Dnevnik 5.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 5. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22799 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

NOVI CENOVNICI RU[E I OVO MALO @IVOTNOG STANDARDA

Poskupeli meso i cigare, a udar tek sledi

Politika 3 Goati: U jeku sezona lova na glasove jer su izbori iza }o{ka

Ekonomija

str. 6

INTERVJU MILIVOJ VREBALOV, PREDSEDNIK OP[TINE NOVI BE^EJ I LIBERAL

Faca sam, pa nek me i polivaju balonima vode Prvog dana fe{te Velikogospojinski dani u Novom Be~eju, 26. avgusta, me{tani }e svog predsednika op{tine Milivoja Vrebalova mo}i da ga|aju balonima napuwenim vodom, ali }e ih ta, sada tradicionalna akcija koju on do`ivqava iskqu~ivo kao {alu, ove godine ko{tati 200-300 dinara, namewenih u humanitarne svrhe. Vi{e od takvog suo~avawa s gra|anima Vrebalov se boji onih koji, ka`e, ga|aju “iza le|a”, ne cene wegov rad, ali mu to ne govore u lice.

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE VOJVODINE KONTROLISAO REZERVOAR „VODOVODA”

Crvi} zaplivao u novosadskoj ~a{i Biolo{kom analizom vode za pi}e iz rezervoara novosadskog „Vodovoda” prekju~e je Institut za javno zdravqe Vojvodine, kako saop{tavaju, ustanovio prisustvo jedne nematode (crvi}a) u kontrolisanom uzorku. Institut je obavestio proizvo|a~a i nadle`ne institucije i preporu~io sprovo|ewe tehni~ko-tehnolo{kih mera, nakon ~ega se u ponovqenom uzorku nije vi{e pokazalo prosustvo nematoda, ka`u u Institutu.

TRAGEDIJA NA SUBOTI^KOJ STANICI

Francuza spr`ila struja na vagonu

Novi Sad 9 Mala nu`da po ceni litre mleka

Vojvodina 11 „Monbat” nije ekolo{ka bomba

Crna 12 Prevarom lizing ku}a prodali 24 automobila

Dru{tvo 15 Ameri~ki staford izujedao de~aka

Toplije Najvi{a temperatura 30° S

str. 7

str. 3

4 Kraj {trajka u „Dnevnik holdingu”

ZREWANINSKI AERODROM U PLANU MINISTARSTVA ZA INFRASTRUKTURU

Kad je vaqao Nemcima, {to ne bi i nama

str. 13

str. 14 str. 16 – 20

SPORT FERIBOT DONACIJA HOLANDIJE

„Golubica” }e spajati Ba~ i Vukovar str. 15

GLEDANOST, PROFIT, TRE[, DEKADENCIJA I KI^ NEMAWI MIROSAVQEVU BRONZA I OLIMPIJSKA VIZA

Prst na pulsu Srbije

str. 14

PARTIZAN U PLEJ-OFU POSLE POBEDE I U HELSINKIJU

„DNEVNIK” U POSETI KO[ARKA[IMA U KOVILOVU

SPARTAK, ZVEZDA I OFK BEOGRAD DANAS NA EVROPSKOJ SCENI

VO[A PRIJATEQSKI RAZBILA HAJDUK

2

POLITIKA

~etvrtak5.avgust2010.

INTERVJU PREDRAG SIMI], PROFESOR FPN-a I BIV[I SRPSKI AMBASADOR O WUJOR[KOJ OFANZIVI SRBIJE

Va{ington pritiska podeqenu EU – Me|unarodni sud pravde u Hagu nije se izjasnio o krucijalnoj stvari: o legalnosti kosovske nezavisnosti, ali smo u svetu medija, spinovawa, svetu u kojem uspe{no spinovana i jedna polure~enica mo`e ostaviti ozbiqne posledice. U ovom trenutku

o~igledno je glavno pitawe koja vrsta spinovawa }e preuzeti da tuma~i mi{qewe MSP-a, koji se postavio vrlo oprezno, da ne ka`emo – politi~ki, poku{avaju}i da ne do|e u sukob s dominantnim faktorima me|unarodnih odnosa, a da pri tom sa~uva autoritet – ocewuje u razgovoru za „Dnevnik“ profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu i stu~wak za me|unarodnu politiku dr Predrag Simi}.

– To je pitawe koje mu~i mnoge.

Ukoliko se nacrt srpske rezolucije na|e na dnevnom redu Generalne skup{tine na jesen, do}i }e verovatno do prebrojavawa glasova, pogotovu ako se pojavi jo{ neka rezolucija s druge strane. Tu }e do}i do izra`aja odmeravawe snaga, odnosno broja zemaqa koje }e glasati "za" i "protiv". Rizik je dosta veliki jer je ovog puta malo verovatno da bi se ve}ina zemaqa EU uzdr`ala od glasawa, kao {to je bio slu~aj u oktobru 2008. godine, i postoji rizik da srpska rezolucija ne pro|e, {to bi ovog puta bio ozbiqniji udarac na me|unarodni polo`aj Srbije od onoga koji je do{ao s mi{qewem MSP-a. U slu~aju da pro|e na{a rezolucija, a pogotovu ako se naspram we na|e rezolucija koju je predlo`io Brisel, bojim se da bismo tako|e imali problem. S jedne strane, bila bi zadovoqena na{a `eqa da dobijemo podr{ku u vezi s Kosovom, ali s druge, konfrotirali bismo se s ve}inom vode}ih zapadnih zemaqa, pre svega EU, ~iji ~lan te`imo da postanemo. ^ak i ako bismo „pobedili“

Krah UN i ra|ewe novih dr`ava na planeti? z Ne ~ini li vam se da su se i Albanci ne{to primirili, zajedno sa svojim glavnim patronom, Va{ingtonom?

– Razlog je u ovom {to vidimo da se u vezi sa stavom MSP-a i EU suo~ila s nedoumicama, ali i mnoge zemqe u razvoju takvo mi{qewe ne primaju hladnokrvno, kao ni zemqe koje u problemu Kosova prepoznaju i svoje probleme. Mnogi novinari na zapadu, istoku i jugu su pohitali da vide kakvu reperkusiju ovakva odluka ima u Kataloniji, Baskiji, [kotskoj, Flandriji... Postoji svest da se ne{to krupno iza brda vaqa i da bi odluka MSP-a mogla biti presedan. Gubitak za Srbiju mogao bi zna~iti i gubitak za mnoge druge, a ponajvi{e za UN. Da li }e, i koliko, SAD i zemqe koje sponzori{u to mo}i kontrolisati – verovatno da, ali o~ito i kod wih postoji nedoumica o tome {ta }e to kona~no zna~iti za budu}nost me|unarodnih odnosa i da li bi to u potpunosti dezavuisalo Ujediwene nacije i ostavilo ih bez kredibiliteta, jer se sve de{ava dok Rezolucija SB UN 1244 o Kosovu jo{ uvek va`i i UNMIK, makar na papiru, postoji. To, dakle, otvara ozbiqnu dilemu o tome koliko }e do kraja veka novih zemaqa nastati na svetu.

Na{ sagovornik pred zasedawe Generalne skup{tine UN, kojoj je Srbija predala rezoluciju o Kosovu, upozorava na to da }e svetski „politi~ari iz nedore~ene odluke MSP-a poku{ati da izvuku maksimum“. z[ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} je u Wujorku, podneta je rezolucija o Kosovu i diplomatske aktivnosti se zahuktavaju. [ta Srbija `eli da postigne u UN u ovom trenutku vezano za Kosovo?

EU u Wujorku, pitawe je {ta bi usledilo posle. Mo`e se o~ekivati da }e u ovom trenutku glas razuma prevladati i da }e se u narednim danima posti}i ono {to do sada nije: da pozicije Beograda i Brisela ipak evoluiraju do neke ta~ke kompromisa, koji bi izbegao prethodno pomenute ishode koji, svaki za sebe, nose nepovoqne efekte za me|unarodni polo`aj Srbije. z Nakon velike bure koju su digle pojedine ~lanice EU i

briselski predstavnici po objavqivawu vesti da je srpska rezolucija o Kosovu predata UN, najednom je zavladalo zati{je EU. [ta se de{ava?

– Ni Brisel sada, kao ni Beograd, nije ba{ u udobnoj poziciji jer se sve ovo doga|a u trenutku duboke krize EU, koja nije samo finansijska ve} i kriza identiteta, po{to za EU va`i da stoji uspravno samo dok se kre}e, a kada stane, postoji opasnost da padne. Za Ketrin E{ton, kao komesara za zajedni~ku spoqnu politiku EU pitawe Kosova je ne{to na ~emu EU mora posti}i jedinstvo ili }e do`iveti neku vrstu neuspeha. Ovih dana se iz Brisela ~uje da bi to o`ivelo avet onih dana kada su Amerikanci tvrdili da Evropqani nisu dora-

U ovom trenutku, osim vremena, malo je toga {to Beograd mo`e dobiti sli balkanskim problemima.

Drugi problem za EU je to {to ostaje odnos 22 prema pet izme|u ~lanica koje su priznale i onih koje nisu priznale jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova.

Neka mudra glava bi zbog ovih problema mo`da uspela da izvu~e nekakav kompromis, koji bi bio nalik velikom uspehu dosovske diplomatije iz 2001. godine, kada je na ivici novog rata s Albancima u Pre{evu, odlazak srpskih politi~ara u Brisel, dodu{e u sedi{te NATO-a, stvar iz osnova preokrenuo. To je preambiciozno, ali je izgleda jedini prostor da se igra na kartu kojom se nakon svega mo`e posti}i pozitivan ishod za Beograd. z U ~emu se krije ta {ansa srpske diplomatije?

– Pa u toj mogu}nosti dogovora s Briselom, koji je prikqe{ten onim {to Va{ington o~ekuje od wega vezano za re{avawe stvari na Kosovu i ~iwenice da su ~lanice EU i daqe podeqene. Tu se mo`da krije neki kompromis izme|u Beograda i Brisela. z [ta bi tu Beograd mogao dobiti?

– Pre svega vreme. U ovom trenutku, osim vremena, malo je toga {to Beograd mo`e dobiti. Drugi dobitak bi bio u tome da ne do|e do daqeg zao{travawa odnosa s Briselom, odakle su pre nekoliko dana stigle poruke Srbiji: „Birajte Evropu ili nesvrstanost“. To nagove{tava {ta bi mogao biti i ishod cele ove faze izme|u Beograda i Brisela. Poku{aj da se dobije ne{to vi{e bojim se da bi u ovom trenutku bilo hazardirawe s malo {anse za uspeh.

D. Milivojevi}

VESTI Italija ratifikovala SSP Srbija-EU Italija je ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu EU-Srbija, kao ~etvrta zemqa koja je usvojila taj dokument, javila je italijanska agencija Ansa. Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu usvojen je u Senatu ju~e, a prethodno je prihva}en i u Dowem domu parlamenta. "Ovim glasawem Italija `eli doprineti da Srbija uvidi da treba da gleda u budu}nost, to jest punu integraciju svih balkanskih zemaqa u EU, a ne u pro{lost sukobqavawa koja nije u skladu sa evropskom perspektivom", rekao je italijanski ministar spoqnih poslova Franko Fratini posle usvajawa dokumenta. "Unapre|ewe procesa evropske integracije Srbije, jedan je od prioriteta spoqne politike Italije prema zemqama Zapadnog Balkana zbog vode}e

uloge koju ta zemqa ima u pogledu stabilnosti regiona", dodao je Fratini. Ministarstvo spoqnih poslova Italije navelo je u saop{tewu da je brzina kojom je ratifikovan Sporazum "posebno zna~ajna i ukazuje na li~no zalagawe ministra Fratinija i svih politi~kih snaga u ciqu napretka pribli`avawa Srbije EU, i {ire gledano celog Zapadnog Balkana".SSP EU-Srbija ratifikovale su do sada [panija, Malta i Bugarska.

Nojki}: Srbi za severa za podelu Predsednik Pokrajinskog odbora Srpskog pokreta obnove za Kosovo i Metohiju Ran|el Nojki} izjavio je ju~e FoNetu da podelu Kosova zagovaraju srpski lideri sa severa Kosova, a ne stranci. On smatra da dr`avni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} "ne govori istinu" kada tvrdi da stranci iniciraju podelu Koso-

va. "Ta ideja o podeli postoji jo{ iz devedesetih godina, kada je osnovano Srpsko nacionalno ve}e u Leposavi}u" sa ciqem da se te op{tine pripoje Srbiji, tvrdi Nojki} i dodaje da je Ivanovi} jedan od lidera koji se zala`u za podelu Kosova. "Oliver Ivanovi} je jedan od tih lidera koji se zala`u za takvu podelu, a to je nezvani~no govorio i dok smo bili, kao Srpska lista, u institucijama Kosova", rekao je Nojki}. On smatra da "Ivanovi} samo manipuli{e u svojim izjavama" i tvrdi da "lideri sa severa `ele jednu potpuno relaksiraju}u situaciju za wih, ne pomiwu}i Srbe koji `ive ju`no od Ibra i posledice po nas".

"Wih nikada i nije zanimalo {ta se de{ava sa Srbima ju`no od Ibra i kakve probleme imamo da bismo pre`iveli. Zato ih ne zanimaju ni posledice ideje o podeli, koje bismo imali najvi{e mi koji `ivimo van severa Kosova i Metohije", rekao je Nojki}.

DNEVNIK

PATRIJARH SRPSKI IRINEJ U CRKVI SVETOG MARKA SLU@IO PARASTOS UBIJENIM SRBIMA

Se}awe na `rtve „Oluje”

U crkvi svetog Marka u Beogradu slu`en je parastos ubijenima u hrvatskoj oru`anoj zlo~ina~koj akciji "Oluja", povodom 15. godi{wice te akcije i progona Srba iz Hrvatske. Parastosu, koji je slu`io wegova svetost patrijarh srpski Irinej, prisustvovavali su predsednik Srbije Boris Tadi}, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabi}, generalni sekretar Skup{tine Srbije Veqko Odalovi}, poslanici DS-a, DSS-a i SRS-a, mnogobrojni gra|ani i vernici koji su ispunili crkvu i plato ispred we.

Patrijarh Irinej je pozvao okupqene da se pomole za du{e ubijenih Srba ~ija je "jedina krivica bila to {to su bili pravoslavni i {to su bili Srbi".

– Sve se to desilo u jednom vremenu koje je bilo li{eno razuma, u vremenu bez imalo ~ovekoqubqa, gde je zlo trijumfovalo, a pravda i istina bili pora`eni – istakao je patrijarh.

Generalni sekretar Udru`ewa Srba iz Hrvatske Milojko Budimir rekao je nakon parastosa za „Dnevnik“ da za deceniju i po ni{ta nije re{eno od onoga {to su prognani o~ekivali, ni povratak ni integracija.

On je istakao da je samo u koloni prognanih tokom „Oluje“ bi-

Srpski podaci govore o 2.000 ubijenih Po podacima Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas", u akciji hrvatske vojske nestalo je blizu 2.000 osoba. Hrvatski Helsin{ki odbor je, me|utim, saop{tio da je u toku operacije "Oluja" ubijeno 670 civila.

lo vi{e od 250.000 Srba, a da se do sada, po podacima UNHCR-a, 53.000 vratilo u Hrvatsku.

U crkvi sv. Marka bili su i poslanici Skup{tine RSK koje je predvodio predsednik Rajko Le`aji}. Oni su napisali deklaraciju u kojoj tra`e pravo na povratak, obnovu kulturnih i istorijskih spomenika, vra}awe imovine i zapo{qavawe.

Nakon parastosa oni su oti{li u protestnu {etwu do ambasade Hrvatske u Beogradu.

D. M.

REAGOVAWA

Jugovi}: Hrvatska ne treba da se ponosi Ni predsednik ni premijer Hrvatske ne smeju da se ponose bombardovawem i ubijawem golorukih prognanika, {to se desilo tokom akcije "Oluja", ocenio je ju~e Srpski pokret obnove, i zatra`io ka`wavawe odgovornih. "Srpski pokret obnove smatra da moraju biti ka`weni svi oni koji su odgovorni za egzodus nekoliko stotina hiqada Srba i nekoliko hiqada nestalih i ubijenih u zlo~ina~koj akciji ’Oluja’. Srpski narod u Krajini bio je `rtva Tu|manove zlo~ina~ke akcije i sumanute politike Slobodana Milo{evi}a", naveo je u pisanoj izjavi direktor SPO-a Aleksandar Jugovi}. Podse}aju}i na to da je SPO "jedini u to vreme tra`io prihvatawe plana Z-4 i podr`avao svaki korak koji vodi ka miru", direktor te stranke je ocenio da je "Srbiji vi{e nego potrebna saradwa s Hrvatskom".

"Srbiji i Hrvatskoj su potrebni najboqi me|usobni odnosi da bi zajedno, najbr`e mogu}e, obe zemqe postale ~lanice Evrop-

ske unije i da bi se na taj na~in poboq{ao kvalitet `ivota dana{wih generacija i generacija koje dolaze", zakqu~io je Jugovi}.

NS: Ne zaboraviti etni~ko ~i{}ewe Hrvatska ni 15 godina posle "Oluje" nije priznala stravi~an zlo~in po~iwen nad srpskim narodom, a Srbija nikada ne sme da zaboravi etni~ko ~i{}ewe i stradawe nevinih, ocenila je ju~e Nova Srbija. NS smatra da nedopustivo {to jo{ nisu ekshumirane sve `rtve i {to se u Hrvatsku vratio zanemarqiv broj prognanih i izbeglih. Ako je Hrvatska na korak do ~lanstva u Evropskoj uniji, onda je posledwi trenutak da rasvetli zlo~ine i omogu}i povratak prognanima, poru~io je NS.

Ko{tunica: Stra{an zlo~in Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko-

{tunica izjavio je, povodom godi{wice proterivawa Srba u akciji "Oluja", da Hrvatska ni posle 15 godina nije priznala "taj stra{an zlo~in". "Petnaest godina nisu izbrisale stra{an zlo~in etni~kog ~i{}ewa nad Srbima Kraji{nicima, ve} je u pam}ewe srpskog naroda zauvek utisnuto da su nevini Srbi smi{qeno i namerno ubijani i surovo prognani sa svojih vekovnih ogwi{ta", ocenio je Ko{tunica u saop{tewu. On je naveo da je ubijawe nedu`nih i progon nemo}nih "najgori poraz za one koji su po~inili taj zlo~in", i dodao da u Evropi od Drugog svetskog rata nije vi|ena ve}a izbegli~ka kolona od one koja je od Knina 1995. godine krenula prema Beogradu.

"Bez obzira na to {to niko drugi ne priznaje zlo~ine nad nevinim Srbima, du`nost srpskog naroda je da se se}a svake nevino postradale srpske `rtve, znaju}i da smo kao narod najvi{e stradali kroz ceo pro{li vek. Na{a poruka danas mora biti da se samo na istini mo`e graditi budu}nost i po{tovawe me|u narodima na Balkanu", ocenio je on.

PREDSEDNIK NAPREDNOG KLUBA ^EDOMIR ANTI] O POLO@AJU SRBA U REGIONU

U skladu s mrvicama iz srpskog buyeta Prava Srba u regionu su pogor{ana, oceweno je u Izve{taju o politi~kim pravima srpskog naroda koji je ju~e medijima predstavio predsednik Naprednog kluba ^edomir Anti}. Drugu godinu zaredom NK radi ovu analizu, koja je i lane ukazivala na lo{e stawe politi~kih prava srpskog naroda u zemqama okru`ewa. Izuzetak je u potpunosti, kako je ukazao Anti}, Rumunija, dok se izvesni pomaci bele`e u Sloveniji i Makedoniji.

– [ta re}i kada je i sama Srbija u 2010. godini, iz pove}anog republi~kog buxeta, izdvojila mawe od 300.000 evra za Srbe u dijaspori i regionu, dok je za trostruko malobrojnije nacionalne mawine u Srbiji izdvojila vi{e od 3.000.000 evra.

Za Srbe u rasejawu je tako u odnosu na 2009. godinu ionako mali iznos umawen oko 60 odsto, a za nacionalne mawine u Srbiji pove}an ~ak 250 posto – rekao je Anti}.

On je ukazao na to da Srbija za celu svoju dijasporu daje 30 puta mawe novca nego Hrvatska samo za Hrvate u BiH, dok Ma|arska za sli~ne aktivnosti za svoju mawinu u Srbiji daje 3,5 miliona evra.

Govore}i o problemima Srba u zemqama regiona, predsednik Naprednog kluba je ukazao na to da u BiH postoji „sna`an pritisak radi li{avawa srpskog naroda prava na konstitutivnost i ukidawe RS“. Anti} je rekao da je broj Srba koji se vratio u Federaciju BiH simboli~an. U Hrvatskoj, kako se ~ulo, srpskom narodu nije omogu}eno pravo na jezik i pismo, a nije zapo~et ni povratak oko 50.000 stanova Srbima proteranim iz susedne zemqe. Kada je re~ o Crnoj Gori, iako su Srbi tre}ina stanovni{tva, nijedan Srbin nije na ~elu neke obrazovne institucije, nema sudija srpske nacionalnosti u vi{im sudovima, a na imovinu i vernike SPC se vr{e konstantni pritisci.

U izve{taju NK-a se prime}uje da u Sloveniji i Makedoniji Srbima nije omogu}ena sloboda veroispovesti, a da postoje pomaci kada je re~ o slu`benoj upotrebi jezika i finansirawu. U Sloveniji, ka`e Anti}, po~elo je i re{avawe statusa 25.000 „izbrisanih“ gra|ana. Kada je re~ o Albaniji i Ma|arskoj, Anti} isti~e da ove dr`ave nisu Srbima ispunile sva prava koje su zakonski omogu}ile svojim mawinama.

D. M.

Tadi}: Zavr{iti kapitalne projekte u narednih osam godina Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da je veoma va`no da se u narednih osam godina dovr{i izgradwa svih zapo~etih kapitalnih infrastrukturnih projekata u dr`avi. Nakon obilaska mesta gde se gradi kolektor u Velikom Selu kraj Beograda, Tadi} je u izjavi novinarima podsetio na to da se u Srbiji trenutno grade putni i `elezni~ki Koridor 10, dva mosta u Beogradu i most kod Be{ke, kao i ve}i broj

INTERVJU

drugih objekata. Predsednik Srbije je izrazio nadu da }e severni pravac Koridora 10 do Ma|arske biti gotov do kraja 2010. godine, a da }e do kraja naredne godine biti zavr{en i krak do Bugarske. Tadi} je, me|utim, upozorio na to da je veoma va`no da se prilikom zadu`ivawa za izgradwu tih objekata ne pre|e „crvena linija javnog zadu`ivawa“ da ne bi do{lo do sloma ekonomskog sistema.

MILIVOJ VREBALOV, PREDSEDNIK OP[TINE NOVI BE^EJ I LIBERAL

Faca sam, pa nek me i polivaju balonima vode Prvog dana fe{te Velikogospojinski dani u Novom Be~eju, 26. avgusta, me{tani }e svog predsednika op{tine Milivoja Vrebalova mo}i da ga|aju balonima napuwenim vodom, ali }e ih ta, sada tradicionalna akcija koju on do`ivqava iskqu~ivo kao {alu, ove godine ko{tati 200-300 dinara, namewenih u humanitarne svrhe. Vi{e od takvog suo~avawa s gra|anima Vrebalov se boji onih koji, ka`e, ga|aju “iza le|a”, ne cene wegov rad, ali mu to ne govore u lice.

– Uglavnom me balonima ga|aju korektni i po{teni qudi, koji pogledaju u o~i, pa ka`u: “E sad, Mi{o, to i to si uradio lo{e, a sada da te pogodim”. Eto, to je jedinstvena prilika i za opoziciju – ka`e u intervjuu za “Dnevnik” Vrebalov, koji je i ~lan Predsedni{tva Liberalno-demokratske partije.

ne. Jo{ nisu otvoreni ni svi pretpristupni fondovi EU, a gde su tek oni koji bi se otvorili kad bismo u{li u EU. Vlada nekako mlako ide ka Evropi. Odaje utisak i ostavqa gorak ukus da bismo sve i sva{ta. Moramo se oprediliti {ta su nam priroteti. [to se ti~e Kosova, moramo razmi{qati i o ovom narodu u Srbiji, a ne samo da nam prva tema bude Kosovo i da nam puna usta budu kako }emo spasti Kosovo, koje, na`alost, svi smo svedoci, ba{ ne ide u tom smeru. z Politika LDP-a je da se u Evropu mo`e br`e ulaskom u NATO? – Vidite koje su sve dr`ave u{le u NATO, ne treba biti posebno pametan. Podseti}u na karikaturu iz devedesetih godina pro{log veka – stado belih ovaca koje ide prema pa{waku i jednu crnu koja ide kon-

Koja li~nost bi bila najkompetentnija da predstavqa svoju op{tinu u Pokrajinskoj skup{tini ako ne predsednik op{tine? Ko najboqe lobira za svoju op{tinu, ako ne wen predsednik? z Kad smo kod opozicije, radikali i napredwaci ocewuju da }e biti prevremenih izbora. [ta ka`e, isto tako opozicioni, LDP? – Ciq svake opozicije je da izbori do|u {to pre da bi postala vlast. [to se ti~e Republike, mi jesmo opozicija, ali sve ono {to je proevropski, zbiqa napredno, LDP je to uvek podr`avala. LDP je vrsta lakmusa koja vlastine dozvoqava da se opusti. Kreativno kritikujemo sve {to ne vaqa, a ono {to vaqa podr`avamo. Mislim da ipak ne}e biti prevremenih izbora. Slu{am o tome jo{ od 2008, kada su izbori zavr{eni. Neke stvari koje su se desile prethodnih nedeqa mo`da su bile povod da radikali i SNS zagovaraju izbore, ali budimo strpqivi, pa }emo sa~ekati i to. z Predsednik LDP-a ka`e da se Vlada ne pona{a ozbiqno u smislu evropskih integracija i da je to politika {minkawa Evrope?

– Svi smo svedoci toga. Nije pridru`ivawe Evropi ako ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} obilazi sve mogu}e dr`ave, nije ni samo vo|ewe ra~una o Kosovu. Vlada bi trebalo odlu~nije da krene ka Evropi. Gledam to i s ekonomske strane, kao predsednik op{ti-

tra. Ne bih `eleo da Srbija bude ta crna ovca, i da zarad neke velike nacionalne politike i nekih pro{lih dana taj kurs, gde svi idu ka boqem, okre}emo na drugu stranu. Ako je pridru`ivawe Evropi u neku ruku uslovqeno i ide neuporedivo br`e preko NATO-a, za{to ne i NATO?

investiraju, to neuporedivo lak{e urade u na{oj op{tini nego u nekoj drugoj. Turizam potenciramo upravo iz tog razloga, jer tu za kra}e vreme dolazite do para. Drago mi je {to su moji sugra|ani to prepoznali. Pozitivnom imixu doprineli su i Velikogospojinski dani, jer kad kroz op{tinu prodefiluje 100.000 qudi za relativno kratak period, ti qudi pri~aju o toj op{tini i onda sigurno ima onih koji bi `eleli tu da investiraju. z Ide li to te{ko, jer prose~na plata u Novom Be~eju je 25.000 dinara, {to je znatno ispod vojvo|anskog proseka od oko 33.000?

– Jeste, ako pogledamo koliko firmi je uga{eno. Fabrika opreme i pribora imala je 450 zaposlenih, „Polet“ – sada „Nekse grupa“,

Ve}inski sistem je o-kej z Smatrate li da je potrebno uvesti ve}inski izborni sistem u celini u Pokrajini, kao i na republi~kom i lokalnom nivou?

– Iskreno, mislim da bi to bio pravi potez. Ako su to qudi koji su izabrani od naroda, zna~i da narod veruje u wih. To bi bilo o-kej. z Zvani~nici NATO-a i EU tvrde da to nije uslov?

– Da, nije uslov da se odreknemo Kosova pa da u|emo u Evropu, pa nije uslov NATO... Ali nekako provejava – mada niko ne ka`e da je to uslov – da bi mo`da bilo po`eqno, neuporedivo lak{e. z Sem za takvu novu politiku, LDP se zala`e i za novu ekonomiju. [ta ona nudi u va{oj op{tini? Je li to turizam, na kojem insistirate?

– Moramo uraditi mnogo toga na pozitivnom imixu op{tine i napraviti uslove za otvarawe novih radnih mesta, da oni koji ho}e da

koja je pre privatizacije imala 720, sad ima 370, „Potisje“ je zapo{qavalo 330, privatizovano je i ne znam da li sad ima 50 radnika... Velika je jagma za radnim mestima, kao i drugde. Dodu{e, pojavquju se neki privatnici, kao italijanska firma koja je otvorila fabriku intimnog rubqa za `ene i zapo{qava oko 400 qudi, „@itoprerada“ s 50, lepo je krenula, proizvodi {trudle s vo}em, koktel-peciva, ~okoladne praline, i o~ekuju rad u tri smene, pa }e mo`da tu raditi 100 qudi. Prisutan je Drakuli} s „Ist pointom“, Miodrag Kosti} sa svojom firmom...

z Ujedno ste predsednik op{tine i poslanik, a Agencija za borbu protiv korupcije najavquje `albu Ustavnom sudu jer su takve duple fukcije neustavne?

– Da je Agencija htela to da re{i na korektan na~in, to bi lako uradila. Lako bi se re{ilo kad bi se reklo: Plata ti je kao predsednika op{tine tolika, a za, recimo, neki odbor tolika, a ti, ako ho}e{, budi na 150 funkcija. Ja kao predsednik op{tine imam oko 86.000 dinara i poslani~ki dodatak od oko 40.000. Koja li~nost bi bila najkompetentnija da predstavqa svoju op{tinu u Pokrajinskoj skup{tini ako ne predsednik op{tine? Ko najboqe lobira za svoju op{tinu, ako ne wen predsednik?

Na kraju, imam pitawe za gospodina ^upi}a: da li je sukob interesa da budete profesor na fakultetu i direktor Agencije? z Profesorska delatnost se dozvoqava?

– Sla`em se, ali mene su birali gra|ani, ne partija. Ja sam stavio svoje ime i prezime, kao i Goran Je{i} i Milenko Filipovi} u svojim op{tinama, i qudi su prepoznali da su to “face” koje mogu uraditi ne{to za svoju op{tinu, kao {to i rade. z Obja{ava se da je tu u pitawu gomilawe funkcija, odnosno mo}i, a da je s tim u vezi mogu}nost korupcije, odnosno sukoba interesa, dakle jedno {iroko tuma~ewe tog pojma?

– Ne treba tu mi da izmi{qamo toplu vodu, treba kopirati kako to Evropa radi. Ako vas narod bira, onda verovatno narod ima poverewe u vas da niste neki ~ovek koji bi se lako okrenuo korupciji, da niste neki prevrtqivac.

S. Nikoli}

REKLI SU Vu~i}: Vlast planira izbore u maju Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} najavio je ju~e da }e ta stranka od septembra intenzivirati aktivnosti za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, koje, kako je rekao, aktuelna vlast planira da raspi{e u maju naredne godine. „U decembru 2012. godine }e biti predsedni~ki izbori, a vlast ho}e pauzu od godinu dana izme|u tih i parlamentarnih izbora. Oni su krenuli u kampawu“, kazao je Vu~i}, i dodao da aktuelna vlast nije ispunila nijedno predizborno obe}awe. Odgovaraju}i na pitawe da li ima pozudanu informaciju o tome kada }e biti izbori, funkcioner SNS-a je rekao da ima informaciju, ali i da se to mo`e zakqu~iti na osnovu

aktivnosti stranaka vladaju}e koalicije, pa i samog predsednika dr`ave. „Izbori }e biti slede}e godine jer je dr`ava propala. Oni misle da izbori treba da budu u maju, a kako stvari stoje, mogu}e je da budu i ranije, za {ta }emo se mi i boriti“, rekao je Vu~i}.

Trivan: Ni{ta pre 2012.

Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan ju~e je odbacila tvrdwe zamenika predsednika SNS-a Aleksandra Vu~i}a da vladaju}a koalicija namerava da u maju idu}e godine raspi{e vanredne parlamentarne izbore kao neistinite. „Vu~i}eve pouzdane informacije o izborima jednako su pouzdane kao i one koje je imao za izbore 2009. i 2010. godine, kao i mnoge neistine koje

je Srpska napredna stranka u prethodnom vremenu servirala“, izjavila je Jelena Trivan agenciji Tanjug. Demokratskoj stranci, po wenim re~ima, izbori uvek odgovaraju jer je uverena u svoju snagu, ali je za wu dr`avni interes ispred strana~kog i izbora zato ne}e biti do 2012. godine. „Na{ zadatak, kao najve}e politi~ke stranke i stranke koja vodi dr`avu, je da zavr{imo sve ono {to je zapo~eto u Srbiji, a to, pre svega, zna~i da odbranimo zemqu i dr`avnu ekonomiju od recesije, da za{titimo gra|ane od posledica ekonomske krize, da zavr{imo puteve, mostove, infrastrukturu, i sve }emo to uraditi do 2012. godine, kada se o~ekuju redovni parlamentarni izbori“, objasnila je ona.“Ono {to Vu~i} zove kampawom, to je, zapravo, vredan rad i napor Vlade Republike Srbije da uradi sve ono {to weni prethodnici nisu. Da zavr{i sve zapo~ete projekte i da uradi sve ono {to je potrebno da ova zemqa ima razvijenu ekonomiju i infrastrukturu“, rekla je Jelena Trivan.

~etvrtak5.avgust2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

POLITI^KI ANALITI^AR VLADIMIR GOATI O STRANA^KOM LOVU NA UDRU@EWA GRA\ANA

U jeku sezona lova na glasove jer su izbori iza }o{ka Politi~ki analiti~ar i direktor „Transparentnosti Srbija“ Vladimir Goati ocenio je da borba stranaka za naklonost grupa gra|ana, civilnih organizacija nije neuobi~ajena pojava na politi~koj sceni, ali da je trenutno nagla{enija jer se „naziru izbori“.

Goati je za „Dnevnik“ kazao i da }e ova izborna kampawa verovatno trajati ne{to du`e nego ina~e, po{to je stepenica do vlasti veoma visoka i za vladaju}e i za opozicione stranke.

– Stranke, pre svega, `ele da zauzmu vlast, te je za wih kqu~no da privuku {to ve}i broj gra|ana – ka`e on. – I to je osnovni razlog {to sve ve}i broj stranaka ina~e te`i da privu~e {to ve}i broj grupa gra|ana i drugih qada glasova koji bi ina~e bili civilnih udru`ewa, a trenutno izgubqeni. su te aktivnosti mo`da samo na– Ukoliko oni pojedina~no gla{enije jer se postepeno, nemogu skupiti deset hiqada, kogde iza }o{ka, naziru izbori. liko je potrebno za registraciUostalom, ve} se stiglo do poju, onda wih sedam-osam ili vilovine mandata, tako da se otva{e mo`da mogu osvojiti i ra sezona lova na glasova, koja 50.000 glasova. Dakle, to je iz}e verovatno trajati ne{to duvor mogu}ih glasova koje stran`e nego {to je to bilo do sada. kama mogu doneti te grupe graDakle, umesto tri meseca, taj |ana i neki politi~ki neobeleperiod }e biti znatno du`i jer `eni aktivisti, a koji bi mogao je i stepenica do vlasti veoma, biti zna~ajan da bi se osvojio veoma visoka i za stranke vlataj visoki cenzus od pet odsto – sti i za opoziciju. navodi Goati.

Naime, gotovo sve vladaju}e Komentari{u}i, ideolo{ku stranke od preuzimawa aktuel{arolikost takvih strana~kih nog mandata u vei civilnih udru}oj ili mawoj me`ewa, Goati naNe bih se kladio ri poku{avaju da pomiwe da su parprivuku {to ve}i da }e DSS i SRS na tijsku scenu ve} broj novih partnarednim izborima odredile velike nera. G17 plus je, stranke, odnosno presko~iti ~ini se, bio naj„veliki igra~i izborni prag aktivniji u toj kao {to su Demopotrazi, koja se kratska stranka i nastavila i nakon formirawa Srpska napredna stranka“.

Unije regiona Srbije, tako su se – Izme|u DS-a i SNS-a je – nakon stranaka Veroquba Steprogramska distanca postala vanovi}a iz Kragujevca, Maje znatno mawa kada su napredwaGojkovi} iz Novog Sada i jo{ ci za 180 stepeni promenili nekih regionalnih partija – u svoj stav prema Evropi. To je wihovim redovima obreli i ono pitawe koje je predstavqa~lanovi udru`ewa ratnih vetelo osnovni izborni rascep u Srrana iz Kur{umije „Gvozdeni biji do sad. SNS je, me|utim, puk“. Ali, ni Demokratska shvatio da su gra|ani u tom postranka, kao najve}i partner iz gledu neumoqivi jer je wih 65 aktuelne vladaju}e koalicije, odsto proevropski orijentisanije li{ena ambicija za osvajano, dok je 15 odsto neodlu~nih. wem vanpartijskog tr`i{ta.

I onaj ko misli da uzme vlast, „Usisiva~“ DS-a najizda{niji mora da ide na tu nose}u grupaje bio u Vojvodini, gde su dresociju od gotovo tri ~etvrtine bive demokrata obukla mnoga cira~a. Zato je i politi~ki `ivot vilna udru`ewa ili grupe grau Srbiji postao mawe antagoni|ana, pre svega one koje su parsti~ki i mawe polarizovan, i ticipirale u organima lokalsve vi{e ide ka umerenom vi{enih samouprava. partizmu – ocenio je Goati.

Linije rascepa Goati procewuje da }e se naredni izborni rascep kretati oko ekonomskih pitawa, odnosno oko toga da li je Vlada u~inila sve da posledice ekonomske krize budu {to je mogu}e mawe, to jest da li je u~inila sve da aktivira doma}e resusre, ali i da li je u~inila sve u borbi protiv korupcije.

– To }e biti osnovne linije rascepa izme|u stranaka koje predstavqaju ogromnu ve}inu u bira~kom telu Srbije – smatra Goati.

Goati ukazuje na to da je do intenzivirawa procesa udru`ivawa na politi~koj sceni do{lo i zbog toga {to je u me|uvremenu stupio na snagu novi zakon o partijama, nakon ~ega je broj politi~kih partija drasti~no smawen, s 570 na svega {ezdesetak, me|u kojima je veliki broj stranaka mawinskih nacionalnih zajednica. On napomiwe i da je za novu registraciju politi~ke stranke bilo potrebno sakupiti 10.000 glasova, te da su stranke koje poku{avaju da privuku neke mawe aktere ili grupe gra|ana vo|ene ra~unicom po kojoj bi se udru`ivawem moglo do}i do nekoliko desetina hi-

Na{ sagovornik uveren je u to da pitawe evropskih integracija vi{e ne}e biti osnov za polarizaciju bira~kog tela. Dodaje, me|utim, da }e polarizacije sigurno biti, ali po drugim pitawima: – Na slede}im izborima sasvim sigurno rascep ne}i biti oko toga da li u EU ili ne, jer se ve}ina racionalnih stranaka opredelila za Evropu. S druge strane, ostale su, kao beznade`no mawinske partije, samo DSS i SRS. I ne bih se kladio da }e te dve stranke na narednim izborima presko~iti izborni prag – ka`e Goati.

B. D. Savi}

4

EKONOMIJA

~etvrtak5.avgust2010.

DNEVNIK

RADNICI POTPISALI DOGOVOR S VLADOM VOJVODINE

Kraj {trajka u „Dnevnik holdingu” [trajk gla|u, koji je trajao desetak dana, i vi{enedeqna obustava rada u novosadskom preduze}u „Dnevnik holding“ zavr{eni su ju~e, nakon {to su radnici u Vladi Vojvodine s poslovodstvom preduze}a i pokrajinskom administracijom potpisali Protokol o prestanku {trajka zaposlenih i po~etku procesa proizvodwe u preduze}u.

Radnici su se vratili na posao kada im je upla}ena jedna zaostala zarada iz protekle godine, a jo{ jednu platu bi trebalo da dobiju u narednim danima. Namera Vlade Vojvodine je da se prodajom jednog objekta u vlasni{tvu preduze}a namiri deo dugovawa radnicima, ali i da se kupi nova {tamparska m{ina i repromaterijal da bi radnici u budu}nosti primali plate iz prihoda preduze}a.

Predsednik {trajka~kog odbora Steva Tomin je istakao da je pomenutim sporazumom postavqena dobra osnova za daqe razgovore i pregovore.

– Nadam se da }e protokol biti realizovan, samim tim {to postoji klauzula da, ukoliko jedna strana ne bude ispo{tovala dogovor, druga mo`e da se pozo-

ve na Zakon o radu i kolektivni ugovor – rekao je Tomin.

– Ovaj protokol podrazumeva mnogo obaveza, prvenstveno vezanih za pokretawe procesa proizvodwe, zapo~iwawe poslovawa preduze}a po tr`i{nim principima, kao i davawe mogu}nosti da zaposleni svojim radom obezbede sebi platu – izjavio je pokrajinski sekretar za rad

Miroslav Vasin. – Dokument koji smo potpisali ima potpuno ostvarive elemente, ali je neophodno da menaxment, sindikati i svi zaposleni uspostave punu radnu i tehnolo{ku disciplinu.

Osim Tomina i Vasina, Protokol su potpisali i potpredsednica Vlade Ana Tomanova-Makanova, predsednik Upravnog odbora AD „Dnevnik holdinga“ Zla-

[ta je dogovoreno Prema ju~e potpisanom protokolu, „Dnevnik holding“ se obavezao da odmah isplati jednu zaostalu platu i putne tr{kove zaposlenima, te da drugu zaostalu zaradu isplati odmah po potpisivawu predugovora o prodaji objekta u svom vlasni{tvu, a da ako do toga ne do|e do 12. avgusta na novom sastanku bude dogovoren nov na~in isplate.

Tre}u zaostalu zaradu poslodavac je du`an da isplati kada preduze}e po~ne da ugovara usluge sa poslovnim partnerima, a nakon toga treba da po~nu pregovori o na~inu isplate preostalih neispla}enih prinadle`nosti. Menaxment se obavezao i da }e se sa radnicima redovno konsultovati o socijalnom programu i pitawima koja se ti~u zaposlenih u postupku restrukturirawa.

Sindikat se, pak obavezao da radnici po~nu sa radom po isplati prve zarade i da se sve budu}e aktivnosti sprovodi u koordinaciji sa ve}ema Samostalnih sindikata Novog Sada.

tomir Momirov i predsednik Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Drago \oki}.

Zbog nesipla}enih zarada i neupla}enih socijalnih doprinosa radnici „Dnevnik holdinga“ s pauzama {trajkuju ve} mesecima, a pre desetak dana dvojica zaposlenih su u{la u {trajk gla|u, da bi

im se potom pridru`ilo jo{ troje radnika. Osniva~ „Dnevnik holdinga“ je Skup{tina Vojvodine, a preduze}e je nedavno u{lo u program restrukturirawa Agencije za privatizaciju. „Dnevnik holding“ je mawinski vlasnik preduze}a „Dnevnik Vojvodina pres“ koje izdaje list „Dnevnik“.

V. ^vorkov

PROBLEMI U JO[ JEDNOJ VRBASKOJ FIRMI

U KOJIM VOJVO\ANSKI OKRUZIMA I OP[TINAMA NAJVI[E QUDI ^AKA POSAO

BEZ DOGOVORA FARMERA I FABRIKA

Ste~aj u „Mepolu”

[to je Ba~ka ju`nija, nezaposlenost je tu`nija

Nastvqa se bitka oko mleka

U vrbaskoj Fabrici za proizvodwu plasti~ne ambala`e „Mepol“ pokrenut je ste~ajni postupak.

Inicijativu za uvo|ewe ste~aja pokrenuli su sada{wi i biv{i radnici fabrike, koji su sami prikupili 250.000 dinara i uplatili na ra~un Privrednog suda u Novom Sadu. Po prvim analizama, „Mepol“ je du`an oko 200 miliona dinara, a najve}i poverioci su poslovni partneri, banke, Poreska uprava i radnici.

Ste~ajni upravnik Jovan Mora~a ima obavezu da za 40 dana pripremi ekonomsko-finansijski izve{taj, po~etni ste~ajni bilans i procenu mogu}nosti reorganizacije. Deo farbi~kih pogona veoma brzo po~e}e da radi, ali samo s desetak radnika, da bi se ispunile prethodno preuzete obaveze.

N. P.

Na kraju juna u Srbiji je bilo 746.848 nezaposlenih i po podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, na evidenciji onih koji tra`e posao bilo je 15.744 nezaposlena mawe. Me|utim, u isto vreme, po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u Srbiji je bilo zaposleno 1.838.468 qudi, od toga 1.353.853 u preduze}ima, ustanovama, zadrugama i organizacijama, a 484.615 u privatnom preduzetni{tvu, {to je 2.570 mawe nego u prethodnom mesecu i ~ak 61.128 mawe u odnosu na isti period pro{le godine.

Od ukupnog broja nezaposlenih, u Vojvodini je na kraju juna bez posla bilo 200.010 qudi. Od ukupno 753.706 poslovno aktivnih, u Pokrajini je bilo 459.277 zaposlenih. Po podacima Pokrajinske slu`be za zapo{qavawe, najte`e se do posla dolazi u Ju`noba~kom okrugu jer tu trenutno na wega ~eka 65.212 nezaposlenih. Najvi{e nezaposlenih je u Novom Sadu, gde je na evidenciji onih koji tra`e posao na kraju juna bilo 28.577 qudi. Nakon glavnog grada Pokrajine po broju nezaposlenih sledi Ba~ka Palanka, gde na posao ~eka 7.837, zatim

Najve}i broj nezaposlenih u Severnoba~kom okrugu, gde ukupno na posao ~eka 17.005 lica, ima Subotica, gde je zabele`eno 11.142 nezaposlena. U Ba~koj Topoli je 3.740 lica bez posla, a u Malom I|o{u 2.123. U Severnobanatskom okrugu na posao ~eka 14.925 nezaposlenih, a najdu`i spisak je u Kikindi – ~ak 5.845 lica. U Kawi`i je evidentirano 2.420 nezaposlenih, Senti 2.425, ^oki 1.536, Novom Kne`evcu 1.218 i Adi 1.481. Na kraju juna u Ju`nobanatVrbas sa 7.524, Be~ej sa 4.753, @abaq sa 4.422 pa Srbobran s 2.929 nezaposlenih. U Temerinu na posao ~eka 2.529 qudi, u Ba~u 1.943, Beo~inu 1.411, Titelu 1.226, Ba~kom Petrovcu 1.197.

Najmawe nezaposlenih na kraju juna bilo je u Sremskim Karlovcima, gde posao tra`e 864 nezaposlena.

Drugi po broju nezaposlenih u Vojvodini je Sremski okrug, gde na zaposlewe ~eka 27.340 radnika.U najte`em polo`aju je Sremska Mitrovica, gde posao nema 6.425 qudi, zatim Ruma s 5.706, pa Stara Pazova sa 4.014. Sledi

Pogor{awe u Subotici, Ba~koj Topoli...

U pore|ewu s podacima iz prethodnog meseca, najve}e pove}awe broja nezaposlenih zabele`eno je u Severnoba~kom okrugu – 6,18 posto. U~e{}e nestru~nih radnika u ukupnom broju nezaposlenih najve}e je u Severnobanatskom okrugu – 46,06 odsto.

PREDSEDNIK UO „PUTEVI SRBIJE” ZORAN LILI]

Putarina treba da poskupi, ali ne}e Predsednik Upravnog odbora „Puteva Srbije“ Zoran Lili} izjavio je da bi trebalo podi}i cenu putarine u Srbiji da bi to javno preduze}e imalo dovoqno novca za odr`avawe puteva.

Lili} je rekao da }e „Putevi Srbije“ o tome razgovarati s

Ministarstvom za infrastrukturu i da, za sada, ne}e biti pove}awa cena putarine.

– Evro divqa, a putarina je ista. Ministar Milutin Mrkowi} nije ba{ sre}an kad treba da podigne cenu putarina, a mi nismo sre}ni kad imamo mawi priliv u buxetu – rekao je Lili}.

On je kazao da je odr`avawe puteva u Srbiji trenutno u drugom planu zbog novih projekata za gradwu dela Koridora 10 i da su „Putevi Srbije“ Vladi prosledili predlog da tokom narednih godina budu pove}ana sredstva za wihov buxet.

[id, gde posao tra`i wih 3.350, pa In|ija s 1.599 i na kraju Irig s 1.078 nezaposlenih.

U Ju`nobanatskom okrugu bez posla je trenutno 22.384 lica. Od tog broja vi{e od polovine je iz Pan~eva – 11.531. U Kova~ici posao tra`i wih 3.622, Kovinu 3.363, Alibunaru 2.886 i Opovu 982 lica. Zapadnoba~ki okrug ima 21.999 nezaposlenih, a najvi{e ih je u Somboru, ~ak 7.529. U Kuli posao tra`i 5.249, Oxacima 5.053 i Apatinu 4.168 lica.

Nije mnogo boqe ni u Sredwobanatskom okrugu, gde je trenutno bez posla 20.109 lica, a vi{e od polovine je na evidenciji nezaposlenih u Zrewaninu – ~ak 12.364.

U Novom Be~eju posao tra`i 2.883, @iti{tu 2.556, Se~wu 1.423 i Novoj Crwi 883 nezaposlena.

skom okrugu bilo je 11.036 nezaposlenih, od ~ega vi{e od polovine u Vr{cu, gde posao tra`i 6.336 lica. U Beloj Crkvi bez posla je 3.195, a u Plandi{tu 1.505 lica.

Q. Male{evi}

03. 8. 2010.

1.279,45984

Predstavnici proizvo|a~a i prera|iva~a mleka u Srbiji nisu se ju}e u Novom Sadu dogovorili o visini osnovne cene tog proizvoda, niti su mogli da obe}aju da ne}e biti poskupqewa mleka u prodavnicama.

Oni su se, me|utim, kako su istakli, usaglasili o budu}em nastupu prema dr`avi i trgovcima, radi normalizovawa stawa na tom tr`i{tu. „Postavili smo kona~no stvari na prave noge, a to zna~i da su proizvo|a~i mleka osnova koju svi ostali treba da podr`avaju“, kako bi se uspostavilo normalno stawe na tr`i{tu, izjavio je novinarima Uro{ [e}erov, pregovara~ u ime konzorcijuma proizvo|a~a.

Taj konzorcijum, kako je predo~eno, mlekarama u Srbiji isporu~uje 400.000 litara mleka dnevno, {to je skoro 50 odsto od ukupnih isporu~enih koli~ina. [e}erov je, posle razgovora sa predstavnicima najva`nijih doma}ih prera|iva~a mleka, koje je predstavqao generalni direktor „Salforda Srbija“ Slobodan Petrovi}, istakao da pove}awem osnovne cene mleka za 2,5 dinara po litru, nisu zadovoqni ni proizvo|a~i, ni prera|iva~i.

On je naglasio da je to malo pove}awe cene, od oko deset procenata, koje su proizvo|a~i sami ponudili posle jedinstvenog zahteva proizvo|a~a mleka okupqenih u konzorcijumu.

To je, kako je istaknuto, „dobar znak da ujediweni proizvo|a~i predstavqaju snagu koja, zajedno s prera|iva~ima, mo`e posti}i kona~an ciq“.

S. G.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Jugoprevoz Kru{evac, Kru{evac

Promena %

Cena

11,11

2.000

56.000

Komercijalna banka, Beograd

9,89

9.000

9.000

Globos osigurawe, Beograd

5,62

470

26.293

Tigar, Pirot

3,77

660

229.680

2,56 Promena %

2.120 Cena

42.400 Promet

-12,10

109

147.695

Metalac, Gorwi Milanovac Pet akcija s najve}im padom Kompanija Fidelinka, Subotica Agroba~ka, Ba~ka Topola Vital, Vrbas Tamp, Senta Informatika, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej Kompanija Fidelinka, Subotica

-12,02 -11,97 -11,54 -9,18 Promena %

1.713 794 230 2.700 Cena

8.565 15.880 1.150 540.000 Promet

-0,81

737

161.475

-12,10

109

147.695

@abaqska trgovina, @abaq

0,00

70

25.900

Veterinarski zavod, Subotica

0,75

535

21.400

-11,97

794

15.880

Vital, Vrbas

BELEX 15 (631,96

Promet

Naziv kompanije

0,35)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,97

2.854

Komercijalna banka, Beograd

1,79

28.499

28.499

Energoprojekt holding, Beograd

1,11

913

696.909

Agrobanka, Beograd

0,16

7.500

52.500

Univerzal banka, Beograd

-3,13

4.650

548.700

Imlek, Beograd

2,40

1.496

561.100

Soja protein, Be~ej

-0,81

737

161.475

Metalac, Gorwi Milanovac

2,56

2.120

42.400

Privredna banka, Beograd

-3,01

580

179.800

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

4.152

0,00

Tigar, Pirot

3,77

660

229.680

Meser Tehnogas, Beograd

0,18

5.510

126.720

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.142

0,00

Telefonija, Beograd

0,49

1.450

34.800

Veterinarski zavod, Subotica

0,75

535

21.400

171.250

Svi iznosi su dati u dinarima

GUVERNER NBS-a DEJAN [O[KI]

^INOVNI^KE ZARADE I PRIMAWA NAJSTARIJIH POSTALI JABUKA RAZDORA

Srbiji potreban ozbiqan kapital

Plate i penzije ostaju zamrznute, a Vlada podeqena

Guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} izjavio je da Srbija mora da postane zemqa koja ne}e privla~iti kapital koji je motivisan da na kratak rok ostvaruje profite, ve} one koji `ele da ostanu du`e.

– Monetarna politika na najboqi na~in mo`e pomo}i unapre|ewu izvoza tako {to }e obezbe|ivati makroekonomsku stabilnost, realno i stabilno devizno tr`i{te i stabilnost finansijskog sektora, kao zna~ajan deo investicionog ambijenta koji je pretpostavka za gradwu konkurentnog izvoznog sektora – kazao je guverner. [o{ki} je rekao da je za kreirawe i sprovo|ewe monetarne politike odgovoran NBS, ali da to ne zna~i da nije potrebna saradwa Vlade i NBS-a i drugih institucija.

– Ako postoje razli~ita mi{qewa u pogledu izbora nekih mera, saradwa je neophodna jer Srbija mora da sprovede reformske poteze koji }e obezbediti efikasnije funkcionisawe sistema i dugoro~ni ekonomski oporavak – rekao je [o{ki}.

Guverner je kazao da }e NBS predlo`iti mere koje se odnose na {tedwu i investicije, a koje bi olak{ale prodaju dr`avnih obveznica bez deviznog rizika za dr`avu i one koje bi podstakle sekundarni promet dinarskih hartija od vrednosti i, kroz pove}anu likvidnost, a smawenu premiju rizika, pozitivno uticale na cenu dr`avnih obveznica.

Kad nam krajem meseca na redovnu kvartalnu reviziju dogovorenog stend-baj aran`mana stigne misija MMF-a, pred gostima }e se najverovatnije na}i i neo~ekivani predlog da se plate zaposlenih u javnom sektoru i penzije odmrznu pre vremena i da na taj na~in dr`ava podstakne tra`wu i dinamiku prometa. Bez obzira na zamerke kolega iz Vlade Srbije, doma}ih ekonomista i predstavnika MMFa, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} ve} du`e ne odstupa od ove ideje, najavquju}i da }e je, kao predlog, izneti pred finansijske stru~wake iz Va{ingtona i nagla{avaju}i da treba odstupiti od krute politike {tedwe i forsirati razvoj.

Ministar Dinki} ka`e da je dosada{wa politika samo gledala brojke i bilanse i da je zaboravqala na qude. Su{tina wegove inicijative je u tome da se odmrzavawem ~inovni~kih plata i penzija bar malo podigne tra`wa i da se, po{to }e taj novac biti potro{en za kupovinu hrane i pla}awe komunalnih usluga, doma}oj privredi omogu}i odre|eno ubrzawe.

Oslonac za takva zalagawa on nalazi u statistici. Naime, deficit dr`avnog prora~una mogao bi biti mawi od predvi|enog – pomiwe se ~ak 20 milijardi dinara – te bi se taj novac mogao iskoristiti za dr`avni razvojni stimulans.

Dodu{e, brojke su diskutabilne, ali odre|eni prostor, ipak, postoji. [estomese~ni izve{taj Republi~kog zavoda za statistiku pokazuje da je deficit buxeta u periodu januar–jun (48,56 milijardi di-

nara) pet procenata (2,56 milijardi) mawi od pretpostavqene dinamike tro{ewa. Ako bi se nastavilo dosada{wim tempom, onda bi na kraju godine deficit mogao biti

Za koga korist?

oko pet milijardi mawi i eto prostora za realizaciju ministrove ideje. Ne u onom obimu koji je najavqivan, ali boqe i{ta nego ni{ta.

Dodatni argument agilni ministar nalazi u ~iwenici da to nisu velike pare, a korist bi, navodno, mogla biti znatno ve}e. Naime, pove}awe zarada u javnom sektoru

Sabota`a {trajka u „Medeli”

[esti dan od po~etka generalnog {trajka u vrbaskoj „Medeli“ proizvodwa u keksari je ponovo zapo~eta, ali ne zbog toga {to su {trajka~i odustali od obustave rada, ve} je poslodavac anga`ovao dodatne radnike koji su upalili pe}i i pokrenuli proizvodwu.

Po re~ima predsednika [trajka~kog odbora „Medele“ Damira Azizova, poslodavac je anga`ovao tri biv{a radnika “Medele” koji su s jo{ 28 radnika anga`ovanih preko student servisa pokrenuli proizvodwu, ~ime je prekr{en zakon.

– Ne mo`emo da verujemo da je poslodavac napravio takav potez!

Odmah smo obavestili Inspekciju rada, koja je iza{la i napravila zapisnik. Znamo da to nisu smeli da urade, a nama sada preostaje da ~ekamo i vidimo kako }e se situacija daqe odvijati – rekao je Azizov. [trajka~i su ponovili da ni takvi potezi poslodavca ne}e uticati na odlu~nost {trajka~a da istraju do kraja i da ne odustanu od svojih zahteva.

– Vlasnik ne sme da pokrene proizvodwu uz zapo{qavawe dodatnih radnika. Direktor preduze}a nije obezbedio minimum procesa rada, {to je po zakonu du`an da uradi i da o tome obavesti sindikat, {to nije u~iweno u zakonskom roku. Za to se krivi~no odgovara i kazne su izuzetno visoke – rekao je Zarubica.

Po~eli pregovori – Sigurno je da ne}emo posustati i odustati od svojih zahteva za pove}awe plata i nastavka pregovora o potpisivawu Kolketivnog ugovora. Nadamo se da }e kr{ewe zakona od poslodavca biti sankcionisano, {to }e nam biti dodatni podstrek da istrajemo – rekao je Azizov.

Ju~e je radnike “Medele” posetio i potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije Dragan Zarubica, koji je tako|e istakao da tokom {trajka radnika, koji je legalno pokrenut i legalno se sprovodi, proizvodwa ne mo`e biti pokrenuta uz anga`ovawe dodatne radne snage.

Ju~e su u “Medeli zapo~eti pregovori izme|u {trajka~a i Stanka Tomovi}a, jednog od rukovode}ih qudi zemunskog „Inveja“ koji poseduje ve}inski paket u vrbaskoj fabrici.

Pregovori su trajali sve do ve~erwih sati tako da }e rezultati biti poznati tek danas.

Nezadovoqni radnici „Medele“ uputili su javni apel biv{im radnicima keksare da se ne odazivaju na poziv rukovodstva, ve} da se solidari{u s wima i tako im pomognu u ostvarewu radni~kih ciqeva.

N. Perkovi}

DDOR „Novi Sad” u pokretu KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Kupovni za Va`i za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,252

106,38

108,827

103,933

Australija

dolar

1

71,8784

73,3453

75,0322

71,6584

Kanada

dolar

1

76,8993

78,4687

80,2735

76,6639

Danska

kruna

1

13,984

14,2694

14,5976

13,9412

Norve{ka

kruna

1

13,2069

13,4764

13,7864

13,1664

[vedska

kruna

1

11,111

11,3378

11,5686

11,077

[vajcarska

franak

1

75,6658

77,21

78,9858

75,4242

V. Britanija

funta

1

125,62

128,184

131,132

125,236

SAD

dolar

1

78,8716

80,4812

82,3323

78,6301

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 8. 2010. godine

od ~etiri procenta odnelo bi oko 3,5 milijarde dinara, a to je ne{to vi{e od 0,4 odsto dr`avnog buxeta.

I za{to bismo onda mudrovali, ako su u pitawu male pare!?

[ta }e onda biti od Dinki}eve inicijative? Ako je pozicija MMF-a tako tvrda i ako ministar nema veliku podr{ku u Vladi Srbije, mo`e se pretpostaviti da od ve}ih plata i penzija ne}e biti ni{ta.

Me|utim, to ne}e biti i wegov li~ni debakl jer je politi~ka korist od zalagawa ka razvojnom zamajcu ve} prili~no velika.

DOVEDENI NOVI RADNICI DA POKRENU PROIZVODWU U VRBASKOJ FABRICI

Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Pokretna poslovnica osiguravaju}e ku}e DDOR “Novi Sad”, u kojoj }e gra|ani mo}i da sklope sve vrste osigurawa, kre}e danas na put po Srbiji i u narednih {est meseci obi}i }e ~itavu zemqu, saop{tila je ta kompanija.

Specijalno opremqeno kombivozilo deo je projekta DDOR-a “Novi Sad” pod nazivom “Osigurawe na Va{em pragu”. Ciq ovog projekta je da gra|ani saznaju vi{e o za{titi koju osigurawe mo`e da im pru`i i da im omogu}i da na licu mesta osiguraju sebe, porodicu, imovinu ili vozilo, navedeno je u saop{tewu.

Me|utim, odmah su u igri i kontraargumenti. Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik ukazuje na jednu ~iwenicu: da tih para, jednostavno, nema. One su deo predvi|enog deficita, {to zna~i da se za te novce, ako ih u{tedi, dr`ava ne bi morala zadu`ivati, odnosno da bi ih, ako na osnovu wih pove}amo plate i pen-

zije, negde morala pozajmiti. A Vlada Srbije, dodaje ovaj finansijski stru~wak, ba{ i nema velike mogu}nosti za nova zadu`ivawa. Kao ilustraciju uzima Gr~ku, koja novim zajmovima nije mogla re{avati svoje probleme jer joj tr`i{te vi{e nije verovalo i nije bilo spremnih kreditora. Dodaje da je to iskustvo pou~no i da bi ga trebalo imati u vidu.

Druga, isto tako ozbiqna kritika, dolazi od premijerovog savetnika dr Milojka Arsi}a. On ka`e da bi bilo krajwe neozbiqno, tri meseca posle dogovora s MMF-om o dinamici plata i penzija do kraja godina, tra`iti da se od tog koncepta odstupi. Tim pre {to bi to odstupawe zahtevalo novo zadu`ivawe Srbije i preno{ewe tereta duga na neke budu}e prihode na{ih gra|ana. Jedno je, zakqu~uje Arsi}, kad se dr`ava zadu`uje za izgradwu saobra}ajnica, a sasvim drugo kad se zajam uzima da bi se podigle plate i penzije.

Tako se pri~a o dr`avnom razvojnom stimulansu vra}a na sam po~etak. Predstavnik MMF-a Bogdan Lisovolik prime}uje da bi, ako se ve} razmi{qa o dodatnom zadu`ivawu, te pare trebalo usmeriti u gra|evinarstvo. Ako bi oti{le u plate, onda bi to rezultiralo samo ve}im uvozom i ve}om inflacijom. Za zna~ajniju korekciju ~inovni~kih plata i penzija neophodno je 40 milijardi dinara (oko 400 miliona evra), a tim parama bi se, izra~unao je Lisovolik, mogla napraviti tri mosta na Dunavu.

V. Harak

~etvrtak5.avgust2010.

5

MMF O NA[IM PENZIJAMA

Ovako ne}e mo}i dugo – Prose~na penzija ne bi trebalo da bude umawena na 40 odsto prose~ne plate, ali ne}e ni ostati na nivou od 60 odsto – izjavio je stalni predstavnik Me|unarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik. – O~ekujemo da }e taj odnos biti znatno iznad 40 odsto, ali, iskreno, o~ekujem pad s trenutno visokog sada{weg nivoa.

Lisovolik je istakao da Srbija u suprotnom ne}e mo}i da finansira visoke rashode za

penzije, koje sada u bruto doma}em proizvodu u~estvuju s 13 odsto.

U Srbiji je prose~na plata u junu bila 34.161 dinar, a prose~na penzija 19.800 dinara.

Penzije su trenutno na oko 60 odsto plate.

Lisovolik je, komentari{u}i novi nacrt zakona o penzijama, ocenio da on podi`e minimalne penzije i {titi najugro`enije penzionere.

– Verzija zakona koja je podneta parlamentu apsolutni je minimum za postizawe sredworo~nog ciqa, da rashodi za penzije budu svedeni na deset odsto BDP-a – rekao je on.

STRES-TESTOVI TRESU I BANKE U SRBIJI

Neki Grci odlaze, a Slovenci jedva prolaze Kada su pre nekoliko sedmica ura|eni stres-testovi nad 91 evropskom bankom po receptu MMF i Evropske centralne banke, moglo se ~uti da to nema ba{ mnogo uticaja na poslovawe kod nas. Danas slika izgleda ne{to druga~ije i izvesno je da bi kao posledica” stresa” na na{e tr`i{te mogle do}i nove banke. Jer, gr~ka ATE banka nije pro{la test otpornosti na krizu. Ova ku}a mora}e da oja~a kapital sumom izme|u 243 i 500 miliona evra da bi bila spremna da izdr`i eventualne krizne udare. Zato je izvesno da }e prodati 20,2 odsto kapitala, koliko poseduje u na{oj AIK banci iz Ni{a. Na testu se kroz iglene u{i provukla Nova qubqanska banka, koja je na na{e tr`i{te u{la kupovinom novosadske Kontinental banke. Oni bi trebalo da uve}aju kapital za 600 miliona evra da bi bili otporni na nepredvi|ene situacije. Kada ove banke urade ono {to im je prporu~eno, na na{em tr`i{tu moglo bi do}i do promena.

winske udele koje ima u bankama u Srbiji, Rumuniji i gr~koj FB banci. Tako bi se na prodaju na{la i petina kapitala AIK banke. Paket je ne{to te`i jer ATE ima 24,9 prioritetnih deonica ove ku}e koje nose pravo glasa, a vrednost se ceni na 50 miliona evra.

Ovo nije jedini scenario koji se pomiwe za ATE: Pireus banka je ponudila da otkupi udeo koji ima gr~ka dr`ava. Ukoliko se to

Kako }e sve uticati na na{e tr`i{te – Ako mati~na banka ima te{ko}a i ne pro|e stres-testove, to ne zna~i da i banke-}erke koje rade u drugim zemqama ne posluju dobro – ka`e me|unarodni konsultant Milan Kova~evi}. – Za nas }e najbitniji test biti cena koju }e dosti}i udeo ovih u na{im ku}ama pri eventualnoj prodaji. Ako ona raste ili se ne mewa, sve je u redu, ako pada, onda nije. Tako }emo i mi imati neku vrstu testa, a ho}e li biti stresan, vide}e se.

Mnoge }e, naravno, zanimati kako su stres-test pro{le druge banke. Po adekvatnosti kapitala najboqe se kotira OTP banka – 16,2 odsto. Dobro su pro{le i italijanske i austrijske ku}e, ali se ne mogu tako pohvaliti rezultatima kao ma|arska grupa.

Najve}i akcionar ATE banke je gr~ka dr`ava, koja poseduje 77 odsto akcija. S obzirom na to da je banci potrebna znatna suma novca da bi odr`ala stabilnost, Komisija Evropske centralne banke preporu~ila joj je da proda ma-

ostvari, sve ostaje kod ku}e jer je re~ o tako|e gr~koj banci. Na taj na~in Pireus bi posredno oja~ao poziciju i na srpskom tr`i{tu.

U AIK banci pomno prate {ta se doga|a jer `ele da i u slu~aju promena najve}eg vlasnika dobiju

kvalitetenog strate{kog partnera. Me|utim, svesni su toga da “wihove gr~ke akcije” mogu promeniti vlasnika bez konsultacije s bilo kim iz uprave. AIK banka ovde posluje dobro: u prvom polugodi{tu ostvarila je dobitak od 28 miliona evra. Protekle sedmice na vest da “Grci prodaju”, vrednost akcija ni{ke ku}e sko~ila je pet posto. Banka vodi ra~una o za{titi svog kapitala pa je ovih dana pokrenula ste~aj za suboti~ku “Fidelinku”, koja duguje 600 miliona dinara.

Po evropskom stres-testu, Novoj qubqanskoj banci potrebno je jo{ 600 miliona evra da bi bila otporna na te{ko}e. U Sloveniji smatraju da Evropqani preteruju i da je 400 miliona dosta. Zato se spremaju da akcionarima u septembru predlo`e dokapitalizaciju u tom ni`em iznosu.

Dodatne pare bi ovoj ku}i omogu}ile da poslovawe uskladi s Bazelskim sporazumom broj tri i da se afirmi{e kao regionalna banka. Kako do}i do sve`eg novca?

Dr`ava je vlasnik 48 odsto kapitala, Vlada razmi{qa o tome da li da je dokapitalizuje vlastitim novcem ili prodajom udela. Mediji spekuli{u da Pahorova Vlada `eli da zadr`i 25 odsto kapitala plus “zlatnu akciju”. ^uje se da je izvesno da }e kontrolni paket preuzeti belgijski finansijski gigant KBC. Oni su na srpskom tr`i{tu prisutni u malom udelu, pa bi im ova transakcija mogla znanto pro{iriti uticaj. Kao mogu}i kupac pomiwe se i ameri~ke investiciona banka “Goldman–Saks”.

D. Vujo{evi}

6

NOV^ANIK

~etvrtak5.avgust2010.

BESPARICA VRA]A STARO DOBRO SREDSTVO PLA]AWA

Povratak ~eka bez kamate

Gra|ani sve vi{e kao sredstvo pla}awa koriste ~ekove banaka jer zbog ekonomske krize i smawene kupovne mo}i stanovni{tva trgovci odobravaju pla}awe ~ekovima na odlo`eno i tako, bez kamate, kreditiraju kupce.

pla}awa ~ekovima na odlo`eno zna~ajno poraslo, pre svega zbog smawene kupovne mo}i potro{a~a. U na{oj maloprodajnoj mre`i u~e{}e ~ekova iznosi oko 15 odsto – rekla je Vesna @abi}, iz sektora za odnose s javno{}u "Delta–Maksi grupe".

U prvih pet meseci ove godine promet u Srbiji opao je u proseku 7,2 odsto u odnosu na isti pro{logodi{wi period. Na srpskom tr`i{tu vodi se rat za potro{a~e. Pove}ano interesovawe za "~ek na po~ek" signal je lo{e privredne situacije.

– Potro{a~i su u vrlo ozbiqnoj defanzivi. Prvenstveno wima pada kupovna mo}, s druge strane, U~e{}e ~ekova u prometu oni spu{taju nivo kvaliteta rostalno raste i trenutno je oko be koju konzumiraju i na kraju, 15 odsto. Osim hrane i pi}a, na finansirawem kupovine putem po~ek se kupuju garderoba, obu~ekova s odlo`enim rokom pla}a, ode}a, name}awa, potro{a~i {taj, bela tehniodla`u svoje proka. Zavisno od tobleme – rekao je Pove}ano ga {ta se i gde kuprofesor s Ekointeresovawe za puje, pla}awe se nomskog fakultemo`e odlo`iti od "~ek na po~ek" signal ta Zoran Bogeje lo{e privredne ti}. jednog meseca do godinu dana.

Po~ek je znatsituacije Trgovci u Srbino jeftiniji od ji snizili su i midozvoqenog minunimalne iznose po ~eku, pa se sa i kreditnih kartica. Toga su sada, na primer, ra~un od 2.000 svesni i potro{a~i i trgovci, mo`e platiti na 90 dana. pa se moda iz devedesetih godina – Primetili smo da je u odnopro{log veka vra}a na velika su na pro{lu godinu u~e{}e vrata.

Inflacija na pet posto Me|ugodi{wa inflacija u Srbiji u julu, merena indeksom potro{a~kih cena, bi}e oko pet odsto, procenila je Narodna banka Srbije.

"Rast cena na malo u julu 2010. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosi sedam posto, a rast tro{kova `ivota 4,4 posto. Na osnovu ovih podataka, procewujemo da }e se me|ugodi{wi rast potro{a~kih cena u julu kretati oko pet posto", navedeno je u saop{tewu NBS-a.

Narodna banka Srbije ciqa potro{a~ke cene, a ne cene na malo, jer je to uobi~ajena me|unarodna praksa, zbog ~iwenice da taj indikator boqe odra`ava uticaj promena cena na potro{wu stanovni{tva, navela je centralna banka.

Inflacija u Srbiji u julu, merena indeksom cena na malo, bila je 0,4 posto, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku.

Narodna banka Srbije je ocenila i da aktuelni makroekonomski podaci ukazuju na postepeni oporavak ekonomske i spoqnotrgovinske aktivnosti u Srbiji.

DNEVNIK

BROJ TURISTA SMAWEN OSAM ODSTO

Srbiju najvi{e zaobilaze Srbi U Srbiji je u prvih {est meseci 2010. godine boravilo 911.099 turista, {to je osam odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine.

Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, doma}ih turista je bilo 620.157, {to je 11 odsto mawe nego u istom periodu lane.

Broj stranih turista od januara do juna iznosio je 290.942, tri odsto mawe nego za prvih {est meseci 2009. godine. Tokom prvih {est me-

seci ove godine ostvareno je 2,8 miliona no}ewa, 15 odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine. Broj no}ewa doma}ih turista je opao 17 odsto i bilo ih je 2,2 miliona. Stranci su ostvarili 613.971 no}ewe {to je {est odsto mawe.

Doma}i gosti su najvi{e boravili u bawama, a stranci u velikim gradovima. Mereno brojem ostvarenih no}ewa, doma}i turisti su u periodu januar–jun 2010. godine najvi{e boravili u

Vrwa~koj bawi (216.266 no}ewa) {to je deset odsto mawe nego u istom periodu 2009, a slede Zlatibor, Kopaonik i Beograd. Stranci su najvi{e boravili u Beogradu (346.564 no}ewa, {to je smawewe od dva odsto), a slede Novi Sad i Zlatibor. Najvi{e stranih turista je bilo iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske i Italije, objavila je Turisti~ka organizacija Srbije.

NOVI CENOVNICI RU[E I OVO MALO @IVOTNOG STANDARDA

Poskupeli meso i cigare, a udar tek sledi Spisak namirnica koje bi, po najavama proizvo|a~a i uvoznika, trebalo da poskupe u prvoj polovini avgusta, svakim danom je ve}i. Ju~e mu je dodato sviwsko meso, koje je oti{lo pet posto, a neprijatno su ovih dana iznena|eni i pu{a~i jer mnogi sada paklicu cigareta pla}aju deset dinara vi{e. Kao {to se i o~ekivalo, imaju}i u vidu pad vrednosti dinara od blizu deset odsto od po~etka godine, poskupqewe energenata i sirovina, pokrenut je cunami poskupqewa gotovo sve robe i usluga.

Vojvo|anski mesari, naime, ju~e su podigli cene sviwetine. Dodu{e, ne svi, ali oni koji se dosad nisu latili korigovawa cenovnika, snimaju stawe i ~ekaju kraj nedeqe, kada }e, kako ka`u, imati nove informacije o cenama tovqenika.

– Sada kilogram sviwskog buta kod nas ko{ta 365 dinara. Cene smo digli jer stalno raste `iva vaga.

Na farmama je kilogram 135 dinara, a do pre neki dan bio je 120. I "doma}e" sviwe stigle su na 100 do 120 dinara kilogram – ka`e za "Dnevnik" Milan Jozanov iz Industrije mesa "Matijevi}", napomiwu}i da u kompaniji, koliko god je u wihovoj mo}i, vode ra~una o xepu potro{a~a jer je svima u interesu da cene budu pristupa~ne i promet ve}i.

U nekim novosadskim mesarama kilogram sviwskog buta ionako ko{ta 365 dinara, a kako nam je re~eno, najverovatnije }e cene za koji dan biti korigovane pet-{est posto, {to zna~i da }e biti oko 390 dinara. Predsednik Grupacije mesne industrije u Privrednoj komori Srbije Momir Jovanovi} o~ekuju samo mawe korekcije cena sviwskog mesa jer je u prodavnicama smawena tra`wa za tom namirnicom.

Artikal:

Stare cene

Nove cene

Hleb, pola kilograma

30-35 dinara

45-50 dinara (najavqene cene)

Sviwski but, kg

365 dinara

390 dinara

Uqe, litar

114 dinara

125 (najavqene cene)

Mleko sve`e, litar

57,3 dinara

61 dinara

Cigarete "LM", "pal mal"

100 dinara

110 dinara

Cigarete "klasik"

90 dinara

95 dinara

Kafa, 100 grama, (u pr`ionicama)

55 dinara

60 dinara

Cigarete nekih proizvo|a~a skupqe su pet do deset dinara po paklici. Cene su podigli Duvanska industrija Vrawe, odnosno BAT, kao i DIN, a u kompaniji JTI (Duvanska industrija Senta) ju~e nisu mogli da nam ka`u da li }e biti korekcije. Sada, recimo, paklica "pal mala" ko{ta 110 dinara, umesto 100, toliko je i LM, "klasik" je

s 90 oti{ao na 95, "iv" sa 130 na 140... Uglavnom, skupqe cigarete su "oti{le" za deset, a jeftinije za pet dinara.

– Na{a cenovna politika je najva`niji instrument tr`i{ne konkurencije. Uzimaju}i u obzir restrikcije propisane Zakonom o za{titi konkurencije, nismo u mogu}nosti da komentari{emo svoju

cenovnu politiku – re~eno nam je kratko u kompaniji DIN "Fabrika duvana".

Prethodnih dana poskupelo je mleko i proizvodi pojedinih mlekara, a ostali }e uskoro di}i cene.

Pored "Imleka" i "Mlekare Subotica", poskupqewa svojih proizvoda najavile su i "Mlekara [abac"(tri posto), "Mlekoprodukt" iz Zrewanina (dva do osam posto) i "Somboled" (od dva do 11 posto). U prodavnicama mleka ve} nedostaje, a kako trgovci ka`u, ovih dana je stizala ~etvrtina naru~enih koli~ina. Mleko u mawim koli~inama sti`e iz “Imleka”, “Suboti~ke mlekare” i “Somboleda”. Zbog rasta cena p{enice, do kraja avgusta ili najkasnije do po~etka septembra, o~ekuje se i rast cena bra{na od oko 20 posto, testenina od deset do 20, ali i konditorskih proizvoda, pre svega keksa – osam posto.

Uqe je ve} oti{lo {est posto, a oti}i }e jo{ deset, {e}er ve} ima tri posto cenu vi{u, a tu se ne}e zaustaviti. Trgovci ka`u da su ve} dobili nove cenovnike za papirnu galanteriju, ku}nu hemiju, sredstva za li~nu higijenu, so, fla{iranu vodu...

– U trgovinsku kompaniju "Merkator S" jo{ uvek nije stigla nijedna pisana najava dobavqa~a o pove}awu cena, {to zna~i da u narednih mesec dana ne}e biti poskupqewa – izjavila je ju~e predsednica Upravnog odbora te trgovinske kompanije Stanka ^urovi}. Ona je precizirala da ta firma u komercijalnim ugovorima sa svojim dobavqa~ima ima ta~no definisano pona{awe u situacijama kad na tr`i{tu dolazi do rasta cena, a to je da mesec dana ranije moraju da upute pisanu najavu o pove}anu cena svojih proizvoda.

S. Glu{~evi}

U NBS-u TVRDE DA OD KLIZAWA KURSA IMA KORISTI

Slab dinar podsti~e izvoz Dok svi kukaju da kurs pravi op{tu pometwu i da ne odgovara ni uvoznicima i uvoznicima, viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Markovi} ocewuje da kurs dinara ve} na ovom nivou obezbe|uje dovoqno jak podsticaj za rast izvoza i platnobilansno uskla|ivawe i da je deo tog podsticaja ve} vidqiv, dok wegov puni efekat tek treba da se ostvari.

– Nezahvalno je prognozirati kretawe nominalnog kursa dinara jer je te{ko sa sigurno{}u predvideti da li }e do}i do novih zna~ajnijih

svetskih ili regionalnih poreme}aja – rekao je Markovi}.

Me|utim, osnovni makroekonomski pokazateqi ukazuju na to da je ve} sada, po ocenama NBS-a, realni kurs dinara blago potcewen. Markovi} je napomenuo da je deo tog slabqewa psiholo{ke, a ne realne prirode.

– Psiholo{ki izazvana deprecijacija ne bi doprinela ja~awu makroekonomske stabilnosti i ostvarivawu ciqeva NBS-a – upozorio je Markovi}.

Staro...

Novo...

„METRO” POMA@E MALIM TRGOVINSKIM RADWAMA

Du}ani mewaju li~ni opis "Metro ke{ end keri", jedina od najve}ih svetskih trgova~kih kompanija koja posluje u Srbiji, veoma uspe{no realizuje projekat "Partnerski odnos s kupcima". Ciq joj je, naime, da unapredi poslovawe du}ana, modernizuje ih i u~ini konkurentnijim, tako {to poma`e malim trgovcima da svoje radwe urede i ulep{aju, na zadovoqstvo potro{a~a. Posle "intervencije" stru~waka iz "Metroa", mali du}ani dobijaju potpuno nov izgled.

Kako je "Dnevniku" re~eno u kompaniji, u projektu "Partnerski

odnos s kupcima" u~estvuje vi{e od 700 trgovaca {irom Srbije, a uskoro }e jo{ 400 radwi "promeniti li~ni opis". U planu je da projekat do kraja 2010. godine obuhvati obnovu, redizajn i savetovawe zaposlenih u ukupno 1.400 prodavnica.

– U vreme izmewenih tr`i{ni uslova koji ote`avaju poslovawe malih trgovinskih radwi, kompanija "Metro" pokrenula je ovaj projekat da bi profesionalnim kupcima, vlasnicima samostalnih trgovinskih radwi i lokalnih prodavnica, omogu}ila da unapre-

de svoje poslovawe. U sklopu ovog projekta, "Metro" sa svojim profesionalnim kupcima deli znawa o izboru asortimana, ure|ewu prodajnog prostora i obu~avawu zaposlenih, koja su sticana tokom 45 godina me|unarodnog iskustva, a koja oni mogu sami primeniti u svom svakodnevnom poslovawu.

Ciq projekta je postizawe konkurentnosti malih trgovinskih radwi na tr`i{tu i, naravno, zadovoqstvo krajwih kupaca – vele u kompaniji.

S. G.

U [KOLI ZA TRUDNICE

Ruglo usred {etali{ta

Obuka za budu}e mame

Deo gvozdene re{etke koji prekriva duga~ak slivnik niz Zmaj Jovinu, kod Katedrale o{te}en je jo{ zimus i zatim zamewen ~eli~nom plo~om koja se sada iskrivila i deluje opasno i ru`no. U jeku opse`ne rekonstrukcije pe{a~ke zone, stoji stari problem, mo`da 15 metara od ma{ina i radnika koji sre|uju parter. Ko zna mo`da da ga ma{ine i potka~e, no bi}e mnogo gore ako rupa potka~i {eta~e.

N. V.

Foto: R. Hayi}

Novosadska ~etvrtak5.avgust2010.

U toku je upis trudnica, koje treba da se porode u oktobru, u [kolu za trudnice Doma zdravqa “Novi Sad”. Na raspolagawu su im objekti Doma zdravqa u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19 i u Rumena~koj 102. U staroj zgradi u Zmaj Ogwena Vuka 19 upis je svakog dana od 7 do 19 ~asova li~no ili na brojeve telefona 021/4879 - 580 i 4879 - 574. Prijave u [koli za trudnice u Rumena~koj 102 primaju svakog radnog dana od 7 do 9 sati, a osim

li~no, mogu}e je prijaviti se i na brojeve telefona 021/4879 - 309, 064/8088 -177 i 064/8088 -178. Obuka po~iwe u 28. nedeqi trudno}e i traje do poro|aja. Tokom ovog besplatnog kursa trudnice }e nau~iti kako najboqe da se pripreme za poro|aj, a savlada}e i sve ono {to je u prvim danima materinstva neophodno da znaju. Tako|e }e nau~iti i kako da doje bebu i kako da postupe kada nastanu problemi s dojewem.

Z. Ml.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE VOJVODINE KONTROLISAO REZERVOAR „VODOVODA”

Eko vandali u pohodu na „grad”

Crvi} u novosadskoj vodi

P

oprili~no ofucana metafora da su parkovi i zelenilo plu}a grada u Novom Sadu donekle je izmewena - ovde zelene povr{ine nisu ~ak ni plu}no krilo.

Eventualno odgovaraju jednom plu}nom re`wu. Naime, zastupqenost zelenih povr{ina u Novom Sadu ~etiri puta je mawa od evropskih standarda, koji predvi|aju da petina urbanog podru~ja bude pod parkovima, vrtovima i drvoredima. Nova Detelinara ili Grbavica iz vazduha vi{e podse}aju na siporeks blok, nego na gradske kvartove s koliko–toliko podno{qivim uslovima za `ivot; bar {to se ti~e zadovoqewa prava na zdravu i ~istu `ivotnu sredinu, {to je ina~e jedno od osnovnih qudskih prava...

Pa ipak, me|u nama obitavaju oni kojima smeta ~ak i ono malo postoje}eg “plu}nog tkiva” u Novom Sadu. Ti “eko vandali” gaze, lome, ~upaju ~ega god se domognu a da je zeleno. Ajd’ {to u gradu nema dovoqno parking mesta, pa bar

predwi to~kovi zavr{e na nekom travwaku. Ajd’ {to je cve}e po parkovima lepo, pa se ukrade koja sadnica za terasu.

Me|utim, nema ~ak ni nategnutog opravdawa za onoga ko je po~etkom nedeqe polomio tri stabla lipe na Bulevaru Mihajla Pupina. Lipe su po procenama bile stare desetak godina, {to zna~i da su mogla da po`ive jo{ tri-~etiri puta toliko. Tokom projektovanog `ivotnog veka mogle su da upiju hiqade kubika izduvnih gasova i otpuste ko zna koliko kiseonika. Mogle su, ali ne}e...

U filmu “Daviteq protiv daviteqa” narator ka`e da grad bez serijskog ubice i nije grad. Slede}i tu perverznu analogiju, mo`da imamo i sre}e {to ovda{wi vandali za sada mrcvare samo floru.

Ali ko tim putem krene, nije mu daleko nije mu daleko trenutak kada }e se domo}i kakve ovda{we keru{e Mile, a onda nam preostaje jo{ samo korak pa da i mi postanemo “GRAD”.

I. Sabado{

Iskqu~ewa struje Bano{tor: od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqe Kru{evqe, od 8.30 do 13.30 od izlaska iz sela prema Suseku. ^ortanovci: od 8.30 do 13 ~asova deo naseqa Borov gaj. [angaj: od 8 do 14 ~asova celo naseqe, TE-TO, Benzinske stanice “Minut” i “Minut” levo. Susek: od 8.30 do 13.30 ~asova celo naseqe. Luk: od 8.30 do 13.30 ~asova celo naseqe. Svilo{ i Grabovo: od 8.30 do 13.30 ~asova celo naseqe. Beo~in: od 8.30 do 12.30 ~asova Kraqa Petra Prvog zgrada B-3, ulaz 3 i 4 i deo @elezni~ke ulice.

V REMEPLOV

Biolo{kom analizom vode za pi}e iz rezervoara “Vodovoda” prekju~e je Institut za javno zdravqe Vojvodine, kako saop{tavaju, ustanovio prisustvo jedne nematode (crvi}a) u kontrolisanom uzorku. Institut je obavestio proizvo|a~a i nadle`ne institucije i preporu~io sprovo|ewe tehni~ko-tehnolo{kih mera, nakon ~ega se u ponovqenom uzorku nije vi{e pokazalo prosustvo nematoda, ka`u u Institutu.

Tako|e, rezultati mikrobiolo{kih analiza uzoraka, uzetih 31. jula i 1. avgusta, sa 18 mernih mesta, ispravni su, navode u Institutu za javno zdravqe. Visok vodostaj Dunava i plavqewe iz-

vori{ta “Vodovoda” je, u prethodnom periodu, pove}alo verovatno}u pronala`ewa biolo{kih indikatora u sirovoj vodi, saop{tavaju u ovom preduze}u.

Zbog toga je, iz preventivnih razloga, i na osnovu preporuke Instituta za javno zdravqe Vojvodine, „Vodovod i kanalizacija“ preuzela mere poja~ane dezinfekcije sistema prerade bunarske vode. Uzimawe uzoraka sirove i prera|ene vode sprovodi se po poja~anom re`imu kako bi u distributivnom sistemu ostala ~ista pija}a voda. Zbog svih navedenih radwi, mogu}e su organolepti~ke promene u vodi za pi}e (miris, boja, ukus).

A. V.

DUNAVSKI PARK JO[ DUGO NE]E BITI PRIJATAN KUTAK ZA ODMOR

De~ji raj otela `abokre~ina Iako bare u Dunavskom parku {ire neprijatan miris i predstavqaju prili~no ru`nu sliku, “Zelenilo” za sada ne}e ispumpavati vodu s tih povr{ina. Kako saznajemo od portparola ovog preduze}a, Ivana No`ini}a, stru~ni tim “Zelenila” razmatra nekoliko re{ewa.

- Dunavski park je ispod nivoa Dunava i tu je ogromna koli~ina podzemnih voda, a ove godine smo imali i tu nesre}u da je bilo dosta padavina. Na{i in`eweri }e uskoro zavr{iti planove rekonstrukcije parka ~ime }e se re{iti ovaj problem. Verovatno }e nam biti potrebna i pomo} Grada- rekao je jo{ No`ini}.

Istakao je da nikakav posao nije u planu dok se voda ne povu~e. Potom }e travwak biti obnovqen i ta povr{ina dezinfikovana i dezinsektizovana. Opse`niji radovi su planirani za slede}u godinu.

Susret hmeqara Dve stotine vrhunskih proizvo|a~a hmeqa i stru~waka za pripremawe piva do{lo je 5. avgusta 1981. godine u Novi Sad na trodnevni 29. kongres me|unarodnog hmeqarskog biroa. Oni su predstavqali 16 hmeqarskih velesila: Zapadnu i Isto~nu Nema~ku, ^ehoslova~ku, Francusku itd.

Raspravqalo se o pove}awu povr{ina oranica pod hmeqom kao i zameni klasi~nih i skupih izvora energija u su{ewu hmeqa. Na{a dr`ava je tada bila {esta na svetu u proizvodwi hmeqa, a izvozila je 70 odsto ovog vrlo kvalitetnog hmeqa, pravog “zelenog” zlata.

N. C.

Foto: R. Hayi}

Za sada se u Dunavskom parku, jednom od najlep{ih u Novom Sadu, {iri neprijatan miris, veliki travwak ispred biste Mike Anti}a vremenom se pretvara u pove}u baru, dok je i travwak kod vode sa labudovima i sam postao jezero.

Ina~e, Dunavski park po~eo je da se ure|uju 1895. godine. Naziv je dobio po

Dunavu kao {to mu ime samo ka`e. Prema podacima iz Enciklopedije Novog Sada, na ovom mestu je u 19. veku bio liman, zabareni rukavac Dunava, obrastao trskom i vrbama, nezdrav za okolinu, leglo komaraca i `aba. Kada je odre|eno da se on uredi, najpre je nasuta zemqa u depresijama. Jedino je na najni`oj koti, 76 metara nadmorske visine, ostala bara, koja je kasnije ozidana, te je nastalo jezero, sa malim ostrvom, nazvanim “Er`ebet”, na kojem je zasa|ena `alosna vrba u spomen austro-ugarske carice ubijene 1898.

N. Vukovi}

Ostavite pu{ewe za pet dana Petodnevni tretman za odvikavawe od pu{ewa po~iwe u ponedeqak, 9. avgusta u 18.30 ~asova u Centru za preventivne zdravstvene usluge Doma zdravqa “Novi Sad” , u Alma{koj ulici 4. Prijavqivawe je na broj telefona 064/80 - 88 -120 ili imejlom :cpznovisad@gmail.com. Kurs je besplatan.

Z. Ml.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak5.avgust2010.

DNEVNIK

ZBOG ZAGU[EWA U DOTOKU VODE IZ KAPTA@E U MI^URINOVOJ U SREMSKIM KARLOVCIMA

Presu{io valov u Ulici bra}e An|eli}a Foto: A. Erski

Rotarijanci dali krv

^lanovi Rotarakt kluba Novi Sad, kao i wihovi prijateqi i ~lanovi porodica, ju~e su organizovano dali krv u Zavodu za transfuziju krvi. Kako ka`e Milica In|i} iz ovog kluba, wih petnaestoro se odlu~ilo na ovaj humani gest jer su do{li do saznawa da su zalihe krvi najmawe tokom leta, te su i na ovaj na~in hteli da pomognu onima kojima je krev najpotrebnija.

A. V.

SUTRA PO^IWE MOTO – [OU “FUTOG 2010”

@estoki rokenrol za~iwen striptizom Moto klub “Classic Wheels” iz Futoga danas u 19.30 sati organizuje tribinu o aktuelnoj temi bezbednosti u saobra}aju koja }e biti odr`ana u Galeriji KIC “Futog”, na kojoj }e u~estvovati ~lan Gradskog ve}a zadu`enog za saobra}aj Sini{a Bubwevi}, profesor Dragan Jo-

Najbr`ima dve ulaznice Organizatori iz kluba “Classic Wheels” ~itaocima “Dnevnika” koji se danas i sutra izme|u 12 i 12.05 sati jave na telefon 528-765 poklawaju po dve ulaznice za ovaj motora{ki spektakl. vanovi} iz Saveta za bezbednost, predstavnik Policijske uprave Novi Sad Rade Vukeli}, Ladislav Pele iz Doma zdravqa, instruktori vo`we i predstavnici moto - klubova.

Tribina je uvod u Osmi moto {ou “Futog 2010” koji sutra po~iwe na pla`i [pic na Dunavu.

Motora{ki kamp otvara se sutra u 12 sati, a muzi~ki program

startuje u 19.30 svirkom benda “High Risk” iz Novog Sada, posle kojih nastupaju somborski “Strah od letewa” i ovda{wi vrsni kaver - hardrokeri “Zona katastrofe”. U subotu u 16 sati po~iwe motora{ki defile futo{kim ulicama, dok muzi~ki program u 18.30 otvaraju “Krizni {tab” i “Libido”, posle kojih na stejx izlaze Dado Topi} sa prate}im bendom “Tajm after tajm” i bosanskohercegova~ki rokeri “Gnev an|ela”.

Po ve} ustaqenom bajkerskom obi~aju, `estoki rokenrol bi}e za~iwen jo{ `e{}im striptizom... Motora{ki kamp razilazi se u nedequ posle ru~ka. Ulaznica za boravak u kampu uz pripadaju}a dva doru~ka i tri ru~ka sa “dijetalnim” menijem; futo{ki kupus s mesom, bajkerski pasuq i vojvo|anski gula{ ko{ta 250 dinara, a kuriozitet ovogodi{weg motora{kog festivala u Futogu bi}e promocija bezalkoholnog piva. Pored doma}ih motora{a, na osmi Moto {ou “Futog 2010” najavqen je dolazak brojnih motorista iz BiH i Slova~ke, dok je jedan kontingent bajkera iz Nema~ke ve} u Futogu.

I. S.

Koncert „Mambo starsa” ^lanovi „Big benda“ RTS-a, okupqeni u salsa-latino ansambl „Mambo stars“, nastupi}e u petak od 21 sat u vrtu Sredwo{kolskog doma u Ulici Nikolajevskoj 1, a u okviru ciklusa „Novosadsko muzi~ko leto 2010“. Zanimqiv i atraktivan koncert, pod nazivom „Sentimentalno putovawe kroz filmsku muziku“, izve{}e saksofonista Bojan Vukeli}, Qubi{a Pauni} na tenor saksofonu i flauti, Tihomir Jak{i} - bariton saksofon i flauta, Aleksandar Marinkovi} na trombonu, Dragoslav Fredi Stanisavqevi} i Novak Mijovi} na trubi, Aleksandar Mileti} na klaviru, Milan Pavkovi}- kontrabas, bubwar Sini{a Jovi}, Gradimir Puba Milosavqevi} na udaraqkama i vokalistkiwa Aleksandra Bijeli}.

U slu~aju lo{eg vremena, koncert }e biti odr`an u Sinagogi od 21 sat.

S. T.

UTORKOM I ^ETVRTKOM „DNEVNIK” SVOJIM ^ITAOCIMA POKLAWA KWIGE

„Sve ili ni{ta”, pitawe je sad Izdava~ka ku}a „Mono i Mawana“, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige svakog utorka i ~etvrtka. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koja se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana Karmen Rid “Sve ili ni{ta”.

U pitawu je seksi, inspirativan i zabavan roman iz pera autorke bestselera “Troje u krevetu”. Iv ima ~etvoro dece, naporan posao, dva biv{a mu`a nezgodne naravi i mnogo briga o kojima neprestano razmi{qa. Na primer, da li je boqe imati seks sa veterinarom ili ga iop{te nemati? Da li je ve} prestara da se obla~i u “Wujorkeru” i da izvla~i roze pramenove? Jesu li qubi~ice postale otmene poput geranijuma? [ta li je, kog |avola, u fri`ideru za ve~eru? I, {to je najbitnije, da li je do-

zvolila da wena najve}a qubav i suvi{e lako nestane iz wenog `ivota?

Kwige }e ~itaoci preuzimati u novoj kwi`ari “Vuklan”, otvorenoj u tr`nom centru “Merkator”, u kojoj se mogu na}i i mnoga druga izdawa po specijalnim popustima.

A. V.

Voda koja se vi{e od nedequ dana iz Mi~urinove sliva kroz ulice bra}e An|eli}a, patrijarha Raja~i}a i Vojvo|ansku i oti~e u @agerovu baru u Sremskim Karlovcima, nije posledica havarije na vodovodnoj mre`i, ka`u u karlova~koj op{tini. Re~ je o vodi koja curi iz kapta`nog rezervoara u Mi~urinovoj ulici po{to je, najverovatnije, u nekom delu sistema do{lo do zagu{ewa. Nemaju}i kud, voda oti~e niz ulicu a, da nevoqa bude ve}a, zbog toga je presu{ila ~esma sa valovom u Ulici bra}e An|eli}a, jer se ona napajala iz te velike kapta`e.

- Pre izvesnog vremena su nam se po`alili sugra|ani iz

ge peska od pola metra. O~istili smo pesak, ali to o~ito nije uzrok izlivawa vode, koja ina~e u velikoj koli~ini nadolazi, za 24 ~asa ~ak 5.000 litara. Pretpostavqamo da se stvorio ~ep od peska na najni`em delu, otprilike na uglu Mi~urinove i Ulice bra}e An|eli}a, {to je prekinulo dotok vode u ~esmu na raskr{}u, poznatu i po valovu. Poku{a}emo pumpom, ~im stigne s popravke, da ispumpamo vodu iz rezrevoara i da produvamo

Kapta`a u Mi~urinovoj ulici iz koje curi voda

Presu{eni valov u Ulici bra}e An|eli}a

Mi~urinove na vodu koja curi iz tamo{weg rezervoara, pa smo oti{li da vidimo o ~emu je re~ - ka`e Stevan Nedeqkovi} iz Odeqewa za komunalno-stambene poslove i za{titu `ivotne sredine u karlova~koj op{tini. - Kad smo u{li u taj objekat, koji nije otvaran sigurno tridesetak godina, videli smo nasla-

Kapta`a u Mi~urinovoj datira iz vremena izgradwe prvog karlova~kog vodovoda, kada iznad we nije bilo nijedne ku}e, dok je to danas gusto naseqen kraj cevi tamo gde pretpostavqamo da su za~epqene.

Na~elnik komunalnog odeqewa Milivoj Duvwak ka`e da }e, ako produvavawe cevi

^ITAOCI PI[U SMS

ne urodi plodom, preduzeti druge mere u dogovoru sa stru~wacima, kako bi normalizovali snabdevawe ~esme u Ulici bra}e An|eli}a. Po

wegovim re~ima, iz tog izvora svojevremeno je napajana i ~esma “^etiri lava” u centru, kao i ona pored trafoa na po~etku Po{tanske ulice.

“Lavovi” u centru su zbog turista spojeni na gradski vodovod, a ~esma kod trafoa je iz nepoznatih razloga presu{ila pre desetak godina.

Istori~ar @arko Dimi}, koji je u kwizi “Toponimija Sremskih Karlovaca” detaqno opisao mnogobrojne javne ~esme i bunare u tom gradi}u, ka`e da je kapta`a u Mi~urinovoj iz vremena izgradwe prvog karlova~kog vodovoda, {to zna~i da je stara vi{e od 200 godina. U to vreme, obja{wava on, iznad kapta`e nije bilo nijedne ku}e. Sada je situacija sasvim druga~ija, taj kraj je gusto naseqen, {to se neminovno odra`ava na stawe i kvalitet vode s izvora i da lokalna vlast treba vi{e ra~una da povede o javnim ~esmama, jer su one atraktivne i za turiste.

Tekst i foto: Z. Milosavqevi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Slikajmo „Mi”, kad ne}e „Oni” Danas sam video debila koji oko 9 sati vozi motocikl Bulevarom Ja{e Tomi}a prema stanici, pun gas, a na zadwem to~ku.

Bo`e, svi smo bili zadivqeni, kako je kidno iz ludare? Ali ima vrlo jednostavno re{ewe: ovako, gomila nas je za 1.00 dinara kupila kvalitetne mobilne telefone (pere veliki ve{, muze krave i plus ima kameru)!

E, kamera, tu je zeka! Idemo mi, tako, bulevarima i, odjednom, ~ujemo arlaukawe (nevine japanske ma{ine - debil rukovodi) i u maniru Vajat Erpa, vadimo Kolt, pardon, telefon-kameru i snimamo debila! Od nas 10, 15 ili 20 j edan }e mu snimiti tablicu i vreme! Po{aqe fotku Organima, oni objave i isporu~e debila na kafileriju! Pa zar nije dovoqna opomena, od neki dan, kad je ceo Novi Sad bio razvaqen i jako tu`an! Ne pozdravqam nikoga!

064/4210... *** Na osnovu pisawa u rubrici ^itaoci pisu sms, u ~etvrtak 29. jula, mogu dati rezime: Gra|ani se sami moraju organizovati u tzv. gra|anske stra`e i boriti se protiv divqaka na motociklima, kako bi za{titili svoje `ivote, pa i `ivote policajaca, kad ve} oni ne {tite na{e! Na ovaj na~in su pre petnaestak godina ~uvani parkinzi sa automobilima! Stidim se ocene stranaca na Egzitu: sve je lepo, ali je policija nequbazna! Jako, jako `alosno!

063/523... *** OFK Beograd i Crvena Zvezda. Nebo i zemqa! Prvi sjajni u Istanbulu, a drugi o~ajni i to jo{ na svom terenu! Sve pohvale i ~estitke „Romanti~a-

rima“ i podr{ka da pro|u u slede}e kolo!

064/0400... *** Evo na {ta se svelo kulturno leto u Futogu: tri dana bosanski „Egzit“ i tri dana rike motora i buke muzike! Parada droge, pijanstva i ki~a!!! Ako! Boqe nisu ni zaslu`ili!

060/1433... *** Da nam je policija, s ministrom na ~elu, nesposobna, potvr|uje dvogodi{wa prozivka od strane svetskog preleta~a A. Vu~i}a, da se prona|e ubica

skoj se to radi, normalno obrnuto. Ovo tra`im da se uverimo da se ne plasiraju dve istine.

064/4027... *** Za autonoma{a... Kome god nije dovoqno autonomije i nezavisnosti Vojvodine, neka ide na Kosovo, tamo je sve to ve} lepo ostvareno. Neka povede i sve svoje idole-politi~are koji se bore za istu stvar, a nas obi~ne qude neka ve} jednom ostave na miru i neka prestanu sa ve~itom tvrdwom, da su oni u ve}ini. Ro|ena Vojvo|anka.

063/556...

Ranka Pani}a u vreme paqewa ambasada u Beogradu. Pa svako zna da su glavni krivci organizatori proma{enog mitinga: Vu~i}, Nikoli}, Ko{tunica, Veqa i drugi nacionalisti. Na toj adresi treba tra`iti i naru~ene batina{e koji su pretukli Teofila Pan~i}a.

069/2280... *** Kao uredni plati{a TV predplate, tra`im da se emisije na ma|arskom jeziku prevode i titluju na srpski jezik. U Ma|ar-

Po{tovani gradona~elni~e.

Da li neko mo`e da nas spase od bahatog pona{awa Novosadske Toplane. Zimus kada je bilo naj hladnije mi gra|ani na limanima smo ostajali bez grejawa jo{ niste ispitali ko je kriv, a to se dobro zna - a sada leti ostajemo bez tople vode. Dokle }emo ovo da trpimo, a da niko ne odgovara. Gra|ani Limana!

061/6103... *** Za 064/3149... Vama je i daqe Zabluda jedina vodiqa kroz

vreme i prostor. Iako ste sa wom dotakli dno, Vi je i daqe gurate ka vrh piramide, prave}i je heroinom. Komi~no, verujte. Ali, svako ima svoj motiv, pa i Vi. Samo je Va{ ne{to zakr`qao, nikako da uspe. Samouni{tewe doti~nih „stradalnica“ videli smo, jedino ih Vi ne vidite jer Vam je Zabluda zamaglila pravi kolosek: istinski, malog ~oveka. One to nikako nisu! Jer se iz Va{e Radni~ke “satire“ i nastavka u vodi~u jasno naziru neznawe, licemerje, a od nas molba za sa`aqewem i solidarno{}u. Ko ih prepozna, ne}e im ga dati!

Jer pravi stradalnici zbog tih doti~nih sindikalnih Zabluda, sada ~u~e na ru{evinama „radni~ke satire“ koje su nam one priredile. Tu`na je pomisao {ta sve izlazi iz Va{e kuhiwe i zato nam je dosta Va{eg menija! Sirovo servirana Zabluda je i daqe nesvarqiva za nas `eludac, dragi kolega!!!

062/1296... *** Hvala g. Pastoru na iskazanom razumevawu za srpsku isfrustriranost Kosovom, ali to upore|ivati sa „Trijanonskom nepravdom“ je neumesno. Jugoslovenska (Srpska) vojska je branila svoju teritoriju i nije u{la na tu|u.

Ma|arska nije bila napadnuta, upala je na teritoriju Srbije, Rusije, Italije i Rumunije. Velika razlika je to. Nema~ka i Austrija su tako|e imale svoje Trijanone, ali ne truju time svoju omladinu, {to Ma|arska na`alost uporno radi.

065/4094...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

NEZAVIDAN POLO@AJ STOMATOLOGA U DOMU ZDRAVQA

Zubari }e pacijente juriti po ulici?

Stomatolozi zaposleni u novosadskom Domu zdravqa ve} nekoliko godina mu~e muku zbog reorganizacije rada, koja je pre nekoliko godina zadesila sve zubare i medicinske sestre, stvoriv{i ogromno nezadovoqstvo me|u wima.

@albe na na~elnicu Na kolegijumu slu`be je dogovoren raspored odlazaka stomatologa u [kolu za trudnice, zatim im je savetovano da uspostave komunikaciju sa ginekolozima u Domu zdravqa kako bi oni upu}ivali trudnice i porodiqe na stomatologiju gde imaju pravo na pregled, le~ewe usta i zuba (izuzev protetskog zbriwavawa) na teret obaveznog zdravstvenog osigurawa. Tako|e, dogovoreno je da se ginekolozima ostave flajeri koje bi oni davali trudnicama“ - pi{e u saop{tewu Doma zdravqa, u kom je nagla{eno da na~elnica Slu`be dr Jelica Kowevi} tvrdi da nikada nije rekla zaposlenima da vrbuju pacijente po ulici i autobuskim stanicama.

- Kada je Ministarstvo zdravqa donelo odluku o podeli osobqa koje obavqa usluge preko Fonda i onih koji platu zara|uju na tr`u{tu, na~elnica stomatologije odredila je koji }e zubar kojoj kategoriji pripasti. Obe kategorije stomatologa imaju norme, koje na

mese~nom nivou moraju ispuniti da bi zaradile svoje plate. Norma se, {to se ti~e fonda{a, u zavosnosti da li se radi o polivalentnom ili de~jem stomatologu, specijalisti protetike, oralnom hirurgu, specijalisti za bolesti usta i zuba ili specijalisti ortopedije vilice, kre}e po timu lekar-sestra-tehni~ar od 180.000 do 270.000 dinara. Ako ispune do 40 odsto norme, dobijaju minimalac, a ako, primera radi, ostvare 60 odsto norme, dobijaju 60 odsto od plate. Ovakva organizacija rada nije dobra ni zato {to je, u slu~aju bolovawa, slave, slu`benog puta ili godi{weg odmora, stomatolog odsutan, pa u tome periodu medicinske sestre ostaju bez posla, odnosno, tih dana im se obra~unava samo minimalac.

Glavna sestra i na~elnica slu`be morale bi da naprave preraspodelu u ovakvim slu~ajevima, ali se to ~esto ne radi – ispri-

zacijom jer su, kako navodi, sputane u svom poslu. Pitaju se za{to su studirale ako im se ne pru`a mogu}nost da rade ni{ta sem popravqawa, le~ewa i va|ewa zuba, i postavqawa obi~nih proteza licima starijim od 65 godina. Nametnutim radom preko Fonda, one nemaju priliku da rade kerami~ke mostove ili nadogradwu, {to rade medicinske sestre zaposlene na tr`i{tu rada.

No, tu ni pribli`no nije kraj mukama zaposlenih u Stomatolo{koj slu`bi. Prema re~ima na{eg sagovornika, na~elnica slu`be dr Jelica Kowevi} je pre oko godinu dana tra`ila od onih zaposlenih „fonda{a“, kojima je “pripalo” da rade s trudnicama, porodiqama i starijim od 65 godina, da idu po ku}ama, autobuskim stajali{tima i u “Betaniju” i da dele flajere i vrbuju na taj na~in pacijente da potpi{u ugovor za izabranog lekara/stomatologa ba{ s wima. Iako su to gotovo svi stomatolozi odbili, na{ sagovornik

Zubarska plata 14.000 dinara Plata stomatologa zavisi od broja radnih sati i izvr{ewa.

Minimalna plata u februaru iznosila je 14.198 dinara, a u martu 16.840 dinara. Najve}e plate su oko 85.000 dinara – re~eno je „Dnevniku“ u Domu zdravqa. Podse}amo da je nezadovoqstvo zubara te ustanove kulminiralo jo{ pre tri godine, kada je sindikat „Nezavisnost“ Doma zdravqa tra`io smenu na~elnice dr Kowevi}. Me|utim, to tada nije u~iweno, a od tada se ni{ta nije promenilo. ~ao je za „Dnevnik“ stomatolog zaposlen Domu zdravqa (ime poznato Redakciji). Od wega saznajemo i da su medicinske sestre nezadovoqne ovakvom reorgani-

ka`e da je poznat slu~aj jedne doktorice koja odlazi u “Betaniju”, vija porodiqe i na taj na~in „ubira“ pacijente.

I. Brcan

Mala nu`da po ceni litre mleka je higijena na visokom nivou.

Ulaz je 15 dinara.

S duge strane, poruka koju smo dobili od ~itaoca "Dnevnika" ukazivala je da su toaleti na pijacama u katastrofalnom stawu, da nisu obezbe|ena dezinfekciona sredstva, kao i da nema ~uvara. Takve tvrdwe demantovao je direktor "Tr`nice" Du{an Baji}.

- Na svakoj novosadskoj pijaci ima dovoqno toaleta za gra|an-

Bahatost u VC kabini

Kradu slavine pod pritiskom?!

Najve}e neprilike, po pitawu pija~nih toaleta, "Tr`nica" trpi zbog kradqivaca slavina u vc-u na Najlon pijaci. Prema re~ima Du{ana Baji}a, voda je na ovoj pijaci zavrnuta tokom radnih dana, a pu{ta se kada i pijaca radi - nedeqom. Tada kradqivci odvr}u slavine pod pritiskom, zbog ~ega se radnici ovog preduze}a dodatno bore i sa vodom i sa zamenom slavina.

Novo naseqe bez tople vode Bez tople vode }e danas od 7 sati bez tople vode ostati ve}i deo Novog naseqa. Topla voda bi trebalo da stigne kasno poslepodne, a kako saop{tavaju iz Toplane, razlog iskqu~ewa jeste rekonstrukcija vrelovoda i prevezivawe na privremeni vrelovod izme|u ulica Futo{ke i Vladike ]iri}a.

S. K.

DANAS JE PRAZNIK SNE@NE GOSPE NA TEKIJAMA

Mise u crkvi, venci na spomeniku

Povodom praznika Marije Sne`ne, kojoj je posve}ena crkva na Tekijama u Petrovaradinu, u tom hramu }e danas biti odr`ane sve~ane mise. U 6.30 ~asova je pobo`nost kri`nog puta, a u 7.30 misa na staroslovenskom jeziku. Misa na nema~kom jeziku po~iwe u 8.15 sati, dok je pontifikalna misa na ma|arskom u 9 sati. Centralna liturgijska sve~anost je u 11 sati kada }e biti slu`ena pontifikalna misa na hrvatskom jeziku.

Danas }e u organizaciji Mesne zajednice Patrovaradin biti obele`ena i godi{wica velike bitke na Vezircu, koja se odigrala na tom prostoru 1716. godine izme|u austrijske i otomanske vojske.

Sve~anost, kojoj }e prisustvovati predstavnici ambasada Austrije i Turske, po~iwe u 11 sati u prostorijama MZ, u Ulici^ajkovskog 1a, a u podne }e na spomenik izginulim ratnicima biti polo`en venac.

Z. Ml.

Predavawe na Tvr|avi Multimedijalni projekat pod nazivom “Bitka za tvr|avu 3. deo”, organizovan povodom godi{wice bitke kod Petrovaradina 5. avgusta 1716. godine, po~iwe ve~eras u 20.30 sati na platou kod sata na Tvr|avi. Predavawe o istorijskom doga|aju ozna~enom kao “Bitka za evropske vrednosti” odr`a}e istori~ari Gordana Bulovi} i Ilija Komnenovi}. Kako obja{wavaju organizatori iz Galerije ITD, Instituta za proizvodwu dizajna, ciq projekta je da se Petrovaradinska tvr|ava sa~uva od devastacije i da se pozicionira kao bastion kulture i turisti~ke ponude ovog podnebqa.

I. S.

U NEDEQU U TEMERINU

Fijakerijada ~etvrti put Kowi~ki klub "Vitez" iz Temerina organizuje ~etvrtu "Fijakerijadu", prvenstvo Srbije i Kup Temerina u nedequ 8. avgusta na temerinskom va{aritu. Kapije ovog poslovnog prostora bi}e otvorene ve} od 9 ~asova, a u goste organizatorima dolaze deca ome-

tena u razvoju, koja }e mo}i da ja{u ponije i da se provozaju fijakerom. U 12 ~asova sti`u u~esnici 4. temerinske "Fijakerijade", a sat kasnije po~iwe takmi~ewe i revijalna vo`wa jednoprega, dvoprega, troprega, ~etvoroprega i vi{eprega.

M. Ml.

Mornari VS pokazuju {ta znaju

Re~na flotila Vojske Srbije organizuje danas od 10 do 14 ~asova akciju “Otvoreni dan” u kasarni “Aleksandar Beri}”, kod Ribarskog ostrva.

Posetioci }e mo}i da se upoznaju s brodovima, naoru`awem i opremom, a bi}e prikazana obu~enost mornara i ronioca. Stariji posetioci mo}i }e da izmere krvni pritisak kod brodskog lekara, a za najmla|e }e biti organizovana vo`wa ~amcima. Istim povodom }e na Beogradskom keju u 18 ~asova biti organizovana regata ~amaca na vesla.

N. V.

Saveti o za{titi ko`e Akcija “Ko`a pamti” bi}e odr`ana danas od 16 do 18 ~asova na glavnom platou [tranda, te }e posetioci novosadske pla`e mo}i da dobiju savete od specijaliste dermatovenerologa dr Jadranke Jankovi} o tome kako

Foto: G. Jovi}

Radnica u toaletu na Futo{koj pijaci susre}e se sa pojedincima koji totalno unerede kabine. Zbog ~ega se neki odva`e da, na u{tb drugih, povrate, unerede zidove, bace rolnu papira u odvod, ili sli~no, woj nije poznato, ali obja{wava da toga svakodnevno ima. Kada zatekne takvu situaciju, ona odmah navla~i rukavice i uzima riba}u ~etku u ruke. Zato se i pita zbog ~ega je neko nezadovoqan higijenom u toaletu na pijaci.

9

MORNARICA DANAS OTVARA VRATA

PIJA^NI TOALETI NA ISPITU KU]NOG (NE)VASPITAWA

Svi toaleti na novosadskim pijacama renovirani su tokom protekle ~etiri godine, a posledwi u nizu ure|en je onaj na Ribqoj pijaci. O svakom brine radnica privatne firme, koja po ugovoru sa "Tr`nicom" vodi brigu o odr`avawu toaleta na gradskim pijacama. Sude}i prema situaciji zate~enoj ju~e u vc-u na Futo{koj pijaci i prema stawu vi|enom na Detelinarskoj pijaci, u svakoj kabini

~etvrtak5.avgust2010.

stvo i svi su sre|eni u posledwe ~etiri godine. Na Ribqoj pijaci je nov, na Detelinarskoj i Temerinskoj pijaci je sre|en pro{le godine, a toalet na Futo{koj pijaci je renoviran pre dve godine. Najstariji je onaj na Satelitskoj pijaci, gde su radovi izvo|eni pre ~etiri godine. Svi oni su izdati privatnoj firmi na odr`avawe.

Tokom 90 odsto radnog vremena, u wima su obezbe|eni toalet papir i sredstva za odr`avawe, i u svakom de`ura po jedna `ena - kazao je Baji}.

On tvrdi i da komisija "Tr`nice", koju ~ini tehni~ki direktor ovog preduze}a uz jo{ dva ~lana, u posledwoj nedeqi svakog meseca obilaze pija~ne toalete. Tako se dodatno proverava i vodi briga da sve vaqano funkcioni{e.

Kabine mu{kog i `enskog vc-a na Futo{koj pijaci, ju~e su bile veoma uredne. Gospo|a zadu`ena za wihovo odr`avawe, a koja je insistrirala da bude neimenovana, objasnila nam je da uvek postoji zaliha toalet papira i sredstava za odr`avawe.

- Jedino ne ka~im rolne papira pored lavaboa, po{to se de{ava da papiri budu razbacani oko slavine, po podu i oko kante za otpatke. Problem je i {to se de{ava da i rolna toalet papira bude ba~ena u vc {oqu. Pojedini razbacuju i li~ne otpatke rekla je ona, dodaju}i da se dnevno susretne sa vi{e desetina qudi, da iz iskustva zna da mnogi do|u iako i nisu bili na pijaci, ali da ta~an broj korisnika po danu ne mo`e da odredi.

Jednake re~i hvale o higijeni i radu pija~nog toaleta ima i trgovac na Futo{koj pijaci Milanko. Ipak, wemu smeta cena usluge.

- Dr`ava za litru mleka u mom selu pla}a 18,70 dinara, a odlazak u vc je 15 dinara. Ceo dan sam na pijaci, a i ~ovek sam u godinama pa u toalet tr~kam svaki ~as. Zato mi je skupo - objasnio je on.

Na ovakav stav, ostali trgovci su {aqivo dobacivali. Primedbi na konto stawa toaleta nije bilo, a sve druge teorije kazivane su stidqivo ali krajwe duhovito.

S. T.

za{titi ko`u. Doktorka }e tako|e pregledati i mlade`e, a u 16 ~asova }e akciju posetiti i ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov-Miki}.

A. V.

~etvrtak5.avgust2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

ZAVR[EN PRVI GRADSKI TAMBURA[KI FESTIVAL

Ki{a prepolovila broj gostiju Tokom trodnevne fe{te `ivnulo je {etali{te na Tiskom keju

SUMIRANE AKTIVNOSTI POVODOM BE^EJSKOG DANA RAVNOPRAVNOSTI

Ispri~ana lepa pri~a

BE^EJ: Predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi javno se zahvalio na zajedni~koj pres konferenciji s predstavnicima organizatora brojnih aktivnosti svima koji su na bilo kakav na~in dali doprinos uspe{nom obele`avawu op{tinskog praznika Dan ravnopsravnosti. On je rekao da je ispri~ana jo{ jedna divna pri~a o gradu i izrazio nadu da }e naredne epizode, bazirane na ste~enom iskustvo iz minule dve godine, biti jo{ lep{e.

- Ove godine smo, gotovo, sve sproveli na novoj lokaciji, pomalo zaboravqenoj i od samih Be~ejaca, kraj Tise. Na najlep{i mogu}i na~in smo „vaskrsli” prostor koji pru`a velike mogu}nosti za ovakve i sli~ne manifestacije - rekao je Peter Knezi.

Predsednik Organizacionog odbora obele`avawa Dana ravnopravnosti Edvin Ferenc je ocenio da odavno, a mo`da i nikada, toliki broj qudi nije bio u okru`ewu Tise.

- Zbog olujne ki{e nije odr`an muzi~ki serijal u subotu uve~e, ali sugra|ani ne}e biti o{te}eni zbog toga, po{to }emo

jedne subote tokom septembra organizovati ono {to je sada propu{teno - najavio je lepu vest Edvin Ferenc.

Potom su redom svoje vi|ewe de{avawa predstavili predstavnici pojedinih prate}ih aktivnosti. Goran Strajni} je govorio o sportsko-rekreativnim de{avawima, koja su zapo~ela 26. juna i zavr{i}e se posledweg avgustovskog vikenda.

Er`ebet Kinka je rekla da su u Narodnoj biblioteci imali aktivnost uo~i praznika, ali i da ~itave ove nedeqe traje serijal atraktivnih predavawa. Miomira Ma{i}-Ostoji} je podsetila {ta se sve videlo na jubilarnom, 5. po redu, ETNOSU. Sini{a Erak se u ime USR „[aran” zahvalio lokaloj samoupravi {to je u pomenutom Udru`ewu prepoznala patnera koji mo`e da da puni doprinos svetkovini, a organizacija „Tiskih dani” je to na najboqi na~in potvrdila. U ime Lova~kog udru`ewa Be~ej Tama{ Lastovi~ je istakao da }e oni svoje „lova~ke dane”, na zadovoqstvo lovaca i onih koji to nisu, i daqe organizovati u sklopu op{tinskog praznika.

V. Jankov

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek " (18), "Seks i grad 2" (19.45, 22) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Pejntbol" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e 3. avgusta u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: An|elka Sto{i} iz Novog Sada, Tawa \uri} iz Temerina, Silvija Nenadov iz Srbobrana i Jelena Ninkov-Galambo{ iz Glo`ana.

DE^AKE: Nata{a Tomi}, Jelena [arkanovi} i Danica Zori} iz Novog Sada, Nata{a Arsenijevi}, Stanka Veslinovi} i Berta Pavlov iz Petrovaradina, Lidija Tomanovi} i Aleksandra Grwa iz Ba~ke Palanke, Andrea Zdena Kostolawi iz Ba~kog Petrovca, Vesna Sklabinski iz Pivnica, Ru`ica Vidakovi} iz Be~eja, Katarina Jeli} iz Magli}a i Sla|ana Vojin-Proki} iz Temerina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Sima \or|a Gazibari} (1947) u 11.45 ~asova (ispra}aj), Jovan ^edomira ]iri} (1943) u 15.30, Bograd Radeta Gostovi} (1926) u 16.15 i Du{an Vase Vu~eni} (1926) u 17 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Jelika Danila Tomi} (1936) u 13 ~asova i Sreten Vase Avramovi} (1942) u 15, dok }e na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici biti sahrawena Vera Sime Malobabi} (1950) u 13 ~asova.

ZREWANIN: Minulog vikenda u Zrewaninu je odr`an prvi Gradski tambura{ki festival, a ~lanovi organizacionog odbora na ju~era{woj konferenciji za novinare sumirali su utiske. Manifestacija na kojoj su, osim nastupa tambura{a i kulturno – umetni~kih dru{tava, uprili~ene i izlo`be rukotvorina i takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe, trajala je od 30. jula do 1. avgusta. Predsednik organizacionog odbora festivala Ivan Jovanovi} ocenio je da se trud isplatio i da je dobijen podstrek za slede}u godinu.

- Trodnevni doga|aj pro{ao je bez ijednog incidenta, {to je za organizatore i najbitnije. Po procenama, tokom tri dana festival je ispratilo oko 5.000 qudi. Da nas je zaobi{la ki{a, koja je padala za vikend, verujem da bi bilo bar duplo vi{e gostiju – kazao je Jovanovi}.

Mada je najavqivano da }e Gradski tambura{ki festival biti takmi~arskog karaktera, pred wegov po~etak odustalo se od te ideje.

- Organizatori su jednoglasno odlu~ili da prva manife-

stacija bude revijalnog karaktera i da svi oni koji se popnu na binu zapravo budu pobednici. Kada smo ugovarali nastupe tambura{kih orkestara za takmi~arski deo programa, pojedinci su bili nepoverqivi, jer

ADAPTACIJA REGIONALNOG CENTRA U ZAVR[NOJ FAZI

Prvi seminar krajem avgusta

KIKINDA: Obnova Regionalnog centra za stru~no usavr{avawe zaposlenih u obrazovawu, u Nemawinoj ulici 23, uskoro bi trebalo da bude zavr{ena. Izvo|a~, firma „Zlatna greda”, obe}ava da }e objekat biti gotov do 10. avgusta. Krajem slede}eg meseca, u adaptiranoj zgradi o~ekuje se i prvi seminar. ^lan Op{tinskog ve}a zadu`en za investicije Branislav ^olak najavquje zvani~no otvarawe za drugu polovinu oktobra, tokom manifestacije „Dani ludaje”.

Vrednost radova je 13,15 miliona, dve tre}ine novca obezbedila je Vlada [vajcarske, a jednu tre}inu lokalna samouprava. Direktor Regionalnog centra Dobrivoje Martono{i ka`e da je

ova ustanova jedina tog tipa u Vojvodini, zbog ~ega je od velikog zna~aja za ~itav region.

- Mnoga sedi{ta velikih firmi i javnih preduze}a izme{taju se iz Kikinde, te je time va`nost jo{ ve}a. Svaki prosvetni radnik je po zakonu du`an da ima 100 sati seminara u toku od pet godina. Ukoliko ne poha|aju seminare obrazovni radnici gube licencu, a stru~no usavr{avawe ide na teret lokalne samouprave - ka`e Martono{i. ^im se zavr{e gra|evinski radovi, u Regionalnom centru bi}e postavqena i oprema za koju je [vajacarska vlada izdvojila 65 hiqada evra.

A. \.

nisu znali {ta ih o~ekuje na festivalu. Kasnije su se predomislili, ali su rekli da nisu spremni i dovoqno uve`bani za takmi~ewe – objasnio je portparol festivala Nedeqko Golu{in razloge zbog kojih je naposletku odlu~eno da hepening bude revijalnog karaktera.

On je dodao da pred zrewaninskom publikom nije nastupio o~ekivani broj muzi~kih sastava, ali je naglasio da su okosnicu programa ~inili devojke i momci iz kulturno – umetni~kih dru{tava iz Zrewanina, Kni}anina, Aradca i Belog Blata.

- Od rukovodilaca tih udru`ewa sam ~uo da je bilo dosta mladih u publici koji su se kasnije raspitivali kako mogu da se u~lane u KUD i bave folklorom, {to je jo{ jedna pozitivna strana minulog festivala – dodao je Golu{in. @. B.

Naplata za oko 1.100 parking mesta BA^KA PALANKA: Op{tinsko Ve}e, na predlog JKP „Komunalprojekt” odlu~ilo je da pro{iri zonu naplate parkirawa sa 401 na 1.088 parking mesta. Prva, `uta zona pro{iruje se za 148 mesta i sada }e obuhvatati 549 parking mesta. Uvodi se druga zona naplate sa 539 mesta, a van naplate ostaje 150 mesta. U prvoj zoni cena kori{}ewa parkinga za jedan sat iznosi 30 dinara, a u drugoj zoni 22 dinara.

M. Sy.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak5.avgust2010.

KLANI^NA INDUSTRIJA JO[ NIJE STABILIZOVANA

U BA^KOJ PALANCI NAJAVQUJU TU@BE PROTIV NEKIH KOMPANIJA

Najve}e fabrike najvi{e duguju Op{tini BA^KA PALANKA: Kako sada stvari stoje lokalna samouprava u Ba~koj Palanci uskoro bi mogla da podnese sudske tu`be protiv nekih ovda{wih, prvenstveno najve}ih i najuspe{nijih kompanija. Predsednik Op{tine Ba~ka Palanka Dragan Bozalo javno je prozvao neke fabrike koje su, navodno godinama du`ne velike pare lokalnoj samoupravi. O kojim kompanijama je re~ i o kolikim iznosima duga se radi prvi ~ovek poku{ao je da objasni preko medija.

- Neke velike kompanije u Ba~koj Palanci duguju op{tini puno para i upravo ovih dana tra`io sam od op{tinskih javnih preduze}a da mi dostave spiskove ko koliko duguje – naglasio je Bozalo. – Pre svega mislim na „Nektar”, jer svako mo`e da vidi koliki je stepen izgra|enosti ove fabrike i koliko to mo`e da ko{ta kroz obaveze lokalnoj samoupravi. Sa ovom kompanijom imamo dogovor, na primer, da }e uraditi osnovni gra|evinski deo zdravstvene ambulante u Staroj Palanci, a za uzvrat mogli bi u centru grada da sru{e zgradu Radni~kog univerziteta. Nikada ne}u dozvoliti da sru{e zgradu i do|u do gra|evinskog zemqi{ta dok ne urade Zdravstvenu ambulantu. Sve ono

VESTI

{to drugi, a tu mislim i na gra|ane, pla}aju moraju da plate i velike kompanije. Ja }u se izviniti gospodinu Radunu, odnosno kompaniji „Nektar” ako gre{im, ali pre toga neko treba da utvrdi da li ova op{tina duguje wima ili oni duguju Op{tini. Jednostavno ne mo`e za nekoga ne{to da va`i, a za drugoga da ne va`i. Ube|en sam da nam kompanija „Nektar” duguje. Ne znam {ta }e qudi iz kompanije da ka`u, ali neka do|u kod mene i ka`u da to nije tako.

Nije ovo jedina pri~a o dugovawu koja ovda{we kompanije imaju prema lokalnoj samoupravi. Pre dosta godina, postignut je sporazum izme|u lokalne vlasti i kompanije „Sintelon”. Za sanaciju gradske deponije gde se odla`e i industrijski otpad, velika fabrika trebala je da izdvoji pola miliona evra. Od toga, ka`u nadle`ni nije bilo ni{ta. Ovde su sve glasniji oni koji smatraju da posebno uspe{ne kompanije ne ~ine dovoqno na planu saradwe sa lokalnom samoupravom. Da li je za ovakvo stawe kriva pasivnost lokalne samouprave, ili odbijawe saradwe od strane velikih kompanija jo{ niko nije javno objasnio.

M. Suyum

Sa tu`enima se ne mo`e napred ZREWANIN: Na vest da su radnici koji su volonterski bili uposleni za vreme probne proizvodwe u zrewaninskoj Industriji mesa BEK za svoj tromese~ni anga`man dobili po ~etiri kilograma vir{li i {est kilograma drugih mesnih prera|evina, reagovala je predstavnica malih akcionara te fabrike i odbornica u Skup{tini grada Milena Prstojevi} (SDPS). U ju~era{wem saop{tewu za javnost ona je istakla da je u nekada mo}noj klani~noj industriji, koja je poslovala u sastavu kombinata „Servo Mihaq”, postala praksa da qudi rade xabe. Prstojevi}eva je zapitala i za{to radnici anga`ovani za vreme ste~aja u BEK-u ne primaju platu od 2009. godine.

- Sve ovo je poznato nadle`nim dr`avnim institucijama ali, na`alost, one }ute. Od po~etka smo ukazivali na lo{u privatizaciju i o~ekivali da institucije rade svoj posao i postupe po prijavama radnika i akcionara tada akcionarskog dru{tva BEK. Ali, uzalud smo ~ekali – tvrdi Prstojevi}eva i dodaje da je nemogu}e da fabrika iza|e

iz ste~aja sve dok se ne okon~aju postupci koji se vode pred doma}im sudovima.

Kako je podsetila, vi{e od stotinu biv{ih radnika je u sudskim sporovima sa firmom, koji se re{avaju u wihovu korist, ali je ponu|a~ plana reorganizacije BEK-a, preduze}e „Alfa logistik”, osporio to potra`ivawe pred Privrednim sudom u Zrewaninu. I tamo je, me|utim, presu|eno u korist radnika, pa se sada ponu|a~ plana `alio Vi{em privrednom sudu u Beogradu, gde predmet stoji od januara 2010. godine.

- Da ponu|a~ plana, u koga mi sumwamo, ima ozbiqne namere, on bi pozvao na{eg pravnog zastupnika na razgovor, povukao `albu i namirio potra`ivawa radnika. Time bi se stekli uslovi da nastavi nesmetano da radi i okon~a reorganizaciju i ste~aj u fabrici – nagla{ava Prstojevi}eva, uz napomenu da BEK-u treba ozbiqan strate{ki partner, a ne neko koga tu`e poverioci, prevareni radnici... @. Balaban

FABRIKA ZA RECIKLA@U OLOVNIH AKUMULATORA SPREMA SE ZA START

Izgradwa pozori{ta opet kasni SUBOTICA: Izgradwa i rekonstrukcija suboti~kog pozori{ta kasni oko godinu dana, rekao je je predsednik Upravnog odbora Narodnog pozori{ta Jo`ef Kasa.On tvrdi da su od ugovorenih radova za ovu godinu u vrednosti od 200 miliona dinara, do sada izvedeni radovi u vrednosti od 157 miliona, a da se pri tome izvoa|u radova duguje jo 24 miliona dinara, {to je dovelo do toga da radovi ne teku planiranom dinamikom.

- U Fondu za kapitalna ulagawa su mi potvrdili da }e izvo|aima ove nedeqe biti upla}eno 17 miliona dinara, a ostatak od preostalog duga u narednih 15 dana. Fond za kapitalna ulagawa obezbedi}e jo{ 100 miliona dinara, koja su neophodna da bi druga faza bila zavr{ena do kraja godine. Moram da istaknem da nije bilo Olivera Duli}a ni ovoliko novca ne bi dobili - ka`e Jo`ef Kasa.

A. A.

Diplome za mlade kajaka{e APATIN: Mladi kajaka{i iz Apatina polagali su pred stru~nom komisijom {to se nau~ili u {koli kajaka, a to zna~i da li su savladali osnove veslawa. Trener Sladajana Hortio je nakon ispita razgovarala sa mladima i wihovim roditeqima o tome da li `ele da nastave sa treninzima u KK „Panonija”. Zahvaquju}i ovoj mladom treneru sve vi{e je mladih koji se odlu~uju za ovaj sport koji je svojevremeno bio jedan od najpopularnijih u Apatinu.

J. P.

„Monbat” nije ekolo{ka bomba

IN\IJA: „Monbat” je ispunio sve uslove i dobio re{ewe da su ispuwene sve ekolo{ke norme, da fabrika nije „ekolo{ka bomba”, kako se tvrdilo pre dve godine, kada je Ministarstvo za{tite `ivotne sredine Srbije, u septembru 2008. godine, naredilo da se ponovo izvr{i ocena studije o uticaju ove fabrike za recikla`u olovnih akumulatora, koja je ve} bila sagra|ena u In|iji.

Pre toga Pokrajinski sekretarijat je, na osnovu „Studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu dao saglasnost za rad ovog postrojewa, me|utim, pobuna ekologa je dovela do povla~ewa dozvole, da bi novu dozvolu, po kojoj „Monbat” mo`e da radi, izdao, po-

gra|ena po evropskim standardima i da investitor nije u{ao u posao dok nije obezbedio sve uslove po zakonu zemqe u kojoj gradi pogon. Plan je bio da fabrika bude otvorena 2008. godine i u trenutku kada je nare|eno novo ispitivawe utcaja na `ivotnu sredinu ve} su bila zaposlena 24 radnika, a plan je bio da ih bude oko 70.

- I danas rade 24 radnika, mada gotovo dve godine ne radimo. Dobili smo re{ewe o tome da ispuwavamo ekolo{ke uslove, po drugi put i uskoro planiramo da po~nemo proizvodwu u ovom pogonu – ka`e nam „Monbatov” predstavnik za odnose sa javno{}u Marina Bo{wovi}.

Pokrajinski sekretarijat je, na osnovu „Studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu” dao saglasnost za rad ovog postrojewa, me|utim, pobuna ekologa je dovela do povla~ewa dozvole, da bi novu dozvolu, po kojoj „Monbat” mo`e da radi, izdao, posle procene i nove studije sle procene i nove studije, Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`iv razvoj, 9. decembra pro{le godine.

Bugarski „Monbat” je, ina~e, u novu fabriku za recikla`u olovnih akumulatora u In|iji ulo`io 11 miliona evra, a direktor fabrike Milan Petrovi} ka`e da je fabrika

„Monbat” }e godi{we prera|ivati 20.000 tona starih akumulatora, ali, iz fabrike ne}e biti klasi~nog otpada, sve vode koje se budu koristile u proizvodnom procesu bi}e pre~i{}avane, uz stalan monitoring, dok }e deo krutog otpada biti odlagan u specijalne kontejnere i koristi}e se daqe u izradi asfalt, kako ka`e direktor Pe-

trovi} ni litar otpadnih voda ne}e iza}i iz fabrike neprera|en, a kruti otpad ne}e zavr{avati na deponijama.

- U me|uvremenu smo se obra}ali svim institucijama u ovoj zemqi, ~ak i predsedniku, jer kompanija „Monbat” je evropsko-ameri~ka korporacija, koja ima fabrike u celoj Evropi i nigde nema problema kao ovde, u In|iji. Ali, znamo da je sve ovo bila igra na{e konkurencije, koja je `elela da za sebe zadr`i monopol na ovom tr`i{tu. Mi }emo kona~no po~eti uskoro da radimo, primi}emo i ostatak rad-

Dru`ewe i upoznavawe kroz igru Udru`ewa „Somborki edukativni centar” Sr|an Vla{kali}.

Mali{ani u~e kroz igru

On dodaje da je u ovom segmentu zna~ajna i saradwa sa somborskim Centrom za socijalni

VESTI Parastos za `rtve „Oluje” APATIN: ^lanovi Srpskog pokreta obnove, Zavi~ajnog udru`ewa Srba iz Like „Matica Li~ka” i Organizacionog odbora Li~kog vi{eboja, ju~e su prisustvovali parastosu `rtvama vojno-policijske akcije u Hrvatskoj „Oluje” u hramu Sabor svetih apostola u Apatinu. Petnaestogodi{wica od stradawa srpskog naroda bila je i prilika da se podseti na to da se u Apatin, op{tinu sa 33.000 stanovnika slilo ~ak 14.700 izbeglih i prognanih lica iz Like, koji su uto~i{te tada uglavnom na{li kod ro|aka, koji su u Apatin kolonizirani iz Like posle Drugog svetskog rata. Posle prvog talasa izbegli{tva u Apatin, dobar deo ovih lica je raseqen po drugim krajevima Srbije, deo je ostao da `ivi u op{tini.

J. P.

Dve predstave „Cekoma”

SOMBORSKI EDUKATIVNI CENTAR

SOMBOR: Udru`ewe gra|ana „Somborski edukativni centar” uz podr{ku svog Grada i nekoliko sponzora otvorilo je, za roditeqe besplatnu, „[kolu dobre voqe” namewenu deci i mladima Sombora. Deca se kroz dru`ewe, igre, crtawe i modelirawe od plastelina me|usobno upoznaju. Volonteri, studenti ovda{weg Pedago{kog fakulteta, koje su prethodno kroz rad pet radionica obu~avali stru~waci iz pedagogije, psihologije i omladinskog rada, pomaga}e i deci iz socijalno ugro`enih porodica u kvalitetnom osmi{ljavawu slobodnog vremena.

- @elimo da pomognemo i deci iz socijalno ugro`enih porodica i marginalizovanih grupa oko wihove socijalizacije i osmi{qavawa slobodnog vremena - ka`e profeseor razredne nastave i predsednik

11

rad, te da }e studenti volteri pomagati svim mali{anima koji ne znaju kako da organizuju i provedu slobodno vreme. Dodatni dru{tveni benefit organizovawa „[kole dobre voqe” svakako je i dragocena praksa studenata PFS, koji }e kroz volontirawe ste}i i pripremu za sve ono {to }e ih ~ekati kada zavr{e studije. Ina~e, ove radionice se odr`avaju jednom nedeqno do kraja leta, a posledwa julska radionica je imala temu „Stari dobri crta}i”, tokom koje su se mali{ani upoznavali sa klasicima animiranih filmova namewenih pred{kolskom i ne{to starijem uzrastu, mada su kao reminiscencija na detiwstvo i roditeqi u pratwi svojih mali{ana netremice ispratili projekciju legendarnih crta}a, nakon koje su se deca „prihvatila” crtawa.

M. Miqenovi}

nika i pokazati da smo firma koja je spremna da po{tuje sve zakone i da sa tehnologijom koja je najsavremenija u svetu ne}emo biti zaga|iva~, uostalom, niko u „Monbatu” nije ni pomislio da ulo`i 11 miliona evra u sumwivu investiciju – ka`e Marina Bo{wovi}. „Monbatu” iz In|ije ostaje da ovih dana pribavi ostatak potrebne dokumentacije za start ovog pogona i da primi jo{ 56 radnika. Start Fabrike za recikla`u akumulatora u In|iji o~ekuje se tokom septembra.

S. Bojevi}

NOVI BE^EJ: Dom kulture op{tine Novi Be~ej organizuje sutra gostovawe Dramske radionice Kreativnog centra „Cekom” iz Zrewanina.U parku u cenru Novog Be~eja, glumci iz Zrewanina prvo }e se predstaviti veselom igrom za najmla|e „Pla`a je na{a, i ta~ka”, Roberta Takari~a u re`iji Smiqane Tucakov. Muziku i song za predstvu je napisao Vladimir Agi} Aga. Istog dana, tako|e u parku, „Cekom” }e izvesti i predstavu „Feniks suvi{e ~est” od Kristofera Fraja, tako|e u re`iji Smiqane Tucakov. Po~etak prve predstave je u 18.30, a druga }e po~eti u 20.30 sati.

U slu~aju lo{eg vremena u predstave }e se odr`ati u pozori{noj sali Doma kulture.

M. K.

Novi kabineti i hitna slu`ba

PE]INCI: U op{tini Pe}inci ovog leta dogra|iva}e se Sredwa tehni~ka {kola „Milenko Verki} Ne{a” i Dom zdravqa „Doktor Dragan Funduk”.

Sredwa {kola }e, prema projektu koji je op{tina ve} privela kraju, biti pro{irena za oko 1.000 m i dobi}e nove u~ionice i kabinete. Kako ka`e predsednik op{tine Pe}inci Sini{a Vukov, novac za pro{irewe je obezbe|en naplatom kaznenih penala od italijanskog investitora, kompanije Bernardi, koja je pokazala interesovawe i za ovu {kolu, zbog obrazovawa kadrova koji }e u budu}nosti raditi u autlet centru, a uplata je pokazateq i da je ova kompanija sve bli`e realizaciji projekta autlet centra.

- Pro{irawe kapaciteta Sredwe {kole u Pe}incima, pru`i}e mogu}nost za profilisawe kadrova u skladu sa potrebama investitora, {to je dobar preduslov za budu}e zapo{qavawe smatra predsednik op{tine. Tehni~ki fakultet iz Novog Sada je i ovoga puta partner op{tine u

realizaciji projekta. A u zavr{noj fazi su i pripreme za izbor izvo|a~a za pro{irewe objekta Doma zdravqa. Ovo pro{irewe je zna~ajno jer }e dogra|eni prostor pru`iti mogu}nost za formirawe hitne slu`be u Pe}incima, ~ime }e biti znatno poboq{an kvalitet zdravstvenih usluga na podru~ju cele op{tine.

Predsednik op{tine Sini{a Vukov o~ekuje da }e se u septembru ve} raditi na oba gradili{ta u Pe}incima.

A. N.

CRNA HRONIKA

~etvrtak5.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

12

DOK SE ^EKAJU NALAZI OBDUKCIJE OKRIVQENOG ZA STRAVI^AN ZLO^IN U STARIM LEDINCIMA, NAGA\A SE GDE ]E MLADEN OGULINAC BITI SAHRAWEN

Grob u Beogradu ili Novom Sadu?

– Obdukcija Mladena Ogulinca (1958) iz Starih Ledinaca kod Novog Sada, okrivqenog za monstruozno silovawe i ubistvo osmogodi{we devoj~ice M. J. iz tog mesta, koji je u ponedeqak ujutro prona|en mrtav u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, jo{ nije zavr{ena. Autopsija traje od sedam do deset dana. Od kad je le{ iznet iz ove ustanove, taj slu~aj vi{e nema veze s Upravom za zavodske sankcije – kazala je ju~e za "Dnevnik" saradnica za medije u Ministarstvu pravde Zorana Vu~i}evi}.

Kako smo nezvani~no saznali, u beogradskom Institutu za

Mladen Ogulinac

SUBOTI^KA POLICIJA SPRE^ILA KRIJUM^AREWE QUDI

Belo robqe u kombiju

Suboti~ka policija je u saradwi s pripadnicima Regionalnog centra grani~ne policije u Subotici podnela krivi~ne prijave protiv Josipa B. (60), \en|i A. (31) i Roberta S. (28), svi iz Subotice, i za sada nepoznate osobe koja je upravqala kombi vozilom, zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo nedozvoqenog prelaska dr`avne granice i krijum~arewa qudi.

Policijska patrola je u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka u centru Bajmoka poku{ala da za-

ustavi kombi koji je nastavio kretawe. Na putu koji vodi ka grani~nom prelazu Bajmok voza~ je zaustavio vozilo i pobegao s lica mesta. Pregledom vozila prona|ene su tri osobe s Kosova i Metohije i devet dr`avqana Turske, Pakistana i Albanije.

Naknadnim pretresom ku}e \en|i A. u Subotici prona|ena su jo{ dva dr`avqanina Pakistana. Strani dr`avqani su privedeni de`urnom sudiji za prekr{aje, koji im je odredio kaznu zatvora.

A. A.

sudsku medicinu fale neke hemikalije za obdukciju zbog problema s pla}awem. Po proceduri, nakon obdukcije le{ se {aqe u kapelu gde ga preuzima rodbina. Ako se predstavnici familije ne pojave, sahrana se organizuje o tro{ku dr`ave u gradu gde je smrt nastupila, odnosno u ovom slu~aju u Beogradu. Ovo vaqa napomenuti zbog toga {to su me{tani Starih Ledinaca, malog sremskog sela u kojem se dogodio jezivi zlo~in koji je potresao Vojvodinu i {iri region, mahom stavili do znawa da ne `ele na istom grobqu " xelata i `rtvu".

Me|utim, mogu}e je da }e o mestu sahrane Mladena Ogulinca odlu~ivati wegov polubrat, koji `ivi u Novom Sadu, pa nije iskqu~ena ni mogu}nost da }e u tom gradu biti grob okrivqenog za monstruozni zlo~in. Podsetimo, Ogulinac je bio osumwi~en da je 26. juna u Starim Ledincima silovao, a potom i usmrtio gu{ewem devoj~icu iz kom{iluka u svom dvori{tu. U wegovom otkrivawu i hvatawu u~estvovali su pripadnici @andarmerije, policije i me{tani. Kad je prona|en, `andarmi su ulo`ili veoma veliki trud da mu sa~uvaju glavu od lin~a. Ipak, do wega je stigao po-

koji udarac, pa je krvav u{ao u slu`beni xip.

Kako je "Dnevnik" pisao, devoj~icu i wenog brata ~uvala je izvesno vreme pre doga|aja sestra okrivqenog, koja je stanovala zajedno s wim, a sada je, po re~ima nekih Ledin~ana, mo`da u Republici Srpskoj. U Ogulin~evoj ku}i sad nema nikoga. On je, navodno, prilikom pronala`ewa u `buwu iza svoje ku}e nakon opse`ne potrage po celoj Fru{koj gori, poku{ao sebi da oduzeme `ivot, a u policiji je priznao delo.

Nije iskqu~enio da je uzrok smrti u Specijalnoj bolnici infarkt.

M. V.

U ZREWANINU, PAN^EVU, SREMSKOJ MITROVICI, [APCU I BEOGRADU UHAP[ENA SEDMO^LANA GRUPA, OSUMWI^ENA ZA FINANSIJSKI KRIMINAL

Prevarom lizing ku}a prodali 24 automobila U nastavku akcije suzbijawa finansijskog kriminala, policija je uhapsila sedmo~lanu grupu na teritoriji Zrewanina, Pan~eva, [apca, Sremske Mitrovice i Beograda, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova.

(37) iz Zrewanina, odgovorno lice u preduze}u DOO "Auto start" Zrewanin koji je u pritvoru u Centralnom zatvoru u Beogradu, i vlasnik preduze}a DOO "Bra}a Joji}" (Zrewanin) Stevan J. (34) iz @iti{ta, koji je u pritvorskoj jedinici Okru-

vanom P., Draganom N., Slavkom L., Miodragom S., Reqom D., Dejanom M., Milanom R., Stevanom J. i Miroslavom X., organizovao je otvarawe i kupovinu preduze}a "Lena stil", "Auto-start", Foto-studio "Leo" i "Bra}a Joji}" iz Zrewanina, "Gradiko" iz

Grupa je automobile prodavala uz sa~iwenu falsifikovanu dokumentaciju ispod tr`i{ne vrednosti fizi~kim licima koja su ih registrovala na svoja imena. Na taj na~in je grupa preuzela i prodala 18 automobila.

Ostalih {est automobila, za ko-

PRITVOREN MLADI] IZ SENTE

Tereti se za provalu u pet ku}a Policijski slu`benici u Senti odredili su zadr`avawe do 48 sati ^abi D. (1978) iz Sente, zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio pet krivi~nih dela te{ke kra|e na {tetu vi{e lica na teritoriji op{tine Senta.

Policija je saop{tila da je u drugoj polovini jula ove godine ^aba D., koriste}i podesan

alat, provalio u pet ku}a na podru~ju sen}anske op{tine iz kojih je odneo nakit, tehni~ku robu, pi}e, garderobu, posteqinu i drugo.

U ovoj seriji kra|a ^aba D. je vlasnike o{tetio za oko 326.000 dinara. Deo ukradenih stvari je prona|en i bi}e vra}en vlasnicima.

M. Mr.

PO NALOGU GRADSKE UPRAVE SUBOTICE

Ukloweni grafiti mrwe

U no}i izme|u subote i nedeqe na ku}u Marte B. K., u centru Subotice bili su ispisani grafiti uvredqive sadrine na srpskom i ma|arskom. Tim povodom su predstavnici lokalne samouprave i za{titnik gra|ana obi{li porodicu i osudili ovaj doga|aj. U utorak popodne po~elo je i uklawawe grafita koje je nalo`ila Gradska uprava.

– Gradska uprava je najo{trije osudila ovaj ~in pisawa grafita mr`we prema bilo kome, a kamoli na{im sugra|anima. Mi smo za su`ivot i toleranciju i moramo svojim delovawem da za{titimo sve gra|ane, bez obzira na naciju. Odmah smo reagovali i uklonili grafite, da ne stoje na sramotu ovoga grada na bilo ~ijoj ku}i – ka`e za{titinik gra|ana u Subotici Zlatko Marasjuk.

U Policijskoj upravi u Subotici ka`u da je u prvih sedam meseci na podru~ju Policijske uprave u

Subotici registrovano je 26 slu~ajeva ispisivawa grafita.

"Od ukupnog broja registrovanih slu~ajeva, dva doga|aja su zbog svog sadr`aja od nadle`nog tu`ioca Osnovnog tu`ila{tva u Subotici kvalifikovana kao krivi~na dela izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti iz ~l. 317 Krivi~nog zakona Republike Srbije, dok su 24 doga|aja kvalifikovana kao krivi~na dela uni{tewe ili o{te}ewe tu|e stvari iz ~lana 212 pomenutog zakona. Tu je uglavnom re~ o grafitima ispisanim od navija~kih grupa fudbalskih klubova – ’Spartak Zlatibor vode’ i ’Partizan’. Preventivne aktivnosti policijskih slu`benika imaju za ciq spre~avawe izvr{ewa ovih krivi~nih dela. Protiv izvr{ilaca navedenih krivi~nih dela podnose se odgovaraju}e krivi~ne prijave nadle`nom tu`ila{tvu", navodi se u saop{tewu suboti~ke policije.

A. A.

Danilo R.

Dragan N.

Milan R.

Nedeqko K.

Stevan J.

`nog zatvora u Zrewaninu. Za wih postoji osnovana sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela zloupotreba slu`benog polo`aja i zloupotreba ovla{}ewa u privredi.

Osumwi~eni Nedeqko K. od oktobra 2007. godine do maja 2009. godine, zajedno s Emilom G., Leonardom N., Danilom R., Jo-

Pan~eva, "Je fen", "Trgokoop", "Brod promet", "Gagi}", "Transkom" i "Dragni} tim" iz Beograda i "Dabar" iz Petrovaradina. Posle toga su sa~iwavali falsifikovanu dokumentaciju (bilanse stawa i uspeha, zakqu~ne listove, uverewa poreskih uprava) koja se odnosi na poslovawe navedenih preduze}a.

Dokumentaciju su predavali lizing ku}ama "Hipo AlpeAdrija lizing", "VBL servisiz", "S rent", "EFG Aset Fin" i "Unikredit rent" radi zakqu~ivawa ugovora o lizingu za kupovinu ukupno 24 luksuzna automobila marke "nisan", "patfajnder", "hjundai", "volksvagen", ukupne vrednosti od oko milion evra.

Leonard N.

Emil G.

Akciju su, kako se navodi, izveli policijski slu`benici Ministarstva unutra{wih poslova, Uprave kriminalisti~ke policije i Policijske uprave u Zrewaninu, u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom u tom gradu.

Policija je uhapsila vlasnika preduze}a DOO „Auto-start" Emila G. (58) iz Zrewanina, vlasnika preduze}a Foto-studio "Leo" Leonarda N. (36) iz Zrewanina, vlasnika preduze}a DOO "Gradiko" Danila R. (36) iz Pan~eva, vlasnika beogradskog preduze}a DOO "Je fen" Jovana P. (23) iz [apca. Uhap{eni su i vlasnik preduze}a DOO "Trgokoop" (Beograd, Bor~a) Dragan N. (54) iz Sremske Mitrovice, vlasnik preduze}a DOO "Brod promet" Dejan M. (40) iz Beograda i Milan R. (35) iz Pan~eva.

Krivi~nom prijavom bi}e obuhva}eni i vlasnik preduze}a DOO "Lena stil" Nedeqko K.

Poternica za ~etvoricom U saop{tewu se navodi da policija intezivno traga za vlasnikom preduze}a DOO „Gagi}" (Beograd) Slavkom L. (55) iz Qiga, vlasnikom preduze}a DOO "Transkom" (Beograd) Miodragom S. (48) iz Ni{a, vlasnikom preduze}a DOO "Dragni} tim" (Beograd) Reqom D. (38) iz Nik{i}a i vlasnikom preduze}a DOO "Dabar" (Petrovaradin) Miroslavom X. (41) iz Kovina, za kojima je raspisana poternica MUP-a.

U RUSKOM SELU, KOD KIKINDE

Kra|a „bensedinom” Nata{i D. (1985) iz Ruskog Sela policijski slu`benici u Kikindi odredili su zadr`avawe do 48 sati zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inila krivi~no delo te{ke kra|e na {tetu Q. P. (1929) iz istog mesta.

Osumwi~ena Nata{a D. je 2. avgusta ove godine do{la u ku}u o{te}ene starice, iskoristila pogodan trenutak i u mleko joj sipala vi{e izmrvqenih tableta "bensedina". Kada je starica zaspala, Nata{a je kqu~em koji je od we uzela, otkqu~ala drveni sanduk iz kojeg je otu|ila doma}i i strani novac.

M. Mr.

je je lizing ku}ama prilagana falsifikovana dokumentacija s nepostoje}im brojevima motora i {asija, nikada nije ni uvezeno u Srbiju.

Posle odobravawa lizinga za {est nepostoje}ih automobila, novac koji je upla}en na ra~un DOO "Auto-start" iz Zrewanina, osumwi~eni su podizali na osnovu falsifikovanih ra~una.

Na taj na~in grupa je pribavila sebi korist u ukupnom iznosu od oko milion evra i nanela {tetu navedenim lizing ku}ama u iznosu vi{em od milion evra, u vidu nepla}awa lizing rata.

U ciqu dokazivawa ostalih zloupotreba nastavqaju se daqe provere, navodi se u saop{tewu MUP-a Srbije.

(Tanjug)

U SENTI LOPOVI UHVA]ENI NA DELU

P{enica ukradena iz magacina Sen}anska patrola policije preksino} oko 22.40 ~asa uhvatila je na delu Belu V. (1968) i Roberta O. (1975) iz Sente, u trenutku kada su u krugu preuze}a AD "Poqoprivreda" u Bogara{u iz magacina natovarili na auto-prikolicu 16 vre}a p{enice.

Radnik obezbe|ewa Joca P. (1965) iz Sente tereti se da je osumwi~enima omogu}io ulazak u krug preduze}a. Protiv svih u~esnika ovog doga|aja policija je najavila podno{ewe odgovaraju}ih krivi~nih prijava.

M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak5.avgust2010.

SPRE^ENO RAZBOJNI[TVO U NOVOM SADU

Sprejom u o~i pqa~ka{a

Policija je uhapsila dvadesetogodi{weg Novosa|anina Dejana H. zbog sumwe da je u subotu, 31. jula, zajedno s maloletnim M. P., uz pretwu pi{toqem poku{ao da opqa~ka mladi}a i devojku u jednom stanu na Trgu Marije Trandafil.

Oni se terete da su tukli mladi}a koji je tom prilikom poku{ao da otme Dejanu pi{toq i da su zatim pretu-

rali po stvarima, tra`e}i novac. Kada je devojka poprskala sprejem Dejana u o~i i odgurnula ga, osumwi~eni su oti{li, prete}i da }e se osvetiti.

Dejanu je odre|ena mera zadr`avawa i bi}e sproveden istra`nom sudiji, a protiv maloletnika sledi krivi~na prijava u redovnom postupku, saop{tava policija.

M. V.

TRAGEDIJA NA SUBOTI^KOJ @ELEZNI^KOJ STANICI

Francuza spr`ila struja na vagonu Oko pono}i izme|u utorka i srede, na @elezni~koj stanici u Subotici poginuo je francuski dr`avqanin Tomas G. (19). U saop{tewu policije se navodi da se popeo na krov vagona teretnog voza, usled ~ega je do{lo do kratkog spoja i udara struje. On je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta. Uvi|aj je izvr{io istra`ni sudija Vi{eg suda u Subotici.

Kako nezvani~no saznajemo, zbog tragedije na @elezni~koj stanici u Subotici me|unarodni voz za Budimpe{tu je kasnio u polasku i dolasku. Razlog ka{wewa je iskqu~ewe struje koje

koristi `eleznica da bi vatrogasci preuzeli telo tragi~no nastradalog Francuza.

– Ba{ sam radio kada su odjednom iskqu~ili struju. Tada su do{li vatrogasci i preuzeli telo tragi~no nastradalog. Bio je skroz spr`en. Prizor ne}u zaboraviti... Stra{no! – pri~a `elezni~ar koji je bio o~evidac doga|aja.

Na lice mesta iza{li su policija, vatrogasci i istra`ni sudija Vi{eg suda. Za sada niko nije rekao {ta je Tomas tra`io na @eqezni~koj stanici i zbog ~ega je preskakao vagone.

A. A.

OPET PRIJAVA ZA PREVARE U ZLATARI

Pozlatili se uz obe}awe

Novosadska policija uhapsila je Qubomira K. (1983) pod sumwom da je po~inio prevaru tako {to je izradio la`ne potvrde o zaposlewu za sebe i jo{ 16 osoba pa uzimao zlato u jednoj novosadskoj zlatari s potvrdama i uz obe}awe da }e robu platiti na rate.

Okrivqenom je odre|eno zadr`avawe do 48 sati. Po zavr{etku operativnog rada odgovaraju}e krivi~ne prijave bi}e podnete i protiv ostalih osumwi~enih osoba, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

ODLUKA TU@ILA[TVA ZA RATNE ZLO^INE SRBIJE

Bez `albe zbog neizru~ewa Gani}a

Tu`ila{tvo Srbije za ratne zlo~ine i pravni zastupnici Srbije iz Londona zakqu~ili su ju~e da ne bi bilo celishodno ulagati `albu na odluku Ekstradicionog suda u Londonu da ne odobri izru~ewe Srbiji biv{eg ~lana ratnog predsedni{tva BiH Ejupa Gani}a.

Ulagawe `albe i sno{ewe velikih tro{kova bilo bi necelishodno, u situaciji kada je Gani} ve} u Bosni jer bi, ~ak i u slu~aju uspeha `albe, takva odluka bila fakti~ki nesprovodiva, saop{tilo je Tu`ila{tvo posle konsultacije s

13

NOVOSA\ANKA NA TRE@WEWU

Otimala dreger i udarala saobra}ajca?

Protiv Novosa|anke Biqane K. (1981) policija je podnela krivi~nu prijavu zbog sumwe da je ometala slu`beno lice u obavqawu posla. Ona je bila saputnica u "jugu" kojeg je pod dejstvom alkohola vozio wen sugra|anin Stevica J. (1984). Kada ih je policija zaustavila i poku{ala da proveri prisustvo alkohola kod voza~a, Biqana je iza{la iz automobila, iako ju je policajac upozorio da to ne ~ini, i vre|ala ga, a zatim i poku{ala da otme dreger, udaraju}i

ga po ruci. Alko-testirawem je utvr|eno da je Stevica imao 1,29 promil alkohola, a kada je policija htela da ih privede, Biqana je vri{tala i odbila da u|e u slu`beno vozilo, navodi se u prijavi.

U organizmu osumwi~ene utvr|eno je prisustvo 2,53 promila alkohola pa je zadr`ana do 12 sati. Ista mera je preduzeta i protiv Stevice, protiv koga je podneta prekr{ajna prijava zbog vo`we pod dejstvom alkohola.

M. V.

ZBOG UGRO@AVAWA SIGURNOSTI NOVINARKE B-92 BRANKICE STANKOVI] JU^E U BEOGRADU OSU\EN MILO[ RADISAVQEVI]

Vo|i navija~a „Partizana” 16 meseci zatvora Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je ju~e na 16 meseci zatvora jednog od vo|a navija~a "Partizana" Milo{a Radisavqevi}a Kimija zbog ugro`avawa sigurnosti novinarke Televizije B-92 Brankice Stankovi}, prete}im skandirawem s ju`ne tribine stadiona FK "Partizan" 16. decembra pro{le godine.

Radisavqevi}u je istom odlukom, do pravosna`nosti presude ukinut pritvor u kojem je bio od kraja maja, kada je uhap{en posle vi{emese~nog bekstva.

Sud je Radisavqevi}u izrekao jedinstvenu kaznu od 16 meseci, po{to ga je osudio na godinu dana zatvora zbog krivi~nog dela ugro`avawe sigurnosti i {est meseci zbog nasilni~kog pona{awa.

Radisavqevi} je prvi osu|eni zbog incidenta koji se dogodio 16. decembra pro{le godine na

stadionu "Partizana", za vreme odigravawa utakmice "Partizan"–"[ahtjor", koja je direktno preno{ena na Televiziji B-92.

Tada su navija~i "Partizana" s tribina skandirali Stankovi}evoj "opasna si kao zmija, pro}i }e{ kao ]uruvija", a sve je bilo pra}eno {utirawem, udarawem u glavu i probadawem plasti~ne lutke koja je predstavqala novinarku B-92.

Do incidenta na stadionu do{lo je posle emitovawa vi{e emisija "Insajder" koju Brankica Stankovi} ure|uje i vodi, a koja se u posledwem serijalu bavila huliganstvom me|u navija~kim grupama.

Prvi osnovni sud je 22. aprila, pred po~etak glavnog pretresa, odbacio optu`nicu i oslobodio {est navija~a iste optu`be, dok je Radisavqevi} naknadno uhap{en krajem maja.

Brankica Stankovi}

Ostaje tu`ba Ve}e Apelacionog suda u Beogradu ukinulo je, po `albi tu`ioca, re{ewe Prvog osnovnog suda kojim je odba~ena optu`nica protiv Gorana Kqe{tana i drugih navija~a za uvredu, i predmet vratilo prvostepenom sudu na daqi postupak.

Apleacioni sud je ocenio da prvostepeno re{ewe ne sadr`i odgovaraju}e obja{wewe zbog ~ega prvostepeni sud smatra da se u radwama okrivqenih ne sti~u elementi krivi~nog dela ugro`avawe sigurnosti, odnosno nasilni~kog pona{awa, navodi se u saop{tewu.

Apelacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud re{ewe o odbacivawu optu`nice mogao doneti tek ako to nedvosmisleno utvrdi tokom glavnog pretresa.

Ve}em Apelacionog suda je predsedavala sudija Slavka Mihajlovi}.

(FoNet)

ulozi u tim zlo~inima mora da bude zavr{ena i nastavi}e istragu do potpunog rasvetqavawa svih ~iwenica i okolnosti ovog krivi~nog dela.

Sud u Londonu je pro{li utorak odbio zahtev srpskih vlasti za Gani}evu ekstradiciju jer je ocenio da je proces pokrenut iz politi~kih razloga i Gani}a pustio na slobodu posle vi{emese~nog ku}nog pritvora.

Na zahtev Tu`ila{tva za ratne zlo~ine, Vi{i sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. istragu

Po obrazlo`ewu re{ewa sudije Jelene Milinovi}, optu`nica Prvog osnovnog javnog tu`ila{tva je odba~ena zbog toga {to ju je podneo neovla{}eni tu`ilac. Po wenom stavu, u radwa-

ma za koje se optu`eni terete nema elemenata krvi~nih dela ugro`avawe sigurnosti i nasilni~kog pona{awa ve} eventualno krivi~nog dela uvrede, koje se goni po privatnoj tu`bi. (Tanjug)

NAKON HAP[EWA OSUMWI^ENIH ZA NAPAD NA NOVINARA TEOFILA PAN^I]A

Dvojcu pritvor i istraga

Ejup Gani}

predstavnicima engleske Kraqevske tu`ila~ke slu`be i pravnim zastupnicima Srbije iz Londona o opravdanosti ulagawa `albe.

Tu`ila{tvo smatra da su u odluci o ekstradiciji prenebregnute neke ~iwenice i dokazi o u Gani}evom ~e{}u u ratnom zlo~inu u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu maja 1992, te da su odre|eni politi~ki razlozi odneli prevagu nad pravom i ~iwenicama.

U saop{tewu se navodi da Tu`ila{tvo i daqe ~vrsto ostaje pri stavu da istraga o doga|ajima u Dobrovoqa~koj ulici i o Gani}evoj

protiv Gani}a zbog osnovane sumwe da je neposredno, zajedno s drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povla~ewu jedinica Jugoslovenske narodne armije iz BiH, izdavao nare|ewa za napade na objekte JNA u Sarajevu – Vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoqa~koj ulici u maju 1992.

Po podacima Centra javne bezbednosti Isto~nog Sarajeva, u Dobrovoqa~koj ulici su u maju 1992. ubijena 42, a rawena 73 pripadnika JNA, dok je zarobqeno wih 215.

(Tanjug)

– Prvi osnovni sud u Beogradu pokrenuo je istragu i odredio pritvor do 30 dana Milo{u M. i Danilu @. iz Beograda zbog sumwe da su napali novinara nedeqnika "Vreme" Teofila Pan~i}a – izjavio je ju~e Tanjugu {ef kabineta republi~kog javnog tu`ioca Vlada \or|evi}. – Posle saslu{awa, istra`ni sudija doneo je re{ewe o sprovo|ewu istrage protiv Milo{a M. i Danila @. zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti, kao i kvalifikovani oblik nasilni~kog pona{awa.

On je napomenuo da je za krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti zapre}ena kazna od jedne do osam godina, a za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa od {est meseci do pet godina zatvora.

– Tu`ila{tvo jo{ jednom ponavqa da se napadi na novinare ne}e tolerisati i da }e se za izvr{ioce ovih krivi~nih dela tra`iti najstro`e kazne – kazao je \or|evi}.

Policija je Danila @. (19) i Milo{a M. (19) uhapsila prekju~e. Oni su osumwi~eni da su 24. jula ove godine, u Glavnoj ulici u Zemunu, prilikom ulaska u autobus napali novinara Pan~i}a. Napada~i su posle napada otr~ali Glav-

nom ulicom u pravcu pozori{ta ''Madlenijanum", a na plo~niku stajali{ta autobusa prona|ena je metalna {ipka.

Uvi|ajna ekipa policijske stanice Zemun odvezla je Pan~i}a u KBC "Zemun", gde mu je ukazana lekarska pomo} i konstatovane lak{e telesne povrede.

Dr`avni sekretar Ministarstva za qudska i mawinska prava Marko Karaxi} izjavio je ju~e da su dvojica mladi}a osumwi~ena za napad na novinara Teofila Pan~i}a imala nalogodavce i da dru{tvo mora mnogo vi{e da radi da bi stalo na put nasiqu. Karaxi} smatra da dvojica napada~a na novinara "Vremena", "na`alost, ni{ta ne ~itaju, ali da imaju nalogodavce koji im pokazuju slike i stavqaju do znawa ko je po wihovim kriterijumima antisrbin i ko nije dobar za ovo dru{tvo i u skladu s tim se i pona{aju".

– Da su vi{e ~itali, da su edukovani, verovatno ne bi koristili nasiqe kao jedan od metoda u borbi za neke svoje ciqeve. Oni su sebe proglasili nekim za{titnicima srpskih vrednosti i tradicionalnih, kulturnih i istorijskih, {to je zaista pogre{no – rekao je Karaxi} za B-92.

Po wegovim re~ima, dr`ava ozbiqno shvata ekstremisti~ke organizacije kao dru{tveni problem, zbog ~ega su sve krivi~ne prijave podnete MUP-u. On smatra da dosada{wi rad Vlade predstavqa korak napred jer bi, po wegovim re~ima, napada~i na Pan~i}a u pro{losti imali podr{ku politi~kih stranaka i nekih delova dru{tva i mnoge aktivnosti koje nisu bile u skladu sa zakonom pro{le bi neka`weno.

Tu`ila{tvo je do sada pokrenulo niz inicijativa pred Ustavnim sudom za zabranu organizacija "Obraz", "SNP 1389", raznih navija~kih grupa i podgrupa, kao {to su "Belgrejd bojs", "Ultras", "Ludaci" "Padinska skela", "Antiromi", podsetio je Karaxi}. On smatra da se ni{ta ne}e posti}i zabranom ovakvih organizacija, nego da je potrebna edukacija, "dobro istra`iti ko finansira, ko je nalogodavac" i "kako je mogu}e da za sva zlodela, koja nisu u skladu sa zakonom, jo{ niko od wih nije odgovarao".

– Oni jesu dobijali uslovne kazne, neke mawe sankcije, ali potrebno je da jasno stavimo do znawa da }e ovakva krivi~na dela biti sankcionisana i da moramo da uskladimo sve na{e aktivnosti i kroz medije i kroz edukaciju u borbi protiv ovog zla – dodao je Karaxi}.

~etvrtak5.avgust2010.

GLEDANOST, PROFIT, TRE[, DEKADENCIJA I KI^

Prst na pulsu Srbije

Po jo{ nepotvr|enim informacijama, produkcija “Grand” prelazi s televizije “Pink” na “Foks” za fantasti~nih 15 miliona evra!

Prebogati vlasnik “Foksa” Minos Kirjaku navodno je ponudio vlasnicima “Granda” Sa{i Popovi}u i paru @ivojinovi}, Breni i Bobi, navedenu svotu za ugovor dug

sigurno }e upregnuti proverene artikle: “Grand {ou”, “Grand paradu”, “Grand hitove” i “Zvezde ’Granda’”. Da nas ubijete, ne umemo vam objasniti razlike izme|u tih emisija, ali sli~nosti prepoznaje svako: gledanost, profit, tre{, dekadencija i ki~. Ukoliko se transfer s “Pinka” na “Foks–PST” za-

DRU[TVO

c m y

14

ZREWANINSKI AERODROM U PLANU MINISTARSTVA ZA INFRASTRUKTURU

Kad je vaqao Nemcima, {to ne bi i nama Ministarstvo za infrastrukturu Srbije priprema program kojim bi lokalnim samoupravama pru`ilo {ansu da ure|ewem malih sportskih aerodroma unaprede vazduhoplovnu infrastrukturu i tako doprinesu privrednom razvoju regiona. A na spisku aerodroma koji bi bili osposobqeni da prime privatne, sportske i taksi avione do 5.600 kilograma je i "E~ka", u neposrednoj blizini Zrewanina.

Realizacija pilot-projekta za razvoj tercijarne mre`e u zemqi prakti~no je po~ela studijskom posetom Sloveniji, gde je na{a delegacija obi{la male aerodrome u Portoro`u i na

Bledu. Zakqu~eno je da se pozitivna iskustva Slovenaca mogu primeniti i na sportskom aerodromu u Zrewaninu. Jo{ jedna prednost je {to je, za razliku od nekih drugih mesta u kojima je Vojska Srbije i daqe vlasnik zemqi{ta na kojem su avionske piste, u Zrewaninu to pitawe re{eno pre nekoliko godina. Posle toga je formirano i privredno dru{tvo "Aerodrom Zrewanin", a iz gradske uprave su poru~ivali da se to ~ini zato da bi na potesu "E~ka" bio formiran pravi aerodrom, u ~iju svrhu bi bili dovedeni i investitori. Mada se od ove ideje nikada zvani~no nije odustalo, besparica

Realizacija je na lokalnim samoupravama

tri godine. Mediji prenose ista i ostvari, prose~ni da je vlasnik “Pinka” @eqgledaoci mogu samo skinuti ko Mitrovi} godi{we izkapu Popovi}u, koji se nadvajao milion evra za najglekon patolo{ki multidiscidaniji {ou-brend u Srbiji plinarne “Farme” dokazao te da petostruko boqu ponukao nekrunisani kraq manidu uprava s vrhunski bru{epulacije i biznisa (to mu danim finansijskim wuhom nas do|e isto?!, prim. aut.) i "nije mogla odbiti". nimalo se ne bismo iznenaZvani~no saop{tewe dili da ga predsednik dr`a“Pinka” prvoklasan je prive li~no anga`uje, rame uz mer politi~ki korektnog rame s “Idolima” savetnicilizawa rana u situaciji kada ma. zlatna koka napu{ta gnezdo, Ako postoje qudi koji dra sve s balkanskim umakom `e prst na pulsu Srbije, Saod sujete. {a Popovi} je prvi me|u jedAko im je verovati, oni su nakima. ti koji prekidaju partnerSti`emo i do novca. Pod stvo zbog “izostanka o~ekipretpostavkom da je cifra vawa da se saradwa nastavi od 15 miliona evra samo trona dogovornoj osnovi kao {ak transfera brenda okviru zdravog poslovawa “Grand”, stvarna “cena” najdugogodi{wih gledanijeg srppartnera”. Ne skog {oua tetreba biti Od Novog Zelanda do stira granice previ{e maqudske imagiAqaske, prodavci {tovit pa zanacije. Sponmagle najboqi su misliti kako u zori, reklame, pokazateq stawa praksi izgleda SMS-poruke, u dru{tvu “dogovorna kompakt-diosnova” Miskovi i svakatrovi}a i Poko tezge svih povi}a. “Pink” daqe navodi fela, svrstavaju “Grand” u da }e se u budu}nosti oslakategoriju te{ke industrije, wati samo na kapacitete a Kirjaku ne bi bio to {to svoje produkcije, {to im se, jeste kada bi se "bezveze" isistinu za voqu, i te kako moprsio 15 miliona. Evra! Do`e, jedino im je pobegao najbronameran ~italac }e se veboqi sistem za mu`u para. rovatno zapitati kako je to Nije slu~ajno ni {to se uop{te mogu}e, a ne{to cisve ~e{}e pomiwe “Pink reni~niji odgovor glasio bi kords”, nova izdava~ka ku}a “zato {to smo bedni”. s nedvosmislenim apetitiOd Novog Zelanda do Aqama, i bi}e zanimqivo pratiske, prodavci magle najboqi ti neverovatno “te{ke” su pokazateq stawa u drutransfere zvezda i zvezdica {tvu. [to su udaqeniji od koji sleduju. socijalno-ekonomske margiO~ekivati da }e se Mitrone, to je dr`ava u ve}im provi} li{iti lukrativnih blemima. usluga grobara muzike i od Ovde je o~aj postao norma, “Pinka” napraviti kultura novcem uglavnom barataju nog lidera, ravno je nadi da oni koji ga nisu zaradili }e, koliko sutra, u napu{tevaspitawem, obrazovawem i noj dediwskoj gara`i osnoukusom. vati pank bend.

Nije sporno da bi PopoNavedeni Kirjaku, prenovi} dobro poslovao i u se mediji, planira da “Foks” [vedskoj jer nijedan zakon prekrsti u PST – “Prvu srpne zabrawuje potro{a~u da sku televiziju”. Novo ime, bude bez ukusa, ali tamo ~iweni~no neta~no i eti~ki {trajka~i ne seku sebi prnabusito, kao glavne adute ste.

Igor Mihaqevi}

DNEVNIK

Dr`avni sekretar za vazdu{ni saobra}aj Miodrag Miqkovi} kazao je da je potreban zakonski okvir da bi se ostvario plan razvoja sekundarnih i tercijarnih aerodroma. Vlada Srbije, naveo je on, ve} je usvojila nacrt zakona o vazdu{nom saobra}aju koji bi na jesen trebalo da bude u skup{tinskoj proceduri. Ina~e, da bi se alternativni aerodromi u Srbiji osposobili za civilni saobra}aj potrebna su ogromna ulagawa. Zadatak dr`ave je da pru`i zakonski osnov i jasno precizira uslove pod kojima aerodromi mogu dobiju dozvole, a sve ostalo je na lokalnim samoupravama.

je u~inila da privremeno zastanu svi daqi koraci ka tom ciqu.

Svojevremeno je mariborska firma "Trimpeks", zastupnik "Cesninih" aviona za zemqe biv{e Jugoslavije, predstavila jednu takvu letelicu na e~anskom aerodromu. Zastupnici "Trimpleksa" tada su poru~ili da veruju u razvoj ovog aerodroma koji }e uslediti ako ga podupru republi~ka i lokalna vlast. Spomiwalo se i da bi ovde bio otvoren "Cesnin" servis, ukoliko bi bila sre|ena postoje}a pista.

Dobri poznavaoci prilika uveravaju da je lokacija aerodroma "E~ka" me|u najboqima u dr`avi, a i {ire. Aerodrom

je nastao 1942. godine, a izgradila ga je nema~ka okupatorska vojska. U to vreme bio je ubedqivo najve}i u svetu i ba{ takav je Nemcima trebao u Srbiji. Stru~waci vele da su najve}e avionske piste u svetu {iroke 45 metara. Stara betonska, koja se i daqe nalazi u E~ki, pet metara je {ira, a duga je oko 1.800 metara, {to je idealno za uzletawe i sletawe letelica. ^iwenica je da su s we zapo~iwale brojne vojne operacije, {to na teritoriji nekada{we Jugoslavije, {to u ostalim dr`avama. Nisu Nemci ba{ slu~ajno na toj lokaciji sagradili svoj, u strate{kom smislu, najve}i aerodrom! @. Balaban

NA[IM PACIJENTIMA OMOGU]ENO NAJSAVREMENIJE LE^EWE TUMORA NA MOZGU U TURSKOJ

Umesto skalpela operacija gama-zracima

Zahvaquju}i saradwi i dogovoru Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe s bolnicom iz grupe "Axibadem" u Turskoj, najsavremeniji aparat za le~ewe tumora mozga dostupan je i pacijentima iz Srbije. Tro{kove le~ewa i avionskog prevoza snosi Zavod, a dan posle intervencije pacijent se vra}a ku}i. Prilikom nedavne posete bolnicama u Istanbulu "Axibadem Maslak", u kojoj se operi{u na{i sr~ani bolesnici, i "Axibadem Koziataxi", u kojoj se le~e na{i pacijenti s tumorom na mozgu, novinari srpskih redakcija imali su priliku da vide i ~uju o kakvom se aparatu radi.

Gama-najf, odnosno gama-no`, zlatni je standard u le~ewu tumora mozga. Postupak je jednostavan, bezbolan i spre~ava rast tumora u narednih deset godina.

Srbija, kao ni ve}ina zemaqa na{eg okru`ewa, nema taj najsavremeniji aparat, koji ko{ta najmawe pet miliona dolara. Zato je Zavod sklopio dogovor s bolnicom u Turskoj da bi se i na{im pacijentima omogu}ilo da se le~e gama-no`em.

– Le~ewe gama-no`em je zapravo le~ewe gama-zracima koji se s velikom precizno{}u usmeravaju na tumor ili neke druge pro-

Pedesetak pacijenata iz Srbije – Pacijenti se mogu zra~iti i posle klasi~ne operacije tumora na mozgu, da bi se eliminisali wegovi eventualni ostaci.

Uspe{nost le~ewa zavisi od vrste tumora i kre}e se od 75 do 95 odsto. Sti`u nam pacijenti iz celog sveta, a ove godine gamazra~ewem }emo le~iti i do 800 pacijenata. Iz Srbije smo do sada imali vi{e od 50 pacijenata – ka`e dr Paker. mene na mozgu – ka`e za na{ list neurohirurg dr Sel~uk Paker. – Prilikom intervencije nema klasi~nog reza, niti se o{te}uje okolno, zdravo tkivo, pa je oporavak izuzetno brz. Prilikom tretmana nema bolova, nema kr-

vi, pacijent le`i na krevetu, dok se zracima deluje na oboleli deo mozga. Ne ~uje se nikakva buka niti neprijatno zujawe ve} samo muzika koja umiruje pacijenta.

Odmah posle tretmana bolesnika odvodimo u wegovu sobu, a na-

kon nekoliko sati mo`e da ode iz bolnice.

Rezultati le~ewa gama-no`em izuzetno su dobri, tvrdi dr Paker: – U svetu je na taj na~in le~eno vi{e od 500.000 bolesnika, a procenat izle~ewa je iznad 90 odsto. Da li su tumor ili neke druge promene na mozgu izle~eni, pokaza}e se tek posle nekoliko meseci. Gama-no` je aparat koji pu{ta 201 precizno fokusirani zrak kroz lobawu, {to dovodi do jakog zra~ewa ta~no onog mesta gde je lezija. Primena gama-no`a, po nekim studijama, pokazala se ekonomski isplativijom metodom, a i znatno je mawe slu~ajeva posleoperativnih infekcija nego kod konvencionalne neurohirurgije. Za vreme intervencije glava bolesnika je metalnim obru~em ~vrto fiksirana tako da se ne mo`e pomeriti, {to obezbe|uje precizno fiksirawe zraka. Ovo je, kako pacijenti ka`u, jedina nelagodnost u celom procesu le~ewa gama-no`em. Na glavu pacijenta se stavqa kaciga s 201 otvorom kroz koji se pu{taju gama-zraci, a postupak traje od 15 do 45 minuta, za koje vreme pacijent mo`e i da spava.

J. Barbuzan

NEOPHODNO JE [IRITI RADIOTERAPIJSKU MRE@U, ALI...

Fali i aparata i stru~waka Neodgovaraju}im izjavama i interpretacijama visokostru~ne problematike na temu funkcionisawa slu`be radioterapije u Srbiji, posebno na Institutu za onkologiju Vojvodine, koje su tokom jula 2010. objavqivane u vi{e pisanih i elektronskih medija, na~iwena je ogromna {teta medicinskoj struci, pacijentima i ugledu svih radioterapijskih centara u Srbiji. Tako|e, dovedena je u pitawe vi{egodi{wa i do sada vrlo uspe{na saradwa ve}eg broja zdravstvenih i nau~nih institucija iz Srbije s Me|unarodnom atomskom agencijom.

Ovo je zakqu~ak nedavnog vanrednog sastanka Predsedni{tva radioterapijske sekcije Srbije na kojem se razgovaralo o napadima na pojedine radioterapijske centre u zemqi, a kojem su prisustvovali predstavnici svih na{ih pet radioterapijskih centara. Shodno zakqu~ku Skup{tinskog Odbora za zdravqe i porodicu od 22. jula 2010. da je "povodom iskazanih sumwi da je prilikom le~ewa u onkolo{kim ustanovama do{lo do kr{ewa zakona, koruptivnih radwi

i ugro`avawa qudskih prava gra|ana Srbije", Predsedni{tvo radioterapijske sekcije Srbije zahteva da nadle`ni organi, s Tu`ila{tvom na ~elu, ispitaju sve navode, te da ih procesuiraju u skladu sa zakonom u slu~aju da se potvrde kao ta~ni.

Kako je zakqu~eno, medicinski postupci le~ewa radioterapijom sprovode se u svim onkolo{kim centrima prema va`e}im protokolima, a postoje}a radioterapijska tehnologija se koristi u skladu s va`e}im propisima i standardima. Savremene tehnike zra~ewa se izvode stru~no, ali u meri koliko to dozvoqavaju postoje}i tehnolo{kotehni~ki i kadrovski resursi. Disproporcija broja pacijenata i broja aparata za terapiju zra~ewem uslovqava nemogu}nost ve}e zastupqenosti savremenih (3-D – konformalnih) tehnika zra~ewa kod svih pacijenata kod kojih bi to bio terapijski optimum.

Cene}i broj pacijenata kojima je neophodno pru`iti usluge radioterapijskog le~ewa i raspolo`ive tehnolo{ke i kadrov-

ske kapacitete, potrebno je u svim centrima definisati proporciju izme|u indikacija za primenu radiotehnika razli~itih nivoa kompleksnosti, s jedne strane, i broja pacijenata, odnosno du`ine ~ekawa na po~etak le~ewa, s druge. Broj medicinskog osobqa u radioterapijskim institucijama u Srbiji nije odgovaraju}i i u skladu s postoje}im normativima, {to dodatno optere}uje efikasnost i kvalitet sprovo|ewa redovnog radnog procesa pa je neophodno ovaj problem re{iti prioritetnim zapo{qavawem deficitarnih kadrova.

Broj le~enih pacijenata zna~ajno prevazilazi trenutno postoje}e tehni~ko-tehnolo{ke i kadrovske potencijale svih onkolo{kih centara pa ovaj problem treba re{iti {irewem mre`e radioterapijskih institucija u Srbiji. Neophodno je odmah pristupiti izradi studije "Razvoj radioterapije u Srbiji za period 2010–2015", a u studiju ukqu~iti predstavnike svih onkolo{kih centara u Srbiji.

J. B.

DRU[TVO

DNEVNIK

DONACIJA KRAQEVINE HOLANDIJE

Feribot „Golubica” spaja}e Vukovar i Ba~ Od 16. oktobra op{tine Ba~ i Vukovar, odnosno Srbiju i Hrvatsku, poveziva}e, plove}i preko Dunava, feribot "Golubica" koji do nove obale treba da stigne iz Holandije. Re~ je o donaciji Kraqevine Holandije, a o pojedinostima u utorak su se u Vukovaru dogovorili predsednik op{tine Ba~ Tomislav Bogunovi}, predsednik op{tine Vukovar @eqko Sabo i predstavnice ambasada Holandije u Zagrebu i Beogradu Elke Koning, odnosno Helen Beortmaus.

Feribot }e zameniti dosada{wu brodicu, a do Vukovara, odnosno Ba~a, doplovi}e Rajnom, Majnom i Dunavom. Vrednost feribota je milion evra, a te`ina plovila je 55 tona.

Dogovoreno je da feribot bude plave boje sa `utom trakom na komandnom mostu. Mo}i }e da ponese dva automobila ili jedan kamion i 25 putnika. Prvi putnici bi}e zvani~nici Srbije i Hrvatske, kao i Kraqevine Holandije, a istog dana, odnosno 16. oktobra, bi}e pu{ten u saobra}aj i novi put od Ba~a do Bo|ana.

M. Suyum

PROFESIONALIZACIJA ORU@ANIH SNAGA DONOSI BROJNE NOVINE

Vojska Srbije uvodi aktivnu rezervu Potpuna profesionalizacija Vojske Srbije, koja se planira od idu}e godine, ne}e samo regrute osloboditi do sada obaveznog slu`ewa vojnog roka, ve} }e i rezerviste skinuti s evidencije.

Radni tim Ministarstva odbrane za profesinalizaciju Vojske pripremio je Nacrt uredbe o aktivnoj rezervi po kome }e se, u skladu s potrebama vojske, anga`ovati pre svega oni koji to `ele, a svoju dobru voqu prethodno overe ugovorom.

Svi ostali vojni obveznici bi}e u takozvanoj pasivnoj rezervi. Oni }e i daqe biti u simboli~nom kontaktu s vojskom a uniformu }e obla~iti samo u slu~aju velike ugro`enosti dr`ave.

Za prijem u aktivnu rezervu bi}e raspisan javni konkurs, a posle obuke od 45 dana kandidati }e dobiti potvrdu o osposobqenosti za slu`bu u aktivnoj rezervi.

Na~elnik Uprave za obaveze odbrane Ministarstva odbrane Dragosav Lackovi} izjavio je da je aktivna rezerva deo osposobqenog obu~enog rezervnog sastava koji sklapa ugovor s odre|enom jedinicom za odre|enu formacijsku du`nost i dodao da ra~unaju da }e biti do 2.000 qudi na godi{wem nivou, koji }e biti stimulisani na odre|en na~in. Zainteresovani za ovu slu`bu mora da ima odslu`en vojni rok sa oru`jem, a osim op{tih uslova (zdravstvena sposobnost, da se ne vodi krivi~ni postupak i sl.) kandidat pri prvom anga`ovawu ne sme biti stariji od 40 (za vojnika i podoficira), odnosno 50 godina (za oficira). Za vreme anga`ovawa ovim vojnim obveznicima miruju prava i obaveze iz radnog od-

~etvrtak5.avgust2010.

15

UVO\EWE CRNOGORSKOG JEZIKA U VOJVO\ANSKE [KOLE

Dug je put...

Pokrajinski sekretarijat za obazovawe je saop{tio da postoji prili~no duga procedura koja bi morala da prethodi uvo|ewu crnogorskog jezika u obrazovno-vaspitni sistem u Vojvodini, {to tra`e pojedini protagonisti tog jezika.

Taj resor ukazuje na to da se, u skladu sa Zakonom o ratifikaciji evropske poveqe o regionalnim i mawinskim jezicima, ~iji smo potpisnici, nastava mo`e voditi samo na standardizovanom i priznatom jeziku.

snost daje Nacionalni prosvetni savet i on se objavquje u "Prosvetnom glasniku".

Da bi se mogli anga`ovati nastavnici za ostvarivawe tog programa, Ministarstvo prosvete Srbije treba da donese dopunu Pravilnika o vrsti stru~ne spreme nastavnika i stru~nih saradnika osnovnih i sredwih {kola. Tek nakon toga pristupa se izradi uxbenika i drugih nastavnih sredstava. Da bi se nastava realizovala na jednom od jezika nacional-

U pred{kolskim ustanovama 375 malih Crnogoraca Po podacima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, u pred{kolskim ustanovama u Vojvodini ima 230.600 dece, od kojih su samo 375 (0,16 odsto) Crnogorci. U osnovnim {kolama pripadnici crnogorske nacionalne zajednice ~ine 1,55 (2.452 od 158.036), a u sredwim 1,91 odsto od ukupnog broja upisanih (1.398 od 73.226).

"Ukoliko postoje standardi za jezik, pristupa se izradi nastavnog programa za dati predmet. U ovom slu~aju to bi bili crnogorski jezik kao osnovni predmet i crnogorski jezik s elementima nacionalne kulture kao izborni nastavni predmet", navodi se u saop{tewu. Na teritoriji Vojvodine nastavni program za jezik nacionalne mawine izra|uju odbori za obrazovawe nacionalnioh saveta, uz podr{ku Pedago{kog zavoda Vojvodine. Na takav predlog sagla-

nih mawina, neophodno je, dakle, obezbediti nastavni kadar, ali i to da u takvom odeqewu bude najmawe 15 u~enika. Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe predla`e da predstavnici (crnogorskog) nacionalnog saveta stupe u kontakt s direktorima {kola gde bi `eleli da se nastavi izvodi na mawinskom (crnogorskom) jeziku i da se zajedni~ki anketiraju roditeqi i u~enici da bi se videlo da li potreba za takvom nastavom zaista postoji.

VESTI Slova~ke sve~anosti

nosa kod poslodavca. Ministarstvo odbrane `eli da stvori uslove da poslodavci nemaju ni dinara gubitka zbog svog zapo-

i kada nisu anga`ovani u vojsci.

Ovi rezervisti tokom izvr{avawa zadataka ima}e status vojnog lica a time i pravo na bes-

Zagovornici uvo|ewa aktivne rezerve isti~u da nema smisla da pla}amo veliku staja}u vojsku, koja }e mo`da biti ili ne}e biti upotrebqena kroz deset godina slenog koji slu`i u aktivnoj rezervi.

Pripadnici aktivne rezerve za vreme anga`ovawa ima}e pravo na platu, zavisno od ~ina, jednaku onoj koju primaju profesionalni vojnici, podoficiri i oficiri. Postoji mogu}nost da, ako je re~ o nezaposlenim osobama, dobijaju i izvesnu nadoknadu za svaki mesec dok traje ugovor

platnu zdravstvenu za{titu na teret Ministarstva odbrane.

- Aktivna rezerva anga`ova}e se na zadacima redovne godi{we obuke, odr`avawa operativne i funkcionalne sposobnosti i drugih zadataka. Za mnoge }e posebno atraktivna biti mogu}nost odlaska u mirovne misije i to na dobrovoqnoj osnovi. Kao i cela vojska, bi}e

na raspolagawu za podr{ku civilnim organima vlasti – ka`e pukovnik Lackovi}.

Nacrt uredbe predvi|a da se pripadnik aktivne rezerve mo`e godi{we anga`ovati na obu~avawu do 45 dana, na pripremama za misije i zadatke do tri meseca a u mirovnim misijama do {est meseci.

Zagovornici uvo|ewa aktivne rezerve isti~u da nema smisla da pla}amo veliku staja}u vojsku, koja }e mo`da biti ili ne}e biti upotrebqena kroz deset godina. Aktivna rezerva je kategorija koja postoji u mnogim zemqama sveta, pa ~ak i u SAD. To pojeftiwuje vojsku jer qudi nisu non-stop na plati. U Izraelu, recimo, ima malo uspe{nih menaxera koji istovremeno nemaju i relativno visok vojni ~in.

M. Bozokin

Slova~ke narodne sve~anosti, koje }e se od 6. do 8. avgusta odr`ati u Ba~kom Petrovcu, otvori}e potpredsednica Skup{tine Srbije Gordana ^omi}. Sve~ani program 49. sve~anosti bi}e otvoren u petak u 20 sati u Slova~kom vojvo|anskom pozori{tu, uz prisustvu brojnih gostiju i `iteqa pomenute op{tine, koja se smatra kulturnim i dru{tvenim centrom Slovaka u Srbiji. Tom sve~anom ~inu prethodi otvarawe izlo`be "Draguqi narodne umetnosti" i izlo`be dela naivnog slikara Jana Ba~ura "Moj `ivot". I ovogodi{we slova~ke sve~anosti podrazumevaju bogat program, od folklornog do dramskog, zatim sportska takmi~ewa, nadmetawa kuvara i majstora rukotvorina. Suorganizatori manifestacije su op{tina Ba~ki Petrovac, Matica slova~ka u Srbiji i Nacionalni savet slova~ke mawine.

Antimobing savetovali{te Samostalni sindikat zaposlenih u bankama i drugim finansijskim organizacijama osnovao je Antimobing savetovali{te za za-

poslene u tom sektoru. Savetovali{te se osniva zbog, kako je navedeno u Samostalnom sindikatu, sve ve}eg broja slu~ajeva maltretirawa (mobinga) zaposlenih u finansijskom sektoru. Antimobing savetovali{te radi}e od 27. avgusta svakog posledweg petka u mesecu od 10 do 16 sati.

UNS zadovoqan presudom u Ni{u Udru`ewe novinara Srbije saop{tilo je da je zadovoqno odlukom Vi{eg suda u Ni{u kojom je odbijena tu`ba nekada{weg na~elnika vojne Direkcije za imovinsko pravne poslove @arka [urbatovi}a i wegove supruge protiv novinarke Dragane Koci} i v.d. glavnog urednika "Narodnih novina" Timo{enka Milosavqevi}a. Tom presudom ukinuta je prethodna odluka suda po kojoj su zbog povrede ~asti i ugleda [urbatovi}evih, novinarka, urednik i medij, bili du`ni da plate visoku nov~anu kaznu. UNS podse}a da su prvostepenom presudom novinarka i urednik osu|eni da nadoknade nematerijalnu {tetu od milion dinara zbog objavqivawa dva teksta u aprilu 2008. godine pod naslovima "Ta{tinu ku}u naplatio od vojske" i "Vojska platila ku}u prodatu Albancima".

NEMIO DOGA\AJ U ^OKI: [TA ZNA PAS [TA ZNA^I – NE BOJ SE, NE UJEDA

Ameri~ki staford napao de~aka Dvanaestogodi{weg de~aka Sa{u Kraj~oa iz ^oke, bez ikakvog povoda, u nedequ, 1. avgusta posle podne, napao je pas rase ameri~ki staford, nanev{i mu vi{e ujeda. Mladi fudbaler FK "^oka" posle treninga na fudbalskom terenu do{ao je do ~esme da se osve`i, gde ga je napao pas, a dok nije uspeo da pobegne do svla~ionice, razjareni pas ga je izujedao po rukama, nogama i telu.

Nemili doga|aj u Sportskom centru ^oke skrenuo je pa`wu na problem, prisutan u ovoj potiskoj varo{ici, ali i drugim mestima, da vlasnici sve ~e{}e svoje rasne qubimce izvode u {etwu pu{taju}i ih slobodne, bez povoca i za{titne korpe.

Ako se kojim slu~ajem susretnete s nepropisno obezbe|enim rasnim qubimcem i wegovim gazdom u {etwi, pa ustuknete kada vas qubimac u prolazu owu{i, uobi~ajeni komentar vlasnika je: "Ne boj se, ne}e on". U jo{ ve}em problemu mo-

Povre|eni de~ak Sa{a Kraj~o

`ete biti ako se susretnete s psima lutalicama, koji su prepu{teni sami sebi i svakodnevnom tumarawu, a u mnogim sredinama se to sporo ili nedovoqno efikasno re{ava jer zoo-higijeni~arske slu`be u mnogim op{tinama ne funkcioni{u, a o ne{kodqivom uklawawu pasa lutalica i azilima za wih da i ne govorimo.

U ^oki se sve desilo dok je vlasnik psa Zoran Guji} sedeo ispod obli`we terase.

Pas se za to vreme slobodno, bez povoca i korpe na wu{ci, {etao po sportskom centru u kojem su trenirali de~aci.

– Mislim da bi me pas preklao da nisam uspeo da se dovu~em do

svla~ionice i zatvorim vrata – prise}a se de~ak neo~ekivanog napada. – Bilo je toplo, pa sam nakratko napustio igru i otr~ao do ~esme ispred svla~ionica. Sagnuo sam se nad ~esmom, kada sam osetio strahovit udarac i bol u predelu lakta.

Po de~akovim re~ima, pas, koji je i prethodnih dana ~esto bio na stadionu i slobodno tr~-

onice i izbegne tragi~nije posledice.

Domar FK "^oka" Laslo Vi{i i vlasnik psa Zoran Guji} prisko~ili su i sklonili psa, ukazali pomo} de~aku i odmah javili porodici Kraj~o {ta se desilo. Sa{ina majka Zorica i stariji brat Mi{a do{li su po Sa{u i odveli ga u Dom zdravqa, gde mu je ukazana pomo} i

Mladi fudbaler FK "^oka" posle treninga na fudbalskom terenu do{ao je do ~esme da se osve`i, gde ga je napao pas, a dok nije uspeo da pobegne do svla~ionica, razjareni pas ga je izujedao po rukama, nogama i telu karao, kidisao je na wega i ujedao ga. Krv je curila na sve strane, a izbezumqeni de~ak je potr~ao prema zgradi u kojoj su svla~ionice. Uzalud je vlasnik psa, koji je bio u blizini, vikao de~aku da ne tr~i. On je uspani~eno uspeo da se dokopa svla~i-

potom je izujedani de~ak preba~en na hiru{ko odeqewe Op{te bolnice u Senti gde je zbrinut.

Vlasnik psa Zoran Guji}, koji stanuje u neposrednoj blizini igrali{ta, bio je svedok ovog doga|aja. Psa su odmah oterali u

ogra|eni deo terena da ne bi napao jo{ nekoga. Sa{ini drugari s kojima zajedno igra fudbal rekli su da znaju ovog psa, da su ga ~esto vi|ali na stadionu s drugim psima koje wihovi vlasnici dovode u Sportski centar. Nije ima jasno zbog ~ega je napao wihovog drugara, koji ga ni~im nije izazvao.

U Domu zdravqa u ^oki, gde se Sa{a Kraj~o svakodnevno javqa na previjawe, dr Marija Vu~kovi} konstatovala je vi{e ugriza i nagwe~ewa od ~equsti psa. De~akova majka Zorica ka`e da je wen sin, osim fizi~kih ozleda, do`iveo i te{ku traumu.

Vlasnik psa Zoran Guji}, koji je policiji dao izjavu o ovom nemilom doga|aju, ne `eli da se prise}a doga|aja za koji ne zna povod, jer je pas do tada bio pitom i dru`equbiv. Veterinarska slu`ba u ^oki konstatovala je da je pas uredno ~ipovan i vakcinisan i nalazi se pod kontrolom.

M. Mitrovi}

SPORT

~etvrtak5.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

16

REVAN[ UTAKMICE TRE]EG KOLA KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE SPARTAK ZLATIBOR VODE GOST DWEPRU(19)

Danas

U revan{u tre}eg kola kvalifikacija za UEFA Ligu Evrope danas se sastaju: Teteks – Elfsborg (0:5) 17 OFK Beograd – Galat.(2:2) 17.30 Dinamo Mi. – Makabi H (0:1) 18 Karabah – Visla (1:0) 18 Ostrava – Dwepr M.(0:1) 18 Zestafoni – Karpati(0:1) 18 Dinamo T. – [turm (0:2) 18.45 Anortozis – Serkl B. (0:1) 19 Apolon – Sibir(0:1) 19 Dnipro – Spartak (1:2) 19 Geteborg – Alkmar (0:2) 19 Brondbi – Budu}nost (2:1) 19.30 Temi{var – Mipa (2:1) 19.30 Lozana – Randers (3:2) 19.30 Aris – Jagilonija (2:1) 19.45 Levski – Kalmar (1:1) 19.45 Lucern – Utreht (0:1) 19.45 Be{ikta{ - Plzen (1:1) 20 Genk – Inter Turku (5:1) 20 Jablonec – Apoel N. (0:1) 20 Makabi TA – Olimp. (1:2) 20 Austrija – Ruh (3:1) 20.30 Bangor – Maritimo (2:8) 20.30 Hajduk – Dinamo B. (1:3) 20.30

Slovan – C. zvezda (2:1) [tutgart – Molde (3:2) Klifton. – CSKA S.(0:3) Hibernian – Maribor (0:3) Juventus – [amrok (2:0) Liverpul – Rabotn. (2:0) Monpeqe - \er (1:0) Madervel – Alesund (1:1) Zriwski – Odenze (3:5) Sporting – Nordsj. (1:0)

20.30 20.30 20.45 20.45 20.45 20.45 20.45 20.45 21.15 21.30

Utorak Rapid Be~ - Beroe

3:0 (1:1)

Pojavili se novi kupci FK Liverpul Biv{i sirijski fudbaler Jaja Kirdi rekao je da napreduju pregovori o kupovini engleskog fudbalskog kluba Liverpul.

Kirdi predvodi grupu arapskih i kanadskih investitora koji `ele da kupe Liverpul od ameri~kih biznismena Toma Hiksa i Xorxa Xileta.

On je u saop{tewu naveo da je "postignut dogovor o svim va`nim pitawima, ukqu~uju}i cenu kluba, vra}awe duga banci i finansirawu izgradwe novog stadiona". Nagovestio je da su pregovori sa Hiksom i Xiletom u zavr{noj fazi.

- Liverpul je veliki fudbalski klub sa ponosnim navija~ima kojih ima u svakom delu sveta. Sa dodatnim novcem za poja~awa i sredstvima za izgradwu novog stadiona, Liverpul }e imati dobru osnovu da se u predstoje}im godinama takmi~i u Premijer ligi i Evropi - rekao je Kirdi.

Hiks i Xilet su pre tri godine kupili Liverpul za 218,9 miliona funti (431 miliona dolara), a pro{le godine klub je poslovao sa gubitkom od 16 miliona funti (23,5 miliona dolara).

Oni su u aprilu saop{tili da `ele da prodaju klub i procenili wegovu vrednost na 600 miliona funti (948 miliona dolara).

Za kupovinu Liverpula zainteresovan je i kineski biznismen Keni Huang, koji je ponudio da otkupi dug kluba od 237 miliona funti (374 miliona dolara).

Napad je najboqa odbrana (Specijalno za „Dnevnik”) Fudbaleri Spartak Zlatibor vode spremni su da nastave sa pisawem novih stranica sportske istorije. Nakon {to su savladali Dwepar u prvom me~u u Novom Sadu sa 2:1, orni su da naprave dobar rezultat i u Ukrajini.

Nakon prijatnog avionskog leta, ekspedicija Spartaka (oko 120 ~lanova: igra~i predstavnici kluba, mediji i navija~i)stigla je u Dwepropetrovsk ju~e oko 10 sati, a popodne su imali trening u terminu igrawa utakmice, {to je bila prilika da trener Dragan Miranovi} jo{ jednom utvrdi takti~ke zamisli.

Miranovi} je ostao dosledan svojoj fudbalskoj filozofiji, jo{ jednom je istakao da se Spartak ne}e braniti, ve} da }e igrati ofanzivno i konstatno pretiti golmanu doma}ina, {to zna~i da }e se napadom najlak{e da odbrani prednost iz prvog duela.

Kapiten Suboti~ana Vladimir Torbica bio je najboqi pojedinac u prvom me~u. Kao pravi kapiten, Torbica je preuzeo odgovornost i dva puta bio precizan sa bele ta~ke.

- Lepo smo putovali, a imamo dovoqno vremena da se odmorimo do me~a. U periodu izme|u dve utakmice dobro smo radili i verujem da smo spremni da se suprotstavimo jakom rivalu kakav je Dwepar. Jasno je da }e

Momenat iz novosadskog duela Spartak Zlatibor vode - Dwepar

Ukrajinci igrati druga~ije nego u Novom Sadu i da }e biti jo{ agresivniji u nameri da do|u do gola. No, oni }e imati i imperativ pobede, a ba{ to mo`e biti na{a {ansa za dobar rezultat.

OFK BEOGRAD DO^EKUJE GALATASARAJ (17.30)

Hrabri ulaze u istoriju

Trener OFK Beograda Dejan \ur|evi} rekao je da je Galatasaraj favorit u predstoje}oj revan{ utakmici tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Evropa, ali da }e wegovi fudbaleri hrabrom igrom poku{ati da izbore pozitivan rezultat i prolaz u slede}e kolo.

- Utisak je da smo mi favoriti posle povoqnog rezultata u prvoj utakmici, ali kada vidite ja~inu kluba kakav je Galatasaraj

simum kako bi OFK pro{ao u slede}e kolo.

- Zgazili smo lavu na rep i ako budemo mirni on }e nas napasti.

Svesni smo {ta smo uradili u prvoj utakmici, nismo igrali napada~ki, ali utakmica se igra 90 minuta i u zavr{nici smo uspeli da izjedna~imo. Ekipu ne pravim prema Galatasaraju, ve} na osnovu kvaliteta igra~a. Uz svo uva`avawe protivnika, meni su moji igra~i

Iako imamo minimalnu prednost od jednog gola sigurno je da se ne}emo braniti jer bi to bili pogubno po nas. Ciq je da postignemo gol na vreme i tako ostavimo sebi vi{e mogu}nosti

Foto: A. Erski

da se nadamo prolazu u daqe takmi~ewe {to bi bio istorijski rezultat, ali i nagrada za dobar rad i rezultate u prethodnom periodu – kazao je Torbica.

Od prvog me~a u Luksemburgu

Spartak je mnogo unapredio igru. U to su se uverili i Ukrajinici, a kako isti~e Slobodan Simovi} posle pobede u Novom Sadu ekipa je jo{ ja~a.

- Sem nekoliko pojedinaca koji su ve} igrali evropske me~eve, ve}ini igra~a je gostovawe u Luksemburgu bio prvi zbani~ni me|unarodni okr{aj.Sada ve} imamo tri kvalitetna evropska ispita i ube|een sam da }emo i u Ukrajini potvrditi da umemo da igramo fudbal.Sportski je i qudski da verujem da }emo se plasirati u naredno kolo, a uostalom nama je za to dovoqan i remi - istakao je Simovi}.

Ekipa Spartak Zlatibor vode bi}e li{ena pomo}i Nikole Milankovi}a i ^enga Muija, ali se u tim vra}a Sini{a Stevanovi}, zna~ajno poja~awe za zadwu liniju. Defanzivom Spartaka }e, kao i obi~no, komandovati Vidak Brati}, jedan od najboqih pojedinaca u prvom me~u. Do{li smo u Ukrajinu da poka`emo da znamo da igramo fudbal. Videli smo kako Dwepar igra, znamo da su opasna ekipa, da lako ulaze u {anse, ali imamo mi re{ewe za wih. Radili smo dobro na trenizima, napravi}emo presing na zadwu liniju protivnika, a borbenost i agresivnost ovaoj ekipa svakako ne nedostaju – napomenuo je Brati} Utakmica u Dwepropetrovsku po~iwe u 19 ~asova.

Nikola Stanti}

ZVEZDA U BRATISLAVI POLA@E TE@AK ISPIT

Koroman {iri optimizam Danas u 20.30 u Bratislavi fudbaleri Crvene zvezde poku{a}e da nadoknade sve {to su propustili da urade u prvom me~u sa Slovanom u Beogradu i da ostanu na evropskoj sceni.Ulog je veliki, a zadatak te`ak posle beogradskog poraza -1:2.

- Znamo {ta nas ~eka. Spremni smo, od igra~a o~ekujem da pru`e maksimum i poka`u karakter, da ostvarimo rezultat koji nas vodi u slede}e kolo kvalifikacija - rekao je trener Ratko Dostani} i dodao:- Mo`emo i da primimo gol i pro|emo daqe, po{to bismo pri rezultatu 2:1 igrali produ`etke.

Ali, nemamo pravo na kalkulaciju, moramo da u|emo pametno u me~ i u~inimo sve kako bismo se prikazali u {to boqem svetlu. Nismo ih potcenili, znali smo da se radi o ~vrstoj ekipi. [ef struke je dodao da su svi igra~i spremni i da }e uo~i utakmice odlu~iti da li }e promeniti sastav u odnosu na prvi me~.Postoji mogu}nost da utakmicu po~nu mladi Marko Ve{ovi} i Marko Trifunovi}.

Ogwen Koroman (levo) veruje da }e Zvezda ostati na evropskoj sceni

- Mnogo sam ~itao o tome, mi nemamo problema, on je tu da podr`i ekipu, a nije neobi~no da predsednici budu na klupi. Va`no je da svi `elimo isto - da napravimo dobar rezultat - poru~io je Dostani} i istako da wegovi igra~i imaju obavezu vi{e, po{to je oko 2.000 navija~a najavilo dolazak na utakmicu.

Obaveza igra~a koji istr~e na teren je da pru`e makismum. Kao jedan od najiskunijih u ovoj generaciji pruzimam odogovornost, a to o~ekujem i od ostalih igra~a. Me|u mla|im igra~ima osetio se pritisak jo{ na prvoj utakmici, po{to nisu navikli da igraju pred punim stadionom. Ne tra-

VLADAN LUKI], PREDSEDNIK KLUBA

Veruje u pobedu: Nenad Iwac

jasno je da je turski klub favorit u predstoje}em me~u. Imaju kvalitetnu ekipu sa trenerom koji je osvajao Ligu {ampiona - rekao je \ur|evi}.

Fudbaleri OFK Beograda i Galatasaraja danas od 17.30 igraju revan{ utakmicu tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Evropa.

Mogu}a je promena termina, po{to je uprava beogradskog kluba tra`ila od UEFA da me~ po~ne pola sata ranije, u slu~aju da se igraju produ`eci, po{to na stadionu na staroj Karaburmi nema reflektora. U prvom me~u, pro{log ~etvrtka u Istanbulu, bilo je 2:2. Turski tim je vodio sa 2:0, ali su romanti~ari sa dva gola u zavr{nici uspeli da izbore remi. \ur|evi} je rekao da veruje u svoje igra~e i da }e svi dati mak-

najboqi na svetu - boqe nemam. U istoriju ulaze hrabri. I Spartanci su bili hrabri, ali su na kraju izginuli i ipak u{li u istoriju. U~ini}emo sve da pro|emo - dodao je on.

Odbrana }e obratiti posebnu pa`wu na dvostrukog strelca iz prve utakmice Arda Turana, a o~ekuje se da }e Hari Kjuel biti u startnoj postavi Galatasaraja.

- O~ekujem te`u utakmicu od one u Istanbulu, pokazali smo da mo`emo dobro da igramo. Veliki sam optimista i verujem u prolaz. Ne}emo se upla{iti, hrabro }emo u}i u utakmicu i neka boqi pobedi. Oni imaju iskusan tim, starije igra~e, mislim da to mo`emo da iskoristimo i brzim napadima do|emo do gola - rekao je prvotimac Nenad Iwac.

Navija~i ho}e pobedu - Ne bismo krenuli na put da ne verujemo da mo`emo da anuliramo prednost Slovaka. Nije to nedostatak po{tovawa prema ekipi koja nas je pobedila pred na{om publikom, ali verujemo da nam je to bio samo lo{ dan i da mo`emo da pru`imo mnogo boqu partiju - istakao je predsednik kluba Vladan Luki} pre polaska za Slova~ku.

Koroman, Milovanovi} i drugovi ima}e veliku podr{ku sa tribina.

- U 65 godina postojawa Crvena zvezda je uvek imala 12. igra~a. Prema tome, ne treba da iznena|uje {to Zvezdu prati toliki broj navija~a. To nam je dodatni motiv i potvrda da i oni veruju u uspeh. Ne bi bilo prvi put da sezona po~ne tako kako je po~ela, a zavr{i se pobedni~ki - dodao je Na pitawe da li }e mu smetati ako predsednik kluba Vladan Luki} sa klupe gledati utakmicu, Dostani} je rekao da svi u klubu rade na tome da Zvezda izbori plasman u slede}e kolo.

Luki}. I igra~i veruju da je realno da se iz Bratislave vrate uzdignutih glava.

- Idemo da poka`emo da znamo da igramo fudbal. Da popravimo ono {to nije vaqalo u prvoj utakmici. Svi verujemo da mo`emo, nije sve izgubqeno. U Srbiji 90 odsto qudi ne veruju u na{ prolaz daqe, ali mi verujemo. Imamo pravo na to iako smo prvu utakmicu odigrali lo{e. Treba verovati zbog 40 hiqada navija~a na Marakani i zbog nas i zbog uprave. Ako u|emo u sezonu bez Evrope, sve pada u vodu - i sponzori i veliki broj navija~a na utakmici i poja~awa. Zvezda ima dobar tim, ali desilo se da ne pobedimo tu utakmicu. Ne znam razlog. Idemo da pobedimo - poru~io je Du{ko To{i}.

Ogwen Koroman je preuzeo odgovornost posle poraza od Slovana kao jedan od najiskusnijih u ekipi.

- O~ekujem boqu partiju, da napravimo dobar rezultat, a to je pobeda i prolaz u slede}e kolo.

`im alibi za poraz u Beogradu, ali postoje igra~i koji ose}aju pritisak, a mi stariji smo tu da ih ohrabrimo. Mislim da }emo se u ~etvrtak uve~e svi radovati istakao je Ogwen Koroman.

SPORT

c m y

DNEVNIK

Kleo crno-bele pribli`io eliti

Dajte mi Obradovi}a i Petrovi}a!

ali to je kombinacija na koju ne}u pristati. @elim da trenira sa nama i pre odlaska u Slova~ku jer imamo negativna iskustva sa dolaskom igra~a u reprezentaciju neposredno pred utakmicu. Isti je

Ivan Obradovi}

skoj utakmici istog dana, i to je problem.

Naime, selektor orli}a Ratomir Dujkovi} zahteva da mu se na raspolagawe stave sve snage, ukqu~uju}i i vezistu Partizana Radosava Petrovi}a i levog beka Saragose Ivana Obradovi}a, koji }e se na}i i na spisku selektora A tima Radomira Anti}a.

- Razgovarao sam sa Obradovi}em i ~lanovima stru~nog {taba A reprezentacije, Aleksandrom Rogi}em i Aleksandrom Bo{kovi}em. Igra~ je izrazio `equ da nam se pridru`i, ali ne mo`e sam da odlu~i. Re~eno mi je da bi Obradovi} eventualno mogao da nam se prikqu~i pred polazak na put,

slu~aj i sa Radosavom Petrovi}em - rekao je Dujkovi}.

Ipak, iskusni stru~wak dodaje da ne}e plakati.

- Ne}u plakati ~ak ni ako nam se Obradovi} i Petrovi} ne pridru`e. Potrebni su nam, ali moramo i mo`emo bez wih da pobedimo Slovake. Imamo igra~e u jakim evropskim ligama i dovoqno su kvalitetni da ostvare maksimalan u~inak u preostale tri utakmice - ka`e Dujkovi}.

Orli}i }e do kraja takmi~ewa u Grupi 7 kvalifikacija za EP do~ekati Hrvatsku, 4. septembra, a ~etiri dana kasnije gostova}e na Kipru.

17

TRE]E KOLO KVALIFIKACIJA ZA LIGU [AMPIONA

RATOMIR DUJKOVI], SELEKTOR MLADE REPREZENTACIJE

Mlada reprezentacija Srbije igra}e u Slova~koj 11. avgusta jednu od odlu~uju}ih utakmica za plasman u bara` za Evropsko prvenstvo. Najboqa srpska selekcija sasta}e se sa Grcima u prijateq-

~etvrtak5.avgust2010.

Helsinki – Partizan 1:2 (1:1) HELSINKI: Stadion ,,Finer’’, gledalaca: 8000. Sudija: Kralovec (^e{ka). Strelci: Medo u 39. minutu za Helsinki, a Kleo u 9. i 90. minutu za Partizan. @uti karton: M. Jovanovi} (Partizan).

HELSINKI: Valen 6, Kansikas 6, Medo 7, Magnuson 6, Rafiwa 7, Sorsa 6, Pelvas 6 (Makela 7), Parika 7, Ba 7, Ojala 6, Rihilahti 5 (Fauler 6).

PARTIZAN: R. Ili} 7, Stevanovi} 6, Tomi} 7, Petrovi} 7 (B. Jovanovi} 6), Kleo 8, M. Jovanovi} 6, Lazevski 7, Krstaji} 8, S. Ili} 7, Iliev 7 (Davidov 6), Smiqani} 7.

Sjajan posao uradio je Partizan u revan{ me~u tre}eg kola kvalifikacija za Ligu {ampiona. Posle beogradskih 3:0, crno–beli su i u revan{u pobedili Helsinki sa 2:1 (1:1) i s maksimalnim u~inkom plasirali se u ple-ojf. Na{ prvak sutra }e dobiti posledweg protivnika na putu ka dru{tvu najboqih evropskih ekipa.

Ba{ kao i u Beogradu, ponovo je bila vidqiva razlika u klasi dva tima. Dok je imao snage, Partizan je kontrolisao igru i stvorio nekoliko {ansi , a fini{ oba poluvremena pripao je Fincima. Razumqivo, oni su u jeku prvenstvene trke, dok kod nas ona jo{ nije ni po~ela. Stru~ni {tab "parnog vaqka" odli~no je skautirao Helsinki i spre~io wihovu prepoznatqivu igru. Proboja po desnoj strani nije bilo, samim tim ni

Radost Klea i Smiqani}a

opasnih centar{uteva. Doma}in je pretio samo iz daqine, a tako je i postigao svoj jedini pogodak.

Partizan je, opet, vrlo rano poveo i me~ usmerio na svoju vodenicu.

Crno–bele je uo~i me~a sustiglo neprijatno iznena|ewe. David Ba, suspendovan zbog iskqu~ewa protiv Ekranasa, pomilovan je od UEFA i istr~ao je na teren. Tako|e, Moreiru je zbog povrede zamenio Smiqani}. Partrizan nije dobro po~eo me~ jer je vrlo brzo napravio dva kornera, ali sve je ubrzo do{lo na svoje. Kleo je uti{ao doma}e navija~e u 9. minutu, jo{ jednim vanserijskim golom.

Centrirao je Iliev, Tomi} samo zaka~io loptu koja je do{la do

Brazilca i posle wegovog udarca zavr{ila u ra{qama Valenovog gola. Bio je to ~etvrti gol Klea u ~etiri utakmice. Ostalo je, dakle, da Partizan rutinski privede me~ kraju. Ipak, protivnik s ponosom dao je sve od sebe da barem ne izgubi. Centrirao je Pelas, a Rihilahti ga|ao neprecizno. Istr~avawima se isticao golman Radi{a Ili}.

U 17. minutu videli smo {ansu za Partizan. Iliev i Kleo hitro su kombinovali, Brazilac {utirao s 12 metara, ali mlako. Doma}in je poku{ao iz daqine, {utirao je Ba, a Ili} dobro intervenisao. A, onda je usledilo izjedna~ewe. Finci su presekli jednu ak-

ciju, s 20 metara {utira je Medo i Ili} je bio nemo}an. Poluvreme je zavr{eno miroqubivo, a ne bi bilo da je Tomi}, neometan sa 16 metara, {utirao samo malo boqe.

Nastavak su ekipe po~ele u istim sastavima, ali i uz dominaciju Partizana. Doma}in je jakim presingom teran na gre{ke, ali crno–beli to nisu iskoristili.

Osim kontrole igre, ni{ta zna~ajnije nisu uradili. Murinen tada u igru uvodi Makelu i Helsinki kre}e s napadima. U 65. minutu solidni napada~ centrira, a Parika je na petercu zakasnio da smesti loptu u mre`u. Istakao se potom i Medo. Ne{to kasnije prome{ao je odbranu Beogra|ana, odigrao do Makele, ali je ovaj bio u ofsajdu. Potom je zapretio i Ba. Pro{ao je trojicu defanzivaca na{eg prvaka, ali je neprelazan bio Krstaji}. Posle kornera Vesto je probao s distance, ali neprecizno.

I, kada se o~ekivao kraj me~a, Gabrijel Korova Kleo je ponovo pokazao klasu. Na asistenciju Ili}a postigao je svoj peti gol u sezoni, a pobedonosni za na{eg {ampiona.

Partizan u plej-of za plasman u Ligu {ampiona ulazi s maksimalne ~etiri pobede. Time je pokazao da ima potencijal i s pravom se nada plasmanu me|u najboqe.

Ipak, izazov }e sada biti ne{to ve}i, ali ako crno–beli jo{ malo poprave odre|ene segmente, imaju dosta {ansi za `eqeni plasman.

I. Lazarevi}

IKER KASIQAS, KAPITEN REALA

PRIJATEQSKA UTAKMICA U NOVOM SADU

Laka pobeda doma}ina Ne zavidimo Barseloni Vojvodina – Hajduk 4:0 (2:0) NOVI SAD: Stadion “Kara|or|e”, gledalaca 500, sudija: Ki{-^epegi (Novi Sad). Strelci: \urovski u 27, Abubakar u 41, Katai u 61. i Stevanovi} u 88. minutu. @uti kartoni: V. Kova~evi} i Petrovi} (Hajduk).

VOJVODINA: Brki}, Vuli}evi}, Trajkovi}, Milovi}, Pavlovi}, Tumbasevi}, A|uru, \urovski, Abubakar, Jao, Ili}. Igrali su jo{: Mito{evi}, Bilbija, Stevanovi}, Mereba{vili, Katai, medojevi}, Nenadi}, M. Novakovi} i Karan.

HAJDUK: Bra}, Pauqevi}, M. Kova~evi}, Top~agi}, V. Kova~evi}, Kekezovi}, S. Novakovi}, Stojanovi}, Kasalica, Petrovi}, Mudrinski. Igrali su jo{: Lali}, @ivkovi}, Varga, ]ovin, Kajgo, Kaurin i Ramadani.

Lako i ubedqivo – 4:0, pobedili su fudbaleri Vojvodine u prijateqskoj utakmici kom{ije iz Kule. Novosa|ani su boqe tr~ali, brzo odigravali i stvarali {anse kao na traci, a ~etiri takve uspeli su da realizuju, od ~ega tri glavom.

Kod prva dva gola asistirao je idealnim centar{utevima Pavlovi}. Prvi put je na drugoj stativi najpriasebniji bio \urovski, a u drugom poku{aju Abubakar je za-

Duel Pauqevi}a i \urovskog

plivao izme|u dvojice odbrambenih igra~a Hajudka i zatresao mre`u.

U nastavku je posle odli~ne akcije Mereba{vilija i Stevanovi}a, Katai na drugoj stativi unutra{wim delom stopala povisio na 3:0, da bi ta~ku na pobedu dva minuta pre kraja stavio Stevanovi}, koji je posle kornera Mereba{vilija bio najvi{i u skoku.

Za Kuqane su igrala trojica igra~a Vojvodine: Mudrinski, S. Novakovi} i V. Kova~evi} koji bi trebalo da poja~aju konkurenciju.

Uz povratak D. Fejse i Bogi}a,

Foto: A. Erski

Kuqani }e sigurno biti boqi i s vi{e optimizma ~ekati po~etak prvenstva.

Vojvodina je pokazala jednostavnost u igri, brzinu i stvorila veliki broj prilika, pa kada napada~i jo{ vi{e doteraju ni{anske sprave, Zoran Milinkovi} mo}i }e s puno optimizma da predvodi svoj tim u trci za bodove.

Slede}u proveru i to generalku pred start [ampionata, Vojvodina }e imati u subotu kada }e na svom stadionu do~ekati BASK iz Beograda od 17.30 sati.

S. Savi}

ZANIMQIVOST

Mesi osnovao muzi~ku grupu Argentinski fudbaler Lionel Mesi osnovao je muzi~ku grupu s kojom }e uskoro i}i na tajnu turneju po Evropi izvode}i hitove britanske pop grupe Oejzis. Zvezda fudbalskog kluba Barselona, naime, veliki je qubiteq Oejzisa, a u novom bendu ima}e ulogu Noela Galagera, dok }e jedan drugi fudbaler Barselone, ~ije ime nije `eleo da otkrije, biti u ulozi peva~evog brata Liama. Argentinac }e izvoditi obrade hitova Oejzisa iz sredine 90-ih godina, pre nego {to se grupa raspala, a fudbaleri-muzi~ari nosi}e perike, garderobu i nao~are u stilu Oejzisa.

- Proveo sam dosta vremena poku{avaju}i da na|em prave pokrete - objasnio je Mesi.

Ode u muzi~are: Lionel Mesi

On je ranije vi{e puta ponovio da su Oejzis najboqa grupa koju je ikada ~uo, a istu strast za britansku pop grupu deli i wegov kolega iz reprezentacije Karlos Tevez. Mesi nije `eleo da ka`e kako }e se zvati wegova grupa, za sada nije poznat ni datum po~etka turneje, ali je sigurno da }e bend imati koncerte u Britaniji.

- Ko god nas bude slu{ao u nekom pabu i klubu u Engleskoj i prepozna nas, bi}e nagra|en rekao je Mesi.

Kako pi{e San, 23-godi{wi Argentinac ve} je uputio poziv Noelu Galageru da prisustvuje wegovom {ou.

Golman i novi kapiten Reala Iker Kasiqas rekao je da mu je velika ~ast {to je postao vo|a Madri|ana, ali i da od kluba u novoj sezoni o~ekuje mnogo.Do{lo je do velikih promena, rekao je [panac, koji je nakon odlaska legendi Raula i Gutija postao kapiten. Slavni golman je dodao i da mu je ~udno {to ih vi{e nema.

- Pro{lo je toliko godina, sa wima sam pro{ao mnogo toga, ali to je `ivot. Svi smo odrasli, a vreme i daqe te~e. Jo{ otkako je oti{ao Mi~el Salgado, a sada i Raul i Guti, postao sam nostalgi~an.

Uprkos promenama koje su nastale dolaskom novog trenera @ozea Muriwa, Kasiqas je siguran da }e Portugalac tim izvesti na pravi put.

- ^esto vodim sa wim duge razgovore. On je izuzetno motivisan i posve}en uspesima. Sada ima grupu mladih i sna`nih igra~a koji mogu da konkuri{u za sve titule - objasnio je Kasiqas.

Dvadesetdevetogodi{wi golman je priznao da je na wemu ogromna odgovornost sada kada je kapiten.

- Ovo je ogromna odgovornost, naro~ito po{to su prethodno

Iker Kasiqas

kapiteni bili Raul i Guti. To su dve veli~ine koje su uvek davale primer svojom profesionalno{}u i pona{awem i od wih smo svi mnogo nau~ili. Moja je jedina namera da poku{am i dostignem wihov nivo .

Kasiqas je zatim istakao da se ne pla{i nijednog rivala, pa ni Barselone Pepa Gvardiole.

- Nemamo za{to da zavidimo Barseloni, uvek se samo koncen-

tri{emo da podarimo radost sopstvenim navija~ima - zakqu~io je Kasiqas, koji je sa Realom i selekcijom [panije osvojio sve velike titule.

Ekipa Reala putuje u San Francisko gde }e odigrati nekoliko prijateqskih me~eva, pre nego {to se vrati u [paniju i zapo~ne sezonu u Primeri 30. avgusta u susretu sa Maqorkom.

ZBOG POVREDE ARJENA ROBENA

Bajern tra`i od{tetu

Arjen Roben

Arjen Roben mora}e da se oporavqa od povrede dva meseca, a Bajern }e zbog toga da tra`i od{tetu od Fudbalskog saveza Holandije.Arjen Roben povredio je butni mi{i} u pripremnoj utakmici za Svetsko prvenstvo.

Holan|ani su u~inili sve kako bi osposobili sjajnog igra~a za u~e{}e na Mundijalu i on je bio najzaslu`niji {to je wegova reprezentacija stigla do finala.

Me|utim, problem sa mi{i}em je ostao. Posle odmora, kada se prikqu~io pripremama Bajerna, Roben se ponovo po`alio na bolove, a lekari bavarskog kluba konstatovali su da }e morati da pauzira oko osam nedeqa.

- U {oku sam. Tokom Mundijala je sve bilo u redu izjavio je Roben.

Karl Hajnc Rumenige, predsednik Bajerna, najavio je da }e klub tu`iti Fudbalski savez Holandije, odnosno tra`iti od{tetu zbog Robenove povrede. Bavarci smatraju da je wegovo igrawe u Ju`noj Africi pogor{alo stawe mi{i}a.

- Ponovo mi pla}amo ceh zbog povrede igra~a u reprezentaciji - rekao je Rumenige.

18

SPORT

~etvrtak5.avgust2010.

DNEVNIK

SVETSKO PRVENSTVO U MINHENU

Bronza i olimpijska viza za Mirosavqeva Skifista Aleksandar Filipovi}

DANAS PO^IWE SVETSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE U ^E[KOJ

^etiri posade iz Srbije Na Svetskom prvenstvu za juniore u veslawu, koje po~iwe danas i traje do nedeqe u Ra~icama (nedaleko od Praga), nastupi}e ~etiri reprezentativne posade Srbije. U Ra~ice su, sa priprema za Olimpijske igre mladih, doputovali Nikola Simovi} i Vuk Matovi}, koji }e se takmi~iti u dvojcu bez kormilara, kao i wihov sparing partner sa priprema, skifista Aleksandar Filipovi}. Na{im ekipima, koje su krenule sa Bleda, pridru`ili su se Aleksa \oki}, Milo{ Urukalo, Dejan Bo{kovi} i David Pap, koji }e se takmi~iti u ~etvercu skul, kao i posada ~etverca sa kormilarom, koja }e veslati u sastavu: Dejan Jovi~i}, Luka Leki}, Aleksandar Marin-

kovski, Filip Lazi} i kormilar Filip Leki}.

U ^e{koj }e nastupiti 677 takmi~ara iz 49 zemaqa. O ja~ini konkurencije u Ra~icama dovoqno govori podatak da je u disciplini skif za juniore prijavqeno ~ak 26 skifista, dok }e se u disciplini ~etverac skul za juniore nadmetati 25 posada. Ni preostale dve posade Srbije, dvojac bez kormilara i ~etverac sa kormilarom, ne}e imati ni{ta lak{u konkurenciju u svojim disciplinama.

Nakon povratka sa Svetskog prvenstva za juniore u ^e{koj, Nikoli Simovi}u i Vuku Matovi}u }e se u Beogradu pridru`iti Jovana Arsi}, odakle zajedno putuju na Olimpijske igre mladih u Singapur.

EVROPSKO PRVENSTVO U BUDIMPE[TI

Zlato za Tomasa Lurca Nema~ki pliva~ na duge staze Tomas Lurc osvojio je prvu zlatnu medaqu na prvenstvu Evrope u Budimpe{ti stigav{i na ciq trke na deset kilometara, u vremenu jedan ~as, 54 minuta i 22 sekunde. Ovo je tre}a uza-

stopna evropska titula koju je Lurc osvojio u ovoj disciplini.

Srebro je pripalo Italijanu Valeriju Kleriju koji je zaostao za pobednikom 2,3 sekunde, a bronza Rusu Jevgeniju Dra~evu sa zaostatkom od 4,1 sekunde.

Srpski strelac NeKamprijani i De Nikolo, koji da imam 1.174 kruga rekao sam mawa Mirosavqev, su ve} obezbedili ulaznice, tasebi: „Budalo, {ta pani~i{, pa ~lan Streqa~ke druko da su preostali u~esnici biti si u finalu i to na ovako ja`ine Novi Sad 1790, li rastere}eni tog pritiska kom svetskom prvenstvu“ - reosvojio je bronzanu medaqu na rekao je Mirosavqev. kao je Mirosavqev.

Svetskom prvenstvu, koje se odrPosledwa serija je MirosaA u finalu nije gledao sema`ava u Minhenu u disciplini vqevu bila mo`da i najte`a u for i nije ga zanimao rezultat MK pu{ka trostav sa 1.273,3 karijeri. rivala.

(1174, po stavovima 395 le`e}i, 388 stoje}i, 391 kle~e}i) krugova. Pored medaqe, on je osvojio i vizu za Olimpijske igre u Londonu. Posle Zlati}a i Mikeca ovo je tre}a viza za srpsko streqa{tvo i sportiste za London 2012.

Zlato je osvojio Ma|ar Peter [idi sa 1.275,6 (1.178), a srebro Korejac Jinseop Han sa 1274,2 (1176) krugova. Stevan Pletikosi} je zauzeo 35. mesto sa 1.166 krugova (398, 381, 387), a Dragan Markovi} 50. sa 1.160 (399, 378, 383) krugova.

Mirosavqev je u osnovnom delu prva dva stava dobro odradio, a onda je odli~no otpucao tehni~ki najzahtevniji kle~e}i stav i sa tre}im rezultatom u{ao u finale zaostav{i za vode}im Ma|arom Peterom [idijem ~etiri i Korejcem Jinseop HaIde na Olimpijadu u London: Nemawa Mirosavqev nom dva kruga.

- Nikada nisam ga|ao na tak- Nisam zano koliko imaju - Razmi{qao sam o deci i mi~ewu sa vi{e vrhunskih strerivali i po~eo sam sa 9,8, a onporodici i koliko mi nedolaca, zato mi je ovo najdra`i da je slede}i metak bila osmistaju... Taktika je bila da cenuspeh u karijeri. Jo{ nisam potca. Malo me je uhvatila panika, tri ne budu „daleki“ i da odpuno svetsna {ta sam uradio... napravio sam pauzu i pogodio radim me~ do kraja po planu. jedino znam da sam umoran, da dva centra. Tada sam pogre{io, Devetim metkom sam pogodio sam dao sve od sebe, a da osvojim opustio sam se i pomislio da }e 8,7 i pogodak je bio u grupi sa medaqu pomogla mi je i ~iwenisve i}i kako treba, ali usledidva ranija lo{a metka 9,1 i 9,3. ca da sam pre finala obezbedio lo je jo{ nekoliko devetki.

Malo sam se iznervirao, nisam olimpijsku vizu. U ovoj disciBio sam u {oku i mislio sam da znao koji sam u tom trenutku, plini bilo je planirano pet vise nisam plasirao u finale, pa sam re{io da posledwi meza, a finalisti su bili [idi, ali kada sam na semaforu video tak bude jak centar. Ubio sam

PREDOLIMPIJSKI KAMP SRPSKIH SPORTISTA NA BLEDU

Treniraju, dru`e se i u~e Na predolimpijskom kampu na Bledu, u okviru zavr{nih pripema za prve Olimpijske igre mladih u Singapuru, trenutno boravi 40 sportista i deset trenera iz osam sportova, lekar, dva fizioterapeuta, osobqe OKS, kao i animatori i moderatori kulturno obrazovnih aktivnosti iz Srbije.

U tri sportske dvorane i novosagra|enom {kolskom atletskom stadionu pripremaju se timovi u odbojci, ko{arci, atleti~ari i xudisti. Na nekoliko stotina metara udaqenom bazenu pripremaju se pliva~i, ali i ostali sportisti Srbije kojima je Pliva~ki

Sara Isakovi}

27. mestu sa 1.151 krugom, Igor ^otra je bio 39. sa 1.143, a Marko @ivi} 61. sa 1.124 kruga.

Pobedio je Norve`anin Kim Andre Lund sa 1.166 krugova ispred Belorusa Iqe [areike sa 1.165 i Ukrajinca Srhija Kuli{a sa istim brojem krugova (ne ga|aju finale).

Danas }e na vatrenu liniju seniorke i juniorke MK pu{kom trostav.

G. M.

KAWI[KI MARATON

Samo atleti~ari Organizatori tradicionalnog 29. me|unarodnog atletskog i pliva~kog maratona u Kawi`i, koji je zakazan za subotu 7.jula, saop{tili su da se ne}e odr`ati pliva~ko takmi~ewe na Tisi.Organizatori su primorani da otka`u pliva~ki maraton zbog visokog vodostaja i usled neadekvatnog kvaliteta vode reke Tise.Organizatori najavquju da }e se atletski deo maratona odr`ati. Program na kawi{kom [trandu po~iwe od 14 ~asova, gde je prijava takmi~ara za tradicionalnu trku Horgo{-Kawi-

`a u du`ini od 13,5 kilometara.

O~ekuje se preko 300 u~esnika aktivnih sportista i rekreativaca svih uzrasta iz zemqe i inostranstva, a za najmla|e u~esnike za mla|e i starije pionire predvi|ene su i trke na 1.500 i 3.000 metara.

Kotizacija za u~e{}e je 400 dinara ili ~etiri evra, za {ta je svim u~esnicima obezbe|ena majica sa amblemom manifestacije, a za najuspe{nije u svim uzratsima, kao i najmla|em i najstarijem u~esniku maratona obezbe|eni su pehari.

M. M.

NAREDNE SEZONE

Rosi u Dukatiju!

Yudisti na treningu

klub u Radovqici ustupio teretanu na kori{}ewe. Vesla~i koriste uslove Vesla~kog centra Slovenije, a biciklisti, wih petoro, imaju na raspolagawu sjajne terene u okru`ewu.

Tokom trajawa predolimpijskog kampa na Bledu, mladi olimpijci Srbije imali su priliku da pored priprema za sportska do-

10.7 i dobro je {to sam imao takav pristup, jer sam pre tog metka bio ~etvrti - rekao je Mirosavqev.

Kod juniora u disciplini MK pu{ka trostav od na{ih najboqe plasirani strelac bio je Borislav Maziwanin na

stignu}a, kroz niz kulturnih i obrazovnih radionica i predavawa, steknu iskustvo i znawa koja }e im biti od koristi tokom boravka u Singapuru.

U skladu sa jednim od programa kulturnih i obrazovnih radionica, na Bledu je organizovano je dru`ewe sa {ampionima. ^lanovi olimpijskog tima Srbije imali su priliku da se dru`e sa Sarom Isakovi}, slovena~kom pliva~icom, osvaja~icom srebrne medaqe na Olimpijskim igrama u Pekingu, na 200 metara slobodnim stilom. Sara im je pri~ala o svom iskustvu sa Olimpijskih igara, a mladi olimpijci imali su priliku da je pitaju sve {to ih zanima. Sa sportistima je neko-

liko dana boravila i sportski psiholog dr Qubica Ba~anac iz Republi~kog zavoda za sport. Ona je sa sportistima radila na edukaciji u prepoznavawu uloge i va`nosti psiholo{kih faktora u sportskom uspehu pojedinaca i sportskih timova. Posebna pa`wa posve}ena je osnovnim komponentama mentalnog plana uspe{nog takmi~arskog nastupa: koncentrisawu, usmeravawu i odr`avawu pa`we, tehnikama za eliminisawe visokog takmi~arskog pritiska, napetosti i kongnitivne anksioznosti, kao i mentalnom treningu-vizualizaciji.

Sportisti su na predavawima u~ili o istoriji, vrednostima i simbolima olimpijskog pokreta.

Kroz niz radionica sportisti su imali prilike da na kreativan na~in u~e o istoriji, kulturi i obi~ajima u Srbiji, kako bi u Singapuru svojim drugarima iz drugih zemaqa mogli da predstave kulturno nasle|e svoje zemqe.

Radionice su bile koncipirane tako da grade ose}aj pripadnosti timu i ekipi, kao i ose}aj pripadnosti svojoj zemqi. Sportisti su zajedno pevali himnu Srbije, u~ili da igraju Moravac... Deo onoga {to su nau~ili sportisti }e imati priliku da prika`u na promociji olimpijskog tima Srbije, koja }e se odr`ati 7. avgust na Novom Beogradu.Dva dana kasnije olimpijskim tim Srbije kre}e put Singapura.

Jedan od najboqih motociklista svih vremena, Italijan Valentino Rosi potpisa}e ugovor sa Dukatijem na kraju sezone, obelodanio je predsednik ovog tima u Moto GP {ampionatu Gabrijel del Torkio. Dukati ve} du`e vreme poku{ava da napravi transfer decenije, ali Rosi se odupirao i ostao je veran Jamahi, iako je i sam pro{le godine izjavio da Dukati pravi najmo}ije motore. Rosi se po ovom pitawu jo{ nije izja{wavao, ali je o~igledno da je dogovor ve} postignut, sude}i barem po re~ima Del Torkija.

- Ova sezona nam ne}e doneti {ampionsku krunu, ali se radujem dolasku Valentina Rosija, koji }e biti partner Nikiju Hejdenu.

Wih dvojica }e naredne sezone iz na{ih motora izvu}i najve}i potencijal, koji }e biti pobedni~ki - rekao je Del Torki.

Rosi (31) je u karijeri osvojio devet titula u Moto GP {ampionatu (jednom u klasi do 125 ~m, jed-

Valentino Rosi

nom u klasi do 250 ~m i sedam puta u kraqevskoj klasi). Najboqi motociklista u istoriji zabele`io je 104 trijumfa i 168 podijuma. Dukati je ve} saop{tio da je pustio Kejsija Stonera da se naredne sezone vrati u Hondu, tako da je utaban put za dolazak Rosija.

SPORT

c m y

DNEVNIK

~etvrtak5.avgust2010.

19

EKIPA „DNEVNIKA� U POSETI KO[ARKA[KOJ REPREZENTACIJI SRBIJE U KOVILOVU

U nastavku bez Marjanovi}a, Radenovi}a i Popovi}a Ju~e su predstavnici medija imali priliku da prisustvuju treningu kandidata za ko{arka{ku reprezentaciju Srbije, koju o~ekuje u~e{}e na Svetskom prvenstvu u Turskoj. Do ju~era{weg prepodnevnog treninga selektor Du{an Ivkovi} na okupu je imao 17 igra~a, a onda je, kada se trening zavr{io, saop{tio na koju trojicu kandidata vi{e ne ra~una, odnosno najavio je

deo priprema u kojem }e na{ dr`avni tim igrati kontrolne utakmice i to s 14 igra~a.

- Po na{em planu, danas moram da skratim spisak na 14 imena - objasnio je Ivkovi}. Na poziciji pet, posle dosta razgovora i moje analize, ba{ kao i pro{le godine, zahvalio sam se Bobanu Marjanovi}u. On je strahovito napredovao u pro{loj sezoni, najvi{e od svih

nove igra~e, poput Ra{i}a i Milosavqevi}a - kazao je Ivkovi}. - Morao sam da biram i u odnosu na hemiju unutar ekipe, a ocenio sam da su Teodosi}, Markovi} i Tepi} tu u prednosti.

Odlu~io sam da se zahvalim iskusnom Popovi}u koji je puno

Tepi} prehla|en Ju~era{wi trening na{e reprezentacije u hali u Kovilovu propustio je igra~ Panatinaikosa, Novosa|anin Milenko Tepi}.

- Nije ni{ta stra{no, imam prehladum, pa smo zakqu~ili da je boqe da propustim ovaj trening - objasnio je Tepi} za "Dnevnik". - Nastavqam s treninzima i s nestrpqewem i{~ekujem po~etak ciklusa trening me~eva.

PREKOBROJNI BOBAN MARJANOVI]

Nadam se da je Duda u pravu Najvi{i igra~ u na{oj reprezentaciji, biv{i centar Hemofarma i novi ko{arka{ moskovskog CSKA - Boban Marjanovi}, bio je razo~aran kada je ~uo selektorovu odluku.

- Razo~aran sam, kako ne bih bio - rekao je popularni Bobi.

- I pro{li put je selektor doneo istu odluku i bio je u pravu, nadam se da }e tako biti i ovog puta. U svakom slu~aju, spremam se da do~ekam drugove opet ispred Skup{tine Beograda. Sada }u po`uriti da se ~ujem s qudima iz CSKA i da vidim kada treba da se javim na treninge u Moskvi, a pre toga }u da odem negde da se dobro odmorim.

pripremimo za ovaj me~, jer rival je ekipa koja uvek daje maksimum. Podseti}u vas da smo pro{le godine izgubili s vi{e od 20 razlike u prvom trening me~u s Nema~kom. Tek je po~ela serija kontrolnih utakmica i ne verujem da }emo

dao reprezentaciji i koji je pro{le godine u~estvovao u osvajawu drugog mesta na Evrobasketu u Poqskoj. Objasnio sam igra~ima svoju odluku, imali smo zajedni~ki ru~ak i danas }emo se ponovo na}i na aerodromu s kojeg pole}emo na turnir u Tursku.

Du{an Ivkovi}

igra~a i bio je jako dobar tokom ~itavih priprema. Uspostavio je sjajan odnos sa saigra~ima,

Miroslav Raduqica s fizioterapeutom

Stru~ni {tab reprezentacije

Govore}i o prvim pripremnim me~evima, a to je takmi~ewe u Istanbulu, na kojem }e, osim Srbije, nastupiti i selekcije Novog Zelanda, Irana i Turske, Du{an Ivkovi} je dodao: - Posle velikog rada u prvom delu priprema, lagano po~iwemo da igramo me~eve i postepeno ulazimo u formu. ^eka nas prvo duel s Novim Zelandom i uvek su prvi susreti veoma te{ki. Mora}emo da se dobro

Imamo izuzetnu saradwu s wihovom federacijom, jer nam se pojavio problem {ta da radimo do 13. avgusta. S mojim velikim prijateqem, selektorom Turske Bogdanom Tawevi}em, dogovorio sam jo{ jednu trening utakmicu 10. avgusta, pre i posle toga odradi}emo treninge u Istanbulu, a onda idemo, preko Zagreba, na turnir u Mariboru.

A. Predojevi} Foto: F. Baki}

Blekman poma`e Tawevi}u

NBA LIGA

Majami nastavqa s kupovinom Posle bombasti~nih transfera Lebrona Xejmsa i Krisa Bo{a, Majami Hit nastavaqa da popuwava tim za novu sezonu. S obzirom da nemaju mnogo para u kasi, ~elnici Majamija okrenuli su se veteranima koji bi trebali da budu ispomo} fantasti~noj trojci Xejms, Vejd i Bo{, u pohodu na NBA titulu. Najnoviji igra~i koji }e igrati za ne{to vi{e od milion dolara po sezoni su bekovi Edi Haus i Patrik Beverli. Haus je pro{le sezone igrao za Boston, a Beverli za Olimpijakos iz Pireja. Pre wih, novi ugovor potpisali su i iskusni Portorikanac Karlos Arojo i tridesetsedmogodi{wi krilni centar Xuan Hauard.

Kako }e eksperiment sa dovo|ewem Lebrona Xejmsa funkcionisati na terenu vide}e se u prvoj zvani~noj utakmici nove NBA sezone, koju slu~ajno ili ne, Xejms sa Majamijem igra u Bostonu, dakle u hali gde je odigrao posledwi me~ u dresu Klivlenda.

ali su objektivne okolnosti takve da je kapiten Krsti} u prednosti, a verujem da }e ovakva moja odluka dati dodatni podstrek Perovi}u i Raduqici u daqem radu. [to se Marjanovi}a ti~e, ra~unamo izuzetno ozbiqno na wega i ubudu}e, a verujem da }e mu rad u dosada{em delu priprema pomo}i u wegovom novom klubu, ekipi CSKA iz Moskve.

Na poziciji krilnog centra, takozvane ~etvorke, isto kao i pred Evropsko prvenstvo u Poqskoj, ponovo je prekobrojan bio Ivan Radenovi}. Selektor je to ovako objasnio: - Dosta toga se na ovoj poziciji promenilo u odnosu na pro{lu godinu. Ono {to je pokazivao u {panskom prvenstvu, Du{ko Savanovi} je potvrdio i u dosada{wem delu priprema. On je postao kreator i u reprezentaciji, pa su Savanovi} i Veli~kovi} dobili moje poverewe, a odluku o jednom prekobrojnom igra~u morao sam da donesem u izboru izme|u Milana Ma~vana i Ivana Radenovi}a.

Dao sam prednost Ma~vanu zbog wegovih godina i ~iwenice da je sjajno odigrao u pro{loj sezoni, pa on nastavqa s pripremama Pet godina je mla|i i pred wim je perspektiva, a za Radenovi}a mogu da ka`em da je jako dobro trenirao. Verovatno ne bih pogre{io ni da sam doneo druga~iju odluku, ali sam se opredelio za mla|eg igra~a.

Tre}i prekobrojni igra~ tra`io se na bekovskim pozicijama. Selektor je odlu~io da oslobodi daqih obaveza Bojana Popovi}a.

- Posle operacije Tripkovi}a, morao sam da pozovem neke

imati skauting Novozelan|ana, jedino imamo neke wihove utakmice iz prethodnih sezona. Iran nam je na neki na~in i du`nik, jer smo od wega izgubili pro{le godine na Dajmond bolu. Nadam se da }emo se Irancima revan{irati, a onda dolazi utakmicu s Turskom.

Patrik Beverli

Doma}in predstoje}eg Svetskog prvenstva u ko{arci, Turska, ima velike ambicije na ovom takmi~ewu, a shodno tome za tu svrhu je anga`ovan ameri~ki stru~wak Roland Blekmen, koji }e biti prvi pomo}nik selektoru Bogdanu Tawevi}u. Blekmen je sara|ivao svojevremeno sa Tawevi}em u tada{wem Stefanelu iz Milana sa kojim je osvojio nacionalnu titulu i kup 1996. godine.

- Turska je zemqa ko{arke i sada ima izgledne prilike da trijumfuje jer je doma}in Mundobakseta. Ponudu Saveza sam prihvatio jer tursku selekciju vodi Tawevi}. On je veliki znalac i radujem se zajedni~kom projektu sa wim - rekao je Blekmen.

Blekmen je legenda Dalas Maveriksa za koji je igrao 11 godina. Nastupao je i za Wujork, a u Evropi je bio ~lan AEK-a i Stefanela. U ~etiri navrata je bio ~lan Ol-star ekipe. Trenutno obavqa funkciju direktora razvojnog sektora u Dalasu.

20

SPORT

~etvrtak5.avgust2010.

DNEVNIK

ATP TURNIR U VA[INGTONU

Janko za ~ast Srbije U ve~eri kada su Ana Ivanovi}, Viktor Troicki i Nenad Zimowi} ispali sa turnira u San Dijegu i Va{ingtonu (za samo dva sata) ~ast srpskog tenisa spasio je Janko Tipsarevi}.Drugi reket Srbije je lako savladao Arnoa Klemona 6:4, 6:0 i plasirao se u drugo kolo turnira u glavnom gradu SAD. Janko sada vodi 3:1 u me|usobnim duelima sa francuskim veteranom (69. na ATP), a me~ u Va{ingtonu im je bio tre}i ove godine.

Tipsarevi} je bio boqi u Hertogenbo{u, a Klemon na Vimbldonu.Naredni zadatak za 41. igra~a sveta bi}e znatno te`i, jer treba da odmeri snage za zahuktalim Semom Kverijem. Amerikanac je u oba dosada{wa me~a bio uspe{niji, prvi put 2006. godine, a onda i minulog vikenda u Los An|elesu kada se radovao posle uzbudvqive

Janko Tipsarevi}

borbe u polufinalu - 6:7, 7:6, 6:4. Kasnije je osvojio turnir, trijumfom nad Endijem Marejom u finalu.Kveri je 20. igra~ sveta, a na turniru u Va{ingotnu, ~iji je nagradni fond 1.165.500 dolara, postavqen je za {estog nosioca, pa je u prvom kolu bio slobodan.

Pored Tipsarevi}a, samo je jo{ Jelena Jankovi} u igri ove nedeqe od srpskih tenisera.

Xej Xej }e u no}i izme|u srede i ~etvrtka startovati u San Dijegu po{to je u prvom kolu bila slobodna. Protivnica }e joj biti Ruskiwa Alisa Klejbanova.

ANA IVANOVI] O JO[ JEDNOM [OKANTNOM PORAZU

Agoniji nikad kraja Ana Ivanovi} je opet plakala. Jer, ponovo je izgubila.[ahar Per je pobedila nekada prvu teniserku sveta 7:6, 6:3 u prvom kolu turnira u San Dijegu, za koji je Srpkiwa dobila „vajld kard“.

- Imala sam {anse, ali ih nisam koristila. „Tajming“ mi je bio iskqu~en kod

Ceca najboqa na planeti Svetlana Kiti} je najboqa rukometa{ica sveta svih vremena.

U anketi na zvani~nom sajtu IHF dobila je ~ak 84,1 odsto glasova, a drugoplasirana Awa Anderson, koja je bila selektor Srbije, samo 10,3 odsto. Tre}e mesto pripalo je Nemici Voltrud Kre~mar sa 3,7 odsto.

Ceca je igrala rukomet do nedavno, jer se 2008. aktivirala kako bi pomogla Radni~kom. Me|utim, na vrhuncu je bila 80-ih godina pro{log veka. Sa Radni~kim je dva puta bila {ampion Evrope (1980. i 1984.), a 1986. osvojila je i Kup pobednika kupova.U kolekciji medaqa ima zlato sa OI 1984, srebro sa OI 1980. i bronzu sa SP 1982.

Svetska rukometna federacija proglasila je Cecu za najboqu na planeti 1988. godine. Svetlana Kiti} je ro|ena je 7. juna 1960. u Tuzli.

VOJVODINA @ELEZNI^AR U TREBIWU

Sledi najte`i deo priprema

^ELENYER U VANKUVERU

Bozoqac pora`en Ilija Bozoqac eliminisan je na startu ~elenxer turnira u Vankuveru od Amerikanca Bobija Rejnoldsa rezultatom 2:0, po setovima 7:5, 6:3.

Bozoqac, koji je posle odli~nih izdawa prethodne nedeqe u Los An|elesu gde je pro{ao tri kola kvalifikacija i kasnije pora`en u prvom kolu, u Vankuveru je delovao je umorno i nije mogao daqe od prve runde takmi~ewa.

Nagradni fond turnira u Vankuveru je 100.000 dolara.

ANKETA IHF

Ana Ivanovi}

riterna. A protivnica nije mnogo gre{ila.

To je frustriraju}e - rekla je 60. igra~ica sa VTA liste posle poraza.

- Na treninzima se dobro ose}am, ali nikako ne uspevam to da prenesem u me~eve dodala je Ana. Ona uverava da weni treneri nisu krivi za neuspehe. „Te{ko je... Sve je na meni“.

Slika na kojoj Ana dr`i trofej namewen pobednici Rolan Garosa iz 2008. sada je izbledela.

- Sada je to davno pro{lo vreme. Kada se de{avaju lepe stvari, vreme proleti, a sada... ^ini mi se da nema kraja agoniji.

Beogra|anka misli da zna {ta treba da uradi da bi bila „ona stara“.

- Sva{ata mi govore, izme|u ostalog, da treba da popravim defanzivu... Probala sam sva{ta, ali to nisam ja.

Mislim da treba da opet da budem agresivna i dominantna.

Visoka sam, ne mogu da tr~im po terenu tri sata - zavr{ila je pri~u Ana Ivanovi}.

Rukometa{i novosadske Vojvodine @elezni~ar sumirali su utiske iz prethodne sezone, arhivirali dobra izdawa u prvenstvu i Kupu i posle kra}eg odmora napunili baterije za izazove koji ih o~ekuju u narednom prvenstvu. Klub je takmi~arsku godinu zavr{io na stabilnim nogama, finansijske obaveze prema igra~ima su izmirene, a uprava kao primarni ciq postavila je o~uvawe igra~kog kadra, koji }e, uz kvalitetna poja~awa, doprineti da publika u Novom Sadu i ove sezone gleda jo{ boqi rukomet.

Jevti} brojao do 19 Darko Jevti} sa saradnicima (Goran Arseni} i Marko [e{um) u Trebiwu vodi slede}e igra~e: Nenada Damjanovi}a i Stanka Abaxi}a (golmani), Filipa \uri}a, Dragana Suxuma, Branislava i Milorada Radi{i}a, Stevana Popova, Novaka Inbroweva, Milo{a Bari{i}a, Vladimira Mandi}a, Du{ana Todorovi}a, Qubomira Jovanovi}a, Vladimira ^upkovi}a, Gorana Kostelca, Veqka Hoxi}a, Slobodana i Stanka Dimitri}a, Nikolu Damjanovi}a i Slobodana Jovanovi}a. igra~i, bez izuzetka, na startu su pokazali da su gotovo spremni {to me posebno raduje, a trud i zalagawe su na zavidnom nivou. Ekipa se u odnosu na

- U Trebiwu nas o~ekuju dobri uslovi za rad, a u planu je i kontrolna utakmica s Bosnom, na kojoj }emo imati priliku da proverimo svih 19 igra~a koji kre}u

NOVI SAD DDOR UO^I PRVOLIGA[KE SEZONE

Kre}e lov na elitno dru{tvo Iako }e pripreme za igrawe u prvoliga{kom karavanu po~eti tek 9. avgusta, po uzoru na sve ozbiqne klubove, ~elnici Odbojka{kog kluba Novi Sad DDOR ne miruju, ve} su do sada povu~enim potezima nagovestili da }e konkurisati za napad na superliga{ko dru{tvo. Potpisivawa ~etvrogodi{weg ugovora sa jednom od najpresti`nijih firmi u Srbiji (paraf na saradwu stavqen je

u decembru) obezbedi}e Novosa|anima normalno funcionisawe kluba.

- Ugovor s DDOR-om nam je veoma va`an,po{to je na{ generalni sponzor redovan u ispuwavawu svojih obaveza, {to je veoma bitno za normalno funkcionisawe kluba. ^etvorogodi{wi ugovor nam daje za pravo da o~ekujemo uspe{nu sezonu. Na mestu trenera je proslavqeni reprezentativac Vladimir Batez i s wim o~ekujemo napredak

Ekipa Novog Sada DDOR ima velike ambicije za predstoje}u sezonu

u stru~nom radu. Poja~ali smo se u organizacionom pogledu jer smo za direktora kluba imenovali Marka Mili}evi}a - rekao je predsednik Novog Sada DDOR Aleksandar Panti}.

Saradwa tri novosadska kluba, Novog Sada DDOR, Petrovaradina i Dubla, omogu}i}e brojniju i kvalitetniju bazu mladih igra~a, a najkvalitetniji me|u wima nastupa}e za Novi Sad DDOR. - Imamo velike ambicije u predstoje}oj sezoni. Jo{ je rano da pri~amo o kona~nom sastavu tima, ali nas raduje ~iwenica da }emo biti finansijski obezbe|eni jer je to osnov svake ozbiqne sportske pri~e. Imamo obavezu da jurimo Superligu i da budemo najboqi jer sara|ujemo s DDOR-om koji je vode}i u svojoj poslovnoj grani. Imamo saradwu s NIS Vojvodinom, a sa igra~ima iz sopstvenih pogona }emo mo}i da pravimo temeqe ekipe za budu}nost. Nadamo se da }e i Batez krenuti stopama svog kolege iz nacionalne reprezentacije Bobe Kova~a, a o~ekujemo i ve}u podr{ku Gradskog sekretarijata za sport - istakao je Marko Mili}evi}.

M. Risti}

Sa starta priprema rukometa{a V{e na \a~kom igrali{tu

Pod dirigentskom palicom ve} iskusnog trenera Darka Jevti}a, novosadski superliga{ startovao je sa priprema 26.avgusta, a na prozivci se pojavilo 20 - tak igra~a, koji su trenirali dva puta dnevno, na \a~kom igrali{tu i maloj sali Spensa.

- Po~etak priprema protekao je zadovoqavaju}e. Svi

pro{lu sezonu nije puno promenila, kostur tima je ostao isti i to }e u mnogome da nam olak{a daqi rad - kazao je {ef struke Darko Jevti}.

Predstoji najte`i deo priprema koje }e se u narednih deset dana obaviti u Trebiwu, gde crveno -beli imaju lepa iskustva.

I ^upkovi} u crveno-belom jatu Redove Vo{e poja~ali su: Nenad Damjanovi} (Rumunija), Branislav Radi{i} (Kolubara), Slobodan i Stanko Dimitri} (Proleter Naftagas) i Vladimir ^upkovi}, nekada{wi igra~ Tarketa.Klub je napustio Nemawa Suxum (@eqezni~ar, Sarajevo), a slobodni su Nikola Radakovi}, Zlatan Smoqan, Nemawa Aleksi} i Marko Radoj~i}.

Foto: A . Erski

na put. Po povratku u Novi Sad, 18.avgusta, o~ekuje nas duel protiv rumunskog prvoliga{a Tungxije, koju predvodi legendarni Vasil Stinga, a nakon toga sledi odlazak na me|unarodni turnir u Lincu (20. - 22.avgust), gde }emo u dru{tvu Ormo`a iz Rumunije, Linca i jednog prvoliga{a iz ^e{ke imati jaku proveru - saop{tio je Jevti}.

Posledwu proveru pred nastupaju}u sezonu rukometa{i Vo{e ima}e na me|unarodnom memorijalnom turniru „Bogdan Rodi}“ u Novom Sadu (26. i 27 avgust), na kome }e u~estvovati Partizan, Metaloplastika, Jugovi}, Univerzitat iz Klu`a, gr~ki prvak Veria i doma}in.

I. Grubor

KULTURA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak5.avgust2010.

21

IZDAVA^KI CENTAR MATICE SRPSKE OBJAVIO PRVO KOLO ANTOLOGIJE „DESET VEKOVA SRPSKE KWI@EVNOSTI”

Najvrednije od Svetog Save do danas Izdava~ki centar Matice srpske nedavno je objavio prvo kolo kapitalne antologije pod nazivom „Deset vekova srpske kwi`evnosti“ koja }e obuhvatiti sve {to se smatra najvrednijim od wenih samih po~etaka, pa sve do danas. U ovom prvom kolu objavqene su kwige Svetog Save, Dositeja Obradovi}a, Sterije, Wego{a, Bore Stankovi}a, Ive Andri}a, Milo{a Crwanskog, kao i tomovi pod nazivom Jednostavni oblici narodne kwi`evnosti, Poezija Dubrovnika i Boke Kotorske, i Antologija srpskog pesni{tva u izboru Miodraga Pavlovi}a.

Kwige prvog kola priredili su ~lanovi Ure|iva~kog odbora u kojem su: glavni i odgovorni

voj Nenin i prof. dr Mirjana D. Stefanovi}.

- Pre Drugog svetskog rata objavqena je edicija Srpski pisci u pedesetak kwiga, gde su predstavqeni do tada zna~ajni pisci, a zatim u sedamdesetim godinama 20. veka Matica srpska i Srpska kwi`evna zadruga objavili su Srpsku kwi`evnost u sto kwiga. Od tada je proteklo ~etrdesetak godina i srpska kwi`evnost je u svim `anrovima postigla izuzetne rezultate, moglo bi se re}i evropske, ali ne postoji edicija u kojoj se objediwuje novonastala kwi`evnost u posledwih pola veka s onim {to je prethodilo - napomiwe Miro Vuksanovi}.

Sadr`aj svake kwige Svaka kwiga je koncipirana tako da objavquje ono {to je najboqe od pisca, uz obavezno novi predgovor, kako isti~e Vuksanovi}, s novim pristupom i tuma~ewem koje pi{e prire|iva~. Zatim, tu su i hronologija `ivota i rada, odnosno biografski podaci o piscu, kao i bibliografija i najva`nija literatura o wemu. Slede}i segment su tuma~ewa nekih mesta, re~nik mawe poznatih re~i, kao i osnovna obja{wewa. Ima i napomena prire|iva~a, a na samom kraju su i odabrani tekstovi kriti~ara o tom piscu. urednik akademik Miro Vuksanovi} i urednici prof. dr Zlata Bojovi}, prof. dr Slavko Gordi}, prof. dr Sava Damjanov, prof. dr Tomislav Jovanovi}, prof. dr Marija Kleut, dr Marko Nedi}, prof. dr Mili-

Me|utim, nije bilo samo va`no spojiti pisce iz ranijih perioda s novima, smatra Vuksanovi}, ve} i, s obzirom da se nau~ni pristupi i estetski kriterijumi s vremenom mewaju, potrebno je sve na neki na-

a izvan su svih `anrova kao Vukov Srpski rje~nik, ve} objavqena u prvom kolu Antologija srpskog pesni{tva Miodraga Pavlovi}a, i jo{ neke druge, kao Kwiga o Zmaju Laze Kosti}a, ili Vinaverova o Lazi Kosti}u, Isidorina o Wego{u, i „Znakovi pored puta“ Ive Andri}a.

Drugo kolo u slede}oj godini

~in prevrednovati, ista}i ono {to je trajna vrednost i tome dodati ono {to nastaje i u najnovijem vremenu.

- Na{a namera je upravo da se u ovoj antologijskoj ediciji na|e sve najvrednije {to je nastalo na srpskom jeziku u proteklih deset vekova, bez obzira na kojem obliku tog jezika, staroslovenskom, ruskoslovenskom, u periodu pre i posle Vuka, i bez obzira gde je nastalo, da li u Sentandreji ili Novom Sadu, i tako|e bez obzira na kojem nare~ju je pisano - isti~e Vuksanovi}.

Po~iwe se s 12. vekom, od Svetog Save, a zavr{ava 21. vekom, tako da su u dva (zasad) posledwa planirana toma zastupqeni Goran Petrovi} i Sve-

NA 34. FESTIVALU FILMSKOG SCENARIJA U VRWA^KOJ BAWI

Sedam naslova u takmi~arskom programu Na 34. Festivalu filmskog scenarija (FFS), koji }e biti odr`an u Vrwa~koj Bawi od 10. do 14. avgusta, za glavni takmi~arski program odabrano je sedam filmova doma}e produkcije koji su se premijerno pojavili u proteklih godinu dana. Na sve~a-

dok je za makedonski deo, u re`iji Marije Xixeve scenario napisao \or~e Stavreski.

Prvu, drugu i tre}u nagradu za scenario, kao i specijalnu nagradu dodeli}e `iri ~iji su ~lanovi ove godine scenaristkiwa Biqana Maksi}, rediteq Boban Sker-

Iz slovena~kog dela omnibusa „Neke druge pri~e”

nom otvarawu bi}e prikazan film „@ena sa slomqenim nosem“, prema scenariju i u re`iji Sr|ana Koqevi}a.

Kako je objavqeno na sajtu FFS-a, u konkurenciji su „Srpski film“, prema scenariju Aleksandra Radivojevi}a i Sr|ana Spasojevi}a, u re`iji Spasojevi}a, „Motel Nana“ prema scenariju Ranka Bo`i}a u re`iji Predraga Velinovi}a, „Besa“ prema scenariju i u re`iji Sr|ana Karanovi}a, „Plavi voz“ scenariste i rediteqa Janka Baqka, „Fle{bek“ prema scenariju Du{ka Premovi}a u re`iji Aleksandra Jankovi}a. U takmi~arskom programu u~estvuju i „Neke druge pri~e“ - omnibus mladih autorki iz eks-ju republika.

Srpski deo je prema svom scenariju re`irala Ana Marija Rosi, a ostale Ivona Juka (Hrvatska), Ines Tanovi} (Bosna i Hercegovina), Hana Slak (Slovenija),

li} i kwi`evnica Qubica Arsi}.@iri }e dodeliti i nagradu za najboqi studentski film.

U takmi~arski program „Mladi lavovi“ uvr{}eno je pet kratkometra`nih filmova koji }e biti prikazani u bioskopskoj sali u Vrwa~koj Bawi 11. avgusta.

To su „^etvrtak“ za koji scenario potpisuju Sta{a Bajac i Nikola Quca, u re`iji Quce, „Bez traga“ prema scenariju Marine ]etkovi} i Ma{e Ne{kovi}, koja je i rediteqka tog filma, „Ja ve} jesam sve ono {to `elim da imam“ scenariste i rediteqa Daneta Komqena, „3.000 `ivota leptira“ za koji scenario i re`iju potpisuje Sa{a Peri} i „Van kontrole“ prema scenariju i u re`iji Gale Goliani.

Novi prate}i program FFS-a, nazvan „Preko plota“, ponudi}e publici filmove iz regiona „Sedamdeset i dva dana“ scenariste i rediteqa Danila [erbexi-

~in da upoznaju nekog pisca i wegovo delo.

Kako nagla{ava Vuksanovi}, koji je ina~e i upravnik Biblioteke Matice srpske, u Izdava~kom centru MS nema zaposlenih, ve} te poslove honorarno obavqaju mahom oni koji rade u Biblioteci MS. [to se ti~e finansirawa ovog projekta,

je (Hrvatska), „32. decembar“ scenariste i rediteqa Sa{e Hajdukovi}a (Republika Srpska), „Maska“ scenariste i rediteqa Andra Martinovi}a (Crna Gora), „Svet je veliki a spasewe je iza ugla“ prema scenariju i u re`iji Stefana Komandareva (Bugarska).U istom ciklusu bi}e prikazani srpsko-albanska koprodukcija „Medeni mesec“ Gorana Paskaqevi}a, kao i sredwometra`ni film srpskog autora Gorana Goci}a „Balkanski dnevnici: Bugarska“.

Pre sve~anog po~etka festivala, u sali bioskopa u Vrwa~koj Bawi 10. avgusta bi}e prire|en program u znak se}awa na dramaturga Vuka Pavlovi}a, dugogodi{weg saradnika FFS-a, koji je preminuo pro{le jeseni u Beogradu. Bi}e prikazan kratkometra`ni „Nekrofilm“ u re`iji Dejana Ze~evi}a, za koji je Pavlovi} pisao scenario.Na ceremoniji otvarawa, na Letwoj pozornici, bi}e prikazan „Kratki film o bioskopu“, prema scenariju i u re`iji Bojane Star~evi}.

Posledwe ve~eri, nakon uru~ewa nagrada, publika }e mo}i da vidi dokumentarni film „Mica i okolne pri~e“, prema scenariju i u re`iji Milana Nikodijevi}a, koji je direktor i selektor FFS-a. Za sam kraj, van konkurencije, najavqena je projekcija „Selo gori... i tako“ scenariste i rediteqa Rado{a Baji}a.U okviru FFS-a bi}e odr`an tradicionalni simpozijum, a tema je ovoga puta naslovqena „Scenaristi - rediteqi i rediteqi - scenaristi, srpski slu~aj“.

Organizator, Kulturni centar Vrwa~ke Bawe najavio je da }e u vreme FFS-a na Letwoj pozornici biti otkrivena bista Danila - Bate Stojkovi}a, popularnog glumca koji je bio ~est gost ovog festivala.

tislav Basara kao najmla|i, budu}i da se prati hronolo{ki niz po godini ro|ewa. Edicija ne}e biti zatvorena, u woj nije fiksiran broj kwiga, kako napomiwe Vuksanovi}, ve} }e ih biti onoliko koliko treba da bude po mi{qewu stru~waka i nizu }e se dodatavati pisci koji dolaze. Ina~e, najzastupqeniji pisci s po tri toma su Milo{ Crwanski i Ivo Andri}.

Prva serija ima 115 kwiga, imenovani su ta~no pisci i periodi sve do do 20. veka kada je re~ o pojedincima, a uz wihove kwige postoja}e i neke hrestomatije i izbori, recimo realisti~ke pripovetke ili gra|anske poezije. Postoje i posebne kwige, va`ne po svojoj izuzetnosti, kako navodi Vuksanovi}, TOKOM AVGUSTA U E^KI

Dve likovne kolonije Likovne kolonije „Susret akvarelista“ i „Slika 2010“, bi}e odr`ane tokom avgusta u Umetni~koj koloniji E~ka u Zrewaninu. Ovogodi{wi 31. Susret akvarelista bi}e odr`an od 9. do 15. avgusta, okupi}e sedam umetnika. Na Susretima akvarelista }e u~estvovati Jamane Kazuaki iz Japana, Maja Raleva (Makedonija), Rumijana Sekulova (Bugarska), Branislav S. Markovi} (Beograd), Milorad Maravi} (Kraqevo) i Iva Nedeqkov (Zrewanin). Susreti se organizuju u ciqu razmene iskustva me|u umetnicima i o~uvawu tradicionalne i u savremenom stvarala{tvu veoma zapostavqene likovne tehnike.Kolektivna izlo`ba akvarela u~esnika Kolonije u E~ki bi}e 16. avgusta u Savremenoj galeriji u Zrewaninu.

Projekat „Slika 2010 - Still Life!“, koji }e biti odr`an od 23. do 29. avgusta, okupi}e petoro umetnika koji }e nedequ dana boraviti i raditi u Umetni~koj koloniji E~ka.

Za 2011. se priprema drugo kolo u kojem }e biti kwige Jovana Skerli}a (prire|iva~ akademik Predrag Palavestra), Laze Kosti}a (prire|iva~ akademik Qubomir Simovi}), Petra Ko~i}a (prire|iva~ akademik Svetozar Koqevi}), Milovana Vidakovi}a (prire|iva~ prof. dr Radoslav Erakovi}, Stevana Sremca (prire|iva~ prof. dr Goran Maksimovi}), Isidore Sekuli} (prire|iva~ dr Slobodanka Pekovi}), Sime Matavuqa (prire|iva~ dr Dragana Vuki}evi}), Ive Andri}a (druga kwiga- prire|iva~ prof. dr Slavko Gordi}), Milo{a Crwanskog (druga kwiga- prire|iva~ prof. dr Gorana Rai~evi}) i Zaharije Orfelina (prire|iva~ Borivoj ^ali}).

Kwige su enciklopedijskog formata, sa zlatotiskom, u tvrdom povezu i platnu, i na toniranom ekolo{kom papiru. Planirani tira` je hiqadu primeraka, a cena prvog kola je 15.000 dinara, odnosno oko 1.600 po tomu i ve} se mogu kupiti i kwi`arama. Sam koncept ove antologije jasno ukazuje da ona predstavqa nau~no izdawe, ali prilago|eno svima i nije nameweno samo studentima srpske kwi`evnosti i onima koji je predaju, ve} onima koji je ~itaju i na ovaj na~in mogu na najboqi na-

Vuksanovi} navodi da Ministarstvo Republike Srbije nije dalo nijedan dinar za to, a podse}a da je upravo ono proglasilo 2010. godinu kwige i jezika, dok je Grad Novi Sad simboli~no dao svega 140.000 dinara, iako je obe}ana najve}a mogu}a podr{ka. Vuksanovi} se obratio Pokrajini da iz buxetskih rezervi obezbedi potreban novac i Vlada Vojvodine ga je dala, kako on isti~e i napomiwe da je najzaslu`niji za to bio wen predsednik Bojan Pajti}.

N. Pej~i}

NA ME\UNARODNOJ LIKOVNOJ MANIFESTACIJI U BEOGRADU STVARAOCI IZ 44 ZEMQE

Trijenale pro{irenih umetni~kih medija Me|unarodno trijenale pro{irenih umetni~kih medija, me|unarodna likovna manifestacija koju je pokrenulo Udru`ewe likovnih umetnika Srbije, bi}e otvoreno ve~eras u Umetni~kom paviqonu „Cvijeta Zuzori}“ u Beogradu. Kako je najavio ULUS, Trijenale }e sve~ano otvoriti ministar kulture Neboj{a Bradi}, u prisustvu mnogobrojnih predstavnika ambasada stranih zemaqa, Evropske unije i qubiteqa umetnosti iz zemqe i inostranstva.Na sve~anom otvarawu Ilija Ili} izve{}e interaktivnu instalaciju i performans „Krug“, umetni~ka grupa Kvart performans, a grupa Ksanaks koncert.

Prema re~ima predsednika ULUS-a Vuka{ina Milovi}a, ovo je ozbiqna i temeqito organizovana manifestacija, najzna~ajnija ove godine koju organizuje najstarija i najuglednija umetni~ka organizacija u na{oj zemqi ULUS, osnovan 1919. godine. Na manife-

staciji }e do 20. septembra u vi{e srpskih gradova i galerijskih prostora u~estvovati 420 umetnika iz 44 zemqe, sa vi{e od 800 radova u domenu video arta, performansa, digital arta i raznih drugih novih umetni~kih medija.

Protagonisti istorijskih avangardi i neoavangardi, po~ev od futurizma, DADE, nadrealizma, Fluksusa, pop arta sve do novih tendencija poput elektronske i interaktivne umetnosti, video arta, hepeninga i performansa predstvi}e svoje radove u Umetni~kom paviqonu „Cvijeta Zuzori}“, Studentskom kulturnom centru, Po{tanskom muzeju, galeriji Ikar u Zemunu i Likovnom salonu u Trsteniku.Od zna~ajnih u~esnika iz sveta on je izdvojio devet umetnika iz Indonezije, Riosuke Koen iz Japana, Karla Bertola i Alberta Vitakia iz Italije, Olimpije Boule iz Belgije, Kolma Klarka iz Irske i Petera Kustermana iz Nema~ke.

U KOPRODUKCIJI BITEF TEATRA I BUDVA GRAD TEATRA

Plesna predstava „Otelo” Na sceni Bitef teatra u toku su probe za plesnu predstavu „Otelo“, u koreografiji Zorana Markovi}a i Ma{e Kolar i izvo|ewu igra~a Bitef Dens kompanije. Predstava „Otelo“ se bazira na ~uvenoj [ekspirovoj tragediji, koja je u toku tri veka od svog nastanka ~esto bila inspiracija umetnika jer se bavi ve~nim qudskim temama - ose}awem strasti, straha, qubomore..., a univerzalnost tih ose}awa omogu}uje da se ona lako transferi{u u dana{we vreme, pa da, kao i druga [ekspirova dela, izazivaju katarzu u stvarala~kom izrazu moderne umetnosti. Kao takav „Otelo“ je bio intrigantan ukazuju autori predsta-

ve, koji su ga osavremenili i na wegove teze replicirali jezikom plesnog teatra.

Muziku za predstavu komponovao je Lajko Feliks, dok dizajn scene i kostima potpisuje Angelina Atlagi}. Ulogu „Otela“ igra Nikola Toma{evi}, a u predstavi igraju i Tamara Ivanovi}, Strahiwa Lackovi}, Ana Igwatovi}-Zagorac, Milo{ Isailovi}, Milica Jevi} i Milo{ Kecman.

Predstava se realizuje u koprodukciji sa festivalom Budva grad teatar, i svoju premijeru ima}e 9. avgusta u Budvi, dok se beogradska premijera planira za sredinu oktobra.

22

SVET

~etvrtak5.avgust2010.

DMITRIJ MEDVEDEV ZAUZEO NOVI KURS

NAJAVA MINISTRA UNUTRA[WIH POSLOVA ROBERTA MARONIJA

Otpu{teni oficiri Ratne mornarice zbog po`ara MOSKVA: Zbog po`ara na vazduhoplovnoj bazi Ratne mornarice u Kolomenskom rejonu Podmoskovqa, ruski predsednik Dmitrij Medvedev ukorio je ju~e komandanta admirala Vladimira Visockog i otpustio nekoliko visokorangiranih pripadnika Ministarstva odbrane, javile su ruske novinske agencije. Na pro{irenoj sednici Saveta za bezbednost Rusije, posve}enoj protivpo`arnoj bezbednosti posebnih objekata, Medvedev je saop{tio da su Visocki i wegov zamenik Aleksandar Tatarinov upozoreni, a zamenik na~elnika mornari~ke logistike Ser-

gej Sergejev, na~elnik mornari~kog vazduhoplovstva Nikolaj Kukqev i wegov zamenik Raskazov otpu{teni.

Otpu{ten je i vr{ilac du`nosti zamenika na~elnika mornari~ke avijacije za logistiku Manakov i na~elnik baze 2512, u kojoj se desio po`ar. „Jo{ ~itav niz slu`benika, ~itav niz oficira nala`em ministru odbrane da smeni, jer su dopustili disciplinske prekr{aje“, rekao je Medvedev i najavio da }e postupi}u isto - “bez ikakve milosti“ ukoliko se ne{to sli~no desi na drugim lokacijama. Vrhov-

ni komandant ruskih Oru`anih snaga je ukazao da }e istraga biti nastavqena, ali da je ve} sada jasno da se incident desio zbog nevr{ewa slu`benih du`nosti i nemara, i da nije lokalizovana vatra koja se prili~no sporo {irila. „Ne zna se gde je bilo rukovodstvo baze“, rekao je Medvedev, preneo je Itar-Tass.

Ministarstvo odbrane je potvrdilo da je po`ar izbio u zoni u kojoj se nalazila otpisana imovina i vozila, ali je demantovalo informaciju da je vatrena stihija uni{tila vi{e od 200 aviona i helikoptera.

DNEVNIK

Italiju mo`da ~ekaju izbori

RIM: Italija }e mo`da morati da odr`i prevremene izbore, ukoliko se pogor{a kriza u vladaju}oj desnici, upozorio je ministar unutra{wih poslova Roberto Maroni. “@elim da budem optimista i da verujem da }e ova vlada nastaviti rad do kraja mandata. Ali ako brod udari u stene, i}i }e se na izbore”, rekao je Maroni. Italijanski parlament bi trebalo da glasa o zahtevu opozicije za ostavku podsekretara za pravosu|e \akomoa Kalijenda optu`enog da pripada tajnom udru`ewu P3. On je negirao sve optu`be, a premijer Silvio Berluskoni ~vrsto ga je podr`ao.

seci napetosti izme|u dvojice doskora{wih saveznika, Berluskoni zatra`io od Finija da napusti mesto predsednika Doweg doma Parlamenta, oceniv{i da su wegovi stavovi “nekompatibilni” sa stavovima wihove zajednicke partije.

Fini je to odbio. Do sada je Berluskonijeva vlada imala ve}inu u dowem domu parlamenta od 271 poslanika PDL-a, 59 Severne lige, drugog velikog Berluskonijevog saveznika Umberta Bosija, i 12 poslanika desnog centra. U dowem domu ima 630 poslanika. Opozicija ima 269 mesta, dok 19 poslanika oscilira izme|u dve grupe.

POJAS GAZE

BOMBA[KI NAPAD NA KONVOJ VOZILA PREDSEDNIKA IRANA

Kabinet Ahmadineyada negira napad TEHERAN: Iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad bio je meta bomba{kog napada tokom posete gradu Hamadan na zapadu te dr`ave. Za sada neidentifikovani napada~ bacio je improvizovanu bombu na kolonu vozila u kojoj je bio i Ahmedinexadov automobil.

U eksploziji je povre|eno nekoliko osoba, a televizijska mre`a Al Arabija javqa da je bomba detonirala ispred kombija u kojem su se nalazili novinari, odnosno stotinak metara od Ahmadinexadovog automobila.

Kancelarija za medije iranskog predsednika demantovala je, me|utim, tu vest, navode}i da je u blizini Ahmadinexadovog automobila ba~ena “samo petarda”.

Novinari koji su putovali sa iranskim predsednikom, tako|e su naveli da ni{ta nisu, ni videli, ni ~uli.”Mora da je u pitawu ne{to potpuno neupadqivo, kada niko ni{ta nije primetio”, naveo je novinar “Al Xazire”. Ahmadine`ad se ubrzo posle napada u`ivo pojavio na iranskoj nacionalnoj televiziji, koja je prenosila

Odbacivawe tog predloga gotovo je zagarantovano jer su 33 poslanika, koje predvodi biv{i saveznik Berluskonija, \anfranko Fini, najavila da }e biti uzdr`ana, kako bi se izbeglo ru{ewe vlade.

Berluskoni je prekju~e upozorio Finija, predsednika Doweg doma parlamenta, da }e zahtev za smenu Kalijenda smatrati “objavom rata”. Posle 16 godina savezni{tva, Finijeve prestalice pro{le nedeqe napustile su redove vladaju}e partije Naroda slobode (PDL) i osnovale svoju poslani~ku grupu Budu}nost i sloboda.

Pro{le nedeqe je, posle vi{e me-

Palestinac ubijen u izraelskom granatirawu TEL AVIV, GAZA: Jedan Palestinac je ju~e ubijen a jedan rawen u izraelskom granatirawu juga pojasa Gaze, rekli su palestinski lekari.

Granatirawe ciqeva kraj grada Kan Junisa usledilo je nakon eskalacije nasiqa tokom protekle nedeqe du` granice Izraela s pojasom Gaze na jugu i ju~era{weg smrtonosnog okr{aja na severu du` granice s Libanom, navodi Rojters.

Izraelska armija nije odmah komentarisala incident, a izra-

elski mediji su naveli da je poginuo palestinski ekstremista.

Izraelski vojnici ~esto otvaraju vatru na “sumwive osobe” koje se pribli`avaju dobro utvr|enoj grani~noj zoni. Ju~e je egipatska novinska agencija MENA, pozivaju}i se na bezbednosne izvore, javila da su ekstremisti iz Gaze mo`da odgovorni za raketni napad na izraelsku luku Ejlat i obli`wu jordansku luku Akaba na Crvenom moru u ponedeqak, u kome je poginuo jedan Jordnac.

(Tanjug)

SUDAN

Nove `rtve plemenskih sukoba YUBA: U najnovijim sukobima plemena na jugu Sudana poginula je 21 osoba, rekao je portparol sudanske vojske. Zbog u~estalih plemenskih borbi, naj~e{}e zbog stoke, raste strah da bi mogao da bude odlo`en referendum o nezavisnosti juga zemqe, predvi|en za idu}u godinu. Posle okon~awa sudanskog gra|anskog rata 2005. godine, velike koli~ine oru`ja postale su lako dostupne. Najmawe 2.500 qudi ubijeno je u me|uplemenskom nasiqu na jugu Sudana od pro{le godine do sada.

Lider Irana ostao nepovre|en

wegov govor sa stadiona u Hamadanu. Rojters je prethodno izvestio, pozivaju}i se na izvor iz Ahmadinexadovog kabineta, da je napad izveden eksplozivnom napravom ru~ne proizvodwe dok je predsednik putovao ka Hamadanu.

Britanska agencija je navela da tvrdokorni Ahmadinexad, koji se obra~unao sa opozicijom posle spornih predsedni~kih izbora 2009. godine, ima mno{tvo neprijateqa ne samo u inostranstvu, ve} i u konzervativnim i reformi-

sti~kim krugovima u samom Iranu. Iranski predsednik je u ponedeqak izjavio da je uveren da Izrael kuje zaveru protiv wega.

“Glupi cionisti su unajmili pla}enike da me ubiju”, rekao je Ahmadinexad.

SEVERNI KAVKAZ

Doku Umarov demantovao da se povla~i MOSKVA: Vo|a ~e~enskih pobuwenika Doku Umarov poru~io je ju~e u video snimku poslatom na internet da se ne povla~i sa mesta lidera islamskog pobuweni~kog pokreta na Severnom Kavkazu, demantuju}i tako izjavu iz snimka objavqenog pre tri dana. Najnoviji snimak na kome Umarov saop{tava svoju odluku objavqen je na veb sajtu www.kavkazcen-

ter.com, koji je u nedequ izvestio da se lider pobuwenika povla~i iz zdravstvenih razloga i ustupa mesto svom zameniku Aslambeku Vadalovu.

“U vezi sa situacijom koja se nazire na Kavkazu, smatram da je nemogu}e da se povu~em sa mesta emira Kavkaza”, rekao je Umarov odeven u kamufla`nu uniformu sa neprobojnim pr-

slukom i kala{wikovim u ruci, preneo je Rojters. Vo|a ~e~enskih pobuwenika je poru~io da ovim saop{tewem poni{tava prethodnu svoju izjavu o povla~ewu i dodao da je zdrav.

Umarov (46) predvodi pobuwenike koji su odgovorni za teroristi~ke napade na moskovski metro u martu u kojima je poginulo 40 qudi, kao i druge napade {irom Rusije.

(Tanjug)

PAKISTAN

U poplavama stradalo 1.500 qudi KOT ADU: Poplave koje su zahvatile severozapad Pakistana pro{irile su se na najve}u i najmnogoqudniju provinciju Punxab, na istoku zemqe, odakle je evakuisano nekoliko desetina hiqada qudi, saop{tila je pakistanska vojska.

Voda je u Punxabu poplavila brojna sela i po~ela da prodire i u ve}e gradove. U nekim delovima grada Kot Adu vidqivi su samo vrhovi kro{wi i krovovi pojedinih ku}a. Pakistanska vojska uz pomo} ~amaca i helikoptera evakui{e stanovni{tvo, javio je AP. Portpa-

rol vojske general-major Nadir Zeb je upozorio da se o~ekuju nove poplave, po{to meteorolozi predvi|aju nastavak pquskova narednih dana. Prema podacima UN, u Punxabu je od po~etka poplava, krajem jula, poginulo 47 qudi, poplavqeno je oko 1.000 sela i uni{teno oko 15.000 ku}a. Ovogodi{wa sezona monsuna izazvala je najte`e poplave u Pakistanu, koje su odnele vi{e od 1.500 `ivota, dok se Ujediwene nacije trude da obezbede hranu i drugu pomo} za 3,2 miliona qudi.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FILIPE KALDERON Meksi~ki predsednik Filipe Kalderon izjavio je ju~e da razmi{qa o pokretawu rasprave o legalizaciji marihuane po{to je vlada objavila da je vi{e od 28.000 qudi ubijeno u nasiqu povezano s drogom od 2006. godine.”To je bitna rasprava, u kojoj po mom mi{qewu, pre svega morate odobriti demokratski pluralizam mi{qewa”, rekao je Kalderon.

NAOMI KEMBEL Supermodel Naomi Kembel trebalo bi da se danas pojavi pred sudom u Hagu, gde }e svedo~iti na su|ewu biv{em predsedniku Liberije ^arlsu Tejloru. Poznata manekenka bi trebalo pred sudom da odgovori na pitawa u vezi sa takozvanim “krvavim dijamantom” koji je dobila od Tejlora na poklon.

Ukoliko danas ne do|e, preti joj privo|ewe i ~ak nekoliko godina zatvora.

BARBRA STREJSEND Ameri~ka peva~ica i glumica Barbra Strejsend dobitnica je nagrade “Li~nost godine” koju dodequje fondacija Mjuzikers. Ameri~ka akademija za muzi~ko izdava{tvo i fondacija “Mjuzikers” saop{tili su da }e nagrada biti uru~ena 11. februara u Los An|elesu.

Barbra Strajsend (68) u karijeri je dobila osam Gremija.

Ministri vole luksuzna vozila BE^: ^lanovi austrijske vlade vole luksuzna vozila i gotovo svi se voze u automobilima sa dodatnom opremom, poput televizora, ~ita~a CD-a, navigacionih seistema, opreme za telefonirawe.

I pored svih apela za {tedwu, upu}enih stanovni{tvu, ministri ne daju primer, ve} se voze u kolima sa, na primer, aluminijumskim felnama u vrednosti iznad 1.000 evra, televizorima od 910 evra i drugom nepotrebnom dodatnom opremom.

Ministarstvo finansija vicekancelara Jozefa Prela ima vi{e takvih luksuznih slu`benih vozila.

Automobil ministra Prela “Audi A8” sa svom opremom staje 57.500 evra, a dr`avni sekretar Andreas [ider se vozi u automobilu vrednom 65.000 evra, po{to je naru~io dodatnu opremu u vrednosti od 9.480 evra. Samo dr`avni sekretar Rajnhold Lopatka se vozi jeftinijm vozilom, po{to mu je auto star pet godina. Austrijski kancelar Verner Fajman raspola`e sa dva slu`bena vozila. Jedno je jeftinije vozilo, marke

“mercedes”, s pogonom na gas, a drugo je “van” koji je opremqen kao kancelarija. Samo mese~na rata za lizing iznosi 941 evro, a ukqu~uje brojnu opremu, me|u kojom je i televizor. Ministar unutra{wih poslova Marija Fekter se vozi u slu`benom vozilu ~ija dodatna oprema vredi vi{e od 20.000 evra.

Vozni park austrijske vlade, koja ima 13 ministarstava, ima 90 vozila i zapo{qava 75 voza~a. Tro{kovi nabavke vozila bili su oko 1,8 miliona evra, pri ~emu su pojedini automobili ve} vi{e godina u slu`bi. Tro{kovi specijalne opreme su oko 126.000 evra. Ove godine nabavqeno je sedam vozila, a lane 19..

Lista slu`benih vozila dela ~lanova vlade Austrije je impozantna - kancelar Fajman ima MB E200 (2007. godi{te) od 45.667 evra, vicekancelar Jozef Prel “audi A8” (2007.) od 51.934 evra, a vozilo ima televizor, posebna ortopedska sedi{ta, i drugu opremu. Ministarka pravosu|a Klaudija Bandion ima BMW 730Ld (2009.) od 56.600 evra navigacioni sistem, alarm, grejawe. Ministar ekologije Nikolaus Berlakovi} vizi “audi A6” (2008.) od 44.000 evra - televizor, grejawe, oprema za telefonirawe.

Ministar spoqnih poslova Mihael [pindeleger ima BMW 730d (2010), ~ija vrednost nije obnarodovana.

Pupovac: Neophodan razgovor o uzrocima egzodusa u Hrvatskoj

Krajina posle „Oluje” bez Srba

“Razgovara se o povratku, izbeglicama, su|ewima za ratne zlo~ine, o revitalizaciji povratni~kih sredina, odnosno kako se nositi s posledicama rata i stradawa, ali se ne razgovara o onome {to je dovelo do egzodusa i ratnim politikama koje su to omogu}ile”, rekao je Pupovac posle ~itawa izjave se}awa na “Oluju”, na sve~anoj sednici SNV u Zagrebu. Pupovac je izrazio nadu da }e odnos koji se u zadwe vreme razvio na relaciji Zagreb-Beograd biti pra}en i potezima vlade dveju zemaqa jer bi to dovelo do toga da se sva pitawa i problemi lak{e raspravqaju i re{avaju.

Ponoviv{i zalagawa Srba “za Hrvatsku u kojoj niko ne}e biti zaobila`en ni povre|en i u kojoj }e biti mesta za svakoga”, Pupovac je rekao da u zadwih 15 godina nama takvih iskustava. “U Hrvatskoj se ni nakon 15 godina ne vodi ra~una o tome da su Srbi u Hrvatskoj zaobila`eni i povre|eni, ve} se radi na produkciji mitova i prisilnih istina o kojima se ne sme raspravqati. Tako se ne}e do}i do pomirewa i do uslo-

tu`ila{tva kojim se predla`u kazne od 17 do 27 godina za hrvatske generale Antu Gotovinu, Mladena Marka~a i Ivana ^ermaka, ona je rekla da se u sudske procese uop{teno ne mo`e me{ati jer je predsednica vlade.

Jadranka Kosor je, me|utim, dodala da je uverena da }e se “stvari rasplesti kako svi o~ekuju”.

Ju~e se navr{ilo 15 godina od po~etka hrvatske vojne akcije “Oluja” koja je dovela do egzodusa vi{e od 200.000 Srba iz Hrvatske. U Hrvatskoj je 5. avgust dr`avni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju “Oluja” kojom su pod hrvatsku upravu vra}eni po-

Milorad Pupovac

va u kojima }e svi biti ravnopravni”, rekao je Pupovac.

Pupovac je napomenuo da se “Oluja’ u Hrvatskoj slavi kao vojna pobeda i uspeh hrvatske

izgradwu spomenika `rtvama u selu Varivode koji }e biti otkriven 29. septembra, na dan masakra devetoro staraca u tom selu 1995. godine, Pupovac je rekao

Varivode nisu najve}e strati{te Srba u “Oluji”, ali su svakako primer da se pod oslobo|ewem podrazumevaju pale`, pqa~ka i ubijawe. Kome su smetale prazne ku}e koje su opqa~kane i spaqene (Milorad Pupovac) vlade, a istovremeno je to i uzrok egzodusa razmera koji nije zabele`en u evropskoj istoriji nakon Drugog svetskog rata i koji Srbi u Hrvatskoj ne ose}aju samo danas ve} i u budu}nosti”. Najaviv{i da }e SNV zajedno s op{tinom Kistawe organizovati

da Varivode nisu najve}e strati{te Srba u “Oluji”, ali da su “svakako primer da se pod oslobo|ewem podrazumevaju pale`, pqa~ka i ubijawe”. “Kome su smetale prazne ku}e koje su opqa~kane i spaqene”, upitao je Pupovac.

Jadranka Kosor

sledwi delovi hrvatske teritorije koje su dr`ali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000.

taj dan se obele`ava i kao Dan oru`anih snaga Hrvatske. Samu vojnu akciju, ali i period potom, obele`ili su ratni zlo~ini koje su pripadnici hrvatske vojske, ali i civili, po~inili nad srpskim civilima, kao i masovni egzodus vi{e od 200.000 Srba iz Hrvatske.

Zbog ~iwenice da kao odgovorne osobe nisu spre~ile zlo~ine nad civilima tokom i posle “Oluje” pred Ha{kim tribunalom je u toku su|ewe hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu ^ermaku i Mladenu Marka~u, a odgovornost za egzodus Srba iz Hrvatske pripisuje se pokojnom predsedniku Frawi Tu|manu.

Josipovi}: Operacija kruna oslobodila~kog rata BA[KA VODA: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} ju~e je rekao da }e vojno policijska akcija “Oluja” ostati zapisana u istoriji kao kruna pravednog oslobodila~kog rata Hrvatske. “Vojno

policijska operacija “Oluja” je kruna pravednog oslobodila~kog rata kojeg je Hrvatska vodila za svoju slobodu i nezavisnost. S ponosom }emo ista}i na{ barjak u Kninu”, rekao je Josipovi} novi-

Radmanovi}: Komi{i} stvara probleme u BiH SARAJEVO: Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} izjavio je danas da ~lan Predsedni{tva BiH @eqko Kom{i} svojom ~estitkom hrvatskom predsedniku povodom akcije “Oluja” stvorio probleme u BiH. “Potpuno je jasno da u BiH i nas trojica u Predsedni{tvu i u mnogim drugim organima vlasti ne mislimo isto o pro{losti, a {to je jo{ `alosnije ni o budu}nosti ovih prostora”, kazao je Radmanovi} novinarima. Prema wegovim re~ima, politi~ari u regionu, a naro~ito Kom{i}, “voli da komentari{e ne{to o ~emu nema pojma”. “Nema ~iwenica, a izvla~i zakqu~ke i onda stvara problem u BiH. Takva izjava stvara probleme u wegovoj zemqi. To {to on ne shvata, to je wegova stvar”, kazao je Radmanovi}. Kom{i} je ranije danas ~estitao predsedniku Hrvatske Ivi Josipovi}u i hrvatskim gra|anima Dan pobede i domovinske zahvalnosti Hrvatske povodom petnaestogodi{wice akcije “Oluja”.

SKOPQE: Makedonija i Albanija su u oblasti Golog brda otvorile grani~ni prelaz Xep~i{te - Trebi{te, koji je bio zatvoren vi{e od {est decenija. Prelaz je zvani~no otvoren na Ilinden, makedonski nacionalni praznik, kada je makedonska delegacija simboli~no pre{la granicu, preneli su danas skopski mediji.

Taj grani~ni prelaz u oblasti Golog brda je zatvoren jo{ 1948. godine. “Sa prelaskom granice u praksi stvaramo jednu novu vezu izme|u Makedonije i Albanije, koja je od izuzetne va`nosti za stanovnike Golog brda“, naglasio je Zoran Petrov, zamenik ministra spoqnih poslova Makedonije.

narima u Ba{koj Vodi, gde provodi godi{wi odmor. Josipovi} je, kako prenosi agencija Hina, u~esnicima rata ~estitao Dan domovinske zahvalnosti, Dan pobede i Dan braniteqa. “@elim da {to vi{e qudi do|e sutra u Knin na proslavu i koristim priliku da sve gra|ane pozovem da prisustvuju tom velikom doga|aju”, rekao je Josipovi}.

Upitan da komentari{e izjavu predsednika Srbije Borisa Tadi}a da je operacija “Oluja” bila “zlo~in koji se nikada ne sme zaboraviti”, Josipovi} je ponovio da je “Oluja” bila kruna pravednog i oslobodila~kog rata i da }e “ona kao takva ostati zapisana u istoriji hrvatskog naroda”. “Siguran sam da }e istorija upravo tako zapisati “Oluju”, a Hrvatska se naravno bori za uspostavqawe dobrih odnosa i za ka`wavawe svih zlo~ina i sanirawe posledica rata”, dodao je Josipovic.

Ivo Josipovi}

Na pitawe da li }e Tadi}eva izjava o “Oluji” naru{iti wegove li~ne odnose sa predsednikom Srbije, Josipovi} je rekao da “to nije stvar personalnih odnosa”.

“Na kraju krajeva personalni odnosi su najmawe va`ni. Posao je svakog predsednika bilo koje dr`ave da u prvom redu vodi ra~una o interesima svoje dr`ave. To }u naravno ~initi, a smatram da je u interesu Hrvatske da se odnosi normalizuju - posebno u interesu svih hrvatskih gra|ana”, kazao je Josipovi}.

Zajedno do br`e `eleznice u okviru Koridora 8 torskih sredstava izraditi studiju izvodqivosti i studiju koja se odnosi na za{titu `ivotne sredine na trasi Koridora 8,” izjavio je Janakieski. To je, kako je naveo, prvi korak u procesu prikupqawa novca za izgradwu Koridora 8 koji }e preko Makedonije povezati Bugarsku i Albaniju. Koridor 8 osim pruge obuhvata i

QUBQANA: Agencija za kreditni rejting “Dan end Bredstrit” (D&B) je ju~e upozorila da bi “veliko smawewe potro{we”, najavqeno u Sloveniji, moglo da ugrozi izglede te zemqe za ostvarewe ekonomskog oporavka. Ta firma je u svom izve{taju za avgust navela da je analizom planiranih reformi u Sloveniji, ukqu~uju}i plan smawewa buxetskog deficita na tri odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), zakqu~ila da, iako su ti napori “u skladu sa konsenzusom da se fiskalnim problemima treba ozbiqno pozabaviti”, Slovenija ima prostora za sporije smawewe potro{we, prenela je agencija STA.

“Slovenija ima relativno nizak nivo dr`avnog duga u pore|ewu sa drugim dr`avama, od samo 35,9 odsto BDP-a, {to vladi u Qubqani omogu}uje da primewuje mere fiskalne {tedwe kroz du`i vremenski period”, navodi se u izve{taju “D&B”.

Planirano smawewe potro{we bi moglo da “izazove ekonomske probleme”, upozorila je ta agencija za kreditni rejting i dodala da bi to moglo da ugrozi “{anse Slovenije za ulagawe i trgovawe” i da pove}a “rizik od socijalne nestabilnosti”, s obzirom da se sindikati o{tro protive reformama.

Pqa~ka ga ko{tala `ivota BAWALUKA: Dvadesetdevetogodi{wi mladi} iz Bawaluke preminuo je rano ju~e ujutro u Klini~kom centru, nakon {to se povredio razbijaju}i staklo na prodavnici kompjutera koju je poku{ao da opqa~ka. Iz bawalu~ke policije novinarima je potvr|eno da je Z.D. prona|en u jednoj od ulica u centru Bawaluke, oko 40 metara od prodavnice kompjutera, sa te`im povredama arterija na nozi i ruci. Pretpostavwq se da se mladi} povredio kada je nogom i rukom razbio staklo na prodavnici. On je iskrvario od velikih povreda noge i ruke i u bolnicu je dovezen u besvesnom stawu, gde je i preminuo.

Srpskom jeziku ne preti opasnost PODGORICA: Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} ocenio je ju~e da srpski jezik nije ugro`en u Crnoj Gori i da mu ne preti bilo kakva opasnost.

“Mislim da taj rizik ne postoji”, rekao je Vujanovi} novinarima u Plu`inama, gde je prisustvovao sve~anosti povodom dana te op{tine. Vujanovi} je ponovio raniji stav da nema ni{ta sporno u Zakonu o op{tem obrazovawu, koji je nedavno usvojen u Skup{tini Crne Gore I koji predvi|a da se nastava u {kolama izvodi na crnogorskom jeziku. Prema Ustavu Crne Gore, crnogorski jezik je slu`beni jezik, a srpski, hrvatski, bo{wa~ki i albanski su jezici u slu`benoj upotrebi.

Filip Vujanovi}

Goranu Ivani{evi}u zaplewena jahta

MAKEDONIJA I BUGARSKA SKOPQE: Makedonija i Bugarska }e zajedno lobirati za ubrzavawe projekata izgradwu `eleznice kao dela Koridora 8. Makedonski ministar saobra}aja Mile Jankijevski ka`e da }e dve zemqe lobirati kod evropskih institucija kako bi ubrzali ove projekte.

“Sredinom septembra o~ekujemo dolazak konsultantske ku}e koja }e uz pomo} dona-

Prelaz posle 60 godina

Smawewe potro{we u Sloveniji

Kosorova: Od Tadi}a ni{ta novo ZAGREB: Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor je re~i predsednika Srbije Borisa Tadi}a o “Oluji” kao zlo~inu koji se ne sme zaboraviti nazvala “ni~im novim i ve} vi|enim”. Ona je na polagawu venaca na Mirogoju povodom 15. godi{wice “Oluje” rekla da je tom akcijom kona~no vojno pobe|ena velikosrpska Milo{evi}eva politika. “To je istorijska ~iwenica i mi u Hrvatskoj ne}emo dozvoliti da se istorijske ~iwenice revidiraju, a posebno o ovakvim akcijama koje su zna~ile kona~no osloba|awe Hrvatske”, rekla je Jadranka Kosor.

Povodom prekju~era{weg zavr{nog podneska ha{kog

23

UKRATKO

JEDAN DATUM DVA SE]AWA

ZAGREB: Predsednik Srpskog narodnog vije}a (SNV) i poslanik u Saboru Milorad Pupovac izjavio je ju~e, na 15. godi{wicu hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja”, da se zala`e za “razgovor u kome bi Srbi i Hrvati zajedni~ki do{li do saznawa koja bi omogu}ila odgovore na pitawa {ta se de{avalo od 1991. do 1995. godine u Hrvatskoj i drugim podru~jima”.

~etvrtak5.avgust2010.

c m y

BALKAN

DNEVNIK

autoput du`ine 380 kilometara kroz Makedoniju a mediji su tokom leta u vi{e navrata navodili da }e do kraja ove ili po~etkom naredne godine biti poznat koncesionar koji }e graditi tu trasu puta. Izgradwa Koridora koji se godinama najavquje ko{ta}e, kako se procewuje, oko 1,2 milijarde evra.

SPLIT: Hrvatski teniser Goran Ivani{evi} ostao je bez svoje vi{e od dva miliona evra vredne jahte “sansiker predator 72”, koja je zbog nepla}awa lizinga, zaplewena. Tek dve godine stara jahta, nazvana “Amber”, od ju~e je u zvani~noj ponudi prodaje u “Jadran jahti”, sestrinskoj kompaniji “Hipo lizinga”. Luksuzna crno-be` jahta zaplewena je, kako nezvani~no saznaje zagreba~ki “Jutarwi list”, zbog problema s otplatom mese~ne rate lizinga, koja je navodno iznosila vrtoglavih 12.000 evra. Jahta je duga vise od 22 metra, {iroka gotovo 5,5 metara, ima ~etiri kabine i opremqena je najsavremenijim navigacionim ure|ajima, ali i ma{inama za prawe sudova i ve{a, fri`iderom i zamrziva~em. Ivani{evi} nije bio dostupan za komentar, a u “Hipu” nisu hteli da komentari{u vest, {tite}i bankarsku tajnu. Potvrda da je re~ o jahti Gorana Ivani{evi}a do{la je u vidu zvani~ne ponude za prodaju, gde se na fotografiji jasno vidi ime jahte, nazvane po Amber-Mariji, k}eri Gorana i Tatjane Ivani{evi}. Ovaj neugodni doga|aj nastavak je u~estalih spekulacija o tome da je porodica Ivani{evi} ve} neko vreme suo~ena sa finansijskom krizom.

Pahor na Brionima o svom tro{ku ZAGREB: Slovena~ki premijer Borut Pahor boravi na kra}em odmoru u Hrvatskoj, na Brionima, ali wegov kabinet je demantovao da je tamo gost hrvatske premijerke Jadranke Kosor.

Premijer Pahor se sa odmora na obali u Istri brodom kojim je sam upravqao odvezao na Brione, gde je odseo u vili “Brionka”, ali sam snosi tro{kove svog boravka, re~eno je u wegovom kabinetu poslovnom dnevniku “Finance”, prenosi agencija Hina .Drugi detaqi nisu saop{teni sem da }e predsednik vlade Pahor na Brionima ostati nekoliko dana. U vezi sa posetom slovena~kog premijera ostrvu koje asocira na elitni turizam i na jugoslovenskog predsednika Tita, u Sloveniji su lansirane informacije da Pahor tamo boravi na poziv hrvatske premijerke i o tro{ku Zagreba, {to je demantovano. Povodom ovog otkri}a, u Qubqani su se pojavile mnogobrojne zajedqive, pa i politi~ke kritike wegove destinacije za letwi odmor.

24

EKOLOGIJA

~etvrtak5.avgust2010.

DNEVNIK

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POQOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I [UMARSTVO

ULAGAWE U ZREWANIN

Pogon za recikla`u

Lovstvu i {umarstvu 41 miliona dinara

Iz Ministarstva za dijasporu Vlade Republike Srbije saop{teno je da je kompanija srpskih povratnika iz Velike Britanije „Altis hemikals“ kupila gra|evinsko zemqi{te u novootvorenoj industrijskoj zoni u Zrewaninu, gde }e izgraditi proizvodni pogon za recikla`u antifriza i proizvodwu uqa. Po re~ima ministra za dijasporu Sr|ana Sre}kovi}a, ova investicija u Zrewaninu rezultat je aktivnog rada resornog ministarstva u informisawu dijaspore o mogu}nostima ulagawa u op{tine i gradove u Srbiji.

Najve}i deo proizvodwe kompanije koja }e se graditi u Zrewaninu bi}e izvozno orijentisan, pri ~emu }e se koristiti najsavremenija oprema i tehnologija u toj industrijskoj grani. U prvoj fazi planirano je zapo{qavawe pedeset radnika iz hemijske, tehnolo{ke i metalske struke.

Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo sa 41 milion dinara finansira}e 62 projekta i programa koji vode unapre|ewu {umarstva i lovstva u Vojvodini, a ugovore su potpisali zamenik pokrajinskog sekretara za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo Jano{ Dobai i budu}i korisnici sredstava. Kako je rekao Dobai, u oblasti {umarstva bi}e finasirani projekti koji se odnose na pro{irenu reprodukciju {uma i podizawe novih {uma.

- Prvi put su obezbe|ena sredstva za unapre|ewe lovstva - za

izgradwu i rekonstrukciju lovno-tehni~kih objekata, lova~kih domova i objekata za uzgoj divqa~i- prihvatili{ta, pojili{ta, hranili{ta - rekao je Dobai. - Uz to, osam miliona dinara finansirano je u projekti za unapre|ewe semenske i rasadni~ke proizvodwe i poboq{awe kvaliteta semena i sadnog materijala autohtonih vrsta drve}a.

Za unapre|ewe lovstva i {umarstva po konkursu je predvi|eno ukupno 54 miliona dinara, ali nije bilo dovoqno projekta koji su ispuwavali konkursne uslove, a preostala sredstva za

istu namenu bi}e raspore|ena nakon rebalansa buxeta, rekao je Dobai.

Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo, ukazao je Dobai, pre nekoliko dana je raspisao konkurs za odobravawe i kori{}ewe podsticajnih sredstava za obradivo poqoprivredno zemqi{te dato u zakup. Po wegovim re~ima vlasnici registrovanog poqoprivrednog zemqi{ta u Vojvodini stariji od 65 godina imaju priliku da se do 15. oktobra ove godine prijave na ovaj konkurs i dobiju podsticajna sredstva za

izdavawe obradivog zemqi{ta u zakup u iznosu od {est do 10 hiqada dinara po hektaru.

-Iz buxeta }e za te namene biti izdvojeno oko 51,5 miliona dinara, pravo na dobijawe podsticajnih sredstava imaju

NA BLOKOVIMA U KOSTOLCU

U SPECIJALNOM REZERVATU PRIRODE PO^EO LETWI KAMP

U Zasavicu stigli Francuzi, Korejci...

„ZELENI KRUG”

Uklawawe opasnog otpada Udru`ewa gra|ana „Zeleni krug“ iz Ba~kog Petrovca uradilo je projekat „Uklonimo opasan otpad - Odmah! „, koji je finansijski podr`ao Balkanski fond za lokalne inicijative. Ciq projekta je da se uti~e na odbornike skup{tine Ba~ki Petrovac da u buxetu za 2011.godinu izdvoje sredstva od oko 8.000 eura za nabavku osam posebnih kontejnera za prikuqawe opasnog otpada, kao i to da kontrolu nad odlagawem tog otpada obavqaju javna komunalna preduze}a sa teritorije op{tine Ba~ki Petrovac.

Zakonski propisi relevantni za ovaj projekat su Zakon o upravqawu otpadom, Zakon o ambala`i i ambala`nom otpadu i Zakon o za{titi `ivotne sredine.

Udru`ewe gra|ana „Zeleni krug“ je, u okviru realizacije projekta, organizovao predavawa i javne tribine u Ba~kom Petrovcu, Glo`anu, Kulpinu i Magli}u. Predavawa su odr`ana u klubovima poqoprivrednika, koji su pozdravili ovakav projekat, jer je odlagawe opasnog otpada prepoznato kao realna potreba.

U okviru projekta UG “Zeleni krug” i Omladinsko udru`ewe E.Y.B.L. iz Ba~kog Petrovca su u ovom mestu nedavno organizovali manifestaciju „Zelena generacija Petrovcu – igrama bez granica“, obele`avaju}i svetski dan za{tite biodiverziteta.

Novi sistem uklawawa pepela

Specijalni rezervat prirode „Zasavica“, tradicionalno i ove godine organizuje letwe kampove. Ove godine ugostio je mlade istra`iva~e, studente biologije i ekologije Prirodno matemati~kog fakulteta u Novom Sadu kao i mlade iz Evrope i sveta na me|unarodnom volonterskom kampu.

Istra`iva~ki kamp se organizuje sa NIDSB „Josif Pan~i}“ i po~eo je 1 avgusta, a do 10. avgusta mladi istra`iva~i obi}i }e teren rezervata, radi}e monitoring flore, faune, pre svega ptica, sitnih sisara, lepitra, vilinih kowica, tvrdokrilaca, zatim pe~uraka i drugih grupa organizama. Rezutlate rada mladih istra`iva~a objavqni su brojinim nau~nim publikacijama, seminarkim radovim, popularisti~kim

U ovom rezervatu prirode po~eli su i radovi na izgradwi auto-kampa koji bi trebalo da bude zavr{en za tri meseca ~asopisima i puplikacijama poput „Ptice Zasavice“.

Ju~e je startovao volonterski kamp u ovom rezervatu prirode, koji se organizuju u saradwi s Mladim istra`iva~ima Srbije. Ovog puta tu su i mladi iz Francuske, Turske, [panije, Belgije, Italije i

prvi put iz Koreje i Hrvatske.

Tokom boravka, mladi volonteri }e pomagati u teku}im poslovima u rezervatu, a bi}e i u prilici da se upoznaju s vrednostima rezervata kroz rad mladih istra`iva~a. Mladi volonteri }e boraviti u kampu do 15. avgusta.

U ovom rezervatu prirode po~eli su i radovi na izgradwi auto kampa koji bi trebalo da bude zavr{en za tri meseca.

Izgradwu auto kampa u Rezervatu „Zasavica“ inicirao je Pokret gorana, a Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja podr`alo je taj projekat s 15.000.000 dinara.

Kamp }e biti izgra|en na povr{ini od jednog hektara, a nalazi}e se neposredno pred ulazom u Vizitorski centar Vaqevac. Pokret gorana u projektu

gazdinstva koja u zakup izdaju od 0,5 do 10 hektara obradivog zemqi{ta na najmawe pet godina, a pravo zakupa imaju samo registrovana poqoprivredna gazdinstva - rekao je Dobai.

u~estvuje sa 6.500.000 dinara i do sada je otkupio zemqi{te na kome }e biti kamp, uredio je prostor i obezbedio potrebnu dokumentaciju.

Kamp je projektovan po evropskim standardima i bi}e najsavremeniji kamp u Srbiji.

Shodno standardima Evropske unije i potrebama turista, bi}e opremqen prikqu~cima za struju i vodu, gostima }e na raspolagawu biti internet, a lokacija je neposredno u blizini saobra}ajnica i rezervata.

Novi sistem za prikupqawe, transport i odlagawe pepela i {qake sa blokova termoelektrane „Kostolac B“ u otkopani prostor kopa „]irikovac“, ~ija je vrednost oko 35 miliona evra, po~e}e probni rad polovinom ovog meseca. Novi sistem trebalo bi da u potpunosti spre~i razvejavawe pepela sa deponije u toj termolektrani, a re~ je o ekolo{ki zna~ajnoj investiciji, jer se prvi put u Srbiji pepeo lageruje u otkopani prostor nekog kopa.

Izgradwa neophodnih postrojewa u krugu termoelektrane „Kostolac B“ i cevovoda prema odlagali{tu u du`ini od {est kilometara je zavr{ena, u toku su funkcionalne probe pojedinih ure|aja, a u zavr{noj su fazi radovi na postavqawu vodonepropusne folije na lokaciji budu}e deponije. Vodonepropusna folija, koja }e onemogu}avati zaga|ewe tla i podzemnih voda, ve} je postavqena na povr{ini od 10 hektara, a do ulaska novog sistema u probni rad planirano je da folija bude postavqena na povr{ini od 15 hektara.

Ugovor o izgradwi novog sistema za odlagawe pepela i {qake gustom hidrome{avinom sa blokova termoelektrane „Kostolac B“ u otkopani prostor kopa „]irikovac“ potpisan je pre tri godine sa nema~kim konzorcijumom „Dobersek-Meler“.

Sredstva za izgradwu tog sistema obezbe|ena su iz kredita i sopstvenih izvora Elektroprivrede Srbije.

KIKINDA I SUBOTICA U BORBI PROTIV AMBROZIJE

IZ REPUBLI^KE INSPEKCIJE ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

Korov tu}i organizovano

Vanredne kontrole sakupqawa borovnice

Ovih dana o~ekuje se da }e ambrozija, alergijski korov, po~eti da cveta te je va`no da se ova biqka {to pre iskoreni, istaknuto je Gradskom odboru Lige socilademokrata Vojvodine u Kikindi. Po re~ima predsednika kikindskih liga{a Milo{a [ibula, ukoliko se ~eka sa uni{tavawem ambrozije oko 15 odsto

populacije o~ekuju zdravstveni problemi.

- Cvet ambrozije je ciklama boje i po~iwe da cveta ovih dana, a polen iz biqke izaziva alergiju kod qudi – objasnio je [ibul. - Kako bi biqka bila uni{tena neophodan je organizovaniji pristup , kao u Rumuniji i Ma|arskoj, gde su predvi|ene visoke kazne za vlasnike wi-

va i zapu{tenih dvori{ta na kojima ima ambrozije.

Kikindski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine bori}e se da se u kikindskoj

u o~ima, curewe iz nosa, a mogu}e su i najja~e klini~ke manifestacije na disajnim putevima jer ambrozija izaziva i gu{ewe.

Koncentarcija polena uskoro U Subotici je u vazduhu evidentirano 10 polenovih zrna ambrozije po metru kubnom metru. U Zavodu za javno zdravqe ka`u da se kriti~ne koncentracije polena u vazduhu o~ekuju sredinom avgusta, a da je u odnosu na 2005. godinu koncentracija polena smawena.

Zdravstvene tegobe uzrokovane ambrozijom ose}a oko 10 procenata stanovnika. Koliki problem Subotica, a u posledwe vreme sve vi{e i Vojvodina, imaju sa ambrozijom mo`da najboqe govori podatak da je koncentracija polena ovog korova pre nekoliko godina iznosila ~ak 900 zrnaca polena po metru kubnom, dok je najvi{i prihvatqivi nivo svega 20.

A. A. op{tini donesu odluke koje predvi|aju visoke kazne za nesavesne gra|ane koji ne vode ra~una o svojim parcelama – wivama ili dvori{tima.

Ukazano je da ambrozija u kontaktu sa ko`om izaziva alergijsku reakciju, peckawe

Kako bi uni{tavawa ambrozije bilo {to efikasnije kikindski liga{i pokloni}e 150 bo~ica herbicida za tretirawe ambrozije koje gra|ani mogu preuzeti u prostorijama ove stranke u Kikindi.

A. \.

Tokom jula i po~etkom avgusta Republi~ka inspekcija za za{titu `ivotne sredine obavila je vanredne inspekcijske kontrole sakupqawa i prometa za{ti}ene vrste borovnice na podru~ju PIO Vlasina i op{tinama Crna Trava i Kriva Feja. Kontrole su obavqane u saradwi sa policijom i ~uvarskom slu`bom Javnog preduze}a Direkcija za gra|evinsko zemqi{te i puteve, koja upravqa PIO Vlasina.

Kontrole su obavqene i u otkupnim stanicama, na silaznim putevima i u preduze}ima koja se bave sakupqawem i prometom borovnice na teritoriji P~iwskog i Jablani~kog okruga. Utvr|eno je da su sva preduze}a koja se bave otkupom i prometom borovnice posedovala potrebnu dokumentaciju, odgovaraju}e dozvole za sakupqawe Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa.

Tokom kontrole na podru~ju Parka prirode Golija, na putevima kojima bera~i dovoze borovnicu u Ivawicu radi daqe prodaje, zaustavqeno je vi{e od stotinu vozila. U dva je prona|eno oko 100 kilograma ploda borovnice ubranih nelegalnim sredstvima- ~e{qevima i beraqkama i protiv po~inilaca su podnete prekr{ajne prijave.

Na teritoriji Nacionalnog parka Kopaonik i na Staroj planini borovnica jo{ uvek nije zrela za brawe i vremenske prilike ne pogoduju bera~ima, ali se kontrole redovno obavqaju Inspekcija je utvrdila da se nepravilnosti mahom odnose na upotrebu nedozvoqenih sredstava prilikom brawa. U odnosu na prethodne godine zabele`eno je mawe slu~ajeva sakupqawa zelene borovnice. Tokom kontrola privremeno je oduzeto vi{e od 80 nedozvoqenih sredstava za brawe borovnice, a inspekcija }e podneti 44 zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka.

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak5.avgust2010.

25

26

~etvrtak5.avgust2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

27

~etvrtak5.avgust2010.

Posledwi pozdrav dragoj

POVOQNO odmor na Utjehi kod Bara. Telefon: 021/636-291 i 064/316-23-03 od 19 do 21 sat.

5949 POVOQNO izdavawe luksuznih aprtamna sa klimom, grad Hvar. Telefon 00 385 21 717 076.

6048 BOKA KOTORSKA - izdajem sobe u Risnu, lepe pla`e, upotreba kuhiwe, udaqeno 250 m od mora. 6 EUR. Tel. 00382/32371 - 657.

6436 SUTOMORE, izdajem apartmane i sobe sa upotrebom kupatila i kuhiwe. Povoqno.

Telefoni: 021/530-309, 021/898568 i 064/165-73-93.

6469

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482.

5835 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305.

6404 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305.

6405

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

6406

IZDAJEM jednosoban name{ten stan. Telefoni: 540-785, 064/38-59-974.

6392 IZDAJEM poluname{ten stan 48m2 ul. Bulevar oslobo|ewa 68. Preko puta futo{ke pijace.

Telefoni: 066/924-10-53 i 022/462-407.

5940 IZDAJEM komforan trosoban stan (pola ku}e) na Telepu.

Telefoni: 063/86-333-67 i 021/503-428.

6339 IZDAJEM dvosoban komforan stan kod Futo{ke pijace.

Telefoni: 021/400-199, 063/581340.

6343 IZDAJEM name{tenu garsoweru 28m2 u ]irpanovoj ulici kod Futo{ke pijace .

Cena 150 E, useqiv od 1. avgusta.

Telefon 060/099-0-411.

6412

IZDAJEM dvosoban komforan stan od 60m2, Wego{eva ulica.

Stan nije name{ten, ali je odmah useqiv. Prvenstvo imaju porodice. Telefon 021/461-966.

6414 IZDAJEM potpuno praznu garsoweru 25m2, terasa, ostava, na du`e vreme zaposlenoj osobi, paru, Ul. Jug Bogdana. Mese~no pla}awe. Telefon 021/461-542.

6419 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Pozori{nom trgu sa klimom i novim name{tajem.

Cena 280 E + depozit. Telefon 063/544-821.

6424 IZDAJEM stan 40m2, nename{ten, ul. Akesentija Maksimovi}a 1, kod novog bazena.

Cena 100E. Telefon 021/6412664.

6434 IZDAJEM jednosoban, komforan, name{ten stan u Novom Sadu. Telefon: 064/18-49-212.

6455 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru 26m2 u Pu{kinovoj ulici, tre}i sprat, lift, terasa, cena : 150 Eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

6463 IZDAJEM nov prazan jednoiposoban stan 43m2, Ul. ]irpanova, lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prozorom, cena 160E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

6464 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 6465 LIMAN II, izdajem name{ten trosoban stan 75m2, odmah useqiv, ~etiri le`aja. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547-920.

6471 GAJEVA ULICA, izdajem name{tenu garsoweru za jednu ili dve osobe, cena 130E. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547-920.

6472 GRBAVICA - Do`a \er|a izdajem prazan dvosoban stan 50m2 sa kuhiwskim elemenitima odmah useqiv, cena 180E. Telefon 064/420-15-73, 021/547920.

6473 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan, 40 m2 za dve osobe u Toplice Milana, odmah useqivo, cena 180E. Telefon 064/09-07-889, 021/547-920.

6474

KUPUJEM jednoiposoban stan na Novom nasequ, veli~ine 40 50m2. Telefon 064/349-44-64.

6430

LIMAN I, ukwi`en, useqiv stan na odli~noj lokaciji od 62m2 po ceni od 61.800. Tel. 6368429.

15009 NOVO NASEQE, [onsi, ukwi`en, odmah useqiv stan od 53m2 po ceni od 46.400. Tel. 6366952.

15010

PRODAJEM jednosoban stan 31m2 na Bul. cara Lazara preko puta hotela „Aleksandar“, cena 42.000 e, uli~no orjentisan.

Telefoni: 064/8642505, 062/9799348.

6302 CENTAR, jednosoban dvori{ni prizemqe, C.G. Dobar, odmah useqiv. ^isti papiri, svoje brojilo 20.000 E kredit ne!

Telefoni: 6621797 i 063/598463.

6348 NOVO naseqe, Ul. Partizanskih baza 22, jednosoban stan kod tri kule, odli~na lokacija, komforan, sa balkonom, povoqno. Telefon: 021/833-499, 066/914-64-79.

6388 PRODAJEM jednosoban konforan stan 41m2, Ul. @arka Vasiqevi}a br.16. Prvi sprat, ukwi`en, prvi vlasnik. Mo`e za poslovni prostor. Telefon 063/899-8999.

6415 DETELINARA, useqiv, ukwi`en 1.0 stan po ceni od 25.750.

Tel. 636-8429.

15001 BULEVAR, useqiva, ukwi`ena garsowera na III spratu po ceni od 28.500. Tel. 064/220-95-65.

15002 [IRI CENTAR, brzo useqiva odli~na garsowera od 28m2 za 32.000 sa PDV-om. Tel. 636-6952.

15003

SAJAM ukwi`en mawi dvosoban stan, peti sprat, lift, 35.000E gotovinom, Kisa~ka, jednosoban 30.000E. Telefon: 6618-184, 063/598-463.

6347 NOVA DETELINARA, ukwi`en, useqiv 1.5 stan, dobar raspored po ceni od 44.300. Tel. 636-6952.

15004 GRBAVICA, nov, useqiv odli~an 1.5 stan od 40m2, odli~an raspored i lokacija.

Tel. 063-82-88-377.

15005 BULEVAR, odli~an, ukwi`en 2.0 stan, radio Aleksandar, po ceni od 61.800. Tel. 636-6952.

15006

EKSTRA stan, nov trosoban odmah useqiv u zgradi sa bazenom i teretanom. Novi bulevar 67m2. Telefoni: 6621797, 6618-184 i 064/502-53-79.

6350 LIMAN, Dom zdravqa, odli~an raspored, ukwi`en 2.5 stan od 71m2 na III spratu po ceni od 73.000. Tel. 064/220-95-65.

15007

NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

6466 CENTAR, nov, useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Tel. 636-8429.

15008

SPENS - ispod tribina stadiona izdajem lokal 400m2 poslovnog prostora, prizemqe i sprat, za razne delatnosti.

Telefon: 064/09-07-889.

6470

PRODAJEM fap {leper 1620 i traktor IMT 577. Telefoni: 021/834-581 i 834-582.

5286

Vawi od porodica: Milutinov i Andonovski.

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispona, {qunak, komplet materijal, na adresu. Telefoni: 021/847-034, 063/500-570.

3883

ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno.

Telefon 063/8424716, 063/84-26848, 021/500-612.

4861 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

6236

6574

Posledwi pozdrav dragom o~uhu

Simi Gazibari}u S’ po{tovawem Sale.

6560

Mom voqenom suprugu DRVA, bukva - meterice 3400, izrezano i iscepano 3600, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene.

Telefon: 062/8-999-321, 061/1960-888, 064/138-7736.

6078 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 4300, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 4900 dinara.

Telefon: 064/138-77-58, 064/13877-36, 6/416-020.

6079 USTUPAM zakup lokala i prodajem inventar i robu u butiku. @elezni~ka 50.

Telefon 064/2019185.

6301 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

6398 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din.

Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefon 062/89638-43 i 066/51-286-45.

6402 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3100, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43-056 i 061/67-826-23.

6403 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i bagrem, mo`e rezano i cepano, ugaq Kostolac, ta~na mera. Telefon: 064/143-34-09 i 6419-439.

6461

Simi Gazibari}u Ni smrt nas ne mo`e rastaviti.

Znam da me voli{ najvi{e na svetu, zna{ da te volim najvi{e na svetu.

Tuguje za tobom tvoje Maj~e.

6561

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Jovanu ]iri}u

od familije Stepanov.

6573

PRODAJEM ku}u bez posrednika, ulica Ru`in Gaj 26, Novi Sad. Telefon 6392-021.

5385 PRODAJEM Kamenica - Bocke ku}a 170m2, sa upotrebnom dozvolom, svim komunalijama, plac 1650m2, 90.000E, mo`e zamena za stan + novac. Telefon 063/7721-692.

6426 FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, 8.557m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 2 eura/1m2.

Telefon 069/18-26-726.

6055 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te (parcele), 15050m2 /150 ari/, put, svi prikqu~ci, lep pogled 1/1, hitno, povoqno.

Telefon 069/314-37-14.

6395

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. avgusta u 67. godini preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda

Jovan ]iri} Sahrana je danas, 5. 8. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni wegovi najmiliji.

6558

28

^ITUQE z POMENI

~etvrtak5.avgust2010.

Sa qubavqu, po{tovawem i tugom opra{tamo se od iskrenog prijateqa

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. 8. 2010. godine preminula na{a draga

Posledwi voqenom

DNEVNIK

pozdrav

na{em

Preminula je na{a draga i voqena

Sretenu Avramovi}u

Vera Malobabi}

od: supruge Magdalene, sinova Gorana i Aleksandra.

Jove ]iri}a

Sahrana je danas, 5. 8. 2010. godine, u 13 ~asova, u Sremskoj Kamenici.

Sahrana je danas, 5. 8. 2010. u Petrovaradinu na Tranxamentskom grobqu, u 15 ~asova.

Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Porodice: Savi}, Raleti} i Gari}.

Vawa Mirkov -Uskokovi} 6572

Posledwi pozdrav mojoj dragoj i jedinoj mami od: wene }erke Branke, zeta Sa{e i unuka Bojane i Bo{ka.

6536

6542

8. 3. 1973 - 4. 8. 2010.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav strini i jetrvi

Posledwi pozdrav snaji

Sahrana je u petak, 6. 8. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu.

Vawi

O`alo{}ene porodice: Uskokovi}, Mirkov i Bo{kovi}.

od Ranka \urice sa porodicom.

pozdrav

voqenoj

Vawi

6555

6538

6539

TU@NO SE]AWE

dragom

5. 8. 2006 - 5. 8. 2010.

Jelica ^iv~i} Miqa Burazor S ponosom }emo te se se}ati, s tugom }emo te pomiwati, a u srcu te ve~no nositi.

iz Futoga

od Slobodana i Jovanke \urice.

Neka te an|eli ~uvaju.

Teta Du{ica, te~a Mile i deda Stojan.

6563

6568

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

od svekra Marka i svekrve Milke.

Bogdanu Gostovi}u

Vawi Mirkov -Uskokovi}

rodbinu i je preminuo

Na{oj

od: snaje Ne|e i bratanica Nade [kori} i Branke Tiragi} sa porodicama.

Mnogo nam nedostaje{...

Tvoji najmiliji: Milinko, Marinko, Jasmina, Buba i Sawa.

Posledwi pozdrav od porodica: Novi}, Damjanovi} i Gomirac.

6481

6530

6554

Posledwi sestri

Mojoj dragoj sestri i na{oj tetki

Bogdan Gostovi}

Vawi

Vawi

Kumovi: Ivana, Vojkan, Ksenija i Aleksandra.

Jelena, Nedeqko, Ivana, Milo{ i Nikola.

6564

6567

6553

pozdrav

pozdrav

dragoj

Jelici ^iv~i}

1926 - 2010.

Sahrana je danas, 5. 8. 2010. u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Posledwi pozdrav najdra`em suprugu i najboqem kom{iji od wegovih najmilijih, supruge Milice i kom{inica Marinele i Desanke.

Posledwi sestri

Veri Malobabi}

od: Nata{e, Ester, Dejana i Maksima.

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Posledwi pozdrav dragoj na{oj

Veri Malobabi}

od: sestara Zorke, Qubice i Nade i brata Petra sa porodicama.

6562

6569

Posledwi kumici

Bogdanu Gostovi}u

Tvoji: brat Sreten, snaja Goca @uni} sa decom.

dragoj

Vreme }e uzalud prolaziti.

Se}awe na tebe nikad ne}e prestati.

Tvoj brat Du{an, snaja Jela @uni} sa sinovima Velimirom, Vladimirom i Stefanom.

6551

6552

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Mojoj voqenoj

Jelici ^iv~i}

Vreme }e uzalud prolaziti, se}awe na tebe nikada ne}e prestati.

Vawi

Jelici

Vawi Mirkov -Uskokovi}

Kuma Jelena sa porodicom.

Stric Branislav, strina Kristina, brat Vladimir i Ma{a, @eqko Vla~i}.

6565

6566

od te~e Veqe i tetke Ru`e @uni}.

6550

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Sa neizrecivim bolom javqamo ro|acima i prijateqima da je u utorak, 3. avgusta 2010. godine preminuo na{ voqeni

ro|. Brzak 1962 - 2010.

Svetislava - Svete Stankovi}a

Milenko Stanivukovi}

Sahrana je 5. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu. Polazak ispred ku}e `alosti, Ulica Mojkova~ka 17, u 14.30 ~asova.

O`alo{}eni: suprug Radomir, majka Stojanka, }erka Tawa, zet Dragan, unuka Milica, unuk Stefan, sin Darko i snaja Qiqa.

1946 - 2010.

2003 - 2010.

Sahrana je danas, 5. avgusta 2010. godine, u 14 ~asova, na Starom ~enejskom grobqu.

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

O`alo{}ena porodica Stanivukovi}.

Sinovi: Milan i Slobodan sa porodicama.

6528

6505

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Jelici ^iv~i}

Dana, 1. avgusta 2010. godine preminuo je dugogodi{wi nastavnik patologije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu

prof. dr Milan Haxi}

Jelici ^iv~i} Nikada te ne}emo zaboraviti. od prijateqa Krkqi}: Nikole, Zore i Milana.

Tvoji: ujaci Bo`o i Boro sa familijom i tetke Vinka i Milena sa familijom.

6507

6500

6515

POMEN Navr{ava se 40 dana otkako nas je napustio na{ dragi brat, {urak i ujak

Danas je devet godina od kako nije sa nama

Danica ^udi} ro|. Uzelac

1945 - 2010.

S po{tovawem }emo ~uvati uspomenu na uva`enog kolegu.

Komemoracija }e se odr`ati 10. 8. 2010. godine, u 12 sati, u Sve~anoj sali Fakulteta.

Nastavnici, studenti i zaposleni Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

1417/P

Posledwi pozdrav kumi

Sine moj, sre}ice jedina, ponosu moj, danas Ti je ro|endan.

Nekad smo se radovali, a danas su ostale suze, bol i tuga.

Te{ko je roditeq biti a `iveti bez svog jedinca.

Znaj, voli Te i uvek }e Te voleti Tvoja mama sa svima koji su bili uz nas.

6496

Ratko Vasi}

redovni profesor u penziji

Posledwi pozdrav kom{inici

Danas se navr{ava sedam godina od prerane smrti na{eg dragog

Jovica @ivanov

Jelica ^iv~i}

Posledwi pozdrav priji

29

~etvrtak5.avgust2010.

IN MEMORIAM

Pomen }emo obele`iti u subotu, 7. 8. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na ^enejskom grobqu, pa pozivamo sve prijateqe i rodbinu.

O`alo{}eni: sestra Radmila i zet Milija sa porodicom.

Godine traje.

prolaze,

nezaborav

Sin Predrag, }erka Mirjana, suprug Nenad, sestre Marija i Nada, bra}a Milan i \oko.

6518

6488

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav na{oj penzionerki, prerano preminuloj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 7. 8. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`ati ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj supruzi i majci

Dr Dr Tomislav Bandin redovni profesor univerziteta, u penziji

Jelici

Jelici ^iv~i}

od kom{ija: An|e, Beri}a, Ivanovi}a, Mari}a, Radosavqevi}a, Mari}a, Ivanovi}a i Prodanovi}a.

od kumova: \ure, Qubice, Dace i Ranka.

6508

6510

Posledwi pozdrav dragoj

na{oj

od kolektiva Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” Novi Sad.

KOLEKTIV EKONOMSKOG FAKULTETA U SUBOTICI. 820/P

Posledwi pozdrav strini, snaji i jetrvi

Jelici ^iv~i}

S dubokim po{tovawem sa~uva}emo uspomenu na dugogodi{weg redovnog profesora i dekana Ekonomskog fakulteta u Subotici, vrsnog poznavaoca ekonomske teorije i nau~nog radnika.

JEDNOGODI[WI POMEN mom jedinom sinu

Desanki Ke`i}

723/P

S qubavqu te ~uvamo u na{im srcima i se}awima.

Suprug Mihajlo, }erka Ivana, sin Nemawa.

6407

Milo{u - Mi{i Mazalici 5. 9. 1983 - 5. 8. 2009.

Jelici

Jelici ^iv~i}

Toliko si volela `ivot, a tako si kratko `ivela.

Familije: Vukas, Milinkovi}, A}imovi}, Brzak i Kr~edinac.

od: Ne|e, Zorice, Tine i Branka ^iv~i}a.

obele`i}emo danas, 5. 8. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Ja `ivim dan za danom, svaki drugi isti je i uzalud se nadam da }e{ do}i, al’ kad zamiri{e na tugu onako kako zna, po~iwem da pla~em bez prestanka.

U ve~nom bolu mama Sne`ana.

Tvoji: baka Angelina, tetka Vida sa Stefanom i Duwom.

6456 6514

Posledwi pozdrav

6513

Pro{la je godina od kako nisi sa nama, ali u na{im mislima i srcima osta}e{ zauvek.

Mileva Staji}

Jelici ^iv~i}

6511

6447

POMEN Petog avgusta navr{ava se {est godina od kada nije sa nama

Qubica Medakovi}

Hvala ti za svu dobrotu i qubav koju si nam nesebi~no pru`ala. od porodice Du|ak.

Milo{ Mazalica Oti{ao si kao tren zauvek, jo{ uvek ne mo`emo da verujemo.

Pamtimo te po dobroti, s ponosom te se se}amo, u srcima ~uvamo i beskrajno volimo.

Zauvek }e te voleti i nositi u srcima tvoji: Bora, Sandra i Sne{ka.

6421

dipl. ecc.

Uspomenu na wu ~uvaju: sestra \ur|ica i brat Vlada sa porodicom.

6429

PETOGODI[WI POMEN

POMEN Danas, 5. 8. 2010. godine navr{ava se nedequ dana od smrti na{e tetke

Milan Haxi}

2005 - 2010.

Milane, osta}e{ zapam}en kao ~ovek pun `ivota i vedrine.

Postoji toliko re~i...

Strast za `ivotom je ono {to te najboqe opisuje.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i se}awima.

Juhas Katici

Marije Bugar~i}

S po{tovawem i qubavqu te spomiwemo i ~uvamo uspomenu u na{im srcima.

Qubomir \ur|ev sa porodicom i Nade`da Stepanov.

Tvoje sestri~ine: Stanka i Branka sa porodicama.

Suprug Ilija, }erka Irena i unuk Goran sa porodicom.

6451

ro|. Devi} iz ^ortanovaca

6494

6477

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.46 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.05 01.30

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Izbliza Plej gejms PCTV Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Garsowera Vesti Svetkovine ^udesni svet: Lekcije iz geografije Vesti Inspektor Montalbano Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Karfiol Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Portret arhitekte Milana Stojkova, dok. program Tabloid Vojvo|anski dnevnik Vesti iz kulture Klasik rok Gruvawe Gospodin Maks, film Svetkovine

Mika Kosti}

Tabloid

Gosti emisije su pop peva~ica Mika Kosti}, Ivana Malen~i}, predstavnica za medije rok festivala u Mokrinu i ~lanovi rok grupe „Alogija“. Da li je istinita pri~a da se svaka devojka koja popije ~a{u vode u Mokrinu odmah udaje?

Autor i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 21.00)

06.30 07.00 07.25 08.30 08.55 09.20 09.35 10.20 10.30 12.15 12.30 12.40 13.10 13.15 14.05 14.30 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.20 00.10

TV PROGRAM

~etvrtak5.avgust2010.

Kuhiwica (ma|) Svetkovine Omiqeni gradovi Zmajeve de~ije igre Paideja Pre`iveti automobil Su~eqavawa (ma|) Crtani film (ma|) Inspektor Montelbano ^udesni svet Vesti (ma|) Festival “Kalina”, Sr. Mitrovica - sve~ani koncert (ukr) Tajna hrane: Paradajz Pod obru~em Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Pod obru~em Kqu~evi od ku}e, film TV Prodaja

06.00 07.30 08.00 08.10 09.00 10.15 10.20 11.00 12.30 14.00 14.50 15.30 15.50 15.55 16.00 16.45 17.30 18.30 20.00 20.25 20.35 22.00 22.30 22.40 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Jutarwi program Beli luk i papri~ica U ogledalu Tin in Bila jednom jedna nedeqa Vili `eli da zna Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Barometar O~istimo Srbiju U ogledalu Situacije- Amerika kao Albanija-dok. program Vojvo|anske vesti Art-boks Vojvo|anske vesti Barometar Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Barometar Lice s naslovnice Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.46 10.00 10.04 10.37 11.00 11.21 12.00 12.15 12.29 12.44 13.28 15.05 15.15 16.00 16.03 17.00 17.20 17.30 18.26 18.58 19.30 20.10

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Balkan ekspres 2 U zdravom telu Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Kako sam upoznao va{u mamu Pozori{te u ku}i Dnevnik Sport plus Kuvati srcem: Jelena Gaj{ek Odstrel Letwi bioskop: Gepard devoje 2, film Vesti Sat Vesti Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz Dnevnik Fudbal: Liga Evrope

FUDBAL

Slovan – Crvena zvezda (RTS 1, 20.25) 20.25 Fudbal - Kvalifikacije za ligu Evrope: Slovan - Crvena zvezda, prenos 21.15 Vesti 22.20 Sti`u dolari 23.16 Odstrel 00.05 Dnevnik 00.21 Evronet 00.31 Katrinavil 01.14 No}ni bioskop: Milenijum, film

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.05 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

Hrana i vino [ira, princeza mo}i Guliver Moja porodica Objektiv Misterije KGB Sprint Vitra` Objektiv U bilo koje vreme Buntovnici Neon siti Objektiv Koncert Radionica Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Rat svetova Ludaci Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 23.50 00.50 00.55

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Nikad je ne pu{taj Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: Sutjeska Duhovi Sarajeva Foks vesti Ninya ratnici

SERIJA

14.00 16.00 16.30 18.15 18.45 19.15 20.30 22.00 02.00

Duh {ampiona: Federer Mobil 1 Grid Belgijska liga Fudbal mondijal magazin Najava {ampionata Ful Tilt poker Karling kup Finale 2008: ^elsi – Totenhem Komjuniti {ild 2008: Man~ester junajted – Postmut Mobil 1 Grid Klupske TV Atletika Premijer liga Magazin Ful Tilt poker UEFA Evro liga: Slovan - Crvena zvezda ATP 500 Va{ington 1/8 finala Atletika

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Va{at ra{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Stara Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

13.35 Ser|o Asizi

SERIJA

Kapri U o~aravaju}em ambijentu, smewuju se velike i male `ivotne pri~e, ostvareni i izgubqeni snovi. ^ar serije ogleda se u spoju lepote prirode od koje zastaje dah i ose}awa o nesvakida{wem `ivotu.

Uloge: Gabrijela Pesion, Kaspar Kaparoni, Ser|o Asizi, Iza Danijeli, Bjanka Gua~ero Re`ija: Enriko Oldoini (RTS 2, 21.00)

10.05 10.12 10.42 11.07 11.36 12.09 12.48 12.54 13.04 14.03 14.32 14.46 14.52 15.16 15.32 16.00 16.35 16.52 17.42 18.00 18.31 18.39 19.06 19.32 19.40 20.00 20.30 21.00 22.04 22.31 23.00 23.28 23.52 00.48

Severina Vu~kovi} 06.00 07.00 07.30 09.00 09.30 10.00 11.00

07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00

07.18 07.38 07.49 07.56 08.21 08.46 08.53 09.22 09.40

Duhovi Sarajeva Severina je studentkiwa iz Splita koja sti`e u Sarajevo u potrazi za svojim polubratom. Tu upoznaje dvojicu momaka, sitnih prevaranata, koji }e poku{ati da joj pomognu, ali i da za sebe izvuku korist.

Uloge: Severina Vu~kovi}, Enis Be{lagi}, Davor Jawi}, Milan Pavlovi}, Mirza Tanovi}, Dragan Jovi~i} Re`ija: Dejan Radoni} (Foks, 23.50)

DNEVNIK

c m y

30

Kuvati srcem: Jelena Gaj{ek Verski kalendar [umska {kola 2 Gomboce Tri medveda Ozi bu Kwi`evna {kolica Ars praktika Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Vode Srbije Trag u prostoru Beogradska filharmonija Datum Verski kalendar Trezor Kwi`evna {kolica Ars praktika Dosije iks i oks Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda Tuma~ewe kwi`evnog dela Tehnologija danas Ovo je Srbija Datum Bardovi teatra: Tawa Bo{kovi} Enciklopedija Spomenar [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu Datum @ivot i standardi Srpski glas - crni opal, dok. program Kapri Metropolis Nauka 2010.: Fenomen blizanci Ad libitum Tehnologija danas Trezor Fudbal Kvalifikacije za Ligu Evrope: Slovan - Crvena zvezda

08.30 Svemirska krstarica - Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.15 Za dobar dan, nastavak 13.00 Non-stop 13.30 Kefalica 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 Kefalica 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Generalova k}i 23.45 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Suprotni pol

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Vetar u le|a, 11.00 Zdrava logika, 11.30 @ivot na Marsum 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.20 [ampioni, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Vremeplov, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou

14.00 16.00 16.35 17.30 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.00 23.35 00.25 01.25

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92; @ivotiwa mi je spasila `ivot Film: Qubav Vesti B92 Nacionalna geografija; Quti neprijateqi Stjuardese Vesti B92 Dora istra`uje Trnav~evi}i u divqini Dolina sunca Film: Plava senka Vesti B92 Stjuardese Najja~i ostaju Dr Hu

Quti neprijateqi Svi}e novi dan. To je jedan od najlep{ih trenutaka u Africi. Krdo bivola kre}e se ka pojilu. Kroz palme se pomaqaju zlatne glave. Gledamo spektakl koji se retko vi|a.

(B92, 16.35)

07.00 10.00 12.15 12.30 14.30 14.45 15.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.00 01.55

Jutarwi program Film: Kvo vadis, @ivorade Siti kids Pali an|eo Siti Top {op U tu|oj ko`i Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola U sosu Nacionalni dnevnik Rezervisan termin Sve za qubav Ni{ta za sakriti Crna hronika Film: Melisa Pi Ekran

Aleksandra Simi}

I to je `ivot Autorka emisije }e ugostiti tri gosta razli~itih profila u zavisnosti od teme.

Poku{a}emo da se bavimo nekim temama o kojima se malo ili uop{te ne pri~a pri~a u Srbiji.

Autorka i voditeqka: Aleksandra Simi} (Ko{ava, 21.00) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.30 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Sigma Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Afrika od vrha do dna @ivot u parkovima Afrike Telemaster Kliford Klinika I to je `ivot Arena, politi~ki tok {ou Luda ku}a Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak5.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

31 17

Pi{e: Tom Stendiy 07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Pet zvezdica 10.00 Prenos obele`avawa Dana pobede i domovinske zahvalnosti 11.00 Vesti iz kulture 11.28 Knin - Misa za Domovinu 13.00 Vojno hodo~a{}e Lurd 13.35 Kulturna ba{tina 14.20 Sutra je novi dan 15.05 Hrvatsko podmorje 3 15.35 A sad u Evropu!

16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Oluja nad olujama, dok. film 21.05 Knin 2010.: Dan pobede, domovinske zahvalnosti i hrvatskih braniteqa, prenos 23.05 Dnevnik 3 23.45 Dr Haus 00.35 Filmske no}i strave: Autostoper, film Golden Bruks

Motivi Emeri Sims je visokoobrazovan i uspe{an biznismen, koji je o`ewen uzornom `enom Konstancom. Stvari opasno krenu po zlu kada se Emeri, `eqan uzbu|ewa uspusti u aferu s divqom Alanom...

Uloge: Vivika Ej Foks, [emar Mur, Golden Bruks, [on Blejkmur, Yo Tori Re`ija: Kreg Ros (Nova TV, 02.35) 07.35 07.55 08.10 08.25 08.50 10.50 12.50 13.40 14.35 16.15 18.20 19.15 20.05 21.00 23.00 23.50 00.45 01.35 02.35 03.55

Yeki ^en, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Na{a mala klinika Nejvi CIS IN Bra~ne vode Za~arani Ezo TV Motivi, film Seks i grad

08.00 09.00 10.00 11.00

00.00 01.00

Najgori poslovi u istoriji Faraonov izgubqeni grad Gerouov zakon Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e Impresionisti Posledwi branoru{iteq Mumija koja je do{la iz leda Pri~a o dvorcima i kraqevima Vivaldijevim stopama Pri~a o krompiru Patrik 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke Grobqe gladijatora Lovci na naciste Tajm tim godina 10 Pri~a o dvorcima i kraqevima Vivaldijevim stopama Pri~a o krompiru

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraqeva garda Sudija Prist Sastanak na slepo Tri musketara Vremenski policajac Soba moga sina Erotski film Samo dospite vodu

06.00 07.45 09.40 11.25 12.55 14.45 16.40 18.30

Progawawe Meri Kutija Hana Montana Autoput 30 Rej~el se udaje Vatrostalan Ne ka~i se sa Zohanom Kraqevi plesa. Poja~aj do daske Zemqa avanture Za Nedu Erotska nacija 1. deo Erotska nacija 2. deo Opsednuta ^ita~ Zabava Filmovi i zvezde

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

20.05 21.50 23.00 23.45 00.20 02.05 04.05 05.30

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Pre nego {to ka`e{ da Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Medijum Zakon i red Projekat Jeqcin Nevaqao ili dobar Ne{ Briyis

08.10 10.15 10.45 11.45 11.50 12.15 13.05 13.50 15.30 17.20 18.55 19.10 20.00 20.55 23.50 00.35 01.25 02.25

RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Punom parom Nestala Los Viktorinos Najlep{i urok Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina ^ak CSI L.A. Dragnet 11. sat Astro {ou 11. sat

SERIJA

Sofija Bu{

Autostoper Mladi i zaqubqeni Grejs i Yim kre}u na izlet automobilom na jugozapad Amerike, ne razmi{qaju}i o opasnostima koje bi ih mogle do~ekati.

Jedne ki{ne no}i Yim skoro pogazi ~oveka koji se iznenada zatekne pred wima...

Uloge: [on Bin, Sofija Bu{, Zahari Najton, Nil Mekdonju Re`ija: Dejv Mejers (HRT 1, 00.35)

08.05 08.15 08.30 08.55 09.15 09.40 09.50 10.05 10.30 12.05 12.45 13.30 14.10 14.40 15.20 16.00 17.30 18.20 19.20 20.05 20.25 21.30 22.25 00.30 01.20 01.50

06.45 10.30 11.00 12.30 13.00 14.10 15.00 16.00 17.00 18.40 19.10 21.00 23.00 01.00 02.45 03.55

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Porodica Adams Silvestrove i ^i~ijeve tajne Abeceda EU Iznad crte: Hana, drugi put Hajdi Luda partija golfa 2, film Ru`na Beti Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Bra}a i sestre Neo~ekivana gospo|a Polifaks, film Vrhunska putovawa: Bali Mu}ke Gara`a Ve~erwa {kola Fudbal - EL: Hajduk - Dinamo B, prenos 1. poluvremena Fudbal - EL: Hajduk - Dinamo B, prenos 2. poluvremena Kob, film Dedvud Kalifornikacija Zlo~ina~ki umovi

Mrtve o~i Londona Pri~e Veka Hladnokrvno Intermeco 2 Most uzdaha Trava Pri~e veka Trava Manipulator Intermeco 3 Razbija~ Pejyer ^ovek od papira Prevera Mrtav ~ovek hoda Neobi~na qubav Marte Ajvers

Gospodin 3000 [uwala Posledwi ples Bitange iz tr`nog centra Igra sudbine Zmaj: Pri~a o Brusu Liju Povratni efekat Ku}a na hladnoj reci Hladno oko srca Devojke iz katoli~ke {kole 3.

02.00 Iskqu~ena

CSI

Grisom, Sara i Nik samo sat vremena posle ubistva `ene u novinarskoj lo`i sredwo{kolskog stadiona sti`u na mesto zlo~ina, {to ih vodi u potragu za „sve`im“ dokazima. Otisci prstiju sa `rtve poka`u da je re~ o delu serijskog ubice...

Uloge: Vilijam Petersen, Mary Helgenberger, Geri Durdan, Yory Eds, Pol Gilfojl Re`ija: Kventin Tarantino (RTL, 20.55)

Geri Durdan

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi Kako se pravi Drvose~e iz mo~vare Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi Drvose~e iz mo~vare Pravo mesto zlo~ina Pobe}i od smrti U deli}u sekunde U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi

08.30 09.30 11.00 12.30 14.00 15.00 16.00 18.30 20.30 23.00 23.10 23.40 00.40 00.45

Kowi~ki sport Biciklizam Fudbal Plivawe Fudbal na pla`i Letwi biatlon Biciklizam Fudbal Borila~ki sport Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Biciklizam

Tuga gladnog Juga a razliku od vojnika, civili su konzerve dui ozlogla{en) primer upotrebe hrane kao oru`ja. go tretirali kao novitet, ~ak i luksuz. Na Mar{ je po~eo u novembru, kad su ambari bili puVelikoj izlo`bi u Londonu 1851. bombani `ita, sto~ne hrane i pamuka. Svaki odred slao sti~no su reklamirane limenke u kojima su “o~uvabi po jednu grupu “lewivaca” da na|e hranu. Poni sve`a govedina, ov~etina i teletina, mleko, kre{la bi pe{ke, a vratila se s punim kolima, gonemovi i puding, {argarepa, gra{ak, repa, cvekla, }i pride i stoku pred sobom. Ra{irile su se i dinstane pe~urke i drugo povr}e, losos, bakalar, opusto{ile okolinu slobodno se slu`e}i sve`om ostriga, vahwe i druge ribe. Istim procesom su ov~etinom, slaninom, }uretinom, piletinom, kuo~uvane {unke za upotrebu u Indiji i Kini, tako da kuruznim bra{nom i krompirom, izme|u ostalog. mogu trajati u svakoj klimi i neograni~eno dugo”.

Osim neophodnih zaliha, vojnici Unije su klali Ali limenke nisu dugo ostale luksuz. Velika sviwe, ovce i `ivinu, palili i pqa~kali mnoge vojna potra`wa nagnala je izumiteqe da smisli ku}e, uprkos nare|ewu da to ne ~ine. Nalo`eno ma{ineriju za automatizaciju procesa pe~a}ewa im je da uni{te mlinove, ambare i ma{ine za ~ikonzervi, a otkriveno je i da dodavawe kalcijum{}ewe pamuka samo ako nai|u na otpor. [erman je hlorida vodi di`e ta~ku kqu~awa i skra}uje u memoarima pisao da se tra`ewe hrane pretvorivreme kuvawa. U Americi je proizvodwa sko~ila s pet miliona na 30 izme|u 1860. i 1870. Kako je u Britaniji ba{ u to vreme izbila bolest goveda, stanovni{tvo je bilo primorano na to da se okrene konzerviranoj govedini uvezenoj iz Australije i Ju`ne Amerike.

Osim konzervi, vojnu logistiku je transformisala i `eleznica jer je omogu}ila transport vojske, hrane i municije muwevitom brzinom. Kad je 1861. po~eo gra|anski rat, SAD su imale 48.000 kilometara pruge, vi{e nego svi ostali delovi sveta zajedno. Ali vi{e od dve tre}ine je prolazilo kroz vi{e industrijalizovane dr`ave Unije, {to je Severu davalo osetnu prednost u snadbevawu vojnika. Strategija Unije je bila da kompletno blokira secesioniSecesionisti vi{e stradali od bede nego od metaka i granata sti~ke predele Konfederacije i tu izazove nesta{icu hrane i ekonomski krah. Izlo u op{tu otima~inu. “Pored mene je pro{ao jeme|u 1861. i 1863. cene nekih osnovnih namirnica dan vojnik sa {unkom na musketi, teglom melase pove}ane su sedam puta, izazvav{i nerede u nekopod mi{kom i velikim komadom sa}a u ruci, koje liko ju`wa~kih gradova u kojima je gnevna ruqa je jeo. Kad je uhvatio moj pogled, tiho je rekao napadala i pqa~kala piqarnice i skladi{ta. svom drugu: Samo se i vi slobodno snalazite”.

Zbog oskudice, osmi{qavane su svakojake ino[erman je tvrdio da se ne sla`e s takvom bahatovantne zamene, a vojnici i civili su bili primo{}u, ali se tokom rata hvalio da }e “Xorxija zbog rani na to da jedu sve ~ega se do~epaju. Jedan solwega zakukati”. dat Konfederacije pisao je `eni: “Nekim danima Trupe Unije smi{qali su i slo`ene trikove da jedemo jabuke, sirove, kuvane i pe~ene, nekad mlaonesposobe pruge na jugu – zagrevali bi {ine i obadi kukuruz, a nekad ni{ta”. vijali ih oko stabala – pa se, osim stanovnika XorKada je 1864. postaxije, ni armija vi{e nije vqen za komandanta armogla snadbevati `eleOskudica hrane je naterala vojnike mije Unije, Julisiz znicom. Uni{tavale su i Grant je smislio da, osim ju`wa~ku privredu osloKonfederacije da smi{qaju bitkama, rat okon~a i inovantne zamene i jedu sve ~ega se ba|awem crnih robova, slamawem morala Juga, koji su ih potom u hiqado~epaju. Jedan je pisao `eni: napadima na wegove dama pratili u pohodu. „Nekim danima jedemo jabuke, agrarne oblasti i prese[ermanov mar{ je {isirove, kuvane i pe~ene, nekad cawem `elezni~kih veza rio strah i pometwu i jer da bi jo{ vi{e pogor{ao se nije znalo wegovo odmladi kukuruz, a nekad ni{ta.” nesta{icu.

Generalu redi{te. Kad se isposta[ermanu je nare|eno da vilo da je to Savana, voj“za|e u neprijateqsku teritoriju koliko god moska Konfederacije nije mogla da se pregrupi{e i `e i nanese {to ve}e {tete ratnim zalihama”, a zaustavi ga. Poku{aji vlasti da organizuju odbranu da ne bi vukao prevelike zalihe, razaslao je inmetodom spaqivawa zemqe (“Sklonite svoje crnce, strukciju: “Vojska }e nesputano uzimati hranu iz kowe, stoku i hranu, a spalite sve {to ne mo`ete okoline tokom mar{a. Svaki brigadni komandir poneti”) propali su, dezertirawa su postala alarorganizova}e dobru i dovoqnu grupu za nala`ewe mantno ~esta zbog skrhanog morala. Po dolasku u hrane, pod vo|stvom jednog ili vi{e diskretnih Savanu, [erman je izvestio komandu da je “pokupio oficira, koji }e sakupqati u blizini puta kojim kukuruz i sto~nu hranu u oblasti od pedeset kilose ide, sve vrste kukuruza, sto~ne hrane, mesa, pometara na obe linije napredovawa, te krompir, govr}a, bra{na i {ta god je jo{ potrebno. Sve vreveda, krma~e, ovce i `ivinu, odveo vi{e od 10.000 me se treba truditi da u kolima ~uvaju makar desekowa i mula, kao i bezbroj robova. Procewujem da je todnevne zalihe hrane za vojnike i trodnevne za {teta na~iwena dr`avi Xorxiji i wenim vojnim `ivotiwe. Vojnici ne smeju ulaziti u domove staresursima bar sto miliona dolara, od ~ega 20 ide novnika, niti neovla{}eno na wihove posede”. nama u korist, dok je ostatak ~isto uni{tewe”.

Ovaj pohod, jedan od posledwih i najefikasniVojska i vlada Konfederacije su ubrzo kapitujih u Gra|anskom ratu, izuzetan je (neki bi rekli lirale.

Z

Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak5.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Morate biti aktivni i efikasni, re{avaju}i situacije i poslove gotovo u trenu, u hodu, na pre~ac, u hiru, jer vam se tako mo`e, jer vas planete teraju na to. Razbijate dugotrajna optere}ewa.

BIK 20.4-20.5.

Ukoliko ste otputovali negde daleko ili se sakrili od sebe samih, onda vam je veoma dinami~no, morate priznati. Dru{tvo vas animira, pa ste deo svakodnevnih promenqivih doga|awa.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

5. avgust 2010.

Va{ Merkur je veoma dobro pozicioniran u znaku Device, {to vam daje mogu}nost da radite na nadogradwi me|usobnih odnosa s raznim osobama i na raznim temama.

Analiza.

Mesec je u znaku Blizanaca, sve tr~i pa poskakuje, {to vam svara nervozu u radu iza zatvorenih vrata i u onom delu na koji ne mo`ete uticati. Neko negde daleko vas intrigira.

Dominantni ste u svemu, samosvesni na li~nom planu, {to se dopada i partneru pa vas uva`ava i po{tuje. Ovo je vreme za poslovawe, mada su neki odsutni – vi niste, radite i zara|ujete.

Mo`ete imati `estoke probleme s partnerima, u poslu ili privatno.

Zbog toga je va`no da bar vi znate {ta i kako ho}ete na li~nom planu da biste odoleli tu|im uticajima i preteranim zahtevima.

VAGA 23.9- 23.10.

Povukli ste se u neki svoj intelektualni ili poslovni svet, u dru{tvo koje vam odgovara, otputovali negde na bli`u ili daqu destinaciju, sakrili se od javnosti. Ali, da li u`ivate ili ne?

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Dan koji vam donosi mnogo mogu}nosti i komunikacije, a malo realizacija koje stvarno vrede. Nalazite polovi~na re{ewa, a ve} sutra }ete smi{qati ne{to novo i druga~ije.

Snala`qivost.

Vreme je za godi{wi odmor, ali ne za sve. Ko je bio, bar je bio, a ko jo{ nije, neizvesno je. Dakle, nemojte poneti sav teret odgovornosti i ozbiqnosti, prepustite ne{to i drugima.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ukoliko ste ba{ odlu~ili da u~inite nemogu}e, sagledajte data ograni~ewa zbog vi{e sile i po{tujte odre|ene granice. Fanatizam nekad mo`e biti kontraproduktivan. Saradwa!?

Divan dan za vas, pogotovo ako ga shvatite i prihvatite s mentalnom lako}om i pomalo povr{no. Kreativni ste, nemirni i ne vladate situacijom. Klonite se `arkog Sunca i vreline! ^etvrtak je samo korak do vikenda pa kako je sve prolazno, subota samo {to nije! A nove radosti i neki novi sadr`aji vas vrebaju sa svih strana. U poslu mo`ete biti kreativni. Koncentracija?

TRI^-TRA^

Bogata{ica i razvedenica V REMENSKA

Miqenica Holivuda Sandra Bulok, najpla}enija je glumica na svetu po{to je u posledwih 12 meseci zaradila 56 miliona dolara, objavio je ~asopis „Forbs”.

Bulokova je za vi{e od dvadeset miliona dolara nadma{ila slede}e dve glumice na Forbsovoj listi, Riz Viderspun i Kameron Dijaz, koje su za godinu dana zaradile po 32 miliona dolara. Na ~etvrtom mestu je Xenifer Aniston sa 27 miliona dolara.

Sandra Bulok je ove godine osvojila Oskara za najboqu glumicu u filmu „Pri~a o prvaku”, ali i nagradu Zlatnu malinu za najgoru glumicu godine („Sve o Stivu”). ^etrdesetpetogodi{wa glumica postala je tako prva dobitnica obe nagrade u istom vikendu.

Sandra se ove godine nakon {to je dobila Oskara razvela od Xesija Xejmsa jer je saznala da je ve} godinama vara i to s nekoliko `ena.

PROGNOZA

VIC DANA

MALO

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

28

Sombor

28

Kikinda

30

Vrbas

28

B. Palanka

29

Zrewanin

30

S. Mitrovica 30 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

30

Kragujevac

30

K. Mitrovica 31 Ni{

32

Evropa

TOPLIJE

NOVI SAD: Malo toplije uz sun~ane periode, samo povremeno je mogu}a pojava kratkotrajnih pquskova. Vetar umeren jugoisto~ni.

Pritisak ispod normale. Temperatura od 18 do 29 stepeni.

VOJVODINA: Malo toplije uz sun~ane periode, povremeno je mogu}a pojava kratkotrajnih pquskova. Vetar umeren jugoisto~ni.

Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 17, a maksimalna 30 stepeni.

SRBIJA: Toplije i sun~ano. Samo }e povremeno biti kratkotrajnih pquskova. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 16, a maksimalna 32 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak promenqivo sa povremenim pquskovima. Temperature oko i malo ispod 30 stepeni.

U subotu par stepeni ni`e temperature uz sun~ane periode, a od nedeqe sve toplije.

Madrid

33

Rim

28

London

22

Cirih

18

Berlin

25

Be~

27

Var{ava

27

Kijev

37

Moskva

39

Oslo

18

Sve{tenik u seoskoj crkvi dr`i propoved: - [ta se to doga|a s vama, qudi moji?! Idem neki dan putem, kad u grmqu spazim wu i wega, malo daqe opazim wu i wu, a jo{ malo daqe wega i wega! Pa {ta je to, qudi moji!? - zapita sve{tenik svoje stado.

A Perica {apne drugaru: - Da je i{ao malo daqe, sreo bi MENE I MENE!

SUDOKU

St. Peterburg 26

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e, usled zadr`avawa sparnog vremena, uticati na sve osetqive osobe. Preporu~uje se izbegavawe ve}ih fizi~kih napora i pridr`avawe saveta lekara, jer su mogu}i i zamor i pad koncentracije. U saobra}aju je potrebna poja~ana pa`wa.

Atina

34

Pariz

23

Minhen

17

Budimpe{ta

29

Stokholm

23

4

2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

7

8 5

4

6

1

9

7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

386 (7)

Slankamen

434 (4)

Ja{a Tomi}

Apatin

439 (10)

Zemun

415 (1)

Bogojevo

383 (9)

Pan~evo

420 (8)

Ba~. Palanka

357 (9)

Smederevo

560 (0)

Novi Sad

370 (10)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

480 (-3)

S. Mitrovica

104 (4)

Tendencija stagnacije

Senta

482 (-2)

Beograd

354 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

387 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

450 (4)

NERA

Hetin

116 (-8)

5 3 7 1 6 8 2 4 9

7

28 (-2)

Tendencija stagnacije

6

8 2

Kusi}

2 8 6 4 9 3 7 5 1

6

9 4 1 7 2 5 8 3 6 1 7 5 3 8 4 9 6 2

4

Tendencija stagnacije

7

2

8

3

5

7

8 6 3 9 5 2 4 1 7 4 2 9 6 1 7 3 8 5

7

3 5 8 2 7 6 1 9 4

50 (-4)

1 3

6

9

8 6

7 1 4 5 3 9 6 2 8

1

6 9 2 8 4 1 5 7 3 Re{ewe iz pro{log broja