Dnevnik 5.avgust 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 5. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23157 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

T E M A „ D N E V N I K A ” : KAO SAV NORMALAN SVET, VE ]I NA IZ KA BI NE TA U NE MA WI NOJ OSVA JA LA GR^ KU

Na {u bri gu bri nu uz sir ta ki i bu zu ki

str. 3

NASLOVI

U ATARU SAVINOG SELA, KOD VRBASA

Politika

Novi Sad 8 Busom do {kole i nazad 9 Turisti sti`u belim la|ama i jahtama

Vojvodina 11 „Metanol” po~eo da radi nakon godinu dana pauze 2 Jo{ bole rane iz zbegova 2 Kfor na prelazima 12 Kupac lokala dobio do sredine septembra i tu|i stan

Jeftiniji {e}er na ka{i~icu

Ekonomija

str. 7

Reporta`e

4 Srpske firme kupovane za opasne kredite 4 Na{a nafta vezana u {kriqcima

Dru{tvo

str. 6

Ukraden otrovni {e}erac

Crna 14 Hiqadu qudi ispratilo Luisa 14 Video - nadzor granice zbog azilanata

NOVI SAD DECI

st r . 14

Foto: M. Kekovi}

Vojvo|anske sredwe {kole protiv nasiqa

6 Neka nezaposleni budu popisiva~i

13 Pre`iveli komunizam, s EU je malo te`e

Ob no vqe no jo{ de vet igra li {ta

ZA KON DO ZVO LIO LO PO VI MA I PRE VA RAN TI MA DA KAL KU LI [U

Groznica spala na poneki dukat

Kraduckawe do 15.000 dinara ostaje neka`weno str. 15

str. 5

PU CA OZON SKI OMO TA^ KAD SE KO TLI ]A U BE ^E JU

Obla~no s ki{om Najvi{a temperatura 28°S

UV zra~ewe 6-7 SPORT

Tu rin ska ri ba se dam je zi ka go vo ri

str. 13

str. 7 str. 16 – 19

n OTPALI VELI^KOVI] I ILI]

n FUDBALERI VOJVODINE VRA]AJU SE IZ KRIVAJE

n DANAS PO^IWE 19. GRAN PRI ZA ODBOJKA[ICE

n MLADE TENISERKE ZA TITULU

2

POLiTikA

petak5.avgust2011.

[E SNA EST GO DI NA OD OLU JE

Jo{ bo le ra ne iz zbe go va [e sna est go di na od po ~et ka hr vat ske voj ne ak ci je „Olu ja”, ko ja je do ve la do eg zo du sa vi {e od 200.000 Sr ba iz Hr vat ske, obe le `e no je ju ~e. U Sr bi ji pa ra sto som u cr kvi sv. Mar ka, gde je uz pri su stvo pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a oda ta po {ta `tr va ma, a u Hr vat skoj pro sla vom Da -

na bra ni la ca, od no sno Da na po be de i do mo vin ske za hval no sti.

Pred stav ni ci Vla de Sr bi je, iz be gli~ kih udru `e wa i udru `e wa ne sta lih i ubi je nih Sr ba u Hr vat skoj na kon pa ra sto sa su po lo `i li cve }e na spo men-plo ~u ne da le ko od hra ma u Ta {maj dan skom par ku i oda li po {tu svim `r tva ma ra to va od 1991. do 2000. go di ne. Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} re kao je da su srp skim iz be gli ca ma ko je `e le da se vra te u Hr vat sku ugro `e na ele men tar na pra va i da je za re {e we wi ho vih pro ble ma neo p hod no ak tiv no u~e {}e Hr vat ske.

I iz be gli~ ka udru `e wa iz ra zi la su u otvo re nim pi smi ma hr vat skim vla sti ma `a qe we {to Sa bor ni je usvo jio de kla ra ci ju o po {to va wu qud skih pra va Sr ba prog na nih iz Hr vat ske.

U otvo re nim pi smi ma pred sed ni ci i pot pred sed ni ku hr -

vat ske vla de Ja dran ki Ko sor i Slo bo da nu Uzel cu, ko ja su pre da li u am ba sa di Hr vat ske u Be o gra du, udru `e wa iz be gli ca u Sr bi ji na ve la su da je osnov ni pro blem prog na nih Sr ba dis kri mi na ci ja. „^i we ni ca je da u Hr vat skoj i da qe vla da dis kri mi na tor ski od nos pre ma Sr bi -

ma u za ko no dav stvu i po stu pa wu dr `av nih or ga na”, is ti ~e se u pi smi ma.

– Na `a lost, Sr bi se u Hr vat skoj i da qe tre ti ra ju kao gra |a ni dru gog re da – re kao je pred stav nik iz be glih Sr ba Mi o drag Lin ta, na vo de }i da Vla da Hr vat ske ne po ka zu je po li ti~ ku vo qu da se pro na |e sve o bu hvat no i traj no re {e we pro ble ma iz be glih.

Po li ti~ ki ana li ti ~ar Ja ro slav Pec nik u iz ja vi za „Dnev nik” oce wu je da se po lo `aj Sr ba u Hr vat skoj 16 go di na na kon „Olu je” po pra vio, da se po ma ci vi de, ali je to sva ka ko da le ko od re {e wa.

– Srp sko pi ta we se za pra vo stal no po te `e za unu tra {wo po li ti~ ke raz mi ri ce u Hr vat skoj.

To po ka zu je i od lu ka hr vat skog Ustav nog su da da Sr bi ma uki ne pra vo na tri ga ran to va na po sla -

ni~ ka me sta, ko ja je, ako je to ve} tre ba lo, tre ba lo da bu de do ne ta ra ni je. U ovom slu ~a ju po vla |u je se vla da ju }oj stran ci, na u{trb in te re sa srp ske ma wi ne – na gla {a va Pec nik.

Ka da je re~ o pi ta wu imo vi ne Sr ba iz be glih iz Hr vat ske, na{ sa go vor nik sma tra da we go vog re {e wa ne }e bi ti u do gled no vre me.

– Sve dok u Sr bi ji ima te tu ma ~e we da je „Olu ja„ et ni~ ko ~i {}e we, a u Hr vat skoj da re~ o ko rekt no spro ve de noj voj noj ak ci ji oslo ba |a wa hr vat ske te ri to ri je, ne ma po ma ka. To su dve su prot sta vqe ne kon cep ci je ko je se ne mo gu po mi ri ti i re {e wa ono ga o ~e mu Sr bi go vo re dva de set go di na, a to su sta tu sna pi ta wa, za pra vo ne }e bi ti. To }e se raz ma tra ti jo{ sle de }ih de set ili 15 go di na – uka zu je Pec nik.

Srp sko na rod no vi je }e u Hr vat skoj ogla si lo se ju ~e sa op {te wem u ko jem se pod se }a na to da je to kom i na kon voj no-po li cij skih ak ci ja „Bqe sak“ i „Olu ja“ s pod ru~ ja za pad ne Sla vo ni je, Ba ni je, Kor du na, Li ke i se ver ne Dal ma ci je, biv {ih pod ru~ ja pod za {ti tom Uje di we nih na ci ja, iz be glo oko 250.000 pri pad ni ka do mi cil nog srp skog na ro da. U tom zbe gu mno gi od wih su stra da li, mno gi od onih ko ji su osta li su po bi je ni, a wi ho va imo vi na i wi ho va na se qa su si ste mat ski pqa~ ka na i pa qe na. „Ni na kon 16 go di na u jav nom se }a wu u Hr vat skoj pro sto ra za ova stra da wa, za ove ~i we ni ce i za ova is ku stva jo{ uvek ne ma.

Ne ma ga ni na kon {to su me |u na rod ne pra vo sud ne in sti tu ci je re kle svo je o ka rak te ru i raz me ri ma ovih stra da wa. Na `a lost, ne ret ko ni je sa mo re~ o pre }u ta va wu ve} i vre |a wu ose }a ja onih ko ji su sa mi stra da li ili sa o se }a ju s oni ma ko ji su stra da li„, uka zu je se u sa op {te wu SNV-a.

Na pom we se i da su bi le po treb ne go di ne da bi se po ~i ni o ci zlo ~i na po ~e li ka `wa va ti, ali je ve }i na zlo ~i na po ~i we nih nad Sr bi ma do da nas osta la ne ka `we na. Po seb no su osta li ne ka `we ni zlo ~i ni si ste mat skog uni {ta va wa na se qa, si ste mat skog one mo gu }a va wa ili ote `a va wa po vrat ka i zlo ~i ni po ~i we ni pre ma po vrat ni ci ma.

S. G.

dnevnik

Da ~i}: Ko ri sti ti al ban ske me to de Mi ni star unu tra {wih po - sto je kri mi nal ne i eks tre mi tral noj Sr bi ji is pro vo ci rao slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz - sti~ ke gru pe ko je upra vqa ju si su kob i po tom „stao iza me |u ja vio je ju ~e da ko sov ski Sr bi u tu a ci jom i ne `e le da pri hva te na rod nih sna ga”. bor bi za svo ja pra va tre ba da pri {tin sku vlast.

– Da su ta kvi po ku {a ji us pe ko ri ste opro ba ne mir ne me to – To ap so lut no ni je ta~ no, to li, da nas bi smo, na go di {wi cu de i teh ni ke ko je su pri me wi - mi sli ve }i na gra |a na, svi, od hr vat ske voj ne ak ci je „Olu ja„, va li ko sov ski Al ima li eg zo dus Sr ba se ban ci ka da ni su `e se ve ra Ko so va i o we Da su poku{aji Ha{ima Ta~ija uspeli, le li da `i ve u Sr bi mu pri ~a li, dok bi da nas bi smo uz „Olu ju” ji. me |u na rod na za jed ni pri~ali i o egzodusu Srba – Ako je me |u na rod ca ve ro vat no oprav na za jed ni ca to {to su da va la ak ci ju – re kao sa severa Kosova i Metohije ra di li Al ban ci pri je Da ~i}. hva ti la, ne znam ka ko je mo gu }e de ce ko ja idu u {ko lu, do naj On je ka zao da je Sr bi ji obe pra vi ti dvo stru ke ar {i ne – re - sta ri jih – iz ja vio je Da ~i}. }a no da se, uko li ko po~ ne di ja kao je Da ~i}. log s Pri {ti nom, ne }e me wa ti On je op tu `io ko sov skog On je oce nio da u me |u na rod pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja da sta we na te re nu, a da je ak ci ja noj za jed ni ci po sto ji po gre je sla wem spe ci jal nih po li - ko sov ske spe ci jal ne po li ci je {no uve re we da na Ko so vu, u cij skih je di ni ca na pre la ze po ku {aj da se ono na sil no pro sre di na ma gde `i ve Sr bi, po Ja ri we i Br wak pre ma cen - me ni.

PRE GO VA RA WE O RE [E WU KRI ZE NA SE VE RU KO SO VA

Kfor na pre la zi ma do sre di ne sep tem bra?

Na sa stan ku {e fa pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da Bo ri sla va Ste fa no vi }a i mi ni stra za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi }a s od bor ni ci ma ~e ti ri srp ske op {ti ne sa se ve ra Ko so va po stig nu to je pu no je din stvo o mo gu }em re {e wu kri ze u tom de lu Po kra ji ne.

– O~e ku je je se sa sta nak s ko man dan tom Kfo ra Ehrar dom Bi -

Na crt spo ra zu ma, prek si no} po stig nu tog s ko man da tom Kfo ra Er har dom Bi le rom, pred sta vqen je od bor ni ci ma srp skih op {ti na sa se ve ra Ko sme ta na pro {i re nom sa stan ku u Zve ~a nu, po sle ko jeg su se Bo ri slav Ste fa no vi} i Go ran Bog da no vi} upu ti li ka Le po sa vi }u.

S tim do ku men tom ra ni je su upo zna ti i pred sed ni ci op {ti na

Sre} ko vi}: Opo me na za sve Mi ni star ve ra i di ja spo re Sr bi je Sr |an Sre} ko vi} je po vo dom 16. go di {wi ce hr vat ske voj ne ak ci je „Olu ja„ iz ja vio da se ra di o da nu „ve li ke opo me ne za sve na ro de na pro sto ri ma Za pad nog Bal ka na”. „Taj zlo ~in ne }e mo i ne sme mo za bo ra vi ti, ali je smo sprem ni za sa rad wu, po mi re we i objek tiv no sa gle da va we pro {lo sti”, na vo di se u Sre} ko vi }e vom sa op {te wu. On je iz ja vio da je Sr bi ja ~vr sto opre de qe na za to

da bu de li der u raz vo ju do bro su sed skih od no sa i re gi o nal ne sa rad we i da je za evrop sku bu du} nost re gi o na od stra te {ke va `no sti una pre |e we po li ti~ kih i eko nom skih ve za Sr bi je i Hr vat ske. „Za istin sko po mi re we po treb no je da po lo `aj srp skog na ro da u Hr vat skoj bu de u skla du sa naj vi {im me |u na rod nim stan dar di ma”, za kqu ~io je Sre} ko vi}.

Hr vat ska sla vi Ko {tu ni ca: Vre me U Hr vat skoj se i da nas obe le `a va Dan po be de i do mo vin ske za hval no sti, Dan bra ni la ca i {e sna e sto go di {wi ca „Olu je„.

Cen tral na ma ni fe sta ci ja odr `a }e se u Kni nu, u ko ji su 5. av gu sta 1995. go di ne u{li hr vat ski voj ni ci, a ju ~e u tom gra du pred sed nik Ivo Jo si po vi} i pre mi jer ka Ja dran ka Ko sor uz go to vo ceo dr `av ni vrh pri su stvo va li ot kri va wu spo me ni ka hr vat ske po be de u „Olu ji„ ko ji } su ot kri la de ca hr vat skih voj ni ka po gi nu lih u toj ope ra ci ji.

Me di ji su pod na slo vi ma „Dok Hr vat ska sla vi, Sr bi je tu gu je” pre ne li ju ~e ra we sa op {te we pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da „gra |a ni Sr bi je tu gu ju i oda ju po ~ast svim ne vi no stra da li ma u zlo ~i ni ma ko ji se ne sme ju za bo ra vi ti”. Na da na {woj pro sla vi u Kni nu oku pi }e se dr `av ni i voj ni vrh i ve te ran ski ak ti vi sti. Su tra uve ~e u ^a vo gla va ma, rod nom se lu de sni ~ar ski na stro je nog pe va ~a Mar ka Per ko vi }a Tom so na, sku pi }e se de se ti ne hi qa da qu di. Po {to su pro te klih go di na ~e sto is ti ca ni usta {ki sim bo li, zbog ~e ga je ma lo ko od go va rao, {i ben ska po li ci ja ju ~e je upo zo ri la da }e se sve sni ma ti i da je za bra we no no {e we ne pri me re nih obe le` ja.

ve li kih is ku {e wa

Pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca iz ja vio je ju ~e po vo dom obe le `a va wa 16. go di {wi ce voj ne ope ra ci je „Olu ja” da mo ra mo da pam ti mo i do stoj no obe le `a va mo sve ne vi no po stra da le srp ske `r tve. „Nad srp skim na ro dom je u ’Olu ji’ po ~i wen stra {an zlo ~in et ni~ kog ~i {}e wa. Taj zlo ~in se i da nas pro sla vqa kao po be da, ali srp ski na rod, ko ji je naj ve }a `r tva ra to va, od Ja se nov ca do ‘@u te ku }e’, do bro zna da zlo ~in ni ka da ne mo `e da bu de po be da”, na ve de no je u sa op {te wu pred sed ni ka DSS-a.

Ko {tu ni ca je is ta kao da „ubi ja we i pro ga wa we ne vi nih Kra ji {ni ka u ’Olu ji’ i is ko re wi va we ce log jed nog na ro da s we go vih ve kov nih og wi {ta ni je i ne mo `e bi ti po be da ne go su ro vi zlo ~in”. On sma ta ra da Hr vat ska i da qe vr {i pri ti sak na srp ski na rod, po {to je uo~i go di {wi ce „Olu je” do ne ta od lu ka ko jom se uki da ju za ga ran to va na me sta u hr vat skom Sa bo ru za pred stav ni ke srp skog na ro da.

Ko {tu ni ca je do dao da se, na `a lost, ubr za va ju i po ja ~a va ju i pri ti sci na Ko so vu, i na Re pu bli ku Srp sku i na Sr be i Srp sku pra vo slav nu cr kvu u Cr noj Go ri. „Vre me ko je do la zi do no si srp skom na ro du mno go is ku {e wa, i za to sa mo eko nom ski sna `na i sta bil na Sr bi ja, ko ja dr `i do svo jih in te re sa i do sto jan stva, mo `e da ga ran tu je i obez be di mir i mir nu bu du} nost za srp ski na rod”, za kqu ~io je Ko {tu ni ca.

le rom, ali ni je po zna to ka da i gde }e bi ti odr `an – re kao je Ste fa no vi} no vi na ri ma, do da ju }i da }e jav nost s de ta qi ma raz go vo ra s Kfo rom bi ti upo zna ta na kon {to se do go vor po stig ne u pot pu no sti.

Ko sov ska Mi tro vi ca, Zve ~an, Le po sa vi} i Zu bin Po tok i na ~el nik Ko sov sko mi tro va~ kog okru ga.

Ste fa no vi} je ra ni je iz ja vio da je do go vor o okon ~a wu kri ze na se ve ru Ko so va mo gu}, po sle na cr ta

Ku per: Ni je va `no ko je pr vi po ~eo Po sred nik EU Ro bert Ku per sma tra da za re {e we kri ze na se ve ru Ko so va ni je bit no ko je za po ~eo pro blem, da se ne tre ba ba vi ti tra `e wem kriv ca i da je neo p hod no na sta vi ti di ja log, jer Be o grad i Pri {ti na mo ra ju da sa ra |u ju, re ~e no je Ta njug u u Bri se lu.Pod no se }i iz ve {taj in sti tu ci ja ma EU o si tu a ci ji na se ve ru Ko so sva i Me to hi je, Ku per je in si sti rao da se „di ja log mo ra na sta vi ti i to na na ~in ko ji }e omo gu }i ti na pre dak”.

Ta ~i sa gla san Ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i iz ja vio je da je s ko man dan tom Kfo ra ge ne ra lom Er har dom Bi le rom po sti gao sa gla snost o na cr tu spo ra zu ma za re {a va we kri ze na se ve ru Ko so va.

– Sa sta nak s Bi le rom je bio plo do tvo ran i po stig nu ta je sa gla snost – re kao je Ta ~i na sed ni ci ko sov ske vla de u Pri {ti ni, ja vqa iz ve {ta~ RTS-a.

Ko sov ski pre mi jer je ka zao da je vla da prek si no} re a go va la i oce ni la da je na crt spo ra zu ma ne pri hva tqiv za to {to se u sa op {te wu Kfo ra o po sti za wu spo ra zu ma go vo ri lo o hu ma ni tar noj kri zi na se ve ru Ko so va. Ta ~i je re kao da su spe ci ja li zo va ne me |u na rod ne agen ci je kon sta to va le da na se ve ru Ko so va ne po sto ji hu ma ni tar na kri za, te da je sto ga o na cr tu spo ra zu ma po stig nu ta sa gla snost. spo ra zu ma ko ji je po stig nut s ko man dan tom Kfo ra Er har dom Bi le rom.

– Bli zu smo po sti za wa do go vo ra ko ji su u skla du s po zi ci jom Sr bi je i gra |a na se ve ra Ko so va, ali i s o~u va wem mi ra i sta bil no sti, kao i pre go va ra~ kog pro ce sa – re kao je Ste fa no vi}.

Pred stav ni ci Vla de }e de ta qe na cr ta spo ra zu ma raz mo tri ti i s pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em.

Po na cr tu do go vo ra, Kfor }e za dr `a ti kon tro lu nad ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Br wak i Ja ri we do sre di ne sep tem bra.

Uko li ko bu de po treb no, taj rok mo `e bi ti pro du `en. Kfor }e za dr `a ti ko man du i kon tro lu nad pre la zi ma, a vo zi la do 3,5 to na, kao i te ret na vo zi la s hu ma ni tar nim po {iq ka ma, ukqu ~u ju }i hra nu, mo gu pro }i na kon pro ve re.

Blo ka de na pu te vi ma bi }e uklo we ne i slo bo da kre ta wa }e bi ti po no vo us po sta vqe na, na vo di se u sa op {te wu, uz na po me nu da je za raz go vo re ko man dant Kfo ra imao pot pu na ovla {}e wa svih ukqu ~e nih in sti tu ci ja. Spo ra zum }e bi ti pri me wen ve} na red nih da na.

Ra di ka li tra `e pre kid pre go vo ra s EU – Srp ska ra di kal na stran ka zah te va hi tan pre kid pre go vo ra o kan di da tu ri Sr bi je za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, kao je di ni na ~in da se za u sta vi „ko ma da we srp ske dr `a ve – iz ja vi la je funk ci o ner ka SRS-a Vje ri ca Ra de ta.

Ona je na kon f e r en c i j i za no v i n a r e re kla da je „o~i g led n o da NA T O {a q e no v e sna g e u ju ` nu srp s ku po k ra j i n u s na m e r om da po m og n e pri v re m e n im ko s ov s kim vla s ti m a da pre u z mu se v er Ko s o v a, us p o s ta v e gra n i c e

i za o k ru ` e ta k o z va n u dr ` a v u Ko s o v o”. Vje ri c a Ra d e t a je ka z a l a da Pri { ti n a u`i v a po d r { ku Bri s e l a i Va { ing t o n a i da SAD i EU vo d e „otvo r e n o ne p ri j a t eq s ku” po l i t i ku pre m a Sr b i j i.

– To su, po ko zna ko ji put, po tvr di li, evo i sad ovim naj no vi jim do ga |a ji ma (na Ko so vu). Za to sa mo pro kla mo va na za pad na po li ti ka pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a i we go vog re `i ma mo ra da se okon ~a – ka za la je Vje ri ca Ra de ta.

KAO SAV NOR MA LAN SVET, VE ]I NA IZ KA BI NE TA U NE MA WI NOJ OSVA JA LA GR^ KU

Na {u bri gu bri nu uz sir ta ki i bu zu ki Gr~ ka je omi qe no me sto za let wu pre pla nu lost i mi ni stra od bra ne Dra ga na [u ta nov ca, ko ji se pred za se da we par la men ta o Ko so vu vra tio u svoj rad ni ka bi net. Na do mak drev ne Ati ne bio je s po ro di com i mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri}, a ne {to se ver ni je, na Jon skom mo ru, we gov stra na~ ki {ef i pred hod nik na mi ni star skom me stu Mla |an Din ki}. Za kin tos je za {e fa URS-a i G17 plus s pr vim bo rav kom na fa sci nant nim pla `a ma, o~i to po stao

[ef dr `a ve bez pre da ha Kao i mno gi u Vla di, pr vi ~o vek u dr `a vi vo li Gr~ ku za od mor. Ka ko sa zna je mo, pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ni ti je bio, ni ti zna ka da }e zbog ak tu el nih zbi va wa u ze mqi uze ti pre dah. Jed nog le ta Ta di} se, tvr di li su qu di oko we ga, ob reo u ma lo po zna tom, ali pre le pom, pa sto ral no ne dir nu tom Si mi ju.

„skok nu“ ne gde, to je u raj rod nog ki i bu zu ki ze mqe s vi {e od 2.000 ostr va, pot pred sed ni ca Vla de Ve - me sta, Kr ko ba bi} u Ka ~a re vo, a Da ~i} u @i to ra |u. Pr vi ~o vek ri ca Ka la no vi}, ali i mi ni stri srp ske po li ci je i SPS-a pro {le ve ra i di ja spo re Sr |an Sre} ko vi} i bez re sor ni Su lej man Ugqa nin. go di ne ni je mi slio na se lo ve} je Gde su s po ro di ca ma wih dvo ji ca bo ra vio u Tur skoj. I to je in te re san tan ma nir kod osta lo je taj na, a nas, gde ide li der Sre} ko vi} nam je stran ke, pla `e te SMS-om po ru ~io: Ve} ~etiri godine tu a ci ju o to me gde smo na pu tu za ze mqe bi ra i ru do bit na kom bi na ci ja za pra vi „Sti `em u Vla du u na odmor ne ide EU, ko ji su zbog Ko so va, ka ko tvr ko vod stvo. Za ne ke mor ski pro vod. po ne de qak„. Ta da ministar Rasim de ne ki iz vo ri, is kom pli ko va le mi ni stre le to u U svoj ka bi net iz Gr~ ke vra tio bi na po sao tre ba Qaji}, a odmor u ze mqe „kvin te“ SAD, Ve li ka Bri rod nom kra ju, bez se, ka ko smo sa zna li u Vla di, i mi lo da se vra ti i mi ta ni ja, Fran cu ska, Ne ma~ ka i elit nih ho te la i ni star dr `av ne upra ve, lo kal ne ni star pro sve te rodnim mestima Ita li ja. Na rav no, me |u oda bra eg zo ti ke, ne do la sa mo u pra ve i qud skih i ma win @ar ko Ob ra do vi}, provode Ivica zi u ob zir, pa je vi ko ji je, po ne ki ma, Da ~i}(@i to ra |a) i ce pre mi jer za na pla `a ma Tur Jovan Krkobabi} evrop ske in te gra ske, {to ni su `e (Ka~arevo) ci je Bo `i dar \e le li da po tvr de u li}, is pu wa va ju }i, we go voj Pi-Ar ka ko se prav dao, slu `bi. }er ki ne `e qe, „ot plo vio“ put Ka Mon te ne gro je i ovog le ta, uz osta le tu ri ste iz Sr bi je, do zvao rip skog mo ra i ras pe va ne Ku be. [e fu na {e di plo ma ti je Vu ku mi ni stra za {ti te `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni - Je re mi }u si gur no je eg zo ti ke ra wa Oli ve ra Du li }a. Pro fe si o - pre ko gla ve, shod no po slu a i nal no dok tor, ovaj mi ni star je dok to ri rao ~a ri Bo ke Ko tor ske iz Ora hov ca, gde je na mor skoj oba li Ri san skog za li va sme {ten „po ro di~ ni apart man“. Ko sov ska dra ma za dr `a la je mi ni stra nom pe tor kom ne ma pri ja teq ske skih pra va Mi lan Mar ko vi}, iz Go ra na Bog da no vi }a da nam Gr~ ke, ko ja ove se zo ne ni je u ko je }e usko ro u svoj ka bi net i mi za su ~e ru ka ve u svom re po lo `a ju mno go za vid ni jem od na ni star ka omla di ne i spor ta Sne so ru, i sva ko dnev ni bo {eg, a bli ska nam je i kao od red ni `a na Sa mar xi}-Mar ko vi}. Mi ni ra vak u Po kra ji ni pre ca za mor ske ~a ro li je. star ka se s po ro di com br~ ka la na pun di ja lo ga i tra `e wa Ka da mo gu gra |a ni da sku pe za Kr fu, ko ji je po stao hit za srp ske re {e wa s me |u na rod nim aran `ma ne do Ela de, pa i Egip ta, tu ri ste po sled wih se zo na. Na tre - fak to rom za me nio je za ko ji je „`iv nuo“ u tu ri sti~ koj po nu tak su da ne od go vor no sti mi ni - na ja vqe no pri dru `i va nu di na kon op {te pri sut ne „re vo star skog port fe qa da ni ma za slu we po ro di ci na Cr no lu ci o nar ne skep se“, {to ne bi i `e nog od mo ra za me ni li, uz sir ta - gor skom pri mor ju. Ni ove go di ne, kao {to to ne ~i ni ve} ~e ti ri, na od mor ne ide mi ni star ra da „^e {qa wa” ne ma, na bro ju smo i so ci jal ne po li ti ke Ra non-stop sim Qa ji}, ko ji }e, po sop stve nom pri zna wu, Me di ji ko ji su ovih da na pro zi va li mi ni stre i pre mi je ra da vi kend za po vra tak po ro se „~e {qa ju“ po luk su znim ri zor ti ma dok Ko so vo go ri, osta li di ce is ko ri sti ti za let su „krat ki“ za po je di ne ~la no ve u Vla di. Na od mo ru ni su bi li, wi pre dah. uz Da ~i }a, Kr ko ba bi }a, Qa ji }a i Bog da no vi }a, ni mi ni star tr U Vla di Sr bi je sa zna je mo da su kon tak ti ma ko je je imao s da le go vi ne Du {an Pe tro vi}, prav de Sne `a na Ma lo vi}, zdra vqa Zo u svom uobi ~a je nom ma ni ru za me - kim ze mqa ma u svo joj {atl-di ran Stan ko vi}, kul tu re Pre drag Mar ko vi} i in fra struk tu re nik pre mi je ra i mi ni star po li ci - plo mat skoj ko sov skoj mi si ji. S Mi lu tin Mr ko wi}. „Mr ka“, tvr de u Vla di, i ni kad ne ide na od plam te wem se ve ra Ko so va, Je re je Ivi ca Da ~i} i pot pred sed nik mor, a sam gra di teq srp skih pu te va tvr di „rad no pro vo dim le to, Jo van Kr ko ba bi} ti ko ji ni ove mi} o~i to ne ma vre me na za dru ga na bro ju smo non-stop“. ras hla |e wa. se zo ne ne ko ri ste od mor. Ako i Po {to je pod kro vom naj vi {eg mi ni stri? Le to je jed na ko pri do ma Sr bi je, ko jem je na ~e lu, vla~ no za sve. Ta ko da se i ove se okon ~a la po sao s De kla ra ci jom o Ro ni o ci i obez be |e we zo ne Vla da u Ne ma wi noj pre se li Ko so vu, pred sed ni ca Skup {ti ne la u Gr~ ku, a we ni ~la no vi su Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} Po za ko nu, ka da naj vi {i dr `av ni fuk ci o ne ri kre nu na le to uglav nom na tra di ci o nal nim de upu ti la se put ze mqe fa da, u Por va we, ima ju obez be |e we oko se be. Ni ma lo zgod no ako vo li te ro sti na ci ja ma. Pre mi jer Mir ko tu gal, gde joj `i vi sin. Ne ko li ko ni la~ ki sport, a me |u Sr bi ma ne ka ko je po stao po pu la ran i Cvet ko vi} ne me wa go sto prim da na ka sni je, do du {e, od tre nut ka snor kling i daj ving. Pro {le go di ne, ka da su u pi ta wu {ef dr ka da je svi ma po `e le la lep let wi stvo elit nog Por to Ka ra sa na `a ve, pre mi jer i mi ni stri si le, od no sno od bra ne i po li ci je, tu ras pust, ne ome te na opo zi ci jom, Hal ki di ki ju, ko ji je dav no za pao je bi la i prat wa, a vi so kim li~ no sti ma do da ta je i mi ni star ka ve} ko sov skim obr ti ma. za oko i ne kim sa da ve} biv {im prav de, pa ~ak i wen dr `av ni se kre tar. ~la no vi ma ne ka da {wih vla da.

D. Mi li vo je vi}

Kra gu je vac: DS na pu sti la Ste va no vi }a i G17 plus Grad ski od bor De mo krat ske stran ke u Kra gu jev cu sa op {tio je ju ~e da je do neo jed no gla snu od lu ku da iza |e iz ko a li ci je u lo kal noj vla sti u ko joj su bi li sa po li ti~ kom par ti jom „Za jed no za [u ma di ju”, ~i ji je li der Ve ro qub Ste va no vi}, i stran kom G17 plus.

Isto vre me no, ka ko je na ve de no, svi funk ci o ne ri lo kal ne sa mo u pra ve iz te stran ke pod -

petak5.avgust2011.

3

VOJ VO \AN SKI PO SLA NI CI PO NO VO PRE BRO JA VA JU SI NE KU RE

TEMA „DNEVNIKA”

Ove ne de qe ni je bi lo sed ni ce Vla de Sr bi je, a ne ki tvr de da je ne }e bi ti ni sle de }e, ma da se do ma }in zda wa u Ne ma wi noj 11 od po ne deq ka vra }a s le to va wa, svom pre mi jer skom po slu. Za to vre me mi ni stri ra de, ka ko oni ko ji se do sa da ni su od ma ra li, ta ko i oni ko ji su se vra ti li s oda bra nih let wih de sti na ci ja. I svi ~e ka mo... S ve li kim raz lo gom jer bi let wi da ni tre ba lo da do ne su ne ko, ma kar pri vre me no re {e we za kri zu na sve ru Ko so va, ali i iz ve sni ju si -

c m y

politika

dnevnik

ne }e ostav ke na funk ci je na ko je su iza bra ni shod no ko a li ci o nom spo ra zu mu.„Raz lo zi za ova kvu od lu ku, ko ja je do ne ta na pr voj sed ni ci no vo i za bra nog Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke, sa dr `a ni su u no voj po li ti ci tog od bo ra i u ve li koj me ri su po zna ti jav no sti”, ka `e se u sa op {te wu. Ka ko se na vo di, de mo kra te Kra gu jev ca „ne `e le da u~e stvu ju u ne -

prin ci pi jel noj ko a li ci ji u ko joj ne funk ci o ni {e Sa vet ko a li ci je, zbog jed no stra ne od lu ke „Za jed no za [u ma di ju” i G17 plus”. De mo kra te ne mo gu do zvo li ti sva ko dnev ne ne ar gu men to va ne kri ti ke na ra ~un Vla de Sr bi je ko je iz no se pred stav ni ci „Za jed no za [u ma di ju” i G17 plus, dok wi ho vi po sla ni ci gla sa ju za sva ki pred log Vla de, sa op {tio je DS.

Ne ki upe ca ni, dru gi se pri ta ji li Upr kos su ko bi ma s Agen ci jom za bor bu pro tiv ko rup ci je i od lu ci dva de se tak voj vo |an skih po sla ni ka da se ne po vi nu je we nom zah te vu i od rek nu se vi {ka funk ci ja, kraj man da ta ak tu el nog sa zi va Skup {ti na Voj vo di ne ipak ne }e sa ~e ka ti u istom sa sta vu. Na i me, zbog su ko ba in te re sa man da te je do sad vra ti lo osam po kra jin skih po sla ni ka, a jo{ ne ko li ko je na ja vi lo da }e to u~i ni ti.

Zbog ne spo ji vo sti funk ci ja pro {le go di ne po sla ni~ kog man da ta od re kli su se li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor i funk ci o ner De mo krat ske stran ke Dra go slav Pe tro vi}, ko ji su se opre de li li za po zi ci je u Vla di Voj vo di ne. Me |u pr vi ma, po sla ni~ ki man dat vra tio je po sla nik G17 plus Go ran Ka u ri}, ko ji je pod neo ostav ku na man dat u Skup {ti ni APV zbog su ko ba in te re sa, po {to je za dr `ao me sto za me ni ka

Mi li voj Vre ba lov i Bran ko Ga jin.

A o~e ku je se da }e se i gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} opre de li ti za po zi ci ju u gra du. Me |u ~el ni ci ma lo kal nih sa mo u pra va ko ji ima ju po sla ni~ ki man dat su i @i vord Smi qa ni} (pred sed nik op {ti ne Apa tin – SPS), To mi slav Bo gu no vi} (pred sed nik op {ti ne Ba~ – DS) i Ne nad Bo ro vi} (pred sed nik SO Ru ma – DS).

U me |u vre me nu, je dan od ve }in ski iz bar nih po sla ni ka iz gu bio je funk ci ju u lo ka lu. Na i me, po sla nik Ko sta Sta ki} sme wen je s po zi ci je pr vog ~o ve ka op {ti ne Ba ~a ka Pa lan ka po {to je iz gu bio po dr {ku DSS ~i ji od bor ni ci su se pri klo ni li ra di ka li ma, a ob ja {we we za taj po tez bi lo je da je Sta ki}, s ob zi rom na to da je i po kra jin ski po sla nik, u su ko bu in te re sa.

Pre bro ja va we funk ci ja voj vo |an skih par la men ta ra ca po ~e lo je po ~et kom pro {le go di ne ka da je

Po sla ni ci, di rek to ri...

Ni {e fu po sla ni~ kog klu ba „Za evrop sku Voj vo di nu” Bo ri sla vu No va ko vi }u po sla ni~ ka funk ci ja ni je je di na jer je isto vre me no i di rek tor no vo sad skog JP „Za vod za iz grad wu gra da”. Po sla nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Bra ni slav Bo ga ro {ki je i na funk ci ji di rek to ra Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a u No vom Sa du.. Po sla nik DS-a Sr bo qub Bub we vi} je di rek tor JKP „Li sje“ u No vom Sa du... gra do na ~el ni ka Zre wa ni na. Po tom su isto u~i ni li Ta wa Du lo vi}, ko ja se opre de li la za me sto na ~el ni ce Sred wo ba nat skog okru ga, Mi ro slav Kri {an, ina ~e pred sed nik op {ti ne Ko va ~i ca, i @iv ko Mar ko vi}, ko ji je i pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Pe }in ci.

Re~ je, me |u tim, o po slan ci i ma ko ji su bi li iza bra ni po pro por ci o nal nom mo de lu, ta ko da su ova me sta u par la men tu po pu we na no vim kan di da ti ma s iz bor nih li sta.

A me |u oni ma ko ji su ra ni je pod ne li ostav ku zbog su ko ba in te re sa je i po sla nik Sa vo Do bra ni} iz klu ba ZEV-a, ali ne na po sla ni~ ki man dat, ve} na funk ci ju di rek to ra „Dnev nik hol din ga”.

No, pr ve ostav ke po sla ni ka ko ji se bi ra ju po ve }in skom mo de lu sti gle su pre ne ko li ko da na ka da su po sla ni~ ke man da te Skup {ti ni Voj vo di ne vra ti li pred sed ni ci op {ti na In |i ja i Srem ski Kar lov ci, Go ran Je {i} i Mi len ko Fi li po vi}. Ne ko li ci na lo kal nih ~el ni ka naj vi la je da }e po sla ni~ ki man dat vra ti ti kad od lu ka Ustav nog su da, do ne ta pro {log me se ca, stu pi na sna gu, a me |u wi ma su pred sed ni ci op {ti na No vi Be ~ej i Sr bo bran,

stu pio na sna gu Za kon o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, ko ji je svim jav nim funk ci o ne ri ma na la gao da se do 1. apri la opre de le za jed nu funk ci ju. Iako se u jav no sti za su kob in te re sa od tad naj ~e {}e pro zi va ju voj vo |an ski ve }in ski po sla ni ci ko ji su i ~el ni ci op {ti na i gra do va, i u po kra jin ski i u re pu bli~ kim i lo kla nim or ga ni ma vla sti broj ni su po sla ni ci i od bor ni ci ko ji oba vqa ju vi {e jav nih funk ci ja, naj ~e {}e u lo kal nim i dr `av nim jav nim pred u ze }i ma i usta no va ma, ali ~ak i u re pu bli~ kim mi ni star stvi ma.

U po kra jin skom par la men tu, na pri mer, me |u oni ma ko ji ima ju du ple funk ci je su i pot pred se dik Skup {ti ne APV Si ni {a La zi}, ko ji je i pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Som bor, kao i po sla nik SPO Mi lan \u ki}, s ob zi rom na to da je isto vre me no i ~lan Grad skog ve }a No vog Sa da. \u ki} je, me |u tim, ju ~e na ja vio da }e se od re }i funk ci je na lo kal nom ni vou i da }e ostav ku u Grad skom ve }u No vog Sa da pod ne ti u sep tem bru. Po sla nik SRS Mi len ko Ger ma nac je i za me nik pred sed ni ka op {ti ne Plan di {te.

B. D. Sa vi}

REKLI SU Goj ko vi}: SPO bi dru ga ~i ju re sti tu ci ju – Srp ski po kret ob no ve ni je za do vo qan na cr tom za ko na o re sti tu ci ji, kao ni ~i we ni com da kod po je di na ca u Vla di i da qe pre o vla da va uve re we da se ovaj za kon do no si is kqu ~i vo zbog Evrop ske uni je, a ne zbog is kre ne `e qe da se is pra vi se dam de se to go di {wa ne prav da – re kao je ju ~e pot pred sed nik SPO @i ka Goj ko vi}. – SPO za stu pa prin ci pe na ko ji ma se za sni va va `e }i Za kon o vra }a wu imo vi ne cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma, a po zi tiv na oce na Ustav nog su da u ve zi s tim za ko nom sa mo je po tvr da ono ga o ~e mu ve} du `e go vo ri mo. U~i ni }e mo sve da ube di mo na {e ko a li ci o ne part ne re u is prav nost ovih prin ci pa, a od wih o~e ku je mo ma lo vi {e raz u me va wa za sto ti ne hi qa da po ro di ca ko ji ma dr `a va du gu je, po sle to li ko go di na, pra vi ~an za kon o re sti tu ci ji.

[a bi}: Kr {i se pri vat nost gra |a na Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Ro do qub [a bi} iz ja vio je „Bli cu„ da se pri vat nost gra |a na kr {i na raz li ~i te na ~i ne i da u Sr bi ji ~e sto do la zi do po vre de pri vat no sti i pra va na za {ti tu po da ta ka o li~ no sti. Po [a bi }e vim re ~i ma, za bri nu tost gra |a na zbog mo gu }eg pri slu {ki va wa, ko je je sa mo je dan od na ~i na ugro `a va wa pri vat no sti, ni je ne re al na.

– Ure |a ji za pri slu {ki va we uvo ze se ne sme ta no i prak ti~ no ne kon tro li sa no, a pro da ju ~ak i pre ko ma lih ogla sa. Mo gu} nost da se u ta kvim uslo vi ma pri slu {ki va wi ma ba vi ko zna ko, od po je di na ca pre ko ta ko zva nog pri vat nog sek to ra bez bed no sti, in te re snih ili stra na~ kih gru pa do kri mi na la ca, sa svim je re al na – iz ja vio je [a bi}.

4

ekonomija

petak5.avgust2011.

SR BI JA U STVA RI LE @I NA CR NOM ZLA TU

Na {a naf ta ve za na u {kriq ci ma – Srbija raspola`e rezervama od oko pet milijardi tona uqnih {kriqaca, iz kojih je godi{we mogu}e dobiti oko 500.000 do 600.000 tona nafte, zbog ~ega }e u na{oj zemqi biti intezivirano istra`ivawe tog nekonvencionalnog izvora energije – najavio je ju~e dr`avni sekretar za rudarstvo Zlat -

ko Dra go sa vqe vi}. – Za istra`ivawe uqnih {kriqaca u Srbiji, posebno na podru~ju Aleksinca, zainteresovano je nekoliko kompanija, me|u kojima su i Naftna industrija Srbije (NIS), dve energetske kompanije iz Estonije i jedan investicioni fond.

Dr`ava Srbija je tako|e zainteresovana za strate{ko partnerstvo s kompanijama koje `ele da istra`uju uqne {kriqce u Srbiji i Vlada }e na jesen

lijarde tona – rekao je Dragosavqevi}, i naglasio da bi se u Aleksincu povr{inski moglo eksploatisati oko 50 do 60 miliona tona godi{we. – Potencijalna proizvodwa nafte iz uqnih {kriqaca u Srbiji u nivou od oko 500.000 do 600.000 tona godi{we ~inila bi 15 odsto ukupnih koli~ina nafte koje su

godi{we potrebne Srbiji, {to bi doprinelo smawewu spoqnotrgovinskog deficita i pove}awu energetske bezbednosti zemqe. Rezerve uqnih {kriqaca u Aleksincu prostiru se na povr{ini od oko 20 kilometara, na dubini od oko 75 metara i imaju prose~an sadr`aj uqa od oko deset odsto.

Dr`avni sekretar je najavio da }e novi zakon o rudarstvu, ~ija je izrada u toku, omogu}iti kompanijama koje su zaista zain-

Ce na naf te od oko 100 do la ra za ba rel uve li ko je pre ma {i la prag ko ji je po tre ban da bi we na pro iz vod wa iz {kri qa ca bi la is pla ti va iza}i s jasnom strategijom o na~inu izbora strate{kog partnera, najavio je Dragosavqevi} na okruglom stolu internet-~asopisa „Balkanmagazin” pod nazivom „Uloga uqnih {kriqaca u prevazila`ewu energetske krize”.

U Srbiji su rezerve uqnih {kriqaca, stena bogatih organskom materijom, sme{tene u 23 basena, od kojih najvi{e na podru~ju Aleksinca, Vrawa, Vaqeva, Mionice i Zapadne Morave.

– Detaqna geolo{ka istra`ivawa sprovedena su samo u Aleksina~kom basenu, gde su sme{tene rezerve od oko dve mi-

teresovane, da sprovode geolo{ka istra`ivawa, a da }e one koje su ve} dobile istra`iva~ka prava, a ne bave se ozbiqno tim poslom, izgubiti pravo na istra`ivawe u Srbiji.

– Trenutno se u svetu uqni {kriqci eksploati{u u Kini, Brazilu i Estoniji, a iz wih je mogu}e dobiti naftu, gas, elektri~nu i toplotnu energiju – kazao je on, i objasnio da je i cena nafte od oko 100 dolara za barel uveliko prema{ila prag koji je potreban da bi wena proizvodwa iz {kriqaca bila isplativa.

D. Ml.

PRE VO ZNI CI MA NE CVE TA JU RU @E

Ma we pu tu je mo uz du` i po pre ko Ukupan broj putnika prevezenih u 2010. godini mawi je 7,8 odsto nego prethodne godine, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Pri tome, unutra{wi prevoz putnika bele`i pad od 8,4 odsto,

dok me|unarodni ima rast od 9,2 posto. Karakteristi~no je da drumski i `elezni~ki saobra}aj iskazuju pad broja prevezenih putnika, za razliku od gradskog saobra}aja, koji bele`i pozitivnu stopu rasta. Ukupno pre|eni broj kilometara ve}i je 1,5 posto, pri ~emu je u unutra{wem prevozu 3,8 odsto mawi, a me|unarodnom 15,7 posto ve}i.

Najve}i rast u ostvarenim pre|enim kilometrima, od 3,2 posto u odnosu na prethodnu godinu, bele`i vazdu{ni saobra}aj.

Broj putnika prevezenih u `elezni~kom saobra}aju bele`i pad od 1,7 odsto, a ostvareni rad iskazan u pre|enim kilometrima je isti. Zapa`a se znatno br`i pad obima rada u unutra{wem nego u me|unarodnom prevozu putnika.

Ukupan broj putnika prevezenih u drumskom saobra}aju iskazuje pad u odnosu na prethodnu godinu od 8,4 odsto, pri ~emu me|unarodni prevoz putnika ima rast od 21,4 posto, a u doma}em je mawi 8,7 odsto.

Broj pre|enih kilometara pove}an je 1,5 posto, pri ~emu je u unutra{wem prevozu putnika zabele`en pad od 3,4 odsto, a u me|unarodnom rast od 51,6 posto. U vazdu{nom saobra}aju broj prevezenih putnika ve}i je 3,2 posto, kao i pre|enih kilometara.

dnevnik

DA NAS PRO TEST U SREM SKOJ MI TRO VI CI

Rad ni ci „Mi tro sa” zah te va ju br `i ste ~aj Biv{i radnici „Mitrosa”, sada u ste~aju, odr`a}e danas protest u Sremskoj Mitrovici, saop{teno je u Op{tinskom ve}u Saveza samostalnih sindikata Sremske Mitrovice.

Prvobitna ideja je bila da se skup odr`i ispred Gradske skup-

{tine, ali je u me|uvremenu promewena i protest }e se organizovati ispred ove nekada jedne od najve}ih na{ih industrijskih klanica i fabrika konzervi.

Jedini zahtev u~esnika protesta je da se ubrza ste~ajni postupak, koji je pokrenut pre gotovo

dve godine. Pred privrednim sudovima u ^a~ku i Beogradu vode se dva ste~ajna postupka jer je kupac „Mitrosa” Ro do qub Dra {ko vi} ovo nekada jedinstveno preduze}e podelio na dve firme – „SL-Mitros„ i „Svislajon–Takovo”.

STA RE PRI VA TI ZA CI JE ]E TEK PRA VI TI [TE TU

Srp ske fir me ku po va ne za opa sne kre di te Radnici nezadovoqni privatizacijom preduze}a, koja ih je ~esto ostavila bez posla i plata, re{ewe problema tra`e u blokadama i protestima. Ti skupovi su medijski dobro pokriveni, ali rezultata, odnosno boqitka od toga nema. Osim puteva i fabri~kih hala, zaposleni a nepla}eni u „NIBENS grupi„ zapretili su nedavno da }e blokirati i banku koja je dala kredit preduze}u i tako i wih dovela u problem. Mogu li i druge banke uskoro o~ekivati da im reprezentativne zgrade centrala, koje se mahom uzdi`u na Novom Beogradu, okru`ene vodoskocima, oko kojih na ulazu {etaju zgodne hostese, uskoro okru`e radnici s transparentima? Ko zna. Tek, nije lo{e pogledati kakva i kolika je bila uloga bankara u sprskoj privatizaciji.

Koliko je preduze}a u Srbiji kupqeno na kredit ne zna se.

O~igedno da }emo te podatke saznati kada sve pro|e. Podaci Kreditnog biroa i Udru`ewa banaka govore da su kod nas najvi{e zadu`ena pravna lica. Za prvih {est meseci ove godine dugovali su 1,21 milijardu dinara, {to je 4,2 posto vi{e nego u istom periodu lane. Ova grupa spada u najnea`urnije, a svoje obaveze prema bankama nije na vreme moglo da servisira wih 14,7 odsto. Gra|ani su vi{e od deset puta uredniji. Sve to govori da su nam privredne kompanije rizi~niji du`nici, a da li to sve zaslu`uje tako visoke kamate? O tome stru~wak dr Si ni {a Osto ji} ka`e: – Kada poslovna banka proceni da je klijent toliko problemati~an da taj rizik pokriva kamata od 30 posto, za obe stra-

ne bilo bi boqe da takav zajam ne odbori – obja{wava Ostoji}.

– Na`alost, zajmovi s enormnim kamatama su kod nas ~esto plasirani pa se pla{im da bismo

breni novac tro{i shodno nameni. Kada se pojedinoj banci ve} dogodi da ne mo`e u du`em vremenu da natera klijenta da vra}a zajam, najboqe je i za preduze-

Po sao za ner vi ra we [to se ti~e aktivirawa hipoteka i prinudne naplate, to je kod nas posao samo za nervirawe. Za stare precewene zgrade, kojima uvek treba bar kre~ewe, i ma{ine koje su ve} vi{e decenija tehnolo{ki prevazi|ene, kupaca nema. Bankare tada mo`e spasti samo atraktivan plac, ukoliko je preduze}e u velikom gradu. uskoro mogli otkriti i kredite s vi{im stopama, koji su dati da bi se kupila srpska preuze}a. „NIBENS grupa„ mo`e biti vrh ledenog brega. Sve to nam govori da je upravqawe rizikom jedna od slabijih karika u doma}em bankarstvu. Osim {to je trebalo bar tri puta da razmisle pre nego {to odobre takav zajam, bankari su kasnije morali da kontorli{u i da li se odo-

}e i za finansijsku ku}u da kompanija neplati{a ode u ste~aj ili likvidaciju. To je re{ewe koje nikome ne odgovara, ali }e banka sa~uvati likvidnost u ve}oj meri nego da vu~e takav zajam. Zato je to dobro za celokupan finansijski sistem Srbije.

Drugim re~ima, da su banke dobro procenile rizik, ne bismo danas ustanovili da imamo neizgra|ene puteve, radnike bez pla-

ta. Ali je zato gazdina ku}a puna umetnina.

– Kada banka nekome ponudi kredit uz kamatu koja se meri desetinama procenata, jasno je da se radi o velikom riziku koji poku{ava da kompenzuje tako visokom stopom – obja{wava ekspert Zo ran Je re mi}. – Takve kamate nisu retkost ni u razvijenijim zemqama, daju se za rizi~ne poslove, ali na kratak rok i mawe sume. Tada je {ansa da se problem prevazi|e ve}a, a {teta mawa.

Preti li nam talas nelikvidnosti u bankama, kada se poka`e da preduze}a ne mogu da ostvare toliku dobit da posluju i istovremeno pla}aju kredite?

U razvoru za „Dnevnik” viceguverner Narodne banke Srbije Bo jan Mar ko vi} nedavno je objasnio da banakarski sektor u Srbiji likvidan i solventan i ima visoku adekvatnost kapitala od 20,36 odsto. Me|unarodni standardi se zadovoqavaju s osam procenata. Iznena|ewe ne bi trebalo da do|e ni iz inostranstva jer NBS zna kakvo je stawe kod kros-border kredita. Mnogi od wih su supstituisani kod doma}ih banka.

Za kros-border zajmove nema tako visokih kamata po{to su se privrednici i zadu`ivali u inostranstvu da bi izbegli na{e enormne stope.

Jer banke formiraju kamate tako {to u obzir uzmu inflaci ju, kre ta we i sta bil nost kursa, svoju zaradu i rizik posla. Kod nas se uz inflaciju i kurs od mah kre }e od ve }ih brojki, a kada se doda rizik, kamate za privrednike polete. Zato nije ~udo {to sada ima problema s vra}awem.

D. Vu jo {e vi}

Ma li na ri na stvi li bit ku – Proizvo|a~i malina iz ariqskog kraja nastavili su ju~e protest na barikadama na magistralnom putu Ariqe–Po`ega jer nije dogovoreno pove}awe otkupne cene tog vo}a s 90 na 126 dinara – izjavio je ju~e predsednik Udru`ewa jagodi~astog vo}a „Vilamet” u Ariqu Du {ko Ne na di}.

On je rekao da malinari ne}e odustati od zahteva, i napomenuo da tra`e dr`avne subvencije od oko 20 odsto od otkupne cene maline po kilogramu kao i da Vlada Srbije na sednici razmatra wihove zahteve. Nenadi} je u telefonskoj izjavi za Tanjug rekao da je nedaleko od barikada proizvo|a~a malina izme|u sela Virovo i Gr-

dovi} i daqe policija, ali da je situacija mirna i bez incidenata.

On je podsetio na to da sino}, na drugom sastanku Udru`ewa malinara „Vilamet” s predstavnicima Ministarstva poqoprivrede i hladwa~ara u Po`egi nije postignut dogovor o pove}awu otkupne cene maline ovogodi{weg roda s 90 na 126 dinara.

03. 08. 2011.

1.323,83918

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Kamendin, Sirig

20,00

960

1.920

Termika, Beograd

13,60

1.144

331.760

Privredna banka, Beograd

4,05

385

Politika, Beograd

3,39

61

Progres, Beograd Pet akcija s najve}im padom Inst. za za{titu na radu, N. Sad Meser Tehnogas, Beograd

3,23 Promena % -10,24 -10,01

64 Cena 4.600 5.850

2,15

2.750

8.972.027

834

7.606.797

305

Komercijalna banka, Beograd

0,00

2.800

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-2,61

710

3.719.874

Agrobanka, Beograd

0,00

6.460

0,00

Imlek, Beograd

0,64

2.214

1.715.520

Soja protein, Be~ej

0,00

729

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

535

1.510.138

Jubmes banka, Beograd

0,00

13.154

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.700

114.700

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.300

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.000

0,00

Tigar, Pirot

0,00

815

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-4,94

2.500

80.000

Veterinarski zavod, Subotica

-0,23

440

339.558

640 Promet 4.600 11.700

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-4,94

2.500

80.000

-1,07

834

Promet

-1,07

37.700

NIS, Novi Sad

Cena

NIS, Novi Sad

1.300

1.010 Cena

Promena %

385

-5,45

-3,81 Promena %

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Vital, Vrbas

Mlekara, Subotica Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (716,15 -0,09)

Promet

172.710 Promet 7.606.797

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.900

440.700

Veterinarski zavod, Subotica

-0,23

440

339.558

Mlekara, Subotica

-3,81

1.010

172.710

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-4,94

2.500

80.000

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik DE FI CIT PLAT NOG BI LAN SA U PR VIH PET ME SE CI

@U TE PO LU GE U SVE TU TRA @E NI JE NE GO IKA DA, A U SR BI JI...

Ma wak sa sve tom 1,8 mi li jar di

Na {a „zlat na gro zni ca” spa la na po ne ki du kat

De fi cit te ku }ih tran sak ci ja plat nog bi lan sa u pe ri o du ja nu ar–maj ove go di ne iz no sio je 1,81 mi li jar du do la ra, {to je 22 po sto vi {e ne go u istom pe ri o du 2010, ob ja vqe no je u pu bli ka ci ji Pri vred ne ko mo re Sr bi je „Kon junk tur ni tren do vi”.

Po v e } a w u de f i c i t a te k u }eg ra ~u na plat nog bi lan sa u po sma tra nom pe ri o du naj vi {e je do pri neo rast ne ga tiv nog sal da rob ne raz me ne od 17,7 od sto. Uku pan ne to pri liv di rekt nih stra nih in ve sti ci ja za pr vih pet me se ci iz no sio je 683,8 mi li o na do la ra, {to je 143 mi li o na, ili 26,4 po sto, vi {e u od no su na od go va ra ju }i pe riod la ne.

S dru ge stra ne, bi lans raz me n e uslu g a Sr b i j e s ino stran stvom u pr vih pet me se ci ove go di ne bio je po zi ti van, bu du }i da je evi den ti ran iz voz 64,6 mi li o na do la ra ve }i od uvo za. Iz voz uslu ga Sr bi je do sti gao je vred nost od oko 1,55 mi li jard do la ra, a uvoz 1,48 mi li jar du. U od no su na pr vih pet me se ci pro {le go di ne iz voz uslu ga je po ve }an 20,7 po sto, a uvoz 15 po sto. Po ka za teq po kri ve no sti uvo za iz vo zom je bio 104,4 po sto.

Naj no vi ja zlat na gro zni ca ko ja ha ra ve }im de lom pla ne te Sr bi ju mi mo i la zi jer kod nas ne ma pa ra za ovaj vid in ve sti ra wa.

Ve} go di na ma ce na zla ta zna sa mo za je dan smer – na vi {e. Upla {e ni od du `ni~ ke kri ze ko ja pre ti Evro pi i po li ti~ ke ne sta bil no sti u SAD, mno gi in ve sti to ri be `e u na vod no si gur nu lu ku: tre nut no un ca zla ta ko {ta vi {e od hi qa du i po do la ra i dvo stru ko je sku pqa ne go pre dve go di ne.

Kon stant na i ve li ka tra `wa za zla tom go vo ri nam da kri za jo{ ni je pro {la i da se od mo gu} no sti za ra de vi {e ce ni si gur nost jer zla to ne do no si ni ka kve ka ma te, le `i ne gde sklo we no, po sto ji opa snost kra |e i neo bra |e no te {ko da bi lo ~e mu slu `i. Un ca zla ta de lu je pri li~ no ne za ni mqi vo, te {ka je 31 gram, kao dva re da ta ble ~o ko la de – i upr kos sve mu, na ce ni je ve }oj ne go ika da.

Pr vo su zla to ku po va li sa mo pri vat ni i in sti tu ci o nal ni in ve sti to ri, sa da su se na tr `i {tu kao ve li ki kup ci po ja vi le i cen tral ne ban ke. Jo{ pro {le go di ne one su ku po va le vi {e zla ta ne go {to su pro da va le. Ru si ja je ku pi la 135 to na, Ki na je ta ko |e bi la me |u kup ci ma. Evrop ske dr `a ve ni su ku po va le zla to, ali su wi ho ve cen tral ne ban ke ku pi le 87 to na zla ta vi {e ne go {to su 2010. pro da le. Na {a cen tral na ban ka u zla tu dr `i 4,6 po sto de vi znih re zer vi – u ju nu to je bi lo 455 mi li o na evra. Sr bi ja ni je bi la ukqu ~e na u zlat nu tr ku ku po vi nom, ali zla to ni je ni pro da va la ra di iz mi ri va wa oba ve za.

Ko li ko ula ga ~a iz Sr bi je ko ri sti zla to kao si gur no uto ~i -

Is ko pa no 165.000 to na Po pro ce na ma, ce na un ce zla ta po ra {}e do 1.750 do la ra jer zla to ne ku pu ju sa mo pri vat ni in ve sti to ri ne go i hex-fon do vi i dru gi in sti tu ci o nal ni in ve sti to ri (ban ke, fon do vi, osi gu ra wa) da bi se za {ti ti li od sla bog do la ra. Me |u tim, ra stu ce na naj vi {e do pri no se cen tral ne ban ke.

Ina ~e, SAD ima ju re zer ve zla ta od 8.133 to ne, Ne ma~ ka ima 3.401 to nu. Ukup no, pro ce wu je se da cen tral ne ban ke ima ju re zer ve od 27.300 to na zla ta, a ako se ura ~u na ju i re zer ve MMF-a i ba zel ske Ban ke za po rav na wa, on da je to 30.800 to na – pe ti na od ukup no 165.000 to na zla ta ko li ko je od po ~et ka pi sa ne isto ri je is ko pa no iz ze mqe. {te za svo ja sred stva te {ko je re }i. Po da ci o to me kao o {ted wi se ne vo de. Uosta lom, mno go vi {e `i te qa Sr bi je raz mis {qa to to me ka ko da sa sta vi kraj s kra jem ne go {to ih bo li gla va zbog in ve sti ra wa.

Ako ne ko i po mi sli da pre ba ci u{te |e vi nu u zla to, tre ba da zna

RAD NI CI „VOJ VO DI NA PU TA–BA^ KA PU TA” JU ^E PRO TE STO VA LI U NO VOM SA DU

da ne tre ba da ku pu je na kit ve} du ka te ve }e ka rat ne vred no sti.

Zla to tre nut no de lu je kao ~vrst oslo nac u kri znim vre me ni ma, ali ni je uvek bi lo ta ko.

Kra jem de ve de se tih go di na pro {log ve ka un ca zla ta ko {ta la je sa mo 300 do la ra, {to je je dva po kri va lo tro {ko ve pro iz vod we.

Ta da je in fla ci ja bi la su zbi je na i cen tral ne ban ke ni su sma tra le da je po treb no da pa pir ni no vac pod u pi ru zla tom. Austra li ja je, na pri mer, 1997. go di ne za {est me se ci pro da la dve tre }i ne re zer vi zla ta i ti me do dat no obo ri la ce nu. Pro iz vod wa je bi la sma we na {i rom sve ta, za tva ra ni su rud ni ci zla ta, sa mo u Ju `noj Afri ci bez po sla je osta lo 200.000 ru da ra. Ce na un ce zla ta 2000. go di ne bi la je 272 do la ra, dva de set do la ra ma we od ce ne pro iz vod we.

Ali, po sle na pa da 11. sep tem bra 2001. go di ne sve se pro me ni lo. Da bi spre ~i le re ce si ju, cen tral ne ban ke pre pla vi le su tr `i {ta nov cem, ka ma te su se ubr za no kre ta le u prav cu nu le i po no vo se po ja vi la opa snost in fla ci je. Ra sle su ce ne si ro vi na i na mir ni ca, u SAD je po ~eo da ra ste me hur na tr `i {tu ne kret ni na.

Na kon to ga usle di la su tri ta la sa po tra `we zla ta ko ja su do ve la do ra sta ce ne: 2008. go di ne, ka da je ban kro ti ra la ve li ka ame ri~ ka ban ka Le man, 2010, ka da je po sta lo ja sno da je Gr~ ka pre za du `e na, i 2011. go di ne, ka da se vi de lo da Evrop ska mo ne tar na uni ja ima sil ne mu ke da iza |e na kraj s du go vi ma pe ri fer nih ze ma qa – Ir ske, Por tu ga la i [pa ni je. Ota da u tr ci za zla tom ne ma pa u ze. Zla to je mno go vi {e od obi~ ne si ro vi ne, oce wu je se u ana li za ma Ko merc ban ke, i kon sta tu je da tre nut ni raz voj „po ka zu je da zla to ni je sa mo za {ti ta od in fla ci je, po ka za teq ne si gur no sti i za me na za do lar“ ne go i mo ne ta ko ja pro fi ti ra od sla bo sti dve ve li ke va lu te – evra i do la ra.

E. Dn.

petak5.avgust2011.

5

OSNO VA NA AGEN CI JA ZA STA NO VA WE

Krov nad gla vom i za si ro ma {ne Vla da Sr bi je do ne la je od lu ku o osni va wu Re pu bli~ ke agen c i j e za sta n o v a w e ra d i obez be |i va wa uslo va i sred sta va za odr `i vi raz voj so ci jal n og sta n o v a w a do m a } in stvi m a ko j a iz so c i j al n ih, eko nom skih i dru gih raz lo ga ne mo gu da do |u do sta na po tr `i {nim uslo vi ma, ob ja vqe no je u naj no vi jem broj „Slu `be nog gla sni ka„.

Agen ci ja }e upra vqa ti nov cem na m e w e n im so c i j al n om sta no va wu, odo bra va ti du go ro~ ne kre di te ne pro fit nim stam b e n im or g a n i z a c i j a m a, fi zi~ kim i prav nim li ci ma, iz r a | i v a t i pro g ra m e ra d a, mo de le fi nan si ra wa i dru go.

Vla da Sr bi je je od lu ku o osni v a w u Agen c i j e do n e l a 28. ju la.

Vla da tre ba da ime nu je ~la no ve Uprav nog odo bo ra u ro ku od 30 da na od upi si va wa u sudski re gi star. Uprav ni od bor do ne }e sta tut Agen ci je u ro ku od 90 da na od da na svog ime nova wa.

DR @A VA NE USPE VA DA NA PU NI KA SU

Pu ta ri tra `e pla tu Pod ba ci li po re zi na imo vi nu, ca ri ne... i po sao Kao {to su i na ja vi li, rad ni ci no vo sad skog pred u ze }a „Voj vo di na put–Ba~ ka put”, ko je je ~lan „NI BENS gru pe„, pro te sto va li su ju ~e od 11 do 12.30 sa ti u glav noj fi li ja li AIK ban ke u No vom Sa du, po tvr dio je za na{ list Dra gan Iva no vi} iz te fir me. To zna ~i, na `a lost, da pu ta ri jo{ uvek ni su do bi li ni jed nu za o sta lu za ra du, a sa mo za to {to AIK ban ka, kao naj ve }i po ve ri lac, ne mo `e da se do go vo ri s JP „Pu te vi Sr bi je”. Uko li ko se do go vor ne po stig ne, za sle de }u ne de qu se na ja vqu je ra di ka ban ka okle va da ih is pla ti jer li za ci ja pro te sta, od no sno ome tra `i ga ran ci ju dr `a ve. Rad ni ta we ra da u ovoj ban ci. ci ma je po sled wa za ra da is pla Pu ta ri „NI }e na za fe bru ar, BENS gru pe„ su dok re gres, put ne Dr `a va ne }e tra `i li od ove do zvo li ti da iko od tro {ko ve i to pli ban ke da se pri obrok bi su do bi vre me no, na me sec 5.500 rad ni ka osta ne li od 2009, zbog bez po sla da na, od lo `i na ~e ga je oko 300 za pla ta du go va iz (Mi lu tin Mr ko wi}) po sle nih tu `i lo pa ra ko je do bi ja ju fir mu. Ni su u bo za odr `a va we pu te va, a na osno qoj si tu a ci ji ni osta lih 12 prevu ugo vo ra ko ji je ra ni je pot pi d u ze }a „NI BENS gru pe„, ko ja san. [ef Kri znog {ta ba u „Ba~ ukup no za po {qa va ju oko 5.000 ka pu tu” Vla di mir Cvet ko vi} rad ni ka, od ko jih pet pu tar skih iz ja vio je da pa ra za pla te ko je fir mi u No vom Sa du, Be o gra du, ni su do bi li od mar ta ima, ali Ni {u, Vra wu i Kra gu jev cu odr -

`a va ju vi {e od 40 od sto pu te va u Sr bi ji i u~e stvu ju u iz grad wi Ko ri do ra 10.

Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} iz ra zio je ju ~e na du da }e se po sti }i do go vor ba na ka i dr `a ve o „NI BENS gru pi„ i da }e po ~e ti we no re struk tu ri ra we jer dr `a va ne }e do zvo li ti da iko od 5.500 rad ni ka osta ne bez po sla, te da }e od mah po sle do go vo ra mo }i da na sta ve odr `a va we sa o bra }aj ni ca i iz grad wu Ko ri do ra 10, gde je na se ver nom kra ku otva ra we jed ne de o ni ce na ja vqe no upra vo da nas.

R. Da u to vi}

Slo ven ci u Kre di ban ci KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,0280

102,0690

104,4170

99,7213

Australija

dolar

1

74,6976

76,2220

77,9751

74,4689

Kanada

dolar

1

72,5416

74,0220

75,7245

72,3195

Danska

kruna

1

13,4273

13,7013

14,0164

13,3862

Norve{ka

kruna

1

13,2830

13,0173

13,5885

12,9775

[vedska

kruna

1

11,0011

11,2256

11,4838

10,9674

[vajcarska

franak

1

89,9205

91,7556

93,8660

89,6452

V. Britanija

funta

1

114,5660

116,9040

119,5930

114,2150

SAD

dolar

1

70,0424

71,4718

73,1157

69,8279

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 8. 2011. godine

Slo ve na~ ka No va kre dit na ban ka Ma ri bor ob ja vi la je ju ~e da je do ka pi ta li zo va la kra gu je va~ ku Kre di ban ku s pet mi li o na evra.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, re~ je o do ka pi ta li za ci ji za tvo re nog ti pa, a no mi nal na vred nost jed ne ak ci je je 5.370 di na ra.

Do da je se da je Kre di ban ka u pr vom kvar ta lu ove go di ne po s lo v a l a po z i t iv n o, s do bitkom od tri mi li o na di nara, a da je na kra ju mar ta s ak ti vom od 11 mi li jar di di nara za u zi ma la 0,45 od sto srp skog tr `i {ta.

Jav n i pri h o d i dr ` a v e ostva ri li su u pr vih pet me se ci 2011. so li dan no mi nal ni rast, ali bez re al nog po ve }a wa u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, ob ja vqe no je u naj no vi jem bro ju Bil te na jav nih fi nan si ja.

Te ku }i pri ho di re al no su 3,7 od sto ni `i u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne.

Po re ski pri ho di u istom pe ri o du re al no su sma we ni za ~e ti ri od sto, a pri su tan je re al ni pad ne po re skih pri ho da od 1,8 od sto, ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja.

Ka pi tal ni pri ho di su re al no po ve }a ni 6,6 pu ta i wi ho vo kre ta we od pret hod ne go di ne u ne {to ve }oj me ri uti ~e na uku pan bi lans pri ho da.

Pri ho di po osno vu glav nih po re skih ob li ka, iz uz ev ak ci za i po re za na do bit, ostva ri li su re al ni pad u od no su na isti pe riod la ne, dok ve }i na ka te go ri ja ostva ru je no mi nal ni rast. Ak ci ze be le `e no mi -

Po {to naj ve }i deo pri ho da od po re za na do ho dak ~i ni po rez na za ra de (oko 60 od sto), we g o v o kre t a w e do m i n ant n o uti ~e na ostva re we ukup nog pri ho da od po re za na do ho dak gra |a na.

Pri ho di po osno vu PDV-a re al no su u pr vih pet me se ci 2011. go di ne ni `i 2,8 od sto u od no su na pret hod nu go di nu.

Ak ci ze sko ~i le 23 po sto Pri ho di od ak ci za na de ri va te naf te no mi nal no su vi {i 23,6 po sto, a re al no 9,2. Pri ho di od ak ci za na du van ske pre ra |e vi ne su re al no vi {i 14,8 po sto, pri ~e mu su za be le `i li no mi nal ni rast od 29,9 po sto, a od ak ci za na al ko hol na pi }a su re al no ni `i 0,2 od sto. nal ni rast od 21,5 po sto, po rez na do da tu vred nost od de set po sto, a so ci jal ni do pri no si od 5,4 po sto. No mi nal ni pad se re g i s tru j e kod pri h o d a od cari na – 8,2 od sto, a no mi nalni rast kod pri h o d a od pore za na do bit – 21,2 po sto, kao i kod po re za na do ho dak – 6,7 po sto.

Ni vo ostva re nih pri ho da po osno vu po re za na do ho dak gra |a na no mi nal no je 6,7 po sto ve }i, a re al no 5,7 od sto ma wi u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne.

No mi nal ni rast u istom pe ri o du iz no si de set po sto.

Do ma }i PDV je no mi nal no 10,1 od sto ni `i, a re al no 20,6 od sto, PDV iz uvo za, s dru ge stra n e, be l e ` i no m i n al n i rast od 22,7 po sto, a re al ni od 8,4. Kre ta wa u spoq no tr go vin skom sek to ru po ka zu ju zna ~a jan opo ra vak pri ho da po osno vu ovog po re skog ob li ka po ~et kom 2011.

Pri ho di po osno vu ak ci za ostva ri li su no mi nal ni i re al ni rast u po sma tra nom pe ri o du. Re al ni ni vo na pla }e nih

ak ci za ve }i je 7,4 po sto u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, a ova kvo kre ta we je po sle di ca, iz me |u osta log, i po ve }a wa no mi nal nih iz no sa ak ci za na du van ske pre ra |e vi ne kra jem 2010. go di ne i iz me na u struk t u r i sto p a ak c i z a na naft ne de ri va te.

Ni vo pri ho da od ca ri na u pe ri o du ja nu ar–maj 2011. go di -

ne po sle di ca je kre ta we uvo za u po sma tra nom pe ri o du, kao i da qe pri me ne Pre la znog tr go vin skog spo ra zu ma s EU. No mi nal ni pad pri ho da od ca ri na u po sma tra nom pe ri o du iz no si 8,2 od sto, dok rast uvo za iz no si 24,7 po sto iz ra `en u di na ri ma.

Osta li po re ski pri ho di re al no su u po sma tra nom pe ri o du 13,2 od sto ni `i u od no su na isti pe riod la ne. Naj ve }i deo osta lih po re skih pri ho da ~i ni po rez na imo vi nu lo kal nog ni voa vla sti te we go vo kre ta we do m i n ant n o opre d e q u j e kre ta we ~i ta ve gru pe osta lih po re skih pri ho da.

Pri hod od po re za na imo vi nu re al no je ni `i 13,4 od sto, dok je no mi nal ni pad dva od sto u od no su na isti pe riod la ne. Osta li po re zi be le `e re al ni pad od 1,85 od sto, zbog uki da w a po r e z a na mo b il n u te le fo ni ju.

E. Dn.

6

dRU[TvO

petak5.avgust2011.

VOJ VO \AN SKE SRED WE [KO LE HVA TA JU SE U KO [TAC S NA SI QEM

Ni {ta ni je pod te pi hom \a ci Teh ni~ ke {ko le „Pa vle Sa vi}” u No vom Sa du zbog opa sno sti ko je ih vre ba ju oko {ko le po sle ~a so va od la ze u ve }im gru pa ma, tim mla dih no vo sad ske elek tro-{ko le „Mi ha i lo Pu pin” pro mo vi {e ne na si qe or ga ni za ci jom iz bo ra za naj bo qu mu zi~ ku nu me ru na te mu „[ko la bez na si qa„, a oda bra ni hip-hop i rok tek sto vi bi }e sni mqe ni u

pred sto ji da u pot pu no sti de fi ni {u ode qen ska i {kol ska pra vi la i ostva re part ner stvo u pre ven tiv nim i in ter vent nim ak tiv no sti ma s in sti tu ci ja ma na lo kal nom ni vou.

Re zul ta ti is tra `i va wa po ka zu ju da je u~e sta lost na si qa u sred wim {ko la ma ma wa ne go u osnov nim, da dva od 100 u~e ni ka na si qe tr pi u~e sta lo, a sva ki

dnevnik

NUNV PRED LA @E GRAD SKOJ VLA STI ZRE WA NI NA

Ne ka ne za po sle ni bu du po pi si va ~i Zre wa nin ski od bor Ne za vi snog udru `e wa ne za po sle nih Voj vo di ne (NUNV) pred lo `io je da se na pred sto je }em po pi su sta nov ni {tva za po pi si va ~e u Zre wa ni nu an ga `u ju is kqu ~i vo qu di bez po sla s evi den ci je Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we.

NUNV je na ja vio da }e po kre nu ti tu ini ci ja ti vu i kod nad le `nih u gra du in si sti ra ti na to me da se stro go vo di ra ~u na o to me da an ga `man na spro vo |e wu ovih ak tiv no sti ima ju stvar no ne za po sle na li ca iz Zre wa ni na i okol nih se la.

– Ovo je jed na od ret kih si tu a ci ja gde se u ve }em bro ju, bar na od re |e no vre me, mo gu an ga `o va ti ne za po sle ni ko ji is pu wa va ju kri te ri ju me pred vi |e ne za po slo ve po pi si va ~a, a ta kvih na evi den ci ji Na ci o nal ne

slu `be za za po {qa va we, sa mo u gra du, ima pri bli `no 5.500, a u sred wem Ba na tu ~ak 10.000. Svi oni is pu wa va ju bar pr vi neo p ho dan uslov, a to je da ima ju za vr {e nu, mi ni mum, sred wu {ko lu – re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re pred sed nik NUNV-a Ran ko Hr waz.

Po pis sta nov ni {tva bi }e odr `an od 1. do 15. ok to bra. Na po pi su }e bi ti an ga `o va no vi {e de se ti na hi qa da qu di, a tro {ko vi tog obim nog po sla iz no si }e oko 3,5 evra po sta nov ni ku, {to je naj ma we u Evro pi, gde se on kre }e i do 16 evra. Ve li ki deo po treb nih pa ra obez be |en je iz fon do va Evrop ske uni je.

– Na ni vou gra da Zre wa ni na, po in for ma ci ja ma ko ji ma ras po la `e mo, bi }e an ga `o va -

no iz me |u 800 i 1.000 po pi si va ~a ko ji }e pro }i tro dnev nu obu ku. Iz nos, ko ji je mo gu }e za ra di ti na ovim po slo vi ma, kre }e se oko 25.000 di na ra. S ob zi rom na to da }e se pri ja ve za in te re so va nih pri ma ti is kqu ~i vo ka da ih li~ no do ne su, pred la `e mo nad le `ni ma u gra du da us po sta vi mo kon takt i po mog ne mo im u od lu ~i va wu. Jer, na {em udru `e wu se sva ko dnev no obra }a i osta vqa svo je po dat ke ve li ki broj ne za po sle nih, za in te re so va nih za ove ak tiv no sti – is ta kla je pred sed ni ca Grad skog od bo ra NUNV-a u Zre wa ni nu Li vi ja Har tih. @. Ba la ban

SR BI JA DO BI LA PR VU BAN KU RO @WA ^A

No va na da za vra }a we vi da pro fe si o nal nom mu zi~ kom stu de se ti ga je do `i veo bar jed nom. di ju, dok su sred wo {kol ci u Teh Sred wo {kol ci se naj vi {e `a le ni~ koj {ko li u Su bo ti ci pra vi na vre |a we, isme va we i oti ma we li na ru kvi ce s le pim po ru ka ma – nov ca ili uni {ta va we stva ri. sa mo su ne ki od na ~i na u bor bi Is tra `i va wa su po ka za la i da voj vo |an skih sred wo {ko la ca s na si qa mno go vi {e ima u stru~ na si qem. Ovim i mno gim dru gim nim {ko la ma ne go u gim na zi ja me to da ma ko ji ma se kre i ra si ma, da su mu sklo ni ji mom ci ne go gur no i pod sti caj no okru `e we za de voj ke, ali i da je iz ra `e ni je rast, raz voj i obra zo va we de ce i iz me |u na stav ni ka i u~e ni ka ne mla dih ob u ~io ih je pro gram go vr {wa~ ko. Sta ti sti ka ka `e „[ko la bez na si qa” ko ji se od da je bez ma lo sva ki tre }i u~e nik 2009. go di ne re a li zu je kao pi imao ne ko is ku stvo s na si qem lot-pro gram u de vet sred wih na stav ni ka, a go to vo po lo vi na {ko la u Su bo ti ci, No vom Sa du, |a ka bi la je sve dok na si qa dru Be ~e ju i Ba~ kom Pe trov cu. gih u~e ni ka pre ma vas pi ta ~i ma.

U Pro gram su, pod nad zo rom U oba slu ~a ja u pi ta wu su pret men to ra, ukqu ~e we, za stra {i va ni svi u {ko li, od we i isme va we.

Re zul ta ti di rek to ra i teh Oki da~ za na is tra `i va wa ni~ kog oso bqa, si qe, po u~e ni ci pre ko sva kog u~e ma – u~e sni ci ma u po ka zu ju da je ni ka i wi ho vih u~e sta lost na si qa u ovom pro jek tu, ro di te qa do lo naj ~e {}e je ne ka sred wim {ko la ma kal ne za jed ni ce, a vr sta raz li ~i to ma wa ne go u naj va `ni je po ru ke sti, od lo {i jeg osnov nim, da dva od {kol skog uspe ha, su da se na si qe ne re {a va na si qem, 100 u~e ni ka na si qe pre ko ma te ri jal da to le ran ci ja nog sta tu sa, do ne tr pi u~e sta lo, a pre ma na si qu mo pot pu ne po ro di sva ki de se ti ga je ra bi ti jed na ka ce, a naj bo qa za do `i veo bar jed nom {ti ta su slo nu li, da u~e ni ci ma ko ji tr pe na si `nost u ode qe wu qe tre ba pru `i ti po mo} na vre i {to vi {e dru go va i dru ga ri ca, me, ba{ kao i oni ma ko ji na si qe na ro ~i to ka da je u pi ta wu vr ~i ne, ali i da sva ko tre ba u pro {wa~ ko na si qe. mo ci ji ne na sil nih re {e wa da Po re |e we re zul ta ta is tra `i po |e pr vo od se be i da me wa se be. va wa u osnov nim i sred wim {ko U ovim {ko la ma do sa da su la ma po ka za lo je da se sred wo ura |e na is tra `i va wa o vr sta ma {kol ci znat no ma we od osno va ca i ste pe nu na si qa u wi ma i obu ke na na si qe `a le na stav ni ci ma, i na te me na si qa, par ti ci pa ci je, to za to {to sma tra ju da na stav pra vi la vred no sti i re sti tu ci ni~ ka po mo} ni je ba{ uspe {na je, upra vqa wa ode qe wem i sa rad pa ra di je bi ra ju al ter na tiv ne we s ro di te qi ma, a do kra ja ove na ~i ne su o ~a va wa s na si qem. ka len dar ske go di ne {ko le ukqu Obu ke i is tra `i va we do pri ~e ne u pro je kat tre ba lo bi da iz ne li su da se kod za po sle nih u gra de unu tra {we i spo qa {we {ko la ma ukqu ~e nim u pro je kat mre `e za {ti te za u~e ni ke i ak po ve }a ose tqi vost za uo~a va we i ti vi ra ju lo kal ne za jed ni ce, ali tre ti ra we po ja va na si qa, a ono i da u~i ne sve {to je po treb no da je po sta lo vi dqi vi je i za u~e ni ro di te qi uvi de zna ~aj ra nog ke i sto ga ga oni pre po zna ju, pri pre po zna va wa na si qa i pri hva te ja vqu ju i obra }a ju se za po mo}. svo ju ulo gu u pro gra mu. [ko la ma D. De ve ~er ski

NUNS kri ti ku je „Pink” Ne za vi sno udru `e we no vi na ra Sr bi je upu ti lo je jav nu kri ti ku Te le vi zi ji “Pink” zbog na ja ve we nog vla sni ka @eq ka Mi tro vi }a da }e u pro gra mu boj ko to va ti re kla mi ra we hr vat skog tu ri zma, mu zi ke i ki ne ma to gra fi je. „Me di ji su jav no do bro i ni ko, pa ni vla snik me di ja, ne ma pra vo da pro gram ske sa dr `a je pod re |u je li~ nim raz lo zi ma i in te re si ma„, na vo di se u sa op {te wu NUNS-a. Ovo udru `e we no vi na ra uka zu je na to da je ova kva od lu ka TV “Pink” u su prot no sti sa Za ko nom o ogla {a va wu ko ji stra nim prav nim i fi zi~ kim li ci ma ga ran tu je ista pra va kao i do ma }im.

Pro ble ma ti~ na je Mi tro vi }e va iz ja va da ova me dij ska ku }a „vi {e ni ka da ne }e bi ti u pri li ci da za ta {ka va in ci den te i ne pri jat no sti ko je srp ski, bo san ski i cr no gor ski dr `a vqa ni do `i vqa va ju na le to va wu u Hr vat skoj”, na vo di NUNS. “Za ta {ka va we ~i we ni ca” pred sta vqa naj gru bqe kr {e we ele men tar nih pro fe si o nal nih i eti~ kih prin ci pa in fo ma tiv ne de lat no sti, zbog ~e ga NUNS o~e ku je da Sa vet Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je hit no raz mo tri da li je od lu ka TV “Pink” su prot na i Za ko nu o ra di o di fu zi ji.

Sr bi ja je ko na~ no do bi la ban ku ro `wa ~a, ko ja se na la zi u okvi ru Kli ni ke za o~ ne bo le sti Kli ni~ kog cen tra Sr bi je u Be o- gra du. To je no va na da za 800 oso ba ko ji ma je po treb na tran splan ta ci ja ro `wa ~e. In di ka ci je za tran splan ta ci ju su ge net ski po re me }a ji za mu }e wa ro `wa ~e ili o`iq ci usled in fek ci ja i po vre de. Pla ni ra se da se do kra ja ove go di ne ura di 200 tran splan ta cij ro `wa ~e, a na red ne go di ne i do tri sto ova kvih za hva ta. Glav ni raz log {to im pre sa |i va we do sa da ni je ura |e no je ne do sta tak ro `wa ~a. Na i me, od 30 po ro di ca ko je su u pro {loj go di ni do zvo li le da se uzmu or ga ni, sa mo jed na se od lu ~i la da do ni ra ro `wa ~u, {to je po ve za no s na rod nim ve ro va wem da se ~o vek ne sa hra wu je bez o~i ju. Ne do sta tak ro `wa ~a za pre sa |i va we je dan je od glav nih raz lo ga {to }e mo usko ro po ~e ti da ih uvo zi mo iz Evro pe i SAD, a po ro `wa ~i dr `a va }e iz dva ja ti oko 2.000 do la ra.

Tran splan ta ci ja ro `wa ~e u na {oj ze mqi ni je no vost jer je pr va ura |e na 1933. go di ne i ta da smo bi li me |u pr vih 30 ze ma qa u sve tu u ko ji ma su se ra di le ova kve ope ra ci je. Pro te klih 15 go di na ovaj

vid tran splan ta ci je go to vo pre sta je, a Sr bi ja je, po put Mol da vi je ili Al ba ni je, bi la jed na od ret kih ze ma qa bez ban ke ro `wa ~a.

Do nor ro `wa ~e, za raz li ku od do no ra dru gih or ga na, mo `e bi ti

i pre mi nu la oso ba, a ne sa mo ~o vek u sta wu mo `da ne smr ti. Ro `wa ~a se uzi ma u ro ku od dva sa ta od kon sta ta ci je smr ti. Uzi ma se sa mo ise ~ak pred weg de la o~ ne ja bu ~i ce, a oko osta je. Go di ne za do no ra ro `wa ~e ni su bit ne pa do nor mo `e bi ti i mla |a i sta ri ja oso ba, a uze ta ro `wa ~a mo `e bi ti tran splan ti ra na i od ra sloj oso bi i de te tu bez ob zi ra na go di ne do no ra. Ro `wa ~e uze te od jed ne oso be mo gu da po mog nu da dva ~o ve ka ob no ve vid. Uvek se ra di pr vo jed no oko, a po sle go di nu da na, ka da je si gur no da or ga ni zam ne }e od ba ci ti ro `wa ~u, mo `e se oba vi ti ope ra ci ja i na dru gom.

Ovo je pr va ban ka ro `wa ~a u Sr bi ji, a pre ne ko li ko me se ci otva ra we ova kve ban ke na ja vi la je i Voj no me di cin ska aka de mi ja u Be o gra du. Pla ni ra se da ona bu de ~la ni ca Euro tran splan ta, evrop skog udru `e wa o~ nih ba na ka.

J. Bar bu zan

NO VA PRA VI LA ZA IZ DA VA WE LE KO VA NA RE CEPT

Za „mo no pril” 240 di na ra Pro {i re wu po zi tiv ne li ste le ko va s no vih 238 pre pa ra ta, ko je je ob ja vqe no pro {log me se ca, ob ra do va li su se mno gi bo le sni ci, na da ju }i se da }e iz xe pa iz dva ja ti ma we pa ra za pro pi sa nu tra pi ju. Za iz ve stan broj le ko va, onih s li ste A-1, za ko je va `i pra vi lo da pa ci jent u~e stvu je u ce ni, to u~e {}e je sma we no. Na pri mer, za po je di ne le ko ve za pri ti sak („lo sar tan”) pro cen tu al no u~e {}e je sma we no s 50 od sto na 25 pa }e pa ci jen ti za we ga uz re cept pla ti ti u~e {}e od 108 di na ra po ku ti ji.

Me |u tim, da ni je sve ta ko baj no go vo ri po da tak da je za od re |e ni broj le ko va pro ce nat u~e {}a po ve }an pa su po je di ni pa ci jen -

ti bi li ne pri jat no iz ne na |e ni ka da su za te ra pi ju ko ju uzi ma ju go di na ma pri li kom po di za wa le ka u apo te ci mo ra li da iz dvo je vi {e nov ca. Ta ko je za po je di ne an ti bi o ti ke pro ce nat u~e {}a po ve }an s 25 od sto na 50 od sto ce ne le ka pa za pe ni ci lin ski an ti bi o tik „pan klav” pa ci jent sa da mo ra ti da pla ti 280 di na ra za naj ma wu do zu.

S li ste A na li stu A-1 pre ba ~en je i iz ve stan broj le ko va za kar di o va sku lar ne bo le sti za ko je }e pa ci jen ti pla }a ti vi {e ne go do sa da ka da su pla }a li sa mo fik snu par ti ci pa ci ju od 50 di na ra. Pri mer: za lek „kap tol” pa ci jen ti }e u~e stvo va ti u ce ni s oko 490 di na ra za ku ti ju le ka od 50 mi li gra -

ma. U ovoj gru pi le ko va, iz me |u osta lih, na {li su se „mo no pril”, ko ji ko ri sti ve li ki broj gra |a na ko ji bo lu ju od hi per ten zi je, a za ko ji }e ume sto par ti ci pa ci je od 50 di na ra sa da mo ra ti da iz dvo je oko 240 di na ra.

J. Bar bu zan

VESTI Osu da an ti rom skog gra fi ta Za me nik za {tit ni ka gra |a na za za {ti tu pra va na ci o nal nih ma wi na u Zre wa ni nu Tra jan Pan ka ri }an naj o {tri je je ju ~e osu dio pret we smr }u ko je su upu }e ne pri pad ni ci ma rom skog na ro da, is pi si va wem po ru ke “Smrt ci ga ni ma” na ku }i To mi sla va Mer `a na.

– Ovo je jo{ je dan u ni zu na pa da na pri pad ni ke na ci o nal nih ma wi na ko ji su se, od po ~et ka ove go di ne, do go di li na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na, {to pred sta vqa vr lo za bri wa va ju }i raz voj do ga |a ja. Kraj we je vre me da nad le `ni dr `av ni or ga ni pro na |u i pri me re no ka zne po ~i ni o ce ovog i sli~ nih kri vi~ nih de la, te da pre du zmu sve neo p hod ne me re u ci qu spre ~a va wa da qeg ugro `a va wa po zi tiv nim pro pi si ma ga ran to va nih pra va na ci o nal nih ma wi na – oce nio je Pan ka ri }an. @. B.

Ko nu zin do bit nik Po ve qe Dra ga ~ev skog sa bo ra Am ba sa dor Ru si je u Sr bi ji Alek san dar Ko nu zin do bit nik je Po ve qe Dra ga ~ev skog sa bo ra tru ba ~a u Gu ~i zbog „sve u kup nog do pri no sa raz vo ju, re a li za ci ji i me |u na rod noj afir ma ci ji” ove je din stve ne smo tre iz vor nog na rod nog stva ra la {tva, od lu ~io je Sa bor ski od bor. Sa bor ski od bor je jed no gla sno do neo od lu ku da pri zna we pri pad ne ru skom am ba sa do ru u Be o gra du.

Na sed ni ci Sa bor skog od bo ra, zva we maj sto ra tru be do de qe no je Dra ga nu Ig wi }u iz U`i ca, ko ji je na do sa da {wimm sa bo ri ma do bio vi {e na gra da, me |u wi ma i „Zlat nu ja bu ku” za naj bo qe iz vor no mu zi ci ra we (2007). We go vo ime bi }e upi sa no na plo ~u maj sto ra tru be, po sta vqe nu na zgra di Cen tra za kul tu ru u Gu ~i. Po seb no pri zna we or ga ni za to ra Sa bo ra

pri pa lo je ~a ~an skom pri vred ni ku Mi len ku Ko sti }u, ovo go di {wem do ma }i nu Sa bo ra.

Sva pri zna wa do bit ni ci ma }e bi ti uru ~e na na dan otva ra wa 51. dra ga ~ev skog sa bo ra, 8. av gu sta u 10.30 ~a so va.

Ba~ ko No vo Se lo do bi lo ima ma Sa fet ef. Ru sul be go vi} po sta vqen je od nad le `nih ver skih po gla va ra za ima ma u Ba~ kom No vom Se lu u ba~ koj op {ti ni. No vi imam je ro dom iz Ul ci wa, a u ovo ba~ ko se lo s oko 1.300 sta nov ni ka sti gao je ovih da na. U Ba~ kom No vom Se lu, po zva ni~ nom po pi su iz 2002. go di ne, ima oko 15 od sto mu sli man skog `i vqa. Ka ko „Dnev nik“ sa zna je, uglav nom od srp skog `i vqa jer mu sli man ski za vre me Ra ma za na ne }e da pri ~a, op {ti na Ba~ i me sna za jed ni ca Ba~ ko No vo Se lo, s ob zi rom na to da u ovom me stu ne ma xa mi je, za ver ske ob re de ustu pi le su zgra du sta re {ko le.

M. Sy.

Sred wo {kol ci kao po sla ni ci Sred wo {kol ci iz 16 op {ti na i gra do va Sr bi je, za in te re so va ni za po li ti ku i rad pa r la men ta, u~e stvo va li su ju ~e u si mu la ci ji sed ni ce Skup {ti ne Sr bi je i na „li cu me sta„ se upo zna li s na ~i nom we nog ra da i de lo va wa. ^e tr de set sred wo {ko la ca iz Di mi trov gra da, Bo si le gra da, Pre {e va, Bu ja nov ca, No vog Pa za ra, Sje ni ce, Pri bo ja, Pri je po qa, No ve Va ro {i, Tu ti na, Srem skih Ka r lo va ca, Pi ro ta, Bo ra, Zre wa ni na, Ki kin de i Som bo ra, de ba to va lo je u Skup {ti ni Sr bi je o “svom pred lo gu” za ko na iz obla sti pre ven ci je al ko ho li zma kod mla dih.

U pro jek tu u~e stvu je po 20 mo ma ka i de vo ja ka, raz li ~i tih na ci o nal nih, ve r skih i sek su al nih opre de qe wa i iz raz li ~i tih me sta u Sr bi ji jer su na taj na ~in or ga ni za to ri `e le li da po ka `u da u pa r la men tu sve gru pe tre ba da bu du rav no mer no za stu pqe ne.

Pre da va we o An tark ti ku

Obe le `a va we bit ke na Ve zir cu

U okvi ru 19. Let we {ko le cr kve nog po ja wa “Kor ne li ju u spo men” dr Sr bi jan ka Tu raj li} odr `a }e ve ~e ras u 20 sa ti pre da va we “Ne ki dru ga ~i ji svet - ^i le i An tark tik”.

Pre da va we }e bi ti u pro sto ri ja ma Mu ze ja p~e lar stva po ro di ce @i va no vi} u Srem skim Kar lov ci ma. Ulaz je bes pla tan.

Z. Ml.

Sve ~a no obe le `a va we ve li ke bit ke kod Pe tro va ra di na po ~e }e da nas u 9.45 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Pe tro va ra din„, Uli ca ^aj kov skog 1a.

Na kon to ga or ga ni zo van je od la zak na mi su u cr kvu Go spe Ma ri je Sne -

`ne na Te ki ja ma i na br do Ve zi rac, gde }e bi ti po lo `e ni ven ci na spo me nik iz gi nu lim rat ni ci ma. Za kraj je pred vi |e na iz lo `ba re pro duk ci ja ori gi nal nih pla no va bit ke. Bit ka kod Pe tro va ra di na od i gra la se 5. av -

gu sta 1716. go di ne ka da su se su ko bi le voj ske Austrij ske i Oto man ske im pe ri je u ko joj su u~e stvo va li i mno gi na ro di iz na {ih kra je va. O~e ku je se i pri su stvo pred stav ni ka vi {e stra nih am ba sa da.

G. ^.

Iz lo `ba u mu ze ju na Tvr |a vi Sve ~a no otva ra we te mat ske iz lo `be „Bit ka kod Pe tro va ra di na 1716. go di ne na pla no vi ma iz fon do va be~ kih ar hi va” odr `a }e se da nas u 14 ~a so va u Mu ze ju gra da na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Auto ri iz lo `be su Si ni {a Jo -

ki}, ku stos isto ri ~ar Mu ze ja gra da i Sa ra Sa mar xi} i Du {ko Pan te li}, ar hi vi sti Isto rij skog ar hi va gra da, a otvo ri }e je pro fe sor dr Bran ko Be {lin.

G. ^.

Novosadska petak5.avgust2011.

Ma ~e va we na [tran du

Fank dan u CK 13

Ma ~e va la~ ki klub „Ma ~e vi i ma ske“ odr `a }e pr o mo tiv n i ~as ma ~ e va w a da nas od 19 do 20 ~a so va na cen tral n om pla tou [tran da. ^as je u okvi ru pr o jek ta „Po `u ri po la ko“, ~i ji je po kro vi teq Grad ska upra va za sport i omla di nu.

Q. Na.

Slu {a o ni ca fank mu zi ke i re di zajn ode }e „Funky Shi va„ odr `a }e se da nas u 17 ~a so va u dvo ri {tu Omla din skog cen tra CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Po se ti o ci mo gu da do ne su svo ju sta ru ode }u, ko ju }e Shi va de ko ri sa ti s ra znim fan ki apli ka ci ja ma.

Ulaz je bes pla tan.

A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ko trenira strogo}u

i vot u ve li kom gra du, a @ po seb no u vi {e sprat ni ca ma, ni ka kvi pro pi si ne mo -

gu da uve du u red, ako ne po sto ji me |u sob no po {to va we su gra |a na. Svi su se bar jed nom su sre li s kom {i ni com ko ja tre se te pi he na te ra si ili sa onim ko ji ke se s |u bre tom s po sled weg spra ta ba ca kroz pro zor. Na pri ja vqi va we bu ke i gla sne mu zi ke, ~ak je i po li ci ja ogu gla la. Ka ko bi se uveo red u zgra da ma, ali i na uli ca ma, for mi ra na je ko mu nal na po li ci ja, ko ja iz me |u osta log ima pra vo da ka `wa va i ne sa ve sne kom {i je ko ji pra ve bu ku, tre su mr vi ce i osta vqa ju sme }e i sta ri na me {taj is pred svo jih vra ta.

Da ima su gra |a na ko ji ne po {tu ju ove od lu ke, a sa mim tim po ka zu ju i da ni su pre te ra no kul tur ni go vo ri i po da tak da ko mu nal na po li ci ja sva ko dnev no pri ma `al be ko je se od no se na ne po {to va we ku} nog re da. Ima i su gra |a na ko ji su po me {a li „ba be i `a be”, pa ko mu nal nu po li ci ju zo vu i ka da je bu ka na uli ci, ma da je za to za du `e na po li ci ja.

Po sve mu ovo me do la zi se do za kqu~ ka da se No vo sa |a ni jo{ je di no uzda ju u ~u va re u ze le nim uni for ma ma, jer je o~i to pu no kom {i ja ko ji ni su na u ~i li ka ko e po treb no da se po na {a ju u ko lek tiv nom ti pu sta no va wa.

Q. Nato{evi}

Kon cert u Si na go gi Ru ski gu da~ ki kvar tet „Do mi nant” i pi ja nist ki wa Ri ta Kin ka odr `a }e kon cert ve ~e ras u 21 ~as u Si na go gi u okvi ru No vo sad skog mu zi~ kog le ta. Ula zni ce se mo gu ku pi ti na dru gom spra tu

Mu zi~ ke omla di ne No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 2, od 8 do 14 ~a so va, u Si na go gi dva sa ta pred kon cert kao i pu tem saj ta www.mu zic ka o mla di na.org. Ce na ula zni ca je 300 di na ra.

A. Va.

Ob no vqe no jo{ de vet igra li {ta Re kon stru i sa no je de vet igra li {ta u okvi ru ak ci je ko ju je po kre nuo gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, a ko ja bi tra ba lo da do ne se ure |e we pre ko 100 sport skih i de~ jih igra li {ta i re kre a tiv nih po vr {i -

na, pi {e u sa op {te wu iz Grad ske ku }e.

Igra li {ta su po pra vqe na u uli ca ma Ga ga ri no vij 10 i 10a, na uglu Fru {ko gor ske i Na rod nog fron ta, Bo {ka Bu he 6 i 2, na Tr gu Ko men skog, u Uli ci par ti zan skih

ba za, u Bal za ko voj od bro ja 6 do 8 kao i na uglu uli ca Kor ne li ja Stan ko vi }a i Ru me na~ ke. Ra do vi na jo{ 15 igra li {ta su u to ku, a plan je da do kra ja av gu sta po~ nu na jo{ 17 lo ka ci ja.

A. L.

V remeploV U GRADSKIM MARKETIMA

Jef ti ni ji {e }er na ka {i ~i cu [e }er iz Rob nih re zer vi po ma lo pro daj noj ce ni od 103 di na ra za ki lo gram po la ko pri sti `e na ra fo ve. Ka ko smo ju ~e pro ve ri li u su per mar ke tu „Mer ka to ra” ve} je po ~e la pro da ja ovog {e }e ra, ali je na po li ca ma bi lo i onog ko ji se pro da vao za 110 di na ra. Pro da ja {e }e ra iz Rob nih re zer vi u „Mak si ju” i „Tem pu” tre ba lo bi da po~ ne od po ne deq ka.

U „Idei” se pro da je {e }er sa mo jed nog pro iz vo |a ~a i ko {ta 110 di na ra, a u pro dav ni ca ma „Uni ve rek spor ta” za ki lo gram je po treb no iz dvo ji ti i do 130 di na ra.

Iako je ova na mir ni ca ve o ma tra `e na, ne sta {i ce, ka ko ka `u pro da va ~i ce u su per mar ke ti ma, ni je bi lo, ali ro bu iz Rob nih re zer vi o~e ku ju u na red nim da ni ma.

A. Va.

Eugen Sa voj ski po ra zio tur sku voj sku U osvit 5. av gu sta 1716. oko 75 hi qa da austrij skih voj ni ka pod za po ved ni {tvom prin ca Euge na Sa voj skog iz ne na di lo je ~ak 200.000 Tu ra ka ko ji su dan ra ni je za u ze li po lo `a je oko Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Ona je bi la da le ko ma wa od ove, na ma da nas po zna te, a u woj se utvr di la austrij ska po sa da od oko dve hi qa de qu di. Raz vi la se `e sto ka bor ba u ko joj je tur ski za po ved nik, Da mad Ali - pa {a te {ko

ra wen i po sle ne ko li ko je sa ti umro. U tom se do go di la, pre ma ono vre me nim sve do ~an stvi ma, iz u zet na pri rod na po ja va: pao je sneg! Tur ci su se da li u bez gla vi beg, jer je ne ko pu stio glas me |u wih da to Bog po ma `e hri {}a ni ma. Eugen Sa voj ski je na me stu svo je po be de iz gra dio cr kvi cu po sve }e nu Maj ci bo `i joj, ko ja je po tom do gra |i va na. To je da na {wa ka to li~ ka cr kva na Te ki ja ma.

N. C.

Srem ska stra na bez vo de Zbog is pi ra wa Le di na~ kog do vod ni ka da nas }e od 6 do 18 ~a so va bez vo de osta ti sta nov ni ci u Srem skoj Ka me ni ci i to sve uli ce po ~ev {i od Zma je vog tr ga pa na ni `e do Du nav ske uli ce, za tim SOS De ~i je se lo i na se qa Po po vi ca, Pa ra go vo i Le din ci. Ci ster ne sa vo dom za pi }e bi }e po sta vqe ne u De ~i jem se lu, u cen tru Srem ske Ka me ni ce i u Le din ci ma is pred Me sne za jed ni ce.

Bez vo de od 10 do 13 ~a so va da nas }e bi ti i Uli ca bra }e Dro w ak, od Bu l e va r a Jo va n a Du ~i }a do Uli ce An |e Ran ko vi}. Od 8 do 18 ~a so va bez vo de }e bi ti Uli ca Jan ka ^me li ka, Ili je Bir ~a ni na i dr Sve ti sla va Ka sa pi no vi }a. Ci ster na s pit kom vo dom }e bi ti po sta vqe na na uglu uli ca Ili je Bir ~a ni na i dr Sve ti sla va Ka sa pi no vi }a.

Iskqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 13 ~a so va Uli ca maj ke Ju go vi }a od Ba je Pi vqa ni na do Alek san dra Ne na do vi }a, od 8 do 9.30 Ili je Og wa no vi }a 2-4, od bro ja 14 do kra ja, Kon stan ti na Da ni la, Mo de ne od 5 do 7, Po zo ri {te lu ta ka, Po zo ri {te mla dih i So kol sko dru {tvo Voj vo di na, od 8 do 15 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa Te lep, od 10 do 12 Maj ke Ju go vi }a, Alek san dra Ne na do vi }a, Ba je Pi vqa ni na, Ar ka di ja Va ra |a ni na i Sta rog Vu ja di na.

Ru men ka: od 7.30 do 13.30 po vre me no na se qe Ru men ka od cr kve pre ma Ba~ kom Pe trov cu. ^e nej: od 8 do 13.30 ^e nej se lo, deo na se qa oko Aero dro ma, sa la {i Ku zma no vi} 1 i 2, PD “Ma ti ca”, pred u ze }a „Mu ~i ba bi}”, „Me {a o na”, „Su bo tin”, „Do bro sa vqev” i „Ma noj lo vi}”. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 deo na se qa oko i is pod vi le Iz vr {nog ve }a Voj vo di ne, deo na se qa Ka ra{ i deo vi kend na se qa oko vi le Stan ko vi}.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak5.avgust2011.

RA DI O NI CE „NO VO SAD SKOG DE^ JEG LE TA”

OD 12. DO 14. AV GU STA

Ma ske, ro ken rol, fil mo vi i umet nost

Bi ci kli sti~ ki ma ra ton kroz Voj vo di nu Tro dnev ni bi ci kli sti~ ki edu ka tiv ni ma ra ton „Bi ci klom idi- Voj vo di nu vi di!”, ko ji or ga ni zu je Udru `e we „Zdra vo”, odr `a }e se od pet ka 12. do ne de qe 14. av gu sta, a 30 u~e sni ka vo zi }e bi ci kle du nav skom ru tom No vi Sad- Ba~ ka Pa lan ka- Spe ci jal ni re zer vat pri ro de Ba gre ma ra.

Sta za du ga 47 ki lo me ta ra ob u hva ti }e i dru ga zna ~aj na pri rod na, isto rij ska i kul tur na do bra.

Tro dnev ni bo ra vak u~e sni ka na te re nu bi }e obo ga }en edu ka tiv nim, sport skim i ple snim ra di o ni ca ma, a sni ma }e se i ma te ri jal za pro duk ci ju do ku men tar nog fil ma o ma ra to nu.

Ma ra ton se or ga ni zu je ra di po di za wa sve sti kod mla dih o zna ~a ju ne go va wa zdra vih sti lo va `i vo ta kroz ba vqe we re kre a -

tiv nim spor tom, kao i po di za wa ni voa za in te re so va no sti za an ga `o va ni od nos pre ma `i vot noj sre di ni, raz me ni zna wa i raz vo ja tim skog du ha. Pri ja ve za u~e stvo va we mo gu se sla ti na sajt udru `e wa www.zdra vo.org.rs do utor ka 9. av gu sta. Oni ko ji bu du `e le li da u~e stvu ju u ma ra to nu, a ne ma ju bi cikl, ovo udru `e we }e u sa rad wi sa „Fa na tic Bicycle Shop” obez be di ti od re |e ni broj bi ci ka la i bes pla tan ser vis.

Tro {ko vi sme {ta ja i hra ne su po kri ve ni.

Pro je kat su po dr `a li Voj vo |an ska ze le na ini ci ja ti va, Omla din ski eko lo {ki klub, Ze le na pa tro la, a su fi nan si ra ga Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu.

N. R.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Ome ga” Ne na da Cve ti ~a ni na

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me rak ro ma na „Ome ga“ Ne na da Cve ti ~a ni na. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Ru ka ~i jim je za ma hom ot po ~e la era hri {}an stva i da qe upra vqa

na {im sud bi na ma. Da le ko od o~i ju sve ta, u ru {e vi na ma sta rog na pu {te nog ma na sti ra, le `i sa kri ven me tal ni kov ~e `i}. Oni ko ji `u de za we go vom taj nom ne }e pre za ti ni od ~e ga da ga se do ko pa ju.

Ali... isti na ko ju ta li me na ku ti ja ~u va u`a sni ja je od sve ga {to bi iko mo gao da za mi sli.

Shva tiv {i da se igrom slu ~a ja na {ao u vr tlo gu su ko ba, iz me |u Ru ske cr kve, in te re sa Mal te {kih vi te zo va i qu di ~i je su na me re kraj we sum wi ve, glav ni ju nak Jan No vak, pre vo di lac KFOR-a na Ko so vu, su sre }e se sa stra {nom isti nom ko ja se skri va od svi ju nas. A. V.

„DNEV NIK“ I „STI LOS ART“ DA RU JU KWI GE

„Za vo |e we” Ke trin Gil di ner ^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ sva kog rad nog da na da ri va }e mo sa po dve kwi ge. Da nas }e dva naj br `a ~i ta o ca, ko ja se ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Za vo |e we“ autor ke Ke trin Gil di ner. Kwi ga se mo `e pre u ze ti u kwi `a ri „Sti los”, Uli ca Je vrej ska 28. O kwi zi je re ~e no: „Kad di rek tor Froj do ve aka de mi je za pre ti da }e ob ja vi ti pre pi sku ko ja bi mo gla da uni {ti psi ho a na li zu, Kejt Fic xe rald,

vr stan po zna va lac de la Sig mun da Froj da, do bi ja za da tak da po kre ne is tra gu o no vo ot kri ve nim spi si ma. Rad wa ro ma na se pre me {ta iz To ron ta u Be~, Lon don i Wu jork vo de }i vas kroz uz bu dqi vu de tek tiv ska pri ~u, za ~i we nu ma lo po zna tim de ta qi ma iz Froj do vog `i vo ta. Ovaj ro man je pra vo in te lek tu al no u`i va we jer pred sta vqa neo do qi vu kom bi na ci ju in te ziv nog te ~a ja o Froj do voj te o ri ji i ne ve ro vat no uz bu dqi vog za ple ta”.

A. J.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

„Mi o vu ku, a ca ri nik na vra ta” Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je dva ~i ta o ca na {eg li sta sa po kwi gom. Oni ko ji se pr vi ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak. Da nas po kla wa mo kwi gu „Mi o vu ku, a ca ri nik na vra ta” autor ke Na de Si min. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 529-899. „Le gen da ka `e da je ne ka da dav no ~e {ka kwe gi wa Li bu {e, sto je }i na vi {e grad skoj ste ni, pred ska za la na sta nak gra da ~i ja }e se sla va po di }i do sa mih zve zda. Ne znam ko li ko je vre men -

ski sta ja la na toj ve tro me ti ni, da li je ima la {u ba ru, ni ti ka ko se fi zi~ ki i psi hi~ ki pri pre ma la za pen tra we po go le moj ste ni, ali da je bi la u pra vu, zna mo svi. Na oba la ma ve ~i to uz bur ka ne Vlta ve (uz ko ju u bro {u ra ma sta vqa ju epi tet „sre br na” »vaq da kao pan dan «”pla vo me” »Du na vu) ni kao je grad kne `e va i kra qe va, pre da wa i le gen di, mu zi ke i zla ta. Fi no se opa sao tvr |a va ma i za {ti tio br di ma, {to vam da je ja snu sli ku o ka kvoj ve tro me ti ni se ustva ri ra di. E, Li bu {e, Li bu {e, pro ma ja te ubi {e!”

A. J.

dnevnik

Li kov na ra di o ni ca “Ma ska, pra vqe we ma ske”, or ga ni zo va na u sa sta vu “No vo sad kog de~ jeg le ta”, odr `a }e se da nas od 10 do 13 sa ti u NU “Bo `i dar Axi ja”, Bu le var Mi haj la Pu pi na 6. De ca od {est do 10 go di na pra vi }e ma ske od gli ne i re ci kla `nih ma te ri ja la. Pri ja ve su oba ve zne na broj te le fo na 021/ 66 15 937, a par ti ci pa ci ja sta je 150 di na ra. “De ~i ja fan ta zi ja” ko ja se na la zi u Uli ci ca ra Du {a na 18, za da nas od 10 do 13 sa ti or ga ni zo va la je

Ma lu {ko lu ro ken ro la - “Svet ski fe no men-bu be i ka me we”.

Na me we na je uz ra stu od de vet do 14 go di na, a edu ka to ri }e po ka za ti de ci ka ko mu zi~ ka kre a tiv nost, ener gi ja i rad mo gu do ne ti ve li ku po pu lar nost. Te ma prak ti~ nog de la bi }e pro me na zvu ka kroz mi kro fon i mik se tu. Pri ja ve za u~e {}e u ovoj ra di o ni ci oba ve zne su na te le fon 065/ 58 48 888, a pla }a se 150 di na ra.

Film ski pro gram za de cu i da nas je or ga ni zo van je u Kul -

tur nom cen tru u Ka to li~ koj por ti 5. Pro jek ci ja let weg fil ma iz ne na |e wa odr `a }e se u 11 sa ti, a ula zni ce ko je ko {ta ju 100 di na ra mo gu se ku pi ti na bi le tar ni ci cen tra. Film je na me wen de ci uz ra sta od pet do 14 go di na. De~ ji kul tur ni cen tar, ko ji se na la zi u uli ci Mi te Ru `i }a 1, za da nas od 10 do 11.30 sa ti or ga ni zo vao je ra di o ni cu “Mr tva pri ro da”. Ova li kov na ra di o ni ca na me we na je de ci od ~e ti ri do 12 go di na, ko ja }e mr -

tvu pri ro du sli ka ti tem pe ra ma.

De ca se mo ra ju pri ja vi ti na te le fo ne 063/ 10 74 771 i 060/ 60 14 456, a u~e {}e ko {ta 150 di na ra.

Na {pi cu ku pa li {ta [trand da nas, su tra i u ne de qu od 17 do 20 sa ti odr `a }e se “Bi ser {tran da ri je”. U kom bi na ci ji edu ka tiv nih, re kre a tiv nih, za bav nih i kre a tiv nih ak tiv no sti de cu }e za ba vqa ti ma sko ta Bi ser ko. Broj u~e sni ka je neo gra ni ~en i ne ma par ti ci pa ci je.

N. R.

MI NI AUTO BU SI OD 1. SEP TEM BRA U PRI GRAD SKOM SA O BRA ]A JU

Bu som do {ko le i na zad Grad s ki pre v o znik }e od 1. sep tem ba ra, ka da po ~i we je se wi red vo `we, pu sti ti u sa o bra }aj pet mi n i bu s e v a, ko j i kao go ri vo ko ri ste me tan. Auto bu si su od ne dav no u ga ra `i pred u ze }a.

Ru k o v o d i l ac Sek t o r a sa o b ra } aj \or | e Ba s a r i} ka `e da }e mi n i bu s e vi sa o b ra } a t i u pri g rad s kim me s ti ma pre m a [an g a j u, ^e n e j u i Pe j i } e v im sa l a { im, ka k o je bi lo i pla n i r a n o, za de s ti n a c i j e gde je

Re zer vi sa ti kar te do aero dro ma Auto bu sku kar tu do aero dro ma „Ni ko la Te sla” u Sur ~i nu je po treb no re zer vi sa ti, na broj te le fo na 0901 111 021, zbog sve ve }eg in te re so va wa put ni ka, pre po ru ~e no je ju ~e iz Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad„. Grad ski pre vo znik je li ni ju otvo rio pre me sec da na, 5. ju la i za gru pe iz nad de set put ni ka or ga ni zu je i

van red ne po la ske. Do aero dro ma se sti `e za 80 mi nu ta u udob nim, kli ma ti zo va nim auto bu si ma, a ce na kar te u jed nom prav cu je 700 di na ra.

Iz No vog Sa da, s pe ro na na MAS-u auto bu si kre }u u 5, 7.30, 9.30, 11.30, 13.30 i 14.30, a sa aero dro ma se po la zi u 6.35, 9.05, 11.05, 13.05, 15.05 i 17 .

Mo to {ou u Fu to gu In ter na ci o nal ni mo to {ou, de ve ti po re du, na du nav skoj pla `i [pic u Fu to gu po ~i we da nas i tra ja }e do ne de qe. Na stu pi }e ben do vi „Ri bqa ^or ba”,„Osmi dan”, „Strah od le te wa”, „La lo {i” i mno gi dru gi.

Po se ti o ci }e mo }i da pro ba ju baj ker ski pa suq, fu to {ki ku pus i voj vo |an ski gu la{. Ula zni ce ko {ta ju 250 di na ra za baj ke re, a 300 di na ra za pe {a ke. Or ga ni za tor je mo to klub „Kla sik Vils” iz Fu to ga.

G. ^.

^ITAOCI PI[U SMS

Z. D.

ma w i broj put n i k a.

Ba s a r i} na g la { a v a da }e s po ~ et k om je se w eg re d a vo ` we bi t i uve d e n a no v a grad s ka li n i j a 6 a, is k qu ~ i v o za |a k e ko j i po h a | a j u Osnov n u {ko l u „Ma r i j a Tran d a fil” u Ve t er n i k u.

- Mi ni bus }e se ko r i s ti t i sa m o za pre voz tih u~e ni ka.

Po la zna sta ni ca bi }e s okret n i c e na Adi c a m a i osnov c e }e vo zi ti do {ko le i vra }a ti ih ku }i - ob ja { wa v a Ba s a r i} i skre }e pa `wu da se raz m i { qa da no v i auto bu si sa o bra }a ju i do aero dro ma „Ni ko la Te sla „ u Sur ~i nu.

Ta mo gu} nost za vi si od to ga ko li ko }e put ni ka ko ri sti ti mi ni bu se ve. Vo zi la ima ju 15 se di {ta i me sta za 40 put ni ka. U grad skom pre vo zni ku sa da ra de ho mo lo ga ci ju, utvr |u je se da li mi ni vo zi la od go va ra ju stan dar di ma ko je je na {a ze mqa pro pi sa la za auto bu se.

Z. De li}

Stu den ti iz De~ jeg se la na Si ci li ji Sta nov ni ci De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci, ~e tvo ro naj bo qih stu de na ta, le to va }e na Si ci li ji ne de qu da na, kra jem av gu sta, o tro {ku kom pa ni je „Neo plan ta”. Pu to va we na Si ci li ju bi la je na gra da za po dve oso be ko ju su kup ci „pa le ti na„ pa {te te mo gli da osvo je u na grad noj igri „Ma `i te s raz lo gom”. Po {to dva pu to va wa ni su iz vu ~e na „Neo plan ta”je od lu ~i la da ih po klo ni u hu ma ni tar ne svr he.

Z. D.

065/47-66-452

Uza lud trud, ne ma ter mi na Za ka zi va we ter mi na za no va do ku men ta je ka ta stro fal no.

Tri no }i za re dom po ku {a vam za ka za ti ter min i to od po no }i da bi na kon bez broj po ku {a ja i isto to li ko od go vo ra (ter min je mo gu }e za ka za ti naj vi {e 14 da na una pred) oko 00.40 po ja vi se ta be la sa po pu we nim ter mi ni ma za taj dan. Ko ne ve ru je, ne ka pro ba!

063/8135...

Za vr {io sam fa kul tet za me na xe ra, a po sla ne ma. Tre ba da se osnu je Stal na kon fe ren ci ja me snih za jed ni ca gra da No vog Sa da, ja }u oda bra ti „naj pro hod ni ju” par ti ju, u~la ni ti se i tra `i ti da me za po sle u toj Kon fe ren ci ji.

065/4606...

Gle da ju }i no vo sad ski TV ka nal ko na~ no smo do {li do to ga da je Voj vo di na pla ne tar ni po jam, da su usta vom za {ti }e ni sa mo po sla ni ci i dru gi kom pe tent ni po zva ni da {ti te ustav na pra va. Taj ku ne, ko ji ma je pa lo {a ka ras par ~a va we i od na ro do va we

re sur sa bo gom da ne Voj vo di ne tre ba tra `i ti u ot pa ci ma ra ni jih ide o lo gi ja ko ji su pod za {ti tom sa da {weg sa mo zva nog na zo vi mo tren da.

060/0227...

Mo lim nad le `ne da od go vo re ka da }e bi ti po sta vqen ka men te me qac Mu zi~ ke {ko le „Isi -

dor Ba ji}”. Dav no su „grad ski oci” na ja vi li iz grad wu i da }e {ko la do bi ti svo ju zgra du i pre sta ti da bu de pod sta nar i da Grad ko na~ no pre sta ne da pla }a pod sta nar stvo od „ne ko li ko” hi qa da evra me se~ no, a zna se da su to pa re po re skih ob ve zni ka!

065/6996...

Pri dru `u jem se pro te stu: SBB da vra ti ka na le!

064/2953...

Svi ma ko ji se `a le na SBB, ni KDS ni je bo qi, pa pred la `em gra |an sku ne po slu {nost u vi du ne pla }a wa is ti ma, dva me se ca, a po po tre bi i du `e.

064/0484...

Gra do na ~el ni ~e, mo lim Vas, da pri vat nim autom pro |e te uli com Bu le va ra voj vo de Ste pe od bro ja 1 do 61 pre iz bo ra!

063/8776...

Pre po ru ka za ne za do voq ne ko ri sni ke SBB uslu ga pre |i te kod KDS, mi ne ma mo ta kvih pro ble ma.

064/1901... ,,Ne ma mo, ne ma mo ke se, u pi ja cu odi te i ku pi te ke su za va{ hleb,,... Re ~e tr gov ki wa iz „Hle bo ve“ pro dav ni ce kod Fu to {ke pi ja ce.

069/2823... „Li sje”, a kad sti `e na red Us pen sko gro bqe? Jo van. 064/4276...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak5.avgust2011.

9

RE KON STRUK CI JA VO DO VOD NE MRE @E U TO KU

Za vr {e ni ra do vi u Ko sov skoj, sle de u Pa {i }e voj Re kon struk ci ja vo do vo da i ka na li za ci je u Ko sov skoj uli ci za vr {e na je, a usko ro se o~e ku je kraj ra do va ko je fi nan si ra „Vo do vod i ka na li za ci ja” u Uli ci Bran ka Ba ji }a. U na red ne dve ne de qe „Gra di teq NS” za po ~e }e re kon struk ci ju ka na li za ci je i vo do vo da u Pa {i }e voj uli ci i vo do vo da u Ma sa ri ko voj uli ci, sa zna je mo u pred u ze }u.

Ka ko sa zna je mo, u Pa {i }e voj uli ci ra di }e se od Tr ga Ma ri je Tran da fil du` ce le uli ce, ali }e po sao bi ti oba vqan u tri fa -

ze ka ko bi se omo gu }i lo ka kvo ta kvo od vi ja we sa o bra }a ja. No vac, oko 31 mi lion di na ra, obez be |en je iz grad skog bu xe ta, a iz -

vo |a~ je, ka ko sa mo ve} na po me nu li „Gra di teq NS”. U Ma sa ri ko voj uli ci po sao }e ko {ta ti oko 4,25 mi li o na di na ra.

„Vo do vod” pro te rao fla {i ra nu vo du Za ni mqi vo je da se u ne kim me di ji ma po ja vi la fo to gra fi ja in ter ne na red be di rek to ra „Vo do vo da” Branka Bjelajca iz fe bru a ra ove go di ne, ko jom se za bra wu je da pred u ze }e ku pu je fla {i ra nu ne ga zi ra nu vo du za bi lo ko ju na me nu. U isto vre me, za bra we na je i na bav ka ga zi ra ne fla {i ra ne vo de za re pre zen ta ci ju, dok je je di no do zvo qe na na bav ka fla {i ra ne ga zi ra ne vo de za pro da ju u ka fe ku hi wa ma.

[to se ti ~e Ko sov ske uli ce, ove ne de qe po ~e lo je as fal ti ra we na onim de lo vi ma gde je „Vo do vod” za vr {io po sao. Re kon stru i sa no je 650 me ta ra vo do vo da i 1.050 me ta ra ka n a l i z a c i j e, a „Gra d i t eq NS” je za ovaj po sao, ko ji je za vr {en ne {to pre ro ka, do bio oko 21 mi lion di na ra.

U Uli ci Bran ka Ba ji }a re kon s tru i s a n o je 850 me t a r a vodo vo da i ka na li za ci je u {ta je ulo `e no oko 45 mi li o na di na ra.

S. K. Fo to: S. [u {we vi}

PO ^E LA NA DO GRAD WA O[ „DO SI TEJ OB RA DO VI]”

PLA VA MA GI STRA LA PO TEN CI JAL TU RI ZMA

Tu ri sti sti `u be lim la |a ma i jah ta ma Du nav je za No vi Sad od u vek imao iz uz e tan zna ~aj, pa ni je ni ~u do {to do bi ja na di mak „Pla va ma gi stra la”. Upra vo zbog to ga, do mi nan tan ob lik tu ri sti~ ke ak tiv no sti na Du na vu u No vom Sa du pred sta vqa kru zing. On ob u hva ta

}e u na red nim go di na ma bi ti jo{ vi {e pri sta ja wa bro do va. Port pa rol u „Grad skom ze le ni lu” Ivan No`ini} ka `e da se ove go di ne usi dri lo 170 bro do va na pri stan ko jim upra vqa ovo pred u ze }e.

Ka ko ka `e, o~e ku ju da }e skla pa -

rom, sa {pi cem u to ku tri naj to pli ja me se ca- jun, ju li i av gust.

Kru zing pu to va wa na Du na vu u pot pu no sti or ga ni zu ju stra ne tu ri sti~ ke agen ci je, ne ke od ve }ih i zna ~aj ni jih agen ci ja su A&K, Viking river cruises, TUI, Uniworld, General Tours, CIE Tours.

Na{ grad se u sklo pu ovih tu ri sti~ kih aran `ma na na la zi me |u aran `ma ni ma

lo pre ko 50 jah ti i iz go di ne u go di nu taj broj ra ste. U gra du po sto ji de vet pri sta na za ma we bro do ve, za tim ma ri ne, ko je su u pot pu no sti opre mqe ne za pri hvat tu ri sta, kao i ser vi si ra we bro do va. To pod ra zu me va da put ni ci mo gu na jed nom me stu da na to ~e go ri vo i vo du, a tu ima ju i stru ju.

Ma ri ne su do bro po ve za ne sa svim de lo vi ma gra da. Re~ je o pri sta nu Ka me war i pri ve zi {ti ma Ri ba -

Kr sta re we do Srem skih Kar lo va ca Ne ka da su u No vom Sa du or ga ni zo va ni iz le ti hi dro kril nim gli se ri ma do Be o gra da i \er dap ske kli su re. Me |u tim, zbog eko nom ske kri ze i vi so kih tro {ko va odr `a va wa ovaj ob lik tu ri sti~ kih iz le ta u gra du vi {e ne po sto ji. Me |u tim tu ri sti u po nu di ima ju „kr sta re we” bro dom do Srem skih Kar lo va ca. ko ji obi la ze sred wi i do wi tok Du na va.

Iz u zev ovo ga, u No vi Sad do la zi sve ve }i broj tu ri sta na svo jim jah ta ma. Raz log to me je sve ve }a kon cen tra ci ja i bo qa opre mqe nost pri sta ni {ta i ma ri na za ma wa plo vi la u na {oj ze mqi. No vi Sad se od li ku je ve li kim pri sta ni {nim ka pa ci te tom za ma wa plo vi la. Sve ovo je u~i ni lo da je u 2009. go di ni pri sta -

Fo ro: B. Lu ~i}

plo vid bu be lim la |a ma na ko ji ma je obez be |en sme {taj i is hra na tu ri sta s re dov nim za dr `a va wem u ve }im me sti ma ra di iz le ta.

Na tri pri sta na u na {em gra du pro {le go di ne is kr ca lo se naj ma we 15.000 tu ri sta sa 160 bro do va, {to je sko ro du plo vi {e ne go la ne. Tu ri sti~ ki rad ni ci o~e ku ju da

wem no vih ugo vo ra s kom pa ni ja ma ko je se ba ve kru zin gom do ve sti jo{ vi {e bro do va i tu ri sta.

Pre ma po da ci ma na saj tu TONS-a, na na tri pri sta na bu de pre ko 250 pri sta ja wa tu ri sti~ kih bro do va s pre ko 35.000 tu ri sta go di {we. Ovaj ob lik tu ri zma od li ku je se se zon skim ka rak te -

Osam no vih u~i o ni ca i ma la sa la Rav ni krov uprav ne i cen tral ne zgra de Osnov ne {ko le „Do si tej Ob ra do vi}“ po stao je osno va za jo{ je dan sprat ko ji }e omo gu }i ti no vi pro stor za rad. Rad ni ci su kre nu li s na do grad wom pre tri ne de qe, a iz grad wu fi nan si ra Grad.

Ova na do grad wa pla ni ra na je jo{ pro {le go di ne, ali je bi la od lo `e na, a s tim nov cem su ura |e ne ta da ur gent ne po prav ke u {est {ko la.

Ka ko je ob ja snio di rek tor {ko l e Stani slav Pauni} plan je da cen tral na i uprav na zgra da, s rav nim kro vom, bu du na do gra |e ne i ti me bi tre ba lo da do bi ju oko osam no vih u~i o ni ca.

- Do dat ni pro stor je iz u zet no va `an za na {u {ko lu

ko ja sva ke go di ne do bi je po 50 u~e ni ka vi {e od pret hod ne. Osim u~i o ni ca, do bi }e mo i pri prem ne pro sto ri je za na stav ni ke, a ka da iz po dru m a pre m e s ti m o dnev n i bo ra vak i ma lu sa lu za spor to ve bez lop te, ra di o ni cu za maj sto re, ve }u bi bli o te ku i in for ma ti~ ku u~i o ni cu. Ta ko |e, otva ra se mo gu} nost i za pro {i re we ku hi we – is pri ~ao je Pa u ni}. [ko la O[ „Do si tej Ob ra o vi}“ iz gra |e na je {e zde se tih go di na, fi skul tur nu sa lu je do bi la 1974. a od ta da je sa mo odr `a va na. Po sled wa ve }a inve sti ci ja je bi la 2001. go dine, ka da je {ko la okre ~e na, a sa la po pra vqe na.

A. Vi da no vi}

rac, Ri bar sko ostr vo, Du na vac, Ri bo lo vac, Li man, Voj vo di na, Neo plan ta i Da nu bi us. Po seb na po god nost za ovaj ob lik tu ri sti~ kog kre ta wa je ve li ka bli zi na okol nih me sta u ko ji ma mo `e da se pri sta ne, kao i bli zi na ka nal skog si ste ma Du nav-Ti sa-Du nav ko ji u mno go me pro {i ru je akva to ri ju plo vid be i broj de sti na ci ja do ko jih mo `e da se do |e bro dom.

Q. Na to {e vi}

DI VQI TAK SI STI BA[ DE RU PUT NI KE

Od sta ni ce do Pe tro va ra di na za 900 di nara Su gra |a nin Marko Ivan~evi} po `a lio se na {oj re dak ci ji na di vqeg tak si stu ko ji ga je pre ve zao od `e le zni~ ke sta ni ce do Pe tro va ra di na gde `i vi. Na i me, ovom No vo sa |a ni nu po zli lo je pri li kom iz la ska iz po me nu te sta ni ce i za mo lio je pro la zni ke da mu po zo vu tak si. Ka ko je u tom de lu za bra wen sa o bra }aj, ni je dan od le gal nih tak si pre vo zni ka ni je mo gao da do |e u pot ko vi cu, pa je bio pri nu |en da u|e u vo zi lo tak si pre vo zni ka, ko ji po we go vim re ~i ma ni je re gi stro van za oba vqa we ove de lat no sti. Na pu tu do Pe tro va ra di na ovaj vo za~ pri mio je jo{ jed nu oso bu,

ko joj je re la ci ju od 100 me ta ra, pre ma re ~i ma Ivan ~e vi }a, na pla tio 200 di na ra.

- Za u sta vio nas je je dan ~o vek ko me su sta la ko la za to {to mu je ne sta lo ben zi na i tre bao mu je pre voz da do ne se ka ni ster od pum pe do ko la. Tak si sta je tog ~o ve ka pri mio u vo zi lo, a da me pret hod no ni je ni pi tao da li mo `e, a on da mu je to enorm no na pla tio. Ka da smo sti gli do mo je ku }e, ko ja je bli zu okret ni ce, me ni je na pla tio 700 di na ra {to zna ~i da je od `e le zni~ ke do Pe tro va ra di na za ra dio ukup no 900 di na ra. We go vo po na {a we je sra mot no- ka `e Ivan ~e vi}.

Iz sa o bra }aj ne in spek ci je sa zna je mo da in spek to ri tak si ste kon tro li {u sva ko dnev no. Uko li ko se na |e ne ka ne pra vil n ost ka z ne se kre } u od 5.000 do 250.000 di na ra, a vo zi la se od u zi ma ju sa mo tak si sti ma ko ji ni su re gi stro va ni za pre voz put ni ka.

- Uko li ko su gra |a ni do `i ve ne ku ne pri jat nost, mo gu to da pri ja ve in spek ciji, a kao po da tak po treb no je da osta ve ko mu nal ni broj tak si vo zi la ko ji se na lazi na ta bli - ka `e {ef sa o bra }aj ne inspek ci je Mladen Ba{i}.

N. Rad man

Fo to: N. Sto ja no vi}

Du bo ke mi sli uz cr no -be la po qa Ka ko do |e le to, ta ko se qu bi te qi {a ha i kar ta wa pre me ste iz par ko va na grad sku pla `u, ne bi li uhva ti li ma lo sun ca uz svo ju omi qe nu igru.

Ve ro vat no se za sto lo vi ma ko je za u zmu ovi po se ti o ci di sku tu ju raz ne te me, po li ti~ ko - dru {tve ne ili re zvi ja ka kva te o ri ja o isto rij skim zna me -

ni to sti ma gra da, ko mu nal nim pro ble mi ma ili se pak pre pri ~a va ju kom {ij ske raz mi ri ce. Ali, jed no je si gur no.

Dok igra tra je, ni {ta ne mo `e igra ~i ma da od vu ~e pa `wu. Su de }i po iz ra zi ma li ca, je di no {to u da tom mo men tu po sto ji, je ste cr no – be la ta bla i fi gu re na woj.

A. J.

BES PA RI CA MU ^I I ME SNU ZA JED NI CU BE GE^

VLA DAN PET KO VI] - PET KO PRI @EQ KU JE RE PU BLI^ KO TAK MI ^E WE

Po la ve ka s fru lom Ku tak za pen zi o ne re ~e ka bo qe da ne Voj vo di na mo `da i ni je pod ne bqe u ko jem se po seb no ga ji tra di ci ja svi ra wa na frul,i ali na ne dav no odr `a nom Sa bo ru fru la {a „[kri pi |e ram”, kod Ki kin de, oku pi lo se oko 30 iz vo |a ~a i po ka za lo da se ver na po kra ji na ima ve li ki broj qu bi te qa ovog in stru men ta. No vo sa |a nin Vladan Petkovi} Petko osvo jio je dru go me sto i za ma lo pro pu stio pri li ku da se tak mi ~i na Re pu bli~ kom tak mi ~e wu ko je se odr `a va lo u me stu Pri slo ni ca kod ^a~ ka. Ka ko ka `e fru lu svi ra ve} sko ro 50 go di na i na da se da }e jo{ to li ko.

- Ro |en sam u se lu [qi vo va u op {ti ni Kru paw i ta mo sam kao ma li za vo leo ovaj in stru ment.

Sve fru le na ko ji ma sam do sa da svi rao, svo jim sam ru ka ma na pra vio. Sva ki dan sam na por no ve `bao ali je to vi {e pred sta vqa lo ho bi jer ni sam nig de na stu pao. Ka da sam se1970. pre se lio u No vi Sad, sve je po sta lo ma lo ozbiq ni je. Sni mio sam dva di ska i sam pi sao mu zi ku i tekst, a na stu pao sam i u mno gim emi si ja ma na te le vi zi ji i ra di ju.

Do da je da je ove go di ne po zvan na re pu bli~ ko tak mi ~e we da svi ra u re vi jal nom de lu ali da je bio spre ~en.

Na da se da }e sle de }e go di ne us pe ti da osvo ji pr vo me sto na voj vo |an skom sa bo ru i da }e se na po kon tak mi ~i ti s naj bo qim fru la {i ma Sr bi je.

G. ^.

Me snu za jed ni cu Be ge~, po put svih u grad skoj za jed ni ci, mu ~i hro ni~ na bes pa ri ca. Ne do sta je im ka na li za ci o na mre `a, pu te vi se sla bo odr `a va ju, ne do voq no je po li cij skih pa tro la. No, za oko 600 pen zi o ne ra iz ovog me sta, naj va `ni ji je je za vr {e tak grad we pen zi o- ner skog do ma.

Ra do vi su po ~e li u sep tem bru pro {le go di ne i od ta da su ura |e ni sa mo oni naj gru bqi - te meq i pot por ni zi do vi.

Pred sed nik sa ve ta Me sne za jed ni ce @ivan Vasi} ka `e da bi vo leo da se grad wa usko ro za vr {i jer bi od tog zda wa, sem pen zi o ne ra, ima lo ko ri sti ce lo me sto.

Ka na li za ci o na mre `a u Be ge ~u je do tra ja la jer ova me sna za jed ni ca ima, za raz li ku od ve }i ne, sop stve nu ka na li za ci -

Bu du }i pen zi o ner ski dom

ju, za ~i je odr `a va we ne ma ni teh n i~ k ih ni fi n an s ij s kih mo g u} n o s ti. Iako je Gra d u upu }e no vi {e mol bi da pre u zme nad le `nost, od no sno da se

Fo to: S. [u {we vi}

ovo me sto pri kqu ~i na grad sku mre `u, ni {ta do sa da po ovom pi ta wu ni je u~i we no.

Be ge ~a ni ni su ni ka da ima li ve li kih ne vo qa s kri mi na lom

ali se de {a va ju ma we kra |e, uglav nom use va na wi va ma ili ma {i na. Pod ozbiq ni ja kri vi~ na de la pod o de se ne dav na obi ja wa ku }a u vi kend na se qu na Be ge~ koj ja mi.

Po li cij ska sta ni ca u Fu togu, ko ja ima nad le `nost u ovom me stu, ne ka da je ima la re dov nu pa tro lu u ve ~er wim sa ti ma ka da je i naj po treb ni ja ali po sled wih go di na to vi {e ni je slu ~aj. Osim dnev ne pa tro le, po li ci ja iz la zi sa mo po po z i v u, ta k o da mo g u da delu ju sa mo kad se ve} ne {to do go di.

Da ni je sve lo {e, pri mer je GSP, ko ji je za slu `an za od li~ n u po v e z a n ost Be g e ~ a s Novim Sa dom, jer su auto bu si ko ji sa o bra }a ju ovom li ni jom ve o ma ~e sti i re dov ni.

G. ^et nik

NOVOSADSKA HRONIKA

petak5.avgust2011.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Ja dran: „Udaqeno predgra|e” (19), „Invazija sveta: bitka za Los An|eles” (21).

KCNS: „Lisica i dete” (11), „O bogovima i qudima” (19, 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: San dra \a ko vi} iz Kikinde (devoj~icu i de~aka).

DEVOJ^ICE: Ju li ja na Mi lu ti no vi}-To do ro vi} i Dra ga na Ni ~i} iz Novog Sada, Iva na Bo ro{ iz Beo~ina, Je le na Pan te li} iz Veternika, Ma ri ja Voj nov iz Futoga, Ja sna Tra ja lov iz Koviqa i Ines Gen ci iz Savinog sela.

DE^AKE: Sa wa Ob ra do vi}, Na ta {a Ra do {e vi} i San dra Ka la man da iz Novog Sada, Sa wa Mi lo {e vi} iz Veternika, Qu bi ca Ba nov iz Ka}a, Mi o na Pqe va ~i} iz Ba~ke Palanke, Ja smin ka Ra ni sa vqe vi} iz Kr~edina i Sve tla na Ga vra ni} iz Bege~a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milan Stojana [obot (1945) u 12 ~asova i Stevan \or|a Be~eli} (1934) u 13.30.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e u 11 ~asova biti sahrawen Sima Stevana Balno`an (1926).

tELEfONI

DNEVNIK

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-9120 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak5.avgust2011.

11

НА КОН СКО РО ГО ДИ НУ ДА НА ПА У ЗЕ

„Метанол” почео да ради

„МЕПОЛ“ ПОКРЕЋЕ ПРОИЗВОДЊУ

Крећу од нуле ВРБАС: Након што су пре четири месеца изашла из стечаја, ново руководство фабрике за производњу пластичне амбалаже „Мепол“ планира да ово предузеће поново постави на ноге и покрене производњу која је једно време потпуно била обустављена. Већински власник „Мепола“ компанија „Свискор“ је, након изласка ове фирме из стечаја, предложила петогодишњи план реорганизације, који је сада и заживео. Директор „Мепола“ Вељко Ковачевић је истакао да је ово предузеће сада једна нова фирма која своје пословање почиње од нуле.

- Тренутно имамо шест радника, с тим што за петнаестак дана очекујемо да ће и београдска фирма „Беохемија“ наставити своју производњу у нашим погонима. То значи још 12 радних места, а надамо се да ће бити још запошљавања. Према стратешком плану, од оног момента када „Мепол“ буде могао сам себе да издржава, почеће се са увођењем нових технологија, јединствених у Србији – рекао је Ковачевић.

С обзиром на то да је „Мепол“ некада био препознатљив по производњи био-филтер дизни, то ће, додаје Ковачевић, бити први производ са којим ће наступити на тржишту.

- Успели смо да добијемо и тендере у термоелектрани „Никола Тесла“ и београдским електранама, тако да се тренутно у „Меполу“ производе филтер дизне за те две фирме – нагласио је Ковачевић и додао да је врбаска пластикара у преговорима за пословну сарадњу са фирмом „Раде Коначар“ из Загреба, као и једним произвођачем моторних уља заинтересованих за пластичну амбалажу. Директор „Мепола“ је, такође, истакао да су запослени у овом предузећу неко време радили на оспособљавању погона, јер је опрема због дужег стајања захтевала већа улагања. Осим оспособљавања фабрике за производњу, руководство„Мепола“ је до сада завршило посао повезивања радног стажа радницима који су били у овом предузећу у последњих пет година, као и за време стечаја, што значи да они сада могу да остваре права која им припадају. М. Кековић

зника у северном Банату и према званичним информацијама остварује годишњи промет од 80 ми ли о на евра. Основна делатност у овој фабрици је производња метанола и сирћетне киселине, а Метанолско-сирћетни комплекс оснивач је и власник фирме МСК-ЦГ са седи штем у Бару у Црној Го ри где се на лази и терми нал за прето вар сир ћет не ки сели не из желе зничких ци стер ни у бродо ве. Влада Србије је крајем октобра 2009. годи не „Ме та нол” оквалификовала као предузеће од стратешке важно сти и конверзијом дуга по стала власник 37 одсто акција те фабрике, што је за само 14 процената мање од удела „Србијагас”. „Србијагас” је сврстао МСК у групу повлашћених купаца гаса. Поред „Ср-

Ме та нол ско-сир ћет ни ком плекс

би ја га са” и др жа ве, ак ци је МСК-а имају и НИС - 8,8 одсто, Фонд за развој Војводине -1,6, а остатак ма ли акци онари. Фа-

АЂАНСКА ОПШТИНА ПОДСТИЧЕ ЗАПОШЉАВАЊЕ

Субвенције за стотину нових радних места

АДА: Комисија за спровођење мера за подстицање запошљавања на територији општине Ада констатовала је да су се на јавни позив за доделу субвенција за отварање нових радних места јавила 52 предузећа са захтевом да упосле 118 незапослених са евиденције Националне службе за запошљавање. Из Комисије је најављено да ће се преглед документације пристиглих предузећа обавити до 15.августа, те да ће они који нису комплетирали документаицју моћи да је допуне до 1.септембра, те да ће десетак дана касније уследити и потписивање уговора за доделу средстава. Општина Ада је овогодишњим буџетом за подстицање запошљавања из своје касе наменила 10 милиона динара, тако што је послодавцима понудила подстицај од 100.000 динара за отварање сваког новог радног места за незапослена лица пријављена на евиденцију ађанске испоставе Националне службе за запошљавање.

- Подстицајна средства за отварање стотину нових радних места је наш конкретан допринос Фото: М. Митровић

Погон „Мепола“

КИ К ИН Д А: Метанолскосирћетни комплекс јуче је почео да ради, након скоро годину паузе, сазнајемо од Стевана Гр б ића, члана Општинског одбора Социјалистичке партије Србије. Информације је, како каже, добио од представника фирме „Србијагас“ и Управног одбора „Метанола“ Ивице Мар т инова.

- Најпре је кренуо, такозвани пробни рад односно припрема за крајњу производњу. Важно је да скоро 600 запослених поново ради. Очекујем да производња пуним капацитетима почне у наредних десетак дана, каже Гр бић. У Метанолско-сирћетном комплексу нисмо успели да дођемо до одговорних који би да ли подробније информације. Метанолско-сирћетни комплекс један од највећих изво-

Золтан Билицки

смањењу незапослених и повећању животног стандарда грађана. Циљ нам је да овом и другим мерама број незапослених са нешто више од 1.200 смањимо на 900 каже председник ађанске општине Золтан Билицки.

Послодавци ће ова средства моћи да користе од 1.октобра ове године, тако што ће им се она исплаћивати у 12 месечних рата. Субвенцију могу да остваре предузетници, правна лица и јавна предузећа која у претходна три месеца нису смањивала број запослених, намењен је фирмама и установама које су регистроване на подручју ађанске општине. Једно предузеће, правно лице или јавно предузеће може да оставри субвенцију највише за пет нових радних места. За коришћење подстицајних средстава, конкурсом је предвиђено у случају да послодавац није задовољан новозапосленом радном снагом, може направити замену са евиденције НСЗ- Испостава Ада, а право на субвенцију има само ако је измирио своје обавезе према Пореској управи и Локалној пореској администрацији. Предвиђено је и могућност да општина обустави исплату месечних рата субвенција ако послодавци не буду редовно измиривали своје обавезе према запосленима. М. Митровић

брика је прошле године стала са радом због недостатка гаса неопходног за производњу. А.Ђу ран

Јединствени ценовник за таксисте СУБОТИЦА: У Суботици такси удружења од 1.августа имају једниствени ценовник услуга и укинут је попуст по позиву. У мају је усвојен Закон о превозу у друмском саобраћају и тумачећи закон, поједине општине и градови су њиховим такси удружењима одредили минималну економску цену, а 12. јула градоначелник Саша Вучинић је потписао решење о минималној економској цени. Решењем је дефинисано да старт кошта 50, километар 60, а чекање по сату 600 динара. У Савезу суботичких таксиста ради 12 такси удружења, а у граду има око 30 такси удружења.

- Сваки таксиста мора испуњавања одређене норме, које се односе како на плаћање пореза, тако и опремање возила.У договору са градом када на дужност ступи комунална полиција имаће овлашћење да кажњава нелегална такси дружења. На овај начин грађани ће имати прилику да бирају са којим такси удружењима ће да се возе и све ће зависити од квалитета услуге, а не цене. Уколико нека такси удружења не буду поштовала минималну цену рада, кажњаваће их надлежна инспекција и следе прекршајне пријаве - рекао је председник Савета за безбедност у саобраћају Дарко Антељ. А. А.

50. СЛО ВАЧ КЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ ЧА НО СТИ

Две хи ља де уче сни ка у бо га том про гра му Челници бечејске општине с гостима испред Градске куће

ДАН РАВНОПРАВНОСТИ У БЕЧЕЈУ

Бања демантује душебрижнике БЕЧЕЈ: Дан општине Бечеј, назван и Дан равноправности, јер је 1. августа 1774. године с аустријског двора у Бечу стигла повластица и привилегија житељима свих вероисповести Потиског диштрикта са седиштем у Бечеју, обележен је четвородневном фештом и бројним забавним садржајима. На свечаној седници Скупштине општине Бечеј своје виђење општинског празника и актуелне ситуације у општини изнели су изабрани представници са локалног и покрајинског нивоа.

- Србија пролази тежак и мукотрпан пут када је у питању чланство у Европској унији, али постоји нешто по чему је наша земља јединствена и може служити за пример многим земљама ЕУ. То су мултиетичност, мултикултуралност и мултиконфексионалност, драгоцености које морамо неговати, а Бечеј је прави пример ове наше посебности - нагласио је Мирослав Васин, представник Владе АП Војводине покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова, и сам Бечејац. Влада АП Војводине зна да цени ту посебност Бечеја, нагласио је Васин, али и чињеницу да, и поред примера неуспелих приватизација у актуелној транзицији, Бечеј има три привредна гиганта - ПИК Бечеј, „Сојапротеин” и „Линде Гас Србија”, на

којима се може оптимистички базирати развој највеће потиске општине. Председник општине Бечеј Петер Кнези се осврнуо на тешко економско стање и апострофирао чињеницу да је на почетку мандата актуелне локалне власти реализација општинског буџета била око 690 милиона динара, а у две последње године пала је за нешто више од 20 процената и износи око 540 милиона динара.

- Можда је ово права прилика да се демантују чаршијске приче о томе како политичка ситуација у нашој општини није стабилна. Потврда да злонамерни душебрижници нису у праву је завршетак прве фазе пројекта бањског комплекса у Бечеју, што је вишедеценијски сан овдашњих житеља. Сада нам следе дуги разговори с изабраним инвеститором мађарском фирмом „Аквапрофит”, а почетком наредне године очекујемо и почетак реализације пројекта вредног више десетина милиона евра. Тако би нови бренд бечејске општине, поред већ постојеће пољопривреде, требало да буде туризам. Јер, у нашем поднебљу постоје ресурси за успешан ловни, риболовни, велнес и спортски туризам и то морамо развијати ако желимо бољу будућност овом граду и читавој регији, истакао је председник општине Бечеј Петер Кнези. В. Јанков

НО ВИ САД: Програм јубиларних 50. „Словачких националних свечаности” које почињу данас у Бачком Петровцу, представљен је јуче у Влади Војводине. Потпредседница војвођанске Владе и председница Националног савета Словака Ана То ма но ва Ма ка но ва, председница Матице Словачке у Србији Ка та ри на Ме ле го ваМе љи хо ва и председник општине Бачки Петровац Вла ди мир Ту ран истакли су значај ове манифестације за читаву заједницу Словака у Војводини и Србији, што је и био основни разлог да постану једини празнични дан ове заједнице. Свечано отварање окупиће данас многобројне госте и званице не само из Војводине и Србије, већ и из Словачке Републике, али и свих крајева у којима Словаци живе па током трајања свечаности Бачки Петровац и Војводина постају прави центар оку-

пљања Словака. Програм обухвата све области које су од значаја за чување наслеђа и традиција словачке заједнице, језичког, уметничког идентитета, али и дешавања у области образовања, спорта и активности младих. Током СНВ биће представљен пројекат реконструкције „Народног музеја у Бачком Петровцу” који би иако је основан још пре 62 године, тек требао да буде реновиран и професионализован, и то у неколико фаза. За прву фазу пројекта реновирања и адаптације музеја, укупно вредног 50 милиона динара, обезбеђено је 20 милиона, захваљујући подршци Канцеларије за Словаке у дијаспори из Словачке и наше Владе, које су обезбедиле по 10 милиона динара. Овогодишњи програми Словачких националних свечаности имаће око две хиљаде учесника.

Збуњени кружним током

СУБОТИЦА: Суботички возачи нису научили како да се по правилима понашају на кружном току. То се свакодневно доказује на кружном току код Млечне пијаце, где након измене режима саобраћаја већина возача не поштује саобраћајне знаке. Право првенства пролаза се утврђује договором, а не саобраћајним правилима по којима онај ко је у кружном току има предност.

- Не знам шта бих рекао. Возачи возе по аутоматизму, не гледају саобраћајна правила, али срећом, сви возе опрезно, па се због тога не дешавају удеси - објашњава таксиста са стајалишта код Млечне пијаце.

Режим саобраћаја је измењен на предлог Савета за безбедност саобраћаја у граду. На раскрсници улица: Рудић, Трг Јакаба и Комора, Петефи Шандора и Иштвана Сечењиа - Трг испред Гимназије, измењен је режим саобраћаја решењем комуналног инспектора. Нико возаче није упозорио, нити припремио на нова, правила.

- Није на полицији, нити граду да дели обавештења и објашњава возачима да је измењен саобраћај. Возачи би требало да поштују саобраћајна правила каже Дарко Антељ председник Савета за безбедност саобраћаја у граду. А. А.

Фолклор из Уздина

ВЕЛИКИ ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА РУМУНА

Шест и по векова Куштиља

КУШТИЉ: У оквиру традиционалне летње манифестације „Дани Куштиља”, као и ранијих година домаћини организују бројне културне, спортске и забавне програме. Прослава јубилеја овог села у вршачкој општини, које слави 650 година постојања трајаће до недеље 8. августа. Куштиљ је и домаћин Великог фестивала фолклора Румуна из Војводине, на којем се очекује учешће преко 1500 чланова фолклорних ансамбала из земље и иностранства. Фестивал је свечано отворио покрајински секретар за културу и информисање Милорад Ђурић. Данас је на програму свечаност поводом 100 година увођења осмогодишње наставе и 275 година наставе на румунском језику у српском делу Баната. Сутра се слави 100 година од изградње Дома културе у овом селу настањеном румунским живљем. Недеља је ре-

зервисана за преподневну приредбу „Дани Банаћана у расејању”, а потом следе такмичења у малом фудбалу, параглајдингу и кулинарству. Сваке вечери текао је такмичарски програм Великог фестивала, а у недељу увече је гала концерт и проглашење победника ове манифестације. Р. Ј.

vojvodina

petak5.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

СТИЖЕ ПОМОЋ ЗА ЕКОНОМСКО ОСНАЖИВАЊЕ ИЗБЕГЛИЦА

Предност вишечланим породицама МЕСО КАО РАЗВОЈНА ШАНСА СРЕМА

Корист за сточаре и индустрију ПЕ ЋИН ЦИ: Општине Пећинци, Рума, Стара Пазова и Шид су се као партнери пројектом „Повећање конкурентности, запослености и извоза индустрије прераде меса у региону Срема“, пријавиле на конкурс Регионалног друштвено- економског програма развоја. Tако су се нашле међу шест изабраних партнерских група у Србији које ће добити техничку подршку за развој пројеката и јачање економског партнерства. На једном од састанака пројектних тимова партнерских општина, у сарадњи са представницима Регионалног друштвено-економског програма развоја, анализирани су потенцијали све четири партнерске општине, како у области прераде меса, тако и у области сточарске и пољопривредне производње. Како се чуло том приликом, пројекат би за резултат требало да има оснивање Центра за вештачко осемењавање свиња (В.О. центар).

- Овај центар би требало да, кроз унапређење генетског материјала и едукацију, допринесе повећању извозу меса по стандардима Европске уније и одрживој и конкурентној пољопривредној производњи. Центар за осемењавање би покривао територију целог Срема, јер су и поред

значајног индустријског развоја, сремске партнерске општине препознале шансу коју прерада меса, али и сточарска производња у Срему представља. Унапређењем квалитета генетског материјала и квалитета меса које се производи на подручју Срема повећала би се и запосленост капацитета месне индустрије и подстакао извоз, што би требало да донесе и отварање нових радних места у месној индустрији. Корист од овог пројекта поред месне индустрије, имали би и сточари, који би увећали попуњеност својих капацитета - истакла је координаторка партнерства Са ња Ђур ђе вић. Поред четири сремске општине, партнери на реализацији овог пројекта су и „Индустрија меса Ђурђевић“ Пећинци, Асоцијација произвођача свиња и меса АПРОСИМ Нови Сад, „Danbred Copenhagen“ Данска и Удружење пољопривредника општине Пећинци. Пројекат је покренут на иницијативу председника општине Пећинци Си ни ше Ву ко ва, а процес израде пројекта трајаће до марта 2012. године. Након тога ће пројекат бити спреман за конкурисање код домаћих и међународних фондова. А. Ма ли

Обилазак градилишта у Улици Војвођанских бригада у Ади

Напредује чишћење канала АДА: Председник ађанске општине Золтан Билицки у присуству

директора ЈКП ,,Стандард” Милана Попова уверио се да радови на чишћењу и одмуљавању канала за одвод атмосферских вода у Улици Војвођанских бригада у Ади добро напредују. Радови на чишћењу канала у вредности 930.000 динара финансирају се из општинске касе, а извођач је „Стандард”, па када се заврше житељи овог дела Аде неће имати проблема са сувишним водама. М. Мр.

сти за ефикасно обављање активности. Комисија ће донети одлуке у складу са циљем пројекта, те на основу реда првенства. Критеријуми подразумевају да је актив-

и чланови породичног домаћинства морају имати искуства у активности за коју је помоћ тражена, а породична домаћинства морају бити вишечлана, односно вишегенерацијска, те да је под-

Захтеви до 15. августа Потребно је да заинтересовани за овај вид помоћи поднесу захтев и потребну фотокопирану документацију до 15. августа. Они који уђу у ужи избор биће у обавези да Комисији поднесу на увид оригинална документа. Пријаве се подносе у затвореној коверти преко писарнице Општинске управе путем захтева који се добија код повереника за избеглице Општине Ириг, а захтеви са са потребном документацијом подносе се лично или поштом на адресу Писарница општинске управе, Војводе Путника бр.1, Ириг са назнаком „Конкурс за избор корисника за доделу помоћи у економском оснаживању.“ ност за коју је помоћ тражена основна делатност породице и да подносилац захтева живи у сеоској средини или предграђу уколико је помоћ намењена за пољопривредну или сточарску активност. Такође, подносилац захтева

носилац захтева подстанар, или живи у сопственој кући која не задовољава основне услове становања. Узеће се у обзир и материјални положај домаћинства, те здравствено стање и инвалид-

ВЛАДИЦА ВУКАС МОГЛА БИ ДА ОСТАНЕ БЕЗ КРОВА НАД ГЛАВОМ

Купац локала добио и туђи стан

ЗРЕЊАНИН: Услед правних заврзлама Зрењанинка Владица Вукас могла би да остане без стана у Улици Коче Коларова 56, у коме њена фамилија живи безмало четири деценије. Све наде Владица сада полаже у Уставни суд Србије, пред којим се нашао несвакидашњи случај, и нада се епилогу који ће бити у њену корист. У разговору за „Дневник” она истиче да је пре 39 година њен отац, од предузећа „Прехрана”, добио стан који се налази на првом спрату објекта у улици смештеној у непосредној близини центра града. Као раднику те фирме, са супругом и троје деце, наиме, припао му је одговарајући стан са три собе који су Владица и отац 1991. откупили, о чему сведочи купопродајни уговор из јула те године. Заједно су сносили трошкове куповине па су постали сувласници.

- Након очеве смрти, сестре су се одрекле наследства у моју корист, па сам 2007. постала власник целог стана. У међувремену, од адвоката који је заступао једног Зрењанинца сазнала сам да је он годину дана раније постао власник пословног простора који се налази испод мог стана. Наиме, фирма „Прехрана” је запала у пословне проблеме, а касније је отишла и у стечај. За време стечајног поступка, на јавној продаји, простор испод мог стана купио је тај Зрењанинац - казује Владица Вукас. Доцније је сазнала да је тај локал укњижен као једна целина са њеним станом, што је довело до бројних перипетија. Премда физички потпуно одвојен од пословног простора у приземљу, стан се водио као његова галерија. Вла-

Владица Вукас

сник локала, међутим, није хтео ни да чује да се и формално раскњиже два простора, мада су, по тврдњама саговорнице „Дневника”, одувек била засебне целине.

сам у свој посед. Ипак, на крају је Апелациони суд дао за право супротној страни, и то коначном пресудом. Мислим да је главни разлог томе јер два простора формално нису раскњижена - објашњава Вукасова и додаје да је, на овакво решење Апелационог суда, поднела жалбу Уставном суду Србије. У прилог својим тврдњама она наводи да је у поступку преузимања пословног простора „Прехране” обављено вештачење само тог дела и да је његова вредност процењена на 2,6 милиона динара. Након свега, међутим, испада да је купац локала за тај новац добио и пословни простор, и стан, укупне површине 150 квадрата, и то у врло атрактивном делу града.

-У време вештачења нико није ушао у стан, што говори о томе да он није ни оцењиван, нити продаван - за-

Други мирно спавају Владица Вукас још увек се налази у спорном стану, у Улици Коче Коларова, ишчекујући коначну реч Уставног суда Србије. За то време, њене комшије мирно спавају. Јер, власништво над другим становима који се налазе на првом спрату, у нивоу са њеним, нико не доводи у питање.

- Нисам имала куд, па сам поднела тужбу и пред првостепеним судом, у два наврата, добила спор. Упркос томе, супротна страна је, захваљујући судском решењу, једном приликом ушла у стан. Али, исти тај судија који је донео такво решење сутрадан је оценио ту процедуру као неазкониту и враћена

кључује Владица Вукас и напомиње да по позитивним законским прописима, савестан и законит држалац непокретноси, после десет година несметаног коришћења стиче право својине одржајем, па и по том основу стан припада њој. Ж. Балабан

ност подносиоца захтева и чланова породичног домаћинства, појаснио је председник општине Ириг Владимир Петровић. Огласом је дефинисано и да ће предност имати подносиоци захтева чије су породице са више генерација са једним или више чланова од преко 60 година, једнородитељске породице са дететом, односно децом испод 18 година односно студентом до 26 година, те породице са двоје или више деце испод 18 година. Предност ће имати и породице са трудницама или са дететом до пет година, породице без редовних месечних прихода или са недовољним месечним приходима које износе до 50 процената просечне нето плате на нивоу Општине по члану домаћинства, болесни чланови домаћинства, односно чланови домаћинства са посебним потребама, те уколико је жена носилац домаћинства или у породици постоје жртве сексуалног, односно породичног насиља. Ј. Антић

Дечја ликовна колонија КИКИНДА: Прва дечја ликовна колонија Културног центра Кикинда биће организована од 6. до 13. августа. Деца ће стварати у дворишту Културног центра, од 10 до 12 сати. Колонија је намењена основцима, Деца од првог до четвртог разреда радиће воденим бојама, док ће они од петог до осмог разреда сликати темперама. Сви радови ће бити изложени, а најбољи и награђени последњег дана колоније 13. августа. Прву дечју ликовну колонију воде уредница образовно – едукативних програма и активности Тања Ножица и сликар и књижевник Никола Васић Тополовачки. А.Ђ.

Промоција „Валцера на крову”

НОВО МИЛОШЕВО: У Банатском културном центру у Новом Милошеву, припримају за данас промоцију книге „Валцер на крову“ Татјане Црњански из Торонта, која је недавно изашле из штампе у издању БКЦ. Програм ће концертом употпунити група „Банатски џезблуз бенд“ који сачињавају Вељко Илкић - гитара, Влада Жијан - клавијтура и Александар Трајлов - бубњеви. О књизи „Валцер на крову“ говориће ауторка, уредник издања Радован Влаховић и глумица Гордана Рошчић. М. К.

ПОПРАВЉАЈУ СЕ ЛОКАЛНЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ У АТАРУ КАЊИЖЕ

Пут до Чудотворног бунара

Према речима председника каЛековита својства воде и блата КАЊИЖА: На подручју кањишке општине Михаља ЊилаЧудотворног бунара удаљеном њишке општине овог лета попрвашест километара од Кањиже, на љено је више локалних путева ша, поред туристичког значаја, уређење ове локалне саобраћајнипашњаку Јараш, установљена су кроз атар више насеља, а управо су када су на захтев завршени радови на санацији локалног Сучобана градске влаботичког пута кроз пасти Кањиже пристушњак Јараш до Чудопиле бушењу нових творног бунара, где се бунара за напајање стоке, а поред воде налази извор лековите која је имала жућкаводе захваљујући косту боју из цеви је јем се Кањижа свртсаизлазио и запаљив ла међу најпознатије гас. Врло брзо устабањске центре у Војвоновљено је да је вода дини и Србији. Средлековита, народ је ства за санација пута ново извориште надо Чутотворног бунара звао Чудотворни буу дужини од 920 метанар, а предузимљиви ра, где је изграђена и велепоседник и индуподлога од туцаника у Завршни радови на путу до Чудотворног бунара стријалац Херман Гринфелд се ширини од три метра, обезбеђена це поздравили су и власници саласу од издавања у закуп државног ша и пољопривредног земљишта постарао за формирање акционарског друштва, довођење лекопољопривредног земљишта, а рана овом подручју, јер ће имати невите воде у Кањижу и отварање дове је за непуних месец дана обасметан прилаз својим имањима и у бањског лечилишта. вила Компанија „Вој-пут„ из Сувреме неповољних временских М. Мр. ботице. услова са доста падавина. Фото: М. Митровић

Са са стан ка пред став ни ка оп шти на

ИРИГ: Општинa Ириг добила је 1,5 милиона динара за помоћ у економском оснаживању и осамостаљивању породица избеглих и интерно расељених лица. Избор породица ће се вршити путем спровођења јавног oгласа, а на основу процене угрожености и испуњености неопходниих услова за добијање помоћи. Критеријуми за доделу помоћи за економско оснаживање утврђени су посебним правилником, а потребно је да подносилац захтева и чланови његовог породичног домаћинства имају избеглички статус или статус расељеног лица, држављанство Републике Србије или поднет захтев за пријем, да нису укључени у неки други интеграциони или повратнички програм за решавање стамбених потреба у овој години, да нису повратници из миграције у треће земље, да имају јасну, реалну и одрживу пословну идеју, те да у односу на врсту тражене помоћи корисник има основне предуслове и могућно-

RePORTA@e

dnevnik

petak5.avgust2011.

13

UGODNI DIVANI SALA[ARA SEVERNE BA^KE I JU@NE MA\ARSKE UPRILI^ENI KRAJ SEGEDINA

Pre `i ve li ko mu ni zam, s EU je ma lo te `e Sala{ari sa severa Vojvodine i juga Ma|arske na{li su zajedni~ki interes da se okupe u okviru IPA-projekta prekograni~ne saradwe i tra`e najboqe modele gazdovawa. Po Panoniji su sala{i nastali uglavnom tokom 18. ve-

svita do~ekali su nas `estokom palinkom, {unkom, slaninicom, kobajama, maju{kama i drugim {pecijama. Gazda `ivi u Segedinu, ali je re{en da unapredi svoj grunt. Dr`i 50 mangulica i meleza nastalih ukr{tawem s durokom,

ce ili podolce, ali niko se ne bavi preradom mesa pa moramo sala{arima ukazati na to da je ekonomski isplativija prerada.

Peter Guqa{ iz [upqaka, nadomak Pali}a, gaji mangulice, magarce i druge starinske autohtone

Grunt do ma }i na I{tva na Ko va ~a

Dr En dre Sel

rase, dr`i ~uvenu ~ardu, na woj svega ima, ~ak i magare}eg mleka, ali jo{ nije siguran u to da mo`e opstati bez pomo}i dr`ave.

– Srbija jo{ nije zakonski regulisala sala{ kao ekonomsku kategoriju, koja se bez mnogo peripetija mo`e baviti i seoskim turizmom – tvrdi on. – Kad sam po~iwao, hteo sam da napravim farmu gde narod mo`e do}i, na trpezi ga ~eka desetak seoskih jela, doma}a palinka i vino, pa da jede i pije koliko ga voqa, a kad se zadovoqi, da u praznu {erpu ili {e{ir ostavi koliko misli da to vredi.

To sam video u Austriji i Francuskoj. Nije va`no napraviti veli-

Uz gu la{ se pro ble mi lak {e va re

ka i u prvoj polovini 19, u Ba~koj, gde ih je najvi{e opstalo, i izme|u dva svetska rata, ali ih je socijalisti~ki koncept privrede razbucao. Najko~opernija imawa su odolela i trude se da postanu prijatna turisti~ka mesta, gde }e moderni farmeri gajiti autohtone rase stoke i sorte biqaka.

U ataru naseqa Bala{}a kraj Segedina, na „Mangulica sala{u„, vlasnik I{tvan Kova~ i wegova

jer je u Ma|arskoj, odnosno EU, propisano koliko grla godi{we mo`e da preradi.

– Nakon prikqu~ewa EU i Srbija }e verovatno to morati da po{tuje. Ne}e biti ograni~en samo broj grla koja se mogu dr`ati ve} i za wih neophodna higijena i plasman prera|evina na tr`i{tu – ukazuje Kova~. – U okolini, na`alost, nema ba{ mnogo sli~nih gazdinstava jer ve}ina gaji manguli-

Me le za ni man gu li ce i du ro ka

PUCA OZONSKI OMOTA^ KAD SE KOTLI]A U BE^EJU

Tu rin ska ri ba se dam je zi ka go vo ri Debitant na pro{logodi{wim, prvim be~ejskim „Tiskim danima“, Tihomir Plav{i} dokazao je da nije gastro diletant. Skuvao je, tako nagla{ava, prvu ~orbu u `ivotu i odneo u Ba~ku Palanku hiqadu evra. Ipak, kao i jo{ tri prijavqene ekipe iz wegovog zavi~aja, nije do{ao na „Zlatni kotli} Tise“ – zbog najave ki{e, umesto lawskih 137 kotli}a, dimilo se ispod 106.

– Ko je hteo da do|e, do{ao je. I lepo se proveo, a bogami i najeo. Ja sam ravno pet sati i 15 minuta neprestano na mojoj talandari pekao ribu.

Takvu da sedam sedam jezika govori, a jednim se jede. Doneo sam 28,5 kila prve klase, a organizator me ~astio s jo{ pet kila tiske ribe i sve su u slast pojeli znani i neznani prijateqi – veli poznati kulinar Jevrem – Je{a Moldovanov.

Je {a Mol do va nov na ku li nar skoj tur ne ji

pr vo pla si ra nih ima, ~ak, trojicu. Ja mnogo volim da kuvam. Ve} sam nagra|ivan na oxa~koj „Pasuqijadi“ i „Gula{ijadi“ u Turiji, ali po{to sam godinama na vodi, najvi{e mi le`i ribqa ~orba. Znam i gde sam po gre {io ov de. Da sam ostavio papriku jo{ pet mi nu ta da se ku va, sad bih bio {ampion i imao na ~eku vi {e od 15.000 dinara. Ali nije Ob le pqe na bla tom pa pe ~e na ri ba sve u novcu – kaNije se i~ jedio ni {to je `e Sava Trifinovi}. wegovoj ~orbi pripalo tek Sa ve sno je ra dio `i ri deseto mesto. pred vo |en ~u ve nim \o kom – Mi Turinci smo poznati Varenikom, pa kad su sabrali po kobasicama, ali, po{to utiske i bodove, ispalo je da `ivimo kraj Beqanske bare, po 93 imaju Kikin|anin Gogde je voda ~ista i riba zdra- ran Rackov i Mi{a Pin~er va, izme|u dve „kobasicijade“ iz Bege~a. treniramo na ~orbi. Zato ni– Krenulo me, mada ni sad je ~udo {to Turija me|u deset nisam sam pobednik. Ve} sam

dva puta ove godine bio drugi. U Banatskom Aran|elovu je ispred mene bio samo moj tast Du{an Luki}. Ali, po{to je on je sada bio deveti, zna~i da je kalfa nadma{io majstora. Vaqda ne}e, kad se vratimo, po kom{iluku pri~ati da mi je popustio – sme{ka se Rackov.

Organizator je lako razre{io dilemu oko nov~ane nagrade. Spojio je pobedni~kih 110.000 i 25.000 di na ra za drugoplasiranog, podelio na dva i sva kom na me nio po 67.500. Ali po{to su pehari ve} bili ugravirani, ko }e ga od ne ti ku }i pre lo mio je Pin~er.

- Prepu{tam ga Goranu. Na nedavnom beogradskom „Fi{festu„ ja sam dobio pehar za prvo mesto, a on za drugo. Neka sad bude obrnuto. Uz to, moj mla|i brat Nenad je lane bio drugi u Be~eju pa }emo ovako imati istovetne trofeje – velokodu{an je bio Mi{a.

V. Jankov

ki profit, samo da nismo u debelom minusu.

Predsednik Udru`ewa ba{tovana Sente dr Laslo Len|el veli da je model odr`ivog gazdovawa sala{ima aktuelan s obe strane granice pa je wegova asocijacija partner segedinskog Instituta.

– Odabrali smo po tri sala{a u Vojvodini i Ma|arskoj, ali po{to je poqoprivreda dosta slo`ena delatnost, za projekt smo anga`ovali ~ak tridesetak stru~waka – obja{wava Len|el. – Svakom vlasniku je dato po 10.000 evra da ovog prole}a i letos unapredi svoje imawe. Za sala{e je karakteristi~na proizvodwa koja nije za velike povr{ine, ali zahteva dosta vrednih ruku.

Len|el nagla{ava poseban zna~aj eko-proizvodwe, koja }e omogu}iti opstanak sala{a. A na wima svi ~lanovi porodice imaju svoj posao, ~ak i deca, dok bake ~uvaju unuke.

– Mogu}e je uklopiti se u savremene trendove, ali i sa~uvati starinski `ivot. Ima sala{a na kojima qudi `ive, a dosta napu{tenih su kupili qudi iz grada. Privukla ih nostalgija ili su prepoznali mesto gde mogu na}i svoj mir i mali dopunski biznis – ukazuje Len|el.

Dr Endre Sel, iskusni stru~wak Instituta za ratarstvo u Segedinu, podse}a na to da su posle Drugog rata u Ma|arskoj sala{i tretirani kao relikt kapitalizma i nisu se uklapali u modele zadruga i velikih kombinata.

– Tada sala{e bez dozvole dr`ave vlasnici nisu smeli ni da okre~e. Po{to na nekim podru~jima, poput ovog peskovitog izme|u Dunava i Tise, nije bilo mogu}e proizvoditi na ve}im parcelama, sre}om su sala{i ovog dela Ma|arke pre`iveli komunizam. Po wegovom padu dr`ava je po~ela da subvencioni{e sala{arska gazdinstva donacijama koje omogu}uju ~ak i mladima da zapo~nu biznis na sala{ima. Ima razlike izme|u shvatawa sala{a u Ma|arskoj i EU, ali to va`i i za ceo agrar – obja{wava Sel. Sen}anin Laslo Varga se vajka {to su sala{i u Vojvodini dosta upropa{}eni, a o`iveti ih mo`e samo ekonomska ra~unica.

– Socijalna prednost sala{a je {to mo`e obezbediti egzistenciju vi{e generacija jedne familije, bez obzira na obrazovawe i zanimawe. Dakle, pravi gromobran od tranzicije – tvrdi Varga.

Milorad Mitrovi}

PRAVIM FESTIVALOM SOMBORSKI „DEZART” PROSLAVIO I SVOJU PRVU BIRTA[KU DECENIJU

Do bri duh gra da ra di o svom tro {ku Kad je pre ta~no jedne decenije Milovan Radovanovi}, Somborcima poznatiji kao Mikan, otvorio kafe „DezArt” niko, verovatno ni on sam, nije mogao predvideti da }e dodu{e pomalo neobi~an, dizajnom ekscentri~an kafi} izrasti u simbol grada i neizbe`nu kulturnu instituciju.

Ne samo da je lokal svojim retrostilom dostojnim antikvarnice postao nezaobilazan turisti~ki punkt za gotovo svakog posetiteqa Sombora ve} je i, zahvaquju}i mnogim Mikanovim „non-profit” projektima, „Dez” odavno stekao epitet dobrog duha varo{i na zapadu Ba~ke. Od „sedi{ta” pokreta qubiteqa „Sitroenovih“ oldtajmera, preko projekta obnove somborskih glasovitih fijakera, „centrale” ponovo o`ivqene proizvodwe dudare, tradicionalne vojvo|anske rakije, „spiritus movensa” Udru`ewa starih i umetni~kih zanata, do letwe muzi~ke, likovne i scenske pozornice na Glavnom sokaku, svaki projekat osmi{qen i za~et u „Dezu„ bio je neki pomak u ina~e u~malom gradu.

mali „Dez” je sve to ali na znatno vi{em nivou (minus veliko „papawe” ribqeg paprika{a na Trgu Svetog Trojstva) uspevao sve ove godine uz pomo} samo nekoliko prijateqa.

Ga zda Mi kan op sta je i bez dr `av ne ka se

Ove godine po~elo je predstavqawem Italijanskog kulturnog centra „Il Belpaese„ ina~e sme{tenog u Petrovaradinu u ~emu je IKC dragocenu pomo} imao u

Da se gosti ose}aju ba{ kraqevski, pobrinula se i „Kazablanka”, stalni orkestar „Rojal Karibijana”, jednog od najluksuznijih i najve}ih brodova-kruzera u svetu, na kojem sviraju muzi~ari iz Sombora Tako je deseti put i ovog leta ~udni Mikanov „bircuz“ ponudio Somborcima i wihovim gostima „Dane DezArta„, julskoavugstovski koktel muzike, slikarstva, filma i mnogo ~ega drugog. Za razliku od onih zvani~nih varo{kih institucija koje, zahvaquju}i buxetskim jaslama, donacijama ministarstava i sponzorskoj pomo}i firmi i javnih preduze}a, „uspeju” da navodno uspe{no opravdaju svoje postojawe organizuju}i u nekoliko dana celo jedno, pompezno nazvano, „Somborsko leto”, siroti

„Rojal Karibijana„, jednog od najluksuznijih i najve}ih brodovakruzera na svetu, koji ~ine muzi~ari iz Sombora.

Slede}e ve~eri su obele`ili filmovi sa „Somborfilm fe-

ovda{woj firmi „Ivotim” porodice Lakato{. Po{to sva velika prijateqstva, pa tako i srpskoitalijansko, po~iwu preko blagoutrobija, bilo je najlogi~nije da se Somborci upoznaju s italijanskom „ku`inom” poznatom po pasti (odnosno testeninama „na milion na~ina”) pa je direktor IKC-a Paolo Marku~i za sve goste kuvao sos putaneze, koji su gosti uz „ivotim” testo zalili „Moltepul~ijano” vinom. Da se posetiteqi „Deza„ te ve~eri ose}aju kraqevski, pobrinuo se bend „Kazablanka”, stalni orkestar

stivala”, ali i muzi~ki oma` Dragana Vu~kovi}a posve}en legendarnom heroju usne harmonike u Srba, ~ika Vladi Nedeqkovi}u (setite se „Balkan ekspresa”).

Bili su tu i tambura{i „Mjuzi{n artist” iz porodice Jovanovi}, kao i bend „Legendarni” – ~etiri muzi~ara u naponu snage ~iji je zbir godina `ivota ovog leta bio „samo” 306. Mogli su gosti „Deza„ da vide i slike Dragana Vuka{inovi}a, amatera statusom, ali ne i opusom, kao i „uradak” Miodraga – Mikija Ivanovi}a, jednog od najboqih srpskih strip-crta~a ~ije su table cewene i u Francuskoj. Posledwe ve~e, sutra, obele`i}e najnoviji „proizvod” vojvo|anskog kulturmeltingpota, nastup maestra Ferenca Kova~a na klaviru i operskog peva~a i slikara Branka Maravi}a (ina~e Somborca), posve}en napolitanskoj pesmi u lalo{kom tambur-aran`manu.

Sombor bez „Deza„ stvarno vi{e ne mo`e!

M. Miqenovi}

crna hronika

petak5.avgust2011.

U ATA RU SA VI NOG SE LA, KOD VR BA SA

DVA MA WA PO @A RA KOD PI JA CE U PE TRO VA RA DI NU

Go re li kon tej ner i na pu {te na ku }a

Fo to: F. Ba ki}

Ne sa ve sni gra |a nin, po sve mu su de }u, ju ~e je iza zvao dva po `a ra u go to vo isto vre me u Pe tro va ra di nu. Oko 18 ~a so va su se za pa li li kon tej ne ri is -

pred mar ke ta „Uni ve rek spor ta” u Pre r a d o v i } e v oj uli c i 108a, a ne ma lo za tim po ~e la je da go ri i na pu {te na ku }a od mah po red mar ke ta.

Po re ~i ma rad ni ka „Uni ve rek spor ta” i obli `we pi ja ce, kri vac je, ve ro vat no, su gra |a nin ko ji ~e sto do la zi i pre tu -

ra po ovim kon tej ne ri ma. Naj ve ro vat ni je je ne pa `qi vim ba ca wem ci ga re za pa lio ve li ke ko li ~i ne kar to na i pa pi ra ko ji se ta mo od la `u, da bi po sle oti {ao u na pu {te nu ku }u ko ja se ubr zo za tim za pa li la.

- Dok sam, ~i ste } i pi j a c u, od la gao ot pad u kon tej ner bio je tu ~o v ek ko j i ~e sto ov de do la zi, pu {io je ci ga ru i pre tu rao po ot p at c i m a ve r o v at n o tra `e }i hra nu. Ka da sam se za de set mi nu ta po no vo vra tio vi deo sam da go ri kon tej ner za pa pir i od mah sam po zvao rad ni ke mar ke ta. Ga se }i ovaj po `ar, ubr zo smo spa zi li da go ri i na pu {te na ku }a po red - ob ja {wa va ovu ~ud nu si tu a ci ju rad nik tr `ni ce Jo vo Ko ma zec.

Rad ni ci mar ke t a sa m i su uga si li po `ar u kon tej ne ru uz po mo} pro tu po `ar nih apa ra ta i po zva li va tro ga sce ko ji su do {av {i ubr zo uga si li po `ar u ku }i. Ka ko nam ka `u iz Va tro ga sne bri ga de, unu tra ni su za te kli ni ko ga, a ka ko je va tra ve }i nom za hva ti la sa mo sta re stva ri ubr zo je i uga {e na.

A. L.

MI NI STAR UNU TRA [WIH PO SLO VA IVI CA DA ^I] NA JA VQU JE

Zbog azi la na ta vi deo -nad zor gra ni ce Za me nik pred sed ni ka Vla de i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da }e Sr bi ja u na red nom pe ri o du ulo `i ti zna ~aj ne svo te nov ca u uvo |e we vi deo-nad zo ra dr `av ne gra ni ce da bi se re {io pro blem azi la na ta.

– Na{ plan je da, u skla du s evrop skim stan dar di ma, uve de mo vi deo-nad zor, od no sno ter mo vi zij ski nad zor gra ni~ ne li ni je. To je ta teh ni ka ko ja be le `i sva ki po ku {aj ile gal nog pre la ska gra ni ce.

Mi }e mo se po tru di ti da u pr voj fa zi eks pe ri men tal no ta kvu kon tro lu uve de mo na de lu na {e gra ni ce, upra vo onom ko ji iz la zi ka EU – re kao je Da ~i}.

On je is ko ri stio pri li ku i da se na {a li na tu te mu jer Sr bi ja sa da mo ra da ulo `i ogrom ne pa re u raz -

– To je jed na od me ra ko ja je uve de na ra di ja ~e kon tro le i spre ~a va wa la `nih azi la na ta. Po zi vam na {e gra |a ne da se do bro in for mi {u ka da ne gde pu tu ju. Ovo ni je pr vi put, mno gi na {i dr `a vqa ni vra }e ni su iz ne kih ze ma qa jer ni su ima li do voq no pa re i pro ce ni lo se da bi mo gli bi ti la `ni azi lan ti.

Po we go vim re ~i ma, sva ka dr `a va ima dis kre ci o no pra vo da qu di ma bez nov ca ne odo bri ula zak. Da ~i} je, iz ra `a va ju }i `a qe we zbog ne pri jat no sti ko ju su ima li ti gra |a ni pri li kom ula ska u Bel gi ju, re kao da se to de {a va lo i ne ki ma iz Sr bi je ko ji su pri pad ni ci na ci o nal nih ma wi na.

– To je bel gij ski na ci o nal ni in te res da spro vo di ta kvu po li ti ku.

Kod Vaj ske pre ki nut {verc ci ga re ta s Ko so va u Hrvatsku – Srp ska po li ci ja uspe {no je pre ki nu la la nac {ver ca ci ga re ta s Ko so va i Me to hi je u Hr vat sku – sa op {tio je ju ~e za me nik pred sed ni ka vla de i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}.

– U po gra ni~ noj obla sti Vaj ska za ple ni li smo oko 500 bok so va ci ga re ta s ko sov skim mar ki ci ma ko je su na me we ne hr vat skom tr `i {tu. Uhap {e ne su ~e ti ri oso be, od ko jih su tri dr `a vqa ni Sr bi je, a jed na dr `a vqa nin Hr vat ske – re kao je Da ~i} po sle kon fe ren ci je za no vi na re na ko joj je uru ~io srp ski pa so{ fud ba le ru „Cr ve ne zve zde” Evan dru.

Po Da ~i }e vim re ~i ma, ova ak ci ja je jo{ je dan do kaz da „kri mi nal ne po zna je ni ka kve gra ni ce ni ti ad mi ni stra tiv ne li ni je”.

– Kri mi nal ne po zna je ni ka kve gra ni ce, je di ni wi hov kri te ri jum je za ra da – za kqu ~io je Da ~i}. voj na {ih gra ni~ nih slu `bi da bi smo ih ka sni je uki nu li – ka da u|e mo u EU. – Ali, eto, ne ka to bu de ce na na {eg ula ska u EU. Mi mo ra mo da is pu wa va mo sve te uslo ve za to {to }e to bi ti i jed na od glav nih te ma pre go vo ra ka da ot po~ ne na{ di ja log u smi slu pre go vo ra o ~lan stvu u EU – re kao je Da ~i}.

Mi ni star je ob ja snio i da je ne dav ni pro blem ko ji je ima la gru pa srp skih gra |a na u Bel gi ji, ka da im ni je do zvo qen ula zak u ze mqu jer kod se be ni su ima li do voq no nov ca, po sle di ca bor be pro tiv la `nih azi la na ta.

U ta kvim slu ~a je vi ma tre ba od mah da se oba ve ste na {a nad le `na di plo mat sko-kon zu lar na pred stav ni {tva, i oni bi mo ra li da se od mah za u zmu za na {e gra |a ne – is ta kao je Da ~i}.

– Sr bi ja ta ko |e vo di ra ~u na o to me, na ro ~i to o qu di ma ko ji do la ze van evrop skog kon ti nen ta, a ta kvi su u ve }i ni. Kao {to u Evro pi ima ve li ki broj azi la na ta, ima ih i u Sr bi ji. Ima ih vi {e od hi qa du. Ni su oni do {li da tra `e azil u Sr bi ji, ne go to }e im bi ti, ve ro vat no, pr va us put na sta ni ca do Za pad ne Evro pe – pri me tio je mi ni star.

(Ta njug)

dnevnik

c m y

14

Ukra den otrov ni ku ku ruz {e }e rac U sre du oko 20 ~a so va u sa vi no sel skom ata ru uhva }e na je gru pa qu di u kra |i ku ku ru za {e }er ca. U tom de lu ata ra, ko ji je u vla sni {tvu Po qo pri vred nog pred u ze }a „Sa va Ko va ~e vi}“ iz Vr ba sa, po se ja no je oko 80 hek ta ra ku ku ru za.

Po re ~i ma ru ko vo di o ca slu `be obez be |e wa PP „Sa va Ko va ~e vi}“ Mi la na Bo ka na, u sa rad wi s Po li cij skom sta ni com Vr bas i Ko mu nal nom in spek ci jom, od no sno qu di ma iz Po qo ~u var ske slu `be, uhva }e na je me {o vi ta gru pa po qo kra di ca iz Sa vi nog Se la i Rav nog Se la.

– Ova gru pa qu di ve} du `e „ope ri {e“ po ata ru Sa vi nog Se la i Vr ba sa – is ta kao je Bo kan.

Pri li kom kra |e, oni su na pra vi li i ve li ku ma te ri jal nu {te tu jer su do bro opre mqe nim te ren skim vo zi li ma iz ga zi li pri vat ne par ce le pod use vi ma.

– Po red nas su iz ga zi li oko

Mi lan Bo kan na par ce la ma ko je su po kra de ne

dva re da mer kan til nog ku ku ru za ko ji je po se jan na oko 80 me ta ra po du `i ni – re kao je Bo kan, i do dao da je tom pri li kom na ~i -

we na ogrom na ma te ri jal na {te ta.

Oko 1.500 ki lo gra ma ku ku ru za je vra }e no vla sni ku i we go va

vred nost je oko 35.000 do 40.000 di na ra, dok }e u na red nim da ni ma Op {tin ska ko mi si ja za pro ce nu {te te re }i ko li ko je ta~ no o{te }e no PP „Sa va Ko va ~e vi}“ pri li kom ove kra |e.

Po seb no za bri wa va to {to je ukra de ni ku ku ruz {e }e rac 1. av gu sta tre ti ran pro tiv ple men ca.

– Ka ren ca, od no sno pe riod otrov no sti, iz no si ne gde oko de set da na. U tom pe ri o du ku ku ruz ni je ni za qud sku ni za sto~ nu upo tre bu, i to je ne {to {to je mno go opa sni je i ozbiq ni je od sa me ma te ri jal ne {te te – is ta kao je Bo kan.

On je do dao da su kra |e po ata ri ma, po ku {a ji kra |a i na no {e we {te te po po qi ma go to vo sva ko dnev na po ja va i da }e u na red nom pe ri o du obez be |e we po ku {a ti da se {to bo qe opre mi da bi mo glo iza }i na kraj s po qo kra di ca ma.

M. Ke ko vi}

VI [E OD 1.000 QU DI JU ^E U BOR ^I ODA LO PO SLED WU PO ^AST PE VA ^U

Lu is sa hra wen uz pe smu „Ne ku ni me, ne ru `i me, maj ko” Qu bi {a Sto ja no vi} Lu is (59) sa hra wen je ju ~e po sle 15 ~a so va na gro bqu u Bor ~i, na do mak Be o gra da. Vi {e od 1.000 pri ja te qa, ro |a ka i po zna ni ka do {lo je da se opro sti od ~u ve nog pe va ~a.

Ne pre kid na po vor ka qu di pri la zi la je ka pe li da iz ja vi sa u ~e {}e po ro di ci.

Glu mac Bo da Nin ko vi} odr `ao je go vor kraj odra: – Iz ro dio je ve li ku po ro di ci i tru dio se da sva ki tren bu de lep {i i lep {i. Na pra vio je mno ga ve li ka de la. Po ma gao je qu di ma. Qu bi {a je za slu `io `i vot ko ji je do bio na dar – re kao je glu mac.

Od oca se u ime sve de ce opro stio naj sta ri ji sin Mi o drag: – Dra gi ta ta, kao naj sta ri ji sin imam oba ve zu da ti se za hva lim u ime sve de ce... Stal no je bio na pu tu... We go ve `e ne i mi smo po ku {a li da ga me wa mo, ali ni {ta. Za nas, on je jo{ na pu tu...

Ta da je tru ba ti ho za svi ra la pe smu „Ne ku ni me, ne ru `i me, maj ko”, a kov ~eg je spu {ten u ze mqu.

Po sled wu po {tu Lu i su oda le su mno g e po z na te li~ n o s ti: Dra gi ca Ra do sa vqe vi} Ca ka na, Ana Be ku ta, Pre drag @iv ko vi} To zo vac, Ma rin ko Ro kvi}, Knez, Se ka Alek si}, Gor da na La za re vi}, Mi le na Plav {i}, Mi k i Ma n oj l o vi}, Slo b o da Mi }a lo vi}, Mi lo rad Man di} –

Man da, Ra de Ra di vo je vi} i mno gi dru gi.

Pret hod no je u 11 ~a so va u Do mu sin di ka ta na tr gu Ni ko le Pa {i }a u Be o gra du odr `a na ko me mo ra ci ja tra gi~ no pre mi nu lom pe va ~u. U sa li 2 na ekra nu je

O Lu i su su go vo ri li Ne le Ka raj li}, Emir Ku stu ri ca, Sa wa Ili}, Bi qa na Kr sti}... Pu {te ni su i sta ri Lu i so vi in ter vjuu u ko ji ma je pe va~ go vo rio o pr vom in stru men tu, pr vom ben du, imi xu...

bi la ve li ka Lu i so va sli ka a sa zvu~ ni ka je do pi ra la we go va mu zi ka.

Ko le ge, po ro di ca i pri ja te qi ula zi li su }ut ke i za u zi ma li svo ja me sta. Za tim je na ve li kom plat nu kre nuo film o Lu i su.

No vi nar Sa {a Ig wa to vi} je na kon za vr {et ka fil ma po zvao pri sut ne da mi nu tom }u ta wa oda ju po {tu umet ni ku.

Og wen Ami xi} je re kao da je Lu is bio `a nr za se be, a gi ta ri sta iz pr vog Lu i so vog ben da Dra go mir Mi len ko vi} Jo ga re kao je da je bio po se ban ~o vek i da su za jed no pro {li i le pe i ru `ne stva ri.

Na ko me mo ra ci ji su bi li i Sa {a Po po vi}, Mar ko Kon, Zo ra na Pa vi}, Le on ti na, Dra gan Bra jo vi} – Bra ja, Ve sna Da vin ~a...

Qu bi {a Sto ja no vi} Lu is po gi nuo je u ne de qu uju tru u sa o bra }aj noj ne sre }i na pu tu Su bo ti ca – No vi Sad – Be o grad u bli zi ni Fe ke ti }a. Do ne sre }e je do {lo na 66. ki lo me tru ka da je po zna ti pe va~, u na me ri da pre tek ne vo zi lo is pred se be, svo jim “kraj sle rom” pre {ao na le vu stra nu ko lo vo za i ~e o no se su da rio s “for dom” ko jim je upra vqo ma |ar ski dr `a vqa nin An dra{ Le gra di. Oba vo za ~a su, u go to vo pot pu no uni {te nim auto mo bi li ma, po gi nu la na li cu me sta.

Te `e po vre de za do bi li su put ni ci, Le gra di je va su pru ga Su za na, ko joj je u ne de qu uve ~e u Ur gent nom cen tru KCV-a u No vom Sa du ope ri sa no smr ska no le vo ra me, i wi hov osmo go di {wi sin An dra{. On je za do bio po vre de unu tra {wih or ga na i po sle ope ra ci je se uspe {no opo ra vqa u Op {toj bol ni ci u Vr ba su, dok je pe to go di {wa k}er ka Re gi na, ko ja je ta ko |e tu zbri nu ta, na sre }u, sa mo ugru va na.

Tro ji ca Lu i so vih sa put ni ka, we go vih ko le ga mu zi ~a ra, pro {la su s lak {im po vre da ma. Po pu lar ni pe va~ vra }ao se te no }i s na stu pa u Be ~u.

E. D.

BE O GRAD SKI CEN TRAL NI ZA TVOR DO BI JA NO VU PRI TVOR SKU JE DI NI CU

Osa vre me we na „Sta ra ske la” za dva me se ca Okru `ni za tvor u Be o gra du usko ro }e do bi ti no vu pri tvor sku je di ni cu u Pa din skoj Ske li, u sklo pu po sto je }eg za tvor skog kom plek sa, po tvr |e no je „Dnev ni ku“ u Upra vi Mi ni star stva prav de Sr bi je za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja.

U objek tu no ve pri tvor ske je di ni ce ima me sta za oko 200 pri tvo re nih li ca, a o~e ki va wa su da bi mo gao bi ti sta vqen u funk ci ju za oko dva me se ca. Ka ko nam je re ~e no, ovaj obje kat pri tvor ske je di ni ce je mo der no opre mqen i na la zi se u de lu kom plek sa po zna tom kao „Sta ra ske la“.

S ob zi rom na broj me sta, ovaj obje kat }e zna ~aj no do pri ne ti

ras te re }e wu pri tvor ske je di ni ce pri zgra di Okru `nog za tvo ra u Ba ~van skoj uli ci u Be o gra du.

Na i me, u pri tvo ru be o grad skog Cen tral nog za tvo ra su zbog pro ble ma pre na tr pa no sti po gor {a ni uslo vi sme {ta ja pri tvo re nih li ca, {to je kon sta to vao i om bud sman Sa {a Jan ko vi} u svom iz ve {ta ju.

Ina ~e, u pri tvor skim je di ni ca ma u Sr bi ji pro se~ no ima oko 3.000 li ca li {e nih slo bo de pro tiv ko jih su ili u to ku kri vi~ ni po stup ci ili ~e ka ju da bu du upu }e ni na iz vr {e we za tvor ske ka zne po sle pra vo sna `ne pre su de.

Ta ko |e, ne dav no je na ja vqe no da su u to ku pri pre me za sta vqa -

we u funk ci ju no vog mo der nog za tvo ra u Pa din skoj Ske li na lo ka ci ji „No va ske la“. Ovaj za tvor, ko ji je po ka pa ci te tu pred vi |en za oko 450 osu |e nih li ca, ka ko se ra ni je mo glo ~u ti u iz ja va ma zva ni~ ni ka za jav nost, po svim pa ra me tri ma je pro jek to van i ure |en po evrop skim stan dar di ma. U ovom za tvo ru su so be dvo kre vet ne, po vr {i ne de set kva drat nih me ta ra, ima ju to a let s tu{-ka bi nom i non-stop to plom vo dom, kre vet, sto, sto li cu i ka se tu za gar de ro bu.

Po in for ma ci ja ma do stup nim jav no sti, osu |e na li ca ko ja bu du upu }e na na iz dr `a va we ka zne u no vi za tvor, shod no bu du }em ku} -

nom re du i za tvor skom re `i mu, na ras po la ga wu }e ima ti i re kre a tiv ni cen tar s dve sport ske ha le.

Ka ko su ra ni je obe lo da ni li zva ni~ ni ci Mi ni star stva prav de, no vi za tvor u Pa din skoj Ske li je vi so kog ste pe na obez be |e wa, a pred vi |en je za osu |e na li ca na iz vr {e wu ka zni za tvo ra u tra ja wu od 20 do 40 go di na, pr ven stve no za one osu |e ni ke „ko ji ne pri hva ta ju za tvor ske uslo ve, ko ji se ak tiv no od u pi ru za tvor skom si ste mu, ko ja su na sil na pre ma dru gim osu |e nim li ci ma“. Za tvor je opre mqen naj sa vre me ni jim si ste mom teh ni~ ke za {ti te.

J. J.

crna hronika

dnevnik

petak5.avgust2011.

15

MI NI STAR KA PRAV DE SNE @A NA MA LO VI] OCE WU JE

Sud stvo ra di sve efi ka sni je

PRO NA \E NI OSUM WI ^E NI ZA RAZ BOJ NI [TVO U NO VOM KNE @EV CU

Star cu ote ti 4.500 di na ra i do ku men ta Sve to zar P. (1961) i Jo van D. (1978) iz No vog Kne `ev ca pro na |e ni su br zom in ter ven ci jom pri pad ni ka Po li cij ske sta ni ce u No v om Kne ` ev c u, zbog osno va sum we da su pre kju ~e oko 11.30 sa ti na uli ci u No vom Kne `ev cu, uz upo tre bu fi zi~ ke si le, od sta ri jeg su gra |a ni na D. A. (1937) ote li 4.500 di na ra i li~ na do ku men ta.

Po li ci ja je na ja vi la da }e pro t iv dvo j i c e osum w i ~ e n ih bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va

zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ n o de l o raz b oj n i { tva na {te tu D. A. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, na p a d a ~ i su se oko m i l i na star ca dok je se deo na klu pi u cen tru No vog Kne `ev ca ~e ka ju }i tak si. Je dan od na pa da ~a je star ca {~e pao i dr `ao, dok je dru gi us peo da mu otrg ne tor bu u ko joj je dr `ao no vac i li~ ne do ku men te, ali je po li ci je ubr zo us pe la da ot kri je osum wi ~e ne za raz boj ni {tvo.

M. Mr.

PRI TVO REN VLA SNIK AUTO-SA LO NA U ADI

Osum wi ~en zbog da va wa mi ta

Po li cij ski slu `be ni ci u Ki kin di, u sa rad wi s Osnov nim jav nim tu `i la {tvom u Su bo ti ci, od re di li su za dr `a va we do 48 sa ti di rek to ru i vla sni ku D. O. O. „Auto-sa lon ^er nal i Vin trit” I{tva nu ^. (1946) iz Ade, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo da va wa mi ta.

Iz PU Ki kin da sa op {te no je ju ~e da je osum wi ~e ni po li cij skom slu `be ni ku, ko ji je pri li -

kom kon tro le po slo va wa we go vog pred u ze }a ot krio ne pra vil no sti u po slo va wu, po nu dio nov ~a ni po klon, a po tom ga i u~i nio, da slu `be no li ce ne bi pred u ze lo svo ju slu `be nu rad wu.

Ni je sa op {te no ko jom su mom je vla snik auto-sa lo na po ku {ao da pod mi ti po li cij skog slu `be ni ka. Is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Su bo ti ci je na kon sa slu {a wa I{tva nu ^. od re dio pri tvor do osam da na. M. Mr.

– Re for ma pra vo su |a u Sr bi ji tra ja }e jo{ du go, ali je na do brom pu tu s ob zi rom na to da je sud stvo pro te klu go di nu ra di lo efi ka sni je i da je broj re {e nih pred me ta i iz re ~e nih ka zni po ve }an – iz ja vi la je mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} za TV B-92. – Za pr vih {est me se ci ove go di ne osnov ni su do vi su re {i li 120.000 pred me ta vi {e ne go la ne, a to zna ~i 23 po sto vi {e re {e nih slu ~a je va, dok su pri vred ni su do vi po di gli pro ce nat re {a va wa pred me ta na 97 od sto od bro ja pri sti glih.

Ona je is ta kla da je od po ~et k a re f or m e iz r e ~ e n o i mno go vi {e za tvor skih ka zni, dok vi {i sud, kao dru go ste pe ni, sva ko dnev no otva ra pre tre se, {to se pre re for me do go di lo sa mo dva put – pr vi put 1976. go di ne i dru gi po `al bi za slu ~aj „Ibar ska ma gi stra la„.

– Pre ula ska u re for mu pra vo su |a, po is tra `i va wu spro ve de nom 2007. go di ne, ka zne na

po li ti ka bi la je ve o ma bla ga, ka zne su iz ri ca ne na ni vou za kon skog mi ni mu ma ili is pod we ga, dok su pro ce si tra ja li mno go du `e ne go {to je stan dard – pod se ti la je mi ni star ka.

Ka da je re~ o ko rup ci ji, po per cep ci ji gra |a na, sud stvo je bi l o od m ah is p od zdrav s tva, do da la je Sne `a na Ma lo vi}, is ti ~u }i da po ka za na efi ka snost u ra du u pro te klu go di nu da na mo `e i to pro me ni ti.

Mi ni star ka je pro ce ni la da }e „pri ~a” u ve zi s op {tim iz bo rom su di ja bi ti za vr {e na za dva ili dva i po me se ca. Ona je pre ci zi ra la da je kod op {teg iz bo ra su di ja osnov na za mer ka bi la to {to ni je po znat na ~in na ko ji se od lu ~u je, ali da je sa da si tu a ci ja dru ga ~i ja.

– Sa da, ka da su ne i za bra ni tu `i o ci i su di je po zva ni na raz go vor, to me mo `e pri su stvo va ti sva za in te re so va na jav nost i po sto je sva obra zlo `e wa u ko je jav nost mo `e ima ti uvid – do da la je Sne `a na Ma lo vi}. –

Sne `a na Ma lo vi}

Jav nost }e mo }i da ima uvid u to {ta je Vi so ki sa vet sud stva ra dio i da ni je bi rao su di je po li~ nom na ho |e wu, ve} po pro pi sa nim kri te ri ju mi ma.

ZA KON DO ZVO LIO LO PO VI MA I PRE VA RAN TI MA DA KAL KU LI [U

Kra duc ka we do 15.000 di na ra osta je ne ka `we no Po Kri vi~ nom za ko nu Sr bi je, pred vi |e no je da }e kri vi~ na de la sit ne kra |e, uta je ili pre va re bi ti go we na sa mo po pri vat noj tu `bi gra |a na, i to uko li ko je vred nost ukra de nih stva ri iz nad 15.000 di na ra. Dru gim re ~i ma, za sve {to lo po vi ukra du a ko {ta ma we od 15.000 di na ra, oni ne od go va ra ju, a da bi ipak iza {li na sud, o{te }e ni mo ra ju

ne od go va ra ju. Zbog pro pu sta pra vo su |a ili sa mog za ko na, iz vr {i o ci sit nih kra |a ta ko osta ju ne ka `we ni i stru~ wa ci tvr de da to do pri no si da mno gi od wih po sta nu vi {e stru ki po vrat ni ci.

U sa moj po li ci ji is ti ~u da se ve }i na pre stup ni ka sve sno od lu ~u je upra vo na sit nu kra |u.

Lo po vi se bu kval no, ob ja {a va ju

je, uz gred bu di re ~e no, do pre ~e ti ri go di ne bio sve ga 8.000 di na ra. Po li caj ci na po ziv gra |a na iza |u i oba ve uvi |aj, pi ta ju gra |a ne o ko joj vred no sti ukra de ne stva ri ili imo vi ne se ra di i ako ~u ju da je ona is pod 15.000 di na ra, po sa ve tu ju ih da pod ne su pri vat nu tu `bu, uz na po me nu da u slu ~a ju „sit ne” kra |e sud ne go ni po slu `be noj du `no sti.

li~ no da ih tu `e. Po {to po kra de ni, zbog vre me na u ko jem `i vi mo, stra hu ju od po kre ta wa pri vat ne tu `be pro tiv lo po va jer ni su sprem ni da se s wi ma su o ~e, tu `bi zbog sit nih kra |a je ve o ma ma lo.

S dru ge stra ne, lo po vi do bro zna ju da po li ci ja za kra |u ma le vred no sti, do 15.000 di na ra, ne mo `e na pi sa ti kri vi~ nu pri ja vu jer se to de lo go ni po pri vat noj tu `bi i to na ve li ko ko ri ste pa se zbog to ga do ga |a da ~e sto sva kog da na „kra duc ka ju” i

u po li ci ji, „spe ci ja li zu ju” za iz vr {e we ovog kri vi~ nog de la.

Po pra vi lu, re~ je o vi {e stru kim po vrat ni ci ma, i to naj ~e {}e nar ko ma ni ma, ko ji na taj na ~in pri ba vqa ju no vac za dro gu.

Po {to je sve vi {e gra |a na ko ji ma s uli ca kra du bi ci kle, ot ki da ju zlat ne lan ~i }e s vra ta, obi ja ju po drum ske i za jed ni~ ke pro sto ri je, sva ko wi ho vo obra }a we po li ci ji ne ma efek ta uko li ko vred nost ukra de nih stva ri ne pre |e utvr |e ni li mit, ko ji

S dru ge stra ne, po {to je re~ o ma loj vred no sti ukra de ne ro be, gra |a ni ne ma ju ni nov ca ni vre me na da pri vat no tu `e. Pri su tan je i strah, a ima i uve re wa da je is hod i na kon po kre ta wa pri vat ne tu `be ne iz ve stan jer ~e sto ne do sta ju do ka zi, kao {to su sve do ci, snim ci vi deo-nad zo ra ili ukra de na ro ba pro na |e na kod osum wi ~e nog.

Po li ci ja je, ina ~e, u oba ve zi da gra |a ni nu ko ji je po kra den ili pre va ren za ma we od 15.000 di na ra obez be di li~ ne po dat ke

NE SRE ]A U KRA GU JEV CU

Po gi nuo su vo za~ mo to ci kla \o |e M. (39) iz Kra gu jev ca iz gu bio je `i vot ka da je pao s mo to ci kla a po tom ga uda ri lo put ni~ ko vo zi lo mar ke „ford eks port”, sa op {ti la je ju ~e kra gu je va~ ka po li ci ja.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, sa o bra }aj na ne sre }a do go di la se pre kju ~e po pod ne na ju `noj obi la zni ci u Kra gu jev cu, ka da je \or |e M. pao s ne re gi stro va nog mo to ci kla mar ke „su -

zu ki” ko jim je ne pri la go |e nom br zi nom upra vqao Bru no J. (38) iz Kra gu jev ca. Po tom je na \or |a M. na le te lo put ni~ ko vo zi lo ko je ga je usmr ti lo na li cu me sta, na ve de no je u sa op {te wu, u ko jem se do da je da je Bru nu J. od re |e na me ra za dr `a va wa u tra ja wu do 48 sa ti po sle ~e ga }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da.

(Ta njug)

SA O BRA ]AJ KA U KRA QE VU

Stra dao bi ci kli sta Kra qe va~ ka po li ci ja sa op {ti la je da je ju ~e po sle osam ~a so va u Uli ci Di mi tri ja Tu co vi }a po gi nuo bi ci kli sta L. V. (18) iz Kra qe va.

U ne sre }i su, ka `e se u sa op {te wu, u~e stvo va li ka mion mar ke „vol vo“ u`i~ ke re gi stra ci je, ko jim je kroz grad u tran zi -

tu upra vqao N. S. (25) iz U`i ca i bi cikl ko jim je u istom sme ru upra vqao L. V. Bi ci kli sta je pre mi nuo na li cu me sta.

Uvi |aj su oba vi li is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Kra qe vu u pri su stva tu `i o ca i pri pad ni ka kra qe va~ ke po li ci je.

(Ta njug)

PO TVR \E NA KA ZNA KO SOV SKOM AL BAN CU IZ PE ]I

Osam go di na ro bi je za ubi stvo kom {i je

Me {o vi to ve }e ko sov skih i Eulek so vih su di ja Vr hov nog su da po t vr d i l o je pr vo s te p e n u pre su du Okru `nog su da u Pe }i ko ji je iz re kao osam go di na za tvo ra Ven to ru Ma zni ko li ju za ubi stvo kom {i je Xa fe ra Be qe gua.

Me { o vi to ve } e Okru ` nog su da u Pe }i osu di lo je 2010. go di ne Ma zni ko li ja zbog ubi stva na ka znu za tvo ra u tra ja wu od osam go di na. Sud je za kqu ~io da

je on ubio svog su se da Xa fe ra Be qe gua u Pe }i, 2003. go di ne.

Sud je za kqu ~io i da je Ma zni ko li bio ogor ~en u tre nut ku iz vr {e wa kri vi~ nog de la ko je je iza zva no te {kim Be qe gu o vim na pa dom na we go vog oca.

Vr hov ni sud je od lu ~io da od bi j e `al b u okri v qe n og kao neo sno va nu i da u ce li ni po dr `i pre su du Okru `nog su da u Pe }i.

(Ta njug)

Mi ni star ka Ma lo vi} je na gla si la da joj je dra go zbog ~i we ni ce da }e sud stvo ra di ti tran spa rent ni je.

(Ta njug)

U DVE ODVO JE NE AK CI JE BE O GRAD SKE PO LI CI JE

Za ple we no 1.500 gra ma he ro i na

Be o grad ska po li ci ja je, na kon vi {e me se~ ne ob ra de, u dve odvo je ne ak ci je, za ple ni la oko 1.500 gra ma opoj ne dro ge he roin, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve Be o grad.

U sa op {te wu se na vo di da su tom pri li kom li {e ni slo bo de Sa {a I. (41) i Da li bor A. (36) iz Be o gra da, kao i Og wen S. (25) iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

Osum wi ~e ni su, uz kri vi~ ne pri ja ve, pri ve de ni de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du.

(Ta njug)

osum wi ~e nog ako ga ot kri je, a na we mu je da od lu ~i da li }e tu oso bu da tu `i. Po po da ci ma po li ci je, naj vi {e sit nih kra |a ko ji ne pod le `u za ko nu de {a va se u pro dav ni ci ma, na uli ca ma, pum pa ma. Na svim tim me sti ma kra du i mla di i sta ri, i `e ne i mu {kar ci, a kra de se sve: od ~o ko la de, hi gi jen skih pro iz vo da, pi }a, zla ta, sa to va, do nov ~a ni ka...

De {a va se i da gra |a ni uhva te lo po va na de lu i za dr `e ga dok ne do |e po li ci ja. Ona ga pri vo di u po li cij sku sta ni cu, utvr |u je vred nost ukra de ne ro be, ali mo ra da ga pu sti ako je ona ma wa od 15.000 di na ra. Me |u tim, uko li ko je dan isti lo pov bu de uhva }en u vi {e kra |a a ukup na vred nost ukra de ne ro be bu de ve }a od za ko nom utvr |e ne su me, od no sno od 15.000 di na ra, po li ci ja pod no si kri vi~ nu pri ja vu pro tiv we ga po slu `be noj du `no sti.

Naj ~e {}e se to de {a va u pro dav ni ca ma ko je ima ju vi deo-nad zor ko ji re gi stru je istog lo po va u vi {e na vra ta a vi deo-tra ka slu `i kao do kaz na su du.

Gra |a ni ko ji su sve ~e {}e na me ti „sit nih” lo po va ~e sto od po li ci je do bi ja ju i sa vet da se udru `e uko li ko se vi {e wih na |e na me ti istog pre va ran ta i kra dqiv ca jer je on da za jed ni~ ka {te ta ve }a od 15.000 di na ra.

On da za jed no pod no se pri ja vu, jef ti ni je ih ko {ta su |e we i ima ju vi {e {an se da, ako ne do |u do svo jih ukra de nih stva ri, a ono ba rem da lo pov do bi je za slu `e nu ka znu za ono {to je ura dio.

Da kle, sve dok se va `e }i Kri vi~ ni za ko nik ne iz me ni, kra |a do 15.000 di na ra – a mno gi pen zi o ne ri i rad ni ci to do bi ju za ceo me sec te ku }eg ili mi nu log ra da – osta je ne ka `we na, a lo po vi ma je otvo re na mo gu} nost da se „uklo pe” i za do vo qe ple nom ko ji je jef ti ni ji od za ko nom utvr |e nog li mi ta. Q. Ma le {e vi}

RE [E WEM MI NI STRA DA ^I ]A

@u gi} no vi na ~el nik PU Le sko vac Re {e wem mi ni stra unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ce Da ~i }a, Vla di mir @u gi} (42) iz Le skov ca pre u zeo je du `nost na ~el ni ka Po li cij ske upra ve u tom gra du, sa op {ti la je ju ~e PU Le sko vac.

U sa op {te wu se na vo di da je @u gi} za vr {io Prav ni fa kul tet u Ni {u, a na no vu funk ci ju je stu pio 2. av gu sta. U MUP-u ra di od 1993. go di ne, od ka da je za po slen u PU Le sko vac, a kao kri mi na li sti~ ki po li ca jac ra dio je do 2001. go di ne, po sle ~e ga je po sta vqen za {e fa kri -

mi na li sti~ ke po li ci je za su zbi ja we pri vred nih de li ka ta. @u gi} je 2009. go di ne ras po re |en za na ~el ni ka kri mi na li sti~ ke po li ci je u Le skov cu. Za vr {io je vi {e spe ci ja li sti~ kih kur se va za oblast kri mi na li te ta, a zbog iz u zet nih re zul ta ta po stig nu tih u ra du, vi {e pu ta je na gra |i van.

Od lu kom mi ni stra Da ~i }a ove go di ne je za Dan po li ci je una pre |en u zva we glav nog po li cij skog in spek to ra.

(Ta njug)

SPORT

petak5.avgust2011.

TUR NIR U KARLS BA DU

dnevnik

c m y

16

PAR TI ZAN BEZ SRE ]E PRO TIV GEN KA

Po be da Ane Iva no vi} Sa mi se be iz ba ci li Ana Iva no vi} sa vla da la je Ja pan ku Aju mi Mo ri tu u me ~u dru gog ko la tur ni ra u Karls ba du. Iva no vi }e va je po sle 90 mi nu ta igre do bi la me~ re zul ta tom 2:0 (6:1, 7:6).

U tre }em ko lu tur ni ra Ana Iva no vi} igra }e sa Al ber tom Bri jan ti iz Ita li je. Ona je sa vla da la So fi ju Ar vid son iz [ved ske sa 2:1 (0:6, 7:6, 7:6).

Na {a te ni ser ka je od Ja pan ke iz gu bi la pro {le ne de qe na star tu WTA tur ni ra u Sten for du, a u dru gom se tu ovog me ~a ima la je za o sta tak od dva brej ka, Mo ri ta je vo di la sa 5:0. Ipak, iva no vi }e va se vra ti la i sti gla do taj brej ka ko ji je do bi la.

Tur nir u Karls ba du igra se za na g rad n i fond od 721.000 do la ra.

TUR NIR U VA [ING TO NU

Tro ic ki u osmi ni fi na la Srp s ki te n i s er Vik t or Tro ic ki pla si rao se u osmi nu fi na la ATP tur ni ra u Va {ing to nu. Tro ic ki, ko ji je na tur ni ru po sta vqen za tre }eg no si o ca, po be dio je u dru gom ko lu 82. te ni se ra sve ta Ame ri kan ca Ra ja na Ha ri so na re zul ta tom 2:0, po se to vi ma 7:5, 6:2.

Na{ te ni ser igra }e u osmi ni fi na la pro tiv Ju `no a fri kan ca Ke vi na An der so na, ko ji je bio bo qi od Austra li jan ca Kri s a Gu ~ i o n ea 3:6, 6:2, 7:6.

Tro ic ki je 15. te ni ser sve ta, dok je An der son na 37. me stu ATP li ste. Srp ski i ju `no a fri~ ki te ni ser ni su od i gra li ni je dan me |u sob ni duel u ka ri je ri. Jan ko Tip sa re vi} svoj me~ dru gog ko la pro tiv Nem ca Mi ha e la Be re ra ni je od i grao zbog ki {e. Ovaj me~ bi }e od i gran ka sno ve ~e ras. Srp ski te ni se ri bi li su slo bod ni u pr vom ko lu.

ATP tur nir u Va {ing to nu igra se za na grad ni fond od 1.166.400 do la ra.

Ra dost srp skih te ni ser ki

SVET SKO PR VEN STVO ZA IGRA ^I CE DO 14 GO DI NA U [E^ KOJ

Za ti tu lu s Ame ri kan ka ma

@en ska te ni ska se lek ci ja Sr bi je u kon ku ren ci ji do 14 go di na pla si ra la se u fi na le pr ven stva Sve ta ko je se odr `a va u ~e {kom gra du Pro ste jov. Se lek ci ja Sr bi je je u pr vom ko lu Gru pe B sa vla da la re pre zen ta ci ju Ko re je 2:1, u dru gom ko lu pa la je eki pa ^e {ke 2:1, u tre }em na {e de voj ~i ce su bi le bo qe od Mek si ka 3:0.

Pro tiv nik Sr bi je u po lu fi na lu bi la je re pre zen ta ci ja Hr vat ske. Srp ki we su pro laz u za vr {ni cu svet skog pr ven stva

ostva ri le na kon singl me ~e va gde su na {e de voj ke bri qi ra le i do ne le oba po e na no po hod na za tri jumf. Ni ko li na Jo vi} je sa vla da la Mar gi tu [u wi} 6:2, 6:1, a Iva na Jo ro vi} Anu Ko wuh 4:6, 6:2, 6:1. Se lek ci ju Sr bi je ~i ne: Iva na Jo ro vi}, Ni ko li na Jo vi}, Mi li ca Pa ni} i sa ve zni tre ner Ni ko la @iv ko vi}.

U bor bi za na slov svet skih {am pi on ki Imlek `en ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u kon ku ren ci ji do 14 go di na sa sta }e se sa se lek ci jom SAD.

Ne ste ro vi} Par ti za nov do ne de qe?

Sa da ve} biv {i ko {ar ka{ Olim pi ja ko sa Ra do slav Ra {a Ne ste ro vi} naj ve ro vat ni je }e do kra ja ne de qe po sta ti no vi ~lan Par ti za na mt:s. Uko li ko do |e do do go vo ra sa cr no-be li ma, to bi bio Ne ste ro vi }ev po vra tak u Hum sku po sle 18 go di na, jer je Ra {a se ni or sku ka ri je ru po ~eo u Par ti za nu u se zo ni 1992/93. Na kon jed ne se zo ne u Par ti za nu igrao je za PA OK, Olim pi ju i Vir tus Bo lo wu, oda kle 1999. od la zi u NBA li gu gde je igrao za Mi ne so tu, San An to nio, To ron to i In di ja nu. Pro {log le ta se vra tio u Evro pu u Olim pi ja kos.

Tri de set pe to go di {wi Ne ste ro vi} je slo bo dan igra~, a in te re so va we za we ga po ka za la je i slo ve na~ ka Olim pi ja.

No vak i kod Ko na na O’Bra je na Naj po pu lar ni ji ame ri~ ki vo di te qi utr ku ju se da ugo ste No va ka \o ko vi }a, a po sle Xe ja Le noa, ta ~ast je sa mo dan ka sni je pri pa la i Ko na nu O’Bra je nu. \o ko vi} je u no }i iz me |u utor ka i sre de Le noa na u ~io ka ko da igra srp sko ko lo, ali ta kav na stup ni je imao i kod O’Bra je na.

I dok je Le no vi {e pu ta is ta kao da je od u vek ve ro vao u \o ko vi }a, tre nut no pr vog te ni se ra sve ta, O’Bra jen je pri me tio da je on u svo joj do mo vi ni pra vi Bog, jer ga ima svu da, od re kla ma, pre ko raz gled ni ca, do bil bor ga, a ~ak i na po {tan skim mar ka ma.

- Pra vo da vam ka `em, qu di se `a le da i kad otvo re fri `i der, ja iz le tim iz we ga - re kao je \o ko vi}. - Ali, ima me i na {e }e ru, ka fi.... \o ko vi} na go sto va we ni je do {ao pra znih ru ku, ve} mu je po klo nio mi ni ja tur ni re ket, a ujed no je i po zvao O’Bra je na da do |e u Sr bi ju i uve ri se u go sto prim stvo na {eg na ro da. Po pu lar ni ame ri~ ki vo di teq ni je pro pu stio ni pri li ku da upi ta \o ko vi }a da li je re kla ma za HEAD, ~i je re ke te ko ri sti, za i sta sni mqe na u le tu ili je to bio ko mer ci jal ni trik.

- Ka da sam do bio po nu du, na rav no, mi slio sam da }e sve bi ti sni ma no u stu di ju. Ali, avion na kom smo sni ma li bio je sta re ru ske pro iz vod we iz pe de se tih go di na. Ni sam se dvo u mio da na sta vim sa sni ma wem re kla me, pri ~vr sti li su me za kri lo i po sle ne ko li ko mi nu ta smo uz le te li. I, za i sta mi ni je bi lo la ko - re kao je \o ko vi}.

Obra zo va wem pro tiv na si qa Fud bal ski sa vez Sr bi je or ga ni zo vao je kon fe ren ci ju na ko joj se go vo ri lo o to me na ko je sve na ~i ne tre ba spre ~i ti na si qe u spor tu, a na ko joj su u~e stvo va li i pred stav ni ci BiH, Hr vat ske, Gr~ ke i Ir ske. U ime FSS go vo rio je Igor Jan ko vi} ko ji je re kao da je na sport skim te re ni ma neo p ho dan do bar am bi jent da bi qu di do la zi li i u`i va li u spor tu.

- Obra zo va we je je dan od va `ni jih seg me na ta ra da sa mla di ma. FSS spro vo di raz li ~i te ak tiv no sti kroz sek tor za ba zi~ ni fud bal i na s ta vi }e u tom sme ru kroz kam pa nje ka ko bi se edu ko va li i u~e sni ci u spor tu i na vi ja ~i - re kao je Jan ko vi}.

Ana Ko so vac (Mi ni star stvo omla di ne i spor ta Sr bi je) je na gla si la da je na pre dak u re {a va wu pro ble ma na si qa u spor tu ostva ren do no {e wem Za ko na o spor tu. Iris Igo Bu vi je iz UEFA is ta kla je da unu tar te or ga ni za ci je po sto ji po seb na je di ni ca za dru {tve nu od go vor nost i fud bal.

Ta ko bli zu, a ta ko da le ko, bi li su fud ba le ri Par ti za na od pla s ma n a u plej-of kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na, a po tom i od tre }eg u~e {}a u emi n ent n om klup s kom tak mi ~e wu. Cr no–be li su eli mi ni sa ni od Gen ka na pret po sled wem ste pe ni ku, a da ni su, da nas bi kao po vla {}e ni ~e ka li ri va la u po sled wem ko lu.

Ova ko, Be o gra |a ni }e ,,sa mo’’ do bi ti pro tiv ni ka pre ko ko jeg }e po ku {a ti da se pla si ra ju u Li gu Evro pe.

A, s ob zi rom na to da su pr vi is pod cr te ne po vla {}e nih ti mo va, zeb wa je jo{ ve }a. Mo gu }i ri va li su: Atle ti ko Ma drid, Se vi qa, Bri`, AZ Alk mar...

Par ti zan ima za ~im da `a li po sle dvo me ~a sa Gen kom. Cr no–be li su bi li bo qi u obe utak mi ce od Bel gi ja na ca, ali ni su ima li ono {to pro tiv nik je ste - za vr {ni cu. Mno go su hte li Sta no je vi }e vi pu le ni, ali sa ma lo uspe ha, za raz li ku ri va la ko ji je mal te ne sva ku svo ju {an su is ko ri stio.

Be o gra |a ni su vi de li ko ju su im tre nut ni do me ti. Dan po sle re van {a sa Gen kom svi u Hum skoj `a le za pro pu {te nom {an som. De lom kri ve se be, a de lom i ar bi tre ko ji su po wi ma sa dva do su |e na pe na la di rekt no uti ca li na re zul tat. Tre ner Sta n o j e v i} pr v i je u ta k voj oce ni.

Ru bin - Dinamo K. 2:1 (2:0) Mal me - Renyers 1:1 (1:0) Vaslui - Tven te 0:0 (0:2) Slovan - Apoel 0:2 (0:0) Plzen - Rozenborg 3:2 (1:0) Ci rih - Standard 1:0 (1:1) Vi sla - Liteks 3:1 (2:1) [turm - Zestafoni 1:0 (2:1) Maribor - Ma ka bi 1:1 (1:2) Di na mo Z. - HJK 1:0 (2:1) Partizan - Genk 1:1 (1:2) Trabzon - Ben fi ka 1:1 (0:2) Ba te - Ekranas 3:1 (0:0) [amrok - Ko pen ha gen 0:2 (0:1) PAO - Oden ze 3:4 (1:1) Plej-of me~evi za grupnu fazu Lige {ampiona (ukqu~uju se Arsenal, Bajern, Lion, Udineze i Viqareal) na programu su 16/17. i 23/34. avgusta.

Edu ar do u du e lu s fud ba le rom Gen ka

- Ni je tre ba lo da is pad ne mo.

Igra li smo do bar fud bal, bi li bo qi od Bel gi ja na ca, ali eto, ni smo us pe li. Gre {i li smo i mi, ali i ar bi tri, ko ji su po klo ni li pe na le Gen ku. Di sku ta bi lan je bio i onaj ta mo, a tek ovaj Miq ko vi }ev ne ma ve ze sa ve zom. Lop ta je i{la u gol aut, uz to ru ka ni je bi la po dig nu ta uvis, ta ko da je ja sno o ~e mu se ra di. Na ovom ni vou tak mi ~e wa to ne bi sme lo da se de {a va – re kao je u da hu tre ner cr no–be lih.

Ipak, ni on ne be `i od pro pu sta svo je eki pe.

- Ne ke si tu a ci je smo bes po treb no kom pli ko va li, ta ko |e gre {i li smo i u od bra ni i sve to na kra ju nas je ko {ta lo.

Stal no tum ba we eki pe uze lo je da nak. Ipak, ve ru jem u ovaj no vi tim i mi slim da ni smo uz dr ma ni pred na sta vak tak mi ~e wa u Evro pi.

Te {ko je bi lo Alek san dru Miq ko vi }u po sle me ~a. Uz skri vqe ni pe nal po go di le su ga i uvre de na vi ja ~a Par ti za na.

- Kao pr vo, pe nal ni je po sto jao i to me naj vi {e bo li. Dao

sam sve od se be i `ao mi je {to je taj mo me nat na kra ju pre su dio.

Pu bli ka je bi la sjaj na, a we no ne go do va we ne bih ko men ta ri sao – re kao je Miq ko vi}.

Naj bo qi u ti mu Par ti za na bio je Vla di mir Vol kov. Le vi bek osta vio je sr ce na te re nu i ku pio sim pa ti je pri sta li ca cr no–be lih.

- Kao i osta li dao sam svoj mak si mum. Na `a lost, sre }a je bi la sa ve znik Gen ka i Bel gi jan ci su pro {li. Bi li smo do bri i ve ru jem u pla sman u Li gu Evro pe.

Mar ko [}e po vi} pod ba cio je u obe utak mi ce. U sre du je sla bo re a go vao u ne ko li ko si tu a ci ja, a da ni je, mo `da bi sve bi lo dru ga ~i je.

- Ne shva tqi vo je {ta nam se de { a v a. Kon t ro l i { e m o igru 60 mi nu ta, a on da pad ne mo i sve pro spe mo u vo du. I su di ja je bio o~a jan, sve vre me je na vla ~io na wi ho vu vo de ni cu. Tu `ni smo, ali i okre nu ti ba ra `u za Li gu Evro pe – re kao je [}e po vi}.

I. La za re vi}

SVET SKO JU NI OR SKO PR VEN STVO U ITO NU

Dvo jac bez kor mi la ra u po lu fi na lu Dru gog da na Svet skog ju ni or skog ve sla~ kog pr ven stva u Ito nu na stu pi le su tri srp ske po sa de. Dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Si mo vi}, Vuk Ma to vi} za u zeo je dru go me sto u svo joj kva li fi ka ci o noj gru pi i ta ko se di rekt no pla si rao u po lu fi na le. ^e tve rac sa kor mi la rom Du {an Veq ko vi}, Lu ka Pe ja no vi}, Ni ko la Kr lo vi}, Ig wat \or |e vi}

ta ko dr `a li pri kqu ~ak ali je do {lo do pa da kon cen tra ci je.

Osta le po sa de su se od le pi le i do kra ja ni je bi lo ni vre me na ni sna ge da se po boq {a pla sman.

Uko li ko u re pe sa `u od ve sla ju svoj tre nut ni mak si mum mi slim da mo gu da se na da ju fi na lu {to bi za ovu po sa du bio ve li ki uspeh – ka zao je tre ner re pre zen ta ci je Alek san dar Iv ko vi}.

Ni ko la Si mo vi} i Vuk Ma to vi}

(kor mi lar Ma te ja Jo {i}) i ~e tve rac skul Ni ko la Se la ko vi} Bo jan Do {qak, Mi qan Mi lo {e vi}, An dri ja [qu ki} bi li su pe ti u svo jim kva li fi ka ci o nim gru pa ma ta ko da }e pla sman u fi na le, od no sno po lu fi na le, po ku {a ti da obez be de kroz re pe sa`.

– ^e tve rac sa kor mi la rom je imao od li ~an start i od li~ nu po zi ci ju na kon pr vih 200-300 me ta ra. Me |u tim, po ~eo je da pa da i zbog ne do stat ka ne is ku stva ko je je pre su di lo da na kra ju bu du pe ti. Od 1.000 me tra su ka ko-

Za raz li ku od ~e tver ca sa kor mi la rom na{ dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Si mo vi}, Vuk Ma to vi} od li~ no je star to vao na pla ne tra nom {am pi o na tu.

Evrop ski vi ce pr va ci iz Poq ske su osvo ji li dru go me sto u pr voj kva li fi ka ci o noj gru pi s vre me nom 7:18.90 i ta ko se di rekt no pla si ra li u po lu fi na le ko je je na pro gra mu u su bo tu.

– Dvo jac bez kor mi la ra je do {ao u Iton da ju ri me da qu i ve} u kva li fi ka ci ja ma je oprav dao ulo gu jed nog od fa vo ri ta za po sto qe u ovoj di sci pli ni. Osvo -

ji li su dru go me sto i is pu ni li ciq iako su mo gli i da tri jum fu ju da se ni su na tren „po gu bi li“ iz me |u 1.000. i 1.500. me tra ka da su Nem ci na pra vi li od sud nu pred nost ko ju su sa ~u va li do kra ja. U po sled wih 500 me tra Si mo vi} i Ma to vi} su uhva ti li pra vi ri tam ali i zbog uda ra kon tra-ve tra ni su us pe li da pre tek nu Nem ce ko ji su u{li u ciq sa mo 73 sto tin ki pre wih.

Ina ~e, kon tra-ve tar je po seb no ne po go dan za ovu na {u po sa du jer su obo ji ca la ki – oce nio je Iv ko vi}.

– ^e tve rac skul, ina ~e jed na od naj mla |ih po sa da na {am pi o na tu, ni je mo gao da se iz bo ri sa iz u zet nom kon ku ren ci jom u ovoj di sci pli ni, po go to vo ka da kao {to je bio slu ~aj da na du va kon tra-ve tar. Po put dvoj ca bez kor mi la ra i u na {em ~e tver cu sku lu ve sla ju la ki ve sla ~i pa im tre ba mno go vi {e ener gi je da se iz bo re s ve trom. Ina ~e, ovoj po sa di je ovo pr ven stvo je pre vas hod no {ko la za ne ke na red ne iza zo ve jer }e sa svo jim vr {wa ci ma ve sla ti u ju ni or skoj kon ku ren ci ji tek do go di ne – re kao je Iv ko vi}.

Po red ~e tver ca sa kor mi la rom i ~e tver ca skul ko ji da nas ve sla ju u re pe sa `u, tre }eg da na svet skog pr ven stva na sta zu }e iza }i i ~e tve rac bez kor mi la ra Fi lip La zi}, Alek san dar Ma rin kov ski, Lu ka Mi la di no vi}, Lu ka Le ki} ko ji }e se od 13 ~a so va bo ri ti za pla sman u fi na le.

J. G.

SPORT

c m y

dnevnik

petak5.avgust2011.

17

JAN KO VI] OD RE DIO IGRA ^E ZA TUR NIR U KI JE VU

Novi filter za kvalifikacije

Ouma ru Abu ba kar u ak ci ji u me ~u s Kri va jom

VOJ VO DI NA DA NAS ZA VR [A VA PRI PRE ME NA KRI VA JI

Qubomir Ristovski zadovoqan Po be da nad pod ru~ nim li ga {em Kri va jom od 10:0 (4:0) upot pu ni la je po zi tiv nu sli k u o bo r av k u fud b a l e r a Voj vo di ne u isto i me nom me stu. Sve je za No vo sa |a ne bi lo po ta man: te ren, sme {taj, is hra na, uslu ge...

- Od li~ no smo ra di li, efe kat je po s tig n ut, igra ~ i su ohla d i l i gla v e u izo l a c i j i po sle eli mi na ci je od Va du ca.

Do bra at mos fe ra je vra }e na u cr ve no-be le re do ve, {to nam je bi lo naj va `ni je - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Qu bo mir Ri stov ski.

Voj vo di na po sled wih go di na ni je ~e sto po be |i va la s de set go lo va raz li ke. Ipak, Ri stov ski toj ~i we ni ci ne pri da je pre ve li ki zna ~aj.

- Bio je to za nas do bar tre -

ning. Ipak se ra di o pod ru~ nom li ga {u i re al no, o~e ki vao sam da bu de mo ube dqi vi i efi ka sni. Za me ne je mno go va `ni je to {to su mo ral no-voq ne oso bi ne is po qe ne mak si mal no od sva kog po je din ca na gla {a va mla di tre ner.

Na go lu je u me ~u s Kri va jom od pr vog mi nu ta bio Ja no {e vi}, po bo ko vi ma su igra li Smi qa ni} i Pa vlo vi}, {to per ska me sta pri pa la su Moj so vu i Traj ko vi }u, Mi to {e vi} i Me do je vi} bi li su na cen tral nim po zi ci ja ma u ve zi, Ste va no vi} i Abu ba kar po bo ko vi ma, a ^o vi} iza naj i stu re ni jeg Ili }a.

Na osno vu ovo ga mo `e se na zre ti da }e iden ti~ na, ili sli~ na po sta va is tra~ ti su tra u ge ne ral noj pro ve ri s eki pom UTA iz ru mun skog gra da Ara da.

- Si gur no je da sam sve bli `i start noj po sta vi ko ja }e 13. av gu sta do ~e ka ti Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca. Ne ka me sta su jo{ uvek otvo re na, a iz ve sno je da su tra me~ ne }e po ~e ti Mi ro slav Vu li }e vi} ko ji mo ra da pa u zi ra u pr vom ko lu. We ga je vr lo do bro za me nio Go r an Smi q a n i}, ko j i mak si mal no is pu wa va po sta vqe ne za dat ke - ka `e Ri stov ski.

Po s le da n a { weg pre p o dnev n og tre n in g a i ru~ k a fud ba le ri Voj vo di ne vra ti }e se u No vi Sad, a su tra ih od 20 sa ti na sta di o nu „Ka ra |or |e” o~e ku je duel s ru mun skim dru go li ga {em UTA. Za na vi ja ~e }e bi ti otvo re ne za pad na i se ver na tri bi na, a ulaz se ne }e na pla }i va ti.

S. Sa vi}

Se lek tor mla de fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je Alek san dar Jan ko vi} iz ja vio je da su na red ni me ~e vi na tur ni ru u Ki je vu po sled wa pro ve ra eki pe uo~i kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo 2013. go di ne u Izra e lu.

Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je u~e stvo va }e 9. i 10. av gu sta na tur ni ru „Va le rij Lo ba nov ski” sa se lek ci ja ma Uz be ki sta na, Izra e la i Ukra ji ne. Pr vi me~ u su bo tu 9. av gu sta od i gra }e sa Uz be ki sta nom, a u za vi sno sti od is ho da, u ne de qu }e igra ti sa po ra `e nim ili po bed ni kom me ~a iz me |u Ukra ji ne i Izra e la.

- Mla da re pre zen ta ci ja za vr {a va pri pre me za kva li fi ka ci je za EP i ovo su po sled we pro ve re. Spi sak je {i ri zbog dve utak mi ce, jer }e mo igra ti sa dva raz li ~i ta ti ma - re kao je Jan ko vi}.

On je do dao da `e li da iz beg ne po vre de, {to bi mo glo da se do go di ako bi isti fud ba le ri od i gra li dve utak mi ce u dva da na.

- Ovi me ~e vi }e nam do ne ti jo{ ne ke in for ma ci je. Mi smo sprem ni za kva li fi ka ci je i sa ne str pqe wem o~e ku je mo po ~e tak tak mi ~e wa - re kao je Jan ko vi}.

Se lek tor Sr bi je od lu ~io je da na tur nir u Ki jev po zo ve 26 igra ~a i to su - Gol ma ni: Bra ni mir Alek si}, Alek san dar Ki rov ski, Va so Va si}.

Od bra na: Alek san dar Miq ko vi}, Vu ja din Sa vi}, Ma ti ja Na sta si}, Mar ko Pet ko vi}, Ne ma wa Gu deq, Mi lan Mi la no vi}, Fi lip Mla de no vi}, Ma rio Ma sla}. Sre di na te re na: Alek san -

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} uru ~io je fud ba le ru Cr ve ne zve zde Evan dru Go e be lu uve re we o dr `a vqan stvu i pa so{ Sr bi je. Da ~i} je pre ci zi rao da }e Evan dro ubu du }e ima ti dvoj no dr `a vqan stvo svo je ma ti~ ne ze mqe i Sr bi je i po `e leo mu da pru `a do bre par ti je u dre su klu ba i re pre zen ta ci je Sr bi je.

Nova kula od temeqa dard na pr vo tim ca i 4-5 igra ~a ko ji su po pu wa va li broj, pa sam za to li~ no usred sre dio sve svo je mo gu} no sti da bih do veo {to vi {e fud ba le ra. Da nas }e stru~ ni {tab od re di ti ko ji igra ~i }e bi ti li cen ci ra ni i ti me smo na{ pr vi za da tak, for mi ra we sport skog seg men ta, okon ~a li – ka `e Osma ji}.

Sa da }e se klup sko ru ko vod stvo ba ci ti na dru gi deo pri ~e, a to je do vo |e we spon zo ra i kom ple ti ra we upra ve , jed nom re~ ju pra vqe we sta bil nog pr vo li ga {a.

- Pr ven stve ni ciq ove go di ne nam je sta bi li za ci ja klu ba jer je Haj duk imao i du go ve i ne ra {~i {}e ne imo vin ske od no se ka da je sta dion u pi ta wu. Ta ko |e, u na red nih dva de se tak da na }e mo po nu di ti sa rad wu pri vred ni ci ma Ku le. Ka da smo pre u zi ma li klub re kli smo da sa mi ne `e li mo bez po mo }i pri vred ni ka i Op {ti ne.

Poraz za nauk Fud ba le ri Haj du ka su od i gra li kon trol ni su sret sa pr vo li ga {em Pro le te rom u No vom Sa du i po ra `e ni su sa 3:0. [ta je pro ve ra po ka za la?

- Ima li smo do sta igra ~a na pro bi i utak mi cu smo vi {e is ko ri sti li u te svr he ne go {to smo je po sve ti li uigra va wu eki pe.

Utak mi ca ni {ta no vo ni je do ne la. Je di ni do bi tak je to {to je Kvin si Osei na toj utak mi ci za 25 mi nu ta po ka zao da je in te re san tan. ^i we ni ca je da je bio u fin skoj Ha ki i u olim pij skoj re pre zen ta ci ji Ga ne, {to go vo ri da ima kva li tet i mi slim da }e osta ti sa na ma. Sve osta lo tre ba za bo ra vi ti. Do bra stvar je i to {to su igra ~i iz pr ve po sta ve ko ji ni su igra li vi de li da eki pa mo `e da funk ci o ni {e sa mo kao ko lek tiv, a da bi lo ka kve po je di na~ ne te `we vo de sa mo ka ka ta stro fi. Nni sam mno go za bri nut. Bi la je to do bra pro ve ra i do bar na uk za one ko ji ni su igra li da je di no ko lek tiv nom igrom, za jed ni {tvom, sa rad wom na te re nu, na ~e mu }u ja stal no in si sti ra ti, mo `e se do }i do po je di na~ nog u~in ka i do u~in ka eki pe, da kle do ono ga {to je in te res svih – re kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Ne boj {a Vig we vi}.

Pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji}

Ima li re ak ci ja lo kal ne sa mo u pra ve na po nu |e nu sa rad wu?

- Ima i zbog to ga se za hva qu jem pred sed ni ku Op {ti ne i svim qu di ma iz lo kal ne sa mo u pra ve ko ji su nam sve srd no po mo gli od pr vo ga da na, a to po ka zu je i wi ho vo do la `e we u klub, in te re so va we {ta se i ko li ko ura di lo. Zna mo da Op {ti na ni je to li ko bo ga ta da nam mo `e fi nan sij ski zna ~aj ni je po mo }i, ali nam po ma `e oko sta di o na, sre |i va wa pa pi ra za le ga li za ci ju objek ta, {to je ve o ma zna ~aj no.

O Haj du ku, na kon du `eg vre me na, pri ~a ju i uslov no re ~e no obi~ ni gra |a nai.

- Dra go nam je {to su se gle da o ci or ga ni zo va li i sve mi se ~i ni da po ~i we mo da li ~i mo na klub ko ji je bio, ko zna ~i jom vo -

haj lo Ca ki}, An drej Mr ke la.

Na pad: Ne ma wa Ko ji}, Mar ko [}e po vi}, Da ni jel Alek si}.

Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je oku pi }e se 7. av gu sta u Sta roj Pa zo vi.

Evandru uru~en srpski paso{

ZO RAN OSMA JI], ^EL NI ^O VEK KUL SKOG HAJ DU KA

Ako je na kra ju mi nu le se zo ne i bi lo bo ja zni {ta }e bi ti sa fud bal skim su per li ga {em Haj du kom iz Ku le, sa da, iz da na u dan se do bi ja po tvr da da }e klub sve tle tra di ci je uspe {no na sta vi ti svo je bi ti sa we. Igra ~i tre ni ra ju, ra do vi na umi va wu kul ske sport ske le po ti ce te ku bez za sto ja i ra zu mqiv je on da osmeh na li cu pr vog ~o ve ka Haj du ka Zo ra na Osma ji }a.

- Kao {to sam i obe }ao ka da smo pr vi put raz go vo ra li, kre nu li smo da re no vi ra mo kom ple tan klub: stru~ ni {tab, igra~ ki fond, sta dion, ru ko vod stvo... Kre nu li smo da gra di mo no vu fud bal sku Ku lu od te me qa. Po ~e li smo od stru~ nog {ta ba i sma tra mo da je Ne boj {a Vig we vi} bio u tom tre nut ku je dan od naj bo qih slo bod nih tre ne ra na na {em tr `i {tu. Po we go vim `e qa ma i ne kim na {im mo gu} no sti ma do ve li smo pet na e stak igra ~a, jer ka da smo pre u ze li klub ima li smo tri stan -

Alek san dar Ka tai (Olim pi ja kos)

dar Ig wov ski, Vuk Mi to {e vi}, Slo bo dan Me do je vi}, Sa {a Mar ko vi}, Lu ka Mi li vo je vi}, Dar ko La zo vi}, Fi lip Kne `e vi}, Fi lip \u ri ~i}, Alek san dar Ka tai, Ne nad Kr sti ~i}, Mi -

qom ili zbog eko nom skih pri li ka a mo `da i zbog ne sla ga wa biv {e upra ve sa gra dom, do ve den na ivi cu ras pa da. Uti sak je da je sa da u Ku li fud bal ska kli ma po voq na, u klub do la ze sport ski pre ga o ci i obi~ ni qu bi te qi fud ba la, {to go vo ri da je grad uz nas. ^i ni nam se da je ta ko, a to se vi di i na fej sbu ku, fo ru mi ma i mi za i sta ho }e mo da oprav da mo wi ho va o~e ki va wa.

Osnov no nam je da pri vu ~e mo pu bli ku na sta dion, a to se mo `e sa mo igra ma i do brim re zul ta ti ma. Za pr vu utak mi cu u Ku li ulaz je bes pla tan, po nu di li smo i go di {we pret plat ne kar te ~i ja ce na }e bi ti pri la go |e na eko nom skoj si tu a ci ji na {ih pri sta li ca. Za tim, na pra vi }e mo po pr vi put i svoj ofi ci je lan klup ski sajt, te se i na taj na ~in pri bli `i ti gle da o ci ma. Jer, {ta }e nam fud bal ako ga ni ko ne gle da?.

Pra vi ti klub od te me qa je ste iza zov, ali i ko {ta!

- Ulo `io sam ve li ka li~ na sred stva da bih do veo ove igra ~e i da bih sta bi li zo vao klub. Na dam se da }e kroz re zul ta te to bi ti is pla ti vo, jer ako ne ma re zul ta ta ra di mo za lu dan po sao. Ono {to va qa is ta }i je ste ~i we ni ca da nam se i iz ino stran stva ja vqa ju pri ja te qi sa po zi vi ma da go stu je mo kod wih. Na pr voj pa u zi, na kon tre }eg ko la, od lu ~i }e mo da li }e mo go sto va ti u [pa ni ji ili [vaj car skoj, jer `e li mo da na {i mla di igra ~i bu du vi |e ni od me na xe ra. Jed no stav no, mo ra mo da bu de mo pri sut ni na evrop skoj pi ja ci kao klub, a ne da pro iz vo di mo igra ~e ko ji }e pre ko po sred ni ka od la zi ti – za kqu ~io je pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji}. \. Bo ja ni}

- Za do voq stvo mi je {to je na {a ze mqa bo ga ti ja za jed nog uzor nog spor ti stu i `e lim mu uspe {nu ka ri je ru, bez ob zi ra da li bu de no sio dres Cr ve ne zve zde ili mo `da ne kog dru gog srp skog klu ba - re kao je Da ~i}.

- Vo leo bih da Evan dro u dre su Sr bi je za i gra u fi na lu Svet skog pr ven stva pro tiv Bra zi la - do dao je Da ~i}.

GO RAN NA KOM ^I] PRO ZVAO IGRA ^E DI NA MA

Startovali i Budisav~ani

Fud ba le ri Di na ma iz Bu di sa ve, ~la na No vo sad ske fud bal ske li ge, po ~e li su pri pre me za je se wi deo tak mi ~ar ske 2011/2012. go di ne, na svom sta di o nu „Ma la Gr ba vi ca„. Od 23 igra ~a ko ji su se na la zi li na spi sku tre ne ra Go ra na Na kom ~i }a, na pro ziv ku i pr vi tre ning oda zva lo se 18 fud ba le ra (Igor Sa bo, Mar ko Maj ki}, Mi lo rad A{}e ri}, Vla di mir Pet ko vi}, Ni ko la Per duh, Sa {a

Kontrolni me~evi Na red ni me~ Di na mo igra u Bu di sa vi u ne de qu, ka da }e od 18 sa ti na „Ma loj Gr ba vi ci” go sto va ti voj vo |an ski li ga{ Cr ve na zve zda iz No vog Sa da. Za sre du, 10. av gu sta, usle di }e re van{ s OFK Ju go vi} - po no vo u Ka }u, a ge ne ral na pro ve ra pred start pr ven stva je na pro gra mu 14. av gu sta, ka da Bu di sav ~a ni go stu ju na sta di o nu „Ada” u Ko vi qu, gde }e od me ri ti sna ge s do ma }im [aj ka {em.

Pin tek, Bo {ko Sto ja no vi}, Du {an Kne `e vi}, @eq ko Pi qak, Alek san dar Sta ni}, Ve li bor Mi tri}, Ne boj {a Te pi}, \or |e Zdrav ko vi}, Mi lo{ Mi tri}, Ni ko la Te pi}, Pre drag Pa }uk, Stra hi wa Mi {ki}, Bo jan Frank), dok su pe to ri ca oprav da la iz o sta nak zbog go di {wih od mo ra (Bog dan Gr bi}, Zo ran Jo ki}, @iv ko La ki}), od no sno po ro di~ nih oba ve za i oba ve za na rad nom me stu (Mi ro slav Ve lic ki, De jan Ko va ~e vi}).

In te re sant no je da do sa da ni ko ni je na pu stio re do ve Di na ma. U na red nim da ni ma o~e ku je se da se eki pi pri kqu ~e i dvo ji ca do sko ra {wih fud ba le ra OFK Ju go vi}, {to per Sr |an Sr di} i gol man Ne ma wa Ko va ~e vi}, ko ji }e zna ~aj no po ja ~a ti kon ku ren ci ju, a od pr vog da na pri pre ma tre ni ra ju i Ka }a ni Vla di mir Po po vi} i Igor [u {tum, ko ji, na kon vi {e go di {we pa u ze, po ku {a va ju da iz bo re sta tus pr vo tim ca.

Pred sed nik klu ba Dra gan Ra |en is ta kao je da je tak mi ~ar ski ciq klu ba da sa ovim ka drom, uz mo `da jo{ jed no ili dva po ja ~a wa, u sa mom fi ni {u pre la znog ro ka za u zme me sto u gor wem de lu ta be le No vo sad ske li ge, s oba ve znim ak cen tom na afir ma ci ji mla |ih fud ba le ra. Ova kvu ori jen ta ci ju po dr `ao je i no vi sport ski di rek tor Raj ko Do ki}, ko ji je sa do sta uspe ha ra dio u So lun cu iz Ka ra |or |e va, Sla vi ji i Mla do sti iz No vog Sa da, a pro ziv ci su pri su stvo va li i se kre tar Du {an Jo ki} i eko nom Dra gan Mi lo vac. [to se ti ~e kon trol nih utak mi ca, pla vo-be li su, na kon sa mo ~e ti ri tre nin ga, u Ka }u, na SC „Si get„, od me ri li sna ge sa voj vo |an skim li ga {em OFK Ju go vi} i iz bo ri li re mi (1:1). Oba tre ne ra, Zo ran Bla `i} i Go ran Na kom ~i}, na te ren su iz ve li naj ja ~e sa sta ve, a in te re sant no je da su oba po got ka po stig nu ta sa be le ta~ ke.

Iako su Bu di sav ~a ni ostva ri li do bar re zul tat, ovaj me~ im je do neo i ozbi qan pro blem, po {to je ra me po vre dio @eq ko Pi qak, zbog ~e ga }e bi ti odvo jen od te re na pet sed mi ca.

M. Gr bi}

18

sport

petak5.avgust2011.

dnevnik

PRIJATEQSKI ME^ UVELI^AO PROSLAVU 110. RO\ENDANA BA^KE

Bravure Milankovi}a i Godara Ba~ka 1901 – Spartak Zlatibor voda 1:1 (0:1)

SUBOTICA: Stadion Ba~ke 1901. Gledalaca: oko 1.000, Sudija: Aleksandar Vasi} (Novi @ednik), pomo}nici: Atila Harmat i Bojan Pa{tar (Su bo ti ca). Strel ci: Mi lan ko vi} u 39. mi nu tu (Spartak Zlatibor voda), Godar u 76. minutu (Ba~ka).

BA^ KA 1901: Gorjanac, \ereg, Bator, Vojni} Zeli}, Vasi}, Ilovac, Rajkova~a, Marko vi}, An to ni}, Tre {wi}, Ni ku to vi}. Igra li su jo{: Mikovi}, Vi{ni}, Luka~, Godar, Maravi}, Kosti}, Kolund`i}, Vojni} Hajduk, Soviq.

SPAR TAK ZLAT BOR VO DA: Alek si}, Ste va no vi}, Brati}, Ota{evi}, Antoni}, Mi ri}, Ni ko li}, Mi lan ko vi}, Pu{kari}, Torbica, \ur|evi}. Igrali su jo{: Kova~evi}, Farka{, Mezei, Stan~eti}, [arac, Simovi}, Joksimovi}, Noskovi}, Vujaklija, Despotovi}.

Nakon {to je u prepodnevnim ~asovima u Velikoj ve}nici Gradske ku}e u Subotici odr`ana sve~ana skup{tina, proslave 110. ro|endana Fudbalskog kluba Ba~ka nastavqena prijateqskom utakmicom protiv Spartak Zlatibor vode.

Mo me nat iz utak mi ce su bo ti~ kih ri va la

Pred oko 1.000 gle da la ca Ba~ka je boqe otvorila utakmicu i prva do{la do ozbiqne {anse. Igrao se ~etvrti minut kada je posle gre{ke Milan ko vi }a Ba~ ka kre nu la u kontru, Nikutovi} je povukao, uposlio Rajkova~a koji je {utirao dobro, ali je Aleksi} uspeo loptu da skrene tik pored desne stative.

Fo to: Su bo ti ca in fo

Tek je u tridesetom minutu Spartak nametnuo pritisak, posle serije od tri kornera Spartak je do{ao do {anse. Prvo je probao Toribica iz slobodnog udarca, potom je posle asistencije Torbice probao Pu{kari}, a isti igra~ je {utirao u 35. minutu nakon nabacivawa Ota{evi}a, ali je Gorjanac uspeo da zaustavi wegov {ut.

Na gol smo ~ekali do 39. minuta, a sve zasluge pripadaju Nikoli Milankovi}u koji je ostao zaboravqen na dvadesetak metara od gola, a samo mu je malo vremena bilo dovoqno da prona|e mesto gde da smesti loptu za vo|stvo Spartaka od 1:0.

I u drugom poluvremenu nije bi lo mno go atrak tiv ne igre, a uglavnom se lopta vrtela na sredini terena. Prvo pravo uzbu|ewe vi|eno je u 71. minutu kada je \ereg nakon kornera poslao loptu tik pored desne stative, a potom je, u 76. minutu, nakon gre{ke golmana Kova~evi}a, iz slobodnog udarca prelep gol postigao Godar.

U nastavku utakmice Spartak je zaigrao mnogo anga`ovanije, ali to nije donelo rezul ta ta, ve} sa mo ne ko li ko poluprilika. Probali su Joksimovi}, Ota{evi} i Despotovi}, ali se rezultat nije mewao. Nije bilo promene ni u 89. minutu, na ivici {esnaesterca je oboren Stan~eti}, slobodan udarac je izveo Despotovi}, a golman Mikovi} uspeo nekako da skrene loptu u korner.

N. Stanti}

ZREWANIN BI MOGAO DA POSTANE BEJZBOL CENTAR U SRBIJI

Mla|e kategorije bude nadu Selektor kadetske bejzbol reprezentacije Srbije i predsednik Srpskog udru`ewa za razvoj bejzbola (SBDA) Kit Korona boravio je u Zrewaninu i tom prilikom sa gradskim ~elnicima razgovarao o mogu}nostima razvijawa najve}eg banatskog grada kao bejzbol centra. Prijem za Koronu i predstavnike zrewaninskog Bejzbol kluba Gradnulica – Be~kerek u Gradskoj ku}i uprili~ili su predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport Vojislav Mati}.

-Trenutno smo anga`ovani na osnivawu novih i rekonstrukciji postoje}ih bejzbol saveza u Vojvodini i Srbiji, {to je trenutno najvi{e organizaciono pitawe.

Tako|e, poku{avamo da privu~emo juniore u ovu sportsku igru, jer seniori vole i igraju bejzbol. [to se Zrewanina ti~e, ima puno dece koja obe}avaju i koja bi mogla biti najboqi igra~i u Srbiji i na svetskoj bejzbol sceni. O~ekujem, ukoliko uskoro bude izgra|en teren za bacawe i ve`bawe udaraca, pravu eksploziju popularnosti bejzbola u Zrewaninu, jer trenut-

Fud ba le ri [u ma ra iz Oga ra

KLUB IZ OGARA POSLE DECENIJE TAVOREWA PONOVO U SREMSKOJ LIGI

Radoj~i} na klupi [umara Bilo je potrebno dest godina da se FK [umar iz Ogara na|e u sremskoliga{koj konkurenciji. Posle prvog mesta u Op{tinskoj ligi-Pe}inci, kroz bara` je stigao u Sremsku ligu. Pre mawe od pet godina, grupa sportskih radnika, zainteresovanih da im selo, opet ima klub u vrhu sremskog fudbala, svesni ~iwenice da su svi klubovi koji igraju u Sremskoj ligi veoma dobro organizovani i da imaju idealne uslove za trenirawe i takmi~ewe, sa idealnom infrastrukturom, neumorno su krenuli da i [umar do|e do vrhunskih uslova i; naravno, u tome su uspeli.

- Nisam o~ekivao da }u ovom poslu da posvetim toliko truda i vremena. Fudbal je pitawe strasti, koji pokre}u uspesi ka`e Slavi{a Lazi} Boske, predsednik kluba.

Poznat je i recept za uspehe.

- Klupski rezultati zavise od dobre organizacije, discipline i stru~nosti trenera. Odmah posle bara`a anga`ovali smo Milana Radoj~i}a (poznatijeg kao Kurta), koji je vodio omladince Doweg Srema (iz Pe}inaca), ina~e nosio je dres [umara desetinu godina i vi{e i to je bio ispravan potez. Igra~i su ve} sada dobro pripremqeni za nastup u prvom kolu protiv Podriwa u Ma~vanskoj Mitrovici.

Najve}a boqka sada{weg tima je nedostatak jo{ dva kvalitetna igra~a na sredini terena.

Ali problem mo`emo da re{imo do po~etka prvenstva. Nemamo velike ambicije da budemo u samom vrhu, ali ho}emo da imamo tim koji ne}e igrati jednu sezonu u novom rangu - rekao je Lazi}.

Jo{ na prvom trenigu novom treneru na raspologawu su bila i poja~awa Mili} iz rumskog Jedinstva, Mili~evi} (iz Doweg Tovarnika), Bajlovi}(iz Sremskih Mihaqevaca), Vu~kovi}(iz Bresta~a).

- Od prvog dana bio sam samostalan u radu, uprava je pokazivala veliko razumevawe za moje poteze. Igra~i su marqivo trenirali i do{li do zadovoqovaju}e forme. Ta~no je da ima jo{ nejasnih detaqa kada je u pitawu igra~ki kadar (fale dva iskusna igra~a), ali se po tome ne raz li kujemomno go od drugih klubova. Verujem da }emo uspeti cda se poja~amo i spremni do~ekamo prvenstvo. Prioriteti uprave kluba su rad na du`e staze, stvarawe stabilnog sremskoliga{a bez imperativa i optere}ewa , koja obi~no za godinu ili dve odvedu u stranputicu. O~ekujem punu podr{ku rukovostva kluba a od igra~a tra`im samo red, rad i disciplinu - rekao je trener Milan Radoj~i}.

B. Rokni}

Priznawe Borov~aninu Mla di Zre wa nin ci vo le i tre ni ra ju bej zbol

no, iako nemaju uop{te mogu}nosti za igrawe - nemaju pravi teren, ova deca ostvaruju zna~ajne rezultate – primetio je Kit Korona.

Marton je ocenio da je u posledwih deset godina, u ovoj sredini, postignut zna~ajan napredak u bejzbolu, posebno kada su u pitawu mla|e kategorije, koje ve} bele`e dobre rezultate na doma}im i inostranim takmi~ewima.

-Po{to je bejzbol olimpijski sport, mogli bismo se i plasirati na Olimpijske igre, {to bi zna~ilo {ansu za novu medaqu, ali i mogu}nost da deca `ive zdravo i putuju svetom – dodao je Marton.

Po re~ima Vojislava Mati}a, Zrewanin ima osposobqen trenerski kadar, a u kadetskoj konkurenciji najboqu decu u Srbiji.

Ono {to nedostaje jeste jedan bejzbol teren. I to je zadatak lokalne samouprave u narednom periodu - da poku{a da na|e adekvatan prostor, gde }e izgraditi bejzbol teren, koji bi bio primeren ovda{wim uslovima i na kojem bi deca mogla svakodnevno da se bave ovim sportom, za koji postoji veliko interesovawe. @. Balaban

Prvak Evrope u verziji VBO, i trenutno najboqi bokser sa ovih prostora, Nenad Borov~anin, dobio je specijalno priznawe, odnosno zlatnu plaketu op{tine Sokolac u Republici Srpskoj, za izuzetne zasluge na promociji sporta, ali i ostalih qudskih vrlina koje nesebi~no iskazuje ovaj vrsni sportista i humanitarac.

Priznawe se dodequje, kako sto ji u tek stu ovog ve li kog pri zna wa: “Za u~i we na de la koja zaslu`uju op{te po{tovawe i priznawe, za dela humanizma, nesebi~nog po`rtvovawa u spasavawu qudi i dobara, borbe za slobodu qudskog dostojanstva, ispoqenu li~nu hrabrost i za dela koja doprinose srije}nijem i humanijem `ivqewu”.

U KAWI@I SE OKUPILI NAJUSPE[NIJI

Kamp najboqih plesnih parova Srbije Pod pokroviteqstvom Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije u Kawi` se u organizaciji Plesnog saveza Srbije odr`ava tradicionalni kamp najboqih plesnih parova u sportskom plesu. U radu kampa ukqu~eno je 20 najuspe{nijih parova u standardnim i latinoameri~kim plesovima iz Beograda, Subotice, Novog Sada, Vr{ca, ^a~ka i drugih gradova.

Rukovodilac kampa i predsednik Takmi~arske komisije Plesnog saveza Srbije Goran Kne`evi} isti~e da se radi intenzivno deset dana, a da su pored najboqih plesnih parova ovog puta u rad prva tri dana bili ukqu~eni i wihovi treneri i profesor dr Du{an Peji} iz Beograda. Plesa~i su zadovoqni uslovima sme{taja u Hotelu „Vanesa”, a za treninge koriste fiskulturnu salu Osnovne {kole „Jovan Jovanovi} Zmaj”.

Kne`evi} isti~e da je ciq kampa da najboqi takmi~ari posle predaha poprave kondiciju i obno-

ve formu, kako bi uspe{no mogli nastaviti rad u klubovima.

- Ples je izuzetno va`an za svakog ~oveka pa i mlad ekoji se

bave drugim sportovima. Ples poprvaqa motoriku, koordinaciju pokreta i sve ostale predispozicije bitne za aktivnosti

U~e sni ci ple snog kam pa Sr bi je u Ka wi `i

svakog ~oveka, pa i za vrhunske sportiste poput fudbalera, tenisera i drugih, tako da su i wihovi treneri svesni {ta ples

mo`e da im pru`i - ka`e Kne`evi}. - Plesni savez Srbije godi{we ima oko hiqadu registrovanih takmi~ara u preko 30

Fo to: M. Mi tro vi}

klubova i brojne plesne {kole okupqaju veliki broj poklonika. Plesni parovi u standardnim i latinoameri~kim plesovima u~estvuju na brojnim doma}im i me|unarodnim takmi~ewima, a na letwim kampovima okupqamo najboqe koji su dr`avni prvaci, me|u kojima ima uspe{nih i u inostranoj konkurenciji.

Prema re~ima kne`evi}a uspeh na dr`avnom prvenstvu je najva`nije merilo za u~e{}e u reprezentaicji Srbije, a najboqi na osnovu rezultata na me|unarodnim turnirima boduju se na rejting listi po sistemu sli~nom kao u tenisu. Me|u u~esnicima kampa u Kawi`i ima i parova koji su pro{le sezone postizali dosta uspeha, a Kne`evi} napomiwe da kvalitet na{ih plesa~a varira. On je uveren, ako se nastavi sa kvalitetnim radom, ukqu~ivawem najistaknutijih stru~waka i nau~nika u ovoj oblasti, bi}e i vi{e uspeha.

M. Mitrovi}

SPORT

c m y

dnevnik

petak5.avgust2011.

19

DA NAS PO ^I WE 19. SVET SKI GRAN PRI

Na pad na eli tu Tur ni rom u ki ne skom gra du Lu o he, od boj ka {i ce Sr bi je da nas }e za po ~e ti u~e {}e na svom pr vom, a 19. svet skom Gran pri ju, tak mi ~e wu ko ji je ekvi va lent mu {koj Svet skoj li gi. Ame ri kan ke ko je su u gru pi s na{m re pre zen ta ci jom bra ne pro {lo go di {wi tron, a fi nal ni tur nir, po red do ma }i na Ki ne, iz bo ri }e jo{ se dam eki pa i bor bu za 200.000 do la ra.

Tri tur ni ra u tri vi ken da da }e od go vor ko jih }e osam naj bo qih eki pa u~e stvo va ti u za vr -

{ni ci ko ji se igra na Ma kau, a va `nost ovog nad me ta wa je, po red fi nan sij ske do bi ti, sku pqa we pre do lim pij skih po e na.

Za re pre zen ta ci ju Sr bi je, kao de bi tan ta, naj va `ni je je da u tri tur ni ra po ku {a da iz bo ri za vr {ni cu, ali je ta ko |e bit no da bu de {to bo qe pla si ra na u od no su na osta le evrop ske eki pe.

Ve li ki po sao ~e ka iza bra ni ce Zo ra na Ter zi }a ovog vi ken da u Ki ni i u pred sto je }a dva u Ja pa nu. Te {ka gru pa gde su SAD i Ki na ve li ki fa vo ri ti bi }e si gur no iza zov za na {e de voj ke da

D gru pa (Ki na) (da nas, 10) Sr bi ja – SAD Ki na – Ka zah stan (da nas, 13.30) (su tra, 10) Ka zah stan – SAD (su tra, 13.30) Ki na – Sr bi ja Ki na – SAD (ne de qa, 10) Sr bi ja – Ka zah stan (ne de qa, 13.30)

- Da }e mo sve od se be da se do mog ne mo fi nal nog tur ni ra. Ne }e bi ti la ko, jer su od 16 eki pa sa mo dve ili tri aut saj de ri, svi osta li su ve o ma ja ki. Na dam se da }e nas sa mo po u zda we dr `a ti jo{ iz Evrop ske li ge, jer smo tu na pra vi li do bar za ma jac za osta la nam de ta wa ko ja nas ~e ka ju – re kao je Ter zi}.

Iz ugla igra ~i ca, iako de bi tant ki we, Srp ki we se ne pla {e ri va la i mi sle da mo gu do faj nal ej ta.

- Mo `em na fi nal ni tur nir, ali sa mo ako bu de mo pra ve i od i gra mo ka ko ume mo. Ni jed na od re pre zen ta ci ja ni je ba uk i te {ko da su u ve li koj for mi, a mi iza nas ima mo od i gra nu Evrop sku li gu {to }e nam u sva kom slu ~a ju bi ti ve li ka pred nost – re kla je Na ta {a Kr sa mo vi}, sred wi blo ker na {e re pre zen ta ci je.

Bra zil ke naj u spe {ni je Od boj ka {i ce Sr bi je

SP ZA JU NI O RE

Sa vla da na i Ka na da Od boj ka {ka ju ni or ska se lek ci ja za be le `i la je i tre }u po be du na Svet skom pr ven stvu u Bra zi lu. Sr bi ja je u 3. ko lu nad i gra la Ka na du sa 3:2, po se to vi ma 25:17, 19:25, 25:15, 21:25, 15:4. Me~ je tra jao ta~ no 100 mi nu ta, a ju ni o ri Sr bi je }e kao pr vo pla si ra ni tim D gru pe igra ti u ~e tvrt fi nal noj F gru pi sa Bra zi lom (da nas od 23.30), In di jom (su bo ta od 17.30) i Ar gen ti nom (ne de qa od 17.30).

se pri ka `u u naj bo qem sve tlu u kon ku ren ci ji sli~ noj SP. - Gran pri je ta mi ~e we na ni vou Svet skog pr ven stva, a na ma }e zna ~i ti kao naj bo qa pro ve ra pred Evrop sko pr ven stvo.

Mo }i }e mo da vi di mo gde smo u od no su na naj ja ~e se lek ci je sve ta, a uspeh na Gran pri ju olak {ao bi nam put ka Olim pi ja di jer do no si ve li ki broj bo do va na rang li sti. De voj ke su sve sne od go vor no sti i iza zo va i mi slim da tre ba o~e ki va ti do bre ve sti sa Da le kog is to ka – re kao je na{ se lek tor Zo ran Ter zi}.

Da kle, iako de bi tant, Sr bi ja ne pu tu je pre ko po la sve ta vez am bi ci ja.

Od boj ka {i ce Bra zi la naj u spe {ni je su u Gran pri ju sa ~ak 12 me da qa (8 zlat nih, 3 sre br ne i jed nom bron za nom), a pra te ih Ru si ja (3-43), SAD (3-0-2), Ku ba (2-4-2), Ki na (1-4-3), Ho lan di ja (1-00), Ita li ja (0-2-4), Ne ma~ ka (2 bron ze) i Ko re ja (0-0-1).

O~e ku ju na {u re pre zen ta ci ju tri te {ka vi ken da.

- Iskre no, po {to je Gran pri spe ci fi~ no tak mi ~e we, mi slim da je naj va `ni ji pre mi jer ni vi kend, pre sve ga {to ta da ne }e svi bi ti pot pu no sprem ni, a na nas }e, kao de bi tan ta, gle da ti s do zom ne po zna ni ce. Tre }i vi kend }e ve} mno go to ga re {i ti, ta da }e se zna ti ko je naj bli `i fi nal nom tur ni ru – za kqu ~i la je Kr sma no vi }e va.

M. Ri sti}

EVROP SKO PR VEN STVO U BE O GRA DU

Igor ^o tra {e sti Ju n i o r s ki re p re zen t a t i v ac Sr b i j e u streq {tvu Igor ^o tra osvo jio je {e sto me sto u di sci pli ni MK pu {ka tro s tav (3h40 me t a k a) na Evrop skom pr ven stvu u Be o gra du sa 1248,3 (1152) kru ga. ^lan be o grad ske Zve zda re je u fi na le u{ao sa {e stim re zult ta om od 1152 kru ga (388 le `e }i, 381 sto je }i, 383 kle ~e }i), a istu po zi ci ju za dr `ao je i po sle fi nal ne se ri je od 96,3 kru ga. Od osta lih na {ih tak mi ~a ra Bo ri slav Ma zi wan je bio 29. sa 1134 kru ga, a @ar ko Tri fu wa gi} 31. sa 1132 kru ga od 46 tak mi ~a ra. Zlat nu me da qu osvo jio je Bu ga rin Ivan Jor da nov sa 1255,9 kru go va, sre bro je pri pa lo Ukra jin cu Ser hi ju Ku li {u sa 1255,5 (1157), a bron za Nem cu Mi ha e lu Jan ke ru sa 1254,4 (1157) kru go va. U ekip noj kon ku ren ci ji Sr bi ja je za u ze la 5. me sto sa 3418 kru go va. Zla to je pri pa lo Nem ci ma sa 3453 kru ga, sre b ro Ru s i j i sa 3442, a bron z a [vaj c ar s koj sa 3441 kru gom.

Igor ^o tra je bio pre za do vo qan re zul ta tom.

- Le po je ka da u is toj se zo ni ga |a{ u fi na lu na dva evrop ska pr ven stva, po {to sam i u Bre {i i ov de u Be o gra du imao dva {e -

Igor ^o tra

sta me sta. Je di no mi je `ao {to ni sam imao bo qi osnov ni deo, pa da se upu stim u bor bu za od li~ ja - re kao je ^o tra.

Se lek tor Zo ran Sto jiq ko vi} je ~e sti tao mla dom strel cu na od li~ nom re zul ta tu, ali ni je

bio za do vo qan na stu pom osta le dvo ji ce na {ih pred stav ni ka.

- Sla bi re zul ta ti Ma zi wa ni na i Tri fu wa gi }a uda qi li su nas od me da qe, ko ju sam o~e ki vao od wih. Sva tro ji ca su lo {e ga |a li u sto je }em sta vu. Raz li ka do ekip ne bron ze je 23 kru ga.

Tri fu wa gi} je iz gu bio de set kru go va u pet me ta ka, Ma zi wa nin je mo gao de se tak kru go va vi {e i da je ^o tra bo qe ga |ao sto je }i stav uze li bi smo me da qu re kao je Sto jiq ko vi}.

U eli mi na ci ja ma su ga |a li MK pu {kom 60 le `e }i Ste van Ple ti ko si} (596 kru go va), Ne ma wa Mi ro sa vqev (590) i Mi len ko Se bi} (585). Da nas }e sva tro ji ca na va tre nu li ni ju u kva li fi ka ci ja ma od 9 ~a so va. Fi na le je u 11.30. Se ni or ke MK pu {kom tro stev (3h20 me ta ka) An drea Ar so vi}, Dra ga na To do ro vi} i Iva na Mak si mo vi} }e pu ca ti kva li fi ka ci je u 13 ~a so va.

Fi na le je na pro gra mu u 16 sa ti.

Na stre li {te }e u 9 ~a so va i tak mi ~a ri u tra pu, 75 go lu bo va za se ni o re Pe ra Ne di} i Zo ran Lu ki}.

G. M.

Ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je

DU [AN IV KO VI] SKRA TIO SPI SAK RE PRE ZEN TA TI VA CA ZA JO[ DVA IME NA

Pre ko broj ni Ve li~ ko vi} i Ili}

Se lek tor ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Du {an Iv ko vi} pre cr tao je sa spi ska za pred sto je }i tur nir u Qu bqa ni No vi cu Ve li~ ko vi }a i Mi le ta Ili }a.

Ve li~ ko vi} je pre cr tan zbog po vre de ko le na i pred wim je pe riod opo rav ka u Be o gra du, dok je Iv ko vi} re kao da je za do vo qan Ili }e vim ra dom i an ga `ma nom, ali da se, ipak, od lu ~io da u ti mu osta ne Bo ban Mar ja no vi}. Pre ma se lek to ro vim re ~i ma, pre su di lo je to {to je Mar ja no vi} pret hod nih go di na pro la zio ~i ta ve pri pre me s

eki pom, ali se ni jed nom ni je na {ao na ko na~ nom spi sku pred ve li ka tak mi ~e wa, pa je od lu ~io da mu sa da pru `i {an su.

Naj ve }e pro ble me s po vre dom u pro te klom pe ri o du imao je Ne ma wa Bje li ca, ali se on neo ~e ki va no br zo opo ra vio i zbog to ga je do bio {an su da ide s re p re z en t a c i j om u se r i j u pri prem nih utak mi ca. Srp ske ko { ar k a { e, na i m e, na r ed n ih da na o~e ku ju broj ne pro ve re, a se r i j a po ~ i w e na tur n i r u u Qu bqa ni, na ko joj }e u~e stvo va ti re pre zen ta ci je iz biv {e Ju go sla vi je. Tu }e Iv ko vi} mo }i da ra ~u na na 14 igra ~a, a

jo{ dvo ji ca }e, ka ko se pri bli `a va po ~e tak Evro ba ske ta, bi ti vi {ak.

- Ovo je za vr {ni deo pri pre ma, t o kom 15 da na od i gra }e mo 11 utak mi ca. O~e ku je nas te `ak po sao, ali su to ipak pri prem ne utak mi ce i iz wih }e mo po ku {a ti da iz vu ~e mo naj bo qe - re kao je Iv ko vi}. [to se oku pqa wa se lek ci ja iz biv {e Ju go sla vi je ti ~e, Iv ko vi} je re kao da je to iz van po li ti ke, a da ga to {to od to ga ne ko pra vi po se ban do ga |aj, uop {te ne za ni ma. U se lek to ro vom fo ku su je sa mo pr va utak mi ca s Ma ke do ni jom u Qu bqa ni.

NO VI SAD ]E U NA RED NOJ SE ZO NI IMA TI JED NOG PR VO LI GA [A

Sr bi ja gas sa mo spon zor, ne i vla snik Pu no je ra zno-ra znih pri ~a bi lo to kom ovog le ta o to me {ta }e se u no vo sad skoj ko {ar ci (KK Voj vo di na Sr bi ja gas i KK No vi Sad) de {a va ti, od no sno da li }e do }i do fu zi je, pro da va wa me sta u eli ti Ni {u, ga {e wa klu bo va... Ne mo gu }e je bi lo sti }i do ne ke po u zda ni je in for ma ci je, a mi ni smo `e le li da se ba vi mo na ga |a wi ma i otu da svo je vr sna me dij ska ti {i na ko ja je pra ti la KK Voj vo di na Sr bi ja gas i KK No vi Sad. Klup ko je, me |u tim, po ~e lo da se od mo ta va i sa da je sa svim iz ve sno da }e dva no vo sad ska pr vo li ga {a u}i u ne ki vid fu zi je i da }e naj ve }i voj vo |an ski grad u na red noj se zo ni ima ti sa mo jed nog pr vo li ga {a. O to me nam je ne {to vi {e re kao sport ski di rek tor Voj vo di ne Sr bi ja gas Igor Ko va ~e vi}.

- Uprav ni od bor Jav nog pred u ze }a Sr bi ja gas do neo je pro {le ne de qe od lu ku o to me da `e li da iza |e iz vla sni~ ke struk tu re Ko {ar ka {kog klu ba Voj vo di na Sr bi ja gas - ob ja snio je je Ko va ~e vi}. - To, me |u tim, ne zna ~i da ovo pred u ze }e `e li da pot pu no iza |e iz ko {ar ke, ve} }e osta ti u woj kao spon zor bu du }eg klu ba i uslov za to je da se on zo ve Voj vo di na Sr bi ja gas. Bu du }i klub }e bi ti or ga ni zo van kao udru -

`e we gra |a na. Is tvo re me no, opre de qen je no vac za sa ni ra we du go va sta rog klu ba i oba ve ze ko je je on na pra vio bi }e re gu li sa ne u tri ra te, za kqu~ no s apri lom 2013. go di ne - sa op {tio je Ko va ~e vi}. [ta to kon kret no zna ~i, u sport skom smi slu?

- To zna ~i da }e No vi Sad ubu du }e ima ti je dan klub u Pr voj A li gi, ~i ji }e osnov ni ciq bi ti da se pla si ra u Su per li gu Sr bi je - do dao je Ko va ~e vi}. - U za vi sno sti od sta wa u osta lim klu bo vi ma u ze mqi, Voj vo di na Sr bi ja gas }e po ku {a ti u na red noj se zo ni da osvo ji jed no od me sta ko ja vo de u NLB re gi o nal nu li gu, ali }e pri o ri tet bi ti pla sman u su per li ga {ko dru {tvo.

KK Voj v o d i n a Sr bi ja gas, kao {to je po zna to, ne ma ni jed n og igra ~ a pod ugo v o r om. Ko l i k o ih ima No vi Sad i, s ob zi rom na am bi ci o zne ci qe ve, da li se raz mi {qa o do vo |e wu kva li tet nih ko {ar ka {a?

- Voj v o d i n a Sr b i j a g as, u igra~ kom smi slu, ne ma {ta da une se u no vi klub, dok su sed mo ri ca mla |ih igra ~a No vog Sa da pod ugo vor nom oba ve zom s

klu bom - ka te go ri ~an je bio Ko va ~e vi}. - To su bra }a Pet ko vi}, Vu jo {e vi}, \u mi}, Ka li ni}, [e {li ja i ne {to sta ri ji Bu ni} i ja sno je da }e mo ra ti br zo da se ra di na do vo |e wu po ja ~a wa, pre ci zni je igra ~a ko ji }e, u kom bi na ci ji s mla di }i ma ko ji osta ju, na pra vi ti ce li nu spo sob nu da ostva ri ci qe ve ko ji }e se pred eki pu po sta vi ti.

Oni }e, ko li ko znam, po ~e ti s tre nin zi ma ve o ma br zo, mo `da ve} u po ne de qak.

Igor Ko va ~e vi} ni je `e leo da ula zi u pri ~u o ka drov skim re {e wi ma no vog klu ba, ali se u ku lo a ri ma mo `e ~u ti pri ~a da }e tre ner (p)osta ti do sa da {wi pr vi stru~ wak KK No vi Sad Si ni {a Ma ti}.

Isto v re m e n o, sko ro je si gur no da }e se jed no upra `we no me sto u Pr voj A li gi pre s e l i t i u Ni{, u skla d u sa `e qom pred sed ni ka KSS Dra ga na \i la sa o raz vi ja wu ko {ar k a { kih cen t a ra.

Ipak, ne }e mo se ni ovog pu ta ba vi ti na ga |a wi ma, a da li je jav nost do bro oba ve {te na ili ne, osta je nam da ~u je mo u da ni ma ko ji sle de. Si gur no je da se si tu a ci ja u no vo sad skoj ko {ar ci po kre nu la s mr tve ta~ ke i da je ne {to, na da mo se, po zi tiv no po ~e lo da se do ga |a.

A. Pre do je vi}

KA JAK I KA NU

Ob ja vqen spi sak re pe re zen ta ti va ca za SP u Se ge di nu Stru~ ni {tab Ka ja ka {kog sa ve za Sr bi je ob ja vio je spi sak u~e sni ka pred sto je }eg [am pi o ma ta sve ta ko je se odr `a va u Ma |ar skoj u se ge di nu od 17. do 21. av gu sta. Or lo ve }e predstvqa ti 23 re pre zen ta tiv ca ko ja su pri ja vqe na u 17 di sci pli na od ~e ga je 11 iz olim pij skog pro gra ma. U Se ge di nu se is pu wa va ju olim pij ske nor me za

Lon don. Re pre zen ta ci ju Sr bi je u `en skoj kon ku ren ci ji pred sta vqa }e: An to ni ja Pan da, Re na ta Ma jor-Ku bik, Mar ta Ti bor (Du nav), An to ni ja Na| (Voj vo di na), Oli ve ra i Ni ko li na Mol do van (BSK) i Na ta {a Pe tri} (Pan ~e vo). Re pre zen ta tiv ke Sr bi je ve sla }e u se dam di sci pli na, ~e ti ri olim pij ske. U sa sta vu mu {kog de la re pe -

zen ta ci je na la zi se 16 mo ma ka: Mar ko To mi }e vi} (Ze mun), Dra gan Zo ri}, Og wen Fi li po vi}, Du {an Ru `i ~i} (Zmaj), Mi lan \e na di}, Alek san dar Alek si},De jan Pa ji}, Du {ko Sta no je vi}, De jan Ter zi}, Er vin Hol pert (Zor ka), Jo vo Man di} (Li man), Mi len ko Zo ri} (Sin te lon), Mi len ko Na {a ga }in (BSK), Mar ko No va ko vi}

(Be ~ej), Mi ro slav Mol nar (Pan ~e vo), Go ran Cvi ta no vi} (Za bre` je). Naj bo qi se ni o ri Sr bi je ve sla }e u 10 di sci pli na, 7 iz olim pij skog pro gra ma. Stru~ ni {tab ~i ne se lek tor Mi ro slav Ro di} (Sin te lon), Ja no{ Pan da (Du nav), Mi ro slav To mi} (Li man), Dra gan Plav {i} (BSK) i Mi ro slav Alek si} (Zor ka).

20

SVET POZNATIH

petak5.avgust2011.

dNEVNIk

PAPARACO

Раз вела се Го ца Тр жан П

евачица Гоца Тржан развела се од супруга Ивана Маринковића након четири године брака. Четворогодишњи брак Гоце Тржан и Ивана Марин ковића званично je окончан на рочишту у Првом основном суду у Београду. Супружници су се спора зумно развели, а рочишту је при -

Северина чека бебу рватска певачица Северина Х Вучковић и њен дечко Милан Поповић чекају прво дете.

Л и н д а Е в а н ђ ел и с т а тра жи али м ен та ц и ју

Вест о трудноћи потврдио је Северинин менаџер Томица Петровић Интернет порталу Индеx.хр. Певачица и српски бизнисмен почели су да се забављају крајем прошле године, када ју је Поповић ангажовао да пева на његовој рођенданској забави.

М

анекенка Линда Евађелиста тражи46.000 долара месечно за издржавање ванбрачног сина којег јеродила у вези са француским бизнисменом Франсоа-Анријем Пиноом,објавио је часопис Пипл. Месец дана пошто се сазнало да је супруг глумице Салме Хајек отац Еванђелистиног детета, она је суду на Менхетну поднела захтев зановчано издржавање за четворогодишњег сина Огистена Џејмса, у шта је укључено 24-часовно ангажовање

дадиља и возача којитреба да буду пензионисани полицајци. Салма Хајек и Пино венчали су се 2009, али су се забављали од 2006, а у то време је и Линда Еванђелиста затруднела. Глумица и бизнисмен имају трого-

суствовао само Иван Ма рин ковић, пошто се пева чица налази на одмору са ћерком Леном. Супружници су равно правно поделили материјалну имовину, с тим што је у Гоцином вла сништву остао стан на Мири јеву, пише Сторy.рс. Стара тељство над ћерком припало је Гоци.

дишњу ћерку Валентину Палому. Пино има још двоје деце, сина и ћерку, из ранијег брака који сезавршио разводом 2004, а његово пословно царство луксузне робепроцењује се на 16 до 18 милијарди долара.

Хју Џекмен са ћерком Авом у Сан Тропеу

Рафа у Твитер јату

Џеј Ло: Марк ни је умео да ме сачу ва

Н

ајлепша жена 2011. го дине, према магазини „Пипл”, Џенифер Лопез одлучила је да отвори душу и у интервјуу за магазин „Венити фер” открије разлоге због којих је одлучила да окончала брак са Марком Ентонијем. Разлог због кога је певачица решила да оконча седмогодишњи брак са Марком Ентонијем је то што је њено самопуздање било нарушено, а жеља да је неко поново третира „онако како заслужује” преовладала. „Није да нисам волела себе раније, али понекад нисмо ни свесни колико компромитујемо и „трошимо” себе пре него што схватимо да особа са којом смо није за нас, или да нам не узвра-

ћа истом мером”, изјавила је певачица за септембарско издања магазина „Венити фер„.

Певачица је испричала да су и она и њен бивши супруг покушавали да раде на свом браку извесно време, и да су се трудили да поправе односе, али да „ствари понекад и поред свог труда једноставно не успеју”.

Софија Вергара

OUT

IN

„Схатила сам да волим себе довољно да напустим ту везу”, додала је. Џенифер је додала и да поред брачног ‘бродо лома’ и даље остаје вечни оптимиста када је љубав у питању. „Добро познајем своје снаге и капацитете, и сада сам усресређена на то да будем пре свега, боља мајка својој деци, боља певачица и на крају, боља особа” Упитана у каквим је тренутно односима са бившим мужем, певачица је рекла:” Он ће увек бити нераскидиви део наших живота и увек ће имати посебно место у мом срцу. Он је отац моје деце и то ништа не може да промени”, закључила је.

Д - ојучерашњи први рекет света сада Но 2 захваљујући Но-

Северина је убрзо након тога раскинула веридбу са Славком Шалиновићем. Према речима певачице, љубав између ње и Поповића је „букнула на први поглед”, а након четири месеца везе су се и верили. „Јако се волимо и јако смо заљубљени и то је особа са којом ћу провести остатак живота”, рекла је Северина након веридбе у априлу ове године.

ваку Ђоковићу, Рафаел Надал прикључио се једној од најмоћнијих друштвених „армија” Твитеру. Шпански тенисер Рафаел Надал отворио је у понедељак налог на једној од најпопуларнијих друштвених мрежа, популарном микро блогу - Твитеру. „Твитераши” су се ‘озбиљно’ обрадовали Надалу јер је тенисер за само четири сата добио чак 70.000 следбеника, а до овог момента има их скоро 140.000 хиљада (за непуна 24 часа). Надал је на свој налог до сада поставио само неколико постова. „Поздрав свима, ево и мене на Тwиттеру, драго ми је што ме

пратите и подражавате у толиком броју. Бићемо у контакту. Рафа”, први је пост који је Рафа ‘окачио’ на Твитер.

Рафа прати само 17 „твитераша” међу којима су Новак Ђоковић и фудбалер Кристијано Роналдо, који му је пожелео срдачну добродошлицу на Твитер и јавио својим фановима „да је Рафа ту”.

Сан дра Бу лок - љу бав или ...?

О

Џенифер Гудвин

ска ров ка се по ја ви ла на пре ми ј е р и фил ма „The Change-up„ у дру ш тву Ра ј а н а Реј нолд са, глум ца са ко јим је ме ди ји по ве зу ју од ка ко се раз ве ла од Џе си ја Џеј мса Ме ди ји су ду го шпе ку ли са ли у ка квом су од н о су оска р ов ка и њен ко ле га глу мац Ра јан Реј н олдс, на кон ње го вог рас к и д а са глу ми цом Скар лет Јо хан сон, али тим на га ђа њи ма је из гле да до шао крај, бар што се ме ди ја ти че. По ред то га што су про те клу Но ву го ди ну до че ка ли за јед но,

Сандра и Рајан врло често су виђани у јавности заједно. Иако су сво време порицали да су у вези, и да осим пријатељства и професионалног односа међу

њима нема ништа, поново су виђени заједно, овога пута на црвеном тепиху. На премијери филма „Тхе Цханге-Уп” која је одржана пре два дана, Рајан се појавио у пратњи славне глумице. Држећи се под руку, пар је позирао фоторепортерима, а Са ндра је изгледала сјајно расположена, и са осмехом од ува до ува. Ни Сандра, а ни Рајан нису желели ни да по тврде, нити да деман тују да ли су заиста у емотивној вези, али америчка штампа их је након прекјучерасње премијере на коју су дошли заједно, де финитивно „упарила”.

Не ша Га ли ја сви ра на Гардо шу

Ф

ронтмен рок групе „Галија” Ненад Милосављевић одржаће самостални акустичарски концерт 6. августа 21.00) у оквиру манифестације „Лето на Гардошу” у Београду. Милосављевић је рекао агенцији Бета да ће наступ у суботу увече наЛетњој позорници на земунском Гардошу бити „више вече поезије, јер ће предност имати текст у односу на музику”. Концерт најављен као „Вече Неше Галије” биће, према његовим речима, нека врста аутобиографског музичког путовања кроз каријеру која, поред 35 година са „Галијом”, обухвата и претходно неколико година кантауторског стажа.

„Уз познате песме ‘Галије’, искористићу предност једне гитаре и гласа да одсвирам нешто што никад не бих на концерту ‘Галије’, понеку песму која није моја. Те ноћи ћу открити разлоге зашто су неке песме настале и у ком амбијенту. Подсетићу на време када су људи сасвим другачије размишљали о музици”, каже Милосављевић. Нишка „Галија” ће 22. октобра у београдском Сава центру одржати концерт посвећен углавном њиховим највећим баладама, на коме ће прославити 35 година каријере, и промовисати актуелни ЦД албум „Место поред прозора” (ПГП РТС 2010).

LOV

c m y

dneVnik

PO^ETAK LETWEG LOVA OBE]AVA

Foto: J. Pap

Prema podacima lz Lova~kog saveza Srbije, procewena brojnost prepelica u na{oj zemqi je izme|u 60 i 80 hiqada jedinki, a toliki je i optimalni planira-

ni ulov, s obzirom da se procewuje da preko Srbije migrira, u zavisnosti od sezone, izme|u 200 i 600 hiqada ovih ptica.

D. Kn.-

LOVA^KI SAVEZ VOJVODINE

Re{eno osigurawe od posledica nesre}nog slu~aja Svi ~lanovi Lova~kog saveza de osiguravaju}ih ku}a, od koVojvodine koji poseduju lovnu jih je jed na bi la ne pot pu na. kartu ove organizacije, od 1 juNajpovoqniji ponu|a~ bio je la ove godine do 30. juna 2012. osigurani su od posledica nesre}nog slu~aja u lovu i u vezi sa lovom.

Ovo osigurawe nije teritorijalno ograni~eno samo na Vojvodinu, ve} va`i i za eventualne slu~ajeve u lovu na teritoriji cele Srbije. Novac za ovaj vid osigurawa obezbe|en je uplatom ~lanarine lova~kih udru`ewa Za „ne daj bo`e”, tu je osigurawe za svoje ~lanove, tako da dodatDDOR iz Novog Sada. Za evennih pla}awa ne}e biti. tualni smrtni slu~aj u lovu biPre ma in for ma ci ja ma iz }e ispla}en milion dinara, a LSV, prispele su ~etiri ponudva miliona dinara za slu~aj

trajnog invaliditeta. Prema re~ima sekretara LSV De ja na Mil ko va, drugi vid osigurawa, kao {to je osigurawe iz delatnosti za sa da ni je re {e no, jer je u toku obele`avawe granica budu}ih lovi{ta. Kada se ovaj posao zavr {i i ka da bu de okon~ana procedura pred vi |e na za konom - dodela lovi{ta budu}im kori sni ci ma na ga zdo va we, LSV }e u~i ni ti sve da i Foto: J. Pap ovaj vid osigurawa bude re{en u korist lovaca i lova~kih organizacija u Vojvodini.

D. Kn.

U KRAGUJEVCU 29. JULA

[umadinci izabrali rukovodstvo Posle formirawa Lova~kog saveza Centralne Srbije sa sedi{tem u Kragujevcu, 29. jula je odr`ana Izborna skup{tina i izabrano rukovodstvo ovog novoformiranog saveza. Izbornoj skup{tini prisutvovali su de-

“Srebrnica” iz Stragara, za zamenika predsednika Mi len ko Ru di nac iz Gu~e, a za sekretara – Dra gan Gu be ri ni} iz Kragujevca. Za predsednika Skup{tine izabran je Uro{ \o ko vi} iz Kraqeva.

Detaq sa kragujeva~ke Skup{tine

legati iz 31 lova~kog udru`ewa ovog dela Srbije, koji zastupaju preko 19.000 lovaca.

Za predsednika Lova~kog save za Cen tral ne Sr bi je, iza bran je To mi ca Ra do sa vqe vi}, poznati lovni radnik, ina~e predsednik Lova~kog udru`ewa

Posle izbora odr`ane su i prve sednice Upravnog odbora i Skup{tine Lova~kog saveza Centralne Srbije.

Jedna od prvih odluka je da ~lanski doprinos za 2011/12. godinu, na osnovu privremenog plana finansirawa, iznosi 300

21

FE[TA U OKVIRU DANA LOVA^KOG UDRU@EWA „BE^EJ”

Pre pe li ce do bro kre nu le Ovo bi mogla da bude vrlo dobra godine kada je lov na prepelice u pitawu, zakqu~ak je koji se mo`e izvesti na osnovu informacija sa terena {irom Vojvodine, nakon prvih lovova po otvarawu sezone od 1. avgusta. Na ve}ini poqa u Pokrajini gde se lovilo „pu} puru}” nije izostao, ulovi su bili sasvim solidni. Gotovo svaki lovac je imao vi{e prilika za pucawe, skoro da nije bilo u~esnika u lovu koji se nije mogao pohvaliti odstrelom, dok su mnogi ulovili i vi{e od pet jedinki.

Podse}awa radi, lawska godina je bila znatno slabija kada su prepelice u pitawu.

I ove ptice su lane platile danak lo{im vremenskim uslovima, ali previ ovogodi{wi utisci ohrabruju.

petak5.avgust2011.

dinara, koji }e biti usmeren za obavezno osigurawe lovaca, administrativne tro{kove i deo koji }e biti usmeren za finansirawe Lova~kog saveza Srbije, kao nacionalne lova~ke organizacije, ali posle razgovora predstavnika dva saveza.

Jednoglasno je doneta odluka da se formira privredno dru{tvo, a formirana je i Komisija za pripremu prate}ih akata za formirawe radnih tela i komisija Lova~kog saveza Centralne Srbije.

Prema sada{wim informacijama jo{ jedan broj lova~kih udru`ewa izrazio je spremnost da pri|e novoformiranom Lova~kom savezu Centralne Srbije, ali posle proceduralnih odluka u svo jim udru`ewi ma.

Izbornu skup{tinu u Kragujevcu, pored predstavnika Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede i Lova~ke komere Srbije (Aca Ra do sa vqe vi}, Mi o drag Dre ni} i Mi lu tin \o r |e vi}) , pozdravili su i predstavnici Lova~kog saveza Vojvodine – predsednik Mi lan Pa `in i zamenik predsednika dr Mi lo{ Be u ko vi}.

S. Mayarevi}

Be ~ej ci ku va li, ga |a li i nad vla ~i li se Be~ejski lovci, za razliku od ma. Veliki prelazni pehar i ma- we u ~etiri velika bogra~a i da ribolovaca, kao da su napravili wi pobedni~ki osvojio je stalni je oko ~etiri stotine porcija sporazum s nebom. Drugu godinu u~esnik kulinarskih takmi~e- pojedeno. zaredom ribolova~ka fe{ta wa u Be~eju i okolini Go ran Atraktivna su bila jo{ dva „Tiski dani“ biva zalivena iz Po pov, drugo mesto pripalo je takmi~ewa. Prepodnevni de~iji namrgo|enih oblaka, a samo dan rimokatoli~kom sve{teniku i hepening, gde je 26 dece, 11 de~akasnije, u nedequ 31. jula, tradicionalni, sada ve} 6. po redu, „Dani Lova~kog udru`ewa Be~ej„ odr`avaju se po idealnim vremenskim uslovima. Doda li se svemu da su i ostali preduslovi ispuweni, onda je razumqivo zadovoqstvo u redovima be~ejskih lovaca, ali i brojnih gostiju.

- Me|u gostima bili su i ~elnici Lova~kog saveza Srbije prof. dr Zo ran Po po vi} i LSV Mi lan Pa `in, koji su, zajedno s prijateqima iz susedne Ma|arske uveli~ali na{u manifestaciju. Raduje nas i to {to je veliki broj sugra|ana odlu~io da provede vreme u okru`ewu na{eg Lova~kog doma u Dowem parku, te da su zadovoqni programom koji smo Najboqi kulinari i „glinena{i“ s grupom organizatora im ponudili, {to potvr|uje da smo na istim talasnim du`i- strasnom pecaro{u La slu Fu de - ka i 15 devoj~ica, crtalo na benama, zadovoqno je konstatovao re ru, a tre}i je bio Jo van Bo - tonu oko Lova~kog doma `ivopredsednik Lova~kog udru`ewa kun. tiwe i motive iz prirode, a u „Be~ej„ Ta ma{ La sto vi~.

- Stigao je red i na mene da kasnim popodnevnim satima Iako je program de{avawa ponesem veliki prelazni pehar uprili~eno je nadvla~ewe pajbio {arenolik i za sve uzraste, Lova~kog udru`ewa. Upravo na- vana. Ekipe lovaca i ribolovakulinarsko takmi~ewe u pripe- grade koje dobijam na kulinar- ca su lako pro{le kvalifikacine borbe, a u finalu su ribolova~ki „kapitalci“ potvrdili {ampionski oreol s takmi~ewa u wihovoj organizaciji i zaslu`ili lova~ku ve~eru.

Druga dva tak mi ~ewa, revija pasa i ga|awe glinenih golubova, bila su daleko skromnija. U reviji pasa s rodovnicima nastupilo je samo {est takmi~ara, a pobedio je pas Majlo rase vesti vlasni {tva Sil vi je Uqan iz Ade. Kada su u pitawu qubimci bez rodovnika, samo su tri psa u{la u ring i pobedio je patuqasti pinc Lindo Xe si ke [i le{ iz Be~eja.

Kod puca~a na glinene golubove pojavilo se 11 takmi~ara iz Be~eja i Temerina. Pobedni~ki pehar s Takmi~ewe „kolosa“ privuklo je du`nu pa`wu 22 pogotka osvojio je Vla mawu paprika{a od divqe svi- skim takmi~ewima, ne uvek po- di mir Jak {i}, Ma }a{ Sen ti je we bilo je u epicentru intere- bedni~ke, stimuli{u me da bu- „ubio“ goluba mawe i pripalo sovawa. Iako je bio najavqen dem aktivan s varja~om u ruci. mu je drugo mesto, a [an dor dolazak tridesetak kuvara, va- Zadovoqstvo mi je i kada prija- Bog ni~ bio je tre}i s 19 pogotra je potpaqena ispod 22 ko- teqi, kao ovaj put, prosto oli- daka. tli}a. To nije umawilo intere- `u kotli}, da gotovo, ne moram Du`nu pa`wu privukla je i sovawe, a jo{ mawe je uticalo da ga perem, s osmehom pokazuje smotra lova~kog naoru`awa, na kvalitet skuvanog lova~kog na prazan kotli} Go ran Po pov. kao i eko kutak u okviru kojeg je specijaliteta. Ute{ne nagrade, Kada smo ve} kod i}a, vaqa bilo ponuda zdrave hrane, ode}e diplome i paket robnih proiz- naglasiti da je svojevremeni po- i nakita od prirodnog materijavoda, dobilo je troje kulinara, a bednik I{tvan Ber ke{ skuvao la i s etno motivima. prvih troje je nagra|eno pehari- lova~ki paprika{ od divqe sviV. Jankov

22

kWiGA

petak5.avgust2011.

dnevnik

БИБЛИОТЕКЕ У ЕРИ ИНТЕРНЕТА

TOP-LISTA

Читање као друштвена активност

Б

ибиотеке су у доба Интернета доживеле метаморфозу и од тихих и помало мрачних институција постале су друштвени форуми којима се, осим класичне читалачке публике, обраћају и они који траже посао, мали предузетници и локално становништво у потрази за саветом, помоћи или местом за дружење.Типичну библиотекарку са наочарима заменили су компјутерски махери, а са дигитализацијом књиге ослобођен је простор за кафиће, учиoнице, просторије за игру, разговор и изложбе.

- Библиотеке у којима влада полу тама и тишина више нису реалност- каже у изјави за Ројтерс Надер Кајмари, представник Кенгејџ лрнинга који библиотекама и образовним институцијама обезбеђује учила и наставни материјал.- Данашњи библиотекари су на Фејсбуку и Твитеру. Они су друштвено повезани. С обзиром на огромну количину информација која данас постоји на Интернету, библиотекари су постали својеврсни водичи до знања и информације и често су прве особе којима се обраћају људи који траже посао, а немају компјутер код куће.Током рецесије, библиотеке су се претвориле у консалтинг центре за планирање каријере, финансиј-

ско описмењавање и развој малог предузетништва.

- Не покушавамо да се такмичимо са Гуглом. Гугл одговара на више питања у једном дану него све јавне библиотеке за годину дананаводи Бил Птасек, директор јед-

ног система библиотека у држави Вашингтон, додајући да је задатак библиотека да заједници пружи садржајну информацију. У Њујорку, јавне библиотеке нису никада биле запосленије. Годишње их посети више од 16 милиона људи, што је највиши број у последњих 100 година. Штампани и електронски материјал у оптицају

ове године достиже 27,5 милиона.Према студији коју је 2010. обавио Компјутерски центар онлајн библиотеке (ОЦЛЦ), 50 одсто Американаца погођених рецесијом посећује барем једном недељно библиотеку у свом крају.

- Више од 80 одсто Американаца који су се нашли на удару рецесије поседује чланску карту библиотеке, као и 68 одсто оних које је економска криза заобишла”, наводи се у извештају ОЦЛЦ. Библиотеке се удружују са школама како би ђацима и студентима којима је потребна помоћ при учењу омогућила да раде у тимовима

у оквиру ових институција.

- Читање је друштвена активност- каже Брајан Кени, уредник стручног часописа Лајбрери, намењеног библиотекарима.- Читалачки клубови у оквиру библиотека су све популарнији. Људи воле да се друже и да са другима разговарају о ономе што су прочитали”. За већину је читање позитивна ствар, али је највећи проблем у томе што многи немају времена за читање објашњава Птасек чија је библиотека организовала “испоставе” на бензинским станицама и чекаоницама где људи могу да издвоје мало времена да нешто прочитају.

- Акција се заснива на принципу поверења, али ако неко жели да понесе књигу кући, он је слободан да то и учини. Ми ћемо је заменити. У томе нема ничег лошег- наводи он. Библиотеке су данас на Интернету где су најпосећеније од девет сати увече до једног сата по поноћи. Сајт Њујоршке јавне библиотеке је прошле године имао близу 29 милиона посета. Како библиотеке све више постају друштвена састајалишта, многи трговински ланци се труде да отворе шопинг центре у њиховој близини како би привукли више муштерија, додаје Птасек. (Танјуг)

ВА ЊА ЧО БА НОВ,ПИ САЦ

KWI­GA­ZA­U­VEK

Ма гич ни и ин спи ра тив ни Фиц џе ралд

К

а да у ру ци др жи те књи гу са на ме ром да је отво ри те и уро ни те у дру ги свет мо ра те да осе ти те раз ли ку. По сто је књи ге ко је су ма гич не и оне ко је то ни су.То се од мах осе ти, са пр вим ре че ни ца ма, сли ка ма , а по себ но са осе ћа ји ма ко ји су из ме ђу ре до ва , а ко ји оста ју да не до ре че ни леб де у на шим ми сли ма. Сви ро ма ни Ско та Фиц џе рал да, јед ног од нај ве ћих пи са ца 20 ве ка , за ме не су ма гич ни и ин спи ра тив ни. „Ве ли ки Гет сби“, „Ле пи и про кле ти“ и на по слет ку „Бла га је ноћ“ - књи га ко ју сам про чи тао ве ро ват но нај ви ше пу та. Ин си сти рао сам да је про чи та ју мо ји при ја те љи, чи тао сам је на глас во ље ној осо би, а по што ми је не ста ла у чуд ним окол но сти ма , мо рао сам од мах у по тра гу за но вим при мер ком. Дик Ди вер, мла ди, са мо у ве ре ни и на о чи ти док тор од мах је осла бљен. У тре нут ку ка да сво ју суд би ну ве же за Ни кол, бо га ту ле по ти цу сек су ал но зло ста вља ну од стра не соп стве ног оца , скло ње ну у ду бо ку и си гур ну дис кре ци ју са на то ри ју ма у Швај цар ској, не све сно од сту па од за цр та не ка ри је ре и на чи на жи во та. Љу бав пре ма Ни кол, сва ко днев но бри жно и струч но ба вље ње ње ном бо ле шћу и емо тив ним ста њи ма ко ја су че сто на гра ни ци из ме ђу

де пре си је и еуфо ри је, фи нан сиј ска не моћ пред огром ним нов ча ним при ли ви ма ко ја до ни ра Бе ба, Ни ко ли на ста ри ја се стра и ла год ност та кве вр сте жи во та усме ра ва ју га на обра зац по на ша ња ко ји је да ле ко од ње го вих иде а ла.Тро ше ћи енер ги ју да за сво ју но ву по ро ди цу на фран цу ској ри ви је ри осми сли по с е бан на чин жи во та тро ши нај бо ље го ди не на пу шта ју ћи сво ју су шти ну и до сто јан ство.Дик и Ни кол као бо гат , осо бен и леп пар по се бан су свет и маг нет су за го ми лу до ко них и пра зних осо ба.На пла жи, хо те ли ма, пу то ва њи ма сно би зам ши кља на све стра не. Де ка дент но по на ша ње ко је је че сто на гра ни ци за ко на и не пред ви ди вост си ту а ци ја чи не ро ман дра ма тич ним и за го нет ним. Од лич ни пси хо ло шки при ка зи раз ли чи тих ли ко ва. Ни ка да не тре ба пре ћи гра ни цу пат ње, па та ко и Дик на кр хо ти на ма свог про шлог жи во та, пре ва рен, пун на го ми ла ног бе са и ина та и су за услед гу бит ка оца сти же до пот пу не пра зни не. Вра ћа му се за бо ра вље но до сто јан ство. Осло бо ђен бре ма на ве ли ког нов ца и за штит нич ке уло ге ко ју пре пу шта же ни ном љу бав ни ку по чи ње нов жи вот, да ле ко, на

дру гом кон ти нен ту.Крај зна чи но ви по че так. Про фе си ју док то ра и на уч ни ка, као и до бру фи зич ку фор му и уро ђе ни шарм но си са со бом Дик је чо век ко ји се јед но став но во ли и мо же да кре не да ље… Пре та чу ћи у ро ман и сли ке из свог жи во та из слич не си ту а ци је и ис ку ства са сво јом же ном Зел -

KWI@EVNA BA[TINA

Пр ви лист за се ља ке Ч

и ча Срећ ков лист за срп ске зе мље дел це“ из ла зио је у Бе о гра ду од ја ну а ра 1847. до де цем бра 1848. го ди не, је дан пут не дељ но, утор ком. Уре ђи вао га је и из да вао Ата на си је Ни ко лић, а штам пан је у Пра ви тељ стве ној књи го пе чат њи. То је био пр ви лист у Ср би ји на ме њен прак тич ној обу ци се ља ка. До но сио је при ло ге са упут стви ма о то ме ка ко тре ба ора ти (плит ко или ду бо ко), ка кву не гу из и ску ју ста ре воћ ке, о га је њу пче ла, о ра до ви ма у ви но гра ди ма и сл. Лист по сто ји у Би бли о те ци Ма ти це срп ске и пре тра жив је у елек трон ском ка та ло гу те уста но ве.

Б

дом, Фиц џе ралд би ва на дах нут да на пи ше је дин стве не и не за бо рав не ре че ни це.Tender is the Night. Дав но сам увео ри ту ал да чи там две књи ге исто вре ме но. Код јед не бр же од ми чем у чи та њу- дру га је су сти же, пре тек не, а та ко је и са ми сли ма, се ле се са јед не на дру гу при чу и за др жа ва ју се та мо до кле хо ће , док им је ле по и ин те ре сант но. Се ћам се да сам упо ре до са Фиц џе рал дом чи тао ро ман Мо ме Ка по ра “Зое”, још јед ну ма гич ну књи гу. Ка пор као ве ли ки хе до ни ста и по зна ва лац и љу би тељ же на кроз ро ман де мон стри ра вр хун ски шарм и ла ко ћу по сто ја ња.Зое, из ми шље на прин це за ко ју Ка пор пор тре ти ше у ро ма ну, у ствар но сти је прин це за Је ли са ве та , срп ска прин це за у из гнан ству. Мо мо Ка пор је Је ли са ве ту упо знао на ули ци у Њу јор ку док се ше тао по цен тру и но сио беџ на ко јем је пи са ло “По љу би ме, ја сам Ср бин.” “Од мно гих све то ва ко је чо ве ку ни је по кло ни ла при ро да већ их је ство рио ње гов вла сти ти дух, нај ве ћи је свет књи га”.

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Ма ла ве ли ка књи га” 1. „Алеф” Па о ло Ко е љо, „Па и де иа” 2. „Про ху ја ло са же ном” Ер ленд Лу, „Ге о по е ти ка” 3. „У ту ђем ве ку” До бри ца Ћо сић, „Слу жбе ни гла сник” 4. „Зва ћу по ли ци ју” Ир вин Ја лом, „Пла то” 5. „Сер би, на род и ра са” Јо ван Де ре тић, аутор ско из да ње 6. „Сун це ме ни, сун це те би” Ве сна Де дић Ми ло је вић, „Чи го ја штам па” 7. „Три ме тра из над не ба” Фе де ри ко Мо ћа, „Ча роб на књи га” 8. „Вре ме же на” Је ле на Чи жо ва, Књи жев на оп шти на Вр шац 9. „Успон нов ца” Нил Фер гу сон, „Пла то” 10. „Лет ње ла жи” Бер нхард Шлинк, „Пла то”

ИЗ ИЗ ДА ВАЧ КЕ КУ ЋЕ МО НО И МА ЊА НА РО МАН ЧАР ЛСА ПЕ ЛЕ ГРИ НА

По след њи воз из Хи ро ши ме

К

њи га „По след њи воз из Хи ро ши ме„ ауто ра Чар лса Пе ле гри на, ко ја је у САД уз бур ка ла јав ност, об ја вље на је у окви ру еди ци је „Рет ка и нео бич на из да ња„ из да вач ке ку ће „Мо но и Ма ња на„. Глав ни уред ник из да вач ку ку ће „Мо но и Ма ња на„ Алек сан дар Јер ков из ја вио је да је књи га „По след њи воз из Хи ро ши ме„, ка да се по ја ви ла 2010. го ди не, од лич но при хва ће на од стра не кри ти ча ра у САД. „Ин те ре со ва ње је по ка зао и Хо ли вуд, а Џејмс Ка ме рон је ре зер ви сао филм ска пра ва. По себ но је ис ти ца на ве шти на Пе ле гри на да чи та о ца уве де у зби ва ња та ко да стек не ути сак да се све од ви ја ту пред њим„, ре као је Јер ков. Пре ма ње го вим ре чи ма, убр зо је по кре ну та ла ви на кон тра вер зи, а при пад ни ци 509. ме шо ви те гру пе аме рич ког рат ног ва зду хо плов ства об ја ви ли су са оп ште ње у ко ме про те сту ју због оно га што је, по њи хо вом ми шље њу, у књи зи по гре шно при ка за но, и из ра жа ва ју сум њу у не ка све до че ња с ко ји ма се Пе ле гри но по слу жио. Упр кос чи ње ни ци да не ка спор на све до че ња у књи зи и не по твр ђе ни до га ђа ји не ме ња ју основ ни ути сак о це ло куп ном до га ђа ју, из да вач у САД је био под ве ли ким при ти ском и на кра ју су од у ста ли од об ја вљи ва ња дру гог из да ња тог ро ма на, а филм до да нас нијe сни мљен, ре као је Јер ков. Књи га о бом бар до ва њу Хи ро ши ме и На га са ки ја са др жи мно го раз ли чи тих угло ва гле да ња. У њој се ре кон стру и шу два стра вич на да на, оно што им је пред хо ди ло и оно што је усле ди ло и

Са ку пљач пи са не исто ри је чо ве чан ства

ру стер Ка ле је чо век с ве ли ким за дат ком, ко ји је се би по ста вио, у на по ру да спа се ли те рар ну пла не ту. Он пла ни ра да ску пи све књи ге ика да од штам па не и да их ар хи ви ра, ка ко би спре чио њи хо во про па да ње и не ста ја ње. Ми сли те ли да су то ма шта ри је ша ша вог књи шког мољ ца? Гре ши те. Бру стер је, на и ме, ком пју тер ски ча роб њак с ди пло мом чу ве ног МИТ-ја, и тво рац Ин тер нет ар хи ве, не про фит не гру пе фор ми ра не 1996. ко ја има за циљ да са чу ва сва ку веб стра ни цу ика да на пра вље ну. У истом ар хи вар ском сти лу Ка ле је не дав но по ста вио но ви циљ – са чу ва ти од за бо ра ва и про па да ња це ло куп ну пи са ну исто ри ју чо ве чан ства, от ку пом сва ке књи ге ко је мо же да се до че па. Да нас се уКа ле о вом скла ди шту у ка ли фор ниј ском ра ду Рич мон ду на ла зи ви ше од по ла ми ли о на књи га, а ка ко се гру па ши ри, оче ку је се да ће тај број ве о ма ско ро би ти удво стру чен. Иако де лу је им пре сив но, у по ре ђе њу са Гугл бук сом ко ји је за по тре бе ди ги та ли за ци је от ку пио 130 ми ли о на на сло ва, Ка ле о ва ко лек ци ја де лу је бед но. Ка да се то ме до да ди ги -

та ли за ци ја књи га, ко је ти ме прак тич но по ста ју трај но до бро, а са мим тим и от пор не за бо ра ву, по ста вља се пи та ње има ли сми сла уоп ште се осла ња ти на ску пља ње не чег та ко скло ног оште ће њи ма, као што су па пир на из да ња? Бру стер Ка ле има од го вор на сва ова пи та ња. „Књи га у па пир ном из да њу увек ће има ти не ку уло гу у људ ској ци ви ли за ци ји, а ми же ли мо да се обез бе ди мо да ће књи ге веч но жи ве ти. Зна ње је жи ве ло „у раз ли чи тим об ли ци ма то ком вре ме на. Пр во као пам ће ње, па у ру ко пи си ма, штам па ним књи га ма, на ми кро фил му, ЦД-има, и сад у ди ги тал ним вер зи ја ма. Сва ка ова вер зи ја игра ла је ве о ма ва жну уло гу. Ка ко ис ти че, циљ ове гру пе је сте да обез бе ди па пир ну бе кап вер зи ју сва ке штам па не књи ге на све ту, „за не дај бо же“, под гре ва ју ћи та ко ма шту те о ре ти ча ра гло бал не ка та стро фе и свет ске за ве ре ко ја ће до ве сти до уни ште ња са вре ме не ци ви ли за ци је на овај или онај на чин. Ипак, Ка ле не иде та ко да ле ко у пред ви ђа њи ма, ње га ви ше ин те ре су је

укр шта ју се ка зи ва ња оче ви да ца, ко ји су пре жи ве ли и се ћа ња аме рич ких ави ја ти ча ра са вла ди ним до ку мен ти ма ко ји су до ско ра но си ли озна ку тај но сти.

Jерков је ис та као да је „По след њи воз из Хи ро ши ме„ по тре -

сна, али ху ма на књи га, у ко јој Пе ле гри но у сто пу пра ти љу де чи ја је суд би на већ од лу че на. Пе ле гри но у књи зи име ну је љу де ко ји су пре жи ве ли дво стру ко бом бар до ва ње, и Хи ро ши му и На га са ки, упр кос то ме што је пре ма зва нич ним за пи си ма ја пан ских вла сти по сто јао са мо је дан чо век ко ји је пре жи вео оба бом бар до ва ња, Цу то му Ја му га чи. „По ста вља се пи та ње је су ли оста ли плод има ги на ци је, или су до са да би ли скри ва ни од очи ју јав но сти?”, ре као је Јер ков.

­ E [ O ] ­ N ET

суд би на књи ге ко ја има са мо ди ги тал ну ко пи ју ко ја се сло бод но ди стри бу и ра и чи ји са др жај, ка да се кон тро ла јед ном из гу би, мо же да ме ња сва ко, ка ко и ко ли ко хо ће, без шан се да се от кри је ње на из вор на вер зи ја. За са да се ства ри не од ви ја ју у прав цу ко ји Ка ле пред ви ђа, јер на тр жи шту по сто ји до вољ но па пир них и ди ги тал них ко пи ја књи га, као и до ста до бра кон тро ла из да ва ча и ауто ра. Ипак, ако се се ти мо гу жве ко ју су иза зи ва ли ра зни „ауто ри“, об ја вљу ју ћи сво је вер зи је по след ње књи ге о Ха ри ју По те ру, под име ном Ј. К. Ро у линг, у ко ји ма су да ва ли сво је вер зи је, пот пи су ју ћи се ту ђим име ном и до во де ћи у за блу ду чи та о це, мо жда Ка ле у не че му има и пра во. Да ли вла сник Ин тер нет ар хи ве ви ди не ко ли ко ко ра к а да ље од нас, или ипак при па да оној го ре по ме ну тој ар ми ји за лу ђе ни к а ко ји сми сао жи во та ви де у не ком, за њих ва жном про јек ту, оста је да се ви ди. Вре ме ће по к а за ти ко је у пра ву. Ива на Ву ја нов

kULTURA

c m y

dnevnik

ВЕЧЕРАС НА КОНЦЕРТУ У СИНАГОГИ

Руски квартет „Доминант” и Рита Кинка Млади руски гудачки квартет“Доминант“ и наша угледна пијанисткиња Рита Кинка наступиће вечерас у 21 час у Синагоги, у наставку циклуса „Новосадско музичко лето“. На програму овог концерта су Шостаковичева „Елегија и полка за гудачки квартет“ и Гудачки квартет бр.8 у це-молу, оп.110, као Брамсов Клавирски квинтет у еф-молу, оп.34. Улазнице стају 300 динара и купују се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/2, тел 452 344), од 8 до 14 часова, или два сата пред почетак концерта у Синагоги. Како подсећају у Музичкој омладини Новог Сада, квартет „Доминант“ с правом заузима једно од водећих места међу младим музичким ансамблима Русије 20. века. Чине га музичарке које су и чланови Друштва Московске државне филхармоније. Квартет је 1995. настао у класи реномираног музичара виолончелисте чувеног квартета „Бородин“ и професора Музичке академије „Гњесин“ Валентина Берлинског. Већ следеће године, „Доминант“ је добио прву награду на Међународном такмичењу гудачких квартета „Дмитриј Шостакович“ у Санкт Петербургу. У 2001. квартет је лауреат Међународног такмичења гудачких квартета у Бордоу, а већ наредне добија и специјалну диплому жирија за извођење Трећег гудачког квартета Алфреда Шниткеа на Међународном такмичењу гудачких квартета „Премио Паоло Борциани“.„Доминант“ је наступао на многобројним фестивалима и имао концертне турнеје у Русији, Шпанији, Италији, Немачкој, Шведској, Хрватској, Финској, као и у Паризу, Амстердаму, Токију, Лондону и Вашингтону. Наша цењена пијанисткиња Рита Кинка је досад одржала око 700 реситала и наступала као солиста с оркестрима у готово свим европским земљама, као и у САД, Тајвану, Израелу, Канади и Аустралији. Поред низа југословенских признања, Рита Кинка је и добитница награда на међународним такмичењима пијаниста у Сенигалији, Верчелију (“Виоти” 1981), Београду, Цвикау (“Шуман” 1985), Сиднеју, Минхе-

Рита Кинка

ну, Бордоу, Вашингтону, Бриселу (“Краљица Елизабета” 1991), и Орлеану. Прва је добитница годишње награде Европског парламента “Prix fem mes d`E u ro pe” (“за жену Европе”) за најбољег европског извођача озбиљне музике, која јој је уручена у Бриселу јуна 1991. Добитница је “Фебруарске награде” Града Новог Сада за 2002. Бави се педагошким радом као редовни професор за главни предмет клавир на Н. П-ј. Академији уметности у Новом Саду.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ПОЗВАЛО СЛАВНОГ РЕДИТЕЉА ДА РЕЖИРА У БЕОГРАДУ

У МУЗЕЈУ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

Преговoри са Милошем Форманом

У свету керамике

Управа Народног позоришта преговара са чешко-америчким редитељем Милошем Форманом о његовом ангажовању у Београду, потврдио је агенцији Бета управник Народног позоришта Божидар Ђуровић.

„Преговори су у току и све ће бити познато средином септембра, када очекујемо потписивање уговора„, рекао је Ђуровић и потврдио медијске наводе да се разговара о томе да режисер-оскаровац у Народном позоришту постави оперу Леоша Јаначека „Јенуфа”. Прослављени режисер је најзначајнији представник „новог таласа„ у чешкој кинематографији, а за рад у америчкој филмској индустрији на-

грађен је са две награде Америчке филмске академије - за филмове „Лет изнад кукавичјег гнезда„ и „Амадеус”. Београдски медији објавили су информацију о томе да ће Форман, аутор филмова „Коса„, „Регтајм„, „Народ против Ларија Флинта„, „Гојини духови„, гостовати у националном театру, као и да ће премијера опере „Јенуфа„ бити одржана 15. октобра. Милош Форман, рођен као Јан Томаш Форман, чешки је режисер који је током „Прашког пролећа„ 1968. године напустио Чехословачку, у којој је био познат по комедијама, и преселио се у САД. Америчко држављанство стекао је годину дана по добијању првог Оскара за режију (за филм „Лет изнад кукавичјег гнезда„), а такође је био и професор на Колумбија универзитету. Током своје богате филмске каријере освојио је бројна признања, међу којима се истичу Златни глобус, БАФТА, Златни медвед, награда жирија фестивала у Кану, Цезар и друге. Форман је већ био у Београду, током осамдесетих година, када је на Фесту одржао предавање студентима Факултета драмских уметности, који су га испратили громогласним аплаузом.

Ретроспективна изложба савремене уметничке керамике из колекције Народног музеја у Аранђеловцу, под називом „У свету керамике„, отворена је синоћ у Музеју примењене уметности у Београду. Збирка савремене уметничке керамикe настала је на међународном фестивалу „Свет керамике„, у оквиру мултимедијалне манифестације „Мермер и звуци”. Формирана је протеклих 36 година, односно од првог симпозијума “Свет керамике”, одржаног 1974. На изложби је приказано око 70 радова српских, југословенских и светских уметника чија дела су настајала на овој смотри. Одабрани радови не треба да представе само најрепрезентативнија и према естетским вредностима најуспелија дела, већ да обухвате и она остварења која су била важна карика у стваралачким фазама значајних уметника, затим решења која су у техничко-технолошком погледу посебно занимљива и различите начине размишљања приликом изражавања у керамичком медију, наведено је у саопштењу музеја.Нови сусрет са радовима из те колекције представља поглед у назад, који сада, са одређене историјске дистанце, пружа нове могућности за свеобухватно сагледавање значајних домета појединачних аутора, али и манифестације у целини.

petak5.avgust2011.

23

INTERVJU СНЕ ЖА НА ПЕ ТРО ВИЋ, ЛИ КОВ НА УМЕТ НИ ЦА ИЗ НО ВОГ СА ДА

На гра де су ве тар у ле ђа умет ни ку Но во сад ској ли ков ној умет ни ци Сне жа ни Пе тро вић ови да ни до не ли су још јед ну вред ну по твр ду у ра ду, што сва ка ко је сте осво је на на гра да на ме ђу на род ном би је на лу гра фи ке „Акви принт 2011“ у гра ду Акви Тер ме у Ита ли ји. Жи ри овог би је на ла до де лио јој је спе ци јал ну на гра ду за рад „По глед из дру гог угла“ у тех ни ци ме цо тин те. Ве ли ка кон ку рен ци ја, мно го при ја вље них умет ни ка са свих стра на, али ова Но во са ђан ка је је ди на из Ср би је ушла у фи на ле и осво ји ла по ме ну ту на гра ду на овом би је на лу. Сне жа на Пе тро вић је 2004. ди пло ми ра ла на Ака де ми ји умет но сти у Но вом Са ду у кла си про фе со ра Ми ла на Ста но је ва, где је и ма ги стри ра ла на од се ку гра фи ке у кла си про фе со ра Ра до ва на Јан дри ћа. Од 2009. го ди не је док то рант је на Фа кул те ту ли ков них умет но сти у Бе о гра ду. Пре да је гра фи ку на Ака де ми ји кла сич ног сли кар ства Уни вер зи те та „Еду конс“ из Срем ске Ка ме ни це. Члан је не ко ли ко ли ков них удру же ња, ме ђу њи ма и ме ђу на род ног Дру штва ме цо тин те с Фло ри де. l Ка ко сте се уоп ште од лу чи ли да уче ству је те на овом би је на лу? Ка кве су би ле про по зи ци је ко је сте мо ра ли да ис пу ни те?

- За кон курс сам са зна ла сре ди ном про шле го ди не, од мо јих ко ле га гра фи ча ра. Про по зи ци је ко је је кон курс на ла гао би ле су да бу де те ака дем ски обра зо ва ни гра фи чар и да рад ко ји ша ље те бу де ура ђен у би ло ко јој од кла сич них тех ни ка гра фи ке (ра до ви ди ги тал них прин то ва се ни су узи ма ли у об зир). Уз ори ги нал ни штам па ни рад сва ки уче сник кон кур са мо рао је да по ша ље по ред по пу ње ног фор му ла ра при ја ве и фо то гра фи ју ра да са ко јим кон ку ри ше. l Ко је сте ра до ве ода бра ли и ко јом тех ни ком су ра ђе ни?

- На ово го ди шње би је на ле „Акви принт 2011” по сла ла сам гра фи ку ра ђе ну 2009. У пи та њу је рад у тех ни ци ме цо тин те из две пло че. Гра фи ку сам на зва ла „По глед из дру гог угла”, јер ма што ви то пред ста вља те ле ви зиј ски апа рат, али из уну тра шње пер спек ти ве. Оту да и сам на зив гра фи ке.

l До би ли сте спе ци јал ну на гра ду на овом би је на лу. Да ли по сто ји и “спе ци јал но” обра зло же ње жи ри ја о до де ли тог при зна ња?

- Ка да ме је у Ита ли ји до че као пред с ед ник Би је на ла Ђу зе пе Ави њо ло, по сле ср дач не че стит ке за на гра ду, ре као ми је искре но да је жи ри за и ста био из бир љив. Ме ђу тим, од лу ка да то бу де баш мој рад до шла је упра во због тру да ко ји је уло жен у из ра ду, ми сле ћи на са му тех ни ку ме цо тин те и ком пли ко ва ни на чин штам пе. l Шта за вас зна чи, и шта ва ма до ка зу је, чи ње ни ца да сте се на шли ме ђу нај бо љи ма у кон ку рен ци ји 655 при ја вље них из це лог све та, и да сте је ди ни ла у ре ат из Ср би је?

вер зи те та Еду конс у Срем ској Ка ме ни ци. l Мо же ли мла ди умет ник код нас да пре бро ди до ма ће пре пре ке и ов де оства ри ка ри је ру, или тре ба да уште ди сна гу и од мах се оку ша у ино стран ству? Ка кве су ва ше ам би ци је и оче ки ва ња?

- Ми слим да за са мо све сног умет ни ка не мо же по сто ја ти пре пре ка ни у че му, по го то во ако је млад и пун ства ра лач ке енер ги је. Ако ве ру је те у свој рад и ако зна те ко ли ко сте енер ги је у ње га уло жи ли, ту енер ги ју ће си гур но не ко пре по зна ти без об зи ра да ли се ра ди о до ма ћим или стра ним кон кур си ма. Умет ник се из ра жа ва уни вер зал ним ли ков ним је зи ком. То је вр ло за ни мљи ва и олак ша ва ју ћа окол ност, јер без об зи ра ко ји је ваш ма тер њи је зик, под јед на ко

Сне жа на Пе тро вић крај свог ра да на би је на лу гра фи ке „Акви принт 2011“ у Ита ли ји

- Са ма чи ње ни ца да сам ушла на ли сту од 25 фи на ли ста за на гра ду овог Би је на ла ме је чи ни ла пре срећ ном, по го то во ка да вам ја ве да сте и до бит ник дру ге спе ци јал не на гра де жи ри ја. Ме ни као мла дом умет ни ку, ово пред ста вља по твр ду ква ли те та два на е сто го ди шњег про фе си о нал ног ра да на по љу умет нич ке гра фи ке. Мо гла бих и да ка жем сло бод но да је то за умет ни ка на не ки на чин и ве тар у ле ђа за да ље на пре до ва ње у ка ри је ри, бу ду ћи да се ба вим и пе да го шким ра дом, тач ни је пре да јем гра фи ку на Ака де ми ји кла сич ног сли кар ства Уни -

вас раз у ме умет ник из Ма ле зи је, Аме ри ке, Ен гле ске, Ита ли је. Не тро ше се ре чи, јер ва ше де ло го во ри ви ше од ре чи. Ка да кон ку ри шем на ин тер на ци о нал ним кон кур си ма за ни мљи во ми је то што сам у кон ку рен ци ји са умет ни ци ма из чи та вог све та. То је ве ли ки иза зов јер је то пра ви на чин да ви ди те где сте тре нут но на гло бал ном умет нич ком ни воу. А и на рав но са мо са зна ње да ваш рад ви ди пу бли ка из ван Ср би је, зна чи да тај рад пу ту је и ко му ни ци ра уз по моћ ва ше енер ги је. То је оно што је нај бит ни је за Н. Пеј чић умет ни ка.

НА БРИТАНСКОМ ПАНК ФЕСТИВАЛУ

„Атеист реп” у Блекпулу Новосадски панк-рок састав „Атеист реп„ (At he ist Rap) наступиће у недељу 7. августа на британском панк фестивалу „Re bel lion„ у Блекпулу, којим се обележава 35 година панк покрета у Великој Британији и свету. „Организатори су одлучили да поред већине најпопуларнијих група које су зачеле панк позову

и бендове из свих крајева света у којима је овај правац музике распрострањен. Чланови “Атеист репа‘ су једини учесници са простора бивше Југославије„, саопштио је бенд. Како се наводи, Покрајински секретаријат за културу Војводине подржао је одлазак „Атеиста„ на фестивал у Блекпулу где, из-

међу осталог, наступају „Адиктс”, „Ју кеј сабс”, „Кок спарер”, „Бизнис”, „Демнд” и други. „Атеист реп„ је најавио да ће први боравак у Енглеској искористити и да вечерас наступи у Лондону у клубу „Барфлај” са локалним бендовима „Принцип„ и „Лонли бирд”.

REPERTOAR

Film

Akteri

Режија: Мајкл Беј Сценарио: Ерен Кругер Улоге: Шаја Лабаф, Џош Духамел, Џон Тортуро, Тајрис Гибсон, Рози Хантингтон-Витли, Патрик Демпси, Франсес Макдорман, Џон Малкович

Трансформерси 3 Биоскоп Арена синеплекс, Нови Сад

Sadr`aj

Re~ kritike

Поново у улози Сема Витвикија који и поред тога што је два пута спасио Земљу и добио орден од америчког председника не може да нађе посао, Шаја Лабаф ће по трећи пут уз верног Бамблбија и ауторитативног Оптимуса водити борбу против Мегатронових десептикона, решених да по цену наше, оживе своју планету. У трећем делу хладноратовска трка на месец открива се као трка за ванземаљском технологијом која ће тек четрдесет годинa касније бити употребљена на прави начин – за ванземаљце, а против људи. Мегатрон окупља своју војску, док аутоботи имају невоље да се легитимишу као боља опција...

Ако је већ у првом делу наговештено да су аутоботи заправо борци за слободу, а зна се чија је то ратна крилатица, сада у трећем, тешко и последњем (?) делу, та борба поприма још реалније облике као борба против оних који су за диктатуре. Само, свака даља успоредба са реалношћу је застрашујућа, јер аутоботи у слободно време (кад не ратују са злим десептиконима), заводе ред на Блиском истоку, док Руси сарађују са будућим окупатором (поново зли десептикони). За то време Сем Витвики искушава ништа мање сурову корпоративну реалност захваљујући којој људи преживљавају или бивају преживани. Однос према технологији је такав да је она приказана као она која измиче контроли (звучи познато!), док људи постају њени робови. Да ли је то ван- или само земаљска грешка, остављено је најмаштовитијима да распредају после филма у којем једина (могућа) светла тачка јесте хумор и потенцијално пародирање или још боље – парадирање уобичајене акционе драматургије у којој све пршти од „напуцаности“, специјалних ефеката и атрактивних (читај манекенски/ робно) оријентисаних ликова и ситуација. Да, Меган Фокс више није ту, замењује је Викторијин анђео (опет фирма) Рози. Аутори се нису ни потрудили да нам објасне шта им би да заносну америчку црнку из аутомеханичарске породице замене подједнако, не више атрактивном британском плавушом, у филму менаџмент провенијенције. Ваљда и за то треба опет заронити у реалност. И. Бурић

24

svet

petak5.avgust2011.

dnevnik

LI BIJ SKI PO BU WE NI CI PRED RA TOM PLE ME NA

UKRATKO Ukra ji na: Opet eks plo zi ja u rud ni ku KI JEV: Najmawe 26 rudara povre|eno je u eksploziji koja se dogodila u rudniku na istoku Ukrajine, saop{tilo je ministarstvo za vanredne situacije te zemqe. U rudniku Krasnokutska, dok se pod zemqom nalazilo 224 rudara, eksplodirao je metan na dubini od sto metara.

Od 37 rudara koji su se nalazili na tom mestu, 26 je povre|eno, ali radovi nisu prekidani.

Ovo je drugi put za nedequ dana da se de{avaju nesre}e u ovom delu Ukrajine u kojem se nalazi nekoliko rudnika. U prethodne dve eksplozije u basenu rudnika ugqa je, da podsetimo, poginulo 37 osoba.

Nesre}e su ~esto prouzroko va ne ko ri {}e wem neo d go varaju}e opreme, kao i nepo{tovawem pravila o bezbednosti.

NA TO ostao bez me ta TRI PO LI: Po~etak Ramazana uni{tio je ionako slabe nade nekolicine zapadnih lidera da }e do muslimanskog praznika uspeti da oteraju Moamera el Gadafija sa vlasti i dr`avu predaju u ruke demokratski nastrojenim pobuweni-

Usta ni ci ni su mno go sim pa ti~ ni ji od Ga da fi ja

spremne na svakojaka nedela, ukqu~uju}i i ubistva politi~kih rivala.

Misteriozno ubistvo generala Fateha Abdela Junisa, nekada{weg {efa Gadafijeve policije koji je prebegao na stranu pobuwenika, izazvalo je duboku pukotinu u redovima ustanika, koji ve} danima poku{avaju da defini{u {ta se, u stvari, desilo.

Sli~na situacija je i na frontovima. Gadafijeve snage su u posledwa 24 ~asa iznenadile pobuwenike kod Zlitana i u juri{u na wihove polo`aje ubile sedam ustanika, ~ime je zaustavqena ofanziva na taj grad duga nekoliko nedeqa.

Pobuwenici su, kako se ~ini, upali u zasedu u Zlitanu, jer su ih Gadafijeve snage uhvatile u unakrsnu vatru, po{to je prethodnica uspela da do|e do centra grada.

Osim sedam ubijenih, na strani ustanika raweno je 45 boraca.

Da li je La gar do va zlo u po tre bi la po lo `aj?

PA RIZ: Francuski sud nalo`io je ju~e da bude sprovedena istraga kako bi se utvrdilo da li je izvr{na direktorka Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard zloupotrebila polo`aj dok je bila ministarka finansija Francuske.

Istragom }e biti utvr|eno da li je Lagard bila sau~esnik u zloupotrebi javnih fondova, rekao je tu`ilac Suda pravde Republike, tribunala nadle`nog za su|ewe francuskim zvani~nicima, preneo je Rojters. Lagard je negirala da je u~inila i{ta pogre{no kada je odobrila isplatu 285 miliona evra Bernaru Tapiju, ~ime je bio re{en dugotrajni sudski spor sa biv{om dr`avnom bankom. Tapi je prijateq {efa francuske dr`ave Nikole Sarkozija.

Tapi je tvrdio da ga je banka prevarila devedesetih godina, kada je prodao deonice u kompaniji

„Adidas”. On je izgubio sudski spor, ali je podneo `albu, navodi Bi-Bi-Si.Nekoliko meseci kasnije Lagardova se ume{ala u slu~aj i primorala banku i Tapija na arbitra`u.

Lagardova je na ~elu MMF-a zamenila Dominika Stros-Kana, koji je podneo ostavku po{to ga je sobarica u wujor{kom hotelu optu`ila za poku{aj silovawa.

SA VET BEZ BED NO STI UN OSU DIO SI RIJ SKU VLA DU ZBOG NA SI QA NAD DE MON STRAN TI MA

Asad na re dio uvo |e we vi {e stra na~ ja

Sme ne zbog kri ze u Fu ku {i mi TO KIO: Japan }e smeniti trojicu visokih zvani~nika iz oblasti energetike zbog wihove nesposobnosti da se nose sa nuklearnom krizom u Fuku{imi, {to je izazvalo nepoverewe javnosti prema nuklearnoj energiji, saop{tila je japanska vlada.

Ministar ekonomije, trgovine i industrije Banri Kajeda re kao je no vi na ri ma da }e sprovesti izmene u svom kabine tu u ~i joj je nad le `no sti razvoj i rukovo|ewe nuklearnom industrijom.

Japan je 11. marta bio pogo|en ka ta stro fal nim ze mqo tresom i ogromnim cunamijem koji su pored ostalog, izazvali ogromne {tete na nuklearnoj elektrani Fuku{ima.

cima. Obe teze su se pokazale kao pogre{ne. Gadafi jo{ uvek kontroli{e vi{e od dve tre}ine dr`ave, dok su se libijski zameci demokratije, prvom zgodnom prilikom, pretvorili u nadobudne i beskrupulozne karijeriste,

FRANCUSKA

DA MASK: Sirijski predsednik Ba{ar el Asad ju~e je izdao naredbu kojom se u toj zemqi dozvoqava vi{estrana~je, {to je bio jedan od glavnih zahteva demonstranata na antivladinim protestima koji su po~eli sredinom marta, javila je agencija Sana. „Predsednik Asad izdao je ju~e predsedni~ku naredbu o zakonu o partijama”, navodi sirijska dr`avna agencija.

Asad je tu odluku doneo nakon {to je Savet bezbednosti Ujediwenih nacija osudio nasiqe prema demonstratima i zatra`io da se hitno sprovedu najavqene reforme.

Naredbom Ba{ara el Asada obu-

hva}eni su uslovi osnivawa i funkcionisawa politi~kih stranaka. Jedina stranka koja je od 1963. postojala u Siriji je Baas koja u`iva ustavom zagarantovani status „rukovode}eg organa dr`ave i dru{tva”.

Sirijska vlada je 24. jula ve} usvojila nacrt zakona kojim se uvodi vi{estrana~je, ali predsednikova naredba omogu}ava da taj zakon odmah stupi na snagu, a da ne mora da se ~eka wegovo odobravawe u parlamentu.

Budu}e stranke ne}e mo}i da imaju vojne, ni paravojne formacije, a wihovo finansirawe mora}e da bude krajwe transparentno, na-

POQSKA

vodi dr`avna agencija. ^lanice Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija kritikovale su ranije vlasti u Damasku zbog napada na civile i kr{ewa qudskih prava, a osudi se prvi put pridru`ila i Rusija, vi{edecenijski saveznik Sirije.

Upu}en je poziv da odgovorni za nasiqe budu izvedeni pred lice pravde. Pristanak za usvajawe saop{tewa dalo je svih 15 ~lanica Saveta, a predstavnik sirijskog suseda Libana nije blokirao taj ~in, ali se distancirao od teksta. Savet bezbednosti reagovao je posle najnovijih napada vojske na grad Hamu, centar opozicionih protesta, gde je ubijeno vi{e od 100 qudi.

NEMA^KA

Par la men tar ni iz bo ri 9. ok to bra, smena generala VAR [A VA: Poqski predsednik Browislav Komorovski ju~e je saop{tio da }e parlamentarni izbori u toj zemqi biti odr`ani 9. oktobra. Komorovski je potvrdio taj datum za izbore koji je predlo`en pro{log meseca, prenosi agencija AFP. Objava datuma izbora ozna~ava istovremeno po~etak predizborne kampawe koja }e biti usredsre|ena na ekonomsku krizu i posledice smrti predsednika Leha Ka~iwskog koji je poginuo u aprilu pro{le godine u udesu aviona, navode analiti~ari.

Predsednik Komorovski koji je na ~elo dr`ave izabran kao kandidat vladaju}e Gra|anske platforme premijera Donalda Tuska rekao je da ne}e u~estvovati u izborima kao i da }e nastojati da umawi tenzije i eventualne podele u Poqskoj koja je trenutno predsedavaju}a EU. Poqske vlasti smenile su 13 visokih vojnih zvanicnika, me|u kojima trojicu generala vazduhoplovstva, nakon istrage o pro{logodi{wem avionskom udesu u kojem je poginuo tada{wi poqski

predsednik Leh Ka~iwski, saop{tio je ju~e premijer Donald Tusk. Tusk je novinarima rekao da je prihvatio odluku o smeni vojnih zvani~nika koju je doneo novi ministar odbrane Toma{ [emowak, prenose agencije. Prethodnik [emowaka na funkciji ministra odbrane, Bogdan Kli~, podneo je ostavku u petak zbog zakqu~aka vladinog izve{taja u kojem su navedene ozbiqne gre{ke posade vojnog aviona s poqskom delegacijom koji se pro{le godine sru{io u Rusiji.

Od {te ta ubi ci si na ban ka ra BER LIN: Nema~ka pokrajina Hesen mora da, zbog povrede qudskog dostojanstva plati 3.000 evra od{tete Magnusu Gefgenu, osu|enom za brutalnu otmicu i ubistvo jedanaestogodi{weg Jakoba fon Meclera, sina nema~kih bankara, odu~io je ju~e Zemaqski sud u Frankfurtu’. ‘Presuda je skandal’’, na naslovnoj strani pi{e tabliod ‘’Bild’’, povodom odluke suda da se ubici de~aka plati od{teta, jer su mu, prilikom saslu{awa 2002. godine, istra`ni organi pretili ‘’nezamislivim bolom’’ i jer mu je, tada, qudsko dostojanstvo bilo povre|eno. Taj po-

stukak istra`iteqa je u ‘’zna~ajnoj meri povreda prava’’ i ne mo`e na drugi na~in da bude poravnana, nego kroz isplatu od{tete, obrazlo`io je sud, navode}i da su ubici policajci namerno pretili i da nisu iscrpeli sve na~ine da uhap{enog privole da govori, prenose mediji.

Ubica je, naime, tra`io 10. 000 evra od{tete, obrazla`u}i da su mu pretwe kasnije prouzrokovale ‘’psihi~ke posledice’’.

Presuda da mu se isplati 3.000 evra od{tete, obrazlo`ena je time da se pravo na qudsko dostojanstvo ne mo`e oduzeti ni onome ko

je po~inio krivi~no deloGefgen je 2002. godine oteo tada 11- godi{weg Jakoba fon Mecler, zahtevaju}i od wegovih roditeqa milion evra -ono {to niko u tom momentu nije znao- de~ak je u trenutku policijske istrage ve} bio mrtav, podse}aju mediji.

Policija je verovala da je de~ak jos `iv i u ‘’trci’’ s vremenom, da bi se do{lo do deteta, tada{wi vice{ef policije Volfgang Da{ner je dao preporuku da se otmi~aru pripreti mukama, kako bi progovorio gde se nalazi `rtva .Gefgen je osu|en na do`ivotnu robiju.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PO LA ZNI CI JED NE MU ZI^ KE AKA DE MI JE U PA RA GVA JU SA MI PRA VE IN STRU MEN TE

LIAM FOKS Britanski ministar odbrane Liam Foks rekao je da se pobeda ustanika u ratu protiv Gadafija u Libiji ne ~ini preterano realnom opcijom, pola`u}i nade u dr`avni udar koji bi mogao da organizuje neko od najbli`ih saradnika libijskog lidera. „Kqu~ re{ewa libijske krize le`i u tome da li }e neko od najbli`ih Gadafijevih saradnika shvatiti da je wegov polo`aj beznade`an”, rekao je Foks.

ALEN @IPE Francuski ministar spoqnih poslova Alen @ipe izjavio je da je uredba sirijskog predsednika Ba{ara el Asada kojom se uspostavqa vi{estrana~ki partijski sistem „skoro provokacija” i da ono {to Pariz `eli jeste „okon~awe nasiqa protiv civila koji samo brane svoja prava”. @ipe je upozorio da „ako se ni{ta ne promeni u Siriji”, Francuska bi mogla da tra`i daqe akcije od Saveta bezbednosti UN.

YESI YEJ Engleska peva~ica Xesi Xej odlu~ila je da idu}e godine obrije glavu u dobrotvorne svrhe.

Peva~ica je na Tviteru napisala da }e to u~initi kako bi pomogla onima koji su u `ivotu imali mawe sre}e od we. „Za mene je to samo kosa, a za one koji pate to je prilika za `ivot.

Muzika ne slu`i samo za ples, ve} i za le~ewe”, navela je Xesi Xej.

Mo cart i Vi val di iz kon zer ve

A S U N S I O N : Mu zi~ ka aka de mi ja „Zvu ci ze mqe”ve o ma je po seb na i je di na u Pa ra gva ju u ko joj stu den ti svi ra ju na in stru men ti ma iz ra |e nim od recikliranog ot pa da Sva kog da na, oni do la ze u ra di o ni cu na aka de mi ji i od raz li ~i tog ma te ri ja la, ba ~e nog na ot pad, pra ve mu zi~ ke in stru men te, pre no se fran cu ski me di ji Di ri gent i osni va~ aka de mi je Lu is Sa ran u~i stu den te raz li ~i tim vr sta ma mu zi ke. Svi ra se Mo cart, Vi val di, ali i sa vre me ni `an ro vi. „Ka da ima te de te ko je je ta len to va no, br zo ga

mo `e te na u ~i ti da svi ra bi lo ko ji `a nr i ono }e i te ka ko na pre do va ti”, ob ja snio je di ri gent.

Sa ran is ti ~e da se kod we ga ni {ta ne ba ca od ono ga {to se na |e na ot pa du. „Od sve ga {to na |e mo pra vi mo le pe i ko ri sne stva ri. Na taj na ~in qu de

te ra mo da raz mi {qa ju o to me {ta sve ba ca ju. Kod nas se sve ko ri sti. Ovo je ne ka da bi lo ve dro za vo du, a mi }e mo od we ga da na pra vi mo vi o li nu.” „Par ~e me ta la ili pra zne kon zer ve - sve to mo `e da o`i vi u vi du vi o le ili ~e la.

Ne ~i ji ot pad, na {e bla go”,

is ti ~e Ore, je dan od stu de na ta. Iako po ti ~e iz te si ro ma {ne ju `no a me ri~ ke ze mqe, or ke star je imao ve} ne ko li ko go sto va wa u Evro pi, a u pla nu su im no va go sto va wa i tur ne je @e qa im je da po ka `u da i ot pad mo `e umil no da zvu ~i.

balkan

dnevnik

petak5.avgust2011.

SKAN DAL ZBOG IMO VI NE DA NI MA TRE SE HR VAT SKU KA TO LI^ KU CR KVU

25

KA DROV SKE PRO ME NE U EU

Bi sku pi sta li uz pa pu \en ti li ni di rek tor u spo ru oko ma na sti ra za Za pad ni Bal kan

ZA GREB: Hr vat ska bi skup ska kon fe ren ci ja (HBK) sta la je na stra nu Va ti ka na u spo ru oko ustu pa wu ma na sti ra Daj la u Is tri ita li jan skom mo na {kom re du be ne dik ta na ca, ko ji ve} da ni ma tre se hr vat sku ka to li~ ku cr kvu.

Iako sve {te ni ci iz Is tre, pa i te o log Adal bert Re bi} sma tra ju da se pa pi nom od lu kom o ustu pa wu ma na sti ra Daj la na za pad noj oba li Is tre ita li jan skom mo na {kom re du be ne dik ti na ca kr {e Osim -

ru~ ju `u pe Daj la tre ba po sma tra ti pre sve ga kao unu tar cr kve no pi ta we i iz ja sni lo se da bi sku pi osta ju ~vr sti u po {to va wu pa pi nih od lu ka.U sa op {te wu ob ja vqe nom na kon ppre kju ~e ra we sed ni ce HBK, is ti ~e se da }e bi sku pi, „po {tu ju }i raz li ~i tost sta vo va i mi {qe wa u ras pra va ma, i da qe ga ji ti i raz vi ja ti cr kve no za jed ni {tvo i po {to va ti od lu ke pa pe Be ne dik ta XVI, Va ti ka na i ra znih cr kve nih in sti tu ci ja”.

na }i naj bo qi na ~in da ono {to je vra }e no bu de pra ved no po de qe no.

Po sle pre go vo ra, do go ve no je da se imo vi na po de li na po la, {to ju za in te re so va ne stra ne pot pi sa le u Ri mu 17. ma ja 2006., a ka ko one ni su mo gle re a li zo va ti do go vo re nu po de lu, pa pa je 2008. ime no vao kar di nal sku ko mi si ju ko ja je tre ba la pro ve sti ve} ra ni ji do go vor. Kar di nal ska ko mi si ja je u no vem bru 2010. re zul ta te svog ra da pre da la pa pi na osno vi ko jih je do neo svo ju od lu ku.

Te o log Adal bert Re bi} prek si no} je u tre }em Dnev ni ku Hr vat ske te le vi zi je oce nio da se pap skom od lu kom kr {e Osim ski spo ra zu mi i da „slu ~aj Daj le„ otva ra Pan do ri nu ku ti ju ze mqi {ta u Dal ma ci ji i Is tri.

Va ti kan ska ko mi si ja, u ko joj je bio i kar di nal Jo sip Bo za ni}, po ni {ti la je od lu ku hr vat skog su da i pot pi sa la da bi sku pi ja mo ra ma na stir i ze mqi {te uz sa mo mo re da vra ti be ne dik tin ci ma. Na od lu ku su pro {lih da na re a go va li pre mi jer ka Ja dran ka Ko sor i pred sed nik Ivo Jo si po vi}, oce niv {i da bi ta kva od lu -

Ma na stir Daj la vra ti ti dr `a vi Ka to li~ ki sve {te ni ci u Is tri su prot sta vi li su se ju ~e zah te vu Va ti ka na da Po re~ ko-pul ska bi sku pi ja ustu pi mo na {kom re du be ne dik ti na ca iz ita li jan skog me sta Pra qa ka to li~ ki ma na stir Daj la kod Po re ~a i jed no gla sno po dr `a li po re~ ko-pul skog bi sku pa Iva na Mi lo va na u na me ri da se imo vi na u Daj li vra ti dr `a vi, jer dr `a va na wu ima pra vo. „^ak i ako dr `a va ne ma pra vo, mi imo vi nu vra }a mo dr `a vi, jer `e li mo ovaj slu ~aj re ski spo ra zu mi, Hr vat ska bi skup ska kon fe ren ci ja oce ni la je to pi ta we kao unu tar cr kve no. Re~ je o spo ru u ve zi sa cr kve nim ze mqi {tem u Is tri ka da je po seb na va ti kan ska ko mi si ja, u ko joj je bio i kar di nal Jo sip Bo za ni}, po ni {ti la od lu ku hr vat skog su da i pot pi sa la da po re~ ka bi sku pi ja mo ra sa mo stan i ze mqi {te uz sa mo mo re, vred no oko 30 mi li o na evra, da vra ti be ne dik tin ci ma iz Pra qe ko ji su ve} obe {te }e ni kra jem se dam de se tih go di na.

Stal no ve }e HBK oce ni lo je da pri li~ no za pe tqa no pi ta we spo ra iz me |u Po re~ ko-pul ske bi sku pi je i be ne dik ti na ca iz Pra qe oko cr kve nog ze mqi {ta na pod -

{i ti mir nim pu tem i unu tar cr kve nim do go vo rom”, re kao je no vi na ri ma kan ce lar po re~ ko-pul ske bi sku pi je Ili ja Ja ko vqe vi}, po za vr {et ku dvo ~a sov nog van red nog sa stan ka 70 istar skih sve {te ni ka u Pa zi nu. On je ka zao da }e cr kva dr `a vi na dok na di ti sve ono {to je pro da to i da bi sku pi ja od dr `a ve po tra `u je znat no ve }u po vr {i nu ne kret ni na ne go {to je po vr {i na pro da tog ze mqi {ta.

Ve }e je oce ni lo da je spor na stao „iz po stu pa ka fa {i sti~ kog, a on da i ko mu ni sti~ kog re `i ma ko ji su pro ga wa li wi ma ne po dob ne qu de uki da ju }i te meq na qud ska pra va, od u zi ma ju }i imo vi nu po je din ci ma i in sti tu ci ja ma, me |u ko ji ma su se na {li i be ne dik tin ci u Daj li”.

Bi sku pi su na gla si li i da, „ne ula ze }i u od lu ke hr vat skih pra vo sud nih or ga na i raz lo ge tih od lu ka, osta je ~i we ni ca da je 1999. be ne dik tin ska imo vi na pri pa la `u pi Daj la u Po re~ kopul skoj bi sku pi ji”, na kon ~e ga su bi sku pi ja i be ne dik tin ci kao dva cr kve na prav na li ca na sto ja li na te me qu ka non skih pro pi sa

Po `a ri na Kr fu pod met nu ti, uni {te no 130 hek ta ra Po `ar se ra {i rio 40 ki lo me tra du gim po ja som na se ve ro i sto ku ostr va, bli zu na se qe nih obla sti, ali ni je pred sta vqao pret wu tu ri sti~ kim od ma ra li {ti ma. U Gr~ koj sva kog le ta iz bi ja ju po `a ri zbog vi so kih tem pe ra tu ra i ja kih ve tro va, a ~e sto su i pod met nu ti, ma da se ret ko de si da se kriv c i uhva t e. U po ` a r i m a 2007. go di ne 77 qu di je po gi nu lo, a uni { te n o je vi { e od 250.000 hek ta ra ze mqe, uglav nom na Pe le po ne zu i ostr vu Evi ja. Vi {e sto ti na qu di je eva ku i sa no iz oko li ne Ati ne 2009. go di ne zbog po `a ra ko ji su za hva ti li is to~ na pred gra |a gr~ ke pre sto ni ce.

Slo ve ni ja Cr noj Go ri do ni ra dva mi li o na evra POD GO RI CA: Vla da Slo ve ni je }e u na red ne dve go di ne sa vi {e od dva mi li o na evra fi nan si ra ti pro jek te raz voj ne i teh ni~ ke po mo }iu Cr noj Go ri, pred vi |e no je Pro gra mom me |u na rod ne sa rad we ko ji je pot pi san ju ~e u Pod go ri ci.

Pro gra mom je, za sa da, ob u hva }e no 15 pro je ka ta raz voj ne i 17 teh ni~ ke po mo }i, sa op {te no je iz cr no gor ske Vla de. Pro gram pred vi |a po dr {ku kqu~ -

za ove kqu~ ne po lo `a je. Wi ho vo is ku stvo i stru~ nost bi }e nam od ne pro ce wi ve vred no sti u na stav ku iz grad we Evrop ske spoq ne slu `be”, na ve la je E{to no va. \en ti li ni, ko ji ima sta tus vi {eg sa vet ni ka u Evrop skoj spoq noj slu `bi, pret hod no je bio na vi {e vi so kih po lo `a ja u NA TO, EU i ita li jan skom mi ni star stvu spoq nih po slo va. \en ti li ni je za spe ci jal nog pred stav ni ka na Ko so vu iza bran 1. ma ja i man dat je tre ba lo da mu is tek ne 31. ju la, ali je pro du `en do 30. sep tem bra. \en ti li ni je na ovom me stu za me nio Pi te ra Fej ta, ko jem je man dat, ta ko |e, ne ko li ko pu ta pro du `a van zbog ne u sa gla {e no sti unu tar EU o na ~i nu na ko ji evrop ski blok tre ba da bu de za stu pqen na Ko so vu.

CRNA GORA

Vu ja no vi}: Kom pro mi som do iz bor nog za ko na POD GO RI CA: Pred sed nik Cr ne Go re Fi lip Vu ja no vi} iz ja vio je ju ~e da `a li zbog ne u sva ja wa iz bor nog za ko na i za lo `io se za po sti za we kom pro mi sa o tom do ku men tu, ko ji je je dan od glav nih uslo va za na sta vak evrop skog pu ta Cr ne Go re.

On je pod se tio da je usva ja we iz bor nog za ko no dav stva, uskla |e nog sa Usta vom Cr ne Go re, uslov bez kog Pod go ri ca ne mo `e do bi ti da tum pre go vo ra o pri dru `i va wu Evrop skoj uni ji.

Vu ja no vi} sma tra da sa da ne tre ba u par la men tu ili van Cr ne Go re tra `i ti kriv ca zbog ne u sva ja wa iz bor nog za ko na, ve} sve sna ge usme ri ti ka po sti za wu kom pro mi sa i do go vo ra.„Bu du }i da tre ba da se do bi je dvo tre }in ska ve }i na u par la men tu mo ra na }i na ~in da se to re {i, ka ko bi po ka za li Evro pi od go vor nost i ozbiq nost pre ma toj ozbiq noj i od go vor noj po tre bi Cr ne Go re”, ka zao je cr no gor ski pred sed nik. Ko men ta ri {u }i zah tev opo zi ci je da se srp ski je zik vra ti u obra zov ni si stem, kao uslov za po dr {ku iz bor nom za ko -

Filip Vujanovi}

nu, Vu ja no vi} je re kao da tre ba po {to va ti Ustav, ali i lin gvi sti~ ku re al nost u Cr noj Go ri. „Tre ba po {to va ti Ustav i Za kon o op {tem obra zo va wu i vas pi ta wu, a po seb no od lu ku Ustav nog su da ko ju na {a jav nost, na `a lost, ni je na kva li te tan na ~in ni vi de la, ni ana li zi ra la. Tre ba po {to va ti i re al nost, od no sno lin gvi sti~ ku za stu pqe nost je zi ka u Cr noj Go ri.

U okvi ru te tri kon stan te i vred no sti, tre ba na }i na ~in da se taj pro blem re {i”, na veo je on.

Vu ja no vi} je no vi na ri ma u Plu `i na ma, gde je bo ra vio po vo dom Da na te op {ti ne, re kao da pi ta we srp skog je zi ka ni je deo iz bor nog za ko na. Upi tan da pro ko men ta ri {e iz ja vu po sla ni ka De mo krat ske par ti je so ci ja li sta Mi o dra ga Vu ko vi }a da bi iz bor ni za kon bio usvo jen da ni je bi lo me {a wa Sr bi je, Vu ja no vi} je ka zao da je to li~ ni stav Vu ko vi }a i da ne ma po tre be za ko men ta rom. Skup {ti na Cr ne Go re ni je 31. ju la usvo ji la iz bor ni za kon, a no vi rok je 31. de cem bar. Za usva ja we iz bor nog za ko na po treb na je dvo tre }in ska ve }i na u par la men tu. Opo zi ci ja je po dr {ku iz bor nom za ko nu uslo vi la vra }a wem srp skog je zi ka u obra zov ni si stem Cr ne Go re i re {a va wem pi ta wa dr `a vqan stva.

Rok za uskla |i va we pro du `a van je ~ak se dam pu ta. Usva ja we iz bor nog za ko na je pr vi uslov Bri se la da Cr na Go ra do bi je da tum pret pri stup nih pre go vo ra za pri kqu ~e we EU.

REPUBLIKA SRPSKA

GR^KA

ATI NA: Po `ar na gr~ kom ostr vu Kr fu uni {tio je oko 130 hek ta ra bo ro ve {u me i ma sli wa ka, iz ja vio je ju ~e gra do na~ le nik glav nog gra da ostr va Ja nis Tre pe klis, do da ju }i da ne ma sum we da je va tra pod met nu ta. @a ri {ta po `a ra, ko ji su u uto rak iz bi li na 19 raz li ~i tih lo ka ci ja, uka zu ju da su bez sum we od go vor ni pi ro ma ni, re kao je Tre pe klis. „To je kri vi~ no de lo”, iz ja vio je Tre pe klis agen ci ji AFP i do dao da je je dan 31-go di {wak uhap {en i da }e ka sni je da nas pro tiv we ga bi ti po dig nu ta op tu ` ni c a.Pre m a iz ve { ta j i m a me di ja, on je pri znao da je pod met nuo je dan od po `a ra.

ka pa pe mo gla do ve sti do re vi zi je Osim skih spo ra zu ma.

Pa pa i kar di nal Bo za ni} po ru ~i li su hr vat skim vla sti ma da se pe tqa ju u cr kve na pi ta wa i da osta ju kod do ne te od lu ke. Ma na stir se na la zi u ne ka da {woj zo ni B - se ve ro za pad na Istra i Slo ve na~ ko pri mor je za ko ju je Osim skim spo ra zu mi ma iz 1975. do go vo re no da }e Ju go sla vi ja pla ti ti obe {te }e we svim vla sni ci ma imo vi ne na tom pod ru~ ju. Na osno vu spo ra zu ma be ne dik tim ci ma je za Daj lu is pla }e no 1,7 mi li jar di ita li jan skih li ra, od no sno 878.000 evra, ali je Tu| ma nov re `im 1999. Daj lu ustu pio Po re~ ko-pul skoj bi sku pi ji.

BRI SEL: Vi so ka pred stav ni ca Evrop ske uni je za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton ime no va la je ju ~e Fer nan da \en ti li ni ja, tre nut nog vi so kog pred stav ni ka EU na Ko so vu, za di rek to ra u Evrop skoj spoq noj slu `bi za Za pad nu Evro pu, Za pad ni Bal kan i Tur sku. \en ti li ni, ko jem je pre sve ga ne de qu da na pro du `en man dat spe ci jal nog pred stav ni ka na Ko so vu za do kra ja sep tem bra, ime no van je za jed no sa Fran som Ja ko bom Po tuj tom, ko ji }e bi ti di rek tor za bez bed nost u spoq noj slu `bi EU i Ko e nom Ver va e ke om, ko ji }e bi ti di rek tor za Ketrin E{ton Rog Afri ke, Is to~ nu i Ju `nu na red nim ne de qa ma, po {to se Afri ku i re gion In dij skog oke a - okon ~a ju neo p hod ne ad mi ni stra na. tiv ne for mal no sti”.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, „Ve o ma mi je dra go {to mo gu da oni }e pre u ze ti no ve du `no sti „u ime nu jem tri od li~ na kan di da ta

nim stra te {kim ci qe vi ma Cr ne Go re, na ro ~i to pri stu pa wu Evrop skoj uni ji.Ob u hva }e ni su i raz voj ni pro jek ti ko ji ima ju za ciq ja ~a we eko nom ske i so ci jal ne in fra struk tu re i za {ti tu `i vot ne sre di ne u Cr noj Go ri.

Pro gram su pot pi sa li pred stav ni ci mi ni star sta va spoq nih po slo va Cr ne Go re i Slo ve ni je, Ra miz Ba {i} i Alen ka Su ha dol nik.

Do dik: Ne ma re kon struk ci je vla de BA WA LU KA: Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik od ba cio je ju ~e tvrd we, ko je se po ja vqu ju u jav no sti, da ni je za do vqan ra dom vla de i da }e s opo zi ci o nom Srp skom de mo krat skom stran kom pra vi ti re kon struk ci ju ak tu el ne vla de. „Ni jed nog tre nut ka na dnev nom re du ni je bi la pri ~a o re kon sturk ci ji vla de ,kao ni o ula sku SDS u Vla du RS”, re kao je Do dik ju ~e no vi na ri ma u Ba wa lu ci. On je pod se tio da Sa vez ne za vi snih so ci jal de mo kra ta,na ~i jem je ~e lu, ima spo ra zum o usa gla {e nom de lo va wu na ni vou BiH sa SDS, ko ji je u RS opo zi ci o na stran ka. „Ne ma ni ka kve re kon struk ci je vla de RS, kao ni raz go vo ra sa SDS oko wi ho vog even tu la nog ula ska u iz vr {nu vlast”,re kao je Do dik, na vo de }i da su to „spe ku la ci je, ko je iz no si Mla den Iva ni}, li der od po zi ci o ne Par ti je de mor kat skog pro gre sa (PDP).

Te spe ku la ci je ko je iz no si Mla den Iva ni} su deo po slu -

{ni~ kog odo go vo ra pre ma zah te vi ma Zlat ka La gum xi je, li de ra SDP”, re kao je Do dik i op tu `iv {i „Iva ni }a, da od sa mog po ~et ka for mi ra wa vla sti u RS `e li da skre ne pa `wu na pri ~u

{to je dan deo jav no sti u RS po ku {a va da to pri hva ti kao je dan deo atrak tiv ne te me, a ko ja ne po sto ji”, re kao je Do dik. „Ni jed nog da na, ni jed nog tre nut ka na dnev nom re du ni je bi la pri -

Milorad Dodik

o, na vod no, sla boj vla di i neo p hod noj we noj re kon struk ci ji”. „Ni je pro blem {to ta kve in for ma ci je pu {ta ju po slu {ni~ ki me di ji Zlat ka La gum xi je, ve}

~a o ula sku SDS u vla du RS. To su sve la `i i spe ku la ci je Iva ni }a, ko ji na taj na ~in mi sli da tre ba da bu de ak tu e lan, a sa mim tim odr `a va pri ~u o lo {em

eko nom skom sta wu u RS ili ne su gur nim in sti tu ci ja ma, a kao deo uslu ge La gum xi ji ko ji ga je svo jim gla so vi ma iza brao u Dom na ro da Par la man tar ne skup {ti ne BiH”,re kao je Do dik.

Iz vr {nu vlast u RS ~i ni SNSD i we go vi ko a li ci ni part ne ri De mo krat ski na ord ni sa vez (DNS) i So ci ja li sti~ ka par ti ja (SP). Pri ~e o re kon struk ci ji ak tu el ne vla de u RS po sled wih da na su sve u~e sta li je, a PDP je ne dav no sa op {tio da „zbog sve ve }eg na za do voq stva u RS SNSD se spre ma da ula zak u no vu vla du po nu di SDS, pa ~ak i uz mo gu} nost da no vi pre mi jer bu de iz SDS. „Sma tra mo ne do bro na mer nim sve in si nu a ci je ko je se pla si ra ju u ci qu pri ka zi va wa SDS kao stran ke ko ja ni je opo zi ci o na u RS, na su prot osta lih ma wih stra na ka, ko je se sa mo pro gla {a va ju je di nom opo zi ci jom u RS, ka ko bi skre nu li pa `wu s sop stve nih unu tar sta na~ kih pro ble ma”, ka `u u SDS.

De ~ak stra dao u igri s pu {kom BA WA LU KA: Pet na e sto go di {wi de ~ak A.G. iz Gor wih Gra ca kod Mr ko wi} Gra da smrt no je stra dao u sre du ka da ga je u igri s pu {kom iz ne ha ta usmr tio we gov se dam na e sto go di {wi drug D.K, po tvr |e no je Ta njug u u lo kal noj sta ni ci po li ci ji. Po li ci ja je po iz la sku na li ce me sta utvr di la da su se tri de ~a ka igra la s pu {kom u ku -

}i Spa se Ka u rin, maj ke de ~a ka ko ji je is pa lio me tak u dru gog de ~a ka. „Usta no vqe no je da je vi {e pu ta va |en i vra }an okvir sa me ci ma u pu {ku, kao i da je pre po sled weg is pa qi va wa okvir s mu ni ci jom bio iz va |en iz pu {ke, ali je naj ve ro vat ni je u ce vi ostao je dan me tak”, ka `u u po li ci ji. Na li ce me sta s po li ci jom je iza {la i Hit na po -

mo} i po go |e ni de ~ak ho spi ta li zo van je u Do mu zdra vqa u Mr ko wi} Gra du sa te {kom pro strel nom ra nom na le |i ma, u pre de lu grud nog ko {a, gde je ubr zo po pri je mu kon sta to va na smrt. Stra da li de ~ak je je di nac i sa ro di te qi ma `i vi u Austri ji, a u Gor we Gra ce je do {ao na let ni ras pust, gde mu ro di te qi ima ju po ro di~ nu ku }u.

З

petak5.avgust2011.

GLOBUS / OGLASi

c m y

26

Универзитет за сладолед

а сладолеџије које желе да усаврше своје вештине и за оне којима су неопходни часови да би научили како се прави најукуснија ледена посластица отворен је „Ђелато универзитет”! По цени од 800 евра заинтересовани могу открити и рецепте сладоледа са укусом мортаделе и дивље мирођије. Компанија „Карпиђани”, која је годинама позната по производњи машина за прављење сладоледа, отворила је школу у којој се учи вештина прављења ле-

направе и сладолед необичног укуса дивље мирођије и мортаделе. У школи, кроз, коју ће ове године проћи око 12.000 студената, постоје и курсеви менаџмента и маркетинга. Каори Ито истиче да постоји стереотип да посластичарнице специјализоване за прављење леденог слаткиша у свету држе старомодни италијански имигранти, али да се времена мењају и да све више људи из целог света показује интересовање за тај бизнис. Управо због тога, у

кафе у Паризу у 17. веку. Фирму „Карпиђани” основала су двојица браће 1946. године. Компанија има производњу и у Кини, Шпанији и САД, запошљава око 400 радника и планира да наредне године отвори музеј сладоледа. Профил студената је разноврстан. Кевин Кох (25) ради у очевој компанији у Сингапуру која се бави увозом воћа и намерава да по повртаку кући постане сладолеџија са својом радњом. Јасмина Абдел Гани (29)

дене посластице - „Ђелато универзитет” (´gelato´, на италијанском сладолед). А часови изгледају овако... У близини Болоње у централној Италији сваке године око 10.000 студената из целог света покушава да уђе у тајне производње врхунског италијанског сладоледа. Недељни курс са смештајем у оближњем хотелу кошта око 800 евра, а директор школе је Каори Ито (31), пореклом Јапанац који живи у Италији последњих седам година. Осим посластица традиционалног укуса малине, лешника или лимуна, полазници школе уче како да

школи су уведени курсеви који се одвијају на енглеском и француском. Лучано Ферари (53) професор на „Универзитету за сладолед” објашњава да су Италијани раније махом куповали сладолед из иностранства, али да сада странци долазе у Италију да би научили вештине производње италијанског сладоледа, које касније носе у своје земље. Верује се да је сладолед, односно ђелато за какав данас знамо, прављен на дворовима током периода Ренесансе за принцезе, а да је пионир у његовом извозу у свет био Прокопио Куто, који је отворио свој

прати курс заједно са супругом у виду оригиналног одмора у Италији у жељи да научи како да импресионира своје госте на забавама које ће организовати код куће. Нур Шницер (21) из Израела жели да отвори продавницу сладоледа у Јафи у којој ће муштеријама понудити, како сам каже, нешто најбоље што је икада пробао, док Андера Морели (37), бивша менаџерка у банци, жели да се пресели на Флориду и тамо отвори радњу у којој ће у складу са навикама Американаца сладолед служити са палачинкама и сирупом од јавора.

Нови Спајдермен је црнац

Н

акон смрти популарног лика Питера Паркера који је отелотворио Спајдермена каквог знамо, нови Спајдрмен ће бити Мајлс Моралес, тинејџер, полу црнац, полу Хиспано Американац. Осим новог лика, Спајдермен ће добити и ново одело које пристаје боји коже новог јунака. Мајлс је одлучан да преузме улогу доброчинитеља и већ приликом првог „лета” ће морати да се бори против Зеленог Гоблина. Његове авантуре читаоци ће моћи да виде већ у среду у издању „Ultimate Fallout” број четири који ће се наћи на свим продајним местима у Америци. Како Мајлс Моралес није исти као Питер Паркер и костим Спајдермена ће бити потпуно другачији, прилагођен његовом лику. Писац Брајан Микел Бендис каже да је створио сасвим новог јунака који не личи ни на једног до сада: - Он је млађи од Паркера, долази из потпуно другачијег окружења и има другачији поглед

на свет. Смрт Питера Паркера је овог дечака инспирисала да иступи - наводи писац популарног стрипа.

То се зове љубав Д

а љубав не познаје границе, чак ни када су у питању дивље животиње, показује ово несвакидашње пријатељство између шимпанзе и младунчета

тигра. Двогодишња шимпанза До До и младунче тигра названо Аорн „препознали су се” на први поглед, и љубав је рођена. Од момента када су угледали

једно друго више се нису раздвајали. Симпатични и необични пар који је брзо постао атракција за туристе, веома се добро слаже, а код До До је прорадио и мајчински инстинкт јер редовно храни тигрића на флашицу и држи га у наручју, као права мајка. Овај слатки, и одскора нераздвојни пар живи на фарми крокодила недалеко од Бангкока. Ова фарма је права туристичка атракција са 80.000 крокодила и великим зоолошким вртом у склопу, и једна је од „обавезних” дестинација када сте у Бангкоку. Поред крокодила, на фарми живе и мајмуни, тигрови, слонови, лавови, коњи и друге животиње, а организују се и различите представе и перформанси са животињама.

dnevnik

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak5.avgust2011.

Posledwi pozdrav prijatequ

Dana 4. 8. 2011. godine preminuo je u 79. godini dragi otac, deda i svekar

@ivku Kurja~kom

@ivko Kurja~ki iz Srbobrana 1932 - 2011.

od Gospodinovi}a i Danke Siri{ki.

34460

Sa iskrenom tugom opra{tamo se od gospodina

27

^uva}emo samo lepa se}awa na wegovu nepresu{nu energiju i qubav koju je pru`ao i kojom nas je obavezao na ve~no se}awe.

Sahrana je danas, 5. 8. 2011. godine, u 15.30 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Srbobranu.

Sinovi Dragan i Arsen, unuci @eqka, @ivko, Marko i Marta, snaje Rada i Ankica.

34451

Dragi prijatequ

Mitra Baji}a

SE]AWE

5. 8. 2001 - 5. 8. 2011.

Sau~estvujemo u bolu porodice.

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521-546, 021/6212780.

32372 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

34235

PRIMAM u stalni radni odnos voza~a „C� kategorije.

Radno iskustvo 1 - 3 godine.

Telefoni: 021/403-152, 403150.

34331

Pe|a sa mamom, tatom, bratom i bakom.

34479

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

@ivko Kurja~ki Svetovid Levi} Tole mirno po~ivaj pored svoje Milice, a mi }emo ~uvati se}awe na vas dvoje i zajedni~ka dru`ewa sa na{om decom. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Milanu [obotu Prija Marta Ba{i} sa porodicama Basta i Gugi}.

Tvoji najmiliji.

34450

34382

Porodica Tepav~evi}.

70240-P1

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

34267 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 061/174-37-26, 063/81757-22, 064/26-11-741.

34347 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 4300 i su{eni 900.

Telefoni: 064/2613-995, 064/94-15-976, 061/174-37-25.

34348

Ne postoji vreme koje nam mo`e izbrisati se}awe na Tebe.

Nikada nisi oti{ao, uvek `ivi{ sa nama.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i saradniku

Milanu [obotu Karate savez Vojvodine.

Posledwi pozdrav prijatequ i velikom zaqubqeniku u odbojku

Milanu [obotu Odbojka{ki savez Vojvodine.

171/P

70240-P

Dragi kume Mi}o, ne}emo te nikad zaboraviti.

Milan [obot

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav na{em dugogodi{wem sekretaru

[obot Milanu

Mitru Baji}u

Sekuli} Mirjana, Neboj{a, Jovana i Sandra.

Kom{ije sa Bulevara Ja{e Tomi}a 13.

Od svoje rane mladosti svoj `ivot si posvetio sportu i mladima.

Bio si uzoran saradnik i divan prijateq, na{ sport i mi ostajemo siroma{niji za jednu takvu li~nost.

Neka ti je ve~na slava i hvala za sve.

Xudo savez Vojvodine.

34463

34462

172/P

28

^iTUQe l POMeni

petak5.avgust2011.

Sa neizmernom tugom i bolom u srcu opra{tam se od mog voqenog

dnevnik

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 8. 2011. godine, u 84. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo moj suprug

Stevan Be~eli} 4. 10. 1934 - 3. 8. 2011.

Mitar Baji}

TaJe

Sahrana je danas, 5. 8. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

prof. istorije i p~elar

O`alo{}ena supruga Natalija.

34403

Sahrana }e se obaviti 5. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Wegova Maja.

O`alo{}eni: supruga Mara, }erka Mirjana, unuke Jelena i Qiqana i zet Bo{ko.

34440

34439

Posledwi bratu

Napustio nas je na{ dobri i voqeni

pozdrav

dragom

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Stevan Be~eli} Osta}e najlep{a se}awa na na{eg tatu i dedu.

Sin Slobodan sa porodicom.

34404

Stevanu \or|a Be~eli}u

DeKa

Posledwi pozdrav od Jelene i Qiqane.

Stevanu \or|a Be~eli}u

Posledwi pozdrav profesoru na{e {kole

od: sestre Pavice, zeta Dmitra i sestri}a Jovana Kantar sa porodicom i sestri~ine Tawe Vasi} sa porodicom.

od: bra}e Save i \or|a i sestre Zore Juhas sa porodicama.

34444

34445

S bolom u du{i i tugom u srcu opra{tam se od mog najstarijeg brata

Sve si nas iznenadio, ali qudine ne umiru tako brzo.

Zori Frani} Sa zahvalno{}u i po{tovawem, Kolektiv Osnovne {kole „Svetozar Mileti}” iz Titela.

34441

Posledwi pozdrav na{em dragom

34411

Stevana Be~eli}a Babe

Sa velikom tugom se opra{tamo od najmilijeg, plemenitog i po{tovanog oca, djede i dida

Milan [obot

Brat Radoslav - Be~a sa porodicom.

Dado.

34436

34425

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da u subotu, 6. 8. 2011. godine, na Starom grobqu, u Futogu dajemo ~etrdesetodnevni pomen na{em

Milanu od koleginica i kolega iz Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.

Milojka Cvijana preminulog 3. 8. 2011. godine, u 80. godini.

Sahrana je 5. avgusta 2011. godine, u rodnom mestu Bastasi, kod Bosanskog Grahova.

O`alo{}eni: k}eri Milka i Jovanka, unu~ad Bo{ko i Bojana, zetovi Mirko i Simo.

1520/P

34398

Sa nevericom ostajemo zate~eni, sa prazninom u srcu zbog gubitka dragog prijateqa i predanog sportskog radnika.

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od na{eg brata i devera

Rajku Nini}u Dana, 27. juna 2011. godine prestalo je da kuca srce tvoje.

Vreme ne le~i bol i tugu i ne bri{e se}awe na tvoju te{ku bolest.

Ne postoje re~i koje bi opisale prazninu koja ostaje posle tebe.

Zauvek ostaje{ u na{im srcima i mislima.

Neka te An|eli ~uvaju.

Milan [obot Sa neizmernom zahvalno{}u, veliki sportski pozdrav.

Milojka Cvijana

Tvoji najmiliji.

Marko i Marija.

34248

34399

JK „Bezbednost” - Novi Sad. 173/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Danas se navr{ava sedam godina od kada nije sa nama

JEDNOGODI[WI POMEN na{em jedinom i nikad pre`aqenom

petak5.avgust2011.

3

GODI[WI POMEN dragom bratu i ujaku

Stevanu Joji}u

Nikoli Simonovi}u 7. 8. 2010 - 7. 8. 2011.

Qubica Medakovi}

Milan Bawac

obele`i}emo u subotu, 6. 8. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa.

U mislima i srcima uvek sa tobom: majka Mirjana, otac Ivan, supruga Irena sa malom }erkicom Milicom, stric Voja, strina Ana i te~a Neboj{a.

dipl. ecc.

5. 8. 2001 - 5. 8. 2011.

Uspomenu na wu ~uvaju: sestra \ur|ica i brat Vlada sa porodicom.

34419

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

DESETOGODI[WI POMEN

34421

GODI[WI POMEN mom dragom suprugu

Pro{lo je 13 godina od kako nije sa nama

Gojko \ura{evi}

ugostitequ iz Iriga 16. 8. 2010 - 6. 8. 2011.

Mili na{, pro{lo je ve} deset godina na{e tuge i bola za tobom.

Mislimo stalno na tebe, a tvoj svetao lik i dobra du{a nam poma`u da duboku `alost lak{e podnosimo.

Po~ivaj u miru.

29

1998 - 2011.

obdr`a}emo u subotu, 6. 8. 2011. godine, u 11 ~asova, na Isto~nom grobqu, u Irigu.

Sestra Radmila sa decom i unucima.

Se}aju se i tuguju wegovi: Raki}, Dragan, Branko, Mikica, dr. Bane, dr. Pera, Du{an, Marovi}, \urika, Lazo, Rus, Dabes, Zori}, Rapaji} i Marjanovi}.

34317

34253

TU@NO SE]AWE Dana 16. 8. 2011. godine navr{i}e se tu`na godina od kako nije sa nama na{ stric

Tvoji: mama, tata, sin i sestra sa porodicom.

34370

Milivoj Ackov

Danica ^udi}

1958 - 2011.

POMEN

Jovu Viloti}u

ro|. Uzelac

Sahrana je u subotu, 6. 8. 2011. godine, u 13 sati, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: sinovi Aleksandar i Oliver i }erka Svetlana.

Deset godina je pro{lo.

Prolazi vreme, uspomena `ivi.

Sin Predrag, }erka Mirjana sa porodicama, sestre Marija i Nada, bra}a Milan i \oko.

34423

34284

Tu`nog srca obave{tavamo prijateqe da je na{ dragi otac

Stevan Joji} Ma~ak

1954 - 2010. obele`i}emo 6. 8. 2011. godine, u 10 sati, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Vreme ne le~i, samo nau~i kako da se bori{, `ivi{ sa tugom, a te{ko je `iveti i i}i daqe bez tebe i te{ko je pobe}i od misli kako bi bilo da smo zajedno...

S qubavqu koju smrt ne prekida, osta}e{ u mom srcu.

Tvoja supruga Veselinka.

34391

\or|e Ka}ibo

GODI[WI POMEN

preminuo u 69. godini.

Mnogo }e{ nam nedostajati, ali zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Sahrana }e se obaviti 6. 8. 2011. godine, u 13 ~asova, u Be~eju, na velikom Katoli~kom grobqu.

Tvoji: sin Aleksandar, }erka Jelena.

na{em dragom bratu, {uraku, ujaku i dedi

Pomen }e se obele`iti u subotu, 6. 8. 2011. godine, u 11 sati, na grobqu u Irigu.

Wegovi Lazar i Jelena.

34369

Rajko Xida

Posledwi pozdrav Adrijaninom tati

Posledwi pozdrav Adrijaninom tati

Milanu [obotu

Milanu [obotu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se davati {estomese~ni pomen u Futogu, na Centralnom grobqu, u 11 ~asova.

Wegovi najmiliji. od dru{tva iz PASA@A.

od Pepe.

34408

Posledwi pozdrav

Jovu Viloti}u

34395

34361

34362

POMEN Danas, 5. 8. 2011. godine navr{ava se {est godina od smrti na{e voqene

Osobqe kafea „Flying Dautchman” iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti

Posledwi pozdrav Renatinom i Adrijaninom tati

Juhas Katice

Mi}e [obota

Milanu [obotu

1954 - 2010.

Dragi na{ brate, tuga za tobom ne jewava, a rana na srcu ne zarasta. @ivi{ u svakoj na{oj misli, pri~i i svemu {to se zove uspomena na tebe.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

\or|e Ka}ibo

\or|u Ka}ibo

od Bili} Ru`ice.

1923 - 2005.

Bucko, `ive}e{ u mojim mislima, se}awima, u mom srcu.

Tvoja Ela.

34410

Tvoje sestre: Mila, Nevenka i Stoja sa porodicama.

Suprug Ilija, }erka Irena i unuk Goran sa porodicom.

34409

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragom prijatequ.

na{em

od: taje Si}e, Jagode i sestara Martine i Ive.

34394

34363

34388

34393

Posledwi strini

Posledwi pozdrav Markovom bratu

U srcu i mislima uvek sa tobom.

Posledwi pozdrav dragom

SE]AWE

Milan [obot

\or|e Beqanski

Milojku Cvijanu

Gori

od koleginica i kolega iz JP „Poslovni prostor” u Novom Sadu.

336/P

Dana 6. 8. 2011. godine navr{ava se pet godina tuge i bola od kada nisi sa nama.

od: Dragiwe i Nedeqka Tepi} sa porodicom.

34417

Milanu [obotu

Tvoji najmiliji: sin Mirko, unuka Marija i snaja Svetlana.

Kum Kosta Bori{ev.

Dragom kolegi i prijatequ posledwi pozdrav od porodice Ili}.

34412

34376

34381

tv program

petak5.avgust2011.

Катрин Денев

Играј мо игру удво је Пе де се те го ди не би ле су у Па ри зу рај за ман гу пе и ло по ве. Ма ли Си мон од ра стао је у све ту кри ми на ла и по стао је ло пов, због че га је че сто хап шен. Због пљач к е бан ке осу ђен је на 10 го ди на за тво ра... Уло ге: Катрин Денев, Жак Дитрон, Жак Вилере Ре жи ја: Клод Лелуш (РТВ 1, 23.40)

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

06.40 07.18 07.24 07.29 07.42 08.06 08.16 08.47 09.42 10.17 10.46 11.12 11.40 12.16 12.44 13.42 15.08 15.43

Жил Делпи

Два да на у Па ри зу Фран цу ско-аме рич ки пар, Фран цу ски ња Ма ри он и Аме ри ка нац Џек, по ку ша ва да об но ви сво ју ве зу ро ман тич ним пу то ва њем у Евро пу. Њи хов пут у Ве не ци ју ни је био успе шан - обо је су се вра ти ли са сто мач ним про бле ми ма. Уло ге: Жили Делпи, Адам Голдберг, Мари Пиле, Алберт Делпи Ре жи ја: Жили Делпи (РТС 1, 01.06)

06.30 09.00 09.30 10.05 10.08 10.21 10.35 11.30 11.55 12.10 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.10 15.55 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 22.00 22.30 23.40

Јутарњи програм Алтајски призори Бајко квиз Стање на путевима Осмех и ништа више Земља живих: Вилово Гимназијалци Кухињица Десило се Ноћна смена Класик рок Грување Вести Кад зазвони Алтајски призори Из нашег сокака Гимназијалци Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Бресква Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Концерт: Тереза Кесовија Војвођански дневник Петказање Циклус Клода Лелуша: Играјмо игру удвоје, филм 01.30 Горан Каран у Новом Саду 03.30 Грување

06.30 Кухињица – мађ.

07.00 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.25 Фортепиано 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Незавршена композиција за механички клавир, филм 12.15 Музички интермецо – мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Панова фрула је освојила планету, емисија (рум)са титл.на срп.

13.07 Крв и ружа 14.50 Бајко квиз 15.15 Добро вече Војводино (рум), скраћени снимак са фестивала-Куштиљ 2011.

16.45 Духовка (слов) 17.15 Верска емисија (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.45 Цртани на словачком 20.00 Словачке народне свечаности, пренос из Б. Петровца (слов) 22.30 Сурова романса, филм 1.и 2.део 01.00 ТВ продаја

Глас Америке Јутарњи програм Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Вреле гуме Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филм: Хартови са Запада Глас Америке

06.05 08.00 09.05 10.02 10.36 11.11 12.00 12.15 12.37 13.24

Азбука родитељства (Новосадска ТВ, 20.00) 11.05 11.35 11.45 12.05 13.05 14.00 14.05 14.35 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Храна и вино Агро дан Неон сити Тајанствене приче Одељење за убиства Вести Док. програм Витраж Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртани филм Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Азбука родитељства Славни парови Одељење за убиства Објектив Филм: Пас луталица

07.30 10.00 11.00 11.30 12.00 15.30 16.00

Премијер лига Магазин Фул Тилт покер Фудбал мондијал магазин Трка АТП Вашингтон 1/8 Финале Премијер лига Магазин Барса ТВ: Историја Барселоне 19.00 Специјал, студио: Најава Шампионата 20.00 АТП Вашингтон 1/4 Финале 23.00 АТП Вашингтон 1/4 Финале

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

15.00 16.00 16.38 17.00 17.25 18.21 18.56 19.30 20.05 20.51 23.03 23.33 00.20 00.45 01.06 02.45 03.31 04.03 04.33

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 15.50 17.05 17.50 18.45 19.00 19.20 19.45 21.00 21.15 22.00 23.45 00.15 00.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Разгледница На скривено те водим место Дизни на РТС Дневник Спорт плус Злочиначки умови Летњи биоскоп: Господин Магу, филм Ово је Србија Отписани Гастрономад Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица, квиз Дневник Отписани РТС караван Око, инфо Злочиначки умови Дневник Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Два дана у Паризу, филм Оно као љубав На скривено те водим место Око Разгледница

Бандини Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Аурора Ексклузив Вести Експлозив Трачара Филм: Мостови Округа Медисон Галилео Забрањено воће Када лишће пада Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Лото Када лишће пада Филм: Тесна кожа Експлозив Ексклузив Трачара

dnevnik

c m y

30

16.34 17.04 18.02 19.26 20.00 20.28 21.00 21.59 22.52 23.45 00.41 01.09 02.30 03.00 03.34 04.04 04.59 05.29

Слагалица, квиз Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Душтвено политичка мисао Може и другачије Енциклопедија Метрополис Живот и стандарди Камером кроз пределе Музички програм Ликовна колонија РТС Трезор Друштвено политичка мисао Век српског филма ТВ лица: Никола Симић...као сав нормалан свет Воде Србије Капри Међу нама Музички програм Странац у Београду Лов и риболов Капри Приватан живот фараона Музички програм Трезор Век српског филма Међу нама Музички програм Странац у Београду Воде Србије Музички програм Лов и риболов Разгледница

06.00 06.30 07.00 08.00 08.25 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.00

ВОА Друга страна Србије Маратон Милица² Топ шоп Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм: Планета мајмуна Вести Милица² Инфо Здравље и Ви Топ шоп Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Чак Милица² Без трага Филм: Голи пиштољ НЦИС Вести Милица² Филм: Коцка Шарено Милица²

Никол Дебор

Коц ка

Њи хо во се ћа ње је ма гло ви то и ни ко се не зна ка ко је сти гао у коц ку. Ал дер сон се бу ди у ће ли ји, тра жи из лаз и на и ла зи на но ву коц ку. Бив ши по ли ца јац Квен тин по ста је ли дер гру пе љу ди ко ји су се за јед но на шли у без из ла зној си ту а ци ји. Уло ге: Морис Дин-Винт, Ники Гудањи, Џулијан Ричингс, Дејвит Хјулит, Никол Дебор, Вејн Робсон, Ендру Милер Ре жи ја: Винћенцо Натали (Авала, 00.00)

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

И\абела Роселини

Мер лин У до ба ка да је ма ги ја би ла уоби ча је на ствар, ка да је вла да ла ста ра ре ли ги ја, а ра то ви би ли сва ко дне ви ца... го спо да ри ца та ме, Маб, ство ри ла је Мер ли на. Он је тре ба ло да бу де њен на след ник и ве ли ки ча роб њак ко ји ће да вра ти љу де ста рој ре ли ги ји. Ме ђу тим, он се су прот ста вио сво јој ства ра тељ ки и за по чео бор бу из ме ђу до бра и зла. Уло ге: Сем Нил, Рутгер Хауер, Хелена Бонам Картер, Изабела Роселини, Миранда Ричардсон Ре жи ја: Стив Барон (Б92, 21.00) 09.35 Топ шоп 10.00 Док. серија: Све о животињама 10.25 Топшоп 10.35 Сунђер Боб Коцкалоне 11.00 Пингвини с Мадагаскара 11.25 Трнавчевићи у дивљини 11.55 Топ шоп 12.20 Најбоље године 13.05 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 13.55 Филм: Последњи обрачун 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 19.06 Пријатељи 20.00 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Мерлин 1. део 23.35 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 23.55 Филм: Фалсификат 01.50 Ноћни филмски програм Филм: Џонатан Крик: Тајанствени портрет

07.00 09.45 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 03.00 04.30

Добро јутро У сосу Свет који нестаје Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Петком у два Тренутак истине Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Курсаџије Гранд шоу Кеш на ноге Наслеђе једне даме Лас Вегас Филм: Хостел Филм: Крсташ Филм: Погребникова свадба

05.30 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 14.00 14.50 15.40 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 21.00 21.30 21.55 22.00 22.30 00.00 01.00 03.00

Јутарњи програм Чаробњак магичне фруле Здраво Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво Кити Сабрина Дино ратник Легенда о Неши Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Луде године Империја Ћин Телешоп Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Малдиви - Идемо даље… Вести Империја Ћин Је л истина Пут ка ватреном рингу Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Картел Малдиви – Више од игре… Луде године

Пут ка ватреном рингу

Ријалити шоу који прати две групе аматерских ММА бораца у покушају да се изборе за „Пут ка ватреном рингу” и шансу за професионални уговор са промоцијом Ring of Fi re. Кроз низ тренинга, спаринг борби, тестова снаге и издржљивости и окршаја са другим учесницима, најбољи ће крчити себи пут ка професионалном мечу у октагону у Денверу... (Хепи, 21.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak5.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

22

31

УМЕТ НИЧ КО БЛА ГО ЕВРО ПЕ У РА ЉА МА ХИ ТЛЕ РА

Пи ше: Лин Х. Ни ко лас 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Л.А. Инк Мајами инк Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима, мачкама, љубимцима Грађевинске интервенције Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Шта не треба обући Удварање у мраку Др Џи Л.А. Инк Мајами инк Удварање у мраку Шта не треба обући

07.00 09.07 10.20 11.40 11.51 11.58 13.21 13.36 14.21 15.11 16.05 17.00 17.44 18.27 19.30 20.10 21.10 22.41 22.51 00.52 02.27 04.00 04.41

08.00 Како је уметност створила свет (1) 09.00 Римско царство (3) 10.00 Пет америчких гиганата (2) 11.00 42 начина да се убије Хитлер 12.00 Гладијатори. повратак међу живе 13.00 Ланкастер у рату 14.00 Гуге – изгубљено краљевство Тибета 15.00 Хероји, култ и кухиња (4) 16.00 Како је уметност створила свет (2) 17.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз 18.00 Пет америчких гиганата (3) 19.00 Суђење нацистима у Нирнбергу (1) 20.00 Јелена Тројанска (1) 21.00 Борба против Црвеног барона 22.30 Кинематографија Жан Лик Годара 23.00 Хероји, култ и кухиња (5) 00.00 Како је уметност створила свет (2) 01.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз

08.00 Шесторица који су обишли свет 08.30 Дигсвил 09.30 Ози Бу 10.00 Вук и лисица 10.30 Дигсвил 11.00 Екстремисти 13.15 Задржавање 16.00 Медитеранео 18.00 Чикаго 20.00 Суперкрос 22.00 Тренер 00.00 Еротски филм

Су пер крос Су о че ни са ми сте ри оз ном смр ћу сво га оца, два бра та мо ра ју да по мог ну је дан дру гом ка ко би би ли у ста њу да кре ну у Лас Ве гас, на так ми че ње у мо то кро су... Уло ге: Стив Хо ви, Мајк Во гел, Со фи ја Буш Ре жи ја: Стив Бyм (Си не ма ни ја, 20.00)

Со фи ја Буш

06.00 07.35 09.20 10.35 12.10 13.40 15.05 16.35 18.05 18.30 20.05 20.35 21.05 22.00 23.35 00.55 02.30 04.25

Принцеза и жабац Последња песма Спашавање Едвардса Породица Адамс Делго Маторе џукеле Величанствена петорка Тексашки скандал с навијачицама Живети пуним плућима (2009) Филмови и звезде 500 дана лета Сједињене Тарине Државе Обдарен Борџије Стјуарт: Живот уназад Живот у облацима Иза непријатељских линија 3 Рокенрола Људи

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Книн Дневник Спорт Книн ТВ календар Господарица твога срца Знам, а не знам У потрази за светим Алиса, слушај своје срце Све ће бити добро Клапе у Арени Олуја над олујама Дневник Капри Книн Спорт Филмски маратон - циклус Клинта Иствуда: Клопка за инспектора Калахана, филм Филмски маратон: Самци, филм Фимови Бад Спенсера: Детектив XXL: Топовска кугла Бостонско право Скица за портрет

Ки ра Се двик

Сам ци Глав ни ју на ци фи лам су ше сто ро мла дих од 25 до 30 godina, ко ји су углав ном ве за ни за му зич ку сце ну Си је тла. Стив је ур ба ни стич ки пла нер ко ји је од лу чио да се од рек не љу ба ви све док не срет не Лин ду. Она ра ди у аген ци ји за за шти ту жи вот не сре ди не и уско ро оста је у дру гом ста њу... Уло ге: Бри џит Фон да, Кем бел Скот, Ки ра Се двик, Ши ла Ке ли, Џим Тру Фрост, Мат Ди лон Ре жи ја: Ка ме рун Кров (ХРТ 1, 00.52)

08.17 08.45 09.07 09.19 09.35 09.59 10.42 11.27 12.08 12.31 12.58 13.20 13.44 15.19 16.00 16.27 17.09 17.51 18.42 19.13 19.26 20.01 20.44 21.13 21.55 23.25 00.10 00.31 01.13 01.42 02.06 02.47

06.00 08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Жутокљунац Конор на тајном задатку Љубитељи дечјег света Боли глава Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Вероника Марс Шаолински пажеви Жутокљунац Џони Браво Лагодни живот Зека и Кодија Филмови Бада Спенсера: Детектив XXL: Топовска кугла Ружна Бети Дени на мору Бриљантин Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Код куће је најлепше Гаража Браћа и сестре Путујмо повољно, док. серија Битанге и принцезе Док се не докаже невиност Лажи ми Увек је сунчано у Филаделфији Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер Трачерица Ноћни музички програм

Носферату – Симфонија ужаса Фаџ Интермецо 1 Корак даље Иза закључаних врата Интермецо 2 Невероватне приче Затворски воз Фаџ Корак даље Трава Невероватне приче Интермецо 3 Мафијашки шеф Трава Стисак Ноћ ајкула О људским оковима

04.00 Рођење 06.00 У ноћи 08.00 Моћни ветар 10.00 Били Медисон 12.00 Шећер и зачин 14.00 Дивље мачке 16.00 Невидљиви циркус 18.00 Стриптиз клуб 20.00 Балада о малом Џоу 22.00 Рођење 00.00 Луч страха 02.00 Сомот

06.20 07.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.50

Дигајнога: Убиство ви Судија Ејми У потрази за судбином Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Отета усред бела дана Убиства у Мидсамеру Дигајнога: Убиство ви Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Све по закону Да ли знате ко сте? Домаћице из округа оринџ Закон и ред Председников човек Убиства у Мидсамеру

06.55 08.45 09.50 10.55 11.50 12.15 13.05 14.35 16.20 17.10 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.35 00.35 02.25

Кобра 11 Наследници Врата раја Стаклен дом Ексклузив таблоид Вечера за 5 1001 ноћ Кобра 11 Не дај се, Нина! Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ Данас Стаклен дом Закон и ред ЦСИ Њујорк Планета мајмуна, филм Црна ветрењача, филм ЦСИ: Лоши дечки

Пла не та мај му на Го ди на је 2029. и астро на ут Лео Деј вид сон по ла зи у ру тин ску ми си ју на совм све мир ском бро ду. Из не на да упа да у вре мен ско-про стор ну ру пу ко ја га во ди на чуд ну пла не ту где вла да ју мај му ни, а љу ди су под чи ње на ра са... Уло ге: Марк Вал берг, Хе лен Бо нам Кар тер, Тим Рот Ре жи ја: Тим Бар тон (РТЛ, 22.35)

Хе лен Бо нам Кар тер

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Смртоносна зона Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Звездане стазе науке Разоткривање митова Врхунско градитељство Успорен снимак Амерички чопери Генералка Звездане стазе науке

08.30 09.00 14.00 16.30 18.00 19.00 19.30 20.30 21.30 22.30 23.35 23.45

Аутомобилизам Фудбал Фудбал на плажи Скијашки скокови Бициклизам Трке коња Најјачи човек Уметнички билијар Уметнички билијар Киглање Сви спортови Фудбал

О

Оста ре ли мар шал вла дао из ба ње

ста ре ли мар шал Ан ри Пе тен, хе рој Вер де на и пр ви чо век вла де Тре ће ре пу бли ке у рас па ду, об ја вио је 17. ју на 1940. на ра ди ју „да бор бе мо ра ју пре ста ти“. То је учи нио без кон сул то ва ња са ве зни ка или сво је вр хов не ко ман де и пре не го што су пред ло зи за мир ње го вих ди пло ма та уоп ште узе ти у об зир. Из не на ђе ни Нем ци од мах су од мах раз гла си ли ову по вољ ну по ру ку. Су тра је Фран цу ска про гла си ла све за јед ни це ко је бро је ви ше од 20.000 ду ша „отво ре ним гра до ви ма“. Го то во без ика квог от по ра, Не мач ка је не у мо љи во на пре до ва ла ка Бор доу, где се фран цу ска вла да у па ни ци спре ма ла за ева ку а ци ју у се вер ну Афри ку. Три да на ка сни је је кре ну ла на пре го во ре с Нем ци ма. У по врат ку, про ла зи ли су кроз нео пи си ви ме теж на пу те ви ма, во зи ли су ка Ком пје њу, где су Нем ци пот пи са ли сво ју по ни жа ва ју ћу пре да ју у Пр вом свет ском ра ту. Хи тлер, оп сед нут Пр вим свет ским ра том, пла ни рао је ма ло по зо ри ште. Не мач ки ин же ње ри про би ли су отво ре у зи до ви ма згра де у ко јој је ста јао из ло жен ва гон у ко јем је 1918. пот пи са но при мир је и вра ти ли га на ње го ву пр во бит ну ло ка ци ју бли зу гра нит ног спо ме ни ка на ко јем је пи са ло „На овом ме сту кло нуо је зло чи нач ки дух Не мач ког цар ства“, што су уочи це ре мо ни је пре да је дис крет но пре кри ли огром ном за ста вом са сва сти ком. До ку мент при мир ја са др жао је не ко ли ко по себ них на ци стич ких кла у зу ла: био је за бра њен пре нос имо ви не из оку пи ра них у нео ку пи ра не зо не, и зах те ва на је пре да ја свих не мач ких из бе гли ца у Фран цу ској ко ји су „из да ли соп стве ни на род“. Фран цу Џа ба су Нем ци ра ди ли на Пе те но вој по пу лар но сти зи су се сна жно опи ра ли тој од ред би, али уза луд. Но, пре не го што је при мир је ста вље но на сна гу, грам ста вљао је ак це нат на ар хи тек ту ру. Ма ли скуп прет њу ни су об ја ви ли, што је омо гу ћи ло сто ти на ма по чео је пре зо ре, с по себ ним оби ла ском Опе ре, где је из бе гли ца да по бег ну. ја ко осве тље ње упа ље но спе ци јал но за Хи тле ра, ко ји Зе мља је по де ље на, а Вла да оног што је оста ло од је про је кат згра де по зна вао до де та ља. Про ду жи ли су Фран цу ске мо ра ла да се пре ме сти у нео ку пи ра ну зо - до Ај фе ло вог тор ња, Па ла те ин ва ли да, Мон мар тра и ну и иза бра ла ба њу Ви ши. Ов де је Тре ћа ре пу бли ка ба зи ли ке Са кр кер. У по врат ку, ре као је Шпе ру: „Жи за ме ње на ква зи дик та тор ством Пе те на и ње го вог ма - вот на ми је же ља би ла је да ви дим Па риз. Не мо гу да ни пу ла то ра Пје ра Ла ва ла, ко ји су ве ро ва ли да ће Хи - из ра зим ко ли ко сам сре ћан што ми се тај сан ис пу тлер по ра зи ти Бри та ни ју и да је њи хо ва нај бо ља пред - нио“. Мо жда је тај сан спа сао град од суд би не Вар ша ност ле жа ла у са рад њи с њим. ве јер је Шпер био ужа снут кад је Ве о ма је про ниц љи во при ме тио од Хи тле ра чуо да је по ми шљао и На кон по се те фран цу ској аме рич ки ам ба с а дор Ви ли јам да уни шти Па риз. По сле ово га, Бу лит: „Они се на да ју да ће на ре дио је ар хи тек ти ма да на ста пре сто ни ци, Хи тлер је Фран цу ска по ста ти Хи тле ро ва ве гран ди о зне пла но ве за из град на р е д ио ар х и т ек т и м а да оми ље на про вин ци ја“. њу Бер ли на. Ре као је да, кад бу ду Нем ци су ис пр ва би ли раз о ча - на ста ве гран ди о зне пла но ве за вр ши ли, „Па риз ће би ти са мо ра ни ле ген дар ним Па ри зом јер, град ње Бер ли на. Ре као је да ње го ва сен ка. За што би смо га, иако пре леп и не так нут, до че као он да, уни шта ва ли?“ ће, кад бу ду за вр ши ли, их је са спу ште ним ро лет на ма и Већ на ред ног ју тра ге не рал „Па риз би ти са мо ње го ва тих. Ка феи, про дав ни це и кан це Кај тел је ад ми ра лу Ло ри ју, ди ла ри је би ли су за тво ре ни. Но ћу сен ка” и од у стао од ру ше ња рек то ру Бер лин ског вој ног му је вла дао мр кли мрак. Нем ци су зе ја, на ре дио да сме ста поч не Гра д а све т ло с ти до шли у зо ру 14. ју на и до по при пре ме за по вра так рат них дне ва су за ста ве са сва сти ка ма тро фе ја не мач ког по ре кла „из за ме ни ле фран цу ске три ко ло ре, нај у оч љи ви је на Три - вре ме на ра то ва за не за ви сност, то ком 1914/18 до да јум фал ној ка пи ји и вр ху Ај фе ло вог тор ња. Не мач ки нас“ ко је је фи рер ви део у Па ла ти ин ва ли да и дру гим Ге не рал штаб је за се бе ода брао хо тел „Кри јон„. Збу - јав ним ме сти ма. ње на, фран цу ска по ли ци ја не ко вре ме ни је успе ва ла Хи тлер, ве ли ки осва јач, ни ка да ви ше не ће по се ти да от кљу ча ме тал не ро лое на ула зу, али су убр зо Нем - ти свој град из сно ва. Упа дљи во се раз ли ко вао од ве ци ве се ло ис пи ја ли шам па њац и ко мот но за по се да ли ћи не сво јих зе мља ка, ко ји су Па риз сма тра ли нај бо нај бо љи сме штај у гра ду. Ге не рал Фон Бок, ко ман - љим мо гу ћим ме стом за бо ра вак у на ред не че ти ри го дант ар миј ске гру пе Б, на кон што је об и шао На по ле о - ди не. Иза све ове ве се ле ко рект но сти, из ван ред но нов гроб, оти шао је на до ру чак у „Риц„. Од мах је при - ефи ка сне оку па ци о не вла де бр зо су се ус по ста вља ле ме ће но да су се Нем ци по на ша ли не са мо крај ње „ко - у Бел ги ји и Фран цу ској, као ра ни је у Хо лан ди ји. Оку рект но“ већ и при ја тељ ски. Без ус те за ња раз го ва ра ли па ци о на ва лу та ско ва на је већ 20. ма ја. Нем ци су у де су с осо бљем аме рич ке ам ба са де о на па ду на Ен гле - ло ви ма ко је су осво ји ли пре у зе ли кан це ла ри је од сут ску, пред ска зу ју ћи да ће рат би ти за вр шен на ред них них фран цу ских по ре ских зва нич ни ка да би би ли си не ко ли ко сед ми ца. гур ни да не ће би ти пре ки да уби ра ња. Зна ко ви на пу ту Дан по сле пот пи си ва ња при мир ја, Хи тлер је од ле у го ти ци по ја вљи ва ли су се на сва ком ћо шку. За раз тео у Па риз да раз гле да град, у прат њи Ал бер та Шпе ли ку од Хо лан ди је, Фран цу ска и Бел ги ја су до би ле ра и свог оми ље ног ва ја ра Ар ноа Бре ке ра, ко ји су ве о- тра ди ци о нал ну вој ну вла ду ко јом је упра вљао Вер ма до бро по зна ва ли град. Ово је би ла Хи тле ро ва пр ва махт, али, као и у Пољ ској, кар та је пре у ре ђе на по Хи по се та Гра ду све тло сти, а бри жљи во на пра вљен про тле ро вом на хо ђе њу. Књигу Лин Х. Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ” (издавач: „Геопоетика”, Доситејева 13, Београд) читаоци „Дневника”, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст од 20 одсто путем телефона: 011/ 263–3790 и 328–2436 или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak5.avgust2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

5. avgust 2011.

Петак је, не нарочито продуктиван, за вас. Погледајте како то партнер ради. Друштво има своје теме и дилеме. Ако не можете да их победите, придружите им се. Продужен викенд или путовање на дуже?

BIK 20.4-20.5.

Обратите пажњу на партнерски однос и промењиво, а острашћено понашање драге особе. Ту је ваша шанса да истерате истину на видело, да поставите своја правила и захтеве, жеље. Провод.

BLIZANCI Трошите новац или неке друге 21.5- 21.6. ресурсе, улажући у дом, породи-

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION Ваш борбени Марс је умарши24.10- 23.11. рао у водени знак Рака, па сте из-

губили оштрину свог сечива, мозда чак и иницијативу. Породица је окосница ваших успешних настојања, па им се посветите у потпуности.

STRELAC 24.11- 21.12.

цу, укућане. Све више ћете се трудити око њих и у том правцу. Партнер преузима иницијативу и доминантан положај у односу на вас.

RAK 22.6-22.7.

Остаршћени сте, одлучни и емотивно преосетљиви, па се није играти са вама, ових дана. Директни сте и од иницијативе, имате своје усмерење и јаке жеље, које ћете испунити. Званични успех или сусрет.

LAV 23.7-22.8.

Окупирани сте личним задовољствима и свим оним лепим стварима које волите. Угађате себи, али вам угађа и драга особа, којој пуно значите. Изађите из свог дома негде у јавност и добро се проведите.

DEVICA 23.8- 22.9.

Будите пажљиви у саобраћају и прецизни у договорима. Пре него што се упитите ка неком месту или особи, проверити да ли договор важи, па и саму дестинацију. Лако и лепо се изражавате и пишете.

Склони сте трошењу новца, чак и када то лично не одобравате, али други или околности, захтевају. У затвореном простору или у тајности, можете да се едукујете, пишете, послујете, читате, планирате.

JARAC 22.12-20.1.

Овог лета можете очекивати интересантне изласке и афере, без почетка и краја. А овог викенда можете их и реализовати, под окриљем тајности. Одмор није одмор ако нисте наша путовању. Ослушните шта вам искрени пријатељи, а посебно пријатељице, говоре и шапућу. Читајте између редова. У основи сте самостални и своји, дистанцирани од многих. Проблеми у сталној вези и браку.

VODOLIJA Неко женско биће вам неће 21.1-19.2. пријати данас, па ни сутра, али

ви увек имате начина да нестанете у непознатом правцу, у датом тренутку. Истражујте све што вам привуче пажњу, будите креативни.

RIBE 20.2-20.3.

Диван дан за љубав и опуштено леп провод. Духовно јединство са вољеном особом, Исти укус, потребе и жеље, интуиција и телепатија вас повезују. Маштате своје снове, пливате, гледате филмове...

TRI^-TRA^

Најплаћеније тело V REMENSKA

ОБлачНО

Vojvodina Novi Sad

Evropa

с кишОм

27

Madrid

НО ВИ САД: Ујутру облачно са повременом кишом, током дана 27 углавном суво уз разведравање и сунчане периоде. Ветар слаб заRim падни. Притисак око нормале. Минимална температура 17, а максиLondon Sombor 28 мална до 27 степени.

Kikinda 27 Cirih ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру облачно са повременом кишом, током дана Vrbas 27 углавном суво уз разведравање и сунчаније време, а само ће на исBerlin току и југу бити повремених пљускова. Ветар слаб западни. Притисак B. Palanka 27 око нормале. Минимална температура 15, а максимална 28 степени.

Be~ СР Б И Ј А: Пар сте пе ни ни жа тем пе ра ту ра уз облач но вре ме са по 27 Var{ava Zrewanin временом кишом и пљусковима са грмљавином. На северозападу ће S. Mitrovica 27 само ујутру падати киша, док ће током дана бити већином суво и сунKijev Ruma 28 чаније. Ветар слаб северни, на северу западни. Притисак око нормаMoskva ле. Температура од 14 до 30 степени.

Pan~evo 28 Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За викенд веома Vr{ac 26 топло уз максималне температуре изнад 30 степени. У понедељак St. Peterburg такође топло, до 35 степени. Освежење са кишом захвата у уторак Atina Srbija северне пределе, док ће на југу бити топло.

Beograd 28 Pariz Subotica

Kragujevac

28

K. Mitrovica 28 Ni{

29

Манекенка Жизел Бундшен (31) је најплаћенији модел на свету, а још једном је потврдила зашто је то тако приликом снимања најновије рекламе за доње рубље. Бразилска лепотица на фотографијама које су одушевиле многе позира у новој Хоуп колекцији, црвеном доњем вешу и изгледа савршено. Овај супермодел је иначе мајка једногодишњег Бенџамина, а овим ангажманом је потврдила да заиста вреди 92 милиона фунти. Иначе, у браку је с Томом Брејдијем, а први пут је постала мајка у децембру 2009. године, а након порођаја је изјавила да је то било најинтензивније искуство те да је у потпуности променио њен живот. Не бави се она само позирањем, Ц&А ју је ангажовао да за њих дизајнира колекцију која ће одисати њеним стилом одевања па је одушевила и на том подручју. А лансирала је и своју колекцију доњег рубља „Интимејт”.

PROGNOZA

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Релативно неповољна биометеоролошка ситуација за већину хроничних болесника. Опрезност се саветује особама са срчаним проблемима. Метеоропатске ракције ће бити изражене у благој форми. Опрезно у саобраћају.

34 28 24 26 24 27 26

VIC DANA Иде плавуша улицом и пита случајног пролазника: Извините, је л знате шта значи I don’t know? Не знам. Боже, нико не зна.

23 23 17 23 34 24

Minhen

27

Budimpe{ta

28

Stokholm

24

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

Bezdan

201 (-10)

Slankamen

300 (-8)

Apatin

264 (-16)

Zemun

327 (-6)

Tendencija opadawa

Bogojevo

240 (-19)

Pan~evo

348 (-4)

STARI BEGEJ

Smederevo

500 (-12)

Ba~. Palanka 248 (-18) Novi Sad

242 (-16)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

96 (-20)

9 (14)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

294 (17) S. Mitrovica

99 (-3)

Senta

326 (10)

280 (-8)

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

304 (-6)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

58 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja