Dnevnik 5.jul 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 5. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23486 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DEMOKRATE I STRANKA MA\ARA PRAVE POKRAJINSKU VLADU 11. JULA

Pajti}: Bez socijalista, liga{i jo{ neizvesni

str. 3

Foto: R. Hayi}

U NOVOM SADU OSVE@EWE KROZ SLAVINE HIDRANATA: Cisterne s vodom bi}e ponovo postavqene u centru Novog Sada ukoliko visoke temperature potraju, izjavio je za „Dnevnik” predstavnik novosadskog „Vodovoda”. Istakao je da to nije sjajno re{ewe, po{to se voda pri visokim temperaturama zagreje za mawe od dva sata. „Vodovod” je ju~e postavio slavine na hidrantima da bi se za gra|ane obezbedilo trajno osve`ewe na visokim temperaturama. ^esme za pija}u vodu su montirane na vi{e mesta u centru grada.

SNS I URS DOGOVARALI PROGRAM I CIQEVE BUDU]E VLADE

Dinki}: Tadi} je sam sebe oborio

str. 2

U CERN-u DOSEGLI KQU^NU TA^KU U POKU[AJU DA SHVATIMO UNIVERZUM

Foto: F. Baki}

Otkrili novu ~esticu, mo`da „Bo `ju” str. 11 NASLOVI

I daqe vru}e

Politika str. 7

Najvi{a temperatura 36 °S

Ekonomija

PRIVATNI SUDSKI IZVR[ITEQI KRENULI NA POSAO

Najvi{e se uteruju dugovi za kredite, komunalije... str. 5 MU[KARAC, ^IJI IDENTITET NIJE SAOP[TEN, PODMETNUO PO@AR U NAJVI[U ZGRADU U CENTRU ZREWANINA

Tra`io mamu pa zapalio vatru u Vodotorwu

str. 12

str. 14 – 18

SPORT

n NOVAK I ROYER DELE MEGDAN U POLUfINALU

n VO[A IMA SJAJNE USLOVE U AUSTRIJI

3 U Skup{tini Zrewanina dva tabora, a nigde ve}ine

n LAVICE BRANE TITULU

4 Milijarda evra ru{i temeqe gra|evinarstvu 4 Sad nas pr`i Sunce, a na jesen }e nas zalediti cene

Ekologija 6 Organska hrana je potreba, a ne luksuz

Novi Sad 7 Do subote festival vina u srcu grada

Vojvodina 10 Gerontolo{ki centar u Subotici pravi nakit od recikliranog papira

Dru{tvo 11 Danas raspored novih sredwo{kolaca

Crna 13 Otkriven le{ na Kanalu DTD kod Lazareva

POLiTikA

~etvrtak5.jul2012.

FI NAN SI RA WE KAN CE LA RI JE VU KA JE RE MI ]A

Vla da ni je pri ~a la o nov cu

[ef Vladine kancelarije za saradwu s medijima Mi li vo je Mi haj lo vi} izjavio je ju~e da na sednicima Vlade Srbije nije bilo re~i o

odobravawu novca za finansirawe kancelarije predsedavaju}eg Generalne skup{tine UN Vu ka Je re mi }a. Mihajlovi} je kazao da se u Vladinoj uredbi o osnivawu kancelarije koja }e pratiti rad Vuka Jeremi}a kao predsedavaju}eg Generalnoj skup{tini UN, ne navodi nikakva suma.

– U toj uredbi zapravo stoji da }e direktor te kancelarije u roku od 15 dana biti du`an da generalnom sekretaru Vlade Srbije predlo`i sitematizaciju radnih mesta. Mislim da }e nakon toga u Ministarstvu spoqnih poslova da se napravi kona~na kalkulacija koliko sve to ko{ta i vlada bi, ova ili neka budu}a, s tom kalkulacijom bila upoznata i o tome odlu~ila – rekao je Mihajlovi} za B-92. Vlada Srbije jednoglasno je usvojila uredbu o osnivawu kancelarije koja }e pratiti rad Jeremi}a kao predsedavaju}eg Generalnoj skup{tini UN, ali se u woj ne navodi koliko novca je potrebno za weno finansirawe. Vlada je postavila za direktora Kancelarije za pra}ewe poslova predsedavawa Generalnom skup{tinom Ujediwenih nacija Alek san dru Ra do sa vqe vi}, objavqeno je u najnovijem broju „Slu`benog glasnika”.

Da ~i} tra `io bla go slov Mandatar za sastav vlade Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je da je u razgovoru s poglavarom Srpske pravoslavne crkve patrijarhom Iri ne jem zatra`io blagoslov za formirawe i funkcionisawe vlade u interesu naroda i svih gra|ana, „bilo koje vere ili politi~kog mi{qewa”. – S patrijarhom Irinejem sam razgovarao i o na~inu da se sa~uva Ministarstvo vera, kao samostalno ili u okviru nekog

drugog ministarstva, jer je to stav SPC i drugih verskih zajednica – rekao je Da~i}. Patrijarh Irinej je izjavio da je SPC zainteresovana za to da Ministarstvo vera ostane, ako ne kao samostalno, onda zajedno s Ministarstvom dijaspore ili kulture. On je rekao da se SPC ne me{a u rad dr`ave, ali da je jedan od faktora naroda i da je uvek davala prilog re{avawu akutnih problema.

Ra di ka li pre la ze u SNS – Nekoliko biv{ih poslanika Srpske radikalne stranke: Alek san dar Mar ti no vi}, Dra gan Ste va no vi}, Ma ri na Ra gu{ i Vla dan Je re mi}, prelaze u Srpsku naprednu stranku – potvrdio je ju~e Tanjugu Alek san dar Mar ti no vi}. On je rekao da }e u narednih nekoliko dana do}i do formalnog pristupawa napredwacima, i naveo da je s liderom SNS-a Alek san drom Vu ~i }em imao „korektan razgovor” u kojem su

se saglasili da je „u politici, kao i u `ivotu, potreban kompromis i da su taj kompromis postigli”. Doskora{wi funkcioner radikala objasnio je da je razlog wegovog prelaska u tabor napredwaka to {to SRS nema perspektivu zbog na~ina na koji se vodi i kadrovskih re{ewa koja su ura|ena nakon izbora. – Ono {to je bilo najboqe u SRS-u sada }e biti u SNS-u – rekao je Martinovi}.

dnevnik

SNS I URS DO GO VA RA LI PRO GRAM I CI QE VE BU DU ]E VLA DE

Din ki}: Ta di} je sam se be obo rio Delegacije SNS-a i URS-a, koje su predvodili lideri stranaka Alek san dar Vu ~i} i Mla |an Din ki}, razgovarale su ju~e o programu i ciqevima budu}e vlade, a po najavili lidera napredwaka, koalicioni sporazum izme|u SNS-a, URSa i koalicije oko SPS-a bi}e potpisan uskoro. Vu~i}, koji }e biti koordintor za izradu koalicionog sporazuma, naveo je da ne smatra da }e sve i}i brzo i sasvim jednostavno, ali je istakao da postoji voqa potencijalnih koalicionih partnera da do|e do promena u Srbiji. – Postigli smo saglasnost o nekoliko va`nih pitawa, a to je pitawe datuma dobijawa pregovora s EU, da se povede èstoka borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, i o kqu~nim ekonomskim merama. U narednim danima }emo razgovarati o konkretizaciji i pravqewu sporazuma – rekao je Vu~i}. Na zajedni~koj konferenciji za novinare predsednik URS-a Dinki} je ocenio da }e to biti najdetaqniji koalicioni sporazum koji je ikada napravqen u posledwih 12 godina, a sadrà}e „veoma ozbiqan programski sadràj, koji }e biti objavqen ~im bude potpisan“. – Za sada mogu da kaèm da smo definisali nekih osam segmenata u koalicionom sporazumu, izme|u ostalog o dràvnoj politici, ekonomskoj i socijalnoj politici, pitawima vladavine prava i pravne dràve, borbi protiv kriminala i korupcije, reformi dràvne upra-

ve, departizaciji javnih preduze}a, decentralizaciji i regionalnom razvoju i slobodi medije – rekao je Dinki}, koji, kao ni Vu~i}, nije precizirao kada }e do potpisivawa sporazuma o stvarawu vladaju}e ve}ine i vlade do}i. Na pitawe za{to razgovori ne}e i}i brzo i sasvim jednostavno i u ~emu je ta~ka sporewa s Dinki}em, ako je ima, Vu~i} je rekao da su oni razgovarali kao racionalni qudi i kako napraviti ne{to {to Srbiji mo`e doneti rezultat. – Na{e stranke su razli~ite i nisu one ~ija }e rukovodstva da se grle – rekao je Vu~i}, i dodao da ni Dinki} ni on ne mogu zaboraviti li~ne uvrede koje su razmewivali,

]utwa o Rikerovim zahtevima Vu~i} je rekao da je s ameri~kim diplomatom Filipom Rikerom dugo razgovarao, ali da o sadràju tog razgovora ne moè da kaè nijednu re~ jer je to, kako je naveo, deo dogovora s ameri~kim diplomatom. Vu~i} je dodao da koalicija SNS-a s DS-om nije realna, a na novinarskko pitawe da li je za SAD sporan Ivica Da~i} kao mandatar, on je ponovio da ne moè ni{ta o tome kaè jer je dogovoreno da ne saop{tava sadràj razgovora s Rikerom.

Neko }e odgovarati za RBV Govore}i o lo{em stawu u javnim finansijama, Dinki} je naveo da je zanimqivo saop{tewe NBS-a da je prekr{en Zakon o buxetskom sistemu jer je javni dug prema{io 45 odsto BDP-a. On je upitao {ta je guverner Dejan [o{ki} do sada ~ekao da to saop{ti. – Da li je ~ekao da vidi da Tadi} ne}e biti premijer? Da li je guverner politi~ka li~nost? Neka ka`e kada je javni dug prema{io 45 odsto BDP-a. To se odavno dogodilo – konstatovao je Dinki}. On je rekao i da se postavqa pitawe kako Razvojna banka Vojvodine mo`e da se reklamira kada je u dubiozi i za{to je ona dokapitalizovana ba{ u vreme kampawe. – Neko }e za to morati da odgovara – poru~io je Dinki}.

ali da treba gledati {ta se moè uraditi u Srbiji. Vu~i} je ponovio da }e nova vlada ukinuti sve agencije, zavode i direkcije ~iji smisao postojawa nije celishodan i ne sluè ni~emu drugom sem, kako je ocenio, „udomqavawu partijskih kadrova”, bez obzira na to da li su u wima radili ~lanovi DS-a, URS-a, pa i SNS-a. Lideri SNS-a i URSa sloìli su se u tome da u ministarstvima treba da bude slojevita podela, odnosno da ministri budu iz jedne, a wihovi pomo}nici i dràvni sekretari iz druge stranke. Dinki} je istakao i da je izjavio da lider NS-a Ve li mir Ili} ne}e biti u vladi Srbije „zato {to je tako ~uo„. Lider napredwaka je pri

Aleksandar Vu~i} i Mla|an Dinki} negirali optu`be Bo ri sa Ta di }a koje je izneo na wihov ra~un. Lideri SNS-a i URS-a pozvali predsednika DS-a da kaè ime tajkuna koji stoji iza napredwaka i da krivicu za sopstvenu odgovornost ne prebacuje na druge jer je, kako kaù, u rukama imao apsolutnu vlast, ali nesposobnog premijera. Vu~i} je rekao da poziva Tadi}a da kaè ime bar jednog tajkuna koji ima i najmawi uticaj na wega li~no i SNS, i da }e, ukoliko to u~ini, odlu~iti da ne bude u budu}oj vladi. Lider napredwaka, me|utim, i pored pitawa novinara da kaè ko je tajkun, rekao da on ne èli da otkriva ime, dodaju}i „da ti i takvi nikada nisu imali uticaja” i da to garantuje gra|anima Srbije. – Ako Boris Tadi} kaè bar jedno ime, ja ne}u biti u vladi. Ako ne}e da kaè, neka se javno izvini – rekao je Vu~i}.

Dinki} se ne preporu~uje za fotequ finansija Dinki} je rekao da se ne preporu~uje za budu}eg ministra finansija, i napomenuo da se nijedan lider stranke ne otima za to mesto jer je minus u dràvnoj kasi 175 milijardi dinara. Na pitawe kako }e obezbediti da plate i penzije budu nesmetano ispla}ivane iz buxeta, za koji tvrdi da je u katastrofalnom stawu, odgovorio je – „Vide}ete”. tom ukazao na to da je SNS veoma odgovoran u izboru qudi za ministarska mesta, a Dinki} je naveo da URS uop{te ne mora da bude u vladi i da on li~no ne}e da kadrira, a da sastav kabineta treba da saop{ti mandatar Ivi ca Da ~i}. Dinki} je rekao da su se SNS i URS dogovorili da kqu~ni deo u programu nove vlade bude fiskalna konsolidacija koju treba sprovesti do septembra jer, kako je naveo, u dràvnom buxetu nema para za isplatu penzija i plata. – Buxetski deficit u Srbiji je iznad sedam odsto, {to je rekord u posledwih 12 godina – rekao je Dinki}, uz opasku da nova vlada namerava da smawi rashodnu stranu buxeta, racionalizuje dràvnu upravu i smawi birokratiju, kao i da sprovede radikalno ukidawe parafiskalnih taksi koje optere}uju mala i sredwa preduze}a, kao i izmenu sistema pla}awa PDV-a, odnosno da se taj porez napla}uje po naplati, a ne kod fakturisawa robe.

Na Tadi}eve kritike da stranka na ~ijem je ~elu, i Dinki} li~no, imaju iskustva u obarawu vlada, lider URS-a je podsetio na to da je Tadi}eva trajala pun mandat, odnosno ~etiri godine. – Ko je wega oborio? Sam je sebe oborio. Imao je apsolutnu vlast, ali nesposobnog premijera, koji je iskreirao najve}i buxetski deficit u istoriji Srbije. Kao psiholog, trebalo bi da zna da svoju krivicu ne prebacuje na nekog drugog – rekao je Dinki}, uz opasku da nisu svi ministri u vladi odgovorni za pravqewe tog deficita ve} premijer i ministar finansija. Dinki} je prokomentarisao i Tadi}evu ocenu da vladu SNS-a, SPS–PUPS–JS-a i URS-a prave tajkuni. – Mo`da Tadi} nije dobro informisan, ali izjava da se nijedan tajkun za vreme wegove vlade nije obogatio je, u najmawu ruku, sme{na – bila je poruka lidera URS-a. D. Milivojevi}

TVIT CRTICA Dra gi pri ja te qi... Uo~i odlaska u UN, gde }e predsedavati Generalnom skup{tinom SB-a, dosada{wi {ef diplomatije Vuk Je re mi} obratio se fanovima na dru{tvenoj mreì sa svog „profila“. „Dragi prijateqi, nakon vi{e od pet godina, moj mandat ministra spoqnih poslova se pribliìo kraju. Imao sam izuzetnu ~ast da sluìm svojoj zemqi u ne tako jednostavnom periodu, trude}i se da doprinesem naporima na{eg rukovodstva da ostvari dràvne i nacionalne interese u me|unarodnoj areni. Javnost i istorija }e dati svoj sud o na{em u~inku. Verujem da }e na{i naslednici izvu}i pouke iz gre{aka koje smo u~inili, ali i umeti da iskoriste postignute uspehe“, poru~io je Jeremi}.

„Za i gra la” me~ ka Istovremeno s Jeremi}evom porukom, na „Tviteru„ su se re|ali komentari, uglavnom vezani za sedam miliona evra, koliko „ko{ta“ wegova kancelarija. Napredwak Bo jan Mar ja no vi} obratio se DS-ovcima: „Ala ste se okomili na strana~kog kolegu... Je l’ }e ta dugo i{~ekivana ~istka da obuhvati wega ili Tadi}a?“, zapitao je Marjanovi}. Radikal Ivan Ni ni} tako|e se obra}a demokratama: „Zaigrala me~ka i pred va{im vratima. ’Me~ka’ je kad \ilas ’zavu~e’ Jeremi}u, i to preko novina... to je komedija i geneza jednog haosa„, smatra Nini}.

Tran sfe ri Nakon {to je obnarodovano da nekoliko radikala, me|u kojima je i Alek san dar Mar ti no vi}, prelazi iz SRS-a u SNS, nekoliko „varnica“ razmenili su i Nini} i ~lanica DS-a Emi na Ko va ~e vi}: „Kakva me~ka, ovaj transfer pokazuje da je SNS = SRS. Ne brini ti ni{ta za nas... znam ja da bi neki voleli raspad DS-a, ali od toga nema ni{ta„, „sigurna“ je Emina Kova~evi}.

A posle tolikih prelazaka iz radikala u napredwake, novinar Pe |a Va si qe vi} se „pita“: „Kad }e [e{eq da pre|e u SNS?“

Je re mi }ev „pre po rod”

ove {to se mole Bogu...”, „zapisao“ je Da~a na lajni. Ujedno, dodaje: „Da~i} dobio blagoslov od patrijarha za formirawe vlade... Samo da nam je Bog u pomo}i... Ali se bojim da nam ni on vi{e ne mo`e pomo}i...„

„Zora na Mihajlovi} ka`e da, kad se ne{to dogovori u vladi, mora da se po{tuje. Ulep{ala mi je jutro, `ivot mi je skoro k’o [vicarska, od sad„, „zapisala“ je Maja.

LDP-ovac Bo jan \u ri} razmatra sve aspekte tro{ka Jeremi}evog odlaska u Wujork. „Posle odluke Vlade o sedam miliona No vak \o ko vi} vi{e nije najpla}eniji srpski teniser“, „prime}uje„ \uri}. A kako obezbediti taj novac: „Mo`da se na|e 7.000 gra|ana koji }e dobrovoqno vratiti po 1.000 evra od besplatnih akcija i eto o~as sedam miliona. Mada je najboqe da se uvede obavezna po{tanska marka s likom V. J. i tako prikupe sredstva. Ili zajam za preporod Vuka Jeremi}a...„

^emu frka...

Gu `va za bl agoslov

La`ni, „tviter Tomislav Nikoli}„, aktivan je na dru{tvenoj mre`i. „Ne znam ~emu frka?! Hilari mi je rekla da se SAD ne}e me{ati u sastavqawe vlade. Ako sam je dobro razumeo: wen ruski je o~ajan„, „obelodanio“ je „tviter Toma„. Anonimni „tvitera{„ „^ovek iznutra“ saop{tava: „Velika Britanija i SAD vr{e pritisak da se napravi vlada SNS+DS... Ho}e da elimini{u SPS i ruski uticaj“.

Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac pita: „Da li neko zna kako se zakazuje blagoslov kod patrijarha i da li se o~ekuje jewavawe gu`ve po formirawu vlade?„, „interesovalo“ je Tasovca.

K rkobab i} i i Ana Bek ut a

Onom ad

Na „Tviteru“ se ovih dana debatovalo i o poziciji partije penzionera u pregovorima o vladi. Novinar Milan Din i} je zapisao na lajni: „Koliko ~ujem, Krkobabi} se uop{te nije ni sastao s Rikerom, niti je traìo BIA-u. Ali jeste traìo dva ministarstva„. Portparol SPO-a Ne ma w a Starovi} „ima“ druga~ije „informacije“: „Krkobabi} traì BIA-u za svog juniora?! Kad boqe razmislim, ima neke logike, {efovi ku}nih saveta }e kona~no dobiti krovnu organizaciju„. I novinar D ragan Jawi} iznosi „ideju“: „Predlaèm da probleme u vezi s izviwewem An i Bekut i i spor oko BIA-e re{e tako {to }e Bekutu imenovati na ~elo BIA-e”, navodi Jawi}.

Nekada{wi funkcioner ND-a @arko Jo kanov i} „razmi{qa“: „Svaki dan srpsku vladu formira neki drugi stranac. Slu`beni jezik je naizmeni~no ruski i engleski. A Nikoli} neobave{ten k’o Ko{tunica onomad“.

Ko nam m o` e pomo}i ? Proslavqeni vaterpolista Danilo Ikod inovi} povremeno pi{e i o politici: „Pro{la vlada je imala nevi|en uspeh... Niko ga nije video... Vide}emo

„S por tski” ti po vi Savetnik nekada{weg predsednika Srbije Nebo j{a Krs ti } }e „zagonetno“: „Populizam, sport u kojem su dobri i oni koji su bili oslobo|eni fizi~kog„, navodi Krsti}, bez konkretnih imena. „Nikoli} citira Kenedija, Da~i} ^er~ila, Dinki} Caneta iz ’Partibrejkersa’. Vu~i}u preostaje jedino Vesna P e{i }„, „zapa`a“ Krsti}, a M aja Go jk ovi} dodaje „i Kalimera“.

Moj je ` iv ot [vica rs ka... Predsednica Narodne partije Maja G oj kovi} je „dobro“ raspolo`ena.

M la |in a kra va ta Da bi makar naslutili kako }e se zavr{iti pregovori o vladi, politi~ki akteri „snimaju“ razne detaqe. Tako je demokrati Dejan u Arsenijev i}u za oko zapao jedan „modni“ detaq. „Mla|a kod Vu~i}a u{ao s kravatom i iza{ao bez...?!„, zapisao je Arsenijevi} na „Tviteru“.

S re}an ro|u s Ju~e je, osim Dana borca, neko slavio i ro|endan. Na „tviter„ adresu ekspredsednice parlamenta S la vic e \uki}- Dejan ovi} stizale su ~estitke. Me|u wima i ona koju je uputila in`ewerka Zdravka R odi}, koja se stara da parlamentarne sesije proteknu u „tehni~kom“ redu. „Sre}an ro|endan @predsednicaNSRS :-), da budete zdravi, voqeni i po{tovani“.

[to je mno go, mno go je Ho}e li biti ispuwena predizborna obe}awa pitawe je koje ne „mu~i“ samo gra|ane ve} i analiti~are. Saradnik NSPM-a Ni ko la Ta na si} konstatuje: „Iskopati kanal do Egeja jo{ i nekako, ali smeniti Tijani}a?! Budimo realni, {to je mnogo, mnogo je...„ S. Stan ko vi}

politika

dnevnik

DEMOKRATE I STRANKA MA\ARA PRAVE POKRAJINSKU VLADU 11. JULA

Paj ti}: Bez so ci ja li sta, li ga {i jo{ ne iz ve sni Nova vlada Vojvodine, koju }e zasad ~initi DS i SVM, bi}e konstituisana 11. jula na sednici Pokrajinske skup{tine, sa op {ti li su na ju ~e ra {woj zajedni~koj konferenciji za novinare novoizabrani predsednik vojvo|anskog parlamenta I{tvan Pa stor i aktuelni predsednik Pokrajinske vlade Bo jan Paj ti}, koji }e je voditi i daqe, u svom tre}em mandatu. Pastor je kazao da je u skladu sa Statutom Vojvodine i Poslov ni kom Skup {ti ne pret hodnih dana obavio konsultacije s predstavnicima poslani~kih grupa i da je ~vrsto ube|en u to da i nadaqe postoji „veoma masivna” parlamentarna ve}ina oko liste „Izbor za boqi `ivot – dr Bojan Pajti}”. On je dodao da je zato inicirao susret s Pajti}em kao mandatarom budu}e pokrajinske vlade, te da su se dogovorili da se 11. ju la na sta vi kon sti tu i sa we vojvo|anskih organa vlasti posle izbora u maju. – Potpuno smo sigurni u to da se sve potrebne radwe do tada mogu obaviti i da }emo biti u stawu da 11. jula odr`imo sednicu Skup{tine, da saslu{amo program budu}e vlade, da diskutujemo o tome i donesemo odluke i u odnosu na taj pro-

druga }e opredeliti wen personalni sastav. Pajti} je rekao da }e nova vlada biti u sli~nom sastavu kao prethodna i da je izvesno da

Ni je po li ti~ ki odr `i vo da stran ku ko ja je oko sni ca vla de ko ja se to li ko ko si s po li ti~ kom vo qom gra |a na Voj vo di ne sma tra mo de lom ko a li ci je }e imati mawe od 13 ~lanova, koliko ih ima sada, kao i da }e wen iz gled bi ti de fi ni san principima kvaliteta i efikasnosti.

Plan Aktuelni predsednik i mandatar budu}e Vlade Vojvodine Bojan Pajti} rekao je ju~e da je plan nove vlade koncentrisan u nekoliko ta~aka. To su, po wegovim re~ima, daqi razvoj privrede, borba u uslovima krize za boqi i kvalitetniji `ivot gra|ana Vojvodine, borba za privla~ewe stranih investicija i o~uvawe qudskih i mawinskih prava. gram i u odnosu na personalni sastav – rekao je Pastor. Tog dana }e, po Pajti}evim re~ima, biti dve sednice parlamenta – na jednoj se o~ekuje do no {e we po kra jin ske skup {tinske odluke o novoj vladi, wenom izgledu i strukturi, a

– Razgovara}emo i s LSV-om i prakti~no okon~ati te razgovore u narednih nekoliko dana. Izvesno je da pokrajinska vlada ima u ovom trenutku vi{e

Govore}i o strankama koje }e je ~i ni ti, pot pred sed nik DS-a podsetio je na to da je koalicija sa SVM-om dogovorena pre nekoliko nedeqa a da je posledica toga ~iwenica da je Pastor na ~elu pokrajinskog parlamenta.

ne go do voq nu par la men tar nu ve}inu. Nije presudno da li }e imati 70 ili 80 poslanika koji }e je podr`avati jer su u oba slu~aja te ve}ine vi{e nego ubedqive – naveo je Pajti}, dodaju}i da }e poku{ati da okupe {to {i ri kor pus stra na ka sli~ne orijentacije. Pajti} je rekao da je strate{ka saradwa sa SVM-om va`na i zbog toga {to je „va`no o~uvati stabilnost u Vojvodini i Srbiji”. – Jer, sta bil na Voj vo di na zna ~i sta bil nu Sr bi ju. A u uslovima u kojima postoje prili~ na po li ti~ ka pre vi ra wa, va `no je da Voj vo di na bu de faktor stabilnosti. To je zajed ni~ ka plat for ma DS-a i SVM-a – izjavio je Pajti}. – Va`no nam je da su me|unacionalni odnosi stabilni, da o~u-

Ba ja to vi} iz ne na |en

Ko stre{: Ne ma ni {ta spor no – Ne postoje teme koje bi u ovom trenutku mogle biti sporne izme|u Lige socijaldemokrata Vojvodine, Demokratske stranke i Saveza vojvo|anskih Ma|ara da ne bi bio postignut dogovor o formirawu nove pokrajinske vlade – izjavio je ju~e zamenik predsednika LSV-a Bo jan Ko stre{ novinarima povodom izjave mandatara za formirawe Vlade Vojvodine Bo ja na Paj ti }a da se s LSV-om vode pregovori o u~e{}u te stranke u vladaju}oj koalciji. – Prili~no ~vrsto se sla`emo u tome da bi ove tri stranke mogle formirati vladaju}u koaliciju i da bi ta koalicija morala da vodi ra~una o interesima AP Vojvodine. On je potvrdio da razgovori o toj temi postoje, ali je istakao da jo{ nisu zapo~eti pregovori o

vamo stabilnost da bismo mogli privu}i strane investitore i da {to pre konstitui{emo vladu jer je to stavqawe ta~ke na sve speklulacije o tome da bi mogao postojati potencijalni problem. Mi problema nemamo jer je ve}ina vi{e nego stabilna, {to }emo dokazati 11. jula. Na pitawe o u~e{}u SPS-a u vladi Vojvodine, on je ponovio svoj raniji stav da se to kosi s voqom gra|ana Vojvodine. – I to nije samo moj stav da imamo problem, ne samo kao stran ka ne go kao po li ti~ ka struktura, da podr`imo ulazak SPS-a u skup{insku ve}inu u vojvo|anskom parlamentu zbog toga {to SPS jeste okosnica – tako bar u ovom trenutku izgleda – vlade u Republici Srbiji koja je suprotna politi~kom opredeqewu gra|ana Vojvodine – kazao je Pajti}. Po wegovim re~ima, republi~ ka vla da oko SPS-a i SNS-a je izvesna. – Takvu vladu prihvatamo, naravno. Sara|iva}emo sa svakom re pu bli~ kom vla dom, sa svakim predsednikom Srbije, dopadaju li nam se vi{e ili mawe, ali ne ma mo po li ti~ ko oprav da we i ni je po li ti~ ki odr`ivo da stranku koja je okosnica vlade koja se toliko kosi s politi~kom voqom gra|ana Vojvodine smatramo delom koalicije – naveo je Pajti}. Obja{wavaju}i kako je mogu}a saradwa demokrata i socijalista na lokalnom nivou, on je rekao da Vojvodina nije lokalna samouprava ve} pokrajina po Ustavu i zakonu i da se ne mogu jednako tretirati koalicije u op{tinama koje se bave komunalnim pitawima i pokrajinska. Govore}i o svom tre}em mandatu, Pajti} je rekao da se to de{ava prvi put u istoriji i da je to kompliment timu koji je do sada vodio i Vladu i Skup{tinu. S. N. K.

konkretnoj podeli odgovornosti. Po Kostre{ovim re~ima, Vojvodina je opet do{la u situaciju da „mimo svoje voqe ispa{ta zbog onog {to se de{ava na republi~kom nivou” jer, kako je kazao, na proteklim izborima u Vojvodini „nisu pobedili ni To mi slav Ni ko li}, niti stranke koje }e izvesno ~initi vladaju}u ve}inu u republi~koj skup{tini”. – Mislim da je prioritet pokrajinske administracije upravo da se pona{amo tako da gra|anke i gra|ani AP Vojvodine ni na koji na~in ne budu u problemu – istakao je Kostre{, dodaju}i da bi LSV oti{ao u opoziciju ukoliko Socijalisti~ka partija Srbije na bilo koji na~in u|e u vlast u Vojvodini.

Potpredsednik SPS Du {an Ba ja to vi} kaè da je iznena|en odlukom Bo ja na Paj ti }a da prekine pregovoe sa SPS, i da oni ne budu deo vlade Vojvodine.Bajatovi} kaè da je iznena|en Pajti}evim stavom, jer stranka koja ima 21 odsto te{ko da moè da bude reprezent stavova Vojvo|ana. Bajatovi} kaè da bi bilo dobro da SPS bude u vlasti i u Vojvodini i u Republici, ali po{to to nije mogu}e, da }e biti odgovorno opozicija. Bajatovi} dodaje da smatra da je ovakav razvoj situacije „~in ucene”.

REKLI SU

Mr ko wi}: Osta jem mi ni star

Tri van: Iz mi {qa ju fi zi~ ki ob ra ~un

Ministar za infrastrukturu Mi lu tin Mr ko wi} izjavio je za list „Danas„ da }e ostati na funkciji jer je to wegova politi~ka i profesionalna obaveza. Mrkowi} je ocenio da „priliku da budu ministri treba da imaju najboqi stru~waci u pojedinim oblastima, s velikim radnim rezultatima u karijeri, pa i po cenu da nisu na partijskim spiskovima”. – U sektorima koje objediwuje moje ministarstvo mnogo smo uradili i dosta toga zapo~eli, {to sad treba i zavr{iti. Izgradili smo oko 200 kilometara autoputa na Koridoru 10, vi{e nego ijedna vlada u posledwih 30 godina, obezbe|en je novac i otvoreni svi poslovi da bismo u novom mandatu zavr{ili ovu saobra}ajnicu toliko zna~ajnu za Srbiju, ali i za Evropu – rekao je Mrkowi}.

– Demokratska stranka sigurno bi ostvarila boqi rezultat da smo boqe birali qude koji su nas predstavqali, da smo na vreme sankcionisali sve one koji su nam uzeli obraz svojim pona{awem – izjavila je potpredsednica Demokratske stranke Je le na Tri van i dodala da DS stoji ~vrsto iza toga da je jedini legitimni gradona~elnik Beograda Dra gan \i las i da tu treba i da ostane, a da je neupitno da pokrajinsku vladu treba da vodi DS s Bo ja nom Paj ti }em na ~elu. Povodom pomiwawa u javnosti da je bilo i fizi~kih obra~una izme|u visokih funkcionera DS-a i da je stranka prakti~no pred raskolom, Trivan je rekla da je jasno da je DS ozbiqna i opasna opozicija i da „zato i idu procesi iz drugih stranaka da se izmi{qenim pri~ama oslabi stranka, da se predstavi da u woj vlada raskol i posrnu}e”, ali to, kako je naglasila, ne}e uroditi plodom.

\ilas: Sra mot no je da ti Je re mi }u to li ke pa re Srbija }e za godinu dana predsedavawa Vu ka Je re mi }a Generalnom skup{tinom UN platiti iz svog buxeta ~ak sedam miliona dolara, koliko iznosi predra~un predstavqen Mir ku Cvet ko vi }u i wegovoj tehni~koj vladi, pi{e „Blic„ i prenosi izjavu zamenika predsednika Demokratske stranke Dra ga na \i la sa da je takva odluka sramotna. Po \ilasovoj oceni, u zemqi u kojoj nema dovoqno para za najugroènije, u kojoj se inkubatori za bebe kupuju kroz humanitarne akcije, toliko para godi{we potro{iti u Wujorku je sramotno. U Beogradu, dodao je \ilas, penzioneri i trudnice dobijaju toliki novac za godinu dana. \ilas je siguran u to da funkciju na koju je izabran Jeremi} moè obavqati i s mese~no mawom platom od one koju je on sebi odredio i da se moè ìveti u stanu znatno skromnijem od planiranog, koji ko{ta 15.000 dolara mese~no.

~etvrtak5.jul2012.

PRED DANA[WU KONSTITUTIVNU SEDNICU SKUP[TINE GRADA ZREWANINA

Dva ta bo ra, a nig de ve }i ne Nosilac liste Demokratske stranke na lokalnim izborima Mi le ta Mi haj lov, predsednik Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine De jan ^a po i predsednik zrewaninskog ogranka Saveza vojvo|anskih Ma|ara Ja no{ Pu {ka{ potpisali su ju~e koalicioni sporazum o osnovnim principima rada te tri partije u Skup{tini grada Zrewanina. Tri stranke ozvani~ile su svoju

nika iz jednog u drugi tim. Bilo kako bilo, i koalicija okupqena oko DS-a, i ona koju predvodi SNS, veruju da }e u petak preuzeti vlast. Po posledwim, dodu{e nezvani~nim informacijama, izglednije je da }e to u~initi DS jer, navodno, ta stranka ve} pregovara s radikalima o pru`awu podr{ke. Mihajlov, me|utim, ju~e nije `eleo to da potvrdi. – Bilo je razgovora s mnogim

Radikali spremni za vlast Potpredsednik Gradskog odbora SRS-a Si ni {a Ga jin izjavio je na konferenciji za novinare da je ta stranka spremna da preuzme deo odgovornosti za vo|ewe grada, ali je pozvao najve}e stranke da preuzmu inicijativu i {to pre formiraju skup{tinsku ve}inu i gradsku vlast. – O~ekujemo poziv DS-a za razgovore o formirawu nove gradske vlasti, iz razloga {to je DS jasno stavio do znawa da ne}e dozvoliti da u Zrewaninu budu uvedene privremene mere – istakao je Gajin. koaliciju samo dan nakon {to su Srpska napredna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije obelodanili da }e zajedni~ki nastupati u lokalnom parlamentu. Time se politi~ka situacija pred sutra{wu konstitutivnu sednicu Skup{tine grada dodatno zakomplikovala jer nijedan od ova dva tabora nema skup{tinsku ve}inu. DS, LSV i SVM raspola`u s 30, a SNS i SPS s 33 mandata, od ukupno 67 odborni~kih mesta. Sve o~i trenutno su uprte u Srpsku radikalnu stranku, koja je na posledwim lokalnim izborima osvojila ~etiri mandata. Nije iskqu~eno, me|utim, i da bude pojedina~nih prelazaka odbor-

strankama. Vide}emo koji }e se odbornici prikqu~iti na{oj koaliciji, a o~ekujem da }e to u~initi mnogi – izjavio je Mihajlov. Napredwaci su i ju~e ponovili da o~ekuju da }e imati ve}inu koja }e podr`ati predloge SNSa i SPS-a, a to su po{tovawe izborne voqe gra|ana, politika {tedwe u javnom sektoru i odlu~ivawe o Zrewaninu bez tutora iz Novog Sada i Beograda. Potpredsednik GrO SPS-a Dra gan Vu le {e vi} rekao je da }e Gradski odbor ve~eras doneti definitivnu odluku o tome s kim }e socijalisti u koaliciju. @. Balaban

[i ro ka ko a li ci ja u Su bo ti ci U Subotici je potpisan koalicioni sporazum stranaka okupqenih oko koalicije „Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}”, SVM, LDP – „Preokret„, LSV, Koalicija SPS–JS–PUPS-a, DSS, SBB i Buweva~ka stranka. Ovih dana trebalo bi da bude potpisana i programska deklaracija „Subotica – grad sigurne budu}nosti”, kojim su utemeqeni pravci kojima }e se razvijati grad. Lokalni parlament }e sada od 67 imati 56 odbornika vlasti, a opoziciji ostaju odbornici SNS-a, Pokreta ma|arske nade, SRS-a i DSVM-a. Dogovoreno je da DS dobija dva ~lana ve}a, gradona~elnika i za-

menika gradona~elnika, SVM – tri ~lana, a SPS, LDP, LSV i DSS po jednog ~lana ve}a. – Stranke koje su u ovoj koaliciji podr`alo je 80 odsto Suboti~ana. I daqe je Oli ver Du li} najozbiqniji kandidat za gradona~elnika, ali ni{ta jo{ nije odlu~eno– rekao je predsednik Gradskog odbora DS-a Mo dest Du li}. Predsednik GO SVM-a Je ne Ma glai obja{wava da se na pro{loj sednici Skup{tine samo pregovaralo i da se zalagao za mawu koaliciju. Maglai obja{wava da i daqe misli da bi mawa koalicija bila efikasnija. S. Ir{evi}

So ci ja li sta na ~e lu Ba~ ke Pa lan ke Ju~e je na drugoj sednici novoformirane Skup{tine op{tine napokon u Ba~koj Palanci zavr{eno konstituisawe op{tinske vlasti. Poverewe da u naredne ~etiri godine vodi ovu podunavsku op{tinu i bude wen predsednik, dobio je lider ovda{wih socijalista in`ewer poqoprivrede Bo jan Rad man. Za wegovog zamenika je izabran prvi ~ovek napredwaka u ovoj op{tini dipl. in`ewer ma{instva Alek san dar \e do vac. Osim izbora Saveta i drugih radnih tela i komisija Skup{tine op{tine, izabrano je i devet ~lanova u Op{tinsko ve}e, u koje

su u{li Ste van Ju ri}, De sa Bor jan, Div na Tan ko si}, Spo men ka Ro kvi}, Jo van Pan te li}, No vi ca Pa ~i}, Je le na Ko tar li}, Vo ji slav Zu bac i Mi lo rad Pa ri po vi}. Skup{tinsku ve}inu ~ine koalicija oko SPS-a, SNS , DSS i Pokret ‘’Dveri‘’, koji zajedno imaju 23 od ukupno 42 odbornika koliko broji op{tinski parlament. Ni ovoj sednici nisu prisustvovali odbornici DS-a, radikala, slova~ke i ma|arske nacionalne mawine, koji zajedno imaju 19 odbornika i sada su u opoziciji. M. Sy.

No vi Be ~ej: Li ga pred se da va Skup {ti nom Sr |an Gla va {ki iz Lige socijademokrata Vojvodine izabran je ju~e za predsednika Skup{tine op{tine Novi Be~ej, a nova sekretarka je Ta ma ra Iva ni {e vi} iz Liberalno-demokratske partije. Izbor Glava{kog obezbe|en je glasovima osam odbornika LDP-a, pet odbornika DS-a i dva odbornika LSV-a, kojima su „pripomogla” i dva odbornika SRS-a. Na konstitutivnoj sednici SO Novi Be~ej ju~e su verifikovani mandati odbornicima, a skup{tinsku ve}inu ~ine LDP, DS i LSV, saop{teno je iz novobe~ejske op{tine. Slede}e skup{tinsko zasedawe je zakazano za petak, 6. jul, kada }e odbornici izabrati predstavnike izvr{nih organa op{tine Novi Be~ej.

ekonomija

~etvrtak5.jul2012.

UPRA VA ZA VE TE RI NU OB JA VQU JE SPI SAK RI ZI KA

dnevnik

PO SKU PQE WA GU RA JU DI NAR, SU [A, MA WAK SI RO VI NE...

Lo{e meso na internetu

Sad nas pr`i Sunce, a na jesen }e nas zalediti cene

– Na saj tu Upra ve za ve te ri nu usko ro }e bi ti do stup ni na la zi in spek ci je o pro iz vo |a ~i ma i pre ra |i va ~i ma me sa, a utvr |e ni sta tus }e va `i ti go di nu da na – na ja vi la je ju ~e na ~el ni ca Ve te ri nar ske in spek ci je Sa wa ^e le bi }a nin na sku pu u Pri vred noj ko mo ri Be o gra da. – Pro iz vo |a ~i }e se na la zi ti u ze le noj, na ran xa stoj i cr ve noj zo ni, u za vi sno sti od to ga ka kav je kva li tet wi ho ve ro be i is pu we nost stan dar da, te }e i po tro {a ~i mo }i da se in for mi {u o to me. Ona je na ve la da }e in spek to ri one ko ji su u zo ni ma weg ri zi ka po se }i va ti re |e, osim ka da je re~ o ser ti fi ka ci ji za iz voz, dok }e oni ko ji su vi so ko ri zi~ ni bi ti ~e {}e kon tro li sa ni. Pod se ti la je na to da je

Po sku pqe wa hra ne u Sr bi ji vi {e ni je ni ka kva no vost jer se ve} me se ci ma ni ù jed na za dru gim. I ju li je star to vao vi {im ce na ma mle ka i mle~ nih pro iz vo da od dva do de set pro ce na ta, a usko ro }e bi ti ko ri go va ni i ce nov ni ci me snih pre ra |e vi na. Na je sen }e, ka ù po qo pri vred ni ci, tek bi ti è sto ko. – Ko li ko god se gra |a ni sa da ku va li na sun cu, na je sen }e da se smr znu od ce na na pi ja ci – ka zao je za na{ list po qo pri vred nik iz Ba na ta Mi ro slav Gru ba nov, na po mi wu }i da tre nut ne tem pe ra tu re ugro à va ju ku ku ruz i dru ge ka snoja re kul tu re, te da je p{e ni ce po se ja no ma we, da je vo }e stra da lo u pro let wim mra ze vi ma... Ve} se po mi we da bi do je se ni mo gao po sku pe ti i hleb. Na ce nu vek ne }e uti ca ti ovo go di {wi pri no si p{e ni ce, ali i kre ta we kur sa

evra. Po ne kim pro ce na ma, hleb no zr no, kao ber zan ska ro ba, zbog sla bi jeg ro da }e ove se zo ne po sku pe ti sra zmer no ra stu evra. Agrar ni eko no mi sti na po mi wu da je glav ni raz log za po sku pqe wa ko ja se de {a va ju ovih da na ne sta bi lan kurs i da tre ba ima ti u vi du da svi pro iz vo |a ~i i u~e sni ci na tr ì {tu sa da za pra vo re a gu ju na pro me ne na de vi znom tr ì {tu. Ne tre ba, kao uzro ke po sku pqe wa, za ne ma ri ti i ne za do vo qa va ju }u pro iz vod wu, kao i ne do voq nu po tro {wa, ali na ce nu i te ka ko uti ~u i vre men ski uslo vi. Re ci mo, vi so ke tem pe ra tu re uslo vqa va ju ma wu po nu du si ro vog mle ka na tr ì {tu zbog tem pe ra tur nog {o ka ko je ima ju kra ve kao no si o ci pro iz vod we mle ka. S dru ge stra ne, kod me sa, u let wim me se ci ma ma wa je po tro {wa i po tra `wa.

– Sma tra mo da je to se zon skog ka rak te ra, us po sta vqa wem ma kro e ko nom skih in di ka to ra stvo ri }e se uslo vi da se i ce na mle ka vra ti na pre |a {wi ni vo – ka `e Vo ji slav Stan ko vi} iz Pri vred ne ko mo re Sr bi je. O ku pov noj mo }i u Sr bi ji iz li {no je go vo ri ti jer sva ko dnev ni od la zak po ba ka luk ka zu je vi {e od sta ti sti~ kih po da ta ka. Re ci mo sa mo da je mar tov ska po tro {a~ ka kor pa, ko ju je sta ti sti ka po sled wu iz va ga la, bi la te {ka 55.589 di na ra i tre ba la nam je 1,55 za ra da da bi smo je po kri li. – No va po sku pqe wa zna ~e jo{ ve }e po gor {a we `i vot nog stan dar da po tro {a ~a u Sr bi ji, ko ji je ve} do voq no lo{ u od no su na dru ge evrop ske ze mqe, po go to vo ako uzme mo u ob zir da je sva ki de se ti

gra |a nin si ro ma {an i ako uzme mo u ob zir da 45 od sto po tro {a~ ke kor pe pro se~ nog gra |a ni na od la zi na na mir ni ce – ka `e Ve ra Vi da iz Cen tra za po tro {a ~e. – Zna ~i da je na{ `i vot ni stan dard lo{ a po sku pqe we mle ka i mle~ nih pro iz vo da }e sa mo zna ~i ti ko rak na zad. Is ti ~u }i da su svet ska eko nom ska kri za i pad vred no sti di na ra

GRA \E VIN SKE KOM PA NI JE NE MO GU DA NA PLA TE ZA VR [E NE PO SLO VE U SR BI JI kqu~ ne no vi ne u oblast slu `be ne kon tro le pre hram be nih pro iz vo da uveo no vi Za kon o bez bed no sti hra ne ko ji je u pri me ni od 2009. go di ne, a ko ji je uveo na ~e lo kon tro le „od wi ve do tr pe ze” – od uz go ja ì vo ti wa do fi nal nog pro iz vo da u me sa ra ma i tr go vi na ma. – Ta ko |e je uveo iz me ne u smi slu od go vor no sti ko ju je pred vi |ao za sta re li, tra di ci o nal ni pri stup kon tro li jer su pro iz vo |a ~i sa da naj od go vor ni ji i mo ra ju da ga ran tu ju da je ono {to je u pro iz vo |a~ koj spe ci fi ka ci ji i de kla ra ci ji, za i sta i u pro me tu. Dva de se tog apri la ove go di ne na sna gu je stu pio i no vi Pra vil nik o kva li te tu usit we nog me sa, po lu pro i zvo da od me sa i pro iz vo da od me sa, ko ji je pr vi put ob je di nio ap so lut no sve {to ure |u je tu oblast, po ugle du na evrop ske te ko vi ne – na ve la je Sa wa ê le bi }a nin. – Ne ki pred stav ni ci me sne in du stri je sma tra ju da je on uveo kru ci jal ne iz me ne, dok po oce ni dru gih tu ne ma ne kih zna ~aj nih pro me na. Sa wa ê le bi }a nin je uka za la na to da je no vi na tog pod za kon skog ak ta i pro iz vo |a~ ka spe ci fi ka ci ja ko ja mo ra bi ti da ta na uvid in spek to ru kad god je to po treb no, {to do sad ni je bio slu ~aj. – In spek to ri }e kon tro li sa ti i da li sa dr àj de kla ra ci je od go va ra onom {to pro iz vod za i sta je ste – do da la je ona. Sa wa ê le bi }a nin je ka za la da u Sr bi ji tre nut no ima 277 ve te ri nar skih in spek to ra, a po tre be su ta kve „da ni ar mi ja in spek to ra ne bi bi la do voq na”, zbog ~e ga od go vor nost mo ra ju pre u ze ti i pro iz vo |a ~i me sa, kla ni ~a ri, tr gov ci, ali i sa mi po tro {a ~i.

Mi mo sve ta Gra |e vin ci uka zu ju na to da se nig de u sve tu po rez ne pla }a una pred ve} sa mo kod nas. Lo gi~ no je da tek ka da se na pla ti fak tu ra, pla }a se i PDV. Ge ne ral ni di rek tor „Pla nu ma” Ra to mir To do ro vi} ka `e da ra de u mno gim ze mqa ma sve ta, od Afri ke do Ru si je, Ukra ji ne i Ka zah sta na, i da nig de po rez ne pla }a ju una pred sa mo u Sr bi ji. Ve} go di na ma se uka zu ju na taj pro blem, me |u tim, bez u spe {no. A bez is pra vqa wa ta ko po gre {nog pri stu pa u ob ra ~u nu ne ma opo rav ka srp skog gra |e vi nar stva. ima ju po gre {an pri stup u da na {we kri zno vre me za to {to sa mo tr ~e za po slom jer mi sle – ako ra de, op sta }e – a ni je ta ko

po {to tre ba na pra vi ti do bru fi nan sij sku kon struk ci ju da bi se iz be gao rad s gu bit kom. A za to je po tre ban do bar me nax -

HR VAT SKA PRO RE \U JE SA O BRA ]AJ SA SR BI JOM

Ukida se {est vozova

Milijarda evra ru{i temeqe gra|evinarstvu Po po da ci ma Od bo ra za gra |e vi nar stvo i in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, dr à va, lo kal ne sa mo u pra ve i dr àv na pred u ze }a du gu ju gra |e vin skim fir ma ma go to vo mi li jar du evra, a gra |e vin ske kom pa ni je su te du go ve pre ne le i na svo je ko o pe ran te pa se sta we li kvid no sti u ovom sek to ru za o {tra va. Po zna va o ci pri li ka ka ù da je u Sr bi ji po ~e la da pro pa da i ~e tvr ta ge ne ra ci ja ve li kih gra |e vin skih fir mi, a broj za po sle nih u gra |e vin skoj in du stri ji u po sled we tri go di ne je pre po lo vqen na 60.000 rad ni ka. Pro past ve li kih gra |e vin skih si ste ma, po put „Kom gra pa” ili „Trud be ni ka”, po ~e la je jo{ po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka i tra je do da nas. Usle di la je i pro past mla |ih pred u ze }a, po put „Ni bens gru pe„, me |u tim, ako pro pad nu i pre o sta le gra |e vin ske fir me ko ji ma ve li ki du go vi ugro à va ju li kvid nost, Sr bi ja bi mo gla osta ti bez vla sti tog gra |e vin skog sek to ra, {to zna ~i da bi dr à va tu ina ~e do ho dov nu oblast mo gla pre pu sti ti stran ci ma, ko ji su ve} za po se li sve ozbiq ni je po slo ve. Stru~ wa ci oce wu ju da mno ge do ma }e gra |e vin ske fir me

pre ma evru sva ka ko uti ca li na po ve }a we ce na pro iz vo da, ona je ape lo va la na tr gov ce da se u ovim te {kim pri li ka ma so li da ri {u s po tro {a ~i ma i ob u zda ju rast ce na. Po me ni mo, ce ne hra ne kod nas su u po re |e wu s pro se kom EU na in dek su 71,5 pro ce nat – zna ~i, za tre }i nu su ni `e u od no su na EU, me |u tim, pri ma wa u EU su tri pu ta ve }a ta ko da je re al na ku pov na mo} sta nov ni {tva u EU tri pu ta ve }a. To kom ju na ve} su po sku pe le ne ke vr ste me snih pre ra |e vi na, a po ve }a ne su i ce ne me sa, uqa, bez al ko hol nih pi }a, so ko va, mle ka i mle~ nih pro iz vo da ne kih pre ra |i va ~a, ce ra li ja, te ste ni na, ku} ne he mi je, ko zme ti ke... S. G.

ment. Prak sa po ka zu je da broj ne kom pa ni je ima ju bo qe teh ni~ ke ne go me na xer ske ka pa ci te te, da mno gi sr qa ju u pro past ra de }i s gu bit kom, a da to ga ni su sve sni. Ume sto da se na vre me oslo bo de vi {ka rad ni ka, od ba ce ne do ho dov ne de lat no sti i ne pre u zi ma ju ne re al no pla }e ne ra do ve, oni sve to pri hva ta ju s na dom da }e se pro ble mi ne kao re {i ti. Se kre tar Od bo ra za gra |e vi nar stvo u PKS-u Go ran Ro di} ka è da je la nac du go va wa u gra |e vin skom sek to ru ve li ki i da bi se gra |e vin ske fir me i in du stri ja mo gli po kre nu ti je di no ve }im iz la skom na ino stra na tr ì {ta i iz vo zom gra |e vin skog ma te ri ja la. Sma tra da ne mo è sa mo da se pri ~a o to me ve} taj po sao mo ra da se pre pu sti qu di ma iz stru ke ko ji to zna ju da re a li zu ju, u su prot nom }e srp sko gra |e vi nar stvo pot pu no sta ti i ne sta ti. Da bi se spa slo {to se spa sti mo è, pred la è se re pro gra mi ra we du ga za gas i stru ju kod jav nih pred u ze }a i na pla ta PDV-a po re a li za ci ji po sla. Ta ko |e se tra ì za {ti ta do ma }ih gra |e vin skih fir mi od stra nih kom pa ni ja, uz upo zo re we na to da je vi {e od 80 od sto gra |e vin skih fir mi ne li kvid no. R. Da u to vi}

Hr vat ske è le zni ce tra è 677.000 evra go di {we od è le z ni c a Sr b i j e, Re p u b li k e Srp ske i BiH, da bi voz iz me |u Be o gra da i Sa ra je va mo gao, po no vom re du vo `we od 9. de cem bra, da ko ri sti 87 ki lo me ta ra hr vat ske pru ge, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u „@e le zni ca ma Sr bi je„. – Hr v at s ke è l e z ni c e su na ja vi le da }e od no vog re da vo `we ob u sta vi ti sa o bra }aj 46 me | u n a r od n ih è l e z ni~ -

kih vo zo va, {to }e se od ra zi ti i na è le zni~ ki sa o bra }aj iz me |u Sr bi je i Hr vat ske, pa }e od de set vo zo va ko ji sa o bra } a j u iz m e | u dve dr ` a v e, ~ak {est bi ti uki nu to – iz ja vio je di rek tor Me di ja cen tra srp ske è le zni ce Ne nad Sta ni sa vqe vi}. – Ovih da na pla ni ra no je da se odr ì sa sta n ak pred s tav n i k a è l e zni~ kih upra va Sr bi je, Hr vat ske i Slo ve ni je, na ko jem }e se raz go va ra ti o mo gu} no sti ma me |u na rod nog sa o bra }a ja u no vom re du vo `we, u skla du s na ja va ma Hr vat skih è le zni ca.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

UTP Morava a.d. , ^a~ak

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1 1

112,6477 92,0776

114,9466 93,9567

117,5904 96,1177

112,3028 91,7957

Kanada

dolar

88,2473

90,0483

92,1194

87,9772

Danska

kruna

15,1493

15,4585

15,8140

15,1030

Norve{ka

kruna

14,9619

15,2672

15,6183

14,9161

[vedska

kruna

12,8827

13,1456

13,4479

12,8433

[vajcarska

franak

93,7325

95,6454

97,8452

93,4456

V. Britanija

funta

140,1963

143,0574

146,3477

139,7671

dolar

89,4384

91,2637

93,3628

89,1646

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 7. 2012. godine

Cena

Promet

20,00%

648

123.768

Galenika Fitofarmacija a.d.

3,72%

2.200

44.000

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,62%

323

19.360

NIS a.d., Novi Sad

0,33%

606

16.176.490

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,27%

371

231.875

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Srpska banka a.d. , Beograd

-2,51%

7.705

53.935

Bambi Banat a.d. , Beograd

-2,42%

20.000

80.000

BELEX 15 (428,75 0,35) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-1,28%

1.307

1.031.540

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,75%

10.890

108.900

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-1,58%

935

87.890

Galenika Fitofarmacija a.d.

3,72%

2.200

44.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

750

42.000

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,62%

323

19.360

0,00%

2.300

4.600

2,36%

1.649

49.470

Dimni~ar a.d. , Beograd

-1,67%

5.900

29.500

Imlek a.d. , Beograd

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-1,58%

935

87.890

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

AIK banka a.d. , Ni{

-1,28%

1.307

1.031.540

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

NIS a.d., Novi Sad

0,33%

606

16.176.490

Energoprojekt holding a.d.

-0,25%

399

576.359

Promena %

Cena

Promet

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-1,58%

935

87.890

Soja protein a.d. , Be~ej

-1,96%

501

247.890

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,62%

323

19.360

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,27%

371

231.875

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

310

0,00

6.500

0,00

Banatski Despotovac a.d. ,

-11,91%

414

33.948

NIS a.d., Novi Sad

0,33%

606

16.176.490

Soja protein a.d. , Be~ej

-1,96%

501

247.890

Alfa plam, Vrawe

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik MI LO[ BU GA RIN

Privreda ne sme da ~eka – No va vla da Sr bi je u pr vih {est me se ci man da ta mo ra pred u ze ti hit ne me re da bi spre ~i la da qi pad eko nom ske ak tiv no sti – iz ja vio je pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Milo{ Bugarin. On je na gla sio da je re~ o me ra ma za sma we we jav ne po tro {we, bu xet skog de fi ci ta, ali i po re skoj re for mi, re {e wu pro ble ma ne li kvid no sti, sma we wu ne za po sle no sti i tro {ko va po slo va wa.

^el nik PKS-a je na gla sio, otva ra ju }i pa nel-di sku si ju o eko n om s kim pri o r i t e t i m a Sr bi je, da je pad eko nom ske ak tiv no sti u pro te klom pe ri o du iz no sio 1,3 pro ce nat, in du strij ske pro iz vod we 5,9 od sto, dok je spoq ni dug uve }an na oko 24 mi li jar de evra. Bu ga rin je pod se tio na to da je PKS usvo jio no vi kon cept eko nom ske po li ti ke od 2012. do 2016. go di ne, ko ji ob u hva ta 87 pre po ru ka za no vu vla du Sr bi je. Taj okvir de f i n i { e, po re ~i ma pred sed ni ka PKS-a, ogra ni ~e wa i pre pre ke ko je one mo gu }a va ju odr `i vi raz voj srp s ke pri v re d e. Bu g a rin je uka zao i na neo p hod nost u~e {}a po slov ne za jed ni ce u kre i ra wu eko nom ske po li ti ke.

~etvrtak5.jul2012.

PRI VAT NI SUD SKI IZ VR [I TE QI KRE NU LI NA PO SAO

Najvi{e se uteruju dugovi za kredite, komunalije... Pri vat ni sud ski iz vr {i te qi po ~e li su da ra de pre go to vo me sec da na, a po sla ve} ima. Uglav nom su ih u pr vom ta la su ve} an ga ò va la ko mu nal na pred u ze }a, ban ke, li zing kom pa ni je, ali i advo ka ti u ime kli je na ta i za li~ na po tra ì va wa. Po sao je, zna ~i, ve} tu, a ko li ko }e bi ti efi ka sni ji od dr àv nih ko ji su do sa da je di ni bi li nad le `ni za ovo, tek tre ba da se vi di. In te re so va we za wi hov an ga `man je ve li ko, a u Voj vo di ni su wi ho ve uslu ge u pr vim da ni ma ra da naj in te re sant ni je ko mu nal nim pred u ze }i ma. O pr vim da ni ma po slo va wa ~la ni ca Iz vr {nog od bo ra Ko mo re iz vr {i te qa Sr bi je Tamara Pajkovi} ka è: – Tre nut no ima 68 ime no va nih iz vr {i te qa, a ovih da na je jo{ ne ko li ko ko le ga po lo ì lo oba ve zni stru~ ni is pit pa o~e ku je mo da se taj broj uve }a – na vo di Ta ma ra Paj ko vi}. – Evrop ski pro sek i pra vi lo je da na 25.000 sta nov ni ka do |e je dan iz vr {i teq. To zna ~i da i te ka ko ima pro sto ra za no ve ko le ge jer je Sr bi ji po treb no 334 iz vr {i te qa. Za tu pro fe si ju mo gu se od lu ~i ti prav ni ci s tri go di ne is ku stva u stru ci ili dru ge pro fe si je, ali da su na po slo vi ma iz vr {e wa ra di li dve go di ne, ali to ni je do voq na pre po ru ka da se u|e u po sao i stek ne

Ke~a ob ja {wa va da za na mi re we du go va mo è po slu ì ti ce lo kup na imo vi na du `ni ka. Ka da se ra di sam po stu pak od u zi ma wa imo vi ne, pri vat ni iz vr {i te qi mo gu zah te va ti asi sten ci ju nad le `nih iz MUP-a, ba{ kao i ko le ge dr àv ni sud ski iz vr {i te qi. Tu je i Kwi ga iz vr -

~lan stvo u Ko mo ri. Kan di da ti pro la ze obu ku i na kra ju po la `u stru~ ni is pit, ko ji or ga ni zu je Mi ni star stvo prav de, i sa sto ji se iz pi sme nog i usme nog de la. Stru~ no usa vr {a va we na sta vi }e se i na kon to ga. Ta ko je pr va gru pa ime no va nih iz vr {i te qa uz sve na ve de no pro {la i tro dnev nu obu ku. Pre da va ~i su im bi li su di je ko je ra de u osnov nim pri vred nim su do vi ma i Pri vred noaple ci o nom su du. Osim wih, u obu ci su po mo gle i ko le ge pri vat ni iz vr {i te qi iz Ho lan di je, Ma ke do ni je i Bu gar ske, ko ji na tom po qu ima -

„Elek tro voj vo di na” an ga ò va la pri vat ne iz vr {i te qe Me |u oni ma ko ji su, zbog ve li kih du go va wa, an ga ò va li pri vat ne iz vr {i te qe je i „Elek tro voj vo di na“. Iz tog pred u ze }a na vo de da su, u ci qu za {ti te jav nog in te re sa i in te re sa svih ku pa ca elek tri~ ne ener gi je, pred u ze li za kon ske me re utu è wa du `ni ka i pri nud ne na pla te po tra ì va wa. Ta ko |e, is ti ~e se i da }e oni ko ji ima ju du go va wa, uz na pla tu du ga, pla }a ti i do dat ne tro {ko ve zbog pri nud nog iz vr {e wa, te se ape lu ju na po tro {a ~e da pla }a ju ra ~u ne na vre me da bi bi le iz beg nu te ne pri jat no sti i do dat ni tro {ko vi. D. Ml.

ju vi {e go di {we is ku stvo. Tu su bi li i pred stav ni ci in sti tu ci ja s ko ji ma }e na {i iz vr {i te qi sa ra |i va ti po pri ro di po sla. To su stru~ wa ci iz Na rod ne ban ke Sr bi je, Agen ci je za pri vred ne re gi stre, Re pu bli~ kog ge o det skog za vo da i Cen tral nog re gi stra za har ti je od vred no sti. Sli ~an vid obu ke pro }i }e sva ka no va gru pa iz vr {i te qa pre ne go {to zva ni~ no za po~ ne po sao. Ta ma ra Paj ko vi} pod se }a na to da je na mi re we du go va na sta lih po osno vu ko mu nal nih de lat no sti u is kqu ~i voj nad le `no sti pri vat nih iz vr {i te qa. Za to ne tre ba da ~u di {to je tu naj ve }e in te re so va we. Pred u ze }a ti pa „Stan” i „In for ma ti ka” i sli~ na ko ja se ba ve ob je di we nom na pla tom pr va su se ja vi la za te uslu ge. Ban ka ri ta ko |e `e le da na pla te ne vra }e ne kre di te, a li zing kom pa ni je da vra te ili do bi ju pro tiv vred nost za vo zi la ili opre mu. Na ko je su me mo gu ra ~u na ti po ve ri o ci da se mo gu na pla ti ti to kom iz vr {e wa? Pro fe sor na Prav nom fa kul te tu u No vom Sa du i pre da va~ na is pi tu za iz vr {i te qe dr Ranko

LU BRE FOR O SR BI JI

Ne preti katastrofa

[ef Kan ce la ri je Svet ske ban ke u Sr bi ji Lu Brefor iz ja vio je ju ~e da Sr bi ji ne pre ti ka ta stro fal ni sce na rio jer se ra di o ze mqi s mno go re sur sa, ali }e na red nih 12 do 18 me se ci bi ti te {ki i bi }e neo p hod ne re for me. Tro {ko vi Bre for je na sku pu „Eko i osta lo nom ski pri o ri te ti Sr bi je”, Tro {ko ve iz vr {i te qa u u or g a n i z a c i j i Pri v red n e for mi pred uj ma pla }a po ve ri ko mo re Sr bi je i ne deq ni ka lac, a na kon okon ~a wa iz vr {e NIN, is ta kao da ne bi tre ba wa idu na tro {ak du `ni ka. lo pot ce wi va ti spo sob nost Pri vat ni iz vr {i te qi ima ju gra |a na da uvi de ozbiq nost pra vo na na kna du tro {ko va po si tu a ci je i neo p hod nost re ta ri fi ko je je do ne lo Mi ni for mi uko li ko im se da od re star stvo. Oni su ve }i ne go sud |e na na da za bu du} nost. On je ski tro {ko vi, ali se od pri vat upo re dio rast jav nog du ga Sr nog iz vr {i te qa za uz vrat o~e bi je s ra stom tem pe ra tu re u ku je ve }i kva li tet i efi ka Be o gra du i Sr bi ji, is ti ~u }i snost. Re ci mo, ako je vred nost da po s le ta k vih vru } i n a po tra ì va wa 5.000 evra, iz vr obi~ no sle di gr mqa vi na, a da {i teq za na gra du mo è da na bi se to iz be glo, neo p hod no pla ti 430, a sve u di nar skoj pro je spro ve sti od re |e ne me re. tiv vred no sti. Van do me ta pri On je re kao je da bi je dan od vat nih iz vr {i te qa osta li su pr vih po te za no ve vla de tre iz vr {ni po stup ci ve za ni za po ba lo da bu de una pre |e we po ro di~ ne od no se. slov nog am bi jen ta i olak {a va we po slo va wa pri vre de jer su to neo p hod ni pred u slo vi da se po ve }a ju in ve sti ci je, {nih du `ni ka. za po {qa va we, a sa mim tim i Za sve ko ji po slu ju, Kwi ga je ve o pri vred ni rast. ma dra go cen po da tak o bo ni te tu Bre for je is ta kao da Sr bi kli jen ta. Stran ke ta ko mo gu iz beg ja mo ra da na sta vi re for mu }i po slo va we s ne kim ~i ja }e imo jav nog sek to ra jer su tro {ko vi na bi ti pred met na pla te. Gra |a vi za lo kal na, dr àv na i jav ni mo gu sa zna ti pri ku po vi ni sta na, na pred u ze }a i da qe ve o ma re ci mo, da ba{ na toj ne kret ni ni vi so ki i mno go ve }i ne go u tre ba da se iz vr {i pri nud na na pla dru gim ze mqa ma u tran zi ci ta. Pri vred ni ci ma }e taj re gi star ji. On je na gla sio i da mo ra po mo }i da vi {e sa zna ju o bo ni te tu bi ti re {en pro blem ve li kog li ca s ko ji ma po slu ju. D. Vu jo {e vi} bro ja pred u ze }a u re struk tu ri ra wu.

KO LI KI JE JAV NI DUG DR @A VA RE GI O NA

Svi zadu`eni do gu{e a u Srbiji najgore PRE MI JER MIR KO CVET KO VI] SA VE TU JE NO VU VLA DU

Pozvati MMF u pomo}

Pre mi jer Sr bi je Mirko pri li~ no ne ve ro vat no i ni je re Cvetkovi} iz ja vio je ju ~e da je a li sti~ no da Mi ni star stvo fi bu xet ski de fi cit Sr bi je oko 35 nan si ja ne }e ra di ti ni {ta do mi li jar di di na ra ve }i od pla - kra ja go di ne. ni ra nog zbog pa da bu xet skih Cvet ko vi} je no voj vla di pre pri ho da jer je pri vred ni rast po ru ~io da od mah po for mi ra bio ma wi od pla ni ra nog. wu u|e u raz go vo re s MMF-om i Cvet ko vi} je na pa ne lu „Eko - da s wi ma usa gla si sta vo ve, i do nom ski pri o ri te ti Sr bi je”, u dao da je kqu~ no da ta vla da do or ga ni za ci ji Pri vred ne ko mo re kra ja go di ne po kri je ne do sta tak Sr bi je i ne deq ni u bu xe tu, na stao ka NIN, na gla sio De fi cit ni je ve }i kao re zul tat sma da de fi cit ni je ve we nih pri ho da. zbog po ve }a nog }i zbog po ve }a nog On je is ta kao i tro {e wa i ras ho da tro {e wa i ras ho da da si tu a ci ja u srp ve }ih od pla ni ra skim fi nan si ja ma ve }ih od nih, ve} usled pa da ni je ta ko ka ta pla ni ra nih, ve} pri ho da. On je na stro fal na kao usled pa da pri ho da {to se iz gla sio da su ras ho no si, oce di za ce lu go di nu wu ju }i da se ra di o pla ni ra ni na ni vou od 875 mi li - po li ti~ koj po tre bi da se si tu a jar di di na ra i da je Vla da, upr - ci ja pri ka `e lo {i jom ne go {to kos ~i we ni ci da su bi li iz bo ri je ste, da bi se is po sta vi lo da su i ve li ke hlad no }e u fe bru a ru, u us pe si no ve vla de ve }i. Pre mi pr voj po lo vi ni go di ne po tro - jer je uka zao na to da je ta kvo po {i la sa mo 49 od sto od to ga. na {a we ma~ s dve o{tri ce jer Cvet ko vi} je pre ci zi rao i da svet o Sr bi ji sti ~e sli ku ko ja je }e de fi cit na kra ju ove go di ne da le ko od re al no sti. bi ti ve }i oko 35 mi li jar di di Cvet ko vi} je na kra ju ape lo na ra u slu ~a ju da no va vla da ni vao da no va vla da bu de {to pre {ta ne pre du zme, ali da je to for mi ra na.

Po po da ci ma o jav nim du go vi ma dr `a va u re gi o nu, Sr bi ja je na pr vom me stu s u~e {}em od 51,1 od sto u bru to dru {tve nom pro iz vo du, a sle de Cr na Go ra sa 48,1 od sto BDP-a, Slo ve ni ja – 47,4 od sto, Hr vat ska – 43,9 od sto, BiH s 34 od sto i Ma ke do ni ja s 32,7 od sto. Ana li ti ~ar Miroslav Zdravkovi} re kao je za Ta njug da je jav ni dug Sr bi je po ve }an naj vi {e zbog ra sta kur sa evra u od no su na di nar, i upo zo rio na to da }e do kra ja ove de ce ni je pri vre de svih ze ma qa re gi o na stag ni ra ti zbog vra }a wa du go va. Jav ni dug Sr bi je je na kra ju pr vog tro me se~ ja 2012. go di ne iz no sio 14,6 mi li jar di evra i u od no su na kraj 2011. po ve }an je 151 mi lion evra, ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je. U~e {}e jav nog du ga u BDP-u po ve }a no je to kom pr vog tro me se~ ja 3,4 pro cent na po e na, na 51,1 od sto, na ve de no je u ana li zi du ga Sr bi je. Uku pan spoq ni dug Sr bi je je na kra ju mar ta 2012. go di ne iz no sio 24,1 mi li jar de evra i u od no su na kraj 2011. go di ne je sma wen 57,6 mi li o na evra, ili 0,2 od sto. Jav ni dug Slo ve ni je, ko ja je od 1. ma ja 2004. go di ne ~la ni ca EU, na sta vio je da ra ste to kom 2011. go di ne i ma lo je ve ro vat no da }e se ove go di ne sma wi ti upr kos na po ri ma no ve vla de da ob u zda po tro {wu. Po pre li mi nar nim po da ci ma vla de u Qu bqa ni, jav ni dug je 2011. po ras tao na 47,4 od sto bru to BDP-a, ili 16,8 mi li jar di evra, s 37,9 od sto BDP-a

iz 2010. go di ne, pre ne la je agen ci ja AFP. U 2007. go di ni jav ni dug Slo ve ni je je, me |u tim, iz no sio sa mo 23,4 od sto BDP-a, ili 8,1 mi li jar di evra. Hr vat ska je u 2012. go di nu u{la s du gom ve }im od 203 mi li -

Dr `av ni dug Cr ne Go re, po po da ci ma Mi ni star stva fi nan si ja, na kra ju apri la iz no sio je 1,64 mi li jar du evra, ili 48,1 od sto pro ce we nog BDP-a. Jav ni dug u Ma ke do ni ji, za kqu~ no s 31. ma jom ove go di ne,

Hr vat ska 27 mi li jar di evra, Slo ve ni ja 16,8... Uko li ko se po sma tra ju ap so lut ni iz no si jav nog du ga, pr va je, me |u dr `a va ma na sta lim na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je, Hr vat ska s 27,03 mi li jar di evra, dru ga Slo ve ni ja sa 16,8 mi li jar di, a sle de Sr bi ja sa 14,6 mi li jar di, BiH s oko pet mi li jar di, Ma ke do ni ja s 2,2 mi li jar de evra i Cr na Go ra s oko 1,64 mi li jar dom evra. jar de ku na (27,03 mi li jar di evra), ili 43,9 od sto BDP-a, po ka zu je iz ve {taj Dr `av ne re vi zi je o iz vr {e wu bu xe ta u pro {loj go di ni. Jav ni dug Hr vat ske je, upr kos vi so kom ra stu u pro te klih ne ko li ko go di na, jo{ uvek is pod EU kri te ri ju ma po ko ji ma taj dug ne sme da pre ma {i 60 od sto vred no sti BDP-a.

iz no si 32,7 od sto BDP-a, ili 2,2 mi li jar de evra i po tom kri te ri ju mu ze mqa je u gru pi ni sko za du è nih dr à va u Evro pi. Gu ver ner Na rod ne ban ke Ma ke do ni je Dimitar Bogov je pro {log me se ca iz ja vio da ima pro sto ra za po ve }a we jav nog du ga, ali uz uslov da bu de odr ìv na du ì rok.

Me |u naj ra zvi je ni jim ze mqa ma, po vi si ni jav nog du ga pred wa ~i Ja pan s du gom od pri bli `no 200 po sto vred no sti BDPa, ali je u naj ve }em de lu, ka ko na gla {a va Zdrav ko vi}, uglav nom re~ o unu tra {wem du gu i u sop stve noj va lu ti. Ana li ti ~a ri uka zu ju i na to da ve }i na ~la ni ca evro zo ne, ukqu ~u ju }i i mo} nu Ne ma~ ku, ima jav ni dug ko ji je oset no ve }i od ni voa do zvo qe nog pra vi li ma EU. Ta ko je, na pri mer, jav ni dug Ne ma~ ke ne {to ve }i od 80 po sto vred no sti we nog BDP-a, dok u Ita li ji taj dug pre ma {u je 120 pro ce na ta BDPa, a u Gr~ koj 150 po sto vred no sti BDP-a. Ve o ma pro ble ma ti~ nu si tu a ci ju zbog ra stu }eg jav nog du ga ima ju SAD s du gom od pri bli `no 12 bi li o na do la ra. Jav ni dug SAD tre nut no pre ma {u je 75 od sto we nog BDPa, a sva ki Ame ri ka nac je du `an, u pro se ku, vi {e od 40.000 do la ra. Pro blem vi so kog jav nog du ga za sad ma lo ili uop {te ne „do ti ~e” ze mqe s br zo ra stu }im eko no mi ja ma ko je ima ju ve li ke tr go vin ske su fi ci te. Ta ko, na pri mer, Ki na i Ru si ja, ko je u du `em raz do bqu go mi la ju ogrom ne spoq no tr go vin ske vi {ko ve i ima ju ve li ke de vi zne re zer ve, ne ma ju pro ble me s jav nim du go vi ma. Ru si ja, na pri mer, sa da ima jav ni dug ma wi od de set od sto vred no sti we nog BDP-a, a sva ki sta nov nik naj pro stra ni je ze mqe sve ta u pro se ku du gu je ne {to vi {e od 1.250 do la ra.

ekOLOGiJA

~etvrtak5.jul2012.

dnevnik

EKO-AKCIJA NIS-a I „EGZIT-A”

Li men ke za ula zni ce na fe sti val Akcija sakupqawa i presovawa limenki odr`a}e se danas od 12 do 20 ~asova, pored promotivnog pulta za „Egzit” festival, na Trgu slobode. Ovde }e biti postavqena automatska presa za limenke, a sve one koji ih donesu o~ekuje nalepnica sa natpisom kampawe. Oni koji donesu 50 limenki dobi}e poklone koje je pripremila Naftna industrija Srbije (NIS). Prvih desetoro koji donesu 100 konzervi osvoji}e ~etvorodnevnu ulaznicu za po-

GORANSKI EKO-KAMP NA TESTERI

Flo ra i fa u na, al pi ni zam, pr va po mo}... Goranski eko-kamp, 14. po redu, koji se odr`ava na Testeri, ove godine okupio je oko 70 u~enika petih razreda iz 30 novosadskih osnovnih {kola u~estvuju u predavawima, ekolo{kim i kreativnim radionicama i ve~erwem zabavnom programu. U~esnici su podeqeni u ~etiri grupe koje nose nazive najdominantnijih biqnih vrsta koje rastu na prostoru Nacionalnog parka „Fru{ka gora„- hrast, grab, lipa i jova. Svaka od grupa

ima svog vo|u, dugogodi{weg aktivistu Pokreta gorana sa iskustvom u radu sa decom, kao i mla|eg vo|u, odnosno pro{logodi{weg u~enika na kampu. Najve}i deo vremena u~enici provode u aprirodi, {etaju}i, sakupqaju}i biqke, uo~avaju}i tragove ìvotiwa, slu{aju}i glasove ptica i posmatraju}i me|usobni odnos razli~itih organizama koji ìve zajedno. Polaznici su se upoznali sa temama kao {to su „ûdesni svet

biqaka„, „Sve {to ste hteli da znate o insektima„, „Hidrobiologija„, a o~ekuju ih i druge zanimqive teme kao {to su „Istorija i manastiri Fru{ke gore„, „Postanak Fru{ke gore„, „Pre`ivqavawe u prirodi„ i druge koje su u vezi sa prirodnim i kulturnim vrednostima Fru{ke gore, flore, faune i za{tite prirode. Pored ekolo{kih tema, polaznici sti~u i prakti~ne ve{tine kroz istorijske, umetni~ke i aran`erske radionice, kao i

REDOVNO GODI[WE ODR@AVAWE PRIOBAQA TISE

Ure |e we oba le kod Be ~e ja

Bez obzira na nimalo radnu temperaturu, mobilna ekipa DTD „Sredwa Ba~ka“ ovih dana, u sklopu redovnog godi{weg odr`avawa priobaqa Tise, od Ba~kog Petrovog Sela do ^uruga, vredno radi na ure|ewu same obale kod Be~eja. - Prvo smo trimerom pokosili travu i {ibqe koje je izraslo, sada

vodenim pumpama pod pritiskom peremo kamene obloge obale, a onda }emo, eventualno, ostatak trave ru~no o~istiti, tako da }e obala uskoro „bqesnuti“ - rekao nam je u ime mobilne ekipe „Sredwe Ba~ke“ Da niel Mol nar. - Istovremeno }emo poku{ati da uklonimo i sme}e koja reka donosi svojim tokom, ali taj proces se de{ava stalno i sve }e se vremenom, na`alost, ponoviti. Aktuelne poslove finansira JVP „Vode Vojvodine“, a i lokalna samouprava u Be~eju je dala svoj doprinos ure|ewu prostora uz reku.

- Iz buxeta be~ejske op{tine su finansirani radovi izmuqavawa obale od kamp izleti{ta do stepeni{ta, zatim dva ko{ewa trave na prostoru namewenom rekreativnim aktivnostima izme|u reke i nasipa, kao i zavr{etak betonskog zida, izgradwu prilaznih stepenica i ravnawe tog terena. Kada su u pitawu obaveze iz ugovora s JVP „Vode Vojvodine“, onda smo u obavezi da dva puta pokosimo nasip od Ba~kog Petrovog Sela do ûruga, zatim da obeleìmo hektometarske stubove na kruni nasipa, da na nekim delovima obavimo ravnawe krune nasipa, da saniarmo nasip od 12 lisi~ijih rupa, uradime dve re{etke na {ahtovima i jo{ niz usputnih detaqa na koje nai|emo, dodao nam je rukovodioc be~ejske firme „Sredwa Ba~ka“ Sve to zar Mi di}. Kada za desetak dana budu gotovi radovi na ure|ewu same obale Tise kod Be~eja, gde lokalna samouprava paralelno radi na oplemewavawu prostora izme|u reke i nasipa i na samoj kruni nasipa raznim sportsko-rekreativnim terenima, onda }e, posle zaista duèg vremena, Tisa opet biti prostor gde }e Be~ejci rado dolaziti tokom letwih dana. V. Jankov

kroz „Mini {kolu alpinizma„ koja se realizuje u saradwi sa Planinarskim dru{tvom „@elezni~ar„. Kurs prve pomo}i se realizuje u saradwi sa Crvenim krstom. Pokret gorana Novog Sada ve} 14 godina ovaj kamp na kojem je do sada u~estvovalo preko 1.000 dece iz Novog Sada i okoline. Kamp su finansijski podr`ali Grad Novi Sad, Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine i Gradska uprava za obrazovawe. A. J.

menuti festival. Od donesenih limenki bi}e napravqene foteqe koje }e se na}i na NIS rege bini na festivalu. Na ovom stejxu, koji podràva NIS, tokom „Egzita”, promovisa}e se svet o va`nosti reciklaè PET ambalaè i limnki putem neuobi~ajenog ekolo{kog ambijenta. Uz pomo} studenata arhitekture, posetioci }e mo}i da ostavqaju ekolo{ke poruke sa~iwene od plasti~nih ~a{a i ìca. A. J.

Sa rad wa po tro {a ~a i Agen ci je za he mi ka li je Predstavnici devet organizacija i udru`ewa potro{a~a na nacionalnom i lokalnom nivou potpisali su Memorandum o saradwi sa Agencijom za hemikalije koji predvi|a ~itav niz zajedni~kih akcija i inicijativa. Izme|u ostalog, redovnu saradwu i razmenu u vezi sa pripremom, usvajawem i sprovo|ewem pod za kon skih aka ta i strategija u oblasti upravqawa hemikalijama i biocidnim pro iz vo di ma, za tim pra vi ma, obavezama i za{titi potro{a~a u oblasti bezbednog upravqawa i kori{}ewa hemikalija i bi o cid nih pro iz vo da, a

pla ni ra ni su i se mi na ri iz oblasti bezbednog upravqawa i kori{}ewa hemikalija. Ovaj strate{ki dokument predvi|a i u~e{}e udruèwa potro{a~a u procesu izrade nacrta podzakonskih akata u oblasti upravqawa hemikalijama, kao i redovno informisawe o bezbednom upravqawu i kori{}ewu hemikalija koje su od zna~aja za potro{a~e. Agencija za hemikalije }e podràvati projekte Udruèwa u oblasti bezbednog upravqawa i kori{}ewa hemikalija i biocidnih proizvoda kroz pruàwe stru~ne pomo}i. Q. M.

PROIZVODWA KOJA NE UGRO@AVA PRIRODU

Or gan ska hra na je po tre ba, a ne luk suz - Organska proizvodwa nije pomodarstvo, ona je postojala do pre sto godina, dok ~ovek nije po~eo da se intenzivno bavi poqoprivredom, da koristi pesticide i te{ke ma{ine, dok se nije intenziviralo oplemewivawe i dok se na~ini proizvodwe vo}a i povr}a nisu do te mere izmenili, da ono sad nema svoj originalni ukus i miris - obja{wava prof. dr Mir ja na Mi lo {e vi} sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Ministarstvo poqoprivrede i trgovine donelo je zakon o organskoj proizvodwi 2010. godine, koji je ujedna~en sa zakonskim okvirima Evropske unije, a podzakonska akta doneta su 2011. godine, tako da je zakonodavni okvir kompletiran. Na taj na~in omogu}ena je sertifikacija organske proizvodwe po uslovima po kojima se to radi u Evropskoj uniji. Ministarstvo ovla{}uje sertifikacione ku}e koje idu u obilazak proizvo|a~a koji se bave organskom hranom, ukazuju na to {ta zna~i organska proizvodwa i koje su obaveze. Sertifikaciona ku}a je obavezna da obilazi proizvo|a~e jednom ili dva puta u toku vegetacije, kako bi proverili da li se proizvo|a~ pridr`ava uputstava i na kraju proizvodnog ciklusa dobija serti-

fikat koji garantuje da je iz organske proizvodwe. - To zna~i da proizvo|a~ u svom dvori{tu i na proizvodnim povr{inama ne sme imati sve ono {to je suprotno organskoj proizvodwi, odnosno ne sme upotrebqavati mineralno |ubrivo, pesticide, hormone, druge aditive i ve{ta~ke {tetne materije. Voda mora da bude odre|enog kvaliteta kao i zemqi{te - kaè prof. dr Milo{evi}. Ona dodaje da je cela Srbija, a naro~ito Vojvodina, zbog kvaliteta zemqi{ta kao stvorena za organsku proizvodwu. S druge strane, ovakav na~in proizvodwe je multifunkcionalan jer pored osnovne delatnosti koja podrazumeva proizvodwu povr}a i ìtarice, omogu}ava posao za sve generacije. Dok su mla|i na poqu, stariji mogu da se bave rukotvorinama, izradom organskih sapuna koji mogu da se proizvedu od ìvotiwskih ostataka uz odre|ene dodatke, ili da doma}instvo urede za seoski turizam. S obzirom na te{ku ekonomsku situaciju i niska primawa prose~nog gra|anina, jo{ uvek mali broj qudi moè sebi da priu{ti ne{to skupqe jabuke ili paradajz iz organske proizvodwe. Postavqa se pitawe da li su organski proizvodi dostuni samo onima sa dubqim

xepom, dok prose~an gra|anin ipak nema drugog izbora ve} da kupuje pre svega ono {to je najjeftinije, ne razmi{qaju}i o kvalitetu. - Ti proizvodi jesu ne{to skupqi, ali ne toliko da ~ovek ne moè da ih kupi. Bar ne u Srbiji. Mislim da je ovde ve}i problem na}i proizvod nego {to su cene visoke. Organska proizvodwa je ne{to {to je zdravstveno bezbedno, ne sadrì {tetne materije i samim tim ne moè biti pomodarstvo. Ona je odgovor ~oveka na brigu o wegovom zdravqu - smatra prof. dr Milo{evi}. Ona dodaje da su se sva razvijena dru{tva okrenula organskoj proi-

zodwi jer ona omogu}ava odr`avawe biodiverziteta, odnosno raznolikosti sveta na zemqi. Ovakvom proizvodwom ~uvaju se geneti~ki resursi potencijalnog izvora gena koji }e biti potrebni kad konvencionalne sorte i oplemewivawe ne budu mogle da zadovoqe potrebe ~oveka i prirode. Taj momenat je bli`i nego {to se ~ini jer smo o~evici klimatskih promena, izmene ciklusa ugqenika i azota i ostalih promena koje nas ~ekaju u budu}nosti, a sve „zahvaquju}i„ negativnom delovawu ~oveka. J. Zdjelarevi}

PRE[LI 400 KILOMETARA I OBI[LI [EST GRADOVA U SRBIJI

Bi ci kli sti~ ki ka ra van no sio eko-po ru ke Zelena lista Srbije i Zelena inicijativa obele`ile su 29. juna na Gradskom trgu u Ba~kom Petrovcu zavr{nicu ekolo{kog biciklisti~kog karavana organizovanog u okviru kampawe „Oplaneti se! Recikliraj“. Ekolo{ki karavan, sa 14 biciklista (7 devojaka i 7 momaka) i umetnicima „Cirkusfere“, na putu dugom 400 kilometara, obi{ao je {est gradova u Srbiji. Karavan se tokom pet dana kretao od Gorweg Milanovca, preko Vaqeva, [apca, Obrenovca, In|ije do Ba~kog Petrovca. U~esnici karavana, me|u kojima najmla|a ima nepunih 18 godina, a najstariji u~esnik sa 43 godine, prenosili su ekolo{ke poruke o va`nosti recikla`e i po-

zivali gra|ane, organizacije, institucije i firme koje se bave recikla`om da se aktivnije ukqu~e u prikupqawe recikla`nih sirovina. Biciklisti su dolaskom u svaki grad, delili gra|anima kese za razvrstavawe otpada, sa internet adresom Recikla`nog adresara, jedinstvene baze podataka o recikla`nim ostrvima u Srbiji na sajtu Zelene inicijative. Zajedno sa bicklistima, umetnici „Cirkusfere“ zabavqali su gra|ane ekolo{kim predstavama. U dru`ewima umetnika i biciklista u svim gradovima koje je karavan obi{ao u~estvovalo je do 2.000 gra|ana.

Po~etak karavana u Gorwem Milanovcu, obele`ila je prezentacija predmeta od otpada u dvori{tu vrti}a „Sunce“ i ekolo{ka predstava umetnika iz udru`ewa „Cirkusfera“. Na putu do Vaqeva bi-

ciklisti su posetili spomenik kwazu Milo{u Obrenovi}u u Takovu, podse}aju}i jo{ jednom na pitawe kakve spomenike na{a civilizacija ostavqa iza sebe ukoliko se pravilan na~in ne brine o otpadu. Na putu kroz zapadnu Srbiju i Srem karavan je nai{ao na brojne deponije, ali i individualne sakupqa~e otpada. Biciklisti su primetili da su sela u op{tini Pe}inci pokrivena kontejenerima za prikupqawe iskori{}ene plasti~ne ambala`e. U zavr{noj etapi karavana, bicilkisti su u In|iji posetili regionalnu depowu u izgradwi. Oko 15 lokalnih biciklista pri-

druìvalo se karavanu u svakom od gradova koje je obi{ao, te su zajedno sa wim prelazili pojedine etape. U Novom Sadu karavan se susreo sa grupom Novi Sad „Kriti~na masa“ (manifestacijom lokalnog karaktera koja promovi{e vo`wu biciklom kao zabavan i zdrav na~in prevoza). Odràvawe ovogodi{weg biciklisti~kog karavana realizuje se u partnerstvu sa Balkanskim fondom za lokalne inicijative (BCIF), Mladim istraìva~ima Srbije, Institutom za odrìve zajednice (ISC), a uz finansijsku pomo} Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj (USAID), i uz podr{ku Telenor fondacije i Holandske Ambasade.

OD DANAS DO SUBOTE

Festival vina u srcu grada stacije posetioci }e mo}i da probaju vina iz takozvanog novog sveta, ta~nije iz Autralije, Ju`ne Afrike i Amerike. Od vinara iz Srbije predstavi}e se vojvo|anski, kao i iz isto~nog dela dr`ave, a s wima i vinari iz Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Ma|arske, Italije, [panije, Portugalije i Albanije. Ne}e biti napla}ivane ulaznice, ali je za degustaciju

potreban vau~er koji ko{ta 50 dinara i ~a{a, ~ija cena je 200 dinara. Program sva tri dana festivala po~iwe u 18 sati i traje do pono}i. Ve~eras }e od 21 sat u muzi~kom delu nastupiti Ma si mo Sa vi}. Sutra je za dobru zabavu zadu`en Alek san dar Du jin sa gostima, a u subotu Du ca Arad ski sa „Hepi hipi bendom” i Aleksandar Dujin. Z. Ml.

Novosadska

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Ma te ma ti ka se vo zi bu som i pre bro ja va we put ni ka, pre ne go {to je od lu ka do ne ta. Ta da i ne za do voq ni po ~i wu da pre bro ja va ju put ni ke i vi ~u ka ko ih je kod sta ni ce na Fu to {koj ula zi lo i iz la zi lo od 30 do 40. Ova kve pro me ne u funk ci o- ni sa wu gra da ne mo gu pro }i bez tre wa gra |a na, ali u va zdu hu vi si pi ta we da li je po sto jao oprav da ni raz log da se pe ti ca usme ri u dru gu stra nu? Ma te ma ti ka obi~ no nu di ja sna re {e wa, ali we no tu ma ~e we mo `e da ras po re di qu de na su pro tne po lo ve. Mo `da i ne zvu ~i lo {e ide ja po ko joj je ovo iz me {ta we “pe ti ce” pr vo tre ba lo da pro |e kroz prob ni pe riod. A. Latas

ZAPOSLENI SE NE @ALE INSPEKCIJI RADA

Vrelina zidare ne zaustavqa

- Do Inspekcije rada proteklih dana nisu stigle pritu`be radnika da im je zdravqe ugro`eno zbog toplote – rekla je za na{ list na~elnica Inspekcije rada Ju`noba~kog okruga Qi qa na Stoj {i}. Inspektori su svakodnevno na terenu i prema wihovom saznawu poslodavci se dr`e preporuke Ministarstva rada i socijalne politike za rad na otvorenom prostoru. -U Novom Sadu ima dvadesetak aktivnih gradili{ta i neimari

se prilago|avaju tropskim vru}inama. Uglavnom se radi tokom celog dana, ali gra|evinci prave ~este pauze. Ne godi im da prekidaju posao, jer to umawuje zaradu, a prekidawe gradwe dovodi i do pomerawa rokova, {to ne ide na ruku ni zidarim, a ni poslodavcima - istakla je na~elnica. Prema wenim re~ima inspekcija ne ka`wava poslodavce u slu~aju da se ne dr`e preporuke, jer nema kazne za preporuke. Z. D.

V remeploV

Za Luja Aragona do~ek na nivou Luj Aragon, jedan od najuglednijih savremenih francuskih kwièvnika i wegova supruga Elza Triole, tako|e kwièvnica, kao gosti Saveza kwièvnika Vojvodine obilazilu su na{u zemqu. U Novom Sadu boravili su 5. ju la 1947. Do~ekali su ih vode}i qudi ovda{weg politi~kog i kultur-

nog sveta, a pozdravili su ih pisci Laslo Gal i Bogdan ^ipli}. Gosti i doma}ini razgovarali su o me|unarodnim prilikama posle poraza nacizma i fa{izma, i o putevima obnove i izgradwe Jugoslavije. Predve~e, gosti su se izvezli na Iri{ki venac i odatle produ`ili za Beograd. N. C.

NA PET MESTA U CENTRU, U RE@IJI „VODOVODA”

Osve`ewe kroz slavine s hidranta Cisterne sa vodom bi}e ponovo postavqene u centru ukoliko gradske vlasti to budu zatra`ile od “Vodovoda”, izjavio je za na{ list portparol u „Vodovodu i kanalizaciji” Da vor San tra~. Istakao je da to nije sjajno re{ewe, po{to se voda pri visokim temperaturama zagreje za mawe od dva sata. “Vodovod” je ju~e postavio slavine na hidrantima kako bi se za gra|ane

Cisterna u êrevi}u Grad je iza{ao u susret molbi predsednika Op{tine Beo~in Bog da na Cve ji }a, jer me{tani êrevi}a ve} danima imaju problems nesta{icom vode. Po nalogu gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a odobreno je postavqawe citerne sa vodom koja }e stanovnike tog naseqa snabdeti i olak{ati im ìvot na visokim temperaturama.

Fo to: R. Hayi}

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

“Mo ra bi ti va ga” re ci to vao je je dan po zna ti bal kan ski kan ta u tor mi sle }i na qu bav. Ni je tad ni po mi slio da }e se tom re ~e ni com u bu du} no sti bra ni ti raz ne `i vot ne pri li ke, pa i rad grad skih ko mu nal nih pred uz e }a. Za {to ima ne za do voq nih gra |a na po sle pro me ne tra se li ni je boj “pet” grad skog sa o bra }aj nog pred uz e }a? Po ne ki, `a le }i se, tvr de ka ko “pe ti ca” ne tre ba ni da po sto ji od kad vi {e ne ide po red Fu to {ke pi ja ce, gde je bi la {i ro ka le pe za mo gu }eg “spa ja wa” sa pri grad skim i grad skim li ni ja ma. Iz ovog jav no pred u ze }a po ru ~u ju ka ko je sve ra |e no plan ski, uz an ke te

hronika

obezbedilo trajno osve`ewe na visokim temperaturama. ^esme za pija}u vodu su montirane na hidrantima kod Pozori{nog trga (kod spomenika Balerina), ispred Gradske ku}e, u Zmaj Jovinoj ulici (ispred broja 24, naspram Ulice Svetozara Mileti}a), na uglu Dunavske i Zmaj Jovine ulice i u Pa{i}evoj ulici.

Prema Santra~evim re~ima, „Vodovod” ima svega nekoliko cisterni sa pitkom vo-

HOL SVIMA OTVOREN OD 11 DO 18 ^ASOVA

koju sam smatrala da je dobra za gra|ane, a zbog ~ega nije realizovana, mogu samo da naga|am. Nisam u izvr{noj vlasti i ne mogu nikome da nalo`im tako ne{to. Treba pitati izvr{ne organe grada, a to su grado-

po sta vqa we ci ster ne u cen tru, ali je ona to kom no }i sklowena. Q. Nato{evi} NA BAZENIMA

Gotovo besplatno br~kawe

Spas od vru}ine u Skup{tini grada Hol u Skup{tini grada ju~e je otvoren za sve Novosa|ane koji ho}e da se odmore i osveè dok traju velike vru}ine. Svakog dana od 11 do 18 ~asova a gra|ani mogu da se odmore u klimatizovanim prostorijama, popiju ~a{u vode i pro~itaju novine. Novosa|ane koji su ve} prvi dan odlu~ili da u holu naprave kratak predah, obi{la je i predsednik Skup{tine grada Alek san dra Jer kov. - Slu`bi Skup{tine sam naloìla da svih ovih dana dok su visoke temperature otvore vrata za gra|ane, koji ili nemaju klime u svojim ku}ama, ili imaju nekog posla u gradu. Ovde mogu da se rashlade, odmore i predahnu. Uputila sam apel svim iinstitucijama u gradu i javnim preduze}ima da to isto urade, naravno koliko je mogu}e - kaè Jerkov. - Cisterna u centru grada je uklowena. Dala sam inicijativu za

dom na raspolagawu, koje sluè prvenstveno da isporu~e vodu onima koji zbog radova, ili havarija ostaju suvih slavina duè vreme. - Po na{em mi{qewu postavqawe cisterni s pitkom vodom nije pravo ni dugoro~no re{ewe jer se voda brzo zagreje. Iskustvo koje smo ve} imali pokazuje da od nekoliko hiqada qudi koji pro|u gradom, samo nekoliko desetina wih po slu ì se vo dom - is ti ~e Santra~. Pod se ti mo, pred sed ni ca Skup{tine grada Alek san dra Jer kov prekju~e je zatraìla

Ci ster ne s vo dom bi }e po no vo po sta vqe ne u cen tru uko li ko grad ske vla sti bu du za tra `i le. To ni je sjaj no re {e we, po {to se vo da na vi so kim tem pe ra tu ra ma za gre je za ma we od dva sa ta (Port pa rol „Vo do vo da” Da vor San tra~)

Fo to: B. Lu ~i}

~etvrtak5.jul2012.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Jedna od najpose}enijih vinskih manifestacija u regionu, novosadski Interfest, deveti po redu, po~iwe danas u centru Novog Sada, a zavr{va se u subotu, 7. jula. U~estvova}e 120 izlaga~a bo`anskog pi}a iz 15 zemaqa sa ~etiri kontinenta. Prvi put, kako je na ju~era{woj konferenciji za novinare rekla direktorka Interfesta Na ta {a Bu di sa vqe vi}, u okviru ove manife-

na~elnik i Gradsko ve}e. Ukoliko je prvi ~ovek grada procenio da moju inicijativu ne treba realizovati, verujem da je imao razlog, bez `eqe da ulazim u konfrontaciju sa wim - ka`e Jerkov. G. ^.

Iako je prvobitno najavqeno da }e besplatne karte za kupawe na bazenima trajati do 10. jula, ju~e je sa Spensa re~eno da su sugra|ani samo jo{ ju~e mogli da iskoriste te karte. Na Spensu nam je re~eno da je ovo preduze}e potpisalo ugovor sa „Toplanom” da se na bazenima iskoristi 110.000 besplatnih ulaznica i to je prema ra~unici ovog preduze}a ispunacano. - Ovim kartama je ispuwena kvota, {to zna~i da smo otplatili svoj deo kroz reprogram duga. Takav je bio dogovor i sa rukovodstvom „Toplane”- re~eno nam je na Spensu. Od sutra }e gra|ani koji `ele da se br~kaju na bazenima morati da izdvoje 220 dinara, a za decu 150. Pretpostavka je da }e sada biti mnogo mawa gu`va, jer ve}ina ne mo`e sebi svakodnevno da priu{ti to zadovoqstvo na bazenima, posebno ako je u pitawu ~etvoro~lana porodica. Q. Na.

IZ „VODOVODA” PORU^UJU

Ne preti tanak mlaz Zbog tropskih temperatura, Novosa|ani na sve mogu}e na~ine traè spas od vru}ine. Neki se br~kaju na bazenima, drugi u Dunavu, neki u kadama. Oni koji ìve u ku}ama, pune male ku}ne bazene i tako beè od vru}ine, oni koji gaje cve}e pla{e se da }e im uvenuti zbog nesnih temperatura, pa ga zalivaju. Sve to je dovelo vo visoke potro{we vode. Ipak, u “Vodovodu” kaù da nema bojazni od nesta{ice vode. Sistem nosi bez problema i ovu, ne{to pove}anu potro{wu vode. Do sada najve}a potro{wa ove godine zabeleèna u subotu kada je u sistem oti{lo 105 miliona i 111 hiqada litara vode, kaè za na{ list portparol “Vodovoda” Da vor San tra~. Prema wegovim re~ima, na dnevnom nivou, vrhunac potro{we je bio od 19 do 23 ~a-

sa, kada je u sistem odlazilo preko 1.550 litara vode u sekundi. U odnosu na potro{wu tokom ostatka godine, ona u letwim mesecima bude za desetak do petnaest procenata vi{a. Ipak, u ovom preduze}u o~ekuju da }e bez problema pro}i i ovo leto. Treba podsetiti da “Vodovod” uspeva da odr`i vodovodni sistem, mada radi s jednim pogonom za preradu vode, jer je onaj drugi, “[trand”, pre nekoliko godina zaga|en. Preduze}e ima u planu izgradwu nove fabrike vode, ali bi prvo trebalo da se srede imovinsko-pravni odnosi na na Petrovaradinskoj adi. Vodovod je izdvojio 10 miliona dinara za izradu glavnog projekta, i u firmi smatraju da izgradwa fabrike mora da po~ne {to pre,

jer je postoje}i pogon za preradu vode na ba~koj strani star 50 godina, te bi u slu~aju ozbiqnije havarije pretile restrikcije vode. Zemqi{te na kojem bi trebalo da se pravi fabrika pla}eno je jo{ devedesetih godina, ali jo{ nije u gradskom vlasni{tvu. Gradsko javno pravobranila{tvo je u junu 2009. godine podnelo predlog za izuzimawe zemqi{ta od Ministarstva poqoprivrede. Uprava za urbanizam je u aprilu 2010. donela re{ewe, kojim se to zemqi{te izuzima iz poseda radi izgradwe pre~ista~a vode, ali u ovom postupku jo{ nije doneto prvostepeno re{ewe o naknadi, jer je Uprava tra`ila mi{qewe Ministarstva poqoprivrede, koje do danas nije dostavqeno. Q. Nato{evi}

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak5 . jul2012.

SE DAM DE SET TRO JE NE ZA PO SLE NIH DO BI LO SER TI FI KA TE

ZA VR [E NA NAJ VE ]A RE GA TA

Pa non ski mor na ri plo vili ka na li ma Plovni karavan pod zastavom „Vode Vojvodine” doplovio je ju~e u Novi Sad, nakon jedanaest dana na vodi i blizu 300 kilometara plovidbe kanalima Ba~ke. Oko 11 ~asova „panonski mornari” su kroz novosadsku prevodnicu pre{li u Dunav, ~ime je okon~ana ~etvrta i najve}a do sada regata, sa 93 prijavqene jahte i oko 220 ~lanova posade. Pored zaqubqenika u plovidbu iz Novog Sada u ovoj pravoj nau-

ti~koj avanturi, u najve}oj meri u~estvovali su Beogra|ani, a potom nauti~ari iz Sremskih Karlovaca, Zemuna, Novog Be~eja. Novina je bila suvozemna posada, odnosno ~etvoro biciklista iz Novog Sada koji su rutu regate izvozali na svojim dvoto~ka{ima. „Vode Vojvodine” tradicionalno organizuje rekreativnu regatu povodom Me|unarodnog dana Dunava, 29. juna. I. D.

Bes pla tan fit nes za No vo sa |an ke Novosa|anke starije od 25 godina, koje ve}inu radnog vremena provode za ra~unarom, mogu besplatno da ve`baju u Fitnes centru „Vorld klas”, koji je pokrenuo akciju „Vreme za mene„. U okviru ove akcije Novosa|anke }e dobiti na poklon 30 dana besplatnog fitnesa, kako bi aktivirale svoje telo i spre~ile tegobe

uzrokovane sedewem za ra~unarom, poput bola u le|ima i vratu, glavoboqa, problema sa venama, nervoze i apatije. Sugra|anke treba da se jave na brojeve telefona 422-218 u TC „Bazar” ili na 210-02-17 na Limanu u „Park sitiju„ ili da do|u li~no. Prijave traju do sutra. J. Z.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Staj ling za uspeh”

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, danas da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu “Stajling za uspeh” Edit Hed u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici kwige mogu preuzeti u novoj kwi`ari “Vulkan”, u

tr`nom centru “Merkator”. Ova kwiga je namewena ènama koje èle da uspeju, koje znaju {ta èle i imaju dovoqno energije da to i dobiju. Ne postoji idealan recept kako da se obu~ete za uspeh, ali ova kwiga, poput kompasa, moè da vam pomogne da se ne izgubite na putu ka uspehu, drè}i vas podaqe od xungle lo{eg ukusa. A. Va.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” DA RU JU KWI GE

„Za ni mqi va gra ma ti ka” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwigu „Zanimqiva gramatika”, autora Milana [ipke. Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, u Ulici Zmaj Jovinoj 22, svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova. J. Z.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (13.10), „Diktator” (16.25, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (15), „Sne`ana i lovac” (15.05, 20.05, 22.15), „Prometej” (18.10, 21.50), „Na tajnom zadatku” (15.45, 22.20), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.10, 18), „Pirana 3DD” (17), „Lol” (18.05), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.30, 19.45, 22), „Prijateqi” ( 20.40), „Izme|u svetova” (22.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30,13, 13.15, 14.30, 16.15, 18.15, 18.35, 20, 20.15).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Mir ja na Be rar-Bo jat i Ve sna Mr |a iz Novog Sada, Ha xi je Mu ri na iz Koviqa, Na ta {a Se ku li} iz Be~eja, Je le na Vu ji ~in iz Ba~kog Jarka, Iva na Mi ji} iz Maradika i Mir ja na Mar ti} iz Stepanovi}eva. DE^AKE: Rad mi la Sta ji}, Isi do ra Bo rov ~a nin, Ta tja na Mla de no vi} i Sa wa Po po vi}-Umi }e vi} iz Novog Sada, Da ni e la Pa vlo vi} iz Srbobrana, Sa wa Kon di} iz Ka}a, Drav ka Mak {a iz Vrbasa, Ta wa Oc to va iz Kisa~a, Gor da na Pu {ka re vi} iz Sremske Kamenice, Bo ja na Tr ni ni} iz @abqa, Da ni je la \ur |e vi} iz Temerina, Ta ma ra Be ~i} iz Ravnog Sela i Bra ni sla va Ko sti} iz Titela.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni La na Mi lo {a [vo wa (2008) u 10.30 ~a so va, Dra gan Ili je @e ra vqev (1950) u 11.15, Ilon ka Ste va na Fran cia - Kre mer (1933) u 12, Ibo qa Pa la Bo kun (1941) u 12.45, Mi lan Mi tra Uro {e vi} (1931) u 13.30, Sa va Pa ve ta Ni ni} (1932) u 14.15, Da rin ka Dra gu ti na Ju ri} (1936) u 15, Ar pad \or |a [i mon (1955) u 15.45 i Dar ko Ra de ta Jok si mo vi} (1960) u 16.30 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra wen Raj ko Pe re Vu ka di no vi} (1937) u 11 ~a so va.

DNEVNIK

Sta ri za na ti {an sa za po sao Sedamdeset troje nezaposlenih sa evidencije novosadske Filijale za zapo{qavawe dobilisu ju~e sertifikate o zavr{enom prvom i drugom nivou obuke iz oblasti starih i umetni~kih zanata. Nagla{eno je da je u na{em gradu prvi put u Srbiji u sklopu projekta osposobqavawa nezaposlenih organizovan drugi nivo obuke za polaznike. Nezaposleni hemijski tehni~ar Lin da Fe ko pro{la je obuku za rad sa glinom i keramikom i nada se da }e posredstvom Udru`ewa samostalnih zanatlija uspeti da plasira proizvode i zaradi neki dinar. - Planiram da se ozbiqno bavim grn~arstvom i rado bih i{la na vi{i nivo obuke, ali za sada nemam nameru da otvorim samostalnu rad-

wu - rekla je Linda. Ni Zo ri ca Tri fu nov jo{ ne namerava da samostalno krene u biznis, ve} ima plan da se osloni na Udru`ewe za-

natlija u plasirawu onoga {to naslika na tkanini i staklu. Zorica je diplomirani in`ewer informatike bez posla je 15 godina i zahvalna je mentoru od koga je mnogo nau~ila. Do sada je rukotvorine prodavala u krugu prijateqa i kom{ija. Obe i{~ekuju dono{ewe zakona o zanatstvu, od ~ije regulative o~ekuju vi{e sigurnosti u poslu. Obuku nezaposlenih organizovalo je novosadsko Udru`ewe zanatlija u saradwi sa Filijalom

za zapo{qavawe u Novom Sadu, gradskim Savetom za zapo{qavawe i Pokrajinskim sekretarijatom za rad i zapo{qavawe.Prvi stepen obuke za 30 polaznika finansirao je Grad Novi Sad, a drugi stepen osposobqavawa Pokrajina. U sklopu projekta obuke nezaposlenihu proteklih pet godina za stare i umetni~ke zanate se osposobqeno je dve stotine nezaposeih iz Novog Sada. Uru~ivawu sekrtifikata prisustvovali su i predsednik gradskog Saveta za zapo{qavawe i ~lan Gradskog ve}a za finansije @iv ko Ma ka ri} i pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Mi ro sav Va sin. Z. De li}

I DA NAS PO LI CAJ CI U CI VI LU VRE BA JU GRE [NE PE [A KE

Ka `we ni pr vo iz vr }u o~i pa yep U akciji poja~ane kontrole saobra}aja ju~e su policijski slu`benici u civilu za mawe od dva sata ispisali sedam kazni pe{acima koji su prekr{ili propise kod pe{a~kog prelaza na Bulevaru oslobo|ewa, nadomak @elezni~ke stanice. Ova kontrola pe{aka bi}e sprovedena i danas od 7 do 11 ~asova na vi{e lokacija u gradu. Naj~e{}e su punkotovi saobra}ajaca na Bulevaru oslobo|ewa, bulevarima kraqa Petra Prvog i Mihajla Pupina, kao i u Jevrejskoj i Futo{koj ulici. - Akcija se sprovodi duè vreme jer je upravo pe{ak najrawiviji u saobra}ajnim nezgodama - kaè za „Dnevnik” komandir saobra}ajne policijske ispostave „Zapad” Ra de Vu ke li}. - Zato apelujemo na wih da se pridràvaju saobra}ajnih propisa i da ne prelaze na pe{a~kom prelazu kad je to zabraweno, da ne prelaze kolovoz van pe{a~-

kog prelaza na udaqenosti mawoj od sto metara od obele`enog prelaza i naro~ito da ne prevode decu preko kolovoza, ako u blizini postoji pe{a~ki prelaz. Upravo su to naj~e{}e gre{ke koji pe{aci ~ine, a ~esto se de{ava da oni pri tome uzrokuju saobra}ajne nezgode. Tako|e, zabraweno je prela`ewe pe{a~kog prelaza i kolovoza sa slu{alicama u u{ima, kao i upotreba mobilnog telefona pri tome. - Na navedenim lokacijama u pomentom terminu obi~no biva ka`weno oko 100 pe{aka. U toku ove godine u sli~nim poja~anim kontrolama pe{aka udar po xepu osetilo je oko 700 pe{aka koji su kr{ili saobra}ajne propise. Uo~eni prekra{aji dokumentuju se pomo}u fotografije ili video - zapisa. Sa~iwavamo zapisinik za nepla}awe kazne u fiksnom iznosu, naj~e{}e od 5.000

Fo to: F. Ba ki}

morali da primewujemo neke restriktivnije mere i svoja ovla{}ewa. Sada su gra|ani ve} upoznati s na{im ~estim kontrolama pa kada u|u u situaciju da ih zabele`imo, neretko, samo okrenu o~ima i vaqda pomisle da je tako ispalo te da su eto ba{ oni na redu da plate kaznu, zakqu~uje Vukeli}. M. V.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

dinara, koje u roku od osam dana treba da uplate, ako to ne u~ine pokre}e se prekr{ajni postupak – ka`e Vukeli}. Kako saznajemo, pe{aci koji su na~inili prekr{aj ~esto se izgovaraju. Tu se istu~u stariji gra|ani koji neretko navode da je razlog za prelazak van pe{a~kog prelaza wihovo zdravstveno stawe, a uglavnom poku{avaju da izbegnu kaznu navode}i da su im niske penzije. - U samom po~etku akcije kontrole pe{aka lane je bilo i incidentnih, neprijatnih situacija i vi{e otpora nego u posledwe vreme. Tada smo prema pojedincima

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak5.jul2012.

GOSTI „EGZITA” PROMENILI ]UD

Ho ste li ma za fe sti val mr ka ka pa Sla bo in te re so va we stra nih, ali i do ma }ih go sti ju, za sme {taj sa mo ne ko li ko da na pre po ~et ka „Eg zit” fe sti va la, za bri nu lo je vla sni ke no vo sad skih ho ste la, ko ji su la ne bi li bu ki ra ni ve} po ~et kom go di ne. Raz lo ge za slab od ziv tra `e u kri zi, is pra `we nim xe po vi ma mla dih avan tu ri sta na dru gim fe sti va li ma, ko jih ima do sta u ovo do ba go di ne. Kao mo gu }i uzrok na vo de i pri vat ni sme {taj (sta no vi i so be), ~e ga je sve vi {e. - Pri zna jem da sam po pri li~ no za bri nut ovo go di {wom neo bja {wi vom si tu a ci jom, jer

se sva ke go di ne na da mo do broj za ra di za vre me „Eg zit” fe sti va la, a sa da ima mo 40 do 50 od sto pra znog sme {taj nog ka pa ci te ta. Ne ja vqa ju se ni na {i sta ri go sti iz Austra li je i sa No vog Ze lan da. Sa mo da nam ne ot ka è gru pa En gle za, ko ja kod nas do la zi po tre }i put, a na ja vi li su se i go sti iz Bel gi je i Ru si je. Da li su se is tro {i li za vre me Evrop skog pr ven stva, ili na ne kim dru gim fe sti va li ma, a i sve je vi {e onih ko ji ile gal no iz da ju sme {taj po ni òj ce ni...ne znam - po à lio se vla snik ho ste la „So va” Mi o drag Dra ì}.

Vla sni ca ho ste la „Pod ba ra” Rad mi la Ibro ~i} ta ko |e ni je za do voq na bro jem go sti ju, a ka è da se i broj po zi va za in te re so va nih ite ka ko sma wio, go to vo da vi {e ni ko ni ne tra ì sme {taj, ba rem ne u tom ho ste lu. - Gru pa En gle za re zr vi sa la je sme {taj jo{ u mar tu i sa mo se na dam da ne }e ot ka za ti, {to se de {a va lo ra ni jih go di na i to u po sled wem tre nut ku, ka da je {an sa, kao i ce na za iz da va we pri li~ no ma wa - ka è Rad mi la na da ju }i se da }e jo{ po ko ji gost za zvo ni ti na vra ta ka da po~ ne Fe sti val. Do da je da ne ma ni o~e ki va nih go sti ju iz

Be o gra da i Ni {a, ko ji su se sva ke go di ne na ja vqi va li. Po re ~i ma vla sni ka ho ste la „Si ti” Igo ra Er har ti ~a si tu a- ci ja je i vi {e ne go za bri wa va ju }a. Ove go di ne le `a je ve u we go vom ho ste lu po pu ni }e go sti iz Ru si je, ko ji do la ze po je di na~ no, a ne grup no, {to je ra ni je bi la prak sa. S ob zi rom da je Igor iz da vao sme {taj i u stu dent skim do mo vi ma pre ko ofi ci jal nog saj ta „Eg zi ta”, po ka za teq ko li ko se sma wio broj go sti ju go vo ri po da tak da }e ove go di ne bi ti po pu we no sa mo 195 kre ve ta, dok je pret hod ne go di ne taj broj bio 750. I. Dragi}

U KU]I MILETA PLAV[I]A U KA]U PROSLAVQEN DAN BORCA

Ga le ri ja uspo me na na SFRJ U ne gda {woj “eks” dr à vi ju ~e se sla vio Dan bor ca. Ne ki se tog da na se }a ju, ne ki ma je do sa dio, pa i ne è le da ga se se }a ju, ne ki ne ma ju poj ma o ~e mu se ra di. Po naj vi {e za te po sled we, Ka }a nin Mi le Plav {i} sva ke go di ne na ovaj da tum na te ra si svo je ku }e pri re di svo je vr snu iz lo `bu ka len da ra, sli ka i re li kvi ja iz tog do ba uz ne za o bi la zne pa ro le. - Od ka da sam u pen zi ji od 1991. go di ne sva ke go di ne sla vim Dan bor ca na ovaj na ~in. To je si stem ko ji me je obra zo vao i dao mi pri li ku da le po ì vim i ja to ne mo gu da za bo ra vim. Kom {i ja ma ne bu de ba{ pra vo, ali ja ni kog ne di ram, ni jed noj stran ci ne pri pa dam i sa svi ma sam do bar - ka è Plav {i}.

Ka da se u|e u ku }u Plav {i }a tek se ot kri je pra va ga le ri ja uspo me na na upo ko je nu dr `a vu,

Do bro voq no da li krv Ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi, ko ju su or ga ni zo va li ~la no vi Udru è wa gra |a na “NS blok”, odr à na je u Za vo du za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne, a ovu dra go ce nu te~ nost da lo je oko tri de se tak qu di. Po re ~i ma ~la ni ce Udru è wa Di ne Kon stan ti no vi} na ovaj na ~in po zva li su su gra |a ne da se pri kqu ~e ak ci ja ma do bro voq nog da va wa kr vi. N. R.

nog pa tri jar ha Pa vla, pa je lo gi~ no pi ta we {ta sve ovaj do ma }in sla vi. - Iz lo `bu pri re |u jem i za 7. jul Dan ustan ka, 25. maj Dan mla do sti i 29. no veb mar Dan re pu bli ke, a i dan da nas no sim {ta f e t u u Be o g rad. Sla v im jo{ i No vu go di nu, 1. maj i sve tog Ni ko lu - na bra ja na{ sa go vor nik. Pa ro le za osta le pra zni ke ko je obe le `a va Plav {i} sto je po re |a ne u so bi i ~e ka ju svoj dan, sa mo se me wa ju da tu mi ka ko ko ja no va go di na na i |e. Ina ~e ovaj Ka }a nin po znat je kao pro na la za~ i ino va tor ko ji je do Fo to: F. Ba ki} bar deo svog `i vo ta po sve tio ras po re |e nu po zi do vi ma u dve pro na la sku al ter na tiv nih iz so be. Po red {pa li ra sli ka Jo - vo ra ener gi je. si pa Bro za sto ji i jed na po koj A. L.

VATROGASCI UPOZORAVAJU

Pa qe we tra ve opa sna igra~ ka No vo sad ski va tro ga sci ape lu ju da se gra |a ni su zdr è od pa qe wa tra ve i ko ro va, jer se va tra vr lo la ko i br zo raz buk ta i pro {i ri, a te {ko su zbi je. Ovih da na su na ro ~i to stra da la ì ta i vo} wa ci od po à ra, a is ku stva va tro ga sa ca po ka zu ju da sva ke go di ne iz go re dve do tri vi ken di ce. Iako u po à ri ma ne ma na stra da lih, ~i ni se ve li ka ma te ri jal na {te ta, i

^ITAOCI PI[U SMS

ne ~i ji mu ko tr pan trud je uza lu dan. U ovo do ba go di ne broj va tro g a s nih in t er v en c i j a zbog pa qe wa va tre na otvo re nim po vr {i na ma je zna ~aj no po ve }an, te va tro ga sne eki pe ima ju pu ne ru ke po sla, na ro ~i to u okol nim me sti ma No vog Sa da, kao {to su Ve ter nik, Fu tog, Ru men k a, Ste p a n o v i } e v o, Rib wak, Fru {ka Go ra... I. D.

* * * Ne mo gu da ve ru jem stal nom po se ti o cu [tran da, pa zar su Eg zi tov ci {u ga vi kad go spo din vi {e ne }e ta mo. Zar za bo ra vqa da smo za hva qu ju }i toj ma ni fe sta ci ji po sta li naj naj. No vo sa |an ka. 063/7606... * * * Ura di ne {to Alek s an dra Jer kov! To {to je ura dio gra do na ~el nik vi di se na sva kom ko ra ku. 063/8776... * * * Ni smo to li ko lu di da ne zna mo ko kra de {ah to ve sa uli ca i da ne zna mo gde se pro da ju. Ako ko ga in te re su je, po zo vi te me pa }u vam ja re }i. 063/6352... * * * De fi bri la to ri na jav nim me sti ma, glu post! To li ko ba na li zo va we me di ci ne to je stra {no. Aj de da uki ne mo pro fe si ju le ka ra, pa sa mi da se le ~i mo. 063/4797.. * * * O~i sti ti bu xet od ra zno ra znih agen ci ja, ~i ja su pri ma wa

ina ~e ve li ka. Za tim na ci o nal ne i dru ge no vo kom po no va ne pen zi je po ni {ti ti, jer je i bez wih bu xet op te re }en pen zi ja ma. I osta lo {to {ta o~i sti ti. Pla te i osta la pri ma wa i pri vi le gi je po sla ni ka sve sti na ra zu man ni vo, kad bu de ce loj Sr bi ji bo qe zbog wih. 063/8272...

Pr vo ogra da, pa „Eg zit” kamp Za {tit ne ogra de ko je }e de li ti kam pe re „Eg zit” fe sti va la od osta lih po se ti te qa [tran da po sta vqe ne su ju ~e. Ka ko ka `e port pa rol ka ovog fe sti va la Bo ja na Ko va ~e vi} ni {ta se dru go na kam pu ne }e ra di ti do ne de qe. - Zbog re dov nih po se ti te qa grad ske pla `e tek u ne de qu }e bi ti za tvo ren deo gde }e se po sta vi ti kamp i po ~e }e ra do vi. Sa da smo

sa mo is ko ri sti li te ni ske te re ne za od la ga we opre me - re kla je Ko va ~e vi}. Po red in fra struk tur nih obje ka ta ko ji po sto je na pla `i [trand u sa mom kam pu bi }e obez be |e no do dat nih 30 to a le ta, 50 ~e smi i 40 tu {e va sa to plom vo dom. Uslu ge ~u va wa li~ nih stva ri, pu we wa te le fo na i fo to a pa ra ta do dat no }e se na pla }i va ti. A. L.

ANKETA GDE SU POSTAVQENI APARATI ZA SRCE

De fi bi ri la to ri ve }i ni za go net ka Auto mat ski de fi bri la to ri, ure |a ji za nor ma li za ci ju ra da sr ca u slu ~a ju in fark ta po sta vqe ni su na {est me sta u gra du - na slu `be nom ula zu, „Spen sa”, na {al ter-sa li Grad ske ku }e, u ho lu @e le zni~ ke sta ni ce, na glav nom ula zu [tran da, u zgra di Ape la ci o nog su da i na Li man skoj pi ja ci. Usko ro }e bi ti po sta vqe ni i na Fu to {koj pi ja ci, Me di cin skom fa kul te tu, Fa kul te tu za sport i fi zi~ ko vas pi ta we i na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka. Pi ta li smo su gra |a ne da li zna ju {ta su de fi bri la to ri, na ko jim me sti ma su po sta vqe ni i da tu gde ih ima u slu ~a ju pre ke po tre be u po mo} pri ska ~u ob u ~e ni qu di. La zar Vla {ki, auto me ha ni ~ar i vo za~ - Znam da je to apa r at za pr v u po m o}. Ko ri sni su ako wi ma upra vqa do b ro ob u ~ en ~o vek. Pro {le go di ne sam ~uo da tre ba da se po sta ve, ali ne znam gde se ta~ no na la ze. Be i sa Ro ma ni}, pro fe sor u pen zi ji - Ne znam {ta su de fi bri la to ri. Ni sam do sad ~u la za to. Hva la vam na in f or m a c i j i, to tre ba zna ti.

Je le na Ko pri vi ca, stu dent - De fi bri la to r i su na m e we n i sr ~ a n im bo le sni ci ma i ve r u j em da su ko r i s ni. Znam za je dan ko ji je po sta vqen kod Spen sa. Ne znam da li ih ima i na drugim lokacijama. Du {an Ga ji}, pen zi o ner - Sva { ta znam, ali za ovo ni sam ~uo. Ka `i te mi {ta je, pa }u da za p i { e m . Sigurno je korisno znati. S. [. / G. J. / S. J.

„DVERI” O SKUP[TINI GRADA

065/47-66-452

Nek fa bri ka bu de br `a od `e |i Sa gra di te no vu fa bri ku vo de na Pe tro va ra din skoj adi dok ni je ka sno. @e| 069/1410...

Fo to: R. Hayi}

NA [TRANDU

* * * No vo sa |a ni ne ku puj te ro bu od na ku pa ca na pi ja ci. Naj no vi je je da su se do go vo ri li, kao {to se do go va ra ju za ce ne, da ro ba ne mo è da se bi ra, ne go vam oni tr pa ju u vre }u. Za va{ no v ac ne mo ` e t e da ku p i t e ono {to è li te. Ro ba se kla si ra, pa ko è li i mo è nek

iz vo li, ni su svi ov ce za {i {a we. 063/6521.. * * * Ka da je pre ~e ti ri go di ne for mi ra na Vla da, Ta di} je, sva kom od ko a li ci o nih part ne ra, mo rao da ti sve na {ta je ko „zin’o”. To isto ovih da na ~i ni i Ni ko li}, da kle, sve je ve} vi |e no. Opet „ma la ri ba gu ta ve li ku!” . 063/1050... * * * Ne znam {to vam sme ta di rek tor „Ra do snog de tiw stva“, zar je ma lo ura dio za na {u de cu, pa ni je on kriv {to ima to li ko de ce ne u pi sa ne. Hva la bo gu {to ih No vi Sad ima to je bri ga gra do na ~el ni ka ka ko da obez be di sme {taj ma lih su gra |a na. 064/1901... * * * Mo lim vas da pi {e te o sla wu re {e wa za po rez. Ja sam u de cem bru do bi la da pla tim pre ko 20.000 di na ra. Re dov no sam pla }a la, ali na ime mo ga oca ko ji je pre mi nuo. U po re skom mi od re `u oko 4.000 din. Po pu nim pri ja vu na svo je ime (pre nos) pot pi {em, pla tim na vod ni dug. Sad sam opet do bi la na ime oca. Ho }e li me u de cem bru opet ga wa ti i pre ti ti? Ko je od go vo ran za ovo? [ta ja, sad da ra dim? Opet po ovoj vru }i ni da idem do wih. 064/0354...

No va ve }i na, ili no vi iz bo ri Po kret „Dve ri” sma tra da je LSV u no vom sa zi vu Skup {ti ne gra da na sta vi la prak su par ti za ci je jav nih do ba ra i re sur sa, {to po wi ma zna ~i da }e gra |a ni ubu du }e jo{ vi {e tr pe ti ne ma {ti nu, “jer }e LSV bez o~ ni je pre li va ti grad ske fon do ve u par tij ske”. “Li ga je svo ju no vu fe u da li za ci ju jav nih do ba ra za po ~e la iz vo |e wem uce we nih rad ni ka Vo do vo da na uli cu. U ci qu jo{ be so mu~ ni je oti ma ~i ne jav nog do bra, Li ga pri pre ma pro me nu Sta -

tu ta gra da, {to }e omo gu }i ti jo{ lak {e za du `i va we kod ba na ka”, sto ji iz me |u osta log u sa op {te wu „Dve ri”. Dve ri No vi Sad ne }e do zvo li ti ova kav sce na rio, i po zi va ju pred stav ni ke po li ti~ kih par ti ja da “za jed no za po~ ne mo stva ra we no ve ve }i ne u Skup {ti ni gra da, ko ja }e pra ved no upra vqa ti jav nim do bri ma i grad skim bu xe tom, ili da ras pi {e mo no ve iz bo re na svim ni vo i ma, za {ta se „Dve ri” jo{ od 7. ma ja za la `u”. D. Ig.

VESTI Pre da va we za di ja be ti ~a re Pre da va we „Obo le li od di ja be te sa i pu to va wa” bi }e odr `a no da nas u 17 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di ja be tes na Li ma nu, Bu le var ca ra La za ra 75. U Sa ve to va li {tu pa ci jen ti sva ko dnev no mo gu da do bi ju uput stva o pra vil noj is hra ni, fi zi~ koj ak tiv no sti i sti lu `i vo ta uop {te, dnev nom pra }e wu gli ke mi je, kao i sa mo da va wu in su li na. Te le fon za in for ma ci je u Sav to va li {tu je 4879 - 833. I. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7.30 do 11 ~a so va na se qe Ka me war, Uli ca Po du nav ska i na se qe Pe {tar oko Uli ce Po du nav ske; od 8 do 9.30 ~a so va deo Uli ce Obla ~i }a Ra da 26-36, Jan ka ^me li ka 113-115, Ve se li na Ma sle {e 122-130 i de~ ji vr ti}; Pe tro va ra din: od 8 do 10 ~a so va Uli ca Bu ko va~ ki put 7-21, 6-16 i Kra ji {ka 67,69 i 69a i Bu ko va~ ki do 9a, 9b i 9c; Be ge~: od 8 do 12 ~a so va ce lo na se qe i Be ge~ ka Ja ma; ^or ta nov ci: od 8 do 11.30 ~a so va deo vi kend na se qa Bo rov gaj; Su sek: od 8.30 do 12 ~a so va vi kend na se qe Ko ru {ka.

vOJvOdinA

~etvrtak5.jul2012.

ДУШАН МИЛИЋЕВ (СПС) ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ

Новинар на челу Житишта ЖИТИШТЕ: Председник општине Житиште у наредном мандату биће Душан Милићев (СПС), а председник Скупштине општине Драган Миленковић (ДС), одлучено је на јучерашњој конститутивној седници локалног парламента у овој средњобанатској комуни. Ово је последица договора ДС и СПС, али и осталих странака које ће чинити будућу локалну власт – Савеза војвођанских Мађара и Уједињених региона Србије, уз подршку Лиге социјалдемократа Војводине и Демократске странке Србије. Нови спикер локалног парламента Драган Миленковић у претходном мандату је обављао функцију председника општине. По ранијем договору између демократа и социјалиста, требало је да се и у наредном периоду нађе на том месту, али је после ду-

гих политичких преговора, који су некада запали и у ћорсокак, одлучено да место које је било резервисано за ДС ипак припадне кандидату СПС. Душан Милићев, доскорашњи заменик председника општине, рођен је 1949. године у Међи. По занимању је правник и новинар. Студирао је на Правном факултету у Загребу и Факултету политичких наука у Београду. Радио је преко 25 година у локалној самоуправи у Житишту на различитим пословима. Био је запослен и у Савезној управи царина на месту управника, обављао је функцију главног и одговорног уредника „Гласа Зрењанина”. Члан је удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Удружења новинара Војводине. Активан је друштвени и спортски радник. Ж. Балабан

ПРИМОПРЕДАЈА ДУЖНОСТИ У ОПШТИНИ СТАРА ПАЗОВА

Сачувати добар имиџ СТАРА ПАЗОВА: Досадашњи председник општине Стара Пазова Горан Јовић (ДС) свечано је примио у кабинету новоизабраног председника општине Ђорђа Радиновића (СНС) и честитајући му на избору пожелео му да успешно води ову сремску општину наредне четири године тако да сачува имиџ најбоље у Србији. Дан пре примопредаје дужности Јовић је одржао конференцију за новинаре на којој је подсетио да је у последње две године у овој општини инвестирано130 милиона евра, да су дошле фирме које су добра препорука и другим инвеститорима да вреди улагати у овој сремској општини. Он је истакао да одлази задовољан јер је испунио обећења која је дао

на почетку мандата: да ће општини вратити позитивни имиџ и сврстати је међу најбоље у Србији и најавио да у локалном парламенту остаје као шеф одборничке групе Демократске странке. Нагласивши да Горана Јовића поштује као доброг човек и да верује да је уложио напор да се општина развија што боље, Ђорђе Радиновић је поновио да ће нова власт најпре направити увид у финансијско стање општине, какве су обавезе и прилив новца, а потом ићи на ребаланс буџета. За наредну недељу је најавио нову седницу СО на којој ће се на дневном реду наћи кадровска решења, најпре када су директори јавних предузећа у питању, а после краћег одмора најавио интензиван рад. А. Мали

ОБЕЛЕЖЕН ДАН БОРЦА

Бечејци на јучерашњем обележавању Дана борца

Комеморација крај спомен-обележја

БЕЧЕЈ: Општинска организација СУБНОР Бечеј обележила је Дан борца. Месни одбори у Бачком Градишту, Бачком Петровом Селу и Радићевићу положили су венце на спомен-обележја у центру својих насеља, а Општиснки одбор је организовао комеморацију крај спомен-обележја Заједничка гробница на Православном гробљу у Бечеју. При-

сутне је поздравио председник ОО СУБНОР Бечеј Градимир Џигурски. Том приликом позвао је све који желе, да дођу на Иришки венац где ће бити обележен 7. јул, Дан устанка Србије. Заинтересовани могу да се пријаве у Змај Јовиној улици 106, а полазак аутобуса је у 8 сати са оближњег паркинга ОСЦ „Младост“ В. Јанков

Цвеће за пале борце КИКИНДА: Венце на спомен-обележје у центру Кикинде, поводом Дана борца, положили су представници Општинског одбора СУБНОР-а, локалне самоуправе, Општинског одбора СПСа и Покрета социјалиста „Александар Вулин”. Венци су положени и у Банатској Тополи, Мокрину и Накову. - Кикинда као град имала је великог удела у борби и одавде

су потекли многи истакнути борци. Нажалост, данас нема живих носилаца Партизанске споменице у нашој општини. Сведоци смо да се наша историја и споменици не поштују. Споменици нису заштићени и масовно се уништавају - рекао је Ненад Димитријевић, секретар Општинског одбора СУБНОР-а. А. Ђ.

Положени венци

АПАТИН: Полагањем венаца на спомен-обележја палим борцима Народноослободилачког рата, на споменик Црвеноармејцима и на спомен-плочу борцима ратова деведесетих у Апатину је обележ Дан борца и Дан устанка народа Србије. Венце су положиле делегација општине, СУБНОР-а, Организације резервних војних старешина и Социјалистичке омладине општине Апатин. Делегације СУБНОР-а положиле су венце и на спомен обележја у Пригревици, Свилојеву, Купусини и Сонти. Ј. П.

dnevnik

ПОСЛЕ НИЗА ПЕРИПЕТИЈА НАСТАВАК СЕДНИЦЕ СО КАЊИЖА ИПАК ДАНАС

Већинска коалиција неће да чека недељу

КАЊИЖА: Конфузна ситуација настала у конституисању нове општинске власти Кањиже, према оцени одборника који су склопили већинску коалицију 17 од 29 одборника, прерасла је у неку врсту ванредне ситуације. Одборници Коалиције „За бољи живот - Кањижа“ коју чине девет одборника Демо-

Они су тражили да се наставак конститутивне седнице одржи у року од 24 сата, како се не би изашло из законског рока за конституисање СО, а подржава их и један одборник Мађарског покрета наде. Мандати 29 одборника изабраних на изборима 6.маја, верификовани су 21.јуна, па је седница прекинута

СВМ био искључив На конференцији за новинаре своје незадовољство насталом ситуацијом преодчили су одборник и носилац листе групе грађана „Бирај пут“ Иштван Бачкулин, представник одборника ДС-а Роберт Лацко и одборник и носилац листе „Време је за буђење“ Јожеф Франчик. - Коалициони споразум који смо потписали је на снази, на жалост, одборници и сама странка Савез војвођанских Мађара не желе да то узму у обзир и признају. Ми смо се били мало повукли да би дали могућност да се СВМ и ДС договоре, ако желе да формирају локалну власт. На жалост, до сада то се није десило, зато што су из СВМ-а били искључиви. кратске странке (ДС), два Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) и по три из група грађана „Време је за буђење - Франчик Јожеф“ и „Бирај пут - Иштван Бачкулин“ окупили су се јуче у згради Скупштине општине Кањижа, због тога што је досадашње руководство општине наставак конститутивне седнице заказало за недељу 8.јуна.

због директиве из покрајинских партијских руководстава ДС-а и Савеза војвођанских Мађара (СВМ). СВМ има 11 одборника, а у минулом мандату је са 19 држао апсолутну власт. Међутим, досадашњи преговори представника две најбројније патрије заступљене у општинском парламенту о формирању власти нису дали резултате.

- Сматрамо да је заказивање наставка седнице за недељу 8.јуна датум који је већ задоцнио по свим законским прописима. Јако нам је жао да је дошло до овакве ситуације, јер грађани који су гласали нису заслужили да се непредвиђена и незаконита ситуација одвија у руководтсву општине - рекао је одборник ЛСВ-а Горан Никичић. Након низа перипетија, наставак конститутивне седнице СО Кањижа, уместо у недељу 8.јуна, како је првобитно заказао председавајући др Михаљ Бимбо, ипак ће уследити данас у 10 сати, саопштио је јуче касно после подне портпарол и члан Општинског већа Ото Рериг. Незванично из извора Коалиције „За бољи живот - Кањижа” сазнејемо да су се представници ДС, СВМ и ЛСВ договорили да се данас изабере прпредседник СО, као привремено решење за наредних 30 дана, и да се именује секретар СО. Председавајући конститутивне седнице др Михаљ Бимбо, који је до сада обављао дужност заменика председника општине и председник је Општинског одбора СВМа није желео да даје изјаве. М. Митровић

КРЕАТИВНИ КОРИСНИЦИ ГЕРОНТОЛОШКОГ ЦЕНТРА У СУБОТИЦИ

Од осликане свиле до накита од папира СУБОТИЦА: Више од месец дана око 15 корисника Геронтолошког центра у Суботици савлађују ову технику прављења накита од рециклираног папира, која се популарно назива „квилинг“, увртање папира. До сада су имали већ две изложбе где су презентовани радови од рециклираног папира, као и са других радионица. Од материјала су потребне старе новине, перлице и да се препустите машти на вољу. У питању је нова радионица, која има за циљ да поручи свима да отпад није смеће и да може да се искористи на занимљив начин. Техника се користи и за прављење различитих украсних предмета од папира. Реч је о уметничкој рециклажи, а стари папир постаје средство уметничког изражавања. У оваквим радионицама је најбитнија креативност. - Геронтолошки центар је познат по томе да је постао еколошка установа, која кроз разне радионице жели да подигне свет о животној средини корисника. Циљ је да се објасни грађанима да се отпад може искористити на различите начине. Идеја јесте да се настави и са другим еколошким пројектима и потписаћемо уговор са покрајинским секретеријатом за инсталацију сунчевих колектора у вредности од 2,4 милиона динара у Дому за негу. Поред тога ће нам помоћи град Суботица тако да ће целокуп-

ПАНЧЕВО: Одборници Скупштине града из редова СДПС, СПС, ЛСВ, ДС, ЛДП и СПО који су потписали Споразум о постизборној коалицији у Панчеву , како незванично сазнајемо, постигли су договор да Весна Мартиновић и у наредном периоду буде градоначелница Панчева. Заменик ће бити из коалиције око СПС-а, председник Скупштине из СПС-а, заменик председника Скупштине ЛСВ, секретар Скупштине СПС, заменик секретара Скупштине ЛСВ. Ово је био последњи рок за конституисање, јер би у супротном већ у суботу били расписани нови избори. З. Дг.

„Златни котлић” на обали Јегричке ЖАБАЉ: Такмичење у кувању рибље чорбе „Златни котлић општине Жабаљ“ које организује Удружење спортских риболоваца „Младост Јегричка“ заједно са пријатељима биће одржано у суботу на обали Јегричке у Жабљу. Заинтересовани могу да се пријаве још данас, а котизација је 3.000 динара. Како је објаснио председник Удружења спортских риболоваца „Младост Јегричка“ Миленко Шатара за сваку екипу обезбеђени су сто, две клупе, два и по килограма очишћене рибе: шарана, толстолобика и сома и по три мајице. Манифестација почиње у подне, али би такмичари требало да дођу сат, два раније како би све на време припремили. - Обезбедили смо и лепе награде, осим пехара, три првоплсирана добиће по торту, а ту су и гајбе парадајза, шаргарепе... - рекао је Шатара додајући да ће за ову прилику бити дозвољено и купање у Јегричкој. В. Х.

Врхунска забава уз „Silicone Soull”

Радионица за израду накита од папира

на инвестиција изности четири милиона динара - рекао је заменик директора Геронтолошког центра у Суботици др Ненад Иванишевић. Изрека „оно што је за једнога отпад, за другог је благо“ није само празна фраза, ова социјална установа је нашла пут како да на занимљив и креативан начин промовише коришћење секундарних сировина. Иначе, Геронтолошки центар Суботица је пре неколико дана прославио 34. рођендан. Тим поводом је у Вестибилу Градске куће отворена изложба радова корисника

услуга Геронтолошког центра под називом “Градска кућа у нашим очима”. На изложби су представљени радови настали у свим креативним радионицама Геронтолошког центра, међу којима су осликана свила, акварели, предмети од глине, осликани текстил И слике у техници сламе. Геронтолошки центар Суботица има три домска објекта и 10 геронтолошких клубова са 530 станара и преко 4.000 чланова клубова и корисника услуга ове установе, која важи за једну од најбољих у Србији у области социјалне заштите. С. Иршевић

ЧЕТВРТА РЕГАТА „ВОДА ВОЈВОДИНЕ“ ПРОШЛА КРОЗ ОЏАЧКУ ОПШТИНУ

Регаташи уживали у домаћим специјалитетима

ОЏАЦИ: На свом путу дугом око 300 километара, регата „Вода Војводине“плови бачким каналима од Новог Сада до Бездана и назад. У одласку регаташи су се зауставили у Српском Милетићу, где им је приређен дочек, а који је уз подршку Туристичке организације општине Оџаци, организовала Месна заједница Српски Милетић, са својим Удружењем жена. У повратку, регата се такође зауставила у оџачкој општини, на Каналу ДТД код Бачког Грачаца, где су им домаћини били Месна заједница Бачки Грачац, такође уз подршку Туристичке организације општине Оџаци. На регати учествује око 90 пловила и око 200 учесника, а њих је поздравио секретар Месне заједнице Бачки Грачац Душан Мандић

Други мандат Весни Мартиновић

Јавно предузеће „Војводина Воде“ овом регатом жели да што више промовише пловне потенцијале Војводине и наутички туризам, као и живот на води и уз воду.

Учесници регате су из Београда, Новог Сада, Бечеја, Смедерева и Вуковара. Тројица најстаријих учесника имају преко 80 година, а најмлађи је једноипогодишњи Лука из Београда. -Уживамо већ више од недељу дана на води. Имали смо срећу да нас је време послужило и било без кише од самог поласка. Домаћини из Бачког Грачаца су нам приредили веома пријатан дочек и сви смо задовољни и захвални, а посебно смо уживали у домаћим специјалитетима које су нам припремиле жене из Бачког Грачаца -рекла је Мирјана Живковић из Новог Сада, организатор регате. С. Милер

АПАТИН: Настављајући да организује само врхунске забаве Becksperience доводи Silicone Soul, светски познати ДЈ двојац који ће, на одушевљење домаће публике, сутра наступити у Апатину. Овај ДЈ дуо који заузима посебно место на пољу електронске музике. У оквиру фестивала “Cyclone on the beach“, на пешчаној плажи ресторана „Плава ружа“ у Апатину сутра наступају и Sevdah Baby, Владимир Аћић, Факир и Иван Пешут. Ј. П.

„Партибрејкерси” на Летњој позорници ПАНЧЕВО: Летња позорница у Панчеву угостиће сутра легендарни бенд „Партибрејкерс“, који ове године обележава тридесет година рада. Биће то први рок концерт на овој сцени од њеног оснивања. То ми слав Ваг нер, музички уредник Дома омладине је истакао да су „Партибрејкерси“ свој други наступ по формирању имали у Студентском дому у Панчеву. Концерт би требало да траје сат и четрдесет минута, а бенд ће имати врхунске услове што се тиче расвете и разгласа. Карте за концерт су у продаји по цени од 500 динара, у Малом клубу Дома омладине и на благајни Културног центра Панчева. На сам дан концерта карте се могу купити и на билетарници Летње позорнице, Улици цара Душана 4. Концерт почиње у 21.00 часова. З. Дг.

dRU[TvO

dnevnik

UPIS U SRED WE [KO LE

Da nas ras po red no vih sred wo {ko la ca U okvi ru ovo go di {weg upi snog ro ka u sred wim {ko la ma, na ogla snim ta bla ma osnov nih da nas }e bi ti ob ja vqen ras po red svr {e nih osma ka po sred wim {ko la ma, a ve} su tra i u su bo tu }e se ras po re |e ni u~e ni ci i upi si va ti. Upis }e oba da na tra ja ti od 8 do 15 ~a so va, a za we ga je u~e ni ci ma po treb no ori gi nal no sve do ~an stvo iz osnov ne {ko le, di plo me i dru gi do ka zi o po seb nim do stig nu }i ma u osnov noj {ko li, iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, bez ob zi ra na to ka da je iz dat, po tvr da o is pu wa va wu zdrav stve nih uslo va za sve sme ro ve osim gim na zij skih i pri ja va za upis, ko ju su osma ci do bi li s kon kur som. U toj pri ja vi u~e nik se iz ja {wa va o to me ko ji stra ni je zik od onih ko je je u~io u osnov noj {ko li `e li da na sta vi da u~i u sred woj, a opre de qu je se i da li }e od iz bor nih pred me ta i}i na gra |an sko vas pi ta we ili ve ro na u ku. U~e ni ci ko ji da nas ne bu du ras po re |e ni, u su bo tu, po sle 15

~a so va, ka da se za vr {i upis u~e ni ka u pr vom kru gu, na ogla snim ta bla ma svo jih do ju ~e ra {wih osnov nih {ko la mo }i }e da vi de ko ja su me sta u sred wim {ko la ma osta la ne po pu we na, a u po ne de qak, 9. ju la, pre da va }e li ste sa `e qa ma za upis na ne ko od tih me sta. Ko na ~an ras po red u ovom dru gom upi snom kru gu na ogla snim ta bla ma osnov nih {ko la bi }e ob ja vqen sle de }e ne de qe, u sre du, 11. ju la. Da pod se ti mo, 78.000 svr {e nih osma ka ove go di ne kon ku ri {e za upis na ne ko od 83.000 me sta, ta ko da }e se do kra ja upi snog ro ka si gur no svi upi sa ti. Po kon kurs nim pra vi li ma, u~e ni ci ko ji su ras po re |e ni u pr vom kru gu, uko li ko ni su za do voq ni ras po re dom i ne `e le da se upi {u ta mo gde su ras po re |e ni, mo ra }e da sa ~e ka ju da se za vr {i i dru gi upi sni krug, pa tek ta da da se upi {u na ne ko od pre o sta lih me sta u sred wim {ko la ma. D. D.

PRE PO RU KE MI NI STAR STVA ZDRA VQA ZA SPAS OD TROP SKIH VRU ]I NA

Ras hla di ti te lo i pi ti mno go te~ no sti Po {to se i za na red ni pe riod u Sr bi ji pred vi |a ju trop ske vru }i ne, Mi ni star stvo zdra vqa Sr bi je iz da lo je pre po ru ke u ve zi s vi so kim tem pe ra tu ra ma. Na i me, u let wem pe ri o du, a po seb no za vre me to plot nog ta la sa, po sto ji po ve }a na opa snost od po gor {a wa hro ni~ nih obo qe wa: en do kri nih, kar di o va sku lar nih, obo qe wa re spi ra tor nog i dru gih si ste ma – ko ja mo gu do ve sti i do smrt nog is ho da. Mno gi smrt ni is ho di mo gu se spre ~i ti pred u zi ma wem od go va ra ju }ih me ra na li~ nom i ko lek tiv nom ni vou. Mi ni star stvo zdra vqa u ci qu sma we wa {tet nih uti ca ja ve li kih tem pe ra tu ra na zdra vqe qu di gra |a ni ma pre po ru ~u je da u to ku da na za tvo re pro zo re i spu ste ro let ne, a da ih otvo re u to ku no }i ka da je spo qa {wa tem pe ra tu ra ni `a. Uko li ko su do stup ni ure |a ji za ras hla |i va we, tre ba ih ukqu ~i va ti, ali raz li ka iz me |u spoq ne i unu tra {we tem pe ra tu re ne sme bi ti ve }a od osam do de set ste pe ni. Ve o ma je va `no, upo zo ra va Mi ni star stvo zdra vqa, da gra |a ni u or ga ni zam uno se do voq nu ko li ~i nu te~ no sti – naj bo qe vo de. Iz me |u 10 i 17 ~a so va tre ba iz be ga va ti na por ne fi zi~ ke ak tiv no sti. De ca i `i vo ti we ne sme ju se osta vqa ti u par ki ra nom vo zi lu. Tre ba se tu {i ra ti vi {e pu ta u to ku da na ume re no to plom vo dom a ne sa svim hlad nom. Oni ko ji ni su u mo gu} no sti da se tu {i ra ju, tre ba da ob mo ta ju oko te la vla `ne ~ar {a ve ili pe {ki re, ras hla de

vo dom po dlak ti ce i sto pa la. No si ti {i ro ko kro je nu ode }u, sve tlih bo ja i od pri rod nih ma te ri ja la. Pri li kom bo rav ka na otvo re nom oba ve zno no si ti ka~ ket ili {e {ir {i ro kog obo da i na o ~a re za sun ce. Ako gra |a ni pri me te da oso bi iz wi ho ve oko li ne tre ba po mo}, ne ka od mah po zo vu Hit nu po mo}. Uko li ko ne ko bo lu je od hro ni~ nih bo le sti, tre ba re dov no da uzi ma te ra pi ju ko ju mu je pro pi sao le kar, a ako ona u ovim to plim da ni ma ne od go va ra, oba ve zno kon sul to va ti iza bra nog le ka ra ra di even tu al nog ko ri go va wa do ze le ko va. Le ko ve ~u va ti na tem pa ra tu ri ne vi {oj od 25 ste pe ni ili u fri ì de ru. Uko li ko se po ja vi vr to gla vi ca, la ka uz ne mi re nost ili in ten ziv na è| i gla vo bo qa, tre ba {to pre iz me ri ti te le snu tem pe ra tu ru, po pi ti vo du ili vo} ni sok i ras hla di ti se. U slu ~a ju po ja ve mi {i} nih gr ~e va, po ku {a ti na dok na di ti elek tro li te uzi ma wem ras tvo ra za de hi dra ta ci ju, a u slu ~a ju da gr ~e vi tra ju du è od sa ta, obra ti ti se le ka ru. Oso bu ko ja ima te go be iza zva ne vi so kom tem pe ra tu rom va zdu ha tre ba od mah sme sti ti u ras hla |e nu pro sto ri ju u ho ri zon tal ni po lo àj, po di }i joj do we eks tre mi te te i oslo bo di ti je su vi {ne ode }e. Po zva ti Hit nu po mo}, a do do la ska le ka ra ne da va ti le ko ve za sni à va we te le sne tem pe ra tu re. Ako je oso ba u ne sve sti, po sta vi ti je da le ì na bo ku i ~e ka ti le ka ra. Q. M.

Ma we bra ko va, a sve vi {e raz vo da Po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, broj sklo pqe nih bra ko va u Sr bi ji pro {le go di ne bio je ne {to ma wi u od no su na 2010, dok je raz vo da bi lo vi {e. Ta ko je la ne broj za kqu ~e nih bra ko va 0,02 od sto ma wi u od no su na 2010. ka da je iz no sio 35.808. U istom pe ri o du bi lo je 8.532 raz vo da, {to pred sta vqa po rast u od no su na 6.644 ko li ko je za be le è no 2010. go di ne. Pro sek sta ro sti pri li kom za kqu ~e wa bra ka iz no si 30 go di na za è ne i 33 za mu {kar ce. Naj ~e {}e su se za kqu ~i va li bra ko vi iz me |u su pru `ni ka iste na ci o nal no sti – u ~ak 92 od sto slu ~a je va. Po {kol skoj spre mi, naj vi {e je bra ko va u ko ji ma su su pru `ni ci s istim ste pe nom obra zo va wa – 66 od sto, po tom bra ko vi u ko ji ma è na

ima vi {u {kol sku spre mu u od no su na mu {kar ca – 19 od sto, a naj ma we bra ko va je onih u ko ji ma mu {ka rac ima vi {e {ko le od `e na – 15 od sto od ukup nog bro ja za kqu ~e nih bra ko va. U 44 od sto za kqu ~e nih bra ko va oba su pru `ni ka su rad no ak tiv na i ima ju po sao. Pro se~ no tra ja we raz ve de nog bra ka pro {le go di ne iz no si lo je 12,7 go di na, dok je 2010. iz no si lo 12,5. U pro {loj go di ni naj vi {e je raz ve de no bra ko va bez de ce – 45 od sto, a naj ~e {}e se bra ko vi raz vo de u pr ve ~e ti ri go di ne na kon skla pa wa. Na kon raz vo da, pi po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, de ca se u 79 od sto slu ~a je va do de qu ju maj ci. Pro sek go di na sta ro sti pro li kom raz vo da bra ka za `e ne je 39 a za mu {kar ce 43. Q. M.

~etvrtak5.jul2012.

U CERN-u DO SE GLI KQU^ NU TA^ KU U PO KU [A JU DA SHVA TI MO UNI VER ZUM

Ot kri li no vu ~e sti cu, mo `da „Bo` ju” – Do se gli smo kqu~ nu ta~ ku u na {em po ku {a ju da raz u me mo pri rod ne za ko ne – re kao dr Rolf -Di ter Ho jer, ge ne ral ni di rek tor Evrop ske or ga ni za ci je za nu kle ar na is tra `i va wa (CERN) po vo dom ot kri }a no ve su ba tom ske ~e sti ce ko ja bi mo gla bi ti ~u ve ni

bo zo nom. Ot kri }e je za sno va no na mno go pret hod nog ra da i tru da, od no sno is tra `i va~ kim re zul ta ti ma ov de po stig nu tim u 2011. i 2012. go di ni. O~i na u~ ne i ce lo kup ne svet ske jav no sti ju ~e su bi le upr te ka CERN-u, gde je i zva ni~ no ob na ro -

Ho king iz gu bio „op kla du ve ka” Pro sla vqe ni na u~ nik Sti ven Ho king pri znao je u iz ja vi za Bi-Bi-Si da ni je o~e ki vao da }e Hig sov bo zon bi ti pro na |en u CERN-u i da ga je ovo ot kri }e ko {ta lo 100 do la ra, ko li ko je du àn da pla ti po sle iz gu bqe ne op kla de. Ho king se 2000. go di ne kla dio s fi zi ~a rem s Uni ver zi te ta u Mi ~i ge nu Gor do nom Kej nom, da se te o rij ska ~e sti ca ko ja bi tre ba lo da da ma su dru gim bit nim ~e sti ca ma ni ka da ne }e pro na }i i da u to me ne }e us pe ti ni Ve li ki ha dron ski su da ra~. Le gen dar ni Pi ter Higs, na u~ nik ko ji je pre pe de set go di na pred vi deo po sto ja we bo zo na, po sle ot kri }a re kao je uz su ze: „Za me ne je za i sta ne ve ro vat no da se ovo de si lo za mog ì vo ta.„ Hig sov bo zon, po zna ti ji kao „Bo` ja ~e sti ca”, hi po te ti~ ka ~e sti ca ko ja sve mu da je ma su i „od go vor na je„ za na sta nak uni ver zu ma, od no sno „Ve li ki pra sak”. Na ju ~e ra {wem se mi na ru, a za tim i kon fe ren ci ji za no vi na re u CERN-u, kod @e ne ve, pred sta vqe ni su pre li mi nar ni re zul ta ti na u~ ni~ ke i is tra ì va~ ke po tra ge za du go pri èq ki va nim Hig so vim

do va no da je no va su ba tom ska ~e sti ca ot kri ve na ta ko {to su dve na u~ ne eki pe oku pqe ne oko Ve li kog ha dron skog su da ra ~a (LHC), ra de }i ne za vi sno, na dva odvo je na pro jek ta ATLAS i CMS do {le do istih po da ta ka: obe su uo~i le ~e sti cu u de lu ma se nog spek tra 125 -126 GeV (gi ga e lek tron vol ti), na ko jem se o~e ku je upra vo Hig sov bo zon.

– Uo~i li smo no vu ~e sti cu, ko ja od go va ra Hig so vom bo zo nu – iz ja vio je Rolf Ho jer, i na gla sio da to ot kri }e pred sta vqa isto rij ski ka men te me qac za da qa is tra `i va wa. Upra va CERN-a uka za la je na to da su ob ra |e ni po da ci ko ji se od no se na ma su ~e sti ce na 125,3 GeV i da iz me re ni sig nal do sti `e ni vo si gur no sti od pet sig ma, {to je ni vo ve ro vat no }e od 99,999 od sto.

Veskovi}: Trijumf mladih istaìva~a Me |u ugled nim na u~ ni ci ma i is tra ì va ~i ma iz ce log sve ta u CERN-u je i rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du, prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, fi zi ~ar ele men tar nih ~e sti ca, ko ji odav no sa ra |u je s tom or ga ni za ci jom pa je svo je vre me no, kao po mo} nik ta da {weg mi ni stra na u ke i teh no lo {kog raz vo ja mr Bo ì da ra \e li }a, ura dio mno go na pri pre ma ma za pri jem Sr bi je u CERN. Pod se }a mo da je u ja nu a ru ove go di ne Sr bi ja po sta la pri dru è na ~la ni ca te evrop ske or ga ni za ci je (me |u ~i jim je osni va ~i ma 1954. bi la ta da {wa SFRJ). U krat koj iz ja vi za „Dnev nik”, rek tor Ve sko vi} ni je skri vao odu {e vqe we, ne sa mo ovim ve li kim uspe hom u na u~ noj obla sti ko jom se ba vi ne go i za to {to su mu do pri ne li i na u~ ni ci i is tra ì va ~i iz Sr bi je, ko ji ve} 28 go di na za jed ni~ ki s ko le ga ma iz ce log sve ta za jed ni~ ki ra de na tom naj ve }em eks pe ri men tu svih vre me na. Po seb no ga je im pre si o -

ni ra lo {to je „fa sci nan tan broj mla dih qu di an ga ò van u CERN-u„, me |u ko ji ma i ne ki s UNS-a. – Ovo ot kri }e je tri jumf i na u ke i mla dih is tra ì va ~a, a to je sa mo pr vi ko rak u da qim is tra ì va wi ma – re kao je rek tor Ve sko vi} u te le fon skom raz go vo ru za „Dnev nik”. At mos fe ra u CERN-u je, po we mu, sjaj na, is pu we na po zi tiv nom ener gi jom mla dih, ko ji su svo ju ra dost is ka zi va li spon ta no i iskre no pa je vi {e li ~i lo na ve li ki rok-kon cert. Zbog ogrom nog in te re so va wa da svi pri su stvu ju ju ~e ra {woj pro mo ci ji re zul ta ta, svi am fi te a tri su prek si no} za kqu ~a ni. A ju ~e uju tru oko 7.30, sat i po pre po ~et ka kon fe ren ci je, za in te re so va ni su bi li u re du du gom ki lo me tar(!), sve do ~i no vo sad ski rek tor. Positive identification of the new particle’s characteristics will take considerable time and data.

– De fi ni tiv no je re~ o no voj ~e sti ci. Zna mo da ona mo ra bi ti bo zon, i to naj te `i bo zon ko ji je ika da ot kri ven – re kao je port pa rol CMS-eks pe ri men ta Xo In kan de la. – Im pli ka ci je to ga su iz u zet no zna ~aj ne i upra vo zbog to ga ih mo ra mo vr lo de taq no ana li zi ra ti i pro ve ri ti re zul ta te. Za vr {e tak ana li za i pro ve ru u CERN-u o~e ku ju kra jem ju la, a is ti ~u da je sle de }i ko rak pre ci zno utvr |i va we ka kva je ~e sti ca i wen zna ~aj za raz u me va we uni ver zu ma. Port pa rol ka ATLAS-a Fa bi o la \a no ti po seb no je is ta kla „iz van red ne per for man se Ve li kog ha dron skog su da ra ~a (LHC) i eks pe ri men ta ATLAS, kao i ogro man trud ve li kog bro ja qu di ko ji su nas do ve li do ovog uz bu dqi vog tre nut ka”. – Mi smo u po da ci ma pro na {li ja sne zna ko ve no ve ~e sti ce – po tvr di la je \a no ti je va, i do da la da je po treb no jo{ ne ko vre me da se re zul ta ti spre me za ob ja vqi va we. Se mi nar u CERN-u ju ~e je, za hva qu ju }i vi deo-lin ku, „otvo rio” naj zna ~aj ni ju Go di {wu kon fe ren ci ju iz fi zi ke ~e sti ca IC HEP 2012. u Mel bur nu. V. ^e ki}

PRED SED NIK NI KO LI] URU ÎO OFI CIR SKE SA BQE: Predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} uru~io je oficirske sabqe stare{inama koje su zavr{ile general{tabno usavr{avawe, i poru~io da Srbija aktivno doprinosi bezbednosti i stabilnosti regiona i nastoji da to uradi u saradwi s me|unarodnom zajednicom i uz po{tovawe me|unarodnog prava. Nikoli} je, na ceremoniji u Domu Narodne skup{tine, obra}aju}i se polaznicima general{tabnog usavr{avawa i diplomcima Visokih studija bezbednosti i odbrane, istakao da se saradwom s drugim armijama u uspostavqawu mira i borbom protiv terorizma najboqe promovi{e Srbija i wene oruàne snage. General{tabno usavr{avawe zavr{ilo je 36 oficira Vojske Srbije i tri oficira iz oruànih snaga Bosne i Hercegovine, koji su osposobqeni za planirawe i rukovo|ewe u savremenim vojnim operacijama u zemqi i svetu.

LET WI KAMP U MU @QI ZA U^E WE NE MA^ KOG

Stra ni je zi ci otva ra ju evrop ske dve ri Dru gi let wi kamp za u~e we i usa vr {a va we ne ma~ kog je zi ka po ~eo je u Osnov noj {ko li “Ser vo Mi haq”, u zre wa nin skom pri grad skom na se qu Mu `qa, i tra ja }e ne de qu da na. Tu ide ju po hva li la je am ba sa da Ne ma~ ke u Sr bi ji, u ko joj na vo de da je po zna va we stra nih je zi ka bit no za odr à va we do brih od no sa me |u sta nov ni ci ma ove dve ze mqe. – Po dr à va mo è qu da {to vi {e |a ka u~i ne ma~ ki je zik – iz ja vi la je dru ga se kre tar ka ne m a~ k e am b a s a d e Mar t i n a Held. – Mno gi qu di iz Sr bi je ra de u Ne ma~ koj i va `no je da ta mo mo gu us po sta vqa ti kon tak t e s do m a } im sta n ov n i {tvom. Pod se ti }u vas na to da po sto je i pro jek ti ko ji pod ra zu me va ju raz me nu u~e ni ka iz part n er s kih {ko l a. \a c i u

tim slu ~a je vi ma od la ze u Ne ma~ ku, i obr nu to, {to sva ka ko una p re | u j e kon t ak t e iz m e | u na {ih ze ma qa i do pri no si to me da de ca od naj ra ni jeg uz ra sta mo gu bo ra vi ti u ino stran stvu i na u ~i ti stra ni je zik.

mo raz ne ra di o ni ce i je zi~ ke igri ce, a or ga ni zo va }e mo i iz let do No vog Sa da – is ta kla je Ga bri je la Ko pi-Ju has. Po zna va we jed nog ili vi {e stra nih je zi ka sve vi {e je su {ta po tre ba ko ju na me }e mo de -

Ne po zna va we je zi ka pre pre ka za po sao Ne dav no je i zre wa nin ska fi li ja la Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we po tvr di la da pre pre ku u sti ca wu rad nog me sta kod onih ko ji ima ju fa kul tet sko zva we ~i ni upra vo ne po zna va we stra nih je zi ka, pre sve ga en gle skog i ne ma~ kog. Let wi kamp, u ko jem u~e stvu je 28 u~e ni ka, or ga ni zo va le su pro fe sor ke ne ma~ kog je zi ka u O[ “Ser vo Mi haq” Va le ri ja Lo ci i Ga bri je la Ko pi-Ju has. – Ciq nam je da spo ji mo le po i za bav no. U to ku ne de qe ima }e -

ran `i vot ra di bo qe ko mu ni ka ci je ili sna la `e wa u ku po vi ni i na pu to va wi ma. @e qa Sr b i j e da se pri b li ` a v a Evrop skoj uni ji sva ka ko po vla ~i za so bom i po tre bu da we ni gra |a ni sa vla da va ju dru ge je zi -

ke. U~e ni ci mo ra ju bi ti sve sni to ga da po zna va we stra nih je zi ka otva ra dve ri Evro pe, ali i mno ga vra ta na tr `i {tu ra da. Ne za mi sli vo je za ko ra ~i ti u svet bi zni sa bez do brog po zna va wa en gle skog, ne ma~ kog, ru skog ili ne kog dru gog je zi ka pa sve vi {e qu di ose }a po tre bu da svo je zna we obo ga ti iz ra zi ma i ter mi ni ma neo p hod nim za ko mu ni ka ci ju u po slov nom sve tu. Po slov ni qu di i sve vi {e stu de na ta pre po zna ju neo p hod nost da usa vr {a va ju po sto je }e zna we je zi ka da bi bi li {to uspe {ni ji u svom po slu, dok u fir ma ma po sto ji po tre ba da se wi ho vi za po sle ni do dat no edu ku ju. Na `a lost, ne ki jo{ uvek ne pre po zna ju po tre bu za do dat nim usa vr {a va wem. @. Ba la ban

crna hronika

~etvrtak5.jul2012.

U VR [CU I OKO LI NI

^e ti ri smr ti za pet da na U uto rak po sle pod ne do go di la se ne sre }a u Voj vo din ci ma, kod Vr {ca, ka da je Do rin Lac ku (43) spao s trak to ra, zad wa gu ma mu je pri gwe ~i la gla vu i to ga je usmr ti lo. Pra vi uzrok ne sre }e bi }e po znat tek po sle ob duk ci je, a pri ja te qi na stra da log ka -

~o vek je u to ku vo `we, vra }a ju }i se ku }i s wi ve, do `i veo mo `da ni udar pa se trak tor za ku cao u obli `wu ku }u. Sre }om, ni ko dru gi pri tom ni je stra dao. Jo{ jed na ne sre }a do go di la se u su bo tu po pod ne, ka da je je dan

Zapaqeni „ferguson” Dorina Lackua

ù da je do ne sre }e ve ro vat no do {lo zbog to ga {to je pri ko li ca sa ì tom, ko ju je vo zio, bi la pre pu we na. – O~i gled no je da je we gov trak tor „fer gu son” bio pre ma li da iz dr ì te ret pre to va re ne pri ko li ce sa ì tom, ko jom se spu {tao niz str mi put. U kri vi ni je iz gu bio kon tro lu, pri ko li ca je po ~e la da ga gu ra pa se trak tor pre vr nuo, a za tim i za pa lio – pri ~a Fe renc Jo nel o ovoj ne sre }i, {to su i u po li ci ji po tvr di li. Pro {le sed mi ce jo{ je dan trak to ri sta, M. P. iz Pot por wa, pre mi nuo je za vo la nom. Po pr vim na la zi ma, ne sre} ni

ru mun ski dr à vqa nin pre mi nuo u svom auto mo bi lu ko ji je bio par ki ran na gra ni~ nom pre la zu Va tin. Le ka ri su usta no vi li pri rod nu smrt na ko ju je uti ca la ne no sna vru }i na. U no }i iz me |u su bo te i ne de qe do go di la se sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj je A. M. (21) iz gu bio ì vot. Na stra da li mla di} bio je su vo za~ na mo to ru „hon da”, ko ji je u ve li koj br zi ni kod ha le „Mi le ni jum” uda rio u bi ci kli stu S. A. iz Vr {ca. Le ka ri se bo re za ì vot bi ci kli ste, dok je vo za~ mo to ra V. V. (23) iz Voj vo di na ca pro {ao s lak {im po vre da ma. R. Jo va no vi}

MA RI NA AN DRE JI] IZ OKO LI NE VE LI KOG GRA DI [TA PO SLE DVE GO DI NE IZA [LA IZ PRI TVO RA

Oslo bo |e na op tu `bi za ubi stvo si na

Ape la ci o ni sud u Be o gra du iz re kao je pra vo sna `nu pre su du ko jom je Ma ri nu An dre ji} iz se la Ma ji lov ca kod Ve li kog Gra di {ta oslo bo dio op tu `bi da je ubi la tri na e sto go di {weg si na \or |a 22. ju la 2010. go di ne. – Na k on glav n og pre t re s a odr ` a n og u uto r ak, Ape l a c i o - ni sud je na {ao da ne ma do k a z a da je An d re j e vi } e v a iz vr {i l a kri v i~ n o de l o te {kog ubi s tva

do ka za iz ve de nih to kom po stup ka, ni je do ka za no da je okri vqe na iz vr {i la kri vi~ no de lo za ko je je op tu `e na. Ape la ci o ni sud je uki nuo pri tvor okri vqe noj i ona je od pre kju ~e na slo bo di. Okri vqe na Ma ri na An dre ji} je pre su dom pr vo ste pe nog Vi {eg su da u Po `a rev cu i po sle dru gog po no vqe nog po stup ka iz de cem bra 2011. bil a osu| en a na

Marina Andreji}

za ko j e je bi l a op tu ` e n a i pre i n a ~ io je pr vo s te p e n u pre s u du ko j om je bi l a osu | e n a na 20 go di n a za t vo r a – iz j a vi l a je za „Dnev n ik“ port p a r ol k a tog su d a Mir ja n a Pi q i} i do da l a da je na pre t re s u pred Ape l a ci o n im su d om sa s lu { a n o pet sve d o k a, od ko j ih je dan no v i, te da su sa s lu {a n a i tri ve {ta k a. – Pi sa ni ot pra vak pre su de, u ko jem }e bi ti na ve de ni de taq ni raz lo zi zbog ko jih je Ape la ci o ni sud do neo ova kvu od lu ku, stran ka ma u po stup ku bi }e do sta vqen na knad no – ob ja sni la je Mir ja na Pi qi}, i do da la da se Tu ì la {tvo na dru go ste pe nu pre su du mo è à li ti Vr hov nom ka sa ci o nom su du. – Po na la è wu Ape la ci o nog su da, na osno vu

20 godina z at v ora. Ista presuda jo j je b il a i zre~e na i posle pr vog postupk a, a ukin uta j e u oktobru pro{l e godine odlukom Apelacionog suda koji je nalo`io ponavqawe postupka. Optu`nica je teretila Andreji}evu da je 22. jula 2010. godine usmrtila maloletnog sina tako {to ga je, kad su oti{li na wivu da rade, u obli`woj {umi, iznervirana {to odbija da je poslu{a i ode u selo po pomo}, udarila dr{kom motike po glavi i vratu. Ona je tokom su|ewa odbacila optu`be, a wen branilac po slu`benoj du`nosti je protiv obe osu|uju}e presude, osporavaju}i ih, podneo `albe Apelacionom sudu. J. J.

dnevnik

MU [KA RAC, ^I JI IDEN TI TET NI JE SA OP [TEN, POD MET NUO PO @AR U NAJ VI [U ZGRA DU U CEN TRU ZRE WA NI NA

Tra `io ma mu pa za pa lio va tru u Vo do tor wu

Ne po zna ti mu {ka rac ju ~e je, oko 10 ~a so va, iza zvao po àr u pro sto ri ja ma zgra de Vo do tor wa u sa mom cen tru Zre wa ni na. Po àr je za hva tio pro stor na naj vi {im spra to vi ma po slov nog objek ta, ali je br zo lo ka li zo van, ta ko da je spre ~e na ve }a tra ge di ja. Mu {kar ca, za ko ga se pret po sta vqa da je men tal no obo leo, po li ci ja je pri ve la po sle tog in ci den ta. Re dak ci ja ra di ja “Klik FM”, ko ja se na la zi u zgra di Vo do tor wa, sa op {ti la je da je sa mo za hva qu ju }i hra broj i pri seb noj re ak ci ji za po sle nih u ovoj me dij skoj ku }i, Bo ja na La zi~ kog i Alek san dra Kr sti }a, ko ji su uga si li po àr, spre ~e na ka ta stro fa ve }ih raz me ra do ko je je mo glo do }i. U tom ra di ju ka ù da je u tre nut ku iz bi ja wa po à ra u po slov nim pro sto ri ja ma na sed mom, osmom i de ve tom spra tu, bo ra vi lo vi {e od 30 qu di. Mi li ca Ko va~ iz pro jekt nog bi roa, ~i ja je kan ce la ri ja na sed mom spra tu, is pri ~a la je za “Dnev nik” da je ne po zna ti mu -

Vatrogasci na licu mesta

Policija odvodi osumwi~enog piromana

{ka rac, go li {av do pa sa, u{ao u po slov nu pro sto ri ju. – Pr vo je ne {to bun cao, za pit ki vao, i re kao je da tra `i maj ku ko ja je na ~e tvr tom spra tu. Spo mi wao je ne ke ne po ve za ne stva ri i od mah sam pri me ti la da ne {to ni je u re du s wim, ili da

je pi jan, ili da je pod uti ca jem ne ~e ga – re kla je Mi li ca Ko va~. Po we nim re ~i ma, mu {ka rac je za tim iza {ao iz kan ce la ri je i za tvo rio vra ta za so bom. – Pr vo {to sam u se bi po mi sli la bi lo je – “U re du je, oti {ao je”. I u tom tre nut ku ko le -

Spre~ena katastrofa u Vodotorwu

gi ni ca i ja smo ose ti le dim. Ka da smo otvo ri le vra ta, vi de le smo ogrom nu buk ti wu. Po red kan ce la ri je su sta ja le ne ke ku ti je pu ne pa pi ra i pret po sta vqam da ih je on za pa lio – re kla je sa go vor ni ca na {eg li sta. U pa ni ci, qu di su is tr ~a li. Ka ko sa zna je mo, ni su ko ri sti li lift, iz bez bed no snih raz lo ga, ve} su se u pri ze mqe spu sti li ste pe ni ca ma. – Ni {ta sa so bom ni smo po ne li. Ko le ga iz “Klik FM” ra di ja je ostao go re i, ko ri ste }i apa rat za ga {e we po `a ra, lo ka li zo vao je va tru. Dok se to de {a va lo, ~o vek za ko ga pret po sta vqam da je pod met nuo po `ar sve vre me je bio u to a le tu – is ta kla je Mi li ca Ko va~, i na po me nu la da su rad ni ci po zva li po li ci ju i va tro ga sce ko ji su za krat ko vre me do {li na li ce me sta. Zre wa nin ska po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da su we ni pri -

pad ni ci “pri ve li jed nu oso bu do pro s to r i j a Po l i c ij s ke upra ve”, ne na vo de }i iden ti tet ~o ve ka ko ji se sum wi ~i za pod me ta we po `a ra u zgra du Vo do tor wa. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu za jav nost, uvi |aj na li cu me sta oba vi li su pri pad ni ci Po li cij ske upra ve, a okol no sti do ga |a ja jo{ se is pi tu ju. O ovom slu ~a ju oba ve {te ni su is tra `ni su di ja Osnov nog su da i za me nik osnov nog jav nog tu `i o ca u Zre wa ni nu. Vo do to raw je naj vi {a zgra da u sa mom cen tru Zre wa ni na. Pr vih {est spra to va ni je u funk ci ji. Kao po slov ni pro stor, ko ri ste se pro sto ri je od sed mog do je da na e stog spra ta. Ov de se na la zi do pi sni {tvo RTS-a, a u objek tu je sme {ten i Po slov ni in ku ba tor. U pri ze mqu je OTP ban ka. @. Ba la ban

VAR NI CA VE RO VAT NI UZROK IZ BI JA WA VA TRE U BE ^EJ SKOJ FIR MI

Va tro ga sci spre ~i li tra ge di ju Var ni ca u ra di o ni ci be ~ej ske fir me „Agro-lend“ s le ve stra ne Sr bo bran skog pu ta, po sve mu su de }i, iza zva la je po àr u ko jem je iz go reo krov objek ta po vr {i ne ve }e 300 kva drat nih me ta ra, ali je br zom i efi ka snom in ter ven ci jom va tro ga sa ca lo ka li zo van. Ta ko je iz beg nu ta da le ko ve }a ka ta stro fa jer je deo ra di o ni ce slu ìo kao skla di {te, gde je bi lo la ge ro va no, po ne zva ni~ nim po da ci ma, oko 30.000 li ta ra ma zi va i uqa. – Po àr nam je pri ja vqen u 10.25 sa ti i od mah smo iza {li na li ce me sta s pet vo zi la, osam pro fe si o nal nih va tro ga sa ca i tri do bro voq ca, ko ji su de ù ra li u na {em pro sto ru – re kao nam je ko man dir Op {tin ske va tro ga sne je di ni ce u Be ~e ju Zol tan Pe ter. – Po àr je lo ka li zo van za de se tak mi nu ta. Ni je bi lo po vre |e nih, a ma te ri jal na {te ta je znat na jer je stra dao i deo opre me u ra di o ni ci. [te ta bi bi la da le ko ve }a, pra va tra -

smo me sto po `a ra, ali nas je vla snik Ro land Sa bol~ ki ne qu ba zno do ~e kao. – Do sta nam je na {e ne sre }e i ne ma mo {ta da iz ja vi mo za

Na pad na eki pu RTV-a Ka sni je smo sa zna li da vla sni ku ni je bi la do voq na „var ni ca u ra di o ni ci“, ne go je u kon tak tu s eki pom RTVa, no vi na rom Ne na dom Jo vi }e vi }em i sni ma te qom La slom Ra com, i sam „za var ni ~io“ pa sa mo za hva qu ju }i in ter ven ci ji pri sut nog po li caj ca ni je do {lo do no ve buk ti we. Deo izgorelog krova na radionici „Agro-lend“

ge di ja, da je va tra za hva ti la deo skla di {nog pro sto ra s ma zi vom i uqem. Is tra gom }e se utvr di ti uzrok i dru gi de ta qi ve za ni za po `ar.

U `e qi da sa zna mo ne {to vi {e o ne sre }i ko ja je za de si la po me nu tu be ~ej sku fir mu ko ja se ba vi pro da jom po lov ne me ha ni za ci je, uqa i ma zi va, po se ti li

no vi na re – od bru sio nam je Ro land Sa bol~ ki i za mo lio da od mah na pu sti mo we go vo dvo ri {te. V. Jan kov

SUD PO NO VO OD BIO NO VI ZAH TEV SI NA OD BE GLOG BI ZNI SME NA DA KA ZNU IZ DR @A VA KOD KU ]E

Ste fan Ka ri} mo ra u za tvor

Sin od be glog bi zni sme na Sre te na Ka ri }a, Ste fan (27) po no vo je od su da za tra ìo da mu ka znu od go di nu da na za tvo ra, na ko ju je pra vo sna `no osu |en zbog iza zi va wa te {ke sa o bra }aj ne ne sre }e, pre i na ~i na ku} ni za tvor, od no sno da mu do zvo li da je iz dr ì u svo joj ku }i, {to je sud od ba cio. – Pr vi osnov ni sud je taj zah tev od ba cio jer je u tom pred me tu ve} do ne ta pra vo sna `na od lu ka – re kla je ju ~e Ta nju gu port pa rol ka su da Iva na Ra mi}. Ona je do da la da se Ka ri} na re {e we o od ba ci va wu zah te va à lio Ape la ci o nom su du u Be o gra du, i pod se ti la na to da je taj

sud u de cem bru 2010. do neo pra vo sna `nu pre su du ko jom je Ka ri} osu |en na za tvor sku ka znu jer je „bez ob zir nom vo `wom” pod dej stvom al ko ho la iza zvao sa o bra }aj nu ne sre }u u ko joj je 2005. go di ne te {ko po vre |e na we go va sa put ni ca Sta ni sla va Pa vlo vi} (35). Ape la ci o ni sud je tom od lu kom pre i na ~io pro vo ste pe nu pre su du Pr vog osnov nog su da ko jom je Ka ri} bio ka `wen nov ~a nom ka znom od 800.000 di na ra. Po tom je Pr vi osnov ni sud u Be o gra du 15. ju la 2011. go di ne usvo jio Ka ri }ev pred log i do zvo lio mu da ka znu iz dr `i u ku} nom za -

tvo ru – ta ko {to ne sme na pu {ta ti pro sto ri je u ko ji ma sta nu je, uz pri me nu me re elek tron skog nad zo ra, ali je i tu od lu ku po bio Ape la ci o ni sud i u sep tem bru po tvr dio svo ju ra ni ju pra vo sna `nu pre su du da Ka ri} mo ra da ide u „kla si~ ni” za tvor. Po obra zlo `e wu Ape la ci o nog su da, po sle di ce ko je je pre tr pe la Sta ni sla va Pa vlo vi}, kao i is po qe na Ka ri }e va bez ob zir nost, ko ja se ogle da u br zi ni ko jom je upra vqao vo zi lom i dru gim okol no sti ma kri vi~ nog de la, uka zu ju na to da pre ma we mu ne bi bi lo oprav da no odo bre we ku} nog za tvo ra.

crna hronika

dnevnik RAZ BOJ NI [TVO U SR BO BRA NU

Oboren s bicikla pa opqa~kan Ivan [. (1983) iz Sr bo bra na uhap {en je pod sum wom da je u po ne de qak sru {io jed nog sta ri jeg su gra| ni na s bi ci kla i iz xe pa ko {u qe mu ukrao do ma }i i stra ni no vac ko ji je za tim po tro {io u No vom Sa du. Okri vqe ni je ju ~e pri ve den na sa slu {a we, na kon ~e ga mu je od re di la pri tvor de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Zdrav ka Pi sa ri}. M. V.

~etvrtak5.jul2012.

GOL MAN „CR VE NE ZVE ZDE” IZA ZVAO SA O BRA ]AJ KU U BE O GRA DU

Bajkovi} kolima oborio pe{aka Gol man „Cr ve ne zve zde” Bo ban Baj ko vi} obo rio je ju ~e svo jim vo zi lom pe {a ka na pe {a~ kom pre la zu u Usta ni~ koj uli ci kod tr `nog cen tra. Pe {ak je ko li ma Hit ne po mo }i

pre ba ~en na VMA, a po pr vim iz ve {ta ji ma, za do bio je lak {e po vre de. [ef sme ne u Hit noj po mo }i dr @eq ko Ba }e vi} iz ja vio je za por tal „Te le graf.rs„ da je

pe {ak “pro {ao” s lak {im po vre da ma. – Ima bo lo ve u pre de lu vra ta i lak {u po vre du na de snoj no zi, mo gu }e je da je slo mio prst. Va `no je da ni je gu bio

PRI JA VA ZA TE [KU KRA \U U NO VOM SA DU

[rafcigerom na pekaru

Po li ci ja je uhva ti la Ni ko lu S. (1994) iz Som bo ra pod sum wom da je pre kju ~e u ra nim ju tar wim ~a so vi ma po ku {ao da {raf ci ge rom obi je vra ta jed ne no vo sad ske pe ka re. Ka ko se ka `e u ju ~e ra {wem sa op {te wu po -

li ci je, on je, na kon {to je ugle dao pa tro lu, od u stao od de la i po ku {ao da utek ne, ali je ubr zo uhva }en. Pro tiv osum wi~ nog sle di pri ja va u re dov nom po stup ku za te {ku kra |u. M. V.

NA KA NA LU DU NAV–TI SA–DU NAV U BLI ZI NI LA ZA RE VA

Otkriven ènski le{ Na Ka na lu Du nav–Ti sa–Du nav, u bli zi ni se la La za re vo, pro na |e no je be ì vot no te lo za sad ne i den ti fi ko va ne èn ske oso be. Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu Go ran Zec oba vio je uvi |aj i na re dio da se iz vr {i ob duk ci ja te la u no vo sad skom Za vo du za sud sku me di ci nu. Po ne pro ve re nim in for ma ci ja ma, is tra `ni or ga ni sum wa ju da je u pi ta wu sa mo u bi stvo, ali ne is kqu ~u ju ni mo gu} nost ubi stva. @. B.

LO PO VI NE MI RU JU NO ]U NA SU VO BO RU

Obrali paradajz po mese~ini

Oko 100 ki lo gra ma pa ra daj za lo po vi su, to kom no }i, ob ra l i u pla s te n i k u Vla d a n a Vi da ko vi }a (75) iz Pra wa na na Su vo bo ru. Vi da ko vi}, naj ve }i pro iz vo |a~ pla ste ni~ kog pa ra daj za u tom kra ju, ka `e da su lo po vi is ko ri sti li pun me sec pret pro {le no }i da bi ob ra li zre le plo do ve. Vi da ko vi} je, ka ko pre no si RTS, iz ja vio da su 34 od 53 sta bqi ke pa ra daj za od se ~e ne do ze mqe, a pre o sta le po lo mqe ne. Na sva koj od uni {te nih osta lo je po tri de se tak plo do va ko ji bi sti gli za ber bu u na red nih de se tak da na.

– Ni sam mo gao da po ve ru jem da su sta bqi ke ise ~e ne. Du go se ba vim ovim po slom i ni ka da se ni je do go di lo da mi ne ko ije dan plod ube re, a ka mo li da na pra vi {te tu – re kao je taj pro iz vo |a~. Ovo je tre }i slu ~aj uni {ta va wa po qo pri vred nih za sa da u Gor wem Mi la nov cu ove go di ne. Pr vo je u Re qin ci ma ise ~e no po la hek ta ra mla dog vo} wa ka, a u Cr nu }i je her bi ci dom uni {te na p{e ni ca na jed noj wi vi. U po li ci ji je re ~e no da se sve to do ga |a lo to kom no }i.

OSUM WI ^E NA TRO JI CA ^O KA NA

O{te}ivali saobra}ajne znakove Po li ci ja u ^o ki pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Mi lo {a M. (1988), Alek san dra S. (1989) i Ne ma we \. (1990) iz ^o ke zbog osno va sum we da su po ~ i n i l i kri v i~ n o de l o uni { te w a i otu | e w a tu | e

stva ri na {teu JP „Voj vo di na put”. Po li ci ja je ju ~e sa op {ti la da su tro ji ca osum wi ~e nih 26. ju na ove go di ne na pu tu ^o ka–Sen ta is kri vi li i o{te ti li de vet sa o bra }aj nih zna ko va. M. Mr.

Obja{wewe Po vo dom tek sta „Tri go di ne za biv {i di rek tor ku Fon da PIO”, re a go vao je Re pu bli~ ki fond za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we. U sa op {te wu, do sta vqe nom na {oj re dak ci ji, po ja {wa va se da je „Du {an ka Gr ci} bi la di rek tor ka Po kra jin skog fon da za PIO sa mo stal nih de lat no sti„. Sek tor Re pu bli~ kog fon da PIO za od no se s jav no {}u u sa op {te wu do da je da je pro tiv Du {an ke Gr ci} „sprov den po stu pak za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u~i we nu u pe ri o du od 1998. do 2003. go di ne, ka da je taj Fond funk ci o ni sao kao sa mo stal no prav no li ce, od no sno pet go di na pre ne go {to su se fon do vi kon so li do va li u je din stve ni fond – RF PIO”.

O{te}ena „alfa romeo”

Boban Bajkovi}

svest – re kao je Ba }e vi} za taj por tal. Ka ko na in ter net-stra na ma ja vqa ju be o grad ski me di ji, Baj ko vi} se svo jom „al fom ro meo 147” ukqu ~i vao iz spo red ne uli ce u Usta ni~ ku, u tre nut ku ka da je i we mu i pe {a ku bi lo ze le no sve tlo, ali ni je na vre me uo~io pe {a ka i uda rio ga je, ta ko da je raz bi je no ve tro bran sko sta klo. Po re ~i ma o~e vi da ca, Baj ko vi} je na pe {a ka na le teo u tre nut ku kad je ovaj za ko ra ~io na pe {a~ ki pre laz. Na kon ne sre }e, po ~i ni lac je po zvao pri ja te qa ko ji se po ja vio na li cu me sta i od ve zao vid no o{te }en auto, a no vi na ri ma je na pi ta we {ta se de si lo od go vo rio da je gol man uda rio ma~ ku i za mo lio da ne fo to gra fi {u auto mo bil. Gol ma nu „Zve zde” ura |en je al ko-test. To kom is tra ge bi }e utvr |e no ko je kri vac za ovu ne sre }u.

IS TRA GA O NA SIL NOJ SMR TI NN MU [KAR CA, ^I JI LE[ JE PRO NA \EN PRE KJU ^E IS POD NO VO SAD SKOG MO STA SLO BO DE

Na telu u raspadawu ubodne rane i ìca oko vrata Ob duk ci jom le {a mu {kar ca sta rog od 55 do 65 go di na, pro na |e nog prek si no} u No vom Sa du is pod Mo sta slo bo de na srem skoj stra ni bli zu ula za u tu nel Mi {e luk, usta no vqe no je da ima ubod nih ra na po sto ma ku i te lu u pre de lu vra ta, pa slu ~aj po sma tran kao sum wi va smrt ima ve li ke {an se da se pre tvo ri u is tra gu o ubi stvu, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no iz iz vo ra bli skih is tra zi. Uz te lo, za te ~e no u fa zi ras pa da wa, ni su pro na |e na do ku men ta, a do si no} se ra di lo o NN oso bi ko ja je na |e na u ka na lu za od vod at mos fer skih vo da, pu nom sve ga i sva ~e ga, du bo kom pre ko me tar, ali s du bi nom te~ no sti oko 30 cen ti me ta ra. Pret po sta va qa se da je te lo na tom me stu bi lo iz me |u se dam i de set da na. Po re ~i ma ~o ve ka kog smo ju ~e po sle pod ne za te kli kod pro sto ra ogra |e nog po li cij skom tra kom ra di neo me ta wa is tra ge, dok su va tro ga sci is pum pa va li vo du iz jar ka, ni je is kqu ~e no da je ne po zna ti ~o vek ubi jen na dru gom me stu, a da je ov de po tom do net i osta vqen. Dok se ne utvr di iden ti tet po koj ni ka, te {ko je o~e ki va ti da is tra ga kre ne br zo u plo do no snom prav cu. Ta ko, po re ~i ma stru~ wa ka, u ovom tre nut ku se jo{ uvek ne mo è is kqu ~i ti mo gu} nost da je re~ o sa mo u bi stvu, s ob zi rom na to da je, na vod no, oko we go vog vra ta za te ~e na i ì ca. Ta ko |e, sa zna je mo da u ovom kra ju, zva nom Rib wak, ni ko od kom {i ja ne zna o ko me bi mo gla bi ti re~, a mo gu }e je da se ra di o bes ku} ni ku.

Le{ nepoznatog mu{karca na|en je ispod Mosta slobode

Le{, ka da je pro na |en, ni je bio pre kri ven vo dom, ve} na pro tiv, bio je go to vo skroz van jar ka, ta ko da se ne ve ru je da je smr ti do pri ne lo da vqe we, sa zna je mo ne zva ni~ no. Na li cu me sta prek si no} su bi le po li cij ske eki pe, a ju ~e tim Na ci o nal nog cen tra krim-teh ni ke, u pri su stvu de `ur nog is tra `nog su di je Vi {eg su da An ki ce Kur ja~ ki, a mo gu }e je da }e se na toj lo ka ci ji jo{ ne ko vre me po ja vqi va ti is tra `i te qi. U no vo -

sad skoj po li ci ji ju ~e su iz ja ve da va le oso be za ko je se pret po sta vqa lo da bi mo gle do pri ne ti ra sve tqa va wu slu ~a ja. No vo sad ska po li cij ska upra va za sa da je sa mo ju ~e po tvr di la da po vre de na le {u uka zu ju na to da se ra di o na sil noj smr ti, i na ve la da se spro vo di in ten ziv na is tra ga s ci qem iden ti fi ka ci je pre mi nu log, pro na la ska iz vr {i o ca i ra sve tqa va wa svih okol no sti ovog do ga |a ja. M. Vu ja ~i}

NA STA VQE NO SU \E WE U SLU ^A JU DAR KA [A RI ]A

Optuèni: Nikad nisam kupio ni prodao ni gram droge – Ni kad u ì vo tu ni sam ku pio ni pro dao ni je dan gram dro ge, ni kad ni sam po sre do vao u ta ko ne ~e mu, ni kad ni je dan di nar ni sam za ra dio od dro ge – ka zao je ju ~e @eq ko Vu ja no vi}, brat od tet ke od be glog Pqe vqa ka Dar ka [a ri }a, pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, na su |e wu ko je je po ~e lo iz no va u ob je di we nom „pred me tu [a ri}“. Sa da su u istom po stup ku ob je di we ne tri op tu `ni ce pro tiv Dar ka [a ri }a i ta ko |e od be glog Pqe vqa ka Go ra na So ko vi }a, kao i ve li kog bro ja okri vqe nih za po ve za nost na raz li ~i te na ~i ne s gru pom ili po je di nim od ukup no ~e ti ri ob u hva }e na odvo je na do ga |a ja iz 2008. i 2009. go di ne ve za na za {verc ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke u Za pad nu Evro pu: dva u Bra zi lu, te po je dan u Ita li ji i Uru ga va ju. U me |u vre me nu su osmo ri ca okriv qnih za kqu ~i li s Tu ì la {tvom spo ra zu me o pri zna wu kri -

Specijalni sud

vi~ nog de la i ve} su im iz re ~e ne pre su de. U ob je di we nom po stup ku je ukup no 17 okri vqe nih iz sva tri pred me ta, a ne ko li ci ni ko ji su u bek stvu su di se u od su stvu. Okri vqe ni @eq ko Vu ja no vi} iz Kra gu jev ca je ju ~e pred su dom

is ta kao da osta je pri sve mu {to je ra ni je iz neo u od bra ni, ne gi ra ju }i op tu `be ko je ga, po red osta log, te re te da je s Dar kom [a ri }em i Go ra nom So ko vi }em „or ga ni za tor kri mi nal ne gru pe“. – Ja sam je di no brat od tet ke Dar ka [a ri }a. Mno go mi je po mo -

gao u ì vo tu, na ~e mu sam mu ve o ma za hva lan – ka zao je Vu ja no vi}, ko ji je ra ni je iz neo da mu je brat [a ri} po mo gao u otva ra wu klu ba „Ka zi no“ u Kra gu jev cu. Is ti ~u }i da se ba vio i uz go jem ra snih pa sa, zbog ~e ga je pu to vao u Ita li ju, ali i u dru ge ze mqe na tak mi ~e wa, Vu ja no vi} je ka zao da ne ma ni ka kve ve ze s do ga |a jem u Ita li ji ko ji je ob u hva }en op tu `ni com. Re kao je da ni kad u Ita li ji ni je imao ni ka kve pro ble me. Ta ko |e je na gla sio da ne ma ni ka kve ve ze ni s do ga |a jem u Bra zi lu. – Ni kad u ì vo tu ni sam bio u Bra zi lu i ne znam o ~e mu se ra di. Ni ti sam ko ga slao, ni ti do ~e ki vao iz Bra zi la – re kao je Vu ja no vi}. Okri vqe ni je po no vio vi {e pu ta u od bra ni da je „bio po go dan za op tu ì va we zbog to ga {to je brat Dar ka [a ri }a ko ji je glav na me ta“. Od bra ne su, ne gi ra ju }i op tu `be, iz ne li i osta li okri vqe ni. E. D.

sport

~etvrtak5.jul2012.

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO EN GLE SKE – VIMBLDON

No vak i Royer de le meg dan u po lu fi na lu No vak \o ko vi} ube dqi vom po be dom nad Flo ri ja nom Ma je rom pla si rao se u po lu fi na le Vimbldo na gde }e igra ti pro tiv Ro xe ra Fe de re ra, za od bra nu ti tu le i „bro ja 1” na ATP li sti. U ~e tvrt fi na lu Vimbldo na No vak \o ko vi} je la ko po be dio Flo ri ja na Ma je ra 6:4, 6:1, 6:4. Sa da je na re du po lu fi na le u ko jem }e se pr vi put na lon don skoj tra vi sa sta ti vla da ju }i {am pion Vimbldo na \o ko vi} i sed mo stru ki {am pion naj pre sti `ni jeg tur ni ra na sve tu Ro xer Fe de rer. Taj me~ u ve li koj me ri od lu ~i }e o to me ko }e na red nog po ne deq ka bi ti pr vi na ATP li sti, jer u slu ~a ju da osvo ji Vimbldon, [vaj ca rac }e pre sko ~i ti Sr bi na i vra ti ti se na ~e lo rang li ste te ni se ra. - Je dva ~e kam taj me~. Uvek je za do voq stvo igra ti pro tiv Fe de re ra, ve li ki je {am pion, do mi nan tan igra~, ne ve ro vat no kon stan tan na grend sle mo vi ma sa 33 uza stop na ~e tvrt fi na la. Sva ka ko naj ve }i mo gu }i iza zov u sle de }oj run di - re kao je No vak, ko ji gu bi od Fe de re ra 12:14, ali ko ji je do bio po sled wa tri du e la. - Ma lo mi je tre ba lo vre me na da se pri vik nem na uslo ve, po {to sam pret hod ne me ~e ve

Aza ren ka na Se re nu

uglav nom igrao pod kro vom. Ima ju }i u vi du i pre kid zbog ki {e, vr lo sam za do vo qan pred sta vom. Flo ri jan je do bro igrao. Imao je do sta brejk lop ti, vo dio 0:40 pri 4:4 u pr vom se tu, imao i ne ko li ko {an si da se

{a je na 15 mi nu ta pre ki nu la duel na „Pr vom te re nu”, a ka da je na sta vqen, na{ naj bo qi te ni ser svih vre me na bez ve }ih mu ka pri veo je su sret kra ju i pla si rao se u tre }e uza stop no po lu fi na le Vimbldo na.

^e tvrt fi na le bi lo je pre ki nu to pri vo| stvu \o ko vi }a od 4:3 i „|u sa” u osmom ge mu na ser vis 29. te ni se ra sve ta. Po po vrat ku na te ren, Ma jer je us peo da iz jed na ~i na 4:4 i po tom do |e do tri ve za ne brejk lop te za ser -

vra ti u tre }em se tu. Me~ je mo gao da ode i u dru gom prav cu, ali sam za dr `ao smi re nost u kqu~ nim mo men ti ma - do dao je na{ as. Do du e la sa Fe de re rom, 27. u ka ri je ri, \o ko vi} je do {ao po sle 103 mi nu ta efek tiv ne igre u me ~u sa 29. te ni se rom sve ta. Ki -

Sve ga 26 mi nu ta na iz dr `a li su \o ko vi} i Ma jer, pre ne go {to je ki {a po no vo po ~e la da pa da. Sre }om, sta la je po sle 15 mi nu ta, a u na stav ku Sr bin je u ne iz ve snoj za vr {ni ci pr vog se ta do {ao do vo| stva od 1:0, a po tom de kla si rao Nem ca u dru gom se tu.

vis ko jim bi sti gao do 1:0, ali je \o ko vi} ve zao pet po e na i po veo 5:4. Ve} u na red nom ge mu, Ma jer je imao 40:15 i bio na poen od iz jed na ~e wa (5:5), ali je po sle jed ne spor ne su dij ske od lu ke u ko rist Nem ca, \o ko vi} do {ao do pr ve, a is ko ri stio dru gu set lop tu - 6:4.

STE FAN BA BO VI] NAJ VE RO VAT NI JE OSTA JE U PAR TI ZA NU

Ima }e mo sja jan tim Ako osta ne u Par ti za nu, Ste fan Ba bo vi} bi u no voj se zo ni tre ba lo da bu de je dan od no si la ca igre. Sa 25 go di na spa da u gru pu is ku sni jih igra ~a srp skog {am pi o na. Po zna je od li~ no me to de ra da tre ne ra Ver me zo vi }a, slo bod no vre me na pri pre ma ma pro vo di sa si nom Mi li jom i igra ju }i jamb pro tiv Sa {e Ili }a. Upr kos pa kle nim pri pre ma ma ko je je na met nuo Vla di mir Ver me zo vi}, Ste fan Ba bo vi} je uvek spre man za {a lu i po di za we do bre at mos fe re u ta bo ru par nog vaq ka. Opet sa ra |u je{ sa Ver me zo vi }em. Da li je te {ko? - Na istom smo za dat ku u Par ti za nu i to su per funk ci o ni {e. Umor ni smo, za i sta ja ko ra di mo. Na vi kao sam da ta ko bu de kod Ver me za, ma da, ovaj put je jo{ ja ~i tem po. Is ku sni ji je, na do gra dio je se be ra dom u ino stran stvu, ima jo{ ve }i auto ri tet i to je do bro - ka `e Stwe fan Ba bo vi}. Me to de ra da no vog-sta rog {e fa stru~ nog {ta ba od li~ no po zna je. Ver me zo vi} ga je u~io pr vim fud bal skim ko ra ci ma i bio je dan od naj za slu `ni jih {to je Ba bo vi} kao ti nej xer sti gao do pr vog ti ma Par ti za na. - Ver mez me do bro po zna je, a i ja we ga. On je taj ko ji me je pr vo pre ba cio u Te le op tik, pa ka sni je, sa 17 go di na, uveo u pr vi tim. Pro fe si o nal no smo ve o ma bli ski. Tre ni rao me je kao de te i na{ od nos se ni je mno go pro me nio. Ho }e da me opo me ne, ali sa vr {e no po zna je moj ka rak ter. Mi }e mo da funk ci o ni {e mo bez pro ble ma - tvr di ve zi sta cr nobe lih. Ba bo vi} pri zna je da mu jak ri tam ra da ni je od go va rao na po ~et ku pri pre ma.

Na dal po vre |en, me~ ot ka zan No vak \o ko vi} i Ra fael Na dal ne }e od i gra ti hu ma ni tar ni me~ pred vi |en za 14. jul u Ma dri du. [pan ski list „As” pi {e da je dru gi te ni ser sve ta oka zao u~e {}e u na ja vqi va nom spek ta klu zbog po vre de ko le na. Na dal je iz ja vio da je u uto rak, na pre gle di ma, ot kri ve no da ima upa lu te ti ve i da mu pred sto ji mi ro va we od 15 da na. Ot ka zi va we me ~a po tvr |e no je i na zva ni~ nom saj tu Real Ma dri da, od no sno na saj tu Na da lo ve fon da ci je. - Iz vi wa vam se svim fa no vi ma ko ji su ku pi li kar te za ovaj me~. Zbog po vre de je ne mo gu }e da igram u za ka za nom ter mi nu. Po tre ban mi je od mor i mi ro va we jer `e lim [pa ni ju u naj bo qem sve tlu da pred sta vqam na Olim pij skim igra ma. Hva la i No va ku \o ko vi }u ko ji se oda zvao po zi vu da igra mo me~ - sto ji u pi sa nom sa op {te wu Ra fa e la Na da la ko ji na ja vqu je za ka zi va we dru gog te mi na za ovaj re vi jal ni me~ hu ma ni tar nog ka rak te ra. Is po sta vi lo se, ipak, da Na da lov poraz od Luka{a Rosola na Vimbldonu nije bio slu~ajan, jer je [panac kasnije oti{ao na medicinske preglede gde je utvr|eno da je obnovio povredu kolena.

Novak \okovi}

Da nas je na Vimbldo nu na pro gra mu po lu fi na le u kon ku ren ci ji te ni ser ki. U pr vom me ~u Vik to ri ja Aza ren ka igra }e pro tiv Se re ne Vi li jams,a po ti om }e sna ge od me ri ti An |e li ka Ker ber i Ag ne {ka Ra dvaw ska.

NI [TA OD SPEK TA KLA U MA DRI DU

- Ni ka ko. Ali, sam sve stan da }e mi to mno go zna ~i ti u pr ven stvu. Ka da dru gi ti mo vi bu du pa da li, mi }e mo bi ti sprem ni. To je ka rak te ri sti~ no za Ver me zov na ~in ra da, ta ko je bi lo i pr vi put ka da smo ri va le lo mi li rit mom. Mla |i fud ba le ri Par ti za na slo bod no vre me ko ri ste da se

re nu sve je te `e, gu bi se do sta te~ no sti, pa ~e sto tre nin ge pre ki da mo pa u za ma za vo du. Ni je la ko tre ni ra ti dva sa ta pre i po sle pod ne, ali to nam je po sao. Mo ra mo da iz dr `i mo, zna mo da }e nam se ka sni je sve is pla ti ti. Ba bo vi} je pr vu pro ve ru imao pro tiv Noj {ta da (2:1). Igrao je do bro, imao ne ko li ko le pih pro -

Stefan Babovi}

opu ste igra ju }i vi deo-igri ce. Ste fa nu sna gu da je pri su stvo dvo go di {weg si na Mi li je. Zbog klup skih pra vi la ne mo gu da bu du u is toj so bi, pa sva ki tre nu tak slo bod nog vre me na ko ri sti da se po i gra sa na sled ni kom. - Tre ner mi je do zvo lio da po ve dem si na. Zna ~i mi, jer sam mno go ve zan za svo je de te, kao i svi. Mo ram da pri znam da mi Mi li ja po di è ras po lo è we i s wim po red se be mno go lak {e pod no sim na po re. Trop ske vru }i ne u Slo ve ni ji svi ma te {ko pa da ju. Iz u ze tak ni je ni Ba bo vi}. - To je ve li ki pro blem ovih pri pre ma. [to smo du è na te -

do ra u ko ji ma je iz o sta la za vr {ni ca, a pra vo vre me nim do da va wi ma stva rao je {an se sa i gra ~i ma, pre svih Ste fa nu [}e po vi }u. - Pr vo po lu vre me igrao sam po le voj stra ni, dru go u sre di ni. Bo qe je funk ci o ni sa lo dok sam bio na po zi ci ji cen tral nog ve znog. Pri me tio sam da me tre ner vi di na sve tri po zi ci je, {to je do bro. Uglav nom, od i gra li smo sa svim ko rekt no i to iz pu nog tre nin ga. Svi |a mi se igra Ste fa na [}e po vi }a u {pi cu, ta ko |e i Pa u qe vi }a, ko ji je sa svim ko rekt no od i grao pr vi me~ - oce wu je on. I [}e po vi} je po sle me ~a u Dra vo gra du imao sa mo re ~i hva -

le za sa rad wu sa ime wa kom na te re nu. Ba bo vi} ne sum wa da je sta ri ji [}e pa pra vo po ja ~a we za Par ti zan. - Sa bra tom mu se raz u mem fe no me nal no i {te ta {to se po vre dio. Do bro je i sa Ste fa nom, do sta tr ~i, ima do bre, pra vo vre me ne kret we i si gu ran sam da }e bi ti pra vo po ja ~a we. Mo `da i naj ve }e u ovom pre la znom ro ku. Par ti zan usko ro iz la zi na me |u na rod nu sce nu. Tak mi ~e we po ~i we u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na. Pla sman u elit no tak mi ~e we bio bi od li ~an uspeh, jer je klub kao pri mar ni ciq po sta vio pla sman u Li gu Evro pe. Ali, ako se uka è pri li ka da srp ski {am pion opet sta ne uz ra me evrop skim ve li ka ni ma, Ba bo vi} je si gu ran da }e je mla di tim is ko ri sti ti. - Ima mo mno go mlad tim, ko ji mo è do bro da se skoc ka i da se na pra vi ne {to ve li ko. A, re al no bi bi lo da se ove se zo ne za do vo qi mo ula skom u Li gu Evro pe. Li ga {am pi o na je ste pe nik vi {e i mo `da su nam po treb na jo{ dva-tri po ja ~a wa za ta ko ne {to. Za dve go di ne, ka da sta sa ju mla di igra ~i i ako se pu ste da ra de qu di ko ji su sa da do {li, Par ti zan }e ima ti pa klen tim - ube |en je Ba bo vi}. U slu ~a ju do bre po nu de mo è da na pu sti Par ti zan. - Ima po nu da, ali sam re kao da ne }u pri sta ti dok ne bu de ona pra va. Mo gu da do |u i iz [pa ni je i Ne ma~ ke, ali ako ja ni sam fud bal ski za do vo qan, od no sno ako ti klu bo vi ne ma ju {am pi on ske am bi ci je, ne }u da na pu {tam Hum sku. Qu di zna ju da vo lim Par ti zan i da sam za do vo qan i sre }an u we mu - re kao je za kraj Ste fan Ba bo vi}. (Mon do)

Pre ki {e, Ma jer je pr vi „brejk nuo” {am pi o na tur ni ra iz 2011. go di ne, pri re zul ta tu 2:2, ali je \o ko vi} od mah to „po ni {tio” i bez iz gu bqe nog po e na na svoj ser vis do {ao do vo| stva od 4:3. Div nim lo bom sti gao je do brejk lop te i za 5:3, ali je u na red nom po e nu 29. te ni ser sve ta do bro od ser vi rao i vi ne rom iz bo rio „|us”, po sle ~e ga je su di ja po ka zao put u svla ~i o ni cu obo ji ci. S ob zi rom na to da na „ke cu” ne ma kro va, kao {to ga ima na „Cen tral nom te re nu” gde je igrao Ro xer Fe de rer pro tiv Mi ha i la Ju `wi ja (6:1, 6:2, 6:2), ovaj me~ di rekt no je za vi sio od vre men skih uslo va, a oni su se smi lo va li, iako su obla ci kon stat no pri sut ni iz nad en gle ske pre sto ni ce. Dru gi set po ~eo je neo me ta no i brej kom \o ko vi }a za 3:1, a po -

tom je usle di la ne ve ro at na se ri ja na {eg asa ko ji je osvo jio 15 od 16 po e na za glat ko do bi jen set i vo| stvo od 2:0 u dru gom me ~u pro tiv tri go di ne sta ri jeg Nem ca. I pr vi duel ova dva te ni se ra, u Du ba i ju 2011. go di ne, do bio je \o ko vi}. Da je fa vo rit i 2012. go di ne, upr kos to me {to je Ma jer pri re dio ne ko li ko iz ne na |e wa u Lon do nu, No vak je po tvr dio za sve ga 25 mi nu ta igre u dru gom se tu - 6:1. Taj sta tus u tre }em se tu \o ko vi} ni je la ko po tvr dio. Ma jer je kao i u pr vom se tu imao brejk lop tu za vo| stvo od 5:4 i ser vis za set, ali je No vak to za u sta vio se ri jom od se dam uza stop nih po e na za 4:4 i po tom 5:4. Ta da je on ser vi rao za me~ i osvo jio ga tek ka da se iz bo rio sa dve brejk lop te za ri va la, ko ji je jed nom u ka ri je ri osvo jio ATP tur nir.

FRAN CU ZI O^I TA LI LEK CI JU OR LI ]I MA

Ova ko vi {e ni kad O~aj na igra omla din ske fud - boqi, ~ak i kad smo ostali sa bal ske re pre zen ta ci je (igra ~i igra~em mawe bili smo ravnodo 19 go di na) na otva ra wu pravni - utisak je Mari}a. Evrop skog pr ven stva u Esto ni ji Srbija sutra igra drugi me~ pro tiv Fran cu ske. na turniru protiv Engleske. Za 15 minuta Francuzi su Vaqda }e biti boqe. Dobra „orli}ima” dali tri gola. Bez stvar je da }e mo}i da igra hrabrosti, pre svega, umorno, tromo, tako su igrali mladi}i koji imaju tek do 19 godina, a uz to postavka igre je bila takva da bi i protiv mnogo slabije selekcije nego {to je Francuska bilo te{ko da se u~ini ne{to vi{e. Selektor Zoran Mari} rekao je da je jedina pozitivna stvar iz tog me~a to {to sada znaju kako ne treba da igraju! - Vi{e nikada ne smemo da iza|emo na teren i da izgledamo ovako. Nema Zoran Mari} sumwe da nas je pobedio boqi Nikola Ninkovi} (nije imao tim, ali mi smo bili ispod pravo da igra protiv Francuza na{eg nivoa. Prvo poluvreme zbog parnih kartona), koji smo igrali o~ajno. Nisu uspe- mnogo zna~i ovoj ekipi i veznom vali da napravimo akciju, redu, ali u napadu ne}e biti igrali smo boja`qivo i to je Aleksandra Mitrovi}a, koji je glavni uzrok ovako lo{e igre. iskqu~en u me~u protiv galskih U drugom poluvremenu smo bili petli}a.

SPORT

dnevnik

La zo vi} pro du `io ugo vor Sve di le me su ot klo we ne, mla di re pre zen ta ti vac Cr ve ne zve zde Dar ko La zo vi} pro du `io je ugo vor za jo{ tri go di ne i na Ma ra ka ni osta je do le ta 2015. - Do go vo rio sam se sa klu bom da osta nem. @e lim ti tu lu

i na dam se da }u is pu ni ti o~e ki va wa- is ta kao La zo vi}. Pr va fa za pri o pre ma u Slo ve ni ji je okon ~a na sa ne ko li ko ne ga tiv nih re zul ta ta.

.- Te {ke su nam bi le no ge, re zul ta ti su po sle di ca umo ra, ali ne ma oprav da wa za po ra ze, iako smo u~i li iz wih. Spre mi }e mo se ka ko tre ba. Na sva koj utak mi ci sam da vao mak si mum, a po nu da Red Bu la ni je

uti ca la na me ne, gla vom sam bio u Zve zdi. U sle de }u se zo nu ula zi mo ja ~i, is ku sni ji smo. @e qa je na rav no, du pla kru napo ru ~io je La zo vi}.

CR VE NA ZVE ZDA DO BI LA ZNA ^A J NO PO JA ^A WE

Jo va no vi} ko man du je od bra nom Cr ve na zve zda je to kom pri pre ma na Ro gli do bi la, iz ne na da, ve li ko po ja ~a we. Eks pre sno je u ta bor cr ve no- be lih sti gao cr no gor ski re pre zen ta ti va ca Mi lan Jo va no vi} (28), {to per ko ji je po ni kao u ~a ~an skom

Zla ti bor no va ba za Cr ve no- be li se da nas se le na Zla ti bor gde }e u na red nih de set da na na sta vi ti pri pre me za no vu se zo nu. Tre ner Pro si ne~ ki sa op {ti }e spi sak igra ~a na ko je ra ~u na, a bi }e po zna to i ko je ka `wen zbog ne a de kvat nog od no sa pre ma oba ve za ma u Slo ve ni ji to kom pr ve fa ze pri pre ma. Ina ~e, zbog ne po voq nog ter mi na ot ka zan je kon trol ni me~ pro tiv Var da ra, pa je tre nut no je di ni ri val eki pa u`i~ kog Je din stva.

Bor cu. Na Ma ra ka ni su pred sta vi li ve li ko po ja ~a we, na kon skla pa wa dvo go di {weg ugo vo ra. - Na ~in na ko ji sam sti gao u Zve zdu je neo bi ~an.Bio sam pred pot pi som ugo vo ra sa Haj du kom iz Spli ta, pa pi ri su bi li

is pred me ne. Zvao me je ta da sport ski di rek tor, osta vio sam ugo vor i sti gao u pet uju tro na Ro glu. Bu kval no sam po be gao. Po nu da sa fi nan sij ske stra ne ni je bi la pre sud na. Grb Cr ve ne zve zde je od lu ~io.To je ve li ki iza zov i oba ve za. Pre sre }an sam. Tim je mlad i per spek ti van, è qan do ka zi va wa i ti tu la- is ta kao je Jo va no vi}, ko ji je za du ìo dres sa bro jem 15. Od la zak Du {ka To {i }a ko ji je pru ào od li~ ne par ti je u de fan zi vi otvo rio je pro stor za an ga `man Jo va no vi }a. - Ni sam mno go raz mi {qao o to me, do ve den sam da po ja ~am od bra nu, na po zi ci ji {to pe ra, po po tre bi igram i na me stu le vog be ka. Ne ka dru gi su de da li }u na pra vi na ~in za me ni ti To {i }a- kon sta to vao je Jo va no vi}. Re pre zen ta tiv ca Cr ne Go re sa 29 na stu pa, Zve zdi je pre po ru ~io De jan Sa vi }e vi}. - Sa ma ~i we ni ca da vas po hva li De jan Sa vi }e vi} je do voq na. Od li ku ju me bes kom pro mi sna bor be nost i po zi tiv na ener gi ja, ko je }u po ku {a ti da pre ne sem mla dim igra ~i ma kao naj sta ri ji i vo |a od bra ne. Po vre da pri pa da pro {lo sti, ra dim pu nim in ten zi te tom i ve ru jem da }u br zo na te ren – za kqu ~io Mi lan Jo va no vi}. Z. Ran ge lov

~etvrtak5.jul2012.

S PRI PRE MA VOJ VO DI NE U AUSTRI JI

Rad u od li~ nim uslo vi ma (Spe ci jal no za „Dnev nik”) ZO HAU: Pr vo tim ci Voj vo di ne sme sti li su se u ho te lu „Ma jers”, lo ci ra nom bli zu cen tra u austrij skom gra di }u Zo hau, a igra ~i i stru~ ni {tab ras po re |e ni su, iz u zi ma ju }i {e fa stru ke Zla to mi ra Za gor ~i }a i dr Bor ka Vu ko sa va, u dvo kre vet nim so ba ma. U ovom objek tu No vo sa |a ni ima ju od li~ ne uslo ve za sme {taj i od mor, a i te ren na ko jem tre ni ra ju bli zu je ho te la. - Qu ba zni do ma }i ni po tru di li su se da nam od pr vog da na bo ra vak u Zo ha uu bu de vi {e ne go pri ja tan - re kao je Zla to mir Za gor ~i}. - Pr vo su nam od mah po do la sku pri re di li iz ne na |e we, obez be div {i svim igra ~i ma po bi cikl ko je oni ko ri ste za od la zak na tre ning. Sta dion lo kal -

Ci me ri Ci me ri su u ho te lu „Ma jers”, gde su igra ~i no vo sad skog ti ma sme {te ni u dvo kre vet nim so ba ma, su: Zol tan Sa bo i Spa so je Je la ~i}, Mi lan [o la ja i Sa {a To di}, Go ran Ma ri jan i Ne ma wa Mi ji}, Og wen Kr sma no vi} i Ne ma wa Jo ta no vi}, Pe tar [ku le ti} i Ne ma wa Su pi}, Mi ro slav Ste va no vi} i Ne ma wa Bil bi ja, Mi ro slav Vu li }e vi} i Vla dan Pa vlo vi}, Sr |an @a ku la i Mar ko Kor di}, Mi lan Spre mo i Ne boj {a Ko so vi}, Bo jan Na sti} i Edin Ru ste mo vi}, Ouma ru Abu ba kar i Al ma mi Mo re i ra, Bra ni slav Traj ko vi} i Igor \u ri}, De jan Ka ran i Mi lo van Mi lo vi}, \or |e [u {war i Mir ko Iva ni}, Mi lan Bo jo vi} i Mi lo{ De le ti}, Vuk Mi to {e vi} i Go ran Smi qa ni}.

Fudbaleri Vojvodine bicklima kre}u na trening

nog klu ba USV Zo hau na la zi se ne pu nih 500 me ta ra od na {eg ho te la, {to je jo{ je dan ve li ki plus za or ga ni za ci ju tre nin ga. Mo ram da ka `em da sam za do vo qan ra dom. Mom ci su svoj ski od ra di li „tor tu ru“ kod kon di ci o nog tre ne ra Mi la na [o la je, a po tom je usle dio i deo ra da s lop tom. Lak {u po vre du ko le na ko ja da ti ra jo{ od me ~a s Fa ke lom u No vom Sa du ima Go ran Smi qa ni}, pa je on tre ni rao in di vi du al no. Svi osta li igra ~i su zdra vi i ras po lo `e ni za rad, ta ko da po ~e tak bo rav ka u Austri ji do sta obe }a va. Dnev ni ras po red No vo sa |a na iz gle da ova ko: usta ja we je u 7.30 ~a so va, do ru ~ak u 8, tre ning u

Sa bo u Li tva ni ji Zol tan Sa bo, pr vi asi stent {e fa stru~ nog {ta ba Zla to mi ra Za gor ~i }a, ot pu to vao je u Li tva ni ju, ka ko bi na li cu me sta pra tio pr vu utak mi cu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe iz me |u Su du ve i Da u ga ve. Po bed nik dvo me ~a li tvan skog i le ton skog ti ma bi }e pro tiv nik Voj vo di ne u dru gom kru gu kva li fi ka ci ja. Re van{ me~ ko ji se igra 12. ju la u le ton skom gra du Da u gav pils, sni ma }e Zla to mir Za gor ~i}. 9.30, a ru ~ak u 12.30 ~a so va. Po sle ru~ ka oba ve zan je od mor, a u 17.30 ~a so va na pro gra mu je dru gi tre ning, po sle ko jeg sle di ve ~e ra u 20 ~a so va . [to se sa sta va ti ~e, pod se ti }e mo da su se Ne boj {a Ko so vi} i Mi lan Spre mo, ~la no vi ka det ksog, od no sno omla din skog ti ma

I Le ki} u Gen ~ler bir li gi ju Vi so ki cen tar for De jan Le ki} pri dru ìo se Du {ku To {i }u u Gen ~ler bir li gi ju. On je po sle dve se zo ne spo ra zum no ras ki nuo sa rad wu sa Osa su nom i oba ve zao se na ~e tvo ro go di {wu ver nost po pu lar nim „mla di }i ma”. Le ki} je u [pa ni ji imao do sta pro ble ma sa po vre da ma, ta ko da je ostao na skrom nih de vet po go da ka u cr ve no-cr nom dre su. Zve zda ne tre nut ke do ì veo je na fe bru ar skoj utak mi ci sa Bar se lo nom, ka da je po be di od 3:2 do pri neo sa dva po got ka u pr vom po lu vre me nu. Ne ka da {wi na pa da~ kra qe va~ kog Me tal ca, Ze mu na i Cr ve ne zve zde u An ka ri }e se pri dru ì ti Du {ku To {i }u, a me di ji pi {u i o mo gu }em tran sfe ru gol ma na cr ve no-be lih Bo ba na Baj ko vi }a u Gen ~ler bir li gi. Za Le ki }a je naj va `ni je da kroz utak mi ce tur skog pr ven stva {to pre u|e u for mu i na met ne se se lek to ru Si ni {i Mi haj lo vi }u pred start kva li fi -

[ef stru~nog {taba Vojvodine Zlatomir Zagor~i} obja{wava igra~ima plan popodnevnog treninga

RANG-LI STA FI FE

Sr bi ja na 37. me stu

ka ci ja za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu. Pod se ti mo da je dva de set sed mo go di {wi cen tar for bio na Mi hi nom spi sku za me ~e ve sa [pa ni jom, Fran cu skom i [ved skom, po {to je tur nir na Ki pru (dok je v.d. se lek to ra bio Ra do van ]ur ~i}) pro pu stio zbog lo ma ru ke.

Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je pa la je za tri me sta na ob ja vqe noj rang li sti Svet ske fud bal ske fe de ra ci je i tre nut no za u zi ma 37. po zi ci ju sa 675 bo do va. Se lek ci ja ak tu el nog svet skog i evrop skog pr va ka, [pa ni ja, za dr à la je vo de }e me sto na li sti. Na dru gu po zi ci ju iz bi la je Ne ma~ ka, dok je na tre }e me sto pa la se lek ci ja Uru gva ja. Re pre zen ta ci ja En gle ske po pe la sa na ~e tvr to me sto, Por tu ga li ja je na pre do va la za pet po zi ci ja i sa da je pe ta. Skok od {est me sta za be le ì la je i se lek ci ja Ita li je ko ja se na la zi na {e stoj po zi ci ji. Ve li ki pad do ì veo je Bra zil, sa pe te na 11. po zi ci ju, dok je

Ho lan di ja pro {log me se ca bi la ~e tvr ta, a sa da se na la zi na osmom me stu. Pr vih 20 re pre zen ta ci ja na rang li sti FI FA: 1. [pa ni ja (1.) 1.691 bo do va, 2. Ne ma~ ka (3.) 1.502, 3. Uru gvaj (2.) 1.297, 4. En gle ska (6.) 1.294, 5. Por tu ga li ja (10.) 1.213, 6. Ita li ja (12.) 1.192, 7. Ar gen ti na (7.) 1.095, 8. Ho lan di ja (4.) 1.079, 9. Hr vat ska (8.) 1.050, 10. Dan ska (9.) 1.017, 11. Bra zil (5.) 1.012, 12. Gr~ ka (15.) 1.003, 13. Ru si ja (13.) 981, 14. Fran cu ska (14.) 980, 15. ^i le (11.) 961, 16. Oba la Slo no va ~e (16.) 939, 17. [ved ska (17.) 909, 18. ^e {ka (27.) 854, 19. Mek si ko (19.) 832, 20. Ja pan (23.) 829.,

no vo sad skog su per li ga {a, na {li u po sled wi ~as na spi sku put ni ka za pri pre me. Oba mla da igra ~a Voj vo di ne su no} pred po la zak za Austri ju sti gla u No vi Sad s go di {wih od mo ra i od mah su za du ì li opre mu, pri dru ù ju }i se sta ri jim dru go vi ma. Ina ~e, re~ je o mla di }i ma ko ji su ve} de bi to va li za pr vi tim i ko ji su per spek ti va no vo sad skog klu ba. Ni ge ri jac Na e me ka A|u ru, igra~ ko ji je vu kao po vre du mi {i }a zad we lo è to kom pr ve dve ne de qe ra da u FC „Vu ja din Bo {kov”, opo ra vio se, ali je ostao jo{ je dan dan u No vom Sa du ka ko bi sa ~e kao da se u austrij skoj am ba sa di za vr {e ad mi ni stra tiv ni po slo vi oko iz da va wa vi ze. Eki pi Voj vo di ne bi u Zo ha uu tre bao usko ro da se pri dru ì ti i Ho lan |a nin Ser ì wo Grin, na ja vqe no po ja ~a we iz Bu gar ske. Pre ma po sled wim in for ma ci ja ma, on se s upra vom Voj vo di ne do go vo rio oko uslo va za pot pi si va we ugo vo ra, ali se jo{ uvek ni je ni je pri dru ìo no vim klup skim dru go vi ma. Da pod se ti mo, re~ je o zad wem ve znom igra ~u ko ji bi stru~ nom {ta bu do bro do {ao na me stu Ste fe na Api je, ko jem je ugo vor is te kao. Grin je od i grao tri utak mi ce za mla du re pre zen ta ci ju Ho lan di je, a u ka ri je ri je, po sle pro la ska kroz {ko lu Ajak sa, no sio dre so ve Har le ma, RKC Val vaj ka, Fe je nor da, Vi te sea i bu gar skog Lev skog iz So fi je. Dra gan â pe qa

Mi lo je vi} pre u zeo BSK Biv {i fud ba ler Cr ve ne zve zde i Par ti za na Go ran Mi lo je vi} je pro mo vi san u {e fa stru~ nog {ta ba BSK Bor ~e. Fud ba le ri BSK Bor ~e po ~e }e ~e tvr tu uza stop nu se zo nu u Su per li gi pod vo| stvom no vog tre ne ra - Go ra na Mi lo je vi }a. Biv {i fud ba ler Cr ve ne zve zde i Par ti za na, ne ko li ko fran cu skih, {pan skih i mek si~ kih klu bo va, iz ra zio je op ti mi zam pred po ~e tak no ve se zo ne. - Vra tio sam se po sle pet go di na u srp ski fud bal. Sa ~el ni ci ma BSK-a sam se br zo do go vo rio. Ovo je ozbi qan klub, a am bi ci je su nam se po klo pi le. Na dam se da }e mo na pra vi ti do bar re zul tat i sa ~u va ti su per li ga {ki sta tus i afir mi sa ti ne ko li ko igra ~a - re kao je Mi lo je vi} na pro mo ci ji. Na klu pi BSK-a Mi lo je vi} je na sle dio Ve li~ ka Ka pla no vi }a, ko ji je oti {ao u kul ski Haj duk.

sport

~etvrtak5.jul2012.

dnevnik

PRE LA ZNI ROK U EN GLE SKOJ

KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Ven ger `e li da sa ~u va Van Per si ja

Ma ke don ci na po bed ni~ kom ko lo se ku

Ar sen Ven ger tra `i od ~el ni ka Ar se na la da ne {kr ta re ka ko bi sa ~u vao naj bo qeg igra ~a. Na ni u fr ci oko no vog ugo vo ra sa Ju naj te dom. AVB do bi ja 50 mi li o na fun ti za tran sfe re, ve} je do veo Si gurd so na. - Ne ka ko {ta {ta ko {ta sa mo da ga za dr `i mo - Ta ko je, ot pri -

ka ri je ri. Sa da je vre me da se iz ja sni. Kra jem ma ja po ja vi la se in for ma ci ja, iz ita li jan skih me di ja, da je Ho lan |a nin bio na pre g o v o r i m a sa Ju v en t u s om. Ni je taj na da ga `e li i Man ~e ster si ti.Za to je Ven ger ape lo v ao na upra v u lon d on s kog klu ba:

ka sa Po dol skog i naj bo qeg strel ca fran cu skog pr ven stva pro te kle se zo ne, Oli vi jea @i rua. Pa ra lel no sa pri ~om oko ne iz ve sne bu du} no sti Van Per si ja u Ar se na lu, de {a va se ne {to sli~ no i u Man ~e ster ju naj te du. Pre ma iz vo ri ma en gle skih me di ja, 25-go di {wi Por tu ga -

- Po treb no je da za dr `i mo Van Per si ja po sva ku ce nu, jer na {a ofan zi va za vi si od we ga. Uvek sam bio uz we ga, po dr `a vao ga u te {kim tre nu ci ma. Sa da se na dam da }e ka ri je ru za vr {i ti u Ar se na lu- re kao je Ven ger, pre no se bri tan ski me di ji. Ar se nal je ku pio dvo ji cu ofan ziv nih igra ~a - Nem ca, Lu -

lac Na ni je po stao ner vo zan. On je za tra `io od klu ba da se {to hit ni je iz ja sni o to me da li je i da qe u pla no vi ma ser Alek s a Fer g u s o n a. Ta~ n i j e, Na ni je dao rok Ju naj te du od dve ne de qe. Kru `e gla si ne da je Ju naj ted spre man da ga pro da (vred nost mu je pro ce we na na 25 mi li o na

Arsen Veneger i Robin van Persi

li ke, gla sio va paj tre ne ra Ar se na la, Ar se na Ven ge ra upu }en ~el ni ci ma klu ba u na me ri da za dr `i naj bo qeg igra ~a Ro bi na van Per si ja. Da li }e Ven ger us pe ti u toj na me ri? Van Per si je to kom Evrop skog pr ven stva, na ko jem je Ho lan di ja do `i ve la krah, od bi jao bi lo ka kvu pri ~u o svo joj KVA LI FI KA CI JE ZA LI GU EVRO PE

Ja go di na do ~e ku je Or da ba si 17.00: 17.30: 17.30: 17.30: 17.45: 18.00: 18.00: 18.00: 18.00: 18.00: 18.30: 18.30:

Kazar - Nome JK Jagodina - Ordabasi Kupio - Waneli Narva - Inter (B) Talina - Siauiali Efsborg - Florana Baku - Mura Jivaskila - Stabek Pjunik - Zeta Rudar (P) - [irak Da~ia - Publikum Diferdan` - Runavik

PO TI SJE IZ KNI ]A NI NA U GO DI NI JU BI LE JA

Se lid ba u ni ì rang Fud bal ski klub Po ti sje iz Kni }a ni na u go di ni ju bi le ja, pet de ce ni ja po sto ja wa, ni je us peo da za dr ì me sto u Pod ru~ noj li gi Zre wa nin. - Eki p a, ko j u ma h om ~i n e igra ~i iz me sta, u pro {loj se zo ni do ì ve la je sme nu ge ne ra ci ja i ni je mo gla da iz ne se te re ta ovog ran ga tak mi ~e wa. I po r ed te { ke fi n an s ij s ke si tu a ci je u zim skom pe ri o du smo oja ~a li, ali je to bi lo ne do voq no za op sta nak s ob zi rom da smo u je se wem de lu iz gu bi li ~ak 14 bo do va kao do ma }i ni. Od je se ni }e mo se tak mi ~i t i u Op { tin s koj A li g i Zre wa nin i pre ma mo gu} no sti ma skrom no obe le ì ti po la ve ka po sto ja wa Po ti sja ka è Go ran Ili}, ~lan upra ve ko ji je ka ri je ru za vr {io u 40. go di ni ì vo ta.

Kni }a nin ima ne {to vi {e od 2000 sta nov ni ka, ali je Po ti sje iz ne na dri lo ne ko li ko vr snih fud ba le ra, a naj ve }i uspeh klub je ostva rio 80-tih go di na pro {log ve ka ka da se tak mi ~io u ta da {woj Ba nat skoj zo ni.Le pe re zul ta te po sti za li su omla din ci od 2008. do 2011. go di ne ka da su bi li i pr va ci li ge, dok su ka de ti igra li dva fi na la ku pa na te ri to ri ji op {ti ne Zre wa nin. U me |u vre me nu za pred sed ni ka klu ba iza bran je Ra do sav Jo ci}, ina ~e pred sed ni ka Me sne za jed ni ce Kni }a nin, po sto je }i ka dar }e bi ti po ja ~an sa do ma }im igra ~i ma ko ji su bra ni li bo je dru gih klu bo va, pa s ob zi rom na en tu zi ja zam i tra di ci ju va qa o~e ki va ti brz po vra tak Po ti sja u Pod ru~ nu li gu Zre wa nin. @. M.

Pi je tlo vi} na pu stio Cr ve nu zve zdu 18.30: Sudava - Daugava 19.00: Birkirkara - Metalurg 19.00: Tirana - Grevenmaher 19.00: Torpedo - Aktobe 19.30: Santa Koloma - Osijek 19.30: Sarajevo - Hibernijan 19.45: Tvente (E) - UE Santa Kolomna 20.00: Srejmur - Granyar 20.00: Leh - Taldikorgan 20.00: Olimpija (Q) - @enes 20.15: MTK - Senica 20.30: Kafn - Mipa 20.30: Flamurtari - Honved 20.30: La Florita - Metalurgs 20.30: Teuta -Metalurgi 20.45: Bangor siti - Zimbru 20.45: Bohemijan - Tor 20.45: Kliftonvil - Kalmar 20.45: Sent Patriks - Vestmanajer 20.45: Krusaders - Rozenborg 21,05: Borac (BL) - ^elik 21.15: Hafnafjordur - Muren

Po sle Voj vo di ne, u ko joj je po ni kao, Par ti za na i ko tor skog Ka ta ra, od no sno Cr ve ne zve zde, Goj ko Pi je tlo vi}, re pre zen ta tiv ni gol man, ka ri je ru na sta vqa u slav nom ma |ar skom klu bu. Sta ri ji od bra }e Pi je tlo vi} pot pi sao je dvo go di {wi ugo vor sa Fe ren cva ro {om iz Bu dim pe {te. - Na `a lost ni je bi lo mo gu} no sti da osta nem. Dra go mi je {to sam dve go di ne u~e stvo vao u stva ra wu no ve Cr ve ne zve zde i

na dam se da }e na sta vi ti ta mo gde smo sta li. Hva la na vi ja ~i ma, hva la upra vi, hva la svi ma u cr ve no-be lom ta bo ru â&#x20AC;&#x201C; is ta kao je Pi je tlo vi}, opra {ta ju }i se sa biv {im klu bom. Goj ko Pi je tlo vi} se na la zi na pri pre ma ma re pre zen ta ci je, bo ri se za me sto me |u put ni ci ma za Lon don. Is ku sni ~u var mre `e je sa na ci o nal nim ti mom osvo jio svet sko zla to i sre bro i evrop sku bron zu.

Se ver na Ko re ja u Lon donu Se ver na Ko re ja }e u~e stvo va ti na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, ob ja vi la je ta mo {wa dr `av na agen ci ja. Pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu, spor ti sti Se ver ne Ko re je osvo ji li su dve zlat ne, jed nu sre br nu i jed nu bron za nu me da qu. Bi lo je di le me da li }e Pjon gjang po sla ti spor ti ste i na Olim pij ske igre u Lon don, zbog po zna te, glo bal ne po li ti~ ke si tu a ci je, ali ona je da nas ot klo we na. Dr `av na agen ci ja Se ver ne Ko re je ob ja vi la je da }e u Lon don oti }i 51 spor ti sta, ko ji }e se tak mi ~i ti u 11 spor to va.

fun ti), na kon {to ni je do bro za vr {e na pr va run da pre go vo ra oko pro du èt ka ugo vo ra. Na ni è li da osta ne, ali da li su ose } a w a obo s tra n a? We g o v i me na xe ri bez u spe {no po ku {a va ju da mu sre de no vi ugo vor sa Ju naj te dom jo{ od kra ja pro {le se zo ne. Pre ma iz vo ri ma en gle ske {tam pe, Ju naj ted mu je po nu dio po ve }a we pla te, za oko 30.000 do 40.000 fun ti ne deq no, ali da je on tra ìo vi {e. To je na qu ti lo ~el ni ke klu ba ko ji su od mah pre ki nu li pre go vo re, iako je po tom Por tu ga lac sma wio ape ti te. Za 12 da na, Ju naj ted }e oti }i na tur ne ju po Ju `noj Afri ci i Ki ni, a Na ni ja, sva ka ko, ne }e ni ti u eki pi, jer je do bio od mor po sle EP. No vi tre ner To ten he ma, An dre Vi qa{-Bo a{ do bio je pra vu po d r { ku u no v om klu b u. Odo b re n o mu je 50 mi l i o n a fun ti. A ve} mu je ostva re na jed na è qa - ku pio je Gul fi ja Si gurd so na, do sa da {weg ve zi stu Ho fen haj ma, ko ji je bio na po zaj mi ci u Svon si ju (dao je se dam glo va u 19 utak mi ca). Na li sti è qa Por tu gal ca su i Ema nuel Ade ba jor iz Si ti ja (ve} je bio ~lan To ten he ma), na pa da~ Olim pi ka iz Mar se ja Lo ik Re mi (12 mi li o na fun ti), po tom od bram be ni igra~ Ajak sa Jan Ver ton gen (10 mi li o na fun t i) i ofan z i v ac CSKA Alan Dà g o e v (12 mi l i o n a fun ti). In te re san tan je i ve zi sta por tu gal ske re pre zen ta ci je @o ao Mu ti wo, ko ga è li i Man ~e ster ju naj ted. Ako sve bu de i{lo po pla nu, To ten hem }e no v ac za ku p o v i n u no v ih igra ~a na }i od pro da je sa da {wih. Lu ka Mo dri} je pred iz lat nim vra ti ma, ba{ kao i Ra fael van der Vart.

Lu sio sti gao u Ju ven tus Bra zil ski {to per i do sko ra {wi ~lan mi lan skog In ter a, Lu sio ka ri je ru }e de fi ni tiv no na sta vi ti u re do vi ma {am pi o na Ita li je Ju ven tu sa. To rin ski klub sa op {tio je da je Lu sio sti gao na le kar ske pre gle de, na kon ~e ga }e pot pi sa ti vi {e go di {wi ugo vor. Lu sio je pret hod ne tri se zo na igrao za In ter sa ko jim je 2010. osvo jio Li gu {am pi o na i po stao svet ski klup ski {am pion. EVROP SKO JU NI OR KO PR VEN STVO U AN TVER PE NU

Ter zi} bez fi na la

Srp ski pli va~ Igor Ter zi} ni je us peo da se pla si ra u fi na le tr ke na 200 me ta ra pr snim sti lom na Evrop skom ju ni or skom pr ven stvu ko je se odr `a va u An tver pe nu, ali ni je raz o ~a rao. Na i me, pli va~ no vo sad ske Voj vo di ne je u kva li fi ka ci ja ma s vre me nom od 2:17,63 obo rio sop stve ni ju ni or ski re kord Sr bi je (po sta vqen u apri lu u Kru {ev cu od 2:18,25) i kao 10. u{ao u po lu fi na le. Ali, u po lu fi na lu je pli vao ne {to slab bi je 2:18,27 {to je bi lo do voq no za 14. me sto. I da je po no vio re zul tat iz kva li fi ka ci ja to mu ne bi bi lo do voq no da se pla si ra u fi na le, po {to je osmo vre me imao Ukra ji nac Ose le dets (2:16,93). U is toj di sci pli ni Stra hi wa Stan ko vi} je bio 28. (2:22,70). Na 400 slo bod no Ivo Pe jo vi} je za u zeo 31. me sto (4:03,73), a Igor Mi ja to vi} 37. (4:04,88). Na 100 le| no La zar Zla ti} je bio 40. (59,10), dok je mu {ka {ta fe ta 4h100 slo bod no za u ze la po sled we 15. me sto s vre me nom 3:34,35. Da nas }e od na {ih na stu pi ti Ivo Pe jo vi} na 100 slo bod no, La zar Zla ti} i Ni ko la Traj ko vi} na 200 me {o vi to i Igor Mi ja to vi} na 1.500 me ta ra slo bod no. G. M.

Po sle iz ne na |u ju }eg po ra za od An go le, na star tu tur ni ra, Pe ro An ti} i dru go vi na la ze na po bed ni~ kom ko lo se ku, u dru goj utka mi ci u Gru pi D sa vla da li su No vi Ze land 84:62. Naj e fi ka sni ji je u re do vi ma ju `nih su se da bio je Bo Me kej leb sa 23, Pe ro An ti} je uba cio 17, Ge ~ev ski je dan ko{ ma we. Ma ke don ci ~e ka ju is hod po sled weg me ~a u gru pi, sa sta ju se No vi Ze land i An go la, da bi zna li s ko je po zi ci je }e u ~etvtfi na le. Iz Gru pe C me sto me |u osam naj bo qih obez be di li su, pre ma o~e ki va wu, Ru si ja i Do mi ni kan ska Re pu bli ka. Eki pa sa Ka ri ba sa vla da la je u dru goj utka mi ci u gru pi Ju `nu Ko re ju (95:85). Iz Gru pe B u na red nu fa zu }e Ve ne cu e la i Li tva ni ja. Ja se ki vi ~i jus i kom pa ni ja od i gra li su do bar me~ pro tiv do ma }i na (100:82).Iz Gru pe A u ~e tvrt fi na le idu Gr~ ka i Por to ri ko, Jor dan je za vr {io u~e {}e u kva li fi ka ci ja ma, dru gi po raz na tru ni ru pre tr peo je od Por to ri ka (93:52).

U gru pi A igra ju Gr~ ka, Jor dan i Por to ri ko, u gru pi B su Ve ne cu e la, Ni ge ri ja i Li tva ni ja, gru pu C ~i ne Ru si ja, Ko re ja i Do mi ni kan ska Re pu bli ka, dok su u gru pu D sme {te ne An g o l a, Ma k e d o n i j a i No v i Ze land. Na po sled wem FI BA kva li fi ka ci o nom tur ni ru za olim pij sku vi zu bo ri se 12 eki pa, a sa mo tri }e ~e ki ra ti kar tu za Ve li ku Bri ta ni ju. Ti mo vi su po de qe ni u ~e ti ri gru pe, od po tri. Po dva pr vo pla si ra na }e iz bo ri ti pla sman u ~e tvrt fi na le. Po b ed n i c i po l u f i n al n ih me ~ e va iz b o r i } e pla s man na OI, pa se me~ za pr vo me sto ne }e igra ti. Bi }e od i gra na utak mi ca za tre }e me sto, a po bed nik }e uze ti po sled wu olim pij sku vi zu. Ra ni je su pla sman na Olim pij ske igre obez be di le SAD, [pa ni ja, Ar gen ti na, Bra zil, Fran cu ska, Ki na, Austra li ja i Tu nis, od no sno do ma }in Ve li ka Bri ta ni ja.

Sofoklis Skorcanitis

Skor ca ni tis u Pa na te na i ko su So fo klis Skor ca ni tis (27 go di na, 206 cm, ki la `a - uvek kri ti~ na) no vi je ~lan Pa na ti na i ko sa! Tam no pu ti go ro stas, ~i ja je maj ka iz Ka me ru na, oba ve zao se na tro go di {wu ver nost ne ka da {wem qu tom ri va lu, s ob zi rom na to da je od 2005. do 2010. go di ne bio igra~ Olim pi ja ko sa. Skor ca ni tis je pret hod ne dve se zo ne pro veo u Ma ka bi ju, a ovog le ta je dru go po ja ~a we â&#x20AC;&#x17E;no vogâ&#x20AC;? Pa na ti na i ko sa, po sle re -

pre zen ta tiv nog be ka Maj kla Bra mo sa. PAO }e pod vo| stvom Ar gi ri sa Pe du la ki sa iz gle da ti do sta dru ga ~i je ne go pret hod nih se zo na, ka da je sa @eq kom Ob ra do vi }em bio pr vak Evro pe ili u~e snik Faj nal fo ra. Eki pu je na pu stio Nik Ka la tes (Lo ko mo ti va Ku ban), Ro man Sa to i Ko stas Kaj ma ko glu uve li ko pre go va ra ju sa dru gim klu bo vi ma, a mo gao bi da ode ~ak i Majk Ba tist.

Fran cu zi bez Noe Ko {ar ka{ ^i ka go Bul sa i re pre zen ta ti vac Fran cu ske @o a kim Noa pro pu sti }e Olim pij ske igre u Lon do nu jer se jo{ ni je opo ra vio od po vre de ~lan ka. - De fi ni tiv no ni sam jo{ spre man da igram na OI. Ne mo gu ni da tr ~im, ni da ska ~em - ka zao je Noa. Fran cu ski ko {ar ka{ je pro {le se zo ne u NBA li gi be le `io 10,2 po e na i 9,8 sko ko va po utak mi ci. To ni je je di ni pro blem ko ji Fran cu zi ima ju pred OI, po {to je pod zna kom pi ta wa i na stup plej mej ke ra To ni ja Par ke ra zbog po vre de oka.

OD DA NAS DO NE DE QE DR @AV NO PR VEN STVO U NO VOM SA DU

Po sled wa pro ve ra pred Bo lo wu i Lon don Pr ven stvo Sr bi je u ga |a wu ma lo ka li bar skim oru` jem za ju ni or ske i se ni or ske ka te go ri je odr `a }e se od da nas do ne de qe u or ga ni za ci ji Stre qa~ ke dru `i ne No vi Sad 1790 na wi ho vom stre li {tu. Na stu pi }e svi na {i naj bo qi strel ci, ko ji su se ve }i nom i pri pre ma li u pro te klom pe ri o du u No vom Sa du, a ovo tak mi ~e we }e ju ni o ri ma bi ti po sled wa pro ve ra pred Evrop sko pr ven stvo u Bo lo wi (10. - 15. jul), a se ni or skim olim pij ci ma pred Lon don (27.jul - 12. av gust).

Pr vo }e na va tre nu li ni ju ju ni o ri i ju ni or ke MK pu {kom i pi {to qem da nas i su tra. Da nas pu ca ju ju ni o ri (tak mi ~e we po ~i we u 10.45, fi na le u 15) i ju ni or ke MK pu {kom 60 le `e }i (po ~e tak u 9) i ju ni o ri MK pi {to qem slo bod nog iz bo ra (po ~e tak u 12.30, fi na le u 15.45). Su tra su na pro gra mu ju ni o ri (po ~e tak u 9, fi na le u 15.30) i ju ni or ke MK pu {kom tro stav (po ~e tak u 12.45, fi na le u 16.15) i ju ni or ke MK pi {to qem 30 plus 30 me ta ka (po ~e tak u 9, fi na le u 13.30). U su bo tu i ne de qu ga |a ju se ni o ri. G. M.

SPORT

dnevnik

~etvrtak5.jul2012.

DA NAS PO ^I WE FI NAL NI TUR NIR EROP SKE LI GE

La vi ce bra ne zla to U pro te kle tri go di ne ko li ko se igra Evrop ska li ga, od boj ka {i ce Sr bi je je di ne su us pe le da osvo je zlat nu me da qu, a i na fi nal nom tur ni ru ko ji po ~i we da nas u Kar lo vim Va ri ma glav ne su fa vo rit ki we. Da nas i su tra }e se Sr bi ja, ^e {ka, Bu gar ska i Ho lan di ja bo ri ti za od li~ ja, ali i za fi na le ko je vo di u sle de }e iz da we svet skog Gran pri ja. Na {e de voj ke naj ve }a su si la u ovom tak mi ~e wu i na la ze se u ni zu od 34 uza stop ne po be de ko ji je po ~eo jo{ pre dve go di ne. Do mi nant no su pro {le tak mi ~e we u gru pi u kon ku ren ci ji [pa ni je, Ru mu ni je i Ma |ar ske i to s re zer vnim sa sta vom, a sa da }e u naj ja ~oj for ma ci ji na pa sti ~e tvr ti uza stop ni pe har Evrop ske li ge. - Ovo nam je ~e tvr to u~e {}e na fi nal nom tur ni ru Evrop ske li ge i u ^e {ku smo oti {le s ja snim ci qem i, zbog ~i we ni ce da smo je di na se lek ci ja ko ja je osva ja la zla to, lo gi~ no je da smo glav ne fa vo rit ki we. Od nas se o~e ku je jo{ jed na ti tu la i na dam se da }e -

KO LA KO VI] OD RE DIO KAN DI DA TE ZA OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU

I Ivo vi} na spi sku

Igor Ko la ko vi}, pr vi tre ner mu {ke od boj ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je, sa op {tio je {i ri spi sak igra ~a (20) za Olim pij ske igre u Lon do nu. Na spi sku su, teh ni ~a ri: Vla do Pet ko vi} (San \u sti no, Ita li ja), Mi haj lo Mi ti} (Cr ve na zve zda) i Alek sa Br |o vi} (Par ti zan Ter mo e lek tro). Ko rek to ri: Sa {a Sta ro vi} (Lu be Ma }e ra ta, Ita li ja), Alek san dar Ata na si je vi} (Skra Bel ha tov, Poq ska) i Du {an Pet ko vi} (Cr ve na zve zda). Li be ra: Ni ko la Ro si} (Fri drihsha fen, Ne ma~ ka) i Fi lip Vu ji} (Cr ve na zve zda). Blo ke ri: Dra gan Stan ko vi} (Lu be Ma }e ra ta, Ita li ja), Mar ko Pod ra {~a nin (Lu be Ma }e ra ta, Ita li ja), Mi lan Ra {i} (As vo lej Qu bqa na, Slo ve ni ja), De jan Ra di} (Le nik, Bel gi ja) i Sre} ko Li si nac (Rib ni ca, Kra qe vo). Pri ma ~i: Bo jan Ja ni} (Fa kel No vi Uren goj, Ru si ja), Ni ko la

Ko va ~e vi} (Gu ber ni ja Ni `wi Nov go rod, Ru si ja), Mi lo{ Ni ki} (Mon ca, Ita li ja), Uro{ Ko va ~e vi} (As vo lej Qu bqa na, Slo ve ni ja), Mi lo{ Ter zi} (Tur, Fran cu ska), Ne ma wa Pe tri} (Pe ru |a, Ita li ja) i Mar ko Ivo vi} (Voj vo di na NS se me, No vi Sad). Mu {ka se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je }e na Olim pij skim igra ma, u pr vom ko lu B gru pe, u ne de qu, 29. ju la igra ti pro tiv SAD, ak tu el nih Olim pij skih pr va ka, od 17.45 ~a so va po na {em vre me nu. Sr bi ja }e u dru gom ko lu (uto rak, 31. jul) igra ti pro tiv Tu ni sa (10. 30), a u tre }em ko lu (~e tvr tak, 2. av gust) pro tiv Ne ma~ ke (10. 30). Ri val Sr bi ji u ~e tvr tom ko lu (su bo ta, 4. av gust) bi }e Bra zil (23), a u po sled wem, pe tom ko lu (po ne de qak, 6. av gust), Ru si ja od 12.30 ~a so va. Pla sman u ~e tvrt fi na le iz bo ri }e po ~e ti ri se lek ci je iz obe gru pe.

Da nas Srbija - Bugarska ^e{ka - Holandija

(15) (18)

Su tra Me~ za tre}e mesto Finale

(15) (18)

mo oprav da ti o~e ki va wa. U po lu fi na lu igra mo s Bu gar ka ma pro tiv ko jih du go ni smo igra li, ali ih do bro po zna je mo. Ima ju so li dan sa stav, no vog se lek to ra, ali smo ih gle da le na kva li fi ka ci ja ma za OI i do bro zna mo za {ta su spo sob ne - re kla je Ma ja Og we no vi}, na {a re kor der ka po bro ju na stu pa u re pre zen ta ci ji ko joj }e da na {wi me~ s Bu gar skom bi ti 180. na stup u na ci o nal nom dre su. Ovo je jo{ jed no va `no i kva li tet no tak mi ~e we u ni zu i za na {om re pre zen ta ci jom su dva kru ga kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre, kon ti nen tal na fa za Evrop ske li ge, kao i Gran pri. Zgu snut je ka len dar, ali }e fi nal ni tur -

Bez Je le ne i Bri ìt ke u Lon do nu Zo ran Ter zi}, pr vi tre ner èn ske od boj ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je, sa op {tio je {i ri spi sak igra ~i ca (20) za Olim pij ske igre u Lon do nu. Na li stu po ten ci jal nih u~e sni ca Olim pij skih iga ra sta vio je ro vi te Sa wu Ma la gur ski, Iva nu \e ri si lo i Ste fa nu Veq ko vi}, ali ne ma Je le ne Ni ko li} i Bri ìt ke Mol nar. Na spi sku su, teh ni ~a ri: Ma ja Og we no vi} (Mo de na, Ita li ja), Bo ja na @iv ko vi} (Vo le ro Ci rih, [vaj car ska) i Da ni ca Ra den ko vi} (NIS Spar tak, Su bo ti ca). Ko rek to ri: Jo va na Bra ko ~e vi} (JT Mar ve lo us, Ja pan), Sa wa Sta ro vi} (Ra bi ta Ba ku, Azer bej xan) i Ana Bje -

Pi sto ri jus tr ~i na OI Atle ti ~ar Oskar Pi sto ri jus, ko me su am pu ti ra ne obe no ge, u~e s tvo va } e na Olim p ij skim igra ma u Lon do nu, u {ta fe ti Ju `ne Afri ke na 4h400 me ta ra. - Ovo je naj sre} ni ji dan u `i vo tu! U~e stvo va }u i na OI i na Pa r a o l im p ij s kim igra m a u Lon do nu! Hva la svi ma ko ji ste u~i n i l i da po s ta n em ova k av spor ti sta. Hva la Bo gu, po ro di ci, pri ja te qi ma, mo jim ri va li ma i na vi ja ~i ma - us hi }e no je na pi sao 25 - go di {wi Pi sto ri jus na svom tvi ter pr o fi lu ka da je sa znao da }e i}i na Olim pij ske igre. On }e bi ti pr vi atle ti ~ar ko me su am pu ti ra ne obe no ge ko ji }e se tak mi ~i ti na olim -

pij skim igra ma. â&#x20AC;&#x17E;Blejd ra nerâ&#x20AC;?, ka ko ga na zi va ju, bio je ~lan ju `no a fri~ ke {ta fe te na pr o- {lo go di {wem SP u Ju `noj Ko re ji, ali ni je tr ~ao u fi na lu, {to ga je pri li~ no raz o ~a ra lo. Pre pet da na, tr ~ao je u kva li fi ka ci ja ma u Ju `noj Afri ci, ka da su se bi ra li po je di na~ ni u~e sni ci za tim na 400 me ta ra. Iz ma klo mu je u~e {}e za 0.22 se kun de, od no sno tr ~ao je 45.30. Pret hod no je u mar tu is tr ~ao 45.20 se kun di, {to bi mu bi lo do voq no da u|e u olim pij ski tim. Ali, sa da je do bio na gra du - po zvan je u olim pij ski tim za {ta fe tu. Na Pa ra o lim pij skim igra ma, Pi sto ri jus }e bra ni ti zla to na 100, 200 i 400 me ta ra.

Ma ja Og we no vi} `e li jo{ jed no zla to u Evrop skoj li gi

li ca (Cr ve na zve zda). Li be ra: Su za na ]e bi} (Zul, Ne ma~ ka) i Ni na Ro si} (Vo le ro Ci rih, [vaj car ska). Blo ke ri: Na ta {a Kr sma no vi} (Ra bi ta Ba ku, Azer bej xan), Mi le na Ra {i} (Kan, Fran cu ska), Na |a Nin ko vi} (Vo le ro Ci rih, [vaj car ska), Ste fa na Veq ko vi} (Asi stel No va ra, Ita li ja) i Jo va na Ste va no vi} (Cr ve na zve zda). Pri ma ~i: Jo va na Ve so vi} (Kon stan ca, Ru mu ni ja), Ti ja na Ma le {e vi} (Vo le ro Ci rih, [vaj car ska), Bran ki ca Mi haj lo vi} (Vo le ro Ci rih, [vaj car ska), Iva na \e ri si lo (Ur bi no, Ita li ja), Sa wa Ma la gur ski (Asi stel No va ra, Ita li ja), Ana La za re vi} (Vi -

zu ra, Be o grad) i Je le na Bla go je vi} (Ur bi no, Ita li ja). @en ska se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je }e na otva ra wu Olim pij skog od boj ka {kog tur ni ra, u pr vom ko lu B gru pe, igra ti pro tiv Ki ne, u su bo tu, 28. ju la od 12,30 ~a so va po na {em vre me nu. U dru gom ko lu (po ne de qak, 30. jul), Sr bi ja }e igra ti pro tiv Ko re je (12.30), a u tre }em ko lu (sre da, 1. av gust) pro tiv Tur ske (15.45). Ri val Sr bi ji u ~e tvr tom ko lu (pe tak, 3. av gust) bi }e SAD od 21 ~as, a u po sled wem, pe tom ko lu (ne de qa, 5. av gust), Bra zil od 23 ~a sa po na {em vre me nu. Pla sman u ~e tvrt fi na le iz bo ri }e po ~e ti ri se lek ci je iz obe gru pe.

nir u Kar lo vim Va ri ma bi ti jed na od po sled wih pro ve ra na {ih de vo ja ka pred naj ve }e pla ne tar no tak mi ~e we Olim pij ske igre u Lon do nu. - Do bro je {to smo ove na por ne se zo ne us pe li da is kom bi nu je mo dve re pre zen ta ci je, to je mno go ras te re ti lo sve nas jer bi smo te {ko iz dr à li ta ko è stok si stem tak mi ~e wa.Mo ra le smo da igra mo sva tak mi ~e wa, ~ak je i Gran pri bio ve o ma va àn jer smo pro {le go di ne bi le tre }e. Ni smo us pe le da po no vi mo pret hod ni uspeh, ali se na dam da }e de li} za do voq stva do }i sa ovom Evrop skom li gom ko ja je sva ke go di ne sve ozbiq ni je tak mi ~e we. Li ga {ki deo tak mi ~e wa su iz ne le de voj ke iz do ma }eg pr ven stva i sva ka im ~a sta na pri ka za nim igra ma, ve ro va la sam u fi nal ni tur nir, ali su za i sta bi le sjaj ne i na dam se da }e mo sve za do vo qi ti jo{ jed nim zla tom - is ta kla je ka pi ten na {e re pre zen ta ci je Ma ja Og we no vi}. M. Ri sti} VA WA GR BI] OPET VO DI [KO LU OD BOJ KE: Nakon pro{logodi{weg velikog uspeha i preko 1000 polaznika, proslavqeni odbojka{ Vladimir Vawa Grbi}, potpredsednik OSS, }e ponovo voditi Vip bi~ masters {kolu odbojke na pesku, koju }e mo}i da poha|aju svi zainteresovani mali{ani starosti do 14 godina, bez obzira na to da li imaju nekog odbojka{kog iskustva ili ne. Vip master {kola radi}e danas od 17 do 18 sati i u nedequ od 14 do 15 sati na novosadskom [trandu u okviru Masters turnira evropskog prvenstva u odbojci na pesku.

sport

~etvrtak5.jul2012.

U ZVEZDI ODAHNULI

Kraj ste~aja, ra~uni odblokirani Pri vred ni sud u Be o gra du usvo jio pri pre mqe ni plan re or ga ni za ci je KK Cr ve ne zve zde. Ra ~u ni su oslo bo |e ni po sle vi {e od osam go di na. Klub se pre ne pu nih go di nu da na na la zio na ivi ci ga {e wa, a sa da po ka zu je kon kret ne i ja sne zna ke ozdra vqe wa. Pred sed nik cr ve no-be lih Ne boj {a ^o vi} pro {le ne de qe je

pri ~ao o smawewu dugovawa iz pro{losti sa 15 miliona evra na samo 350.000. Potvrda wegovih re~i stigla je iz Privrednog suda u Beogradu, ~ijom potvrdom o pravosna`nosti re{ewa kojim se usvaja unapred pripremqeni plan reorganizacije kluba je i zvani~no obustavqen ste~ajni postupak nad KK Crvena zvezda. Kako je saop{teno, time su odblokirani svi ra~uni kluba,

koji su bili u neprekidnoj blokadi od maja 2004. godine. Sva potra`ivawa poverilaca i drugih pravnih lica, kao i obaveze KK Crvena zvezda, sada se ure|uju iskqu~ivo po uslovima iz plana reorganizacije. Taj plan ima izvr{no dejstvo i smatra se novim ugovorom za izmirewe potra`ivawa, koja su poverioci imali prema Zvezdi.

Milosavqevi} ostaje crno-beli Dra gan Mi lo sa vqe vi} (23 go di ne, 198 cm) do ve den je u Par ti zan kao kan di dat za „A” re pre zen ta ci ju, to kom dve se zo ne ni je se po ka zao ba{ kao pun po go dak, ali }e do bi ti jo{ jed nu {an su da po ka `e {ta zna. Agen ci ja Be o ba sket sa op {ti la je u sre du da je Mi lo sa vqe vi} pro du `io ver nost cr no-be li ma, ~i me je i zva ni~ no po ~e lo re {a va we sta tu sa do sa da {wih pr vo ti ma ca. Detaq s nadmetawa basketa{a u Svilajincu

TURNIR BASKETA[A U SVILAJINCU

Novosa|ani najboqi

S ob zi rom na na ja vqe ne od la ske ve te ra na Pe tra Bo `i }a i Du {a na Kec ma na, ni je te {ko za kqu ~i ti da Du {ko Vu jo {e vi} vi di Mi lo sa vqe vi }a kao igra ~a ko ji }e is ku stvom i so lid nim pri su stvom u od bra ni da va ti rav no te `u na po zi ci ji dvoj ke u od no su na mla de Da ni la An |u {i }a i Bog da na Bog da no vi }a. Mi lo sa vqe vi} je pre Par ti za na mt:s igrao za Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca i Na pre dak. Bio je ~lan mla de re pre zen ta ci je Sr bi je, a u li~ noj kar ti ima i zva we MVP igra ~a srp skog pr ven stva. Sa cr no-be li ma je pret hod nih se zo na osvo jio pet tro fe ja.

No vo sad ska eki pa Mi le ni jum osvo ji la je pr vo me sto na naj ja ~em ba sket tur ni ru 3 na 3 u Sr bi ji, ko ji je odr `an u Svi jal ncu. No vo sa |a ni su u fi na lu po be di li eki pu Soul Crew iz Be o gra da sa 20:17. Osva ja wem ovog tur ni ra Mi le ni jum se pla si rao na kva li fi ka ci je za Svet sko pr ven stvo po {to je tak mi ~e we u Svi jal ncu or ga ni zo va no pod po kro vi teq stvom FI BE. Po bed ni~ ki tim ~i ni li su: Mar ko Sa vi} (Me ri di ja na), Du {an Do mo vi} Bu lut (Bo rac), To ma Ivo {ev (Se ge din) i Mar ko @de ro (Sr bo bran). Po red do ma }ih igra ~a i eki pa, na tur ni ru su se opro ba li i

ba ske ta {i iz Bo sne i Her ce go vi ne i Slo ve ni je. Du {an Do mo vi} Bu lut je pro gla {en i MVPom tur ni ra, a bio je i naj bo qi u br zom {u ti ra wu troj ki. Ina ~e, Do mo vi} je pro {le go di ne pred sta vqao Sr bi ju u ~u ve nom za tvo ru Al ka tra zu gde se igrao tur nir u ba ske tu 1 na 1 i pla si rao se me |u 32 naj bo qa ba ske ta {a na pla ne ti, po be div {i iko nu ame ri~ kog strit bo la Xo {a Ma re ja. Po ka za lo se da se u No vom Sa du igra mo `da i naj bo qi ba sket u ze mqi, ma da do sa da ni je bio do ma }in ni jed nog oku pqa wa ba ske ta {i. Mo `da je vre me da se i to pro me ni. D. Ig.

dnevnik SUTRA PO^IWE 30. ME\UNARODNI TURNIR „VOJVO\ANSKA ZLATNA RUKAVICA”

I vru} krompir sladak Su tra po ~i we tra di ci o nal ni 30. me |u na rod ni tur nir „Voj vo |an ska zlat na ru ka vi ca” za bok se re uz ra sta 17 i 18 go di na. Ovo tak mi ~e we tra ja }e tri da na, a ~e tvrt fi nal ne bor be u obe kon ku ren ci je bi }e odr à ne u @a bqu i po ~e }e i 14.30 ~a so va. Ta da }e na ring iza }i sko ro svi tak mi ~a ri, a wih je 129, od ~e ga 75 u mu {koj i 54 u èn skoj kon ku ren ci ji, iz osam na est ze ma qa. - Ovo je ve li ko me |u na rod no tak mi ~e we, ko je se na la zi u A kla si me |u na rod ne bok ser ske aso ci ja ci je - re kao je pred sed nik Voj vo |an skog bok ser skog sa ve za Jo van Pa ni}. - Do bi li smo vru} krom pir u ru ke, jer do la ze pe sni ~a ri iz 18 ze ma qa s ra znih kon ti ne na ta. Me |u tim, to su slat ke mu ke za nas, jer è li mo qu bi te qi ma pla me ni te ve {ti ne da po da ri mo za i sta kva li tet nu pri red bu. Sme {taj je u Do mu u~e ni ka u Zre wa ni nu, a pre voz tak mi ~a ra po ve ren je Autu pred u ze }u iz @a bqa. @a baq ci su za i sta za le gli za ovaj tur nir, a pred sed nik op {ti ne ê do mir Bo ì}, is ta kao je da je to ~ast za wih.

Detaq s pro{logodi{weg turnira

- Op {ti na je za i sta po mo gla or ga ni za ci ju, a è li mo da se u na {em me stu odr ì i Pr ven stvo Evro pe. Dra go mi je {to }e do }i broj ne stra ne de le ga ci je i bi }e to pra va pro mo ci ja i za na {u op {ti nu. Boks je ov de za i sta za ì veo i ima mo ne ko li ko od li~ nih bok ser ki i bok se ra, a naj po zna ti ja je Ma ri ja Pa vlov. Ina ~e, u su bo tu u @a bqu }e se odr à ti po lu fi na la za è ne, a u No vom Sa du, u ma loj sa li

Spen sa, za mu {kar ce i oba }e po ~e ti u 17 ~a so va. Fi nal ne bor be u obe kon ku ren ci je bi }e u ne de qu u No vom Sa du, u 12 ~a so va. Svo to vre me me |u ma gi~ nim ko nop ci ma bi }e mno gi tak mi ~a ri, osva ja ~i me da qa na me |u na rod nim smo tra ma. Ovaj tur nir do bro }e do }i kao pro ve ra re pre zen ta tiv ci ma, jer mu {kar ci ma sle di Svet sko pr ven stvo na Taj lan du, a de voj ka ma Pr ven stvo Evro pe u Poq skoj. M. Pavlovi}

SLAVKO PERKOVI], SEKRETAR SAVEZA SPORT ZA SVE VOJVODINE

Rekreativni sport je nedeqiv

Slav ko Per ko vi}, se kre tar Sa ve za sport za sve Voj vo di ne, po sve tio je ~i tav rad ni vek re kre a tiv nom spor tu Voj vo di ne. I da nas je ak ti van u ovom vi du spor ta i naj bo qi sa go vor nik na te mu o tre nut nom sta wu i da qem raz vo ju spor ta za sve u Voj vo di ni. - Sport u ce li ni, pa i re kre a tiv ni sport, ve o ma se raz vio, upra `wa va ga sve ve }i broj gra |a na, u grad skim i u se o skim sre di na ma – od naj mla |eg do naj sta ri jeg uz ra sta. Da nas u Voj vo di ni ne mo `e te pro na }i na se qe no me sto u ko jem se to kom go di ne

i ukqu ~ i v a w e {to ve } eg bro j a gra | a n a u pro g ram spor ta za sve u Voj vo di ni. - Ova ko {i ro ka i ra zno vr sna ak tiv nost u spor tu za sve u Voj vo di ni, za ko ju se Sa vez iz bo rio do sa da {wim ra dom, na i }i }e , i na i la zi, na po te {ko } e usled ogra n i ~ e n ih sred sta va, ne do voq nog bro ja ka d ro v a, teh n i~ k ih i pro stor nih uslo va – iako po sto ji ve li ki in te res gra |a na za ba v qe w e po m e n u t im ak t iv no sti ma, is ti ~e Per ko vi} .Na i me, u op {ti na ma AP Voj vo di ne ne po sto ji do voq no raz u me va wa o po tre bi for -

skih rad ni ka, ka ko da qe ka da je Za ko nom o spor tu Re pu bli ke Sr bi je od no sno Pra vil ni kom o sport skim gra na ma od po seb nog zna ~a ja za Re pu bli ku Sr bi ju oblast spor ta za sve de fi ni sa na u gru pi mul ti spor to va i ti me je ~i ta vo pod ru~ je re kre a tiv nog spor ta po de qe no i osa mo sta qe no na po seb ne seg men te kao {to su: re kre a tiv ni sport, se o ski sport, {kol ski sport, sport u fir ma ma (rad ni~ ki sport), sport za sve. Po pri ro di stva ri ove obla sti spor ta tre ba lo bi da ~i ne jed ni stve nu ce li nu!

PRIPREME PARAOLIMPIJACA ZA LONDON

U Kawi`i kovali medaqu Ba wa Ka wi `a oku pi la je i ovog pu ta na {e naj bo qe sto no te ni se re ko ji se pri pre ma ju za Pa ra o lim pij ske igre u Lon do nu (29. av gu sta - 9. sep tem bar). Uz re pre zen ta tiv ce Sr bi je, na za jed -

ba{ kao i na {i go sti. Tru di li smo se da ra di mo na tak ti~ koteh ni~ kim ele men ti ma, u ~e mu su Bo ri sla vi Pe ri}-Ran ko vi}, Na di Ma ti} i me ni spa rin go va wem po ma ga li re pre zen ta tiv ci ko ji ni su us pe li da se do mog nu

Tre nin zi su se od vi ja li pod stru~ nim nad zo rom tre ne ra re pre zen ta ci je La za ra Kur te {a i dr Ro ma ne Ro ma nov ko ja je bi la za du `e na za fi zi~ ki deo, pri ~e mu se naj vi {e pa `we po sve ti lo is te za wu.

Slavko Perkovi} s rekreativcima

S priprema u Kawi`i

ni~ kom kam pu bi li su i naj bo qi sto no te ni se ri Slo va~ ke, Poq ske i Ru si je, a oku pqa we su po mo gli Grad ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu No vog Sa da i Pa ra o lim pij ski ko mi tet Sr bi je. Ka ko su pro te kle pri pre me i {ta re pre zen ta tiv ce o~e ku je do po ~et ka Pa ra o lim pij skih iga ra, ra por ti ra se lek tor-igra~ Zlat ko Ke sler: - Za do voq ni smo ka ko je pro te kao bo ra vak u Ba wi Ka wi `i,

Pa ra o lim pij skih iga ra u Lon do nu. Re~ je o Zo ri ci Po pa di}, Mi tru Pa li ku }i, Go ra nu Per vi }u, Da ne tu Om ~i ku su i Mi lo {u \u ki }u, uz dvo ji cu zdra vih igra ~a Tea ^i ~ev skog i Ne na da [i ja ~i }a ko ji su spa rin go va li sa sto je }im tak mi ~a ri ma - ka `e u~e snik pret hod nih pet Olim pi ja da i osva ja~ ~e ti ri od li~ ja (zla ta, sre bra i dve bron ze) sa naj ve }eg pla ne tar nog tak mi ~e wa, Ke sler.

- Do Lon do na nam pred sto je jo{ dva za jed ni~ ka kam pa, od ko jih u Ita li ji u Li wa nu od 8. do 15. ju la, a za tim i u Slo ve ni ji, u La {kom, od 25. ju la do 3. av gu sta - ka `e Ke sler. - Sve smo pod re di li osva ja wu bar jed nog od li~ ja, a naj ve }e {an se za to ima Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi} ko ja je tre nut no dru ga na Svet skoj rang li sti, kao i `en ska eki pa ko ja je zva ni~ ni pr vak Evro pe. S. Savi}

ne or g a n i z u j u raz l i ~ i t e sport ske i sport sko – re kre a t iv n e ma n i f e s ta c i j e ko j e oku pqa ju na hi qa de spor ti sta re kre a ti va ca, ka è Per ko vi}. Na{ sa go vor nik pod se }a da je Sa vez sport za sve Voj vo di ne u sa rad wi sa Po kra jin s kim se k re t a r i j a t om za sport i omla di nu po kre nuo ne k o l i k o pro j e k a t a u op {ti n a m a AP Voj v o d i n e u obla sti spor ta za sve kao {to su: “Ukqu ~i se u igru” na oba l a m a re k a i je z e r a, “Trim sta za – ve `baj mo za jed no”, sport sko – re kre a tiv ni pro gram “Ve `ba we i zdra vqe – tan dem za bo qi ì v ot”, Fe s ti v al èn s kog spor ta Voj vo di ne “Ve `baj i po kre ni se”, sport sko re kre a tiv ni pro gram tre }eg do ba “Uspe {no sta re we uz re dov no ve `ba we”. Ove ak tiv no sti ima ju za ciq afir ma ci ju

mi r a w a i or g a n i z o v a w a spor ta za sve. Do no {e wem Za ko na o spor tu Re pu bli ke Sr bi je o~e ki va lo se da }e se pro ces for mi ra wa i or ga ni zo va wa spor ta za sve br è od vi ja ti kod za in te re so va nih gra |a na i lo kal nih sa mo u pra va. - U tom pro ce su ve li ku ulo gu ima ju stru~ wa ci iz obla sti spor ta za sve na fa kul te ti ma spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa, kao i dru gih na u~ nih in sti tu ci ja ~i ji je za da tak bio da stru~ nim an ga ò va wem do pri ne su pri bli à va wu spor ta za sve {i roj jav no sti. O~e ku je mo da }e se u na red nom pe ri o du po me nu ta stru~ na li ca i or ga ni za ci je vi {e an ga ò va ti i do pri ne ti da sport za sve bu de pred sta vqen na pra vi na ~in. U raz je di we nom si ste mu re kre a tiv nog spor ta i da nas po sto ji di le ma, ka ko kod me ne ta ko i kod dru gih dru {tve no sport -

- Ob je di qa va wem ovih obla sti obez be di la bi se bo qa funk ci o nal nost i or ga ni zo va nost, ra ci o nal ni je ko ri {}e we sred stva, ka dro va, pro sto ra i sport skih obje ka ta. Na ~in na ko ji je oblast re kre a tiv nog spor ta po de qe na no vim Za ko nom o spor tu Re pu bli ke Sr bi je i Pra vil ni kom o sport skim gra na ma od zna ~a ja za Re pu bli ku Sr bi ju, do vo di do ra slo ja va wa i ona ko ma log bro ja dru {tve no – sport skih rad ni ka i stru~ wa ka iz obal sti re kre a tiv nog spor ta u AP Voj vo di ni. Mi {qe wa sam da bi to kom na red nih me se ci tre ba lo ra di ti na je din stve nom pro gram skom de lo va wu or ga ni za ci ja i stru~ nih li ca iz sport skih gra na na ve de nih u obla sti mul ti spor to va. To bi omo gu }i lo br `i i efi ka sni ji si stem spor ta za sve u Voj vo di ni, za kqu ~u je Slav ko Per ko vi}. S. Jakovqevi}

kultura

dnevnik

~etvrtak5.jul2012.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ДРАГАНА ЈАНКОВА У МСУВ

Атмосфера сведених призора Фото: Анђела Грозданић

ОБОЈЕНИ ПРОГРАМ ОБЈАВИО НОВИ СПОТ СА НОВОГ АЛБУМА

Само да ти кажем Новосадски састав Обојени програм објавио је спот за други хит сингл са хваљеног албума ,,Како ти мислиш: ми?“ (Одличан хрчак/ Егзит лејбел, 2012). После првог спота за нумеру ,,Да ли смо научили живети у капсули“, која је постала хит широм региона, Обојени програм је екранизовао и песму ,,Само да ти кажем постало је све невидљиво“. Спот је монтиран у стилу фото фанзина који чини неколико стотина фотографија чланова бенда. Режију потписује Александар Давић, а монтажу Пи Џеј. „КИКИНДА ШОРТ” КОД КУЋЕ, ЗА КОЈИ ДАН У БЕОГРАДУ

„Мали језици” у фокусу Седми међународни фестивал кратке приче „Кикинда Схорт“ почиње данас у башти Народне билиотеке „Јован Поповић“, где ће се програм одвијати и сутра, а онда ће 6. и 7. јула фестивал бити пресељен у Београду, где ће се наставити у Студентском парку. На конференцији за новинаре у седишту Српског ПЕН центра координатор „Кикинда шорт“ фестивала Срђан Папић је представио троје од 21 учесника: Весну Твртковић из Чешке, Зорана Бејковског из Македоније и Драгославу Барзут из Београда, док су остали већ синоћ били на окупу у Кикинди. Како је истакнуто, ове године је одлучено да приче које ће се читати не смеју да буду дуже од две стране, док ће у планираном зборнику свако имати право на 30 страна. Такође, Папић је објаснио да је ове године нагласак стављен на гостовање писаца „малих језика“ који су претходних година били у другом плану, јер је већина била из англоамеричког језичког подручја. Ове године су они намерно заобиђени, долази само једна гошћа из Велса која пише на велшком, а остали гости стижу из 12 земаља. То је био и разлог што је за земљу почасног госта изабрана Шпанија, али с представницима две аутономне покрајине Каталоније и Балеарских острва, да би се чуо каталонски језик. На матерњем језику ће своје приче читати гости из Босне и Херцеговине (Лана Басташић), Бугарске (Тодора Николова Радева, Иван Димитров), Чешке (Весна Твртковић, Јан Сојка), Хрватске (Еди Матић), Шпаније (Алба Дедеу, Боржа Багуња и Карлес ел Саура), Македоније (Зоран Бејковски), Пољске (Блажеј Ђиковски), Румуније (Козмин Перца и Варади Нађ Пал), Словеније (Урош Садек), Швајцарске (Штефани Зурлије, Мартин Фелдер), Велса (Рејчел Трезисе), а публика ће преводе прича, на српском и енглеском језику, моћи да прати на платну. Писац домаћин биће Синиша Соћанин, а госта изненађења изабрао је Владимир Арсенић који има и обавезу да напише једну причу. Читања ће и у Кикинди и у Београду почињати у 21 сат, а након књижевног програма биће приређивани концерти. У Београду ће у суботу, у 18 сати, у Културном центру бити одржана трибина „Књижевни фестивали - потреба и значај“ на коме ће учесвовати координатори неких фестивала. У случају кише, цео београдски програм биће одржан у Галерији „Артгет“ Културног центра. (Танјуг)

Актуелни албум „Како то мислиш: ми?“ је већ првим синглом пробудио интересовање публике широм региона и доказао да је, и након више од три деценије, рад култног новосадског бенда све плоднији и инспиративнији. „‘Само да ти кажем постало је све невидљиво‘ је атипична песма… Открива Обојене какве нисмо познавали.“ (Милош Трифуновић, Јелен топ десет), „Унаточ абразивности, успјешно носе мелодијске фразе. Стари, али ефикасан трик најбољих пост-панк бендова неочекивана је повезница с дебијем Обојеног програма, а то

вриједи и за нову ‘Само да ти кажем постало је све недивљиво.’“ (Александар Драгаш, Јутарњи лист), део је прес клипинга за новбу ствар. Бројни поштоваоци Обојеног програма овај новосадски бенд ће током летњих месеци моћи да виде на „Јелен фјужон“ бини Егзит фестивала 14. јула, на Шабачком летњем фестивалу 7. августа и на Белгрејд бир фесту 15. августа. Интеврнет веза за преузимање новог спота су http://www.sendspace.com/file/j2moc8 и http://www.youtube.com/watch?v=dgLaYKA3POk. И. Б.

Изложба слика Драгана Јанкова под називом „Море, наде, слике 1985-2012“ отворена је прексиноћ у Музеју савремене уметности Војводине. Ову ретроспективну изложбу новосадског сликара Драгана Јанкова отворио је Небојша Миленковић, виши кустос МСУВ и аутор текста у каталогу за ову изложбу, у којем указује на карактеристике ликовног опуса овог уметника и доживљаје одређених тренутака који израњају из Јанковљевих слика. - Код Јанкова призори су увек уздржани, без претеране вербалне драме, очишћени и сведени, пошто његова намера уствари и није та да се бави догађајима као таквим, оно што овог сликара превасходно занима јесте атмосфера. Он није толико заокупљен самим (визуелним) призорима ко-

лико му је стало до тога да покуша да представи визуелна стања, онај специфичан штимунг у који западају и у ком заправо једино одистински и живе

ва заокупљале у претходних 27 година. Изложбу, која се може погледати до 30.јула, прати и музика новосадске композиторке која

његове јунакиње и јунаци – указује Небојша Миленковић. Кроз слике настале 1985, до најновијих из 2012, на овој изложби се могу сагледати фазе колорита и мотива које су Јанко-

живи у Америци Александре Вребалов. Ову музику Александра Вребалов је компоновала инспирисана управо сликама Драгана Јанкова. Н. П-ј.

Фото: Р. Хаџић

ЗАВРШЕН 39. ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ АЛТЕРНАТИВНОГ И НОВОГ ТЕАТРА У НОВОМ САДУ

Најбоља „Божанствена комедија” Представа „Божанствена комедија“ Битеф театра, у кореографији Едварда Клуга, проглашена је за најбољу на 39. интернационалном фестивалу алтернативног и новог театра (Инфант), завршеном прексиноћ уручењем награда на летњој сцени Културног центра Новог Сада, на којој је, у част награђених, наступио „Необуздани хор“, састављен од полазника радионице Инфанта, под управом Фила Минтона. Победничка представа „Божанствена комедија“ освојила је једногласно награду за најуспешнији експеримент, односно представу у целини. Како је жири образложио, „Едвард Клуг у изузетно успешној сарадњи са осам играча Битеф денс компаније ствара савршени амалгам поезије и плеса и тим путем доказује своју кореографску и редитељску сувереност. Кроз седамдесетопетоминутни дијалог са једним од капиталних дела западноевропске литерарне традиције – Дантеовом ‘Божанственом комедијом‘, кореограф је искористио велики плесни, али и глумачки потенцијал играчког ансамбла у коме је свака индивидуа карактеристична, а истовремено читав плесни ансамбл кохерентан. Дантеова трилогија (пакао, чистилиште, рај) је истовремено актуелизација овог дела са једне стране, док са друге стране задржава и подржава архетипско начело Аристотела о јединству време-

на, места и радње. Представа постиже изузетан баланс између режије, кореографије, сценографије, костима, расвете и звука, уз надахнуту игру свих плесача и зрелог корео-

тачније за сјајно извођење постмодерне и њених принципа. „Представа ‘Мандић машина‘ захтева промућурног и образованог гледаоца, али и преиспитује способност пу-

блици, без страха од разоткривања поставља питање шта остаје када глумац свуче са себе и кожу своје последње улоге. Суштина или ништавило?“, наводи жири. За изузетну експресивност на граничном подручју између позоришта и осталих уметности или стваралаштва у најширем смислу, жири је награду једногласно доделио двема представама: Театру „Акхе“ из Русије, за представу „Пух и прах“, и Словенском младинском гледалишчу из Словеније за представу „Ре-де конструкција: Класни непријатељ“. У представи „Пух и прах“ сликарство се, како жири образлаже, „успоставља као основица акционог троугла. Интелигентне асоцијације изграђене су од гомиле крша и ситних предмета, што у савременом галиматијасу одбачених ствари даје визију лепоте тренутка. Радња која би се могла описати као Фото: Б. Лучић ‘карпе дием‘ у свету у Тријумф Едварда Клуга и Битеф денс компани графског рукописа и подршку блике да схвати и прихвати коме је све пролазно, у коме се будног редитељског ока“. глумца као њега самог. Марко- само ђубришта гомилају, ствара Награда за најоригиналније ва способност да ноншалант- трактат о нежности ухваћеног истраживање једног од сегме- но, шармантно, снажно и увер- тренутка и његовој потенцијалната позоришног језика једно- љиво изнесе ликове који су из- ној разорној снази. Изнад свега, гласно је додељена трупи „Виа градили његову каријеру, али и представа чини порозном гранинегатива“ из Словеније, за искрено и директно комуници- цу између класичног и авангардпредставу „Мандић машина“, ра са ‘малим боговима‘ у пу- ног театра“.

У ЗЕМУНУ ВЕЧЕРАС ПОЧИЊЕ 37. ФЕСТИВАЛ МОНОДРАМЕ И ПАНТОМИМЕ

Од Платона до Шекспира На 37. међународном фестивалу монодраме и пантомиме у позоришту „Пинокио“ у Земуну, који почиње вечерас и траје до 8. јула, учествоваће 16 представа, за награде ће се такмичити уметници из Пољске, Бугарске, Македоније, Енглеске, Португалије, као и наше земље, а биће одржано и више пратећих програма, најавио је на конференцији за новинаре селектор Милован Здравковић. Фестивал ће отворити редитељ Егон Савин, а затим ће Небојша Дугалић извести монодраму „Исповест Дмитрија Карамазова“, по тексту Фјодора Михајловича Достојевског. Претходно ће у позоришном фоајеу бити отворена изложба „Поетски пејсажи“ академског сликара Ивана Стикића. Програм обухвата, како је објаснио селектор, широк круг аутора - од Платона и Шекспира, до Аце Поповића и Исидоре Бјелице. Према његовим

речима, овај фестивал је познат у међународним круговима, па стижу пријаве буквално из целог света, али на избор утичу, поред квалитета, нажалост и финансијске неприлике. - Имамо подршку државе, али минималну. Поред тога, позиви неким значајним уметницима морају да се прецизирају уговором доста раније. Зато ове године нећемо моћи да видимо врло добре представе из Америке и Русије - изјавио је Здравковић. Он је истакао да на домаћем плану нема проблема са монодрамом, док је пантомима много мање заступљена. Помак на том плану очекује се од сарадње са Светском пантомимичарском организацијом, која учествује у реализацији овогодишњег фестивала. Један од оснивача те организације, Марко Стојановић, као и уметница Виолета Ђорђевић, држаће током фестивала радионице пантомиме за

студенте глуме, младе оштећеног слуха и друге заинтересоване. Биће изведена и инклузивна представа „Дрво живота“ групе Београдски пантомимичари, чији су аутори управо Марко Стојановић и Бојан Мијатовић. Традиционалне награде Фестивала су Златна колајна „Маја Димитријевић“ за монодраму, Златна колајна за пантомиму, Златна колајна публике „Синиша Дашић“, а прошле године уведена је и награда за инвентивност. У жирију су глумци Рада Ђуричин, Слободан Бештић и Танасије Узуновић. Жиријем публике председава новинар Радош Драгутивновић, а о Специјалној награди за инвентивност, коју додељује Катедра за креативну индустрију Факултета за индустријски менаџмент, одлучиће жири чији је председник кореограф Александар (Танјуг) Илић.

Представа „Ре-де конструкција: класни непријатељ“ помера границе спектакла „до аутентичности проживљеног искуства, како на свесном тако и несвесном фону стварајући, на тај начин, креативну агресивност на сва чула гледалаца. ‘Класни непријатељ‘ поставља питање када позориште престаје да буде позориште и постаје живот врло особеним третирањем извођачког простора и елемената унутар њега“. Ове награде доделио је жири у саставу: редитељ и писац Милан Белегишанин (председник), драмска списатељица и драматуршкиња Милица Константиновић, и извођач, кореограф, редитељ и педагог Милош Софреновић. Жири је на затварању фестивала имао потребу да похвали „разноврсност селекције овогодишњег фестивала која се креће од граничних форми до врхунске естетизације“. Како су навели, „понуђен је широк дијапазон представа, стилски, формално и извођачки различитих. Од аутентичности проживљеног искуства, преко минијатуре, снаге геста, драматичности акције до истицања стила и органског јединства више стилова и пракси.“ Такође је саопштено да, „иако се, иначе, не додељују похвале, жири овогодишњег фестивала због несумњивог квалитета и поетике која је обележила фестивал чини изузетак и истиче представу ‘Рибар’ театра Лутен из Француске.“ Н. Пејчић

Рекорд Бечке опере Бечка државна опера остварила је у претходној сезони рекордну зараду од 31,3 милиона евра. Како преноси агенција АФП, главна оперска кућа у Бечу забележила је и изванредну посећеност од преко 98 одсто. Од септембра 2011. године до прошлог јуна продато је укупно 588.990 карата за 360 оперских и балетских представа. Прошле године, реномирана бечка кућа инкасирала је 29,5 милиона евра. Бечка државна опера је доживела нагли процват 2009. године, након што је на њено чело дошао Француз Доминик Мејер, који је подмладио репертоар и вратио сјај дуго запослављеном балету.

svet

~etvrtak5.jul2012.

dnevnik

ZA PAD UBE \U JE RU SI JU DA PRI MI SI RIJ SKOG LI DE RA

UKRA TKO Su dar avi o na, pi lo ti mr tvi LON DON: Britanska obalska stra`a saop{tila je da su dva pilota Kraqevskog vazduhoplovstva poginula posle sudara dva lova~ka aviona „Tornado” kraj obale [kotske. Obalska stra`a je objavila da je u utorak uve~e, zbog lo{eg vremena, okon~ano tragawe za dvojicom pilota. Ministarstvo odbrane je navelo da su dva dvoseda „GR4 Tor na do” le te la is to~ no od [kot ske, ka da je iz gu bqen kon takt sa wi ma. Dru ga dva ~lana posade su spasena iz mora helikopterom i odvedena u bolnicu. Britanski avioni „GR4 Tornado” su imali nekoliko sudara posledwih godina.

De set mr tvih u ob ra ~u nu MEK SI KO SI TI: U najnovijem obra~unu suprotstavqenih narko kartela u centralnim delovima Meksika ubijeno je 10 osoba, a pet je raweno. Prvi izve{taji pokazuju da je najmawe 10 qudi ubijeno, a pet raweno u gradovima Sakasonapan i Otsoloapan”, izjavio je Eliaz Alvares, zvani~nik slu`be bezbednosti u meksi~koj dr`avi Mi~oakan. On je rekao da su neki od u~esnika ju~era{weg okr{aja povezani sa narko kartelom „La familija Mi~oakana”, ali nije naveo ime bande kojoj su pripadali weni suparnici, preneo je Frans pres. Odlaze}i predsednik Felipe Kalderon pokrenuo je vojnu kampawu protiv kriminalnih bandi 2006, odmah po dolasku na vlast. Vi{e od 50.000 qudi je ubijeno, a 5.000 se vode kao nestali od po~etka obra~una dr`ave s kriminalcima.

@r tve po pla ve AN KA RA: Osmoro qudi, od ko jih naj ma we ~e tvo ro de ce, poginulo je u poplavama izazvanim olujnim ki{ama na severu Turske, saop{tile su ju~e lokalne vlasti. Turska uprava za vanredne situacije saop{tila je da je najmawe osmoro qudi poginulo, 21 povre|eno dok se dvoje vodi kao nestalo. Padavine su kasno ju~e dovele od izlivawa reka, a poplave su zahvatile ku}e i prodavnice i blokirale automobile u crnomorskoj luci Samsun, javio je AP pozivaju}i se na tursku dr `av nu agen ci ju Ana do lu. Dvojica bra}e od godinu i pet godina, kao i jedan otac i wegova dva sina od devet i 16 godina udavili su se u poplavqenim ku}ama, navela je agencija.

Asa da ne }e ni Mo skva MO SKVA: Zapad ube|uje Rusiju da pru`i politi~ki azil Ba{aru al-Asadu nakon {to je postignut me|unarodni sporazum o poli-

Ba{ar al-Asad

ti~koj tranziciji u siriji, pi{e „Komersant”. Zapadne zemqe, u prvom redu SAD, nastoje da ubede Moskvu da primi sirijskog lidera i pruì mu politi~ki azil”, pi{e taj dnevnik pozivaju}i se na neimenovani ruski diplomatski izvor. Me|utim, taj izvor kaè da Rusija „nije planirala niti planira da primi” sirijskog predsednika. Drugi neimenovani izvor rekao je istom listu da Moskva ne podràva li~no Asada i da ~ak smatra da su mu male {anse za ostanak na vlasti. „Mi ne branimo Asada”, rekao je taj izvor blizak Kremqu i dodao da su „male {anse da on

ostane na vlasti, oko 10 odsto”. Jedan zapadni diplomatski izvor nije ni potvrdio ni opovrgao Komersantu informacije o tom predlogu Zapada. Pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN - SAD, Kina, Rusija, Francuska i Velika Britanija, kao i Turska i zemqe Arapske lige, dogovorili su se u subotu u @enevi o principima politi~ke tranzicije u Siriji gde su se protesti protiv Asada pretvorili u oru`ani sukob. SAD tuma~e usvajawe tog sporazuma kao indirektan pristanak Moskve na odlazak Asada, pi{e „Komersant”.

ZAH TEV ZA EKS HU MA CI JU TE LA PRE MI NU LOG PA LE STIN SKOG VO \E

Ara fa to va ode }a bi la ra di o ak tiv na LON DON, DO HA, TEL AVI V: Supruga preminulog palestinskog vo|e Jasera Arafata zahteva ekshumaciju wegovog tela nakon pronalaska tragova radioaktivnog polonijuma na ode}i koju je nosio. Tragove radioaktivnosti pokazala je laboratorijska analiza ura|ena u [vacarskoj, koja je bila usmerena na biolo{ke uzorke uzete s li~nih stvari Arafata koje je udovici predala vojna bolnica u Parizu

nau~nici iz [vajcarske rekli su „Al Xaziri„ da bi testovi sprovedeni na Arafatovim ostacima, pokopanim u mauzoleju u Ramali na Zapadnoj obali, mogli ponuditi kona~an odgovor na ovu dilemu. Glasine o mogu}nosti da je Arafat otrovan kru`e jo{ od wegove smrti. Tokom devetomese~ne istrage, Suha Arafat je novinaru Al Xazire Klejtonu Svi{eru stavila na raspolaga-

SAD OBE LE @I LE DAN NE ZA VI SNO STI

Mi lion do ma }in sta va i da qe bez stru je VA [ING TON: SAD su ju~e obele`ile Dan nezavisnosti - 4. jul, u znak se}awa na usvajawe Deklaracije o nezavisnosti iz 1776. kada su se odvojili od Velike Britanije. Tokom ameri~ke revolucije, 13 kolonija je 2. jula proglasilo odvajawe od Velike Britanije, da bi Kongres dva dana kasnije usvojio Deklaraciju o nezavisnosti kojom je dat pravni pe~at na odluku o otcepqewu. Sino} je u centru prestonice prikazan i dvadesetominutni vatromet, a po procenama tokom celogju~era{weg dana u grad je do{lo vi{e od pola miliona qudi. Istovremeno, zbog sna`ne oluje koja je pogodila isto~nu obalu SAD, skoro milion doma}instava je od petka bez struje. Do sada je utvr|eno da su najmawe 24 osobe poginule u oluji, ali bi taj broj mogao biti i ve}i kada se utvrde prave razmere nevremena, navodi agencija Rojters. Ono {to posebno ote`ava situaciju je toplotni ta-

las koji je pogodio upravo isto~nu obalu, i temperature se ve} danima kre}u oko 40. podeoka. Gra|ani postaju sve nestrpqiviji, po{to zvani~nici ka`u da bi

struja mogla da bude ponovo ukqu~ena tek krajem nedeqe. „Ovo se de{ava iz godine u godinu, i uvek su nepripremqeni”, ka`e Xon Marfi iz Va{ingtona, koji jo{ nije dobio struju. Mnogo porodica je napustilo svoje domove i

preselilo se kod prijateqa koji imaju struju ili u hotelu, jer je pri ovakvim vru}inama nemogu}e provesti ceo dan u zatvorenom prostoru bez klima ure|aja. @ivot je ote`an jer su i mnoge samoposluge bez struje, pa je u zapadnoj Vir xi ni ji Nacionalna garda po~ela da dostavqa hranu qudima od vrata do vrata. U Va {ing to nu su vlasti napravile sabirna mesta, gde qudi bacaju svoju hranu koja se pokvarila. Tako|e, u mnogim radwama i restoranima koji imaju struju ne primaju se kartice, zbog bankarskih terminala koji su u prekidu, tako da se sve pla}a gotovinom.

IRAN

Dir ni te nas, na pa da mo Iz real TE HE RAN: Iran je zapretio da }e, ako bude napadnut, uni{titi ameri~ke vojne baze {irom Bliskog istoka i da }e na meti imati Izrael u roku od nekoliko minuta. „Te baze su sve na dometu na{ih raketa i porobqene zemqe (Izrael) su tako|e dobra meta za nas”, izjavio je komandant vojne divizije Revolucionarne garde Amir Ali Haxi Zadeh, javila je iranska novinska agencija Fars. Pretwa je izre~ena po{to je iranska Revolucionarna garda nastavila, tre}i dan za redom, da testira balisti~ke rakete. Haxi Zadeh je dodao da iranske balisti~ke rakete imaju u dometu 35 ameri~kih vojnih baza koje, u ve-

}ini slu~ajeva, mogu da pogode mete na udaqenosti od 2.000 kilometara. „Mi smo razmi{qali o kriterijumima za odre|ivawe (vojnih) baza i raspore|ivawu raketa za uni{tewe svih tih baza u prvim minutama posle napada (na Iran)”, dodao je on, prenela je agencija Rojters. Britanska agencija podse}a da ameri~ke vojne baze u regionu Bliskog istoka postoje u Bahreinu, Kataru, Ujediwenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu i Turskoj, a da imaju jo{ oko 10 vojnih baza malo daqe, u Avganistanu i Kirgistanu. Izrael je zapretio da bi mogao da napadne Iran ukoliko se diplomatskim putem ne re{i pitawe spornog nuklearnog nuklearnog

programa, {to ne iskqu~uju ni Sjediwene Ameri~ke Dr`ave kao „posledwu instancu”, mada isti~u da treba dati vremena da poja~ane ekonomske sankcije protiv Irana „urode plodom”. Rojters podse}a da je iranska Revolucionarne garde tako|e zapretila da }e blokirati Hormuski moreuz kojim ide vi{e od tre}ine ukupnog transporta sirove nafte iz zemaqa Persijskog zaliva, kao odgovor na poo{travawe sankcija Iranu. Velike sile odgovorile su da ne}e tolerisati „opstrukciju komercijalnog saobra}aja” moreuzom i podsetile na zna~ajno prisusutvo ameri~kih brodova u regionu.

Jaser Arafat

u kojoj je on umro, kaè {ef Univerzitetskog centra forenzi~ke medicine Instituta za radijacijsku fiziku u Lozani. Istraga je predstavqena u dokumentarnom filmu „[ta je ubilo Arafata”, a emitovana je na TV „Al Xaziri Balkan” i predstavqa najiscrpniju istragu sprovedenu o okolnostima Arafatove smrti, nakon misteriozne bolesti od koje je oboleo 2004. godine. Ovaj film otkriva da uzorci uzeti sa wegovih li~nih stvari, kao {to su ~etkica za zube, kapa i dowi ve{, sadrè neo~ekivano visok nivo polonija 210, radioaktivne supstance koja moè nastati samo u nuklearnom reaktoru, navodi „Al Xazira”. Polonijum je kori{}en za ubistvo ruskog disidenta Aleksandra Litvenenka u Londonu 2006. godine, a nivo polonija prona|en na predmetima koji su pripadali Arafatu odgovaraju sli~nim dozama ovog elementa kojima je bio izloèn i Litvenenko. Vode}i

we kompletnu medicinsku dokumentaciju svog supruga, kao i torbu sa ode}om i li~nim stvarima koju je imao sa sobom u vojnoj bolnici Persi u Francuskoj, u kojoj je preminuo. Suha Arafat je pozvala palestinske vlasti da odobre ekshumaciju tela wenog supruga. „Nakon svega onoga {to smo otkrili, uz najpouzdanije svetske lekare, moramo oti}i i korak daqe i ekshumirati telo Jasera Arafata, kako bismo otkrili istinu celom muslimanskom i arapskom svetu”, rekla je ona. Palestina pristala na ekshumaciju Arafata Palestinska uprava pristala je na ekshumaciju tela palestinskog lidera Jasera Arafata nakon najnovijih tvrdwi da je otrovan radioktivnim elementom polonujumom -210, 2004. godine. Palestinska administracija je rekla da }e odobriti zahtev Suhe Arafat da se Arafatovi posmrtni ostaci daju na autopsiju.

Pr o na |e na 272 pe do fi la u Austri ji BE^: U okviru operacije protiv de~ije pornografije, koja je sprovedena u vi{e zemaqa sveta, austrijska policija u{la u trag 272 pedofila. Usled istrage u 141 zemqe pod imenom „Karole” prona|en je veliki broj pedofila koji su preko internet foruma razmewivali fotografije i video snimke zlostavqawa dece. Samo u Austriji policija je u{la u trag 272 lica, saop{teno je ju~e ujutro u Be~u. Tokom vi{emese~nog posmatrawa scene pedofila prona|en je veliki broj materijala s de~ijom pornografijom.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je na ukidawe smrtne kazne {irom sveta. On je u sedi{tu UN u Wujorku rekao da je oduzimawe ne~ijeg `ivota „previ{e apsolutno i nepovratno”, istakav{i da jedno qudsko bi}e to ne sme u~initi drugome, ~ak ni pod okriqem zakona. Ban Ki Mun je posebno zabrinut zbog smrtne kazne za maloletne osobe, koja se u nekim zemqama jo{ uvek koristi.

VIKTOR JANUKOVI^ „U Ukrajini bi mogli biti raspisani vanredni parlamentarni izbori ako se nastavi kriza koju je izazvalo usvajawe kontroverznog zakona o jeziku”, rekao je predsednik Ukrajine Viktor Janukovi~. Samo dan nakon usvajawa zakona po kojem ruski jezik dobija status zvani~nog u Ukrajini, oko 1000 demonstranata sukobilo se sa gotovo istovetnim brojem policajaca u centru Kijeva.

PAPA BENEDIKT XVI

Papa Benedikt XVI branio je ju~e drugog ~oveka Vatikana, rekav{i da su italijanski mediji bili neopravdano kriti~ni prema kardinalu, dr`avnom sekretaru Vatikana Tarcisiju Bertoneu. Papa je istakao da je primio „nadahnute savete” od Bertonea i da je on bio posebno od koristi proteklih par meseci, u vezi skandala oko curewa poverqivih dokumenata koji je uzdrmao Vatikan.

DRA MA U NE MA^ KOM GRA DU KAR LSRU EU

Ot mi ~ar ubio ~e ti ri ta o ca i se be KAR LSRUE: Naoruàni mu{karac zabarikadirao se rano ju~e jutro u jednoj zgradi u Karlsrueu tokom prinudnog iseqavawa, uzev{i za taoce ~etvoro qudi, ukqu~uju}i sudskog izvr{teqa. „Specijalne snage su provalile u stan po{to su osetile dim i na{le su ~etiri tela. Jedan od wih je verovatno otmi~ar,” rekao je portparol policije, a prenosi Rojters. U me|uvremeno je javqeno da je prona|ena i peta `rtva otmi~ara. Po informacijama tablioda „Bild”, u drami su izgubili ìvot otmi~ar, sudski izivr{iteq, novi vlasnik stana, jedan bravar i jo{ jedna osoba. Do drame u Karlsurueu, ~iji se uzroci i daqe istraùju, do{lo je ujutro, kada se vlasnik stana u potkorvqu, odnosno, prija teq vla sni ce sta na, lo vac u po se du oru`ja, prilikom najavqenog, prinudnog iseqewa zabarikadirao i oteo taoce. Mu{ka rac, ~i ji iden ti tet jo{ ni je sa op {ten, bio je naoruàn, a televizija N-TV objavila je da je u posedu imao granate. „Situacija je nejasna. Ne znamo {ta se do-

Policajci stigli kada je pucwava okon~ana

godilo u stanu”, kazao je portparol policije i dodao da policija nije ostvarila nikakav kontakt sa otmi~arem. Pretpostavqa se da je otmi~ar izvr{io samoubistvo nakon {to je ubio sve osobe koje je dr-

ào pro tiv wi ho ve vo qe. Po li caj ci su u{li u stan u kojem su dràni taoci kada su osetili miris paqevi ne, pre ci zi rao je portparol policije. Stanovnici ku}e su in for mi sa li po li ci ju, ka da su ~i li pucweve, koja je, zatim, uz anga`man specijalnih jednica, inter ve ni sa la, izo lo vala mesto tragedije i evakuisala kom{iluk. Nema~ka, koja je kako kaè statistika, na sa mom vr hu po broju krvoproli}a, osetqiva na ovakve doga|aje, naro~ito od tragedije u gimnaziji u Erfurtu, kada je, pre desetak godina, jedan |ak gimnazije „Gutenberg’’ u {koli ubio 16 osoba, a zatim sam sebi presudio.

svet / balkan

dnevnik

~etvrtak5.jul2012.

PO SLA NI CI EVROP SKOG PAR LA MEN TA OD BA CI LI SPO RA ZUM O CEN ZU RI IN TER NE TA

LI DER DPS-a MI LO \U KA NO VI]

AK TA de fi ni tiv no Ko na~ no auten ti~ ni Sr bi ja nac ad ak ta STRA ZBUR: Evropski parlament odbacio je Me|unarodni sporazum o borbi protiv falsifikovawa i piraterije poznatiji kao AKTA, {to zna~i da on ne}e vaìti na teritoriji Evropske unije, iako su ga potpisale 22 wene ~lanice Svetski mediji poput „Frans presa„, „Doj~e velea„,”Ra{n tajmsa” i „Aso{iejted presa„ javqaju da je Evropski parlament odbio da usvoji AKTA sporazum po{to je svih pet wegovih odbora dalo negativno mi{qewe na sadràj sporazuma. Evroposlanici su velikom ve}inom odbacili kontroverzni sporazum, za koji se zalagala Evropska komisija – 478 glasova bilo je „protiv”, 39 je bilo „za”, a 146 poslanika se uzdràlo od glasawa. Mediji navode da ovakav ishod predstavqa pobedu Evropqana koji su protestovali protiv AKTA sporazuma.

na ~e lu Sr bi je

Evropski parlament u zasedawu

industrije u SAD, a da internet provajdere pretvara u „{erife” koji }e kontrolisati {ta rade wihovi korisnici. Brojne potpisnice su tokom zime i prole}a, pod `estokim pritiskom javnosti, zamrznule postupak ratifikacije dok ne

Spo ra zum ne }e va `i ti na te ri to ri ji ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je, iako su ga pret hod no ra ti fi ko va le vla de 22 ze mqe od 27 ~la ni ca Protesti su izbili {irom evropskog kontinenta po{to su 22 zemqe od 27 zemaqa Unije stavile potpis na taj sporazum, koji je nekoliko godina ugovaran iza zatvorenih vrata. Kriti~ari sporazuma su tvrdili da AKTA omogu}ava cenzuru interneta, da je pristrasna u korist vlasnika autorskih prava, posebno muzi~ke i filmske

Mon ti: Ita li ja ne tra ì po mo} RIM: Premijer Italije Mario Monti rekao je ju~e da je za wegovu zemqu va`no da bude u mogu}nosti da se povoqnije zaduùje, ali i naglasio da Rim ne}e traìti spas od bankrota. Nema~ka kancelarka Angela Merkel sastala se ju~e u Rimu sa Montijem, nakon {to su se pro{le nedeqe lideri EU na~elno dogovorili da omogu}e evropskom fondu za spas da kupuje obveznice na sekundarnim trì{tima, u ciqu sniàvawa tro{kova zaduìvawa zemaqa u problemima, ukoliko te zemqe budu po{tovale preporuke Unije, prenosi agencija AP. Tu odluku su mnogi videli kao poraz nema~ke kancelarke. Monti je za nema~ki dnevni list „Frankfurter algemajne cajtung” rekao da Italija ne traì pomo} i ne forsira izdavawe zajedni~kih obveznica evrozone.

budu videle ishod glasawa u Evropskom parlamentu, tela koji ima zavr{nu re~ u vezi s primenom zakona na teritoriji Unije. Evropska komisija zatra`ila je od Evropskog suda za qudska prava da proceni da li je AKTA u skladu sa evropskim propisima, ali je Evropski parlament odlu~io da razmotri sporazum i glasa o wemu pre no {to sud done-

se svoje mi{qewe, {to je proces koji bi mogao da potraje i do dve godine. U me|uvremenu, svi nadle`ni odbori Evropskog parlamenta za gra|anske slobode, industriju, pravne poslove, razvoj i me|unarodnu trgovinu, dali su negativno mi{qewe o sporazumu. U prekju~era{woj raspravi u Evropskom parlamentu, evropski komesar za trgovinu Karel de Guht rekao je da }e AKTA ponovo izneti pred parlament ako Sud bude dao pozivno mi{qewe na taj dokument. AKTA je ugovarana od 2007. godine izme|u SAD, Japana, Kanade, Ju`ne Koreje, Novog Zelanda, Australije, Evropske unije i jo{ nekoliko zemaqa. Pregovori su se vodili iza zatvorenih vrata, van svetskih trgovinskih tela, {to je bilo naro~ita meta kriti~ara sporazuma, koji bi trebalo da stupi na snagu ako ga ratifikuje najmawe {est potpisnica.

Fran cu zi ve }i op ti mi sti od Ne ma ca PA RIZ: Francuzi su ve}i optimisti u pogledu opstanka evrozone nego Nemci, {to se moè objasniti ve}om podr{kom fran cu skog na ro da Gr~koj i wenim naporima da za dr è za jed ni~ ku mo ne tu evro, re zul ta ti se an ke te agencije JuGov sprovedene u sedam zemaqa EU. Anketa, objavqena u francuskom portalu Atlantiko, je pokazala da 49 odsto Francuza è li da Gr~ ka na pu sti evrozonu, dok se 38 odsto wih izjasnilo za opstanak Gr~ke u evrozoni , a 13 odsto wih je bilo neutralno. S druge strane samo 24 odsto Nemaca i 25 odsto Britanaca je izjavilo da èle Gr~ku i daqe u evrozoni. Oko 40 odsto anketiranih Francuza smatra da }e evro-

zo na pre ì ve ti, dok ta kvo mi{qewe deli samo 14 odsto Nemaca i 22 odsto Britanaca. Anketa je sprovedena u sedam evrop skih ze ma qa Fran cu skoj, Velikoj Britaniji, Nema~koj, Ssvedskoj, Finskoj i Dan skoj iz me |u pro te klih gr~kih parlamentarnih izbora i evropskog samita u Briselu. Ovakvi rezultati, me|utim, nisu rezultat politike privrènosti Francuza EU, jer kao i u Nemackoj, tek ne{to vi{e od 50 odsto gra|ana tih zemaqa bi glasalo u korist EU u slu~aju odràvawa re fe rem du ma. Fran cu zi ne po dr à va ju iz prin ci pi jal nih razloga Grke, ve} jednostavno {to smatraju da izlazak Gr~ke nije neophodan, zakqu~uje se u studiji.

Ba ro zo se ob ru {io na bri tan ske kon zer va tiv ce STRA ZBUR: Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo obru{io se , na sednici Evropskog parlamenta u Strazburu, na britanske konzervativne poslanike i qutito im rekao da je zbuwen na~inom na koji se oni odnose prema problemima u evrozoni, javio je AFP. On je na prekju~era{woj sednici, tako|e, odbacio zahteve ~lanova partije britanskog premijera Dejvida Kamerona da se odr`i referendum o britanskom ~lanstvu u EU. „Dozvolite da vam ka`em da je za~u|uju}e da izgleda da ste odu{evqeni zbog te{ko}a u evrozoni”, rekao je Barozo britanskim torijevcima u evropskom parlamentu. „A to je u potpunoj suprotnosti sa stavovima va{eg lidera premijera Kamerona”, rekao je on.

@oze Manuel Barozo

Oko 100 konzervativnih poslanika pisalo je Kemeronu pro{le sedmice tra`iv{i da se na narednoj sednici parlementa glasa o ~lanstvu u EU. Kameron je odbacio referendum, ali je nagovestio

da je otvoren za glasawe o izmewenim odnosima sa EU. Barozo je rekao da postoji saglasnost, ukqu~uju}i i onih dr`ava izvan evrozone, o potrebi da se ta zona oja~a. „Bila bi potpuna gre{ka da se poku{a da se podeli evrozona od ostatka EU”. „Tako|e sam za~u|en sa kakvom lako}om neki od vas preporu~ujete pojedinim ~lanicama da napuste evro”, rekao je Barozo. On ih je podsetio na izjavu Kamerona da je u britanskom nacionalnom interesu da du`ni~kom krizom zahva}ena Gr~ka ostane u zoni evra. Barozo se posebno okomio na britanskog konzervativca Martina Kalanana, koji je kritikovao paket pomo}i bankama kao „tro{ewe novca poreskih obveznika i zalo`io se za izlazak nekih zemaqa iz evrozone”, podsetio je AFP.

POD GO RI CA: Lider vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS) Crne Gore Milo \ukanovi} rekao je da ga raduje da je na ~elo Srbije kona~no do{ao autenti~ni Srbijanac, dodav{i da je uveren da }e sada odnosi Srbije i Crne Gore „neminovno i}i uzlaznom putawom, ~emu }e predsednik Nikoli} dati i li~ni pe~at”. Biv{i crnogorski premijer je, u intervjuu za nedeqnik „Vreme„, ocenio da je Srbija kojoj, sude}i po potencijalima, pripada mesto lokomotive evropskih integracija Balkana, danas na za~equ upravo zbog toga {to su je u pro{losti vodili Crnogorci i oni koji su u Beogradu poku{avali da se predstave „ve}im katolicima od pape”. „U vreme predizborne kampawe, imao sam priliku da razgovaram s predsednikom Nikoli}em i mogu da ka`em da mi je delovao veoma uverqivo kada je rekao da je za wega pitawe crnogorske nezavisnosti zavr{eno, da ono predstavqa izraz demokratske voqe gra|ana Crne Go-

Milo \ukanovi}

re koju veoma po{tuje”, naveo je \ukanovi}. U tom stavu, kako je rekao \ukanovi}, nije ga pokolebao ni Nikoli}ev nastup na crnogorskoj televiziji kada je rekao kako Srbe i Crnogorce do`ivqava kao jedan narod. „Ono {to mi se ~ini su{tinski va`nim jeste da, za razliku od ostalih, nakon izjave predsednika Nikoli}a, niko u Crnoj

Gori ne o~ekuje ni verbalne, ni politi~ke, ni bilo kakve vrste pritisaka u smislu ugro`avawa crnogorskog nacionalnog identiteta i dr`avne nezavisnosti”, istakao je \ukanovi}. Drugim re~ima, dodao je lider DPS-a, sigurni smo da vi{e ne}e biti inicijativa ili akcija koje bi imale za ciq potvr|ivawe takvog stava na drugi na~in i drugim sredstvima.

HRVATSKA

Le ko: Za greb pra ti po li ti ku Be o gra da ZA GREB, BE^: Potpredsednik hrvatskog Sabora Josip Leko izjavio je da je politika Hrvatske prema Srbiji konzistentna, nezavisno od toga ko je na vlasti i da }e Zagreb pomno pratiti politiku srpskih vlasti i u skladu s wom korigovati svoju saradwu. „Mi po{tujemo legitimno pravo srpskih gra|ana na izbor sopstvene vlade, ali }emo politiku wihovih predstavnika pomno pratiti, i u skladu s wom na{u saradwu korigovati. Sa na{e strane nema prepreka”, rekao je on u intervjuu be~kom dnevniku „Standard”.

Josip Leko

„O~ekujemo od na{ih suseda da se odlu~e za evropski put i da dovedu svoje izjave u saglasnost sa realnim ~iweni~nim stawem”, rekao je Leko, koji vr{i du`nosti predsednika Sa bo ra, ume sto bo le snog predsednika Borisa [prema. On je ocenio da izjava novog predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a o Vukovaru ne poma`e ni srpskom narodu i ne doprinosi razvoju dobrosusedskih odnosa u ovom delu Evrope. „Zbog toga o~ekujem promenu stava predsednika Nikoli}a”, rekao je Leko.

Sve do ~e we o lo go ru Ke re sti nec ZA GREB: U nastavku su|ewa za mu~ewe srskih civila u logoru Kerestinec kod Zagreba 1991. i 1992. svedo~ila je Nada Grab, koja je pobacila tokom boravka u zatvoru. Wen mu` Quban potvrdio je da je tri puta prebijen. Bra~ni par Grab je u iskazu u @upanijskom sudu opisao da su ih u maju 1992. hrvatski vojnici, zajedno s majkom svedokiwe, uhapsili kod mesta Suwa na Baniji, dok su brali kukuruz. Majku svedokiwe pustili su nakon sedam dana, a wih su dràli mesec dana. Nada Grab izjavila je da je nisu prebijali, ali joj je jedne no}i pri{ao straàr po imenu Robert s noèm u ruci i drmao joj krevet. Ne se}a se da li je pobacila pre ili nakon tog doga|aja, isti~u}i da nema medicinsku dokumentaciju kojom bi

to dokazala jer joj je uzeo navedeni straàr. Ona je rekla i da su je za vreme dok je bila zatvorena stalno ispitivali o muù za koga su tvrdili da je ~etnik. Quban Grab je rekao da se le~i zbog psihi~kih problema, pa ne moè svedo~iti o doga|ajima u Kerestincu, zbog ~ega je sudija Marijan Garac pro~itao wegov iskaz iz istrage u kome je naveo da su ga dva-tri puta prebile nepoznate osobe. Svedok je odbacio tvrdwu Stjepana Klari}a koji je komandovao logorom da je bio komandir u vojsci Republike Srpske, da je uhap{en u kra|i kukuruza i da je tom prilikom imao pu{ku. Klari} je rekao da je Quban Grab bio komandir neprijateqske vojske i da nije civilna `rtva, a za Nadu je kazao da nije mo-

gla pobaciti jer nije ni bila trudna. „Trudna je bila wena majka, pa je zato i pu{tena nakon sedam dana”, rekao je Klari}. Su|ewe biv{em komandantu logora Klari}u i wemu pot~iwenim vojnicima Dra`enu Pavlovi}u, Viktoru Ivan~inu, @eqku @ivecu i Goranu [trukequ nastavqa se danas saslu{awem novih svedoka. Klari} i ostali se terete za psihi~ka i fizi~ka maltretirawa i mu~ewa zarobqenika, ali i srpskih civila uhap{enih u okolini Zagreba i Siska, ukupno 34 `rtve, od decembra 1991. do maja 1992. Kako se isti~e u optu`nici, u Kerestincu su zatvorenici prebijani, mu~eni elektro{okovima, ali i prisiqavani na skidawe, oralni seks i masturbaciju.

Vu ja no vi }u na gra da „Li~ nost go di ne re gi o na” POD GO RI CA: Predsedniku Crne Gore Filipu Vujanovi}u danas }e u Sarajevu biti uru~ena Zlatna plaketa, priznawe „Li~nost godine regiona 2012”, koje dodequje Agencija za izbor najmenaxera Bosne i Hercegovine, Jugoisto~ne i Sredwe Evrope. U obrazlo`ewu priznawe navodi se da je Vujanovi} politi~ar visokog ranga u regionu, koji intenzivno radi na otva-

rawu novih puteva saradwe, prijateqstva i razvoja, {to ~ini temeqe za budu}nost i razvoj biznisa. Isti~e se da Vujanovi} daje prednost ekonomiji nad politikom, kao i regionalnom privrednom razvoju i saradwi, saop{teno je iz kabineta crnogorskog predsednika. Prethodni dobitnik Zlatne plakete je predsednik Hrvatske Ivo Josipovi}.

Filip Vujanovi}

~etvrtak5.jul2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik SATELIT ukwi`en dvosoban stan 48m2 na drugom spratu, cena 30.000E. Telefon 060/02-01-000. 56031

SOBE i apartmani Utjeha kod Bara. Blizu mora. Povoqno. Telefoni: 021/6363-291, 062/8510669, 064/390-3391. 55548 IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. 00382/67859-097, www.danojlovicapartmani.piczo.com 55918 IZDAJEM garsoweru u centru Budve blizu mora, 25E. Kumbor sobu sa kupatilom i kori{}ewem kuhiwe za 4 osobe, 20E.Telefon 0038269045009. 56042

^ASOVI engleskog 500 din. 90min. i prevodi engleskog na srpski 800 din. A-format. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 066/971-4206. 55231 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 55974 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 55975

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 55976

NAME[TENA GARSOWERA, odvojena kuhiwa, sa dva otomana Bra}e Ribnikara. Telefon 064/1463126. 55456 U PETROVARADINU izdajem jednoiposoban stan, CG, interfon, lift, drugi sprat. Telefoni: 023027153, 063/801-7620. 55580 IZDAJEM lepo name{ten 1,5 stan u blizini Sajma. Telefon 063/512-414. 55634 IZDAJEM name{tenu garsoweru M. Gorkog 6, ispred Spens-a. Telefon 063/511939. 55731 NOVI SAD, Novo naseqe, kod GSP, izdajem jednoiposoban prazan stan 43m2, telefon, sprat 1., kablovska, terasa, tavan. Telefon 064/89-62-732. 55925 IZDAJEM dvosoban stan 56m2, I sprat, prazan, Danila Ki{a 2, pored OTP banke na Bulevaru, dogovor. Telefon 063/10-77-808. 56043

CENTAR, Banovina - u odli~noj zgradi, ukwi`en stan od 45m2, II sprat, cena 41.800. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15001

GRBAVICA, novija ukwièna garsowera, cena 27.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15002 @. STA NI CA, kla si ~an 1.0 stan od 28m2 na II spratu, cena 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15003 GARSOWERU od 26,3m2 odmah useqivu, sa terasom, klimom na drugom spratu u uèm centru grada, bez posrednika. Telefon 063/8633215. 55933 PRODAJEM nov jednosoban stan, 29m2, visoko prizemqe u centru, ukwièn, kvalitetan, bez agencije. Telefon 063/1544292. 55899

NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 1.5 stan od 35m2 po ceni od 36.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15004 GR BA VI CA, od li ~an nov 2.0 stan fantasti~nog rasporeda, ukwièn, cena 57.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15005 BULEVAR OSLOBO\EWA, 2.0 stan od 60m2 na I spratu po ceni od 49.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15006 CARA DU[ANA, ukwièn 1.5 stan od 36m2 u no vi joj zgra di, dvori{no orjentisan, cena 42.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 LIMAN 2, ukwièn 1.5 stan, cena 43.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15008 SATELIT, klasi~an 2.0 stan od 48m2 po ceni od 32.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 57.200, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15010 LIMAN, odli~an 1.5 stan od 53m2 na IV spratu, cena 45.900. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15011 ]IRPANOVA, ukwièn, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012 SKENDER-BEGOVA 3, 59 kvm, dvosoban, II, CG, lift, direktno od investitora. 130.000. Telefon 063/107-11-11 54508 LI MAN I, pro da jem dvo so ban stan 53, 5 m2, dru gi sprat, lift, terasa, Veqka Petrovi}a, bli zi na fa kul te ta, ce na 48.000e. Uslu `ni te le fon 063/570-180. 55997

BETANIJA, odli~an 2.5 stan, ukwièn po ceni od 61.800. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 15013 NOVA DETELINARA, noviji, ukwièn 2.5 dupleks, cena 37.100. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 15014 TELEP, nova zgrada odli~an mawi 2.5 stan, cena 45.600 sa PDVom (moè kredit). Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15015 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15016 RUMENA^KA ul., ukwièn 2.5 stan od 61m2 po ceni od 46.350. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15017 LIMAN 2, prazan i ukwièn 2.5 stan od 68m2, cena 62.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15018 BULEVAR EVROPE, u novoj luks zgradi, nov neuseqavan 3.0 stan od 83m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15019 OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15020

LIMAN, ukwièn originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15021 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15022 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4.0 stan od 100m2 cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15023 GRBAVICA noviji ukwièn stan 105m2, redovna etaà, cena 105.000E. Telefon 060/02-01-000. 56030

PRODAJEM novu name{tenu ku}u u Novom Sadu S. Pa{}ana 2, cena 60.000e. Telefoni: 063/386-136, 064/2510929. 55654 KU]A Sremska Kamenica kod Policijske {kole, ukwièna 106m2, na placu 800m2, sa garaòm. Cena 80.000E. Telefon 060/02-01-000. 56029 UZIMAM u arendu zemqu: Pej. sala{i, ênej, B. Jarak, Kisa~, Rumenka, Stepanovi}evo, prednost na vi{e godina, isplata odmah. Telefon 064/8372806. 55586 FRU[KA GORA, Alibegovac, [irine, 8km od Novog Sada, 5.300m2, plac, put, struja, vodaizvor, lep pogled. Telefon 064/288-61-71. 55963

IZDAJEM uli~ni prizemni lokal, 40m2, ima telefon u Ul. Turgewevoj 1, blizu Betanije. Telefon 063/504-105. 55760 SKENDER-BEGOVA 3, poslovni prostor, 53kvm, I, - CG, lift, direktno od investitora, 109.800. Telefon 063/107-11-11. 54509

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 54892

PE]KAR - zidam kaqeve pe}i, pretresam i ru{im stare. Tele fo ni: 062/606-782, 021/714577. 55806 SA MO za pen zi o ne re i pro sve ta re po voq ni ji mo ler skofar bar ski ra do vi. Te le fo ni: 6435-231 i 064/230-68-98. 55878 VO DO IN STA LA TER pru `a sve usluge u delatnosti: odgu{e wa od mah, vr {i mo emaj li rawe kada, lajsne oko kade. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55949

ME LE MI „Sta nil” po ma `u pro tiv uje da ko ma ra ca, oje da ko `e i he mo ro i da. Te le fon: 0616157316. 55166

AGEN CI JI „BO MIL” po tre ban agent pro da je sa is ku stvom minimum od godinu dana, plata dogovor mogu} i fiksni deo! Te le fon 636-6952, www.bomil.rs. 15024

GA[ENI kre~, 7 din. na adresi kup ca, be ton ski stu bo vi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Te le fo ni: 021/847-034 i 064/613-83-68. 55280 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 55512

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Milan Kosovi} 1925 - 2012. Sahrana }e se obaviti danas, 5. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na Novom dowem grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: supruga, }erka, unuci i praunuci. 56124

Posledwi pozdrav nazaboravnom prijatequ

Du{anu Popovu @iveo je novinar.

sre}an

{to

Quba Vukmanovi}. 56127

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dragoj kom{inici

Sa tugom i `alo{}u opra{tamo se od na{e drage

GODI[WI POMEN dragoj majci

~etvrtak5.jul2012.

Dragi

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je u 63. godini preminuo na{

~ika Mladene spavaj lepo.

Voli te porodica Mili~i}. 56111

Bosiqki Petrovski

Tamari [pindler Mele posledwi pozdrav od stanara zgrade Pu{kinova 40.

Neca, Goca i Jelica.

Ostavila si se}awa koja ne blede, dobrotu i qubav koja se pamti. Beskrajno tu`ni {to te nema. Najdra`i lik i uspomene s qubavqu i ponosom ~uvamo u na{im srcima.

Posledwi pozdrav dragom suprugu, tati, dedi i svekru

Mladen Okuka 1949 - 2012. Sahrana }e se obaviti 6. 7. 2012. godine, u 16.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

]erka Biqana i unuk Marko. 56114

56126

56109

56116

Mladenu Okuki

Posledwi pozdrav dragom

Obave{tavamo drage prijateqe i poznanike da je na{ dragi i voqeni otac

Sa iskrenom tugom se opra{tamo od Radetovog oca.

Zauvijek }e te se sa qubavqu sje}ati tvoji: Zora, \or|e, Mirjana, Vuk i Daliborka.

Darku Joksimovi}u

Nedeqko Jotanovi} 1941 - 2012. preminuo u 72. godini. Posledwi ispra}aj }e se obaviti u nedequ, 8. 7. 2012. u 12 ~asova, na ^enejskom grobqu. Sinovi Tomislav i Aleksandar sa porodicama.

56110

Posledwi prijatequ

pozdrav

na{em

Darko Joksimovi}

od: porodica Ple}a{ i Mandari} iz Ka}a, porodice \uri} iz Novog Sada i porodice Stevanovi} iz Dobanovaca.

Vaterpolo klub „Vojvodina”.

709/P

56128

56119

Posledwi pozdrav plemenitom ~oveku i iskrenom prijatequ

Posledwi pozdrav

Darku Joksimovi}u

Dragi na{ prijatequ nikada te ne}emo zaboraviti, neka ti je ve~na slava i laka crna zemqa.

Prof. dr Melanija Jev|ovi} Darku Joksimovi}u Sa po{tovawem, posledwi pozdrav od porodice Udovi~i}.

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je u 80. godini preminula na{a draga

56120

Sa tugom i `alo{}u opra{tamo se od na{e

Ispra}aj }e biti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u subotu, 7. jula, u 14.15 ~asova.

Posledwi saradniku.

pozdrav

drugu

Beskrajno smo tu`ni {to nas je zauvek napustila na{a draga

„SIGMA” DOO NOVI SAD.

56113

56100

710/P

Sa tugom se opra{tamo od na{eg druga

Posledwi pozdrav

Du{anu Popovu Darka Joksimovi}a

Weni: tetka Milka, ujak Nikola i ujak Ilija sa porodicom.

Kolege iz biv{e Qubqanske banke: Moran~e, Mira, Maj~e, Ceca, Svetlana, Svetozar, Mi}ko, Bora, Jelenko, Toza i Vule.

56122

56102

na{em uva`enom ~lanu i prvom dobitniku Zlatnog pera najve}eg novinarskog priznawa. Dru{tvo novinara Vojvodine. 711/P

Beskrajno smo tu`ni {to nas je zauvek napustila na{a draga

Lana [vowa

Darko Joksimovi}

Porodica Jev|ovi}.

Tamari [pindler

56101

56112

Posledwi pozdrav od: kuma Milana, kume Dragane i kumi}a Luke.

S dubokim bolom i beskrajnom tugom upu}ujemo posledwi pozdrav na{oj dragoj

suprugu na{e Jadranke od koleginica i kolega iz RC Raiffeisen banke u Novom Sadu.

Lana [vowa

Lane

dr Melanija Jev|ovi}

@eqko Vasi} i Marko Suba{i} sa porodicama.

Jevti} Goran sa porodicom.

56125

Darku Joksimovi}u

Posledwi pozdrav od: Jovanke Dragi~evi} i Qiqane Qubi~i} - Miji} sa porodicama.

Posledwi pozdrav od: babe Soke i Slavka [vowe sa porodicom.

56107

56106

Beskrajno smo tu`ni {to nas je zauvek napustila na{a draga

Lana [vowa

Posledwi pozdrav od: Kon~arevi} Petra i Boje sa porodicom.

Posledwi pozdrav od porodica Rajka [vowe i Darka Jovan~evi}a.

56104

56108

^iTUQe l POMeni

~etvrtak5.jul2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i suprug

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj

Na{a draga k}erka, sestra i tetka

Sa velikom tugom opra{tamo se od mile nam

Lani [vowa

Tamara [pindler

Rajko Vukadinovi}

dipl. in`. poqoprivrede Po~ivaj u miru an|ele.

Sahrana }e biti odr`ana danas, 5. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na Petrovaradinskom grobqu, Tranxament.

zauvek nas je napustila 3. jula 2012. godine, u svojoj 39. godini.

O`alo{}ena porodica. 56090

Posledwi pozdrav prijatequ

Tamare Slobodan Veselinovi} sa porodicom.

Sahrana }e se obaviti u petak, 6. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

POMEN

Zauvek tuguju za wom: majka Mirjana, brat Aleksej, snaha Olga, bratanica Lucia i porodice Trbojevi}, Krombholc i Verkovi}.

Porodice Stani~kov i Oqe [ari}.

56094

56089

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj supruzi, majci, baki i svekrvi

S tugom i opra{tamo se od

po{tovawem

Er`ebet Duvwak

56069

Rajku Vukadinovi}u

Sa{a Subotin Suba

Posledwi pozdrav ro|aku i prijatequ

na{em

Posledwi pozdrav dragom kumu

Jedna ru`a mo`e biti na{ vrt. Jedan prijateq, na{ svet.

na{e drage kom{inice.

Tvoji Jadranka i Bratko.

Svetlani Leti} Nedostaje{ nam mnogo, voqena. Pomen obele`avamo u ~etvrtak, u 10 ~asova, na grobqu Tranxament, Petrovaradin, u u`em krugu porodice.

od porodice Zahari}.

prijateqice

^uva}e je od zaborava u se}awima, Jelka i Tomislav sa decom.

Porodice Leti} i Majeti}. 56091

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

56078

56080

na{em

Zasjala je jedna zvezdica i na{im `ivotima dala smisao.

Darku Joksimovi}u

Ve~na ti slava dobri ~ove~e.

Darku Joksimovi}u

Lana [vowa Porodice: Lon~ari i Risti}i.

od porodice Bo{kovi}.

od porodica Lazi} i Grubi{i}.

56095

Posledwi pozdrav Upravnog odbora

~lanu

56088

Du{an Popov

Na{a zvezda sada je na nebu i sjaji beskraju. Porodica Jokanovi}.

56092

Tvoji: ujko Zoran, ujna Maca, brat Nikola i sestra Nina.

Posledwi pozdrav malom an|elu

POMEN

Takvog su znali i takav je bio blizak i drag Mariji i Lazi ^ur~i}, wihovoj deci i unucima.

56087

56083

56093

Dragom prijatequ

Bio je jedinstveni novinar, zaslu`ni Mati~ar, nezaobilazni istori~ar novinarstva, sjajni enciklopedista, pokreta~ i urednik poslova koji }e trajati, veliki Novosa|anin i Mokrin~anin, ~ovek za pam}ewe, a iznad svega bio je

Uvek }emo ga se rado se}ati i biti ponosni {to smo ga imali za kuma.

Darku Joksimovi}u

56085

na{em

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Pro{lo je godinu dana od kako nas je napustila na{a voqena

Milanu Uro{evi}u

Tvoj nasmejani lik prati}e nas kroz `ivot.

Aranka Beli} Planinarsko dru{tvo â&#x20AC;&#x17E;Penzionerâ&#x20AC;?.

56105

Posledwi pozdrav

posledwi pozdrav od porodice Alavawa.

Darku Joksimovi}u

Lani [vowa

Darku Joksimovi}u

Uvek si sa nama u na{im mislima. Porodica Beli}.

Porodice: Skenxi} i Jawi}.

56097

56082

56099

od porodica: Grba, Krivokapi}, Ogwenovi} i Vitorovi}.

56081

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav voqenom

Darku Joksimovi}u

Milanu Uro{evi}u

Mladenu Okuki

Darku Joksimovi}u

Darko Joksimovi}

Bato,

od Jadrankinih kolega iz banke: Mire, Jelene, Vesne, Bore, Miladina i Baste.

Porodice: Prodanovi} i \uragi}.

56098

56121

uvek }emo te se se}ati sa tugom i ponosom.

Porodice: Mavrenski i Bo{kovi} sa decom.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ od porodice Petrovski.

56079

56084

Tvoji: Milan i Qiqa Petrovi} sa porodicom. 56103

^iTUQe l POMeni

dnevnik

~etvrtak5.jul2012.

Dana, 3. 7. 2012. godine prestalo je da kuca plemenito i hrabro srce na{eg an|ela ~uvara.

Darko Joksimovi} miru,

Sa du`nim opra{tamo se prijateqem.

Radmili Pu{ara

Darko (Rade) Joksimovi}

dragi

1960 - 2012.

Dr Du{an i Branko Milovanovi}.

Vlado Mr{ovi} sa porodicom.

MVM-TRADE Novi Sad.

Sva na{a qubav i `eqa da si sa nama, pretvorile su se u tugu i `alost zbog tvog preranog odlaska.

56066

56067

Neizmerno te vole tvoja deca: Ines, Nikola, Rade i supruga Jadranka.

Posledwi dragom

Posledwi pozdrav dragoj

pozdrav

na{em

po{tovawem sa dragim

Aleksandar Miladinovi}

Darko Joksimovi} Neka ti je ve~na slava.

Po~ivaj u prijatequ.

Posledwi pozdrav miloj

od Olge Pu{ara sa porodicom.

56049

56050

Uz iskreno sau~e{}e porodici odajem posledwu po{tu Sahrana }e se obaviti 5. 7. 2012. godine, u 16.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

56055

1947 - 2012.

Lani [vowa

Radici Kne`evi}u fotografu

od porodica: [imunovi} i Qubi~i}.

Sahrana je 5. 7. 2012. godine, u 17 ~asova, u @abqu. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

@ivot je trenutak, a se}awe je ve~no. Bol nije ni u re~ima, ni u suzama, ve} u srcima u kojima }e{ ostati.

Du{anu Popovu

Posledwi pozdrav snahi

na{em istaknutom sugra|aninu

Aleksandra Jerkov predsednica Skup{tine Grada Novog Sada.

O`alo{}eni: supruga, sinovi i unu~ad. 56068

3005/P

56073

SEDMOGODI[WI POMEN

Miri Milosavqevi}

Uz iskreno sau~e{}e porodici odajemo po{tu

Lana [vowa Dragica Crni} sa porodicom.

Neka joj je ve~na slava. @eqko, Svetlana, Vladimir i Marko.

Arpad [imon Miroslava Hemon Na{ brat, dever i stric sad plovi nebeskim ko~ijama. Sre{}emo se ponovo.

Pro{lo je sedam dugih godina od kada nisi sa nama, ali }e{ zauvek ostati u na{im srcima.

Tvoji.

Tvoji: Hemoni, \eri}i, Milo{evi i Hegedu{i.

56046

56010

dragoj

Navr{avaju se 23 godine od smrti mog jedinog sina

Posledwi kom{inici

pozdrav

56058

56054

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Du{anu Popovu na{em istaknutom sugra|aninu, novinaru, publicisti i istori~aru, dobitniku Februarske nagrade grada Novog Sada Skup{tina Grada Novog Sada.

Sa{a Subotin

3006/P

Pro{lo je 10 godina od kako nisi sa nama. Mnogo toga se promenilo, ali jedno }e uvek ostati isto. Puno nam nedostaje{.

Miri Milosavqevi}

Posledwi pozdrav dragom bratu

od wenih kom{ija iz vikend-naseqa Ki{aw. Porodica Strajni}.

56072

Ilonki Francia - Kremer

Aleksandra Peri}a

Posledwi pozdrav na{em dugogodi{wem radniku

Utehe nema, zaborav ne postoji, rana je do`ivotna. Volim te i patim za tobom.

od porodice Smolovi}.

55966

56053

Darku Joksimovi}u

1 Sa beskrajnom tugom opra{tamo se od na{e drage

od: brata @arka, snahe Jasne i bratanaca Dalibora i Vedrana.

Tvoja mama Vera, sinovi i supruga. 55911

ro|. Horvat 1949 - 2012.

POMEN na{em dragom

Mirku Podra{~aninu

Sa{i Subotinu Subi Kad ka`emo 10 godina to je tako puno, ali ti si uvek sa nama u srcima, mislima i se}awima. Ne jewava ni tuga, ni bol. Mi te jo{ uvek ~ekamo i ne prihvatamo u`asnu ~iwenicu... zvezdice na{a, blago izgubqeno, jako te volimo!

56057

Er`ebet Duvwak

od KOLEKTIVA â&#x20AC;&#x17E;ELEKTROPORCELANâ&#x20AC;? A.D. NOVI SAD.

Posledwi pozdrav Radetovom tati, dragom prijatequ

Zemqa ti laka, a du{a prosta.

Tvoji najmiliji: suprug Lazo, sin Nikola, k}i Zora, unuk Milo{, unuka Milica, zet Branislav i mnogobrojna rodbina, kumovi i prijateqi.

Darku Joksimovi}u

Sahrana je u petak, 6. 7. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu.

od: Ilije, Sawe, Zorana, Du{ice i Ike Prekoga~i}.

56059

56052

Tvoji: tata Dule, mama Julka i sestra Naca. 56062

3007/P

tv program

~etvrtak5.jul2012.

07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00

Глас Америке Панонско јутро У огледалу Лола Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести

Ђорђе Рандељ

Плави круг У емисији Ђорђа Рандеља гостоваће Миодраг Перић, вајар, који је у Новом Саду својевремено организовао међународни Симпозијум вајарства захваљујући коме данас Штранд красе скулптуре познатих иностраних уметника. (РТВ 1, 15.30) 06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Ин мемориам: Душан Попов-Новинари своме граду 10.00 Вести 10.10 Из птичје перспективе 11.10 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.35 Повратак на село 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Неустрашива планета 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Супруге и кћери 21.00 Интервју са Ласлом Ковачем (бившим министром спољних послова Мађарске) 21.25 Живо месо Васка Попе, док. програм 22.00 Војвођански дневник 22.35 Чарде на Дунаву 23.05 Оперативци 00.00 Супруге и кћери 00.50 Концерт године 2010.

06.30 06.55 07.45 08.45 09.40 10.50 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.50 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.00

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године 2002. Грување Грување уживо у студију М Концерт Емисија о спорту (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године 2002. ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) Црвена ружа, снимак фестивала русинске музике и фолклора ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Биографије Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.10 Серијски програм 13.00 Вести 13.10 Серијски програм 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.10 Зове море 15.35 Азбука родитељства 16.00 Украдена срца 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 Живот на Марсу 23.55 Украдена срца

09.30 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30 00.00 00.30

ТВС Вимблдон студио Вимблдон Преглед дана Вимблдон студио Гренд слем Вимблдон Вимблдон студио Вимблдон Преглед дана Премијер лига, магазин НБА акција Гренд слем Вимблдон

Фолк шоу Уживаћете у песми: Јована Перишића, Гоге Секулић, Марка Булата, Стоје, Дејана Матића, Ванесе Шокчић, Ћире, Наташе Ђорђевић и Бате Здравковића. Музички коктел за све љубитеље праве музике! (КТВ, 20.00)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 09.55 10.01 10.31 11.08 12.00 12.15 12.31 13.14 13.20 13.42 15.15 16.00 16.47 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.56 22.39 22.42 23.12 00.00 00.15 00.25 01.10 02.47 03.00 03.42 03.55 04.28 04.58 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Балкан експрес Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Мапе света кроз историју Дневник Спорт плус Касл Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: 20.000 миља под морем, филм Ово је Србија Срећни људи Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Одметнице, филм Вести Око Касл Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Урбане легенде 2, филм Балкан експрес Вести(04.00,05.00) Гастрономад Око Сасвим природно Срећни људи Верски календар

Салма Хајек

Одметнице Мексико током друге половине 19. века. Самоуверена Сара Сандовал атрактивна је, темпераментна и у Европи класично образована млада Мексиканка, помало хировита и размажена кћи богатог и утицајног земљопоседника дон Дијега Сандовала... Улоге: Пенелопе Круз, Салма Хајек, Стив Зен, Двајт Јоакам Режија: Хоаким Ренинг и Еспен Сандберг (РТС 1, 20.56)

06.15 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.10 01.00 01.30 02.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Портал смрти Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Олуја на земљи Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

dnevnik

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.10 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.10 21.10 23.30 00.05 00.20 01.55 02.40 03.05 04.35 06.00

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Истина о љубави Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Увод у анатомију Филм: Блејд Вести Спортски преглед Филм: Игра чекања Увод у анатомију Саут Парк Филм: Девица Филм: Човек са земље Укључење у Б92 Инфо

БИ ЦИ КЛИ ЗАМ

Тур де Франс (РТС 2, 16.45) 06.02 06.55 07.14 07.20 07.30 07.36 07.47 07.57 08.09 08.20 09.07 09.21 09.47 09.57 10.20 10.50 11.15 11.45 12.28 12.59 13.57 14.43 14.57 15.23 15.45 15.55 16.45 17.45 18.39 19.07 20.00 20.26 21.00 21.58 22.43 23.13 00.10 01.06 01.52 02.41 03.06 03.31 04.14 04.41 05.22

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Верујте али не претерујте Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Верски календар Линк Европа и Срби У свету Траг у простору Симфонија у д-молу Беокулт Трезор Верујте али не претерујте Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Ликовна колонија РТС Верски календар ТВ лица...као сав нормалан свет Бициклизам: Тоур де Франс, пренос Капри Нити културе Концерт Леа Мартина Живот и стандарди Метрополис Капри Међу нама: Жанка Стокић Бициклизам: Тоур де Франс, преглед Гитар арт фестивал Трезор ТВ лица...као сав нормалан свет Концерт Леа Мартина Живот и стандарди Метрополис Музички програм Нити културе Међу нама Гитар арт фестивал

06.00 ВОА 06.30 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 10.00 Филм: Чудо невиђено 12.00 Топ шоп 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Еурека 15.00 Мућке 15.40 Ало-ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Опклада 20.00 Мућке 20.30 Ало-ало 21.00 Филм: Метро 23.00 Удовице 00.00 Филм: Секуестро експрес 02.00 Филм: Метро 04.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Секуестро експрес

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.00 Добро јутро 10.00 Брачни судија 12.00 Недељно поподне 14.00 Тачно у подне - уживо 15.00 Моје срце куца за Лолу 15.40 Национални дневник 16.00 Академија дебелих - уживо 17.00 Мала невеста 18.00 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.15 Љубав и освета 20.45 Академија дебелих - преглед дана 21.30 48 сати свадба 22.15 Све за љубав 00.00 Немогућа мисија 00.30 Филм: Збогом, љубавниче 02.00 Тјудорови 03.30 Гле ко то говори 04.00 Хаф 05.00 Моје срце куца за Лолу

Патриша Аркет

Збогом, љубавниче

Уликс Фехмиу

Булевар револуције Полицајац и његова ћерка живе на Булевару револуције, који садржи елементе Оријента и Европе. Девојка се заљубљује у младог човека који је члан подземља, што ће проузроковати очев бес и жељу да се како уме и зна реши проблематичног момка... Улоге: Бојана Маљевић, Бранислав Лечић, Уликс Фехмиjу Режија: Владимир Блажевски (Хепи, 20.20) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Булевар револуције, филм Агенција Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Голи живот Насловна страна – квиз Јелена

У Лос Анђелесу, секси и бескрупулозна Сандра, не бира средства да дође до свог циља. Наиме, без имало гриже савести, ништа је не може спречити да успе у животу. Улоге: Патриша Аркет, Дермот Малрони, Дон Џонсон, Мери Луиз Паркер, Нина Шијемацко Режија: Роланд Џофи (Пинк, 00.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak5.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ИСТОРИЈА ПРОСТИТУЦИЈЕ

Пи ше: Иван Лазаревић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Најгора мама на свету Дадиља на задатку Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Мајами инк Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте - специјал Ургентни центар Л.А. Инк Најбољи амерички кувар

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Моје срце Победници и грешници Млади учитељ Остерманов викенд Заштитник Прљави плес 2: Ноћи Хаване Еротски филм Еротски филм

Пр ља ви плес 2: Но ћи Ха ва не Кеј ти је Аме ри кан ка ко ја жи ви на Ку би са ро ди тељ ма где упо зна је Ха ви је ра. Ха ви јер је из во ди у ноћ ни клуб где је учи та ко зва ном пр ља вом пле су у ку бан ском сти лу. Њих дво је се све ви ше збли жа ва ју али кад Ка стро пре у- зме власт, ње ни ро ди те љи од лу чу ју да бе же у Аме ри ку... Уло ге: Па трик Свејзи, Ро мо ла Га ра ји, Ди је го Лу на Ре жи ја: Гај Фер ланд (Си не ма ни ја, 22.00)

За Бет сва ки но ви дан раз лог је за ра дост. Она уста је, је де шта же ли и ко ли ко же ли, обла чи се и од ла зи на во жње град ским ауто бу сом. Осим ње ног деч ка Џе си ја, ауто бу си су ње на нај ве ћа ра дост. У ауто бу су ра до раз го ва ра са сви ма, за фр ка ва се с де цом, по ка зу је сли ку својг ро ђа ка... Реј чел је Бе ти на се стра и успе шна је њу јор шка фо то граф ки ња... Уло ге: Ро зи О’ До нел, Ен ди Мек да у ел, Ри чард Ти Џонс, Пи тер Кро кет Ре жи ја: Ан ђе ли ка Хју стон (ХРТ 1, 01.37) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.03 Дивљи Пламен 10.11 Место под сунцем, док. серија 11.02 Природни свет, док. серија 12.00 Дневник 12.36 Моћ судбине 13.21 Возећи аутобус са мојом сестром, филм 15.14 Понос Раткајевих 16.00 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 17.52 Југославија - држава за један век, док. серија 18.28 Др Оз, ток шоу 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Кратки сусрети 20.38 Моћ боја, док. серија 21.03 Ф.И.С.Т, филм 23.37 Отворено 00.30 Дневник 3 01.12 Секс и град 01.37 Возећи аутобус са мојом сестром, филм 03.12 ЦСИ: Лас Вегас

18.04 18.46 19.28 19.52 20.00 20.55 21.40 22.30 23.05 23.45 00.28 00.56 01.36

Телетабис На крају улице Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Јура Хура Пренос седнице Хрватског сабора Југославија - држава за један век, док. серија Музика, музика... Повратак глине заборављеног материјала, док. филм Топ гир Трауматологија На рубу знаности Идемо на север с Гораном Милићем Љубав у залеђу Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Ритам џунгле, цртани филм Дражесни мајски пупољци Злочинци у јединицама ЦСИ: Лас Вегас Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Калифорникација Добра жена Закон и ред

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.40 18.30 20.00 21.00 23.00

Основне ствари Биографија - Алиса Милано Пре него што се он пробуди Основне ствари Биографија - Мариса Томеј Идентитет Узбуна: Рубиконова завера Биографија - Алиса Милано Основне ствари Биографија - Мариса Томеј Немогуће бекство Кратак спој 2

07.53 08.17 08.42 09.04 09.29 10.00 13.32 14.02 14.17 15.05 15.58 16.25 17.21

Ро мо ла Га ра ји

06.00 08.00 08.50 10.35 12.05 13.40 16.05 16.50 18.25 20.05 21.35 00.10 01.40 02.30

Челична борба Срећа Ранго Додела награда Европске академије за филм 2011. Што више, то боље Хари Потер и реликвије смрти 1 Срећа је топло ћебенце, Чарли Браун Приватни животи Пипе Ли Упознаћеш високог, црног мушкарца Гребен Игра престола Такер и Дејл против зла Прави секс Водени живот са Стивом Зисуом

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Премијера: Монк Видовњак Да ли знате ко сте? Филм: Наћи срећу Филм: Суперолуја у Сијетлу Видовњак Ургентни центар Меклаудове ћерке Домаћице из округа Оринџ

07.55 08.10 10.00 10.15 11.10 11.25 12.20 12.35 12.50 13.05 13.55 15.55 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 20.50 00.10 00.25 02.00

Моји џепни љубимци Езел ТВ продаја Кисмет - окови судбине ТВ продаја Ватрено небо Упознај Хрватску Ексклузив Таблоид ТВ продаја Вечера за 5 Пороци Мајамија Езел РТЛ 5 до 5 Езел Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Кисмет - окови судбине Прстен Нибелунга РТЛ Вести Луда вожња, филм Астро шоу

Ен ди Мек да у ел

У ауто бу су с мо јом се стром 08.00 Други светски рат у боји 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Спасавање Титаника 11.30 Животиње које су ушле у историју 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Импресионисти 15.00 Тајм тим година X 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Средњи век 20.00 Тајни рат 21.00 Ратници 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 01.00 Путовање које је потресло свет

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 00.20 02.20 03.20 04.15 05.10

08.00 Сирене 10.00 Менхетн 12.00 Хана и њене сестре 14.00 Нел 16.00 Пурпурна ружа Каира 18.00 Ени Хол 20.00 Обучена да убије 22.00 Слушкињина прича 00.00 Еротски филм

Лу да во жња Лу ис од лу чи да из не на да по се ти де вој ку Ве ну у ко ју је ја ко за љу бљен. У пу то ва њу му се при дру жи брат Фу лер ко ји се у во жњи пре ко ама тер ског ра дио при јем ни ка од лу чио да се на шал с уса мље ним ка ми он џи јом... Уло ге: Стив Зен, Пол Во кер, Ли ли Со б је ски, Џе си ка Боуман, Стју арт Стон Ре жи ја: Џон Дал (РТЛ, 00.25)

Ли ли Со б је ски

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Мајстори за оружје Потрага за Бигфутом Чудовишта из реке Паклени путеви Мајстори за оружје Потрага за Бигфутом

08.35 09.00 11.00 12.45 14.00 17.30 20.00 21.00 21.30 22.00 00.00

Аутомобилизам Билијар Билијар Бициклизам Бициклизам Билијар Сви спортови Најјачи човек Најјачи човек Борилачки спорт Бициклизам

Без о бра злу ци ис под сто ла

етере античке Грчке су посебне и јер су неке зања говорити, писати, па и показивати га. Ни само биле религиозно посвећене, као персонифи- приказивање сексуалног односа није им било сткације богиње љубави па се њихово прису- рано, што је, уосталом, овековечено у бројним статство у Афродитиним храмовима и тиме може обја- уама које приказују експлицитне сцене. И не само у шњавати. А у тим храмовима постојале су и школе вајарству већ и у књижевности, где се “безобразлук” љубави где је сексуална настава извођена ин виво. нимало не крије. Љубав, секс, еротика су прожимали Иначе, сам појам проституција потиче од латин- књижевност Овидија, Вергилија, Марсијала, Тита ског глагола проституере, који означава јавно се из- Петронија Арбитера и других. лагати. Римско друштво, баш као и свако друштво уосталом, својим моралним ставовима према браку и породици те економском стању, одређује на неки начин и однос према проституцији. Организационом, правном, па и оном еротском. Ако је веровати историји, у раном периоду републике Римљани су били врло моралан и породично беспрекоран народ. Патер фамилијас био је апсолутни господар живота и смрти своје деце од самог рођења, кад је одлучивао да ли ће дете да живи или бити убијено или остављено да га неко нађе. Од остављених и нађених девојчица (оне су чешће остављане) многе које су тако преживеле завршавале су касније као проститутке јер је то био интерес оних који су их нашли. Најтежа казна по римском законодавству била је резервисана за оцеубице. Осуђени је окончавао живот претходно бичеван до крви, у врећи сашивеној од сирових кожа заједно са змијом, псом, петлом и мајмуном, изуједан, изгребан и угушен, пловећи Тибром на путу до мора. Институција брака била је светиња. С веш те нице Аф ро дите и у пр акси „п ро па ги рале љубав” Превара брачних партнера као појава која угрожава стабилност породице оштро је кажњавОвидије, који је живео крајем старе и почетком ана. Обреди којима је склапан брак били су комплик- нове ере, за време Октавијана Августа, овековечио овани. Као оном предгубљењу невиности, претход- је у “Љубавима”, својој збирци песама, једну загонили су и поход на камени фалус Мутунуса Тутунуса етну жену чији идентитет никад није открио. Ко(одатле можда долази израз Тута Мута који се код рина, како је у песмама назван његов мрачни прнас користи) – бога плодности, на који је жена мор- едмет жеља, описана као прелепа, рафинирана и стала да седне, а улога мужа била је да помогне жени раствена жена, удата за старијег човека, жељна секса тако што ће је припремити за тај чин и скинути јој п- и поклона, која се буни кад не доживи оргазам, била ојас, посвећен богињи Ције с Овидијем неколико гонцији. Још је веома много дина у вези док га није осПо римском закону, најстрожа казна богова је било присутно у тавила. Њихов однос исје била предвиђена за оцеубице. готово свим аспектима њпуњен страшћу, неспораиховог свакодневног живзумима, опасностима и Осуђени је бичеван до крви, потом ота Римљана па није незаплетима носио је у себи у врећи од сирових кожа ушиван обично што су им спаваће експлозивну еротику која заједно са змијом, псом, петлом собе биле декорисане кипје укључивала и прворазри мајмуном, па бацан у Тибар овима божанстава, повезедну ласцивност типа – аних са сексуалним живдовођење до оргазма прсотом. Бог Субигус је помагао девици да легне на п- тима испод тунике и стола, окружени друштвом, али остељу, богиња Према да буде мирна, послушна и да то нико не види. Толико се дивио њеној лепоти и не отима се, а Пертунда, чије је име настало од речи шарму, толико ју је волео да му није сметало да буде персундо која означава пробијање, да то олакша. и с другима, али да на сусрету с њим бар сакрије тОсим секса који је био изузетно важна компоне- рагове предходног љубавног доживљаја. Овидије је нта римског брака (стара је латинске пословице П- сматрао да су лепота и верност као врлине неспоенис бонус, пакс ин домус, Добар пенис, мир у к- јиви па се и понашао у складу с тим ставом. Ни он ући!), циљ брака био је рађање деце и њихов одгој. није пропуштао прилику да буде с другим женама. И док год је то било примарни циљ брака и пород- Овидије је заиста живео раскалашно, а кад је то доице, дотле је проституција имала скромне размере. јадило императору Октавијану Августу, који је, у Како се ситуација мењала, тако су се мењали и улога жељи да заведе ред у Риму, због неморала протерао и значај проституције у римском друштву. На крају, и своју ћерку, није му било тешко да протера и Овикад је друштво почело да се морално, организационо дија, који је несрећан скончао на обали Црног мора и војно распада, проституција и оргијање поприм- где је окајавао грехе, све чекајући да се цар умилосили су епске размере. тиви и позове га назад у вољени Рим. А до тада, кроз векове у којима је улога породице Проституција ипак није била правно регулисана слабила, нико није могао Римљанима забранити да до владавине Октавијана. (Закон 12 таблица имао је уживају у сластима “порочног” живота. Мада је то друге теме). Очигледно никад није била забрањиможда прејака реч, јер и раније Римљани нису имали вана, нити кажњива у складу с наинхибиције према слободи приступа сексуалним те- челом нула цриме, сине леге – нема мама. Није било ништа необично о фалусу без усте- злочина без закона. Књигу Ивана Л аз ар евића „ ПРО СТ ИТ УЦИЈА КРОЗ В ЕКОВЕ / Приче о нај ст аријем з анату”, у и здању Српског би б лио филског друштва, м ожете н ар учити путем т ел ефона 063/237–821 или и- мејла: office@sbd.org.rs, по 490 д инара + пош тански тро шкови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak5.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ве о ма ди на ми чан и врео дан, у ко јем би тре ба ло да са чу ва те при себ ност и да се кло ни те ди рект ног сун ца. Дру штво и сва ко днев ни до га ђа ји ће вас ани ми ра ти, на нео че ки ван и, мо гу ће, стре сан на чин.

BIK 20.4-20.5.

Че твр так вас упу ћу је на про мен љи ве окол но сти у ка ри је ри па се по тру ди те да су ми ра те при о ри те те и да се ста би ли зу је те мен тал но. По слов на си ту а ци ја је са свим ОК па и фи нан сиј ска. Жељ ни сте шо пин га.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

5. jul 2012.

На лич ном пла ну сте дру штве ни, до брог и ве се лог рас по ло же ња па ни је ни чу до што мно ги же ле да бу ду у ва шем дру штву. Кра ћи по слов ни пут или са ста нак је успе шан. Од ре а гуј те од мах.

Ме сец је да нас и су тра у ва зду шном зна ку Во до ли је па сте дру штве ни, али и по ма ло ра се ја ни јер вас не др жи ни ме сто, ни вре ме. Ни шта ло ше у то ме, али не ће те ус пе ти да удо во љи те свим оче ки ва њи ма.

Ви ше сте емо тив ни не го ра ци о нал ни. Да нас су мо гу ћа из не на ђе ња и су срет тре ће вр сте. На рав но, уко ли ко бу де те иза шли из свог зам ка у ко ји сте се са кри ли и скра си ли. Парт нер је не мир ног ду ха.

Има те мно го по сла, али ни ка ко да схва ти те да не мо ра те ви лич но све да ра ди те и ура ди те. Пре пу сти те не што и са рад ни ци ма. Мо гу ћа су раз ми мо ла же ња и кон флик ти с ко ле га ма. Ра ди је се по ву ци те.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уко ли ко се бо ри те и лич но ан га жу је те за парт нер ски од нос, са вла да ће те од ре ђе не ба ри је ре и по сти ћи же ље но. Уко ли ко не, мо гу ћи су су ко би пр са у пр са, па и рас кид у до глед но вре ме. Пу туј те.

Ни сте у иде ал ној по зи ци ји за не ке но ве успе хе, већ да бу де те сна ла жљи ви и спрет ни, да ко му ни ци ра те и про на ла зи те за јед нич ке ин те ре се с дру ги ма. На рав но, ди пло ма ти ја не ће из о ста ти. Љу бав.

Из гу би ли сте кон цен тра ци ју већ из ве сно вре ме, а да нас по себ но. Да ли због вре лог лет њег вре ме на, ко је вам не при ја у пот пу но сти, или нео д го ва ра ју ћег по на ша ња са рад ни ка и кли је на та, пи та ње је сад.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Тре ба да бу де те и па мет ни и ефи ка сни, у исто вре ме. То вам је као да во зи те ауто с јед ном но гом на га су, а дру гом на коч ни ци. Па, ни то ни је не мо гу ће, са мо зах те ва ве шти ну тре нут ка.

Кроз ваш знак пло ви Ме сец, што ути че на емо тив ну и мен тал ну про мен љи вост и ла бил ност. Час би сте јед но, час дру го па оста вља те по сло ве не за вр ше не. Оно што је си гур но је да вам тре ба про ме на.

Пу туј те на мо ре, и то је то. То ћу вам са ве то ва ти це лог ле та, па и то пле је се ни ко ја нас че ка. Сна ла жљи ви сте и уме те да пли ва те кроз све во де, и би стре и мут не, и слат ке и сла не, па и гор ке. Љу бав ни ша па ти.

TRI^-TRA^

Ева има новог фрајера V REMENSKA

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 36 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 36 Niш

Ева Лонгорија (37) недавно је објавила да је раскинула са млађим братом Пенелопе Круз, Едуардом, а сада већ има новог дечка Марка Санчеза (25), квотербека Њујорк Д`етса. Наводно су он и Ева виђени како се заједно пријављују у један њујоршки хотел. Пар је наводно викенд провео у романтичном хотелу на Карибима, али ни Ева, ни Санчез још увек нису потврдили да су у вези. Глумица се прошле године развела од кошаркаша Тонија Паркера, са којим је четири године била у браку.

PROGNOZA

Evropa

даљЕ врућЕ

НО ВИ САД: Сун ча но и вру ће. Ве тар слаб ју го и сточ ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 19, а мак си мал на до 35 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и ве о ма то пло. Ве тар слаб ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 17, а мак си мал на 36 сте пе ни. СР БИ ЈА: Сун ча но и ве о ма то пло. По под не је на ју го за па ду и за па ду Ср би је мо гу ћа ре ђа по ја ва ло кал них пљу ско ва. Ве тар слаб ју го и сточ ни и ис точ ни. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 14 до 37 сте пе ни Цел зи ју са. Прогноза за Србију у наредним данима: Сун ча но и ве о ма то пло уз тем пе ра ту ре око 35, по не где и до 37, 38 сте пе ни. У по по днев ним са ти ма је мо гу ћа ре ђа по ја ва ло кал них пљу ско ва са ве ћом шан сом на за па ду и ју го за па ду Ср би је. По чет ком иду ће сед ми це за по не ки сте пен ни жа тем пе ра ту ра, али и да ље пре ко 30 сте пе ни у то ку да на. Тем пе ра ту ре ис под 30 сте пе ни су мо гу ће кра јем иду ће сед ми це и сре ди ном ме се ца. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Сви ма се са ве ту је ре дов но узи ма ње те ра пи је и сма ње ње фи зич ких ак тив но сти, а на ро чи то осо ба ма са ср ча ним те го ба ма и ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском. Гла во бо ља и не са ни ца су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 23 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Зво не по ли цај ци Му ји на вра та. Му јо пи та:- Ко је? По ли ца јац: - По ли ци ја. Му јо: - Шта хо ће те? По ли ца јац: - Ма ло да по при ча мо. Му јо: - Кол`ко вас има? По ли ца јац: - Дво ји ца. Му јо: - Па, по при чај те.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

204 (-26)

Slankamen

266 (-22)

Jaшa Tomiћ

Apatin

282 (-30)

Zemun

295 (-13)

Bogojevo

263 (-29)

Panчevo

304 (-16)

Smederevo

468 (-8)

Baч. Palanka 277 (-26) Novi Sad

256 (-24)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

197 (6)

S. Mitrovica

83 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (2)

Beograd

239 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

250 (-22)

NERA

Hetin

74 (0)

TISA

10 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

38 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja