ostati u elitnom dru{tvu. Ali, da bi se ta teorija preto~ila i u stvarnost prepreka je u prvom redu veoma sumorni utisak nakon utakmice u Ka}u. Verovawe da }e Crven~ani u odlu~uju}em trenutku iskazati odlu~nost, snagu voqe i qubavi prema klubu raspr{ilo se kao pena od sapunice. - Nakon onoga {to su pokazali protiv Crvene zvezde, zaista nisam verovao da }e do}i do ovakvog obrta. U potpunosti je izostalo sve ono {to bi igra~a trebalo da

krasi u presudnim danima za svoj klub. Izgarawe na terenu, èqa, nadahnu}e i sportska drskost prema protivniku ustupili su mesto melanholiji, neodgovornosti i totalnoj nezainteresovanosti - rezignirano kaè, u procep ba~eni mladi trener Igor Desnica. Predsednik kluba Milisav Kova~evi} tako|e u prvi plan isti~e nezalagawe pojedinaca, ali za sada ne èli da apostrofira wihova imena. - Najboqa ilustracija u prilog ovome je ~iwenica da na{i igra~i tokom 60 minuta nisu zaradili ni jednog iskqu~ewe, {to je verovatno nezabeleèno u dosada{woj klupskoj istoriji - sa dosta gneva kaè ~elnik Crvenke i dodaje da je takva ravnodu{nost bila primet-

na i tokom povratka ku}i. Naravno, ni Desnica, ni Kova~evi} ni jednom re~ju ne èle da umawe zasluèn uspeh Jugovi}a, naprotiv isti~u da je to bio pravi pristup i primer kako se treba odnositi i uvaàvati zna~ajne datume iz istorije kluba ~iji se dres nosi. Kada je ve~era{wi susret s Obili}em u pitawu, wegov ishod bi prema o~ekivawu trenera Desnice trebalo da bude prvi u nizu od osam mogu}ih bodova koji ìvot zna~e. - Objektivno je tako, ali ako nam pristup bude kao u pro{lom kolu sve }e se te iluzije ve} ve~eras raspr{iti - istovremeno je i optimista i realista mladi trener. Susret po~iwe u 18 ~asova. T. Jo vo vi}

^E TI RI KO LA PRE KRA JA @SK PR VO LI GA[

Istorijski uspeh @abaqaca Pobedom nad novosadskim Radni~kim, rukometa{i @SK-a iz @abqa definitivno su se, ~etiri kola pre kraja prvenstva, plasirali u Prvu ligu, ~ime su ispisali novu stranicu u istoriji kluba, pa je u sve~arskom tonu i odigrana utakmica. Bila je to prilika da se u kratkim crtama pro|e kroz istoriju kluba dugu 57 godina. Igrom slu~aja, upravo na taj dan kada je i odigrana utakmica, na produ`e-

nom majskom okupqawu na Tisi, pre 57 godina, pokrenuta je inicijativa o osnivawu mu{kog rukometnog kluba u @abqu. Dakle, sve je po~elo 3. maja 1955, a preto~eno u stvarnost u jesen te iste godine. Pedeset godina klub je `iveo, takmi~io se imao uspehe, kao i posrtawa i padove. Pre ne{to vi{e od ~etiri godine klub je bio pred ga{ewem. Ba{ to bio je

podsticaj grupi entuzijasta, s Jovom Bavar~i}em na ~elu, da spre~e najgore. I ne samo to, zahvaquju}i àbaqskim mladi}ima u @SK-ovim dresovima, uz pomo} nekolicine rukometa{a iz okoline, trasiran je put ka boqim rezultatima i novim uspesima. Iz korena su promeweni odnosi, stvoreni pravi uslovi za rad, a vratila se i publika. Veliki broj je onih koji su dali deo sebe da bi @SK danas bio tu gde i jeste, pa je iskori{ten trenutak da publika neke od zaslu`nih i pozdravi, pokazuju}i tako da nisu zaboravili ono {to su nekada pruàli na terenu, a neki i van wega u stvarawu boqih uslova i poziconirawa kluba. Plakete, koje im je uru~io predsednik kluba Jova Bavar~i}, primili su: Nikola Nixa Jovanovi}, Milovan Milo{evi} [trumf, Mile Stoj{in, Du{an Milutinovi} Eke, Milenko Mi}a Bojani}, Qubo Quban Jankovi}. Me|u nagra|enima je i na{ list za doprinos i afirmaciju rukometa u àbaqskoj komuni. J. Ga li}

@SK â&#x20AC;&#x201C; Radni~ki (NS) 37:28 (19:12) @ABAQ: Sportski centar, gledalaca: 600, sudije: Pe{i} i Radojevi} (Crvenka), sedmerci: @SK 2 (1), Radni~ki 1 (1), iskqu~ewa: @SK 2, Radni~ki 6 minuta. Crveni karton: Mu{icki (Radni~ki) @SK: Bosi} (3 odbrane), Kezija 2, Milutinovi} 1, Imbrowev 4, Bosni} 1, Markovi} 2, Stra`ivuk, Stevanovi} (13 odbrana), Smoqan 8, Jovanovi} 1, Arseni} (7 odbrana), Vu~i} 1, Dragoqevi}, Bojani} 6, Zuki} 1, Radoj~i} 10 (1). RAD NI^ KI: Jovanovi} (8 odbrana), Samarxi} 2, Zelen 7, An|eli} 3, Mi}ovi} 3, Jovi} 2, Nikoli}, Grahovac 1 (1), Jolovi}, kandi} 7, Mi{kovi}, Ranitovi}, Beqi} 3, Mu{icki (5 odbrana).

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Pr va li ga Sr bi ja - NOVI SAD: Proleter - Dowi Srem, IN\IJA: In|ija - Novi Sad, SOMBOR: Radni~ki Teleoptik, SREMSKA MITROVICA: Srem - Kolubara, BEOGRAD: Beànija - Sin|eli}, ûkari~ki - Mladost (L), PO@AREVAC: Mladi radnik - Sloga, NI[: Radni~ki - Mladenovac, KRU[EVEVAC: Napredak Banat (19 ~asova). Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Srp ska li ga Voj vo di na - VETERNIK: Veternik Viskol - Dunav, NOVA PAZOVA: Radni~ki - Pali}, TEMERIN: Sloga - Radni~ki ([), BEOÎN: Cement - Vr{ac, OXACI: Tekstilac - Dolina, BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - ^SK Pivara, SENTA: Senta - Mladost (BJ), KIKINDA: Kikinda - Zadrugar. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Is tok - NOVI KOZARCI: Sloboda - Jedinstvo, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Kolonija, BANATSKI KARLOVAC: Proleter Vojvodina (NM), SRPSKA CRWA: Budu}nost - Borac (S), PA^IR: Ba~ka - Kozara, ADA: AFK - Obili}. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Voj vo |an ska li ga Za pad - KA]: Jugovi} - Budu}nost (M), BA^KI PETROVAC: Mladost - Crvena zvezda, ERDEVIK: Sloga - Borac (NS), SIVAC: Polet - Radni~ki (SM), STANI[I]: Stani{i} - Mladost (T), NOVI BANOVCI: Omladinac - Obili}. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Pod ru~ na li ga No vog Sa da - FUTOG: Metalac AV - Slavija (Piv.), NOVI SAD: Slavija - Ba~ka 1923, VRBAS: Vrbas - Hercegovac, [AJKA[: Borac - Jedinstvo, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Srbobran.

Utakmice po~iwu u 16 ~asova. No vo sad ska li ga - NOVI SAD: Mladost - Sremac, BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - ^enej, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac Borac, TEMERIN: TSK - Dinamo, LEDINCI: Vinogradar - @ELEZNI^AR, FUTOG: Futog - Sirig. Utakmice po~iwu u 16.30 sati.

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce - NOVI SAD: Vojvodina - Kolubara (17), PO@AREVAC: Po`arevac - Crvena zvezda (19.30), KOSTOLAC: Rudar - Jugovi} Unimet (19), CRVENKA: Crvenka Jafa - Obili} (18), SMEDEREVO: Smederevo DU Integral - PKB (20), [ABAC: Metaloplastika - Dinamo (19), KRU[EVAC: Napredak - Radni~ki (19), NI[: @elezni~ar 1949 - Partizan (18.30).

Su per li ga za da me - IN\IJA: @elezni~ar Metal Cinkara - Maks sport (19), BA^KA PALANKA: Nopal Naisa (18.30), ARAN\ELOVAC: Kwaz Milo{ - Zaje~ar (14). Pr va mu {ka li ga - SUBOTICA: Vojput - Mokra Gora (19), VRBAS: Vrbas Carnex - Nova Pazova (19), ZREWANIN: Proleter Agroìv - Novi Beograd (18), KIKINDA: Crvena zvezda - Jagodina (20), IN\IJA: @elezni~ar - Mladost TSK (17). Pr va èn ska li ga - NOVI SAD: Vojvodina - Crveni krst (18, Spens), GORWI MILANOVAC: Metalac AD - Metalac (19), ZEMUN: BMS Milenijum Napredak (18), ADA: Halas Joèf Radni~ki (17), KUÊVO: Ku~evo - ORK Beograd (16), SVILAJNAC: Radni~ki Resavac - Proleter Superprotein (19). Dru ga mu {ka li ga, se ver - ADA: Potisje Pleteks - Radni~ki ([) (19), JABUKA: Jabuka - Hercegovina (20), NO-

VI SAD: Radni~ki - Ruma (20), RI\ICA: Dalmatinac - Titel XD (19), KAÂREVO: Jedinstvo - Hajduk (19). Dru ga èn ska li ga, se ver - KIKINDA: Mladost - Radni~ki (K) (18), BANATSKO NOVO SELO: Spartak Spartak (S) (19). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - PUTINCI: Putinci - Crvenka (19), VLADIMIROVAC: Vladimirovac Kqaji}evo (17). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga CREPAJA: Crepaja - Obili} (17), RUSKI KRSTUR: Rusin - Sloven (20).

Ko {ar ka Pr va èn ska li ga (plej - aut) - ZREWANIN: Proleter - [abac (20.15), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Spartak (17), BEOÎN: Beo~in - Student (18.30), ÊLAREVO: êlarevo - Stara Pazova (20).

kultura

c m y

dnevnik

subota5.maj2012.

ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА ПОЗОРИШНИХ КРИТИЧАРА И ТЕАТРОЛОГА СРБИЈЕ

Позоришни критичар и теа- чланова извршног и надзорног убележио 47 година стажа у нетролог, професор на Факултету одбора, представљање извешта- дељнику НИН. Стаменковић је драмских уметности Београд, ја и расправу о активностима, а био омиљени професор на КатеИван Меденица, прекјуче дри за драматургију Факулје изабран за новог предтета драмских уметности седника Удружења позориБеоград и дугогодишњи шних критичара и театроуметнички директор Стелога Србије. На скупштини ријиног позорја у Новом одржаној у Београду, МеСаду. Како је рекао Иван деница је на тој функцији Меденица, његове критике наследио Александра Мису аналитичне, аргументолосављевића, којем је истеване, актуелизоване и што као мандат. је најважније – страсне. Иван Меденица, који је и Оне за основни и највећи помоћник генералног секритеријум имају битност кретара Светске асоцијаципозоришта и позоришног је позоришних критичара, чина. рекао је да му је посебно Захваливши се на пристало до резултата на лознању, Стаменковић је накалном нивоу. Откривши поменуо да га доживљава да је позориште у кризи отпрвенствено као признање како се он бави њим, наглагенерацији којој је припасио је да је данас и овде, у дао (Первић, Селенић, такозваним тржишним Христић, Пашић), а од које условима, ипак реч о антије остао сам. интелектуалистичкој тенУдружење позоришних денцији и новим, перфиникритичара и театролога Срјим облицима репресије, бије прекјуче је издало и против чега се вреди и васаопштење у којем је Нови председник Удружења, Иван Меденица ља борити. оштро осудило политичаре Скупштина Удружења позо- као посебан сегмент рада, уру- за одсуство бриге и суштинског ришних критичара и театролога чено је признање доајену позо- односа према култури, чак и у Србије на дневном реду имала је ришне критке Владимиру Ста- време предизборне кампање. и пријем нових чланова, избор менковићу, који је на том пољу И. Б.

Фото: Р. Хаџић

Признање Владимиру Стаменковићу

ОД СИНОЋ У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Збирка слика друга Тита Историчари ће још дуго одгонетати ко је, заправо, био Јосип Броз Тито, а делић одговора може се наслутити кроз уметнине које је волео. На 32. годишњицу његове смрти, синоћ је у Галерији Матице српске отворена репрезентативна изложба „Збирка слика друга председника“, са 38 експоната, од преко 1300 колико је Тито имао у приват-

ној колекцији. Изложбу је са ГМС приредио Музеј историје Југославије из Београда, где се и чува ова драгоцена збирка. Поставку је отворила директорка МИЈ Катарина Живановић, а о детаљније су је представили аутор Ненад Радић и кустоскиња, управница ГМС Тијана Палковљевић. Чини је мешавина различитих сликарских

БЕЛДОКС И У НОВОМ САДУ

НОВЕ ПОЗОРИШНЕ КЊИГЕ: „ЈУНАК И СУДБИНА” СВЕТИСЛАВА ЈОВАНОВА

Поглед кроз немачку романтичарску трагедију Стеријино позорје недавно је објавило књигу „Јунак и судбина“ Светислава Јованова, посвећену, како и поднаслов гласи, поетици немачке романтичарске трагедије. У питању је докторска дисертација Светислава Јованова, који у уводу ове књиге скреће пажњу да су предмет овог рада феномени субјекта и жанра, сагледани кроз однос између јунака и судбине у немачкој романтичарској трагедији, која „као једна од прекретничких фаза у повести трагедије, заснива своју особеност али и свој значај за модерну драму управо на новом и аутентичном концепту односа јунака и судбине...“. Зато је анализа ове теме усмерена ка делима немачких романтичара, прецизније на Гетеовог „Егмонта“, Шилеровог „Валенштајна“ и Бихнерову „Дантонову смрт“, али и на њихове критичко-теоријске ставове, као интегрални део њиховог схватања трагичког жанра. - Циљ рада је да покаже како су трагичари немачког романтизма, тежећи да, с једне стране, прикажу сукоб модерног трагичког јунака као потпуно аутономне, слободне и самосвесне индивидуе с историјом као новом судбином, а да, с друге стране, за уобличење таквог сукоба искористе обележја јунака и судбине типична за античку и шекспировску трагедију, одлучујуће утицали на развој и перспективе модерне трагедије, а тиме и на модерно схватање субјекта и жанра – на-

помиње аутор ове књиге Светислав Јованов. Античком трагедијом Јованов отвара поглавља ове књиге у којима се бави појединим ауторима и делима, трагичким јунаком, сукобом и заплетом... Следе странице посвећене Шекспировој трагедији, затим немачкој романтичарској трагедији, „Егмонту“ (Од демона до утопије), „Валенштајну“ (Самосвест и идеологија), „Дантоновој смрти“ (Индивидуа и терор утопије). На крају овог рада Јованов, између осталог, закључује да „резултат комбиновања одабраних елемената традиције и новог жанровског приступа јесте индивидуализовани трагички јунак који, као носилац субјективног принципа, достиже ступањ самосвести претежно кроз унутрашњи сукоб различитих аспеката свог идентитета, а мање посредством сукоба с антагонистима (као заступницима судбине)“. Јованов такође додаје и да стога „јунаково деловање губи императивност (имагинарна победа), затим репрезентативност (симболичко удвајање идентитета и регресија), да би се окончало као неразрешива супротност између саме индивидуалне тежње и модела субјекта. Услед таквог развоја, долази до пасивизације, сегментације и релативизације трагичког јунака као заступника субјективног принципа.“

израза од 17. до 20. века, европских и домаћих мајстора. Посетиоци ће први пут моћи да виде платна која су красила Титову спаваћу собу. Међу њима и недавно пронађено уље „Давање десетине“ Гебранта ван ден Екхута, Рембрантовог ученика. Изложба „Збирка слика друга председника“ отворена је до 8. маја. Р. Лотина

Јованов утврђује и да у трагичком сукобу јунак немачке романтичарске трагедије бива поражен „због природе субјективног принципа који заступа, у контексту Историје као судбине“. О самом жанру говорећи, Јованов подсећа на речи Рејмонда Вилијамса да је „у наше доба, након романтизма, изгубљена суштинска идеја о трагедији“. „Полазећи од става да је на питање о разлозима ‘губљења’ трагедије у модерним временима немогуће у потпуности и поуздано одговорити, настојали смо да укажемо у којој мери је ово губљење проузроковано крајњим консеквенцама концепта оствареног у немачкој романтичарској трагедији: немогућношћу да се промишљају трагички јунак као еманципована индивидуа, потом субјективни принцип као средство такве еманципације и, најзад, судбина као начело на којем се заснива смислено, али и императивно деловање универзалног трагичког поретка“, истиче Јованов у последњим редовима ове књиге. Н. Пејчић

Нагласак на војвођанском Међународни фестивал дугометражног документарног филма „Белдокс“, који се отвара данас у Београду, имаће програме и у Културном центру Новог Сада. Публика ће моћи да види филмове из домаће и иностране такмичарске селекције, а по први пут ће посебан акценат бити стављен на пилот пројекат приказивања филмова из Војводине (војвођански аутори, војвођански продуценти и филмови снимљени уз подршку Покрајинског секретаријата за културу и информисање), што ће од наредне године прерасти у такмичарски део фестивала.

Српски афоризми на италијанском Антологија српског афоризма – „Афокалипса“ - објављена је у Италији, а приређивач је Фабрицио Карамања, саопштавају из Секције хумориста и сатиричара Друштва књижевника Војводине. У антологији се налази око 1.500 афоризама којима су италијанској публици представљена 34 српска сатиричара, међу којима су и четири позната новосадска афористичара: Илија Марковић, Ратко Дангубић, Милан Тодоров и Нинус Несторовић.

ЗА ПЕСНИЧКУ ЗБИРКУ „БУНАР ТЕШКИХ РЕЧИ”

Јелени Ленголд награда „Јефимијин вез” Књижевница Јелена Ленголд добитница је награде „Јефимијин вез“ за најбољу песничку

књигу у 2011. години, за књигу песама „Бунар тешких речи“, саопштио је њен издавач „Архипе-

лаг“. Одлуку о награди донео је жири који је радио у саставу Бојана Стојановић Пантовић (председница), Љиљана Шоп, Милош Петровић. „У награђеној збирци на сугестиван начин драматизован је унутрашњи друштвени раскол који песникиња евоцира од детињства до зрелог доба и актуелног живота, обележеног самоћом, празнином и стрепњом. Отуда њена спознаја Бога носи обележје једног самосвојног духовног сазревања, које није књишке, већ дубоко интимне природе“, наводи се у образложењу. Награду „Јефимијин вез“ додељује Културно-просветна заједница из Трстеника, а признање ће Јелени Ленголд бити уручено средином јуна на манифестацији „Јефимијини дани“ у Трстенику.

НОЋ МУЗЕЈА 19. МАЈА

Улазнице у продаји Улазнице за Ноћ музеја, популарну културну манифестацију која се у Србији приређује девети пут, а која је заказана за 19. мај, почеле су да се продају по цени од 350 динара. Као и претходних година, једна карта важи за све локације. Ноћ музеја у свом деветом издању доноси и низ погодности, у зависности од града и локалних организатора програма.

svet

subota5.maj2012.

dnevnik

UKRATKO

AM NE STI IN TER NE [E NEL UPO ZO RA VA NA STRA HO TE RE @I MA

Sta nov ni ci Idli ba na uda ru si rij ske voj ske DA MASK: Sirijske trupe svakodnevno ubijaju desetine opozicionih simpatizera u severnom gradu i istoimenoj pokrajini Idlib. Stanovnici tvrde da je, pored ubijawa, veliki broj ku}a spaqen, ponekad sa wihovim vlasnicima u wima, navodi u najnovijem izve{taju Amnesti interne{enel. Svedoci ~ije je navode sakupila organizacija objasnili su da je situacija u tom gradu o~ajna i da su stanovnici prepu{teni na milost re`imskih trupa i wiStrah od na si qa u gra du Idli bu hovim simpatizera, koji skoro svakodnevno upadaju Idlib, na severu Sirije, postao qudima u ku}e. je, posledwih meseci, jedan od U izve{taju Amnesti intercentara pobune protiv Ba{ara ne{enela su sakupqene stotine al Asada. svedo~ewa `rtava i wihovih poNakon {to je vojska isterala rodica. Ni sela oko grada nisu pobuwenike iz Homsa, ve}i deo po{te|ena uni{tavawa, a u nejedinica je preraspodeqen u kim selima su, kako se navodi, Idlib kako bi spre~ile da situstotine ku}a spaqene. Grad acija izmakne kontroli. Hjuman

rajts vo~ tako|e je izdao izve{taj koji prati operacije 76. brigade, koja je deo ^etvrte oklopne divizije stacionirane u Idlibu. U wemu se navodi da je vojska odlu~na da uni{ti svaki vid nezadovoqstva, surovo se obra~unavaju}i sa lokalnim stanovni{tvom.

Izve{taj pokazuje kako je 95 civila ubijeno, a stotine rawene u proteklih dva meseca. Sirijske oklopne jedinice pra}ene pe{adijom metodi~no su ~istili gradove Sarmin, Sarakeb, Taftanaz i Hazano u okolini Idliba. Te gradove je prete`no kontrolisala Slobodna sirijska vojska i opozicioni borci. Ameri~ki zvani~nici smatraju da je Anananov plan doìveo neuspeh zbog kr{ewa prekida vatre, za koje je na prvom mestu odgovorna sirijska vojska i reìmske snage. Prema podacima UN, u Siriji je od izbijawa pobune protiv Asadovog reìma u martu pro{le godine poginulo vi{e od 9.000 qudi. Nevladina organizacija Sirijska opservatorija za qudska prava sa druge strane navodi da je broj poginulih prema{io 11.100 qudi.

NO VOOBJA VQE NI DO KU MEN TI IZ SKRO VI [TA OSA ME BIN LA DE NA

Fru stri ra ni vo |a Al Ka i de VA [ING TON: Obeleàvaju}i godi{wicu Bin Ladenove smrti, Centar za borbu protiv terorizma ameri~ke vojne akademije objavio je jedan od dokumenata vo|e Al Kaide na 175 strana, prenosi Bi-Bi-Si. Dokumenta, koja su zaplewena tokom napada na imawe u Abotabadu u Pakistanu objavilo je istraìva~ko odeqewe ameri~ke vojne akademije Vest point. Ta dokumenta svedo~e da je Bin Laden bio nezadovoqan zbog napada bomba{a samobica na muslimane u Pakistanu, apeluju}i na wih da napadaju SAD. Objavqeno je 17 od ukupno 6.000 dokumenta. Ti dokumenti koji obuhvataju period od septembra 2006. do aprila 2011. godine ukqu~uju i pisma drugih vo|a Al kaide. Neki navodi u tim dokumentima sugeri{u da je organizacija imala napet odnos sa Iranom. Me|utim, u dokumentima se nigde ne navodi da je lider Al Kaide imao institucionalnu podr{ku Pakistana, gde je ìveo devet godina. Bin Laden spomiwe vernu pakistansku bra}u, ali nigde se ne

mo`e zakqu~iti da je bio svestan pakistane obave{tajne slu`be. On je savetovao ~lanove porodice koji dolaze u Pakistan da se uvere da ih niko ne

ni Amerikanac Adam Gadan sugerisao mu je da se distancira od ira~ke Al Kaide zbog wihovih neuspeha. Poru~nici lidera Al Kaide pretili su da }e

Ba rak Oba ma i Dej vid Pe tre us

prati, kako {ef lokalne slu`be ne bi pratio do wihovog odredi{ta. U pregledu Bin Ladenovih dokumenta ameri~ka vojska ukazuje na frustraciju lidera Al Kaide pridru`enim organizacijama i wihovom bespomo}no{}u da kontroli{u sopstvene akcije. Kako se navodi, Bin Ladenov savetnik, ro|e-

preduzeti mere protiv vo|a pakistanskih talibana zbog wihovih velikih gre{aka, ukqu~uju}i neselektivne napade na muslimane. Bin Laden je u svojim pismima apelovao na vo|stvo na Arabijskom poluostrvu da se usredsrede na napade na ameri~ke vojnike, umesto na snage i vladu

Jemena. Smatrao je da ima malo koristi od saveza sa radikalnim somalijskim islamistima, koje je smatrao lo{e organizovanim. Prema navodima u ostalim dokumentima, Bin Laden je sugerisao svojim vojnicima da vrebaju priliku za atentat na predsednika SAD Baraka Obamu ili Dejvida Petreusa tokom posete Pakistanu ili Avganistanu. Petreus, koji je sada {ef CIA, nekada je bio komandant NATO snaga u Avganistanu Ono {to je zanimqivo je ~iwenica da lider Al Kaide savetovao svoje operativce da se mu~e sa potpredsednikom SAD Xoom Bajdenom. Bin Laden je smatrao da je Bajden potupno nespreman za mesto predsednika, {to }e, kako je tvrdio, Ameriku odvesti u krizu. Iz pisma od aprila 2011. godine, Bin Laden, naziva Arapsko prole}e „sjajnim doga|ajem” u istoriji muslimana, izra`avaju}i nadu da se mo`e uticati na doga|aje preko medija. Prepiska ukazuje da su Bin Ladenovi saradnici pomno pratili ameri~ke medije.

Ukra ji na upo zo ra va Ne ma~ ku

KI JEV: Ukrajina je upozorila Nema~ku na mogu}e ekonomske posledice ukoliko Berlin bude nastavio da vr{i pritisak na Kijev zbog biv{e premijerke Julije Timo{enko koja se nalazi u zatvoru, oceniv{i da zapadni politi~ari, izgleda, taj slu~aj shvataju li~no. Ukrajinsko rukovodstvo je sve nezadovoqnije zbog brojnih pretwi bojkotom Evropskog fudbalskog prvenstva kao i zahteva da se Julija Timo{enko oslobodi ili da joj se omogu}i adekvatna lekarska nega.Ako bi sporazumi poput sporazum EU o pridru`ivawu sa Ukrajinom, koji je zamrznut, propali zbog slu~aja Timo{enko, to bi se negativno odrazilo na ekonomske odnose Kijeva i Berlina.„Bez tog sporazuma pristup Nema~ke ukrajinskom tr`i{tu bi}e ograni~en”, rekao je Ko{ara za „[pigel onlajn” i dodao da }e time „nema~ki proizvo|a~i izgubiti”. Ko{ara je izrazio nadu da UEFA ne}e u~estvovati u „politi~kom natezawu EU”.

Bez nu kle ar ne ener gi je TO KIO: Japan bi trebalo da, po prvi put od 1970, danas da ostane bez nuklearne energije, kada }e biti iskqu~en posledwi aktivni reaktor radi planske provere, podgrevaju}i tako strahove o nedostatku u snabdevawu energijom ovog leta. Trenutno u Japanu radi samo jedan od 50 nuklearnih reaktora, tre}i energetski blok centrale „Tomari” na severnom ostrvu Hokaido, koji }e, tako|e, biti zaustavqen radi planskih provera, i koje bi trebalo da traju vi{e od 70 dana, prenosi agencija AFP. Resursima siroma{an Japan se sve do pro{logodi{weg martovskog zemqotresa i cunamija, koji je uzrokovao katastrofu u nuklearci „Fuku{ima”, oslawao na nuklearnu energiju kako bi pokrio oko jednu tre}inu svojih energetskih potreba. Me|utim, od katastrofe je prisutno veliko nepoverewe javnosti u vezi sa nuklearnom energijom, te su svi osim jednog reaktora u centrali „Tomari” uga{eni radi dodatnih bezbednosnih kontrola.

Pro test ni mi ting MO SKVA: Moskovske vlasti odobrile su {etwu i protestni miting vanparlamentarne opozicije koja je okupqawe u znak protesta zbog predsedni~ke inauguracije Vladimira Putina zakazala za nedequ 6. maja. Pristalice opozicije okupi}e se na starom mestu, na Trgu balotnaja, na kojem je odr`an prvi u seriji velikih protestnih mitinga protekle zime, a u ime organizatora oglasio se pokret „Solidarnost” naglasiv{i da je va`no da su

vlasti odobrile skup, jer gra|ani `ele da legalno protestuju. Iako je 10. marta pompezno najavqen kao „mar{ miliona”, prema re~ima samih organizatora, nedeqni protest trebalo bi da okupi oko 5.000 demonstranata. Predsedni~ka inauguracija Putina bi}e odr`ana dan kasnije, u ponedeqak 7. maja.

Ve ze SAD i Ki ne PE KING: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton izjavila je ju~e u Pekingu da odnosi SAD i Kine nikada nisu bili sna`niji, iako su dve zemqe u sporu zbog na~ina na koji Kina tretira slepog disidenta ^en Guang~enga.

„Verujemo da su odnosi izme|u Kine i SAD sna`niji nego {to su ikada bili”, rekla je ameri~ka dr`avna sekretarka tokom sastanka s kineskim predsednikom Hi \intaom.Ona je podsetila da su dve zemqe razvile veoma otvorene i iskrene odnose koji im omogu}uju da razgovaraju o svojim razlikama, preneo je Rojters. „Ostajemo posve}eni premo{}ivawu tih razlika kad god i koliko god je to mogu}e”, istakla je Hilari Klinton, poru~iv{i i to da koncept qudskih prava ne odra`ava zapadne vrednosti, ve} univerzalna prava. „Svaka vlada je obavezna da uzme u obzir te`we svojih gra|ana ka dostojanstvu i vladavini prava, ali to nisu zapadne vrednosti, ve} su to univerzalna prava koja se primewuju na sve narode u svim zemqama”, rekla je ona, kako je navodeno u unapred pripremqenoj poruci Pekingu.

Po gi nu lo 15 qu di MO SKVA: U dve odvojene eksplozije koje su se preksino} dogodile u Maha~kali u Dagestanu poginulo je najmawe 15 osoba, od kojih 12 policajaca, dok je vi{e od 60 osoba raweno. Republi~ko Ministarstvo potvrdilo je da su se u razmaku od 20 minuta dogodile dve eksplozije, prva kada je policija zaustavila jednu „ladu” na putu Maha~kala Astrahan ~iji je voza~ aktivirao eksploziv koji je verovatno imao na sebi, a druga ve}a koli~ina eksploziva aktivirana je dok su gasili „ladu” koja je jo{ gorela od prve eksplozije. Odmah posle napada na internet sajtu „Kavkaski centar” ogla{eno je da je to bio „napad {ahida”, kao i da su eksplozije u potpunosti razorile policijski punkt, preneli su ruski mediji.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YIM KARNI Portparol Bele ku}e Xim Karni rekao je da bi svet trebalo da prizna da se primirje u Siriji ne odr`ava i da je vreme za druga~iji pristup kako bi se zaustavilo nasiqe u toj zemqi. „Ukoliko se nastavi tvrdoglavost sirijskog re`ima, me|unarodna zajednica }e morati da prizna poraz„, rekao je Karni.”Jasno je i mi ne}emo negirati da plan nije imao uspeha do sad„, istakao je Karni.

ÊN GUANGÊNG Slepi kineski aktivista ên Guang~eng izjavio je da je u „velikoj opasnosti” i pozvao kinesku vladu da po{tuje preuzete obaveze koje je dala o wegovoj bezbednosti, po{to je napustio ameri~ku ambasadu u Pekingu. „Ja sam u velikoj opasnosti. Nadam se da }e kineska vlada po{tovati obaveze i garantovati moja prava, kako je dogovoreno izme|u Kine i SAD”, rekao je ên.

ANGELA MERKEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel odbacila je ju~e u Berlinu ruske sumwe u pogledu NATO-raketnog odbrambenog {tita i rekla da on nije usmeren protiv Rusije, prenose mediji izjavu kancelarke posle susreta s generalnim sekretarom NATO-a Andersom Fogom Rasmusenom. Rasmusen je naglasio da wihov raketni odbrambeni {tit tehni~ki nije tako sastavqen da bi on „Rusiji na bilo koji na~in mogao da preti’’.

„Me si jan ski kom pleks” dik ta to ra Hi tle ra LON DON: Nacisti~ki vo|a Adolf Hitler patio je od „kompleksa mesije” i bio je opsednut jevrejskim „unutra{wim neprijateqima” tokom Drugog svetskog rata, navodi se u tajnoj proceni britanske obave{tajne slu`be iz 1942. godine. Analizu, koju je objavio Univerzitet Kembrix, naru~io je nau~nik Mark Abrams, a napisao ju je wegov kolega sa Kembrixa Xozef Mekardi. Abrams, svetski pionir u marketin{kom i istra`ivawu javnog mwewa, tokom Drugog svetskog rata radio je sa Bi-Bi-Sijevom jedinicom za analizu prekomorske propagande i Odborom za psiholo{ko ratovawe. „U vreme kada je napisana analiza, ratna sre}a se okretala protiv Nema~ke”, naveo je Skot Entoni, istori~ar sa Univerziteta Kembrix, koji je istra`ivao Abramsa i tako nai{ao na ovu studiju. „Kao odgovor na to, Hitler se okrenuo doma}em frontu”. Mekardi je prepoznao da se, suo~en sa propa{}u na spoqnom planu, vo|a naci-

sta fokusirao na „unutra{weg neprijateqa” pre svih na Jevreje. „Budu}i da sada znamo da je ‘kona~no re{ewe’ po~iwalo, ovo je uzbudqivo {tivo za ~itawe”, rekao je Entoni. Abrams je smatrao da transkripti Hitlerovih govora mogu da otkriju skriveni sadr`aj i nesvesne ideje neprijateqa. Analiza, koja je nedavno otkrive-

na, zapravo je fokusirana na govor koji je Hitler dao preko radija 26. aprila 1942. godine. „Taj sadràj odraàva wegove morbidne mentalne tendencije”, navodi se u uvodu izve{taja. Te tendencije kategorisane su po terminima „{amanizam”, „epilepsija” i „paranoja”. „[amanizam” se odnosio na Hitlerovu histeriju i potrebu da se hrani pozdravima mase, dok su druge dve tendencije karakteristike koje su se razvijale vremenom. „Epilepsija” je pokrivala wegovu nemilosrdnu i hladnu crtu koja je kombinovana sa gubitkom hrabrosti kada mu planovi propadnu. Mekardi u analizi kaè da se na osnovu Hitlerovog govora vidi da je on bio ~ovek „koji je ozbiqno razmatrao mogu}nost poraza”. „Paranoja” je tre}a tendencija koja najvi{e zabriwava i koja se vidi kroz „mesijanski kompleks” diktatora, zbog koga Hitler veruje da predvodi izabran narod na krsta{kom pohodu protiv zla koje je otelotvoreno u Jevrejima, navodi se u analizi.

BALkAn

c m y

dnevnik

PROTEST ALBANACA U SKOPQU ZBOG HAP[EWA SUNARODNIKA U AKCIJI „MONSTRUM”

Ka me ni ca ma na zgra du vla de

SKO PQE: Vi{e od 1.500 Albanaca protestvovalo je ju~e protiv hap{ewa wihovih sunarodnika u akciji „Monstrum„. Oni pred vladom Makedonije uzvikuju „Alah je jedan, Alah je veliki„, „Policajci ubice„ i „Ko se ne pridru`i izdajnik„, i tra`ili da se oslobode wihovi sunarodnici koji su uhap{eni zbog sumwe da su izvr{ili petostruko ubistvo na Smiqkovskom jezeru kod Skopqa. Demonstranti su ga|ali kamewem zgradu vlade i polomili nekoliko prozora. Ispred Krivi~nog suda, gde su demonstranti pro{li, nalazile su se jake snage policije. Protest pod nazivom „Stop montiranim

slu~ajevima„ po~eo je posle molitve u xamiji. Grupa se organizovala preko dru{tvene mre`e „Fejsbuk„ i oni tra`e da se oslobode uhap{eni u akciji „Monstrum„ sa izgovorom da su Albanci muslimani, ali da

nisu kriminalci i teroristi. Okupqeni gra|ani tvrde da je u policijskoj akciji privedeno 70 qudi i da su oni bili maltretirani u policijskim stanicama. Demonstranti su prethodno blokirali ulicu ispred xamije Jaja Pa{a.

U PARLAMENTU BUGARSKE USVOJEN ZAKON

Od uz i ma we imo vi ne ste ~e ne kri mi na lom SO FI JA: Bugarska je usvojila Zakon o oduzimawu nelegalno ste~ene imovine sa namerom da suzbije kriminal i korupciju, i tako ostavi povoqniji utisak na svoje partnere u Evropskoj uniji. Poslanici su preksino} usvojili nov, stro`i zakon o borbi protiv kriminala ~iji je ciq da se ukine praksa neka`wivosti koja va`i za one sa dobrim vezama u zemqi, prenosi Rojters. I 20 godina od pada komunizma, Bugarska se suo~ava sa rasprostrawenim organizovanim kriminalom i korupcijom {to odbija investitore i spre~ava wen ekonomski rast. Vlada desnog centra Bojka Borisova pobedila je na op{tim izborima 2009. godine obe}avaju}i borbu

Bojko Borisov

protiv korupcije, ali organizacija „Transparensi interne{e-

nel” navodi da se situacija zapravo pogor{ala 2011. godine i da ova balkanska zemqa ima najve}u korupciju u EU. Zakon predvi|a formirawe istra`ne komisije koja }e ispitati poreklo imovine i prihoda qudi optuènih za u~e{}e u organizovanom kriminalu. Susedna Rumunija je pod pritiskom EU ostvarila napredak {to se ti~e osu|enih visokih zvani~nika za korupciju, ali Bugarska beleì slab pomak. Zakon se na{ao na meti kritika pravnika, nevladinih organizacija i opozicionih predstavnika koji tvrde da on kr{i qudska prava i prava na imovinu, kao i da vlada moè da ga koristi za obra~un sa politi~kim protivnicima.

subota5.maj2012.

Do dik osu dio psov ke po ro di ca ma po gi nu lih BA WA LU KA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik osudio je ju~e vre|awe porodica poginulih vojnika JNA po~etkom maja 1992. godine u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, istakav{i da je povre|en i kao predsednik i kao ~ovek. „Psovke koje su upu}ene mrtvoj deci neoprostive su na Balkanu. Kultura mr`we koja se promovi{e u Sarajevu apsolutno diskredituje taj grad kao bilo kakvo mogu}e budu}e ne samo moralno i politi~ko sedi{te ili centar bilo kakvih integracija, pa i integra-

psovali i mislim da je to bila gre{ka”, rekao je Dodik, peneli su bawalu~ki mediji. ^lanovi porodica vojnika JNA stra da lih u Do bro vo qa~koj ulici, kao i oni koji su pre`iveli zlo~in pre 20 godina i zvani~nici Republike Srpske i lokalnih vlasti mirno su se okupili prekju~e u Sarajevu da bi odali po~ast pri pad ni ci ma JNA ko ji su stradali u toj ulici po~etkom maja 1992. godine, ali ih je nadomak tog mesta grupa qudi do~ekala zvi`ducima, psovkama i drugim uvredama.

cija same BiH”, rekao je Dodik novinarima u Bawaluci. Dodik je istakao da je uveren da je to deo op{teg ambijenta koji postoji u Sarajevu, iako }e mnogi re}i da su to pojedinci. „Obele`avawa stradawa treba omogu}iti. U Republici Srpskoj to nije problem i organi vlasti na sve mogu}e na~ine obezbe|uju uslove za tako ne{to. Videli smo da su i organi vlasti u Federaciji, pre svega, kantonalna policija uradili svoj deo posla, ali mislim da su dopustili da pri|u suvi{e blizu oni koji su provocirali i

PRIZNAWE HOLIVUDSKOJ GLUMICI

An |e lina Yo li po ~a sna gra |an ka Sa ra je va

SA RA JE VO: Poznata glumica An|elina Xoli progla{ena je za po~asnu gra|anke Sarajeva, u okviru manifestacije „Dani Kantona Sarajevo 2012”, a priznawe bi trebalo da joj bude uru~eno u julu. U Narodnom pozori{tu je odr`ana sve~ana sednica Skup{tine Kantona Sarajevo na kojoj su dodeqena pojedina~na i kolektivna priznawa za doprinos afirmaciji Kantona i Bosne i Hercegovine u razli~itim segmentima dru{tvenog i pojedina~nog delovawa. Poveqa po~asne gra|anke Kantona pripada An|elini Xoli, svetski poznatoj glumici, odnedavno i re`iserki, ambasadorki dobre voqe i humanitarnoj radnici, za izuzetne zasluge i doprinos o~uvawu istine o ratnim zbivawima u Sarajevu i Bosni i Hercegovini, prenela je agencija FENA. Xoli je emitovanom video porukom zahvalila

An|elina Yoli i Bred Pit

na ovom priznawu i najavila dolazak u Sarajevo u julu, kada }e joj biti uru~ena poveqa. Predsedavaju}a Kantonalne skup{tine Mirjana Mali}, obrazla`u}i odluku kantonalnog odbora za javna priznawa, koju je verifikovala Skup{tina, istakla je posebno da je Xoli kao rediteq-

ka filma „U zemqi krvi i meda” nedavno ponovno skrenula pa`wu svetske javnosti na Bosnu i Hercegovinu, doprinose}i {irewu istine o ratnim zbivawima iz devedesetih godina pro{log veka. Manifestacija „Dani Kantona Sarajevo” odr`ava se svake godine od 2. do 9. maja.

KAKO PREBOLETI PREKID VEZE

26850

Mu zej pun uspomena ZA GREB: Da bi se preboleo pre kid ve ze uvek je lak {e osloboditi se sitnica koje bude uspomene, savetuju autori postavke u Muzeju prekinutih

{te, pa su ih jednostavno izlo`ili. „Bio je problem sa poklonima koji su samo u tom trenutku imali nekog smisla. Onda se

Nekada dragi predmeti sada muzejski eksponati

veza u Zagrebu. Posle okon~awa ~e tvo ro go di {we ve ze Olin ka Vi {ti ca i Dra `en Grubi{i} shvatili su da ne znaju {ta }e s onim predmetima koji ih podse}aju na wihovu vezu. Nisu mogli da ih uni-

rodila ideja da bi bilo dobro kada bi postojao muzej i mislili smo da bi to bila dobra umetni~ka instalacija koja }e omogu}iti qudima da mogu donirati predmete onda kad ih oni najvi{e bole”, rekao je

autor izlo`be Draèn Grubi{i}. Ubrzo su videli i prve reakcije - pisma zahvalnosti i veliki broj novih eksponata u svakom gradu koji obilaze. „Za sve u ìvotu postoji neki rituali osim kad prekinete s nekim, a to je dosta visoko na lestvici stresa. Na ovaj na~in, ja stvarno mislim, barem po tome kako qudi reaguju, da smo im omogu}ili da stave ta~ku na neki period u svom ìvotu, na jedan bezbolan na~in i da krenu daqe”, dodao je Grubi{i}. Takvi predmeti se, osim u Muzeju, izlaù i u sklopu putuju}e postavke, koja je do sada obi{la sve kontinente osim Australije. Samo u Turskoj izlo`bu je posetilo gotovo 70.000 qudi. Zbirka u depou Muzeja sada broji ve} vi{e od hiqadu izabranih eksponata, od pegli, meda, ven~anice i glupog frizbija, kako stoji u opisu eksponata. No vi pred me ti sa da se ukqu~uju samo u putuju}u izlo`bu, jer je magacin u zagreba~kom muzeju ve} pun uspomena.

Pre mi nuo bub war „No vih fo si la” ZA GREB: Nenad [ari} Brada, bubwar zagreba~kih „Novih fosila“ i suprug peva~ice Sawe Doleàl, preminuo je u Karlovcu u 65. godini, od posledica mo`danog udara. [ari} je bio i suprug peva~ice „Novih fosila” Sawe Doleàl, sa kojom ima 18-godi{weg sina Luku i tri godine mla|u k}erku Leu. Povodom smrti supruga, Sawa Doleàl je objavila saop{tewe sa izrazima za-

hvalnosti prijateqima i lekarima koji su brinuli za zdravqe Nenada [ari}a i zamolila medije da omogu}e porodici mir. Ne nad [a ri} pri dru `io se „Novim fosilima” 1985. godine nakon iznenadne smrti dotada{weg bubwara i osniva~a grupe Slobodana Mom~ilovi}a Mo ke. Sa wa Do le `al u „Fosilima” je dve godine ranije zamenila \ur|icu Barlovi}.

УСПЕШАН НАСТАВАК АКЦИЈЕ ПОДЕЛЕ ПОКЛОНВАУЧЕРА ЗА ТЕНИС

ТОПЛАНА НАГРАЂУЈЕ НАЈМЛАЂЕ НОВОСАЂАНЕ Акција награђивања редовних платиша Новосадске топлане поклон-ваучерима за школу тениса за најмлађе изазвала је велико интересовање родитеља и одушевљење деце. Управо због доброг одзива малих Новосађана, деца 2004. и 2005. годишта која су у априлу похађала школу тениса, остварила су право на још један поклон-ваучер за месец мај, а акција је проширена и од овог месеца обухвата и децу рођену 2002. и 2003. године. На овај начин Топлана жели да обрадује што већи број деце и омогући им да стекну прва знања у најпопуларнијем спорту. Једна од полазница бесплатне „Топлана је увек бринула за своје кориснике тако да је циљ ове акције задовољан корисник који редовно измирује своје обавезе за грејање, а са друге стране стабилно Предузеће и сигурна и квалитетна услуга. Велико ми је задовољство што су акције награђивања и стимулисања редовних платиша добро прихваћене, а посебно ми је драго што смо у могућности да пружимо најмлађима часове тениса јер је правилан развој и физичка активност примарна за децу свих узраста“, изјавио је поводом успешних резултата поделе ваучера за школу тениса директор Новосадске топлане мр Владимир Јелић.

школе тениса, осмогодишња Ива Мунитлак, изјавила је након првих часова тениса: „Глеала сам на елевизији наше енисерке и јако сам желела а ренирам овај сор. Мама и аа су лаили рачуне за рејање на време, а ја сам зао обила оклон о Толане а учим а ирам енис.“

Најмлађи суграђани рођени од 2002. до 2005. године, чији родитељи редовно измирују обавезе за грејање и имају златну куглицу на рачуну обједињене наплате, могу да добију ваучер за бесплатну школу тениса у Тениском клубу „Нови Сад 2002“ на Сајмишту уз обезбеђену опрему. Родитељи поклон-ваучере преузимају у Корисничком центру Новосадске топлане на првом спрату Спенса сваког радног дана од 8 до 19,30 и суботом од 9 до 13 часова уз последњи рачун за грејање и здравствену књижицу детета на увид. Након преузимања ваучера, заједно са дететом одлазе у Тениски клуб, који се налази у Улици Новосадског сајма 62, и договарају се за термине похађања часова. Акција се спроводи од 12. марта ове године у склопу репрограма дуга ЈП „Спортски и пословни центар Војводина“ и трајаће до искоришћења предвиђеног броја ваучера.

iZ dRUGOG UGLA

subota5.maj2012.

dnevnik

Европљани кажњавају политичаре? трају да је Саркозијев пораз у првом кругу, у којем је тесну побједу однео социјалиста Франсоа Оланд, одбацивање његових мера штедње. Џастин Уркуар Стјуарт из компаније “Севен Инвестмент Манагемент” очекује да бирачи,

Глас Америке

оландска влада подне- партији, а с друге Странки слобола је оставку, Никола де, Герта Вилдерса. Те странке Саркози је једини акту- такође су против финансијске поелни француски пред- моћи и кажу да нам нису потребседник који није победио у првом кругу избора за нови мандат, док се Грчка припрема за изборе. Аналитичари истичу да је Европљанима доста мера штедње и да кажњавају своје политичаре. Оштра порука у једном холандском дневном листу – “ово више није земља”. Реч је о реакцији на јучерашњу изненадну оставку владе након прекида разговора о смањењу буџетског дефицита. До сада, Холандија је сматрана једном од најстабилнијих чланица еурозоне, док су њене власти заузимале оштар став у погледу такозваних “буџетских преступника”, попут Грчке. Анке- Француски председник Никола Саркози уочи гласања у првом кругу председничких избора Фото: (АП) тар Морис де Хонд упозорава са су бирачи толико подељени, на смањења буџетских издатака који сматрају да је економски да ће можда бити тешко форми- до 3 одсто 2013. године, што опоравак још далеко, казне остарати нову владу. Европа захтева.” ле европске владе које су увеле „Људи са мањим примањима, Француски председник Никола оштре мере штедње. који су највише погођени буџет- Саркози вратио се предизборној „У политичком контексту, биским резовима окрећу се с једне кампањи уочи другог круга пред- ће вема тешко у наредних некостране новој Социјалистичкој седничких избора. Поједини сма- лико месеци и будите спремни за

већи утицај екстремне и левице и деснице. Мислим, међутим, да ће реакција на то бити да ће политичари коначно схватити да морају да се покрену и буду проактивни. Сигуран сам да госпођа Меркел вероватно жели то да уради. Међутим, она може да почне да повлачи одређене потезе само када буде јасан исход избора у Француској.” Аналитичари наводе да су Европљани веома незадовољни и да желе да политичари почну да се усредсређују више на раст, него на смањења буџета. Све чланице еурозоне су међутим дале подршку споразуму, који је инспирисала Немачка, о кретању ка фискалној унији. Најтеже је погођена два пута спасавана Грчка, која је сада у петој години рецесије, о чему може да посведочи и усамљени демонстрант испред Централне банке. Та институција управо је објавила да ће се економска активност у земљи смањити за пет одсто ове године, чак више него што се очекивало. И док се Грци припремају да изађу на биралишта 6. маја, најновије анкете показују да су две главне партије у актуелној коалицији једва у могућности да обезбеде већину у парламенту.

(АП)

Шопинг центар у Токију

(АП)

Напад на европски идентитет

лавне теме коментара данашње немачке штампе јесу немачко- француски захтев за реформу Шенгенског споразума и пресуда у вези са снимцима на Јутјубу.

Франкфуртер алгемајне цајтунг „Писмо немачког и француског министра унутрашњих послова којим Бриселу најављују да у периоду од тридесет дана желе да уведу контролу граница у зони Шенгена јесте мултифункционално оружје. Прво, документује немачко-француску слогу. Друго, показује јавности у обема земљама да с обзиром на мноштво информација о миграционим струјањима, владе имају намеру да нешто учине. Истовремено, тиме се потврђује Шенгенски уговор пошто се отвара могућност да се и остале земље укључе у заједничку контролу граница, пошто би евентуални пропусти могли да се исправе на националним границама.“

земаља затворене. Данас је Европа, или боље речено шенгенски простор, као једна земља. Слобода путовања, без граница, саставни је део Европе. Берлин и Париз сада намеравају да поново уведу контроле и отежају путовање по Европи. Можда је то помоћ француским конзервативцима у предизборној кампањи чија је главна тема борба против илегалне миграције…“

Меркише одерцајтунг „Када Саркози и његови људи овако сурово нападају Шенген, онда је то мотивисано предизборном борбом. Саркози тиме жели да придобије гласове бирача деснице. А немачки министар Фридрих, иначе политичар Хришћанско-социјалне уније, га подржава зато што десничарски популизам ни његовој странци није стран. Наравно да је то и помоћ у предизборној борби. Али, политички је то неодговорно, ако не и опасно, зато што су у кризи националистички изазови велики. Гази се по вредностима Европе, због краткорочних предности.“

Фолксштиме

Гугл–ГЕМА

Коментатор листа Фолксштиме оцењује да овај немачко-француски захтев представља „напад на европски идентитет“. „У сивој прошлости, Европа је била подељена, а границе њених

Пресудом Хамбуршког суда интернет џин Гугл је приморан да са видеоплатформе Јутјуба одстрани музичке видео филмове за чије

је објављивање неопходна дозвола ГЕМЕ, Немачког друштва за заштиту ауторских права.

Нордвест цајтунг „Већина корисника Јутјуба вероватно ће опуштено примити на знање да у будуће више неће имати приступ шлагеру „Песме које љубав пише“ грчке певачице Нане Мускури . Слично важи и за још шест музичких видеа које Јутјуб мора да уклони. Али, можда ће ускоро морати да се одрекну и нечег другог- луксуза, да је на интернету све, увек и свуда бесплатно. Судска пресуда јасно показује да интернет мрежа није бесправни простор. Ауторска права и ту морају бити заштићена, истиче „Нордвест Цајтунг“.

Radio Сlobodna Evropa аш соларни систем би могао имати близанца, јер се у његовој близини налази још један систем са звездом попут Сунца и девет планета.

То значи да нови соларни систем, ипак, има једну планету више у односу на наш, јер је патуљасти Плутон изгубио статус планете 2006. године.

Либанци јерменског порекла цепају турску заставу испред бодљикаве жице постављене око турске амбасаде у Бејруту (Ројтерс)

Меркше алгемајне „Стручњаци тврде да је неке мере које захтевају судије тешко реализовати. Другим речима, изазивају велике трошкове. Тиме расте шанса да се донесе једино решење које има смисла, да Јутјуб и Гема постигну сагласност о лиценци која би била прихватљива за обе стране. Јутјуб би плаћао Геми таксе за лиценцу , корисници би могли да гледају све видео снимке – а аутори би добијали свој новац“.

Да ли наш соларни систем има близанца Н

Врели дан у Манили, престоници Филипина

У новом извештају објављеном у магазину Астрономи енд Астрофизикс, астроном Мико Туоми је поново анализирао податке звезде ХД 10180 са прецизном камером ХАРПС монтираном на телескоп у Чилеу.

Звезда је проучавана неколико година. Од Земље је удаљена 130 светлосних година, релативно је близу и сјајнија је и лакша за испитивање. Недавним истраживањима је откривено да се око звезде, која је у сазвежђу Хyдрус, налази шест, а можда и седам планета. Посљедњим истраживањем је потврђено постојање седме планете, као и додатне две планете, које круже око ње. Планете се драстично разликују у величини, а ту је и једна која је 65 пута тежа од Земље, док је једна само 1,4 пута тежа од наше планете. Она је уједно и најмања која је откривена изван нашег соларног система. Две новооткривене планете су 1,9 и 5,1 пута теже од Земље, због чега спадају у категорију суперземаља. Мањим планетама је потребно око 10 дана да пређу пут око звезде, а великим 68 дана. Други соларни системи обично имају четири или мање планета који круже око звезде.

Колекција античких скулптура у недавно реновираном музеју немачког Универзитета „Фридрих Шилер” (АП)

Пакистанске избеглице надомак главног града, Исламабада

(АП)

Француска полиција на месту удеса на улазу у једну метро станицу у Паризу (Ројтерс)

LekAR

dnevnik

subota5.maj2012.

PRO CE WUJE SE DA U SR BI JI @I VI OKO 800 DE CE SA AUTI ZMOM

Raz u me va we i qu bav kao lek ro ce wu je se da u sve tu oko 67 mi li o na qu di ima auti sti~ ne po re me }a je. Auti zam se ja vqa u pro se ku kod {e sto ro od 1.000 de ce i to ~e {}e mu {kog po la. Zva ni~ na sta ti sti ka o bro ju oso ba s auto zmom u Sr bi ji ne po sto ji, ali se pret po sta vqa da me |u na ma `i vi 2.000 auti sti~ nih oso ba od ko jih su 800

de ca. Ovaj po re me }aj ni je to li ko po znat u jav no sti, oskud ne su i di jag no sti~ ke uslu ge, a ogra ni ~en je i pri stup in for ma ci ja ma o auti zmu pa su oso be ko je pa te od ovog po re me }a ja, kao i ~la no vi wi ho ve po ro di ce, pri li~ no usa mqe ni u iz na la `e wu re {e wa za svo je sva ko -

dnev ne pro ble me. Auti zam je slo è ni raz voj ni po re me }aj ko ji se obi~ no ja vqa to kom pr ve tri go di ne ì vo ta. Po sle di ca je o{te }e wa mo zga i is po qa va se kroz pro ble me u ~ul nom opa à wu, go vo ru, mi {qe wu i raz u me va wu so ci jal nih si tu a ci ja, zbog ~e ga se po na {a we i od nos sa spoq nim sve tom raz vi ja dru ga ~i je.

Da nas se zna da auti zam ni je men tal na bo lest, da se ne ra di o „ras pu {te noj” de ci ko ju su ro di te qi za po sta vi li, ni ti su to „ne va spi ta na” de ca, ka ko se u na ro du ~e sto ve ru je. To su ose }aj ne oso be ko je `e le ko mu ni ka ci ju, ko je mo gu da se obra zu ju i ra de ali za sve ovo im je

po treb na po seb na pa `wa, stav i u~e we. - De ca sa auti zmom od ra sta ju u od ra sle oso be sa auti zmom na {ta se mo ra stal no upo zo ra va ti - ka è dr Si ni {a [o {ki}. - Mno gi ma od wih }e bi ti po treb na bri ga i sta ra we to k om ce l og ì vo ta. Iako sva k om de te tu sa auti z mom tre ba in di vi du al ni pri stup, po sled wih go di na se i kod nas sve vi {e go vo ri i na sto ji da se ukqu ~ e u re dov n o pred {kol sko i {kol sko vas pi ta we i obra zo va we. Na i me, do do no {e wa Za ko na o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa, de ce sa auti zmom ni su ima la pri stup re dov nom obra zo va wu ve} su se ukqu ~i va li u spe ci jal ne {ko le. U re dov no obra zo va we spo ra di~ no su se ukqu ~i va la de ca s auti zmom. Za kon pr vi put uvo di in klu ziv ni obra zov ni si stem, pred vi |a in di vi du al ne pla no ve ra da za u~e ni ke, pe da go {ke asi sten te, i mul ti di sci pli nar ne ko mi si je za pro ce nu po tre ba u~e ni ka za po dr {ku. Ka ko ka è na{ sa go vor nik in klu zi ja ne slu ì za to da se ro di te qi bo qe ose }a ju, ni ti za to da se pro gra mi za sve u~e ni ke olak {a va ju ra di te de ce,

ve} da se po stig ne mak si mum u smi slu so ci jal nog raz vo ja, dru {tve ne od go vor no sti i to le ran ci je me |u de com, kao i da se auti sti~ noj de ci pru `i pri li ka da stu pe u kon takt sa re al nim sve tom. Is ku stva su uka za la na neo p hod nost sa rad we me |u raz li ~i tim sek to ri ma: zdrav stva, obra zo va wa i po li ti ke kao i na ogro man zna ~aj re {a va wa ovog pro ble ma na lo kal nom ni vou. Vla da Sr bi je je u tom smi slu po mo gla lo kal nim sa mo u pra va ma da pre po zna ju svo ju ulo gu i kao re zul tat to ga u Sr bi ji da nas 130 op {ti na ima pro gram so ci jal ne za {ti te. J. Bar bu zan

De ~ je hr ka we uve }a va ri zik od psi ho lo {kih pro ble ma a la de ca ko ja ~e sto hr ~u ili ima ju dru ge pro ble me s di sa wem to kom no }i, mo `da su pod ve }im ri zi kom od pro ble ma po na {a wa i emo ci o nal nih smet wi ka sni je u `i vo tu, po ru ~u je tim ame ri~ kih stru~ wa ka s wu jor {kog Me di cin skog ko le xa Al bert Ajn {tajn. Ovo, ina ~e, ni je pr va stu di ja ko ja uka zu je na tu ve zu, ali je do sad naj ve }a, bu du }i da je wom ob uh va }e no vi {e od 13.000 de ce pra }e ne od pr vih go di na `i vo ta, pa dok ni su na pu ni la se dam go di na. Od ove de ce 45 od sto ni je pa ti lo od pro ble ma s di sa wem to kom no }i (hr ka wa, di sa wa na usta, po vre me nog krat kog pre ki da di sa wa itd.), dok su osta la de ca ima la po me nu te simp to me u ne kom raz do bqu. Wu jor {ki tim je osam od sto de ce ubro jao u gru pu naj te -

`ih slu ~a je va. To su de ca kod ko jih su se pro ble mi s di sa wem po ja vi li iz me |u dru ge i tre }e go di ne i otad po sta li hro ni~ ni.

@e ne te è osta vqa ju du van e na ma je te è da pre sta nu da pu {e ne go mu {kar ci ma jer wi hov mo zak dru ga ~i je re a gu je na ni ko tin, ob ja vi li su ame ri~ ki na u~ ni ci sa Jel uni ver zi te ta. Wi ho vo is tra ì va we je uka za lo na po sto ja we raz li ka u po gle du ak ti vi ra wa re cep to ra u mo zgu ko ji se ve ù uz ni ko tin i ta ko ja ~a ju za vi snost. Na osno vu tih re zul ta ta

Bi he vi o ral na te ra pi ja po ma `e kod va lun ga

na u~ ni ci za kqu ~u ju da è ne ko je po ku {a va ju da pre sta nu da pu {e ima ju vi {e ko ri sti od tret ma na ko ji ne ukqu ~u ju ni ko tin. U is tra ì va wu su ko ri {}e ni snim ci mo zga 52 mu {kar ca i 58 è na. Po lo vi na is pi ta ni ka su bi li pu {a ~i ko ji su za mo qe ni da se dam da na ap sti ni ra ju od ci ga re ta. Stru~ wa ci ve ru ju da su uo~e ne raz li ke me |u po lo vi ma po sle di ca de lo va wa hor mo na pro ge ste ro na. (Ta njug)

Do sed me go di ne 13,5 od sto de ce ko ja su ima la no} ne pro ble me s di sa wem je pa ti lo od pro ble ma po na {a wa ili emo ci o nal nih

smet wi, kao {to su kom bi na ci ja maw ka pa `we i hi pe rak tiv no sti (ADHD), ank si o znost itd. Kod de ce ko ja su not mal no spa va la, pro ce nat onih s na ve de nim pro ble mi ma bio je sve ga osam od sto, dok je u gru pi po me nu tih naj te `ih slu ~a je va go to vo 18 od sto pa ti lo od pro ble ma po na {a wa i emo ci o nal nih smet wi. Ta de ca su bi la pod 72 od sto ve }im ri zi kom od re ~e nih pro ble ma ne go wi ho vi vr {wa ci ko ji su nor mal no di sa li to kom no }i. Ve z a iz m e | u ne a d e k vat n og no} nog di sa wa i re ~e nih psi ho lo {kih pro ble ma op sta la je i po {to su uze ti u ob zir fak to ri kao {to su pri ho di i obra z o v a w e ro d i t e q a, ra s a, te `i na de ce na ro |e wu i even tu al no kon zu mi ra we du va na od stra ne maj ke to kom trud no }e. (Ta njug)

e ko li ko se an si kog ni tiv ne bi he vi o ral ne te ra pi je mo gu da olak {a ju va lun ge (na le te to plo te) è na ma u me no pa u zi, utvr dio je bir tan ski tim stru~ wa ka s lon don skog Kingz ko le xa. Te ra pi ja na dok na de hor mo na se, ina ~e, sma tra naj e fi ka sni jom kod ovih pro ble ma, ali mno ge è ne tra è a l t e r n a t i v n a re {e wa, s obi zorm da se po ka za lo da je pri ma we hor mo na po ve za no s po ve }a nim ri zi kom od sr ~a nih bo le sti, stva ra wa krv nih ugru {ka ka i ra ka doj ke. Kog ni tiv na bi he vi o ral na te ra pi ja se ve} pri me wu je kod mno gih zdrav stve nih pro ble ma - od de pre si je, pre ko pro ble ma sa snom, do po re me -

}a ja va re wa. Wen je ciq da se pro me ne ne zdra vi na ~i ni mi {qe wa i po na {a wa ko ji mo gu da pod stak nu raz ne men tal ne i fi zi~ ke simp to me. Lon don ski tim je is tra `i va we spro veo na 140 `e na ko je

su ima le va lun ge i no} no zno je we naj ma we 10 pu ta ne deq no to kom vi {e od me sec da na. Me to dom slu ~aj nog iz bo ra ove `e ne su po de qe ne u tri

gru pe. Pr va je po ha |a la ko lek tiv ne se an se kog ni tiv ne bi he vi o ral ne te ra pi je ~e ti ri pu ta me se~ no. @e ne iz dru ge gru pe, tzv. „gru pe sa mo po mo }i” su ima la sa mo jed nu se an su po me nu te te ra pi je, kao i je dan te le fon skii raz go vor s psi ho lo gom, a ina ~e su se pri dr à va le sa ve ta iz kwi ge i sa cd-a ko je su do bi le. Na tre }oj gru pi è na ni je pri me wen ni ka kav tret man. Na kon {est ne de qa 65 od sto è na iz pr ve gru pe i 73 od sto iz dru ge je pri ja vi lo da su im va lun zi po sta li znat no ma we pro ble ma ti~ ni, dok je u tre }oj, kon trol noj, gru pi ta kvo po boq {a we pri ja vi lo sa mo 21 od sto è na. Re ~e ni bo qi tak je op stao i {est me se ci na kog pri me ne te ra pi je. (Ta njug)

Ope ra ci ja le ~i go ja znost vet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja ozna ~i la je go ja znost kao bo lest 21. ve ka, a me |u po seb no ugro è ne ze mqe svr sta la je i Sr bi ju. Pro ce wu je se da je da nas u Sr bi ji vi {e od 100 000 gra |a na ko ji ma je neo p hod no hi rur {ko le ~e we pa to lo {ke go ja zno sti. Mi ni star stvo zdra vqa spro ve lo je is tra ì va we o ste pe nu go ja zno si kod nas, ko je je po ka za lo da je glo bal na pan de mi ja go ja zno sti za hva ti la i na {u ze mqu. Po kre nut je ~i tav niz me ra ka ko bi se su prot sta vi li toj bo le sti, a me |u wi ma po seb no se is ti ~e osni va we Cen tra za go ja znost u okvi ru Kli ni~ kog cen tra Sr bi je. U Kli ni~ kog cen tra Sr bi je ne dav no je odr à na po ka zna ope ra ci ja iz obla sti me ta bo li~ ke hi rur gi je, ko ju su za jed ni~ ki iz ve li le ka ri te usta no ve i frank furt ski prof. dr Ru dolf A. Vaj ner, naj pri zna ti j i svet s ki stru~ wak me ta bo li~ ke hi rur gi je i po ~a sni ~lan Udru è wa za hi rur {ko le ~e we pa to lo {ke go ja zno sti. Ope ra ci je eks trem no

go ja znih oso ba oba vqa ju se la pa ra skop skom me to dom oba vqa se i u po je di nim na {im zdrav stve nim usta no va ma {to omo gu -

}a va ju pa ci jen ti ma da se vr lo br zo na kon ova kvih ope ra ci ja vra }a ju svo jim uobi ~a je nim ak tiv no sti ma. J. B.

VESTI Vi {ak ka lo ri ja re me ti me mo ri ju Sta ri ji od 70 go di na ko ji dnev no uno se iz me |u 2.100 i 6.000 ka lo ri ja su pod dvo stru ko ve }im ri zi kom od gu bqe wa me mo ri je, {to mo è bi ti ra ni znak za Al chaj me ro vu bo lest. - Pre ve li ki dnev ni unos ka lo ri ja ni je do bar za mo zak - re kao je pro fe sor ne u ro lo gi je i psi hi ja tri je dr Jo nas Ge da. Za po tre be stu di je is tra ì va ~i su pri ku pi li po dat ke sa vi {e od 1.200 oso ba sta ro sti 7089 go di na. Me |u wi ma su pro na |e ne 163 oso be sa o{te }e nom me mo ri jom. Sva ki is pi ta nik je re kao ko li ko dnev no une se ka lo ri ja. Jed na tre }i na kon zu mi ra iz me |u 600 i 1.500, isto to li ko iz me |u 1.526 i 2.142 i jed na tre }i na iz me |u 2.143 i 6.000 ka lo ri ja. Me |u oso ba ma ko je su kon zu mi ra le naj vi {e ka lo ri ja ri zik od o{te }e wa me mo ri je bio je vi {e ne go du pli. - Obra }a li smo pa `wu i na BMI in deks i go ja znost -re kao je dr Ge da. -Me |u tim ni je bi lo zna ~aj ni jih raz li ka iz me |u oso ba sa nor mal nom me mo ri jom i oni ma sa bla go o{te }e nom ka da se uzmu u ob zir ta dva ~i no ca. Ni je ja sno za {to pre je da we uti ~e lo {e na mo zak,ali pre te ran unos ka lo ri ja mo è do ve sti do ok si da tiv nog o{te }e wa ko je me wa struk tu ru mo zga.

Ovi na la zi omo gu }a va ju dok to ri ma da za po~ nu di sku si ju o ve zi iz me |u zdra vih `i vot nih na vi ka i funk ci je mo zga. Stu di ja po ka zu je da sve {to je do bro za sr ce, do bro je i za mo zak – i obr nu to.

Po mak u raz u me va wu Al chaj me ra Gru pa fran cu skih na u~ ni ka iz zdrav stve nog in sti tu ta In serm sa op {ti la je da je ot kri la nov gen, iza zi va~ naj ra ni jih ob li ka Al chaj me ro vog obo qe wa, ~i me je na pra vi qen ve li ki ko rak ka raz u me va wu ove ne u- ro de ge ne ra tiv ne bo le sti ko ja po ga |a pre sve ga pri pad ni ke tre }eg `i vot nog do ba. Na u~ ni ci su oba vi li is pi ti va we na uzor ku od 130 po ro di ca, re gi stro va nih u 23 bol ni~ ka cen tra. Deo wi ho vih ~la no va je po go |en Al chaj me rom, u ob li ku ko ji po ga |a i mla |e oso be. Ana li zom ge no ma tih po ro di ca utvr |e no je da su 116 me |u wi ma bi li no si o ci ve} po zna te ge ne ti~ ke mu ta ci je. U 14 pre o sta lih po ro di ca ni je re gi stro va na ni jed na ve} po zna ta mu ta ci ja i kod wih je, ana li zom uzo ra ka naj no vi jim ge net skim teh ni ka ma, utvr |e na mu ta ci ja na ni vou ge na SORL1, {to je kod za pro t ein be t a-ami l oid ko j i uti ~e na re gu li sa we mo `da ne ak tiv no sti. (Ta njug)

subota5.maj2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Pro{lo je 40 tu`nih dana bez moga tate, bez mog

Zoltana Tata moj jedini, istina je tako te{ka i bolna, tuga ogromna. Svaki dan samo tuga, utehe nema. Tatino dete, tatina Zorica. 52427

Dana, 5. maja 2012. godine, u 11 ~asova, na Grobqu u Bege~u, obele`i}emo 40-dnevni pomen na{em

SOKOBAWA - sobe i apartmani za idealan odmor, u`i centar, specijalne povoqnosti. Telefoni: 063/81-54-200, 018880-100. 51845

KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile do 200E, ~istimo podrume, odnosimo {ut, ve{ ma{ine, {porete. Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85-495, 6618-846. 51952 PRODAJEM komplet autogeni aparat za varewe i autolimarsku hidrauliku. Telefon 061/244-59-42. 52335

Farago Zoltanu Uvek }e{ biti sa nama. Tvoje: Zorica i Kova. 52425

POMEN Posledwi pozdrav sestri Grlici

IZDAJEM name{tenu garsoweru 35m2 CG, kabl., telefon, ul. Mileve Simi} 8 - Slana bara. Telefon 064/136-0012. 51876 POVOQNO izdajem name{tenu garsoweru na Bulevaru Cara Lazara 85 /15. Telefon 064/153-2010. 51920

voqenoj

Tu`nog srca javqamo da je u 48. godini posle kratke bolesti preminula na{a voqena majka

Pantelija Despotovi} PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 52304 GARDINOVCI, prodajem ku}u 60m2 sa vo}wakom. Dragan An|elkovi}. Telefon 065/444-3239. 51872 PRODAJEM placeve u centru êneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 50856 SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od grada, 3 X 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon: 069/18-26-726. 51643 PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwiène, dozvoqena gradwa, asfaltni put, centar sela, autobus, struja, voda, telefon, gas. Telefoni: 063/507-097, 021/29-77-565. 52148

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 44677

Danas, 5. 5. 2012. godine navr{ava se 8 godina od kako nisi sa nama. Sa ponosom te se se}amo, sa tugom te oplakujemo. Tvoja deca i supruga Radojka.

Slobodanki [krbi} Bebi

Sahrana je danas, 5. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, u Futogu. od sestre Danke sa porodicom.

52300

52418

Pro{lo je osam godina od kako nisi sa nama.

Sa velikom tugom u srcu se rastajemo od na{e voqene sestre, na{eg an|ela

Sava A}imovi} Slobodanke - Bebe

1930 - 2004. Uspomenu na tebe ~uvaju: tvoja supruga Gordana, }erke Nada i Mira sa porodicama.

Slobodanka [krbi}

Ali ve~na qubav prema tebi ostaje i daqe u na{im srcima. Sestra Slavica sa decom, mama Gospa i brat Slobodan.

52303

O`alo{}eni: sinovi Slobodan i Branko. 52416

Posledwi tetki

pozdrav

voqenoj

Bebi od sestri}a: Qubana, Sini{e, Danijela i \or|a sa porodicama.

52420

52422

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Navr{avaju se tri godine od kada nema na{e voqene supruge, majke i bake

Vere Xombi}

Milki Miqkovi}

baki Perki

Prolazi dan za danom, godina za godinom, samo na{a qubav i tuga za tobom nikad pro}i ne}e. od Marine i Nikole.

od porodice Kukavica.

Vole te tvoji: suprug Du{an, sin Nikola i }erka Tawa sa porodicom. 52290

52426

52421

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa ogromnim bolom obave{tavamo da nas je iznenada napustio na{ voqeni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. maja 2012. godine u 82. godini preminula

Posledwi ispra}aj drage pokojnice je danas, 5. 5. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji: sin Stevan i k}erka Mirjana sa porodicama.

Branka Gaji}

Dragan i Gordana sa decom.

Draga moja Branka bi}e{ u mom srcu do kraja mog `ivota. Tvoj Mi}a. 52337

52411 52342

52409

Sa neizmernom tugom javqam da je 3. maja preminuo moj voqeni suprug

[ESTOMESE^NI POMEN

Kosi Luka~

ro|. Lali}

1965 - 2012. Sahrana je danas, 5. 5. 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. S tugom i qubavqu, mama Ro`ika, sestra Vesna, zet Dragan i sestri}i Olivera i Ogwen.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Perka Krga

Radomir Bire{

subota5.maj2012.

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 74. godini preminuo na{ stric

Posledwi pozdrav dragoj baki

Posledwi pozdrav

3 [ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

Novak Subi}

Perki Krga

1928 - 2012.

ro|. Lali}

Sahrana }e se obaviti 5. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gorwem grobqu u Koviqu. O`alo{}ena supruga Milka. 52404

Antal Galko

Sahrana je u ponedeqak, 7. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

Branki Gaji} Seki

\uki Jablanovu

od: unuka Radovana, unuke Tijane i praunuka Nikolaja.

od: Srbe, Zorice i Sandre.

52412

52367

obele`i}emo danas, 5. 5. 2012. godine, na grobqu u Obrovcu. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima. Brat Branko, snaja Spomenka, brati} Mirko i brati~ina Maja. 52339

Posledwi pozdrav dragoj baki

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: bratanac Ferenc sa porodicom i majkom Julijom.

[ESTOMESE^NI POMEN

52423

3 Novaku Subi}u

Perki Krga

1928 - 2012.

\uki Jablanovu

ro|. Lali}

POMEN

Branki Gaji} Seki

[est dugih godina je za nama.

od: sina Gorana, snaje Sa{ke, unuke Awe i unuka Filipa.

od: unuka Dra`ena, unuke Milice, praunuka Nikole i Jovane.

od bra}e: Milorada i Aleksandra sa porodicama.

52413

52362

Sa qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe. Ujaci Vojin i Luka sa porodicama. 52340

52405

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ocu, dedi i tastu

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj sestri, tetki i zaovi

Posledwi pozdrav voqenoj sestri, tetki i zaovi iznenada preminuloj

Milo{ Srema~ki

Danas, u 11 ~asova okupi}emo se oko wegove ve~ne ku}e na Uspenskom grobqu da se pomolimo za ve~ni mir wegovoj du{i.

Novaku Subi}u od }erke Dragiwe Ga}a{ sa porodicom.

Tvoji najmiliji: supruga Qubica, sinovi Aleksandar i Darko, snaje Mirjana i Daliborka, unuka Mija i unuk Milo{.

Prim. dr Milenko Vasi}

baka Pepi od kom{ija: Savi}, Sankovi}, Jawi}, Arkula.

Uspomenu i se}awe na wega ~uvaju: porodica, rodbina i prijateqi. Porodica.

52374

52417

52415

^ETRDESETODNEVNI POMEN te~i

Sa po{tovawem sinu, bratu, deveru i stricu

Pro{lo je {est meseci punih tuge i bola otkad nas je napustio na{ voqeni tata

Vera, Sava i Milan Duki} sa porodicama.

Pro{lo je pola godine, qubav ne jewava, a bol raste. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i se}awima. Tvoji najmiliji.

52424

52414

^apo Ile{ Bata

ro|. Kuvaqa

Tvoj brat @ivko, snaja Milica sa porodicom iz Ka}a. 52395

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

od wene porodice.

Milki Mi{kovi} ro|. Kuvaqa

Nikad te ne}e zaboraviti tvoj brat @ivko, snaja Milica sa porodicom. Voqeni nikad ne umiru.

52370

[ulder - Tama{i Olgi

Miletu Svitlici Farago Zoltanu

Milki Mi{kovi}

Mnogo je suza palo, kada je tvoje srce stalo. Bol i tuga postaju sve ve}i, jer nam ni zbogom nisi uspela re}i. O`alo{}eni: brat Mile, snaja Mira, bratanac Radovan sa porodicom iz Ka}a i bratanica Du{a Elezovi}. 52392

GODI[WI POMEN

\uri Vujinovi}u \uri Vujinovi}u Puno mi brate.

nedostaje{

dragi

Neute{ni sinovi: Aleksandar i Miroslav.

Sahrana je u ponedeqak, 7. 5. 2012. godine, u 15.45 sati, na Gradskom grobqu.

Tvoj brat Vidoje i snaja Kata sa decom.

52357

52354

52143

obele`i}emo danas, 5. 5. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Uvek si sa nama, u na{im srcima i mislima. Porodica. 52141

^iTUQe l POMeni

subota5.maj2012.

[ESTOMESE^NI POMEN

Predragu Sekuli}u 1961 - 2011.

Dana, 5. 5. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je napustio na{

dnevnik

IZJAVA ZAHVALNOSTI Pro{lo je sedam tu`nih dana od kako nije sa nama na{ voqeni

Miqi Stevani} Stevan Zagor~i}

ro|. Zeqkovi}

1931 - 2012.

obele`i}emo danas, 5. 5. 2012. godine, u 10 ~asova, na Petrovaradinskom grobqu Tranxament. S tugom i bolom tvoji najmiliji: suprug Milan, sinovi Nikola i Sr|an, snaha Olivera i unuka Sara.

Voqeni se nikad ne zaboravqaju. Ve~ita tuga za tobom ostaje tetki Vojislavki sa porodicom.

O`alo{}eni: sin Miroslav, snaja Ana i unuci Bojan i Marko.

DVOGODI[WI POMEN na{em voqenom

Stevanu \uragi}u

Katica - Kaja Davidovac 2008 - 2012. Kako vreme prolazi sve nam vi{e nedostaje{. ]erka Qiqa sa porodicom.

Istina da si bio bolestan ne umawuje na{u tugu za tobom. Veliku prazninu ubla`ava se}awe na dane kad smo ti zna~ili sve kao i ti nama. Tvoji neute{ni: supruga Vera, sin \or|e, }erka Dragana, zet Goran, unuk Novak i snaja Vesna.

52397

[ESTOMESE^NI POMEN

52387

52246

52394

SE]AWE na dragu mamu, ta{tu i babu.

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragoj supruzi, majki, svekrvi i baki

52389

POMEN Navr{ava se godinu dana od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

Nikola Milana No`ini} dipl. in`. hortikulture

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Ovom prilikom se zahvaqujemo svim dragim qudima koji su uveli~ali ispra}aj na{eg Nikole. Zahvaqujemo se uòj i {iroj rodbini, kumovima i prijateqima koji su sve vreme bili uz nas i davali nam snagu da lak{e izdrìmo sve ono kroz {ta smo prolazili. Veliko hvala Nikolinoj sestri od tetke Olgi [ijan koja je svakodnevno bdela nad bratom ~ine}i i nemogu}e, bodre}i Nikolu i sve nas od prvog dana opake bolesti. Veliku zahvalnost dugujemo sve{teniku Hrama Sv. Vra~eva u Futogu na veli~anstvenom opelu, predivnom opro{tajnom govoru gospodina prote Stanimira Popovi}a i pojawu gospodina Mi{e Blizanca. Posebnu zahvalnost dugujemo Nikolinim kolegama sa Departmana za fitomedicinu i za{titu ìvotne sredine Poqoprivrednog fakulteta, u Novom Sadu, kao i kolegama iz Laboratorije za medicinsku entamologiju, koji su se svakodnevno interesovali o zdravstvenom stawu na{eg Nikole obilaze}i ga u bolnici i kod ku}e. Veliko hvala profesorici dr Mariji Zgombi. Predivne su bile re~i opro{taja wegove drage koleginice dr Sandre ]upine. Hvala Nikolinim drugovima: Branku, Coletu, Draganu, Nanetu, Aci, Momi, Donduru i Bati koji su stalno bili uz wega i porodicu. Zahvaqujemo se Savezu atletskih sudija Srbije i mnogobrojnim atletskim organizacijama. Hvala Rankinim kolegama iz Komunalne inspekcije grada Novi Sad i Agrokopa na izrazima sau~e{}a. Hvala Rastkovim {kolskim drugovima i kolegama sa fakulteta. Zahvaqujemo se svima onima koji su nam brojnim telegramima izjavili sau~e{}e. Neute{ne porodice: Noìni} i Bor|o{ki.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{em voqenom sinu, suprugu, ocu, svekru, dedi, bratu, deveru i stricu

Slobodanu Gligori}u obele`iti 5. 5. 2012. godine, u 11 sati, na Gorwem starom grobqu, u Futogu (Ul. Rade Kondi}a). Wegovi najmiliji. 52375

IN MEMORIAM

52353

Jugoslav Milenkovi} Pola godine se borimo sa bolom koji nam razdire grudi, ali uzalud, boli, kao i onog dana kada si nas napustio. Tata oti{ao si ali nikada ne}e{ biti zaboravqen. Tvoji: supruga An|elka, }erke Sowa i Zorica i porodice Skuban i [orowa.

Slavka Maletina

Miodrag Besnilov 24. 6. 1951 - 2. 4. 2012.

Pomen }e biti odr`an danas, 5. maja, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 10.30 ~asova.

Tvoji: Du{an, Duwa, Sloba i Svetlana.

Oàlo{}eni: supruga Ruìca sa k}erkama Sla|anom i Sneànom sa porodicama.

52364

52382

52386

POMEN Danas, 5. 5. 2012. godine, se navr{ava sedam tu`nih godina od kako se upokojio na{ voqeni i nikad pre`aqeni

Dana 6. maja 2012. godine navr{avaju se dve godine od smrti mog supruga

JEDNOGODI[WI POMEN dragom bratu

Jakova Zdilara

Dana, 3. 5. 2012. godine napustila nas je majka i baka

Posledwi pozdrav priji

Vreme prolazi, a tuga ostaje. Toga dana, u 7 ~asova, odr`a}e se misa u Katedrali u Novom Sadu. Zauvek u srcu i mojim mislima. Tvoja Dragoslava. 52388

Slavku Maletinu

Marko Rajkov

Posledwi radniku

pozdrav

na{em

Danas, 5. maja 2012. godine navr{ava se osam godina od kako me napusti i drugi sin

iz Turije

Sa tobom smo u svakodnevnim mislima i razgovorima. Po~ivaj u miru. Tvoji: supruga Julijana, sin Radivoj, snaja Olivera i unuk Bojan.

od bra}e: @ivka i \ure sa porodicama.

52377

52393

Nema vi{e na{eg dragog devera, ~ike i deda-~ike

Pro{la je godina od kako vi{e nije sa nama moj tata

Jelica Bi`i} ro|. 1930. Sahrana je 5. 5. 2012. godine, u 13 sati, na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: }erka Ivana, unuk Nikola i zet Dragan.

Jelici Bi`i}

od porodice Brzak.

52359

Draganu Mr|anu

Posledwi pozdrav

52361

Na{em dragom i voqenom deda Buci

Aleksandar Daki} 2004 - 2012.

\uke Jablanova O`alo{}eni: Nada Jablanov, Marina, Miodrag, Mina i Vladimir Stojanovi}.

52384

\uro Vujinovi}

od Sindikata JKP â&#x20AC;&#x17E;Vodovod i kanalizacijaâ&#x20AC;?, Novi Sad.

Sale i Dudo, moje radosti, gde po~ivaju va{e mladosti.

Milki Mi{kovi}

Svetislavu [imi~i}u

I daqe si u mislima sa nama. Mama. od familije Peri{i}.

posledwi pozdrav od: Nikole, Marka, Oqe i Vere.

52368

52366

Qiqa i Bogdan sa decom.

52372

59806-P

52360

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN na na{e drage roditeqe

subota5.maj2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena majka, baba, svekrva i ta{ta preminula u 75. godini.

Bojana Nikoli}

Emil Nikoli}

Milka Mi{kovi}

1996 - 2012.

2011 - 2012.

1937 - 2012.

iz Turije Neka Vas u ve~nom miru prati na{a qubav ja~a od zaborava. Va{e }erke: Qubica i Biserka sa porodicama.

O`alo{}eni: sin @eqko, }erke @ana i Tawa, snaja Mira, zet Sa{a i unuci Marko, Milo{, @eqana i Bojana.

od Bebe sa porodicom.

Porodice: Kokotovi}, Raketi} i Majstorovi}.

52289

52284

52285

Qiqana Suboti} Parastos }e se odràti 5. maja 2012. godine, u 10 ~asova, u Titelu. Oàlo{}eni: }erka Marica, praunuke Du{ica i Gordana i snaja Sneàna.

52146

Posledwi pozdrav sestri i tetki

voqenoj

Milki Mi{kovi}

Jelica Pani} Tvoj Toma.

Milki Mi{kovi}

Milki

POMEN Danas, 5. maja 2012. godine, je ~etrdeset dana od kada je na{a baba Jela oti{la u susret preminuloj }erki i unuku.

2004 - 2012.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Sahrana je danas, 5. 5. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

52155

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav tetki

od porodica: Dubenko i Gr~anac.

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Milki Mi{kovi} od kom{ija Jovanovi}: Paje, Vasiqke, Stojana i Sawe.

52177 52287

SEDMOGODI[WI POMEN

POMEN

POMEN Dana, 7. maja navr{avaju se tri godine od kako nas je zauvek napustio na{ dragi suprug, otac i deda

52288

Posledwi pozdrav dragoj priji

Danas, 5. 5. 2012. godine, navr{ava se pet godina od kako nas je zauvek napustio

Miqa Satari} ro|. Tomi} Ve~no o`alo{}eni, i nikada pomireni sa sudbinom da smo te izgubili, An|ele na{.

Milki Mi{kovi}

Dimitrije ]ur~i} Mita

Majka Zora i otac Vid.

Tuguju za tobom tvoji: supruga Jelena, sin Milan, snaha Branka i unuci Dimitrije i Maja.

52256

52257

\ura Milinkov

Porodica Bawanin.

52286

SEDMOGODI[WI POMEN

Ovih dana se navr{ava ~etrdeset dana od kako nema moga supruga

Uspomenu na tebe ~uvaju: supruga Qubica, }erka Sawa i zet Joca.

POMEN Pre pet godina zauvek nas je napustila na{a voqena

52305

Miqa Satari} Jeja

Kusli Frawe

Voqena sestro, do kraja mog `ivota ostaje neizreciva tuga, praznina u du{i i bol u srcu za tobom, ali i ogroman ponos i neizbrisiva se}awa na Tebe.

Ovim putem se zahvaqujem kom{ijama, ro|acima, prijateqima na izrazima sau~e{}a i posledwem ispra}aju do ve~ne ku}e.

Pet godina tugujemo za na{om dragom sestrom.

Brat Mi{a sa porodicom.

Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i. Tvoja Zora.

52254

52218

Gizela Panti} 1927 - 2007. Ako je `ivot prolazan, se}awe na tebe nije, ~uvamo te u na{im srcima. Tvoji: Marika, Goran, Sowa, ]ira, Vesna, Sa{a, Sara, Sa{ka, Luka i Jovana. 52278

U nedequ, 6. 5. 2012. godine navr{ava se 7 godina od kako je prerano preminula na{a plemenita i voqena

TU@NO SE]AWE

Pro{lo je pet tu`nih godina od kada vi{e nije sa nama na{a draga supruga i mama

5. 5. 1987 - 5. 5. 2012.

Nada Dobri}

Miqa Satari} ro|ena Tomi}

Sestre: Jelena i Milka i brat Mirko sa porodicama.

Nada Dobri}

Ponosni na na{u dragu majku i suprugu, okupi}emo se, da joj odamo po{tu u nedequ, u 12 sati, kod wene ve~ne ku}e, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Weni neute{ni: }erka Sla|ana, sin Sini{a i suprug Dragan. 52255

Dr Krsta Nikoli}

I daqe svaki dan u srcu i mislima sa nama. Supruga Dragoslava.

Zauvek tvoji: Ugqe{a i Vesna. 52260

52261

52223

07.00 08.05 08.50 09.10 09.40 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 13.55 14.10 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.55 19.30 20.00 21.00 22.00 22.40 23.25 00.20

tv program

subota5.maj2012.

Кухињица Продавница лутака Вуков видео буквар-слово „Т“ Хајде са мном у обданиште Колико се познајемо Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Без упута Свети вид, емисија о операцији ока Биографије познатих Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама Потрошачки репортер ТВ Дневник Аца и звездана прашина, док. прог. Мала убиства Агате Кристи: Несрећа невиних, филм Предео обојен завичајем, док. прог. Поаро: Тајанствена сфера у Стајлзу 2. део Фаца Војвођански дневник Из нашег сокака Поаро: Тајанствена сфера у Стајлзу 2. део Мала убиства Агате Кристи: Несрећа невиних, филм

Антоан Дулери

Мала убиства Агате Кристи Комесар Жан Ларосијер и инспектор Лампион су идеалан тандем који истражује и открива мистериозне злочине у епизодама: „Несрећа невиних“, „АБЦ убиства“, „Отровно перо“ и „Опасност код Енд Хауса“. Улоге: Антоан Дулери, Маријус Колучи, Серж Дубоа Режија: Стефан Копс (РТВ 1, 17.55)

09.00 Кухињица – мађ. 10.00 Добро вече,Војводино (слов) 11.30 Музичке нумере за децу (слов) 11.40 Продаваница лутака 12.30 Вести (мађ) 12.40 Емисија на мађар. са титл. на српском + музика 13.05 Српски екран 13.35 Леминг, филм 15.40 Хајде са мном у обданиште 16.05 Вуков видео буквар-слово „Т“ 16.30 Питам се, питам се 17.00 Треће доба 17.25 Осмех и ништа више 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 Винарије у Егеру (мађ) 22.00 ВИВЕ 2011.-Гала 2. део емисија (мађ) 22.30 Музички програм 23.25 5. меморијал Исидор Бајић: Андреа Боната и Темишварска филхармонија

06.00 07.30 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Документарни програм Е-ТВ Ноге на пут Перископ/Осаа Хало, председниче Простор Здравље је лек Дискавери Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Сајам инфонет Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

Урош Ћертић

Ексклузивно: Пази где удараш Познати хливудски каскадер Урош Ћертић био је немиран дечак и са својом енергијом и исхитреношћу није често знао шта да ради. Волео је оно што млади зову акција. С њим Мира АдањаПолак разговара у његовој школи, где седа у клупу у којој је учио. (РТС 1, 14.14) 06.30 09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 18.00 18.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00 23.30

09.30 10.00 12.00 14.00 16.55 18.15 20.00 22.30 01.00

Серијски програм Време је на мојој страни Серијски програм Азбукаодитељства Серијски програм Ленија Вести Ево нас код вас Вести Серијски програм Витраж Вести Личности и догађаји Вести Серијски програм Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфонет Неон сити Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји Објектив Лична грешка Фрушкогорски маратон Серијски програм

Најава Премијер лиге НБА Плеј оф АТП Минхен ½ Финале Мото ГП Есторил – Квалификације Мото 3 СК студио ФА куп финале: Челси – Ливерпул Спорт клуб Суперлига: Крагујевац Вајлд Боарс - Панчево Пантерс НБА Плеј оф Премијер лига: Арсенал – Њукасл

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

21.20 22.15 01.03 03.07 03.43 04.11 04.41 04.55 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Гастрономад Ексклузивно Војна академија Госпођица Марпл Квадратура круга Слагалица Дневник Фудбал : Јелен супер лига: Партизан - Црвена звезда, пренос Војна академија Гладијатор, филм Зли поручник, филм Ексклузивно Квадратура круга Увиђај Лети, лети песмо моја мила Војна академија Верски календар

04.00 07.00 08.00 10.50 13.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.00 21.15 23.10 01.30

Дођи на вечеру Домаћин Филм: Борба за картел Филм: Тесна кожа 1 Филм: Тесна кожа 2 Жене Сулејман Величанствени Шатра Галилео Вести Аси Сулејман Величанствени Квиз: Савршен минут Филм: Српски ожиљци РБ еко герила

06.05 08.00 09.06 10.57 12.33 13.00 13.15 13.27 13.59 14.14 14.58 15.58 17.38 18.40 19.00 19.25

Зрно по зрно Поред редовних прилога гледаоци могу погледати и разговор са представницима Удружења пољопривредника из Зрењанина после завршетка блокаде путева и разговора с надлежнима у Републици. Да ли су паори задовољни исходом и да ли је 12.500 динара довољно за субвенцију по хектару? (КТВ, 12.00)

07.10 ТВ лица...као сав нормалан свет 07.57 Велики је свет 08.25 Бернард 08.28 Срећни клинци 08.50 Чудовишта и гусари 09.04 Зујалице 09.29 Вилењаци 09.42 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Свет здравља 12.40 Време одлуке 12.58 Моја лепа Србија 13.30 Грађанин 13.59 Тенис - Сербиа опен: Полуфинале 1, пренос 15.04 Најлепше бајке браће Грим. 16.06 Биографије 16.50 Вреле гуме 17.22 Тотал тенис 17.34 Школска олимпијада 17.46 Светлана Захарова и пријатељи 18.46 Либела: Лада 19.16 Изгубљени светови 20.00 Тенис - Сербиа опен: Полуфинале 2, пренос 21.06 Потрошачки саветник 21.29 Свет спорта 21.55 Фудбал: Јелен супер лига 22.10 Алцхајмер 22.52 Гитар арт фестивал 23.48 Вреле гуме 00.21 Фудбал - Јелен супер лига: Партизан - Црвена звезда (р) 02.00 Тенис - Сербиа опен: Финале 1 (р) 03.00 Тенис - Сербиа опен: финале 2 (р)

Лиза Еделстајн

Опседнути Засновано на истинитој причи, ово остварење почиње када Елену Робертс готово на силу извлаче из стана и хапсе на основу оптужби о узнемиравању. Чини се да је она уходила чувеног неурохирурга, доктора Дејвида Стилмана, кога је упознала на једној медицинској конференцији. Улоге: Џена Елфман, Сем Робердс, Лиза Еделстајн Режија: Џон Бадам (Авала, 23.00) 06.30 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 18.00 18.30 19.00 19.30 19.55 20.00 21.00 23.00 01.00

Маратон Здравље и Ви Филм: Крвава бајка Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Здравље и Ви Сваштарица Вести Биљана за вас Слике живота Обични људи Вести Слике живота Улови трофеј Мајсторски Двоугао Узвраћен ударац Филм: Три слепа миша Филм: Опседнути Филм: Крвава бајка

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

dnevnik

c m y

07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.50 17.55 18.30 19.00 19.45 21.30 23.00 01.00

Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мегаминималс Меда Чарли Телешоп Барби Палчица, анимирани филм Генератор Рекс Гормити Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Велико стопало, филм Телешоп Долина вукова Телемастер Моја Србија Црни Груја Јесен стиже дуњо моја, филм Голи живот Краљ шкорпиона, филм Црни Груја

Шанин Сосамон

Правила привлачности Камден Колеџ. Шон Бејтмен је млађи брат поквареног брокера са Вол Стрита, Патрика Бејтмена. Он је такође дилер дроге који дугује огроман новац „колеги“ дилеру, Руперту Гесту, као и познати женскарош који је спавао са готово половином женске популације на универзитету. Улоге: Џејмс Ван Дер Бик, Шанин Сосамон, Џесика Бил Режија: Роџер Ејвери (Б92, 00.10) 06.00 08.00 08.50 09.00 10.30 11.00 11.35 14.30 16.00 16.30 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.20 23.50 00.10 02.00 02.50 04.20

Заувјек сусједи Добра земља Топшоп Цртани филмови Више од живота Вести Б92 Пријатељи Интернат Вести Ноћни ТВ пројекат Вести Сунђер Боб Штрумфови Гладијатори Филм: Дан обуке Вести Б92 Спортски преглед Филм: Правила привлачности Гладијатори Филм: Помпеја 1. део Филм: Помпеја 2. део

07.00 10.00 11.30 12.30 13.30 14.00 16.00 17.30 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.30 03.15 05.00

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Звезде и фанови Голд музички магазин Филм: Довиђења у Чикагу Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде Гранда Филм: Бој на Косову Филм: Већ мртав Филм: П2 Филм

Барби Палчица Барби представља модерну верзију класичне бајке о Палчици. Упознајте малену девојчицу по имену Палчица која живи у хармонији с природом у магичном свету Твилервбес испуњеном прелепим нетакнутим цвећем. (Хепи, 10.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota5.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедети купујући Најбољи амерички кувар Нисам знала да сам трудна НY Инк Четири венчања - Америка Чудни облици зависности Довољно стара да му буде мајка Л.А. Инк НY Инк Четири венчања - Америка

22.00 23.00 00.00 01.00

Царство мора Хитлерова потопљена тајна Азијске монархије Нинџе – ратници из сенке Како је Франц постао Лист Свет по Ленону Звезде сребрног екрана Бизеовим стопама Уврнути Лули Блиски сусрети у Сибиру Рим није изграђен за један дан Прича о Херкулеануму Звезде сребрног екрана Бизеовим стопама Уврнути Лули

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Црвенкапа Успавана лепотица Звонар Богородичине цркве Херкулес Мрак филм 2 Вавилон Маршал Мета Рикошет Твист Еротски филм Еротски филм

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 20.00

Ва ви лон На о ру жа ни вин че стер ком, два мла да Ма ро кан ца кре ћу у по тра гу за по ро дич ним ста дом ко за. Од лу чу ју да ис про ба ју пу шку у ти ши ни пу сти ње, али ме так пу ту је мно го бр же не го што су оче ки ва ли.

08.00 Кинотека - циклус класичног вестерна: Бјукенон јаше сам, филм 09.20 Фотографија о Хрватској 10.14 Кућни љубимци 10.50 Пол ориха, док. серија 11.17 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.15 Духовни изазови 13.45 Призма 14.32 Мањински мозаик 14.47 ХАЗУ портрети 15.02 Еко зона 15.30 Медвеђа породица и ја, док. серија 16.30 Евромагазин 17.20 Репортери 18.20 Потрошачки код 18.50 Глобално село 19.30 Дневник 20.10 Опатија: Додела дискографске награде Порин 2012 - пренос 22.20 Пацифик 23.20 Дневник 3 23.55 Чувар, филм 01.30 Филмски маратон: Крвава романса, филм 02.57 Филмски маратон: Бухан јаше сам, филм

По тре бан је са мо трен да се су да ре жи во ти че ти ри гру пе стра на ца на три кон ти нен та. Пар аме рич ких ту ри ста, глу ву ја пан ску ти неј џер ку, ко ја се су прот ста вља оцу, и да ди љу, Мек си кан ку ко ја без одо бре ња во ди дво је аме рич ке де це пре ко гра ни це, за хва та та лас не сре ће ко ја по при ма не слу ће не ди мен зи је. Уло ге: Бред Пит, Кејт Бланшет, Гаел Гарсија Бернал, Адријана Бараца, Ринко Кикучи Режијa: Алехандар Гонзалес Инариту (Синеманија, 14.00)

06.00 Марс тражи маме 07.25 Као пас и мачка. Освета Кити Галор 08.45 Свака друга недеља (и пола распуста) 10.20 Породица чудака 12.05 Принцеза 13.35 Карта милости 15.15 Краљица на потезу 16.55 Шпијун из комшилука 18.25 Образовање 20.05 Нешто позајмљено 21.55 Компликовано је 23.55 Погрешно скретање 3 01.25 Списак клијената 02.55 Човек звани храброст 04.45 Љубавни злочини у Кабулу

07.35 Поп Пикси 08.55 Бен 10: Ултимејт ејлијен 08.35 Училица 09.28 Кувар и по 09.30 Колумбо: Пристаниште у олуји 12.30 Пороци Миамија 13.35 Савршена слика 15.30 Венчање из ведра неба 17.28 Кувар и по 17.30 Дискавери: Трагедија на Беринговом мору 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Мумија: Гробница змајског цара, филм 22.00 Смртоносна утрка, филм 23.50 Непријатељ у мом кревету, филм 01.40 Астро шоу

Не при ја тељ у мом кре ве ту Ка да је Ло ра пре че ти ри го ди не упо зна ла свог му жа, ни је мо гла да схва ти сву ду би ну мрач не стра сти ко јом је он уз њу ве зан. Мар тин и Ло ра спо ља су иде а лан пар. Али ни је све та ко ка ко се чи ни... Уло ге: Џулија Робертс, Патрик Бергин, Кевин Андерсон Ре жи ја: Џозеф Рубен (РТЛ, 23.50)

Сесил де Франс

Кр ва ва ро ман са Ма ри и Алекс, при ја те љи це и сту дент ки ње, од лу че да оду на се ло код Алек си них ро ди те љиа ка ко би се та мо ма ло од мо ри ле и при пре ма ле за ис пи те. Иди лич на ку ћа и при ро да су обе ћа ва ју ћа су фор му ла за опу шта ју ћи ви кенд. Али се уско ро све ме ња... Уло ге: Сесил де Франс, Мејвен Ле Беско, Филип Нахон, Франк Калфун Ре жи ја: Александре Аја (ХРТ 1, 01.30)

09.20 09.40 10.05 10.35 11.00

Бред Пит

07.00 Убиства у Мидсамеру 09.00 Видовњак 14.00 Монк 19.00 Браћа и сестре 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Филм: Борнов идентитет 23.30 Све по закону

11.45 12.40 13.10 13.45 14.15 14.35 16.15 18.00 20.05 21.55 23.49 01.21

02.39

05.59 07.30 08.59 10.29 12.00 14.00

Аниманијаци Алба анд Адам Мала ТВ Кућни свемирци 20,000 миља под морем, филм за децу Одабрао Ђело Х. КС Аутомагазин Обртник и партнер 4 зида Живот је само мост Словноцке приче, филм Амерички снови, филм Сисак: Сусрет хрватске католичке младежи, пренос Животни пут Џен Гудал, док. филм Конго, филм Манкелов инспектор Валандер Уочи Евровизије младих глазбеника 2012. - хрватски представници уназад десет година Рукомет, ЛП (ж): Гиор Будућност, снимак

15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Погрешан човек Блеф слепог човека Основне ствари Прва забрањена љубав Нестали Нешто позајмљено нешто плаво Град без божића Узбуна: Рубиконова завера Биографија - Кејт Мидлтон Адвокат са плаже Замењене улоге Узбуна: Рубиконова завера Погрешан човек

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Мистична пица Много буке ни око чега Како је Гринч украо Божић Мумија Преко палубе Злочини и преступи Кад будан сањаш Поноћни експрес Мистерија Инвуд парка Еротски филм

Џулија Робертс

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.30 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Људских руку дело – Азије Стварање будућности Грађевинске интервенције X-машине Врхунско градитељство Врхунско оружје Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Људских руку дело – Азије Позадина авионских несрећа Борба са силама природе Како се прави? Обнова Јапана Исповести мафијаша Преживљавање Да ли бисте преживели? Угаљ Борба са силама природе Обнова Јапана

08.30 08.45 10.00 11.00 14.00 14.30 15.30 19.30 20.00 23.00 00.30 01.15

Фитнес Билијар Ауто ГП Билијар Билијар Аутомобилизам Бициклизам Билијар Билијар Борилачки спорт Бициклизам Билијар

По га же на обе ћа ња

ако су мно ге да нас на пред не при вре де пре - 20 по сто. По не кад чак ни то ни је до вољ но да за ра сле исто ри ју се риј ских пре ста на ка от - до во љи не за си ту по тре бу вла да за при хо ди ма, и пла те јав них ду го ва или ве о ма ви со ке ин - оне у пот пу но сти пре ста ју да от пла ћу ју ду го ве. фла ци је, за са да им из ми че пре ра ста ње бан кар ских Пре ста нак от пла те уну тра шњег ду га при си ља ва кри за. За пра во, сли ка на пред них при вре да од 1800. бан ке на то да пре ста ну да из ми ру ју сво је оба ве до 2008. је сли ка се риј ских бан кар ских кри за. зе, та ко да де по нен ти гу бе део свог нов ца или чак До ско ра, ис тра жи ва ња бан кар ских кри за усред - све што су уло жи ли. У не ким слу ча је ви ма, вла де сре ђи ва ла су се или на епи зо де из исто ри је на - су мо жда и да ле оси гу ра ње за де по зи те, али у пред них при вре да или на ис ку ство мо дер них тр - слу ча ју пре стан ка от пла те ду го ва оне јед но став но жи шта у на ста ја њу. Мо гу ће је да је ту ди хо то ми - по га зе и то обе ћа ње. ју об ли ко ва ло уве ре ње да де ста би ли зу ју ће, си Истин ске бан кар ске кри зе су дру га чи ја звер ка. стем ске и ме ђу др жав не фи нан сиј ске кри зе пред - Оне су че шћи тип кри за и на тр жи шти ма у на ста ста вља ју део про шло сти за на пред не при вре де. ја њу и у на пред ним при вре да ма. Уло га ба на ка у На рав но, Дру ги ве ли ки пад, свет ска фи нан сиј ска пре тва ра њу роч но сти чи ни их је дин стве но осе кри за ко ја је не дав но за хва ти ла САД и Евро пу, сру ши ла је то по гре шно уве ре ње, ма да по ве ли ку дру штве ну це ну. Бан кар ске кри зе су ду го јед на ко по га ђа ле бо га те и си ро ма шне зе мље. Њи хо ва уче ста лост по ка за ла се за чу ђу ју ће слич ном у зе мља ма с ви со ким, сред њим и ни ским до хот ком. За пра во, број кри за по себ но је ве лик у свет ским фи нан с иј с ки цен т ри ма: САД, Ује д и њ е н ом Кра љ ев с тву и Фран цу ској. Ква ли та тив не и кван ти та тив не па ра ле ле из ме ђу раз л и ч и т их до хо д ов н их гру па мо жда још ви ше из не на ђу ју. Те па ра ле ле ја вља ју се упр кос то ме што је мо дер на исто ри ја бо га тих зе ма ља ре ла тив но мир на ка да се ра ди о пре стан ци ма от пла те јав ног Кобне навале на банке ду га. Наш узо рак са др жи два основ на ти па бан кар - тљи вим на на ва ле на бан ке. Бан ке се обич но за ду ских кри за. Пр ви је уоби ча јен у си ро ма шним зе - жу ју крат ко роч но, у об ли ку штед ње и де по зи та по ма ља ма у раз во ју, у Афри ци и дру где, иако се по - ви ђе њу. Исто вре ме но, да ју зај мо ве с ду жом роч не ка да до га ђа и у бо га ти јим зе мља ма у раз во ју, но шћу. У нор мал ним вре ме ни ма, бан ке др же ли као што је Ар ген ти на. Те кри зе за пра во су не ка квид на сред ства ко ја су ви ше не го до вољ на да по вр ста пре стан ка от пла те уну тра шњег ду га ко ји кри ју би ло ка кво по ве ћа но по вла че ње де по зи та. при ме њу ју вла де зе ма ља у ко ји ма фи нан сиј ска Ме ђу тим, то ком на ва ле на бан ке де по нен ти гу бе ре пре си ја пред ста вља ва жан об лик опо ре зо ва ња. по ве ре ње у њих и ма сов но по вла че де по зи те. Ка Под фи нан сиј ском ре пре си јом, бан ке пред ста - ко се та по вла че ња го ми ла ју, бан ка је при си ље на вља ју сред ство ко је вла да ма омо гу ћа ва да из ву ку на то да хит но ли кви ди ра сред ства. Це не по ко ји ви ше ин ди рект них по ре за од гра ђа на, та ко што ма се сред ства про да ју обич но су „по жар не„ це не, мо но по ли шу цео си стем штед по себ но ако је бан ка да ла ве о ње и пла ћа ња, а не са мо но вац. ма не ли квид не и иди о син кра Вла де, че сто кроз Вла де при си ља ва ју до ма ће ре тич не зај мо ве, по пут оних да зи ден те на то да ште де у бан тих ло кал ним пред у зе ћи ма о фи нан сиј ску ре пре си ју, ка ма ти ме што им оста вља ју ко ји ма бан ка има знат но бо ље по рез мо гу учи ни ти још ма ло или ни ма ло дру гих мо ин фор ма ци је од дру гих ула га већим, што и ра д е та к о што гућ но сти за штед њу. Он да го ча. Про блем с ли кви да ци јом од ре ђу ју мак си мал не ми ла ју дуг у бан ке кроз оба ве по по жар ним це на ма је у то ме до зво ље не вред но сти за зне ре зер ве или дру га сред што то ком си сте мат ске бан ства. То вла да ма омо гу ћа ва да кар ске кри зе она мо же об у ка мат не сто пе, фи нан си ра ју део свог ду га по хва т и т и и мно го обим н и ј а док исто вре ме но ве о ма ни ским ка мат ним сто па сред ства. Раз ли чи те бан ке че ства ра ју ин фла ци ју ма; фи н ан с иј с ка ре п ре с и ј а сто др же при бли жно слич не сто га пред ста вља вид опо ре порт фе ље сред ста ва, и ако све зи ва ња. Гра ђа ни по ла жу но вац у бан ке за то што бан ке од јед ном по ку ша ју да их про да ју, тр жи ште не ма ју мно го дру гих си гур них мо гућ но сти за ће у пот пу но сти пре су ши ти. Сред ства ко ја су ре штед њу. Вла де за тим до но се ре гу ла ти ву и огра - ла тив но ли квид на у нор мал ним вре ме ни ма мо гу ни че ња ко ја при си ља ва ју бан ке на то да тај но вац на пра сно по ста ти ве о ма не ли квид на упра во ка да по зај ме да би се фи нан си рао јав ни дуг. На рав но, су бан ка ма нај по треб ни ја. у слу ча је ви ма у ко ји ма бан ка ма упра вља др жа ва, Сто га, чак и ако би бан ка би ла у пот пу но сти цен трал на власт мо же јед но став но на ре ди ти бан - сол вент на да не ма на ва ле, ње ни би лан си мо гу би ка ма да да ју зај мо ве. ти уни ште ни због по тре бе да сред ства ли кви ди ра Вла де, че сто кроз фи нан сиј ску ре пре си ју, по - по по жар ним це на ма. У том слу ча ју, на ва ла на рез мо гу учи ни ти још ви шим, што и ра де, та ко бан ке са ма ис пу ња ва сво ја оче ки ва ња. Ра ди се о што од ре ђу ју мак си мал не до зво ље не вред но сти још јед ном при ме ру ви ше стру ке рав но те же, ко ја за ка мат не сто пе, док исто вре ме но ства ра ју ин - је у су шти ни слич на си ту а ци ји у ко јој зај мо дав ци фла ци ју. На при мер, то је Ин ди ја ра ди ла то ком ко лек тив но од би ја ју да ре вол ви ра ју крат ко роч ни ра них се дам де се тих го ди на 20. ве ка, ка да је огра - дуг не кој др жа ви. У слу ча ју на ва ле, де по нен ти ни чи ла бан кар ске ка мат не сто пе на пет по сто, ба на ка су прак тич но ти ко ји од би ја ју да ре вол ви исто вре ме но узро ку ју ћи по ве ћа ње ин фла ци је на ра ју дуг. Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ” мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) уз по пуст од 30 од сто, за 1.210 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Бициклизам (Еуроспорт, 15.30)

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota5.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Си ту а ци ја на лич ном пла ну је по вољ на за ве ли ке и зна чај не по ду хва те. У љу бав ном од но су се по ма ло по и гра ва те, на де ти њаст на чин. Ни шта стра шно, ма да би прат нер же лео озбиљ ни ју ве зу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

5. maj 2012.

По тру ди те се да ви кенд про ве де те што опу ште ни је. Има те по тре бу за сло бо дом и про ме на ма, аван ту ра ма, а об у зе ти сте сва ко днев ним оба ве за ма и сит ни ца ма ко је жи вот зна че. Др жи те се.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ваш не ста шни Мер кур же ли ја сне ци ље ве за га ђа ње. Да кле, нео п ход но је да зна те шта тач но хо ће те да би сте то и по сти гли. То ће се од ра зи ти на све си ту а ци је ко је под ра зу ме ва ју ва ше ан га жо ва ње.

Ме сец пло ви кроз во де ни знак Шкор пи је па сте остра шће ни у оно ме што же ли те. Оства ри ће те сво је на ме ре по сва ку це ну. Ипак, по слу шај те дра гу осо бу од ко је мо же те не што и на у чи ти.

Има те по ве ћа не фи нан сиј ске тро шко ве ко је у по след ње вре ме не мо же те кон тро ли са ти. Ипак, успе шни сте. На лич ном пла ну мо же те би ти оп ти ми ста. Лу бав ни од нос је про жет сно ви ма.

Не мој те се оп те ре ти ти бри га ма, по го то во у ве зи с нов цем, јер сте до вољ но ште дљи ви и ра ци о нал ни, а исто вре ме но вред ни и рад ни па ће све до ћи на сво је ме сто. По ве ди те овог ви кен да фа ми ли ју на из лет.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Све сте од луч ни ји у то ме да ра ди те и чи ни те то што ра ди те. У љу бав ном од но су не мо же те та ко ла ко да спро ве де те и оства ри те сво је же ље већ мо ра те ува жи ти и дра гу осо бу, дру гу по ло ви ну.

Не мо ра те се пре те ра но тру ди ти око би ло че га јер вам срећ на звезда до но си ис пу ње ња са ма од се бе. На ва ма је да бу де те за до вољ ни, оп ти ми ста и до след ни, ди пло мат ски ори јен ти са ни.

Су бо та је Са т ур нов дан, ваш дан, па ће те га ор га ни зо ва ти по сво ме. Мо же те оку пи ти фа ми ли ју око окру глог сто ла, пу не тр пе зе, или их ор га ни зо ва ти на не ки дру ги на чин. Бу ди те за до вољ ни.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уко ли ко има те по тре бу да бу де те са ми са со бом, на крат ко или ду же вре ме, омо гу ћи те то се би. Ме ди ти рај те о се би и си ту а ци ји у ко јој сте. Пред сто је вам не ке про ме не, су сре ти и оба ве зе.

Ин ди ви ду ал ност и кре а тив ност ко ју по се ду је те, па и иде је ко је има те, во ди ће вас пра вим прав цем до ре а ли за ци је. Ве руј те у се бе јер ће те ус пе ти. Код сво је ку ће нај ви ше ужи ва те и вред но ра ди те.

Окре ни те се са мо ле пим ства ри ма и су сре ти ма с осо ба ма ко је вам при ја ју. Парт нер је про мен љи вог рас по ло же ња. Има те до бре од но се с ино стран ством и мо гућ ност не ког ви да успе ха или пу то ва ња.

TRI^-TRA^

Не ма ви ше сек си мла де ж V REMENSKA

PROGNOZA

ПријатНо

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 26 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 25 Niш

Јед н а од нај п о з на т и ј их ма н е кен ки свих вре м е н а Син д и Кра ф орд и у сво ј ој 46. го д и н и из гле д а од л ич но, али сек с е п ил ко ј им је пр ш та л а у до б а сла ве је, чи н и се, ипак из бле део. Иако је још увек ван с е р иј с ка ле по т и ц а, Син д и је ипак би л о те ш ко пре п о з на т и на до д е л и Са т е л ит на гра д а у Лос Ан ђ е л е су. Не кад сек с и ма н е кен ка пре т во р и л а се у еле г ант ну да м у и из гле д а чед н и ј е не го ика да. Мо г у ћ е да је то м е до п ри н е л а и чи њ е н и ц а да на ње н ом ли ц у не ма ви ш е мла д е ж а ко ј и је био њен за штит н и знак. Син д и н им сто п а ма, у свет ма н е кен с тва не д ав н о је за ко р а ч и л а и ње на ћер ка, де с е то го д и ш ња Ка ј а, ко ј а нео д о љ и во под с е ћ а на мај ку.

VIC DANA

Evropa

тоПло

НО В И САД: При јат н о то п ло и пре т е ж но сун ч а н о вре м е. Ве тар слаб за п ад н и. При т и с ак ис п од нор м а л е. Тем п е р а т у р а од 12 до 25 сте п е н и Цел з и ју с а. ВОЈ В О Д И Н А: При јат н о то п ло и углав н ом сун ч а н о вре м е. Ве т ар слаб за п ад н и. При т и с ак ис п од нор м а л е. Ми н и м ал н а тем пе р а т у р а 12, а мак с и м ал н а 26 сте п е н и Цел з и ју с а. СР Б И Ј А: При јат н о то п ло, углав н ом су в о и сун ч а н о вре м е уз ло к ал н и днев н и раз в ој обла к а. Крат к о т ра ја н а ки ш а и ло к ал н и пљу с ко в и су мо г у ћ и са м о по н е где у ис т оч н им пре д е л и м а по под н е. Ве т ар слаб за п ад н и или про м ен љ ив. При т и с ак ис п од нор м а л е. Ми н и м ал н а тем п е р а т у р а 8, а мак с и м ал н а 28 сте п е н и. Прог н о з а за Ср б и ј у у на р ед н им да н и м а: У не д е љ у ве ћ и н ом сун ч а н о и при јат н о то п ло вре м е, док је по п од н е и уве ч е мо г у ћ а по ја в а ло к ал н их пљу с ко в а. У по н е д е љ ак и уто р ак ма л о све ж и је, уз про л а з ну ки ш у и пљу с ко в е са гр м ља в и н ом. У сре д у по сте п ен пре с та н ак па д а в и н а.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Oчекује се не што по вољ ни ја би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја у од но су на прет ход не да не, али се због ви со ких днев них тем пе ра ту ра за ово до ба го ди не свим хро нич ним бо ле сни ци ма пре по ру чу је стро го при др жа ва ње те ра пи је и сма ње ње фи зич ких ак тив но сти. Нер во за и про бле ми са сном мо гу ће су ме те о ро пат ске ре ак ци је.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Вра тио се Ла ла с пи ја це ра ни је не го обич но и ухва тио Со су на го ми ли с ком ши јом. - Сад ћу да вам ка жем не што, ал’ са мо је да ред и не ћу да по на вљам: ко не ста ну је ов де, нек о’ма иде сво јој ку ћи!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

256 (38)

Slankamen

328 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

312 (42)

Zemun

379 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

331 (-14)

Bogojevo

267 (40)

Panчevo

386 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

526 (-6)

Titel

338 (-2)

NERA

Baч. Palanka 256 (28) Novi Sad

266 (14)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

148 (2)

TISA

94 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 300 (-21) S. Mitrovica 306 (-20)

Tendencija opadawa, stagnacije i porasta

Beograd

Kusiћ

327 (-7)

70 (-18)

Reшeњe iz proшlog broja