dnevnik 5.septembar 2009. by jovan radosavljevic

RASIM QAJI], MINISTAR RADA I PREDSEDNIK SDPS-a

Srbiju su ojadili strana~ki kadrovi

JO[ SE NE ZNA KOLIKO KO[TA SUNCOKRET

c m y

Jeftinim zejtinom uqare navukle paore u klopku? str. 6

str. 3

NOVI SAD

SUBOTA 5. SEPTEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22472 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DANAS U SRBIJI DAN @ALOSTI ZBOG TRAGEDIJE U U@I^KOM „PRVOM PARTIZANU”

Sedmoro poginulo u fabrici municije Vlada Srbije proglasila je subotu, 5. septembar, danom àlosti u Srbiji, povodom tragi~ne pogibije sedam radnika fabrike “Prvi partizan” u Uìcu, saop{teno je iz Vlade. Grad Uìce proglasio je ju~e trodnevnu àlost zbog pogibije sedam sugra|ana u eksploziji koja se dogodila u fabrici municije “Prvi partizan” u tom gradu.

Izvr{no ve}e Vojvodine }e, na prvoj narednoj sednici, doneti odluku o tome da se iz pokrajinskog buyeta hitno izdvoji dva miliona dinara radi pomo}i porodicama radnika nastradalih u u`i~koj fabrici “Prvi partizan – namenska proizvodwa”, saop{tio je ju~e Pokrajinski sekretarijat za informacije.

str. 13

ZDRAVSTVENI BUYET [TEDI UZ POMO] HRVATSKE, SLOVENIJE I ITALIJE

Lekovi }e pojeftiniti za petinu Foto: A. Erski

str. 14

DOGODINE AGRARU VI[E PARA: Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin izjavio je ju~e da su preliminarni dogovori o novom agrarnom buyetu za idu}u godinu po~eli, a kako je rekao „Dnevniku”, o~ekuje se da }e buyet biti znatno ve}i nego sada{wi, odnosno kao lawski. – O~ekujemo da }e deo namewen poqoprivredi biti znatno ve}i nego ove krizne godine, a svi novci idu onima koji ceo svoj vek provedu na wivama i u {talama – istakao je Dragin na manifestaciji „Dani poqa kukuruza, suncokreta, soje, {e}erne repe i sirka”, koja je ju~e odr`ana u organizaciji novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim {an~evima. str. 6

NASLOVI

Politika

Novi Sad

2 Lokalna dru`ba kao protivte`a Beogradu 3 Jo`ef Kasa: Ili statut, ili ostavke

Ekonomija 5 Va|ewe socijale iz buyetskog lonca

Zahla|ewe

[OKANTNO OTKRI]E U KAWI@I

Mrtvu majku skrivala deset meseci u ku}i

str. 12

SPORT

Najvi{a temperatura 24°S UV indeks 4-5 str. 16 – 19

ORLOVI SIGURNI PROTIV ^EHA

MLADI FUDBALERI IGRAJU SA SLOVACIMA U NOVOM SADU

IVKOVI] VERUJE U IZABRANI TIM

7 „Informatika” {aqe ~ak 50.000 opomena 9 Skupqi porez uskoro na ku}nim vratima

Vojvodina 11 Trgovinski lanci krivi za ka{wewe plata

Crna 12 Tukli devoj~icu i slomili joj slu{ni aparat

Dru{tvo 14 Mirovwaci dobili policijsku pratwu 14 Mani zemqu koja Irig nema

I TO SE DE[AVA: VLASNIK RADNICIMA POKLONIO FIRMU

Velika prazna kutija na dar str. 4

subota5.septembar2009.

POLITIKA NAJAVE O PRITISKU NA HOLANDIJU SAMO PUSTE @EQE SRPSKIH PRIJATEQA U EU

KOSOVO

Bez struje i patrijar{ija Igumanija manastira Pe}ka patrijar{ija Fevronija potvrdila je da su predstavnici Kosovske elektroenergetske korporacije iskqu~ili struju i tom manastiru zbog nepla}enih ra~una. “Radnici KEK-a su od nas zatraìli da potpi{emo ugovor, ali mi bez blagoslova episkopa nismo mogli da potpi{emo, pa su nam odmah isekli struju. Mi znamo da treba i ho}emo da pla}amo struju, ali i oni moraju da uvaè neke na{e zahteve”, rekla je igumanija, upozoriv{i na to da je manastir Pe}ke patrijar{ije, koji obezbe|uju italijanski vojnici u sastavu Kfora, sada bez osvetqewa tokom no}i. Struja je, ina~e, iskqu~ena i manastiru Devi~, a ranije i manastiru Gra~anica. Portparol KEK-a Viktor Buàqa izjavio je da }e manastiri na Kosovu dobiti struju kada plate ra~une za utro{enu elektri~nu energiju.

Ku}i èli 3.000 Srba Na Kosovo èli da se vrati 1.212 raseqenih porodica sa oko 3.200 ~lanova, pokazao je posledwi, ograni~eni popis, koji je sprovelo Ministarstvo za KiM. “S ozbirom na to da je registracija bila ograni~ena, zadovoqni smo odzivom. Podaci nedvosmisleno pokazuju da qudi èle da se vrate i da treba ozbiqnije pristupiti procesu povratka koji je posledwih godina bio u nekom tre}em ili ~etvrtom planu”, kazao je dràvni sekretar tog ministarstva Bojan An|elkovi}, objasniv{i da je ograni~ena registracija obuhvatila raseqene koji ìve u kolektivnim centrima i interno raseqene koji su ranijih godina izrazili èqu za povratkom.

U Briselu, ipak, ni{ta novo (Od na{eg dopisnika iz Brisela) – U septembru ne}e biti rasprave o Srbiji na sednici Saveta ministara spoqnih poslova, a na oktobarskom Savetu }e se pri~ati o godi{wem izve{taju Evropske komisije o napretku dràva kandidata i potencijalih kandidata za ~lanstvo u EU, me|u kojima je i Srbija. Dakle, ne}e biti nove posebne rasprave o Srbiji, osim u slu~aju da u me|uvremenu bude uhap{en Ratko Mladi}. Tada bi i pre decembra i novog izve{taja glavnog tuìoca Serà Bramerca o saradwi Srbije s Ha{kim tribunalom mogla da se povede diskusija o aktivirawu Prelaznog spoMaksim Ferhagen: Po{tovati utvr|en red poteza razuma o trgovini sa Srbijom – preneli su „Dnevniku“ u {ved– Kao {to ste videli, u julu nizahteva Srbije za ~lanstvo u EU, skom predsedni{tvu EU. je bilo nikakve rasprave o Srbiodnosno dobijawe statusa kandiS druge strane, u Evropskoj koji, ne}e je biti sredinom septemdata, postoji jednoglasnost i misiji su precizirali da stav kobra u Briselu jer, jednostavno, ne{vedskog predsedni{tva EU i mesara za pro{irewe EU Olija ma novih elemenata za{to bi se o Komisije i Holandije: po{tovaRena iznet u Evropskom parlamentome raspravqalo. Bez pune sati utvr|eni redosled poteza. To tu – da smatra da bi {to pre trebaradwe Srbije s Tribunalom ne}e u prevodu zna~i da Savet minilo po~eti primenu biti pomaka ni u stara EU prvo mora da donese odPrelaznog sporavezi s Prelaznim luku o primeni Prelaznog sporaBez pune saradwe zuma sa Srbijom – sporazumom ni s zuma i po~etku ratifikacije ne predstavqa ni- Srbije s Tribunalom po~etkom ratifiSSP-a. kakvu novinu. SSP-a. – Iluzorno je o~ekivati da }e ne}e biti pomaka ni kacije – To je pozicija Svesni smo toga da Holan|ani dati zeleno svetlo da u vezi s Prelaznim se neki na{i Savet otvori proceduru za davawe koju su posle hapsporazumom ni {ewa Radovana Kapartneri u EU ne Srbiji statusa kandidata a da raxi}a pro{le goslaù s na{om poprethodno ne bude re{eno ha{ko s po~etkom dine zauzeli i ratifikacije SSP-a zicijom, ali odlupitawe. Za nastavak evropskih inpredsednik Komike ovog tipa se dotegracija Srbije nisu presudni ni sije @oze Manuel nose jednoglasno. usvajawe Lisabonskog sporazuma, Barozo i komesar Ren. Komisija se I kako je na{ {ef diplomatije odnosno ishod irskog referenduve} godinu dana zalaè za aktiviMaksim Ferhagen ve} rekao, kada ma, ni izbori u Nema~koj. Unutar rawe Prelaznog sporzuma sa Srbise ima prinicipijelan stav, i usaEU postoji vrlo pozitivno raspojom – precizirali su „Berlejmonu“. mqenost se lak{e podnosi – kaù loèwe prema Srbiji i wenim Kontakti „Dnevnika“ u holandu holandskom MIP-u. evropskim aspiracijama i prepreskom ministarstvu inostranih poZa razliku od pitawa po~etka ku pred kojom se nalazimo moè i slova odbacili su kao neosnovane primene Prelaznog sporazuma sa mora da presko~i samo Beograd – nagove{taje o pritisku na zvani~Srbijom, gde se razlikuju poziciiskreni su bili u {vedskom predni Hag povodom aktivirawa Preje tri evropske adrese na koje se sedni{tvu Evropske unije. laznog sporazuma sa Srbijom. „Dnevnik“ obratio, o podno{ewu @eqko Panteli}

c m y

DNEVNIK

JO[ JEDNA POLITI^KA STRANKA U NASTAJAWU

Lokalna dru`ba kao protivteà Beogradu to iznosi ministar Dinki} koji Posle nezvani~nih najava da poku{ava da ostvari kontakte s G17 plus osniva Uniju regiona, u pojedinim pokretima, ra~unajuSrbiji se o~ekuje i politi~ko }i na boqu prolaznost na sledeudruìvawe – po lokalu. Naime, }im izborima. Za nas je decenu izgledu je nova politi~ka ortralizacija ne{to drugo. Denganizacija – Pokret udruènih tralizacija, kako je nudi minilokalnih samouprava Srbije star Dinki}, podrazumevala bi (PULS). Taj pokret je okupio postojawe dva centra. Naime, sedam lokalnih pokreta iz Kragradovi u Srbiji koji, na priqeva, Uìca, Negotina, Kragumer, gravitiraju Kragujevcu, jevca, Vaqeva i â~ka, a osnovna imali bi jedan centar – Kragujepoliti~ka ideja im je decentravac. A onda, naravno, gradovi tilizacija. pa Kragujevca, Ni{a, Novog SaPrema Sporazumu, koji su neda, imali bi jo{ jedan zajedni~davno potpisali u Kraqevu, ki centar – Beograd. Prema toPULS sada ~ine “Pokret za me, Srbija bi izdràvala ne saKraqevo”, “Pokret za Uìce”, mo vi{e Beograd kao prestoni“Pokret Negotinske i Timo~ke cu, nego i jo{ jekrajine” iz Negodan grad. To je tina, Pokret Nama nije jasna ne{to {to jed“Radni~ki otpoliti~ka pozadina nostavno ne dopor” iz Kragujevzahteva koji danas lazi u obzir! – ca, Pokret “Pokaè sagovorbeda za Vaqevo”, dominiraju nik „Dnevnika”. “Pokret za âu Vojvodini Jova{evi} ~ak” i Pokret “Volim Srbiju” (Qubi{a Jova{evi}) nam je, ina~e, priznao da iz â~ka. – PULS je protivteà BeoPULS do sada nije ostvario gradu koji je zapostavio razvoj kontakte s pokretima ili maSrbije, kako u razvojnom smislu, wim strankama iz Vojvodine, kotako i u finansijskom, edukaje tako|e insistiraju na decentivnom, kulturnom i svakom drutralizaciji. gom. Mi smo na suprotnoj strani – Razumemo wihovu potrebu da od svih onih stranaka koje su se odvoje u finansijskom, pricentralisti~ke, ~ije se centravrednom i ekonomskom smislu. le i sedi{ta nalaze u Beogradu Naravno, nama nije jasna polii koje vode politiku zanemariti~ka pozadina zahteva koji davawa preostalog dela Srbije – nas dominiraju u Vojvodini. Nikaè za “Dnevnik” dr Qubi{a je nam jasno da li politika sluJova{evi}. ì ciqu finansijske stabilizaOn, ina~e, vodi “Pokret za cije Vojvodine, ili zapravo fiKraqevo” koji u tom gradu ~ini nansijska stabilizacija Vojvovlast uz DS, G17, SPO i dine treba da podrazumeva usloSPS–PUPS, a tako|e je i zameve budu}e politi~ke secesije. nik kraqeva~kog gradona~elniUkoliko se radi o ravnomernom ka. Jova{evi} je rekao da PULS podno{ewu tereta, mi }emo to zahteva fiskalnu decentralizapozadraviti, ali ako se radi o ciju i da se takva decentralizanekoj daqoj secesiji, smatramo cija razlikuje od shvatawa {eda uslova za to nema i da rastafa G17 plus Mla|ana Dinki}a: kawe dràvnog korupsa ne vodi – Decentralizacija podrazuni~emu – kaè Jova{evi}. meva, ne regionalizaciju, kako S. Nikoli}

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

RASIM QAJI], PREDSEDNIK SDPS-a I MINISTAR RADA

Srbiju su ojadili strana~ki kadrovi Iako je Socijaldemokratska partija Srbije tek predala Ministarstvu za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu zahtev za registraciju, potkrepqen s 11.500 potpisa osniva~a, u me|uvremenu je prakti~no postala parlamentarna na lokalnom nivou. Naime, SDPS-u je kolektivno pristupio Pokret „Ravnopravnost”, koji ima predstavnike u Skup{tini Zrewanina, a sli~nim putem krenu}e jo{ nekoliko grupa gra|ana i pojedinaca iz vojvo|anskih gradskih i op{tinskih parlamenata. – U ovom trenutku nastojimo da stvorimo kostur organizacije i da za deset dana predstavimo predsednike pokrajinskih odbora za Vojvodinu i Kosovo, beoqudi ostaju bez posla, {trajgradske organizacije, te foruma kovi se re|aju, siroma{nih je èna i mladih – najavquje za sve vi{e... i svi oni upravo „Dnevnik” lider SDPS-a, miniod vas, kao ministra, traè star rada i socijalne za{tite da re{ite wihove probleme? Rasim Qaji}. – To jeste oteàvaju}a okolz Odudara li od demokratnost, ali zaista bi bilo krajwe skih na~ela to {to }e se imenepo{teno da primat dajem fona ~elnih qudi stranke znati mirawu stranke u odnosu na poi pre osniva~kog kongresa, slove vezane za Ministarstvo. koji je najavqen za novembar? Druga oteàvaju}a okolnost je – Ne, jer su prakti~no u pitato {to, kada vodite tako osewu qudi koji }e biti samo na ~etqiv resor, uvek postoji {ansa lu inicijativnih odbora ili koda se, i ako deset stvari uradite ordinatori. Naravno da }e rukovaqano, a na jednoj ne postignete vodstvo SDPS-a biti birano na rezultat ili pogre{ite – zabokongresu, ali stranka mora da ravi sve ono dobro i u prvom funkcioni{e i do tada. planu ostaje proma{aj. Ali to je z Najavili ste strate{ko rizik kojeg sam svestan od samog partnerstvo s Demokratskom po~etka. z Da li su u samoj Vladi strankom. Preti li opasnost da se zbog toga ve} na samom splasnule tenzije nakon usvapo~etku politi~kog ìvota jawa izmena Zakona o inforSDPS suo~i s gubitkom idenmisawu? titeta? – Dok god imamo ovako brojnu – Nesporno je da bi za nas u vladu i {aroliku koaliciju, tenovom trenutku daleko najprofizije }e biti neminovnost. Protabilnije bilo da smo se postaces dono{ewa odluka i usvajawa vili kriti~no prema strankama zakona podrazumeva {irok krug na vlasti, jer to konsultacija, dodonosi politi~ke govarawa, pregoDok god imamo poene. U tom konvarawa... i stoga tekstu najava ovako brojnu vladu i ne moète iskqustrate{kog part{aroliku koaliciju, ~iti nove nesunerstva s demoglasice u nekom tenzije }e biti kratama mo`da jebudu}em periodu. neminovnost ste proizvela odAli to ne zna~i re|ene negativne da je Vlada nestaefekte, ali mi se upravo i razbilna, a jo{ mawe da je ugroèna. likujemo od drugih po tome {to Iskreno, ja ni ne vidim kome bi u ne èlimo da qude varamo i laovom trenutku, i politi~kom, èmo da bismo dobili wihovu ali prevashodno ekonomskom, odpodr{ku. Jednostavno, ovo partgovarali vanredni izbori. z Jedna od prvih ideja koju nerstvo ne zna~i da mi postajemo deo DS-a, ve} wime nedvosmisleje plasirao SDPS bio je no èlimo da ukaèmo na to da je predlog racionalizacije miva`no da se politi~ka scena u nistarskih mesta. Sve su priSrbiji profili{e, odnosno da like da od toga ne}e biti nise stranke grupi{u, na jednoj {ta, bar ne u mandatu ove strani oko DS-a, a na drugom povlade, ali Cvetkovi}ev kabilu oko SNS-a. Jer, po nama, uslov net te{ko da }e mo}i da izza politi~ku stabilnost u Srbibegne o{tar rez u preostaji je pojednostavqewe politi~ke lom administrativnom apascene i jasnija politi~ka proratu? filacija stranaka. I mi èlimo – Potpuno otvoreno govore}i, da damo doprinos tom procesu. u dràvnoj administraciji imaz A u kojoj je meri vi sami mo suficit u broju, a deficit u oteàvate put novoj stranci: kvalitetu. Prema tome, iz eko-

VESTI Doma}i za direktore Privremeni organ u op{tini Oxaci ju~e je dao doma}i zadatak direktorima lokalnih javnih preduze}a da {to pre podnesu izve{taj o radu, broju zaposlenih, kao i o wihovim primawima. „Izve{taje je potrebno dostaviti u {to kra}em vremenskom periodu kako bi Privremeni organ mogao da preduzme odgovaraju}e korake za daqi rad i funkcionisawe tih preduze}a”, izjavio je predsednik PO Veroqub Markovi} (DS), dodaju}i da ne}e biti nikakvog revan{izma. Na sednici su, ina~e, razre{eni dosada{wi funkcioneri u izvr{noj vlasti kao i svi odbornici u SO. Podsetimo, Skup{tina Srbije je oxa~ki parlament raspustila 20. avgusta, a Privremeni organ, koji je svoju prvu sednicu imao 31. avgusta, ima obavezu da najkasnije do 31. otkobra raspi{e nove lokalne izbore. S. Jovin

nomskih razloga, ali i radi efikasnosti, moramo tu administraciju da smawimo. Procene su da je u javnom sektoru 500.000 zaposlenih, a od toga oko 40.000 qudi radi u administraciju, ne ra~unaju}i lokalnu samoupravu, gde ih je jo{ oko 25.000. To Srbija ne mo`e da izdr`i. I mi }emo morati da otpu{tamo da bismo administraciju u~inili jeftinijom, ali }emo, s druge strane, morati i da zapo{qavamo kvalitetne kadrove, jer je to jedini na~in da tu administraciju u~inimo potrebno efikasnom. U

davno vodio, bili u vlasti, suo~avamo se sada sa sli~nim problemima. Ali, to definitivno mora da se prekine. I mislim da to moramo da u~inimo, pa i po cenu da nas to ko{ta slede}ih izbora. Taj lanac naprosto mora biti prekinut, jer ova zemqa toliki stisak i pritisak vi{e ne moè da izdrì. z Da li je gotov nacrt zakona o povezivawu radnog staà ugroènim radnicima i da li je utvr|eno koliko }e za tu akciju dràvi biti potrebno para? – Tekst nacrta je ju~e zavr{en i odmah je upu}en ostalim ministarstvima i socijalnim partnerima. O~ekujem da se najdaqe za 15 dana o wemu izjasni Vlada, a onda da bude prosle|en parlamentu na usvajawe. Kada je donet zakon kojim je omogu}eno povezivawe staà od 1991. do 2003, tada je to pravo ostvarilo360.000 radnika. Sada je u pitawu period od 4,5 godine i ne o~ekujemo da }e biti obuhva}eno vi{e od 100.000 radnika. Projekcije koliko }e novca biti potrebno za to jo{ se prave, ali moram ponoviti da }e dràva taj iznos svakako namiriti od onih poslodavaca koji nisu upla}ivali poreze i doprinose.

Platforma za Vojvodinu z Da li SDPS ve} ima pripremqenu strategiju politi~kog nastupa u Vojvodini? – U ovom trenutku smo jo{ uvek koncentrisani na organizaciono pokrivawe cele Vojvodine, u smislu formirawa inicijativnih odbora u svim op{tinama. No, paralelno ipak pripremamo i posebnu platformu na{eg vi|ewa poloàja Vojvodine, kao i statusa Kosova i Metohije. I to platformu s vrlo jasno nazna~enim, ne samo programskim ciqevima nego i na~inima koje treba koristiti da bi se proklamovani ciqevi realizovali, {to }e biti novost na na{oj politi~koj sceni. svakom slu~aju, proces racionalizacije neminovno predstoji u ~itavom javnom sektoru i on se ne moè izbe}i. E sad, kako }e i}i dinamika tog procesa, u ovom trenutku je te{ko re}i jer ne moète nekoliko hiqada qudi tek tako otpustiti, kr{e}i wihova prava. z A da li je mogu}e izbe}i politizaciju procesa reforme uprave, jer nije nikakva tajna da ve}inu administracije ~ine strana~ki obojeni kadrovi? – Nas su ’ubili’ ~esti izborni ciklusi koji su doveli do potpunog stran~arewa u kadrovskoj politici. Jer, ~esto je ne~ija jedina prednost bilo to {to je aktivno u~estvovao u kampawi odre|ene politi~ke stranke. I tu nema izuzetka. Dakle, ni sebe ne amnestiram od odgovornosti. Jer, i tamo gde je Sanxa~ka demokratska partija, koju sam done-

z Koliko je realno da se do po~etka slede}e godine donese zakon o socijalnoj za{titi, koji bi omogu}io pravedniju raspodelu socijalnog kola~a? I da li }e uop{te u buyetu za 2010. biti prostora za izdvajawe vi{e novca za siroma{ne? – Nadam se da }e zakon o socijalnoj za{titi biti usvojen do kraja godine, s obzirom na to da je re~ o kqu~nom sistemskom zakonu, bez kojeg nema ni reformi u ovoj bolasti. Jer, podseti}u, mi jo{ uvek radimo po zakonu iz 1992. godine. Ina~e, gotovo je izvesno da }e u narednoj godini biti ve}eg izdvajawa za siroma{ne, ali nisam u ovom trenutku sklon tome da tvrdim da }e sama socijalna davawa biti pove}ana, ve} se bojim da }emo, zbog ekonomske krize, samo imati ve}i broj korisnika. M. Staji}

DS, SNS, pa tri prazna mesta Kada bi se danas odràli parlamentarni izbori, najvi{e glasova gra|ana osvojila bi Demokratska stranka - 35 odsto, pokazalo je avgustovsko istraìvawe “Stratexik marketinga”. Istraìvawe je ura|eno neposredno pred usvajawe spornog Zakona o informisawu na uzorku od 1.500 punoletnih gra|ana. Prema ovim rezultatima, iza DS-a je Srpska napredna stranka, za koju bi na vanrednim izborima glasao 31 odsto opredeqenih bira~a. Srpska radikalna stranka osvojila bi deset odsto glasova,

Demokratska stranka Srbije sedam, dok bi iznad cenzusa bila jo{ samo za Liberalno-demokratska partija sa podr{kom pet odsto bira~a. Socijalisti~ka partija Srbije osvojila bi, prema ovom istra`ivawu, ~etiri odsto glasova, dok G17 plus ima podr{ku svega 0,5 odsto opredeqenih bira~a. Sve ostale stranke osvojile bi 7,5 odsto glasova. Gra|ani su se, ina~e, u ovom istra`ivawu opredeqivali za pojedina~nu partiju kojoj bi dali glas, a ne za postoje}e koalicije.

VOJVO\ANSKI MA\ARI ZA NEPOSREDAN IZBOR NACIONALNOG SAVETA

Dobra voqa pravi spisak

– Procewujem da }e prote}i osam-devet meseci do formirawa novog saziva Ma|arskog nacionalnog saveta, a do tada je na nama da preispitamo unutra{wu organizaciju na osnovu iskustava iz sada{weg saziva, kao i da odredimo budu}e kqu~ne ciqeve – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare predsednik Ma|arskog nacionalnog saveta Laslo Jo`a. On je, na pitawe za koju }e se opci-

ju izbora vojvo|anski Ma|ari odlu~iti, rekao da je wihovo nedvosmisleno opredeqewe za neposredni na~in umesto elektorskog, te da je o tome postignuta saglasnost jo{ pro{le jeseni. Govore}i o na~inu pravqewa bira~kih spiskova za izbore za nacionalne savete (koji }e svi biti odr`ani u jednom danu, prim. aut.) predsednik Ma|arskog ancionalnog saveta je rekao da dr`ava to nije u oba-

vezi, niti za vo|ewe takve vrste evidencije postoje realne mogu}nosti. – Stvar je iskqu~ivo dobre voqe svakog gra|anina ho}e li se opredeliti za to da se upi{e u bira~ki spisak neke nacionalnomawinske zajednice ili ne – rekao je Jo`a, dodaju}i da je ovakva odredba Zakona nai{la na pozitivan prijem u Savetu Evrope i OEBS-u. Z. R.

subota5.septembar2009.

REKLI SU

Dejanovi}: Izbori nisu u interesu gra|ana Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}Dejanovi} izjavila je da prevremeni parlamentarni izbori nisu u interesu gra|ana Srbije. “U politici je sve mogu}e, ali iskreno mislim da gra|anima Srbije izbori ne odgovaraju”, rekla je ona, i ocenila da novi izbori ne bi doneli “ni{ta novo, mo`da eventualno tek minorna pomerawa”. Po wenim re~ima, nema razloga “da ova vlada i ova vlast ne traju koliko im je mandat. “Treba dozvoliti qudima da za period, koliko traje mandat, poka`u {ta mogu i onda ih oceniti”, objasnila je predsednica srpskog parlamenta.

Krkobabi}: Iako deluje krhko, Vlada ne}e pasti Potpredsednik Vlade Srbije i lider Partije ujediwenih penzionera Srbije Jovan Krkobabi} izjavio je da novih izbora ne}e biti i da Vlada ne}e pasti. „Iako je sastavqana od vi{e razli~itih stranaka i, gledano spoqa, mo`da izgleda krhka, Vlada je kompaktna. Zato izbora ne}e biti i Vlada ne}e pasti”, ocenio je Krkobabi}. On je ocenio da privreda Srbije izlazi iz krize te da o~ekuje da }e po~etkom naredne godine do}i do rasta proizvodwe, te dodao da najavqena reforma dr`avne uprave ne mora da zna~i otpu{tawa, ve} i prebacivawa zaposlenih iz jednog ministarstva u drugo.

JO@EF KASA, PO^ASNI PREDSEDNIK SVM-a, ZA „DNEVNIK”

Ili statut, ili ostavke

Biv{i lider Saveza vojvo|anmokratski zadatak ve}inskog naskih Ma|ara Joèf Kasa, koji je roda u Pokrajini. Ovako, SVM je sad po~asni predsednik te stranostavqen da se sam bori za statut, ke, rekao je da bi, u slu~aju da vojdok koalicioni partneri iz DS-a vo|anski statut ne bude potvr|en mudro }ute. To su veoma providne u republi~kom parlamentu ni goigre. A postavqa se i pitawe {ta dinu dana nakon wegovog usvajawa je s Ligom socijaldemokrata Voju Skup{tini AP Vojvodine, komvidine, koja je bila pobornik pletno rukovodstvo Pokrajine autonomije, a sad se wihov glas gotrebalo da podnese ostavku. Kasa tovo i ne ~uje – istakao je Kasa. je za “Dnevnik” izjavio da je “sluSagovornik „Dnevnika” je do~aj statut” ogolio nipoda{tavajudao i da “nezavisno od tih poli}i odnos centralne vlasti prema ti~kih igrarija”, dok se ne re{i vojvo|anskoj autonomiji i pokrapravni status Vojvodine, Pokrajijinskim institucijama te da su dana ne}e biti ni snaga koja moè na{wi odnosi dva nivoa vlasti povu}i Srbiju ka Evropi. On je veoma zabriwavaju}i. ocenio da je dana{wi odnos cen– Moè pokrajinska Skup{titralne vlasti prema vojvo|anskoj na da dubi na trepavicama i donoautonomiji na najnièm nivou posi bilo kakve zakonske predloge, ali centralna vlast uop{te nema ni sluha ni voqe da o tome i raspravqa, a kamoli ne{to vi{e od toga. Tako da bi svi oni koji su izglasali predlog statuta trebalo da kompletno podnesu ostavke i da kaù: Izvinite, ali mi nismo u mogu}nosti da realizujemo na{e zamisli, nismo partner za Beograd i onda nema ni potrebe da postojimo – istakao je Kasa. On kaè da su najave iz LSV-a i SVM-a da bi kontraodgovor Vojvo|ana trebalo da bude uskra}ivawe podr{ke zakonskim projektima Vlade Srbije u dràvnom parlamentu – “pri~e za malu decu”. – Pa to smo ve} videli. Najpre na sav glas vri{te da ne}e podràti Vladine predloge, pa sle 2000. godine, navode}i da od onda glasaju za zakone u parlamendono{ewa omnibus-zakona za vretu – dodao je na{ sagovornik. me vlasti DOS-a, u kojoj je i sam Iako kaè da se politika demou~estvovao, nije napravqen nikakrata na pokrajinskom i na cenkav pomak u ja~awu autonomije. tralnom nivou razlikuju u odnosu – A najve}i kamen spoticawa je prema vojvo|anskom statutu, on ne novac, odnosno prelivawe para u veruje da }e zbog toga do}i i do centralni buxet i finansirawe razdora u Demokratskoj stranci, dràve na teret Vojvo|ana. To sad koju, pak, smatra ve} postaje neprinajodgovornijom rodno, jer je sve SVM je ostavqen za situaciju u komawe u ka{i~icada se sam bori joj je Vojvodina ma koje se vra}aju za statut, dok zbog neusvajawa Pokrajini. îwenajvi{eg pravnog koalicioni partneri nica je da je cela akta APV. iz DS-a mudro }ute. dràva u krizi, – Re~ je o dvoali u najteòj siA postavqa se i strukom moralu tuaciji je ipak popitawe {ta je s stranaka i wihokrajinski buxet – vih funkcionera, Ligom, koja je bila napomiwe Kasa. koji je sad posebno pobornik autonomije, On je nezadovoizraèn po{to na qan i aktuelnom a sad se wen glas oba nivoa vlasti pozicijom i tretgotovo i ne ~uje imamo istu koalimanom SVM-a, prciju, koja je u Vojvenstveno kad je vodini podràla statut, a u Beore~ o odnosima s Demokratskom gradu ko~i wegovo potvr|ivawe – strankom, koji su posledwih nekonapomiwe Kasa. liko meseci bili drasti~no poOn smatra licemernim i odnos gor{ani te je ~ak najavqivana i drugih partnera u pokrajinskoj mogu}nost da SVM preispita koavlasti, koji su, kako je naveo, licione odnose i poziciju u parla“SVM-u prepustili da se sam bori mentranoj ve}ini. za vojvo|anski statut”, zbog ~ega – Razloge ne bih komentarisao je, po wemu, dodatno oteàna pozijer nisam u dnevnoj politici da cije ove stranke. bih mogao da navodim gre{ke i – Statut Vojvodine ipak nije jedne i druge strane – kaè biv{i najva`niji prioritet mawinske lider SVM-a. stranke, ve} je to prvenstveno deB. Dragovi}-Savi}

EKONOMIJA

subota5.septembar2009.

DNEVNIK

SINDIKAT METALACA S MINISTROM RASIMOM QAJI]EM

Razgovor je boqe re{ewe od ulice

Foto: R. Hayi}

OTPU[TENI RADNICI „PETRA DRAP[INA” ZAPO^ELI PROTEST

Tra`e posao pod {atrom ispred Banovine

Pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin zakazao je za utorak sastanak s predstavnicima Agencije za privatizaciju, Akcijskim fondom i pokrajinskim Odborom samostalnog sindikata povodom zahteva grupe otpu{tenih radnika iz AD “Petar Drap{in”da se vrate na posao. Oni su ju~e od 10 do 16 ~asova postavili kamp ispred Izvr{nog ve}a Vojvodine zahtevaju}i da im se vrati radni status. Da podsetimo, otkaze potvr|ene sudskim presudama, dobio je 21 radnik zbog protesta koji su u firmi organizovali tokom radnog vremena, van fabri~kih kapija, a trebalo je da to ~ine po isteku radnog vremena. Oni su pred novosadskom kancelarijom novosadske Agencije za privatizaciju iskazali nezadovoqstvo vlasni~kom transfomacijom i ka{wewem u isplati li~nih dohodaka. Prema re~ima predsednice Gradskog odbora sidnikata “Solidarnost” Gordane Koji} protest odnosno kampovawe pred Pokrajinskom vladom nastavi}e i u ponedeqak, a ukoliko bude potrebno, rekla je, protest }e omasoviti. - Nama su otkaze dali ne vlasnici “Drap{ina”, jer je privatizaciju “Petra Drap{ina” poni{tio Vrhovni sud Srbije u novembru 2005. godine, a mi smo prote-

ste organizovali u junu 2007. upozoravaju}i izme|u ostalog dràvne organe i na tu ~iwenicu. U na{im otkazima, a sada i protivqewu da se vratimo na posao velikog udela ima Gradski odbor metalaca samostalnog sindikata, odnosno Odbor sidnikata u fabirci. Kao i mi, znali su da je privatizacija raskinuta, a }utali su. Upozoravali smo na dugove firme kada su bili pola miliona evra, a zaslugom “samostalaca”, koji su uz ostale }utawem podràvali sve {to su radili sada biv{i vlasnici Petar Petrovi}, Nemawa Kova~ i Dragan Kula{inovi}a, dugovi su sada oko 12 miliona evra kazala je Koji}, koja je tada kao predsednica odbora Samostalnog sindikata u fabrici organizovala proteste. Vasin je rekao da Izvr{no ve}e nije mesto za proteste, ali da }e radnicima dok su ispred zgrade Banovine biti omogu}eno da koriste toalet i uzmu vodu. - Nikome ne moèmo da naredimo - kazao je Vasin, misle}i na stav odbora Samostalnog sindikata u “Drap{inu” koji ne prihvata da im se kolege vrate na posao, drè}i se samo sudske presude o otkazima, a pri tome nemaju na umu drugu sudsku presudu, Vrhovnog suda Srbije o raskidu privatizacije. Z. Deli}

Odluka o prenosu akcija NIS-a Odluka Vlade Srbije o prenosu akcija bez naknade gra|anima, zaposlenima i biv{im zaposlenima Naftne industrije Srbije (NIS) objavqena je ju~e u “Slu`benom glasniku”. Tom odlukom se odre|uje na~in ostvarivawa prava na prenos besplatnih akcija NIS-a na gra|ane koji su upisani u evidenciju nosilaca prava kod Agencije za privatizaciju, na zaposlene i biv{e zaposlene u NIS-u. Kapital za sticawe prava na prenos besplatnih akcija gra|ana, koji su upisani u evidenciju nosilaca prava kod Agencije za privatizaciju, iznosi 15 odsto od osnovnog kapitala NIS-a, odnosno 24.459.060 akcija. Kapital za sticawe prava na prenos besplat-

nih akcija zaposlenima i biv{im zaposlenima u NIS-u je najvi{e 4,34 odsto od procewene tr`i{ne vrednosti ukupnog kapitala NIS-a, odnosno 7.076.821 akcija. Pravo na prenos akcija bez naknade NIS-a do dana stupawa na snagu ove odluke steklo je 4.798.615 nosilaca prava i 21.737 zaposlenih i biv{ih zaposlenih u NIS-u. Ukupan broj akcija koje se prenose nosiocima prava je 23.993.075, a ukupan broj akcija koje se prenose zaposlenima i biv{im zaposlenima u NIS-u je 6.548.892. Nominalna vrednost jedne akcije je 500 dinara, a svaki nosilac prava ostvaruje pravo na prenos pet akcija NIS-a bez naknade.

VESTI Op{tine }e emitovati zapise Dràvni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ili} izjavio je da bi Vlada Srbije do kraja godine trebalo da usvoji promenu zakonske regulative koja bi omogu}ila da lokalne samouprave po~nu emitovawe svojih obveznica. Na skupu o lokalnim samupravama na trì{tu kapitala, u organizaciji Ameri~ke organizacije za me|unarodni razvoj, Ili} je kazao da o~ekuje da do kraja godine Vlada Srbije usvoji zakon o javnoj svojini, kao i promenu Zakona o javnom dugu, te Zakona o trì{tu hartija od vrednosti.

„Jumko” u }orsokaku Vrawska konfekcija “Jumko” ne mo`e da prihvati nove poslove jer nema novca za nabavku repromaterijala, izjavila je predsedni-

Potpredsednik Samostalnog sindikata metalaca Zoran Mihajlovi} ka`e da je sa ministrom Rasimom Qaji}em dogovoreno da se problemi radnika re{avaju dijalogom. “Izlazak na ulice nije re{ewe, ali od toga ne}emo odustati ako ne budemo zadovoqni nekim re{ewima”, rekao je Mihajlovi} novinarima u Kragujevcu, nakon sastanka sa ministrom. On je kazao da su sindikalci i radnici dobili podr{ku Ministarstva rada i socijalne politike Srbije za nastavak socijalnog dijalog kakav postoji u drugim zemqama. “O~ekujemo da za`ivi pravi, a ne fingirani socijalni dijalog, koji }e omogu}iti da radnicima u Srbiji bude malo boqe”, rekao je

I TO SE DE[AVA: VLASNIK RADNICIMA POKLONIO FIRMU

Velika prazna kutija na dar Ve}inski vlasnik fabrike “Zastava elektro” iz Ra~e Ranko Dejanovi}, ina~e suprug predsednice Skup{tine Srbije Slavice \uki}-Dejanovi}, odlu~io je da se, nakon vi{emese~nih protesta u toj fabrici, odrekne svih svojih akcija u korist radnika, odnosno da im preduze}e pokloni. Dejanovi} isti~e da je u tu fabriku, koja ne radi vi{e od godine jer radnici {trajkuju zbog neispla}enih plata, neupla}enih socijalnih doprinosa i zahtevaju da kupoprodajni ugovor bude raskinut, uloìo sve {to je imao, po~ev od novca i sposobnosti do zdravqa, ali da su ga “drugi” spre~ili da uspe i da mu je sada jedino preostalo da je pokloni radnicima. Po{to se “poklonu u zube ne gleda”, proizlazi da bi radnici ra~anske “Zastave elektro” nakon ovakvog poteza dosada{weg gazde trebalo da budu zadovoqni i da na dobijeni poklon gledaju kao na uspeh koji su postigli istrajno{}u da ne po~nu da rade dok ne dobiju plate koje su zaradili. Me|utim, na{i sagovornici smatraju da nije re~ ni o kakvom poklonu i da su radnici zapravo dobili jedno veliko ni{ta jer nakon ovakvog Dejanovi}evog gesta nisu re{ili problem i ni{ta veliko dobiti ne}e. Tako ekonomista Milan ]ulibrk kaè za na{ list da Dejanovi} jeste radnicima poklonio jedno veliko “ni{ta” jer je o~ito da je firma skroz upropa{}ena – da nije tako, ona bi i daqe poslovala, a onda gazda ne bi ni pomi{qao da dariva radnike. – Da firma moè da radi, ne bi bila toliko dugo zatvorena, a da radi, radnici bi dobijali plate – isti~e ]ulibrk. –

Konkurs za izvoznike Agencija za podsticaj izvoza SIEPA je raspisala drugi javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za finansirawe aktivnosti koje doprinose pove}awu izvoza, od ukupno 26 miliona dinara. Sredstva }e preduze}ima biti odobravana za dizajn novog proizvoda, testirawe, sertifikaciju proizvoda.

Re{ili se gazde I potpredsednik UGS “Nezavisnost” Slavko Vlaisavqevi} tvrdi za na{ list da radnici ovakvim poklawawem propalih firmi ni{ta ne dobijaju, dodaju}i da }e pre biti da je na dobitku sam Dejanovi}, koji sada vi{e ni{ta ne}e morati ni da obja{wava, ni da dokazuje, ali ni da plati. – [ta sada radnicima vredi to {to im gazda vra}a preduze}e kada je ono opqa~kano i uni{teno? Jesu oni sada sre}ni {to su se re{ili gazde, ali to jedino {to su zapravo i dobili jer se od poklona ne}e mnogo ovajditi. Dràva }e i daqe imati obavezu da se brine o tom preduze}u, bez obzira na to {to }e gazda prebaciti akcije na radnike, {to zna~i da one ne}e i}i u radni~ke ruke ve} }e se vratiti dràvi koja je preduze}e i prodala. Ako se sve zavr{i na ovom poklonu, samo }e gazdi biti u~iwena usluga jer je on uzeo {ta je hteo, time je izbegao da privatizacija bude poni{tena, a ne}e morati da izmiri obaveze koje bi ina~e morao – kaè Vlaisavqevi}. Na{ sagovornik isti~e da bi dràva sada zajedno s radnicima morala da poku{a da popravi – ako se i{ta za preduze}e moè u~initi nakon nekoliko godina popravqawa – kako bi ponovo bilo prodato, ali ovoga puta onome ko }e zaista raditi i ispla}ivati plate.

uobi~ajeno niti se ~esto sre}e. Na Zapadu nijedan vlasnik neke firme, kada bi do{ao do situacije da je pred bankrotom, ne bi firmu poklawao radnicima nego bi proglasio bankrot i zatvorio je. Ovo je {arena laà kojom bi radnici trebalo da budu uvereni da su ne{to dobili, a u stvari, ubrzo }e shvatiti da nisu dobili ni{ta i da }e firma morati da se zatvori. A oni, i ako odlu~e da se preostala imovina rasproda, ne}e mo}i da namire ni zaostale plate koje im duguje gazda koji ih sada dariva. Biv{i direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlovi}, pak, smatra da je ipak re~ o poklonu i da }e radnici od toga imati kakvu-takvu korist: – To jeste poklon, i tu dileme nema. Sada }e radnici dobiti priliku da, ako misle da mogu ne{to uraditi s firmom – to i u~ine jer }e imati 100 odsto vlasni{tva pa neka biraju sebi novo rukovodstvo i nastave da rade. To {to je mo`da gazda pravio neke zloupotrebe ili kr{io zakon i ovako ne mogu razre{iti radnici jer je to posao za tuìoca. Poklonom su radnici u poziciji da, ako imaju ikakve mogu}nosti da ostvare svoj materijalni interes, to i u~ine - kaè Pavlovi} i navodi da je pravno je mogu}e da ve}inski vlasnik pokloni drugima akcije. Q. Male{evi}

03. 09. 2009.

O~ito je iz firme ve} izvu~eno ako je imalo {ta da se izvu~e i na kraju, kada je ostala samo qu{tura, odnosno prazna {koqka, jednostavno je poklo-

1.092,13613

wena zato {to radnici nisu hteli da odustanu od {trajka i svojih zahteva. U principu, mo`e neki gazda vratiti radnicima fabriku, ali to nije

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

ca Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata tog preduze}a Sne`ana Veli~kovi}. Prema wenim re~ima, radnici “Jumka” ~etiri meseca nisu dobili zarade, a posledwa plata u aprilu za radnike proizvodwe bila je izme|u pet i 10.000 dinara. U “Jumku” sada radi 160 qudi, istakla je ona, koji su potrebni za pokretawe proizvodwe, a ukupno je zaposleno 1.755 radnika. Od 2003. godine dr`ava je ve}inski vlasnik “Jumka”.

neka prava, ali se opet moramo dogovarati i sesti za sto i traziti re{ewa”, kazao je Qaji}. On je naveo da Ministarstvo rada i socijalne politike Srbije upravo zavr{ava nacrt zakona o povezivawu radnog staà i uputi}e ga Vladi na usvajawe. “Ukoliko sve bude teklo po planu o~ekujem da }emo do kraja ovog meseca mo}i da kaèmo da je zakon usvojen i u parlamentu po hitnom postupku”, kazao je Qaji} novinarima u Kragujevcu.Ministar je izrazio uverewe da ne}e biti ni ve}ih problema oko obezbe|ivawa zdravstvene za{tite za one radnike koji do sada nisu mogli da overe zdravstvene kwiìce.

Mihajlovi}. Sindikat podràva ono {to je Vlada po~ela da radi, istakao je on i pozitivno ocenio nameru Vlade Srbije da radnicima bude povezan radni sta` i overene zdravstvene kwiìce. Mihajlovi} je naveo i da je ministar podrào predlog sindikalaca da se uradi revizija svih privatizacija na ~ije neopravilnosti bude ukazao sindikat. Qaji} je kazao i da je tema razgovora bio nastavak socijalnog dijaloga na druga~iji, direktan na~in. “Za proteste nikada nije kasno i zato je va`no da iscrpimo sve mogu}nosti da kroz razgovore i pregovore u do|emo do re{ewa. Najlak{e je iza}i na ulicu i traìti

[ajka{ka {e}erana, @abaq

Promena %

Cena

BELEX 15 (704,17

Promet

13,26

880

1.760

Vino `upa, Aleksandrovac

9,60

6.795

Bambi Banat, Beograd

8,39

8.500

85.000

Univerzal banka, Beograd

5,41

7.800

5,00 Promena %

BAS, Beograd

Naziv kompanije

2,21%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

2,79

2.509

7.847.670

Komercijalna banka, Beograd

1,50

34.003

238.020

3.962.400

Energoprojekt holding, Beograd

2,47

911

6.070.148

1.890 Cena

326.970 Promet

Univerzal banka, Beograd

5,41

7.800

3.962.400

Agrobanka, Beograd

0,38

8.912

2.700.284

-12,00

880

17.600

Soja protein, Be~ej

2,62

1.137

2.452.394

Vojvodinaput, Novi Sad

-12,00

26.393

Imlek, Beograd

-1,61

1.282

5.192.000

Dimni~ar, Beograd

-11,87

14.100

56.400

Metalac, Gorwi Milanovac

1,01

2.300

414.000

Metals banka, Novi Sad

Telefonija, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Go{a monta`a, Velika Plana Za{tita na radu i z.`.s., Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

-11,70

883

12.362

0,00

6.100

1.579.950

-7,27 Promena %

510 Cena

3.594.480 Promet

Tigar, Pirot

1,47

965

713.111

Privredna banka, Beograd

0,15

670

199.770

2,62

1.137

2.452.394

Bambi Banat, Po`arevac

8,39

8.500

85.000

Alfa plam, Vrawe

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.100

1.579.950

4,76

8.800

44.000

Putnik, Novi Sad

0,00

436

916.908

Telefonija, Beograd

5,00

1.890

326.970

Veterinarski zavod, Subotica

2,04

550

666.235

Veterinarski zavod, Subotica

2,04

550

666.235

Mladost Subotica, Subotica

0,00

2.200

248.600

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

Otkazi za virtuelne Predsednik Srpske asocijacije menaxera Slobodan Vu~i}evi} ocenio je da je dràva preskupa i da mora da {tedi smawewem vi{ka zaposlenih u javnom sektoru. “Iz aviona se vidi da nam je dràva preskupa i tome se jednom mora stati na kraj. Ona na svom primeru treba da pokaè kako se {tedi, ali to do sada nije uradila. Bilo bi najlogi~nije da otpusti na desetine hiqada virtuelno zaposlenih, qudi koji rade nepostoje}e poslove u javnom sektoru i dràvnoj administraciji”, rekao je Vu~i}evi} za “Ekonomist “. On je kazao da privreda mora da iz poreza obezbedi pare za bruto plate zaposlenih u dràvnoj administraciji, {to onda pove}ava buxetski deficit, “pa se to pegla kroz devalvaciju i na posredan na~in se obesmi{qava realna vrednost na{eg rada”. Vu~i}evi} je naglasio da nije trebalo ~ekati osam meseci da do|e MMF i da nam kaè da dràva mora da {tedi. “Ne}emo nigde sti}i ako se tako nastavi”, kategori~an je Vu~i}evi}, koji smatra da se dràva mora re{iti vi{kova zaposlenih u javnom sektoru, {to bi dovelo do smawewa buxetskog deficita.

Bez udara na standard Stru~wak Svetske banke Du{an Vujovi} ocenio je da je spajawe druge i tre}e rate kredita Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju logi~no, po{to je odlu~eno da se ne pove}avaju porezi, nego da se smawe rashodi. “Mislim da je to vrlo racionalna i logi~na odluka po{to se u razgovoru do{lo do ideje da se re{ewe traì ne u pove}awu poreza, kako su ranije pretpostavqali u MMF, ve} na strani rashoda”, kazao je on za Glas Amerike na srpskom. To zna~i, naveo je Vujovi}, da bi trebalo da se smawe rashodi koji ne}e smawiti kvalitet ìvotnog standarda, niti kqu~nih socijalnih usluga u Srbiji, ali }e omogu}iti da se postigne izlazak iz krize i da fiskalni deficit ne prema{i 4,5 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP). Prema wegovim re~ima, tro{kovi koji }e biti na udaru su tro{kovi administracije, odnosno tro{kovi na strani obrazovawa, zdravstva i drugih usluga. Vujovi} je ocenio da }e Srbija imati povoqne uslove za izlazak iz recesije na osnovu procena da }e po~eti rast privrede u svetu do kraja godine. Kako je istakao, dugoro~na odrìvost tog oporavka zavisi}e od re{avawa nekih strukturnih problema koji ve} godinama mu~e privredu Srbije.

„DNEVNIK” OTKRIVA

VESTI Kamata ostala ista

GRUPA EKONOMISTA SASTAVILA PREDLOG VELIKE REFORME JAVNOG SEKTORA

Va|ewe socijale iz buyetskog lonca Do 20. oktobra ove godine Vlada Srbije bi trebalo da pripremi strategiju velike reforme javnog sektora i da s tim papirom do~eka predstavnike MMF-a. Tako je i suvi{e dugo odlagana velika rekonstrukcija dràve, u neku ruku, postala uslov opstanka te iste dràve. Bez we nije mogu} nastavak saradwe s najzna~ajnijim svetskim finansijerom i mada, zbog stabilne makroekonomske situacije, ta saradwa ne izgleda preko potrebnom, postoji svest da bi, bez podr{ke iz Va{ingtona, na{a zemqa relativno brzo do{la u krizu likvidnosti i kreditne sposobnosti. Mada se u srpskoj javnosti ova velika prepravka sistema uglavnom izjedna~ava s racionalizacijom javnih slu`bi i javnih preduze}a, odnosno gubitkom radnih mesta, re~ je o izuzetno sloènom i sveobuhvatnom poslu. Iz Vlade Srbije jo{ nema naznaka o tome {ta bi trebalo uraditi na tom planu, ali studija “Model ravnoteè mora da se mewa”, ~iji su autori Stojan Stamenkovi}, dr Miladin Kova~evi}, dr Vladimir Vu~kovi} i Mahmud Bu{atlija, koja }e narednih dana biti javno predstavqena, otkriva osnovne smernice velike rekonstrukcije. Zabluda je, smatraju autori, da se problemi javnog sektora mogu re{iti privatizacijom javnih i komunalnih preduze}a i otpu{tawem mogu}eg vi{ka zaposlenih. Paralelno s tim mora se sprovesti reforma socijalnih fondova, regulacija javnih monopola, korporativizacija javnih preduze}a, ali i postaviti novi model upravqawa gradskim gra|evinskim zemqi{tem, organizovati vr}awe nacionalizovane imovine i ustanoviti novi oblik funkcionisawa organa dràve. Ciq ovih poteza je da se izna|e na~in servisirawa javnih

Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlu~io je ju~e da zadr`i referentnu kamatnu stopu na 12 odsto. Kako je najavqeno u saop{tewu, naredna sednica Monetarnog odobra NBS bi}e odr`ana 23. septembra. Osnovna kamatna stopa NBS je na nivou od 12 odsto od 10. jula, po{to je smawena za jedan procentni poen. NBS kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeqne repo operacije. U repo operacijama NBS prodaje hartije od vrednosti uz obavezu da ih u odre|enom roku otkupi uz kamatu.

Rizi~no u Srbiji Me|unarodna agencija za utvr|ivawe kreditnog rejtinga Dan i Bredstrit u septembarskom izve{taju zadràla je Srbiju me|u zemqama visokog rizika, sa rejtingom DB5a, objavqeno je ju~e. Kako je saop{tio zastupnik te agencije za Srbiju, bonitetna ku}a Rating, faktori koji pove}avaju kreditni rizik su slabe zarade kompanija, ograni~en pristup novim zaduìvawima, rizik od ponovnog slabqewa dinara kao i neodgovaraju}e sudske i ste~ajne procedure. Dan i Bredstrit je ocenio i da su banke u Srbiji u dobrom stawu, da su devizne rezerve solidne, dok su deficiti trgovinskog i platnog bilansa zna~ajno opali zbog naglog pada doma}e potra`we. ska dru{tva, {to bi kasnije vodilo ka javno-privatnom partnerstvu kao trajnijem re{ewu. Najve}i deo akcijskog kapitala tih preduze}a bio bi podeqen socijalnim fondovima, i to bi bila prva karika wihove kapitalizacije i potencijalne samodovoqnosti u budu}nosti, dok bi se najmawe deset procenata deonica moralo izneti na berzu kako bi se pobudio interes investitora. Osim toga, predvi|ena je profesionalizacija upravqawa, da bi se ta preduze}a izvukla iz kanxi politi~kog uticaja i kadrovawa. Druga velika reforma je ona koja se ti~e formirawa zemqi{nih fondova. Naplata vazdu{arine (air rights) je suvereno pravo svake dràve. Kod nas su do sada napla}ivani prelet aviona, kori{}ewe frekvenci-

Presti` }e debelo ko{tati Koliko }e biti duboke promene u odre|ivawu gradske gra|evinske rente moè se videti na primeru Beograda. Ako se do sada za stan od 60 kvadrata u prvoj zoni mese~no pla}alo 131,40 dinara, predlog je da se to podigne na 544,38, a u ekstrazoni na 1.633,15 dinara. Za stan od 100 kvadrata sada se mese~no pla}a 219 dinara, a planirano je da se ubudu}e pla}a 907,31, a u ekstrazoni 1.637,15 dinara. Gra|evinska renta za stan od 300 kvadrata, koja sada iznosi 657 dinara, podigla bi se na mese~ni nivo od 2.721,92, a u ekstrazoni na 8,165,75 dinara, dok bi za ku}u iste kvadrature u prvoj zoni bila 13.609,59 dinara, a u ekstrazoni ~ak 40.828,77 dinara. Sli~no bi se dogodilo i s naknadom za iznajmqivawe, pa bi tarifa za stan od 100 kvadrata u ekstrazoni bila 29,27 evra za kvadrat, a za stan od 300 kvadrata 87,80 evra. Logika je da oni koji èle da ìve, rade ili grade u ekskluzivnim gra|evinskim zonama, to moraju i da plate. tro{kova na trajan i odrìv na~in i da se postavi model racionalnog upravqawa dràvnom imovinom i javnim dobrima. Prvi korak u tom pravcu je korporativizacija javnih i komunalnih preduze}a, odnosno wihovo pretvarawe u akcionar-

subota5.septembar2009.

ja i boravi{na taksa, dok je najozbiqniji aspekt kori{}ewa vazdu{nog prostora – gra|evinski (kubatura objekata) – potpuno zapostavqen. Ciq budu}e reforme je da se stvore optimalni uslovi za kori{}ewe gradskog i gra|evinskog zemqi-

Te{ko bez MMF-a

Penzioni i socijalni fondovi finansirali bi se iz dividendi od akcija javnih preduze}a i zemqi{nih fondova {ta. Ideja je da se napravi fond gra|evinskog zemqi{ta, u koji bi dràva bez naknade prenela sve zemqi{te koje je sada, po bilo kojoj osnovi, u wenom vlasni{tvu. Posle toga bi se pristupilo zonirawu gra|evinskog zemqi{ta. Zavisno od razvijenosti, previ|eno je deset gra|evinskih zona i ekstrazona. Grad Beograd, kao najekskluzivnija gra|evinska lokacija u Srbiji, imao bi pet zona i ekstrazonu, dok bi se u Novom Sadu, uz ekstrazonu, gra|evinsko zemqi{te rangiralo od druge do pete zone. U skladu s tom podelom bila bi i visina mese~nih naknada. Korporativizacija javnih i komunalnih preduze}a i formirawe zemqi{nih fondova temeq su velike rekonstrukcije socijalnih fondova. Socijalno starawe se mora emancipovati od dràvnog buxeta i u wihovom finansirawu se mora posti}i sigurnost, pouzdanost i predvidivost. Predvi|ena su dva osnovna prihoda: dividende od akcija javnih preduze}a i zemqi{nih fondova i usmeravawe dela akumulacije preko investicionih fondova na trì{te kapitala. Autori studije predlaù osnivawe centralnog registra osiguranika, da bi se postigla {to racionalnija upotreba para, i agencije za nadzor fondova, da bi se spre~ile mogu}e zloupotrebe. Radi reformisawa penzionog sistema nu`no je hitno reformisati Fond PIO i razdvojiti ga u vi{e fondova, prema strukturi osiguranika i ko-

risnika, osloboditi ga faktora socijalne za{tite i tehni~ki i kadrovski osposobiti za operativan rad. Problemi penzionog fonda su akutni. Autori studije isti~u da je evropsko stanovi{te da je penzioni sistem u problemima ako mawe od 2,5 zaposlenih izdvaja doprinose za jednog penzionera. Kod nas je taj koeficijent 1,17 zaposlenih na jednog penzionera, a do 2015. se o~ekuje samo blago poboq{awe na 1,28. U studiji se nagla{ava da budu}i penzioni sistem mora da po~iva na sva tri stuba ovog vida za{tite. Dr`ava bi se brinula samo o prvom stubu – obaveznom dr`avnom osigurawu, i posredno o drugom – obaveznom dopunskom osigurawu, koje bi bilo organizovano preko privatnih penzionih fondova. Tre}i stub –dobrovoqno privatno osigurawe – bilo bi neka vrsta individualne {tedwe. Naravno, rekonstrukcija sistema i wegova dugoro~na stabilizacija podrazumevaju i racionalizaciju tro{kova, a time i racionalizaciju broja zaposlenih. Ali, ta racionalizacija, kako nagla{ava dr Miladin Kova~evi}, ne bi smela da se svede na smawewe broja {alterskih radnika, jer je na tim te{kim poslovima prostor za u{tede i najmawi. S druge strane, boqa i temeqnija organizacija zahteva}e osnivawe novih ustanova i regulatornih tela, i to }e dovesti do potrebe da se otvaraju brojna nova radna mesta. Vladimir Harak

Ako pregovori s MMF-om u oktobru budu neuspe{ni, to }e se najvi{e odraziti na premiju rizika zemqe, odnosno na cenu zadu`ivawa banaka u inostranstvu, kazao je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i}. U tom slu~aju se postavqa se pitawe {ta }e biti s Be~kom inicijativom kojom su se banke u oktobru pro{le godine obavezale da zadr`e isti nivo plasmana u Srbiji i {ta }e biti s finansirawem buxetskog deficita. „Me|utim, verujem da nije pitawe da li }emo se dogovoriti s MMF-om, nego kad }e se to desiti“, kazao je Jela{i} dodaju}i kako je va`no da do dogovora s tom me|unarodnom finansijskom institucijom do|e ve} u oktobru jer }e od ishoda tih pregovora zavisiti fiskalna politika u 2010.

Mawi prihodi dr`ave Ukupni prihodi buxeta Srbije u avgustu su bili mawi za oko 10 milijardi dinara nego u julu i iznosili su 49,3 milijarde dinara, objavilo je ju~e Ministarstvo finansija. Prihodi od poreza inosili su 46,6 milijardi {to je za oko osam milijardi dinara mawe nego prethodnog meseca. Za sedam meseci ove godine ukupni prihodi buxeta Srbije bili su 390,6 milijardi, dok su rashodi iznosili 457,6 milijardi, tako da je deficit bio u vrednosti 67 milijardi dinara. Buxetki deficit u julu je iznosio 56,6 milijardi dinara. Najvi{e novca u dr`avnu kasu u avgustu je prikupqeno po osnovu poreza na dodatu vrednost (PDV) - 23,8 milijardi, {to je za pet milijardi mawe nego u julu.

GUVERNER JELA[I] UPOZORAVA

Skaka}e dr`avne cene Do kraja godine u Srbiji se o~ekuje rast cena naftnih derivata, PTT i komunalnih usluga i cigareta, izjavio guverner Radovan Jela{i}. Inflacija u ovoj godini ne}e biti dvocifrena, ali je rast cena koje kontroli{e dr`ava i lokalna samouprava ve} dostigao nivo planiran za celu godinu, rekao je Jela{i}. U ~etvrtom tromese~ju o~ekuje se rast cena naftnih derivata, PTT i komunalnih usluga, kao i cigareta. A lekovi bi trebalo da pojeftine. Guverner smatra da je skoro nemogu}e da pregovori sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF) ne budu uspe{ni. U memorandumu sa MMF-om samo jedna re~enica se odnosi na Narodnu banku Srbije - sugerisano je da bi bilo dobro olabaviti monetar-

O~ekuje se poskupqewe naftnih derivata, cigareta, PTT i komunalnih usluga

nu politiku, odnosno smawiti referentu kamatnu stopu. Guverner Jela{i} tvrdi da on ni{ta ne}e prepustiti slu~aju. “Sve ono {to se ti~e izmene za nas je najbitnije ono {to }e se de{avati u 2010. godini. Zato treba da sa~ekamo okvire, i kakav }emo imati buxet u 2010. godini”, poru~uje guverner. “Ne bi me ~udilo da na predstoje}im pregovorima MMF obrati zna~ajnu pa`wu i na cene regulisanih cene. Ja ne o~ekujem da }e u slu~aju regulisanih cena do}i do smawewa, ali u kojoj meri }e do}i do pove}awa to }e biti deo pregovora sa MMF-om. Mi zagovaramo da cene treba da dostignu regulisani nivo, a ne da se wima dr`i nekakva ve{ta~ka stopa inflacije”, ka`e Jela{i}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,1161

93,4524

96,0691

90,8357

Australija

dolar

53,6482

55,0238

56,5645

53,4831

Kanada

dolar

57,9435

59,4292

61,0932

57,7652

Danska

kruna

12,2351

12,5488

12,9002

12,1974

Norve{ka

kruna

10,5693

10,8403

11,1438

10,5368

[vedska

kruna

8,858

9,0851

9,3395

8,8307

[vajcarska

franak

60,1427

61,6848

63,412

59,9576

V. Britanija

funta

104,347

107,023

110,019

104,026

SAD

dolar

63,9187

65,5576

67,3932

63,722

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 9. 2009. godine

POQOPRIVREDA

subota5.septembar2009.

DNEVNIK

NA POQOPRIVREDNOJ BERZI MAWE SE TRGOVALO

Soja stigla do 29 dinara i jo{ }e rasti

Foto: A. Erski

S „DANA POQA” MINISTAR SA[A DRAGIN PORU^IO:

Dogodine vi{e para za agrar Ministar poqoprivrede Sa{a Govore}i o rezultatima InstiDragin izjavio je ju~e da su prelituta, na{e najzna~ajnije nau~ne minarni dogovori o novom agrarku}e u oblasti biotehnologije i nom buxetu za idu}u godinu po~enajve}e semenske kompanije u reli, a kako je rekao “Dnevniku”, gionu, direktor prof. dr Petar o~ekuje se da }e on biti znatno veSekuli} je naglasio da }e se i da}i nego sada{wi, odnosno kao qe i}i u pravcu razvoja i ostvarilawski. vawa strate{kih ciqeva. U In– O~ekujemo da }e deo namewen stitutu, koji ima tradiciju dugu poqoprivredi biti znatno ve}i vi{e od sedam decenija, do sada je nego ove krizne godine, a svi novstvoreno vi{e od 1.000 hibrida, ci idu onima koji od kojih je oko 400 ceo svoj vek proveregistrovano u O~ekuje se da }e du na wivama i u inostranstvu, a agrarni buyet biti NS seme se seje na {talama – istakao je Dragin na mani~etiri kontinenznatno ve}i nego festaciji “Dani ta. Ova nau~na kusada{wi, to jest poqa kukuruza, }a, uprkos krizi, kao lawski suncokreta, soje, o~ekuje u ovoj go{e}erne repe i dini izvoz ve}i od sirka”, koja je ju~e odràna u or12 miliona evra, kazao je wen prganizaciji novosadskog Instituvi ~ovek. ta za ratarstvo i povrtarstvo na Predsednik ukrajinske firme Rimskim {an~evima. “Sadi Ukrajini” Aleksej Zajcev – Poqoprivreda je jedina slamkazao je da je od ~etiri miliona ka spasa za na{u ekonomiju – pohektara, koliko je u ovoj zemqi ru~io je Dragin, uz podse}awe na zasejano suncokretom, milion to da ove godine jedino agrar behektara zasejano semenom iz Noleì rast i suficit u razmeni s vog Sada. inostranstvom i da je, uprkos kriPoqoprivrednike iz cele Srzi, dràva u najkra}em vremenbije koji su se ju~e okupili na skom periodu do sada izmirila Rimskim [an~evima pozdravili svoja dugovawa prema poqoprisu i pomo}nik ministra nauke i vrednicima, isplativ{i do avgutehnolo{kog razvoja Radoslav sta stimulacije od 12.000 dinara Cerovi}, predsednik Privredne po hektaru. – Tako|e, organizovakomore Srbije Milo{ Bugarin, na je i kupovina 100.000 tona dodirektor PKB korporacije Mima}eg mineralnog |ubriva po relan Veqkovi}, direktor francugresiranim cenama i usvojeno 15 skog “Limagrena” za sredwu Evrozakona iz oblasti agrara. pu Stiven Kvas... S. G.

Najzna~ajnije ovonedeqne vesti s Produktne berze su prvi kupoprodajni ugovori soje ovogodi{weg roda s promptnom isporukom, kao i neverovatno mali promet. Vremenski uslovi, odnosno visoke avgustovske temperature, prouzrokovali su ranije skidawe useva. Prethodne nedeqe je trgovano suncokretom, a ove nedeqe sojom. Promet nove soje je iznosio 75 tona, uz cenu koja se kretala od 26,50 do 29 dinara kilogram, uz uzlazni cenovni trend. Ovakva doga|awa ne treba da ~ude s obzirom na prinose po katastarskom jutru, koji se kre}u od nepune tone do tone i po.

[to se ti~e kukuruza, skidawe sila`e je mawe-vi{e zavr{eno, dok su u atarima ve} krenuli bera~i, s obzirom na to da vlaga ve} dopu{ta spremawe u ~ardak. Po na{im saznawima, ve} je krenulo skidawe kukuruza najkra}e grupe zrewa u zrnu, tako da se ve} stidqivo, , dodu{e nezvani~no, pojavquju ponude kukuruza ovogodi{weg roda s JUS kvalitetom. Kada je o prometu kukuruza re~, zabele`ena je kupoprodaja svega 200 tona, po jedinstvenoj ceni od 8,50 dinara kilogram, {to je daqi pad, koji u odnosu na prethodnu nedequ iznosi 2,75

odsto. Na ovoliko lo{ nedeqni promet svakako je uticalo odsustvo kupoprodaje kukuruza ovogodi{weg roda, koji je bio nose}i u prethodnom periodu. Posle gotovo tri nedeqe zabele`en je i jedan kupoprodajni ugovor za p{enicu, ovog puta roda 2008, u koli~ini od 75 tona i po 10,80 dinara kilogram. Promet sojinom sa~mom kao da se ponovo zaukava. U prilog tome ide podatak da je ovonedeqni promet iznosi 75 tona, po jedinstvenoj ceni od 37 dinara, {to je u odnosu na pro{lu nedequ pad od 1,33 odsto.

I DAQE SE NE ZNA KOLIKO KO[TA SUNCOKRET

Jeftinim zejtinom uqare navukle paore u klopku? Uqe u Srbiji napokon ima razumnu cenu, 30 odsto niù od one po kojoj smo ovu namirnicu kupovali do pre nekoliko dana, me|utim, paori strahuju da }e se nova poslovna politika prera|iva~ke industrije obiti ba{ wima o glavu. Nezadovqni onim {to im sada fabrike nude, to jest akontacijom od 13 dinara po kilogramu suncokreta, vele da su splasnula wihova o~ekivawa da }e dobiti 20 dinara, koliko ih je, kako kaù, ko{tala proizvodwa, te da ih jeftinim uqem od lawskog suncokreta prera|iva~ka industrija ucewuje i diktira novu igru. Podse}aju i na to da je i akontna cena koju sada dobijaju upola nià od lawske. – Za{to nam uqare odmah ne plate pravu cenu ve} odugovla~e? Ionako se one pitaju za sve, mi prihvatamo wihove uslove, a kada im predamo suncokret, ko zna {ta }e biti i {ta }emo na kraju dobiti – kaè za “Dnevnik” proizvo|a~ iz Luki}eva Dragi{a Bori}, uz sumwu da }e “izvu}i” proizvodnu cenu. Pomenimo, kompanija “Viktorija oil”, koja je ve} zaprimila 80.000 tona suncokreta, proizvo|a~ima za kilogram daje avans od 13 dinara, i to tri dana po prijemu, a razliku do kona~ne cene, koja jo{ nije odre|ena, isplati}e im do po~etka oktobra. Zrewaninski “Dijamant” suncokret sada pla}a 15 dinara, {to je tako|e akontna cena, a uqare koje posluju u sistemu “Invej” – 14 dinara. Nezvani~no, u fabrikma se moè ~uti da su oborile cene da bi mogle da plate novi rod suncokreta. Osim ponu|enom cenom, ratari su nezadovoqni i time {to su fabrike poo{trile kriteriju-

Foto: A. Erski

Dràva }e opet popri~ati s uqarima – Poqoprivrednici u Srbiji moraju biti odgovaraju}e pla}eni za svoj rad i prera|iva~i moraju da “obrate pa`wu na cene” koje im nude. I dogodine }e im trebati wihovi proizvodi i ukoliko im ne budete platili koliko treba, oni }e proizvoditi ne{to drugo – poru~io je otkupqiva~ima ministar poqoprivrede Sa{a Dragin. – Mislimo da je veoma va`no da postoji stalan dijalog, tako da }emo svakih mesec dana najmawe jednom organizovati razgovore prera|iva~ke industrije i najreprezentativnijih udruèwa poqoprivrednika. S uqarima }emo tako|e ponovo imati sastanak za koji dan. Tako je suncokretovo uqe „dijamant“ i „vital“ u „Maksiju“ sa 124,5 pojeftinilo na 90,5 dinara. U „Tempu“ je jo{ jeftinije, pa ove vrste zejtina mogu da se pazare za 89 dinara. „Sunce“ je u megamarketu sada 85, a u supermarketima „Delta“ maloprodaje ko{ta 87 dinara. Jeftinije je i uqe „cvet banata“ koje u „Maksiju“ moè da se kupi za 85,9 dinara, a u „Tempu“ za 84. Ova namirnica, me|utim, mo}i }e da se pazari jo{ povoqnije.

me otkupa i s tradicionalnih 11 odsto odbitaka na vlagu i tri odsto za primese odredili da to bude devet, odnosno dva procenta. I Zadru`ni savez Srbije, kako prenosi „AgroPress“ nezadovoqan je ponu|enom otkupnom cenom i „skidawem“ vlage i primesa. Podaci Zadru`nog saveza Srbije o ovogodi{wem rodu suncokreta, prikupqeni 31. jula, ne govore o visokom prinosu i razlikuju se od do sada iznetih procena, koje su uglavnom davali selekcionari i prodavci semena. Iz Republi~kog zavoda za statistiku je saop{teno da je zasejano 157.047 hektara i da }e proizvodwa biti 14 odsto mawa nego lane, odnosno 391.057 tona. Prinosi se kre}u od 1,6 do tri tone po hektaru i kooperanti su s otkupnom cenom od 13 dinara u gubitku. Zadru`ni savez Srbije do{ao je do ra~unice da najnià otkupna cena suncokreta bez PDV-a iznosi 18,50 dinara, {to je gotovo 200 evra po toni i za tre}inu mawe nego lane. – Jeftino uqe u radwama rezultat je invetivnosti “Viktorija grupe” i dokaz da samo prava konkurencija obara i monopol i cene. A proizvo|a~ima suncokreta zbog toga ne bi trebalo da bude obarana otkupna cena jer su uqari racionalizovali proizvodwu i smawili tro{kove – kaè za “Dnevnik” ekonomista Aleksandar Stevanovi}, saradnik Centra za slobodno trì{te. – Tako isto poqoprivrednici treba da gledaju kako da pove}aju svoju produktivnost. Nije bogom dano da godinama imaju iste tro{kove proizvodwe suncokreta. S. Glu{~evi}

PO^ELI OTKUP I PRERADA ZA^INSKE PAPRIKE

OTKUP DUVANA U JTI AD „SENTA”

„Viryinija” uz bonus na nuli Prvi put nakon privatizacije, kompanija „Japan tobako interne{enel“ organizuje otkup duvana u prostorijama fabrike u Senti. Kompanija je ulo`ila 150.000 dolara u novu halu za otkup i skladi{tewe sirovog duvana, povr{ine 1.000 kvadratnih metara, koja is-

puwava najvi{e standarde kvaliteta i potrebe kooperanata i zaposlenih. – JTI pozdravqa pozitivne signale Ministarstva poqoprivrede i usvajawe premija za duvan tipa „berlej“ i „orijental“ za

2008. godinu. Ali sa stimulacijama za 2009. godinu od 32.000 dinara po hektaru, proizvodwa duvana je ugroèna i potrebna su dodatna ulagawa i podr{ka dràve – rekao je Konstantin fon Esebek, direktor proizvodwe i prerade duvana u kompaniji JTI „Senta“. U JTI AD “Senta” kaù da je do sada od proizvo|a~a preuzeto 450 tona duvana tipa “virxinija”, da se o~ekuje jo{ 1.350 tona, a da }e zajedno s listom “berleja” iz ovogodi{we proizvodwe biti otkupqeno 2.300 tona, {to je 15 odsto mawe nego lane. Konstantin fon Esebek je istakao da je JTI zna~ajno pove}ala otkupne cene za duvan tipa “virxinija”, a da bi se spre~ili gubici, proizvo|a~ima }e, zbog uskra}ene podr{ke iz dràvne kase na ime premija, JTI }e za ovogodi{wi rod isplatiti dodatni bonus 45-50 dinara za kilogram. M. Mitrovi}

Sirovina za zapr{ku po lawskoj ceni Na severu Vojvodine, u Novom Kneèvcu, Martono{u i Horgo{u, gde se nalazi ve}ina kapaciteta za preradu mlevene za~inske paprike, otpo~ela je kampawa otkupa i prerade industrijske paprike. Direktor nabavke sirovina u Prehrambenoj industriji AD “Aleva” u Novom Kneèvcu Petar Veselinov izjavio je za na{ list da }e ta fabrika otkupiti od proizvo|a~a ugovorenu proizvodwu od oko 6.000 tona sirovina, {to je ne{to vi{e nego pro{le sezone. – Prinosi variraju od mesta do mesta, u zavisnosti od padavina i da li je industrijska paprika gajena u suvom ratarewu ili je usev navodwavan, a kre}u se od tri do osam tona po katastarskom jutru – kaè Veselinov. – “Aleva” }e ispuniti sve ugovorene obaveze prema proizvo|a~ima i za kilogram paprike prve klase ovogodi{weg roda garantovana je cena od 26 dinara, za drugu klasu 18 i tre}u 12 dinara, plus PDV. Pla}awe }e biti prema utvr|enoj dinamici tako {to }e proizvo|a~i 30 od-

sto novca dobiti odmah po isporuci sirovine, a 70 odsto u roku od 60 dana. Otkupna cena paprike je istovetna kao lane, ali je u odnosu na p{enicu, kukuruz, suncokret i druge kulture, gde su cene znatno niè, zadràla dobar paritet, tako da }e, po re~ima Veselinova, ove sezone za ratare biti jedna od najprofitabilnijih kultura. Vremenske prilike ove sezone nisu pogodovale industrijskoj paprici, naro~ito u suvom ratarewu, gde }e oko 80 odsto roda biti ubrano u zapo~etoj prvoj berbi, a samo mawi deo, gde je bilo drugog cvetawa, preosta}e i za drugu berbu. U krugu „Aleve” otkup jedne od najprofitabilnijih kultura za ratare Tamo gde je bilo obilnijih paliteta, s dovoqno bojene mateke u “Alevi” je zavr{en otkup davina ili navodwavawa, oko rije, tako da o~ekujemo i kvai prerada oko 2.000 tona crnog 60 odsto roda ubra}e se naredlitetne finalne proizvode za luka. Po zavr{etku otkupa i nih dana, a preostalo ne{to kojim je potra`wa na doma}em prerade za~inske paprike, krakasnije, u drugoj berbi. i inostranom trì{tu stanjem oktobra ili po~etkom no– Paprika je na svim parcedardna – napomiwe Veselinov. vembra, usledi}e preuzimawe lama na na{em sirovinskom Do po~etka kampawe otkupa pa{trnaka. podru~ju zadovoqavaju}eg kvai prerade industrijske papriM. Mitrovi}

KOMISIJA ZA OBELE@AVAWE PRAZNIKA I DODELU PRIZNAWA

Predlozima za nagrade otvorena vrata

Komisija za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu u zemqi i inostranstvu Skup{tine Novog Sada, poziva gra|ane, preduze}a ustanove, politi~ke organizacije, dr`avne organe, lokalnu samoupravu i sve ostale da do 15. septembra podnesu inicijative za dodelu Oktobarske nagrade i do 1. oktobra predlog za dodelu

Novembarske poveqe. “Oktobarska nagradu”, pojedincu ili grupi gra|ana iz Novog Sada dodequje Skup{tina grada za izuzetno delo ili ostvarewe, a povodom 23. oktobraDana oslobo|ewa grada. Povodom obele`avawa 9. novembra 1918. godine, kada je srpska vojska oslobodila Novi Sad i 25. novembra iste godine kada je Velika narodna skup-

{tina Srba, Buwevaca i drugih Slovena Banata, Ba~ke i Barawe donela Odluku o prisajediwewu Vojvodine Srbiji, dodequje se “Novembarska poveqa” za izuzetan doprinos razvoju Novog Sada.Sedi{te komisije je u Skup{tini grada u @arka Zrewanina 2, i inicijative se podnose u pisanoj formi sa obrazlo`ewem. S. T.

Novosadska subota5.septembar2009.

Ko }e gradu ~uvati san ke" na ulicama Novog Sada i u pojedinim kvatovima u gradu kona~no mo}i da odahnu, jer je inicijativu Saveta za javni red i mir i bezbednost, da se zabrani prodaja alkoholnih pi}a u prodavnicama, od 23 do 6 ~asova, usvojilo Gradsko ve}e. Ovo je svakako potez koji treba pozdraviti, zbog dosta pozitivnih stvari koje bi trebale da proizi|u iz wega. Ako nema no}ne prodaje alkohola, automatski se smawuje okupqawe "`ednih" u blizini prodavnica, na ulicama i po dvori{tima. Logi~ki sled je da bi tada trebalo da bude

i mawe no}nih terevenki, koje su podmazane alkoholom krale san Novosa|ana u obli`wim zgradama. Neretko je bilo i incidenata kojima maligani dobrano kumuju, pa ako se elimini{e "uzrok" samim tim bi u gradu trebalo da bude i mawe "posledica" a vi{e mira. Ovako bi sistem trebalo da funkcioni{e u teoriji, ali praksa je ne{to sasvim drugo. Da bi stvar radila, inspekcije bi morale strogo da kontroli{u i da ka`wavaju one koji odluku kr{e, a i policija bi morala da poja~a obilaske uli~nih sastajali{ta veselih grupa mladih,ina~e qubiteqa dobre kapqice. B. Markovi}

VOJVODINIJADA NA DUNAVSKIM SALA[IMA

Besplatno na pasuq, ~orbu i paprika{ Druga Vojvodinijada, koja objediwuje tradicionalne manifestacije u Vojvodini, bi}e odr`ana danas u 12 ~asova na Dunavskim sala{ima u Veterniku. Na povr{ini od 7.000 kvadrata na jednom mestu bi}e organizovane sve gastronomske, turisti~ke i druge vojvo|anske manifestacije. Posetioci }e biti u prilici da besplatno probaju pasuq, bosanski lonac, razne ribqe ~orbe i lova~ke paprika{e. Manifestaciju prire|uje MKG “Dunavski sala{i”, ~iji

hronika

predsednik Milan Danojevi} ka`e da je wegova ideja bila da sve ono {to se u Vojvodini doga|a tokom godine sakupi na jednom mestu i u~ini dostupnim svima u isto vreme. Za one koji pro{le godine nisu bili na Vojvodinijadi, Danojevi} obja{wava da se sala{ nalazi na devet kilometara od Novog Sada i samo kilometar od autoputa Novi Sad – Ba~ka Palanka u blizini Dunava i poziva sve qubiteqe dobrog zalogaja da do|u. L. N.

„Informatika” {aqe ~ak 50.000 opomena Uz ra~un za avgust 2009. godine, JKP “Informatika” posla}e i opomene svim du`nicima, koji nisu platili zadu`ewa u periodu od oktobra 2008. do jula ove godine, saop{teno je ju~e iz ovog gradskog preduze}a. Metoda opomiwawa i nakon gotovo godinu dana od kada pojedini potro{a~i nisu platili svoje ra~une, samo je jo{ jedan od koraka za izbegavawe kasnijih tu`bi i tro{kova koje sudski spor zahteva. U ovom talasu, bi}e isporu~eno ~ak oko 50.000 opomena neredovnim plati{ama, a rok za uplatu isti~e 30. septembra.

je stradao kao da je bio na prvoj liniji fronta. Jer, u ku}e gra|ana sme{teno je oko ~etiri hiqade rawenika i bolesnika. Kroz grad su prolazile i u wemu se na dan - dva zadr`avale trupe na putu ka frontu. Kona~no, u gradu su se po nekoliko nedeqa oporavqale jedinici koje su u~estvovale u borbama. Sve su to gra|ani morali da pla}aju, i uz to, da na front svakodnevno {aqu hleb, meso i sto~nu hranu. Vlasti nisu htele, a izgleda nisu ni mogle, da se bave molbama Novosa|ana. Wima nije ostajalo ni{ta drugo, nego da izdr`e do kraja rata. N. C.

Po~etkom ove godine JKP „Informatika“ poslalo je oko 45.000 opomena uz molbu da se dugovawa plate, a naknadno je tu`eno oko 10.000 korisnika usluga, jer su ukupna dugovawa preduze}u do tada procewena na oko milijardu dinara. Po gradskoj odluci, “Informatika” ima pravo da jednom mese~no podnosi tu`be zbog dugovawa, ali ona to ~ini dva puta godi{we. Prema re~ima portparolke preduze}a Gordane Gale{ev, tu`be

VATROGASCIMA JU^E PUNE RUKE POSLA, NAJTE@E BILO U BATE BRKI]A 32

Plamtelo na vrhu zgrade Vatrogasna brigada ju~e je imala pune ruke posla. Tokom dana imali su desetak dojava, a

Rat iscedio Novi Sad

oslobodi grad vanredno nametnutih te{kih obaveza gradu. U to vreme besneo je rat izme|u Austrije i Turske, i Novi Sad

Foto: R. Hayi}

MNOGIM NOVOSA\ANIMA PLA]AWE KOMUNALIJA SLABA TA^KA

V REMEPLOV

Magistrat je 5. septembra 1788. zvani~no zatra`io od najvi{ih vojnih i dr`avnih vlasti Austrije da bar delimi~no

Kada biste mislima elminisali ~iwenicu da ste u Novom Sadu i koncentrisali se samo na ovo predivno cve}e, vrlo lako biste stekli utisak da se nalazite na nekom egzoti~nom ostrvu, jer i temperatura ovih dana podse}a na trope. Hiqadu ùtih cvetova ra{irilo je latice pred pogledima prolaznika, a {to da ne, i namernika èqnog da odmori o~i na ovoj lepoti. Ako ve} ne moèmo u trope, Ulica Modene je bar blizu. B. M.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ini se da }e sugra|ani ko^ ji se ve} dugo vremena `ale na "no}ne maliganske `ur-

Cvetna {uma

U Vi{espratnici pedesetak kvadrata a najvi{e muke imali su pri ga{ewu po`ara na vi{espratnici u Ulici Bate Brki}a 32, na

Novom nasequ, gde su se zapalile ostave na vrhu zgrade. Stanari su, kako smo ~uli, krenuli u

da su majstori radili brenerom ,izbila je varnica i vatra se brzo ra{irila. Pri~iwena je ve}a materijalna {teta. Izgorelo je pedesetak kvadrata i voda je procurila u ~etiri stana. U Ulici Narodnog fronta 16 na Limanu izgorela je kuhiwa od upaqenog elektri~nog {poreta. Par~e platna na skelama postavqenim u zgradi gde se nalazi socijalno osigurawe na @itnom trgu ju~e se zapalilo, ali je vatra odmah uga{ena. Zbog predostro`nosti iz zgrade su evakuisane stranke iz {alter sali, me|utim vrlo kratko vreme se nije radilo. Vatrogasci su brzo obavili posao. Vatre je bilo i na Peji}evim sala{ima. Na jednoj wivi bila se zapalila strwika, pa je pretilo na Novom nasequ izgorelo da vatra zahvati i kuvoda procurila u ~etiri stana kuruze, ali na sre}u vartogasci su brzo sanaciju krova, postavqana je reagovali. Izgorelo je dvadesehidroizolacija, po{to je krov tak stabala kukuruza. na zgradi ravan. U trenutku kaZ. D.

su krajwa, nepopularna mera, na koju se “Informatika” tek posle svih drugih opcija odlu~uje. Gra|anima je omogu}eno pla}awe duga i na rate, ako postoje opravdani razlozi zbog kojih to nisu uradili na vreme, {to moraju i da dokumentuju. Prvi korak uvek su podse}awa na dugove ili opomene, koje uglavnom daju dobre rezultate, jer se posle wih naplativost uvek pove}a. Uprkos o~ekivawima, finansijska kriza se nije odrazila na pla}awe komunalnih ra~una u Novom Sadu, po{to je naplativost ista kao i pro{le godine. S. Tanuryi}

Cve}e na Brankovom grobu Povodom "Brankovog kola", danas u 10 ~asova bi}e poloèno cve}e na Brankov grob na Straìlovu i ~itani wegovi stihovi. U 11 ~asova bi}e uru~ene nagrade "Straìlovo" laureatima Steli Manasijevi}, Marku Kova~evi}u i Branimiru Kr{i}u, nakon ~e-

ga }e uslediti pesni~ki maraton gde }e stihove ~itati zna~ajna imena na{e kwièvne scene. U gradskoj biblioteci, Dunavska1. u 19 ~asova, bi}e odràna manifestacija "Poezija i mediji" a u 19.30 usledi}e susret s laureatima nagrade "Straìlovo". B.P.P.

c m y

subota5.septembar2009.

Besplatni pregledi na Klisi Stanovnike Mesne zajednice „Klisa“ u okviru akcije „Otvorena vrata Doma zdravqa“ sutra od 9 do 13 sati o~ekuje besplatan medicinski pregled ispred prostorija mesne zajednice u Savskoj ulici 27. Svi koji `ele mo}i }e besplatno da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se sa sa lekarima i medicinskim sestrama. Organizovana }e biti i edukacija o donatorstvu organa, kao i o samopregledu dojke. Ova akcija odr`ava se 27. put, a ostvaruje se u saradwi Doma zdravqa „Novi Sad“, Gradske uprave za zdravstvo, Zavodom za hitnu medicinsku pomo}, Institutom za javno zdravqe Vojvodine i Institutom u Sremskoj Kamenici. D. A.

USPELA AKCIJA „BUDI DRUG – POKRENI SA KWIGOM KRUG”

[angajskim mali{anima uybenici Deci osnovne {kole “Veqko Vlahovi}” iz [angaja, ju~e su podeqeni uxbenici i {kolski pribor, prikupqeni u akciji “Budi drug - pokreni sa kwigom krug”, koju je organizovala Gradska biblioteka u Novom Sadu. Akcija ujedno prethodi i otvarawu bibliote~kog ogranka “Trifun Dimi}”, koji }e tokom jeseni po~eti rad u ovom mestu. Ideja je podstaknuta “Dekadom inkluzije Roma“, koja traje do 2015. godine, a otvarawe kutka za ~itawe, pored Skup{tine Novog Sada i Fonda za otvoreno dru{tvo, podr`ali su MZ “[angaj” i brojni part-

neri, kazao je direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu Dragan Koji}. - Zahvalni smo svim Novosa|anima koji su podr`ali akciju i mnogo u~inili za decu [angaja. Od na{ih partnera o~ekujemo i sredstva za opremawe biblioteke prigodnim name{tajem i ra~unarskom opremom. Savet MZ “[angaj” i wen predsednik Bela Kurina, obezbedili su reprezentativan prostor i verujem da }e ovo biti najlep{i ogranak Gradske biblioteke na teritoriji grada – rekao je Koji} u novim prostorijama biblioteke. S. Tanuryi}

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

NESTRU^NOST ILI SLU^AJNOST, SVEJEDNO JE

Od jedne boce cela ruka u haosu Nedequ dana po{to su joj izvadili krv u laboratoriji Doma zdravqa na Bulevaru Mihajla Pupina, Marina Tati}-Lozjanin ne moè da savije desnu {aku, trnu joj prsti, a ruka joj je modra od lakta do {ake. Dijagnostifikovani su hematom i edem. Na~elnica laboratorijske slu`be magistar Jelena O{ap kaè da je ispo{tovana procedura va|ewa krvi i da je nastajawe podliva mogu}e, zbog ~ega pacijente mole da ispravno drè ruku i da nakon va|ewa ne podiù te{ke predmete. - Dnevno primimo oko 800 pacijenata i pojava podliva ( hematoma ) je retka, gotovo da se ne de{ava, iako primamo i decu i daleko kompikovanija stawa. Obezbedili smo pravovremenu pomo} lekara op{te prakse ~im se pacijentkiwa javila – kaè O{ap i dodaje da joj je ào {to je do ovoga do{lo, a posebno jer je u potpunosti ispo{tovana procedura uzorkovawa krvi. Tati}-Lozjanin je ispri~ala da prilikom va|ewa krvi nije bilo komplikacija, ali je ve} posle sata ruka po~ela da joj

VESTI „Ona i vreme” Izlo`ba „Ona i vreme“, autora Nenada Kara|inovi}a, bi}e otvorena u ponedeqak, 7. septembra, u galeriji „Prometej“, na Trgu Marije Trandafil 11. Govori}e autor, a po~etak je u 19 sati. M. S.

Izlo`ba fotografija Izlo`ba fotografija „Muzej {ahtova“ autora Stefana Botonija otvara se u ponedeqak u Centru za vizuelnu kulturu „Zlatno oko“ u 19 ~asova. To je deo uvertire za Deveti internacionalni festival uli~nih svira~a. J. Z.

oti~e. Tako|e joj je jedna od sestara rekla da se prilikom va|ewa krvi odskora primewuje relativno nova procedura uzorkovawa vakuumom. Kako je istog dana oti{la po rezlutate, pokazala je ruku sestri koja joj je izdala rezlutat, a ona joj je rekla da stavi obloge od sir}eta. - Traìla sam i {eficu laboratorije, ali su mi rekli da do|em u ponedeqak, {to sam i u~inila – kaè Tati}-Lozjanin. Tokom vikenda skoro cela desna ruka joj je pomodrela. Zabrinuta da bi moglo do}i do ve}ih komplikacija, ali i zbog bolova, ona je u ponedeqak potraìla {eficu. - Ta gospo|a je bila vrlo qubazna i sloìla se Podliv i posle nedequ dana sa mnom da ruka izgleda strahematom – kaè sagovornica i {no, iako mi je napomenula da dodaje da je posetila i za{titse takve komplikacije de{avaju. nika prava pacijenata, gde joj Uputila me je kod neuropsihijare~eno da ima pravo da se àli, tra koji je posle pregleda dijagali da to za sobom povla~i i nostifikovao edem desne ruke i maltretirawe na sudu.

^ITAOCI PI[U SMS

Uprkos tome, Tati}-Lozjanin je odlu~ila da podnese `albu Domu zdravqa, {to }e u~ini u ponedeqak, jer smatra da bi neko trebalo da odgovara za ono {to joj je u~iweno. L. Nikovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Ispraznite kancelarije, namno`ite kontrolore Interesuje me sa kojim gradskim ocima GSP ima dogovor za ovakav re`im kontrole, vaqda imaju ti qudi imena. Da li Evropa ima takav stav prema svojim gra|anima? 064/2184... *** Vo`wa autobusima GSP-a postala je prava no}na mora za sve putnike, a naro~ito za nas koji godinama posedujemo mese~nu pretplatnu kartu. Ako GSP ne veruje nama koji unapred skupo pla}amo pretplatnu kartu, a zatim nas svakodnevno maltretiraju zbog onih koji bi eventualno da se „{vercuju“, to mogu re{iti kontrolorima iz vi{ka zaposlenih, kojih imaju u velikom broju. Nek se oni guraju u „svojim“ pregrejanim i uvek neispravnim autobusima. 064/3385... *** Oduzimawe imovine ste~ene na nezakonit na~in.(kriminalom). Zna se kako su do imovine do{li narko dileri, razbojnici, lopovi. I sve je to jasno. Ali kako pare zaradi{e oni koji zakone donose. Otkud wima milioni evri}a u zemqi koju je jedan diktator opqa~kao. U zemqi koja je bombardovana. Ovo

treba ispitati o wima se ni{ta ne zna. 063/8296... *** Ovi iz JGSP-a su preterali svaku meru, putnike maltretiraju, a voza~i autobusa su pod stresom po{to rade sve - pregledaju i prodaju karte, motre kada smeju da otvore vrata za izlazak a unutra{wa kontrola ih proverava! Alo, pa ko onda vozi?

Mozda „vozi mi{ko“ ali i tamo je bilo konduktera... 064/2914... *** Sme{no! Portparol GSP-a ka`e da su poja~ani polasci za Koviq, Budisavu i Ka}, da}emo mu red vo`we, pa neka pogleda. On ga nema jer svi odlika{i iz GSP-a dolaze na posao kolima. Poka`ite koliko volite svoj posao pa dolazite autobusima. Budite primer. 063/8623090

*** U busu broj 752 na kasi kod voza~a stoji slika Ratka Mladi}a. 064/2393... *** Moja potpuna podr{ka GSP-u! U novembru, potpuno smrznut i prehla|en, ~ekam bus. Stiè skoro prazan ali troje starijih uporno izlaze na predwa vrata. Neka nau~e da se izlazi na izlazu, a ulazi na ulazu! 063/8098... *** îtam komentare u~enika o GSP prevozu, dragi u~enici krenite autobusom jedan polazak ranije i ne}ete kasniti na ~asove. I ja putujem autobusima GSP-a i nije mi se desilo da kasnim na posao, nego na{a omladino lezite na vreme, ustanite na vreme, pa ne}e biti frke. Prestanite vi{e da kritikujete nekog ko je po~eo da uvodi red u gradu, pozdrav akciji GSP-a 064/4462... *** Dosta vi{e grdwe GSP-a. Svaki voza~ kaè hvala na pokazanu kartu, a {to se ti~e ka{wewa treba krenuti malo ranije u {kolu i na posao, a ja sam zadovoqna jer nema xeparo{a. Novosa|anka 063/7606...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

subota5.septembar2009.

NAKON [TO JE GRAD PODIGAO PORESKU OSNOVICU ZA 45 POSTO

Skupqi porez uskoro na ku}nim vratima Poreska re{ewa iz novoformirane Gradske poreske uprave, trebalo bi putem po{te Novosa|anima da stignu krajem septembra. Na re{ewima, osim zaglavqa, novina }e biti i iznos koji bi gra|ani trebalo da plate. Zbog pove}awa poreske osnovice za 45 i kusur odsto ceh kod pla}awa poreza na imovinu }e ubudu}e biti ve}i. Na primer, za stan od 56 kvadrata iznos }e biti pove}an za oko 400 dinara, {to ako se podeli na ~etiri de-

la, ka`u u Poreskoj upravi, i nije tako puno. Stru~waci Instituta “Mihajlo Pupin” bi u ponedeqak u ovoj ustanovi trebalo da instaliraju nov softver s podacima iz Republi~ke uprave, a potom sledi uno{ewe poreskih prijava od ove godine i kwi`ewe uplata. Osim ovoga radnike Gradske poreske uprave

~eka jo{ puno posla, a najva`nije je da se utvrde imena onih koji su do sada izbegavali pla}awe ovih nameta dr`avi. Prema prvim procenama takvih je 40.000, a kona~na cifra bi}e poznata kada se ukrste podaci baza javnih preduze}a. Grad je nesavesnima ostavio rok od tri meseca da se prijave i izmire poreske obaveze, a ukoliko to ne u~ine protiv wih }e biti preduzete zakonske mere. L. N.

IGRANKA BEZ PRESTANKA

U „Neobusu” opet kasni plata Zaposleni u "Neobusu" nisu ju~e dobili junsku platu, iako je direktor fabrike Radenka Kosti}a to obe}ao - izjavio je predsednik sindikalne organizacije u "Neobusu" Milan [u{tum, dodaju}i da }e to po re~ima direktora Kosti}a biti u~iweno naredne sedmice, u sredu. Izjavu direktora Kosti}a "Dnevnik" nije uspeo da dobije, jer odbija razgovor. Predsednik Gradskog odobra Samostalnog sindikata metalaca Novak Vasi}, izjavio je da je plata zaposlenima trebalo da stigne oko 10. avgusta. - Takav je bio dogovor s direktorom - rekao je Vasi} i dodao da je wemu Kosti} zabranio ulazak u fabriku pa }e preko dr`avnih institucija ostvariti pravo da kao sindikalni lider metalaca u Novom Sadu mo`e da u|e u Fabriku autobusa i u~estvuje u socijalnom dijalogu s

VESTI Ispale dve smene kupawa Prve gra|anske smene, danas i sutra, od 10 do 12 sati na zatvorenim bazenima Spensa otkazuju se zbog priprema juniorske vaterpolo reprezentacije. Kupa~ima su zato na raspolagawu smene od 13 do 15 i od 16 do 18 sati. B. M.

Yet ski na [picu Predstavqawe Xet ski kluba "Motoxet" odrà}e se danas od 13 do 16 sati na {picu [tranda. Na plaì }e biti izloèna xet ski oprema, a posetioci }e biti upoznati sa osnovama ovog sporta. Posebna pa`wa bi}e posve}ena edukaciji o bezbednosti u plovnomo saobra}aju, kao i pravilnoj upotrebi xet ski skutera. B. M.

tamo{wim predstavnicima sindikata. Prema re~ima Vasi}a u fabrici je potreban ozbiqan razgovar o ekonomskom polo`aju zaposlenih, jer poslodavac zabrawuje, izme|u ostalog i unos hrane u krug firme. Zahteva da po ekonomskim cenama obrok kupuju u restoranu koji je izdat u zakup privatnom preduzetniku. Podse}amo, da je pre dva meseca u "Neobusu" bio {trajk zbog ka{wewa plate za april. Posle dve nedeqe {trajka bio je postignut dogovor oko isplate aprilske i majske zarade i razlike regeresa iz 2008. godine. Sve {to je dogovoreno tada poslodavac je ispo{tivao. Ali je odmah posle toga poslao deo radnika, mahom onih koji su {trajkovali, na godi{wi odmor. Po zavr{etku odmora deo radnika koji je radio na odre|eno vreme, a u~estvovao je u {trajku dobio je otkaz, a

Foto: R. Haxi}

Svi `murili, on popravio Opravdawa nikada jeftinija, a posla nikada vi{e. Biti gluv za tu|e i zajedni~ko postala je norma, nametnuta s vrha, prihva}ena olako. Negovawe pot~iwenog odnosa zadebqalo nam je ko`u, uni{tilo pragove ~ulnosti. A put kre}e jednim korakom, ure|ena zemqa je slagalica

od milijardu delova koje sastavqamo ti i ja. Pogledajte na{eg kom{iju, da li je za`murio, produ`io, mitingovao, slao pisma i poruke, `onglirao vru}im krompirom ? Ne, sagnuo se i popravio slagalicu, da ti i ja slu~ajno ne bi polomili nogu. I ve} mu je boqe. Ig. M.

KROZ SC „SAJMI[TE” PRODEFILOVALO 75.000 POSETILACA

Sutra otvoreni bazeni zatvaraju kapije

deo poslat i na prinudni odmor. Tako je budu}e proteste ugu{io {to je sada o~igledno. - Za situaciju u firmi krivi su i radnici {to nisu istrajni u ostvarivawu prava koja im pri-

Ovogodi{wa sezona na otvorenim bazenima SC "Sajmi{te" zavr{ava se sutra, a prema re~ima Slobodanke Brankov iz Spensa od 13. juna, kada je bazen otvoren, do 3. septembra na wemu je boravilo 74.556 posetilaca. Podse}amo, pro{le godine bazeni su radili

ne sedmice o~ekuje zahla|ewe. Kako su nam ranije rekli u Spensu, ove godine bilo je najvi{e no}nih kupawa od svih prethodnih sezona, kao i da je ono organizovano svakog dana, kao i vikendom. Programi za decu organizovani su subotom i nedeqom i bili

od 16. juna do 7. septembra, a na kupawu je bilo 70.750 qudi. Brankov je dodala da se bazeni zatvaraju u nedequ, jer je zbog po~etka {kolske godine primetno da je na wima sve mawe dece, koja su uglavnom posetioci bazena. Tako|e, i dugoro~na vremenska prognoza govori da nas ve} nared-

su izuzetno pose}eni a, preme procenama, svakodnevno je na otvorenim bazenima, kada je vreme bilo lepo, boravilo u proseku 1.000 sugra|ana. Iz Spensa su kazali da su zadovoqni sezonom koja je za nama, jer je na po~etku postojala bojazan da }e vreme pokvariti u`ivawe u kupawu. B. M.

padaju. U nedavnom {trajku nije u~estvovala administracija ve} samo proizvodni radnici, pa i to nejedinstvo doprinosi nezavidnom polo`aju - naveo je Vasi}. Z. Deli}

DEMOKRATE O OPTU@BAMA RADIKALA POSLE IZBORA NA SLANOJ BARI

Ni paketi}i, ni organizovan prevoz Predstavnici novosadskog odbora Demokratske stranke (DS) i JKP "Parking servis" demantovali su ju~e navode o nepravilnostima tokom izbora za savet i nadzorni odbor Mesne zajednice "Slana bara"odrànih u subotu 29. avgusta, koje je na pres - konferenciji u ~etvrtak izneo predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke (SRS) \ura| Jak{i}. On je tada optuìo demokrate, koji su na izborima osvojili sve mandate u organima MZ "Slana bara", da su kupovali glasove Slanobaraca poklon paketima s osnovnim ìvotnim namirnicama i ku}nom hemijom, te da su tokom izbornog dana vozila gradskih javnih preduze}a prevozila glasa~e do birali{ta. Kako je rekao Srboqub Bubwevi} koji je ispred GO DS nadgledao aktivnosti ove stranke tokom prethodnih izbora u novosadskim mesnim zajednicama, za DS je povodom subotwih izbora na Slanoj bari jedino va`no to {to i u peri-

fernim delovima grada raste poverewe u ovu partiju. - Demokratska stranka je u subotu osvojila 51 odsto glasova bira~a, i to u sredini u kojoj organizovano deluju skoro sve politi~ke partije. Pored toga, svi ~lanovi bira~kog odbora, pa i pripadnici SRS, potpisali su zapisnik, {to zna~i da nisu imali primedbi na regularnost izbornog procesa - rekao je Bubwevi} i prokomentarisao kako je uobi~ajeno da sve stranke organizuju prevoz za tzv. "sigurne bira~e", ali da on tokom izbornog dana koji je proveo na Slanoj bari nije video vozila javnih preduze}a. [to se ti~e tvrdwi radikala da su aktivisti DS bira~ima delili poklon pakete, on je objasnio kako na Slanoj bari, koja va`i za mesnu zajednicu gde ima dosta socijalno ugro`enih stanovnika, deluje veliki broj humanitarnih organizacija i slu`bi socijalne za{tite, sa ~ijim aktivnostima DS nema nikakve veze. Optu`be na

ra~un svoje stranke iznete u GO SRS Bubwevi} prvenstveno vidi kao poku{aj ove partije da se opravda pred svojim bira~ima. U "Parking servisu" koji su pored "Novosadske toplane" ~lanovi GO SRS apostrofirali kao javno preduze}e ~iji vozni park je u~estvovao u transportu pristalica DS do izbornog mesta, tako|e ka`u kako to nije ta~no - Apsolutno ni jedno vozilo "Parking servisa" u subotu nije bilo na Slanoj bari. Me|utim, ~ak i da nije tako, samo "pauci" nose vidqiva obele`ja "Parking servisa". Te{ko mi je da poverujem kako bi iko pristao da se do birali{ta vozi "paukom" - rekao je za "Dnevnik" Radovan Jekni}, portparol "Parking servisa" i dodao kako bi, kao predstavnik javnog preduze}a, li~no voleo kada niti jedna politi~ka partija svoje izborne uspehe ili neuspehe ne bi opravdavala radom javnih preduze}a koje pripadaju svim gra|anima. I. S.

Sti`e festival uli~nih svira~a Internacionalni festival uli~nih svira~a IFUS 2009. po~iwe u utorak 8. septembra sve-

~anim otvarawem na Trgu slobode u 21 ~as. Festival }e tokom pet danaa publici predstaviti umetnike na nekoliko scena, koje }e biti postavqene du` ulica Zmaj Jovine, Dunavske i Laze Tele~kog kao i na Trgu slobode. Na tim scenama Novosa|ani }e mo}i da u`ivaju u ume}u vi{e od ~etiri stotine stranih i doma}ih muzi~ara, akrobata i uli~nih performera. Prvog dana Festivala, programi po~iwu u 17.30 ~asova performansima marionetiste Takahira Kunimota iz Japana i komi~ara Luke Regine iz Italije koji }e nastupiti na Trgu slobode. Istovremeno u Ulici Zmaj Jovinoj odr`a}e se po-

kretna predstava Tosta Mista iz Nema~ke i Portugala. Koncerti sa tri balkona u Zmaj Jovinoj ulici, u izvo|ewu trija Ondrej Maglovski, Bora Vi{wi~ki i Ervin Malina, zatim Lu~iana Petrovi}a i Mi}e Jankovi}a kao i Ansambla "Zorule", po~iwu u 18.30 ~asova. Karnevalska povorka, koja }e po~eti okupqawem u~esnika u 19.30 ~asova kod Varadinskog mosta, kreta}e se Bulevarom Mihajla Pupina do Trga slobode gde }e uslediti sve~ano otvarawe nakon koga }e posetioci mo}i da ~uju tradicionalnu romsku muziku iz svih krajeva sveta u izvo|ewu beogradske grupe "Amaro del". J. Z.

subota5.septembar2009.

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Art bioskop “Vojvodina” na Spensu, “Hana Montana film” (20.30)

GALERIJE Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433-145 i 6433-613 (9-17): Stalna postavka: Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti; Postavka Odeqewa za kulturnu istoriju; Petrovaradinska tvr|ava, Podzemne vojne galerije, 6433-145 (9-17) Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”: stalna postavka - 462-810 - Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1; Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451-239, (9 -17): Stalna postavka - Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883. Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896-302 (9-17): Stalna postavka- “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”; Muzej p~elarstva - porodice @ivanovi}, Mitropolita Stratimirovi}a 86, Sremski Karlovci, 021-881-071 (10-18);

GALERIJE Galerija „Zlatno oko“, Laze Tele~kog, izlo`ba fotografija „Re}i }u ti ne{to“ autora Predraga Novikova, postavka do 28. avgusta Galerija Matice srpske, Trg Galerija 1, 489-9000 (10 - 18)- (petak: 12 - 20) Stalna postavka – “Srpsko slikarstvo 18,19. i prve polovine 20. veka”; Stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900-1941); Stalna postavka: “Qudi i doga|aji - slika pro{losti”;

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE (de~ake): Zorica Oègovi} iz Novog Sada. DEVOJÎCE: Bojana Stupar i Vesna Stefanovi} iz Novog Sada, Biqana Bruk iz Subotice, Elizabeta Hupik iz Maradika, Bojana Varga iz Vajske, Milica Milivojevi} iz Ratkova, Jelena Todorovi} iz Vrbasa, Veliborka Trivunovi} iz Mo{orina, Qiqana Maksimovi} iz ûruga i Mirjana Mihali} iz Sremskih Karlovaca, DEÂKE: Biqana Mati}, Tamara Gajinovi}, Natalija Kova~evi} i Jelena Savanovi} - Stoji~i} iz Novog Sada, Tamara Qubinkovi} iz Vi{wi}eva, Qiqana Marinkov iz Koviqa, Jelena Iki} iz Kuzmina, Dragana @ivkovi} i Ruìca Ja}imovi} iz Petrovaradina, Aranka Na| iz Srbobrana i Qiqana Muratovi} iz Rakovca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu, danas }e biti sahraweni Nikola Jovana Zlokolica (1941) u 11.45 sati, Milan Bo`a Petkovi} (1939) u 13.15, Nemawa Jovana Mr|anov (1925) u 14, Gojko Krsta Mari} (1929) u 14.45, Pavle Save Kruni} (1931) u 15.30, Du{an Vlajka Petrovi} (1924) u 16.15 i Olga Teodora Brkqa~ (1952 ) u 17 sati. Na Uspenskom grobqu u 13 sati bi}e sahrawena Dragica Milana [e{evi} (1953). Na Starom grobqu u Petrovaradinu u 15 sati bi}e sahrawena Manda Jure Luketi}. Na Mesnom grobqu u Veterniku u 13 sati bi}e sahrawena Milka Mileta Grbi} (1922). Na Gorwem starom grobqu u Futogu u 11 sati bi}e sahrawena An|elka Slavka Onhaus (1925).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” centrala 548-009 marketing i PR 473-9181 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „PROF. DR S. KARAHODA”, Petra Drap{ina 50, tel: 6614-933 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.co.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~arautoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 *„CUBI“ - 2,*„CUBI“ - trgovina, * „CUBI“servis, tel: 443-679, 443-347,6399-140 „TRIO MOTORS”, delovi za japanska i korejska vozila, Futo{ka 102, tel: 6623-007, 529-278, faks: 4720-956, www.triomotors.co.yu e-mail: office@triomotors.co.yu „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524„FONTANA”, restoran, ku}na dostava i preno}i{te, Nikole Pa{i}a 27, tel: 6621-779, od 8 do 23.30. PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota5.septembar2009.

U^INCI NEDAVNOG ME\UNARODNOG SAJMA PRIVREDE U SUBOTICI

USVOJEN PLAN ZA MLADE BA^KOG PETROVCA

Promovisawe zapo{qavawa

Zadovoqstvo, uz slatke brige

SUBOTICA: «Veoma smo zadovoqni rezultatima ovogodi{weg sajma, koji je bio znatno uspe{niji od pro{logodi{weg. To se vidi i po broju izlaga~a i posetilaca, koji je bio ve}i u odnosu na pro{lu godinu» - rekao je, o nedavno odr`anom tre}em Me|unarodnom sajmu privrede, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za privredu Kornel Bajtai. - Konkretno, od 23. do 27. avgusta, {tandove122 izlaga~a posetilo je oko 5.000 gra|ana. «Tro{kovi organizacije bili su na nivou pro{logodi{weg sajma, {to svakako predstavqa PROSLAVA DANA OP[TINE SENTA

Od koncerta Zvonka Bogdana do preplivavawa Tise SENTA: Bogat program povodom 11. septembra, Dana op{tine Senta, po~iwe sutra i traja}e do 13. septembra, najavqeno je iz lokalne samouprave op{tine Senta. Proslava po~iwe sutra, velikim me|unarodnim kugla{kim turnirom u okviru obele`avawa 120 godina kugla{kog sporta u Senti, a tokom naredne nedeqe bi}e uprili~eno vi{e zanimqivih sportskih i kulturnih priredbi.

Spomen obele`je Sen}anskoj bici

Za sredu 9. septembra je predvi|eno kwièvno ve~e Miklo{a Vamo{a u sve~anoj sali Gradske ku}e (18 ~asova), dok je 10. septembra u 19 ~asova u Zavi~ajnoj fondaciji „Stevan Sremac” kwièvno ve~e sa akademikom Milovanom Danojli}em, dobitnikom NIN-ove nagradae koji ìvi u Francuskoj. êtvrtak 10. septembar }e obilovati i drugim atraktivnim manifestacijama za publiku. Od 15 ~asova na Glavnom trgu ispred fontane odrà~e se tradicionalno takmi~ewe u aranìrawu cve}a, a u holu Gradske ku}e }e se uprili~iti izlo`ba cvetnih aran`mana. Parastos povodom 312. godi{wice Sen}anske bitke u 17 ~asova sluì}e protonamesnik sen}anske pravoslavne crkve Mla|en Jovi}, u 18 ~asova je u Gradskom muzeju otvarawe izlo`be „1.000 ~uda Ma|arske”, a od 20 ~asova na Glavnom trgu je koncert tambura{a i Zvonka Bogdana. Na sam praznik 11. septembra, od 9 ~asova Sen}ani }e goste do~ekati muzicirawem Potiskog duva~kog orkestra, a posle sve~ane sednice SO, u podne je sve~ano otvarawe renoviranog zdawa Doma kulture. Na spomenobele`ju Sen}anskoj bici u 13,30 oglasi}e se zvona i poloìti venci. Istog dana od 17 ~asova na Va{ari{tu, a sutradan u Narodnoj ba{ti me|unarodno takmi~ewe i revija balona. U subotu 12. septembra od 17 ~asova priliku da predstave svoje ume}e ima}e ansambli kulturnoumetni~kih dru{tava iz sen}anske op{tine, posle ~ega }e uslediti koncert Koòa i wegovog orkestra „Amok trka~i”. Program proslave zaokruì}e se u nedequ 13. septembra na obali Tise 30. me|unarodnim takmi~ewem u sportskom ribolovu, povodom 60. godi{wice postojawa USR „Senta”, od 14 ~asova u ~ast Sen}anske bitke je prvo takmi~ewe u preplivavawu Tise, a potom parada sen}anskih aero-modelara. M. Mitrovi}

uspeh, s obzirom na pove}ani broj izlaga~a, a finansijski u~inci Sajma iznose oko 5.800.000 dinara, {to predstavqa iznos ne{to iznad tro{kova» - rekao je direktor JKP-a „«Suboti~ke pijace”» Bela Bodrogi . «-Sa Ma|arskom imamo odnose na najvi{em nivou i zbog toga smo i bili uvr{teni u sajmove A kategorije, {to u Ma|arskoj ne dobija vi{e od pet-{est sajmova, a to ujedno zna~i i finansijsku podr{ku Ministarstva privrede Ma|arske izlaga~ima na sajmovima - rekao je Kornel Bajtai, dodaju}i da je od tridesetak

izlaga~a iz Ma|arske wih nekoliko sklopilo poslove sa ovda{wim partnerima. On ka`e da se, na osnovu dosada{wih iskustava, pokazalo da je Hala sportova postala pretesna za odr`avawe sajma ovakve vrste, jer je broj izlaga~a iz godine u godinu ve}i, te da bi ve} sada trebalo po~eti razmi{qati o (eventualnoj) izgradwi nove sajamske hale u gradu. - S obzirom na to da je Subotici strate{ko opredeqewe da postane zna~ajan sajamski grad u regiji, prosto je nazamislivo da to bude i bez adekvatnog prostora. Ove godine

popunili smo sve prostore, a nadam se da }emo slede}e godine imati jo{ vi{e izlaga~a, {to zna~i da }emo morati boqe popuniti i prostor ispred Hale sportova. Mislim da }e sve to biti dobra osnova da po~nemo razmi{qati o tome gde i kakvu bismo sajamsku halu gradili, kako bismo mogli lobirati prema vi{im instancama i u zemqi, ali i preko evropskih fondova» - rekao je Bajtai, dodaju}i kako bi nova sajamska hala otvorila i mogu}nost odr`avawa vi{e specijaliziranih sajmova razli~ite vrste. Z. Romi}

BA^KI PETROVAC: Skup{tina op{tine Ba~ki Petrovac je usvojila Lokalni akcioni plan za mlade op{tine Ba~ki Petrovac. Postupak izrade LAP-a je otpo~eo u septembru 2008. godine, kada je potpisan Memorandum o saradwi izme|u op{tine Ba~ki Petrovac i Asocijacije za razvoj op{tine Vrbas. Ciq saradwe je bio realizacija projekta pod nazivom „Izrada pet akcionih planova za mlade u pet op{tina”. Nakon toga je upu}en poziv svim udru`ewima da daju svoje predstavnike koji }e prisustvovati edukacijama o izradi i implementacija LAP-a. U novembru iste godine pristupilo se izradi dokumenta. Prilikom izrade dokumenta sprovedeno je istra`ivawe koje je obavqeno na uzorku od 1.000 ispitanika, ~ija ciqna grupa

RADNICI „LUKSOLA” KIVNI NA MENAYMENT

Trgovinski lanci krivi za ka{wewe plata ZREWANIN: Grupa nezadovoqnih radnika zrewaninske Hemijske industrije „Luksol” uputila je pismo javnosti, u kome tvrdi da plate zaposlenima nisu ispla}ene od februara i da postoji oko 60 tu`bi protiv firme, zato {to je to bio jedini na~in da ostvare svoje zakonom zagarantovano pra-

„Luksola” i podvla~i da niko ne stoji iza wih, ve} da ih samo interesuju wihove zarade. Odgovaraju}i na ove optu`be, v.d. direktora ovda{we Hemijske industrije Vladimir Zlatanovi} kazao je za „Dnevnik” da iza pisma stoji svega dvoje radnika koji su opomenuti zbog kr{ewa radne di-

Vladimir Zlatanovi} (u odelu)

ciju. Ukoliko bi se neko od predstavnika radnika usudio da pita za zaradu, hitno bi dobio opomenu pred otkaz, a zatim krene pri~a o hu{ka~ima, koji rade za nekakve politi~ke partije i koje pla}aju tajkuni”, ka`e se u pismu radnika

scipline. Zlatanovi} je naglasio da niko nije dobio otkaz jer je tuìo firmu, uz napomenu da se disciplina, ipak, mora po{tovati, a radno mesto ne sme napu{tati bez odobrewa {efa. Trenutnu situaciju u fabrici on je ocenio kao „obe}avaju}u” i podvukao da za ka{wewe plata nije krivo preduze}e, ve} veliki trgovinski lanci koji „Luksolu” ne ispla}uju preuzetu robu. - Danas se kod nas radi kako se nije radilo u posledwih par godina, u dve smene, na tri linije. Kada sam pre nekoliko meseci do{ao na ~elo preduze}a proizvodwa je bila obustavqena, radnici na prinudnom odmoru, magacin repromaterijala prazan, a magacin gotovih proizvoda uglavnom pun robe koju niko ne traì na trì{tu. Zatekao sam i dug radnicima od nekih pet plata – izjavio je Zlatanovi}. Kako je naveo, po wegovom dolasku u firmu pokrenuta je proizvodwa, a nabavqen je i repromaterijal koji u potpunosti stiè iz uvoza. Pla}awa su u tom slu~aju avansna i sa veoma kratkim rokovima koji se moraju po{tovati. - Bilo je i velikih dugova prema dobavqa~ima koje smo re{ili.

„Street footbal” na be~ejskom trgu BE^EJ: Na centralnom trgu ispred Gradske ku}e u Be~eju odr`a-

va se „Street footbal” za de~ake i devoj~ice ro|ene 1999. godine i kasnije. Ukupno 16 ekipa, od kojih 14 predstavnika osnovnih {kola sa teritorije be~ejske op{tine i dva tima [kole fudbala Be~ej, takmi~e se za pobedni~ki pehar Lige

{ampiona, medaqe i priznawa najuspe{nijim pojedincima. Pobednik sti~e pravo da se na|e na finalnom turniru od 25. do 27. septembra u Beogradu na Trgu Nikole Pa{i}a. Posle ju~era{weg ceremonijala sve~anog otvarawa, krenuo je serijal utakmica Lige {ampiona, u ~etiri grupe po ~etiri ekipe. Dve prvoplasirane ekipe iz svake grupe sutra po podne nastavqaju ~etvrtfinalna takmi~ewa, zatim dolaze polufinalne utakmice i na kraju okr{aji za kona~an plasman. „Malo finale” je na programu u 17,30 sati, a finale u 18 sati. Dodela nagrada i ceremonijal sve~anog zatvarawa zakazan je za 18,30 sati. V. J.

su bili mladi uzrasta od 12 do 30 godina. Na osnovu istra`ivawa utvr|ena su tri podru~ja koja }e biti obuhva}ena LAP-om: informisawe i zapo{qavawe, kultura, sport i slobodno vreme mladih, i zdravqe. Posle izrade odr`ana je javna rasprava a nakon toga i javni doga|aj pod nazivom „Demonstracija mladosti”, sa ciqem promovisawa LAP-a. Kancelarija za mlade je do sada realizovala projekat „Preduzetni{tvo za mlade”, sredstva za realizaciju je obezbedila organizacija USAID. U toku je i realizacija projekta „Podr{ka nacionalnim naporima za promovisawe zapo{qavawa mladih i upravqawe migracijama”, a sredstva za realizaciju je obezbedila organizacija IOM. H. V.

VESTI Miris jevrejske kuhiwe SUBOTICA: U organizaciji Jevrejske op{tine sutra }e biti odr`an «Dan evropske jevrejske kulture». Tema je «„Miris jevrejske kuhiwe”», a tim povodom }e biti organizovana degustacija tradicionalnog jevrejskog «{oleta» na koju se, u 13 sati, o~ekuje {to ve}i broj Suboti~ana. Z. R.

Tropska nova godina

Da su prvo ispla}ene plate zaposlenima, a da se nije razmi{qalo o proizvodwi, radnici bi i daqe bili na prinudnom odmoru, pogoni bi stajali, a magacini bili prazni, veli Vladimir Zlatanovi} vo. Ovi radnici, koji su `eleli da ostanu anonimni, isti~u da su zbog podno{ewa tu`bi izlo`eni „nepodno{qivom pritisku od strane najnovijeg v.d. direktora i menaxmenta”. - Neretko slu{amo da }e svaka „neposlu{nost” biti strogo sankcionisana, naravno otkazom ugovora o radu. I tako manipuli{u}i strahom qudi od gubitka posla, pomiwu}i ste~aj koji, uzgred re~eno, sami podsti~u, uskratili su nam i osnovna qudska prava, pravo na socijalni dijalog i komunika-

Sapun „mar{al” ima kupce

Postoje obaveze prema bankama i radnicima i ne mo`e se sve odmah re{iti. Naravno da su qudima potrebne pare, to niko ne spori, ali ne mo`e se sve odjednom. Gledaju}i kako se stvari sada odvijaju dobijamo nadu da }e u budu}nosti biti para za redovne plate, ali treba biti strpqiv – istakao je v.d. di-

moj fabrici, ve} u velikim ili mawim trgovinskim lancima koji apsolutno ne po{tuju rokove pla}awa, ~ak su nam ih produ`ili sa 90 na 120 dana, a u praksi to iza|e i na 180 do 200 dana. „Luksol” nije u mogu}nosti da vlada svojim novcem, jer ga veliki trgovinski lanci prakti~no ucewuju. Ukoliko

Rasprodat „mar{al” Prva serija luksuznog sapuna „mar{al”, proizvo|enog {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka specijalno za Josipa Broza Tita i wegov mar{alat, a ~iju je izradu „Luksol” ponovo zapo~eo, prodata je i obezbe|ena su sredstva za drugu seriju, potvrdio je Zlatanovi}. - Proizvodwa „mar{ala” je komplikovana i skupa, jer podrazumeva kori{}ewe velikog broja komponenti – objasnio je v.d. direktora „Luksola”. rektora „Luksola” i dodao da je najva`nije da se proizvodwa odvija nesmetano. Da su prvo ispla}ene plate zaposlenima, veli on, a da se nije razmi{qalo o proizvodwi, radnici bi i daqe bili na prinudnom odmoru, pogoni bi stajali, a magacini bili prazni. - Ovako imamo situaciju da na{i proizvodi sa linija odlaze, ne u magacine, ve} odmah na tr`i{te. Me|utim, problemi u kojima se „Luksol” nalazi nisu nastali u sa-

mi zategnemo situaciju i tra`imo da nam isplate ono {to je na{e, oni prete da }e raskinuti saradwu. Zna~i, te{ko je sa wima, a bez wih je nemogu}e. Kada bismo ovog momenta mogli da naplatimo na{ novac, sve plate radnicima bile bi ispla}ene i namireni dugovi prema bankama – ube|uje Zlatanovi} i zakqu~uje da je „Luksol” i pored ove krize uspeo da obezbedi repromaterijal za proizvodwu u septembru i oktobru. @. Balaban

Prijem za radnike „Komunalca” NOVI BE^EJ: Predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov i direktor manifestacije „Velikogospojinski dani” Sa{a [u}urovi}, u restoranu na obali Tise, priredili su tradicionalni prijem i zajedni~ki ru~ak radnicima Javnog preduze}a „Komunalac”. Prijem je prire|en u znak priznawa {to je, tokom ~etvorodnevne manifestacije, varo{ na Tisi bila ~ista, uredna i puna cve}a. Pored desetak radnika koji ina~e brinu o zelenim povr{inama, anga`ovano je jo{

petnaestak mladih i `ena, koje su se potrudile da o~iste ulice, zelene povr{ine i

plato na Tiskom keju, gde je svakog dana, posle priredbi, koje je pratilo i po nekoliko hiqada posetilaca, bivalo uklowano nekoliko desetina kubika sme}a. M. K.

BE^EJ: U `eqi da stignu do profita, ugostiteqi organizuju razne proslave, pa se vlasnik SUR „Termalni bazen” u Be~eju dosetio da ve~eras organizuje „Tropsku novu godinu”. Organizator zabave najavquje sneg kraj termalnog bazena, u pono} obavezni {ampawac i vatromet, a ne}e izostati ni dedamrazice. V. J.

Pripreme za „Stazu zdravqa” BE^EJ: Izvr{ni odbor be~ejskog Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti omogu}io je svojim ~lanovima jednodnevnu posetu fru{kogorskim manastirima. Tridesetak ~lanova obi{lo je manastire Petkovicu, Rakovac i [i{atovac. - Aran`man je bio besplatan. Sada se pripremamo za organizaciju jesewe akcije „Staza zdravqa”, koja }e se odr`ati 24. septembra - rekao je predsednik Dru{tva Radoslav Ivanovi}. V. J.

[est decenija ZOO vrta Pali} SUBOTICA: Sve~anom akademijom u Velikoj ve}nici Gradske ku}e u Subotici, Zoolo{ki vrt na Pali}u je proslavio svoj 60. ro|endan. Vrt na Pali}u je osnovan aprila 1949. godine, a ideja je potekla od Marka Ba~lije i Milana Martinovi}a. Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} je uru~io Povequ o bratimqewu direktorima beogradskog i segedinskog zooloskog vrta. - Prvi stanovnik vrta bio je medved Mi{ko, koji je bio poklon Zoolo{kog vrta u Zagrebu. Danas se vrt prostire na desetak hektara povr{ine, a ima preko 300 biqnih i `ivotiwskih vrsta, me|u kojima su mnoge retke – ka`e direktor Zoo- vrta Mirko [inkovi}. A. A.

CRNA HRONIKA

subota5.septembar2009.

[OKANTNO OTKRI]E U KAWI@I

JU^E U AUSTRALIJI

Kapetan Dragan na slobodi

Biv{i komandant specijalnih snaga Republike Srpske Krajine Dragan Vasiqkovi}, poznatiji kao Kapetan Dragan, pu{ten je ju~e iz pritvora u Australiji, javio je Radio “Slobodna Evropa”. Vasiqkovi}, australijski dr`avqanin ro|en u Beogradu, uhap{en je u januaru 2006. godine, na osnovu poternice koju je izdala Hrvatska, koja ga sumwi~i za ubistva hrvatskih civila u RSK od 1991. do 1995. Od tada je u bio pritvoru, a australijski federalni sud je u sredu usvojio wegovu `albu na odluku o izru~ewu Hrvatskoj, po{to je zakqu~io da postoje "su{tinske ili stvarne {anse" da Vasiqkovi} (54) ne bi imao po{teno su|ewe u Zagrebu. (Tanjug)

U PETROVARADINU

Udario biciklistu pa pobegao Policija je uhapsila Vita O. (1966), dr`avqanina [vajcarske s boravi{tem u Novom Sadu, zbog sumwe da je 1. septembra u Petrovaradinu, u Ulici Aleksandra Ostrovskog, xipom "grand ~iroki", usled neprilago|ene brzine, te{ko povredio biciklistu i pobegao. Tom prilikom biciklista Jovo P. (1951) iz Petrovaradina zado-

bio je frakturu lobawe, oguqotinu i posekotinu glave. Protiv Vita O. bi}e podneta krivi~na prijava za te{ko delo protiv bezbednosti saobra}aja i nepru`awa pomo}i licu povre|enom u saobra}ajnoj nezgodi, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

Mrtvu majku deset meseci skrivala u ku}i @uàna Feldi (1929) iz Kawiè prona|ena je u ~etvrtak posle podne mrtva u svojoj ku}i u Ulici Kara|or|evoj broj 12, a {okantno je u varo{ici na obali Tise odjeknulo saznawe da se wen le{ tu nalazio najverovatnije jo{ od novembra pro{le godine, gotovo deset meseci. Zbog toga {to je bila bolesna i vezana za posetqu, vrlo je mogu}e da je umrla prirodnom smr}u, ali prema onome {to se ju~e moglo saznati, postoje indicije da je wena }erka Marta Feldi prikrivala maj~inu smrt da bi koristila penziju, koju je, kako smo saznali, sve ovo vreme podizala. îtav slu~aj policiji je prekju~e oko podne prijavqen iz Centra za socijalni rad op{tine Kawià, a ubrzo su radnici AD "Sloga", u prisustvu policije, po sudskom nalogu otvorili zakqu~anu ulaznu kapiju. Policija se ju~e nije ogla{avala saop{tewem, ali je op{tinski javni tuìlac Sente Mirko Ga{ovi} potvrdio da je le{ starice prona|en, da je uvi|aj izvr{io deùrni istra`ni sudija Op{tinskog suda u Kawiì, te da je dat nalog da se izvr{i obdukcija u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu. – Slu~aj jo{ se ispituje, u toku je operativni rad policije i pravosudnih organa na utvr|ivawu svih okolnosti, tako da }e se tek narednih dana pouzdano znati {ta se zaista dogodilo – rekao je Ga{ovi}. Istra`ni organi su u jednoj sobi zatekli balzamovan le{ starice i ukqu~enu grejalicu, uqni radijator na struju. Starica je po-

sledwih godina ìvela sama, a o woj je, kako saznajemo, trebalo da brine k}erka Marta, koja je ìvela u drugom kraju grada, u [irokoj ulici (biv{a Ulica vojvode Mi{i}a). Pre no {to je ovako uàsno okon~ala ìvot, nesre}na starica

Foto: M. Mitrovi}

bila je prikovana za postequ jer je bolovala od dijabetesa i bila na insulinu, a pre tri godine je pala i povredila nogu. @uàna Feldi je bila prosvetni radnik u penziji, u kawi{koj {koli je predavala ma|arski i ruski jezik, a ono {to joj se dogodilo niko od ìteqa Kawiè i brojnih generacija |aka koje je u~ila nije mogao ni naslutiti. Po saznawu o wenom tragi~nom kraju svi su zgroèni. Porodica Feldi, rodom iz Sente, a ovde decenijama na slu`bi, bila je veoma cewena u Kawi-

Koban sudar s kamionom

Izgorela apoteka ji}”, u kojem su sme{tene ambulante Doma zdravqa i jedna apoteka. Po`ar su u pet sati vatrogasnoj slu`bi prijavili gra|ani koji `ive u susedstvu. Vatrogasna brigada iza{la je na teren i za petnaestak minuta vatrena stihija je lokalizovana. @. Bn

ì, a ogroman ugled u Kawiì i okolini uìvao je i @uànin suprug Nandor, koji je po struci bio apotekar i dugo, sve do smrti pre dvadesetak godina, bio direktor Apoteke Doma zdravqa u Kawiì. Nakon wegove smrti, tragi~no je

Policija ju~e de`urala ispred ku}e Feldijevih u Kawi`i

NA RASKRSNICI U BA^U

U AMBULANTI U ZREWANINU

Apoteka u ^etvrtoj gradskoj ambulanti u Zrewaninu u potpunosti je izgorela u po`aru koji je ju~e, u ranim jutarwim satima, iz jo{ uvek neutvr|enih razloga, izbio u tom objektu. Radi se o monta`nom objektu u [trosmajerovoj ulici, u blizini Osnovne {kole “Dr Jovan Cvi-

DNEVNIK

Milan Dobrijevi} (1933) iz Ba~a preminuo je na putu do Klini~kog centra u Novom Sadu od posledica povre|ivawa u saobra}ajnoj nesre}i prekju~e oko 17 sati u tom mestu. Kako je ju~e saop{tila policija, nesre}a se dogodila tako {to on, voze}i moped "tomos", na raskrsnici ulica Veqka Vlahovi}a i Vojvo|anske nije po{tovao prvenstvo prolaza pa ga je udario kamion "skanija", za ~ijim upravqa~em je bio Novosa|anin Rajko D. (1977). M. V.

1991. godine u saobra}ajnoj nesre}i i Austriji poginula wihova mla|a }erka Eva. Pravnik i rukovodilac slu`be u Centru za socijalni rad op{tine Kawià Slobodan Kukobat pri~a da su od gra|ana obave{teni da gospo|a @uàna Feldi ve} relativno dugo ne uzima hranu koju su joj kom{ije ostavqale na prozoru, pa se pristupilo proverama, po{to je bilo saznawa da je k}erka Marta o woj vodila ra~una i dizala wenu penziju, od koje su se izdràvale. Radnici Centra za socijalni rad

nisu uspeli da prona|u Martu, ni na adresi gde je stanovala, niti putem mobilnog telefona ~iji su broj poseodvali jer se na wega nije javqala. – Sproveli smo proveru i na podru~ju Totovog Sela, jer smo dobili informacije da bi tamo navodno mogla biti sme{tena @uàna Feldi, ali kada je usledio negativan odgovor, 3. septembra smo obavestili Policijsku stanicu u Kawiì da se ne{to ~udno doga|a u wenoj porodi~noj ku}i – izjavio je za na{ list Kukobat. – Policija je odmah reagovala i preduzela sve potrebne mere i u skladu sa Zakonom u{la u prostorije koje su koristile @uàna Feldi i wena k}erka Marta. U ku}i je zate~en jedan le{ za koji se pretpostavqa da je @uànin, a ~itav slu~aj daqe je stvar nadle`nih dràvnih organa. Zelenilo ispred nekada ugledne ku}e Feldijevih sada deluje prili~no neuredno i zapu{teno, a kako smo saznali, kada su predstavnici policije i Centra za socijalni rad u{li u ku}u, po debeloj pau~ini bilo je o~ito da u ku}u niko duè nije zalazio. Soba u kojoj je u posteqi na|en @uànin le{ bila je zatvorena, uqni radijator na struju ukqu~en, pa je u takvim okolnostima telo pokojnice balzamovano. Kom{inica koja ju je dobro poznavala, uàsnuta onim {to je otkriveno, pri~a da @uàna od pre tri godine nije ustajala iz kreveta jer je pala na ulici i povredila nogu. U po~etku, mo`da prvu godinu, vi|ala ju je na prozoru, ali se kasnije povukla u ku}u. M. Mitrovi}

POLICIJA TRA@I ^ETIRI HULIGANA

Tukli devoj~icu i slomili joj slu{ni aparat ^etiri mla|e nepoznate osobe preksino} oko 20.30 sati pri{le su maloletnoj Novosa|aniki I. P. (1993) i bez razloga je vi{e puta udarile rukama i nogama po glavi i telu. Od zadobijenih udaraca iz uha devoj~ice ispao je slu{ni aparat koji se polomio, a ~ija vrednost je oko 100.000 dinara. Policija radi na identifikaciji izgrednika, protiv kojih sledi krivi~na prijava za nasilni~ko pona{awe. M. V.

NA SU\EWU MILETU DRAGI]U U ZREWANINU WEGOVI BRANIOCI JU^E TVRDILI

Dinki} ve} otkrio vojnu tajnu Sudsko ve}e Op{tinskog suda u Zrewaninu, kojim predsedava sudija Qiqana A}imovi}, odlu~ilo je da delimi~no iskqu~i javnost iz postupka protiv poznatog srpskog proizvo|a~a vojne i policijske opreme Mileta Dragi}a, kome se sudi za krivi~na dela zloupotrebe ovla{}ewa u privredi u poku{aju i nedozvoqenog dràwa oru`ja i eksplozivnih materija. Prilikom razmatrawa prve ta~ke optu`nice medijima ne}e biti omogu}eno prisustvo, dok }e u slu~aju nedozvoqenog dràwa oru`ja imati priliku da ~uju {ta se govori pred sudom. Su|ewe Dragi}u razdvojeno je od postupka protiv ostale trojice optuènih u aferi "pancir" po{to se Vojno odeqewe Okru`nog suda u Beogradu oglasilo funkcionalno i stvarno nenadle`nim, jer ovaj biznismen nije vojno lice. Pored Dragi}a, u aferi „pancir” optuèni su biv{i ministar odbrane Prvoslav Davini}, nekada{wi pomo}nik ministra odbrane za materijalne resurse Milun Kokanovi} i biv{i na~elnik Odeqewa za razvoj i opremawe General{taba Vojske SCG Jovica Vu~kovi}. Spornim ugovorom, za koji se optuèni terete, bila je predvi|ena nabavka 69.000 {lemova i vi{e od 60.000 pancirnih prsluka za Vojsku, koja je tada imala 28.000 vojnika, a procewivalo se da bi dràva zbog neosnovano pove}anih cena bila o{te}ena za 176 miliona evra. Na ju~era{wem glavnom pretresu zastupnik optu`nice, zamenik op{tinskog javnog tuìoca

Mile Dragi} s advokatom Vladanom Bati}em

„Nije moje oru`je” Mile Dragi} je, prilikom saslu{awa po drugoj ta~ki optu`nice, izjavio da oru`je koje je navodno neovla{}eno drào, nije pripadalo wemu. Kako je naveo, ono se nalazilo u sefu wegove firme, koja se ujedno bavi i reparacijom oru`ja, i pripadalo je Mininstarstvu unutra{wih poslova. Po wegovim re~ima, za oru`je je saznao od svojih advokata dok je bio u pritvoru. Jovan Jovanov, zahtevao je da javnost u potpunosti bude iskqu~ena iz sudskog procesa, zato {to predmet sadrì dokumente koji predstavqaju dràvnu i vojnu tajnu, dok se Dragi}eva odbrana tome usprotivila. Sudija A}imovi} je saop{tila da je sudu 1. juna pristigao dopis Ministarstva odbrane Srbije u kojem je navedeno da s dokumenata u spisima nije skinuta oznaka poverqivosti. Branilac okrivqenog Dragi}a, novosadski advokat Vladimir Ho-

rovic, protive}i se zahtevu Tuìla{tva da se postupak odvija iza zatvorenih vrata, kazao je da je javnost do sada do detaqa upoznata sa sadràjem svih dokumenata i dokaza, pa tako i onih koji su ozna~eni kao slu`bena ili vojna tajna, kako u istra`nom postupku, tako i nakon podizawa optu`nice. – Javnost je o tome obave{tena od suda, ali i od ministra Mla|ana Dinki}a, koji je pre pokretawa postupka izneo sadràj ugovora

koji je formalno ozna~en kao tajna. Ne vidim razlog da se ono {to je ve} javno izneto sada vra}a pod okriqe tajnosti, a ne sankcioni{u se oni koji su izneli sadràj dokumenata – kazao je Horovic, i podsetio na to da se pred Trgovinskim sudom u Beogradu, povodom istog ugovora, vodi parni~ni postupak, po tu`bi Ministarstva odbrane, koje zastupa javni pravobranilac, i da su u toj parnici sva dokumenta potpuno javna. Advokat Vladan Bati} je podvukao da je postupak protiv Dragi}a po~eo kao „pqa~ka veka“ i da je zapravo posluìo za politi~ki obra~un ministra Dinki}a s partijskim neistomi{qenicima. Odbrana je, po wegovim re~ima, traìla da se ~itav postupak snima i video i audio, „jer logi~no je da gra|ani budu upoznati s detaqima pqa~ke veka“. Ako to nije dozvoqeno, zakqu~io je Bati}, zna~i da se ne{to krije. Okrivqeni biznismen je primetio da se u Beogradu vodi proces protiv biv{eg ministra, generala i pukovnika i da je tamo dozvoqena javnost, dok se wemu u Zrewaninu sudi za zloupotrebu ovla{}ewa u privredi u poku{aju. – Kakve to veze ima s vojnom tajnom? Ovde se radi o ponudama, fakturama i otpremnicama koje je Dinki} ve} javno pokazao na TV-u – rekao je Dragi}. Horovic je primetio da pogotovo ta~ka dva optu`nice, a ti~e se nedozvoqenog dràwa oru`ja, nema uop{te nikakve veze ni s jednim dokumentom koji predstavqa tajnu. On je zatraìo da predstav-

nik Tuìla{tva objasni zbog ~ega smatra da i taj deo postupka treba da bude tajna, na {ta je Jovanov odgovorio da zakon kaè da se Tuìla{tvo samo izja{wava i da nije du`no da navodi razloge. Ovo je iziritiralo Dragi}evu odbranu, koja je istakla da Tuìla{tvo, s pozicije vlasti, demonstrira osionost.

nom o krivi~nom postupku. Takvo pona{awe je nedozvoqeno i nismo ga o~ekivali – reagovao je Horovic Posle izja{wavawa Tu`ila{tva i odbrane, sudija A}imovi} je proglasila pauzu kako bi Sudsko ve}e razmotrilo zahteve jedne i druge strane. Zatim je pro~itala odluku po kojoj }e javnost biti

îje je vozilo? Jedna od tema kojom su se bavili mediji bio je automobil kojim je Vladan Bati} ju~e do{ao u Zrewanin. Pronela se pri~a da je Bati} doputovao slu`benim vozilom Vlade ili Skup{tine Srbije, ali je on to demantovao, navode}i da je auto u privatnom vlasni{tvu. Proverom u policiji pokazalo se da “{koda” nije u redovnom sistemu registrovanih vozila. Jedan od fotoreportera koji je fotografisao automobil doìveo je neprijatnost od voza~a koji nije èleo da se predstavi. – Ovakva situacija posebno iritira odbranu u smislu profesionalnog obavqawa obaveza. Pona{awe Tuìla{tva da ne{to predloì a to i ne obrazloì, predstavqa osiono pona{awe koje nije ni malo u skladu sa Zako-

iskqu~ena u slu~aju davawa odbrane okrivqenog i izvo|ewa dokaza iz prve ta~ke, dok }e druga ta~ka biti javna. Posle ovoga nastavqeno je su|ewe po prvoj ta~ki optu`nice, a novinari su udaqeni iz sudnice. @. Balaban

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota5.septembar2009.

TE[KA TRAGEDIJA U POGONU NAMENSKE PROIZVODWE „PRVOG PARTIZANA” U U@ICU

Sedam radnika poginulo, a 14 povre|eno u eksploziji u fabrici municije Sedmoro qudi, {est èna i jedan mu{karac, poginulo je u ~etvrtak uve~e u fabrici municije “Prvi partizan” u Uìcu nakon ~etiri eksplozije koje su odjeknule oko 21.15 ~asova, potvrdio je ministar policije Ivica Da~i}. On je saop{tio i da je 14 radnika lak{e povre|eno. Da~i} je, nakon obilaska fabrike, rekao da uzroci eksplozije jo{ nisu poznati. Poàr u „Rupi” izbio je oko 21.15, samo 45 minuta pre nego {to }e drugu smenu zameniti tre}a.

[utanovac: U trenutku havarije nije bilo qudi u pogonu Ministar odbrane Dragan [utanovac izjavio je ju~e da u pogonu fabrike municije “Prvi partizan” u Uìcu u trenutku kada se desila eksplozija nije bilo nikoga i da se pretpostavqa da sedmoro radnika nije poginulo direktno od eksplozije. [utanovac je TV B-92 rekao i da }e istraga pokazati da li su se oni ugu{ili, i istakao da svaka spekulacija o razlogu nesre}e moè {koditi istrazi. Na pitawe da komentari{e spekulacije o tome da se radi o diverziji, on je odgovorio da “ne veruje da je u pitawu diverzija” i da je, dok se ne ~uje kona~an izve{taj, svaka vrsta spekulacije na temu diverzije lo{a. Na pitawe za{to je najvi{e poginulih ènskih osoba, [utanovac je odgovorio da mu je ranije u toj fabrici re~eno da postoje odre|eni poslovi, poput kontrole, koje ène obavqaju mnogo kvalitetnije i boqe nego mu{karci i da to nisu fizi~ki te{ki poslovi, jer teè poslove obavqaju mu{karci. On je dodao da je ta fabrika sazidana u brdu s namerom da iz vadu{nog prostora ne moè niko da u|e i da se ranije pregovaralo o wenom izme{tawu, ali da to iziskuje velika sredstva, “iako ona radi rekordno i ove godine je pove}ala proizvodwu 20 posto”. [utanovac je naglasio da je to jedan od najvitalnijih objekata namenske industrije i da je ~iwenica da se nalazi u planini sa~uvala kapacitete, ali da ta fabrika zbog neprilago|enih uslova rada mora da pla}a vi{e za energiju i klimatizaciju.

Danas dan àlosti u Srbiji Vlada Srbije proglasila je subotu, 5. septembar, danom àlosti u Srbiji, povodom tragi~ne pogibije sedam radnika fabrike “Prvi partizan” u Uìcu, saop{teno je iz Vlade. Grad Uìce proglasio je ju~e trodnevnu àlost zbog pogibije sedam sugra|ana u eksploziji koja se dogodila u fabrici municije “Prvi partizan” u tom gradu. Istra`ni sudija u Uìcu saop{tio je ju~e da su u preksino}noj eksploziji u fabrici “Prvi partizan” poginuli Svetlana \uri}, Jelena Lon~arevi}, Jasminka Ostoji}, Gordana \oki}, Biqana Lukovi}, Vidojka Terzi} i Dragan Milovanovi}, svi iz Uìca. [ta je zapravo uzrokovalo pojavu vatre u sektoru barutnog puwewa – to preksino} niko nije znao da objasni – ni policija, ni zaposleni koji su se iz tunela smrti spasli pani~nim begom. Poàru je prethodila serija od ~etiri ili pet strahovitih eksplozija, od kojih je jedna bila toliko silovita da je sru{ila jedan zid pogona i izbila vrata te{ka pet tona.

Posledice nesre}e u u`i~koj fabrici municije

}u, najavio je ju~e zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. Ministar je rekao da je rad istra`ne ekipe na utvr|ivawu uzroka tragedije, po~eo ujutro, i izra-

Biqana Lukovi}

Dragan Milovanovi}

zio o~ekivawe da }e mogu}i uzrok tragedije biti ubrzo i saop{ten. On je novinarima izjavio da je, za-

Razbacana municija posle eksplozije

Poàr je lokalizovan oko 22 sata, kada su vatrogasci s gas maskama uspeli da u|u u fabriku tragaju}i za nestalima i u woj, na dubini od 300 metara od ulaza, prona{li beìvotna tela {est radnika. Do duboko u no} uì~kim kvartovima Kr~agovo, Ada, Vrela, Velikim parkom, {irio se nesnosan miris baruta. Direktor “Prvog partizana” Dobrosav Andri} rekao je ju~e da ne veruje da je razlog eksplozije u procesu proizvodwe. Kako je naveo, pre svega dve nedeqe obavqen je kompletan remont fabrike. Andri} je naveo i da radnici koji rade u pogonima imaju veliko iskustvo i svi su obu~eni za rad s eksplozivnim sredstvima. Kako je rekao, wemu nije jasno {ta bi mogao biti uzrok. Dràva Srbija pruì}e najve}u mogu}u pomo} porodicama radnika nastradalih u fabrici “Prvi partizan” u Uìcu i tom preduze-

da u pogonima ukupno bilo oko 100 osoba. – Da li je u pitawu subjektivan razlog ili objektivan faktor utvrdi}e istraga – rekao je ministar unutra{wih poslova, koji je

hvajuju}i brzoj intervenciji vatrogasno-spasila~kih jedinica MUP-a, spre~eno {irewe vatre,

Gordana \oki}

tokom no}i obi{ao uì~ku fabriku. – Eksperti MUP-a i Kriminalisti~kog nacionalnog centra u~ini}e sve da se {to pre utvrdi pravi uzrok poàra i eksplozija – rekao je ranije ju~e novinarima pomo}nik ministra policije Predrag Mari}. – Ono {to ne znamo jeste da li je najpre do{lo do eksplozije, pa onda do poàra, ili je bilo obrnuto, a, na àlost, oni koji su mogli o tome da posvedo~e nisu me|u ìvima. Fabrika “Prvi partizan” u Uìcu bavi se proizvodwom municije od 1928. godine. Danas se u fabrici proizvodwa odvija u tri pogona, a zaposleno je vi{e od 600 radnika. Svrstava se u red ve}ih svetskih proizvo|a~a streqa~ke, lova~ke i sportske municije, kojom snabdeva ne samo Vojsku i Policiju Republike Srbije, ve} i mnoge armije sveta. “Prvi partizan” proizvodi oko 300 vrsta pi{toqske, karabinske i streqa~ke municije, neku i po standardima NATO-a, i ima kupce

IZVR[NO VE]E VOJVODINE

Porodicama nastradalih dva miliona dinara Izvr{no ve}e Vojvodine }e, na prvoj narednoj sednici, doneti odluku o tome da se iz pokrajinskog buxeta hitno izdvoji dva miliona dinara radi pomo}i porodicama radnika nastradalih u u`i~koj fabrici “Prvi partizan – namenska proizvodwa”, saop{tio je ju~e Pokrajinski sekretarijat za informacije. Predsednik Izvr{nog ve}a Bojan Pajti} je, povodom nesre}e u kojoj je sedam radnika tragi~no izgubilo `ivote, uputio sau~e{}e porodicama nastradalih, navedeno je u saop{tewu. pa ona nije zahvatila druge pogone “Prvog partizana”, ukqu~uju}i i skladi{te gotovih proizvoda. Da~i} je rekao i da se eksplozija dogodila u delu fabrike u kojem se puni municija i da je ta-

iz Amerike, Australije, s Novog Zelanda, iz Afrike i Evrope. Osnovu proizvodnog programa u poznatoj u u`i~koj fabrici ~ini streqa~ka municija. U proizvodwi su prakti~no svi kalibri koji

su u slu`benoj upotrebi u svetu, me|u kojima su 5,56 mm, serija kalibara 7,62 mm i 12,7 mm, zatim kalibar 9 mm i drugi. Osim toga, od osamdesetih godina pro{log veka “Prvi partizan” je za potrebe Voj-

Jasminka Ostoji}

za segmenata. Prema pri~i zaposlenih, prvi tunel je pogon u kojem se izra|uju ~aure, u drugom je pakovawe, dok se tre}i pogon nalazi u tunelu gde je puwewe. Po re~ima o~evidaca, preksino} je prvo od-

Jelena Lon~arevi}

ske po~eo i proizvodwu artiqerijske municije, odnosno granata, u kalibrima 125 mm i 100 mm. U pro{loj godini proizveo je oko 150 miliona komada municije, ~ime je ostvaren rekord u osmodecenijskoj istoriji te firme. Pogon proizvodwe “Prvog partizana” u kojem se preksino} dogodila eksplozija radnici nazivaju “rupa”: to je oko 300 metara tunela u brdu Orlovac i sastoji se od ni-

pravqena municija, a koji je prethodno bio trezor Narodne banke. Sada je tu istorijski muzej. Povodom te{ke tragedije u fabrici “Prvi partizan” telegrame sau~e{}a porodicama stradalih

Svetlana \uri}

jeknula strahovita eksplozija, a zatim se osetio jak udarni talas koji je podigao kutije, koje su letele na sve strane. Oko 110 radnika druge smene je pojurilo iz fabrike. Nad brdom Orlovac navodno se video visok vatreni stub i u okolini se osetio miris baruta. U u`i~koj fabrici pre vi{e od {est decenija dogodila se sli~na nesre}a. Eksplozija se desila 22. novembra 1941. u tunelu u kojem je

Vidojka Terzi}

radnika uputili su predsednik Srbije Boris Tadi}, premijer Mirko Cvetkovi}, predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} i druge visoke li~nosti dr`avnog i politi~kog `ivota Srbije. Telegram sau~e{}a predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkovi}u uputila je ju~e premijerka Hrvatske Jadranka Kosor. Pripremio: M. B.

Hronologija nesre}a u vojnim fabrikama U vojnim i civilnim fabrikama u Srbiji od 1995. godine do danas dogodilo se deset nesre}a. Najve}a tragedija dogodila se u beogradskom “Grme~u”. 23. JUN 1995. – Eksplozija u fabrici “Grme~”, u kojoj je poginulo 11 osoba. Optuèno je rukovodstvo fabrike. 3. DECEMBAR 1997. – U poàru koji je izbio u preduze}u “Milan Blagojevi}” u Lu~anima poginula su tri radnika, a sedam ih je te{ko povre|eno. 22. JANUAR 2003. – U Fabrici specijalnih proizvoda “Sloboda” u â~ku u eksploziji povre|ene su dve radnice. 29. MAJ 2006. – U eksploziji u Fabrici “Prva iskra” u Bari~u poginuli su radnici Radovan Bome{tar, @ivko Lazarevi} i Nenad Stankovi}. Jo{ tri osobe su lak{e povre|ene. Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv rukovodstva fabrike.

19. OKTOBAR 2006. – U seriji eksplozija u vojnim skladi{tima s municijom na Kara|or|evom brdu iznad Para}ina povre|eno je desetak gra|ana. 23. MAJ 2007. – U eksploziji u korporaciji “Trajal” u Kru{evcu lak{e su povre|ena tri radnika. 6. APRIL 2008. – Eksplozija u fabrici “Galenika-fitofarmacija”. Tada je 20 qudi preba~eno na Vojnomedicinsku akademiju radi preventivnog pregleda zbog intoksikacije. 26. AVGUST 2008. – U eksploziji u fabrici korporacije “Trajal” u Kru{evcu lak{e je povre|eno sedam radnika. 3. NOVEMBAR 2008. – Troje radnika povre|eno prilikom eksplozije u pogonu za puwewe protivgradnih raketa privatne firme “Edepro” u Le{tanima kod Beograda. 3. SEPTEMBAR 2009. – Eksplozije u fabrici municije “Prvi partizan” u U`icu u kojoj je poginulo sedam qudi, a povre|eno 14.

DRU[TVO

subota5.septembar2009.

DNEVNIK

ZDRAVSTVENI BUYET SRBIJE [TEDI UZ POMO] HRVATSKE, SLOVENIJE I ITALIJE

Jeftiniji lekovi Vlada Srbije donela je Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o kriterijumima za formirawe cene lekova kojom se stvara pravni osnov za uskla|ivawe s prose~nim uporedivim „tarifama“ medikamenata u referentnim zemqama kao i promenom kursa evra u odnosu na dinar. Kako smo saznali u Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe, to prakti~no zna~i da }e lekovi kod nas pojeftiniti. Koliko – jo{ se prera~unava, ali u proseku pojeftiwewe treba da bude oko 20 odsto. Kako je Zavod najve}i kupac, pojeftiwewe do kraja godine mo`e u{tedeti zdravstvenom buxetu i milijar-

du dinara. Ono }e obradovati i pacijente koji su pojedine preparate kupovali sami, a za one koji su ih dobijali na recept no-

tako|e pojeftinili. Cene lekova }e se formirati i na osnovu novog kursa evra, koji }e se obra~unavati po 93,9 dinara za ervo.

„Hemofarm“ je `ustro reagovao tvrdwom da }e izuzetno niske cene ukinuti proizvodwu velike grupe doma}ih medikamenata zbog nerentabilnosti, dok }e interventni uvoz biti skupo pla}en ve cene ne zna~e neku promenu jer im tro{kove pokriva zdravstveno osigurawe. Do pojeftiwewa je do{lo zbog uskla|ivawa na{ih cena medikamenata s onima u Sloveniji, Hrvatskoj i Italiji, gde su

PRIVATNI IZDAVA^I NAJZAD ZADOVOQNI ZAKONOM O UYBENICIMA

Dobro se prodaje i {tivo na albanskom tivnog centra“ Qiqana Marinkovi}. – Privatni izdava~i su bili ukqu~eni u izradu Zakona, pa ve}ih primedbi na wega nemamo. Naravno, jo{ dosta toga treba da reguli{u podzakonski akti, ali se nadamo da }e i to biti ura|eno u propisanim rokovima. Ona nagla{ava da privatnici vi{e ne}e morati da svakodnevno ~ekaju da Ministarstvo prosvete objavi konkurse i nadaju se da }e posle imati dovoqno vremena da pripreme uxbenike. Sada }e, pak, cele godine postojati ciklusi za konkurisawe novim kwigama. – Dodatna dokumenta treba da reguli{u i zakonsku odredbu o obavezi {tampawa niskotira`nih uxbenika – kaè Qiqana Marinkovi}. – Istina, mi smo i do sada imali obavezu da {tampamo kwige Uvo|ewe reda na trì{tu na jezicima nacionalnih mawina, te{kom {est miliona evra ali to se nije striktno po{tovalo. nu iz 1993, koji se do sada kori“Kreativni centar“ je, naravno stio, jedino ovla{}en bio Zavod slede}i svoje poslovne interese, za izdavawe uxbenika. Istina, u {tampao uxbenike i na ma|arskom me|uvremenu, zajedno s reformom i albanskom, i bili smo veoma zaobrazovnog sistema zapo~etom dovoqni wihovom prodajom. Ali, pre sedam godina, u posao su u{li ostali privatni izdava~i to i privatnici, ali na mala vrata, uglavnom nisu radili. U svakom preko Pravilnika slu~aju, jo{ mnogo o ogledu za izdavatoga treba da se deZakon iz 1993, koji we uxbenika. fini{e, po~ev od Tako je lane 23 je kori{}en sve dosad, obaveza saveta naza {tampawe izdava~a dobilo cionalnih mawiodobrewe Miniuybenika ovlastio je na, pa do formirastarstva prosvete wa fonda u koji bi kao monopolistu da {tampa uxbenisvi izdava~i ulagajedino dràvni Zavod, ke od prvog do ~eli novac za {tamdok su privatnici tvrtog razreda pawe tih uxbenika. posledwih sedam osnovne {kole. – Novi zakon reAli punih sedam godina u posao mogli {i}e mnoge nedougodina privatni mice, ali on ne u}i samo na izdava~i su upozosme ostati mrtvo mala vrata ravali na to da su slovo na papiru – u krajwe neravnokaè Gordana Knepravnom poloàju u odnosu na Zaèvi}-Orli} iz Udruèwa privod, kojeg je, putem neodgovarajuvatnih izdava~a uxbenika. – Uko}eg zakona, dràva nepravedno liko se ne bude primewivao kako favorizovala. treba, moè izazvati probleme i – Zakon je bio zaista jedini nave}e nego {to smo do sad imali. ~in da budemo izjedna~eni u tretZato insistiramo na tome da wemanu sa Zavodom za izdavawe uxbegova primena po~ne {to pre. nika – smatra direktorka „KreaD. Deve~erski Trì{te uxbenika, po upu}enima vredno preko {est miliona evra, kona~no je regulisano dugoo~ekivani zakon. Jedna od osnovnih novina pre nekoliko dana usvojenog zakona je ukidawe monopola dràvnog izdava~a, jer je po zako-

Odmah je reagovala uprava „Hemofarma“, koja smatra da je Uredba jednostrana, jer se wome su{tinski {titi pozicija uvoznika, a nanosi se {teta doma}im proizvo|a~ima. Wome nije iskori{}ena prilika da se is-

pravi vi{egodi{wi nemar prema odre|enoj grupi osnovnih lekova, koji ni posle desetak Uredbi o korekciji cena lekova, nisu dostigli odgovaraju}u cenu. Izuzetno niske cene velike grupe doma}ih medikamenata najverovatnije }e prouzrokovati prestanak wihove proizvodwe zbog nerentabilnosti, kao i interventni uvoz po znatno vi{im cenama. Vr{a~ki koncern isti~e da je, istovremeno s dono{ewem te uredbe, odbijen zahtev Grupacije proizvo|a~a lekova za pove}awe cene osnovne grupe lekova od 10 do 15 posto, ~ime se dovodi u pitawe opstanak znatnog broja lekova ~ija je cena niska. Pri-

[kolska godina tek {to je po~ela, a evo ve} prva subota u Vojvodini je radna. Naime, i osnovci i sredwo{kolci danas }e biti u {kolama, a ~asove }e imati po rasporedu od ponedeqka. Zbog toga {to se mora ostvariti odre|en broj ~asova iz svakog predmeta, u ovom polugodi{tu |aci }e i}i u {kolu i u subotu, 7. novembra, kad }e imati ~asove po rasporedu od utorka. Ina~e, tokom sezone osnovci i sredwo{kolci mogu imati najvi{e ~etiri nastavne subote da bi odradili ~asove koje nisu imali zbog obele`avawa dana {kole, odlaska na ekskurziju, dru{tvene ili sportske manifestacije ili ako odra|uju dan kada nije odr`ana nastava jer je ve}ina zaposlenih i |aka odsustvovala zbog verskog praznika. Uglavnom, taj se dan mora odraditi subotom u polugodi{tu u kojem je propu{ten. D. D.

Mirovwaci dobili policijsku pratwu Neformalno udruèwe „Banat hardkor zadruga“ i ove godine, od 11. do 13. septembra, organizuje Zrewaninski antifa{isti~ki festival, na kojem }e biti odràno vi{e tribina o radikalnom antifa{izmu, seksizmu, mizoginiji i ma~izmu, anarhizmu i radni~kim borbama. Aktivisti Zadruge su ju~e, izme|u gradskog jezera i parkinga Prevlaka, prolaznicima predstavili program festivala, a wihov skup su, iz prikrajka, pratili policijci. Jer, lane je bilo vi{e incidenata koje su izazvale neonacisti~ke grupe, pa su verovatno procenili da bi opet moglo biti „varni~ewa“. I sami organizatori o~ekuju da tokom ZAF-a moè biti nasiqa. – Prete nam kao {to su i ranije. Pratimo Internet-stranice fa{isti~kih organizacija i prime}ujemo da su sad malo perfidniji, vi{e se toliko ne poziva na javni lin~, ali se neonacisti dogovaraju na internim forumima i te prepiske ne moèmo da ~itamo. Pretpostavqam da }e opet poku{ati ne{to – kaè jedan od organizatora ZAF-a Milan êkrxin. Lane je nekoliko neonacista napalo izvo|a~e na festivalu, a usledila je i anonimna dojava da je postavqena bomba

da }e grad pokriti neke osnovne tro{kove. – Svi mi u organizaciji smo volonteri, a u Zrewaninu ima i qudi spremnih da nam obez-

Sudsko „razumevawe” za gospodina fa{istu

Aktivisti „Banat hardkor zadruge”

u prostorijama gde se odvijala antifa{isti~ka manifestacija. Program je na trenutak prekinut, a kad je ustanovqeno da je pretwa bila la`na, festival je nastavqen. – Nikako nisu uspeli da spre~e odràvawe manifestacije i svaka najavqena ta~ka je i odràna. Tako }e biti i sada – poru~io je êkrxin. Uprkos odre|enoj opasnosti od nemilih doga|aja, êkrxin poru~uje da organizatori ZAF-a èle qudima da poka-

ù da su dobre voqe, da je ovde super i tako i treba da bude. Na incidente koji se dogode ne mogu da uti~u. – Ako neko mrzi, taj mrzi, bez obzira na sve. Mi èlimo da pokaèmo da u toj mr`wi nema napretka i normalnog ìvota – stav je „Banat hardkor zadruge“. Na pitawe ko finansira festival, odgovaraju da o~ekuju izvesnu pomo} od lokalne vlasti, ali jo{ nije sigurno da li }e je i dobiti. Ipak, veruju

Milan êkrxin je lane prekr{ajno osu|en zbog incidenta koji su izazvali neonacisti. Naime, kad su oni najagresivniji napali u~esnike festivala, êkrxin je prisko~io u pomo} da bi ih odbranio. U~estvovao je u obra~unu koji je zatim usledio i zato poslat kod sudije za prekr{aje. – Zavr{io sam s prekr{ajnom prijavom, jer sam se nasilni~ki pona{ao prema izvesnom gospodinu, {iroj javnosti poznatom kao deklarisanom fa{isti, i osu|en na kaznu od 8.000 dinara – precizira on. bede infrastrukturu. Imamo i podr{ku Kulturnog centra, koja nam je dozvolio da koristimo wegov prostor – kaè êkrxin. @. Balaban

STUDENTKIWE CIRI[KE VISOKE PEDAGO[KE [KOLE NEDEQU DANA U^ILE O @IVOTU U VOJVODINI

Mani zemqu koja Irig nema Ta~no 20 studentkiwa Visoke pedago{ke {kole iz Ciriha i wihove profesorke sedmodnevno studijsko putovawe po Vojvodni zavr{ile su posetom

fi~nostima {kolstva Vojvodine, koja, kao i [vajcarska, neguje vi{ejezi~nost. Doma}in go{}ama iz [vajcarske bila je novosadska

NUNS traì uputstvo za ~itawe zakona Nezavisno udruèwe novinara Srbije zahtevalo je od nadle`nih da u najkra}em roku, pre stupawa na snagu izmena Zakona o javnom informisawu, dostave uputstvo i tuma~ewe za wegovo sprovo|ewe. Od resornih ministarstava i Skup{tine kao zakonodavca zatraèna je i analiza primene Zakona od wegovog usvajawa 2003. NUNS je odlu~io da hitno, u saradwi s pravosu|em, tuìla{tvima, verziranim advokatima i me|unarodnim organizacijama koje se bave medijskim pravima, odrì niz stru~nih rasprava o primeni Zakona jer smatra najva`nijim da se spre~e zloupotrebe i za{tite mediji, pogotovu u unutra{wosti, koji su ~esto izloèni samovoqi vlasti i tajkuna.

ignori{u}i odnos prema doma}im farmaceutima, a na sednici Nadzornog odbora „Hemofarma” naredne nedeqe bi}e razmatrano u~e{}a na tenderu za kupovinu „Galenike“. J. Barbuzan

ZREWANINSKI ANTIFA[ISTI SPREMNI DA SE OPET SUPROTSTAVE NEONACISTIMA

VESTI Prva subota, pa jo{ radna

Ponekad i jeftino mo`e skupo ko{tati

mera radi, deset tableta „febriceta“ ko{ta 14,77 dinara, kutija „diazepama“ 48,60, a pakovawe sa 20 {ume}ih tableta „ranitidina“ 135,90. Tvrdi se i da je Cvetkovi}ev kabinet pokazao

U Vojvodinu [vajcarci ne dolaze slu~ajno

Izvr{nom ve}u, gde su utiske podelile s pokrajinskim sekretarom za obrazovawe dr Zoltanom Jege{om. On ih je upoznao s istorijskim i kulturnim nasle|em ove regije, aktuelnim prilikama i speci-

Osnovna {kola „Petefi [andor“, kod ~ijih su |aka bile sme{tene, a u vojvo|anskoj prestonici posetile su i vrti} „Radosnog detiwstva“ i Visoku strukovnu {kolu za obrazovawe vaspita~a, O[

„Dositej Obradovi}“ u Irigu, kulturno-istorijske spomenike u Novom Sadu i okolini. Iskreno odu{evqene iskustvima, studentkiwe su posebno hvalile izuzetno gostoprimstvo, otvorenost i qubaznost porodica kod kojih su bile sme{tene, ali i predusretqivost svih „dràvnih“ doma}ina. Kaù da ih je impresionirala fleksibilnost vaspita~a, nastavnika, direktora {kola i vrti}a, koji su im posvetili maksimalnu pa`wu i pored obaveza prvih dana nove {kolske godine. Snaàn utisak ponele su i iz „Radosnog detiwstva“, koje brine o ~ak 14.200 mali{ana, jer ovaj mo}an sistem odli~no funkcioni{e, a posebno ih je odu{evila „savr{ena podr{ka“ koju najmla|a deca, od samo godinu dana, imaju u jaslicima. Najvi{e ocene dale su i metodici nastave biologije i gramatike u O[ „Petefi [andor“ (konstatovale su da je „organizovana na {vajcarski na~in“), te vi{ejezi~noj nastavi, a ganute su brigom o siroma{nim u~enicima u iri{koj osmoqetki... – Nismo slu~ajno izabrali Vojvodinu: imamo dosta dece u {vajcarskim vrti}ima i {ko-

lama koja su do{la iz ovih krajeva, gde su na okupu razli~ite kulture, jezici, religije. Ciq nam je bio da upoznamo ìvot u Vojvodini kao multikulturnoj sredini, zbog ~ega su na{e studentkiwe bile sme{tene u porodicama, kao i sistem {kolstva, koji je vrlo specifi~an i dosta sli~an {vajcarskom – kaè wihova profesroka mr Radmila Bliken{torfer, ujedno i vo|a na ovom putu. – I 1986, prilikom prvog studijskog putovawa u biv{oj SFRJ, izabrali smo Vojvodinu, jer smo èleli da wen model vi{ejezi~nog rada s decom primenimo u [vajcarskoj. I tad smo bili odu{evqeni srda~no{}u i obrazovnim sistemom. Naàlost, saradwa se prekinula na neko vreme, ali smo se lane obratili dr Jege{u i predloìli da je obnovimo. I eto nas opet u Vojvodini. Otkrili smo da se dosta toga izmenilo, i to naboqe. „Mi to ovde nismo o~ekivale“, naj~e{}i je komentar na{ih studentkiwa. Mr Bliken{torfer isti~e da najve}a pedago{ka {kola u [vajcarskoj èli da nastavi saradwu s Vojvodinom, posebno novosadskom Visokom vaspita~kom {kolom, {to je ve} i utemeqeno. V. êki}

KULTURA

c m y

DNEVNIK

subota5.septembar2009.

U SREMSKIM KARLOVCIMA OTVORENO 38. BRANKOVO KOLO

ZBOG BESPARICE I IZOSTANKA PODR[KE NADLE@NIH

Stra`ilovska linija pevawa

Bez izlo`bi ~lanova SULUV-a

U Karlova~koj gimnaziji, onoj istoj koju je od 1835. do 1841. godine poha|ao Branko Radi~evi}, ju~e je otpo~elo 38. Brankovo kolo, najve}a doma}a pesni~ka smotra. Kako reko{e doma}ini, sve u slavu ve~ito mladog Branka i nastavqawa wegove straìlovske linije pevawa. Sve~anost je otpo~ela tradicionalnom himnom Brankovog kola u vrhunskom izvo|ewu hora novosadske Gimnazije “Jovan Jovanovi} Zmaj” sa dirigentkiwom Jasminom Ne{kovi}. Potom je slovo o Branku odrào pesnik Miroslav Maksimovi}, koji je pre 37 godina u istom mestu dobio nagradu “Pe~at varo{i sremskokarlova~ke”. On je podsetio da je Branko Radi~evi} bio ~lan Vukove kwièvno-jezi~ke “partije” i da je svojim stihovima doprineo uspe{nosti tada{wih kulturnih reformi. I ona vremena, poput dana{wih, obilovala su sitnim qudskim manama i krupnim nacionalnim slabostima. Uprkos svemu, Branko Radi~evi} je iznedrio “naj~ove~niju poeziju na{e literature”. Pozdravqaju}i goste, direktor Brankovog kola Nenad Gruji~i} istakao je da poezija i danas, kao i od pamtiveka, doma{tava i osmi{qava svet u kome ìvimo. Poetskoj re~i, koja je ve~na, nove tehnologije ne mogu nauditi. On je

potom Miroslavu Maksimovi}u uru~io statuetu Branka Radi~evi}a, rad vajara Jovana Soldatovi}a. Svoje stihove na ju~era{woj sve~anosti govorili su Emsura Hamzi}, Ranko Jovovi}, \or|o

Potom je na terasi-galeriji “Karom” otvorena izlo`ba pesni~kih portreta Mihajla Milo{evi}a, nazvana “Od Branka (Radi~evi}a) do Du{ka (Trifunovi}a)”. Umetnik je naslikao dvadesetak likova najzna~ajnijih ime-

Foto: B. Lu~i}

Sladoje, Ileana Ursu, Milan Nenadi}, Milovan Mar~eti}, Lidija \ogo, Branimir Kr{i}, Radmilo Radovanovi}. Brankovu poeziju i stihove Mike Anti}a govorili su Ru`ica Soki}, Vesna ^ip~i}, Vico Dardi}, Aleksandar Mati} i Jelena Milo{evi}. Brankove pesme pevali su Sr|an Asanovi}, Zorica Beli} i drugi.

na srpske kwi`evnosti - Wego{a, Zmaja, Lazu Kosti}a, Crwanskog, Desanku i druge. Prvi dan Brankovog kola, koje traje do 14. septembra, okon~an je sino} u Gradskoj biblioteci Novi Sad pesni~kom ve~eri Miroslava Maksimovi}a i ovogodi{wih laureata “Pe~ata varo{i sremskokarlova~ke” Emsure Hamzi} i Ranka Jovovi}a. R. Lotina

NA KU]I VELIKOG SLIKARA U BEOGRADU

Otkrivena spomen-plo~a Paji Jovanovi}u Na ku}i Paje Jovanovi}a (1859-1957) u Beogradu otkrivena je spomen-plo~a posve}ena 150. godi{wici ro|ewa tog slikara. “Posle brojnih putovawa i u~ewa, sticawa znawa po najve}im svetskim metropolama duha i kulture, Paja Jovanovi} se vra}ao svom gradu i dr`avi, kojima je ta znawa i poklawao”, rekao je na sve~anosti ministar kulture Neboj{a Bradi}.Prema wegovim re~ima, slikarev identitet, kao i wegov opus, “istovremeno su i srpski i evropski,

istovremeno stanuju i u Beogradu i u svetu”. Direktorka Muzeja grada Beograda Danica Jovovi} Prodanovi} je rekla da bi u oktobru trebalo da bude otvoren i Legat Paje Jovanovi}a u Ulici kraqa Milana u Beogradu.Spomen-plo~a se nalazi na zdawu u Bir~aninovoj ulici 28b u Beogradu, odnosno u ku}i u kojoj je Paja Jovanovi} `iveo sa suprugom Muni i u kojoj je imao ateqe. Ministarstvo kulture Srbije je pokroviteq obele`avawa ju-

SUSRETI

bileja Paje Jovanovi}a, a u organizaciji proslave u~estvuju i Izvr{no ve}e Vojvodine, Grad Beograd, Grad Vr{ac, SANU, beogradski Narodni muzej i Muzej grada Beograda, Gradski muzej Vr{ca i Galerija Matice srpske.Obele`avawe jubileja po~elo je sredinom juna u Vr{cu izlo`bom “Slike Balkana”, a bi}e nastavqeno u oktobru otvarawem Legata u Beogradu. Za 23. decembar planirana je velika retrospektivna izlo`ba u Galeriji SANU.

Suo~en s besparicom, jer nadle`ni u gradu, ali i u pokrajini, nisu ispunili svoje obaveze prema wima, Savez likovnih umetnika Vojvodine odlu~io je da privremeno prestaje s realizacijom svojih izlo`benih aktivnosti. Obrazlaù}i ovu svoju odluku na ju~era{woj konferenciji za novinare, ~lanovi SULUV su istakli da u ovakvim uslovima vi{e ne mogu da realizuju ni najosnovniji rad ovog profesionalnog udruèwa slikara, zbog ~ega su bili prinu|eni da odustanu od planova za ovu godinu i obaveste nadle`ne o svojoj odluci. Kako jo{ stoji u wihovom obave{tewu, poslatom nadle`nima, “usled totalne nebrige ministarstava i sekretarijata predlaèmo da ne ~inimo privid kulture uz neprekidnu izlaga~ku delatnost i tako dajemo legitimitet vlasti koja umetni~ku delatnost svodi na dekor trenutnog stawa”. Ilustracije radi tog stawa, ju~e je predsednica SULUV Biqana Stepanov navela da nemaju ~ak ni dve hiqade dinara da plate telefon i internet, zahvaquju}i ~emu jedino mogu da komuniciraju sa svojim ~lanstvom koji ìvi po celoj Vojvodini. Svesni ovog trenutka, i toga da qudi koji protestuju na ulici rade to jer su suo~eni s ogromnim ìvotnim problemima, u SULUV u tako|e znaju i da je kultura uvek bila na margini ovog dru{tva, i da su, po re~ima Biqane Stepanov, daleko od toga da ne mogu da razumeju ovaj dru{tveni trenutak, ali da to nije razlog da ne iskaù svoj stav o tome kako se ovaj grad odnosi prema wima.

Wih posebno poga|a ignorisawe nadle`nih, jer, kako je navela Biqana Stepanov, kada ih i nekoliko puta pozovu telefonom u toku nedeqe, ne dobiju od wih nikakav odgovor. U takvoj situaciji, prime}uje ona, samo preostaje javnost, kojoj su oni odu~ili da se obrate i iznesu svoje probleme. U ovom trenutku su pome{ani pojmovi izme|u kulturne politike i politike u kulturi, smatra Biqana Stepanov, a mada sve politi~ke garniture uvek govore da kulturi `ele dobro i deklarativno je podr`avaju, ni{ta ne ~ine.

toga da funkcioni{e kao trgovinski centar kojem to ne treba, primetio je ~lan umetni~kog saveta SULUV Dragan @ivan~evi}, ocewuju}i da se u Novom Sadu doga|aju “~uda” na planu kulturne politike i da se sve {to se ~ini na taj na~in za kulturu u gradu, polako sklapa u mozaik totalne nebrige i indiferentnosti nadle`nih. Mnogima u SULUV u nije regulisan radni sta` i ima mnogo nezadovoqstva me|u slikarima koji zahtevaju da se re{e wihovi problemi, pomenula je Biqana Ste-

Ovo nije {trajk Ovo nije {trajk, kako je istakao Lazar Markovi}, ~lan predsedni{tva Saveza i upravnik Galerije Rajka Mamuzi}a, jer slikari èle da rade, ali ne postoje bilo kakva sredstva za rad. Za razliku od Novog Sada, to jest nadle`nih u ovom gradu na koje su upu}eni ne samo novosadski ve} slikari iz cele Vojvodine, Beograd je po re~ima Markovi}a jo{ pre nekoliko godina doneo odluku da upla}uje penziono i socijalno osigurawe ~lanovima tamo{weg udruèwa, a ima ih vi{e od 500. Pored toga, za svaku izlo`bu se tamo odvaja autorski honorar od 50.000 dinara, za pokrivawe tro{kova, plus izrada kataloga. Na osnovu ovih podataka, kako prime}uje Markovi}, moglo bi se re}i da ìvimo u dve razli~ite dràve. Mnoge izlo`be zahtevaju zna~ajna sredstva koje sam autor ne moè da pokrije i zato je potreban ve}i interes nadle`nih institucija da bi se bar delom odràla produkcija, napomenuo je sekretar Saveza \ula [anta, i napomenuo da je wihova galerija svojevrstan generator produkcije, tako da {to se vi{e ulaè u wene aktivnosti, sve je ve}i povratni efekat. Kao {to ovaj grad moè bez bioskopa, tako moè i bez ovog udruèwa, i moè savr{eno bez

panov i dodala da su wihove reakcije povodom odluke o izlo`bama i{le od pitawa “{ta ste ~ekali do sada i za{to ranije niste to uradili” , do doga da treba radikalnije reagovati i iza}i na ulicu i protestovati. Ju~e je konferenciji za novinare prisustovavala i sekretarka Udru`ewa likovnih i primewenih umetnika i dizajnera Vojvodine Miwa Danilovi}, koja je, uz podr{ku SULUV, istakla da se wihovi ~lanovi suo~avaju s identi~nim problemima. N. Pej~i}

Konkurs za nagradu „Ranko Radovi}” Udru`ewe likovnih umetnika primewenih umetnosti i dizajnera Srbije saop{tilo je da je raspisalo konkurs za dodelu nagrade “Ranko Radovi}” za 2009. godinu u oblasti arhitekture. Nagrada se dodequje u tri kategorije - za kriti~ko-teorijske tekstove o arhitekturi objavqene u prethodnoj kalendarskoj godini, kao i u teku}oj godini do datuma dodele nagrade, televizijske emisije, izlo`be ili multimedijalne prezentacije i za realizovano arhitektonsko delo dovr{eno u istom periodu.Konkurs }e trajati do 15. oktobra, a pravo u~e{}a imaju pojedinci, ustanove, udru`ewa,

strukovne organizacije, kao i sva zainteresovana lica koja su ostvarila rezultate u jednoj od tri kategorije, sa teritorije Srbije ili iz inostranstva. Saosniva~i nagrade su Arhitektonski fakultet u Beogradu, Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Zadu`bina Ilije Milosavqevi}a Kolarca i Urbanisti~ki zavod Beograda. Pravilnik nagrade “Ranko Radovi}”, elementi konkursa i elektronski formular za prijavu na konkurs nalaze se na internet adresi www.ulupuds.org.rs/nagrada-ranko-radovic/index.php.

MARIN MALE[EVI], REDITEQ FILMA „SRCE JE MUDRIH U KU]I @ALOSTI”

Publika je prezasi}ena kli{eima Pri~a o tek diplomiranom filozofu koji ne moè da na|e adekvatan posao, pa postaje grobar i po~iwe da govori nekrologe nad grobovima onih koji nemaju nikoga da im na ispra}aju upute posledwe re~i, preto~ena u scenario Marina Male{evi}a i Dragana Stankovi}a i film “Srce je mudrih u ku}i àlosti” u reìji Male{evi}a, nedavno je premijerno prikazana na Festivalu filmskog scenarija u Vrwa~koj Bawi. Tamo je, u jakoj konkurenciji, osvojio drugu nagradu privukav{i pa`wu i kolega, i kriti~ara, i publike. Nije samo naslov neobi~an( re~ je o citatu iz Biblije) takav je i ceo film u kojem se sa elementima stvarnosti glavnog junaka prepli}u i dve starozavetne pri~e, jedna o Jakovu i an|elu i druga o Joni kojeg je progutao kit. Kako su mnogi primetili, re~ je ne samo o neobi~nom ve} i “vrednom filmu, koji promi{qeno i slojevito, gorko i duhovito predstavqa sliku moralnog propadawa dru{tva u tranziciji”. U Male{evi}evom filmu realisti~ke sekvence smewuju oniri~ke, dok se wegovi junaci kre}u kroz svakodnevni svet i situacije koje u svakom trnutku sadrè klicu nadrealnog.

Film je snimqen za samo 37.000 evra, ali se skroman produkcioni buxet me|utim, preterano ne prime}uje. Napravqena je HD verzija, a sada se prikupqaju sredstva za izradu kopije na 35-milimetarskoj traci. Marin Male{evi} (34) je diplomirao re`iju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi Vlatka Gili}a. Snimio je vi{e

Wegova ostvarewa u~estvovala su do sada na zna~ajnim beogradskim i vojvo|anskim festivalima, Festivalu kratkog filma u îleu i na vi{e festivala u Sloveniji. Reìrao je i u Srpskom narodnom pozori{tu predstvu “Poqubi sjaj ugaslih zvezda” po tekstu Dragana Stankovi}a. - Od po~etne ideje do festivalskog ìvota filma “Srce je mu-

Uz malu pomo} prijateqa O tome kada }e film biti premijerno prikazan u Novom Sadu na{ sagovornik kaè: - Planiramo novosadsku projekciju ali ~ekamo povoqan momenat. Shvatili smo da sami ne moèmo to da ispratimo i u~inimo da premijerno priakazivawe u Novom Sadu bude i kvalitetno i zna~ajno. [to se ti~e kasnije distribucije jo{ se ni{ta ne zna ali imamo kontakte sa Jugoslovenskom kinotekom pa }emo tamo napraviti beogradsku premijeru. Mogu}e je da film zaigra i na nekim festivalima u okruèwu u Hrvatskoj, Crnoj Gori... Film “Srce je mudrih u ku}i àlosti” je pomogla Pokrajina Vojvodina, Akademija umetnosti u Novom Sadu, koliko je to bilo mogu}e, i “Mexik boks” koji je omogu}io neke popuste na pruène usluge. Kako autor kaè “uz malu pomo} prijateqa uspeli smo da napravimo film”. kratkih filmova, me|u kojima se posebno izdvojila, stekav{i kultni status, tragikomi~na pri~a „Dobro jutro, maligna }elijo”. Kao montaèr radio je na novijim filmovima @elimira @ilnika.

drih u ku}i `alosti” proteklo je ~etiri-pet godina. Od kratkometra`ne forme do{li smo do igranog dugometra`nog filma. Zapravo sve je krenulo kao moj diplomski rad i za to sam dobio neka

sredstva od Akademije. Mogao sam da diplomiram i sa pozori{nom predstavom jo{ pre pet godina. Ipak, ne kajem se i mislim da je ovo za mene bio dobar izbor. Niko iz moje generaciji ko je pre diplomirao, do sada nije ni{ta uradio. Tako proteklo vreme nije uzalud potro{eno - kaè Male{evi} da bi se osvrnuo i na uspeh, na po mnogima, najozbiqnijem doma}em filmskom festivalu. - Specijalizovan festival u Vrwa~koj Bawi je bilo pravo mesto za na{ film - kaè Male{evi}. - Mislio sam da zbog eksperimentalne prirode scenarija nemamo ba{ {ansu za one glavne, od prve do tre}e, nagrade. Nadao sam se eventualno nekoj specijalnoj. Ispostavilo se da smo tamo ostavili dobar utisak i na publiku i na ìri. Film, ina~e, nije prikazan u nekom sjajnom terminu, ali i to je bilo dovoqno da se qudi i kolege za na{ film zainteresuju. Povodom onih usamqenih kritika da je film “Srce je mudrih u ku}i àlosti” hermeti~an i nekomunikativan, i zanemarenosti kada su neki od doma}ih festivala u pitawu Male{evi} kaè: - Sve zavisi od toga s kim ho}e{ da komunicira{. Mislim da }e film imati svoju solidnu publiku i da }e kod onih koji ga po-

Marin Male{evi}

gledaju nai}i na odobravawe. Oni koji ovde prave mejnstrim filmove bez ikakvog li~nog pe~ata verovatno imaju na umu naj{iru mogu}u publiku. Ta mi publika nije bila ni na kraj pameti. U svakom slu~aju, rade}i ovaj film mi smo svoj ciq postigli. To nije iskqu~ilo moju `equ da vidim kao to funkcioni{e pred dve hiqade gledalaca na Letwoj pozornici na festivalu u Ni{u. Me|utim, imali smo termin za prikazivawe

od 18 sati u jednom bioskopu, a i po satnici na{eg susreta sa novinarima jasno je da smo ne znam za{to bili skrajnuti. S jedne strane je ~udno da je tamo malo ko èleo da vidi film sa ekipom od 35 glumaca koji se retko pojavquju na filmu, a na festivalu posve}enom glumcima, a s druge strane, mo`da je samo re~ o stihijskom nemaru . Na pitawe za{to bi trabalo gledati wegov film na{ sagovornik odgovara: - Smatram da su qudi prezasi}eni kli{eima, a ovo je sem {to je druga~ije i ne{to po{teno i iskreno. Mislim da }e se svakome ko ima makar malu potrebu da vidi i ne{to {to nije tako tipi~no, a da opet prepozna sve stvari koje se de{avaju u realnosti, na{ film sigurno dopasti. Kao scenaristi~ki tandem, ovoga leta Male{evi} i Stankovi} su na Briselskom filmskom festivalu od Flamanskog udruèwa scenarista dobili nagradu za najboqi koncept za dugometra`ni igrani film a na osnovu sinopsisa “Apofanija”. Kako kaè Male{evi}, to ima daje nadu da }e im vetar napuniti jedra sa ne{to vetra pa da na realizaciju slede}eg filma ne}e ~ekati jo{ pet{est godina. V. Crwanski

subota5.septembar2009.

SPORT

DNEVNIK

c m y

26. EVROPSKO PRVENSTVO U TURSKOJ

Dominacija orlova Srbija - ^e{ka 3:0 (25:22, 26:24, 25:14)

Suboti~ki biciklisti sada imaju lep{i dom

Spartak u renoviranim prostorijama Biciklisti~ki klub Spartak iz Subotice od ju~e koristi renovirane prostorije. Sve~anim otvarawem zavr{en je ovaj projekat, a glavnu pomo} obezbedila je gradska uprava. - Re{eni su najbitniji problemi za funkcionisawe kluba i nadam se da }e sada i roditeqi mo}i lagodnije da ostavqaju ovde svoju decu. Ne}emo do-

zvoliti da sportisti odlaze iz Subotice i do`ivqavaju sportsku afirmaciju u drugim gradovima samo zbog boqih uslova. Zbog toga dajemo sve od sebe da pomognemo svim klubovima jednako. Kod nas ne postoje „mali“ i „veliki“ klubovi - istakao je Nemawa Simovi}, ~lan gradskog ve}a zadu`en za sport, omladinu i turizam. Renovirane prostorije je posetio i Sa{a Vu~ini}, grado-

Velika nagrada Subotice Sutra od 10 sati odr`a}e se Velika nagrada Subotice u biciklizmu. Takmi~ewe }e biti me|unarodnog karaktera, po{to dolaze gosti iz Hrvatske, Ma|arske i Bosne i Hercegovine, a za doma}e voza~e }e se bodovati u okviru Lige Srbije. Start je u [trosmajerovoj ulici, a ruta vodi Pali}kim putem, do Hajdukova, Malih Pijaca, te nazad preko Horgo{a do Subotice.

na~elnik Subotice, koji je tim povodom istakao da mu je izuzetno drago {to se brojne sportske aktivnosti poklapaju sa proslavom Dana grada. Vu~ini} je tako|e istakao da mu je drago {to svi sportisti sa ponosom nose grb Spartaka, jer je upravo po Spartaku Subotica nadaleko poznata. Na vrednoj pomo}i oko obezbe|ivawa elementarnih uslova zahvalio se Arsen Per~i}, predsednik BK Spartak. - Zahvalni smo ~lanovima gradske uprave na sredstvima kojima su obezbe|eni osnovni elementi za funkcionisawe. Trudi}emo se da im zalagawem, rezultatima i sportskim pona{awem revan{iramo za ovu pomo} - istakao je Per~i}. N. S.

ISTANBUL: Hala Abdi Ipek~i, gledalaca 2000, sudije: Vertalitis (Gr~ka), Jan~ina (Poqska). SRBIJA: Kova~evi} 10, Grbi} 2, Jani} 8, Samarxi} (l), Miqkovi} 16, Petkovi}, Stankovi} 6, Terzi}, Podra{~anin 7, Niki}, Starovi}, Geri} 5. ^E[KA: Lebl 8, Popelka, Novotni, Skah, Holubec 1, Platenik 13, Hude~ek 5, [tokr 5, Veseli 2, Kristof (l), Kone~ni 4, Tiha~ek 7. Odbojka{ima Srbije izgleda da je trebao poraz u prvom kolu od Bugara, jer su izabranici na{eg selektora Igora Kolakovi}a kona~no pokazali svoje pravo

Dana{wi program A grupa Francuska - Nema~ka (14) Turska - Poqska (19) B grupa Rusija - Holandija (14) Finska - Estonija (19) C grupa Slova~ka - Gr~ka (16.30) D grupa ê{ka - Italija (16.30) lice u me~u s êsima i obezbedili prolaz u drugu rundu takmi~ewa. Nije rezultat ono {to posebno raduje, jer smo pre po~etka duela s êsima bili veliki favoriti, ve} je to na~in na koji su orlovi odigrali, borbeno, ozbiqno i iskusno.

Slavqe odbojka{a Srbije

Poznato je da je me~eve u kojem ste favorit treba odigrati najozbiqnije mogu}e, bez trenutka opu{tawa, ali su na{u se-

Rezultati A grupa

Poqska - Nema~ka 1. Poqska 2. Nema~ka 3. Turska 4. Francuska

2 2 1 1

3:1 (25:17, 25:23, 27:29, 25:14) 2 0 6:2 4 1 1 4:5 3 0 1 2:3 1 0 1 1:3 1

B grupa Holandija - Estonija 1. Holandija 2. Rusija 3. Estonija 4. Finska

2 1 2 1

3:1 (27:29, 25:19, 25:18, 30:28) 2 0 6:3 4 1 0 3:1 2 0 2 2:6 2 0 1 2:3 1

C grupa [panija - Gr~ka Slovenija - Slova~ka 1. [panija 2. Slova~ka 3. Gr~ka 4. Slovenija

2 1 1 2

1 1 1 0

0:3 (23:25, 20:25, 21:25) 0:3 (20:25, 21:25, 25:27) 1 3:3 3 0 3:0 2 0 3:0 2 2 0:6 2

D grupa Bugarska - Italija Srbija - ^e{ka 1. Bugarska 2. Srbija 3. Italija 4. ^e{ka

2 2 1 1

2 1 0 0

3:0 (26:24, 25:22, 25:22) 3:0 (25:22, 26:24, 25:14) 0 6:2 4 1 5:3 3 1 0:3 1 1 0:3 1

25. SVETSKO PRVENSTVO U PLANINSKOM TR^AWU

êtvorka brani boje Srbije U italijanskom gradu Kampodol}inu sutra }e se odràti 25. svetsko prvenstvo u planinskom tr~awu. U konkurenciji }e se na}i 152 takmi~ara iz 35 zemaqa, a vo|a reprezentacije Srbije na ovom nadmetawu Goran êgar tim povodom je rekao: - Boje Srbije na Svetskom prvenstvu brani}e Miroslav Komar~evi}, Kristijan Sto{i}, Zdravko Mi{ovi} i Neboj{a Milenkovi}. Ve} devet godina AS Srbije ima predstavnike u najmla|oj atletskoj disciplini, a ove godine, osim pojedina~nih nastupa takmi~ara, bodova}e se i ekipni plasman zemaqa u~esnica. Staza je duga 12.700 metara i ~ine je tri kruga, s dosta uspona. Konkurencija je veoma jaka, ali verujem da }e na{i sportisti pruìti maksimum i da }e se boriti za {to boqi plasman. Ina~e, Goran êgar }e, kao {ef srpskog tima, u~estvovati i na kongresu Svetske federacije u planinskom tr~awu i zastupati ineterese na{e zemqe. Ovo je izborna godina za rukovodstvo Svetske federacije i êgar veruje da }e se uspe{na saradwa s wom nastaviti i da }e podr{ka koju Srbija ima biti jo{ zna~ajnija. A. P.

lekciju êsi uhvatili nespremnu i vodili u prvom setu. Tek posle dva bloka Marka Podra{~anina stigli smo do 22:20 i priveli set kraju za vo|stvo. Kona~no je proradio blok orlova, za razliku od me~a s Bugarima, pa su na{i protivnici imali velikih problema u nastavku. Ipak, iako autsajderi na papiru, uspeli su êsi da namu~e na{u reprezentaciju. Nisu dopu{tali Grbi}u, Miqkovi}u i drugovima da se odlepe, ve} su stalno bili tik uz nas, da bi napada~kim servisom krajem drugog perioda igre stigli do egala 21:21, a potom i povedu. Povredio se Stankovi} pri doskoku i zamenio ga je Geri} na servisu. Sa dva projektila omogu}io je Podra{~aninu da zakuca na set lopti za dvosetovno vo|stvo. Za tren oka smo stigli do 4:0 u tre}em setu, da bi êsi odmah izjedna~ili na 6:6, ali je tada na scenu stupio Andrija Geri} i sa nekoliko blokova doneo sigurnost na{oj reprezentaciji i zato smo stigli do ogromnih sedam poena vi{ka koje smo sigurno sa~uvali. Danas reprezentacija Srbije ima slobodan dan, a sutra igra protiv Italije u posledwem me~u takmi~ewa po grupama. M. R.

SUTRA U SENTI

Svetska elita na okupu Kugla{ki klub Senta bi}e sutra doma}in me|unarodnog turnira, kojim }e se obele`iti 120 godina kugla{{kog sporta u gradu kraj Tise. Pored doma}ina Sente u~estvova}e slovena~ki prvoliga{ Brest Novolit iz Cerknice, {ampion ma|arske Gabonatrans iz Segedina i ekipa Svetske zvezde, za koju }e nastupiti osvaja~i medaqa sa svetskih {ampionata. Za Svetske zvezde igra}e reprezentativci Srbije Vilmo{ Zavarko, Jovan ]ali}, Goran Ostoji}, Arpad Antal, a uz wih }e biti jo{ Matko Bulka (Hrvatska) i @ombor Zapletan (Ma|arska). Spisak u~esnika najavquje da }e za qubiteqe kugla{kog sporta ovo biti veliki u`itak, jer u ekipi ma|arskog {ampiona Gabonatrans nastupaju na{i internacionalci Laslo Fekete, Tibor Sel i @olt Ki{. Turnir na stazama sen}anske kuglani u Narodnoj ba{ti po~iwe od 9 ~asova, otvori}e ga predsednik op{tine Zoltan Pek, a na zavr{etku turnira bi}e predstavqena monografija o 120 godina kugla{kog sporta u Senti, koju je priredio Laslo Taboro{i. M. Mitrovi}

SPORT

DNEVNIK KVALIFIKACIJE ZA SVETSKO PRVENSTVO

Srbi zagledani u Pariz Kvalifikacije za Svetsko fudbalsko prvenstvo, koje }e se odr`ati slede}e godine u Ju`noj Africi, ulaze u zavr{nicu. Danas i u sredu igraju se odlu~ujju}i me~evi gotovo na svim kontinentima. Jedino su kvalifikacije u Aziji zavr{ene, ostalo je jo{ da se odigra

put ka Ju`noj Africi, ali i ovako smo u sjajnoj poziciji, jer nam u sredu na Marakani odgovara i remi. Selektor trikolora Rajmond Domenek je pred me~ s Rumunijom zaboravio na sve sukobe, pod zastavu je pozvao sve raspolo`ive snage, tu su i Anri i Maluda, koji su do sada izostajali.

S treninga francuske reprezentacije

bara` me~ izme|u Bahreina i Saudijske Arabije, koje obezbe|uju dodatne kvalifikacije s Novim Zelenadom. Pored doma}ina Ju`ne Afrike plasman na Mondijal izborili su jo{: Sverna Koreja, Ju`na Koreja, Australija i Japan , kao i Holandija koja nadmo}no vodi u devetoj evropskoj kvalifikacionoj grupi. Posle dana{wih me~eva bi}e mnogo jasnija situacija gotovo u svim rupama. Mi smo slobodni, ali pomno }emo pratiti utakmicu u Pariza, gde Francuska ugo{}uje Rumuniju ( TV, 21 sat). Remi ili poraz galskih petlova bi nam otvorio

Pored me~a u Parizu u centrru pa`we je veliki ju`noameri~ki derbi izme|u Argentine i Brazila. Ni pod vo|stvom Dijega Maradone gau~osima ne cvetaju ru`e, pa je ovo mo`da za Mesija i drugove i presudan me~, u slu~aju poraza Argentinci bi mogli da padnu na petu opoziciju i tada bi morali u bara`.Bi}e zanimqivo i u prvojn evropskoj grupi gde }e Portugalci u Kopenhagenu poku{ati da uhvate posledwi voz, dok u Budimpe{ti Ma|ari u me~u sa [vedskom jure drugu poziciju. G. K.

EVROPA Grupa1 Danska - Portugal Ma|arska - [vedska

(20) (20)

Moldavija - Luksemburg Izrael - Letonija [vajcarska - Gr~ka

Grupa 2

(19) (20) (20.30)

subota5.septembar2009.

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO MLADIH: SRBIJA U NOVOM SADU IGRA SA SLOVA^KOM

Pobeda ne sme izma}i Mlada fudbalska reprezntacija Srbije okupila se u izmewnom sastavu u odnosu na prethodni tim pre nekoliko nedeqa i pod vo|stvom novog selektora Ratomira Dujkovi}a odigrala jedan pripremni me~ u Novom Sadu (pobedila Izrael 1:0), a danas }e na stadionu "Kara|or|e" do~ekati vr{wake iz Slova~ke u prvom me~u kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, koje se 2011. godine igra u Danskoj. Tradicionalno je stadion "Kara|or|e" bio tali~an za mladu reprezentaciju, pa se svi u na{em taboru nadaju novom uspehu. - Nadamo se pobedi i uspe{nom po~etku kvalifikacija. Na{ dana{wi rival je snaàn, ali dobro smo ga izanalizirali, pa ne bi smelo da bude iznena|ewa. Pobeda nam je imperativ, jer èlimo da obradujemo Srbiju rekao je selektor Dujkovi}. Ne}e sve biti ruì~asto za nedavno promovisanog selektora, jer u timu ima nekoliko povre|enih igra~a, a svi o~ekuju da pobeda mlade reprezentacije bude lep uvod za me~ A tima koji igra u sredu izuzetno va`nu

utakmicu sa Francuzima. - Posle prijateqske utakmice sa Izraelom povredio se na{ {toper Vukovi} i sigurno ne}e igrati, a neizvestan je i nastup Rajkovi}a koji je na pregledima u Beogradu, pa }emo oko sastava vi{e znati posle posledweg treninga. [to se ti~e A tima i wihovog me~a sa Francuzima, rekao bih da nije istorijski kako ga mnogi mediji predstavqaju,ne ose}amo takav pritisak jer smo se udaqili od ~itave situacije i skoncentrisali se na na{ me~. Zahvalio bih se selektoru Anti}u {to je sa priprema pustio Milin- Ho}e li se danas radovati na â&#x20AC;&#x17E;Kara|or|uâ&#x20AC;?: mladi reprezentativci Srbije kovi}a da odigra za mladi tim, a va`niji, posebno zbog ~iwenice ku nadmetawa. Verujem da nam saradwu }emo nastaviti, jer mlada igramo na doma}em terenu. pobeda ne}e izma}i - rekao je da selekcija mora da bude servis Razgovarao sam sa trojicom SloMilinkovi}. najkvalitetnijem nacionalnom vaka, klupskim drugovima, i reMe~ na stadionu "Kara|or|e" timu - istakao je Dujkovi}. kli su mi da }e nastpiti veoma po~iwe u 16.30 ~asova, ulaznice Reprezntativac Marko Mizatvoreno. Bez obzira na to, moko{taju 400 dinara za zapad, 300 linkovi} igra za Ko{ice i siramo da se fokusiramo na na{u za istok i 200 dinara za jug. Me~ gurno najboqe poznaje slova~ku igru i da pobedimo jer }e nam ta iz Novog Sada prenosi}e RTS na selekciju. - Prvi me~ je uvek najtri boda mnogo zna~iti u nastavdrugom kanalu. M. Risti}

NAJBOQA REPREZENTACIJA SRBIJE ODRADILA TRENING U ^ELAREVU

Anti} u Pariz, igra~i u Kovilovo Njaboqi fudbaleri Srbije su monotoniji idili~nog ambijenta u Kovilovu zamenili kra}im radnim izletom do ^elareva. U sklopu priprema za megdan s Francuzima nacionalni tim odradio je trening na stadionu ^SK-a. I zaista i ovakav potez pokazao je koliko su na{i reprezentativci omiqeni u narodu. Nekoliko stotina de~aka i devoj~ica okupilo se u ^ela-

vru}ine - konstatova je selektor Anti}. Reprezentativci su potom obi{li pivaru u ^elarevu, jer poznato je da je Karslberg kompanija jedan od ve}ih sponzora FSS. Tom prilikom odr`ana je i pres konferencija na kojoj je selektor Anti} obe}ao svima u Karslberg kompanije da }e im 117. ro|endan ulep{ati pobedom protiv Francuske.

- Ponovi}u da je moj zadatak da spustim loptu na zemqu. Upravo u prilog tome je i ovo druèwe sa decom u êlarevu i uop{te svim qubiteqima fudbala koje nas apsolutno podràvaju. To je i dodatni motiv i obaveza vi{e da ~itav dekor pretvorimo u pozitivnu klimu iz koje treba da dobijemo i adekvatan rezultat - konstatovao je iskusni strateg.

Grupa 3 Poqska - S. Irska Slova~ka - ^e{ka

(20.30) (20.30) Grupa 4

Azerbejyan - Finska Rusija - Lihten{tajn

(17) (18)

Grupa 5 Jermenija - BiH Turska - Estonija [panija - Belgija

(18) (20) (22) Grupa 6

Ukrajina - Andora (16) Hrvatska - Belorusija

(20.30) Grupa 7

Austrija - Farska Ostrva Francuska - Rumunija 1. Srbija 7 2. Francuska 6 3. Litvanija 7 4. Austrija 6 5. Rumunija 6 6. Farska Ostrva 6

Bugarska - Crna Gora Gruzija - Italija Kipar - Republika Irska [kotska - Makedonija Island - Norve{ka

Kolumbija - Ekvador Peru - Urugvaj Paragvaj - Bolivija Argentina - Brazil ^ile - Venecuela

6 4 3 2 2 0

0 1 0 1 1 1

Grupa 8

Grupa 9

Ju`na Amerika Subota Nedeqa

1 1 3 3 3 5

(20.30) (21) 15:5 18 8:6 13 6:6 9 7:9 7 7:10 7 1:8 1

(19.30) (20) (20.30) (16) (20.45)

(22.30) (22.30) (00.30) (02.30) (03.30)

Reprezentativci i stru~ni {tab posetili fabriku piva u ^elarevu

revu da pozdravi izabranike selektora Anti}a. Sve vreme su aplauzima nagra|ivali atraktivne poteze na treningu, a potom bili presre}ni kada su dobili autograme od @igi}a, Stankovi}a, Jovanovi}... - Prijala nam je ova kratka promena, trening je bio intenzivan, ali ne{to kra}i usled tropske

- Apsolutno smo svesni zna~aja utakmice koja je ispred nas. Ube|en sam da }emo biti na nivou iz prethodnih duela, a to je ono {to od nas qubiteqi fudbala o~ekuju. Gledamo iskqu~ivo sebe i svoje interese - poru~io je selektor. I u ^elarevu se videla euforija koja je zahvatila Srbiju uo~i megdana sa trikolorima.

Tejlor umesto Platinija Generalni sekretar FSS Zoran Lakovi} po povratku iz Liona, gde je u~estvovao u radu pravne komisije UEFA, preneo je najsveìje vesti povodom predstoje}eg duela Srbija - Francuska. - Uputili smo poziv predsedniku UEFA Mi{elu Platineu da bude specijalni gost na Marakani u sredu 9. septembra. Zbog silnih obaveza ne}e biti u mogu}nosti da doputuje za Beograd, ali }e ga zameniti generalni sekretar Tejlor. Konstatovao je da }e derbi me~ izme|u Srbije i Francuske biti najinteresantniji na planeti 9. septembra i da mu je ào {to ne}e biti na toj utakmici, a povodom prognoze rezultata bio je poprili~no suzdràn - saop{tio je Lakovi}.

Selektor }e ve} danas biti u Parizu kako bi na licu mesta video me~ izme|u Francuske i Rumunije. - Svaki dodatni podatak je dragocen, ali ni{ta se u na{im planovima ne mewa bez obzira na ishod okr{aja u gradu svetslosti. Nas kalkulacije ne zanimaju, mi se bavimo iskqu~ivo sobom i poku{avamo da utakmicu do detaqa pripremimo na najboqi mogu}i na~in. Verujem da smo na dobrom putu i da }emo sve kockice slo`iti kako treba - zakqu~io je Anti}. Te{ko je otkriti sve takti~ke zamisli selektora Anti}a, odnosno naslutiti startnu postavu za duel na Marakani. - Jasno je da od prvog dana priprema svi momci jednostavno `ive za ovu utakmicu. Logi~no je da u glavi postoji osnovna ideja i da intenzivno razmi{qam o sastavu i konceptu igre. Ipak, kona~u odluku done}u tek na dan utakmice.

TRENER GOLMANA REPREZENTACIJE RADE ZALAD

Stojkovi} je fenomen Zdravstveni bilten u taboru na{eg nacionalnog tima je zadovoqavaju}i. Istina, najvi{e problema imaju golmani. - Brki} je stigao sa povredom vrata i morao je da se vrati u klub. Di{qenkovi} vu~e staru povredu, a re~ je o ligamentima kolena i zbog toga }e dva dana pauzirati. Naknadno je upu}en poziv Isailovi}u kako bi se trena`ni proces normalno odvijao - raportirao je trener golmana Rade Zilad. Punom snagom ve`ba Vladimir Stojkovi}. - Kod wega je zaista jako izraèn voqni momenat i u potpunosti sprovodi zacrtani program rada. Opredelili smo se za specifi~an reìm treninga kako bismo mu podigli formu pred ovu va`nu utakmicu. Nema dileme, odre|eni problem mogla bi da predstavqa ~iwenica da je Stojkovi} dugo van takmi~arskih duela. - To je svakako hendikep. Ipak, i u proteklom periodu Stojkovi} nije imao kontinuitet brawewa u klubu, ali je posao u reprezentaciji uvek odra|ivao sjajno. Ube|en sam da }e i ovoga puta biti na zavidnom nivou, to smo od wega ve} navikli, to se i o~ekuje. Specifi~an program osmi{qen za Stojkovi}a ide svojim tokom. - Ponavqam, on je istinski fenomen, to odgovorno tvrdim iz golmanskog ugla. Iako dugo nije osetio draì takmi~ewa nije izgubio onaj neophodni ose}aj za prostor i igru - zakqu~io je Zilad. To je moje opredeqewe i obaveza da odrìm svojevrsnu tenziju u ekipi, jer ponavqam, svi igra~i jednostavno ìve za ovaj okr{aj zakqu~io je Anti}. Fudbaleri prirpeme nastavqaju danas u Kovilovu. Z. Rangelov

SPORT

subota5.septembar2009.

DNEVNIK ME\UNARODNI TURNIR U NOVOM SADU

POJEDINA^NO PRVENSTVO SRBIJE I EP ME[OVITIH PAROVA U SUBOTICI

Danas odluka o medaqama u singlu Drugog takmi~arskog dana u Subotici stonoteniska nadmetawa naizmeni~no su se odvijala u okviru Otvorenog prvenstva Srbije i Evropskog prvenstva u dublu, a u 18 ~asova odr`ana je i sve~ana ceremonija otvarawa, kada je gradona~elnik Sa{a Vu~ini} pozdravio takmi~are i goste i po`eleo im prijatan boravak na severu Ba~ke. Prvi su ju~e u ringove iza{li miksevi, a par @olt Pete

– Gabrijela Feher opravdao je o~ekivawa. @olt Pete je prvog dana Pojedina~nog prvenstva Srbije obezbedio plasman u osminu finala, pa je rastere}enije u{ao i u prvi me~ miks-dubla u paru s Gabrijelom Feher. Na{ tandem dobio je rusku kombinaciju Guman, Ermakova 3:1 (10, 6, 4, 5). - Zadovoqan sam dosada{wim igrama u Subotici. ^ak se nisam nadao da }u dosti}i ovaj nivo forme, jer smo tokom priprema naporno trenirali. Nadam se

@olt Pete

Rezultati Srbija open Mu{karci: A grupa - Tre}e kolo: Ku~uk – Gordi} 3:2. Tabela: 1. Karaka{evi}, 2. Ku~uk, 3. Gordi}. B grupa - Tre}e kolo: Filimon – Z. Pete 3:1, Petkov – Guman 3:1. Tabela: 1. Filimon, 2. Z. Pete, 3. Petkov, 4. Guman. C grupa - Tre}e kolo: [}etinin – Koso 3:0, Kazaku – Bor~i} 2:3. Tabela: 1. [}etinin, 2. Kazaku, 3. Bor~i}, 4. Koso. D grupa - Tre}e kolo: ]oti – Crepuqa 3:1. Tabela: 1. ]oti, 2. Crepuqa, 3. Lupulesku. E grupa - Tre}e kolo: Bardon – ^oni} 3:0 , Sel – Ceki} 3:0. Tabela: 1. Bardon, 2. Sel, 3. Ceki}, 4. ^oni}. F grupa - Tre}e kolo: Jevtovi} – Stamenkovki 3:0, [imanski – Suboti} 3:0. Tabela: 1. [imanski, 2. Jevtovi}, 3. Suboti}, 4. Stamenkovski. G grupa - Tre}e kolo: @. Pete – Nekvedovi~ 3:0, Ju{kovi} – Savi} 0:3. Tabela: 1. Pete, 2. Nekvedovi~, 3. Savi}, 4. Ju{kovi}. H grupa - Tre}e kolo: Pi{tej – Milo{evi} 3:1, Radowi} – Stanojkovski 3:0. Tabela: 1.Pi{tej, 2. Radowi}, 3. Milo{evi}, 4. Stanojkovski. @ene: A grupa - Tre}e kolo: Vi. Pavlovi~ (Belorusija) – Todorovi} 3:2. Tabela: 1. Vi. Pavlovi~, 2. Todorovi}, 3. Holok. B grupa - Tre}e kolo: Ve. Pavlovi~ (Belorusija) – Barna 3:0, Geme{ (Rumunija) – \ur~ik 0:3. Tabela: 1. Ve. Pavlovi~, 2. \ur~ik, 3. Geme{, 4. Barna. C grupa - Tre}e kolo: Paskauskiene (Litvanija) – Krsmanovi} 3:0, Vince (Rumunija) –

Tot 1:3. Tabela: 1. Paskauskiene, 2. Tot, 3, Vince, 4. Krsmanovi}. D grupa - Tre}e kolo: Samara (Rumunija) – Maksuti 3:0, Ermakova (Rusija) – Lupulesku 2:3. Tabela: 1. Samara, 2. Ermakova, 3. Lupulesku, 4. Maksuti. E grupa - Tre}e kolo: Erdeqi – Rogi} (C. Gora) 3:0. E. Tapai - Loba~eva (Rusija) 1:3. Tabela: 1. Erdeqi, 2. Loba~eva, 3. Tapai, 4. Rodi}. F grupa - Tre}e kolo: Feher – Zowi} (C. Gora) 3:0, Dospina (Rumunija) – Fewve{i 3:1. Tabela: 1. Feher, 2. Dospina, 3. Fewve{i, 4. Zowi}. G grupa - Tre}e kolo: Privalava (Belorusija) – Tru`inski 3:0. Tabela: 1. Molnar, 2. Privalava, 3. Tru`inski, 4. U~e. H grupa- Tre}e kolo: Pietkievi~ (Poqska) – Galowa 2:3. Tabela: 1. Pietkievi~, 2. Galowa, 3. Radowi}, 4. Ristovska.

EP u miksu A grupa - Prvo kolo: Nekvedovi~, Ve. Pavlovi~ (Belorusija) – Ju{kovi}, Loba~eva ( C. Gora, Rusija) 3:1, Zeng, Hu (Turska) – Kazaku, Vince (Rumunija) 3:1.B grupa - Prvo kolo: Filimon, Samara (Rumunija) – Bardon, Todorovi} (Slova~ka, Srbija) 3:0, Milo{evi}, Molnar – Petkov, Galowa 2:3. C grupa Prvo kolo: @. Pete, Feher – Guman, Ermakova (Rusija) 3:1, ]oti, Dospina (Rumunija) – Menge, Ozler (Turska) 3:1.D grupa - Prvo kolo: Jevtovi}, Erdeqi – Daldozo, Ste{enko (Italija) 3:2, Vang, He (Turska) –Ku~uk, Privalava (Belorusija) 3:0.

Dana{wi program EP u miksu: Tre}e kolo po grupama (10 i 10.40). êtvrto kolo po grupama (13.30 i 14.10). Peto kolo po grupama (16.30 i 17. 15). Srbija open: @ensko ~etvrtfinale (11.45). Mu{ko ~etvrtfinale (12.30). @ensko polufinale (15). Mu{ko polufinale (15.45). @ensko finale (18.30), Mu{ko finale (19.30). da nisam prerano do{ao u najboqu formu, jer bih prave igre tek trebalo da pruìm na Ekipnom evropskom prvenstvu u [tutgartu koje po~iwe za desetak dana – rekao je posle pobede u premijernom me~u me{ovitih parova @olt Pete. Marko Jevtovi} i Aana Marija Erdeqi odigrali su zanimqiv duel s italijanskom kombinacijom Daldozo-Ste{enko. Posle vo|stva od 2:0, rivali su izjedna~ili da bi pobednika odlu~io peti set u kom su slavili reprezentativci Srbije – 3:2 (7, 7, -6, -3, 5). U ènskom singlu plasman u daqe takmi~ewe od na{ih stonoteniserki obezbedili su: Todorovi}, \ur~ik, Tot, Erdeqi, Feher, Molnar i Galowa. Od mu{karaca to su: Karaka{evi}, bra}a Pete, Crepuqa, Sel, Jevtovi} i Radowi}. Ve~eras }e se znati i osvaja~i medaqa na Pojedina~nom prvenstvu Srbije, a podse}amo da }e najboqi osvojiti po 2000 evra u obe konkurencije. S. Savi}

Draì u pomen Rukovodstva xudo saveza Srbije i Vojvodine, kao i UXSK Slavija organizacijom me|unarodnog xudo turnira u Novom Sadu neguju uspomenu na Svetozara Draù Mihailovi}a, jednog od najve}ih xudo pregaoca na na{im prostorima. Prema proceni organizatora, na Draìnom memorijalu se

o~ekuje u~e{}e preko 100 takmi~ara iz Rusije, Nema~ke, Francuske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Ma|arske i Srbije. Memorijal je za seniorski uzrast, a prvoplasirani u te`inskim kategorijama dobi}e po 500 evra. Dana{we takmi~ewe po~iwe u 11 ~asova u xudo sali Spensa. J. G.

EP ZA PIONIRE, JUNIORE I KADETE

Zlato Na|i Mitov (Specijalno za „Dnevnik”) Na Evropskom prvenstvu u karateu za pionire, kadete i juniore u rumunskom gradu Konstanci nadme}u se takmi~ari iz 22 dr`ave, me|u kojima i 41 karatista iz na{e zemqe. Prvog dana takmi~ewa u katama Novosa|anka Na|a Mitov osvojila je zlatnu medaqu, Ivan Dobrijevi}

i Toni Kova~evi} srebrnu, dok su Milica Nedimovi}, Robert Bajuh i Du{an Staj{i} osvojili bronzu. - [est medaqa prvog dana takmi~ewa je lep uspeh, a malo je falilo da ih bude vi{e. U naredna dva dana nadmetawa verujem da }emo osvojti jo{ desetak odli~ja - rekao je selektor Du{an Da~i}. M. Grbi}

MARTIN JOL, TRENER AJAKSA

Panteli} spreman kao zapeta pu{ka Trener Ajaksa Martin Jol priznao je da je prijatno iznena|en time {to je novi napada~ tog kluba Marko Panteli} ve} sada fizi~ki odli~no pripremqen, iako nije pro{ao pripreme. - Marko je ve} sada spreman da zaigra, {to me pomalo iznena|uje Rekao sam mu da sam zadovoqan, a na{ fizioterapeut mi je potvrdio da Panteli} moè odmah da istr~i na teren - kazao je Jol. Srpskom napada~u na kraju pro{le sezone istekao je ugovor sa nema~kom Hertom, a formu je odràvao treniraju}i sa Crvenom zvezdom. Jol je kazao i da Panteli} ima veliki ugled u Nema~koj i da nije bio siguran da li }e srpski internacionalac èleti da igra u holandskoj ligi.

STEPI PROSLAVIO RO\ENDAN: [ampionska torta s prskalicama, pe~ewe, muzika, igra~i, saradnici, novinari i, naravno, supruga. U takvom ambijentu je trenerski vuk Dragoslav Stepanovi} proslavio 61. ro|endan u Sportskom centru “Vujadin Bo{kov” u Veterniku. Prelazak u sedmu deceniju `ivota obele`io je tamo gde ga i najvi{e provodi - pored zelenog terena Kad je izneta torta sa trofejom namawenim prvaku Srbije u fudbalu i natpisom: “Stepi {ampion”, trener se nasmejao i propra}en aplauzom poru~io: “Ovom tortom ste vi sve rekli, ja ne moram ni{ta”.

- On je veliko fudbalsko ime i, iskreno, nisam bio siguran da li }e pristati da potpi{e za Ajaks. Mnogi su mislili da }e iz Herte oti}i u jednu od tri najja~e lige na svetu. On sigurno ima kvalitet da igra u [paniji, Italiji ili Engleskoj - naveo je strateg tima iz Amsterdama. Jol je dodao da mu je drago {to je Ajaks, nakon nekoliko meseci potrage, anga`ovao kvalitetnog napada~a. - Va`no je da smo uspeli da dovedemo novog napada~a. Panteli} ima sjajnu tehniku i veoma je izdr`qiv. Neko ko je dao 40 golova u Bundesligi ne mo`e da bude lo{ napada~ - zakqu~io je Jol. Panteli} je potpisao jednogodi{wi ugovor sa amsterdamskim klubom.

A fudbaleri Vojvodine poklonili su svom {efu dres sa potpisima. Ni{ta neobi~no, ali je broj na dresu ono u ~emu je fora - 61. Dres, me|utim, nije obukao Stepanovi}, ve} wegova supruga Jelena, koja je priznala da je “okorela zvezda{ica”. Na proslavu je do{la u odgovaraju}im bojama - crvena majica, bele pantalone, crvene cipele. Pored klupskih ~elnika, ~lanova stru~nog {taba,igra~a, “padobranca” na `urci je bio i nekada{wi predsednik golubova~ke Zete Radojica Bo`ovi}.

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Prva liga Srbije - NOVI PAZAR: Novi Pazar - Mladost (A), ^ELAREVO: ^SK Pivara - Banat, SREMSKA MITROVICA: Srem - Dinamo, IN\IJA: In|ija - Sevojno Point, ZEMUN: Zemun - Be`anija, SOMBOR: Radni~ki Proleter .(Novi Sad i Teleoptik svoj me~ odigra}e u utorak na Detelinari). Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Srpska liga Vojvodina - VETERNIK: Veternik Viskol Pali}, BA^KI JARAK: Mladost - Dolina, [ID: Radni~ki

- Vr{ac, OXACI: Tekstilac Ites - Metalac AV, BA^KA PALANKA: Ba~ka - Big bul, NOVA PAZOVA: Radni~ki Kikinda. Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Vojvo|anska liga Istok STARI TAMI[: Radnik Radni~ki (Z), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Ba~ka (P), NOVO MILO[EVO: Vojvodina Sloboda, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Jedinstvo, ALIBUNAR: Budu}nost - Ba~ka Topola, VOJVODA STEPA: Crvena zvezda - BAK.

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad KARAVUKOVO: Polet - Radni~ki (SM), KA]: Jugovi} 1.maj Agroruma, BELEGI[: Omladinac - Budu}nost (M), RUMA: Sloven - [ajka{, RASTINA: Solunac - Radni~ki (I). Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Podru~na liga Novog Sada BA^: Tvr|ava - Mladost (NS), VRBAS: Vrbas - Mladost (BP). Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

SPORT

DNEVNIK DU[AN IVKOVI], SELEKTOR SRBIJE

Verujem u ovaj tim Od po~etka priprema na{e najboqe ko{arka{ke reprezentacije za Evropsko prvenstvo pro{lo je nepunih osam nedeqa, odigrano je deset utakmica i odr`ano ko zna koliko treninga. Spisak je skra}en na tra`enih 12 imena, tako da je sve spremno za polazak u Poqsku, na takmi~ewe na kojem }e mladu i perspektivnu selekciju Srbije predvoditi na{ najiskusniji i najboqi trener. Du{an Ivkovi} (65) je uo~i leta za Var{avu (danas u 13.45) izrazio zadovoqstvo ura|enim otkako

starost ekipe - objasnio je selektor. Trofejni stru~wak dodao je da ovaj tim zna kako }e da igra i izbori se za takmi~arske ciqeve i najavio da }e u rotaciji biti mesta za svih 12 igra~a. Ivkovi} je istakao i da nas posle te{ke grupe (od 7. do 9. septembra igra}emo sa [panijom, Slovenijom i Velikom Britanijom) o~ekuje ne{to lak{a druga faza EP. - Verovatno dobijamo Litvaniju, Tursku i Poqsku, dok su u drugom delu kostura evropski {ampion Rusija, Gr~ka, Francuska,

Mladost igra~a nije mana: Du{an Ivkovi}

je 13. jula okupio kandidate za nacionalni tim. - Na po~etku priprema, kada smo kao ciq zacrtali plasman na Svetsko prvenstvo u Turskoj, rekli smo da za to moramo da budemo spremniji od ostalih timova. Mislim da smo u tome uspeli - naveo je Ivkovi}. Pogledom na sastav, name}e se zakqu~ak da nikada na veliko takmi~ewe nismo ispratili mla|i tim od ovog. Nenad Krsti} i Bojan Popovi} su najstariji sa po 26 godina, sledi Kosta Perovi} sa 24, a ve}ina je ove godine proslavila 21. ili 22. ro|endan. Ali Ivkovi} je istakao da mu malo smeta insistirawe na mladosti koje je primetio u medijima. - Da, bi}emo najmla|i na EP. Ali budite sigurni da je to najkvalitetniji tim kojim Srbija trenutno raspola`e i u koji imam puno poverewe. Ni{ta nije ve~no, pa sam tako i ja odustao od svog principa kada sam se zahvalio Du{anu Kecmanu. Ali kada sam to uradio, nisam razmi{qao za koliko }u oboriti prose~nu

Hrvatska. Mora}emo da odrìmo visok ritam i nadam se do~ekamo ~etvrtfinale spremni. Kapiten Nenad Krsti} ocenio je da su iza ekipe sasvim dobre pripreme. - Povrede su nas uglavnom zaobi{le, spremni smo i jedva ~ekamo da takmi~ewe po~ne. Svi znamo u kakvoj smo grupi, ali ne razmi{qamo mnogo o tome. Kre}emo utakmicu po utakmicu, po~ev{i od [panije i mislim da uz malo sre}e moèmo da napravimo uspeh na EP. Ko{arka{ima je sre}u poèleo i Branko Radujko, generalni direktor kompanije „Telekom Srbija“, koja je ove godine glavni sponzor reprezentacije. - Kada smo pro{le godine odlu~ivali koga da sponzori{emo, rekli su nam da je najve}i rizik u vaterpolu i u ko{arci, jer je u tim sportovima izvr{ena smena generacija. Vaterpolisti su sa Svetskog prvenstva doneli zlato, pa zato pozivam sve koji vole ko{arku da veruju i u ovaj mladi tim poru~io je Radujko.

subota5.septembar2009.

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE

Nole se zagrevao protiv Bola Novak \okovi} se na drugom me~u US opena prakti~no zagrevao za predstoje}e, te`e okr{aje. Ili se bar tako ~inilo u me~u sa Karstenom Bolom, budu}i da je srpski teniser slavio sa ubedqivih 3:0, po setovima 6:3, 6:4, 6:4 i bez mnogo muke stigao do tre}eg kola takmi~ewa. Mladi Australijanac, koji posledwih meseci igra najboqi tenis u karijeri, poku{ao je da bude ravnopravan protivnik ~etvrtom sa ATP liste, ali nije imao ni dovoqno snage, ni ume}a da ozbiqnije pripreti. On je tokom drugog seta do{ao do jedine prilike da napravi brejk i nije uspeo da je iskoristi, za razliku od \okovi}a koji je stvorio ~ak 16 {ansi, a realizovao tek tri. Iako je u tome podbacio srpski igra~ sve vreme je kontrolisao igru na terenu, delovao ubedqivije i igrao stalo`eno, o ~emu svedo~i podatak da je protivnika naterao na 45 neiznu|enih gre{ki, dok je on napravio svega 18. Iako je sve delovalo lako, Novak tvrdi da je na terenu sve izgledalo druga~ije. - Uvek je te{ko predvideti kako }e igrati protivnik koga ne poznajete. Ja nisam gledao nije-

Novak \okovi}

dan Bolov me~ i samo sam mogao da pretpostavim kakvom }e se igrom suprotstaviti. Uvek je malo opasno biti u takvoj poziciji, jer ne znate da li rival mo`e da vas iznenadi. Ipak, ispalo je dobro, bio sam maksimalno oprezan, fokusiran tokom celog me~a

Eh, ta Vojvodina Srbijagas... Ko{arka{ko prvenstvo Srbije po~iwe 10. oktobra, a novosadski klub klini~ki je mrtav. I pored svih obe}awa o pronalaèwu re{ewa za produèwe ìvota crveno-belih koja su stizala iz Javnog preduze}a „Srbijagas“, osniva~a i vlasnika ovog sportskog kolektiva, ni{ta se jo{ nije dogodilo. Pro{la je, evo, jo{ jedna sedmica koja je grozni~avo i{~ekivana u klubu, a obe}ane sednice Upravnog odbora JP „Srbijagas“ nije bilo. Sada, kako ~ujemo, postoji obe}awe da }e se sastanak UO odràti naredne nedeqe i da }e ta~ka o klubu biti na wemu... Me|utim, toliko je posledwih nedeqa bilo sli~nih obe}awa, da bi bilo naivno, da ne kaèmo i neku grubqu re~, poverovati bez ograni~ewa u tu vest. Dok drugi klubovi lagano zavr{avaju sa sklapawem mozaika i stvaraju ekipe za narednu sezonu, u Vojvodini Srbijagas nema ni~ega novog. Ili, prostije, nema ba{ ni~ega: ni igra~a, ni novca, ni osmeha... êka se odluka iz JP „Srbijagas“, a we nema, pa nema. A bez te odluke, klub prakti~no ne postoji, osim u tu`bama koje su protiv wega podnete zbog neizmirenih potraìvawa. Ostalo je, prakti~no, jo{ samo mesec dana do po~etka lige, a u Vojvodini Srbijagas se

ne zna ho}e li ovaj tim u woj nastupiti. A ako se i odrì sastanak UO JP „Srbijagas“ te{ko je poverovati da }e klupski operativci uspeti da sastave iole ozbiqniju ekipu koja bi mogla ravnopravno da se nosi s rivalima u Prvoj ligi Srbije. I pored uveravawa da na trì{tu postoje kvalitetni igra~i koji bi bili radi da zaigraju u Novom Sadu, zaista je te{ko prihvatiti kao ~iwenicu da ima slobodnih ko{arka{a koji imaju kvalitet da se bore za ulazak u Superligu. Jer, oni koji su vredeli odavno su prona{li uhlebqewe, a na trì{tu, ~iwenica je, igra~a ima. Jedino pitawe je kakvog su oni kvaliteta. I tako... U smiraj leta 2009. godine, na samrtni~koj posteqi KK Vojvodina Srbijagas poku{ava da preìvi agoniju, da produì ìvot za jo{ jednu sezonu, veruju}i obe}awima svoga vlasnika. A on (vlasnik) za sada ima objektivno pre~eg posla od ko{arke i veliku zebwu ko{arka{ku primiruje obe}awima. Od wih se ne ìvi i pitawe je dana, mo`da i sata, kada }e KK Vojvodina Srbijagas biti skinuta s „ve{ta~kih plu}a“ (jer samo tako moèmo da shvatimo obe}awa) i kada }e nestati sa sportske scene Srbije. Aleksandar Predojevi}

i uspe{no sam predvi|ao wegove naredne poteze. Drago mi je {to sam brzo zavr{io posao - izjavio je \okovi} posle trijumfa. Nole je tako posle 109 minuta igre upisao drugi trijumf u Wujorku i u tre}oj rundi takmi~ewa igra}e protiv Amerikanca

Xesija Vajtena, 276. igra~a sa ATP liste. Doma}i teniser, koji se do sada nije susretao sa \okovi}em, u drugom kolu je eliminisao Argentinca Maksima Gonzalesa sa 6:7, 6:4, 7:5, 6:2 i stigao do najboqeg plasmana u karijeri na US openu.

Jelenu slomila bakina smrt Posle poraza u drugom kolu Otvorenog prvenstva Amerike od Kazahstanke Jaroslave [vedove od 1:2 (3:6. 7:6, 6:7) Jelena Jankovi} je priznala da je pre me~a saznala da joj je umrla baka i da zbog toga nije mogla da se koncentri{e na doga|aje na terenu. - Misli su mi bile negde drugde, jer mi je umrla baka. Veoma sam tu`na, jer sam bila izuzetno vezana za wu. Zaista sam se potrudila da igram, ali bilo je veoma te{ko. U ìvotu postoje i va`nije stvari od tenisa. Ni mama nije bila sa mnom na me~u, po{to je otputovala u Srbiju da je poseti - izjavila je srpska teniserka, naglasiv{i da je doìvela veliki gubitak u ìvotu, jer joj je to bila jedina baka.

JO[ JEDNOM O VOJVODINI SRBIJAGAS

Klub klini~ki mrtav

@ivot ide daqe: Jelena Jankovi}

S PRIPREMA JUGOVI] UNIMETA

Raduje dobra atmosfera U novu sezonu Jugovi} Unimet ulazi sa (ne)znatno izmewenim sastavom. Oti{li su iskusni Neboj{a Petrovi} i Marko Stupar, trener Jordovi} ne ra~una na Predraga Dabeti}a i Branka A}imovi}a, a od novajlija tu su iskusni golgeter Milan Pavlov i povratnik u tim Du{an Petrovi}. U dosada{wem toku priprema Ka}ani su odigrali niz te{kih utakmica, u~estvuju}i na turnirima u Blacama i Novom Sadu, a seriju turnira okon~a}e u Novoj Pazovi. - Ve} sam navikao na ovakvu situaciju, radi se o uobi~ajenom poslu koji me o~ekuje na po~etku sezone. Olak{avaju}a okolnost je ta {to je ve}ina na{ih mladih igra~a pregrmela superliga{ki debi i stekla odre|eno iskustvo - ka`e trener Vladan Jordovi}. - Ekipa jo{ uvek nije u formi, {to je i normalno za ovaj deo priprema. Postignutim rezultatima u Novom Sadu i Blacama nisam zadovoqan. Me|utim, treba imati u vidu da smo igrali protiv ekipa koje su ranije po~ele pripreme, ali su i skusne. Nama je najva`nije da smo svesni s kim mo`emo da se takmi~imo, a s kim ne, zatim da je dobro to {to su stekli me|unarodno iskustvo. Istina, nije uobi~ajeno i primereno da na po~etku igramo s jakim ekipama, ali sve je to imalo svoj razlog. Izuzetno mi je va`no to {to smo postigli dobru atmosferu, pristup treninzima je maksimalan, a kada bude bilo potrebno oni }e biti pravi, tvrd orah za sve.

Ovog leta talentovani igra~i Jugovi}a bili su izloèni strahovitom pritisku brojnih menaxera i kvazi menaxera. Nije li vas i to poremetilo u realizaciji koncepcije koju ste ove godine zacrtali? - Koliko nam je u klubu drago {to su se na{i mladi igra~i na{li na meti menaxera i izazivaju pa`wu u javnosti, toliko je to optere}uju}e za jo{ uvek golobrade mladi}e. Skre}emo im pa`wu da prevremeni odlazak u inostranstvo moè da bude skretawe s puta i pravilnog razvoja. Mentalno i fizi~ki jo{ uvek nisu jaki i spremni da budu nosioci igre u inoklubovima. Pravi trenutak za odlazak u inostranstvo je onda kada postanu vode}i igra~i u Ligi, a ne klubu. Potrebno je da imaju strpqewa, a onda }e do}i i boqi klubovi i uslovi. Na po~etku sezone pruà vam se prilika da stvorite zavidnu bodovnu zalihu. Ho}e li Jugovi} Unimet biti spreman za takvu ètvu? - To tako izgleda na prvi pogled. Uop{te se ne radujem {to na po~etku igramo s novajlijama u Ligi. Smederevo i Dinao imaju iskusne sastave, PKB se znatno poja~ao, a o Crven~anima ne}u ni da tro{im re~i. Ove godine Superliga }e biti mnogo ja~a nego lani, iz inostranstva se vratilo mnogo igra~a, {to je doprinelo iskustvu i kvalitetu ekipa. Iznena|ewa su mogu}a, kao i kiksevi papirnatih favorita - kategori~an je strateg Ka}ana. J. Gali}

Jankovi}eva je priznala da nije imala adekvatnu pripremu za duel sa [vedovom, jer je mnogo plakala pre me~a, pa u jednom trenutku nije mogla ~ak ni da govori. - Odmah }u se vratiti ku}i kako bih bila uz mamu i celu svoju porodicu - navela je srpska teniserka. On je priznala da je u jednom trenutku me~a osetila i bol u nozi. - Zbog svega {to se de{avalo, bila sam veoma umorna i lo{e sam se kretala. Ose}ala sam gr~eve u mi{i}ima, jer nisam bila opu{tena, pa sam ~esto masirala nogu. Nisam bila ista osoba, nisam udarala lopticu kako treba, bila sam senka na terenu. Ipak, `ivot ide daqe i moram ovo da preguram - zakqu~ila je Jankovi}eva.

Nafta{i na dobrom putu Rukometa{i iz grada na Begeju uveliko se pripremaju za po~etak superliga{ke sezone u kojoj }e igrati u dosta izmewenom sastavu u odnosu na prethodnu sezonu i sa novim strategom @eqkom Bjelicom. Posle nekoliko kontrolnih utakmica i poraza sportski direktor Momir Rni} i trener Bjelica odràli su sastanak sa igra~ima i jasno im nazna~ili da o~ekuju mnogo vi{e od wih u narednom periodu, pogotovo u {ampionatu. Posledwe poja~awe Zrewaninaca je Miqan Mani} (igra na poziciji levog beka) koji je pristigao iz ORK Ni{a, dok je sudbina Veqkovi}a i Andrija{evi}a neizvesna i malo je verovatno da }e oni potpisati ugovor sa crveno-belim. - I pored poraza u pripremnim utakmicama, ja sam optimista i mislim da ciq koji smo postavili, a to je opstanak ne}e biti teàk zadatak za nas, a moje mi{qewe da imamo kvalitet i za sredinu tabele - rekao je trener @eqko Bjelica. - Dogovorili smo se da se oslonimo na doma}e igra~e i da stabilizujemo kluba, a da slede}e godine poku{amo da se vratimo u vrh srpskog rukometa. Ne}e biti lako, ali sam ube|en da kvalitetnim radom moèmo da nadomestimo nedostatak iskusnih igra~a i da }emo biti tvrd orah za mnoge ekipe koje pretenduju na vrh tabele. Proleter Naftagas danas u 18 ~asova igra prijateqsku utakmicu sa ekipom PKB-a iz Beograda u hali Medison. N. Jowev

SVET

subota5.septembar2009.

Vi{egradska grupa za zajedni~ke ambasade

AVGANISTAN

U napadu me|unarodnih snaga 90 mrtvih KUNDUZ: Avganistanski zvani~nici saop{tili su da je 90 qudi, uglavnom talibana, poginulo u vazdu{nom napadu me|unarodnih snaga na severu te zemqe. Meta napada me|unarodnih snaga za podr{ku bezbednosti u Avganistanu bila je grupa talibana koja je ju~e presrela cisternu sa naftom u oblasti Kunduz, nedaleko od granice sa Taxikistanom.

„Oko 90 qudi je poginulo, uglavnom talibana. Mali broj civila poginuo je u napadu. Me|u wima ima dece koja su do{la da besplatno uzmu gorivo iz cisterne“, rekao je portparol vlade u provinciji Kunduz. Nema~ka vojska, koja je u okviru NATO-a zadu`ena za taj sektor u Avganistanu, saop{tila je u Berlinu da je 56 talibana poginulo i da me|u (Beta) `rtvama nema civila.

VI[EGRAD: Ekonomska kriza navela je Vi{egradsku ~etvorku da se ugleda na skandinavske dr`ave tako da se u nekim zemqama tre}eg sveta ili u republikama biv{eg Sovjetskog Saveza uskoro mogu pojaviti table sa napisom „Ambasada Vi{egradske grupe“. Zajedni~kim ambasadama smetwu ne}e predstavqati ni povremeni o{tri sporovi kakvi izbijaju izme|u pojedinih ~lanica Grupe kao {to su spor Bratislave i Budimpe{te oko slova~kog jezi~kog zakona ili zabrana ma|arskom predsedniku Laslu [ojomu da 21. avgusta do|e u privatnu po-

setu u slova~ko Komarno na postavqawe spomenika ugarskom kraqu Svetom Stefanu. „Profesionalci smo, brzo }emo prevazi}i taj spor“, sloìli su se {ef ma|arske diplomatije Peter Bala` i portparol slova~kog MIP-a Peter Stano.Ideja da Poqska, ê{ka, Slova~ka i Ma|arska, koje su regionalnu saradwu zapo~ele posle pada komunizma, dobiju zajedni~ke ambasade u zemqama gde nemaju neke posebne interese, bilo je i ranije. Nijedna zemqa, me|utim, nije èlela da se odrekne simbola svoje nezavisnosti, a na to ih je tek sada nate-

UPRKOS PRETWI UN DA ]E UVESTI O[TRIJE SANKCIJE SEVERNOJ KOREJI

Pjongjang ponovo prkosi Zapadu WUJORK, PJONGJANG: Severna Koreja saop{tava da je stigla do zavr{ne faze oboga}ivawa uranijuma, {to je jedan od na~ina za proizvodwu atomskih bombi, uprkos pretwi UN da }e joj uvesti jo{ o{trije sankcije. Ta komunisti~ka dràva objavila je i da proizvodi dodatne atomske bombe zasnovane na plutonijumu Stiven Bosvort, izaslanik SAD za Severnu Koreju, kaè: „Zabriwavaju}e je sve ono {to Severna Koreja radi u oblasti nuklearnog razvoja. To zahteva da zadrìmo ukla|enu poziciju o potrebi potpunog nuklearnog razoruàwa korejskog poluostrva“. U pismu koje je misija Sjeverne Koreje pri UN dostavila Savetu bezbednosti navodi se da je „prerada iskori{}enih nukle-

arnih {ipki u zavr{noj fazi i da je izvu~eni plutonijum iskori{}en za naoru`awe“. Pjongjang, koji je nedavno uputio pomirqivije poruke Zapadu, posle vi{emese~nih tenzija, navodi da je sada spreman „i za dijalog i za sankcije“. Severna Koreja je godinama demantovala ameri~ke tvrdwe da u tajnosti razvija program oboga}ivawa uranijuma. Trinaestog juna, dan nakon {to su UN zaprtile ovoj zemqi poo{travawem sankcija, Pjongjang je saop{tio da }e pokrenuti program oboga}ivawa uranijuma i izvu}i dodatne koli~ine plutonijuma iz iskori{}enih {ipki u postrojewu Jongbjon. Ju`na Koreja ocenila je ovaj potez kao neprihva-

JEMEN

Vi{egrad u Ma|arskoj

rala globalna ekonomska kriza i mere {tedwe koje su nalo`ili premijeri sve ~etiri zemqe. „Sada nas je na to navela kriza. Samo tokom jedne godine morao sam da zatvorim ~etiri ambasade i osam konzulata. Isto su morale da u~ine moje kolege iz Poqske, ~e{ke i Slova~ke“, kazao je Bala`. Ma|arski ministar upozorio je da zemqe regiona, ~ak i u nekim va`nim zemqama sveta, gube diplomatska predstavni{tva, prestaju da izdaju vize ~ime prestaju kontakti i stvaraju se „crne rupe na mapi“.

IRSKA

Mawe Iraca za reformu EU DABLIN: Irska podr{ka sporazumu o reformi EU pala je za osam posto, a porastao je broj neodlu~nih glasa~a, pokazali su rezultati posledwih ispitivawa javnog mwewa. Samo ~etiri sedmice uo~i referenduma o sporazumu, anketa „Ajri{ tajmsa“pokazala je da je 29 odsto glasa~a protiv Lisabonskog

sporazuma, {to je jedan odsto vi{e u odnosu na posledwe istra`ivawe sprovedeno u maju. Broj neodlu~nih porastao je za sedam odsto i sada je ukupno 25 odsto Iraca bez odgovora, prenosi Radio Slobodna Evropa. Irska }e o sporazumu ponovo glasati 2. oktobra. Irci su na referndumu 2008. godine odbacili sporazum. (FoNet)

KINA

Misteriozni napadi {pricevima

Stiven Bosvort

tqiv i napomenula da }e o{tro reagovati na pretwe i provokacije.

Stru~waci vjeruju da Pjongjang ima dovoqno plutonijuma za {est do osam atomskih bombi.

Po`ar kod Los An|elesa podmetnut

Kraj ofanzive SANA: Vlada Jemena saop{tila je da }e suspendovati vojnu ofanzivu protiv {iitskih pobuwenika koja je po~ela 11. avgusta na severu zemqe. Mera je ve} stupila na snagu u 20 sati po sredwoevropskom vremenu (21 po lokalnom). Odluka je doneta nakon zahteva humanitarnih organizacija i stanovni{tva provincije Sada, kao i najava pobuwenika da }e obustaviti nasiqe, saop{tile su jemenske vlasti. Okon~awe ofanzive usledi}e nakon najave pobuwenika da }e prekinuti napade na bezbednosne snage i ukloniti mine, eksplozivne naprave i barikade sa puteva, navodi se u saop{tewu. Humanitarne organizacije UN saop{tile su da je huamnitarna situacija na severnu Jemena, pre svega u provinciji Sada „apsolutno dramati~na“. (Beta-AFP)

DNEVNIK

LOS AN\ELES: Veliki {umski po`ar u planinama iznad Los An|elesa, najve}i do sada u ovom okrugu, bio je podmetnut i o wemu }e biti sprovedena istraga zbog ubistva. Saop{tewe je usledilo po{to su istra`iteqi prona{li dokaze o podmetawu vatre na mestu s kojeg se pro{i-

rio poàr, koji je zahvatio podru~je veli~ine îkaga. Istraga je podignuta zbog ubistva, jer su tokom poàra poginula dva vatrogasca. „Nemamo nijednu dodatnu informaciju o uzroku poàra. Detektivi rade svoj posao, a mi svoj”, izjavio je Majk Ditrih, komandir vatrogasne brigade. Snage koje broje vi{e od 4.700 vatrogasaca sada s velikim uspehom lokalizuju vatrenu stihiju, koja besni od 26. avgusta u planinskom masivu San Gabrijel. „Uslovi za ga{ewe i daqe su te{ki. Vatra je nepredvidqiva i de{ava se da za veoma kratko vreme promeni pravac. Sada se trudimo da ugasimo {to vi{e, dok su povoqni vremenski uslovi“, kaè Ditrih. Do sada je izgorelo skoro 60 hiqada hektara zemqi{ta. U jeku poàra evakuisano je oko 6.300 domova. Pojedini su se ve} vratili svojim domovima, ali ima i onih kojima i daqe preti opasnost od poàra. Vatra je uni{tila vi{e od 60 ku}a, a za ga{ewe poàra potro{en je ~ak 21 milion dolara.

URUM]I: Policija je suzavcem razbila nove demonstracije Han Kineza ju~e ujutro u Urum}iju, glavnom gradu zapadne oblasti Sin|ang, koji su zahtevali ve}u bezbednost posle serije misterioznih napada {pricevima na stanovnike tog grada. Urum}i je pre dva meseca bio popri{te etni~kih sukoba izme|u ve}inskih Kineza i mawinskog muslimanskog naroda Ujgura. Desetine hiqada qudi glavnog grada Sin|anga, gde jo{ uvek vlada napetost zbog me|uetni~kih nereda u julu, protestovalo i tra`ilo garancije za svoju bezbednost. Prema zvani~nim podacima 476 qudi je od 20.

avgusta zatra`ilo pomo} lekara, po{to je ubodeno medicinskim iglama. Iako nisu navedeni motivi napada, dr`avna televizija navodi da su napadnuta 433 Kineza, {to nagove{tava, prema oceni televizije, da su ti incidenti bili etni~ki motivisani. U ju~era{wim neredima oko hiqadu Kineza okupilo se da izrazi nezadovoqstvo zbog nesigurnosti. Neki su zahtevali ostavku {efa komunisti~ke partije u toj autonomnoj oblasti Vang Le}ana. On je na vlasti u Sin|angu ve} 15 godina i smatra se bliskim saradnikom kineskog predsednika Hu \intaoa.

VELIKA BRITANIJA

Nema povla~ewa iz Avganistana LONDON: Britanski premijer Gordon Braun izjavio je ju~e u Londonu, odgovaraju}i na sve ve}e kritike upu}ene britanskoj politici u Avganistanu, da }e stabilizacija Avganistana u~initi od Britanije bezbednije mesto. „Bezbednija Britanija zahteva bezbedniji Avganistan“, rekao je Braun i objasnio da Britanija ne mo`e da se povu~e iz Avganistana, jer je tri ~etvrtine teroristi~kih zavera koje se sprovedu u Britaniji smi{qeno upravo u planinskim oblastima te zemqe i susednog Pakistana, preneo je Roj-

ters. Braun je ovim govorom poku{ao da se odbrani od sve è{}ih kritika konzervativaca iz opozicije, medija i generala u penziji koji ga optuùju da ugroàva ìvote britanskih vojnika u Avganistanu, jer nemaju dovoqno helikoptera i te{kih vozila koji mogu da ih za{tite od eksplozija.U odgovoru na ove kritike, koje mu umawuju izglede da ponovo bude izabran za premijera na izborima u junu slede}e godine, Braun je istakao da britanska vlada svojim snagama u Avganistanu {aqe sve {to im treba. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KARL BILT Ministar inostanih poslova [vedske, zemqe koja predsedava EU, Karl Bilt, najavio je kurs konfrontacije Brisela prema Iranu. „Ako se odlu~e za konfrontaciju do}i }e do konfrontacije“, kazao je Bilt novinarima. Me|utim, on je istakao da EU `eli da sa Iranom sara|uje u mnogim oblastima.

BEWAMIN NETANIJAHU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu odobri}e izgradwu novih naseqa na okupiranim teritorijama iako je izlo`en pritisku ameri~ke administracije koja tra`i da se izgradwa novih naseqa potpuno obustavi. Izrael na teritoriji Zapadne obale gradi oko 2.500 stambenih jedinica koje su trenutno u razli~itim fazama izgradwe.

MAHMUD ABAS Namera Izraela da ubrza izgradwu kolonija na palestinskoj teritoriji pre nego {to ona bude prekinuta „nije prihvatqiva“, izjavio je ju~e u Parizu palestinski predsednik Mahmud Abas. „To nije prihvatqivo. @elimo zamrzavawe kolonizacije i otvarawe finalne faze pregovora“, izjavio je Abas novinarima nakon susreta sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem.

NA PRIVATNOJ CEREMONIJI, U PRISUSTVU OKO 200 ^LANOVA PORODICE I NAJBLI@IH PRIJATEQA

Sahrawen Majkl Yekson

LOS AN\ELES: Posle vi{e od dva meseca od smrti, kraq popa Majkl Xekson je kona~no sahrawen u ~etvrtak uve~e prema lokalnom vremenu na grobqu Forest Loun u Los An|elesu. Na privatnoj ceremoniji je bilo okupqeno oko 200 ~lanova porodice i Xeksonovih najbliìh prijateqa, me|u kojima je bila i 77-godi{wa Elizabet Tejlor, prenele su agencije. Zbog jakog obezbe|ewa, Xeksonovi oboàvateqi su bili prisiqeni da ostanu pred ulazom na grobqe, a i novinarima je pristup bio zabrawen. Po~etak sahrane je kasnio oko sat i po, jer se ~ekao dolazak Xeksonovih roditeqa i dece. Peva~eva deca: 12-godi{wi Prins Majkl, 11-godi{wa Paris i sedmogodi{wi Prins Majkl Drugi - poloìla su krunu na

kov~eg kraqa popa, navodi se u saop{tewu koji je Xeksonova porodica objavila posle cere-

monije. Pozla}eni kov~eg sa telom Majkla Xeksona prenet je u Veliki mauzolej i polo`en u

grobnicu. Privatna ceremonija na otvorenom, trajala je ne{to vi{e od jedan sat i zavr{ena je oko 22 ~asa po lokalnom vremenu (7 sati po centralnoevropskom). Tro{kovi sahrane nisu objavqeni, a ameri~ka {tampa pomiwe iznos od milion dolara. Za sada nije poznato ho}e li u budu}nosti biti dozvoqen pristup grobu za turiste i Xeksonove obo`avateqe. S obzirom na to da tu po~iva puno poznatih li~nosti, poput Klerka Gebla, Kerol Lombard, Volta Diznija, Hefri Bogarta grobqe je pod celodnevnim nadzorom. Xekson je umro 25. juna u Los An|elesu zbog zastoja srca u 50. godini `ivota. Lekarski izve{taj je pokazao da je umro od akutnog trovawa propofolom i lorazepamom. Policijska istraga jo{ traje.

BALKAN

DNEVNIK

OKO 750 VOJNIKA IZ 16 ZEMAQA ALIJANSE PO^ELO UVE@BAVAWE SISTEMA VEZA

Bawalu~ki studenti protiv ve`be NATO-a BAWALUKA: U kasarni „Kozara“ u Bawaluci po~ela je vojna ve`ba NATO-a pod nazivom „Zdruèni napor“ {to je prvi put da NATO organizuje ovakvu ve`bu van svojih granica. Bawalu~ki studenti i profesori su , zbog odràvawa ve`be protestovali, jer se zalaù za demilitarizaciju Bosne i Hercegovine. „Apsolutno sam na strani svih koji se zalaù za demilitarizaciju ne samo Bosne i Herce-

{est miliona konvertibilnih maraka. Ameri~ki vojni ata{e u BiH Majkl [lajher na ceremoniji otvarawa ve`be u ~etvrtak rekao da ovo predstavqa mnogo vi{e od komunikacijske ve`be, isti~u}i da prisustvo vojnika NATO ovde ozna~ava veliko dostignu}e u istoriji Oru`anih snaga BiH. Ameri~ki vojni ata{e u BiH naveo je i da su SAD ponosne na rad sa Oru`anim snagama BiH, i da se raduje kontinuiranoj sa-

Protest studenata u Bawaluci

Vukovi}: Boqe upoznavawe

Ve`be NATO-a

govine ve} i celog Balkana“, rekao je dekan Univerziteta u Bawaluci Stanko Stani}. U narednih 14 dana oko 750 vojnika iz 16 zemaqa NATO-a i „Partnerstva za mir“ uve`bava}e sistem veza. Procewuje se da }e ve`ba ko{tati

radwi koja }e pomo}i da BiH razviju vojne snage koje su sposobne za susretawe sa izazovima u 21. veku. Glavni deo ve`be odvija}e se na lokaciji kasarne „Kozara“, a ve`ba }e se istovremeno odr`avati u Danskoj i Holandiji, gde

Ve`ba NATO-a „Zdruèni napor 2009“ odràva se u organizaciji ameri~ke komande za Evropu i Ministarstva odbrane i oruànih snaga Bosne i Hercegovine. Rukovodilac svih aktivnosti u vezi sa realizacijom ve`be, brigadni general Oruànih snaga BiH Dragan Vukovi} je rekao da je uveren da izvo|ewe ve`be daje mogu}nost svim u~esnicima da se boqe upoznaju i da zajedno re{avaju sve postavqene zadatke. „Za vojnike je veoma bitna komunikacija, veza i razumevawe i zato ova ve`ba ima svoju specifi~nu teìnu“, rekao je Vukovi}. Dodao je da }e ve`ba biti zavr{ena 17. septembra, u prisustvu najzna~ajnijih dràvnih, vojnih i politi~kih predstavnika BiH i entiteta, kao i predstavnika me|unarodne zajednice u BiH, a o~ekuju se i brojne delegacije, koje }e posetiti u~esnike vojne ve`be, me|u kojima i iz Srbije, Crne Gore i Hrvatske. }e biti sme{ten deo snaga iz NATO-a i ~lanica „Partnerstva za mir“. Vojna ve`ba snaga NATO

BOSNA I HERCEGOVINA

{waci, kada je re~ o wihovom strate{kom ciqu, me|usobno sara|uju po svim osnovama. Pripadnici biha}kog bataqona, kojeg ~ine samo Bo{waci, tokom ve`bi na Mawa~i, na {atorima, kamionima i borbenim vozilima kada su se kretali na poligonu isticali su zastave islamske zajednice i ratne zastave biv{e Armije BiH.Bo{wa~ki vojnici su tada pevali i nacionalisti~ke pesme i isticali jednonacionalna obele`ja. Predstavnici Ministarstva odbrane BiH su izjavili da }e posle sprovedene istrage biti pokrenuto pitawe odgovornosti za ovaj skandal u oru`anim snagama BiH. (Tanjug)

Incko: Popis imovine BiH, na vreme BAWALUKA: Kancelarija visokog predstavnika u BiH se nada da }e uspeti da napravi inventar dr`avne imovine na vreme, izjavio je visoki predstavnik u BiH Valentin Incko. On u intervjuu za „Nezavisne“ tvrdi da prudski proces nije mrtav i da postoji razlog za nadu da }e on u septembru biti pro{iren ostalim bo{wa~kim i hrvatskim partijama, dok }e prudska trojka i daqe ~initi jezgro prudskog procesa.

„[to se ti~e Ustava, bilo bi sjajno da ti pregovori uspiju, ali ustavna reforma nije uslov za transformaciju OHR-a u Evropsku kancelariju“, rekao je Incko i dodao da bi ipak bilo sjajno da do|e do dogovora. On smatra da }e me|unarodna zajednica biti u tom procesu, na ovaj ili onaj na~in, ali naravno da bi bilo najboqe kada bi doma}i politi~ari sami prona{li re{ewe. (Tanjug)

Bocan-Har~enko novi ambasador Rusije MOSKVA, SARAJEVO: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev postavio je Aleksandra Bocan-Har~enka za novog i opunomo}enog ambasadora Ruske Federacije u Bosni i Hercegovini, saop{tilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova. Bocan-Har~enko je karijerni diplomata i ranije je bio na du`nosti specijalnog predstavnika Ministarstva inostranih poslova Rusije za Balkan i u~estvovao u radu komiteta Saveta za implementaciju mira koji je pratio ispuwavawe Dejtonskog sporazuma, podsetila je agencija RIA Novosti. Novoimenovani ambasador Rusije u BiH u Mini-

VEZA GORANA MILI]A I PROGNANIH SRBA

Presedan ili pravilo ZAGREB, BEOGRAD: Udruèwa Srba iz Hrvatske apelovala je da se preispita presuda kojom se hrvatskom novinaru Goranu Mili}u oduzima stanarsko pravo, jer se time pravi lo{ presedan. „Slobodni smo konstatovati da je sa ovom presudom êtvrtog op{tinskog suda u Beogradu napravqen opasan presedan koji moè biti samo u interesu Hrvatske, koja je donela diskriminatorski zakon, a na osnovu kojeg su presu|ivali hrvatski sudovi oduzimaju}i svojim dràvqanima srpske nacionalnosti stanarska prava“, navodi se u saop{tewu. Iz Asocijacije udruèwa Srba iz Hrvatske podse}aju da od samog progona, punih 14 godina od Hrvatske uporno traè da po{tuje obaveze preuzete po Be~kom sporazumu o sukcesiji iz 2001. i Sarajevskoj deklaraciji iz 2005. godine, prema kojima i u Hrvatskoj moraju biti vra}ena oduzeta stanarska prava ili izvr{ena pravi~na nadoknada. Stanarska prava bila su, kako je navedeno, glavna tema razgovora koji su vo|eni sa visokim komesarom UN Antonijom Gutere{om pri wegovoj nedavnoj poseti Beogradu i on je tada obe}ao da }e izvr{iti pritisak preko me|unarodne zajednice na Hrvatsku da se vrate oduzeta stanarska prava. Asocijacija podse}a da su stanarska prava priznata svim preratnim nosiocima i vra}e-

na onima kojima su bila privremeno oduzeta u svim republikama biv{e SFRJ. „Iako su nam u Hrvatskoj oduzeta stanarska prava, imponovalo nam je saznawe da se takvo ne{to nije desilo u Srbiji, koja je svih ovih godina sa~uva-

Goran Mili}

la moralni kredibilitet. U Beogradu ima vi{e desetina hiqada izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske koji `ive kao podstanari i nikome od wih nije palo na pamet da svoj stambeni problem re{i tako {to }e provaliti u tu|i stan“, zakqu~ila je Asocijacija. Nekada{wi novinar Televizije Beograd Goran Mili} izgubio je pravo na stan u centru Beograda, nakon sudskog procesa koji je trajao 17 godina.

MAKEDONIJA

Isticawe islamske zastave nije obi~na provokacija BAWALUKA: Predsednik Bora~ke organizacije Republike Srpske Pantelija ]urguz upozorio je da je skandal sa isticawem zastave islamske zajednice od strane biha}kog bataqona oru`anih snaga BiH na vojnom poligonu Mawa~a, kod Bawaluke, deo {ireg muslimanskog projekta sa namerom da se izazovu me|unacionalni problemi.“Ovo nije obi~na provokacija niti nesmotren ~in, nego je deo ve}eg ideolo{kog projekta ~ime bi se prvenstveno izazvala srpska reakcija“, rekao je ]urguz medijima RS. On je ocenio da taj slu~aj dokazuje spregu politi~kog i verskog `ivota u Federaciji BiH i dodao da Bo-

}e trajati do 17. septembra, a prvi put se odr`ava u zemqi koja nije ~lan NATO.

subota5.septembar2009.

starstvu je bio i {ef Odseka za zemqe biv{e Jugoslavije, a potom i zamenik direktora u odeqewima za Evropu. Bio je, tako|e, dugogodi{wi ruski predstavnik u Kontaktgrupi i, uz diplomate SAD i Evropske unije, predstavnik u posredni~koj trojci za re{avawe pitawa statusa Kosova i Metohije. Tako|e, bio je ~lan ruske delegacije na Dejtonskim mirovnim pregovorima i Mirovnoj konferenciji o Bosni i Hercegovini u Parizu, i u~estvovao na brojnim me|unarodnim forumima u okviru Kontakt-grupe i Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu.

Nova hap{ewa zbog korupcije SKOPQE: U okviru policijske akcije „Bumerang“ uhap{eno je jo{ 15 policajaca i carinika, osumwi~enih za primawe mita, saop{tilo Ministarstvo unutra{wih poslova Makedonije. U toku je potraga za jo{ jednim policajcem. Nova grupa od 15 policajaca i carinika, optuènih za primawe mita, uhap{ena su na grani~nom prelazu Kafasan, saop{teno je iz Ministarstva unutra{wih poslova Makedonije. Portparol ministarstva Ivo Kotevski rekao je da }e uhap{eni biti predati Krivi~nom sudu u Skopqu, kao i da su uhap{eni policajci deo osumwi~ene organizovane kriminalne krupe uhap{ene u okviru operacije „Bumerang“. Pored policajaca, uhap{ena su i trojica carinskih slu`benika, koji su delovali samostalno. Svaki od wih je traìo i uzimao novac od putnika na grani~nom prelazu Kafasan. Carinici }e biti predati sudu u Strugi. U okviru policijske akcije Bumerang, na grani~nom prelazu Tabanovci, tokom pro{le i ove nedeqe, privedeno je oko 40 policajaca, osumwi~enih za traèwe i primawe mita. Akcija traje osam meseci, a u posledwe dve nedeqe su uhap{ena 42 policajca i carinika.

U okviru policijske akcije Bumerang, na grani~nom prelazu Tabanovci, tokom pro{le i ove nedeqe, privedeno je oko 40 policajaca, osumwi~enih za tra`ewe i primawe mita „Svi uhap{eni su postupali van normi odre|enih zakonom i uzimali novac za sebe i ~lanove kriminalne grupe“, rekao je Kotevski. Policajci se terete se da su organizovano tra`ili novac od putnika na grani~nom prelazu i zatim delili „zaradu“. Makedonski MUP je akciju pod nazivom „Bumerang“ po~eo

u januaru prikupqawem dokaza putem specijalnih istra`nim mera, poput snimawa i pra}ewa. Sli~na akcija makedonske policije sprovedena je pre dve godine, kada je za ista krivi~na dela privedeno oko 50 policijskih i carinskih slu`benika. (Tanjug, Beta)

HRVATSKA I SLOVENIJA

Na delu tiha diplomatija STOKHOLM: [ef slovena~ke diplomatije Samuel @bogar izjavio je ju~e da je optimista u pogledu mogu}nosti re{avawa spora sa Hrvatskom, isti~u}i da je tome bitno doprinela nedavna promena na vlasti u Zagrebu, gde je premijer postala Jadranka Kosor. „Sada je situacija druga~ija, razgovaramo otvoreno, grade}i poverewe. Prvi put razgovaramo tako da obe strane budu na dobit-

ku“, istakao je @gogar, po dolasku na neformalni sastanak EU u Stokholmu, gde }e o toku hrvatsko-slovna~kog dijaloga obavestiti Karla Bilta, ministra spoqnih poslova [vedske, predsedavaju}e u EU. „U fazi smo kada treba da obavestimo EU“, rekao je on novinarima, dodaju}i da obe strane o~ekuju pomo} Unije u dijalogu koji vode. @bogar nije `eleo da ka`e da li bi dogovor oko zajedni~ke

granice, koji bi Hrvatskoj omogu}io nastavak pristupnih pregovora sa EU, mogao biti postignut ve} ovog meseca, ali je rekao da je vrlo optimisti~an, prenela je agencija STA.On je kazao da je sada na delu „tiha diplomatija“ i da su u to ukqu~eni premijeri, {efovi diplomatija i mawi broj stru~waka i da svi `ele da tako ostane dok se ne do|e do konkretne, obostrano prihvatqive solucije. (Beta)

subota5.septembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

SOKOBAWA - sobe, apartmani za odmor, u`i centar. Mnogo vi{e za duplo mawe. Telefoni: 063/ 81-54-200, 018-880-100. 82141

MEWAM dvosoban stan, 60m2, Liman 4 za jednoiposoban jednosoban oko 35m2 uz dogovor. Telefon 421-407 radnim danom od 8 - 15. 82433

IZDAJEM jednosoban komforan stan blizu Izvr{nog ve}a 40m2. Telefon: 064/433-4744. 82216 IZDAJEM jednoiposoban, nov name{ten Banovo brdo. Telefon 064/8385-146. 82520 DVOSOBAN komforan stan, Ru|era Bo{kovi}a 21 (blizu Pok. bolnice), studentu potreban cimer. Telefoni: 021/522044, 021/371-346. 82379 IZDAJEM na du`e vreme novu garsoweru 29. Novi Sad. Javiti na Telefon 464-256. 82374 IZDAJEM dvosoban stan, drugi sprat, u strogom centru Novog Sada, Ul. @elezni~ka. Informacije na telefon: 023/857-315, 023/857-069. 82289 IZDAJEM nov dvosoban 40m2, potpuno opremqen konforan stan, klima, telefon, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefon 063/559580, 063/500-467. 82288 TROSOBAN stan kod Limanske pijace, 2. sprat, lift, CG, klima, tel. kablovska, name{ten, nova ve{ ma{ina i fri`ider, 300. Telefon 063/374-257. 82345 IZDAJEMO kompletno name{tenu garsoweru na Bulevaru cara Lazara 85, kablovska, internet. Cena 170E. Telefon 064/153-2010. 82186 IZDAJEM stan u potkrovqu u Veterniku, Ul. Mihajla Pupina br. 19. Telefon: 821-288. 82181 IZDAJEM jednoiposoban, poluname{ten stan, 38 m2 na Limanu 2. III sprat, lift, CG, telefon, kablovska, klima, terasa. Slobodan od 1. oktobra za zaposlene i studente zavr{nih godina, nepu{a~e. Telefon 062/54-74-54. 82381 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, Petrovaradin, blok 8, potkrovqe, 5 sprat, CG. Telefon 064/11248-57. 82081 IZDAJEM vi{e luks opremqenih stanova u [afarikovoj 35 od 100m2, 70m2, 65m2 i 50m2. Telefon 065/6666224. 82587 IZDAJEM na Detelinari, novu name{tenu garsoweru 25m2, cena 150E+depozit. Telefon 064/6793826. 82660

POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150 - 200, dvosoban 200 E.ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 82417

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 82420

PRODAJEM nov stan, odli~na lokacija, 15, 48m2, 20.000E. Telefon 064/91-27-666. 82446

PRODAJEM dvori{ni stan na Salajci, 25m2. Telefon 062/9686-384. 82402 USEQIVE name{tene garsowere, Futo{ka pijaca 25.500, Cara Du{ana najlep{a 27m2 31.500. Kisa~ka ulica 30.000E pla}awe iskqu~ivo gotovinom. Telefon 6621-797, 064/502-5379. 82419

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

subota5.septembar2009.

Tu`ni se opra{tamo od na{e PRODAJEM dvosoban stan, drugi sprt 55m2, preko puta `eqezni~ke stanice, ukwi`en, vlasnik, bez posrednika, hitno. Telefon 062/1518-781. 82487 [AJKA[ - stan na prodaju, 55m2 name{ten. Telefon 865 - 155. 81697 PRODAJEM bez posrednika jednoiposoban stan, 36m2, prvi sprat u Tekelijinoj ulici. Telefon 6623-074, radnim danom od 8 - 15. 82435 PRODAJEM bez posrednika klasi~an dvosoban stan 60m2 na Limanu 4, visoko prizemqe. Telefon 6623-074, radnim danom od 8 - 15. 82434 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu IV. Telefon 021/6369008. 82530

POVOQNO trosoban dupleks B. Ribnikara u novojoj zgradi 76m2 69.000 E. sa name{tajem odmah useqiv, samo gotovina!!!. Telefon 6618-184, 063/598-463 82418 HITNO dvoiposoban stan, 46.24 podne povr{ine sa klimom izgra|eno 2001 nadogradwa, bez lifta, 6 sprat, 32.000E. Telefon 6319-310 od 17 ~asova. 80805

PRODAJEM troiposoban stan Liman IV ili mewam (ku}a, stan), ima vi{e kombinacija. Telefon 021/6369-008 izuzetno sre|en. 82531

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 2,5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7e/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija - jedan deo. Telefon 064/314-37-14. 82250 PRODAJEM dve ku}e: Koviq, \ur|evo. Telefoni: 021/55-20-88, 021/838-923, 021/889-676 i 064/11436-75. \or|e. 82335 PRODAJEM ku}e u Ka}u Sun~ani breg 70m2 i 107m2, cena povoqna. Telefon 064/503-8504. 82466

PRIMAM u stalni radni odnos radnika u magacinu na poslovima prijema i izdavawa. Rad sa viqu{karom, C kategorija. Telefon 021/403-150. 82367 SPLAVU u Futogu potrebni kuvar, konobar i pomo}na radnica u kuhiwi. Telefon 063/509167. 82353

Dragice [e{evi} - Pavlovi} Nemawa Mr|anov

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 81881 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351-531, 021/661-0916. 80110 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/734-7264, 065/467-0553. 82605 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/467-0551, 063/7347-249, 065/467-0554. 82606 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4670548, 065/4670547. 82607

dr Zoranu Maravi}u

Nemawi Mr|anovu

Wene: tetica, Lela i Zaga sa porodicama.

82766

Dedika moj,

Nemawa Mr|anov od ove tuge ne mogu ni glasa pustiti. Toliko toga bih ti rekla, ali ostala sam nema. Jedno }e ipak re}i sve, bio si mi sve na svetu i hvala {to si bio ba{ moj deda.

Tata, ponosni smo {to smo te imali jer si celog svog `ivota bio divan ~ovek, divan otac i divan deda i pradeda. Ve~no }e{ nam u srcima buditi topla se}awa i tugu {to te vi{e nemamo, ali toliko si svojim karakterom i delima utkao sebe u sve nas da iako odlazi{, ostaje{ ve~no u srcima tvoje }erke Vesne i unuke Tijane i Teodore.

Govorio si mi, nisam verovao...

od Pere Murga{kog. Ne}e te nikada zaboraviti tvoj „brat” Sale Jan~i}.

82793

82788

Mojoj dragoj i plemenitoj drugarici Hvala ti za sve {to si nam u ìvotu pruìo i po~ivaj u zasluènom miru.

Tvoja unuka Teodora.

Posledwi dedi

pozdrav

82792

82789

voqenom

Posledwi pozdrav najboqem dedi na svetu

dr Olgi Brkqa~ posledwi pozdrav sa velikom tugom u srcu. Rada Deli} sa porodicom. 82782

Posledwi pozdrav kumi

Nemawi Mr|anovu

Bio si na{ spas, iskra, vera u `ivot, na{ ponos i na{a sre}a. Tvoj dragi i nasmejani lik zauvek }e `iveti u na{em se}awu i mislima. Tvoji: Tijana, Darko, Tara, Teodora, Dejan i Andrija.

Ne postoje re~i kojim bih se izrazila. Ne postoji broj suza koji bi bio dovoqan. Nikada te ne}u zaboraviti. Ve~no }e{ `iveti u mom srcu. Deda, hvala ti na svemu. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoja unuka Tijana.

82791

82790

Povodom proslave 45 godina od mature u O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” u \ur|evu, sa puno tuge i velikim po{tovawem se}amo se na{ih preminulih profesora i drugova.

Dimitrije Mu{icki 1923 - 2009.

dr Olgi Brkqa~

JEDNOGODI[WI POMEN

Dragi na{

Mita Pu{karov 1939 - 2004.

Julkica Pavlov 1937 - 2002.

od kumova Dragana i Dragane Bo`i}.

Marija Obradovi} 1933 - 2009.

Stojan Radujko Magdalena Subi} Vladimir Mihaqovski

82783

IZDAJEM dve gara`e u [afarikovoj 35. Telefon 065/6666224. 82590

\or|e Srem~evi}

Bato

Dani prolaze, tuga i bol ne prestaju. Neka te an|eli ~uvaju jer ti si bio na{ an|eo.

postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i.

Tetka Zorana i te~a Mi{ko.

Uvek }e te najvi{e voleti tvoje seke Milica i Milana.

82785 PRODAJEM medicinski krevet za nepokretne sa daqinskim upravqa~em. Telefon: 021/540903. 82082

Posledwi pozdrav

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: mlade koke nosiqe, osamnaestonedeqne i izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 82273

IZDAJEM uli~ni lokal na Bulevaru oslobo|ewa blizu Futo{ke pijace, 160m2, odli~na lokacija, vrlo povoqno. Telefon 065/455-3333. 82399

IZDAJEM poslovni prostor, prazan, 120m2, Kraqa Petra I br. 129, Ka}, cena povoqna. Telefon 021/62-12-404, 064/14-78-750. 81741 IZDAJEM odli~an poslovni prostor 27m2 [afarikova 35. Telefon 065/6666-224. 82589 IZDAJEM poslovni prostor, glavni put na potezu izme|u Sremske Kamenice i Ledinaca. Telefoni: 886-086, 064/15-35-115. 82232

Posledwi pozdrav najboqem prijatequ

1949 -1973.

82784

Mirko Kova~ 1949 - 1989.

Borivoj Mu{icki 1949 - 1997.

Pavle [ovqanski 1949 - 2000.

Natalija Mu{icki

GODINU DANA nije sa nama na{

1949 - 2002.

\ura ^akan

Olga Brkqa~

1949 - 2004.

Mihajlo Pap KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 82200

1949 - 2006.

Milorad Savin

Uvek si u na{im srcima!

1949 - 2006.

\or|e Srem~evi} Mi}a i Kena sa decom.

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 76186

Triva Anti} 1949 - 2007.

Na{e vreme je stalo, sre}a nestala onog ~asa kada si nas napustio. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav, ja~a od vremena i zaborava.

Generacija 1963/64. {kolske godine.

Tvoja neute{na mama Zvezdana i baka Quba. 82795

82786

82778

^ITUQE z POMENI

subota5.septembar2009.

Opra{tamo se od na{e

5. septembar 1953 - 2009.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav

Zore Star~ev

Milica i Radivoj Terzin

ro|. Pavlov 1926 - 2009.

1933 - 2006 - 2008.

Sahrana je danas, 5. septembra, u 17 sati, u Gospo|incima.

...godi{wica va{eg ven~awa. ...puna trpeza i puno smeha. Lepa se}awa... Deca i unuci.

dr Olgi Brkqa~ Gojku Mari}u od lekara i sestara sa Klinike.

]erka Miroslava, zet Miroslav, unuke Emilija i Olivera Jakovqevi}.

82758

82774 82767

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage

Posledwi pozdrav dragoj prijateqici i omiqenoj kom{inici

Bila je ~ast i zadovoqstvo imati te za prijateqa i dru`iti se s tobom.

Po~ivaj u miru kraj svoje `ivotne saputnice.

Posledwi pozdrav po{tovanom Porodica Kri~kovi}.

82688

Posledwi pozdrav

Olga Brkqa~

dr Olge Brkqa~ Tvoj plemeniti lik zauvek }e ostati u na{im srcima.

Olgi Brkqa~

Tvoje Mila Joji} i Jelica Popov sa porodicama.

Porodica Ludo{ki.

Radmila i Steva Ron~evi} i Tawa sa porodicom.

82779

82780

82756

Moja najdra`a drugarice,

dr Zoranu Maravi}u

Mila na{a Olga, osta}e{ nam u najlep{oj uspomeni.

Danas, 5. septembra 2009. godine, navr{ava se godinu dana od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

Kolektiv Apoteke Novi Sad.

5616/P

Nema vi{e na{e Olge.

Sa neizmernom tugom u srcima opra{tamo se od na{eg najplemenitijeg, najboqeg supruga, tate, dede i svekra

Dragici Pavlovi}

Olga Brkqa~ hvala ti za predivno dru`ewe, nesebi~nu podr{ku i lepu re~. Volimo te beskrajno. Tvoja Mirka sa porodicom.

Vojislava Martinovi}a

od dru{tva iz â&#x20AC;&#x17E;La Passageâ&#x20AC;?-a.

Olga Brkqa~

U 11 sati, okupi}emo se oko wegovog ve~nog prebivali{ta u Temerinu - Staro \ur|evo.

82773

1939 - 2009. Sahrana je u subotu, 5. 9. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tuguju za wom weni Kne`evi}i.

Uvek tvoji: Perka, Milorad, Milan i Jagoda.

O`alo{}ena porodica. 82764

Milana Petkovi}a

82771

82755

82765

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

Opra{tamo se od na{e drage prijateqice, divne i plemenite osobe, i moje pouzdane i uzorne saradnice

Milka Kerac Olga Brkqa~

ro|. Sofiq Pro|e pet godina na{eg bola i tuge od kako te nema sa nama, a tvoj dragi lik uvek }e ostati u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji.

dr Olgi Brkqa~ Drugarice i drugovi iz Gimnazije. Tvoja frendica.

82759

82763

PETNAEST GODINA

Jedno veliko srce je prestalo da kuca ostavqaju}i za sobom trag dobrote i prijateqstva za svaku osobu koja je pro{la kroz wen `ivot.

nije sa nama

dr Olge Brkqa~

Uvek }e{ mi nedostajati.

Qiqana i Lazar Lep{anovi}.

82762

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{e

82754

Posledwi pozdrav kolegi

Stevan T. Gruji} prota iz \ur|eva Qubav i pa`wa koje si nam pru`io, jo{ greje na{a srca. Uvek u mislima s tobom, supruga Branka i k}i Radmila sa porodicom. 82752

dr Olga Brkqa~ Ostala je zauvek ogromna praznina u mom srcu.

dr Olge Brkqa~

dr Zoranu Maravi}u

Drugarice sa rekreacije: Du{ica, Zora, Nada, Qiqa, Vida, Mariola, Slavka, Jelena, Majda, Ivana, Nada Lazi}, Radmila i Tawa.

Kolektiv Zavoda za zdravstvenu za{titu radnika Novi Sad.

82761

5617/P

Mara sa porodicom. 82760

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav supruzi

dr Slobodanu Vujovi}u

Posledwi pozdrav mojoj dragoj, jedinoj drugarici

Jeleni Nikoli} ro|. Vukovi}

od porodice \ermanovi}.

Damjanki Va{~i}

od wene Qiqe.

Suprug Qubomir Nikoli}.

2005 - 2009.

Preminuo je na{ voqeni otac, deda i tast

Petar Grgur

Du{an Petrovi}

Danas se navr{avaju ~etiri godine od kako si nas ostavio. Vreme prolazi, a tuga za tobom ostaje. U srcu te ~uvamo od zaborava.

Sahrana je danas, 5. 9. 2009. godine, u 16.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Zauvek o`alo{}eni: }erka Du{ka, unuk Dragan i zet Mi{a Babi}.

SE]AWE U nedequ, 6. septembra 2009. god. navr{ava se pet godina od kako nas je zauvek napustila na{a draga mama, baka i prabaka

Jeleni Nikoli} ro|. Vukovi}

82743

82751

82736

Posledwi pozdrav

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom suprugu i ocu

Draganu A|inu Paji prof. dr Zora Radujkov Toga dana, u 11 ~asova, iza}i }emo na wen grob i polo`iti cve}e. ]erka Danica i sin Vladimir sa porodicama.

Stanari zgrade Pasterova 6, u Novom Sadu.

]erka Biqana i zet Tomislav Boli}.

82560

82735

82744

Posledwi pozdrav dragoj i nikada zboravqenoj

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav dragom deki

SE]AWE

Tvoji: sestra Belka i brat Bata sa porodicama.

82678

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici baki

Mariji Tomi~i}

subota5.septembar2009.

Dragi od familije Ogwanovi}.

82737

Posledwi pozdrav

Du{an Petrovi}

odr`a}e se 5. 9. 2009. u 10 ~asova, na Katoli~kom grobqu u ^erevi}u. S tugom, ~uva}emo ga u se}awima: supruga Smiqa, sinovi Aleksandar i Dejan, }erka Julijana, zet Milenko.

Za wim }e ve~no tugovati: unuka Katarina, zet Vlada, praunuk Reqa, unuka Marina i praunuk Uro{ i snaha Biqana.

82739

82742

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav

82745

Napustio nas je na{ voqeni deda, pradeda i svekar

Dragi Ceca i Sloba.

82740

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog oca, svekra i dede

na{oj voqenoj

Milanu Dobrijevi}u

Ksenija Milanov Olgi Brkqa~

Du{ana Petrovi}a

Nikada te ne}emo izbrisati iz se}awa. Unuka Tawa sa mamom.

od porodice Zari} iz Stapara.

82734

82713

Posledwi pozdrav Branovom ocu

Posledwi pozdrav dragom

Olgi

Dinki Bodvai

Uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati: sin Bane, snaja Vida, unuci Du{an i Jelena i zet Goran.

obele`i}emo danas, 5. 9. 2009. godine, u 10 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

srcima

Tvoja Mica.

82747

82741

od: Vide, Jasmine i Nede. U na{im ve~no.

O svemu si mislila samo o sebi nisi.

Posledwi pozdrav i hvala za dugogodi{we prijateqstvo

Preminuo je na{ brat

`ive}e{

Tvoji najmiliji.

82689

Nemawi Mr|anovu

Gojku Mari}u od porodica: Rajkov i Lazi}.

od porodica: Opsenica i \ur|ev.

82722

82680

82738

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga

Gojku Mari}u U na{im srcima ve~ni `ivot zauvek.

Nikola Zlokolica

`ive}e{

u 68. godini.

Tvoji, Buba i Rale Vru}ini}.

Uvek }e te voleti i se}ati te se bra}a: Milan i Bra{a sa porodicama.

82750

82746

Posledwi pozdrav ~ika

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je 2. septembra u 78. godini preminuo na{ dragi i voqeni suprug i otac

Marija Tomi~i} 1940 - 2009. preminula u 69. godini. Sahrana je u nedequ 6. 9. 2009. god. iz kapele, na Dowem grobqu u Sremskim Karlovcima, u 15 ~asova.

Gojku Mari}u

Zokiju Jelena i Sa{a Popovi}.

Nikada ne}emo zaboraviti tvoju plemenitost i dobrotu. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

od: Zorana, Verice, Tijane i Ivane Grbi}.

Suprug Nikola, deca Vesna i Mile sa porodicama.

Pavle Kruni} Sahrana je danas, 5. septembra, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Nikada ga ne}emo zaboraviti. Supruga Mirjana i sin Qubi{a.

82733

82714

82749

82635

^ITUQE

subota5.septembar2009.

Beskrajno tu`ni opra{tamo se od na{e kume

Posledwi pozdrav voqenoj

DNEVNIK

Posledwi }erki

pozdrav

Verinoj

Opra{tamo se, ali ne i rastajemo od na{e drage

Nikola Zlokolica Ostaje nam samo tuga, praznina i ti{ina. Posledwi pozdrav i drago se}awe na divnog i plemenitog kom{iju.

Olge Brkqa~

@ive}e i daqe sa an|elima, a mi }emo je ~uvati od zaborava.

Olgi Brkqa~

dr Olgi Brkqa~

U mislima i uspomenama bi}e{ uvek sa nama.

Kumovi: Zoran i Sandra sa decom.

Oqa sa decom.

Kom{ije iz \or|a N. Johana 26.

82717

82662

82685

82707

na{oj

Posledwi pozdrav dragoj Olgi, koja je u srcu nosila qubav za sve qude, a herojski se borila sa te{kom bole{}u.

dragoj

Zauvek u na{im srcima i se}awu

Danka, To{a i @arko sa porodicom.

ro|. Kova~

Porodica Fi{l. 82687

Posledwi kom{inici

pozdrav

Posledwi pozdrav prijateqici

Oqa Dragi

Oqi Brkqa~

Olga Brkqa~ Neka te an|eli ~uvaju.

Dragana, Bobe i Sini{a iz â&#x20AC;&#x17E;Garmondâ&#x20AC;?-a.

Mica [}epanovi}.

Jovanka i Steva Niki} sa porodicom.

82730

82720

82704

Posledwi pozdrav mojoj voqenoj Olgi.

Te{ko nam je da poverujemo da nikada vi{e ne}emo ~uti tvoj vedri glas i da nam nikada vi{e ne}e{ do}i. Jo{ ne shvataju}i da te nema prepuni bola, posledwi put ti ka`emo zbogom.

Olga Brkqa~ Opra{tamo se sa velikom tugom i dugo }emo te pamtiti. Katedra za Biohemiju.

Tvoji: Nata{a, Jelena, Mira i @ika. 82700

82708

Draga i voqena

Dr Olga Brkqa~ ro|. Kova~

Dr Olga Brkqa~

Oqa

ro|ena Kova~

Neute{na mama Vera. 82651

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

za Tobom tuguje Tvoja porodica Brkqa~.

Tuguju: Ana, Mira, Vawa i Teodor.

82652

82658

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti prestalo da kuca plemenito srce moje supruge Olge.

dr Olgi Brkqa~ od stanara zgrade iz ulice Resavska 1.

82674

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj

Dr Olga Brkqa~ ro|. Kova~ 2. 8. 1952 - 3. 9. 2009.

Gojko Mari}

Sahrana je danas, subota, 5. 9. 2009. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav od kolega iz Rafinerije.

Olgi Brkqa~ O`alo{}eni: ujna Dara i sestre Volga i Vera sa porodicama. 82679

Mila moja Olga, umrli nisu mrtvi, mrtvi su zaboravqeni... @ive}e{ uvek u mom srcu, a tamo gde si sada neka te an|eli ~uvaju. Tvoj Stevan. 82650

82728

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

VJE^NAJA PAMJAT

Branko Todorovi}

Draga Pavlovi}

20. 4. 1932 - 8. 9. 2008.

Hvala ti za dugogodi{we prijateqstvo i divno dru`ewe. Porodice iz Holandije: Stojanovi}, Ma{ovi}, Laban, Radunovi}.

Godina dana proleti, ali uspomena na tebe }e trajati du`e. Tvoj brat Slavko sa porodicom.

Prim. dr Ksenija Raleti} Cuncika Na dana{wi dan, navr{avaju se 22 godine od kako smo ostali bez na{e obo`avane mame i babike. Ve~no tu`ni weni: Ivana, Nena, Sa{a i Vladimir.

82690

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav mojoj miloj sestrici

Dragani Pavlovi} od Banetovog ujaka Mila i ujne Ikonije Pavlovi}.

Mojoj dragoj tetka

82715

Voqenoj babi i prababi

An|elki

82702

Danas se navr{ava godinu dana od kako je zauvek oti{ao na{ suprug, otac i deda

Dana, 10. 9. 2009. godine navr{ava se tu`nih {est meseci od kako nije sa nama na{ dragi

1926 - 2008.

Weni: Jelena i Rodoqub Ze~evi}.

82699

82718

prof. dr Borislav Tomi}

Gagi

1962 - 2009.

Uspomena na tebe ne mo`e da izbledi, ali u na{im srcima do`ivotno ostaje velika praznina.

Pomen }emo obele`iti danas, 5. 9. 2009. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji.

Wegova supruga i deca.

82705

82716

^ETRDESETODNEVNI POMEN

^etrdeset je dana od na{eg rastanka sa tobom dragi na{

Aleksa Manojlovi}

posledwe zbogom. posledwi pozdrav.

Tata, tu`ni su mi dani bez tebe. Wena Natalija i Vladimir sa porodicama.

Umrla je na{a drugarica

SE]AWE

Milica Sali}

Stevica Midi} Mitke

ro|. Pisarev iz Ade 1933 - 2009.

1964 - 1996.

Wena E[ Be~ej, generacija 1948/1951.

Voqeni na{, ogromna praznina i tuga je iza tebe ostala, te{i nas samo to {to znamo koliko si plemenit i ose}ajan bio prema svima. Zato sve lepe uspomene na tebe ~uvamo. K}i Nata{a, sestra Olgica, zet Isa, sestri}i Andrea i Stefan i tvoja mama.

82709

82731

Polagawe urne je izvr{eno dana, 3. 8. 2009. godine na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Sa tugom i qubavqu ~uva}emo uspomenu na wu kao dobru i iskrenu drugaricu.

SE]AWE

Novica S. Boji} Miroslav Davidovac

Aleksa

An|elki

Wena Dragica.

subota5.septembar2009.

7. 9. 1991 - 7. 9. 2009. Osamnaest godina tuge i bola. Mama Du{ka, tata Stevan i brat Nenad sa porodicom. 82691

Posledwi pozdrav

Nikoli Zlokolici

Praznina koju si ostavio tvojim odlaskom uvek }e nas podse}ati na to da smo izgubili jedno veliko qudsko srce u kome je bilo mesta za sve nas.

Tvoja }erka Verica.

na{em dugogodi{wem radniku i kolegi. Kolektiv AD â&#x20AC;&#x17E;Danubiusâ&#x20AC;?-a.

Sin Milorad sa porodicom. 82698

82695

Dana, 3. 9. 2009. umrla je na{a draga mama, baba i prababa

Posledwi pozdrav

82647

Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nije sa nama na{ dragi

Aleksa Manojlovi} An|elki Onhaus Dragoj babi i prababi od unuka Nikole sa porodicom.

An|elka Onhaus Posledwi pozdrav od: }erke Katice, Hede sa porodicama.

Vreme koje je pro{lo i koje }e pro}i ne moè izbrisati iz se}awa tvoju dobrotu i plemenitost koju si znao da pruì{ svojoj porodici. Dana, 5. 9. 2009. godine, u 11 sati, porodica }e posetiti wegovu ve~nu ku}u na ênejskom grobqu. Oàlo{}ena supruga Vidosava sa porodicom.

82697

Nada Sandi} 1953 - 2009. Vreme prolazi, a tuga i bol je sve ja~a. Hvala ti za svu qubav i dobrotu. Uspomenu na tebe ~uvaju Tvoji: Branimir, Oqa, Qubinka, unuke Tamara, Aleksandra i zet. 82729

^ETRDESETODNEVNI POMEN

TROGODI[WI POMEN

Mari Lovre

Jovo Brati}

ro|. \uki}

ro|. 1958.

An|elki Onhaus

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenoj supruzi, majci i baki dajemo u subotu u 10 ~asova.

82638

82694

Posledwi pozdrav babi

2692/P

82636

od: unuka Nikole i Milana sa porodicama i unuke Jovane.

Tuga se ne meri re~ima, ni vremenom koje prolazi ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Sa tugom i bolom u du{i, sa ponosom u svakoj prilici, spomiwemo tvoje ime, dobrotu i plemenitost. Porodica.

Ostavila si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Bila si na{ an|eo ~uvar, a sada neka tebe an|eli ~uvaju. Po~ivaj u miru. Suprug Stevan, }erke Radmila i Jela i sinovi Milan i Rajko sa porodicama.

82721

82661

82723

POMENI

subota5.septembar2009.

Pro{lo je tu`nih i te{kih 40 dana od kako nas je napustio na{ voqeni otac i suprug

DNEVNIK

5. 9. 1998 - 5. 9. 2009.

POMEN

Pro{lo je jedanaest godina od kada nije sa nama

Dejan Herbut

Molnar I{tvan

Dragi tajo, zauvek }e{ nam ostati u se}awu i ve~no }emo te nositi u na{im srcima.

1941 - 1998.

Tvoji an|eli Dejana i Dajana i tvoja @eqka.

U svojim mislima ~uvamo uspomenu na wega.

Dr Stevan Radulovi}

Porodica Molnar.

2002 - 2009.

82719

82528

POMEN Danas, 5. septembra 2009. godine navr{avaju se dve duge i bolne godine od kako nije sa nama na{ dragi i voqeni

5. 9. 1998 - 5. 9. 2009.

Uspomenu na Tebe ~uvaju: Maca i Oqa.

82703

GODI[WI POMEN

Lovro Mikuli}

Danas se navr{ava godina bez na{e mame, babe i prababe

Molnar I{tvan 1941 - 1998.

dipl. in`. ma{instva

Pro{lo je tu`nih 11 godina od kako nisi sa nama.

Tvoj dragi lik `ive}e zauvek u na{im srcima i mislima kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili. Tvoji: supruga Mara, k}i Sne`ana, sin Zlatko, unuka Lara i zet Boba.

Tvoji: Pera, Uja, Cila, Perica, Nikola, Petar, Igor, Quba, Dejan, Dragan, Ranko, Danilo, Irena, Ivan, Arpika, Koki, Paja, Andrija, Ferika i Albert. 82532

82696

Jelena Daki} SE]AWE

Pre ~etiri godine u neki boqi svet preselila se na{a sestra - junak, tetka - Kaka i svastika

Malo je re~i hvale za sve {to si u~inila za mene. Bila si najboqa baka na svetu, uvek pored mene kad mi je bilo te{ko, veliku prazninu si ostavila. Sa ponosom }u te se uvek se}ati i uvek voleti. Tvoja unuka Sne`ana sa Sowom, Milicom i Radoslavom.

Jelene Daki} Jece

Milena Stankovi}

5. 9. 1986 - 5. 9. 2009.

ro|. Lakovi}

S tugom i qubavqu, brat Qup~e, mama i tata.

Uspomene koje ne blede ~uvaju: Svetlana, Sowa, Matija i Milan.

82726

82675

Godina dana je od upokojewa na{e mame, svekrve i bake

Dana 5. septembra se navr{ava tu`nih 40 dana otkako nas je napustila na{a draga

POMEN

dragoj majci i baki

Uspomenu na tebe ~uvaju: sin \or|e, unuka Vesna, zet Mile, praunuci Uro{ i Sara. 82572

TU@NO SE]AWE na na{e drage roditeqe 10 godina je od kako je umrla na{a majka

POMEN

Hvala ti za nesebi~nu qubav i dobrotu, koju si nam pru`ila za `ivota.

82575

Milorad Nikoli} Mikica

Dana 5. 9. 2009. je 40 dana od kako nas je napustila na{a draga supruga, majka i baka

30 godina je od kako je umro na{ otac

Kristina Mili} Keka

Damjanki Va{~i} iz Be~eja

Dani prolaze, a bol i tuga su sve ve}i. Tako nam nedostaje{. Sre}ni smo {to smo te imali. Do kraja na{eg `ivota bi}emo tu`ni {to smo te izgubili.

preminuloj 28. 8. 2009. godine, u 85. godini. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Margita Prusina Stanko Prusina stolar

Ve~no }e te voleti tvoji: (tvoj Mile) Boban, Jovanka, Mira, Mi}a, Jovana, Daca i Sa{a.

Tvoje: Melita i Barbara.

Uspomenu na wih ~uvaju wihova deca. 82561

Darinke Vuji~i}

POMEN

ro|. [uwka i

82412

[ESTOMESE^NI POMEN

Vera Popovi}

Ostaje{ voqena nezaboravqena.

82552

mom dragom ocu

Nikada te ne}e zaboraviti.

Weni najmiliji.

Tvoja mama Stanka, sestra Branka.

82724

82443

@ivko Palali} @ika

Kristina Mili} ro|. Stanojev

Branislava Petri~i} Cica

Bol i praznina ne le~i vreme. Po dobru i vrlinama }emo te pamtiti, sa ponosom pomiwati i ve~no }e{ nam nedostajati. Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju. O`alo{}ena sestra Radmila Denda sa porodicom.

Tvoji ro|endani su bili tvoja i na{a radost, a sada suze, tuga i `alost.

82458

82574

4. 9. 1979 - 15. 7. 2002.

Vole te i tuguju tvoji najmiliji.

1999 - 2009.

Jovanu Jelki}u

Danas je deset godina tuge i `alosti od kada te je zla sudbina otrgla i razdvojila od nas. Dragi na{ @ivko, mnogo je te{ko `iveti bez tebe i tvog milog osmeha pri svakom susretu.

obele`i}emo danas, 5. 9. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

Mi, tvoji: brat @arko, mama Rosa i tata Sreta kao i svi koji su te voleli danas, 5. septembra, u 10 ~asova }emo do}i tvojoj ve~noj ku}i i jo{ jednom doneti cve}e i suzama zaliti.

Dragi o~e, u mom srcu }u ve~no ose}ati bol i prazninu. Uspomena na tebe nikada se ne}e ugasiti. O`alo{}eni sin Zoran.

Po~ivaj u raju sa an|elima, dragi na{ @iko. 82568

82449

POMENI

DNEVNIK

TROGODI[WI POMEN dragoj

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Qiqani Bugar~i}

POMEN

Niki Samarxiji

Bolno je `iveti sa uspomenama na tebe. Tvoja mama, suprug, sinovi i unu~e.

Supruga sa unu~adima i praunu~etom.

82271

82272

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom

Sretenu Krsti}u

S qubavqu, ponosom i tugom ~uvamo uspomenu na tebe. Porodica. 82491

82502

POMEN

POMEN 5. 9. 2003 - 5. 9. 2009.

Bojan Kosi} I daqe si u na{em srcu, na{im mislima i se}awima. Supruga Olivera sa decom. 82476

Dragi na{ tata

GODI[WI POMEN

Stevo Vojnovi}

iz \ur|eva 5. 9. 2008 - 5. 9. 2009.

Radovana Gruji}a

Se}awa na tebe nikada ne umiru.

1935 - 2004.

Nada Skelexi}

pet dugih godina nije sa nama, ali nijedan dan bez wega u na{im srcima i mislima.

Zaborav ne postoji, postoje uspomene, tuga i qubav prema tebi.

Sestra Draga sa porodicom.

]erke Milena i Ne`a sa porodicama

82494

82123

82362

82286

Mila majko, du{o, an|eli te ~uvaju, a ja tugu snijem. Ni{ta ne `elim, niti ho}u drugo, u srce da te sakrijem i pla~em dugo, dugo, dugo... Tvoje }erke: Mirjana, Zorica i Gordana sa porodicama.

Milosava [ovqanski

Pomen daje supruga Dana.

Du{anka [aki}

iz \ur|eva 5. 9. 2008 - 5. 9. 2009.

Dana, 8. 9. 2009. godine navr{avaju se tri godine od smrti mog supruga

obele`i}emo danas, 5. 9. 2009. godine, na Alma{kom grobqu. O`alo{}ena porodica.

[ESTOMESE^NI POMEN

Milosava [ovqanski

ro|. Samarxija

subota5.septembar2009.

Tvoja Cveta. 82496

SE]AWE

10. 6. 1959 - 8. 9. 1989.

[ESTOMESE^NI POMEN

TROGODI[WI POMEN

dragoj mami

Jovan - Joca ]ulum Olivera Vojnovi} Lila U divnim uspomenama i bolnom se}awu uvek }e{ biti u srcima roditeqa i sestre. Mama Vera, tata Rade i sestra Goca.

iz Futoga

82463

Dana, 8. septembra 2009. godine, navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ sin, brat, otac i stric

Gradimir Bulatovi} Ro|a

Pavel Juras iz Kisa~a

Tvoji najmiliji.

iz Futoga 1921 - 2009.

Nema tih re~i kojima se mogu opisati bol i praznina koji su ostali posle tvog odlaska. Ve~no }emo te ~uvati od zaborava.

Pro{lo je pet tu`nih godina od kako nije sa nama na{a draga

GODINA SE]AWA

Slavko Krsti} Vladika

Marini - Mari Vukov

11. 9. 2008 - 11. 9. 2009.

ro|. @ivanov

Voqeni ne umiru, zaborav ne postoji, se}awa ostaju, tuga je ve~na. Neka te Bog i an|eli ~uvaju. Sin Jene i }erka Zita sa porodicama i supruga Julijana.

obele`i}emo danas, 5. 9. 2009. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu. Svoj `ivotni put ukrasila je najlep{im qudskim vrlinama i na tome joj neizmerno hvala. Suprug Drenko i weni najmiliji.

81035

82184

DESETOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN Danas, 5. 9. 2009. godine navr{ava se godina od kako nas je napustio na{ voqeni suprug i otac

Qubica Tabakovi}

U na{im srcima ostaju zauvek qubav, zahvalnost i drage uspomene. Tvoja deca Sawa, Tawa i Qubomir sa porodicama. 82400

Neka te an|eli ~uvaju kao {to }emo te mi ~uvati u svojim srcima. Majka Jela, suprug Izet, sin Denis, brat Dragan sa porodicom. 82376

82475

JEDNOGODI[WI POMEN mojoj voqenoj supruzi i `ivotnoj saputnici

Dana, 5. 9. 2009. godine, navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama dragi tata

Verica ]elo

Tvoja porodica.

82459

82224

82059

5. 9. 2006 - 5. 9. 2009.

Frank Ferenca

Uvek te se rado se}amo. Supruga Marica sa decom, sestre, zetovi, sestri}i i unuke.

Jovanki @ivani}

Uspomenu na tebe ~uva k}erka Mira sa porodicom.

Tvoje }erke Milana i Verica i tvoji unuci.

82437

1942 - 2009.

Stanojlo Gli{i}

Dana 1. 9. 1986. godine umro si tata moj, 1. 9. 2009. godine ode tvoj unuk Jovan u vojnike! Znam da si ga ~uvao... a mi tebe sa puno qubavi ~uvamo od zaborava.

Dragomir Dra`i}

ro|. Vlaji} 6. 9. 1999 - 6. 9. 2009. Postoji qubav koju smrt ne gasi, postoji tuga koju vreme ne le~i. Suprug Mirko i }erke Nata{a i Nevena sa porodicom.

Sa tugom i ponosom {to smo ga imali ~uvamo uspomenu na wegovu qubav, plemenitost i dobrotu koju nam je uvek nesebi~no pru`ao. Danas na Ka}kom grobqu }e se odr`ati u 10.30 ~asova pomen. Wegovi najmiliji.

82495

82501

07.00 08.00 08.05 08.50 09.00 09.25 09.50 10.05 11.00 11.05 12.00 13.10 14.37 15.20 15.30 15.35 16.00 16.25 18.00 18.20 18.30 20.05 21.30 22.00 22.30 22.40 23.05 23.35 00.05 00.50

TV PROGRAM

subota5.septembar2009.

Kuhiwica Vojvo|anske vesti Doktor @ivago Crtani film Zvrk Pustolovine Marka i Maje Hajde sa mnom u obdani{te Kauboju nikad udovoqiti Vojvo|anske vesti Bez uputa 5kazawe No}ni gresi, film Rej~el Rej Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Zeleni sat Tarzan Fudbal: Srbija - Slova~ka, prenos Odloèna reakcija, film Tajna hrane: Sladoled Odloèna reakcija, film Najboqi komad mesa, film Frejèr Vojvo|anski dnevnik Hronika 38. Brankovog kola Kult plus Rokovnik Vidi {ta su mi uradili od pesme mama Rej~el Rej No}ni gresi, film

Modni magazin (Panonija, 22.40) 08.00 08.35 11.30 12.30 15.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 21.50 22.00 22.40 23.15 23.35

Jutarwi program Glas Amerike Sve {to mi pripada Bez cenzure Vojvo|anske vesti Vojvo|anske vesti Pop korn Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Modni magazin Beli luk i papri~ica Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 11.00 11.05 12.39 13.05 13.20 13.35 14.04 14.55 15.05

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS Moj ujak Dnevnik Sport plus Lud, zbuwen, normalan Ekskluzivno Vesti TV lica: Sufijan Ka~an i Labib Zatara... kao sav normalan svet 15.56 Vesti 16.03 Volim i ja neranye, no trpim

22.55 23.20

TV lica: Sufijan Ka~an i Labib Zatara

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Divqa stvorewa Frej`er Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Svako ragan, film (slov) Vesti (ma|) Muzi~ke biografije Iz na{eg sokaka Haja safari, strani dok. film

Intervju s kwi`evnikom Laslom Vegelom (RTV 2, 22.05) 15.00 Ukrajinska emisija, festival „Kalina“ 15.30 Spektar (buw) 16.00 Makedonsko sonce 16.30 Prizma 17.00 Kad ku}a nije tesna 18.00 TV dnevnik (slov) 18.15 TV dnevnik (rus) 18.30 TV dnevnik (rum) 18.45 TV dnevnik (rom) 19.00 TV dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Muzi~ki intermeco (ma|) 19.40 Crtani film (ma|) 20.00 Dobro ve~e Vojvodino (ma|) 21.00 Kulturni magazin (ma|) 22.05 Intervju sa kwi`evnikom Laslom Vegelom 22.30 Pre}utna pro{lost, film 00.00 Vr{a~ki venac 2009., muzi~ki program 01.00 Fudbal: Srbija - Slova~ka 02.00 TV prodaja

08.14 09.45 10.30 11.00 11.40 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.31 14.56 15.27 15.54 16.09 16.25 18.20 18.50 20.00 20.55

Labib Zatara i Ka~an Sufijan s voditeqkom 06.15 07.20 08.00 08.45 09.30 11.00 12.00 12.10 13.00 14.00

06.02 06.07 06.18 07.15

10.00 10.30 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.30 17.00 18.20 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Katapultura Vitra` De~iji program Lenija Evo nas kod vas Crta Tojotin svet prirode Tajni znak Tojotin svet prirode Film Denis napast Objektiv Denis napast Najboqi lek Katapultura Tajni znak Objektiv Razgoli}eni

07.00 Atletika 07.30 Ajronmen St. Kroa 09.00 Moto GP San Marino – Trening 125 CC 12.15 Klupske TV 13.00 Moto GP San Marino – Kvalifikacije 125 CC 16.00 Kvalifikacije za SP: Ukrajina – Andora 18.00 Klupske TV 18.25 Fudbal prijateqska: Engleska – Slovenija 20.25 Kvalifikacije za SP: Slova~ka - ^e{ka, Austrija - Farska ostrva 22.30 Moto GP San Marino – Kvalifikacije GP 01.30 Kvalifikacije za SP: Ukrajina – Andora

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Kad porastem bi}u..., 20.00 Sajam info net, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program. 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program.

Da li je i danas dozvoqeno imati ~etiri supruge? Kako se o`enio Beogra|ankom Du{icom? Da li takav brak izaziva brojna pitawa u Jordanu? Na ova pitawa odgovaraju „jedan Arapin i jedan crni crnac koji pri~aju na srpskom, pa smo ti mi ~ista ekskluziva“. Autor: Tatjana Peternek Aleksi} (RTS 1, 15.05) 16.50 18.25 18.55 19.30 20.08 21.00 22.00 22.05 00.00 00.05 01.40 02.00 02.33 03.27

[meker, film Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Volim i ja neranye, no trpim TV bingo Vesti Eks men, film Vesti Prepu{teni slu~aju, film Volim i ja neranye, no trpim Vesti Ekskluzivno TV lica... kao sav normalan svet

00.10 01.05 01.32 03.15 05.11

06.00 07.00 08.00 10.00 13.00 14.00 14.15 16.00 17.00 17.55 18.35 19.20 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30 01.00 03.00 03.30 04.30

Datum Verski kalendar Brazde TV lica: Stevo Karapanya... kao sav normalan svet En iz zelenih zabata, film Verski mozaik Srbije Klinika Vet Kwiga utisaka Agroinfo Profil i profit Svet zdravqa 7 RTS dana Gra|anin Leti, leti, pesmo moja mila Vikend evronet Homoqe, emisija iz ekologije Vrele gume Total tenis Reli Fudbal (mladi): Srbija - Slova~ka, kvalifikacije za EP, prenos Art zona Garavi sokak Putovawe kroz arhitekturu Fudbal - Kvalifikacije za SP: Francuska - Rumunija, prenos Svet sporta Stoni tenis: Srbija open 2009, finala Horizont Vrele gume Fudbal (mladi): Srbija - Slova~ka, kvalifikacije za EP Fudbal - Kvalifikacije za SP: Francuska - Rumunija Horizont

Glas Amerike Qubav za sva vremena Svi vole Rejmond - omnibus Za dobar dan Dokumentarna serija nedeqe Vesti Film: Se}a{ li se Doli Bel? Slike `ivota Qubav po svaku cenu Vesti Present Slatka moja Beli svet Yordan Film: Bi}e skoro propast sveta Zaustavno vreme Film: Proces i kazna No}ni program erotski film: Slatka osveta Glas Amerike Doma}a muzika Film: Proces i kazna

Nacionalna geografija e-TV Doma}in Puka Cirkus Sme{na strana `ivota Film: De~ak iz yungle Dosije FBI Top spid Film: Princeza od ma~a Kraqevi Ade Red Bul Iks Kviz: Ke{ taksi Film: Tajna porodi~nog blaga Film: Carstvo 1. deo Film: Muwe Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti 02.45 Film: Muwe 05.00 Ameri~ko rvawe bez milosti

08.30 Nodi 08.50 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 09.20 Ho}u ja 09.35 Lizi Mekgvajer 10.00 Engleski sa Ozmom 10.25 Viva piwata 10.55 Spajder rajderi 11.45 Konan 12.40 Film 14.05 Kalamiti Yejn 14.40 Stari Tom 14.55 Feniks i tepih 15.25 Idemo u`ivo 15.45 Lizi Mekgvajer 16.15 Engleski sa Ozmom 16.45 Ho}u ja 17.00 Sa Sa{om u avanturu 17.30 Jadnici

Marija i Josif Ko su zaista bili Hristovi roditeqi, Marija i Josif? Pri~a o Isusovom ro|ewu je svima dobro poznata, ali o wegovim ovozemaqskim roditeqima se malo toga zna. Ova dvodelna istorijska drama prikazuje wih dvoje kao qude od krvi i mesa... Uloge: Ana Katerina Morariru, Alesandro Gasman Re`ija: Rafaele Mertes (B92, 14.00) 07.00 08.40 09.00 11.10 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 16.00 16.35 17.25 18.00 18.30 19.05 20.05 21.00 23.00 23.35 00.00 00.30 02.00

07.00 09.00 10.45 11.00 13.00 14.00 15.00 15.45 16.00 18.00 19.30 20.00 22.20

Dora istra`uje Vodi~ za roditeqe Film: Avalon Dobre namere Vesti za osobe o{te}enog sluha Dobre namere Vesti B92 Uve}awe: Emisija o zdravqu Film: Marija i Josif Vesti B92 Potraga Pametwakovi}i Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: U {etwi sa zverima Vesti B92 Jelen top 10 Qudi sa Menhetna Misterije pravog [erloka Holmsa: Ratno lukavstvo belog skaka~a Vesti B92 Pametwakovi}i Patrola Film: Poziv Jelen Top 10

Jutro sa Ne{om Risti}em Film: Princ Egipta Siti Film: Isteriva~i duhova Gold muzi~ki magazin» Napu{teni an|eo Seqaci Siti Film: Kozmeti~arka i zver Magazin in Nacionalni dnevnik Film: Nemogu}a misija 2 Film: Bekstvo iz Los An|elesa 00.20 Kejn 01.10 Siti 01.20 Film: Kozmeti~arka i zver

Napomena: RTS }e povremeno prenositi me~eve s US opena u dva termina od 17.00 i od 01.00 sat.

06.00 07.00 08.00 09.00 09.30 10.30 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 18.25 19.00 21.00 23.30 01.15 01.45

DNEVNIK

18.30 18.55 19.30 21.00 21.15 22.10 23.50 00.20 00.25 00.50 01.30

Konte, putopis Telemaster Film: Kao nekada Telemaster Nije lako biti ja Film: Rondo Telemaster Vremenska prognoza Vajb specijal Razmirice Ko{avizija

Kirsti Eli

Kao nekada Birdi, sredove~nu holivudsku scenaristkiwu napu{ta profesionalna sre}a, jer su na red do{le mla|e snage... Uloge: Kirsti Eli, Erik Olsen, Stejsi Grent Re`ija: Grejm Kliford (Ko{ava, 19.30)

Helena Bonam-Karter

Slatka osveta Keren Najtli je enigmati~na aristokratkiwa koju je nedavno napustio de~ko Antoni Stakston Bilings. Henri Bel je sredove~ni menayer rastavqen od svoje ène i wegov ìvot polako po~iwe da se raspada. Uloge: Sem Nil, Helena Bonam-Karter, Kristin Skot Tomas Reìja: Malkolm Moubrej (Avala, 01.00)

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iu, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije. 07.30 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Nemi svedok, 12.00 Izazov istine, 13.00 ABS {ou, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Od Tokija do Milvokija, 15.00 @ivot je to, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Tok {ou, 19.00 Magije, misterije i ~uda, 20.00 Slavni parovi, 21.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 22.00 Biqana za Vas, 23.00 Dok. film, 01.00 Tok {ou.

12.00 Paor, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Politi~ki tok {ou: O~i u o~i, 15.00 Film, 16.30 Yuboks, 17.30 Druga strana medaqe, 18.00 Ko te {i{a, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Film, 21.30 Fle{, 22.00 Put vina, 22.30 Ko te {i{a, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota5.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Ralf Fajns

[indlerova lista @enskaro{ i ratni profiter Oskar [indler sa svojom suprugom Emili ìvi spokojnim ìvotom, sve dok se ne uveri kakvo zlo donosi nacizam. Tokom boravka u getu u Krakovu prisustvuje okrutnoj likvidaciji Jevreja. A onda dolazi na ideju da koristi poqske Jevreje kao jeftinu radnu snagu u svojoj fabrici, ne bi li ih spasao logora. Uloge: Lijam Nison, Ben Kingsli, Ralf Fajns, Kerolajn Godal Reìja: Stiven Spilberg (Nova TV, 20.00) 08.10 08.20 08.30 09.30 10.30 11.30 12.25 13.20 14.55 15.50 16.45 16.55 17.40 18.10 19.15 20.00 23.20

Vinks, crtani Dora, crtani Ezo TV, tarot {ou Nova lova, TV igra Lude 70-e Na sedmom nebu ^arobnice Posledwi krsta{i, film Ne zaboravi stihove Nad lipom 35 Vesti Kod Ane, kulinarski {ou Mister Bin Lud, zbuwen, normalan Dnevnik [indlerova lista, film Posledwe Hristovo isku{ewe, film 02.10 Atentat, film 03.35 U ime ~asti 2, film

08.00 Sudwi dan: Slike raja i pakla 08.30 Impresionisti 09.00 Telo… 10.00 Gering: Jedna karijera 11.00 Krunisawe kraqice 12.00 [ta je ubilo mamute? 13.00 Ponovo izmi{qeno 14.00 Genije fotografije 15.00 Vek 16.00 Sudwi dan: Slike raja i pakla 16.30 Impresionisti 17.00 Vikingovo putovawe 18.00 Mladi Jovan Pavle Drugi: Svedok zla 19.00 Viktorijino carstvo 20.00 Grobqe gladijatora 21.00 Ponovo izmi{qeno 22.00 Po{tujte sebe: Pri~a o Staks rekordsu 23.00 Vek 00.00 Sudwi dan: Slike raja i pakla 00.30 Impresionisti 01.00 Vikingovo putovawe

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Ek{n men Tali~ni Tom Ek{n men Tali~ni Tom Ek{n men Gladijatorska akademija @ikina `enidba Royer Vrdalama Potra`i Vandu Kos Ve~era kod Freda @igolo Drevni ratnik Goli skandal Qubavno zanemarivawe

06.00 08.15 09.50 11.05 12.40 14.55 16.20 17.50 20.05 21.50 23.25 01.40 03.05 05.00

Spajdermen 3 ^ovek raketa Koncert Riane Ciklon Devojka – Edit Pjaf Gospodin Vudkok Tatino obdani{te 2. kamp Spajdermen 3 Sunce @etva Pisma sa Ivo Yime Jedno veliko ni{ta Opsada Dan `ivih se}awa: Povratak iz Iraka

08.15 Kinoteka - ciklus klasi~nog vestern: Shootout, film 09.45 Skica za portret 10.20 Ku}ni qubimci 10.55 Normalan ìvot 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.40 Reporteri 15.55 Evromagazin 16.40 Hrvatska kulturna ba{tina 16.55 Doma}i dok. film 18.15 Lijepom na{om: Krièvci 19.30 Dnevnik 20.55 Zlatne ìce Slavonije - Poèga 2009, prenos 22.40 Dnevnik 3 23.30 Qubav bez izlaza, film 01.00 Samo najja~i, film 02.35 Dobra èna, film

Qubav bez izlaza Margaret potpuno brine o svom doma}instvu - wen mu` Yek stalno radi i ~esto putuje, pa ona zapravo sama odgaja troje dece. Najstariji me|u wima je tinejyer Bu koji se prisno dru`i s ne{to starijim Darbijem Risom, za kog

06.00 07.00 09.00 10.00 11.00 14.00 16.00 18.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Dodir an|ela Ubistvo iz zadovoqstva Meklodove }erke Advokatova kazna Sudija Ejmi Taken in broad daylight Za Grejsinu qubav Advokatova kazna Zakon i red Ne`ni Yory Zakon i red Iza kamere: Pri~a ^arlijevih an|ela 05.00 Dodir an|ela

09.30 10.15 11.00 11.40 12.30 12.55 14.40 16.10 18.00 19.05 20.00 22.10 23.45

Astro Boj, crtani Ulica Sezam Ben 10, crtani Tajna ~okolade Ostrvska ekipa Gusar, film Neprijateqski rudnik, film Velika name{taqka, film Zvezde Ekstra: 10 naj{okantnijih holivudskih razvoda Nadrijaliti {ou Legenda o jeseni, film Policijska akademija, film Savr{en plan, film

Legenda o jeseni

Tilda Svinton

Margaret opravdano sumwa da je Buov qubavnik. Ona tra`i da ostavi na miru wenog sina ali izbija sva|a u kojoj ona nehotice ubije Darbija… Uloge: Tilda Svinton, Goran Vi{wi}, Yonatan Taker, Piter Donat Re`ija: Skot Megi (HRT 1, 23.30)

08.30 08.55 09.10 09.25 09.50

23.40

Leo Kratki spoj Sportske igre mladih 09. Koga briga Ekstremne ìvotiwe, dok. serija Igrajmo se Parlaonica Briqantin Vip Muzi~ki klub LP Gimnazija KS automagazin 4 zida Put oko sveta kroz 80 vrtova, dok. serija Dobra èna, film U vrtu pod zvezdama Garaà Fudbal: Kvalifikacije za SP 2010: Hrvatska Belorusija, prenos Bitange i princeze Nove avanture stare Kristine No} u pozori{tu

04.00 06.00 08.00 10.20 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Videodrom @elim te ^ovek koji je pao na zemqu Kadilak men Do gole ko`e Radost moga srca Provodayija Zaqubqeni [ekspir Ratni~ka klasa Videodrom [aputawe na jastuku Mra~ne ispovesti

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

Akapulko H.E.A.T. Sedam vrata do smrti Problem sa psom Pompeja, 1. deo Raskid Angus Devojke zemqe \avolovi vitezovi

10.20 10.35 11.30 12.15 14.15 15.10 15.40 16.15 17.20 18.50 19.25 20.00 22.25 23.20

Biv{i poru~nik ameri~ke kowice, Vilijam Ludlou, `ivi na svom ran~u u podno`ju Montana Rokisa, gde svoja tri sina odgaja bez gradske vreve i ludila koje je zahvatilo svet. Najstariji sin Alfred je povu~en i savestan, a najmla|i Samuel je pravo utelovqewe idealizma. U sredini se nalazi Tristan divqeg duha. Kada se Samuel vrati na rodni ran~, oba wegova brata se zaqube u wegovu verenica Suzanu… Uloge: Bred Pit, Ejdan Kvinin, Entoni Hopkins, Yulija Ormond Re`ija: Edvard Zvik (RTL, 20.00)

Yulija Ormond

08.10 Majami ink 09.05 Najsmrtonosniji smrtonosni lov 10.00 Vrhunsko graditeqstvo 10.55 Izgra|eno iz katastrofe 11.50 ^uda Azije koja je ~ovek napravio 12.45 Napravi prototip 13.40 Razotkrivawe mitova 14.35 Budu}i svet 15.30 Razorna laboratorija 16.25 Kako to radi? 17.20 Izgra|eno iz katastrofe 18.15 Vrhunsko graditeqstvo 19.10 Ameri~ki hotrod automobili 20.05 Najboqe karte 20.35 Najboqe karte 21.00 Ameri~ki ~operi 21.55 Trgovci automobilima na putu 22.50 Kako pre`iveti u opasnim situacijama 23.45 Elitna policija Krisa Rajana 00.40 U zatvoru u inostranstvu 01.40 Uni{tavawe!

03.00 05.00 07.00 08.30 09.00 09.30 12.00 13.00 14.00 16.00 17.30 01.00

Tenis Tenis Tenis Automobilizam Reli Tenis Formula 2 Fudbal Tenis Biciklizam Tenis Tenis

Pravila okretnih dvorskih igara rislu{kivawe Brozovih saradnika bio je Marksisti~ki teoreti~ar, Kardeq je po psiholorutinski policijski posao, o kojem se malo {koj strukturi – namrgo|en, ekstrovertan, telesno znalo, a vi{e naslu}ivalo. Optu`ba je bihendikepiran, opsesivan i izrazito agresivan – za la dobro izabrana, jer svi koji su u~estvovali na Broza bio daleko mawe opasan princ-naslednik od Brionskom plenumu 1966. ili pripremali materiRankovi}a. On nije kao Leka (i pored posla koji je jal protiv Rankovi}a, pitali su se u sebi: ako su radio) uìvao popularnost u Partiji, dràvnom prislu{kivali Tita, za{to onda ne bi i mene. A kaaparatu ni obi~nom narodu. Za razliku od Broza i ko su gotovo svi imali ne~istu savest, te ~esto priRankovi}a, nije umeo da uspostavi komunikaciju s ~ali intimne i politi~ke pikanterije o Titovoj masom, prema woj je imao odbojan stav i zato pobegao li~nosti i odnosima na dvoru, javio se strah, a pou ti{inu kabineta. A pronalaza~ sistema socijalitom odbrambena agresivnost i ponekad bes. Time je sti~kog samoupravqawa, sklon nema~koj pedantnoBroz stekao veliki broj prisilnih pristalica, jer sti, svoj posao je shvatao ozbiqno. ve}ina nije znala {ta sve Udba zna o wihovim poroRetko ko pamti da ga je video nasmejanog. Stegnudi~nim i profesionalnim prilikama. On je na to i tih usana i poloàja tela kao da na le|ima nosi tera~unao, a da bi ih pridobio, pozivao je jednog po jednog pre sednice i, onako uzgred, gotovo zavereni~kim tonom, napomiwao da ga je Leka prislu{kivao, i potom dodavao: a i tebe su! Kao dobar intuitivni psiholog, znao je da }e se sagovornik ose}ati po~astvovanim {to ga je predsednik pozvao nasamo, da mu poveri tajnu. Tako se, mislio je, na{ao u malom krugu povla{}enih. A optu`ba je bila zaista dobro izabrana, neobi~na, a na neki na~in i savremena, jer je era pravog prislu{kivawa tek dolazila. O tome je ve}ina u~esnika plenuma imala tek maglovite predstave, a kako je predo~ena im materija bila ~esto tehni~kog karaktera, wima ne ba{ previ{e razumqivog, to je kod wih izazivalo dodatni strah i bes prema protagonistima cele operacije. Su{tina optu`be – mogu}a zavera, priprema dràvnog udara, ulaèwe u tajni dràvni i li~ni ìvot predsednika dràve – upakovana je u nemu{tu formulaciju deformacija, dovoqnu da se Drug Bevc vi{e voleo kabinet nego masu Rankovi} elimini{e. Rankovi} je oti{ao u istoriju, a Srbi su po~eli àk teret, kao da je govorio: eh, kada biste vi znali da ga potajno oboàvaju. Uz ve} postoje}i kult mrkoliko ja imam problema i koliko se `rtvujem za tvog Krcuna, stvorena je situacija jedinstvena u vas. Kardeq, kao glavni teoreti~ar Partije, nije Evropi, da jedan narod daje mitski status dvojici raspolagao organizacionim aparatom koji je mogao policajaca. Dok je Broz bio ìv, iskazivawe simpaugroziti Broza, pa zato ovaj nije na wega obra}ao tije prema Rankovi}u bilo je deo strategije otpora mnogo pa`we. Me|utim, kao dobar Staqinov |ak, reìmu. Namerno se zaboravqalo da je on gvozdenom izazivao je me|u kandidatima za naslednika ve}u metlom pro~e{qao ili mawu surevwivost. (uglavnom) Srbiju i Crnu Obi~no je to radio tako Kad je 1966. Rankovi} poslat Goru, daleko detaqnije da se spoqa ni{ta nije u istoriju, Srbi su po~eli da ga nego druge delove Jugoslaprime}ivalo, ali svaki vije, a represija bez milopotajno oboàvaju. Uz ve} postoje}i dvor, pa i wegov, ima svosti, posle rezolucije IB ja pravila etikecije i kokult mrtvog Krcuna, stvorena uglavnom je pogodila Srmunikacije. Bilo je doje situacija jedinstvena u Evropi, be, Srbijance i Crnogorvoqno da ~e{}e poziva da jedan narod daje mitski status ce. (Ali i to je ilustratijednog saradnika i pokavan primer srpskog mozuje male, ali za wega i dvojici policajaca ralnog mazohizma). Svoj okolinu zna~ajne znake odnos prema Brozu iskapa`we, pa da onaj drugi to zao je Rankovi} i posle Titove smrti, kad je na weprimeti. Zato je borba za Brozovu naklonost trajagovoj ku}i zastava spu{tena na pola kopqa. Ne samo la godinama. iz kompatriotskih razloga. Kao ~oveku bez iluzija, Titu osnovno pravilo Za razliku od Rankovi}evog pokajni~kog pona{anije bila sentimentalnost nego – utilitarnost. wa na Brionskom plenumu, jedino je wegov najbliì Dok mu je neko bio potreban – a Rankovi} jeste ba{ saradnik Svetislav Stefanovi} ]e}a odrào svoj dugo – drào ga je kraj sebe. Kad je prestala potreintegritet i suprotstavio se la`nim optu`bama. ba za tako glomaznim aparatom dràvne bezbedno^lan KPJ-a jo{ od 1928, naàlost, platio je veliku sti, koji je stvarno predstavqao dràvu u dràvi cenu: gubitak porodice, potpuna izolacija i povre(kao i armija, uostalom), a mogao se okrenuti promene depresivne krize, koje je poku{avao da neutrativ wega, jednostavno ga je likvidirao. Armija je li{e alkoholom. êsto bi spomenuo da su suvi{e povremeno, ali temeqno ~i{}ena, te sem povremerano streqani ~elnici beogradske policije: Dragi nih generalskih pobuna, koje nisu imale karakter Jovanovi} i Tasa Dini} 1946, a Bo{ko Be}arevi} i klasi~ne urote nego spontanog izliva gneva i neSvetozar Vujkovi} tri godine kasnije. Oni su, izslagawa s nekom Brozovom odlukom, ozbiqnijih gleda, posebno Be}arevi}, znali vi{e tajni iz bionagove{taja vojnog pu~a nije bilo. Uostalom, naugrafija pojedinih komunisti~kih rukovodilaca ne~io je Tito od Staqina da je posao vojske da brani go {to je bilo poèqno. zemqu, a ne vodi politiku.

Studija dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA”, koju je {tampala beogradska izdava~ka ku}a „Informatika”, mo`e se po ceni od 1800 dinara kupiti u kwi`arama „Gera” i „Laris”na Spensu (Sutjeska 2) u Novom Sadu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota5.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Veoma stresan i raznovrstan dan, pa se nemojte ka~iti za sve izazove i provokacije. Neko vas naprosto nervira, i to je to! Zato izbegavajte tu osobu. Dozvolite sebe razne ludosti koje vam prijaju.

BIK 20.4-20.5.

Ne treba se predavati, pogotovo petkom, ve} ma{tati i realizovati svoje snove. Prema partneru se postavite zahtevnije i tra`ite vi{e pa`we, po{tovawa i poklona. Zvezde su vam naklowene, kreativni ste.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

5. septembar 2009.

Primorani ste da mnogo radite, pa nije nemogu}e da }ete i vikendom nadokna|ivati propu{teno, ili izvr{avati obaveze u vezi s porodicom. Deca imaju posebno mesto u va{im dnevnim terminima. Haoti~an dan za vas, danas. Budite spremni na sve vrste iznena|ewa, jer ne}ete mo}i da kontroli{ete niti predvidite situacije. S inostranstvom mo`ete imati izuzetnu priliku koju treba odmah da iskoristite. Petak je veoma prijatan i kreativan dan za vas. Iako imate dobrih ideja, pogotovo u odnosu s partnerom, ipak }e vas danas neke okolnosti skrenuti i usmeriti na sasvim drugi tok doga|aja. Odmarajte se. Partner naprosto gubi kontrolu nad sobom, pa ste vi tu kao ona sigurna strana koja smiruje situaciju i pru`a za{titu. Oslonite se na sebe i nemojte dozvoliti da vas drugi destabilizuju ni na tren.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

SUDOKU

PROGNOZA

3 8

3 6

Samo opu{teno, kad ve} drugi nisu u situaciji da kontroli{u strasti. U karijeri moè biti veoma napeto, ali se situacija lako moè preusmeriti u poèqnom pravcu, ukoliko budete dovoqno prisebni. Energi~ni ste u svemu {to radite i govorite, vo|eni emocijama, pa vas partner naprosto mora ozbiqno shvatiti. Jer, s vama nema {ale! Poslovna situacija je hroni~no i stabilno zanimqiva. Uputili biste se na neke nove puteve i destinacije, daleke ciqeve i realizacije svojih èqa, ali morate biti strpqivi, jer ne moè sve onako kako bi voleli. Neke dogovore i susrete }ete morati ponavqati. Ne budite i suvi{e ozbiqni za svoje godine! U partnerstvu su mogu}i sukobi i vi{ak energije, ~iji tok treba usmeriti u produktivnom pravcu. Povucite se u svoju pe}inu kada osetite potrebu za samo}om. Put? Veseli ste, uprkos svemu. Kada ne biste plovili po svojim oblacima, ne biste ni postojali, jer ona realnost koja vam se prezentuje je i suvi{e brutalna u odnosu na va{ nivo tolerancije i apsorpcije. Uìvajte! Po~etak produènog vikenda }e biti radan, mada mestimi~no obojen {etwama i odmorima, susretima i druèwima. Kampawac po prirodi ovih godina, dozvolite sebi punu slobodu izraàvawa. Akcija!

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 2 7 5 8 1 6 3 9 4

8 6 1 4 9 3 5 2 7 4 3 9 2 5 7 8 6 1

3 8 4 9 6 2 7 1 5

ZAHLA\EWE

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 22 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 30 Ni{

NOVI SAD: Zahla|ewe sa ki{om. Od sredine dana suvo i vetrovito. Duva}e umeren do poja~an severozapadni vetar. Pritisak u porastu. Temperatura od 17 do 22 stepena Celzijusa, a uve~e 15. VOJVODINA: Ujutro zahla|ewe sa ki{om. Po podne suvo, a na severu Vojvodine delimi~no razvedravawe. Duva}e umeren do poja~an severozapadni vetar. Pritisak u porastu. Jutarwa temperatura 16, a maksimalna 24 stepena. SRBIJA: Zahla|ewe sa ki{om zahvata sever i zapad i {iri se ka jugu. U centralnim i ju`nim predelima bi}e i lokalnih pquskova sa grmqavinom. U ju`nim predelima }e biti toplo u toku pre podneva. Duva}e severozapadni vetar. Pritisak u porastu. Jutarwa temperatura 15, a maksimalna 30 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ sve`e, na severu suvo, a na jugu povremena ki{a. Temperature malo iznad 20 stepeni. Idu}e sedmice vrlo sve`a jutra i neznatni porast dnevne temperature, koja }e biti ispod proseka za po~etak septembra i kreta}e se od 20 do 25 stepeni. Na istoku i jugu Srbije je mogu}a povremena ki{a.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Hroni~nim bolesnicima }e smetati prelaz na hladnije i vla`no vreme. Kod meteoropata su mogu}i glavoboqa, bolovi u kostima i zglobovima i neraspolo`ewe. Oprezno u saobra}aju!

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 19 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

140 (-11)

Slankamen

196 (18)

Ja{a Tomi}

Apatin

209 (-8)

Zemun

246 (7)

Bogojevo

195 (0)

Pan~evo

270 (4)

Smederevo

450 (-8)

Ba~. Palanka 201 (15) Novi Sad

172 (18)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

171 (-3)

S. Mitrovica

34 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (1)

Beograd

196 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

182 (16)

NERA

Hetin

70 (4)

-56 (0)

Tendencija stagnacije

6 1 7 5 3 8 2 4 9

Evropa

Tendencija stagnacije

Kusi}

28 (0)

9 5 2 1 7 4 6 8 3

5 2 8 7 4 1 9 3 6

5 9

1 8

TRI^-TRA^

Modna avantura Modna ku}a „Balensiaga” produ`ila je ugovor s lepom glumicom Xenifer Koneli, s kojom je u kontinuiranoj modnoj avanturi ve} gotovo sedam godina. Xenifer se mnogi se}aju iz kultnog „Lavirinta”, ali prekretnica u wenoj karijeri bio je Oskar za najboqu `ensku ulogu u filmu „Brilijantni um”. Tada se Xenifer po prvi put pojavila u neobi~noj haqini modne ku}e „Balensiaga” i tako je zapo~ela dugogodi{wa saradwa. Nakon Oskara, Xenifer se sprijateqila s kreativnim direktorom i dizajnerom ku}e Nikolasom Geskierom, te je wegovu crnu ven~anicu nosila kada se udala za kolegu Pola Betanija. Xenifer Koneli je 2008. godine i slu`beno postala za{titno lice „Balensiage” te se ~esto pojavquje u ovim avangardnim kreacijama.

VIC DANA Ulazi ~ovek u autobus, pla}a kartu i pita voza~a: - Recite, pla}a li se karta za cve}e? - Naravno da ne. Odli~no - odgovori putnik, okrene se prema vratima i vikne: - Hajde, Ru`o, ulazi!

7 4 3 6 2 9 1 5 8 1 9 6 3 8 5 4 7 2 Re{ewe iz pro{log broja