Dnevnik 5.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 5. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23548 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I N T E R V J U : I[TVAN PA STOR, PRED SED NIK SKUP[TINE VOJVODINE

Uvrede za dva miliona Vojvo|ana morale bi da zabrinu Vladu Srbije str. 2

BO JAN PAJ TI] UO^I SA STAN KA VR HA DEMOKRATSKE STRANKE

Definisa}emo ko na kom nivou vodi stranku str. 3

I slava i Eparhija u koalicionom sporazumu

Foto: B. Lu~i}

[TA SVE OBE ]A VA JU NO VI PART NE RI U NO VOM SA DU

OBNOVA IZMENILA SAOBRA]AJ: Sa o bra }aj na pu tu No vi Sad – Zre wa nin, kod nad vo `wa ka kod Ka} ke pe tqe, od vi ja se od pre kju ~e u jed nom sme ru iz prav ca No vog Sa da. Vo za ~i ko ji idu iz gra da ka Zre wa ni nu, kre }u se jed nom tra kom

pre ko nad vo `wa ka, uz ogra ni ~e we br zi ne 60 ki lo me ta ra na sat, dok su vo za ~i iz prav ca Zre wa ni na pre u sme re ni na Ka}, i to No vo sad skom uli com na sta ri ka} ki put do auto pu ta E-75, a za tim na is kqu ~e we sa auto pu ta za No vi Sad.

str. 7

str. 3 NASLOVI

„VIK TO RI JA GRU PA” JU ^E U BE ^E JU PU STI LA U RAD NO VI PO GON

„Sojaprotein” fabriku za Evropu ima str. 6

Foto: F. Baki}

VI RUS „ZA PAD NOG NI LA” OD NEO JE DAN @I VOT, VI [E OD DVA DE SET ZA RA @E NO

Nema opasnosti od epidemije SPORT

Ekonomija

Vojvodina

4 EPS ukida kamatu na kamatu 5 Na{i zidari kao belo robqe ~ame u Minsku

Poqoprivreda 6 Zemqu prodajte seqacima, 10 Prodaje se Milenijum ne strancima za jedan dinar

Novi Sad

Dru{tvo

8 U produ`enom boravku tra`e mesto vi{e 8 [kola i zimnica pojedu 42.000 dinara 9 Pet linija GSP-a drugim putem

11 Lekova u apotekama i ima i nema

Crna 13 Istraga o kupovini radnih mesta u prosveti

Veoma toplo Najvi{a temperatura 32 °S

str. 11

str. 14 – 18

PET ME SE CI OD PO GI BI JE [E STO RO MLA DIH U NO VO SAD SKOM NO] NOM KLU BU

Jo{ traje istraga o tragediji u „Kontrastu”str. 12

n KO[ARKA[I SRBIJE DO^EKUJU SLOVA^KU

n ZORAN MANDI] NOVI TRENER SPARTAKA

n RONALDO ODLAZI IZ MADRIDA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLiTikA

sreda5.septembar2012.

DA^I] I MRKI] U BRISELU

PREDSEDNIK SKUP[TINE SRBIJE NEBOJ[A STEFANOVI]

Ne po sta vqaj te no ve uslo ve Pre mi jer Ivi ca Da ~i} i mi ni star spoq nih po slo va Ivan Mr ki} sa sta li su se ju ~e na po ~et ku dvo dnev ne po se te Bri se lu sa pred sed ni kom Evrop skog sa ve ta Her ma nom van Rom pe jom. Rom pej je re kao da je kqu~ ni uslov za sle de }i ko rak Sr bi je na evrop skom pu tu vi dqiv i odr `iv na pre dak u od no si ma sa Ko so vom i pri me na

da ne ma do dat nih uslo va i pro {i ri va wa zah te va ko ji su po sta vqe ni u de cem bru pro {le go di ne”, re kao je Da ~i} na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re. Go vo re }i o di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, pre mi jer je re kao da }e pi ta we na stav ka di ja lo ga bi ti raz ma tra no na red nih da na i da }e pr va pri li ka bi ti su sret vi so ke

[ulc: Priznawe Kosova je uslov Pred sed nik Evrop skog par la men ta Mar tin [ulc je iz ja vio da uza jam no pri zna va we Be o gra da i Pri {ti ne je ste uslov ko ji Evrop ski par la ment vi di za ula zak Sr bi je u ~lan stvo Evrop ske uni je. [ulc je to re kao po sle raz go vo ra s pre mi je rom Sr bi je Ivi com Da ~i }em i na gla sio da su on i pred stav ni ci Evrop skog par la men ta s Da ~i }em raz go va ra li ve o ma otvo re no i da „od no si Sr bi je i Ko so va u sklo pu mi ro qu bi vog raz vo ja mo ra ju za vr {i ti, ka ko mi to vi di mo, uza jam nim pri zna va wem”. „Na{ ciq je da na kra ju bu de mo gu }e da Sr bi ja mo `e po sta ti ~la ni ca Evrop ske uni je, uz is pu wa va we svih me ri la i us po sta vqa we mi ro qu bi vih, po sto ja nih od no sa iz me |u dve ze mqe”. svih po stig nu tih do go vo ra, a po seb no in te gri sa no upra vqa we ad mi ni stra tiv nom li ni jom. „Za do voq ni smo {to je Vla da Sr bi je omo gu }i la efek tiv nu sa rad wu u re gi o nu. Ali, po sao se tu ne za vr {a va. Svi po stig nu ti do go vo ri mo ra ju da se pri me ne”, re kao je Rom pej po sle raz go vo ra sa pre mi je rom Da ~i }em u se di {tu EU. Da ~i} je po ru ~io da je Sr bi ja sprem na da pri me ni sve bri sel ske do go vo re i da na sta vi di ja log na vi {em ni vou, ali je za tra `io da se Sr bi ji ne po sta vqa ju no vi uslo vi. - Ono {to mi mo li mo na {e part ne re to je da ne po me ra mo ta blu na ko joj pi {e”ciq”, od no sno

pred stav ni ce EU Ke trin E{ton i pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a u to ku za se da wa Ge ne ral ne Skup {ti ne UN u Wu jor ku. „Bit no je da se o to me raz go vo ra i da se kod nas u Sr bi ji de fi ni {e na ko ji na ~in mi vi di mo na sta vak di ja lo ga, bi lo da je u pi ta wu teh ni~ ki ili po li ti~ ki ni vo”, na veo je Da ~i} po sle pre po dnev ne se ri je sa sta na ka sa naj vi {im evrop skim zva ni~ ni ci ma. On je is ta kao da je E{to no voj pre neo ~vr sto opre de qe we Sr bi je da ne mo `e pri hva ti ti jed no stra no pro gla {e nu ne za vi snost Ko so va i Me to hi je, ali da je sprem na da tra `i po li ti~ ko re {e we mir nim pu tem i pu tem di ja lo ga.

Pri bi }e vi}: Iz ne na |e we Iz ja va pred sed ni ka EP Mar ti na [ul ca da je uslov za pri kqu ~e we EU me |u sob no pri zna we Sr bi je i Ko so va za ne ka da {weg am ba sa do ra Og we na Pri bi }e vi }a pred sta vqa iz ne na |e we, a we go va je oce na da }e u Be o gra du bi ti ve o ma lo {e pri mqe na. Pri bi }e vi} sma tra da [ulc ne mo `e da go vo ri u ime svim ze ma qa Uni je, jer, ka ko ka `e, unu tar sa me EU, pa i we nog par la men ta, po sto je ze mqe ko je ni su pri zna le ne za vi snost Ko so va. On je do dao i da je pro tiv re~ nost {to ta iz ja va do la zi od ~o ve ka ko ji pri pa da So ci jal de mo krat skoj par ti ji Ne ma~ ke, ko ja je bar do sa da uvek ima la ne {to iz ni jan si ra ni ji i bla go na klo ni ji stav pre ma Sr bi ji ka da je re~ o Ko so vu i Me to hi ji u od no su na Hri {}an sko de mo krat sku uni ju.

SEDNICA SKUP[TINE SRBIJE JU^E ZAKAZANA I OTKAZANA

Vi ce gu ver ne ri ~e ka ju Vla du

Da na {wa sed ni ca re pu bli~ kog par la men ta na ko joj je tre ba lo da bu du iza bra ni vi ce gu ver ne ri NBS u krat kom ro ku je za ka za na, da bi par sa ti ka sni je bi la ot ka za na. „Dnev ni ku” je u re pu bli~ kom par la men tu re ~e no da ne ma ni ka ve mi ste ri je, ve} da je re~ is kqu ~i vo o teh ni~ kim de ta qi ma. Pred sed nik Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Zo ran Ba bi} ( SNS ) na ja vio je da }e ot ka za na sed ni ca naj ve ro vart ni je }e bi ti odr `a na u ~e tvr tak . Kan di da ti za vi ce gu ver ne re, ko je je pred lo `i la gu ver ner NBS Jor go van ka Ta ba ko vi}, su Ana Gli go ri je vi}, Di a na Dra -

gu ti no vi} i Ve se lin Pje {~i}. Ana Gli go ri je vi} i Di a na Dra gu ti no vi} ve} oba vqa ju funk ci ju vi ce gu ver ne ra NBS, a Ve se lin Pje {~i} za po slen je u NBS i bio je di rek tor sek to ra za mo ne tar ne ope ra ci je. Do sa da je NBS ima la ~e ti ri vi ce gu ver ne ra, a pre ma no vom Za ko nu o NBS, ko ji je Skup {ti na usvo ji la 4. av gu sta, cen tral na ban ka mo `e da ima dva do ~e ti ri vi ce gu ver ne ra. Pod se }a mo da je vi ce gu ver ner Bo jan Mar ko vi} pod neo ostav ku po sle iz bo ra Jor go van ke Ta ba ko vi} za no vog gu ver ne ra, a ~e tvr ti vi ce gu ver ner bi la je Mi ra Eri}-Jo vi}. S. Stankovi}

dnevnik

Par la ment ga rant voj vo |an ske auto no mi je Pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} sa op {tio je ju ~e na kon sa stan ka sa pred sed ni kom voj vo |an skog par la men ta I{tva nom Pa sto rom, da je svom go stu re kao „ da }e Par la ment bi ti ga rant za auto no mi ju Voj vo di ne i da je ne do pu sti vo da je bi lo ko ugro `a va“ . Ste fa no vi} je re kao da su Voj vo di na i wen po ten ci jal va `ni kao i pri vre da ~i ji po zi tiv ni re zul ta ti do pri no se ne sa mo Re pu bli~ kom bu xe -

INTERVJU

tu ve} i ~i ta voj Sr bi ji. Pred sed nik re pu bli~ kog par la men ta je na gla sio da je eko nom ski aspekt za jed ni~ ke sa rad we dve Skup {ti ne da za jed no ra de na pri vla ~e wu ka pi ta la da bi se otvo ri la no va rad na me sta i do pri ne lo raz vo ju Re pu bli ke Sr bi je. [to se ti ~e se dam po sto bu xe ta na me we nom Voj vo di ni, Ne boj {a Ste fa no vi} je re kao da }e za tra `i ti pred log re ba lan sa ka ko bi se sa wim upo znao. Pred sed nik Na -

rod ne skup {ti ne je po dr `ao do bru na me ru Pa sto ra da amand ma ni ma na pred lo `e ne za ko ne svo jom stru~ no {}u i is ku stvom do pri ne su raz vo ju ra da Par la men ta. U sa op {te wu za jav nost, pro sle |e nom iz Skup {ti ne, na vo di se da je Pa stor iz ra zio uve re nost da }e iz bor Ne boj {e Ste fa no vi }a za pred sed ni ka Na rod ne skup {ti ne do pri ne ti raz vo ju ve} iz van red no do brih od no sa dve Skup {ti ne. S. St.

I[TVAN PASTOR, PREDSEDNIK POKRAJINSKOG PARLAMENTA

Uvre de za dva mi li o na Voj vo |a na mo ra le bi da za bri nu Vla du Sr bi je Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor oce nio je da pri ti sci na lo kal ne sa mo u pra ve u Voj vo di ni ko je se po ku {a va ju po li ti~ ki upo do bi ti ko a li ci ji na re pu bli~ kom ni vou pred sta vqa ju ne po sre dan pri ti sak i na po kra jin sku ad mi ni stra ci ju. Pa stor je u in ter vjuu za „Dnev nik“ upo zo rio i da ta kvi po li ti~ ki pri ti sci i at mos fe ra ko ja se kre i ra jo{ od od lu ke Ustav nog su da o uki da wu de la nad le `no sti APV mo gu ugro zi ti bez bed nost u Voj vo di ni, ko ja je „vr lo ose tqi va na ostra {}e na po li ti~ ka pre vi ra wa“. - Mi smo, na à lost, u ra ni jim go di na ma vi de li da uvek kad je do la zi lo do ja ~a wa po li ti~ kih stra sti, do la zi lo je i do po gor {a wa jav ne bez bed no sti u Voj vo di ni. I zbog tog is ku stva, ja sno je da su ova kve si tu a ci je jed na od naj ve }ih opa sno sti ko ja pre ti svi ma na ma – is ta kao je Pa stor. On je ka zao da ne vi di di rekt nu ve zu iz me |u na ve de nih pri ti sa ka na lo kal nu vlast i ne dav nih ve o ma o{trih op tu `bi mi ni stra Ve li mi ra Ili }a na ra ~un po kra jin ske vla sti, ali i we go vih po ru ka ko ji ma se do vo di u pi ta we sa ma voj vo |an ska auto no mi ja, sem, ka ko je oce nio, {to mu je mo `da ta kva at mos fe ra po slu ì la kao „na dah nu }e“.  Ministar Ili} ozbiqno je optuì pokrajinsku vlast koju smatra odgovornom za kolaps srpske privrede, dok su ga iz Vlade Vojvodine pozvali da podnese ostavku ako te tvrdwe ne dokaè. Mislite li da bi pokrajinska administracija trebalo da insistira na tom zahtevu? - Mi slim da bi Vla da Sr bi je tre ba lo da iz vr {i pri ti sak na mi ni stra Ili }a, jer ono {to je on iz ja vio je pop tu no ne pri me re no, iako je ta kva iz ja va ina ~e pri me re na we mu. Ta kve ro go bat ne ne i sti ne ko je je iz neo kva re op {tu si tu a ci ju. Ono ~i me bi se mi ni star mo rao vi {e ba vi ti je ste pi ta we oda kle }e se na ba vi ti {est mi li jar di di na ra ko li ko Re pu bli ka jo{ uvek du gu je voj vo |an skom bu xe tu za 2012. go di nu. Ili, pi ta wem kad }e bi ti pla }e no oko po la mi li jar de di na ra iz re pu bli~ kog Fon da za raz voj za po dr {ku gra |e vin skoj in du stri ji u Voj vo di ni. Ta ko |e, tre ba da se

od go vo ri i na pi ta we {ta je sa onih 70 mi li jar di di na ra ko li ko je u pro te klih pet go di na us kra }e no Voj vo di ni, od no sno po kra jin skom

Fon du za ka pi tal na ula ga wa. Ume sto to ga, sti `u nam ve o ma pro ble ma ti~ ne po ru ke, me |u ko ji ma je po seb no opa sna ta da je Sr bi ja pla ti la pre vi so ku ce nu ustu pa wem od re |e nih nad le `no sti Voj vo di ni. To je ne {to {to pre va zi la zi sva ku

da predstavqa zavr{ni udar na autonoma{e? - Ta po ru ka iz DSS-a je stra {no pro ble ma ti~ na jer upu }u je na am bi ci ju te stran ke da is te ru je ve {ti ce i po tvr |u je da su oni i da qe no si o ci onih fo bi ja ko je su u ra ni jim go di na ma Sr bi ji na no si le ogrom nu {te tu. A sva ka ko da de {a va wa po lo kal nim sa mo u pra va ma u Voj vo di ni i wi ho vo upo do bqa va we re pu bli~ koj vla sti pred sta vqa i pri ti sak na po kra jin sku am di ni stra ci ju. Me |u tim, po ka za lo se i da na lo ka lu stva ri u ve li koj me ri za vi se od to ga {ta se de {a va unu tar od bor ni~ kih klu bo va oko DS-a. Jer, ta mo gde je do la zi lo do pu ca wa, naj ~e {}e je do la zi lo po tim {a vo vi ma, a tu mi slim na li stu LSV u Zre wa ni nu i u No vom Sa du.

Po ka za lo se i da na lo ka lu stva ri u ve li koj me ri za vi se od to ga {ta se de {a va unu tar od bor ni~ kih klu bo va oko DS-a. Jer, ta mo gde je do la zi lo do pu ca wa, naj ~e {}e je do la zi lo po tim {a vo vi ma, a tu mi slim na li stu LSV u Zre wa ni nu i u No vom Sa du me ru! Kao da smo mi ov de ne ki od met ni ci! A to je i ve li ka uvre da za dva mi li o na gra |a na Voj vo di ne. I za to to tre ba da za bri wa va sa mu Re pu bli~ ku vla du.  Mislite li da ima nekog zna~aja {to takve izjave ministra Ili}a dolaze u jeku poku{aja prekomponovawa lokalnih vlasti u Vojvodini? - Mo `da ta po li ti~ ka pre vi ra wa ne kom po slu è kao na dah nu }e, ali ne vi dim ne po sred nu ve zu iz me |u tih po ja va. Pre kom po na va wa vla sti na lo kal nom ni vou po sle di ca su raz li ~i tih po li ti~ kih am bi ci ja raz li ~i tih stra na ka na raz li ~i tim ni vo i ma. Mo è ne ko da ima am bi ci ju da se sve upo do bi ono me {to je u Be o gra du, ali to }e ipak bi ti pri li~ no te {ko jer stvar ni ì vot ipak ta ko ne funk ci o i ni {e.  A kako vidite poruke iz DSS-a da preuzimawe Novog Sa-

 Da li ste o ovim pitawima razgovarali ju~e sa predsednikom republi~kog parlamenta Neboj{om Stefanovi}em? - Pr vi su sret s pred sed ni kom re pu bli~ kog par la men ta bio je po zi ti van i raz go va ra li smo o svim otvo re nim pi ta wi ma, me |u ko ji ma je i od lu ka Ustav nog su da, funk ci o ni sa we kan ce la ri je APV u Bri se lu, re a li za ci ja ustav nih se dam pro ce na ta za Voj vo di nu, po zi ci ji Fon da za ka pi tal na ula ga wa APV... Mi slim da smo se slo `i li u oce ni da su iz ja ve mi ni stra Ve li mi ra Ili }a pro ble ma ti~ ne, iako su mu svo je stve ne. Oce ni li smo da, kao pred sed ni ci dva par la men ta, ipak tre ba da de lu je mo kao fak to ri sta bi li za ci je po li ti~ kih pri li ka i da in si ti ra mo na po li ti~ kom di ja lo gu ra di re {a va wa svih otvo re nih pi ta wa. Kad je re~ o ospo ra va wu nad le `no sti APV pred Ustav nim su dom, slo `i li smo

se da pr ve ko ra ke u re {a va wu tog pro ble ma mo ra ju za jed ni~ ki da pre du zmu voj vo |an ska i re pu bli~ ka vla da. A, zbog sko rog re ba lan sa bu xe ta, pred sed ni ku re pu bli~ kog par la men ta skre nuo sam pa `wu na pro ble me ko ji su se do sad ja vqa li po {to ustav nih se dam po sto za Voj vo di nu ni je ni kad bi lo pot pu no sti is po {to va no. Ta ko |e, uka zao sam i da bi u od no su na kan ce la ri ju Voj vo di ne u Bri se lu bi lo ja ko va `no da se spu sti lop ta i da se ta kan ce la ri ja ne ospo ra va, jer efe kat ko ji se od we o~e ku je ni je sa mo voj vo |an ski in ters, ve} in te res ce le Sr bi je. Ta ko |e, pre do ~io sam mu i da mi kao po kra jin ski par la ment è li mo da u~e stvu je mo u pri pre mi za kon skih pred lo ga, te da se ko ri sti mo za kon skim i ustav nim pra vom da ula è mo amand ma ne i da bu de mo pred la ga ~i za ko na kad to bu de mo sma tra li po treb nim. I mi slim da oko to ga po sto ji we go vo raz u me va we. A do go vo ri li smo se i da kra jem ok to bra ili po ~et kom no vem bra po se ti Skup {ti nu Voj vo di ne.  Imate li saznawa o tome kad }e po~eti razgovori predstavnika dve vlade o prevazilaèwu problema zbog ukidawa dela nadle`nosti APV? - Na dam se da }e ti raz go vo ri usko ro usle di ti.  A kakve korake }e u tom pogledu preduzeti pokrajinski parlament? - U po kra jin skoj ko a li ci ji o to me se raz go va ra ali jo{ ne ma de fi ni tiv nih sta vo va jer oni ipak za vi se od do go vo ra sa Re pu bli~ kom vla dom. Si gur no se mo ra tra ì ti re {e we kroz upo do bqa va we od go va ra ju }ih za kon skih re {e wa sa Usta vom, ali bi lo bi kraj we pro ble ma ti~ no da se od ri ~e mo iona ko uskih nad le `no sti. Ne vi dim za {to mi ne bi smo ima li mo gu} nost da vo di mo de mo graf sku po li ti ku, ili da po dr ì mo po qo pri vred ni ke, da se ba vi mo za {ti tom oko li ne, da ja ~a mo po zi cje u Bri se lu ka ko bi smo pri vu kli ne ka sred stva iz fon do va EU...? Tre ba spu sti ti lop tu na ze mqu i na }i for mu la ci je ko je mo gu da iz dr è kon tro lu ustav no sti. I u tom prav cu mo è mo tra ì ti re {e wa. Ako, pak, re {e wa bu du i{la u ne kom dru gom prav cu, on da }e vrag od ne ti {a lu. B. D. Savi}

TVIT CRTICA [to lo kal ni je, to be stid ni je LDP – ovac Dra go Ko va ~e vi} „raz mi {qa“ na laj ni: Eh, sad kad kre ne „od bra na” Voj vo di ne. Je di ni pro blem pa tri Jo ti ma je {to ba{ ne zna ju od ko ga je bra ne:)) Od go vo rio mu je tvi te ra{ ko ji se na laj ni pot pi su je kao Ma ~o kan: Ni je ta ko Dra go, i vrap ci na gra na ma zna ju, od ko ga se bra ni Voj vo di na, a ti se pra vi{ da ne zna{, glu mi{ Oqu Be} ko vi}!!!, ka `e „Ma ~o kan“ i do da je „ne pqa~ ka voj vo di nu SR Bi ja, pqa~ ka ju je Voj vo |a ni ko ji ra de, a ne ki i `i ve u Be o gra du!“. Ko va ~e vi} tim po vo dom „ pri me }u je”: Voj vo di na je isto rij ska po kra ji na i we na je auto no mi ja pri rod na stvar. A

pqa~ ke }e bi ti i od lo kal ne oli gar hi je:) Di rek tor cen tra za de mo kra ti ju i raz voj Mi lo{ Sa vin do da je: „[to lo kal ni ja, to be stid ni ja“.

Su per, va `no je da nas ube |u ju da se de ve de se te ne vra }a ju...

Da su se pi ta li...

SPO-vac Mi lan \u ki} „vaj ka“ se na „Tvi te ru“: - Po ~i wem da se ose }am kao SUB NOR kad se ras pa da la SFRJ ili DSS kad je Ko so vo pro gla si lo ne za vi snost, stal no naj o- {tri je osu |u jem.

De mo kra ta Dar ko Ma ti} „pri me }u je“ na laj ni: Da ~i}, Vu ~i} i Din ki} za par da na otva ra ju fa bri ku Kon ti nen tal... Da su se oni i{ta pi ta li, ta fa bri ka si gur no ne bi bi la u Su bo ti ci.

No va (sta ra) mo da Ko men ta tor Dra gan Ja wi} „pri me }u je“: Vi dim u Voj vo di ni po no vo po sta je po pu lar no op tu `i ti ne kog da je usta {a.

Po vra tak SUB NOR-a

Pu, pu, da le ko bi lo ^la ni ca DS Emi na Ko va ~e vi} iz no si svo je „uti ske“ na laj ni: - Vu ~i }u po {to ni je do bro naj bo qe je da se po vu ~e ima tek da se raz bo li kad ko na~ no shva ti da ne mo `e pri }i [u ta nov cu kao mi ni stru.

Od mah je re a go va la su pru ga pr vog pot pred sed ni ka Vla de, no vi nar ka Kse ni ja Vu ~i}: - Sre }a pa ne mo `e. Ne daj Bo `e da mu po bi lo ~e mu bu de sli ~an!!! Pu - pu, da le ko bi lo!!!!:)

SPS je „na{” Na „Tvi ter“adre su na pred wa ka Ma ria Ma le ti }a sti glo je pi ta we: Oda kle ide ja da vlast u lo ka lu mo ra bi ti pre sli ka na re pu bli~ ka? ê mu on da lo kal ni iz bo ri? Ma le ti} „ ob ja {wa va „:Ne mo ra, ali zbog na ~i na fi na ni si ra wa i si ro ma {nih lo kal nih sa mo u pra va, re al nost je da je to bo qe za gra |a ne, iskre no“. Na opa sku – kon tra pi ta we „da li mo è mo da se slo ì mo da taj na rod ni va ma ni

SPS-u ne bi dao to li ko gla so va da su zna li da }e te za jed no?“, Ma le ti} od go va ra: Ne. Ipak je pri rod ni je da SPS ide sa na ma ne go sa DS-om. Ali po sle 2008. i pre o- kre ta SPS-a, wi ho vi gla sa ~i zna ju da mo gu sa svi ma. Ne da ju se tvi te ra {i, ve} po ru ~u ju: „SPS su ~la no vi In ter na ci o na le kao i DS ta ko da su oni pri rod ni ji sa ve zni ci ne go sa na ci nal no – na rod nom. Ma le ti} od go va ra: Stvar nost te de ma tu je, ka kve in ter na ci o na le, so ci ja le i ba kra ~i. De sni ca. U di sku si ju se ukqu ~u je i LDP –ovac Dra go Ko va ~e vi}:„ De sni ca u Sr bi ji li ~i na „de san ku” vi {e ne go na gra |an sku de sni cu:)“, Ma le ti} ide u kon tru: A le vi ca li ~i na le vak:) Sav no vac kon cen tri {e u jed nom sme ru, u pri vat ne xe po ve. S. St.

politika

sreda5.septembar2012.

BOJAN PAJTI] UO^I SASTANKA VRHA DEMOKRATSKE STRANKE

POKRAJINSKI DS OSUDIO NAPADE NA GRADONA^ELNIKA PAVLI^I]A

dnevnik

De fi ni sa }e mo ko na kom ni vou vo di stran ku Po vo dom me dij skih na pi sa o de {a va wi ma i kon flik ti ma unu tar De mo krat ske stran ke, a uo~i odr à va wa Glav nog od bo ra te stran ke 8. sep tem bra pot pred sed nik DS-a Bo jan Paj ti} ka è da ne o~e ku je ni {ta spek ta ku lar no. „Pred na ma su dva za dat ka – pr vi je osna ì va we ide o lo -

{kog ute me qe wa sa me stran ke, a dru gi or ga ni zo va we iz bor ne skup {ti ne. Na woj bi, u za vi sno sti od iz bor nih re zul ta ta, ~lan stvo tre ba lo da se opre de li ko i na ko ji na ~in u DS-u tre ba da pre u zme od go vor nost „, iz ja vio je za RTV Bo jan Paj ti}.

On ka `e i da je pri rod no za De mo krat sku stran ku da ima unu tra {wu di sku si ju i de ba tu, jer ima mo gu} nost iz bo ra i re i zbo ra, uko li ko ne ko ne po stig ne do bre re zul ta te. „Mi mo ra mo kroz pro ce se unu tar stran ke, kroz pro gram sku skup {ti nu i kroz iz bor nu skup -

{ti nu da de fi ni {e mo {ta je po li ti ka stran ke, a {ta je osno va to ve} zna mo. Tre ba de fi ni sa ti ko na kom ni vou ru ko vo di stran kom, ko pre u zi ma od go vor nost, od no sno vo di pro ce se unu tar sa me stran ke” ka `e Paj ti} do da ju }i da je De mo krat ska stran ka ve }a, ja ~a i sta ri ja od sva kog po je din ca.

[TA SVE OBE]AVAJU NOVI PARTNERI U NOVOM SADU

I sla va i Epar hi ja u ko a li ci o nom spo ra zu mu No ve grad ske op {ti ne, po li ca jac po zor nik, ju bi lej [aj ka {kog ba ta qo na, grad ska sla va \ur |ic i sa rad wa sa Epar hi jom ba~ kom u obe le `a va wu No vo sad ske ra ci je iz 1942. go di ne na {li su, iz me |u osta log, svo je me sto u ko a li ci o nom spo ra zu mu od bor ni ka ko ji tra `e pro me nu grad ske vla sti u No vom Sa du. Ako do pro me ne vla sti 12. sep tem bra do |e, ka da se tim po vo dom o~e ku je sed ni ca no vo sad ske skup {ti ne, no va ko a li ci ja bi grad tre ba lo da vo di u skla du s ko a li ci o nim spo ra zu mom ko jim su u {est ta ~a ka opi sa li svo je naj va `ni je po li ti~ ke ci qe ve. U tom spo ra zu mu ko ji je pre kju ~e jav no pot pi san ne pi {e i ko su kan di da ti za ~el ne grad ske funk ci je, ali je od ra ni je po zna to da je Mi lo{ Vu ~e vi} (SNS) vi |en za no vog gra do na ~el ni ka, a Si ni {a Se vi} (SPS) za pred sed ni ka Skup {ti ne gra da. Ne na vo di se ni ka ko bi no vi part ne ri, me |u ko ji ma su i PUPS, JS, SDPS, SPO, Rom ska DS, DSS, kao i biv {i ka dro vi „Dve ri” i vla {ke stran ke NO PO, ras po de li li funk ci je u grad skim jav nim i jav no-ko mu nal nim pred u ze }i ma. Ali, „u~i ni }e mo po slo va we JP i JKP tran spa rent nim”, obe }a va ju „no vi” pre ten den ti na no vo sad sku vlast. Je dan od ci qe va opi san u spo ra zu mu je ste da }e ko a li ci ja omo gu }i ti „pred u slo ve za for mi ra we

no vih grad skih op {ti na„ u No vom Sa du. Osni va we no vih op {ti na na vod no je bio je dan od raz lo ga zbog ko jih je SPO od lu ~io da na pu sti sa da {wu vlast sa de mo kra ta ma, li ga {i ma i so ci ja li sti ma. Ne pu nih me sec da na na kon {to je u{ao u grad sku vlast po sle iz bo ra, SPO je vo de }i sa so bom i rom -

i „mak si mal na ra ci o na li za ci ja„ grad ske upra ve, we na mo der ni za ci ja i kan ce la ri ja za br ze od go vo re. Ko a li ci o ni part ne ri usa gla si li su se i o re for mi JP i JKP, oba ve zu ju }i se na pri vla ~e we pri vat nih in ve sti ci ja kroz jav no-pri vat no part ner stvo, kao i na to da }e

Foto: N. Stojanovi}

sku stran ku u za jed ni~ ku od bor ni~ ku gru pu „Svi za No vi Sad” sa op {tio da }e se ta gru pa za la ga ti za „rav no mer ni raz voj svih de lo va No vog Sa da i for mi ra we grad skih op {ti na, pu tem pro me ne Sta tu ta gra da„ i da „pru `a ju ru ku” svi ma ko ji su na to sprem ni. U spo ra zu mu no vih part ne ra obe }a na je

grad za dr `a ti ve }in sko vla sni {tvo u stra te {ki va `nim JP i JKP. Ka ko se na vo di u spo ra zu mu, u de lu o eko nom skoj i so ci jal noj po li ti ci, na kon sa gle da va wa „stvar nog sta wa„ u bu xe tu gra da pri stu pi }e se „od lu~ nim me ra ma za sma wi va we ne po treb nih tro {ko va, vo de }i

ra ~u na o naj u gro è ni jim slo je vi ma sta nov ni {tva”. U spo ra zmu se, u ta~ ki o bor bi pro tiv ko rup ci je, po mi we iz me |u osta log bo qa ko or di na ci ja sa MUP-om i uvo |e we in sti tu ci je po li caj ca po zor ni ka ko ji bi bio za du èn od re |e ni deo gra da. Iz me |u osta log, usa gla {e no je da }e to kom 2013. bi ti obe le èn ju bi lej 250 go di na od osni va wa [aj ka {kog ba ta qo na, da }e se grad ska sla va \ur |ic pro sla vqa ti „u za jed ni~ koj or ga ni za ci ji sa Epar hi jom ba~ kom, uz pri su stvo pred stav ni ka osta lih ver skih za jed ni ca i dru gih zna ~aj nih dru {tve nih ~i ni la ca”. Do go vo re no je i da }e sva ke go di ne bi ti or ga ni zo van je din stve ni po men ne vi nim `r tva ma No vo sad ske ra ci je iz 1942. i to po nov nim for mi ra wem Ko mi si je za obe le à va we te ra ci je ko ju }e ~i ni ti pred stav ni ci Skup {ti ne gra da, Epar hi je ba~ ke, Je vrej ske op {ti ne u No vom Sa du i Udru è wa po stra da lih. Bri ga o po ro di ci bi }e, ka ko pi {e u spo ra zu mu, jed na od naj va `ni jih ak tiv no sti no ve grad ske ve }i ne, ko ja spi sku obe }a wa do da je po ve }a we ka pa ci te ta vr ti }a i {kol skog dnev nog bo rav ka, no vac za van te le snu oplod wu, bo qe uslo ve za le ~e we, kao i iz grad wu re gi o nal ne de po ni je ko ja ne bi di rekt no ugro à va la sta nov ni ke Vi dov dan skog na se qa. S. Kova~evi}

Vu ~e vi}: Re vi zi ja po slo va wa komunalaca Pred sed nik no vo sad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi} na ja vio je ju ~e da }e pr vi po tez no ve vla ti u No vom Sa du i we ga kao gra do na ~el ni ka tog gra da bi ti re vi zi ja po slo va wa

jav no-ko mu nal nih pred u ze }a. Ciq no ve vla sti u No vom Sa du, ka ko je pre ci zi rao, bi }e da se na kon do no {e wa no vog za ko na o jav nim na bav ka ma spre ~e „kri mi nal ne rad we” u jav no-ko mu nal nim pred u ze -

}i ma jer su se u wi ma pro te klih go di na do ga |a le „naj kri mi nal ni je rad we”. Vu ~e vi} je za Te le vi zi ju B92 ob ja snio i da ni je na ja vio hap {e wa zbog uce wi va wa od bor ni ka da

ne bu du deo no ve vla da ju }e ve }i ne, ve} da je od dr àv nih or ga na tra ìo za {ti tu od bor ni ka. „Tra ìm za {ti tu dr àv nih or ga na od na si qa nad od bor ni ci ma”, re kao je Vu ~e vi}.

SNS „ki di {e” na vlast u No vom Sa du De mo krat ska stran ka naj o- {tri je osu |u je na sta vak na pa da na li~ nost gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a i za o {tra va we po li ti~ ke si tu a ci je u No vom Sa du, sa op {tio je ju ~e Po kra jin ski od bor DS-a za Voj vo di nu. Ci ti ra ju }i Alek san dra Vu ~i }a da SNS „do la zi na vlast„ u No vom Sa du, de mo kra te sa op {ta va ju da ta stran ka na tu vlast „ki di {e ne bi ra ju }i sred stva i ne po {tu ju }i iz bor nu vo qu gra |a na, a uno se }i ne mir i at mos fe ru lin ~a„. „No vo sad ske uli ce osvi }u is pi sa ne po ru ka ma mr `we i ne to le ran ci je kao na ja ve je di nog pro gra ma ko ji ta stran ka mo `e ima ti i spro vo di ti, a ~e ga se

gra |a ni No vog Sa da do bro se }a ju”, na vo di se u sa op {te wu. Do da je se da DS „ne spre ~a va for mi ra we no ve ve }i ne u No vom Sa du, ali in si sti ra na o~u va wu mi ra, kul tu re i to le ran ci je i na za {ti ti bez bed no sti svo jih ~el ni ka„. „O~i gled na je raz li ka iz me |u ko a li ci je ko ja ne ma po ve re we gra |a na, pa pr qa vim sred stvi ma mo ra da oku pi ra No vi Sad, i De mo krat ske stran ke ko ja je bi la i osta je ser vis gra |a na“, ka `e se u sa op {te wu i do da je da „ni je ner vo zan onaj ko ji od la zi osta vqa ju }i ure |en si stem, ured ne ra ~u ne i pu nu ka su, ve} je ner vo zan onaj ko ji `u ri da se do mog ne oku pa ci o nog ple na„. S. K.

Po li ci ja: U pret wa ma Jer ko voj ne ma ele me na ta kri vi~ nog de la Osnov no tu ì la {tvo u No vom Sa du je, na osno vu po li cij skog iz ve sta ja, utvr di lo da ne ma ele me na ta kri vi~ nog de la u pret wa ma upu }e nim pred sed ni ci no vo sad skog par la men ta Alek san dri Jer kov, re kla je Ta nju gu port pa rol no vo sad ske po li ci je Mi le va To mi}. Ona je ka za la da je po li ci ja o pret wa ma pred sed ni ci no vo sad skog par la men ta oba ve {te na ju ~e u po po dnev nim sa ti ma, kao i da ih je o to me oba ve stio {ef ka bi ne ta pred sed ni ce Skup {ti ne No vog Sa da. „Po li ci ja je iz vr {i la sve neo p hod ne pro ve re i o re zul ta ti ma je oba ve {te no nad le `no Tu ì la {tvo“, ka za la je To mi }e va. Jer kov je po tvr di la pre kju ~e Ta nju gu da je po li ci ja oba ve {te na o pret wa ma ko je je do bi la te le fo nom, a ko je je, ka ko ka è, shva ti la ve o ma ozbiq no. „Do bi je ne pret we sam shva ti la ve o ma ozbiq no za to {to nas is ku stvo u~i da ih ta ko tre ba shva ta ti”, pre ci zi ra la je Jer kov.

Ba~ ka To po la: Ne slo ga u DS-u Gru p a od se d am od b or n i k a od bor ni~ ke gru pe De mo krat ske stran ke u skup {ti ni op {ti ne Ba~ ka To po la ju ~e se iz dvo ji la i for mi ra la no vu od bor ni~ ku gru pu - “Dr Ja no{ Ha xi”.U no vu gru pu pre {lo je pet od bor ni ka DS i dva od bor ni ka gru pe gra |a na Dr Ja no{ Ha xi. Ti me su de mo kra te ko je su u svo joj od bor ni~ koj gru pi ima le 10 od bor ni ka, sve de ne na dva, jer je ra ni je jed na od bor ni ca iz gru pe gra |a na pre {la u SPS. Na taj ko rak od bor ni ci su se od lu ~i li, jer je po ve re nik Fe ren ca Tot ne po {tu ju }i kre di bi li tet od bor ni ka, sa mo voq no, ne de mo krat ski na me tao sva re {e wa oko pi ta wa ve za nih za

do no {e we od lu ka u skup {ti ni op {ti ne, re kao je Ta nju gu pred stav nik od bor ni ka ko ji su for mi ra li no vu od bor ni~ ku gru pu dr Zol tant Pap. Pre ma we go vim re ~i ma, u ne ko li ko na vra ta to kom dva me se ca od po kra jin skih, a na kra ju i od naj vi {ih or ga na DS u Be o ga ra du, tra `e na je po mo} da se si tu a ci ja u ba~ ko to pol skom DS po pra vi, ali stra na~ ki or ga ni ni su ima li slu ha ili `e qe da po mog nu. Vlast u op {ti ni Ba~ ka To po l a na osno v u ko a l i c i o n og spo ra zu ma ima ju Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, De mo krat ska stran ka i ko a li ci ja oku pqe na oko SPS-a.

^el ni ci no ve ko a li ci je u po li ci ji Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke No vi Sad sa op {tio je ju ~e, po sle sa stan ka sa za me ni kom na ~el ni ka Po li cij ske upra ve No vi Sad Ste va nom Kr sti }em, da je po treb no u~i ni ti sve da se na ra sta ju }e ten zi je u sve tlu po li ti~ kih de {a va wa u gra du sve du na naj ma wu mo gu }u me ru. Sa stan ku su pri su stvo va li pred sed nik od bor ni~ ke

gru pe „Po kre ni mo No vi Sad-To mi slav Ni ko li}” Mi lo{ Vu ~e vi} i pred sed nik od bor ni~ ke gru pe „Ivi ca Da ~i}-SPSPUPS-JS-SDPS” \or |e Pe tro vi}. Na sa stan ku u Po li cij skoj upra vi je kon sta to va no da mo ra ju da se za u sta ve pret we, uce ne i za stra {i va wa od bor ni ka Skup {ti ne gra da No vog Sa da i is pi ta ju

na vo di o pret wa ma upu }e nim po li ti~ kim funk ci o ne ri ma u gra du. Od po li ci je je za tra `e no da u~i ni sve da se pro na |u i ka zne vi nov ni ci na ve de nih kri vi~ nih de la, kao i de la {i re wa na ci o nal ne mr `we i ne tr pe qi vo sti u vi du is pi si va wa gra fi ta po uli ca ma No vog Sa da, do da je se u sa op {te wu.

REKLI SU

Epi skop Ata na si je: Ze maq ske Sr bi je ne ma bez ne be ske

Vu ~i}: Lo {a at mos fe ra i ner vo za

Epi skop Iri nej: Smi ri ti stra sti u No vom Sa du

Umi ro vqe ni epi skop za hum sko-her ce go va~ ki i pri mor ski Ata na si je po ru ~io je ju ~e pred sed ni ku Vla de Sr bi je Ivi ci Da ~i }u, po vo dom we go ve iz ja ve da „ho }e da vo di re al nu po li ti ku, a ne ne be sku Sr bi ju”, da ze maq ske Sr bi je ne ma bez ne be ske, pi {u ba wa lu~ ke „Ne za vi sne no vi ne”. Ep is kop Ata na si je je u otvo re nom pi smu, kao re ak ci ju na we go vu iz ja vu, upi tao Da ~i }a da li zna da za Sr be sve to ga Sa ve i ko sov skog ve li ko mu ~e ni ka La za ra ne ma ze maq ske Sr bi je bez ne be ske, kao {to ne ma ni qud skog bi }a sa mo ze maq skog, bez ne bo zem nog. Umi ro vqe ni epi skop Ata na si je je pod se tio Da ~i }a da je na po sled wim iz bo ri ma u Sr bi ji do bio je dva sed mi nu gla so va Sr ba ko ji su iza {li na iz bo re, a {to je da le ko ma we od onih ko ji ni su.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} kri ti ko vao je ju ~e po ja vu gra fi ta pro te klih da na u No vom Sa du oce wu ju }i da su do kaz lo {e ar mos fe re u tom gra du dok je za gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a re kao da je je dan od naj lo {i jih gra do na ~el ni ka u Sr bi ji. „Osu |u jem gra fi te ko je go vo re lo {e o po li ti~ kim pro tiv ni ci ma. Mi slim i na tre nut nog gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a, na li de ra LSV Ne na da ^an ka, ali i na no }a {wi gra fit „mar{ sr bi iz Voj vo di ne”...., re kao je Vu ~i} za B92 i na gla sio da ti me tre ba da se ba vi po li ci ja. Vu ~i} sma tra da gra fi ti go vo re o lo {oj at mos fe ri i ner vo zi u No vom Sa du, ali ka `e da „ni je ner vo zan onaj ko pre u zmi ma vlast, ve} onaj ko gu bi”.

Epi skop ba~ ki Iri nej pri mio je ju ~e gru pu od bor ni ka Skup {ti ne No vog Sa da i tom pri li kom po zvao na smi ri va we po li ti~ kih stra sti jer sme na vla sti ne sme da ima obri se hlad nog ra ta. Epi skop Iri nej je po zvao sve u~e sni ke jav nog i po li ti~ kog `i vo ta u No vom Sa du da u~i ne sve {to do wih sto ji da se u No vom Sa du po {tu je de mo krat ska pro ce du ra, kao i da se smi re po li ti~ ke stra sti i iz beg ne ne po treb no stva ra we at mos fe re na pe to sti i me |u par tij ske ne tr pe qi vo sti, ina ~e ovih da na ve o ma pri sut ne u No vom Sa du, na vo di se na saj tu In for ma tiv ne slu `be Srp ske pra vo slav ne cr kve. Sme na vla sti pred sta vqa ru tin sku pro ce du ru, pra }e nu ne pret wa ma ne go do brim `e qa ma i ~e sti ta wi ma, na gla sio je epi skop Iri nej.

PREKRE^ENI NOVI GRAFITI MR@WE U NOVOM SADU

Prona}i po~inioce

Pred sed nik grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi} pre kre ~io je ju ~e gra fi te „Sr bi mar{ iz Voj vo di ne„, „@i veo Pa vli ~i}„ i „Re pu bli ka Voj vo di na” na do mak Ri bqe pi ja ce, za jed no sa svo jim stra na~ kim ko le ga ma i od bor ni ci ma oku pqe nim oko no ve vla da ju }e ve }i ne. Ta ko se rat gra fi ti ma za huk ta va sve vi {e, me wa ju se sa mo sa dr `i ne po ru ka na zi do vi ma i oni ko ji ih po sle ukla wa ju. - Na o {tri je osu |u je mo bi lo ka kav gra fit, bi lo ka kvu pret wu po li ti ~a ru iz ma ko je stran ke, kao i gra fi te mr `we pre ma

srp skom na ro du u Voj vo di ni. Osu |u je mo i sve po ru ke pret wi na {im po li ti~ ki pro tiv ni ci ma, od no sno gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u - re kao je Vu ~e vi}. On je is ta kao da je ovo ne po treb no di za we ten zi ja te one od go va ra ju sa mo oni ma ko ji }e iz gu bi ti vlast, za raz li ku od No vo sa |a na i gra |a na Voj vo di ne ko ji ma to ni ka ko ne od go va ra. On je na kra ju za tra `io od nad le `nih dr `av nih or ga na da is pi ta ju i pro na |u ~i ni o ce svih ovih ne de la i tvor ce bi lo kog gra fi ta mr `we i da ih {to pre pro ce su i ra ju. A. L.

ekonomija

sreda5.septembar2012.

EKO NO MI JA ]E BI TI BEZ PRO ME NE I UGlAV NOM l O [E

DU GO VI ZA STRU JU DRU GA ^I JE ]E SE RA ^U NA TI

Proizvodwa }e pasti, a inflacija rasti Do kra ja ove go di ne tre ba o~e ki va ti pad bru to do ma }eg pro iz vo da Sr bi je od 2,5 od sto, rast in fla ci je na oko de set pro ce na ta, dok }e gu bi ci u po qo pri vre di bi ti naj ma we mi li jar du do la ra, upo zo rio je glav ni ured nik bil te na „Ma k ro e k o n om s ke ana li ze i tren do vi” (MAT) Vla di mir Vu~ ko vi}. Pad in du strij ske pro iz vod we od ma ja do ju la iz no sio je 3,4 od sto, ali za bri wa va {to se to de {a va lo kon stant no tri me se ca u pro se ku po 1,2 od sto, re kao je Vu~ ko vi}. Od ma ja do ju la pre ra |i va~ ka in du stri ja za be le `i la pad od {est od sto, na veo je Vu~ ko vi} i do dao pa da pro iz vod wa gra |e vin ske in du stri je, far -

ma ce ut ska in du stri ja i dru gih gra na. „O~i gled no je da je wa va tra `wa i na do ma }em i na stra nom tr `i {tu”, ka zao je Vu~ ko vi} i na po me nuo da su za ra de u

ovoj go di ni ima le naj ve }i pro sek u ju nu, a on da su u ju lu opa le u pro se ku za 2,7 od sto, {to se od ra `a va na po tro {wu ko ja opa da.

SA VET STRA NIH IN VE STI TO RA

dnevnik

EPS ukida kamatu na kamatu

Rast in fla ci je mo `e do sti }i i 10 od sto, {to je dvo stru ko vi {e od pla ni ra ne gor we gra ni ce za ovu go di nu, upo zo rio je Vu~ ko vi}. Iz voz i uvoz ula ze u stag na ci ju, jer iz voz je ve }i za tri od sto, a uvoz ~e ti ri pro cen ta u od no su na isti pe riod pro {le go di ne, re kao je Vu~ ko vi} i uka zao da pri vred ni ci o~e ku ju po gor {a we pro da je, od no sno pro me ta ro ba i ra stu in fla ci o na o~e ki va wa. [to se ti ~e po qo pri vre de, pad pro iz vod we mo gao bi da bu de i do 10 od sto u od no su na do bru 2011. go di nu, re kao je Vu~ ko vi} i na po me nuo da se u jav no sti ba ra ta sa pro ce nom gu bi ta ka od oko dve mi li jar de do la ra, a oce na Eko nom skog in sti tu ta je da }e gu bi tak bi ti oko mi li jar du do la ra.

Elek tro pri vre da Sr bi je vi {e ne }e ob ra ~u na va ti ka ma te na ka ma tu po tro {a ~i ma ko ji ka sne u pla }a wu ra ~u na za stru ju, re ~e no je u EPS-u. Uki da we ob ra ~u na ka ma te na ka ma tu re zul tat je od lu ke Ustav nog su da ob ja vqe ne 27. ju la, o ne u stav no sti od red be Za ko na o vi si ni sto pe za te zne ka ma te, ko ja se ob ra ~u na va kom for nom me to dom. Nov na ~in ob ra ~u na za te zne ka ma te EPS }e pri me wi va ti od 1. ju la, a ne od 27. ju la, ka da je ob ja vqe na od lu ka Ustav nog su da, na ve li su u EPS-u. Ka ma ta ob ra ~u na ta za ju li po tro {a ~i ma ne }e bi ti is ka za na na ra ~u ni ma za taj me sec, ve} na knad no, zbog to ga {to slo `e nu iz me nu soft ver skih pro gra ma i wi ho vog po de {a va wa za nov na ~in ob ra ~u na za te zne ka ma te ni je mo gu }e pri me ni ti u krat kom ro ku. Do sa da {wi za ko ni ti ob ra ~un ka ma te na ka ma tu, od no sno ob ra ~un za te zne ka ma te kom for nom

me to dom, za me we n je me to dom pro stog in te re snog ra ~u na. Ge ne ral ni di rek tor EPS-a Dra go mir Mar ko vi} je, po sle od lu ke Ustav nog su da Sr bi je, upu tio pi smo svim di rek to ri ma pri vred nih dru {ta va EPS-a i na lo `io im da se u ob ra ~u nu za kon ske za te zne ka ma te vi {e ne pri me wu je kom for na, ve} me to da pro stog

MI NI STAR MI lAN BA ]E VI]

MRE @A ZA RE STI TU CI JI PO DR @A lA PRE I SPI TI VA WE PRI VA TI ZA CI JA

Reforme, pa nove kompanije Pred sed nik uprav nog od bo ra Sa ve ta stra nih in ve sti to ra i ge ne ral ni di rek tor ce men ta re „La far`” u Sr bi ji, Ko stin Bork, op ti mi sti ~an je da na {a ze mqa mo `e da pri vu ~e vi {e in ve sti to ra i bu de kon ku rent na dru gim ze mqa ma u re gi o nu, upo zo ra va ju }i, me |u tim, da su za to po treb ne do dat ne re for me i ula ga wa. Sa vet stra nih in ve sti to ra (S SI) je or ga ni za ci ja ko ja je osno va na u Sr bi ji pre de set go di na i

sma tram da je do sta do pri ne la po boq {a wu in ve sti ci o ne kli me u Sr bi ji, re kao je Bork za spe ci jal ni broj po slov nog ma ga zi na „Kord” On je do dao da je ~i we ni ca da no vi in ve sti to ri i da qe do la ze u Sr bi ju ta ko |e de lom re zul tat ono ga {to je ta or ga ni za ci ja ura di la u pret hod noj de ce nij. Ka da po gle da te Sr bi ju u 2012. u po re |e wu sa Sr bi jom iz 2002, vi di se da je do sta to ga ura |e no i da je dr `a va od ma kla na pu tu tran zi ci je. Me |u tim, po sto je i ne ki ne do sta ci, re ci mo ~i we ni ca da je ve li ki deo eko no mi je i da qe u ru ka ma dr `a ve i da po sto ji obim na bi ro kra ti ja, kao i broj ne obla sti u ko ji ma jo{ ni su spro vre de ne re for me, oce nio je Bork.

Oteto pa opqa~kano vratiti pravim vlasnicima

- Mre à za re sti tu ci ju u Sr bi ji po dr à la je is pi ti va we ne pra vil no sti u pri va ti za ci ja ma pred u ze }a i pre nos dr àv ne imo vi ne iz ru ku „po sto je }ih po vla {}e nih struk tu ra” u ru ke iz vor nih vla sni ka, sa op {ti lo je to udru è we gra |a na za po vra }aj od u ze te imo vi ne. „Si stem ska ko rup ci ja u Sr bi ji pred sta vqa tre nut no naj ve }u opa snost, i kao sa ve sni gra |a ni, po dr à va mo i po dr à }e mo sva ki bu du }i pre nos dr àv ne, od no sno jav ne imo vi ne iz ru ku po sto je }e par to kra ti je, kri mi nal nih i po vla {}e nih struk tu ra u ru ke iz vor nih vla sni ka,” na vo di se u do pi su tog udru è wa, upu }e nom pr vom pot pred sed ni ku Vla de Sr bi je za du è nom za od bra nu, bez bed nost i bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la Alek san dru Vu ~i }u. Mre à za re sti tu ci ju po dr à va pre nos dr àv ne imo vi ne u ru ke iz vor nih vla sni ka iz me |u osta log i zbog ~i we ni ce da vra }a we imo vi ne u na tu ri ne pred sta vqa ni ka kav tro {ak za po re ske ob ve zni ke - gra |a ne Sr bi je, ve} do dat ni pri hod, na vo di se u sa op {te wu. Osu div {i sva ku uzur pa ci ju i kra |u dr àv ne i jav ne imo vi ne i od bi ja we ma lo broj nih ~i stih in ve sti to ra, Mre à za re sti tu ci ju u Sr bi ji upu ti la je mol bu pr vom pot pred sed ni ku Vla de Sr bi je da osim slu ~a je va „ta ko zva nih spor nih pri -

va ti za ci ja ko ji su sa mo po sle di ca si stem ske ko rup ci je, po seb nu pa `wu po sve ti is pi ti va wu uzro ka ko ji su do ve li do ta kvih slu ~a je va”.

nim’ pri va ti za ci ja ma u Sr bi ji”, is ti ~e se u sa op {te wu. Si stem ska ko rup ci ja je, ka ko se na vo di, „pre sve ga, po ku {aj oza ko -

Mre à za re sti tu ci ju po dr à va pre nos dr àv ne imo vi ne u ru ke iz vor nih vla sni ka, iz me |u osta log i zbog ~i we ni ce da vra }a we imo vi ne u na tu ri ne pred sta vqa ni ka kav tro {ak za gra |a ne Sr bi je „Po gub ne po sle di ce iz o stan ka su {tin ske pri va ti za ci je, u pro te klih 22 go di ne, a po seb no u po sled wih 11 go di na, na à lost ose }a naj ve }i broj gra |a na Sr bi je, iz u zev onih ko ji su od po ~et ka bi li or ga ni za to ri ove ilu zi je o ’fik tiv -

we wa pri vi le gi ja iz to ta li tar nog vre me na, ko ju {a ~i ca po vla {}e nih uz do go vor sa po je din ci ma iz po li ti~ kih par ti ja, pro gla {a va pra vi ma, i na taj na ~in ‘za ko ni to’ pqa~ ka gra |a ne Sr bi je i dr `a vu Sr bi ju.”

in te re snog ra ~u na, pi {e kom pa nij ski ~a so pis „kWh”. To zna ~i da se ne mo `e ob ra ~u na va ti ka ma ta na ka ma tu, ka ko je bi lo re gu li sa no za ko nom do ne tim 2001. go di ne i ka ko je EPS, kao i ne ka dru ga sli~ na pred u ze }a, po stu pao po {tu ju }i taj za kon sve do 27. ju la ove go di ne, ka da je objavqena odluka Ustavnog suda.

Naj bo qi pri mer pro iz vo da si stem ske ko rup ci je, ali i po ten ci jal nog ge ne ra to ra pqa~ ke do sa da ne vi |e nih raz me ra, pred sta vqa ju po je di ne od red be Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi iz 2009. go di ne, kao i ne us kla |e nost ovog pro pi sa sa Za ko nom o jav noj svo ji ni i Za ko nom o vra }a wu od u ze te imo vi ne i obe {te }e wu. î we ni ca da sko ro tri go di ne ne po sto ji ni for mal na oba ve za da se ma kar po pi {e {ta se i ko li ko gra |e vin skog ze mqi {ta u dr àv noj svo ji po kla wa po vla {}e nim po je din ci ma, na {te tu dr à ve i svih we nih gra |a na, kao i da po dat ke o to me ne po se du je ni je dan dr àv ni or gan, ne sa mo da za bri wa va, ve} pred sta vqa po ten ci jal za ‘le gal nu’ pqa~ ku ko ja bi mo gla sto stru ko pre va zi }i raz me re svih do sa da {wih afe ra o ko ji ma se mo glo ~u ti u jav no sti, do da je se u sa op {te wu. Na ape le tog udru è wa, da se hit no iz me ne i uskla de ova tri pro pi sa, pre sve ga zbog gra |a na Sr bi je, ali i zbog to ga {to su nam na to uka za li i Iz ve {taj Evrop ske Ko mi si je i Re zo lu ci ja Evrop skog Par la men ta, pret hod na Vla da Mir ka Cvet ko vi }a ni je re a go va la, {to su gra |a ni „na gra di li” na pro te klim iz bo ri ma, za kqu ~u je se u sa op {te wu. E. Dn.

Ruski kredit i za buyet

Mi ni star pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Mi lan Ba }e vi} iz ja vio je ju ~e da je na po mo lu do go vor o ru skom kre di tu za po mo} srp skom bu xe tu. Ba }e vi} je, u iz ja vi Ta njug u po sle sa stan ka sa mi ni strom ener ge ti ke Ru si je Alek san drom No va kom, pre ci zi rao da je re~ o su mi od 300 mi li o na do la ra, ko ja bi tre ba lo da bu de po vu ~e na do sre di ne de cem bra.

Pre ma re ~i ma mi ni stra, Sr bi ja je tra ì la po mo} Ru si je i za sle de }i bu dèt i ve li ka je ve ro vat no }a da }e i tu od go vor bi ti po zi ti van. Ba }e vi}, ko ji je sa No va kom ko pred sed nik me |u vla di ne Ko mi si je za eko nom sku, na u~ nu i teh ni~ ku sa rad wu, re kao je da }e su tra sa wim pot pi sa ti pro to kol ko ji se sa sto ji od vi {e ta ~a ka, a jed na od wih je i pi ta we kre di ta. Me |u osta lim ta~ ka ma su, ka ko je do dao, ubr za we ra do va na Ju `nom to ku, pi ta we è le za re Sme de re vo i @e le zni ce Sr bi je. Ba }e vi} je re kao da su u raz go vo ri ma po kre nu ta i ne ka spor na pi ta wa, kao {to je pi ta we du go va wa Sr bi ja ga sa Ga spro mu. Mi ni star ru dar stva je u Mo skvu do pu to vao ju ~e, a po se tu za vr {a va su tra.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Kupovni Va`i za za devize

116,1001

^a~anska banka a.d. , ^a~ak

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 118,4695

121,1943

115,7447

Australija

dolar

94,5056

96,4343

98,6523

94,2163

Kanada

dolar

93,4031

95,3093

97,5014

93,1172

Danska

kruna

15,5749

15,8928

16,2583

15,5273

Norve{ka

kruna

15,8850

16,2092

16,5820

15,8364

[vedska

kruna

13,7498

14,0304

14,3531

13,7077

[vajcarska

franak

96,6453

98,6177

100,8859

96,3495

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

146,2218 92,0480

149,2059 93,9265

152,6376 96,0868

145,7742 91,7662

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 9. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

15,00%

6.900

82.798

Imlek a.d. , Beograd

0,30%

2.710

40.650

Go{a monta`a a.d. , Velika Plana

0,23%

2.206

792.133

Soja protein a.d. , Be~ej

3,00%

481

125.020

NIS a.d., Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

0,48% Promena %

624 Cena

3.638.981 Promet

Neoplanta a.d. , Novi Sad

-5,44%

330

108.570

AIK banka a.d. , Ni{

-3,51%

770

1.540

Impol Seval a.d. , Sevojno

-1,27%

544

2.720

Polet a.d. , Novi Pazar

-0,34%

870

191.400

-3,89% Promena %

470 Cena

824.530 Promet

Agrovr{ac a.d., Vr{ac

0,00%

200

593.800

Neoplanta a.d. , Novi Sad

-5,44%

330

108.570

Energoprojekt holding a.d. , Vojvo|anskih top-pet akcija

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00%

362

7.964

Soja protein a.d. , Be~ej

3,00%

481

125.020

NIS a.d., Novi Sad

0,48%

624

3.638.981

BELEX 15 (439,41 -0,36) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-1,86%

1.373

214.211

Imlek a.d. , Beograd

0,30%

2.710

40.650

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

730

21.170

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00%

362

7.964

NIS a.d., Novi Sad

0,48%

624

3.638.981

Energoprojekt holding a.d.

-3,89%

470

824.530

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,25%

400

373.274

Soja protein a.d. , Be~ej

3,00%

481

125.020

Tigar a.d. , Pirot

-0,40%

249

39.040

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

0,00

4.380

0,00

Metalac a.d. , G. Milanovac

0,00

1.700

0,00

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,00

2.298

0,00

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.399

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.737

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda5.septembar2012.

NE I MA RI NA SE LI OBE ]A WI MA O VE LI KOJ ZA RA DI U BE LO RU SI JI

Na{i zi da ri kao be lo ro bqe ~a me u Min sku NI KO LI] I MAR KO NE U KRA GU JEV CU

Sr bi ja }e Fi ja tu p la ti ti obe }a no Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} na ja vio je , na kon obi la ska fa bri ke Fi jat auto mo bi li Sr bi ja u Kra gu jev cu, da }e Sr bi ja do mar ta na red ne go di ne is pu ni ti sve svo je oba ve ze pre ma ita li jan skom in ve sti to ru. On je, u iz ja vi no vi na ri ma, ka zao da }e do kra ja go di ne Sr bi ja us pe ti da obez be di 50 mi li o na evra od ukup no po treb nih 90 mi li o na, a do mar ta idu }e go di na po kri }e sve oba ve ze ko je je u ovoj in ve sti ci ji pre u ze la pret hod na vla da. Pred sed nik Sr bi je je ka zao da je na {a ze mqa na i {la na raz u me va we Fi ja ta i da }e is pu ni ti sve svo je oba ve ze ko je je pret hod na vla da pre u ze la, pa ta ko i oba ve ze ve za ne za in fra struk tu ru, kao {to je po ve zi va we fa bri ke sa auto pu tom. Ni ko li} je uka zao da kri za po ga |a sve u ze mqi, ka ko dr `av ni, ta ko i po ro di~ ne bu xe te. Fi jat je, pre ma we go vim re ~i ma, u{ao u ogrom nu in ve sti ci ju. Ni je la ko raz mi {qa ti o to me da se na pra vi je dan no vi pro iz vod, a mi mo `e mo da ih oslo bo di mo bri ge o pro iz vod wi, is ta kao je on do da ju }i da je imao pri li ke da se uve ri da }e u Kra gu jev cu bi ti pro iz ve de ni naj bo qi evrop ski auto mo bi li.

Sr bi ja }e se tru di ti da obe zeb di ne ka da qa tr `i {ta, na ja vio je Ni ko li} pod se }a ju }i da je Fi jat 500 L i na{ pro iz vod. „Ovo je pi lot pro jekt ve li ke in ve sti ci je. Ka ko se bu de mo po na {a li pre ma Fi ja tu ta ko mo gu da nas o~e ku ju i dru gi in ve sti to ri“, upo zo rio je pred sed nik Sr bi je. On je pod vu kao da je oba ve za Sr bi je da po mog ne re a li za ci ju pro jek ta. Svi }e mo po mo }i da bu de jed na od naj bo qih in ve sti ci ja“, re kao je on do da ju }i da se uve rio da se u fa bri ci ko ri sti naj sa vre me ni ja opre ma, i da }e kva li tet pro iz vo da bi ti naj ve }i mo gu }i, a da je po seb no po no san {to }e taj kva li tet po sti }i srp ski rad ni ci. Ovo je je dan od naj bo qih pro iz vo da „Mejd in Ser bia“, za kqu ~io je Ni ko li}. Pred sed nik „Fi jat gru pe“ Ser |io Mar ko ne uka zao je da su pred stav ni ci ove kom pa ni je ima li pro duk ti van raz go vor sa pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je, i da je pro na |e no ade kvat no re {e we po god no za na pre dak. On je, ta ko |e, iz ra zio za do voq stvo do sa da {wom sa rad wom, a po seb no je po hva lio rad nu sna gu u Sr bi ji.

Ume s to ve l i k e za r a d e i svet skog is ku stva, gru pa na {ih gra |e vi na ra ko ja je kre nu la put Be lo ru si je da u~e stvu j e u iz g rad w i ho t e l a u Min sku, sa da tra ì na ~in da se vra ti u ze mqu, jer, ka ko pri ~ a j u sve d o c i, osta l i su glad ni i èd ni, ni su ima li ni za hra nu, ni sme {taj, pa su spa va li u {u mi i je li ku ku ruz i gqi ve, ri zi ku ju }i da po je du i one otrov ne. Gra |e vin ci ka ù da su ì ve li i ra di li is pod qud skog do sto jan stva, na 40 kva dra ta

Gra |e vin ci ka ù da su ì ve li i ra di li is pod qud skog do sto jan stva, pa su se raz bo le li, do bi li {u gu, nov ca za na zad ne ma ju, te o~e ku ju po mo} Am ba sa de Sr bi je spa va lo je 20 rad ni ka, a u ka za nu se ku va la ~or ba od sa mo dve ko le ni ce za ~ak 100 qu di, pa su se raz bo le li, do bi li {u gu, nov ca za na zad ne ma ju, te o~e k u j u po m o} Am b a s a d e Sr bi je, ka ko bi se vra ti li ku }i, jer su im pa so {i od u ze ti, a da bi im se vra ti li, ka ù, mo ra ju da pot pi {u da su is pla }e ni. A za 15 da na ra da do bi li su sa mo 50 do la ra, iako je ugo vo re na sat ni ca od pet do la ra, a dnev no su ra di li 10 sa ti. Pi ta ju gde to ima i ko jo{ da nas mo è i da po mi sli da se

pak, stra ne, ta mo {wa dr à va ne mo è da ga ran tu je da i u bu du }e ne }e bi ti sli~ nih spo ro va za sve oni ko ji do la ze pre ko pri vat nih po sred ni ka ko ji za pra vo va ra ju gra |a ne i ta ko do la ze do nov ca. Se kre tar Udru è wa za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} iz ja vio je za na{ list da na ino stra nim gra di li {ti ma ra di oko 30.000 rad ni ka iz Sr bi je, od to ga naj vi {e u Ru si ji, oko 20.000 qu di. Ali ima ih i u Ka zah sta nu, Al ì ru, Za pad noj Evro pi, po seb no Ne ma~ koj s ko jom ima mo pot pi san ugo vor o de ta {ma nu. Svi oni an ga ò va ni su le gal no - di rekt no pre ko kom pa ni ja ko je ta mo ima ju pot pi sa ne ugo vo re po Sr bi ji rad ni ci vr bu ju za ro bo ve. Ko je {ta rad ni ci ma obe }ao i ka ko se tre ti ra ju za po sle ni u ino stran stvu zna ju sa mo oni ko ji su to is ku si li. Pre va re ni rad ni ci naj vi {e op tu ù ju po sred ni ka iz Sr bi je ko ji im je, ka ko ka ù, uzeo 100 do la ra, {to on, na rav no, ne gi ra i kao raz log ce log ne spo ra zu ma na vo di to {to su ne sre} ni ci te sa ri, a ga zda je tra ìo zi da re! Kao ni su to zna li u star tu. Me |u tim, ni uslo vi na gra di l i { tu ko j e pru ` a fir m a ko ja u~e stvu je u ra do vi ma ne mo gu da bu du pri hva tqi vi. Pre ma do stup nim po da ci ma, u Be l o r u s i j i tre n ut n o ima oko 100 rad ni ka iz Sr bi je, ko -

Pre va ran te u aps Go ran Ro di} upo zo ra va da, upr kos svim opo me na ma, na cr no ra di par hi qa da gra |e vi na ca. Wi ho va sud bi na je i ne iz ve sna i ~e sto bol na, po put rad ni ka ko ji su osta li za to ~e ni u Ukra ji ni. Za to svi ko je te {ki uslo vi ì vo ta i ne za po sle nost u ze mqi si le na pe ~al bu mo ra ju da se ~u va ju go ni ~a rad ne sna ge, bo qe re }i, ro bo va, jer upra vo ta ko ne sre} ni gra |e vi na ri za vr {e u ne po zna tom sve tu. A pre va ran te tre ba sud ski go ni ti i ka `wa va ti, ka ko bi im se sta lo na put. ji su an ga ò va ni na gra di li {ti ma. Ne za do voq stvo dva de se t ak gra | e v i n a r a vla s nik kom p a n i j e prav d a po ~ et n im pro ble mi ma ko ji bi se ka sni je re {i li, po onoj na rod noj:”~e kaj ma ga re dok tra va na ra se te”, pa ko pre ì vi. S dru ge,

o po slo vi ma i svi su pri ja vqe ni, ima ju svu neo p hod nu za {ti tu. pla }e ni su im po re zi i do pri no si, ima ju zdrav stve no i pen zi o no osi gu ra we. Me |u tim, opa sno je ako se ra di na cr no. R. Da u to vi}

POQOPRivRedA

sreda5.septembar2012.

„VIK TO RI JA GRU PA” JU ^E U BE ^E JU PU STI LA U RAD NO VI PO GON

ZAH TEV „BA NAT SKIH PA O RA”

Ze mqu pro da ti se qa ci ma, ne stran ci ma Asocijacija poqoprivrednika „Banatski paori” zatraìla je ju~e od Ministarstva poqoprivrede da omogu}i malim i sredwim poqoprivrednicima da kupe dràvno zemqi{te po povoqnim uslovima, pre nego {to od 2014. i stranci steknu preduslove za kupovinu zemqi{ta u Srbiji. „Banatski paori” zatraìli su, u te svrhe, izmenu Zakona o poqoprivrednom zemqi{tu, i to tako da paori mogu da kupuju dràvno zemqi{te uz povoqne hipotekarne kredite na 20 godina. „Prednost u kupovini trebalo bi da imaju mali i sredwi paori, a najboqe bi bilo

sa EU, u Srbiji }e stranci, pod istim uslovima kao i gra|ani Srbije, mo}i da postanu vlasnici zemqi{ta nakon ~etvrte godine primene tog dokumenta. Ministar poqoprivrede Go ran Kne è vi} je odmah po dolasku na tu funkciju izjavio da }e se voditi pregovori sa predstavnicima Evropske unije oko prolongirawa liberalizacije carina, ali nije u tom kontekstu pomiwao izmene Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu sa EU u okviru zemqi{ne politike. Na na{e pitawe da li }e poku{ati da izdejstvuje i odloì zabranu prodaje poqo-

Pred nost u ku po vi ni tre ba lo bi da ima ju ma li i sred wi pa o ri, a naj bo qe bi bi lo da se pro da je mak si mal no 20 hek ta ra po ga zdin stvu, ~i me bi 20.000 ma lih pa o ra do {lo do ob ra di vog ze mqi {ta da se prodaje maksimalno 20 hektara po gazdinstvu, ~ime bi 20.000 malih paora do{lo do obradivog zemqi{ta, i time oja~alo svoj status”, rekao je za „Dnevnik” predstavnik asocijacije „Banatski paori” Mi ro slav Gru ba nov. Ocewuje se da bi se na taj na~in pove}ao udeo sredweg sloja poqoprivrednika u ukupnoj strukturi i dodaje da je sredwi sloj oslonac svake dr`ave i napretka u woj. „Ako ve} morate da prodate zemqu, prodajte je nama, srpskim seqacima, a ne strancima”, poru~uju „Banatski paori” podsetiv{i da u Srbiji ima oko 400.000 hektara dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta. Podsetimo, shodno Prelaznom trgovinskom sporazumu

privrednog zemqi{ta strancima, on je podsetio na to da Zakon o poqoprivrednom zemqi{tu to ne dozvoqava, me|utim, potpisanim me|unarodnim sporazumom Vlada se obavezala na to da }e po ratifikovawu SSP-a od svih ~lanica EU uskladiti doma}e zakonodavstvo s me|unarodnim ugovorom. Wim je, dodao je, propisano da }e se u roku od ~etiri godine dozvoliti prodaja poqoprivrednog zemqi{ta pravnim i fizi~kim licima iz EU. I agrarni stru~waci smatraju da bi trebalo promeniti na{ Zakon o poqoprivrednom zemqi{tu i na taj na~in destimulisati strance da kupuju wive u Srbiji. S. G.

dnevnik

„So ja pro tein” fa bri ku za Evro pu ima - Znaju}i na{e doma}ine, ovo nije posledwe otvara we po go na u be ~ej skoj Fabrici za preradu soje „So ja pro tein”. Na za do voqstvo i radost qudi koji rade u ovom privrednom gigantu, ali i privrede i gra|ana Vojvodine i Srbije, bi}e jo{ ovakvih investicija. Prilika je da se qudski zahvalim u ime dese ti ne hi qa da voj vo |an skih porodica, koje ìve zahvaquju}i kooparaciji s kom pa ni jom „Vik to ri ja grupa” - rekao je predsednik Vlade AP Vojvodine Bo jan Paj ti} posle simboli~nog presecawa zelene trake i pu{tawa u rad novog pogona „Sojaroteina” za proizvodwu tradicional nih so ji nih pro te in skih koncentrata (TSPC). U pitawu je „fabrika u fabrici“, ~ija je investicija iznosila 30 miliona evra, i ~ija proizvodwa predstavqa vi{i stepen prerade sojinog zrna. TSPC se prvenstveno koristi u ishrani mladun~adi doma}ih ìvotiwa, po{to sadrì visoki procenat proteina, ali je vrlo primewiv u mesnoj, farmaceutskoj i industriji de~ije hrane, po{to u ovoj fazi prerade sojinog zrna procenat sadràja proteina iznosi oko 65 odsto. Kapacitet novog pogona u kru gu „So ja pro te i na” je 70.000 tona. Zahvaquju}i novoj investiciji, „Sojaprotein” }e od ukupnog kapaciteta prerade na nivou 250.000 tona sojinog zrna, umesto dosada{wih 50 odsto, u izvoz plasirati, gotovo, 80 procenata svojih proizvoda. Ali, time se ne zadovoqavaju u kompaniji „Viktorija grupa”.

- U sve~anom trenutku, kada obe le `a va mo de ce ni ju uspe {ne privatizacije „Sojaproteina” i otvarawe novog pogona u fa bri~ kom kom plek su kraj Tise, mogu da ka`em da nam ova investicija u~vr{}u-

sve ~a no sti di rek tor kom pa nije Viktorija grupa Zo ran Mi tro vi}. - Slede}a od velikih investicija bi}e u Fabrici skroba u Zrewaninu, a onda jo{ jedan pogon u ovda{wem kom plek su „So ja pro te i na”.

EBRD po uz dan part ner Skupu koji je okupio brojne dr`avne i diplomatske zvani~nike, predstavnike doma}ih i stranih institucija i privrednog i poqoprivrednog sektora, obratio se i v. d. direktor direktor kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji Jan Braun.On je naglasio da vide sebe kao trajnog partnera kompanije „Viktorija grupa”. je lidersku poziciju ne samo u Srbiji, nego i {irem regionu. Isto vre me no, na ja vqu jem da }e „Viktorija grupa” do kraja idu }e go di ne in ve sti ra ti ukupno 100 miliona evra - istakao je prilikom ju~era{we

Kako na{a grupa mnogo investira u dobijawe energije iz bio mase, ve} sada mogu da naja vim da }e mo 1. no vem bra otvo ri ti ener ga nu u [i du, gde }emo kao energent koristi ti sun co kre to vu qu sku.

No vo i zgra |e ni po gon u „So ja pro te i nu” omo gu }i }e da se sojina melasa, koja je nus proizvod novog pro ce sa pro iz vod we, za jedno sa sojinom i p{eni~ nom sla mom ko ri sti kao energent u „Sojaproteinu”, a izgradi}emo i dve energane u zrewaninskoj skrobari. Primetio je Zoran Mitro vi} u raz go vo ru s predstavnicima medija da }e aktuelna su{a umawiti rod svih poqoprivrednih pro iz vo da, uqa ri ca posebno, soje do 50 procenata i suncokrata do 20 od sto, pa „So ja pro tein” ne}e imati dovoqnu koli~inu doma}e nemodifikovane soje. - Mora}emo, naàlost, da traìmo alternativne na~ine snabdevawa sojom, kako fabrika ne bi stajala. Prvi put ne}emo prera|iva i iskqu~ivo doma}e sojino zrno, naravno genetski nemodifikovano, ve} }emo ga potraìti na ino trì{tu. Ne}e nas ova nepogoda spre~iti da i daqe razmi{qamo o pro{irewu povr{ina pod sojom. Raznim stimulativnim finansirawem poku{a}emo da omasovimo proizvodwu sojinog zrna. Bilo kako bilo, zahvaquju}i kvalitetu proizvoda, kao i implementaciji sistema kvaliteta, pored odli~nog plasmana na doma}e trì{te, proizvodi „Sojaproteina” nalaze se i na trì{tima vi{e od 40 zemaqa {irom sveta, a zemqe Evropske unije su sa 80 odsto ukupnog izvoza u wima najzastupqenije, zakqu~io je on. V. Jan kov

Vr {ac da je di zel rata ri ma U Vr{cu je na 22.550 hektara pod kukuruzom proceweno umawewe prinosa za 60 odsto i na 16.546 hektara suncokreta umawewe za 20 odsto, {to je ukupno blizu tri milijarde dinara. Op{tinsko ve}e je, pored mera koje je su usvojile dve vlade, predlo`ilo Skp{tini op{tine da sopstvenim merama poqopri-

vrednicima pomogne u prevazila`ewu {teta na ovim kulturama. Tako }e oni ~iji su prinosi umaweni za 30 do 40 odsto dobiti pomo} od ~etiri litra dizel goriva D-2 po hektaru, za {tete od 50 do 65 odsto umawenog prinosa {est litara, a onima sa {tetom od 70 do 80 odsto umawewa od prose~nog prinosa da}e se 8 litara goriva po hektaru. Prema

proceni stru~waka to je skoro 14 hiqada litara nafte, {to iznosi preko 20,8 miliona dinara. Istovremeno uputi}e se zahtev Javnom preduze}u „Vode Vojvodine„ da oslobodi registrovana gazdinstva od pla}awa naknada za navodwavawe za pro{lu i ovu godinu, a ako su te pare upla}ene da se ukwi`e kao avans za narednu godinu. R. Jo va no vi}

DA NI PO QA KU KU RU ZA, SUN CO KRE TA, SO JE, [E ]ER NE RE PE I SIR KA

Bi }e „NS se me na” u inat su {i Ju~e su na Rimskim [an~evima odràni tradicionalni „Dani poqa kukuruza, suncokreta, soje {e}erne repe i sirka” Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Kao i prethodnih godina, brojni gosti, poqoprivrednici, imali su priliku da obi|u demo oglede Instituta, a ova manifestacija je, po obi~aju, okupila struku i nauku iz na{e i nekoliko zemaqa sveta. - Iza na{ je te{ka godina za srpski agrar, za sve koji ìve na zemqi i od zemqe, godina koja je trebalo da nas nau~i mnogim stvarima. Stoga }emo sve {to je u na{oj mo}i uraditi da pomognemo srpskom farmeru, to je na{a obaveza - poru~io je otvaraju}i „Dane poqa” direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Bo ri slav Ko biq ski. On je podsetio da je Institut u stopostotnom dràvnom vlasni{tvu, te da samo tri odsto svojih prihoda ostvaruje buxetskim finansirawem, a sve ostalo su prihodi realizovani na trì{tu i od trì{ta. - O~ekujemo, u delu semenerstva, razvoja, izvoza i invsticija, da nas dràva malo vi{e pogleda. Ne treba nam pomo}, ali nam treba podr{ka. Recimo, da se ne zaduùjemo kod poslovnih banaka,

da se na odre|en na~in reklasiramo kada je izvoz u pitawu. Institut }e svoju zaradu svakako tra`iti na stranim tr`i{tima, a u Srbiji }e raditi za ovu zemqu - naglasio je prvi ~ovek ove nau~ne i semenske ku}e. Podsetiv{i na veliku investiciju - doradni centar Insti-

izrazio o~ekivawe da }e za godinu dana da nikne zgrada agro-bio tehnolo{kog centra Srbije koji }e, podvuka je, biti najva`niji centar srpske pameti u oblasti agrara. - Pove}ali smo u odnosu na 2010. godinu izvoz za 60 procenata. To je najve}i prole}ni izvoz

Sa mo pri ~a mo da nam je po qo pri vre da pri o ri tet - Decenijska zabluda ove dr`ave i AP Vojvodine je da je poqoprivreda prioritet. Nikada poqoprivreda ni u buxetu Srbije ni Vojvodine nije bila prioritet. Busamo se u grudi i pri~amo o woj samo kada nam je te{ko i kada nam treba, a nikada to nismo dokazali merama i agrarnim buxetima - poru~io je s Dana poqa pokrajinski sekretar za poqoprivredu i potpredsednik vojvo|anske vlade Go ran Je {i}. - Ova godina je pokazala da je da nismo bili sposobni da vodimo ministarstva, nismo znali da upravqamo svojim sistemima i ukoliko ovako nastavimo od poqoprivrede ne}e ostati ni{ta, kao i od ostale srpske privrede. Ovo je posledwi trenutak da to promenimo, da se zapitamo da li dobro znamo da radimo svoj posao i da vidimo koliko }emo to para da odvojimo za poqoprivredu. Ube|en sam da }emo izna}i model da za agrar izdvojimo vi{e para. tuta on uje najavio da }e skladi{te kapaciteta 6.000 tona biti gotivo za mesec dana, te da }e u narednoj sezoni 15.000 tona semena biti skladi{teno u vrhunskim skladi{tima. Kobiqski je

od kada postojimo. Mogli smo i boqe od toga, ali stali smo da bi imali rezerve semena da apsolutno, na svaki zahtev srpskih farmera mo`emo da odgovorimo. Realizova}emo sve ugovorne obave-

Fo to: F. Ba ki}

ze i obezbedi}emo vrhunsko seme po najprimerenijim cenama. Najva`nije nam je da se vratilo poverewe u NS seme, a to smo postigli zahvaquju}i novoj genetici, novoj doradi, novim pakovawem i novim odnosom prema korisnicima - kazao je on dodaju}i da je ove godine na 14 lokaliteta u makrogledima p{enice u Vojvodini me|u prvih sedam ~ak {est iz nove genetike. Kada su strna `ita u

pitawu imamo genetiku ne za 21. ve} za 22. vek, naglasio je Kobiqski. Posetioce „Dana poqa” pozrdavili su i gosti iz Ukrajine, Rusije i drugih zemaqa, kao i predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i thnolo{kog razvoja i Minisatrstva poqoprivrede. Dr`avni sekretar za poqoprivrdu Da ni lo Go lu bo vi}

osvrnuo se na mere za ublaàvawe posledica od su{e koje je donela Vlada Srbije i podsetio da su pove}ani podsticaji za mleko, za tov junadi i sviwa, te da su donete mere za intervencije na trì{tu poqoprivrednih proizvoda. On je najavi osnivawe republi~ke direkcije za intervencije ukoliko do|e do poreme}aja na trì{tu. S. Glu {~e vi}

U SUBOTU „VOJVODINA FEST”

Ga stro nom ski kar ne val na [tran du Manifestacija koja promovi{e multikulturalnost i bogatstvo razli~itosti, „Vojvodina fest„, bi}e odr`ana u subotu, 8. septembra, od 8 do 19 ~asova. Za u~esnike jo{ nije kasno da se prijave, a to mogu u~initi do petka, telefonom na 021/48 81 633 svakog radnog dana od 10 do 15 ~asova ili e-mailom na mar ke ting@ze le ni lo.com. Od savetnika direktora za marketing u „Zelenilu” Iva na No `i -

ni }a saznajemo da je do sada prijavqeno 150 u~esnika, te da }e program biti produ`en do 21 sat, zbog velikog broja izlaga~a. I ove godine namerni su da okupe predstavnike turisti~kih organizacija pokrajinskih op{tina, gurmane i majstore kulinarskih ve{tina, vinare, majstore starih zanata i one koji se tek dokazuju dobrim idejama i kvalitetnim rukotvorinama, kulturno-

umetni~ka dru{tva, ansamble i, uop{te, sve zainteresovane da se predstave i upoznaju nas sa svojim ve{tinama i mestom iz kojeg dolaze. Ove godine u okviru „Vojvodina festa“ bi}e organizovano takmi~ewe u pravqewu specijaliteta od ribe, a za najboqe u nekoliko kategorija obezbe|ene su vredne nagrade, isti~u i ovom preduze}u. Q. Na.

Novosadska sreda5.septembar2012.

OD SUTRA DO NEDEQE

Fe sti val uli~ nih svi ra ~a Festival uli~nih svira~a po~iwe sutra u 20 ~asova, a sve~ano }e ga otvoriti internacionalni sastav „Plejing for ~ejnx” koncertom na Trgu slobode. Tokom ~etiri festivalska dana, Novi Sad }e ugostiti vi{e od 150 izvo|a~a uli~ne umetnosti iz na{e zemqe, ali i ~itave Evrope. Oni }e do nedeqe, 9. septembra, izvesti vi{e od trideset ta~aka na deset punktova u starom gradskom jezgru, od Trga slobode i Katoli~ke porte,

preko Zmaj Jovine i Dunavske ulice, do saletle u Dunavskom parku i dvori{ta Sokolskog doma. Ovogodi{wi festival ima humanitarni karakter. Novac koji bude prikupqen iz {e{ira koji }e stajati na ulici ispred izvo|a~a, bi}e upla}en Svrati{tu za decu koja `ive i/ili rade na ulici. Program i dodatne informacije o festivalu nalaze se na internet stranici: ulic ni svi ra ci.com. J. Z.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ka ko je tek u dru gim to pla na ma ka da u na {oj , u gra du ko ji se di ~i sa naj vi {e re dov n ih pla t i { a u dr ` a v i, po tra `i va wa du go va iz no se 2,2 mi li jar de di na ra. Su ma je po de qe na na stam be ne po tro {a ~e ko ji du gu ju 1,4 mi li jar de di na ra i po slov ne ko ji tre ba da iz mi re po tro {wu u iz no su 796 mi li o na di na ra. To pla na pre ti da se ove zi me ne }e mo ogre ja ti ako ne pla ti mo dug, po {to je i kod wih kri za, a do voq ne ko li ~i ne ener g e n a t a mo r a ju se obez be di ti, jer su hlad ni da ni ve} po la ko pred vra ti ma.

A to se na rav no ne mo è bez pa ra. Sa dru ge stra ne, na rav no da se ni ra ~un ne mo è pla ti ti ako se ne ma pa ra. I ta ko, stvo rio se ~ep ne iz ve sno sti u ko me je di no ra ~u ni i zi ma si gur no sti ù, a du go vi se zbra ja ju. Ni me te o ro lo zi vi {e ne zna ju da ute {e, pa po sle pa kle nog le ta prog no zi ra ju le de nu zi mu. Ka ko nas je ona pro {la po {te no za pre pa sti la, pa smo ko lek tiv no pre sta li da ra di mo, sko ro i da ì vi mo, ko zna {ta nas u ovoj na red noj ~e ka. Elem, ne moj mo da se iz ne na di mo. A. Latas

U Stra ì lov skoj uli ci su ve sla vi ne Zbog radova na rekonstrukciji vodovodne mreè, bez vode }e danas od 10 do 16 ~asova biti Straìlovska ulica, od Radni~ke do Bulevara cara Lazara. Postoji mogu}nost da u toku radova blokada vodovodne mreè bude pro{irena i na okolne ulice. A. Va.

Bez to ple vo de deo Na se qa Rekonstrukcija dotrajalog vrelovoda u Ulici \or|a Nik{i}a Johana po~iwe danas u 9 ~asova, zbog ~ega tople vode ne}e biti u pomenutoj ulici od broja 1 do 13, te 15 i 17. Bez tople vode bi}e i stanovnici u Ulici Stojana Novakovi}a 4, 6, 8, 29, 31 i 33, u Milana Je{i}a Ibre 3 i 5 i u Rodoquba ^olakovi}a 8, 10, 12, 14 i 16. Zavr{etak radova i ponovni dolazak tople vode o~ekuje se u ve~erwim satima. B. M.

Fo to: B. Lu ~i}

Fi nan sij ska kli ma i zi ma

RADOVI NA NADVO@WAKU KOD KA]A TRAJA]E DO 15. NOVEMBRA

Ob no va iz me ni la sa o bra }aj Saobra}aj na putu Novi Sad Zrewanin, kod nadvo`waka kod Ka}ke petqe, odvija se od prekju~e u jednom smeru iz pravca Novog Sada. Voza~i koji idu iz grada ka Zrewaninu, kre}u se jednom trakom preko nadvo`waka uz ograni~ewe brzine od 60 kilometara na sat, dok su voza~i iz pravca Zrewanina preusmeravani na Ka} i to Novosadskom ulicom na stari ka}ki put do autoputa E-75, a zatim na iskqu~ewe sa autoputa za Novi Sad. Nadvo`wak se obnavqa a planirani za-

vr{etak prve faze radova je 15. novembar, do kada }e i izmena u saobra}aju biti na snazi. U prvoj

Investitor je preduze}e „Putevi Srbije”, dok je izvo|a~ radova „Mostogradwa”, ~iji su rad-

Vo za ~i ko ji idu ka Zre wa ni nu kre }u se jed nom tra kom, a one iz prav ca Zre wa ni na pre u sme ra va ju na Ka}, i to No vo sad skom uli com na sta ri ka} ki put do auto pu ta E - 75, a za tim na is kqu ~e we sa auto pu ta za No vi Sad fazi bi}e skoncetrisani ispod nadvo`waka, to jest na potporne stubove.

nici ju~e po~eli pripremne radove. Kako smo mogli da ~ujemo, i ovaj kao i ve}ina nadvo`waka i

mostova proteklih decenija nije pravilno odr`avan, pa je u dosta lo{em stawu. Druga faza radova, postavqawe asfalta i radovi na samom kolovozu, trebalo bi da po~ne slede}e godine, ali je to za sada jo{ nezvani~no. „Putevi Srbije” apeluju na u~esnike u saobra}aju da obrate pa`wu na postavqenu privremenu signalizaciju, prilagode brzinu kretawa i povedu ra~una o bezbednosti radnika izvo|a~a posla. G. ^.

V remeploV NA UGLU ULICA JEVREJSKE I VASE PELAGI]A SPAS ZA NOV^ANIK

Cve ta ber za po lov nih uybe ni ka

VREMEPLOV

U ka fa ni ro di la to na gro `|a U avliji gostioni~ara Joce Srem~evi}a, poznatog kao „Rac Gabor”, na osmogodi{woj ~ardakliji loze „zelenika” koja je imala crna, krupna i slatka zrna, rodilo je 695 grozdova od kojih je svaki te`io od jedan do jedan i po kilogram. Tona gro`|a! Ovu vest iz Novog Sada objavio je list „Branik” 5. sep tem bra 1904. List je nastavio da obja-

vquje ovakve vesti. Na primer, da je Sara Stefanovi} iz ^erevi}a u svom dvori{tu uzgajila ~etiri ~okota „izuzetno plodne loze” pa je po svakom dobila od 300 do 400 kilograma gro`|a, a Mita Milutinovi} iz Pan~eva je u ba{ti kraj ku}e na ~okotu „stare smederevke” dobio 870 grozdova te{kih od tri ~etvrt do jednog kilograma! N. C.

[kolska godina je po~ela a sa wom i redovi ispred kwiàra i Zavoda za uxbenike. Roditeqima kao i svake godine u septembru velik deo buxeta odlazi na kwige, a kad se na to doda i {kolski pribor, nove patike i ranac, ovog meseca je ve}ini gra|ana veoma te{ko da skrpe kraj sa krajem. Spas od praznog nov~anika ipak se moè na}i, i to na uglu Jevrejske ulica i Vase Pelagi}a, gde se za male pare mogu kupiti polovne kwige za osnovnu {kolu , ali i za pojedine sredwe. Sude}i po gu`vi koja se nalazi oko prodavaca, Novosa|ani su veoma zainteresovani da ovde pazare kwige za svoje mali{ane. - S obzirom da su kwige koje ja traìm ovde 150 dinara, i to odli~no o~uvane, za{to bi ih kupovao u kwiàri po mnogo vi{oj ceni – rekao je jedan tata prilikom nabavke uxbenika za sina osmaka.

Kwige staju od 150 do 400 dinara, a najlak{e se mogu na}i uxbenici za osnovnu {kolu, dok onih za sredwu ima samo na nekoliko mesta.

- Prodajem kwige za sva ~etiri razreda prirodno matemati~kog smera gimnazije. Zavr{io sam gimnaziju “Isidora Sekuli}” pa mi ove kwige vi-

{e ne trebaju. Sve ko{taju 200 dinara, a uglavnom su u o~uvanom stawu. Najvi{e se traè ~itanke, ali i matematika i fizika. Ovde prodajemo od subote, niko nas ne tera odavde – kaè Ne ven Ka ta ni}. Prodavci koji nude kwige za stru~ne {kole teè nalaze kupce. - Nudimo kwige za ekonomsku {kolu, sve ~etiri godine, po ceni od 150 do 200 dinara, u zavisnosti od veli~ine kwige i o~uvanosti. Uglavnom se traè za prvu i drugu godinu kwige iz istorije, biologije, geografije i matematika, dok ovi stru~ni uxbenici slabo idu - àli se jedna Novosa|anka. Tekst i foto: A. Varga

Is kqu ~e wa stru je Srem s ka Ka m e n i c a: od 8.30 do 12.30 ~a so va Uli ca Bra ni sla va Bu ku ro va 1139, Ni ko le Vo ji }a 4-20, Lu ke Mi lan ko vi }a 1. Pe t ro v a r a d in: od 8 do 9.30 ~a so va Pre ra do vi }e va 141, 139, 143-145, 137, 135, 161, 181, jav no osve tqe we, atom sko sklo ni {te, Fra we [te fa no vi }a 10-12, 8, 2-4, 6, 18, Li vad -

ska 2-18, 5-39; od 8.30 do 12.30 ~a so va Zla ta ri }e va 2-36, 1-7. Le d in c i: od 8.30 do 13.30 ~a so va deo vi kend na se qa Li pa ri je; od 9 do 12 ~a so va vi ken da na se qa Li pa ri je, To ri ne, Ko va ~e vac i zgra da Ka me no lo ma. Su s ek: od 8.30 do 13 ~a so va do vi kend na se qa Ko ru {ka.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda5.septembar2012.

DNEVNIK

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

SEP TEM BAR, SKUP ME SEC

„Golubije srce”

[kola i zimnica pojedu 42.000 dinara

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬ red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre ¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Go lu bi je sr ce” Melinde Na| Abowi. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3 gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku}e. Lir ska sa ga o po ro di ci voj vo |an skih Ma |a ra, ko ja de li sud bi nu re ke Ju go slo ve na {to

su se dam de s e tih go di n a pro {log ve ka po hr li le u pe ~al bu na Za pad. Otac, maj ka i dve k}e ri Ko ~i{ no se u ino stran stvo ne p o mir q i vu gor ~i n u zbog ne k e skri ve ne ne prav de, ali i ~e `wu za pa non skim za vi ~a jem. Iz go di ne u go dinu, oni pro vo de le to u voj vo |an skoj rav ni ci oda kle su po te kli, u po spa noj va r o {i c i gde na svom ga z din s tvu sto lu je ba ka Ma mi ka, o~e va maj ka, za sta ri ju k}i Il di ko naj va ` ni j a oso b a na sve tu. Jed nog le ta Ma mi ka }e is pri ~a ti de ci `i vot nu dra mu svog po koj nog mu ` a, ko me je dr ` a va po s le rata od u ze la ze mqu i slo mi la sr ce... N. R.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” POKLAWAJU

„[pijun” Klajva Kaslera Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „[pi jun” Klajva Kaslera u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. De tek tiv Aj zak Bel, ju nak ro ma na Po te ra i Sa bo ta `a, vra }a se na ve li ka vra ta ka ko bi re{io po sled wi, naj o pa sni ji zada tak. Go di na je 1908. i od no si iz me |u ze ma qa po sta ju sve na pe ti ji ka ko se svet ne u mit no pri bli -

`a va Pr vom svet skom ra tu. Ka da je dan bri qant ni in `e wer ame ri~ ke rat ne mor na ri ce iz vr {i sa mo u bi stvo, we go va }er ka po sum wa }e da se tu ipak kri je ne {to dru go. Za po mo} se obra }a ~u ve noj de tek tiv skoj ag ne ci ji Van Dorn i Aj zak Bel vr lo br zo ot kri va da svi do ka zi za pra vo uka zu ju na ubi stvo. Ka da jo{ ne ko li ko qu di umre pod sum wi vim okol no sti ma, po sta je ja sno da ne ko – ne u hva tqi vi {pi jun – ima za ciq da uni {ti naj ve }e ame ri~ ke teh no lo {ke umo ve… Ali to je sa mo po ~e tak. Za ve ra po pri ma sve ve }e raz me re, a Bel }e mo ra ti da se su o- ~i sa ne ma~ kim, ja pan skim i bri tan skim {pi ju ni ma u mi si ji ko ja }e ugro zi ti sve naj ve }e ame ri~ ke rat ne bro do ve. A. Va.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18.10, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” ( 20.05, 22.35), „Hrabra Merida” (14.10, 16.10, 18), „Za~in za brak” (20.20, 22.20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Zorana Paji} iz No vog Sa da (de voj ~i ce), DE VOJ Î CE: Sawa Popov i Vawa Prole iz No vog Sa da, îla Borba{ iz Te me ri na, \eilan Zeka iz Zre wa ni na, Daliborka \or|evi} iz Srp skog Mi le ti }a, Danijela @ivkovi} i Tatjana Ke~a iz Be {ke, Marija Biberxi} iz Gaj do bre, Bojana Kowevi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Milica Stojilkovi} iz Go spo |i na ca, Jovanka Kresovi} iz [aj ka {a, Svetlana Moji} iz Le di na ca i Biqana Raki} iz Fu to ga, DE Â KE: Aleksandra Jawi} iz Ste pa no vi }e va, Senka Plav{i}, Maja Stojanovi}, Danijela Mihajlov, Jelena Mudrinski, Sneàna Salonski, Olga Trifkovi} Tucakov, Nade`da Katini}, Biqana Proli}, Ana Ivanovi} i Darinka Tot iz No vog Sa da, Biqana Zlokolica iz Be ~e ja, Jovana Andrija{evi} iz Ve ter nika, Marina Geri} iz @a bqa, Marijana Balog iz Te me ri na i Vesna Radulovi} iz Ru men ke.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Qu bi ca \o ke Da vi do vi} (1926) u 11.15 ~a so va, Rad mi la @i vo ra da Ra di vo je vi} (1945) u 12, Ivan Ra je Mi ja tov (1933) u 12.45, Vi do sa va Mi la na Gru ji} (1932) u 13.30 i Mir ko La za ra To mi} (1944) u 14.15 ~a so va. Na ka to li~ kom gro bqu bi }e sa hra wen Mi lan Pe tra Bu ne ta (1917) u 11 ~a so va. Na do wem sta rom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra we na Da rin ka Pa vla Mr ka ji} (1938) u 13 ~a so va.

Po ~et kom sep tem bra pro se~ na ~e tvo ro ~la na po ro di ca po tro {i }e mno go nov ca, jer je osim sva ko dnev nih tro {ko va o~e ku ju i iz da ci za zim ni cu, kao i pri pre ma za no vu {kol sku go di nu. Za dvo je de ce {kol skog uz ra sta ro di te qi }e mo ra ti da iz dvo je oko 12.000 di na ra, ko li ko }e ih ko {ta ti no ve tor be, sve ske, olov ke, flo ma ste ri, vo de ne bo ji ce i blok za cr ta we. No va obu }a i ode }a sta ja }e ih oko 20.000 di na ra, ko li ko }e mo ra ti da da ju za no ve pa ti ke, pan ta lo ne, ma ji ce i jak nu. Ako se ovoj svo ti nov ca do da jo{ 10.000 di na ra, ko li ko ukup no ko {ta po vr }e i vo }e za ce lu zim ni cu, do bi ja se pri li~ no vi so ka su ma od 42.000 di na ra. Ce ne {kol skog pro bo ra ove go di ne su vi so ke. Za sve sku ma log for ma ta ro di te qi }e mo ra ti da iz dvo je od 35 do 80 di na ra, dok su ve li ke sve ske od 80 do 170 di na ra. Gra fit ne olov ke ko {ta ju od 9 do 50, gu mi ca za bri sa we je od 5 do 100, a za re za~ od 10 do 130 di na ra. Dr ve ne bo ji ce sta ju od 118 do 400 di na ra, vo de ne su od 135 do 240, a blok za cr ta we u za vi sno sti od ve li ~i ne sta je od 35 do 60 di na ra. No vu {kol sku tor bu ro di te qi }e pla ti ti od 1.800 do 6.600 di na ra.

Rasprava o kra|i bicikala Jav na ras pra va na te mu kra|e bi ci ka la odr `a }e se da nas u 17 ~a so va u Pla voj sa li Skup {ti ne gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2a. Ras pra va je otvo re na za sve gra |a ne, pred stav ni ke stru ke, me di ja, in sti tu ci je i or ga ni za ci je. Ini ci ja tor je Udru `e we gra |a na „No vo sad ska bi ci kli sti~ ka ini ci ja ti va”. A. J.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Fo to: R. Hayi}

- Kra jem av gu sta po ~e la je pro da ja i o~e ku je mo da }e bi ti vi {e mu {te ri ja, jer je ovo pe riod ka da |a ci u {ko li sa za na ju {ta je sve po treb no, pa ro di te qi on da kre }u u na bav ku - ka `e pro da va ~i ca u jed noj kwi `a ri.- Naj vi {e se uzi ma jef ti ni ji pri bor, sve ske i olov ke, dok se za sku pqe stva ri ~e ka pla ta. Naj ve }i tro {ak ro di te qi ma pri ~i wa va ku po vi na no ve tor be, pa ve }i na obi |e i ceo grad da bi pro {li {to jef ti ni je. [to se ti ~e zim ni ce, do ma }i ce }e bi ti iz ne na |e ne vi so -

kim ce na ma vo }a i po vr }a, ko je se pro da ju na pi ja~ nim te zga ma. Tr gov ci na Fu to {koj pi ja ci ka `u da je za to „kri va” su {a, ko ja je ove go di ne uma wi la i kva li tet pro iz vo da. - Ku po vi na zim ni ce je po ~e la, ali je ko li ~i na po vr }a ko ju pro da mo da le ko ma wa ne go ra ni jih go di na. Pre tri go di ne dnev no smo pro da va li i po 600 ki lo gra ma po vr }a, dok je ova go di na do sta sla bi ja- ka `e tr go vac Amir Hodailar.- Pro da ja je sla ba, jer je su {a po di gla

ce ne, a qu di ne ma ju nov ca da ku pu ju sku po po vr }e. Na sla bu pro da ju uti ~u i vi so ke tem pe ra tu re, zbog ko jih se do ma }i ce bo je da se zim ni ca ne po kva ri. Za ki lo gram pa pri ka za tur {i ju su gra |an ke }e na Fu to {koj pi ja ci mo ra ti da da ju od 50 do 80 di na ra, dok je ovo po vr }e na Kvan ta {koj pi ja ci 45 di na ra ako se ku pu je na ve li ko. Kar fiol je do sta skup, a tr gov ci za ki lo gram tra `e 200 di na ra, dok ja na Kvan ta {u 180. Kra stav ci kor ni {o ni u za vi sno sti od ve li ~i ne ko {ta ju od 80 do 110 di na ra, a na Kvan ta {u su od 60 do 70. Ki lo gram {ar ga re pe sta je od 50 do 60 di na ra, pla vi pa tli xan je 50 di na ra, a qu te pa pri ~i ce su 200 di na ra za ki lo gram. Cr ve na pa pri ka {i qa, ko ja se ku pu je za aj var ili pe ~e we, sta je od 40 do 70 di na ra, ko li ko ko {ta i na Kvan ta {koj pi ja ci, a ki lo gram cve kle je 30 di na ra. Sve` ku pus na Fu to {koj pi ja ci ko {ta 50 di na ra, dok je ovo po vr }e na Kvan ta {koj pi ja ci 30 di na ra po ki lo gra mu. Do ma }i ce, ko je bu du `e le le da spre me pek mez od {qi va za ki lo gram ovog vo }a mo ra }e da iz dvo je od 30 do 40 di na ra, dok je {e }er 80 di na ra po ki lo gramu. N. R.

VRA TA OTVO RE NA U^E NI CI MA PR VOG I DRU GOG RAZ RE DA, OSTA LI MA NE

U produènom boravku traè mesto vi{e Ka da od zvo ni za kraj po sled weg ~a sa, u~e ni ci pr vog i dru gog raz re da mo gu da osta nu u pro du è nom bo rav ku, dok za wi ho ve dru ga re iz tre }eg i ~e tvr tog raz re da ne po sto ji ova kva mo g u} n ost. Ce l o d nev n i bo ra vak fi nan si ra se iz pro svet nog bu xe ta i u we mu ne ma nov ca za ukqu ~i va we sta ri jih |a k a.Di r ek t o r i {ko l a sma tra ju da bi bi lo do bro ka da bi sva de ca u ni ìm raz re di ma, kao {to je ne ka da bi lo, mo gla da osta nu u {ko li i po sle na sta ve. Ro di te qi ra de po ceo dan i mno go je bo qe da je de te pod nad zo rom u~i te qa, ne go da je na uli ci, ka è za na{ list direk tor osnov ne {ko le „Ko sta Trif ko vi}” Milan Spasojevi}. S dru ge stra ne, i za u~i te qe bi bi lo dra go ce no da do bi ju ova k av do d at n i an g a ` man u vre m e teh n o l o { kih vi { ko va.In te re so va we ro di te qa je ogrom no, a me sta u pro du è nom bo rav ku ne ma ni za sve u~e ni ke mla |ih raz re da. Za to se u po je -

di nim {ko la ma pra ve li ste pri o ri te ta. Ka ko nam je ob ja snio Spa so je vi} u ovoj osnov noj {ko li tre nut no ima 200 u~e ni ka u pro d u ` e n om bo r av k u. To je devet ode qe wa, u ko ji ma u pro se ku 35 |a ka. Uglav nom je re~ o |a ci ma iz pr vog i dru gog raz re da, dok u do go vo ru s ro di teqi ma osta ju u~e ni ci i tre }eg i ~e tvr tog raz re da, na veo je Spa so je vi} i do dao da im i od go va ra ova ko ve li ki broj |a ka u bo rav ku. Sli~ no je i u {ko li „@ar ko Zre wa nin”, jer i ta mo je po tre ba za pro du è nim bo rav kom sve ve }a i ve }a, a sve je ma we me sta. Di rek tor {ko le @arko Mu{icki na vo di za „Dnev nik” da su oni re or ga ni zo va li pro stor u {ko li ka ko bi bi lo {to vi {e me sta za pro du è ni. Me |u tim, to je sa da pre va zi |e no. - U ovom tre nut ku ima 253 |a ka u pro du è nom bo rav ku, ali to ni je ko na ~an zbir, jer po je di ni u~e ni ci dru gih raz re da jo{ ni su kre nu li, po {to su im ro di te qi na go di {wem od mo ru.

^ITAOCI PI[U SMS

Ta ko |e ima mo i oko 80 zah te va od ro di te qa tre }eg i ~e tvr tog raz re da, pa se na da mo da }e usko ro i na {a {ko la do bi ti no vac, ka ko bi pro {i ri li ka pa ci te te - is ti ~e Mu {ic ki. Ni {ta bo qa si tu a ci ja ni je ni u {ko li „\or |e Na to {e vi}” gde se tra ì „me sto vi {e” za pro du è ni bo ra vak. I u ovoj {ko li ima ju bli zu 200 u~e ni ka u pro du è nom bo rav ku, uglav nom pr vog i dru gog raz re da. Re~ je ma hom o kom bi no va nim gru pa ma u ko ji ma ima i i ne ko li ko |a ka iz tre }eg i ~e tvr tog raz re da. Ro di te qi su ogor ~e ni, jer sma tra ju da ni je fer {to je osta loj de ci uki nu to ovo pra vo- sma tra ju da su i de se to go di {wa ci jo{ uvek ma la de ca. Za to di rek to ri ma ni je ja sno zbog ~e ga je Mi ni star stvo fi nan si ja uki nu lo pla }a we bo rav ka za tre }i i ~e tvr ti raz red. U ve }i ni {ko la, ro di te qi su ~ak pred la ga li da da iz svog xe pa pla te u~i teq sku pla tu u pro du è nom bo rav ku, ali da im ni to ni je odo bre no. Q. Na to {e vi}

065/47-66-452

[to bi buyet pla}ao bogate Ka è ona go spo |a, pre „iks“ go di na upi sa la de te pre ko ve ze u dr àv ni vr ti}. Ra di do ko nih VIP ma ma. Iz laz je u na pla ti pu ne ce ne. Zna se, olak {a we za so ci ja lu, tre }e de te i ta ko da qe. Pa, ne mo gu svi bi ti na bu xe tu, ne da ni je fer, ni qud ski. 065/9137... *** E, moj le pi i po no sni No vi Sa de, {ta si do ~e kao? U te bi sve ma we vra ba ca i dru gih pti ca, a sve vi {e gra bqi vi ca i pre le ta ~a? Kao da smo ov ce - {i {a nas ko, kad i ka ko ho }e, a mi }u ti mo i tr pi mo! Do kle? 064/1728... *** I po red to ga {to No vi Sad ima naj ra ci o nal ni je or ga ni zo van si stem da qin skog gre ja wa, po go to vo ka da se pri kqu ~i i na TE-TO , ce ne gre ja wa u No vom Sa du su me |u naj vi {im u dr à vi, a mo ra le bi bi ti naj ni è. 061/7007... *** No vi ~lan Grad skog ve }a za du èn za {kol stvo i obra zo va we bi }e su o ~en sa ni zom pro ble ma. Naj ve }i je bu xet i ka ko sa istim u kri zi. Mo `da isti ima ~a rob nu for mu lu za vr ti }e? 060/0491... *** Imam do sta go di na, ali sko ro ni sam do ì ve la ova ko le po iz ne na |e we. Na i me, 25. av gu sta Er ste

ban ka ~e sti ta la mi je pu tem SMS-a ro |en dan. Ovim pu tem im se za hva qu jem i è lim im pu no uspe ha u da qem ra du. Ipak ni je sve u nov cu, ima ne {to i u le pim è qa ma. 064/3362... *** Za ne ve ro va ti je da se to li ko ener gi je i ras pra ve po tro {i zbog me sta odr à va wa pi ja ce „Moj sa la{„. Da li }e bi ti 10 me ta ra le vo ili de sno? Div no bi bi lo da su svi pro ble mi u No vom Sa du ta ko ve li ki kao ovaj sa pi ja com. 062/212... *** [to bi ka za li, naj go ra le ga li za ci ja te ~e u No vom Sa du. Pi ta te za {to? Pre da do smo kom plet do ku men ta ci ju u Me snoj za jed ni ci u Fu to gu (pod vla ~im kom plet ka ta star, sni mak, plan i ta ko da qe), ne po zva ni ko ni po sle {est me se ci. Ako sve za bo ra vi mo i ka è mo - upla }e na le ga li za ci ja go to vi nom. Do {lo pi smo i ka è „sa da ~e kaj te na ta pi ju go di nu da na“. Za {to, sve je pla }e no? Ko na~ no fi na le, zo vu go spo da i tra è „zna te, fa li jo{ to i to“. Pa, ko je on da tu lud, pla }e no je i pro {lo sve fa ze za dve go di ne i ume sto ta pi je (vla sni {tva na le ga li zo va nom de lu), ko ji do no si no vu kva dra tu ru za po rez, ko mu na li je i ta ko da qe. Zna te, ni je u re du... 065/9137...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda5.septembar2012.

RAD NI CI „DU NAV GRU PE AGRE GA TI” TRA @E DVE PLA TE

Ako tre ba, opet blo ka da Du na va Zaposleni u nekada{wem preduze}u „Heroj Pinki„ koje sada posluje u sklopu „Dunav grupa agregati” danas }e blokirati ulaz preduze}a i tako onemogu}iti da uprava firme u|e unutra. Blokadu ulaza dr`a}e sedam dana, a ako u tom roku ne prime dve plate zaposleni su namerili da ponovo, kao u aprilu, radikalizuju protest blokiraju}i brodovima plovni put na Dunavu. - Direktor preduze}a Ma {an Er ce go vi} nam je obe}ao ju~e da }emo za sedam dana

primiti dve plate, pa }emo blokiraju}i ulaz ~ekati da nam se isplati zarada - ka`e predsednik sindikata Mi ro slav An to ni je vi}. Isti~e da je u „Dunav grupa agregati” ispla}ena samo zarada za prva tri meseca ove godine. - Zarade se selektivno ispla}uju a zaposleni nemaju overene zdravstvene kwi`ice od juna ove godine - tvrdi Antonijevi}. Di rek tor Er ce go vi} ka zao je da bi za pet do se dam da na tre ba lo da se is -

pla ti mi ni ma lac za april i maj i na veo da is pla ta dve za o sta le za ra de za vi si od na pla te po tra `i va wa pred u ze }a. Kao i tokom {trajka u aprilu i sada je direktor Ercegovi} naveo da su za lo{e finansije krivi ekonomska kriza i slaba naplata usluga „Dunav grupe agregati”.Ova firma je u vlasni{tvu bizmismena iz Rume Du {a na Bo ro vi ce. Z. De li}

Tre nut no pet sta ja li {ta „NS baj ka”, a usko ro se dam

NA RED NE NE DE QE NA NA SE QU I DE TE LI NA RI

PE TRO VA RA DIN CI PRI KU PI LI VI [E OD 2.000 POT PI SA

Ne od u sta ju od ja ~e op {ti ne Na prvoj redovnoj sednici Skup{tine grada trebalo bi da se na|e i peticija koju je do sada potpisalo ne{to vi{e od dve hiqade stanovnika Petrovaradina, a ti~e se pro{irewa nadle`nosti ove gradske op{tine. Sve ti slav Mir ko vi} iz Udruèwa gra|ana „Centar Petrovaradin„, koje je iniciralo ovu akciju, kaè da ova op{tina prema Statutu grada iz 2008. godine postoji, ali samo formalno, te stanovnici od toga nemaju nikakve koristi. - Insistiramo da se Petrovaradin tretira kao gradska op{tina, pre svega jer je to u skladu sa zakonom, odnosno Statutom. S druge strane, novac koji je u republi~kom buxetu namewen lokalnim samoupravama ne stiè do Petrovaradina ve} ide u gradsku kasu. Lak{e bi se uo~ili i re{ili problemi na terenu, a saradwa izme|u gradske vlasti i gra|ana koji ìve na sremskoj strani bila bi kvalitetnija - kaè Mirkovi}. Dodaje da bi se na ovaj na~in preneo deo odgovornosti sa gradske vlasti na lokalnu samoupravu, koja prva polaè ra~une gra|anima za svoj rad. Tako|e, Petrovaradin bi mogao da projektima da

konkuri{e na pokrajinskom i republi~kom nivou, ali i u inostranstvu. Mirkovi} ka`e da ova op{tina ima sve preduslove za realizaciju razli~itih projekata koji bi svakako smawili pritisak na buxet grada i na gradsku vlast. Predsednica Skup{tine grada, Alek san dra Jer kov, skoro je odgovorila na dopis „Centra Petro-

ZBOG RA DO VA NA UGLU STRA @I LOV SKE I RAD NI^ KE ULI CE

Pet li ni ja GSP-a dru gim pu tem Gradske autobuske linije 1, 4, 8, 9,11a i 11b saobra}a}e od danas pa do 12. septembra izmewenim trasama zbog rekonstrukcije vodovodne i kanalizacione mreè na raskrsnici Straìlovske i Radni~ke ulice. Autobusi na linijama 1, 4 i 8 umesto ulicama @arka Zrewanina i Straìlovskom i}i }e Bulevarom Mihajla Pupina i Bulevarom cara Lazara do Straìlovske, odakle }e se ukqu~ivati u redovnu trasu. Privremena izmena trasa vaì}e u oba smera. Autobus na liniji 11a i 11 b umesto ulicama Maksima Gorkog i Straìlovskom saobra}a}e Kejom

`rtava racije i Bulevarom cara Lazara do Straìlovske ulice. Autobusi na liniji 9 umesto dela Straìlovske ulice i Bulevara cara Lazara koristi}e ulice Vojvo|anskih brigada, Maksima Gorkog i Bulevara oslobo|ewa do Bulevara cara Lazara, odakle }e se”devetka”vratiti na redovnu trasu. U suprotnom pravcu autobusi na toj liniji i}i }e izmewenom trasom, s tim da }e iz Ulice Maksima Gorkog autobus nastaviti prvo do Straìlovske, pa }e se levim skretawem ukqu~iti na redovnu trasu. Z. D.

Kon cert „Na moj na ~in” Koncert pod nazivom „Na moj na~in” iz ciklusa „Paviqon muzike” bi}e odr`an sutra u 20 ~asova u Kulturnom centru grada, Katoli~ka porta 5. U~estvuju sopran Sen ka Sol da to vi}-Ne deq ko vi} i pijanistkiwa Ju li ja Bal. Ulaz je besplatan. A. J.

SIN DI KAT „NE ZA VI SNOST” NA JA VIO

Su tra {trajk upo zo re wa u „Sta nu”

Sindikat „Nezavisnost”u JKP „Stan” zakazao je za sutra {trajk upozorewa , {to zna~i da oko 80 ~lanova ovog sindikata od ukupno vi{e od 380 zaposlenih ne}e raditi od 7 do 8 ~asova. Ovaj sindikat zahteva isplatu zarada i drugih primawa u skladu sa kolektivnim ugovorom. Direktor preduze}a Raj ko Boj ~i} kazao je da ne vidi razlog za {trajk upozorewa, jer primawa stiù na vreme i kako nalaè zakon. Ju~e je u “Stanu” ispla}en drugi deo zarade za juli. Boj~i} kaè da je to uobi~ajena dinamika isplata plate, te da zarada, od kada on vodi preduze}e, nije kasnila duè od dva, tri dana. To je u dana{we vreme uobi~ajno, jer imamo slab priliv novca, gra|ani slabije pla}aZ. D. ju objediwenu naplatu, objasnio je Boj~i}.

âs bra zil skih uda raq ki Promotivni ~as za potencijalne polaznike {kole brazilskih udaraqki „Sambansa” bi}e odràn ve~eras u 20 ~asova u prostorijama ove {kole na Petrovaradinskoj tvr|avi. âs }e biti na prostoru koji se nalazi levo od prvog semafora na samoj Tvr|avi. Vi{e informacija moè se dobiti na broj telefona 064/261-6-137. A. J.

varadin” povodom nepovoqnog statusa op{tine Petrovaradin, ali i povodom nedovoqnog kapaciteta i nezadovoqavaju}ih uslova rada u pred{kolskim i {kolskim ustanovama u ovom mestu. - Odgovorila nam je da je upoznata s tim problemima i da nastoji da uti~e na promene. Trenutno radimo na problemu takozvane

male {kole u Ulici Frawe Malina koja zbog krova koji proki{wava ne radi ve} godinu dana. U Osnovnoj {koli „Jovan Du~i}„ nema dovoqno mesta, te deca poha|aju nastavu u tri smene, a u~enici do ~etvrtog razreda iz gorweg dela Petrovaradina, koji su i{li u malu {kolu, primorani su da aktivno u~estvuju u saobra}aju i izlaù se opasnostima. Roditeqi imaju dodatne tro{kove i obaveze. Svega toga ne bi bilo da se krov popravi - kaè Mirkovi}. Pored ovoga, neophodno je, kako kaè, po~eti sa obe}anim radovima u Ulici Ra~kog, u kojoj treba da se izgradi bar jedan trotoar i javna rasveta kao i trotoar u Ulici Kraji{koj. Stanovnici Sadova i Livadske ulice nemaju kanalizaciju, dok u Ulici Dinka [imunovi}a muku mu~e s vodosnabdevawem. Zaobilaznica oko Petrovaradina i ure|ewe Podgra|a tako|e se nalaze na listi prioriteta. J. Zdje la re vi}

Auto mat iz najm qu je grad ske bi ci kle Dva nova stajali{ta „NS bajka”, na Detelinari kod ABC centra i na Novom nasequ na Bulevaru Jovana Du~i}a, po~e}e da rade po~etkom naredne nedeqe, saznajemo u „Parking servisu”. Razlika u odnosu na pet ve} postoje}ih punktova ([trand, Spens, SNP, @elezni~ka stanica i Kampus univerziteta) bi}e u tome {to }e ove dve stanice biti skroz automatizovane. To zna~i da na wima ne}e biti radnika „Parking servisa”koji }e izdavati bicikle, ve} }e se sve obavqati preko automata u koji }e se ubacivati kartica. Kartice }e se nabavqati na punktovima gde ima radnika “Parking servisa”. Kao i na ostalim

stajali{tima i na ova dva bi}e 14 bicikala, ali i potpuno obja{wewe kako iznajmiti bajs. U „Parking servisu” ka`u da je i ove sezone interesovawe Novosa|ana za ovaj vid prevoza vrlo dobar, kao i da sada ima oko 1.600 registrovanih korisnika. Podse}amo, registracija za ovu uslugu, koja podrazumeva izradu ~ip kartice, ko{ta 500 dinara {to je jednokratni tro{ak jer je neograni~enog trajawa. Radno vreme stanica za iznajmqivawe bicikala je od 7 do 21 sat. Cena iznajmqivawa je 20 dinara za sat vremena, odnosno 100 dinara za celodnevno kori{}ewe. B. M.

PRO MO CI JA KWI GE NO VI NA RA „DNEV NI KA”

„Mu ka po maj ci” Igo ra Mi ha qe vi }a

Promocija kwige Igo ra Mi ha qe vi }a „Muka po majci” odr`a}e se danas u 12 ~asova u Galeriji „Prometej”, na Trgu Marije Trandafil 11. Kako stoji u bele{ci o autoru, Igor je ro|en 1976. godine u Novom Sadu, „gde i danas poku{ava da `ivi. Zbog sre}nih okolnosti jo{ nije diplomirao istoriju, niti planira”. Novinar je, radi u listu „Dnevnik” od 1999. godine. Na promociji }e, pored autora, govoriti Dra {ko Re |ep i Zo ran Ko lun xi ja. J. Z.

LE TI SE ZBOG GO DI [WIH OD MO RA NA PRE GLED ^E KA JO[ DU @E

Iza bra ni le kar od su tan, de `ur ni pre tr pan Zbog deficita lekara i godi{wih odmora, u ambulantama novosadskog Doma zdravqa leti dolazi do ve}ih gu`vi. Ranije je tokom letwe sezone bilo mawe pacijenata, pa se nedostatak lekara u ordinacijama nije prime}ivao. Me|utim, posledwih nekoliko godina se broj pacijenata ne smawuje, za razliku od broja lekara, koji su leti dodatno optere}eni, jer je vreme godi{wih odmora. Pacijenti se najvi{e `ale na velike gu`ve i izuzetno te{ko dobijawe uputa i terapije ukoliko je izabrani lekar odsutan, konstatuju}i da ne{to ne {tima u organizaciji pomenute ustanove. “Onkolo{ki sam pacijent i kako mi je trebao uput za Institut u Sremskoj Kamenici, a moj izabrani lekar je na bolovawu, javila sam

se jednom od dva lekara koja su radila u ambulanti. Nakon pola sata, jedna doktorica je odbila da mi napi{e uput?! Sestra koja radi sa doti~nom, qubazno me je uputila kod drugog lekara. Drugi lekar nije imao priliku ni da me primi, ni da me odbije, jer su mi sestre rekle da one nemaju nameru da ostaju u ambulanti do 21 ~as i da je boqe da do|em ujutru. Da li }u ujutru dobiti uput, ostaje da vidim. Bila bih najsre}nija da nikada nisam posetila nijednog lekara, ali sudbina je htela druga~ije”, pismeno nam se `alila jedna na{a ~itateqka. Iz Odseka za komunikacije Doma zdravqa poru~uju pacijentima koji mogu da planiraju svoju posetu lekaru, a naro~ito u vreme godi{wih odmora, da zaka`u posetu preko Kol centra. Time }e izbe}i i ~ekawe i mogu}nost

PRED SED NIK GRAD SKOG OD BO RA SIN DI KA TA ME TA LA CA NOVAK VA SI] O „NEO BU SU”

Kod po mo }i rad ni ci ma sve ~i sto - Nije bilo zloupotreba novca pri dodeli jednokratne pomo}i radnicima „Neobusa” izjavio je predsednik Gradskog odbora sindikata metalaca No vak Va si}, smatraju}i da glasine u vezi ovog dolaze od strane poslovodstva, koje se boji da sindikat mo`e da obezbedi novac za pokretawe ste~aja u Fabrici autobusa.

Sa u dij ski vla snik se ne ja vqa I pokrajinski sekretar za privredu, rad i zapo{qavawe Mi ro slav Va sin iskqu~io je mogu}nost da je bilo zloupotrebe novca. ^im je ~uo za glasine, kazao je Vasin, zahtevao je proveru spiskova. Komentari{u}i slu~aj „Neobusa„ predo~io je, da za Fabriku autobusa vlada interesovawe kod poslovnog sveta. Me|utim, Pokrajini su u susretu sa zainteresovanim investitorima vezane ruke, jer je „Neobus” privatna firma, a vlasnik saudijski biznismen Ali Ma gra bi Mo ha me da li se uop{te ne javqa.

-[to se ti~e donatora i sindikata sve je ~isto, ~im smo ~uli da se dovodi u sumwu na{e po{tewe formirali smo komisiju koja je sve ispitala i ustanovila da niko nije uzeo ni `utu banku, odnosno da su svi zaposleni dobili i novac i pakete - kazao je predsednik sindikata metalaca u Novom Sadu Vasi}. Po~etom jula Pokrajina i Gradski odbor sindikata metalaca obezbedili su od donatora novac za isplatu jednokratne pomo}i za radnike „Neobusa” u visini od 20.000 dinara, i pakete sa namirnicima i priborom za higijenu.Tu pomo} je dobio 171 radnik. U „Neobusu” je, nabraja Vasi} {trajk od 25. aprila, septembra 2011. ispla}ena je posledwa zarada a od 30. juna pro{le godine poslodavac nije uplatio doprinose za penzijsko i zdravstevno osigurawe. - Tokom pet meseci {trajka niko se iz fabrike nije obra}ao radnicima. „Neobus” nema uskla|ene akte sa Zakonom o privrednim dru{tima, pa zato ni legitimno poslovodstvo. Prema Zakonu o privrednim dru{tvima od 30. juna ove godine vi{e nema Upravnog odbora ve} je u firmi prisutan Nadzorni odbor. U preduze}u nije sazvana skup{tina akcionara, a trebalo je da bude zbog uskla|ivawa akata sa Zakonom o privrednim dru{tvima - napomiwe Vasi}. Z. De li}

da ne zavr{e posao, napomiwe Ol ga Je {i}, zaduèna za odnose s javno{}u. - To se ti~e svih pregleda koji nisu hitni i akutni, te }e svi mogu}i problemi biti izbegnuti ako pozovu kol centar, saznaju da wihov izabrani lekar nije tu, operater }e im na}i prvi slobodan termin kod bilo kog drugog lekara i tako }e imati termin u kojem }e zavr{iti sve {to im je potrebno - kaè Olga Je{i}. Da li postoje samo dve kategorije pacijenata, a to su hitni slu~ajevi koji odmah moraju biti zbrinuti i primqeni i oni koji imaju izabranog lekara, a on nije na bolovawu ili godi{wem odmoru? U suprotnom, vrlo je te{ko dobiti lekarsku pomo}, po{to su deùrni lekari prebukirani. I. Dra gi}

Fo to gra fi je Adri a ne Ha las Izlo`ba fotografija „Javni nastup” Adri a ne Ha las bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova u galeriji Novosadskog otvorenog univerziteta (NOU), Radni~ka ulica 20. Portreti su nastali u sklopu fotografskog

kursa „Ars akdemije” i NOU. Postavku otvara in`iwer fotografije i predsednik upravnog odbora „Ars akademije” @eq ko Sa vi}. Ulaz je besplatan. A. J.

vOJvOdinA

sreda5.septembar2012.

dnevnik

MАЛО ЗАХТЕВА ЗА РЕСТИТУЦИЈУ У СОМБОРУ

Документација решета заинтересоване

СОМБОР: Ако се има у виду да је Сомбор био једна од средина у којој су, чак и на националном нивоу, некадашњи власници и наследници национализоване имовине, били међу најорганизованијима и најгласнијима у повици о потреби усвајања праведног Закона о реституцији, досадашњи поступак под-

да из овог града веома мали број захтева уопште и поднет. Бивши власници и њихови наследници као основни разлог за решавање питања реституције виде у томе што због законског решења још увек прикупљају више него обимну документацију, која се прилаже уз захтев за повраћај имовине.

Варошки буџет у жалости Уколико најзад буду враћени и сви пословни простори у Сомбору, пре свега оних у центру града (који су одреда припадали угледним трговцима проглашеним за „буржује“ и „народне непријатеље“), то ће несумњиво завити у црно и градски буџет, који велик део средстава намиче управо изнајмљујући локале који су својевремено имали приватне власнике. Они који нестрпљиво тај моменат ишчекују, као контрааргумент неретко истичу чињеницу да ни до данас ниједна варошка служба нема потпуни званични преглед броја локала и њихову квадратуру, што представља више него добро плодно тле за корупционо понашање. ношења захтева за реституцију у овом граду даје мршаве резултате. Наиме, ни до данас републичка Агенција за реституцију није донела још ни једно решење о враћању одузете имовине власницима из Сомбора, а чињеница је да је до са-

Тако је из целог Западнобачког округа, чији је Сомбор административни Центар до сада поднето само 40-так захтева, који се углавном односе на враћање одузетог пољопривредног земљишта, пословног простора и станова. Према информаци-

јама из републичке Агенције за реституцију до сада је донето само једно решење, оно о враћању једног стана у Кули некадашњим власницима односно наследницима. Поред тога, одржана је и само једна усмена јавна расправа о повраћају једног локала у Сомбору, а по овом предмету се тек очекује законом предвиђено изјашњавање Општинског јавног правобраниоца. Мада је по старом Закону о пријављивању и евидентирању одузете имовине тада надлежној републичкој Дирекцији за имовину захтев за повраћај имовине поднело више од 700 Сомбораца и Сомборки, судбина својевремено национализованих преко 10.000 хектара ораница, 350 кућа, 120 салаша, тридесетак производних погона још увек је неизвесна. Ако је наследницима и национализацијом својевремено оштећенима за „утеху“, ништа боље нису прошле ни традиционалне цркве, којима су, по знатно раније усвојеном законском решењу о поврату одузете црквене имовине, до сада враћене тек безначајне „мрвице“, односно делић њиховог великог богатства. М. Миљеновић

Бесплатна подела слушних апарата

БЕЧЕЈ: Захваљујући помоћи Савеза глувих и наглувих Војводине, који је обезбедио 60 слушних апарата, Удружење глувих и наглувих Бечеј ће 11. септембра спровести акцију бесплатног дељења онима којима су такви апарати потребни. - То је већ постала традиција. Служне апарате не делимо само члановима нашег Удружења, већ и осталим суграђанима који имају потребу за овим ортопедским помагалом. Управо из тог разлога позивамо све који мисле да ће им оваква помоћ бити од користи да нам се јаве на бојеве телефона: 064/1306126 или 064/8254112, како бисмо их на време евидентирали. Јер, имамо, понављам, ограничен број апарата. Приликом поделе апарата заинтересоване ће прегледати стручњаци Аудиолошког центра Војводине, а било би добро, на-

равно ко има, да са собом понесе и медицинске налазе - рекао је секретар Удружења глувих и наглувих Бечеј Јован Вујков. Апарати ће се делити у просторијама Треће месне заједнице од 18 сати. Иако је слушни апарат бесплатан, ваља напоменути да се плаћа узимање отисака око 900 динара, те да је једна батерија за апарат 80 динара. - Само два дана после поменуте акције, значи, 13. септембра, имаћемо нову на централном градском тргу. У питању је заједничка промотивна акција Савеза глувих и наглувих Србије и Војводине с циљем да промовишу српски знаковни језик. То је прилика да се још једанпут покаже да су особе с оштећеним слухом равноправни чланови наше заједнице. В. Ј.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ДАНАС ЗАСЕДА ВРШАЧКИ ПАРЛАМЕНТ

Продаје се Миленијум за један динар ВРШАЦ: За данашње заседање локалног парламента у Вршцу припремљен је дугачак

шац за само један динар. Изгледа да су губици натерали Фондацију Хемофарм, на коју се води Миле-

Вреди само један динар

дневни ред, али посебну пажњу овдашње јавности привлачи понуда Фондације Хемофарм да своја власничка права над Пословно спортским центром Миленијум пренесе на општину Вр-

нијум, да се на овакав начин ратосиља сталног губиташа. У писму председнику општине, директорка Фондације Снежана Радочај га обавештава да је Управни одбор Фондације донео

одлуку о покретању иницијативе за продају, односно преузимању удела Фондације Хемофарм у Центру Миленијум а.д. Вршац од стрне општине Вршац. Каже се и да је Управни одбор ове добротворне установе именовао комисију која је почела договор са општинским органима око продаје овог велелепног спортског здања за један динар. Општинска влада је прихватила понуду Фондације Хемофарм и формирала комисију за сачињавање прегледа потраживања и дуговања као и комплетне имовине Центра Миленијум, наравно у заједници са комисијом Фондације. Дакле, одборници ће данас имати занимљиву и „врућу“ тему за разматрње и одлучивање, поготову што се зна да је Миленијум од своје изградње био центар спортског, друштвеног и културног дешавања не само у граду под Кулом већ и шире у Покрајини и Србији. Р. Јовановић

У РАТ КО ВУ ОДР ЖА НА ЧЕ ТВР ТА ПА СУ ЉИ ЈА ДА

Ста ри ас Рај ко ску вао нај бо љи па суљ РАТ КО ВО: Од ка ко је пре че ти ри го ди не уста но вље но так ми че ње у ку ва њу па су ља, у Рат ко во до ла зи ве ро ват но, ско ро по ла Бач ке. Од пр ве ма ни фе ста ци је до са да број уче сни ка се го то во удво стру чио. Па суљ на хи ља ду на чи на, ма ло гу шћи, ма ло чор ба сти ји, са ви ше или ма ње ме са, за чи ње ни ји или „клот“, све за ви си од уку са у ко је се не ме ша мо. Ме шта ни Рат ко ва та ко ђе је два че ка ју ову ма ни фе ста ци ју, по го то во же не, по што он да му же ви по ка зу ју сво је спо соб но сти, па чак и они ко ји се не так ми че. Так ми че ње у ку ва њу јед ног од нај о ми ље ни јих је ла у Ср би ји оку пи ло је так ми ча ре из Бач ког Но вог Се ла, Рав ног Се ла, Бач ке Па лан ке, Но вог Са да, Те ме ри на, Оџа ка, Бач ког Бре стов ца и још мно гих дру гих ме ста, а одр жа ва ло се у дво ри шту рат ко вач ког До ма кул ту ре.Ор га ни за тор так ми че ња је би ла Ме сна за јед ни ца Рат ко во, а по кро ви тељ Ту ри стич ка ор га ни за ци ја оп шти не Оџа ци, уз број не спон зо ре. Ор га ни за тор је свим так ми ча ри ма обез бе дио све што је по треб но за ку ва ње, а та ко ђе су до би ли и ке це ље и ка пе да би ис пу ни ли све про пи са не нор ме по треб не за ку ва ре и на -

рав но да би има ли успо ме ну на уче шће у рат ко вач кој Па су љи ја ди. Жи ри ко ји је био нео п хо дан за оце ну ква ли те та ску ва ног па су ља, та ко ђе је био па жљи во ода бран: Ема Сто -

об зи ра шта је у ње му. Дру го пла си ра ни је био Дра ган Ће ран из Рат ко ва, а тре ћи Вла сти мир Ста мен ко вић из Оџа ка. За пр ва три ме ста Ту ри стич ка ор га ни за ци ја оп шти не

ја но вић из Рат ко ва,То ша Гли шић из Бач ке Па лан ке и Ви то мир Ми лен ко вић из Оџа ка. Од лу ка о по бед ни ку ни је ни ма ло ла ко до не та, али ипак нај бо љи па суљ је ску вао Рај ко По по вић из Бач ког Бре стов ца, ста ри ас ку ва ња у ко тли ћу, без

Оџа ци је обез бе ди ла пе ха ре, а ор га ни за то ри су нај бо љем по кло ни ли ку вар ско оде ло „Док тор за па суљ“. Та ко ђе је про гла ше но и пет нај бо љих еки па, а до де ље на је и ла ска ва ти ту ла нај сла би јег, ко ју не ће мо об ја ви ти. С. Ми лер

САРАДЊА ОПШТИНЕ ВРБАС И ПОКРАЈИНЕ

Пет милиона динара за запошљавање ВРБАС: Општина Врбас издвојила је пет милиона динара из буџета за запошљавање 39 особа са евиденције Националне службе за запошљавање код 34 локална послодавца. Према речима шефа врбаске филијале НСЗ Горана Калуђеровића ово је само један од четири програма која заједно у овој години реализују општина Врбас и Покрајински секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова. - До сада су у врбаској општини организована три јавна рада, а у наредном периоду биће реализован програм запошљавања приправника, као и разне обуке лица са евиденције Националне службе за запошљавање, у сарадњи са Едукативним центром из Новог Сада, ради повећања њихове компетентности на тржишту рада – истакао је Калуђеровић. Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин је нагласио да је општина Врбас једна од три локалне самоуправе које су издвојиле највећи износ средстава из буџета за нова запошљавања и сходно томе и добила највећи износ средства из покрајинског буџета. - Било би лепо када бисмо ми данас могли да говоримо запошљавању хиљаду људи, али сматрам да је и запошљавање 39 људи изузетан

успех, јер сваки од тих људи чини једну наду, жељу, породицу и решење једне егзистенције. Мислим да је свако појединачно запошљавање веома значајно – рекао је Васин и посебно се захвалио послодавцима који су се укључили у овај програм и тиме показали, додао је он, интерес за социјално стање у месту у којем привређују. Испред локалне самоуправе, уговоре са послодавцима је потписао председник општине Врбас др Жељко Видовић. - Општина Врбас у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за рад, запошљавање и равноправност полова је у овој години, преко јавних радова, запослила 12 професора физичког васпитања који раде са школском децом нижих разреда и који ће наставити да раде и наредне године, затим запослено је 40 геронтодомаћица које су сада на обуци, а њих око 30 ће остати да раде у општини Врбас и помагати старим и немоћним особама, а следи и запошљавање приправника – напоменуо је Видовић и додао да је општина Врбас из буџета, ове године, издвојила 22 милиона динара за нова запошљавања и на основу тога добила додатних седам милиона динара од Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова. М. Кековић

Отво рен са мо тер мал ни ба зен ТЕ МЕ РИН: Крај се зо не го ди ш њих од м о р а и по ч е т ак школ с ке го д и н е, а по с еб н о хлад ни је но ћи ко је про у зро ку ју пад тем пе ра ту ре во де знат но је сма њио број по се ти ла ца олим пиј ског ба зе на у Те ме ри ну . Из тих раз ло га ЈКП „Те ме рин“ је до нео од лу ку да се ку па ли шна се зо на на олим пиј ском ба зе ну окон ча 2.сеп тем бра. Тер мал н и ба з е н и ће због тем пе ра ту ре ге о тер мал не во де (37 сте пе ни Ц) ко ја омо гу ћу ју њи хо во ко ри шће ње и код ни жих спољ них тем пе ра ту ра ва зду ха би ти отво ре ни до не де ље 16. сеп тем бра. М. Мл.

dRU[TvO

dnevnik ZA IN DEKS UNS-a U DRUGOM UPISNOM ROKU KON KU RI SAO 731 KAN DI DAT

Pri jem ni is pi ti od su tra

Ju~e je zavr{eno dvodnevno pri ja vqi va we kan di da ta u drugom roku za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija u 2012/13. na fakultetima, odnosno univerzitetima i visokim {kolama strukovnih studija u Srbiji ~iji je osniva~ Republika, odnosno Pokrajina. Na 13

pred wa ~i Po qo pri vred ni fakulteta gde je za svega 22 mesta (iskqu~ivo za one koji pla}aju {kolarinu) konkurisalo 43 kandidata (195 posto). Tako|e i na Akademiji umetnosti je vi{e kandidata nego mesta (134 posto), jer je za upis na 29 mesta (od ~ega ~ak 23 buxetska) na Muzi~kom i

sreda5.septembar2012.

VI RUS „ZA PAD NOG NI LA” OD NEO JE DAN @I VOT, VI [E OD DVA DE SET ZA RA @E NO

Ne ma opa sno sti od epi de mi je Groznicom “zapadnog Nila”, koju prenose tigrasti komarci, o ~emu smo ju~e pisali, zara`ena je 21 osoba, potvr|eno je u Institutu “Torlak”. Do sada jedna osoba je preminula, a stawe ostalih se prati. Svi zara`eni sme{teni su na infektivne klinike. Prema zvani~nim podacima Instituta za javno zdravqe Srbije “Batut” do 1. septembra, groznica “zapadnog Nila” labaratorijski je potvr|ena kod {est pacijenata sa jednim smrtnim ishodom. Osim jedne osobe sa stalnim prebivali{tem u Nema~koj, svi ostali oboleli nisu putovali u inostranstvo. Re~ je o qudima sa teritorije Ju`nobanatskog kruga - tri osobe, i isto toliko iz Beograda. Prosek starosti je izme|u 52 i 82 godine i svi su imali neuronvazni oblik bolesti odnosno meningitis. U referentnu labaratoriju u “Torlaku” dostavqeni su uzorci 23 pacijenta koji su sme{teni na infektivnim odeqewima. Mi ni star ka zdra vqa Sla v i ca \u k i} De j a n o v i} po ru ~uje da nema opa sno sti od epi de mi je iza zva ne vi ru som za pad nog Ni la.

- Nema naznaka ni parametera da }e se razviti epidemija. Virus je ustanovqen kod 21 osobe ali ga neuporedivo ve}i broj qudi nosi. Oko 80 odsto bolesti odvija se potpuno asimptomatski, a u 20 procenata re~ je o lak{im simptomima male temperature i malaksalosti. Od 2010. godine mi imamo ovaj virus koji komarci prenose - objasnila je ministarka zdravqa dodaju}i da bi onaj ko posumwa da je mo`da zara`en trebalo da se javi lekaru jer ova bolest, kao i svaka druga, mo`e imati te{ku formu. Ponovila je da vakcine nema i da je su{tina u tome da se vodi

Fo to: F. Ba ki}

(od ukupno 14) fakulteta u sastavu Univerziteta u Novom Sadu, gde je za septembarski krug upi sa bru co {a osta lo ukupno 1.493 slobodna mesta (od ~ega 261 za studirawe na te ret bu xe ta), za in deks je kon ku ri sao ,731 kan di dat. Iako je u odnosu na ukupan broj mesta potencijalnih studenata upola mawe, situacija je veoma razli~ita od fakulteta do fakulteta i od programa do programa. Ta ko je Me di cin ski i u ovom roku „prebukiran”. Naime, ovde posle junskog roka ne samo da nije ostalo nepopuwenih mesta na studijama na srpskom jeziku, ve} je ogroman broj do brih kan di da ta ostao ispod upisne crte, a u ovom roku kada jedino popuwava 60 mesta (tri puta po 20) na in te gri sa nim stu di ja ma me di ci ne, sto ma to lo gi je i farmacije na engleskom jeziku opet ima gotovo dvostruko vi{e prijavqenih, ~ak 102 ! Ipak, u odnosu broja prijavqenih prema broju raspolo`i vih me sta u ovom ro ku

Dramskom departmanu konkurisalo 39 potencijalnih bruco{a. Najvi{e prijava u drugom roku na UNS-u primio je Fakultet tehni~kih nauka - 126 (ima 177 mesta, od toga 47 buxetskih), pa Pravni 86 (211 mesta na samofinansirawu), Filozofski 83 (131, buxet 47), Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin” 64 (194, buxet 31), Prirodno-matemati~ki 49 (112, buxet 13), Ekonomski 42 (~ak 218 mesta, samo sedam buxetskih, pa je ovo fakultet s najmawim brojem kandidata u odnosu na broj slobodnih indeksa), Pedago{ki 27 (77 mesta, sedam buxetskih), Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa 25 (~ak 124 slobodnih mesta, sve s pla}awem {kolarine), na Gra|evinskom fakultetu prijavio se samo 21 kandidat, a slobodno je 91 mesto od ~ega ~ak 67 na teret buxeta. Pri jem ni is pi ti po ~i wu ve} od su tra, 6. sep tem bra, prema rasporedu koji su napravili sami fakulteti. V. ^e ki}

PO KRA JIN SKI OM BUD SMAN OB I [AO CEN TRE ZA LE ^E WE BO LE STI ZA VI SNO STI

[ti }e ni ci za do voq ni ì vo tom u za jed ni ci Po kra jin ski om bud sman posetio je prekju~e centre za psiho-socijalnu rehabilitaciju i resocijalizaciju obolelih od bolesti zavisnosti u êneju i Ba~kom Petrovom se lu u ko ji ma ni su uo~e ni elementi surovog, nequdskog ili po ni à va ju }eg po stu pa wa. Ova dva centra su deo projek ta “Ze mqa ì vih” ko ji eparhija Ba~ka Srpske pravoslavne crkve sprovodi na sedam lokacija. Sedi{te ovog projekta je u manastiru u Koviqu, a podrazumeva poseban program rehabilitacije i socijalizacije biv{ih zavisnika putem wihovog okupqawa u zajednice za samopomo}. Svakom zajednicom rukovode sve{tena lica i civili angaòvani na projektu, dok svakodnevne programske aktivnosti u svakoj od wih sprovode sami {ti}enici i {ti}enice. Zajednicu na êneju ~ine mu{karci koji ìve na jednom sala{u, dok je ènska zajednica u Ba~kom Petrovom Selu deo tamo{weg manastira. Obe zajednice imaju po dvadesetak {ti}enika, odnosno {ti}enica koji u wima bora-

ve dobrovoqno. Imaju od devetnaest do pedesetak godina i svi su pre dolaska u zajednicu vi{e godina, pa i decenija, bili te{ki zavisnici koji su imali ozbiqnih problema da se uklope u dru{tvo. Neki od wih su ranije ve} bili i na drugim programima odvikavawa koji nisu urodili plodom. Wihove svakodnevne aktivnosti obuhvataju poqoprivredne radove u vo}waku i ba{ti, uzgoj doma}ih ìvotiwa, ure|ivawe dvori{ta, duborez i ikonopisawe, kao i odràvawe prostorija u kojima borave i kuvaju. Psihoterapija se odvija po posebno osmi{qenom programu, a o wihovom zdravstvenom stawu staraju se lekari najblièg doma zdravqa sa kojim zajednica ima potpisan ugovor. Svi imaju li~ne isprave, a kontakt sa porodicom i spoqnim svetom omogu}en im je u skladu sa pravilima programa. Niko od wih nema nikakvih primedaba na uslove ìvota u zajednicu a najvi{e ih brine to da li }e umeti da se sna|u u svakodnevnom ìvotu nakon {to zavr{e svoj boravak u zajednici. Q. M.

Pre mi nu la pa ci jent ki wa iz Voj vo di ne U Vojvodini je od virusa “zapadnog Nila” do sada obolelo {est osoba od kojih je jedna preminula. Prema re~ima epidemiologa Sve tla ne Ili} iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine sve obolele osobe le~ene su bolni~ki, pet je izle~eno dok je jedna uzrasta preko 60 godina preminula. Ona isti~e da su ~etiri obolele osobe sa teritorije Ju`noba~kog okruga, a po jedna iz Sremskog i Severnoba~kog okruga. Dve su mu{arci, a ~etiri `ene. Dva pacijenta su mla|a od 30 godina dok su preostala ~etiri preko 45 godina. Od pomenutih {est osoba u inkubacionom periodu bolesti dva pacijenta bila su van Srbije, jedan u Crnoj Gori, a ostali u Gr~koj.

zdrav `ivot. Tigrasti komarac, jedna od vrsta koja je odgovorna za {irewe bolesti “zapadnog Nila”, od pre nekoliko godina nastanio se u Srbiji i ono {to je jo{ ograni~avaju}i faktor za te bolesti je temperatura vazduha. Ni{ta se ne}e desiti preko no}i, ali s pove}awem temperature mo`e se dogoditi da tropske bolesti masovnije dopru do Srbije. Prema obja{wewu doktorke Bo siq ke Kr ti ni} iz novosadske “Ciklonizacije”, za slu~ajeve groznice zapadnog Nila registrovane kod nas nije kriv tigrasti komarac ve} komarac kome je na{e podnebqe uobi~ajeno stani{te, a

Ona isti~e da je tigrasti komarac registrovan kod nas ali da se on u na{im krajevima jo{ nije odma}io niti je wegova brojnost u ovom momentu takva da bi mogao da pravi ozbiqnije probleme, dodaju}i da sa promenom klime ipak postoji mogu}nost da }e i ova vrsta postati redovan stanovnik Srbije te da na to treba biti spreman. - Osnovna mera u za{titi zdravqa gra|ana je preventivno delovawe i dr`awe brojnosti komaraca pod kontrolom. Zato smo mi prethodnih godina u upotrebu uveli jedinstveni Geografski informacioni sistem i najmoderniju tehnologiju. Uz pomo} na{ih helikopetra,

„Ci klo ni za ci ja” na ba vqa sa vre men ure |aj za de tek ci ju ko ma ra ca Novosadska “ Ciklonizacija”je u fazi nabavke savremenog ure|aja za detekciju komaraca koji su zara`eni virusom “zapadnog Nila”. Re~ je o posledwoj platformi sa RAMP test na ovaj virus koji se proizvodi i koristi u SAD, gde je od ove bolesti od po~etka do kraja avgusta umrlo 66, a obolelo 1.590 osoba. koga narodski nazivamo ku}nim komarcima. - Re~ je o ozbiqnoj temi i zdravqu gra|ana, te bi bilo neozbiqno ne ispraviti izjave epidemiologa koje su se vrtele u medijima prethodnih dana. Tigrasti komarac je kqu~an u preno{ewu Denga i ^ikunguja groznice, a virus “zapadnog Nila” je posledwi na spisku bolesti koje bi on prenosio. Ve} je odavno nau~nim studijama dokazano da je prenosnik ovog virusa u Evropi i Severnoj Americi “cu lex“ , u na{em slu~aju je to ku}ni komarac ~ija su stani{ta kanali, bare, mawe vode povr{ine, dvori{ta i vla`ni podrumi - obja{wava doktorka Krtini}.

aviona i bespilotnih letelica opremqenih specijalnim GPS sistemima i HD kamerama mapirali smo potencijalna izvori{ta komaraca, {to nam je omogu}ilo da delujemo preventivno u fazi larvi i ne dopustimo razvoj velike brojnosti komaraca. Tome smo dodali i tretmane biolo{kim preparatima iz helikoptera, novo amfibijsko vozilo koje omogu}ava tretmane na nepristupa~nim terenima i standardne tretmane sa zemqe iz ULV generatora. Koliko je ovaj sistem efikasan pokazalo se upravo ove godine kada Novosa|ani za razliku od ostalih `iteqa Srbije i regiona nisu imali problem sa komarcima - zakqu~ila je doktorka Krtini}. Q. Ma le {e vi}

LE KO VA U APO TE KA MA I IMA I NE MA

Kurs evra ka men spo ti ca wa Dok u Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe isti~u da nema nesta{ice lekova niti }e je biti, iz Privredne komore Srbije poru~uju da ne samo {to }e biti nesta{ica, ve} }e nove odluke RFZO doprineti da se ugasi proizvodwa i zatvore farmaceutske kompanije i dr`avne apoteke. Naime, Grupacija proizvo|a~a lekova preporu~ila je svima svojim ~lanicama da povuku potpise sa Protokola RFZO koji predvi|a umawewe cene lekova za 10 odsto koji je stupio na snagu 1. septembra. Kqu~na zamerka proizvo|a~a lekova je ta {to se u Protokolu cene lekova odre|uju po nerealnom kursu od pre 15 meseci kada je evro iznosio 99 dinara. Dodatnim umawewem cene lekova za 10 odsto, kako predvi|a Protokol, doma}i proizvo|a~i koji su ve} i ovako u te{koj finansijskoj situa-

ciji, pretrpe}e jo{ ve}u {tetu ali }e najve}i ceh platiti dr`avne apoteke jer lekova ne}e biti. Zbog toga je Privredna komora Srbije inicitrala hitan sastanak sa ministarkom zdravqa Sla vi com \u ki} De ja no vi}.

Ministarka Dejanovi} istakla je ju~e da nadle`na komisija sada analizira cenu svih lekova. Po re~ima Sa we Mi ro sa vqe vi}, portparola RFZO, cene lekova na listi koja je stupila na snagu pre nekoliko dana uskla|ene su sa cenama u referentnim zemqama. - S obzirom da je do{lo do pojeftiwewa u referentnim zemqama za gotovo 450 lekova razli~itih oblika, doza i pakovawa, smawene su cene pojedinih medikamenata i kod nas. Ozbiqne nesta{ice lekova nema, a sporadi~ne se re{avaju u hodu. Jedina ozbiqna nesta{ica bila je kada je re~ o leku “madopar” u terapiji Parkinsonove bolesti, jer je “Galenika” prestala sa proizvodwom. Nesta{ica je prevazi|ena uvozom inostranog leka - objasnila je Sawa Mirosavqevi}. Q. M.

VESTI Om bud sman {ti ti om bud sma ne Za{titnik gra|ana Srbije Sa {a Jan ko vi} i udru`ewe lokalnih ombudsmana upozorili su da se u pojedinim lokalnim samoupravama posle izbora i smene vlasti najavquje i smena lokalnih ombudsmana, {to je nedopustivo. Po istom principu koji va`i i za republi~kog ombudsmana, ni lokalni ombudsmani, u sredinama gde u Srbiji postoje, ne smeju se birati, niti smewivati po strana~kom diktatu i dnevnopoliti~kim potrebama, jer to uru{ava temeq tih institucija, navodi se u saop{tewu ombudsmana. Kako se isti~e, u interesu i gra|ana i nosioca vlasti je da ombudsman, na bilo kom nivou da je izabran, ima slobodu delovawa i nezavisnost.

Praj dov ci ma se ne svi |a bez bed no sna pro ce na Organizacioni odbor Parade ponosa 2012. pozdravio je na ~el nu po dr {ku pre mi je ra Srbije Ivi ce Da ~i }a odr`avawu “Prajda” ove godine u Beogradu, ali i ocenio da su neprihvatqivi wegovi navodi da sloboda mirnog okupqawa gra|ana zavisi od procene bezbednosnih slu`bi. Ta izjava Da~i}a je u suprotnosti sa Ustavom Srbije i standardima Saveta Evrope, koji obavezuju Srbiju kao ~lanicu, navode organizatori Parade. Da~i} je izjavio da jeste za odr`avawe Parade i zabranu diskriminacije, ali da je re~ o bezbednosnim pitawima i da

mu ne pada na pamet da `rtvuje `ivote qudi i policajaca. Organizacioni odbor Parade ponosa je podsetio da visoko rizi~ni skupovi kao {to su fudbalske utakmice nikada nisu za bra wi va ni, bez ob zi ra na stepen rizika.

Fe no men par tij ske ka me re Agencije za odnose s javno{}u (PR) polako uzimaju posao novinara, jer prave, umesto wih, informacije koje se objavquju, {to je veliki problem, ne samo za medije u Srbi ji, ne go i za no vi nar sku profesiju, upozorio je analiti~ar Biroa za dru{tvena istra `i va wa (Birodi) Zo r an Ga vri lo vi}. On je, na predstavqawu publikacije o izve{tavawu medija

u izbornoj kampawi, rekao da se novinari ~esto susre}u sa situacijom da, kada se vrate sa nekog doga|aja, wihov urednik ve} dobije saop{tewe PR agencije, ~ija se sadrìna ne podudara sa onim {to je stvarno bilo na tom skupu. Gavrilovi} je ukazao i na „fenomen partijske kamere”, jer su tokom izborne kampawe te le vi zi je sa na ci o nal nom frekvencijom imale iste priloge sa istog doga|aja, koje su pra vi li stra na~ ki iz bor ni {tabovi ili unajmqene agencije. Pogubna je i ~iwenica, koju su istraìva~i Birodija uo~ili tokom izborne kampawe, da su privatne televizije, prilikom izve{tavawa, u najve}oj meri citirali dràvnu novinskuagenciju Tanjug, naglasio je Gavrilovi}.

sreda5.septembar2012.

CRnA HROnikA

dnevnik

NA PODRU^JU ^A^KA, BEOGRADA I KRAGUJEVCA JU^E UHAP[ENO DESET OSOBA

Li si ce zbog mal ver za ci ja s kre di ti ma Bris Taton

PRED VI[IM SUDOM U BEOGRADU ZAKAZAN POSTUPAK PO TU@BI PORODICE FRANCUSKOG NAVIJA^A

O na kna di {te te Ta to no vi ma 10. ok to bra Po ~e tak sud skog po stup ka za na kna du {te te po ro di ci fran cu skog na vi ja ~a Bri sa Ta to na, ko ji je na smrt pre tu ~en u Be o gra du 2009. go di ne, za ka zan je za 10. ok to bar pred Vi {im su dom u Be o gra du. Su di ja Je le na Ki li bar da pred vi de la je da se tog da na odr ì pri prem no ro ~i {te, a pu no mo} nik Ta to no vih advo kat Slo bo dan Ru ì} re kao je ju ~e Ta nju gu da ro di te qi na stra da log fran cu za ne }e do la zi ti na to su |e we. Ta t o n ov otac Alan, maj k a Su zan i se stra Ver ìn tu `bom pro tiv Re pu bli ke Sr bi je, od no s no Mi n i s tra s tva unu t ra {wih po slo va, tra è od {te tu od 300.000 evra za smrt si na i bra ta. In te re se dr à ve, od no sno po li ci je, za stu pa }e u ovom po stup ku Re pu bli~ ko jav no pra vo bra ni la {tvo.

Pu no mo} nik Ta to no vih sma tra da ne dav na ini ci ja ti va od bra ne osu |e nih za po na vqa we po stup ka ne }e pro }i jer, ka ko je na veo, za to ne ma osno va, kao i da ne }e uti ca ti na po stu pak za na kna du {te te. - Od bra na po ku {a va da is fa bri ko va nim do ka zi ma ob no vi po stu pak, ali ja mi slim da im to ne }e us pe ti - na po me nuo je Ru `i}. Bris Ta ton je pre tu ~en u cen tru Be o gra da na Obi li }e vom ven cu 17. sep tem bra 2009, ne po sred no pred fud bal sku utak mi cu „Par ti zan„ - „Tu luz„, ko ju je kao na vi ja~ fran cu skog ti ma do {ao da pra ti. Od po vre da za do bi je nih u tu ~i pre mi nuo je 12 da na ka sni je u Kli ni~ kom cen tru Sr bi je. Zbog tog zlo ~i na su hu li ga ni, ma hom na vi ja ~i „Par ti za na„, osu |e ni na ka zne za tvo ra od ~e ti ri do 15 go di na.

RAZBOJNI[TVO U STAROJ MORAVICI

Otet no vac

Pri pad ni ci Po li cij ske sta ni ce u Ba~ koj To po li, Po li cij ske upra ve Su bo ti ca, od re di li su me ru za dr `a va wa do 48 sa ti I{tva nu [. (1993) iz Ba~ ke To po le zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo raz boj ni {tvo. Po sto ji osnov sum we da je I{tvan [., s ma lo let nom oso -

bom, u{ao u ku }u J. M. iz Sta re Mo ra vi ce i uz pret wu i upo tre bu fi zi~ ke sna ge od o{te }e nog uzeo no vac i dru ge pred me te. I{tvan [. }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. S. I.

SUBOTI^ANINU JEDNOMESE^NI PRITVOR

Te re ti se za pro da ju dro ge

Su bo ti~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de i pri ve la is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci Jo si pa G. (1983) iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e na pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga. Po sto ji osnov sum we da je Jo sip G. na ba vqao ve }e ko li ~i ne opoj ne dro ge, od za sa da ne po zna -

te oso be, ko ju je pre pa ki vao i pro da vao u`i va o ci ma na pod ru~ ju gra da. Po li ci ja je pri li kom pre gle da li~ nih stva ri, kod Jo si pa G. pro na {la 13 pa ke ti }a pra {ka ste ma te ri je na lik na opoj nu dro gu he roin i di gi tal nu va gu. Jo si pu G. je is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Su bo ti ci od re dio je pri tvor do 30 da na. S. I.

LAN Â NI SU DAR KOD VE LI KE PLA NE: Na autoputu E/75, u blizini Velike Plane, ju~e se ne{to posle 12 ~asova, dogodio lan~ani sudar u kojem je lak{e povre|ena jedna osoba. U pravcu ka Beogradu, na oko sedam kilometara od Velike Plane, sudarili su se {leper bosanskih registracija i tri putni~ka vozila - dva iz Beograda i jedno iz Kragujevca. Na licu mesta na{la su se i kola hitne pomo}i ~ija je ekipa pruìla pomo} jednoj èni koja je zadobila lak{e povrede. Do udesa je do{lo, kako su na licu mesta Tanjugu rekli u~esnici u udesu, po{to je jedan kamion naprasno skrenuo u levu traku dok je teretwak iz Bosne i Hercegovine obilazio. U poku{aju da izbegne sudar s kamionom voza~ teretwaka je, kako je naveo, naglo zako~io, usled ~ega su se ostala putni~ka vozila sudarila.

Po li ci ja je ju ~e na pod ru~ ju â~ ka, Be o gra da i Kra gu jev ca uhap si la de set oso ba osum wi ~e nih za fi nan sij ske mal ver za ci je neo sno va nim do bi ja wem i ko ri {}e wem kre di ta i dru gih po god no sti zlo u po tre bom slu `be nog po lo à ja, ~i me su o{te ti li dr àv ni bu xet za vi {e mi li on ske iz no se. Uhap {e ni su Go ran J. i De jan S. kao od go vor na li ca pri vred nog dru {tva „Gri kon Go giks“ DOO â ~ak, Qu bi sav M. kao sa o vla {}e no li ce za ras po la ga we sred stvi ma na di nar skom ra ~u nu istog pri vred nog dru {tva, za tim Dar ko V. (1980), kao od go vor no li ce pri vred nog dru {tva „Zo mat-ko merc“ doo â ~ak, Dra {ko M. (1969), kao od go vor no li ce pri vred nog dru {tva „Nes soft“ DOO â ~ak. Uhap {en je i An dri ja S. kao sa o vla {}e no li ce za ras po la ga -

we sred stvi ma na di nar skom ra ~u nu pri vred nog dru {tva „Gri kon Go giks“ DOO ^a ~ak, Ivan T. kao od go vor no li ce {pe di ci je „Sky bee“ DOO Be o grad, Mar ko L. ko ji je bio rad nik {pe di ci je, Jo van P. (1979), kao od go vor no li ce pred u ze }a „Ne i mar1985“ DOO Kra gu je vac i Jo van G. iz Ze mu na, sa op {ti la je po li ci ja. Svi uhap {e ni se sum wi ~e da su iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja i neo sno va no do bi ja we i ko ri {}e we kre di ta i dru gih po god no sti. Po li ci ja u sa op {te wu na vo di da su Go ran J, De jan S, Qu bi sav M, Dra {ko M, An dri ja S, Mar ko L, Ivan T. i Jo van P. od sep tem bra 2011. go di ne do ja nu a ra 2012. go di ne, or ga ni zo va li uvoz i ca ri we we raz ne tek stil ne ro -

be iz Ki ne na ime pred u ze }a „Gri kon Go giks“ DOO â ~ak i „Nes soft“ DOO â ~ak, u vred no sti od oko 64 mi li o na di na ra. Za tim su ro bu pro da va li ra znim kup ci ma za go tov no vac, ne e vi den ti ra ju }i pro da ju ro be u po slov noj do ku men ta ci ji pred u ze }a. Na taj na ~in, osum wi ~e ni su pri ba vi li ko rist za se be u na ve de nom iz no su. Ta ko |e, osum wi ~e ni Dar ko V, Dra {ko M, Go ran J, De jan S, Qu bi sav M, An dri ja S. i Jo van G. su od apri la 2009. do de cem bra 2011. go di ne, sa ~i wa va wem ne i sti ni tih is pra va, kroz si mu lo va ne po slov ne od no se, pri ka zi va li na vod ne is pla te - po vra }a ja po zaj mi ca. Ta ko su pre ko te ku }ih ra ~u na „Zo mat-ko merc“ DOO â ~ak, „Gri kon Go giks“ DOO â ~ak i „Nes soft“ DOO â ~ak, pri sva ji li go tov no vac u

iz no su od oko 20 mi li o na di na ra, o{te tiv {i bu xet Re pu bli ke Sr bi je za iz nos oko de vet mi li o na di na ra. U istom pe ri o du osum wi ~e ni Go ran J, Dar ko V. i Dra {ko M. su, ko ri ste }i se ne i sti ni tom po slov nom do ku men ta ci jom, do bi li dva sub ven ci o ni sa na kre di ta Fon da za raz voj, u ukup nom iz no su od oko pet mi li o na di na ra, a za tim, pri ka zu ju }i fik tiv ne is pla te s te ku }ih ra ~u na pred u ze }a „Nes soft“ DOO ^a ~ak i „Zo mat-ko merc“ DOO ^a ~ak, pri svo ji li go tov no vac u na ve de nom iz no su, o{te tiv {i bu xet Re pu bli ke Sr bi je za isti iz nos. Pri pad ni ci MUP-a Sr bi je na sta vqa ju rad na ra sve tqa va wu svih ne za ko ni to sti u po slo va wu na ve de nih pri vred nih su bje ka ta i li ca, na vo di se u sa op {te wu. (Tanjug)

PET MESECI OD POGIBIJE [ESTORO MLADIH U NOVOSADSKOM NO]NOM KLUBU

Jo{ tra je is tra ga o tra ge di ji u „Kon tra stu” Ni po sle vi {e od pet me se ci od tra gi~ nog po à ra u no vo sad skom klu bu „Kon trast”, u ko me je stra da lo {e sto ro mla dih, is tra ga jo{ ni je za vr {e na. Pred is tra `nim su di jom Vi {eg sda u No vom Sa du Mi ro sla vom Alim pi }em ju ~e su is kaz da li dr Ju li je Cin kler s In sti tu ta za pro tiv po àr nu za {ti tu u No vom Sa du, a u ime ti ma za sud sku me di ci nu, ko ji je ve {ta ~io uzro ke smr ti, dr Go ran Sto jiq ko vi}. Ne {to du ù is tra gu u Vi {em su du u No vom Sa du ob ja {wa va ju we nom ko mlek sno {}u i kao i ve li kim bro jem sve do ka ko je tre ba sa slu {a ti. Port pa rol tog su da Sve tla na To mi}-Jo ki} ve li da je, po vo dom tra ge di je u „Kon tra stu”, do sa da sa slu {a no vi {e od 100 li ca. - Raz u me mo i ose }a wa ro di te qa i o~e ki va wa i ne za do voq stvo jav no sti, ali je re~ o za i sta op se `noj is tra zi za ko ju je jed no stav no po treb no vre me – su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}. Ote à va ju }a okol nost bi la je i ta {to ne ki sve do ci i da qe ni su do stup ni is tra `nim or ga ni ma. - Sve do ci ko ji do sa da ni su bi li do stup ni tre ba lo bi da bu du

sa slu {a ni 17. sep tem ba ra – pre ci zi ra la je To mi}-Jo ki}. - Uko li ko se ta da oda zo vu, su di ja }e za o kru `i ti is tra gu i pred met pro sle di ti Vi {em jav nom tu `i la {tvu u No vom Sa du, ko je je sle de }e na po te zu.

Ro di te qi `r ta va te tra ge di je, me |u tim, sve su ogor ~e ni ji. Oni pri ~a ju da je bol za iz gu bqe nom de com iz da na u dan sve ve }i, ali da }e is tra ja ti u bor bi za prav du. - Sve to ide pre vi {e spo ro i mi stra hu je mo da se pra va isti na

ne }e ni utvr di ti – ogor ~e na je Ma ra Ani ~i}, maj ka na stra da le 26-ogo di {we Ma ri ne. - Mi zna mo da nam de cu ni {ta ne mo è da vra ti, ali od go vor nost za wi ho vu smrt, i di rekt na i in di rekt na, mo ra da se utvr di, da se ova ko ne {to vi {e ni kad, i ni ko me, ne bi do go di lo. Na to me }e mo in si sti ra ti. Po red Ma ri ne Ani ~i} iz û ru ga, u po à ru ko ji je iz bio u no }i iz me |u 31. mar ta i 1. apri la stra da li su i Ta ma ra Mi la di no vi} (25) iz No vog Sa da, Mi le na Dal ma ci ja (26) iz Fu to ga, Re na to Vu ko vi} (20) iz Ki kin de, Zo ran Ig wa to vi }a (28) iz Gac kog u BiH i Mar ko Pa vlo vi} (29) iz Kra gu jev ca. Od mah po sle tra ge di je, uhap {e ni su vla snik „Kon tra sta“ Alojz G. (68), za kup ci tog klu ba Sla vi {a S. (46) i De jan R. (36) i Mi ro slav P. (50), ko ji je odr à vao elek tro in sta la ci je. Oni su i da qe u pri tvo ru. Iako o ovoj tra ge di ji jo{ ne ma zva ni~ nih in for ma ci ja, na laz ti ma ve {ta ka za pro ti po àr nu za {ti tu po tvr dio je da su uzrok po à ra u „Kon tra stu“ pre op te re }e ne elek tro in sta la ci je. M. B.

ZAVR[NI PODNESAK TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA

Ha ra di naj i sa rad ni ci od go vor ni za ubi stva U za vr {nom pod ne sku ko ji je da nas obe lo da ni lo Tu ì la {tvo Ha {kog tri bu na la u slu ~a ju pro tiv op tu è nih Ra mu {a Ha ra di na ja, Idri za Ba qa ja i La hi ja Bra hi ma ja, na ve de no je da je je di ni za kqu ~ak ko ji je na osno vu svih do ka za mo gu }e do ne ti je da su op tu è ni od go vor ni za ubi stva, okrut no po na {a we i mu ~e we i da su kr {i li za ko ne i obi ~a je ra to va wa. Od apri la pa do ka snog sep te mra 1998. op tu è ni Ha ra di naj, Ba qaj i Bra hi maj su za jed no s dru gim pri pad ni ci ma udru è nog zlo ~i na~ kog po du hva ta ra di li na u~vr {}i va wu mo }i Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va (OVK), okrut nim po na {a wem, mu ~e wem i ubi ja wem pro tiv ni ka OVK, na vo di se u ko na~ nom pod ne sku Tu ì la {tva iz 11. ju na 2012. ko ji je ju ~e do sta vqen me di ji ma. Ka ko se do da je, mno ge `r tve, ko je su pri pad ni ci OVK sma tra li ne pri ja te qi ma tog po kre ta, za vr {i le su u lo go ru Ja bla ni ca, a ve }i na `r ta va je ta mo od ve de na na kon {to je kid na po va na. „Ne ke od `r ta va bi le su u Ja bla ni ci za to ~e ne u po dru mu is -

pu we nom vo dom, u ne hu ma nim uslo vi ma. Ta mo su is pi ti va ne i te {ko pre mla }i va ne. Naj ma we osam `r ta va je ubi je no u Ja bla ni ci, dok je naj ma we 16 pre tr pe lo su ro vo op ho |e ne ili tor tu ru”, na vo di se u do ku men tu Tu ì la {tva. Tu ì la {tvo, ta ko |e, na vo di da se sve ovo de {a va lo za vre me kon flik ta OVK s Voj skom Ju go sla vi je i su par ni~ kim gru pa ma, ta ko da se ne mo è do ve sti u pi ta we ~i we ni ca da su op tu è ni sve sni zlo ~i na ko ji im se sta vqa ju na te ret. „Ha ra di naj, Ba qaj i Bra hi maj su igra li kqu~ nu ulo gu u spro vo |e wu za jed ni~ kog zlo ~i na~ kog po du hva ta”, do da je su u pod ne sku Tu ì la {tva Ha {kog tri bu na la. Biv {i ko sov ski pre mi jer Ha ra di naj sti gao je 17. ju la u Pri {ti nu, po {to ga je Ha {ki tri bu nal pu stio na pri vre me nu slo bo du, dok ne bu de po zvan na iz ri ca we pre su de. Ha ra di naj bi na pri vre me noj slo bo di tre ba lo da bu de do ro ~i {ta na ko jem }e bi ti iz re ~e na pre su da po op tu `ni ci pro tiv we ga i jo{ dvo ji ce vi so kih za po ved ni ka biv {e

Ramu{ Haradinaj u vreme sukoba na Kosovu

OVK, op tu `e nih za rat ne zlo ~i ne na Ko so vu u re gi o nu Du ka |i na 1998. go di ne. U Ha {kom tri bu na lu je 27. ju na za vr {e no po no vqe no su |e we Ha ra di na ju i we go vim sa rad ni ci ma Idri zu Ba qa ju i La hi ju Bra hi ma ju za zlo ~i ne na Ko so vu 1998. go di ne, a port pa rol ka Tri bu na la Ner ma Je la ~i} je na ja vi la je da bi pre su da mo gla da bu de do ne ta u no vem bru. Ha ra di naj, Ba qaj i Bra hi maj su u {est

ta ~a ka op tu `e ni za ubi stva, okrut no po stu pa we i ne hu ma ne po stup ke, kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa 1998. na Ko so vu. Oni se te re te za zlo sta vqa we, mu ~e we i ubi stvo naj ma we osam pri tvo re nih u Ja bla ni ci, od ko jih su dvo ji ca bi li Sr bi, a osta li Ro mi i Al ban ci. Su| we Ha ra di na ju i sa op tu `e ni ma je pr vi po no vqe ni pro ces u isto ri ji Tri bu na la. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik

MUP PROVERAVA NAVODE PREDSEDNIKA FORUMA BEOGRADSKIH GIMNAZIJA

Is tra ga o ku po vi ni rad nih me sta u pro sve ti Is tra ga o ku po vi ni rad nih me sta u pro sve ti je u to ku, a na ve de ko je je pre ne ko li ko da na o tom slu ~a ju jav no sti pre do ~io pred sed nik Fo ru ma be o grad skih gim na zi ja Mi o drag So ki} is pi tu ju in spek to ri Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je. U Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va Ta nju gu je re ~e no da je is tra ga u to ku, te da zbog to ga ne sme ju da da ju ni ka kve in for ma ci je i da }e jav nost bla go vre me no bi ti oba ve {te na o we nim re zul ta ti ma. I mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} pre kju ~e je po zvao sve gra |a ne da pri ja ve ko rup ci ju u bi lo ko joj obla sti, is ti ~u }i da }e po li ci ja re a go va ti „bez ob zi ra ko je u pi ta wu”. Da ~i} je re kao da o~e ku je da po li ci ja u sa rad wi s Pro svet nom in spek ci jom i tu ì la {tvom pro ve ri te tvrd we. Slu ~aj ku po vi ne rad nih me sta u pro sve ti „otvo rio” je So ki} pre ne ko li ko da na, ka da je re kao da je ce na rad nog me sta u pro sve ti na „cr nom tr ì {tu” oko 7.000 evra, a da su sa mo vo qa i ne za ko nit rad di rek to ra {ko la naj ve }a pre pre ka u ra ci o na li za ci ji ka dro va u {ko la ma. Na pi ta we da li su ga do sa da kon tak ti ra li iz MUP ili Tu ì la {tva, So ki} je Ta nju gu ka zao da ni su, da Fo rum ne ma ni ka kva ime na di rek to ra ko ja bi mo gli da pre da ju Tu ì la {tvu, kao i da sa wi ma, ako do |u, ne }e sa ra |i va ti. - Mi mi sli mo da to tre ba da ra di Mi ni star stvo i mi smo sve to obe lo da ni li. Mi ni star stvo je sve to iz o kre nu lo, kao da mi ima mo ne ke spi sko ve. Mi se ti me ne ba vi mo, ve} se ba vi mo po ja vom, a to je zlo u po tre ba za ko na, ka da je u pi ta wu za po {qa va we qu di. A ta zlo u po tre ba kre }e od ne zna wa, pa sve do uzi ma wa pa ra - ob ja snio je Ta nju gu So ki}. On je na po me nuo da ko rup ci je ne ma sa mo u sred wem, ve} i u vi so kom obra zo va wu, ali da ne ma in for ma ci je o kon kret nim slu ~a je vi ma. Ina ~e, pre ne ko li ko da na, So ki} je ka zao da di rek to ri {ko la na raz ne na ~i ne po ku {a va ju da

iz i gra ju na red be Mi ni star stva pro sve te i {kol skih upra va o oba ve zi pri ja vqi va wa vi {ko va i po tre ba. Pre ma we go vim re ~i ma, di rek to ri na po ~et ku go di ne ne pri ka zu ju teh no lo {ke vi {ko ve, pri kri va ju po tre be za na stav ni ci ma i po ku {a va ju da „osta ve za zim ni cu” ve }i nu pred me ta za ko je po sto ji po tre ba i ve }i nu na stav ni ka ko ji su vi {ko vi ili ra de na od re |e no vre me, ali su kod wih u mi lo sti”. On je ta da re kao da je jed na be o grad ska gim na zi ja u po sled we ~e ti ri go di ne po ve }a la broj za po sle nih sa 70 na 95 i na veo da di rek to ri naj ~e {}e ma ni pu li {u ta ko {to pri kri va ju i ne pri ja vqi vu ju po tre be za od re |e nim pro cen tom ne kog pred me ta. Po vo dom So ki }e vih na vo da ogla si lo se i Dru {tvo di rek to ra Sr bi je, a pred sed nik skup {ti ne tog dru {tva De jan Ne di} Ta nju gu je ka zao da }e pro tiv So ki }a pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu jer ni je è leo na za jed ni~ kom sa stan ku da iz ne se ime na di rek to ra ko ji su u~e stvo va li u pro da ji rad nih me sta. - Tra ì li smo na sa stan ku pre ne ko li ko da na ko me je pri su stvo vao i So ki} da ime nu je te qu de, on je od bio i uko li ko se do ka è da we go vi na vo di ni su ta~ ni pod ne }e mo pro tiv we ga kri vi~ nu pri ja vu, jer ne mo è sa mo ge ne ral no da iz no si op tu `be na ra ~un di rek to ra - ka zao je Ne di}. On je do dao da }e u su prot nom, uko li ko se do ka è da su po je din ci u~e stvo va li u ta kvim rad wa ma, oni bi ti eli mi ni sa ni iz si ste ma {kol stva. I Mi ni star stvo pro sve te se pre ne ko li ko da na ogla sio po vo dom ovih na vo da i za tra ì lo od MUP-a da is pi ta sve na vo de o pro da ji rad nih me sta. Mi ni star @ar ko Ob ra do vi} ta da je re kao da je sva ko ko ima po dat ke da di rek tor ne ke {ko le ra di su prot no za ko nu, oba ve zan da to pri ja vi dr àv nim or ga ni ma i da se spro ve de is tra ga. - Ne pri ja vqi va we kri vi~ nog de la je kri vi~ no de lo - uka zao je Ob ra do vi}.

U SPECIJALNOM SUDU NASTAVAK PROCESA ^ETVORICI „ZEMUNACA”

Lu ki Bo jo vi }u su|ewe u odsustvu

Su |e we Lu ki Bo jo vi }u i jo{ tro ji ci pri pad ni ka „ze mun skog kla na” zbog vi {e li kvi da ci ja i ubi sta va u po ku {a ju tre ba lo bi da se na sta vi da nas pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du. Pro tiv Lu ke Bo jo vi }a, kao i Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a, ko ji su uhap {e ni u Va len si ji 9. fe bru a ra, u to ku je eks tra di ci o ni po stu pak iz [pa ni je, i jo{ se ~e ka prov ste pe na od lu ka o mol bi Sr bi je za wi ho vo iz ru ~e we, ta ko da im se su di u od su stvu. Na op tu è ni~ koj klu pi na }i }e se sa mo Sret ko Ka li ni} i Mi lo{ Si mo vi}, a su |e we }e se kao i do sa da iz bez bed no stih raz lo ga odr à va ti u spe ci jal noj sud ni ci Okru `nog za tvo ra u Be o gra du. Za da nas je pla ni ra no da Ka li ni} i Si mo vi} po no vo iz ne su svo je od bra ne zbog pro me ne pred sed ni ka sud skog ve }a na ~i jem je ~e lu sa da Vla di mir Me sa ro vi}. Po vo dom ubi stva Bran ka Jef to vi }a Jor ge, kao sve dok }e bi ti po zva na su pru ga sve do ka sa rad ni ka Qu bi {e Bu he û me ta - Iva na Bu ha, na ja vio je tu ì lac. Ka li ni} je re kao da pri zna je kri vi~ na de la za ko ja je op tu èn, a Si mo vi} sa mo de li mi~ no. Na po ~et ku ovog su |e wa, u de cem bru 2011, Si mo vi} je op tu ìo Ka li ni }a za ubi stvo Bo jo vi }e vog ku ma Cvet ka Si mi }a u Za gre bu 2010. go di ne. Ta ko |e je is pri ~ao da je Ka li ni} hteo da se vra ti u Sr bi ju i ubi je Bo jo vi }a. Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal na ja vi lo je u ju nu u uvod nom iz la ga wu da }e kao sve do ke po zva ti „me te” ko je op tu è ni ni -

su us pe li da li kvi di ra ju - An dri ju Dra {ko vi }a i Zo ra na Ne do vi }a [o ka, ko je su „ze mun ci” po ku {a li da ubi ju 2004, ali su na stra da li wi ho vi te loh ta ni te qi. S po me nu tim ubi stvi ma, ali i dru gim kri vi~ nim de li ma, Bo jo vi }a je po ve zao Ka li ni}, ko ji je na kon se dam i po go di na bek stva uhap {en u Hr vat skoj i Sr bi ji iz ru ~en 25. av gu sta 2010. go di ne, pa su Bo jo vi }e vi advo ka ti na ja vi li da }e pred lo `i ti su du osam do de vet sve do ka ko ji }e opo vrg nu ti na vo de „ze mun ca’. Ka li ni} je de taq no opi sao iz vr {e we ubi sta va i ne u spe lih li kvi da ci ja, na vo de }i da to ni je ra dio zbog nov ca, ve} zbog pri ja teq stva s Bo jo vi }em ko ji je sve or ga ni zo vao, a s ko jim je 2009. do {ao u su kob. Mi li sa vqe vi} je bio go to vo de vet go di na u bek stvu, od mar ta 2003. go di ne, pa je u od su stvu osu |en na 40 go di na za tvo ra zbog kri vi~ nih de la ko ja je iz vr {io kao pri pad nik „ze mun skog kla na”, a zbog u~e {}a u ubi stvu pre mi je ra Zo ra na \in |i }a na 35 go di na za tvo ra. Bo jo vi} je na pu stio Sr bi ju u ju nu 2010. go di ne, ne du go po sle hap {e wa Ka li ni }a u Za gre bu i Si mo vi }a na srp sko-hr vat skoj gra ni ci. Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal u op tu `ni ci na vo di da je Bo jo vi} stao na ~e lo „ze mun skog kla na” po sle ubi stva we go vih vo |a Du {a na Spa so je vi }a i Mi le ta Lu ko vi }a u mar tu 2003. go di ne, a svo ju mo} u~vr stio je na kon hap {e wa Mi lo ra da Ule me ka Le gi je. (Tanjug)

sreda5.septembar2012.

PRVI OSNOVNI SUD U BEOGRADU ODOBRIO NOVOSA\ANINU ZORAN PETAKOVU ELEKTRONSKI NADZOR

Zbog uvre de epi sko pa sto da na u ku} nom pri tvo ru

Pr vi osnov ni sud u Be o gra du usvo jio je mol bu ak ti vi ste An ti fa {i sti~ ke ak ci je No vog Sa da Zo ra na Pe ta ko va da ka znu od 100 da na za tvo ra, zbog uvre de epi sko pa Srp ske pra vo slav ne cr kve Iri ne ja, od slu `i u ku} nom pri tvo ru uz elek tron ski nad zor, iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu port pa rol su da Iva na Ra mi}. Sud je pre i na ~io od lu ku iz de cem bra 2011. go di ne ko jom je Pe ta ko vu bi la iz re ~e -

na ka zna od 100 da na kla si~ nog za tvo ra, po {to ni je pla tio nov ~a nu ka znu od 100.000 di na ra na ko ju je osu |en jo{ 2008. u ^e tvr tom osnov nom su du u Be o gra du, pre ci zi ra la je Ra mi}. Uko li ko Pe ta kov bez odo bre wa na pu sti svoj stan u kom }e slu `i ti ka znu s elek tron skom na ru kvi com oko no ge pre ko ko je }e se vr {ti ti nad zor we go vog kre ta wa, i to jed nom u tra ja wu od 12 sa ti, od no sno dva pu ta u

tra ja wu od po {est sa ti, sud }e od re di ti da osta tak ka zne iz dr à va u za tvo ru. Pe ta kov je osu |en za uvre du ba~ kog epi sko pa SPC Iri ne ja, ko ji ga je tu ìo 2005. go di ne, jer je Pe ta kov u na stu pu u jed noj te le vi zij skoj emi si ji re kao da SPC po dr à va od re |e ne eks tre mi sti~ ke gru pa ci je u Sr bi ji. Pe ta kov je ta da epi sko pe Ar te mi ja, Am fi lo hi ja, Ata na si ja i Iri ne ja ozna ~io kao „~e ti ri ja ha ~a apo ka lip se”.

SVE VI[E TE[KIH KRIVI^NIH DELA U SRBIJI

Pro {le go di ne iz re ~e no 125 pre su da za ubi stvo Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Sr bi ja ima sve vi {e kri mi na la ca. Broj pu no let nih po ~i ni la ca kri vi~ nih de la u Sr bi ji to kom pro {le go di ne po ras tao je za de set od sto u od no su na 2010. go di ne. Pro {le go di ne je, po ka zu ju po da ci, pod ne to 88.207 kri vi~ nih pri ja va, iz vr {e no 39.439 op tu `e wa pu no let nih oso ba i iz re ~e no 30.807 pre su da za po ~i we na kri vi~ na de la. Od 30.807 osu |e nih li ca pro {le go di ne, sko ro po lo vi na ~i ne po ~i ni o ci kri vi~ nih de la pro tiv imo vi ne - 6.825, bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja - 3.693, pro tiv zdra vqa qu di - 3.619, pro tiv bra -

ka i po ro di ce - 2.892 i pro tiv `i vo ta i te la - 2.319 . U Sr bi ji je za ubi stvo pro {le go di ne iz re ~e no 125 pre su da, 62 za te {ko ubi stvo, osam za ubi stvo na mah, jed na za ~e do mor stvo i se dam za ne haj no li {e we `i vo ta. Za ubi stva na za tvor ske ka zne osu |e na su 204 li ca.

Iz re ~e no je i 2.103 pre su de za tu ~e, te {ke i la ke te le sne pre su de. Zbog neo vla {}e nog dr à wa opoj nih dro ga, pro {le go di ne osu |e na su 1.452 li ca, a zbog neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa we u pro met nar ko ti ka ka `we no je 2.026 oso ba. Za na si qe u po ro di ci pre su da je iz re ~e na u 1.616 slu ~a je va, a za ne da va we iz dr à va wa svo joj de ci ~ak 1.15 ro di te qa. Pre ma sta ti sti~ kim po da ci ma me |u de li kven ti ma do mi ni ra ju mu {ar ci dok è ne ~i ne de set od sto ka `we nih. Naj vi {e je osu |e nih mu {ka ra ca sta ro sti iz me |u

30 i 50 go di na. Ve }i na wih , ~ak 21.702 osu |e na je na uslov ne ka zne a 8.576 na vre men ske ka zne za tvo ra, {to ~i ni sa mo ~e tvr ti nu od ukup no osu |e nih. Stru~ wa ci tvr de da je re~ o bla goj ka zne noj po li ti ci pu no let nim po ~i ni o ci ma kri vi~ nih de la i kao glav ni ar gu ment na vo de po da tak da je naj ve -

Samo ~etiri zatvorenika nastavila fakultet Tre nut no sa mo ~e ti ri, od 11.000 za tvo re ni ka i pri tvo re ni ka, za vr {a va fa kul te te. Sva ~e tvo ri ca se na la ze na iz dr `a va wu ka zne u Ka zne no po prav nom za vo du u Srem skoj Mi tro vi ci i po ha |a ju fa kul te te Uni ver zi te ta Me ga trend, Fa kul te ta za me |u na rod nu eko no mi ju u Be o gra du, Li kov nu aka de mi ju u No vom Sa du, Prav ni fa kul tet u Be o gra du i Fa kul tet za uslu`b ni bi znis u Srem skoj Ka me ni ci. Pra vil nik o ku} nom re du u KPZ pred vi |a mo gu} nost da oni ko ji su za po ~e li re dov no {ko lo va we ili se na la ze u to ku re dov nog {ko lo va wa mo gu da ga na sta ve ali ne re dov no i u to ku iz dr `a va wa ka zne u za tvo ru.

}i broj osu |en do bio do dve go di ne ro bi je. Na kon ovih sta ti sti~ kih po da ta ka ja sno je da se broj osu |e ni ka u srp skim za tvo ri ma to kom po sled we de ce ni je udvo stru ~io. Jer, pre sa mo jed ne de ce ni je iza re {e ta ka bi lo je 6.283 osu |e ni ka a pre sa mo ne ko li ko me se ci taj broj je iz no sio 11.094. Ono {to se ta ko |e iz me ni lo u od no su na pret hod ne go di ne je ste ~i we ni ca da je na vr hu naj ~e {}ih kri vi~ nih de la da nas ube dqi vo imo vin ski de likt. Pre ma ob ja {we wu kri mi no lo ga Zlat ka Ni ko li }a do mi na ci ja imo vin skih pre stu pa pri stu na je u ce lom sve tu , kao {to su i ubi stva. Ka da je re~ o na si qu u po ro di ci, do da je, ono ni je ni tre ti ra no kao po seb na vr sta pre stu pa, ve} je sma tra no pa tri jar hal nim na sle |em. âk se, ka ko ka è, sma tra lo da ako mu {ka rac ne bi je è nu, ni je pra vi mu {ka rac. Da nas je to kri vi~ no de lo i za to se ro bi ja. Sa 1.825 na 1.306 sma wio se i broj osu |e nih na {est me se ci, dok je pr vi pre o- kret za be le èn kod ka zni iz me |u jed ne i dve go di ne. Da nas je i du plo vi {e onih ko ji su osu |e ni na ka zne iz me |u tri i pet go di na, kao i onih ko ji ro bi ja ju iz me |u 15 i 20 go di na. Da nas sa mo je dan osu |e nik ro bi ja vi {e od mak si mal nih 40 go di na za tvo ra ne go pre ~e ti ri go di ne. Sta ti sti ka po ka zu je i da da nas ima 900 osu |e ni ka vi {e sta ro sti iz me |u 27 i 40 go di na, kao i pe de se tak ko ji ima ju iz me |u 40 i 50 go di na. Ma da su srp ski za tvo ri pre na tr pa ni, ma lo je za tvo re ni ka ko ji od lu ~u ju da za tvor ske da ne pa met no is ko ri sti i na sta vi {ko lo va we ili pak iz u ~i ne ki za nat. Na oko 11.000 za tvo re ni ka u Sr bi ji sve ga ~e tvo ro za vr {a va fa kul te te ko je su za po ~e li pre od la ska na iz dr à va we ka zne . Iako Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja, kad god je to mo gu }e, iz -

Pravila se, uglavnom, po{tuju Pre ma po da ci ma Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja osu |e ni ci iz 29 srp skih za tvo ra uglav nom po {tu ju pra vi la i red. To kom pro {le go di ne bi lo je 18.408 re dov nih iz la za ka za vi kend, od ko jih je sa mo 136 zlo u po tre bqe no. Od 13.222 osu |e ni ka, ko ji su do bi li do zvo lu za iz la zak u grad, wih 61 je ta kvu po god nost zlo u po tre bi lo. Oni ko ji su ste kli pra vo na van red ni i na grad ni vi kend, na grad ni od la zak u grad ili odi {wi od mor, a ta kvih je bi lo 4.900, u 35 slu ~a je va ni su po {to va li pra vi la. Po sto je i slu `be ni raz lo zi zbog ko jih osu |e ni ci pri vre me no iz la ze iz za tvor skih usta no va. Naj ~e {}e je to zbog pri stu pa dr àv nim or ga ni ma, zdrav stve nim usta no va ma, {ko la ma, fa kul te ti ma ali i po ro di ci zbog van red nih do ga |a ja. Od 37.539 ovih na men skih iz la za ka to kom pro {le go di ne osu |e ni ci su zlo u po tre bi li se dam. la zi u su sret osu |e ni ma za do dat nim obra zo va wem, ta kvih zah te va sko ro da i ne ma. Da je broj èq nih vi so kog obra zo va wa me |u za tvo re ni ci ma u pa du go vo ri i po da tak od pre tri go di ne, ka da je u za tvo ri ma bi lo 10.000 qu di, vi {e {ko le ili fa kul te te za vr {a va lo je de set, od no sno sva ki hi qa di ti. Na{ pro pis do zvo qa va da oso be ko je su na iz dr à va wu ka zne za tvo ra, a na la ze se u po lu o tvo re nom ili otvo re nom tret ma nu, ima ju pra vo da po la ù is pi te ta ko {to tra è do zvo lu za od la zak na po la ga we i po pra vi lu ga do bi ja ju. Po red obra zo va wa i obu ke, za tvo re ni ci u na {im za tvo ri ma mo gu se ba vi ti i ra znim ho bi ji ma kao {to su sli kar stvo, li te ral no stva ra la {tvo, va jar stvo, dr vo deq stvo, grn ~a ri ja. Upra va im u tom po gle du iz la zi u su sret omo gu }a va wem da u~e stvu ju na sli kar skim ko lo ni ja ma, li te ral nim kon kur si ma ... Q. Male{evi}

SU\EWE RATKU MLADI]U U HAGU

Sve dok: Te ra li su nas da ska ~e mo u vo du, pa pu ca li Sve dok na su |e wu ha {kom op tu `e ni ku Rat ku Mla di }u, Ra jif Be gi} is pri ~ao je ju ~e da su dva de se tak mu {ka ra ca mu sli man ske ve ro i spo ve sti pri pad ni ci Voj ske Re pu bli ke Srp ske 1992. go di ne do ve li na Vr ho poq ski most i te ra li da oda tle ska ~u a on da pu ca li na wih. Be gi} je je di ni pre `i veo 31. maj 1992. ka da je na Vr ho poq skom mo stu ubi je no dva de se tak Bo {wa ka iz za se la ka oko San skog Mo sta. Sve dok je is pri ~ao da su ga pri pad ni ci [e ste kra ji {ke bri ga de VRS spro vo di li pre ma San skom Mo stu, ali ume sto da ih de por tu ju auto bu som, ka ko im je bi lo re ~e no, dva de se tak za ro bqe ni ka je, pre ma we go vim re ~i ma,

uz pre mla }i va we i po je di na~ no ubi ja we do ve de no na Vrh poq ski most. - Na kon du `eg pre mla }i va wa i vre |a wa, je dan voj nik se pi tao gla sno - ko zna le po da ska ~e u vo du? Je dan voj nik, ko ji je sta jao uz de snu ogra du, zvao se A}i mo vi} Ma rin ko, re kao je - ja znam da Ce ra zna le po da ska ~e u vo du - opi sao je sve dok, pre neo je Ra dio Slo bod na Evro pa. Svi za ro bqe ni ci su je dan po je dan te ra ni da ska ~u s ogra de mo sta s ko jeg su ih ~e ti ri voj ni ka VRS ga |a la auto mat skim oru` jem, is pri ~ao je Be gi} i na veo da je i on ta ko |e na te ran da sko ~i, do da ju }i da je us peo da se sa kri je ro we wem. Ume sto na we ga, va tra

je otvo re na na ma ji cu ko ju je ski nuo, ka zao je sve dok. - Iz vo de sam mo gao po sma tra ti, dva-tri pu ta, isti sce na rio. Zna ~i ~o vek ska ~e, a ova ~e tvo ri ca pu ca ju. I po sle tog pu ca wa vi {e ni ko ni je ska kao u vo du. Ni je se ~u lo ni ja u ka we, ni pso va we - opi sao je Be gi}. Be gi} je is pri ~ao da se zbog kr va re wa vra tio do rod nog se la Do wi Be gi }i, ko je su pre to ga za u ze le srp ske sna ge, gde mu je po mo gla ku ma An |a. Me |u tim, kom {i je srp ske na ci o nal no sti su se bo ja le zbog we go vog po vrat ka jer se sa zna lo o ma sov nom ubi stvu na Vrh poq skom mo stu i za to su po zva li voj ni ke VRS ko ji su ga, ka ko je na veo, od -

ve li u lo gor Ma wa ~u oda kle je pu {ten kra jem 1992. To kom una kr snog is pi ti va wa obra na je po ku {a va la da do ve de u pi ta we we gov is kaz is pi tu ju }i ga o de ta qi ma ve} da tih iz ja va na dru gim su |e wi ma za rat ne zlo ~i ne. Po sle Be gi }a, sve do ~e we je za po ~eo [e fik Hur ko, ko ji je pre `i veo zlo sta vqa we u za to ~e ni~ kim objek ti ma u Ro ga ti ci, pre no si Ra dio Slo bod na EVro pa. Op tu `e ni Mla di} je, pred kraj za se da wa u uto rak, po nov no upo zo ren na ne pri me re no po na {a we u sud ni ci, ali ovog pu ta ni su pred u ze te me re po put ne dav nog iz ba ci va wa. (Tanjug)

SPORT

sreda5.septembar2012.

dnevnik

REPREZENTACIJA SRBIJE U KVALIFIKACIJAMA ZA EP U ZREWANINU DO^EKUJE SLOVA^KU

Bar se lo na nu di Me si ju do `i vot ni ugo vor

Or lo vi ne ma ju pra vo na kiks Se lek tor Sr bi je Du {an Iv ko vi} pri znao je da we gov tim ima do sta pro ble ma i da je za bri nut ka da je u pi ta wu pla sman na Evrop sko pr ven stvo u Slo ve ni ji 2013. Sr bi ja u kva li fi ka ci ja ma ima skor 4-3 i za pla sman na Evro ba sket mo ra da do bi je sve tri utak mi ce do kra ja - Slo va~ ku i Iz rael kod ku }e i Esto ni ju u go sti ma. - Mo ra mo da ide mo iz me ~a u me~, da raz i gra mo tim i pre bro di mo ovu kri zu. Za bri nut sam bio i pre po ~et ka kva li fi ka ci ja, ali i sad sam. Tim ima mno go pro ble ma i to ne sme mo da kri je mo re kao je Iv ko vi}.

On je do dao da ovaj tim ni je isti onaj ko ji je pre tri go di ne u Poq skoj bio dru gi u Evro pi. - Na {i igra ~i ni su ima li ade kva tan na pre dak kao osta li u Evro pi. Ima li smo Trip ko vi }a, ko ji je bio naj bo qi {u ter, Ve li~ ko vi }a, a sa da nam se po vre dio Lu ~i}, ko ji je bio ot kro ve we. Mi kao ze mqa ne ma mo mo gu} no sti da te gu bit ke na dok na di mo kon sta to vao je Iv ko vi}. Iv ko vi} je is ta kao da kao tre ner pre u zi ma pu nu od go vor nost. - Mo ra mo da bu de mo re al ni, ovo ni je faj te re ski tim ko ji je fi zi~ ki do mi nan tan. Ipak, mki slim da smo u po voq noj si tu a ci ji jer sa mi re {a va mo svo ju sud bi nu.

On je na veo da ne `e li da uma wu je po be du Cr ne Go re u po sled wem me ~u mi nu log vi ken da (72:62), ali da je su dij ski kri te ri jum na tom me ~u bio sum wiv. - Ne mi slim da Sa vez tre ba da {a qe pro test u FI BA, ali ja pla ni ram da po zo vem su di ju La mo ni ku, ko ji je moj ve li ki pri ja teq i da ga pi tam ka ko je mo gu }e da nam od tre nut ka ka da smo ste kli pred nost do su di tri fa u la u na pa du, Kr sti }a op te re ti li~ nim gre {ka ma i do su di tri se kun de u re ke tu. Ne ka `em da je bi lo ten den ci je, ali je de fi ni tiv no pro tiv nik po sle to ga vra }en u igru. To ni sam vi deo u ka ri je ri, ali ~i we ni ca je

Se lek tor Du {an Iv ko vi} ni ka ko da pro na |e pra vu pe tor ku

U MERIDIJANI TRENIRAJU PUNOM PAROM

No va li ga iza zov

Ko {ar ka {i no vo sad ske Me ri di ja ne u ovoj se zo ni tak mi ~i }e se u Pr voj B li gi Sr bi je. Iako no vaj li je u ovom ste pe nu tak mi ~e wa u klu bu ne è le da igra ju epi zod nu ulo gu. Zbog to ga su do ve li ne ko li ko po ja ~a wa, uglav nom is ku snih ko {ar ka {a.. Pri pre me su po ~e li pre sko ro me sec da na, a sa da im sle de pri ja teq ske utak mi ce. Tre ner Fi lip So cek i we gov po mo} nik \u ro Maj ki} na taj na ~in è le da pro ve re igra ~e i uigra ju tim. Mom ci is ti ~u da je eki pa pri li~ no mo} na i da }e u~i ni ti sve da is pu ne am bi ci je qu di iz klu ba. Sport ski di rek tor Dra gan - Ba ja Gu to vi} raz mi {qa u istom sme ru. - Na{ ciq ne kri je mo. @e li mo da bu de mo u gor wem de lu ta be le. Ako se uka è pri li ka da se pla si ra mo u Pr vu A li gu, si gur no je ne }e mo pro pu sti ti - na gla sio je Gu to vi}. - Do ve li smo pe to ri cu igra ~a. Ve li bor Bu ha i Bo jan To ma {e vi} do {li su iz Ma ke do ni je, a obo ji ca su No vo sa |a ni. Tu je i Ne boj {a Jo vi {i} iz Ba~ kog Jar ka, kao i mom ci iz ju ni or skog po go na Voj vo di ne Sr bi ja ga sa Ni ko la Tu ra wa nin i Dra gan Ma ri}. Fi nan si je ovog no vo sad skog ko lek ti va su sta bil ne. O sve mu bri nu Dar ko ô vi} i Vlat ko Dr ~a. M. Pa.

Po po vi} na klu pi Vr {~a na Ko {ar ka {ki klub Vr {ac za no vog tre ne ra ime no vao je Oli ve ra Po po vi }a. On }e na klu pi klu ba, ko ji je ra ni je no sio ime He mo farm, za me ni ti Ne boj {u Bo gav ca. Po po vi} (42) kao tre ner je ra dio u ukra jin skom Hi mi ku Ju `nom, a pre to ga is ku stvo je sti cao u Vi zu ri, Me ga Is hra ni i Ava la Adi.

Grupa A Sr bi ja - Slo va~ ka (20.30) Cr na Go ra - Esto ni ja (20.30) Iz rael - Island (20.30)

1. Cr na Go ra 2. Sr bi ja 3. Iz rael 4. Esto ni ja 5. Slo va~ ka 6. Island

7 7 7 7 7 7

7 4 4 4 1 1

0557:490 3595:504 3596:520 3533:546 6521:613 6518:647

14 11 11 11 8 8

da smo od i gra li sla bo i za slu è no iz gu bi li - za kqu ~io je Iv ko vi}. Ka da je u pi ta wu da na {wi me~ u kva li fi ka ci ja ma sa Slo va~ kom, se lek tor je re kao da De jan Mu sli ima pro ble ma sa aler gi jom, Mar ko Ke {eq sa po vre dom ra me na, a ka pi ten Ne nad Kr sti} osim pro ble ma sa di sa wem ima i dis tor zi ju sko~ nog zglo ba. Du {ko Sa va no vi} re kao je da ova re pre zen ta ci ja Sr bi je i da qe po se du je kva li tet, ali da joj je uz dr ma no sa mo po u zda we. - Sva ka pred sto je }a utak mi ca nam je bit na zbog si tu a ci je u ko joj se na la zi mo. Sa mi smo kri vi i ni je nam se ovo de si lo pre ko no }i. Raz voj do ga |a ja u po sled we dve go di ne, uz po vre de i od go vor nost mla |ih igra ~a do veo nas je u ovu si tu a ci ju - is ta kao je Sa va no vi}. Na pi ta we no vi na ra za {to we go ve par ti je ni su na ra ni jem ni vou on je re kao: - Ja sam u funk ci ji eki pe, ni sam gla dan i è qan po e na, ne è lim da me wam stil igre, ni sam ni od ~e ga od stu pio i tru dim se da bu dem mak si mal no u funk ci ji re pre zen ta ci je - po ru ~io je Sa va no vi}. Sr bi ja da nas od 20.30 sa ti igra pro tiv Slo va~ ke u Zre wa ni nu, a ulaz je kao i ra ni jim me ~e vi ma bes pla tan.

VOJVODINA SRBIJAGAS POD PUNIM GASOM

Am bi ci ja Ja dran ska li ga Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa u{li su u ~e tvr tu sed mi cu pri pre ma za na red nu se zo nu u Pr voj A li gi Sr bi je. Po ~e li su i sa od i gra va wem tre ning utak mi ca, a u su bo tu su go sto va li OKK Be o gra du i po be di li 82:75. Am bi ci je cr ve no - be lih ni su ma le i zbog to ga mo ra ju bi ti mak si mal no sprem ni. - Od i gra }e mo je da na est ili dva na est pri prem nih utak mi ca re kao je {ef stru ke No vo sa |a na Si ni {a Ma ti}. - U~e stvo va }e mo na me |u na rod nim tur ni ri ma u Ma ke do ni ji i Ru mu ni ji, jer è li mo da na {i igra ~i sti ~u od re |e no is ku stvo sa ino stra nim eki pa ma. Ta ko |e, igra }e mo i na Me mo ri jal nom tur ni ru „Da ni lo vi} - Gro zda ni}” u No vom Sa du. Od me ri }e mo sna ge s kra gu je va~ kim Rad ni~ kim, Sme de re vom i jo{ ne kim eki pa ma. To li ko pri prem nih utak mi ca od i gra li smo i pred po ~e tak pro te kle se zo ne i mi slim da je to do voq no da uigra mo tim i uve ri mo se u for mu ko {ar ka {a i wi ho ve mo gu} no sti. Ina ~e, tre ni ra mo dva pu ta dnev no, a slo bo dan dan je obi~ no ne de qa. Voj vo di na je u ovom pre la znom ro ku osta la bez {e sto ri ce igra ~a, oti {li su: Mi lo {e vi}, Bu ni}, Dun |er ski, Vu jo {e vi}, Ka li ni} i Sto ja ~i}. Me |u tim, {ef stru ke re kao je da }e Sto ja ~i}, mo `da, osta ti u klu bu. - Zbog blo ka de ra ~u na osta li smo bez ne ko li ci ne igra ~a, ali i to }e za ne ko li ko da na re {i ti. Zna li smo da od la ze Du {ko Bu ni} i Stra hi wa Mi lo {e vi}. Us pe li smo da za dr ì mo Mar ko vi }a, Ze ko vi }a i Ku è tu, ko ji su bi li oko sni ca eki pe, kao i Ive qu i Ma ro je vi }a. Do {li su Osmo kro vi}, Pe {a ko vi} i ô ma gi}. Iskre no je Si ni {a Ma ti} re kao da eki pa ni je ja ka kao u pro te kloj se zo ni, kad je Vo {a igra -

Pred sed nik Ka ta lo na ca San dro Ro sel od lu ~io je da naj bo qeg fud ba le ra sve ta za dr ì do kra ja ka ri je re i ta ko se osi gu ra od even tu al nih po nu da bo ga tih klu bo va. San dro Ro sel, pr vi ~o vek Bar se lo ne, na vod no je ve o ma za bri nut da bi Li o nel Me si usled ne ke pre bo ga te po nu de mo gao da na pu sti Nou Kamp. Ro sel je re {io da ni {ta ne pre pu {ta slu ~a ju, upr kos Me si je vim iz ja va ma da je Bar se lo na we gov klub i da ne raz mi {qa o od la sku. [pan ski dnev nik „As” pre no si da je pred sed nik Ka ta lo na ca re {io da oma le nom Ar gen tin cu po nu di do ì vot ni ugo vor i ta ko se osi gu ra od even tu al nih po nu da bo ga tih klu bo va, po put Man ~e ster si ti ja, Pa ri sen @er me na ili An ì ja.

Li o nel Me si

Ta ko |e, na taj na ~in `e leo bi i da spre ~i Me si je vu ide ju da po sled wu pro fe si o nal nu se zo nu od i gra za ar gen tin ski Wu el Old Bojs, u ko jem je po ~eo ka ri je ru. Me si jev sa da {wi ugo vor sa Bar se lo nom va `i do 2016. go di ne. We go va go di {wa pla ta je 10,5 mi li o na evra, a ot kup na kla u zu la je ~ak 250 mi li o na evra.

KANARINCI SE POJA^ALI

Sko pqak se vra tio u ja to Fud ba le ri No vog Sa da na kon ~e ti ri ko la su pra znih {a ka, bez i jed nog osvo je nog bo da. Upra va pr vo li ga {a sa De te li na re ni je se de la skr {te nih ru ku, pa je po sled weg da na pre la znog ro ka, an ga `o va la jo{ ne ko li ko igra ~a. Ta ko su po red po vrat ni ka Ne boj -

gu bi li smo je od la skom Tu feg xi }a - re kao je Ili}. Ka na rin ci vi {e ne ma ju pra vo na kiks. - Da nas nas o~e ku je utak mi ca u Som bo ru pro tiv Rad ni~ kog u ku pu. Bi }e to do bra pri li ka da is pro ba mo sve igra ~e i po ku {a mo stva ri

Ne boj {a Sko pqak

{e Sko pqa ka, Sa {e Bo gu no vi }a (Pro le ter) i Da ri ja Bo ì ~i }a (po zaj mi ca Rad), no va ime na u ù to - pla vom ja tu, No vi ca Mak si mo vi} (Haj duk Ku la), Zo ran Vu ko vi} (Hr vat ska), Ne nad Ne deq ko vi} (Mla di rad nik), Sa {a Vi do vi} (Ti mok) i Uro{ Pu {kar (Srem). Te ner ka na ri na ca Jo sif Ili} sve stan je sla bog star ta, ali ga hra bre po sled wi po te zi ~el ni ka klu ba ve za nih za fi ni{ pre la znog ro ka: - Ima li smo te àk ras po red, a n eo~e ki va no smo iz gu bi li od Ti mo ka. U do go vo ru sa upra vom, us pe li smo u po sled wi ~as da do ve de mo ne ko li ko igra ~a ka ko bi smo po ja ~a li ve zni red i na pad. @e qa nam je da for mi ra mo sta bi lan tim, ko ji kao {to je to bio slu ~aj i pret hod nih se zo na mo ra da igra na pa da~ ki fud bal. U~i ni }e mo sve da po vra ti mo o{tri cu na pa da ko ju smo ima li pret hod ne se zo ne a iz -

da po sta vi mo na svo je me sto. A o~e ku je nas utak mi ca pro tiv li de ra, kru {e va~ kog Na pret ka. Po ku -

Triling na kaqewu Stru~ ni {tab No vog Sa da od lu ~io je da tro ji cu mla |ih igra ~a po {a qe na ka qe we. Ta ko je Ne ma wa Mi qa no vi} ustu pqen Slo gi iz Te me ri na, a tan dem Ste fan Vu~ ko vi} i Pe tar Ili} po zajm qen je ^SK Pi va ri. Ni ko la Va si li} na pu stio je ta bor `u to-pla vih u po tra zi za no vom sre di nom. {a }e mo da sa vla da mo Kru {e vqa ne. Mo ra mo bi ti str qi vi, mar qi vo ra di ti i stva ri }e do }i na svo je me sto - op ti mi sta je stra teg No vo sa |a na Jo sif Ili}. I. Grubor

PRETKOLO KUPA SRBIJE

Danas Ko va ~e vac - Mla di rad nik (16.00) Ti mok - Sin |e li} (16.00) Je din stvo Pu te vi - Ko lu ba ra (16.00) Du nav - Ba nat (16.00) Rad ni~ ki (S) - No vi Sad (16.00) ^u ka ri~ ki - Srem (SM) (16.00) KiM - Mla de no vac (16.00) Po bed ni ci }e iz bo ri ti pla sman u {e sna e sti nu fi na la Ku pa Sr bi je (26. sep tem bra).

Og wen Ku `e ta

la u plej-ofu i bo ri la se za pla sman u Je dran sku li gu. - Mo `da vi {e ni ko ga ne }e mo do ve sti. Me |u tim, ube |e ni smo da }e mo se po no vo pla si ra ti u Su per li gu Sr bi je. Ta da }e nam tre ba ti po ja ~a wa, jer na {e am bi ci je ni su spla sle. @e li mo

pla sman u Ja dran sku li gu i u na red noj se zo ni }e u taj ste pen tak mi ~e wa i}i ~e ti ri srp ske eki pe. Da kle, bi }e nam za ostva re we am bi ci ja do voq no da osvo ji mo i ~e tvr to me sto - na gla sio je Si ni {a Ma ti}. M. Pavlovi}

SPORT

dnevnik

sreda5.septembar2012.

DRUGI DAN PRIPREMA REPREZENTACIJE SRBIJE ZA KVALIFIKACIONE ME^EVE PROTIV [KOTSKE I VELSA

Stojkovi}a ne zanima utisak Zoran Mari} novi trener Spartaka No vi tre ner fud ba le ra Spartaka Zlatib or vode bi}e Zoran Mari} i javnosti }e biti predstavqen danas. Wegov pomo}nik bi}e Goran [aula nekada{wi igra~ Vojvodine. Zoran „Ximi” Mari} je bio se lek tor omla din ske re pre zentacije Srbije na ovogodi{wem Evropskom prvenstvu u Estoniji. Ximi Mari} je pre anga`ovawa u FSS, 2010. godine bio trener Borca iz Bawaluke, 2009. drugi put je vodio Vojvodinu, dodu{e kratko, a prvi put trener Novosa|ana bio je u sezoni 2005-06. Trenersku karijeru po~eo je tamo gde je zavr{io igra~ku, u Komposteli.

Kao desno krilo proslavio se igraju}i za Novi Sad, Vojvodinu (1979-87), Selti Vigo i Kompostelu, u kojoj je 1993. godine zavr{io karijeru. Dva puta nastupio je i za reprezentaciju SFRJ. Milinkovi} je podneo ostavku posle o~ajnog starta golubova u prvenstvu, koji su u prvih ~etiri kola zebele`ili isto toliko poraza. Milinkovi} se vratio u Suboticu u februaru ove godine i zamenio Zorana Wegu{a. Od leta 2009. godine, zakqu~no sa sutra{wom promocijom Mari}a, Suboti~ani su promenili {estoricu trenera, s tim da je Milinkovi} dva puta postavqan i smewivan.

Vu~i} vra}a Yaji}a u Zvezdu? Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i} sastao se sa Draganom Xaji}em sa kojim je razmatrao wegov povratak na kormilo Crvene zvezde. Prema nezvani~nim informacijama Vu~i} i Xaji} su postigli dogovor da nekada{wi predsednik ponovo preuzme rukovo|ewe Zvezdom, ~im se zavr{i sudski proces protiv wega.

Dragan Yaji}

Tokom razgovora Xaji} i Vu~i} su diskutovali i o poziciji sportskog direktora kluba, a glavni kandidat navodno je fudbalski menaxer Zoran Stojadinovi}. Xaji} ne krije spremnost da se vrati na Marakanu, ali mu je prioritet sudski proces koji se vodi protiv wega zbog navodne zloupotrebe polo`aja i nezakonitog prisvajawa novca od transfera. Po{to je su|ewe u{lo u samo zavr{nicu, o~ekuje se da dobije epilog krajem septembra, Xaji} bi ve} u oktobru mogao i zvani~no da se kandiduje za mesto predsednika, ta~no osam godina nakon odlaska sa te pozicije. Susred Xaji}a i Vu~i}a je navodno inicirao glavni sponzor Zvezde, kompanija Gasprom, koji navodno vi{e nema poverewe u aktuelnu upravu crveno-belih.

Krasi} se le~i u Beogradu Milo{ Krasi} povredio je krajem avgusta zadwu loù na me~u plejofa Lige {ampiona protiv moskovskog Spartaka, pa su prve prognoze govorile da }e odsustvovati sa terena oko mesec i po dana. Reprezentativac Srbije doputovao je u Beograd na pregled i terapije kod ~uvene lekarke Marijane Kova~evi}, koja je pomogla mnogim ~uvenim fudbalerima. - Na teren }u brè nego {to se pretpostavqalo u prvi mah. Predvi|awa su bila da }u pauzirati oko pet nedeqa, ali sada je situacija povoqnija. Nadam se da }u se za dvadesetak dana vratiti na teren - izjavio je Krasi}, koji je po~etkom avgusta pre{ao iz Juventusa u turski klub. On je rekao da to zna~i da }e brè mo}i i da pomogne selekciji Srbije u kvalifikacijama

Drugi radni dan orlova, u okviru priprema za start u kvalifikacijama za Svetsko fudbalsko prvenstvo u Brazilu u kojem }e snage osdmeriti sa [kotskom u petak i Velsom u utorak u Novom Sadu , proteko je u odli~noj atmosferi, kroz koju provejava optimizam i vera u sopstvene mogu}nosti. Niko se ne osvr}e previ{e na ~iwenicu da je u [kotskoj izjava selektora Mihajlovi}a u kojoj je saop{tio da smo kvalitetniji sastav, podigla buru i dodatno motivisala Ostrvqane. Povre|enih nema, svi treniraju punom parom i polako se upoznaju sa vrlinama i manama prvog rivala. - Odgovaraju nam ekipe koje igraju na snagu, srcem i uz to forsiraju duge lopte i puno duela. Mislim, da posedujemo individulano ve}i kvalitet, {to opet ne mora ni{ta da zna~i. Treba da u|emo u me~ sa maksimalnom motivacijom, fizi~ki i u pogledu koli~ine tr~awa da adekvatno pariramo doma}inu. To je osnovni uslov da kasnije stvorimo prostor za organizaciju brzih napada iz kojih bi pretili [kotima- istakao je pozudani defanzivac Neven Suboti}. ^ini se da }e polaznu osnovu za dobre rezultate na{eg nacionalnog tima ~initi defanziva, u kojoj imamo vrhunske, iskusne igra~e. Re{eno je i pitawe golmana povratkom me|u stative Vladimira Stojkovi}a.

Vladimir Stojkovi}

- Ekipa je podmla|ena, formirana je odli~na atmosfera i o~ekujem da na startu takmi~ewa po~nemo da bele`imo pozitvne rezultate, koji mogu da nam trasiraju put ka kona~nom ciqu, a to je Mondijal. U [kotsku ne kre}emo sa idejom da budemo zadovqni remijem, ili po onom {ablonu da ostavimo dobar utisak, bez obzira na ishod. Ulo`i}emo maksimum da se domognemo prva tri boda u grupi. Li~no ne bih bio zadovoqan da iz ovog dvome~a u kojem nas ka-

snije o~ekuje megdan sa Velsom ukwi`imo ~etiri „poena”. Mada, je svaki bod sa gostovawa dobro do{ao- bio je pomalo kontraverzan golman Stojkovi} na pres konferenciji u Staroj Pazovi. Selektor je opet iz mlade u „A” tim prekomandovaob Draka Lazovi}a koji je dobru partiju pru`io u Bordou. - Nadam se povoqnom rezultatu protiv [kotske, koja je neugodan rival na doma}em terenu, kada iza sebe ima fanati~nu po-

NAJBOQI IGRA^ REALA NEZADOVOQAN

Ronaldo napu{ta Madrid Ronaldo nije samo nezadovoqan {to prima isto koliko i Kaka, a dvostruko mawe od Samjuela Etoa, ve} i {to ga ne po{utuju ni saigra~i, ni navija~i, {to se kapiten u Realu bira po sta`u, {to nema odre|ene povlastice, itd. Madrid „gori” jo{ od nedeqe i utakmice izme|u Reala i Grande, u kojoj je madridski superstar Kristijano Ronaldo postigao dva gola i odbio da se ra du je, a potom novinarima otkrio da nije sre}an i da u Realu znaju za{to. Za{to!? Pitali su se svi koji prate Real, ali i konkurenti. [panska „Marka”, tradicionalno naklowena Realu, objavila je u utorak „bestseler” pri~u s naslovom: „Istina o Ronaldu”. Marka navodi da nikada jedna tako kratka re~enica, sa dve re~i, nije izazvala takav udar na najve}i {panski, verovatno i svetski klub. Tako|e, list navodi da je Kristijano ta~no znao {ta govori, kad govori i {ta }e to izazvati. Dogodilo se da su {okirani ostali i predsednik kluba Florentino Perez i „wegova desna ruka” Hoze Anhel San~ez i u subotu kada je Portugalac zakazao hitan sastanak i u nedequ, kada su videli wegovu reakciju i ~uli za izjavu.

Kristijano Ronaldo

Top 10 najpla}enijih fudbalera 1. Samjuel Eto (Anì) - 20 miliona evra 2. Zlatan Ibrahimovi} (PS@) - 14,5 3. Vejn Runi (Man~ester junajted) - 13,8 4. Jaja Ture (Man~ester siti) - 13 5. Serhio Aguero (Man~ester siti) - 12,5 6. Didije Drogba ([angaj [enhua) - 12 7. Fernando Tores (êlsi) - 10,8 8. Dario Konka (Gvanù) - 10,6 9. Lionel Mesi (Barselona) - 10,5 10. Kristijano Ronaldo (Real Madrid) - 10

Siti sprema 120 miliona evra

za Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu. - ^itao sam da selektor Sini{a Mihajlovi} ra~una na mene, a moj stav prema dresu Srbije je dobro poznat. Jedva ~ekam da ponovo zaigram za reprezentaciju - dodao je Krasi}.

dr{ku preko 50.000 gledalaca. @ao mi je {to ne}u biti uz mladu reprezentaciju u dva susreta odluke u kojima treba da obezbedimo „bara`”, a sa druge strane imponuje poziv selektora Mihajlovi}a. Verujem u uspeh na oba koloseka, odnosno trijumf mladih u Danskoj, i na{ u Glazgovu - poru~io je Lazovi}. Orlovi sutra lete put Glazgova, gde }e do utakmice na „Hempden parku” odraditi jo{ dva treninga. Z. Rangelov

Samo dan po{to je Kristijano Ronaldo izjavio da je nesre}an u Real Madridu po~ele su spekulacije u wegovom prelasku u Pari Sen @ermen ili Man~ester Siti. [panski mediji kao glavnog kandidata ipak isti~u Siti, a pi{u da bi Ronaldo u Man~ester mogao da se vrati za novi transfer rekord od ~ak 120 miliona evra. Osim Sitija, koji je prvi iza{ao sa mogu}om cifrom od rekordnih 120 miliona evra, za Ronalda su zainteresovani i Junajted, ^elsi i Pari Sen @ermen. Ronaldo je u Madrid stigao iz Junajteda 2009. godine za 96 miliona evra i taj transfer i daqe je najve}i u istoriji fudbala. U vezi sa Ronaldovim nezadovoqstvom usledili su bro-

jni komentari da je nesre}an {to nije najpla}eniji fudbaler sveta. U stvari, Portugalac je tek deseti na listi primawa u svetu. Ronaldo je kad se uzmu u obzir i marketin{ki prihodi drugi najpla}eniji fudbaler na svetu, odmah iza Dejvida Bekama, ali je tek na 10. mestu kad je u pitawu zarada od terena. Ronaldo u Realu ima godi{wu platu od 10 miliona evra, {to je dvostruko mawe nego {to ima Samjuel Eto u An`iju, a od wega su pla}eniji i Zlatan Ibrahimovi}, Vejn Runi, Jaja Ture, Serhio Aguero, Didije Drogba, Fernando Tores, Dario Konka i ono {toga sigurno najvi{e boli Lionel Mesi.

Marka navodi da Kristijanova tuga leì delom u novcu, ali da ne moè samo novcem da bude izle~ena. Naime, ~iwenica je da Ronaldo ne èli da prima vi{e samo deset miliona evra godi{we, koliko ima i posrnuli Kaka, ali wega mu~e i druge stvari koje nemaju veze s parama. Na primer, Ronaldo ne ose}a da ga po{tuju u Madridu, onoliko koliko on smatra da je to potrebno. Navodno ose}a da ga saigra~i ne doìvqavaju kao vo|u na terenu i da ne cene dovoqno wegova odricawa i trud koji ulaè za ekipu, ne dopada mu se ni tradicija Real Madrida po kojoj se kapiteni biraju, najvi{e prema staù u timu, a smatra ni da mu kraqevski klub nije dao dovoqnu podr{ku u nameri da vrati titulu najboqeg igra~a Evrope u svoje ruke. Ona je nedavno ponovo pripala igra~u Barselone, samo ovog puta Andresu Inijesti. Ronaldo je {efovima navodno rekao da je dao celog sebe tokom svakog minuta koji je odigrao za klub tokom prethodne tri sezone (150 golova na 149 me~eva), ali da ne èli da trpi vi{e neke stvari. Na zaprepa{}ewe Pereza, pi{e „Marka”, Ronaldo se poàlio da ga ni navija~i Reala ne po{tuju dovoqno. @alio se {to ga navija~i Reala nisu branili i podràli kada su mu suparni~ki zvi`dali, kao i {to ne uzvikuju wegovo ime svaki put kada postigne gol. On tako|e àli {to u Madridu nema odre|ene povlastice koje u svojim klubovima i gradovima imaju najve}e zvezde ostalih evropskih giganata. Sve ovo moè da se posmatra iz dva ugla - da Ronaldo zasluùje boqu platu u Realu, ako recimo Samjuel Eto zara|uje duplo vi{e, odnosno 20 miliona evra, kao i da Portugalac traì svaki na~in da {to pre ode u klub koji }e ga u~initi najpla}enijim fudbalerom dana{wice, a to je verovatno Man~ester siti.

sport

sreda5.septembar2012.

OLIMPIJADA U ISTANBULU

DRUGA SREMSKA LIGA

Ode sa nak pu sti

Do bro je vi} od bra nio pe nal Jedinstvo (R) - Napredak (V) 1:1 (0:0) RU MA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 150, sudija Maksi} (Ogar).Strelci: Rako{ u 71. (iz penala) za Jedinstvo, \a~anin u 60. minutu za Napredak. @uti kartoni: P. Sabo, Joki} (Jedinstvo), M. Dobrojevi} (Napredak). JE DIN STVO: Qubinkovi} 7, Babi} 7, Jovi} 7 (Opa~i} 7), Ninkovi} 7, Joki} 8, Rako{ 9, Savi} 8 (Cviji} 7), P. Sabo 7, Sudar 7 (S. Sabo 7), Boì} 7, Basara 7. NA PRE DAK: M. Dobrojevi} 7, V. Petrovi} 6, P. Petrovi} 6, Jastrebi} 7, âlina 8 (G. Pani} 7), Kula~anin 8, \a~anin 8, Pani} 8, Gali} 7, Novakovi} 6 (N. Petrovi} 7), Bo{wakovi} 8. Stevan Boì} nije uspeo da postigne gol sa penala, golman Milo{ Dobojevi} je wegov {ut sa bele ta~ke odbranio, i doma}ini su ostali bez planirane pobede. B. \or|evi}

Grani~ar - Borac 2:1 (1:0) GRA BOV CI: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 200, sudija Radi} (In|ija).Strelci: Milovanovi} u 4. i Nov~i} u 75. (iz penala) za Grani~ar, M. Joveli} u 72. minutu za Borac. @uti kartoni: Samarxi} (Grani~ar), Kremi}, [kara (Borac).Crveni karton: [umarski (Grani~ar). GRA NI ^AR: Nov~i} 7, Mari} 7, Kosti} 7, Jovi} 7, Jovanovi} 7 (Stojanovi} ), S. \or|i} 7, Karda{ – (Rahar 6), M. \or|i} 7, Samarxi} 7, Lozi} 6, Milovanovi} 7. BO RAC: Jandri} 8, [ar~evi} 7, Mati} 7, [umarski 6, Kremi} 7 ([kara 7, @uni}), @ili} 7, Jovi} 6, R. Male{evi} 7, Talirovi} 7, Z. Male{evi} 6, [panovi} 6 (M. Joveli} 7). Igrao se kvalitetan fudbal, ali mo`e se re}i da je sre}niji tim slavio. R. Me|edovi}

Grani~ar - Dunav 3:1 (1:1) KU ZMIN: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 200, sudija Cveti~anin (Ruma).Strelci: Vasili} u 33, Q.Simi} u 55. i Poli} u 75. za Grani~ar, @eèq u 5. minutu za Dunav. GRA NI ÂR: Stevi} 7, M. Simi} 6, Bosanac 6 (Radulovi} 6), Bogosavqevi} 6, Veselinovi} 8, Pe~enica 7, Luka~ 6, Vukadinovi} 6 (Poli} 7), Makivi} 6 (Danilovi} 7), Vasili} 7, Q. Simi} 7. DU NAV: Jelovac 6, Stevanovi} 6, @eèq 7, Badovinac 6, [kori} 7, Dra~a 6, Najdanovi} 6, Vuka{in 6, @ivkovi} 6, Kiti} 6, Cvi{i} 6. Dva rivala, nikada se do sada nisu susrela, ni u prvenstvenim ni prijateqskim utakmicama, ali odigrali su svoj prvenac u obostrano fer igri. Iako, je gost poveo, doma}in je zasluìo pobedu, jer je celu utakmicu bio boqi rival i stalno je napadao. R. Papri}

Lovac - Jedinstvo (P) 1:0 (0:0) KAR LOV ^I]: Igrali{te Lovca, gledalaca 250, sudija Radivojevi} (Ba~inci).Strelac: Mladen Vuka{inovi} u 54. minutu. @uti kartoni: Ostoji}, @ivanovi} (Lovac), Trumi} (Jedinstvo). LO VAC: Samarxi} 8 (Arsi} ), @ivanovi} 7, Mirko Vuka{inovi} 7, Z. Devrwa 8, Masal 8 (P. ]ali} ), Ostoji} 9, Opa~i} 9 ( Kova~evi}), Bo{kovi} 7, Popovi} 8, A.]ali} 7, Mladen Vuka{inovi} 8. JE DIN STVO: Der 8, G. Petrovi} 7 (Stojanovi} 7), Deni} 7, Simi} 7 (@akula 8), Despotovi} 7 (Trumi} 7), D. Petrovi} 8, Maxar 7, Nasti} 7, Zuber 8, Ivanovi} 8, Crnkovi} 7. Mladen Vuka{inovi} je iskoristio jednu izvanredno uba~enu loptu pred gol gostiju i sa

deset metara je sproveo u mre`u.To je bilo dovoqno za pobedu doma}ina. M. Klin~arevi}

Sloga - Hrtkovci 2:1 (2:0) KR WE [EV CI: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Mari} (Sremska Mitrovica).Strelci: Jovanovi} u 25. i Vuj~i} u 41. za Slogu, a Nikoli} u 61. minutu za Hrtkovce. @uti kartoni: Mar~eti}, Gagi}, Rastovi} (Sloga), Novakl, Savi} (Hrtkovci). SLO GA: \ermanovi} 6, Rastovi} 6, Mar~eti} 7, Beli} 6, \ilas 7 (Jutrovi}), In|i} 6, Jovanovi} 6 (Bo`i~kovi} 6), Radojevi} 7 (Voki} 6), Gagi} 6, Vuj~i} 8, Mirkovi} 6. HRT KOV CI: ^i~a 6, Mandi} 6, Me|ed 6 (Novakovi} 6), [opalovi} 6, Mitrovi} 7, Raji} 7, Brkqa~a 6, Pjevac 7 (A. Savi} 6), Nikoli} 6 (Su{i} 6), Savi} 7, Novak 6. Doma}ini su lako do{li do vo|stva od 2:0, i imali su jo{ nekoliko lepih prilika da udvostru~e rezultat. Kada, su gosti u nastavku smawili vo|stvo doma}ih, bio je to lep gol Nikoli}a iz slobodnog udarca sa oko 20 metara, do kraja susreta bilo je neizvesno ko }e slaviti.Te{kom mukom doma}ini su do{li do pobede. D. Trifunovi}

Sloboda - Budu}nost 4:3 (2:3) [A [IN CI: Igrali{te Slobode, gledalaca 200, sudija Boro|i (Sremska Mitrovica).Strelci: Mijatovi} u 4, Milutinovi} u 42.i 81. i Kulpinac u 63. za Slobodu, a G. Simeunovi} u 11, 16. i 20. minugtu za Budu}nost. @uti kartoni: Kulpinac (Sloboda), Milovanovi}, N. Gruji} (Budu}nost). SLO BO DA: S. Popovi} 7, Petrovi} 8, Stanojevi} 7, Vje{tica 7, Nedeqkovi} 7, Mijatovi} 8 (Damjanovi} 8), Milutinovi} 9 (Milanovi}), ^anaxija 7, Kulpinac 8 (Malenkovi} 8), M. Popovi} 7, Zmijanac 8. BU DU] NOST: Jefti} 8, S. Gruji} 7, Mihailovi} 7 (Stojkovi} 6), N. Gruji} 6, Radosavqevi} 7, Jordanovski – (Jeserti} 7), ^upi} 6, G. Simeunovi} 8, Lazi} 7 (Petrovi} 7), Rogo 7, Milovanovi} 6. Iako, su gosti vodili i sa 3:1, [a{in~ani se ni jednog trenutka nisu predavali, napadali su u talasima i takva se igra isplatila. Pobe|en je iskusni rival.U 42. Milutinovi} je postigao retko lep i efektan gol.Bio je to precizan udarac s 20 metara. S. Nedeqkovi}

Zeka Buquba{a - @elezni~ar 1:1 (0:0) RAV WE: Stadion Zeke Buquba{e, gledalaca 200, sudija

GRA BOV CI: Gra ni ~ar-Bo rac 2:1, KAR LOV ^I]: Lo vac-Je din stvo (P) 1:0, KR WE [EV CI: Slo ga-Hrt kov ci 2:1, RAV WE: Ze ka Bu qu ba {a-@e le zni ~ar 1:1, BE LE GI[: Po du na vac-Na pre dak (P) 3:1, RU MA: Je din stvo-Na pre dak (V) 1:1, KU ZMIN: Gra ni ~arDu nav 3:1, [A [IN CI: Slo bo da-Bu du} nost 4:3. 1. Z. Bu qu ba {a 4 2. Slo bo da 4 3. @e le zni ~ar 4 4. Po du na vac 4 5. Hrt kov ci 4 6. Bu du} nost 4 7. Gra ni ~ar (G) 4 8. Na pre dak (P)4 9. Jed. (R) 4 10. Gra ni ~ar (K) 4 11. Na pre dak (V) 4 12. Lo vac 4 13. Bo rac 4 14. Slo ga 4 15. Jed. (P) 4 16. Du nav 4

3 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0

1 1 1 0 1 1 1 0 2 1 1 0 0 0 2 0

0 10:2 0 11:6 0 5:1 1 14:5 1 8:3 1 9:5 1 5:6 2 6:5 1 2:2 2 7:7 2 4:6 3 3:8 3 2:7 3 2:7 2 0:2 4 2:18

10 10 10 9 7 7 7 6 5 4 4 3 3 3 2 0

Vladi} ([id).Strelci: Martinovi} u 57. za Zeku Buquba{u, Rakar u 89. za @elezni~ar. @uti kartoni: Martinovi}, Kowevi} (Zeka Buquba{a). ZE KA BU QU BA [A: Ivi} 7, Romandi} 7 (Vasi} 7), Kuki} 7, Stankovi} 7, Milo{evi} 7, Kowevi} 7, \onli} 7, \oki} 6 (Savinovi} 7), Martinovi} 9, Belovukovi} 7 (Bude~evi} 7), Zabla}anski 8. @E L E Z NI ^ AR: Straj ni} 7, Bu la to vi} 6, Vu ko brat 6 (Mraovi} 7), Rakar 7 (Cvjetinovi} 6), Jovanovi} 7, Ra{i} 6, Milovanovi} 6, Krqi} 7, Jovi~i} 5 (Vukovi} 6), Ma~ak 6, Pa{i} 7. Iako, su Ravwanci bili boqi tokom cele utakmice, samo jedan kiks doma}e odbrane kada je Rakar sa nekih osam metara postigao izjedna~uju}i gol, ko{tao ih je sigurne pobede. A. Savinovi}

Podunavac - Napredak (P) 3:1 (3:1) BE LE GI[: Stadion Podunavca, gledalaca 250, sudija Rilak (In|ija).Strelci: Luki} u 10. (iz penala), Dobota u 14. i Po po vi} u 24.za Po du na vac, aMarjanovi} u 4. minutu za Napredak. @uti kartoni: Krivo{ija, Popovi}, Grba~i}, Babi} (Po du na vac).Cr ve ni kar ton: Nikoli} (Napredak). PO DU NA VAC: Lakovi} 8 (Tarbuk 8), Krivo{ija 8, Kotur 8, Lep{anovi} 7, Grba~i} 8, Pe{eq 8 (Babi} 8), Gradi} 7, Popovi} 8, Dobrota 8, Vidakovi} 8, Luki} 8 (]irkovi} 8). NA PRE DAK: Nikoli} 5, Baki} 6, Vesi} 6 (Zori} 6), Vukadinovi} 6, Gu`vi} 6, Juri{i} 6 (Be`anovi} 6), Jovanovi} 6, Ninkovi} 6 (Kokanovi} 6), Marjanovi} 6, Kolarov 6, Balaban 6.

OP[TINSKA LIGA–SREMSKA MITROVICA

Pre o kret u na stav ku Planinac - BSK 2:1 (0:1) LE @I MIR: Igrali{te Planinca, gledalaca 100, sudija Stojanovi} (Ma~vanska Mitrovica). Strelci: Gr{i} u 65. i Smiqani} u 80. za Planinac, a Todi} u 30. minutu za BSK. PLA NI NAC: Pej~inovi} 8, J. Stepan~evi} 8, S. Stepan~evi} 8, Andrijevi} 8, Gr{i} 9, Ranki} 7, Smiqani} 8 (@aki}), Maleti} 7, Savi} 8, Mandi} 7, Mi}i} 8 (Stanojevi}). BSK: Pani} 7, Plemi} 7, Kovanxi} 7, L. Jovanovi} 7, Aleksi} 7, Jeremi} 7, Laketi} 7, Maksi} 7, S.Jovanovi}, Sladojevi} 7, Todi} 7. Tek u nastavku, doma}in, je nadigrao odli~nog rivala iz Be{enova. @. [evi}

Napredak - Grgurevci 0:0 [U QAM: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija

dnevnik

LE @I MIR: Pla ni nac-BSK 2:1, [U QAM: Na pre dak-Gr gu rev ci 0:0. Kresojevi} (Be{enovo).@uti kartoni: M. Antoni}, \ur|evi} (Napredak), V. Toma{e vi}, Melenti}, Maksimovi}, M. Toma{evi} (Grgurevci). NA PRE DAK: D. Todorovi} 7, S. Todorovi} 8, Stanimirovi} 7,M. Antoni} 7, D. Antoni} 7, Martinovi} 6, Q. Simi} 7, Savi} 7, Mi{~evi} 6 (\ur|evi} ), Vuleti} 7 (M. Simi} 6), Tadi} 6. GR GU REV CI: Vukovi} 7, Jeremi} 7, Neboj{a Simi} 7, V. Toma{evi} 6, Pani} 6, P. Petkovi} 6, R. Petkovi} 6, Melenti} 7 (Nikola Simi} 6), Nedeqkovi} 6, Maksimovi} 6, M. Toma{evi} 6.

U Istanbulu, na Olimpijadi u {ahu, posle slobodnog dana nastavqene su borbe s razli~itim uspesima. Na{a mu{ka ekipa prema o~ekivawu savladala je slaba{nu Bocuanu maksimalnim rezultatom, ali su se dame duboko spotakle sa Poqakiwama. Ostaje nam, ipak, da se posle ovog kola, spustimo sa oblaka i realno pratimo daqe rezultate. A Poqakiwe su po rejtingu i bile favoriti, mada su na{e dame znale do sada i sa takvima da iza|u na kraj, danas – nisu. Dva derbija, jedan na mu{kom (Rusija – Jermenija) i jedan na `enskom delu Olimpijade (Kina – Rusija), posle velike i uzbudqive borbe zavr{eni su bez odluke.

Va `ni ji re zul ta ti (mu {karci): Rusija – Jermenija 2:2, Azerbejxan – Hrvatska 3:1, Nema~ka – SAD 2:2, ^e{ka – [panija 1,5:2,5, Filipini – Bugarska 2,5:1,5, BIH – Kina 0,5:3,5, Ma|arska – Poqska 3:1, Engleska – Italija 2:2, Crna Gora – Ukrajina 1:3, Indija – Izrael 2:2, Moldavija – Slovenija 3,5:0,5. Sr bi ja – Bo cu a na 4:0 (Ivani{evi} (2645) – Oatlhoce (2267) 1:0, Marku{ (2599) – Boikawo (2037) 1:0, Pe ru no vi} (2614) – Ke to (2133) 1:0, Popovi} (2579) – Gaealaf{ve (2151) 1:0). Plasman: 1-3. Rusija, Jermenija, Azerbejxan 11, 4-8. Kina, Filipini, Ukrajina, Ma|arska, [panija 10, itd. Srbija se nalazi na 26. mestu sa 8 bodova. U na-

rednom kolu Srbija igra sa Egiptom. @enska selekcija: Va`niji rezultati: Kina – Rusija 2:2, Poqska – Srbija 3,5:0,5, Slova~ka – Gruzija 1,5:2,5, Ma|arska – [panija 2:2, Ukrajina – Azerbexan 3,5:0,5, Francuska – Filipini 3:1, ^e{ka – Vijetnam 1:3. Poq ska – Sr bi ja 3,5:0,5 (So}ko (2467) – Bojkovi} (2392) 1:0, Rajli~ (2412) – Manakova (2304) 1:0, Zavadcka (2377) – Stojanovi} (2277) remi, S~epkovska (2375) – Bendera} (2266) 1:0). U narednom kolu Srbija Igra protiv Vijetnama. Plasman: 1-2. Rusija, Poqska 11, 3-7. Kina, Ukrajina, Gruzija, Francuska, Vijetnam 10,8-17. Ma|arska, Gr~ka, Srbija 9, itd. B. Dankovi}

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (PRVI RAZRED)

Obu }a ri kre nu li si lo vi to OFK Kraqevci - Fru{ka gora 0:4 (0:1) KRA Q EV C I: Igra li {te OFK Kra qe va ca, gle da la ca 150, su di ja Ba {i} (Ru ma).Strelci: Cveti~anin u 17, 74. i 83. i An|eli} u 86. minutu. OFK KRA Q EV C I: Mo {i}, Pet ko vi}, Spa so je vi}, Bu}ko, [aganovi}, Stepanovi}, ^vorkov, Tomi}, Gaji}, Dragutinovi}, Milovanovi}. FRU [KA GO RA: Gojkovi}, Bo`i} (Gradi}), \api}, Grubje{i}, Jovi}, ]irkovi} (Borovi}), Jawi}, Mati} (Bome{tar), Cveti~anin, Trnini}, An|eli}. Obu}ari su doma}ine nadigrali u svim elementima igre. [teta je {to su u nekoliko navrata pro ma{i li ideal ne prilike. D. ^u~in

PSK Putinci - Borac 0:0 PU TIN CI: Stadiion PSK Putinaca, gledalaca 150, sudija Kavgi} (Ruma). @uti kartoni: Stojanovi}, V. Mati} (Borac). PSK PU TIN CI: Stankovi}, Alim pi} 7, Gra o vac 6 (Muji} 7), Simonovi} 7, Vojnovi} 7, Gligori} 7, Mihajlovi} 7, Devrwa 6 (Deni} 7), Mati} 5 (D. Miqkovi} 7), S. Miqkovi} 8, Mudri} 7. BO R AC: Mi lan Va si} 9, Milo{ Vasi} 7, Tomi} 7, @ivkovi} 7, Vujaklija 7, Stojanovi} 7, Jovi} 7, M. Mati} 6, Stojkovi} 7, V. Mati} 6, Milenkovi} 7. ^ak 85 minuta doma}in je bio pred go lom Klen ~a na, stvarao {anse, ali rival se uporno branio i na kraju se i odbranio. T. Stani{i}

Mladost - Napredak 0:1 (0:0) BU \A NOV CI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija Stoli} (Ruma).Strelac: Vukoti} u 63. minutu. @uti kartoni: Krivo{i}, Aleksi} (Mladost). MLA D OST: Slep ~e vi} 8, Obradov 7, Krivo{i} 6, Radovi} 7, Ko{uti} 6, Mari} 6 (Qubinkovi} 6), M. Boì~kovi} 6, Aleksi} 7, Vojnovi} 6 (Pod kra jac 6), A{}e ri} 7, Stojanovi} 6. NA PRE DAK: Krni} 7, Vujevi} 6, Ili} 6 (G. Miqkovi} 6), Ili} 6, Graovac 6, Bjeqac 6, Vu~eti} 6, S. Vi{wi} 7 (N. Vi{wi} 6), M. Boì} 6 (N. Boì} 6), Buza{ 6, Vukoti} 6. Gostima iz @arkovca bio je dovoqan samo jedan kontra napad da ostvare pobedu. Vukoti} je jako {utirao s 16 metara i Slep~evi} je bio nemo}an. P. Qubinkovi}

Kru{edol - Sloga 1:0 (0:0) KRU [ E D OL: Igra li {te Kru{edola, gledalaca 50, su-

di ja Stoj ko vi} (Do brin ci).Strelac: Radulovi} u 70. minutu (iz penala). @uti kartoni: S. Bradi}, Qepoja, Baji} (Kru {e dol), Vu~ ko vi}, Popovi}, Tep{i}, Vuji} (Sloga). KRU [E DOL: Pardovicki, Radulovi} 9, @ivi} 7, \oki} 8, Belanovi} 7, Rado{evi} 9, S. Bradi} 7, \. Bradi} 7, Milo{evi} 6 (Krasni}i ), Baji} 7 (Vukojevi} ), Qepoja 7. SLO GA: Ma~ak 9, Kuzmanovi} 8, Popovi} 8, Pupovac 7, @egarac 8, Baki} 7, Cikota 7, Vu~kovi} 7, Q. Vu~kovi} 7, Vuji} 7, Maleti} 6. Qepoja je sru{en sa le|a u kaznenom prostoru gostiju, a Radulovi} je sa bele ta~ke bio do bar re a li za tor.Za slu `e na pobeda doma}ina, mada su i gosti igrali dobro. S. Radulovi}

Fru{kogorac - Sremac (D) 2:1 (0:0) MA LI RA DIN CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, su di ja Qu bin ko vi} (Ruma). Strelci: Curkovii} u

KRU [E DOL: Kru {e dol-Slo ga 1:0, PU TIN CI: PSK Pu tin ci-Bo rac 0:0, MA LI RA DIN CI: Fru {ko go rac-Sre mac (D) 2:1, KRA QEV CI: OFK Kra qev ci-Fru {ka go ra 0:4, BU \A NOV CI: Mla dost-Na pre dak 0:1. 61. i Obrenovi} u 90. za Fru{kogorac, a J. A{}eri} u 70. minutu za Sremac. @uti kartoni: Stepanovi} (Fru{kogorac), Si mi xi}, A. Ra do vac (Sremac). Crveni karton: J. A{}eri} (Sremac). FRU [KO GO RAC: M. Jovanovi} 7, Stojakovi} 6, Obrenovi} 7, Stojkovi} 5, Stepanovi} 6, Baji} 5, @. Jovanovi} 6, Stori} 6 (Popovi} 6), Kadar 7 (Kne `e vi} 6), Mi o ko vi} 6 (Curkovi} 7), ]iri} 6. SRE M AC: M. Ra do vac 7 (Simixi} ), A. Radovac 6, A. Radojev 6, Gagi} 5, Kleverni} 6 (@. Radojev ), Solarevi} 6, Viloti} 6, ^esti} 6, R. A{}eri} 6, J. A{}eri} 6, Dupor 6. Doma}in slab, gosti jo{ slabiji rival. Dobro je {to su bodovi sre}no ostali u Malim Radincima. R. Mio

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA–ISTOK

Kon tra ma do bo do va Jedinstvo Stevi} – Dolovo 1:3 (0:1) KA Â RE VO: Stadion Jedinstva Stevi}, gledalaca 200, sudija: Klepan (Alibunar), strelci: Zlatanovi} u 61. za Jedinstvo Stevi}, a Mladenovi} u 40. Gvozdenovi} u 55. i Stanojevi} u 82. minutu za Dolovo. @uti karto ni: Br ko vi}, Spa skov ski, Okuka, I. Pe{ovski (Jedinstvo Stevi}), Cvetkovi}, Petrovi}, An|elkovi} (Dolovo). Crveni karton: Grubeti}(Dolovo). JE DIN STVO STEVI]: Ristovski 5, Brkovi} 5 (Andreji} ), Mom~ilovi} 6, I. Pe{ovski 5, Spaskovski 5, Spasi} 5 (Atanasov 6), Nestorovski 5, P. Okuka 6, S. Pe{ovski 5, Traj~evski 6, Zlatanovi} 5. DO L O V O: An |el ko vi} 7, Grubeti} 5, \. Hajdukov 6 (N. \or|evi} 6), Milosavqevi} 6, Mladenovi} 7, Petrovi} 7, D. \or|evi} 6, Stanojevi} 7, Cvetkovi} 7, Gvozdenovi} 7, S. Hajdukov 7. U derbiju kola gosti iz Dolova pruìli su borbenu igru i zasluèno odneli bodove iz Ka~areva. Doma}i igra~i jalovim i stihijskim napadima nisu uspeli da ugroze gol gostiju. Prvi pogodak gosti su postigli iz dobrog izvedenog kornera, odbrana doma}eg tima bila stati~na kada je Mladenovi} glavom savladao Ristovskog.

Je din stvo Ste vi} - Do lo vo 1:3, Po be da - Po let 0:2, Bo rac - Uni rea 3:2, Omla di nac (O) Pan ~e vo 10:0, Stre la - Spar tak 1:2, BSK - Mla dost 2:4, Sta ri Ta mi{ - @e le zni ~ar 0:2, Glo gow - Pla vi Du nav 5:0, Pro le ter - Omla di nac (D) 2:3.

1. Do lo vo 2. Spar tak 3. @e le zni ~ar 4. Omlad. (D) 5. Mla dost 6. Jed. Ste vi} 7. Glo gow 8. Oml. (O) 9. Bo rac 10. Pro le ter 11. Uni rea 12. Po be da 13. BSK 14. Pl. Du nav 15. St. Ta mi{ 16. Po let 17. Stre la 18. Pan ~e vo

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 4 4 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0

0 0 0 1 0 1 1 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 1 1 1 2 2 2 2 2 3 3 3 3 1 4

18:4 12:3 8:1 13:6 10:4 14:6 11:6 13:7 11:6 7:8 8:11 2:6 7:13 7:13 2:9 6:14 2:9 1:26

12 12 12 10 9 7 7 6 6 4 4 4 3 3 3 3 0 0

U drugom poluvremenu doma}i igra~i nastavili su sa slabom igrom i uspeli su da golom Zlatanovi}a ostanu u igri. Gosti su se branili i u 68. minuti ostali sa desetoricom na terenu i uspeli su da iskoriste dva kontranapada i golovima Gvozdenovi}a i Stanojevi}a koji je sa 35 metara lobovao doma}eg golmana odnosu bodove. B. St.

SPORT

dnevnik

sreda5.septembar2012.

OP[TINSKA LIGA – [ID

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE – US OPEN

Pri seb ni Bo ban Lu ka~

Ana sprem na da sru {i i Se re nu

Omladinac (M) – Grani~ar 1:0 (0:0) MO LO VIN: Igrali{te Omladinca, gledalaca 50, sudija Grkini} ([id).Strelac: B. Luka~ u 78. minutu. @uti karton: Stanivukovi} (Grani~ar). OMLA DI NAC: Obradov 7, Bukor 7, I. Luka~ 7, Wilican 8, Gwatovi} 7, Valentik 7, Bo`in 7, Ga{i} 7, B. Luka~ 8 (Nikoli} ), Davidovi} 7 (Gruji}), Si~ 7. GRA NI ^AR: Cvijanovi} 8, Kova~evi} 7, D. Jovi} 7, Z. Jovi} 7, Simi} 7, Timarac 7, Stanivukovi} 7, D. Juro{evi} 7, \uki} 7, S. Juro{evi} 7. Gosti doputovali sa samo dest igra~a. I da nije bilo prisebnog Bobana Luka~a, odneli bi bod. On je s 15 metara prizemnim {utem savladao odli~nog Cvijanovi}a. D. Nikoli}

Bratstvo – Jednota 2:2 (2:1) SOT: Igrali{te Bratstva, gledalaca 150, sudija Radin (Ba~inci).Strelci: Vlaisavqevi} u 6. i îpkar u 18. minutu za Bratstvo, a Opa~i} u 15. i Dupaq u 70. minutu za Jednotu. @uti karton: Vlaisavqevi} (Bratstvo). BRAT STVO: Avramovi} 6 (Vitman 6), Ceti} 7, Suboti} 7, Majher 6, âlina 6, îpkar 6, A{ki} 6 (Povaàn 6), Vlaisavqevi} 6 (Grkovac 6), Milanovi} 6, Arsenovi} 6, Dobri} 6. JED NO TA: Panti} 6, Hr~ek 6, Danguzov 6, S. Hr~ek 6, Danilovi} 7, Sla|an 7, Rukavina 7, Opa~i} 7, \ur|evi} 6, Dupaq 7, Kramar 7 (M. Hr~ek, Jovi~i}). Mada je kona~an rezultat realan, ne moè se zanemariti ~iwenica da su doma}ini dva puta vodili. I. Kubik

Fru{kogorac – Borac 3:0 (0:0) KU KU JEV CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Mar~eti} (Gibarac).Strelci: Iliba{i} u 54, Galija{ u 75. i Vojnovi} u 89. minutu. @uti kartoni: Leki}, Jovanovi} (Fru{kogorac).Crveni karton: \ur~i} (Borac).

FRU [KO GO RAC: Brati} 7, Vajagi} 6, Iliba{i} 7, S. Marti} 6, V. Marti} 7, Leki} 6 (R. Vuk{i} ), Jovanovi} 5 (Amanovi}), S. Vuk{i} 6, Zec 7, Golubovi} 6, Galija{ 7 (Vojnovi} 6). BO RAC: \ur~i} 7, Peji} 5, Sarap 6, V.Ore{~anin 5 (Naranxi} ), M. Ore{~anin 6 (@arkovi}), I. Filipovi} 6, Savi} 5, Benkovi} 5, Stoj{i} 6, Krwaji} 5, D. Filipovi} 6. Sve dok je na golu bio \ur~i}, doma}ini nisu mogli posti}i gol. Onda je on intervenisao van 16 metara rukom, a potom zaradio crveni karton. Posle toga doma}ini su do{li do lake pobede. R. Grkavac

Omladinac (B) – Jedinstvo (Q) 0:2 (0:2) BA TROV CI: Igrali{te Omladinca, gledalaca 100, sudija Durakovi} ([id).Strelci: D. Ruman u 14. i Cigankov u 25. minutu. OMLA DI NAC: Pavlovi}, Radosavqevi}, Pani}, Stojakovi} (@. Male{evi}), \urki},

MO RO VI]: Je din stvo–Sin |e li} 0:3, BA ^IN CI: OFK Ba ~in ci–OFK Bin gu la 6:1, KU KU JEV CI: Fru {ko go rac–Bo rac 3:0, BA TROV CI: Omla di nac–Je din stvo (Q) 0:2, BI KI] DO: OFK Bi ki}–Sre mac 5:1, SOT: Brat stvo–Jed no ta 1:1, MO LO VIN: Omla di nac–Gra ni ~ar 1:0. 1. OFK Bi ki} 3 3 0 0 15:1 9 2. Sin |e li} 3 3 0 0 10:2 9 3. Fru {ko g. 3 3 0 0 10:2 9 4. Ba ~in ci 2 2 0 0 8:1 6 5. Omlad. (B) 3 2 0 1 5:3 6 6. Omlad. (M) 3 2 0 1 7:7 6 7. Je din s. (Q) 3 1 0 2 3:4 3 8. Bo rac 2 1 0 1 1:3 3 9. Gra ni ~ar 3 1 0 2 5:8 3 10. Bin gu la 3 1 0 2 3:8 3 11. Brat stvo 3 0 1 2 6:11 1 12. Jed no ta 3 0 1 2 3:11 1 13. Jedins. (M) 3 0 0 3 0:6 0 14. Sre mac 3 0 0 3 2:11 0

Trifkovi}, Ga~i}, A. Boì} (N. Boì}), P. Male{evi} (Bogdanovi}), Manojlovi}, Jarabek. JE DIN STVO: Mrkowi}, [ili, Cigankov, âli}, Tadi}, Pavlovi}, A. Ruman, Radivojevi}, Petrovi}, Mr|anovi}, D. Ruman. P. Male{evi}

Biki} – Sremac 5:1 (3:0) BI KI] DO: Igrali{te OFK Biki}a, gledalaca 150, sudija Vukovac (Vi{wi}evo).Strelci: Bodo u 25, 44. i 53. i Dobri} u 36. i 51. za OFK Biki}, Star~evi} u 78. minutu za Sremac. BI KI]: Bugarski 7, N. Kotarli} 7, Rado{evi} 7, Gledi} 7 (Vu~kovi} 7), Basrak 7 (Ceti} 7), R. Kotarli} 7, Stefan Malivuk 7, Kurbalija 7 (Spasoja Malivuk 7), Vranov 7, Bodo 8, Dobri} 8. SRE MAC: Kotarli} 5, Balo{ 5, Rajkovac 5, Santra~ 5, Jovanovi} 5, R. Ostoji} 6, Milankovi} 6, B. Ostoji} 7, [olaja 5 (Radmanovi} 5), Radosavqevi} 5 (Star~evi} 6), Breki} 5 (Ugrenovi} ). Bodo i Dobri}, da su hteli i bili malo ozbiqniji, mogli su gostima mre`u napuniti do vrha. D. Hnatko

Najboqa srpska teniserka Ana Ivanovi}, nakon plasmana u ~etvrtfinale US opena, odu{evqena je {to je ponovo u svetskom vrhu. Ivanovi}eva je sjajnom igrom u osmini finala eliminisala Cvetanu Pironkovu (6:0, 6:4), a slede}a rivalka }e joj biti Serena Vilijams. - Ako je Serena, tra`i}u osvetu jer sam ovde ve} dva puta gubila od we. Poku{a}u da u`ivam na terenu i da igram najbo-

Ma rej la ko pro tiv Ra o ni }a Britanac Endi Marej lako je izborio plasman u ~etvrtfinale US opena po{to j eliminisao Kana|ani na Mi lo {a Ra o ni }a. Marej je ro|enog Podgori~anina dobio sa 6:4, 6:4, 6:2, a u ~etvrtfinalu }e igrati protiv Hrvata Marina î li }a. Ni î li} ni je imao mno go pro ble ma u osmini finala, sa 7:5, 6:5, 6:0 sa vla dao je Slo va ka Ma ri na Kli à na To ma{ Berdih je u ~etvrtom kolu po be dio Ni ko la sa Al ma gra sa 3:0, po se to vi ma 7:6(4), 6:4, 6:1. U borbi za polufinale Berdih }e igrati protiv Roxera Federera po{to se wegov rival Mardi Fi{ po vu kao sa tur ni ra zbog zdravstvenih problema.

Ana Ivanovi}

qe {to mogu - poru~ila je Ivanovi}eva. Ana je protiv nezgodne Bugarke jo{ jednom potvrdila da je wena forma u uzlaznoj putawi. - Zaista je sjajno ponovo biti u ~etvrtfinalu Gren slema i prvi put u Wujorku. U prvom setu sam odigrala prakti~no bez gre{ke i znala sam da }e u drugom da bude te`e. Ipak, uspela sam da dobijem me~ i veoma sam

zadovoqna - izjavila je Ivanovi}eva. Ona je dodala da su joj posledwe ~etiri godine bile veoma te{ke, prvenstveno zbog problema sa povredama. - @elim da u`ivam u ovom trenutku, da budem sre}na. Kada je u pitawu povratak posle povreda bilo je mnogo uspona i padova, pre svega jer je te{ko da bude{ konstantan, da igra{ dobro u konti-

nuitetu i to mi je najvi{e nedostajalo - priznala je Ivanovi}eva. Vilijamsova je u osmini finala dobila Andreu Hlava~kovu sa dva puta po 6:0. - Igram iz me~a u me~ sve boqe - rekla je posle me~a Serena Vilijams. - Uverena sam da }u i u Wujorku sti}i do finala. Znam da Ana igra mnogo boqe nego ranije, ali sam ipak ja ta koja se pita.

Jedinstvo (M) – Sin|eli} 0:3 (0:1) MO RO VI]: Stadion Jedinstva, gledalaca 150, sudija Stanivukovi} (Erdevik).Strelci: V. Mileti}, T. Mileti} i Savi}. JE DIN STVO: Luki}, Simi}, Lu`aji}, Maovac, M. Boji}, Aramba{i}, Adamec (A. Boji}), Markovi}, Vucowa, Bekerek, Kalaba (Anti}uk). SIN \E LI]: Jak{i}, Damjanovi}, Stojanovi}, Kova~evi}, Geordini, Vudrak, Savi}, V. Mileti}, Stojakovi} (T. Mileti}), Vezirovi} ([arac), Gubi} (M. Savi}). I. Popovi}

NO LE OR GA NI ZU JE DO BRO TVOR NU VE ^E RU ZA PO MO] DE CI U SR BI JI: Naj bo qi srp ski te ni ser No vak \o ko vi}, u ime svo je fon da ci je, or ga ni zo va }e 12. sep tem bra u Wu jor ku pr vu do bro tvor nu ve ~e ru po sve }e nu de ci i po boq {a wu uslo va wi ho vog obra zo va wa i od ra sta wa u Sr bi ji. Tri da na po za vr {et ku US ope na, \o ko vi}, kao po ~a sni pred se da va ju }i, bi }e do ma }in ovog zna ~aj nog do ga |a ja i ve ~e re, na ko joj }e bi ti pri re |e na hu ma ni tar na auk ci ja. Po red \o ko vi ca, kao osni va ~a, po ~a snog pred se da va ju }eg i am ba sa do ra Unicefa u~e stvo va }e i ho li vud ski glu mac En di Gar si ja, svet ski top mo del Awa Ru bik, ~u ve na kre a tor ka Do na Ka ran, film ski pro du cent Mi lu tin Get sbi, po slov ni mag nat Ro nald Barkl, dok su do la zak na ja vi li i kre a tor To mi Hil fi ger sa su pru gom Di Okle po, ured ni ca „Vo ga” Ana Vin tur i dru ge po zna te li~ no sti.

OFK Ba~inci – OFK Bingula 6:1 (4:0) BA ÎN CI: Stadion „]irin rit“, gledalaca 100, sudija Pendo (Erdevik). Strelci: Blaànovi} u 2, Cuper u 27, Ili} u 30, 35. i 90. i Milinkovi} u 82. za OFK Ba~ince, a N. Rai} u 55. minutu za OFK Bingulu. OFK BA ÎN CI: Barjaktarevi} 7, Junuzovi} 7, Mili} 7, Maro{i~evi} 7 (Xuwa 7), Gruji~i} 7, Ili} 9 (Milovanovi} 7), Kalini} 7 (Trbi} 7), Blaànovi} 7, Milinkovi} 7, Meni~anin 7, Cuper 7. OFK BIN GU LA: Petkovi} 8, Kora} 7, N. Rai} 6, ]osi} 7, Cerovski 6, Farka{ 6, Lovas 7, Rami} 6, Stambolija 6, Rudi} 6, J.Rai} 6. Fizi~ki ja~i Ba~in~ani su prosto pregazili goste iz Bingule. Mogli su dobiti ovu utakmicu, sa mogo ubedqivijim rezultatom. Z. Lazarov

OD I G RAN FI N AL N I MA S TERS TUR N IR PR V EN S TVA SR B I J E U BI^ VO LE JU: Isi do ra Egi} i Alek san dra Fraj to vi} i Ste fan Ba sta i Igor Te {i} po b ed n i c i su Fi n al n og tur n i r a @VIP bi~ Ma sters – Pr ven stva Sr bi je u od boj ci na pe sku“, igran na Adi Ci gan li ji u Be o gra du, a Isi do ra Egi} i Alek san dra Fraj to vi} i Si ni {a An to ni} i Mar ko Ga le {ev pr va ci su Sr bi je u ukup nom pla sma -

nu. Alek san dra Fraj to vi} i Si ni {a An to ni} su pro gla {e ni za „Kra qi cu i Kra qa pla `e“ u 2012. go di ni. Egi} i Fraj to vi} su u fi na lu u `en skoj kon ku ren ci ji sa vla da le Na ta {u [e va ri ku i Ni nu [ka ri} sa 2:1, po se to vi ma 21:11, 18:21 i 15:13. Tre }e me sto su osvo ji le Mi le na Ma ti} i Bran ka Me dan, ko je su u me ~u za bron za nu me da qu bi le bo qe od Qi qa ne Sto ja no vi} i Mir ja ne Ko mle -

no vi} sa 2:1, po se to vi ma 21:13, 14:21 i 15:9. U kon ku ren ci ji od boj ka {a, Ste fan Ba sta i Igor Te {i} su u fi na lu po be di li ovo go di {we pr va ke Sr bi je, Si ni {u An to ni }a i Mar ka Ga le {e va sa 2:0, po se to vi ma 21:16 i 21:15. Ne nad Ta ti} i Ne nad Si me u no vi} su osvo ji li tre }e me sto, po be dom nad Mi qa nom Ki ko vi }em i Mar kom Ni ko li }em sa 2:0, po se to vi ma 21:17 i 21:9.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda5.septembar2012.

LI GE VOJ VO DI NE BA^ KA LI GA Re zul ta ti 7. ko la: Voj vo di na (No vi Sad) - Pri gre vi ca 6,5:1,5, Sr bo bran - Adi ce (No vi Sad) 3,5:4,5, Her ce go vac (Gaj do bra) Pa no ni ja 5,5:2,5, Rad ni~ ki (Baj mok) - Sen ta 3:5, Omla di nac Ku cu ra - BT[K (Ba~ ka To po la) 4:4, Ba~ ka Pa lan ka - Vul kan Pro tek tor (Apa tin) 6:2. Pla sman: 1. Voj vo di na 21 (41,5), 2. Her ce go vac 18 (36,5), 3. Adi ce 15(33,5), 4. Sen ta 15 (31,5), 5. Sr bo bran 13 (34,5), 6. Omla di nac 9 (27), 7. Ba~ ka Pa lan ka 9 (26,5), 8. Pri gre vi ca 5 (23), 9-10. Vul kan Pro tek tor, BT[K 5 (21), 11. Rad ni~ ki 4 (24,5), 12. Pa no ni ja 1 (15,5).

BA NAT SKA LI GA Re zul ta ti 7. ko la: Slo ga (Plan di {te) - Pro le ter (^o ka) 3:5, Ru san da (Me len ci) – Ko va ~i ca 4,5:3,5, Naf ta gas 2 (Ele mir) – PA[K (Pan ~e vo) 4,5:3,5, Na pre dak (^e ste reg) - Ali bu nar 4,5:3,5, “Bo ra Iv kov” (Ba nat sko No vo Se lo) – Bi le }a nin (Se ~aw) 4:4, “Bo ra Ko sti}” (Vr {ac) – “Ba ta ]o si}” (Opo vo) 3,5:4,5. Pla sman: 1. “Ba ta ]o si}” 21 (37,5), 2. “Bo ra Ko stic” 18 (37,5), 3. PA[K13 (32), 4. Bi le }a nin 12 (29,5), 5. Ali bu nar 10 (29,5), 6. Pro le ter 9 (24,5), 7. “Bo ra Iv kov” 8 (27), 8. Ru san da 8 (26,5), 9. Na pre dak 7 (25), 10. Naf ta gas 5 (22,5), 11. Ko va ~i ca 3 (24,5), 12. Slo ga 2 (20).

SREM SKA LI GA Re zul ta ti 7. ko la: Haj duk (Be {ka) – “Car Uro{“ (Ja zak) 4:4, Ba no {tor - Slo ga (In |i ja) 5,5:2,5, LSK (La }a rak) - Ce ment (Be o ~in) 4:4, Sre mac (Voj ka) Bo rac (Ve li ki Ra din ci) 5:3, Sta ra Pa zo va 2 - Ba nov ci Du nav 3:5, Rad ni~ ki ([id) slo bo dan.. Pla sman: 1. Ba nov ci Du nav 18 (33 (+), 2. “Car Uro{“ 12 (31,5(+), 3. Haj duk 11 (26), 4. Ce ment 11 (24,5), 5. Sre mac 10 (22,5), 6. Sta ra Pa zo va (2) 9 (27,5(+), 7. Rad ni~ ki 8 (25), 8. Bo rac 5 (25,5(+), 9. LSK 5 (24), 10. Ba no {tor 5 (22,5), 11. Slo ga 1 (18).

SE VER NO BA NAT SKA LI GA Re zul ta ti 7. ko la: Rad ni~ ki (Ki kin da) - 2. Ok to bar (Ku ma ne) 3:5, Mla dost (Lu ki }e vo) – Bu du} nost (Srp ska Cr wa) 4:4, Je din stvo (E~ ka) - Kra ji na (Kra ji {nik) 2:6, Le hel (Mu `qa) – Zla ti ca 7:1, Mla dost (Bo ~ar) - No vi Kne `e vac 5,5:2,5, Pro le ter (Zre wa nin) - Mla dost (Ba nat ski De spo to vac) 4:4. Pla sman: 1. Kra ji na 21 (42,5), 2. Le hel 16 (37,5), 3. Mla dost (Bo ~ar) 13 (32,5), 4. 2. Ok to bar 13 (30,5), 5. Mla dost (Ban. De spo to vac) 10 (30,5), 6. Mla dost (Lu ki }e vo) 9 (25), 7. No vi Kne `e vac 9 (23,5), 8. Pro le ter 8 (27), 9. Rad ni~ ki 6 (28,5), 10. Bu du} nost Srp ska Cr wa 6 (24,5), 11. Zla ti ca 5 (20), 12. Je din stvo 1 (14).

ML SOM BOR Re z ul t a t i 6. ko l a: Po l et (Ras ti na) – Po let (Ka ra vu ko vo) 3,5:4,5, “Bo go qub Mi haj lo vi}” (Sta ni {i}) – Ba~ ki Breg 4:4, Le me{ (Sve to zar Mi le ti}) – Li par 5:3, Alek sa San tic – Ka ra vu ko vo 3:5, Si vac (2) - Ra van grad ske aj ku le (Som bor) 1,5:6,5. Pla sman: 1. Ra van grad ske aj ku le 16 (34), 2. Ka ra vu ko vo 16 (29,5), 3. Po let (Ka ra vu ko vo) 11 (24), 4. Po l et (Ras t i n a) 10 (26,5), 5. Si vac (2) 9 (21), 6. Li par 7 (26), 7. “Bo go qub Mi haj lo vi}” 7 (24,5), 8. Alek sa [an ti} 4 (21,5), 9. Le me{ 4 (17), 10. Ba~ ki Breg 1 (16).

BR ZO PO TE ZNI IN TER VJU: MI LO RAD LA ZI], DI REK TOR N[K-a

Na pad na dve ti tu le [a hov ski klub N[K DDOR iz No vog Sa da }e ove go di ne bra ni ti dve ti tu le, pr ven stvo i kup. Pred no vu se zo nu raz go va ra mo s di rek to rom naj ja ~eg srp skog klu ba, Mi lo ra dom La zi }em. Go spo di ne La zi }u, {ah je, po ka za lo se to kroz po sled wa dva ve ka, naj jef ti ni ja ma sov na kul tur na ma ni fe sta ci ja ko ja za o ku pqa ve }i broj qu di ne go ijed na dru ga igra. Za mo li la bih Vas da za ~i ta o ce “:Dnev ni ko vog {a ha sre dom” ka è te re~dve o {a hu, pre sve ga, o pred sto je }em u~e {}u va {eg klu ba u Pr voj ekip noj mu {koj i èn skoj li gi Sr bi je. - No vo sad ski {a hov ski klub DDOR, kao ak tu el ni {am pion Sr bi je i osva ja~ Ku pa Sr bi je, i ove go di ne u Pr voj li gi ima naj vi {e am bi ci je. Ciq je da se po ku {a od bra ni ti {am pi on ska ti tu la, {to sko ro ni jed nom klu bu ni je us pe lo u na {em {a hu. Ove go di ne za da tak }e bi ti znat no te ì, jer su se na {i glav ni ri va li oset no po ja ~a li, pre svih [K “Vo do vod” iz Kra gu jev ca, ali mi ve ru je mo u kva li tet i vo qu na {ih ve le maj sto ra i o~e ku je mo ne iz ve snu bor bu i us pe {an na stup. To }e po ku {a ti da ostva re - ve le maj sto ri: Ro bert Mar ku{, Du {an Po po vi}, Dra gan [o lak, Alek san dar Ko va ~e vi}, Bo jan Vu~ ko vi}, Pe tar Po po vi}, Mi ro qub La zi} i in ter maj stor Si ni {a [a ri}, uz ka pi te na Mi o dra ga Jev ti }a - ka è La zi}. - Po sle du go go di na, na{ klub ima i pr vo li ga {ku eki pu u

D. M. [amrovski 1928. Di ja gram: be li - Kd4, Dd1, Tc7, Te7, Sd8, pe {ak d3; cr ni – Kd6, Ta7, Tg7, Lg2, Sd5, pe {a ci: c4, e4. Re {e we pro ble ma br.404 (Di mi tri Ca se co, Ap pren ti Sor ci er, 1992.) sa po zi ci jom: be li - Kc4, Th2, Ld3, Le3; cr ni – Kd1, pe {ak d2; je 1.Kb3! Na 1…Ke1 sle di 2.Th1 mat. Na 1…e1D (T,L) sle di 2.Lc2 mat. Na 1…e1S sle di 2.Le2 mat.

Mi lo rad La zi}

dr `i sta uts sta bil nog pr vo li ga {a i da uz dru ge no vo sad ske klu bo ve ko ji ga je `en ski {ah, po no vo do |e mo do autent ni~ nih no vo sad skih vr hun skih {a hist ki wa, kao {to to ima mo u mu {koj kon ku ren ci ji. Eki pu }e ~i ni ti: Da ni je la Gru ji}, Iva na [enk, Je le na Mi li vo je vi}, Ana Axi} i Ve ro ni ka [naj der. [ta mi sli te o sta wu u ko jem se na la zi na{ {ah da nas? - Te {ko je ukrat ko re }i ne {to o sta wu u na {em {a hu. Re -

KA DET SKA OLIM PI JA DA

Vu ~i ni} naj bo qi U sen ci 40. {a hov ske olim pi ja de u Is tan bu lu se odr à va i Ka det ska olim pi ja da (do 16 go di na). Po sle 6 od i gra nih ko la Sr bi ja se na la zi na sed mom me stu sa 8 bo do va. U~e stvu je 40 dr à va a na {i su po rej tin gu svr sta ni na ~e tvr tu po zi ci ju. Po ~e li su na {i omla din ci sjaj no po be dom pro tiv Dan ske 3,5:0,5, za tim je u dru gom ko lu za be le è na po be da pro tiv Mol da vi je 3:1.U tre }em ko lu po raz od Ru si je 1,5:2,5 ni je nas omeo da za be le -

`i mo i tre }u po be du, ovog pu ta pro tiv do ma }i na, sa 3:1. On da su usle di la dva ne re {e na re zul ta ta: po vo qan pro tiv Jer me ni je, ali raz o ~a ra vu ju }i pro tiv Li tva ni je ko ji nas je uda qio od bor be za me da qe jer u na red nom ko lu igra mo pro tiv fa vo ri zo va ne eki pe Ira na. Za Sr bi ju na stu pa ju: 1. No vak ^a bar ka pa 3 (iz 6 par ti ja), 2. Fi lip Ku mi} 2 (4), 3. Ni ko la Ra do va no vi} 1,5 (4), 4. Goj ko Vu ~i ni} 5,5 (6), 5.Pa vle Di mi} 3 (4).

REJ TING LI STA

Kar lsen na ~e lu Ob ja vqe na je rej ting li sta FI DE za ep tem bar. Evo 20 naj ja ~ih ~a hi sta pre ma rej tin gu: 1. Mag nus Kar slen 2843, 2. Le von Aro wan 2815, 3. Vla di mir Kram nik 2797, 4.Tej mur Ra xa bov 2788, 5. Hi ka ru Na ka mu ra 2783, 6.Vi {va na tan Anand 2780, 7.Ser gej Kar ja kin 2778, 8. Fa bi a no Ka ru a na 2773, 9. Va si lij Ivan ~uk 2769, 10. Alek san der Mo ro ze vi~ 2758, 11. Alek san der Gri {~uk 2754, 12. Ve se lin To pa lov 2752, 13. Pe ter Svi dler 2747, 14. Ga ta Kam ski 2746, 15. Hao Vang 2742, 16. Bo ris Geq fand 2738, 17.Vu gar Ga {i mov 2737, 18. Pe ter Le ko 2737, 19. Ba dur Xo ba va 2734,20. Ani{ Gi ri 2730.

PRO BLEM BR. 405

Be li da je mat u dva po te za

`en skoj kon ku ren ci ji, {to je ta ko |e ve li ka ret kost u na {em {a hu. Ima mo vr lo mla du eki pu i is ti ~i mo da su na {e igra ~i ce, osim ma le Ane, fa kul tet ski obra zo va ne i {ah im ni je pro fe si o nal no opre de le we, {to je i lo gi~ no u uslo vi ma u ko ji ma se na la ze {a hi sti i wi ho va eg zi sten ci ja. Ciq nam je uz po ja ~a we (mla da ma |ar ska ve le maj stor ka Ve ro ni ka [naj der) da ova mla da eki pa u pr vo vre me za -

Mag nus Kar lsen

Evo i pre gle da rej ting li ste srp skih {a hi sta: Mu {kar ci: 1. Ivan Iva ni {e vi} 2645, 2. Mi lo{ Pe ru no vi} 2614, 3.Ro bert Mar ku{ 2605, 4. Bo jan Vu~ ko vi} 2604, 5. Du {an Po po vi} 2583, 6. Mi haj lo Sto ja no vi} 2572, 7. Bran ko Da mqa no vi} 2572, 8. Qu bo mir Qu bo je vi} 2571, 9. Igor Mi la di no vi} 2554, 10. Alek san dar Ko va ~e vi} 2549, 11. Alek sa Stri ko vi} 2539, 12. Ni ko la Se dlak 2538, 13. Mi lo{ Po po vi} 2531, 14.Mi o drag Sa vi} 2531, 15. Bran ko Ta di} 2525, 16. Mi lo{ Ro ga no vi} 2518, 17. Mi {a Pap 2513, 18. Skav {a Bre -

wo 2512, 19. Si ni {a Dra ì} 2511, 20. Ali ja Mu ra to vi} 2505. @e ne: 1. Na ta {a Boj ko vi} 2392, 2. Ali sa Ma ri} 2387, 3. Sve tla na Prud wi ko va 2349, 4. Ma ri ja Ma na ko va 2304, 5. Ma ri ja Ra ki} 2300, 6. Jor dan ka Be li} 2298, 7. Mir ja na Ma ri} 2276, 8. Ana Ben de ra} 2266, 9. An |e li ja Sto ja no vi} 2263, 10. Iri na ô qu {ki na 2260, 11. Gor da na Mar ko vi} 2257, 12. Da ni je la Fon Van toh-Re kov ski 2245, 13. Mi le na Br ~i} 2244, 14. Sa wa Vuk sa no vi} 2234, 15. Jo va na Eri} 2230, 16. Su za na Mak si mo vi} 2223, 17. Ve ri ca Ne deq ko vi} 2215, 18. Na ta {a Stri àk 2197, 19. Sta ka Iv ko vi} 2195, 20. Ma ri ja Pe tro vi} 2190. Omla din ci: 1. Alek san dar In |i} 2494, 2. La zar Ne sto ro vi} 2384, 3. Mar ko Ne ne zi} 2345, 4. Vla di mir Lu ko vi} 2337, 5. La zar Ra du si no vi} 2326, 7. Ste fan Mla de no vi} 2264, 8. Rad mi lo Di mi tri je vi} 2256, 9. No vak â bar ka pa 2255, 10. Vla dan De sni ca 2236, 11. De jan @iv ko vi} 2235, 12. Jo va na Eri} 2230, 13. Uro{ Cve ta no vi} 2229, 14. Fi lip Ku mi} 2223, 15. Mi lan Za ji} 2212, 16. Nem wa @iv ko vi} 2212, 17. Goj ko Vu ~i ni} 2205, 18. Bo jan Jo va no vi} 2205, 19. Mi lo je Rat ko vi} 2202, 20. Ni ko la Ra do va no vi} 2016. Omla din ke: 1. Jo va na Eri} 2230, 2. An drea Vin ce 2130, 3. Le na Mi la di no vi} 2112, 4. Bar ba ra Di zda re vi} 2016, 5. Bog da na Non ko vi} 1996, 6. Mi la @ar ko vi} 1993, 7. Ste fa na Mi lu ti no vi} 1981, 8. Ade la Ve li ki} 1972, 9. Ma ja Mi la no vi} 1971, 10. Kse ni ja To min 1934, 11. Ana sta si ja Pa ni} 1933, 12. Mi li ca Mi lo sa vqe vi} 1926, 13. Da ni je la Pe tro vi} 1918, 14. Ma ri ca Mi lo va no vi} 1901, 17. Sve tla na Sto ja di nov 1881, 18. Je le na Ne deq ko vi} 1861, 19. Jo va na Vu~ ko vi} 1856, 20. Na ta {a Ko ro bqa no vi} 1839.

zul ta ti na me |u na rod nom pla nu sve go vo re, a wih ne ma. Na dam se da }e `en ska re pre zen ta ci ja us pe ti da u~i ni ne {to vi {e na te ku }oj Olim pi ja di. Osim objektvnih okol no sti ma (ne ko mer ci ja lan sport, hro ni ~an pro blem za obez be |e we ma te ri jal nih sred sta va...) na{ {ah je op te re }en broj nim su bjek tiv nim sla bo sti ma. Pro pu {te no je do sta {an si, i po tro {e no uza lud mno go ene ri je i en tu zi ja zma od stra ne na {ih vr hun skih klu bo va i igra ~a. Po sle po sled we ak ci je pre re gi sta ci je sport skih or ga ni za ci ja, do no {e we no vog Za ko na o spor tu (ko ji uz gred mo ra ubu du }e bi ti pri la go dqi vi ji ma lim spor to vi ma), po sto ji {an sa da se ne {to u or ga ni za ci o nom smi slu una pre di, ali li~ no ni sam op ti mi sta, jer kroz sve ove go di ne ba vqe wa {a hov skom pro ble ma ti kom, ~i ni mi se da u {a hu ima sve ma we me sta i uslo va za vr hun ske igra ~e i klu bo ve. Svim {a hi sti ma je dra go da je no va mi ni star ska spor ta upra vo na {a pro sla vqe na {a hist ki wa Ali sa Ma ri} i ve ro vat no se mno go i od we o~e ku je, ali mo ra mo bi ti sve sni da ni ona ne }e mo }i ni {ta sa ma da u~i ni ni za sport ni u okvi ru spor ta za {ah, ako oni osnov ni no si o ci spor ta u na {oj ze mqi svoj ski ne “za su ~u ru ka ve” i po mog nu i {a hu i dr `av nim in sti tu ci ja ma da una pre de uslo ve za rad {a hov skih or ga ni za ci ja za kqu ~u je di rek tor N[K-a. Sta ni sla va Ne deq ko vi}

JU @NO BA NAT SKA LI GA Gru pa Pan ~e vo Re zul ta ti 5. ko la: Je din stvo (Ka ~a re vo) - Spar tak (De be qa ~a) 6:0, Bo rac (Star ~e vo) – Rad ni~ ki (Ko vin) 1:7, Bu du} nost – Ba va ni {te 8:0, Gaj slo bo dan. Pla sman: 1. Je din stvo 11 (27(+), 2. Bu du} nost 10 (26,5), 3. Rad ni~ ki 10 (22), 4. Gaj 6 (14), 5. Spar tak 3 (12,5), 6. Bo rac 3 (11), 7. Ba va ni ste 0 (5(+).

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Su ro vi Le von Na Olim pi ja di ni {ta no vo. Ru si ja, Jer me ni ja, Azer bej xan, u bor bi za me da qe, na {i u bor bi sa so bom, ali to je ne ka dru ga pri ~a. Jer me ni ja je u pe tom ko lu, po sle po be de nad Ukra ji nom, iz bi la na pr vo me sto. Aro wan je do bio kqu~ nu par ti ju pro tiv Ivan ~u ka. Sa Ru si ma u {e stom ko lu lo mi }e se zla to.

Aro wan – Ivan ~uk (E15) 1.Sf3 Sf6 2.c4 e6 3.d4 b6 4.g3 La6 5.b3 Lb4+ 6.Ld2 Le7 7.Sc3 Lb7 Ma lo re dak po tez ko ji ci qa ka bu du }oj ro ka di be log. 8.Lg2 0-0 9.0-0 Sa6 (9...d5 je ve r o v at n o mno g o lo g i~ ni j e.) 10.d5!? No vi po tez, ali na rav no ide ja je po zna ta iz Da mi ne in dij ke. Za `r tvu pe {a ka be l i do b i j a pro s tor sa ide jom da, ka sni je, u igri, po vra t i pe { a k a. Ako bu d e u sta wu da us po sta vi jak cen tar, bi }e bo qi. Igra se vr ti ug kav nom na utvr |i va wu pod ko jim }e okol no sti ma cr ni vra ti ti pe {a ka. 10...e:d5 11.Sd4 Lc5 (11...c6 12.c:d5 c:d5 13.Lf4+/= ne li ~i ba{ na ne ku ve se lu po zi ci ju za cr nog. Ako sa da vra ti pe {a ka kao kom pen za ci ju ima }e izo lo va nog pro tiv ni~ kog pe {a ka.) 12.Sc2 c6 13.c:d5 c:d5 14.Lg5 Sc7 Be li ne bi tre ba lo da od i gra is hi tre no. Ako sa da uzme pe {a ka po zi ci ja bi bi la iz jed na ~e na. Ali, ko je ika da ~uo da je Le von is hi tren? 15.Se3 (15.S:d5 Sc:d5 16.L:f6 D:f6 17.L:d5 L:d5 (17...Lc6!?= Par cr nih lo va ca kom pen zu ju sla bost na d7. Be le `i mo, ta ko |e, ko li ko je sna `an lo vac na c5.) 18.D:d5 Db2=) 15...d4?!

Gru pa Vr {ac Re zul ta ti 5. ko la: Be la Cr kva – Gre be nac 5,5:2,5, ^o kot (Gu du ri ca) - Ba na tul (Lo kve) 2,5:5,5, Agro ste pa - Uni rea (Ri ti {e vo) 4,5:3,5, O[K Vr {ac – Iz bi {te 2:6. Pla sman: 1. Uni rea 12 (26), 2. Be la Cr kva 12 (24), 3. Agro ste pa 12 (23,5), 4. ^o kot 7 (19,5), 5. Ba na tul 7 (19), 6. Izbi{te 5 (21), 7. Gre be nac 3 (17), 8. O[K Vr {ac 0 (9).

SE VER NO BA^ KA LI GA Re zul ta ti 7. ko la: Haj duk (Ku la) - @ed nik (Sta ri @ed nik) 5,5:2,5, Po let (Ras ti na) - Bez dan 4:4, “@a ki Jo zef” (Sta ra Mo ra vi ca) – “Mi lo{ Ra ki}” (Rat ko vo) 5,5:2,5, “Mi qo Vu jo vi}” (Cr ven ka) - Mla dost (Oxa ci) 6:2, Ada - Elek tro voj vo di na (Su bo ti ca) 4:4, Si vac – Po ti sje (Ka wi `a) 5:3. Pla sman: 1.Si vac 19 (39,5), 2. “Mi qo Vu jo vi}” 16 (31,5), 3. Bez dan 15 (30,5), 4. “@a ki Jo zef” 11 (30), 5. Haj duk 10 (30,5), 6. Mla dost 9 (29), 7. Po let 9 (27,5), 8. Ada 8 (24), 9. Elek tro voj vo di na 6 (28), 10. Po ti sje 5 (23,5), 11. “Mi lo{ Ra ki}” 4 (24), 12. @ed nik 1 (18).

JU @NO BA^ KA LI GA Re zul ta ti 7. ko la: “Mi hail Taq” (Ve ter nik) – Bu du} nost (Na daq) 3:5, Haj duk (^u rug) - Bu ba ma ra (No vi Sad) 3:5, Mla de no vo – Vr bas 3:5, Su tje ska (Ba~ ko Do bro Po qe) - Te me rin 4:4, Ti tel – [K “64” (No vi Sad) 5,5:2,5, An pa san (No vi Sad) - Zma je vo 3:5. Pla sman: 1. Vr bas 19 (34,5), 2. Bu ba ma ra 18 (38), 3. An pa san 16 (35,5), 4. Ti tel 15 (35,5), 5. Te me rin 11 (31), 6. Zma je vo 10 (27), 7. Su tje ska 8 (29,5), 8. [K “64” 7 (23,5), 9. Mla de no vo 7 (21,5), 10. “Mi hail Taq” 3 (23), 11. Haj duk 3 (20), 12. Bu du} nost 3 (17).

Le v on su r o v o ka ` wa v a ova kvu gre {ku. Na pr vi po gled, ~i ni se kao da je ovo in te re san tan na sta vak ko ji }e bi ti ve o ma pro ble ma ti ~an, ali Le von jed no stav no po ka zu je da on mo è da kon tro li {e sve kom pli ka ci je i do b i j e zna ~ aj n u pred n ost (15...L:e3!? 6.L:e3 (16.f:e3!? je za ni mqi vo, ali to ni je ono {to bi se okva li fi ko va lo kao ra ci o nal no igra we {a ha.) 16...Se4 i pse u do ak tiv nost cr nog mo ` e na dok n a d i t i we g o v u lu d a~ k i lo {u struk tu ru, ali bi bi lo ne hu ma no da se ta ko ra sta ne sa bi sku pom (ma la igra re ~i: bi skup je na ziv za lov ca u en gle skom je zi ku). 16.L:b7 Tb8 (16...d:e3 17.f:e3! Tb8 18.L:f6 g:f6 19.Lg2 L:e3+ 20.Kh1 je vr l o ja s na pred n ost za be l og. 17.Sg4! Pat w e po ~ i w u. Struk t u r a cr n og je po p u c a la. 17...d:c3 18.L:f6 g:f6 19.Le4 d5 20.Lc2 Uz n a p re do v a n i pe { ak na c3 mo ` e da iz g le d a ve o m a opa s no, ali to ni j e ni { ta u po r e | e w u sa pret w a m a na kra q e v om kri l u. Na i z g led ne v in po lo ` aj be l e da m e na d3 mo è da re { i par t i j u na li c u me s ta. 20…f5 21.Sh6+! (21.L:f5 Dg5 22.Dd3 h5 uni {ta va ko or di na ci ju be lih fi gu ra. Lo vac tre ba da ide iza kra qi ce! 21...Kh8 22.S:f5 Df6 23.a3 Da li sam po me nuo da pr va ta bla Jer me ni je ni {ta ne ra di u ùr bi? 23...a5 24.Dd3 Tg8

25.b4! Iz ne na |u ju }e ubi stve ni uda rac do la zi s da mi ne stra ne. Be li pre u zi ma pred nost otvo re nih li ni ja da is po ru ~i ne po bit ne pret we. 25...a:b4 26.a:b4 L:b4 27.Ta7 Se6 28.Se7 To je sa mo jed na iz me na, na pad se sna `no na sta vqa. 28...Dg7 (28...Tg7 29.S:d5 gu bi fi gu ru.) 29.S:g8 K:g8 30.D:d5 Po sle raz me ne osta la je tor ta. Fi ni{ je ve o ma pri ja tan. 30...Lc5 31.e3 b5 32.Ta8 T:a8 33.D:a8+ Df8 34.De4 Dh6 35.Ta1 b4 36.Ta5 Lf8 37.Dg4+ Dg7 38.Dh4 h6 39.Ta8 Sc7 U su {ti ni sve do bi ja. Jed no stav no Tc8 stva ra pre vi {e pret wi. Ali Le von od mah re {a va stvar!

40.T:f8+! D:f8 41.Dg4+ Kh8 42.Df5 I cr ni ne mo `e da spre ~i lov ca da da mat. Pri ja tan fi ni{ igre ko ju je Aro wan od i grao sa vr {e no. We go vo maj stor stvo u po zi ci ji je van sva ke sum we. 1:0 Komentar: A. Ra mi rez *** Du go vre me na je tre ba lo na {im se lek to ri ma da u eki pu uvr ste Ma ri ju Ma na ko vu. Naj zad je Igor Mi la di no vi} (i Sa vez) pre lo mio i even tu al ni (ne)uspeh sta vio iz nad put nih tro {ko va Ma na ko ve (Mo skva i na trag). U pet ko la Ma ri ja je na pra vi la pet po be da i de li mi~ no i we nom za slu gom Sr bi ja je vi so ko pla si ra na, i na daj mo se, do kra ja.

Ma na ko va – Ka ra va de (C15) 1.d4 e6 2.e4 d5 3.Sc3 Lb4 4.a3 L:c3+ 5.b:c3 d:e4 6.Dg4 Sf6 7.D:g7 Tg8 8.Dh6 Sbd7 9.a4 c5 10.a5 Dc7 11.Dd2 Dc6 12.Se2 b5 13.d:c5 a6 14.Sd4 D:c5 15.La3 Dg5 16.Sb3 Sd5 17.D:g5 T:g5 18.h4 Tg4 19.c4 b:c4 20.Sd2 c3 21.Sc4 f6 22.Sd6+ Kd8

23.Le2 T:g2 24.S:e4 Lb7 25.Lf3 Tg7 26.S:c3 Se5 27.L:d5 e:d5 28.0-0-0 Td7 29.Sa4 Sc4 30.Lb4 d4 31.The1 Lf3 32.Td3 Lc6 33.Sc5 Se5 34.T:d4 T:d4 35.Se6+ Kd7 36.S:d4 Ld5 37.Tg1 Tg8 38.Td1 Sc6 39.S:c6 K:c6 40.Td4 f5 41.c4 Lf7 42.Td6+ Kc7 43.T:a6 L:c4 44.Ta7+ Kc6 45.T:h7 Tg2 46.Th6+ Kd5 47.Td6+ Ke5 48.Td2 Tg4 49.Le7 Tg7 50.Ld6+ Ke4 51.Kb2 Th7 52.Kc3 Lf1 53.Td4+ Kf3 54.Lg3 Tf7 55.Tf4+ Ke2 56.Kd4 Lg2 57.h5 Le4 58.h6 Ld3 59.Th4 Th7 60.Le5 Le4 61.f4 Kf3 62.Th5 Kg4 63.Tg5+ Kh4 64.Lg7 1:0 Pripremio: B. Dan ko vi}

reporta@e

dnevnik

sreda5.septembar2012.

KAD JE U BA TAJ NI CI NAJ VI [A KO TA BIO VRH KU KU RU ZA, „LE TI JO JE JE RO PLAN NAD SOM BO ROM”

Po li ti~ ki ne ko rekt no i sr ce ku ca le vo [vap skim dvo gle dom se vi di do Ura la

i Som bor ci smo, zna to Sr bi ja ce la, mno go sve sni vla sti te dr à vo tvor no sti, pa ni ja ni sam odo leo zo vu na {eg dr àv nog i voj nog vr ha, da vla sti tim pri su stvom uve li ~am pro sla vu 100 go di na srp skog voj nog va zdu ho plov stva i mi ting na Ba taj ni~ kom aero dro mu. Uosta lom, jel’ ba{ „moj“ Som bo rac Di mi tri je Ko wo vi} za ~et nik i ga zda Pr ve srb ske fa bri ke aero pla na „Ika rus“, oslo bo dio (fran cu ske) uvo zne za vi sno sti na {a tek sta sa la kri la u pr vom fr ta qu pro {log ve ka. Je ste! A za mi sli jo{ da po~ ne mi ting a pred sed nik ili mi ni star voj ni po gle da ona ko o~in ski oko se be, pa pri u pi ta ge ne ra la Di ko vi }a „A, mo li }u fi no, di su nam Som bor ci“? A on, ni ta bau. Ne ide, bra te... Kad je u Ba taj ni ci naj vi {a ko ta bi la me tli ca na vr hu ku ku ru za, „le tio je je ro plan nad Som bo rom”, da pa ra fra zim pi lo ta iz pi o nir ske epo he i ma e stra ar hi tek tu Alek san dra De ro ka. Je ste na ja vi lo da sve po ~i we u de set sa ti i u pre sto nim no vi na ma ob ja sni lo ka ko iz Be log Gra da do Ba ta je (nas iz pre ka iona ko tre ti ra ju, {to re ~e Dra go je vi} kao „qak se“, mo è mo i le ni jom), pa ve} oko po la de vet pa ku jem fa mi li ju i po la ge{ na jug. Do ba u qam do no vo pa zov skih ba ze na ve} u pod ne, da kle ma {io sam pre zi den ci jal ni, mi ni star ski go vor i pr va dva sa ta le ta~ kog pro gra ma, te se („da qe ne }e{ mo }i, zva }u de cu“) uba ci mo u auto bu se do aero dro ma. Pen xe -

ri otvo re ni, na rod se za ovu sve ~a nu pri li ku za plak nuo, pa i po red le pih 36 u ‘la do vi ni, ni je pre te ra no mu~ no. Ista gu `va i sa ku po vi na ma ka ra ta, pa ve} u je dan po pod ne na |em svo je par ~e ba taj ni~ kog ne ba i par kva dra ta sa su {e ne po qa ne. Na rod se sle gao, ima ga k’o {o de ra, svi kri ve vra to ve, mla zwa ci ri ~u, iz vo de ko je ka kve ke re fe ke. Di vo ta. Ba nuo sam na li va du ta man kad je

Ita li jan na „Euro faj te ru“ imao svoj so lo pro gram, zna ~o vek zna we, vi di se od mah, a kla dim se da mu je i kom bi ne zon po po sled woj mi lan skoj mo di. Le ti, bo ga mi, kao pra vi be }ar i onaj Da nac u „F16“ na glav ce, iz vo di vaq ke, imel ma ne, sva ka ~u da i on da kre ne da raz ba cu je mag ne zi jum ske mam ce u ob li ku ve li kog la ti ni~ nog slo va S, {to bi pro pra }e no le pim apla u zom, ali to je bio sa mo uvod u ono {to sva kom Sr bi nu za gre je sr ce, na rav no, na stup bra }e Ru sa. Znam ja da su ovi iz NA TO elek tron ski mo der ni ji, ak tu el no po li ti~ ki mo `da i po dob ni ji, ali ne ka ko iz li~ ne per spek ti ve te {ko za bo ra vqam onu ra ke tu u mo joj ba {ti zbog ko je sam fa sa du, kom plet sto la ri ju i

Mo `da i ru ski akro bat ski tim „Stri `i” an ga `u je „Pink”

Bi lo na ro da ko {o de ra

Ka sno shva tio Do ma }in ski pa `qiv i na da sve du ho vit bio je de~ ki} ko ji, ob u ~en u cr nu ma ji cu, zo ve {o fe ra ame ri~ kog F16, da se u du hu „part ner stva za mir“ za jed no sli ka ju. Tek ka da su fo to a pa ra ti od ra di li svo je, pi lot je, uz po mo} sa stra ne, shva tio ka ko na ma ji ci, uz stre li cu ko ja po ka zu je ba{ na we ga, na en gle skom pi {e „I’m with stu pid“ ({to’no ka `u, “ja i glu pan, ja sam ovaj le vo“). Ali ka sno.

Fi}firi}i su svojevremeno bili negde na ivici „mejn strima„, glavnog toka svoje klase. Neki ka`u da su bili suvi{e, ve{ta~ki, ugla|eni, propisno pod{tucovani, umiveni i o~e{qani, pa spram toga jo{ i ~isto, ispeglano, setirano, odeveni. Zato su im i nadenuli tako sme{no ime, da bi ih u startu diskvalifikovali, javnim mwewem vratili bar koji stepen ispod stvarne vrednosti. Navodno su i qubazni bili, javqali se svakome s dobar dan ili “’..ke„ (qubim ruke). Dakle, neka vrsta maminih maza, ali po sopstvenom izboru. Jer, ficfiri}i ne bi ni bili prime}eni da nisu imali pokoju akciju, serenadu, izlet biciklima do prve {umice ili ~ak i na najbli`u planinu, pokat-

kad i koncert sopstvenog sastava u parku ili ba{ti ku}e najbogatijeg tate me|u wima. Uvek ne{to dosadno i nedovoqno uzbudqivo, po mi{qewu ostalih. Ipak, fi}firi} nije bio, niti uspeo da bude, pejorativan izraz, o ~emu svedo~e izjave bri`nih majki i tetaka koje su uzdisale: samo da se ne za}ori u nekog ficfiri}a, ko }e mu posle mo}i ugoditi. [to zna~i da su fi}firi}i znali {ta ho}e, {ta je lepo i trajno, a {ta prosto i prolazno. Izraz fi}firi} je verovatno preuzet iz ma|arskog, onamatopejskog je porekla. Mogao bi se prevesti kao zvi`dukalo, vetropir (jebivetar), ne{to lepr{avo, neozbiqno, lelujavo i, svakako, nestalno. Re~ je uvr{}ena i u jedan dijalog operete “Kraqica ~arda{a”, ali ni tamo niko na wega ne obra}a pa`wu ~ekaju}i da ~uje vatrene arije i o{aacuje kako se okre}u piro{ ~izme i fodra{ sukwe. Druga, pak, pam}ewa misle da je fi}firi} svako ko nije laf, baya, dasa, frajer, delija i rmpalija. Svako ko je poku{ao da bude neki lider, haramba{a, bandigazda, kajla i faca, ali ispao bled, neupadqiv u prejakoj ulozi, nezapaèn, neogovaran i necitiran kao “car” ili bar “~aruga”, tabayija, strah i trpet pregra|a, kvarta, sopstvene zgrade... Na fi}firi}e se niko nije ugledao, a i oni sami su to bili samo u kra}em delu svog ìvota, posle bi postajali fini momci, pa polako isti kao i ostali, dosadni, podgojeni, nate~eni i mamurni, muèvi i o~evi. Pa vle Ma le {ev (Kwige ovog autora iz serijala „Divani o re~ima” mogu se kupiti u novosadskim kwiàrama „Most”, „Velika mala kwiga” i „Lemijeva kwiàra”)

na {om pro tiv va zdu {nom od bra nom. Da se zna ko je ov de glav ni! Pri god no se sli ku je mo po red ra dar ske teh ni ke i lan se ra KUB ra ke ta, pa ‘ajd da i avi ja ci ju vi di mo. Po~ ne mo de sno kril no, od pri vred ne, vi dim da je ~ak i „Du nav osi gu ra we“ pa za ri lo he li kop ter, ru `i ~a sti ga zda Mi tro vi} uglanc’o svog „Galfstri ma„,

Sa mo vred ne `e ne bi le za lud ne

Fi} fi ri}

ek kad ostari{ vidi{ da su svi mladi – jednaki. Jedri, uspravni, vitki, sija im kosa, sevaju zubi i o~i, svaka krpica stoji kao salivena, ne `ure a dva puta su br`i od tebe. Ali, dok si mlad, mora{ biti druga~iji od ostalih. Ina~e si niko i ni{ta, autsajder, rekli bi Ameri, {to nema veze s na{im insajderima koje smo izmislili da zamene nekada{we cinkaro{e, ~ije je delawe dospelo u krizu. Biti autsajder zna~i ne biti sposoban da se uklopi{ u „mejn strim„ generacije stasom, frizurom, pona{awem, odevawem, re~nikom, svakom drugom opremom, od mobilca do slu{alica i min|u{ica.

Upe klo sun ce, pa k’o ve lim da se sklo ni mo u ‘lad ret ko le pih {u ma ra ka. Vi {e ret kih ne go le pih, ali glu vom je i cvr ~ak mu zi ka. Kad smo se tu mal ~i ce opo ra vi li, kre ne mo u raz gle da we po stro je ne avi ja ci je. Tek da qu bi te qe evro-atlant skih in te gra ci ja ner vi ram, od se~ no ko man du jem da se u raz gle da we po |e od de la s

bez be li ima i u Sr bi ji ko da pla ti taj luk suz, pa ba{ da ne bu de da sam go qa, ku pu jem mu {kom ~e du sla do led. I to u kor ne tu. Ima se, mo `e se. Gu `va mo se kroz po pu lus i se i ri mo ka ko je ma mut ski „Iqu {in„, kao kvo~ ka pi le, pod kri lo sta vio naj ve }i ame ri kan ski avio-tran spor ter, eno ga i omi qe no he li kop ter sko sred stvo brat skog so ma lij skog na ro da, „Black hawk“, a dok pro la zi mo kraj austrij skog „SA AB 105“, s raz lo ga po zna tog srp skog go sto prim stva, skla wam u tor bu tro fej ni dvo gled, ski nut ono mad pod Ava lom s mr tvog [va be, {to je od ku ma po zajm qen. Mi slim dvo gled. Sr ce mi se ste glo dok sam pro la zio kraj eks po na ta na {e aviosi le! Kad po gle dam vre me {ni MIG 21 od mah se se tim ku ma Gli ge {to je zi dar skom mi stri jom gi to vao svog pr vog „spa ~e ka“. Po red we ga ni {ta ma we mu zej ski pri mer ci „Or la“, „Ga le ba“... A da u’va ti mo sve „Agro ban de„, is tre se mo im iz ga }a sve {to su la pi li, bi lo bi i za eska dri le „Euro faj te ra“, „Su ho ja“ i „Gri pe na“ pri de a na {i mom ci iona ko ima ju zna we i pe tqu za de set ku. Mi li} Mi qe no vi}

Ô BA NI, OV Â RI, KU VA RI I ME DA RI NA Ê SMI NOM DO LU U BA ÎN CI MA

PRE^ANSKA LEKSIKA

krov mo rao da me wam a pri de neo pe va no ga }e na pu nio. Kan da mo je mi {qe we de li i naj ve }i deo pri sut nog gra |an stva, jer na stup sa vr {e ne troj ke ru skih MIG 29, akro-gru pa „Stri `i“, iza zi va odu {e vqe we pri bli `no onom ko jim Sr ba di ja ~a sti i na {e „si ro ta ne“ na mu zej skim mla zwa ci ma. Kad po sle svog su per so ni~ nog ~u da po le ti na {a „hit ro ba“ i uzda ni ca srp skog voj no-in du strij skog kom plek sa, klip ni avion „La sta“, sve se okre }em ne bi’l Fra wu Klu za i Ru di ja ^a jav ca gde god vi deo! Al’ opet, zna na{ na rod da mom ci ima ju her ca, vo li svo ju avi ja ci ju, na vi ja, de re dla no ve kao da onaj go re bi lo {ta ~u je.

u {ko gor sko se lo Ba ~in ci, de vet ki lo me ta ra is to~ no od [i da, na ê smi nom do lu je pri re di lo tre }i „Srem ski ru ~ak ~o ban ski”, za jed no sa tu ri sti~ kom or ga ni za ci jom op {ti ne i vla sni kom „ê smi nog do la” Ivi com Re sa no vi }em. Da naj bo qi tak mi ~a ri po ne su ku }i ne {to i u nov cu a ne sa mo pe ha re i di plo me, ani mi ra no je ~ak 39 spon zo ra. Do {li na ovu ma ni fe sta ci ju, sem ov ~a ra, udru è wa è na iz ce log ata ra, me da ri, maj sto ri da sku va ju, te u~e sni ci u ~o ban skom pe to bo ju i br zom {i {a wa ova ca, od or ga ni za to ra do bi je no kva li tet no ma ga re }e i ov ~i je me so. @i ri ji ve ri fi ko va li da je naj bo qe ko tli }a -

Kr~ ka se srem ski ru ~ak ~obanski

Mi ro slav Ja wi}

la MZ Va {i ce, dru go me sto osvo jio „Ve se li kom {i luk” iz Ba ~i na ca, u ~o ban skom pe to bo ju pe har pri pao \or |u La za re vu iz Ba ~i na ca a u br zom {i {a wu ova ca @eq ku Ma ji }u iz Va {i ce. On ga j i ra s u “il de frans”, ko ju hva li jer ma lo je de, ali ku pac ne pa za ri kost i ko ù, ve} me so bez mno go lo ja. - La ne sam pro dao ve li ko sta do i vo zio ka mion go di nu da na za ga zdu. Ali kod we ga se ni kad ne mo è za ra di ti. Ova ko sam se bi ko man du jem, ma kar i ~o ban bio - za vr {io je @eq ko. Mi len ko Gi }an, am ba sa dor me da ra Sr bi je, vaj ka se {to mu je ove go di ne mno go ugi nu lih ro je va. @e ne udru è ne se de le su ma l o za l ud n e kraj svo j ih ruko tvo ri na, ali di rek tor TO [id Мирослав-Mi } a Ja w i } i za wih ima plan. - Na gra ni~ nom pre la zu otvo ra mo in for ma tiv ni cen tar sli ~an onom u Hor go {u, ali dru ga ~i ji, jer }e mo tu pro d a v a t i i su v e n i r e ov d a { wih èna. Sem sto ~a ra i ra ta ra, dvo stru ko su broj ni ji kod ê smi nog do la, ne go pro {le go di ne, bi li i go sti ko ji ni su pa o ri. Mno gi po ve li i sit nu de cu, ko ji ma sva ka ko ni je bi lo do sad no, jer su mo gli da pe ca ju u le po ure |e nom rib wa ku ili se vo ze u ta qi ga ma. - îm se da tu mom ne su da ra mo sa iri { kim “Pu d ar s kim da n i m a” i “Ber bom gro `|a” eto efek ta – tvr di Ja wi}. - Ve ru jem da }e i no vi sa stav upra ve op {ti ne shva ti ti zna ~aj ove ma n i f e s ta c i j e. Tre b a sa m o ma l o truda da do ve de mo vi {e qu di na iz lo `bu ova ca, jer je or ga ni zu je mo da na {e bla go ne ku pu ju na kup ci, ve} tu ri sti. A wi ma i mi zna mo is pe }i ja gaw ce. D. Sa vi ~in

svet

sreda5.septembar2012.

dnevnik

SE VER NU IR SKU PO TRE SA JU NE MI RI

UKRATKO Ze mqo tres na Fi li pi ni ma MA NI LA: Vi {e od 800 ku }a i po slov nih obje ka ta o{te }e no je u ze mqo tre su ju ~e uju tro ja ~i ne 5,6 Rih te ro ve ska le u ju `nom de lu Fi li pi na, sa op {ti le su agen ci je. Ze mqo tres je po go dio ju `no ostr vo Min da nao pre zo re, a jed na oso ba je po vre |e na, pre ne la je agen ci ja AFP. „Ku }e i ko mer ci jal ne zgra de pre tr pe le su o{te }e wa na zi do vi ma i po do vi ma. Ne ki kro vo vi su se uru {i li”, re kao je {ef kan ce la ri je ci vil ne od bra ne Pa trik Ka lan ta, ko ji je do dao da je do po tre sa do {lo dok su qu di spa va li. U gra du Va len si ja o{te }e ne su 544 ku }e, rad we i dru gi objek ti, dok je u gra du Ma ra mag 316 ku }a i obje ka ta o{te }e no.Epi cen tar ze mqo tre sa bio je u bli zi ni Ma ra ma ga, gra da od oko 90.000 sta nov ni ka. 5,6 ste pe ni Rih te ro ve ska le u ju `nom de lu Fi li pi na, sa op {ti li su zva ni~ ni ci.

Lo ja li sti ote li auto bus i za pa li li ku }u ka to li ka BEL FAST: Ne re di ve} dru gi dan za re dom po tre sa ju Bel fast. Lo ja li sti na mer ni da se ob ra ~u na ju s po li ci jom, ko ja je za 24 ~a sa na si qa u dva na vra ta bi la pri mo ra na da di vqa we za u zda va su zav cem i vo de -

Policija odgovorila suzavcem i vodenim topovima

nim to po vi ma. Lo ja li sti su, be sni zbog pret hod ne in ter ven ci je po li ci je, po no vo za su li or ga ne re da „mo lo to vqe vim kok te li ma” i ka me ni ca ma, pa je naj ma we de vet po li ca ja ca za vr {i lo u bol ni ci, od ~e ga tro ji ca sa pri li~ no ozbiq nim po vre da ma. Za dva da na na si qa, u Bel fa stu je po vre |e no ukup no 56 po li ca ja ca. Ul ster ski lo ja li sti su, ne da le ko od me sta na ko jem se se u ne de qu su ko bi li s po li ci jom, ote li i od mah za tim zpa li li je dan auto bus. O~e vi ci tvr de da je u ne mi ri ma u~e stvo va lo oko 300 oso ba, ali i ma we gru pa re pu bli ka na ca, ko ju je po li cij ski kor don br zo po ti snuo. U jed nom tre nut ku na po li ci ju je ba ~e no ~ak 40 „mo lo to vqe vih kok te la”. Osim na si qa na uli ca ma, Bel fast se su o ~a va sa po vrat kom naj cr wih da na u isto ri ji, jer su lo ja li sti za pa li li ku }u ka to li~ ke po ro di ce u ko joj je, u tre nut ku na pa da, bi lo ~ak pe to ro de ce. [in Fejn, po li ti~ ka stran ka na sta la de mi li ta ri za ci jom Ir ske re pu bli kan ske ar mi je, osu di la je ovaj na pad, oce niv {i da se ra di o po ku {a ju ubi stva.

Po ziv na {trajk

DI PLO MAT SKI NA PO RI DA SE RAT PRI VE DE KRA JU ZA PA LI U ]OR SO KAK

BER LIN: Sin di kat le ta~ kog oso bqa „Luft han ze” po zvao na {trajk na aero dro mi ma u Frank fur tu, Ber li nu i u Min he nu zbog ne re {e nih zah te va oko po ve }a wa pla ta i uslo va ra da. Sin di kat „Luft han ze UFO” po zvao je svo je ~la no ve da na aero dro mu u Ber li nu za po~ ne osmo ~a sov ni {trajk u pet, u Frank fur tu od {est uju tro dok u Min he nu tre ba lo je da za po~ ne 11-~a sov na ob u sta va ra da u je dan sat po pod ne, pre ne la je agen ci ja AP. Sin di kat je sa {traj ko vi ma kre nuo pro {log pet ka u Frank fur tu i upo zo rio da }e ih bi ti sve vi {e ako ne do |e do is pu we wa zah te va.

Si rij ske vla sti mo bi li {u re zer vi ste

Auto bus smr ti RA BAT: Naj ma we 42 oso be su po gi nu le, a pre ko 20 je po vre |e no ra no ju ~e uju tro u auto bu skoj ne sre }i na ju gu Ma ro ka, ja vi li su zva ni~ ni iz vo ri. Auto bus, ko ji je pu to vao iz me |u Ma ra ke {a i ju go i sto ka ze mqe, sru {io se pred zo ru u pro va li ju u me stu Zerk ten u pro vin ci ji Ha uz, re kli su lo kal ni zva ni~ ni ci. Pre ma jed nom zva ni~ ni ku svi po gi nu li su dr `a vqa ni Ma ro ka ali jo{ je u to ku iden ti fi ka ci ja mr tvih i po vre |e nih. On je re kao da je vo zi lo pa lo u pro va li ju du bo ku 150 me ta ra na pu tu u pro vin ci ji Ha uz, na oko sto ki lo me ta ra ju `no od Ma ra ke {a. U ne sre }i je po vre |e no 25 qu di ko ji su pre ba ~e ni u raz ne bol ni ce u toj obla sti. Te la po gi nu lih pre ba ~e na su u mr tva~ ni cu glav ne bol ni ce u Ma ra ke {u. Uzrok ne sre }e za sa da ni je po znat, ali je for mi ra na is tra `na ko mi si ja da ga is pi ta, re kao je je dan iz vor agen ci ji Frans pres. Po po da ci ma mi ni star stva sa o bra }a ja, vi {e od 4.000 qu di po gi nu lo je u ne sre }a ma na pu te vi ma Ma ro ka pro {le go di ne, {to je vi {e za 11,6 od sto u od no su na pret hod nu go di nu, pre no si Bi-Bi-Si.

DA MASK: Re ìm Ba {a ra al Asa da i usta ni ci svim si la ma po ku {a va ju da oja ~a ju sna ge i si rij sku kri zu re {e na boj nom po qu, jer su di plo mat ski na po ri da se gra |an ski rat pri ve de kra ju, ka ko se ~i ni, za pa li u }or so kak. Je dan od naj bo qih in di ka to ra da se obe stra ne spre ma ju za ko na~ ni ob ra ~un je mo bi li za ci ja ko ju spro vo di Asa dov re ìm, ko ji je, po sled wih da na, po de lio uni for me i oru` je hi qa da ma re zer vi sta, ~i me je broj no oja ~a na ar mi ja ko ji ve} ~i ni oko 300.000 qu di. Po bu we ni ci, ta ko |e, po ku {a va ju da do ve du u red svo je sna ge, pa su pro {le ne de qe iz ve li pr ve kom plek sni je na pa de na vla di ne sna ge, ko ri ste }i, ma hom, je di ni ce sa sta vqe ne od de zer te ra iz Asa do ve voj ske. Ta ko |e, iza sla ni ci po bu we ni ka po ku {a va ju da na ba ve mo der no na o ru à we, ka ko bi ne u tra li sa li o~i gled nu pre mo} avi ja ci je i

Kqu~ na kon ven ci ja za Oba mu [AR LOT: U gra du [ar lot, Oba ma, ko ji }e u ~e tvr tak go u ame ri~ koj sa ve znoj dr à vi Se - vo ri ti pred oko 65.000 svo jih ver na Ka ro li na, ju ~e je po ~e la pri sta li ca na glav nom fud bal naj va `ni ja kon ven ci ja De mo - skom sta di o nu, pred sta vi }e svoj krat ske par ti je uo~i pred sed - plan za br ì eko nom ski opo ra ni~ kih iz bo ra 6. no vem bra, na ko joj }e pred sed nik Ba rak Oba ma i zva ni~ no bi ti no mi no van za dru gi man dat. Oba ma u [ar lo tu, za jed no s ~el ni ci ma stran ke, pr vom da mom Mi {el, biv {im pred sed ni kom Bi lom Klin to nom, uti caj nim eko no mi sti ma, pri vred ni ci ma i broj nim zve zda ma iz sve ta {ou-bi zni sa po ku {a va da mo ti vi {e Barak Obama omla di nu, sin di ka te i sred wu vak ze mqe, a isto vre me no }e kla su da mu u no vem bru po ve re ide je re pu bli kan skog kan di da jo{ je dan man dat, na veo je „Glas ta Mi ta Rom ni ja pred sta vi ti Ame ri ke”. Glav ni za da tak za kao „ne pri hva tqi vu al ter na ti Oba mu i we go ve naj bli è sa - vu” za ame ri~ ko dru {tvo. rad ni ke bi }e da ube de raz o ~a ra Ame ri~ ki pred sed nik je kri ne Ame ri kan ce da }e we gov re i - ti ko vao Rom ni ja da „zna taj nu zbor bi ti pri li ka da se is pra ve ostva re wa eko nom skog ra sta i svi pro pu sti iz pret hod ne ~e ti - otva ra wa rad nih me sta, ali je ri go di ne. jo{ ni ko me ni je sa op {tio”.

JU@NI JEMEN

Tra `i se odva ja we od se ve ra

I deca na udaru sukobqenih strana

oklop nih je di ni ca vla di nih sna ga.Ka ko se ~i ni, do bar broj Si ri ja ca ne ma na me ru da sa ~e ka po ~e tak od sud ne bit ke, pa je u pret hod nih me sec da na iz te dr `a ve iz be glo oko 100.000 qu di, ~i me je uku pan broj iz be gli ca do bra no

Pro {i re we hu ma ni tar ne po mo }i Raz go vo ri pred sed ni ka Me |u na rod nog ko mi te ta Cr ve nog kr sta (MKCK) Pe te ra Ma u re ra i si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da ju ~e u Da ma sku bi li su po zi tiv ni i od no si li su se na pro {i re we hu ma ni tar nih ope ra ci ja na te re nu i ve }u za {ti tu ci vi la, re kao je port pa rol MKCK Hi {am Ha san. On je ka zao da su Ma u rer i Asad raz go va ra li i o stva ra wu mo gu} no sti za ostva ri va wa pra va na zdrav stve ne za {ti tu i po se tu uhap {e ni ma u za tvo ri ma. U zva ni~ nim raz go vo ri ma Asa da i Ma u re ra bi lo je re ~i i o na ~i ni ma da MKCK upu ti do dat ne ko li ~i ne me di cin skih sred sta va, hra ne i de lo va za po prav ku vo do vod ni si ste mi u Si ri ji, pre ne la je agen ci ja Roj ters. Ha san je na veo da je ju ~e ra {wi 45-mi nut ni sa sta nak pro te kao u po zi tiv nom to nu.

pre ma {io 200.000. Uni cef je ra ni je sa op {tio da je sa mo to kom pro {le sed mi ce ubi je no 1.600 qu di, {to je naj ve }i sed mo dnev ni bi lans `r ta va od po ~et ka kr vo pro li }a. Pre ma po da ci ma do bi je nih na osno vu raz go vo ra sa ak ti vi sti ma i o~e vi ci ma ubi sta va, Uni cef je na veo da me |u stra da li ma ima i de ce. „To kom pro {log me se ca bi lo je ma sov nih ubi sta va, a re `im je na sta vio op se `ne ope ra ci je ka ko bi ugu {io po bu nu”, iz ja vio je ak ti vi sta Omar Idil bi iz Lo kal nog ko or di na ci o nog ko mi te ta. Kqu~ ni pre o kret de sio se u av gu stu kad su Asa do ve sna ge, pr vi put od po ~et ka kr vo pro li }a, po ~e le da iz vo de va zdu {ne uda re. Pre ma Op ser va to ri ji, vi {e od 26.000 qu di je ubi je no u su ko bi ma u Si ri ji od mar ta pro {le go di ne.

SA NA: Dva na est go di na po sle uje di we wa, Je men se po no vo su o ~a va sa zah te vom za po de lom dr à ve na ju `ni i se ver ni deo. U ma ju 1990. go di ne De mo krat ska Re pu bli ka Je men i Arap ska Re pu bli ka Je men od lu ~i li su da se uje di ne i stvo re na je Re pu bli ka Je men, a ju `ni deo dr à ve sa da tra ì da se po no vo for mi ra ju dva Je me na. Se ce si o ni sti~ ki Po kret za Ju `ni Je men sa op {tio je da è li odva ja we od se ve ra na mi ran na ~in i tvr di da za to ima po dr {ku 70 od sto sta nov ni {tva ju `nog de la dr à ve, ne ka da {we De mo krat ske Re pu bli ke Je men. U ju `nom gra du Ade nu vi {e sto ti na qu di de mon stri ra lo je cen tral nim uli ca ma

tra `e }i odva ja we od se ve ra, a pre tri da na u ju `noj po kra ji ni La hij vi {e hi qa da qu di no si lo je za sta ve ne ka da {we De mo krat ske Re pu bli ke Je men uz skan di ra we: „Ne za vi snost je na{ iz bor”. Po kret za Ju `ni Je men na stao je 2007. go di ne, a broj we go vih pri sta li ca znat no je uve }an po sle ne mi ra u Je me nu ko ji su po ~e li pro {le go di ne u okvi ru Arap skog pro le }a. Ana li ti ~a ri u Sa ni sma tra ju da je zah tev ju ga ne mo gu }e ostva ri ti mir nim pu tem, jer cen tral na vlast na to si gur no ne }e pri sta ti, a sva ki po ku {aj na sil nog odva ja wa na i {ao bi na osu du u re gi o nu, ali i {i re me |u na rod ne za jed ni ce.

KOLUMBIJA

Ubi je na kra qi ca ko ka i na BO GO TA: Ko lum bij ska „kra qi ca ko ka i na”, Gri sel da Blan ko ubi je na je u gra du Me de lin, se ve ro za pad no od Bo go te, ko ji je po znat kao cen tar ko lum bij skog nar ko bi zni sa. Ka ko je pre neo Bi-Bi-Si, ne i- den ti fi ko va ni na pa da~ pu cao je u Blan ko vu (69) dok je iz la zi la iz me sar ske rad we. Blan ko je bi la me |u pr vim Ko lum bij ci ma ko ji su na ve li ko kri jum ~a ri li ko kain iz te ze mqe u SAD, se dam de se tih i osam de se tih go di na pro {log ve ka. „Za slu `na” je za us po sta vqa we mno gih {ver cer skih ru ta, ko je je po sle we nog hap {e wa i pre su de na 20 go -

di na ro bi je zbog tr go vi ne dro gom pre u zeo me de lin ski kar tel. Blan ko va je bi la „na gla su” i kao ne mi lo srd na, a bi la je i osum wi ~e na da je na re di la ubi stvo de se ti na kon ku re na ta da bi za u ze la „tron” u svom po slu. Ko lum bij sku „kra qi cu ko ka i na” ame ri~ ki sud je 1985. go di ne osu dio zbog kri jum ~a re wa dro ge i pro ve la je sko ro 20 go di na u za tvo ru u SAD - da bi je 2004. go di ne de por to va li u Ko lum bi ju. ^la no vi we ne po ro di ce tvr de da je, po po vrat ku u Ko lum bi ju, Blan ko va pre ki nu la sve ve ze sa or ga ni zo va nim kri mi na lom.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DEJVID KAMERON Bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron ju ~e je re kon stru i sao vla du, ali je za dr `ao ne po pu lar nog mi ni stra fi nan si ja Xor xa Ozbor na i {e fa di plo ma ti je Vi li ja ma Hej ga. Mi ni star kul tu re, me di ja i spor ta Xe re mi Hant, ko ji se od u pi rao po zi vi ma da pod ne se ostav ku zbog bli sko sti sa me dij skom im pe ri jom Ru per ta Mar do ka, ime no van je za mi ni stra zdra vqa, na iz ne na |e we po li ti~ kih ko men ta to ra.

VOLFGANG [OJBLE Ne ma~ ki mi ni star fi nan si ja Vol fgang [oj ble oce nio je da ne ma~ ka vla da tre nut no „us po sta vqa od nos po ve ra wa” sa fran cu skim pred sed ni kom Fran soa Olan dom.”Pa riz i Ber lin ne mo gu da do mi ni ra ju Evro pom, ali mo ra ju da bu du pred vod ni ci uni je”, oce nio je ne ma~ ki mi ni star do dav {i da fran cu sko-ne ma~ ki od no si tre ba da bu du ne za vi sni od re zul ta ta iz bo ra dva su se da.

VILIJAM HEJG [ef bri tan ske di plo ma ti je Vi li jam Hejg za tra `io je od Ekva do ra da {to pre ob no ve raz go vo re o slu ~a ju osni va ~a saj ta „Vi ki liks” Xu li ja na Asan `a, is ti ~u }i da je di plo mat sko re {e we pro ble ma mo gu }e.„Ve ru je mo da su na {e dve ze mqe u sta wu da pro na |u di plo mat sko re {e we. Po zva li smo vla du Ekva do ra da ob no vi, {to pre je mo gu }e, raz go vo re ko je smo vo di li”, re kao je Hejg.

PO SLED WA RE^ TEH NI KE SA MO ZA BO GA TE

Pa pre na ga ra à ni na ne bu ni na ze mqi SIN GA PUR: Svet skim mi li jar de ri ma cr no se pi {e. U po hod na wi ho ve de be le nov ~a ni ke kre nu la je gra |e vin ska fir ma iz Sin ga pu ra ko ja sto ji iza pro jek ta pod na zi vom „Sky Garage Apartments”. Na ro ~i to su ugro è ni bo ga ta {i ko ji ima ju pro blem sa par ki ra wem svog omi qe nog ~e tvo ro to~ ka {a. Po sled wa re~ teh ni ke - ta ko se mo è opi sa ti si stem ko ji auto mo bi le mo è da par ki ra tik do dnev ne so be ~ak i na 30. spra tu ne Uz stan i ~etiri garaè bo de ra. Je dan tip lif ta ko ri ste oni ko ji ì ve u dir nu ti bi o me trij ski ekran ~i} u po dru mu i zgra di, a sa svim dru gim tran spor tu ju se vo ko la su za ne ko li ko de se ti na se kun di u spe zi la ne bu pod obla ke. Do voq no je sa mo do ci jal nom sta kle nom de lu sta na.

Naj vi {a luk su zna zgra da sa ova kvim ga ra `a ma na la zi se u Sin ga pu ru, na bu le va ru Scotts Road. Ce ne sta no va su, na rav no, astro nom ske. Za dom u okvi ru ko jeg je mo gu }e par ki ra ti

Oni koji su voqni da izbroje desetak miliona dolara mogu da dobiju stan u neboderu u centru Singapura sa specijalnom nagradom za qubiteqe luksuza i automobila dva auto mo bi la bu du }i vla snik mo rao bi da bu de spre man da pla ti 7,5 mi li o na do la ra. Ne kret ni ne u vr hu gra |e vi ne, po pu lar ne „pent ha us” je di ni ce ne {to su sku pqe pa se wi ho va vred nost kre }e oko 24 mi li o na do la ra. Je dan od raz lo ga za ta ko ve li ku su mu je in te re sant na stav ka u ugo vo ru. Uz stan idu ~ak ~e ti ri par king me sta.

BALkAn

dnevnik

Slo ve ni ji pre ti ban krot QU BQA NA: Slovenija bi uskoro mogla da postane {esta dràva koja }e zatraìti finansijsku pomo} Evropske unije, a mogu}i bankrot spomiwe i premijer Janez Jan{a, pi{e „Fajnen{el tajms„. Jan{a je ovog vikenda upozorio da bi Slovenija mogla da se suo~i sa bankrotom. „Ukoliko u oktobru ne uspemo da prodamo obveznice, preti nam bankrot”, rekao je Jan{a i dodao da je Sloveniji sada „gotovo nemogu}e” da se zaduì na svetskim finansijskim trì{tima. To je prvi put da Jan{a javno govori o mogu}em bankrotu, jer je do sada vlada stalno isticala da moè da se nosi sa finansijskim problemima. Desetogodi{we obveznice Slovenije prodaju se uz kamatu od 6,9 odsto, {to se vi{e ~ak i od poquqane [panije, koja se zaduùje uz kamatu od 6,8 odsto. Slovenija sredinom naredne godine mora da isplati ratu od dve milijarde evra dugova i kamata, a prema re~ima Jan{e, to ne}e biti mogu}e ukoliko se ove jeseni ne usvoje neophodne mere.

TRA JAN BA SE SKU O PRAV CI MA SPOQ NE PO LI TI KE SVO JE ZE MQE

Ru mu ni ja okre nu ta ka Za pa du

BU KU RE[T: Spoqna politika Rumunije je okrenuta prema Zapadu, ne prema Istoku, rekao je rumunski predsednik Trajan Basesku Rumunski predsednik ju~e je o{tro kritikovao nove vlasti, pohvalio nekoliko dràvnih institucija koje su „izdràle politi~ki bes” parlamentarne ve}ine i govorio o glavnim pravcima rumunske spoqne politike. Basesku se sastao ju~e s rumunskim ambasadorima koji ovih dana u~estvuju na godi{wem sastanaku i govorio im o tome {ta bi oni trebalo da objasne o doga|ajima u julu kada su bili suspendovani predsednik dràve i predsednici Senata i Poslani~kog doma. Basesku je ju~e istupio prvi put od kada se vratio na predsedni~ku du`nost posle odluke Ustavnog suda da je referendum o smewivawu predsednika nevaè}i, iako je protiv wega glasalo 7,4 miliona gra|ana, a za wega mawe od jednog miliona. „Naàlost, od 3. do 6. jula parlamentarna ve}ina je mislila da moè da raspar~a pravnu dràvu i htela da pripoji dr-

àvne institucije partiji, ali u tome nije uspela”, rekao je Basesku. Predsednik je govorio i o tome da su partneri Rumunije bili zabrinuti, da je Bukure{t izolovan, a da bi sada ambasadori trebalo da objasne da su sve vreme dok je on bio suspendovan funkcionisale glavne dràvne institucije - tajne slu`be, Ustavni sud, Glavno tuìla{tvo, Direkcija za suzbijawe korupcije (DNA), Vrhovni savet sudstva (CSM).

Basesku ve} godinama kontroli{e i imenuje {efove u svim tim institucijama, jo{ od 2004. godine, od kada je predsednik Rumunije. Reagovawe partnera bilo je vrlo o{tro jer je „Rumunija bila zna~ajna zemqa u koju su partneri verovali”, rekao je predsednik i tra`io od ambasadora da prenesu poruku o tome da }e Bukure{t do kraja ispuniti svoje obaveze. Spoqna politika Rumunije je okrenuta prema Zapadu, ne prema Istoku, rekao je Basesku, a Glavni partneri su Evropska unija i SAD, sa kojima ima strate{ko partnerstvo. Naveo je jo{ i Italiju, Nema~ku, Francusku, Veliku Britaniju, Poqsku, Tursku, Azerbejxan, Turkmenistan i Ju`nu Koreju. Od 21. avgusta, kada je Ustavni sud presudio u korist predsednika, u Bukure{tu se svaki dan protestuje i tra`i Baseskuova ostavka.

DVO JE MLA DIH I ZA QU BQE NIH RU [E PRED RA SU DE

Pr vi me {o vi ti brak u Sre bre ni ci SRE BRE NI CA: Almir Salihovi} i Du{ica Renduli} planiraju da se ven~aju u maju slede}e godine, a kada to u~ine, bi}e to prvi me{oviti brak od rata u Srebrenici, gde je pre rata taj procenat bio ~ak 33 odsto, pi{u bawalu~ke „Nezavisne novine”. Pri~u o tom slu~aju objavio je kanadski list „Toronto star”, koji isti~e da su prijateqi Salihovi}a (28), kada im je pre dve godine saop{tio da je zaqubqen u hri{}anku, koja poti~e iz srpsko-hrvatskog braka, bili neprijatno iznena|eni. „Rekli su mi da sam lud, da to ne mogu uraditi, jer se to, jednostavno, ne radi. Rekli su mi da je to ravno samoubistvu”, prise}a se Salihovi}. On se nije obazirao na wihove kritike i tako je, zajedno sa verenicom Du{icom, postao simbol skromnog napretka u podeqenoj Bosni i Hercegovini, konstatuje kanadski list. Salihovi} je budu}u suprugu, koja je iz Gospi}a u Hrvatskoj,

Almir Salihovi} i Du{ica Renduli} sa sinom

upoznao u maju 2010. godine na pijaci u Tuzli, u vreme dok je bila u poseti baki u jednom selu blizu tog grada. „Se}am se da sam namerno ispustila fla{u mleka ispred wega, samo da bi me primetio”, priznala je Du{ica Renduli} i

dodala: „I primetio me je. Ni{ta mi nije rekao, samo se nasmejao.” Dan posle toga, imali su prvi sastanak, a ve} sedam dana kasnije su se zabavqali, da bi u novembru 2010. godine Salihovi} predlo`io da se iz Tuzle prese-

ona prebaci na drugu, praznu jahtu. Cvetanov je dodao da su za u~e{}e u krijum~arewu prona|enog kokaina osumwi~eni i dr`avqani [panije i nekih zemaqa Latinske Amerike. AFP je podsetio da je pre dve nedeqe na jugozapadnoj obali [panije u jednom bugarskom teretnom brodu prona|eno tri tone kokaina. U toj policijskoj akciji uhap{ena je 21-~lana brodska posada, dok je kasnije u Madridu i Galiciji privedeno jo{ {est Kolumbijaca i ~etiri [panca.

~ini ostrvo u Gr~koj i tre}e u isto~nom Mediteranu, Evija, nalazi se na oko 150 kilometara ju`no od severnogr~kog letovali{ta Paralije.

le u Srebrenicu, na plac wegov majke. Nema~ka humanitarna agencija „Habitat for Humanity” izgradila im je ku}u, a pre sedam meseci dobili su sina, kome su dali ime Jusuf. „Da moj sin dovede Srpkiwu, rekla bih: ’U redu, ìvi s wom, ali ne pod mojim krovom’”, kaè [efika Halilovi} (47) iz Srebrenice. „Ali, to bih rekla i da dovede i Kana|anku, a ne samo Srpkiwu”, dodaje Halilovi}eva, nagla{avaju}i da je tokom rata izgubila muà i jo{ 14 ~lanova {ire porodice. Ipak, Salihovi} i Renduli}eva se na obaziru na mi{qewe Srebreni~ana. Du{ica kaè da udaja za muslimana ima i svojih prednosti. „Kao hri{}anka, uvek sam volela Boì}, zbog kola~a i poklona, ali i muslimanski praznici znaju da budu predivni”, kaè Renduli}eva i dodaje da najvi{e uìva u baklavi za Bajram.

UKRATKO [verc ko ka i na SO FI JA: ^etiri bugarska dr`avqanina uhap{ena su na Kanarskim ostrvima, jer je u wihovom posedu prona|eno oko 500 kilograma kokaina iz Venecuele. Dve jahte sa britanskim zastavama pripadale su dvojici bu-

Be sne tri po `a ra Cvetan Cvetanov

garskih dr`avqana sa boravkom u Britaniji. Dvoje od ~etvoro uhap{enih, me|u kojima i jedna 26-godi{wa `ena, poznati su vlastima zbog u~e{}a u trgovini ha{i{om {irom [panije”, rekao je bugarski ministar unutra{wih poslova Cvetan Cvetanov bugarskoj televiziji BNT. Kako je prenela Agencija Frans pres, prema navodima bugarske televizije, droga je prona|ena u potpalubqu jedne od jahti i bilo je planirano da se

ATI NA: Na severnogr~kom ostrvu Evija i ju~e, drugi dan zaredom besne tri poàra, javila je gr~ka novinska agencija ANA. Najve}i poàr bukti na lokaciji Farkala na severu ostrva gde vatrogasci sa 35 vatrogasnih vozila uz pomo} aviona iz vazduha gase vatru. Drugi poàr je u Mourteri u blizini Kimija, gde tako|e gori {uma, dok je tre}i u blizini Marmarije koji je pod delimi~nom kontrolom. Drugo po veli-

Pod go ri ca u di mu POD GO RI CA: [umski poàri u Crnoj Gori uglavnom su pod kontrolom, saop{tio je vladin Sektor za vanredne situacije. Poàra ima jo{ na podru~ju Podgorice, kao i u pluìnskoj, cetiwskoj i pqevaqskoj op{tini. Ipak, poàri ne}e biti uga{eni ako uskoro ne padne ki{a, a meteorolozi, mada nesigurno, padavine najavquju za ~etvrtak. Od poàrnog dima, kako meteorolozi kaù, ali i zbog trenutnih meteorolo{kih uslova, Podgorica je i daqe zadimqena, mada se situacija mewa, zavisno od ja~ine strujawa vetra. Povremeno, zbog zamagqenosti, iz Podgorice se ne vide okolna brda.

Sa na der qut na tu ì o ca ZA GREB: Biv{i premijer Hrvatske Ivo Sanader optuìo je glavnog hrvatskog dràvnog

tuìoca Mladena Baji}a da protiv wega vodi „krsta{ki rat”. „Mladen Baji} vodi krsta{ki rat protiv mene i u tom ratu ne}e pobediti”, rekao je Sanader novinarima u Zagrebu komentari{u}i novu, petu optu`nicu koja je podignuta protiv wega. U tom slu~aju Sanader se tereti da je zajedno sa dvojicom strana~kih kolega u~estvovao u malverzacijama oko prodaje zgrade u Planinskoj ulici u Zagrebu hrvatskoj vladi po znatno ve}oj ceni od trì{ne. Osim Sanadera, u tom slu~aju se terete ~lan Hrvatske demokratske zajednice i vlasnik lanca mesara Stjepan Fioli} i biv{i HDZ-ov ministar poqoprivrede i regionalnog razvoja Petar ôbankovi}. „Re~ je o jo{ jednoj montiranoj optu`nici, o tome da se putem advokata ili nekih drugih vr{i pritisak na svedoke koji su u prvom iskazu rekli da ja nemam ni{ta s tim, a nakon pritisaka i ucena mewaju iskaz na moju {tetu i mene terete”, rekao je Sanader. „Kona~no neko u Hrvatskoj treba re}i, pa ako treba i ja, ‘Car je go’. To {to Mladen Baji} radi nema veze s demokratijom, nema veze sa zakonima”, o{tar je bio Sanader.

sreda5.septembar2012.

kULTURA

sreda5.septembar2012.

dnevnik

НАЈАВЉЕН РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ ПРОГРАМ БЕОГРАДСКОГ ТЕАТАРСКОГ ФЕСТИВАЛА

Редитељ Ромео Кастелучи отвара 46. Битеф Славни италијански уметник Ромео Кастелучи отвориће 46. Битеф 12. септембра у Југословенском драмском позоришту,у Берограду где ће главни програм почети његовом представом „Пасторов црни вео„, најављено је јуче на конференцији за новинаре у Скупштини Београда. Директорка Битефа Јелена Кајго рекла је да ће до 22. септембра публика моћи да види 13 представа из

дитељ Милош Лолић... Директорка је напоменула да ће доста представа бити изведено ван позоришних зграда - у Музеју историје, Фрањевачком самостану, чак и једном стану... Уметнички директор и селектор Јован Ћирилов оценио је да је програм, мада „скраћен” из финансијских разлога, заиста репрезентативан. „Све представе су високог квалитета, а повезује их филозофско-есте-

из Аустрије, као и редитељка Ђурђа Тешић и костимографкиња и визуелна уметница Маја Мирковић (Србија). Селекторка Ања Суша додала је да ће пратећи програми бити богати и разноврсни, истичући традиционални „Битеф на филму” у Кинотеци, са седам филмова на тему диктатора и „Битеф полифонију” која је овога пута у контексту културе за децу и младе, под слоганом „Истина

Из представе „Живот и времена” театра из Њујорка

осам земаља. Она је истакла да је Битеф копродуцент италијанске представе и британске „Сувише смртни” у кореографији Шобане Џејасинг, као и да ће после дуго времена учествовати једна америчка представа. Јелена Кајго је скренула пажњу и на холандску представу „Деца сунца” Ива ван Ховеа, немачку „Крваве свадбе” коју је као гост у Минхену режирао млади српски ре-

тички појам из слогана ‘Излет у истину’, који је изазован као и сам Битеф”, рекао је он. Ћирилов је најавио да ће председник жирија бити универзитетски предавач, истраживач, кустос и критичар извођачких уметности Горан Ињац из Пољске. Чланови су писац, уметнички директор фестивала „Пасаж” Жан Пјер Тибода из Француске, драматуршкиња Елизабет Шак

или изазов”. Ања Суша је најавила и програм „Београд на други поглед”, у којем је наш град инспирација страним уметницима, као и панел дискусију на тему „Позориште и тржиште”. Директорка Италијанског института за културу у Београду и саветник за културу амбасаде Италије Сира Миори захвалила је организаторима фестивала за част што Битеф

отвара трупа „Societas Raffaello Sanzio” из Ћезене. „Њихова представа се уклапа у тему о истини. Инспирисана је причом о славном сликару Ротку који добија понуду да ради за један ресторан у Њујорку. Уколико је у неком друштву криза јача, било криза економије или морала, утолико је неопходније истраживање истине, а Кастелучи управо показује болно путовање уметника ка истини”, рекал је Сира Миори. Први секретар америчке амбасаде Рајан Роулендс најавио је представу „Живот и времена, епизода бр. 1” у извођењу „Nature Theatre of Oklahoma„ из Њујорка. „Дивно је видети ову врсту повезаности између Америке и Србије. Култура је мост и то је наш приоритет”, рекао је он, додајући да је за америчку амбасаду била част да помогне долазак ове изванредне и вишеструко награђиване трупе на Битеф као фестивал који је добро познат и у Америци. Директор Француског института Жан-Лук Гестер и културни аташе и помоћник директора Филип Ле Моан скренули су пажњу на „речит” наслов француске представе „Велика и невероватна историја трговине”, а затим представили пројекат Театроскоп. По идеји и у реализацији Француског института у време Битефа биће одржани „Београдски сусрети” 60 позоришних професионалаца са циљем да се поспеши размена између Француске и 13 земаља региона са екс-ју простора, из Мађарске, Румуније, Бугарске, Албаније, Грчке и Турске. Представници Гете института, Британског савета и амбасаде Холандије такође су изразили задовољство што су били у прилици да помогну долазак представа на тако значајн фестивал као што је Битеф. (Танјуг)

ЗА ФЕСТИВАЛ НАЦИОНАЛНЕ ДРАМЕ И ПОЗОРИШТА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Игор Бојовић нови селектор Игор Бојовић, драмски писац из Београда, именован је јуче одлуком Дирекције, за селектора 58. Стеријиног позорја, Фестивала националне драме и позоришта. Његови помоћници биће Миливоје Млађеновић и Мирослав Мики Радоњић. Oбавеза селектора је да одабере од седам до девет представа у такмичарској конкуренцији, као и представе у међународној селекцији „Кругови“ Селекциони поступак траје до 15. марта наредне године, а Фестивал ће традиционално бити одржан од 26. маја до 3. јуна у Новом Саду, наводи се у саопштењу Позорја. Бојовић је завршио Факултет драмских уметности у Београду - одсек Драматургија (1995) и Интернационалну школу за драмске писце Краљевског дворског позоришта из Лондона (1997). Радио је као директор драме и драматург Црногорског народног позоришта у Подгорици, а од 1998. до 2012. управник Позоришта лутака „Пинокио“ у Земуну. Аутор је већег броја драмских текстова. Поред француског, драме су му преведене и на бугарски, македонски, италијански, енглески и руски језик. Драму „Дивче“ (Happy End) у преводу Мирел Робан, објавила је издавачка кућа An to i ne - Витез у едицији L`e spa ce d`un in stant у Паризу, 2005. Драмски текст за децу „Црвенкапа“ уврштен је у школски програм за четврти разред основне школе и објављен је у читанци. Његове драме„Извањац“, „Happy End“, „Женидба краља Вукашина“, „Бајка о цару и славују“, „Баш Челик“, „Петар Пан“, „Мачор у чизмама“, „Шаргор“, „Црвенкапа“, „Пепељуга“ извођене су на сценама скоро свих позоришта у земљи, као и на

неколико у свету. Сценариста је ТВ серија „Снови од шпер-плоче“, „Добро вече, децо“, „Улица добре во-

ље“, „Чудило се чудило“, сценариста и косценариста је филмова „Нож“, по роману Вука Драшковића, режија Мирослав Лекић, 1999, „Рат уживо“, режија:Дарко Бајић, 2000. и „Лавиринт“, режија Мирослав Лекић, 2002.и радио драма „Петар Пан“, „Лепотица и звер“. Добитник је Стеријине награда Стеријиног града за текст савремене комедије, за херојску комедију „Мачор у чизмама“, 1995. и Стеријине награда за савремени драмски текст, за драму „Извањац“, 1996. Припале су му између осталих и награде „Исак Самоковлија“, „Бранислав Нушић“, „Јосип Колунџић“, „Божидар Валтровић“, „Драгиша Кашиковић“ за драме. Добитник је Змајеве награда за укупан допринос драмском стваралаштву за децу, Нови Сад, 2004. и Награде за животно дело Мали принц на 17. Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици, 2010.

ВЕЧЕРАС У ГАЛЕРИЈИ „КРУГ” ГРАДСКОГ ПОЗОРИШТА БЕЧЕЈ

„Репортрети” Милорада Крстића Мултимедијални уметник Милорад Крстић (60), који живи и ради више од две деценије у Будимпешти, представиће се од данас до 19. августа Бечејци-

ма атрактивном изложбом дигиталних принтова, колажа и цртежа по имену „Репортрети“. Свечано отварање у галерији „Круг“ под кровом Градског позоришта Бечеј заказано је за 19

сати. Поменута изложба је последња у ауторовом изложбеном серијалу дугом тачно три деценије, током којег је аутор излагао различите садржаје на

широком пространству и добијао бројне награде. - Паралелно са грандиозним ликовним циклусом „Анатомски театар“, посвећеним 20. веку, његовој историји, политичким зби-

вањима и водећим личностима, цивилизацијским тековинама и феноменима, крвавим револуцијама и ратовима, а све у ликовном кључу цитата из домена модерне уметности дадаизма и надреализма, Милорад Крстић је створио и посебан, мањи опус, посвећен портретима. Ради се о делима најинтимнијег карактера: Крстићевим аутопортретима и портретима животне сапутнице Радмиле, пуним симбола и необуздане маште, вештих монтажа и цитата, где аутор показује своју већ познату виртоузност цртежа и вештину трансформације сликарског и графичког медија, са инкорпорираним фотографијама, у дигитални принт. Све су то прилози анатомији приватности, театра интимности Милорада Крстића, који ни у једном тренутку не губи инспиративни набој, техничку перфекцију, истанчан укус, а све у стилу и духу анатомског театра протеклог века, који служи као фон ових насталих сцена и збивања, написао је мултимедијални уметник Андреј Тишма о актуелној изложби. В. Јанков

КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА У СИЋЕВУ

Награда „Рамонда Сербика” Владиславу Бајцу Овогодишња награда „Рамонда Сербика„, која се традиционално додељује током одржавања Књижевне колоније у Сићеву, припала је књижевнику Владиславу Бајацу, саопштили су организатори манифестације. Одлуку о награди донео је трочлани жири у саставу Срба Игњатовић, председник, Велимир Костов и Зоран Вучић, чланови, саопштено је у Нишком културном центру који организује манифестацију. Овогодишња Књижевна колонија у Сићеву биће одржана по 22. пут од 15. до 20. септембра, која ће

окупити писце из земље и иностранства. У Сићеву код Ниша окупиће се писци: Владислав Бајац (Београд), Никола Вујчић (Београд), Енес Халиловић (Нови Пазар), Љубета Лабовић (Београд), Милош Гроздановић (Ниш), Горан Живковић (Ниш), Иво Фрбежар (Љубљана), Хадзем Хајдаревић (Сарајево), Силвија Чолева (Софија), Тодор Чаловски (Скопље) и Сергеј Березој (Белгород). После свечаног отварања манифестације, 15. септембра у 19 часова, биће одржано књижевно вече посвећено песнику Бранку Миљковићу.

Дамњанов перформанс на отварању

Фото: Јутарњи лист

У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЈЕТНОСТИ У ЗАГРЕБУ ИЗЛОЖБА УМЕТНИКА НА ОДМОРУ

Хотелска авангарда Атила Черник, Ера Миливојевић, Радомир Дамњановић Дамњан (Србија), Жељко Кипке, Иван Кожарић, Владо Мартек, Ромело Перволовици (Румунија), Шандор Пинцехељ, Балинт Сомбати, Јанош Шугар (Мађарска), Илија Шошкић (Црна Гора), уметници су на одмору, како гласи наслов најновије изложбе, отворене у недељу, у Музеју сувремене умјетности у Загребу. Наслов није чисто ауторски, него ови уметници заиста јесу позвани на одмор, али да стварају. О чему је заправо реч? Колекција Маринко Судац, Институт за истраживање авангарде, „Недјељни Јутарњи“ и хотел, бања и одмаралиште „Нови“, развили су јединствен пројекат који је повезао културу и туризам, оно што је често тражена фомула у данашњем систему ствари. Наведени актери су то помало и буквално, у сваком случају крајње неочекивано и провока-

тивно реализовали, па су током јула и августа у хотел „Нови“ у Новом Винодолском (Хрватска) позвали уметнике на луксузни аранжман, заузврат им не тражећи ништа, али нудећи да током боравка на главом шеталишту кроз интеракцију са посетиоцима израде своја дела, специфична за окружење у комe су настала. Демистификација стваралачког чина, упознавање са неоавангардном уметничком праксом кроз непосредан контакт сa уметником, били су неки од циљева пројекта реализованог у простору хотела чија је управа већ сарађивала са савременим уметницима, архитектама и дизајнерима, који су му креирали целокупан визуелни идентитет. И „Умјетник на одмору“ је био логичан наставак покушаја да се одступи од конвенција, а устаљеним концепцијама летњих културни садржаја удахне нови живот. Сарадња са

„Недјељним Јутарњим“, који је из броја у број објављивао темате о гостујућим уметницима, служио је проширењу броја публике. Коначни, „чисто умјетнички“ резултат је и актуелна изложба у загребачком МСУ. Пројекат је био значајан и зато јер је Маринко Судац, иницијатор и аутор концепта, њиме још једном потврдио статус не само највећег колекционара авангарде уметности с ових простора, него и посленика који на различите начине оживљава то стваралаштво, користећи се управо његовим повесно потврђеним методама – иновативношћу, партиципацијом и интеракцијом. На отварању изложбе „Умјетник на одмору“ у Музеју сувремене умјетности у Загребу, која ће бити отворена до 30. септембра, уметници Радомир Дамњановић Дамњан и Балинт Сомбати, извели су своје перформансе. И. Б.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

sreda5.septembar2012.

Posledwi pozdrav }erki

Aleksandri Horwak

od tate Petra i Mire.

59915

Posledwi pozdrav

Aleksandri Horwak od: svekra Vlade, svekrve Vere i devera \urice. SOKOBAWA - Mihoqsko leto, sobe, apartmani za odmor, u`i centar, povoqno. Telefon: 063/81-54-200 i 018/880-100. 59456

IZDAJEM sobu za jednu studentkinu na Beogradskom keju. Telefon 524-854. 59864

IZDAJEM stan u Novom Sadu u Ul. Danila Ki{a br. 39, novogradwa, name{ten, centralno grejawe, parket. Telefon: 023/524-735 i 062/221-004. 59455

Osta}e{ srcima. LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000E. Telefon 063/239-411. 59572

zauvek

na{im

59914

â&#x20AC;&#x17E;Sve {to tebi napi{em pocepam i obri{em....â&#x20AC;?

PRODAJEM lokal 43m2 Bulevar kraqa Petra 2. Cg, klima, telefon i internet. Telefon 065/55-106-55. 59848

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 59841

RENOMIRANOM restoranu u Novom Sadu hitno potrebni kuvari i konobari. Informacije 061/6133-065. 59845

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 59444 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Tel. 064/994-5002. 59447 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000. 59804

Aleksandra Horwak

Posledwi pozdrav sestri od brata Nemawe i snaje Marije.

59913

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

Sawi Mirno spavaj u zagrqaju svoje mame i tetke. Vole te sestra Keka i wena porodica. 59912

Posledwi pozdrav supruzi i majci

Aleksandri Horwak 1967 - 2012. Vole}u te kao i do sada, najvi{e na svetu celom. Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 6. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Neute{ni: suprug Du{an i sin Aleksandar. 59911

^iTUQe l POMeni

sreda5.septembar2012.

dnevnik

Preminula ja majka na{eg kolege Milana

Darinka Mrkaji}

Svetomir Cupa}

Stevanija ^egar

@ivko Palali} 1999 - 2012. Draga sestro Daro, ako postoje dva puta kroz `ivot tvoja sudbina je bila da ide{ onim putem. Te{ko, ali dostojanstveno do zadweg dana pobe|ivala si `ivot. Mnogo tuge odnela si sa sobom, mnogo sre}nih je ostalo u tvom domu. Zato odmori svoju napa}enu du{u od te{kih rana.

Posledwi pozdrav ~ika Sveti od porodica: Stoji} i \ur|i}.

Dragi na{ @ivko, 13 godina od kobnog petog septembra je za nas, tvoje najbli`e, brata @arka, majku Rosu i tatu Sretka vreme tuge i bola. ^uvamo te u na{im du{ama i srcu. Neka ti An|eli prave dru{tvo.

Sau~estvujemo u wegovom bolu. Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad. 59863-P

59904

Posledwi pozdrav

Tvoji najmiliji.

Osta}e{ ve~no u srcu tvoje Julke sa porodicom.

59886 59890

Posledwi mami

pozdrav

^eginoj

Na{ plemeniti zet

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Mirku Tomi}u ocu na{eg Bojana.

dragog

dr Mirku Tomi}u

kolege

omiqenom kolegi i divnom ~oveku. Dom zdravqa â&#x20AC;&#x17E;Novi Sadâ&#x20AC;?.

Koleginice i kolege iz Banke.

3016-P 59906

Posledwi pozdrav dragom

\or|e Vuksanov

Na{ najdra`i

Savki Cveti}

Stevaniji ^egar sada tamo negde daleko tiho i ne~ujno kora~a zvezdanim stazama ve~nosti.

O`alo{e}ne porodice Joki} i Mar~i}:

dr Mirko Tomi} od kolega iz Odr`avawa.

Mnogo }e nam nedostajati.

Brat Vasa Joki}, snajka Jovanka, bratanci Predrag, Zoran i bratanica Zorica sa wihovim porodicama.

O`alo{}eni: Nikica i Valika.

kardiolog 1944 - 2012.

Mirku

preminuo je 3. 9. 2012. godine. Sahrana je danas, 5. 9. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. od Bojane.

O`alo{}eni: sin Bojan, snaja Tatjana i unuk Mihailo. 59881

59873

Posledwi pozdrav po{tovanom

dr Mirku Tomi}u

Preminuo sestri}

na{

59894

59899

59882

voqeni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, tast, deda i pradeda

Tvoja plemenitost i dobrota su bile neizmerne.

\or|e Vuksanov

I{tvan Ler~ewi 1922 - 2012.

od kolega i koleginica sa kardiologije i internog.

O`alo{}ene tetke: Stevanka, Lenka, Milosava i Du{ica sa porodicama.

Zauvek nas je napustila na{a draga teta i baka

59897

Mila na{a teto, voqeni `ive koliko i oni koji ih vole. Sahrana je 5. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele u Ba~kom Jarku. Vole te tvoji: Andrija, Zora, Mira, Dragica, Nana, Dada i Goran. 59888

Osta}e{ u na{im srcima i `ive}e{ u na{im se}awima. Po~ivaj u miru. Porodica Markov.

Tvoju qubav i plemenitost pamtimo, s ponosom te spomiwemo i ~uvamo u na{im srcima. Uvek tvoji: Mara, Sne`ana, Zlatko, Lara i Boba.

59903

59900

59895

Tu`nim srcema obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena i draga

Savka Cveti} 1930 - 2012.

Lovrom Mikuli}em dipl. in`. ma{instva

Sahrana je danas, 5. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na katoli~kom grobqu, u Budisavi. O`alo{}ena porodica.

59887

Dr Radmila Radivojevi}

POMEN Petog septembra je pet dugih godina tuge i bola za na{im voqenim i nikad pre`aqenim

Umro je na{ voqeni i dragi sin, brat, otac, kum i prijateq

Qubomir Ostoji}

Stevanija ^egar

20. 5. 1961 - 4. 9. 2012.

1934 - 2012. Sahrana drage nam pokojnice je danas, 5. 9. 2012. godine, u 16 ~asova, na mesnom grobqu u Ka}u. O`alo{}eni: suprug Nikola, sin Milan, snaja Slavica i unuka Nina. 59892

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kako sa nama vi{e nije na{ voqeni

\or|e Veber advokat

Sahrana }e se obaviti u sredu, 5. 9. 2012. godine, u 17 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Temerinu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se u ~etvrtak, 6. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, odr`ati pomen na Gradskom grobqu, poqe tri u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji.

O`alo{}ena supruga Mirjana, }erka Dragana, sin Milan sa porodicama.

59901

59893

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav iz zahvalnosti

Posledwi pozdrav najdra`oj prijateqici i kom{inici

sreda5.septembar2012.

Posledwi pozdrav dragoj majci, ta{ti, baki i prabaki

Navr{ava se ~etrnaest tu`nih godina od kada nije sa nama na{ voqeni otac, deda i svekar

Radmila Radivojevi}

dr Radmili Radivojevi}

dr Radmili

od wenih pacijentkiwa: Zorice, Qubice i Nade.

od porodica Stanivuk i Despotov.

59855

Posledwi pozdrav staroj kumi od porodice Vasili}.

Qubici Davidovi}

Posledwi pozdrav strini

I{tvan Molnar

1926 - 2012.

5. 9. 1998 - 5. 9. 2012. Uvek }e te se se}ati: sin Zoltan, unuci Aqo{a i Vawa i snaja Senka.

od }erke An|elke Milutinov sa porodicom.

59825

59850

59856

Samo tri nedeqe posle svoje supruge Du{ice preminuo je i na{ kom{ija sa Stra`ilova

Vidosava Gruji}

Zbogom Radmila, na{a divna koleginice i prijateqice. Tvoje: Qiqana Malenkovi}, Mila Karan, Nada Radmilovi} i Zorica Mateji}.

59876

Posledwi pozdrav kumi

POMEN

I{tvan Molnar

Ivan Mijatov

profesor geografije u penziji

Darinki Mrkaji}

Wihova spremnost na pomo} osta}e u trajnom se}awu, a wihovo mesto pri okupqawu prazno. U tuzi prijateqi: Nana i \or|e, Nena i @ivko, Goca i Milivoje, Milorad i Jaglika.

od Buce i Paje Mrkai} sa porodicama.

od Nikole i Smiqe Durman sa porodicom.

59865

59869

59868

59880

5. 9. 1998 - 5. 9. 2012. Uvek }e{ biti sa nama. Uja, Nikola, Quba, Ivan, Danilo, Cila, Perica, [uwa, Petar, Ranko, \or|e, Dejan, Albert, Andrija, Paja, Koki, Zoran, Bojan, Marko i Ferika. 59826

Posledwi pozdrav dragoj

Umrla je na{a draga baka Quba

Danas, 5. septembra je tvoj 29. ro|endan.

Darinka Mrkaji} 1938 - 2012.

Milo{ - Mi{a Mazalica

Darinki Mrkaji}

5. 9. 2012 - 5. 8. 2009. Tvoj lik, ne mogu godine, ki{a izbrisati, tvoj glas ne mogu gromovi zaglu{iti. Tebe mi, ne mo`e vreme oduzeti. @ivot udara kao pobesneli talasi lome}i i sitne}i ostatke moje du{e raznose}i po dubinama ni{tavila. Onog kobnog dana kada se qubav i bol pokloni{e }utawu, ~e`wa i o~aj po~e{e da vape Tvoje ime. Svaka misao, uzdah, pogled pokloweni su Tebi. Srce ne`no, ne~ujno peva Tvoje ime. Ipak postoje se}awa koja postaju suze. Vreme prolazi, sve te`e je. Du{a i srce pate i tuguju znaj Mi{o.

od porodice Pra{talo.

59870

„Mo`da spava sa o~ima iznad svakog sna. Iznad stvari, iluzija, izvan `ivota. I s’ wom spava, nevi|ena, wena lepota, mo`da `ivi i do}i}e posle ovog sna. Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla.”

Danas, 5. septembra 2012. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kad me je napustila moja mama

Qubica Davidovi} 1926 - 2012.

Mirjana Roksandi}

Sahrana je danas, 5. 9. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Unuke Ivana i Milijana.

O`alo{}eni: sin Nikola, snaja Vera i unuci Cane i Bora.

59872

59863

Tog dana, u 11 sati, okupi}emo se kraj wene ve~ne ku}e da wenu du{u prepustimo spokoju i ve~nosti. Ksenija sa porodicom. 59810

VJE^NAJA PAMJAT

Opra{tam se od drage

Na{ ponos, samopouzdawe i podr{ka, na{a draga, voqena i po{tovana

Danas, 5. 9. 2012. godine navr{ava se 25 godina od kako smo ostali bez na{e predivne mame i bake

Volim te. Mama. 59823

Posledwi pozdrav dragom kolegi i velikom prijatequ

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Radmile Radivojevi} Iskreno sau~e{}e porodici.

Aranka Popovicki.

dr Radmila Radivojevi} ro|ena Adamovi} lekar u penziji preminula je 2. 9. 2012. godine. Ispra}aj iz kapele na Gradskom grobqu u Novom Sadu, obavi}e se danas, 5. 9. 2012. godine, u 12 ~asova. Ostajemo neute{no o`alo{}eni: suprug Pavle i sin Vladimir, rodbina i prijateqi. 59878

59874

prim. dr Ksenije Raleti} i 19. 5. 2012. godine, 18 godina od kako smo ostali bez na{eg predobrog tate i dedike

Draga prijateqice

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 74. godini preminula

Ivanu Mijatovu

od zaposlenih i penzionera kolektiva O[ „Branko Radi~evi}” Novi Sad.

dr Radmili Radivojevi}

Kolektiv Op{te medicine Rumena~ka.

Milenka Raleti}a

dr Radmila Radivojevi}

Darinka Mrkaji} 1938 - 2012.

~uva}emo s qubavqu uspomenu na tebe. Porodica Male{ev. 59883

59860

59871

Sahrana je danas, 5. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem starom grobqu u Futogu. O`alo{}eni: sin Neboj{a Mrkaji} i }erka Verica Pe}o sa porodicama. 59867

Va{a odanost porodici ~uvala nas je sve ovo vreme, i va{a dobrota bila je na{e bogatstvo, a ~estitost ve~iti uzor. Zauvek u mislima i srcu va{i: Nena i Sa{a, Ivana i Vladimir sa porodicama. 59875

tv program

sreda5.septembar2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Хроника „Демо феста”, репорта-а 09.30 Под истим кровом 10.00 Вести 10.10 Биографије 11.00 Комшилук 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Нова занимања: Менаџери 12.25 Како ?.... Уметничка таписерија 12.40 Здраво живо 13.05 Ноћна смена 13.30 Фаца: Најбоље 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Концерт Фестивала уличних свирача 2011. 16.05 Биографије 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.05 Циклус француских ТВ новела:Кућа код мачке која се лопта, филм 21.05 Документ 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Улични свирачи – у сусрет фестивалу.... 23.00 Оперативци 23.55 Циклус француских ТВ новела:Кућа код мачке која се лопта, филм 00.50 Документ 01.15 Повратак на село

Пи там се, пи там се По лу сат на де чи ја еко ло шка еми си ја ко ја об ра ђу је те ме ве за не за при ро ду, за шти ту жи вот не сре ди не, по на ша ње у при ро ди, здра ву ис хра ну, здрав жи вот... Пред ста вља мо за шти ће на при род на до бра, ин сти ту ци је, удру же ња, основ не шко ле и де чи је ак тив но сти, успе хе, раз ми шља ња, ак ци је... (РТВ 2, 08.40) 06.30 Кухињица – мађ. 07.00 Тамбурица фест 2012. - Мореска 07.40 Лето за све 07.55 Представљамо вам денс студио 08.15 Хајде са мном у обданиште 08.40 Питам се, питам се 09.05 Музички фестивал Шкољкице 09.30 Уличаролије 09.55 Академац 10.20 Увек медаља 10.40 Уличаролије 11.10 Змајеве дечије игре 11.30 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Нови таблоид НС 14.00 Тамбурица фест 2012. -Мореска 14.40 ТВ баштине 15.30 Добро вече, Војводино (ром) 17.00 Емисија (мађ) 17.30 Музички програм – мађарска музика 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ 20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије 23.05 Плави круг 23.30 ТВ баштине 00.00 ТВ Продаја

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Меридијанима Агропарламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке Ноћни програм

06.02 06.59 07.19 07.25 07.35 07.41 08.02 08.14 08.19 08.25 08.48 09.00 09.27

Ненад Крстић

КО ШАР КА: КВА ЛИ ФИ КА ЦИ ЈЕ ЗА ЕП 2013.

Ср би ја–Сло вач ка

09.51 10.00 10.30 10.55 11.24 11.50 12.25 13.00 14.03 14.26 14.38 15.05 15.29 15.53 15.59 16.10

dnevnik

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Попај Томас и другари Ози Бу Дени и Деди Зујалица Необично о биљкама Вечни сјај детињства Водич кроз модерну архитектуру Београда Верски календар Е-ТВ ТВ мрежа Кругови поезије Научни програм Музички програм Читање позоришта Трезор Зујалица Необично о биљкама Вечни сјај детињства Водич кроз модерну архитектуру Београда Вита студентис Датум Верски календар Ексклузивно

(РТС 1, 20.25)

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.32 Серијски програм 12.30 Рецепти Лауре Равајоли 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ленија 15.00 Вести 15.05 Африка од врха до дна 15.30 Спринт 16.00 Рецепти Лауре Равајоли 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Конак 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ево нас код вас 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Серијски програм 23.55 Украдена срца

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 10.00 10.05 10.38 11.05 11.10 12.00 12.15 12.31 13.16 13.23 13.46 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.24 19.00 19.30 20.05 20.25 22.15 22.20 22.50 23.40 23.55 00.02 00.48 02.39 03.00 03.37 04.10 04.42 05.48

Афри ка од вр ха до дна (Но во сад ска ТВ, 15.05)

10.30 11.30 12.30 13.30 14.00 15.00 15.30 16.00 17.45 20.00

Премијер лига Шпанска лига Холандска лига Преглед Чемпионшипа Аргентинска лига Фудбал мондијал магазин Руска лига Бајерн ТВ: Бајерн – Штутгарт Аргентинска лига Кошарка, квалификације ЕП: Хрватска – Украјина 21.45 КХЛ: Динамо М – Авангард 23.45 Мото ГП Мугело 5 00.45 Аргентинска лига

07.00 07.15 07.45 09.00 10.15 11.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.00 00.05 01.00 01.05 01.30

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Цео живот за годину дана Вести Траг Јордан Вести Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Мекбрајд-то је убиство, госпођо, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТВ Шта радите,бре Београдска хроника Моја лепа Србија Слагалица Дневник Кошарка: Квалификације за ЕП 2013, Србија-Словачка, спортска емисија Кошарка: Квалификације за ЕП 2013, Србија-Словачка, пренос Вести Око Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Реликвија, филм Цео живот за годину дана Вести(04.00,05.00) Око Траг Позориште у кући Верски календар

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Обрачун у Малом Токију Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

Ке ли Адамс

СЕ РИ ЈА

Пре ва ран ти Рад ња уз бу дљи ве бри тан ске се ри је од и гра ва се око екс пе ра та за пре ва ре. Сво је уме ће ко ри сте за узи ма ње ту ђег нов ца, на ро чи то бо га тих, ко ји су но вац за ра ди ли на не по штен на чин, не мо рал них и бес кру пу ло зних љу ди. Уло ге: Едри јен Ле стер, Ро берт Вон, Ро берт Гле ни стер, Ке ли Адамс, Марк Во рен, Роб Џар вис (РТС 2, 21.00) Линк Преваранти Плави оркестар Мунзи Попај Томас и другари Ози Бу Дени и Деди Датум Верски календар У свету Беокулт Преваранти Кошарка-Квалификације за ЕП 2013: Турска - Италија, снимак 23.45 Бисера Влетанлић и пријатељи 00.33 Трезор 01.34 Кошарка-Квалификације за ЕП 2013: Србија - Словачка

16.55 17.14 18.11 18.38 18.44 19.07 19.19 19.24 19.30 19.36 20.00 20.30 21.00 21.59

06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00

Слике живота Маратон Цртани филм Документарна серија Топ шоп Домаћи филм Топ шоп Мирослав Лазански Љубав у залеђу Монк Ало, ало Документарна серија Обични људи Домаћи филм Ало, ало Филм Удовице Ало, ало Филм

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.10 Острво ајкула Најџела Марвена 08.00 Топшоп 08.20 Најбоље године 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.99 Филм: Излазне ране 15.00 Нинџа ратници 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.00 Нинџа ратници 21.00 Филм: Луди од љубави 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Увод у анатомију 00.45 Филм: Дубина 2

07.00 10.15 11.00 12.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 02.00 03.30

Добро јутро Мала невеста Гранд шоу Пинк таргет Први национални дневник Недељно поподне Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Север Југ Знамо се Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Север Југ Брачни судија Црна хроника Филм: Аутострада насиља Филм: Доброчинитељи Филм

Пр ви ку вар Ср би је Два де сет по зна тих лич но сти сво ја за ни ма ња на че ти ри ме се ца за ме ни ће вар ја чом и шер пом. Они да не про во де у нај ве ћој те ле ви зиј ској ку хи њи где сва ког да на при пре ма ју је ла по на руџ би ни. Огра ни че ни су вре мен ски ка ко за на бав ку на мир ни ца, та ко и за спра вља ње хра не... Во ди те љи: Ве ли бор Ве ца Де ја но вић, Пе тар Га јић и Не над Ча нак (Пинк, 20.00)

Све тла на Ки тић

Лет њи ко вац Пред во ди тељ к а ма Ја дран ком Јев тић и Бо ја ном Ри сти во је вић, на те му „Из дру гог угла“ отво ре но ће го во ри ти Не бој ша Сте фа но вић, пред сед ник Скуп шти не РС. На исту те му го во ри ће и естрад ни брач ни пар Зо ри ца Брун цлик и Ми ро љуб Аран ђе ло вић Ке миш, као и Све тла на Ки тић, ру ко ме та ши ца. (Хе пи, 18.25) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Играна серија Моја Србија Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Једна жеља једна песма Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Играна серија Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda5.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УспОН И пАд сРп сКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „еКО НОМ сКе пО ЛИ ТИ Ке”

пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери паклена Кели Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери: борба са килограмима Краљ посластичара као кувар стручњак за торте Велике ромске свадбе Америка Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Ургентни центар Л.А. Инк Велике ромске свадбе Америка

07.00 добро јутро, Хрватска 10.12 поглед на Земљу 1, док. серија 11.08 Заволите свој дом 3, док. серија 12.00 дневник 12.40 Моћ судбине 13.30 др Оз 2, ток шоу 14.10 скица за портрет 14.30 Фотографија у Хрватској 14.56 просјаци и синови 16.00 синови и очеви, док. серија 16.58 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 дневник 20.15 сајбер насиље, док. филм 20.50 Боје туризма 21.40 Хоризонти 22.35 дневник 3 23.10 други формат 00.30 с оне стране решетака, филм 02.00 др Оз 2, ток шоу

08.00 други светски рат у боји 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Наполеон 11.00 У телу Хенрија осмог 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у девону 14.00 дневник скулптура 15.00 Тајм тим година X 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Ратници 20.00 Једна ноћ у Торину 21.30 сведок. са балкона собе 306. 22.00 други светски рат у боји 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Блиски сусрети у сибиру 01.30 Историја америчких индијанаца

Освет нич ко ср це Муж и же на би ва ју бру тал но уби је ни. Му же вље во ср це до би ја Те ри Бер нард, са мо хра ни отац ко ји га ју ћер ку ко ја бо лу је од те шке и рет ке бо ле сти. по сле опе ра ци је, Те ри се при се ћа по след њих тре ну та ка жи во та свог до на то ра и у јед ном тре нут ку пре по зна је до на то ро вог уби цу... Уло ге: Џош Лу кас, Ле на Хе ди, Бра јан Кокс Ре жи ја: Мајкл Кве ста (Си не ма ни ја, 22.00)

06.00 07.50 09.15 10.35 12.30 14.55 16.40 18.20 20.05 22.00 23.50 01.15

Топао дом семи на путу око света 3д Медвед Јоги девојка из Гилеада Хари потер и реликвије смрти 1 Џастин Бибер: Никад не реци никад свака друга недеља (и пола распуста) Момци су се вратили промена игре Царство порока димна завеса Без обавеза

Во ди тељ кон зер ва тив ног шо уа ко ји је био при ја вљен по ли ци ји за сек су ал но зло ста вља ње, про на ђен је мр тав. Ме ђу тим, де тек ти ви про на ла зе траг ко ји их во ди до жр тви не су пру ге и оп сед ну тог пра ти о ца... Уло ге: Џе ри Ор ба, Џе си Ли Мар тин, Сем Во тер стон, С. Епа та Мер кер сон, Ели за бет Ром (РТЛ, 00.00)

У до бро ћуд ном про вин циј ском ен гле ском гра ди ћу по ро ди ца Вол те ра Гуд фе лоа, све ште ни ка, жи ви на о ко мир ним жи во том. У ра се ја ни у али сим па тич ну по ро ди цу уско ро до ла зи но ва кућ на по моћ ни ца Грејс... Уло ге: Ро ан Ат кин сон, Кри стин Скот То мас, Ме ги Смит, Па трик Свејз, Там син Егер тон, Еми ли ја Фокс Ре жи ја: Нејл Џон сон (ХРТ 2, 20.00) 07.05 07.35 08.00 08.25 08.45 10.00 11.20

23.42 00.34 01.09

Мала ТВ Цртана серија Телетабис Конор на тајном задатку Х20 Уз мало воде! Лицем у лице, филм Идемо на пут с Гораном Милићем На рубу науке потрошачки код Јеловници изгубљеног времена с оне стране решетака, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Реконструкција еџмонд дарма и Грег параолимпијске игре Лондон 2012: Атлетика, снимак Шато Монти, док. серија Никоме ни речs, филм Топ гир 11, док. серија Залагаоница, док. серија параолимпијске игре Лондон 2012 - сажетак Мућке Битанге и принцезе Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

после Џимија Биографија - сузан сарандон пре него што се он пробуди срце пуно кише Биографија - Иан Флеминг На линији ватре Браћа по оружју Биографија - сузан сарандон диван човек Биографија - Иан Флеминг Истина о Чарлију деца судбине

12.05 12.50 13.20 13.40 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.25 18.45 19.30 20.00 21.45 22.40 23.25

Ле на Хе ди

09.30 Кисмет - окови судбине 10.50 ексклузив таблоид 11.10 Крв није вода 12.05 Бибин свет 13.00 сулејман Величанствени 15.00 Кобра 11 15.55 Маекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 сулејман Величанствени 22.00 Менталист 23.45 РТЛ Вести 00.00 Закон и ред 01.35 Астро шоу 02.35 РТЛ данас

се РИ ЈА

Ни ком ни ре ч сем и Макс Ози Бу суза и њене сестре Обрачун у Казино кабареу Бади, светски првак Упознајте Џона доа покераш Осветничко срце еротски филм еротски филм

Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Монк пандури новајлије Вокер, тексашки ренџер добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк пандури новајлије Филм: Каразуб Филм: Оги Роуз Медијум

За кон и ред

Кри стин Скот То мас

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

06.00 Ламбада 08.00 пурпурна ружа Каира 10.00 Осуђеници 12.00 Ф/X – Убиство триком 2. 14.00 светла велеграда 16.00 Удата за мафију 18.00 преко палубе 19.50 Јентл 22.00 Жртве рата 00.00 еротски филм

Ели за бет Ром

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.30 20.00 21.00 22.00

Амерички чопери прљави послови Опасан лов преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство прерађивач Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова прљави послови Опасан лов преживљавање Како се прави? Мегаградитељи Лет изнад Аљаске пут око света са 80 превозних средстава 23.00 дајнамо, чудесни мађионичар 00.00 пен и Телер – Лаж или истина

03.00 07.00 09.00 09.30 10.00 11.00 15.00 17.45 01.00

Тенис Тенис Авантура. Олимпијске игре Бициклизам Тенис Бициклизам Тенис Тенис

Le po se `i ve lo od po klo we nih do la ra

ko ba{ nije u~estvovao u pripremi privredne nije je samoupravqawe, pa onda vi{epartijski sireforme 1965. Vladimir Gligorov je, krajem stem, pa onda jednopartijski, sovjetski model. Ako te i po~etkom naredne decenije, kao potpred- ovaj samoupravni ne moè da funkcioni{e, onda je sednik Saveza studenata Jugoslavije, bio svedok i ak- vi{epartijski sistem prihvatqiviji. I, {to je vater najburnijih doga|aja tog vremena. Osamdesetih, `no, on samoupravqawe posmatra kao eksperiment. kao kolumnista „Ekonomske politike„, pomno prati Govori se, naravno, i o trì{noj privredi, koje se i komentari{e tada{we prilike. Po~etkom devede- tako|e vidi kao znatno boqa od centralno-planske. setih je bio u najuòj grupi od desetak intelektualaca koji osnivaju DS. Sigurno je ~ovek koji najboqe poznaje ono {to se de{ava na prostoru biv{e Jugoslavije. Kre}e se, i bukvalno i figurativno, kroz ~itav taj prostor, od Skopqa, preko Pri{tine, Beograda, Novog Sada i Sarajeva, do Zagreba i Qubqane. Retko kad se nai|e na takav resurs. Ka ko je uop {te do {lo do pri vred ne re for me, {ta je wu iza zva lo, jer se ~e sto ka è da su pe de se te bi le za pri vre du zlat ne go di ne Ju go sla vi je? - Po~etkom {ezdesetih, kad po~iwe pri~a sa liberalima u Jugoslaviji, odnosno Srbiji, dominiraju dva principa. Jedan samoupravqawa, a drugi je partijska dràva. Kqu~no je zapravo bilo to {to je Vo |a sa ustav no neo gra ni ~e nim ro kom tra ja wa do{lo do promene reìma pod kojim su primane pare iz inostranstva, jer se pre{lo sa Da li su ustav iz ’63, a ka sni je i re for ma, na tom donacija na kreditirawe. I onda je trebalo da posto- fo nu? ji neki sistem u kom }e se ta sredstva efikasno kori- Da, sve {to se de{avalo negde do ’68. i{lo je u stiti. I tad je postojao isti problem kao i sad – ka- istom pravcu. Ustav je vi{e bio izraz potrebe da se ko da se finansira potro{wa iznad mogu}nosti. Ako uspostavi novi poredak i otvori mogu}nost za neku se sredstva ne dobijaju kao poklon, moraju da se uzi- vrstu politi~ke konkurencije nepartijskog tipa. maju zajmovi, ali i da se vrate. Dakle zemqa mora da Bila su to tada jako va`na pitawa koja su se ticala ima proizvodwu i izvoz. Tako je do{lo do razmatra- poloàja i uloge Josipa Broza. Recimo, trebalo je wa koji mehanizam to moè da obezbedi. I, naravno, da on vi{e ne bude {ef partije, ve} dràve, ali se odgovor je bio - trì{te, jer centralisti~ko plani- postavqalo pitawe kako to urediti. Ustav iz ’63. rawe i povratak na sovjetski sistem, nije bilo pri- uvodi prakti~no ameri~ki princip: dva predsedhvatqivo. Pre svega politi~ki, ni~ka mandata i - nema vi{e. U ne toliko ideolo{ki. Ali, ako prvim verzijama i na Broza se Na prvim izborima je odgovor trì{te, glavni proto odnosilo, ali je na kraju unesprovedenim po Ustavu iz blem postaje kako da se trìto re{ewe da to za wega ipak {na privreda ugradi u okvir sane vaì. ’63. u~estvovali su i qudi moupravqawe i tzv. dru{tvena Trebalo je da se instituciokoje nije kandidovala KP, svojina. nalizuje sistem radni~kog i mada su, naravno, bili [ezdesetih se raspravqa kadru{tvenog samoupravqawa. partijci, ali neka vrsta ko da se na decentralizovan naRaspravqalo se o broju skup~in organizuju investicije. Jer, disidenata. Kako je deo wih {tinskih domova, odnosno kako u socijalisti~kom sistemu one pobedio u Srbiji, ukinuti su da se ubaci Ve}e proizvo|a~a. su glavno sredstvo dràve i parUstav iz ’63. je u velikoj meri neposredni izbori tije u upravqawu privredom. Na bio federalisti~ki, za razlito se nadovezuje pitawe organiku od onog koji }e do}i posle zacije bankarstva, jer ako se zemqa otvori prema ’68. Tako|e, on je predvi|ao vi{e kandidata. Tako inostranstvu onda mora da ima sa wim i nekakve fi- su na prvim izborima u~estvovali qudi koje nije nansijske odnose, zna~i moraju da postoje komercijal- kandidovala partija, mada su naravno bili partijne banke. Onda se pojavio problem kursa, koji je do ci, ali neka vrsta disidenata. Deo wih je dobio iztad bio administrativna mera. To je dovelo do ideje bore u Srbiji {to je razlog da se kasnije ukinu nekonvertibilnosti i ve} za 1966/7. najavqen je konver- posredni izbori i uvede tzv. delegatski sistem. Ne tibilan dinar. Kona~no, kako se preduze}a zaduùju moè se, dakle, re}i da je taj ustav, kao i mnogi drupreko banaka, postavilo se pitawe ko im je vlasnik? gi dokumenti iz tog vremena uostalom, otvarao vraRaspravqa se i o cenama. Bilo je mi{qewa da ako ve} ta za stvari koje }e do}i kasnije, ali ih nije ni zanema vaqanog sistema trì{nih cena u zemqi, da se tvarao. on uveze, preko konvertibilnog kursa. Govorilo se i Privredna reforma, u stvari, po~iwe jednom vro upore|ivawu sa svetskim cenama kao nekom reperu stom programa sa MMF. [ta je to prakti~no zna~iza doma}e... lo? Jugoslavija je do{la u situaciju da ima mnogo Je su li se ta pi ta wa o~i to va la i u onom, zbog we - ve}i uvoz nego izvoz. (To se u Srbiji nije promenigo ve otvo re no sti i an ti dog ma ti zma, ve} ~u ve nom lo do danas.) Jedini na~in da se iz toga zemqa izvuPro gra mu SKJ iz 1958? ~e je da se preorijenti{e na izvoz, pre svega na Za- Ne, partijski program ne doti~e ta pitawa u de- pad. Na Istoku se trgovalo druga~ije, preko kontaqima. On je zanimqiv, jer je za komuniste bilo tingenata, bartera, dogovara. Uspostavqawe norkqu~no koji sistem privre|ivawa je napredan, a koji malnih trgovinskih odnosa sa Zapadom traìlo je nije, u tom programu rangirawe ide ovako: najnapred- nova re{ewa u monetarnoj sferi.

Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „Ис пРед ВРе Ме НА” по кло ни ли су Фон да ци ји НУНс-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у НУНс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација НУНс, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda5.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

5. septembar 2012.

Добар дан за вас. Данас тачно знате шта и како хоћете. Склони сте хедонизму и лепим стварима. Излазак у ресторан, шопинг, дружење са децом, је ОК.

BIK 20.4-20.5.

Посвећени сте породици и деци. Трудите се да им угодите сагласно свом естетском изразу и умећу. Краћи пут је под повољним околностима. Осетљиве емоције.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Неко би нешто да вам каже, да скрене пажњу на себе, али не успева у томе, за сада. Можда би требало да се окренете себи иза леђа и погодите о чему се ради.

Месец је данас у знаку Бика, па сте склони љубави и складним односима са драгим особама. Провод са друштвом зависи од ваше иницијативе и нахођења, времена.

LAV 23.7-22.8.

На радном месту добро организујете сараднике и извршиоце, али је ипак потребно да будете довољно присутни. Неко учи од вас. Приходи касне, љубавни угођај такође.

DEVICA 23.8- 22.9.

На личном плану сте доминантни и очекујете од других да вас уважавају. Пословна ситуација је статус quo, за сада. Ипак, нећете престати да се трудите.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Данас сте неодољиви за партнера и лако можете да наметнете своју вољу. Захтевајте оно што сматрате да заслужујете, изразите своје жеље, али без претеривања.

Околности у приватном бизнису су генерално добре, али су под промењивим утицајима. Наступи у јавности и на званичним састанцима су више форма него суштина.

Све што стичете и постижете сте заслужили личним трудом и радом. Ситуација у каријери је стабилна. Данас ћете уживати ако изведете вољену особу на неко лепо место.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Умете до бро да презен ту јете све што радите, чините и хоћете, носећи у себи једну врсту смирености и сигурности. То позитивно делује у пословној сарадњи, на састанцима.

Можете бити са обе стране медаље, ситуација, у исто време. Јер, сасвим другачије изгледа други угао гледања на ствари. Немате чега да се прибојавате. Кулирајте.

Диван дан за краћа пословна и љубавна путовања. Прилив новца ће вам добро доћи. Комуникација је под емотивним набојем, тако да сте уметнички инспирисани.

TRI^-TRA^

Са мо ти пу цај V REMENSKA

PROGNOZA

Веома

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 32 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 34 Niш

По зна ти глу мац Бред Пит, чи ни све да усре ћи сво ју леп шу по ло ви ну Анђелину Џоли. Он је дао 250.000 фун ти за стре ли ште и оруж је, ко је је ле па Ан ђа обе руч ке при хва ти ла. Ан ђе ли на је по зна та као ве ли ки за ви сник од адре на ли на, па он да не чу ди от куд ова ква иде ја. Пре ма пи са њу стра них ме ди ја, Бред је мо рао баш да се по му чи и да сми сли ори ги на лан по клон, има ју ћи у ви ду да је она са Билијем Бобом Тортоном раз ме ни ла кр ва ве за ве те. „Из гле да да је за Ен џи пуц ња ва пра ви афро ди зи јак, јер се по сле сни ма ња фил ма „Го спо дин и го спо ђа Смит” од мах сму ва ла са Бре дом. Пу шта ју ћи је да се осло бо ди стре са, Бред мо же са мо да до би је плу се ве”, пи ше та бло ид „Сан”.

Evropa

тоПло

НО ВИ САД: Сунчано и веома топло. Крајем дана наоблачење, а у ноћи ка четвртку је могућа краткотрајна киша. Ветар слаб до умерен источни и југоисточни. Притисак око нормале. Температура од 17 до 32 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Сунчано и веома топло за ово доба године. Крајем дана са запада долази наоблачење са могућом краткотрајном кишом и локалним пљусковима. Количина падавина биће мала. Ветар слаб до умерен источни и југоисточни. Притисак око нормале. Температура од 15 до 32 степена. СР БИ ЈА: У среду претежно сунчано и веома топло за ово доба године. Крајем дана на западу и југозападу Србије наоблачење са кишом и локалним пљусковима које ће се у ноћи ка четвртку проширити на остале пределе. Количина падавина биће мала. Ветар слаб до умерен источни и југоисточни. Притисак око нормале. Температура од 12 до 34 степена на југу Србије. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У четвртак је могућа краткотрајна киша или локални пљускови понегде уз 5-6 степени нижу температуру него у среду. Биће мало падавина. У петак још мало свежије, али са дужим са сунчаним периодима. За викенд сунчано са хладним јутрима. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошке прилике и даље могу неповољно утицати на све хроничне болеснике. Особама са срчаним тегобама се саветује извесна опрезност. Главобоља и поремећај сна су могуће метеоропатске реакције.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 19 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Шта се деси кад Лала истовремено попије вијагру и бенседин? - Јако му се секса, али га мрзи.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

150 (61)

Slankamen

166 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

206 (47)

Zemun

233 (0)

Bogojevo

177 (30)

Panчevo

250 (-2)

Baч. Palanka

174 (9)

Smederevo

448 (2)

Novi Sad

136 (2)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

172 (2)

S. Mitrovica

-4 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (0)

Beograd

178 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

153 (0)

NERA

Hetin

72 (-2)

TISA

-90 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe iz proшlog broja