Dnevnik 5.jun 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 5. JUN 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23456 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

[TA BI NAM DO NE LO PO VE ]A WE STO PE PO REZA

Ve}i PDV izbor izme|u goreg i mnogo goreg

str. 5

BO JAN PAJ TI], POT PRED SED NIK DE MO KRAT SKE STRAN KE

Od danas pregovori o pokrajinskoj vlasti

Foto: F. Baki}

Potpredsednik Demokratske stranke i premijer odlaze}e Vlade APV Bojan Pajti} najvio je da }e danas po~eti pregovore sa koalicionim partnerima o formirawu nove skup{tinske ve}ine u Vojvodini i nove pokrajinske vlade, po{to su u nedequ okon~ani dopunski izbori za pokrajinske poslanike po ve}inskom sistemu. On je kazao i da o~ekuje da }e novi sazivi Skup{tine i Vlade APV biti formirani do kraja juna. str. 3

NO V RAS PO RED U SKUP [TI NI VOJ VO DI NE NA KON PO NO VQE NIH IZ BO RA

NOVOSADSKI [TRAND JUÊ U LETWEM IZDAWU: Dok nas ne bo po no vo ne iz ne na di pqu skom, bi la bi {te ta ne is ko ri sti ti pra vi let wi dan. Do voq ni su sa mo le àq ka, do bro dru {tvo, mi ni mal ni ko ma di ode }e, hlad ni na pi tak, por ci ja sun ~e vih zra ka, pa uì va we na naj lep -

Sve`ije, s ki{om

{oj no vo sad skoj pla ì [tran du mo è da po~ ne. Za sva ko ga ko je se bi mo gao to ju ~e da pri u {ti, {ta re }i osim bla go we mu, a oni ma dru gi ma osta je da sa ~e ka ju sun ~a ne da ne, ko ji ne u mit no do la ze, i svo je vre me za uì va we i le {ka re we pod ve drim ne bom. I. D.

Novih autoputeva i tunela nema bez koncesije?

NASLOVI

str. 4

Ekonomija

Tre}e doba 6 Kresawem ~inovnika {tedi se vi{e nego stezawem buyeta?

IPOK KRAJEM JUNA DOBIJA NOVOG GAZDU

Zakazana (ras)prodaja zrewaninske skrobare str. 4

Novi Sad 9 Izgradwa Po{tine zgrade ponovo u zastoju

str. 3

[PAN CI ZA IN TE RE SO VA NI ZA JAV NO-PRI VAT NO PART NER STVO U OBLA STI IN FRA STRUK TU RE

Najvi{a temperatura 20 °S

4 Revizori istra`uju koliko smo pozajmili para

DS-u poslanik vi{e, SVM-u jedan mawe

SPORT

str. 16 – 23

Vojvodina 11 U Apatinu neguju kulturnu ba{tinu podunavskih Nemaca

Dru{tvo 12 Trgovina organima u Srbiji zakonom zabrawena

Crna 13 Vlasnik kafi}a u Idvoru odbio da zatvori lokal

n ODBOJKA[I DELE MEGDAN S KINEZIMA

n ORLOVI IGRAJU S [VE\ANIMA, n KRE]E KO[ARKA[KO FINALE ORLI]I S FARANIMA

POLiTikA

utorak5.jun2012.

REAGOVAWE BRISELA NA IZJAVE TOMISLAVA NIKOLI]A

EU: U Srebrenici je bio genocid Stav Evrop ske uni je je da se u Sre bre ni ci do go dio ge no cid i ta te ma }e se na }i na dnev nom re du su sre ta pred sed ni ka Evrop ske ko mi si je @o ze Ma nu e la Ba ro za s pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em, sa op {ti la je ju ~e Ba ro zo va port pa rol ka Pi ja Aren kil de Han sen. „Evrop ska uni ja ima ja san stav i od lu~ no od ba cu je sve po ku {a je pre kra ja wa isto ri je”, re kla je Han sen no vi na ri ma, osvr }u }i se na ne dav nu Ni ko li }e vu iz ja vu da u Sre bre ni ci ni je bi lo ge no ci da. Ona je is ta kla da je u Sre bre ni ci iz vr {en „ge no cid i zlo ~in pro tiv ~o ve~ no sti” i da je to po tvr |e no pre su da ma Ha {kog tri bu na la i me |u na rod nog su da prav de.”Sprem ni smo da to po no vi mo kad god to bu de bi lo po treb no”,re kla je Han sen. Ona je po tvr di la da }e to bi ti jed na od te ma raz go vo ra Ba ro za i Ni ko li }a 14. ju na u Bri se lu. „Po mi re we u re gi o nu }e sva ka ko bi ti na dnev nom re du”, ka za la je Han sen. Ma ja Ko ci jan ~i}, pred stav ni ca za {tam pu vi so ke pred stav ni ce

EU za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton, is ta kla je da se od po li ti~ kih li de ra na za pad nom Bal ka nu o~e ku je da po ka ù da su pri vr è ni sa rad wi i po mi re wu u re gi o nu i da da ju od go vor ne iz ja ve, pre neo je Roj ters.Ona je is ta kla da EU sna `no od ba cu je sva ki po ku {aj pre kra ja wa isto ri je, is ti ~u }i da je „ma sa kr u Sre bre ni ci bio ge no cid” i „zlo ~in pro tiv ~o ve~ nost ko ji se ne sme ni kad za bo ra vi ti ni ti po no vi ti”. „Po li ti~ ki li de ri na za pad nom Bal ka nu mo ra ju ne pre sta no da po ka zu ju pri vr è nost du hu sa rad we i po mi re wa u re gi o nu. Kao i dru gde u Evro pi, od od go vor nih po li ti ~a ra se o~e ku je da ko ri ste od go vor nu, ja snu i ne dvo smi sle nu re to ri ku”, iz ja vi la je Ko ci jan ~i }e va. Ni ko li} je u in ter vjuu Te le vi zi ji Cr ne Go re, ko ji je emi to van 31. ma ja, re kao i da je ge no cid te {ko do ka ziv na su du.”U Sre bre ni ci ni je bi lo ge no ci da. U Sre bre ni ci je bio ve li ki zlo ~in ko ji su po ~i ni li ne ki pri pad ni ci srp skog na ro da, ko je tre ba pro na }i, iz ve sti pred sud i ka zni ti”, ka zao je on.

DSS: Potrebna hitna sednica SB o Kosovu De mo krat ska stran ka Sr bi je sa op {ti la je ju ~e da je neo p hod na hit na sed ni ca Sa ve ta bez bed no sti UN zbog, ka ko je re kao port pa rol te stran ke Pe tar Pet ko vi}, bru tal ne si le ko ju je pret hod nih da na pri me nio Kfor na se ve ru Ko so va i Me to hi je. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re is ta kao da „pu ca we na srp ski na rod” zah te va ozbi qan od go vor dr `a ve Sr bi je i do dao da dr `a va tre ba da pre du zme sve {to je u we noj mo }i ka ko bi za {ti ti la svoj na rod na KiM.”Po treb no je da se hit no sa zo ve sed ni ca Sa ve ta bez bed no sti UN gde bi pre sta li svi ti na pa di i bru tal na si la od stra ne Kfo ra i gde bi za pra vo we gov

od nos pre ma srp skom na ro du na KiM do bio svoj epi log”, ka zao je Pet ko vi}. DSS sma tra da je do bra od lu ka pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a, ko ji je re kao da }e, po sle po se te Bri se lu, na ro du, stran ka ma i par la men tu obe lo da ni ti {ta je re zul tat do go vo ra Be o gra da i Pro {ti ne i re }i ko ji su uslo vi da bi Sr bi ja da qe na sta vi la put ka evrop skim in te gra ci ja ma, ka zao je Pet ko vi}. Ko men ta ri {u }i sa sta nak pred sed ni ka Sr bi je i Srp ske na pred ne stran ke, Pet ko vi} je ka zao da je po zi va wem SNS na kon sul ta ci je kod pred sed ni ka for mal no po ~eo pro ces for mi ra wa vla de.

sKup[tina srbiJe

Nikoli} poslanik podneo ostavku U Skup {ti nu Sr bi je sti gle su ostav ke na po sla ni~ ke funk ci je To mi sla va Ni ko li }a, Ve ro qu ba Ste va no vi }a i Ife te Ra don ~i}, kao i zah tev za ne po tvr |i va we man da ta Dra ga nu \i la su. Ni ko li} je, zbog iz bo ra za pred sed ni ka Sr bi je ostav ku na po sla ni~ ku funk ci ju par la men tu upu tio 31. ma ja u 13.55 sa ti, ne po sred no pred po seb nu sed ni cu na ko joj je po lo zio za kle tvu ~i me je po ~eo da mu te ~e pe to go di {wi man dat na me stu {e fa dr à ve. Pr vi na li sti „Iz bor za bo qi ì vot” Dra gan \i las skup {ti ni je upu tio pi smo u ko me tra ì da mu se ne po tvr di man dat. „Bu du }i da se po tvr |i va wem man da ta sti ~u pra va i du `no sti na rod nog po sla ni ka, a da ja ne na me ra vam da po sta nem na rod ni po sla nik, mo lim vas da ne po tvr di te moj man dat”, na veo je \i las u pi smu. Ostav ku na funk ci ju na rod nog po sla ni ka pod neo je 30. ma ja i Ste -

va no vi}, sa li ste URS, zbog iz bo ra za gra do na ~el ni ka Kra gu jev ca, a dan ka sni je i Ra don ~i} ka, iz Stran ke de mo krat ske ak ci je - Su lej man Ugqa nin. Ra don ~i} ka se u pi sa noj ostav ci po zva la na Za kon o iz bo ru na rod nih po sla ni ka i ~lan u ko me su de fi ni sa ni raz lo zi za pre sta nak man da ta pre is te ka vre me na na ko je je po sla nik iza bran, ali ni je pre ci zi ra la o ko jem je raz lo gu re~. Za ko nom je pre ci zi ra no da po sla nik li~ no pod no si ostav ku, ove re nu kod or ga na nad le `nog za ove ru pot pi sa, pred sed ni ku skup {ti ne, u ro ku od tri da na od da na ove re, a par la ment kon sta tu je ostav ku i dan pre stan ka man da ta od mah po sle pri je ma oba ve {te wa o raz lo zi ma za pre sta nak man da ta na sed ni ci ko ja je u to ku, od no sno na pr voj na red noj sed ni ci. Po sla ni~ ki man dat do de qu je se na red nom po sla ni ku na iz bor noj li sti.

Stenografske bele{ke na sajtu Skup{tine Na saj tu Skup {ti ne Sr bi je ob ja vqe ne su ne re di go va ne i ne a u to ri zo va ne ste nografske be le {ke sa kon sti tu tiv ne i pr ve po seb ne sed ni ce, odr à ne 31. ma ja, ka da je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} po lo ìo za kle tvu i stu pio na du `nost. Be le {ke su ob ja vqe ne na osno vu ra ni je od lu ke Ad mi ni stra tiv nog od bo ra i one se po sta vqa ju na saj tu 24 sa ta od do sta vqa wa nad le `noj slu `bi. To je jed na od no vi na u ra du no vog sa zi va par la men ta, ko ja ni je i je di na. Po red we, pr vi put su no vi po sla ni ci po la ga li za kle tvu, u skup {tin skim klu pa ma je vi {e è na, a broj skup {tin skih od bo ra je sma wen.

dnevnik

Sutra o vladi s demokratama Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} na sta vi }e kon sul ta ci je o for mi ra wu vla de sa pred stav ni ci ma iz bor nih li sta u sre du, 6. ju na raz go vo rom sa de -

le ga ci jom stra na ka oku pqe nih oko De mo krat ske stran ke, sa op {te no je ju ~e iz we go vog ka bi ne ta. Pred sed nik Sr bi je da vla du tre ba {to pre for mi ra ti,

jer je eko nom ska i so ci jal na si tu a ci ja u Sr bi ji iz u zet no te {ka, na ve de no je u sa op {te wu. Ni ko li} je na gla sio da osnov ni pri o ri tet u ra du te vla de tre ba

da bu de otva ra we no vih rad nih me sta, stva ra we po voq ni jeg po slov nog am bi jen ta i pri vla ~e we no vih do ma }ih i stra nih in ve sti to ra.

SPS dobio poziv SNS-a Pred s ed n ik So c i j a l i s ti~ k e par t i j e Sr bi je Ivi ca Da ~i} po tvr dio je da je ju ~e od li de ra na pred wa ka Alek san dra Vu ~i }a do bio po ziv za raz go vo re o for mi ra wu vla de.”Da nas sam raz go va rao sa Vu ~i }em ko ji nas je po zvao na raz go vo re. Za do vo -

qan sam {to je ta stran ka to le rant ni ja ne go pre”, re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Pe trov cu na Mla vi. Da ~i} je ne gi rao da je pro {le no }i raz go va rao sa pred sed ni kom de mo kra ta Bo ri som Ta di }em i da se do go vo rio sve, ~ak i re so re. „To su sva ka -

ka ve pri ~e ko je i ja slu {am sva kog da na”, re kao je Da ~i}. „Vla da tre ba da bu de for mi ra na {to pre, ali si gur no ni su u pi ta wu da ni, ve} ne de qe i me se ci”, sma tra li der so ci ja li sta.

TRA@I SE TRE]I PARTNER

Da~i}: Socijalisti nisu moneta za potkusurivawe SPS }e na sta vi ti na red nih da na raz go vo re sa DS, re kao je li der te stran ke Ivi ca Da ~i} i po ru ~io da so ci ja li sti ni su mo ne ta za pot ku su ri va we, da je dan dan pre go va ra ju sa jed ni ma, a za tim sa dru gi ma, jer im je Sr bi ja iz nad sva ke stra na~ ke fo te qe. „Ne mo è se u isto vre me raz go va ra ti sa dve par ti je, sa da vo di mo raz go vo re sa De mo krat skom stran kom, ko ji }e bi ti na sta vqen na red nih da na ona ko ka ko smo i do go vo ri li, od no sno po ku {a va mo da na |e mo do go vor o dve zna ~aj ne te me - ko }e ~i ni ti par la men tar nu ve }i nu i ka kakv }e bi ti pro gram vla de, sa ak cen tom na so ci jal ni”, re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Pe trov cu na Mla vi. Da ~i} tvr di da u ovom tre nut ku ne po sto ji ve }i na od 126 poslni ka, po {to jo{ ni je po stig nu ta sa gla snost o to me ko }e ~i ni ti tu ve }i nu ka ko ne bi bi la na {te tu na ci o nal nih in te re sa. On je do dao da one stran ke, ko je sa wi ma ho }e da for mi ra ju vla du, mo ra ju da ima ju na umu da ko a li ci ja SPS-PUPS-JS vo dio ja snu, ~vr stu po li ti ku, u du hu na ci o nal nih in te re sa. Li der so ci ja li sta je uka zao da we go va stran ka i ko a li ci ja ko ju pred vo di è le sa rad wu sa svi ma, ali i po ru ~io da, uko li ko se è le ozbiq ni raz go vo ri, mo ra se vi de ti ka kvu }e po li ti ku vo di ti bu du }a vla da i ka kve bi po sle di ce iza zva lo pri su stvo ne kih par ti ja u woj. Pre ma we go vim re ~i ma, vre me kroz ko je Sr bi ja sa da pro la zi ni je ni {ta raz li ~i ti je od pret hod nog, pro ble mi ko ji su bi li pre iz bo -

ra na sta vi }e se i po sle tog pro ce sa. Iz bo ri su za vr {e ni, pod stio je li der SPS i do dao da no va

vla da tre ba da bu de ja ka, efi ka sna i od go vor na i da do bro ba lan si ra iz me |u ono ga {to se zo -

Ko na~ no je i ^e do mir Jo va no vi} shva tio da od so ci ja li sta za vi si ve pro e vrop ska od no sno pro srp ska vla da. Da ~i} je, od go va ra ju }i na po ru ke iz LDP, na veo da SPS `e li vla du ko ja je u isto vre me i jed no i dru go - pro e vrop ska i pro srp ska. Go vo re }i o raz li ~i tim va ri jan ta ma u ve zi sa for mi ra wem vla de, {ef so ci ja li sta je re kao da se ko a li ci ja oko SPS opet na la zi iz me |u dve va tre. „To nam je iz gle da sud bi na”, na gla sio je i po no vio da su dve par ti je, ko je su do bi le naj ve }i broj gla so va na iz bo ri ma, SNS i DS, do bi le 23 od no sno 22 od sto, a we go va ko a li ci ja oko 15 od sto gla so va bi ra ~a.

„Ni su do bi li po treb nu ve }i nu i uko li ko for mi ra we vla de pod ra zu me va na {u ko a li ci ju sa DS, opet nam fa li tre }i part ner, od no sno URS ili LDP, a sa dru ge stra ne, ako SNS da nas na ma nu di da raz go va ra mo oko for mi ra wa vla de i tu je ja sno da fa li tre }i. Taj tre }i je DSS„, pre ci zi rao je Da ~i}. Pre ma we go vom mi {qe wu, tu se go vo ri o su {tin skom pi ta wu, jer od iz bo ra no ve vla de za vi si kurs dr à ve. „DSS i SNS ne ka ka ù ko su ti ko ji do no se ve }i nu od 126”, po ru ~io je Da ~i} i u du ho vi tom to nu na gla sio da je „ko na~ no i ê do mir Jo va no vi} shva tio da od so ci ja li sta za vi si”. Da ~i} je po tvr dio da je u ne de qu raz go va rao sa Jo va no vi }em o iz na la sku re {e wa u ve zi sa dr àv nom po li ti kom i u ci qu pri bli à va wa sta vo va oko ono ga {to je dr àv na, a ne stra na~ ka po li ti ka. Stav li be ra la je da sa da SPS tre ba da od lu ~i da li }e bi ti deo pro e vrop ske vla de ili }e ve }i nu tra ì ti bez LDP-a u ne kom dru gom blo ku po li ti~ kih stra na ka. Od to ga za vi si da li }e br zo bi ti pre ki nu ta ago ni ja i bi ti sta vqe na ta~ ka na sve di le me oko po sto ja wa ~vr ste ve }i ne ko ja je sprem na da hit no kre ne u re {a va we pro ble ma pred ko ji ma se ze mqa na la zi, stav je te stran ke. LDP, ka ù u toj stran ci, sma tra da na red na Vla da Sr bi je mo ra de fi ni sa ti ~i stu evrop sku ori jen ta ci ju ze mqe, bi ti po sve }e na re {a va wu te {kog eko nom skog po lo à ja gra |a na, od lu~ no kre nu ti u po li ti~ ke re for me,

iz grad wu in sti tu ci ja, ga ran to va ti vla da vi nu pra va, gra |an ske slo bo de, tr `i {nu eko no mi ju, iz vu }i ze mqu iz izo la ci je. Ta stran ka in si sti ra i da Sr bi ja mo ra bi ti efi ka sna u pro ce su evrop skih in te gra ci ja

S kim mogu, s kim ne mogu Da ~i} je po no vio da so ci ja li sti ne mo gu u vla du ko ja }e o Re pu bli ci Srp skoj go vo ri ti kao o ge no cid noj tvo re vi ni, u vla du ko ja mo è da se od rek ne Ko so va i Me to hi je, kao ni u vla du ko ja ne }e da raz go va ra o EU, {to je, pod se tio je, stav DSS. Da ~i} je po tvr dio da je pre kju ~e sa pred sed ni kom LDP ê do mi rom Jo va no vi }em raz go va rao o pri bli à va wu sta vo va u ve zi sa onim {ta je dr àv na, a ne stra na~ ka po li ti ka.

Znam {ta da radim i bez Dodika Na pi ta we {to mi sli o iz ri ~i tom sta vu pred sed ni ka RS Mi lo ra da Do di ka u Ba wa lu ci da ne }e sa ra |i va ti sa vla dom u ko joj bi bio LDP, Da ~i} je re kao da je to po sle di ca sta vo va ko je je pret hod no iz no sio Jo va no vi}, a da on i bez Do di ka zna {ta tre ba da ra di. Da ~i} je za kqu ~io da ni je do bro da se od no si kom pli ku ju. i sta bi li zo va ti si tu a ci ju u re gi o nu, kao i da je Sr bi ji po treb na vla da ko ja }e bi ti hra bra da sa op {ti isti nu i vla da ko ja ne }e be `a ti od pro ble ma, ne go od lu~ no kre nu ti u wi ho vo re {a va we.

TVIT CRTICA

(Ne)pristojna ponuda

Da se Dodik pita

No vi nar bri tan skog Skaj wu za Jak {a [}e ki} kon sta tu je : Kad se stvo ri ve }i na u par la men tu, iza be re pred sed nik, bi }e to pr vi znak da }e mo ima ti vla du, pre to ga ni {ta. [}e ki} ujed no ot kri va svo jim fa no vi ma na laj ni: Da ~i} do bio po nu du SNS za vla du, pri ~a se i pre mi jer sko me sto pri de, ali i da qe ve li ki pri ti sak da bu de DS-SNS-SPS vla da, jo{ se igra... A mla |a na no vi nar ka TV „Pr va“ @a kli na Ta ta lo vi} se pi ta : „Ili je sve to o o li ko do sad no ili sam ja ve} to li ko vla da for mi ra la da mi je sve isto“.

Di rek tor be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac ak ti van je na Tvi te ru. - Ras pi sa ne su audi ci je za ~la no ve or ke stra BG fil har mo ni je. U sva kom slu ~a ju, pre ko na~ nog iz bo ra kan di da ta kon sul to va }e mo Mi lo ra da Do di ka - u skla du sa po li ti~ kim „pri ~a ma“ }e Ta so vac.

Fali samo Biya I glum ci pra te pre go vo re o for mi ra wu vla de. Ta ko i Bra ni slav Tri fu no vi} ko men ta ri {e na Tvi te ru : „Ka ri}-Ili}-Vu lin...fa li sa mo Bi xa.. za kqu ~u je Tri fu no vi} o de {a va wi ma na An dri }e vom ven cu.

Pi{ta, izvini U ovoj dr `a vi mno go se pri ~a o iz vi we wi ma. Jo{ uvek ni je sve naj ja sni je ko ko me tre ba da se iz vi ni. Ali su bo ti~ kom funk ci o ne ru DS Dar ku Ma ti }u iz gle da da je si tu a ci ja ne {to ja sni ja. - Idem kod mog fri ze ra Pi {te. Imam ose }aj da tre ba da mu se iz vi nim {to je To ma pred sed nik- za kqu ~u je Ma ti}.

„Beg” u opoziciju

Mla|in tonalitet

^lan GO SDPS Vo jin Vu ~i }e vi} „raz mi {qa“ na laj ni: - Naj be zbed ni je za po li ti~ ke par ti je u Sr bi ji je da u sle de }em man da tu bu du u opo zi ci ji. Po sta vqa se pi ta we da li je to beg od od go vor no sti?!, u di le mi je Vu ~i }e vi}, ~i ji li der stran ke Ra sim Qa ji} je ta ko |e deo do sa da {we vla sti. Isto vre me no, jed na od mno go broj nih ~la ni ca po ro di ce Ka ri} na laj ni, su pru ga Sre te na Ka ri }a, Sla vi ca po ru ~u je sa mre `e : „Tra `e we kriv ca je uvek uspe {no. Svo ja o~e ki va wa od dru gih, pri me ni te na se bi“.

Li der URS Mla |an Din ki} na ja vqu je mno go broj ne no vi te te, ali u svom mu zi~ kom an ga `ma nu. - Pr vi po vrat ni~ ki Ki ki jev al bum smo fak ti~ ki na pra vi li 2007. to kom onih ~e tvo ro me se~ nih pre go vo ra oko vla de. Bi li su ja ko do sad ni- „pri ~a“ Din ki}. Na opa sku svo jih fa no va, da }e po we go vim mu zi~ kim ak tiv no sti ma mo }i da „pro va le“ ka rak ter po sti zbor nog pe ri o da for mi ra wa no ve vla de, Din ki} krat ko od go va ra : „Upra vo ta ko“. S. St.

c m y

politika

dnevnik

PRED SED NIK SR BI JE KON SUL TA CI JE O VLA DI PO ^EO SA SNS

Vu~i} najavio razgovore s Da~i}em Pred sed nik Sr bi je Tomislav Nikoli} po ~eo je ju ~e kon sul ta ci je o for mi ra wu no ve no ve vla de sa Ko a li ci jom „Po kre ni mo Sr bi ju“, a de le ga ci ju je pred vo dio li der SNS Aleksandar Vu~i}. Raz go vor Ni ko li }a sa na pred wa ci ma bio je pr vi u ni zu ko je je pred sed nik Sr bi je na ja vio, a, pre ma re ~i ma Vu ~i }a, {ef dr à ve }e do kra ja sed mi ce raz go va ra ti i sa dru gim stran ka ma, a man dat }e da ti ono me ko ga oba ve sti da ima ve }i nu od 126 po sla ni ka u Skup {ti ni ne {ti te }i ni ~i je stra na~ ke in te re se. - U raz go vo ru s pred sed ni kom Sr bi je iz ne li smo stav da bi sva ka vla da ko ja bi bi la for mi ra na bez li ste „Po kre ni mo Sr bi ju“ bi la ne le gi tim na, {to su gra |a ni Sr bi je, na ro ~i to u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra po ka za li, da è le pro me ne, dru ga ~i ju, nor mal nu i pri stoj nu Sr bi ju, ko ja }e se bo ri ti pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, eko nom skog na pret ka, a ne na sta vak pro pa da wa- re kao je Vu ~i} no vi na ri ma na kon raz go vo ra u pred sed ni~ kom zda wu na An dri }e vom ven cu. On je na ja vio da }e na pred wa ci od mah po ~e ti raz go vo re sa so ci ja li sti ma o for mi ra wa bu du }e vla de, ali i s dru gim par ti ja ma s ko ji ma mo gu da for mi ra ju ve }i nu, o ~e mu su oba ve sti li pred sed ni ka Ni ko li }a. Vu ~i} je re kao da je bi lo vi {e ne for mal nih raz go vo ra sa SPS, da im je re ~e no da po {tu ju wi ho vu vo qu da raz go va ra ju s oni ma s ko ji ma su pr vo na ja vi li, ali i da su na pred wa ci sprem ni da u~e stvu ju u for mi ra wu vla de. On je re kao da }e SNS pred lo ì ti vla du od 12 mi ni star sta va, bo qu, br ù i efi ka sni ju ad mi ni stra ci ju, kao i u{te de od oko 600 mi li o na evra kao re zul tat pri me ne no vog za ko na o jav nim na bav ka ma. Pre ma re ~i ma li de ra SNS, po red za ko na o

jav nim na bav ka ma SPS-u }e bi ti po nu |e ni no vi za kon o vla di i za kon o mi ni star stvi ma. Na pi ta we da li su na pred wa ci sprem ni da SPS-u po nu de i pre mi jer sko me sto, Vu ~i} je re -

novi} i vo li mo da RS bu de ge no cid na tvo re vi na, a ne svi |a te nam se vi- re kao je Vu ~i} i za pi tao da li iko raz mi {qa {ta }e bi ti u ok to bru „ka da na rod bu de gla dan“, {ta sa ten den ci -

Pri stoj no, ali ne pri jat no Li der na pred wa ka od go va ra ju }i na pi ta we „Dnev ni ka“ po tvr dio je da je sa pred sed ni kom DS Borisom Tadi}em raz go va rao u pe tak na pri je mu u ita li jan skoj am ba sa di, ali ni je ot krio i sa dr ì nu raz go vo ra. Ko men ta ri {u }i fo to gra fi je ob ja vqe we sa tog pri je ma na ko ji ma su Vu ~i} i Ta di}, on je re kao da „ni su bi li sa mi ka ko su ne ki me di ji ko men ta ri sa li, po {to je bi lo oko 800 qu di ka da su raz go va ra li”. - Raz go vor je bio pri sto jan, ali ne na ro ~i to pri ja tan - re kao je Vu ~i}. On je na gla sio da po sle kam pa we ko ja je vo |e na pro tiv SNS i Ni ko li }a, i ko ja se ka ko je do dao, vo di i da qe, ni ko ne mo è da o~e ku je da ti od no si bu du na naj vi {em ni vou. kao da se o per so nal nim re {e wi ma jo{ ne raz mi {qa, ali i po no vio da je kan di dat SNS za pre mi je ra Jorgovanka Tabakovi}, ali da je u raz go vo ri ma sa SPS „otvo re no ko bi {ta i ka ko ra dio“. - Raz go vo ri tek tre ba da po~ nu, ali i wi ho vo je da ka ù da li ho }e da raz go va ra ju sa na ma, ili im se svi |a êdomir Jova-

jom ko jom }e pro se~ na pla ta usko ro pa sti is pod 300 evra. No vi na re je za ni ma lo i {ta se u Vu ~i }e vom sta vu pro me ni lo, ta ko da je sa da SPS po `e qan part ner na pred wa ci ma, na {ta je on od go vo rio da se „ni je mno go pro me ni lo”, osim {to SNS mo ra da raz mi {qa o bu du} no sti Sr bi je i we nih gra |a na.

Go vo re }i o vla di ko ju bi even tu al no for mi ra la DS sa svo jim ko a li ci o nim part ne ri ma, Vu ~i} je re kao da me sec da na pro {lo od oba ve {ta va wa da je ne ka kva ko a li ci ja for mi ra na, {to jo{ uvek ni je u~i we no. - Ako su se do go vo ri li to mo ra ju da ka ù, jer je va `no da se, kao {to je pred sed nik Sr bi je na gla sio, vla da {to pre for mi ra zbog eko nom ske si tu a ci je, ka ko bi se za u sta vi lo di vqa we kur sa, za {ta ni je od go vo ran sa mo gu ver ner, ve} pre sve ga Vla da, ko ja je svo jim kri mi nal nim eko nom skim me ra ma i onim {to se ra di lo to kom kam pa we do pri ne la eko nom skom uru {a va wu dr à veuve ren je Vu ~i}, ko ji sma tra da bi „bi lo naj bo qe da DS ode u opo zi ci ju“. - Ne mi slim da je za Sr bi ju do bro da vla du for mi ra DS, SPS i LDP, jer }e to bi ti pot pu no ista vla da, sa istim li ci ma. Ima }e te istu vla du, sve ono {to smo do sa da ima li, sa istim mi ni stri ma, na istom pro gra mu, osim {to }e te u pro gram uba ci ti bor bu pro tiv vaq da ge no cid ne tvo re vi ne Re pu bli ke Srp ske i bor bu za ne za vi sno Ko so vo- re kao je Vu ~i} i oce nio da je je to „je di no no vo {to ê do mir Jo va no vi} uno si u tu vla du”. On je na po me nuo da „po li ti ka ni je ma te ma ti ka ve} da je va `na vo qa gra |a na“ . Vu ~i} je na ja vio i da }e do kra ja sed mi ce raz go va ra ti sa DSS i we nim li de rom Vojislavom Ko{tunicom, sa ko ji ma SNS od ra ni je ima do bru sa rad wu. U de le ga ci ji na sa stan ku sa Ni ko li }em uz Vu ~i }a, bi li su kan di dat za pre mi je ra SNS Jor go van ka Ta ba ko vi}, funk ci o ne ri Zorana Mihajlovi}, Neboj{a Stefanovi} i li de ri stra na ka ko ji su u~e stvo va li na li sti „Po kre ni mo Sr bi ju” Velimir Ili}, Aleksandar Vulin, Dragomir i Milanka Kari}... D. Mi li vo je vi}

Vorlikova i Krkobabi} o novoj vladi Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Jovan Krkobabi} i am ba sa dor ka SAD u Sr bi ji Meri Vorlik sa gla si li su se ju ~e, to kom sa stan ka u Vla di Sr bi je, da je neo p hod no na sta vi ti evrop ski put Sr bi je i isto vre me no do sled no re {a va ti broj na so ci jal no-eko nom ska pi ta wa. Pot pred sed nik Kr ko ba bi}, ko ji se sa Vor li ko vom sa stao na we nu ini ci ja ti vu, pre do ~io je ame ri~ koj am ba sa dor ki ak tu el ne na po re u for mi ra wu skup {tin ske ve }i ne u na me ri da Sr bi ja u {to sko ri jem vre men skom ro ku do bi je no vu vla du, sa op {tio je ka bi net pot pred sed ni ka vla de. Raz go va ra no je, ka ko se do da je, i o po sti zbor nim po li ti~ kim pro ce si ma u Re pu bli ci Sr bi ji kao i o ukup noj po li ti~ koj si tu a ci ji u ze mqi. U sa op {te wu se na vo di sa su se Kr ko ba bi} i Vor li ko va „u du `em i pri ja teq skom raz go vo ru po seb no do ta kli so ci jal nih pi ta wa, kao i bu du cih po te za u re a li za ci ji agen de re gi o nal nog pro gra ma o traj nom re {e wu pro ble ma iz be gli ca i ra se qe nih li ca„.

REKLI SU

Delevi}: Nema novih uslovqavawa

Tabakovi}: Protiv zamrzavawa plata i pove}awa PDV

Kora}: Nikoli} bi morao da klekne

U raz go vo ri ma pred sed ni ka Sr bi je Tomislava Nikoli}a s vi so kim zva ni~ ni ci ma EU bi }e re ~i o evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je i o to me {ta je po treb no u~i ni ti da se put Sr bi je u Uni ju na sta vi i ubr za, sma tra {ef Vla di ne kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Milica Delevi}, uve re na je da ne }e bi ti no vih uslo vqa va wa. is pu ni odav no na va de ni u mno gim evrop skim do ku men ti ma. Evro pa tra `i sa rad wu i do bre od no se u ce lom re gi o nu, kao i da se omo gu }i da re gion u ce li ni na pre du je ka EU. To je naj va `ni ji uslov, a sve {to mo `e mo da ~u je mo je sa mo we go va kon kre ti za ci ja, re kla je De le vi} u raz go vo ru za „No vo sti„. Uslo vi ko ji su po sta vqe ni pred na {u ze mqu po sto ja }e i da qe, re kla je De le vi}, od go va ra ju }i na pi ta we da li u Bri se lu po sto ji bi lo ka kva za dr {ka pre ma iz bo ru Ni ko li }a.

Za mr za va we pla ta i pen zi ja i po ve }a we PDV-a ni su me re o ko ji ma mo è da se go vo ri kao o pr vim me ra ma ko je jed na od go vor na dr à va tre ba da pre du zme, iz ja vi la je ju ~e kan di dat SNS za pre mi je ra Jorgovanka Tabakovi}. Ona je uka za la da bi svi ko ji se ba ve po slo vi ma jav nih fi nan si ja tre ba lo da ima ju na umu da je po ve }a we PDV-a po sled wa me ra ko ja tre ba da bu de pred u ze ta i da ona di rekt no uti ~e na stan dard sta nov ni {tva. „Ova dr à va je neo d go vor na i oni ko ji je pred sta vqa ju opet bi da uzmu ta mo gde je naj lak {e”, re kla je Ta ba ko vi }e va. Ona je na gla si la da dok ne bu du is cr pqe ne sve re zer ve u{te da u dr à vi, kao {to su bo qa na pla ta po re za, uvo |e we si ve eko no mi je u le gal ne to ko ve, efi ka sni je spro vo |e we jav nih na bav ki, sma we we po re za na pla te, o po ve }a wu po re za na osnov ne ì vot ne na mir ni ce ne tre ba bi ti ni go vo ra.

„Mi slim da Tomislav Nikoli} ne }e ula zi ti u na ro ~i te kon flik te sa vla dom. On }e se de ma go {ki obra }a ti gra |a ni ma, re }i da ih raz u me, da oni pa te, da je to stra {no, da on mo li vla du da im po mog ne i ~e ka }e van red ne iz bo re da ko na~ no do |e na vlast”, re kao je li der SDU @arko Kora}. Ko ra} ka è da se ne sme za bo ra vi ti da je Ni ko li} sa skup {tin ske go vor ni ce re kao da mu ni je ào {to je ubi jen no vi nar Slav ko ]u ru vi ja, kao i da je iz go va rao ode Ratku Mladi}u. „[ta god ko za me rao Bo ri su Ta di }u, a {to {ta mu se mo è za me ri ti, on ne ma tu pro {lost”, re kao je Ko ra}. „Ta di} je ipak dva pu ta bio u Sre bre ni ci. Te {ko bih ta mo mo gao da za mi slim Ni ko li }a, ma da ni to ne is kqu ~u jem. Ali, da bi smo mu po ve ro va li, Ni ko li} bi mo rao da klek ne, {to on, na rav no, ni ka da ne }e ura di ti”, re kao je Ko ra}.

utorak5.jun2012.

BO JAN PAJ TI], POT PRED SED NIK DE MO KRAT SKE STRAN KE

Od danas pregovori o pokrajinskoj vlasti Pot pred sed nik D e m o k r a t s k e stran ke i pre mi jer od la ze }e Vla de APV Bojan Pajti} naj vio je da }e da nas po ~e ti pre go vo re sa k o a l i c i o n i m part ne ri ma o for mi ra wu no ve skup {tin ske ve }i ne u Voj vo di ni i no ve po kra jin ske vla de, po {to su u ne de qu jer `e li da oku pi par la men tar okon ~a ni do pun ski iz bo ri za po nu ve }i nu „ko ja }e omo gu }i ti da kra jin ske po sla ni ke po ve }in i no va vla da Voj vo di ne bu de sta skom si ste mu. On je ka zao i da bil na i uspe {na, ali da ima {i o~e ku je da }e no vi sa zi vi Skup ru po dr {ku ka ko po li ti~ kih su {ti ne i Vla de APV bi ti for bje ka ta, ta ko i gra |a na Voj vo di mi ra ni do kra ja ju na. ne za ono {to bu de ~i ni la„. - Iz ve sno je da }e na {a po sla Paj ti} je po ru ~io da su iz ni~ ka gru pa ima ti 59 po sla ni ka, kru ga po ten ci jal nih part ne ra dok }e dru go pla de mo kra ta u Voj si ra na Srp ska vo di ni is kqu ~e Da nas po ~i wu na pred na stran ka ni SNS, SRS i ima ti 22 man da ta. DSS. A pri o ri pre go vo ri sa To po ka zu je da te ti raz go vo ra ko a li ci o nim smo mi prak ti~ no ko je }e vo di ti sa part ne ri ma o ostva ri li ciq osta lim stran ka for mi ra wu no ve ko ji smo za cr ta li ma, do dao je, bi }e skup {tin ske ve }i ne pr o gram no ve vla na ovim po kra jin skim iz bo ri ma, a de APV ko ju on u Voj vo di ni i no ve to je da osvo ji mo vi di kao „in stru po kra jin ske vla de apo slut nu ve }i ment raz vo ja Voj nu. Us pe li smo vo di ne”. iako je kod mno gih bi lo ske pe se - No va vla da do mi nat no tre ba da li je taj ciq re a lan bu du }i da da se ba vi otva ra wem no vih rad smo u uslo vi ma eko nom ske kri ze nih me sta i pri vla ~e wem stra i da nam je ovo tre }i man dat - is nih in ve sti ci ja, u ~e mu je i ta kao je Paj ti}, ko jeg iz ve sno pret hod na vla da po ka za la iz u o~e ku je i tre }i man dat na ~el noj zet ne re zul ta te, kao i u na stav po zi ci ji u Ba no vi ni. ku sna `nog in ve sti ci o nog ci On je na veo da }e De mo krat ska klu sa ko ji smo po kre nu li pre stran ka, upr kos to me {to }e ne ko li ko go di na, ali i u ostva ima ti go to vo po lo vi o nu od ukup re wu vi so kog ste pe na qud skih i no 120 man da ta u no vom sa zi vu ma win skih pra va u Voj vo di ni voj vo |an ske Skup {ti ne, u}i u po ru ~io je Paj ti}. for mi ra we {i ro ke ko a li ci je, B. D. S.

NO V RAS PO RED U SKUP [TI NI VOJ VO DI NE NA KON PO NO VQE NIH IZ BO RA

DS-u poslanik vi{e, SVM-u jedan mawe De mo kra te su po sle po no vqe nih po kra jin skih iz bo ra u ^o ki, [i du, Opo vu i Zre wa ni nu u pro -

te klu ne de qu po ve }a le broj svo jih po sla ni ka za je dan i o~e ku je se da }e ih u Skup {ti ni Voj vo di ne ima ti 58 od ukup no 120. U isto vre me bi Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, ~i ji kan di dat je u ^o ki ovog pu ta iz gu bio od de mo kra te, tre ba lo da ima se dam po sla ni ka, jed nog ma we

Opo vu i Zre wa ni nu po be di li kan di da ti li ste „Po kre ni mo Voj vo di nu - To mi slav Ni ko li}”, re kla je ju ~e za „Dnev nik” port pa rol ka PIK-a Jelena Zlojutro. U ^o ki je Predrag Miji} („Iz bor za bo qu Voj vo di nu”) ovog pu ta po be dio Lasla Kormawo{a iz SVM-a, dok je u [i du de mo kra ta Bogdan Travica po tvr dio ra ni ju po be du nad na pred wa kom Nikolom Vasi}em. U Opo vu je pak na pred wak Predrag Gincuq po tvr dio svo ju po be du nad de mo kra tom Jovanom Rackovim, dok je u Zre wa ni nu Ivan Bo{wak iz SNS-a po no vo osvo jio vi {e gla so va od Dragana To{i}a iz ko a li ci je SPS-PUPS-JS-SDP Sr bi je. Ta ko bi ko a li ci ja ko ju oku pqa SNS tre ba lo da i da qe ima ukup -

Gla sa we o dva Ja na dru gi put na su du Ko na~ ni re zul ta ti po kra jin skih iz bo ra bi, po re ~i ma port pa rol ke PIK-a, mo gli bi ti po zna ti da nas, ka da }e, ka ko je na ve la, bi ti ja sni ja sli ka o sud bi ni pri go vo ra na gla sa we u Ba~ kom Pe trov cu. Ona je re kla da je LSV po no vo ulo ìo àl bu Uprav nom su du, na kon {to je wi hov pri go vor na gla sa we za po kra jin skog po sla ni ka u Ba~ kom Pe trov cu dru gi put od bi la Op {tin ska iz bor na ko mi si ja. Po pr vim re zul ta ti ma PIK-a, u toj op {ti ni je po be dio kan di dat de mo kra ta Jan Bohu{, dok je li ga{ Jan Brna osvo jio 355 gla so va ma we. Ina ~e, da tum odr à va wa kon sti tu tiv ne sed ni ce no vog sa zi va }e, po re ~i ma ak tu el nog pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne [andora Egere{ija, bi ti od re |en na kon {to PIK pro gla si ko na~ ne re zul ta te iz bo ra. u od no su na pre li mi nar ne re zul ta te ko je je ra ni je ob ja vi la Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja. Na i me, u ô ki i [i du su na po no vqe nom gla sa wu za po sla ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne po ve }in skom iz bor nom si ste mu po be di li kan di da ti li ste „Iz bor za bo qu Voj vo di nu - Bo jan Paj ti}”, dok su u

no 22 po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne, a sa vez oko SPS-a 13, ka ko su to po ka za li pre li mi nar ni re zul ta ti PIK-a. Po tim re zu la ti ma, LSV ima ukup no de set po sla ni ka, SRS pet, DSS -~e ti ri, a LDP jed nog po kra jin skog po sla ni ka. S. N. K.

ekonomija

utorak5.jun2012.

IPOK KRAJEM JUNA DOBIJA NOVOG GAZDU

Zakazana (ras)prodaja zrewaninske skrobare Ste~ajni upravnik zrewaninske Industrije prera|evina od kukuruza (IPOK) Milan Ni}etin zakazao je za 29. jun prodaju imovine nekada najve}e skrobare na Balkanu. Po~etna cena iznosi oko 550 miliona dinara a da li }e neko biti spreman da izdvoji tu, ili ~ak ve}u sumu novca, za preuzimawe IPOK-a, bi}e poznato krajem meseca. Po nezvani~nim saznawima “Dnevnika”, zainteresovani za preuzimawe zrewaninske skro-

bare su preduze}e “MK komerc” i beogradski “Kartonval”, koji u ovda{woj fabrici posluje ve} mesecima kao zakupac dela pogona. - Neki su otkupili dokumentaciju, ali to jo{ ni{ta ne zna~i, jer niko jo{ nije uplatio depozit. Ta~no je da su zainteresovane firme “MK komerc” i “Kartonval”, ali ni one jo{ nisu otkupile dokumentaciju. Jo{ je rano govoriti o tome, tek je po~etak meseca. Ne{to konkretnije, pretpostavqam, zna}e se za dvadesetak dana – potvrdio je ju~e na{a saznawa ste~ajni upravnik Milan Ni}etin. Re{ewem Privrednog suda u Zrewaninu ste~ajni postupak u IPOK-u otvoren je sredinom aprila pro{le godine, i to na predlog Ministarstva

finansija – Poreske uprave Srbije jer je, kako je obrazlo`eno u zahtevu, fabrika nesposobna da izmiri sve svoje obaveze. Zanimqivo je da je isti sud pre tri godine okon~ao ste~aj u skrobari, uz tvrdwu da je reorganizacija uspe{no obavqena, a IPOK stao “na zdrave noge”. Zaposleni su od samog starta sumwali u ove tvrdwe, upozoravaju}i sud da podnosilac plana reorganizacije, a to je bila firma u vlasni{tvu kon-

troverznog biznismena Zorana ]opi}a, osumwi~enog za pomagawe narkobosu Darku [ari}u, nije ispunio sve obaveze. Skrobaru je, u me|uvremenu, u zakup uzela beogradska firma “Kartonval”. Deo otpu{tenih radnika vra}en je na posao, a postrojewa su remontovana. Beogra|ani su isticali da prate de{avawa oko IPOK-a, u kome je, naposletku, progla{en i bankrot, ali napomiwu da su sve vreme vi{e bili okrenuti proizvodwi. Ali, jo{ u samom startu iz “Kartonvala” su poru~ivali da }e ova firma sigurno u~estvovati na licitaciji kada IPOK bude prodavan, jer je zainteresovana za du`e poslovawe u Zrewaninu. @. Ba la ban

Srbija u plusu sa CEFTA Srbija je u prva ~etiri meseca 2012. ostvarila suficit u razmeni sa zemqama CEFTA od 364,7 miliona dolara, {to je rezultat uglavnom izvoza poqoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Srbija je u zemqe CEFTA od januara do aprila najvi{e izvozila `itarice, proizvode od wih, razne vrste pi}a, gvo`|e i ~elik, a najvi{e je uvozila kameni ugaq, koks i brikete, gvo`|e i ~elik, struju, kao i povr}e i vo}e. Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 840,7 miliona dolara, a

uvoz je bio 476 miliona, {to zna~i da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 176,6 odsto. Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemqama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, {to je, tako|e, bio rezultat uglavnom izvoza poqoprivrednih proizvoda. Region CEFTA je jedno od retkih trì{ta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje vi{e izvozi nego {to uvozi, i prema u~e{}u u ukupnom izvozu Srbije, to trì{te je drugo po zna~aju, posle trì{ta EU.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

115,3404

117,6943

120,4013

114,9873

Australija

dolar

89,6963

91,5268

93,6319

89,4217

Kanada

dolar

89,0935

90,9117

93,0027

88,8207

Danska

kruna

15,5165

15,8332

16,1974

15,4690

Norve{ka

kruna

15,1652

15,4747

15,8306

15,1188

[vedska

kruna

12,7755

13,0362

13,3360

12,7364

[vajcarska

franak

96,0130

97,9724

100,2258

95,7190

V. Britanija

funta

142,8011

145,7154

149,0669

142,3639

SAD

dolar

92,9415

94,8383

97,0196

92,6570

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 6. 2012. godine

dnevnik

KO LI KO SMO ZA I STA PO ZAJ MI LI PA RA

Revizori moraju pro~e{qati javni dug Dràvna revizorska institucija }e ovih dana zapo~eti reviziju javnog duga Srbije, najavio je danas dràvni revizor Radoslav Sretenovi}. On je, novinarima na skupu o finansijskoj odgovornosti vlasti, rekao da je namera da se na transparentan i najboqi mogu}i na~in ukaè javnosti koliki je javni dug. „Mislim da sada prema{uje procenat od 45 odsto bruto doma}eg proizvoda, taj dug je 31. marta iznosio 14,6 milijardi evra”, rekao je Sretenovi}. On je naveo da je Fiskalni savet u pravu kada ukazuje na porast javne potro{we i naglasio da je revizija javnog duga potrebna s obzirom na to da je taj dug

razli~it prema podacima Narodne banke Srbije i Uprave za javni dug Ministarstva finansija. Sretenovi} je istakao da }e revizija javnog duga obuhvatiti buxetsku 2011. godinu, zakqu~no sa 31. decembrom i dodao da }e taj dug biti analiziran kao posebno poglavqe u okviru revizije nacrta zavr{nog buxeta za tu godinu. On je najavio da }e naredne godine biti uvedena revizija svrsishodnosti, koja podrazumeva ekonomi~nost tro{ewa javnih sredstava i zahvaquju}i woj poreski obveznici zna}e „kuda ide wihov dinar i kako se tro{i”.

[PAN CI ZA IN TE RE SO VA NI ZA JAV NO-PRI VAT NO PART NER STVO U OBLA STI IN FRA STRUK TU RE

Novih autoputeva i tunela nema bez koncesije? [panska gra|evinska firma „FSS” koja je pre godinu dana kupila gra|evinsko preduze}e „Alpina” zainteresovana je za dugoro~nu saradwu sa Srbijom. Direktor te kompanije Francisko Kordoba Donado posetio je ovih dana Ministarstvo za infrastrukturu i rekao ministru Milutinu Mrkowi}u da su zainteresovani za ulagaweu putnu infrastrukturu po modelu poslovno-privatnog partnerstva. Takav na~in ulagawa primewuju na 40 projekata {irom sveta, {to zna~i da imaju veliko iskustvo u tome. Svesna velike krize i preoptere}enog buxeta, u kome vi{e nema prostora ni za finansirawe novih puteva, ni vra}awe kredita za wihovu izgradw, Srbija je stvorila sve preduslove za realizaciju projekata putem javno-privatnog partnerstva. JP „Putevi Srbije” izradili su Studiju za primenu javno-privatnog partnerstva u finansirawu projekata putne infrastrukture. Za privla~ewe privatnog kapitala i ostvarewe partnerstva s javnim sektorom, predlo`eni su potencijalni pilot BOT projekti za izgradwu ~etiri saobra}ajnice. Na predlo`enoj listi je deonica Novi Sad - Ruma s tunelom ispod Fru{ke gore s alterna-

Ci qa no part ner stvo U sklopu kompanije [panci imaju preduez}e koje samo radi u oblasti poslovno-privatnog partnerstva, ako i ekspertske timove koji su zadu`eni da prona|u sredstva od banaka. Kako isti~u, takav na~in poslovawa omogu}ava dugoro~an i kontinuiran razvoj partnerstva u nekoj zemqi. Iako je prisutna na mnogim svetskim tr`i{tima, posebno u Austriji, Nema~koj, Poqskoj, [vajcarskoj i Rumuniji, ova {panska kompanija kao prioritete za nove poslove na podru~ju biv{e Jugoslavije odredila je Srbiju i Hrvatsku kao najinteresantnije zemqe za investirawe. tivnim modelom naplate putarine - za celu deonicu ili samo za tunel, zatim deonica Ruma [abac s izgradwom novog mosta na Savi u zoni tog grada, potom autoput Bubaw potok - Pan~evo s mostom preko Dunava, tako|e s

mogu}no{}u naplate putarine celom deonicom ili samo za pla}awe perlaska preko mosta, te deonice Pojate - Preqina kao dela budu}eg autoputa Beograd ju`ni Jadran. Ministar Mrkowi} ka`e da bi koncesije dobro

do{le jer bi rasteretile buxet. S tim u vezi, ministar Mrkowi} je {panskoj firmi ponudio mogu}nost u~e{}a na izgradwi dela budu}eg autoputa Beograd ju`ni Jadran na deonicama od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Qiga, a ima i drugih trasa koje se pomiwu kao kandidati za koncesije. Ranije je i austrijski „[trabag” pokazao interesovawe za izgradwu deonica od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Qiga, ukupne duìne oko 50 kilometara, ~ija vrednost radova je procewena na oko 228 miliona evra. I Italijani bi hteli da u~estvuju u izgradwu autoputa prema moru. Trasa takozvanog Koridora 11 kroz Srbiju, duga oko 380 kilometara, proteè se od rumunske granice kod Vr{ca do Boqara na crnogorskoj granici. Trenutno se na tom koridoru iz kredita Azerbejxana gradi deonica od Qiga do Preqine u duìni od 42 kilometra. Uz azerbejxansku firmu „Azvirt” rade i na{i neimari predvo|eni „Energoprojektom”. Samo prvu deonicu od Uba do Lajkovca u duìni od 12,5 kilometara uspeli smo da izgradimo vlastitim parama, ostatak, o~ito, ~eka nove modele finansirawa kao {to su koncesije. R. Da u to vi}

KOB NA BLO KA DA RA ^U NA

Jo{ 606 firmi ide u ste~aj U Srbiji je na kraju maja 606 firmi ispunilo uslove za pokretawe ste~aja zbog neprekidne blokade ra~una u trajawu od jedne godine, objavila je NBS. Na kraju aprila 409 firmi imalo

je blokiran ra~un du`e od jedne godine. Od ove godine automatski ste~aj sledi posle godinu dana blokade ra~una, za {ta je ranije uslov bila dvogodi{swa blokada ra~una. Narodna banka

Srbije ima obavezu da svakog meseca privrednim sudovima dostavqa podatke o preduze}ima ~iji su ra~uni u blokadi, kako bi bili pokrenuti ste~ajni postupci.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Jugoslovenski fond za `ita, BG

20,00

4.320

12.960

Inter{ped, Subotica

12,12

370

457.690

Globos osigurawe, Beograd

4,19

224

6.265

Citadel Investments, Beograd

1,19

85.000

0,90 Promena %

112 Cena

22.288 Promet

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-8,97

4.000

580.005

Tigar, Pirot

-8,51

301

10.234

Go{a monta`a, Velika Plana

-5,70

2.546

509.150

Dunav Grocka, Grocka Pet akcija s najve}im padom

Soja protein, Be~ej Veterinarski zavod, Subotica Vojvo|anskih top-pet akcija

4.720.058

-0,80

1.371

652.700

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.548

0,00

Imlek, Beograd

0,00

2.400

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-0,95

415

4.179.890

Soja protein, Be~ej

-3,67

472

1.744.511

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,45

409

361.549

Jubmes banka, Beograd

0,01

11.176

223.520

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.129

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,06

1.550

31.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-8,97

4.000

580.005

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.840

0,00

744.000

Tigar, Pirot

-8,51

301

10.234

Veterinarski zavod, Subotica

-3,43

310

46.555

1.744.511

-3,43 Promena %

310 Cena

46.555 Promet

587

4.720.058

Soja protein, Be~ej

-3,67

472

1.744.511

Danubius, Novi Sad

Promet

587

0,00

Inter{ped, Subotica

Cena

0,00

472

15.500

Promena %

AIK banka, Ni{

-3,67

0,00

Naziv kompanije NIS, Novi Sad

NIS, Novi Sad

STUP Vr{ac, Vr{ac

BELEX 15 (437,94 -0,89)

12,12

370

457.690

0,00

7.800

171.600

Svi iznosi su dati u dinarima

karlS BerG Sr Bi ja Zo ve StU deN te da Se opro Ba jU U re al Nom rad Nom okrU @e WU

@ed ni po sla idu u pi va ru

Kom pa ni ja Karls berg Sr bi ja otvo re na je za raz li ~i te vi do ve sa rad we s vi so ko o bra zov nim i na u~ no i stra ì va~ kim in sti tu ci ja ma u ze mqi, ali je po seb no otvo re na pre ma kva li tet nim stu den ti ma za vr {nih go di na raz li ~i tih stru ka, ko je na od re |e no vre me pri ma u svo je po go ne ili ofi se, gde im omo gu }a va da u ì vom po slov nom okru è wu sti ~u no va zna wa i ve {ti ne, da tu pri me ne svo je zna we i usa vr {a va ju ga, u skla du s po tre ba ma kom pa ni je. U to ku je kon kurs ko ji je Karls berg ras pi sao za stu den te za vr {ne go di n e osnov n ih ili ma ster stu di ja Fa kul te ta teh n i~ k ih na u k a Uni ver zi te ta u No vom Sa du, a pred nost ima ju oni sa sme ra sa o bra }a ja i tran spor ta. Kom pa ni ja nu di po sao sa rad ni ka za iz ve {ta va we u sek -

je SAP), po zna ju en gle ski je zik, dok je po `eq no i is ku stvo na istim ili sli~ nim po slo vi ma, kao i iz ra `e ne or ga ni za ci o ne ve {ti ne i pe dant nost u ra du.

U to ku je kon kurs ko ji je Karls berg ras pi sao za stu den te za vr {ne go di ne osnov nih ili ma ster stu di ja Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du to ru lo g i s ti ke, na od re |e no vre me. Po sao ko ji bi stu den ti oba vqa li pod ra zu me va: iz ra du lo gi sti~ kih iz ve {ta ja, a`u ri ra we teh ni~ kih po da ta ka pro iz vo da, kon tro li sa we ro ko va i sla we uzo ra ka na ana li zu, iz ra da tre bo va wa u SAP-u, te dnev na sa ra da wa s ma ga cin skim oso bqem. Za in te re so va ni aka dem ci mo gu da se pri ja ve do 7. ju na. Po treb no je da zna ju da ra de na ra ~u na ru (MS Office, po `e qan

Ta ko |e, Kar las berg tra ga za „li de ri ma bu du} no sti” i to pu tem kon kur sa, otvo re nog do 30. ju na. Tra è kre a tiv ne i mar qi ve (pro sek iz nad 8,5), èd ne uspe ha, ap sol ven te osnov nih stu di ja ili ma ster stu den te eko no mi je, mar ke tin ga, me nax me na i ko mu ni ka ci ja, ko ji è le da se oku {a j u u re al n om po s lov n om okru è wu u obla sti mar ke tin ga i pro da je. v. ^.

Ne za do voq stvo iz la zi na uli ce Sr bi ju na je sen ~e ka ju ve li ki pro te sti ako dr à va hit no ne pre du zme wne ke me re i za {ti ti stan dard za po sle nih, ka è pot pred sed nik Ve }a Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Zo ran Mi haj lo vi}. „Sr bi ju o~e ku je sce na rio Gr~ ke, [pa ni je i Ita li je, qu di su ne za do voq ni i o~e ku je mo da se to ne za do voq stvo na je sen pre li je na uli ce, ako dr à va ne po kre ne ne ke me ha ni zme da se ovo {to se sa da de {a va ne za u sta vi”, ka zao je Mi haj lo vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Pre ma we go vim re ~i ma, i so ci jal ni pakt, bi lo ko da ga pot pi {e, te {ko da }e mo }i da za u sta vi ve li ko ne za do voq stvo qu di i ono }e, ka ko je oce nio, „si gur no na je sen eks plo di ra ti”. „Qu di su ne za do voq ni, a oni (po li ti ~a ri) tak ti zi ra ju i do go va ra ju se ko }e da sa sta vi vla du i ka ko }e ona da iz gle da. Ve ro vat no ~e ka ju da se evro za u sta vi na ne kih 120 di na ra i on da da do |u na ~e lo te vla de i ka ù ka ko su za u sta vi li we gov rast„, ka zao je Mi haj lo vi}. ka ta, a Qa ji} je iz ja vio da je od lu ka o da va wu re pre zen ta tiv no sti pot pi sa na na osno vu mi {qe wa ne za vi sne ko mi si je. Uz na po me nu da to mi ni star stvo ne ma ni {ta pro tiv da tu od lu ku pre i spi ta sud, Qa ji} je Ta -

ki ran, kao i da od lu ku ni je pot pi sao on, ve} dr `av na se kre tar ka u tom mi ni star stvu Sne `a na La ki }e vi}. Pred stav ni ci sin di ka ta i po slo da va ca na ja vi li su da }e kri vi~ nu pri ja vu po red mi ni stra pod ne ti i pro tiv La ki }e vi}, zbog, ka -

Ve }i PDV iz bor iz me |u go reg i mno go go reg Sto pa po re za na do da tu vred nost je u Sr bi ji me |u naj ni ì ma u Evro pi, ali je sve iz ve sni je da }e ona usko ro bi ti po ve }a na ka ko bi se za kr pi le ru pe u dr àv noj ka si. PDV se u Sr bi ji pla }a po sto pi od 18 od sto, s tim {to se na ma wu gru pu pro iz vo da - osnov nih na mir ni ca, pla }a ni à sto pa od osam pro ce na ta. Pro se ~an iz nos sto pe PDV-a u Evro pi je 21 pro ce nat. U pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne dr à va je po tro {i la pre ko od 80 mi li jar di di na ra vi {e ne go {to je ima la, iako je pret hod no, u do go vo ru sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom, pla ni ra no da taj mi nus, za pr va tri me se ca, ne bu de ve }i od 26 mi li jar di di na ra. Uko li ko bi se na sta vi lo ovim tem pom, dr à va bi do kra ja go di ne po tro {i la vi {e od dve mi li jar de evra vi {e ne go {to }e pri ku pi ti iz po re za i osta lih pri ho da. Da bi se to ne ne ki na ~in is pe gla lo, bu du }a vla da ima tri mo gu }a re {e wa: da sma wi ras ho de, da po ve }a po re ze ili da se po no vo za du ì. Naj ve ro vat ni je je, ba rem ka ko sa da stva ri sto je, a da ne bi do {lo do ve }ih so ci jal nih lo mo va, da }e mo ra ti da kom bi nu je sva tri ova n~i na. Pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi}, ko ji je pro {le ne de qe pred lo ìo od re |e ne me re kon so li da ci je jav nih fi nan si ja - me |u wi ma i po ve }a we PDV-a i za mr za va we jav nih pla ta i pen zi ja, ka è da ne spo ri da }e te me re uti ca ti na pad pri vred ne ak tiv no sti, ali i da je al ter na ti va mno go go ra.

Sva ka par ti ja ho }e svoj sin di kat? njugu re kao da }e sva ka od lu ka su da bi ti is po {to va na. Mi ni star Qa ji} je ob ja snio da je od lu ka o re pre zen ta tiv no sti Kon fe de ra ci je slo bod nih sin di ka ta do ne ta na osno vu mi {qe wa ne za vi sne ko mi si je, bu du }i da je rad Od bo ra za re pre zen ta tiv nost sin di ka ta blo -

utorak5.jun2012.

[ta Bi Nam do Ne lo po ve ]a We Sto pe po reZa

SiN di kal ci i po Slo dav ci Na ja vi li pri ja ve pro tiv mi Ni Stra Qa ji ]a

Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta, sin di kat „Ne za vi snost” i Uni ja po slo da va ca Sr bi je na ja vi li su ju ~e da }e pro tiv mi ni stra ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra si ma Qa ji }a po kre nu ti kri vi~ nu pri ja vu zbog da va wa re pre zen ta tiv no sti Kon fe de ra ci ji slo bod nih sin di -

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ko tvr de, ne za ko ni te od lu ke o do de qi va wu re pre zen ta tiv no sti Kon fe de ra ci ji slo bod nih sin di ka ta. Oni tvr de da je mi ni star Qa ji} for mi rao „ne za vi snu ko mi si ju” ko ja je do ne la ne za ko ni tu od lu ku o re pre zen ta tiv no sti Kon fe de ra ci je na ni vou dr à ve. „Tra ì li smo od go vor za {to je da ta sa gla snost o re pre zen ta tiv no sti Kon fe de ra ci je slo bod nih sin di ka ta na ni vou Re pu bli ke 17. apri la, jer smo upra vo ta da, kao Od bor kre nu li u pro ces utvr |i va wa re pre zen ta tiv no sti tog sin di ka ta. Zna ~i, re pre zen ta tiv nost im je da ta re tro ak tiv no”, re kao je pot pred sed nik Ve }a Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Zo ran Mi haj lo vi}. Ka ko je re kao Mi haj lo vi}, or ga ni za ci je sin di ka ta i po slo da va ca pod ne }e kri vi~ ne pri ja ve pro tiv nad le `nih u mi ni star stvu zbog do de qi va wa re pre zen ta tiv no sti „ko ja ni je prin ci pi jal na”. „Mi se ne bo ri mo pro tiv sin di ka ta, ve} se bo ri mo za prin cip da sta tus re pre zen ta tiv nog sin di ka ta mo è ima ti sa mo onaj ko ima ~la no ve, i za ta kve sin di ka te }e mo gla sa ti”, za kqu ~io je Mi haj lo vi}. Ge ne ral ni Se kre tar Uni je po slo da va ca Sr bi je Bo {ko Sav ko vi} tvr di da se po li ti~ ke par ti je me {a ju u sin di kal ne ak tiv no sti i da osni va ju „sop stve ne or ga ni za ci je po slo da va ca”. „Iz gle da da je plan da sva ka po li ti~ ka par ti ja ima sop stve ni sin di kat. Ako LDP u|e u vla du, o~e ku jem da }e i ASNS do bi ti re pre zen ta tiv nost. Me |u tim, nas to ne }e spre ~i ti da ra di mo na so ci jal nom pa ke tu”, ka zao je Sav ko vi}. On je na veo da }e pro blem re pre zen ta tiv no sti sin di ka ti i po slo dav ci pred sta vi ti Me |u na rod noj or ga ni za ci ji ra da u @e ne vi.

– Uko li ko ni ko ne bu de `e leo da nam po zaj mi no vac, su o ~i }e mo se sa ~i we ni com da ne }e bi ti pa ra za is pla tu pla ta i pen zi ja – iz ja vio je Pe tro vi} me di ji ma i do dao da nas u tom slu ~a ju ~e ka i hi pe rin fla ci ja i mo ne tar ni ha os. Pro tiv ni ci po ve }a wa PDVa uka zu ju da bi taj po tez mo gao

pro da ji u Sr bi ji i ona ko `e sto ko sma wen (pre ko 10 pro ce na ta za go di nu da na), tr gov ci se ne bi usu di li da ozbiq ni je po ve }a ju ce ne. Ve }i na evrop skih ze ma qa je to kom po sled wih kri znih go di na po ve }a la sto pu PDV-a, ka ko bi spre ~i la lo mo ve u svo jim jav nim fi nan si ja ma. Me |u po sled -

Uko li ko ni ko ne bu de `e leo da nam po zaj mi no vac, su o ~i }e mo se sa ~i we ni com da ne }e bi ti pa ra za is pla tu pla ta i pen zi ja (Pa vle Pe tro vi}) da do ve de do sko ka in fla ci je i da bi se ti me te ret kri ze pre va lio na si ro ma {ni je slo je ve sta nov ni {tva. Ipak, po je di ni stru~ wa ci uka zu ju da pri vred ni ci i tr gov ci ve ro vat no ne bi kre nu li u dra sti~ ni je po ve }a va we ce na, van ono ga {to bi nu `no mo ra li, od no sno u skla du sa po ve }a nom po re skom sto pom. Na i me, po {to je pro met u ma lo -

wi ma su to u~i ni le na {e kom {i je Hr va ti i Ma |a ri, gde je sto pa ovog po re za po vi {e na na 25, od no sno ~ak 27 od sto. PDV su po ve }a le i Esto ni ja, [pa ni ja, Ita li ja, Le to ni ja, Ho lan di ja, Poq ska, Ru mu ni ja, Slo ve ni ja, Ve li ka Bri ta ni ja... U svim ovim eko no mi ja ma in fla ci ja je pret hod nih go di na bi la ni `a ne go u Sr bi ji.

Pro ce ne su da bi no va Vla da mo gla da po ve }a ni ù sto pu PDV-a na 10, a vi {u na 22 pro cen ta. Eko no mi sta Go ran Ni ko li} ka è da bi u tom slu ~a ju do {lo do ra sta ce na od oko dva i po od sto, {to bi zna ~i lo i sma we we ku pov ne mo }i za isto to li ko. Kad su u pi ta wu osnov ni ì vot ni pro iz vo di, wi hov rast ce na bio bi oko 1,5 od sto. Pro blem bi mo gao da na sta ne i ako bi se Na rod na ban ka, su o ~e na sa ra stom ce na ve }im od pla ni ra nog, od lu ~i la na po ve }a we ka mat ne sto pe i re strik tiv nu mo ne tar nu po li ti ku. To bi, kao i pad po tro {we, ne ga tiv no uti ca lo na sto pu ra sta pri vre de. Opa snost od po ve }a wa PDV-a pre ti i sa dru ge stra ne. Efi ka snost na pla te po re za u Sr bi ji je da le ko od evrop skog, a vi {a sto pa PDV-a mo gla bi da do ve de do po ve }a wa po re ske eva zi je, od no sno jo{ ve }eg iz be ga va wa po re za. Uko li ko bi to po sta la ma sov ni ja po ja va, pi ta we je i da li bi po ve }a we PDV-a ima lo ika kvog po zi tiv nog efek ta na bu xet. Da qe, mo glo bi do }i do jo{ ve }e ne li kvid no sti u pri vre di, {to bi opet iza zva lo da qe za du ì va we pred u ze }a kod ba na ka ka ko bi do bi le sred stva li kvid no sti zbog pla }a wa PDV-a ko ji se u Sr bi ji ob ra ~u na va na fak tu ri sa nu, a ne na pla }e nu ro bu i uslu ge. Je dan od efe ka ta vi {e sto pe PDV-a sva ka ko bi bio i „pe gla we„ spoq no tr go vin skog de fi ci ta. Vi {i PDV bi ne mi nov no bi do veo do ni è po tro {we i ma weg uvo za ro be. v. ^vor kov

tre]e doba

utorak5.jun2012.

Voj nim penzionerima i pa o ri ma ~ek su tra, za po sle ni ma u su bo tu Voj ni pen zi o ne ri do bi }e su tra ceo a po qo ri vred ni pr vi deo maj skog ~e ka. Biv {i za po sle ni, ko ji ima ju te ku }e ra ~u ne, pr vi deo pen zi je do bi }e u su bo tu, 9. ju na, dok }e po {ta ri na ku} ne adre se kre nu ti od po ne deq ka. Ina ~e, iz nos je isti kao i pret hod ni.

Na vreme pri ja viti no vi te ku }i ra~un Pen zi o ne ri u Sr bi ji ima ju pra vo da pro me ne te ku }i ra ~un na ko ji im se sva ki me sec upla }u je no vac. Me |u tim, da bi im on bla go vre me no sti gao na no vi te ku }i ra ~un kod dru ge ban ke, mo ra ju ga na dan is pla te pen zi je za tvo ri ti, pri ba vi ti po tvr du o iz mi re nim oba ve za ma i po dat ke o no vom ra ~u nu do sta vi ti nad le `noj fi li ja li Fon da PIO. Ako pen zi o ner to ne ura di Fond }e na red ni ~ek po sla ti na uga {en ra ~un. Ban ka je du `na da vra ti no vac Fon du, ali }e zbog to ga pen zi o ner osta ti bez nov ca.

Ina ~e, re dov na i na knad na is pla ta pen zi ja za ka te go ri je za po sle nih je 10. i 25. u me se cu, dok „sa mo stal ci„ od 1. do 4. do bi ja ju ceo ~ek. Od po ~et ka go di ne voj ni pen zi o ne ri pri po je ni su ci vil nom sek to r u, Po k ra j in s ki Fond PIO je pre u zeo bri gu o oko 7.000 voj n ih osi g u r a n i k a sa pre bi va li {tem na te ri to ri ji Voj vo di ne i oni svo je me se~ ne pri n a dle ` no s ti pri ma j u od pod r u~ n ih fi l i j a l a sva k og {estog u me se cu, kad i biv {i pa o ri. Q. M.

KON STRU I SA NO ODE LO KO JE MLA DE UpO ZO RA VA [TA Ih ^E KA U STA RO STI

Iz gle da {a {a vo, ali je ko ri sno

Na u ~ n i c i tvr d e da }e do ma bri nu i iz pr ve ru ke na u ~e 2030. u Ka li for ni ji zna ~aj no na ka kve sve pre pre ke sta ri ji po ra sti broj pen zi o ne ra, pa }e qu di na i la ze kad se na |u iz van sta ri jih od 65 bi ti ~ak de vet svo ga do ma. Osim krup ne, pro mi li o na. blem je i sit na mo to ri ka – sit Ka k o se po t re b e sta r i j ih ni pred me ti, kao {to su pi lu qu di raz li ku ju od do sa da naj - le, na pri mer, ~e sto is pa da ju va ` ni j e ciq n e gru pe ko ja za hva ta po pu la ci ju od 18 do 50 go d i n a, stru~ w a c i su se okre nu li ka do sa da za ne ma ri va noj so c i j al n oj uz r a snoj gru pi. U tu svr hu In sti tut za op ti mal no sta re we iz San Pe dra ko ri sti tzv. sta ra~ ko ode lo ka ko bi is pi tao i raz vio em pa ti ju u jav no sti pre ma sta ri j im oso b a m a. Ovo ode lo, ko je su kre i ra li ja pan ski na u~ ni ci, imi ti ra fi zi~ ka ogra ni ~e wa ko ja sta ri je oso be uglav nom ima ju, te se ~o v ek ko j i se u we m u na l a z i te {ko kre }e i ima pro b le m a s opa à wem. Br zo po te zni kurs iz sa o se }aj no sti îm sta vi te no gu u ovo ode lo, shva ti te {ta iz sta ra~ kih ru ku, a slab pe ri vas ~e ka u bu du} no sti. ^vr ste fer ni vid one mo gu }a va ih da tra ke ogra ni ~a va ju va {e po - se do bro sna |u u pro sto ru, pa kre te, te ra ju }i vas u po gr bqen su sta ri ji qu di, po red de ce, po lo àj, a me tal ne spra vi ce naj u gro è ni ja so ci jal na gru pa pri ti ska ju vam lak to ve, dok u sa o bra }a ju.

Sta ra~ ko ode lo, sa me tal nim spra vi ca ma ko je pri ti ska ju lak to ve i te go vi ma na no ga ma, imi ti ra fi zi~ ka ogra ni ~e wa ka kva se ni o ri uglav nom ima ju, u we mu se ~o vek te {ko kre }e i ima do dat ne pro ble ma s opa à wem te go vi na no ga ma ~i ne da se kre }e te spo ro, vu ku }i sto pa la. Na o~i ma su vam na o ~a re ko je vam ogra ni ~a va ju vid, a u ru ci je {tap, ko jim se pri dr à va te da ne iz gu bi te rav no te ù. - Ko li ko vam se pu ta de si lo da s ne str pqe wem gle da te u sta ri ju oso bu ko ja u pro dav ni ci la ga no gu ra ko li ca is pred vas, ome ta ju }i vas u na po ru da {to pre stig ne te do ka se – pi ta se En Le me jr, na u~ ni ca iz In sti tu ta za op ti mal no sta re we. – To su si tu a ci je ko je se sva ko dnev no de {a va ju, a ma lo ko ima raz u me va we za te {ko }e sta ri jih qu di, a jo{ ma we po ka zu je em pa ti ju pre ma wi ho vim fi zi~ kim ogra ni ~e wi ma. Uz po mo} ovog ode la na naj pla sti~ ni ji mo gu }i na ~in ne go va te qi sta ri jih qu di mo gu da se sta ve u ko ù onih o ko ji -

- Ka da ose ti te da vam stva ri iz obi~ nog ì vo ta iz mi ~u kon tro li, da vi {e ne mo è te da kon tro li {e te ni naj o bi~ ni je stva ri, o ko ji ma ne ka da ni ste ni raz mi {qa li, po la ko kre }e te ka ne ras po lo è wu i, po sle di~ no, ka de pre si ji, {to opet pro u z ro k u j e da q e fi z i~ k o pro pa da we – re kla je Su zan Xe fen iz ovog in sti tu ta. Za to je ciq In sti tu ta za op ti mal no sta re we da sa ku pi in for ma ci je o pro ble mi ma i pre pre ka ma na ko je na i la ze sta ri qu di, ka ko bi oso be ko je o wi ma bri nu bi le pra vil no ob u ~e ne da im po mog nu, ali i ka ko bi se pro bu di la svest mla |ih qu di o po tre ba ma i ogra n i ~ e w i m a ko j e sta r ost do no si i ko je ni kog, ko jed nog da na za |e u te go di ne, ne }e mi mo i }i. I. Vu ja nov

dnevnik

KRE SA WEM ^I NOV NI KA [TE DI SE VI [E NE GO STE ZA WEM BUYETA?

Ka ko pre ì ve ti jo{ jed no le de no do ba Fi skal ni sa vet Sr bi je i ve }i na stru~ wa ka sma tra ju da se me |u pr vim me ra ma no ve Vla da Sr bi je mo ra na }i za mr za va we pla ta i pen zi ja. Na ta kav pred log od mah je re a go vao Jo van Kr ko ba bi}, eks-pot pred sed nik i li der PUPS-a, ko ji je re kao da to ne }e do zvo li ti, jer su pen zi je i ova ko ma le. Oce na we go ve par ti je je ka ko ne bi bi lo do bro ni da se pen zi je zam zra va ju a po go to vo sma wu ju. Dr Zo Mi ro qub La bus Sto jan Sta men ko vi} ran Po pov tvr di da za mr za - Zo ran Po pov va we pen zi ja ne bi do ne lo u{te du sa mim tim i po re ska. Ka ko su sko ro upo la ma wi od iona ko ko ja je neo p hod na ovoj dr à vi te pen zi je bi le za mr znu te 2009. i skrom ne pro se~ ne pla te. Pen zi o- da bi s dru ge stra ne do dat no osi - 2010. pen zi o ne ri jo{ jed no sta - ne ri se jo{ ni su oupra vi li od za ro ma {i la i ova ko na ivi cu eg zi vqa we “ na led”, po oce ni pen zi - mr za va wa pen zi ja u 2009. i 2010, sten ci je do ve de ne pen zi o ne re. o ner skih or ga ni za ci ja ne bi mo - jer im je to za da lo ve li ki uda rac. - Ta kva od lu ka no ve vla de bi la gli pre ì ve ti. êl nik Sa ve za âk i ka da su pen zi je od mr znu te bi lo {e i do dat no bi pro du bi la pen zi o ne ra Voj vo di ne Mi lan Ne - po ka za lo se da je ku pov na mo} kri zu u ze mqi jer za mr znu te pen - na di} pod se }a da vi {e od mi - pen zi o ne ra jo{ ma wa a sa ova zi je auto mat ski zna ~e i sma we we lion, od ukup no oko 1,7 mi li o na kvim kre ta wem kur sa, no vim po tra `we. To sa so bom vu ~e ma wu pen zi o ne ra, ì vi sa ma we od di za wem ce na i in fla ci jom pen pro iz vod wu i da qa ot pu {ta wa {to }e do dat no osi ro ma {i ti ka Zva ni~ no, ipak, ra ste su. Po red to ga ni je u re du ni da Od nos ukup no re gi stro va nog bro ja za po sle nih i pen zi o ne ra u pen zi je uvek bu du pr ve na uda ru fe bru a ru bio je 1,05 pre ma je dan, pri ~e mu je pro se~ na pen zi ja {ted we u jav noj po tro {wi. Ka da ~i ni la 54,4 od sto pro se~ ne ne to za ra de. Pre ma po da ci ma Mi ni bi se sma wi la ko rup ci ja u si ste star stva fi nan si ja is pla }e na pen zi ja ja nu ar/fe bru ar 2012. iz mu jav nih na bav ki i u{te de lo oko no si la je 21.766 di na ra i u od no su na isti pe riod pro {le go di ne 800 mi li o na evra, tre }i na iz no sa re al no je po ve }a na za 1,6 od sto. Ili 204 evra. Uku pan broj pen ko ji }e ove go di na dr à va da ti iz zi o ne ra u fe bru a ru za go di nu da na po ve }an je za 0,7 od sto. bu xe ta za po kri va we maw ka u ka si, PIO bi bio na mi ren - ob ja {wa va Po pov. Mi ro slav Zdrav ko vi} ka è da 24.000 di na ra me se~ no, {to ve} zi je }e sa mo jo{ vi {e pa da ti - ob na ja ve o za mr za va wu pla ta i pen du go ni je do voq no za sa sta vqa we ja snio je Ne na di}. zzi ja ni su spe ku la ci je ve} re al - po ~et ka i kra ja me se ca. Biv {i pot pred sed nik sa ve zne nost s ob zi rom na to da je si tu a- - Pen zi je su da nas ta kve da se i re pu bli~ ke vla de Mi ro qub La ci ja u jav nom sek to ru iz u zet no wi ma je dva pre ì vqa va. Uko li ko bus, pak, tvr di, da no va vlast u lo {a i da je je di ni na ~in da do bi pro {la ide ja Fi skal nog sa ve - Sr bi ji ne ma ve li ki ma ne var ski to ga ne do |e da se kre ne s bla gim ta pred la è mo da se od mah od - pro stor za {ted wu ta ko da za mr po ve }a wem bro ja za po sle nih, da {tam pa i upu stvo gra |a ni ma ka ko za va we pla ta i pen zi je ne }e mo }i se po ve }a eko nom ska ak tiv nost a da pre ì ve sa iz no si ma ko ji su da se iz beg ne. On is ti ~e da “qu di

Mi ro slav Zdrav ko vi}

mo gu da pri ~a ju {ta ho }e” te da je ta~ no da su pla te i pen zi je ma le, ali jed no stav no dr à va ne }e ima ti nov ca ~ak ni to da is pla }u je. Ured nik uged nog eko nom skog ~a so pi sa “Mat” Sto jan Sta men ko vi} ta ko |e sma tra da se zbog ve li kog bu xet skog de fi ci ta mo ra ju za mr znu ti pla te i pen zi je ali sma tra da bi bi lo do bro da no va vla da na pra vi ra ~u ni ci i vi di da li ima pro sto ra za se lek tiv no za mr za va we pen zi ja od no sno da se od te me re iz u zmu pen zi o ne ri ko ji ima ju naj ni à pri ma wa. Ono u ~e mu se svi sla ù je ste da se mo ra pod hit no na sta vi ti sa ce lo kup nom pen zi o nom re for mom. Slo `ni su i oce ni da je du go ro~ no po me ra we sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zu ju mo gu }e i po èq no ali da se to mo ra osta vi ti za bo qa eko nom ska vre me na. I PUPS i Sa vez sa mo stal nog sin di ka te sma tra ju da iz jed na ~a va we sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zi ju è na i mu {ka ra ca ne }e do ne ti to li ke u{te de u bu xe tu ko li ko bi to bi lo sa sma we wem dr àv nog apa ra ta. Qu bin ka Ma le {e vi}

Ku var i tr go vac Cr no go rac sku pio par ti zan ke pesme Na go di {wem sa mi tu be ~ej ske fi li ja le Sub no ra, la ne su ne ki we ni is tak nu ti ~la no vi, ne za do voq ni pre kra ja wem isto ri je, pred la ga li da se par ti zan ske pe sme po no vo sku pe i {tam pa ju u pri god noj kwi zi. Ka ko su ~la no vi bo ra~ ke or ga ni za ci je qu di u go di na ma ka da se za bo rav nost go to vo pod ra zu mqi va, ~i ni lo se da }e i ta ini ci ja ti va bi ti za bo ra vqe na. Me |u tim, po sla se pri hva tio Mir ko Ra ko vi} iz Ba~ kog Gra di {ta. Ma da ro |en pet go di na na kon oslo bo |e wa, po to mak je cr no gor skog brat stva, ~i ji su pre ci gi nu li i u oba bal kan ska i Pr vom svet skom ra tu. - Svi de la mi se ide ja, a i ja sam, sem ne ko li ko pe sa ma, sa sta vio kwi gu „Brat stvo Ra ko vi }i“, od po stan ka do da nas. U sve mu mi je po mo glo to {to je moj ro |ak, ge ne ral-pu kov nik u pen zi ji, Bog dan-Bo bo Ra ko vi} ve} iz dao „Zbir ku par ti zan skih pje sa ma„ 2001. Uz we gov sam bla go slov uvr stio 35 pe sa ma iz te zbir ke u mo ju kwi gu i on da po ~eo da is tra `u jem. Pr vo sam svo ju ku} nu bi bli o te ku sa pre ko 3.500 na -

slo va de taq no pre li stao. Bi le su to sto ti ne hi qa da stra ni ca. Epi log je kwi ga od 517 stra na u ko joj je 210 par ti zan skih pe sa ma i po e ma - pri ~a Ra ko vi}, ko ji je sam fi nan si rao {tam pa we pe de se tak pri me ra ka kwi ge. Ka ko se ve} go di na ma ama ter ski ba Mir ko Ra ko vi}, po to mak ju na~ kog brat stva vi fo to gra fi jom, li~ no je ove ko ve ~io sva spo men obe le` ja na te ri to ri ji op {ti ne: 23 ru ka ma sti gao do pr vih di plo ma. Vre me nom ih je iz Be ~e ja, de vet iz Ba~ kog Pe tro vog Se la sam se pre kva li fi ko vao za tr gov ca, pa u se ri i se dam iz Gra di {ta. Sem zna ~aj nih lo kal nih ja lu di plo ma sti ~em no vu na be o grad skoj Vi isto rij skih da tu ma, po pi sao je i gra di {tan ske {oj tr go vin skoj {ko li sa zva wem eko no mi ste sko jev ce i pa tri o te. Is ko ri stio je pri li ku da or ga ni za to ra pro da je. Bi la su to ba{ mno go u jed nom de lu kwi ge, u odeq ku „I mo ji su hra - le pa vre me na. Po sle ra da u ne ko li ko cr no gor bri bor ci bi li“, pred sta vi de ta qe iz ì vo ta i skih fir mi, pri hva tio sam po ziv iz PIK „Be ra da „bi stri~ kih Ra ko vi }a“, te `r tve fa {i - ~ej„ da vo dim ce lo kup nu pro da ju wi ho vih mlin sti~ kog te ro ra i po gi nu le bor ce. skih i pe kar skih pro iz vo da. A sva kog da na je sa - Ni sam lak ì vot imao, od de tiw stva u se lu tra ka si la zi la 500 to na. Bio sam ak ti van i u Ja bu~ nu kraj re ke Qu bo vi |e, ko je je na pu tu od sport skom ì vo tu Gra di {ta, gde sam se i oku Bi je log Po qa ka Pqe vqi ma, pa to kom {ko lo - }io. Ma da sam u pen zi ji, ostao sam vr lo ak ti va wa u Ti to gra du za ku va ra, ko no ba ra i po sla - van, po go to vo kao po kre ta~ dru è wa mo jih is sti ~a ra, gde sam s naj bo qim oce na ma i pre po - pi sni ka i bo ra ca - ve li Ra ko vi}. V. Jan kov

KAKO LEKAR KA@E

Kr pe qi s gra ne pa da ju na gla vu S le pim da ni ma po ~i we oku pa ci ja par ko va, {e ta li {ta po red re ka i iz le ti {ta, me |u tim, za jed no sa pri ro dom bu de se i po sta ju sve aka tiv ni ji i kr pe qi. Oni ì ve u vi so koj tra vi i ni skom gr mqu, vr lo la ko se „za ka ~e„ na ode }u i oda kle ne pri met no mi le, tra è }i zgod no me sto za ubod. U {u mi ka da mo gu da pad nu s gra na na gla vu ili ra me na. Kr pe qi pre no se uzro~ ni ke za ra znih bo le sti, bak te ri je, vi ru se i pro to zoe. Oni ì ve u raz li ~i tim si sa ri ma, a kr peq ih pre no si ubo dom ko ji mo è bi ti vr lo opa san po zdra vqe qu di. Naj bo qa za {ti ta je pri klad na obu }a i ode }a, da kle du bo ke ci pe le, du ga~ ke pan ta lo ne, ko {u qe du ga~ kih ru ka va i ka pa na gla vi. Ka ko je kr pe qu po treb no ne ko vre me da se pri ~vr sti za ko ù i po~ ne hra ni ti kr vqu, po sle po vrat ka iz pri ro de tre ba te meq no pre gle da ti ko ù i te me.

Uko li ko se kr peq ve} za rio u ko ù, le ka ri sa ve tu ju da se ni ka ko ne pre ma zu je uqem, ben zi nom ili ace to nom. Naj bo qe je da se pin ce tom uhva ti {to bli è ko ì i okre tom su prot nom ka zaq ka ma na sa tu iz vu ~e. Ako po sle od stra wi va wa osta ne de li} hva taq ke, ne

tre ba pa ni ~i ti, jer je za ra `en deo, od no sno sto mak, od stra wen. Na rav no, mno go je si gur ni je ovaj za hvat pre pu sti ti le ka ru. Od za ra za je za qu de je naj o pa sni ja lajm ska bo lest ko ju iza zi va bak te ri ja Bor re lia burg dor fe ri. Sam ubod je uglav nom bez bo lan, po -

Po sle di ce i na kon ro man ti~ ne {et we po pri ro di

~et ni simp to mi pri li~ no va ri ra ju i li ~e na dru ga obo qe wa. Po ~et ni znak lajm ske bo le ti je cr ve ni osip ko ji se {i ri po ko `i. Osip ne iza zi va svrab ni ti bol a mo `e i da ne sta ne pot pu no ne pri me }en uko li ko je na de lu te la ko ji „`r tva” sa ma ne vi di. De se tak da na po in fi ci ra nju, po ~i wu simp to mi ko ji uka zu ju na grip: gla vo bo qa, ma lak sa lost, bol u zglo bo vi ma i mi {i }i ma, gro zni ca. Uko li ko se ne di jag no zi ra i po~ ne le ~i ti na vre me do la zi do ozbiq ni jih te go ba - ar tri ti sa, hro ni~ nog oti ca wa zglo bo va, o{te }e wa pe ri fer nog ner vnog si ste ma, a u osam od sto slu ~a je va za ka sne log tret ma na iza zi va po re me }aj ra da sr ca. Ta ko |e, mo gu }a je po ja va me nin gi ti sa i en ce fa li ti sa, ko ji se pre po zna ju po uko ~e nom vra tu, za bo rav no sti, kon fu zi ji, gro zni ci i pre o se tqi vo sti na sve tlost. J. Bar bu zan

Talentima besplatan kurs Kon kurs za pri jem li te rar nih ra do va na en gle skom, ne ma~ kom, fran cu skom, ita li jan skom i {pan skom je zi ku za u~e ni ke osnov nih {ko la u No vom Sa du otvo ren je ju ~e i tra ja }e do 20 ju na. Or ga ni za tor je {ko la za stra ne je zi ke „He lo”, ko ja }e naj bo qe ra do ve na gra di ti bes plat nim kur som je zi ka po iz bo ru to kom let we {ko le je zi ka. Ra do vi se mo gu po sla ti po {tom na adre su {ko le ili li~ no sva kim rad nim da nom od 15 do 20 ~a so va u pro sto ri ja ma {ko le, Uli ca 23. ok to bra 5 u Srem skoj Ka me ni ci. G. ^.

HIT NA PO MO] IMA LA DO STA PO SLA

Kolaps udarao i na ulici Le ka ri Hit ne po mo }i su ju ~e ima li do sta po sla zbog na glog po ra sta tem pe ra tu re, a na ro ~i to su in ter ve ni sa li ka da su u pi ta wu ast ma ti ~a ri i kod oso ba s vi so kim krv nim pri ti skom, ko ji te {ko pod no se ove vre men ske okol no sti, ka `e {ef sme ne Hit ne slu `be dr Emil Kromp fold. Wi ma se sa ve tu je re dov no uzi ma we pro pi sa ne te ra pi je i ma we ak tiv no sti u sa ti ma ka da je dnev na tem pe ra tu ra naj vi {a. Ta ko |e, uno {e -

we do sta te~ no sti je sa vet ko ji se da je i zdra vi ma i bo le sni ma. Osim hro ni~ nih bo le sni ka, ~i ja se bo lest po gor {a va pri vre men skim osci la ci ja ma i vi so kim tem pe ra tu ra ma, in ter vent ne eki pe Hit ne slu `be su po mo} pru `a le i na jav nim me sti ma usled ko lap sa. Na uli ca ma su do dat ni po sao Hit noj po mo }i pra vi le oso be u al ko ho li sa nom sta wu, {to ni je ret ka po ja va, na vo di dr Kromp fold. I. D.

Novosadska utorak5.jun2012.

Kri za pi {e kwi gu

nas, ka da je kri za pri li~ na. Na rod ima tan ke bu ye te i za sva ko dnev ne po tre be pa se mar ke ti utr ku ju ne bi li pri vu kli su gra |a ne da i to ma lo {to ima ju po tro {e ba{ kod wih. Ak ci je su ra zno ra zne. Od gra tis {o qa, ~a {a i pri bo ra za ku hi wu uz ne ki pro iz vod do ni skih ce na i mo gu} no sti od lo `e nog pla }a wa. To su sa mo ne ki od mo de la i ma ma ca jer kon ku ren ci ja me |u tr gov ci ma stal no ra ste a pa ra je u na ro du sve ma we, pa je sva ki ku pac va `an. Da ne za bo ra vi mo, ima i va ri ja na ta „pla ti{ je dan, do bi je{ dva” i sli~ nih ko je su do bro pri hva }e ne. U tr ku sa gi gan ti ma su se ta ko mo ra li upu sti ti i ma li mar ke ti, one pro dav ni ce ti pa

„kod kom {i je”,ko je ve} dav no bit ku bi ju sa ja ~i ma od se be i sve ih je ma we. I kod wih se mo gu na }i pro iz vo di na ak ci ji, ili po klon ~i }i uz ku pqe nu ro bu, ali se raz gra be na br za ka. U bor bi za mu {te ri je iz naf ta li na je iz vu ~e na i ~u ve na „kwi ga” ko ja je ne ka da bi la ve o ma po pu lar na, ali se vre me nom iz gu bi la. Sa da je po no vo ak tu el na, a ra di se u ku po vi ni na „cr tu”. Zna ~i, uzi ma{ i upi su je{ se do pla te, ka da iz bro ji{ nov ce na go mi lu i re {i{ dug. Me |u tim, ova va ri jan ta je ak tu el na sa mo me |u stal nim mu {te ri ja ma, ko ji }e su gur no pla ti ti, jer ni je se ret ko de {a va lo, ka ko ka `u tr gov ci, da „cr ta” osta ne u kwi zi. Sve u sve mu, i kup ci i ra zni pro dav ci sva ko dnev no oba ra ju ru ku s kri zom. B. Markovi}

hronika

Posmatrawe tranzita Venere Po sma tra we tran zi ta Ve ne re pre ko Sun ~e vog di ska bi }e or ga ni zo va no su tra od 4.54 do 6.55 ~a so va na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Za in te re so va ni tre ba da do |u kod Pla ne ta ri ju ma 15 mi nu ta pre po ~et ka po sma tra wa. Pro jek ci ja „Jun sko zve zda no ne bo„ bi }e odr `a na u ~e tvr tak, 7. ju na u Pla ne ta ri ju mu u 20 ~a s o v a. Pre d a v a } e Rat k o Mi qo kvac. Na kon pro jek ci je }e sa pla toa kod Op ser va to ri je bi t i or g a n i z o v a n o po s ma tra w e te l e s ko p i m a, uko l i k o to do zvo le vre men ski uslo vi. Or g a n i z a t or oba do g a | a j a je Astro n om s ko dru { tvo „Ad nos”, a ulaz je bes pla tan. A. Va.

Mala matura u {koli „Milan Petrovi}”

„Yandarima” lovorike za pasuq Ove go di ne u ku va wu pa su qa nad me ta lo se pre ko 250 eki pa, a po red do ma }ih u Te me ri nu su se na {le i eki pe iz Ne ma~ ke, Ma |ar ske, Slo va~ ke, Hr vat ske BIH, Ukra ji ne i Slo ve ni je. Fe sti val je imao i hu ma ni tar ni ka rak ter, jer je po de qe no i 4.000 bes plat nih por ci ja pa su qa. Sav pri log sa ku qen u ovoj ak ci ji pre dat je po ro di ci Mi ja i lo vi} za le ~e we si na Mar ka. B. M.

V remeploV

Nekada nasip, danas centar ta ko zva ni Jer men ski na sip, dug oko pet ki lo me ta ra i {i rok de se tak me ta ra, ko ji je ~u vao grad sko ro ~i tav vek. Na sip se pro te zao od Jer men ske cr kve, na la zi la se u da na {woj Uli ci kra qa Alek san dra, na ula zu u pod zem ni pro laz, do Du na va, pre se ca ju }i mo ~va ru, da na {we sre di {te gra da. N. C.

Ma li ma tu ran ti iz 15 raz re da [ko le za osnov no i sred we obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}”, a sli ka lo se wih 60, za jed no su pred obek tiv sta li sa na stav ni kom i raz red nim sta re {i nom

Ak ci ja ~i {}e wa de la Li ma na 2, ko ju or ga ni zu je Udru è we gra |a na „NS blok” po vo dom Svet skog da na za {ti te ì vot ne sre di ne, odr à }e se da nas u 14 ~a so va u oko li ni pro sto ri ja Udru è wa, Bu le var oslo bo |e wa 151. Iz „NS blo ka” po zi va ju sve ko ji mi sle da je ~i sti ji No vi Sad za jed ni~ ki ciq, da im se pri dru è. G. ^.

gu da upi {u, uko li ko `e le, bi lo ko ju dru gu sred wu {ko lu u gra du. Raz li ka je u to me, {to uko li ko osta ju u ma ti~ noj {ko li „Mi lan Pe tro vi}”, ne mo ra ju da po la `u ma lu ma tu ru. Q. Na.

Naseqe bez vode, cisterne gase `e| Zbog ra do va na za me ni za tva ra ~a bez vo de }e od 7 do 18 ~a so va u sre du bi ti ce lo No vo Na se qe -uli ca od Ki{ Ernea (od Uli ce Jo va na Po po vi }a do Fu to {kog

Iskqu~ewa struje Be o ~in: od 8.30 do 12.30 ~a so va deo na se qa Plan ta, Dum bo vo i ulaz u Be o ~in. Le din ci: od 7.30 do 14 ~a so va po vrem no u po je di nim uli ca ma na se qa i vi kend na se qa Li pa ri ja i To ri ne i od 8.30 do 13.30 ~a so va Sa mar ski put i Le di na~ ki put 5-11. Sta ri Le din ci: od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma i vi kend na se qi ma Kli sa i Bre sto vi. ^e nej: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma. ^e re vi}: od 8.30 do 11.30 ~a so va vi kend na se qa Ba re, Wi ve, ka lu |e ri ca, Ma la Te ste ra, Te ste ra i An dre vqe. Su tra: No vi Sad: od 9 do 13 ~a so va Ve se li na Ma sle {e 58-72. Le din ci: od 8 do 16 ~a so va po vre meo u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 12.30 ~a so va na se qe i fir ma „In vent”. Srem ski Kar lov ci: od 9 do 12 ~a so va Trg Bran ka Ra di ~e vi }a 1-15 i 4,6 i 8, zgra da Ma gi stra ta i Uli ca pa tri jar ha Ra ja ~i }a 1 i 3. Ba no {tor: od 9 do 13.30 ~a so va vi kend na se qe Gra di na. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~a so va Bra ni sla va Bu ku ro va 42, Je le ne Lo za ni} 3-5 i 2-12, Da ke Po po vi }a 1-23 i 4-28 i Ali be go vac 2, bro je vi 1-7 i 2-8.

Sa {om Ru da qe vi }em. U {ko li je ne dav no sve ~a no pro sla vqe na mals ma tu ra. Ve }i na wih }e na sta vi ti da po ha |a ovu {ko lu, ka da kre nu na sred we obra zo va we, a Ru da qe vi} ka `e da osma ci mo -

SU TRA OD 7 DO 18 ^A SO VA

pu ta). Ci ster ne sa pit kom vo dom }e bi ti po sta vqe ne kod Do ma zdra vqa, Bu le var Slo bo da na Jo va no vi }a, kod O[ „Mi lo{ Cr wan ski” na Sa te li tu, iz me |u vr -

ti }a „Ven di” i O[ „Pr va voj vo |an ska bri ga” u Uli ci Bra }e Dr o wak, kao i kod Ge ron to lo {kog cen tra u Uli ci Ba te Br ki }a. Q. Na.

NA SME JA NE SUR VAJ VER KE U NO VOM SA DU Fo to: R. Hayi}

BE O GRAD SKA EKI PA NAJ BO QE KU VA LA NA „BIN FE STI VA LU” U TE ME RI NU

U Ti te lu je 5. ju na 1849. pre mi nuo se dam de se to go di {wi La zar Uro {e vi}, in `e wer - ge o me tar. Ve o ma je za slu `an {to se No vi Sad ko li ko - to li ko sa ~u vao od ~e stih po pla va Du na va. Na zah tev Ma gi stra ta pro jek to vao je vi {e na si pa oko No vog Sa da i nad zi rao wi ho vu iz grad wu. Naj ve }i je bio,

Sa jam za po {qa va wa i edu ka ci ja odr `a }e se u ~e tvr tak u Za pad nom ho lu Spen sa od 10 do 16 ~a so va. Or ga ni za tor Saj ma, no vo sad ska fi li ja la NSZ-a sa ve tu je ne za po sle ne gra |a ne da se pre do la ska na Spens ja ve svom sa vet ni ku ra di evi den ti ra wa u~e {}a i in for mi sa wa o pri pre mi za Sa jam. A. L.

SU TRA NA TVR \A VI

„NS blok” ~isti Liman 2

Eki pa “Xan da ri” iz Be o gra da po be di la je na tak mi ~e wu u ku va wu pa su qa, odr `a nom u okvi ru tra di ci o nal ne „Pa su qi ja de”. Za is ka za no ume }e kao na gra da pri pao im je sku ter. Dru gi je bio tim „Bu cin sa la{„ iz Te me ri na ko ji je osvo jio mo to kul ti va tor, dok je tre }a bi la eki pa „Udru `e we za na tli ja” ko ji ma je kao na gra da pri pao lap top ra ~u nar.

Traga~ima za poslom nova nada

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

or ba tr go va ca za kup ce je ne B pre sta na, a ~i ni se i sve in ten ziv ni ja u vre me ni ma kao da -

SA JAM ZA PO [QA VA WA U ^E TVR TAK NA SPEN SU

Kao da ni{ta nije bilo

Na kon `e sto ke sva |e, pqu {ta wa uvre da, {a ma ra i {u ti ra wa, zbog ~e ga su obe iz ba ~e ne iz tak mi ~e wa „Sur vaj ver”, ma ke don ska i srp ska star le ta Alek san dra Na ko va i Sta ni ja Do bro je vi} po no sno su, „ru ku pod ru ku”, pro {e ta le uli ca ma No vog Sa da. Da li i da qe jed na dru goj po ve r a v a j u svo j e naj i n t im n i j e taj ne, ko je su bez ima lo sra ma i pri ja teq skog za ko na oda no sti ot kri le pred mi li o ni ma ra do zna lih gle da la ca, ili je wi hov od nos sa da ~i sto pro fe si o na lan, te sa mo u`i va ju za jed no ra de }i ono u ~e mu su se naj bo qe po ka za le - po zi ra wu pred fo to a pa ra ti ma i ka me ra ma? I. D.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak5 . jun2012.

SU TRA PO ^I WU „ZMA JE VE DE^ JE IGRE”

Ju bi lej u zna ku osme ha Ju bi lar ne 55. „Zma je ve de~ je igre„ po ~i wu su tra i tra ja }e do ne de qe, a to kom pet fe sti val skih da na, pod mo tom „Ima l’ sla |e {to, od osme ha tog„, No vi Sad }e ugo sti ti oko se dam hi qa da u~e sni ka na de set lo ka ci ja. Na Tr gu slo bo de pu bli ka }e mo }i da uì va u za ni mqi vom scen skom pro gra mu „Uli ~a ro li je”, a du` Zmaj Jo vi ne uli ce ma li {a ni }e u~e stvo va ti u edu ka tiv nim pro gra mi ma „Pod li pa ma„. Tu }e se, iz me |u osta log, upo zna ti s pe sni ci ma i kwi èv ni ci ma, pri su stvo va ti pro mo ci ja ma no vih kwi ga i iz da wa za de cu, u~e stvo va ti u ra di o ni ca ma i kre a tiv no se iz ra zi ti. Pro gram „Ma li qu di u ra di ju” pru ì }e pu bli ci pri li ku da stek ne is ku stvo iz ra di o fo ni je, a ne za o bla zan deo „Iga ra„ je i Kar ne val - {a re na po vor ka ko ju }e ~i ni ti ne ko li ko sto ti na ko sti mi ra nih u~e sni ka. Or -

ga ni za to ri „Zma je vih de~ jih iga ra„ na ja vqu ju broj na ine na |e wa u okvi ru „Uli ~a ro li ja„, me |u ko ji ma su i na stu pi po pu lar nih di xe je va, mju zikl za de cu „^u de sna koc ka”, na stu pi ben do va „Bra ni mir i ne pri ja te qi” i „Pla vi Pti ~i} Pre pe li ~i}„, a po se to ce }e za ba vqa ti i fi na list ki wa „Pr vog gla sa Sr bi je”, Ana Peri{i}. Pro gram „Zma je vih de~ jih iga ra” ob u hva ta i pred sta ve za de cu u Po zo ri {tu mla dih, su sret pri ja te qa fe sti va la u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, iz lo `be i ra di o ni ce u Grad skoj bi bli o te ci i Mu ze ju Voj vo di ne. De taq na sat ni ca fe sti va la na la zi se na in ter net stra ni ci zma je ve de cje i gre.org.rs, na Fej sbuk stra ni ci fe sti va la i na pro mo pul to vi ma u Zmaj Jo vi noj uli ci. Ulaz na sve pro gra me je bes pla tan. J. Z.

PO LO VI NOM JU NA ZNA ]E SE KO JI OBJEK TI DE @U RA JU

U vr ti }e i za ras pust

U Pred {kol skoj usta no vi ”Ra do sno de tiw stvo” ove ne de qe po ~i we an ke ti ra we ro di te qa da li }e wi ho va de ca pre ko let weg ras pu sta i}i u vr ti }e. Na osno vu to ga, po lo vi nom ju na }e se zna ti ko ji }e vr ti }i de ù ra ti i na ko ji na ~in }e de ca iz vr ti }a ko ji ne ra de bi ti ras po re |e ni. Di rek tor Borislav Samarxi} ka è za „Dnev ni ik” da ras pust zva ni~ no po ~i we kad i u {ko la ma, s tim da }e vr ti }i ra di ti, a wi hov broj }e za vi si ti od bro ja de ce. - Pra ti mo prog mam ra da {ko la, {to zna ~i da ma li {a ni do ras pu sta ima ju re dov ne pro gram ske ak tiv no sti i edu ka tiv nu na sta vu. îm se ras pu ste, pro gra mi su dru ga ~i ji, od no sno de ca ne u~e, ne go se sa mo uglav nom igra ju i idu na po qe - ka è Sa mar xi} i do da je da su ne ki vr ti }i ve} do sta vi li spi sko ve s bro jem de ce ko ja }e do la zi ti u vr ti }e to kom let weg ras pu sta. U „Ra do snom de tiw stvu” i ove go di ne po {to va }e se prin cip da vas pi ta ~i de ù ra ju u onim vr ti }i ma gde je bi lo naj ve }e in te re so va we ro di te qa, a wi ho voj de ci }e

bi ti pri kqu ~en i ma wi broj ma li {a na iz su sed nih ob da ni {ta. Ina ~e, ma li {a ni ko ji to kom ras pu sta go stu ju u ne kom vr ti }u, uvek do bi ja ju svo ju so bi cu i vas pi ta ~a ko ji ra di u wi ho vom objek tu. Ina ~e, u to ku zim skog i let weg {kol skog ras pu sta (pre ma ka len da ru ra da {ko la ko ji utvr |u je Mi ni star stvo pro sve te), pre ki da ju sa ra dom svi objek ti u ko ji ma je is kqu ~i vo za stu pqe ni po lu dnev ni bo ra vak i objek ti za ~i jom funk ci jom pre sta je po tre ba (zbog znat no sma we nog pri su stva de ce), kao i objek ti u ko ji ma se pla ni ra re no vi ra we. - Ne po sred no pred po ~e tak ras pu sta sa ~i wa va se plan de `ur stva obje ka ta usta no ve, sa ko jim se bla go vre me no upo zna ju ro di te qi i za po sle ni u usta no vi, pre ko pre ko ogla snih ta bli u svim vr ti }i ma usta no ve. Ovim pla nom omo gu }a va se svim ro di te qi ma da u pe ri o di ma sma we nog obi ma ra da zbri nu svo ju de cu u objek ti ma ko ji od wi ho vog me sta bo rav ka ni su znat ni je uda qe ni - za kqu ~io je Sa mar xi}. Q. Na to {e vi}

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Skri ve ne ra do sti” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, da nas i u ~e tvr tak da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se da nas pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu „Skri ve ne ra do sti” Paola Bonesa, u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci kwi ge mo gu pre u ze ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Uo~i svog sto tog ro |en da na, ~o vek ko ji ve} du go `i vi sam od lu ~u je da taj do ga |aj pro sla vi uz vi no na ru ~i va no iz svih kra je va

sve ta. On na me ra va da uz po mo} za vo dqi vih ~a ri Di o ni so vog na pit ka iz bri {e sve uspo me ne na sop stve nu pro {lost i ta ko se pre pu sti ve~ nom snu. Ipak, efe kat je su pro tan od ono ga ko jem se na dao – bo ca za bo com pod sti ~e ni za we uspo me na u ob li ku pri ~a na slo vqe nih po onim vi ni ma ko ja su ih vra ti la u ì vot. No stal gi~ nim, fi lo zof skim to nom, iz me |u Bor he sa, Mar ke sa i Se pul ve de, autor stva ra pre fi we nu, stil ski ras ko {nu me {a vi nu opi sa è na, pej za à i vi na u jed nu pul si ra ju }u oma mqe nost ~u de snim ì vot nim stru ja wi ma. A. Va.

VESTI î {}e we oba la Du na va Ak ci ja „O~i sti mo oba le Du na va” odr à }e se da nas, a skup je u 12 ~a so va na Ofi cir cu. Za qu de do bre vo qe ko ji è le da se pri kqu ~e ~i {}e wu obez be |e ne su ke se i ru ka vi ce. Or ga ni za tor je udru è we „Eko lajf”. A. J.

Eko-ak ci ja u Ko vi qu Pre da va we po vo dom Svet skog da na za {ti te ì vot ne sre di ne, ko je }e vo di ti ~la no vi udru è wa „Mla di za Ko viq”, odr à }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u kan ce la ri ji Me sne za jed ni ce „Ko viq”. Tom pri li kom bi }e pred sta vqen pro gram eko-ak ci je, pro jek ta ~i ji je ciq da Ko viq i oko li na bu du jo{ ure |e -

ni ji i lep {i. Osim u Me snoj za jed ni ci, pre da va we }e se odr `a ti i u Osnov noj {ko li „La za Ko sti}”. Ta ko |e, u su bo tu 9. ju na odr `a }e se i ve li ka ak ci ja ~i {}e wa lo ka li te ta „[lajz”, „Ti kva ra” i se o skih par ko va i igra li {ta. G. ^.

O le ~e wu tu mo ra jed wa ka Pre da va we s te mom „Hi rur gi ja tu mo ra jed wa ka”, o ko joj }e go vo ri ti prof. dr Predrag Pe{ko, odr `a }e se su tra u 19 ~a so va u Sve ~a noj sa li Ogran ka Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti u No vom Sa du, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 6. Pre da va~ }e go vo ri ti ka kve su mo gu} no sti hi rur {kog le ~e wa tu mo ra jed wa ka na osno vu sve u kup nog is ku stva sa vre me ne me di ci ne. I. D.

dnevnik

NA PO SLED WEM SPRA TU ZGRA DE U @E LE ZNI^ KOJ 11

Pa la dva kva dra ta pla fo na U zgra di u @e le zni~ koj uli ci 11 to kom vi ken da sru {io se deo pla fo na na po sled wem spra tu. Na sre }u, po vre |e nih ni je bi lo. Ka ko je ob ja snio pred sed nik Skup {ti ne sta na ra Marko Arsenijevi}, gra |e vi ska in spek ci ja je oba vi la pre gled i u iz ve {ta ju za pi sa la da je „do {lo do pa da de la pla fon ske kon struk ci je ve li ~i ne oko dva me tra kva drat na, na po sled wem spra tu, a iz nad je ta van”. -U tom de lu kon struk ci je ni je do bro ura |en po sao. Na dru gim me sti ma su po sta vqe ne gre de a ov de su sta vqe ne le tve. ^i ni mi se da je ne ko ba{ na tom me stu od lu ~io da se pe we, da po |e ka ta a nu, pa su le tve osta le raz mak nu te. Ni je to ne ka ve li ka ma te ri jal na {te ta, bu kval no tre ba da se po sta vi ne ko li ko da sa ka i gip sa na plo ~a- na veo je Ar se ni je vi}.

Ka zao je da zgra da ima upo treb nu do zvo lu i pro {la je teh ni~ ki pri jem i nig de ni je za be le `e no da ima „skri ve nih ma na”, pa pi ta ka ko je ovo mo glo da se do go di i ka kvi su nam gra |e vin si pro pi si? Do dao je da su kon tak ti ra li in ve sti to ra fir mu „Res trejd” i da im je obe }a no da }e {te ta usko ro bi ti sa ni ra na, a, ka ko ka `e Ar se ni je vi}, po {to ima ju do bro iku stvo sa ovom fir mom, i zgra da je jo{ uvek pod ga rant nim ro kom, ve ru je da }e se pri ~a do bro za vr {i ti. In for ma ci je od invsti to ra ni smo mo gli do bi ti, jer, ka ko su ka za li, di rek tor je na slu `be nom pu tu, a osta li za po sle ni ne ma ju ovla {}e na da da ju ko men ta re. Re kli su nam da }e po pra ka usle di ti ubr zo. A. J.

NA GR BA VI CI, U ULI CA MA LA SLA GA LA I ALEK SE [AN TI ]A

Ote gli se ra do vi kao {pan ska se ri ja Iako de lu je da se u uli ca ma La sla Ga la i Alek se [an ti }a ra do vi ne na zi ru kra ju, jer su uli ce jo{ uvek ras ko pa ne, a gra |a ni i da qe ga ca ju po pe sku i bla tu, pred u ze }e „Put” je jo{ 21. ma ja u tim uli ca ma po ~e lo da pri pre ma te ren. Pre ma re ~i ma port pa rol ke u „Pu tu” Jelene Stojisavqevi} ma da su jo{ uvek bi li u to ku ra do vi na re kon struk ci ji vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e, eki pe „Pu ta” su za po ~e le is ko pa va we i for mi ra we pro fi la jed nog de la Uli ce Alek se [an ti }a. - Sa da se ra di u obe uli ce, jer }e ko lo voz bi ti ne {to iz me wen u od no su na pred hod no sta we. Za sa da ne mo gu da pre ci zi ram ka da }e ra do vi ta~ no bi ti za vr {e ni, po {to iz is ku stva zna mo da se u uli ca ma ko je se re kon stru i {u obi~ no de si pro blem, pa mo ra ju re ci mo te ren da iz la ze rad ni ci iz „Elek sto voj vo di ne” ili iz Po {te. Osim to ga i vre me nam ni je i{lo na ru ku, jer od kad smo kre nu li sa po slom ima li smo

de set ki {nih da na - ob ja {wa va sa go vor ni ca. U okvi ru ra do va bi }e ura |e na no va ko lo vo zna kon struk ci ja, tro to a ri i par king me sta. Sto ji sa vqe vi }e va is ti ~e da je ovo pred u ze }e za po ~e lo skla wa we sta rog ko lo vo za 10. mar -

ta, na kon ~e ga su usle di li po me nu ti ra do vi ko ji su, po na vo du iz vo |a ~a, mo ra li da se iz vo de u ter mi nu du `em od pr vo bit no pla ni ra nog zbog pro ble ma sa sa sta vom ze mqi {ta. Za tim je pred u ze }e „Vo do vod i ka na li za ci ja” ras ki nu lo ugo vor sa iz vo -

|a ~em ra do va, pred u ze }em „Mi le ni jum tim” iz Be o gra da, jer ni su u ugo vo re nom ro ku za vr {i li ra do ve na za me ni vo do vod nih i ka na li za ci o nih ce vi u uli ca ma La sla Ga la i Alek se [an ti }a. Me |u tim, iz vo |a~ ra do va je ta da is ta kao da su ra do vi de set da na bi li za mr znu ti, jer ni su ima li sve do zvo le za rad. Pod se ti mo, sre di nom mar ta po ~e li su ra do vi na vo do vod noj i ka na li za ci o noj mre `i pa ra lel no u uli ca ma La sla Ga la, Ar se Te o do ro vi }a i Alek se [an ti }a, Ta da je pro ce we no da }e za me na tih ce vi, naj ve }im de lom sta rih od 50 go di na, zbir no ko {ta ti oko 50 mi li o na di na ra. Na ja vqe no je da }e kom plet no ure |e we uli ca, uz as fal ti ra we tro to a ra, pu ta i pri la za zgra da ma, ku }a ma i lo ka li ma, obe le `a va we par kingme sta, oze le wa va we i ob na vqa we ra sve te bi ti go to vo do av gu sta. A da li }e ove uli ce na Gr ba vi ci do ta da do bi ti no vo ru ho osta je da se vi di. Q. Na to {e vi}

U „NO VI TE TU” OVE SED MI CE

Ni {traj ka, ni ra da - Po slo vod stvo „No vi te ta” raz bi lo je {trajk za ka zan za pe tak 8. ju na, po {to su pro iz vod ni rad ni ci u ne de qu oko 19 ~a so va oba ve {te ni SMS po ru kom da ove se mi ce ne do la ze na po sao, zbog ne do stat ka tka ni na za {i ve we - tvr di pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost” Gordana Koji}. - [trajk smo na ja vi li 31. ma ja, jer ni je is pla }e na april ska za ra da, a ni zah tev iz pro {log {traj ka ni je is pu wen. Rad ni ci ma od ju la 2010. go di ne ni su upla }i va ni do pri no si za pen zij sko i zdrav stve no osi gu ra we, pa ta ko oni ko ji is pu wa va ju uslo ve ne mo gu da se pen zi o- ni {u - re kla je Ko ji}.

^ITAOCI PI[U SMS

April ska pla ta, pre do ~i la je pot pred sed ni ca Od bo ra sin di ka ta u „No vi te tu„ Aleksandra Igwatovi} tre ba da se is pla ti po ne dav no pot pi sa nom ko lek tiv nom ugo vo ru. Po {to je u mar tu bio {trajk sko ro dve sed mi ce, bi }e pla }e ne dve sed mi ce, ko li ko se u mar tu ra di lo, ka `e ona. Di rek tor „No vi te ta” Alek san dar Pe tro vi} ka zao je, da }e to kom ove ne de qe bi ti is pla }e na za ra da za april i da }e od po ne deq ka po no vo bi ti rad no. - Pre kid u pro iz vod wi usle dio je za to {to na ru ~e ne tka ni ne ni su sti gle to kom vi ken da, i to je je di ni raz log za {to pro iz vod wa sto ji ob ja snio je di rek tor Pe tro vi}. Z. D.

065/47-66-452

Vi tri ne pro te ru ju pe {a ke Fu to {ka uli ca, na tro to a ru 4 ras hlad ne vi tri ne, a pro laz za pe {a ke nig de? Ima li ko mu nal ne in spek ci je? 063/7718... *** [trumf i [trum fe ta u du go vi ma, obo je bo ga ti, pa ot ku pi {e ta ko i pret hod nu slo bo du! A na ro du, ko ji ne ma po sla, ne to le ri {e se ni {ta ve} im se od u zi ma ju sta no vi i sve i sva {ta i ve li ko du {no se de por tu ju na uli ce, ka za ne i bez na |e. Sva ka ~ast dr `a vi na „raz u me va wu”!!! 064/0863... *** Hr vat ski zva ni~ ni ci pri ~a ju ne {to o us po sta vqa wu i odr `a va wu do bro su sed skih od no sa, a ko ri ste sva ku pri li ku da u svo jim iz ja va ma rat na de {a va wa de ve de se tih na pro sto ru Hr vat ske pred sta ve kao agre si ju Sr bi je. 064/2195... *** No ta ri sma wu ju pre va re pri ku po vi ni sta no va, ali tek od sep tem bra. A za {to

sud na pla }u je tak su pri ove ri ugo vo ra i za {to se to uop {te ra di, kad ta mo ne pro -

ve ra va ju da li je isto li ce ve} pro da lo ne kom isti stan? 064/2195... *** Te {ko je pri hva ti ti, ka da je ne ko pun ì vo ta, u ro ku od ne ko li ko sa ti po sta je ne ko ko ima ma we od pet od sto da pre ì vi... 060/5071... *** âst, do sto jan stvo, sa mo po {to va we, ni kad ni sam ni is ku si la ni {ta od to ga. Ni sam tra ì la da se ro dim, ni sam po sti gla da me iko za vo li, do no si la sam uvek po gre {ne od lu ke. Sa da pu {tam da ì vot od lu ~i za me ne. 064/0485... *** Eto {ta sam pod sta re da ne do ì veo zbog te be! Kad je ono mad iza {ao onaj „Vo di~ za bru co {e”, svi u ku }i me te ra ju da upi {em i za vr {im i ja ne ki fa kul tet. Ka ù mi: „Ni si glup, u pen zi ji si, ima{ vre me na, pa kad mo è T. N., {to ne bi mo gao i ti”?! 063/1050...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak5.jun2012.

U DVORI[TU NA KEJU @RTAVA RACIJE 8

Ogrom na gra na tre snu la po red de ce PO^IWE SEZONA NA OTVORENIM BAZENIMA

Ku pa we na „Saj mi {tu” od pet ka

Re dak ci ji na {eg li sta ja vi la se Petrana Odavi}, i re kla nam da je pre kju ~e u dvo ri {ta u Uli ci Kej `r ta va ra ci je 8 sa dr ve ta pa la su va gra na na sa mo tri me tra od we nog si na i we go vog dru ga ra. Ka da sam vi de la tu gra nu sle di la mi se krv u `i la ma pri sa moj po mi sli {ta se mom de te tu, ili we go vom dru gu, mo glo do go di ti, ka `e ova vid no uz ne mi re na su gra |an ka.

Ovo go di {wa ku pa li {na se zo na na otvo re nim ba ze ni ma na „Saj mi {tu” po ~i we u pe tak, a su gra |a ni }e i ove go di ne mo }i da ko ri ste olim pij ski ba zen, ba zen za obu ku ne pli va ~a i br~ ka vac za de cu. Ka pa ci tet ovog ba zen skog kom plek sa je do 3.500 po se ti la ca dnev no, a kao i uvek su gra |a ni ma }e na ras po la ga wu bi ti ka fei gde }e se mo }i po pi ti pi }e i jo{ ne ko li ko stan dard nih sa dr `a ja. Da tum po ~et ka ra da otvo re nog ba ze na na Spen su jo{ uvek ni je od re |en, ali

Do da je da je od mah na kon to ga po zva la Grad sko ze le ni lo, a rad ni ci ovog pred u ze }a su ju ~e od se kli jo{ jed nu gra nu ko ja je pred sta vqa la opa snost u ovom dvo ri {tu. Port pa rol u „Ze le ni lu” Ivan No`ini} ka `e da ka da su ova ko ur gent ne si tu a ci je, rad ni ci od mah iz la ze na te ren. Me |u tim is ti ~e da se ova kvi slu ~a je vi pr vo pri ja vqu ju ko mu nal noj in spek ci ji, ko ja da je na log nad le `nom pred u ze }u. Q. Na.

„^ISTO]A“ POZIVA NA DOGOVOR O PLA]AWU

NASTAVAK IZGRADWE PO[TINE ZGRADE NA POZORI[NOM TRGU STAO

Od maj sto ra ni tra ga Iako je sre di nom ma ja na ja vqen na sta vak grad we Po {ti ne zgra de na Po zo ri {nom tr gu, ~i ja je iz grad wa pre ki nu ta pre ne {to vi {e od dve de ce ni je, od ra do va na ovom objek tu ne ma ni tra ga. Zgra da je gra |e vin ski kor nzer vi ra na, {to zna ~i da je obje kat za tvo ren me tal nim ogra da ma, a gra |e vi na ca, ko ji bi tre ba li da ra de na objek tu, ne ma. Ka ko smo iz Po {te sa zna li, fir ma “Ateks in vest” je za du `e na za na sta vak grad we, jer ta ko sto ji u ugo vo ru, ko ji je Po {ta pot pi sa la sa ovim pred u ze }em. Iz Po {te ta ko |e na gla {a va ju da su rad ni ci, ko je je an ga `o vao “Ateks in vest”, ne ko li ko da na is pum pa va li vo du iz po dru -

VESTI Pro mo ci ja ro ma na „Sle de }e ne de qe” Pro mo ci ja ro ma na „Sle de }e ne de qe” odr à }e se u ~e tvr tak, u 19 ~a so va, u kwi à ri „Se ren di pi ti” na Spen su. Autor ka ro ma na je Rima Jawu{evi}, pro fe so ri ca srp skog je zi ka i kwi èv no sti u Gim na zi ji „Jo van Jo va no vi} Zmaj” ko ja ka è da je ro man bi o graf ski s ele men ti ma fik ci je, a go vo ri o qu ba vi iz me |u Hr va ta i Srp ki we. - S ob zi rom na to da sam pro fe so ri ca i autor ka ovog ro ma na, pro mo ci ja je kon ci pi ra na kao spoj ova dva ele men ta, ta ko da }e svo je vi |e we ro ma na pred sta vi ti mo ji u~e ni ci. Iako je te ma ti ka bli ski ja wi ho vim ro di te qi ma, bi }e za ni mqi vo ~u ti {ta {e sna e sto go di {wa ci ima ju da ka ù na ovu te mu ka è Ja wu {e vi}. J. Z.

Pre da va we o ju go slo ven skim kon tro ver za ma Pre da va we „Su o ~a va we sa ju go slo ven skim kon tro ver za ma: Mo gu li na u~ ni ci ne {to pro me ni ti?”, ko je }e odr `a ti pro fe sor isto ri je s ame ri~ kog Per dju Uni ver zi te ta dr ^arls Ingrao, po ~i we su tra u 19 ~a so va u Zbor ni ci FTN, na pr vom spra tu. Ovo pre da va we or ga ni zu je VA NU. I. D.

ma objek ta, ali da ne zna ju ko ji }e bi ti sle de }i ra do vi. Po ku {a li smo da do |e mo do ge ne ral nog di rek to ra “Ateks in ve sta” Marka ]ulibrka, ali

ju ~e se ni ko ni je ja vqao na te le fon u ovom pred u ze }u. Ka ko je pri li kom obi la ska po ~et ka no vih ra do va iz Po {te na ja vqe no, ova zgra da tre ba la

Kon kurs za „naj ze le ni ju” pe smu gra da Otvo ren je kon kurs za “naj ze le ni ju” pe smu No vog Sa da na kom }e bi ti oda bra no pet naj bo qih nu me ra po oce ni stru~ nog `i ri ja. U~e sni ci mo gu da bu du svi ben do vi sa te ri to ri je gra da ~i ji ~la no vi ima ji iz me |u 15 i 30 go di na, a pe sme mo ra ju bi ti na te mu “@i vot na sre di na i re ci kla `a”. Tekst pe sme u elek tron skoj ili {tam pa noj for mi, kao i audio sni mak tre ba po sla ti do 1. ju la na mejl office@pokretgorana.org.rs ili na adresu Pokreta gorana Pozori{ni trg 2. Svi bendovi ~ije pesme budu odabrane }e u~estvovati na koncertu „zelenih“ bendova koje }e se

odràti u drugoj plovini jula na [trandu, povodom po~etka rada “Zelene letwe biblioteke” i odràvawa eko radionica Pokreta gorana Novog Sada. Odabrani bendovi }e biti nagra|eni snimawem navedenih pesama na jedan zajedni~ki CD. Konkurs za „najzeleniju“ pesmu Novog Sada je organizovao Pokret gorana, a realizuje se u sklopu projekta „Budi drug, okreni sa kwigom jedan krug“ koji podràva Grad Novi Sad, Gradska uprava za sport i omladinu – Kancelarija za mlade kroz implementaciju Lokalnog akcionog plana politike za mlade. A. Va.

ZA FESTIVAL „TAKT”

Pri ja ve ben do va od 10. do 25. ju na Tra di ci o nal no-aku sti~ no-kom po zi tor ski fe sti val „TAKT” odr à }e se 6. i 7. ju la u Ka fe-u “Pe ro”, @e le zni~ ka uli ca 10. Ovaj fe sti val je na me wen mu zi ~a ri ma ko ji ima ju è qu da se afir mi {u i po ka ù svo je ume }e u kom po no va wu i iz vo |e wu sop stve nih mu zi~ kih nu me ra raz li ~i tih àn ro va. Pr vog da na }e bi ti kva li fi ka ci je, ka da }e ben do vi iz vo di ti po jen du kom po zi ci ju, a dru gog da na, od no sno 7. ju la or ga ni zo va }e se fi na le. Na gra da za pr vo pla si ra ne je sni ma we spo ta, a tre nut no su pre go vo ri s mu zi~ kim stu di ji ma za zva ni~ nu pro duk ci ju pe sme. Pri ja ve za fe sti val su bep slat ne i tra ja }e od 10. do 25. ju na. Na ~in na ko ji se pri ja vqu je je ste po pu wa va we for mu la ra ko ji }e bi ti po sta vqen na Fej sbuk stra ni ci i In ter net pre zen ta ci ji fe sti va la i ka fe „Pe ro”. I. D.

}e i on, to kom le ta, bi ti na ras po la ga wu su gra |a ni ma. Pod se }a mo, u pi ta wu je sa vre me ni, tak mi ~ar ski, olim pij ski ba zen sa osam sta za, na we mu je ugra |e na sva naj sa vre me ni ja opre ma za pri pre mu i kon tro lu vo de, kao i ra sve ta ko ja omo gu }a va no} no ku pa we. Ka pa ci tet po se ti la ca je 1.500 ku pa ~a, a ba zen po se du je i sa vre me no ozvu ~e we. Pro {le go di ne, to kom av gu sta i sep tem bra, ba zen je ra dio 37 da na, a po se ti lo ga je 32 hi qa de i 262 ku pa ~a. B. M.

bi da bu de go to va za go di nu i po da na. - O~e ku je mo da }e mo za go di nu i po da na zgra du za vr {i ti. Ugo vor je na pra vqen ta ko da }e ra do ve fi nan si ra ti „Ateks in vest”, a za uz vrat }e do bi ti deo zgra de. Ve {ta ~e wem su utvr |e ni od no si u kva dra tu ri ~i ta vog pro sto ra. Na ovaj na ~in bez di na ra ula ga wa deo }e do bi ti Po {ta i Po {tan ska {te di o ni ca, a deo }e pri pa sti in ve sti to ru re kao je di rek tor JP PTT sa o bra }a ja Sr bi ja Goran ]iri}. Iz Po {te ta ko |e ni su `e le li da de fi ni {u ko li ki }e pro stor do bi ti u ovoj zgra di i ka kva }e mu bi ti na me na. -Ko na~ na ce na ra do va, od no sno ula ga wa, od re di }e i ko na ~an deo pro sto ra, ko ji }e pri pa sti sva kom od in ve sti to ra, a na kon to ga }e se od re di ti i na me na – re kla je ru ko vo di lac Ode qe wa za pro da ju uslu ga i mar ke ting Po {te Jasmina Peji}. N. R.

Du `ni ci ma se go mi la sme }e

Ju ~e je JKP „î sto }a“ na sta vi lo da {a qe upo zo re wa na adre se du `ni ka, u ko ji ma se na vo di da }e, uko li ko svo ja do spe la du go va wa ne iz mi re u ro ku od 48 sa ti, bi ti us kra }e ni za uslu gu od no {e wa sme }a. Iz ovog pred u ze }a po zi va ju me nax ment i ru ko vod stva fir mi-du `ni ka da {to pre iz mi re svo ja du go va wa i pri ja ve se, ka ko bi se na pra vio do go vor o iz mi re wu du ga. Uko li ko ni {ta od to ga ne u~i ne, od sre de po pod ne bi }e ski nu ti sa pro gra ma re dov nog od no {e wa sme }a. Ka ko ka ù u „î sto }i“, spi sak du `ni ka je po du ì, a na we mu se na la zi ve li ki broj pred u ze }a. Kra jem pro {le ne de qe je is te kao rok za pr vih 20 upo zo re nih pred u ze }a i svi ko ji ni su pla ti li dug, ni ti su se obra ti li ovom pred u ze }u, ski nu ti su tog da na sa pro gra ma re dov nog od no {e wa sme }a. To su, „Grad sko ze le ni lo“, „Neo bus”, JP @e le zni ce Sr bi je,” [i pons”, „Agro voj vo di na ko mer cser vis”, „In ter ser vis”, „Tu{„, „Sa jam”., „Auto voj vo di na”. Za tim „Al bus”, „ Woby ha us” i „In ter pro gres in è we ring“. To kom ju ~e ra {weg

da na po lo vi nu du ga je iz mi rio „Tu{„, ta ko da }e bi ti vra }en u si stem od no {e wa sme }a, s tim {to je u oba ve zi, isto kao i osta la pred u- ze }a, da to kom ove ne de qe iz mi re kom plet na du go va wa i za vr {i pre go vo re sa „î sto }om“ o na ~i nu re {a va wa kom plet nih du go va. - Uko li ko to ne bu de slu ~aj, i ovim pred u ze }i ma }e bi ti ob u sta vqe no od no {e we sme }a - upo zo ra va ju u „î sto }i“. Ina ~e, upo zo re wa su po sla ta pred u ze }i ma „Voj vo di na put-Ba~ ka” za dug od 640.319 di na ra, AMB Gra fi ci ~i ji je dug 635.323, „Ne i- ma ru„ ko ji du gu je 625.871 di na ra, „Hit pro me tu” za dug od 589.986 di na ra. Opo me nu je do bio i „Uni hem kom”ko ji du gu je 571.086 di na ra, Zgop ko ji je du àn 554.436 di na ra i Osnov na {ko la „Alek sa [an ti}” za dug od 541.40 di na ra. Na spi sku su jo{ i pred u ze }a „Bu du} nost”, „[i pad ko merc”, „Aka de mi ja umet no sti”, Okru `ni za tvor, {ko la „Sve to zar Mar ko vi} To za”, Ho te li „No vi Sad” i „Pre zi dent”, „Idea” i mno gi dru gi. Q. Na.

KOMUNALNA POLICIJA POJA^ANO KONTROLI[E

Zbog di vqih de po ni ja 40 ka zni Po j a ~ a n e kon t ro l e ko m u S le pim vre me nom pa tro le di na ra. Me |u tim, na osno vu nal nih po li ca ja ca i ko mu nal - ko mu nal ne in spek ci je i ko mu - Za ko na o ko mu nal noj po li ci nih in s pek t o r a uro d i l e su nal ne po li ci je, u sklo pu re - ji, pa tro la mo è da pri me wu je plo dom, jer je od po ~et ka go di - dov nih, kre nu le su po no vo po - ovla {}e wa sa mo ako uo~i pre ne do da nas ka `we no 40 su gra - ja ~a no da kon tro li {tu me sta kr {aj, pa zbog to ga ko mu nal ni |a na ko ji su is to va ra li sme }e na ko ji ma se naj ~e {}e pra ve po li caj ci naj ~e {}e obi la ze na ne do zvo we na me sta. Na ~el - di vqe de po ni je. me sta gde se u~e sta lo pra ve nik ko mu nal ne po li ci je NeKa ko sa zna je mo od Ra do van - di vqe de po ni je - na vo di sa go boj {a Ra do va nac ka ` e za ca, pro {le go di ne u gra du lo - vor nik. „Dnev nik” da su po pi sa ne sve ci ra no je 52 ve }e di vqe de po [to se ti ~e ot pa da, si tu a- de po ni je u gra du, i one ma we i ni je, od ko jih je o~i {}e no 20. ci ja u gra du je, ma we vi {e, one ve }e, te da je ista. Ka ko ka è na{ lo ci ra no pre ko 50 sa g o v or n ik, u ovo ve }ih di vqih de svr sta va sve, od onih Ko mu nal ni po li caj ci na ovaj za da tak idu po ni ja, od ko jih je naj ve }ih, pa sve do u ci vi lu i u neo be le è nim ko li ma. 40 uklo we no. si t u a c i j a ka d a se Ka da sli ka ju pre kr {i o ca, po zi va ju eki pu - Ra n i j e ni s mo utvr d i da se ma w e ko le ga u uni for ma ma uspe va li da u|e mo ko li ~i ne ot pa da na u trag pre kr {i o la ze od ba ~e ne u bli ci ma. Me |u tim, sa zi ni kon tej ne ra. Ra da je si tu a ci ja dru ga ~i ja, jer Ka k o ka ` e, za h va q u j u } i do - do va nac ka è da su za sva ku od ko mu nal ni po li caj ci na ovaj broj sa rad wi sa gra |a ni ma, do - ovih de po ni ja da va li na lo ge za da tak idu u ci vi lu i u neo - la zi se i do in for ma ci ja o ma - „î sto }i” da ih uklo ne. be le è nim ko li ma. Ka da sli - wim de po ni ja ma, ko je mo gu na - Uko li ko pri me ti mo ne ku ka j u pre k r { i o c a, po z i v a j u sta ti na do sa da ne e vi den ti ra - spe ci fi~ nu vr stu ot pa da, re eki pu ko le ga u uni for ma ma, nim lo ka ci ja ma. ci mo ugi nu le ì vo ti we ili ko ji da qe na sta vqa ju da na - Ko mu nal ni po li ca jac, na wi ho ve de lo ve, oba ve {ta va mo pla }u ju ili da pi {u pre kr {aj - osno vu grad ske Od lu ke o odr - ve t e r i n ar s ku in s pek c i j u, a nu pri ja vu. Ina ~e, do sta ovih à va wu ~i sto }e, mo è iz re }i in spek ci ju zdra vqa ka da na |e slu ~a je va je re {e no i kod su - man dat nu ka znu fi zi~ kom i mo od ba ~e ne le ko ve sa is te di je za pre kr {a je, gde je ve }i - od go vor nom li cu u iz no su od klim ro kom tra ja wa - na vo di na pla ti la ka znu - ob ja {wa va 5.000 di na ra, a prav nom li cu i sa go vor nik. Ra do va nac. pred u zet ni ku ka znu od 20.000 Q. Nato{evi}

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak5.jun2012.

DNEVNIK

c m y

Ра до ван Кец ман

По ка знa ве жбa при пад ни ка по ли ци је

ОБЕ ЛЕ ЖЕН ДАН ПО ЛИ ЦИ ЈЕ И СЛА ВА

На гра ђен Ра до ван Кец ман

КИ КИН ДА: Припадници Полицијске управе у Кикинди прослави су Дан Министарства унутрашњих послова, Дан полиције и славу. Том приликом осморо запослених у кикиндској управи положили су заклетву. Начелник Полицијске управе Драган Јовић обраћајаћи се присутним истакао је да је у протеклих годину дана полицијска управа заједно са полицијским станицима опремљена информатичком и другом опремом, тако је и данас пуштен у рад унутрашњи видео надзор у згради у Кикинди: -У протеклих пет година посебну пажњу посветили смо афирмисању рада полиције у локалној заједници. Жеља нам је била да по-

вратимо поверење грађана, које је у неком ранијем периоду можда изгубљено. Верујем да смо у томе и успели. На предлог начелника Полицијске управе Кикинда Драгана Јовића, министар унутрашњих послова Ивица Дачић ванредним унапређењем наградио је начелника Одељења полиције Радована Кецмана који је од 1995. године запослен у полицији. Након добијања решења Кецман ће имати звање полицијски саветник: - Залагањем свих радника и сарадника Полицијске управе допринели смо да Полицијска управа у Кикинди буде једна од најбезбеднијих у Србији и награду не бих могао да добијем да није било њих. Лично, унапређење ми пуно

значи и оно је лична сатисфакција за мој рад у протеклим годинама. Запослени у Полицијској управи Кикинда очували су стабилан јавни ред и мир у протеклој години, расветлили су велики број извршених кривичних дела, чували имовину и омогућили безбедо одвијање саобраћаја.“Рад полиције у заједници” пројекат је који се спроводи већ неколико година, а обухвата обилазак домаћинстава од врата до врата, школске полицајце, предавање у школама и вртићима, такмичења на тему саобраћаја. Окупљени су имали прилику да уживају у песмама хора “Чуперак”, монологу глумца Народног позоришта Бранислава Чубрила, као и у показним вежбама припадника полиције. А.Ђ.

Испраћени мали матуранти

ЧУРУГ: У основној школи „Ђура Јакшић” у Чуругу испраћена је још једна генерација свршених осмака.У школи је почео скуп ученика, где су се окупили да обележе Матурско вече. После фотографисања, су се, са својим старешинама и учитељима, упутили у просторије Спомен вртића где је свечаност и дружење настављено. Овај догађај је пратило неколико стотина родитеља и других рођака и пријатеља који су ту предивну децу дочекали аплаузом.Дружење је трајало до 2. сата када, су се ученици, у пратњи својих родитеља, упутили на заслужен одмор. Л. К.

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Jo van \or |e vi}” ba let „Don Ki hot” (19), Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Na ja vqe no ubi stvo” (19.30) Po zo ri {te mla dih ve li ka sa la „Pop ]i ra i pop Spi ra” (20) No vo sad sko po zo ri {te: go sto va we Sen }an skog ma |ar skog ka mer nog po zo ri {ta „La ku no}, ma ma” (19)

BIOSKOPI Are na: „Ma ~ak u ~i zma ma” (14.30, 16.15), „Kung fu pan da 2” (13.15), „He pi fit 2” (13.10), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15), „Lo raks” (13.30, 15.20), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (13.05), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (21.45), „Le gen da o kung fu ze ki” (13), „Osvet ni ci” (14.45, 17.15), „Mra~ ne sen ke” (18, 20.20, 22.40), „Pu pi je va po tra ga” (11.15), „Dik ta tor” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qu di u cr nom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „Ne do dir qi vi” (20.10, 22.25), „Sne `a na i lo vac” (17.20, 19.45, 22.15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Iva na Ivan ~i} (de~aka i devoj~icu) i Iva na Bo gi }e vi} (de~ake) iz Novog Sada, DEVOJÎCE: Na ta {a Be za re vi}, Iva na Ba bin, Na ta {a Jo vi ~i}, Ja smi na Vra {ta no vi}, Ma {a Ar si}, Sne à na Ko sti}, Ma ri na @i vo ti}, Ne da ]ir ko vi}, Mi la na Zo ri}, Da ni je la Du ba ji} i Bo ì ca Ki ti} iz Novog Sada, Ma ri ja Ta tar ski iz @abqa, Ma ri ja Zo ra ja iz In|ije, Mi ra Kri vo ku }a iz Veternika i Ru ì ca Sa vi} iz Be{ke, DEÂKE: Gor da na Ra di}, Kse ni ja Bje lo {e vi}, Ka ta ri na Ku zma no vi}, Guan Ksi a o lin, Ma ri en ka Va len }ik, Mi la Zdra vev ski, Sla vi ca Dro bac, Il di ko Mer ge{, @a na Stan ko vi}, An drea Mi qa no vi}, Mi li ca Stan kov, Sa wa Mi tro vi}, Zo je Isla maj iz Novog Sada, Ra doj ka Ba gi} iz Mo{orina, Ta ma ra [an dor iz Titela, Ma ri ja Pap iz Temerina, Ma ja Ko va ~e vi} iz In|ije, Kri sti na Ku èl kaStan ko vi} iz Bukovca, Mi le na [}e ki} iz Vrbasa, Vo i sla va Buq iz Ba~ke Palanke, Slo bo dan ka Pu dar iz Ravnog Sela, Ma ri na Ma ric ki iz Sremske Kamenice i Mi li ca Stan kov iz Nadaqa.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Du{an Jovana Kutla~a (1946) u 10.30 ~asova, Ostoja Vida Juri{i} (1938) u 11.15, Jovan Bogdana Devi} (1921) u 12, Nikola Darinke Balog (1969) u 12.45, Milan Stojana Korovqev (1945) u 13.30, Mara Mate Alimpi} (1923) u 14.15 i Malina Drage Petkovi} (1932) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Dragan Ivana Na| (1969) u 13 ~asova. Na grobqu u Veterniku bi}e sahraweni Milorad Trivuna [vowa (1956) u 13 i Bo`idar Milutina Jovan~evi} - Zeki} (1940) u 15 ~asova.

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

По че ла об но ва Срп ске ку ће у Не шти ну НЕ ШТИН: Завод за заштиту културно-историских споменика Војводине, а то не би могао да ради без Владе АП Војводине, одржао је своју реч коју је дао прошле јесени када је у питању Српска кућа у Нештину (познатија као Савићева кућа из осамнаестог века). Тршчани кров је прошле јесени заштићен фолијама и издржао је велике снегове и велике минусе током прошле зиме, а надлежни из војвођанске власти одржали су обећање. Мештани Нештина, а лично смо се уверили, били су присутни почетку радова. Додуше, старији Сремци кажу да није довољно поставити скеле, али се надају да је било која власт коначно решила да сачува од пропадања бисер српске куллтуре, а посебно архитектуре из времена о коме је писао Црњански. По доступним траговим у овој коћи у Нештину својевремено је боравио и Вожд Карађорђе Петровић, као и Вук Караџић, јер ова коћа је удаљена само пар километара од неколико фрушкогоскиг манастира, а најближа је (по народски) Џипши, одноМ. Суџум сно по православно црквеном Дивши.

ПРЕДСТАВЉЕН ПРОГРАМ БЕЧЕЈСКЕ ДИРЕКЦИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ

По сла на све стра не

БЕ ЧЕЈ: Ако је судити по ономе шта с ради и шта ће се до краја ове грађевинске сезоне све радити, онда ће читава бечејска општина бити право (г)радилиште. Али, када се зна колико дуго се није улагало у инфраструктуру, те да ни сада нема средстава на претек, онда треба знати да је то само део стварних потреба. - Општински буџет, на жалост, није као некада развојног, већ социјалног карактера, па су нам одобрена средства Фонда за капитална улагања Војводине, ма колика да су, благодет коју морамо на најбољи могући начин да искористимо. Још пре пар година одобрено нам је укупно 100 милиона динара за асфалтирање коловоза у укупно 30 улица, али тек сада је активиран износ од 40 милиона динара за десет улица и већ су почели радови. Ових дана треба да се заврши асфалтирање Улице Слобода у Бачком Петровом Селу у дужини од 500 метара, па се мобилна екипа Војводинапута сели у Бечеј, где ће се асфалтирати коловози у деловима улица Ђуке Ускоковића, Никола Тесла, Омладинска, Првомајска, Светозара Милетића, Серво Михаља, Слободарска, Спасоја Стејића, а онда у Бачком Градишту Улица Ђуре Јакшића - упознао је новинаре директор Дирекције Зво ни мир Стан ков.

Бечејски злобници, а многи су, на жалост, у праву, имају обичај да кажу да коловози у бечејским улицама имају више закрпа него аутохтоног пута, од којих је већина изграђена пре пола века. Додамо ли томе да су последњих година извођачи радова на крпљењу рупа посао одрађивали неквалитетно, онда је разумљиво незадовољство Бечејаца у овој сфери путне инфраструктуре. - Крпљење ударних рупа је у пуном замаху. Ове године смо у суботичкој фирми „Комград“ добили квалитетног извођача радова. Истовремено, за разлику од прошле године, када је било утрошено 300 тона асфалтне масе, ове године смо обезбедили 450 тона и већ примећујемо да ће требати још мало, па разговарамо с овдашњим привредницима да нам припомогну како бисмо квалитетно одрадили посао. Обавићемо и насипање струганим асфалтом у Новом селу улица Гордане Гаврић и Саве Ковачевића, као и приступни пут из Синђелићеве улице насељу Нестора Џилитова. Додао бих да радимо реконструкцију тротоарске мреже. Од предвиђених десет километара новог тротоара, већ је половина урађена - додао је Звонимир Станков. В. Јанков

Ам бу лан те не ра де због мањ ка ле ка ра СУ БО ТИ ЦА: Дечја амбуланта у Бајмоку неће више радити целе ове недеље, јер нема довољно лекара и другог потребног медицинског особља у Дому здравља, саопштила је ПР служба установе. Дечја амбуланта ће радити четири дана у недељи, а један дан ће педијатар из Бајмока радити у дечјој амбнуланти у Таванкуту. - Из истих разлога дечија амбуланта у Старом Жеднику, која је била доступна пацијентима једном недељно, више неће радити. Велики бој родитеља деце из овог насеља пренео је здравствене картоне своје деце у Службу за здравствену заштиту жена и деце у Суботици. У здравственој амбуланти Стари Жедник остало је 236 дечјих картона, а у току целе 2011. године обављено је укуоно 523 прегледа деце, 315 првих прегледа и 208 контролних прегледа - објањавају у ПР служби Дома здравља Суботица. С. И.

Пр ви ро ђен дан ге рон то ло шког клу ба „Про зив ка” СУ БО ТИ ЦА: Геронтолошки

клуб „Прозивка” у Суботици прославио је свој први рођендан. Има око 100 чланова и ради сваког радног дана од 7,30 до 15 часова. Пројекат отварања геронтолошких клубова и свим месним заједницама на територији Града Суботице покренуо је суботички

Геронтолошки центар. Од почетка 2002. године, када се кренуло са идејом отварања геронтолошких клубова по месним заједницама као посебним ванинституционалним обликом социјалне заштите старих. - До сада смо отворили десет геронтолошких клубова. Циљ нам је да свака месна заједница има клуб, где би најстарији суграђани могли да се окупљају и друже. Услуге су различите од клуба до клуба. У многима има радионица, за ручне радове, сликање на свили, па до педикира и маникира. У 10 геронтолошких клубова има око 1.000 чланова, а кроз Геронтолошки центар око 6.000 корисника користи разне услуге, укључујући и туђу негу и помоћ. У плану је да се отворе и клубови у Таванкуту, Старом Жеднику и Палић - истакао је заменик директора Геронтолошког центра Суботице др Не над Ива ни ше вић. С. И.

utorak5.jun2012.

У ИРИГУ ПОЧИЊЕ ДА РА ДИ НАРОДНА КУХИЊА

При ја ве за оброк до 8. ју на

ИРИГ: У иришкој општини ће почети да ради народна кухиња, при организацији Црвеног крста. Отварање народне кухиње, коју је одобрило Министарство рада и социјалне политике, иницирали су локална самоуправа и Црвени крст Ириг, а ова сремска општина једна је међу 72 у Србији којој је на последњем конкурсу одобрено отварање народне кухиње. Рад народне кухиње ће, поред Министарства рада и социјалне политике, финансирати и локална самоуправа, са два милиона динара. Сви корисници би требало да се пријаве до 8. јуна Центру за социјални рад, како би били евидентирани.

- Имамо близу 200 корисника из категорије најугорженијих којима би ова врста помоћи била преко потребна. Надамо се да ћемо на овај начин помоћи најугроженије становнике наше општине и да ће програм трајати као и у већим градовима. Корисници који ће користити услуге народне кухиње морају бити корисници материјалне помоћи, а предност ће имати лица из старих и самачких домаћинстава, вишечлане породице са троје и више деце и угрожене ромске породице – каже секретар иришког Црвеног крста Бо ра Ћи рић. Храна ће бити дељена на две локације, у просторијама Црвеног крста Ириг и у Удружењу пензионера у Врднику. Први оброци ће бити

спремани у кухињи Дечије установе „Дечија радост“, која за сада има довољно капацитета за спремање хране за потребе народне кухиње у Иригу. - У оваквој ситуацији ће ми ово бити од велике користи. Док је било посла, успевао сам да пристојно да живим. Од када сам се повредио и не могу никуда, једва састављам крај са крајем. Живим од мало помоћи које ми стигне из Црвеног крста, а ова храна ће ми бити једини простојан оброк, који ћу можда појести у два пута – прича шездесетдвогодишњи Сре до је Јо ло вић, који је из Босне у Ириг дошао пре 10 година. Ј. Антић

ИЗБОРНА СЕДНИЦА СО АЛИБУНАР

Јо ва но вић и Ко њо крад на че лу оп шти не

АЛИ БУ НАР: Без уобичајених чарки опозиције, како је то било у другим општинама, у Алибунару је по уобичајеној процедири обављено конституисање Скупштине и изабрани шелни људи у локалној самоуправи. Ваља рећи да је овој јужнобанатској општини на изборима победила Демократ ска странка, је добила 12 од 23 одборника колико броји општински парламент и са том већином и могућност да формира општинску владу. Од осталих СПС је освојио четири мандата, СНС три, ЛСВ и ДСС по два одборничка места. Овом приликом демократе из ове општине определиле су се да са два одборника ДСС и својих 12 формира локалну власт. За председника Скупштине општине одборници су изабрали Не ђељ ка Ко њо кра да (ДС) привредника из Иланџе, а медицинског техничара Ђор ђа Цвет ко ви ћа из Алибунара за његовог заменика. Досадашња секретарка Скупштине Би ља на Вра го вић, правница из Алибунара, поново је именована на ту дужност.

Душан Јовановић

У обраћању одборницима приликом представљања кандидата за Општинско веће, будући мандатар и председник општине Ду шан Јо ва но вић се укратко осврнуо на приоритетна питања, којима ће се, у наредном четворогодишњем мандату, Општинско веће и он лично бавити. Рекао је да је у делу председничког мандата, на којем је до сада био, заустављено пропадање општи-

Неђељко Коњокрад

не, да је недавно усвојен просторни план општине и други пратећи развојни документи, на чијој ће се реализацији у наредном периоду радити. Сређивање стања у Општинској управи, како би општински чиновници више гледали на потребе грађана, је следећи задатак, потом у социјалној заштити сиромашних житеља. На ред чека и поре ска управа. Јовановић је нагласио да

су неки од великих инвеститора долазили и распитивали се за погодности за улагања у овој општини, па ће локална самоуправа имати задатак да те послове финализује. Озбиљан по сао предстоји у производњи чисте и обновљиве енергије. Јовановић је најавио да ће већ у овој години у владимировачком атару почети да се граде ветрењаче и ветро-генератори, а у Иланџи постројења за производњу биогаса. После гласања, Душан Јовановић је добио потребну већину гласова и изабран за председника општине, за његовог заменика је изабрана Дра га на Ко ма ти на из Владимировца У Општинско веће за сада су изабрана шест чланова Звонко Завишић из Алибунара, Алек сан дар Пла ка ло вић и Да вид Јо ва но вић из Банатског Карловца, Ма ри ја на Ар де љан из Локава, Ма ри на Ро шу из Владимировца и Да ни ло Ћи рић из Алибунара, остали до 11 чланова, колико броји овај орган, биће изабрани на некој од наредних седница Скупштине. Р. Јовановић

По но во пре ки ну та сед ни ца СО Ку ла КУ ЛА: Конститутивна седница новог сазива Скупштине општине Кула, ни након другог покушаја, није одржана до краја, јер је, након двочасовног заседања, поново прекинута. Наиме, на прошлом заседању оставке на мандат одборника поднели су Сла ви ша Бо жо вић, др Ма ри ја Мар тин ко и др Јо ван Ја нић, са листе Демократске странке, док су јуче то учинили и Жељ ка Пут ник (ДСС), Гор да на Ђу ри чић (УРС), др Ста на Стру гар (ДС) и То де Ни ко ле тић (ДС). На њихова места предложени су Ла зар Гре бер (ДС), Жељ ко Ко вач (ДС), Зо ра Дем ко вић (ДС), као и Ми ли ка Аџић (ДС), Де јан

Полагање заклетве

НЕГОВАЊЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ ПОДУНАВСКИХ НЕМАЦА

Вред на до ку мен та ци ја у би бли о те ци

АПА ТИН: Потпредседница Фондације за културу подунавских Немаца Баден Вуртенберг Ан дре ја Кру е гер у посети је местима у Војводини, где још увек живе потомци подунавских Немаца, а тим поводом боравила је и у Апатину, где је посетила Удружење „Адам Беренц“, које негује културну баштину Подунавских Немаца . -Фондација коју је организовала држава Баден Вертенберг спроводи многе програме, везане за Подунавске Немце у дијаспори, како би се одржано немачки језик и култура изван Немачке. Због тога је за мене било веома битно да се на лицу места упознам са ситуацијом како живе ти људи, шта је сачувано од културног блага и где је потребна помоћ.По ономе шта сам видела, има много тачака где је потребна помоћ, много тога новог се може сазнати о Подунавским Немцима и након ових неколико дана пуна сам утисака - рекла Андреја Круегер, приликом посете Удружењу „Адам Беренз“ у Апатину, додајући да ће се односи између подунавских Немаца овде и оних

који живе у Баден Вуртенбергу, а имају корене подунавских Немаца, сигурно интензиварити у наредном периоду. Осим тога, проучаваће се заоставштина, културна баштина која је сачувана овде, како би се боље разумела историја Подунавских Немаца, али ће се чинити и напори да се оно што је до сада сачувано од културног блага сачува за будуће генерације. -Ово што сам видела у вашој библиотеци, је материјал за чије проучавање би стручњацима требале године рада, а верујем да ће бити и све више младих, који ће проучавати материјале и писати своје дипломске и докторске дисертације о подунавским Немцима. Верујем да ће бити све више младих који ће поново радо учити немачки језик, иако се мора признати да је због компјутера и интернета енглески језик преовладао у Европи, а у свим тим активностима Фондација ће помоћи колико ће бити у могућности.У том смислу, успоставиће се и контакти са локалним заједницама - рекла је Андреја Круегер. Ј. П.

Вла шка лић (ДС), Алек сан дар На стић (ДСС) и Дра ги ша Ђу ри чић (УРС), што је усвојено једногласном одлуком одборника локалног парламента. Одборници СО Кула су на јучерашњем заседању положили свечану заклетву и констатовали престанак мандата Привременог органа општине Куле. Ипак, избор председника и заменика председника новог сазива Скупштине општине Кула се јуче нису нашли на дневном реду, јер је седница прекинута, а председавајући СО Кула др Сте ван Пе рић је заказао наставак седнице за уторак 12. јун. М. Кк.

Пр вен ство у ми ни-ка ја ку

РУ МА: За наредни викенд, тачније у суботу 9. јуна, на Борковачком језеру у Руми ће бити одржано прво коло првенства у мини-кајаку на мирним водама. Почетак је заказан за 11 часова, а организатори су Кајакашки клуб из Сремске Митровице и Кајакашки савез Србије. - Циљ манифестације је промовисање ове врсте спорта, те приказивање запостављене лепоте нашег Борковачког језера и његових могућности. Очекујемо долазак око 20 кајакашких екипа, које ће се такмичити у две дисциплине: 500 метара двосед и 1.000 метара једносед. Следећа манифестација овог типа биће првенство Војводине, које ће бити одржано 11. августа - каже начелник Одељења друштвених делатности Општине Рума Све ти слав Ј. А. Да мјан чук.

dRU[TvO

utorak5.jun2012.

MINISTARSTVO ZDRAVQA REAGOVALO NA TEKST U AMERI^KOM LISTU „INTERNE[NEL HERALD TRIBJUN“

Tr go vi na or ga ni ma za ko nom za bra we na Tran splan ta ci ja or ga na je za ve li ki broj bo le sni ka u sve tu je di na {an sa za `i vot. Pro ce wu je se da u Evro pi na pre sa |i va we ne kog or ga na tre nut no ~e ka vi {e od 50.000 qu di, a u SAD ~ak 80.000 bo le sni ka. Za sa vre me nu me di ci nu da nas vi {e ni je pro blem pre sa di ti or gan, ve} ka ko do we ga do }i. Broj onih ko ji ~e ka ju na sr ce, bu -

breg ili je tru uvek je da le ko ve }i od bro ja qu di ko ji su u mo `da noj smr ti i ko ji su po ten ci jal ni da va o ci or ga na. Sva kih 13 mi nu ta u sve tu jed na oso ba umre ne do ~e kav {i or gan za pre sa |i va we, a sva kih 10 mi nu ta du goj li sti ~e ka wa do da je se no vo ime. Ka da se ovo me do da po rast si ro ma {tva u sve tu i vi so ka ce na or ga na ne ~u di {to je tr go vi na qud skim or ga ni ma sve u~e sta li ja i {to je ovaj ob lik kri mi na la u po ra stu u mno gim de lo vi ma sve ta. Ovih da nao list “In ter ne {nel he rald tri bjun“ je ob ja vio tekst o na vod noj ku po pro da ji or ga na u Sr bi ji. Cr no tr `i {te na ko me se pro da ju qud ski or -

sti, su pru `ni ci, a u iz u zet nim slu ~a je vi ma ko je po seb no tre ba do ka za ti i po seb no bli ska oso ba. Sa gla snost na ovaj po stu pak da je pre sve ga da va lac or ga na, a za tim i ~la no vi Eti~ kog od bo ra zdrav stve ne usta no ve, u ko joj se oba vqa tran splan ta ci ja. Pro ces pre sa |i va wa or ga na sa ì vog do no ra je ve o ma slo èn i pod ra zu me va pri pre mu i pro ce nu zdrav stve nog sta wa ka ko da va o ca, ta ko i pri ma o ca or ga na, eks plan ta ci ju or ga na, sa gla snost da va o ca i pri ma o ca, Eti~ kog od bo ra i na kra ju tran splan ta ci ju or ga na. U ovom pro ce su u~e stvu je ve li ki broj pro fe si o na la ca, od ko jih je sva ko u oba ve zi da, uko li ko po sum wa da je re~ o tr go vi ni or ga nom, slu ~aj pri ja vi nad le `nim usta no va ma. Do nor ska kar ti ca u ve zi sa ì vim tran splan ta ci ja ma, u tom po stup ku ne ma ni ka kav zna ~aj, ima ju }i u vi du da ~ak i u slu ~a je vi ma ka da se or ga ni uzi ma ju sa te la pre mi nu log, do nor ska kar ti ca zna ~i sa mo vo qu ko ju je ne ko za ì vo ta is ka zao, a sa gla snost o uzi ma wu or ga na mo ra da ti po ro di ca. Ovaj, kao i sli~ ni tek sto vi ko ji se s vre me na na vre me po ja vqu ju u me di ji ma, ba ca ju lo {u sen ku na kam pa wu ko ja se ve} go di na ma spro vo di u ne {oj ze mqi, a ko ja je usme re na na iz ja {wa va we gra |a na o do ni ra wu or ga na po sle smr ti.

Siroma{tvo podsti~e prodaju Si ro ma {ni u sve tu pred sta vqa ju je dan od glav nih iz vo ra tr go vi ne or ga ni ma, pa ze mqe kao {to su In di ja, Mol da vi ja, Tur ska ili Kam bo xa ima ju naj ve }i broj po ten ci jal nih da va la ca or ga na. Po zna to je da u po je di nim se li ma u Mol da vi ji vi {e od po lo vi ne sta nov ni ka ne ma je dan bu breg. U Ki ni, u ko joj je ve li ki broj smrt nih ka zni, bol ni ce su po dig nu te od mah po red za tvo ra. Jo{ 1984. go di ne ov de je do net za kon po ko jem je do zvo qe no uzi ma we or ga na od za tvo re ni ka nad ko jim je iz vr {e na smrt na ka zna. Na ile gal nom tr ì {tu or ga na ce na bu bre ga kre }e se od 5.000 evra. ga ni se po sled wih go di na, u vre me nu eko nom ske kri ze, sa Da le kog is to ka i Ju `ne Ame ri ke pre se li lo u Evro pu, a jed na od ze ma qa ko ja je ti me po go |e na je i Sr bi ja, pi {e list. Po vo dom pi sa wa tog ame ri~ kog li sta re a go va lo je Mi ni star stvo zdra vqa ko je na vo di da je za ko nom iz ri ~i to za bra we na tr go vi na or ga na, nu |e we or ga na i tran splan ta ci ja sa ko mer ci jal nom tr go vi nom, a za sve u~e sni ke ova kog kri vi~ nog de la za pre }e na je za tvor ska ka zna do 10 go di na. Si stem or ga ni zo va wa zdrav stve ne slu `be, na ~e la i po stup ci pre ma ko ji ma se oba vqa tran splan ta ci ja or ga na u Sr bi ji de fi ni sa ni su pre ma stro gim evrop skim stan dar di ma. U Sr bi ji or gan mo è da ti naj bli ì srod nik - ro di te qi, bra }a i se stre do tre }eg ste pe na srod no -

Na i me, u na {em na ro du jo{ uvek ima ve li kih pred ra su da na ta kvo iz ja {wa va we, a ka ko su an ke te po ka za le, je dan od raz lo ga za {to se ne è li do ni ra ti or gan je i ne po ve re we u zdrav stve nu slu `bu i mo gu }a tr go vi na or ga ni ma. U svom sa op {te wu Mi ni star stvo zdra vqa na vo di da se ula è na por ka ko bi se Na ci o nal ni pro gram tran splan ta ci je or ga na una pre dio i ova me to da le ~e wa u~i ni la do stup ni jom oni ma ko ji ma je po treb na. Oblast tran splan ta ci je no si sa so bom ve li ki eti~ ki iza zov i ve o ma je va `no da se obez be di tran spa rent nost, ta~ nost in for ma ci ja i svih po da ta ka iz ove obla sti, od stra ne zdrav stve nih in sti tu ci ja, gra |a na, dr àv nih or ga na i me di ja, ka è se u sa op {te wu Mi ni star stva zdra vqa. J. Barbuzan

Pre mi nuo pro fe sor Qu bi {a Ra ji} U Be o gra du je u 65. go di ni, po sle du ge i te {ke bo le sti, pre mi nuo Qu bi {a Ra ji}, pro fe sor skan di na vi sti ke na Fi lo lo {kom fa kul te tu u Be o gra du. Ro |en je 1947. go di neu Be o gra du. Pre da vao je po po zi vu na ve li kom bro ju uni ver zi te ta i vi so kih {ko la u Skan di na vi ji i voj nih obra zov nih in sti tu ci ja u skan di nav skim ze mqa ma i vi {e go di ne u Cen tru za po li ti ku bez bed no sti u @e ne vi. Vi {e go di na bio je is pi ti va~ na stru~ nom is pi tu za sud ske tu ma ~e u Nor ve {koj i [ved -

skoj. Mar ta 1999. iza bran je za ino stra nog ~la na Aka de mi je na u ka Nor ve {ke. Ure |i vao je list “ Re u bli ka” od 1990. do 1994. go di ne. Do bio je naj vi {a od li ko va wa Fin ske, [ved ske i Nor ve {ke za za slu ge za {i re we fin ske, {ved ske i nor ve {ke kul tu re u ino stran stvu. Ra ji} je bio ak ti van deo srp skog ci vil nog dru {tva, bo rac pro tiv re `i ma Slo bo da na Mi lo {e vi }a i kri ti ~ar post pe to ok to bar ske vla sti i srp skog dru {tva. Da tum i vre me sa hra ne bi }e na knad no ob ja vqe ni.

c m y

dnevnik

KONFERENCIJA O RADU NACIONALNIH SAVETA

Spor ni po li ti za ci ja i kon tro la me di ja Di rek tor Cen tra za re gi o na li zam Alek san dar Po pov iz ja vio je da su kqu~ ni pro ble mi u ra du ma win skih na ci o nal nih sa ve ta ne tran spa rent nost i is po li ti zo va nost. Po pov je ju ~e na kon fe ren ci ji po sve }e noj funk ci o ni sa wu ma win skih par la me na ta uka zao i da je za efi ka sni ji rad ovih te la neo p hod na do sled ni ja pri me na Za ko na o na ci o nal nim sa ve ti ma, ali i pre ci zi ra we od re |e nih za kon skih re {e wa, kao i kva li tet ni ja ko mu ni ka ci ja iz me |u sa ve ta i dr à ve. - Is tra ì va we je po ka za lo da pre ko ovih sa ve ta po li ti~ ke stran ke po ku {a va ju da na met nu svo je sta vo ve, {to se po seb no odr à va na rad jav nih gla si la ~i ja su osni va~ ka pra va ti sa ve ti do bi li - uka zao je Po pov na kon pre zen to va wa is tra ì va wa u Skup {ti ni Voj vo di ne o eva lu a ci ji ra da ma |ar skog, slo va~ kog, ru mun skog, bu gar skog i rom skog na ci o nal nog sa ve ta, ko je je Cen tar za re gi o na li zam spro veo u sa rad wi sa Fon da ci jom za otvo re no dru {tvo. On je do dao i da je ne tran spa rent nost ra da na ci o nal nih sa ve ta po sle di ca to ga {to sa mi sa ve ti ne in for mi {u jav nost u do voq noj me ri o svom ra du, dok ni ve }in ski me di ji ne po sve }u ju pa `wu ovoj te ma ti ci, iz u zev ako se de se ne ki in ci den ti.

Za me nik {e fa Mi si je OEBS-a u Sr bi ji To mas Mur re kao je da po je di ni na ci o nal ni sa ve ti ma wi na po ku {a va ju da kon tro li {u me di je ~i ji su osni va ~i Di r ek t o r i c a Fon d a c i j e za otvo re no dru {tvo Ja dran ka Je lin ~i} za me ri la je {to ni ka da ni j e pro f unk c i o n i s ao Re p u bli~ ki sa vet za na ci o nal ne ma wi ne, u ~i ji bi rad tre ba lo da

SKEJT PARK KO NA^ NO I U ZRE WA NI NU: Ko na~ no }e i mla di zre wa nin ski qu bi te qi eks trem nih spor to va, ro le ra {i i skej te ri, po uzo ru na dru ge ur ba ne sre di ne, do bi ti po li gon za iz vo |e we vra to lo mi ja ko je po sma tra ~e ~e sto osta vqa ju bez da ha. Ovih da na pri vo di se kra ju iz grad wa skejt par ka, sme {te nog po kraj no ve ha le spor to va – “Kri stal ne dvo ra ne”, ta ko da omla di na ko ja pre fe ri ra ovu vr stu spor ta ubu du }e ne }e mo ra ti da ve `ba na im pro vi zo va nim spra va ma, po uli ca ma i u na pu {te nim objek ti ma, kao {to je ~i ni la do sa da. Po mo} nik gra do na ~el ni ka Zre wa ni na Predrag Stankov, ko ji je jo{ pre ne ko li ko go di na obe }ao da }e ro le ra {i i skej te ri do bi ti svoj park, iz ja vio je ju ~e za “Dnev nik” da je ko na~ no obez be |en no vac i da su se ste kli svi uslo vi da obe }a we lo kal ne sa mo u pra ve bu de is pu we no. Stan kov je na gla sio da je vred nost skejt par ka oko {est mi li o na di na ra i da su sred stva, pod jed na ko, ulo `i li grad Zre wa nin i Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport. - Mla di su odav no bi li za in te re so va ni za iz grad wu ovog par ka. Do {li su kod me ne u ka bi net sa ide jom ka ko bi park tre ba lo da iz gle da. Ku ri o zi tet je da je park, za pra vo, iz gra |en po wi ho vim na cr ti ma. Mi smo bi li tu sa mo da wi ho vu za mi sao spro ve de mo u de lo. Pot pu no su bi li ak tiv ni sve ovo vre me, ~ak i u~e stvu ju u iz grad wi – re kao je Stan kov ko ji je po sled wih da -

bu d u ukqu ~ e n i pred s tav n i c i svih ma win skih na ci o nal nih sa ve ta i Vla de Sr bi je. - Ima pu no ne sna la `e wa u prak si od stra ne svih ak te ra ko ji tre ba da spro vo de Za kon o

na, u dru {tvu omla di na ca, bo ra vio na ovom ur ba nom igra li {tu. In ve sti tor je Di rek ci ja za iz grad wu i ure |e we gra da a di rek tor ovog jav nog pred u ze }a Branislav Kne`evi} ob i {ao je ju ~e skejt park i na li cu me sta se uve rio ko jim tem pom od mi ~u ra do vi. @. Balaban

FARMACEUTI TRA@E USKLA\IVAWE CENA MEDIKAMENATA SA EVROM

Ne sta {i ce lekova (ne)}e bi ti Ma da su far ma ce ut ske kom pa ni je upu ti le mi ni star stvi ma zdra vqa i tr go vi ne zah te ve za po ve }a wem ce na le ko va u skla du sa kur som evra, Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we, po re ~i ma port pa ro l a Sa w e Mi r o s a v qe v i}, o~e ku je da }e oni na sta vi ti sa re dov nim snab de va wem le ko va dok se ne pro blem ne re {i. Raz l i k a iz me | u vred n o s ti evra i ob ra ~un skog kur sa pri na bav ci le ko va ima ne ga ti van uti caj na po slo va we far ma ce ut skih kom pa ni ja, a mo è se od ra zi ti na snab de ve nost tr ì {ta, upo zo ri li su iz Udru è wa “Ino via” ko je oku pqa pro iz vo |a ~e ino va ti nih le ko vi m a. Pred s tav n i c i vi { e

stra nih pro iz vo |a ~a le ko va za t ra ` i l i su od vla d a da uskla di ce ne sa kre ta wem kur sa evra, ka ko ne bi do {lo do ne sta {i ce le ko va. - Ve ru je mo da }e fa ram ce ut ske kom p a n i j e do re { a v a w a ovog pi t a w a na s ta v i t i da snab de va ju zdrav stve ne usta no ve po treb nim ko li ~i na ma le ko va, od no sno da }e se i da qe dru {tve no od go vor no od no si ti pre ma po tre ba ma gra |a na - re kla je Sa wa Mi ro sa vqe vi}. Ona is t i ~ e da Fond za zdrav stve no osi gu ra we re dov no pra ti snab de ve nost le ko vi ma zdrav stve nih usta no va i re dov no do bi ja iz ve {ta je o le ko vi ma za ko je po sto ji pro -

na ci o nal nim sa ve ti ma - ka za la je ona, do dav {i da po dr `a va ini ci ja ti vu broj nih ne vla di nih or ga ni za ci ja i svih ma win skih na ci o nal nih sa ve ta da u bu du }oj Vla di Sr bi je po no vo bu de osno va no Mi ni star stvo za qud s ka i ma w in s ka pra v a. Osni va we tog mi ni star stva po seb no je va `no za na ci o nal ne ma wi ne ko je `i ve van Voj vo di ne, jer je prak sa u Voj vo di ni u po gle du po {to va wa pra va na ci o nal nih ma wi na od ma kla u od no su na osta le de lo ve Sr bi je - uka za la je Ja dran ka Je lin ~i}. Pred s tav n i c i Mi s i j e OEBS-a u Sr bi ji upo zo ri li su da na ci o nal ni sa ve ti mo ra ju pa `qi vo da tre ti ra ju pi ta we me dij skih slo bo da, te po ru ~i li da je za to va `na ja ~a kon tro la Ra di o di fu znog sa ve ta i no vi nar s kih udru ` e w a. Za m e n ik {e fa Mi si je OEBS-a u Sr bi ji To mas Mur re kao je da po je di ni na ci o nal ni sa ve ti ma wi na po ku {a va ju da kon tro li {u me di je ~i ji su osni va ~i, te da se u ra du po je di nih sa ve ta uo~a va i jak par tij ski uti caj. - Na ci o nal ni sa ve ti tre ba da osi gu ra ju da unu tar wih po sto ji raz li ~i ti di ja pa zon mi {qe wa i sta vo va - oce nio je Mur. B. D. Savi}

blem u snab de va wu. Na osno vu do sa da {wih iz ve {ta ja, do da je, po sto je pri ja vqe ne ne sta {i ce od re |e nih le ko va ali za wih po sto je od go va ra ju }e “te ra pij ske pa ra le le”. Naj o zbiq ni ja pri ja vqe na ne sta {i ca od no si se na lek “Ma do par” ko ji se ko r i s ti u te r a p i j i le ~ e w a Par kin so no ve bo le sti. - Fond i Mi n i s tar s tvo zdra vqa su ve} pred u ze li ak tiv no sti na na bav ci po treb nih ko li ~i na ino stra nog le ka ko ji }e za do vo qi ti po tre be osi gu ra ni ka do sta bi li za ci je snab de va wa ovih le ko va. Pre ma na vo di ma iz “Ga l e n i k e”, ko ja i pro iz vo di ovaj lek, to se o~e ku je od sep tem bra - ka `e Sa wa Mi ro sa vqe vi}. E. D.

Ku} no le ~e we he mo fi li ~a ra Udru è we he mo fi li ~a ra Sr bi je (UHS) sa op {ti lo je da im je, po sle ne {to vi {e od go di nu da na od pod no {e wa zah te va, odo bre no ku} no le ~e we ko je }e se pri me wu je od jz~e. Od lu ku su do ne li Mi ni star stvo zdra vqa, Od bor za zdra vqe i po ro di cu Skup {ti ne Sr bi je i Re pu bli~ ki fond zdrav stve nog osi gu ra wa. Me tod ku} nog le ~e wa po sto ji u svim eko nom ski ja ~im dr à va ma od na {e, a od ze ma qa u okru è wu u Slo ve ni ji, Hr vat skoj, u Re pu bli ci Srp skoj u BiH, Ma |ar skoj, Bu gar skoj i Ma ke do ni ji. Pred sed nik uprav nog od bo ra UHS Vla di mir Ili jin is ta kao je zna ~aj ovih iz me na na bu du }i sta tus obo le lih ko ji }e od sa da bi ti zbri wa va ni na me di cin ski sa vre men na ~in, ka kav se pri me wu je u me di cin ski raz vi je nim ze mqa ma.

crna hronika

dnevnik

TRA GI^ NA PRO SLA VA KRA JA [KOL SKE GO DI NE

Ma tu rant se uto pio u re ci U~e nik O[ „Mi li ca Pa vlo vi}” iz â~ ka A. F. (14) uto pio se ju ~e oko 11 ~a so va na me s tu zva n om Sla p o v i, kod u{}a re ke Ka me ni ce u Mo ra vu, sa op {ti la je Po li cij ska upra va â~ ka. Ka ko se na vo di u sa op {te wu PU â~ ka, is tra `ni or ga ni su oba vi li uvi |aj, utvr di li da na te lu de ~a ka ne ma tra go va na si qa i na lo ì li ob duk ci ju. Sa A. F bi lo je jo{ de se tak dru go va iz {ko le ko ji su hte li da pro sla ve za vr {e tak

osmog raz re da ska ka wem u re ku Ka me ni cu. - Sa ste ne smo ska ka li u vo du i po tom pli va li, sa mo {to on ni je iz ro nio. U po ~et ku smo mi sli li da je u pi ta wu {a la, ka sni je smo shva ti li {ta se do go di lo - re kao je je dan u~e ni ka ko ji je sa A.F. bio na Ka me ni ci. U ^a~ ku je u pro te klih par go di na po sta la tra di ci ja da se ma t u r an t i osnov n ih i sred wih {ko la, na kon pro sla ve ma tu re, oku pa ju u Mo ra vi. (Ta njug)

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A KOD ALEK SIN CA

Tro je mr tvih u su da ru apen ca i „ja ma he” Dra gan D. (51) i Ve sna D. (47) iz Alek si na~ kih Rud ni ka i Bo jan S. (34) iz Vu ka {i nov ca u op {ti ni Alek si nac po gi nu li su u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se de si la u ne de qu uve ~e, oko 21 ~as, na lo kal nom pu tu Ra `aw-Alek si nac. Dra gan i Ve sna su se na la zi li na mo pe du APN 4, na ko ji je na le teo mo to cikl „ja ma ha 750“ ko jim je upra vqao Bo jan S. Po li ci ja je sa op {ti la da je do ne sre }e do {lo jer se mo to cikl „ja ma ha” kre tao ne pri la go |e nom br zi nom. E. D.

DVE OP TU @NI CE ZRE WA NIN SKOG TU @I O CA ZBOG DRO GE

Pri ja ve zbog he ro i na i ma ri hu an e Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e nog sta v qa w a u pro m et opoj n ih dro ga, zre wa nin sko Vi {e jav no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv Jano{ika ]. (35) iz Zre wa ni na. On se te re ti da je u to ku ove go di ne, u vi {e na vra ta, pro da vao he roin, ta ko {to je od ne po zna te oso be u Be o gra du ku po vao ne u tvr |e nu ko li ~i nu dro ge, za tim je u svo joj ku }i pre pa ki vao u ma we pa ke ti }e i pro da vao zre wa n in s kim nar k o m a n i m a po ce ni od 500 ili 1.000 di na ra. Ja no {ik ]. se od hap {e wa na la zi u pri tvo ru. Zre wa nin sko Vi {e tu `i la {tvo sa op {ti lo je ju ~e da

je po di glo op tu `ni cu i pro tiv Gorana V. (36) iz Ki kin de, ta ko |e zbog kri vi~ nog de la neo vla {}e nog sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, ali i pro tiv Vawe S. (25) iz Ki kin de, zbog neo vla {}e nog dr `a wa nar ko ti ka. Po na vo di ma tu `i la {tva, Go ran V. je to kom sep tem bra i ok to bra 2011. go di ne, u vi {e na vra ta, pro da vao ma ri hu a nu Va wi S. po ce ni od 1.000 di na ra za pa ke ti}. Po li ci ja je 15. ok to bra 2011. kod Va we S. pro na {la pa ke ti} ma ri hu a ne ko ji je ovaj, za sop stve nu upo tre bu, pret h od n o ku p io od pr v o o kri vqe nog. @. B.

SME DE REV SKA PO LI CI JA UHAP SI LA KO LE GU

Pri ve den sa obe le è nim do la ri ma Glav ni ana li ti ~ar u sme de rev skoj po li ci ji Dejan O. (41), uhap {en je zbog sum we da je zlo u po tre bio slu `be ni po lo àj, po tvr |e no je u Okru `nom su du u Sme de re vu. On se sum wi ~i da je od jed nog po zna ni ka tra ìo mi to da, na vod no, po li ci ja ne bi is tra ì va la we go ve po slo ve. U hap{en je nakon {to je od po zn anika uzeo 13.600 d olara, koje je p ol icija p ret hodno ob el eìla. E. D.

NA HOR GO [U SPRE ^EN [VERC ZA [TI ]E NIH PTI CA

Ma ke do nac pre no sio ~e {qu ga re Ca r i n i c i na gra n i~ n om pre la zu Hor go{ spre ~i li su kri jum ~a re we 10 je din ki za {ti } e n e vr s te pti c a - ~e {qu ga ra, sa op {ti li su da nas iz Upra ve ca ri na. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, pti ce su ot kri ve ne to kom ca r in s ke kon t ro l e na iz la zu iz Sr bi je u auto bu su ko j i sa o b ra } a na re l a c i j i Ohrid-Ko pen ha gen. Na gra ni~ nom pre la zu, ca ri ni ci su u sa rad wi sa gra ni~ n om po l i c i j om de t aq n o kon t ro l i s a l i pr t qag dan -

skog dr `a vqa ni na ma ke don ske na c i o n al n o s ti, ko j i je pri ja vio da u pr tqa gu ima de set pti ca za ko je se is po sta vi lo da pri pa da ju za {ti }e noj vr sti ~e {qu gar (Car du e lis car d u e l is,autoh t o n a), {to je po tvr dio i de `ur ni bi o log. Pr o ve rom u Pri ru~ ni ku za kon t ro l u pre k o g ra n i~ n og pr o me ta i tr go vi ne za {ti }e nim vr sta ma kon sta to va no je da vr sta ~e {qu gar stro go za {ti }e na vr sta. E. D.

utorak5.jun2012.

DO NE TA PRE SU DA ZA STRA VI^ AN RAT NI ZLO ^IN

Ukup no 40 go di na za zlo delo u Bi je qi ni - Ode qe we za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du osu di lo je tro ji cu pri pad ni ka do bro vo qa~ ke je di ni ce Voj ske Re pu blic ke Srp ske na ka zne za tvo ra od 12 do 15 go di na zbog rat nog zlo ~i na nad ci vi li ma, ubi stva, pqa~ ke i vi {e stru kog si lo va wa u Bi je qi ni 14. ju na 1992. go di ne. Dragan Jovi} osu |en je na 15 go di na za tvo ra, Zoran \ur|evi} na 13, a Alen Risti} na 12 go di na za tvo ra. Pred sed ni ca Sud skog ve }a Vinka Beraha Niki~evi} re kla je da su osu |e ni kri vi {to su 14. ju na 1992. go di ne si lo va li, vre |a li i ne ~o ve~ no po stu pa li pre ma ci vi li ma, a Jo vi} i {to je ubio jed nog ~o ve ka. Sud je utvr dio da su oni ubi li Ra mu Ab di }a i vi {e pu ta si lo va li dve `e ne iz we go ve ku }e. Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne te re ti Jo vi }a, \ur |e vi }a i Ri sti }a da su 14. ju na 1992. go -

di ne u Bi je qi ni, u{li u ku }u ove bo {wa~ ke po ro di ce, od u ze li im no vac i stva ri, a po tom vi {e stru ko, na iz me ni~ no si lo va li dve è ne, od ko jih se jed na par da na ra ni je po ro di la. Op tu è ni Jo vi} za tim je ubio ci vi la pu ca ju }i mu u usta, a dve è ne su iz ku }e, go le i bo se, po ve li kroz grad. Opqa~ ka li su po tom ku }u è ne in va li da, a we nim vo zi lom mar ke „ju go 55” su se uda qi li sa li ca me sta. Po iz la sku iz gra da, na pu tu ka Br~ kom, u me stu Qe qen ~a, za u sta vi li su vo zi lo, is pred vo zi la na iz me ni~ no si lo va li o{te }e ne i nad wi ma vr {i li pro tiv pri rod ni blud, a on da su ih, go le i bo se, osta vi li na pu tu i uda qi li se sa li ca me sta. Ovaj slu ~aj, po znat kao „Bi je qi na”, BiH je ustu pi la Sr bi ji na osno vu Za ko na o me |u na rod noj prav noj po mo }i u kri vi~ nim stva ri ma.

U Tu ì la {tvu za rat ne zlo ~i ne su re la tiv no za do voq no pre su dom, ali }e se si gur no à li ti na wu. - Ka zne je su vi so ke, ali }e se Tu ì la {tvo si gur no à li ti, po seb no u od no su na ka znu od 15 go di na za tvo ra iz re ~e nu Dra ga nu Jo vi }u, jer za ono {to je on ura dio i mak si mal na ka zna od 20 go di na je ma lo - re kao je Bru no Ve ka ri}, za me nik tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne. Pre ma we go vim re ~i ma, „pred met Bi je qi na” osli ka va sve stra ho te ra ta, jer se „de si lo sve {to se mo glo de si ti - ubi stva, si lo va wa i pqa~ ke in va li da”. Ve ka ri} je na veo da taj pred met ima vi {e spe ci fi~ no sti, jer je ustu pqen od bo san skog tu ì la {tva, na we ga je pri me wen no vi Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku, a pr vo ste pe ni po stu pak je za vr {en ve o ma efi ka sno za oko 11 me se ci. (Ta njug)

IN SPEK CI JA PO KU [A LA DA ZA TVO RI KA FI] U IDVO RU DVA SA TA PRE EKS PLO ZI JE

Vla snik od bio da isprazni lo kal Pri pad ni ci Ode qe wa za van red ne si tu a ci je MUP-a Sr bi je iz Pan ~e va ju ~e su za pe ~a ti li ka fe bar „Da ma” u Idvo ru, gde su u eks plo zi ji bom be u su bo tu uve ~e po gi nu le tri oso be, a jo{ {est ih je ra we no. Pod se }a mo, ugo sti teq ski obje kat „Da ma” imao je za bra nu ra da od 24. apri la zbog ne is pu wa va wa pro tiv po àr nih uslo va, a pr va kon tro la objek ta na kon to ga iz vr {e na je upra vo u su bo tu uve ~e, dva sa ta pre ne go {to je u ka fi }u eks plo di ra la bom ba. In spek tor ka ko ja je u su bo tu bi la u kon tro li, na lo ì la je vla sni ku lo ka la S. B. (55) da uga si mu zi ku i ka è go sti ma da iza |u iz objek ta, {to je on od bio da ura di. U Ode qe wu za van red ne si tu a ci je na vo de da ne ra de re pre siv nu za {ti tu i da oni ni su ima li mo gu} nost da te no }i za tvo re obje kat. Iako se tra ge di ja u Idvo ru po sve mu pot pu no raz li ku je od ono ga {to se ne dav no de si lo u no vo sad skoj dis ko te ci „Kon trast”, po no vo se ja vqa isto za mr {e no pi ta we nad le `no sti oko do zvo la za rad ko je se iz da ju ugo sti teq skim lo ka li ma i pri me ni sank ci ja ko je im na la ù nad le `ne in spek ci je.

Kafe-bar „Dama”

Po sve mu su de }i pro tiv po `ar na in spek ci ja ima nad le `nost da iz da na red bu o za tva ra wu od re |e nog lo ka la, ali ne i me ha ni zam da je spro ve de u de lo. Pre ma re ~i ma vla sni ka jed nog ka fi }a u No vom Sa du, sve se svo di na to da li vla snik ima „ve zu” ili ne. -Oni ko ji ne ma ju ni ko ga na ru ko vo de }im me sti ma da ih za {ti -

ti, uglav nom po stu pa ju po svim na red ba ma in spek ci je, dok se oni ko ji ima ju „za le |i nu” ne oba zi ru na in spek ci je i za bra ne ko je im se pro pi su ju - ka `e vla snik no vo sad skog lo ka la ko ji se i sam u dva na vra ta bio za tvo ren na 15 i 30 da na. Pre ma we go vim re ~i ma, ga zda ka fi }a u Idvo ru gde se do go di la

tra ge di ja, ne tre ba i ne mo `e da sno si od go vor nost zbog to ga {to je ne ko do {ao sa bom bom i ak ti vi rao je u pu nom ka fi }u, ali tri `i vo ta ne bi bi la iz gu bqe na da se po vi no vao in spek ci ji ko ja mu je dva sa ta pre eks plo zi je na re di la da za tvo ri lo kal i to me sec da na na kon {to mu je iz re ~e na za bra na. N. Per ko vi}

IN CI DENT NA SU BO TI^ KOM GRO BQU

Imi gran ti na pa li trud ni cu? Re dak ci je lo kal nih su bo ti~ kih me di ja, ju ~e je kon tak ti ra la jed na trud ni ca ko ja tvr di da su je na pa li imi gran ti ka da se vra }a la sa Sen }an skog gro bqa u Su bo ti ci. Ona je re kla da je do na pa da do {lo ka da se sa svo jom }er kom vra }a la ku }i uobi ~aj nom tra som pre ko ovog su bo ti~ kog gro bqa. Trud ni ca je ob ja sni la da su po ku {a li da je opqa~ ka ju i odu zmu joj tor bu, ali je us pe la da se od bra ni iako su je na pa da ~i uda ri li u sto mak i na ne li joj la ke te le ske po vre de. Ona je slu ~aj pri ja vi la po li ci ji i na kon le kar ske po mo }i ko ja joj je uka za na pu {te na je ku }i. Su bo ti ~a ni do pre par me se ci ni su ima li pro ble ma sa Av ga ni stan ci ma, Pa ki stan ci ma i dru gim imi gran ti ma ko jih je u oko li ni

Imigranti se skrivaju po periferiji grada

Su bo ti ce sve vi {e i vi {e. Pr vi slu ~aj ko ji se po ja vio u jav no sti je wi ho va me |u sob na tu ~a u ko joj je je dan mi grant iz bo den no èm. Pret po sta vqa se ih je u Su bo ti ci tre nut no oko hi qa du i ve }i na wih se kri je po za pu {te nim lo ka ci ja ma u gra du po put gro bqa i na pu {te nih obje ka ta. Ob zi rom da je uvo |e wem no vih me ra i opre me na ca rin skim pre la zi ma imi gran ti ma sve te è da pre |u gra ni cu na {e ze mqe, u po gra ni~ nim pod ru~ ji ma po put Su bo ti ce pro vo de sve du è vre me. Uglav nom bez nov ca i osnov nih stva ri za ì vot oni pred sta vqa ju sve ve }u bez bed no snu pret wu po lo kal no sta nov ni {tvo, ali i za wih sa me jer se ~e sto de {a va da do sva |e i su ko ba do la zi i iz me |u imi gra na ta raz li ~i tog po re kla. S. I.

NA STA VQA SE SE RI JA O NA VOD NIM BOM BA MA

U PUT NI^ KOM VO ZU BE O GRAD–SU BO TI CA

La `na do ja va u po li ci ji

Pro na |e no 15 ke si ca ma ri hu a ne

Ne po zna ta oso ba ju ~e je te le fo nom do ja vi la da je po sta vqe na eks plo ziv na na pra va u {al ter sa li Po li cij ske upra ve No vi Sad, a na kon pre gle da zgra de is po sta vi lo se da je do ja va bi la la `na. Spe ci ja li zo va ni tim no vo sad ske po li ci je za an ti di ver zi o ne ak ci je pre gle dao je pro sto ri je na Bu le va ru kra qa Pe tra Pr vog

i utvr dio da je do ja va o eks plo ziv noj na pra vi bi la la `na. Na kon in ter ven ci je po li ci je na sta vqen je rad sa stran ka ma u {al ter sa li no vo sad ske po li ci je. La `ne do ja ve o po sta vqe noj eks plo ziv noj na pra vi do go di la se i 1. ju na u zgra di no vo sad skih su do va, {to je bio sed mi ta kav slu ~aj ove go di ne M. V.

Po li ci ja je, ju ~e, od re di la me ru za dr `a va wa Muhamedu H. (1983) iz Ko sov ske Mi tro vi ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e na pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga. Po li ci ja je kod Mu ha me da H, ko ji se na la zio u vo zu na re la ci ji Be o grad - Su bo ti ca, pro na {la 15 ke si ca sa biq nom ma te ri jom, za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na, kao i iz ve snu su mu nov ca u do ma }oj i stra noj va lu ti. Osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu, u za ko nom pred vi |e nom ro ku, bi ti do ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du. M. V.

ekOLOGiJA

utorak5.jun2012.

c m y

dnevnik

DA NAS JE SVET SKI DAN ZA [TI TE @I VOT NE SRE DI NE U VOJ VO DI NI NAJ VE ]A KON CEN TRA CI JA PO LE NA AM BRO ZI JE U EVRO PI

NA ^EL NI CA NOVOSADSKE UPRA VE ZA ZA [TI TU @I VOT NE SRE DI NE ALEK SAN DRA JO VA NO VI]-GA LO VI]

Dra go ce ne Ze le na eko no mi ja in for ma ci je spas {an sa za raz voj od aler gi je Laboratorija za palinologiju, Departmana za biologiju i ekologiju na novosadskom Prirodno-matemati~kom fakulte-

Me|utim, qudima je mawe poznato da postoji jo{ nekoliko desetina tipova polena koji se prate tokom sezone na terotori-

Polen ambrozije

tu, u saradwi s Gradskom upravom za za{titu ìvotne sredine, iz godine u godinu bavi se analizama i merewem aeropolena u okviru projekta “Pra}ewe stawa i prognoza aeropolena na teritoriji grada Novog Sada”. - Koncentracija polena u vazduhu prati se pre svega zbog toga {to polenova zrna sadrè proteine koji, kada do|u u kontakt sa sluzokoòm o~iju i sluzokoòm organa respiratornog sistema, mogu da izazovu alergijske reakcije - obja{wava dr Predrag Radi{i} iz Laboratorije za palinologiju. - Najpoznatiji je polen ambrozije, koji ima ve}i broj vrsta proteina te zbog toga lako i kod velikog broja qudi izaziva alergiju.

ji grada, a koji isto tako mogu biti uzrok alergije. Kako dodaje, sezona polena je {irok pojam jer podrazumeva period kada biqke cvetaju, {to je karakteristika razli~itih biqnih vrsta. U prvom delu sezone, od januara do maja, cveta drve}e, poput leske, jove i breze - najzna~ajnijeg alergena me|u drve}em, kao i platan, ~iji polen tako|e izaziva alergijsku reakciju. - Sugra|ani mahom ne znaju da kijawe, ka{qawe, svrab u o~ima ne moraju biti simptomi prole}nih prehlada, ve} mogu biti reakcije na polen drve}a koje u to doba cveta. Kako su slabo obave{teni, ~esto simptome alergije pripisuju prole}nom

gripu - obaj{wava Radi{i}. Kod nas su kao i u Evropi, trave najzna~ajniji tip alergena. Polovinom maja i u junu po~iwu da cvetaju pojedine vrste korova, od 15. jula po~iwe sezona polena korova s tim da je nazna~ajniji polen ambrozije, me|utim, podjednako je vaàn i polen pelena, koji cveta ne{to ranije. Kako kaè dr Radi{i}, postoji mogu}nost da qudi misle da su alergi~ni na ambroziju, a u stvari su alergi~ni na pelen. - Nemamo samo mi problem s ambrozijom, ve} ceo region, me|utim kod nas je ova biqka {iroko rasprostrawena i shodno tome, imamo najve}u koncentraciju polena ambrozije u Evropi. Kako se polen lako prenosi vetrom i vazdu{nim strujawima, nije dovoqno suzbiti ga na jednom lokalitetu, ve} i na nivou regiona. S druge strane, podjednako je va`no da sugra|ani suzbijaju ambroziju koja se nalazi u wihovom neposrednom ìvotnom i radnom okruèwu. Neophodno je svakodnevno, godi{we i vi{egodi{we pra}ewe aeropolena kako bi se omogu}ile ta~ne informacije za teku}u godinu i kako bi se izradili kalendari polena. Kontinuirano pra}ewe omogu}ava i prognozu koncentracija aeropolena, {to moè da pomogne u prevenciji alergija - kaè Radi{i}. Na internet stranici Laboratorije za palinologiju, nspo len.com, mogu se na}i informacije o stepenu rizika da polen koji se nalazi u vazduhu izazove alergijske reakcije, kao i mno{tvo korisnih informacija u vezi s polenom.

KVA LI TET PO VR [IN SKIH VO DA

Ka nal Su bi} kva ri de po ni ja Monitoring kvaliteta povr{inskih voda ve} nekoliko godina unazad sprovodi Departman za ure|ewe voda, novosadskog Poqoprivrednog fakulteta, a finansira ga Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine. Najzna~ajnija povr{inska voda na teritoriji Novog Sada svakako je Dunav, koji ima zadovoqavaju}i kvalitet vode. Istra`ivawima koja su sporovo|ena prethodnih godina konstatovano je da otpadne vode i drugi uticaji grada nemaju negativne posledice po kvalitet dunavske vode, odnosno da nizvodno od grada po pravilu ne dolazi do pogor{awa kvaliteta. U okviru ovog projekta, tokom 2011. godine bila su usmerena na tri vodotoka: deo kanala Dunav-Tisa-Dunav Novi Sad – Savino Selo, kod crpne sta-

nice Planta, nizvodno od mosta za Kisa~, zatim kanal Tatarnica, uzvodno od Bege~a, i kanal Subi}, nizvodno od deponije, u blizini uliva u Dunav, kod crpne stanice Kali{te. Prof. dr Radovan Savi} s Departmana za ure|ewe voda ka`e da se uzorci vode uzimaju se jednom mese~no. Povr{inske vode se dele na ~etiri klase. [to je broj klase ve}i, to je voda lo{ija. Za Dunav i sve wegove pritoke, ukqu~uju}i i mawe vodotoke po Vojvodini zahtevano je da budu prve ili druge klase. Sve {to je u tre}oj i ~etvrtoj klasi je lo{iji kvalitet od `eqenog, a postoji i vanklasno stawe, koje ozna~ava najlo{iji kvalitet. Najboqi ili standardno dobar kvalitet vode je kod kanala DTD, {to zbog koli~ine vode,

{to zbog uticaja koji nisu tako izra`eni na tom kanalu, ne{to malo lo{iji su parametri vode u kanalu Tatarnica, a najlo{ije stawe je u vodotoku Subi}, jer je on najmawi u smislu koli~ine vode, a i nalazi se pored deponije i u neposrednoj je blizini naseqenog dela grada, odnosno [angaja – obja{wava Savi}. Kako bi se poboq{ao kvalitet, potrebno je ograni~iti otpu{tawe nepre~i{}enih otpadnih voda i zaustaviti neodgovorno pona{awe lokalnog stanovni{tva, odnosno spre~iti formirawe divqih deponija, bacawe otpada i pra`wewe speti~kih jama u vodotoke. Tako|e, va`no je i smawiti uticaj hemijskih sredstava - pesticida i |ubriva, s okolnih poqoprivrednih povr{ina.

Svetski dan za{tite ìvotne sredine obeleàva se 5. juna, a ove godine navr{ava se jubilarnih ~etrdeset godina od kada su ovaj datum ustanovile Ujediwene nacije. Tako }e i danas {irom sveta biti organizovane akcije, predavawa, druèwa, koncerti... kojima se poziva se na dru{tvenu i politi~ku angaòvanost, kako bi se poboq{alo stawe ìvotne sredine na globalnom nivou.

sti i teme - ekonomija, za{tita ìvotne sredine i iskorewivawe siroma{tva. Zelena ekonomija postaje dobar put za ostvarivawe odrìvog na~ina poslovawa, ali i na~in da se iskoreni siroma{tvo, naro~ito u odre|enim delovima sveta, pa i u na{oj zemqi. - Ujediwene nacije promovi{u ideju da zelena ekonomija pruà velike {anse za odrìvi razvoj. Ona podrazumeva niske

Mo ni to ring ì vot ne sre di ne ima du gu tra di ci ju u Novom Sadu, ra de ga stru~ wa ci, a re zul ta ti su po u zda ni i re le vant ni - Svake godine Ujediwene nacije ustanove centralnu temu u skladu s wihovim programom za{tite ìvotne sredine, a ovogodi{wa tema je zelena ekonomija. S obzirom na to da se jo{ uvek nalazimo u vremenu ekonomske krize, ova tema dobija novi zna~aj - obja{wava na~elnica Gradske uprave za za{titu ìvotne sredine, Aleksandra Jovanovi}-Galovi}. Kako dodaje, na ovaj na~in poveza}e se izuzetno va`ne obla-

emisije ugqenika, efikasno kori{}ewe prirodnih resursa i socijalno je inkluzivna - dodaje Galovi}. Gradska uprava za za{titu ìvotne sredine tokom ~itave godine realizuje podsticajne, prevencione i sanacione projekte, projekte za{tite prirodnih dobara, nau~no-istraìva~ke i edukativne projekte i projekte pra}ewa stawa ìvotne sredine. - Monitoring ìvotne sredine ima dugu tradiciju u Novom

Sadu, a i na{a je zakonska obaveza. Radi se u skladu s novim zakonima koji su doneseni u proteklih nekoliko godina pa su i obaveze pove}ane jer su ovi zakonski akti pribli`eni zakonima Evropske unije. Monitoring rade stru~waci, a rezultati su pouzdani i relevantni ka`e Galovi}.

IS TRA @I VA WE MI KRO BI O LO [KOG KVA LI TE TA POD ZEM NIH VO DA U NOVOM SADU

Iz vo ri {ta ~i sta, ali i ugro `e na Sva tri novosadska izvori{ta podzemnih voda: Ratno ostrvo, Petrovaradinska ada i [trand, trenutno imaju zadovoqavaju}i kvalitet vode, pokazala su istra`ivawa Katedre za mikrobiologiju na Prirodnomatemati~kom fakultetu, ra|ena tokom 2011. godine. Kako je navela prof. dr Olga Petrovi}, kontinuirano se prati stawe vo-

je profesorica Petrovi}. Prema wenim re~ima, istra`iva~i su primarno obratili pa`wu na dve grupe bakterija, ugqovodonik oksiduju}e i lipolitske bakterije, a mikrobiolo{ka istra`ivawa zasnovana su na ovim vrstama jer su svuda rasprostrawene a wihovo prisustvo, koli~ina i aktivnost pokazuju da li je voda i koliko

de kroz eko-mikrobiolo{ka istra`ivawa, odnosno {ta se de{ava u prirodnom ekosistemu. - Prate se parametri i grupe bakterija koje su relevantne za organsko zaga|ewe. Tako|e, prate se i parametri sa sanitarnog aspekta, odnosno broj aerobnih mezofilnih baketrija koje su pokazateqi op{teg mikrobiolo{kog kvaliteta vode i uspe{nosti tehnolo{kog postupka wene pripreme za pi}e- kazala

zaga|ena. Na sva tri izvori{ta rade se bunari koji su u eksploataciji, prave se pijezometri radi kontrolnih mera, a podzemne vode se pre~i{}avaju. - Istra`ivali smo i sediment Dunava naspram bunara na [trandu i Ratnom ostrvu i pokazalo se da je brojnost bakterija veoma razli~ita u sedimentu Dunava i bunarima odakle se voda crpi. Razlika je pozitivna jer je smawen broj nepo`eqnih bakte-

rija u vodi za pi}e- navela je ova profesorica. Ipak, ona je upozorila da su pomenuta izvori{ta potencijalno ugroèna jer nisu u potpunosti ispo{tovane zone sanitarne za{tite kojih treba da bude najmawe tri. Prema wenim re~ima, najve}a ugroènost je na [trandu. Sagovornica je rekla da }e se u budu}nosti morati traìti novi izvori jer vrlo verovatno ne}e biti dovoqne koli~ine vode za ceo grad iz postoje}a tri izvora. Na pomenutoj Katedri, pored monitoringa podzemnih voda, istraùje se i biofilm koji je u vezi sa distribucionom mreòm. Jedan od ~lanova tima koji se bavi istraìvawima biofilma, docent dr Petar Kneèvi} objasnio je da su istraìvawa potencijala formirawa biofilma od strane bakterija izolovanih iz vodovodnog sistema izuzetno va`na. - Naime, bakterije koje imaju mogu}nost produkcije biofilma, pri~vrste se za cevi, stvaraju naslage i dovode do nepoèqnih efekta, odnosno uzrokuju mikrobiolo{ke i hemijske promene vode. Tako|e, biofilmovi mogu biti i rezervoar patogenih bakterija u vodovodnom sistemu- upozorio je Petar Kneèvi}. Pored wega, u timu su i docentkiwa dr Jelica Simeunovi} i saradnici Milivoje Petru{i} i Verica Aleksi}.

DU NAV IPAK NE SI GU RAN ZA VO DE NE AK TIV NO STI

Ku pa ~i mo ra ju bi ti na opre zu Od ukupnog broja uzoraka povr{inske vode Dunava, koje je tokom 2011. godine kontrolisao Institut za javno zdravqe Vojvodne, na javnim kupali{tima u Novom Sadu, Futogu i Bege~u, 46,39 odsto, odnosno 122 uzorka, pripalo je drugoj klasi voda koje u podobne za kupawe, rekreaciju i sportove na vodi. Kako je objasnio doktor Emil @ivadinovi} sa Odeqewa za humanu ekologiju, uzorkovano je i analizirano 263 uzoraka povr{inske vode, a od toga 153 uzorka sa [tranda i po 22 uzorka sa javnih kupali{ta Be}ar-[trand, [odro{, Oficirska pla`a, Futog-pla`a i Bege~ka jama. - Uzrok mikrobiolo{ke neispravnosti 39 odsto odnosno 103 uzoraka povr{inske vode Dunava na kontrolisanim mernim mestima u Novom Sadu, Futogu i Bege~u tokom pro{le godine je pove}an broj koliformnih mikroorganizama, naj~e{}e e{erihije koli. Naj~e{}i uzrok fizi~ko-hemijske neispravnosti 22 odsto, odnosno 58 uzoraka, jeste prezasi}enost mikroorganizmima - objasnio je @ivadinovi}.

Monitoring je ura|en i tokom maja ove godine i mikrobiolo{ki je neispravno bilo 65 odsto uzoraka povr{inske vode reke Dunav na kontrolisanim mernim mestima, a fizi~ko-hemijski neispravno je bilo 10 odsto uzoraka, pri ~emu su uzroci neispravnosti nepromeweni u odnosu na 2011. godinu. - Brojni su zdravstveni problemi koji se mogu javiti kod kupa~a. To moè biti direktni kontakt delova tela - o~i, u{i, usne, grlo, sa cijanobakterijama, trovawe toksinima mikroalgi, slu~ajno gutawe vode, udisawe isparewa vode ili inhalacijom kapi koje sadrè toksi~ne elemente, povrede, ugu{ewa, utopqewa, sun~anica i drugo – navodi na{ sagovornik. On je preporu~io da se ku}ni qubimci ne vode na plaù, da se ne ostavqaju otpaci i opu{ci u pesku i izbegava kontakt sa zaga|enim povr{inama, ìvotiwama i vidqivim otpadnim materijama. Tako|e, kao kaè, obavezno je tu{irawe nakon kupawa u reci.

ekOLOGiJA

dnevnik

utorak5.jun2012.

DA NAS JE SVET SKI DAN ZA [TI TE @I VOT NE SRE DI NE SA O BRA ]AJ GLAV NI IZ VOR ZA GA \E WA

MO NI TO RING BU KE U NOVOM SADU

Va zduh pun ~e sti ca Naj bu~ ni je Ru me na~ ka, Pa rti zan ska i opa snih po zdra vqe Pre ma po da ci ma In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne, mo ni to ring iz pro {le go di ne po ka zao je da ~e sti ce pra {i ne, azot di ok si da i po li ci kli~ nih aro ma ti~ nih ugqo vo do ni ka pred sta vqa ju ve li ku opa snost po zdra vqe qu di. Re zul ta ti pra }e wa kva li te ta va zdu ha utvr di li su da je pre ko ra ~e na mak si mal no do zvo qe na vred nost ukup ne ko li ~i ne su spen do va nih ~e sti ca na dnev nom ni vou od 120 mi kroµgra ma po me tru kub nom to kom 140 da na me re wa. Ta ko |e, pre ko ra ~e na je i gra ni~ na vred nost kon cen tra ci je azot di ok si da ko ja je iz no si la 85 mi kro gra ma po me tru kub nom u to ku 43 da na me re wa. Ukup na ko li ~i na po li ci kli~ nih aro ma ti~ nih ugqo vo do ni ka u su spen do va nim ~e sti ca ma na go di -

{wem ni vou iz no si la je 4,6 na no gra ma po me tru kub nom. Ka ko je ob ja sni la {e fi ca Ode qe wa za hu ma nu eko lo gi ju sa In sti tu ta dok tor ka Sa wa Bi je lo vi} ovi po da ci su bit ni jer pom nu te sup stan ce mo gu uzro ko va ti ra zna obo qe wa kod qu di. - Mo gu pred sta vqa ti ri zik raz vo ja akut nih i hro ni~ nih obo qe wa or ga na za di sa we, sr ca i krv nih su do va, kao {to po ve }a na ko li ~i na pra {i ne u va zdu hu mo `e bi ti do pri no sni ~i ni lac raz vo ja aler gij skih obo qe wa. Po seb no su ose tqi ve oso be obo le le od hro ni~ nih obo qe wa sr ca i plu }a, de ca, sta re i iz ne mo gle oso be, trud ni ce, do ji qe - re kla je Bi je lo vi} do da ju }i da, ipak, to kom 2011. go di ne, ni je utvr |e no pre ko ra ~e we

kon cen tra ci je sum por di ok si da, ~a |i, vo do nik sul fi da i ben ze na na go di {wem ni vou. Pre ma we nim re ~i ma, kon tro la kva li te ta va zdu ha u No vom Sa du pod ra zu me va kon tro lu ga so va kao {to su sum por di ok sid, azot di ok sid, vo do nik sul fid i pri zem ni ozon u dva de st~e tvo ro ~a sov nim, od no sno osmo ~a sov nim uzor ci ma va zdu ha. Ta ko |e, ob u hva ta i kon tro lu ~e sti ca pra {i ne, te {kih me ta la i po li ci kli~ nih aro ma ti~ nih ugqo vo do ni ka, or gan skih je di we wa i ta lo `nih ma te ri ja u va zdu hu na me se~ nom ni vou. S ob zi rom na to da su ana li ze su utvr di le da je osnov ni iz vor za ga |e wa sa o bra }aj, Bi je lo vi} pre po ru ~i la sma we we in ten zi te ta i una pre |e we re gu li sa wa sa o bra }a ja.

PRE MA RE ZUL TA TI MA IN STI TU TA ZA ENER GE TI KU, ELEK TRO NI KU I TE LE KO MU NI KA CI JE

Ra dio-sta ni ce naj vi {e zra ~e

Pre ma mo ni to rin gu In sti tu ta za ener ge ti ku, elek tro ni ku i te le ko mu ni ka ci je Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u Novom Sadu, do mi nant ni iz vo ri ne jo ni zu ju }eg zra ~e wa u gra du su sve ra di o di fu zne lo kal ne FM sta ni ce i sva tri ope ra te ra mo bil ne te le fo ni je. Ka ko je ob ja snio pro fe sor sa ovog in sti tu ta dr Vla di mir Mi lo {e vi} mo ni to ring elek tro mag net nog po qa se u gra du pra ti od 2005. go di ne i to na 90 lo ka ci ja u Novom Sadu. - Po pra vi lu, naj ve }i ni vo po qa stva ra ju lo kal ne FM sta ni ce. Pre ma po sled wim me re wi ma, vred nost ko ja od ska ~e na la zi se u mer noj ta~ ki na Bu le va ru oslo bo |e wa kod „Dnev ni ka” gde po sto ji ne ko li ko ate na ra dio sta ni ca. Ukup no po qe u toj ta~ ki je 18, 8 od sto od gra ni~ ne vred no sti - re kao je Mi lo {e vi}. On je ob ja snio da ova ta~ ka pri pa da iz vo ri ma od po seb nog in te re sa ko je je za ko no da vac de fi ni sao u okvi ru {est pra vil ni ka ko ji pra te Za kon o za {ti ti od ne jo ni zu ju }eg zra ~e wa iz 2009. Ti iz vo ri, ka ko ka `e, ima ju elek tro mag net no po qe u zo ni po ve }a ne ose tqi vo sti ko je do sti `e naj ma we 10 od sto iz no sa gra ni~ ne vred no sti pro pi sa ne za tu fre kven ci ju.

Prof. dr Vla di mir Mi lo {e vi}

[to se ti ~e osta lih me re wa, po qe ni je pre {lo gra ni~ nu vred nost. Pro fe sor je na veo da se u gra du na la zi ~i ta va mre à mer nih ta ~a ka, a da sva ko pri grad sko na se qe u no vo sad skoj op {ti ni ima po jed nu u svom cen tru, jer se i emi te ri na la ze u cen tru. Mre à se for mi ra u od no su na gu sti nu sta nov ni {tva, pa je naj vi {e ta ~a ka u uèm cen tru No vog Sa da. -Ta~ ke ima ju svoj adre se i GPS ko or di na te ko je nam omo gu }a va ju da sva ke go di ne me ri mo iste lo ka ci je i ra di mo po re |e wa. Me ri se po qe ~i ji je op seg od 30 me ga -

her ca do tri gi ga her ca jer uglav nom svi emi te ri ra de u tom op se gu. Me ri mo ku mu la tiv no po qe ko je u jed noj mer noj ta~ ki stva ra ju svi emi te ri- pre do ~io je sa go vor nik na vo de }i da je za kon de fi ni sao i zo ne od po seb ne ose tqi vo sti, gde qu di mo gu da bo ra ve 24 sa ta i da je upra vo tu naj gu {}i ra ster mer nih ta ~a ka. Ta ko |e, sva ke go di ne od re |u je se pro se~ na vred nost po qa na ni vou gra da i taj pa ra me tar mo è da uka è na od re |e ni trend. Mi lo {e vi} je na gla sio da je trend da ni vo po qa iz go di ne u god nu ra ste i da u gra du ima sve vi {e zra ~e wa. Ipak, on ni je mo gao da ko men ta ri {e uti caj na ì vot nu sre di nu, jer je za da tak In sti tu ta sa mo teh ni~ ki aspekt pri ~e o elek tro mag net nom zra ~e wu. - Prak ti~ no, ni u jed noj mer noj ta~ ki ni smo za be le ì li pre la zak gra ni~ ne vred no sti. Ne mo gu re }i da li smo iz lo è ni pre ve li kom zra ~e wu, ko li ko to uti ca ja ima na sre di nu, jer to sa mo vre me mo è po ka za ti. Ve ro vat no i tre ba da pro |e ne ko vre me da bi se od re |e ni efek ti vi de li, ka è Vla di mir Mi lo {vi} da da ju }i da oni ko ji ra de mo ni to ring mo gu sa mo da kon sta tu ju da li je po {to van gra ni~ ni ni vo.

Uli ca ca ra Du {a na

Na osno vu po da ta ka mo ni to rin ga bu ke za 2011. i po ~e tak 2012. go di ne, ko ji je spro veo In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne, bu ka je naj ve }a u Ru me na~ koj uli ci, Par ti zan skoj uli ci, Uli ci ca ra Du {a na, kod Spen sa i na Ke ju, a naj ma wa na No vom Na se qu, Pod ba ri i No voj De te li na ri. Pro {le go di ne, No vo Na se qe, Pod ba ra i We go {e va uli ca, ran gi ra ni su kao „ti ha” me sta. Bu~ ni de lo vi gra da su Bu le var Mi haj la Pu pi na, Fu to {ka uli ca, deo kod GSP-a, Li man 3, Bu le var oslo bo |e wa, Pe tro va ra din, Saj mi {te, No va De te li na ra, Spens, Te lep i Srp sko na rod no po zo ri {te. Ni vo bu ke pra ti se i no }u, a tad su, pre ma is tra `i va wi ma, naj ma we bu~ ni No vo Na se qe, Pod ba ra, Saj mi {te i No va De te li na ra. Ka ko je ob ja snio dok tor Emil @i va di no vi} sa Ode qe wa za hu ma nu eko lo gi ju, glav ni iz vor bu ke u gra du je sa ob ra }aj. -Osim sa o bra }a ja po sto je i dru gi iz vo ri bu ke, kao {to su u~e sta lo sna `no za tva ra we vra ta vo zi la, `a gor qu di na uli ci, la ve` pa sa, bu ka ko ju stva ra ju sa mo stal ne ra di o ni ce i ugo sti teq ski objek ti, mu zi ka sa raz gla sa... Rad mo to ra, zvuk si re na, {kri pa ko~ ni ca, rad teh ni~ ki ne is prav nih vo zi la i, na ro ~i to, po nov no po -

Par ti zan ska uli ca

kre ta we vo zi la na kon sta ja wa na se ma fo ru uti ~u na po ve }a we ni voa bu ke. Po sto ji mno go iz vo ra ko ji pra ve bu ku raz li ~i tih fre kven ci ja, ta ko da je te {ko od re di ti po je di na~ ne do pri no se ukup nom ni vou bu ke - ka zao je @i va di no vi}. Pre ma re ~i ma dr @i va di no vi }a, sma we we ni voa bu ke mo `e se ostva ri ti iz ra dom ur ba ni sti~ kog pla na i zo ni ra wem gra da. -Nep hod no je plan sko oze le wa va we jav nih po vr {i na i pra va ca

du` sa o bra }aj ni ca, ogra ni ~e we vi si ne stam be nih i po slov nih zgra da i fi zi~ ko ogra |i va we iz vo ra bu ke. Na sma we we bu ke uti ca }e i iz me na re `i ma sa o bra }a ja, na pri mer, za me nom stan dard nih ras kr sni ca kru `nim, iz grad wom za o bi la zni ca, po ve }a wem bro ja zo na sa sa o bra }aj nim ogra ni ~e wi ma, una pre |e wem kva li te ta jav nog pre vo za, po ve }a wem bro ja par ki ra li {ta, jav nih ga ra `a i bi ci kli sti~ kih sta za i dru go - re kao je @i va di no vi}.

PRA ]E WE IN DEK SA UL T RA QU BI ^A STOG ZRA ^E WA

Za {tit na kre ma le ti oba ve zna Cen tar za me te o ro lo gi ju i mo de li ra we ì vot ne sre di ne u sa rad wi s De part ma nom za fi zi ku no vo sad skog Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta iz go di ne u go di nu me ri in deks UV zra ~e wa, u okvi ru pro jek ta “Pra }e we i prog no za in dek sa UV zra ~e wa na te ri to ri ji gra da”, ko ji je po kre nu la Grad ska upra va za za {ti tu ì vot ne sre di ne. - Ima mo po se ban apa rat ko jim me ri mo in ten zi tet sun ~e vog zra ~e wa i pra ti mo pro me ne sva ko dnev no, to kom ce le go di ne jer zra ~e we mo è bi ti ja ko bez ob zi ra na go di {we do ba. Let we vred no sti in dek sa UV zra ~e wa kre }u se oko 9 {to je pri li~ no vi so ko, s ob zi rom na to da je in deks 5 pri hva tqiv, me |u tim i ta da se oso ba ma sve tli je pu ti pre po ru ~u je za {ti ta. Ul tra qu bi ~a sto zra ~e we je ja ~e uko li ko po sto ji re flek si ja, na pri mer ka da se na la zi mo u vo di ili na sne gu i ta da tre ba vo di ti ra ~u na i ne bo ra vi ti na sun cu bez za {tit ne kre me i sun ~a nih na o ~a la - ob ja {wa va prof. dr Zo ran Mi ja to vi} sa PMF-a. Prof. Mi ja to vi} ka è da ve }ih pro me na ni je bi lo i da se in dek si UV zra ~e wa uglav nom kre }u

oko istih vred no sti, ka rak te ri sti~ nih za od re |e ni pe riod go di ne. U okvi ru pro jek ta me ri se i de bqi na ozon skog omo ta ~a, a ka ko ka `e, ni u ovom slu ~a ju ni je bi lo ve }ih osci la ci ja to kom pro te klih go di na. - Ove go di ne je iz me re na pri li~ no ni ska vred nost de bqi ne ozon skog omo ta ~a, {to se de si lo i je se nas. Sre }om, to se de {a va ka da je UV zra ~e we ina ~e sla bo, u no vem bru i po ~et kom de cem bra, pa ne ma ve }eg uti ca ja na vred nost UV in dek sa. Bi lo bi lo {e da se te vred no sti po ja vqu ju le ti ali ni je do bro ni ova ko jer uko li ko je de bqi na ozon skog omo ta ~a ni ska zi mi po sto ji mo gu} nost da ta ko bu de i u let wim me se ci ma. Naj ve }i pro blem je {to je te {ko de tek to va ti za ga |e we ko je uni {ta va ozon ski omo ta~ ob ja {wa va Mi ja to vi}. Vred no sti UV in dek sa mo gu se vi de ti na in ter net stra ni ci Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne en vi ro no vi sad.org.rs, kao i na stra ni ci cmep.rs, gde se na la ze i do dat na uput stva o to me ka ko se za {ti ti ti od ja kog ul tra qu bi ~a stog zra ~e wa.

KVA LI TET PO QO PRI VRED NOG I NE PO QO PRI VRED NOG ZE MQI [TA

Do bar pri nos uz pra vo |u bri vo U okvi ru pro gra ma Pra }e wa kva li te ta po qo pri vred nog i ne po qo pri vred nog ze mqi {ta na te ri to ri ji gra da, u to ku 2011. go di ne is pi ta no je ze mqi {te na ne ko li ko lo ka li te ta ko je se de li u tri gru pe. Pr va gru pa je po qo pri vred no ze mqi {te u bli zi ni in du strij ske zo ne ili de po ni je, u ovom slu ~a ju uzor ko va no je ze mqi {te iz

[an ga ja i po red grad ske de po ni je u Ne ma nov ci ma. Dru ga gru pa je po qo pri vred no ze mqi {te po red fre kvent nih sa o bra }aj ni ca, a ana li zi ra no je ze mqi {te u Fu to gu, na de lu pu ta No vi Sad – Ba~ ka Pa lan ka, u Ka }u na de lu pu ta No vi Sad - Zre wa nin i u Ve li kom Ri tu, deo pu ta No vi Sad – Zre wa nin. Tre }u gru pu ~i ne uzor ci ne -

po qo pri vred nog ze mqi {ta, od no sno uzor ci iz Ka me ni~ kog, Du nav skog i Fu to {kog par ka. Ne ko li ko go di na una zad, ana li ze spro vo di In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo u No vom Sa du La bo ra to ri ja za ze mqi {te i agro e ko lo gi ju, a na ini ci ja ti vu i pod po kro vi teq stvom Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne.

Tlo u gra du ni je ra di o ak tiv no Pre ma mo ni to rin gu ra di o ak tiv no sti ze mqi {ta, ko ji je to kom 2011. go di ne spro ve la La bo ra to ri ja za is pi ti va we ra di o ak tiv no sti Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du, ni je za be le `e na po ve }a na ra di o ak tiv nost tla u Voj vo di ni, a pro iz vod wa hra ne ni je ugro `e na. Ka ko je na ve la jed na od ~la ni ca ti ma za mo ni to ring mr So fi ja For ka pi}, pra }en je kva li tet po qo pri vred nog i ne po qo pri vred nog ze mqi {ta. Od po qo pri vred nog tla, me re wa su ra |e na u Fu to gu, [an ga ju, Ka }u, Ne ma nov ci ma i na pu tu No vi Sad- Zre wa nin. [to se ti ~e ne po qo pri vred nog ze mqi {ta, ob u hva }e ni su Ka me ni~ ki, Fu to {ki i Du nav ski park. Ka ko je ob ja sni la, pra }e ne su kon cen tra ci je pri rod nih ra di o nu kli da- ra di ju ma, to ri ju ma, ura ni ju ma i ka li ju ma, a od ve {ta~ kih je de tek to van ce zi jum u tra go vi ma. -Iz me re ne kon ce tra ci je ak tiv no sti pri rod nih i ve {ta~ kih ra di o nu kli da u uzor ci ma ze mqi {ta kre -

ta le su se u uobi ~a je nim gra ni ca ma za voj vo |an sko ze mqi {te. Ak tiv no sti pri rod nih ra di o nu kli da su u rav no te ì, a ve {ta~ ki ni su ni pro na |e ni ili ih je bi lo sa mo u tra go vi ma, {to je uka za lo na to da ne ma za ga |e wa od ra di o ak tiv no sti - re kla je For ka pi}. Pre ma re ~i ma {e fa La bo ra to ri je pro fe so ra I{tva na Bi ki ta mo ni to ring tre ba da obez be di da se za be le ì even tu al no pri su stvo kon ta mi na ci je u ì vot noj sre di ni, a do sa da {wi re zul ta ti po ka zu ju da ne ma po ve }a ne ra di o ak tiv no sti. - Ze mqi {te u Voj vo di ni pod lo `no je ra di o ak tiv nom za ga |e wu iz vi {e iz vo ra, kao {to su nu kle a ne elek tra ne ko je is pu {ta ju ra di o ak tiv nost u re ke i upo tre ba fos fat nih |u bri va sa po vi {e nim sa dr à jem ura ni ju ma. Stal ni nad zor je neo p ho dan jer se pro iz vo di hra na za iz voz i neo p hod na je de kla ra ci ja da je ona pro iz ve de na u do brim uslo vi ma i da je zdravstvno bez bed na- ka zao je Bi kit.

Dr Jo vi ca Va sin iz In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo ka è da se rad na pro jek tu spro vo di u dve fa ze - te ren ska is tra ì va wa s uzi ma wem uzo ra ka i ana li ti~ ka is tra ì va wa u la bo ra to ri ji. Is pi tu ju se osnov na he mij ska svoj stva ze mqi {ta kao i sa dr àj opa snih i {tet nih ma te ri ja. - Ura |e ne su ana li ze ko je opi su ju plod nost ze mqi {ta, od no sno we go va he mij ska svoj stva, kao i ana li ze ko je se od no se na za ga |e nost ze mqi {ta. Ana li ze plod no sti ze mqi {ta da ju nam sli ku o sva -

koj po je di na~ noj par ce li na osno vu ko je agro he mi ~a ri mo gu da da ju pre po ru ku za |u bre we, {to je ja ko va `no jer po red po zi tiv nog uti ca ja na pri nos, |u bre we mo `e da ima i ne ga ti van uti caj ako se |u bri u ve li koj ko li ~i ni ko ja ni je ade kvat na za od re |e no ze mqi {te. Ove ana li ze su po ka za le da se i to de {a va, upra vo zbog to ga {to pro iz vo |a ~i ne do voq no po zna ju ze mqi {te ko je ob ra |u ju – ka `e Va sin.

On do da je da su ove ana li ze bes plat ne i da sva ki pro iz vo |a~ tre ba da ih spro vo di ka ko bi se obez be dio {to bo qi kva li tet ze mqi {ta, a sa mim tim i kva li tet pro iz vo da. U svim is pi ti va nim uzor ci ma po qo pri vred nog ze mqi {ta u bli zi ni sa o bra }aj ni ca, in du strij ske zo ne i grad ske de po ni je, iz me ren je ni ì sa dr àj opa snih i {tet nih ma te ri ja od mak si mal no do zvo qe nih ko li ~i na ko je su od re |e ne Pra vil ni kom o do zvo qe nim ko li ~i na ma opa snih i {tet nih ma te ri ja u ze mqi {tu, {to zna ~i da je hra na pro iz ve de na na ovom ze mqi {tu zdrav stve no bez bed na. Is pi ti va wa po qo pri vred nog ze mqi {ta u bli zi ni fre kvent nih sa o bra }aj ni ca po ka za la su da ono ni je ugro è no olo vom iz iz duv nih ga so va vo zi la, i sa mim tim je po god no za sad wu i se ja we. Ka da je u pi ta wu ze mqi {te iz par ko va, u po je di nim uzor ci ma iz me ren je sa dr àj ba kra i ko bal ta ko ji je ne znat no vi {i od gra ni~ ne vred no sti, ali je za kqu ~e no je da ne po sto ji opa snost od akut nog ili hro ni~ nog tro va wa gra |a na pe skom iz par ko va.

Autori: An drea Je ri ni}, Jo va na Zdje la re vi}

SPORT

utorak5.jun2012.

c m y

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE – RO LAN GA ROS

Str pqi vi Al ma gro iz ba cio Jan ka Srp ski te nis }e u sin glu grend slem tur ni ra u Pa ri zu ima ti sa mo No va ka \o ko vi }a. Jan ko Tip sa re vi} ni je us peo da se iz vu ~e u me ~u sa Ni ko la som Al ma grom. [pa nac je bio skon ce tri sa ni ji, od lu~ ni ji, agre siv ni ji, sta lo `e ni ji...Za to je i po be dio u tri se ta - 6:4, 6:4, 6:4.

Tip sa re vi}. I do go dio mu se isti sce na rio kao i No va ku, ali ne sa he pi en dom.Vo dio je Jan ko 3:0 u pr vom se tu, ali ga je iz gu bio 4:6. U dru gom se tu Al ma gro je pr vi na pra vio brejk i po veo 4:3, ali je Tip sa re vi} pro pu stio pri li ku da mu uz vra ti, pa je po tom iz gu bio i taj set.U tre }em se tu Al ma gro je na pra vio brejk, pa je Tip sa uz vra tio, ali usle -

Za vr {io na stup u Pa ri zu: Jan ko Tip sa re vi}

Po sle te {ko iz vo je va ne po be de nad Ita li ja nom An dre a som Se pi jem, No vak \o ko vi} je re kao da mu je ju tro sig na li zi ra lo da mu ne }e bi ti la ko. „Ose }ao sam se kao dam sam ustao na le vu no gu, ba{ smo to svi u mom {ta bu ko men ta ri sa li”, re kao je No vak.Dan ka sni je na je dan od te re na iza {ao je dru gi re ket Sr bi je i tre nut no osmi na sve tu - Jan ko

dio je gem ko ji je bio sim bo li ~an. Do bio je Jan ko taj gem, ali je na pra vio dve du ple ser vis gre {ke...Po ka za teq da ni je bio u me ~u, da ni je bio ona kav ka kav je bio u po sled we vre me. Al ma gro je is ko ri stio Jan ko vu ne si gur nost, po ka zao je da je faj ter i slo mio ga je za uku pan tri jumf i svo je tre }e ~e tvrt fi na le na Ro lan Ga ro su.

Uz bu dqi vo je bi lo u pr vom se tu du e la Sr bi na i [pan ca. Ve} u uvod nom ge mu Al ma gru je imao tri brejk lop te, ali je Jan ko us peo da se od bra ni. Naj pre je od li~ no ser vi rao, a po tom su dvo ji ca te ni se ra raz me ni la ~ak 43 udar ca.Po tom je Jan ko imao brejk {an su i is ko ri stio je, da bi po tom la ko do bio na red ni gem na svoj ser vis za vo| stvo od 3:0.Do go di lo mu se, me |u tim, isto {to i \o ko vi }u u me ~u pro tiv Se pi ja. Iz gu bio je Jan ko vo| stvo, a [pa nac je stpr qi vom igrom sa osnov ne li ni je do {ao do pre o kre ta, a po tom i do pr vog se ta po sle 48 mi nu ta igre.Kao i u pr vom i po ~et kom dru gog se ta, Al ma gro je bio u po zi ci ji da odu zme ser vis pro tiv ni ku. Me |u tim, do 3:3 uspe va li su da bra ne ser vi se, ka da je [pa nac na pra vio brejk i po veo 4:3. Do kra ja se ta dr `ao je brejk pred no sti, ma da je Jan ko imao {an su da mu odu zme ser vis. Gle da li su svi u ne bo, naj vi {e Jan ko, ko me je ki {a mo gla da bu de sa ve znik, da mu do ne se pa u zu i pri li ku da se sa be re. Ali, obla ci ni su do ne li ki {u.Tre }i set otvo ren je brej kom i ri brej kom. Naj pre je Al ma gro od u zeo ser vis Jan ku, da bi mu Tip sa re vi} uz vra tio u na red nom. Kqu~ ni brejk Al ma gro pra vi u pe tom ge mu za vo| stvo od 3:2 i po tom je ostva rio po be du. Za ni mqi vo, ovo je bio pr vi duel Tip sa re vi }a i Al ma gra, tre nut no 13. te ni se ra sve ta.

No vak s Con go m za po lu fi na le Naj bo qi fran cu ski te ni ser @o-Vil fred Con ga pla si rao se u ~e tvr ti nu fi na la Ro lan Ga ro sa po {to je po be dio [vaj car ca Sta ni sla sa Va vrin ku u pet se to va. Me~ iz me |u Con ge i Va vrin ke je pre ki nut u ne de qu uve ~e zbog mra ka, a Con ga je u tre nut ku pre ki da imao brejk pred no sti i vo| stvo od 4:2 u pe tom se tu.Con ga je do bio pr va dva se ta sa 6:4, 7:6(6), ali je na red na dva do bio [vaj ca rac sa 6:3, 6:3. Fran cuz je u pe tom se tu imao dve brejk lop te ko je ni je is ko ri stio u dru gom ge mu, ali je us peo da na pra vi brejk u ~e tvr tom. Me~ je na sta vqen u po ne de qak i Va vrin ka je od mah u pr vom ge mu na ser vis Con ge us peo da vra ti brejk. Ipak, Con ga je po no vo na pra vio brejk ko ji je us peo da po tvr di u na red nom ge mu na svoj ser vis i po sle ~e ti ri sa -

Mi lo{ Ni ki} pred vi |a po be du Sr bi je

IN TER KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Ne ma opu {ta wa s Ki ne zi ma Po sle dva da na pa u ze, od boj ka {i Sr bi je da nas }e od i gra ti tre }i me~ In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre s Ki nom. Bi }e to tre }i uza stop ni me~ na {ih od boj ka {a sa se lek ci ja ma iz Azi je, a pr va dva su sre ta na po sled wem fil te ru za Igre su do bi li (3:0 Ja pan i 3:1 Ko re ju). Po zna to je da sve evrop ske re pre zen ta ci je ima ju pro ble ma u du e li ma sa azij skim eki pa ma, pa or lo vi da nas ne sme ju da u|u u me~ ni ka ko dru ga ~i je ne go mak si mal no. Na ja vqu ju iz na {eg ta bo ra da ne ma ju na me ru da se opu {ta ju i da }e sva kog pro tiv ni ka, bez ob zi ra na ime i rej ting, gle da ti kao svet skog pr va ka. Sr bi je je glav ni fa vo rit za pr vo me sto na

Tabela

Vil fred Con ga i No vak \o ko vi}

ta i {est mi nu ta stig ne do ~e tvrt fi na la, gde ga ~e ka No vak \o ko vi}. Wi hov me~ je pr vi u da na {wem pro gra mu i po ~i we u

11 ~a so va. Con ga i \o ko vi} su se do sa da sa sta ja li 11 pu ta, a srp ski te ni ser ima po be du vi {e - 6:5.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Australija Srbija Iran Kina Japan Koreja Venecuela Portoriko

2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 1 1 0 0 0

0 0 0 1 1 2 2 2

6:0 6:1 6:2 5:3 3:3 1:6 0:6 0:6

6 6 5 4 3 0 0 0

tur ni ru u To ki ju sa mim tim za pra vo igra wa na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, ali pred wom su jo{ pet utak mi ca, na ko jim mo ra da po tvr di rej ting i zva we ak tu el nog evrosp kog {am pi o na. - Ni {ta se ni je pro me ni lo u na {em sta vu i po gle du ka ovim kva li fi ka ci ja ma u po sled wa dva da na. Pa u za nam je do bro do {la da se pre sve ga od mo ri mo i pri pre mi mo za na red ne da ne, u ko ji ma nas o~e ku je jo{ pet me ~e va. Kva li tet pro tiv ni ka je sve bo qi i sva ka pa u za je do bro do {la. Is ko ri sti li smo vre me za pri pre mu tak ti ke za Ki nu, a po tom i za na red ne pro tiv ni ke, jer nas sa da o~e ku je se ri ja od pet me ~e va u {est da na, pa }e bi ti vre me na sa mo za utak mi ce i od mor - re kao je se lek tor Igor Ko la ko vi}. Da nas Sr bi ja igra s Ki nom i po treb na joj je po be da ka ko bi osta la me |u fa vo ri ti ma za pla sman na Olim pi ja du. - Ma ko li ko pu ta igra li sa azisjkim re pre zen ta ci ja i ma ko li ko ih do bro po zna va li, uvek po sto ji ele ment iz ne na |e wa. Svi oni igra ju pre po zna tqi vi stil od boj ke, ali je uvek iza zov pri vi }i se na ta kav stil i po be di ti. Zna mo da igra ju ve o ma br -

Da na {wi pro gram Por to ri ko - Ve ne cu e la (4) Iran - Austra li ja (6.30) Sr bi ja - Ki na (9) Ja pan - Ko re ja (12.05)

Su tra {wi pro gram Por to ri ko - Iran (4) Sr bi ja - Austra li ja (6.30) Ve ne cu e la - Ko re ja (9) Ja pan - Ki na (12.05) zo, ne u god no ser vi ra ju i fa na ti~ no igra ju u od bra ni, ali je na ma naj bit ni je da na {a igra bu de na pra vom ni vou. Na pa pi ru i po rej tin gu smo kva li tet ni ji od svih pro tiv ni ka na tur ni ru, ali to je di no mo `e mo da oprav da mo ta ko {to }e mo ih sve po be di ti. Ak te u le ni pr vak Evro pe jed no stav no mo ra da se pla si ra na Olim pi ja du i si gu ran sam da ne }e mo do zvo li ti ni ka kvo iz ne na |e we, jer `e li mo da se po ja vi mo u Lon do nu. Ki na je ste ne u go dan pro tiv nik, ali je kva li tet na na {oj stra ni pa ima mo osno va da se na da mo naj bo qe - re kao je pri ma~ ser vi sa Mi lo{ Ni ki}. M. Ri sti}

NA OLIM PI JA DI U LON DO NU

Zi ki sa Anom i Jan kom Naj bo qi srp ski dubl igra~ Ne nad Zi mo wi} zva ni~ no je sa op {tio da }e na Olim pij skim igra ma igra ti sa Anom Iva no vi} i Jan kom Tip sa re vi }em. „Na OI igram sa Jan kom dubl a sa Anom miks!! Na pred Sr bi ja!!!”, po ru ~io je Zi mo wi}. U Pe kin gu su mu {ki dubl Sr bi je ~i ni li No vak \o ko vi} i Ne nad Zi mo wi}, ali su ve} u pr vom ko lu po ra `a ni od ~e {ke kom bi na ci je Damn-Vi zner.

UÊ NI CI SRP SKIH [KO LA U MA \AR SKOJ TR Â LI KROS: U~enici ~etiri osnovne i jedne sredwe srpske {kole u Ma|arskoj tr~alo je i ove godine kros RTS. Svi |aci istr~ali su zadatu deonicu. Najuzbudqivije, najmasovnije i rezultatski najneizvesnije bilo je u nadmetawu gimnazijalaca „Nikola Tesla“, s obzirom da je me|u wima veliki broj aktivnih sportista. Odràno je 14 trka, a u devet pobednik je odlu~en tek u samom fini{u.Pobednicima trka podeqeno je 156 ~okolada i 52 diplome.

Organizator krosa RTS u Ma|arskoj prof. Vlastimir Vuji} za realizaciju ovog projekta imao je podr{ku Samouprave Srba u Ma|arskoj i predsednika Qubomira Aleksova, a animiran je i novi krug saradnika da se ukqu~e u akciju. Zavr{ni Kamp i kros RTS odr`a}e se u Somboru od 23. juna do 2. jula, a ekipu Srpske zajednice iz Ma|arske (2010. u Karata{u osvojila prvo mesto u evropskom srpskom rasejawu) reprezentova}e deveto~lani sastav (sedam u~enika i dva pedego{ka pratioca).

c m y

dnevnik

KVA LI FI KA CI JE ZA EP ZA IGRA ^E DO 21. GO DI NE

Or li }i na Far skim Ostr vi ma U {estom kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo mlada reprezentacija Srbije gostuje Farskim Ostrvima. Orli}i su do sada neporaèni i taj trend èle da nastave,a ukoliko pobede danas ima}e realne izglede da se plasiraju u bara`. Kao i svaku utakmicu do sada, selektor Aleksandar Jankovi} je duel sa Faranima pripremao sistematski. Ni{ta nije prepu{teno slu~aju na putu ka novom trijumfu. - Ovim kvalifikacijama pristupili smo jako ozbiqno, koristili smo svaku priliku da se okupimo, radimo i druìmo. To donosi rezultate, pa smo princip primenili i na ovaj duel. Odigrali smo jedan prijateqski duel na terenu BASK-a da bi se dobro pripremili za ovaj me~. Ve{ta~ka trava je specifi~na i za wu treba navikavawe. Verujem da smo u tome uspeli i da spremni ulazimo u duel - rekao je Jankovi}.

SPORT

utorak5.jun2012.

VE ^E RAS U STO KHOL MU IGRA JU PRI JA TEQ SKI ME^ [VED SKA I SR BI JA

U prvoj utakmici orli}i su slavili sa ubedqivih 5:1 iako je gost prvi poveo. Nema sumwe da su i sada favoriti. - Nama je mnogo zna~ila pobeda na gostovawu Ircima po{to smo na prvom gostovawu remizirali sa Makedonijom 1:1. Pokazali smo sebi, kao i na{oj javnosti da mo`emo da izdr`imo pritisak i zablistamo kad treba. Sada je nova prilika. Farani jesu slaba{ni, ali ako mi ne pri|emo me~u kako treba o~ekuju nas problemi. Ipak, ne verujem da }e se to desiti – optimista je selektor. Nakon Farana slede dueli s Makedonijom i Danskom. - Pravi rivali za nadmetawe, ali jo{ uvek ne razmi{qamo o wima. Kada pro|emo Farane posveti}emo se tim utakmicama – istakao je Jankovi}. Utakmica po~iwe u 20 ~asova. I. La za re vi}

SU TRA U TA LI NU @REB ZA OMLA DIN SKI EP 2012

Najboqi srpski fudbaleri uzrasta do 19 godina (ro|eni posle 1. 1. 1993.) sazna}e u sredu 6. juna imena protivnika na predstoje}em finalnom turniru Prvenstva Evrope za omladince, ~iji }e doma}in biti Estonija od 3. do 15. jula. Ceremonija izvla~ewa parova obavi}e se u Talinu sa po~etkom od 18 sati po lokalnom vremenu, a Srbija }e se na}i u dru{tvu sa

vr{wacima iz Engleske, [panije, Francuske, Portugala, Gr~ke, Hrvatske i doma}ina Estonije. Selekcije u~esnice bi}e podeqene u dve grupe sa po 4 reprezentacije, a `reb }e biti potpuno slobodan, {to zna~i da u~esnici ne}e biti unapred rangirani. Doma}in Estonija bi}e postaqena na poziciju A-1, a zatim }e se `rebati selekcije od pozicije B-1, pa A-2 i tako do pozicije A-4. Samoj ceremoniji izvla~ewa parova prisutvova}e predstavnici svih saveza u~esnika, funkcioneri UEFA, kao i brojne ugledne zvanice iz evropskog fudbala. ^in `reba obavi}e Xim Bojs predsednik komiteta UEFA za mla|e kategorije i Mart Pum, biv{i reprezentativac Estonije i ambasador predstoje}eg U-19 Prvenstva Evrope. Utakmice {ampionata po grupama igra}ese na ukupno ~etiri stadiona, dva }e biti u Talinu („Lilekula” i „Kadriorg”), a po jedan u mestu Rakvere i Hapsalu. Datumi utakmica su 3, 6. i 9. juli, dok }e se dva polufinala (12. jul), kao i finale (15. jul) igrati iskqu~ivo u Talinu na stadionu „Lilekula”. Po tri prvoplasirane selekcije iz svake grupe (ukupno {est) ostvari}e plasman i na FIFA U20 Prvenstvo sveta koje }e se igrati 2013. godine u Turskoj. Fudbalski savez Srbije na `rebu u Talinu predstavqa}e Mitar

Mrkela - direktor mla|ih selekcija, Zoran Mari} - selektor U-19 i Igor Ga~i} - tim menaxer mla|ih selekcija. Uo~i puta u Estoniju, selektor Mari} istakao je da }e na{ rezultat u Estoniji mnogo vi{e zavisiti od nas samih, nego od protivnika. - Plasmanom me|u osam najboqih u Evropi mi smo ve} ostvarili ogroman uspeh, koji je, realno malo ko o~ekivao, jer „generaciju 1993” ranije nisu svrstavali u talentovane. Naj~e{}e nismo mogli da ra~unamo ni na dvojicu najboqih igra~a, Matiju Nastasi}a i Lazara Markovi}a, a po svoj prilici, tako }e biti i na Prvenstvu Evrope. Na{e ambicije u Estoniji zavisi}e od toga na koje }u igra~e mo}i da ra~unam i ho}e li klubovi imati razumevawa da je pred nama jedno veliko takmi~ewe koje nam pru`a {ansu i da u|emo u istoriju. Bio bih zadovoqan da na raspolagawu imam iste igra~e koji su i izborili plasman, u tom slu~aju verujem da nijedan protivnik ne bi bio nesavladiv, pa makar se radilo i o najja~ima u ovom uzrastu, a to su svakako [panija, Francuska i Engleska - istakao je Zoran Mari}. Po~etak priprema omladinske U-19 selekcije planiran je za 23. jun u Sportskom centru F[ u Staroj Pazovi a za Talin bi se putovalo 1. jula. - Termin odigravawa Prvenstva Evrope je dosta nezgodan, ali je tako uvek bilo u ovoj konkurenciji. Uslovi su za sve isti, probleme }e imati i u drugim savezima, a na nama je da prona|emo zajedni~ko re{ewe i za klubove i za savez. Verujem da }emo u tome uspeti, jer je i klubovima u interesu da im se igra~i pojave na najve}oj evropskoj pozornici, kao i da ostvare eventualni plasman na Prvenstvo sveta i time sebe afirmi{u na najboqi na~in. Dokazali smo u kvalifikacijama protiv jedne Nema~ke, da kada smo u punom sastavu mo`emo mnogo da postignemo, tako da }emo i u Talin oti}i hrabro i smelo - napomenuo je selektor omladinske reprezentacije Srbije.

Mo gao bi ve ~e ras mre`u da ~u va Bra ni mir Alek si}

Alek si} spre man da sta ne na gol

Na{a najboqa fudbalska reprezentacija ve~eras u Stokholmu igra prijateqsku utakmicu sa doma}inom [vedskom (19 ~asova). Iskusni defanzivac Aleksandar Lukovi} bio je na okupqawu u Staroj Pazovi, na po~etku ovih priprema, ali je zbog povrede na treningu morao da propusti put u [vajcarsku i Francusku. - Tek posle posledweg treninga u Stokholmu zna}u da li mogu da budem u konurenciji za

tim protiv [vedske. U svakom slu~aju, sre}an sam {to sam tu, uz saigra~e iz reprezentacije. Gledao sam prve dve utakmice, vidim da se dosta pri~alo i pisalo o formaciji, sistemu igre, promenama koje su usledile dolaskom novog selektora. Meni, li~no, taj sistem, sa trojicom defanzivaca nije nepo znat. On osta vqa ve li ke oba ve ze bo~ nim, spoq nim igra~ima, koji treba mnogo da {partaju, ali te{ko je tim gledati po delovima. Bitna je

komunikacija svih igra~a. I sve to moè da se dovede u red. Siguran sam da selektor zna {ta èli i da ima jasan plan kako da stigne do toga. Ovo je tek po~etak stvarawa i to treba da se ima u vidu - smatra igra~ ruskog Zenita. Na tre}oj proveri reprezentacije, {ansi da zaigra nada se i Branimir Aleksi}, golman Spartak Zlatibor vode i ~lan mlade reprezentacije. - Puno mi je srce, najiskrenije... âst je biti me|u ovim

igra~ima. Moj zadatak je veoma jednostavan - da se trudim, radim najboqe {to mogu i strpqivo ~ekam svoju {ansu. Nemam tremu od utakmica, niti od protivni~kih napada~a poput recimo Ibrahimovi}a, koji je zaista svetska klasa. O wemu ne treba tro{iti re~i, ni gubiti vreme, me|u pet je najboqih napada~a na svetu. Samo treba svi da imamo maksimalnu koncentraciju iskqu~ivo na utakmicu - rekao je Aleksi}.

HAJ DUK MER KA NO VOG [E FA STRU^ NOG [TA BA

Kan di da ta ni kad vi {e

Na vi ja ~i Sel te pro slav qju uspeh svo jih qu bi ma ca

[PAN SKO PR VEN STVO

Sel ta opet u eli ti Fud ba le ri Sel te iz Vi ga plasirali su se u prvu ligu [panije, {to je ranije u~inio i De por ti vo iz La Ko ru we.Selta se vra}a u Primeru posle pet godina pauze.Remijem sa Kordobom (0:0), klub iz Galicije obezbedio je drugu poziciju na tabeli i automatski se plasirao u Primeru. U doigravawu za jo{ jedno mesto koje vodi u najvi{i rang

takmi~ewa igra}e Alkorkon i Erkules. Pobednik tog duela igra}e sa pobednikom drugog bara`nog me~a u kome se sastaju Kordoba i Vaqadolid, na{eg Miroslava \uki}a, koji je u posledwem kolu propustio priliku da presko~i klub iz Viga i direktno se plasira u najvi{i rang. Iz Primere su ispali Viqareal, Rasing i Sporting Hihon.

Nakon pro{logodi{weg preuzimawa kulskog Hajduka od strane Zorana Osmaji}a mnogo toga se promenilo u korist oovog superliga{a. Ne tako davno ovaj klub su u velikom luku obilazili i igra~i i stru~waci, a sada je situacija sasvim druga~ija. Poznato je da je zavr{etkom minule sezone okon~ana i saradwa Hajduka i dotada{weg {efa struke Tomislava Sivi}a, pa su se mediji proteklih dana prosto utrkivali u licitirawu ko bi mogao biti novi hajdu~ki haramba{a. - Postali smo interesantni za sve, kako igra~e tako i stru~wake, pa i za medije. U ovom trenutku u ìì je izbor novog {efa stru~nog {taba i mogu da kaèm da postoji ogromno interesovawe stru~waka da sednu na klupu Hajduka, {to nas izuzetno raduje, jer to samo po sebi govori da je Hajduk klub sa renomeom. Re~ je o proverenim stru~wacima, ali ne ùrimo u izboru, jer ho}emo da na|emo dugoro~no re{ewe, a ne da nam se ponovi pro{la godina kada smo promenili ~etiri trenera. Ne bi bilo korektno sada navoditi imena zainteresovanih stru~waka. Ime novog {efa }emo saop{titi tek kada posao bude i definitivno zakqu~en - kaè predsednik Hajduka Zoran Osmaji}. \. Bo ja ni}

NA NO VO SAD SKOJ SLA NOJ BA RI

Me |u na rod ni tur nir Novosadski fudbalski prvoliga{ Proleter }e biti doma}in internacionalnom turniru za igra~e ro|ene od 1999. do 2002. godine. U~e{}e je potvrdilo 36 ekipa, me|u kojima su ~a~anski Borac, Radnik iz Bije-

qine, Proleter iz Zrewanina... Turnir po~iwe 7, a zavr{ava se 10. Doma}i su pripremili pehare, diplome i medaqe za najboqe ekipe i pojedince prvog me|unarodnog turnira koga organizuje ovaj uzorni kolektiv M. Po.

Fo to: S. Si mi}

Nadmetawe u Estoniji

OS JE ^A NI PO BED NI CI FUT SAL KU PA TVR \A VA 2012: Fud ba le ri Osi jek 031 po bed ni ci su 2. me |u na rod nog tur ni ra u No vom Sa du (Fut sal kup Tvr |a va 2012) za igra ~e ro |e ne 1993. go di ne i mla |e. Dru go me sto za u zeo je So kra tes iz Ba wa lu ka, dok je tre }a bi la eki pa KMF Tvr |a va iz No vog Sa da. Od 4. do 6. me sta pla si ra li su se: Ara mis (Ma |ar ska), He dis (Sko pqe, Ma ke do ni ja) i Ko {i ce (Slo va~ ka). Os je ~a ni su po ne li i

dve in di vi du al ne na gra de, naj bo qi igra~ je An drej Pan du ro vi}, a gol man Lu ka Kor di}. U~e sni ci su po hva li li do ma }i na tur ni ra KMF Tvr |a vu, ko ji ma su po mo gli Grad ska upra va za sport i omla di nu, „Ha lo gen”, NPR „Pan ti}” i „FI AT Sto ja nov”. Za raz li ku od pret hod nog tur ni ra, ovo go di {wi je bio pod pa tro na tom Fud bal skog sa ve za Sr bi je i Evrop ske ku }e fud ba la, pa su prav du de li le su di je sa gr bom UEFA. J. G.

sport

utorak5.jun2012.

dnevnik

VOJ VO \AN SKA LI GA – IS TOK

POD RU^ NA LI GA SOM BOR

Dra ma u fi ni {u

Pesnicom na sudiju

Je din stvo (NB) – Di na mo 1:1 (0:0) NO V I BE ^ EJ: Sta dion kraj Tise, gledalaca: 100, sudija: Mi ka la~ ki (Zre wa nin), strelci: Radi{i} u 85. za Jedinstvo, a Arbutina u 86. minutu za Dinamo. JE DIN STVO (NB): Nem~ev 6, Ivan~ev 6 , Milosavqev 6, [kero 6, [tefki} 6, Drqa~a 6, Stojisavqevi} 6 (Wagrin –), Nikoli} 6 (Cvijanovi} –), Mati} 6, Radi{i} 6, Vasi~in 6 (Rigo – ). DI NA MO: Lukovi} 6, Andonovski 6, Spaskovski 6, Teofanov 6, Pe{terac 6 (Popovi} –), [topuq 6, Raki} 6, Savanovi} 6 (Bogunovi} 6), Peri} 6, Nikolov 6 (Pejovi} –), Arbutina 6. Oba rivala su obazrivo u{la u susret, Pan~evci sa namerom da ostanu nepora`eni, a doma}in da, posle dva uzastopna poraza, prekine crnu sriju. Fudbalsku uspavanku u 85. minutu prekinuo je prvi strelac lige Vladimir Radi{i}, po{to je, posle centar{uta [tefki}a, glavom savladao Lukovi}a. Dok su se doma}i fudbaleri radovali Pan~evci su organizovali brz napad koji je okon~an golom Arbutine. St. Da vi do vi}

OFK Ko lo ni ja – Ba~ ka 1901. 1:2 (0:1) KO VIN: Igrali{te Kolonije, gledalaca 250, sudija: Jovanovi} (Vr{ac), strelci: Boìn u 65. za OFK Koloniju, a Kozo{ u 43. (iz penala), Soviq u 80. minutu za Ba~ku 1901. @uti kartoni: N. Lakovi}, Delibla ~a nin, Vel ~a no vi} (OFK Kolonija). Crveni karton: @ivi} (OFK Kolonija). OFK KO LO NI JA: Rado{evi} 8, D. Lakovi} 6, @ivi} 6, Radenkovi} 6, N. Lakovi} 6 ( Pu{ica 6), Kova~evi} 6, Anti} 6 (Ki{ 6), Vel~anovi} 7, Delibla~anin 7, Milo{evi} 7, Boìn 7. BA^ KA 1901: Mikovi} 7, Kolunxi} 7, Bator 6, S. Markovi} 7, Vasi} 7, Koprivnica 7, Kozo{ 7 (Soviq 7), Bursa} 6 (Rajkova~a 6), N. Markovi} 7, Simovi} 6 (Luka~ 6), Nikutovi} 8. Gosti iz Subotica odneli su tri boda posle tvrde i sigurne igre. Prvi pogodak gosti su postigli iz penala kada je sudija Jovanovi} posle duela dvojice igra~a prestrogo pokazao na belu ta~ku. U drugom poluvremenu boqa igra doma}ina krunisana je pogotkom Boìna u 65. minutu, a u 80. minutu rezervista Soviq uspeo je da iz jednog napada postigne pogodak i svom timu donese vrednu pobedu. B.Stoj kov ski

Rad ni~ ki (ZR) – Ba~ ka (P) 0:2 (0:1) ZRE W A N IN: Igra li {te „kraj Skro ba re”, gle da la ca 300, sudija: Babi} (Vi{wevac). Strelci: Petrovi} u 36. i Milenkovi} u 75. minutu. @uti kar to ni: Stu den, Su ~e vi}, Markoski, Srdi} (Radni~ki), a Ra|enovi}, [oper (Ba~ka). Crveni karton: Popi} (Radni~ki). RAD NI^ KI: Stojkov 6, Na| 5 (Srdi} 6), Miji} 6, Stankovi} 6, Vidi} 6, Studen 5 (Grgur), Su ~e vi} 6, @i va nov 5 (Ili}), Grubi{a 6, Popi} 6, Markoski 7. BA^ KA: Zari} 7, Vadasi 7, Kitanovi} 7, Polovina 7, [icar 7, Ra|enovi} 6, [oper 6, Tatalovi} 7, Bedakovi} 6 (Milenkovi} 7), Petrovi} 8 (Prole), Miloradovi} 7 (Pozni}). Slaba fudbalska predstava kraj Skrobare, ipak gosti su vi{e èleli pobedu i do we su zasluèno stigli. U 36. minutu Petrovi} je {utem sa oko 25 metara iznenadio doma}eg golmana koji se bacio, ali mu je lopta pro{la ispod stomaka i zavr{ila u mreì. Imali su

gosti nekoliko poku{aja, a najagilniji u redovima Zrewaninaca je bio kapiten i najstariji igra~ Markoski koji se trudio ali ni{ta nije uspeo posti}i. A onda, u 75. minutu Petrovi} je odli~no pro{ao i sa korner linije odigrao povratnu loptu, a rezevista Milenkovi} je lepim {utem pogodio mre`u.

Bu du} nost – AFK 2:1 (0:1) SRP SKA CR WA: Igrali{te Budu}nosti, gledalaca 300, su di ja: Vu~ ko vi} (Pa li}). Strelci: Popov u 75. (iz penala) i 85. za Budu}nost, a Mandi} u 14. minutu za AFK. @uti kar to ni: An tin, \u ka no vi} (Budu}nost), a Ki{, Peko, Sazi (AFK). BU D U] N OST: ]ir ko vi}, Ku{i} 7, Vasiqevi} 7, Antin 6 (Perin 6), \ukanovi} 6, Tica 7, Ili} 7, Mom~ilov 7, Popov 8, Radi{i} 7, Prpa 6 (Radin 6). AFK: Roha~ek 7, Va{ 6, Ki{ 6, @muki} 6, [etet 6, Mandi} 6, Peko 6, Mihalec 6, ]eran 7, Na|pal 6 (Ko{ 6), Sazi 6. U otvorenoj igri gosti su iz kontre stigli pred gol doma}ih i pogodili mre`u. Crwani su tada preuzeli igru, imali {anse i proma{ivali. A u 75. minutu oboren je Vlada Popov, a isti igra~ je sa penala izjedna~io rezultat. Deset minuta kasnije opet je Popov bio efikasan.

Rad ni~ ki (B) – Obi li} 7:1 (3:0) BAJ MOK: Stadion Radni~kog, gledalaca 150, sudija Jelena Baweglav (Ba~ka Topola), strelci: Tomi} u 10. (iz penala), Babi} u 20. i 50. Maravi} u 43. Stanojlovi} u 60. i 67. i Bogunovi} u 85. (iz penala) za Radni~ki, Boànin u 89. minutu za Obili}. @uti kartoni: Kowovi} (Radni~ki), Stojanovi} (Obili}). Crveni karton: Jan~i} (Obili}). RAD NI^ KI: Sekuli} –, Lazi} 7, Vu~kovi} 7, Kowovi} 7, Tatalovi} 7 (Bereti} –), Do{en 7, Bogunovi} 8, Quboj~i} 8, Babi} 9 (Kopunovi} –), Maravi} 8, Tomi} 8 (Stojilovi} 8). OBI LI]: Brki} 5, Stojkov 5, Kova~ 5, Zivlak 6, Jan~i} 5, Stojanovi} 5, Boànin 7, \uki} 6, Markov 6 (S. Jefti} 6), R. Jefti} 6, Radulovi} 6. Kao {to se o~ekivao doma}in je bio favorit, samo je bilo pitawe koliko lopti }e biti u mreì golmana Obili}a. Predrag Tomi} je otvorio seriju iz penala a Babi} je sa 20 metara poslao loptu u dowi ugao za 2:0. Dva minuta pre kraja prvog po lu vre me na ras tr ~ao se i Zdravko Maravi} obi{ao odbranu i postigao gol. U 41. minutu Jelena Baweglav je iskqu~ila Jan~i}a, pa su gosti ostali sa 10 igra~a. U nastavku se igralo lagano, a Bajmo~ani su postigkli jo{ ~etiri pogotka. S. St.

Slo bo da – Bo rac 2:0 (0:0) NO VI KO ZAR CI: Stadion Ilija Panteli}, gledalaca 300, su di ja: Ar si} (Sta ji }e vo). Strelci: Gavrilovi} u 78. i Osto ji} u 85. mi nu tu. @u ti kartoni: Fu~ak (Sloboda), a Bijeli} (Borac). SLO BO DA: Ribakov 7, Lani{tanin 7, Ostoji} 8, Stupar 7 (Petrovi} 7), Markovi} 8, Lakatu{ 7, Gavrilovi} 8, Xapa 7, Di mi tri} 7 (Aram ba {i} 7), Grubor 7 (Bjeli} 7), Fu~ak 7. BO RAC: Mrki} 7, @ivkovi} 6, Staji} 6 (Vasi} 6), Horvat 6, Bjeli} 6, Krsti} 7, Stanojevi} 7, Petkovi} 6, Babi} 7, Paroj~i} 7, Tewac 7 (Stanisavqevi} 7).

NO VO MI LO [E VO: Voj vo di na – Je din stvo (Ba nat sko Ka ra |or |e vo) 0:6, KO VIN: Ko lo ni ja – Ba~ ka 1901 (Su bo ti ca) 1:2, NO VI KO ZAR CI: Slo bo da – Bo rac (Star ~e vo) 2:0, NO VI BE ^EJ: Je din stvo – Di na mo (Pan ~e vo) 1:1, BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter – Ko za ra (Ba nat sko Ve li ko Se lo) 4:1, BAJ MOK: Rad ni~ ki – Obi li} (No vi Kne `e vac) 7:1, SRP SKA CR WA: Bu du} nost – AFK (Ada) 2:1, ZRE WA NIN: Rad ni~ ki – Ba~ ka (Pa ~ir) 0:2. 1. Di na mo 29 20 5 4 86:22 65 2. Rad. (B) 29 21 2 6 65:34 65 3. Ba~ ka 1901 29 19 6 4 75:18 63 4. Pro le ter 29 19 6 4 73:29 63 5. Jed. (NB) 29 14 6 9 65:48 48 6. Bu du} nost 29 14 5 10 59:46 47 7. Ko za ra 29 14 5 10 40:31 47 8. Bo rac 29 14 4 11 54:51 46 9. Slo bo da 29 14 3 12 41:41 45 10. Ko lo n. (–1) 29 12 6 11 60:43 41 11. Jed. (BK) 29 11 5 13 51:46 38 12. AFK 29 9 5 15 41:55 32 13. Ba~ ka (P) 29 8 2 19 44:62 26 14. Rad.(ZR) 29 4 8 17 28:66 20 15. Obi li} (–1) 29 3 0 26 24:122 8 16. Voj vo di na 29 2 0 27 17:107 6

Fudbaleri Slobode pobedom su se oprostili su se od svojih navija~a. Oba pogotka Sloboda je postigla u samom fini{u me ~a. Pr vo je Ga vri lo vi} o{trim udarcem savladao solidnog golmana gostiju, a potom je pet minuta pre kraja najboqi igra~ me~a Ostoji} pove}ao vo|stvo na 2:0 nakon kornera mladog Markovi}a. M. S.

Haj duk – Gra ni ~ar (G) 0:1 (pre ki nu to u 25. mi nu tu) STA PAR: Igrali{te Hajduka, gledalaca 100, sudija: Mari} (Som bor). Stre lac: Toma{ev u 25. minutu (iz penala). @uti kartoni: Ben~ik} i Lazi} (Hajduk), a Skrobowa, O`bolt, Zori}, \or|evi}, ]upur di ja (Gra ni ~ar). Cr ve ni kar to ni: Pe len gi}, Tu bi} i Lazi} (Hajduk). HAJ DUK: M. Pekez, Ni{evi} (Jusufi), Ben~i}, Pelengi}, I. Pekez, Puri}, Lazi}, Tubi}, Stoj{i}, Luki}, Vuki}evi}. GRA NI ^AR: Milovi}, Petri~evi}, Stoj~i} (Sekis), Dubaji}, [}eki}, Zori}, Toma{ev, O`bolt, Skrobowa, ]upurdija, Marinkovi} (\or|evi}). Neslavan kraj je imao ovaj susret, kod vo|stva gostiju u 25. minutu fudbaler Hajduka Lazi} nezadovoqan su|ewem arbitra Mari}a, udario ga je i zaradio iskqu~ewe,a arbitar je prekinuo utakmicu. J. D.

@AK – Cr ven ka 0:2 (0:0) SOM B OR: Igra li {te @AK–a, gledalaca 200, sudija: Mer da no vi} (Srp ski Mi le -

Susret fewera{a i lidera protekao je u izjedna~enoj borbi, gosti su uspeli slomiti otpor @AK–a tek u samom fini{u utakmice, zahvaquju}i Suboti}u, koji je iz slobodnog udarca s 18 metara savladao Kozlinu. Drugi pogodak postignut je iz kontre u posledwim sekundama utakmice. J. D.

Pri gre vi ca – Ku la 1:0 (1:0) PRI GRE VI CA: Igrali{te Prigrevice, gledalaca 20, sudi ja: Ma ni} (Ka ra vu ko vo). Strelac: Radoj~i} u 41. minutu. @uti karton: Ostoji} (Prigrevica). Crveni karton: Te{i} (Prigrevica). PRI GRE VI CA: Te{i}, ^ovi} (Mitrovi}), D. Raki}, Gavrilovi}, ]u}a, Radoj~i}, Vladeti}, V. Raki}, Ostoji} (Smiqani}), N. Raki}, Kne`evi}. KU L A: Sto ja nov, Bo di{, Na|, Kosti}, Kuli}, Tomajet, Vuja~i}, Dursum, Kozlik, An|elkovi}, Vje{tica. U sla boj i ne za ni mqi voj utak mi ci do ma }i su sla vi li minimalnu pobedu. Golman Te{i} je iskqu~en u 11. minutu,

Pro le ter – Ko za ra 4:1 (3:0) BA NAT SKI KAR LO VAC: Stadion Prpletera, gledalaca 450, sudija P. Milanovi} (Pan~evo), strelci: Aleksi} u 21, Mikovi} u 36 i 42, Raki} u 80 (Proleter) i Mi{i} u 76. minutu (Kozara). PRO LE TER: A. Ili}7, S. Ili} 7, [uqagi} 7, ê~ari} 7 (Raki} 7), Mikovi} 8, Teofilovi} 7, Luki} 7, Tomi} 7 (Dobri~i} 7), Aleksi} 7 (Zdraveski7), Ivanovi} 7, Mo{esku 7. KO Z A R A: Atla gi} 7, M. Buni} 7, Anu{i} 6 (Stupar 6 ), Labus 6, Laki} 6, B. Buni} 6, Reqi} 6 (Karanovi}),, Kitanovi} 6, Pepi} 6(Mi{i}6), Mar~eta 6 i ]eran 6. Od po~etka susreta doma}i su imali inicijativu i opsedali kazneni prostor gostiju. Ve} u 21. minutu Aleksi} se naj bo qe sna{ao pred go lom Kozare i zakucao loptu u mreù. U 36. minutu [uqagi} je izveo korner sa leve strane i Mikovi} je loptu zakucao u mreù. Posle nove naba~ene lopte [uqagi}a, Aleksi} je glavom dobacio Mikovi}u, a ovaj opet gla vom pla si rao loptu u mreù. U drugom delu gosti su krenuli ofanzivnije, imali nekoliko dobrih {ansi, ali su {uteri bili neprecizni. Tek u 76. minutu Mi{i} je u solo prodoru stigao do gola doma}ih i efektno zakucao u mreù doma}ih. Rezervista Raki} je u 80 . minutu pro{ao kroz zadwu liniju odbrane Kozare i savladao golmana doma}ih. R. Jo va no vi}

MFL @I TI [TE – NO VA CR WA

1. Na pre dak 2. Pro le ter 3. Te re kve{ 4. Ro ham 5. Bu du} nost 6. 1. ok to bar 7. Be ga 8. Omal di nac 9. Olim pi ja 10. Po let

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

15 11 8 7 6 6 6 5 5 3

1 1 2 4 4 5 4 6 4 7 3 8 2 9 2 10 2 10 2 12

75:20 61:31 43:43 24:27 38:37 45:59 34:42 39:49 34:44 22:77

46 35 28 25 22 21 20 17 17 11

1. Cr ven ka 27 2. BSK 27 3. Haj duk 27 4. Pri gre v. 27 5. Kor dun (–1) 27 6. Po let 27 7. Omlad. (D) 27 8. Mla dost 27 9. Gra ni ~. (R) 27 10. Za dru gar 27 11. Ku la 27 12. Slo ga 27 13. Bo rac 27 14. Gra n. (G)(–1)27 15. Omlad. (B) 27 16. @AK 27

20 18 12 13 14 12 12 11 11 9 10 10 9 9 7 6

2 5 4 5 7 8 4 10 1 12 3 12 2 13 4 12 3 13 8 10 4 13 4 13 3 15 4 14 6 14 7 14

74:31 60:35 52:42 42:36 50:37 53:45 35:44 38:44 43:43 39:33 37:45 41:51 39:66 38:68 37:53 34:39

62 58 43 43 42 39 38 37 36 35 34 34 30 30 27 25

za Omladinac. @uti kartoni: Sto ja no vi}, Vu ko vi} (Za dru gar), Sl. \ur|ev (Omladinac). ZA D RU G AR: Jo va no vi} 7, Stojanovi} 7, Vukovi} 7, Paji} 7, Mladenovi} 7, Niki} 8, Ran~i} 7 (Stojiqkovi} 8), Stankovi} 8, Pje vi} 8, Don di} 7 (Bran ko vi} 8), Mi li }e vi} 7 (Blagojevi} –). OMLA DI NAC: Dubravac 6, Pa~irski 7, Miji} 6, Sl. \ur|ev 7, M. Halas 6 (Tripunovi} 6), Leri} 6, Dujmovi} 6, Jovanovi} 6, Si. \ur|ev 7, Hosieslavski 7, Komu{anac 6 (Vlaisavqevi} 7). Zadrugari ne posustaju. Sigurnom i efikasom igrom osvojili su nove bodove i krenuli prema sredini tabele. Najboqi pojedinac utakmice bio je Du{ko Niki}. A. ^i ~i}

Kor dun – Gra ni ~ar (R) 1:0 (0:0)

Mo me nat s utak mi ce @AK–Cr ven ka

ti}). Strelci: Suboti} u 85. i \ur|evi} u 90. minutu. @uti kartoni: Todorovi}, Vukas, Vukovi} (@AK), a \ur|evi} i Vidari} (Crvenka). @AK: Kozlina, Maji}, Gaji}, Sazdani}, Todorovi}, Burgi}, Radusin (Nastasi}–Vorkapi}), Kova~evi}, Savi} (Vidakovi}), Vukovi} (Maziwanin), Vukas. CR VEN KA: Vrbqanac, Vidari}, Dragovi}, [u{ilovi}, Latinovi}, Suboti}, Martinovi} (Ra du lo vi}), Mar ko Ma le{, Matija{evi} (Bata), Milan Male{, \ur|evi}.

Fo to: V. Jan ko vi}

po{to van kaznenog prostora igrao rukom. Me|utim broj~ana prednost nije zna~ila za goste. J. D.

Za dru gar – Omla di nac (B) 3:1 (1:1) SRP SKI MI LE TI]: Igrali{te Zadrugara, gledalaca 200, sudija Kekovi} (Crvenka), strelci: Stankovi} u 16. Brankovi} u 66. Pjevi} u 83. za Zadrugar, a Pa~irski u 32. minutu

SOM BOR SKA ME \U OP [TIN SKA LI GA

Ras pu ca ni Son }a ni Me ta lac – Di na mo (S) 3:5 (1:3)

S R P S K I ITE B EJ: 1. ok t o b ar – Be g a (No v i Ite b ej) 4:5, NO V A CR WA: Ro ham – P r o l e t e r (Me | a) 1:0, ^E STE REG: Na pre dak – Omla di nac (Rav ni To po lo vac) 3:0 (pf), TOR DA: Olim pi ja – Bu du} nost (Ba n at s ki Dvor) 0:5, BA N AT SKO VI [WI ]E VO: Po let – Te re kve{ (He tin) 1:1.

DE RO WE: Omla di nac – BSK (Ba~ ki Bre sto vac) 2:3, KQA JI ]E VO: Kor dun – Gra ni ~ar (Ri |i ca) 1:0, KRU [^I]: Mla dost – Bo rac (Ba~ ki Gra ~ac) 2:1, SRP SKI MI LE TI]: Za dru gar – Omla di nac (Bu ko vac) 3:1, PRI GRE VI CA: Pri gre vi ca – Ku la 1:0, KA RA VU KO VO: Po let – Slo ga (^o no pqa) 7:2, STA PAR: Haj duk – Gra ni ~ar (Ga ko vo) (pre ki nu to u 25. mi nu tu do ma }i su na pa li su di ju), SOM BOR: @AK – Cr ven ka 0:2.

SOM BOR: Igrali{te @AK–a, gledalaca 200, sudija Milankov (Sombor) Strelci:Jovanovi} u 34. 67. (iz penala) i 69. (iz penala) za OFK Metalac, a Brkin u 15. 21. i 25. i \ur|evi} u 73. i Vidakovi} u 86. minutu za Dinamo. ME TA LAC: Mandi}, Stojanovi}, Ra{i}, Kqaji}, Jovanovi}, Horvat (Nenadi}), Mijatovi}, Pa~irski (Blagojevi}), Vukeli}, Nikoli}, Ran~i} (Atli}) DI NA MO: Balog, Bori}, \ani}, O.Mihaqev, Klipa, Topal (Vidakovi}) \ur|evi}, Krstin, Brkin, (Petkovi}), L. Mihaqev (Majstorovi}) i Vu~i}evi}. Utakmica, puna preokreta. Nakon 0:3, Metalac je uspeo izjedna~iti rezultat, ali je kraj pripao gostima. O~igledno da je doma}im fudbalerima

BA^ KI MO NO [TOR: Du nav – Mla dost (Apa tin) 0:2, RAS TI NA: Ras ti na – Je din stvo (Ri ba re vo) 3:2, SOM BOR: Me ta lac – Di na mo (Son ta) 3:5, SOM BOR: [i ka ra – Li par 1:2, SVI LO JE VO: Te re kve{ – Oya ci 2:0, LA LI]: Pa no ni ja – Alek sa [an ti} 1:2, RU SKI KR STUR: Ru sin – Rad ni~ ki (Rat ko vo) 7:1. 1. Mla dost 24 21 3 0 74:7 66 2. Rad ni~ ki 24 19 1 4 73:28 58 3. Li par 24 18 1 5 56:32 55 4. Ru sin 24 11 7 6 46:32 40 5. Te re kve{ 24 12 3 9 47:27 39 6. Pa no n. (–1) 24 11 3 10 36:43 35 7. Ras ti na 24 8 6 10 33:38 30 8. A. [an ti} 24 9 3 12 38:53 30 9. Du nav 24 9 1 14 35:71 28 10. [i ka ra (–1)24 8 4 12 27:36 27 11. Oxa ci 24 7 4 13 25:44 25 12. Me ta lac 24 6 5 13 39:46 23 13. Di na mo (–1)24 6 2 16 27:49 19 14. Jed. (–1) 24 1 1 22 13:69 3

u fini{u me~a ponestalo snage M. Jo vi }e vi}

KQA J I ] E V O: Igrali{te Korduna, gledalaca 200, sudija: Milo{evi} (Crvenka). Strelac: Zori} u 81. minutu. @uti kartoni: Milan Cime{a, Muti}, Gru jin, Mar ko Ci me {a (Kordun), a Mi{kovi}, Oluji}, Marko Gwatovi} (Grani~ar). Crveni karton: Marko Cime{a (Kordun), Oluji} i Marko Gwatovi} (Grani~ar). KOR DUN: Karas, @ivkovi}, Stokrpa, Milan Cime{a, Muti}, Kr {i}, Gru jin, Zo ri}, Marko Cime{a, Matko. GRA N I ^ AR: Pa va so vi}, Mi{kovi}, Brala, Nikola Koùl, Mom~ilovi}, Nemawa Koùl, [kori}, Oluji}, [veqo, Marko Gwatovi}, Milo{ Gwatovi}. Kordun je ~itavu utakmicu igrao sa deset fudbalera. U fini{u susreta ipak uspeli su savladati Pavasovi}a i zabeleìti pobedu. J. D.

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA – ZA PAD V O J L O V I CA: Mla dost – @ e l e z n i ~ a r (Pan ~e vo) 1:5, CRE PA JA: Voj vo di na – Po be da (Sa mo{) 8:0, UZDIN: Uni rea – Pla vi Du nav (Sko re no vac) 2:2, BA NAT SKI BRE STO VAC: Bu du} nost – Bo rac (Plo ~i ca) 2:1, DO LO VO: Do lo vo – Pro le ter (Mra mo rak) 1:2, GLO GOW: Glo gow – Je din stvo Ste vi} (Ka ~a re vo) 4:2, IVA NO VO: Stre la – BSK (Ba va ni {te) 5:3. Slo bo dan je bio Omla di nac (De li bla to). 1. Bu du} nost 25 20 3 2 76:15 63 2. Voj vo di na 25 18 4 3 75:15 58 3. @e lez. (–1) 26 17 1 8 79:35 51 4. Omla di nac 25 15 3 7 66:34 48 5. Jed. Ste vi} 25 13 7 5 89:43 46 6. Mla dost 25 12 6 7 47:47 42 7. Pl. Du n. (–1)25 12 4 9 42:44 39 8. Glo gow (–1) 25 11 3 11 67:55 35 9. Uni rea 25 9 5 11 52:49 32 10. BSK (–1) 26 8 3 15 50:74 26 11. Bo rac (–1) 25 9 0 16 32:66 26 12. Stre la 26 5 4 17 32:77 19 13. Do lo vo (–3) 25 6 3 16 31:65 18 14. Pro le t. (–1)25 5 3 17 34:86 17 15. Po be da (–1) 25 3 3 19 21:10811

SPORT

c m y

dnevnik

utorak5.jun2012.

PO TI SKA LI GA

VOJ VO \AN SKA LI GA – ZA PAD

Tu ~a po sle utak mi ce

Mi trov ~a ni pred ci qem

Tro me |a - Sla vi ja 4:0 (3:0) MAJ DAN: Igrali{te Trome|e, gledalaca 50. Sudija: M. Ateqevi} (Martono{). Strelci: Fujkin u 5, ânadi u 32, D. Pap u 38 i Husak u 88. minutu. @uti kartoni: [ili, ânadi, E. Domonko{ (Trome|a) i Peji} (Slavija). Crveni karton: Radin (Slavija) u 90.minutu. TRO ME \A: E. Domonko{, Balint, T. Pap (\emant), L. Domonko{, Fujkin, K. Domonko{, Husak, [ili, D. Pap, ânadi, Ago{ton. SLA VI JA: Nedeqkov, Nikoli}, Doro, Kijac, Gojkovi}, Peji} (Zidarev), \. Ago{ton, Milanov, Radin, Elezovi}, Ogwenovi} (Kri{anov). Utakmica u Majdanu zbog ve~itog rivalstva sa kom{ijama iz Banatskog Aran|elova bila je tvrda i sa dosta nervoze, a zavr{ena je tu~om po{to je sudija ozna~io zavr{etak. Doma}ini su do{li u vo|stvo ve} u 5.minutu kada je veteran Joèf Fujkin zatresao mreù Damira Nedeqkova. Golovima I{tvana ânadija i Davida Papa do odlaska na odmor Trome|a je utrostru~ila prednost, da bi u samom fini{u utakmice u 88. minutu

PA DEJ: Ti sa - Gra ni ~ar (\a la) 3:1, MAJ DAN: Tro me |a - Sla vi ja (Ba nat sko Aran |e lo vo) 4:0, HOR GO[: Hor go{ Hi glo - Slo ga (Osto ji }e vo) 0:1, TOR WO[: Rad ni~ ki [am pion Olim pi ja (Orom) 0:2. SRP SKI KR STUR: Je din stvo - Haj duk (Pod lo kaw) ni je od i gra no. 1. Slo ga 18 12 5 1 43:12 41 2. Ti sa 16 12 4 0 49:7 40 3. Gra ni ~ar 17 12 2 3 42:21 38 4. Hor go{ H. 18 7 2 9 40:34 23 5. Tro me |a 16 6 0 10 25:53 18 6. [am.O. (-2) 18 6 1 11 26:37 17 7. Sla vi ja (-1) 17 5 3 7 25:39 17 8. Je din stvo 16 4 4 8 23:32 16 9. Rad ni~ ki 16 3 5 8 31:38 14 10. Haj duk (-2) 16 2 4 10 13:42 8

I{tvan Husak potvrido ubedqivu pobedu. U 90.minutu iskqu~en je Zoran Radin, a do incidenta je posle po{to je sudija Marko Ateqevi} ozna~io kraj utakmice. Nekolicina igra~a gostiju iz Banatskog Aran|elova nasrnula je na golmana doma}ih Ervina Domonko{a koji je u kratkotarjnoj makqa`i izvukao „debqi kraj”. Sre}om, odmah je intervenisala patrola policije, delegat i zvani~nici oba kluba, pa je tu~a brzo prekinuta. M. Mr.

RE VI JAL NA UTAK MI CA U MO [O RI NU

Pred sed nik Pe tri} naj bo qi Mi le ti} - Su di je OFST 4:5 (2:1) MO [ O R IN: Igra li {te Mileti}a, glerdalca 150, sudi ja: Ma ri} (\ur |e vo), strelci: Doroslova~ki, u 21. i 33. Slavni} u 59. i N. Li{i} u 68. za Mileti}, a Petri} u 29. i 78. i Olah u 47. 58. i 62. minutu. MI L E T I]: Pet ko vi}, Pe tro vi}, B. Tri vu no vi}, Ruli}, N. Bogi}, Rogi}, Z. Klasji}, \or|ijevski, Doroslo va~ ki, Slav ni}, Ba gi}, igra li su jo{: N. Li {i}, Premi}, Bozokin, S. Bagi} i N. Trivunovi}. SU DI JE OFST: Ma{i}, Ili}, Radakovi}, Olah, D. Trivunovi}, Peranovi}, ]u-

lum, Vuki}, Petkovi}, Petri}, Mami}, igrali su jo{: Pe{i}, S. Jeli}, Cviji}, N. Pavlovi}, Kova~evi}, ^ur~ija, \akovi}. Na kraju sezone fudbaleri Mileti}a odigrali su revijalni me~ sa sudijama iz Ti te la. Po sle za ni mqi ve igre i devet golova sudije su nadvisile Mo{orince,a kuriozitet me~a je da najboqi igra~ susreta bio predsednik Mileti}a Petri}, koji je i doneo pobedu sudijama. S ovim me~em Mo{orinci su zakqu~ili uspe{nu sezonu. N. Tri vu no vi}

Mla dost (BP) - Rad ni~ ki (SM) 0:4 (0:2) BA^ K I PE T RO MLA DOST: Onkiku{ 6, GaVAC: Igra li {te u vrilov 6, Beri} 6, [ija~i} 6, R. Vr ba ri, gle da la ca Krivokapi} 6, B. Krivokapi} 7 300, sudija: Radi} (No(Mati} 6), Kozomara 6, ]uk 6, vi Sad). Strelci: Risti} u 5. Bojovi} 6, Filipovi} 6, GlavarDeraji} u 15. Skorupan u 59. i danov 6 (Stankov ). Ga~i} u 88. minutu. @uti karErdevi~ani su prikazali odtoni: Pavlis, Kawa, Zorzi}, li~nu igru i deklasirali svog Stanivuk (Mladost), a Risti}, rivala, koji se uglavnom bra\ur|evi} (Radni~ki). nio.Golman gostiju Onkiku{, MLA DOST (BP): Veseli} 6, moè biti, zadovoqan {to je vaKobilarov 6, Zbu}novi} 6 (Ho- dio loptu iz svoje mreè samo van), Zorzi} 5, Rupar 5, êprwa ~etiri puta. A, gosti, su uspeli, 6, Milenkovi} 6 (Radanovi} 6), samo nekoliko puta, da krenu u Sladojevi} 6, Kawa 6, \or|e- napad, ali bez {uta na gol nezavi} 6 (Stanivuk 6). poslenog Savi}a. K. Vig RAD NI^ KI (SM): Reli} 7, Stevi} 7, Miji} 7, Bosan~i} 7, Cr ve na zve zda - Ba~ ka Radovanovi} 7, Ninkovi} 7, Ri2:0 (1:0) sti} 7, Ivi} 7, Deraji} 7 (Ga~i} 7), Skorupan 8 (Pavlovi}), NO V I SAD: Igra li {te \ur|evi} 7 (Manev). Crvene zvezde, gledalaca 100, Oslabqeni doma}in bez ~ak {estorice standardnih prvotimaca bio je lak zalogaj lideru. Ve} u 5. minutu nakon kornera i gu`ve u {esnaestercu doma}ih Risti} je bio na pravom mestu za vo|stvo Mitrov~ana. Povisili su gosti retko vi|enim golom Deraji}a, koji je sa 25 metara skinuo pau~inu. I u nastavku igrao je samo jedan tim, najboqi akter utakmice preciznim udarcem pove}ao je rezultat, da bi u fini{u rezervista Ga~i} pored usnulog Rupara pro{ao i neometan savladao Veseli}a. M. Po.

PR VA @E NSKA LI GA Na pre dak - Le mind la vi ce (Le sko vac) 4:0, [a bac - Cr ve na zve zda (Be o grad) 0:12, Ni ves - Ra van grad (Som bor) 9:0, Spar tak - No vi Be ~ej 3:0 (pf), Slo ga - Ma ~va ([a bac) 3:0, Ma {i nac - Po `a re vac 1:1. 1. Spar tak 22 20 1 1 189:4 61 2. C. zve zda 22 18 2 2 146:5 56 3. Ma {i nac 22 17 2 3 135:17 53 4. Na pre dak 22 17 2 3 126:12 53 5. Po `a re vac 22 12 2 8 43:45 38 6. Slo ga 22 9 0 13 44:82 27 7. Le mind (-3) 22 8 2 12 29:87 23 8. N. Be ~ej 22 5 2 15 17:11317 9. Ni ves 22 4 3 15 23:13815 10. [a bac 22 4 2 16 20:73 14 11. Ra van grad 22 3 4 15 14:13213 12. Ma ~va 22 2 4 16 14:94 10

NO VI SAD: Bo rac-Bu du} nost 2:1, In deks-Omla di nac 2:1, Cr ve na zve zda-Ba~ ka 2:0, KA]: Ju go vi}Pr vi maj 0:0, BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost-Rad ni~ ki (SM) 0:4, ER DE VIK:Slo ga-Mla dost (T) 4:0, STA RA PA ZO VA: Je din stvo-Obi li} 6:0, SI VAC: Po let-Sta ni {i} 5:3. 1. Rad. (SM) 29 16 7 6 53:27 55 2. Je din stvo 29 15 9 5 47:17 54 3. In deks 29 14 10 5 34:20 52 4. Slo ga 29 15 5 9 52:34 50 5. Cr. zve zda 29 15 3 11 46:37 48 6. Mla d. (BP) 29 12 9 8 44:33 45 7. Omla d. 29 12 9 8 34:28 45 8. Sta ni {i} 29 11 7 11 45:47 40 9. Bo rac 29 11 6 12 37:46 39 10. Bu du} nost 29 10 6 13 36:33 36 11. Mla dost (T) 29 9 9 11 41:48 36 12. Po let 29 9 8 12 41:42 35 13. Ju go vi} 29 7 12 10 34:43 33 14. Pr vi maj 29 10 3 16 30:43 33 15. Ba~ ka 29 5 7 17 21:56 22 16. Obi li} (-1) 29 3 6 20 19:67 14

zaslu`enog vo|stva. Sve je uradio Vujanovi}, pa Zlatkovi}u nije bilo te{ko da matira odli~nog Jagodi}a. Gosti iz Banovaca igrali su i pored primqenog gola dopadqivo, pa su u 75. minutu preko rezerviste Haka~a uspeli da anuliraju prednost. Radost gostiju trajala je nekoliko minuta, jer je rezervista Klaji} odli~no ispratio prodor i centar{ut Vujanovi}a. U nadoknadi vremena mogli su gosti sti}i do izjedna~ewa, ali je udarac glavom golmana Jagodi}a zavr{io preko gola. M. Ko va ~e vi}

Je din stvo - Obi li} 6:0 (3:0)

Bo rac - Bu du} nost 2:1 (1:0)

STA RA PA ZO VA: Stadion Jedinstva, gledalaca 300, sudija Bem (No vi Sad).Strel ci: Nagli} u 4. i 25, Pej~inovi} u 24. i 44, Igra~ u 49 .i Kukoq u 61. minutu. @uti kartoni: Erceg (Je din stvo), To pi li, Ro di}, Mar~eti} (Obili}). JE DIN STVO: L. Jovi{i}-, Luki} 7, Kne`evi} 7 ([apowa), [estovi} 7, N. Jovi{i} 7, [u{a 8, Igra~ 7, Ogrizovi} 7 (Erceg), Pej~inovi} 7, Kukoq 7, Nagli} 8 (Gu{a). OBI LI]: \urovi} 7, Vu~ini} 6, Beli} 6, Topili 6, Rodi} 6, Mar~eti} 7 (Tomi}), ]etkovi} 6, Bjelogrli} 6, Divjak 6, @ivojinov 7, Ili} 6. Fewera{ se izvukao od te`eg po ra za..Naj lep {i tre nu tak na utakmici bio je drugi gol Nagli}a. Bio je to kizvanredan {ut s 25 metara. U zavr{nici utakmice Jedinstvo je igralo sa deset igra~a, jer se povredio golman Lazar Jovi{i}. M. Bzov ski

NO V I SAD: Igra li {te Borca, gledalaca 150, sudija: Bjeli} ([ajka{). Strelci: Tomqanovi} u 41. i 88. za Borac, a Mari} u 87. minutu za Budu}nost. @uti karton: Ili} (Borac). BO RAC: Romi} 7, @akula 7, Radovi} 8, Miri} 7, S. Papri} 6, Maksimovi} 7 (Kukoq 7), Gostoji} 7, Mitrovi} 6 (\akovi} 7), To mqa no vi} 9, [uw ka 7 (Veselinovi}), Ili} 7. BU DU] NOST: Kova~evi} 7, Karanovi} 7, Veinovi} 8, Majki} 7, Novak 6, Pu|a 7, Kajte{ 6, [qivar 7 (Baji} 6), Mari} 8, Mar~i} 7, Antoni} 6. Momci trenera Jeli}a pobedom su se oprostili od navija~a. Naj vi {e za slu ge za no vu trojku ima dvostruki strelac Marko Tomqanovi}. Odolevali su gosti iz Mladenova do 41. minuta, a onda je nakon akcije Gostoji}a, Ili}a i idealnog cen tar {u ta, To mqa no vi} je prihvatio loptu i zakucao je pod pre~ku. U nastavku ne{to boqa igra gostiju. Da bi se u{lo u neizvestan fini{ potrudio se Mari}, koji je savladao Romi}. Samo minut kasnije ta~ku na odli~nu igru Klisana stavio je drugim golom Tomqanovi}. M. Po.

Slo ga – Mla dost (T) 4:0 (2:0)

BES PLAT NO U [KO LU FUD BA LA „SI NI [A MI HAJ LO VI]”: [ko la fud ba la „Si ni {a Mi haj lo vi}” iz No vog Sa da (na sli ci jed na od eki pa ove {ko le) ima ~i me da se hva li:bro jem fud ba le ra i fud ba ler ki, kva li te tom stru~ nog ka dra i mno go broj nim pe ha ri ma i me da qa ma osvo je nim na tur ni ri ma u ze mqi i ino stran stvu. U sa rad wi sa grad skim Se kra ta ri ja tom za sport, ova ugled na {ko la bes plat no upi su je de cu (de voj ~i ce i de ~a ke) od 5 do 7 go di na na fud bal, tre ni ra se na Spen so vim te re ni ma sa ve {ta~ kom tra vom. Upis je sva ko dne van, a te le fon za in for ma ci je je: 064/2410-019.

(Oxaci). @uti kartoni: Babi}, Laki} (Jugovi}), a Vila, Jovanovi} (1. maj). JU GO VI]: Suvara 7, Savi} 7, Srdi} 7 (Terzi} 7), Sukara 7, Laki} 7, Miqani} 7, Antoni} 7, Babi} 6 (Mili} 7), @epina 7, \or|evi} 7, Kqaji} 7 (Nikoli} 7). 1. MAJ: Arsenovi} 7, Putica 6 (Markovi} 7), Vila 6 (Lazarevi} 7), Lazi} 7, Kne`evi} 7, Jovanovi} 7, Kolarovi} 7, Alempi} 7, Mar~eta 7, Novakovi} 7, Je` 6 (\ura{evi}). Ni novi-stari trener OFK Jugovi}a Goran Nakom~i} nije pomogao da Ka}ani kona~no slave pobedu na svom terenu. Ovoga puta bod sa Sigeta zaslu`eno nosi ~vrsta ekipa 1. maja iz Rume. Ina~e, sama igra je bila di-

ER DE VIK: Stadion Sloge, gledalaca 150, sudija Jerilovi} (Apatin).Strelci: Jovanovi} u 15. i 65, Ivkovi} u 17. i Povaàn u 59. minutu. @uti kartoni: Zoranovi}, ôbanovi}, \or|evi} (Sloga), Gavrilov, R.Krivokapi} (Mladost). SLO GA: D.Savi} 7, Milo{evi} 7, Bojani} 7, ôbanovi} 7, Zoranovi} 7 (Zec 6), Rai~evi} 7, Jovanovi} 8, \or|evi} 7 (Vasi} 7), Simeunovi} 7, Povaàn 7, Ivkovi} 7 (S. Savi} ).

Gor da ni} (Cr ve na zve zda) pred go lom Ba~ ke

su di ja To do ro vi} (In |i ja), strelci: Okiqevi} u 29. i Stoj~i} u 82. minutu. @uti kartoni: Vu~kovi}, Kara~ (Crvena zvezda), Ra|evi}, Tan~i} (Ba~ka). CR VE NA ZVE ZDA: Hristi} 7, Okiqevi} 8, Jakovqevi} 7 (Tri{i} 7), Jovanovi} 7, Tadi} 7, Ra|en 7 (Kara~ 7), Peki} 7, Ratkovi} 7, Stoj~i} 7, Vu~kovi} 8 (Todi} -), Gordani} 8. BA^ KA: Duki} 7, Medan 6 (Stevanovi} -), Stupar 7, Pono~ko 6 (Miti} -), Radevi} 7, Jefti} 6, Pej~inovski 7, Rubin 6, Smiqani} 7, Radanovi} 6, Tan~i} 6. Podmla|ena ekipa trenera Gordani}a pobedom se oprostila od svojih navija~a. Da su napada~i doma}ih a posebno Stoj~i} i Ratkovi} bili malo precizniji, a da na golu Ba~ke nije bilo odli~nog Duki}a pobeda bi bila i ubedqivija. Kreator igre bio je odli~an Vu~kovi} koji je prosto ga|ao svoje napada~e. Stoj~i} je tek u tre}em po ku {a ju bio pre ci zan. Naj lep{i momenat utakmice desio se u 29. minutu. Okiqevi} je sa levog ~o{ka {esnaesterca iz slobodnog udarca pogodio prvi, odnosno desni gorwi ugao ovog puta nemo}nog Duki}a. D. Iva ni}

Ju go vi} - 1. maj 0:0 KA]: Sportski centar Siget, gledalaca 200, sudija: ^i~i}

nami~na i borbena sa {ansa na obe strane. Prema prikazanoj igri ~ini se da je nere{en rezultat i najrealniji ishod, mada su Ka}ani bili bli`i pobedi, jer su Babi}, @epina, \or|evi} i Kqaji} propustili nekoliko dobrih prilika da se upi{u u listu strelaca. M. Gr bi}

In deks - Omla di nac 2:1 (1:0) NO VI SAD: \a~ko igrali{te, gledalaca 350, sudija: Danilovi} (Ba~). Strelci: Zlatkovi} u 18. i Klaji} u 82. za Indeks, a Haka~ u 75. minutu za Omla di nac. @u ti kar to ni: Sto i sa vqe vi}, Cvi ja no vi}, Stefanovi} (Omladinac). IN DEKS: Smiqani} 7, Staki} 7, Jovovi} 7 (Blagojevi}), Salkai 7, Bara} 7, Powevi} 8 (Klaji} 7), Nedi} 7, Zlatkovi} 7 (Stani} 7), Pervaz 7, Guberini} 7, Vujanovi} 8. OMLA D I N AC: Ja go di} 8, Luki} 7, Ili} 7 (Cvijanovi} 6), Savi} 7, Stoisavqevi} 7, Mi ro sa vqe vi} 6, ]ur ~in 6 (Haka~ 7), Xepina 6, Milovanovi} 6 (Svijanovi}), Stefanovi} 7, Vidakovi} 7. Pobedom pred vernim navija~ima studenti su zaokru`ili jednu od uspe{nijih sezona. Posebno su za igru bili raspolo`eni najboqi strelac Vujanovi} i kreator igre Powevi}. Potpomognuti ostalim igra~ima ve} u 18. minutu stigli su do

KVA LI TET NA LI GA MLA \IH KA TE GO RI JA NA TE RITO RI JI FSV Pi o ni ri

Ka de ti

Omla din ci

In |i ja - Haj duk 7:1, ^SK Pi va ra - Voj vo di na 0:3, No vi Sad - Cr ven ka 6:1, Rad ni~ ki (NP) - Di na mo 0:2, Ba nat Ba~ ka 0:2, Spar tak ZV - Vr {ac 4:0, Rad ni~ ki (S) - Ki kin da 0:0, Be ~ej OG - Ba~ ka To po la (go sti ni su do pu to va li). 1. Voj vo di na 28 26 1 1 156:11 79 2. ^SK Pi va ra 28 20 2 6 87:29 62 3. Spar tak ZV 27 19 4 4 73:20 61 4. Di na mo 27 17 6 4 50:36 57 5. No vi Sad (-1)28 14 7 7 59:35 48 6. Ba nat 28 12 8 8 49:37 44 7. Rad. (S) 28 13 5 10 47:40 44 8. B. To po la 27 11 3 13 42:62 36 9. Ba~ ka (BP) 28 11 2 15 51:66 35 10. Ki kin da 28 10 3 15 37:52 33 11. Cr ven ka 28 10 3 15 44:83 33 12. In |i ja 28 9 4 15 40:52 31 13. Be ~ej 26 7 3 16 42:80 24 14. Vr {ac 27 7 1 19 26:63 22 15. Haj duk (-1) 28 4 4 20 18:63 15 16. Rad. (NP) 28 2 2 24 10:102 8

In |i ja - Haj duk 1:3, ^SK Pi va ra - Voj vo di na 2:1, No vi SAd - Cr ven ka 4:1, Rad ni~ ki (NP) - Di na mo 0:1, Ba nat Ba~ ka 8:1, Spar tak ZV - Vr {ac 4:1, Rad ni~ ki (S) - Ki kin da 5:1, Be ~ej OG - Ba~ ka To po la (go sti ni su do pu to va li). 1. Voj vo di na 28 22 3 3 84:19 69 2. ^SK Pi va ra 28 22 3 3 77:16 69 3. Spar tak ZV 27 18 4 5 85:25 58 4. Ba nat 28 15 6 7 79:41 51 5. No vi Sad 28 15 4 9 66:39 49 6. In |i ja 28 15 3 10 46:34 48 7. Haj duk 28 13 4 11 44:30 43 8. Di na mo (-1) 27 13 4 10 40:35 42 9. Rad. (S) 28 10 6 12 42:48 36 10. B. To po la 27 9 6 12 32:29 33 11. Cr ven ka 28 9 5 14 38:50 32 12. Vr {ac 27 9 4 14 32:54 31 13. Be ~ej 26 6 6 14 33:64 24 14. Rad. (NP) 28 5 9 14 24:59 24 15. Ba~ ka (BP) (-1)282 3 23 19:96 8 16. Ki kin da 28 2 2 24 17:99 8

Haj duk - Srem 2:0, Do wi Srem Rad ni~ ki (S) (go sti ni su do pu to va li), Omla di nac - Spar tak ZV 3:6, Sla vi ja - Rad ni~ ki (NP) 0:1, In deks - No vi Sad 3:4, Ka bel - ^SK Pi va ra 1:2. 1. Ba nat 24 18 2 4 68:19 56 2. ^SK Pi va ra 24 15 3 5 55:19 51 3. Haj duk 24 15 3 6 54:22 48 4. Spar tak ZV 24 13 3 8 52:28 42 5. No vi Sad 24 12 6 6 39:32 42 6. Rad. (S) 23 8 10 5 41:28 34 7. Ka bel 24 8 4 12 24:32 28 8. D. Srem (-2) 23 9 2 12 29:44 27 9. Srem 24 6 6 12 35:41 24 10. Sla vi ja 24 7 3 14 29:44 24 11. In deks 24 6 4 14 27:50 22 12. Omlad. (-1) 24 7 0 17 28:81 20 13. Rad. (NP) (-1)24 6 2 16 33:74 19

Po let – Sta ni {i} 5:3 (3:1) SI V AC: Sta dion Po le ta, gledalaca 100, sudija: Ivani{evi} (Oxaci). Strelci: Rako~evi} u 10. i 80, Svrkota u 30. (iz penala) i 70. i Josovi} u 34 minutu za Polet, a Miji} u 26. i Dra~a u 72. i 87. minutu za Stani{i}.@uti kartoni: [ari}, @eèq i Vra~ari} (Stani{i}). PO LET: \uri{i} 7, Pejanovi} 7, Josovi} 7, B.Dobrijevi} 7, [egan 7, Svrkota 8, ( Vuka{inovi} -), Perovi} 7, Rako~evi} 9, Isajlovi} 7, Malacko 7 ( Bakovi} 7) i Zejak 7. STA NI [I]: Batak 7, Vukadinovi} 6 ( Vrankovi} 6 ), Muniàba 6, [ari} 6, Baqak 6, @eèq -, (od 35. Vra~ari} 6), Petrovi} 6, Jagodi}-Kurixa 6, Jawi} 6 ( Dra~a 7 ), Kneèvi} 6 i Miji} 6. Fudbaleri Poleta su se od svojih navija~a do naredne sezone oprostili pobedom.. Poseban pe~at igri pobednika dao je Igor Rako~evi} koji je, pored toga, {to se upisao u listu strelaca u dva navrata, sjajanim udarcima. \. Bo ja ni}

SPORT

utorak5.jun2012.

BARA@ POLUFINALA ZA POPUNU PODRU^NE LIGE ZREWANIN

dnevnik

PODRU^NA LIGA ZREWANIN

Go sti za do voq ni ji Me len ~a ni ku }i pe va ju }i Radni~ki (JT) - Lehel 1:2 (0:1) JA [A TO MI]: Sta dion „kraj Je ra”, gle da la ca 400, su di ja: Kr sti} (Zre wa nin). Strel ci: Xa ku la u 75. (iz pe na la) za Rad ni~ ki, a Mi haj lov u 25. i Mi li ~e vi} u 92. mi nu tu za Le hel. @u ti kar to ni: Dra. Pje tlo vi}, Pe ka, Dar. Pje tlo vi} (Rad ni~ ki), a Ra ki} i Sta me ni} (Le hel). Cr ve ni kar to ni: Sa mar xi}, Dra. Pje tlo vi} (Rad ni~ ki), a Ob ra do vi} (Le hel). RAD NI^ KI: Mar ja no vi} 7, Dra. Pje tlo vi} 5 (@i va nov), Xa ku la 6, Slav ko vi} 5 (Dar. Pje tlo vi}), Vu ji} 6, Du ma ni} 5, Pe ka 6, Pra {ta lo 5, Sa mar xi} 5, \u ri} 6, Pe jin 5. LE HEL: Hor vat 7, Ob ra do vi} 6, Xaj ski 7, Mi li ~e vi} 8, Ra ki} 6 (Pa vlov), Iva nov 6 (De mir), Jo va no vi} 8, Vi nai 7, Vu ko vi} 7, Sta me ni} 7, Mi haj lov 7.

OFK Klek - Rusanda 1:5 (1:1)

Omladinac - Radni~ki (s) 2:2 (1:2) BO TO[: Igra li {te Omla din ca, gle da la ca oko 500, su di ja: Pe tro vi} (Kni }a nin). Strel ci: Jo vi} u 34. Ha las u 88. za Omla di nac, a Mi lo{ u 14. i Ko lun xi} u 45. mi nu tu za Rad ni~ ki. @u ti kar to ni: Sre mac, \ur ko vi}, Ga bo rov, Go lja nin, Jo va nov, Ma ri ~i} (Omla di nac), a Drob wak, Kr ne ti}, Sta men ko vi} (Rad ni~ ki). OMLA DI NAC: Sre mac 5, Ha las 6, \ur ko vi} 6 (Jef ti}), R. Su i} 7, Ga bo rov 6, Jo vi} 6 (Po po vi}), N. Su i} 6, Go lja nin 7, L. Na ta ro{ 6 (Ma ri ~i} 7), Jo va nov 6, N. Na ta ro{ 6. RAD NI^ KI: Sta men ko vi} 7, Du bqe vi} 6, Kr ne ti} 7 (@e `eq), Drob wak 7 (\u ro vi}), Sko ko 6, N. Ma go ~e vi} 7, Sa mar xi} 6 (Ga je -

KLEK: Igra li {te \. Vu ~u re vi}, gle da la ca 100, su di ja: Me sa ro{ (Ba nat ski Dvor). Strel ci: Bo ki} u 7. za OFK Klek, a Lon ~ar ski u 8. 60. i 85. Ra di {i} u 46. Ra do jev u 71. mi nu tu za Ru san du. @u ti kar to ni: Bo ki} (OFK Klek), a Stoj kov, Cve ti} (Ru san da). OFK KLEK: Ta ra na 7, Mi la no vi} 6, Mi lan kov 6, Ko sni} 7, Bog da no vi} 6, Pe ro vi} 6, Bo ki} 7, Vu ~e ti} 7, Pu dar 6 (Ko va ~e vi} 6), Mar ~e ta 6 (G. Gr ki ni} 6), Pro vi xa lo 6 (I. Gr ki ni} 6). RU SAN DA: Mi. Ku ru ~ev 7, Ma ri nac 7, M. Ku ru ~ev 7, Mi {ko vi} 7, Mi lo {e vi} 7 (Ere mi} 7), Stoj kov 7 (Sa bo vqev 7), Za ki} 8, Ra do jev 8, Lon ~ar ski 9, Ra di {i} 8, Cve ti} 7 (Bi bin 7). Pr va ak ci ja i do bar {ut Bo ki }a za vo| stvo do ma }ih, a ve} u sle de }em mi nu tu iz jed na ~e we Me len ~a na. Ima li su go sti ini ci ja ti vu ali bez re zul ta ta. A on da, u 46. mi nu tu Bo jan Ra di {i} po go dio mre `u Ta ra ne, da bi do kra ja su sre ta ras po lo `e ni Bo ris Lon ~ar ski svo jim po go ci ma do pri neo vi so kom tri jum fu Me len ~a na.

Crvena zvezda Bio star Vs - Vojvodina 3:0 (1:0) Ra dost fud ba le ra Le he la na kra ju me ~a

Do ma }i su bi li ner vo zni, {to su go sti is ko ri sti li i za go spo da ri li te re nom. U 25. mi nu tu po sle od li~ nog cen tar {u ta na dru gu sta ti vu Mi haj lov je po go dio ma lu mre ì cu. Na sta vak je pri pao do ma }i nu, da bi u 75. mi nu tu sa be le ta~ ke Xa ku la iz jed na ~io. U fi ni {u su sre ta opet su go sti do {li do iz ra à ja, u na dok na di vre me na po sle kor ne ra Mi li ~e vi} je od li~ no gla vom po go dio mre ù.

vi}), N. Ma go ~e vi} 6, Mi lo{ 6, Og we no vi} 7, Ko lun xi} 7. U di na mi~ noj i ne po ve za noj igri go sti su sti gli do vo| stva ka da je Mi lo{ po go dio mre `u. Iz jed na ~e we je sti glo u 34. mi nu tu ka da je Jo vi} re a li zo vao cen tar {ut. U po sled wim tre nu ci ma pr vog de la od li~ no uba ci va we is ko ri stio je Ivan Ko lun xi}. U na stav ku ner vo zna igra oba ri va la, ali je Halas iz jed na ~io za doma}e u 88. mi nu tu.

MFL BA^KA PALANKA – PRVI RAZRED

Raspolo`eni strelci Krivaja - Potisje 9:2 (5:0) KRI VA JA: Sta dion Kri va je, gle da la ca 150, su di ja La zi} (Baj mok), strel ci: Pa ni} u 2. Ne di} u 5 i 30. Za go rac u 15. Bo re no vi} u 35. i 50. Lo vri} u 60. i 73. i Ra ji} u 80. za Kri va ju, Bi li} u 70. (iz pe na la) i Ba log u 85. mi nu tu za Po ti sje. @u ti kar to ni: Ne di} (Kri va ja), Sa vi~ i Ni ki }i} (Po ti sje). KRI VA JA: Ba wa nin -, Ne di} 9 (Ra ji} 7), Di kli} 7, Maj ki} 7 (Mi lo {e vi} -) Pe {ut 7, Ja blan 7 (Lo vri} 8), Pa ni} 8, Za go rac 8, Bo re no vi} 8, Mi haj lo vi} 7, Jo va no vi} 8. PO TI SJE: Ne deq ko vi} 6 (Bo ho ta 5), Baj rak ta re vi} 5, Pap da ~o 5, Ter zin 6, Sa bo 5, Bi li} 7, Sa vi} 6, Bu za 6 (O`var 5), Ba lo ga 6, Vi do vi} 7, Ni ki }i} 6. Fud ba le ri Kri va je re {i li su utak mi cu ve} u pr vom po lu vre me nu. s. st.

Proleter - Ba~ka (M) 1:0 (1:0) WE GO [E VO: Sta dion Pro le te ra, gle da la ca 200, su di ja Zi vlak (No vi Kne è vac), stre lac Da vi do vi} u 45. mi nu tu. @u ti kar to ni: De spo to vi}, êh, Gr bi}, Ma li}, Me da ko vi} (Pro le ter), B. Mat ko vi}, S. Mat ko vi} (Ba~ ka). Cr ve ni kar to ni: Jak {i} i Ko ra} (Ba~ ka). PRO LE TER: Sa bo 7, Pe ro vi} 7, Gr bi} 7 (Me da ko vi} -), De spo to vi} 8, \i sa lov 7, Ra di} 7, êh 7, Da vi do vi} 8, Jo ka no vi} 7, Gu {i} 7 (Mat ko vi} -), ^vo ro 7 (Ma li} 7). BA^ KA: S. Mat ko vi} 6, Stra `me {te rov 6 (Od ri 6), Ba we glav 7, Jak {i} 6, Vi la go{ 6, Je li} 7, Ko bqan ski 6, B. Mat ko vi} 6, Be è nin 6 (Ba la jik 6), Bar ta 7, Ko ra} 6. Vr lo di na mi~ na i bor be na utak mi ca sa do sta ner vo ze sa obe stra ne, ali ipak za slu è na po be da li de ra na ta be li ko ji je

ân ta vir - Baj {a 1:1, We go{ - ô ka 3:3, Su bo ti ca Slo bo da 5:1, Prep o rod- Ta van kut 1:2, Kri va ja - Po ti sje 9:2, Pro le ter - Ba~ ka 1:0, Vi no gra dar - Ja dran 1:3, Pa no ni ja - Ti sa 2:1. 1. Pro le ter 2. Kri va ja 3. Vi no gra dar 4. Pa no ni ja 5. Pre po rod 6. We go{ 7. Ba~ ka 8. Baj {a 9. Ti sa 10. ô ka 11. Ta van kut 12. Ja dran 13. ân ta vir 14. Po ti sje 15. Su bo ti ca 16. Slo bo da

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

19 18 13 14 14 13 12 11 12 11 12 9 9 9 5 3

3 6 5 5 8 7 4 10 4 10 6 9 5 11 8 9 5 11 8 9 4 12 5 14 5 14 3 16 5 18 2 23

68:35 60 70:29 59 56:37 47 50:33 46 56:41 46 48:48 45 58:47 41 41:31 41 49:41 41 38:47 41 44:38 39 42:55 32 37:57 31 41:68 30 36:60 20 28:115 8

jo{ jed nom oprav dao ulo gu fa vo ri ta. s. st.

ântavir - Baj{a 1:1 (1:1) ÂN TA VIR: Sta dion ân ta vi ra, gle da la ca 300, su di ja Kru {i} (No vi Kne è vac), strel ci: Mi ki ta u 19. za ân ta vir, a R. Re kec ki u 11. mi nu tu za Baj {u. ÂN TA VIR: Kal mar 7, Ke ~e no vi} 7, Udvar di 7 (A. Sa bo 6), Me ~e rik 7, La slo 7, S. Ke le men 7, Mi ki ta 8 (Pap di 7), Gur ~ik 7, G. Ke le men 7, F. Sa bo 7, Ma jo ro{ 8. BAJ [A: Lac ko 7, Tot 7, Bu da ji 7, R. Re kec ki 8, Re sa no vi} 7, Z. Re kec ki 7, Mi lu tin 7, Dra {ko vi} 8, O~e na{ 7 (Zem be ri 7), Du qai 7, Mar ~e ti} 7. Go sti su po ve li go lom R. Re kec kog, ali to je tra ja lo krat ko. Iz br ze ak ci je do ma }i su iz jed na ~i li, ka da je Ma jo ro{ cen tri rao a Mi ki ta je po sti gao gol. U dru gom de lu su se ni za li {an se ali se re zul tat ni je me wao s. st.

VOJ VO DA STE PA: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 200, su di ja: Kr sti} (Zre wa nin). Strel ci: Lu kin u 42. \u ri} u 64. i Ro san di} u 88. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ra din, \or |e vi} i ]ur ~i} (Cr ve na zve zda), a Sr da nov (Voj vo di na). CR VE NA ZVE ZDA VS: Gli {i} 8, Ce ko 9, Po po vi} 8, Kla} 9, Lu kin 8 (Ro san di} 8), Ra din 9, Obre no vi} 8, ]ur ~i} 8, Ka ra no vi} 8, \u ri} 8 (Mi qu{), \or |e vi} 8 (Ko sti} 8). VOJ VO DI NA: Ra |e no vi} 7, Ste fa no vi} 6 (Mi lo vac 6), La za re vi} 7, @mi ri} 7, Braj kov 6, Je {i} 6, Sr da nov 6, (Jo va no vi}), Ami xi} 6, Mar ko ski 6 (Ru di} 6), Mal ba {ki 7, Go lu bo vi} 7. Na sta vi li su Step ~a ni tri jum fal ni niz ovog pro le }a. Du go su do ma }i ~e ka li gol, pro ma {i li ne ko li ko zi ce ra, a on da u 42. mi nu tu fi li gran ska ak ci ja \u ri }a, \or |e vi }a i Lu ki na pre tvo re na je u vo| stvo do ma }ih. U na stav ku ve le maj stor \u ri} po ve }a va vo| stvo, a u sa mom fi ni {u na kon so lo ak ci je Ce ke mla |a ni Ro san di} po sti `e svoj pr ve nac u dre su Step ~a na. R. stojakovi}

Begej - Naftagas (B) 6:0 (2:0) @I TI [TE: Igra li {te „Dra gan Vu ~u re vi}-Vu~ ko”, gle da la ca 150, su di ja: Ko zi na (Zre wa nin). Strel ci: Umi }e vi} u 11. (iz pe na la), Ni ko li} u 30. i 86. Ku lik u 53. (auto gol) Su xu ko vi} u 60. Zo ri} u 73. mi nu tu. BE GEJ: Bi ki}, Ka pur 7, Da qe vi} 7, Si rar 7, Ko va ~e vi} 7,

Er de qan 8, Ra da ko vi} 7 (]u la fi} 7), Zo ri} 8, Su xu ko vi} 8 (Ru ni} 7), Ni ko li} 9, Umi }e vi} 7 (Glu {ac 7). NAF TA GAS: Mar kov 7, ^o la ko vi} 5, La zar 5, Ba {a 5 (Fo dor), Ku lik 5, Ra ci} 5, \u ri} 5, Ka {qik 5, Pi lip 5, @e ra ji} 5, Aran |an ski 5. Da na go lu go sti ju ni je bio Ne nad Mar kov, po be da Be ge ja bi bi la iz ra `e na dvo ci fre nim re zul ta tom.

Crvena zvezda Krajina 5:1 (2:0) RU SKO SE LO: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 200, su di ja Ze ko wa (Ki kin da), strel ci: Muj ki} u 19. i 85. Ni ko li} u 40. i 61. Mri ja no vi} u 84. (iz pe na la) za Cr ve nu zve zdu, a Sto ji} u 87. mi nu tu za Kra ji nu. @u ti kar to ni: Gr mu {a (Kra ji na). CR VE NA ZVE ZDA: Mi tro vi} -, ê ki} 8, Kr xa lin 8, Kne è vi} 6 (No va ko vi} 7), No va ko vi} 7, Ma ri ja no vi} 7, [i bul 8, Muj ki} 9, [}e pa no vi} 7, Ni ko li} 8, û da nov 7, Uze lac 7 ([}e pan ~e vi} -). KRA JI NA: Po zna no vi} 7, M. No va ko vi} 6, Tri ki} 6, \. No va ko vi} 7, Gr mu {a 6, Sto ji sa vqe vi} 7, N. Ka ra no vi} 7, N. Ko va ~e vi} 6 (Bo gu no vi} -), M. Ka ra no vi} 7, Sto ji} 7, Sto ja ko vi} 6. Do ma }in je po `r tvo va nom igrom sti gao do go le a de pro tiv go sti ju iz Kra ji {ni ka ko ji su i po red pet pri mqe nih go lo va igra li do bro, ima li {an se ko je ni su re a li zo va li. Po sle su se opu sti li i sa mi se be po be di li. M. Ra~i}

Mladost (BD) - OFK Gradnulica 3:2 (0:1) BA NAT SKI DE SPO TO VAC: Igra li {te S D Mla dost, gle da la ca 150, su di ja: Ri sti} (Lu ki }e vo). Strel ci: Kra va ru {i} u 47. i 65. Ga vra ni} u 50. za Mla dost, a Vu ko vi} u 37. i Bu ka u 58. mi nu tu za OFK Grad nu li cu. MLA DOST: S. Pi va} 7, B. Pi va} 7, Kri vo {i ja 7, S. Mi ja to vi} 7, Er ceg 7 (Xe maj lov ski 7), To pa lo vi} 7, Avra mo vi} 7, Kra va ru {i} 8, Smi qa ni} 7 (A. Mi ja to vi} 7), Ga vra ni} 8, Ko ~i} 7. OFK GRAD NU LI CA: Pal fi 7, Mun xi} 7, @i `ik 7, V. Gr bu {i} 7, Sto i sa vqe vi} 7 (Lu ko vi}), Kne `e vi} 7, Ri stin 7, No va kov 7, Vu ko vi} 7 (Rok si}), T. Gr bu {i} 7 (Ta na si}), Bu ka 7. Go sti bo qi u pr vom de lu, na sta vak je pri pao do ma }i ni ma ko ji su pre o kre nu li re zul tat u svo ju ko rist uz ko rekt nu igru oba ri va la.

Bile}anin Borac (ZR) 4:2 (1:1) SE ^AW: Igra li {te „kod Ta mi {a”, gle da la ca 200, su di ja: Bi ki} (Zre wa nin). Strel ci: Mar ti no vi} u 40. Mar ko vi} u 50. Mi lo {e vi} u 66. i Pa pi} u

Bo ston iz jed na ~io Ve te ra ni Bo sto na se ne da ju ta ko la ko. Po be dom nad Ma ja mi jem po sle pro du èt ka od 93:91, iz jed na ~i li na 2:2 u fi nal noj se ri ji Is to ka. ^vr sta od bra na, ve li ka ener gi ja i is ku stvo do ne li su Sel tik si ma i dru gu po be du na svom te re nu, do du {e tek po sle pro du èt ka i uz bu dqi ve za vr {ni ce.Po sled wa tri po e na za po bed ni ka po sti gao je Ra xon Ron do, ko ji je me~ za vr {io sa 15 ko {e va i 15 asi sten ci ja. Ma ja mi je imao po sled wi na pad za po be du i u re gu lar nom to ku i u pro du èt ku, ali su troj ke pro ma {i li Le bron Xejms i Dvejn Vejd. Kod do ma }i na je ~ak {est igra ~a ima lo dvo ci fre ni u~i nak, a naj e- fi ka sni ji su bi li Pirs i Gar net sa 23 i 17, dok je kod Ma ja mi ja naj bo qi bio Xejms sa 29, Vejd sa 20 i âl mers sa 12 ko {e va.

BA NAT SKI DE SPO TO VAC: Mla dost - OFK Grad nu li ca (Zre wa nin) 3:2, @I TI [TE: Be gej - Naf ta gas (Bo ka) 6:0, LU KI ]E VO: Mla dost - Bo rac (Alek san dro vo) 2:0, KNI ]A NIN: Po ti sje - Naf ta gas (Ele mir) 5:1, SE ^AW: Bi le }a nin Bo rac (Zre wa nin) 4:2, VOJ VO DA STE PA: Cr ve na zve zda Voj vo di na (Per lez) 3:0, RU SKO SE LO: Cr ve na zve zda Kra ji na (Kra ji {nik) 5:1, KLEK: OFK Klek - Ru san da (Me len ci) 1:5. 1. Bi le }a nin 28 21 2 5 2. C. zve zda (RS)28185 5 3. Bo rac (A) 28 14 4 10 4. Naf ta gas (E)2813 7 8 5. Kra ji na 28 14 3 11 6. Grad nu li ca 28 13 3 12 7. Be gej 28 12 4 12 8. Bo rac (ZR) 28 11 6 11 9. C. zve zda (VS)28123 13 10. Ru san da 28 11 4 13 11. Voj vo di na 28 11 3 14 12. Mla dost (BD)2811 1 16 13. Mla dost (L)28 9 6 13 14. Po ti sje 28 9 4 15 15. OFK Klek 28 8 3 17 16. Naf ta gas (B)28 6 4 18

77:38 76:25 47:35 38:33 60:43 49:40 61:31 46:44 43:55 42:54 34:44 40:54 39:59 50:72 45:84 28:67

65 59 46 46 45 42 40 39 39 37 36 34 33 31 27 22

76. za Bi le }a nin, a P. Sta na }ev u 10. Mi li }e vi} u 86. mi nu tu za Bo rac. @u ti kar to ni: Br ì}, Ro gan, La zi}, Mar ti no vi}, Vu~ ko vi} (Bi le }a nin), a Rac kov (Bo rac). BI LE ]A NIN: Mi lo va no vi} 8, Dra gi} 7, Br ~i} 7, Gru ba ~i} 7, Ju has 7, Ro gan 8, La zi} 7 (N. Uqa re vi}), Mar ko vi} 8 (Pa pi}), Mar ti no vi} 7 (D. Uqa re vi}), Vu~ ko vi} 8, Mi lo {e vi} 7. BO RAC: \or |e vi} 8, A. Sta na }ev 7, Rac kov 7, Mi ka la~ ki 8, Pa vlo vi} 7, \u li nac 7, Ru ì} 7, B. Sta na }ev 8, La zi} 7, Mi li }e vi} 7, Je li} 7. U otvo re noj i bez po {ted noj igri gol ma ni su ima li naj vi {e po sla i bi li naj za pa è ni ji, ali su do ma }i bi li efi ka sni ji i u~vr sti li li der sku po zi ci ju.

Potisje - Naftagas (E) 5:1 (2:0) KNI ]A NIN: Igra li {te kraj Bi ka re, gle da la ca 300, su di ja: Si~ (@i ti {te). Strel ci: Stoj ko vi} u 29. i 54. Ri sti} u 32. Stan ko vi} u 62. Ici} u 75. za Po ti sje, a Ra ca u 76. mi nu tu za Naf ta gas. @u ti kar to ni: Mi lo vac, \or |e vi} (Po ti sje). PO TI SJE: Kur te {an 7, Sto ja no vi} 7, Mi lo vac 7, Ri sti} 8, Ba la` 7 (Ili}), Mi haj lo vi} 7, Ma rin ko vi} 7, Stoj ko vi} 9, N. An ti} 6 (M. An ti}), \or |e vi} 6 (Ici} 7), Stan ko vi} 7. NAF TA GAS: Ra du lo vi} 5, Sku ban 5, D. Da bi} 5, Sr di} 6, Ba ra wi 5, R. Da bi} 5, Ste pa nov 5, Kur to vi} 5, Ra ca 6, Mi {~e vi} 6, Ko sa no vi} 5. U otvo re noj igri Dar ko Stoj ko vi} je le pim {u tem sa 20 me ta ra u 29. mi nu tu po go dio ra {qe Ele mi ra ca, a sa mo tri mi nu ta ka sni je po sle gu `ve od bi je nu lop tu Ri sti} je sme stio u mre `u za re zul tat po lu vre me na. Bo qa igra do ma }ih je re zul ti ra la uver qi vim tri jum fom nad osla bqe nim go sti ma iz Ele mi ra.

Mladost (L) Borac (A) 2:0 (2:0) LU KI ]E VO: Igra li {te „S. C. Mla dost”, gle da la ca 100, su di ja: Je rin ki} (Ki kin da). Strel ci: Pa la na~ ki u 6. i Pa je vi} u 30. mi nu tu. MLA DOST: Kan di}, Gru bor 8, Ar si} 7, Pa je vi} 8, Br kqa 7, Gvo zde no vi} 7 (Jok si mo vi}), Sta ni} 7 (Ada mo vi}), Mi {i} 7 (To min), @u à 7, Pa la na~ ki 8, Mak si mo vi} 7. BO RAC: Me di} 7, Ko va ~e vi} 6, Z. Opa ~i} 7, B. Opa ~i} 6, Pu ti} 7, Sa mo lo vac 6, To {kov 6, Bra kus 6, Lev na ji} 7, Ja wa tov 6, Ze ~e vi} 7. Ve} u 6. mi nu tu Pa la na~ ki je {u ti rao iz bli zi ne, gol man je krat ko od bio lop tu,a Pa la na~ ki je iz dru gog po ku {a ja po go dio mre ù. U 30. mi nu tu agil ni Pa je vi} je le pim {u tem sa 20 me ta ra po go dio mre ù ve o ma ko rekt nih go sti ju. Pri pre mio: s. M. Petrovi}

DRUGA JU@NOBANATsKA – IsTOK

Gre {ka ma u po raz Tempo - BAK 2:1 (1:1) SEF KE RIN: Me sno igra li {te, gle da la ca 150, su di ja: Di mi tri jev ski (Pan ~e vo). Strel ci: \o {ev ski u 30. Spa so jev u 61. za Tem po, a Ma ri la u 10. mi nu tu za BAK. @u ti kar to ni: Ko sti} (Tem po), a Pi lep (BAK). TEM PO: Ju ras 7, \ur kin 6, Pa u no vi} 6, D. Su ba 7, B. Su ba 6, Spa so jev 6 (Ja ni}), Ko sti} 7, \o {ev ski 7, Ni ko di no vi} 6 (Mla de no vi}), Mar ko vi} 6, Sta men ko vi} 6. BAK: Ste fa no vi} 6 (Ra du lov 6), Ju ga 7, Mar ko vi} 6, [u pi} 7, Fi lep 6, Ma ri la 7, Ne di} 6, Ge or gi jev ski 6, @iv ko vi} 6, Sto ja nov 6, Mi u sa 6. Go sti su po ve li po sle le pe ak ci je. Ma ri la je sa 16 me ta ra po go dio ra {qe za vo| stvo go sti ju. Do ma }i su sti gli do iz jed na ~e wa u 30. mi nu tu, ka da je is ku sni \o {ev ski iz slo bod nog udar ca sa 18 me ta ra po go dio le vi ugao. Od lu ka je pa la u 61. mi nu tu, ka da je re zer vni gol man (igra~) po gre {io {to je SA KU LE: Bo rac - Vr {ac ju naj ted (Vr {ac) 3:0, JA BU KA: Ju go sla vi ja - Rad ni~ ki (Ba ran da) 6:5, IZ BI [TE: Po let Vul tu rul (Gre be nac) 2:1, OMO QI CA: Mla dost - Par ti zan (Gaj) 0:2, KO VA ^I CA: Sla vi ja - Slo ga (Plan di {te) 3:4, SEF KE RIN: Tem po - BAK (Be la Cr kva) 2:1, DE BE QA ^A: Spar tak - Slo ga (Ba nat sko No vo Se lo) 2:2, UQ MA: Par ti zan - Rad ni~ ki (Ko vin) 3:5. 1. Rad.(K) 27 19 2. Bo rac 27 15 3. Ju go sla vi ja 27 12 4. Rad. (B) 27 12 5. Vul tu rul 27 12 6. Mla dost 27 12 7. Slo ga (P) 27 12 8. Vr {ac j. 27 11 9. Po let 27 10 10. Sla vi ja 27 10 11. BAK 27 9 12. Tem po 27 9 13. Par ti zan (G)27 10 14. Slo ga (BNS)27 9 15. Part. (U) 27 6 16. Spar tak (-1)27 4

6 2 6 6 9 6 7 8 4 11 4 11 4 11 5 11 6 11 5 12 7 11 7 11 3 14 5 13 6 15 4 19

79:25 52:28 47:38 56:34 41:29 51:42 45:41 28:31 33:44 47:54 40:36 26:47 39:42 38:47 36:56 21:84

63 51 45 43 40 40 40 38 36 35 34 34 33 32 24 15

Spa so jev is ko ri stio i gla vom po go dio mre `u. Tre ba na po me nu ti da su go sti tri pu ta po go di li sta ti vu i dva pu ta pre~ ku, ali je sre }a bi la sa ve znik do ma }i na.

Borac - Vr{ac junajted 3:0 (2:0) SA KU LE: Igra li {te „u Por ti”, gle da la ca 400, su di ja: Mo snak (Jer me nov ci). Strel ci: Mla de no vi} u 17. Ze ka no vi} u 40. i 65. mi nu tu. @u ti kar to ni: An ta na si je vi}, Pa vlo vi} (Bo rac). BO RAC: An ta na si je vi} 7, V. Mi lo vac 7 (M. Mi lo vac), Ca re vi} 7, Mla de no vi} 7, Jo va nov ski 7, Ko di} 7, Ze ka no vi} 8 (Mi lan kov), Boj ko vi} 7, Kr sti} 7, Pa vlo vi} 7, Ro {uq 7 (]i ri} 7). VR [A C JU NAJ TED: Ili} 6, Ta na si je vi} 6, Ro {uq 7, Bo ka-Mi lo je vi} 7 (La zo vi} 6), Stan ko vi} 7, Kir kov 7, Ba sta 6, Sto ja no vi} 6 (Dr ~a 6), Jo va nov 6, Jo va no vi} 6, Da ~e vac 6.

DRUGA JU@NOBANATsKA – IsTOK JA SE NO VO: Ka ra{ - Haj du ~i ca 3:0, BA NAT SKI PA LAN KA: Du nav - Je din stvo (Vlaj ko vac) 2:0, DU PQA JA: Ba nat - Ka ra{ (Ku {tiq) 0:3, VE LI KO SRE DI [TE: Bo rac - Vi no gra dar (Gu du ri ca) 2:2, ALI BU NAR: Bu du} nost - Haj duk ([u {a ra) 7:0, KU SI]: [e vac - Bo rac (Vra ~ev Gaj) 1:1, DO BRI CA: Do bri ca Cr ve na zve zda (Pa vli{) 3:2. Slo god ni su bi li Pot po raw i Ra tar (Kru {~i ca). 1. Do bri ca 29 2. Bu du} nost 27 3. Je din stvo 27 4. C. zve zda 27 5. Bo rac (VG) 27 6. Bo rac (VS) 27 7. [e vac 28 8. Ka ra{ (K) 27 9. Haj du ~i ca 28 10. Ra tar 27 11. Pot po raw 27 12. Ka ra{ (J) 27 13. Haj duk 27 14. Vi no gra dar 27 15. Du nav 27 16. Ba nat 27

21 18 16 14 12 11 10 10 10 10 10 9 9 8 9 2

5 3 3 6 2 9 6 7 4 11 6 10 8 10 6 11 6 12 5 12 3 14 6 12 5 13 4 12 3 15 3 22

73:27 68 85:33 57 44:27 50 71:37 48 56:48 40 52:38 39 39:43 38 38:43 36 39:45 36 45:41 35 48:64 33 42:65 33 43:57 32 52:56 31 51:70 30 21:105 9

utorak5.jun2012.

c m y

SPORT

dnevnik

MFL BA^KA PALANKA – PRVI RAZRED

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Sr bo bran ci sla ve Srbobran - Slavija (NS) 4:2 (2:0)

Ba ~a ni obradovali na vi ja ~e Tvr|ava - Soko 2:2 (2:1) BA^: Stadion Tvr|ave, gedalaca 100, sudija Bojani} ( Ba~ka Palanka), strelci: Spasi} u 15. i Vlaji} u 19. za Tvr|avu, a Lu~i} u 12. i Bukvi} u 60. minutu za Soko, `uti karton: @arkovi} (Soko). TVR \A VA: Nemet, Rosi} (Doro{ki), \enadija, Kajgani} (Stevanovi}), Zelin~evi}, Mile{evi},Kuveqi}, Spasi}, Krsti}, Vlaji}, [omo{i (Tvrtkovi}). SO KO: Mirkovi}, Bori}, Buban, Dragovi}, Soldo, @arkovi}, Krtini} (\uri}), Lu~i}, Bukvi}, An|eli}, Borkovi}

BA^: Tvr |a va – So ko (No va Gaj do bra) 2:2, SE LEN ^A: Kri vaw – Bo rac (Ob ro vac) 3:1, TO VA RI [E VO: Voj vo di na – Kul pin (Kul pin) 4:1, DE SPO TO VO: Ba~ ka – Kri la Kra ji ne (Ba~ ka Pa lan ka) 5:3, PA RA GE: Bu du} nost – Bu du} nost (Glo `an) 1:2, MA GLI]: Ma gli} – Pro le ter (Ka ra |or |e vo) 2:0. 1. Tvr |a va 22 17 3 2 68:12 54 2. Bu du}. (G) 22 16 3 3 59:17 51 3. Voj vo di na 22 13 5 4 59:28 44 4. K. Kra ji ne 22 10 5 7 39:28 35 5. Kri vaw 22 9 3 10 33:39 30 6. Bu du}. (P) 22 7 6 9 33:34 27 7. Kul pin 22 7 5 10 32:42 26 8. Bo rac 22 7 4 11 31:42 25 9. So ko 22 6 5 11 28:37 23 10. Ma gli} 22 7 2 13 26:48 23 11. Ba~ ka 22 6 3 13 30:59 21 12. Pro le ter 22 4 2 16 19:71 14

Novi ~lanovi PFL Novi Sad su fudbaleri Tvr|ave iz Ba~a, koji su remijem protiv ekipe iz Nove Gajdobre obradovali svoje navija~e. Gosti su poveli preko Lu~i}a u 12. minutu, posle slabe intervencije igra~a Tvr|ave u svom {esnaestercu da bi nakon duge lopte od Vlaji}a Spasi} lepim {utem izjedna~io rezultat. Tvr|ava je povela golom Vlaji}a. Gosti su se uglavnom branili i posle kontranapada u 60. minutu preko Bukvi}a izjedna~ili rezultat. Tako su se Ba~ani ponovo vratili u Podru~nu ligu Novi Sad, gde im je i mesto. M. P.

GRADSKA LIGA NOVOG SADA

[am pa wac za pr vo me sto TSK – Fru{kogorski partizan 7:0 (5:0) TE ME RIN: Stadion TSK-a, gledalaca: 500, sudija: Erbes (Novi Sad), strelci: Rosi} u 23, 57. i 86, Varga u 7, [egrt u 12, Amixi} (autogol) u 22. i [ere{ u 30. minutu. @uti kartoni: Kara} (TSK), @ivkovi}, B. Peri}, M. Vukovi}, Deli} (Fru{kogorski partizan). TSK: Vu~kovi} - , Male{evi} 7 (Savi} 7), Mandi} 7, ^ernu{ 7 (Mari~i} - ), Varga 8, [egrt 8, [ere{ 7 (Pa{ka - ), Kara} 7, Rosi} 9, Kova~evi} 8, Jovi~i} 8. FRU [KO GOR SKI PAR TI ZAN: B. Peri} 5, Deli} 5, @ivkovi} 5 (M. Vukovi} 5), Makivi} 5, Kantar 5, V. Vukovi} 5, ^ergi} 6, Amixi} 5, Kudri} 5, Bukvi} 5, M. Peri} 6. Posle tri sezone, Temerinci su izborili povratak u No-

vosadsku podru~nu ligu i uz {ampawac, s brojnim navija~ima, proslavili osvajawe prvog mesta. Strelci doma}ina, ponovo su bili na visini zadatka i kada se podvu~e crta ispod wihovog u~inka, mogu se pohvaliti da su postigli najvi{e golova u svim ligama na podru~ju Fudbalskog saveza Srbije. Gosti iz Bukovca, borili su se shodno trenutnim mogu}nostima, pogodili stativu, ali to nije bilo dovoqno da se zaustavi zahuktali lider. Golgeter crveno-belih, sjajni Sr|an Rosi} (28 pogodaka u sezoni), bez gre{ke je dirigovao uigranim orkestrom trenera Dragana Milo{evi}a, pa je posledwe poglavqe pri~e sa sre}nim

KI SA^: Ta tra - Di na mo 2:0, Ê RE VI]: Sre mac Be o mal - ê nej 0:3 (p.f), BE GE^: Ba~ ka - @e le zni ~ar 12:3, NO VI SAD: Mla dost - Si rig 0:0, BA NO [TOR: Pro le ter - Fu tog 5:3, SREM SKA KA ME NI CA:Fru {ko go rac - Vi no gra dar 0:1, TE ME RIN: TSK - Fru {ko gor ski par ti zan 7:0. 1. TSK 30 27 1 2 130:12 82 2. Mla dost 30 23 3 4 77:24 72 3. Si rig 30 16 7 7 62:35 55 4. Fru {k. (-1) 30 16 4 10 78:37 51 5. Fu tog 30 16 2 12 77:50 50 6. Fr. par t.(-1)30 15 4 11 46:47 48 7. Ta tra 30 12 8 10 50:36 44 8. Ba~ ka 30 14 2 14 74:61 44 9. Vi no gr. (-3) 30 13 6 11 48:46 42 10. ê nej 30 10 4 16 36:83 34 11. Di na mo (-2) 30 10 4 16 46:62 32 12. @e le zn. 30 8 5 17 33:80 29 13. Pro l. (-3) 30 10 1 19 51: 87 28 14. Sre mac (-2) 30 7 4 19 35:73 23 15. Bo rac (-8) 30 3 2 25 26:110 3

krajem, dobilo epilog nakon pola sata igre. M. Meni}anin

MFL KIKINDA – NOVI BE^EJ

Bo ~ar ci pod ru~ ni li ga {i Jedinstvo - @AK 4:1 (4:1) BO ÂR: Stadion Jedinstva, gledalaca 300, sudija: Popovi} (Kikinda). Stelci: Berbakov u 6. He|e{i u 23. i 40. Vuji} u 36. za Jedinstvo, a Tanackov u 29. minutu za @AK. @uti kartoni: An|eli} i Proti} (@AK). Cr ve ni kar ton: Bla nu {a (@AK). JE DIN STVO: Milo{ev, Do{en, ûbrilo, Mezei (Mun}an), Ko{ni~ar, Pilipovi}, Vuji}, Rockov, Adamovi}, He|e{i (Minakovi}), Berbakov (Jovanovi}). @AK: An|eli}, Horvat, Blanu{a, Sabo, Tanackov, Adamov, Stojanovi} (Kneèvi}), Ninkovi} (Jani}), Draganov, Stankovi}, Vujin (Proti}). Pobedom protiv @AK-a Jedinstvo oprostilo se od svojih vernih navija~a i ubedqivo osvojilo prvo mesto i pravo nastupa u Zrewaninsku podru~nu ligu. Predsednk OFS Kikinda Novi Be~ej Milanko ânak uru~io je pobedni~ki pehar i poèleo doma}oj ekipi puno uspeha u vi{em rangu takmi~ewa. Prigodnom sve~ano{}u od golman-

skog dresa oprostio se veteran Dragan Milo{ev (42). M. S.

Polet - Delija 2:6 (0:1) NA KO VO: Stadion Poleta, gledalaca 100, sudija: Mono{tori (Kikinda). Strelci: Rodi} u 48. (iz penala) i \ori} u 70. za Polet, a Ivanovi} u 45. Simi} u 66. i 93. Peri{i} u 68. 75. i 80. minutu za Deliju. @uti kartoni: Rodi} i D. Zori} (Polet). PO LET: Zrli}, Angelovski (D. Biki}), S. Zori}, Rodi}, Majstorovi}, ^udanov, Rajlovi} (Ma~ki}), S. Tubin, \ori}, D. Zori}, Spahi} (S. Biki}). DE LI JA: Petkovi}, Stepan~ev, Krspoga~in, Srbqin, Bo{wakov, Barbat (Goli}), Simi}, Miladinov, Stojin (Tolma~), Popov (Peri{i}), Ivanovi}. M. S.

Borac - Vojvodina 3:7 (1:3) I\O[: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija: Laki} (Ba-

BA [AID: Na pre dak (Ba nat ska To po la) - 2. ok to bar (Ku ma ne) 0:2, BO ^AR: Je din stvo - @AK (Ki kin da) 4:1, NA KO VO: Po let - De li ja (Mo krin) 2:5, I\O[: Bo rac - Voj vo di na (Ba {aid) 4:7. 1. Je din stvo 20 18 1 1 79:16 55 2. Po let 20 15 0 5 72:35 45 3. @AK 20 7 4 9 28:30 25 4. De li ja 20 6 5 9 32:30 23 5. Voj vo di na 20 6 5 9 31:37223 6. 2. ok to bar 20 7 2 11 23:40 23 7. Bo rac 20 6 3 11 41:71 21 8. Na pre dak 20 3 4 13 24:72 13

natsko Veliko Selo). Strelci: Koldanov u 34. Mladenovi} u 75. i Radin u 77. za Borac, a Milan Todorov u 11. 24. i 30. Kiurski u 55. i 89. Brane Todorov u 59. (iz penala) i Milin u 76. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Tomin i Pilipovi} (Borac), a Todorov (Vojvodina). BO RAC: Kanala{, Dragan, Cvetkov, Tomin, Markov, Mili}ev, Koldanov, Mladenovi}, Radin, Be}agul, Milin. VOJ VO DI NA: [ogorov, Radosavqev, Qubinkovi}, Selakovi}, Gavri}, Popov, Zavi{in, B. Todorov, Kiurski, M. Todorov, Gavri}. M. S.

SR B O B RAN: Igra li {te Srbobrana, gledalaca 300, sudija: Mudrini} (Ba~ka Palanka). Strelci: Glenxa u 19. Romi} u 44. Novakovi} u 48. i Ikra{ev u 82. za Srbobran, a Vasi} u 72. i Grubovi} u 86. minutu za Slaviju (NS). @uti kar to ni: Iva no vi}, Bran kov (Srbobran), a Da{i}, Om~ikus (Slavija NS). SR B O B RAN: Jo va no vi}, Torbica, Srdanov (îka), Hodonicki, Popovi}, Ivanovi}, Brankov, Glenxa (Kontar), Novakovi} (To{i}), Romi}, Ikra{ev. SLA VI JA (NS): Stanivuk, Dre ko vi}, Pu po vac (Bo ji}), Da {i}, Vu~ ko vi}, Om ~i kus, Licenberger, Xogovi}, Obradovi} (Grubovi}), î~i} (Vasi}), ôlovi}. Po be dom nad Sa laj ~a ni ma ekipa Srbobrana je i zvani~no postao ~lan Vojvo|anske lige. Va`nost me~a sputao je doma}e na po~etku me~a. Nakon dve neiskori{}ene prilike, Glenxa je savladao Stanivuka, a u posledwem minutu prvog dela lucidni Romi} je pove}ao rezultat. U nastavku je Novakovi} doveo doma}e do tri gola razlike. Opustili su se momci trenera Matarugina, pa su u posledwih 20 minuta dominirali gosti, smawili su prednost golom Vasi}a. Me|utim, Ikra{ev je doneo no vim go lom ne do stri `nu prednost. Nisu se Novosa|ani predavali, pa je Grubovi} smawio rezultat. Imali su gosti jo{ nekoliko prilika koje su ostale neiskori{}ene, pa }e najverovatnije u narednom prvenstvu po~eti takmi~ewe iz najnièg ranga takmi~ewa. M. Po.

BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Me ta lac AV 1:2, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac -Ka bel 0:4, [AJ KA[: [aj ka{ - Vr bas 1:1, SR BO BRAN: Sr bo bran - Sla vi ja (NS) 4:2, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri grad Sla vi ja (P) 4:2, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Ba~ ka 1923. 1:1, GAJ DO BRA: Her ce go vac - Je din stvo 3:2, eki pa Bor ca iz [aj ka {a je bi la slo bod na. 1. Sr bo bran 27 17 5 5 65:31 56 2. Bo rac 27 15 7 5 39:26 52 3. Ka bel 27 14 3 10 49:34 45 4. Vr bas 27 12 7 8 43:24 43 5. Su tje ska 27 12 5 10 28:26 41 6. Ba~ ka 27 10 8 9 50:35 38 7. Je din stvo 27 10 8 9 45:39 38 8. Pe tro va r. 27 10 8 9 37:36 38 9. Her ce go vac 27 10 8 9 30:29 38 10. Me ta lac AV 27 10 7 10 31:39 37 11. Sta ri grad 27 10 6 11 34:33 36 12. Sla vi ja(NS)28 7 11 10 32:41 32 13. Omla di nac 27 7 9 11 35:44 30 14. [aj ka{ 27 6 3 18 31:63 21 15. Sla vi ja(P) 27 5 1 21 29:78 16

pravoj prvenstvenoj utakmici koja je bila fer i korektna, bez `utih i crvenih kartona. M. \. Kremenovi}

OFK Stari grad – Slavija 4:2 (1:0) BA^ KA PA LAN KA: Stadion OFK Starog grada, gledalaca 100, sudija Boòki (Koviq), strelci Serdar u 43. Bubalo u 49. ( iz jedanaesterca), ]uk u 67. i Isakov u 70. minutu za Stari grad, a Cimbaqevi} u 81. i Tankosi} u 83. minutu za Slaviju, ùti karton Santra~ (Slavija). STA RI GRAD: Ko{uti} 7, Gostovi} 7 (A}imov -), Bubalo 8, Mustafovi} 7, Radosavki} 7, Isakov 8, Markovi} 8, Bjelo{ 7, ]uk 8 (Budi} -), Serdar 8, Radi} 7 (Petkovi} 7). SLA VI JA: ôbrda 6, Se~ 6, Cimbaqevi} 6, Santra~ 6 Vuka{inovi} 6 (Mili} 6), Kotiv 6, @igmund 6, Tankosi} 7, Cimbaqevi} 7, Kirti 7, Bala{ 6. Na prvi gol dugo se ~ekalo se do 43. minuta. Serdar je iz slobodnog udarca sa 20 metara pogodio gol Slavije i doveo doma}u ekipu u vo|stvo. Seriju golova u drugom poluvremenu otvorio je Bubalo, golom postignutim iz jedanaesterca. Od {est postignutih pogodaka, najlep{i je bio onaj {to ga je postigao Isakov, koji je sa gol-aut linije pogodi mreù ôbrde i povisio vo|stvo Ba~kopalan~ana. U fini{u utakmice, Pivni~ani su sa dva postignuta gola, samo ublaìli poraz. M. \. Kremenovi}

[ajka{ - Vrbas 1:1 (0:0)

KO VIQ: Igrali{te na Adi, gledalaca 100, sudija: Ra|en (Budisava). Strelci: Mihajlovi} u 47. za [ajka{, a Ma}iènski u 68. minutu za Vrbas. [AJ KA[: ]ulum, Maquri}, Zaov, [imulija, Stojanov, Radivojevi}, Radoj~i}, Stoji} (Subotin), Samarxija (Kova~ev), Mihajlovi}, Lazi} (Jevri}). VR BAS: Jovi~i}, Krwaji} (Botori}), Tepav~evi}, Ju{kovi}, Vasiqevi}, Eri, Pekovi}, Baj~eti}, Maravi} (Rijavec), Ma}ièvski, Jovanovi}. Na opro{taju od ovog ranga takmi~ewa Koviq~ani su prikazali jednu od boqih igara. Posle prvog dela u kome nije bilo golova, preko Mihajlovi}a do{li su do zasluènog vo|stva. Me|utim, Ma}ièvski je golom spre~io potpunu radost momaka trenera Sa{e Todorovi}a. M. Po.

Hercegovac – Jedinstvo 3:2 (2:1) GAJ DO BRA: Stadion Hercegovca, gledalaca 100, sudija Radakovi} (Novi Sad), strelci: M. Siv~evi} 28, R. Trivunovi} 29 i Ra~i} u 79. minutu za Hercegovac, a Male{evi} u 10. i [otra u 91. minutu za Jedinstvo. HER CE GO VAC: Luka~ 7, Babi} 7, Vujovi} 7, G. Siv~evi} 7, M. Hrwez 7 (S. Hrwez 7), Horvati} 7, R. Trivunovi} 8, \or|evi} – (Gruba~i} 7, Markovi} -), Ra~i} 8, Nov~i} 7, M. Siv~evi} 8. JE DIN STVO: Majki} 7, \eki} 7, Lisica 7, Zerdo 8, Saveqev 8, Vuleti} 7, Stamenkovi} 7, [otra 7, Male{evi} 7 (Lalovi} 7), Mektarevi} 7, Vidakovi} 8. Gosti su prvi do{li u vo|stvo golom Male{evi}a, ve} u 10. minutu. Me|utim, Gajdobrani su se brzo prenuli i golovima Marka Siv~evi}a i Radovana Trivunovi}a preokrenuli rezultat u svoju korist na 2:1. U drugom poluvremenu gledaoci su videli jo{ dva gola. Najpre je Lazar Ra~i}, jedan iod najboqih pojedinaca u redovima doma}e ekipe povisio na 3:1, a kona~an rezultat 3:2, postavio je [otra u sudijskoj nadoknadi. Kad se sve sabere Hercegovac je stigao do zaslu`ene pobede u

Petrovaradin Ba~ka 1923. 1:1 (0:1) NO VI SAD: Igrali{te Petrovaradina, gledalaca 150, sudija: Ninkov (Novi Sad). Strelci: S. Jankovi} u 92. za Petrovaradin, a Ru`i} u 38. minutu za Ba~ku. @uti kartoni: Luki}, Panti}, Vujovi} (Ba~ka 1923). PE T RO V A R A D IN: Plav {i} 7, Tadi} 6 (B. Jankovi}), [arac 7, Kajtez 7, Kekrkez 7, Ivezi} 7, Belu`i} 7 (Lali} 7), S. Jankovi} 7, Prlina 7, Novkovi} 6, Cveti}anin 7 (Dragin 7).

BA^ KA 1923: Mari} 7, Todi} 6, Jankovi} 7, Vujovi} 7, Kalajxi} 7, S. Trivunovi} 6, Panti} 6 (Mu{icki), Luki} 7, Ru`i} 8, D. Trivunovi} 7, Mati} 7 (Ostojin 7). Delile su sekunde \ur|ev~ane od pobede u Petrovaradinu. Iskusni kapiten gostiju Ru`i} je nakon solo prodora i preciznog udarca savladao Plav{i}a. Sve do nadoknade vremena jalovi napadi doma}ih zavr{avali su u rukama sigurnog Mari}a. Kada se o~ekivao kraj utakmice, Novkovi} je izveo slobodan udarac, u srcu {esnaesterca najboqe se sna{o Jankovi} i glavom savladao Mari}a. M. Po.

Omladinac - Kabel 0:4 (0:1) STE PA NO VI ]E VO: Igreli{te Omladinca, gledalaca 200, sudija: Reqi} (Vrbas). Strelci: Beri} u 18. Brkqa~a u 65. 68. i Malixan u 90. minutu. @uti kartoni: Milo{evi}, Batar, Zeqkovi}, Paripovi} (Omladinac), a Radoj~i}, Zamlakar (Kabel). Crveni karton: Sekuli} (Kabel). OMLA DI NAC: Zeqkovi} 6, N. Samarxi} 6, Milo{evi} 6, Peceq 6, Avdi} 6, Maksimovi} 6, Bjeki} 6, Batar 6 (Paripovi} 6), Mladenovi} 6 (Pupovac 6), Bodowi 6 (Abramovi}), @ivkovi} 6. KA BEL: Vasiqevi} 8, Radanovi} 7, Radoj~i} 7, Celin 7 (Malixan 7), Zamaklar 7, Beri} 7 (ôvi} 7), Ra{iovan 7 (Brqak 6), Sekuli} 5, Brkqa~a 8. Propustili su doma}i posledwi voz u borbi za opstanak, izgoreli su u èqi. Hladan tu{ u 18. minutu za doma}e na pas Ra{iovana, Beri} je bio neumoqiv. Do poluvremena, a i u nastavku na sve na~ine doma}i su poku{avali da do|u do izjedna~ewa, u {ansama su bili Bodowi, Mladenovi}, Peceq i Bjeki}, ali lopta nije htela u mreù,a odli~an je bio i Vasiqevi}. Kada je Sekuli} zbog nepromi{qenog udarawa protivni~kog igra~a dobio crveni karton, ~inilo se da je put doma}inu ka izjedna~ewu i eventualnoj pobedi {irom otvoren. Tako nije mislio Nemawa Brkqa~a. Doma}i su ostavili puno prostora za kontre, pa je najboqi akter me~a s dva gola zape~atio sudbinu Stepanov~anima. M. Po.

PODRU^NA LIGA NOVI SAD Pioniri

Kadeti

Omladinci

Mla dost (T) - Vr bas 0:5, Ju go vi} Sla vi ja 6:0, TK - ^SK Pi va ra 2:4, Mla dost (BP) - Pro le tr 4:1,Cr ve na zve zda - Slo ga 1:1, Tvr |a va - Mla dost Ra dost 3:0, Obi li} - Ce ment 1:4. 1. Vr bas 24 23 1 0 170:2 70 2. In deks 24 19 1 4 79:17 58 3. C. zve zda 27 17 5 5 74:37 56 4. Ce ment 25 15 3 7 67:42 48 5. Slo ga 26 14 4 8 74:37 46 6. Mla d. (BP) 25 14 3 8 67:40 45 7. ^SK 23 12 3 8 47:34 39 8. Ju go vi} 26 10 5 11 59:49 35 9. Pro le ter 25 9 8 8 37:45 35 10. TSK 25 10 2 13 40:67 32 11. Mla dost(T) 26 8 5 13 44:60 29 12. Sla vi ja 25 6 4 15 26:70 22 13. Obi li} 26 4 0 22 35:11912 14. Tvr |a va 26 4 0 22 13:13212 15. Mla dost R. 25 2 0 23 17:98 6

Mla dost (T) - Vr bas 3:0, Ju go vi} Sla vi ja 3:1, TK - ^SK Pi va ra 0:3, Mla dost (BP) - Pro le tr 0:3, Cr ve na zve zda - Slo ga 0:3, Tvr |a va - Mla dost Ra dost 3:0, Obi li} - Ce ment 2:6. 1. Pro le ter 25 23 2 0 130:11 71 2. In deks 24 19 3 2 79:14 60 3. ^SK 23 16 2 5 75:24 50 4. Ce ment 25 15 3 7 57:36 48 5. Slo ga 26 15 2 9 57:28 47 6. Mla d. (BP) 25 14 4 7 60:30 46 7. Ju go vi} 26 14 1 11 66:60 43 8. Vr bas 24 10 2 12 31:56 32 9. C. zve zda 27 9 2 16 37:70 29 10. Sla vi ja 25 8 3 14 23:44 27 11. Mla dost(T) 26 8 2 16 34:75 26 12. Tvr |a va 26 7 3 16 24:59 24 13. TSK 25 5 2 18 23:63 17 14. Obi li} 26 5 2 19 29:87 17 15. Mla dost R. 25 3 3 19 11:79 12

Su tje ska - Me ta lac AV 2:0, Omla di nac - Ka bel 3:1, [aj ka{ - Vr bas 0:3, Sr bo bran - Sla vi ja (NS) 0:1, Sta ri grad - Sla vi ja (P) 2:1, Pe tro va ra din - Ba~ ka 1923. 3:0, Her ce go vac - Je din stvo 1:1, slo bod na je bi la eki pa Bor ca iz [aj ka {a. 1. Pe tro va r. 27 21 2 4 81:29 65 2. Sla v. (NS) 27 19 1 7 75:29 58 3. Omla di nac 27 17 5 5 75:46 56 4. Sr bo bran 27 16 3 8 72:45 51 5. Bo rac 27 15 4 7 62:37 50 6. Me ta lac AV 27 15 4 8 50:24 49 7. Su tje ska 27 14 2 11 57:56 44 8. Ka bel 26 14 1 11 42:43 43 9. Vr bas 27 12 3 12 54:47 39 10. Ba~ ka 27 10 3 14 45:59 33 11. [aj ka{ 27 9 1 17 48:61 28 12. Je din stvo 27 8 2 17 50:78 26 13. Sta ri grad 27 5 5 17 29:57 20 14. Her ce go vac 27 5 3 19 23:55 18 15. Sla vi ja(P) 27 1 2 24 22:119 5

SPORT

utorak5.jun2012.

dnevnik

SREM SKA LI GA

DRU GA SREM SKA LI GA

Be{ ~a ni po tvr di li da su naj bo qi

Se dam le pih go lo va

Haj duk (V) - Haj duk (B) 0:2 (0:0) V I [ W I ] E V O : Sta dion Haj du ka, gledalaca 200, sudija Samac (Sremska Mitrovica).Strelac: Muti} u 57. i 78. minutu. @uti kartoni: Gruji~i}, Vejnovi} (doma}i), M. Mitrovi}, Brki} (gosti). HAJ DUK (V): Toma{evi} 7, Raki} 6, [apri} 6, Veteha 6 (Vasili} 6), Bakajli} 6, Pavi} 6 (Jankovi} 6), Mladenovi} 6, Stani{i} 6, Zari} 6, Vejnovi} 6, Gruji~i} 7. HAJ DUK (B): Baji} 7, Jovanov 7, Subotin 7, Brki} 7 (Jak{i} ), Trtica 7, @. Mitrovi} 7, Poqak 7, Bujenovi} 7, Muti} 9, M. Mitrovi} 7 (^ukanovi}), Peji} 7 (Dimitrijevi} 6). Imewak iz Be{ke pru`io je veoma lepu i dobru igru i dokazao da je najboqi tim u ligi. Z. Ra ki}

LSK - Sre mac 3:0 (3:0) LA ] A R AK: Igra li {te LSK-a, gledalaca 200, sudija Ba wac (In |i ja).Strel ci: Plav{i} u 12, Raji} u 30. i Gom bar u 41. mi nu tu. @u ti kartoni. Papi} (LSK), Gruji}, ôr ta no va~ ki (Sre mac).Cr ve ni kar ton: D.Sko pqak (Sremac). LSK: Aleksi} 7, Radulovi} 7, Plav{i} 8 (Stoj~i} 8), Boji} 9, La|evac 9, Papi} 8, Jovani} 7, Bosan~i} 8, Raji} 8, Gombar 9 (Savi} 7), Polovina 7 (Jovanovi} 7). SRE MAC: Uzelac 8, Perin 6 (D. Skopqak ), Rosi} 7, S. Skopqak 7 (Juri{i} 6), Vranov 6 (Kova~evi} 6), ôtanova~ki 6, Gruji} 7, Rankov 6, Kolarov 6, Grujin 6, Abaxija 6. Rutinska pobeda La}araca, ali i sa do sta pro ma {e nih {ansi.Plav{i} je prvi na~eo mreù Uzelca.I to iz slobodnog udarca sa oko 20 metara.Raji} je iz blizine sa nekih pet me ta ra po go dio lop tom pre~ku, lopta se potom vratila u stativu, i zatim u{la u mreù. A, najlep{i gol postigao je najniì igra~ na terenu. Gombar je posle izvanrednog centar{uta sko~io i glavom sa deset metara plasirao loptu u nebraweni deo mreè. V. Sa vi}

Mla dost - Ja dran 1:0 (0:0) KU P I N O V O: Igra li {te Mladosti, gledalaca 100, su-

di ja Mi lo va no vi} (In |i ja).Strelac: Radanovi} u 73. minutu. @uti karton: \uri~i} (Mladost). Crveni karton: Vu~eti} (Mladost). MLA DOST: Bu}an, [tuli}, Gru ji ~i}, Na u mov, Vu ~e ti}, \uri~i}, Rado{evi} (Seqimi), Plav{i} (Svilar), Gavrilovi}, Radanovi}, Mrkaji} (Trajkovi}). JA DRAN: G. Jovanovi}, Dudi} (Bo{wakovi}), Vukajlovi}, Bran ko vi}, Bu la to vi}, Ra{i}, I. Milakovi}, P. Milakovi}, Samac, Peki} (berowa), Radenkov. Sve {to se treba pamtiti na ovoj utakmiciji je gol Radanovi }a.Po sle kor ne ra, gol man gostiju, izboksovao je loptu, a ona je do{la do Radanovi}, koji potom vara nekoliko protivni~ih igra~a, u trku, a onda iznenada {utira s 15 metara i pogodio nebraweni deo mre`e. Z. Pe ri}

Slo ven - Par ti zan 4:0 (2:0) RU M A: Sta dion Slo ve na, gledalaca 100, sudija Leki} (Vrdnik).Strelci: Vidakovi} u 8, Milovanovi} u 44. i 71 .i Berowa u 87. minutu. @uti kar to ni. Mi lo va no vi}, Ba {i}, Vidakovi} (Sloven), Ivkovi} (Partizan). SLO V EN: Ba {i}-, Mi li ~i} 7, Boì} 7, Milovanovi} 8, Maksimovi} 7, ûpeqi} 7 (Petrovi} 7), Gre~ 6 (ûgaq 7), Vidakovi} 7, Milojevi} 7, Berowa 7, Dostani} 8 (Ili} 7). PAR TI ZAN: Bo{kovi} 7, Milinkovi} 6, P. Srbinovski 7, Zelinac 7, Petrovi} 7, Mili} 6, Ivkovi} 6, D. Srbinovski 6, Mitrovi} 6, Radovi} 6, [a}irovi} 6. Vitojev~ani su od 60. minuta igrali sa deset igra~a, jer se povredio Zelinac, a rezerve nisu imali.Posle idealnog centar{uta Vidakovi} je prvi gla vom na ~eo Bo {ko vi }e vu mreù. Zatim je dva puta strelac bio Milovanovi}. Kod prvog je asistirao Dostani}, a drugi je dao nakon {to je Boì} izveo korner. B. R.

Ze ka Bu qu ba {a Haj duk ([) 3:0 (1:0) RAV WE: Igrali{te Zeke Buquba{e, gledalaca 150, sudi ja Ili} (Sta ra Pa zo va).

Strelci: Ban~evi} u 20. (iz penala) i Zabla}anski u 55. i 65. minutu. @uti karton: Ivi} (Zeka Buquba{a). ZE KA BU QU BA [A: Ugqe{i} 8, Romandi} 8, Zabla}anski 9, Kowevi} 7 (Vasi}), Jordanovski 8, Stankovi} 8, Martinovi} 8 (Savinovi}), Simi} 8, Ban~evi} 8, Belovukovi} 8 (Kuki}), Ivi} 8. HAJ DUK: Tabak 7, \or|evi} 7, Kelebuda 7, Mijatovi} 7 (Grba~i}), Mandi} 8, Kne`evi} 7, Kresojevi} 7, Rai~evi} 8, Kliska 7, Krstovi} 7, ^avi} 7. Ravwanci nastavqaju seriju pobeda. U gr~evitoj borbi za opstanak. Bili su boqi od rivala, koji u svojim redovima ima same poletarce. R. Bu de ~e vi}

Rad ni~ ki (I) - [u mar 2:1 (0:1) IRIG: Igrali{te Radni~kog, gle da la ca 150, su di ja Ili} (srem ska Mi tro vi ca).Strelci: Erkanovi} u 55. i Babi} u 65. (iz penala) za Radni~ki, a G. Mili~evi} u 31. minutu za [umar. RAD N I^ K I: Vi da no vi}, Grubje{i}, Ka}anski, Guzina, \eveqekaj (Mati}), Kerleta, [evi}, Babi}, Lazi}, Erkanovi}, \okanovi} (Stankovi}). [U MAR: Rogi}, Z. Mili~evi}, Kresojevi}, Kova~evi}, Mi tro vi} (Te o do ro vi}), Jo vi}, Lozi}, Dragojevi}, Novakovi}, Vra~evi}, G. Mili~evi}. Tek u nastavku, razigrali su se Iri`ani, i zahvaquju}i velikoj borbenosti, uspeli su da prekrenu rezultat i ostvare planiranu pobedu. S. Jan ko vi}

Pod ri we - Gra ni ~ar 1:0 (1:0) MA ^VAN SKA MI TRO VI CA: Stadion Podriwa, gledalaca 100, sudija Miji} (Prhovo).Strelac: Vitas u 40. minutu. @uti kartoni. Trivkovi}, Jovanovi} (Podriwe). POD RI WE: Mihajlovi} 7, Vladisavqevi} 7, Dobo 7, Jeremi} 7, Petri} 8, Jovanovi} 8, Si mi} 7 (Triv ko vi} 7), Stani} 7, Todorovi} 7 (Krsti} ), Pe peq ~e vi} 7 (Gr {i}), Vitas 8. GRA N I ^ AR: Lu `a ji} 8, Keki} 6, Markovi} 6, Kon~ar 7, Ku la ~a nin 7, Vuk mir 7, Erak 6, Ili} 6, Kne`evi} 6

Bo rac (M) - Hrt kov ci 3:4 (3:3)

VI [WI ]E VO: Haj duk-Haj duk (B) 0:2, MA ^VAN SKA MI TRO VI CA: Pod ri we-Gra ni ~ar 1:0, KU PI NO VO: Mla dost-Ja dran 1:0, LA ]A RAK: LSK-Sre mac 3:0, IRIG: Rad ni~ ki-[u mar 2:1, RU MA: Slo ven-Par ti zan 4:0, RAV WE: Ze ka Bu qu ba {a-Haj duk ([) 3:0, KR WE [EV CI: Slo ga-Ru dar 2:1. 1. Haj duk (B) 28 18 2. Slo ven 28 16 3. Mla dost 28 15 4. Gra ni ~ar 28 14 5. Par ti zan 28 12 6. Ja dran 28 11 7. Haj duk (V) 28 12 8. Pod ri we 28 11 9. Ru dar 28 11 10. LSK 28 11 11. Haj duk ([) 28 10 12. [u mar 28 10 13. Z. Bu qu ba {a 28 9 14. Sre mac 28 9 15 Slo ga 28 8 16. Rad. (I) (-1) 28 8

7 3 4 8 6 7 1 13 5 11 7 10 4 12 6 11 5 12 3 14 4 14 3 15 6 13 5 14 6 14 6 14

67:26 66:26 46:28 48:34 47:33 38:33 43:44 41:56 34:38 40:39 40:50 43:54 39:55 33:45 41:76 29:56

61 52 51 43 41 40 40 39 38 36 34 33 33 32 30 29

(Danguzov 6), Mili~i} 6, Nikoli} 6 (Mali} 6). U 40. minutu iskusni Vitas je {utirao s 16 metara i na{ao golmana Lu`aji}a u raskoraku pa ga je lopta prevarilila i u{la u mre`u. M. Dr ma no vi}

Slo ga - Ru dar 2:1 (0:0) KR W E [ EV C I: Igra li {te Sloge, gledalaca 50, sudija Vasili} (Sremska Mitro vi ca).Strel ci: Si mo no vi} u 63. i 75. za Slogu, a Gruji} u 52. minutu za Rudar. @uti kartoni. Komazec (Sloga), Petrovi}, Mrvi~in (Rudar). SLO GA: Kuqa 8, Rastovi} 7 (Bahis 7), Mar~eti} 6 (Mitrovi} 6), Dra`i} 6, Komazec 6 (Vuj~i} 6), Igwatovi} 7, Hric~ervenski 7, Skrobi} 7, Keki} 6, Simonovi} 8, Lazi} 8. RU DAR: Ivanu{i} 8, Mitrovi} 6, Santra~ 7, Boji} 7, Gruji} 8, Mrvi~in 6, Gerbec 7 (Pe ri}), Pe tro vi} 7 (Bre~ko ), [mit 6, Stri~evi} 6, Le`akov 6. Veoma lepa, dinami~na i interesantna utakmica.U prvom delu doma}ini nisu iskoristili nekoliko izrazitih {ansi.Zato su u nastavku odmah ka`weni.Ali, su smogli snage i preko Simonovi}a prekrenuli rezultat.Simo no vi} je sve sam za vr {io.Iz bio je oba pu ta is pred Ivanu{i}a i oba puta ga matirao. D. Tri fu no vi}

OP [TIN SKA LI GA IN \I JA – STA RA PA ZO VA

Do ma }in izne na dio fa vo ri ta Slo ga (M) - Du nav 4:1 (2:1) MA R A D IK: Igra li {te Sloge, gledalaca 50, sudija Ti ca (In |i ja).Strel ci: P. Hajnal u 10, Bradi} u 22. (iz penala), Milin u 88. i Kusi} u 90. (iz penala) za Slogu, a Vuka{in u 11. minutu (iz penala) za Dunav. @uti kartoni: Laketi}, Jovanovi} (Sloga), @e`eq, Milo{evi} (Dunav). Crveni kartoni: [kori}, Najdanovi} (Dunav). SLO GA: Bradi}, L. Ipa~, P. Hajnal, J. Hajnal, Belanovi}, Petakov, Milin, Kusi}, Laketi}, Jovanovi}, Mikulinac. DU NAV: Jelovac, @e`eq (Jok si mo vi}), Naj da no vi}, Dra ~a (Mi lo {e vi}), [ko ri}, Le ro, Cvi {i}, Vu ka {in, @ivkovi}, Kiti}, Rukavina. Doma}in je iznenadio favorizovane goste, ali samo na papriru. Fudbaleri Sloge igrali onako kako se od wih

o~ekuje borbeno i efikasno. I pobeda nije izostala. S. Pa vlo vi}

Po let - Fru {ko go rac 2:0 (0:0) NO V I KAR L OV C I: Igrali{te Poleta, gledalaca 50, sudija [qepica (Novi Banovci).Strelci: Popovi} u 77. i Todorovi} u 90. minutu. @uti kartoni: Vukovi} (Polet), Obradovi} (Fru{kogorac). PO LET: Pa{i} 8, Mr|a 9, Baweglav 7 (Mari} 7), ]ali} 8, Kukoq 8, Popovi} 9, Jovi} 7, Baji} 7, Bozoqac 7, Todorovi} 8, Vukovi} 8. FRU [ KO G O R AC: Vu ~i} 7, Prodanovi} 7, Peji} 7 (D. Petkovi} ), Livaja 7, ^ortan 6, Filipovi} 7, S. Petkovi} 7, Ivan~evi} 7, Obradovi} 8, Lili} 7 (Bo`i} 7), Pejakovi} 7.

Kada su svi mislili da }e utakmica biti zavr{ena nepopularnim rezultatom 0:0, Popovi} se odlu~io iznenada na udarac sa nekih 16 metara i lopta se zakoprcala iza le|a Vu~i}a. Todorovi} je samo potvrdio pobedu u posledwim sekundama susreta.U solo prodoru zaobi{ao je ~ak i golmana Vu~i}a i lagano }u{nuo loptu u mre`u.

^SK - Bo rac (J) 3:0 (0:0) ^OR TA NOV CI: Igrali{te ^SK-a, gledalaca 150, sudija Rosi} (In|ija).Strelci: Tica u 47. i P. Subotin u 75.i 90. minutu. @uti karton: Novkovi} (Borac). ^SK: Vojnovi} 9, Jawin 9, J. Subotin 9, Lipov~an 9 (P. Subotin 9), Dini} 9, Lap~i} 9 (Za}iri 9), Tica 9, Dragi}evi} 9 (Bonxi} 9), Bakvi} 9, Joki} 9, Arsi} 9.

KR ^E DIN: ^SK-Bo rac (J) 3:0, MA RA DIK: Slo ga-Du nav 4:1, NO VI KAR LOV CI: Po letFru {ko go rac 2:0. 1. ^SK 19 12 2. Du nav 19 9 3. Po let 19 8 4. Fru {ko go rac19 6 5. Bo rac (J) 19 6 6. Slo ga (M) 19 2

4 3 6 4 5 6 6 7 4 9 3 14

37:12 28:19 25:27 22:24 26:25 17:48

40 33 29 24 22 9

BO RAC: Mraovi} 8, Kova~evi} 8, Milinovi} 8, Radulovi} 8, Ke`i} 8, Novkovi} 8, Naranxi} 8, Veqovi} 8, Petrovi} 8, Ogwenovi} 8, Markovi} 8. Dok su gosti imali snage, bi li su rav no pra van ri val. Kada je Tica postigao vode}i gol, gosti, kao da su se odmah predali.U fini{u susreta na scenu je stupio rezervista Petar Subotin i sa dva gola osigurao svom timu ubedqivu pobedu. D. Bo ta

MAR T IN C I: Igra li {te Borca, gledalaca 100, sudija Ra din (Ba ~in ci).Strel ci: Slavki} u 7, Latinovi} u 12. i Panti} u 39. za Borac, a Savi} u 30, Nikoli} u 34. i Novak u 44. i 72. minutu za Hrtkovce. @uti karton: Joveli} (Borac). BO RAC: Jandri} 7, Joveli} 7, @uni} 8, [ar~evi} 7, Panti} 7, Latinovi} 7 ([panovi} ), Talirovi} 7, R.Male{evi} 7, Slavki} 7, Z. Male{evi} 7, M. Male{evi} 7. HRT KOV CI: ^i~a 7, Mandi} 7, Me|ed 7, [opalovi} 7, Brkqa~a 8, Radovi} 9, Manojlovi} 7 (Nemet ), Todorovi} 7 (Krwaji} ), Nikoli} 7, Savi} 8 (Su{i}), Novak 7. Dobra utakmica, a gledaoci su videli sedam lepih golova, i zaslu`enu pobedu Hrtkov~ana. R. Me |e do vi}

@e le zni ~ar Gra ni ~ar (K) 4:0 (1:0) IN \I JA: SRC „Leje“, gledalaca 250, sudija Miti} (Stara Pazova).Strelci: Cvjetinovi} u 30, Golubovi} u 47, Rsakar u 75. (iz penala) i Vasi} u 80. mi nu tu (iz pe na la).@uti karton: Danilovi} (Grani~ar). @E L E Z NI ^ AR: Straj ni} 8, Bulatovi} 8, Batalo 8, Pa{i} 8 (Mitrovi} 8), Do{en 8, Cvjetinovi} 8, Jovanovi} 8, Rakar 8, Golubovi} 8 (Vukobrat 8), Crnomarkovi} 8 (Vasi} 8), Krqi} 8. GRA NI ^AR: Stevi} 6, Danilovi} 6, Q. Simi} 6, Bogosavqevi} 6, Veselinovi} 6, M. Simi} 6, Luka~ 7, Ivankovi} 6 (Ze ~e vi} 6), Ste fa no vi} 6, Rudi} 6, Vukadinovi} 6. Gledaoci su mogli ponovo da vide odli~nu igru svojih qu bi ma ca.Iako, je ko na ~an rezultat, ubedqiv, In|ijci su mogli taj rezultat i da udvostru~e. \. Ba raw

Po du na vac - Do wi Pe trov ci 1:2 (0:1) BE LE GI[: Stadion Podunavca, gledalaca 150, sudija Bo ga vac (In |i ja).Strel ci: Miqu{ u 82. (iz penala) za Podunavac, ^vorkov u 13. i Peji} u 50. minutu za Dowe Pe trov ce. @u ti kar to ni: Kri vo {i ja (Po du na vac), ^vorkov (Dowi Petrovci). PO D U N A V AC: Tar buk 6, Nikoli} 6, Kotur 6, Pejinovi} 6, Quboja 6 (Krivo{ija 6), ]irkovi} 6, Luki} 6, Babi}~ 6 (J.Jovanovi} 6), V.Jovanovi} 6, Stefanovi} 6, Miqu{ 6. DO WI PE TROV CI: Deli} 7, Sirixanski 7, ]ali} 7 (Nikoli} 7), Peji} 7, Ga{parevi} 7 (Oparu{i} 7), Se~anski 7, [a{a 7, ^vorkov 8, Mati} 7, Mudri} 7, Luka~ 7. Lider je brzo do{ao u vo|stvo. ^vorkov je s 20 metara neodbrawivo poslao loptu u doma}u mre`u. I na po~etku drugog dela gost ponovo brzo postigli gol.Ovoga puta Peji} je lobovao Tabaka sa nekih 15 metara. Doma}in je uspeo sa mo da sma wi sa pe na la. Predhodno je bio fauliran V.Jovanovi}. M. Ra da ko vi}

Bo rac (S) - Qu ko vo 1:2 (0:1) SUR DUK: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Paunovi} (Stara Pazova).Strelci: Tep{i} za Borac, a @ivkovi} i Miladinovi} za Qukovo. BO RAC: Stankovi}, Lep{a no vi}, Sto ja nac, Pa u no vi}, Mrva (Maslovari}), Savi}, Stefanovi}, Mar~eti}, Maksimovi}, Sokolov, Tep{i}.

IN \I JA: @e le zni ~ar-Gra ni ~ar (K) 4:0, SUR DUK: Bo racQu ko vo 1:2, PO PIN CI: Po pin ci-Slo ven (do ma }i ni su pre da li go sti ma utak mi cu sa 3:0), BE LE GI[: Po du na vacDo wi Pe trov ci 1:2, PLA TI ^E VO: Je din stvo-Bu du} nost 2:4, BRE STA^: OFK Bre sta~Gra ni ~ar (G) 2:3, MAR TIN CI: Bo rac-Hrt kov ci 3:4. 1. D. Pe trov ci25 16 2. Slo ven 25 15 3. Qu ko vo 25 15 4. Bu du} nost 25 12 5. Pop in ci (-1)25 12 6. Po du na vac 25 12 7. Gra ni ~ar (G)25 11 8. Hrt kov ci 25 12 9. Bo rac (M) 25 10 10. Gra ni ~ar (K) 25 8 11. Je din stvo 25 8 12. @e le zn. (-1)25 8 13. OFK Bre st. 25 5 14. Bo rac (S) (-3)25 5

3 6 4 6 4 6 4 9 5 8 4 9 6 8 3 10 3 12 5 12 5 12 2 15 2 18 2 18

49:22 46:22 45:24 53:34 44:31 34:37 46:30 37:35 41:47 32:47 31:54 31:36 24:62 36:66

51 49 49 40 40 40 39 39 33 29 29 25 17 14

QU K O V O: Mi lo {e vi}, To mi}, Ro di}, Ste pa no vi}, Mi la no vi}, \i las, Bje qac, Bi trih, @iv ko vi}, Ra {i}, Miladinovi} (Vra~ar, Dubaji}). Qukov~ani su doputovali sa namerom da osvoje sva tri boda i to su i uradili. Igrali su od prvog minuta organizovano i ~ekali su da doma}in pogre{i.Dve gre{ke doma}ina gosti su pretvorili i u dva gola. V. Pa u no vi}

OFK Bre sta~ - Gra ni ~ar (G) 2:3 (2:2) BRE S TA^: Igra li {te OFK Bresta~a, gledalaca 60, su di ja Ota {e vi} (In |i ja).Strelci: Stojkovski u 24. i Strahiwa Mladenovi} u 39. za OFK Bresta~, a Karda{ u 33, Nov~i} u 36. (iz penala) i Milovanovi} u 85. minutu za Gra ni ~ar. @u ti kar to ni: Stojkovski, Milo{ Jovi~i}. Sr zi} (OFK Bresta~), Ko sti} (Grani~ar). OFK BRE S TA^: Mi lo{ Jo vi ~i}, Be li}, Pet ko vi}, ê jo vi} (Ma ta no vi}), Glu {ac, Savi}, Stojkovski, Kova~evi} (Vu~kovi}), Strahiwa Mladenovi}, Srzi}, Jovi} (Stefan Mladenovi}). GRA NI ÂR: Nov~i}, Rahar, \. Sa mar xi}, Ko sti}, \or|i}, M. Samarxi}, Karda{, Milovanovi}, Mileti}, Marjanovi}, Miki}. Vi{e sportske sre}e imali su gosti iz Grabovaca, a doma}ini mogu samo da àle za propu{tenim {ansama. M. Su bo tin

Je din stvo - Bu du} nost 2:4 (0:2) PLA TI Ê VO: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 200, sudija Vladi} ([id).Strelci: @akula u 65. i Stojanovi} u 70. za Jedinstvo, a Tufegxi} u 33. i 36, Simeunovi} u 78. i Pa ni} u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Sto ji}, Tru mi}, Crnkovi} (Jedinstvo), Stoki}, Pani} (Budu}nost). JE DIN STVO: \or|i}, Despo to vi}, Sto ji}, Tru mi}, Maxar (Stojanovi}), D. Petrovi}, @akula, G. Petrovi} (Bo siq kov), Si mi}, Zu ber, Crnkovi}. BU DU] NOST: ûpi}, Jeserti}, Mihailovi}, Simeuno vi}, Ra do sa vqe vi}, Sto ki}, M. \uki} (êlikovi}), Jefti}, Pani}, Rogo (Stojkovi}), Tufegxi} (N. \uki}). Gosti su sa lako}om do{li do 2:0.Onda su u nastavku doma}ini krenuli angaòvanije i izjedna~ili. .A, u samom fini{u posle dve gre{ke golmana \or|i}a, gosti stiù do zasluène pobede.

RUKOMET Superliga (M) Ju go vi} Uni met - Voj vo di na 24:24 Rad ni~ ki - Cr ven ka Ja fa 30:30 PKB - Po à re vac 20:19 Na pre dak - Sme de re vo 26:20 Obi li} - @e le zni ~ar 36:37 Ko lu ba ra - Me ta lo pla sti ka 29:26 Di na mo - Ru dar 32:34 Cr ve na zve zda - Par ti zan 29:26 1. Par ti zan 30 25 3 2 912:770 53 2. Voj vo di na 30 21 5 4 865:767 47 3. Rad ni~ ki 30 16 6 7 835:782 39 4. Me ta lopl. 30 16 2 11 824:750 35 5. Ko lu ba ra 30 13 5 12 849:861 31 6. Ju go vi} 30 12 7 11 763:759 31 7. Na pre dak 30 13 4 13 793:804 30 8. C. zve zda 30 15 5 10 808:762 29 9. Ru dar 30 12 4 14 799:803 28 10. @e le zni~ . 30 12 4 14 849:901 28 11. PKB 30 11 3 16 752:775 25 12. Cr ven ka 30 11 2 17 801:833 24 13. Po à re vac 30 11 2 17 756:782 24 14. Sme de re vo 30 11 2 17 685:740 24 15. Di na mo 30 6 2 22 816:904 14 16. Obi li} 30 6 0 24 772:876 12 Pr vak Sr bi je, eki pa Par ti za na, igra }e u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na, Voj vo di na }e igra ti u Li gi Evro pe, a kra gu je va~ ki Rad ni~ ki i su bo ti~ ki Spar tak Voj put na stu pi }e u ê lenx ku pu. Iz Su per li ge su is pa li: Obi li}, Di na mo, Sme de re vo i Po à re vac.

Prva liga (M) Voj put - Cr ve na zve zda 26:24 Ba ne Ra {ka - @e le zni ~ar 10:0 Vr bas K. - Ja go di na 35:25 Pro le ter A. - M. Go ra 10:0 Pri boj - Za je ~ar 19:30 No vi Be o grad - Zla tar 43:35 N. Pa zar - N. Pa zo va 10:0 Mla dost TSK slo bod na 1. Za je ~ar 28 25 1 2 838:652 51 2. Vr bas 28 23 1 4 828:746 47 3. Voj put 28 21 3 4 810:654 45 4. Zla tar 28 14 4 10 783:758 32 5. Pro le ter 28 15 1 12 735:659 31 6. Pri boj 28 13 3 12 676:684 29 7. N. Bgd 28 12 2 14 793:798 26 8. M. Go ra 28 12 1 15 808:784 25 9. N. Pa zar 28 11 2 15 710:771 23 10. C. zve zda 28 11 2 15 665:678 22 11. @e lezn. 28 9 2 17 707:766 19 12. TSK 28 9 2 17 653:713 18 13. N. Pa zo va 28 9 0 19 705:826 18 14. Ba ne R. 28 8 1 19 638:717 16 15. Ja go di na 28 4 3 21 691:834 11 U naj vi {i rang tak mi ~e wa (Su per li gu) pla si ra li su se Za je ~ar i Vr bas. Osta li klu bo vi iz ove li ge, za vi sno od ge o graf ske pri pad no sti, od sle de }e se zo ne tak mi ~i }e se u ~e ti ri Pr ve li ge.

sport

c m y

dnevnik

Ti tu la ve li ki mo tiv za oba ri va la Ve ~ e r as po ~ i w e fi nal na se ri ja utak mi ca fi na la ko {ar ka { kog plej-ofa u Agro ` iv ko { ar k a { koj li g i Sr bi je. Za ti tu lu }e se bo ri ti be o g rad s ki ve ~ i t i ri v a l i Par ti zan MTS i Cr ve na zve zda Di va i o~e ku je se da }e ba ske ta {ka jav nost u na {oj ze mqi pri su stvo va ti uz bu dqi vim i kva li tet nim me ~e vi ma. [e s ti ovo g o d i { wi su s ret cr no i cr ve no-be lih za ka zan je za 20 ~a so va. Sve do sa da {we me ~e ve do bi li su iza bra ni ci tre ne ra Vla da Jo va no vi }a. U Ja dran skoj li gi cr no-be li su sla vi li sa 85:67 i 84:69. U Ku pu Ra di vo ja Ko ra }a klub iz Hum ske po be dio je 64:51, dok su do dve po be de u do ma }em pr ven stvu igra ~i Par ti za na MTS sti g li re z ul t a t i m a 76:69 i 83:78, po sle pro du `e ta ka. - O~e ku je nas ja ko na por na i te {ka se ri ja u fi na lu srp skog pr ven stva - re kao je tre ner ko {ar ka {a Par ti za na MTS Vla de Jo va no vi}. - Zve zda je za slu `e no do {la do fi na la, ba{ kao i mi. O~e ki va no smo se na {li u fi na lu i ti me ostva ri li deo svo jih am bi ci ja i ne }e mo se za u sta vi ti na to me. Ula zi mo u fi nal nu se ri ju s do ne kle pro me we nim igra~ kim ka drom, iz po zna tih raz lo ga ve za nih za zdra vqe Ra {ka Ka ti }a.

Duel Bojana Popovi}a (Zvezda) i Dominika Yejmsa (Partizan MTS)

Tre ner Par ti za na je is ta kao da we go vim igra ~i ma ne neo d- sta je mo ti va ci ja. - Mi slim da 5:0 ili 0:5, u za vi sno sti ko s ko je stra ne gle -

Vo zni red fi nal ne se ri je Do ti tu le {am pi o na Sr bi je sti }i }e eki pa ko ja pr va stig ne do tri po be de. Bit ke po ~i wu ve ~e ras u 20 ~a so va u dvo ra ni Pi o nir, a na sta vqa ju se 8. ju na, ta ko |e u 20 ~a so va i na istom me stu. Tre }i duel na pro gra mu je 12. ju na (20), do ma }in je po no vo Par ti zan MTS, a igra }e se naj ve ro vat ni je u Ha li spor to va na No vom Be o gra du od 20 ~a so va. Even tu al ni ~e tvr ti duel igra }e se 15. ju na, a do ma }in je Cr ve na zve zda Di va i ta utak mi ca ve ro vat no }e bi ti u @e le zni ku, dok }e se maj sto ri ca, u slu ~a ju da je bu de, od i gra ti 18. ju na u Pi o ni ru.

da, zna ~i do sta. Mi }e mo u sva kom tre nut ku raz mi {qa ti ta ko kao da ni jed na utak mi ca pre ve ~e ra {we ni je od i gra na. Zna li smo da se glad igra ~a Cr ve ne zve zde Di va po ve }a va i si gur no je da im ne }e ne do sta ja ti mo ti va ci je, ali mi smo do la skom u fi na le re kli svo je i ho }e mo da se pop ne mo na naj vi {u ste pe ni cu. Ne }e nam si gur no tih 5:0 bi ti re me te }i fak tor, u smi slu da }e mo u}i sa sla bi jom mo ti va ci jom ili gle da ti na ri va la kao na eki pu ko ju smo pet pu ta do bi li, pa s ne do voq nom an ga `o va no {}u u}i u sle de }u utak mi cu. Na {a mo ti va ci ja }e i zbog fi na la i zbog su sre ta sa Zve zdom bi ti

Prva vojvo|anska liga (M) Si vac 69 - Je din stvo 34:30 Voj vo da Ste pa - Kqa ji }e vo 39:31 Sla vi ja - Rad ni~ ki 27:31 Ba~ ka Pa lan ka - Pri gre vi ca 44:15 Pu tin ci - Obi li} 32:26 La vo vi - Ki kin da 34:18 Gra fi ~ar - Vla di mi ro vac 10:0 Cr ven ka slo bod na 1. La vo vi 28 24 1 3 913:666 49 2. Je dins.NB 28 20 2 6 885:748 42 3. Cr ven ka 28 18 2 8 856:755 38 4. V. Ste pa 28 18 2 8 805:783 38 5. Si vac 69 28 18 1 9 820:776 37 6. Vla di mir. 28 13 4 11 848:815 30 7. Rad ni. (JT) 28 14 1 13 836:885 29 8. Sla vi ja 28 14 0 14 762:718 28 9. Kqa ji }e vo 28 12 2 14 815:806 26 10. Gra fi ~ar 28 11 4 13 702:729 26 11. Pu tin ci 28 11 4 13 776:807 26 12. B. Pa lan ka 28 8 3 17 723:774 19 13. Obi li} 28 8 1 19 733:853 17 14. Pri gre vi ca 28 3 2 23 643:843 8 15. Ki kin da 28 2 3 24 659:818 7 Pr vak je eki pa La vo vi iz Ba~ ke Pa lan ke. Pa lan ~a ni ima ju pri li ku da u ba ra `u (13. ju na) sa eki pom Ja bu ke iz bo re pla sman u Pr vu li gu - gru pa Voj vo di na. Re vi jal na utak mi ca La vo vi - Re pre zen ta ci ja li ge igra }e se 15. ju na u 19 ~a so va u Ba~ koj Pa lan ci.

na mak si mu mu i ta ko se i spre ma mo ve} {est-se dam da na. Na Ma lom Ka le meg da nu su za do voq ni ula skom u fi na le plej-ofa, ali ne è le da u se ri ju me ~e va sa {am pi o nom Par ti za nom MTS u|u s po dig nu tom be lom za sta vom. Po sle uz bu dqi ve po lu fi nal ne se ri je s Kra gu jev ~a ni ma, usme ri li su mi sli ka po ~et ku ni za utak mi ca za tro fej i svom po ku {a ju da pre ki nu do mi na ci ju cr nobe lih. Tre ner Sve ti slav Pe {i} naj pre po slao po ru ku svo jim igra ~i ma: - Ni je sve za vr {e no ula skom u fi na le, ali je ono ogrom na sa tis fak ci ja za igra ~e i è lim da im ~e sti tam. Is ku sni tre ner re kao je da je za do vo qan en tu zi ja zmom svo je eki pe, we nim od go vo ri ma na we go ve zah te ve i po vrat kom pu bli ke, za ko ju je re kao da „kao i sva ka dru ga, è li da do |e u ha lu ako zna da }e vi de ti klub ko ji po be |u je ili ko ji mo è da po be |u je”. - Na te ra li smo na vi ja ~e da do |u na {om bor be no {}u, en tu zi ja zmom i è qom. Uli va mo po ve re we i wi ma i spon zo ri ma i po ve ri o ci ma i za to plej-of po ~i we u pra vom pe ri o du za nas. Vr lo je te {ko i ne za hval no re }i da li }e mo to zna ti da is ko ri sti mo, ni ti è lim da se u to upu {tam - do dao je Pe {i} i na sta vio: - Mo ra mo da ka è mo da su na {a igra i od nos pre ma igri ra sli uz po mo} Par ti za na. Oni ima ju si stem, na pra vi li su klub pa tim, a mi to ra di mo pa ra lel no. To mno go uti ~e i na to da li }e{ da po go di{ po sled wi {ut. Na na ma je da is ko ri sti mo svo je po ten ci ja le, ko ji ni su be zna ~aj ni. Zbog bez bed no snih raz lo ga, ka pa ci tet dvo ra ne Pi o nir }e za ve ~e ra {wu utak mi cu bi ti sma wen i za me~ }e va ì ti sa mo go di {we ula zni ce.

SENIORSKO PRVENSTVO EVROPE VUKF

Ivi Vin ko vi} tri zla ta (Spe ci jal no za „Dnev nik”) GLA ZGOV: U Gla zgo vu ([kot ska) je odr `a no ka ra te Pr ven stvo Evro pe za se ni o re i ve te ra ne u ver zi ji VUKF. Na stu pi lo je 450 tak mi ~a ra i tak mi ~ar ki iz 22 ze mqe i 38 fe de ra ci ja. Na {a re pre zen ta tiv ka Iva Vin ko vi} osvo ji la je ~ak tri zlat ne me da qe (dve u bor ba ma i jed nu u ka ta ma). - Mo joj sre }i ne ma kra ja. Isti na, o~e ki va la sam me da qa,a osvo ji la sam ~ak tri zlat ne - re kla je da ro vi ta Mi trov ~an ka Iva Vin ko vi}. Od osta lih na {ih tak mi ~a ra Iva na Me si}, Ra do van [i mun i Dra gan Sto jiq ko vi} su za u ze li pe ta me sta. - Za do vo qan sam onim {to smo po sti gli u [kot skoj. Po seb no nas je ob ra do va la Iva Vin ko vi} sa tri zlat ne me da qe, a ma lo je ne do sta ja lo da se jo{ ne ki od na {ih tak mi ~a ra oki ti od li~ jem. Na {am pi o na tu je od lu ~e no da se Svet sko pr ven stvo za mla |e uz ra ste, sre di nom ok to bra, odr `a ti u No vom Sa du re kao je se lek tor Du {an Da ~i}. Na EP u Gla zgo vu prav du su do bro de li li na {i ar bi tri Sta ni slav Ra ko vi} i Bran ko \or |e vi}. M. Grbi}

KVALIFIKACIJE ZA POPUNU PRVE LIGE

Ba~ ko gra di {tan ke i Ba~ ko pa lan ~a ni uspe {ni U Alek sin cu (do ma }in bio STK [u ma to vac) su odr `a ne kva li fi ka ci je za po pu nu obe pr ve li ge u sto nom te ni su. Kod mu {ka ra ca pr vo li ga {ki sta tus iz bo ri li su To pli ~a nin iz Pro ku pqa i Ba~ ka Pa lan ka, a kod da ma Voj vo di na iz Ba~ kog Gra di {ta Ba ra je vo i be o grad ska Cr ve na zve zda. V. Vu.

Druga liga (@) Ja bu ka 95 - Te me rin 24:24 Srem - Spar tak (D) 30:26 Le hel - Spar tak (S) 21:30 Ra van grad - Vr bas 28:28 Rad ni~ ki (K) - Rad ni~ ki (B) 23:38 Apa tin - Pan ~e vo 15:37 Mla dost - Ki kin da 2 29:32 1. Ki kin da 2 26 24 2 0 920:578 50 2. Pan ~e vo 26 19 1 6 850:680 39 3. Te me rin 26 16 6 4 668:605 38 4. Spar tak (D) 26 17 2 7 737:564 36 5. Srem 26 16 2 8 750:629 34 6. Mla dost 26 15 4 7 792:721 34 7. Radn. (B) 26 14 1 10 707:614 29 8. Ja bu ka 95 26 13 2 11 769:718 28 9. Vr bas 26 9 4 13 703:729 22 10. Ra van grad 26 6 3 17 664:743 15 11. Apa tin 26 6 0 20 553:783 12 12. Spar tak (S) 26 5 0 21 640:829 10 13. Le hel 26 5 0 21 559:914 10 14. Radn. (K) 26 3 1 22 601:898 7 Pr vak je eki pa Ki kin de 2 i pla si ra la se u vi {i rang. U vi {i rang pla si ra li su se i Pan ~e vo, Ten me rin, Spar tak (D), Srem, Mla dost, Rad ni~ ki (B) i Ja bu ka 95. Eki pa Vr ba sa igra }e ba ra` za po pu nu Pr ve li ge - gru pa Voj vo di na sa Slo va nom iz Ru me.

VE^ERAS PO^IWE FINALNA SERIJA PLEJ-OFA PARTIZAN MTS – CRVENA ZVEZDA DIVA

Druga liga (M) Po ti sje P. - Dal ma ti nac 27:23 Ja bu ka - Je din stvo 25:27 Me ta lac AV - Haj duk 28:28 Rad ni~ ki (NS) - Ti tel YD 27:42 Som bo re lek tro - Rad ni~ ki ([) 29:21 B. Kar lo vac - Her ce go vi na 27:26 Na pre dak - @SK 34:31 Apa tin - Ru ma 47:37 1. @SK 30 23 2 5 915:780 48 2. Som bo re. 30 23 1 6 873:756 47 3. Ti tel 30 22 3 5 962:808 47 4. Me ta lac 30 20 3 7 888:796 43 5. Ja bu ka 30 17 3 10 927:825 37 6. Je din stvo 30 17 2 11 902:854 36 7. Haj duk 30 15 2 13 949:912 32 8. Apa tin 30 14 2 14 869:812 30 9. Radn. NS 30 13 3 14 915:919 29 10. Na pre dak 30 11 1 18 901:992 23 11. Her ce go vi . 30 10 2 18 842:863 22 12. B. Kar lo v. 30 9 2 19 883:955 20 13. Dal ma ti n. 30 10 1 19 758:848 19 14. Rad ni. [ 30 9 1 20 812:898 19 15. Ru ma 30 8 3 19 981:1083 19 16. Po ti sje 30 2 3 25 757:1002 7 Pr vak je eki pa @SK-a iz @a bqa, a u vi {i rang pla si ra li su se jo{ i Som bo re lek tro, Ti tel Xon Dir i Me ta lac Asko Vi dak. Ja bu ka }e u ba ra` (13. jun) za pla sman u vi {i rang s La vo vi ma iz Ba~ ke Pa lan ke. Iz Li ge ni ko ne }e is pa sti zbog re or ga ni za ci je tak mi ~e wa.

utorak5.jun2012.

JO[ JE DAN USPEH TI TEL SKIH KO [AR KA [I CA: Ma le ko {ar ka {i ce (U 11) Ti te la po kra jin ske su pr va ki we u mi ni ba ske tu( na sli ci). Kao pr va ki we Ba na ta (svih je da nest po be da) pla si ra le su se na za vr {ni tur nir (odr `an u Sta roj Pa zo vi), po be di le pr va ke Sre ma i Ba~ ke, Sta ru Pa zo vu i KK Ma ri ja Ve ger, i za slu `e no osvo ji le po bed ni~ ki pe har. Po red ekip nog pr vog me sta Ti te qan ke su osvo ji le i po je di na~ na pri zna wa: Jo va na Bo ri ~i} je bi la

naj bo qi {u ter na no vou Ba~ ke, An |e li ja Mir ja ni} je bi la pr va, Jo va na Bo ri ~i} dru ga, a Ol gi ca Bla ì} tre }a po bro ju ko {e va na po kra jin skom nad me ta wu. Na gra da za naj boqu igra ~i cu fi nal ne utak mi ce u Sta roj Pazo vi pri pa la je Na de `di Ne deq kov, dok je za naj bo qeg tre ne ra pro gla {en Ti te qa nin Ti bor î ko{. Tre ner Ti bor î ko{ i pred sed nik klu ba Go ran ôr to su za hval ni ro di te qi ma na po mi }i i raz u me va wu, kao i de voj ~i ca na ulo è nom tru du i ostva re nim re zul ta ti ma. @. M.

BEZ DOGOVORA FINALISTA O PROMENI TERMINA

Par ti zan do ma }in, mo `da, i van Be o gra da Pred stav ni ci Par ti za na MTS i Cr ve ne zve zde Di va sastali su se ju~e u Ku}i ko{arke, ali se prema o~ekivawu - nisu slo`ili oko pomerawa termina tre}e utakmice sa 12. na 11. jun. Crno-belima je tako zapala nezahvalna du`nost da organizuju me~ van Pionira, zauzetog me|unarodnim grand-pri tur nirom odboj ka{ica.

- Dogovor fakti~ki nije ni postignut. Mi smo predlo`ili promenu termina tre}e i pete utakmice, a Zvezda to nije prihvatila - rekao je Dragan Todori} neposredno posle sastanka Hala sportova na Novom Beogradu tokom sezone je ve} dva puta bila Partizanov „rezervni polo`aj” (protiv Krke i Zagreba u ABA ligi), me|utim, sportski

direktor crno-belih isti~e da }e u klubu tek odlu~iti gde }e biti doma}ini ovog puta. - Saop{ti}emo odluku u narednih nekoliko dana. Mo`e da se desi da odemo i van grada. Rok za prijavqivawe dvorane je pet dana uo~i utakmice, {to zna~i da }e Partizan to morati da uradi najkasnije do ~etvrtka, 7. juna.

MLA DI YUDI STI SLA VI JE PO STI @U DO BRE RE ZUL TA TE: Yudo klub Sla vi ja ima du gu i le pu tra di ci ju uspe ha u svim uz ra snim ka te go ri ja ma. Na Pr ven stvu Sr bi je u Bo ru, gde je bi lo 158 u~e sni ka iz 36 klu bo va, sta ri ji pi oni ri no vo sad skog klu ba, ko je vo di tre ner Vla di mir Jo vi~i}, osvo ji li su po dve zlat ne, sre br ne i bron za ne me da qe i u ukup nom pla sma nu bi li su dru gi. Naj sjaj ni je od li~ je osvo ji li su La zar Vla o vi} (46), ko ji je pro gla {en za naj bo qeg bor ca, i Na de `da Pe tro vi} (40). Dru gi su bi li Ni ko la Ku le no vi} (55) i Lu ka Vla o vi} (34), a tre }i Alek sa Oti} (34) i Ma ri ja Vu ko vi} (40). To dor Alek si} (66) po vre dio se u po lu fi na lu. Ne k o l i k o da n a ra n i je, na me | u n a r od n om tur n i r u u Hambur gu, Sla vi ja {i su po sti gli od li ~an re zul tat. Zla to je pri pa lo Lu ki Tur ku lo vu, Na de `di Pe tro vi} i La za ru Vla o vi }u, sre bro Mar ku Oti }u, a bron ze Ma ri ji Vu ko vi} i Luki Mi le u sni }u. Pe ti su bi li Alek sa Oti} i To dor Aleksi}. M. P.

svet

utorak5.jun2012.

NIGERIJA

dnevnik

LIBIJA

Za tvor za „pla }e ni ke” iz Ukra ji ne i Ru si je

Iz vu ~e na te la iz olu pi ne avi o na LA GOS: Izvu~ena su, za sada, najmawe 62 tela iz olupine aviona koji se sru{io u blizini me|unarodnog aerodroma „Murtala Mohamed” u Lagosu na gusto naseqeni deo 15-milionskog najve}eg grada u Nigeriji, potvrdili su ju~e zvani~nici. Svih 153 putnika i ~lanova posade su poginuli prilikom pada aviona, a nigerijske vlasti strahuju da je veliki broj qudi poginulo i na zemqi. Iz Nigeriske civilne avijacije i Nigerijske agencije za vanredne situacije saop{teno je da se ne zna koliko je qudi na zemqi povre|eno i poginulo kada se ju~e avion „Boing MD83” kompanije „Dana Er-a” sru{io u blizini aerodroma Lagos, prenela je agencija AP. Spasioci su radili cele no}i na mestu nesre}e, a stigle su i dve di-

zalice za uklawawe delova olupine, koje }e omogu}iti spasiocima pristup ostacima crkve, dvospratne stambene zgrade i kopirnice koje su te{ko o{te}ene i gde se nekoliko hiqada posmatra~a okupilo. Uzrok avionske nesre}e i daqe je nejasan i traga se za „crnom kutijom”. Pilot je javio kontrolnom torwu aerodroma u Lagosu neposredno pre nesre}e da ima problema sa motorom, naveo je neimenovan vojni zvani~nik. Predsednik Nigerije Gudlak Xonatan proglasio je trodnevnu àlost u zemqi, otkazao sve za danas planirane zvani~ne obaveze i naloìo da zastave budu spu{tene na pola kopqa tokom perioda àlosti. Predsednik je rekao da }e biti sprovedena detaqna istraga o avionskoj nesre}i, najteòj u posledwe dve decenije.

IRAK

Pet na est mr tvih u bom ba {kom na pa du BAG DAD: Najmawe 15 qudi je poginulo, a 50 je raweno u samoubila~kom napadu na jednu {iitsku fondaciju u centru Bagdada. Dva policijska zvani~nika navela su da je ju~e u 11 ~asova po lokalnom vremenu eksplodirao parkirani automobil pun eksploziva u blizini kancelarije {iitskih verskih poslova i gradske zdravstvene za{tite u Bab al Muadhamu. Od siline eksplozije o{te}ene su obli`we zgrade i automobili, prenela je agencija AP.

Bomba u Bab al Muadhamu eksplodirala je u trenutku aktuelizovanog spora izme|u {iitskih i sunitskih verskih zvani~nika oko preuzimawa uprave nad zna~ajnom dàmijom severno od Bagdada, navodi AFP. [iitske verske vlasti traè upravu nad xamijom Al Askari u Samari, mestu Al Kaidinog samoubila~kog napada u februaru 2006. koji je zapalio najteì sekta{ki sukob u Iraku. Prema zvani~nim podacima, samo u maju je u Iraku poginulo 132 osobe.

KINA

Za bra we no se }a we na Tje nan men PE KING: Kineske vlasti evidentirale su i vratile vi{e stotina aktivista koji su okupili da bi obeleìli 23. godi{wicu demonstracija na trgu Tjenanmen u Pekingu. „Dovezli su mnogo autobusa i po~eli da opkoqavaju aktiviste kod Ju`ne pekin{ke èlezni~ke stanice. Bilo je nas izme|u 600 i 1.000 aktivista iz cele Kine. Zatim su nas sproveli, morali smo da se registrujemo i onda su po~eli da {aqu qude nazad u gradove iz kojih su do{li”, rekla je agenciji Frans pres Xou \insjia, aktivistkiwa iz provincije Liaoning. Prema wenim re~ima, policija je jasno stavila do znawa da je sprovela te mere kako bi spre~ila proteste na dana{wi dan - 4. jun kada se obeleàva godi{wica demonstracija na Tjenanmenu. Kako navodi Frans pres, Kina jo{ uvek sma-

tra da su demonstracije 4. juna 1989. godine bile „kontrarevolucionarna pobuna” i odbija da prizna bilo kakvu gre{ku ili da razmotri neku vrstu obe{te}ewa ubijenih i povre|enih na taj dan. Bilo kakav pomen demonstracija iz 1989 godine zabrawen je u kineskim medijima i taj doga|aj je uglavnom tabu tema u Kini. Na najpopularnijim kineskim internet sajtovima ju~e je u pretrazi blokirana re~ „sve}a” kao i broj „23”. Organizatori o~ekuju da }e se vi{e od 150.000 qudi okupiti danas u Pekingu na bdewu uz sve}e u znak se}awa na `rtve demonstracija 1989. godine. Kinesko ministarstvo spoqnih poslova izrazilo je ju~e „duboko nezadovoqstvo” zbog zahteva SAD da oslobodi sve gra|ane koji su zatvoreni zbog demonstracija 1989. godine.

TRI PO LI: Libijski vojni sud osudio je 24 osobe, od kojih ~etvoricu Rusa, 19 Ukrajinaca i jednog Belorusa, na razli~ite vremenske kazne zatvora zbog kolaboracije sa trupama biv{eg libijskog vo|e Moamera Gadafija, dok su diplomate pomenutih dr`ava pokrenule inicijativu za wihovo osloba|awe. Jedan od Rusa koji je ozna~en kao vo|a grupe osu|en je na do`ivotnu robiju, dok su ostali dobili po 10 godina

zatvora uz kazneno-popravni rad, a u presudi su progla{eni krivima za obnovu vojne tehnike koja je slu`ila za „uni{tavawe libijskog naroda”. Wihovo su|ewe zapo~eto je 4. aprila u Tripoliju, a ve}inu je uhapsio libijski pobuweni~ki bataqon „Kakao” u avgustu pro{le godine i u me|uvremenu su dr`ani u veoma lo{im uslovima, navode ruski mediji. Diplomatska predstavni{tva Rusije, Belo-

rusije i Ukrajine sve vreme su bila anga`ovana zajedno sa advokatima na poboq{awu uslova za boravak uhap{enih, kao i za wihovo pu{tawe na slobodu, ali je libijska strana nedvosmisleno istakla da odluka suda mora da se po{tuje. Grupa gra|ana iz tri biv{e sovjetske republike bili su zaposleni u zajedni~koj rusko-libijskoj naftnoj kompaniji „Dakar” i uhap{eni su krajem avgusta pro-

{le godine tokom borbi za Tripoli. Oni su navodno najpre osumwi~eni da su snajperisti koji su se borili na strani Gadafijevog reìma, ali se kasnije ispostavilo da nisu imali oru`je i da su uglavnom previ{e stari za vojnu slu`bu. Libijske vlasti su ih dugo dràle u pritvoru bez formalne optu`nice, a u me|uvremenu su oslobodili dvoje ukrajinskih dràvqana ukqu~uju}i jednu ènu.

RUSIJA

Sa mit EU–Ru si ja u zna ku si rij ske kri ze SANKT PE TERS BURG: Drugi dan samita EU - Rusija pro{ao je, izme|u ostalog, u znaku rasprave o Siriji, o kojoj dve sile imaju razli~ito mi{qewe. Evropski zvani~nici veruju da je uloga Rusije od kqu~nog zna~aja za re{ewe krize u Siriji, dok SAD Moskvi nude plan o slawu u Siriju me|unarodnih posmatra~a od kojih bi ve}ina bili Rusi. I Rusija i Evropa jo{ polaù nade u mirovni plan Kofija Anana za okon~awe nasiqa u Siriji. EU bi èlela da Rusija izvr{i pritisak na sirijskog lidera Ba{ara al Asada da povu~e oru`je i obustavi napade, kao {to predvi|a Ananov plan, ali i da se povu~e sa vlasti kako bi otvorio put za politi~ku traznciju. Rusija kaè da ne {titi Asada koji je za Moskvu naj~vr{}e upori{te na Bliskom istoku, ali da wegov odlazak sa vlasti ne moè da bude preduslov za politi~ki dijalog. Predsednik Saveta EU Herman van Rompej izjavio je ju~e da Rusija i EU moraju da zajedno rade na okon~awu krize u Siriji, dodaju}i da su se Rusija i EU sloìle da

Mo skva `e li ja ku EU Moskva ne vidi nikakvu protivure~nost izme|u procesa evroazijske integracije i razvoja odnosa Rusije i Evropske unije, ka`e ruski predsednik Vladimir Putin. Putin je poru~io da je Rusija zainteresovana za jaku EU. - Ne vidimo problem izme|u na{ih integracionih procesa na evroazijskom prostranstvu i razvoja na{ih odnosa sa EU. [tavi{e, spremni smo da radimo na spajawu tih integracionoih procesa - rekao je Putin na otvarawu dvodnevnog samita Rusija EU u Sankt Peterburgu. On je podsetio da oko 50 odsto trgovinskog prometa Rusija ostvaruje sa Evropskom unijom i naglasio:”Mi smo zainteresovani za jaku EU”.

SEVERNA KOREJA

je mirovni plan me|unarodnog izaslanika Kofija Anana najboqi na~in da se izbegne gra|anski rat u toj zemqi. - U potpunosti se slaèmo da Ananov plan kao celina pruà najboqu mogu}nost da se razbije krug nasiqa u Siriji... i izbegne gra|anski rat - rekao je Rompej, istakav{i da u tom ciqu Rusija i EU moraju da „udruè napore”, preneo je AFP. Predsednik Saveta EU dao je izjavu posle razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, drugog dana dvodnevnog samita EU-Rusija, koji je otvoren sino} u Sankt Peterburgu. U okviru 29. rusko-evropskog samita, Putin }e razgovarati i a predsednikom Evropske komisije @oze Manuelom Barozom i {efom evropske diplomatije Ketrin E{ton. Na dnevnom redu su teme evrozone, bilateralnih odnosa Moskve i Brisela ukqu~uju}i viznu liberalizaciju, goru}e me|unarodne teme, kao i mogu}nost obnavqawa i nadgradwe partnerskog sporazuma.

[VEDSKA

Pret we no vina ri ma zbog kri ti ke SEUL: Severno-korejska vojska zapretila je da }e napasti redakcije nekoliko ju`no-korejskih medijskih ku}a u Seulu zbog kritika da koriste decu za propagandu. Vojska kao mete mogu}eg napada navodi dnevne listove [osun Ilbo i JongAng Ilbo, i vi{e televizijskih stanica, a odgovornost pripisuje predsedniku Ju`ne Koreje Li Mjang-Baku. Severno-korejska vojska optu`ila je ju`no-korejske medije da su uputili ozbqne uvrede skupu 20.000 dece u Pjongjangu, povodom 66. godi{wice od kada je Severna Koreja osnovala organizaciju Unija korejske dece.

Pa si jans na Brej vi ko vom su |e wu OSLO: Televizijske kamere snimile su jednog od sudija kako usred su|ewa norve{kom masovnom ubici Andersu Behringu Brejviku igra pasijans na kompjuteru. Dnevnik Verdens gang objavio je na sajtu fotografiju kompjuterskog ekrana na kojem se vidi da je sudija Ernst Hening Ejelsen o~igledno usred igrice, dok svedok, {vedski profesor Matijas

Gardel, daje iskaz. - Sudije pa`qivo prate ono {ta se govori i {ta se iznosi u sudnici - rekla je agenciji Frans pres portparolka suda u Oslu Iren Ram. Portparolka je dodala da „postoje razli~iti na~in da se ostane koncentrisan”, a kako dodaje AFP, sudija nije demantovao da je igrao igricu tokom su|ewa. Brejviku se sudi za ubistvo 77 osoba uglavnom mladih u julu 2011. godine.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA Ameri~ki prdsednik Barak Obama suo~ava se sa nezaposleno{}u od 8,2 odsto, {to mu ote`ava {anse za drugi mandat. Naime, nijedan ameri~ki predsednik u novijoj istoriji nije uspeo da osvoji drugi mandat kada je nezaposlenost prelazila 7,4 odsto. Zamenica menaxera Obamine kampawe Stefani Kater izjavila je da je u posledwih 27 meseci otvoreno 4,3 miliona novih radnih mesta.

EVO MORALES Bolivijski predsednik Evo Morales je odlu~io da ubrza ncionlizaciju kqu~nih kompanija. On na Praznik rada tradicionalno bar jednu kompaniju, resurs ili deo infrastrukture vrati pod dr`avnu brigu. Morales je ovog puta najavio kako ima nameru da nacionalizuje sve prirodne resurse u zemqi, kao i industriju vezanu za eksploataciju tih resursa.

YORY SORO[ Ameri~ki milijarder Xorx Soro{ poru~io je da su ostala jo{ samo tri meseca za spas evrozone, upozoriv{i da bi EU „mogla da eksplodira” zbog krize u evrozoni. Kada pro|u ta tri meseca, tr`i{ta }e i daqe zahtevati sve vi{e, a vlasti vi{e ne}e mo}i da ispuwavaju wihove zahteve, rekao je Soro{, nazvav{i EU politi~kim balonom, koji bi zbog velike krize u evrozoni mogao da pukne u svakom trenutku.

AME RI KAN CI SE VRA ]A JU U VI JET NAM

Bor ba za nad mo} na Pa ci fi ku Ameri~ke zastave sa ratnih brodova mogle bi ponovo da se vijore u Vijetnamu ukoliko SAD postigne dogovor za vlastima u Hanoju da ponovo otvore pomorsku bazu u Kam Ranu. Ministar odbrane SAD Leon Paneta stigao je u posetu Vijetnamu, kako bi poku{ao da sa vlastima te zemqe postigne dogovor o ponovnom otvarawu neke od ameri~kih baza iz perioda Vijetnamskog rata, pi{e LA tajms. êtrdesetpet godina je pro{lo otkako su u Kam Ran zaliv u Vijetnamu dnevno stizale desetine ameri~kih teretnih brodova sa vojnom tehnikom, municijom i namirnicama za ameri~ke trupe koje su se borile sa Vijet Kongom. Danas u vode pomenutog zaliva stiù samo ribarski brodi}i. Nekada{wa velika ameri~ka vazdu{na baza i operativni centar vazdu{nih snaga SAD sada je napu{tena, a za sve one koji se se}aju tog rata sluì kao podsetnik o povla~ewu ameri~kih trupa iz Vijetnama. Me|utim, dolazak ameri~kog ministra odbrane Leona Panete, prvog {efa Pentagona koji je kro~io na tlo Vijetnama posle rata, zna~i da Pentagon planira povratak na ove prostore, na-

vodi LA tajms. Razlog dolaska Panete ba{ ovde je jednostavan. To je jedna od malobojnih luka na tom potezu koja ima duboki gaz i u koju mogu da uplovqavaju veliki ratni brodovi. Ameri~ki list navodi da je odmah po dolasku Paneta, kako bi probio led, rekao da se se}a da su „sve strane propatile i da je mnogo krvi proliveno – od strane Amerikanaca i Vijetnamaca”. Pored toga, Paneta je naglasio da se Va{ington nada da te{ki period istorije ne}e stajati na putu povratka SAD u ovaj strate{ki va`an

zaliv, koji izlazi na Ju`no kinesko more.„Pristup na{ih vojnih brodova u ovu luku je kqu~na komponenta ameri~kih odnosa sa Vijetnamom i mi vidimo ogroman potencijal u tome”, rekao je Paneta. Administracija ameri~kog predsednika Baraka Obame poku{ava da oja~a svoju poziciju i ulogu Pacifi~ke sile kako bi se suprotstavila rasu}em kineskom uticaju i vojnoj mo}i. Pentagon zbog toga ho}e da uspostavi bliske veze sa zemqama u kineskom „kom{iluku” i pristup wihovim lukama, jer samo na taj na~in mo`e da poja~a svoje vojno prisustvo u tom delu sveta. „Posebno }e biti va`no da imamo pristup lukama poput ove kada budemo pomerali svoje brodove sa zapadne obale SAD ka na{im bazama u Pacifiku”, istakao je ameri~ki ministar odbrane u Kam Ranu. Zaliv je ba{ zbog svoje idealne strate{ke pozicije na ulazu u Ju`no kinesko more ameri~ka vojska izabrala i pre vi{e od 50 godina kada je rat u Vijetnamu tek po~iwao.

balkan

dnevnik FA HRU DIN RA DON ^I]:

Koalicija SDP – SBB vodi Bosnu u EU SARAJEVO: Lider Saveza za boqu budu}nost (SBB) BiH Fahrudin Radon~i} izjavio je da novoformirana koalicija SDP - SBB povla~i BiH i bo{wa~ki korpus sna`no ka evroatlantskim integracijama. - To je koalicija koja garantuje br`i evropski put, mawe blokada na tom putu i garantuje da }e se i u bo{wa~kom korpusu, kao i na tom multietni~kom nivou doga|ati pozitivne stvari kakvih dugo nije bilo - smatra Radon~i}. Prema wegovim re~ima, SBB je ogromnu podr{ku naroda i gra|ana dobio upravo na kritici pona{awa SDA. - SDA je u jednoj vrsti {oka. Radi se o stranci koja je 22 godine eksploatisala narod i `ivela na wegovoj grba~i. Oni }e u~initi sve da ne odu sa vlasti, jer kod wih nije kao u normalnim demokratijama vlast sredstvo da se pomogne narodu - rekao je Radon~i} za „Ve~erwi list” - izda-

we za BiH. On o~ekuje turbulentno vreme, ali bez velike drame. - SDA }e oti}i, jer je to voqa naroda i oti}i }e mnogo lak{e nego {to misle tvrdi lider SBB BiH.

Komentari{u}i najavu SDA o blokadi u Domu naroda parlamenta BiH, Radon~i} je rekao da bi u tom slu~aju SDA u{la direktno u antidejtonsku aktivnost i ona bi bila zasnovana na tome da tri Bo{waka blokiraju bo{wa~ku politi~ku voqu. On smatra da postoje na~ini da se ta blokada zaobi|e, a to je da Savet ministara BiH podnese ostavku i da cela procedura izbora krene ispo~etka. U petak, 1. juna, postignut je dogovor da SBB zameni SDA u vlasti na nivou BiH. Dogovor o ulasku u vlast SBB umesto SDA, pored za nivo BiH, postignut je i za ~etiri federalna kantona - Sarajev ski, Tu zlan ski, Ze ni~ ko-do boj ski i Unsko-sanski. Mesta u Savetu ministara BiH, koja su pripadala SDA, podeqena su tako da ministra odbrane daje SDP, dok }e SBB dobiti mesto ministra bezbednosti i mesto zamenika ministra finansija BiH.

utorak5.jun2012.

FI LIP VU JA NO VI] NAJ PO PU LAR NI JI U CR NOJ GO RI

Predsednika vole skoro svi PODGORICA: Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} i daqe je ubedqivo najpopularniji politi~ar u toj dràvi, pokazalo je istraìvawe agencije Ipsos Stratedìk marketing. Prema istraìvawu, ve}ina gra|ana smatra da Crna Gora ne ide pravim putem. Anketa javnog mwewa, koju je Televizija Vijesti uradila sa „Ipsos Stratexik marketingom”, pokazala je da ~ak 80 odsto gra|ana Crne Gore

gra|ana. Prema istra`ivawu, od opozicionih lidera najpopularniji je predsednik Socijalisti~ke narodne partije Sr|an Mili} o kome pozitivno mi{qewe ima 53 odsto ispitanika. O predsedniku Demokratske par ti je so ci ja li sta (DPS) Milu \ukanovi}u povoqno mi{qewe ima 47 odsto ispitanika, dok je 49 odsto onih koji su ga negativno ocenili. \ukanovi}, prema re~ima Kra~kovi}a, i daqe

ima po voq no mi {qe we o Vujanovi}u, odnosno da u wega podjednako veruju Crnogorci i Srbi. Radomir Kra~kovi} iz istra`iva~kog centra TV Vijesti kazao je da Vujanovi} ima stabilan rejting, sa veoma malo negativnih ocena, odnosno ima veliku podr{ku i me|u glasa~ima opozicionih stranaka. Dru ga po po pu lar no sti je izvr{na direktorka Mre`e za afirmaciju nevladinog sektora Vawa ]alovi}, o kojoj povoqno mi{qewe ima 66 odsto ispitanika, a tre}i je premijer Igor Luk{i} kome veruje 58 odsto

o{tro deli bira~ko telo, od no sno gra |a ni su ili izuzet no kri ti~ ni pre ma wemu ili mu daju najboqe ocene. Istraìvawe javnosti pokazalo je da svega 39 odsto gra|ana smatra da Crna Gora ide pravim putem, dok je wihov broj u ja nu a ru bio 45. Prema istraìvawu, gra|ani Crne Gore podeqeni su pre ma pred lo gu pre mi je ra Luk{i}a o uvo|ewu trobojke kao predsedni~ke zastave i skra }e we him ne za dve stro fe. Sa Luk {i }e vim predlogom ne slaè se 51 odsto ispitanika, dok 45 smatra da je predlog dobar.

HR VAT SKI MUP SE SPRE MA ZA „SPLIT PRAJD”

Ekstremni navija~i prete Molotovqevim koktelima SPLIT: MUP i obave{tajna slu`ba pri premaju se za Split prajd, najavqen za subotu 9. juna, koji je ozna~en kao veliki bezbenosni rizik, pre svega zbog priprema za ometawe skupa. Kako izve{tava indeks.hr, MUP pod nadzorom dr`i najekstremniji deo navija~a Hajduka, okupqan u grupu Haj duk Jugend, ko ja navodno ~ak priprema i Molotovqeve koktele za paradu ponosa. Pripadnici te navija~ke grupe izradili su pre dve godine plakat „Srbe na vrbe”, kojim su u Splitu do~ekani ~lanovi srpske Dejvis kup reprezentacije. Sudilo se jedino Antoniju Vuj~i}u, ali ga je sud oslobodio, jer nije bilo dokaza da je on postavio plakat, iako su mu u telefonu na|ene fotografije raznih faza izrade plakata. Policija je na razgovor pozvala i splitske ugostiteqe ko-

ji dr`e kafi}e na rivi, obalnom {etali{tu u centru grada, na kome su desni~ari lane do~ekali u~esnike prvog Split prajd, ga|ali ih svim i sva~im i vre|ali, pri ~emu je bilo i nekoliko povre|enih.

Gra|anski {tab za odbranu rive, koji je ve} ranije pozvao sve koji su protiv parade da do|u i sednu na rivu, pokrenuo je peticiju me|u privatnim ugostiteqima koji dr`e kafi}e na rivi. Sakupqaju potpise kako

MI LO RAD DO DIK NE @E LI DA SE IZ VI NI NO VI NAR KI BE TE

„Ni meni se niko ne izviwava” BA WA LU KA: Predsednik RS Milorad Dodik kaè da nema nameru da se izvini dopisnici Bete iz Bawaluke Qiqani Kova~evi} zbog verbalnog napada u Palati predsednika RS. „Nemam nameru da se nikome izviwavam, kao {to se i meni niko ne izviwava”, kazao je Dodik novinarima, povodom zahteva novinarskih udruèwa iz Srbije da se izvini dopisnici Bete zbog verbalnog napada pre dva dana na konferenciji za novinare. On je kazao da podràva rad udruèwa novinara, ali da bi voleo i da vidi principijelan stav udruèwa novinara i da poku{avaju ne{to da urade na standardima izve{tavawa, kao i da osude, kako je naveo, neprofesionalnost. Prema wegovim re~ima, tu se radi „o jednoj patolo{koj grupi qudi koja poku{ava da na jedan neistinit na~in, inkrimini{e sve u RS, {to je nedopustivo sa stanovi{ta novinarske profesije”. Dodik tvrdi da je sloboda rada novinara u RS zagaranto-

vana i da on „nema nameru da ugroàva bilo ~iju slobodu”. - Ali, nikada ne}u odustati od to ga da ka èm i svo je mi{qewe o nekim novinarima, jer i oni neograni~eno govore o politi~arima - kazao je Dodik. Dodik je na konferenciji za novinare 2. juna u Bawaluci ver bal no na pao no vi nar ku agencije Beta Qiqanu Kova~evi}, iznose}i primedbe na wen novinarski rad i poru~uju}i joj da vi{e ne ulazi u Palatu predsednika RS. On je novinarku Bete nazvao „la`qivicom”, tvrde}i da je objavila la`nu vest da je Dràvna agencija za istrage i za{titu (SIPA) protiv wega Tuìla{tvu BiH podnela krivi~nu prijavu, terete}i ga da je sa saradnici ma na vi {e gra |e vin skih projekata u RS o{tetio entitetski i dràvni budèt za oko 115 miliona maraka. Jo{ je naveo da mu se „nikada nije izvinila, ni posle okon~anog sudskog postupka”.

bi splitskom gradona~elniku @eqku Kerumu i ministru preduzetni{tva Gordanu Marasu poslali zahtev za zabranu parada, i to zbog {tete koju }e ugostiteqi pretrpeti tog dana zbog policijskih blokada i

ostalih mera obezbe|ewa, koje ukqu~uju i uklawawe staklenih predmeta. Skupqa~i potpisa vrlo su zadovoqni odazivom ugostiteqa, koji se redom potpisuju za zabranu parade jer znaju da ne}e

imati prometa. Sigurnosno (bezbednosno) obave{tajna agencija dala je procenu da se radi o najve}em bezbednosnom problemu u Splitu u posledwih deset godina. ^ak i ve}em, nego {to su bili protesti za hrvatske generale u Hagu i pozivawe na ru{ewe vlade Ivice Ra~ana u kojima je aktivno u~estvovao tada{wi {ef HDZ-a, a kasnije i premijer Ivo Sanader. U pri~u oko Split Prajda ukqu~ila se i crkva pozivom da ne bude nasiqa, a da svi oni koji su protiv parade, tog dana odu na {etwu na obli`wa brda. Osim biskupa dubrova~kog Mate Uzini}a, ju~e je iz emisije „nedeqom u dva” poziv uputio i Ivan Mikleni}, urednik ~asopisa Glas koncila ~iji je izdava~ Zagreba~ka nadbiskupija. Podsetimo da je 2007. zagreba~ka policija spre~ila lokalne neonaciste da na u~esnike Zagreb prajda bace ve} pripremqene molotovqeve koktele. Oni su pro{li s blagim kaznama, a interventni policajci u obezbe|ewu kasnijih povorki u Zagrebu uvek nose i aparate za ga{ewe po`ara.

Privedeni zbog napada na sve{tenika DERVENTA, DOBOJ: Centar za javnu bezbednost (CJB) Doboja priveo je vi{e osoba koje bi se mogle dovesti u vezu s razbojni{tvom i premla}ivawem sve{tenika Save Todorovi}a i wegove supruge Jelice, pro{le sedmice u porodi~noj ku}i u Kalenderovcima kod Dervente. Privedene su osobe s kriminalnom pro{lo{}u, proveraju se wihovi alibiji u vreme kada su napadnuti otac Savo i wegova supruga. Maskirani napada~i upali su 31. maja u ku}u oca Save u nameri da je opqa~kaju, ali su pucali sve{teniku u glavu nakon ~ega je on operisan. U CJB Doboj nisu mogli da navedu {ta je ukradeno iz sve{tenikove ku-

}e, jer je, kako navode, istraga jo{ u toku. Iz bawalu~kog Univerzitetsko-klini~kog centra (UKC) potvr|eno je da je Todorovi}evo zdravstveno stawe stabilno i da je svestan. Bawalu~ke „Nezavisne novine” podse}aju da su razbojnike u krvavom pohodu prekinule kom{ije koje su, ~uv{i pucwavu, krenule prema ku}i Todorovi}a. Da bi spre~ili kom{ije da ih prepoznaju ili uhvate, razbojnici su prilikom bega ispalili vi{e hitaca u pravcu nedu`nih qudi. Me{tani Kalenderovaca ispri~ali su da ih je napad posebno uznemirio, jer je sve{tenikova ku}a i nedequ dana ranije bila na meti pqa~ka{a.

Nezaposlenost u Crnoj Gori 13 odsto PODGORICA: Na birou rada u Crnoj Gori trenutno je prijavqeno 30.192 gra|ana, a stopa nezaposlenosti iznosi 13 odsto, saop{teno je ju~e iz Zavoda za zapo{qavawe. Najve}a stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori - 32,7 odsto zabele`ena je u julu 2000., dok je najni`a - 10,1 odsto registrovana u avgustu 2009. godine. Zavod je od po~etka godine godine evidentirao 7 300 novozaposlenih, a izdato je 7 600 radnih dozvola nerezidentima. Broj oglasa za slobodna radna mesta u dosada{wem delu 2012. godine mawi je, u odnosu na isti period prethodne godine, za oko pet odsto.

Albanija jo{ bez predsednika TIRANA: Albanski parlament drugi put nije uspeo da izabere novog predsednika dr`ave, po{to lideri dve najve}e partije nisu mogle da se dogovore o zajedni~kom kandidatu. U parlamentu nije odr`ano glasawe po{to premijer Sa qi Be ri {a iz vla da ju }e Demokratske partije i lider najve}e opozicione stranke, Socijalisti~ke partije, Edi Rama nisu uspeli da postignu dogovor.

Po sla ni ci mo gu naj vi {e pet puta da poku{aju da izaberu naslednika Bamira Topija, ~iji petogodi{wi mandat isti~e 24. jula. Ukoliko ne uspeju, u roku od 45 dana moraju da bu du ras pi sa ni pre vre me ni parlamentarni izbori. Naredna sednica parlamenta o~ekuje se krajem sedmice. Socijalisti~ka partija odbila je da podr`i kandidata demokrata, sudiju Ustavnog suda @ezairija Zagaworija.

VLA DI KA ZA HUM SKO-HE R CE GO VA^ KI GRI GO RI JE:

Blagi napredak u ìvotu pravoslavnih SARAJEVO: U mostarskoj re gi ji je pre ra ta ì ve lo 35.000 Srba pravoslavaca, dok ih je danas 5.000 do 6.000, izjavio je vladika zahumsko-herce go va~ ko pri mor ski SPC Grigorije koji napomiwe da ose}a blagi napredak u ìvotu pravoslavnih u Hercegovini. Vladika, koji se i sam pre dve godine vratio iz Trebiwa u Mostar, kaè da pravoslavci sa tog podru~ja „pruàju ruku pomirewa i ruku zajedni~kog ìvota” kada god mogu oni ma ko ji to ni su - Bo {wacima, odnosno muslimanima i Hrvatima, odnoso katolicima. - Jer, jednostavno mi smo upu}eni jedni na druge - rekao

je Gri go ri je za Ana do li ju. Vladika je podsetio i da je osman ski sul tan Ab du la ziz pomogao gradwu Crkve svete Trojice u Mostaru koja je jedan od simbola multikulturalnosti Hercegovine, a sru{ena je po~etkom juna 1992. godine. Mesto i ostaci te gra|evine progla{eni su nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine, a wena obnova je zapo~eta 2010. godine. - Sultan Abdulaziz je 1863. godine dao dozvolu za izgradwu ove crkve, a gradili su je mo star ski tr gov ci, pra vo slavci koji su bili jako bogati i imali su razgranatu trgova~ku vezu od Kotora preko Mostara do Trsta - objasnio je vladika Grigorije.

kultura

utorak5.jun2012.

c m y

dnevnik

РЕАКЦИЈЕ НА (НЕ)ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ 57. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Одлуке жирија легалне, да ли и легитимне? Да и недодељене награде могу да изазову оштре реакције, доказ је овогодишње 57. Стеријино позорје, на којем жири чак четири признања није имао коме да да, судећи по одлукама. Нису додељене две глумачке награде, као нионе за сценографа и костимографа, и реакције су кренуле повицима „уа“ већ на самом уручењу. У таквом изражавању незадовољства учествовали су и „леви“ и „десни“, јер су се на примедбе због недодељених награда надовезале и критике постојећег концепта Позорја, важећег иначе већ неколико година, који је у званичну селекцију увео не само домаћу драму, него и домаће позориште, то јест представе по страним текстовима, а поред тога неке су и савременијег сценског израза. Огласио се јавно редитељ и управник Атељеа 212 Кокан Младеновић оштрим критикама на рачун жирија, рекавши да су његове одлуке о недодељивању награда незапамћене и скандалозне, али и самог фестивала за који је рекао да је дотакао дно и да га треба укину-

Иван Меденица

ти по сваку цену. „Мислим да је Стеријино позорје и пре ове одлуке жирија било у кризи. Након овакве одлуке жирија, фестивал треба укинути по сваку цену или позвати управу да направи радикалне реформе”, речи су Кокана Младеновића. Према његовим речима, та врста „псеудодемократије и лажног самоуправљања”, довела је Стеријино позорје на дно и ставила знак питања над смисао његовог постојања. - Реакције публике које су се чуле током уручења награда нису ништа необичајено. То је слободоумно, публика има право на то, није то

ништа пореметило свечаност. – ка- Мислим да се свему томе при- ректорка Стеријиног позорја теаже за наш лист директор Стерији- даје сувише значаја, јер шта се у су- тролошкиња Ксенија Радуловић. ног позорја Миливоје Млађеновић. штини десило? Десило се да један - Од тог тренутка све везано за - Што се тиче критика на концепт уважени редитељ, и управник јед- награде је у рукама жирија зато фестивала, које кажете што се подразумева његова аутода се поново чују, миномност. Наравно, ми се као јавслим да стално треба ност са тим одлукама можемо слапреиспитивати Позорје, гати или не, али жири има право на па ја то стално и сам госвој став и на своју аргументацију. ворим. То само доказује Лично, чини ми се да је било прода је позориште веома стора да се доделе све награде. Теважно и онима који га шко је не приметити да је један део највише нападају, да су медија одлуке жирија, као и изјаву им учешће и признања Кокана Младеновића, пласирао на њему битна. Али, то кроз сензационалистичке наслове, не значи да Позорје мора што уопште не одговара реалном да се на сваку неодмерестању ствари. Никакав скандал се ну реч упреподоби и да није догодио, а истина је да је некона реакцију незадовољлико људи у сали гласно негодованих реагује тако што ће ло док је Бранислав Лечић као ићи управо за њиховим председник жирија читао одлуке о мишљењем и ставом, јер наградама – каже за наш лист Ксенас то не би никуда одвенија Радуловић - Што се тиче село. лекције, у њој постоји шири дијаКритике, по његовим пазон естетика, од класичних ка речима, представљају иновативним. Жири се, међутим, реакције људи незадоопределио да афирмише једну вољних одлукама жириестетску линију, што је његово леја, а треба имати на уму гитимно право и у вези са тим нема Миливоје Млађеновић да је у овом жиникакве потребе за мојим даљим рију учествовало пет из- ног позоришта, жустро, рекао бих коментаром. С друге стране, невеузетно ауторитативних и неодмерено реаговао, сасуо буји- роватно паушалне, а чак и матемаличности када је позори- цу непријатности и медији су ту бу- тички нетачне примедбе су упућиште у питању. - Ми, наравно, не бранимо да се тако реаКо изгуби, има право да се буни гује, и ми бисмо волели Председник жирија 57. Стеријиног позорја глумац Бранислав да су све награде додеЛечић одбацио је приговоре управника Атељеа 212 Кокана Младељене, али постоји моновића на одлуке жирија и рекао да „ко изгуби, има право да се бугућност да их жири не ни”. Он је објаснио да жири није могао да додели награду за младодели и подсећам да се дог глумца, „јер га није ни било“, а што се тиче четврте награде за то и раније дешавало, и глумца, он је био за то да је доделе, али је био надгласан. У жирина Позорју, и на другим ју су још били: театролошкиња Ана Ледерер (Хрватска), драматурфестивалима. Да то нешкиња Маја Пелевић, и редитељи Ана Томовић и Јанез Пипан додељивање награде (Словенија). изазове реакцију је такође реално, али неодмереност да се иде до- јицу прихватили и носе је тле да се поништи вред- даље. Па је ли то разлог ност Позорја и каже да сада да се заиста запостаје оно дно позоришног ве сва друга питања наживота, и да га треба шег позоришног живота? укинути, то припада Велика тековина ове безонима који су то рекли. разложне буке је да се Зар зато што је то неко упитамо шта нам је са нарекао, ми треба истог часа да га чином организовања напреобликујемо потпуно по жеља- ших позоришта, шта нам ма букача? – наводи Миливоје је с продукцијом, с поеМлађеновић. тичким струјањима унуПозорје једино никад неће од- тар њих, колико је наше ступити од оног што је његов кич- позориште модерно, а комени стуб - највреднијег у домаћем лико традиционално, јесу драмском стваралаштву, а то је, по ли неке вредности преваречима Млађеновића, и драмски зиђене, и јесу ли се неке текст створен на овом језику, али и нове појавиле? – сматра оно што је најбоље у нашем позо- Млађеновић. ришту, по мери онога кога Позорје Једини задатак фести- Светислав Јованов изабере за селектора. А да ли је то вала у вези са наградама јесте да ване претходних дана селекцији, увек погодило све укусе, то, по жири формира од кредибилних љу- рецимо, да у њој преовладава иноМлађеновићу, управо припада ди са богатим професионалним би- вативни сценски израз. То је буоном делу везаном за реакције, ографијама, што и јесте био случај, квално нетачно, зато што је пола критике и предлоге. истиче селекторка и уметничка ди- селекције утемељено на класич-

ДОДЕЛА ФИЛМСКИХ МТВ ПРИЗНАЊА

Ксенија Радуловић

није предмет расправе у позоришној уметности. То би било исто када би књижевном жирију замерили што су одабрали тањи, а не дебљи роман. Театролог Светислав Јованов, члан редакције часописа „Сцена“, и један од водитеља Округлог стола овогодишњег Позорја, износи за наш лист свој став о наградама 57. Позорја - Такмичарска селекција Позорја је увек најпре одраз продукције, а награде жирија су тек један, иако за неке (пре свега такмичаре) битан исход фестивала. То јест, када су селекција и награде оправдане. Што се тиче селекције, она је највећим делом реална, једино што након гледања остајем при уверењу да је у њој морала наћи место „Зла жена” зрењанинског позоришта. Што се тиче недодељивања четири награде, од тога две глумачке - таква одлука јесте легална, али није суштински легитимна: првенствено, од које год естетике полазили, БИЛО ЈЕ кандидата за награду младом глумцу, поготово у „Мара/Сад” и у „Хипермнезији”. Ако је већ жири начинио (оправдано) храбар гест, дајући предност тексту младе списатељице („Радници умиру певајући”) над (по класичном мерилу) ипак бољом драмом

Биљане Србљановић, зашто онда није исто тако храбро препознао потенцијале младих глумаца. Најзад, превиђање рада Андраша Урбана у „Мара/Сад” напросто је дубоко неоправдано. У целини, ако занемаримо сујете и тешко видљиве а и овде постојеће приватне наклоности, све је ово одраз кризе и трагања, у којима се батрга не само Позорје, већ и цело наше позориште. Најгоре би било вратити се уназад - на удобно позориште сировог реализма и идеолошког једноумља. Не можемо назад, али морамо бити свесни да нас ни „тамо напред” не чека идила – напомиње Светислав Јованов. Председник Удружења позоришних критичара и театролога Србије Иван Меденица такође се огласио у јавности, рекавши да не види разлог за „халабуку” која се дигла око тога, али и да отпор новим естетикама и младим ауторима лежи у страху од промена. - Што се тиче тога да нису додељене све награде, то није први пут у историји Позорја. Такве су се ситуације већ догађале. То нису популарне одлуке, жири бира између онога што је понуђено у селекцији - рекао је Меденица. Према његовом мишљењу, жири би требало да се определи, у свакој категорији, за оно што, по својим критеријумима, сматра да је било најрелевантније. „Мислим да је проблематична одлука да се не доделе све четири глумачке награде, јер је било простора, поготово ако имамо у виду остварење Ђузе Стојиљковића у представи ‘Отац на службеном путу’. Он је навео да је било простора и за награде из неког мало традиционалнијег позоришта, као што су представе „Бунар” или „Отац на службеном путу”, а посебно немачка поставка „Бицикла”. Меденица је додао да се „слаже у потпуности са аргументацијом селекторке Ксеније Радуловић да у традиционалнијем позоришном изразу ове године нису постигнути завиднији, значајнији уметнички резултати”. У овој другој области је постигнут пробој млађе генерације позоришних уметника, како наводи Меденица, „са другачијм начином размишљања. Тужно је да на отпоре ове врсте наилазе млади уметници и неке провокативније и радикалније позоришне естетике, па чак и концепт интернационализације Позорја”. Наташа Пејчић

ПЕТОКЊИЖЈЕ САВЕ ДАМЈАНОВА У ИЗДАЊУ „СЛУЖБЕНОГ ГЛАСНИКА”

Српска књижевност искоса

Четири награде за „Игре глади” Филм „Игре глади„ тријумфовао је на додели филмских награда МТВ која је одржана прексиноћ у Лос Анђелесу. Остварење Гарија Роса, о тинејџерки која се бори да преживи у игри на смрт, освојило је четири награде, међу којима за најбољу мушку и женску улогу које су отишле главним глумцима, Џенифер Лоренс и Дшосу Хачерсону. Награду за најбољи филм, коју својим онлајн гласовима додељује публика, понео је филм „Сумрак Сага: Праскозорје први део”. Џенифер Анистон је добила награду за најбољег негативца за улогу у филму „Грозни шефови„, док су звезде „Сумрака„ Кристен Стјуарт и Роберт Патинсон освојили по четврти пут за редом награду за најбољи пољубац. Домаћин свечаности био је Расел Бранд који је током вечери збијао шале на рачун многих звезда попут Џастина Бибера, Чарлија Шина, Џона Траволте, Кање Веста, а нарочито се окомио на Мајкла Фасбендера због његове улоге зависника од секса у филму „Срам”.

ном, а пола на иновативном сценском изразу. Апсолутно не стоји примедба ни да су превладале представе камерног типа. Од седам, четири представе су биле на класичним, великим сценама, а три на камерним, какве се раде у целом свету. Чак и да су свих седам биле камерне, то није никакав естетски аргумент и невероватно је да дискутујемо на нивоу да ли представа има пет или петнаест глумаца што

Матица српска добила Управни одбор U Matici srpskoj na 127. vanrednoj skup{tini izabrani su ~lanovi novog Upravnog odbora. Nakon glasawa, Izborna komisija je saop{tila da su izabrani: \or|e Bubalo, Stevan Bugarski, Mirjana Veselinovi}-Hofman, Miroslav Veskovi}, Aleksandra Vrane{, Slavko Gordi}, Jasmina Grko-

vi}-Mejxor, Sava Damjanov, Jovan Deli}, Branislav \ur|ev, Miroslav Egeri}, Radoslav Erkovi}, Du{an Ivani}, Miroslav Josi} Vi{wi}, Vladimir Kati}, Marija Kleut, Svetozar Koqevi}, Vasilije Kresti}, Qubomirka Krkqu{, Branka Kuli}, Vojislav Mari}, Radova Mi}i}, Marko

Nedi}, Slobodan Pavlovi}, Tijana Palkovqevi}, Qiqana Pe{ikan-Qu{tanovi}, Mato Pi`urica, Predrag Piper, Milorad Radovanovi}, Du{an Rwak, Dimitrije Stefanovi}, Darko Tanaskovi}, Slavenko Terzi}, Miroslav Timotijevi}, Slobodan ]ur~i} i Smiqka [imi}.

Изласком из штампе књиге „Шта то беше српска постмодерна?” професора новосадског Универзитета др Саве Дамјанова, заокружен је петотомни пројекат „Службеног гласника„ који је под насловом „Дамјанов: српска књижевност искоса„ - представио изабране књижевноисторијске и критичке огледе овог аутора. За прве две књиге (објављене у јесен 2011)” Вртови нестварног„ и „Велики код: Ђорђе Марковић Кодер„ као предговори су објављени текстови академика Милорада Павића посвећени Дамјановљевим књижевноисторијским истраживањима . Трећа и четврта књига овога избора, „Српски еротикон и „Нова читања традиције 1-3,” завршавају се поговорима проф. др Миливоја Ненина, а последња поговором проф. др Гојка Тешића који као уредник потписује колекцију „Дамјанов: српска књижевност искоса”. Судећи према првим реакцијама, реч је о важном пројекту, нетипичном за српску културу, не само због специфичне књижевно-науч-

не визуре Дамјанова, већ зато што су ретки наши књижевни историчари који су за живота били представљени сличним избором. У истом контексту треба посматрати и округли сто о изабраним есејима и критикама овог аутора, који је одржан у мају у Институту за књижевност и уметност у Београду, а на коме је учествовало осам угледних универзитетских професора из Београда и Новога Сада. Ментор Дамјанова и пофесор чију је катедру наследио у Новом Саду, Милорад Павић написао је у предговору за ово петокњижје да се он креће у подручјима која су у науци о српској књижевности или неадекватно обрађена или сасвим мимоиђена. Уредник читавог пројекта проф. др Гојко Тешић оценио да је то „изузетан књижевноисторијски, стваралачки динамични и живи допринос савременој српској науци о књижевности, који је истовремено и читање/оживљавање књижевне традиције у посве модерном кључу, дамјановљевском„. (Танјуг)

dnevnik

OGLASi

utorak5.jun2012.

OGLASi l ^iTUQe

utorak5.jun2012.

Posledwi pozdrav Posledwi bratu

pozdrav

Posledwi pozdrav.

Miloradu [vowi Belom

od brata Dragana sa porodicom.

voqenom

Bo`idaru Jovan~evi}u

IZ DA JEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma 9. Telefon 060/0442-714. 54324

Dragomir Veselinovi} sa porodicom.

54401

54382

54395

54407

Posledwi bratu

PRI MA MO hidrogra|evinskog in`ewera sa licencom odgovornog izvo|a~a radova. Telefon 063/521546. 54285 PO TREB NA radnica za rad u mewa~nici i trafici. Telefon 060/69-29-005. 54345

KU PU JE MO staro gvo`|e, auto {koqke, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ~istimo tavane i podrume, dolazimo. Telefon: 062/649000. 54301 ^I STIM podrume, odnosim {ut, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 54354

voqenom

54410

54400

voqenom

Posledwi bratu

pozdrav

@iveo si skromno, nenametqivo. Gajio si prijateqstvo i drugarstvo sa qudima dobre voqe. Neka ti je ve~na slava i hvala za prijateqstvo. Hund.

voqenom

Bo`idaru Jovan~evi}u

Posledwi pozdrav kom{inici, na{oj babu{ki

na{oj dragoj

od: kuma Marka i kom{ija Daki}a i Vasi}a.

Posledwi pozdrav sestri, nepre`aqenoj

dragoj

Mariji Boti}

54399

54377

Jelici Novakovi}

voqenom

Dragoj

54409

Vesko, Olgica, Lale, Biqana, Sa{a i Natalija Slankamenac. 54388

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ

od: Vugowe, [kembe, Mi{e boksera, Imera, Krce, kuma Blekija, Vlade Goli}a, Coleta, Kozice, [akera, Prleta, Cile, Tete, Jace, Branislava, Martina, Ernike, Nixe Talijana, @ike duga~kog, Rizlinga, Savana, Struje, Guwe, Jove brodara, Mometa, Rajka, Vese, [uleta, bra}e Gagi}a, Suleta, Laze kroja~a, Gere i Lutovca. Osta}e{ ve~no u na{im mislima. Tvoji drugari iz Veternika. 54387

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i sve poznanike da je 4. 6. 2012. u 72. godini preminuo

Milki Petrovi}

Bo`idaru Jovan~evi}u

od brata Nikole sa porodicom.

54398

Sahrana je danas, 5. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Veterniku. O`alo{}ena porodica Jovan~evi}. 54403

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ocu

Mirku Opa~i}u Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je sahrana danas, 5. 6. 2012. godine, u 14 ~asova, na ~enejskom grobqu.

posledwi pozdrav. od: tetke Dade i sestara Ankice, Sofije i Mirjane sa porodicama.

Posledwi pozdrav.

1940 - 2012.

54396

pozdrav

ro|. Slankamenac

Bo`idar Jovan~evi}

1938 - 2012.

Sestra Mira Pejak, Pavle, Svetlana, Ivana i Marko.

Posledwi bratu

Marica Boti}

54372

od brata \ure sa porodicom.

dragoj

54371

54389

od sestre \uke sa porodicom.

pozdrav

Tetka Miqa, te~a \uro, Vesna i Violeta sa porodicama.

Zaspala je ve~nim snom na{a Crna sestra, zaova, tetka i baba tetka

Mari Alimpi}

od brate Pere sa porodicom.

pozdrav

Miloradu [vowi Bikanu

Bo`idaru Jovan~evi}u

od: sinovca Stevana, Anke, Zore i ostale familije.

Bo`idaru Jovan~evi}u

Posledwi sestrici

pozdrav

Posledwi pozdrav

Miloradu [vowi Bikanu

od sestre Save Jovan~evi} sa porodicom.

Mirku Opa~i}u

PRO DA JEM koke nosiqe stare 10 meseci, te{ke do 2kg. Komad 150 dinara. Ve}e koli~ine dostavqamo. Telefoni: 063/511-932, 021/848188. 54005

voqenom

od sestre Slavke sa porodicom.

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 54156

Posledwi bratu

pozdrav

Bo`idaru Jovan~evi}u

Posledwi pozdrav stricu

PRI ROD NI preparat protiv {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eliminisan za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490797. 54078

Posledwi bratu

Milorad [vowa Bikan

Nikola Pisarev sa porodicom.

54397

pozdrav

Posledwi pozdrav

voqenom

Bo`idaru Jovan~evi}u

Posledwi bratu

dnevnik

Mila i \or|e Nadrqanski. 54374

]erka Du{anka \ipalo sa porodicom. 54411

Bo`idaru Jovan~evi}u Boletu Tvoja dobrota i plemenitost osta}e ve~no u na{im srcima. Po~ivaj u miru. Hund sa porodicom. 54408

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da nas je iznenada napustio na{ voqeni sin i brat

utorak5.jun2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 6. 2012. godine preminula na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka

Dragi na{...

DESETOGODI[WI POMEN

5. 6. 2002 - 5. 6. 2012.

Milorad [vowa

Milorad [vowa Beli

Marija Boti}

Milenko [ar~ev

ro|. Slankamenac

1956 - 2012. Sahrana }e se obaviti danas, 5. 6. 2012. godine, na Veterni~kom grobqu, u 12.30 ~asova. S tugom i qubavqu: wegova majka Boja, brat Branko i sestra Vinka.

Sahrana je danas, 5. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele u Zmajevu.

Belom - Miloradu

Mara Alimpi}

Miloradu

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi kom{iji

od prijateqa Zorana i Radmile Ja}ovi}.

54361

54363

dragom

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 6. 2012. preminuo na{ voqeni

pozdrav

Dragan Na|

Porodice: ]ulibrk, Rado{, Pitoma~i}, Terek, Duki} i Hri~anek.

54364

od: Zorke, Vesne i Slobodana sa porodicom.

dragom

od porodice \oki}.

O`alo{}eni: }erka Biqana, zet Rade i unuk Marko.

Posledwi pozdrav dragoj nam

pozdrav

1969 - 2012.

Sahrana je danas, 5. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

54381

Posledwi prijatequ

Milanu Korovqevu

Jovanu Devi}u

Milan Korovqev

od: ujne Anke, bra}e \or|a i Miroslava sa porodicom.

54040

54360

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 67. godini preminuo na{ voqeni

Miloradu

54366

Nikad ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i qubav {to si nam pru`ila. Sahrana }e se obaviti 5. 6. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Jeli}.

54380

Posledwi pozdrav bratu

Tvoji najmiliji: supruga, sin i }erka sa porodicama.

Mari Alimpi}

ro|ena Jeli}

Posledwi pozdrav bratu

Porodica Zli~i}.

54367

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 89. godini preminula na{a draga tetka i baka

od: strine Soke, bra}e: Bo{ka, Duleta, Rajka i Slave i sestara: Boje, Jovanke i Qiqane sa porodicama.

Sa qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

O`alo{}ena porodica.

54379

Posledwi pozdrav bratu

Bio si gospodin, boem i deo na{e porodice. Mnogo smo te voleli. Ve~no }e{ nam nedostajati.

54369

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Posledwi pozdrav voqenom ocu, tastu i dedi.

na{em

Sahrana je 5. 6. 2012, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. @ive}e{ uvek u na{im srcima. O`alo{}eni: supruga Melita, ta{ta Marija, voqeni Alen, svastike Valentina, Adrijana i Danijela, Beka i Bube. 54394

Posledwi pozdrav dragoj sestri

54376

Jovanu B. Devi}u

Milan Korovqev

Posledwi pozdrav bratu

baba Mari

Mari

Neka mu je ve~na slava i hvala.

Po~ivaj u miru. od Pere i Savke sa porodicom.

O`alo{}eni: }erka Marija, zet Miroslav, unuk Nemawa i unuka Milica. 54365

54384

S qubavqu i po{tovawem posledwi pozdrav na{oj tetki i baki

Posledwi pozdrav bratu

S po{tovawem, prijateqi Jovan i Du{ica Galetin sa porodicom i DOO „Gal - Komerc” Petrovaradin.

Sofija - Sekica.

59820/P

54405

Sa neizmernom tugom opra{tamo se od na{eg kolege

Belom

dr Ivana Rai~i}a nastavnika {kole

Marici Boti} Crnoj

od ujaka Nikole i Ivanke sa porodicom.

od: Bore i Nata{e sa decom i Bogdanke.

54392

54378

Belom od Milana i Brankice [vowa sa porodicom.

Kolektiv i u~enici Medicinske {kole „7. april”.

54373

59821/P

tv program

utorak5.jun2012.

07.30 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.03 00.00

Глас Америке Панонско јутро У огледалу Анали Била једном једна недеља Без цензуре Ноге на пут Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Анали Трибина о здрављу Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Панонска хроника Глас Америке

Све о животињама: Лемур Чињенице и невероватне информације о најомиљенијим, најчуднијим, највреднијим или најопаснијим животињама. Свака епизода посвећена је једној животињи (РТВ 1, 19.00) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00

03.00

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Агро мозаик Вести Живот Све о животињама Кухињица Вести Нови таблоид НС Грување Вести Вреди знати Живопис Вести за особе са оштећеним слухом Без упута Живот Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама: Лемур ТВ Дневник Џонатан Крик Радар Војвођански дневник Злогласни атентати Оперативци Џонатан Крик Један на један Радар Концерт Мирослава Илића у СПЕНС-у Нови таблоид НС

06.30 07.00 07.20 08.10 08.35 09.30 10.45 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.40 15.05 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 00.05

Кухињица – мађ. Здраво живо Без упута Све(т) око нас ТВ баштине НОМУС 2012. Мали концерт Озренов долић Зелени сат Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Каталин Варга, филм (рум) Све(т) око нас Потрошачки репортер Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Оперативци Грување ТВ баштине ТВ Продаја

15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.45 01.10 02.00

Аутор: Љиљана Бандић (Новосадска ТВ, 18.45) 06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 10.30 11.00 11.15 11.30 13.00 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 15.40 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.35 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Документарни програм Азбука родитељства Вести Рецепти Лауре Равајоли Живети тај живот Вести Опчињени Све што желим Спринт Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Личности и догађаји Храна и вино Новосадско поподне Бели мантил Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Прст у око Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Живети тај живот Украдена срца

09.45 Рагби – јуниорско првенство света: Јужна Африка – Ирска 11.30 Фудбал пријатељска: Енглеска – Белгија 13.45 ЦХ ТВ: Играч године 15.30 Фудбал – класик: Реал Мадрид – Манчестер јунајтед 17.30 Квалификације за ЕП У21: Словенија – Финска 20.00 Хрватска кошарка плеј оф, финале: Цедевита-Цибона 22.00 НБА плеј оф: Бостон - Мајами 00.30 Премијер лига – Голови сезоне 01.30 Сноуборд

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

06.46 07.12 07.22 07.28 07.52 08.04 08.15 08.34 09.46 09.25 09.43 10.00 10.32 11.00

Слагалица Верски календар Мунзи Америчке приче и легенде Томас и другари Френине ципеле Шах Енциклопедија за радознале Немогуће.уметност српских надреалиста Ја хоћу, ја могу, ја чиним Породица Све боје живота Мера за музику Траг

Али Шиди

Служавка по казни Џеси је размажена ћерка богаташа чији је живот само забава, без обавеза и бриге за друге. Кад након једне од својих лудорија буде остала без оца, пријатеља и пара, биће приморана да ради као служавка, како би зарадила за живот. Улоге: Али Шиди, Беверли Д’Анђело, Мајкл Онткен, Том Скерит Режија: Ејми Холден Џонс (РТС 1, 00.57) 08.00 Јутарњи Дневник 08.15 Јутарњи програм 08.55 Одбојка: Квалификације за ЛОИ, Кина - Србија, пренос 10.30 Путопис 11.06 Хоризонт 12.15 Спорт плус 12.30 Евронет 12.37 Скок у будућност 13.25 Класична дела српске литературе-Симо Матавуљ: Влајкова тајна, филм 14.30 Зид смрти, филм 14.59 Гастрономад 15.15 Ово је србија 16.01 Рањени орао 17.00 Дневник РТ Војводина 17.20 Шта радите, бре 17.45 Београдска хроника 18.25 Око магазин 19.00 Слагалица, квиз 19.30 Дневник 20.05 Рањени орао 20.59 Убиство триком, филм 23.01 Скок у будућност 23.50 Дневник 00.05 Евронет 00.13 Ружна Бети 00.05 Служавка по казни

Фудбал: Шведска-Србија

ТВ фељтон: Лондон, Шекспир и ми

(Прва, 18.30) 05.15 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 18.30 21.10 21.20 22.55 00.40 01.05 01.20

Екслузив Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Екслузив Вести Фудбал: Шведска-Србија Лото Домаћине, ожени се Филм: Прекомерна сила 2 Експлозив Екслузив Три Хил

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 13.30 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.30 20.15 21.10 23.00 23.35 23.55 00.45 01.35 03.00 03.25

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 15.40 16.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.30

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Смртоносна вожња Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Путеви рата Вести Спортски преглед Жива мета Увод у анатомију Филм: Кућа 2 Саут Парк Филм: Одлазак по Коди

Добро јутро Магазин ин Градске вести Тачно у подне-живо Звезде гранда Национални дневник Моје срце куца за Лолу Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд парада

Недавно је у Лондону, на Олимпијади културе, у Глоб театру са великим успехом премијерно изведен Први део Шек спирове трилогије „Хенри Шести” у режији Никите Миливојевића и извођењу ансамбла Народног позоришта из Београда. (РТС 2, 23.06) 11.30 Грађанин 12.00 Ловро Погорелић, клавир и БО „Душан Сковран” 12.45 Технологије 13.14 Трезор 14.16 Енциклопедија за радознале 14.46 Немогуће 15.09 Позитивна енергија 15.37 Породица 15.53 Време је за бебе 16.31 Еко менаџер 16.55 Капри 17.55 Кошарка: Плеј оф, финале 1Партизан-Црвена звезда, пренос 20.00 ТВ мрежа 20.30 Кругови поезије 21.09 Капри 21.59 Живот са музиком 22.35 Знакови времена 22.39 ЕЦЦ хомо 23.06 ТВ фељтон 23.40 Сергеј Ћетковић шоу 00.23 Одбојка: Квалификације за ЛОИ, Кина - Србија 01.50 Трезор 02.49 Кошарка: Плеј оф, финале 1

06.00 06.30 07.30 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.30 03.30 04.30

ВАО Маратон Биљана за вас Љубав у залеђу Филм: Дечко који обећава Топ шоп Љубав у залеђу Монк Др Хаус Филм: Велики удар Обични људи Филм: Кад чујеш звона Филм: Ђавољи рибњак Одељење за специјалне жртве Филм: Велика авантура Мортадела и Филемона Др Хаус Одељење за специјалне жртве Филм: ђавољи рибњак

dnevnik

c m y

Тајни свет меде Бенџамина Он открива дуго чувану тајну, ону која крије да су плишане меде заправо живе. Он и његови бројни другари воде тајни живот пун невероватних авантура. Чим ми заспимо ноћу, они оживе... (Хепи, 08.15) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00 02.50 03.40

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Ћирилица Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Граница Долина вукова Изгубљене године Лепи и мртви Дивљи ветар, филм Звездана капија Универзум Граница

Кети Моријарти

Краљеви мамба Браћа Цезар и Нестор који се баве музиком напуштају Кубу, надајући се да ће успети да направе велики успех на музичкој сцени. Цезар је старији брат, који има улогу менаџера, а Нестор прави музику коју њихов састав покушава да популарише... Улоге: Арман Асанте, Антонио Бандерас, Кети Моријарти Режија: Арни Глимчер (Пинк, 00.30) 22.30 23.30 00.30 02.30 03.15 04.00 05.00

Мултимилионер Добро вече Србијо Филм: Краљеви мамба Глупо мушко Опасна игра Дувал и Морети Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

utorak5.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Уштедети купујући Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Спасавање оронулих грађевина Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Суочавање са траумом Породилиште Лепота по сваку цену Др Џи Л.А. Инк Суочавање са траумом Породилиште

Ловци на нацисте Геније дизајна Витезови Маргата Сага о викинзима Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Дневник скулптура 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Геније дизајна 17.00 Царство мора 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Вучице 20.00 Ратници 21.00 Тајни рат 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Царство мора 00.00 Мао – кинеска прича 01.00 Азијске монархије

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00

7.00 09.05 10.10 11.10 12.00 12.30 13.15 14.10 14.40 15.15 16.05 17.22 18.20 19.12 19.30 20.10 21.00 21.40 22.30 23.00 23.30 01.10 01.55 02.45 03.25

Добро јутро, Хрватска Дивљи Пламен Творци промене, док. серија Место под сунцем, док. серија Дневник Моћ судбине Др. Оз, ток шоу Међу нама Научна петица Понос Раткајевих Горски лекар Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Све у 7!, квиз У Европи, док. серија Отворено Дневник 3 Други човек, док. филм Циклус европског филма: Дилер 2, филм Ин медијас рес Закон и ред Др Оз, ток шоу Скица за портре

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Паника на острву рока Велика лига 2 Видовњак

07.45 Моји џепни љубимци 08.00 Кобра 11 08.50 Кисмет - окови судбине 10.15 Ексклузив таблоид 10.38 Кувар и по 10.55 Вечера за 5 11.50 Ватрено небо 13.00 Ружа ветрова 14.00 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и пол 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кисмет - окови судбине 22.00 Јавне тајне 22.55 Менталист 00.45 РТЛ Вести 01.00 Временски полицајац, филм 02.40 Астро шоу 03.40 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

Мен та лист 08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Пикник плишаних меда Божић плишаних меда Ози Бу Далеко од ње Збогом 20. век Гости из галаксије Нестанак Гарсија Лорке Пустош Светионик Еротски филм Еротски филм

Пу стош Две мла де, на ив не де вој ке на у чи ће да чак и нај бе за зле ни ји по ступ ци мо гу има ти ду го роч не по сле ди це. Под ути ца јем хип-хоп кул ту ре и са же љом да иза ђу из свог угла ђе ног и за шти ће ног жи во та у пред гра ђу, ти неј џер ке Али сон и Еми ли од ла зе у ис точ ни део ЛА ка ко би из пр ве ру ке са зна ле све о „ганг стер ском“ на чи ну жи во та. Уло ге: Ен Хатавеј, Бижу Филипс, Шири Аплби Режија: Барбара Копл (Синеманија, 20.00)

Џе си ка Бил

Зе мља ју на ка Пет аме рич ких вој ни ка са зна је да ће би ти от пу ште ни за две не де ље. Али пре од ла ска у до мо ви ну по сла ти су у ак ци ју и том при ли ком упа да ју у за се ду ко ја ће оста ви ти по сле ди це за све њих... Уло ге: Се мју ел Л. Џек сон, Џе си ка Бил, Кер тис Џек сон, Бра јан При сли, Чед Мајкл Ма реј, Кри сти на Ри чи, Вик то ри ја Ро вел Ре жи ја: Ир вин Вин клер (ХРТ 2, 20.50) 07.50 08.20 08.45 09.10 10.00 10.45 11.10 11.35 12.05 13.30 15.05 15.30 15.55 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 20.00 20.50 22.35 23.20 23.50 00.35 01.00 01.25 02.10 02.55

Бижу Филипс

06.00 07.35 09.30 11.10 13.10 14.40 16.25 18.15 20.05 22.00 23.05 00.30 02.10 03.45 05.25

Осам минута Живот као такав Незаустављив Развод на француски начин Ћерка чувара успомена Дизање Ја сам број четири Невине лажи Мајка ноћ Игра престола Круг од осам Кунг Фу фрка Дебељуца Салт (2010) Холивуд на снимању

Мала Тв. Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Школски сат Горски лекар Деграси Хај Бетмен и храбри суперјунаци Реконструкција Топ гир 11, док. серија Филмска матине: Злурад Калиф умјесто Калифа, филм Едгемонт Олујни свет Школски сат Мала ТВ Љубав у залеђу Регионални дневник Жупанијска панорама Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Музика, музика... Ин медијас рес Земља јунака, филм Закон и ред Ружиона Хрватске утакмице на ЕП ЕП 2008: Хрватска - Немачка, снимак У уреду Увек је сунчано у Филаделфији Веруј ми Додир живота и смрти Ноћни музички програм

09.00 11.00 12.30 14.00 16.00 17.30

Изгубљено благо Атлантиде Сведок оптужбе Ненајављени гост из таме На самом дну океана Четворица као један Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде 19.30 Ненајављени гост из таме 21.00 Грађани опасних намера 23.00 Бекство

08.00 Типично за Мери 10.00 Бејб 12.00 Ејс Вентура, зов природе 14.00 Пацов 16.00 Хотел Оаза 18.00 Лакоћа 20.00 Пљачка 22.00 Еротски филм 00.00 Еротски филм 02.00 Еротски филм

Цео ис тра жни тим је на до бро твор ној при ред би. Усред ве че ре јед на од ху ма ни тар ки, Естер До вер тон, са зна да јој је укра ден дра гуљ, али и по тре сни ју вест - да је њен су пруг Карл уби јен... Уло ге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Аман да Ри ге ти Ре жи ја: Крис Лонг (РТЛ, 22.55)

Сај мон Беј кер

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Генералка Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Пен и Телер – Лаж или истина Разоткривање митова Позадина авионских несрећа Отмица и спасавање Преживљавање Пен и Телер – Лаж или истина Позадина авионских несрећа

08.30 08.45 09.15 10.15 11.00 12.15 20.00 21.00 21.15 22.45 23.00 00.30 00.45 01.15

Фудбал Тенис Тенис Тенис Фудбал Тенис Бициклизам Фудбал Бокс Фитнес Аутомобилизам Мотоспортови Тенис Фудбал

18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Bu ye i lo po vi za u ze li br da i do li ne a mnoge srpske intelektualce i umetnike Gradske pijace i va{ar na koje se iznosila rokrajem 19. i po~etkom 20. veka, koji su ìve- ba, bili su mesta gde su se sretali varo{ani i seli oskudno, ~esto se selili iz jednog u dru- qaci, ali i re{avali – verbalnim sukobima ali gi oskudno name{ten iznajmqen stan, bili iz wih ~esto i fizi~kim nasiqem – sukobi supru`nika i izbacivani zbog nepla}ene kirije, gradske kafa- qubavnika, qubomornih suparnica, obra~unavali ne su bile jedino mesto gde su se mogli sretati sa na isti na~in razni nenapla}eni dugovi. sebi sli~nim i bliskim. One su dugo bile iskquU drugoj polovini 19. veka, u skladu sa ekonom~ivo mu{ki prostor, ako se izuzme ènsko osobqe skim snaèwem gra|anskog staleà, nastavqena kafana. Posebno za mlade neoèwene samce, do- je praksa gradwe letwikovaca i vila. U Vojvodi{qake bez porodice, bile su zamena za stvarni ni se podiù neoklasicisti~ki dvorci i vile na ili izgubqeni privatni prostor. Drugi su u wih posedima plemi}a i veleposednika (Stratimirobeàli od porodi~nih i li~nih nevoqa, traè}i vi}i, Dun|erski). Po istoj modi vile i letwikovu kafani sagovornike koje su mu~ile iste muke. U ce sa vinogradima, vo}wacima i vewacima, priwima su, kao stalni gosti imali svoj „{tamti{“, padnici gra|anskog staleà iz srpske prestonice gde su pili i na veresiju, obedovali, vodili politi~ke i umetni~ke rasprave, osnivali partije, pokretali i ure|ivali ~asopise, u posebim prostorijama se kartali ili druìli sa „ènskiwem“. Povici na negativne uticaje kafanskog ìvota na celu zajednicu, „kvarewe mladeì“, podsticawe na nemoral, rasipni{tvo i druge poroke, koji su stalno pratili istoriju ove srpske „institucije“, nisu uticali na brojnost ni poslovnu uspe{nost. U novosadskoj „Kamili” i visoka politika terana Broj kafana se u svim srpskim gradovima i pove}avao, pa je, recimo, Vaqe- podiù na {umovitim obodima grada, na Top~ivo, koji je do Drugog svetskog rata imao desetak derskom brdu, na obali Dunava ka Smederevu (gde hiqada ìteqa, ali 1938. ~ak 62 kafane, a tri go- se nalazilio i letwikovac Obrenovi}a), u bawadine kasnije 94. U Beogradu ih je bilo oko 800, a u ma u unutra{wosti (na primer, vila generala Joisto vreme radilo je 1000 bakalnica, 86 pekara i vana Belimarkovi}a, kraqevskog namesnika, po42 apoteke. Od kraja 19. veka i u gradovima u unu- dignuta u Vrwa~koj Bawi. To je bilo u skladu sa tra{wosti podiù se moderni dobro opremqeni shvatawima o „povratku prirodi“, gde se uz umerehoteli, koji postaju sredi{te dru{tvenog ìvota ne fizi~ke aktivnosti ({etwe) oporavqalo od i tu se organizuju koncerti, gostuju pozori{ne lo{eg gradskog vazduha, u skladu sa „propaganddruìne, prve filmske projekcije, balovi i razne nim“ stihovima Branislava Nu{i}a o Sokobawi: sve~anosti za gradsku elitu i „boqi svet“. Vaqe- Sokobawa, Sokograd, do|e{ star, ode{ mlad“. vo je dvadesetih godina 20. veka imalo ~etiri moEkonomska i politi~ka elita prestonice poderna hotela. I u drugim srpskim varo{ima gra- ~iwe da gradi reprezentativne vile na Dediwu i |eni su hoteli sa pretencioznim imenima koja su Top~ideru, gde su nekad bili vinogradi i vo}wanagla{avala wihovo „evroci sa skromnom sencama, gde pejstvo“: Evropa, Pariz, Lonsu Beogra|ani odlazili da se Je dan ne ma~ ki put nik se don, Bristol. rashlade tokom leta, i tu je zgra à vao {to srp ske U seoskim sredinama lobio iz gra |en no vi dvor ski kalna kr~ma je tako|e imala kompleks. Poloàj novih rekr~ me ima ju sa mo jed nu funkciju „kluba“ gde su se zi den ci jal nih ~e tvr ti je go stiw sku so bu sa razmewivale lokalne vesti, obezbe|ivao ve}u izdvojenost slu {a lo {ta u~i teq, sve - tri-~e ti ri kre ve ta, tu mo ra u prostoru koji je zadrào da spa va u dru {tvu vi {e {tenik ili kogod pismeniji svo ju auten ti~ nu „pri rod ~i ta iz no vi na, „bi stri la nost“, udaqen od centra svega mr kih mo ma ka i za sva ki politika“, agitovalo i krine ko li ko ki lo me ta ra. Svoj slu ~aj po ste qu za si pa tikovala vlast. Jedan nema~status, sa novim stanarima, pra {kom pro tiv in se ka ta ki putnik pred Prvi svetski zadrà}e i posle Drugog svetrat pi{e da „srpske kr~me skog rata. U socijalisti~kom imaju samo jednu sobu za goste, sa po tri-~etiri periodu ovo „izdvajawe“ je obi~nim gra|anima kreveta, koji su svuda prema prilikama dobri, bilo o~evidan dokaz rastu}e socijalne nejednasamo nisu ~isti. ôvek mora da se navikne da kosti, pa su te lokacije dobijale imena koja su spava u dru{tvu vi{e mrkih momaka“. U Svila- jasno izraàvala takav stav - recimo kru{eva~jincu je, pred odlazak na po~inak, „za svaki slu- ko „Buxino brdo“. ~aj“ postequ zasuo pra{kom protiv insekata. Od skromnih za~etaka modernog turizma, posle Druga, nià kategorija bile su drumske mehane, Prvog svetskog rata novi sredwi sloj letuje u u kojima se samo iz preke nu`de no}ilo, obi~no stranim bawama (Karlove Vari, Marijanske Lau za to namewenoj jednoj zajedni~koj prostoriji, zni, razne u Francuskoj i Belgiji, Mehadija i Bagde se oskudna posteqina nije mewala, ali i ja Herkulane u Rumuniji), kupali{tima Abacije, spavalo na podu, na stolovima i klupama. U wi- Bjarica, Nice, gde su odlazili pripadnici srpske ma se okupqao svet koji je bio poslom ili nevo- politi~ke, vojne i privredne elite sa porodicama qom na to nateran: kirixije, trgovci, poneki do 1914 (mnoge je tamo zatekao i po~etak rata), u redak stranac, sve{tenik ili ~inovnik na putu me|uratnom periodu postaju dostupna i „novoj na novu du`nost, ali i secikese i drumske pro- klasi“ delom oboga}enoj i na ratnim {pekulacistitutke. jama.

Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak5.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Би ло би до бро да бу де те ак тив ни на лич ном пла ну и бо ри те се за сво је ци ље ве. Има те пу но по сла, али и при ват них оба ве за, па те шко да све мо же те уса гла си ти у пот пу но сти. Мен тал но сте у до број фор ми.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

5. jun 2012.

То ком ју тра се не мо ра те пре те ра но тру ди ти да за поч не те би ло ка кве но ве ак тив но сти, већ се опу сти те и од ло жи те по слов не са стан ке за по под не или су тра. Кра ћи пут је за ни мљив. Љу бав ни су ко би.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Про ла зи те кроз ди на ми чан пе ри од, у ко ме мо же те ка ко хо ће те, под усло вом да зна те шта хо ће те. Парт нер ски од нос и ко му ни ка ци ја, до го во ри и са стан ци су на ис пи т у озбиљ но сти и зре ло сти.

По сло ва ње и кон так ти са ино стран ством вам иду у при лог. Мно го то га тре ба озва ни чи ти и ове ри ти, об ја ви ти и ве ри фи ко ва ти. Исто та ко, тран спа рент но из не си те сво је зах те ве и оче ки ва ња, у свим сег мен ти ма.

Упо сли те и упу ти те сво је вој ни ке да се бо ре за ва ше кра љев ско ве ли чан ство. Исто та ко, на рад ном ме сту ор га ни зуј те са рад ни ке и из вр ши о це. И са ми има те пу но сна ге и енер ги је, по тро ши те је.

Ат мос фе ра у ка ри је ри је при лич но на гла ше на, па сте и са ми узе ли уче шће у те ку ћим до га ђа ји ма. И то је ОК. Ипак, не мо же те за си гур но ра чу на ти чак ни на оне ко ји вас во ле и по др жа ва ју. Спрет ност.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На рад ном ме сту су при сут не од ре ђе не про ме њи ве окол но сти и не ра зу ме ва ње са са рад ни ци ма у пот пу но сти. Мо же те из гу би ти или по тро ши ти но вац, ви ше не го што сте пла ни ра ли. Али, не дра ми те.

По сто је ра зно вр сни пред ло зи и мо гућ но сти, али је са мо је дан план, пут и на чин онај пра ви. А ви га до бро по зна је те и ра ди те по ње му. Не мој те ни шта бит но ме ња ти, ба рем до 12. ју на. Парт нер ство.

При лич но сте ан га жо ва ни у при ват ном би зни су, ових да на, што је за оче ки ва ти. Бу ди те још ви ше за ин те ре со ва ни и ак тив ни, јер гра ни це не по сто је, сем оних лич них огра ни че ња. Дан има 24. ча са!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не ке окол но сти или осо бе вам ни су на кло ње не, што вам мо же до не ти ве ли ке не при јат но сти. Тај ни не при ја те љи су се ак ти ви ра ли, иако ве ру је те да их не ма те. Али, ни ко ни је по ште ђен од људ ске за ви сти.

По треб ни сте при ја те љи ма и мно ги ма ко ји од вас оче ку ју по жр тво ва ње и по др шку. Из гле да да сте ви ше ан га жо ва них око дру гих не го око се бе и свог по сла. Али, уозби љи ће те се, ко ли ко су тра.

Са прет по ста вље ни ма не ће те про на ћи за јед нич ки име ни тељ, па бу ди те стр пљи ви и па жљи ви, ка ко већ уме те и зна те, да за пли ва те не ким суп тил ним и окол ним во да ма. Па зи те ко га при ма те у ку ћу.

TRI^-TRA^

Тре ћи брак V REMENSKA

PROGNOZA

ЗнаТно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 19 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 24 Niш

Аме рич ка глу ми ца Дру Баримор ста ла је на лу ди ка мен по тре ћи пут. Три д е с ет с ед м о го д и ш ња зве зда се уда ла за свог са вет ни ка за умет н ост Ви ла Ко пел ма на (34), на це ре мо ни ји у свом до му у Мон те си ту у Ка ли фор ни ји, пред око 200 го сти ју. Пар се вен чао под ве ли ким ша то ром то ком је вреј ске це ре мо ни је ко ју је во дио по ро дич ни ра бин Ко пел ма но вих, пи ше „Eonline”. Ме ди ји на га ђа ју да је глу ми ца већ труд на, али пар је у ви ше на вра та од био да ко мен та ри ше те на во де. Глу ми ца се уда ва ла два пу та до са да. Пр ви пут за вла сни ка ба ра Џеремија Томаса, а дру ги пут за ко ми ча ра Тома Грина. Оба бра ка су тра ја ла кра ће од пет ме се ци. Ваљ да ће јој тре ћи до не ти сре ћу.

Свежије , С кишом

VIC DANA

Evropa

НО ВИ САД: Знат но све жи је, са ки шом по вре ме но, уз уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак ис под нор ма ле, са тен ден ци јом по ра ста. Тем пе ра ту ра од 16 до 19 сте пе ни Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: Све жи је са по вре ме ном ки шом и пљу ско ви ма. Ду ва ће уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак ис под нор ма ле, али са тен ден ци јом по ра ста. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 20 сте пе ни. СР БИ ЈА: Знат но све жи је, са ки шом и пљу ско ви ма, уз уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак ис под нор ма ле, али са тен ден ци јом по ра ста. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 24 сте пе на на ис то ку и ју гу Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Од сре де сун ча но и сва ким да ном то пли је. У пе так и су бо ту вру ћи на уз тем пе ра ту ре око 30 сте пе ни у ве ћи ни ме ста. У су бо ту на се ве ру Ср би је осве же ње са пљу ско ви ма. У не де љу сву где ма ло све жи је.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ре ла тив но не по вољ не би о ме те о ро ло шке при ли ке ће узро ко ва ти уоби ча је не те го бе код ве ћи не хро нич них бо ле сни ка. Опрез се са ве ту је осо ба ма са це ре бро-ва ску лар ним те го ба ма и осе тљи вим нер вним си сте мом. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја су мо гу ће гла во бо ља, бо ло ви у ко сти ма и згло бо ви ма и не рас по ло же ње. Опре зно у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 18 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Пи та отац Пе ри цу: - Је ли ово шко ла у ко ју идеш? - Да, та та. - Е, ви диш, и ја сам ишао у исту шко лу пре 20 го ди на. - Сад ми је ја сно за што ми ди рек тор ка же да та квог иди о та као што сам ја ни је срео 20 го ди на!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

171 (-3)

Slankamen

308 (-6)

Apatin

242 (-6)

Zemun

377 (-9)

Tendencija opadawa

Senta

269 (6)

Bogojevo

222 (-7)

Panчevo

390 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

404 (1)

Tendencija opadawa

Smederevo

532 (-12)

Titel

304 (-6)

NERA

Baч. Palanka 234 (-12) Novi Sad

238 (-12)

Tendencija stagnacije i opadawa

Jaшa Tomiћ

Hetin

136 (-20) N. Kneжevac

SAVA

78 (0)

Tendencija stagnacije

202 (1)

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 317 (-21) Beograd

Kusiћ

325 (-11)

96 (-6)

Reшeњe iz proшlog broja