Dnevnik 5.avgust 2012.

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 5. AVGUST 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23517 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

FRANC [A US BER GER, DI REK TOR IN STI TU TA EVROP SKIH RE GI O NA, POTVRDIO JE ZA „DNEVNIK” DA ]E EU POMNO PRATITI POTEZE NOVIH VLASTI U BEOGRADU PREMA POKRAJINI

O Voj vo di ni se bri ne u Bri se lu Pri li~ no je pra {i ne pro {le sed mi ce po di gla oce na prof. dr Fran ca [a us ber ge ra, di rek to ra In sti tu ta evrop skih re gi o na, da se Sr bi ja vra }a „u vre me Slo bo da na Mi lo {e vi }a i uda qa va od Evro pe”.

On je, iz me |u osta log, upo zo rio na opa snost od pro du bqi va wa ja za iz me |u Voj -

vo di ne i Be o gra da na kon od lu ke Ustav nog su da Sr bi je da ospo ri ve li ki broj nad le `no sti APV. U raz go vo ru za „Dnev nik” dr [a us ber ger upo zo ra va da se „ni {ta do bro ne mo `e o~e ki va ti” od sma wi va wa pra va Voj vo di ne „po te zom pe ra”. „Evrop ska uni ja se ne me {a u pi ta wa unu tra {we

struk tu re jed ne dr `a ve. Me |u tim, u ovom slu ~a ju po sto je }a pra va, ko ja su gra |e na na prin ci pu sup si di jar no sti i ko ja re gu li {u pra va ma wi na, iz gle da da }e bi ti sma we na. A tu se ra di o osnov nim prin ci pi ma Evrop ske uni je”, obra zlo `io je dr [a us ber ger. str. 3

NASLOVI

IN T ER V JU: PROF. DR SLA VI CA ]U KI] DE JA NO VI], NOVA REPUBLI^KA MI NI STAR KA ZDRA VQA

APV mora da se stara o svom zdrav stvu

ALEKSANDAR JUGOVI]

SPO ne}e izdati NS

str. 6

str. 2

EKO NO MI JA NAM JE IZGUBILA TRKU S VREMENOM

Teofil Pan~i}

Sr bi ja je u ...

Krivice gra|anina [a{a

\or|e Randeq Pri~a o dva grada

Eko nom ski ana li ti ~ar Mi lan ]u li brk tvr di za na{ list da je srp ska eko no mi ja iz gu bi la tr ku s vre me nom i da se sa da mo ra pri zna ti da je Sr bi ja u re ce si ji.

Kao naj bo qi do kaz za to on na vo di: naj ve }i de fi cit u bu ye tu, naj ve }u sto pu ne za po sle no sti, ogro man pad pro me ta u tr go vi ni, re kor no ni sku in du strij sku pro -

Bora Oti} Po{tovawe

INTERVJU NEDEQE

Ninus Nestorovi} str. 7

Iva na za istoriju

[TRU DLA REKORDERKA: I devetu [trudlijadu obele`io je novi svetski rekord u du`ini {trudle iliti „gibanice”, kako se to ka`e u Novom Milo{evu. Sa {trudlom dugom 22 metra i 40 centimetara nadma{en je lawski rekord, i to za

Vru}in~ina Najvi{a temperatura 38°S

str. 15

~itavih metar i {ezdeset pet centimetara! Novo Milo{evo je ina~e poznato i po najdu`oj glavnoj ulici u Vojvodini, pa se {ereti seoski ve} „pitadu” koje }e godine „gibanica za Ginisa” biti du`a i od samog „glavnog sokaka” …

D. Beli}

iz vod wu, spoq no tr go vin ski de fi cit od sko ro ~e ti ri mi li jar de do la ra... Na rav no, ne {to }e ipak mo ra ti da se ura di. Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, ko li ko god se da nas is ti ca lo da je po ve }a we PDV-a po sled wa me ra ko joj }e ova Vla da pri be }i, iz gle da da }e to ipak mo ra ti da se br zo do go di. str. 4

2

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

CITATI

„

Vla da je raz ma tra la na ~i ne za spre ~a va we na ja vqe nog po sku pqe wa osnov nih `i vot nih na mir ni ca. O~e ku je mo da in ter ven ci ja ma iz rob nih re zer vi po boq {a mo sta we na tr `i {tu, ali je o to me tre ba lo raz mi {qa ti ra ni je. Sa da i da ho }e mo da na ba vi mo na svet skom tr `i {tu ku ku ruz ili ne ki dru gi ar ti kal od `i ta ri ca, ce ne su sko ~i le i ve ro vat no }e jo{ ra sti, a zna mo ka kvo je sta we u srp skom buye tu Goran Kne`evi}, ministar poqoprivrede

”

A stav EU o „Olu ji”?

De par ti za ci ja je sa mo pri ~a

[ef po sla ni~ ke gru pe SPS Bran ko Ru `i} iz ja vio je ju ~e da je kraj we vre me da EU za u zme stav o ak ci ji „Olu ja” i da pre i spi ta ~i we ni cu da dr `a va ko je tre ba da po sta ne we na ~la ni ca naj sram ni ji dan u svo joj isto ri ji sla vi kao dr `av ni pra znik. „Pro sla va zlo ~i na ni je si gur no vred nost za ko ju se za la `u ~la ni ce Evropske unije”, re kao je Ru `i} je od go va ra ju }i na pi ta we no vi na ra u Pr la men tu i do dao da to {to Hr vat ska sla vi „Olu ju” kao dr `av ni pra znik po tvr |u je po li ti ku du plih stan dar da. „To se mo ra pre i spi ta ti, jer se ti me na naj bru tal ni ji na ~in prak ti~ no de val vi ra ju sve `r tve ko je su pa le ka da je taj zlo ~i na~ ki po du hvat pre 17 go di na u~i wen”, ka zao je Ru `i}. „U go di ni ka da se o~e ku je da Hr vat ska form la no po sta ne ~la ni ca, EU i Bri sel tre ba da iz ne su zva ni~ ni stav i prak ti~ no upo do be sva ku bu du }u dr `av nu ~la ni cu sa onim vred no sti ma ko je i ~i ta va EU ba {ti ni”, re kao je Ru `i}.

Li der JS Dra gan Ma ko vi} Pal ma iz ja vio je da po li ti~ ka de par ti za ci ja ne po sto ji i da je to sa mo pri ~a iz iz bor ne kam pa we i na gla sio da ne zna za {to se i da qe kri je da }e Jo r go van ka Ta ba ko vi} bi ti gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je.„Ne znam zbog ~e ga se kri je da }e Jo r go van ka bi ti gu ver ner. Bi }e iza bra na i ne raz u mem za {to se to kri je i da qe„, ka zao je Ma r ko vi} no vi na ri ma u pa r la men tu. On je do dao da po l i t i~ k a de p ar t i z a c i j a ne po sto ji i ni ka da ni je po sto ja la u Sr bi ji i da je to sa mo ne {to {to se u iz bor noj kam pa wi go vo ri.

Ma r ko vi} je po zvao po li ti~ ke funk ci o ne re da pre sta nu da go vo re o to me. „To je u Sr bi ji na `a lost ta ko i bi }e jo{ mno g o go d i n a una p red.

Haj de da iza be re mo sve funk ci o ne re u ovoj dr `a vi u bit nim in sti tu ci ja ma i ka da iza be re mo da da mo od go vor da li po sto ji de par ti za ci ja ili ne”, za kqu ~io je Ma r ko vi}.

Usvo je ne iz me ne Za ko na o NBS i iza bran om bud sman Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je ju ~e ve }i nom gla so va iz me ne i do pu ne Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je i iza bra la Sa {u Jan ko vi }a za om bud sma na u dru gom, pe to go di {wem man da tu. Za iz me ne za ko na o NBS gla sa lo je 139 pri sut nih po sla ni ka, pro tiv je bi lo 39 a ni je bi lo uz dr `a nih. Po {to je za iz bor Jan ko vi }a gla sa lo 167 pri sut nih po sla ni ka, za {tit nik gra |a na je po lo `io za kle tvu.

Iz me ne Za ko na o NBS, po red osta log, pred vi |a ju da funk ci o ne re cen tral ne ban ke, ukqu ~u ju }i gu ver ne ra, bi ra i raz re {a va par la ment, kao i da }e gu ver ner, vi ce gu ver ne ri, di rek to ri no ve Upra ve za nad zor nad fi nan sij skim in sti tu ci ja ma i ~la no vi Sa ve ta NBS bi ti iza bra ni u ro ku od 90 da na od da na stu pa wa na sna gu za ko na. Kao na ro ~i to oprav da ni raz lo zi za to na ve de ni su po tre ba da se po slo va we NBS u naj kra }em ro ku uskla di sa ustav nim od red ba ma, kao i da se {to pre obez be di ne sme ta no funk ci o ni sa we or ga na NBS.

O iz bo ru gu ve ren ra NBS skup {ti na }e, pre ma na ja va ma, ras pra vqa ti idu }e sed mi ce, a kao kan di dat je u skup {tin koj ras pra vi po mi wa na sa da {wa {e fi ca po sla ni~ kog klu ba i pot pred sed ni ca SNS Jor go van ka Ta ba ko bi}.

Jan ko vi }a su za dru gi man dat na funk ci ji za {tit ni ka gra |a na pred lo `i le po sla ni~ ke gru pe LDP, SPS i DS, dok su ga ne dvo smi sle no po dr `a li i svi osta li po sla ni~ ki klu bo vi.

Pre ma Za ko nu o za {tit ni ku gra |a na, om bud sman je ne za vi san i sa mo sta lan u oba vqa wu po slo va utvr |e nih za ko nom i ni ko ne ma pra vo da ut ~e na we gov rad i po stu pa we.

U oba vqa wu po slo va iz svo je nad le `no sti, za {tit nik gra |a na po stu pa u okvi ru Usta va, za ko na i dru gih pro pi sa i op {tih aka ta, kao i ra ti fi ko va nih me |u na rod nih ugo vo ra i op {te pri hva }e nih pra vi la me ju na rod nog pra va, a za svoj rad od go va ra skup {ti ni.

Na pred wa ci bi vlast i u In |i ji?

Srp ska na pred na stran ka u In |i ji upu ti la je osta lim opo zi ci o nim par ti ja ma for ma lan po ziv na raz go vo re o pro me ni vla sti. U toj stran ci tvr de da }e ima ti neo p hod nu ve }i nu uko li ko SPS is tu pi iz ko al i ci je sa De mo krat skom stran kom, ko ju je na iz bo ri ma pred vo dio Go ran Je {i}. „Uko li ko pet od bor ni ka SPS-a is tu pi iz vla sti, mi smo u ne for mal nim raz go vo ri ma ve} do {li do po treb nih 19 i vi {e”, iz ja vio je li stu „Da nas” pred sed nik lo kal nog SNS-a Dra gan La ki} i do dao da }e sle de }e sed mi ce po ~e ti i for mal ne raz go vo re sa ne kim par ti ja ma, na ja viv {i „ve li ka iz ne na |e wa”.

– Je {i} je po sle iz bo ra sa SPS i DSS ve om a la ko for mi rao vla da ju }u ve }i nu od 25 od bor ni ka. I po red ne pra vil no sti ko je su uo~e ne na dan iz bo ra, i po red ne kih dru gih ko je smo na knad no sa zna li, pri zna li smo iz bor ni re zul tat i ~e sti ta li Je {i }u na po be di. Ali, od pre pet na es tak da na, u ovoj lo kal noj sa mo up ra vi ima mo pot pu no no vu po li ti~ ku si tu ac i ju, jer je on oti {ao na funk ci ju pot pred sed ni ka voj vo |an ske vla de i po kra -

I S T R A @ U J E M O : DA LI JE DEMOKRATSKA STRANKA

Sa vla sti se u z bor na vr te {ka na ko joj se, po onoj jo{ sta roj Ma `u ra ni }e voj, po na vqa “ko bi’ go ri, eto j’ do li“, na me }e oni ma ko ji od la ze sa vla sti pi ta we ka ko naj bo qe mo gu da is ka `u svoj opo zi co ni an ga `man. Na kon 12 go di na vla sti De mo krat ska stran ka se „u pu nom ka pa ci te tu” na {la u opo zi ci ji na re pu bli~ kom ni vou, pa se kao jed na od ide ja na met nu la i ta da bi mo `da vrh DS-a, ko ji sa da se di u po sla ni~ kim klu pa ma, ka bi ne te u Ne ma wi noj 11 mo gao za me ni ti funk ci ja ma u „vla di u sen ci„.

Ide ja for mi ra wa ova kve vla de fi gu ri ra la je u Sr bi ji dva pu ta od uvo |e wa vi {e sta na~ ja.

Pr vi su je po me nu li i for mi ra li ta~ no pre de ce ni ju DSS-ov ci, ka da su na kon raz la za sa DOS-om ob na ro do va li „vla du u sen ci„ ko ju je vo dio Dra gan Mar {i }a nin, a ~i ni lo je 12 ~la no va. Ana li ti ~a ri tog vre me na su za be le `i li da je za sto da na po sto ja wa, ume sto na ja vqe nog po zi tiv nog pri stu pa, DSSova „vla da u sen ci” bi la pri sut na u me di ji ma uglav nom za hva qu ju }i kri ti ka ma na ra ~un ra da ak tu el nog ka bi ne ta pre mi je ra Zo ra na \in |i }a. Ana li ti ~a ri su oce ni li da wen u~i nak ~ak ni u mar ke tin {kom smi slu ni je bio ve lik. Ob ja {we we:„ vla da u

sen ci„ ti pi~ no je en gle ski pro - zet no jak sa stav ko ji mo `e da pa iz vod i te {ko da kod nas mo `e ri ra ce lo kup noj Vla di“. us pe ti.

– Ima mo kva li tet ni je, bo qe Ipak, u me di ji ma je po ~et kom stru~ wa ke od wih i qu de sa is ove go di ne osva nu la vest, ko ja je ku stvom ko ji }e bi ti ade kvat na kroz krat ko vre me bi la i de man - opo zi ci ja. Ipak, na or ga ni ma to va na, da su na pred wa ci for - stran ke od lu ~i }e mo na ko ji na mi ra li „vla du u sen ci”. Iz SNS ~in }e mo se ru ko vo di ti kao opo je ta da ob ja {we no da je re~ o ak - zi ci o na stran ka i da li }e mo ti vi ra wu stra na~ kih od bo ra, istu pa ti s ne kom „vla dom u sen ko ji po kri va ju raz ne obla sti, Na organima stranke odlu~i}emo na te da se sa mim tim ne ra di ni o koji na~in }emo se rukovoditi kao ka kvim kan di da opoziciona stranka i da li }emo ti ma za mi ni istupati s nekom „vladom u senci”, star ska me sta. ili ne. Ali to u ovom trenutku nije No, od ime na ko ja su ta da po mi prioritet (Dragan [utanovac) wa na sa da funk ci je ima ju To mi slav Ni ko li}, ko ji ni je pre mi - ci”, ili ne. Ali to u ovom tre jer, ve} pred sed nik Sr bi je, nut ku ni je pri o ri tet. Va `no je, Alek san dar Vu ~i} ne vo di me |u - pre sve ga, da do bi je mo pu na sa na rod nu sa rad wu, ve} Mi ni star - zna wa od pred stav ni ka no vih stvo od bra ne, dok su u re so ri ma vla sti {ta je to {to oni pla ni o ko ji ma je bi lo i ta da re ~i – ra ju da ra de. Eks po ze pre mi je ra ener ge ti ci i prav di, tu je di no Ivi ce Da ~i }a je ste tra jao du go, Zo ra na Mi ha i lo vi} i Ni ko la ali ne da ni je bio sa dr `a jan, ve} Se la ko vi}, ina ~e obo je ak tu el - je bio ve o ma po vr {an, pun op ni mi ni stri. {tih me sta ko ja nam ni su da la Po vo dom ide je da bi de mo kra - ja sne smer ni ce {ta Vla da pla te mo gle vlast po sma tra ti iz ni ra, ka ko u eko nom skom, ta ko i “vla de u hla du” pot pred sed nik u sva kom dru gom smi slu.

DS Dra gan [u ta no vac ka `e za Na opa sku da se, ka da je o unu “Dnev nik” da De mo krat ska tra {wim pi ta wi ma u DS-u re~, stran ka “u ovom tre nut ku u svom na ja vqu je „`e sto ka je sen„, [u par la men tar nom klu bu ima iz u - ta no vac ka `e da ni je imao pri li ku da vi di da je ne ko iz vr ha De mo krat ske stran ke to na ja vio.

I Mile je kadgod bio mandatar – ^i we ni ca je ste da u me di ji ma po sto ji ta las o ne kim su ko Ni je zgo reg pod se ti ti da je i Voj vo di na to kom 1998. ima la svo bi ma u okvi ru DS, ko ji se od ka ju vla du u sen ci. Pred sed nik je bio ta da {wi li der re for mi sta ko sam ~lan stran ke, od 1996. go Mi o drag Isa kov, a ta vla da je ima la i ~e ti ri pot pred sed ni ka: di ne, po vre me no po ja vqu je. U Alek san dra Iv kov ca, \er |a Oze ra, Mi ro sla va [pro ha i Ste va sva kom slu ~a ju, o~e ku jem da }e na Ple sto vi }a. Mi ni stri su bi li Ma ri ja Ve ger-Dem {ar DS iz sve ga iza }i jo{ ja ~a, jer (sport), Zdrav ko Mar ja no vi} (iz be gli ce), \or |e Ran deq (ver kao je di na pra va i iskre na opo ska pi ta wa), Mi lan Si mur di} (evrop ski re gi o na li zam), \or |e zi ci ja ima mo mno go vi {e {an se Zoj ki} (pri va ti za ci ja i pri vat no pred u zet ni {tvo), Ivan Voj no ne go {to smo ima li ra ni je. Ve vi} (tr go vi na), Pe tar Pe jin (fi nan si je), Du {ko Ja ko vqev (kul ru jem da }e gra |a ni Sr bi je pre tu ra), \o ko Bu ri} (eko no mi ja), Ne nad Mi ro vi} (na u ka i teh no po zna ti ko je stru ~an, ko ume da lo gi ja), Du {ko Bog da no vi} (in for mi sa we), prof. dr Va si li je ra di i ko je je di na istin ska opo To pa lov (zdrav stvo), Pe tar Sko kan di} (unu tra {wi po slo vi), zi ci ja ovoj vla di. A za sva ku prof. dr An dri ja Pe ji} (po qo pri vre da), prof. dr @ar ko Mi lo stran ku ko ja ni je vlast naj bo qe {ev (vo do pri vre da), mr Ger hard Bur bah (ur ba ni zam, sa o bra }aj i je da bu de je di na opo zi ci ja, {to ve ze), Ma ri ja Sta noj ~i}-[ra ka (so ci jal na po li ti ka), Alek san se mo glo vi de ti i ovih da na ka da dar Vra ni} (tu ri zam i ugo sti teq stvo), prof. dr De jan Jan {a su dru ge stran ke gla sa le za od (qud ska pra va) i Ve sna Re qin (pro sve ta). bo re i po dr `a va le ne ke Vla di -

I

INTERVJU

ALEKSANDAR JUGOVI], POTPREDSEDNIK

Ne }e SPO iz da ti ot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve i re pu bli~ ki po sla ni ka Alek san dar Ju go vi} iz ja vio je da su ak tu el na pre vi ra wa na no vo sad skoj i po li ti~ koj sce ni dru gih lo kal nih sa mo u pra va u ko ji ma na pred naj ci na ja vqu ju pre u zi ma we vla sti, u ~e mu ra ~u na ju i na po dr {ku od bor ni ka SPO-a, po sle di ca ne do sled no sti i po li ti~ ke ne ko rekt no sti trad ci o nal nih part ne ra we go ve stran ke. U in ter vjuu za “Dnev nik” Ju go vi} se ipak ni je pre ci zno iz ja snio o to me da li }e se SPO u No vom Sa du, gde je tre nut no u vla sti sa DS, LSV i SPS, pri klo ni ti no voj ka ol ci ji ko ju bi even tu al no for mi ra li na pred wa ci, ve} je po ru ~io da we go va stran ka ne }e sra |i va ti sa SNS u ve }oj me ri ne go {to to na lo kal nom ni vou ve} ~i ne dru ge par ti je, a pre sve ga DS. – Ne mo `e SPO da se pri klo ni ni ko me, ve} mo `e sa mo da u~e stvu je u spro vo |e wu lo kal ne, grad ske i re pu bli~ ke po li ti ke ko ja vo di ostva re wu pro gram skih ta ~a ka mo je stran ke. Ka da je u pi ta wu Voj vo di na, za la `e mo se za naj ve }i ste pen auto no mi je, a ka da su u pi ta wu lo kal ne sa mo u pra ve za la `e mo se za naj ve }i ste pen sa mo stal no sti. To su na ~e la i naj ra zvi je ni jih dr `a va EU. Vi {e od dva de set go di na se bo ri mo za evrop ske vred no sti u za jed ni {tvu sa DS i de li mo sli~ ne po gle de na bu du} nost.

Ne }e SPO sa ra |i va ti sa SNS ni ka da vi {e ne go {to }e to u~i ni ti dru ge stran ke opo zi ci je.

On je is ta kao da je SPO naj sna `ni je po dr `a la Bo ri sa Ta di }a u dru gom kru gu pred sed ni~ -

P

jin skog se kre ta ra za po qo pri vre du”, re kao je La ki} i do da je da je je kqu~ u ru ka ma SPS-a, ko ji }e, pre ma na pred wa~ kim sa zna wi ma, mo ra ti da pre lo mi.

Go ran Je {i}, ak tu el ni pot pred sed nik voj vo |an ske vla de i po kra jin ski se kre tar za po qo pri ve du, pak, tvr di da sme na vla sti u In |i ji ni je mo gu }a. „Ne znam ka ko oni sa bi ra ju, ali ve }i na u In |i ji je sta bil na”, re kao je Je{i}. „Uostalom, dok su se dru gi

u pro te klih 60 da na od za vr {et ka iz bo ra ba vi li po li ti kom, mi smo da qe ra di li na pri vla ~e wu in ve sti to ra, pot pi sa li smo ne ko li ko pred ug o vo ra s ozbiq nim kom pa ni ja ma za pad ne Evro pe, iz obla sti auto mo bil ske i gra |e vin ske in du stri je”.

Lo kal ni par la ment u In |i ji ima 37 od bor ni ka, od ko jih je 17 sa li ste Go ran Je {i}, SPS ima pet man da ta, SNS {est, LSV dva, DSS tri, a SRS ~e ti ri.

CRNA

Te {ko po vre |en mo to ci kli sta

Pre mi nuo su vo za~

U sa o bra }aj noj ne sre }i, ju ~e oko po dne va na pu tu No vi Sad Srem ski Kar lov ci, kod Te ki ja, te {ke te le sne po vre de u su da ru s “fi ja tom do blom” za do bi li su vo za~ mo to ci kla „hon da„ No vo sa |a nin K. B. (1980) i we go va su vo za ~i ca M.M. (1988). Pre ma pr vim sa zna wi ma, oba vo zi la kre ta la su se ka Kar lov ci ma, a udes se do go dio pri li kom pre ti ca wa. De `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Ana Sta me ni}, ko ja je oba vi la uvi |aj, na re di la je van red ne teh ni~ ke pre gle de za vo zi la.

Vo za~ mo to ra ima do mi nant ne po vre de u pre de lu grud nog ko {a i pre lom ki~ me nog stu ba, ali sta we mu je ju ~e, po sle pri je ma u Ur gent ni cen tar, bi lo sta bil no. On se ni je na la zio u `i vot noj opa sno sti dok je bio pla ni ran ope ra tiv ni za hvat. We go va sa put ni ca je sme {te na je Kli ni ci za mak si lo fa ci jal nu hi rur gi ju, sa op {te no je iz Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne.

Sa o bra }aj ci su po sle su da ra ne ko li ko sa ti pre u sme ra va li sa o bra }aj. Vi {e de ta qa o do ga |a ju o~e ku je mo po za vr {et ku is tra ge.

M. V.

Ju ~e uju tru na lo kal nom pu tu iz me |u Sta re Mo ra vi ce i Pa ~i ra do go di la se sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj je jed na oso ba po gi nu la.

Upra vqa ju }i put ni~ kim vo zi lom “opel kor sa“ To mi slav T. (1962) iz Pa ~i ra je, iz za sa da ne u tvr |e nih raz lo ga, iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom i sle teo po red pu ta. Od po vre da za do bi je nih u ude su na li cu me sta je pre mi nuo su vo za~ u auto mo bi lu Z.N. (1956) iz Pa ~i ra, dok je vo za~ za do bio te {ke te le sne po vre de. Uvi |aj je iz vr {io is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Su bo ti ci i pri pad ni ci su bo ti~ ke po li ci je.

S. I.

kih iz bo ra, “iako se DS po pri li~ no u kam pa wi od re kao SPOa”, ali da i da qe ve ru je da je za Sr bi ju naj bo qe re {e we vlast ko ju bi ~i ni li DS, SPO, LSV, DHSS i LDP. – Zbog to ga }e mo se bo ri ti u ovom man da tu da ta bu du }a ko a li ci ja, pr vo iz dej stvu je pre vre me ne iz bo re, a za tim po be di na wi ma – po ru ~io je Ju go vi}.

U Som bo ru je SPO tre nut no u opo zi cji, dok je u No vom Sa du deo ak tu el ne ko a li ci je sa DS, LSV i SPS. Ipak, ne ki no vo sad ski funk ci o en ri SPO-a kri ti ku ju so ci ja li ste ko ji jo{ uvek ni su „pre lo mi li” da iza |u iz te ko a li ci je i po mog nu for mi ra wu no ve sa SNS? – Da, SPO je u Som bo ru u opo zi ci ji, vo qom DS-a. To {to nas

SNS po zi va u Voj vo di ni na raz go vo re re zul tat je od no sa DS u po je di nim me sti ma u po kra ji ni pre ma na ma. Po gle daj te {ta se de {a va sa ostat kom Sr bi je. U Ra ko vi ci DS i SNS su za jed no for mi ra li vlast, i to ni ko me ne bo de o~i. U La po vu, gde su SPO i DS osvo ji li po je di na~ no po 25 od sto gla so va, DS je for mi rao vlast sa DSS i sa Dve ri ma. Tra `i li smo od wih da to ne ra de, da se opre de le za SPO. I {ta smo do bi li? Re zul tat je da qu di ko ji su bi li na svim pro te sti ma, ko ji su na svo joj ki~ mi no si li bor bu de ve de se tih sa da osta ju bez po sla. E tu se naj bo qe vi di, kao i u ra znim de kla ra ci ja ma o po mi re wu i kom pro mi si ma ko je su pra vi li mno gi, ali ni ka da SPO, ka kav je na{ od nos

nedeqa5.avgust2012.

c m y

dnevnik

SPREMNA zA FORMIRAWE „VLADE U SENCI”

’lad te{ko ide

ne pred lo ge – na vo di [u ta no vac.

Me |u tim, uti sak po sma tra ~a zbi va wa u par la men tu Sr bi je je ste da se DS kao opo zi ci ja jo{ uvek ni je sna {la, po {to su stra na~ ki pr va ci iz re do va te par ti je ve} du go go di na na vla sti.

Na pi ta we da li bi im bi lo po li ti~ ki pa met ni je da sa da for mi ra ju ne ka kvu „vla du u sen ci„ i da ti me opo ni ra ju na pred wa ci ma, di rek tor mar ke tin {ke agen ci je „Prag ma“ Cvi je tin Mi li vo je vi} uka zu je u iz ja vi za „Dnev nik“ da je pro blem {to je, ako je su di ti po „sa da {woj po sta vi DS-a, to fak ti~ ki stran ka ko ju ~i ne me na xe ri, ko ji su na vi kli da bu du u vla sti“ – Ja ko ma lo je tu qu di ko ji su svo je vre me no na met nu li kroz opo zi ci o no de lo va we. U sa da {wem vr hu DS naj vi {e je qu di ko ji su u stran ku for mal no do {li, ili su se ak ti vi ra li, u post |in |i }ev sko vre me. Ako kre ne te od \i la sa, Na de Ko lun xi je - oni su se u~la ni li u DS 2004. go di ne i to je ma li hen di kep. Ta stran ka ne ma na vi ku, ni ti po treb nu mo ti va ci ju, da se ozbiq no ba vi opo zi ci o nim de -

lo va wem. Znam da je DS, do po sled wih ne ko li ko go di na, ima la ite ka ko ozbiq ne re sor ne od bo re, ko ji su pro gram ski, ce hov ski i na sva ki dru gi spe ci ja li sti~ ki na ~in po kri va li raz ne obla sti. Po pra vi lu, iz ta kvih od bo ra su se re gru to va li oni ko ji bi u jed nom tre nut ku is ko ~i li kao kan di da ti za mi ni stre, ili za naj vi {e funk ci je ka da stran ka do |e na vlast. Me |u tim, ~i ni mi se da u ovom tre nut ku ta ko {ta ni je mo gu }e. I za to bi bi lo po ma lo na teg nu to da DS na ne ki is for si ran na ~in po ku {a da for mi ra „vla du u sen ci„ – pro ce wu je Mi li vo je vi}.

Po mi {qe wu na {eg sa go vor ni ka, to da se DS ne sna la zi kao opo zi ci ja po tvr |u je i ~i we ni ca da je „ve} na pr voj kri vi ni, ka da je stran ka na ne ki na ~in po ~e la da gu bi tlo pod no ga ma na kon gu bit ka pred sed ni~ kih iz bo ra i ne u spe ha u po sti zbor nom tr go va wu oko for mi ra wa vla de, do {lo je do krat kih spo je va ~ak i u naj u `em ru ko vod stvu“: – Uvek ka da pri ~am o De mo krat skoj stran ci, po ~i wem od ne ~e ga {to je bi la ne lo gi~ na si tu a ci ja pre ~e ti ri go di ne. I DS-

SRPSKOG POKRETA OBNOVE

Novi Sad pre ma SPS-u, a ka kav od nos ima ju osta le stran ke. l Da li bi takav zaokret SPO-a zna~io napu{tawe dosada{wih partnera u Vojvodini, s obzirom da je va{a stranka u Novm Sadu nastupala na listi LSV? – LSV i SPO u No vom Sa du, plus DS, naj bo qa je mo gu }a ko a li ci ja. To upor no po na vqa mo.

Ali pi taj te qu de iz DS-a da li isto mi sle kao i mi. Li ga je stran ka sa ko jom SPO ima naj bo qu mo gu }u sa rad wu i na re pu bli~ kom ni vou. Ne {u ^an ka, na {eg sa bor ca, pi taj te i on }e kao i do sa da sve naj bo qe re }i o SPO-u. I {ta je tu spor no? Da kle, ne ma ni ka kvog za o kre ta, i to svi zna ju, osim kod onih ko ji bi da za o kre nu, a da se wi ho va ulo ga u to me ne vi di. l Kako bi takva pozicija SPO-a mogla da se razume s obzirom da ste u republi~kom parlamentu opozicija i to veoma kriti~na prema novoj vladaju}oj koaliciji?

– Mi ne me wa mo po zi ci je. Po zi ci je me wa SNS, ko ji nas po zi va na raz go vo re. Po zi ci je me wa DS ko joj je bli `i u mno gim me sti ma u Voj vo di ni SPS ne go SPO. Mi smo `e sto ka opo zi ci ja sve mu {to ne va qa, pa bi tre ba lo da do bi je mo po dr {ku {to smo opo zi ci ja i dvo stru kom mo ra lu. l Mislite li da bi promena lokalnih vlasti u nekim vojvo|anskim gradovima mogla zao{triti politi~ke odnose ili produbiti politi~ku krizu koja se nagove{tava nakon odluke Ustavnog suda kojom je osporen deo ingerencija AP Vojvodine?

– SPO je me |u pr vi ma o{tro kri ti ko vao od lu ke Ustav nog su da. Bi lo bi ne pri stoj no po mi sli ti da }e SPO ika da ura di ti bi lo {ta {to je pro tiv no te `wi naj {i re mo gu }e auto no mi je Voj vo di ne. l Kako u tom kontekstu ocewujete poruke i nekih vojvo|asnkih zvani~nika da su Srbiji neophodne ustavne promene, i da li su one va`ne za proces evropskih integracija?

– SPO se za la `e za pro me nu Usta va da bi Sr bi ja mo gla rav no mer no da se raz vi ja, ali i da bi se Ustav do veo u sa gla sje sa re al no {}u. l U kojoj meri su prve odluke koje donosi nova ve}ina u republi~kom parlamentu, me|u kojima su izmene zakoan o bezbednosnim slu`bama i o Narodnoj banci Srbije kontradiktorne proklamovanoj proevropskoj politici nove Vlade?

– Sva si la se kon cen tri sa la u dva ~el na ~o ve ka vla da ju }ih par ti ja. NBS je po sta la deo par tij skog ple na. Pa to je kr {e we osnov nih evrop skih na ~e la. I Bri sel je mo rao da re a gu je ve} na sa mom po ~et ku man da ta ove vla de. On da za mi sli te {ta nas ~e ka u bu du} no sti. l Kakva su su va{a o~ekivawa u tom pogledu i s obzirom na to da se tek o~ekuju sna`ni pritsci iz Brisela radi Kosova?

– Ap surd po li ti ke se ogle da u to me {to mno gi go vo re da tre ba da ti {an su qu di ma ko ji su po zna ti po to me da su u pro {lo sti upro pa sti li sve {an se. n Branka Dragovi}-Savi}

u se sa da kao bu me rang vra ti lo ono {to je ona u~i ni la ne kim dru gim par ti ja ma 2008. go di ne, bi lo da je to po zi tiv no, ili ne ga tiv no. Pr vo, DS je pro tiv no iz bor noj vo qi gra |a na for mi ra la vla du sa SPS-om, iako je ve }in ska Sr bi ja ta da gla sa la za ~vr {}u na ci o nal nu vla du ko ju su ta da ~i ni li ra di ka li ko je je vo dio To mi slav Ni ko li}, Ko {tu ni ~in DSS i SPS. Dru gi wen greh je ~i we ni ca {to je u~i ni la pre vi {e do brog SPS-u. Na i me, DS je jed nim po te zom, stra te {kim spro ra zu mom o po mi re wu, mi ro po ma za la SPS za sve wi ho ve gre he ko je su ima li od 1990. na ova mo i fak ti~ ki obe smi sli la pro gram sku i sva ku dru gu po li ti~ ku bor bu me |u po li ti~ kim stran ka ma u Sr bi ji. Jer, ako DS kao stran ka ko ja se po zi va na Zo ra na \in |i }a mo `e sa stran kom ko ja se po zi va na Slo bo da na Mi lo {e vi }a, on da je sve mo gu }e. I ono {to se de si lo 2012. go di ne je lo gi ~an pri ro dan ras plet si tu a- ci je, svi su to o~e ki va li, i jav nost i me di ji, je di no je DS bi la za te ~e na ~i we ni com da se Ivi ca Da ~i} vra tio ta mo gde mu je pri rod no okru `e we...

Na pi ta we da li on da vla da u sen ci is pa da „sku pa“ in ve sti ci ja, {to se ti ~e ne kog an ga `ma na za qu de ko ji su se od vi kli od opo zi ci o nog sta `a, Mi li vo je vi} pri me }u je: „ Oni ko ji su po li ti~ ki krem u De mo krat skoj stran ci i ko ji su ve} oku si li {ta zna ~i bi ti vlast, ne ma ju do voq no mo ti va da se sad ak tiv no ba ve ne kom ta mo vla dom u sen ci“.

– Mo `da bi ta vla da ima la smi sla ako bi je ~i ni li qu di ko ji do sa da ni su ima li funk ci ju u vla sti. Da kle, mo `da mla |i qu di, ili opet is ku sni ji ko ji ni su bi li mi ni stri, dr `av ni se kre ta ri ni ti taj ku ni... Mo `da bi oni ima li mo ti va da se kroz rad vla de u sen ci spre ma ju za iz bo re ko ji }e tek do }i. A da u toj vla di u sen ci vi dim do sa da {we mi ni stre [u ta nov ca, Pe tro vi }a, \e li }a, Vla ho vi }a... to mi iz gle da po ma lo ne mo gu }e, pa ~ak i ko mi~ no. n Svetlana Stankovi}

INTERVJU

3

KARMA KOMA

Kri vi ce gra |a ni na [a {a U

de ti woj uobra zi qi, na iv noj i ~i stoj - to jest, ~i stoj upra vo zbog svo je na iv no sti za tvor je me sto gde bo ra ve lo po vi, ba ra be, si leyije i lu pe `i, a do bre ~i ke i te te su na slo bo di. Me |u do brim ~i ka ma i te ta ma ne ki se ba ve ti me da one lo {e uhva te na de lu, a dru gi ti me da ih osu de, da kle da ih po {a qu u za tvor.

Ta ko je to, ka `em, u de ti wem umu, a de fi ni tiv no od ra ste mo vaq da ne on da ka da shva ti mo da De da Mraz ne po sto ji, ne go on da kad shva ti mo da je to sa za tvo rom i slo bo dom mno go kom pli ko va ni je ne go {to nam se ~i ni lo dok smo de com bi li. Bi va, na i me, i to ~ak vr lo ~e sto, da na slo bo di bu du oni ko ji su i te ka ko za slu `i li, po me ri li ma de ti we du {e ba{ ko li ko i po me ri li ma za ko na ko je do no se od ra sli, da bu du u za tvo ru; jo{ mno go go re od to ga je {to se do ga |a da u za tvo ru, vaq da ume sto ovih pr vih, za vr {e oni ko ji ta mo ni po ~e mu ne spa da ju, ko ji to me me stu i ta kvom dru {tvu ne pri pa da ju.

Pi taj te o to me La sla [a {a, slo bod nog no vi na ra i slo bod nog (?) gra |a ni na ove ze mqe. La slo je [a{ pro veo dve ne de qe u su bo ti~ kom za tvo ru (a osu |en je na pet me se ci!), do ~e kav {i pod sta re da ne da iz nu tra upo zna tu in si tu ci ju, ma da je, re klo bi se, ceo pret hod ni `i vot po sve tio (i) to me da ta kvo ne {to ne za slu `i, ni po za ko nu ni po onim de ti wim me ri li ma ko ja su na kon cu naj va `ni ja. E sad, ako je ipak za vr {io iza re {e ta ka, on da }e bi ti ili da je on po sr nuo, ili da su po sr nu li oni ko ji su La slu [a {u od me ra va li prav du. Te o ret ski, mo glo je do }i i do za bu ne ili gre {ke, ali ne, ni je ni gre {ke ni za bu ne bi lo: La slo [a{ uisti nu je „po ~i nio“ ono {to mu je sta vqe no na te ret, ali je opa sno po sva |a no i s pra vom i s prav dom i sa qud sko {}u ono dru {tvo u ko jem ima su da i ima su di je ko ji bi ga za to osu dio, pa ma kar i na glo bu. A ka mo li da bi mu tu (s raz lo gom ne pla }e nu) glo bu kon ver to vao u za tvor.

Za bu ne tu, da kle, ne ma, a ne ma ni mo ral nog, ka mo li za kon skog po sr nu }a gra |a ni na [a {a: sve {to je on u~i nio je ste da je otvo re no pu bli ko vao, u „Ma |ar sou“ jo{ 2007, svo je (ne ga tiv no) mi {qe we o li ku i de lu La sla To roc ka i ja, ve li ko ma |ar skog fa {i sti~ kog ban di ta (ovo su mo je re ~i, ne [a {o ve, [a{ je blag ~o vek a ne hun cut kao ja; za sva ku tu `bu qu ba zno sto jim na ras po la ga wu, a glo bu pla }a ti ne ka nim), iz re ~e no (od vi {e) pri stoj nim to nom i pot kre pqe no ~i we ni ca ma. Pro ~i taj te na vo de iz tog pi sma, la -

ko su do stup ni. Pra vo da vam ka `em, ne mo gu }e je bi ti ve }i pa tri o ta - i ma |ar ski i voj vo |an ski i srp ski - ne go {to je to u to me pi smu bio bla go rod ni ~o vek La slo [a{: ne ma, na i me, ve }eg, stvar ni jeg i va `ni jeg pa tri o ti zma od za {ti te mla dih i po vo dqi vih qu di od otrov nog de lo va wa fa {i sti~ kih de ma go ga i ba ra ba. I to po naj pre od onih „svo jih“; od „tu |ih“ ih je la ko {ti ti ti, to iona ko ume sva ka {u {a, pa za to sva ka {u {a to i ~i ni, jer to i sli~ no i je ste po slan stvo {u {a na ovom sve tu. Gra |a nin La slo [a{ o~i gled no je od ple me ni ti jeg qud skog ma te ri ja la.

To da je La slo [a{ pre vre me no iza {ao iz za tvo ra nor mal no je: pa ma kar i ta ko {to je po mi lo van s po li ti~ kog vr ha. Ali, to da je La slo [a{ uop {te bio u za tvo ru ma kar i jed nu se kun du, ne {to je s onu stra nu ne nor mal nog, to jest, to je go re od ne nor mal nog: to je ne za mi sli vo. [to uop {te ne zna ~i da ni je stvar no. A ze mqa u ko joj ne za mi sli vo ta ko la ko po sta je stvar no ze mqa je s ozbiq nim pro ble mom.

Ve} je to me sko ro i ~e tvrt ve ka da smo ov de, „na ovim pro sto ri ma“, ta o ci ba ra ba i hu qa, lu pe `a i ni tko va; jo{ do ne dav no, vi tla li su pi {to qi ma i ka la {wi ko vi ma pi to mim uli ca ma na {ih gra do va, ba ha ti li se i po ni `a va li sve bo qe i lep {e u ~o ve ku. Mi sli li smo da ni {ta go re ne ma ni ti mo `e bi ti od to ga da po di vqa la fu ka ra (ma hom sve ko li ke Pa tri o te ra znih okol nih ple me na) si ro vom si lom i be som kro ji pra vi la na {ih `i vo ta, ali ko zna, mo `da smo se i pre va ri li: to je ste naj po gi beq ni je, ali ni je nu `no i naj go re, to jest naj od vrat ni je. Ni je li, na i me, jo{ vi {e po ni `a va ju }e ka da do |e do to ga da za ti me vi {e i ne ma po tre be, jer za {ti tu li ka i de la sva ko vr snih be so mu~ ni ka pre u zmu ~a sne su di je, ka da se za kon i prav da ta ko gro tesk no na he re da po sta nu za klon i sred stvo za {ti te po lu sve ta od nor mal nih, pri stoj nih qu di? Onog tre nut ka ka da to po sta ne za mi sli vo, ve} po sta je i mo gu }e, a ~im po sta ne mo gu }e, za {to ne bi po sta lo i stvar no? A ako je stvar no, za {to da i ne de lu je? E, ta ko i osu da La sla [a {a po sta je mo gu }a i stvar na, u ne ku ru ku za pra vo i ne iz be `na, jer pre du go ve} sve vo di k woj. n Teofil Pan~i}

FRANC [AUSBERGER, DIREKTOR INSTITUTA EVROPSKIH REGIONA

O Vojvodini se brine u Briselu ri li~ no je pra {i ne pro {le sed mi ce po di gla oce na prof. dr Fran ca [a us ber ge ra, di rek to ra In sti tu ta evrop skih re gi o na, da se Sr bi ja vra }a „u vre me Slo bo da na Mi lo {e vi }a i uda qa va se od Evro pe”. U autor skom tek stu, ob ja vqe nom uo~i for mi ra wa no ve srp ske vla de u „Vi ner caj tun gu”, on je, iz me |u osta log, upo zo rio na opa snost od pro du bqi va wa ja za iz me |u Voj vo di ne i Be o gra da na kon od lu ke Ustav nog su da Sr bi je da ospo ri ve li ki broj nad le `no sti APV. Po we mu, stav USS-a u pot pu no sti od go va ra „na ci o na li sti~ koj i cen tra li sti~ koj po li ti ci ne dav no iza bra nog pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a i we go vog no vog so ci ja li sti~ kog pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a, biv {eg {e fa pro pa gan de Slo bo da na Mi lo {e vi }a”. Ako se tim pu tem na sta vi, upo zo rio je [a us ber ger, to mo `e do ve sti do ra sta ne sta bil no sti na ovom pod ru~ ju i „no vu ne vo qu u evrop skoj ku }i”. l Srbija je u me|uvremenu, od objavqivawa Va{eg teksta, dobila novu vladu. Da li ostajete pri stavu da je re~ o timu koji vesla unazad?

– Na ovo pi ta we se ne mo `e ge ne ral no od go vo ri ti sa “da”. No va Vla da Re pu bli ke Sr bi je sto ji pred iza zo vom re {a va wa te {kih eko nom skih pro ble ma. Woj tre ba, kao pr vo, pru `i ti pri li ku da se do ka `e. Me |u tim, ako no va vla da sma wi po sto je }u auto no mi ju Voj vo di ne, on da se ona u ovom pi ta wu ne dvo smi sle no na la zi na pu tu na zad, u Mi lo {e vi }e vu eru. l Po Va{im ocenama, dosada{we vojvo|anske ingerencije su bile “umerene”, odnosno mnogo mawe nego one koje imaju regije u Nema~koj, Austriji, Belgiji, Italiji…

Kako vidite to {to su i te “umerene” ingerencije, odlukom Ustavnog suda Srbije, dramati~no smawene?

– Ve} dve go di ne va `i no vi Sta tut AP Voj vo di ne i ova ~i we ni ca ni je do sa da sme ta la Ustav nom su du. Od jed nom, na kon po li ti~ ke pro me ne, po te zom pe ra se sma wu ju pra va Voj vo di ne. Od to ga se ni {ta do bro ne mo `e o~e ki va ti.

P

l Ipak, svojevremeno ste izjavili da je dono{ewe Statuta Vojvodine iskqu~ivo unutra{we pitawe Srbije i da ne treba o~ekivati reagovawe Evropske unije tim povodom. Da li se sada na tom planu ne{to promenilo?

– Evrop ska uni ja se, na rav no, ne me {a u pi ta wa unu tra {we struk tu re jed ne dr `a ve. Me |u tim, u ovom slu ~a ju po sto je }a pra va, ko ja su gra |e na na prin ci pu sup si di jar no sti i ko ja re gu li {u pra va ma wi na, iz gle da da }e bi ti sma we na. A tu se ra di o osnov nim prin ci pi ma Evrop ske uni je. Zbog to ga je EU ve o ma za in te re so va na ka ko }e Vla da re a go va ti na od lu ku Ustav nog su da. l O~ekujete li internacionalizaciju vojvo|anskog pitawa, pogotovo ukoliko nove vlasti u Beogradu otvore politi~ki front prema Vojvodini?

– Auto nom na Po kra ji na Voj vo di na je po seb na mul ti et ni~ na re gi ja za ko ju se Evro pa uvek in te re su je. Ako bi ona po sta la kri zno `a ri {te, uti ca lo bi to na mir ~i ta ve Evro pe, a da i ne go vo rim o to me ko li ko bi to bi lo {tet no za pri bli `a va we Sr bi je Evrop skoj uni ji. Ka ko se mo `e vi de ti na pri me ru Ma |ar ske i Ru mu ni je, po {to va we de mo krat skih stan dar da, prav ne dr `a ve, pra va ma wi na, po li ti~ ke ne za vi sno sti pra vo su |a... ve o ma je va `no za Evrop sku uni ju, a sa ovom ak ci jom pre ma Voj vo di ni pu no je to ga do ve de no u pi ta we, od po li ti~ ke ne za vi sno sti Ustav nog su da pa na da qe. l Pojedine politi~ke stranke zahtevaju da Vojvodina ugasi svoju kancelariju u Briselu. Kako bi takav nalog, ako stigne i iz Vlade Srbije, bio protuma~en u Evropskoj uniji?

– To bi bio sme {an po stu pak. Da nas go to vo sva ka re gi ja po se du je svo ju re pre zen ta ci ju u Bri se lu. Osim to ga, kan ce la ri ja Voj vo di ne je u zgra di Mi si je Re pu bli ke Sr bi je. Tra `e we da se ta kan ce la ri ja za tvo ri bio bi iz u zet no lo{ sig nal za Evrop sku uni ju.

l Mo`e li se dogoditi da Vojvodina ipak bude `rtvovana ako se nova vlast u Beogradu poka`e konstruktivnija kada je re~ o Kosovu?

– Voj vo di na i Ko so vo se ne mo gu i ne tre ba ju upo re |i va ti, pre ve li ke su raz li ke iz me |u wih.

Ovo su dva to tal no raz li ~i ta pi ta wa za EU. l Upozorili ste da bi EU, ako Beograd nastavi sa centralisti~kom politikom, mogla da otpi{e Srbiju kao zemqu kandidata. Imate li utisak da to deo aktuelne vlasti u Beogradu mo`da i pri`eqkuje, kako bi se otvoreno okrenuo Rusiji? I kakve bi to moglo imati posledice?

– Sr bi ja si gur no ne }e iz gu bi ti sta tus kan di da ta. Me |u tim, pu no va `ni je pi ta we je ka da }e po ~e ti pri stup ni pre go vo ri. A oni se mo gu uspo ri ti ako do |e do pro ble ma sa Voj vo di nom.

U sva kom slu ~a ju, to ko jim prav cem }e se Sr bi ja u bu du} no sti kre ta ti je is kqu ~i vo od lu ka Sr bi je. Evrop ska uni ja je ne sum wi vo otvo re na za Sr bi ju, na rav no pod uslo vom da se pri dr `a va po sta vqe nih kri te ri ju ma. n Miroslav Staji}

4

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

srpskoj ekonomiji je ovih dana sve na maksimumu.

Trenutno bele`imo istorijski deficit buxeta od 2,2 milijarde evra, vrednost evra je na najvi{em nivou, a novca za isplatu plata i penzija ima samo za avgust. Nova srpska vlast jeste formirana, ali veliko je pitawe da li ona mo`e i ima li ~ime da ugaNaravno, ne{to }e ipak morati si po`ar koji bukti. Sti`u obe}a- da se uradi. Po re~ima na{eg sagowa da se radi na pronalasku novca vornika, koliko god se danas istiza ubla`avawe posledica ekonom- calo da je pove}awe PDV-a posledskog sunovrata, ali se on i daqe wa mera kojoj }e ova Vlada pribetra`i zapravo samo da bi se gasio }i, izgleda da }e to ipak morati da rashodnovni kolaps, dok nema ni se brzo dogodi. naznaka kako }e se, ako se izuzmu – Na kraju krajeva, mnogo je ponovi krediti, pove}ati prihodov- {tenije i otvorenije prema porena strana. A od we, zapravo, sve za- skim obveznicima da oni prilivisi. kom kupovine svakog proizvoda Ako se prethodnoj Vladi Srbije ili usluge znaju koliko ne{to zamera da je stalnim zajmqewem pla}aju. Ovako se wima ra~un is~uvala socijalni mir u Srbiji, a postavqa naknadno, jer se dr`ava samim tim i samu sebe, onda je ve} zadu`uje i onda gra|ani pla}aju na startu jasno da ni novi kabinet kamatu na taj dug, a ta kamata nije nema drugog izbora osim da pozajm- mala na godi{wem nivou. Niko qenim novcem pre`ivqava mesec gra|ane nije ni pitao da li bi oni po mesec. Me|utim, takvo pre`i- vi{e voleli da plate dva procentvqavawe ima unapred poznat kraj, na poena PDV-a ili da pla}aju goa veliko je pitawe da li }e – mada di{we kamate od 15 posto na zaduto novi ministar finansija Mla- `ivawe kojim dr`ava finansira |en Dinki} naveliko obe}ava – mawak u dr`avnoj kasi...

Vlada Srbije za kratko vreme usKada ve} ne mo`e da ra~una na peti da sprovede jasan plan kako da prihodovnu stranu, ka`e ]ulibrk, se sunovrat zaustavi. dr`ava }e morati pod hitno da Ekonomski analiti~ar Milan analizira gde se sve i na koji na]ulibrk tvrdi za na{ list da je ~in izbegava pla}awe poreza u srpska ekonomija izgubila trku s ovoj dr`avi, jer je to jedan od na~ivremenom i da se sada mora prizna- na da se u dr`avnu kasu slije vi{e ti da je Srbija u recesiji. Kao naj- novca a samim tim i smawi potreboqi dokaz za to on navodi: najve- ba za ve}im zadu`ivawem. }i deficit u buxetu, najve}u stopu – Sada }e, silom, do}i na red da nezaposlenosti, ogroman pad pro- se svako pla}awe poreza stavi na meta u trgovini, rekorno nisku in- proveru. Ako je Al Kapone na kradustrijsku proizju bio uhap{en savodwu, spoqnotrmo zato {to nije Da va ti obe }a wa da pla}ao porez, onda govinski deficit od skoro ~etiri bi mo`da trebali vi {e ne }e bi ti milijarde dolara... da budu uhap{eni ot pu {ta wa ~i sta – Na samom stari neki koji ovde ne je de ma go gi ja tu nove Vlade Srpla}aju porez. bije saop{ten je Ukoliko bi ta kajo{ jedna zabriwavaju}i podatak, a znena politika bila adekvatna i to je da smo i u drugom kvartalu primewiva za sve, verovatno ne bi ove godine imali pad BDP-a, ~ime ni bilo toliko izbegavawa pla}aje Srbija i zvani~no u{la u rece- wa poreza. siju i pridru`ila se mawoj grupi A jasno je da u Srbiji svi ne plazemaqa koje se suo~avaju sa istim }aju porez. To je, uostalom, dodaje problemom. Dakle, to je kqu~ni ]ulibrk, i javna tajna. problem Srbije. Pad privredne – Procena je da se u sivoj zoni aktivnosti i automatski pad zapo- stvara izme|u ~etvrtine pa i treslenosti. Zato ni danas niko ne }ine BDP-a. Ukoliko bi sve te pri~a o prihodovnoj strani, jer je privredne aktivnosti bile obuzbog pada BDP-a te{ko i pomisli- hva}ene poreskim sistemom i ako ti da se mogu pove}ati prihodi ko- bi svi pla}ali porez, automatski ji se slivaju u dr`avnu kasu – obja- bi se smawio deficit u buxetu a {wava ]ulibrk. samim tim i potreba da se pove}a-

U

ISTO RIJ SKI SU NO VRAT SRP SKE EKO NO MI JE

Sr bi ja je u ...

va porez onima koji ga ina~e pla}aju. Dakle, pre svega treba obuhvatiti porezima one kojima su do sada sve vreme oni opra{tani, uz blagoslov vlasti ili pre}utno `murewe.

Na pitawe da li bi jedna od mera mogla biti i “francuski recept” po kojem }e se, na osnovu odluke francuskog predsednika Fransoa Olanda, mawak u buxetu Francuske puniti ve}im porezima za bogate a ne smawewem izdataka za siroma{ne, ]ulibrk odgovara da je jedan od problema {to su kod nas bogati qudi mahom finansijeri politi~kih stranaka. Ipak, ka`e, nesporno je da oni koji imaju vi{e – moraju vi{e da podnesu i teret krize.

– Do sada su teret krize podneli najsiroma{niji. Prose~na penzija je smawena za pedesetak evra, prose~na plata izme|u 60 i 70 evra, bez posla je ostalo 400.000 qudi u privatnom sektoru, jer u javnom otpu{tawa prakti~no nije bilo.

Samo najsiroma{niji su, dakle, snosili teret krize, a tada pri~e

Ma ne var ska 13. pen zi ja Za razliku od vanrednog pove}awa penzija 2008. godine, za koje je smatrao da }e na du`i period “ugrobariti” srpski buxet, sada{wu najavu da }e najsiroma{niji penzioneri dobiti 13. penziju u iznosu od 15.000 dinara ]ulibrk ocewuje kao dobar potez.

Jer, obja{wava, to ne ko{ta previ{e, a za wim postoji realna potreba.

– Verujem da je 13. penzija manevarski potez nove Vlade, kojim }e se `ele posto}i dva ciqa: po formirawu vlasti ~ulo se da ne}e biti zamrzavawa plata i penzija. Me|utim, ube|en sam da plate i penzije ne}e biti uskla|ene sa {estomese~nim rastom cena, kako je to sada predvi|eno Zakonom o buxetskom sistemu, jer bi nam za to trebalo nekoliko desetina milijardi dinara a tog novca u buxetu nema. Solomonsko re{ewe je na|eno na taj na~in da se isplati 13. penzija najsiroma{nijim penzionerima, onima koji mese~no primaju mawe od 15.000 dinara. A taj tro{ak za 13. penziju bi}e vi{estruko mawe nego da su pove}ane sve penzije i sve plate u javnom sektoru za pet-{est procenata, koliko }e biti inflacija od marta do kraja septembra. Na ovaj na~in se zapravo dr`ava da u{tedi dobar deo novca, a pri tome da }e se ispuni predizborna obe}awa i iza|e u susret najsiroma{nijim penzionerima. Zbog toga se za ovaj potez mo`e re}i da ima socijalno opravdawe i te{ko da }e bilo ko mo}i da se buni, pogotovo {to }e ta 13. penzija biti ispla}ivana u ~etiri rate – isti~e ]ulibrk.

o nekakvoj socijalnoj pravdi nema.

Bilo bi pravednije da oni koji imaju vi{e pla}aju ve}e poreze i da se na taj na~in delom puni kasa.

Pri tome, napomiwe ]ulibrk, ne treba poreze tretirati kao neku odmazdu i kaznu, ve} je jednostavno nu`no napraviti takav poreski sistem koji ne}e oterati iz ove dr`ave one koji imaju novac i koji mo`da planiraju da ovde investiraju, jer bi to, upozorava, bio ma~ sa dve o{trice.

– Ve} nam se de{ava to da pojedinci imaju prebivali{te u nekim drugim dr`avama, kao {to je recimo Novak \okovi}, samo zato {to im ne odgovara poreski tretman u Srbiji. To nema veze sa patriotizmom, jer svako nastoji da porez plati onoliko koliko je to po zakonu najmawe mogu}e i to se ne mo`e zameriti. Kada se donesu propisi prema kojem oni koji imaju vi{e pla}aju ve}e poreze, a da to ne istovremeno ugro`ava wihov posao, e onda tu zamerke nema i ne mo`e biti. No, dr`ava mora da donese takvu odluku, a ona }e kod nas te{ko biti usvojena, jer se zna {ta ovde zna~e bogati qudi i koliko se wima na ovaj ili onaj na~in duguje...

Sada kada je srpska ekonomija dotakla dno i kada je oporavak na dugom {tapu, jer ~ak da se odmah usvoje i najboqe ekonomske mere wihov efekat se mo`e o~ekivati tek naredne godine, krajwe je neodgovorno i neozbiqno da bilo ko iz vlasti, ukazuje na{ sagovornik, javno obe}avawa da dok traje kriza ne}e biti otpu{tawa. Jer ona su, jednostavno, neminovna.

– Davati takva obe}awa je ~ista demagogija i nema tog {to bi dr`ava morala dati privatnim preduzetnicima da bi se oni obaezali da ne}e nikog otpustiti ~ak ni po cenu da propadaju. Ne mo`e ni jedan ministar to re}i, jer svaki privatni poslodavac, ukoliko mu posao propadne, mora}e ne samo da da otkaz svim zaposlenima, ve} }e i sam morati da gleda {ta }e. Ono {to bi svaki odgovorni ministar morao da ka`e jeste upravo suprotno! A to je da }e biti otkaza, pre svega u javnom sektoru, jer wih do sada nije bilo. Javni sektor je preglomazan za ovako slabu privredu.

Oni koji ne rade svoj posao ni dobro ni efikasno, a pri tom su do sada bili za{ti}eni kao beli medvedi, moraju sada da se zapitaju i za svoja radna mesta... n Qu bin ka Ma le {e vi}

TRAGOM PRO ME NA

BU RA ZBOG AME RI^ KOG IZ VE [TA JA O VER SKIM SLO BO DA MA U SR BI JI

Do {lo vre me za bo qi za kon Za {to ka `e{ To, me|utim, ne umawuje zna~aj primedbi koje su iznete u vezi SrbiPi{e: @i vi ca Tu ci} je, tim pre {to se one mawe-vi{e ve} godinama ponavqaju i ti~u se istih „objekata diskriminacije”. Uostalom, ameri~ke diplomate su godmah nakon objavqivawa rutinskog godidinama kontaktirale sa ovda{wim nadle`nim organima po pitawu tih {weg izve{taja ameri~kog Stejt Departzamerki, ali se o~igledno nisu slo`ili i oko wihovog zna~aja. na kramenta o verskim slobodama u svetu, u kome je ju, na{im vlastima je izve{taja bio dostavqan dosta pre objavqivawa, Srbiji posve}eno {est stranica, reakcija kod nas i mogle su uticati na precizirawe ili opovrgavawe pojedinih ta~aka, bila je vrlo burna. Optu`ene su nevladine organizaali nisu, ili u tome o~igledno nisu uspele. cije da su one „oklevetale” zemqu, da u izve{taju I {ta sada? Jedinstvo u odbacivawu izve{taja, koga se beogradski stoje „la`i i klevete, pristrasnost i tendencioznost”. Dvojica posledmuftija, kako je rekao, „stidi”, nije re{ewe. Srpske vlasti, tako|e nowih ministra vera su izneli da je sve u redu, nijedna verska zajednica ve, sna`no isti~u da im je do odnosa sa Amerikom itekako stalo, za {ta nema „protekcije”. Sli~no misle i neki verski predstavnici, mada beima vi{e jasnih signala. No, na ameri~ko dr`awe prema Beogradu utiogradski nadbiskup prime}uje i da ipak ima „problema u praksi”. ~u razni segmenti, me|u kojima i stawe verskih prava, mada sigurno ne Nije ameri~ka vlada jedina koja ima primedbe na ostvarivawe verna prvom mestu. Ali izve{taj Stejt Departmenta je jedan od faktora skih prava u Srbiji; kako se saznaje, i druge demokratske zemqe u svoji ameri~ke spoqne politike, i on se ne mo`e ignorisati. Na novoj vlaizve{tajima iz Beograda pomiwu razne probleme u ovoj oblasti, me|udi je da primedbe, ma koliko im se ~inile neodmerenim, zajedni~ki raztim one te izve{taje ne publikuju javno. Odnos pojedine zemqe prema jasne sa Amerikancima. religijskim slobodama druge ne ukqu~uju, ili ne u znatnoj meri, u fakTreba pri tome razumeti da postoji druga~ija ameri~ka „dioptrija” tor me|usobnih odnosa. To je ameri~ka specifi~nost koja postoji ve} prema verskim slobodama, koja je razli~ita od ovda{we. Po woj, nema desetak godina i svima je poznata. Uostalom, primedbe Stejt Departtradicionalnih i drugih religija, nikome se ne uskra}uje registracimenta su iznete, ~ak veoma te`e, u vezi tridesetak zemaqa. ja, nijedna zajednica nema boqi status i pomo}, ~ak ni nov~anu, u odnoIzve{taj se, ina~e, odnosi na 2011. godinu. U wemu se konstatuje da su na drugu. Niko nije „dr`avotvoran”, velik ili mali. Ovaj ameri~ki se u Srbiji, i pored Ustava i zakona, „generalno ne po{tuju verske slokoncept ne odgovara ni Rusima ili Kinezima, nijednoj muslimanskoj bode”, uz opasku da vlasti ne preduzimaju mere da ~ak i predvi|ena zemqi, ali i nekim demokratijama Evrope. I Nema~ka se kritikuje sprovedu. Osim „tradicionalnih” zbog restrikcija prema sajantologiverskih zajednica, koje imaju pristima koje ona tretira kao destrukvilegovani tretman, registrovano tivnu sektu.

Ni je iz ve {taj „zlo na me ran”, ih je jo{ 17, ali je brojnima regiIna~e, na{ verski zakon iz 2006, ili „udar na Sr bi ju”, ve} ga tre ba stracija odbijena. U fokusu su re{to nije nepoznato, nije zadovoqio shva ti ti kao su ge sti je u po boq {a wu {ewa iz Zakona o verskim zajedsve standarde. Tada{wi predsednik spro vo |e wa ver skih slo bo da nicama iz 2006, kao i poblemi koBoris Tadi} ga jeste potpisao, ali uz je imaju neke zajednice po pitawizahtev da se on razmotri tokom sproma dozvole za gradwu bogomoqa, vo|ewa u nekim paragrafima, koji imovine, obrazovawa, neke su izlo`ene napadima, vandalizmu, govoru ni tada nisu bili optimalni. Diskutovalo se o tom zakonu ne jednom, na mr`we, negativnom medijskom izve{tavawu... protiv ~ega se sve slabo okruglim stolovima i konferencijama. Autori su ga branili kao da je {ta preduzima. Najvi{e su na meti adventisti i Jehovini svedoci, a napisan za sva vremena, dok su s druge strane analiti~ari i pravnici nevode se i primeri antisemitizma. Na kraju se u izve{taju konstatuje da prestano tra`ili odre|ene izmene. }e Vlada SAD pru`iti podr{ku Srbiji, kao i drugim zemqama gde je U svakom slu~aju, ovaj izve{taj ameri~ke vlade, koji bi u nekim to potrebno, u uspostavqawu multkonfesionalnog dru{tva. segmentima podr`ale i druge zemqe, mo`e da poslu`i kao povod da Indikativno je da se navedeni primeri i pojave iz izve{taja ovde se Zakon ponovo objektivno razmotri, kako u nekim formulacijama, ne spore, ve} smeta generalna negativna ocena, koja jeste jaka ili prejo{ vi{e u primeni. Nije izve{taj „zlonameran”, ili „udar na Srbijaka. Kriti~are posebno iritira pozitivno vi|ewe stawa u okolnim ju”, a wegove konstatacije }e se ponoviti i slede}e godine. Zato ih zemqama, koje ga, ~iwenica je, i nisu u toj meri zaslu`ile. Me|utim, treba shvatiti kao sugestije u poboq{awu sprovo|ewa verskih slotreba imati u vidu i to da izve{taj za region nije pisan iz jednog cen- boda. Da li neko ose}a diskriminaciju, o tome on sam sudi, a ne drutra, ve} su ga za svaku zemqu sastavqale diplomate akreditovane u gi. Sloboda je univerzalna i neograni~ena; ima je ili je nema, za sve wima, na osnovu svojih saznawa i procena, o kojima se, dakako, mo`e i pod istim uslovima. diskutovati. (autor je osni va~ Ver ske in for ma tiv ne agen ci je)

O

aleko smo od toga da nam politika postane dosadna, ali smo zato kona~no zakora~ili u razdobqe kada ona vi{e ne}e biti preterano atraktivna. Ostaci ostataka politi~kog pejsa`a, kakvog smo poznavali proteklih 20 godina, tope se pod vrelim suncem i pred snagom pravila, koja su posledwih godina paralelno bila etablirana i strpqivo ~ekala povoqan trenutak da zadominiraju srpskom politikom. A pri tome su akteri ostali mawe-vi{e isti.

D

kqu~no obele`je politi~kih stranaka, umrla je, podsetio nas je Dragan Markovi} Palma tokom rasprave o izboru nove vlade, jo{ 1998, kada su u istu, saveznu vladu, seli politi~ki arhineprijateqi – SPO i SPS. U potowim godinama, sve je vodilo ka brisawu krupnih razlika i predizbornim obe}awima i izjavama u duhu Pitijinih proro~anstava: posle izbora tuma~io ih je ko je kako `eleo. Tako, zajedni~ki ciq, pa bila to i Evropska unija, uspe{no je premostio sve

Po li ti ~a ri ima ju svo je sit ne kon flik te, sa mo su oni be zna ~aj ni, ne stal ni i pro men qi vi. Sva ko sva ko ga mo `e da po li je vo dom ili ga |a ci pe lom, ali sva ko sa sva kim mo `e i da se za pi ja sub ven ci o ni sa nim pi vom u skup {tin skom bi feu.

Mi s tim wi ho vim kon flik ti ma ne ma mo ni ka kve ve ze Neko novo zalivawe vodom, ga|awe cipelom ili verbalni prostakluci, tek }e povremeno zabqesnuti i tablodima – mada ne vi{e samo wima – dati povod da se nasla|uju. U cini~nom promi{qawu, takve predstave za javnost bi zapravo bile znak da politi~ari nisu skroz zapostavili bira~e. A reakcija javnosti – da wima, politi~arima dakle, jo{ ima ko da se bavi.

Samo je imperativ {tedqivosti pri krojewu nove vlade spre~io presedan koji bi Srbiju ostavio bez parlamentarne opozicije: da je nekako moglo biti vi{e resora, do toga bi verovatno i do{lo. Videli su bira~i da danas svako sa svakim mo`e, ~im im se uka`e pogodna prilika za tu mo `e tost. Idelogija u Srbiji, kao

razlike, umio pro{lost i zacelio sve rane i povrede izme|u DS i SPS. Bira~i ne mogu da zamere strankama {to se bore za vlast iz prostog razloga jer je borba za osvajawe vlati wihovo imanentno svojstvo. Ali mogu zato da im zamere na~in na koji taj ciq posti`u. Kao i na~elo da na~ela nemaju, da je vlast ciq kojem treba te`iti do ostvarewa, po svaku cenu i uprkos svemu. Bira~ima, za po~etak.

U takvom „ozra~ju“, pojava preleta~a izaziva nevericu i bes samo u jatima koja se napu{taju, po pravilu opoziciona ili ona kojoj se takav status, ovako ili onako, neminovno sprema. Gra|ani jedino mogu da budu zavidni jer su svesni da bi samo preleta~ima moglo

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

INTERVJU

\ER\ [E FLIN, ^LAN KO MI TE TA EP ZA SPOQ NE PO SLO VE

EU }e pa `qi vo pra ti ti Ni ko li }a i SNS R ealisti~no ili ne, sasvim je pojmqivo da }e se novonastale evrop ske po de le u~vr sti ti, mogu}e kao nehoti~na posledica odluka koje su unutar EU donete ili nisu bile donete, ocenio je za „Dnevnik” \er| [e flin (Bu dim pe {ta, 1939) ma|arski akademik i politi~ar, ~lan Evropskog parlamenta kao poslanik Fidesa i Evropske narodne par ti je (EPP) i ~lan Ko mi te ta Evropskog parlamenta za spoqne poslove. [eflin je, ina~e, studije zavr{io u Glazgovu, potom radio za BiBi-Si i na Kraqevskom institutu za me|unarodne poslove, a vi{e od ~etvrt veka profesor je politi~kih nauka na [koli slavistike i Isto~noevropskih studija na Univerzitetu u Londonu. Objavio je nekoliko kwiga bave}i se pitawima nacije, identiteta i politike u isto~noj Evropi, {to ga ~ini dobrim poznavaocem prilika u regionu i ujedno pravim tuma~em raspolo`ewa koje vlada u institucijama EU u pogledu {irewa evrointegracija. l @i ve li ste vi {e od po la ve ka u Ve li koj Bri ta ni ji. Da li je uje di we na Evro pa mo gu }a bez Uje di we nog Kra qev stva?

– Strogo govore}i, nije. Ujediweno Kraqevstvo je deo Evrope istorijski, kulturalno, geografski, ekonomski, ali ako nema politi~ke voqe da u~estvuje u evropskoj integraciji, Velika Britanija }e biti van tog procesa i prihvati}e “norve{ku strategiju”.

Ve}insko vi|ewe u Ujediwenom Kraqevstvu je da je trgovina s EU dobra, dok je nepo`eqno bilo {ta {to se ti~e politi~kog odlu~ivawa iz Brisela.

To, pak, previ|a ~iwenicu da je jedinstveno tr`i{te zahteva i dono{ewe politi~kih odluka.

za po ~e tak pre go vo ra Be o gra da sa EU? – Samo po sebi, ne. Sve zavisi od toga {ta Vlada odista `eli i odlu~i da radi. l Da li bi ste sa ve to va li I{tva nu Pa sto ru da po dr `a va ova kvu vla du bu du }i da je {ef ma win ske par ti je, s ob zi rom da kqu~ ni ~la no vi no ve ko a li ci je ni su tra di ci o nal ni part ne ri SVM-a?

– Nije na meni da dajem savete I{tvanu Pastoru, jer on odlu~uje u svetlu najboqeg interesa ma|arskih gra|ana u Srbiji. l Srp ska na pred na stran ka, ko ju je osno vao no vi pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, `e li da se pri kqu ~i evrop skim na rod wa ci ma (EPP). Ko je uslo ve mo ra da is pu ni?

– To je te{ko re}i. U kratkom roku, EPP }e veoma pa`qivo pratiti novog predsednika i novu Vladu Srbije, a na du`i rok }e doneti odluku na osnovu onoga {ta SNS predstavqa, {ta radi i da li je wen doprinos vrednostima EPP-a jasan i dosledan.

l Da li ove no ve okol no sti na Sta rom kon ti nen tu ne {to me wa ju u po gle du per spek ti ve ze ma qa kan di da ta kao {to je Sr bi ja?

– Prerano je o tome govoriti.

Evropska unija se mewa, ali niko ne mo`e da ka`e u kom pravcu i na {ta }e to iza}i. Bilo kako bilo, mislim da se mo`e re}i da }e se ukazati neka vrsta integrisane Evrope i iz ove krize i da }e Srbija, zajedno s drugim zemqama Jugoisto~ne Evrope, kona~no postati ~lanica EU. l Da li for mi ra we no ve vla de u Sr bi ji od la `e od re |i va we da tu ma

Sr bi ja }e mo ra ti da pri hva ti ko sov sku ne za vi snost l Ka ko bi po va {em mi {qe wu mo glo da bu du re {e no pi ta we Ko so va?

– Prema kriterijumima iz Kopenhagena, dr`ave koje `ele da u|u u EU moraju da sprovode politiku dobrosusedstva sa svim svojim kom{ijama. To je stari uslov, a ne ne{to novo. To zna~i da }e, pre ili kasnije, Srbija morati da prihvati da je Kosovo postalo nezavisna dr`ava, bez obzira koliko joj to bilo bolno.

Evropska unija stavqa veoma va`an naglasak na regionalizam, pa je prisustvo Vojvodine u Briselu zna~ajno l Evrop ski par la ment je u pro le} noj re zo lu ci ji pod se tio Sr bi ju na oba ve zu da na sta vi iz grad wu ka pa ci te ta auto no mi je, do no {e wem za ko na i fi nan si ra wem we nih nad le `no sti. Uko li ko se to ne is pu ni, mo `e li Voj vo di na da po sta ne no va pre pre ka iz me |u Bri se la i Be o gra da?

– Da, uop{teno govore}i, ali to nije prioritetno pitawe. l U ko joj me ri se u~e {}em u me |u re gi o nal nim pro jek ti ma Voj vo di na i Sr bi ja pri bli `a va ju EU? – Evropska unija stavqa veoma va`an naglasak na regionalizam, pa su u isti mah itekako dobrodo{li me|uregionalni projekti, pogotovo u okviru ja~awa prekograni~ne saradwe. I u tom smislu prisustvo Vojvodine u Briselu veoma je zna~ajno. n Miroslav Staji}

SRPSKOG POLITI^KOG PEJSA@A

po li ti ka, a mi sli{ na... biti boqe. Jer ulaze u vlast. O eventualnom ga`ewu principa i odbacivawu ideologije, tek ako ih neko na to podseti.

Uostalom, {ta su ovi, aktuelni preleta~i uradili {to nisu prethodnici nisu, ili {to ve} nisu - same stranke?

– Te`iti ostvarewu interesa bilo koje vrste je normalan i nezaobilazan oblik qudskog pona{awa – ocewuje u razgovoru za „Dnevnik” \or|e Triko{, politikolog i programski direktor Libertarijanskog kluba (Libek). – Problem je u tome {to politika u Srbiji ima takva pravila koja ~ine da postaje nemogu}e, ili u najmawu ruku nerazumno, ostvarivati interes na dru{tveno prihvatqiv na~in, na na~in za koji bismo mogli re}i da je fer. Preletawe je ono {to postaje lak{i put. No, ~ak je i politi~areva korist od preletawa trenutna i pitawe je koliko }e trajati. I on u izvesnom smislu `ivi od danas do sutra kao i radnik koji jedva prehrawuje svoju porodicu ili privrednik koji }e morati da ga otpusti zbog da`bina i regulacija koje mu politi~ari name}u. Tu svako radi na {tetu onog drugog.

Triko{ ukazuje na to da je odsustvo idelogije u strana~kom bitisawu odve} veliki problem i da bez ideolo{ke zadr{ke kod politi~ara, ne postoji ni mogu}nost da se spre~i „politi~ko prostituisawe“.

– Treba, me|utim, razumeti i to da se ideologije u srpskoj politici ne}e izdiferencirati i razviti dokle god su pravila takva da spre~avaju konkurentnost. Da li politi~ar koji je voqom wegovog partijskog {efa zavr{io na izbornoj listi u, recimo, republi~koj skup{tini ima bilo kakav podsticaj da se pona{a odgovorno? Za{to bi? Gra|ani ne uti~u na to da li }e se on na toj listi na}i. Bez promene izbornog

sistema poslanik ne mo`e da se u~ini direktno zavisnim od voqe bira~a. Potrebno je da i on, kao i privrednik, mora da se kvalitetom svoje robe ili usluge izbori za poverewe gra|ana. Time bi se doprinelo da se razvijawe i nu|ewe ideologije isplati. Uslov za to jesu male izborne jedinice, jer je to jedini na~in da se podstakne konkretizacija politi~kih predloga i re{ewa.

U srpskoj politici akteri se ne mewaju, ali su ba{ oni uspeli da sve razlike izme|u stranaka koje predvode izbri{u do mere u kojoj je politika danas postala nekonfliktna. Uostalom, gde su te razlike i opozitini stavovi koji bi je u~inili konfliktnom.

– Politika je upravo postala to, nekonfliktna – sla`e se sagovornik „Dnevnika”. – U stvari, politi~ari imaju svoje sitne konflikte, samo su oni bezna~ajni, nestalni i promenqivi.

Svako svakoga mo`e da polije vodom ili

ga|a cipelom, ali svako sa svakim mo`e i da se zapija subvencionisanim pivom u skup{tinskom bifeu. Mi s tim wihovim konfliktima nemamo nikakve veze.

U ovakvom izbornom sistemu }e se na izborima svakako nuditi neke uop{tene frazetine poput boqeg `ivota, po{tewa, istine, socijalne pravde... Za{to bi

nam bilo {ta drugo nudili? Jer, glasa}emo za neku od tih fraza. A zbog ~ega }emo ih ka`wavati? Pa zbog svega onoga {to nam nisu ponudili.

Glas na izborima za neku stranku je glas podr{ke i za wen program. A koji se uspe{no mo`e sprovoditi jedino ako stranka do|e na vlast. S tom „kvakom“ stranke i pravdaju svoje ponekad sporne ulaske u vlast. Obja{ewe da ostvarewe programa nema alternativu, i da je wegova najmawa cena ulazak u vlast sa bilo kim, kod bira~a mo`e da izazove rezignaciju, ali ona i ovako okopni do idu}ih izbora. Ili se, u me|uvremenu, pojave beli listi}i.

Izborni sistem, partokratija i odsustvo odgovornosti Triko{ navodi kao glavne odlike sada{we politike ali i wegove kqu~ne probleme, a oni svoje ishodi{te, po wegovom sudu, imaju u odsustvu ozbiqnog promi{qawa problema.

Promene u politici, ma koliko da su suprotne interesima gra|ana, ~ak je ~ine mawe smislenom, ipak ne bi trebalo da uti~u na potrebu da se ona, od strane gra|ana, i daqe prati.

– Ako je ne budemo pratili – isti~e Triko{ – ne}emo znati kako da razvijemo vlastite politi~ke strategije.

Pomirimo se sa tim da }e jo{ neko vreme nesmetano nastaviti da profitiraju dok svi mi gubimo, ali ne bi bilo dobro da prestanemo da verujemo da ta praksu bar delimi~no mo`e da bude ograni~ena.

Istovremeno moramo vi{e raditi na razvijawu vlastitih, vaninstitucionalnih politika, na povezivawu gra|ana oko konkretnih interesa i ulo`iti trud da se artikuli{e taj pritisak odozdo. Kako, uostalom, o~ekivati promenu politi~kog sistema?

Jer politi~ari, ovakvi kakve imamo, to dakako ne}e u~initi sami. n Denis Kolunyija

5

Oku pa ci ja NBS Pi{e: Mi{a Brki}

ona nema ime i prezime, nije u pitawu sposoban-nesposoban guverner.

Meta je bila sistemska i strate{ka – treba staviti pod partijsku kontrolu centralnu monetarnu vlast.

Za{to je to va`no?

Dva su razloga.

Jedan je da se stavi {apa na devizne rezerve, u kojima je oko 7,2 milijarde evra devizne {tedwe.

Drugi je, da politi~ka vlast preuzme najva`niju funkciju/polugu Narodne banke – kontrolu poslovnih banaka.

Stavqawem pod kontrolu deviznih rezervi, Vlada ne mora da se trudi da sprovodi te{ke i bolne reforme kako bi od MMF-a i Svetske banke dobila (recimo) dve milijarde evra da bi ispunila neka od predizbornih obe}awa. A jedno od tih obe}awa je, na primer, ubacivawe dve milijarde evra u privredne tokove radi o`ivqavawa proizvodwe.

Odnosno, poklawawe tih para odabranim privrednicima i preduzetnicima.

Partijski podoban guverner (ko god bio/bila) sigurna je garancija da }e taj novac da se dobije i bez kontrole potro{i na lak{i na~in i ne spovode}i neophodne reforme, pukim uzimawem iz trezora NBS. Uostalom, Xejn Armitrix (SB) i Bogdan Lisovolik (MMF) ve} su se izjasnili u ime institucija koje predstavqaju – Srbija ne}e dobiti nikakvu finansijsku pomo} ako ne nastavi sa ekonomskim reformama. [to je, uostalom, ve} konstatovao Fajnen{el tajms s po~etka pri~e.

ajnen{el tajms pi{e da je nova Vlada Srbije pod naletom osuda iz inostranstva posle ostavke Dejana [o{ki}a, i prenosi, zajedno s agencijom Blumberg, negativne reakcije Evropske unije, svetskih finansijskih institucija i stranih ekonomista na vest [o{ki}evoj ostavci i ukazuje da „izgledi da Srbija dobije novi zajam iz inostranstva postaju sve ble|i“. To je epilog OKUPACIJE. ^ovek koji je 5. oktobra 2000. godine s kala{wikovom oslobodio Narodnu banku u ime nesumwivo nove demokratske vlasti, 2. avgusta 2012. upao je s glogovim kocem u tu istu Narodnu banku, probo srce wene nezavisnost i okupirao u ime nove vlasti diskutabilnog demokratskog potencijala. Tako se krug zatvorio – dvanaest godina posle revolucije dolazi restauracija, pa }e centralna monetarna institucija Srbije ponovo biti slu{kiwa vlasti. To {to je guverner podneo ostavku, nema veze. Na~in na koji na{a vladaju}a koalicija, mar{iraju}i kroz institucije sistema, upada u Narodnu banku nema nikakav demokratski legitimitet, ozbiqno naru{ava te{ko ste~en i dostignut nivo pravne dr`ave, a nije ni u skladu s evropskim standardima koje nam tako slatkore~ivo obe}ava vladin trijumfirat SNS-SPS-URS. Neskriveni trijumfalizam i politikantska osionost imuni su na sve dobronamerne savete koji upozoravaju da formirawe parlamentarne ve}ine ne zna~i da ona sada mo`e da se pona{a kao „slon u staklarskoj radwi“ i da polupa sve demokratske tekovine koje je izgradila prethodna vlada. A nezavisnost centralne banke, osvojena i izglasana pre nepune dve godine, jeste bila velika demokratska tekovina i nesumwiva evropska vrednost. Utoliko je stra{nije {to se nova parlamentarna ve}ina s punim ustima Evrope odmah na startu svoje vladavine legitimisala kao neko ko ru{i te iste vrednosti tako {to je kao prvi zadatak sebi zadala i [ta }e biti ako se Vladi ostvarila stavqawe pod partijosladi pa po~ne da tro{i sku kontrolu Narodne banke devizne rezerve i na kraju Srbije.

Dejan [o{ki} bio je samo paspiska sav taj novac ravan, isturen u prvi plan da bi a gra|ani ostanu nova vlast prikrila svoju osnobez svoje devizne {tedwe? vnu nameru – da poni{ti nezavisnost jedne od kqu~nih institucija ~etvrte grane vlasti (nezavisna regulatorna i kontrola tela) koA {ta }e biti ako se Vladi osladi je u politi~kom ure|ewu dr`ava Evroppa po~ne da tro{i i vi{e od te dve miske unije predstavqaju najzna~ajniju i lijarde evra deviznih rezervi (devizne najefikasniju kontrolu izvr{ne vlasti {tedwe)? Ko }e ih zaustaviti u tom (vlade) u ime dru{tva. La`na je i neisr|avom naumu? I {ta }e na kraju biti krena bila polemika o u~incima i kad Vlada spiska sav taj novac a gra|aefektima rada guvernera [o{ki}a. ni (ne daj bo`e) ostanu bez svoje deviTra`ene su mu samo mane i propusti s zne {tedwe? namerom da se ocrni i onda lako smeni, To je veoma opasan scenario. Ali a pre}utkivali dobri potezi – kojih je jo{ opasniji je preuzimawe kontrolne bilo i kojima je pomogao da se sa~uva funkcije NBS. To zna~i da }e za neki stabilan bankarski sistem (kad se taj dan na{a izvr{na vlast (Vlada) imati sistem uru{avao diqem sveta i {irom direktnu kontrolu nad svakom poslovEvrope) i kolika-tolika makroekonomnom bankom u Srbiji. Tako }e „neprijaska stabilnost u trenucima kad se izvrteqi naroda“ biti stavqeni pod di{na vlast pona{ala neodgovorno ugrorektni nadzor Ivice Da~i}a. Svaki `avaju}i kurs dinara i siluju}i tr`ikontrolor NBS po nalogu Vlade bi}e {ta. u prilici da tra`i „dlaku u jajetu“ u Zamerka da je, na primer, „progledao poslovnim kwigama svake poslovne kroz prste“ Agrobanci i doprineo webanke. A onda }e ta „dlaka“ slu`iti da noj propasti u najmawu ruku je licemerse ucewuju banke. Da, na primer, snize na. I beogradski vrapci znaju da se slukamate na kredite dr`avnim preduze~aj Agrobanke vu~e od 2005-06. godine, }ima, da otpi{u ili odlo`e (na dve gopa prema tome za wega znaju i u wega su dine) dugove „nekim“ kompanijama, da na neki na~in bili ume{ani (naro~ito) po netri`i{nim (visokim) cenama kusada{wi ministar privrede i finansipuju dr`avne hartije od vrednosti, da ja, ali i sada{wi premijer. daju jeftine subvencionisane kredite Zamerki na rad biv{eg guvernera svaza stanove, da ne smeju da iznose prokako ima, i to ne malo. Obi~nom gra|afit iz Srbije, da u~estvuju u finansininu, na primer, bilo je nejasno kako je rawu dr`avnih infrastrukturnih mogu}e da jedna zemqa ima stabilan banprojekata i javnih radova... karski sistem i propalu privredu. I ko Vlada }e fakti~ki, ukidawem nezaje vi{e kriv za sada{we ekonomsko stavisnosti Narodne banke, preuzeti siwe Srbije – Vlada i parlament ili Nastem kontrole poslovnih banaka i sirodna banka. Me|utim, debata o tome, o stemom ucena naterati ih da finansiodgovornosti guvernera i mogu}oj wegoraju predizborna obe}awa partija vlavoj smeni, mogla je da se vodi u demodaju}e koalicije. Ko od bankara to ne kratski utvr|enim procedurama i uz pobude hteo da radi, sledi mu prvo otkri{tovawe nezavisnosti NBS. Ali, novoj vawe „prqavog ve{a“ (za{ta u Da~i}evlasti nije bilo stalo do procedura i vom kabinetu postoje dokazani eksperdebate. Iako se trudila da nas uveri u ti), zatim javni lin~ (i za to u Vladi svoj mekani karakter, na{a nova vlast postoje ovla{}eni spin doktori), a zadivqa~ki je nasrnula na ve} osvojenu tim zabrana rada, zatvarawe banke i evropsku vrednost u Srbiji i pored i proterivawe iz Srbije. Kako i dolikuupozorewa Svetske banke, MMF-a i je narodnim neprijateqima.

Evropske komisije.

Eto za{to je dobro da Narodna banka Jednostavno, ko god da je bio na [oostane van doma{aja politike. {ki}evom mestu, ostao bi bez „skalpa“. (autor je urednik Jer, meta nije bila personalizovana, „Novog magazina”)

F

6

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

DR @AV NA RE VI ZOR SKA IN STI TU CI JA ZA „DNEV NIK”

Mi li o ni oti {li D

IN T ER V JU: PROF. DR SLA VI CA ]U KI] DE JA NO VI], MI NI STAR KA ZDRA VQA

Voj vo di na mo ra bri nu ti o svom zdrav stvu su `a va wu obi ma zdrav - je re al no ta ko ne {to o~e ki vai – Li ste ~e ka wa su je dan od ve li stve nih uslu ga ko je se ost- u na {im uslo vi ma? kih pro ble ma. Re pu bli~ ki fond va ru ju na te ret zdrav stve – Pri vat na prak sa u na {em dru - za zdrav stve no osi gu ra we je ve} nog osi gu ra wa ne ma ni go vo ra. {tvu mo ra ima ti svo je me sto i mi po kre nuo ak tiv no sti da se li ste Pra va iz zdrav stve nog osi gu ra wa smo se i sa svo jin skog aspek ta ~e ka wa sve du na naj kra }i mo gu }i su ve} to li ko su `e na da mo ra mo opre de li li za dru {tvo u ko me je pe riod po ce nu or ga ni za ci je ra da raz mi {qa ti u naj bli `em vre men - to mo gu }e. Ne }e mo ih gu {i ti i ra - u po po dnev noj i no} noj sme ni. Na skom pe ri o du o wi ho vom pro {i - vi ja }e se po stan dar di ma kao i dr - dam se da }e mo u na red nom pe ri o re wu, po seb no ka da su u pi ta wu de - `av no zdrav stvo. Bit no je da pri - du, za hva qu ju }i bo qoj or ga ni za ci ca, sta ri, oso be obo le le od ret kih vat na prak sa u Sr bi ji teh ni~ ki, ji ra da, ko ju }e mo zah te va ti od di bo le sti i dru ge ose tqi ve gru pe ka drov ski i stru~ no mo ra bi ti rek to ra zdrav stve nih usta no va, sta nov ni {tva – iz ja vi la je za na{ ista kao u dr `av nim usta no vam. us pe ti da re {i mo pro blem du gih list no va re pu bli~ ka mi ni star ka Vo le la bih da po sto ji ce na zdrav - li sta ~e ka wa. zdra vqa prof. dr Sla vi ca \u ki} stve ne uslu ge i da na {i pri vat ni lDo pun ski rad u zdrav stve De ja no vi}. nim usta no va ma je iza zvao ci do |u u po zi ci ju da mo gu ima ti Na pi ta we {ta }e se pred u ze ti o{tro re a go va we pa ci je na ta, a ugo vo re sa Fon dom zdrav stve nog ka ko bi se obez be di lo si gur ni je osi gu ra wa, ali mi slim da u ovoj ka ko su po je di ne usta no ve do pu we we zdrav stve ne ka se, mi ni - fa zi, i u na red noj go di ni to ni je bi le odo bre we da ga re a li zu ju, star ka ka `e: a dru ge ne, do veo je i do ne za re al no o~e ki va ti. Mi slim da to – Mo ra }e mo kao dr `a va da po ja do voq stva zdravstvnih rad ni tre ba da bu de ciq na du `e sta ze. ~a mo in spek cij ski nad zor nad pri ka ko ji ma je uki nu ta mo gu} nost lVoj vo di na je po sled wih go ku pqa wem sred sta va iz do pri no - di na do bi la zna ~aj ne no ve ka zra de kroz ova kav rad. Ko ji je sa, jer je ~i we ni ca da i sa to ma lo pa ci te te u obla sti zdrav stva, va{ stav o ovo me? ko li ko zdrav stvu pri pa da, zdrav Ur gent ni cen tar, po ro di li – Bi lo ko je re {e we ko je do no stve ni fond za pra vo ne ras po la {te, usko ro }e bi ti za vr {e na i si mo ne tre ba da bu de se lek tiv no. `e jer ta sred stva ni su ubra na.

Ka me ni ca 2, ali go ru }e ne re Do pun ski rad je za i ste ne gde i po Iako to ni je po sao Mi ni star stva {no pi ta we u ne ki ma od wih tre ban. Pa ci jen ti po ne kad `e le zdra vqa, bi }e mo ve o ma zah tev ni osta je ne do voq no me di cin da u ne koj opu {te ni joj at mos fe ri, po tom pi ta wu. skog i ne me di cin skog ka dra. ko ja u re dov nom rad nom vre me nu [ta }e se u obla sti zdrav Ka ko vi di te re {e we ovog pro le ka ra ni je mo gu }a zbog ve li kog stva ove je se ni re {a va ti kao ble ma? bro ja pa ci je na ta ko ji ~e ka ju na pri o ri tet? pre gled, da raz go va ra ju – Tre ba kre nu ti s i da se po sa ve tu ju sa le Za rekonstrukciju i izgradwu ~etiri re form skim ka rak te ka rom. Ova kav rad li klini~ka centra od Evropske banke smo rom po pra vqa wa kva ~i na pri vat nu prak su, li te ta zdrav stve nih dobili 150 miliona evra koji, na `alost, a od do pun skog ra da uslu ga i efi ka sno sti ima ju ko ri sti i pa ci stoje ve} sedam godina neiskori{}eni ra da u pri mar noj jen ti i usta no va. Ali, zdrav stve noj za {ti ti tu se mo ra ju na pra vi ti jer je ona za pra vo na ni `em ni vou – U okvi ru sred sta va ko je pri pra vi la, ista za sve, ko jih sa da ne ne go {to ima mo ka drov ski po ten pa da ju Voj vo di ni, Po kra ji na tre ma mo. To je sva ka ko jed na od te ma ci jal. U tom smi slu, mi slim da je ba da od lu ~u ju o wi ma. Sa vet Mi ko jom }e mo se ba vi ti. iz u zet no zna ~aj no da se le ka ri ni star stva zdra vqa tre ba da od l Svi na ja vqe ni ro ko vi za sti mu li {u da {to bo qe le ~e pa lu ~u je o to me {ta je pri o ri tet. za vr {e tak re kon struk ci je ~e ci jen te, da bri nu o wi ma i da sa mo Isti na je da no vi objek ti i pro - ti ri kli ni~ ka cen tra u Sr bi ji one ko ji ma je to za i sta neo p hod no stor ni ka pa ci te ti, ko ji su u Voj su pro bi je ni i do da nas ra do upu }u ju ka vi {im in stan ca ma, od - vo di ni na za vid nom ni vou, bez vi ni su ni po ~e li. O ~e mu se no sno spe ci ja li sti ma. Uvo |e we opre me i ka dra ne zna ~i ni {ta, za pra vo ra di? ka pi ta ci je, ko ju ze mqe u re gi o nu ali ko jom }e se di na mi kom odo – To je naj ne pri jat ni je iz ne na ve} ima ju, ta ko |e }e i}i u ka tom bra va ti za po {qa va we ka dro va u |e we ko je sam za te kla stu pa ju }i ci qu. To zna ~i da }e se zdrav stve - mno go me za vi si od ras po lo `i vih na funk ci ju mi ni stra zra vqa. Za ni rad ni ci me |u so bom raz li ko va - sred sta va. Mi ni star stvo zdra re kon struk ci ju i iz grad wu ~e ti ti po pla ta ma i da }e oni ko ji su vqa se ne }e me {a ti u di stri bu ri kli ni~ ka cen tra od Evrop ske naj po sve }e ni ji pa ci jen ti ma i ci ju sred sta va za ovu oblast a ko - ban ke smo do bi li 150 mi li o na svom po slu ima to za oko 10 od sto ja pri pa da ju Voj vo di ni, jer se tu evra ko ji, na `a lost, sto je ve} se ve }u pla tu od onih ko ji pro se~ no na la ze vr lo od go vor ni qu di ko ji dam go di na ne is ko ri {}e ni. is pu wa va ju svo je oba ve ze, a dru gi, }e pra vi ti pri o ri te te.

Imam in for ma ci je da su kli ni~ ko ji su is pod tog pro se ka, ima }e za ki cen tri Voj vo di ne i Ni {a ne lAli do zvo lu za za po {qa va 10 od sto ma wu pla tu. U su mi to ni - we no vih ka dro va da je Mi ni {to bli `i za vr {et ku po sla s je ve li ki iz nos, ali na da mo se da star stvo zdra vqa? pro jek ti ma, Kli ni~ ki cen tar }e to ipak de lo va ti sti mu la tiv no – Sve {to su re al ni zah te vi Sr bi je jo{ je da le ko od za vr {et da se fre kvent nost, efi ka snost i Po kra ji ne, bi lo da se ra di o ka ka tog po sla, a Kra gu je vac je ne kva li tet ra da po dig nu na vi {i ni - dro vi ma, opre mi..., a u okvi ru gde na po la pu ta. Pro ble mi su, vo. Mo ra mo vra ti ti po ve re we sred sta va ko ja joj pri pa da ju, bi }e o~i gled no, s jed ne stra ne stal na gra |a na u le ka re u osnov noj zdrav - od stra ne Mi ni star stva odo bre pro me na zah te va zdrav stve nih stve noj za {ti ti. To su vi {e ne go ni. Od lu ku i od go vor nost o pri o usta no va u to me ka ko }e no vi obra zo va ni qu di, ti mo vi u na {im ri te ti ma, ka da su u pi ta wu ka objek ti iz gle da ti, a s dru ge stra do mo vi ma zdra vqa su kom pe tent ni dro vi, opre ma, {ta }e od opre me ne ne a `ur nost sa mog iz vo |a ~a isto kao i wi ho ve ko le ge u ze mqa - bi ti u ne koj usta no vi... pro sto pro jek ta. Ali po sao ko ji tra je se ma za pad ne Evro pe. Kod nas je mo ra ju sno si ti voj vo |an ski ka dam go di na i ni je ni za po ~et, po uobi ~a je na prak sa da se kod iza - dro vi u ko je ima mo neo gra ni ~e no go to vo s ob zi rom da to li ki no bra nog le ka ra od la zi da bi se uzeo po ve re we. vac sto ji - pro sto sam {o ki ra na. uput za spe ci ja li stu, a u 85 od sto Je dan od bit nih ele me na ta uspe lLi ste ~e ka wa na po je di ne slu ~a je va le ~e we tre ba da se za vr - in ter ven ci je i da qe su iz ra {no sti ra da ovog mi ni star stva `e ne i iri ti ra ju pa ci jen te po {i tu, kod le ka ra op {te prak se. na ~i jem sam ~e lu bi }e si gur no i oce na {ta je ura |e no na iz grad lUkqu ~i va we pri vat ne prak - go to vo ako na ne ku od in ter se u zdrav stve ni si stem i mo - ven ci ja tre ba da ~e ka ju i ne ko wi i re kon struk ci ji ~e ti ri kli gu} nost da se pa ci jen ti opre - li ko go di na. [ta }e se ura di ti ni~ kih cen ta ra. de le gde }e se le ~i ti - ko li ko po tom pi ta wu? nJa sna Bar bu zan

O

r `av na re vi zor ska in sti tu ci ja (DRI) je pro tiv od go vor nih li ca u JP @e le zni ce Sr bi je Be o grad pod ne la kri vi~ nu pri ja vu, zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka kao i pri ja vu za pri vred ni pre stup, sa zna je „Dnev nik“. Dr `av ni re vi zor Ra do slav Sre te no vi} je na pi ta wa „Dnev ni ka“ o sud bi ni kri vi~ ne pri ja ve, na ja vqe ne jo{ kra jem pro {le go di ne, od go vo rio da je DRI, „na kon Iz ve {ta ja o re vi zi ji fi nan sij skih iz ve {ta ja i pra vil no sti po slo va wa JP @e le zni ce Sr bi je za 2010, pod ne la kra jem pro {le go di ne kri vi~ nu pri ja vu pro tiv od go vor nog li ca za du `e nog za za vi sna li ca i sin di kat ovog jav nog pred u ze }a, od go vor nih li ca u Sek to ru za fi nan sij sko ra ~u no vod stve ne po slo ve, kao i od go vor nih li ca u Ka bi ne tu ge ne ral nog di rek to ra”. Pri ja va je, ka ko na vo di Sre te no vi}, pod ne ta za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja iz ~la na 359 Kri vi~ nog za ko ni ka Re pu bli ke Sr bi je“.

– Osim kri vi~ ne pri ja ve, ko ja je pod ne ta Pr vom osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Be o gra du, Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja je pro tiv od go vor nih li ca u JP „@e le zni ce Sr bi je“, pod ne la i zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka po osno vu ne po {to va wa po je di nih od re da ba Za ko na o jav nim na bav ka ma i Za ko na o sred stvi ma u svo ji ni Re pu bli ke Sr bi je, kao i pri ja vu za pri vred ni pre stup po osno vu ne po {to va wa po je di nih od re da ba Za ko na o ra ~u no vod stvu i re vi zi ji –od go vo rio nam je dr `av ni re vi zor Sre te no vi}, pre ci zi rav {i da je „kri vi~ na pri ja va, kao i sve osta le ko je je DRI do sa da pod ne la, pro ce su i ra na“, {to prak ti~ no zna ~i da nad le `ni or ga ni po wi ma po stu pa ju.

Pod s e t i m o, dr ` av n i re v i zor je, pred s ta v qa j u } i iz v e {taj o re vi zi ji Na cr ta za ko na o za vr {nom ra ~u nu bu xe ta za 2010. go di nu, re kao da je kod @e le zni ca Sr bi je „utvr |e no da je 331 oso ba ko ri sti la re kre a t iv n i od m or, od n o s no uslu ge baw skog le ~e wa za {ta su is pla }e na sred stva sa ra ~u na `e le zni ce, a da pri tom te oso b e ni s u za p o s le n e u tom pred u ze }u, a re~ je o iz no su od 4,19 mi li o na di na ra.

–Ta ko |e, u @S su pla }a ne sto ma to lo {ke uslu ge za za po sle ne, ~la no ve wi ho vih po ro di ca i pen zi o ne re, iako su te uslu ge iz u ze te pre ma Za ko nu o zdrav stve nom osi gu ra wu. Ti me je pri ~i we na {te ta pred u ze }u u iz no su

– Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja }e i da qe, bez ob zi ra na iz me we nu prav nu for mu, mo }i da spro vo di re vi zi ju „@e le zni ca Sr bi je“– re ~e no nam je u toj in sti tu ci ji.

U ru bri ci „do ga |a ji po sle iz ve {taj nog pe ri o da“ DRI kon sta tu je da je 26. ma ja 2011. go di ne, Vla da Sr bi je do ne la dve od lu ke ko ji ma se me wa prav na for ma JP @e le zni ce Sr bi je, u za tvo re no ak ci o nar sko dru {tvo. „Re {e wem broj BD 80104/2011 od 23.06.2011. go di ne, upi sa na je pro me na prav ne for me i re gi stro van osnov ni ka pi tal u ukup nom iz no su od 2.360.774.364,42 evra u Re gi stru pri vred nih su bje ka ta kod Agen ci je za pri vred ne re gi stre. Na ve de nim re {e -

Gu bi tak za te {ku gla vo bo qu Pre ma Iz ve {ta ju DRI na ukup no oko 150 stra na, na vo di se da je u po sma tra nom pe ri o du pred u ze }e is ka za lo gu bi tak u iz no su od 17.030.074.000 di na ra i ukup ni aku mu li ra ni gu bi tak u iz no su od 133.775.853.000 di na ra. „Na vi si nu gu bit ka naj ve }i uti caj ima ju ob ra ~un ske ka te go ri je ras ho da, od no sno ne ga tiv ne kurs ne raz li ke ko je iz no se 9.990.914.000 di na ra kao i amor ti za ci ja od 6.517.582.000 di na ra”, kon sta tu je Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja. od 17 mi li o na di na ra – obe lo da nio je Sre te no vi}.

Iz @e le zni ca su po vo dom svih pri me da ba bla go vre me no to kom re vi zi je da li ob ja {we wa, uka zu ju }i da su is po {to va li za ko ne i dru ge pro pi se, Pro gram po slo va wa pred u ze }a ko ji sa dr `i i fi nan sij ski plan, te da je u ne kim slu ~a je vi ma na ko je uka zu je DRI re~ o teh ni~ kim pro pu sti ma u kwi `e wu ili vo |e wu evi den ci je.

Ina ~e, od sre di ne pro {le go di ne @S ima sta tus za tvo re nog ak ci o nar skog dru {tva, ali to se ni u bu du} no sti ne }e od ra zi ti na oba ve zu re vi zi je.

Kor po ra cij ske plat ne kar ti ce U iz ve {ta ju DRI na vo di da je dve ma od lu ka ma od 18.03.2009, ko je je do neo ge ne ral ni di rek tor pred u ze }a, od re |e no da se DI NERS CLUB IN TER NA TI O NAL i VI SA BU SI NESS plat ne kar ti ce do de le na ko ri {}e we pred sed ni ku Uprav nog od bo ra, ge ne ral nom di rek to ru, za me ni ci ma ge ne ral nog di rek to ra, di rek to ri ma Di rek ci ja, po mo} ni ci ma ge ne ral nog di rek to ra i di rek to ri ma Sek to ra po odo bre wu ge ne ral nog di rek to ra na pred log re sor nog za me ni ka. U okvi ru tro {ko va re pre zen ta ci je evi den ti ran je iz nos od 1.043 000 di na ra ko ji se od no si na tro {ko ve po slov nih ru~ ko va pla }a nih ko ri {}e wem kor po ra cij skih kar ti ca.

wem je usa gla {e no sta we ka pi ta la u po slov nim kwi ga ma Pred u ze }a i kod Agen ci je za Pri vred ne re gi stre na dan 31.12.2010 go di ne“.

DRI je iz ve {ta ju o re vi zi ji mar ki ra la de se ti ne “spor nih” mo me na ta u ve zi se ne a de kvat nom pri me nom pro pi sa, da ju }i i pre po ru ke za ot kla wa we.

Za ve }i broj na bav ki raz li ~i tih uslu ga i sred sta va, re vi zo ri kon sta tu ju da “ni su oba vqe ne u skla du sa Za ko nom o jav nim na bav ka ma”.

Ta ko je, na pri mer, na ve de no da je „Za ko nom o bu xe tu Re pu bli ke Sr bi je za 2009. i 2010. go di nu dr `a va za po tre be JP „@e le zni ce Sr bi je”, obez be di la 4,2 mi li jar de di na ra ko ja su odo bre na pro iz vo |a ~i ma i re mon te ri ma {in skih vo zi la u Sr bi ji, u vi du bes po vrat nih kre di ta, pre ko Fon da za raz voj, a da su ra di re a li za ci je na ve de nog Pro gra ma JP „@e le zni ce Sr bi je” i pro iz vo |a ~i i re mon te ri {in skih vo zi la za kqu ~i li, na osno vu za kqu~ ka Vla de Sr bi je, ugo vo re o pro iz vod wi, re mon tu i is po ru ci {in skih vo zi la u tom

PQA^ KA [I GRO BO VA PO NO VO AK TU EL NI

Is ko pa }e te be bi ~aj osta vqa wa „da ro va“, u vi du ci ga re ta, pi }a ~ak i hra ne, na gro bo ve svo jih bli `wih po la ko i{ ~e za va i iz ma wih me sta po Sr bi ji, ali to se sa mo de li mi~ no mo `e pri pi sa ti sve op {toj kri zi i ma wem is ko ra ku iz su je ver ja ko jem smo iz uz et no sklo ni, ve} je u pi ta wu ko lek tiv na pro me na od no sa pre ma mer mer nim plo ~a ma is pod ko jih le `e osta ci na {ih pret hod ni ka. Uz svo su je ver je, ipak je ma lo onih ko ji su ube |e ni da su ci ga re tu ili fi }ok ra ki je osta vqen na plo ~i kon zu mi ra li oni sme {te ni dva me tra is pod, dok je ve }i na sve sna da se tim po klo ni ma za pra vo ob ra do va la ne ka ubo ga si ro ti wa ko ja bi obi la -

O

zi la gro bqa na sva kog ve }eg sve ca.

Mno go ve }i po ka za teq da smo i pre ma gro bo vi ma pro me ni li od nos je su sko ro sva ko dnev ni iz ve {ta ji o skr na vqe wu i to ne sa mo spo qa {wih de lo va, kao {to su me tal ni i me sin ga ni de lo vi, ve} bu kval no do san du ka ko ji se otva ra ju ne bi li se pro na {lo ne {to od vred no sti sa ko ji ma je po koj nik sa hra wen.

Ta kvih slu ~a je va ima do sta, po go to vo u ma wim me sti ma, gde sva ko o sva kom sve zna, iz me |u osta log i ta ~an in ven tar grob nih me sta. U ma te ri jal nom smi slu pqa~ ka gro bo va i grob ni ca ne do no si ve li ku ko rist lo po vi ma, ni ti ve li ku {te tu vla sni ku, jer bez ob zi ra da li su ot -

Vajda za lopova nije velika, ali je {ok za porodicu ogroman

ki nu ti me sin ga ni oko vi i dru gi de lo vi ili je od net ne ki na kit iz sa mog san du ka, re~ je o mi zer nim iz no si ma u od no su na {ok ko ji do `i ve po ro di ce onih ko ji su tu sa hra we ni.

Bez ob zi ra da li su po ~i ni o- ci is ku sni „ope ra tiv ci“ spe ci ja li zo va ni za gro bqa, ili se ra di o po je di na~ nim slu ~a je vi ma he ro in skih za vi sni ka po re me }e ne sve sti, vi {e od dr sko sti ovih kra |a za bri wa va to {to smo i ta kve slu ~a je ve po ~e li da pri hva ta mo kao nor mal nu po ja vu, od no sno ne {to {to je sa stav ni deo da na {wi ce. Po ce nu da se ovaj tekst oka rak te ri {e kao pri zi va we si ste ma vred no sti ko ji smo kao dr `a va na pu sti li pre 22 go di ne, te {ko je

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

O RE VI ZI JI U @E LE ZNI CA MA SR BI JE

na i}e i pi }e istom ukup nom iz no su bez spro ve de nog po stup ka jav ne na bav ke“. U to ku 2010. go di ne Pred u ze }e je is ka za lo na bav ke uslu ga od biv {ih za vi snih li ca u vred no sti od 1,6 mi li jar de di na ra, bez spro vo |e wa po stup ka jav ne na bav ke, po zi va ju }i se na Ugo vor o pre no su osni va~ kih pra va u pred u ze }i ma, iz me |u Pred u ze }a i Vla de Sr bi je ko jim su se sa gla si li da ra di obez be |i va wa kon ti nu i te ta po slo va wa i li kvid no sti, biv {a za vi sna li ca na sta ve sa vr {e wem uslu ga za Pred u ze }e, a naj ka sni je do okon ~a wa pri va ti za ci je.

Ta ko |e, DRI u iz ve {ta ju, a u ve zi s ve }im bro jem na bav ki ma le vred no sti za @S, za kqu ~u je da je re~ o „usit wa va wu jav ne na bav ke“, te da je “bu du }i da je re~ o isto vr snim do bri ma, tre ba lo pred vi de ti kao jed nu na bav ku u otvo re nom po stup ku“.

Re vi zor je ta ko |e upo zo rio da pred u ze }e ni je iz vr {i lo po pis dru {tve nih sta no va sa sta wem na dan 31.12.2010. go di ne ~i ja vred nost po po slov nim kwi ga ma iz no si 506,1 mi lion di na ra, od no sno ni je utvr di lo stvar no sta we, ni ti je iz vr {i lo uskla |i va we sa sta wem is ka za nim u po slov nim kwi ga ma. Isto vre me no se na vo di da @e le zni ce ni su pri ba vi lo ni sa gla snost Re pu bli~ ke di rek ci je za imo vi nu Re pu bli ke Sr bi je za 2009. i 2010. za iz da va we ze mqi {ta u dr `av noj svo ji ni u za kup, ukup ne po vr {i ne 224.802,81 kva drat nih me ta ra, kao i gra |e vin skih obje ka ta u dr `av noj svo ji ni u za kup, ukup ne po vr {i ne 13.191,25 kva dra ta, te da su na taj na ~in po stu pi le su prot no od red ba ma Za ko na o sred stvi ma u svo ji ni Re pu bli ke Sr bi je.

Re vi zo ri su na pi sa li i da zbog to ga {to je dan deo po tra `i va wa Pred u ze }a od ku pa ca u ze mqi i ino stran stvu ni je bio usa gla {en na dan 31.12.2010. go di ne, „ni je bi lo mo gu }e po tvr di ti sta we is ka za nih po tra `i va wa“. „Pred u ze }e naj ve }im de lom ni je usa gla si lo oba ve ze pre ma do ba vqa ~i ma u ino stran stvu i to sa Bu gar skom i Hr vat skom `e le zni com. S ob zi rom na na ve de no, ni smo se mo gli uve ri ti u re al nost is ka za nih oba ve za pre ma do ba vqa ~i ma u ino stran stvu is ka za nih u fi nan sij skim iz ve {ta ji ma“,

NI NUS NE STO RO VI], SA TI RI ^AR

Ov de se ni de ca ne sme ju

a `e da ne vo li po li ti ku. „To je pr qa vo, svi oni tr gu ju, do go va ra ju se i gle da ju svoj in te res. Pi ta we je {ta ra ja uop {te zna. Ne ma no vih qu di, sa mo tr gov ci ko ji su ve} ipe kli za nat i zna ju {ta ra de. Ja ko me vre |a ovo {to ra de u po sled wih 20 go di na, kao ~o ve ka, gra |a ni na, oca. Po ni `e ni smo. Po ka zao sam ko le ga ma Di so ve „Pi jan stvo” i „Na {i da ni”i pi tao ih ka da su na pi sa ne, ne ko ih je na pi sao. Ka `u „u Mi lo {e vi }e vo vre me, a mo glo bi i sa da da se pri me ni”. A na pi sa ne su pre 100 go di na! Sr bi ja se ni je pro me ni la za po sled wih 200, a mi i da qe ~e ka mo pro me ne. Ina ~e, Dis je kao, i ja, bio ca ri nik, a i Bo ra Stan ko vi} i Vuk Ka ra xi} (smeh)”, pri ~a nam sa ti ri ~ar Ni nus Ne sto ro vi}, s ko jim da qe pre bi ra mo po du hu No vog Sa da.

– De set go di na ne `i vim ov de i No vi Sad ne ka da, i sa da – ne mo gu da se po re de ni po ~e mu. Imao je du {u, ovaj grad ja ne po zna jem i ne pre po zna jem. Vo lim ga, ali mi ne do sta je onaj sta ri: qu di, ne ka da {wi na ~in `i vo ta, duh, {arm, in te li gent ne do set ke, do bar pro vod. Da na {wi No vi Sad tr ~i za ne ~im {to je ne do sti `no. Mi slim da to ni ko ne zna za ~im.

Ne tr ~i za Be o gra dom, da nas svi tr ~i mo za pa ra ma, a ret ko ko ih ima. Smi sao `i vo ta je tr ka za nov cem da bi pre `i ve li. Taj tem po ubi ja duh i qu de. S tim u ve zi, ovo sam na pi sao dav no: „Mr tve du {e ne sa hra wu je mo – tru nu u na ma„, go vo ri Ni nus, s ko jim se dru `i mo po vo dom tu `ne ~i we ni ce da je i Ita li ja ne dav no ob ja vi la an to lo gi ju srp skog afo ri zma, a mi?

– Osim Ita li je, u po sled we dve go di ne ob ja vqe ne su an to lo gi je, sa 34 na {a auto ra, u Ru mu ni ji, Slo ve ni ji i Poq skoj, za tim i „Mu drost evro pe„ u Mo skvi. Ci ti ra mo se, pre vo di mo, ima nas na in ter ne tu; ~ud no da u mo joj ze mqi ne ma mo ni ka kvu re ak ci ju, osim ka da iza |e mo na Fej sbuk. Ta mo sam re kla mi rao svoj veb–sajt, mla |i su odu {ev qni, a sta ri ji ka `u da ih pod se }a na „Alan Ford„.^i tam ga i sa da, vo lim ur ba ni hu mor. Pro fe sor Rat ko Bo `o vi} mi je po la skao re ~i ma „um ko ji {vr qa„, kao kod Oska ra Vajl da. l Za {to je strip pro pao?

– Zbog tr `i {ta. [ta ku pu je pro se ~an rad nik ili pen zi o ner? Hleb, mle ko i „Ku rir„, da li ti o~e ku je{ da we ga za ni ma strip? A klin ce ne za ni ma ni {ta. l Za {to se klin ci vi {e ne lo `e ni na {ta?

– Ne ma ju mo tiv. Ima ju sve, i ne lo `e se ni na {ta. De ci je osta lo ma lo pro sto ra za ma {tu i igru, pre vi {e je re al no sti i po nu |e nih od go vo ra. Ima ju sve, a ne nu di im se is tra `i va we. Sa da je smi sao `i vo ta ka ko po tro {i ti dan. l Hu mor da nas?

– Pr vo i osnov no, kad iza |e{ na uli cu, ka da si po sled wi put vi deo ~o ve ka ko ji se na sme jao? Ni de ca nam se vi {e ne sme ju. To je za bri wa va ju }e, vo leo bih na sme jan No vi Sad i u we mu raz i gra nu, raz dra ga nu de cu. l Da li bi mo gao da upre{ pr stom i ka `e{ „eno ubi ce du ha”?

– Da, u mno go to ga. Ra to vi! I bo ga ti ji od nas ne mo gu ra to va ti to li ko dru go. Dru ga stvar je lo po vluk. Ume sto da se sma wu je, ima ga sve vi {e. Glav ni fa ce su i da nas qu di sa ~a ra pa ma na gla vi, ili bez. Mo ral je uni {ten. Imam tro je de ce, ka ko da ih vas pi ta vam i ~e mu da ih u~im? [ta da im ka `em: u~i te de co i iz to ga }e te ne {to na pra vi ti, po sta }e te ne {to? ^i taj te kwi ge? Iz gu bi li smo {kol ski pro gram, te le vi zi ja je mar ke ting, a ne edu ka ci ja i in for ma ci je. Do kle }e nam glav ni li ko vi bi ti po li ti ~a ri? Gde su qu di po put ^ka qe i Mi je, pu ni du ha, ko ji su ima li {ta da nam pre ne su, na sme ju. l Po li ti ka je estra da nad estra dom?

– Oni su glav ni glum ci, za ba vqa ~i, zve zde. Pr vo go stu je Se ka pa ne ko od wih. Mu zi~ ki i po li ti ~ii tur bo folk do veo je do mr tvi la du ha. l A ~o vek gle da {ta mu se nu di?

K

upo zo ri la je Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja.

Iz ne te su i pri med be i pre po ru ke da se s Agen ci jom za osi gu ra we de po zi ta, usa gla se oba ve ze po osno vu do spe lih du go ro~ nih ino stra nih kre di ta.

– U po slov nim kwi ga ma pred u ze }a is ka za ni su ras ho di po osno vu uslu ga or ga ni zo va wa re kre a tiv nog od mo ra na mo ru i ba wa ma za za po sle ne, ~la no ve wi ho vih po ro di ca, kao i tre }a li ca u iz no su od 41.073 000 di na ra. Pred u ze }e je is ka za lo ras ho de u iz no su od 4.192.000 di na ra po osno vu pla }e nih uslu ga re kre a tiv nog i baw skog od mo ra, za ko je ne ma prav ni osnov, za li ca ko ja ni su za po sle na u Pred u ze }u.

Re vi zor na kra ju na vo di da po je di ni tro {ko vi de lom od stu pa ju od okvi ra po go di {wem pro gra mu.

– Tro {ko vi re pre zen ta ci je Pred u ze }a is ka za ni su u iz no su od 100.637.000 di na ra, {to je za 10.176 000 di na ra vi {e od okvi ra pred vi |e nog Pro gra mom po slo va wa Pred u ze }a. Is ka za ni su tro {ko vi re pre zen ta ci je u iz no su od 46.687 000 di na ra, na ime ugo sti teq skih uslu ga za ko je ni su pri lo `e ni do ka zi da ras ho di na sta li u ve zi sa po slom, a u okvi ru na ve de nog iz no sa su tro {ko vi ugo sti teq skih uslu ga od 9.065 000 di na ra ~i ji su ko ri sni ci pred sed ni ci i pred stav ni ci or ga ni za ci ja sin di ka ta, {to je u su prot no sti sa Pra vil ni kom o re pre zen ta ci ji pred u ze }a – na vo di se iz ve {ta ju ko ji pot pi su je re vi zor Ra do slav Sre te no vi}. Ina ~e, u @e le zni ca ma Sr bi je de lu je17 sin di kal nih or ga ni za ci ja!!! n E. N. L.

U ZE MQI SR BI JI

Bi li... ote ti se uti sku da nam je „no vo vre me“ iz ba ci lo ce nu ko {ta wa kao osnov nu pre o ku pa ci ju u na {im `i vo ti ma o ko joj raz mi {qa mo od mo men ta ka da otvo ri mo o~i uju tru do tre nut ka ka da ih uve ~e sklo pi mo ( pri ~e mu su ~e ste i no} ne mo re u ko ji ma nam fa li no vac da bi smo ne {to ku pi li).

Ka da je sve ne ve ro vat nom br zi nom pre tvo re no u nov ~a ni iz nos, ni je tre ba lo mno go da se to pri me ni i na pre vr ta we grob ni ca i da se ta ko la nac, u ko jem smo svi sa mo po jed na ka ri ka, bru tal no oskr na vi i is pre ki da.

Na rav no, ni smo sa mo mi u Sr bi ji po go |e ni dra sti~ nim po re me }a jem od no sa pre ma tra di ci o nal nim vred no sti ma i sve mu ono me {to nam go vo ri da vre me ni je od nas po ~e lo i da se ne }e sa na ma za vr {i ti ( ovo dru go ni je ba{ 100 od sto si gur no), ali smo o~i gled no plod no tle za na met nu ti te ror stra ha da ne }e mo ima ti do voq no nov ca da po tro {i mo u su per-mar ke ti ma, ~i me se uglav nom da nas prav da ju po stup ci za ko je ne mo `e bi ti oprav da wa.

Pqa~ ka li su se i ra ni je gro bo vi ve li kih fa ra o na, tra `i lo se za ko pa no bla go ca re va, voj sko vo |a i ban di ta, ali da nas je pqa~ ka ra zu ma ko joj smo iz lo `e ni, do ve la do to ga da ni su po {te |e ni ni osta ci de ve de se to go di {we ba be iz ne ke za bi ti ili ne sre} nog mom ka stra da log u sa o bra }aj ci, sa mo za to {to je ne ko ~uo da su ih naj bli `i na onaj svet po sla li sa na ki tom ili ko jim di na rom u xe pu ko ji va qa is ko pat iz ze mqe i po tro {it ga na ne ku bu da la {ti nu.

Sam ~in sa hra wi va wa po stao je op te re }en ce na ma, gde je i od la zak oso be u dru gom pla nu u od no su na mu ku ka ko po kri ti sve tro {ko ve sa hra ne. Vaq da ta ko

INTERVJU NEDEQE

smrt iz ra `e na u tvr doj va lu ti, po sta je in ve sti ci ja (kqu~ na re~ da na {wi ce) {to do pri no si da se kao po ten ci jal ni iz nos po sma tra ju mer mer ne plo ~e i sve oko i is pod wih. Iako ru {e we gro ba qa (po go to vo „straw skih“) za rad iz grad we i sve ko li kog na pret ka ni je ni {ta no vo, uz ova kav tem po op {teg su no vra ta usko ro }e mo ih re dom ru {i ti, a spe ci jal ne ko mi si je }e samo po pi siva ti ko li ~i nu ka me na ko ji }e mo pred sta vi ti kao kom pa ra tiv nu pred nost u od no su na osta le tak ma ce u bor bi ko }e pri vu }i vi {e stra nih i do ma }ih ulaga~a namerenih da na tom „oslobo|enom” prostoru iz gra de jo{ ko ju ogrom nu ku ti ju u ko joj fi skal ne ka se pi ju ~u ko pi lad tre }eg da na po isla sku iz ja je ta, a qu di u kor pa ma no se bes ko na~ ne ko li ~i ne ma we-vi {e ne po treb nih stva ri.

Ni je, naravno, re {e we ni da ide mo da pla ~e mo nad gro bo vi ma, ni ti da po sta vi mo na o ru `a ne stra `e da nam ~u va ju po koj ni ke, ali ono {to bi smo mo ra li da ura di mo je ste da ma lo za sta ne mo, po gle da mo iza se be i vi di mo {ta smo ze te kli od na {ih pret hod ni ka i ka ko su se oni od no si li pre ma va `nim stva ri ma u `i vo tu. A za tim vaqa raz mi sli ti o to me {ta bi smo vo le li da osta vi mo oni ma ko ji }e do }i na kon nas. U suprotnom, ne tre ba da nas ~u di ako usko ro u sva kom me stu bu de mo ima li To pa lo vi }e i Bi li ja Pi to na, a da re ci kla `a san du ka i po greb ne opre me po sta ne osnov ni mo del odr `i vog raz vo ja i ener get ske efi ka sno sti. n Ni ko Per ko vi}

7

Qu bav Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” mu zi ~ar Dra go qub Crn ~e vi} Crn ke pi tao je „na ne vi |e no” Ni nu sa Ne sto ro vi }a da li je qu bav, mo `da, je di na stvar vred na `i vo ta?

– Ima mno go stva ri vred nih `i vo ta ali qu bav je naj va `ni ja, naj vred ni ja. Re koh ti, qu bav pre ma po ro di ci me ni je naj va `ni ja i da ne ma we, mi slim da ne bih pre `i veo u vre me nu u kom `i vi mo. Mo ja osno va, oslo nac i in spi ra ci ja.

– Ako ti se nu di ti ima{ iz bor. Ov de ne ma bi ra wa, nu di ti se isto, na vi {e pro gra ma, sa mo raz li ~i to upa ko va no. Ne nu de, ve} ser vi ra ju ne kva li te tan, pri mi ti van pro gram, ali brz, di na mi ~an, za glu pqu ju }i i opu {ta ju }i. To je ne ko smi slio dav no. l Strah – mi i on u na ma?

– Je dan od raz lo ga za {to ni smo na sme ja ni. Kad ode{ u bi lo ko ju fir mu, qu di se pla {e jed ni dru gih. Ne ru ko vo di la ca, ne go ko le ga; da li }e ne ko me ne {to re }i, do bi ti pla tu, bi ti ot pu {te ni, osta vi ti ga `e na, za ra ti ti sa su se di ma, da di nar ne }e pa sti. U po pla vi stra ho va, ne ma mo ni {ta dru go da nas od ve de na dru gu stra nu gde ne }e mo mi sli ti na wih.

Osim „zve zda gran da„. l [ou ko ji ne ja ~a duh?

– Pe va~ je je di na ka ri je ra u Sr bi ji. Ozbiq no sam raz mi {qao da svo tro je de ce pri ja vim ta mo. U ovoj dr `a vi, gde mi je sin tre }i iz ma te ma ti ke – bo qe da je bio tre }i na „zve zda ma gran da„, in du stri ji ki ~a i {un da s po lu ta len to va nom de com. Dr `av na te le vi zi ja de ci mo ra da po nu di dru gu pri ~u, ne mo `e sva ka da bu de Pink, po seb no ne ona. l [tra bi sa sek ci jom sa ti ri ~a ra „Sre} ko Drk”?

– Osno va na je pre 15 go di na, s na me rom da pred sta vi rad no vo sad skih sa ti ri ~a ra, afo ri sti ~a ra i hu mo ri sta. Odr `a -

va ne su ve ~e ri hu mo ra i sa ti re u Grad skoj bi bli o te ci i Dru {tvu kwi `ev ni ka Voj vo di ne (DKV) i to je do bro ra di lo.

Sek ci ja je ra di la do bro dve go di ne, a po tom sam mo rao da odem u Be o grad, a po {to sam bio naj mla |i, s pre ko 30 go di na – ap surd, po sle je za mr la, jer sam bio or ga ni za tor i ini ci ja tor. Bi li su tu An |el ko Er de qa nin, Bo ril sav Put nik Pub, Vo ji slav Rat ko vi}, Mi }a Tu mo ri}...a mla di ma da nas ni ko ne da je {an su. Bez mo gu} no sti da ob ja vi, mla di sa ti ri ~a ri, a ima ih, ne mo gu da se raz vi ja ju, ne vi de ra do ve sta ri jih ko le ga, ne zna ju do kle im do ba cu je ko pqe. Vo leo bih da na pra ve svo ju sek ci ju, dru {tvo, {ta god, i po ka `u {ta mo gu, da pri ka `u duh vre me na u kom `i vi mo. Ja sa 47 go di na ne mo gu do ne ti ni {ta no vo. l Ko ju vr li nu mo ra ju po se do va ti da bi us pe li?

– Hra brost. Pi sa we sa ti re ni je stvar za ra de i pro fi ta, to je sta we du ha i sve sti. Da oce ne dru {tvo u kom `i vi mo, ime nu ju ono {to ne va qa i {ta tre ba me wa ti, a {to se ni ko dru gi ne usu |u je da ka `e. l Da li smo te raz u me li po sle 20 go di na?

– Mno go qu di je ste, ali da bi pro me nio qud sku svest ni je do voq na sa mo re~. Po treb no je de lo va we, aci ja, kri ti~ na ma sa.

l De fi cit bun ta?

– Za bunt je po treb na hra brost. Sta vqa }e ti ~i zmu za vrat sve dok se ne po bu ni{, a mi smo hra bri – u ~e ti ri oka.

Iza |i na trg i ka `i! l Za {to }u ti mo?

– 5. ok to bar je kriv. Kao i svi, od we ga sam mno go o~e ki vao i ostao raz o ~a ran. Ni {ta se pro me ni lo ni je i to je naj ve }i raz log {to ne ma pro me ne i za {to se qu di sa da ne bu ne. I kow do bi je {e }er ka da ura di {ta tra `i{, a {ta je na rod do bio? Ne ma {e }e ra. l Ma tri ca je osta la ista, a mi i da qe u de ve de se ti ma?

– Moj be o grad ski ko le ga Mi lan Be {ti} na pi sao je: „sta ri re `im je mr tav, ali je no vom za ve {tao or ga ne”. Ni smo pro me ni li na ~in raz mi {qa wa. I me di ji mo ra ju raz mi {qa ti dru ga ~i je, a s wi ma i ve }i na sta nov ni ka. Ne ma me sta slo bo di uma, da osta li gra |a ni ne bi po ~e li da mi sle i po na {a ju se ta ko da pra ve no ve mo ral ne nor me. l Te bi su svo je vre me no u DKV uga si li mi kro fon?

–Pre vi {e od 15 go di na, na go di {woj skup {ti ni. Upor no sam se ja vqao, sve su pro zva li osim me ne. Ustao sam i re kao „imam ne {to da ka `em”. – Do bro, ali te bi dva mi nu ta – ume sto pet. Iskre no, vi {e se ne se }am {ta sam re kao, znam sa mo da su mi po sle po la mi nu ta is kqu ~i li mi kro fon. l Ko? – Mo gu re }i, a ti vi di ho }e{ li ob ja vi ti. Na {i ve li ki kwi `ev ni ci Mi ro Vuk sa no vi} i Jo van Zi vlak. Re ko {e mi da sam ud ba{ i {ta ve} ne. l Da li te je stvar nost de man to va la?

– Mi slim da nam tek pred sto ji pro pa da we, qu di ni su sve sni ko li ko se za du `u ju kod ba na ka. Mo `da je ovo cr no, ali tek }e bi ti sko ko va sa zgra da. Ra duj mo se sit nim stva ri ma, ne ka oni `i ve svo jim `i vo tom, pra ve svo je tr go vi ne i po slo ve. Mi smo da le ko od to ga. l [ta po je di nac da u~i ni, sa da?

– Ni {ta, sam je. Mo ra po sto ja ti kri ti~ na ma sa. l Da li se pre po zna je mo u po tre bi da za jed no de la mo?

– Ka ko da se pre po zna{, u ~e mu? Ko li ko ~e sto vi |a{ pri ja te qe? l Re dov no.

– Ima{ li po ro di cu? l Ne. – E, kad je bu de{ imao, {to ti `e lim, ne }e{ ima ti vre me na za `i vot, ko ji se svo di na onu idi ot sku pe smu Ekre ma Je vri }a „ku }a–pos’o–po’so–ku }a„. Ne ma{ ka da da raz mi {qa{ i upo re |u je{. Ne ma vi {e qu di ko ji usta ju za ide je.

Po go to vo ne za mo ju ili tvo ju. l Smrt ide o lo gi je u ko rist in te re sa oli ~e na je u stran ka ma?

– Ne ma vi {e le vi ce i de sni ce. Sve je in te res, stran ke se po na {a ju tr `i {no, ko li ko ko pla ti. Svi su so ci jal no ori jen ti sa ni, jer ku pu ju gla so ve – opet tr `i {te. l Ni su li sta tu ti stra na ka wi ho ve sve to na zor ne od red ni ce?

– [ta }e ne pi sme ni ma sta tut? Da ga ima ju; kao ne ka da kwi ge na me tar (smeh). U stran ku se ide da bi se ~o vek za po slio, jer dru gog na ~i na ne ma. Qu di ku ka ju na svoj po lo `aj, a ni {ta ne me wa ju. Pr vo me wa ti se be, ali mi a ne ma mo vre me na ni za to. Ov de vla da mr tvi lo du {e, Mr tvo mo re, kao kod Do ma no vi }a. n Igor Mi ha qe vi}

8

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

[ O R O M

S

B O R O M

Po {to va we Di god je taj i{o, kroz te wegove poderane yepove sejo je to {to je dono. Nico je taj korov za wim, mogo si trag da prati{. Posle smo mi ~uli da to nije ko ovi na{i korovi, da tu motika ne poma`e vo je danas samo pozdrav, ode kod nas. Kad kogod nai|e i o}e one druge da pozdravi ovako malko modernije, on ka`e „Po{tovawe“. Ko je prvi po~o da tera ovu modu, ne zna se, al se zna da su odavde odavno oterali po{tovawe. Kanda da je tako i u kom{ijskoj avliji, al to je wina avlija pa nek oni tamo metlom vijadu te {to kqucaju kod wi’.

Po{tovawe je danas samo izraz, da ga kogod mete na ceduqu, bilo bi mrtvo slovo na papiru.

Kadgod je to bila najva`nija stvar na ovom svetu, tu di smo mi posejani. E, ondak su po~eli probisveti da probijaju taj svet i da idu kojekuda. Ode jedan, ode drugi, tre}i... Neki se vrate, a neki oma tamo plate pa ih nikad vi{e nema. Ti {to su se vra}ali po~eli su da nas kvare. Kadgod su s puta donosili so, biber, cimet, svilene bube i kojekakve baga`ije i nije to bilo ni tako lo{e.

Lep{a nam je `uta supa kad je slana taman kolko treba i kad metemo malko bibera, ko to vole. Ko vole bundevaru zna i kolko je lep{a s cimetom. A tek sutlija{ kad od gore pospu s malko cimeta, tek je to lepota. Od svileni buba je narod mogo da nau~i da bude vredan, te nisu mirovale ni sekundu, il su {trickale li{}e od beli dudova il su se umotavale u svilu. Tako su i gospoje radile, umotavale se u svilu a {najderke im {trickale di ne treba da landara i popu{tale di fali komocije.

Ondak je neki probisvet o~o u taj beli svet, nije mu vi{e bila po voqi ni svila ni {najderka

ni gospoje, nije bio kadar da osoli kako treba, cimet volo nije a ni da zabiberi ba{ nije bio kadar. O~o s jednim praznim koferom, da je bilo kesa u to doba, kofer nije ni moro nositi. Ti wegovi dvoje poderani ga}a i pupu{ka leba stalo bi u dve kese.

Stalo bi i u jednu, al nije red da stoje ba{ zdravo blizu.

Taj gologuzi probisvet {to ode kod nas nije teo ni antlogor da bude, vratio se ko velik majstor. Po~o da u~i ove {to nikud nisu i{li. Nije da nisu umeli i bili kadri da idu, nisu mogli od posla. Bilo je posla svaki dan i nije bilo kade da se londra kojekuda. I{lo se digod na sve~are dva-tri dana, ako je deda bio dr-

cijom je odbijao i da spomene ona grozna stvorewa u obliku gusenica koja, kako su mu priznali drugovi, proizvode svilu za bur`uje. Di god je taj i{o, kroz te wegove poderane xepove sejo je to {to je dono. Nico je taj korov za wim, mogo si trag da prati{.

Posle smo mi ~uli da to nije ko ovi na{i korovi, da tu motika ne poma`e. To {to nismo znali {ta je a {to tako brzo raste i gu{i sve okolo {to je ranije bilo posejano zove se – demokratija.

Ta demokratija nam je pojela po{tovawe. Odjedared je vaqalo sve {to do tad nije, snelo se i ono o ~emu po{ten svet nije ni mislio, ukinuto je ~ak i ono {to je iz raja iza{lo, kako se pre de-

O

Da nas la ju mlo gi, al ne na bo sta n. Ob ra li smo ga ve}

`e}i pa je mogo malko da se privati posla za tih par dana, obave sve~are i ajd ku}i, ima se posla.

Taj {to se vratio i bez ga}a i bez kofera, samo s punom glavom i rukama u xepovima po~o je lagano da na{ svet odvra}a na svoju stranu. Sad, dal je to uno u glavi il u tim wegovim poderanim xepovima, o~in }e ga znati. Poderani su mu bili xepovi a ni glava mu ba{ nije dobro dihtovala.

Zato je vazda ruke i dr`o u xepovima. To se kod nas nije radilo ni kad je bilo zdravo zima. Bilo je sramota i od zime i od sveta s kojim se mimoilazi{, da nuz koga pro|e{ s rukama u xepovi’.

I{o taj tako {orom i sladio narodu, umiqavo se i {likto i divanio kako je dono ne{to zdravo lepo, lep{e i od cimeta, soli i bibera. S gnu{awem i indigna-

mokratije divanilo za batinu.

Valda zato {to svaka batina ima dva kraja, pa da se ne posuvrati.

Do{lo doba da svako sme da ka`e {ta mu na usta do|e, neki progovore i na druge delove. Kadgod su samo kere lajale, lanu dvared ako kogod uvati za kvaku na avlijskim vratima, jedared ako o}edu da krenu neko svin~e il marvin~e. One {to su samo kev}ale nosili su na bostan, od wi su samo zecovi begali.

Kako je do{la demokratija tako ode kod nas laje ko {ta o}e, kev}u mlogi, al ne na bostanu.

Obrali smo ga ve}. Svo to lajawe, kev}awe i zavijawe svi mi slu{amo, i veliki i mali. Kadgod, kad su kere zavijale no}u, navek je kogod sutra umro. Dobre kere to osete. Ove keretine {to zavijaju, ko da o}e sve da nas sara-

ne. Ondak je jo{ do{o i taj internet, ko {lag od demokratije.

Sad da svako poka`e i ka`e {ta ume a {to nije lepo, da laje i kad mu niko za bravu ne vata, da ceo dan sedi i bleji u kompjuter i da mu svaka re~enica po~iwa sa „Da se ja pitam“... Pa ne pita{ se, prijo- prika moj. Ima ko se pita.

Kadgod se najstariji u ku}i pito za sve. On je bio najiskusniji, najmudriji i wegove odluke su po{tovali svi. Novci su bili kod wega, on je i delio i {paro i gazdovo. Ostali su po{tovali, radili, rasli u od wega u~ili kako treba. I taj najstariji, najmudriji i najiskusniji je umo i znao kako i kolko treba i dokle je wegovo. Kad mla|i koji treba da ga nasledi i odmeni doka`e da ume, najstariji mu preda buksu, da novci sad budu kod naslednika i ondak samo sedi na {oru, obilazi po avliji i nadgleda, svetuje ako {togod zapne i u`iva kad vidi kako sve lepo ide, ba{ ko {to je i ’teo.

U to doba, nosili se {e{iri, kad kogod nuz wega pro|e, skine {e{ir da ga pozdravi, usput ga i pita kako je il kako bi bilo najboqe, ako treba neki savet. Ne vredi ni divaniti da je koje dete pro{lo da se ne javi i da ga ne pozdravi dok sedi na {oru, tog nije bilo, to se nikad desilo nije jer u to doba jo{ nije bila ova dana{wa demokratija, da se sme sva{ta {to nije lepo.

Da je onaj probisvet imo cele xepove i qudski kofer, da nije polak od te demokratije pogubio kad je i{o ovamo i da mu je glava boqe dihtovala, bilo bi nam druk~ije. Ovako, nau~io narod samo do polak demokratije, a navek ta pola {to ostane nije lep{a od one {to fali. Zato i laje ko {ta stigne. A i te kere, otkad nema bostana i otkad su sve kere na gomili, ni tu ne vaqa. I one laju svaka za sebe i samo larmu prave, umesto da ujedaju i ~uvaju.

Sad je moderno i demokratski da vataju kere na {oru, ondak ih okupaju, narane, metu im ~ip da se zna za koga laju i ~ije su, u{troje ih i puste natrag na {or.

Dok nije bilo demokratije, kere su prvo {trojili, ostalo nije ni trebalo da im rade. Trebalo je, kanda, od kera krenuti redom.

Sve mi izgleda da bi druk~ija bila ova demokratija da je oma u{trojena na druga~ijim principima. Bilo bi jo{ i danas po{tovawa, ostalo bi i za sutra. n Bo ra Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

M

A na pedere povika...

aj ka ne moj, alaj se ovo za gu `va lo! Da mi je ne ko pri~‘o ne bi mu ve ro vao, ali tak’a je ova na {a si tu a ci ja, pa iz cen tra le Stran ke sti gao be fel da se sva ko sna la zi ka ko zna i ume, {to }e re }i da se ne ka ko do va ti vla sti na lo ka lu, pa ma kar sa cr nim |a vo lom ti kve sa dio vas ce li dan. Gde, bre, pod sta re da ne da idem u opo zi ci ju, a iskre no da ti re ~em da nam se to de si, ne sta la bi i Stran ka kao osve do ~e ni fak tor raz vo ja i pro gre sa ove na {e lo kal ne sa mo u pra ve. Ne sta lo bi nas, bra }a la, kao sla do le da na jul skom sun cu.

Ta man sam ne gde ~e lo go di {wih od mo ra skr pio vla da ju }u ko a li ci ju oku pqe nu oko me ne kao de mo krat skog po du men ta, spa ko vao

ko fe re za pe ta ne sto dnev ni se mi nar na Ba le a ri ma, kad is pa de Vla da dru ga ~i ja neg‘ sam se na dao, pa haj de Jo vo na no vo. To se sve ob no} po pi {ma ni lo, uz ne lo, uobra zi lo da me ne, ej bre me ne, gro ma du evro-in te gra ci ja i eko nom skog pro sper ti te ta na {e lo kal ne sa mo u pra ve, mo `e da, Bo `e sa klo ni, za me ni.

I {ta }e{, na kon {to sam no }i ma uve ra vao vla sti ti Grad ski od bor da ne ma smi sla kla ti bi ka za ki lo me sa, od no sno da se ne ~eg, bez be li, kao sve sna po li ti~ ka or ga ni za ci ja i qu di sve sni bre me ni to sti si tu a ci je i ak tu el nog tre nut ka mo ra mo i od re }i, mo rao sam da pri me nim tra di ci ju po li ti~ ke pi ja ce u we nom pu nom, de mo krat skom, for ma tu.

A zna{ ka kva ti je na {a po li ti~ ka pi ja ca, pre to li ~i na lep ti ra we one sek te, po ga si se sve tlo, pa ko ko ga i ko ko me. Sve ne {to, dr`-dana bi jem-si stem, pri me wen {to u ka bi ne tu, {to u bir cu zu. Za bo ra vqa ju se gr ke re ~i, op tu `be i ko ~i ja {e we, jer, da ta ko re ~em, bit no je sa mo na sta vi ti ove na {e i ina ~e ubr za ne de mo krat ske pro ce se. Oni ma {to su ti do ju ~e na nu na ni nu pre ko sred sta va me dij skih pri op }a va wa, jer si ko ba ja gi lo pur da, se ci ke sa i pro fe si o nal ni fik ser bu xet skih po slo va, ve} da nas mo ra{ po zva ti i na Sve tog Ni ko lu, ku }ev nu sla vu, a oni ma {to su na ba vqa li dru gu i tre }u po nu du za na {e, ina ~e pot pu no tran spa rent ne, ten de re mo ra{ {to ne `ni je da sa op {ti{ da vi {e ne mo gu da se igra ju s to bom. Mu ka `i va. Ku ple raj, ni {ta dru go.

Sva sre }a, ka bi net u ko jem sto lu jem ima ~e tvo ro vra ta, pa na jed na pri mam bu du }e ko a li ci o ne

part n e r e, a na tro ja is p ra } am, jer ti je to uvre dqi vo kao se o ska mla da. Onog dru gog na o~i ne mo gu da vi de, pa ti `on gli raj. Ne {to je lak {e u bir cu zu oba vqa ti ta kav di van, jer ve} po sle po li cij skog sen dvi ~a i tri ki le be log i so de, za bo ra ve po {to su uop {te i do {li.

Kad im one u{tve no vi nar ske pod met nu so ko }a la pod la br wu, svi mr so mu de o ne kim prin ci pi ma, jed no dva-tri da na ko ba ja gi ni mr tvi ne }e sa mnom ili sa dru go vi ma mo jim, a on da se na glo ob se te da im je pro spe ri tet gra |a na oli ~en u uprav nom od bo ru Za vo da za iz grad wu va ro {i, mno go bit ni ji od pu kih per so nal nih re {e wa. Bo `e sa ~u vaj ka kav je to svet!? Onaj {to je ono mad vi {e vre me na pro veo sa ~a ra pom na gla vi ne go na no ga ma, za in ta ~io se da vo di bri gu o re gi o- nal no-me |u na rod noj sa rad wi ili ma kar o teh no lo {koj agen di. Osta lo mu to vaq da od ka da se bri nuo za be lu teh ni ku sa da {wih nam su se da, a biv {e bra }e. Kao da mo joj omla di ni ne tre ba hot lajn? Onaj {to mi sli da ko ri {te we pa de `a pod ra zu me va al pi ni sti~ ku opre mu, jer tu ho }e i da se pad ne, o kul tu ri i obra zo va wu bi da se bri ne, a go spo ja {to su je ono mad uhva ti li sa ~ud nim za ~in skim biq ka ma u kuj ni, po sva ku bi ce nu u od bor za bez bed nost. Ovi {to im je pa pa, ci o ni sti~ ka za ve ra i EU trn u oku, bi od me ne, ko ji ma kar de set da na me se~ no pro ve dem u toj is toj EU, hte li da ot mu bri gu o evroatlant skim in te gra ci ja ma i to sa mo, slu tim, zbog to ma lo pi {qi vih de vi znih dnev ni ca. Pa ti sad vi di.

I ta ko to tra je jo{ i da nas. Ne zna{ su kim }e{ le }i a su kim }e{ u po li ti~ kom kre ve tu osva nu ti. A ova mo po vi ka na pe de re... n Alek sa pl. Adet po vi}

Svetozar Cvetkovi} i Ozren Grabari}

„DNEV NIK”

Odi sej se Pi {e: Alek san dar Mi lo sa vqe vi} re vi{e od godinu dana, na Brionima, na ostrvu Veliki Brion, grupa pozori{nih entuzijasta smi{qala je ambiciozan plan. Bio je do te mere smeo da su oni koji su ga skovali, iz opreza, odlu~ili da o wemu }ute sve dok ne budu sigurni da je realizacija plana mogu}a. Ideja je bila da pozori{ta nekada{we Jugoslavije zajedni~ki naprave predstavu, da u woj u~estvuje gluma~ka reprezentacija s prostora SFRJ, da premijera predstave bude na Brionima, u [erbexijinom teatru, ali da ova koprodukcije nastavi `ivot putuju}i po biv{oj Jugi. Ime rediteqa je unapred bilo poznato – Aleksandar Popovski, a „zaverenici” su, pored rediteqa, bili predstavnici Teatra Ulisis s Briona, zagreba~kog dramskog kazali{ta „Gavela”, Srpskog narodnog pozori{ta, mariborskog Slovenskog narodnog gledali{~a, dok }e se grupi docnije pridru`iti i beogradski Ateqe 212, skopski Teatar Navigator te Sterijino pozorje.

Logi~no je bilo, smatrali su u~esnici brionskih ma{tarija, da bi takva predstava morala da se ti~e geopoliti~kog prostora s kojeg dolaze glumci i pozori{ta, ali i da sadr`aj predstave treba da korespondira s aktuelno{}u, da se op{to{}u doti~e {ireg sveta ideja. Da se, dakle, odnosi na savremenu Evropu. [ta bi mogla da bude tema te predstave? Mit, nema sumwe. No, koji? Pa upravo jedan od onih ko-

P

ji su utkani u temeqe evropske civilizacije, legenda na kojoj po~iva jedan od kqu~nih tokova evropske kwi`evnosti i umetnosti uop{te! To bi mogao biti mit o Odiseju, wegovim lutawima koja su usledila nakon pada Troje a pre wegovog povratka na rodnu Itaku.

Ko }e napisati dramu na osnovu koje bi nastala takva predstava? „Stranac” ili neki od „doma}ih” dramati~ara? Neko ko na spoj pri~e o raspadu Jugoslavije i Odisejeve avanture gleda neoptere}en bremenom istorije koja nam se de{avala minulih decenija, ili neko ko je tu povest najneposrednije osetio na vlastitoj ko`i? Naravno, idealno bi bilo da ista li~nost objedini oba zahteva: i iskustvo na osnovu kojeg }e nastati dramski tekst, i distanciranost u odnosu na samu temu, {to }e dramu osloboditi prisika ostra{}enosti i znaka kojim li~na sudbina ili politi~ka gledi{ta pe~atiraju umetni~ko delo.

U~esnici brionskog planuma odmah su shvatili da takav pisac postoji, i da je to Goran Stefanovski, Skopqanac koji je na ex Yu prostorima stekao status jednog od najrespektabinijih dramskih autora, intelektualac koji je devedesetih godina pro{log stole}a, zgro`en onim {to se oko wega zbivalo, izabrao egzil, pisac koji je iznikao iz balkanskih

Nata{a Matja{ec Ro{ker i Branko Jordan

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

I N T E R V J U ­

9

AMIRA MEDUWANIN, BOSANSKA BILI HOLIDEJ

Sev da hu ni tur bo folk ni {ta ne mo `e ~a ji ma jed nog na ro da ili ze mqe naj bo qi na ~in da shva ti te sve vred no sti ko je to dru {tvo po se du je. l Za nastup u Londonu oformqen je orkestar od umetnika s prostora celog Balkana, dok ste pre dve ve~eri u Novom Sadu nastupili sa gitaristom Bo{kom Jovi}em.

Iskreno, kada se ose}ate boqe: uz veliki bend, pred hiqadama qudi, ili u intimnijoj atmosferi, kada mo`ete da zapevate i bez mikrofona..?

– U pra vu ste, ra di se o pot pu no raz li ~i tim kon cep ti ma, iako je za i sta fe no me na lan ose }aj ka da se mu zi ~a ri iz de set ze ma qa po ja ve za jed no na sce ni. Na {e na stu pe ove i pro {le go di ne stvar no pra ti sre }a i na me ra je da u sko ri joj bu du} no sti na pra vi mo se ri ju kon ce ra ta u svim dr `a va ma Za pad nog Bal ka na. [to se ti ~e du e ta sa Bo {kom Jo vi }em, mi slim da je ta kav kon cept ade kva tan da se sve emo ci je ko je mu zi ka no si pre ne su na pu bli ku i da se to Ne {to {to spa ja mu zi ~a re, s jed ne stra ne, i pu bli ku, s dru ge, is tak ne i po dig ne na vi {i ni vo. l Priznali ste da su na vas najvi{e uticali EKV, Azra, Nik Kejv, [obi}… a na kraju ste se opredelili za sevdah i xez?

– Po e ti ka ovih pro sto ra je uisti nu fa sci nat na i po me ri ~o ve ka. Uvek me na no vo odu {e vqa va sme lost i sna ga qud skog du ha, i bez to ga svet bi bio ve o ma do sad no me sto. A mi Bal kan ci si gur no pred wa ~i mo u tom po me ra wu gra ni ca, jer {i ri na bal kan ske du {e je ne {to {to za i sta za slu `u je po seb nu pa `wu. [to se ti ~e mog opre de qe wa, ja sam od ra sta la u do ba tzv. no vog ta la sa i u za le |u sa ra jev ske pop {ko le, i ni ste mo gli iz be }i sve uti ca je za i sta vr hun skih ben do va ko ji su svi ra li u to vre me. Ne ka ko mi slim da se u jed nom krat kom pe ri o du po ja vio ve li ki broj kva li tet nih umet ni ka na mu zi~ koj sce ni, {to je za i sta po kre nu lo mno ge da se ozbiq no po sve te mu zi ci bez ob zi ra ko ji mu zi~ ki `a nr je u pi ta wu. A mo ja qu bav je bi la i osta la na {a tra di ci o nal na mu zi ka i ot kri va we tog ose buj nog sve ta za me ne je pred sta vqa lo ozbi qan po sao. Ka da shva ti te da vas mu zi ka pot pu no is pu wa va kao ~o ve ka i ka da uvek mo `e te na }i na ~in da kroz mu zi ku pre bro di te i naj te `e tre nut ke u svom `i vo tu, on da se ni {ta dru go s tim ne mo `e po re di ti. l Da li je turbo-folk zapretio izvornom sevdahu?

– To je je dan hi brid ni mu zi~ ki `a nr ko ji osli ka va sta we u dru {tvu. Mo `da se to ne ko me ne svi |a, ali je u ovom tre nut ku pri o ri tet mu zi~ ke in du stri je na ovim pro sto ri ma i ne mo `e se za ne ma ri ti. Po go to vo ako go vo ri mo o uti ca ju na mla de ge ne ra ci je, on da mo ra mo to shva ta ti kao ve o ma ozbiq no pi ta we. Ali mi slim da od go vor tre ba tra `i ti kod pro fe si o na la ca, kod stru~ wa ka u dru gim seg men ti ma dru {tva. Sre }om, sev dah je op stao i ostao ve ko vi ma na ovim pro sto ri ma i ne mo gu }e je da bi lo ka kva no va mu zi~ ka kre ta wa uma we we gov zna ~aj i uni ver zal ne vred no sti. l U ve}ini slu~ajeva tradicionalna muzika se kombinuje sa rokom ili popom, jer je to isplativije; umetnici sa ovih prostora – od Edina Karamazova i Bojana Zulfikarpa{i}a, pa do Tamare Obrovac i vas – ipak su vi{e okrenuti xezu. Da li je u pitawu balkanska tvrdoglavost i nepristajawe da se ide utabanim stazama?

– Mi slim da se na {a tra di ci o nal na mu zi ka ve ~i to sta vqa u ne ki ne po vo qan po lo `aj.

Zna ~aj i kva li tet tra di ci je je uvek na gla {en kod dru gih evrop skih na ro da i to je ne {to {to je uvek pri sut no u svim seg men ti ma dru Bo{ko Jovi} i Amira na koncertu u Novom Sadu Foto: N. Stojanovi} {tva. Sre }om, za en tu -

ed mi cu pre no {to je sve ~a no upa qen olim pij ski pla men odr `a na je u Lon do nu tzv. kul tur na olim pi ja da, na ko joj je na stu pi lo mno {tvo vr hun skih umet ni ka iz ce log sve ta. Ze mqe na {eg re gi o na pred sta vqe ne su na Tra fal gar skve ru kroz pro je kat „Re ka”, ko ji su re a li zo va li sa ra jev ska pe va ~i ca Ami ra Me du wan, kon tra ba si sta Ne nad Va si li} (Sr bi ja), har mo ni ka{ Pre drag Jan ko vi} (Cr na Go ra), kla ri ne ti sta Ni ko las Si mion (Ru mu ni ja), fla u ti sta Stef ~e Stoj kov ski (Ma ke do ni ja), sak so fo ni sta Vla di mir Kar pa rov (Bu gar ska), la u ti sta Osman Jur dal To kan (Tur ska), gi ta ri sta Zo ran [}e ki} (Hr vat ska), bub war Di mi tris Hri sti dis (Gr~ ka) i per ku si o ni sta Edris Kra ja (Al ba ni ja).

Pre ma iz ve {ta ji ma bri tan skih me di ja, mu zi~ ka tra di ci ja Za pad nog Bal ka na odu {e vi la je Lon don ce i wi ho ve go ste, a na ro ~i to ih je fa sci ni rao „an |e o ski glas” le pe Sa raj ke, ka ko je to na pi sao „San dej tajms”. Ami ra Me du wa nin, ili „bosanska Bili Holidej”, kako je mediji ~esto predstavqaju, po sta la je po zna ta na ovim pro sto ri ma pre de se tak go di na na kon iz u zet no uspe {nog go sto va wa na pro jek tu „Taj na vra ta” mu zi~ kog sa sta va „Mo star sev dah re ju nion”, na kon ko jeg je usle dio de bi tant ski al bum „Ro sa”, na ko jem je ve} po ~e la da kom bi nu je sev dah i xez.

Usle di li su na stu pi di qem Evro pe, za kqu~ no sa law skim kon cer tom na Lon don skom xez fe sti va lu, da bi ove go di ne sti glo i pri zna we za naj u spe {ni ji `en ski glas na sve tu na pre sti `nom tak mi ~e wu “La voix de Babel Med Music 2012”...

– Bi lo je iz u zet no le po bi ti u Lon do nu deo Kul tur ne olim pi ja de – ka `e Ami ra Me du wa nin za „Dnev nik”. – Ka da vi di te sve te umet ni ke iz ze ma qa u~e sni ca 30. olim pij skih iga ra i ka da vi di te sna gu i le po tu svih tih raz li ~i to sti, na me }e se pi ta we za {to ne bi smo mo gli ima ti ova kve ma ni fe sta ci je ~e {}e. Sa ma ide ja „River of Music” je za i sta ori gi nal na i {te ta bi bi lo da se sta ne sa mo na jed nom iz vo |e wu. Mo ram re }i da smo za jed no sa pu bli kom u`i va li u pro gra mu ma ni fe sta ci je, a uti sak da ima te pot pu nu slo bo du na sce ni je za i sta osve `a va ju }a za sve u~e sni ke. l Koliko je – i da li je uop{te - va`no da publika razume kulturu iz koje dolazi muzika koju izvodite?

– Kao deo pro gra ma na evrop skoj po zor ni ci ze mqe ju go i sto~ ne Euro pe su na stu pi le pred pu bli kom ko ja je, ko li ko smo mo gli pri me ti ti, ve} upo zna ta sa kul tu rom ovih pro sto ra, ta ko da nam ni je bi lo te {ko ostva ri ti ko mu ni ka ci ju.

No, na dru gim je po zor ni ca ma bi lo pred stav ni ka ze ma qa ko je su pr vi put ima le pri li ku pred sta vi ti se u Ve li koj Bri ta ni ji, ali i to je za i sta bi lo in te re sant no i in spi ri {u }e. Uosta lom, mi slim da je upo zna va we sa mu zi kom i obi -

S

NAOPA^KE

Gol do ni jev Slu ga dva ju go spo dra Re `i rao Bo ris Li je {e vi}. U pred sta vi, iz ve de noj na pla tou iz nad ula za na Sve ti Ste fan, igra ju Bra ni mir Br sti na, Mi lo van Fi li po vi}, Sa wa Ri sti} Kraj nov, Ju go slav Kraj nov, Dra go mir Pe {i}, Jo van To ra~ ki, Sa wa Ra di {i}, Vi {wa Ob ra do vi} i Ivan \or |e vi}. Sce no graf je Gor ~in Sto ja no vi}, ko sti mo graf ki wa Ma ri na Sre mac, kom po zi tor Alek san dar Ko sti}, dra ma tur zi Bran ko Di mi tri je vi} i Fe dor [i li. Pre mi je ra i tri re pri ze – pu ne, glum ci raz i gra ni jer ig ta ju ve se lu ko me di ju, oslo bo |e nu mu dro va wa. I jo{ je dan po ziv za sle de }e le to.

Pred sta ve Odi sej i Slu ga dva ju go spo da ra }e, s jo{ dve pre mi je re Dra me SNP-a – ^e ho vqe vim Ga le bom u re `i ji To mi ja Ja ne `i ~a i Vajl do vom Sa lo mom u re `i ji Pre dra ga [trp ca (ko pro duk ci ja sa som bor skim Na rod nim po zo ri {tem), bi ti iz ve de ne u No vom Sa du to kom ok to bra i no vem bra. (autor je upravnik Srpskog narodnog pozori{ta)

l Po tem ki no va se la su naj bo qa pro tiv grad na za {ti ta.

}em i krat kim istar skim ra sti wem; po zor ni ca je ome |e na sta zom {to vo di od mo la, gu stom kro {wom sta re ma sli ne, uz vi {i com i li ni jom „ram pe” iza ko je je po dig nu to mon ta `no gle da li {te.

Na sre di ni sce ne je mo nu men tal na Ho me ro va gla va. Vi di mo tek po la gla ve sle pog pe sni ka ko ji kao da je usnuo u bri on skom ma sli wa ku. Iz we iz la ze ak te ri pu tu ju }e glu ma~ ke dru `i ne da od i gra ju svo je vi |e we drev nog mi ta, na lik pri ~a ma Bro ja je dan, pre po top skog star ca, li de ra gru pe taj nih age na ta po zna te pod na zi vom „TNT” iz ur ne be snog strip-se ri ja la o Ala nu For du. I ova je pri ~a du ho vi ta, kat kad sme {na. I ona ot kri va na li~ je po zna tog mi ta, ali to ~i ni na ni ma lo sme {an na ~in.

Jer, pri ~a ko ju je na pi sao Ste fa nov ski a re `i rao Po pov ski, od ve} pod se }a na ne dav nu isto ri ju ovih pro sto ra. Po mi we se ve li ki rat u ko jem je mo} na ali jan sa, pre va rom, uni {ti la ~i ta vu ci vi li za ci ju. Tu su bo go vi ko ji se po i gra va ju sud bi na ma qu di, na ro da i dr `a va, ba{ kao i slav ni he roj

l Ma li se iz ob li ~io.

Vi {e li ~i na Slo bu ne go na se be.

Iz monumentalne Homerove glave izlaze akteri putuju}e gluma~ke dru`ine da odigraju svoje vi|ewe drevnog mita, nalik pri~ama Broja jedan, prepotopskog starca, lidera grupe tajnih agenata poznate pod nazivom „TNT” iz urnebesnog strip-serijala o Alanu Fordu

zi ja ste s ovih pro sto ra, ko mer ci jal ni aspekt ni ka da i ni je bio bi tan. Va `no je po ka za ti stvar ne vred no sti tra di ci o nal ne mu zi ke i uti ca ti na pu bli ku iz jed ne dru ga ~i je per spek ti ve.

A xez je `a nr ko ji da je pot pu nu slo bo du mu zi ~a ri ma i omo gu }a va da se na ne ki na ~in de ko di ra ju va `ne po ru ke ko je su sa dr `a ne u na sle |u na {ih na ro da. l Preti li opasnost da fuzije tradicionalne i moderne muzike, na kojoj se sve vi{e insistira {irom sveta, tokom vremena potisne ono istinski tradicionalno?

– U ovom tre nut ku mu zi~ ka in du stri ja u sve tu je ma lo iz gu bi la kom pas. Do stup nost mu zi ke pu tem in ter ne ta otvo ri la je sa svim no vu di men zi ju ka da go vo ri mo o mu zi~ kom stva ra la {tvu, dok su iz da va~ ke ku }e - mu zi~ ka in du stri ja, ba rem po wi ho vom mi {qe wu, u ne po voq nom po lo `a ju, od no sno na gu bit ku. Me |u tim, ne znam ko li ko je do bro da se in si sti ra na ma sov noj pro duk ci ji.

Sva ke go di ne je sve ve }i broj mu zi~ kih iz da wa ko je u stvar no sti ne nu de ni {ta no vo. Sma tram da su auten ti~ ni auto ri i autor ski rad iz gu bi li pu no na glo bal nom ni vou i {te ta bi bi lo za ce li svet ako se zbog pro fi ta in si sti ra i da qe na ne kim ve} po u zda nim, si gur nim re cep ti ma za uspeh. Svet se ne mo `e po re di ti sa vre me nom ka da su vi ni li vla da li, a mi slim da je po treb no i da mu zi~ ka in du stri ja shva ti da je vre me za dra sti~ ne pro me ne. l Puno je vrhunskih muzi~ara sa ovih prostora prvo napravilo karijeru u inostranstvu, pa su ih tek onda “otkrili” i kod ku}e.

Radi li se o sindromu da “niko u svom selu nije bio haxija”, ili, naprosto, jo{ uvek nismo u stawu da prepoznamo istinske vrednosti – sve dok nam na wih neko drugi ne uka`e?

– Mo `da se ra di o po sle di ca ma jed ne her me ti~ ne sre di ne i pro vin cij skog men ta li te ta.

Ali mo `da i to ni je lo {e, jer on da is traj ni mu zi ~a ri ima ju do da tan mo tiv da se iz dig nu iz ta kve oko li ne i da iz ina ta bu du jo{ bo qi. Ma da sam si gur na da se si tu a ci ja ipak zna ~aj no me wa u 21. ve ku, na ro ~i to zbog do stup no sti in for ma ci ja ma pu tem in ter ne ta. l U novembru vas ponovo o~ekuje nastup na Londonskom yez festivalu. Da li }e se za tu priliku okupiti ekipa koja je u~estvovala i u projektu “Reka”?

– Pro je kat “Re ka” je do `i veo svo ju pre mi je ru upra vo na pro {lo go di {wem Lon don skom xez fe sti va lu. Ove go di ne se, me |u tim, ra di o na stav ku pro mo tiv nih ak tiv no sti “Amulette” pro jek ta, u ko jem u~e stvu ju Vlat ko Ste fa nov ski gi ta ra, Ne nad Va si li} - kon tra bas, Bo jan Zul fi kar pa {i} - kla vir, Ba }ar Ka li fe - uda raq ke i Kim Bar ton - har mo ni ka. Pre mi jer no }e mo pred sta vi ti po sled wi al bum, odr `a ti ne ko li ko ra di o ni ca, a po tom sle di kon cert u Li ver pu lu. A {to se ti ~e pro jek ta “Re ka”, na sta vak je pla ni ran za po ~e tak na red ne go di ne. n Miroslav Staji}

l [to je no vi sad ma wi, pro blem Be o gra da je ve }i.

ko ji o~e ku je da mu pri pad ne za slu `e na sla va, da bi se be pre po znao kao gnu snog zli kov ca. We gov sin }e ga se, po sti |en, od re }i, ver na Pe ne lo pa, na kon du gog ~e ka wa, pre zre ti, a we gov po vra tak ku }i, kao me ta fo ra po tra ge za vla sti tim iden ti te tom, Odi se ju }e do ne ti sa zna we da on do ma za pra vo i ne ma. Ili ga ba rem ne ma u smi slu u ko jem je o we mu ma {tao i ka ko mu se na dao. Kao je ka }e Bri o nom od zva wa ti ci ni~ ni smeh Te le ma ha ko ji ve li: „Ta ta se vra }a iz ra ta kao psi ho pa ta”. Du ho vi to ski ci ra na ka ri ka tu ra se pre tvo ri la u gro tesk nu far su ko ja, na kon cu, po sta je je zi vi mun kov ski krik.

U pe ri o du od 20. do 31. ju la Odi sej ni je igran sa mo dve no }i.

Zbog bu re. Sva iz vo |e wa su bi la pred pu nim gle da li {tem, a hr vat ska kri ti ka be le `i da je ova ko pro duk ci ja vr hun ski te a tar ski do ga |aj. S je se ni Odi sej od la zi u „Ga ve lu„, pa u Ma ri bor, Srp sko na rod no po zo ri {te (tri iz vo |e wa po ~et kom no vem bra), za tim u Ate qe 212 i na Po zor je. Po sle uspe {ne pre mi jer ne se ri je iz vo |e wa Uli sis }e i do go di ne ugo sti ti ovu pred sta vu. Pro {lo go di {wa ma {ta wa bri on skih „za ve re ni ka” su se ob i sti ni la, {to pro vo ci ra no va ma {ta re wa.

Srp sko na rod no po zo ri {te je ovog le ta iz ve lo jo{ jed nu pre mi je ru. Ta ko |e ko pro duk ci ju. U sa rad wi s Gra dom te a trom Bu dva i zre wa nin skim Na rod nim po zo ri {tem „To {a Jo va no vi}„ na stao je

l Pi o ni, na pred!

Ja ha ~i Apo ka lip se pro mo vi {u vas u ko we.

mi to va, no i pro fe sor na ken ter be rij skom uni ver zi te tu, ~i ji spi sa teq ski ra fin man la vi ra iz me |u stra sti pod ne bqa na ko jem je ro |en i umet ni~ kog sen zi bi li te ta vre me na i pro sto ra ko jem tre nut no `i vi. Ste fa nov ski je sme sta po zvan te le fo nom. Pri stao je!

Po ~et kom ju na u Za gre bu se oku pqa autor ski tim bu du }eg Odi se ja: Po pov ski, sce no gra fi – gru pa Nu men i Iva na Ra de no vi}, dra ma tur {ki wa Do ra Del bi an ko, mu zi ~a ri iz skop skog ben da Fol tin, ko sti mo graf ki wa Ma ri ta ]o po i glum ci. Ja sna \u ri ~i} i Bo ris Isa ko vi}, pred stav ni ci SNP-a, po me nu ti su jo{ na pr vom sa stan ku kao glum ci ko ji }e sva ka ko igra ti, a s wi ma su i Sve to zar Cvet ko vi}, Ani ta Man ~i}, Ni ko la Ri sta nov ski, Ozren Gra ba ri}, Na ta {a Ma tja {ec Ro {ker, Di ja na Vi du {in, Bran ko Jor dan, Fra wo Di jak. Pro be su u „Ga ve li„. Na por no ra de na tek stu, sle de tra go ve Ste fa nov skog, ali po ste pe no ula ze i u re di teq ski svet Po pov skog.

Na sta vak pro ba je na Bri o ni ma. ^la no vi eki pe dan pro vo de na Ve li kom Bri o nu, u Ho te lu „Ju ri na” i Kon zu mo vom re sto ra nu, na me we nim eki pa ma ko je pri pre ma ju pre mi je re. Raz go va ra ju o bu du }oj pred sta vi. No} je, na Ma lom Bri o nu, re zer vi sa na za pro be.

Sce na je sme {te na u pro sto ru na do mak tvr |a ve Mi nor. Odi sej na sta je me|‘ ni skim oto~ kim dr ve -

Ili­ja­Mar­ko­vi}

vra tio ku }i

l Kad je mi ni star na bra ni ku, isti na je u autu.

NA BRIONIMA

10

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

pre ovog putovawa, ako ne ba{ i najdu`eg, a ono sigurno najlu|eg u celom mom i ina~e, i u lokalu, pustolovnom `ivotu, znao sam da svaka ozbiqna pri~a o savremenom svetu mora da bude: za Ameriku, ili protiv weg, ali nikako bez we. I da je treba smestiti daleko iza, ili ispod wihovog uglavnom i nesnosnog imperijalnog samouva`avawa, ali i daleko iznad na{eg evro(po)centri~nog nipoda{tavawa tog tzv. Novog sveta. Pa nije li svet jedan, danas vi{e nego ikada, otkako ga je Mar{al Makluan „velikim selom“ nazvao, a Luis Mamford svoju „Istoriju grada“ (o kojoj bih danas najvi{e zborio) zapo~eo kratkom i genijalnom re~enicom: u zoru ~ove~anstva, na po~etku civilizacije, grad je za sve wegove `iteqe bio i ceo svet, a na kraju }emo do}i dotle da }e ceo svet biti – jedan grad.“ A ja danas ne samo da znam, nego upravo u ovo subotwe jutro i svo-

ZEMAQSKI DANI TEKU ILI OTKRIVAWE AMERIKE

I

Pri ~a o dva gra da nu da doku~i gravitaciju, najva`niji zakon fizike i astronomije i uzrok stabilnosti na{eg tre}eg kamena od Sunca i nebeske harmonije oko we, ne znaju za{to je ona za{titni znak najve}eg grada na svetu i najve}eg genija s kraja pro{log i po~etka ovog veka – lane preminulog Stiva Xobsa, tvorca kompjutera „Mekinto{“ i osniva~a kompanije „Ejpl“. Pred kojom bi danas zinuli i Ajn{tajn i Maks Plank, a Openhajmera ili Vernera fon Brauna ne bi ni pripustili unutra. Da ne{to ne pokvare.

E, sad, vekovima je jedna od glavnih tema-anegdota iz kratke ali i neverovatne ameri~ke istorije sprdwa na ra~un onog priprostog i primitivnog indijanskog pogla-

Kad ve} nema Vuka, tu su bar Nole i Marija

jim o~ima vidim, i gde }e se to i desiti: ako ne u Riju ili Sao Paolu, a ono u najve}em gradu na svetu zvanom Velika jabuka, ~iji `iteqi danas mahom ne znaju istoriju ovog carskog vo}a. Ne znaju ni za wen rajski pedigre, jer je ba{ wu zagrizla pramajka Eva, ne znaju da je kriva za prvi veliki rat u istoriji i za bekstvo Lepe Jelene kasnije Trojanske koju je, smrtnicu, kraqevi} Paris jabukom odabrao za najlep{u `enu me| dvema bogiwama Atinom i Afroditom, ne znaju da je ona pomogla Isaku Wut-

vice koji je ne tako davno, ceo celcati Menheten prodao naseqenicima iz Evrope za – 24 dolara. Tu danas, i u neposrednoj blizini, `ivi ili bar to samo poku{ava da `ivi, oko 14 miliona qudi, to je dakle grad koji je, bar kad sam ja i{ao u osnovnu {kolu, va`io za najve}i na svetu celom.

A ja }u, bogami na pomen te davne trgovine, sa punim uverewem i bez imalo humora re}i ne{to sa sasvim druge strane (pameti): Mnogo im je i uzeo. Mogli su se komotno jo{ malo poga|ati. Spustio bi,

to i ne vide. U najuzbudqivijem Indijanci su bili dobri qudi. I filmu mog detiwstva, u onom pomalo krvolo~ni. A beli osvaja„Vremeplovu“ pravqenom po Vel~i su bili mahom lo{i, nasilni i sovom romanu, na svetu su ostale preki qudi i povi{e krvolo~ni.

Jer, {ta su to doseqenici dobidve qudske rase: naivini i prigluli za 24 dolara? Dobili su par~e pi Eloi, koji su `iveli na zemqi, zemqe isuvi{e malo za prehrawii opaki Morloci, koji iz svojih vawe wih depodzemnih tunela setak hiqanisu ni izlazili, U jedno predve~erje da, a taman sem da pokupe nekoiskreno sam se za~udio licinu Eloa za svoj dovoqno za kako su to ki{ne kapi oti ma ~i nu „topli obrok“. E isto toliko na{le nas dole na ulici onda je do{ao neu– miliona stra{ivi pronalakada mi ve} nedeqama qudi. Svih za~ Tajm-ma{ine u ne mo`emo da na|emo onih koji su liku aneri~kog nebo s kojeg padaju u gradove do{ibaxije Roda Tej{li ispolora i rasturio tu ~etka da se {koluju i studiraju, morlo~ku bagru, koja se razbe`ala Bogu mole i sudske sporove re{a- kud-koji, ali sad vidim da su se oni vaju, ne samo za neki kriminal i izgleda posakrivali u tunele wukrivicu nego i da radom ste~eno – jor{ke podzemne `eleznice. Odagruntovno overavaju. I ovo je pri- kle samo povremeno izlaze da pro~a o gradovima podizanim za one {etaju nadzemnim tunelima, kako koji bi leba bez bez motike, a dru- danas izgledaju ulice u Wujorku ga pri~a – o pore|ewu Amerike i natkriqene zgradama od 40 do 140 Evrope je ni{ta drugo nego pri~a spratova. [to bi Bili Kristal bio boqi od mene o malim i velikim gradovima. DiU jedno predve~erje iskreno kens je to zvao „Pri~a o dva gra- sam se za~udio kako su to ki{ne ravna je onoj Tolstojevoj i tolsto- ve~e – u Novom Sadu. I to prekoda“, ali ja, kolko bar od drugih ~u- kapi na{le nas dole na ulici, kad jevskoj slici s kraja XIX veka. Ko sutra, u utorak. Ba{ na dan kad se jem, nisam Dikens. A sebi ne bih mi ve} nedeqama ne mo`emo da nabi rekao, ali ^aplin i Tolstoj su ja vra}am iz Amerike. verovao, tj. svom mi{qewu o sebi, |emo to nebo sa kojeg one padaju? na neki na~in i savremenici biU Novi Sad je ovog leta oti{ao tu sam vaqda pomalo i sam subjek- Gledamo gore, ne vidimo ni{ta, pa li. Kad je ono Tolstoj u novembru i moj limanski kom{ija Ivica tivan. U svakom slu~aju, druk~iji ga posle i ne tra`imo. Tako {ta 1910. umirao na stanici u Astaho- [e{kar, koji je ovde ve} godinama smo. Ja sam, na primer, `iv. vaqda posle biva, kad ~ovek ogu- vu, ^aplin je ve} imao 21 godinu. {ef katedre na Univerzitetu u Dobili su, za onih 24 dolara, gla: on posle nije ba{ na~isto da I budite sigurni da je ve} u lekti- Wu Hevenu. Gde mu je, ~uo sam, unu`ivot u gradu kroz koji jure 12-15 li to nebo uop{te postoji. ri imao nekoliko wegovih kwiga, tra{wa kompjuterska mre`a imesati dnevno da bi nekih osam sati jer je slovenski genije jo{ za `i- novana sa ~etiri linka: Liman I, I onda shvatim da je pri~a o i radili, u gradu gde ne}ete sresti Americi ona pri~a o malim i vevota osvojio englesko ~itala- II, III i IV. I sad mali Amerikanci ~oveka koji ne `uri, koji u tom ve- likim gradovima, u kojima ne mo`e {tvo. Ali zato oni wega izgleda svako jutro ukucaju te Limane, a da ~itom trku i ne jede hamburger sa da `ivi niko u kojem je ostalo i ba{ i nisu osvojili, jer je ba{ sam im nije ni na kraj pameti da se nesenfom, hot-dog sa senfom, torti- zrnce samopo{tovawa. Nekako sam Tolstoj li~no bio „vojni instruk- kom mo`da u mom kom{iluku ba{ qu sa senfom i – senf sa senfom. odjednom siguran, mada prorok nitor“ Mahatmi Gandiju i, {to se i u taj ~as – {tucalo.

Ili bar ne tr~i sa razvodwenom i kad bio nisam, da bi svaki `iteq do danas malo zna, smislio mu i I tako me iznenadio moj kommlakom kafom u plasti~noj ili ove „jabuke“ (sad mi i to, eto, nekapredlo`io onu ~uvenu i ubita~nu {ija Ivica, da su mu va`niji i kartonskoj ~a{i, sa |usom, ce|e- ko sme{no do|e), od najve}eg do naj„satjagrahu“, tj. nenasilni protest majka i supruga i dva sina-blizannim vo}em ili nekim tre}im „{ej- maweg, od gradona~elnika do polistotina miliona Indijaca. Otpor ca nego ja koji sam mu jedan jedini kom“. ^im se auto zaustavi na se- cajca-pozornika, od direktora bankoji je slomio britansku koloni- put do{ao preko pola sveta. maforu, tog ~asa i voza~ i suvoza~ ke do nastavnika fiskulture, bio jalnu upravu i najzad doneo sloboOnda sam se za utehu pro{etao trgnu iz krila ne{to (sa `utim neuporedivo sre}niji i spokojniji du tom velikom narodu. do one poznate adrese Ist River senfom!) i zaglave u usta, mo`da i da isti taj posao radi negde u TeneTra`io sam na{e qude i u Wu- gde stanuju Ujediwene nacije i gde zagrizu, ali retko i sa`va}u. Jedu siju ili u Oklahomi, gde svako svajorku, kao {to sam to uspeo i u ^i- je sad jedan „Srbin na ~elu svih zeu panici, kao da im je posledwe. kagu ranije. Ali avgust ba{ i nije maqa sveta“, kako je jedan beokog zna i svako se svakom raduje. A Ali wih to izgleda ne brine i o po{tovawu i samopo{tovawu – vreme kad }e{ Wujorkere zate}i gradski list objavio na naslovnoj ne rastu`uje, jer lepo vidim da oni boqe da i ne govona wihovoj strani. I kad ni Vuka Jeremi}a ne adresi.

(Da sretoh, pred palatom UN stade jerim. O tome su pisad i ne govo- dan dupli gradski autobus, a na sali svi, od MuziSvaki je grad koji se ne rimo o Jeseni wemu poster – uz Mariju [arapola i Kafke do Solomona Beloua i mo`e za sat prepe{a~iti u Wujorku, kad vu ba{ meni li~no ma{e i Nole u bolnici na \okovi}, pro{le godine izabran Apdajka, o tome se – samo klopka. Ili obali Hadso- za najboqeg sportistu na svetu. remek-dela nami{olovka, du{egupka na umire ViI onda se setim Bilija Kristapravili i ^aplin nona Rajder i la koji je svojim nepodno{qivim i Vudi Alen. Jewena du{a na kraju uzleti kao jato psihoti~nim solilokvijima davio dan od wih je i rekao da je svaki golubova belih, nad rekom.) moju Megicu Rajan u filmu „Kad je grad koji se ne mo`e za sat prepeZnao sam da me ovde ne}e do~e- Hari sreo Sali“ – trajalo je to sat {a~iti – samo klopka. Ili mi{okati Vlada Pi{talo, najve}i `i- i po, kadgod sam taj film gledao, a lovka, du{egupka.

A ako nam gradovi trebaju da vi srpski pisac i dobitnik Nino- gledao sam ga, naravno, dvadesetak {kolujemo decu, da ih le~imo, ~u- ve nagrade za roman o Nikoli Te- puta. I uvek sam zapeo samo za jedvamo i zabavimo, ako i sami `eli- sli. Znao sam jer leto provodi u nu duhovitu re~enicu, jedno wegomo u pozori{te, biblioteku, na Beogradu, zbog majke. A obe}ao mi vo tiho, poluo~ajni~ko priznawe: stadion ili sportsku halu, onda lep do~ek i provod u Wujorku jo{ „Posledwi put sam bio u `eni kad ima jedan idealan grad – najmawi kad sam ono pravio dokumentarni smo i{li na izlet do Kipa slobood svih velikih gradova na svetu. film o wemu, kad smo ga snimali u de!“ Pa sednem na la|u i za dva saPa jo{ i ravan, i sa biciklisti~- dve dr`ave, u mojoj Srbiji i wego- ta obigram ostrvo Elis, ba{ tamo kim stazama. I svi vam se jave i voj Bosni, tj. sad u ovoj na{oj Re- gde su nagluvi carinici u prisvi vas poznaju i vi poznajete publici Srpskoj. On ovde `ivi hvatnom kontumacu don Vitu Korwih... i ni{ta vam se, ako Bog da, ve} tri godine i pomalo mi je koleonevu pobrkali prezime sa mene mo`e desiti a da i sami ne po- mi~no da na Univerzitetu u Vustom ro|ewa, a zatim se dokopam i `elite da vam se dogodi ba{ to. steru (Masa~usets) mladim AmeKipa slobode. Dakle, i ja sam, kao A Vudi Alen i ^arli ^aplin rikancima predaje – ameri~ku onaj pro}elavi Bili Kristal, bio su, ako niste znali, zaista genijal- istoriju. A onda mi mejlom, u moj u toj Bartoldijevoj `eni, i to sve ni. Wihov sveobuhvat, wihove sin- iznajmqeni stan u Bostonu, stigne do grla. teze, wihova panoramska {irina pozivnica za wegovo kwi`evno n \or |e Ran deq

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

11

JO[ JED NO NE U SPE [NO PO SRE DO VA WE ME \U NA ROD NE ZA JED NI CE

Kr va vi ha os u Si ri ji za pre tio ce lom sve tu i ri ja je po sta la no vo opa sno rat no `a ri {te pred ko jim su Uje di we ne na ci je ne mo} ne. Biv {i ge ne ral ni se kre tar svet ske or ga ni za ci je Ko fi Anan pod neo je u ~e tvr tak ostav ku za to {to je, iz gle da, do mi ra u Si ri ji sta lo vi {e we mu ne go si rij skim eli ta ma i su sed nim arap skim ze mqa ma.

Ko fi Anan je u svoj stvu iza sla ni ka UN po nu dio pro gram od {est ta ~a ka, ali ga ni su po dr `a le ni su prot sta vqe ne stra ne u Si ri ji ni ~la ni ce Sa ve ta bez bed no sti.

S

„Ne mo gu ja kao iza sla nik da vi {e `e lim mir ne go pro ta go ni sti ili vi {e od Sa ve ta bez bed no sti i me |u na rod ne za jed ni ce”, is ta kao je Anan. O~a jan raz vo jem si tu a ci je sa da {wi ge ne ral ni se kre tar UN Ban Kimun je na gla sio da svet ni je na u ~io lek ci ju po sle Sre bre ni ce.

Oda kle ovo po re |e we i ko je u si rij skoj pri ~i iskren, a ko do li va uqe na va tru, po sta }e ja sno tek na kra ju tra ge di je. No, Ban Ki-mun bi sva ka ko tre ba lo da bu de za bri nut, jer sva ki ne u speh o~u va wa mi ra u sve tu go vo ri i o we go vom ne u spe hu na ~e lu UN. Ko ra ko po ko rak, osnov ni in stru ment da na {weg mi ra - Sa vet bez bed no sti - do ve den je u sta we to tal ne blo ka de. Ki na i Ru si ja su u ra ni jim si tu a ci ja ma, ka da je bom bar do va na Ju go sla vi ja ili u slu ~a ju Egip ta i Li bi je, otvo ri le pro stor da NA TO kro ji prav du na svoj na ~in. Ovo ga pu ta su (i iz svo jih eko nom skih i po li ti~ kih in te re sa) ~vr sto od lu ~i le da bra ne po zi ci ju da je si rij ska kri za stvar sa mo Si ri ja ca. Sma tra ju da bi sva ka dru ga op ci ja vo di la jo{ ve }em kr vo pro li }u i me |u na rod noj tra ge di ji. Te {ko je re }i da li je to do bro i ka kvi su iz gle di da se uspe {no od mr si Gor di jev ~vor no vo na sta lih me |u na rod nih pri li ka. U uslo vi ma ne mo }i Sa ve ta bez bed no sti po -

je di na~ na za la ga wa ve li kih si la vi {e li ~e na na vi ja we za jed nu ili dru gu stra nu u kon flik tu.

U Si ri ji su stva ri oti {le pre vi {e da le ko, ma da Ko fi Anan jo{ uvek ve ru je da se mo `e iz be }i ve li ko kr vo pro li }e ko je se spre ma. Da ju }i ostav ku, on je pro zvao li de re Ru si je i SAD Vla di mi ra Pu ti na i Ba ra ka Oba mu da svo jim auto ri te tom na te ra ju si rij sku vla du i opo zi ci ju da za po~ nu po li ti~ ki pro ces. Na `a lost, dra ma u Si ri ji ne ma sa mo dva ak te ra. U wu su

spo qa. O toj od lu~ no sti go vo ri i po da tak da su zva ni~ ni ci u Da ma sku pre dve ne de qe pot pu no otvo ri li kar te i za pre ti li da }e, ako mo ra ju, pro tiv spoq weg ne pri ja te qa upo tre bi ti i he mij sko oru` je. Ti me je po tvr |e no ono {to se na slu }i va lo da Si ri ja po se du je ne do zvo qe no oru` je za ma sov no uni {te we.

Pret wa upo tre bom he mij skog oru` ja po sta la je od mah po vod i raz log vi {e da se Asa dov re `im obo ri po sva ku ce nu. Tu }e ce nu, ne ma sum we, pla ti ti si rij ski na rod i to ta ko {to }e de se ti ne, mo `da sto ti ne hi qa da qu di po sta ti bes ku} ni ci. Po tu ca }e se, kao i ju go slo ven ski na ro di, de ce ni ja ma po su sed stvu i `i ve }e od mi lo sti we onih ko ji su iza zva li wi ho vu ne sre }u. Voj ni esta bli {ment Si ri je tvr di da je he mij sko oru` je bez bed no i do bro ~u va no. Mo `da je to ta ko, ali de sta bi li zo va na dr `a va se o~as na |e u ha o su.

Ta da ra stu i ape ti ti i in te re so va wa svih tr go va ca oru` jem. Svi bi oni da se do ko pa ju si rij skog he mij skog oru` ja, za ko je ame ri~ ke in for ma tiv ne slu `be pro ce wu ju da ga ima na sto ti ne to na. [ef Ame ri~ ke voj ne in for ma tiv ne agen ci je Ro nald Li Bur ges i ame ri~ ki eks pert za ova pi ta wa Le o nard Spek tor sma tra ju da Si ri ja po se du je “ve o ma ro bu stan i efi ka san pro gram he mij skih sred sta va”. Pre ma re ~i ma ame ri~ kih eks pe ra ta, si rij ski pro gram pro iz vod we he mij skog na o- ru `a wa po kre nut je 1970. go di ne uz po mo} Egip ta.

Dve de ce ni je ka sni je Da mask je do bio po mo} Ru si je, a za tim 2005. i Ira na. Si ri ja pri to me, ka ko , tvr di Aso {i je ted pres, po se du je mo gu} nost ugrad we he mij skih sred sta va u avi on ske bom be, ali i u ra ket ne pro jek ti le.

Pri ~u o he mij skom na o ru `a wu su po ~e li od mah da eks plo a ti {u i po bu we ni ci u svo joj pro pa gan di. Lan si ra ne su gla si ne ka ko to oru` je ni je bez bed no, ka ko ga voj ska pre me {ta ka tur skoj gra ni ci. Sve je to deo stra te gi je ko ja ni je usme re na ka di ja lo gu i po li ti~ kom re {e wu si tu a ci je u Si -

PUT OKO SVETA

SIT NI CA: Osmo u ga o ni stan na Men het nu, sa te ra som na vr hu zgra de oko ce log sta na. Ima po vr {i nu od 743 kva drat na me tra, {est spa va }ih so ba, de vet ku pa ti la i po gled na ceo Wu jork, ima i po se ban lift, kao i vin sku so bu za 1.000 bo ca. Ci je na?

Pra va sit ni ca - 100 mi li o na do la ra. Ve ro va li ili ne, ka `u da je to tre nut no naj sku pqi stan u Wu jor ku.

^A STIO VO ZA ^E: Na kon ban ko ma ta ko ji je „de lio” vi {e stru ko ve }e iz no se, u Fran cu skoj je za be le `en slu ~aj po kva re nog apa ra ta na jed noj pum pi ko ji je ~a stio vo za ~e pet pu ta jef ti ni jim go ri vom. Ta ko je bli zu 200 sre} nih fran cu skih vo za ~a pla }a lo 25 evro cen ti za li tar, ume so 1,3 evro. Za dva sa ta po ni `oj ce ni je ku pqe no iz me |u 10 i 11 hi qa da li ta ra go ri va, {to je pum pu ko {ta lo oko 12.000 evra.

NI SU ZA TA WIR: Ve li ki afri~ ki pu `e vi, du ga~ ki de se tak cen ti me ta ra, osva ja ju pod ru~ ja sre di {we i Ju `ne Ame ri ke, kao i Flo ri du, raz mno `a va ju }i se ogrom nom br zi nom.

Ovi pu `e vi ni su sa mo po {ast za use ve, ve} su opa sni i za ~o ve ka, po {to pre no se pa ra zi te. Stru~ wa ci upo zo ra va ju da je za za ra zu do voq no da se do tak ne pu` ili we go va iz lu ~e vi na i na kon to ga hra na. O~i to im ni je su |e no da za vr {e na ta wi ru.

NE U MO QI VI: Lav mor Ma wi ka, 22-go di {wi lo pov iz Zim bab vea, za tra `io je od su da da bu de osu |en na do `i vot nu ro bi ju, jer sma tra da je `i vot iza re {e ta ka da le ko pri jat ni ji ne go na slo bo di. Sud je, me |u tim, bio sr ca ka me na pa je Ma wi ki osu |en na „sa mo” tri go di ne za tvo ra zbog po no vqe nog de la kra |e.

Mla di} je opqa~ kao je dan stan iz ko jeg je ukrao ne ko li ko elek tron skih ure |a ja i 1.800 do la ra u ke {u.

Re zo lu ci ja Ge ne ral ne skup {ti ne UN Ge ne ral na skup {ti na UN usvo ji la je prek si no} re zo lu ci ju ko jom se osu |u je bom bar do va we po bu we ni~ kih gra do va u Si ri ji, i kri ti ku je Sa vet bez bed no sti UN zbog iz o stan ka ak ci ja u ci qu okon ~a wa si rij skog su ko ba. Od ukup no 193 ze ma qa ~la ni ca, za re zo lu ci ju je gla sa lo 133, me |u ko ji ma su SAD i Fran cu ska, 12 je bi lo pro tiv, a 31 uz dr `a no. U tek stu re zo lu ci je se iz ra `a va `a qe we za to {to „Sa vet bez bed no sti ni je us peo da se sa gla si o me ra ma ko je bi oba ve za le si rij ski re `im da po {tu je od lu ke” ko je je to te lo do ne lo. Re zo lu ci ja Ge ne ral ne skup {ti ne UN ima pre sve ga sim bo li~ no zna ~e we, po {to za raz li ku od Sa ve ta bez bed no sti, Skup {ti na mo `e da sa mo da pre po ru ke. [ef Si rij skog na ci o nal nog sa ve ta Ab del Ba set Saj da oce nio je da usva ja we re zo lu ci je Ge ne ral ne skup {ti ne UN o Si ri ji po tvr |u je da je si rij ski pred sed nik Ba {ar al Asad „iz gu bio sav le gi ti mi tet”. S dru ge stra ne, am ba sa dor Ru si je u UN Vi ta lij ^ur kin kri ti ko vao je do no {e we re zo lu ci je, is ti ~u }i da se wo me pru `a po dr {ka si rij skoj opo zi ci ji. I Ki na je kri ti ko va la do no {e we re zo lu ci je, oce wu ju }i da se wo me kon flikt u toj ze mqi ne }e re {i i ti. Pre ma naj no vi jim po da ci ma Op ser va to ri je za za {ti tu qud skih pra va, od mar ta pro {le go di ne, ka da su po ~e li su ko bi u Si ri ji, u toj ze mqi `i vot je iz gu bi lo vi {e od 20.000 qu di, me |u ko ji ma 14.000 ci vi la. ume {a ni su se di, pre sve ga Sa u dij ska Ara bi ja, za tim pro pa gand na ma {i na Al Xa zi re, a i ko zna ~i ji se sve ka pi tal ta mo tro {i u na di da }e do }i do `e qe nih pro me na ili da }e, pak, stva ri osta ti iste. [to vi {e ra ste pri ti sak spoq nih ~i ni la ca da pred sed nik Si ri je Ba {ar al Asad pod ne se ostav ku, ja ~a i od lu~ nost we go vog re `i ma da is tra je u od bra ni Si ri je od in ter ven ci je

ri ji. Ta mo je pol ti ka odav no ka pi tu li ra la, pa se bor ba na sta vqa svim dru gim sred stvi ma.

Jed no je sa svim iz ve sno da }e i u Si ri ji kao i uvek do sa da, pra vi gu bit nik i to na du `i rok bi ti na rod Si ri je. Ume sto obe }a ne de mo kra ti je ima }e mno go mr tvih, raz ru {e nih do mo va, uni {te nu pri vre du, ve li ko si ro ma {tvo, pu no tu ge i mi li o ne ne sre} nih qu di. n Petar Tomi}

12

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

VI [E OD ISTO RI JE: HLADNORATOVSKI HEROJ U OSTARELOJ IMPERIJI

e ve ro va tan su sret se ko na~ no de sio: po sle go to vo 60 go di na od svo je ro ma nesk ne po ja ve i po la ve ka od film ske re in kar na ci je, Taj ni agent 007, u slu `bi We nog ve li ~an stva, sa do zvo lom da ubi je, sreo je svo ju po slo dav ku i sa wom, pre le }u }i he li kop te rom zna me ni to sti Lon do na, sti gao iz nad sta di o na na ko me se od vi ja la ce re mo ni ja otva ra wa Let wih olim pij skih iga ra. A po tom je za jed no sa Kra qi com (za pra vo, ne pre ve} iza we!) is ko ~io pa do bra nom i spu stio se ne gde iz van vi di ka gle da la ca. Eli za be ta Dru ga se po tom po ja vi la na tri bi na ma i otvo ri la igre, dok Bon da ni je bi lo na vi di ku jer je ve ro vat no, na kon {to je stre sao pra {i nu sa sa vr {e no skro je nog ode la, oti {ao na ne ki no vi za da tak.

U ce re mo ni ji ko ja je sla vi la Bri tan sku im pe ri ju, wen raz voj, we nu kul tu ru, od one vi so ke, pred vo |e ne [ek spi rom, do po pu lar ne, sa sve po ja vom „Seks pi stol sa“, isti na ne i sa naj pro vo ka tiv ni jom

di ne iz la zio kao po bed nik iz okr {a ja sa So vje ti ma i wi ho vom or ga ni za ci jom „Smjer{“ (’Smrt {pi ju ni ma’), te ro ri sti ma sva ka kvih bo ja, lo kal nim ma fi ja {i ma, ta jan stve nom su per o pa snom or ga ni za ci jom „Spek tra“ na me re nom da za vla da sve tom. Isti na, ima ju je ve ~i ti za vod nik tu i ta mo i mal ko po mo }i part ner ki, li stom pre le pe `e ne ko je je, bez ima lo za zi ra wa i sne bi va wa, osva jao svo jom {to so fi sti ci ra nom {to si ro vom mu `ev no {}u.

We gov stva ra lac bio je Jan Fle ming (1908-1964), a 007 se pr vi put po ja vio u ro ma nu „Ka zi no Ro jal“ 1953. go di ne. Sle di lo je jo{ avan tu ra (ob ja vqi va nih u go di {wem rit mu): „@i vi i pu sti da umru“ (1954), „Mun rej ker“ (1955), „Di ja man ti su ve~ ni“ (1956) „Iz Ru si je sa qu ba vqu“ (1957), „Dr.

pe smom ko ja ih je vi nu la u svet bun ta – „Bog ne ka ~u va Kra qi cu (i fa {i sti~ ki re `im)“ – po ja va Bon da bi la je ne mi nov na. Uosta lom, ni je xa be Bond stvo ren kao su per {pi jun ski he roj hlad no ra tov ske po de le sve ta, ni je xa be na toj po zor ni ci ubi jao i qu bio, {ar mi rao i tu kao, bra nio Im pe ri ju ali i Za pad ni si stem (uz la ku do zu dis tan ci ra wa pre ma Ame ri ma, kao ti kva ma bez du bo kog ko re na, ot pad ni ci ma od Im pe ri je, ne do voq no so fi sti ci ra nim ma da mo} nim pred vod ni ci ma Za pad ne ali jan se). I ni je xa be sve ove go -

No“ (1958), „Zla to pr sti“ (1959), „Sa mo za tvo je o~i“ (1960), „Og we ne ku gle“ (1961), „[pi jun ko ji me je vo leo“ (1962), „U taj noj slu `bi We nog ve li ~an stva“ (1963) i po sled wi „@i vi{ sa mo dva put“ (1964). Post hum no su jo{ ob ja vqe ni „^o vek sa zlat nim pi {to qem“ (1965, ko ji je na vod no za vr {io od li~ ni pi sac Kingsli Ej mis) i „Ok to pu si“ (1966). Po pu lar nost ko ju je ste kao me |u ~i ta o ci ma la ke li te ra tu re – isti ni za vo qu, ne ba{ pre ve li ku – Bond je tre ba lo da na sta vi na ma lom ekra nu ve} 1954, ali je pro je kat lo {e pro -

N

U slu `bi We nog ve li ~an stva {ao. Na sre }u 007, bo so vi en gle ske kom pa ni je „Eon fil mo vi“ za in te re so va li su se za ova kvog he ro ja, s tim da su za kqu ~i li da on mo ra da bu de u sve mu ’naj’ da bi pi vu kao pa `wu.

Pr vi film „Dr No“ po ja vio se pre ta~ no po la ve ka, 1962, i po stao je ve li ki hit za hva qu ju }i eg zo ti~ nim lo ka ci ja ma i {qa {te }em gla mi ru ko ji je po ten ci rao. Ka da se to me do da ju mar kant ni i glu ma~ ki spret ni [on Ko ne ri i neo do qi va Ur su la An dres, a po go to vo wen ubi stve ni iz la zak iz mo ra, uspeh za pra vo ni je ni mo gao da iz o sta ne. Sle di le su ak ci o ne pri ~i ce po Fle min go vim ro ma ni ma (ma we ili vi {e pre pra vqa nim i do te ri va nim). A on da je, upr kos sla vi ko ju je ste kao, Ko ne ri po sle pet fil mo va pro mu }ur no za kqu ~io da Bond, ipak, ni je we go va traj na sud bi na. Po ku {ao je da iza |e iz pro jek ta, pa u zi ra je dan film, ali se vra }a da bi po sle ostva re wa „Di ja man ti su ve~ ni“ (1971) de fi ni tiv no na pu stio fran {i zu. Za pra vo, ne ba} de fi ni tiv no, jer ni je mo gao da odo li is ku {e wu „su da ra” sa Kim Bej sin ger (i ve ro vat no ka ma rom pa ra), te se opet vra tio ulo zi Bon da 1983. u fil mu „Ni kad ne re ci ni kad“ (ko ji ni je sni mi la ku }a „Eon fil mo vi“), do ka zu ju }i da maj stor osta je maj stor.

Svi sle de }i 007 ak te ri osta ju u we go voj sen ci i wi ho va se uspe {nost me ri ko pi ra wem Ko ne ri je vih ma ni ra i fi zi~ kom do pa dqi vo {}u; no ni jed no krat ni Le zen bi (iz 1969, ne u spe la za me na dok se Ko ne ri jo{ pre mi {qao), pa ~ak ni Ro xer Mur, ni Ti mo ti Dal ton, Pirs Bro snan, pa ni naj no vi ji Da ni jel Krejg, ne uspe va ju da do seg nu Ko ne ri je vu ha ri zmu i la ko }u ko jom je on {u {ka vo iz go va rao fa mo znu re pli ku „Mo je ime je Bond.

Xejms Bond“ i im pre siv no do mi ni rao ekra nom, ~i ne }i da vra to lo mi je ali i pot pu ne be smi sli ce de lu ju ube dqi vo i neo do qi vo. Taj ’ma ~o {mek’ ostao je jed na od taj -

TREND RA PORT: @IVELA SNI@EWA!

Ku puj ma we, pa `qi vo, bi raj i kom bi nuj a go vor ni ci do brog sti la i pri sta li ce te ze da “ode lo, ipak, ~i ni ~o ve ka”, ~e sto ume ju da ka `u da “u `i vo tu sve mo `e mo, sa mo ako smo ade ki vat no ode ve ni za to”. I to ne sa mo za to, do da }e oni, {to je gar de ro ba ko ju no si mo u di rekt noj ve zi sa onim ka ko nas dru gi vi de i do `i vqa va ju, ve} mno go vi {e zbog to ga {to ona uti ~e i na to ka ko sa mi se be per ci pi ra mo. Po sve mu su de }i, iz gle da da sku pa i kva li tet na gar de ro ba za sa mo po u zda we mo `e u~i ni ti vi {e ne go psi ho te ra pi ja, pa ~ak i pro me ni ti na {e po na {a we u ne kim zah tev ni jim si tu a ci ja ma.

Raz mi sli te, na pri mer, o to me ko }e osta vi ti bo qi uti sak na in ter vjuu za po sao ili to kom pr vog rad nog da na na no vom po slu – onaj ob u ~en ele gant no i sa sti lom ili, pak, ne ko u iz li za nim, is pra nim i po ma lo do tra ja lim kr pi ca ma. Ne ma sum we, u naj ve }em bro ju slu ~a je va bo qe pro la ze oni skoc ka ni. To je na pro sto ta ko; qu di ne ma ju sa mo u{i, ve} i o~i te im je, osim to na, uvek po e djed na ko va `na i sli ka. Sli~ no je, re ci mo, i na pr vom sa stan ku: de voj ka na sek si {ti kla ma i u ele gant noj ha qi ni sva ka ko }e se ose }a ti pri vla~ ni je od one u is -

Z

pra nim far mer ka ma i is te gqe noj ma ji ci, te }e sa mim tim bi ti i znat no sme li ja i ima ti vi {e sa mo po u zda wa.

E sad, mno gi }e re }i ka ko je la ko o to me te o re ti sa ti, a mno go te `e spro ve sti sve to u de lo, a kao glav ni pro blem }e ve }i na na ve sti ne do sta tak nov ca. S tim u ve zi, za ne ver ne To me imam dve le pe ve sti: pr va je ve li ka isti na da pi ta we sti la ne ma ba{ ne ke ve ze sa de bqi nom nov ~a ni ka, a dru ga pod se }a we da su upra vo ovih da na u No vom Sa du po sta la ak tu el na se zon ska sni `e wa, te je sve, pa ~ak i ono naj kva li tet ni je, bar do ne kle pri stu pa~ ni je.

Na rav no, ka ko `i vot ni je baj ka, ta ko ni ovog pu ta si tu a ci ja ni je ide a l n a , p o s e b no ako se ima u vi du da pre ko ce log iz lo ga re kla mi ra na sni `e wa ~e sto ba{ ne ma ju pre te ra no pu no ve ze sa ce na ma ko je za ti ~e mo u rad wi.

Isto ta ko, na sni `e wu je ~e sto i go mi la {kar ta ko je ne bi smo uze li ni da nam po kla wa ju,

Instant vodi~ za {oping Ka da kre }e te u ku po vi nu gar de ro be na sni `e wu, naj va `ni je je da za bo ra vi te na im pul siv no tr pa we stva ri u kor pu. Na taj na ~in }e te sa mo po sto je }oj go mi li ode }e u svom gar de ro be ru, ko ju ret ko ili ni kad ne no si te, do da ti jo{ ne ko li ko ne po treb nih kr pi ca. Va `no je i da pre ne go {to se od lu ~i te da ku pi te ne ki ko mad pr vo do bro raz mi sli te sa ~i me }e te ga kom bi no va ti i da li se on ukla pa u gar de ro bu ko ju ve} ima te, kao i da li od go va ra va {em sti lu i fi gu ri. To {to je ne {to u tren du ili mu je ce na ne {to po voq ni ja de fi ni tiv no ne bi tre ba lo da bu du naj va `ni ji ar gu men ti za “pe gla we” kar ti ce. A kad smo ve} kod “pe gla wa”, ja ko je va `no da i to kom sni `e wa ne iz gu bi te kon takt sa re al no {}u. Jer, sva ka }e vam is ku sna {o ping ho li ~ar ka re }i da je sve to pra vi lo {o pin ga da se ku pu je u skla du sa mo gu} no sti ma. I da, ci pe le ku puj te sa mo ako su od go va ra ju }e ve li ~i ne. One za broj ma we, ko li ko god da su po voq ne, ni ka da, ali ni ka da ne }e te mo }i da obu je te.

dok je ono {to vre di po vu ~e no u ma ga cin. No, uz ma lo tru da, ne {to se kva li tet no uvek mo `e “ulo vi ti”, sa mo je po treb no ma lo se po tru di ti. Za to ja uvek gla sam za {o ping na sni `e wu, pa bi lo ono i sra me `qi vo ka kvo je naj ~e {}e u No vom Sa du.

No, pre ne go {to kre ne te u lov na pra vi ko mad, va `no je da ima te na umu da }e vas iz lo zi ma mi ti ve li kim pla ka ti ma i ak ci ja ma, a sve te kr pi ce i {a re ni lo vr lo la ko mo gu da vas ba ce u ne ku vr stu hi ste ri je ve} od sa me po mi sli ka ko vam je neo p hod no ap so lut no sve {to vam do |e pod ru ku, no to je ono {to vam naj ma we tre ba ka da kre ne te u okr {aj sa sni `e wi ma. U pre vo du – nor mal no je da u ovo do ba go di ne se bi do pu sti te ma lo pre ko ra ~e we li mi ta, ali gle daj te da to ne bu de zbog go mi le jef ti nih kr pi ca ko je sa mo na pr vi po gled iz gle da ju kao stvo re ne za vas; po en ta {o pin ga u vre me sni `e wa je ste ku po vi na na dru gi po gled.

Jer, se zo na po pu sta je za pra vo ide al no vre me za ku po vi nu ne {to sku pqeg i kva li tet ni jeg ko ma da, ko ji }e tra ja ti go di na ma i da ti va {em sti lu `e qe nu, vi {u, no tu. S tim u ve zi i mi sao ~u ve ne bri tan ske kre a tor ke Vi vi jen Ve stvud, ko ja je na te mu li~ nog sti la svo je vre me no da la dra go cen sa vet: „ku puj ma we, pa `qi vo bi raj i kom bi nuj!”.

I to je sva mu drost; za {to bi ste po tro {i li go mi lu pa ra na hr pu lo {ih stva ri, ako mo `e te tu istu svo tu da in ve sti ra te u do bre ci pe le, uvek do bro do {li man ti l, ma le cr ne ha qi ne ili kva li tet ne ta {ne?

Jer, do bre ci pe le uvek i ne po gre {i vo po di `u sva ku odev nu kom bi na ci ju, dok u jef ti noj ~e sto ni je mo gu }e ni nor mal no ho da ti, a ka mo li osta vi ti do bar uti sak. Za to, kad ve} pa da ju ce ne, to is ko ri sti te da na ba vi te gar de ro bu ko ja vam je ina ~e pre sku pa i ne do sti `na. Za kr pi ce i kr pe uvek ima vre me na, a na |e se i ne {to sit ni {a... n Jasna Budimirovi}

ni Ko ne ri ja ko ju ni ko ni je us peo da po no vi ni ti je mo gao da na met ne svo ju ver zi ju Agen ta 007. Kao ku ri o zum po me ni mo da je Bon da u pa ro dij ski in to ni ra nom „Ka zi no Ro ja lu“ iz 1967. igrao Dej vid Ni ven, a dru {tvo su mu pra vi li Pi ter Se lers i – Ur su la An dres.

Kwi `ev ni Bond bi odav no bi bio za bo ra vqen da ni je bi lo fil mo va (ma da su op stan ku pri po mo gli i stri po vi, TV i ra dio emi si je, no ve li za ci je film skih sce na ri ja, se ri je no vih ro ma na sa avan tu ra ma sta rog i mla dog Bon da {ko lar ca, uz po bo~ ne se ri ja le ka kav je ’Dnev ni ci go spo |i ce Me ni pe ni’). Vre me na su se ubr za no me wa la a sa wi ma i pri li ke u sve tu, pa je i su per{pi jun gu bio na atrak tiv no I Elizabeta je odli~no odigrala svoju ulogu... sti - a ne tre ba kri ti da ni Fle min go vi ro ma ni ni su bi li vr hun - U de li ma Xo na Le Ka rea i li ku ’dr `i vo du’ i da je Bond pod mla ska kri mi li te ra tu ra. Film ski we go vog le gen dar nog ju na ka Smaj - |en to li ko da po sta je ’de~ ko ko ji Bond je pre u zeo od pi sa nog ko le ge li ja, po ja vqu je se dru ga ~i ji tip obe }a va’. iko no graf ske ’ca ke’ i do gra dio {pi ju na, qud ski ji, ra wiv, neo d lu Ovo re ci kli ra we, re tu {i ra we ih u xentlmen ske-sno bov ske ~an, ne uvek na po bed ni~ koj stra - i pri la go |a va we na do ve za lo se na igra~ ke-fe ti {e: od auto mo bi la ni, za gu bqen u sil noj ad mi ni stra - ta las re ak ti vi ra wa im pe ri jal ne „Ben tli ja“, mo del 1933, i ’Aston ci ji, bez uspe {nog pri vat nog `i - za o stav {ti ne ko ji je za hva tio i mar ti na’, pi {to qa ’be re te 25’ i vo ta (pr vi Le Ka re o vi ro ma ni ve li kog [er lo ka Hol msa (film ’val te ra PPK’, po seb nog du va na, pre kla pa ju se sa po sled wim Fle - skog i TV), a ’pre ko ba re’ to ra di oda bra ne hra ne te mar ti ni ja u po - min go vim). Ovu pro me nu sle di li ame ri~ ki Mar vel sa ju na ci ma iz seb noj sra zme ri i ’pro me {a nog ne su i dru gi pi sci pa je Bond po stao 1950-tih. Ta la ka re tro grad nost u mu} ka nog’, ele gan ci je, sklo no sti di no sa u rus ko ji tre ba da se sklo ni no vom mi le ni ju mu o~i to ima ne ku koc ka wu i la kom ver bal nom ci ni - sa po zor ni ce - {to se sa kwi ga ma dra` (Holms je tu, u Ri ~i je voj ver zmu. Uz sve to kao ne za o bi la zan br zo i de si lo. zi ji, naj u be dqi vi ji ma da ga ne ma do da tak idu neo bi~ ni {ef M, spe Film je ipak bio `i la vi ji, po - na otva ra wu Olim pi ja de, ba{ kao ci ja li sta za bi zar na taj na oru` ja ku {a vao je da se do vi ja, po ma lo ni Vot so na), bu di pri jat na se }a wa Kju i stro go po slov na i po ma lo me wa, ne uvek uspe {no. Na rav no, na ne gda {wu ve li ~i nu ~i ja se re iza zov na se kre ta ri ca Me ni pe ni. Bond brend uvek je mo gao da ra ~u - sta u ra ci ji uvek ~e `wi vo pri No, u od no su na ro ma ne, po ja vi le na na od re |e nu pu bli ku, pa su se i `eq ku je. Mo `da ta ko tre ba shva su se i raz li ke ko je su na sta vi le fil mo vi {tan ca li. Ali ja sno je ti ti akro bat sku po ja vu i dve en da se pro du bqu ju ka ko je film ski bi lo da to vi {e ni je do voq no. Ko - gle ske iko ne 20. ve ka - Kra qi ce i Bond do bi jao na za ma hu. na~ ni od mak od sta rog Bon da do - Bon da - u no vom ru hu, jer - ka da je Ipak, ni film ni je mo gao da za - {ao je sa po sled wom in kar na ci - jed na vre me {na kra qi ca ska ka la u sta vi vre me, ma da ga je uspo ra vao. jom, De ni je lom Krej gom, ko ji je ro - pa do bra nom a Bond bio ta ko bli zu Ve} to kom 1960-tih a po seb no u bu stan i fo ku si ran na ak ci ju, a mo }i ko ju je usrd no {ti tio? Obo 1970-tim {pi jun ske pri ~e su se bo ri se u sa vre me nom sve tu u ko me je su, o~i to, la ko do sko ~i li u No uve li ko me wa le i u kwi ga ma i na su biv {i qu ti pro tiv ni ci po ne - vo Vre me da u var qi vom sve tu i da fil mu. [pi ju ni ni su vi {e bi li kad sa ve zni ci a po ja vi li su se no - qe tra ju kao no si o ci pro ve re nih, sa mo ne u stra {i vi tvr di mom ci, ve pret we za ceo, glo ba li zo va ni sta rih ide a la i vr li na. ni ti su stva ri osta le cr no-be le. svet. ^i ni se da ova me ta mor fo za n Ilija Baki}

SPORT

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

13

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL – 12. AVGUST)

Li tvan ci na mu ~i li drim tim

Me rit se po vu kao Ak tu el ni olim pij ski {am pion na 400 me t a r a, ame r i~ k i atle ti ~ar La {on Me rit ne }e mo }i da bra ni ti tu lu iz Pe kin ga 2008. go di ne, po {to se po vre dio u kva li fi ka ci ja ma.

Me ri ti je bio glav ni kan di dat da od bra ni ti tu lu u Lon do nu, ali je na kon 250 me ta ra od u stao od tr ke i od {e pao do ci qa.

Ame ri~ kom atle ti ~a ru je 2010. do bio jed no go di {wu za bra nu tak mi ~e wa, jer je na ne ko li ko do ping te sto va bio po zi ti van.

Ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va na sta vi la je sa po be da ma na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, ali su se ~la no vi „ti -

[pan ci vo di li 20:2 pa iz gu bi li Ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Ru si je us pe la je da sa 77:70 sa vla da [pa ni ju iako je u jed nom tre nut ku „fu ri ja” vo di la ~ak sa 20:2.

Taj za o sta tak u 6. mi nu tu pr ve ~e tvr ti ne ni je po ko le bao „zbor na ju ko man du” ko ju su do tri jum fa vo di li Frid zon sa 24, Pon kra {ov sa 14 i Mo zgov sa 12 po e na. Pau Ga sol je sa 20 bio naj e fi ka sni ji u se lek ci ji [pa ni je. ma sno va” po {te no na mu ~i li pro tiv Li tva ni je - 99:94. Iako su ap so lut ni fa vo ri ti sve vre me vo di li, li tvan ski re pre zen ta tiv ci ni su do zvo qa va li da ih slav na NBA ime na „o{a mu te”

Bri tan ski ~e tve rac zla tan Po sa da bri tan skog ~e tver ca bez kor mi la ra u sa sta vu Aleks Gre g o r i, Pit Rid, Tom Xejms i En dru Trigs Hox osvo ji la je zlat nu me da qu u ve s la w u na Olim p ij s kim igra ma.

Bri tan ci su do naj sjaj ni jeg od li~ ja sti gli u vre me nu od {est mi nu ta, 3 se kun de i 97 sto tin ki.

Sre br nu me da qu osvo ji la je po sa da Austra li je, dok je po sa da SAD do {la do bron ze.

[pi rig po be di la u fo to fi ni {u [vaj c ar s ka atle ti ~ ar k a Ni k o l a [pi rig u di sci pli ni tri a tlon osvo ji la je zlat nu me da qu na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, a po bed nik tr ke od re |en je u ne iz ve snom fi ni {u. [pi rig je na ciq sti gla po sle jed nog sa ta, 59 mi nu ta i 48 se kun di, {to je vre me ko je je ostva ri la i [ve |an ka Li sa Nor den.

Ipak, [pi rig je pro gla {e na po bed ni com po {to je pre gle dan sni mak tr ke. Bron za nu me da qu osvo ji la je Austra li jan ka Erin Den {am.

Dva no va do pin ga Le bron Yejms {u ti ra na ko{ Li tva na ca

ve} su se upu sti li u otvo re nu bor bu i rav no prav no dr `a li ko rak sa glav nim pre ten den tom na zla to.

Pet mi nu ta pre kra ja Li tva ni ja je pre u ze la vo| stvo (84:82), ali sa mo na krat ko. Na kon {to je Kle i za no vu pred nost Ame ri ka na ca sma wio na „+1”, usle di la je se ri ja „drim ti ma” od 10:2 ko ju je sa pet po e na pred vo dio Le bron

Xejms. Taj, za vr {ni uda rac, od re dio je po bed ni ka ovog sjaj nog od me ra va wa sna ga u pre li mi nar noj fa zi olim pij skog tur ni ra.

Le bron Xejms i Kar me lo En to ni po sti gli su po 20 po e na, ~e ti ri vi {e od Ke vi na Du ran ta, dok je u po ra `e noj eki pi Kle i za od sko ~io sa 25 po e na.

Po ~i jus je uba cio 14, a Son ga i- la 11.

In dij ci se `a le Olim pij ski ko mi tet In di je pla ni ra da ulo `i `al bu zbog od lu ke Svet ske bok ser ske aso ci ja ci je (AIBA) da Vi ka su Kri {a nu odu zme pla sman u ~e tvrt fi na le olim pij skog tur ni ra, pre neo je Roj ters. Kri {an je u vel ter ka te go ri ji svla dao Ame ri kan ca Ero la Spen sa re zul ta tom 13:11, ali je AIBA na kon pre gle da nog snim ka pro gla si la ame ri~ kog bok se ra za po bed ni ka. Vla da ju }e bok ser sko te lo do de li la je Spen su ~e ti ri po e na, zbog pre kr {a ja ko je je to kom me ~a pra vio In di jac.

- Po na {em mi {qe wu i ame ri~ ki bok ser je gre {io i tre ba lo bi da bu de sank ci o ni san na isti na ~in. Ulo `i }e mo `al bu i na da mo se da }e ona uro di ti plo dom - re kao je {ef mi si je olim pij skog ti ma In di je Mu ra li da ran Ra xa.

Pot pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta te ze mqe Tar lo han Sing re kao je da su „su di je bi le pod uti ca jem ame ri~ kog lo bi ja i da su do ne le po gre {nu od lu ku”.

Ja pan i Mek si ko u po lu fi na lu Fud bal ske re pre zen ta ci je Ja pa na i Mek si ka pr vi su po lu fi na li sti mu { kog olim p ij skog tur ni ra u Lon do nu. Ja pan je u ~e tvrt fi na lu po be dio Egi pat sa 3:0, Mek si ko je bio bo qi od

Se ne ga la po sle pro du `e ta ka 4:2. Re zul ta ti: Ja pan - Egi at 3:0 (Na gai 14, Jo {i da 78, Ocu 83), Mek si ko - Se ne gal 4:2 - po sle pro du `e ta ka (En ri kes 10, Aki no 62, Dos San tos 98, Ere ra 109 - Ko na te 69, Bal de 76).

Po be de Hr vat ske, Ita li je i [pa ni je Hr vat ska je u ju tar wem ter mi nu po be di la Austra li ju sa 11:6 i ta ko sti gla do ~e tvr te po be de. Hr va ti su me~ pre lo mi li po ~et kom dru gog po lu vre me na ka da su go lom Suk na sti gli do ~e ti ri go la pred no sti - 6:2.

Naj e fi ka sni ji je bio Ma ro Jo ko vi} sa tri go la, dok su po dva po sti gli Bo {ko vi}, Do bud i Suk no. To mas Va lan je po sti gao po lo vi nu go lo va Austra li je.

Zla to za Fran cu sku i Ku bu Fran cu ski te {ka{ 23 -go di {wi xu di sta Te di Ri nert osvo jio je ti tu lu olim pij skog po bed ni ka u ka te go ri ji pre ko 100 ki lo gra ma, po {to je u fi na lu ju ko om sa vla dao Alek san dra Mi ha li na iz Ru si je.

Obo ji ca su za ra di la ka zne ne po e ne, Ri nert je dan, a Mi ha lin tri.

Bron za ne me da qe pri pa le su An dre a su Tel ce ru iz Ne ma~ ke i Ra fa e lu Sil vi iz Bra zi la.

U kon ku ren ci ji `e na, u ka te go ri ji pre ko 78 ki lo gra ma, olim pij sko zla to osvo ji la je Ida liz Or -

Pi sto ri jus u{ao u isto ri ju

tiz iz Ku be, ko ja je u fi na lu po be di la Mi ku Su gi mo to iz Ja pa na.

Me~ je za vr {en bez po e na, a Ja pan ka je iz gu bi la jer je za ra di la ka znu zbog ne ka tiv no sti. Ka ri na Brajnt iz Ve li ke Bri ta ni je i Ki ne ski wa Veng To ang osvo ji le su bron za ne me da qe.

Xu do tur nir je za vr {en. Ru si ja sa pet me da qa (3 -1 - 1) je naj u spe {ni ja na ci ja is pred Fran cu ska 7 (2 – 0 -5), Ko re je 3 (2 - 0 - 1), Ja pa na 7 (1 - 3 – 3), Ku be 3 ( 1 - 2 – 0) itd.

Ukup no 23 ze mqe su osva ja le tro fe je.

Ko re ji ti tu la sa bqom!

Ko re ja se upi sa la u ana le ma ~e va la~ kog spor ta, po {to je po sta la pr va se lek ci ja iz Azi je ko ja je osvo ji la olim pij sku me da qu u di sci pli ni sa bqa i to zlat nu. Ko re ja je u fi na lu u Lon do nu sa vla da la Ru mu ni ju 45:26, dok je bron za pri pa la Ita li ji ko ja je bi la bo qa od Ru si je 45:40.

[pa ni ja je po be di la bor be ne Gr ke sa 11:9. ^e ti ri mi nu ta pre kra ja je bi lo 11:7, a Gr ci su do kra ja me ~a us pe li da re zul tat ski ubla `e po raz. Po dva go la za „fu ri ju” po sti gli su Ma la rah, Min guel Al fe res i Pe ro ne Ro ha, dok je za „he le ne” dva go la po sti gao Eva ge los De la kas.

Svet ski pr va ci Ita li ja ni su sa 9:6 po be di li Ka zah stan, a u dru gom po lu vre me nu su po sti gli sa mo je dan gol.

Ju `no a fri~ ki atle ti ~ar Oskar Pi sto ri jus po stao je pr vi spor ti sta ko ji je sa am pu ti ra nim no ga ma u~e stvo vao na Olim pij skim igra ma. Pi sto ri jus se pla si rao u po lu fi na le tr ke na 400 me ta ra, po {to je u svo joj kva li fi ka ci o noj gru pi bio dru gi (45,44) iza Lu gu e li na San to sa iz Do min kan ske Re pu bli ke - 45,04.

Ju `no a fri ka nac je ro |en bez obe pot ko le ni ce, a do bio je na di mak „Blejd ra ner”, jer se tak mi ~i sa kar bon skim pro te za ma.

Na Pa ra o lim pij skim igra ma u Pe kin gu 2008. osvo jio je tri zlat ne me da qe, a ~e ti ri go di ne ra ni je u Ati ni zla to i sre bro.

Me | u n a r od n i olim p ij s ki ko mi tet (MOK) ot krio je dva no v a slu ~ a j a do p in g o v a n ih spor ti sta na Igra ma u Lon do nu, pre neo je AP. Re p re z en t a t iv k a Ru s i j e u bi ci kli zmu Vik to ri ja Ba ra no va i ko lum bij ski atle ti ~ar Di je go Pa lo me ku iz ba ~e ni su sa tak mi ~e wa zbog po zi tiv nih re zul ta ta na do ping te stu, po tvr dio je port pa rol MOK-a Mark Adams.

Utvr |e no je da je Ba ra no va 24. ju la ko ri sti la te sto ste ron, dok Ko lum bi jac ni je na stu pio u da nasnsjim kva li fi ka ci jam u di sci pli ni 400 me ta ra.

Od po ~et ka Iga ra u Lon do nu MOK je zbog do pin ga sa tak mi ~e wa iz ba cio al ban sku di za ~i cu te go va Hi sen Pu la ku, uz b e k i s tan s ku gim n a s ti ~ar k u Lu i z u Ga l i u l i n u i atle t i ~ a r e Iva n a Ci k a n a (Be lo ru si ja), Ma ri nu Mar gi je vu (Mol da vi ja) i Ami nea La lou (Ma ro ko).

[vr qao van se la, pa za ra dio su spen zi ju Kim Ko lins, biv {i {am pion ne }e tr ~a ti tr ku na 100 me ta ra zbog kr {e wa di sci pli ne. Le ster Hen li, port pa rol olim pij skog ti ma ka rip ske dr `a ve Sent Kits i Ne vi sa, iz ja vio je da je Ko lins pro pu stio kva li fi ka ci je jer je na pu stio olim pij sko se lo, {to je su prot no pra vi li ma.

- Kim ni je bio u olim pij skom se lu pro te klih ne ko li ko da nare kao je Hen li.

Hen li je, me |u tim, na veo da }e Ko lins ipak u~e stvo va ti u tr ci na 200 me ta ra i u {ta fe ti

Su per ma me svet skog pli va wa Ame ri~ ki pli va ~i Majkl Felps i Ra jan Loh te po tvr di li su na Olim pij skim igra ma u Lon do nu da su naj bo qi na sve tu, a mo `da su glav ni uzro ci uspe ha wi ho ve maj ke ko je ih bo dre na sva koj tr ci.

Ka me re u lon don skom Akva tik cen tru po sled wih da na ~e sto su lo vi le De bi Felps i Ike Loh te ka ko, uz mno go emo ci ja, pre `i vqa va ju sva ki tre nut ku to kom Maj klo vih i Ra ja no vih tr ka. Go spo |a Felps se, do du {e, ve} na vi kla na ta kve si tu a ci je po {to je wen sin do mi ni rao i na pret hod nim Igra ma u Pe kin gu.

- Ta da sam shva ti la da me qu di pre po zna ju na aero dro mi ma, u vo zu, ~ak i de ca na uli ci - ka za la je Felp so va maj ka ame ri~ kim me di ji ma.

Za raz li ku od we, Ike Loh te do ovih Iga ra ni je bi la po zna ta {i roj jav no sti, a on da je wen sin u Lon do nu osvo jio dve zlat ne me da qe.

- Stal no sam ner vo zna i za to se tru dim da me ka me re ne ulo ve. Po -

ku {a vam da se sa kri jem - ka za la je ona.

De bi Felps ob ja sni la je da je pli va we od u vek bi lo pri sut no u we noj po ro di ci.

- Po ne kad sam mi sli la da uop {te i ne mam dru gi iz bor - na ve la je ona.

Loh te o vi ro di te qi Ike i wen biv {i mu` Stiv su du gi niz go di na tre ni ra li mla de pli va ~e, a wi hov sin je ve} sa 10 go di na po ka zao da je ve li ki ta le nat. Ra jan, pre ma tvrd wa ma maj ke, svo je me da qe sa se ni or skih tak mi ~e wa po kla wa mla dim pli va ~i ma ko je sret ne na mi tin zi ma {i rom SAD. - Ve o ma sam po no sna na we ga zbog to ga - is ta kla je ona.

De bi Felps je, po sle raz vo da od su pru ga Fre da, sa ma po di gla i vas pi ta la Maj kla i we go ve dve se stre.

- Ne mam ni ka kav kon kre tan sa vet za sa mo hra ne maj ke. Ja sam sa mo po dr `a va la svo ju po ro di cu, tru di la sam se da bu dem ja ka - po ru ~i la je go spo |a Felps.

REZULTATI – SEDMI DAN Ko{arka (`)

Odbojka (`) B grupa

A grupa

^e tvr to ko lo: Bra zil - Ki na 3:2, Tur ska - Ko re ja 3:2, SAD - Sr bi ja 3:0.

^e tvr to ko lo: An go la - Hr vat ska 56:75, Tur ska - Ki na 82:55, ^e {ka - SAD si no}.

Ta be la: 1. Ki na 7, 2. Tur ska 7, 3. SAD 6, 4. Hr vat ska 5, 5. ^e {ka 4, 6. An go la 4.

1. SAD 2. Ko re ja 3. Ki na 4. Tur ska 5. Bra zil 6. Sr bi ja

4 4 4 4 4 4

4 2 2 2 2 0

0 2 2 2 2 4

12:2 9:7 8:6 9:8 7:10 2:12

11 7 7 6 4 0

A grupa ^e tvr to ko lo: Ja pan - Ru si ja 1:3, V. Bri ta ni ja - Do mi ni kan ska R. 0 : 3 , Al `ir - Ita li ja (si no}).

1. Ru si ja 4 2. Ita li ja 3 3. Ja pan 4 4. Do mi ni ka na4 5. V. Bri ta ni ja4 6. Al `ir 3

4 3 2 1 1 0

0 0 2 3 3 3

12:2 9:2 8:6 5:9 3:11 2:9

12 9 6 3 2 1

Grupa B ^e tvr to ko lo: Ru si ja - Austra li ja 66:70, Bra zil - Ka na da 73:79, Fran cu ska - Ve li ka Bri ta ni ja 80:77 (pp). Ta be la: 1.

Fran cu ska 8, 2. Austra li ja 7, 3. Ru si ja 7, 4. Ka na da 6, 5. Ve li ka Bri ta ni ja 4, 6.

Bra zil 4.

B grupa ^e tvr to ko lo: J. Ko re ja - Fran cu ska 21:24, [pa ni ja - [ved ska 25:24, Dan ska - Nor ve {ka si no}. Ta be la: 1. Fran cu ska 7, 2. J. Ko re ja 5, 3. [pa ni ja 5, 4.

Nor ve {ka 3, 5. Dan ska 2, 6. [ved ska 0.

Vaterpolo (`) A grupa Tre }e ko lo: [pa ni ja - Ma |ar ska 13:11, Ki na - SAD 6:7. Ta be la: 1. [pa ni ja 5, 2.

SAD 5, 3. Ma |ar ska 2, 4. Ki na 0.

B grupa

A grupa

Tre }e ko lo: Ru si ja - Austra li ja 8:11, Ve li ka Bri ta ni ja - Ita li ja 5:10. Ta be la: 1. Austra li ja 6, 2. Ru si ja 4, 3. Ita li ja 2, 4. Ve li ka Bri ta ni ja 0.

U ~e tvrt fi na lu 5. av gu sta igra ju: SAD - Ita li ja, Ma |ar ska - Ru si ja, [pa ni ja Ve li ka Bri ta ni ja, Ki na - Austra li ja.

^e tvr to ko lo: An go la - Ve li ka Bri ta ni ja 31:25, Hr vat ska - Cr na Go ra 27:26, Ru si ja - Bra zil 31:27. Ta be la: 1. Ru si ja 6, 2. Bra zil 6, 3. Hr vat ska 6, 4. Cr na Go ra 4, 5. An go la 2, 6. Ve li ka Bri ta ni ja 0.

^e tvrt fi na le: Ve li ka Bri ta ni ja - Ka na da 0:2, SAD - No vi Ze land 2:0, [ved ska - Fran cu ska 1:2, Bra zil - Ja pan 0:2. U po lu fi na lu }e se sa sta ti: Ka nad - SAD i Fran cu ska - Ja pan.

Rukomet (`)

Fudbal (`)

4 h100 me ta ra. Kim Ko lins, atle ti ~ar ka rip ske dr `a ve Sent Kits i Ne vi sa po tvr dio je su spen zi ju na svom Tvi ter na lo gu.

- Mo ji na vi ja ~i, ne }u da la `em. Ne }u u~e stvo va ti u tr ci na veo je Ko lins do dav {i da ~ak i za tvo re ni ci ima ju pra vo na po se tu su pru ge.

Tak mi ~e we u Lon do nu je 36go di {wem Ko lin su pe to uza stop no u~e {}e na Olim pij skim igra ma, a naj ve }i uspeh ostva rio je 2003. go di ne ka da je po stao svet ski {am pion.

Ri zni ca me da qa Zemqa

Z

S B UK

SAD Ki na V. Bri ta ni ja J. Ko re ja Fran cu ska Ne ma~ ka Ita li ja S. Ko re ja Ka zah stan Ru si ja J. Afri ka No vi Ze land Ja pan Ku ba Ho lan di ja Ma |ar ska Poq ska Ukra ji na Austra li ja Ru mu ni ja Ka na da Da na ska ^e {ka Bra zil Be lo ru si ja Slo ve ni ja Eti o pi ja Gru zi ja Li tva ni ja Ve ne cu e la [vaj car ska Mek si ko [ved ska Ko lum bi ja [pa ni ja Slo va~ ka In di ja Sr bi ja Bel gi ja In do ne zi ja Mon go li ja Ke ni ja Nor ve {ka Hr vat ska Egi pat Taj land Taj peh Gr~ ka Azer bej yan Uz be ki stan Mol da vi ja Ka tar Sin ga pur Iran Hong Kong

23 22 10 9 8 5 5 4 4 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

10 13 16 10 7 8 2 5 5 8 9 6 5 3 0 1 0 0 13 9 1 0 0 4 9 11 2 1 1 3 1 2 1 1 0 4 10 6 4 2 2 5 2 2 2 1 1 4 1 3 0 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 1 3 0 2 1 2 1 1 3 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 0 1 0 1 0 0 2 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1

46 48 25 16 21 20 13 5 4 25 4 7 22 5 6 5 4 6 17 7 8 5 4 6 5 3 1 1 1 1 1 4 3 3 3 4 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1

14

sport

nedeqa5.avgust2012.

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LOn DO nU (27. JUL – 12. AV GUST)

Igre tek po ~i wu Ko re ja – Sr bi ja 22:28 (10:12) LON DON: Ko per boks are na, gle da la ca: 5000, su di je: Bo na ve tu ra i Bo na ve tu ra, sed mer ci: Ko re ja 6 (3), Sr bi ja 3 (2), is kqu ~e wa: Ko re ja 4, Sr bi ja 12 mi nu ta.

KO RE JA: ^. Li, Je ong, Park, Jung 2, Park 5, Lin, Park (11 od bra na, 1 sed me rac), J. Li 5 (2), Jung, Je ong 6, Pa ek, Ko, Eom 4 (1), Jun. SR BI JA: Sta ni} (19 od bra na), Mar ja nac, [e {um 3, Vu jin 4 (1), Nik ~e vi} 5, Ma noj lo vi} 1, To ski} 5, Ili} 1 (1), Pro da no vi} 2, Rni}, Be qan ski, Vu~ ko vi}, ^u tu ra 3, Stan ko vi} 4.

Ko na~ no, i srp ski ru ko me ta {i su ose ti li slast po be de na Olim pij skim igra ma u Lon do nu.

U me ~u „bi ti ili ne bi ti” za iza bra ni ke Ve se li na Vu ko vi }a Sr bi ja je sa vla da la Ju `nu Ko re ju sa 28:22 (12:10) u ~e tvr tom ko lu gru pe B i za dr `a la re al ne {an se za pla sman u ~e tvrt fi na le. Za taj ciq or lo vi ma je po treb na po be da, u ne kim kal ku la ci ja ma i re mi, u po sled wem ko lu pro tiv Ma |ar ske.

Or lo vi su pro tiv Ko re je od i gra li sa svim do bro, na ma ho ve i od li~ no, ma da su opet, kao pro tiv [panije i Dansk e, upad al i u minus f aze u pojedinim deonicam a me~a kada su Ko rejan ci hvat ali z alet za pre ok ret.

Me|ut im, { to gre {kama na {ih protiv nika, {to fantast i~nim

S ta nkovi } je na po ~etku m e~ a bio i zuz etno raspo lo`en

odbr anama D arka Stani }a pre sv ega, n a{ tim j e u speo d a odr`i m in im um dva gola pr edn osti ko je je kasnije, kada je pr ev azi {ao kri zne trenut ke , uve}ao i me~ uveo u mi rnu zavr{n icu. S ta ni } je briqir ao na gol u sa ~ak 19 odbr ana . Prot iv Ko re janaca s mo dobili i [e{uma, koji je po stigao p rve g ol ov e u L ondonu , ukupno t ri, dok su puca~ki na jr -

aspolo`e niji bili Nik~e vi} i To ski}, te Vujin i St ank ov i}.

S rps ki tim j e u prvih desetak min uta oba poluvr eme na sagradio pre dn ost. Najpr e je za tili ~ as 4:4 pre tv orio u 8 :4 (S tanko vi } d va gol a), ali i prop us ti o prilik u da noka ut ira K or ejance, p o{ to su na {i rukometa{i proma {ili ~etiri zicera ukqu~ uju}i i sedmera c.

Ma|ari u mislima Prvi tijumf na Olimpijskim igrama na d J u`nom Korejo m rukometa{i S r bi je zab oravili su prak ti~ no ve} po i zlazk u iz svla~ionice „K op er b oksa“. Izabranic i V eselina V uk ov i}a ve} su se fo kusira li na du el sa Ma|arsk om u pone de qak, k oji }e i mati prefi ks pr esudnog za plas man u finale.

Junak pobede nad s impati~nom a zij skom sele kcijom bio je go lman Darko Stani } sa 19 o dbrana.

- Golman mo `e d a dobije s am s k or o svak u ut akmicu, al i da b i se p obe|ival o u kontinu itetu ne ophodn a je podr {ka ce lo g ti ma. U do sa da {wem delu turnira imal i smo malo raspo lo`eni h pojedinaca , ali nij e kraj i ver ujem da na s prav i izazo vi tek o~ ek uju – istak ao j e Sta ni }.

Sjajni go lm an tvrdi da „ or lovi“ ni su na~ini li nijeda n kiks u do sa da{wim utakm icama.

- Poraz i u prva t ri kol a su o~ekiv ani . Znamo ko je su na {e {anse z a bodo ve. Korej u smo savl ad ali, ostala je Ma |a rs ka protiv koj e nam ne}e b iti nimalo la ko . Nism o favorit i u toj utakm ici , ali nis mo n i autsa jd eri. Srbij a i M a|arska su podjed nak og kvalite ta, o~e ku je nas m nogo

te{k a utakmi ca – zakqu~io je S tani}.

Iskusni sredwi bek Dalibor ^utura bio je zadovoqan posle pobede nad Ju`nom Korejom.

- Dolazimo sebi. Znali smo da mo`e da se dogodi da na startu turnira zabele`imo sva tri poraza jer u pitawu su najboqe reprezentacije na svetu. Me|utim, znali smo i da je u pitawu turnirski sistem takmi~ewa, da nije u pitawu tenis, gde ispada{ posle prvog poraza.

Nalazimo se na korak do ~etvrtfinala, Ma|arska je odli~na selekcija, ali pokazali smo da mo`emo da igramo sa najboqima – objasnio je ^utura.

U duelu sa Ju`nom Korejom odsko~io je Darko Stani}, {to potvr|uje i ^utura, ali su se probudili i drugi igra~i.

- Postoje razni na~ini da dobijete utakmicu, a na Stani}a mo`emo uvek da se oslonimo. Bili smo pravi tim protiv Koreje. Rival bi pro{ao jo{ gore da nam nije su|eno previ{e iskqu~ewa.

Sada nas ~eka na{e prvo finale na turniru – podvukao je ^utura.

Zla to za Se re nu Vi li jams `en skom sin glu. U fi na lu tur ni ra u Lon do nu de kla si ra la je Ma ri ju [a ra po vu pre pu stiv {i joj sa mo gem - 6:0, 6:1. I [a ra po -

Se re na Vi li jams

va je pr vi put do {la do olim pij ske me da qe, ali s ob zi rom na is hod fi na la, sre bro joj je ve ro vat no pre se lo. Bio je to wi hov 11 me~ i de ve ta po be da Ame ri kan ke, od no sno osma za re dom.

Tre nut no tre }a i ~e tvr ta te ni ser ka sve ta na cen tral nom te re nu Vimbldo na pro ve le su sa mo 63 mi nu ta.

Igra ~i ca sa 14 gren slem ti tu la od ser vi ra la je de set aso va, na pra vi la pet brej ko va, 24 „vi ne ra” na spram {est pro tiv ni ce.

Se re na je ap so lut nu do mi na ci ju la ko i br zo pre to ~i la u ube dqi vu po be du i u je di ni vre dan tro fej ko ji joj je ne do sta jao u ka ri je ri.

Do naj sjaj ni jeg od li~ ja do {la je na vi {e ne go im pre si van na ~in, po {to su re dom pa da le na {a Je le na Jan ko vi}, Ur su la Ra dvan ska, Ve ra Zvo na re va, Ka ro li na Vo zwac ki i Vik to ri ja Aza ren ka, a ni jed na od wih ni je us pe la da osvo ji set pro tiv Se re na.

Bron za na me da qa na OI u sin glu pri pa la je Be lo ru ski wi Vik to ri ji Aza ren ki, ko ja je u me ~u za tre }e me sto sa vla da la Ma ri ju Ki ri len ko - 6:3, 6:4. Se re na Vi li jams.

Bra }a Bra jan po tvr di li kva li tet Ame ri kan ci, bra }a Majk i Bob Bra jan osvji li su zlat nu me da qu na Olim pij skim igra ma u Lon do nu u ka te go ri ji mu {kih du blo va. Oni

STRE qA [TVO 10.00 - MK pi{toq, kvalifikacije (Damir Mikec, Andrija Zlati}) ATLE TI KA 12.00 - Maraton (Olivera Jevti}, Ana Suboti}) 12.30 - Skok u vis, kvalifikacije (Dragutin Topi})

TE nIS 13.00 - Me~ za tre}e mesto (Novak \okovi} - Martin del Potro) OD bOJ KA 23.00 - Srbija - Brazil (`)

Jo{ Bra zil i kraj mu ~e wa

IZJAVE PO SLE UTAKM ICE

Ame ri~ ka te ni ser ka Se re na Vi li jams osvo ji la je zlat nu olim pij sku me da qu u

PRO GRAM Da nas

su u fi na lu sa vla da li Fran cu ze Mi ka e la Qo dru i @o Vil fre da Con gu 6:4, 7:6 (7:2). Bron za na me da qa pri pa la je jo{ jed nom fran cu -

skom du blu. Ri {ar Ga ske i @i li jen Be ne to sa vla da li su {pan ski par Da vid Fe rer/Fe li si ja no Lo pes sa 7:6 (7:4), 6:2.

To je bi o period igre kada su o ba ti ma ma {t al a o gol u sedam minuta. Sre}o m pa su i K orejanci zak a zali u napadu, mada su ipak uspeli d a pri|u na g ol zaostat ka . Ne i da p re okr en u, pa s u Ni k~evi } i Stankov i} u fi ni {u prvog poluvremena obezbedil i Srbiji dv a gola pred nosti (12:10 ). Ili}, Vu jin i d ru{tvo su drugih pola sata sveli g re{ke na mini mu m, mada su i daqe i mali mn ogo du`e igr a~a mawe na terenu od Ko re je. U j ednom t renutk u t aj odnos je bio 6:1 u i skqu~ew ima u k ori st na { eg sa stava . I pak, o dl i~no su na{ i igra~i ko ri st ili m aestralne odbran e Stani} a i iz k on tr i i u t renucima ka da sm o bil i br oj~ano slabiji od r`aval i pred no st .

Srbiju nije po re metio mn ogo ni izlaza k beka Vu~kovi}a zb og tri isk qu~ewa. U daqe m to ku ut akmice [e{um je p roradio, p os ti ga o je dv a uz ast opna gola za 1 6:1 2, a Vujin se r azgor opadi o.

Fenomenalni {u ter je p ostigao tri od ~e ti ri gola kojim je na{ tim n ovom serijom z a 25 :20 de finitivno re{ io p itawe p obe dnika.

D a bi obe zb edila pl as man u ~ etvr tfinal e olimpi jsk og tu rni ra, Srbija }e morati u posledwem k ol u da sa vl ad a Ma|arsk u, a taj me~ i gra se o d 10.30 ~ a sov a u po ne de qak.

^a vi}: @i vot ide da qe Dan po sle osva ja we ~e tvr tog me sta u fi nal noj olim pij skoj tr ci na 100 me ta ra lep tir srp ski pli va~ Mi lo rad ^a vi} re kao je da je u`i vao u Igra ma i se okre }e ono me {to ga ~e ka u bu du} no sti. ^a vi} je u Lon do nu is pli vao po sled wu tr ku u ka ri je ri, a do zla ta je do {ao we gov ve li ki ri val, Ame ri ka nac Majkl Felps.

- Ta ko je to u spor tu po ne kad, ali sam za i sta u`i vao! Hva la svi ma na po dr {ci, ali ni je sve cr no! Ipak, `i vot ide da qe na pi sao je ^a vi} na svom pro fi lu na dru {tve noj mre `i Tvi ter.

Uz Al `ir, naj bo qe od boj ka {i ce Sr bi je je di ne ne ma ju ni jed nu po be du na olim pij skom tur ni ru. U ~e ti ri me ~a, sa mo dva osvo je na se ta i po ra zi od Ki ne, Ju `ne Ko re je, Tur ske i SAD. Sa ti tu lom evrop skog pr va ka, sa stav Zo ra na Ter zi }a oti {ao je u Lon don i do `i veo fi ja sko. Sa da, na {e da me ~e ka ju ne de qu uve ~e u 23 ~a sa ka ko bi od i gra le po sled wi me~ na tur ni ru pr o tiv Bra zi la, sa ~u va le ~ast i vra ti le se ku }i na, ono

- Si tu a ci ja je tre nut no ta kva i od to ga ne mo `e mo da po beg ne mo, ne go jed no stav no da po ku {a mo na sle de }oj utak mi ci da od i gra mo jo{ bo qe i na mu ~i mo Bra zil vi {e ne go SAD - re kao je Ter zi}.

Sr bi ja je igra la bo qe i po ve za ni je ne go u pret hod nim me ~e vi ma, {to su od boj ka {i ce ob ja sni le od su stvom psi hi~ kog op te re }e wa.

- ^i ni mi se da smo pr va dva se ta do sta do bro od i gra li. Ima li smo {an se, ali, na `a lost, ni -

Bran ki ca Mi haj lo vi}

{to funk ci o ne ri uglav nom na ja vqu ju po sle ne u spe ha - de taq nu ana li zu. Do ta da, s ob zi rom na to da tur nir i da qe tra je, na{ tim na sta vqa da pri ~a sa mo o pr voj pret hod noj i pr voj na red noj utak mi ci.

Se lek tor Ter zi} po sle ube dqi vog po ra za od SAD u pe tak uve ~e re kao je da je we gov tim bio bo qi ne go u pret hod na tri me ~a na Olim pij skim igra ma, a da opet ni je ura dio sve {to je mo gao. On je do dao da ni je si gu ran da bi to i{ta zna ~i lo za ko na ~an is hod.

- De fi ni tiv no smo ura di li ne ke stva ri bo qe ne go na pr o {lim utak m i c a m a. Sa d a smo pr o koc ka li za i sta mno go ide al nih pri je ma. Mno go la kih si tu a ci ja da nas ne da ni smo re {i li u svo ju ko rist, ne go ni smo ima li ni na pad... Ta ko da su nas ne ke si tu a ci je ko {ta le bo qeg re zul ta ta. I da smo ih is ko ri sti li, pi ta we je {ta bi to zna ~i lo u smi slu ko na~ nog re zul ta ta - re kao je Ter zi} po sle po ra za 0:3.

SAD su pr o {le u ~e tvrt fi na le kao pr ve u gru pi i va `e za glav nog fa vo ri ta za zlat nu me da qu. Mno gi tu eki pu na zi va ju „tim sno va `en ske od boj ke”. Sr bi ji je ovo bio ~e tvr ti po raz na Igra ma, a u po sled woj utak mi ci u ne de qu se sa sta je sa ve li kim fa vo ri tom Bra zi lom.

Be kri} stao u po lu fi na lu Srp ski atle ti ~ar Emir Be kri} ni je us peo da se do mog ne fi nal ne tr ke na 400 me ta ra pre po ne na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. U dru goj po lu fi nal noj gru pi za u zeo ~e tvr to me sto sa vre me nom 49.62 se kun de.Naj br `i u dru goj po lu fi nal noj gru pi bio je Ha vi jer Kal son iz Por to ri ka (47.93).

Be kri} je od star ta kre nuo sna `no, od li~ no se dr `ao u gru pi sa dvo stru kim vi ce {am pi o nom sve ta Kal so nom i od li~ nim Ame ri kan cem An |e lom Tej lo rom. Na pret po sled woj pre po ni ma lo je po su stao, i ~i ni se iz gu bio ri tam, ali je u fi ni {u, kao i u kva li fi ka ci ja ma i ne dav no na Evrop skom pr ven stvu, iz vu kao svoj mak si mum i sjaj no okon ~ao tr ku.

Emir Be kri} je u po lu fi na lu ukup no za be le `io 14. vre me.

^e tve rac de se ti Srp ski ~e tve rac bez kor mi la ra osvo jio je ~e tvr to me sto u B fi na lu na Olim pij skim igra ma u Lon do nu i sa mim tim de se to me sto u ko na~ nom pla sma nu. ^e tve rac u sa sta vu Mi lo{ Va si}, Go ran Ja gar, Mi qan Vu ko vi} i Ra do je \e ri} je ostva rio vre me od 6:11.94 mi nu ta, sa dve i po se kun de za o stat ka u od no su na be lo ru sku po sa du, ko ja je tri jum fo va la u B fi na lu.

smo ih is ko ri sti le. Mi slim da smo bi le sve sne da ne ma mo {ta da iz gu bi mo, pa smo igra le opu {te ni je i ras te re }e ni je - re kla je li be ro Su za na ]e bi}.

Ona je ka za la da ni je raz mi {qa la o to me {ta bi bi lo u Lon do nu da je eki pa od po ~et ka tur ni ra igra la kao u pe tak.

- To je sad sve {ta bi bi lo kad bi bi lo...Na `a lost, ni smo us pe le da pr o |e mo da qe, a ja se iskre no na dam da smo bar ma lo po pra vi le uti sak {to se ti ~e na {e igre. Osta je nam utak mi ca pr o tiv Bra zi la, da pr o ba mo da od i gra mo naj bo qe {to mo `e mo na ovom tur ni ru i da pre sve ga bu de mo za do voq ne svo jom igrom - re kla je ]e bi }e va.

Pri ma~ Bran ki ca Mi haj lo vi}, ko ja je ove go di ne de bi to va la za re pre zen ta ci ju, ima la je ne ko li ko atrak tiv nih po te za, ali ni je `e le la da se is ti ~e, a i ma lo se zbu ni la na no vi nar sko pi ta we o we noj igri.

- Ni sam ni sve sna da sam do bro od i gra la, ka ko ka `e te. Ni je ovo in di vi du al ni sport, ne go ko lek tiv ni, gde ne tre ba ni ko da se is ti ~e po seb no. Dra go mi je zbog ti ma jer smo od i gra le mno go bo qe. Ve ro vat no je uzrok to me {to smo igra li bez pri ti ska i ni smo raz mi {qa li o po be di, ni ti o bi lo ka kvom re zul ta tu - re kla je 21-go di {wa Bran ki ca Mi haj lo vi}.

Fi li po vi} po sled wi Srp ski atle ti ~ar Pre drag Fi li po vi} za u zeo je 48. me sto u br zom ho da wu na 20 ki lo me ta ra, na Olim pij skim igra ma u Lon do nu.

Fi li po vi} je za vr {io tr ku po sle jed nog sa ta, 27 mi nu ta i 22 se kun de. Zlat na me da qa pri pa la je Ki ne zu Ding ^e nu, ko ji je u{ao u ciq sa vre me nom no vog olim pij skog re kor da od je dan sat, 18 mi nu ta i 46 se kun di. Sre bro je osvo jio Erik Ba ron do iz Gva te ma le (1:18:57), a bron zu Xen Vang ta ko |e iz Ki ne (1:19:25). U tr ci na 20 ki lo me ta ra star to va lo je 56 tak mi ~a ra, {e sto ri ca su od u sta la to kom tr ke, a dvo ji ca su dik sva li fi ko va na. Fi li po vi} je po sled wi pro {ao kroz ciq.

SPORT

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

15

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST)

Iva na Mak si mo vi} osvo ji la 100. me da qu za Sr bi ju Re pre zen ta tiv ka Sr bi je u stre qa {tvu Iva na Mak si mo vi} osvo ji la je sre br nu olim pij sku me da qu u di sci pli ni ma lo ka li bar ska pu {ka tro stav u Lon do nu. K}er ka olim pij skog {am pi o na i ak tu el nog se lek to ra stre qa~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je Go ra na Mak si mo vi }a (Seul 1988), 22-go di {wa Iva na, osvo ji la je 100. me da qu za ju go slo ven ske i srp ske spor ti ste. Mak si mo vi }e va je do me da qe do {la sa ukup nim re zul ta tom od 687,5 (590) kru go va. Igre u Lon do nu su pr ve u ka ri je ri srp ske re pre zen ta tiv ke. Dru ga na {a tak mi ~ar ka u ovoj di sci pli ni An drea Ar so vi} za u ze la je 27. me sto sa 577 kru go va od 46 tak mi ~ar ki.

Zlat nu me da qu je uz no vi olim pij ski re kord osvo ji la Ame ri kan ka Xej mi Lin Grej sa 691,9 (592) kru go va. Bron za je po sle ve li ke bor be pri pa la ^e hi wi Ade li Si ko ro voj sa 683 (584) kru ga. To je dru ga me da qa za Sr bi ju na Igra ma u Lon do nu, a i pr vu je u stre qa {tvu, u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem, osvo jio An dri ja Zla ti}.

Mak si mo vi }e va je u osnov nom de lu upu ca la 590 kru go va (po sta vo vi ma, le `e }i 196, sto je }i 197, kle ~e }i 197) i za be le `i la dr `av ni re kord i kao dru ga je iza Gre je ve u{la u fi na le. U svom pr vom olim pij skom fi na lu , kao naj mla |a fi na list ki wa, Iva na je po ~e la hi cem od 9,3, {to je na go ve {ta va lo tre mu, ali je ona br zo po be |e na. Pr vo 10,3, pa 10,2, pa 9,5, on da ne {to sla bi ji hi tac od 9,3 u pe toj se ri ji, ali on da...

Ova ci je pro lo mi le su se u „Kra qev skoj ba ra ci� ka da je na {a tak mi ~ar ka upu ca la per fekt nih 10,9. U tom tre nut ku, Iva na je ima la ~ak 5,2 kru go va pred no sti u od no snu na tre }e pla si ra nu Hr va ti cu Swe na `nu Pej ~i}, ko ja je u po sled we ~e ti ri se ri je pa la i osta la bez me da qe. Hi ci ma od 9,2, 10,1 i 9,6, Iva na je pri ve la ru tin ski fi na le kra ju, a u po sled woj se ri ji mo gla je da do zvo li se bi i naj sla bi ji hi tac od de set fi nal nih - 9,1. Ni ko joj od pra ti qa ni je bio ni bli zu.

Iva na Mak si mo vi} pri zna la je da jo{ ni je u pot pu no sti sve sna da je na olim pij skom de bi ju

Di vac: Me da qa u pra vom tre nut ku

Iva na Mak si mo vi}, Yej mi Lin Grej i Ade la Si ko ro va

osvo ji la sre br nu me da qu, ko ja je ujed no i 100. od li~ je na {e ze mqe na Igra ma.

- Imam ose }aj da je tak mi ~e we kao i sva ko dru go, od no sno i me da qa kao i sva ka dru ga. Ipak, ve ru jem da }e su tra da me zvek ne i da }u bi ti sve sna {ta sam ura di la, jer je ovo moj naj ve }i uspeh u ka ri je ri - re kla je 22. go di {wa Mak si mo vi }e va no vi na ri ma u Lon do nu.

Mak si mo vi }e va je na ve la da se po ma lo stvo ri la fa ma oko 100. me da qe za Sr bi ju, ali je ot kri la da joj je dra go {to ju je ba{ ona osvo ji la.

- Obe me da qe ko je smo mi, strel ci uze li vre de za Sr bi ju i vo le la bih da od li~ ja osvo je i No vak i va ter po li sti. - is ta kla je re pre zen ta tiv ka Sr bi je.

Ona je na ve la da je fi nal no tak mi ~e we bi lo ve o ma stre sno, ali da je osta la pri bra na u od lu ~u ju }im tre nu ci ma.

- Zna la sam da }u ima ti do bar re zul tat ako uspem da se is kon tro li {em, {to je bit no u stre qa {tvu. Ve o ma sam srec na. Ima la sam ne ke sla be de vet ke, bi lo je i tre me. Ipak, us pe la sam da odr `im po zi ci ju na ko joj sam bi -

la u kva li fi ka ci ja ma i da uzmem sto tu me da qu za Sr bi ju - ob ja sni la je ona.

Mak si mo vi} je na ve la da je ra dost od mah po de li la sa ocem Go ra nom.

- Ta ta je zvao bra ta ko ji je u Cr noj Go ri na mo ru, ali je sve pra tio. Sve ovo je za we ga. ^u li smo se i pre i po sle pu ca wa, i pre fi na la i sa da ~e kam da mu se ja vim. Ovo we mu du gu jem - po ru ~i la je srp ska olim pij ka.

Ona se za hva li la na po dr {ci svi ma u Sr bi ji, ali i ko le ga ma iz re pre zen ta ci je u Lon do nu i do da la da se na da sve ~a nom do ~e ku na bal ko nu Skup {ti ne gra da u Be o gra du.

- Ako bu de bal kon, to }e pred sta vqa ti pot pu no ostva re we mog sna - is ta kla je osva ja ~i ca sre br ne me da qe.

Mak si mo vi }e va je do da la i da je bi la tu `na zbog po ra za No va ka \o ko vi }a u po lu fi na lu, kao i zbog to ga {to se Mi lo rad ^a vi} ni je do ko pao od li~ ja.

Ne ka ko je sve bi lo ka ko ne va qa, ali su oni stvar no ve li ki spor ti sti. Me ni je ve li ka ~ast {to sam sa wi ma u olim pij skom ti mu i {to sam mo gla da ih upo znam - za kqu ~i la je ona.

Go ran: Bo qi ose }aj ne go u Se u lu Se lek tor stre qa~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je Go ran Mak si mo vi} re kao je da se ose }a bo qe ne go ka da je on do {ao do zla ta na Igra ma u Se u lu 1988. go di ne.

We go va }er ka Iva na Mak si mo vi} je do ne la 100. me da qu za Sr bi ju u isto ri ji Olim pij skih iga ra, po {to je bi la dru ga u di sci pli ni 50 me ta ra ma lo ka li bar skom pu {kom tro stav.

- Mi slim da je sa da jo{ bo qi ose }aj ne go ka da sam ja osvo jio zla to. Stvar no je od ra di la per fekt no i vi {e ne go {to smo o~e ki va li - ka zao je Mak si mo vi}.

Mak si mo vi }e va se na {la iza Ame ri kan ke Xej mi Lin Grej, ko ja je po sta vi la no vi olim pij ski re kord, a is pred ^e hi we Ade le Si ko ro ve.

- Mal te ne ni sam ni gle dao me~, sve vre me sam {e tao i ni jed nom ni sam po gle dao u cev kad je ga |a la. Sa mo sam pra tio re zul tat i vi deo da do bro ide - re kao je otac 22-go di {we re pre zen ta tiv ke.

Ka ko je re kao, po sled wi sa vet ko ji je dao pred iz la zak na stre -

li {te od no sio se na ve tar i sa mo po u zda we.

- Re kao sam joj da obra ti pa `wu na ve tar i da se ni ~e ga ne bo ji. Bi lo je bit no da zna da je sprem na i da osta ne opu {te na re kao je Mak si mo vi}.

Iva na Mak si mo vi} je bi la naj mla |a od osam fi na list ki wa, a wen otac je ka zao da ve ru je da }e ubu du }e osvo ji ti jo{ me da qa.

- Re zul tat ski ne mo `e jo{ mno go da na pre du je, bar ne u ovoj di sci pli ni jer je svet ski re kord sa mo tri kru ga vi {e - re kao je on u {a li.

- Sad je bio ciq da do stig ne dr `av ni re kord Li di je Mi haj lo vi}, ko ji je bio po sta vqen u za tvo re nom, a si gur no }e i}i da qe. Bit ni su pla sma ni i me da qe ubu du }e - do dao je Mak si mo vi}.

We go va su pru ga Mi ri ba na po za vr {et ku fi na la ni je mo gla da sa kri je su ze zbog uspe ha }er ke, a emo ci je su sa vla da le i is ku snog se lek to ra.

- Ja sam za vr {io svo je pla ka we. Sa da sam ma lo mir ni ji ne go {to sam bio pre fi na la i od mah

^e stit ke Sre br nu me da qu Iva ni Mak si mo vi} iz me |u osta log ~e sti ta li su Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je To mi slav Ni ko li}, pred sed nik Vla de Ivi ca Da ~i}, pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi}, mi ni star ka omla di ne i spor ta Ali sa Ma ri} ...

Pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je Vla de Di vac re kao je da nas da je Iva na Mak si mo vi} osvo ji la sre br nu me da qu u pra vom tre nut ku, jer }e to po di }i elan osta lim spor ti sti ma u Lon do nu.

- Ima li smo dva re zul ta ta gde smo o~e ki va li da }e bi ti bo qe, mi slim na Zo ra nu Aru no vi} i Mi lo ra da ^a vi }a. Ipak su i wi ho va ~e tvr ta me sta fe no me na lan uspeh, ali je to uvek ne zgod no ka da ste ko rak od me da qe. Iva na je do {la do me da qe u pra vom tre nut ku, jer nam je po treb no da se po zi tiv na ener gi ja vra ti u se lo i da dig ne elan svim na {im spor ti sti ma - ka zao je Di vac no vi na ri ma u Lon do nu.

On je ka zao da }e bi ti za do vo qan ako u Lon do nu olim pij ska re pre zen ta ci ja osvo ji vi {e od tri me da qe, ko li ki je bio bi lans pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu.

- Pre Iga ra sam re kao da ima mo 10 {an si. Dve smo pro pu sti li. Haj de da vi di mo pr vo {ta }e No vak da ura di, pa on da da ide mo da qe- za kqu ~io je Di vac.

[o {tar: Fanta sti ~an uspeh Pred sed nik Sport skog sa ve za Sr bi je ([S) Alek san dar [o {tar re kao je da nas da je sre br na Iva na Mak si mo vi} na pra vi la ve li ki uspeh i da je osva ja we me da qe na Olim pij skim igra ma san sva kog spor ti ste. Mak si mo vi }e va je 100. me da qu za Sr bi ju na OI osvo ji la u di sci pli ni ma lo ka li bar ska pu {ka tro stav.

- Me da qa na OI je ne {to naj lep {e {to mo `e da se do go di ne kom spor ti sti. To je fan ta sti ~an re zul tat i ne {to za {ta spor ti sti `i ve i tre ni ra ju to kom ka ri je re - re kao je [o {tar.

[a pi}: Pod strek osta li ma Ne ka da {wi va ter po lo re pre zen ta ti vac Sr bi je i osva ja~ olim pij skih me da qa Alek san dar [a pi} re kao je da }e ve li ki uspeh Iva ne Mak si mo vi} u stre qa {tvu bi ti sja jan pod strek za pre o sta le srp ske spor ti ste u Lon do nu.

- Za i sta sam odu {e vqen we nim re zul ta tom. Ona ima sa mo 22 go di ne, a ko li ko ja pra tim stre qa {tvo, naj ve }i us pe si u tom spor tu ostva ru ju se u ne kim zre li jim go di na ma. Ve li ki je uspeh {to je osvo ji la 100. olim pij sko od li~ je za na {tu ze mqu.

Ni smo ba{ naj bo qe kre nu li, a Iva na je ovom me da qom da la pod strek osta li ma ko ji jo{ ima ju ak ti van re zul tat - ka zao je [a pi}.

Bu tu li ja: Sva ka me da qa zlat na

Iva na u za gr qa ju oca Go ra na

po sle - ka zao je Mak si mo vi} uz osmeh.

On je do dao da od srp skih stre la ca o~e ku je jo{ me da qa na Igra ma u Lon do nu, po red Iva ni nog sre bra i bron ze ko ju je pret hod no osvo jio An dri ja Zla ti}.

- Ima m o Da m i r a Mi k e c a, An dri ju (Zla ti }a) i Ne ma wu Mi ro sa vqe va. Svi su oni u sa mom vr hu u svo jim di sci pli na ma, ta ko da o~e ku je mo jo{ jed nu me da qu - is ta kao je Mak si mo vi}.

- U pe tak sam re kao da mo ra da bu de jo{ jed na me da qa. Mo `da ni sam ni pla ni rao da bu de da nas, ali s ob zi rom da je Iva na uze la tre ba o~e ki va ti jo{ uz bu |e wa do kra ja - do dao je se lek tor srp skih stre la ca.

Biv {i re pre zen ta ti vac Ju go sla vi je u ru ko me tu Igor Bu tu li ja re kao je da je sre br na me da qa Iva ne Mak si mo vi} u stre qa {tvu ve li ki uspeh za ma lu dr `a vu kao {to je Sr bi ja.

- Sre }an sam, sa ve li kom pa `wom pra tim srp ske spor ti ste na OI. Mak si mo vi }e va je na pra vi la ve li ki uspeh za na {u ma lu ze mqu. Sva ka me da qa na OI je zlat na, bez ob zi ra na na li~ je. Ona to ga sad ni je sve sna, ali ve ro vat no }e ka sni je shva ti ti. Po me ni je i sed mo me sto Asmi ra Ko la {in ca u ba ca wu ku gle pod vig.

16

sport

nedeqa5.avgust2012.

dnevnik

NA TRE NIN GU CR VE NE ZVE ZDE

ADE KO KUP U SLO VE NI JI

Ka du te {ko po vre |en Te o do si} ne za u sta vqiv Brazilac Mende{ Kadu je na treningu povredio predwe ukr{tene ligamente kolena i meniskus i pred wim je duga pauza. Crvena zvezda }e dugo biti bez Kadua Mende{a.

Brazilac se „sam” povredio na treningu - stradali su mu predwi ukr{eni ligamenti kolena i meniskus.

- Nije dobro - potvr|eno je u Crvenoj zvezdi da je pred Kaduom duga pauza.

Mende{ Kadu

Kod takve povrede kolena operacija je neizbe`na, a uobi~ajeni oporavak je oko {est meseci.

Crveno-beli jo{ ne mogu da preciziraju koliko }e vezista, koji }e posledweg dana avgusta proslaviti 26. ro|endan, biti van terena.

Kadu je bio rovit i za me~ sa Omonijom zbog ~ega je u igru u{ao tek desetak minuta pre kraja. S obzirom na to da nije bio u grupi igra~a koji su izneli najve}i teret utakmice, dan kasnije je trenirao punim intenzitetom. Tada se i povredio iako je ceo doga|aj izgledao bezazleno.

Naime, Kadu je tokom igre na dva gola vodio loptu, verovatno je pritom napravio toliko nezgodan pokret da je stradalo koleno.

U Crvenoj zvezdi su zate~eni povredom Kadua, ali }e morati brzo da reaguju. Naime, crvenobeli }e poku{ati da po hitnom postupku dovedu poja~awe u veznom redu.

BE ^EJ CI USPE [NO OR GA NI ZO VA LI KA JA KA [KU RE GA TU NA TI SI

Po bed ni~ ki pe har do ma }i nu Posle dve godine pa(Be~ej). K-4 juniorke: Jasmina i li}, Du{an Todorovi} (Zabre`uze, Kajak kanu klub Tamara Jov~i}, Qiqana Novi}, je). K-1 juniori: Miodrag Radoni} (Liman). K-2 juniori: NikoBe~ej uspe{no je orgaBiqana Reli} (Be~ej). nizovao regatu na TiMu{ka konkurencija – MK-1 la D`igurski – Albert Sila|i si. U~estvovalo je preko 150 de~aci 2002. godi{te: Milo{ (Be~ej). K-4 juniori: Milo{ Ajtakmi~ara iz 13 klubova, vi|eno Stojkov (Be~ej). MK-2 2002: danov, Dalibor Beli}, Nikola je 35 trka u konkurenciji i jedna Aleksandar Stojkov - Milo{ D`igurski, Albert Sila|i (Berevijalnog karaktera, a Be~ejci Stojkov (Be~ej). MK-1 2001: La- ~ej). K-1 seniori: Du{ko Stanosu ubedqivo osvojili prvo mezar Reli} (Be~ej). MK-2 2001: jevi} (Zorka Kolor – [abac). sto u ekipnoj konkurenciji sa Lazar Reli} – Milo{ Stojkov K-2 seniori: Marko D`igurski ukupno 182,5 boda, ravno 80 vi{e (Be~ej). MK-1 2000: Vilmo{ Or- – Neboj{a Radanovi} (Vojvodiod drugoplasirenog Tisinog ban (Begej – Zrewanin). MK-2 na – Novi Sad). K-4 seniori: Bicveta iz Sente, dok je tre}eplasirani Zmaj iz Zemuna sakupio 73 boda.

Mlada Be~ejka Biqana Reli} je, nema sumwe, sa sedam osvojenih prvih mesta bila najuspe{nija takmi~arka regate. Najboqoj ekipi pripao je pobedni~ki pehar, a po tri najuspe{nija takmi~ara nagra|ena su medaqama i diplomana.

Odr`ano je ukupno 35 takmi~arskih trka i sve su vo`ene u du`ini 500 metara. Rezultati – `enska konkurencija: MK-1 devoj~ice 2002. godi{te: @eqana Pavlovi} (Zabre`je). MK-1 2001: Rita Mewhart (Be~ej). MK-2 2001: Danka i Jelena Filimonovi} (Zabre`je).

MK-1 1999: Oqa Mirili- Pobednici revijalne trke u miksu Milica Starovi} i Du{ko Stanojevi} vo} (Be~ej). MK-2 1999: Eva Bar- 2000: Bojan Filipov – Sa{a Pa- li}, Mirkovi}, Stani}, [kufta-Janka Fewve{i (Tisin cvet- vlov (Obili} – Novi Kne`e- ca (Nauti~ki klub – Beograd). U jedinoj kanu disciplini K-1 seSenta). K-1 pionirke: Biqana vac). MK-1 1999: Armin Kova~ Reli} (Be~ej). K-2 pionirke: (Be~ej). MK-2 1999: Armin Ko- niori najboqi je bio Slavko Oqa Mirilivi} i Biqana Re- va~ – Luka Stojkov (Be~ej). K-1 ^emerli} iz beogradskog Nauli} (Be~ej). K-4 pionirke: Eva pioniri: Du{an Todorovi} (Za- ti~kog kluba.

Revijalna trka okupila je Barta, Or{oqa ^abi, Abigel i bre`je). K-2 pioniri: Boris Janka Fewve{i (Tisin cvet). K- Anti} – Jovan Rajkovi} (Zmaj – ukupno 13 mikseva, gde su dame 1 kadetkiwe: Biqana Reli} (Be- Zemun). K-4 pioniri: Donat Ju- obavezno bile na prvom sedi{tu ~ej). K-2 kadetkiwe: Qiqana has Huba, Armin Kova~, Luka kajaka. Dve posade su, zbog neusNovi} – Biqana Reli} (Be~ej). Stojkov, Du{an @ivanovi} (Be- kla|enosti, zavr{ile u vodi, a K-4 kadetkiwe: Jasmina i Tama- ~ej). K-1 kadeti: Ako{ Fewve- najuspe{niji miks bio je u sara Jov~i}, Qiqana Novi}, Bi- {i (Tisin cvet). K-2 kadeti: stavu Milica Starovi} iz novosadskog Limana i nesu|eni qana Reli} (Be~ej). K-1 junior- An|elo D`ombeta – Vladimir ke: Nikoleta D`ombeta (Li- Mirkov (Liman – Novi Sad). K- olimpijac Du{ko Stanojevi} iz Zorka Kolor. man-Novi Sad). K-2 juniorke: 4 kadeti: Marko Filipovi}, {aba~ke Qiqana Novi} – Biqana Reli} Stefan Obadi}, Nikola Rasu- V. Jankov

NA STA VQA SE SE RI JAL MA RA TON SKIH TAK MI ^E WA SRB OPEN KUP

Da nas se pli va u Be ~e ju Maratonsko plivawe, naj zad, do bi ja svoje mesto u na{em sport skom mi qeu.

Ove sezone }e se u okviru SRB OPEN kupa odr`ati 12 takmi~ewa i na kraju se }e sabrati bodovi, kako bi se dobio apsolutni pobednik, a takmi~ari }e biti rangirani i po uzrasnim kategorijama. Sve je po~elo u Somboru, nastavilo se na Panoniji, potom je na Staroj Tisi kod Ba~kog Gradi{ta odr`ano dr`avno prvenstvo, pa maraton u Molu, Ba~koj Topoli, pre dva dana u ^a~ku, a danas }e se odva`ni pliva~i na}i u Be~eju i u~estvo va ti u tra di ci o nal nom, 12. po redu, pliva~kom maratonu na Tisi „Be~ej 2012.“. Do kraja sezone u daqinskom plivawu odr`a}e se jo{ takmi~e-

wa u Kawi`i, Novom Pazaru, Krivaji, Apatinu i posledwa trka }e biti u Sremskoj Mitrovici.

- Na{ maraton spada u sredwe po du`ini, jer je staza pet kilometra duga. Najdu`e deonice, deset kilometra, bile su na Staroj Tisi kod Ba~kog Gradi{ta i Ba~koj Topoli, a najkra}e su, samo 2,1 kilometar, nedavno odr`ana u ^a~ku i posledwa u Sremskoj Mitrovici, rekao nam je Erne Tot Hasno{i, koji je u Pliva~kom klubu Be~ej zadu`en za daqinsko plivawe.

Kada je tek zavr{eni Ilindenski maraton u Ov~ar bawi kod ^a~ka, vaqa naglasiti da je Be~ejac Tama{ Farka{ zabele`io het-trik, po{to je tre}i put zaredom pobedio na ovom takmi~ewu. I ne samo

to. Stazu dugu 2,1 kilometar preplivao je 23,02 minuta, ~ime je za minut i 10 sekundi popravio sopstveni rekord staze.

Be~ejski maraton odr`ava se u organizaciji Pliva~kog kluba Be~ej na Tisi. S obzirom da je ostavqena mogu}nost prijavqivawa do samog starta, ne zna se kona~an broj u~esnika. Start je zakazan za 13 sati i o~ekuje se da prvi pli va ~i stig nu na ciq kod Kamp na se qa oko 14 sa ti.

Ukupno }e se ra~unati vremena u sedam uzrasnih kategorija i bi}e progla{en apsolutni pobednik. I dok se bude odvijala trka na pet kilometra, u revijalnom delu najmla|i }e se takmi~iti u kategoriji buba mare na deonici od 100 i 200 metara.

V. J.

Sr bi ja - Bo sna i Her ce go vi na 101:91 (24:18, 21:23, 26:27, 30:23) QU BQA NA: Dvorana „Sto`ice”, gledalaca: 800, sudije: Lov{in, Antolovi} i Zovko (Slovenija).

SR BI JA: Teodosi} 29 (5 sk, 11 as), Tepi} 9 (6 sk, 3 as), Ra{i} 2 (1 sk, 2 as), Pauni} 5 (4 sk, 1 as), Bjelica 2, Savanovi} 18 (5 sk, 1 as), Ke{eq 6 (6 sk), Erceg 15 (3 sk), Ma~van 4 (6 sk), Musli, Nedovi} (1 sk) [timac 11 (4 sk) BIH: Avdibegovi}, Ma{i} 9, Brki}, Naletili}, Rajt 19 (8 sk, 12 as), Mitrovi} 3, Kikanovi} 21, Teletovi} 19, Per{i} 2, \edovi} 16, Sinanovi} 2 .

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije na Adeko kupu u Sloveniji pobedila je Bosnu i Hercegovinu sa 101:91.Srbija je u prvom kolu u petak pobedila Hrvatsku sa 90:74, a danas }e ukrstiti kopqa sa doma}om selekcijom Slovenije.

Srbiju do pobede nad Bosnom i Hercegovinom predvodio raspolo`eni Milo{ Teodosi} sa dabl-dabl u~inkom - 29 poena i 11 asistencija (5 skokova).Tim Du{ana Ivkovi}a je dva puta na me~u imao dvocifrenu prednost koju je ispu{tao, ali je posle iskqu~ewa selektora Bosne i Hercegovine Ace Petrovi}a u finiPr vo ko lo: Hr vat ska - Sr bi ja 74:90, Slo ve ni ja - BiH 79:90, Dru go ko lo: Sr bi ja - BiH 101:91, Slo ve ni ja - Hr vat ska (si no}).

1. Sr bi ja 2 2 0 90:74 4 2. BiH 2 1 1 80:79 3 3. Slo ve ni ja 1 0 1 79:80 1 4. Hr vat ska 1 0 1 74:90 1 Tre }e ko lo - da nas: Slo ve ni ja - Sr bi ja (18, Are na sport), BiH - Hr vat ska (20.45).

{u me~a uspela da stigne do pobede sa dvocifrenom razlikom.

Srbija je odli~no otvorila utakmicu i posle 80 sekundi igre bilo je 8:2. Vrajt je poenima sa penala prekinuo seriju Srbije. Du{ko Savanovi} je odli~no odgirao prvu ~etvrtinu u okoj je postigao 11 poena. Posle poena Ercega Srbija je u osmom minutu prvi put na me~u stigla do dvocifrene prednosti (20:9).

U fini{u prve deonice ko{evima Ma{i}a i \edovi}a BiH

Milo{ Teodosi}

je smawila prednost Srbije na {est poena 25:19. U prva tri minuta druge deonice Bosna je predvo|ena novim ko{arka{em Bruklin Netsa Mirzom Teletovi}em napravila seriju 9:1 i prvi put na me~u povela (28:26).

Milenko Tepi} je prekinuo seriju BiH. U 17. minutu posle poena \edovi}a bilo je +5 za BiH (37:32). U posledwem minutu prvog poluvremena Teodosi} je ubacio ~etiri poena sa linije penala, pa ja Srbija sa +4 (45:41) oti{la na 15-minutni odmor.

Srbija je bez gre{ke odigrala uvodne minute drugog poluvremena, pa je ko{evima Ke{eqa,

[timca i Teodosi}a ponovo stigla do dvocifrene prednosti, u 24. minutu je bilo 56:46.

Seriju Srbije prekinuo je Kikanovi}. Do kraja tre}e deonice BiH je smawivala prednost Srbije, a posle trojke Teletovi}a 16 sekundi pre kraja tre}e ~etvrtine bilo je 69:68. BiH je u drugom minutu posledwe ~etvrtine povela sa 77:73 posle novih poena Teletovi}a. Sredinom ~etvrtine Srbija je ponovo preuzela vo|stvo. Trojkom \edovi}a 100 sekundi pre kraja BiH je pri{la na samo poen zaostatka 90:89. Srbija me~ zavr{ila serijom 11:2.

EVROP SKO PR VEN STVO JU NI OR KI U RU MU NI JI

Srp ki wa ma iz ma klo fi na le Sr bi ja - Ru si ja 69:75 (17:13, 20:20, 22:23, 10:19) BU KU RE[T: SC”Rapid Arena”, gledalaca: 350, sudije: Ikonomu ([vedska), Nitu (Rumunija), Liska (Poqska).

SR BI JA: Bo{kovi}, Nikoli}, Vidakovi} 7, Kova~evi} 10, Stepanovi} , Topuzovi} 14, Stana}ev 23, Vu~kovi} 2, Jankovi}, Mandi} 4, Stankovi} 7, Crvendaki} 2.

RU SI JA: Safonova 5, [}etina, Fedorova 2, ^ajkovskaja 4, Bjazrova 20, Mar~enkova 8, Gri{kevi~ 3, Novikova 4, Razeva 17, Rjabova, Gladkova 12, Sorokina. @enska juniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije pora`ena je posle velike borbe i boqe

igre u ve}em delu polufinalnog susreta od selekcije Rusije 75:69. Izabranice selektora Zorana Kova~i}a danas }e od 16.30 ~asova igrati za bronzanu medaqu.

Srpkiwe su boqe otvorile susret i na poluvreme oti{le sa ~etiri poena prednosti (37:33). U nastavku Ruskiwe su uspele da smawe zaostatak na na{im ko{aka{imca, najvi{e zahvaquju}i Bjazrovoj i Razevoj. Uo~i posledwe ~etvrtine Srbija je imala vo|stvo 59:56, koje su na{e ko{arka{ice ispustile u zavr{nici susreta. Ni 23 poena plejmejkera Aleksandre Stana}ev nisu bila dovoqan da na{e juniorke izbore plasman u finale.

VE STER MAN STI GAO U BE O GRAD

Par ti zan je pra vi klub Novi ko{arka{ Partizana , mladi fran cu ski re pre zen ta ti vac Leo Vesterman, stigao je u Beograd, a u po ne de qak }e se pojaviti na prvoj pro ziv ci. Ve ster man je na aredromu Nikola Tesla izneo utiske i o~eki va wa u no vom klubu.

- Svi|a mi se kako se igra ko{ar- Leo Vesterman ka u Sr bi ji. Mo ra te bi ti Vesterman je sa mladom respremni, pametni, a ovde je za prezentacijom Francuske mene dobra {ansa da poka`em osvjio srebnu medaqu na ovogo{ta znam. Omiqeni srpski kodi{wem Evropskom prvenstvu u {arka{i su mi Bodiroga, \orSloveniji, a Srbija je tada zau|e vi}, Da ni lo vi}, Te o do si}. zela ~etvrto mesto.

Partizan je pravi klub za mla- Na Evropskom prvenstvu sam de igra~e, Vujo{evi} je sjajan igrao protiv budu}ih saigra~a, trener, koji mo`e da nas nau~i Miqenovi}a, Be{ovi}a. puno toga, zbog toga sam i do- Oni su dobro igrali, ali su {ao u Beograd. Poku{a}emo izgubili me~ za tre}e mesto da osvojimo doma}e prvenstvo rekao je Vesterman koji je ugoi odigramo {to boqe u Evro- vor sa srpskim {ampionom potligi - rekao je Vesterman. pisao na tri godine.

OMLA DIN SKO PR VEN STVO BAL KA NA

Se kun da do bron ze

Milo{ Borisavqevi} najboqi srpski junior reprezetativac Metalac iz Kraqeva, osvojio je ~etvrto mesto na Pravenstvu Balakana u Beogradu. Stazu od 16,5 km na U{}u pre{ao je za 22 minuta i bronza mu je izmakla za jednu sekundu. Zlato je osvojio Tur~in Ferit Kan Samli sa 21,21 minuta, Rumun Adrijan Zamfir je drugi sa 21,9 a tre}e mesto pripalo je Andreju Kovalkiucu (Moldavija) sa 21,59 minuta.

Stefan Stefanovi} reprezentativac ~a~anskog Borca zauzeo je peto mesto sa 22,07 a Luka Kotur iz beogradskog Partizana je deseti sa 22,55 minuta.

U kadetskoj trci protiv {toperice najboqi plasman ostvario je Du{an Rajovi} iz Metalca sa 15,55 minuta na stazi od 11 km. Do bronze je bio kratak devet sekundi. Pobedio je Onur Balkan (Turska) sa 15,35, srebro je pripalo Valeriju Ivanovu (Bugarska) sa 15,43, a bronza Vedat Ko~u (Tursak) 15,46.

SPORT STE FAN BA BO VI], FUD BA LER PAR TI ZA NA

Ne pla {i mo se AEL-a Fud ba le ri Par ti za na iz gu bi li su pr vi me~ tre }eg ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na, na Ki pru od AEL-a 1:0. Cr no – be li ve ru ju da su ka dri da na ~i ne pod vig i po zi va ju svo je na vi ja ~e da ih u re van {u bo dre u {to ve }em bro ju.

- Vi de li ste ko li ko je AEL-u bi la va `na po dr {ka wi ho vih pri sta li ca. Ima li su ve tar u le |a i ta ko pra vi li mi ni mum gre {a ka u

- Da, to je stvar no fe no men. I u Bel fa stu pro tiv Lin fil da bi lo ih je 2.000. Za to jo{ jed nom ape lu jem na gro ba re da po pu ne sve tri bi ne i uti {a ju go ste iz Li ma so la.

Ko li ke su {an se Par ti za na da u re van {u sla vi sa dva go la vi {e ?

- Ve li ke. Mi slim da smo u pr vom me ~u ma lo bo ja `qi vo igra li, {to nas je ko {ta lo. Klin ci se ni su naj bo qe sna {li i to je pre su di lo. Me |u tim, sa da su stva ri

Ste fan Ba bo vi}

pr vom me ~u. Sti gli su do svog ci qa, po be de bez pri mqe nog go la i ras te re }e ni ji do la ze kod nas.

Ape lu jem na na {e na vi ja ~e da po pu ne sta dion u sre du i po ka `u Ki pra ni ma ka ko se bo dri klub – re kao je za me nik ka pi te na cr no – be lih Ste fan Ba bo vi}.

Ki pra ni }e ima ti ve li ku po dr {ku i u Be o gra du. Tre bo va li su 1.400 ula zni ca i po ka za li ko li ko vo le AEL ?

Ju ven tus do bio Pog bu bes plat no Je dan od naj ta len to va ni jih fud ba le ra Evro pe, bez ijed ne fun te obe {te }e wa, pre {ao je iz Man ~e ster ju naj te da u Ju ven tus.

Ser Aleks Fer gu son, na kon {to je iz gu bio (ili pu stio) mla dog Po la La bi la Pog bu da ode u Ju ven tus kao slo bo dan igra~, re kao je da je „ko li ko on zna Fran cuz dav no jo{ po sti gao do go vor sa to rin skim klu bom”. Bi lo ka ko bi lo, Ju naj ted je do zvo lio da Pog ba ce le se zo ne igra sa ugo vo rom ko ji mu je is ti cao ovog le ta i po sle uspe {no pro |e nih le kar skih pre gle da, Ju ven tus je u su bo tu i zva ni~ no do bio ka pi te na omla din ske re pre zen ta ci je Fran cu ske.

Pog ba je ro |en 15. mar ta 1993. go di ne, a od 2009. go di ne bio je ~lan Ju naj te da, pr vo igra ju }i za mla di tim, a po tom i za se ni o re.

Sve ga se dam utak mi ca u se zo ni 2011/12, od ~e ga tri u Pre mi jer li gi, na ve li su Pog bu na od la zak u no vu sre di nu.

Sto i~ kov pred sed nik CSKA Le gen dar ni bu gar ski fud ba ler Hri sto Sto i~ kov do la zi na ~e lo so fij skog CSKA. Sto i~ kov tre nut no oba vqa funk ci ju tre ne ra pr vo li ga {a Li tek sa iz Lo ve ~a, a za jed no sa Di mi tro vom je i vla snik dru go li ga {a ^av da ra. Di mi trov je ka zao da }e on i ne ko li ko „ve o ma bo ga tih bi zni sme na” pre u ze ti ve }in ski udeo u vla sni {tvu so fij skog klu ba.

- CSKA ne }e ima ti jed nog vla sni ka, ve} }e bi ti vi {e vla sni ka de o ni ca klu ba. Ciq je da klub funk ci o ni {e po {pan skom mo de lu, kao Bar se lo na ili Real Ma drid - ob ja snio je Di mi trov.

So fij ski klub tre nut no ima ve li ke fi nan sij ske pro ble me, a iz re ~e na mu je i za bra na do vo |e wa igra ~a u let wem pre la znom ro ku.

Pro {le ne de qe CSKA je po ra `en od slo ve na~ ke Mu re u dvo me ~u kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe.

Po sle ovog ne u spe ha, uprav ni od bor je uru ~io ot ka ze de ve to ri ci fud ba le ra, ukqu ~u ju }i i ka pi te nu To do ru Jan ~e vu.

di ja me tral no su prot ne. Ima mo is ku stvo vi {e, na de lu smo upo zna li pro tiv ni ka i mi slim da }e nam bi ti lak {e. I ta mo smo mo gli do go la i ne sum wam da }e mo u sre du bi ti jo{ an ga `o va ni ji i na dam se pre ci zni ji.

AEL je u pr vom me ~u igrao pre sing po ~i ta vom te re nu. Da li vas je to iz ne na di lo ?

- Ni je. Oni su po zna ti kao eki pa ko ja pri ma ma lo go lo va, od no -

Or lan do Sa no vi cen tar for Ki par ski AEL po ja ~ao je na pad pred re van{ 3. ko la kva l i f i k a c i j a za Li g u {am pi o na pro tiv Par ti za na ko ji }e se igra ti u sre du u Be o gra du. Tim iz Li ma so la li cen ci rao je is ku snog cen tar fo ra iz Por tu ga la, Or lan da Sa ko ji je to kom ka r i j e r e igrao za Bra g u, Por to i Fu lam pro {le se zo ne.

Sa ima 24 go di ne, a pro {le se zo ne po sti gao je je dan gol u sa mo se dam na stu pa za Fu lam. Jed nom je igrao za re pre zen ta ci ju Por tu ga la.

- Sre }an sam {to sam do {ao u AEL. Mi slim da }e ovo po mo }i mo joj ka ri je ri i po vrat ku u re pre zen ta ci ju, a da }u ja po mo }i eki pi. Odu {e vqen sam at mos fe rom ko ju sam vi deo na utak mi ci, bi }u spre mam u naj kra }em mo gu }em ro ku- re kao je Sa. sno iz od bra ne ide u na pad. Od i gra li su ka ko smo i o~e ki va li sa mo {to mi ni smo bi li na svom ni vou. Sa da, ka da smo ih upo zna li ve ru jem da }e sve bi ti mno go lak {e.

Fi zi~ ki su vr lo sna `na eki pa ?

- Je su, ali mi slim da to ne mo ra ni {ta da zna ~i. Mi smo tr ka~ ki ja ~i i ako do bro u|e mo u me~ ne }e nam mo }i ni {ta. Zna mo ka ko tre ba da igra mo pro tiv Ki pra na i ve ru jem da }e mo to u re van {u i po ka za ti – za kqu ~io je Ste fan Ba bo vi}.

I. La za re vi}

NO VI SAD SPRE MAN ZA START

[kri pi je di no u za vr {ni ci Osta lo je jo{ ne de qu da na do star ta pr ven stva u Pr voj li gi Sr bi je. Tre ner No vog Sa da Jo sif Ili} je u pri prem nom pe ri o du for mi rao je dan sa svim no vi tim.

– Po la ko pri vo di mo kra ju pri pre me. Mo ram pri zna ti da smo ima li de li ka tan za da tak, da sto ri mo kom pak tan tim. Do sa da smo od i gra li de vet utak mi ca: Cr ve na zve zda, No vi Sad (3:1), Ka bel (3:2), Bo rac ([) (4:0), ^SK i Mo gren (0:0), LSK (4:1), Ma ~va (1:1), In deks (0:2), OFK Be o grad (1:2). Me ~e vi su po ka za le da ima mo pu no pro sto ra da se slo `i sve ka ko tre ba. Mi slim da }e mo u pr ven stvo u}i sprem ni- U ho du }e mo ipra vi ti gre {ke. Zbog to ga i ne o~e ku jem da bli sta mo u pr vim ko - Jo sif Ili} li ma. U sva kom slu ~a ju igra }e mo tak mi ~ar ski na re zul ra mo na pra vi ti da ceo tim u~e tat. Pri prem ne utak mi ce ot stvu je u na pa du i da sva ko u svo kri le su nam do sta do brih ali i joj funk ci ji do pri ne se da efi lo {ih stva ri. Pra vi li smo ka snost bu de bo qa. mno go gre {a ka ne pri me re nih Da li je tim ko ji je is tr ~ao na kva li te tu ko ji po se du je mo.– ob Ka ra bur mi onaj za utak mi cu sa ja {wa va Ili}.

Be `a ni jom u pr vom ko lu?

Ono {to je bi lo evi dent no u – Dar ko Rok sa zbog kar to na pret hod nim pri prem nim utak ne mo `e da igra,a imam jo{ ne mi ca ma je od li~ na fi zi~ ka pri kih di le ma. pre mqe nost, uz pu no pri li ka Ove go di ne iz Pr ve li ge is pa ali sa sla bom za vr {ni com. da {est klu bo va, {to }e si gur no – O~i gled no da tra `i mo tim une ti do sta ne iz ve sno sti u tak ko ji }e u oba prav ca da igra mi ~e we. uspe {no. Ima mo vi {e pro ble ma – Stre pe }e go to vo ce la li ga. u na pa du. U re a li za ci ji i da qe Na{ ciq je da se kao i pro {le tra `i mo re {e we. Po ku {a va mo go di ne pla si ra mo u gor wi deo da an ga `u je mo jo{ jed nog na pa - ta be le, da mo `e mo i da qe da ra da ~a sa ko jim bi po boq {a li di mo na ci qu afir mi sa na mla efi ka snost. Uzrok sla be re a li - dih igra ~a. Ve ru jem da }e mo bi za ci je je igra ve zwa ka, mo ra ju ti u zo ni si gur no sti – is ta kao igra ti pu no ofan ziv ni je, jer je na kra ju stra teg ti ma sa De te bez do dat nog im pul sa sa sre di ne li na re. te {ko }e mo da ti gol. Igru mo I. Gru bor

SU TRA U „DNEV NI KU”

Ras po red je se weg de la pr ven stva Su per li ge u fud ba lu

nedeqa5.avgust2012.

17

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Sla no bar ci bo qi, Su bo ti ~a ni po be di li Pr o le ter - Spar tak Zla ti bor vo da 0:1 (0:0) NO VI SAD: Sta dion na Sla noj ba ri, gle da la ca 200, su di ja: Gaj do bran ski (No vi Sad).

Stre lac: M. Ada mo vi} u 59. mi nu tu.

PR O LE TER: Je li}, Ta na sin, Asa ni, Ko va ~e vi} @i gi}, Vu ka so vi}, Ra {i o van, Ob ra do vi}, Dri ni}, Bo {ko vi} i Zec. Jo{ su igra li: ]ur ko, Kra si}, [vo wa, Ba bi}, Vi slav ski, Vu ko vqak i Dra go je vi}.

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Mir ko vi}, Alek si}, Ko va ~e vi}, Ota {e vi}, Bra ti}, M. Ada mo vi}, Tor bi ca, No va ko vi}, Mi le no vi}, Mi li vo jev, Ve se li no vi}, Po pa ra. Igra li su jo{: Jok si mo vi}, De spo to vi}, No sko vi}, [a rac, An to ni}, \ur |e vi}, Voj vo di}, \or |e vi}, Far ka{ i G. Ada mo vi}.

Ii po red po be de Su bo ti ~a na na kra ju me ~a za do voq ni ji je bio tre ner Pr o le te ra Ne nad La la to vi}. Po go to vo u pr vom po lu vre me nu, do ma }i su igra li mno go orga ni zo va ni je, pr o pu sti li su i dve iz gled ne pri li ke. Pr vu u 12. mi nu tu, na kon ak ci je Dri ni }a, na po vrat nu lop tu na tr ~ao je Bo {ko vi}, ali je iz blo ki ran, pa je lop ta za vr {i la u kor ne ru. U 19. mi nu tu je dan od naj a gil ni jih u re do vi ma Spar ta ka Ada mo vi} je na

Fo to:D. Iva ni}

dnevnik

Gol man Pr o le te ra Je li} in ter ve ni {e is pred Su bo ti ~a na

cen tar {ut Bra ti }a za ma lo bio ne pre ci zan. Dva mi nu ta ka sni je po no vo je Dri ni} bio ini ci ja tor ak ci je, a za de li} se kun de za ka snio je Ob ra do vi}. U 30. mi n u tu Bo {ko vi} je upu tio pra vi pr o jek til, a mla di re pre zen ta ti vac Alek s i} kraj w im na po rom iz bio lop tu u kor ner.

Na po ~et ku dru gog de la pri pre tio je ka pi ten Su bo ti ~a na Tor bi ca. Naj i de al ni ju pri li ku da do ve de Pr o le ter u vo| stvo

Re zer vi sti efi ka sni Voj vo di na - We go{ (L) 8:0 (3:0) NO VI SAD: FC „Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca 100, su di ja: Ki {~e pe gi (No vi Sad). Strel ci: Bo jo vi} u 12. i 20. Iva ni} u 27. 72. i 75. Bil bi ja u 64. Se ku li} u 83. i Ko so vi} u 84. mi nu tu.

VOJ VO DI NA: @a ku la, Ni ko li}, Na sti}, Traj ko vi}, Ka ran, A|u ru, Ra do ja, Iva ni}, Jao, De le ti}, Bo jo vi}. Igra li su jo{: Kor di}, Bran ko vi}, Bil bi ja, Pe tri}, Se ku li}, Ko so vi} i Spre mo.

WE GO[: Ma ro vi}, Usko ko vi}, Pe ra zi}, Mu dre {a, Ma. Pe jo vi}, Mr va qe vi}, Gvo zde no vi},

Ma re vi}, Ku stu di}, Mi lu no vi}, Sa vo vi}. Igra li su jo{: Ka lu |e ro vi}, Ma ri}, Su {i}, Vu~ ko vi}, Mi. Pe jo vi}, Ni ki}.

Kom bi no va ni sa stav Voj vo di ne, igra ~i sa {i reg spi ska po ja ~a ni sa ne ko li ko pr vo ti ma ca, iz re {e ta li su mre `u go sti ju iz Lov }en ca.

Naj vi {e se is ta kao tro stru ki stre lac Mir ko Iva ni}, a naj lep {i po go dak po sti gao je Ne ma wa Se ku li}, ko ji je sjaj nim {u tem sa 30 me ta ra po go dio mre `u.

A. Pre do je vi}

Ce ca i Gu ~a od lo `i li me~ Sa bor tru ba ~a „okr wio je” 1. ko lo Je len Su per li ge za se zo nu 2012/13.

Utak mi ca Ja vor - Cr ve na zve zda ne }e bi ti od i gra na, kao i osta le, 11. av gu sta. Isto vre me no }e u Gu ~i bi ti odr `an kon cert Sve tla ne Ra `na to vi}, pa je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va po sla lo oba ve {e we Fud bal skom sa ve zu da }e pri pad ni ci po li ci je iz Iva wi ce, ^a~ ka, Ari qa i Lu ~a na tog da na bi ti an ga `o va ni na obez be |e wu kon cer ta.

No vi da tum me ~a bi }e po znat na knad no, po {to ru ko vod stvo Su per li ge tre nut no ne mo `e da ga uklo pi u av gu stov ski ras po red, zbog oba ve za cr ve no-be lih i oku pqa wa re pre zen ta ci je pre pri ja teq ske me ~e ve sa Re pu bli kom Ir skom.

Zva ni~ ni pro pi si vi {e ne do zvo qa va ju mo gu} nost za me ne do ma }in stva, pa ta mo gu} nost ni je ni raz ma tra na.

imao je po sle od li~ nog cen tar {u ta Ze ca, Dar ko Dri ni}, na {ao se na pet-{est me ta ra od go la, {u ti rao je gla vom tik po red le ve sta ti ve ne mo} nog Alek si }a. Iz jed ne kon tre su per li ga{ je do {ao do vo| stva. Ada mo vi} je pri hva tio lop tu na 17 me ta ra, {u ti rao je, na pu tu ka go lu lop ta je za ka ~i la Dra go je vi }a, pr o me ni la pra vac i pre va ri la gol ma na Je li }a.

M. Po po vi}

Let wa ras pro da ja u Ma la gi Pa pre na ula ga wa ka tar skih vla sni ka u {pan ski klub ni su du go po tra ja la. Ma la ga mo ra da pro da vi {e igra ~a da bi „is pe gla la” du go ve. [pan ski re pre zen ta ti vac San ti Ka zor la na pra gu je tran sfe ra iz Ma la ge u Ar se nal za ne {to ma we od 20 mi li o na evra, a me na xer @e re mi ja Tu la la na iz ja vio je da i fran cu ski fud ba ler ve znog re da po la ko pa ku je ko fe re.

- Po tvr |e no nam je da Ma la ga ne mo `e da na sta vi svoj fan ta sti~ ni pro je kat - re kao je Mi kael Ma nu e lo. [e ik Ab du lah al-Ta ni pre ra ~u nao se ka da je pro {le go di ne za ve li ki no vac pot pi si vao broj ne do ma }e i stra ne aso ve, pri ~a se da mu ni dru gi po slo vi ne idu naj bo qe, pa je sa da pri nu |en da pro da jom naj a trak tiv ni jih igra ~a iz mi ri du go va wa za pro {lu se zo nu i ujed no sma wi bu xet za pred sto je }u.

Po red Ka zor le i Tu la la na, oti }i }e na pa da~ Sa lo mon Ron don (za in te re so va ni To ten hem i Ju ven tus), le vi bek Na }o Mon real (Va len si ja), ofan ziv ni ve zni Is ko... ^ak i ako su ne ki od wih jav no za tra `i li da osta nu!

Pla vo-be li dres u pret hod nih go di nu i po da na su no si li igra ~i zvu~ nih ime na, po put Van Nis tel ro ja, Ma tij se na, De mi ke li sa, @u li ja Bap ti ste, Ho a ki na i dru gih.

KOM PLE TI RA NO RU KO VOD STVO MLA DO STI IZ BA^ KOG JAR KA

Ra ji} sport ski di rek tor Po sle iz bo ra Pre dra ga ]u li br ka za pred sed ni ka srp sko li ga {a Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka, odr `an je sa sta nak Uprav nog od bo ra, a je di na ta~ ka dnev nog re da, bi la je po sve }e na kom ple ti ra wu ru ko vo de }e struk tu re klu ba. Bra ni slav Ro si} i Mi le Smi qa ni}, oba vqa }e du `no sti pot pred sed ni ka, Ga jo Ko zo mo ra je po no vo iza bran za se kre ta ra, dok je ulo ga sport skog di rek to ra po ve re na Ne na du Ra ji }u, gol ma nu sa in ter na ci o nal nim is ku stvom ste ~e nim na Ki pru.

- Ne ma pre da ha ni u ovim vre lim let wim da ni ma, za su ka li smo ru ka ve i po pu wa va wem upra `we nih ru ko vo de }ih me sta, po vu kli va `an po tez. Pro {i ren je sa stav Uprav nog od bo ra, zbog `e qe ne ka da {wih igra ~a da po mog nu i bu du oslo nac Mla do sti, pa bro ji 19 ~la no va. Ve -

ru jem da za jed ni~ kim sna ga ma mo `e mo sa ~u va ti po zi ci ju na srp sko li ga {koj ma pi i da }e klub na sta vi ti da funk ci o ni {e na sta bil nim te me qi ma – ka `e pred sed nik Pre drag ]u li brk.

Pa `wa je usme re na na okon ~a we po sla u pre la znom ro ku.

Pla vo-be li dres su obu kli Bo ri slav Ba ji} (Si leks, Kra to vo), Alek san dar Di ki} (No vi Sad), Ni ko la Svi ti}, Dra gan i Mar ko To mi} (Slo ga, Te me rin).

- Za do voq ni smo tre nut nim bi lan som pre la znog ro ka. Iza Bo ri sla va Ba ji }a je uspe {na se zo na u Ma ke do ni ji i ve} je na stu pao za Mla dost, dok su pre o- sta la ~e tvo ri ca mla di i ta len to va ni igra ~i, `eq ni do ka zi va wa. Ni smo pod vu kli cr tu, u do go vo ru sa stru~ nim {ta bom, ra di mo na an ga `o va wu jo{ jed nog na pa da ~a. Mo gu sa mo da ka `em

da je u pi ta wu pro ve ren gol ge ter, ve} do ka zan u na {oj li gi, a pre go vo re pri vo di mo kra ju i na dam se po zi tiv nom epi lo gu – re kao je ]u li brk.

Pri pre me te ku po pred vi |e nom pro gra mu Ni ko le Me sel xi je, {e fa stru~ nog {ta ba. Ja ra ~a ni su ima li dve pro ve re for me i sa vla da li voj vo |an ske li ga {e Sr bo bran (4:1) i no vo sad ski Bo rac (2:1).

- Re zul ta ti su bi li u dru gom pla nu, `e le li smo da pru `i mo {an su svim kan di da ti ma za me sto u start noj po sta vi, ali le po je isto vre me no ni za ti po be de.

Na do brom smo pu tu, no vaj li je su se uklo pi le bez pro ble ma i o~e ku jem da sprem ni do ~e ka mo po ~e tak tr ke za bo do vi ma – ja san je Ni ko la Me sel xi ja, kor mi lar ja ra~ kog srp sko li ga {a.

M. Me ni }a nin

18

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

SUSRETI: BOJANA JELI^I], PSIHOLOG – KOLIKO JE PSIHOLOGIJA SPORTA VA@NA ZA VRHUNSKI REZULTAT?

Pre o kret sti `e iz men tal ne sna ge cetru pa`we ovih dana su sportska borili{ta u Londonu. Gledamo savr{eno izvajana sportska tela, iscrpquju}e me~eve, suze radosnice, napetost raste iz dana u dan, nerviramo se zbog odbojka{ica, Na|e i Ane, radujemo zbog Ivane, Andrije, Veqe, vaterpolista... Koliko puta smo samo posledwih nekoliko dana svi bili svedoci „prelomnih trenutaka“, kada igra~, sportista, tim... naprosto „poleti”, ili kad, pak, gotovo i bukvalno „potone“? Pa {ta }emo boqi primer od na{ih rukometa{a, koji su u prvom poluvremenu potpuno nadigrali [pance, dok ih u drugom delu utakmice nije bilo nigde – kao da je na teren iza{la sasvim druga, mnogo lo{ija ekipa...

Pored fizi~ke, tehni~ke ili takti~ke pripreme, za te prelomne momente u igri odgovoran je - po jednima mozak, a po drugima srce ili du{a. U svakom slu~aj, dolazi iz onog „dela“ sportiste koji nema veze sa mi{i}ima i napornim treningom. Posledwih decenija vrhunski sport, bilo individualni ili grupni, u razvijenim je zemqama nezamisliv bez kompletnog tima koji radi sa sportistima a koji, pored trenera, fiziotarapeuta, lekara... ~ini obavezno i psiholog. Kod nas sportski psiholozi u sportske arene jo{ ulaze na „mala vrata“ i ~est je slu~aj da se wihova uloga potcewuje.

Na temu koliko je psihologija va`na u pojedina~nom i grupnom sportu razgovarali smo sa psihologom Bojanom Jeli~i} iz Novog Sada, koja nam ukazuje na

U

va`nost ove grane psihologije.

Ona odmah na po~etku napomiwe da psiholog u sportu nije tu „zato {to treba nekoga da le~i“, ve} ima zadatak da kao deo tima „pomogne sportisti ili grupi

Bojana Jela~i}: Najva`niji je iskren i dobronameran pristup

sportista da male ali izuzetno va`ene finese, kao {to su fokus, koncentracija ili pak samopuzdawe, izbruse i usmere ka najboqim rezultatima”.

– Kada ispratim trening, steknem uvid na ~emu sve treba da se radi. Kod pojedinaca, to je prvi razgovor. Osnovno prilikom tog prvog kontakta je, pored stava i prestavqawa, da im objasnite {ta je va{ zadatak i da stvorite obostrano poverewe.

Obavezno ih pitam {ta misle o ideji anga`ovawa psihologa, pa iz wihovih odgovora upotpuwujem sliku...

Podr{ka kad je najte`e Po re~ima Bojana Jeli~i}, treba imati u vidu da je i ono {to se sportistima de{ava u privatnom `ivotu nerazdvojno od onoga {to daju na terenu. Pri tome je, dodaje, u pitawu veoma osetqiv teren za rad, jer su to specifi~ni trenuci i za sportistu i za ceo tim. „Kada je re~ o te{kim `ivotnim doga|ajima koji sportistu, u zavisnosti od strukture li~nosti, ili slome ili im daju gotovo nadqudsku snagu, bitno je da trener, stru~ni {tab i psiholog nastupe kao tim i budu istinska podr{ka”..

D

a se kojim slu~ajem (a neobi~nih slu~aja na Balkanu i vaskolikom zemqinom {aru je kol’ko ti voqa) pojavilo na ovogodi{wim Olimpijskim igrama u Londonu kao nezavisni dr`avni entitet, Bezdan, selo na samom severozapadu Srbije, a u somborskom ataru, moglo bi sa ponosom da ka`e da joj je od ukupno 204 reprezentacije koliko se zemaqa ovaj put okupilo u Londonu, delegacija brojnija od ~ak 78 nezavisnih dr`ava. Ako izbaci{ i one sportove u kojima qudi u kratkim ga}ama grupno tr~e za nekom naduvanom me{inom, {to }e re}i ekipni lopta{ki sportovi, uspeh Bezdanaca bi bio daleko ve}i, ali...

I tako, svidelo se to nekom ili ne, tek Bezdan, kanalsko-

Vlade Divac i Jano{ Panda

Bojana navodi da se gotovo po pravilu prvi javqaju „buntovnici“ kojipitaju „{ta }e im psiholog“, ~esto i jer se pla{e {ta }e u tom razgovoru zapravo saznati o sebi.

– Moj pristup je takav da objasnim sportistima moju ulogu u timu, da im do~aram moj do`ivqaj i wih i wihove ekipe, odnosno predo~im realno stawe stvari, uz opis kako bi to trebalo da bude i {ta }emo sve zajedno posti}i. Istovremeno, ohrabrujem ih da nijedno pitawe ne treba potcewivati, ve} se suo~iti s wim i potra`iti od go vor ili ob ja {we we. Sa qudima treba umeti, a uspeh u ovom poslu, mimo znawa, izisku je li der stvo i ose }aj za psihologiju vrhunskog postignu}a.

Naravno, uspeh zavisi i od toga koliko su sami sportisti spremni da „spuste gard”, jer te{ko je pomo}i nekome ko ne dozvoqava da mu se pomogne.

– ^esto prime}ujem da se pla{e mogu}nosti negativne manipulacije, {to meni kao psihologu govori da ili su ranije imali negativna iskustva sa psihologom ili da uop{te ni su ima li ta kva is ku stva.

Najva`niji je iskren i dobronameran pristup, a rezultat je da vrlo brzo i ja postanem deo tima. Va`no je uspostaviti relacije u samom timu tako da niko ne „{tr~i“ jer na teren treba da iza|e ekipa, a ne grupa odli~nih individualaca...

Bo ja na Je li ~i} je, ina~e, svoj prvi anga`man kao sportski psiho log ima la kao tek svr{eni student psihologije na Filozofskom fakultetu u Novm Sadu, i to ni mawe ni vi{e nego u FK Crvena zvezda u sezoni 2005/6, ka da je Val ter Zen ga predvodio tim...

– Od ma le na sam u sportu, a ideja o psihologijom sporta javila se za vreme mog boravka u Americi, gde je moj otac trenirao fudbale re jed nog ko le xa i jednog privatnog kluba.

Kada sam se vratila, zavr{ila sam psihologiju i po{to sam kao mala ~esto s na{im kumom Zoranom Antonijevi}em, koji je bio pomo}nik Qupku Petrovi}u kada je osvojena titula klupskog prvaka Evrope, odlazila na utakmice na Marakanu, predlo`ila sam mu da me kao psihologa preporu~i Crvenoj zvezdi. Iako je bio zate~en, verovao je u mene i moj rad i napravio mi kontakt sa upravom. Dogovoreno je po sma tra we tre nin ga, na kon ~ega je sledio rad u okviru stru~nog {taba.

Bojana isti~e da nije uvek lako pridobiti naklonost tima, pogotovo kada su u pitawu ekip ni spor to vi. Psi ho log, dodaje, treba da bude lider koji zna da radi sa qudima, koji zna da ih pridobije, a da im pri tome ne stvara pritisak, strah, nepoverewe...

– Kada se uvere da imate dobre namere, prihvate vas. U radu sa sportistima i sam psiholog puno toga u~i. Iz razgovo-

ra ili pitawa koja sportisti postavqaju dobijem mnogo informacija iz kojih imam daqe smernice za rad. Psiholog tako|e mora da ima ose}aj i znawe kada treba neki razgovor prekinuti i obavi ga u ~etiri oka. Jer jedini ciq jeste dobrobit sportiste i tima...

Na pi ta we {ta ~i ni te „kqu~ne momente“ igre kada se de{avaju veliki preokreti na{a sagovorinica izdvaja nekoliko faza...

– Psiholog u sportu je tu da sportisti pomogne da na visok nivo podigne svoju mentalnu i emo tiv nu sprem nost, da po stig ne sta bil nost, za tim da poboq{a efikanost treninga kao i op{te psiholo{ko stawe. Tako|e je va`no da sporti-

je podigao ruku, u koji deo terena usmerava srevis, kako podi `e re ket... Kod grup nih sportova fokus je naj~e{}e na timski koordiniranoj realizaciji strategije igre usmerene ka postignu}u ciqa. Slede}a karika po va`nosti je odr`avawe koncentracije, da se dobro uradi ono {to je u fokusu. Istovremeno, jako va`an segmet je i pomo}i sportisti kako da odr`i i nadgradi samopouzdawe. Jer, ako on nema vere u sebe, i pored odli~ne fi zi~ ke pri pre me re zul tat mo`e biti doveden u pitawe.

Bojana je tokom priprema za Olimpijske igre radila sa nekim na{im strelcima, prethodno je bila u timu rukometne reprezentacije pred Evrop-

Slaba vajda od grdwe – Treneri ~esto iz najboqe namere ne uspevaju da ve{tinu sportiste usmere na najboqi na~in, pa samim tim ni sportista ne daje svoj maksimum – navodi Bojana. – Naj~e{}a slika sa tajmauta tokom utakmica je kako trener „grdi“ sportiste zbog gre{aka. Umesto takve `estoke kritike gre{aka koje su ve} napravqene, mnogo je efikasnije taj minut iskoristiti da se tim ohrabri i adekvatnim re~ima konstruktivno usmeri i motivi{e. sta usavr{i na~in da se motivi{e, kao i da savlada anksioznost i stres, da ka na li {e prekomeran pritisak koji ~esto mo`e negativno da uti~e na u~inak, da kontroli{e bol i sli~no. U zna~ajne momente ko ji do vo de do pre o kre ta u igri spadaju, naravno, i fokus i koncentracija. Poznato je da se uspe{ni sportisti izdvajaju upravo po istaknutoj kontroli gde }e da usmere svoju pa`wu. ^esto }ete ~uti kako treneri u inostranstvu sa klupe vi~u: „fo kus! fo kus!“ ili „ri fo kus“ (eng. re fo cus). [ta to zna~i?

– Kada se sportista uve`bava u fokusirawu, on zapravo usmereno razmi{qa o onome {to trenutno radi. Na primer, kada teniser izvodi servis, on razmi{qa o tome kako

sko pr ven stvo, na ko me smo stigli do srebra, a trenutno, u saradwi sa profesorom dr Radivojem Vasiqevim, radi istra`ivawa iz oblasti psihobiomehanike, sve u sklopu priprema za Kongres biomehanike koji }e se slede}e godine odr`ati u Rio de @aneiru.

– Psihologija nema „~aroban {tapi}“ da sportistu koji nije dovoqno fizi~ki, i na sve druge na~ine pripremqen, vine ka pobedi. Ali mehanizmi i metode koje je razvila psihologija sporta, osim {to doprinose poboq{awu sportskih rezultata, ~ine da se sportista ose}a boqe i u svakodnevnim `ivotnim situacijama, te da se lak{e nosi sa obavezama, li~nim problemima, pritiscima, popularno{}u... n Ve sna Vu ko jev

BEZDAN, SELO SRPSKIH OLIMPIJACA

Ja ~i od po la sve ta

Dalibor ^utura

dunavska Venecija Srbije, zahvaquju}i vrhunskom sportu, u olimpijskom smislu, u mali xep je stavio i glasoviti Klek, gde su prvi put svet ugledali tata i bra}a Grbi} i Bodiroga pride. Ali Bezdanci, takvi kakvi su, ne{to se veliko i ne hvale sa ~ak sedam svojih ovogodi{wih u~esnika najve}e sportske fe{te na svetu. Druga je stvar {to i Srbija, takva kakva je, nije na{la za shodno i „oznojila“ se da primeti kako iz samo jednog wenog sela put Londona odlazi ~ak {est atleta i trener nacionalne reprezentacije pride.

Ali ’ajmo od po~etka, istori~eski, kako to i red nala`e. Prvi Bezdanac, ro|en u selu koje se spomiwe jo{ u davnom 14 veku, a koji je uzeo u~e{}e u ovoj Kubertenovoj globalnoj zabavi, bio je Jo`ef Holpert, stric ovogodi{weg u~esnika OI, Ervina. Ko je tad, za zemana OI u Seulu, 1988. imao sve zube u glavi, ovog je momka upamtio na srebrnom postoqu ju`nokorejskih Igara, {to mu je, i pored one blagogla-

Sutra nas u Londonu mo`da i one obraduju

goqive Kubertenove o u~estvovawu i pobe|ivawu (kao aktuelnom svetskom i evropskom {ampionu, pride i zvani~no najboqem rukometnom desnom krilu planete) mlogo te{ko palo. Jer su na{i momci tada bili zreli i za olimpijsko zlato.

Wegovim rukometnim stopama (o sinovcu sklonijem vodenom sportu }emo malo kasnije) krenula su i bra}a ^utura, od kojih je onaj stariji, Dalibor, uzdanica Holpertovog negdaweg timskog kolege, Veska, dana{weg selektora srpske rukometne reprezentacije, prvog kou~a kojem je “prosvetlilo” da ima neke logike da zvani~no najboqeg igra~a SRJ, SiCG, Ma|arske i [panije, MVP-a Lige {ampiona…. (a sve je to Dalibor bio i jeste tokom karijere) prvi put pozove u reprezentaciju, pa i neka ima 37 go-

dina. Nije na{im momcima krenulo u Londonu ba{ kao {to smo se nadali, ali imaju jo{ {ansi za daqi plasman, pa da ih ne ureknem… tek sigurno da }e Dalibor, i pored nedavne li~ne tragedije, ostaviti srce na terenu.

Ako se mora na}i najve}i “krivac” {to je mali Bezdan, sa svojih 5000 stanovnika,sportska velesila za bezmalo polovinu ~lanica Ujediwenih nacija i Me|unarodnog olimpijskog komiteta, lako ga je na}i. Ime mu je Jano{ Panda. Kad je onomad Janika, `ive}i svega tri metera daleko od kanala, nau~io svoju }erku Antoniju da pliva ({to Bezdanci, ina~e, nau~e otprilike kad se prvi put i osove na noge), brzo mu je dojadilo da dete svako ve~e vozi na bazen i treninge u 23 kilometra daleki Sombor, pa kad je ve} mirna ka-

nalska voda tu, {to dete ne bi i veslalo. I onda gos’n Panda, po obrazovawu i zanimawu ina~e ekonomista (nikad se pre toga ovim sportom nije bavio) nabavi kajak svojoj Antoniji, ’84 napravi i klub…

I onda se “niotkuda” pojavi sa svojom decom na tada{wem jugoslovenskom prvenstvu u kajaku ’90 u Jajcu, uzme sva prva mesta, da bi slede}eg leta ( vaqda iz inata) pored svih prvih uzeo i sva druga mesta. Od tog doba, za ne{to mawe od 30 godina, nau~io je Jano{ preko 700 dece da “voze” kajak na mirnim vodama, “stvorio” 50 prvaka dr`ave i 48 nacionalnih reprezentativaca, nekoliko svetskih i evropskih prvaka… ^emu se onda ~uditi {to je glavna uzdanica srpskog mu{kog ~etvoroseda ve} nare~eni Bezdanac Ervin Holpert ili {to srpski reprezentativni `enski olimpijski kajak u Londonu, pod trenerskom palicom Jano{a Pande, vesla u “bezdanskom” sastavu Antonija Panda, Antonija Na|, Marta Tibor i Renata Kubik, sa ozbiqnim {ansama da se domogne i neke od medaqa.

Belosvetska sportska {pijuna`a ne{to se ne razbira u }irilicu, pa da otkrijemo, da su na{e devojke, iako na zalasku karijere, kao od {ale ovo pripremno leto veslale u vremenu Nemica, pobednica OI u Pekingu, ali da ne baksuziram… Uostalom, sa~ekajmo sutra{wi dan, kad se sve zapeni na Temzi. n Mi qe no vi} Mi qe no vi}

Novosadska nedeqa5.avgust2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANAS U grADU BIoSKopI Are na: „Diktator” (15.20, 17), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (11.30, 14, 16.30, 21.55), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 19, 20.30, 21.15, 22).

Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „Tragovi rimske Panonije” (19).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7 do 20 sa ti. No} no de `ur stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„Qu di ~i ji je ovo `i vot” Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Qu di ~i ji je ovo `i vot”autor ke [i nejd Mo ri jar ti. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528-765. Kwi ge ~i ta o ci mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj uli ci 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va.

Du ho vit i to pao ro man ko ji na za ba van na ~in po ka zu je da je qu bav onaj ~u de sni i naj va `ni ji sa sto jak `i vo ta. Ova kwi ga do ~a ra va ~i ta o ci ma ono {to se u dru gim kul tu ra ma i sre di na ma na iz gled ne mo `e pre va zi }i. Niv O’Fla er ti je

vas pi ta va na u tra di ci o nal nom ir skom du hu. @i vi u Da bli nu, ra di u lo kal nim no vi na ma i svi o~e ku ju da }e na }i pri stoj nog mla di }a – Ir ca i ka to li ka, na rav no. A on da se po ja vio Pjer, sa svo jim uvr nu tim smi slom za hu mor, ne po gre {i vim uku som, pri vla ~an, zgo dan i pa me tan. Uz to, Pjer je pro fe sor, ~vrst i ka rak te ran ~o vek, ko ji ne kri je ko li ko mu se Niv do pa da.

Qu bav se raz vi ja br zo, a i brak je na po mo lu. Me |u tim, tu po sto ji i ve li ki pro blem.

Pjer ne sa mo {to je do sta sta ri ji, ne go ni je ni Irac, a ka mo li ka to lik. Fran cuz po re klom s Mar ti ni ka – uz to jo{ i cr nac! Ka ko se spa si ti sop stve ne po ro di ce ko ja ~ak i iz naj bo qe na me re uvek uspe va da vam za gor ~a `i vot?

A. L.

JUBILARNI DESETI MOTO SKUP

@e sto ke ma {i ne pro tut wa le Fu to gom Fu to `a ni, ali i go sti iz No vog Sa da, Sr bi je i iz ino stran stva mo gli su ju ~e da u`i va ju u pro gra mu dru gog da na ju bi lar nog de se tog mo to sku pa na du nav skoj pla `i [pic. Baj ke ri i „pe {a ci” sti gli su u kamp ve} oko po dne va, ka ko bi u`i va li u rok en ro lu i pa su qu, ko ji je bio bes pla tan za sve one ko ji su na skup do {li na dva to~ ka. U 17 ~a so va or ga ni zo van je i de fi le ne ko li ko sto ti na mo to ra {a, ko ji su se, uz prat wu po li ci je, pro vo za li uli ca ma Fu to ga, dok je ve ~e bi lo na me we no rok ben do vi ma.

Pr vi su na bi nu iza {li mom ci iz ben da „Mun {ajn”, dok su zve zde ve ~e ri bi li Ga le i Naj da, ko ji su pe va li naj ve }e hi to ve gru pa „Smak” i „Ker ber”.

De fi le uli ca ma Fu to ga

ma {i na i do bre mu zi ke - ka `e Ostro go nac.

No vo sa |a nin Imre La dik ka `e da do la zi ve} pe tu go di nu za re dom na skup u Fu to gu i da je sve ja ko do bro or ga ni zo va no.

- Za sa da mi se ~i ni da je ma lo ma we qu di do {lo, ali to je ve ro vat no zbog fi nan sij ske si tu a ci je. Na sku po ve do la zim pr ven stve no zbog dru `e wa i mu zi ke, ali i pa su qa - sa osme hom ka `e La dik.

Je dan od naj sta ri jih u~e sni ka mo to sku pa je An dra{ Tot, po zna ti ji kao Ma to ri iz Te le~ ke, ko ji ima 66 go di na i vo zi mo tor od 1963. go di ne.

- Do la zim ve} du go go di na na ovaj skup i tu sam da bi se dru `io sa isto mi {qe ni ci ma, a sti gao sam na mo to ru ko ji je moj ru~ ni rad. Sko ro sva ki vi kend idem na mo to sku po ve ko ji se odr `a va ju u Voj vo di ni. Je di no {to mi ov de sme ta je ja ko gla sna mu zi ka ka `e Tot. Mo to skup je po ~eo u pe tak i za tva ra se da nas ka da }e mo to ra {i po sle za jed ni~ kog ru~ ka na pu sti ti du nav sku pla `u i Fu tog.

Opu {te na at mos fe ra u kam pu na pla `i G. ^.

Za jed ne vest, za dru ge ni je sve {ten stva”. A „Za sta va”, gla si lo Ra di kal ske stran ke, ko je je ta ko |e iz la zi lo u No vom Sa du i je di no u srp skoj {tam pi ima lo i ju ta we i ve ~er we iz da we, od va `i lo se da o obe le `a va wu ro |en da na mo nar ha ne ob ja vi ni pro to ko lar nu vest. Bi lo je sve to u vre me o~e ki va wa ra ta, ka da je po lo `aj Sr ba u dvoj noj mo nar hi ji bio sve te `i.

N. C.

SAHRANE Na grobqu Veternik u Veterniku danas }e biti sahrawen Slavko Stevana Kosti} (1952) u 11 ~asova.

Na Gor wem sta rom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena An|a Mija Milosavqevi} (1932) u 13 ~asova.

Foto: N. Stojanovi}

Ka ko ka `e je dan od or ga ni za to r a iz mo t o klu b a „Kla s ik vils” Ro man Ostro go nac pr vog da na je sve pro te klo bez ika kvih pro ble ma, a po seb no se u`i va lo u na s tu p u ben d a „Kra q ev s ki apart man”.

- Do {li su mo to ra {i iz Sr bi je, ^e {ke, Ma |ar ske, Slo ve ni je, Hr vat ske, Gr~ ke i Bo sne i Her ce go vi ne. Za do voq ni smo po se tom, a mi slim da su jed na ko u`i va li i po se ti o ci i qu bi te qi `e sto kih

V remeploV

U ru bri ci do ma }ih ve sti u glav nom li stu Li be ral ne stran ke „Bra ni ku”, ko ji je iz la zio u No vom Sa du, ob ja vqe no je u ne ko li ko re ~i da je “5. av gu sta 1908. na 78. dan ro |e wa We go vog Ve li ~an stva kra qa Fra we Jo si fa dru gog, odr `a no mo lep stvi je u Sa bor noj cr kvi. ^i no dej stvo vao je epi skog ba~ ki Mi tro fan [e vi} uz sa slu `e we ov da {weg

hronika

An dra{ Tot

OPTIMIZAM U UDRU@EWU SAMOSTALNIH ZANATLIJA

No ve me re spas za sta re za na te Sta ri za na ti, ko ji su ne ka da bi li ve o ma ce we ni, da nas su ili pot pu no iz u mr li ili se wi ma ba vi sa mo ma li broj za na tli ja.

U na {em gra du po sto ji sa mo jed na rad wa, ko ja se ba vi pro da jom kva li tet nih, ru~ no ra |e nih {e {i ra, a o{tra ~a no `e va, uko li ko za tre ba, te {ko je pro na }i.

Obu }a ri do bro ra de za hva qu ju }i sve lo {i jem kva li te tu obu }e, a po sla ima ju i kro ja ~i, kod ko jih naj vi {e svra }a ju sta ri ji su gra |a ni.

Eko nom ska kri za, ko ja tr `i {tem go spo da ri ve} pet go di na, zna ~aj no je uti ca la i na sta re za na tli je, ko ji su i bez we je dva sa sta vqa li kraj s kra jem. Po re ~i ma se kre ta ra Udru `e wa sa mo stal nih za na tli ja No vog Sa da Veq ka An |e li }a, iako su za na ti ve o ma `i la va pri vred na ka te go ri ja, ko ja je od u vek odo le va la raz li ~i tim ne da }a ma, ovog pu ta bi li su pr vi na uda ru kri ze.

-Sta re za na tli je je naj lak {e uni {ti ti. Pod tim pod ra zu me vam qu de, ko ji su re gi stro va li svo je rad we i ko ji is kqu ~i vo od to ga `i ve - ob ja {wa va An |e li}.- Za na tli ja sam pra vi pro iz vod i u tom pro ce su ne za vi si

ni od ko ga, jer ceo pro ces on oba vqa. Pro ble mi na sta ju ka da go tov pro iz vod tre ba da se pro da, jer je kri za zna ~aj no sma wi la ku pov nu mo}, pa qu di sa da tro {e no vac sa mo na osnov no, a to pod ra zu me va hra nu. Sve osta lo {to se nu di je luk suz.

Za na tli je su ne ko li ko pu ta sla le Mi ni star stvu pri vre de pe ti ci je u ko ji ma su pred la ga ne me re raz vo ja i op stan ka sta rih

za na ta. Po re ~i ma An |e li }a, ni ko od nad le `nih se na pe ti ci je ni je oba zi rao, pa je sa sta nak, ko ji su u sre du ima li sa no vim mi ni strom fi nan si ja i pri vre de Mla |a nom Din ki }em do {ao u pra vi ~as.

-Ovo je pr vi put da nam ne ko iz mi ni star stva sam pred lo `i me re, ko je bi mo gle da po mog nu op stan ku sta rih za na ta u gra du.

Mi ni star Din ki} je dao kon -

kret ne pred lo ge, ko ji }e uti ca ti na po boq {a we uslo va u pri vre |i va wu, ali i sma we we si ve eko no mi je me |u za na tli ja ma.ka `e An |e li}. - Fi skal ne ka se }e bi ti uki nu te, za na tli je }e po tra `i va wa pla }a ti na jed noj uplat ni ci, a bi }e im do de qi va na i bes po vrat na sred stva za in ve sti ci je, ko ja }e iz no si ti 50 od sto ukup ne in ve sti ci je. O~e ku je mo i za kon o za na ti ma, pa }e sek tor sta rih za na ta bi ti ja sno de fi ni san.

Grad je, da bi po mo gao op sta nak sta rih za na ta, osmi slio i stra te gi ju, po ko joj bi se lo ka li u vla sni {tvu Po slov nog pro sto ra za na tli ja ma ustu pa li po 35 od sto ni `oj ce ni. U tu svr hu re no vi ran je pa sa` u Du nav skoj uli ci 3.

-Na go ve {te no nam je da }e se ti lo ka li pr vo po nu di ti sta rim za na tli ja ma, ali jo{ ni je bi lo zva ni~ nih raz go vo ra. Tre ba lo bi da se do go vo ri mo sa Tu ri sti~ kom or ga ni za ci jom No vog Sa da, Gra dom kao i Upra vom za ko mu nal ne po slo ve, a o~e ku jem da }e pre go vo ri po ~e ti u {to sko ri jem ro ku.

N. R.

20

OGLASi

nedeqa5.avgust2012.

NO VO SA \A NIN pravnik u penziji, 70 godina, vitalan, slobodan, stambeno obezbe|en, radi prijateqstva ili dru`ewa `eli upoznati gospo|u izme|u 60 i 65 godina.

Telefon 064/2266-557. 57709

ME \U NA ROD NI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pariz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon 021/496333.

57847 BAR-[U [AW apartmani na obali fa ce bo ok: „Vila Banovi}”, www.vi la ba no vic.com, tel.

382/69/234-543.; 38268353733.

57371 BA WA KA WI @A - izdajem sobe sa kupatilom i upotrebom kuhiwe, blizu bawe i reke Tise. Cena 4E po osobi.

Telefoni: 024/877-016, 066/954-22-45.

57669 IZ DA JEM sobe i dvokrevetni komforan apartman sa ili bez upotrebe kuhiwe, Bawa Vrdnik u blizini bazena. Telefon 063/7511-606.

57714 BO KA KO TOR SKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`e, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, povoqno.

Telefoni: 00382/32371-657, 063/10-62-862, 060/0237857www.ba ni ce vic smje staj-ri san.me 57745 UTJE HA - BAR izdajem apartman, dve dvokrevetne sobe, kuhiwa, kupatilo, terasa blizu pla`a. Telefoni: 063/7482953 i 0038269991268.

57776 IZ DA JEM sobe na moru. Telefon 522-120, 061/8091-015.

57994

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima.

Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

57704 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

57705

^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6311-482, 064/322-19-49. 57710 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura, popravni. Povoqno.

Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.

57794 EN GLE SKI, ~asovi za sve uzraste i nivoe, 800din, 60 min. Telefon 063/ 1176403.

57859

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

57706

IZ DA JEM name{tanu garsoweru dvema studentkiwama ili zaposlenoj devojci na du`e, informacije. Telefon 064/495-23-19.

57935 IZ DA JEM kod „Dnevnik”-a, komforan, jednosoban stan, potpuno name{ten. Telefon: 065/47-47-888.

57952 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan 35m2 na N. nasequ.

Telefon 063/7793-185.

57830 IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504629.

57960 U NO VOM SA DU na Limanu I izdaje se jedna soba za studentkiwu prve godine fakulteta. Telefon 063/ 7336648.

57877 OD PR VOG SEP TEM BRA izdajem name{ten stan od 34m2, u ekskluzivnoj zgradi blizu Spensa i fakulteta.

Telefon 064/88-90-980.

56997 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan, visoki parter, Stanoja Stanojevi}a 4. Komplet renoviran, 33m2. Telefon 063/8074-411.

57491 IZ DA JEM name{ten stan u dvori{tu, Salajka. Ima telefon i grejawe. Telefon 060/442-7230.

57647 IZ DA JEM odmah useqivu name{tenu garsoweru na Limanu 3, Balzakova 41, IV sprat, kablovska+internet. Garsowera je toplotno izolovana.Telefoni: 060-7444-114, 064-321-9559.

57708

IZ DA JEM dvosoban prazan stan, 60m2, Liman IV, CG, topla voda, kablovska, telefon, klima. Telefon 063/501-273.

57713 IZ DA JE SE name{tena garsowera kod Sajma. Telefon 063/538-413.

57715 IZ DA JEM jednosoban nename{ten stan u ul. [ekspirovoj 40m2 kod Limanske pijace.

Studenti ne dolaze u obzir.

Telefon 063-534-276.

57723 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 28m2 na Novoj Detelinari. Useqiva odmah. Telefon 060-035-96-33.

57724 IZ DA JEM dvosoban stan, 60m2, kompletno name{ten na Limanu III, preko puta doma zdravqa. Telefon 065/4000445.

57751 IZ DA JEM nov, moderno name{ten, jednosoban stan u Marka Miqanova. Pozvati svaki dan posle 17 ~asova na 069/160-103-7.

57784 IZ DA JEM stan u Balzakovoj 37, 38m2 jednoiposoban, name{ten, Liman III. Telefon 063/535629.

57807 IZ DA JEM povoqno dvori{ni, jednosoban name{ten stan u blizini centra. Telefoni: 021/466-367, 064/1217214, 064/3047-832.

57838 IZ DA JE se komplet name{tena garsowera u Cara Du{ana, nov name{taj, nije izdavana do sada, klima, kablovska, ve{ ma{ina. Telefon 063/77-62-588.

57851 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru, Ulica cara Du{ana, 27m2, sa terasom, liftom, KTV, drugi sprat, od 1. avgusta. Telefon 063/29-1214.

57853 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan kod sajma. Telefon 6338-074.

57857 KOM PLET NO name{tena nova ve}a garsowera, 34m2 sa dve sobe, terasa, TV, klima.

Telefon 064/ 1463126. 57858 IZ DA JEM komforno name{tenu garsoweru, pogodno za studente i |ake, ul. Mileve Simi} br. 8. Telefon 064/1360012.

57860 IZ DA JEM dvosoban, 40m2, potpuno name{ten opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559580, 063/500-467.

57868 IZ DA JEM name{tenu garsoweru na Novom nasequ. Telefon 064/221-9682.

57869 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan 40m2 u ulici Pariske komune br. 30 Novi Sad. Telefon 063/7120080. 57872 IZ DA JE MO garsoweru studentu, blizu medicinskog fakulteta, 110E + tro{kovi i depozit. Rezervacije se za avgust i septembar ne pla}aju.

Telefon 062/252-022.

57876 IZ DA JEM dvoiposoban stan u Rumena~koj 7, pored Sajma.

Telefon 064/147-3956. 57880 IZ DA JEM jednoiposoban superkomforan stan, 41m2, za dve studentkiwe, ulica Maksima Gorkog, blizu univerziteta, 160 evra, re`ijski tro{kovi, depozit. Telefon 6612-813.

57884 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, prvi sprat, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531-161. Smiqka. 57902 IZ DA JEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru. Telefoni: 021/790-090, 063/8794148.

57911 IZ DA JEM studentkiwama dvosoban name{ten stan ul.

Sowe Marinkovi}, sa ~etiri le`aja. Telefoni: 021/461207 i 064/4-201-701.

57912

dnevnik

IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 57946 DVO SO BAN prazan, Ul. Narodnog fronta iza NIS-a i gara`no mesto preko puta NIS-a. Telefon: 064/1887089.

57956 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon: 021/895-362.

57969 IZ DA JEM ku}u u Bockama, 60 evra mese~no. Telefon 062/289-600.

57981 IZ DA JEM ekstra opremqenu garsoweru u neposrednoj blizini fakulteta. Telefon: 064/1585191 i 021/426-087.

58007

PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. Tel. 063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 57943 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519-533.

57944 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450do 1000 evra. Brza realizacija.

Tel. 063/519-533, 063/522-202.

57945

GR BA VI CA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 32.000. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

638322 BUL. OSLO BO \E WA, u novijoj zgradi, ukwi`ena kompletno name{tena garsowera, cena 28.600. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

638323 LI MAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Telefon 63-68-429, www.bo mil.rs. 638324 SA TE LIT, novija ukwi`ena garsowera, cena 18.600. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

638325 NO VO NA SE QE, S. Hristi}a, ukwi`ena garsowera za 24.200. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

638326 GR BA VI CA, useqiva, ukwi`ena garsowera, 23.000E. Telefoni: 021/526-622, 064/21560-90.

638300 DE TE LI NA RA, 19m2 16.000E. Odmah useqiva garsowera u zgradi. Telefoni: 063/444-743, 021/522-177.

638304 OD MAH USE QI VA ukwi`ena garsowera, Bulevar Evrope, novija gradwa, 22m2, drugi sprat, terasa, lift, eta`no grejawe na gas, cena 24.700E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.to talne kret ni ne.rs.

638311 HIT NO - nova useqiva garsowera u blizini @. stanice, prvi sprat, terasa, 25m2, centralno gradsko grejawe, cena sa PDV-om 25.100E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 638312 UKWI @E NA garsowera na Bulevaru kod „Dnevnika”, 28m2, ~etvrti sprat, terasa, lift, cena sa kuhiwom 31.700E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.to talne kret ni ne.rs.

638314 LI MAN II, ukwi`ena garsowera, 26m2, lift, odmah useqiva, 33.000. Tel 444-107, 6337853.

638354

UKWI @E NA garsowera od 26m2 na Podbari, II sprat, povoqno! Cena 27.000E. Uz stan parking prostor u dvori{tu zgrade. Telefon 060/621-1685.

638361 PRA ZNA ukwi`ena garsowera u [onsiju 22m2. \. Nik{i}a Johana, IV sprat, lift.

Povoqno. Telefon 063-504799.

638362 NO VI JA garsowera sa urednim papirima u Kopernikovoj ulici kod Sajma 20m2, I sprat. Cena 22.500. Telefon 063-108-8017.

638363 U PO NU DI vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004, www.so lisne kret ni ne.com.

638211 IDE AL NO kao investicija za izdavawe, mala ukwi`ena garsowera u samom centru grada, kod Izvr{nog ve}a, cena samo 18.000 evra. [ifra:14588. Telefoni: 021/427277; 065/20-19-013, www.so lisne kret ni ne.com.

638217 GAR SO WE RA - Haxi Ruvimova, blizina Sajma, V sprat, lift, odmah useqiv, 28m2, 31.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

638241 GAR SO WE RA Liman I, blizina fakulteta, idealno za izdavawe X sprat, lift 22m2, 24.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

638239 UKWI @EN 27m2 - 28.000E, odvojena kuhiwa, zgrada „Budu}nosti” i 26m2 za 27.000E CG, lift, 4. sprat, nova odmah useqiva garsowera sa PDV-om. Telefon 064/8236610.

638247 SO CI JAL NO 21m2 - ukwi`ena odmah useqiva garsowera, odvojena kuhiwa sa prozorom, CG, lift, cena sa name{tajem dogovor. Telefon 064/823-6601, slike na www.ave nia-ne kret ni ne.com.

638249 NO VA DE TE LI NA RA, Haxi Ruvimova 26m2, prvi sprat, ukwi`en, kqu~ u ag. [ifra 1003616, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 523-193, 451-318, 065/850-66-16 .

638256 NA LI MA NU 3, 27m2, ukwi`en stan kod Limanskog parka, cena 28.900. [ifra 1003010, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

638257 NA NO VOJ DE TE LI NA RI garsowera 19m2 na prvom spratu u novoj zgradi pred useqewem. Telefoni: 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com.

638254 [U MA DIJ SKA, II sprat, plus terasa, 26m2, povoqno, nov.

Telefoni: 423-208, 063/111-8085.

638289

UKWI @E NA garsowera 18m2, name{tena, bez ulagawa, okolina Socijalnog. Telefon 6615-117.

638403 LI MAN DVA odmah useqiva, ukwi`ena garsowera sa odvojenom kuhiwom 26m2. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

638380 VA SE STA JI ]A garsowera 26m2 na visokom parteru, odmah useqiva, ukwi`ena. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

638381 GAR SO WE RA!!! Preslatka mala odmah useqiva garsowera od 21m2. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

638392 KOD MER KA TO RA i Limanskog parka jednosoban stan, ukwi`en brzo useqiv, ni`e spratnosti!!! Telefon 063/500-213.

638393 LI MAN III!!! Jednosoban stan sa mogu}no{}u prepravqawa u jednoiposoban od 43m2 na odli~nom mestu, vrti}, pijaca, {kola... Telefon 065/2500-213.

638394 JED NO SO BAN Liman I, ukwi`en, prvi sprat bez ulagawa 40m2, cena sa name{tajem 42.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

638238 JED NO SO BAN stan u centru kod Keja i „\or|e Nato{evi}„ {kole, 32m2, ukwi`en, cena 39.400, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1003682. Telefoni: 451-318, 523-193.

638258 DVA STA NA na Telepu. Prvi, 42m2 na Vp cena 27.000 odmah useqiv i drugi 30m2 jednosoban cena 18.000. Oba stana su predata na ukwi`bu. [ifra 1003508, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

638264 KA ]E DE JA NO VI] 37m2 jednosoban - mogu} jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, 2. sprat, terasa, CG, cena 33.000E. Telefon 064/8236601.

638252 OD LI ^AN jednosoban stan kod Stadiona i Spensa 28m2 Vojvo|anska. Ima veliku terasu i lift, ukwi`en. Cena 27.000. Telefon 063-777-6233.

638364 NO VI JI stan u blizini „Zmaj Jovine” gimnazije i pe{a~ke zone, 36m2 Aleksandra Ti{me, IV sprat, lift, uredni papiri. Povoqno! Telefon 060-6211-685.

638365 DE TE LI NA RA, jednosoban stan od 26m2, odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 22.000.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

638355 GR BA VI CA, 31m2, ukwi`en, odli~an, odmah useqiv JS, 38.000E. Telefoni: 021/522177, 062/89-56-705.

638305

OGLASi

dnevnik

S. DE TE LI NA RA, ukwi`en 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

638327 PRO DA JEM useqivu garsoweru na Novoj Detelinari.

Telefon 63-41-521.

57887 PRO DA JEM garsoweru, 6. sprat, lift, 1300 kaplara broj 12, ju`na strana, 22m2.

Telefon 063/8074-411. 57494 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru od 26,43m2 u centru na drugom spratu sa terasom, centralnim grejawem i klimom, bez posrednika. Telefon: 063/8633-215.

57782 GAR SO WE RA, 28m2, ukwi`ena, terasa, preko puta Futo{ke pijace, ]irpanova ulica, cena 31.700E. Telefon: 060/418-32-23 i 064/11-43-73-0.

57953 PRO DA JEM garsoweru kod stanice, brzo gotova. 12.500E. Telefon 063/105-0-105. 57962 VLA SNIK prodaje 2 jednosobna stana u Mi{e Dimitrijevi}a, 22m2 i 28m2, povoqno. Agencije nemojte zvati. Telefon 064/305-2950.

57332 PRO DA JEM jednosoban stan ju`na strana, visoki parter, komplet renoviran, Stanoja Stanojevi}a 4, 33m2. Telefon 063/8074-411.

57493 PRO DA JEM jednosoban stan 29m2 u centru, visoko prizemqe, ukwi`eno. Telefon 063/ 15 44292.

57675 PRO DA JEM jednosoban stan u Stra`ilovskoj ulici ili mewam za ve}i uz doplatu .

Telefon 064/138-1094 57835 PRO DA JE MO jednosoban stan u blizini @elezni~ke stanice za 31.000, odmah useqiv i ukwi`en. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 57961

GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

638329 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv 1.5 stan od 35m2 na III spratu, cena 36.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 638330 SA LAJ KA, odli~an JIS, stan, II sprat, 38m2-36.000E, terasa. Telefoni: 021/526622, 064/215-60-90.

638301 CEN TAR grada, ukwi`en odli~an jednoiposoban stan, 40.500E. Telefoni: 062/522177, 062/89-56-705.

638302 CEN TAR, pe{a~ka zona, ukwi`en jednoipoosban 33m2 27.000E. Telefoni: 021/522177, 062/89-56-705.

638303 HIT NO - nov useqiv jednoiposoban u blizini @. stanice, prvi sprat, terasa, 31m2, centralno gradsko grejawe, cena sa PDV-om 31.950E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs.

638315 HIT NO - nov - useqiv jednoiposoban stan, tre}i sprat, terasa, lift, 36m2, Nova Detelinara, centralno gradsko grejawe, topla voda, cena 36.

800E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

638316 UKWI @EN jednoiposoban stan, prodaje se sa svim stvarima i tehnikom u stanu, podne povr{ine oko 35m2, redukovane povr{ine 29m2, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om 27.800E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs.

638313 BRA ]E RIB NI KA RA, ukwi`en jednoiposoban, 38.5m2, II sprat, gradila „Dijagonala”. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

638297

SOM BOR SKI BU LE VAR, jednoiposoban stan, preduseqewem, 26.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/444-743.

638298 JED NO I PO SO BAN, Novo naseqe, S. Hristi}a, ukwi`en, pov.36m2, 37.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-3887.

638242 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Futo{ke pijace 41m2 jednoiposoban, useqiv, ukwi`en, 3.` sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 44.350E - nije fiksno. Telefon 064/823-6604, (www.avenia-nekretnine.com).

638243 BU LE VAR KRA QA PE TRA - 37m2, 3. sprat, terasa, lift, ukwi`ena zgrada stara 10 god., isto~na strana, 1-soban, mogu} 1.5-soban, odli~an. Telefon 064/823-6601, slike na www.avenia-nekretnine.com.

638244 PRO DA JEM mali jednoiposoban stan 31m2 kod crkve na Novoj Detelinari, prvi sprat, odr`avan bez ulagawa. [ifra:22733.

Telefoni: 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com.

638218 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra:20555. Telefoni: 021/451570; 064/112-62-39, www.solisnekretnine.com.

638219 NO VA ukwi`ena zgrada na Grbavici, lep stan, 31m2 na II spratu, cena 37.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002587.

638259 PRO DA JEM 41m2, Omladinskog pokreta, tre}i sprat, 37.000 - kqu~ u agenciji. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003723, 0658506616.

638260 U „ALEK SAN DRO VOJ” ZGRA DI na Bul. oslobo|ewa 39m2, nov, neuseqavan ekstra stan, cena 46.300. [ifra 1003431, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

638255 CEN TAR, Stra`ilovska, 41m2, 46.350. [ifra 1003665, www.nekretnine-mojdom.com.

Telefoni: 065/850-66-16, 523193, 451-318.

638262 BU LE VAR, ]irpanova, 41m2, prvi sprat, nov odmah useqiv, 48.400. [ifra 1003595, www.nekretnine-mojdom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193, 065/850-66-16.

638263 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 34m2, Telep, II sprat, terasa, nov - neuseqavan, pvc, kl. parket, ukwi`en, cena 24.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

638287 KA ]E DE JA NO VI], II sprat, 37,5m2, jednoiposobni odli~an, povoqno. Telefoni: 423-208, 063/111-8085, 063/1114142.

638290 OD LI ^AN JIS 36m2, Podbara, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa, +gara`a, odmah useqiv, cena samo 38.900. Telefoni: 021/523700, 063/536-212.

638282 BU LE VAR OSLO BO \E WA preko puta „Dnevnika” nov, ukwi`en stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

638383 GR BA VI CA u novoj zgradi jednoiposoban stan, ukwi`en, 40m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, klasi~an raspored.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

638384

GR BA VI CA, ukwi`en stan 45m2, izuzetno sre|en. Telefon 6615-117.

638404 NO VA DE TE LI NA RA, lep stan 68m2, dobar raspored, zidala „Budu}nost”, povoqno.

Telefon 6615-117.

638405 LI POV GAJ moderno opremqen, kompletno name{ten, dvosoban stan na prvom spratu, ukwi`en.

Telefon 063/811-7331.

638385 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

638382 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i vrti}a na mirnom mestu de luks sre|en stan od 65m2, prvi sprat!!! Nesvakida{wa ponuda pozovite!!! Telefon 065/2500-213.

638395 HIT NO! Nov, odmah useqiv DS 36m2, Somborski bulevar, I sprat, terasa, odv. kuhiwa+trpezarija, dvori{na strana, odli~an, cena samo 31.400. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

638284 NO VA DE TE LI NA RA DS 49m2, J. ^melika, V sprat, lift, nije zadwi, predivna terasa, odvojena kuhiwa, dobar raspored, nov - bez ulagawa, ukwi`en, useqiv, cena samo 47.000!

Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

638285 HIT NA PRO DA JA! DS 43m2, Po{tanska, PR-sam u dvori{tu, kolski ulaz, parking, ukwi`en, cg, visina plafona 4.8m, pogodan i za P.P., cena 35.500! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

638279 HIT NO! Odmah useqiv DS 44m2, Novo naseqe kod Doma zdravqa, nov, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, prvoklasna gradwa i oprema, cena sa povratom PDV-a samo 41.000. Telefoni:0 21/523-700, 063/536-212.

638280 @IT NI TRG, dvosoban, II sprat, nov izvanredan, 44m2.

Telefoni: 423-208, 063/1118085, 063/111-4142.

638291 PA [I ]E VA, dvosoban, II sprat, 51m2, funkcionalan.

Telefoni: 423-208, 063/1118085.

638292 CEN TAR, 46m2, Petra Drap{ina, peti sprat, odmah useqiv, {ifra 1003593. Povoqno!!!

41.200. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 451-318, 065/850-66-16.

638261 NO VO NA SE QE, [onsi, 54m2, drugi sprat, odli~an pozovite!!! Cena 47.300. [ifra 1001160, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193.

638265 CEN TAR, Radni~ka, visoki parter, 67m2 idealno za kancelarije. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003626. Telefoni: 523-193, 451-318, 062/882-95-88.

638266 NA NO VOM NA SE QU dvosoban stan 52m2 u Seqa~kih buna, III sprat za renovirawe, cena 44.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

638267 PRO DA JE MO dvosoban 60m2, prvi sprat, Ko~e Kolarova, Podbara, terasa, lift, 43.300.

Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003747.

638268

GR BA VI CA, 63m2, „Aleksandar”, prazan odmah useqiv, 60.800. [ifra 1003488. Telefoni: 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

638269 LI MAN 4, 60m2, tre}i sprat, zidala „Budu}nost” odli~an, {ifra 1003531. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine.com.

638270 NO VA DE TE LI NA RA 67m2, visoki parter, nov, odmah useqiv, 59.000, {ifra 1003612, kqu~ u agenciji. www.nekretnine-mojdom.com.

Telefoni: 523-193, 451-318, 065/850-66-16.

638271 HIT NA PRO DA JA, za renovirawe dvosoban stan 52m2, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, na tre}em spratu, odli~an raspored, starija zgrada, cena 43.900 evra, mo`e prodaja na bankarski kredit! [ifra:23072. Telefoni: 021/451570; 065/20-19-013, www.solisnekretnine.com.

638220 PRO DA JEM 55m2 dvosobnog stana na Grbavici, „Aleksandar gradwa”, u blizini picerije, odmah useqiv, tre}i sprat, cena 53.500 evra. [ifra:22515. Telefoni: 021/520231; 064/112-62-39, www.solisnekretnine.com.

638221 BU LE VAR OSLO BO \E WA, „Erker” gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradawa, cena samo 62.000 evra. [ifra:20353. Telefoni: 021/427-277; 064/2003103, www.solis-nekretnine.com.

638222 DVO SO BAN Liman II 61m2, mo`e dvoiposoban; dvosoban Liman III 62m2, V sprat; i 58m2 I sprat, Liman III izuzetan, ukwi`en stan, hitno povoqno! „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

638231 DVO SO BAN 59m2, funkcioni{e kao dvoiposoban, velika zastakqena terasa, ukwi`en, odmah useqiv, fasadna cigla, cena 42.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604.

638245 HIT NO!!! 54m2 ukwi`en odmah useqiv dvosoban stan, sre|en - bez ulagawa, lift, terasa, CG, TPV, zgrada stara 8 godina, cena 37.100E. Telefon 064/823-6604, (www.avenia-nekretnine.com).

638250 UKWI @EN dvosoban stan Nova Detelinara, 46m2, peti sprat, lift, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, cena 38.100E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs.

638317 UKWI @EN dvosoban stan na Novom nasequ, 64m2, ~etvrti sprat, terasa, lift, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, cena 47.400E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs.

638318 LI MAN, klasi~an 2.0 stan od 50m2 u prizemqu, cena 41.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

638331 NO VO NA SE QE, odli~an klasi~an ukwi`en 2.0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 38.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

638332 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwi`en na 47m2, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

638333

nedeqa5.avgust2012.

GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwi`en 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-77.

638335 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.800, mo`e i zamena za 3.03.5 stan na Limanu i okolina....

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

638338 CA RA DU [A NA, ukwi`en 2.0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

638328 GUN DU LI ]E VA, odli~an, dvosoban, 45m2, I sprat, ukwizen, terasa, dvori{no orjentisan 51.000. Telefoni: 444107, 633-7853.

638356 GR BA VI CA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor, 42.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

638357 GR BA VI CA, dvosoban stan od 53m2, tre}i sprat, lift, terasa, ukwi`en, odli~an 61.800. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

638358 NO VI JI 54m2 dvosoban stan na Novom nasequ. Ukwi`en, ima terasu. Povoqna cena, 37.200E. Telefon 060/6211685.

638367 PRO DA JEM odli~an renoviran stan 65m2 kod Limanske pijace. Lift, terasa. Ukwi`en! Hitno! Cena 57.500E. Telefon 063-7776-233.

638368 OD LI ^AN stan 60m2 Branimira ]osi}a kod porodili{ta, na I spratu sa liftom i terasom, ukwi`en! Povoqno!

Telefon 060-6211-685. 638369 LI MAN II kod [tranda, odli~an stan 58m2, u funkciji dvoiposobnog.

Ukwi`en, lift, terasa. Cena 51.500. Telefon 063-7776-233.

638371 OD LI ^AN ukwi`en stan 50m2 Ka}e Dejanovi} u funkciji dvoiposobnog. II sprat, terasa. Povoqno! 47.500. Telefon 063-692-917.

638372 OD LI^ NO za izdavawe, dvosoban dupleks sa terasom cca 35m2, na Detelinari, peti sprat bez lifta, cena 22.000 evra. [ifra:23634. Telefoni: 021/520231; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com.

638223 PRO DA JEM stan jednoiposoban 36m2 u Novom Sadu, ulica bulevar Kneza Milo{a, prvi sprat, stan 412. Telefon 021/ 6497-407.

57885 PO VOQ NO!!! Bul. oslobo|ewa - nov, ukwi`en, jednoiposoban stan 39m2, luks name{ten V sprat, samo 42.300E. Telefon 063/807-4172. 57922 JED NO I PO SO BAN 42m2 Bulevar oslobo|ewa, IV sprat, lift, ukwi`en, useqiv, terasa. Telefoni: 060/418-32-23, 064/11-43-73-0.

57954 JED NO I PO SO BAN stan kod bolnice, 44m2, VP, kao prvi sprat, ukwi`en, useqiv, cena 32.000E. Telefoni: 060/418-32-23 i 064/11-43-730.

57955 PRO DA JE MO ukwi`en jednoiposoban stan na prvom spratu, blizu centra za 35.000. Telefon: 6447-622, 063/540-165.

57964 LI MAN II, 44m2, IV sprat, odmah useqiv, cena dogovor.

Telefon 063/239-411.

57272 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa - prozor, ukwi`eno, gara`a, bez posrednika. Telefon 421-437, 063/534-505. 57735 PRO DA JEM dvosoban komforan stan, 60m2, na Limanu, kod doma zdravqa, Ulica Balzakova. Cena po dogovoru, vlasnik, mo`e zamena za dva mawa ili mawi uz va{u doplatu. Telefon 064/148-56-77.

57893

21

]IR PA NO VA! noviji, ukwi`en, odmah useqiv, dvosoban stan 43m2, 3. sprat, lift, terasa, dvori{no orjenitasan. Telefon 063/807-4172.

57921 PRO DA JE MO dvosoban stan od 48m2 za 37.000, proto~na topla voda. Telefon: 063/540165 i 6447-622.

57963

BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Mo`e sa gara`om. 65.000E. Telefon 063/108-8017.

638373 GUN DU LI ]E VA ULI CA, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Hitna prodaja. Cena sa name{tajem 34.000E. Telefon 060/6211685.

638366 BU LE VAR OSLO BO \E WA 74m2, dvoiposoban, isto~na strana, lift, dve terase, ukwi`en 68.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

638359 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 638340 OKO LI NA BU LE VA RA, zgrada od fasadne cigle, na mirnom mestu u zelenilu, odli~an 2.5 stan, bez ulagawa, I sprat, ukwi`en, cena 70.000.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

638343 LI MAN, u novijoj zgradi od fasadne cigle, prodajem ukwi`en 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 66.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 638336 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, ukwi`en, po ceni od 62.600. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

638334 UKWI @EN dvoiposoban dupleks stan, 67m2, Bulevar Evrope, novija zgrada - kvalitetna gradwa, kuhiwa ostaje u ceni, V sprat, lift, cena 49.000E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs.

638319 DVO I PO SO BAN 56m2, 1. sprat, komplet renoviran PVC stolarija, odli~an raspored, CG, terasa, istok, cena 54.600E. Telefon 064/8236601.

638248 LI MAN - 60m2, zgrada od „Budu}nosti” - 10 god. stara, dvoiposoban, lift, terasa, ukwi`en, useqiv odmah, odli~an raspored, cena dogovor. Telefon 064/823-6601, (www.avenianekretnine.com).

638246 DVO I PO SO BAN, Liman I, 65m2, novija zgrada, ukwi`en, odli~ne orjentacije, bez ulagawa. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

638232 PRO DA JE SE dvoiposoban stan na izuzetno dobroj lokaciji na Telepu, u blizini {kole, Pitagorina ulica, prvi sprat, 61m2, sa pripadaju}om podrumskom prostorijom i gara`om, cena 56.500 evra. [ifra:23321.

Telefoni: 021/451-570; 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com.

638224 „ZO NED” GRAD WA na Bulevaru Evrope, useqiv, ukwi`en mawi dvoiposoban stan na tre}em spratu, 55m2, cena 55.000 evra. [ifra:23689. Telefoni: 021/520-231; 064/2003103, www.solis-nekretnine.com.

638225 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE, u novijoj zgradi, odmah useqiv dvoiposoban stan, 53m2, cena 49.800 evra. [ifra:10187. Telefoni: 021/520231; 065/20-19-010, www.solisnekretnine.com.

638226 DVO I PO SO BAN stan 63m2 na drugom spratu, ukwi`en, renoviran, 51.500. [ifra 1003781. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

638272

22

OGLASi

nedeqa5.avgust2012.

MAK SI MA GOR KOG, 73m2, dvoiposobni, III sprat, sre|en.

Telefoni: 423-208, 063/111-8085.

638293 LA ZE KO STI ]A, ukwi`en dvoiposoban,76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Telefoni: 021/526-622, 063/780-9909.

638296 DRA GE SPA SI]!!! Dvoiposoban stan od 70m2!!! Telefon 063/500-213.

638396 BRA ]E JO VAN DI] odli~an stan bez ulagawa 50m2 u funkciji dvoiposobnog, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

638386 RU ME NA^ KA kod Doma zdravqa dvoiposoban stan 61m2, klasi~na gradwa, ukwi`en, mo`e kredit za 46.500.

Telefon 063/538-166. 638387 LI MAN III!!! Kod Nisa i Limanskog parka trosoban stan od 77m2, ukwi`en odmah useqiv, svetao!!! Telefon 063/500-213.

638397 KRA QE VI ]A MAR KA, ekstra, nov, IV sprat, 80m2, mogu} dogovor. Telefoni: 423-208, 063/111-8085, 063/1114142.

638294 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS 91m2, Stra`ilovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, mo`e biti i ^S, novija zgrada, ukwi`en, cena 98.500.

Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

638286 LI MAN 2, Resavska 82m2, prodajemo ekstra luks stan u odli~noj zgradi i prelepoj lokaciji. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

638273 KOD RI BQE PI JA CE trosoban stan 80m2, ukwi`en, dvostran, lift, III sprat, 72.100. [ifra 1000087, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193.

638274 BU LE VAR, trosoban stan sa gara`om, odli~no odr`avan, ukwi`en, sa potpuno opremqenom kuhiwom i ve}im brojem plakara, drugi sprat, 98m2, a po~etna cena je 108.000 evra. [ifra:23380.

Telefoni: 065/20-19-010; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

638227 KLA SI ^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 69.000 evra. [ifra:22773 Tel:021/520-231; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com.

638228 NO VO NA SE QE - Savina, pravi trosoban stan povr{ine 86m2, drugi sprat, ukwi`en i odmah useqiv. Cena samo 75.000 evra. [ifra:23131.

Telefoni: 021/520-231, 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

638229 TRO SO BAN, Liman II, 90m2, novija zgrada, odli~na lokacija, odli~na cena. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97.

638233 TRO SO BAN nov - odmah useqiv stan 59m2, 3. sprat, lift, terasa, CG, perfektan raspored, cena 62.200E. Telefon 064/823-6604, (www.avenia-nekretnine.com).

638251 NO VO NA SE QE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

638337 GR BA VI CA, 86m2, noviji, ukwi`en, odmah useqiv stan sa terasom. Izuzetno povoqna cena, 51.500E. Telefon 060/621-1685.

638370 NO VO NA SE QE, kod crkve na Savini izvanredan trosoban stan 86m2, I sprat, dve terase, ukwi`en. 75.000E, hitno! Pozovite 060/621-1685.

638374

PRO DA JE MO dvoiposoban stan u ]irpanovoj ulici za 65.000, ukwi`en i odmah useqiv. Telefon:6447-622. 57967 BUL. K. PE TRA kod gradskog SUP-a, noviji, ukwi`en trosoban stan 78m2, drugi sprat, lift, terasa, dvostrano orjentisan, odmah useqiv. Telefon 063/807-4172.

57923 PRO DA JE MO odmah useqiv i ukwi`en trosoban stan od 62m2 za 45.000. Telefon: 6447622 i 063/540-165.

57965

RE NO VI RAN troiposoban stan 88m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace, I sprat, lift, terasa, ukwi`en.

82.500E. Telefon 063/777-6233.

638375 PRO DA JEM hitno troiposoban stan 88m2 na Novom nasequ, III sprat, dve terase, ukwi`en. Cena 67.000. Telefon 063-10-10-664.

638376 LI MAN, odli~an, ukwi`en stan od 94m2 na II spratu, renoviran, 88.600. Telefon 063/742-21-80.

638344 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 638341 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

638342 UKWI @EN troiposoban funkcionalan stan na Novom nasequ u novijoj zgradi, 81m2, redovan sprat, terasa, lift, cena 75.100E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 638320 NA LI MA NU III u zgradi od fasadne cigle, troiposoban stan 93m2, odr`avan, lift, terasa, ukwi`en, cena 87.7000 - nije fiksno. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003766. Telefoni: 451-318, 523-193.

638275 KEJ, troiposobni salonski sa dva ulaza prvi sprat, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528-599, 063/111-8085. 638295 U BLI ZI NI {kole „\ura Dani~i}„ troiposoban stan izuzetnog izgleda na prvom spratu od 103m2. Hitno. Pozovite!!! Telefon 065/2500213.

638398 LI MAN!!! Troiposoban stan od 93m2 klasi~nog rasporeda u klasi~noj gradwi, odli~no stawe, ukwi`en useqiv po dogovoru. Telefon 065/2500213.

638399 LI MAN ^E TI RI lep troiposoban stan 93m2, odli~nog rasporeda, ukwi`en, mo`e redovan kredit. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 638389 PRO DA JEM {estosoban stan, 130m2, deqiv u dve celine, 3 kupatila, centralno grejawe, odvojen kalorimetar, vodomer, 98.000E, kod GRAS-a. Telefon 064/165-8384.

57308

BEZ PO SRED NI KA prodajem salonski stan na drugom spratu, 75m2, dvostrano orjentisan, kod Izvr{nog ve}a.

Telefoni: 063/7 -520-501, 456636, 432-172.

57907 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks 96m2, useqiv odmah.

Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

57396 PRO DA JEM troiposoban stan 127m2, centar, terasa 25m2, CG, podrum, ceo prvi sprat. Telefon 063/8150-622.

57845

EKS KLU ZIV NO, u blizini „Matice srpske”, stambeni objekat sa pripadaju}im placem od cca 450m2, uz mogu}nost pro{irewa ili izgradwe stambene zgrade. Cena 50.000 evra. Za vi{e pozovite 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

638213 RU MEN KA, plac 16.000m2 na putu za Novi Sad, 50m od glavnog puta, ima svu infrastrukturu. Telefon: 064/2595502 i 062/895-3133.

58041 HIT NO prodajem dva placa sa vikendicom na ^erevi}koj skeli (Futog). Mo`e automobil i razlika u novcu. Telefoni: 063/89-70-668, 065/8970668.

58058 OD LI^ NA, novija, prava porodi~na ku}a na samom po~etku Adica, komforna petosobna, na placu od 750m2. [ifra:129. Telefon 065/20-19013, www.solis-nekretnine.com.

638215 SLA NA BA RA, ku}a, Pr+Pk, 120m2, plac 718m2, front 8 m, cena 37.000E. Telefoni: 021/526-622. 063/1124-911.

638299 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77.

638349 TE LEP, ku}a za ru{ewe 120/460, dozvoqeno PR+SP+PO, u blizini Futo{kog puta, Severni Telep 85.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

638353 ZO NA NO VOG BU LE VA RA, lepa porodi~na ku}a 100/600.

Telefon 6615-117.

638402 KU ]A u Futogu, cena 36.000 evra, objekat 121m2+65m2, na placu 1.100m2, i to na uglu dve ulice, hitna prodaja. [ifra:130. Telefon 064/112-6239, www.solis-nekretnine.com.

638214 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 638352 KU PU JEM oko 50 ha kvalitetne obradive zemqe blizu Tise, Dunava ili Save. Telefoni: 021/522-177, 063/1124911.

638307

KU PU JEM obradivo zemqi{te na teritoriji Vojvodine iskqu~ivo od vlasnika. Telefon 063/1124-911.

638310 PRO DA JEM obradivo zemqi{te 15 ha (7+8) cena; dogovor. Telefon 063/1124911.

638308 LO KA CI JA za gradwu stambene zgrade, na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta PR+3+PK... za sve ostale informacije pozovite 064/2003-103. 638216 SA LA[, Sirig - Sala{ sa 1 jutrom zemqe - 300m od glavnog puta. Cena 13.000E. Telefon 063/1124-911.

638309 PO VOQ NO, plac 400m2 sa ku}om od 107m2 za adaptaciju ili ru{ewe u blizini {kole milicije u Sr.Kamenici.

34.000E. Telefon 063/7776233.

638360 BOC KE, ukwi`en plac, sa pogledom na grad i Dunav, ukupno 951m2, struja do placa, bunar na placu, kod ku}e srpsko-ruskog prijateqstva, cena samo 16.000 evra. Telefon 064/112-62-39, www.solisnekretnine.com.

638212 PLAC Popovica, blizina Mo{ine vile, 10 ari, ukwi`en, gra|evinska zona, mo`e kupovina pola, cena 25.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

638234 PLAC Bocke, odli~no lociran, ukwi`en, 10 ari, gra|evinska zona, 22.500E, „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

638235 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

638390 LUKS STAN u neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban, ukwi`en.Telefoni: 528-137, 063/538-166.

638391 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!!

Pozovite!!! Telefon 063/500213.

638400 DU NAV SKI PARK!!! ^etvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!!

Telefon 063/500-213. 638401 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

638388 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv I sprat ku}e na Bockama ^S 100 m2 sa pripadaju}im delom placa 350m2, kolski ulaz, parket, 3 sistema grejawa, telefon, kablovska, 2 terase, ostava, ukwi`eno, cena samo 26.000! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

638288 HIT NA PRO DA JA! Dvoeta`ni stan ^S 96m2, Suboti~ki bulevar, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, dva kupatila, ukwi`en, klima, sig. vrata, cena samo 69.300. Telefoni: 021/523-700, 063/536212.

638283 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv ^S 95m2, kod „Socijalnog”, III sprat, terasa, ukwi`en, ostaje nov name{taj, dvori{na strana, parking, cena samo 72.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

638281 KEJ, 100m2, prvi sprat, zgrada od fasadne cigle, prelep stan, bez ulagawa, 117.000. [ifra 1003139, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

638277 KEJ, 112m2, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, 129.000, {ifra 1003110. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine.com.

638278

dnevnik ^E TVO RO SO BAN, u`i centar - Nikolajevska, 113m2 + terasa + podrum, I sprat, salonski. U cenu od 150.000E ura~unato sre|ivawe po `eqi kupca. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

638236 EKS KLU ZIV NO! Salonski stan klasi~nog rasporeda, 2 ulaza, 12m2 terase, ukupna povr{ina 116m2, na Trgu mladenaca. Cena 100.000 evra. [ifra 22245. Telefoni: 021/520231; 064/2003-103, www.solisnekretnine.com.

638230 NO VI SAD, Slana Bara, 215 m2, plac 480 m2, CG, fasadna cigla, parket, 2 el. brojila, dva kolaska ulaza, tri gara`e. Cena, dogovor, a mo`e i zamena za JIS stan i doplata.

Telefoni: 021/526-622; 063/1124-911.

638306 BU LE VAR EVRO PE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4.0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

638339 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

638345 HIT NO - povoqno u centru, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000 odli~an i za stanovawe i za poslovni prostor! Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

638346 KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

638347 CEN TAR, u @elezni~koj ulici, novija ukwi`ena zgrada odli~nog kvaliteta, luks 4.0 stan (nije dupleks) od 108m2 dvori{no orjentisan+mogu}nost kupovine i gara`e u istoj zgradi. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

638348 PRO DA JEM salonski stan od 137m2 u neposrednoj blizini Dunavskog parka, II sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! Cena 134.000E. Telefon 063-1010-664.

638377 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. 1200E/m2! Telefon 063/777-6233.

638378 IZ VAN RE DAN ukwi`en petosoban stan 163m2 Pap Pavla. Lift, terasa 30m2, velike sobe. Cena 143.000. Telefon 060-6211-685.

638379 NO VA DE TE LI NA RA, 130m2 direktna prodaja od investitora „Moj dom”, terasa 30m2, fenomenalan dupleks, cena dogovor sa PDV-om. www.nekretnine-mojdom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193.

638276 PE TRO VA RA DIN - pijaca, ku}a 1/1 220m2 + 100m2, plac 930m2, useqiva, 57.000 = 10.000 kapara + ostalo za godinu dana. Telefon 063/152052-1.

57865 HIT NO! Povoqno dvori{na nova ku}a od 130m2, kod `elezni~ke stanice, dva ulaza, dve celine, cena 65000E. Telefon: 061/152-4629.

57970 PRO DA JEM ku}u u [ajka{u.

Telefon 021/868244.

57790 KU ]A Veternik - stambenoposlovna 300m2. Ukwi`ena, komforna, mo`e u cenu mawi stan, gra|evinski materijal ili ku}a u Bege~u. Telefon 065/823-89-60.

56876 PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810.

57787

PO PO VI CA - vila, nova, odmah useqiva, 700m2 sa zatvorenim bazenom, sauna, teretana, plac 1600m2, ku}a kod Mo{ine vile, nova. Telefon: 063/587-602.

57916 ^AR DAK, ku}a, dva stana 100m2, plac, 600m, Telep, dve ku}e na placu 820m2, ugao dve ulice. Telefon: 063/587-602.

57918 PRO DA JE MO ku}u 180m2 na ^ardaku, plac 1000m2, eta`no grejawe, ukwi`ena, cena 130.000. Telefon: 063/540-165.

57966 NE [TIN - selo pored Dunava ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem - ba{tom.

Telefon 021/504-629.

57959 KA] - prodajem plac od 10 ari. Telefon 064/408-7727.

57737 SREM SKA KA ME NI CA, Staro Selo, 7.000m2 plac idelana zas sve namene, put, struja, izvor na placu, lep pogled. Telefon 069/18-26726.

57779 VO]WAK IZA BA NO [TO RA zasa|en orasima i {qivama, povr{ine 83 ara, struja, vodovod, blizu asfaltni put, idealan pogled. Telefon 064/13-33-720.

57856 PE TRO VA RA DIN - prodajem plac, asfalt, struja, voda, gas 6000E i Popovica 7000E, mo`e zamena za auto. Telefon:064/146-5474.

57929 PO PO VI CA, povoqno odli~an ravan plac uz asfalt, 971m2, samo 8500E ili mewam za auto do 2500E uz Va{u doplatu. Telefon: 060/6777982.

57958 PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera.

Telefon: 060/7668810.

57786 PRO DA JEM ba{tu - Bege~ka jama 20 ari, a mo`e i pola, .dozvoqena gradwa, struja, 100m od vode, brawena od vode. Telefon 898307.

57357 PE TRO VA RA DIN - plac 2500m2, 3 km od Merkatora, dozvoqena gradwa, asvalt, cena 11e/m2. Telefon 063/585076.

57867 SREM SKI KAR LOV CI dobra prilika za planta`u vinograda. Potez Beqesevo 3 ha 24 a, ju`na padina. Telefon 064/1612-596.

57333

IZ DA JEM lokal 30m2 kod SUP-a, Kraqa Petra I, bio frizerski salon a mo`e i kancelarija.

Telefon: 065/501-4477.

56976 IZ DA JEM lokal 82m2, na Bulevaru oslobo|ewa 65a, na spratu, ulaz spoqa sa Bulevara, pogodan za predstavni{tvo, agenciju, ordinaciju.

Telefon: 063/455-600. 56978 CEN TAR, ugao Petra Drap{ina i Vase Pelagi}a, izdajem lep, komforan lokal, 24m2, od 1. avgusta - za sve namene. Telefon 063/729-31-35.

57427 IZ DA JEM lokal u prizemqu hotela Elit, Jovana Du~i}a 35, pogodan za sve delatnosti, ima odvod mirisa van krova, 24m2. Telefon 063/8074-411.

57492

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

IZ DA JEM ULI^ NI LO KAL u prizemqu, 80m2, biv{a Erste banka, neposredno uz DZ Dr Cvjetkovi}, idealno za apoteku.

Telefon 060/159-4405, Petar.

58004

ZA IZ DA VA WE, eks klu zi van po slov ni pro stor, na atrak tiv noj lo ka ci ji, ceo sprat, Bul. oslo bo |e wa, po vr {i ne 600m2, po slov na zgra da, use qiv. Te le fon 421-437, 063/534-505.

57736 IZ DA JEM lo kal 100m2 + 100m2 ma ga cin Par ti zan ska No vi Sad spre man za iz da va we, bez ula ga wa, pr vih {est me se ci za kup ni na 50% od ugo vo re ne ce ne me se~ no. Te le fo ni: 444-206, 063/540-510, 063-543-054.

57818 IZ DA JEM lo kal - bi fe, Bul. Ja {e To mi }a - Ki sa~ ka.

Te le fon 064/ 4210587.

8000 PRO DA JEM lo kal u pri ze mqu ho te la Elit, Jo va na Du ~i }a 35, po go dan za sve de lat no sti, ima od vod mi ri sa van kro va, 24m2.

Te le fon 063/8074-411.

57495

PO SLOV NO - kan ce la rij ski pro stor, No va De te li na ra, Ili je Bir ~a ni na, 120m2 u dva ni voa, pet tel. li ni ja. Ce na sa na me {ta jem 49.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-3887.

638237 MAGACINSKI PROSTOR ili radionica na ulasku u Ba~ ki Jarak, na glavnom putu.

Hala 11x7 i dvori{te 20 m2.

Telefon 064/1922-001. 57874

IZ DA JEM poslovni prostor P+S (100 + 100) u Novom Sadu, Ulica Slobodana Seleni}a 46.

Telefoni: 063/815-3-759, 064/114-3-079.

56853

NO VA DE TE LI NA RA 150m2, lo kal u n-a {oj zgra di na uglu Ve se li na Ma sle {a i Ko ste Ra ci ne u jed noj eta `i, www.nekretnine-mojdom.com, di rekt na pro da ja od in ve sti to ra. Te le fo ni: 451-318, 523-193.

638253 PO SLOV NO-KANC. PRO STOR, La sla Ga la-Gr ba vi ca, kom plet no luks, na me {ten, ku hi wa, ku pa ti lo, pov. 35m2, 31.300E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

638240 CEN TAR, Zmaj Jo vi na 14m2, pri ze mqe, po slov ni pro stor u Lu pu su 21.000. Sli ke na www.trefnekretnine.co.rs. Te le fo ni: 444-107, 6337853.

638351

CEN TAR 17m2, od li~ na ve li ka ga ra `a u sa moj zgra di, glav na vra ta da qin ski, vi si na 3,5m, 100 me ta ra od Si na go ge i po zo ri {ta, mo `e da bu de i ma ga cin. Vla snik.

Te le fon 063/560-298.

57825

PRO DA JEM Ju go 60, 89. go di {te, od li ~an, re gi stro van.

Te le fon 021/6624-151, po sle 15 ~a so va.

57828

KU PU JEM sve vr ste auto mo bi la sta ri ja i no vi ja, mo `e i ha va ri sa na. Te le fo ni; 021822-714 i 063-708-19-39. 57186

PRODAJEM ~etvorostranu ma {i nu za obradu drveta.

Tel. 890-216.

57441

GA [E NI KRE^, 7 din na adre si kup ca, be ton ski stu bo vi, fert gre di ce, ci gle, blo ko vi, ar ma tu ra, gra |e vin ski ma te ri jal. Te le fo ni: 021/847034 i 064/613-83-68.

55280

KA DA SER VIS - osno va gla zu re uvo znim ma te ri ja lom, za {tit na fug na (ne bu |a), du go go di {we is ku stvo, ga ran ci ja. Te le fon 6321-332, 500155, 065/543-6896.

56617 PROIZVODWA I PRODAJA sobnih krila, kao i kompletnih vrata po meri. Tel. 890-216.

57112 MO LER SKI RA DO VI - po voq no. Te le fon: 064/2306898, 6435-231.

57660 HI DRO I ZO LA CI JA svih vr sta rav nih kro vo va, po dru ma, ga ra `a, ski da we vla ge sa zi do va. Mo `e i od lo `e no pla }a we.

Ga ran ci ja. Te le fo ni: 021/731895 i 064/128-94-87.

57686 MO LER SKO-FAR BAR SKE uslu ge. Ra dim i ma we po slo ve. Te le fon 063/173-2692, maj stor Mi ki.

57793 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da.

Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

57896 ZA TVA RA WE te ra sa, iz grad wa sa le tli - let wi ko va ca, na stre {ni ca, po kri va we ugo sti teq skih ba {ti od ho blo va nih i pro fi lak ci jom ukra {e nih dr ve nih gre da ili me ta la. Te le fon: 063/508-760.

57904 KA DA SER VIS - osno va gla zu re uvo znim ma te ri ja lom, za {tit na fug na (ne bu |a), du go go di {we is ku stvo, ga ran ci ja. Te le fon 6321-332, 500155, 065/543-6896.

57957

AGEN CI JI „BO MIL” po tre ban agent pro da je sa is ku stvom, oko fik sne pla te mo gu} do go vor! Te le fon 6366952, www.bomil.rs.

638350 PO TRE BAN ko no bar na Spla vu u Fu to gu. Te le fon 063/509-167.

57281 KU]NA NE GA - ge ron to lo {ke, me di cin ske ku rir ske uslu ge za bo le sne i sta re.

Agen ci ja za ~u va we de ce, pod u ~a va we, po mo} po ro di qa ma.

Te le fon 021/400-148.

57848 AGEN CI JA za za po {qa va we po slo dav ci ma u No vom Sa du, ino stran stvu nu di sve pro fi le rad ni ka. Po treb ne be bi si ter ke, ge ron to ne go va te qi ce, tr gov ki we, spre ma ~i ce, do ma }i ce ku }e.Te le fon 021/400-148.

57849

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zalt ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44683 KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/994-5002.

57719 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

57881 PRO DA JEM pe} na gas za cen tral no gre ja we. Te le fon 63-41-521.

57888

nedeqa5.avgust2012.

Sa qu ba vqu i du bo kim po {to va wem po sled wi po zdrav na {em dra gom i vo qe nom de di.

Po ~i vaj u mi ru.

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav kom {i ji i ku mu

Ni ko li Ba la }u

23 na {em

Jo vi

od sna he Bu di mir ke, bra tan ca La za ra, bra ta ni ce Sne `a ne sa po ro di ca ma.

Ni ko la Ba la} Unu ci: Ne nad, Dra gan, Ni ko la i unu ka Je le na.

OG-2

OG-4

Sa ve li kom tu gom i bo lom opra {ta mo se od na {eg oca i de de

Po sled wi po zdrav dra gom ocu, ta stu i de di

Dra gi ci Ili}

od kom {i ja i kumova: Ma ri ce, Mir ka i Na de Mi tro vi}.

25. 9. 1947 - 4. 8. 2012.

58083

Po sled wi kom {i ji

po zdrav

na {em

od zaove Du{anke i zeta Mom~ila ^anak.

58091

Jo vi

Po sled wi po zdrav

Ni ko li Ba la }u

Ni ko le Ba la }a

Mi sli li smo da ni kad ne }e{ umre ti da ti to ne zna{. Pam ti }e mo te ve~ no.

Po sto ji{ i tra ja }e{ u na {im naj lep {im uspo me na ma.

i ~u va }e mo ga od za bo ra va.

We gov sin Mi le, sna ja Mi lo sa va i unu ci Ni ko la i Dra gan.

Po ro di ce: Mi lin ko vi} iz Le di na ca i [i pin iz ^e re vi }a.

O`a lo {}e ni: }er ka Mi li ja na, zet Zvon ko, unuk Ne nad i unu ka Je le na.

OG-3

OG-5

Sa tu gom u sr cu oba ve {ta va mo svu rod bi nu i pri ja te qe da je po sle krat ke i te {ke bo le sti pre mi nuo na{ vo qe ni su prug, otac i de da

58084

Sa tu gom i bo lom opra {ta mo se od dra ge se stre i tet ke

Dra gi ci Ili} 25. 9. 1947 - 4. 8. 2012.

od de ve ra Mi lo ra da Di ke Ili }a.

58090

Sa tu gom se po zdra vqa mo sa na {om dra gom tet kom i ba bom

Ni ko la Ba la}

Eve Vuk ni}

1938 - 2012.

Se }a we na wu ~u va }e mo s po no som i qu ba vqu.

Sa hra na je iz ka pe le u Zma je vu, da nas, 5. 8. 2012. go di ne, u 17 ~a so va.

O`a lo {}e na su pru ga Mi le va sa de com i unu ~a di ma.

OG-1

Sa ne iz mer nom tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a naj vo qe ni ja

Se stra Ka ja ]u li brk sa po ro di com.

Dra gi com Ili} 25. 9. 1947 - 4. 8. 2012.

Ve sna, Ro bi ka i Mi haj lo Alek si}.

58092

Dra gi ca Ili}

58094

Po sled wi po zdrav dra gom Mil ~e tu

ro|. Le ti} pre mi nu la u 65. go di ni.

Sa hra na }e se oba vi ti na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, 6. 8. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va.

Ne u te {ni: su prug Goj ko, }er ka Iva na i unuk Alek san dar.

Sa ve li kim bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 74. go di ni pre mi nuo na{ dra gi stric i de da

58088

Mi o drag Jo va no vi} Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, 6. 8. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Dra gi ca Ili} Mi li na{ Bu bi, dra gi na{ Sof ta }u bol je pre ve lik, raz di ru }i, ali qu bav pre ma te bi je ja ~a.

Sa na ma }e{ bi ti za u vek.

O`a lo {}e ni: si no vac Vlat ko, unu ci Ivan i Je le na.

Tvo ja Bu bi ca - unuk Alek san dar i tvo ja je di na }er ka Iva na.

58089

58097

24

^iTUQe l POMeni

nedeqa5.avgust2012.

Po sled wi po zdrav naj dra `oj i naj vo qe ni joj maj ci, sve kr vi, ba ki i pra ba ki

dnevnik

Da na, 6. 8. 2012. po ne de qak, u 10 ~a so va, na Vr ba {kom gro bqu oda }e mo de se to go di {wi po men na {oj Ta {i.

^i pe Ka ta ri ni

Bra ni sla vu De mi }u

Hva la {to si nam pru `i la za `i vo ta svu tvo ju qu bav, pa `wu i mu drost.

Po ~i vaj u mi ru.

O`a lo {}e ni: sin La ci ka, sna ja Ve sna, unu ke Kri sti na, Ma ri ja na i Adri a na, pra u nu ke Da ni je la i Jo va na.

Ta tja na Ko ra}

1942 - 2011.

1979 - 2002.

Ta ta Dra gan, ma ma Je le na, bra }a Igor i Mi lo{.

58086

Po sled wi po zdrav naj dra `oj i naj vo qe ni joj maj ci, sve kr vi, ba ki i pra ba ki

^i pe Ka ta ri ni

P O M E N

D E S E T G O D I N A bez te be

ro|. Mi qu{ 5. 8. 1992 - 5. 8. 2012.

Hva la {to si nam pru `i la za `i vo ta svu sna gu, qu bav pa `wu i mu drost.

Po ~i vaj u mi ru.

O`a lo {}e ni: sin Jo sip, sna ja Ire na, unu ka Iza be la sa po ro di com.

58085

Uro{ Mi le [e vo

Dva de set go di na si u na {im sr ci ma, mi sli ma i le pim uspo me na ma.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da nas je na pu stio za u vek na{ dra gi su prug, otac i de da

Sne `a ni Su ~e vi}

od: Sa re, Sa we i Mi la na.

Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 5. 8. 2012. go di ne, u 16 ~a so va, iz ku }e `a lo sti u ^e re vi }u.

We go vi: su pru ga, }er ke, ze to vi i vo qe ni unu ~i }i.

58087

ro|. 1932. go di ne Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 5. 8. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Gor wem sta rom gro bqu u Fu to gu.

57892

Od la zi na ve~ ni po ~i nak na{ u~i teq i pri ja teq

Dra ga Ma ri {ki ce, {est me se ci ~e zne mo za tvo jim za gr qa jem.

IN MEMORIAM Se dam na est je go di na od ka ko je jed na mla dost oti {la na put bez po vrat ka.

Ma ra Mi {ko vi} ~i ka Bra ca Ga lo vi} Bi la nam je ~ast `i ve ti uz we ga.

U su bo tu, 4. 8. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, da }e mo {e sto me se~ ni po men.

Vo li mo te, sa wa mo, no si mo u sr cu i mi sli ma.

Ve~ na mu sla va i hva la!

Po ro di ca Ga }a{.

58069

58063

Pre mi nuo je na{ naj bo qi pri ja teq, po {to va ni, ce we ni i do bar ~o vek - La la

Sr |an Mi tra {i no vi} Sr ki 1963 - 1995.

Tvo ji: So ka, Na ta i Mi ka.

Sa ve li kom tu gom i ne iz mer nom qu ba vqu, po ro di ca.

57897

57977

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {oj vo qe noj su pru zi, maj ci i ba bi

Na ta li ji Vug de li} obe le `i }e mo 10. 8. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu ]u ko vac u Vrd ni ku.

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu.

O`a lo {}e ni: su prug Vuk i sin Dra gan sa po ro di com.

We go vi dru go vi: Ni ko li} Da vor, @iv ko vi} Dra ga, Vu le ti} \or |i je, Mi }o vi} Mi lo rad, Ka pe ta no vi} Mid hat i Jo vi ~i} Go ran.

58059

Slav ku Ko sti }u

59845-P

dipl. ecc.

Dra ga ma ma, se }a mo te se.

57883

Opra {ta mo se od na {eg dra gog ze ta i te ~e

Qu bo mi ra Mar ko va

Ko le gi ni ce i ko le ge iz Op {tin ske upra ve Be o ~in.

Qu bi ca Me da ko vi}

ro|. Uze lac

57223

O`a lo {}e na po ro di ca.

Po sled wi po zdrav dra gom ze tu i te ~i

Jo va nu Fa briu

Da ni ca ^u di}

Uspo me nu na wu ~u va ju: se stra \ur |i ca i brat Vla da sa po ro di com.

pu kov nik u pen zi ji

58081

Po sled wi po zdrav dra gom ko le gi

P O M E N Da nas se na vr {a va osam go di na od ka da ni je sa na ma

Sin Pre drag i }er ka Mir ja na sa po ro di ca ma.

Qu bo mir Mar kov

Fa bri Jo van Bo sni}

5. 8. 2001 - 5. 8. 2012.

Po ro di ca.

58055

An |a Mi lo sa vqe vi}

58082

58031

Sin Ko le sa po ro di com.

Pre mi nu la je na {a dra ga

^i pe Ka ta ri ni

5. 10. 1925 - Ko lu ni} - 5. 8. 2002. Te me rin

Vo li mo te.

Po sled wi po zdrav naj dra `oj i naj vo qe ni joj maj ci, ta {ti, ba ki i pra ba ki

Hva la {to si nam pru `i la za `i vo ta svu tvo ju qu bav, pa `wu i mu drost.

Po ~i vaj u mi ru.

Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, 6. av gu sta, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na k}i Ve ro ni ka, zet Ste va, unu ka Ana i unuk Ste van sa po ro di com.

Se }a we na te be, iskre na qu bav i ve li ka bol osta }e u na {im sr ci ma za u vek.

Su pru ga Qi qa na, }er ke Ta ma ra i Du brav ka, ze to vi Ra {a i Mi lan, unu ke Ja smi na, An |e li na, Le na i La na.

57975

Ma ri ja Iva nov

Po sled wi po zdrav dra goj ku mi,

U su bo tu, 11. 8. 2012. go di ne, u 9 ~a so va, u cr kvi Dun |er ski na Pra vo slav nom gro bqu u Sr bo bra nu odr `a }e mo go di {wi po men na {em dra gom

od Mi {e i Mir ja ne Tan ko si} sa po ro di ca ma.

58093

Dru `e we i tvo ja ne se bi~ na po dr {ka pu na qu ba vi i raz u me va wa od la zi sa to bom. Se }a wa su ve~ na.

Tvo ji o`a lo {}e ni: Le pa i Sa {a Ma ti}.

58061

57974

Po sled wi po zdrav dra gom ze tu, te ~i i de di

G O D I [ W I P O M E N

Ro bert Ha {o vi} Qu bo mi ru Mar ko vu Div no je bi lo `i ve ti u tvo joj bli zi ni. Ne do sta ja }e nam tvo ja ve dri na, po dr {ka i raz go vo ri ko je }e mo ve~ no pam ti ti.

2011 - 2012.

Pro {la je go di na da na tu ge i bo la od ka ko si nas iz ne na da i za u vek na pu stio.

Ni kad te ne }e mo pre `a li ti.

Tu `ni tvo ji: po ro di ca Bo `a ni} Ko ji}.

Ne u te {ni: ma ma Da na, su pru ga Mi le na, si no vi Aca i Ba ne.

58060

57978

^iTUQe l POMeni

dnevnik

S E ] A W E

S tu gom ja vqa mo rod bi ni i pri ja te qi ma da je u 82. go di ni pre mi nuo na{ vo qe ni

Sve to zar Sto ja no vi} Be li Iz vre me na na {eg dru `e wa ne ki do ga |a ji su ne za slu `e no za bo ra vqe ni, ali ne ma ni jed nog ko ji nam je ne za slu `e no i za svag da ostao u se }a wu.

Alek san dar @i vi} Sa hra na je u po ne de qak, 6. 8. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na gro bqu u Piv ni ca ma.

O`a lo {}e ne po ro di ce: @i gi} i \u ran.

Dru go vi tvo ji: Mi lu tin, Pra men ko i Stan ko.

58065

nedeqa5.avgust2012.

Zla ti ca Sur du~ ki pre mi nu la u 80. go di ni.

Po ~i vaj u mi ru! Hva la ti za sve.

Tvo ji: La za i Du {i ca Ba ~u lov sa de com i unu ci ma.

Sa hra na }e se oba vi ti u Na da qu, u ne de qu, 5. 8. 2012. go di ne, u 16 ~a so va.

Na vr {a va se 14 go di na od smr ti na {eg dra gog

1952 - 2012.

Po sled wi po zdrav kom {i ji

me sa ra

58068

58067

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

Gor da na Ob ra do vi}

Po do bro ti }e mo te pam ti ti, sa qu ba vqu po mi wa ti, a u sr cu ~u va ti od za bo ra va.

Vo li te tvo ja po ro di ca: su pru ga Ja gi ca, }er ka Bu ba, zet Go ran, unu ~ad Mi {a i Jo va na.

od: bra ta Jo va na, bra ta ni ca Je le ne i Na ta {e i sna je Ra de.

Po ro di ca Dra go mi ra Ve se li no vi }a.

Slav ko Ko sti}

Ni ko li Ste vi }u

Mi lo {a [i ja ka

Slav ku Ko sti }u

Ve~ no }e mo pam ti ti tvo ju do bro tu.

58071

Da nas, 5 av gu sta na vr {a va ju se dve go di ne od ka ko ni je sa na ma na {a

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu, stri cu i de ve ru

Slav ku Ko sti }u

4. 5. 1932 - 4. 8. 2012.

58048

S E ] A W E

Po sled wi po zdrav kom {i ji

Oba ve {ta va mo pri ja te qe da je na {a dra ga tet ka

Uvek }e te se se }a ti s qu ba vqu i po {to va wem tvo ji naj mi li ji.

od kom {i ja iz Ste va na Mo kraw ca 4.

58052

59844-P

1952 - 2012.

Sa hra na je u ne de qu, 5. 8. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na gro bqu u Ve ter ni ku.

O`a lo {}e ni: si no vi Ste van, La zar, sna ja Sa wa i unu ~i }i Lu ka i Mi li ca.

58026

Po sled wi po zdrav dra goj ta {ti i ba ki

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

25

58066

Po sled wi po zdrav se stri

Po sled wi kom {i ji

P O M E N

po zdrav

dra gom

Po sled wi po zdrav

Mir ja na Bo ge ti} 1939 - 2012.

Smi qi ^o li}

Naj dra `a mo ja ma ma, ve} je pro {lo {est me se ci od ka ko mi te ne ma i pu no mi ne do sta je{.

Za tvoj ro |en dan }u mo }i sa mo da po se tim tvoj ve~ ni dom i da ti do ne sem cve }e za li ve no su za ma.

i S E ] A W E

Evi ci

na

Evi Vuk ni}

Slav ku Ko sti }u

Sla vi {i

od po ro di ca: Si mi} i So viq.

od: Bo si ja, De ki ja, Sa ve, Slav ka i Pr le ta.

58074

58073

Vo li te tvo ja Oqa. 57864

IN MEMORIAM

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav

3. 8. 2002 - 3. 8. 2012.

od Zden ka i Ve dra ne. od bra ta Jo ze Augu sti no va sa po ro di com.

Zo ra na ^o li }a S qu ba vqu, po ro di ca.

58075

58018

58095

Sa tu gom i bo lom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 72. go di ni pre mi nu la na {a dra ga

Dr Mi ron La zor Sa ve li kim bo lom u sr cu i du {i, sa qu ba vqu ko ju smrt ne pre ki da, i tu gom ko ju vre me ne le ~i, ~u va mo te od za bo ra va.

Slav ku Ko sti }u

Slav ku Ko sti }u

od po ro di ce Pi qi}.

od po ro di ce Pe tro vi}.

58080

58079

Tvo ji naj mi li ji.

57809

P O M E N

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Po sled wi po zdrav ku mu

5. 8. 2005 - 5. 8. 2012.

Eva Vuk ni} ro|. Au gu sti nov 1940 - 2012.

Po sled wi is pra }aj na {e dra ge su pru ge, maj ke i ba ke oba vi }e se na No vom gro bqu u No vom Sa du, u po ne de qak, 6. 8. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va.

O`a lo {}e na po ro di ca.

58072

Slav ku Ko sti }u

Ka ti ca Ju has Da nas, 5. 8. 2012. go di ne, na vr {a va se se dam go di na ot ka ko ni je sa na ma.

U mi sli ma uvek sa to bom tvo ji naj mi li ji.

58020

Slav ku Ko sti }u

od po ro di ce Ko va ~e vi}: Jo van ke, Vla di mi ra, Te o do re i Rat ka.

od Mar ka Ve se li no vi }a sa po ro di com.

58077

58078

26

07.00 08.00 08.05 08.45 09.05

Верски недељник Вести Лулу, цртана серија Све о животињама Падам на памет-фестивал науке 09.30 Увек медаља: Пливање 09.45 Страшне приче за плашљиву децу 10.10 Уличаролије 10.35 Кад зазвони 11.00 Бразде 12.10 Зелени сат 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид НС 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Ток шок 16.50 ТВ минијатуре 17.00 ТВ Дневник 17.25 Све(т) око нас 18.00 Са девојком као ти, филм 2.део 19.30 ТВ Дневник 20.10 Освајачи: Петар Велики 21.00 Краљица 22.00 Војвођански дневник 22.40 Олимпијска хроника 23.00 Грување 23.50 Краљица 00.35 Са девојком као ти, филм 2.део 01.55 Последњи бег на Балкану

Са де вој ком као ти Уло ге: Руперт Грејвс, Хју Бонвил, Роберт Доз, Ема Чејмберс, Сијена Гилори Ре жи ја: Ник Хјуран (РТВ 1, 18.00)

Сијена Гилори

06.30 07.30 08.00 08.25 08.45 09.05 10.15 10.30 10.35 10.45 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.30

tv program

nedeqa5.avgust2012.

Кухињица-мађ. Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Олимпијска хроника Последњи бег на Балкану Нова занимања Како...? – Уметничка слика Сензационални доживљаји кенгура Хопика Поп тон 2003., дечији музички фестивал (слов) Духовка (слов) Емисија на словачком ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) ДУРИНДО 2012 – В део, мађарска народна музика Под истим кровом, 15.емисија о европским интеграцијама 60 година „Лумине“,док.филм на румунском језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Лендава: Стари учитељи (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Широки план (рус) ТВ Спорт (мађ) Филмска премијера: Анђела, филм ТВ Продаја

07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Писма из Херцег Новог Здравље и Ви Војвођанске вести Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Фојлов рат Глас Америке

Ивана Ђерисило

ОД БОЈ КА: ЛОИ 2012 (ж)

Ср би ја - Бра зил

Ево нас код вас Еми си ја дру же ња и до брих ви бра ци ја. Но во сад ска еми си ја за „Но во са ђа не”. Вре ме ном еми си ја до би ја од ли ке еклек тич но сти и да нас ова еми си ја има вид и ис тра жи вач ког но ви нар ства, до ку мен тар ног про гра ма, естрад не по ли ти ке али и за ба ве. Аутор: Карољ Ковач (Новосадска ТВ, 20.00)

10.00 Премијер лига Магазин 10.30 Атлетика 11.00 ВН Монте Карло: Ф1 - трка 13.15 Руска лига: ТБА 15.00 ВН Канаде: Ф1 - трка 17.00 Данска лига: Мидтјиланд Рандерс 19.30 Свет фудбала - магазин 20.00 Украјинска лига: Металурх Д Металист 22.00 АТП Вашингтон: финале 00.30 Фудбал: Валеренга - Манчестер јунајтед

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

06.02 Летње олимпијске игре 2012 10.25 Летње олимпијске игре 2012најава програма 10.30 Одбојка (Ж): Шведска - Кореја, пренос 12.00 Атлетика (Ж), пренос 13.30 Стрељаштво: 50 мк - Микец+Златић, пренос 14.00 Тенис: Финале, пренос 15.00 Гимнастика: Финале, пренос 17.45 Кошарка (Ж): Кина - САД, пренос 19.30 Атлетика, пренос

(РТС 1, 22.55) 06.05 08.00 09.06 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 14.14 14.53 15.15 16.04 16.54 17.42 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.55

06.30 Серијски програм 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Зове море 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Зове море 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Конак 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Зове море 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 15.00 Дивља планета 15.30 Време је на мојој страни 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.30 Храна и вино 18.10 Неон сити 18.00 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Африка од врха до дна 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 Све што желим 23.00 Серијски програм

dnevnik

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Топчидер Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Срећни људи Куба Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Срећни људи Шести круг Тамо и овде, филм Одбојка: ЛОИ 2012(ж): Србија - Бразил, пренос 00.30 Дневник 00.47 Егзит 02.04 Луд, збуњен, нормалан

07.00 08.45 10.30 11.00 11.35 13.00 14.30 16.00 16.45 18.30 19.15 21.00 23.15 23.50 00.10 02.00 05.00

Инспектор Валандер ББЦ на Б92 Топшоп Вести Б92 Пријатељи Као случајно Интернат Вести Филм: Такси Вести Филм: Полицијска академија 4: Грађанска патрола Филм: Бетмен заувек Вести Б92 Спортски преглед АТП Мастерс 500 Вашингтон, финале, снимак Интернат Филм: Клинци, тајни агенти

Бет мен за у век

Оливера Јевтић

ЛОИ 2012:

Атле ти ка

Бет мен, ви тез мрач ног Го та ма, вра ћа се да би се су прот ста вио још дво ји ци зли ко ва ца - Дво лич ном и За го не та чу. Но ви је дан за мрач ног ви те за Го та ма. И но ва ноћ на мо ра за град. Уло ге: Вал Килмер, Томи Ли Џонс, Џим Кери, Никол Кидман, Крис О‘Донел Ре жи ја: Џоел Шумахер (Б92, 21.00)

(РТС 2, 12.00)

06.30 Маратон 08.00 Филм: Сачувај последњи плес 2 09.20 Србија у ритму Европе 09.50 Универзум 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Шампиони слободе 13.00 Улови трофеј 13.30 Здравље и Ви 14.00 Слике живота 15.00 Обични људи 17.00 Мини серија 18.30 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 19.00 Универзум 20.00 Одељење за специјалне жртве 21.00 Мућке специјал 23.00 Филм: Пулс 01.00 Мини серија 02.00 Мућке специјал 04.30 Филм: Сачувај последњи плес 2

Бранислав Трифуновић

Та мо и ов де Ро бер ту, де пре сив ном Њу јор ча ни ну и про па лом му зи ча ру, сти же ре ше ње о при нуд ном исе ље њу због не пла ће не ки ри је. Он унајм љу је Бран ка, „све жег” еми гран та из Ср би је, ко ји ра ди се лид бе са сво јим ком би јем, да му по мог не. Улогe: Дејвид Торнтон, Синди Лопер, Мирјана Карановић, Бранислав Трифуновић, Јелена Мрђа Ре жи ја: Дарко Лунгулов (РТС 1, 21.30)

05.00 06.00 08.30 09.50 12.00 15.00 17.00 19.00 19.15 20.20 21.50 00.30 02.00

Ср би ја у рит му Евро пе По лу сат на му зич ка еми си ја до но си нам при чу од де ци из 25 гра до ва Ср би је ко ја се вред но спре ма ју за кон цер те на сво јим град ским тр го ви ма са поп пе ва чи ма из на ше зе мље. Сни ма ње еми си је тра ја ло је 10 ме се ци, а еки па је бо ра ви ла у Кра ље ву, Чач ку, Су бо ти ци, Пан че ву, Срем ској Ми тро ви ци... Аутор: Игор Карадаревић (Авала, 09.20)

Домаћин Дођи на вечеру Галилео Филм: Бомбаш Езел Филм: Господин Добрица Филм: Роки 5 Вести Изгубљена част Езел Филм: Пад црног јастреба Трачара Кобра

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

Оливија Бригс

Бор ба у ка ве зу Џи ми Га рен је бив ши свет ски шам пи он у те квон доу, са да у пен зи ји. Удо вац је и отац де се то го ди шње Кеј ти. По зна ти бо рац у ка ве зу и бив ши ри вал Ник Хар пер иза зи ва га на бор бу, али он то од би ја... Уло ге: Ричард Алонзо, Оливија Бригс, Келси Чисили, Јун Чонг Ре жи ја: Герсон Сањинито (Хепи, 22.30) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.10 21.00 22.30 00.00 02.00 03.30 04.00

Никол Кидман

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Острво са благом, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Сирова природа, док. програм Телешоп Вести Летњиковац Вести – сеча емисије Телешоп Јелена Телемастер Моја Србија Ада, филм Једна жеља, једна песма Борба у кавезу, филм Агенција Ћирилица Моја Србија Јелена

07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Летећи ретривер: Псетско фудбалско првенство 12.00 Топ спид 12.30 Шопингхоличарке 14.00 Смешно ћоше код ђоше 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.15 Први посластичар Србије 19.30 Национални дневник 20.00 Нове курсаџије 21.00 Тренутак истине 22.30 Академија дебелих- избацивање 23.30 У рингу 00.30 Филм: Девојка из Џерсија 02.15 Филм: Судњи дан 04.00 Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa5.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

27

ЈО ВАН ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Саша Марковић 09.55 Спасавање оронулих грађевина 10.50 Јединствене куће за одмор 11.45 Најгора мама на свету 16.20 Шминкање са Клио 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Венчаница из снова 19.05 Спасавање беба 20.00 Породилиште 20.55 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 21.50 Ургентни центар 22.45 Џејми, шеснаестогодишњи трансвестит 23.40 Л.А. Инк 00.40 Породилиште 01.40 Пацијенти са необичним здравственим проблемима

00.00 01.00

Проблем са Толстојем Трамбо Лондонска болница Звезде сребрног екрана Уметност Русије Уметнички живот: Футуристичка револуција Героуов закон Рембрантово “Оптужујем” Хитлерови фалсификатори Коса која је променила историју Хероји, култ и кухиња Мао – кинеска прича

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Пера Петлић Танго агрентино Бади, светски првак Анђео чувар Јединствени Лиланд Моја година без секса Доланов кадилак Еротски филм Еротски филм

08.00 09.30 11.00 13.00 14.00 17.00 18.00 20.00 22.00 23.00

До ла нов ка ди лак У Лас Ве га су, про фе сор Ро бин с он и ње го ва же на Ели за бет по ку ша ва ју да до би ју де те. Док су ја ха ли кроз пу сти њу, Ели за бет је ви де ла ка ко тр го вац љу ди ма, Џи ми До лан, уби ја два ко јо та и јед ног иле гал ног ими гран та и од лу чу је да чи тав ин ци дент при ја ви по ли ци ји. Но, гу би мо бил ни те ле фон ко ји До лан про на ла зи, сти же јој на кућ ну адре су и пре ти... Уло ге: Кристијан Слејтер, Емануел Вожие, Вес Бентли Ре жи ја: Џеф Бисли (Синеманија, 22.00)

Емануел Вожие

06.00 08.40 09.05 10.35 12.30 14.10 15.50 18.00 18.30 20.05 22.15 23.50 00.50 01.40 03.15 05.30

Моје име је Кан Филмови и звезде ИВ Викинг Вики Вода за слонове Улични плес 3Д Лото тикет Непобедиви Холивуд на снимању ИX Осам минута X-Мен. Прва класа 13 Борџије II Чаробни град Пијани од љубави Генсбур. Херојски живот Холивуд на снимању ИX

09.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 21.00 23.00 01.25

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Ледено доба. 2012 Позајмљивачи Закон и ред: Злочиначке намере Принц и плесачица Браћа и сестре Дивљи у срцу Море љубави

Мерлин Монро

Не ки то во ле вру ће Уло ге: Мерлин Монро, Тони Кертис, Џек Лемон, Џорџ Рафт Ре жи ја: Били Вајлдер (ХРТ 1, 00.36) 07.30 Златна кинотека - 50 година смрти ММ: Неки то воле вруће, филм 09.30 Книн: Свечано обележавање Дана отаџбинске захвалности, пренос 10.28 Културна баштина 10.50 Книн: Средишња прослава на тргу А. Старчевића код споменика Хрватске победе Олуја’95., пренос 11.00 Лурд, ходочашће ХВ и МУП-а - репортажа 12.00 Дневник 12.18 Библија 12.28 Книн: Дан отаџбинске захвалности - пренос мисе 13.52 Сплит: Море 14.30 Ђаковачки везови, снимак 2. део 15.07 С круницом у руци : Лоурдес 2012.

15.49 Мир и добро 16.25 Сињска алка, пренос 19.30 Дневник 20.15 Хрватски краљеви, докиграна серија 21.00 Книн: Дан победе и отаџбинске захвалности, пренос 22.13 Велике победе Домовинског рата, док. филм 23.12 Дневник 3 23.51 Др Оз 1б, ток шоу 00.36 Неки то воле вруће, филм

08.04 Пријатељи 09.00 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (М): САД - Литва, снимак 10.30 ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак 10.50 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Француска - Исланд, снимак 12.00 ОИ Лондон 2012.: Атлетика маратон (Ж), комбиновани пренос 12.15 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (Ж): Русија - Француска, комбиновани пренос 13.50 ОИ Лондон 2012.: Атлетика маратон (Ж), комбиновани пренос 14.40 ОИ Лондон 2012.: Хрвање до 74 кг - квалификације, снимак 15.00 ОИ Лондон 2012.: Једрење класа Фин, пренос 15.40 ОИ Лондон 2012.: Тенис (М) финале, пренос ИЛИ гимнастика - финале по справама, пренос 18.40 ОИ Лондон 2012.: Време за чај 18.55 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж): Хрватска - Велика Британија, снимак 20.35 ОИ Лондон 2012.: Лондон 2012. - комбиновани пренос: Атлетика - финале 20.50 ОИ Лондон 2012.: комбиновани пренос: Кошарка (Ж). Хрватска Турска 21.40 ОИ Лондон 2012.: Атлетика финале, пренос 23.00 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан 23.50 ОИ Лондон 2012.: Гимнастика - финале по справама, снимак

09.00 Божић за ожењене 10.30 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 12.00 Багзи 14.00 Потрага за веселим божићем 15.30 Ненајављени гост из таме 17.00 10 000 црнаца по имену Џорџ 19.00 Биографија - Мет Дејмон 20.00 Четворица као један 22.00 Двестогодишњи човек 00.00 Окрутна жеља 01.30 Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.20

Запослени људи Ени Хол Опчињена месецом Осуђеници Ламбада Пирана 2: Мрестилиште Лакоћа Неконтролисана моћ Еротски филм Еротски филм

07.50 Моји џепни љубимци 09.05 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.45 Колумбо 11.55 Пороци Мајамија 14.10 Бетовен 4, филм 16.05 Немогући Дејв, филм 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Патриша Корнвел: Фронт, филм 21.50 ЦСИ Мајами 00.25 Астро шоу, шоу 01.25 РТЛ Данас 02.00 Без цензуре, док. серија

Па три ша Корн вел: Фр онт Мо ник Ла монт и Вин Га ра но по нов но кре ћу у ис тра гу о нај по зна ти јем бо стон ском кри ми нал цу. У на сто ја њу да при ву че што ве ћу па жњу јав но сти, ко ја јој је по треб на у ства ра њу ме диј ског пр о сто ра за по ли тич ке ци ље ве, Мо ник на ре ђу је Ви ну да по нов но отво ри ис тра гу о бру тал ном уби ству сле пе де вој ке Џе ни Бр о лин. Уло ге: Енди Мекдауел, Данијел Суњата, Ешли Вилијамс Ре жи ја: Том Меклахлин (РТЛ, 20.00)

Енди Мекдауел

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Врхунско градитељство Трговци аутомобилима Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Краљеви аукција Производња спортске опреме То могу и ја Моћни бродови Опасан лов Чудовишта из реке Страствени риболовци Пецање голим рукама Људско тело Суперљуди Стена Лија У потрази за борбом Најбољи остају Опасан лов Чудовишта из реке

08.30 09.30 11.00 12.30 14.30 15.00 15.25 15.30 17.15 18.15 19.55 20.00 23.00 23.30 00.30 01.00

Атлетика Мултиспортови Бициклизам Атлетика Мултиспортови Уметничка гимнастика Олимпијске игре Уметничка гимнастика Дизање тегова Бициклизам Олимпијске игре Атлетика Олимпијске игре Одбојка Скокови Тенис

Стран ке спа ва ле сном мр тви јем

О

сим радикала, намеру оснивања нове странке и ну струју, која се противи предањима српског народа у чланке који су писани у њену корист у Сло зи овим крајевима’’.Без обзира на упућене критике, увекритиковала је и Српска народна слободоумна рен у националну политичку одговорност својих ставостранка, а преко свог гласила Бра ни ка и чланка Михај- ва и у потребу оснивања странке оваквих програмских ла Полит-Десанчића. ‘’Каква појма има та српска де- начела, Лалошевић је наставио да указује на проблеме мократска странка о народносном питању, доказује већ с којима се сусретало српско становништво у намери и то, кад каже: као демократе моћи ћемо употребити да изрази своју политичку вољу. У складу с тим, Лалосрпски језик. Јесте! Ако Вам то држава допусти, а да шевић се огласио и поводом предвиђених реформи изВам то држава може допустити, морала би држава имаборног права које је, по њему, представљало за ‘’народти народносну основу. А зар је збиља народносно пи- ности питање живота’’. О каквом је ограниченом изтање само језичко питање? Ми признајемо игемонију борном праву реч у Угарској изнећемо податке које је мађарског народа, али не признајемо доминацију и су- доносила тадашња српска штампа позивајући се на премацију... Демократија без званичне изворе угарске вланародносне основе, без признаде. Тако по бирачким спискоња начела народносног програвима из 1904. године, било је ма од године 1895. сасвим је уписано 970.841 бирача. Манесрпска политика. Српске деђара је било 542.417, или 56,6 мократе ако то чине, стављају одсто, иако је број становника се у противност са свима немаМађара био 51 одсто од укупђарским народностима у Угарног становништва Војводине. ској’’. Срба уписаних у бирачким Михајло Полит-Десанчић је списковима било је 27.674. Да сматрао програм Демократске је постојало опште бирачко странке уопштеним и демагоправо, број Срба с правом глашким, а залагање за демокраса износио би око 121.000, с тију као наративно и теоретски обзиром на то да је могућ број постављено без имало смисла становника с општим правом за политичку реалност, атмосгласа био 4.322.960. феру и начин дневнополитичке И док су румунски и слоборбе у ондашњој Угарској. По вачки политички представнињему је нацрт програма Демоци, по Лалошевићу, организократ ске странке ‘’магловито вали зборове и упознавали схватање демократије без консвоје сународнике с могућнокретне апликације на одношаје стима које нуди изборно прасрпског народа’’. Отуд је и Пово, међу Србима су актуелне лит-Де санчић сматрао да је странке, опортуне у свом деоснивање те странке било неловању, ‘’спавале сном мртвипотребно јер су принципи за јем’’. Лалошевић је једину накоје се она залагала постојали ду видео у јачању активности у програму, али и искуству деновоформиране Српске демокри ти чар: Ми хај ло По лит-Де сан чић Оштар ловања Самосталне странке. кратске странке и подршци коТиме се страначки живот Срба усложњавао, а у ста- ју је требало народ да јој укаже. Многима међу спрновништву се компликовала моћ политичког расуђи- ским политичарима тог времена, то је пре био позив за вања. социјалну револуцију и неконтролисану друштвену Било је то неочекивано изненађење на које су наи- анархију, него неизбежни пут демократизације. У том шле присталице новоформиране странке – које су и контексту постављени ставови Српске демократске програмски намеравале да странке о општем изборсе сједине са Слободоумном ном праву увелико су подСр ба упи са них у би рач ким странком – и сарадници Сло сећали на ставове Радикалге из Сомбора с обзиром на не странке о најширој соспи ско ви ма би ло је 27.674, a дa је тоналитет и благонаклон од- по сто ја ло оп ште би рач ко пра во, број цијалној еманципацији нос сомборске интелигенцистановништва путем регуСр б а с пра в ом гла с а из н о с ио је према Српској народној лисања статуса њиховог би око 121.000 слободоумној странци и њиизборног права. ховом вођи, који је у облику С тим у вези, у више нареспекта задржан и у каснијем периоду. Бра ни ко ва врата се оглашавао и најзаслужнији идеолог странке – критика се сводила на упозорење на издају националне Јаша Томић. ‘’...Oн је чудесном енергијом одржао ограидеје Срба у Угарској и на политичку наивност која је ман број изборних зборова, написао многобројне ноприликом програмског одређења била очигледна. винске чланке и више посебних брошура. У једној од ‘’Жељно смо очекивали програм нове српске демоњих пише да га је ‘много пута стид што је грађанин кратске странке, која је пре неки дан држала свој састаУгарске’ јер ‘Угарска има данас најназаднији изборни нак и своје саветовање у Турском Бечеју... Ми нисмо закон у Европи’. То није било сасвим тачно, али је врникада посумњали у родољубље оних Срба, који су ло карактеристично за Томићев оштар и бескомпромиучествовали на конференцији у Турском Бечеју. Лично сан став када је у питању бирачко право. Изборно прапознавајући те српске родољубе, не могасмо никад пово претпостављало је и одговорност става, а најшири мислити, да им намере нису родољубиве, да нису српслој становништва став је могао формулисати на неске. Али и сада, кад смо прочитали програм нове срппредвидив начин, на основу чега би се отворила могућске демократске странке, који нам до сад није стојао на ност за кошмар политичких прилика. Такав политички расположењу, морамо и опет ређи да стварање нове сценарио није могла себи приуштити актуелна угарска српске странке у противности је са програмом народвлада и с обзиром на националну политику за коју се носне странке од године 1895. и може само годити дазалагала, али ни утицајнијa српскa олигархијa, за коју нашњој мађарској влади и да српски родољуби и у најби ово био увод у анархију и револуционарни егзибибољој намери сасвим нехотице потпомажу ону државционизам.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

nedeqa5.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas je nedeqa i mogli bi da se prepustite ~arima u`ivawa i odmarawa. Mogli bi da se povu~ete u neki svoj prostor, da se kupate u moru ili reci, bazenu.

BIK 20.4-20.5.

Imate dovoqno vremena za sebe i drage osobe. samo bez `urbe, niko vas ne}e opteretiti. Neki skrivene okolnosti vas nerviraju? Ignori{ite ih i dr`ite se svojih principa.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

5. avgust 2012.

Aktivni ste, kako god da ste, gde god da ste.U qubavi je zavladala ozbiqnost i vernost, na izvestan na~in. Mentalni i komunikativni spoj je ono {to vas povezuje.

Mesec je danas u znaku Riba, {to je povoqno za romanti~ ne `eqe i atmosferu. Voda vas priziva da zaplivate, ali ne bilo gde i sa bilo skim. Saose}ajni ste. Mawe zborite.

Ono {to vam ide, na tome radite. U komunikaciji i odnosu sa rodbinom, dru{tvom, nisu sasvim idealni uslovi , ali ste vi generalno stabilni i istrajni, sna`ni.

Pomalo ste zbuweni i niste u situaciji da donosite realne odluke, niti prave poteze,jo{ neko vreme. Mnogi vas ne razumeju na pravi na~in. U qubavi idealizam.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Kra}e putovawe nije pod povoqnim okolnostima.Tako|e, budite oprezni u odnosima sa {irom rodbinom, u komunikaciji i saobra}aju. Uspe{ni ste u osnovi.

Vikend proti~e nesmetano, tako da ne}ete ni primetiti kad pre do|e ponedeqak. Ukoliko ste na odmoru, negde na moru, inostrastvu, u~inili ste pravu stvar.

Nemojte biti kruti prema uku}anima, ve} uzmite u obzir i wihove potrebe. Neko dolazi, neko odlazi svojim putem. Pazite koga primate u ku}u. Sre|ujete nekretnine.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Imate prijateqe na koje se mo`ete osloniti i sa kojima mo`ete sara|ivati.Razmislite o zajedni~ kim planovima i dru{tvenom segmentu, klubovima, izlo`bama...

Ima puno toga {to `elite i trebate. Ali, pojedinci }e vas razo~arati i izneveriti, razqutiti. Zato budite kriti~ ni u odnosu na druge i tra`ite svoj deo kola~a.

Nedeqa je idealna za biti lew.

To ne zna~i i duhovno biti otsutan, ve} naprotiv. Misli su zbrkane i prolazne, ali srce voli najvi{e na svetu. Tro{karite novac van kontrole.

TRI^-TRA^

Уда је се Со фи ја V REMENSKA

PROGNOZA

ВрУћинчина

Vojvodina Novi Sad

37

Subotica

36

Sombor

37

Kikinda

36

Vrbas

37

B. Palanka

37

Zreњanin

37

S. Mitrovica 37 Ruma

38

Panчevo

38

Vrшac

37

Srbija Beograd

38

Kragujevac

39

K. Mitrovica 38 Niш

39

Син глумице Со фи је Вер га ре објавио је видео с прославе њеног 40. рођендана који се претворио и у просидбу. Ма но ло Гон за лез (19) је снимао прославу рођендана 10. јула у Мексику кад ју је њен вереник Ник Ло еб запросио на врху мајанске пирамиде у Мексику, за шта му је требала посебна дозвола коју је глумичин тим месецима покушавао да издејствује. Прослави је присуствовало 107 чланова породице и лудо су се забављали.

- Остварио се сан моје мајке. Још као девојчица желела је да се попне на врх пирамиде. Нажалост, то је сада забрањено. Али, њени пријатељи су успели то да јој омогуће на њен рођендан - изјавио је Маноло у видеу који је сам монтирао и по ставио на Ју тјубу. Софија се сјајно забављала, а није одолела да покаже свој енормно велики веренички прстен.

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab promenqivog pravca. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 21, a maksimalna do 37 stepeni.

VOJVODINA: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab jugoisto~ ni ili promenqiv. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od 19 do 22, a maksimalne od 36 do 38 stepeni.

SRBIJA: Prete`no sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab jugoisto~ni ili promenqiv. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od 16 do 24, a maksimalne od 35 do 39 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkom idu}e sedmice sun~ano uz velike vru}ine i temperature u ponedeqak i utorak preko 40 stepeni. U utorak u centralnoj i ju`noj Srbiji ponegde do 44 stepena. U utorak uve~e na severu Srbije lokalni pquskovi i osve`ewe, a u sredu i na jugu mawa vru}ina, ali temperatura ne}e biti ispod 30 stepeni.

BIOmeTeOROlO[kA pROgNOzA zA SRBIJu: Biometeorolo{ke prilike mogu imati nepovoqan uticaj na sve hroni~ne bolesnike, a naro~ito na osobe sa sr~anim i psihi~kim tegobama.

Glavoboqa i poreme}aj sna su mogu}e meteoropatske reakcije.

Preporu~uje se smawewe fizi~kih aktivnosti i boravak u hladovini ili klimatizovanim prostorijama u najtoplijem delu dana.

Neophodno je adekvatno odevawe i za{tita od UV zra~ewa.

Madrid

30

Rim

31

London

22

Cirih

23

Berlin

27

Beч

30

Varшava

30

Kijev

34

Moskva

30

Oslo

19

St. Peterburg 24 Atina

37

Pariz

24

Minhen

27

Budimpeшta

34

Stokholm

23

VIC DANA Дошла ташта у посету кћери и зету, а он је упита: - Колико ћете остати код нас, ташто?

- Ах, зете мој, док вам не досадим.

- Зашто тако кратко?

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

185 (-16)

Slankamen

258 (-9)

Jaшa Tomiћ

Apatin

276 (-18)

Zemun

287 (-7)

Bogojevo

277 (-11)

Panчevo

300 (-6)

Smederevo

470 (-4)

Baч. Palanka 278 (-10) Novi Sad

251 (-9)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

195 (1)

S. Mitrovica

31 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (-1)

Beograd

230 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija opadawa

Titel

240 (-8)

NERA

Hetin

90 (-2)

TISA

-47 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

38 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja