Dnevnik 5.oktobar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 5. OKTOBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23218 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POGIBIJE RADNIKA NISU PITAWE ZA[TITNIH [LEMOVA VE] POTPUNE OBESPRAVQENOSTI

Rad na cr no sve cr wi i smr to no sni ji

str. 5

INTERVJUI VESNA PE[I], NEZAVISNA POSLANICA

Ni su me pri ti ska li da gla sam

PEDESET HIQADA PRVENACA: Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} posetio je ju~e u Beo~inu mladi bra~ni par, Nenada i Milicu Radulovi}, ~iji je sada ve} dvomese~ni sin Kosta pedesethiqadita prvoro|ena beba u Vojvodini od oktobra 2005. godine, kada je Pokrajinska vlada po~ela da donira prvo dete u porodici. Mali Kosta ro|en je 27. jula ove godine i wegovim roditeqima je kao i u prethodnih 50.000 slu~ajeva, Pokrajina dodelila jednokratnu pomo} od 30.000 dinara. str. 15

str. 3

REDITEQ BORIS LIJE[EVI], LAUREAT OVOGODI[WEG BITEFA

Suptilnost naspram estetike razra~unavawa str. 22

NASLOVI

Politika 2 Predrag Simi}: Nije pravo vreme za Da~i}eve izjave 2 Ambasador Ma|arske Nikovic: Srbija nam ote`ava posao 3 Politi~ke igranke na porazima Srbije

Ekonomija 4 Gas sti`e u Banatski Dvor 4 Vlada ne re{ava nijedan problem

Poqoprivreda 6 Nakaradna privatizacija ojadila poqoprivredu

Novi Sad 8 Sledi najezda na {altere „Informatike”?

9 Asfalt sti`e i na Detelinaru, Podbaru...

Vojvodina 11 Umesto bilborda pojili{te

Crna 12 Ustavnom sudu dve tu`be porodica stradalih gardista 13 Sporan zakup ma{ina od privatnika

Reporta`e 14 Vo`wa po metodu Zvonka Bogdana

Dru{tvo 15 Ministarstvo }e se isprsiti spram buyeta

ZBOG SUMWE DA JE PRIMIO MITO OD 5.000 EVRA

Uhap {en pred sed nik op {ti ne Ali bu nar

GU[^AR IZ JA[E TOMI]A SKLOPIO DOBAR POSAO

Banatsko perje poletelo u Japan

str. 12

str. 6

str. 16 – 20

SPORT

Sve`e jutro, topao dan NEMA RADNIKA NA GRADILI[TU SUBOTI^KOG POZORI[TA

Najvi{a temperatura 27° S n ANDRIJA GERI] POTPISAO ZA VO[U

n BEZ STRAHA NA POBEDU PROTIV ITALIJANA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

UV zra~ewe 4

Dug obustavio radove

str. 11

2

POLiTikA

sreda5.oktobar2011.

Pr o test Sr ba u Gra ~a ni ci ja vi 72 sa ta ra ni je, {to ni je bi lo mo gu }e jer je Put nik ubi jen u ne de qu uju tru.

U~e sni ci sku pa no si li su srp ske za sta ve i tran spa ren te na en gle skom je zi ku na ko ji ma je pi sa lo: „Po sto ji sa mo je dan sve dok da po sve do ~i o zlo ~i ni ma nad ko sov skim Sr bi ma – to je ceo svet”, dok je na tran spa ren tu upu }e nom ko sov skoj pred sed ni ci Ati fe ti Ja hja ga pi sa lo: „Sr be po no vo ubi ja ju”. Od ko sov skih vla sti se tra `i da pro na |u od go vor ne za po sled we ubi stvo, kao i za ra ni je zlo ~i ne nad ko sov skim Sr bi ma.

Vi {e sto ti na Sr ba pro te sto va lo je u Gra ~a ni ci zbog ubi stva Alek san dra Put ni ka i ra wa va wa we go vog si na Do bri ce u se lu kod Ora hov ca.

Skup je pred vo di la di rek tor ka Do ma zdra vqa Rada Trajkovi} ko ja je re kla da su gra |a ni ve o ma za bri nu ti zbog kon ti nu i t e t a ubi j a w a Sr b a ko j i tra je na Ko so vu i Me to hi ji, kao i da oni `e le „prav du, a ne osve tu”.

Traj ko vi }e va je re kla da je pro test odr `an bez odo bre wa Ko sov ske po li cij ske slu `be, ko ja je tra `i la da se skup pri -

INTERVJU

DR PRE DRAG SI MI], PRO FE SOR FPN-a, O RE [E WU ZA KO SO VO

Ni je pra vo vre me za Da ~i }e ve ide je - U ovom tre nut ku ne mo gu }a je re a li za ci ja ide je o me |u na rod noj kon fe ren ci ji, ko ja bi vo di la raz gra ni ~e wu Sr ba i Al ba na ca na Ko so vu i Me to hi ji po {to za wu ne po sto ji do voq no ve li ki pri ti sak da se ona odr `i. Ne znam {ta bi ga iza zva lo i na ve lo SAD i EU da pri hva te po de lu po kra ji ne - iz ja vio je za „Dnev nik“ pro f e s or FPN dr Pre drag Simi}, ko me na tri {u }i iz ja vu za me ni ka pre mi je ra i li de ra SPS Ivice Da~i}a da me |u na rod na za jed ni ca tre ba da shva ti re a l n ost po s to j a w a „dva Ko so va, srp skog i al ban skog“ i da je put isto rij skog re {e wa srp sko – al ban skih od no sa – raz gra ni ~e we.  Pro fe sor Ra do slav Stojanovi} upu}ivao je da je tra`ewe podele u ovim okolnostima nemogu}e, ali da je realno razgrani~ewe, o kome Da~i} sada pri~a?

- Od stra ne Za pad ni ka kve sig na le ne vi dim da se ta ko

ne {to do go di, a po de la Ko so va je bi la mo gu }a, mo `da ~ak i o~e ki va na 1999.go di ne ka da je do le tra jao rat. Ni sma si gu ran da bi da nas za pad ne si le pri h va t i l e dru g a ~ i j u re a l nost od one ko ju oni vi de i ko ja je bi la po vod za iz la ga we austrij skog di plo ma te, na {ta je za me nik pre mi je ra Sr bi je re a go vao uka zu ju }i da „re al nost dva Ko so va“.  Mislite li da }e KiM biti balast Srbiji da dobi je sta tus kan di da ta za ~lanstvo u EU? - Mo `da ne, ali za od re |i va we da tu ma pre go vo ra i ula zak u EU sva ka ko.  Kakvo bi Vi re{ewe, kao stru~wak za me|unarodne odnose, ponudili za ovu situaciju u kojoj se na{la Srbija s kosovskim pitawem?

- U ovom tre nut ku ne vi dim ne ko re {e we na vi di ku. Sr bi ju ~e ka ju iz bo ri i ne ve ru jem da }e do }i do ne kih dr `av nih

Bi }e ovo du ga pri ~a - Gra ni ce su i vi {e od 90 po sto slu ~a je va u sve tu biv {i fron to vi, ta mo gde su sta le voj ske.U ovom slu ~a ju to ni je ta ko i ova kva si tu a ci ja na Ko so vu mi slim da }e po tra ja ti ja ko du go, dok za in te re so va we ze mqe ne pri hva te ta kvu re al nost- ka `e Si mi}.

Sti `e Ku per Po sred nik Evrop ske uni je u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne Robert Kuper do pu to va }e u ~e tvr tak uve ~e u Be o grad, po tvr |e no je ju ~e Ta nju gu u di plo mat skim iz vo ri ma u Bri se lu. Ku per }e u ~e tvr tak i pe tak raz go va ra ti sa {e fom be o grad skog pre go va ra~ kog ti ma Bo ri sla vom Ste fa no vi }em i mi ni strom za Ko so vo i Me to hi ju Go ra nom Bog da no vi }em, re kao je evrop ski di plo ma ta ko ji je `e leo da osta ne ano ni man.Ka ko je re kao, u pla nu je i su sret sa mi ni strom unu tra {wih po slo va Ivi com Da ~i }em. Iako je pre vas hod ni Ku pe rov ciq po no vo po kre ta we di ja lo ga sa Pri {ti nom, on je spre man da raz go va ra i o ten zi ja ma na se ve ru KiM, pre neo je di plo ma ta, ko ji je bli sko upo znat sa do {a da {wim to kom di ja lo ga.

“Kao i uvek, on je spre man da sa slu {a svo je sa go vor ni ke i da se an ga `u je”, re kao je on.

Di ja log Be o gra da i Pri {ti ne pre ki nut je po ~et kom me se ca na kon su ko ba Sr ba i pri pad ni ka Kfo ra na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we, u ko jem su po vre |e na sed mo ri ca Sr ba i ~e tvo ri ca voj ni ka. Be o grad ski tim in si sti ra na to me da se pre na stav ka di ja lo ga raz go va ra o si tu a ci ji na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma.

po me ra wa u po sto je }im po zi ci j a m a srp s kih par t i j a, a pred po sta vqam da i Za pad ne ze mqe, pre sve ga SAD, ~e ka ju da se oni za vr {e i da }e se Sr bi na Ko so vu u me |u vre me nu umo r i t i i pri h va t i t i ne k o re {e we.U to ku je prak ti~ no je dan op sad ni rat i igra is cr pqi va wa.  O~ekujete li da }e Kosovo sa najnovijim zbivawem na severu ponovo iza}i u prvi plan izbornih kampawa?

-Ono ve} je ste, a i iz ja va pot pred sed ni ka Vla de Da ~i -

}a je mi slim de li mi~ no ti me mo ti vi sa na, da se po ka `e no va ~vr s ti n a Sr b i j e ka d a je Ko so vo u pi ta wu. Ne ve ru jem da }e tu do }i do ne kih pro me na, ma da imam uti sak da bi Za pad mo `da vo leo po be du ne kih dru gih po li ti~ kih sna ga u Sr bi ji ve ru ju }i da bi one mo `da lak {e pri hva ti le re al nost ko ju `e li da vi di na Ko so vu.  Mislite li kod „drugih politi~kih snaga“ na SNS? - Pa re ci mo ne ke od par ti ja opo zi ci je.

D. Mi li vo je vi}

BORISLAV STE FA NO VI] SMA TRA DA JE PRI [TI NA SVE SNA DA MO RA DA RAZ GO VA RA O SVIM TE MA MA

Se ver je kqu~ za re {e we ko sov ske kri ze [ef be o grad skog ti ma za di ja log s Pri {ti nom Borislav Stefanovi} iz ja vio je ju ~e da spe ku la ci je o sprem no sti ko sov skih vla sti za odr `a va we po li ti~ kog di ja lo ga sa Be o gra dom pred sta vqa ju po tvr du da mo ra da se raz go va ra i o pro ble mi ma se ve ra Ko so va, ko ji je kqu~ za re {e we ko sov ske kri ze. „To sa mo po ka zu je da je Pri {ti na sve sna da mo ra u}i u raz go vo re sa na ma o svim te ma ma za ko je smo mi sprem ni od pr vog da na”, re kao je Ta nju gu Ste fa -

no vi}.On je is ta kao da to pod ra zu me va i pi ta we se ve ra Ko so va i Me to hi je, ko je i je ste kqu~ za re { a v a w e ko s ov s ke kri ze.

Ste f a n o v i} ni j e mo g ao da ka `e ka da }e se i u kom for ma tu vo di ti taj po li ti~ ki di ja log, ali je na gla sio da Be o grad ne de li di ja log ve {ta~ ki na po l i t i~ k i i teh n i~ k i, „{to Pri {ti na ra di sve vre me”. „Pi ta we se ve ra Ko so va je od iz u z et n og zna ~ a j a i mi smo sprem ni o sve mu da raz go va ra -

mo, kao {to smo vi {e pu ta i go vo ri li. Ka ko }e to bi ti, u ko joj for mi i ka da, to osta je da se vi di”, na veo je {ef be o grad skog ti ma. Stvar je do go vo ra, do dao je on, i tek tre ba raz mo tri ti sve ele men te tih raz go vo ra ko ji bi „bi li dru ga ~i ji od ovih ko ji se vo de u Bri se lu”. „Mi smo sprem ni da raz go va ra mo i o se ve ru KiM i na rav no, u bu d u} n o s ti, o ne r e { e n im pro ble mi ma ju `no od Ibra ko ji po sto je u srp skoj za jed ni ci”, ka zao je Ste fa no vi}.

AME RI^ KI ANA LI TI ^AR TED KAR PEN TER

Opa snost od od ba ci va wa po de la Ame ri~ ki ana li ti ~ar sa In sti tu ta „Kej to” Ted Karpenter oce nio je da bi Ko so vo mo glo da bu de funk ci o nal na dr `a va ako srp skoj ma wi ni se ver no od re ke Ibar bu de do pu {te no da osta ne sa Sr bi jom. Kar pen ter je, u tek stu pod na zi vom „Opa sno sti od od ba ci va wa po de la na Bal ka nu”, ob ja vqe nom u ame ri~ kom li stu „Na ci o nal ni in te res” uka zao na „iz u zet nu se lek tiv nost” ko ja po sto ji ka da je re~ pri hva ta wu ot ce pqe wa i po de le kao po li ti~ kog sred stva.”Re -

la tiv no ma li broj pri pad ni ka evrop ske i ame ri~ ke po li ti~ ke eli te je imao bi lo ka kav pro blem kad su sna ge NA TO po mo gle da se ras tu ri Ju go sla vi ja po ~et kom 1990-ih. Jo{ ma wi broj wih je iz ra zio sum wu pri li kom na sil nog ot ce pqi va wa Ko so va od Sr bi je”, pod se tio je Kar pen ter.

Na po mi wu }i da je po dr {ka NA TO i EU jed no stra nom pro gla {e wu ne za vi sno sti Ko so va 2008. go di ne „pred sta vqa la pri hva ta we se ce si je od de mo -

krat ske ze mqe, a ne od Sr bi je Slo bo da na Mi lo {e vi }a” i da su za pad ne si le tom pri li kom „bez ob zir no za o bi {le Sa vet bez bed no sti UN”, Kar pen ter je ta kvo po na {a we na zvao „za pa wu ju }om neo se tqi vo {}u”. „Ot kud on da ose tqi vost kad je u pi ta wu raz ma tra we no ve bal kan ske stra te gi je ko ja ob u hva ta ne ko skrom no te ri to ri jal no po de {a va we na Ko so vu i od lu ku da se na pu sti o~i gled no ne u spe {ni dr `a vo tvor ni pro je kat u Bo sni?”, pi ta autor.

dnevnik AM BA SA DOR MA \AR SKE U BE O GRA DU OSKAR NI KO VIC O ZA KO NU O RE STI TU CI JI

Sr bi ja nam ote `a va po sao Am ba sa dor Ma |ar ske u Sr bi On je ob ja snio da je za Ma |ar ji Oskar Nikovic uve ren je da sku ne pri hva tqi va od red ba u Za do no {e we Za ko na o re sti tu ci ji ko nu o po vra }a ju imo vi ne i obe ne tre ba da po gor {a od no se dve {te }e wu, pre ma ko joj su iz re ze mqe i da se o pi ta wu po vra }a - sti tu ci je is kqu ~e ni pri pad ni ja imo vi ne Ma |a ri ma u Voj vo di ni, ko ji su bi li pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga, mo ra di sku to va ti i re {a va ti naj pre bi la te ral no, pa tek on da, even tu al no, na evrop skom ni vou.

Am ba sa dor Ma |ar ske je u iz ja vi Ta nju gu na po me nuo da Ma |ar ska taj pro blem ne sta vqa pr ven stve no u kon tekst Evrop ske uni je, kao i da }e na sto ja ti da ga re {i naj pre bi la te - ci oku pa ci o nih sna ga ko je su de ral no. Ni ko vic je is ta kao da je lo va le na te ri to ri ji Sr bi je.

Sr bi ja do no {e wem tog za ko na Ma |ar ska, pre ma we go vim re ~i ote `a la po sao we go voj ze mqi - ma, tu od red bu sma tra dis kri mi da po mog ne da qem evrop skom pu - na tor skom pre ma Ma |a ri ma u Voj vo di ni. Ni ko vic je do dao da tu Sr bi je. „Ne ka `e mo da Ma |ar ska ne - se ti me u srp sko za ko no dav stvo }e po dr `a ti kan di da tu ru Sr bi - uvo di prin cip ko lek tiv ne kri je, ve} da je Sr bi ja ote `a la na{ vi ce, te od ba cio tvrd we pred stav ni ka Vla de po sao da joj po Sr bi je ~i je je mi mog ne mo. Si gur Iro ni~ no je {qe we su prot no. no da ovo kom „U toj re ~e ni pli ku je na {e od {to se ne ra di ci sto ji ~i sto kao no se, ali ne mi o ve li kom bro ju su za da je je dan deo slim da }e ti od qu di, ipak je sta nov ni {tva is no si bi ti po gor pro {lo 70 go di na kqu ~en iz re sti {a ni. Mo ra }e mo, tu ci je na osno vu na rav no, da ra di to ga {to pri pa da mo da do da q eg po gor {a wa ne do |e”, re kao je jed nom slo ju tog sta nov ni {tva, bez ob zi ra na to da li su za i sta Ni ko vic. „To je za sa da na{ bi bi li kri vi ili ne vi ni „, re kao je la te ral ni su kob ~i}, ali na rav Ni ko vic.On je do dao da }e to kao no da ima i evrop sku di men zi ju, po sle di cu ima ti to {to je dan po {to sve {to se de {a va u jed deo ma |ar skog sta nov ni {tva ne noj ze mqi ko ja stre mi ka EU }e sme ti da pod ne se zah tev za re ima i evrop ski zna ~aj”, do dao je sti tu ci ju. „Iro ni~ no je {to se am ba sa dor Ma |ar ske. ne ra di o ve li kom bro ju qu di, Ni ko vic je ka zao da }e Ma ipak je pro {lo 70 go di na od ta da. |ar ska o ovom pro ble mu oba ve Za to i ne raz u mem za {to je Skup sti ti Evrop sku ko mi si ju i de {ti ni Sr bi je, od no sno srp skoj le ga ci ju EU u Sr bi ji, te da }e vla di, bi lo va `no da u ovom ob po ku {a ti da do bi je stav ~la ni li ku pri hva te za kon. Si gu ran ca EU da li i one sma tra ju da u sam da se ne ra di o vi {e od ne ko tom za ko nu po sto je ele men ti li ko de se ti na qu di”, na po me nuo ko lek tiv ne kri vi ce i dis kri je am ba sa dor Ma |ar ske. mi na ci je.

Pa stor: Iz me ne pa kan di da tu ra Pred sed nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pastor iz ja vio je da Sr bi ja ne mo `e po sta ti kan di dat za Evrop sku uni ju dok ne iz me ni Za kon o vra }a wu imo vi ne. „Svi tre ba da shva te da je sa da sta tus kan di da ta ulog. Sr bi ja ne mo `e po sta ti kan di dat dok ne iz me ni za kon”, re kao je Pa stor za da na {wi no vo sad ski Ma |ar so. Do dao je da Ma |ar ska „mi sli vr lo ozbiq no” u ve zi sa sta vom da uko li ko Sr bi ja ne bu de bri sa la ko lek tiv no us kra }i va we pra va ma |ar skoj za jed ni ci, on da ubu du }e ne }e po dr `a ti evrop sku in te gra ci ju ze mqe. „Uko li ko su Ho lan |a ni ima li do voq no te `i ne da to kom du gog ni za go di na uti ~u na raz li ~i te pro ce se, to ni je bi lo za to {to su

Ho lan |a ni ja ~i od Ma |a ra. U ova kvim pi ta wi ma re~ sva kog ima pod jed na ku sna gu”, ka zao je Pa stor. SVM je na ja vio da }e Ustav nom su du pod ne ti ini ci ja ti vu za oce nu ustav no sti i sta vqa we van sna ge od red be Za ko na o vra }a wu od u ze te imo vi ne i obe {te }e wu, ko ja, ka ko je oce we no, pred sta vqa po tvr |i va we prin ci pa ko lek tiv ne od go vor no sti. „Ube |e ni smo da za kon, ig no ri sa wem na ~e la in di vi du al ne od go vor no sti, kr {i vi {e od re da ba Usta va, i u su prot no sti je sa osnov nim vred no sti ma EU”, na ve la je ta stran ka i iz ra zi la `a qe we {to je pred sed nik Sr bi je Boris Tadi} do neo ukaz o pro gla {e wu Za ko na ko ji stu pa na sna gu 6. ok to bra.

SE VER KO SO VA I JUG SR BI JE

Evro pa je {an sa Pred sed nik op {ti ne Bu ja no vac [aip Kamberi, ko ji je i pred sed nik lo kal nog od bo ra Par ti je za de mo krat sko de lo va we (PDD), iz ja vio je da ne o~e ku je po sta vqa we ba ri ka da na ju gu Sr bi je, kao re ak ci ju na one ko je su Sr bi po sta vi li na se ve ru Ko so va. „Sve al ban ske po li ti~ ke par ti je su sve sne da je i Ber lin ski zid bio vi sok ~e ti ri me tra, pa ga da nas ne ma. Ta ko }e ne sta ti i sve ba ri ka de ko je se po ja vqu ju u Evro pi, a evrop ske in te gra ci je su za sve nas {an sa”, re kao je Kam be ri, na okru glom sto lu u Bu ja nov cu. On je do dao da su re ak ci je Al ba na ca sa ju ga Sr bi je od 2001. go di ne bi le usme re ne pre ma Be o gra du, ko ji je di ni mo `e da

pro me ni si tu a ci ju i do dao da je eko nom ski raz voj naj pre ~a po tre ba svih sta nov ni ka Bu ja nov ca.

Li der Gru pe gra |a na ko ja se pri dru `i la Uje di we nim re gi o ni ma Sr bi je u Bu ja nov cu Stojan~a Arsi} sma tra da }e se do ga |a ji sa Ko so va pre li va ti i na jug Sr bi je i do da je da su „pred stav ni ci me |u na rod ne za jed ni ce vi {e pu ta re kli da su Ko so vo i jug Sr bi je dve odvo je ne pri ~e”. „Sve {to je u do me nu qud skih pra va i {to pri pa da ma win skim za jed ni ca ma u Sr bi ji pri pa da i Al ban ci ma”, re kao je Ar si} i do dao da „o~e ku je” da vo de }u ulo gu u „ini ci ra wu i re {a va wu pro ble ma ubr zo pre u zme Na ci o nal ni sa vet Al ba na ca”.

c m y

politika

dnevnik

[TA TO BE[E 5. OKTOBAR

Po li ti~ ke igran ke na po ra zi ma Sr bi je Jedanaest godina od petooktobarskih demokrtskih promena Srbija se ponovo na{la u konfliktu sa svetom oko sebe, zbog odbijawa da se suo~i s porazima unutar sebe.

Posle prve reformske vlade, ~iji premijer Zoran \in|i} je ubijen, akteri 90-ih vratili su se na politi~ku scenu, najpre kao podr{ka mawinske vlade Vo ji sla va Ko {tu ni ce. Me|utim, wihov izostanak iz druge Ko{tuni~ine vlade gotovo se nije ose}ao s obzirom na preobra`aj koji se de{avao me|u demokartama. Taj preobra`aj zaokru`en je „istorijskim pomirewem” i formirawem vlade DS-a i SPS-a nakon posledwih parlamentranih izbora.

Iako su demokrate zbog nezadovoqstva usporavawem evropskih integracija prethodno napustile kaoliciju sa DSS-om i time izazvali pad zajedni~ke vlade, tri godine kasnije i wihovi „u~inci” u tom procesu gotovo su jednaki {to se gra|ana Srbije ti~e.

Eurofobi~ne, ali bez ikakve politi~ke strategije za budu}nost, na{e politi~ke elite po ko zna koji put zaigrale su na staru kartu sa kojom je ishod uvek izvestan. U{li smo tako u jo{ jednu balvan revoluciju, ali ne znamo `elimo li Kosovo nazad u Srbiju, ili `elimo wegovu podelu, ili ne{to tre}e {to se metafori~ki predstavqa kao „crvena linija”...

O~ekujemo status kandidata od Brisela, ali po na{im uslo-

vima. Usput, svojski se trudimo da Evropu predstavimo kao tamni vilajet.

A, ako ne mo`e datum za po~etak pregovora o prikqu~ewu Evropskoj uniji, onda ne moramo ni da se decentralizujemo, ako ne mo`e ni status kandidata onda }emo ponovo zamrsiti kosovski ~vor.

A gra|ani bi vaqda trebalo da se zadovoqe time {to sad bar imamo i mostove, od kojih neki

imaju tako kolosalne stubove da }e budu}e generacije srpskih |aka imati kude na ekskurzije, ako bude po `eqama i o~ekivawima predsednika Bo ri sa Ta di }a, koji je prvi bio u prilici da se i sam divi i i{~u|ava ume{nosti gra|evinskih ruku na netom otvorenom novom mostu kod Be{ke. Za razliku od ve}ine gra|ana Srbije, koji su petooktobarsku energiju zamenili apatijom, predsednik je godi{wicu petooktobraskih promena proslavio u dobrom raspolo`ewu i u dru{tvu najve}eg graditeqa od Srbije Mi lu ti na Mr ko wi }a jo{ od onog re`ima koji su gra|ani Srbije porazili na ulicama pre 11 godina.

Deceniju kasnije i sami su pora`eni. Ne zbog toga {to je san o normalnom `ivotu bio toliko velik i nedosti`an, ve} zato {to politi~koj eliti u Srbiji nije bilo ni u interesu da normalizuje odnose u dru{tvu, da uvede pravila igre. Jer da je iza pri~a o brizi za standard gra|ana, o tr`i{noj ekonomiji, o evropskim stan dar di ma..., bi lo stvar ne namere, onda ne bi 11 godina ~ekali da ure|uju politi~ki

sistem, pravosu|e, javnu svojinu, restituciju... I to tako trapavo da bi vaqda i onima drugima, od kojih ina~e stalno tra`e razumevawe, stavili do znawa da nam se ba{ i ne `uri da postanemo ure|eno dru{tvo i da su na{e te`we ka Evropskoj uniji tek verbalne i dnevno-politi~ke prirode.

Gotovo isto kao i po potrebi aktuelizovane parole o Rusiji kao alternativnom osloncu me|’ stubovima na{e spoqne politike, a kako bi se stalno podgrevale unutra{we tenzije i slika o Srbiji rastrzanoj izme|u Zapada i Rusije. Tako je, po starom receptu, vicepremijer i prvi socijalista Ivi ca Da ~i} prekju~e „i{amarao” evropske diplomate zbog nerazumevawa Srbije, uz opasku da je time i sam poturio le|a, jer je reagovao, kako je naveo, da to ne bi morao da ~ini ruski ambasador Alek san dar Ko nu zin. A ko bi drugi?

Isti Ivi ca Da ~i}, ina ~e nekada{wi portparol Milo{evi}eve Socijalisti~ke partije Srbije, a sada, ~ini se, portparol predsednikovog kabineta, priznao je pre neki dan da policija nije u stawu da se nosi s ekstremistima zbog ~ega je otkazana i ovogodi{wa gej parada u Beogradu. Odahnula je policija, a i gra|ani Beogarada, uveren je Da~i}, jer nismo dali povod ekstremistima da nas tuku. Sakrili smo se u mi{je rupe.

B. D. Savi}

RADIKALI TRA@E IZMENU POKRAJINSKIH IZBORNIH PROPISA

Za uki da we ve }in skog si ste ma Poslani~ka grupa Srpske radikalne stranke predlo`ila je izmene odluke o pokrajinskim izborima kojima se tra`i da se svi poslanici Skup{tine Vojvodine biraju po proporcionalnom izbornom modelu.

Ovaj predlog danas }e razmatrati skup{tinski odbor za predstavke i predloge, a poslanik SRS Sa {a San to vac za na{ list ka`e da za tu inicijativu radikali nisu unapred tra`ili podr{ku stranaka vladaju}e koalicije, ve} da }e to u~initi kad se ona stavi na dnevni red.

- Smatramo da izborni sistem u zemqi treba da bude jedinstven, i da i pokrajinski izbori treba da se organizuju po istom modelu kao i republi~ki parlamntarni i lokalni izbori - kazao je Santovac.

On dodaje da bi uvo|ewe ~istog proporcionalnog sistema, umesto trenutnog kombinovanog, pojeftinilo izborni proces u Vojvodini, jer bi se time izbegao drugi krug, ali i smawili tro{kovi kampawe.

Tako|e, ocenio je da bi time i politi~ke stranke bile ravnomernije zastupqene.

- Proporcionalni sistem omogu}io bi da svaka stranka dobije mandate srazmerno osvojenim glasovima, {to sad nije slu~aj, jer se na izborima po ve}inskom modelu u drugom krugu stvaraju neprirodne i neprincipijelne koalicije kako bi se {titili interesi aktera vlasti - naveo je Santovac.

Prema wegovim re~ima, kombinovani model nije dobar ni zbog toga, {to na izborima po ve}inskom sistemu sve izborne jedinice nisu ravnomereno zastupqene, a zbog velikih razlika u broju gra|ana u izbornim jedinicama.

- Tako imamo slu~aj da izborna jedinica u Sremskoj Mitrovici koja ima oko 70 hiqada stanovnika bira jednog poslanika, dok jednog poslanika daje i izborna jedinica u Sremskim Karlovcima gde `ivi oko osam i po hiqada stanovnika. U Novom Sa-

Ministar rada i socijalne politike i predsednik SDP Ra sim Qa ji} izjavio je ju~e, povodom 11 godina od petooktobarskih demokratskih promena, da veliki broj gra|ana ne}e iza}i na naredne izbore jer je „do{lo do svojevrsne apatije”. On je ocenio da se politi~ka scena Srbije, od 5. oktobra 2000. godine do danas drasti~no promenila, kre}u}i se „od entuzijazma do apatije”, entuzijazam je vremenom spla{wavao,a qudi sada sve te`e `ive i ne vide perspektivu, rekao je Laji} u Novom Sadu. Prema wegovoj oceni, gra|ani i ~lanovi opozicionih stranaka su s velikom nadom do~ekali pad re`ima Slobodana Milo{evi}a, ali su o~ekivawa ve}im delom izneverena. „Uo~i i za vreme tog sudbonosnog mitinga u Beogradu ose}ao se veliki entuzijazam qudi, svi su zra~ili ogromnom energijom, koja na `alost nije na vaqan na~in iskori{}ena”, rekao je Qaji}.

3

INTERVJU VESNA PE[I], NEZAVISNA POSLANICA

Ni su me pri ti ska li da gla sam

- Nemam prostoriju u Domu narodne skup{tine. Dodelili su mi jednu sobu u staroj zgradi u Kraqa Milana. Zna~i da bi tamo trebalo da sedim, a ne u Domu, gde se sednice odr`avaju- ka`e za “Dnevnik” nezavisna poslanica Ve sna Pe {i}, koja nakon razlaza sa LDP nije pristupila nijednom poslani~kom klubu.

- Na pisarnicu mi sti`e sav materijal. To se stavqa u jedan ormar, onda ja do|em, pokupim, ponesem ku}i. Ili sednem u bife, pregledam materijal, pobacam ono {to mi ne treba. ^ak nemam ni nekog ko me obave{tava o de{avawima u parlamentu, moram to sama da radim.

Zna~i uslovi nezavisnog poslanika su prili~no lo{i. Kada si ~lan poslani~kog kluba, ima barem neka sekretaraca koja te obave{tava, podse}a, ne{to ipak u~ini za vas, a sada ni toga nema. l Ima te li mo gu} no sti da is ka `e te svoj stav o pro pi si ma u par la men tu?

- Mogu da govorim o zakonu samo pet minuta. Ne mogu nikad da pri~am malo du`e. Stvarno uslovi nisu nikakvi. Ali moram da priznam da nije bilo bog zna kako ni u poslani~kom klubu kome sam pripadala. To su samo dve prostorije za sve nas. Verujte, ni tamo nisam imala ni svoj kompjuter, ni stolicu, ni ni{ta…Uop{te u Domu narodne skup{tine nema dovoqno prostorija da bi svaki poslanik imao svoj sto. To je nezamislivo, uslovi su katastrofalni. l Ka da ne ko pre |e u sta tus na rod nog po sla ni ka od mah se pret po sta vqa da }e se pri klo ni ti vla sti. Ka kvi su va {i pla no vi?

- Kad sam prelazila u taj status i obratila se predsednici Skup{tine Sla vi ci \u ki} De ja no vi} u pismu sam navela svoje razloge zbog kojih napu{tam poslani~ku grupu. Tada sam rekla da ne dolazi u obzir da pristupim bilo kom po-

slani~kom klubu, ili nekoj politi~koj stranci. Nisam iza{la iz LDP-a zato da bih pristupila bilo gde, niti da bih postala neko ko }e da daje ve}inu ako zafali.

To nije bila moja motivacija. Do sada nisam imala nikakvih problema sa tim. Mene tretiraju kao

samostalnog poslanika, niko me nije maltretirao, vr{io pritisak na mene da glasam za bilo {ta, za neke zakone. To se meni nije dogodilo. l U da nu ka da se gla slo o za ko nu o `e le zni ci, ipak su Vas spo mi wa li kao je zi ~ak na va gi, ali ni ste se po ja vi li? Da li vas je ne ko zvao da gla sa te?

- Niko me nije zvao u vezi sa tim zakonom, niti da glasam, niti da dam kvorum. Niko mi se nije javio, da bi sad moj samostalni status iskoristio za tako ne{to. To se nije desilo ni sada, ni ranije. l Ka kav je va{ stav o Za ko nu o `e le zni ci, da li ste mo `da sprem ni da gla sa te “za” jer je to evrop ski pro pis?

- Nije to evropski zakon. Uop{te i ne vidim za{to bi bio evropski zakon. Vaqda zato {to se sad svi zakoni zovu evropski.

Ve}ina ako ne mo`e da izglasa zakone koje je predlo`ila, mo`e da odlo`i i to usvoji nekom drugom prilikom. Koliko ja znam to nije ni ne{to toliko hitno. Za{to bi taj zakon i bio usvajan po nekakvoj posebnoj proceduri, po hitnom postupku, ne znam za{to nije na dnevnom redu zasedawa u oktobru.

S. Stankovi}

KANCELARIJA VOJVODINE U BRISELU OTVARA VRATA U PONEDEQAK

Sa {a San to vac

du, pak, imamo nekoliko izbornih jedinica koje okvirno imaju izme|u 36 hiqada i 44 hiqada stanovnika - ka`e Santovac.

Ina~e, prema va`e}im izbornim propisiima polovina od 120 pokrajinskh poslanika bira se po proporcionalnom modelu a druga polovina po dvokru`nom ve}inskom sistemu u 60 izbornih jedinica. B. D. S.

REKLI SU Qa ji}: Ve li ki broj gra |a na ne }e iza }i na iz bo re

sreda5.oktobar2011.

Din ki}: Gre {io sam ma we od dru gih

Jo va no vi}: Ma lo mor gen po li ti ka

Predsednik Ujediwenih regiona Srbije Mla |an Din ki} rekao je ju~e da je nezadovoqan onim {to je ura|eno od 5. oktobra 2000. godine. Primedbu novinara da je od tada u Srbiju u{lo oko 60 milijardi evra strane pomo}i, a da do danas ni{ta konkretno nije ura|eno, on je ocenio ta~nom. „Ve}i deo tog novca je oti{ao na teku}u potro{wu. Ja ne be`im od svoje odgovornosti i sigurno sam i ja deo razo~arawa gra|ana, ali je sasvim sigurno da sam u oblastima gde sam radio uradio ne{to vi{e nego drugi. Pravio sam gre{ke, ali mnogo mawe nego drugi”, zakqu~io je Dinki}.

Govore}i o rebalansu buxeta Dinki} je rekao da URS ne}e u~estvovati u skup{tinskoj raspravi o rebalansu ako Vlada ne usvoji amandman URS, koji predvi|a da Zakon o rebalansu precizno defini{e koje op{tine dobijajudodatna sredstva.

Predsednik Liberalnodemokratske partije ^e do mir Jo va no vi} izjavio je danas da su svakodnevni politi~ki incidenti predstavnika vlasti posledica nervoze, jer slabi magnetizam koalice. On je javne nastupe potpredsednika Vlade Ivi ce Da ~i }a nazvao „malo morgen” pristupom politici, koji su obeshrabruju}i i skupo ko{taju Srbiju. Jovanovi} je istakao da je danas vi{e zabrinut zbog lo{e situacije u zemqi nego 5. oktobra 2000. kada je pora`ena politika Slobodana Milo{evi}a. „Danas `ivimo u Srbiji koja je nesposobna da se modernizuje, gotovo smo uni{tili sami sebe i gotovo sve oko nas i za sve nam je kriv Milo{evi}”, dodao je on. Lider LDP je ocenio da je za lo{u situaciju u zemqi i politiku dvostrukih ar{ina najodgovorniji predsednik Srbije Bo ris Ta di}, koji je, kako je rekao, centralna figura koju svi nesebi~no podr`avaju tri godine.

Sa stan ci s part ne ri ma na go stu ju }em te re nu Kancelarija AP Vojvodine u Briselu sve~ano }e biti otvorena u ponedeqak, 10. oktobra, a pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu To mi slav Stan ti} najavio je prisustvo vi{e stotina zvanica iz cele Evrope i evropskih institucija. Prema wegovim re~ima, vojvo|anska Vlada predstavi}e tom prilikom najzna~ajnije prioritete na kojima }e raditi tim u kancelariji.

- Ve}e prisustvo Vojvodine u evropskim institucijama, lobirawe za projekte i obezbe|ivawe br`eg razvoja pokrajine, na{i su prioriteti - rekao je Stanti} na ju~era{woj konferenciji za medije.

Prema wegovim re~ima, prva godina funkcionisawa kancelarija pla}ena je samo jednim projektom vrednim oko 300 000 evra.

Koliko }e odr`avawe ko{tati narednih, nije mogao da ka`e, uz napomenu da se radi o minimalnim tro{kovima.

- I na otvarawu }e Vojvodinu predstavqati minimalan broj qudi. Iz Vlade APV idu samo premijer Pajti}, ja i savetnik za me|unarodnu saradwu. Sve dok ne budemo imali ozbiqne rezultate, gleda}emo da budemo veoma {tedqivi - rekao je Stanti}.

Na pitawe gde }e i kako primati partnere s obzirom da se kancelarija nalazi u zgradi Misije Sr-

bije te da posete podle`u posebnom protokolu, Stanti} je istakao da }e se sastanci sa velikim regijama odr`avati kod „na gostuju}em terenu”.

- Razvijenije regije su nosioci ozbiqnijih projekata i ve}ina sastanaka }emo odr`avati kod wih.

Transparentni Tomislav Stanti} je izrazio je zadovoqstvo ~iwenicom da je wegov sekretarijat dobio priznawe Poverenika za informacije od javnog zna~aja Rodoquba [abi}a kao institucija koja se naro~ito istakla u afirmisawu transparentnosti u radu.

Stanti} je naglasio da je otvorenost prema javnosti ne{to {to treba da se podrazumeva u dr`avnim organima jer je javnost ta koja pla}a wihov rad.

Nadam, se da }e Vojvodina uskoro biti toliko jaka da }e neke slabije regije mo}i da ugosti u svojoj kancelariji - kazao je Stanti}.

On je objavio i da je sekretarijat za me|uregionalnu saradwu imao niz bilateralnih susreta na Konferenciji evropskih regija u Austriji, gde je dobio potvrdu o zainteresovanosti regija za saradwu sa Vojvodinom.

P. K.

4

ekonomija

sreda5.oktobar2011.

SA VET NIK PRE MI JE RA SR BI JE JU RIJ BA JEC TVR DI:

Vlada ne re{ava nijedan problem Eko nom ski sa vet nik pre mi je ra Sr bi je Ju rij Ba jec oce nio je ju ~e da Vla da Sr bi je sno si ve li ku od go vor nost za lo {u eko nom sku si tu a ci ju.

Na eko nom skom sa mi tu u Be o gra du on je ka zao da je vla da su o ~e na sa dva pro ble ma i na veo da je pr vi iner ci ja i spo ro i ne e fi ka -

bil nost, dok sa dru ge stra ne pri vre da ima ne do voq nu li kvid nost”, is ta kao je Ba jec.

Pre m a we g o v im re ~ i m a pla ni ra ni rast pri vre de od je dan ili dva od sto ni je do vo qan da bi se po ve }ao broj za po sle nih. „Sto pa ra sta tre ba da bu de tri do ~e ti ri od sto go di {we da bi to do ve lo do no -

dnevnik

POD ZEM NO SKLA DI [TE PO ^E LO DA RA DI

Gas sti`e u Banatski Dvor Pod zem no skla di {te ga sa u Ba nat skom Dvo ru zva ni~ no je sta vqe no u ko mer ci jal nu upo tre bu 1. ok to bra i tre nut no se u we ga upum pa va ja stu~ ni gas. To }e obez be di ti da se u pred sto je }oj zim skoj se zo ni iz we ga iz vla ~i gas i na taj na ~in do pri ne se si gur noj is po ru ci po tro {a ~a, sa op {te no je iz „Ga spro ma„ i JP „Sr bi ja gas”.

Obje kat za pod zem no skla di {te we ga sa u Ba nat skom Dvo ru ima ak tiv nu za pre mi nu od 450 mi li o na kub nih me ta ra, a iz we ga se mak si mal no dnev no mo `e iz vu }i/pro iz ve sti pet mi li o na kub nih me ta ra ga sa. Uz to, ovo skla di {te ga sa mo `e

se i do dat no pro {i ri ti. Pod zem no skla di {te ga sa „Ba nat ski Dvor„ za jed ni~ ko je ula ga we kom pa ni je „Ga sprom” i JP„Sr bi ja gas” i ve o ma je zna ~aj no za obez be |i va we si gur nog snab de va wa do ma }eg tr `i {ta ovim ener gen tom, ali i za is po ru ku pri rod nog ga sa iz Ru si je, ako se uzme u ob zir pri me na pro jek ta Ju `ni tok, is ti ~e se u sa op {te wu. Sa rad wa iz me |u „Ga spro ma” i „Sr bi ja ga sa” na iz grad wi pod zem nog skla di {ta ga sa u Ba nat skom Dvo ru raz vi ja se na osno vu do go vo ra iz me |u vla da Sr bi je i Ru si je o sa rad wi u in du stri ji naf te i ga sa.

D. Ml.

NA KNA DA ZA KO RI []E WE AUTO PU TE VA JO[ SE NE ]E PO VE ]A TI

Putarina u Srbiji daleko od jeftine?

In fla ci ja sto ji Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS) De jan [o {ki} iz ja vio je ju ~e da u Sr bi ji tre nut no ima mo sta bi lan ni vo ce na, da in fla ci ja pa da i da se o~e ku je da }e u pr voj po lo vi ni 2012. go di ne in fla ci ja bi ti u pro jek to va nim okvi ri ma sza ovu go di nu od 4,5 od sto, plus-mi nus 1,5 od sto.

Gu ver ner je dru gog da na Eko nom skog sa mi ta u Be o gra du re kao da bi in fla ci ja do kra ja go di ne tre ba lo da bu de jed no ci fre na, pod se tiv {i da je u av gu stu za be le `e na nul ta, a da je na go di {wem ni vou iz no si la 10,5 od sto.

On je po no vio da je naj ve }i uti caj na in fla ci ju ima la ce na hra ne. [o {ki} je na gla sio da je fi nan sij ska sta bil nost glav ni ciq NBS i da su sve ak tiv no sti cen tral ne ban ke usme re ne ka to me. sno re a go va we na si tu a ci ju, a dru gi je to {to se mno gi pla {e da uve du pro me ne ko je bi bi le do bre za pri vre du „ali vla da ne `e li da ih uve de”.

On je do dao da bi jed na od tih pro me na bi la uki da we ote ` a va j u } ih pro c e du r a a vla da to ne `e li jer bi to uki nu lo rad na me sta. Ta ko |e po sto ji i pro blem iz ra `e ne ko rup ci je.

Ba jec je re kao da je vla da sprem na za od bra nu od even tu al nog (no vog )ta la sa kri ze, a pri pre mi la se ta ko {to je uze l a kre d it od MMF-a za po kri va we de fi ci ta. „Sa jed ne stra ne Sr bi ja ima ma k roeko n om s ku sta -

vog za po {qa va wa i ra sta pla ta”, ka zao je Ba jec.

Vla da ipak uspe va, bez ob zi ra na sve, da za dr `i pra vac ka EU ali gu bi vre me jer ne po ku {a va da re {i ni je dan od po sto je }ih pro ble ma u ze mqi, ka zao je sa vet nik pre mi je ra.

Ta k o | e, ne ra d i se na stra te {kim pi ta wi ma raz vo ja ve} se sve re {a va uvo |e wem me ra, ka zao je Ba jec.

Uko l i k o ne ova vla d a, ali pr va na red na }e mo ra ti da re {i go ru }a pi ta wa, a to je sre |i va we pen zij skog si ste ma, ure |e we jav nog sek to ra, pi ta we si ve eko no mi je i pro blem ne po sto ja wa kon ku ren ci je, za kqu ~io je Ba jec.

„Veropulos” ostaje u Srbiji Gr~ ka kom pa ni ja „Ve ro pu los”, ko ja u Sr bi ji po se du je tr go vin ski la nac „Su per ve ro”, naj o {tri je je da nas de man to va la me dij ske {pe ku la ci je o na vod nom po vla ~e wu sa srp skog tr `i sta.

Po vo dom ju ~e ra swih ve sti da se „Ve ro pu los” po vla ~i iz

Sr bi je, pred sed nik Uprav nog od bo ra kom pa ni je Ni kos Ve ro pu los je iz ja vio da su wi ho ve na me re upra vo su prot ne, jer pla ni ra ju da i da qe in ve sti ra ju u Sr bi ju i otvo re jo{ pro daj nih obje ka ta u Be o gra du, ali i u unu tra {wo sti, na ve de no je u sa op {te wu.

EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 99,6603 71,7290

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 101,6942 73,1929

104,0332 74,8763

Vo `wa u kom {i lu ku Pi ta li smo ko li ko su re al ne sa da {we ce ne pu ta ri ne i gde smo u us po red bi s dru gim ze mqa ma. U „Pu te vi ma Sr bi je” od go va ra ju da na {a ze mqa ima naj ni `u ce nu u re gi o nu ko ja iz no si 0,035 evra po ki lo me tru, dok se u Hr vat skoj, na pri mer, pla }a 0,055 evra. Pu ta ri na za 409 ki lo me ta ra od Za gre ba do Spli ta ko {ta 21 evro, dok u Sr bi ji vo za ~i za 450 ki lo me ta ra od Su bo ti ce do Ni {a pla }a ju sa mo 13,5 evra. vo za ~a se je vqa po do zre we o neo p hod no sti ko rek ci je ce ne. „Pu te vi” pod se }a ju da ce na pu ta ri ne ni je me wa na od 2008. i da su na gu bit ku ot ka ko su u fe bru a ru 2009. iz jed na ~e ne ce ne pu ta ri ne za do ma }a i stra na vo zi la, ka da je stran ci ma, prak ti~ no, sni `e na na kna da za oko

99,3552 71,5095

Kanada

dolar

1

71,6157

73,0772

74,7580

71,3964

Danska

kruna

1

13,3847

13,6579

13,9720

13,3438

Norve{ka

kruna

1

12,7660

13,0265

13,3261

12,7269

[vedska

kruna

1

10,9250

11,1480

11,4044

10,8916

[vajcarska

franak

1

82,0115

83,6852

85,6100

81,7604

V. Britanija

funta

1

116,5345

118,9128

121,6478

116,1778

SAD

dolar

1

75,4430

76,9827

78,7533

75,2121

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 10. 2011. godine

40 od sto, {to se, u ko na~ ni ci, sve ne ga tiv no od ra `a va na sta we put ne mre `e za ko ju ne ma do voq no nov ca za odr `a va we. Ka `u da je sa mo zbog iz jed na ~a va wa ce ne pu ta ri ne za do ma }e i stra ne re gi star ske ta bli ce sma wen go di {wi pri hod za oko 3,4 mi li jar de di na ra.

Iako je 2009. za be le `en pad pri ho da od pu ta ri ne, la ne je ostva re no bla go po ve }a we od oko 333 mi li o na di na ra, ta ko da je ukup no in ka si ra no ne {to vi {e od 14 mi li jar di di na ra, ali, pre ra ~u na to u evre, ma we za de se tak mi li o na evra. Sred stva od na pla te pu ta ri ne usme ra va ju se di rekt no u bu xet Sr bi je, pre ba cu ju na ra ~un „Pu te va Sr bi je” i tro {e na odr `a va we auto pu te va, ma gi stral nih i re gi o nal nih sa o bra }aj ni ca. Me |u tim, zbog ne za do vo qa va ju }eg ni voa odr `a va wa sa o bra }aj ni ca neo p hod no je vi {e pa ra, ka ko bi pu te vi bi li bez bed ni ji.Me |u tim, op {ta je oce na da ni po sku pqe we pu ta ri ne od 11 pro ce na ta ne bi bit no po boq {a lo sta we put ne mre `e u Sr bi ji. No vac se mo ra na mi ca ti iz dru gih iz vo ra.

Mno gi sma tra ju da je pu ta ri na i da nas pre sku pa.Ra ~un xi je su iz ra ~u la le da bi za go di nu da na sva ko dnev nog pu to va wa od No vog Sa da do Be o gra da i na zad vo za ~i pla ti li oko 1.200 evra, a da vi we ta za go di {we ko ri {}e we auto pu te va u Austri ji ko {ta 76,20 evra, u ^e {koj 39,50, ne deq na mar ki ca u Ma |ar skoj 6,50 evra, u Slo ve ni ji 7,50, Slo va~ koj se dam evra, kao ce na vo `we Be o grad - Ni{.

Uko li ko bi se i od lu ~i li za vi we te, ne sme mo za bo ra vi ti na one ko ji se ne vo ze sva kim da nom auto pu tem, {to zna ~i da bi se uz go di {wu na lep ni cu mo ra la po nu di ti i me se~ na, ne deq na i dnev na vi we ta.

R. Da u to vi}

Tri projekta iz ruskog kredita Mi ni star za in fra struk tu ru u Vla di Sr bi je Mi lu tin Mr ko wi} do go vo rio se ju ~e sa de le ga ci jom Ru ske dr `av ne `e le zni ce da se u na red na dva da na pa ra fi ra ju ugo vo ri za tri pro jek ta, ko ja }e se fi nan si ra ti iz ra ni je do go vo re nog ru skog kre di ta. Ka ko je sa op {ti lo Mi ni star stvo za in fra struk tu ru,

ti pro jek ti su iz grad wa dru gog `e le zni~ kog ko lo se ka pru ge Be o grad-Pan ~e vo, pru ga Va qe vo-Lo zni ca i na bav ka di zel mo tor nih vo zo va za po tre be @e le zni ca Sr bi je.

Dve stra ne su, isto vre me no, po tvr di le za jed ni~ ku za in te re so va nost za re a li za ci ju i osta lih pro je ka ta o ko ji ma se pre go va ra:

pru ge Be o grad-Bar, TPS Ze mun i iz grad wu sta ni ce Be o grad cen tar (Pro kop). Do go vo re no je, ta ko |e, da se ru ski kre dit od 800 mi li o na do la ra fa zno re a li zu je i da jo{ to kom ove go di ne po~ ne re a li za ci ja pro je ka ta ~i ja je teh ni~ ka do ku men ta ci ja usa gla {e na i po tvr |e na.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Angropromet, Ni{

20,04

593

27.871

Imtel RTV, Beograd

20,00

528

184.800

Bones Nacional, Beograd

12,87

114

93.708

4,09

1.500

237.000

2,94 Promena %

350 Cena

350 Promet

Tehnoservis, Beograd

-12,02

439

Pekabeta, Beograd

-11,96

Nikola Tesla, Beograd Univerzal banka, Beograd

Vital, Vrbas

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Di rek tor Jav nog pred u ze }a „Pu te vi Sr bi je” Zo ran Drob wak iz ja vio je da se ce na pu ta ri ne ove go di ne ne }e me wa ti. Me |u tim, to ne zna ~i, ob ja {wa va ju u ovom jav nom pred u ze }u, da je ce na pu ta ri ne re al na, zbog ~e ga su u ma ju pro {le go di ne i pod ne li zah tev za po sku pqe we od 11 od sto.

Ni je za `i ve la ni obe }a na pri ~a o vi we ta ma, ko ji ma bi se pla }a la pu ta ri na. Deo vo za ~a vr {i pri ti sak za wi ho vo uvo |e we i sma tra da bi to bi lo i jed no stav ni je i is pla ti vi je, dok dru gi sma tra ju da na lep ni ca ma ko je bi se pla }a le u sklo pu re gi stra ci je auto mo bi la ne ma me sta za one ko ji tu i ta mo ko ri ste auto pu te ve. Ka ko je uvo |e we vi we ta raz ma tra no pre oko dve go di ne sa mo u sklo pu re gi stra ci je, {to zna ~i da bi se ce na pla }a la za ce lu go di nu, taj pred log i ni je mo gao da za `i vi, jer je ta kva vr sta vi we ta ne pri hva tqi va za ve }i broj vo za ~a ko ji mo `da jed nom do dva pu ta go di {we pro |u auto pu tem.

U jav no sti se mno go ko men ta ri {e o to me da li je pu ta ri na u Sr bi ji naj jef ti ni ja u re gi o nu ili ne. U „Pu te vi ma Sr bi je„ iz ri ~i to tvr de da je ste, {to i do ku men tu ju, ali i mno gi dru gi ko ji sma tra ju da su to pra zne pri ~e, ima ju svo ju ra ~u ni cu. Me |u tim, ~im se Vla da Sr bi je te {ko od lu ~u je da ame nu je zah tev „Pu te va„, pa se jo{ i re sor ni mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} iz ja sni da je pro tiv, kod

Go{a FOM, Smederevska Palanka Pet akcija s najve}im padom

Kopaonik, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (530,50 -1,54) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

-2,88

574

1.289.984

AIK banka, Ni{

0,37

1.903

10.749.598

Komercijalna banka, Beograd

-0,22

1.850

5.587.020

Imlek, Beograd

-2,91

2.136

450.600

Energoprojekt holding, Beograd

-3,92

441

139.563

28.535

Soja protein, Be~ej

-1,79

550

436.214

8.760

43.800

Agrobanka, Beograd

1,67

4.573

960.375

-11,79

1.235

33.345

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,43

461

5.798.882

-11,63

3.000

729.000

Jubmes banka, Beograd

0,00

13.645

0,00

-10,18 Promena %

1.500 Cena

4.500 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.817

0,00

-11,63

3.000

729.000

-2,88

574

1.289.984

0,00

613

0,00

Univerzal banka, Beograd Tigar, Pirot

Karneks, Vrbas

0,00

1.600

720.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.122

0,00

Soja protein, Be~ej

-1,79

550

436.214

Alfa plam, Vrawe

-4,46

7.500

1.005.000

Vital, Vrbas

4,09

1.500

237.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

385

0,00

TE - TO, Senta

0,00

3.100

68.200

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda5.oktobar2011.

5

PO GI BI JE RAD NI KA NI SU PI TA WE ZA [TIT NIH [LE MO VA VE] POT PU NE OBES PRA VQE NO STI

Rad na crno sve crwi i smrtonosniji MALA PR E DU ZE]E U OZB IQNOJ B ES PA RICI

Fantomske firme prave yumbus Su { tin s ki pro b le m i po slo va wa ma lih i sred wih pred u ze }a u Sr bi ji jesu pri stup iz vo ri ma fi nan si ra wa i jef ti ni iz vo ri fi nan si ra wa, iz ja vio je ju ~e mi ni star eko no mi j e i re g i o n al n og raz v o j a Ne boj {a ]i ri}.

Otva ra ju }i Sed mu me |u na rod nu kon fe ren ci ju o ma lim i sred wim pred u ze }i ma, on je re kao da su te dve kom po nen te kqu~ ne za su {tin ski na pre dak u

nan sij sku {te tu dru gim fir ma ma, mo ra ju da sno se kri vi~ nu i sva ku dru gu od go vor nost i da im se za bra ni osni va we i upra vqa we pred u ze }i ma, po ja snio je mi ni star. ]i ri} je na gla sio da je o pro ble mu - osnu je te fir mu i uz me te ro bu i u mo men tu ka da bi tre ba lo da pla ti te za tvo ri te fir mu i osnu je te no vu - raz go va rao sa mi ni star kom prav de Sne `a nom Ma lo vi}.

Kon ku rent nost va `na za EU Am ba sa dor Ne ma~ ke u Sr bi ji Vol fram Mas ka zao je da do bro zna ko li ko su va `na ma la i sred wa pred u ze }a za eko no mi ju ze mqe, jer se 85 od sto po slo va u Ne ma~ koj na la zi u tom sek to ru.

Mas je na gla sio i da je kon ku rent na pri vre da neo p ho dan uslov za ula zak u Evrop sku uni ju. sek to ru ko ji ob u hva ta 99,8 od sto svih pred u ze }a u Sr bi ji i za po {qa va dve tre }i ne rad ni ka. ]i ri} je uka zao da ma la i sred wa pred u ze }a u na {oj ze mqi, na ro ~i to od kra ja 2008. go di ne, te {ko do la ze do iz vo ra fi nan si ra wa, pri ~e mu po ~et ni ci i ino va tiv ne fir me ima ju naj ve }e pro ble me u do bi ja wu sred sta va.

Ne boj {a ]i ri} je iz ja vio i da mo ra da se uve de od go vor nost za one ko ji se ba ve osni va wem fan tom skih fir mi.

Qu di ko ji se ba ve za tva ra wem fir mi, sa ci qem da na ne su fi -

On je oce nio da je to je dan od ozbiq nih pro ble ma i da se mo ra na }i me ha ni zam i na ~in da to bu de „od go vor nost kor po ra tiv nih di rek to ra”.

Oce wu ju }i da 327.000 ma lih i i sred wih pred u ze }a u Sr bi ji ima per spek ti vu za uve }a we za po sle no sti i iz vo za, kao i da pred sta vqa ju su {tin sku ve zu sa lo kal nim sa mo u pra va ma, pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} je re kla da su zbog to ga je dan od kqu~ nih no si la ca rav no mer nog re gi o nal nog raz vo ja u ze mqi.

Ako in spek ci ja ne }e ili ne mo `e da vi di gra di li {te na ko me ra de qu di na cr no i to bez ika kvih pra va i za bed ne nad ni ce, ka ko }e on da kon tro li sa ti da li se po {tu je bez bed nost na ra du? Ni ka ko. I upra vo je ov de od go vor ka ko je mo gu }e da usred glav nog gra da ove dr `a ve ~e tvo r i c u rad n i k a pro g u ta ze mqa. Pri ~e o {le mo vi ma, pot por nim zi do vi ma i sva ko ja kim dru gim ob ja {we wi ma za tra ge di ju su u ova kvim slu ~a je vi ma pot pu ni pro ma {aj i svo je vr sni bez o bra zluk. Onaj ko za po {qa va qu de na cr no i pla }a ih hi qa du di na ra dnev no taj si gur no ne ma ni na me ru da po {tu je ni za kon o ra du ni o bez bed no sti... ma ni {ta.

Tra ge di ja ~e tvo pri ce rad ni ka sa mo je u stva ri vrh le de nog bre ga obes pa ra vqe no sti na {ih rad ni ka i pot pu ne ne bri ge i dr `a ve i sin di ka ta za osnov na rad ni~ ka ali i qud ska pra va.

Go di na ma se uka zu je na epi te mi ju ra da na cr no ali se sve obi~ no svo di lo na od go vor da je bo qe da qu di ima ju bi lo kka ve pla te ne go ni ka kve. Me |u tim, tek je po vre me na po gi bi ja ne kog ne sret nog zi da ra u Be o gra du ili No vom Sa du po kre ta la pri ~ e o rad n i~ k im pra vi ma, ali se obi~ no sve svo di lo na te zu da in spek ci ja tre ba da bo qe kon tro li {e ka ko se po {tu je bez bed nost na ra du. [le mov i pot por ni zi do vi je su va `ni ali oni do la ze tek na kra ju.

Pre to ga mo ra da po sto ji dr `a va i in spek ci je, a wih kan da ov de ne ma.

Ko li ke su raz me re cr ni la u Sr bi ji svi zna ju ali ni ko ni {ta ozbiq no ne pred u zi ma ili

ke na cr no ni su ma le i iz no se od 800.000 do mi lion di na ra.

Za pred u zet ni ke za kon pred vi | a ka z nu od 400.000 do 500.000 di na ra, a za od go vor no li c e u pred u z e } u 40.000 do 50.000 di na ra. Zbog spo ro sti sud stva i za sta re va wa, me |u tim, ve }i na pre kr {aj nih po stu pa ka ni ka da se ne okon ~a.

Qa ji}: Sve te `e i te `e Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} iz ja vio je ju ~e u No vom Sa du da u Sr bi ji rad na cr no uzi ma sve vi {e ma ha, a bor ba pro tiv te ne `e qe ne po ja ve po sta je sve te `a.

Pre ma we go vim re ~i ma, na {a prav na re gu la ti va u toj obla sti je do bra i sa gla sna evrop skim nor ma ma, sem {to bi, ka ko je is ta kao, tre ba lo po o {tri ti ka zne ne me re. Qa ji} je uka zao da su in spek to ri ra da po ja ~a li svo je pri su stvo na te re nu, da je u pro te klom pe ri o du pod ne to 5.561 re {e we pro tiv po slo da va ca, ali da je sa mo 12 od sto tih pri ja va ima lo sud ski epi log. „Po treb no je mo der ni zo va ti In spek to rat ra da, jo{ vi {e po o {tri ti kon tro lu gra di li {ta i dru gih rad nih me sta, vi {e sa ra |i va ti sa sa mim po slo dav ci ma i sin di ka ti ma na pro na la `e wu op ti mal nih re {e wa i po ve }a ti ka zne ka ko se rad na cr no ne bi is pla tio”, za kqu ~io je mi ni star. se pak sve vr ti u krug i to od in spek to ra do su do va i na zad.

Pre ma pro ce na Pri vred ne ko me re stal no ili po vre me no u Sr bi ji na cr no ra di mi lion qu di . U si voj eko no mi ji je vi {e od tre }i ne BDP-a ili 10 mi li jar di evra.

Gra |e vi nar stvo u Sr bi ji ni ka da ni je bi lo u te `oj i ne iz ve sni joj si tu a ci ji - upo zo ri li su bez broj pu ta i rad ni ci i sin di kal -

ci. Pre ma zva ni~ nim po da ci ma u gra |e vin skoj in du stri ji Sr bi je tre nut no je za po sle no oko 120.000 rad ni ka, ali na cr no ra di jo{ naj ma we wih 30.000. [to je kri za ve }a ta ko ra ste i ne bri ga vla sni ka fir mi pa da ju iona ko bed ne nad ni ce, a ra ste i broj ne sre }e te smo kul mi na ci ju ima li ne dav no u Zem u nu.

Ap surd je da ka zne za prav na li ca ko ja za po {qa va ju rad ni -

Ako inspekcija ne}e ili ne mo`e da vidi gradili{te na kome rade qudi na crno i to bez ikakvih prava i za bedne nadnice, kako }e onda kontrolisati da li se po{tuje bezbednost na radu Pre k r { aj n i po s tup c i du g o tra ju i ~e sto ap so lut no za sta re va ju. Ta ko |e, do ga |a se da pre kr {aj ni su do vi pre kva li fi ku ju pre kr {a je, ~i ji su re zul t at nov ~ a n e ka z ne is p od sva kog mi ni mu ma ili iz ri ca we opo me ne.

Sve u sve mu rad ni ci ko ji mo ra ju da ra de na cr no gu be mno go, a dr `a va zbog ne pla }eb nih po re za i do pri no se ve ro vat no ne gde oko oko 200 mi li o na evra go di {we. Rad ni ci su pri nu |e ni da za bed ne nad ni ce ra de de se tak sa ti dnev no, ne mo gu da ra ~u na ju na pen zi je ni na zdrav stve no osi gu ra we uko li ko se po vre de na ra du, a i osta la pra va su im us kra }e na. In spek to ra je pre ma lo, su do vi su pre spo ri, a re {e we se ~e ka.

D. Uro {e vi}

6

POQOPRivRedA

sreda5.oktobar2011.

dnevnik

MA WIN SKI AK CI O NA RI VOJ VO DI NE ZA KA ZA LI PRO TE STE

Na ka rad na pri va ti za ci ja oja di la po qo pri vre du Savez mawinskih akcionara Voj vo di ne ko ji okupqa 35 predu ze }a i 25.000 ma win skih ak cionara organizuje 11. oktobra u Vrbasu protesni skup tra`e}i promenu zakona o privatizaciji i ste~aju.

Oni }e svoje zahteve predati svim parlamentar nim po li ti~ kim stran kama, a Ve se lin M u h a d i n o v i } , predstavnik mawinskih akcionara AD „Zmajevo“ i jedan od osniva~a Saveza mawinskih akcionara je istakao da Zakon o privatizaciji, kao i Zakon o ste~aju mnogi is ko ri {}a va ju za ve li ke pqa~ke.

- Agencija za privatizaciju ni{ta ne ~ini da promeni zakone, isto kao {to ne reaguje kod onih privatizacija gde su o{te}eni radnici i mali akcionari. Primer tome je AD

Pa {}e naj ma we de set tu `bi Predstavnici Saveza mawinskih akcionara nedavno su odr`ali sastanak sa odgovornim licima iz skup{tinskih odbora Republike i Pokrajine, Agencije za privatizaciju i predsednikom Skup{tine AP Vojvodine [an do rom Ege re {i jem, gde je dogovoreno da se nastavi sa ispitivawem privatizacija.

- Specijalni tu`ilac za organizovani kriminal nas je obavestio da se ve} radi na prvim tu`bama koje smo podneli protiv deset firmi. Obe}ano nam je i da }e uskoro biti ispitane na{e `albe na lo{ ili nikakav rad nekih policijskih uprava po pitawu na{ih prijava. Pored toga, imamo najavu da }e ovih dana lokalna samouprava vratiti zemqu malim akcionarima u Srpskom Mileti}u i Ba~kom Brestovcu – rekao je Veselin Muhadinovi}.

„Zmajevo“, gde su rad ni ci do bi li sudsku presudu da im nisu ispla}iva ne pla te, {to zna~i da je prekr{en kupoprodajni ugovor, a Agencija nije preduzela ni {ta da po ni {ti tu privatizaci ju – re kao je Muhadinovi}.

On je dodao i da Agencija za priva ti za ci ju ni je reagovala kada je ve}inski vlasnik AD „Zmajeva“ isplatio firmu pre roka, iako prikazuje lo{e poslovawe preduze}a.

- To nikome nije bilo sumwivo i niko ni{ta nije uradio da se ta stvar preispita, a ve}inski vlasnik je prebacivao kapital iz jedne firme i drugu, izbegavaju}i na taj na~in mawinske akcionare – kazao je Muhadinovi}.

Kada je pre nekoliko meseci osnovan, Savez mawinskih akcionara Vojvodine je brojao oko 3.000 ~lanova iz nekoliko po qo pri vred nih pred u ze }a.

Danas ima oko 25.000 ~lanova, a prikqu~ili su se i akcionari iz firmi koje se bave drugom delatno{}u.

Protesni skup mawinskih akcionara je zakazan za 11. oktobar u bioskopu „Jugoslavija“ u Vrbasu, u 17 ~asova i 30 minuta.

M. Ke ko vi}

NE MA DO GO VO RA U „BA NAT SE ME NU”

Rad ni ci {traj ku ju, di rek tor na go di {wem Dok zaposleni u zrewaninskoj semenarskoj kompaniji “Banat seme” {trajkuju zbog neispla}enih osam zarada, direktor ovog preduze}a Si ni {a Iva ni} oti{ao je na godi{wi odmor. Po isteku odmora, kako se spekuli{e, Ivani} se ne}e ni vratiti u fabriku koju su pritisli brojni poslovni problemi, nego }e svoj anga`man nastaviti u drugom zrewaninskom preduze}u.

- Neko ka`e da je ve} potpisao ostavku, a drugi govore da }e to u~initi kasnije. Bilo kako bilo, sigurno je da se sada nalazi na godi{wem odmoru. Da li }e i kada biti imenovan vr{ilac du`nosti, to zaista ne zna-

mo – rekao je ju~e za “Dnevnik” predsednik Samostalnog sindikata u “Banat semenu” An |el ko Ma ti}.

On je podsetio da od trenutka kada su radnici stupili u generalni {trajk i obustavili proizvodwu, nikakvog dogovora sa menad`mentom nije bilo. Nisu dobili ni odgovor na pitawe za{to je firma prezadu`ena, odnosno zbog ~ega je ra~un preduze}a blokiran vi{e od dve godine. Poslovawe “Banat semena”, po re~ima Mati}a, proveravaju i inspektori rada koji su ju~e do{li u ovu kompaniju.

Vlasnik ove semenarske fabrike bio je novosadski bizni-

DR @A VA IZ DA [NA PRE MA MLA DIM AGRO NO MI MA

Sa ve to dav ci ma pla ta 40.000 di na ra Agro no mi ko je Mi ni star stvo poqoprivrede i trgovine bude anga`ovalo kao savetodavce poqoprivrednim gazdinstvi ma, pri ma }e pla tu od 40.000 dinara.

Pored ove plate, predvi|ena je i stimulacija do 20.000 dinara za agronoma ukoliko bude pove}ana proizvodwa gazdinstva koje savetuje.

mirane in`ewere poqoprivrede da se prijave za obuku u poqoprivrednim savetodavnim i stru~nim slu`bama, radi zapo{qavawa.

Obuku u trajawu pet radnih dana pro{lo je 2.300 agronoma, a neznatno mawi broj se javio na testirawe. U petak, 30. septembra u 35 gradova u Srbiji sprovedeno je testirawe vi{e od

Po red ove pla te, pred vi |e na je i sti mu la ci ja do 20.000 di na ra za agro no ma, uko li ko bu de po ve }a na pro iz vod wa ga zdin stva ko je sa ve tu je Ministar poqoprivrede i trgovine Du {an Pe tro vi} rekao je da }e svaki agronom imati po 200 gazdinstava koja }e savetovati i da je ciq Ministarstva da bude zaposleno {to vi{e agronoma. „Na{ ciq je da izme|u 250.000 i 300.000 gazdinstava dobije savetodavce koji }e biti finansirani iz buxeta. Svaki agronom }e imati zadatak da dnevno obi|e po tri gazdinstva, {to }e nam dati kompletnu sliku sa terena”, rekao je on.

Ministarstvo poqoprivrede objavilo je polovinom septembra poziv za nezaposlene diplo-

2.000 nezaposlenih agronoma zainteresovanih za posao savetodavaca.

Ministar Petrovi} je rekao je da }e naredne sedmice komisija pregledati radove i formirati rang listu i da }e svako ko bude polo`io testove dobiti priliku da potpi{e ugovor sa Ministarstvom.

U Ministarstvu su istakli kako je ciq da se iskustva koja poseduju zemqoradnici spoje sa znawem poqoprivrednih in`ewera, a sve to treba da doprinese pove}awu poqoprivredne proizvodwe u Srbiji i smawewu tro{kova.

smen Zo ran ]o pi}, kome se u Srbiji sudi u odsustvu, zbog sumwe da je u~estvovao u prawu novca narkobosa Dar ka [a ri }a, zara|enog prodajom narkotika. Na javnosti nepoznat na~in upravqawe nad “Banat semenom” kasnije je, navodno, preuzeo \or |e Bo `i}, kom je re{ewem Vi{eg suda u Beogradu privremeno zabraweno da raspola`e akcijama zrewaninskog “@itoprodukta”, zbog sumwe da je kao jedan od biv{ih ~elnika PIK “Zemun” imovinu stekao kriminalom. Pojedini radnici su mi{qewa da je i daqe, i pored ovog aran`mana, stvarni vlasnik “Banat semena Zoran ]opi}. @. B.

GU [^AR IZ JA [E TO MI ]A UGO VO RIO PO SAO SA ZE MQOM IZ LA ZE ]EG SUN CA

Per je iz Banata leti u Ja pan Firma “Europer” iz Ja{e Tomi}a, pograni~nog sredwobanatskog mesta u op{tini Se~aw, ugovorila je saradwu sa japanskom kompanijom “Soava” o isporuci gu{~ijeg perja u zemqu izlaze}eg sunca. Vlasnik ja{atomi}kog preduze}a Mi len ko Mi {ko vi} rekao je ju~e za “Dnevnik” da je isporu~en prvi kontingent paperja i da je ugovor sklopqen na godinu dana.

Za to vreme, ka`e Mi{kovi}, poku{a}e da osvoji japansko tr`i{te. Ako ovom skupqa~u perja to po|e za rukom, korist }e imati mnoga seoska doma}instva {irom Vojvodine.

O Mi{kovi}evim planovima bilo je re~i i nedavno, kada je Ja{u Tomi} posetio wegov poslovni partner iz Japana – Ju {i Ka va gu ~i, predsednik kompanije “Soava”.

- Pre prirodne katastrofe i tragedije koja je proletos zadesila Japan isporu~io sam probnu po{iqku od 50 kilograma i zadovoqio sve kriterijume kupca. Na`alost, izvoz je odlo`en, ali sada su se stvorili uslovi za nastavak poslovne saradwe. Dobio sam izvo-

Mi{kovi} kazuje da se od paperja mo`e lepo `iveti ako se posao radi po{teno i kvalitetno.

Tvrdi da dr`awem 100 gusaka mo`e da se osigura mese~na plata od 200 evra. A, pravi biznis je sa farmom od 1.000 gusaka, {to ko-

stoje idealni uslovi za uzgoj pernatih `ivotiwa, jer su rukavci Tise, Tami{a, Begeja i drugih reka, te kanal DTD, bogom dani za gu{~arstvo.

Planira, kako ka`e, da sa Japancima osnuje mati~no jato od

{ta oko 6.000 evra. Osim perja, obezbe|en je i sav plasman gu{~ijeg mesa, a u razvoj klanica za ovaj posao u Srbiji zainteresovani su biznismeni iz Italije.

70.000 hibridnih gu{~i}a i podeli ih doma}instvima. Tako bi Vojvodina, za samo pet godina, trebalo da ima pola miliona gusaka.

Nekada{wa produkcija je milion komada, podse}a on i poru~ujue da }emo, kada se vratimo na taj nivo proizvodwe, mo}i da budemo ozbiqan poslovni partner kompanijama iz Japana.

Ju{i Kavagu~i je, prilikom boravka u Banatu, naglasio da prakti~no postoje neograni~ene mogu}nosti izvoza u wegovu zemqu. Godi{we je Japanu potrebno izme|u pet i {est hiqada tona perja, a uglavnom se nabavqa iz Kine. Nije, me|utim, tog kvaliteta koje daju banatske guske. Sada Japanci od Evropqana najvi{e perja kupuju u Ma|arskoj ali, poru~io je Kavagu~i, spremni su da se okrenu Srbiji. Na{e perje pla}aju {est do sedam evra za kilogram. @. Ba la ban

Po ro di~ ni bi znis Ono {to su jo{ pre Drugog svetskog rata u Ja{i Tomi}u zapo~eli wegov deda i otac, uspe{no je nastavio Milenko Mi{kovi}. Dvojica sinova su tu da produ`e porodi~ni biznis. Ve} dugo rade za strane kupce, uglavnom iz Italije, Austrije i Nema~ke. Perjem iz wihove radionice u porodi~noj ku}i u Ja{i Tomi}u, pune se i jastuci i jorgani “Simpa”. zni sertifikat i kre}em u osvajawe japanskog tr`i{ta – veli jedan od najpoznatijih banatskih perjara koji se bavi otkupom perja, posle ~ega ga ~isti, odnosno razvrstava u pogonima svoje porodi~ne firme i zatim prosle|uje krajwim kupcima.

- Tajna je prvo u paperju, koje se uglavnom dobija od banatskih gusaka. Volumen na{eg perja iznosi 183, {to je znatno iznad propisanog standarda i malo ko mo`e da nam konkuri{e – otkriva Mi{kovi} recept dugogodi{weh uspeha u ovom biznisu, i dodaje da ovde po-

IN VE STI CI JE U RE GI O NU

Srp ski ka pi tal raz vi ja Ukra ji nu Regionalna privredna saradwa ~esto daje dobre rezultate. Dobar primer za to je ulagawe sprske MK grupe u agrarni kompleks u Ukrajini. Sredinom pro{le sedmice kompanija „Agro invest Ukrajina“,iz wenog sastava, pustila je u rad najve}i silos u toj zemqi. Kapacitet je 113.000 tona, a u izgradwu je ulo`eno 20 miliona dolara. Od toga je sumu od 14 miliona dolara obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj zajmom. Sama MK grupa je u ovi biv{u sovjetsku republiku do sada ulo`ila 50 miliona dolara.

Kompanija planira da svoje povr{ine obradive zemqe pro{iri na 100.000 hektara u zakupu. U Ukrajini je na snazi zakon po kome postoji moratorijum na prodaju zemqe, tek ako se ukine bi}e moug}nosti za kupovinu i sticawe

vlasni{tva. Ali ulagawa }e biti, kako je rekao predsednik MK Mi o drag Ko sti}, oni planiraju da putem IPO ponude iza|u na Londonsku berzu i to na prole}e 2012.

Pri no si po ve }a ni pet pu ta Za pet godina poslovawa u Ukrajini na parcelama koje su obra|ivali stru~waci “Agro investa“ prinosi ratarskih kultura su pove}ani od dva do pet puta. U kijevskoj oblasti bilo je na hiqade hektara zemqi{ta koje se nije obra|ivalo i 10 -15 godina iskustva sa modernim agroteni~kim merama nije bilo. Da bi zemqu pripremili za uobi~ajen na~in obrade najvi{e se investiralo u opremu, poqoprivrednu tehniku. Kompanija planira da i nove parcele koje }e koristiti obra|uje uz najsavremenije argotehni~ke mere.

O~ekuju da im taj potez donese 250 miliona evra. Od te sume ~ak 70 odsto bi se plasiralo u poqoprivredu u Ukrajini. Kada su u ~etvrtak ~uli ove planove Ukrajinci su bili i vi{e nego zadovoqni, oni od ove saradwe o~ekuju otvarawe novih radnih mesta i vi{e sredstava u buxetu - objasnio je visoki dr`avni funkcioner Ana to lij Pri sa `wuk.

Doma}i poqoprivrednici rado bi i sami po`eleli ovakve investicije. Sasvim izvesno da }e i oni od ukrajinskih ulagawa MK grupe imati koristi. Ukupno 40 odsto semena p{enice i kukuruza koje se poseje na wivama u Ukrajini proizvedeno je u Institutu za

ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i u Institutu za kukuruz u Zemun poqu. Od srpskih proizvo|a~a semenske robe, preko ukrajinskih wiva i silosa `itarice se samo pripremaju za izvoz. Predsednik nadzornog odbora „Agro invest Ukrajina“ @eq ko Er ceg obja{wava da su kupci kukuruza i p{enice velike nema~ke i holandske veletrgovine poput „Glenka“ i “Kargila“. Postoji interesovawe i za vi{e faze prerade pa je u planu je izgradwa fabrike za proizvodwu maltoznog i fruktoznog sirupa. Novac }e se posle otvarawa silosa i planiranog izlaska na berzu lako na}i. Za nove projekte “Argo invest“ mo`e da ra~una i na nove zajmove od Evropske banke za obnovu i razvoj.

Direktorka ove finansijske ku}e za Ukrajinu Le si ja Ku zmen ko, rekla je da je finansirawe projekata proisteklih iz ukrajinsko-srspke saradwe za wih veoma zna~ajno jer je re~ o regionalnoj saradwi. Srbija je tako|e korisnik EBRD kredtinih linija. Drugim re~ima ovaj projekt je ispao ba{ onako kako zami{qaju u kabinetima top menaxmenta Banke.

Srpsko- ukrajinski investicioni projekat je kod EBRD dobio plus jer je i znatno doprineo razvoju poqoprivrede.

D. Vu jo {e vi}

ZBOG RADOVA U FRU[KOGORSKOJ ULICI

POLICIJA OD DANAS KONTROLI[E PONA[AWE PE[AKA

Pet linija me wa tra su Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e pri vre me no }e iz me ni ti tra se li ni ja 1, 4, 8, 11A i 11B zbog ra do va na odr `a va wu ko lo vo za u Fru {ko gor skoj uli ci. Auto bu si na li ni ja ma 1 i 8 u sme ru pre ma Li ma nu pr o du `a va ju Bu le va rom ca ra La za ra do Bu le va ra oslo bo |e wa, gde se ukqu ~u ju le vo na Bu le var, a po tom skre }u le vo u Uli cu na rod nog fr on ta do Fru {ko gor ske uli ce.

Oda tle idu re dov nom tra som.

Li ni je 1 i 8 ko ri sti }e sta ja li {ta u Uli ci na rod nog fr on ta i na uglu uli ca Na rod nog fr on ta i Fru {ko gor ske i sta ja li {te na Bu le va ru oslo bo |e wa po sle skre ta wa iz Na rod nog fr on ta. Vo zi la na li ni ji 4 u sme ru pre ma Li ma nu pr o du `a va ju Bu le va rom ca ra La za ra do Bu le va ra oslo bo |e wa, gde skre }u le vo i idu do ras kr sni ce sa Uli com na rod nog fr on ta. Tu skre }u de sno i pr o du `a va ju re dov nom

Pre la zak uli ce pod lu pom

tra som, a u su prot nom sme ru vo ze istom iz me we nom pu ta wom.

Auto bu si na li ni ji 11A iz Uli ce na rod nog fr on ta skre }u le vo na Bu le var oslo bo |e wa, de sno na Bu le var ca ra La za ra i da qe na sta vqa ju re dov nom tra som.

Vo zi la na li ni ji 11B sa Bu le va ra ca ra La za ra pr o du `a va ju pra vo do Bu le va ra oslo bo |e wa gde skre }u le vo i na sta vqa ju do Uli ce na rod nog fr on ta.

N. R.

Novosadska sreda5.oktobar2011.

[um na vezi da se ovim dugom „ugro`ava po~etak grejne sezone”. ^ini se da je u ovoj pri~i, ukupno gledano, sugra|anima malo {ta jasno.

Postavqa se pitawe odakle takav mawak komunikacije izme|u dva preduze}a, izostanak dogovora i saradwe, pogotovo {to su dve pomenute firme pod istom kapom, ta~ ni je obe ma je osni va~ Grad. Da li su ovde u pitawu politi~ko nadigravaw, ili ~ista ekonomija, ostaje nam da naga|amo, ali je evidentno da je negde do{lo do {uma na vezi.

B. Markovi}

Bez to ple vo de deo Li ma na Do pre ki da u is po ru ci to plot ne ener gi je za pri pre mu to ple po tro {ne vo de do }i }e da nas od 8 ~a so va u zgra da ma na Bu le va ru de spo ta Ste fa na na bro je vi ma od 2 do 8 i od 5 do 7, Uli ci Na rod nog fron ta od bro -

ja 37 do 41 i u [ek spi ro voj od bro ja 20 do 46 zbog ra do va u [ek spi ro voj uli ci is pred bro ja 20. Za vr {e tak ra do va i nor ma li za ci ja u is po ru ci o~e ku je se u ka snim ve ~er wim ~a so vi ma.

A. Va.

Ve ~e pro te sta u No vo sad skom klu bu Po vo dom za tva ra wa je di ne an ti kvar ne kwi `a re u cen tru No vog Sa da „Or fe lin”, ve ~e ras }e u 18 sa ti u No vo sad skom kul bu, u Zmaj Jo vi noj uli ci 3/1, bi ti odr `a no ta ko zva no pro test no ve ~e. U~e stvu ju no vi nar \or |e Ran deq, po zo ri {ni re di teq Vo ja Sol da to vi}, prof. dr Jo van Ja ko vqe vi}, vla snik Iz da va~ ke ku }e „Ti ski cvet” Si ma Ma ti} i kwi `ev nik Fra wa Pe tri no vi}.

Z. Ml.

V remeploV

c m y

hronika MILION DINARA ZA PROJEKAT NA TVR\AVI

Iz mu ze ja pra vo u Ve li ki rat ni bu nar Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa we ulo `i }e mi lion di na ra u na sta vak pro jek ta po ve zi va wa Ve li kog rat nog bu na ra sa cen tral nom zgra dom Mu ze ja gra da No vog Sa da na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Ugo vor o na stav ku sa rad we ju ~e su pot pi sa li po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Mi lo rad \u ri} i di rek tor ka Mu ze ja Ve sna Ne deq ko vi}-An ge lov ska.

- Po ve zi va we po ten ci ja la ko je ima mo, od no sno ukqu ~i va we Ve li kog rat nog bu na ra u pro stor Mu ze ja je ste ciq ovog pro jek ta. Na taj na ~in do bi }e mo atrak tiv nu isto rij sko - ar he o lo {ku ce li nu i po ve }a ti iz l o ` be n i pro s tor. S ob zi rom na to da No vi Sad pre ten du je na me sto Evrop s ke pre s to n i c e kul tu re, ova kav am bi jent }e po ve }a ti po ten ci jal ne {an se za to i bi ti iz vr sna pre po ru ka re kao je \u ri} i do dao da je

VESTI Svi ra nor ve {ki gi ta ri sta Nor ve {ki gi ta ri sta Kim Mir odr `a }e kon cert ve ~e ras od 21 sat u Omla din skom cen tru CK13.

Mir je gi ta ri sta nor ve {ke mu zi~ ke sce ne i re dov no na stu pa {i rom Evro pe, Ame ri ke, Austra li je i Azi je. Ulaz je 200 di na ra. D. R.

Dan po sve }en „Pink Floj du”

Po pu lar ne me lo di je An ge la Vlat ko vi }a @i ri Fe sti va la za bav nih me lo di ja „Opa ti ja 1962” za naj bo qu kom po zi ci ju je 5. ok to bra 1962. pro gla sio onu pod na slo vom „Vo lim ki {u”, pe smu Mi lu ti na Van de ke ra iz Za gre ba. Od mah iza we bi lo je ostva re we An ge la Vlat ko vi }a „Tvo ja sli ka”, ko je se naj vi {e do pa lo fe -

me re. Po da ci ove upra ve po ka zu ju da pe {a ci spa da ju u ka te go ri ju ugro `e nih.

Pre ma za ko nu, pe {a ci mo gu da pre la ze ko lo voz sa mo pre ko obe le `e nog pe {a~ kog pre la za ili na uda qe no sti ve }oj od 100 me ta ra od naj bli `e ze bre. Ka zne za ne po {to va we ovog pra vi la u sa o bra }a ju iz no se 5.000 di na ra, a ako pe {ak sa so bom vo di de te, od 6.000 do 20.000 di na ra. N. R.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Po drugi put ove godine Toplana je pustila menice Spensu zbog naplate duga za grejawe. Sadaod 70 miliona dinara, {to }e prouzrokovati blokadu ra~una Sportskog centra, a kako smo saznali u pri~u }e se ponovo ume{ati Grad kako bi se trenutna kriza raz~ivijala. Kada se prethodni put to dogodilo postignut je dogovor o reprogramu duga, a u Toplani ka`u da on nije po{tovan, kao i da je Spens wihov najve}i du`nik i da ne mo`e biti privilegovan u odnosu na druga javna preduze}a. U saop{tewu toplane podvu~eno je i to

Po li cij ska upra va od da nas po ~i we kon tro lu pre la ska uli ce van obe le `e nog pe {a~ kog pre la za, u tre nut ku za bra ne pre la ska, ili uz ko ri {}e we mo bil nog te le fo na. Ak ci ju }e spro vo di ti po li caj ci u ci vi lu, ko ji }e uo~e ne pre kr {a je do ku men to va ti po mo }u fo to gra fi je ili vi deo za pi sa, a za tim }e le gi ti mi sa ti po ~i ni o ce pre kr {a ja i pred u ze ti da qe

sti val skoj pu bli ci i ra dio slu {a o ci ma u Ju go sla vi ji. Vlat ko vi}, mu zi~ ki ured nik Ra dio No vog Sa da, bio je ve o ma po pu la ran kom po zi tor za bav nih me lo di ja. Sa mo u Opa ti ji, na elit noj go di {woj mu zi~ koj smo tri, je dan put je do bio pr vu, a pet pu ta dru gu na gra du.

N. C.

Slu {a o ni ca i pro jek ci ja fil ma „Dan po sve }en Pink Floj du” odr `a }e se su tra od 17 do 23 ~a sa u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Na kon pre slu {a va wa po zna tih hi to va ove gru pe, go sti }e ima ti or ga ni zo va nu ve ~e ru u Otvo re noj ku hi wi. Ulaz je bes pla tan. D. R.

Cr te `i Ive Ne deq kov Iz lo `ba cr te `a i gra fi ka Ive Ne deq kov bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 sa ti u Ma lom li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vog Sa da, u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 9. Po stav ka mo `e da se po gle da do 25. no vem bra.

Z. Ml.

ovaj po kra jin ski se kre ta ri jat pro {le go di n e iz dvo j io oko mi lion i po di na ra za isti pro je kat.

Di rek tor ka Mu ze ja Ve sna Ne deq ko vi}-An ge lov ska do da la je da }e no vac bi ti ulo `en u ra do ve na vo de nom pu tu ko ji }e po ve za ti bu nar sa zgra dom Mu ze ja, od no sno u ure |e we zid nih i pla fon skih po vr {i na bu na ra i vo de nog pu ta.

Pro j ek t om „Ve l i k i rat n i bu n ar na Pe t ro v a r a d in s koj tvr |a vi” pla ni ra no je da se bu nar, ko ji je iz dvo je ni obje -

kat u ne p o s red n oj bli z i n i zgra de Mu ze ja, po ve `e po sto je }im tu ne lom - vo de nim pu tem (ko ji se pro sti re is pod zgra de Mu ze ja do Du na va) sa glav n om zgra d om. Ta k o | e, pred vi |e no je da se sam bu nar, ko ji je du bok oko 60 me ta ra, i hod nik u vo de nom pu tu adap ti ra ju kao iz lo `be ni i mul ti funk ci o nal ni pro stor.

J. Zdjelarevi}

NA SATELITSKOJ PIJACI NAJLEP[I NA^IN DA SE BACE PLASTI^NE FLA[E

Eko–tor be na po klon „^i sto }a” je ju ~e or ga ni zo va la uli~ nu pro mo ci ju za seb nog od la ga wa pet am ba la `e. Na ula zu u Sa te lit sku pi ja cu bi li su po sta vqe ni {tan do vi i spre mi {ta za od la ga we pla sti~ ne am ba la `e, a gra |a ni ko ji su uba ci li u spre mi {te naj ma we pet pla sti~ nih fla {a do bi li su na po klon eko-tor bu. Ova uli~ na pro mo ci ja je deo kam pa we „Po stu pi dra sti~ no, odvo ji pla sti~ no”, ko ja ima za ciq edu ka ci ju gra |a na u po stu pa wu sa ot pa dom.

- Do sa da je {i rom gra da u ko lek tiv nom ti pu sta no va wa po sta vqe no oko 800 spre mi {ta za od la ga we ove vr ste am ba la `e, a re zul ta ti po ka zu ju da se sva ko ga da na iz dva ja ju sve ve }e ko li ~i ne ovog ot pa da. No vo sa |a ni su po ka za li da ima ju svest o va `no sti ~u va wa `i vot ne sre di ne i da je sve ve }i broj onih ko ji iz svog sme }a iz dvo je PET am ba la -

Fo to: F. Ba ki}

`u i od lo `e je u po seb no spre mi {te – re kla je ru ko vo di lac Slu `be mar ke tin ga Mi li ca Vla i sa vqe vi}.

Raz vi ja we pri mar ne se pa ra ci je ot pa da je ve o ma va `no zbog ~u va wa `i vot ne sre di ne.

Q. Na.

No se ba {ten ski i krup ni ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Fu to gu, a su tra u Ve ter ni ku. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni od da nas do pet ka u MZ „Adi ce”, na uglo vi ma uli ca Bran ka ]o pi }a i Ka me ni~ ke, Ba wa lu~ ke i Sme de rev ske, Ve ter ni~ ke i Kra gu je va~ ke, Ma ri je Bur sa} i Ste va na Sin |e li }a i De san ke Mak si mo vi} i Vas ka Po pe.

A. L.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda5.oktobar2011.

dnevnik

HU MA NI TAR NI BA SKET TUR NIR U VE TER NI KU

Ko {ar ka {i igra ju za ma lu Unu Gvo zden “Humanitarni basket turnir 3 na 3“ odr`a}e se na novootvorenim ko{arka{kim terenima u Veterniku danas u 18 ~asova i traja}e do sutra, a sav prihod namewen je za pomo} sedmogodi{woj Veterni~anki Uni Gvo zden, re~eno je na konferenciji za medije GO Srpskog pokreta obnove. Organizatori ovog turnira su organizacija „Borbom protiv nasiqa”, Ko{arka{ki klub „Mladost” iz Veternika i GO SPO.

PA VLI ^I] PRI MIO PRED STAV NI KE GE RON TO LO [KOG CEN TRA

Grad po ma `e sta ri ma - I ove godine je Grad izdvojio zna~ajan novac za Gerontolo{ki centar „Novi Sad”. Zavr{ili smo i otvorili prvi u Srbiji objekat za obolele od demencije i Alchajmerove bolesti - rekao je ju~e direktor Gerontolo{kog centra \or |e Pe tro vi} prilikom posete korisnika i predstavnika te ustanove Gradskoj ku}i.

Podsetio je tokom te tradicionalne posete u okviru obele`avawa 1. oktobra, Me|unarodnog dana starih i akcije „Sun~ana jesen `ivota”, da je Grad ulo`io i osam miliona dinara u obnovu 15 klubova penzionera, te da je pre deset dana otvoren i novi klub u Ka}u.

Goste je primio gradona~elnik Igor Pa vli ~i}, koji je kazao da su ovi susreti prilika za razgovor o svim temama koje su od interesa za penzionere i da se pokrene re{avawe nekih problema.

U okvi ru „Sun ~a ne je se ni `ivota” danas }e se u 10 ~asova odr`ati dan sporta u klubu „Kozara”, a u domu na Limanu u isto vreme bi}e otvorena izlo`ba ru~nih radova korisnika te ustanove. U 16 ~asova u klubu „Kosta [okica” po~iwe pojedina~ni turnir u alkama, gde }e biti dodeqeno priznawe za prva tri mesta i pehar za pobednika.

A. Va.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Ati la – Olu ja se bli `i” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬merak kwige „Atila - Oluja se bli`i„ Vi li je ma Nej pi je ra. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Nastavak romana Atila – burna je pri~a koja pr{ti od epskih prizora, krvavih bitaka i senzualnih predaha. Leta gospodweg 441. Rimsko carstvo je na~eto,

ali jo{ nije potu~eno. Dr`avne riznice su prazne, ali su se Vandali i Vizigoti mirno smestili unutar granica Carstva i nisu vi{e wegovi neprijateqi. Drugo jedno pleme sru{i}e hiqadugodi{weg kolosa: pleme iz dalekih stepa na istoku, prvi put ujediweno pod jednim poglavarom – jer Atila se vratio.

Lutao je prognan trideset godina, a za sve to vreme wegov gnev i wegova ~astoqubivost rasli su iz dana u dan. Sad se vratio da zavlada svojim narodom. Tek po{to bude ujedinio sva bratstva Huna {irom divqe skitske zemqe, tek po{to bude od wih skovao jedinstvenu i mo}nu vojsku, Atila }e napokon po}i da se sudari s carstvom koje ve} uveliko kleca...

A. Va.

TAK SI STI DA NAS U GRAD SKOJ KU ]I

Nad mu dri va we oko ce ne Predstavnici Sindikata novosadskih taksista danas bi trebalo da se sastanu sa ~lanom Gradskog ve}a zadu`enim za saobra}aj Si ni {om Bub we vi }em, ka`e predsednik sindikata Ra do slav Kr sti}. Sastanak bi trebalo da rezultira dogovorom o ceni taksi prevoza u gradu koja bi bila prihvatqiva i taksistima i gra|anima. Kako taksisti ka`u, najni`a ekonomska cena koju je, po zakon-

skoj obavezi raspisalo Gradsko ve}e, a koja iznosi 40 dinara za start i isto toliko za pre|eni kilometar, nije zadovoqavaju}a. Sindikat je nedavno predlo`io da najni`a ekonomska cena bude 100 dinara za start i 50 dinara za pre|eni kilometar, dok wihove kolege iz taksi udru`ewa „Sitans” smatraju da cena starta treba da iznosi 75 dinara, a pre|enog kilometra 50 dinara.

J. Z.

PRE ZEN TA CI JA U AME RI^ KOM KUT KU

„Lu tri ja za Ze le nu kar tu” Javna prezentacija programa „Diverziti viza” (lutrija za Zelenu kartu), odr`a}e se danas od 17 ~asova u Ameri~kom kutku, Petra Drap{ina 3. Na prezentaciji }e se mo}i ~uti na koji se na~in mo`e aplicirati za ovaj program, koju dokumentaciju treba podneti i kako izgleda procedura za aplicirawe.

B. M.

- Una Gvozden ima tumor na mozgu i do sada je imala jednu operaciju. Naredni operativni zahvat trebalo bi da se obavi u Turskoj i ko{ta 25.000 evra, a wena porodica nema te pare. Weni roditeqi su nezaposleni, a u me|uvremenu ona mora da bude podvrgnuta terapijama, od kojih svaka ko{ta po 5.000 evra. Tako pozivamo sve Veterni~ane, prijateqe, sportiste i druge qude da se ujedinimo i poka`emo kako mo`emo jednoj devoj~ici da pru`imo jednaku {ansu koju ima-

ju i weni vr{waci - rekao je osniva~ organizacije „Borbom protiv nasiqa” i organizator turnira Mi {a Ba ~u lov.

Prijavqeno je 20 ekipa, i po re~ima organizatora ovo }e sigurno biti jedan od ve}ih turnira u gradu. Ekipe su sastavqene od 3 + 1 igra~a, a prijava za u~e{}e iznosila je 2.000 dinara.

Dolazak na turnir potvrdili su glumac Dra gan Ma rin ko vi} Ma ca i pokrajinski poslanik Mi lan \u ki}.

A. L.

GRA \A NI ]E MO RA TI DA PO TVR DE DA NE ]E DA PLA ]A JU VI DEO NAD ZOR

Sle di na je zda na {al te re „In for ma ti ke”?

Odr`avawe gradskog sistema video nadzora Novosa|ani nisu obavezni da pla}aju odlu~ila je Skup{tina grada. Sugra|ani koji za ovu stavku ne budu `eleli da izdvoje 30 dinara, moraju da napi{u izjavu o tome i predaju je na nekom od {altera „Informatike”. Pla}awe ne}e biti obavezno od novembra, a s obzirom na kratak rok predaje izjava, pred {al te ri ma „In for ma ti ke„ ovog meseca o~ekuju se velike gu `ve, jer de se ti ne hi qa da Novosa|ana najverovatnije ne}e `eleti da pla}aju ne{to {to ne moraju. U ovom preduze}u ka`u da je izjava sugra|ana jedini na~in da se zna ko ne `eli da nastavi sa pla}awem

odr`avawa gradskog sistema video nadzora.

- Odlukom je utvr|eno da je to servis koji se nalazi na ra~unu, a osnova za obra~un su sve stavke sa istog. Ako neko ne napi{e izjavu, mi ne}emo mo}i da znamo da li je zaboravio da plati pomenutu stavku ili uop{te ne `eli da to ~ini. Mo`e se desiti da se sugra|aninu, koji ne `eli to da pla}a, a nije napisao i predao nam izjavu, tih 30 dinara prenese na slede}i ra~un kao dug - rekla je portparol ovog preduze}a Gor da na Ga le {ev.

Novosa|anima, koji budu predali svoje izjave, ova stavka i daqe }e stajati na ra~unu, ali im se ne}e napla}ivati.

N. R.

KA MEN TE ME QAC ZGRA DE AR HI VA KRA JEM OK TO BRA

Pod zem ne vo de us po ri le ra do ve

Temeq nove zgrade Istorijskog arhiva grada Novog Sada najverovatnije }e biti postavqen u drugoj polovini oktobra, a radovi bi i{li br`e da nisu prona|ene podzemne vode prilikom ra{~i{}avawa terena i pripreme za gradwu. Kako obja{wava direktor Arhiva Bo go qub Sa vin, ~i{}ewe terena po~elo je tokom jula, a u septembru su radnici nai{li na podzemne vode.

- Voda mora skroz da se isisa, a teren da se osu{i kako bi moglo daqe da se radi. Ra~unamo na to da }e do januara biti zavr{ena prva faza koja podrazumeva najgrubqe radove, odnosno izgradwu osnovne

konstrukcije nove zgrade, za koju je Grad izdvojio oko 169 miliona dinara - dodaje Savin.

Novi objekat nalazi}e se u Ulici Filipa Vi{wi}a 2a i ima}e povr{inu oko pet i po hiqada kvadratnih metara, od ~ega }e tri hiqade biti nameweno depoima za ~uvawe istorijske gra|e, a ostatak prostora za obradu gra|e, prijem stranaka i kancelarije. Istorijski arhiv Grada godinama ima problem sa neadekvatnim prostorom za sme{tawe arhivske gra|e iz devet op{tina, koja se ~uva u nekoliko skloni{ta i u staroj zgradi Arhiva na Petrovaradinskoj tvr|avi.

J. Zdje la re vi}

^ITAOCI PI[U SMS

SPE CI FI^ NOST NO VOG SA DA

Dve Du nav ske uli ce, za bu ne ne ma Na teritoriji grada Novog Sada postoje dve Dunavske ulice. Tako, ako gra|ani ove, sigurno svima poznatije Dunavske ulice u samom centru, misle da jedini stanuju u ulici pod tim imenom, prevarili su se, jer wihovi sugra|ani u Veterniku imaju jo{ jednu takvu.

Predsednik Komisije za nazive delova naseqenih mesta Mi o drag Stan ko vi} ka`e da je takvo stawe „zatekao kada je do{ao na ~elo ove komisije i da za sada to funkcioni{e”.

- Do sada nismo imali pritu`be gra|ana i mislim da bi mewawe naziva jedne od tih

uli ca iza zva lo sa mo re volt kod gra|ana, po{to se sigurno nikom ponovo ne vade novi dokumenti. Zato u ovom mandatu Komisija nema u planu da mewa na ziv tih uli ca - re kao je Stankovi}.

Kako je daqe naveo, ima jo{ sli~nih slu~ajeva, kao Trg prvog maja i Prvomajska ulica, ali i tu nikakve pritu`be na gotovo identi~na imena nisu dobijali. Tako je Novi Sad usled rastu}eg broja stanovnika posledwih godina i pripajawa naseqa iz bli`e okoline dobio jo{ jedan specifikum, iste nazive ulica.

A. L.

065/47-66-452

Ne de qom te le gra mi tr ~e u me stu Qudi, da li ste znali da telegram putem po{te ili brze po{te ne mo`ete da po{aqete u nedequ, ve} samo radnim danom? Sada se pitam da li ti qudi znaju za ~ega on slu`i? Verovatno da se nekome javi ne{to hitno {to se desilo, a va`no je, a to se ne mo`e uvek dogoditi u radni dan. Vaqda po{ta misli da danas svi imaju telefon, pa neka tako jave o doga|aju. Da li je mogu}e? Ne de{ava se sve samo radnim danom. Va`no je da butici rade nedeqom. Razo~arana gra|anka.

063/4764.. *** Novi Sad, kao i ve}ina gradova u Srbiji, ima policiju, `andarmeriju i komunalnu policiju, ali po ovom haosu koji ovde vlada, to se ne bi moglo re}i. Nema no}i da se ne razbije po neloliko kioska, bus stajali{ta, polome stabla ve} stasalih sadnica drve}a, klupe, korpe, grafiti su na svakom zidu, no}na buka sa pijanih sedeqki do zore...ali oni koji su pla}eni da to sankcioni{u, vozikaju se okolo u skupim slu`benim vozilima, za svoj }ef. Svoj posao prepu{taju nama, da trpimo ili se borimo sa huliganima kako znamo i umemo. Predsednik ku}nog save-

ta je pretu~en, jer je poku{ao da spre~i huligane da pi{u grafite!

A {ta je radila `andarmerija, kad su oni poku{ali da spre~e ili kazne bilo koga u ru{ila~kim poduhvatima kojih je mnogo u ovom

|anskom ratu u Hrvatskoj, pozivawe autonoma{a da se na popisu izjasnimo kao Vojvo|ani... a mi }utimo, jer smo mali, jadni i izdani od lopova i izdajnika iz foteqa...

061/1725...

da poseti Pokrajinu i pro|e kroz to mesto, predla`em, zbog predostro`nosti, da se promeni ime u ^anakovaro{, uz du`no po{tovawe Ja{i Tomi}u.

063/1449... *** Kada ste na parkingu u Institutu u Kamenici sa~eka}e vas dezorganizacija, rupe, sme}e i naravno naplata. Sramota za Institut i za Parking servis. 063/5141..

gradu?! Nikad se u Novom Sadu, zbog neodgovornosti nadle`nih, ne}e mo}i toliko o~istiti, zasaditi, ulep{ati, koliko deo nevaspitane omladine mo`e zaprqati, po~upati, polomiti... 064/3385... *** Napadi na Srbe na Kosovu, napadi na Srbe u Temerinu, ru{ewe spomenika srpskim `rtvama u gra-

*** Ne tako davno ambasador od Izraela u Srbiji hteo da poseti Novi Sad. Neke partije su ~ule za wegovu `equ i obavestili ga da je u Novom Sadu postavqen spomenik Ja{i Tomi}u koji je mrzeo i ubijao Jevreje. Ekselencija je odustala od vizite. Nisu rekli da u Pokrajini ima mesto Ja{a Tomi}.

Ako ambasador, slu~ajno, po`eli

*** Demokrate, oduvek glasam za vas. Od sada vi{e NE! Zbog va{eg kukavi~luka i kapitulacije pred klerofa{istima, ‘patriotama’ i silexijama. Niti ste sposobni, niti hrabri, a ideje, kakve je imao \in|i} ve} odavno nemate.

Postali ste beskorisni!

063/545191 *** Popisiva~ koji je u Temerinu odbio da upi{e pod etni~ku pripadnost Vojvo|anka, mora biti odstrawen sa ovog posla, po{to svako ima pravo da se slobodno izjasni o etni~koj pripadnosti.

063/5243..

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda5.oktobar2011.

9

U PO PI SNOJ KO MI SI JI IMA JU NE ZVA NI^ NU PRO CE NU

U No vom Sa du po pi sa no naj vi {e u Sr bi ji - Popis koji je po~eo 1. oktobra odvija se u najboqem redu i za sada nisu zabele`eni nikakvi ve}i incidenti na podru~ju Novog Sada - rekla je potpredsednik Popisne komisije Svetlana Suxum.

Iako se ju~e pojavila informacija da je od 5 do 10 odsto popisiva~a odustalo, mada su pro{li obuku i po~eli da rade, zbog nemogu}nosti da rade ovaj kompleksan posao,

Suxum ka`e da nisu dobili takvu informaciju. Ona navodi da su ti koji su odustali to uradili opravdano, uglavnom zbog bolesti ili iz nekih li~nih razloga.

- Nismo do sada imali nekih lo{ih iskustava i me|u instruktorima i popisiva~ima vlada pozitivna atmosfera. Gra|ani se javqaju na na{ telefon i raspituju se oko vremena kada }e ih popisiva~i obi}i, a javqaju

se i na{i qudi iz inostranstva da se informi{u kako i kada mogu da popune upitnike.

Dobili smo jednu nezvani~nu procenu po kojoj je u Novom Sadu popisano najvi{e qudi u Srbiji - ka`e Suxum. Mesne zajednice, u kojima se gra|ani mogu informisati o popisu, rade dvokratno od 8 do 12 i od 13 do 18 ~asova, a de`uraju i ~lanovi Popisne komisije u svom sedi{tu u Gradskoj ku}i.

G. ^.

U NA [EM GRA DU OTVO RE NO PO SEB NO PRI HVA TI LI [TE

@r tva ma tr go vi ne qu di ma si gur na lu ka Otvoreno je Prihvatili{te za `rtve trgovine qudima, u kome }e mo}i da bude sme{teno {est `rtava na period od {est meseci. O `rtvama }e brinuti stru~ne i obu~ene osobe, upoznate kako sa sistemom za{tite `rtava, tako i sa doma}om zakonskom regulativom. Ovo je prvo prihvatili{te u Srbiji u okviru sistema socijalne za{tite, a projekat su sproveli Centar za socijalni rad i Eku-

As falt sti `e i na De te li na ru, Pod ba ru…

U No vom Sa du ove go di ne 26 slu ~a je va

menska humanitarna organizacija. Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} je na ju~era{woj konferenciji povodom otvarawa prihvatili{ta i meseca borbe protiv trgovine qudima istakao da je to globalni problem koji iziskuje reakciju kako bi se `rtve za{titi-

`rtve u ve}ini slu~ajeva iz materijalno ugro`enih porodica.

Na~elnik novosadske policijske Uprave za suzbijawe trgovine qudima Sini{a Krgi} je naveo da je ove godine uhap{eno 14 osoba zbog ovog krivi~nog dela, a protiv osmoro wih su podnete krivi~ne prijave.

Foto: B. Lu~i}

RE KON STRUK CI JA SA O BRA ]AJ NI CA NA LI MA NU

le, rehabilitovale i ponovo integrisale u dru{tvo.

- Tokom ove, pro{le i pretpro{le godine imali smo 284 slu~aja trafikinga, od toga 206 `rtava su `ene, a 78 mu{karci. @ene i devoj~ice su uglavnom `rtve zbog seksualne eksploatacije, a mu{karci i de~aci zbog radne eksploatacije. Re|i su slu~ajevi trgovine qudima zbog prosja~ewa i prinudnog braka izjavio je Qaji} dodaju}i da su

Predsednik Skup{tine Grada Aleksandar Jovanovi} rekao je da su pro{le godine u Novom Sadu identifikovane 32 `rtve trgovine qudima, a za samo devet meseci ove godine bilo je 26 slu~ajeva, isti~u}i da je ovo krivi~no delo oblik ropstva. Podsetio je da Novi Sad, preko Centra za socijalni rad, podr`ava programe koji poma`u socijalno ugro`enim grupama i pojedincima, kao {to su Sigurne ku}e za decu i `ene, napomiwu}i da }e se ova praksa nastaviti.

Gra do na ~el nik Pa vli ~i} ob i {ao ra do ve

Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} istakao da `rtve trgovine qudima treba za{tititi, rehabilitovati i integrisati u dru{tvo. Tokom ove, pro{le i pretpro{le godine bilo 284 slu~aja trafikinga, od toga 206 `rtava su `ene, a 78 mu{karci Otvarawe Prihvatili{ta za `rtve trgovine qudima finansirale su vlade Belgije i [vajcarske, a pod pokroviteqstvom globalne inicijative za borbu protiv trgovine qudima - UN GIFT.

NA KON [TO JE TO PLA NA PU STI LA ME NI CE ZA NA PLA TU DU GA

Ministar Qaji} je najavio da }e u narednom periodu biti otvoreno jo{ {est ovakvih centara, prvi u Zemunu, a potom i u Subotici, Ni{u, Kraqevu, Novom Pazaru i Po`arevcu.

I. Dra gi}

Gradona~elnik Igor Pavli~i} posetio je ju~e Jiri~ekovu ulicu na Limanu jedan gde se radi rekonstrukcija saobra}ajnica, {to podrazumeva skidawe starih slojeva asfalta na kolovozima, parkinzima, biciklisti~kim stazama i trotoarima i postavqawe novog. U sklopu pomenutih radova na Limanu tri i ~etiri, koji su u toku, ura|ena je priprema za rekonstrukciju saobra}ajnica na vi{e mesta, a predvi|eno je i asfaltirawe oko tri stotina kvadrata parkirali{ta i pet stotina kvadrata kolovoza.

- Rekonstrukcija saobra}ajnica se radi na svim Limanima kao i Sremskoj Kamenici i u Petrovaradinu. Vrednost posla na Limanima je oko 55 miliona dinara i sve bi trebalo da bude gotovo u narednih desetak dana.

Nakon ovog posla idemo na Detelinaru, Avijati~arsko naseqe i Podbaru. Nakon dugo godina ovo je najozbiqnija rekonstrukcija, a zbog lepog vremena radovi }e biti nastavqeni ovog i narednog meseca - istakao je Pavli~i}.

B. M.

Ra di Ko mi si ja za bez bed nost Komisija za bezbednost u MZ „Bistrica”, kojoj gra|ani mogu prijaviti probleme i sve drugo {to naru{ava javni red i mir, sigurnost i bezbednost, ponovo po~iwe da radi svakog prvog i

tre}eg ~etvrtka u mesecu od 18 do 19 sati. Prostorije ove MZ nalaze se u Ulici bra}e Drowak 11, a ovog meseca Komisija }e raditi sutra i 20. oktobra.

A. L.

NO VA HA VA RI JA NA DO VOD NI KU VO DE MU ^I SREM SKU STRA NU

Re pro gram, ili blo ka da Opet kvar zbog sta rih ce vi Spen so vog ra ~u na Ra~un Spensa ju~e nije blokiran posle prekju~era{weg Toplaninog pu{tawa menica na naplatu zbog duga SPC “Vojvodina” za nepla}ene ra~une za grejawe, kazao je direktor Spensa Boris Barjaktarovi}. Menice vredne 70 miliona stigle su u banku odmah po{to ih je u ponedeqak Toplana pustila, ali je, prema re-

Iz Toplane ju~e poru~ili da treba da se na|e na~in kako da se novac za grejawe od zakupaca direktno prebacuje na Toplanin ra~un ~ima direktora Spensa Barjaktarovi}a, na menicama nazna~eno da se novac s ra~una SPC “Vojvodina” skida za dan, dva.

-Ukoliko se ne postigne dogovor oko novog reprograma duga ra~un Spensa bi}e blokiran - naveo je direktor. Kazao je da je tokom ju~era{weg dana bilo razgovora s Toplanom i da u dijalogu dve gradske firme posreduje Grad, kao osniva~. Istovremeno su iz Toplane ju~e poru~ili da je sastanak zakazan za danas i da na wemu treba da se na|e na~in kako da se novac za grejawe od zakupaca direktno prebacuje na Toplanin ra~un.U Toplani tvrde da taj novac Spens tro{i za svoje potrebe, a wima ne upla}uje ni{ta, ili vrlo malo.

Toplana je jo{ u aprilu poku{ala na isti na~in da naplati dugove (oko 68 miliona) od Spensa, ali je odmah reagovao Grad i potpisan je sporazum o reprogramu duga.

radi podse}awa, na po~etku mandata ove vlasti izmirio dug do `ute banke za gas Toplani nasle|en od pro{log rukovodstva.

Iz Spensa obja{wavaju da reprogram nisu mogli da po{tuju

Pa vli ~i}: Pla te ve li ke, ra ~u ne ne pla }a ju - Spens se nalazi u velikim problemima, ali smo se jo{ ranije na nivou grada dogovorili da izme|u javnih preduze}a mora da postoji dogovor oko na~ina izmirewa obaveza. Razumem da je dug veliki, ali }e morati da se na|e na~in kako da se to izmiri. Sa druge strane, Spens }e morati na}i na~in kako da funkcioni{e na ekonomskim osnovama, i to je ozbiqan problem koji moramo da re{imo. Moj prvi razgovor sa direktorom Spensa kada je imenovan na tu funkciju ticao se toga da je u toku leta wihov zadatak da na|u odgovore na pomenute probleme. Vide}emo da li su to uradili, ali ne mo`e se poslovati a da se ne pla}aju ra~uni, a da su su plate pritom daleko ve}e od proseka plata u gradu - rekao je gradona~elnik Igor Pavli~i}.

B. M. U Toplani su u ponedeqak kazali da su pribegli istoj meri, jer Spens nije po{tovao sporazum o reprogramirawu.Umesto da Spens mese~no upla}uje Toplani po deset miliona dinara za dug i izmiruje teku}e tro{kove na ra~un Toplane svakog meseca stizalo je u proseku mawe od milion dinara, objasnila je Toplana. Ovo preduze}e istaklo je da i samo grca u dugovima, za gas duguje 1,9 milijarde dinara za gas, a po~etak grejne sezone samo {to nije po~eo. Grad je

jer zbog ekonomske krize imaju te{ko}e u poslovawu. Isti~u da je veliki broj lokala neizdat, a da zakupci nisu ba{ uredne plati{e. Ujedno skre}u pa`wu i da postupak Toplane nije ba{ primer, jer su oba preduze}a gradska, ali i zato {to nisu najavili {ta smeraju.

Direktor Spensa Barjaktarovi} je kazao da se razmi{alo da se dug Toplani namiri novcem iz rebalansa buxeta, a ne ponovnim pu{tawem menica.

Z. De li}

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 9.30 sati Mom~ila Tapavice od broja 18 do 36, Stanoja Stanojevi}a 7 i 9, Nova ulica, Lamela 4 i 5 i sklo ni {te, Bu le var Jo va na Du~i}a bb (produ`etak) ulaz 1 i 2; od 10 do 11.30 sati Bulevar kneza Milo{a od 11 do 37,

Mileve Mari} od 1 do 13 i od 2 do 34, Mom~ila Tapavice i Stanoja Stanojevi}a od 1 do 5.

Sremska Kamenica: od 8 do 18 sati povremeno i po potrebi u po je di nim uli ca ma na se qa.

Rumenka: od 8 do 14 sati Ulica narodne vojske i Ulica Jovana

Jovanovi}a Zmaja od 1 do 19 i od 2 do 22, Adi Endrea od 42 do 58 i od 65 do 87, Kanalska od 2 do 46 i od 1 do 21. Rimski {an~evi: od 8.30 do 11.30 sati potez Kertiz. ^ortanovci: od 8 do 13 sati vikend naseqe Kara{.

Zbog pucawa cevi na magistralnom dovodniku vode za Sremske Karlovce, ovo mesto i delovi Petrovaradina }e vodu dobiti najkasnije sutra ujutro.

PR menaxer u „Vodovodu u kanalizaciji” Davor Santra~ ka`e za na{ list da je sanacija havarije izuzetno zahtevna, jer se nalazi na uzbrdici i na dubini od pet i po metara.

- Ekipe ~ine sve da o{te}enu cev poprave ~im pre i da u predvi|enom roku gra|ani dobiju vodu. Kada hava- Ci ster nom pro tiv su vih sla vi na rija bude sanirana, voda }e biti - Konkretno ova magistralna pu{tana sporije zbog prirode sicev je postavqena pre vi{e od 20 stema na sremskoj strani. Otuda godina, a generalno u proseku su je mogu}e da }e vi{i delovi cevi u gradu stare vi{e od 35 goSremskih Karlovaca vodu dobidina. Po pravilu, one bi trebalo ti ne{to kasnije u toku ve~eri da se zamewuju svake dve decenije. isti~e Santra~.

Naravno, wihova starost ne utiKao razlog za to navodi stare ~e na kvalitet vode, ali na havacevi i podse}a da se ovakva havarije, pucawe cevi, da - predo~ava rija na istoj magistralnoj cevi sagovornik. ve} dosila pre mesec dana, ali Na terenu se nalaze dve cina drugom mestu, odnosno u Podsterne sa pitkom vodom, jedna je gra|u. postavqena u centru Sremskih

Karlovaca, dok je druga na Dudari.

Ina~e, ovakve i sli~ne havarije u na{em gradu se de{avaju ~esto, pa se de{ava da i ceo grad ostane bez vode dok se kvar ne otkloni. Ipak, ovo preduze}e ove godine ula`e veliki novac za rekonstrukciju kako vodovodne tako i kanalizacione mer`e. U vodovodni sistem u ovoj godini bi}e ulo`eno 600, a u kanalizacioni 665 miliona dinara.

Vi{e od 310 miliona dinara bi}e ulo`eno samo u rekontrukciju vodovodne mre`e. Vodovod se rekonstrui{e u ulicama Branka Baji}a, Slobodana Baji}a, Kosovskoj, Banijskoj, Nikole Pa{i}a, na Somborskom bulevaru, u Petrovaradinu...Sem toga i u novosadska izvori{ta vode bi}e ulo`eno 200 miliona dinara za sanaciju bunara i hidroma{inske opreme. Za sanaciju pogona za preradu vode planirano je oko 35.000.000 dinara.

Q. Na to {e vi}

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda5.oktobar2011.

c m y

10

ПЕТИЦИЈА ГРАЂАНА У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

Шира стаза до Нове Паланке и Синаја

„Карнекс” дочекао најмлађе госте

ВРБАС: Компанија „Карнекс” и ове године учествује у обележавању Дечје недеље, организовањем посете најмлађих Врбашана из Предшколске установе „Бубица”, воћњацима који су у поседу компаније. Око 90 деце је у уторак имало прлику да проведе пре подне у „Карнексовим” воћњацима, а домаћини су им том приликом објаснили како се узгаја воће, као и колико је воће важно у свакодневној исхрани човека. После шетње кроз воћњаке најмлађи гости „Карнекса” добили су јабуке и балоне.

БАЧКА ПАЛАНКА: Уместо Железница Србије Ранђел Васић одржава, односно коси скоро један хектар земљишта који у ширем центру града дели Бачку Паланку од насеља Нова Паланка и Синај. Он је поднео надлежнима иницијативу за проширење пешачко - бициклистичко - мотористичке стазе која повезује ова два дела града. Наиме, овде је некада била железничка станица, а деценијама надлежни тврде како ће се договорити са Железницама Србије како би на овом простору, који вештачки дели град, изградили пословно - стамбени простор. Од прича никада ништа, а овуда дневно пролази барем по пет хиљада становника овога града и често се дешавају незгоде, па и тешке несреће.

- Покренуо сам код надлежних, а власници кућа у овом крају су прихватили, да се ова стаза, широка једва нешто преко једног метра прошири - каже агилни Васић. - Обећали су надлежни да ће ускоро испра-

Једина веза са центром града

вити деценијску грешку, јер и ви и ваша камера можете да видите да је овде планиран пут од три метра колико су и широке одводне цеви на пропустима за одвод атмосферске канализације. А шта би проширење бетонске стазе значило за сигурност грађана који у недостатку новца све чешће иду моторићима, бициклима или пешке можете само да

замислите. Ова стаза је за преко 10.000 људи који живе у Новој Паланци и у насељима Синај једина веза са центром града и може се рећи да им овај пут живот значи, јер аутомобили, аутобуси и камиони овуда нити смеју нити могу. Зар има ишта прече за надлежне који овим путем или ретко или никако не иду. М. Суџум

DNEVNIK

Јужнобачки фестивал лудаје ТЕМЕРИН: Друштво пријатеља баште у Темерину у првој недељи октобра организује 13. Јужнобачки фестивал лудаје. Пријем најдужих и најтежих бундева и креативних композиција од тикви је данас од 8 до 14 часова у Првомајској улици, поред пијачног трга. У току дана презентоваће се обрада тикви на традиционалан начин у Вртларској кућици, а у 17 часова у галерији КИЦ „Лукијан Мушицки“ отвориће се изложба сликарских радова школараца. Званично отварање фестивала је сутра у 10 часова. Након тога, одржаће се такмичење школараца у резбарењу бундеве, дегустација кулинарских специјалитета од ове уљарице, уз паприкаш од овчетине. Проглашење најтеже бундеве и најдуже тикве обавиће се у 12 часова. По традицији, победници Јужнобачког фестивала лудаје у Темерину, заузимају значајна места и на централној манифестацији Дани лудаје у Кикинди. М. М.

Нови компјутери за средњошколце ТЕМЕРИН: У Средњој школи „Лукијан Мушицки” у Темерину, пуштена је у рад нова лиценцирана информатичко рачунарска опрема, добијена на основу пројекта „Модернизација система средњег стручног образовања”. Уручујући донацију Европске уније, Тревор Кук је истакао да је ове године 10 средњих школа у Војводини добило сличну помоћ, тако да очекује да ће и СШ „Лукијан Мушицки” стати у ред информатичко модернизованих стручних образовних школа, у оквиру система образовања Републике Србије.

- Добили смо најсавременију лиценцирану опрему: шест рачунара, два лап топа, пројектор, штампач и фотокопир формата А-3. Највише ће је користити ученици одељења пословни администратори на мађарском и економски техничари на српском наставном језику, али и ученици трогодишњих смерова наше школе, истакао је професор рачунарства и информатике Иштван Фењвеши. М. М.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (14.10), „Zlatokosa i razbojnik” (14.15), „[trumpfovi” (11.30,13.40, 15.45 16, 18.10), „Pingvini moga tate” (16.10), „^uvar zoolo{kog vrta” (13.30, 15.30), „Leri Kraun” (20.10), „Posledwa ekskurzija 5” (20.25, 22.30), „Lo{a u~iteqica” (22), „Automobili 2” (13.45, 14.20, 16.20, 18.20), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Miris ki{e na Balkanu” (17.30), „Ta luda qubav” (20.20, 22.40), „Samo drugarski” (18, 20.10, 22.30), „Svi moji biv{i” (20, 22.25), „Zajedno” (18.05, 20.05) Ja dran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Urnebesna tragedija” (19.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Dra gi ca Gru bor iz ^uruga (devoj~icu i de~aka), Iva na Sta no je vi} iz Veternika i Iva na Tri {i} iz Se~wa (de~ake), DEVOJ^ICE: Emi li ja Ka ra wac, Bor ka Ma le ti}, Sa wa Sta ni}, Ni no sla va Mi len kov ski, Bra ni sla va Miq ko vi}, Du brav ka Ar but na iz Novog Sada, Este ra \e tvaj iz Ka}a, Je le na Duv wak iz Titela, Asja Ti ca iz Ba~ke Palanke, Ma ri na Var ga i Sve tla na Su zi} iz Temerina, Da ni je la Vi do vi} iz Sremske Kamenice, Mi la na Jo ve ti} iz Budisave, Da ni je la Ri sto vi} iz Ba~kog Jarka, Da ni je la Ga ji} i Dra ga na [o ki ca iz @abqa i Ve sna Mu tav ~i} iz ^uruga, DE^AKE: Ve sna Se le na iz Novog Sada, Mi li ja na Vuk ~e vi} iz Sremske Kamenice, Ka ta ri na Gu `vi ca iz Veternika, Bi qa na Api} iz Suseka, Mir ja na Ne {i} iz Ka}a i Oqa Pan te li} iz Futoga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Qiqana Jove Torbica (1943) u 10.30 sati, Vera @arka \ur|ev (1918) u 11.15, Dejan Kajice \alinac (1949) u 12, Antun Nikole Pleskovi} (1950) u 12.45, Radul Stojana Mi}ovi} (1924) u 13.30, Olivera Bogdana Milanovi}-Jovi} (1925) u 14.15, Katalin Jolana Suhorukov (1943) u 15, Stevan Jo`efa I{tok (1967) u 15.45 sati.Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Miodrag Gojka Acketa (1922) u 13 i Nikola Nikole Pa{}an (1946) u 15 sati.

Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Ilija Stojana Slijep~evi} (1923) u 13 sati.

TElEfOnI

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

sreda5.oktobar2011.

11

ОДБОРНИЧКА ГРУПА УРС-а О ПРЕДЛОЖЕНОМ РЕБАЛАНСУ БУЏЕТА ОПШТИНЕ СЕНТА

Бољи услови живота од додатних пара

Ископавање појилишта у Мужљи

ЗРЕЊАНИНСКЕ СОЦИЈАЛДЕМОКРАТЕ ПОМОГЛЕ СТОЧАРИМА

Уместо билборда – појилиште

МУЖЉА: Неки политичари, не би ли придобили поверење бирача, асфалтирају улице, други отварају реновиране школе и амбуланте, а чланови Градског одбора Социјалдемократске партије Србије – Равноправност у Зрењанину одлучили су да ископају – појилиште за стоку. На захтев удружења сточара и других пољопривредних произвођача, а на иницијативу Месног одбора ове партије у Мужљи, одржана је акција ископавања појилишта на локалитету „Мужљански ритови”. Зрењанински огранак СДП – Равноправност саопштио је јуче да је препознао „здраву иницијативу и превасходни проблем пољопри-

вредника, чије недаће евидентно нико не решава годинама па и деценијама”. На прво обраћање сточара и пољопривредника, одмах смо реаговали, и уз помоћ донације, допремљена је машинерија и организован ископ појилишта. Градски одбор СДПС на локалном нивоу опредељује се за такву изборну кампању, чији ће приоритет превасходно бити помоћ у решавању нагомиланих проблема грађана на терену, а не штампање плаката, постављање билборда и расипање новца пореских обвезника којег евидентно све мање и мање има, поручили су јуче из странке Расима Љајића. Ж. Балабан

У НЕДОСТАТКУ ВРБАСКОГ ПОЗОРИШТА

У Београд на представу ВРБАС: С обзиром на то да Врбашани већ двадесетак година имају Позориште у изградњи и немају прилике да у свом граду погледају представу, врбаски Културни центар једном месечно организује одласке у неки од београдских театара. У Културном центру кажу да ће ова пракса бити настављена док Врбас не добије позориште, а интересовање за одлазак у Београд је увек велико.

- Проблем је обезбедити довољан број карата. Увек имамо један аутобус пун путника, а ако успемо да резервишемо више улазница крену и два аутобуса. Имамо око четрдесетак суграђана који не пропуштају

ниједан одлазак у Београд на представу – каже организатор ове активности Културног центра Слободан Стојнић. Ових дана у току је пријава за одлазак у београдско Народно позориште на представу „Велика драма” Синише Ковачевића. Цена улазнице са аутобуским превозом је 1.300 динара.

- Трудимо се да одаберемо атрактивне позоришне комаде, а до сада смо ишли у Атеље 212, Звездара театар, Мадленианум. Такође, планирамо да у наредном периоду обезбедимо карте и за средњошколце, које ће са попустом износити око 800 динара, најавио је Стојнић. М. Кк.

СЕНТА: У општинској каси Сенте ће се, захваљујући промени Закона о порезу на плате, наћи додатних 32 милиона динара, а три хиљаде грађана ове општине потписника народне петиције Уједињених региона Србије (УРС), траже да се та средства утроше за побољшање услова живота у граду и општини, што није предвиђено предложеним ребалансом локалног буџета, предочио је на конференцији за медије председник сенћанске организаицје Г17 плусУРС и доскорашњи заменик председника СО Сенте Ференц Борбељ.У име Одборничке групе УРС-а, која је у општинској власти Сенте недвано прешла у опозицију одборници Ференц Борбељ и Марта Варга Пертић поново су изразили захвалност грађанима

Сенте који су потписали народну петицију УРС-а за децентрализацију покренуту пролетос управо из овог потиског града.

- Изменама Закона о финансирању локалних самоуправа општинама уместо 40 посто припада 80 посто пореза на плате, на основу чега ће Сента конкртено од октобра месеца када закон почиње да се примењује, до краја године добити више око 32 милиона динара којима самостално располаже. Сматрамо да децентрализација не може да стане на општинском нивоу, већ мора да се проширује и на месне заједнице и мишљења смо да најмање пет одсто општинског буџета треба распоредити на месне заједнице да оне самостално располажу средствима за развој микро заједница. Је-

дино тако приближавамо државу грађанима и омогућујемо да управљају средствима свога рада сматра Ференц Борбељ. Према његовим речима, из предложеног ребаланса општинског буџета, који ће бити разматран 4.окторба на седници СО се види да ова средства општинско руководство не жели утрошити за циљеве за које су намењена и за која су се и грађани Сенте изборили.

- Одборничка група УРС-а ће учинити све да убеди руководство општине Сента да узму у обзир опредељење 3.000 потписника петиције која је омогућила овај вишак средстава у општинском буџету, да се она ребалансом расподеле у складу са циљевима децентрализације - рекао је Борбељ.

НЕМА РАДНИКА НА ГРАДИЛИШТУ СУБОТИЧКОГ ПОЗОРИШТА

Дуг обуставио радове СУБОТИЦА: Градилиште Народног позоришта у Суботици је празно већ месец дана, јер је, због дуговања, извођач радова фирма „Yu mol” је обуставио радове. Извођачу радова се дугује до 100 милиона динара за обављене радове. На изградњу и адаптацију објекта до сада је потрошено око три милиона евра. Подигнут је бетонски скелет и требало би увелико да теку радови на постављању врата и прозора, као и подизању кровне конструкције. Уместо тога, градилиште је празно.

- Чини ми се да Фонд за капитална улагања улаже само у Нови Сад, а не и у друге градове по Војводини. Већ два пута је издвојен новац за Српско Народно позориште Новог Сада, а за нас нема пара. Слично је и са Београдом. Радови никако не теку. Стоје! Извођач радова је прекинуо радове због великух дуговања. Највећи дужник је држава и чини ми се да никоме није стало у Влади до пројекта, осим министру Оливеру Дулићу, који се једини труди. Ми заслужујемо позориште који ће бити културни центар - рекао је Председник управног одбора Народног позоришта Јожеф Каса.

-Град је обезбедио толико новца, да извођач радова чува градилиште. У Народном позоришту се плаше да, уколико извођач радова напусти градилиште, објекат могао да постане стециште наркомана, азила-

Суботичко позориште зврји празно

ната и бескућника. Из буџета је за овај посао издвојено два милиона динара, а од наредне године је договорено да град плаћа 400.000 динара - објашњава директорка Народног позоришта, Љубица Ристовски. - Ипак, без обзира на услове, ми радимо. Спремамо нове представе.У петак отварамо позоришњу сезону српске драме представом „Забуне Вилијема Шекспира”, а 25. октобра мађарске драме, делом „Вишњик” Антона Чехова - каже Љубица Ристовски.

Министар Оливер Дулић је у априлу најавио да се објекат неће завршити ове године и треба да се пројекат преправи, како би био јефтинији. Према новом пројекту, има више простора за комерцијалне садржаје и објекат ће уместо 23 милиона евра, коштати од 15 до 17 милиона евра. Објекат је и скраћен за један спрат, а искористиће се и подрумске просторије. Наредне недеље ће се преправљени пројекат представити јавности. А. А.

УПОЗНАЈМО СУСЕДСКУ КЊИЖЕВНОСТ НА ДРУГАЧИЈИ НАЧИН

СЛОВАЦИ У ВОЈВОДИНИ НА МЕГАПАНЕЛИМА МИРОСЛАВА БЕНКЕ

Слике давно заборављених предака

СТАРА ПАЗОВА: Пројекат „Слике давно заборављених предака” који обухвата уметничке фотографије из живота, обреда и обичаја Словака у Старој Пазови и Војводини, реализовао је Мирослав Бенка, позоришни режисер. Он је у протекле три деценије урадио безброј позоришних представа са професионалцима и аматерима у Србији, али и ван њених граница, освојио бројне награде за режију и тотал-дизајн, а фотографски пројекат остварио је са пријатељима из Арт центра „Хлеба и игара”, уз финансијску подршку Министарства културе Србије, Покрајинског секретаријата за културу и информисање АПВ и Општине Стара Пазова. Изложбу мега-панела тог циклуса, која је отворена у понедељак увече у галерији Центра за културу Стара Пазова, публика у овом делу Срема моћи ће да види до краја октобра, а потом ће бити пренета у Нови Сад и постављена у аули Владе Војводине. Почетком наредне године изложба ће бити представљена публици у Словачкој, у Мартину и Братислави, а жеља аутора је да обиђе и друге светске престонице.

Мирослав Бенка, редитељ, сценариста, глумац и дизајнер, сво своје умеће и искуство у овом је пројекту ставио је у службу режирања својеврсног „фото-позоришта” како се доживљава ова изложба, јер се то осећа у избору тема и мотива, костима, локација за снимање и актера, а већина су пазовачки глумци. Пажљиви посматрач, ако је гледао представе Мирослава Бенке, уочиће на фотографијама читаву галерију ликова из његових остварења на даскама, истакао је ликовни критичар Владимир Валентик на отварању изложбе. За Мирјану Жакулу, историчарку уметности, Бенка, који свој ликовни свет гради на односу који успоставља са прошлим епохама тражећи космичку везу која ће избрисати фактор време и све довести у идеалан склад, учинио је чудо. Тражећи универзалне знакове за сва времена пронашао је свој симболички систем. Да идеје Мирослава Бенке буду преточене у изванредно квалитетне и убедљиве фотографије, иза објектива су се побринули уметнички фотограф Миралем Чаушевић и заљубљеник у фотографију Бранислав Покорацки. А. Мали

Првог дана чешка култура

БЕЛА ЦРКВА: Током викенда у Библиотеци је одржано представљање пројекта „Упознајмо суседску књижевност“ који реализује Група 484. Пројекат је припремила професор књижевности Радмила Гава са ученицима Техничке школе „Сава Мунћан“ и Гимназије и економске школе. Првог дана представљена је чешка култура кроз уче-

медијалном пројекцијом „Три фртаља младости“ представио насељавање Чеха на ове просторе, а на крају су гости могле да пробају чувене чешке кнедле са шљивама и чешку штрудлу. Наредног дана су ученици кратким пеформансом представили главне јунаке неких чешких дела излазећи са страница књиге. Про-

Перформанс на отварању

шће хора „Бела музика“ који функционише при Културно – просветном удружењу „Чеси Јужног Банат“, затим је архив својом мулти-

фесор Радмила Гава је одржала семинар на коме је представљена савремена чешке књижевност на један нов и занимљив начин.

Пројекат упознавања књижевности народа из окружења ради се по целој Србији у неких седам осам градова. „Предивно је видети пројекат представљања чешке културе у Белој Цркви, али још више ће нас радовати када га представимо у другим градовима“ - рекла је, поводом реализације пројекта, координатор Групе 484 Загорка Аксентијевић. - Основна идеја, како је објаснила је да се види шта ко ради и да једни другима буду гости, да ово што је представљено у Белој Цркви виде у Димитровграду, Врању, Крагујевцу, Новом Пазару, Кикинди. Циљ је упознавање и повезивање, као и да се младим људима по Србији представи квалитетна књижевност других народа из окружења. Пројекат је, као и сви претходни мултикултуралан и финансира се уз подршку Европске уније.

-Крајем месеца у Дом за децу без родитељског старања „Вера Радивојевић“ требало би да у сарадњи са Групом 484 дође хор „Проба“ који води уметничка група „Шкарт“ која је ове године стекла светску славу. Они ће доћи са жељом да овде увежбају заједнички наступ са децом из Дома и да то изведу у још неколико школа. М. Витомиров

Марта Варга Пертић је појаснила би се више остварена средства у локалном буџету требала највећим делом усмерити за капитална улагања, за развој општине.

- У општини Сенти има проблема, јер прецизни планови на бази просторног плана нису изграђени. Након израде детаљних планова, средствава треба уложити у улице и тротоаре, да побољшамо живот, да се боље живи и да будемо развијенија општина. Одборничка група УРС-а залагаће се да средства ребалансом буџета буду преусмерена на инвестиције и да се пренесу месним заједницама. Надам се да ће коалиција на власти уважити наша залагања и преусмери средства тако да нам свима буде боље - рекла је Марта Варга Пертић. М. Митровић

VESTI Венци на споменик Жарку Зрењанину ЗРЕЊАНИН: Полагањем венаца на спомен - обележја на Багљашу, у Карађорђевом парку и на споменик Жарку Зрењанину, у Зрењанину је обележена шездесет седма годишњица од дана када су 1944. јединице Црвене армије и партизанских народноослободилачких одреда заједничким снагама окончале четворогодишњу владавину немачког окупатора и фашизам на овим просторима. Венце на споменик Жарку Зрењанину положили су представници града Зрењанина, ГО СУБНОР-а, Ратних војних инвалида, Социјалистичке партије Србије, Комунистичке партије и месне заједнице „Жарко Зрењанин”. Присутне је поздравио председник Општинског одбора СУБНОР у Зрењанину Недељко Папић, након чега се обратио и Јошка Броз, унук Јосипа Броза Тита. Испред локалне самоуправе, венац на споменик Жарку Зрењанину положио је одборник у Скупштини града Стевица Раду, који је истакао значај победе над нацизмом и фашизмом, и позвао да се догађаји који су јој претходили никада не понове. Ж. Б.

Буди и ти давалац крви БЕЧЕЈ: Хуманитарци имају данас нову прилику да помогну незнанимa, jeр екипа Завода за трансфузију крви Војводине долази по осми пут ове године у Бечеј, па се упућују позиви добровољним даваоцима крви, старим и новим, да се укључе у акцију по имену „Буди и ти давалац крви!”.

- У досадашњих седам акција сакупили смо 892 кесе течности која живот значи, па верујем да ћемо већ данас премашити бројку од 1.000 јединица. То није све за ову годину, пошто ће се средином новембра одржати још једна акција, рекао нам је један од бечејских активиста Црвеног крста Невен Андрић. Све акције добровољног давања крви спроводе се у сали за пробе бечејског Градског позоришта. Потенцијални даваоци крви ће од 8 до 12 сати прво обавити лекарске прегледе, па ако нема здравствених препрека укључиће се у акцију. В. Ј.

CRnA HROnikA

sreda5.oktobar2011.

BO RI SLAV P. IZ BA^ KOG GRA DI [TA STRA DAO NA PU TU JAR KO VAC–SA MO[

Po gi nuo u „ju gu” po sle su da ra s trak to rom Na re gi o nal nom pu tu Jar ko vac - Sa mo{, u op {ti ni Se ~aw, ju ~e uju tro, oko 5,55 ~a so va, do go di la se sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj je po gi nuo Bo ri slav P. (37) iz Ba~ kog Gra di {ta, sa op {ti la je ju ~e zre wa nin ska Po li cij ska upra va.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu za jav nost, do sa o bra }aj ke je do {lo ka da je auto mo bil mar ke “opel”, za ~i jim vo la nom je se deo Ivi ca [. iz Jar kov ca, uda rio u neo sve tqe nu pri ko li cu ko ja je bi la za ka ~e na za trak tor s be ra ~em, ko jim je upra vqao

Sa vi ca L. (45), ta ko |e iz Jar kov ca. Od si li ne udar ca, “opel” je sle teo s pu ta, a na kon to ga, u istu trak tor sku pri ko li cu uda ri lo je i put ni~ ko vo zi lo mar ke “ju go”, ko jim je upra vqao Dra gan V. iz No vog Be ~e ja, a u ko me su se na la zi li i put ni ci Bo ri slav P. iz Ba~ kog Gra di {ta i Ve sna R. iz Be ~e ja. Od za do bi je nih po vre da, Bo ri slav P. je pre mi nuo na li cu me sta, a vo za~ Dra gan V. i put ni ca Ve sna R. su pre ve ze ni u Ur gent ni cen tar zre wa nin ske bol ni ce, gde im je uka za na le kar ska po mo}. @. B.

VI [E TU @I LA [TVO U ZRE WA NI NU ZA TVO RE NO ZA JAV NOST

No vi na ri na ja vqu ju `al bu Mi ni star stvu prav de Zre w a n in s ki no v i n a r i i do p i s ni c i be o g rad s kih i no vo s ad s kih me d i j a na j a v i l i su da }e se do p i s om obra t i t i Mi n i s tar s tvu prav d e Sr b i j e i Re p u b li~ k om jav n om tu ` i la { tvu, i da }e se po ` a l i t i na lo{ od n os ko j i pre m a wi ma me s e c i m a una z ad ima Vi {e jav n o tu ` i l a { tvo u Zre wa n i n u.

Ot ka da je na ~e lo ovog tu `i l a { tva sti g ao Bo r i s lav Mi glin ski, ko ji ni ka da ni je `e leo da se su sret ne sa no vi na ri ma, ce lo kup na ko mu ni ka ci ja sve la se na sa op {te wa za

vao ma ri hu a nu. Do 17. ok to bra, po ka za la je prak sa, to je je di ni po da tak ko ji }e iza }i iz ovog tu `i la {tva.

Do ma }a jav nost, zbog ova kvog neo bja {wi vog od no sa Vi {eg jav nog tu `i la {tva pre ma me di ji ma, na ko ji su se no vi na ri ve} (uza lud) `a li li, osta je us kra }e na za in for ma ci je o sud bi ni broj nih za ni mqi vih slu ~a je va. Ta ko je te {ko do }i do po da ta ka da li je pro ce su i ran le kar ko ji je osum wi ~en da je u pro sto ri ja ma zre wa nin ske bol ni ce si lo vao pa ci jent ki wu, ali i {ta se de {a va

Zre wa nin ska pa la ta prav de

jav nost ko ja se me di ji ma pro sle |u ju is kqu ~i vo je dan put u dve ne de qe. Po vrh sve ga, u tim sa op {te wi ma, sa sta vqe nim od je dva ne ko li ko re ~e ni ca, nad le `ni u zre wa nin skom tu `i la {tvu iz da va ja ju sa mo po je dan slu ~aj ko ji se, uglav nom, od no si na kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, ili raz boj ni {ta va i raz boj ni~ kih kra |a.

Ta ko je bi lo i ovog po ne deq ka ka da je no vi na ri ma po de qe no {tu ro sa op {te we o to me da je Vi {e tu `i la {tvo po d i g lo op t u ` ni c u pro t iv Da ri ja ^. iz Zre wa ni na, i to zbog sum we da je u to ku 2010. go di ne, u vi {e na vra ta, pro da -

s mno g im slu ~ a j e v i m a pri vred nog kri mi na la o ko ji ma se svo je vre me no go vo ri lo. Is pa da da je lak {e do bi ti po dat ke iz Spe ci jal nog tu `i la {tva u Be o g ra d u i Tu ` i l a { tva za rat ne zlo ~i ne, ko ji su no vi na ri ma uvek do stup ni, ne go o re dov nim ak tiv no sti ma Vi {eg jav nog tu `i la {tva u Zre wa ni nu.

No vi na ri na vo de da na zid ne sa rad we, ka da je u pi ta wu zre w a n in s ka pa l a t a prav d e, na i la ze je di no u Vi {em tu `i la {tvu, dok u Osnov nom jav nom tu ` i l a { tvu, Vi { em, Osnov nom i Pri vred nom su du, i u is tra `nim ode qe wi ma, ta kvih pro ble ma ne ma ju. @. Ba la ban

OKRU @NI SUD U PRI [TI NI

Po ~e lo su |e we u pred me tu „Me di kus” Su |e we u slu ~a ju „Me di kus”, ko jim se sed mo ro op tu `e nih te re te za kri jum ~a re we qu di, or ga ni zo va ni kri mi nal, ne za ko ni to oba vqa we me di cin skih de lat no sti, po ~e lo je ju ~e u Okru `nom su du u Pri {ti ni.

Sud sko ve }e ~i ne dvo je su di ja iz Eulek sa i je dan ko sov ski su di ja. Eulek sov tu `i la pro ~i tao je op tu `ni cu ko jom se sed mo ro op tu `e nih te re te za jed no ili vi {e kri vi~ nih de la kri jum ~a re wa qu di ma, or ga ni zo va nog kri mi na la, ne za ko ni tog iz vr {a va wa me di cin skih de lat no sti i zlo u po tre be slu `be ne du `no sti ili nad le `no sti. Svih sed mo ro op tu `e nih su se iz ja -

sni li da ni su kri vi, na ve de no je u sa op {te wu Eulek sa.

Su |e we }e se na sta vi ti da nas is pi ti va wem za {ti }e nog sve do ka, i taj pre tres ne }e bi ti otvo ren za jav nost.

Pret pre tre sni su di ja je 4. mar ta ove go di ne po tvr dio op tu `ni cu pro tiv Quf ti ja Der vi {i ja, Dri to na Jiq te, So ko qa Haj di ni ja i Iqi ra Re ca ja u ve zi s ta~ kom op tu `ni ce za pro tiv prav no oba vqa we me di cin ske de lat no sti i zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja ili ovla {}e wa. Kli ni ku su 2008. go di ne, na kon vi {e me se~ ne is tra ge, za tvo ri li UN MIK i Ko sov ska po li ci ja.

(Ta njug)

dnevnik

c m y

12

ZBOG SUM WE DA JE PRI MIO MI TO OD 5.000 EVRA

Uhap {en pred sed nik op {ti ne Ali bu nar Po li cij ski slu `be ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve u Pan ~e vu su u na stav ku ak ci je su zbi ja wa ko rup ci je, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ma we mi ta, li {i li slo bo de pred sed ni ka op {ti ne Ali bu nar Da ni je la Ki {mar to na (36), sa op {te no je ju ~e iz MUP-a.

Osum wi ~e ni je, ka ko se na vo di u sa op {te wu, kao pred sed nik op {ti ne, zah te vao i pri mio 5.000 evra od jed nog po qo pri v red n og pro i z v o | a ~ a iz Vla di mi ro va ca, da bi mu obez be dio do de lu ob ra di vog dr `av nog po q o p ri v red n og ze m qi -

{ta, po vr {i ne ve }e od one ko ja mu pri pa da.

Ak ci ja je spro ve de na i u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom u Pan ~e vu, a osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u tom gra du.

Da ni jel Ki {mar ton je ro |en 1975. go di ne u Vla di mi rov cu.

Od 2003. go di ne ra dio je u MUPu, a na kon to ga do 2008. go di ne u op {tin skoj upra vi.

Od 2008. go di ne je ko or di na tor Fon da za ka pi tal na ula ga wa za Ju `ni Ba nat. ^lan je De mo krat ske stran ke od 2000. go di ne, na vo di se na zva ni~ noj In ter net pre zen ta ci ji Op {ti ne Ali bu nar.

E. D.

Da ni jel Ki {mar ton

ZBOG PO GI BI JE DRA GA NA JA KO VQE VI ]A I DRA @E NA MI LO VA NO VI ]A U KA SAR NI „TOP ^I DER” 5. OK TO BRA 2004.

Ustav nom su du dve `al be po ro di ca stra da lih gar di sta Po ro di ce po gi nu lih gar di sta Dra ga na Ja ko vqe vi }a i Dra `e na Mi lo va no vi }a, stra da lih u Top ~i de ru 5. ok to bra 2004. go di ne, pre da le su ju ~e Ustav nom su du Sr bi je dve `al be - zbog po vre de pra va na pra vi~ no su |e we i su |e we u ra zum nom ro ku.

Prav ni za stup nik po ro di ca Ja ko vqe vi} i Mi lo va no vi}, Pre drag Sa vi} re kao je no vi na ri ma da se pr va `al ba od no si na pro pu ste na pra vqe ne u is tra zi.

- Na tri sta stra na su po ja {we ni svi pro pu sti i ~i we ni ce zbog ko jih sum wa mo da is tra ga ni je spro ve de na od stra ne ne pri stra snog, ne za vi snog i kom pe tent nog or ga na, {to je, po red ra zum nog ro ka, je dan od osno va pra va na pra vi~ no su |e we - re kao je Sa vi}. On je do dao da po ro di ce po gi nu lih gar di sta od Ustav nog su da tra `e da utvr di da li je pre kr {e no pra vo na pra vi~ no su |e we i da na re di efi ka sni je po stu pa we u tom pred me tu.

Dra `en Mi lo va no vi} i Dra gan Ja ko vqe vi}

Sa vi} je do dao da }e se po ro di ce, uko li ko Ustav ni sud ne bu de do neo ta kvu od lu ku, obra ti ti Me |u na rod nom su du prav de u Stra zbu ru.

Dru ga ustav na `al ba, je pre ma re ~i ma prav nog za stup ni ka Ol gi ce Ba ti}, pod ne ta zbog

po vre da pra va na su |e we u ra zum nom ro ku. Ba ti} je uka za la da je je dan od raz lo ga za pod no {e we te `al be to {to pre ma zah te vi ma za spro vo |e we is tra ge pod ne tim 10. ok to bra 2005. go di ne, ni je pred u ze ta ni jed na pro ce sna rad wa.

- Ustav nom `al bom tra `i mo da se utvr de svi pro pu sti ko j e je na ~ i n io ta da {wi Okru `ni sud u Be o gra du i na dam se da }e o woj u ra zum nom ro ku bi ti i od lu ~e no - ka za la je Ba ti}.

Gar di sti Ja ko vqe vi} i Mi lo va no vi} su stra da li 5. ok to bra 2004. u top ~i der skoj ka sar ni „Ka ra{„ pod ne raz ja {we nim okol no sti ma. Voj ska je od mah iz da la sa op {te we da je Mi lo va no vi} pu cao na Ja ko vqe vi }a i za tim iz vr {io sa mo u bi stvo. Na kon to ga je voj no pra vo su |e utvr di lo da je Ja ko vqe vi} ubio Mi lo va no vi }a i iz vr {io sa mo u bi stvo.

Zbog sum we u pro fe si o nal nost ra da voj nih pra vo sud nih or ga na, Sa vet mi ni sta ra SCG i Vr hov ni sa vet ob ra ne for mi ra li su ne za vi snu ko mi si ju ko ja je do {la do za kqu~ ka da je na gar di ste pu ca la tre }a oso ba. Iz ve {taj ne za vi sne ko mi si je 2008. go di ne su po tvr di li i fo ren zi ~a ri FBI-a.

(Ta njug)

SRP SKI SPE CI JAL CI DO BI JAJU NE SMR TO NO SNO ORU@ JE

Elek tro {o ker ru {i iz gred ni ke Pri pad ni ci Spe ci jal ne an ti te ro ri sti~ ke je di ni ce (SAJ) pred sta vi li su ju ~e u Be o gra du ru~ ni elek tro {o ker - „ta ser” za hu ma no one spo so bqa va we kri mi na la ca i iz gred ni ka, ~i ja upo tre ba do pri no si po ve }a wu efi ka sno sti u ra du i bez bed no sti pri pad ni ka po li ci je. Upo tre ba „ta se ra”, ko ji pro iz vo di isto i me na ame ri~ ka fir ma, pred sta vqe na je u Na stav nom cen tru MUP-a Sr bi je na Ava li, na kon fe ren ci ji „Upo tre ba ure |a ja za pri vre me no one spo so bqa va we u ci qu o~u va wa `i vo ta i zdra vqa qu di” . „Ta ser” ko ri ste po li caj ci i pri pad ni ci slu `bi bez bed no sti

{i rom sve ta a we go va pred nost se ogle da u to me {to krat ko traj no pa ra li {e kri mi nal ce i one ko ji na ru {a va ju jav ni red i mir na bi lo ko ji na ~in.

Kon fe ren ci ju su otvo ri li ko man dant Spe ci jal ne an ti te ro ri sti~ ke je di ni ce MUP-a Spa so je Vu le vi}, am ba sa dor ka SAD u Be o gra du Me ri Vor lik i dr `av ni se kre tar MUP-a Sr bi je Dra gan Mar ko vi}.

Vor lik je re kla da je glav ni ciq sku pa pre zen ta ci ja ne smr to no snog oru` ja ko ji slu `i za za {ti tu `i vo ta po li ca ja ca u bor bi pro tiv kri mi na la te ro ri zma i o~u va wa jav nog re da i mi ra. Ona je na ve la da se „ta ser”

od po ~et ka de ve de se tih go di na pro {log ve ka, od ka da je u upo tre bi, po ka zao kao de lo tvor no sred stvo u za {ti ti po li ca ja ca ali i svih gra |a na. Pre ma we nim re ~i ma, u ame ri~ kim op {ti na ma gde se upo tre bqa va do veo je do dra sti~ nog sma we wa po vre da i smrt nih slu ~a je va po li ca ja ca ali i iz gred ni ka.

Mar ko vi} je oce nio da bi uvo |e we „ta se ra” u srp ske spe ci jal ne je di ni ce, ~i ja je upo tre ba

znat no hu ma ni ja od ko ri {}e wa va tre nog oru` ja, znat no do pri ne lo po ve }a wu efi ka sno sti u ra du ali i bez bed no sti po li ca ja ca.

Vu le vi} je re kao da pre zen ta ci ja po ka zu je da se SAJ ali i kom ple tan MUP tru de da pra te svet ske tren do ve u obla sti teh no lo {kog una pre |e wa de lo va wa.

U okvi ru pre zen ta ci je, pri pad nik SAJ-a Sa {a \or |e vi}, in struk tor za upo tre bu „ta se ra” je no vi na ri ma prak ti~ no ob ja snio ka ko se upo tre bqa va taj elek tro {o ker s mak si mal nim do me tom od 10,67 me ta ra. „Ta ser” de lu je na kon trak ci ju mi {i }a a onaj ko je po go |en prak ti~ no pet se kun di je one spo so bqen, {to omo gu }a va po li caj ci ma da ga bez pro ble ma pri ve du. Ure |aj ko ri sti stru ju ve li ke vol ta `e, ali ma le am pe ra `e ta ko da ne ubi ja ve} sa mo one spo so bqa va a sa jed nom ba te ri jom mo gu }e je iz vr {i ti 500 opa qe wa.

Skup su or ga ni zo va li SAJ, ame ri~ ka am ba sa da u Sr bi ji i za stup nik kom pa ni je „Ta ser”, fir ma „MRG ek port im port”.

(Ta njug)

CRNA HRONIKA

dNevNIK

sreda5.oktobar2011.

13

TU @I LA [TVO ZA OR GA NI ZOVANI KRI MI NAL O IS TRA ZI U SLU ^A JU „AFE RA KO LU BA RA“

Tu `i lac Ra di sa vqe vi}: Spo ran za kup ma {i na od pri vat ni ka Tu`ilac za organizovani kriminal Miq ko Ra di sa vqe vi} izjavio je ju~e za „Dnevnik“ da se 17 osumwi~enih za zloupotrebe u Rudarskom basenu „Kolubara“ u Lazarevcu u vezi sa zakupnom gra|evinskih ma{ina u vlasni{tvu privatnih preduze}a, koji su prekju~e li{eni slobode, sumwi~e za delo iz oblasti „viske korupcije“, zbog visine iznosa za koji istra`ni organi procewuju da je pri~iwena {teta “Kolubari”, odnosno pribavqena korist drugim pravnim i fizi~kim licima“.

Osumwi~eni }e u toku dana{weg dana biti privedeni pred istra`nog sudiju.

Specijalni tu`ilac Radisavqevi} ka`e da je u toku pretkrivi~nog postupka analizirana veoma obimna dokumentacija u vezi sa zakupom i kori{}ewem iznajmqenih gra|evinskih ma{ina i obavqeni razgovori s velikim brojem lica.

Nakon toga , naglasio je tu`ilac Radisavqevi}, „utvr|eno je da postoji osnovana sumwa da su odgovorna lica RB ’Kolubara’ u periodu od kraja novembra 2007. do 30. jula 2009. godine, kroz nepotrebno anga`ovawe gra|evinske mehanizacije i pla}awe zakupa ma{ina za dnevno anga`ovawe od 8, 12 pa ~ak i do 24 sata, pri ~emu je vreme wihovog efektivnog anga`ovawa bilo znatno mawe, za deset privatnih preduze}a i wihove vlasnike pribavili imovinsku korist u iznosu od oko 920 miliona dinara. Time su, istovre-

meno, o{tetili RB ’Kolubara’ za iznos od najmawe 10 miliona evra“.

- Zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja, slobode su li{eni biv{i generalni direktori u RB „Kolubara“ Dra gan To mi}, koji je na toj funkciji bio do 21. decembra 2007. godine, te Vla dan Jo vi ~i}, koji je tu funkciju obavqao od po~etka 2008. pa do 3.jula 2009. godine, zatim pomo}nik direktora za komercijalne poslove Ra di sav Ran ko vi}, direktor organizacionog dela „Kolubara povr{inski kopovi“ Ra do sav Mi li}, tehni~ki direktor organizacionog dela „Kolubara povr{inski kopovi“ Vla dan Ra do va no vi}, direktor pogona „Tamnava – zapadno poqe“ Mi lu tin Bo bi}, direktor pogona „Pomo}na mehanizacija – Kolubara povr{inski kopovi“ Sve ta Mir ko vi}, direktor pogona „Poqa D – Kolubara povr{inski kopovi“ Mi lan Pe tro vi}, direktor pogona „Tamnava – isto~no poqe“ @i vo jin Jo va no vi} i direktor pogona „Poqe B – Kolubara povr{inski kopovi“ Sve to lik Si mi}.

Pored pomenutih lica, slobode su li{eni i vlasnici privatnih preduze}a ~ije su ma{ine bile u zakupu u „Kolubari“ i to: Vi to mir Di mi tri je vi}, Ra do sav Sa va ti je vi}, De jan @i vo ji no vi}, Ne nad @i vo ji no vi}, Ra do van Cve ti}, Go ran Ma ro je vi} i Ve ra Tri fu no vi} -saop{tio je tu`ilac Miqko Radisavqevi}.

Tu`ila{tvo, kako je precizirao, sumwa da je „imovinska korist pribavqena preduze}ima: „Deviks” u vlasni{tvu osumwi~enog Vitomira Dimitrijevi}a, firmi „Pamek“, „Beoogrev“, „Aleksandar K&J „(Arasbeton), „Beokran sistem“, sva pod kontrolom Radosava Savatijevi}a, zatim firmi „Plan projekt“ ~iji je vlasnik Dejan @ivojinovi}, „Neol gradwa“ u vlasni{tvu Nenada @ivojinovi}a, „Belhem NGI“ vlasni{tvo Gorana Marojevi}a, „Svin“ u vlasni{tvu Vere Trifunovi} i zanatske radwe

„Cveti}“ vlasni{tvo Radovana Cveti}a.

Kako navodi tu`ilac, prema podacima prikupqenim u pretkrivi~nom postupku, „visina pribavqene imovinske koristi za pojedina preduze}a kre}e se od 20 miliona do 290 miliona dinara“.

- Ma{ine pomenutih preduze}a su uzimane u zakup preko „}erki firmi“ RB „Kolubara“ – „Kolubara Gradwa“ i „Kolubara usluge“. Pored pomenutih preduze}a, gra|evinske ma{ine su zakupqivane i preko zadruge „Ma-

Ma lo vi}: Pqa~ ka {i gra |a na bez za le |i ne Ministarka pravde Sne `a na Ma lo vi} poru~ila je ju~e da Srbiju vi{e niko ne}e videti kao zemqu u kojoj je korupcija prihvatqiva a oni koji pqa~kaju gra|ane za{ti}eni.

- To je moje obe}awe. Na ovome se ne}e stati. Dr`avni organi su koordinirani i na{a spremnost da se sa korupcijom izborimo vi{e se ne dovodi u pitawe - izjavila je Malovi}

Tanjugu povodom hap{ewa osumwi~enih za malverzacije u „Kolubari”. Ona je istakla da obe}awa o borbi protiv kriminala i korupcije nisu davana bez pokri}a, {to je sada jasno dokazano.

- Ko god dnevnu politiku o delovawu istra`nih organa i istrage o korupciji povezuje s politi~kim trenutkom, neka se zapita da li time abolira korupciju, poku{ava da opstruira rad dr`avnih organa ili obesmisli istrage - naglasila je ministarka pravde.

Javna preduze}a su dobra svih gra|ana Srbije, a oni koji od wih nezakonito uzimaju novac ustvari potkradaju „svakog od nas”, ukazala je Malovi}eva i naglasila da zato o~ekuje od gra|ana Srbije podr{ku za istrage o korupciji. Ona je izrazila uverewe da je podr{ka gra|ana u borbi protiv korupcije nepodeqena i naglasila da su istrage „visoke korupcije” najte`e jer „zainteresovanih da se dokazi zata{kaju ima na svim nivoima”.

- Zato ovakve istrage traju du`e, ali je wihov rezultat jasan - nema za{ti}enih, {to je i bio jedan od uslova, pod kojima sam prihvatila da budem koordinator Vlade za borbu protiv korupcije - poru~ila je Malovi} koja zavr{ava dvodnevnu posetu Londonu gde boravi na poziv ministra pravde Velike Britanije Ke ne ta Klar ka.

li Borak“. Anga`ovawe gra|evinskih ma{ina i wihov zakup nije obavqeno u postupku propisanom Zakonom o javnim nabavkama, iako je to bila obaveza obzirom da su RB „Kolubara“ i wena zavisna preduze}a naru~ioci usluga. Naloge za zakup ma{ina s oznakom tipa ma{ine i preduze}a od koga je treba zakupiti davali su direktno pojedini rukovodioci RB „Kolubara“, iako nadle`ne slu`be na kopovima nisu iskazale potrebu za anga`ovawem mehanizacije privatnih preduze}a - naveo je Radisavqevi}.

Na pitawe „Dnevnika“ da li se eventualno mo`e o~ekivati pro{irewe kruga osumwi~enih, tu`ilac je objasnio da je o tome zasad rano govoriti, ali da se detaqne provere nastavqaju u vezi s anga`ovawem ma{ina jo{ nekih preduze}a.

- Ukoliko i u tim slu~ajevima utvrdimo da je zakup ma{ina obavqen na sli~an na~in, onda bi se moglo o~ekivati pro{irewe postupka i na druga lica - rekao nam je tu`ilac Radisavqevi}.

Dodao je da Tu`ila{tvo za organizovani kriminal s policijom i Poreskom policijom analizira zakup ma{ina jo{ nekoliko privatnih preduze}a, te napomenuo da je zavr{en jedan deo pretkrivi~nog postupka pokrenutog povodom sumwi o nezakonitom kori{}ewu sredstva RB „Kolubara“ kroz zakup gra|evinskih ma{ina u vlasni{tvu privatnih preduze}a “.

- Postupkom su obuhva}ena sva lica za koja se tokom analize dokumentacije i drugih obimnih i detaqnih istra`nih radwi u pretkrivi~noj fazi, do{lo do osnovane sumwe o ume{anosti na bilo koji na~in i niko nije zaobi|en – kazao je tu`ilac Radisavqevi} u odgovoru na na{e pitawe da li su se eventualno pojavile bilo kakve sumwe u smislu dileme da li su osumwi~eni eventualno imali „neki ki{obran“.

Kako je precizirano, procesuirano je sve do ~ega se do{lo.

J. Ja ko vqe vi}

Ho men: Hap {e wa po dr `a le kom plet na vla da i ko a li ci ja Dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slo bo dan Ho men izjavio je ju~e da je akciju hap{ewa zbog zloupotreba u „Kolubari” podr`ala kompletna Vlada Srbije i vladaju}a koalicija.

- Mislim da je ovo, {to se ti~e vlade i generalno koalicije, zajedni~ki stav, da je akcija dobra i da je morala da se uradi. Ponovi}u da akcija nije u nadle`nosti vlade, nego samostalnih i nezavisnih organa, odnosno tu`ila{tva i suda - rekao je Homen novinarima.

Budu}i da su me|u uhap{enima kadrovi nekih stranaka vladaju}e koalicije, Homen je napomenuo da nikakvih „zvawa”, niti pritisaka nije bilo od strane tih stranka.

- Predstoji da vidimo da li }e se neko od wih javno oglasiti da li ima problem s tim, a to ne verujem - rekao je Homen.

Homen je napomenuo da u vladi ve} dugo, od wenog formirawa, postoji voqa za borbu protiv korupcije.

- Ta borba }e biti konstantna i kontinuirana i do kraja godine o~ekujemo jo{ velikih akcija - najavio je Homen.

(Ta njug)

DR @A VA SPREM NA DA SE OB RA ^U NA SA SVIM VI DO VI MA KRI MI NA LA

Ne ma za {ti }e nih u bor bi pro tiv ko rup ci je Borba protiv korupcije mora da polazi od sistema jednakih vrednosti i u woj ne sme da bude „za{ti}enih”, slo`ili su se ju~e u~esnici Tanjugovog okruglog stola na temu „Kako spre~iti korupciju”.

Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slo bo dan Ho men, zamenica republi~kog javnog tu`ioca Ol gi ca Mi lo ra do vi}, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zo ra na Mar ko vi} i ~lan odbora te agencije ^e do mir ^u pi} istakli su da javnost ima pravo da zna {ta rade dr`avni organi na suzbijawu korupcije, ali i da prerano objavqivawe informacija iz istrage mo`e da {teti samom krivi~nom procesu.

Slobodan Homen istakao je da se borba protiv korupcije ne mo`e okon~ati „tokom no}i”, jer je korupcija duboko ukorewena u na{ sistem. Me|utim, kako je istakao, dr`ava je spremna da se obra~una sa svim vidovima kriminala, {to je i pokazala po{to je „ve} pobedila u borbi protiv narko mafije”.

- Mo`emo s ponosom da ka`emo da Srbija danas nema nekoga ko bi mogao da se

predstavi kao vo|a organizovane kriminalne grupe - istakao je Homen.

Po re~ima zamenice republi~kog javnog tu`ioca, hap{ewa u slu~aju „Kolubara” dokaz su da tu`ila{tvo radi svoj posao i da nema za{ti}enih. Tu`ila{tvo je ispitivalo poslovawe „Kolubare” mnogo pre nego {to je to objavqeno u javnosti, rekla je Olgica Miloradovi}.

mo`e da odmogne efikasnom radu - rekla je ona.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije najavila je da Agencija priprema novu Strategiju za borbu protiv korupcije koja }e biti zasnovana na otklawanu do sada uo~enih slabih ta~aka sistema. Strategija }e se, pre svega, postarati da se diskreciona ovla{}ewa svedu na

^u pi}: Ka zne na po li ti ka ka ta stro fal na ^lan Odbora Agencije za borbu protiv korupcije ^edomir ^upi} je kao najve}e slabosti u borbi protiv korupcije u Srbiji ozna~io to {to mnogi javnosti va`ni i „veliki” postupci godinama traju, kao {to je to afera „Indeks”. Kao slabu ta~nu ozna~io je i slabu kaznenu politiku, postojawe imuniteta, navode}i da u Srbiji niko ne bi trebalo da ima imunitet.

On je istakao da je kaznena politika, za {ta je primer Zakon o finansirawu politi~kih stranaka, „katastrofalna” i da bi ona morala biti o{trija, budu}i da to nije represivna, ve} preventivna mera.

- [to se ti~e slu~aja „Galenike”, tu`ila{tvo }e iza}i sa saop{tewem kada bude smatralo da javnost treba da o tome bude obave{tena, po{to prerano objavqivawe informacija u javnosti ~esto

objektivne mere, kao i na uvo|ewe odgovornosti za sprovo|ewe zakona, rekla je Zorana Markovi}.

Po wenim re~ima, javne nabavke su jedna od oblasti koje su najzahva}enije ko-

rupcijom, jer, kako je kazala, ako neka oblast nije do kraja ure|ena - u woj }e uvek biti korupcije.

Markovi}eva je istakla da }e Agencija predlo`iti najboqi na~in re{avawa problema korupcije po uzoru na druge dr`ave, koji bi bio prilago|en na{im prilikama, a pomenula je mogu}nost uvo|ewa revizorskog sistema ili policijske kontrole javnih nabavki. ^lan Odbora Agencije za borbu protiv korupcije ^edomir ^upi} smatra da bi za efikasniju borbu protiv korupcije toj agenciji trebalo da budu pro{irena ovla{}ewa na tu`ila~ku i izvr{nu funkciju.

- Agencija sa svojim ingerencijama ne}e davati rezultate, iako }e ulagati ogroman trud, jer rezulatati proizilaze iz policije, tu`ila{tva i drugih organa - ukazao je ^upi}, dodaju}i da bi aktuelna vlast morala da zavr{i dosada{we slu~ajeve korupcije kako bi pokazala da je iskrena u borbi protiv te pojave.

Za efikasniju borbu protiv korupcije, po mi{qewu ^upi}a, tu`ioci i sudije ne bi trebalo da se obaziru na medije, ve} da rade svoj posao.

^upi} je kritikovao i selektivnu efikasnost pravosu|a i drugih institucija osvrnuv{i se pored ostalog i na „slu~aj osobe” kojoj pozivar nije uspeo da uru~i sudski poziv proteklog leta, iako je u kru}nom pritvoru. On je podsetio da je lice iz obezbe|ewa osobe kojoj je poziv trebalo da bude uru~en rekao da ona nije tu, a potom je neko falsifikovao wen potpis.

Dr`avni sekretar se slo`io s ^upi}evim kritikama i naveo da je u tom slu~aju postupaju}i sudija trebalo da inicira privo|ewe lica koja su omela odr`avawe glavnog pretresa. Re~ je o slu~aju Sve tla ne Ra `na to vi}, o kojem su na{iroko pisali mediji.

Homen je tako|e istakao da je srpsko pravosu|e u proteklih godinu rana re{ilo 23 odsto vi{e predmeta nego prethodnih godina, ali da }e se pravi efektki reformisanog pravosu|a osetiti tek narednih godina. Prema wegovim re~ima, Srbija ne bi trebalo da ima problem sa sporo{}u pravosu|a kada za`ivi primena novih zakona o izvr{ewu i javnim bele`nicima, kao i kada Pravosudna akademija iznedri prve nosioce pravosudnih funkcija.

RePORTA@e

sreda5.oktobar2011.

dnevnik

c m y

14

kAd pO bE dI @dRE bAC Iz [TA lE dR SR bE pE TRO vA, u SA nA du SE SlA vI uz pO dR [ku MAj STO RA vOj vO \An SkOG bO E Mlu kA

Vo `wa po me to du Zvon ka Bog da na

obedni~ki pehar, potkovica, lovorov venac i pla{t, trofeji ~etvorogodog `drebca Ben Hita iz {tale dr Srbe Petrova, osvojeni pobedom na Vojvo|anskom kasa~kom derbiju u Despotovu, bili su povod za slavqe na gruntu familije u Sanadu. Uz bogatu banatsku trpezu i boemsku podr{ku doajena vojvo|anske pesme Milana Pruni}a Dume, {efa Narodnog orkestra RTV harmonika{a Mi}e Jankovi}a i prve violine Lu~ana Petrovi}a, sve je bilo potaman. ^ak su i Ba~vani zaigrali Veliko i Malo banatsko kolo i u`ivali u “[evi” kakva se ~uje samo od maestro Petrovi}a.

- Ka`u da Francuzi svoje kowe za trke najboqe spremaju kraj Azurne obale, a na{ima u Banatu dra`i je kas kraj Tise, od Sanada ka Senti. To je otpri-

P

like ista mikroklima, pa prija i Ben Hitu - ka`e Petrov.

On, voza~ sulki Goran Zolnaji iz Subotice, trener Darko Jablanov i pomo}nik, mla|i brat @are, `ale zbog peha na srpskom kasa~kom derbiju kad se

kva li tet dr `e u ile ga li U {tali „Berewi”, koju Laslo Berewija i brat mu Daniel Katona dr`e u [upqaku kraj Luda{kog jezera, 30 do 35 je grla. Laslo napomiwe da je ro|en uz kowe, zahvaquju}i ocu Ferencu koji je pre tri decenije uvezao ~etiri grla iz Austrije.

- U bogatijim zemqama kao {to su [vedska, Italija, Francuska i druge, biznisa ima i u kowarstvu, a kod nas kao i u mnogim sportovima, nema ko to da finansira. Kvalitetno `drebe ko{ta dve, pet pa i deset hiqada evra, izuzetna i puno vi{e, ali takvo se retko rodi. Jedno takvo imamo u {tali, koliko vredi ne mo`emo ni proceniti. Do sad na{a {tala ima {est pobednika derbija, ove sezone smo najja~i, ali sva na{a najboqa grla, koja treniramo u idealnim uslovima Hajdukova, jo{ nisu na stazi - ka`e Berewi.

PRE^ANSKA LEKSIKA

A

wem veku. Zelewak nije nikad bio toliko va`an da bude zvan po kraqu, predsedniku ili mar{alu, ali je ba{ zgodan da dr`ava poka`e wegovim prekr{tavawem koga voli, kome se dodvorava i od koga o~ekuje pomo}.

Zato se ni jedan {or ne zove Lajkin, ali Gagarinovih je dosta. Prema svecu i tropar.

Kukuruz zelewak sad zvani~no ne postoji. Dok su sejane stare sorte, od na{eg semena, jo{ ga je i bilo. Sad se seme pravi samo za jednu setvu i sve je toliko dirigovano i skupo da ne sme biti ni {karta. A zelewak je – {kart. Nedovoqno razvijen, zato i nedozreo, klip koji se pri ru~noj berbi ipak ne ostavqa na wivi ve} nosi ku}i. Ali se ne di`e u ~ardak, ambar, kotarku. Baca se sviwama ili `ivini, koja mu se jedino i raduje. Ratari ga preziru ako ne i mrze. Zauzeo je mesto pravom klipu na stabqici, isto truda je bera~ potro{io dok je oqu{tio i otkunuo zelewak, kao da je brao i komu{ao ceo klip, a i tako zelen ne sme me|u zrele, uplesnivi}e se, zaraziti zdrave, prirodne konzerve jake hrane, {to moraju da izdr`e na promaji bar do prole}a. Ipak, poneki zelewak zavr{i i na plotni, kao purewak. Bude ba{ sladak, jer mu je seme retko pa se dobro ispe~e.

Totalni gubitnik, kukuruz zelewak je mo`da i zaslu`io da nestane, ali, recimo, qu{tike ili {apurike – nisu. Svilene, ne`ne ali ~vrste, elasti~ne i otporne qu{tike bile su nekad dragocen materijal za pravqewe {e{ira, sa}ura, asura, sandala i tu{ta i tma ukrasnih predmeta, a {apurike su bile najboqi ogrev te prve igra~ke paorske dece. Sada ih mo}ni, ali nemilosrdni kombajni pretvaraju u prah, a nesavesni ratari u pepeo (jo{ se usu|uju da zapale wivu posle `etve). Onda nema ni pabiraka, tako|e jedne jedinke koja izumire, kao i kukuruz zelewak. pa vle Ma le {ev (Gra |a za kwi gu „Tri red ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

stane rame uz rame uz Ivicu i Branislava Muki}a, pretenduju}i da bude voza~ godine.

Kowi~ki sport u Vojvodini je malo zapostavqen, zarade ne-

mogli opstati, malo je sponzora i na prste se mogu izbrojati odgajiva~i koji u {talama imaju vi{e od deset grla. Ja imam pet, ali svi mi koji dr`imo ko-

Dr Sr ba Pe trov i Ben Hit

ma ni za najuspe{nije. Klub „Despotovo” i predsednik Bora Popin potvrdili su se kao dobri organizator kasa~kih trka i sa „A” stazom uz hipodrome u Subotici, Srbobranu, Beogradu i Adi, a ostali su lokalnog zna~aja.

- U kowarstvu je jako te{ko zbog ukupne ekonomske situacije u zemqi - predo~ava Popin. Da nije nekolicine entuzijasta koji ne {tede sebe te{ko bi

we radimo to iz velike qubavi.

Da pobedi{ na trkama ili odgoji{ lepo `drebe. U Srbiji je tridesetak trka~kih dana u sezoni, Beograd ih ima svake nedeqe, Subo ti ca deset, Sr bo bran ~etiri, Ada i Despotovo dva. Sezona kod nas traje od 1. aprila do polovine novembra, a Ma|arskoj i razvijenim evropskim zemaqama se trke prire|uju tokom cele godine.

Mi lo rad Mi tro vi}

STO ^A RI MA bA^ kE pA lAn kE MlE kA OSTA lO jE dvA zA Su TlI jA[

Ze le wak

ko su zelewaci, i sokak i kukuruz se smatraju nedovr{enima ili bar nedovoqno po{tovanima, naro~ito `ito, {to je poku{alo da bude klip.

Sama zelena boja vrlo je cewena, mada nekad i dosadi zbog preterane upotrebe u politi~ke svrhe. Dobro je kad se ka`e da smo se kona~no dohvatili zelene grane, ili su majstori digli barjak na zelenu gredu, najvi{u na krovu, da nam je jo{ dedin deda dr`ao najlep{e zelenke u selu, te da je kona~no sve ozelenilo i zima pobegla, ali je lo{e ako neko zbog svega {to nam se dobro desilo pozeleni kao jed ili nam neko ja~i odre`e – jo{ si ti zelen za ozbiqne stvari! Ka`u da gledawe u zeleno opu{ta, osim ako gleda{ u zelene o~i, koje, ka`u, di`u adrenalin.

Sokak zelewak ima svako selo koje dr`i do sebe, a i mnogi gradovi. Nije ga te{ko zapatiti.

Pet-{est sadnica lipe (zbog mirisa, ~aja i ladovine), isto toliko dudova, po mogu}nosti murgana (zbog ladovine, ali i rakije), samo dve-tri vi{we (zbog cveta), jedan jablan (kao orijentir), a za ostalo zeleno }e se pobrinuti zova, apta, bagrem i kiselo drvo koji }e sami ni}i. Zelewake svi vole, dawu zbog hlada, no}u zbog dubokih senki, ali ih vlasti ipak ne priznaju. Nigde se Zelewak tako ne pi{e u adresama. Uvek ima ime nekog va`nog datuma ili istorijske li~nosti {to su duboko zadu`ili seqane tog sela pa je zelewak u Zmajevu nazvan po Lewinu, a u drugim mestima tako|e po legendarnim revolucionarima, ali samo onim {to su u smrt odveli najmawe milion pa}enika, naj~e{}e svojih sunarodnika. Vlasti ne vole da se ulice, trgovi ili atari, zovu po biqkama i `ivotiwama (~ak ni Guskov sala{ nije skroz legalizovan) jer se ta imena ne mogu mewati s promenom mode i politike. Zato ~ak ni Futog nema plac s imenom “va{ari{te” iako je ba{ po va{aru bio ~uven jo{ u sred-

sedma pobeda u karijeri, a bi}e ih jo{.

Ve} deceniju dr Srba Petrov, ina~e oralni hirug u Novom Sadu, posve}en je svojoj ergeli, a ni razdaqina od 95 kilometara do Sanada ne predstavqa prepreku da u rodnom kraju provede 35 vikenda tokom godine.

- Ka`u da pra{ina i kowska dlaka kad u|e pod ko`u, ne izlazi lako. Mislim da je to iz vremena kad su deda Jefta i otac Aleksa imali prve lipicanere u severnom Banatu. Kao dete sam ih vozio, u~estvovao u nekim paradnim vo`wama, a ispunila mi se `eqa da imam trka}e kowe, pet grla.

U Sanadu pre Petrova niko nije dr`ao sportske kowe i takmi~io se na hipodromima. Dodu{e, nekada je bilo dosta radnih i paradnih kowa i fijakera, jer svaka ku}a je dr`ala kowe. Danas u celom severnom Banatu jedino Petrovi dr`e trka}e kasa~e, a na trkama za kajasima doktorovog ~eda, sedi Goran Zolnaji koji je tajne o kowima u~io od legendarnog Zvonka Bogdana, a potom deset godina pra{io po hipodromima Apenina.

- Uz kowe sam od malih nogu, a u ovom sportu ve} skoro dve decenije. U Italiji sam radio kao {talski momak i pomo}nik poznatih trenera, pokupio sam dosta iskustva, {to mi sada dobro do|e. Vozim dosta kowa, od pre tri meseca sam otpo~eo saradwu sa {talama „Berewi” i „Petrov”, a rezultati su se pokazali - pri~a Zolnaji, koji ove sezone uspeo da

Ju ni ce im dra `e od Su za ne Man ~i}

ok su po svim doma}im TV frekvencijama gledali i silnim novinama ~itali kako u Jagodini, izvesna dama u izvesnim godinama, ali te{ko odredqive profesije deli junice moravskim seqacima, zakukali su veterinari atara Ba~ke Palanake, da se do neba se ~uje. Jer, od kad su iz {tala i sviwaca proterani papci, nema posla ni za „marvene lekare“. A nekad je na rubovima grada i naravno 13 okolnih sela bilo nezamislivo doma}instvo bez krave. Po oborima se bar{karilo barem po neko- No stal gi~ ni ve te ri nar \or |e Sko ki} liko tovqenika, a posle sviwokoqa ostajalo je i da se proda. Da- pun kamion. Danas se mo`da jednom menas su oni retki gotovo kao mufloni, se~no celo selo isporu~i auto prikoali je mesara u gradu vi{e nego ikad. licu. Muzara je jedva 70. A ovo selo - Pre jedno tri decenije, u Gajdobri ba{ i nije bilo okrenuto sto~arstvu, gde sam radio, hiqadu je doma}instava jer je dosta wih radilo u industriji. dr`alo oko 1.200 krava, a ~ak 960 bilo Po govedarstvu, „te{koj industriji“ je umati~eno u evidenciji Poqopri- sto~arstva, bili su najpoznatiji Pivvredne stanice Novi Sad – pri~a \or- nice i Silba{, koji su slali reke mle|e Skoki}, najstariji aktivni veteri- ka. Danas jedva da imaju za sutlija{. nar u op{tini. – Gajdobrani su godiNekad je u svakom nasequ postojala {we tovili i do 20.000 sviwa, pa je sa- stanica s bar jednim diplomiranim vemo jedan doma}in za dan znao da izveze terinarom. Izuzetno je aktivan bio i

D

NE SVR STA NA BRA ]A NA LO VA^ KOM SA MI TU: Ni su po da ni ci pred sed ni ka Bro za ne svr sta nost tre ti ra li sa mo kao ma glo vit pro je kat, pa je svo je vre me no ano nim ni sti ho kle pac, ve ro vat no iz Bo sne, ne `no i fa mi li jar no in to ni ra no so ~i we ni je „Ne ma bra ta do Sa da ta, ni ja ra na do Bu me di ja na”, po sve tio egi pat skom i al `ir skom pred sed ni ku.

Iz eg zo ti~ nih afri~ kih i azij skih de sti na ci ja ne {a qu vi {e po tom ke da se {ko lu ju na No vo sad skom uni ver zi te tu, even tu al no svra te na ne ki od atrak tiv ni jih sa jam skih sa mi ta, pa je ne dav ni lo va~ ki bio pri li ka da se po pu ni ar se nal i uz gred obi |e voj vo |an ska pre sto ni ca.

M. la zo vi}

specijalizovani op{tinski fond za razvoj sto~arstva, a kooperacije su uvozile steone junice, koje su paori otpla}ivali u mleku i teladima. Isto je ~inila i Novosadska mlekara. Davno be{e!

- Nije Palma izmislio uvoz junica za seqake – ka`e Skoki}. – On se samo setio kako se pre radilo i treba ga pohvaliti jer ispada da se jedini konkretno bori za spas govedarstva. Simentalke su stizale i u ove na{e krajeve, ali novog vlasnika rasne mlekuqe nije odre|ivala Suzana Man~i} izvla~ewem ceduqe iz {e{ira, ve} su potencijalni vlasnici potpisivali ugovore.

Od 1974. do 1976. u Vojvodinu su stizale vrhunske simentalke iz Austrije, a ve{ta~ko osemewavawe bilo je besplatno. I danas ima veterinarskih stanica, ali ne zna se kome je gore: sto~arima ili veterinarima koji su u vreme privatizacije morali da kupe postoje}e ili registruju nove – zakqu~uje Skoki} i sa setom se se}a nekih boqih vremena.

M. Su yum

Fo to: N. Sto ja no vi}

Go ran Zol nai {e gr to vao na hi po dro mi ma Ita li je

Ben Hit malo pokondirio, ali su i ponosni na drugo mesto u revan{u.

- Wegovo vreme tek dolazi, jer su mu i deda i otac u petoj i {estoj godini tr~ali najboqe - optimista je Petrov. – Da tek sazreva je potvrdio u Despotovu jer je tr~ao ba{ kako je kajasima diktirao Goran. Ipak, vu~e korene ~uvenog pastuva Hi ta i dede Limbrosa iz na{eg uzgoja i mame nema~ke kobile Biterflej Bebi, potomka poznatog Gribaldija. Verovatno je nasledio dobre osobine od roditeqa, dosta je ~vrst, hrabar i borac koji nikad ne odustaje. Ovo mu je

dRU[TvO

dnevnik

sreda5.oktobar2011.

15

GRA \A NI SR BI JE [AM PI O NI NE @NO STI U EVRO PI

Rm pa li je me ke du {e [e zde set od sto gra |a na Sr bi je na sto ji da svo jim vo qe ni ma pru `i ne `nost i pa `wu i ula `e u raz voj od no sa sa se bi bli skim qu di ma {to nas sta vqa na po ~a sno me sto naj ne `ni jih na ci ja u Evro pi, po ka za lo je ne dav no spro ve de no is tra `i va we bren da “Mil ka” u 18 evrop skih ze ma qa. Po ka za lo se da su gra |a ni Sr bi je sprem ni ji na ne `nost i od sta nov ni ka Ita li je ko ji su na osmom i Fran cu ske ko ji su na 15 me stu. Od mah is pod nas su sta nov ni ci Ma |ar ske sa 58, a na dnu list su gra |a ni ^e {ke sa sa mo 28 od sto “ne `nih”.

U is tra `i va wu su u~e stvo va li mu {kar ci i `e ne svih sta ro snih do bi u Sr bi ji i do bi li su se ra zu la ti ko je ni ko ni je o~e ki vao jer nas ve} go di na ma pred sta vqa ju kao di vqa ke sprem ne da sve re {a va ju na si qem. Na si qe u sa moj Sr bi ji, bi lo da je re~ o po ro di~ nom, uli~ nom, na sta di o ni ma, u {ko la ma, po sta lo je ne za o bi la zna sva ka o dnev na te ma, ta ko da ni ko ni je mo gao ni da sa wa da }e na {i gra |a ni po ne ti epi tet naj ne `i jih u Evro pi.

Psi ho log Ne boj {a Jo va no vi} ob ja {wa va za na{ list da one ko ji po zna ju men ta li tet na {ih gra |a na iz bor za naj ne `ni je u Evro pi ne iz ne na |u je jer je do bro po zna to da je du {a na ro da sa ovih pro sto ra ne `na i {i ro ka.

- Ono {to Sr bi ma pri pi su ju, a ne gde ta ko i mi sa mi se be vi di mo, ni je da smo ne e mo tiv ni i hlad ni, ve} da na sto ji mo da se

kao ta kvi pri ka `e mo. Sr bi je su na rod ko ji ima {i rok ras pon emo ci ja i tu smo ve o ma sli~ ni Ita li ja ni ma ko ji su bu~ ni, eks plo ziv ni, tem pe ra ment ni. Nas od li ku je to da su nam emo ci je sna `no iz ra `e ne, bi lo da je re~ o be su ka da smo qu ti, bi lo o qu ba vi ka da vo li mo. Ume mo za i sta da bu de mo agre siv ni, a ka da smo ne `ni on da to ~i ni mo ce lom du {om i pre da je mo se tom ose }a wu

mo u po ro di~ nom gne zdu mo `da i du `e ne go {to bi tre ba lo.

Agre siv nost i ne `nost su sa mo dva aspek ta is po qa va wa sna `nog emo tiv nog `i vot nog na bo ja - ob ja {wa va Jo va no vi}.

S dru ge stra ne, is tra `i va we je po ka za lo i da je ve li ki pro ce nat na {ih gra |a na ko ji se pla {e da bu du pri sni sa dru gi ma jer ve ru ju da bi ne ko wi ho vu qu ba znost mo gao da shva ti kao sla -

Nas odlikuje to da su nam emocije sna`no izra`ene, bilo da je re~ o besu kada smo quti, bilo o qubavi kada volimo (Psiholog Neboj{a Jovanovi}) kao je di no va `nom i bit nom za sre }an `i vot. Mno gi na ro di sa se ve ra Evro pe ima ju ni `i ras pon emo ci ja od nas jer oni ni su sva dqi vi, na pe ti, ne ma ju ta ko krat ke `iv ce ali su i hlad ni ji i kod wih su emo ci je ret ke i sku pe. Ume mo mi i u iz ra `a va wu emo tiv no sti, uosta lom kao i kod be sa, da pre te ra mo. Ti pi ~an pri mer je na{ od nos pre ma de ci ko je zbog pre te ra ne emo tiv no sti ~e sto raz ma zi mo i ne ~i ni mo im do bro. Su vi {e se po tu ra mo kao ro di te qi. Na Za pa du se de ca ka da po sta nu pu no let na {a qu od ku }e da se osa mo sta le, a mi bi smo `e le li da oni bu du po red nas do kra ja `i vo ta. To ~i ni mo {to zbog eko nom skih uslo va u ko ji ma ve} go di na ma `i vo mo, {to zbog to ga {to smo ta ko vas pi ta ni da svo je “ti }e” dr `i -

bost. Jed no stav no, is ka za li su strah da im pa `wa ne }e bi ti uz vra }e na jer se ~o vek on da ose ti pre va re nim. Na{ sa go vor nik ob ja {wa va da je strah kriv za to {to qu di ni su bo qi pre ma dru gi ma jer je oso ba pod stre som uz ne mi re na i za pra vo je woj po treb na ne `nost, da joj se ne ko po sve ti a ne da on da je a da ne ma si gur nost da }e mu bi lo {ta bi ti uz vra }e no.

- Ipak i kod stra ha od po ka zi va wa tre ba uze ti u ob zir dva aspek ta. Pr vi je pol ni jer se `e ne ne pla {e da po ka `u ne `nost i ose }a wa, dok su mu {kar ci ti ko ji ima ju ko~ ni cu. Taj ne ki bal kan ski ma ~o men ta li tet spre ~a va ih da po ka `u ne `nost ko ju ima ju u se bi. Na i me, ve ru je se da “pra vi mu {ka rac” ne is po qa va ne `nost. On je po ka zu je,

ali na dru gi na ~in. Ne }e se ras pi la vi ti i pa da ti na ko le na, ali }e ~i ni ti ne ke po stup ke ko je su si gu ran znak da su oda ni po ro di ci i svo jim bli `wi ma, da su sprem ni da se `r tvu ju. I to je ste ne `nost, ona je ste ma we na re ~i ma i umil nom po na {a wu, a vi {e na de li ma i sprem nost na za {ti tu - ka `e Jo va no vi}.

Na uz dr `a nost u po ka zi va wu ne `no sti, po oce ni Jo va no vi }a, uti ~e i ge ne ra cij ski aspekt jer, ka ko is ti ~e, da na {we ge ne ra ci je mno go ma we is po qa va ju ne `nost ne go {to su to ~i ni le pret hod ne.

- To je ta ko za to {to su da nas od no si me |u mu {kar ci ma i `e na ma sve po vr {ni ji, ~e ste su pro me ne part ne ra, ~e sto za qu bqi va we i raz o ~a ra va we... Da na {wa kul tu ra i ci vi li za ci ja jed no stav no u~i qu de da se ne tre ba pre vi {e ve zi va ti, kao {to ka `e Bo ra \or |e vi}, “Osta }u slo bo dan, ne }u se ve za ti, va `no je sa mo do bro se ze za ti”. To je taj ne ki stil ko ji naj bo qe pro la zi i ko ji je po stao hit i kod nas. To je do bro i to je in, a emo tiv na ve za nost, ro man ti ka i jav no is ka zi va we ne `no sti se sta vqa u dru gi plan. Ni ko ne }e jav no pri zna ti da je ra wiv, a ne `nost i ro man ti ka se ta ko oce wu ju, ve} }e pre pri ka za ti se be u dru ga ~i jem sve tlu ka ko bi bio “in” od no sno uklo pio se u da nas je di no pri zna te i po `eq ne for me po na {a wa - za kqu ~u je Jo va no vi}.

Q. Ma le {e vi}

ZA [EST GO DI NA PE DE SET HI QA DA PR VE NA CA: Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} po se tio je ju ~e u Be o~ i nu mla di bra~ ni par, Ne na da i Mi li cu Ra du lo vi}, ~i ji je sa da ve} dvo me se~ ni sin Ko sta, 50.000-ta pr vo ro |e na be ba u Voj vo di ni, od ok to bra 2005. go di ne ka da je po kra jin ska Vla da po ~e la da do ni ra pr vo de te u po ro di ci. Ma li Ko sta ro |en je 27. ju la ove go di ne i we go vim ro di te qi ma je kao i u pret hod nih 50 hi qa da slu ~a je va Po kra ji na do de li la jed no krat nu po mo} od 30 hi qa da di na ra.

- Voj vo di na je pod ru~ je sa iz ra zi to ne ga tiv nim pri rod nim pri ra {ta jem i zbog to ga smo pre {est go di na od lu ~i li da no vac do de qu je mo ne sa mo za do bi je ne bli zan ce, troj ke ili ~e tvor ke, ve} i za sve pr vo ro |e ne be be. Zna mo da to ni je ve li ki no vac, ali ipak ro di te qi ma do bro do |e za taj pr vi pe riod kad do bi ju pri no vu i ka da su tro {ko vi ne ge de te ta naj ve }i. Broj pr vo ro |e ne de ce do ko jeg smo sti gli za ovih {est go di na u Voj vo di ni ipak uli va na du da se mo `e mo iz bo ri ti sa ne ga tiv nim pri ra {ta jem i ova ak ci ja }e kao i sve osta le ko je se ti ~u po boq {a wa de mo graf ske sli ke Po kra ji ne, sva ka ko bi ti na sta vqe na i u na red nim go di na ma - re kao je Paj ti}.

Dva de set pe to go di {wi su pru `ni ci su se za hva li li na po mo }i i po se ti de le ga ci je Vla de Voj vo di ne i op {ti ne Be o ~in i na ja vi li da }e usko ro po ~e ti da “ra de” na pri {i re wu po tom stva.

N. Per ko vi}

U OSNOV NOJ [KO LI „NO VAK RA DO NI]” U MO LU

Kom ple ti uybe ni ka za si ro ma {ne |a ke

Po de la uy be ni ka osnov ci ma iz pro du `e nog bo rav ka u Mo lu

De ci iz dnev nog bo rav ka u Osnov noj {ko li „No vak Ra do ni}” u Mo lu pred sed nik a|an ske op {ti ne Zol tan Bi lic ki uru ~io je kom ple te ux be ni ka. Do bi lo ih je 40 osno va ca od 4. do 8. raz re da, de ce iz rom skih i so ci jal no ugro `e nih po ro di ca.

Ux be ni ci su obez be |e ni u okvi ru pro jek ta „Pru `a we una pre |e nih uslu ga na lo kal nom ni vo DILS”, ko ji re a li zu ju Vla da Re pu bli ke Sr bi je i Mi ni star stvo pro sve te i na u ke, sred stvi ma Svet ske ban ke i Fon da za edu ka ci ju Ro ma iz Bu dim pe {te.

Op {ti na Ada kao no si lac pro jek ta, za jed no sa part ne ri ma, do sa da je re a li zo va la na bav ku ux be ni ka, kom plet nog {kol skog pri bo ra, {kol skih ta {ni, obez be |e na je u`i na i re a li zo va ne su edu ka ci je i ra di o ni ce ra di spre ~a va wa osi pa wa rom ske de ce iz si ste ma obra zo va wa.

U a|an skoj op {ti ni na ovom pro jek tu an ga `o va ni su Pred {kol ska usta no va „^o ka Jo va Zmaj” iz Ade, osnov ne {ko le „No vak ra do ni}„ iz Mo la i „^eh Ka roq„ iz Ade i Ne vla di na or ga ni za ci ja „Du ga” iz Ade. M. Mr.

PRI JA VQI VA WE ZA STU DENT SKE KRE DI TE I STI PEN DI JE DO 31. OK TO BRA

Mi ni star stvo }e se is pr si ti spram buyeta Mi ni star stvo pro sve te i na u ke i u 2011/12. do de li }e i odo bri ti stu dent ske kre di te i sti pen di je, za ko je mo gu da kon ku ri {u is kqu ~i vo dr `a vqa ni Sr bi je, stu den ti vi so ko {kol skih usta no va ~i ji je osni va~ Re pu bli ka ili Po kra ji na. Kon kur si za sti pen di je, od no sno kre di te su upra vo otvo re ni i tra ju do 31. ok to bra, a ob ja vqe na je, kao i uvek, u po seb na bro {u ra „Stu dent ski kre di ti i sti pen di je 2011/12”, u ko joj su {tam pa ni i po treb ni obra sci i da ta uput stva o do ku men ta ci ji neo p hod noj za pri ja vqi va we. Ce na bro {u re je 90 di na ra i mo `e se ku pi ti u kwi `a ra ma, od no sno kan ce la ri ja ma „Pro svet nog pre gle da” u Be o gra du i No vom Sa du, te u od re |e nim kwi `a ra ma u Ni {u i Kra gu jev cu. U No vom Sa du „Pro svet ni pre gled” je u @e le zni~ koj uli ci 40, i bro {u ra se ov de mo `e ku pi ti sva kog rad nog da na od 9 do 16 ~a so va.

bro jem se me sta ra, ko ji ma sle du je pet ra ta.

Po re ~i ma Pi var skog, is pla ta ovih pri na dle `no sti stu den ti ma za 2010/11. ide nor mal no, „me sec za me sec”, pa je ta ko sep tem bar ski ~ek stu den ti ma sti gao 26. sep tem bra, a na ok to bar ski mo gu ra ~u na ti naj ve ro vat ni je 24. ok to bra.

Pra vo na sti pen di ju ima ju bu xet ski stu den ti, dr `a vqa ni Sr bi je i s pre bi va li {tem na we noj te ri to ri ji, upi sa ni pr vi put u zim ski se me star od go va ra ju }e go di ne, ko ji ni su gu bi li ni jed nu go di nu stu di ja, ako su po lo `i li sve is pi te, ima ju pro se~ nu oce nu na stu di ja ma naj ma we 8,5. Pra vo da kon ku ri {u ima ju stu den ti od dru ge do pe te ({e ste) go di ne osnov nih stu di ja, kao i stu den ti dru gog ste pe na stu di ja ako ni su u rad nom od no su. Pra vo na kre dit ta ko |e ima ju is kqu ~i vo bu xet ski stu den -

Po seb no ran gi ra we za sve iz ose tqi vih gru pa Kan di da ti za stu dent ski kre dit ili sti pen di ju iz ose tqi vih dru {tve nih gru pa ima ju pra vo da pod ne su zah tev da se po seb no ran gi ra ju u okvi ru za to na men ski opre de qe nog bro ja. Ose tqi ve dru {tve ne gru pe pod ra zu me va ju: ma te ri jal no ugro `e ne po ro di ce, de cu bez ro di teq skog sta ra wa, iz jed no ro di teq skoh po ro di ca, pri pad ni ke rom ske na ci o nal no sti, oso be s in va li di te tom, hro ni~ no obo le le, one ~i ji su ro di te qi ne sta li ili kid na po va ni na te ri to ri ji KiM ili biv {ih re pu bli ka SFRJ, iz be gli ce, ra se qe ni, po vrat ni ci po spo ra zu mu o re ad mi si ji i de por to va ni.

PO PIS BES KU] NI KA

Ni je ih la ko pro na }i Po pis bes ku} ni ka, ko jih pre ma pro ce na ma u Sr bi ji ima oko 10.000, bi }e za vr {en da nas, a po ~eo je u sep tem bru, dok }e pre li mi nar ni re zul ta ti bi ti ob ja vqe ni 15. no vem bra, iz ja vi la je na ~el ni ca Ode qe wa za po pis sta nov ni {tva u Re pu bli~ kom za vo du za sta ti sti ku Sne `a na Lak ~e vi}.

Ona ka `e da }e po pi si va we oso ba ko je bo ra ve u sklo ni {ti ma, svra ti {ti ma, pri hva ti li {ti ma za de cu i od ra sle oba vi ti za po sle ni u tim usta no va ma.

- Pre po ~et ka wi ho vog po pi sa pri ba vqe ne su adre se svih sklo ni {ta, svra ti {ta, pri hva ti li {ta za de cu i od ra sle, ali i svih dru gih obje ka ta ko je slu `e za wi ho vo krat ko traj no zbri wa va we re kla je Lak ~e vi}. - Po pis ne }e ob u hva ti ti sa mo ta ko zva ne pri mar ne bes ku} ni ke, od no sno oso be ko je ne ma ju ni ka kav sme {taj, ve} i one ko ji `i ve u ku }a ma, ali po vre me no do la ze i bo ra ve tu.

Na pi ta we da li se po pi su ju i oni ko ji su na uli ca ma, Lak ~e vi} je od go vo ri la da wih ni je mo gu }e po pi sa ti jer ih je te {ko na }i, bu du }i da ~e sto me wa ju lo ka ci je i lu ta ju gra dom. Pre ma we nim re ~i ma, ne mo gu }e je spro ve sti po pis na te re nu jer oni jed nog da na mo gu da bu du u po pi snom kru gu jed nog po pi si va ~a, a dru gog da na kod dru gog.

Po pis bes ku} ni ka po ~eo je pre zva ni~ nog po pi sa, ta~ ni je od 1. sep tem bra, a Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku je taj po sao or ga ni zo vao u sa rad wi sa Re pu bli~ kim i po kra jin skim za vo di ma za so ci jal nu za {ti tu.

Ka ko se na vo di u Kon kur su, broj sti pen di ja i kre di ta ko je }e Mi ni star stvo pro sve te i na u ke do de li ti, od no sno odo bri ti u 2011/12. „utvr di }e se pre ma ras po lo `i vim sred stvi ma u bu xe tu Re pu bli ke Sr bi je za od go va ra ju }u go di nu”.

Ka ko je za „Dnev nik” po tvr dio Ste vi ca Pi var ski, ru ko vo di lac Gru pe za u~e ni~ ke i stu dent ske kre di te i sti pen di je Mi ni star stva, pret hod ne, 2010/11. {kol ske go di ne, vi so ko {kol ci ma je do de qe no ukup no 14.283 kre di ta i 11.015 sti pen di ja. Me se~ ni iz nos po stu den tu je (i sa da va `e }i) 6.100 di na ra, a kre dit, od no sno sti pen di ja se is pla }u je u 10 jed na kih ra ta, osim stu den ti ma za vr {ne go di ne stu di ja s ne par nim

ti, na {i dr `a vqa ni, ali za kre dit po red stu de na ta vi {ih go di na stu di ja mo gu kon ku ri sa ti i stu den tI pr ve go di ne osnov nih aka dem skih ili stru kov nih stu di ja, od no sno bru co {i. (Tre ba pod se ti ti da vra }a wa kre di ta mo gu bi ti oslo bo |e ni sa mo stu den ti ko ji ne po na vqa ju ni jed nu go di nu stu di ja, da ju sve is pi te u ro ku i s pro se kom u to ku stu di ja naj ma we 8,5) Pri ja ve i do ku men ta ci ju stu den ti pre da ju na svo jim fa kul te ti ma, od no sno {ko la ma do 31. ok to bra, a Mi ni star stvo pro sve te od lu ku o do de li sti pen di ja i kre di ta do no si naj ka sni je u ro ku od 90 da na od is te ka kon kurs nog ro ka (kraj ja nu a ra 2012).

V. ^e ki}

Po kra ji na fi nan si ra srp ske stu den te iz Hr vat ske Iz bu xe ta Voj vo di ne }e i ove go di ne bi ti fi nan si ra no {ko lo va we stu de na ta srp ske na ci o nal no sti iz Hr vat ske ko ji su po lo `i li pri jem ne is pi te na fa kul te ti ma Uni ver zi te ta u No vom Sa du i vi so kim {ko la ma stru kov nih stu di ja, is tak nu to je u raz go vo ru pred sed ni ka po kra jin ske vla de Bo ja na Paj ti }a sa ~la no vi ma Za jed ni~ kog ve }a op {ti na Vu ko va ra.

Paj ti} je sa pred stav ni ci ma tog ve }a Vo ji sla vom Sta ni mi ro vi }em i Dra ga nom Cr no gor cem raz go va rao o na stav ku sa rad we i pru `a wu po mo }i kul tur nim ma ni fe sta ci ja ma i me dij skim pro jek ti ma ko ji ma se do pri no si o~u va wu srp skog je zi ka i na ci o nal nog iden ti te ta Sr ba u Hr vat skoj. Po vo dom {ko lo va wa srp ske de ce na ma ter wem je zi ku, is -

tak nu to je da se na taj na ~in obez be |u ju po treb ni obra zov ni pro fi li srp skoj na ci o nal noj ma wi ni za wen su `i vot i rav no prav no u~e {}e u dru {tve nom `i vo tu Hr vat ske.

Vla da Voj vo di ne i Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa we su fi nan si ra li su pro gra me kul tur nog stva ra la {tva Sr ba u Hr vat skoj, po ma `u }i ta ko Srp sko kul tur no dru {tvo „Pro svje ta” i Za jed ni~ ko ve }e op {ti na u Vu ko va ru, ko je sa da pri pre ma ma ni fe sta ci ju „Da ni Bran ka Ra di ~e vi }a“.

Raz go va ra no je i o ak ci ja ma po vrat ka Sr ba u me sta u Hr vat skoj iz ko jih su iz be gli. Po kra jin ska vla da je, kroz pro gra me Fon da za iz be gla, prog na na i ra se qe na li ca, po ma ga la iz be gli ce ko je su se vra ti le u Hr vat sku.

SPORT

sreda5.oktobar2011.

OD BOJ KA [I CA MA SE DI VI CE LA NA CI JA: Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ugo stio je `en sku od boj ka {ku re pre zen ta ci ju Sr bi je, ko ja je na Evrop skom pr ven stvu osvo ji la zlat nu me da qu, i is ta kao da su one ostva ri le uspeh ko jem se di vi ce la na ci ja. Ta di} se za hva lio od boj ka {i ca ma na me da qi i ~e sti -

tao ka pi te nu re pre zen ta ci je Je le ni Ni ko li}, ko ja je vo di la ovu re pre zen ta ci ju u pro te klih pet go di na. Ta di} je na gla sio da je od po seb nog zna ~a ja to {to je po sle 20 go di na jed na ze mqa i u `en skoj i mu {koj se lek ci ji osvo ji la zlat ne me da qe na evrop skim pr ven stvi ma. Pre Sr bi je, na veo je Ta di}, to je u~i nio SSSR.

c m y

16

dnevnik

Ka pi ten re pre zen ta ci je Je le na Ni ko li} re kla je da je po no sna {to je bi la deo eki pe ko ja je osvo ji la zlat nu me da qu i na naj bo qi na ~in pred sta vqa la Sr bi ju. Ona se za hva li la svim na vi ja ~i ma i is ta kla da su od boj ka {i ce ose }a le da je ce la Sr bi ja uz wih.

VOJ VO DI NA NS SE ME PRED STA VI LA TIM ZA PRED STO JE ]U SE ZO NU

Eki pa no va, am bi ci je ne pro me we ne Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me su tra {wim der bi jem s Par ti za nom po ~i wu se zo nu u ko joj, kao i ra ni je, ima ju naj vi {e am bi ci je. Pro {le se zo ne su No vo sa |a ni igra li u za vr {ni ca ma, ali su osta li bez tro fe ja i `e le da se to pro me ni. No vo sad ski od boj ka {ki gi gant pre tr peo je mno go broj ne iz me ne u igra~ kom ka dru, pa }e s mla dim sna ga ma i no vim kon cep tom ra da kre nu ti u ju ri{ na kru ne u pr ven stvu i Ku pu.

Ge ne ral ni di rek tor Va sa Mi ji} naj pre je ~e sti tao na {im od boj ka {i ca ma na osva ja wu zlat ne me da qe na Evrop skom pr ven stvu.

- Od boj ka {i i od boj ka {i ce su nam do ne li mno go ra do sti ovog le ta. Po sle Be ~a i tri jum fa mu {ke re pre zen ta ci je, de voj ke su us pe le u Be o gra du da se pop nu na vrh Evro pe i `e li mo da ih vi di mo do go di ne na Olim pi ja di.

Naj pre im `e lim da pro sla ve uspe he, a tek on da se okre nu da qim oba ve za ma - re kao je Mi ji}.

Mi ji} je obe lo da nio i zva ni~ nmo pot pi si va we ugo vo ra s An dri jom Ge ri }em, na {im is ku snim re pre zen ta tiv cem ko ji se vra tio u ma ti~ no ja to.

- Bi lo je pri ~a da }e An dri ja do }i, ali tek sa da to ka `e mo zva ni~ no. Ge ri} je s na ma pro {ao ~i ta ve pri pre me i kao pra vi pro fe si o na lac se uklo pio u eki pu i o~e ku je mo da ka pi ten ski pred vo di tim. Ima mo mlad i kva li te tan sa stav i tre bao nam je je -

Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me sprem ni za no vu se zo nu

dan sta ri ji igra~ da sve to po ve `e. Iako je kod nas s otvo re nim

ugo vo rom, na da mo se da }e ~i ta ve se zo ne osta ti sa na ma. Klub sto ji iza ovih mo ma ka i `e li mo da se tro fe ji vra te u No vi Sad, jer je to po treb no na {em spor tu, na {em gra du i pu bli ci. Ima mo do bre mla |e ka te go ri je i ne sum wam da }e po no vo bi ti {am pi o- ni, ali nam tre ba i se ni or ski tro fej - is ta kao je Mi ji}.

Sport ski di rek tor Ni ko la Ma ri} re kao je da je eki pa mla da, ali da ima po treb ni kva li tet za ve li ka de la.

- Ima li smo ve li ke pro me ne u ti mu,oti {lo nam je {est igra ~a a pe to ri ca su igra li u po sta vi naj ve }i deo se zo ne. Do pu ni li

Fo to: F. Ba ki}

smo sa stav iz na {eg po go na.

Prak ti~ no, no vi su sa mo Vrb van (vra tio se s po zaj mi ce iz Sta re Pa zo ve), Lu bu ri} (do {ao iz fu to {kog RFU) i Ge ri}. Mlad je sa stav, ima am bi ci je, a sa Ge ri }em smo pu no do bi li na is ku stvu. Mo `da su Zve zda i Par ti zan kao osva ja ~i pro {lo se zon skih pe ha ra bla gi fa vo ri ti, no ima mo kva li tet da se no si mo s wi ma - re kao je Ma ri}.

U pro sto ri ja ma Pro dukt ne ber ze, spon zo ra no vo sad skih od boj ka {a, pred sta vqe na je eki pa sa stru~ nim {ta bom, a o~e ki va wa su, kao i ra ni je, naj vi {a.

M. Ri sti}

Vo {a igra za be be Od boj ka {ki klub Voj vo di na NS se me ukqu ~i la se u ka ci ju „Bit ka za be be”.

- Od boj ka je sa da u cen tru pa `we pa je lo gi~ no da se i mi ukqu ~i mo u ak ci ju po mo }i za be be. Ku po vi na sva kog in ku ba to ra je ve o ma bit na i od lu ~i li smo da po dr `i mo tu ak ci ju. Voj vo di na }e 20 od sto pri ho da od pro da tih ula zni ca upla }i va ti u fond ak ci je „Bit ka za be be”. Ovim pu tem ape lu jem na sve sport ske ko lek ti ve da po dr `e ovu sjaj nu ak ci ju, jer, iako je sta we u klu bo vi ma te {ko, svi }e mo se ne ka ko sna }i, a ov de se ra di o vi {em ci qu re kao je Mi ji}.

Sku ter ve} ~e ka vla sni ka Kao i pro {le se zo ne, Voj vo di na }e i u pred sto je }oj se zo ni or ga ni zo va ti na grad nu igru u ko joj }e u~e stvo va ti svi gle da o ci s ku pqe nim ula zni ca ma.

- Na gra da je sku ter, kao i pro {le se zo ne i u kon ku ren ci ji }e bi ti svi gle da o ci s ku pqe nim ula zni ca ma. Ce na kar te je sim bo li~ na - 100 di nar, a na kra ju se zo ne naj sre} ni ji }e po sta ti vla snik vred nog po klo na - sa op {tio je Mi ji}.

Ge ri}: Tu sam da po mog nem An dri ja Ge ri} (na sli ci sa Va som Mi ji }em) vra tio se u ma ti~ no ja to.We go vo is ku stvo }e u pred sto je }oj se zo ni bi ti od ve li kog zna ~a ja mla dom ti mu.

- Hva la klu bu, naj pre {to mi je do zvo lio da se pri pre ma ma sa eki pom. Od lu ~io sam da osta nem i po mog nem ko li ko mo gu, ka ko igrom ta ko i is ku stvom. Jed na od mo jih osnov nih ulo ga bi }e da po mog nem ovim mom ci ma i da pro bam da im uli jem do zu is ku stva ko ja je neo p hod na za ostva re we ci qe va. Pro ba }e mo da od i gra mo se zo nu sa {to ma we osci la ci ja i da se do |e do tro fe ja - re kao je Ge ri}.

SPORT

c m y

dnevnik

VOJVODINA DANAS GOSTUJE U OBRENOVCU

I hu ma nost i pro ve ra

Po sle dva slo bod na da na ko ja su ima li po sle utak mi ce s Par ti za nom, fud ba le ri Voj vo di ne ju ~e su na sta vi li s tre nin zi ma.

Igra~ ki fond No vo sa |a na ni je kom ple tan, jer su, zbog re pre zen ta tiv nih oba ve za, od sut ni Da niel Moj sov (Ma ke do ni ja), Ne ma wa Bil bi ja i Mi ro slav Ste va no vi} (BiH) i Vuk Mi to {e vi} i Slo bo dan Me do je vi} (mla da se lek ci ja Sr bi je). Tre -

De jan Ka ran

ner De jan Vu ki }e vi} na ja vio je od re |e ne pro me ne u sa sta vu ti ma za na red ni pr ven stve ni me~ s Ra dom na Ba wi ci, pa je si gur no da }e u na red nih de se tak da na is kro sti ti pri li ku da pro ve ri sve ras po lo `i ve sna ge i is kri sta li {e sa stav eki pe za utak mi cu s gra |e vi na ri ma.

Ka ko je {ef stru ke Vu ki }e vi} na ja vio, Voj vo di na }e od i gra ti sa mo jed nu pri ja teq sku utak mi cu to kom pa u ze, a ona je na pro gra mu da nas. No vo sa |a ni }e bi ti go sti Rad ni~ kog iz Obre nov ca, ko ji je tre nut ni li -

Fi o ren ti na ho }e Mar ko vi }a?

Tre ner fud ba le ra Fi o ren ti ne Si ni {a Mi haj lo vi} ozbiq no je za in te re so van za mla dog su per ta len to va nog igra ~a Par ti za na La za ra Mar ko vi }a. Mla di Mar ko vi} bri qi ra na po ~et ku no ve se zo ne i ret ko ko je o~e ki vao da }e 17-go di {wi na pa da~ bi ti je dan od naj bo qih igra ~a cr no-be lih.

Po seb no im pre si van bio je u der bi ju pro te klog vi ken da pro tiv Voj vo di ne u No vom Sa du (2:1), ka da je sjaj no pro dro u 2. mi nu tu i po sti gao vo de }i gol za klub iz Hum ske. Pre ma spe ci ja li zo va nom ne ma~ kom saj tu tran sfer markt.de, tre nut na ce na La za ra Mar ko vi }a na evrop skom tr `i {tu je oko 600.000 evra.

Fi or en ti na je u po sled wih ne ko li ko go di na pa za ri l a ve l i k i broj igra ~ a Par ti za na, Ste va na Jo ve ti }a, Ni ko lu Gu la na, Ade ma Qa ji }a i Ma ti ju Na sta si }a. Qu bi ~a sti iz Fi ren ce po ka zi va li su in te re so va we i za je di nog re pre zen ta tiv c a Par t i z a n a Ne m a w u To mi }a.

der na ta be li Srp ske li ge - gru pa Be o grad, a ovaj duel ima }e i hu ma ni tar ni ka rak ter. Uku pan pri hod od pro da tih ula zni ca (ce na je 200 din) bi }e upla }en na ra ~un po ro di ce Ba ti ni}, s ci qem da se pri ku pe sred stva za tran splan ta ci ju sr ca mla dog Iva na. Zbog to ga fud bal ski klu bo vi Rad ni~ ki i Voj vo di na i ovim pu tem ape lu ju na sve hu ma ne qu de da pri su stvom na utak mi ci i ku po vi nom ula zni ce da ju svoj do pri nos ozdra vqe wu mla dog Obre nov ~a ni na.

- Ima }e tre ner Vu ki }e vi} pri li ku da da nas is pro ba ne ke va ri jan te i igra ~e ko ji ina ~e ima ju ma wi pro stor da igra ju - re kao je sport ski di rek tor no vo sad skog su per l i g a {a Mi o drag Pan te li}. - Ovom utak mi com prak ti~ no }e mo po ~e ti pri pre me za su sret s Ra dom i o~e ku jem da }e po je din ci is ko ri sti ti {an su da se na met nu tre ne ru.

De jan Vu ki }e vi} ima }e do voq no vre me na da do na red nog pr ven stve nog ko la sa gle da u~i nak ti ma u mi nu lim run da ma i na pra vi ko rek ci je u sa sta vu. Iz ve sno je da ni je za do vo qan u~in kom ma ke don skog re pre zen ta tiv ca Da ni e la Moj so va, ~i je su dve ve li ke gre {ke u znat noj me ri uti ca le na raz voj do ga |a ja i po raz u der bi ju s Par ti za nom. Zbog to ga, ali i zbog ~i we ni ce da je Bra ni slav Traj ko vi} za ra dio par ni `u ti kar ton, Vu ki }e vi} }e po seb nu pa `wu, pret po sta vqa mo, usme ri ti na igru po ten ci jal nih za me na za is ku sne {to pe re, pre svih De ja na Ka ra na, a on da i Abra ha ma Frim pon ga, ko ji se na me }e do brim ra dom.

S dru ge stra ne, tri po stig nu ta go la na naj bo qi na ~in pre po ru ~i la su Mi la na Bo jo vi }a za pr vu po sta vu, {to je tre ner No vo sa |a na i pri znao, a va qa o~e ki va ti da }e i svi osta li fud ba le ri, ko ji da nas bu du is tr ~a li na te ren sta di o na u Obre nov cu, na sto ja ti da se pri ka `u u naj bo qem sve tlu i da na taj na ~in za slu `e tre ne ro vo po ve re we.

Duel Rad ni~ ki - Voj vo di na igra se od 16.30 ~a so va.

A. Predojevi}

@IGI] I KRASI] UO^I MEGDANA SA OPASNIM AZURIMA

Bez stra ha na po be du Udar ni tan dem or lo v a Kra s i}-@i g i} zbog po vre da je pre sko ~io pret hod ne dve ak ci je, po be de nad Ir ci ma i Fa ra ni ma, ko ji ma je tra si ran put ka ba ra `u. Sa da su po no vo u stro ju pred od lu ~u ju }e kva li fi ka ci o ne bit ke sa Ita li jom i Slo ve ni jom.

- Ose }am se fe no mal no i go rim od `e qe da po no vo bra nim bo je re pre zen ta ci je. Du go me ni je bi lo, ali sa da po vre da pri pa da pro {lo sti. Ne mo gu da opi {em svo je ose }a je, sre }u i za do voq stvo {to sam opet u na ci o nal nom ti mu - ni je skri vao iz u zet no ja ke emo ci je na pres-kon f e r en c i j i u Sta r oj Pa zo vi Ni ko la @i gi}.

Po gled u isto ri ju ka `e da je ba{ @i gi} pre {est go di na za tre sao mre `u Ita li ja na u Tor no tu na pri ja teq skoj ug tak mi ci.

- Se }am se na rav no tog me ~a, bi lo je 1:1, pu no {an si smo pro ma {i li. U`e lo sam se go lo va, igre, ali ovo ga pu ta ni je

re nu spro ve sti u de lo - ve li na pa da~ Bir min ge ma.

Opet uz po mo} sta ti sti ke sti `e mo do po da tak da je ~ak se dam okr {a ja sa azu ri ma oko na~ no re mi jem - 1:1. Da li bi po pu lar ni @i ga pri hva tio da mu ne ko po nu di ovaj re zul tat pre star ta du e la.

- Ne, ide mo na po be du. Sa pu no `a ra o~e ku je mo utak mi cu.

Ura di }e mo sve da nad vi si mo uva `e nog go sta. Ako na kra ju, ne daj Bo `e, bu de re mi mo ra }e mo to da pri hva ti mo kao re al nost. Ipak, ova ge ne ra ci ja je uvek ka da je tre ba lo po ka zi va la pra vo li ce, po seb no na utak mi ca ma kod ku }e gde smo uz se be ima li i po dr {ku pu bli ke - kon sta to vao je @i gi}.

Mi lo{ Kra si} igra u pro men qi voj for mi u Ju ven tu su, iz u zet no do bro po zna je vred no sti Ita li ja na.

- Do la zi nam u go ste ve li ka i mo} na re pre zen ta ci ja u sva kom po gle du. Za slu `u je mak si ma lan re spekt. Ali, raz lo ga za strah ne ma. Ima mo do voq no

mak si mal no po sve }e ni igri i re zul ta tu - is ta kao je Kra si}.

Po seb na opa snost pre ti nam od kre a t iv n og ve z nog re d a Ita li je.

- To je ste wi ho vo naj ja ~e oru` je, a po seb na ulo ga na me -

dat nu sna gu or lo vi ma. Ipak, to ne mo `e bi ti kqu~ ni ele ment za po zi ti van is hod.

- Na r av n o, jer Ita l i j a n i stal no igra ju u ta kvom am bi jen tu. Mo ji sa i gra ~i Bu fon, Pir lo, Ki je li ni i osta li iz

Ka ra yi}: Dve me~ lop te

bit no ko }e po go di ti mre `u, ve} da na kra ju svi za jed no sla vi mo uspeh pro tiv iz u zet no ja kog ri v a l a. Ve r u j em da }e stru~ n i {tab pro n a } i ade kvat nu tak ti ku, a mi je na te -

sa mo po u zda wa, sjaj nu at mos fe ru, mo ti ve do ne ba da se po ka `e mo u pra vom sve tlu. Ne }e azu ri eks pe ri men ti sa ti oko sa sta va, bez ob zi ra {to su ve} oti {li na EP, bi }e ozbiq ni i

Agro ban ka Agro ban ka, je dan od glav nih spon zo ra FSS, u ku }i fud ba la u Sta roj Pa zo vi otvo ri la je svo ju eks po zi tu ru, a pred sed nik IO ban ke Du {an An to ni} svim igra ~i ma i se lek to ru po de lio je {ted ne kwi `i ce kao sim bo li ~an po ziv na {ted wu u do ma }oj ban ci, a za rad raz vo ja eko no mi je i rasta `i vot nog stndar da gra |a na Sr bi je. Ina ~e, tre ba is ta }i da je u pro te kloj go di ni FSS pre ko Agro ban ke ostva rio pro met od 10, a u ovoj je ta ci fra sti gla ve} do pet mi li o na evra.

Pred sed nik FSS iz svog ugla osvr nuo se na pred sto je }e me ~e ve od lu ke u kva li fi ka ci ja ma za EP. - Sva ki raz go vor ov de u Pa zo vi uka zu je ko li ka je va `nost tih su sre ta. U po zi ci ji smo da sti `e mo ono {to smo iz gu bi li u Esto ni ji, jer sa ta dva bo da ve} bi bi li u ba ra `u. Ima mo dve me~ lop te, a u tr ci za dru gu po zi ci ju jo{ uvek su tri eki pe. Ali, sa mo mi sa mi od lu ~u je mo o svo joj sud bi ni. Ve ru jem da ima mo kva li tet i sna gu da po sao pri ve de mo kra ju ka ko tre ba- sma tra pr vi ~o vek srp skog fud ba la.

In te re so va we jav no sti za spek ta kal pro tiv Ita li je je ve li ko.

- Pro da to je pre ko 25.000 ka ra ta, a sta dion }e bi ti pun, to je iz ve sno. I na dan utak mi ce gle da o ci }e mo }i da ku pe ula zni ce, ali na bla gaj na ma sta di o na Par ti za na.

Or ga ni za ci o no- bez bed no si aspekt utak mi ce vi sokg ri zi ka bi }e pod spe ci jal nom lu pom UEFA. - To nam je pre do ~e no i pre dva da na na sa stan ci ma u Ci ri hu. Mi lo sti ne }e bi ti i za naj ma wi in ci dent sank ci je }e bi ti dra sti~ ne. Pre ma na {im sa zna wi ma, sve ide `e qe nim pla nom, o~e ku je mo pra vu fud bal sku at mos fe ru na tri bi na ma- kon sta to vao je Ka ra xi}.

we na je ma e stral nom Pir lu, po kre ta ~u svih ak ci ja. Mo ra mo na we ga da obra ti mo po seb nu pa `wu, iako su azu ri ge ne ral no kva li tet na gru pa ko ji uspe { no pred v o d i se l ek t or Pran de li - na po me nuo je Kra si}.

O~e ku je se da Ma ra ka na bu de de ko ri sa na sa 50.000 gle da la ca, ko ji tre ba da uli ju do -

DANAS VANREDNO KOLO PRVE LIGE SRBIJE

Der bi na De te li na ri Da nas su na pro gra mu utak mi ce de ve tog ko la Pr ve fud bal ske li ge Sr bi je. Der bi ko la igra se u No vom Sa du gde }e ka na rin ci ugo sti ti li de ra pr v en s tva, eki p u Rad n i~ k og iz Ni {a. U Pe }in ci ma eki pa Do weg Sre ma ugo sti }e fe we ra {a Mla di rad nik, a Ba nat, na kon raz o ~a ra va ju }e igre i po ra za od kra qe va~ ke Slo ge na svom bu wi {tu, pu tu je na meg dan jo{ jed nom no vaj li ji u li gi Mla de nov cu, ko ji je bez po be de na po sled we tri utak mi ce.

In |i ja i da qe pru `a par ti je po si ste mu to plo - hlad no.

Ze le ni su osvo ji li sa mo bod u In | i j i pro t iv Te l e o p t i k a (1:1), a da nas ih o~e ku je go sto va we u Lu ~a ni ma pro tiv bor be ne i tvr de eki pe Mla do sti.Fud ba le ri Ko lu ba re pra vi su hit pr ven stva. Dru go pla si ra na eki pa iz La za rev ca la ko je sti gla do ~e tvr te po be de u ni zu pro tiv ^u ka ri~ kog (3:0) i sa da joj pred sto ji duel sa Rad ni~ kim iz Som bo ra, ko ji je osvo jio sa mo dva bo da na dva su sre ta kao do ma }in. Pu bli ka u Ni {u ima }e pri li ku da vi di der bi za ~e qa. Sin |e li} je ka pi tu li rao pro te klog vi ken da na Sla noj

17

sreda5.oktobar2011.

Fud ba le ri No vog Sa da sprem ni za nad i gra va we s Ni {li ja ma Fo to: F. Ba ki}

ba ri (1:0) i da nas sa im pe ra ti vom po be de do ~e ku je pret po sled wi ^u ka ri~ ki, ko ji je jo{ uvek bez po be de u go sti ma. No vo sad ski Pro le ter ni ka ko da ve `e dve po be de u ni zu, a pri li ku da na kon sla vqa u du e lu sa Sin |e li }em ima }e na go s to v a w eu u Be o g ra d u pro tiv Te le op ti ka.Lak po sao tr ba lo bi da ima ju Kra qe va -

~a ni kao do ma }i ni po sr nu lom Na pred ku.

Pra va fud bal ska po sla sti ca o~e ku je qu bi te qe fud ba la u No vom Sa du.Na De te li na ru sti `e do sad je di na ne po ra `e n a eki p a u li g i, ni { ki Rad ni~ ki. Bi }e to ozbi qan test za iza b ra n i k e tre n e r a Jo si fa Ili }a, ko ji su u pro {lom ko lu re mi zi ra li u Kru -

{ev cu i sa pu no op ti mi zma i sa mo po u zda wa do ~e ku ju Real sa Ni {a ve, ko ji je u se ri ji od {est ve za nih po be da. [ef stru k e no v o s ad s kih `u to - pla vih Jo sif Ili} do bro je pro stu di rao ri va la.

- I ra ni je sam re kao da su Rad ni~ ki i Ba nat dve naj bo qe eki pe u pr ven stvu. Za raz li ku od Zre wa ni na ca, ko ji su in di vi du al no mo `da i naj ja ~i sa stav, eki pu Rad ni~ kog kra si kom p akt n ost, tak m i ~ ar s ki duh i po bed ni~ ki men ta li tet.

Oprav da no su Ni {li je na ~e lu pr vo li ga {kog ka ra va na i plus su naj e fi ka sni ji tim li ge. Po ku {a }e mo da bod osvo jen u Kru {ev cu ople me ni mo u der bi ju- na da se Ili}.

No v o s a | a n i }e na te r e n e is tr ~a ti ja ~i za Mr |a ni na i La za rev skog, ko ji su se vra ti li na te ren u utak mi ci s Na pred kom, a u kon ku ren ci ji za start nu po sta vu su i Le ko vi}, Ra ki} i Ba la ba no vi}. Bo jan Ili} je za ra dio po vre du li ga me na ta i bi }e van stro ja na red nih me sec da na, a ve} du `e vre me je po vre |e ni Kav ~i}.

Sve utak mi ce 9.ko la Pr ve li ge Sr bi je po ~i wu u 15.30 ~a so va.

I. Grubor

na ci o nal nog ti ma zna ju {ta ih ~e ka na Ma ra ka ni. Opet, za nas }e to bi ti do dat ni mo tiv, mo `da i ona de {a va wa iz \e no ve. Znam da su se svi u`e le li da naj zad u na {em glav nom gra du pad ne jed na ve li ka re pre zen ta ci ja, iz svet skog vr ha. Po ku {a }e mo da ih ob ra du je mo- na ja vio je Mi lo{ Kra si}.

Z. Rangelov

PRVA LIGA SRBIJE No vi Sad - Rad ni~ ki (N) (15.30) Do wi Srem - Mla di rad nik (15.30) Mla de no vac - Ba nat (15.30) Mla dost (L) - In |i ja (15.30) Te le op tik - Pro le ter (15.30) Slo ga (K) - Na pre dak (15.30) Be `a ni ja - Srem (15.30) Ko lu ba ra - Rad ni~ ki (S) (15.30) Sin |e li} - ^u ka ri~ ki (15.30) 1. Rad ni~ ki (N) 8 2. Ko lu ba ra 8 3. Slo ga (K) 8 4. Ba nat 8 5. Pro le ter 8 6. Te le op tik 8 7. Mla dost (L) 8 8. Be `a ni ja 8 9. Mla de no vac 8 10. No vi Sad 8 11. In |i ja 8 12. Do wi Srem 8 13. Rad ni~ ki (S) 8 14. Srem 8 15. Na pre dak 8 16. Sin |e li} 8 17. ^u ka ri~ ki 8 18. M. rad nik 8

6 6 4 3 4 3 2 2 3 3 3 2 2 1 1 2 1 1

2 0 2 3 0 2 5 5 2 2 1 3 3 4 4 1 4 3

0 2 2 2 4 3 1 1 3 3 4 3 3 3 3 5 3 4

14:7 14:6 9:6 8:5 6:7 11:7 6:5 5:4 12:13 9:10 8:10 5:5 7:9 10:12 4:8 10:15 7:12 6:10

20 18 14 12 12 11 11 11 11 11 10 9 9 7 7 7 7 6

U sle de }em ko lu (8/9. ok to bra) sa sta ju se: Srem - Ba nat, In |i ja - Do wi Srem, Pro le ter - Mla dost (L), Mla di rad nik No vi Sad, Na pre dak - Mla de no vac, Rad ni~ ki (N) - Slo ga (K), ^u ka ri~ ki - Te le op tik, Rad ni~ ki (S) - Sin |e li}, Be `a ni ja Ko lu ba ra.

18

sport

sreda5.oktobar2011.

OP [TIN SKA LI GA IN \I JA – STA RA PA ZO VA

Odluka s penala ^SK – Du nav 1:0 (0:0) ^ORTANOVCI: Stadion ^SK – a, gledalaca 200, sudija Livaja (Be{ka). Strelac: Lipov~an u 90. minutu (iz penala). @uti kartoni: Lap~i}, Tica (^SK), Vojvodi}, Dra~a, [kori} (Dunav). Crveni kartoni: Kiti}, trener Sava Soldatovi} (Dunav). ^SK: Petrovi} 9, A. Jawin 8, Bota 8, Lipov~an 9, Bakvi} 9, Arsi} 8, Tica 8, Marjanovi} 9, Simi} 8, Joki} 9, Lap~i} 9.

NO VI KAR LOV CI: Po let – Bo rac (J) 2:1, MA RA DIK: Slo ga – Fru {ko go rac 2:3, ^OR TA NOV CI: ^SK – Du nav 1:0.

1. ^SK 5 4 0 1 7:3 12 2. Du nav 5 3 0 2 6:4 9 3. Po let 5 3 0 2 6:6 9 4. Fru {ko go rac 5 3 0 2 6:6 9 5. Bo rac (J) 5 2 0 3 10:7 6 6. Slo ga (M) 5 0 0 5 5:14 0

DU NAV: Jelovac 8, Vojvodi} 8, Stevanovi} 7 (Lero 8), Badovinac 8, [kori} 7, Davidovi} 8, Najdanovi} 8, Vuka{in 7, @ivkovi} 9 (@e`eq 7), Kiti} 8, Dra~a 8 (Tomi} 7).

Odli~na utakmica u ^ortanovcima. Pobedonosni gol postignut je s penala. Predhodno je Joki} bio u prodoru, a gosti su ga oborili u svom kaznenom prostoru.

D. Bo ta

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (PR VI RAZ RED)

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (I RAZ RED)

Golman udario sudiju

Mesari boqi u nastavku

Slo ga (V) – OFK Kra qev ci 3:2 (1:2) VOGAW: Stadion Sloge, gledalaca 100, sudija Horvat (Irig).Strelci: Vuji} u 41, Radivojevi} u 77. (iz penala) i S.Maleti} u 90. za Slogu, Gaji} u 29. (iz penala) i Rikanovi} u 36. minutu za OFK Kraqevce. @uti kartoni: Mari~i}, Nenadi} (Sloga), Kordolup, Rikanovi} (OFK Kraqevci). Crveni kartoni: M.Spasojevi}, Mo{i} (OFK Kraqevci).

SLO GA: Balog, Mari~i} (S. Maletri}), Popovi}, Pupovac, Nenadi}, Baki}, Radivojevi}, Spasojevi}, Be`anovi} (Dragi}evi}), Vuji}, Lazi} (M. Maleti}).

OFK KRA QEV CI: Mo{i}, Alimpi} (Pa{i}), Kordolup, Milovanovi}, Tutu{, ]etojevi} (Dragutinovi}), Gaji}, Z.^vorkov, M.Spasojevi}, Petkovi}, Rikanovi}.

Kada su Vogawci u 90. minutu postigli gol, do{lo je do op{te

Po let – Bo rac (J) 2:1 (1:1) NOVI KARLOVCI: Stadion Poleta, gledalaca 50, sudija Bari{i} (Nova Pazova).

Strelci: Jovi} u 15. (iz penala) i Mihi} u 88. za Polet, Petrovi} u 11. minutu za Borac. @uti kartoni: \. Mr|a, Kukoq, Markovi} (Polet).

PO LET: [erbexija 7, Markovi} 7, Kalezi} 6, Baweglav 6, Kukoq 7, @ivkovi} 6, Baji} 6 (Mari}), Sirixanski 7, \. Mr|a 7 (Mihi}), Todorovi} 6, Jovi} 6 (Popovi} ).

BO RAC: Kne`evi} 6, M. Novkovi} 6, Lazi} 4, Do{en 5, Markovi} 7, Neranxi} 6, Sto{i} 6, D. Novkovi} 7, Petrovi} 7, Jawin 7, Savi} 6 (Radovanovi} 6).

Gosti su bili boqi u prvom delu. Mogli su imati boqi nrezultat. U nastavku, kada nisu imali vi{e snage, doma}ini su ih polako pritiskali i na kraju postigli i gol u fini{u me~a i time slavili.

B. Ra |e no vi}

VO GAW: Slo ga – OFK Kra qev ci 3:2, RU MA: Je din stvo – Po let 4:2, KLE NAK: Bo rac – Fru {ko go rac 2:2, BU \A NOV CI: Mla dost – Fru {ka go ra 2:1, PU TIN CI: PSK Pu tin ci – Na pre dak 1:1.Slo bo dan je bio Kru {e dol.

1. Jed. (R) 6 4 2 0 11:4 14 2. Slo ga (V) 6 3 2 1 8:5 11 3. Bo rac (K) 6 3 1 2 8:8 10 4. Kru {e dol 5 3 0 2 6:3 9 5. Fru {ko g.

5 2 3 0 5:3 9 6. Mla dost (B) 6 3 0 3 8:9 9 7. Na pre dak 5 2 2 1 6:4 8 8. PSK Pu tin ci 6 2 1 3 8:8 7 9. Fru {ka go ra 5 1 0 4 6:11 3 10. Po let 5 0 2 3 5:9 2 11. Kra qev ci 5 0 1 4 8:15 1

vi}), V. Mati} (Sto{evski), B. Milinkovi}, M. Mati} (Bo`i}).

FRU [KO GO RAC: M. Jovanovi}, Pani}, Stojakovi}, Obrenovi}, Stojkovi}, ]iri}, Pavlovi}, @.Jovanovi}, Stepanovi}, Vein, Miokovi} (Baji}).

Svakom timu po poluvreme, a nere{en rezultat, najpravi~niji.

B. Jo vi}

Je din stvo (R) – Po let 4:2 (1:1) RUMA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija Stoli} (Ruma).Strelci: Sabo u 20, Vasiqevi} u 53, Dejan Qubi{i} u 55. i Jawi} u 83. za Jedinstvo, a Burmuxija u 3. i 50. minutu za Polet. @uti kartoni: Jovi}, Danijel Qubi{i} (Jedinstvo).

Crveni karton: Dardi} (Polet).

JE DIN STVO: Qubinkovi} 7, Grbi} 7, Cviji} 7, Joki} 7, Dejan Qubi{i} 8, Basara 7 (Rako{ 8),

Slo ga – Fru {ko go rac 2:3 (1:2) MARADIK: Stadion Sloge, gledalaca 120, sudija Tica (In|ija). Strelci: Bradi} u 17. i Milo{evi} u 60. za Slogu,a D. Vu~i} u 23, ^ortan u 39. i Obradovi} u 68. minutu za Fru{kogorac. @uti kartoni: Bradi} (Sloga), Dobi} (Fru{kogorac).

Crveni karton: [kori} (Sloga).

SLO GA: G. Ipa~, Milakovi}, Veselinovi}, Petkov, Hajnal, R. Ipa~, Bradi}, [kori}, Milo{evi}, Kusi}, Du}ak (Milin).

FRU [KO GO RAC: M. Vu~i}, Batalov, ^ortan, Ranitovi}, Poqak, Filipovi} (Livaja), Petkovi} (Milosavqevi}), Gavri} (Dobi}), Obradovi}, Pejakovi}, D. Vu~i}.

Slaba utakmica. Doma}ini su od 38. minuta igrali sa deset igra~a, [kori} je pocrveneo, i nisu uspeli makar da remiziraju.

S. Pa vlo vi}

dnevnik

Bo`i} u 70. za Fru{ku goru. @uti karton: Krivo{i} (Mladost).

MLA DOST: Veji} 7, Obradov 7, Krivo{i} 7, Kukoq 7, Simi} 7, Mari} 7, Vojnovi} 7, Gligori} 7, Jugovi} 7, Aleksi} 7, Stojanovi} 7.

FRU [KA GO RA: Radivojevi} 6, [akoti} 6, Petrovi} 6 (Dejanovi} 6), ]irkovi} 6, Miri} 6, \api} 6, Milinkovi} 6, Novakovi} 6, N. Bo`i} 6, Ristivojevi} 6, Simeti} 6.

Bu|anov~ani su zaslu`ili, po igri i ubedqiviju pobedu.Strelci doma}ih nisu bili ba{ precizni.

S. Jo va no vi}

PSK Pu tin ci – Na pre dak 1:1 (0:1)

gu`ve, gosti su napustili teren, pa se vratili, a golman Mo{i} je udario sudiju Horvata pa je zaradio crveni karton.

D. Vu ji}

Bo rac (K) – Fru {ko go rac 2:2 (1:2) KLENAK: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Vrani} (Ruma).Strelci: Kula~in u 34. i Jovanovi} u 55. za Borac, Stojkovoi} u 21. i Pavlovi} u 38. minutu za Fru{kogorac. @uti kartoni: Jovi} (Borac), Vein (Fru{kogorac).

BO RAC: M. Milenkovi}, [ok~ani}, Vasi}, Kula~in, Ili}, Vujaklija, Jovi} (Jovano-

Sabo 8, Danijel Qubi{i} 7 (Babi} 7), Gwatovi} 7, Vasiqevi} 8, Jovi} 8.

PO LET: Dardi} 7, Dragi}evi} 6, Mileti} 6, Liki} 7, Cvijanovi} 6, Lozan~i} 5, Burmuxija 8, Jovanovi} 6 (Todorovi} 6), Tiringer 6 (Krsti} 6), Stojkovi} 5, Trni} 7.

Te{ko su Rumqani do{li do bodova, ali pobeda je zaslu`ena.

M. Qu bi {i}

Mla dost (B) – Fru {ka go ra 2:1 (2:0) BU\ANOVCI: Stadion Mladosti, gledalaca 100, sudija \oki} (Ruma).Strelci: Simi} u 39. i Jugovi} u 42. za Mladost, N.

PUTINCI: Stadion PSK Putinaca, gledalaca 150, sudija Graovac (Ruma).Strelci: Latas u 66. za PSK Putince, Stri~evi} u 25. minutu za Napredak.@uti kartoni: Simonovi}, Vukoti} (PSK Putinci), Sekuli}, Vu~eti}, Vi{wi} (Napredak).Crveni karton: N. Miqkovi} (Napredak).

PSK PU TIN CI: Stanisavqevi}, M. Graovac, Alimpi}, Ribi}, ^a~ari}, Simonovi} (Brkovi}), B. Graovac, Mihajlovi}, Miqkovi} (Latas), Gwatovi}, Vukoti}.

NA PRE DAK: Krni}, Vu~eti}, Ili}, Sekuli}, Stankovi}, Star~evi}, N. Miqkovi}, Vi{wi}, R.Devrwa (Buza{), M. Bo`i}, M. Devrwa (Beukovi}).

Utakmica sa dosta nervoze.

Doma}ini bili bli`e pobedi, ali krajwi rezultat, ipak, r ealan.

T. Sta ni {i}

OP [TIN SKA LI GA PE ]IN CI

Revija golova Na pre dak – Vi tez 8:1 (5:0) POPINCI: Seosko igrali{te, gledalaca 100, sudija Maksi} (Ogar). Strelci: Marjanovi} u 7. i 15, Be`anovi} u 31. i Bogojevi} u 49. za Napredak, a V. Ne{kovi} u 52. min ujtu za Vitez.

NA PRE DAK: Veren~evi} 8, B. Jovanovi} 8, Miji} 7, Vukadinovi} 8, Gu`vi} 8, Be`anovi} 7, Kokanovi} 7, Mari} 7, Marjanovi} 8, Opa~i} 9, B. Banova~ki 7 (Bogojevi} 8).

VI TEZ: Staki} 6, Cuci} 5, P. Ne{kovi} 6, Ristivojevi} 6, Vra~evi} 6, Uro{evi} 5, Babi} 5, Nikoli} 6, Mati} 6, V. Ne{kovi} 6, Jar~anin 6 (Bo`i} ).

Popin~ani su lako ispra{ili nedoraslog rivala. Q. Opa ~i}

Slo bo da – Lo vac 2:3 (0:2) DOWI TOVARNIK: Stadion Slobode, gledalaca 50, sudija Orlovi} (Obre`). Strelci: Gruji~i} u 60. i @ivanovi} u 88. za Slobodu, A. ]ali} u 15, Bo{kovi} u 35. i Popovi} u 67. minutu za Lovac.

SLO BO DA: Carevi} 7, Vojnovi} 7, Maksimovi} 7 (Gordi} 7), N. Spasojevi} 7, Brankovi} 7, @. Stepanovi} 7, @ivanovi} 7, Arsenovi} 7, Gruji~i} 7, G. Spasojevi} 7, Drqan 7.

LO VAC: Samarxi} (Bio~anin), D. @ivanovi} 8, Vuka{i-

novi} 8, Pantovi} 8, Masal 8, Ostoji} 9, \ . Devrwa 8, Bo{kovi} 8, Popovi} 8, A. ]ali} 8 (P. ]ali} 8), Turudi} 8.

Gosti su imali sijaset {ansi, ali i toliko proma{aja. Ipak, su pogodili tri puta za tri boda.

M. Klin ~a re vi}

Ka me ni – Mla dost (P) 2:1 (0:0) A[AWA: Stadion Kamenog, gledalaca 200, sudija Horvat (Ruma). Strelci: B. Balaban u 58. i Dobrikovi} u 87. za Kameni, V. Toma{ev i} u 63. minutu za Mladost.

KA ME NI: Tri{i} 7, M. Balaban 7 (Draga{ ), Lazi} 7 (M. Nani} ), Bo{kovi} 8, Vu~evi} 7, Dobrikovi} 7, Madacki 7, P. Nani} 6, B. Balaban 6, Jovanovi} 7, Miqu{ 6.

MLA DOST: Nini} 7, Koji} 7, Jovi} 6 (Ranisavqevi} ), Poznanovi} 7, Vesi} 6, Stoj{i} 6, V. Toma{evi} 6, Z|elari} 6, Savi} 6, Matanovi} 7, Stoilkovi} 7 (Mili} ).

Iako, su doma}ini, igrali lo{e, to je bilo dovoqno da se pobedi uvek neugdni rival iz Prhova.

G. La zi}

Gra ni ~ar – Sre mac 4:1 (0:0) OBRE@: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Pe-

PO PIN CI: Na pre dak – Vi tez 8:1, OBRE@: Gra ni ~ar – Sre mac 4:1, DO WI TO VAR NIK: Slo bo da – Lo vac 2:3, A[A WA: Ka me ni – Mla dost (P) 2:1. Srem iz Srem skih Mi ha qe va ca je bio slo bo dan.

1. Na pre dak 6 6 0 0 30:5 18 2. Lo vac 6 4 1 1 13:10 13 3. Mla dost (P) 6 3 1 2 13:9 10 4. Ka me ni 5 3 0 2 9:11 9 5. Gra ni ~ar 5 2 2 1 10:7 8 6. Vi tez 5 1 1 3 9:16 4 7. Srem 5 1 1 3 7:14 4 8. Sre mac 5 0 1 4 4:11 1 9. Slo bo da 5 0 1 4 6:18 1

trovi} (Pe}inci). Strelci: M. D. Nikoli} u 60, G. Jovanovi} u 66. i Devrwa u 80. i 85. za Grani~ar, Jovanovi} u 65. minutu za Sremac. @uti kartoni: ^avi} (Gra ni ~ar), [er be xi ja (Sremac).

GRA N I ^ AR: Xa ku la 7, Plav{i} 7 (G. Jovanovi} ), Mihajlovi} 7, I. Nikoli} 7, S. Jovanovi} 7, ^avi} 7, Zori} 7 (M. R. Nikoli} 7), Lisulov 7 (Pale`evi} 7), M. D. Nikoli} 9, D. Nikoli} 8, Leovac 7.

SRE MAC: [erbexija 7, Kosti} 6, Zja~a 6, Stoj~i} 6, Mili} 6, M. @ivanovi} 6, Arsenijevi} 6, Drqa~a 7, @uti} 7, Jovanovi} 6, @. @ivanovi} 6.

Tek u drugom poluvremenu doma}ini su krenuli agilnije i plod takve igre je ~etiri gola i druga pobeda u prvenstvu.

S. Or lo vi}

Mi tros – Srem 3:1 (0:1) SREMSKA MITROVICA: Stadion Mitrosa, gledalaca 96, sudija Gali} (Sremska Mitrovica). Strelci: Lazi} u 50. (iz penala) i Luki} u 65. i 82. za Mitros, a Borko Milovanovi} u 32. minutu za Srem. @uti kartoni: Bene`an, ]iri} (Mitros).

MI TROS: Vukovi} 6, Krsti} 6 (Luki} 8), Mataruga 6, ]iri} 7, Simi} 7, Pani} 7, Stojakovi} 6, Bene`an 7 (Lazi} 7), Mijatovi} 7 (Mitrovi} 6), Tubi} 7, Ivkovi} 7.

SREM: Mitrovi} 7, Gvero 6, [upuri} 7, Raji} 7, Bu}ko 6, Branislav Milovanovi} 6, Borko Milovanovi} 7, Marjanovi} 7, Trivuni} 6, [ivoqicki 7, [aganovi} 6.

Teksu u nastavku doma}ini odigali onako kako se od wih o~ekuje i o~ekivana pobeda nije izostala.

R. Pet ko vi}

Haj duk – Bo rac (VR) 1:0 (0:0) DIVO[: Igrali{te Hajduka, gledalaca 100, sudija Duji} (Sremska Mitrovica). Strelac: Ili} u 88. (iz penala). @uti kartoni: \or|evi}, Ili} (Hajduk), Filipovi}, Kozomora, Cerovac, Peri}, Dejanovi} (Borac).

HAJ DUK: B. Zeqkovi}, Andri}, Petkovi}, Vidovi} (Gavrilovi}), Kotarli}, Mari~i}, \oe|evi} (Xaki}), Halilovi}, Ili}, [evi} (D. Zeqkovi}), Kqaji}.

BO RAC: Stani{i}, A. Vujinovi}, Dejanovi}, Cvjeti}, Filipovi}, Peri}, Cerovac, Kova~evi}, \uri~i} (M. Vujinovi}), Hajdu, Kozomara.

Divo{ani nisu iskoristili nekoliko lepih {ansi, a bili su boqi rival. U 88. minutu u kaznenom prostoru gostiju sru{en je Petkovi}, pa je sudija dosudio penal, iz kojeg su doma}ini ostvarili pobedu.

V. Rat ko vi}

Slo bo da – Slo ga (^) 3:1 (1:1) [A[INCI: Igrali{te Slobode, gledalaca 100, sudija Ili} (Sremska Mitrovica). Strelci: Stanojevi} u 19. (iz penala), Kulpinac u 55. i Antoni} u 63. za Slobodu, a Majstorovi} u 33. minutu za Slogu.

SLO BO DA: S. Popovi} 8, Petrovi} 7, Stanojevi} 8, M. Popovi} 7, Antoni} 8, Malenkovi} 7 (Damjanovi} 7), Milutinovi} 7 (Vje{tica 7), Z. ^anaxija 7 (Tep{i} 7), Kulpinac 8, Dokmanovi} 7, Nedeqkovi} 7.

SLO GA: Pan|en 7, Milo{ Antoni} 7 (Mirko Cvjeti} 6), Topi} 6 (Draganovi} 6), Vetmi} 7, Milan Cvjeti} 7, Milan Antoni} 6, Bogosavqevi} 7 (Mocowa 6), Majstorovi} 7, Keki} 6, Kere{evi} 7, Igwati} 6.

JA RAK: Sre mac – Zmaj 5:3, [A [IN CI: Slo bo da – Slo ga (^) 3:1, DI VO[: Haj duk – Bo rac (VR) 1:0, SREM SKA MI TRO VI CA: Mi tros – Srem 3:1, MAN \E LOS: Fru {ko go rac – Bo rac (R) 2:1.

1. Sre mac 5 5 0 0 23:9 15 2. Slo bo da 5 4 0 1 11:9 12 3. Haj duk 5 3 1 1 8:3 10 4. Mi tros 5 2 3 0 9:5 9 5. Fru {ko go r. 5 2 1 2 9:13 7 6. Bo rac (VR) 5 2 0 3 10:9 6 7. Zmaj 5 1 2 2 14:12 5 8. Slo ga (^) 5 1 1 3 6:14 4 9. Bo rac (R) 5 1 0 4 8:13 3 10. Srem 5 0 0 5 4:15 0

[a{in~ani su jo{ jednom dokazali da se nalaze u dobroj formi.

S. Ne deq ko vi}

Fru {ko go rac – Bo rac (R) 2:1 (1:1) MAN\ELOS: Stdion Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Vasiqevi} (Sremska Ra~a). Strelci: Grabi} u 28. i Maslari} u 60. za Fru{kogorac, J. Vladisavqevi} u 3. za Borac. @uti kartoni: Vukojevi}, M. Trni} (Fru{kogorac).

FRU [KO GO RAC: Kuqa, V. Trni}, Vukojevi}, @. \ori}, D. Grabi}, Ko~i}, M. Trni}, I. \ori}, Malba{i}, Maslari}, Grabi}.

BO RAC: Joki}, Beri}, Sam~evi}, S. Rudi}, Peri}, M. Rudi}, Jankovi}, Stani}, Jovanovi}, Turudi}, J. Vladisavqevi}.

Man|elo{ani su bili boqi rival, i to mnogo, mada krajwi rezultat to ne govori.

R. Ke ki}

Sre mac – Zmaj 5:3 (3:1) JARAK: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: A{}eri} u 7, S. Simovqevi} u 29. i 76. i Mari~i} u 35. i 80. za Sremac, a Ogwenovi} u 43, 52. i 81. minutu za Zmaj. @uti karton: N. Gvoka (Sremac). Crveni kartoni: Eri} (Sremac), Toji} (Zmaj).

SRE MAC: Jan~i} 6, Eri} 7, M. Gvoka 7 (N. Gvoka 7), \uri} 7, Mari~i} 7, Gruji} 7, M. Simovqevi} 8 (Stanojevi} 7), Mocowa 7 (Kne`evi} 7), S. Simovqevi} 8, A{}eri} 8, @ivanovi} 8.

ZMAJ: Ili} 7, Zackalicki 6, Toji} 6, @ivkovi} 6, R. Sretenovi} 7, Bo`jakovi} 7, \uri} 6 (M. Bugarski 7), Vu~enovi} 6, Stepanovi} 7, I. Bugarski 7, Ogwenovi} 8.

Jar~ani su dobili i petu uzastopnu utakmicu. Bili su boqi rival tokom celog me~a. Poveli su sa 3:0, ostali sa igra~em mawe, iako su gosti smawili, uspeli su da povise i na 4:1, a potom rutinskom igrom da privedu susret kraju.

B. G.

OP [TIN SKA LI GA SREMSKA MI TRO VI CA (II RAZ RED)

I osam golova malo Bo sut – Na pre dak 8:1 (1:1) BOSUT: Igrali{te Bosuta, gledalaca 50, sudija Stojanovi} (Ma~vanska Mitrovica). Strelci: Mitrovi} dva, Blagojevi} dva, D. Dragi}, Z. Drasgi}, Drakuli} i Sedlarevi} za Bosut, a Stanimirovi} za Napredak.

BO SUT: Trnini} 5, Gli{i} 7, Sedlarevi} 7, Damjanovi} 8, Drakuli} 8, Blagojevi} 7, Obradovi} 8, S. Sedlarevi} 8, Z. Dragi}, Mitrovi} 7, D. Dragi} 8.

NA PRE DAK: Kqaji} 6, Zari} 6, Koji} 5, Stanimirovi} 5, \or|evi} 5, Antoni} 5, Simi} 5, Vasi} 6 (Gruji} ), Markovi} 6, Vuleti} 6, Radi} 6.

Doma}in je proma{io bar jo{ desetak pravih {ansi, pa gosti mogu biti sre}ni {to su primili samo osam golova.

M. La zo vi}

Pla ni nac – BSK 5:2 (3:0) LE@IMIR: Igrali{te Planinca, gledalaca 200, sudija Novakovi} (Sremska Mitrovica).

Strelci: Mandi} u 8. i 53, Stanojevi} u 25. i Savi} u 35. i 80. za Planinac, a D. Sladojevi} u 60. i 90. minutu za BSK. @uti kartoni:

LE @I MIR: Pla ni nac – BSK 5:2, ZA SA VI CA: Slo ga – Gr gu rev ci 1:1 (pre ki nu to u 67. mi nu tu), BO SUT: Bo sut – Na pre dak 8:1.

1. Slo ga 4 2 2 0 7:1 8 2. BSK 5 2 2 1 7:5 8 3. Bo sut 5 2 1 2 14:10 7 4. Pla ni nac 4 1 3 0 12:9 6 5. Gr gu rev ci 4 0 2 2 6:9 2 6. Na pre dak 4 0 2 2 2:14 2

Smiqani} (Planinac), T. Plemi}, Roki}, Ratrkovi} (BSK).

PLA NI NAC: Pej~inovi} 8, Gr{i} 7, Maleti} 8, Andijevi} 7, Alter 8, Ranki} 9 (Doro{), Smiqani} 7, Mandi} 7 (Mi}i}), Savi} 9, Stanojevi} 8 (Pavlovi}), Devizovi} 7.

BSK: L. Jovanovi} 6, T. Plemi} 7, D. Laketi} 7, B. Jovanovi} 5 (Marinkovi} 5), Ratkovi} 6, Roki} 7, I. ]iri} 6 (Nedeqkovi} 5), D. Plemi} 7, Grabi} 8, D. Sladojevi} 7, Todi} 7 (Nik{i}).

Iako, su Be{enovci, iskusniji, Le`imirci su ih nadigrali u s vim elementima fudbalske igre.

I mogu biti i zadovoqni {to su primili samo pet golova. \. Al ter

SPORT

c m y

dnevnik

sreda5.oktobar2011.

TURNIR U TOKIJU

SP U BAKUU

Tro ic ki od mah stao Vik t or Tro i c k i ni je us peo da se pla si r a u dru g o ko l o

tur ni ra u To ki ju. Srp ski te ni ser, ko ji je bio pe ti no si lac, na star tu je iz gu bio od

REKORDAN FOND AUSTRALIJEN OPENA

De li se 26 mi li on a do la ra Tur nir u Mel bur nu bi }e naj bo ga ti ji u isto ri ji, po {to }e po bed ni ci u obe kon ku ren ci je osvo ji ti po 2,3 mi li o na austra lij skih do la ra (oko 1,7 mi li o na evra). Or ga ni za to ri tur ni ra sa op {ti li su u Mel bur nu da je ukup ni na grad ni fond za tur nir 26 mi li o na do la ra (oko 18,8 mi li o na evra). Di rek tor pr vog grend sle ma u se zo ni Krejg Taj li re kao je da o~e ku je da }e se u `en skom `re bu na }i bra ni teq ka ti tu le Kim Klaj sters, ali i Se re na Vi li jams, ko je su pro pu sti le po sled we tur ni re, ~i me bi se po -

ve }a lo in te re so va we do ma }ih na vi ja ~a.

Or ga ni za to ri ne stra hu ju za do bru po se }e nost, bu du }i da je te nis do dat no do bio na po pu lar no sti na kon {to je do ma }a igra ~i ca Sa man ta Sto sur osvo ji la US Open.

- Zna mo da je Kim pro pu sti la ve }i deo se zo ne, ali pla ni ra da se vra ti i bra ni ti tu lu. Ima mo jo{ tri me se ca do po ~et ka, ali u na {em po sled wem raz go vo ru mi je

re kla da }e se vra ti ti. Isto je sa Se re nom. Na `a lost, pro pu sti la je tur nir pro {le go di ne zbog po vre de, ali se vra ti la na te ren.

Svi smo gle da li wen na stup u fi na lu US Ope na, ta ko da }e i ona bi ti ov de - sa op {tio je di rek tor Austra li jan Ope na.

Glav na atrak ci ja tur ni ra tre ba lo bi da bu de Mar ti na Hin gis, ko ja }e za po ~e ti tak mi ~e we u kon ku ren ci ji `en skih le gen di.

Po mi wao se i mo gu }i na stup ne ka da {we pr ve igra ~i ce sve ta u me {o vi tom du blu sa Ro xe rom Fe -

de re rom, {to bi bi la pri pre ma za mo gu }i za jed ni~ ki na stup na Olim pij skim igra ma u Lon do nu sle de }e go di ne, ali ta vest jo{ uvek ni je po tvr |e na. Or ga ni za to ri su ta ko |e na ja vi li da }e si stem „oko so ko lo vo” bi ti ko ri {ten ume sto na do sa da {wa dva, na tri te re na.

Austra li jan Open odr `a va se od 16. do 29. ja nu a ra, a ti tu lu u mu {koj kon ku ren ci ji bra ni naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi}.

NAJ BR @I GOL SVIH VRE ME NA: Ko pobedi ovog ~oveka - svaka mu ~ast! Fudbaler ruske drugoliga{ke ekipe Mitos Osinov postigao najbr`i gol svih vremena. Do sada. Me|u qubiteqima fudbala i sportskim novinarima ~esto se vodi rasprava o tome ko je postigao najbr`i gol u istoriji fudbala.

Dileme vi{e ne sme da bude, tako bar tvrde engleske kolege, koje su u potrazi na „najbr`om nogom” do{li do slede}eg zakqu~ka: titula ide u ruke (na noge!) ruskom fudbaleru Mihailu Osinovu koji je 11. septembra za svoj Mitos u susretu protiv Olimpije Gelenxik pogodak postigao za ne{to mawe od tri sekunde.

Samo {to je sudija dao znak za po~etak me~a, Osinov je primetio da je golman protivni~ke ekipe dovoqno udaqen od svog gola da proba da li mo`e da ga savlada. I uspeo je!

Najve}i konkurent Osinovu bio je gol koji je brazilski fudbaler Fred postigao za svoj Atletiko Mineiro. On je postigao gol za 3,17 sekundi.

Austra li jan ca Ber nar da To mi }a re zul ta tom 2:0, po se to vi ma 7:6 (8:6), 7:6 (7:1). Ne iz ve sni me~, ko ji je re {en po sle dva taj-brej ka, tra jao je sat i 43 mi nu ta. To mi} }e se u na stav ku tur ni ra sa sta ti sa Ja pan cem Ta cu mi Itom ko ji je bio bo qi od Izra el ca Du di Se le (6:4, 3:6, 6:3).

Jan ko Tip sa re vi} }e u pr voj run di tak mi ~e wa ukr sti ti re ket sa Dmi tri jem Tur su no vim iz Ru si je. Tip sa re vi} i Tur su nov do sa da su od i gra li dva me ~a i sva ko je sla vio po je dan put. Rus je bio bo qi 2006. na tur ni ru u Do hi, a Sr bin 2008. na Vimbldo nu.

Tur nir u To ki ju igra se za na grad ni fond od 1,2 mi li o na do la ra.

Dre no vak na Olim pi ja di Srp ski bok ser Alek san dar Dre no vak obez be dio je pla sman na Olim pij ske igre u Lon do nu, po {to se na Svet skom pr ven stvu u Ba kuu pla si rao me |u osam naj bo qih.

U du e lu osmi ne fi na la, u ka te go ri ji do 75 ki lo gra ma, Dre no vak je po be dio Ki ne za Li ua \i jan ga sa 18:16.Ovom po be dom Dre no vak je na pra vio fan ta sti ~an re zul tat po {to je preh tod no sa tur ni ra iz ba cio tre }eg no si o ca Ekva dor ca Ha i mea Kor te za.U bor bi za pla sman u po lu fi na le Dre no vak }e se bo ri ti pro tiv bo qeg iz du e la Ki trov (Ukra ji na) – Har {a (Ma |ar ska).

Jo{ je dan srp ski bok ser ima pri li ku da obez be di vi zu. To je Bra ni mir Stan ko vi} ko ji se tak mi ~i u ka te go ri ji do 60 ki lo gra ma. Uko li ko `e li pla sman na OI Stan ko vi} }e u osmi ni fi na la mo ra ti da po be di svet skog {am pi o na Ita li ja na Do me ni ka Va len ti na.

Alek san dar Dre no vak

TURNIR U PEKINGU

Zi mo wi} i Lo dra u dru gom ko lu Srp s ko-fran c u s ki te n i s ki par Ne nad Zi mo wi} - Mi kael Lo dra pla si rao se u dru go ko lo ATP tur ni ra u Pe kin gu. Oni su na star tu tak mi ~e wa sa vla da li Ri ka de Fu sta iz Ju `ne Afri k e i Austra l i j an c a E{li j a Fi { e r a re z ul t a t om 2:0, po se to vi ma 6:3, 6:3. Me~ je tra jao 59 mi nu ta.

PRED STARTA EVROPSKIH KUPOVA

Su bo ti ~an ke ci qa ju me da qu Lo {a eko nom ska si tu a ci ja u ze qi ozbiq no je pro re di la spi sak srp skih klu bo va ko ji }e na red nog vi ken da u~e stvo va ti u me |u na rod nim ku gla {kim ku po vi ma.

Od osam mo gu }ih u~e sni ka, pri ja vqe na su sa mo ~e ti ri!

Srp sko ku gla we ima }e pred stav ni ke u naj e lit ni jem tak mi ~e wu Svet skom ku pu (Ku pu {am pi o na) u Aug zbur gu u Ne ma~ koj. U mu {koj kon ku ren ci ji Sr bi ju }e pred sta vqa ti Be o grad Po {tan ska {te di o ni ca, a u `en skoj su bo ti~ ki Pi o nir.

U Ku pu Evro pe Sr bi ja ne }e ima ti pred stav ni ke. U Ku pu NBC fe de ra ci je igra }e Sr bi je Ni{ put i Me ta lac iz Gor weg Mi la nov ca. Ot ka za li su u `en skoj kon ku ren ci ji Apa tin i no vo be ~ej sko Je din stvo.

- Ne kri je mo da nam je ciq pla sman na faj nal- for u Aug zbur gu – ka `e pred sed nik Be o- gra da Po {tan ske {te di o ni ce Bo ra Ti mo ti}.- Me |u tim, u ovom tak mi ~e wu ne ma sla bih ti mo va, uvek je kon ku ren ci ja iz u zet na ali se na dam da }e to bi ti do dat ni mo tiv na {im igra ~i ma da da ju sve od se be.

U Aug zbur gu je i eki pa Pi o- ni ra, a pred sed nik klu ba Er `e bet Mol nar ne skri va op ti mi zam: - Po sto ji od re |e ni pri ti sak da mo ra mo da se pla si ra mo na faj nal-for, ali na dam se da }e on de lo va ti po zi tiv no na ku gla {i ce.

19

MOSKOVSKI CSKA JO[ JA^I

Ki ri len ko uz Kr sti }a i Te o do si }a Do vo |e wem re pre zen t a t iv c a Ru s i j e i do sa da {weg ~la na Ju te An dre ja Kir len ka mo s kov s ki CSKA po s tao je po ten ci jal no naj ve }i fa vo rit za osva ja we Evro li ge. An drej Ki ri len ko (30 go di na, 206 cm) pot pi sao je tro go di {wi ugo vor sa CSKA, ali uz mo gu} nost po vrat ka u NBA li gu, sa op {tio je {am pion Ru si je.

Ki r i l en k o je pro { ao le kar ske pre gle de i od mah }e se pri kqu ~i ti eki pi, ko ja je po za vr {et ku Evrop skog pr ven stva osvo ji la sva tri tur ni ra na ko ji ma je u~e stvo va la.

- Dra go mi je {to se vra }am u klub mo je mla do sti. Za do voq stvo mi je {to }u igra ti pred ru skim na vi ja ~i ma, pri ja te qi ma i rod bi nom. CSKA ima ve o ma jak tim, sjaj nog tre ne ra i od li~ ne ko {ar ka {e re kao je Ki ri len ko.

An drej Kir len ko

On je do dao da }e bi ti in te re sant no igra ti pod te re tom ve li ke od go vor no sti, jer je se bi po sta vio naj vi {e ci qe ve.

- Sav no vac ko ji za ra dim u Ru si ji da }u De~ joj fon da ci ji Ki ri len ko i on }e bi ti po tro {en na de~ je bol ni ce, {ko le i raz voj spor ta u {ko la ma.

Ki ri len ko je ka ri je ru po ~eo u Spar ta ku iz Sankt Pe ter bur -

ga, za CSKA je na stu pao od 1998. do 2001. go di ne, a po tom pre {ao u NBA li gu, gde je de set go di na no sio dres Ju te Xez. Na ne dav no za vr {e nom EP u Li tva ni ji iza bran je u ide al nu pe tor ku, po {to je osva ja wu bron za ne me da qe do pri neo sa 14,9 po e na, 6,1 sko ko va, 2,6 ukra de nih lop ti i 2,3 asi sten ci je po utak mi ci.

KUP VOJVODINE ZA MU[KARCE I DAME

Ru mqa ni u Be {ki Da nas se igra ju utak mi ce {e sna e sti ne fi na la osnov nog ni voa ru ko met nog Ku pa Sr bi je - Kup Voj vo di ne, u obe kon ku ren ci je.

Po bed nik Ku pa Voj vo di ne obez be di }e pla sman u osmi nu fi na la Ku pa Sr bi je.

Mu {kar ci - APA TIN: Apa tin - Spar tak Voj put (Su bo ti ca) (18), RU SKI KR STUR: Ru sin Dal ma ti nac (Ri |i ca) (19), GA KO VO: Gra ni ~ar - ORK Cr ven ka (16.30), BAJ MOK: Rad ni~ ki -

vac) - Po ti sje Ple teks (Ada) (19), NO VI BE ^EJ: Je din stvo - Naf ta gas (Ele mir) (20), ALI BU NAR: Bu du} nost - Di na mo (Pan ~e vo) (19), VLA DI MI RO VAC: Vla di mi ro vac - Glo gow (17), OMO QI CA: Mla dost (Omo qi ca) - Je din stvo (Ka ~a re vo) (20), FU TOG: Me ta lac Asko Vi dak Rad ni~ ki (No vi Sad), DO LO VO: Do lo vo - Ba nat ski Kar lo vac (su tra, 19.30), po ne de qak - NO VI SAD: Sla vi ja - @e le zni ~ar (In -

Da na {wi pro gram Superliga za mu{karce - KRU[EVAC: Napredak - Crvenka Jafa (19) Prva liga za mu{karce - RA[KA: Bane - Novi Pazar (19), VRBAS: Vrbas Karneks - Crvena zvezda (18), ZREWANIN: Proleter Agro`iv - @elezni~ar (18), PRIBOJ: Priboj - Mladost TSK (18), ZEMUN: Novi Beograd - Jagodina (16.30), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Mokra Gora (19), NOVA VARO[: Zlatar Zaje~ar (19) PIK Pri gre vi ca (18), SEN TA: Sen ta - Cr ve na zve zda (Mo krin) (17), ADA: Obi li} (No vi Kne `e -

JO[ STO DA NA DO EVROP SKOG [AM PI O NA TA RU KO ME TA [A: U ~etiri srpska grada, Novom Sadu, Vr{cu, Ni{u i Beogradu, od 15. do 29. januara 2012. godine odr`a}e se Evropsko prvenstvo za rukometa{e. Do po~etka najve}e rukometne smotre na Starom kontinentu ostalo je ne{to vi{e od tri meseca. Tim povodom Rukometni savez Srbije i Hendbal fantazi pozivaju qubiteqe rukometa da u subotu (8. oktobra), ta~no u podne, u gradovima doma}inima, uz himnu Evropskog prvenstva, po~ne odbrojavawe - 100 dana do po~etka [ampionata. U Novom Sadu to }e se doga|ati na Trgu Slobode, u Vr{cu na Trgu Svetog Teodora Vr{a~kog, u Ni{u na uglu ulica Obrenovi}eve i Nikole Pa{i}a (preko puta TC Kal~a) i u Beogradu na platou ispred tr`nog centra Delta siti.

U sva ~etiri grada bi}e postavqene velike rukometne lopte i satovi koji }e ozna~avati preostalo vreme do starta najve}eg sportskog doga|aja u Srbiji naredne godine, a pusti}e ih u rad gradona~elnici.

Beograd, Ni{, Novi Sad i Vr{ac ~ekaju na vas!

J. G.

|i ja) (18), BA^ KA PA LAN KA: La vo vi - Mla dost TSK (Ba~ ki Ja rak) (19), PU TIN CI: Pu tin ci -

No va Pa zo va (18), ^E STE REG: Na pre dak - Pro le ter Agro `iv (Zre wa nin) (19).

Da me - BAJ MOK: To po la (Ba~ ka To po la)- Spar tak (Su bo ti ca) (20.30), CR VEN KA: La ki Ru sin (Ru ski Kr stur) (19.30), APA TIN: Apa tin - Ra van grad (Som bor) (20), VR BAS: Vr bas Te me rin (19.30), @A BAQ: @e qa - Mi le ti} (Mo {o rin) (17.30), BE [KA: Haj duk - Slo ven (Ru ma) (20), ADA: Obi li} (No vi Kne `e vac) - Ha las Jo `ef (Ada) (20.30), SEN TA: Sen ta - Ki kin da 2 (16.30), DE BE QA ^A: Spar tak Mla dost (Be la Cr kva) (17), DO LO VO: Do lo vo - Rad ni~ ki (Ko vin) (19), PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Voj vo di na (No vi Sad) (su tra, 21), E^ KA: Je din stvo (E~ ka) - Pro le ter Su per pro tein (Zre wa nin) (su tra, 17), Ja dran Li der (Fe ke ti}) - Rad ni~ ki (Baj mok) 0:10, Mla dost (Srp ska Cr wa) - Le hel (Mu `qa) 0:10, Uni rea (Uzdin) - Pan ~e von 0:10, Di na mo (Pan ~e vo) - Ja bu ka 95 0:10.

J. G.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda5.oktobar2011.

SE VEr NO BA^ KA LI GA Rezultati 11. kola: Ada „Milo{ Raki}“ (Ratkovo) 5:3, Karavukovo - Radni~ki (Bajmok) 2:6, Hajduk (Kula) - Polet (Karavukovo) 5:3, Potisje (Kawi`a) - Elektrovojvodina (Subotica) 4,5:3,5, Mladost (Oxaci) - Polet (Rastina) 4,5:3,5, Bezdan - „@aki Jo`ef“ (Stara Moravica) 4:4.

Kona~an plasman: 1. Radni~ki 24 (50,5), 2. Hajduk 24 (50), 3. Polet (R) 20 (49), 4. „Milo{ Raki}“ 19 (46,5), 5. „@aki Jo`ef“ 17 (46), 6. Elektrovojvodina 16 (43,5), 7. Mladost 16 (42,5), 8.

Ada 15 (44), 9. Potisje 14 (42), 10. Bezdan 13 (41,5), 11. Polet (K) 9 (39), 12. Karavukovo 3 (33,5).

FI NAL NI MA STERS

NO VI CI KLUS PR VEN STVA NO VOG SA DA

Ivan ~uk vo di U Sao Paolu (Brazil) zavr{en je prvi krug finala masters Gren-slem turnira. U~estvuje {est igra~a dvokru`no.

Posle petog kola igra~i se se-

Po ~e tak u pe tak

[panac Vaqeho Pons koji je u tre}em kolu savladao Karlsena {to mu je uz ~etri poraza jedina pobeda na turniru. Poveo je Ivan~uk silovito, ali posle

^e tvrt fi nal nim tur ni rom 81. pojedina~nog prvenstva Novog Sada po~iwe novi ciklus jedne od najstarijih {ahovskih tradicija u svetu. Turnir po~iwe u petak 7. oktobra u prosto ri ja ma No vo sad skog {ah kluba. Pravo u~e{}a imaju svi zainteresovani iz klubova Novog Sada, kao i gosti koji se {koluju ili rade u Novom Sadu, sa rejtingom ispod 2000 ili bez rejtinga. Odigra}e se 9 kola po [vajcarskom sistemu, a pojedina kola igraju se utorkom, sredom, petkom i subotom od 18.30 - 23.30 ~asova.

Desetorica prvoplasiranih sti~e pravo u~e{}a na polufinalnom turniru, a turnir }e se rejtingovati. Prijave se primaju do ~etvrtka 6. oktobra u 23 ~asa upisom na listu istaknutoj na oglasnoj tabli u N[K-u i na telefon 452-632, a na isti se mogu dobiti i detaqnije informacije u vezi turnira.

SE VEr NO BA NAT SKA LI GA Rezultati 11. kola: Napredak (^estereg) - Novi Kne`evac 3:5, Begej (@iti{te) - Budu}nost (Srpska Crwa) 5:3, 2. oktobar (Kumane) - Jedinstvo (E~ka) 3,5:4,5, Mladost (Bo~ar) - Proleter (Zrewanin) 4:4, Radni~ki (Kikinda) - Krajina (Kraji{nik) 4,5:3,5, Mladost (Luki}evo) - Mladost (Banatski Despotovac) 4,5:3,5.

Kona~an plasman: 1. Napredak 30 (54), 2. Proleter 26 (54), 3. 2. oktobar 21 (50), 4. Novi Kne`evac 21 (45,5), 5. Radni~ki 16 (45,5), 6-7. Krajina, Mladost (Bo~ar) 15 (47), 8. Mladost (BD) 12 (43), 9. Mladost (L) 11 (39,5), 10. Jedinstvo 10 (34), 11. Budu}nost 7 (37), 12. Begej 7 (31,5).

BA^ KA LI GA Rezultati 11. kola: Ba~ka (Pa~ir) - Vulkan Protektor (Apatin) 6,5:1,5, BT[K (Ba~ka Topola) - Ba~ka Palanka 4,5:3,5, „Miqo Vujovi}“ (Crvenka) – Panonija 3,5:4,5, Prigrevica - Hercegovac (Gajdobra) 1:7, Senta Omladinac (Kucura) 4:4, Adice (Novi Sad) - Srbobran 5,5:2,5.

Kona~an plasman: 1. Ba~ka 28 (54), 2. Adice 28 (53,5), 3. Hercegovac 18 (46,5), 4. Senta 17 (45,5), 5. Omladinac 17 (44,5), 6.

BT[K Ba~ka Topola 17 (44), 7.

Panonija 13 (40), 8. VulkanProtektor 13 (39), 9. Srbobran 12 (42,5), 10. Ba~ka Palanka 10 (42,5), 11. Prigrevica 9 (36,5), 12. „Miqo Vujovi}“ 5 (39,5).

BA NAT SKA LI GA Rezultati 11. kola: Rusanda (Melenci) - Proleter (^oka) 3,5:4,5, Unirea (Riti{evo) - Bile}anin (Se~aw) 3:5, Alibunar - Lehel (Mu`qa) 2:6, PA[K (Pan~evo) - „Bata ]osi}“ (Opovo) 5:3, Sloga (Plandi{te) Partizan (Toma{evac) 4:4, Radni~ki (Kovin) - Naftagas 2 (Elemir) 5:3.

Kona~an plasman: 1. Partizan 31 (61), 2. „Bata ]osi}“ 27 (51,5), 3. PA[K 22 (48), 4. Proleter 22 (47), 5. Rusanda 14 (45,5), 6. Alibunar 13 (44), 7.

Naftagas 12 (42,5), 8. Sloga 12 (42), 9. Bile}anin 12 (36,5), 10.

Lehel 11 (41,5), 11. Radni~ki 11 (40), 12. Unirea 1 (28,5).

PRO BLEM BR. 357

Be li da je mat u dva po te za L. Ku bel Schwe i ze rische Ar be i ter-Schac hze i tung, 1935.

Mag nus Kar lsen i Va qe ho Pons

le u Bilbao ([panija) na nastavak turnira. Pobeda u partiji se boduje sa 3 poena a nere{en rezultat sa 1 poenom. Najve}e iznena|ewe priredio je

poraza od Karlsena u petom kolu sve je otvoreno.

Plasman: 1. Ivan~uk 10, 2. Nakamura 7, 3-5. Karlsen, Anand Arowan 6, Vaqeho Pons 3 boda.

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

Pe {a~ ke za vr {ni ce (4) Uda qe na opo zi ci ja i tro u ga o ni ma ne var Kod udaqene opozicije kraqevi su razdvojeni tri ili pet poqa. U daqem procesu igre rastojawe se smawuje tako da na kraju kraqevi stupaju u blisku opoziciju.

Dijagram (Beli: Kf1, pe{ak f2; Crni: Kf6) Crni na potezu – remi. Beli na potezu – remi.

1...Kf5 2.Ke2 Ke4 i crni je zauzeo opoziciju pa je partija remi. Ako je beli na potezu situacija je slo`enija. (ta se de{ava ako beli igra 1. Ke2 ili 1.Kg2.

O~igledno je da crni ne sme da odigra 1...Kf5 jer nakon 2.Kf3! beli vlada opozicijom. Tako|e gubi 1...Ke5 zbog 2.Ke3. Jedini na{in da crni remizira je 1...Ke6! i sada je razmak izme|u kraqeva tri poqa {to zna~i da je crni zauzeo udaqenu ooziciju. Daqe mo`e da sledi 2.Ke3 Ke5 ili 2.Kf3 kf5 sa remijem.

Klasi~an primer udaqene opozicije prikazan je u slede}oj studiji.

H. Nojstatl, 1890. Dijagram (Beli: Kg2, pe{ak f3; Crni: Kd1, pe{aci e5, g5) Beli na potezu – remi.

1.Kh1! Rastojawe izme|u kraqeva iznosi tri poqa {to zna~i da beli vlada udaqenom opozicijom. (Alternative su: 1.Kf1 Kd2 2.Kf2 Kd3 3.Kf1 Ke3 4.Kg2 Ke2 5.Kg3 Kf1! 6.Kg4 Kf2 ili; 1.Kh2 Kd2! 2.Kg2 Ke2 3.Kg3 Kf1; ili 1.Kg3 Ke1 2.Kg2 Ke2 i crni bi dobio u sve tri varijante.) 1...Ke1 (Ako 1...g4 onda 2.Kg2 daje jasan remi.) 2.Kg1 Kd2 3.Kh2 Kc3 4.Kg3 Kd3 5.Kh3! Ke3 6.Kg3 Ke2 7.Kg2 Kd1 8.Kh1 remi.

B. @ivkovi} - S. Mirkovi} Dijagram (Beli: Ke2, pe{aci a4, h4; Crni: Kd6, pe{aci a5, h5).

1.Kd3 (Propu{ta se prilika da se zauzme udaqena opozicija sa 1.Kd2! (rastojawe izme|u kraqeva je tri poqa) i da se jednostavno remizira, na primer 1...Kc5

(na 1...Ke6 2.Ke2!; ili 1...Kc6 2.Kc2!) 2.Kc3 potez u partiji tako|e vodi remiju ali na komplikovaniji na~in.) 1...Kd5 Crni vlada opozicijom ali dolazi do interesantnog slu~aja kada to nije od presudnog zna~aja za ishod partije. 2.Ke3 Kc4 3.Kf4? (Odlu~uju}a gre{ka! Remiju je vodilo 3.Ke4! Kb4 4.Kd4 K:a4 5.Kc4 Ka3 6.Kc3 a4 7.Kc2 Kb4 8.Kb2 Kc4 9.Ka3 Kd3 10.K:a4 Ke3 11.Kb3 Kf3 12.Kc3 Kg3 13.Kd3 K:h4 14.Ke2 Kg3 15.Kf1 i beli kraq sti`e na vreme. Potezom u partiji beli kraq je krenuo na pogre{nu stranu a to se mo`e objasniti du`inom partije i umorom koji je uticao da pa`wa popusti.)

3...Kb4 4.Kg5 K:a4 5.K:h5 Kb3 6.Kg6 a4 7.h5 a3 8.h6 a2 9.Kg7 (Ako 9.h7 a1D i dama dolazi na poqe h8.) 9...a1D+ i crni je dobio.

U pe{a~kim zavr{nicama gde opozicija nije dovoqna za dobitak, kao pomo}no sedstvo mo`e poslu`iti trougaoni manevar ili trijangulacija.

G. Voker, 1892. Dijagram (Beli: Kd5, pe{aci f5, g6; Crni: Ke7, pe{ak g7) Beli dobija.

Ako je na potezu crni, u ovoj poziciji je prinu|en da napusti poqe e7 i opoziciju, na primer 1...Kf8 2.Kd6! Ke8 3.Ke6 Kf8 4.Kd7 Kg8 5.Ke7 Kh8 6.f6! gf6 7.Kf7 i beli dobija. Te`i i komplikovaniji je slu~aj kada je beli na potezu jer mora da iza|e iz opozicije. Pomo}no sredstvo belog je kori{}ewe trougaonog manevra ili trijangulacije. Poqa d5-e4-e5 ~ine beli trougao. Crni nije u mogu} no sti da obrazuje sli ~an trougao jer ima na raspolagawu samo dva poqa f6 i e7. Ideja dobitka sastoji se u tome da se posle tri poteza belog kraqa u pomenutom trouglu i dva poteza crnog kraqa na poqima f6 i e7 pojavi ishodna pozicija gde je crni na potezu. Dakle, ~itava problematika se svodi na to da

JU @NO BA NAT SKA LI GA Rezultati 12. kola: „Aqehin“ (Pan~evo) - Izbi{te 4:4, Gaj - Bela Crkva 1:7, ^okot (Gudurica) – Lokve 3,5:4,5, Jedinstvo (Ka~arevo) - Banatski Brestovac 4:4, Spartak (Debeqa~a) - Grebenac 4,5:3,5, Bavani{te - Omladinac (Vr{ac) 4:4, „Bora Ivkov“ (Banatsko Novo Selo) - Ilanxa 5:3.

Plasman: 1. „Bora Ivkov“ 34 (69), 2. B. Brestovac 27 (68), 3. Lokve 27 (56), 4. ^okot 25 (63), 5. Bela Crkva 23 (61,5), 6. „Aqehin“ 23 (61), 7. Jedinstvo 21 (59), 8. Izbi{te 18 (47), 9. Gaj 13 (39), 10.

Ilanxa 9 (33,5), 11. Grebenac 8 (36), 12. Spartak 5 (28), 13. Omladinac 3 (28,5), 14. Bavani{te 2 (21).

NO VO SAD SKA LI GA Re{ewe problema br. 356 (S. Lojd, N.Y.Mail and Express, 1892.) sa pozicijom: beli – Ka1, Dd7, Tf7, Lc8; crni – Ke5, Dh6, Tg3, Sb1, Sf2, pe{aci b6, d4, e3; je 1.Tf4! Na 1...K:f4 sledi 2.Df5 mat. Na 1...D:f4 sledi 2.De6 mat.

Na 1...De6 sledi 2.Dd4 mat. Na 1...Te5 sledi 2.Tf5 mat.

Rezultati 11. kola: Jedinstvo (Rumenka) Bubamara (2) 5:3, Pru`ena ruka (Sr. Kamenica) - Dnevnik 6,5:1,5, Borac – Penzioner 6:2, „64“ - Kraqica 2 (Petrovaradin) 4:4, Promocija - Obili} 6,5:1,5, @elezni~ar - ^enejac (^enej) 8:0.

Kona~an plasman: 1. „64“ 28 (64,5), 2. Borac 28 (62), 3. Pru`ena ruka 27 (61,5), 4. Promocija 25 (53,5), 5. Dnevnik 18 (47,5), 6. Kraqica (2) 17 (45), 7. @elezni~ar 16 (41,5), 8. Jedinstvo 13

beli izgubi jedan tempo i da na taj na~in natera crnog kraqa da iza|e iz opozicije. 1.Kd5!

(Pogre{no bi bilo 1.f6+? jer posle 1...Kf8! nastaje remi pozicija, na primer 2.Ke6 (Ili 2.f7 Ke7 3.Kd5 Kf8 4.Ke6 pat) 2...Kg8! 3.Ke7 g:f6 4.K:f6 Kf8 sa remijem.) 1...Kf6 2.Ke4 Trougaoni manevar je zavr{en. Crni kraq mora da napusti opoziciju, daqe je lako razumqi vo.

2...Ke7 3.Ke5 Kf8 4.Kd6! Ke8 5.Ke6 Kf8 6.Kd7 Kg8 7.Ke7 Kh8 8.f6 g:f6 9.Kf7 sa matirawem.

Dijagram (Beli: Ke2, pe{aci: b3, c4, f5, g3, g4; Crni: Kd6, pe{aci: c5, e4, f6, g5, g7) Beli na potezu – dobitak. Za belog ne bi bilo dobro 1.Ke3 zbog 1...

Ke5 i kraq bi morao da uzmakne. Beli umesto toga, izvodi tro ugao ni manevar pri ~emu koristi poqa d2-e2-e3. Crni ima na raspolagawu samo dva poqa d6 i e5 i nije u mogu}nosti da parira. 1.Kd2! Ke5 (Na 1...Kc6 2.Ke3 i pada pe{ak.)

2.Ke3 i beli osvaja pe{aka nakon ~ega u wegovu pobedu ne treba sumwati.

H. Farni - S. Alapin Dijagram (Beli: Kc5, pe{aci: a5, c6; Crni: Kc7, pe{ak: a6) Beli na potezu – dobitak. Da bi beli ostvario pobedu potrebno je da kraqem zauzme poqe b6. Problem je {to crni dr`i opoziciju i na taj na~in kontroli{e kriti~no poqe b6. 1.Kd5 Kc8 2.Kc4 Poqa c4-d4-d5 ~ine trougao. 2...Kb8 3.Kd4! (Na 3.Kc5 crni bi odgovorio 3...Kc7) 3...Kc8 4.Kd5! Kc7 (Ili 4...Kd8 5.Kd6 Kc8 6.c7 i beli dobija.) 5.Kc5 Manevar belog je zavr {en.

5...Kc8 6.Kb6 i beli dobija.

A. Aqehin - F. Jeits (Hamburg, 1910.) Di jagram (Beli: Kc3, pe{aci: a3, b2, e3, e5; Crni: Ke7, pe{aci: a4, b5, f5) Beli na potezu – dobitak.

Slo bo dan Mir ko vi}: „[ko la {a ha”

(41,5), 9. ^enejac 13 (30,5), 10. Penzioner 4 (33,5), 11. Bubamara 4 (26,5), 12. „Obili}“ 0 (20,5).

ML Vr BAS Rezultati 9. kola: Ba~ - Budu}nost (Glo`an) 4:4, Selen~a – Vajska 8:0, “Veqko Vlahovi}” (Bo|ani) – Vrbas 4,5:3,5, Mladost (Ba~ki Petrovac) - Vojvodina (Tovari{evo) 4,5:3,5, Kulpin slobodan.

Kona~an plasman: 1. Vrbas 21 (46), 2. Mladost 18 (43,5), 3. Selen~a 18 (40), 4. Vojvodina 15 (33,5), 5. Ba~ 13 (32,5), 6. Kulpin 9 (31,5),7. Budu|nost 7 (29,5), 8.

“Veqko Vlahovi}” 6 (24,5), 9. Vajska 0 (7).

JU @NO BA^ KA LI GA Rezultati 11. kola: Hajduk (^urug) – Zmajevo 4:4, An pasan (Novi Sad) – Titel 4:4, Bubamara (Novi Sad) - Vojvodina (Novi Sad) 3:5, Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe) - „Mihail Taq“ (Veternik) 2,5:5,5, Omladinac (@abaq) – Temerin 4,5:3,5, Mladenovo slobodno.

Kona~ana plasman: 1. Vojvodina 26 (52), 2. An pasan 18 (47,5), 3. Bubamara 17 (46), 4. Temerin 15 (44), 5. Mladenovo 15 (40), 6. Zmajevo 13 (44,5), 7.

Titel 12 (35), 8. Hajduk 10 (34), 9. Sutjeska 9 (36), 10. „Mihail Taq“ 8 (34,5), 11. Omladinac 6 (26,5).

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

[a hov ska gro zni ca Pod ovim nazivom je u Moskvi, povodom prvog Me|unarodnog {ahovskog turnira, prikazan komi~ni nemi film u re`iji V. Pudovkina i produkciji kinematografske ku}e „Sovkino”. Bio je to prvi igrani film u potpunosti posve}en {ahu. U jednoj od glavnih uloga u filmu na{ao se i Hoze Raul Kapablanka, svetski prvak, diplomata, xentlmen, idol {ahovske publike {irom sveta, qubimac `ena – re~ju, „{ahovski Rudolf Valentino”. U filmu elegantni Kapablanka uspeva da jednu “mrziteqicu {aha” preobrati u vatrenog zaqubqenika.

Moskovski turnir je bio veliki test za novu sovjetsku vlast, koja je `elela, uprkos postrevolucionarnom siroma{tvu zemqe, da ovaj doga|aj uzdigne na najvi{i sportski, kulturni i politi~ki nivo. I u tome je uspela! Impozantan sastav turnira, besprekorna organizacija i visok nagradni fond, ogromno interesovawe {ahovske publike i nezapam}en broj akreditovanih novinara iz redakcija {irom sveta, u~inili su moskovski turnir sportskim doga|ajem broj jedan u 1925. godini. Usput, ostvaren je i jedan neproklamovani ~in politi~kog vrha dr`ave; Prvi Me|unarodni {ahovski turnir Moskva 1925. je u svemu nadvisio peterbur{ki turnir iz 1914. godine, ~iji je pokroviteq bio sam tragi~ni car Nikolaj drugi.

Devetog novembra u velikoj dvorani hotela „Metropol”, u veli~anstvenoj atmosferi, sve~ano je otvoren Prvi me|unarodni turnir. Bilo je prisutno oko dve hiqade qudi, a duplo vi{e gledalaca ostalo je na ulici, tako da je kowica morala da zavodi red. Svetski {ahovski vrh, sa izuzetkom emigranta Aqehina, Nimcovi}a i spre~enog Vidmara, predvodio je Kapablanka, a na ~elu liste desetorice sovjetskih majstora bio je dvostruki prvak Efim Bogoqubov, budu}i pobednik i budu}i emigrant! Lasker, Rubin{tajn, Mar{al, Tartakover, Reti, K. Tore, Grinfeld, Romanovski, Levenfis, [pilman, Semis, Jejts...pa senzacionalni pobednici nad nepobedivim Kubancem, Iqin-@enevski i B. Verlinski – u~inili su sve da {ah u Moskvi i celoj dr`avi vi{e od mesec dana bude jedina tema razgovora.

Ina~e, u sportskom i stvarala~kom smislu, ovaj turnir je posle wujor{kog iz prethodne godine (1924.), doneo jo{ jedno gorko razo~arawe {ampionu sveta, koji je ispred sebe propustio i Bogoqubova, i {to je za wega bilo mnogo bolnije, svrgnutog eks - {ampiona Laskera. S druge strane, plejada mladih sovjetskih majstora je pokazala da staje uz bok svetskim veli~inama i da }e, na ~elu sa odbeglim Aqehinom, uskoro trasirati put trijumfalne ruske, ~igorinske {kole.

Kapablanka – B. Verlinski Igra daminog pesaka 1.d4 d5 2. e3 Sfb63. Ld3 c5 4. c3 Sc6 5. d:c? Kapablanka potcewuje protivnika, jer kako objasniti da svetski prvak za jednog bezna~ajnog pe{aka ustupa centar. Partija je igrana dva dana posle Kapablankinog poraza od Iqina-@enevskog i ima vrlo zanimqivu psiholo{ku pozadinu. Naime, posle napregnute petodnevne borbe bio je prvi slobodan dan. Umesto da se odmori posle slabog starta, Kapablanka se po zavr{etku kola zapu}uje u daleki Lewingrad, gde je sutradan igrao iscrpquju}u simultanku protiv trideset prvokategornika! Posle {esto~asovne bespo{tedne borbe seanser dobija rezultatom +18, =8, -4, a jedan od retkih pobednika bio je ~etrnaestogodi{wi Mi{a Botvinik, budu}i svetski prvak! Kada je

ponovo doputovao u Moskvu - a to je bilo pred po~etak ove partije - Kapablanka je izgledao krajwe umorno i kao ~ovek koji je pro{ao kroz te`ak mamurluk. Ne ~udi {to ova partija spada u red wegovih najte`ih stvarala~kih proma{aja.

5. ...a5 6. Sbd2 e5 7. Lb5 L:c5 8. Sgf3 Dc7 9.Da4? 0-0 10. Lc6? b:c 11. b3? Igraju}i neprirodno, u sebi nesvojstvenom stilu, zaveden pogre{nom idejom, Kapablanka brzo dolazi u beznade`nu poziciju. Ovakvi propusti i antipozicioni potezi ne mogu se na}i ni u wegovim partijama na simultankama na sto tabli, pa ~ak ni brzopoteznim partijama s forom 1:5, gde je maestro ostao neprevazi|eni virtuoz do dana{wih dana. Da ne govorimo o „~ulu za opasnost” i legendarnoj intuiciji koji su Kapablanku „{titili” od poraza punih osam godina i u~inili ga „~ovekom-ma{inom”. Verlinski takti~kim putem brzo ka`wava ovu „izvitoperenu strategiju”.

11. ...La6 12. Lb2 d4! Bela dama se na{la u klopci. Da bi je spasao, Kapablanka `rtvuje sigurnost svog kraqa.

13. c4 Tfb8 14.e:d? e:d

Ovde je Verlinski izabrao mnogo du`i put do pobede, umesto da sa 14. ...Lb5! osvoji kraqicu.

15. S:d4 De5 16. Kf1 L:d4 17.

Sf3 L:b2! Ve} vi|eno! Verlinski, umesto da osvoji, `rtvuje kraqicu, kao Iqin-@enevski pre nekoliko dana! Glavna beda pozicije belog i daqe ostaje derokirani kraq, {to crnome omogu}uje bogatu napada~ku igru do kraja partije.

18.S:e5 L:a1 19.S:c6 Te8 20.f3 Sd5!

Odli~an takti~ki udar. Crni otkriva put lovcu i uspostavqa harmoni~nu saradwu figura.

21. Kf2 Sc3 22. Da5 L:c4 23.

Te1 Le6 24. Dc5 T:a2+ 25. Kf1 h6 26. f4 Beli poku{ava da se aktivira i da „uposli” crnog, jer bi u suprotnom usledila mirna realizacija materijalnog preimu}stva.

26. ...Tea8 27. f5 L:b3 28. f6 Sa4 29. Se7+ Kh8 30. Db5 Lc2 31. Sd5 Sc3 32. Te8+ Kh7 33.

T:a8 S:b5 Crni prelazi u zavr{nicu gde }e imati dva mo}na lovca protiv topa uz zadr`avawe takti~ke igre. Prednost - dovoqna za pobedu.

34. T:a2 Ld3 35. Ke1 Le5 36. g3 g:f 37. Ta5 Sd4 38. Kf2 Sc6 39. Ta4 Kg7 40. Ke3 Lf5 41.Ta6 Sd4 42.Se7 Lh7 43.Sd5 Se6 44.

Ta4 h5 45. Th4 Lg6 46. Ta4 Khb 47. Kf3 Sd4+ 48. Ke3 Sf5+ 49.

Kf3 Sd4+ Verlinski ispoqava znake nervoze i vrlo neuvereno tretira ovu u osnovi tehni~ku poziciju. Ali, ovde je bez rizika primenqivo „u~ewe na delu” dok se crni ne dokopa pravog plana realizacije, koja, vide}emo, nije te{ka.

50. Ke3 Se6 51. Se7 Sg7 52.

Kf3 Se6 53. Sg8 Kg7 54. Se7 Lc2 55. Ta2 f5 56. Ke3 Le4 57.

Ta5 Ld4+ 58. Kd2 Lc5! 59. T:c5 S:c5 60. Ke3 Kf6. Beli predaje.

Dra gan Stan ko vi}: „Vi {a for ma qu ba vi” Pripremio: B. Dan ko vi}

c m y

dnevnik

mu[ka posla

sreda5.oktobar2011.

21

Карирана кошуља – класик који је увек у моди Ј

едне сезоне носе се загасите боје, друге владају мајице у јарким бојама , а већ за пар месеци сви ће обожавати једнобојне кошуље.

Модни трендови се често мењају, али један одевни комад одолева и увек је ИН – карирана кошуља. Било лети или зи-

ми, она је класичан комад који треба да има своје место у вашем ормару. Било да волите спортски и кежуал стил, пословну класи-

ку или модну заиграност, карирана кошуља уклапа се у све стилове. Она је одличан модни суиграч којег можете да

носите подједнако током дана, али и за вечерње изласке. У моћ кариране кошуље верују и бројне мушке звијезде које су познате по свом стилу. Глумац Ештон Кучер воли да носи карирану кошуљу како у приватном животу, тако и за бројне изласке. Његов колега познати заводник Колин Фарелл негује фрајерски стил. Одличан је пример како карирану кошуљу уклопити у више стилова. Његов кулерски кежуал стил добио је дашак елеганције уз помоћ класичног пословног прслука. За пословни стајлинг бирајте крој „слим фит” те загасите боје. На тај начин ће кошуља изврсно приањати уз тело и неће неуред-

но вирити из панталона. Ван посла се слободно одважите за јарке боје и упадљиве комбинације. Иако је кошуља

В Лептир-машна елегантан јесењи тренд К

равате су главни модни додатак који свако одело подиже на виши ниво. Док су кравате класика, лептир-машну данас претежно носе мушкарци који воле да се поигравају са својим модним стилом. Но, ове сезоне лептир-машне су завладале модним пистама и наметнуле се као добродошла алтернатива популарној кравати. Лептир-машна одувек је била радо ношена од стране модерних дендија, односно шармантних

М

но ги ће ре ћи ка ко се са мо же не бри ну око ста ре ња, али сви зна мо да ни му шкар ци ма ни је све јед но. Иако се ка же да су му шкар ци по пут ви на: што ста ри ји – то бо љи, то не зна чи да не тре ба на вре ме кре ну ти у бор бу про тив из дај нич ких зна ко ва ста ре ња. Уме сто да кра де те про из во де из ко зме тич ке тор би це сво је су пру ге, се стре или де вој ке, на ба ви те не гу спе ци ја ли зо ва ну за не гу му шке ко же. По ја ву бо ра го то во је не мо гу ће спре чи ти јер сва ко днев ни стрес, за не ма ри ва ње не ге, из ла га ње сун цу па чак и смех ути чу

мушкараца који уживају у свом животу пуним плућима, а велику пажњу поклањају свом изгледу и стилу који је углађен и елегантан. Познати фадбалер Давид Бекам, који је често био проглашен најбоље одевеним мушкарцем, радо за свечане прилике бира лептирмашну уместо кравате. Уз овај мали модни детаљ делује млађе и уједно трендовски. Дизајнерски за јесен/зиму 2011./2012. на писти одају почаст

лептир-машни и наметнули су је као ултимативни јесењи модни детаљ. Одела као створена за младог пословног мушкарца носе се уз танке црне или смеђе лептир машне. Управо овај популарни модни додатак ублажава озбиљност пословног стила. У исто време сте спремни за све пословне обавезе и свечане прилике, али ипак задржавате разиграност и истанчан модни стил. За лептир-машну се сматра да је, попут њене главне конкуренције кравате, такође настала на подручју Хрватске. Наиме, кравата је у 17. веку завладала Европом. Почетно је кравата означавала марамицу коју су хрватски војници носили око врата. У овај својствен начин везања заљубили су се Парижани за време Луја XIV. те су радо носили нови модни додатак који се носио „а ла Кроате”. Ако желите у исто време бити елегантни и озбиљни, но ипак задржати свој слободан дух и шарм, лептир-машна је идеалан модни додатак за ваше најдраже одело.

Урбани сафари стил

аш стил је класичан и нисте спремни на откачене боје, луде натписе и упадљиве комбинације? Обожавате земљане тонове, а управо смеђа се убраја у вашу најдражу боју? Урбани сафари лук је тренд као створен за вас. Будите фрајер попут глумца Бред Пита, који радо носи смеђе од главе до пете. Одувек је гласио као заводник који преферира класичне комбинације. Бреда Пита ретко кад експериментише и у свом ормару већином има сиве, црне и смеђе комаде. Но, упркос томе, зна како да остави фрајерски утисак и буде у тренду. Велике наочаре смеђих стакала, мајица и панталоне исте смеђе нијансе и тамнији каиш – изврстан пример како можете да носите смеђе од главе до пете и будете урбани Индијана Џонс. Идеално је време за улагање у комад који ћете носити током јесени. Дуге смеђе панталоне су „маст хев“ ове сезоне. Подједнако можете да их носите на посао, али и за опуштену кафу. Класична смеђа мајица никад не излази

из моде и нуди бројне комбинације. Тренди мокасине неизоставне су ципеле које ће вашем стајлингу дати потребну пословну озбиљност. Уз помало хладније смеђе тонове одлично иду каиш топлије смеђе боје и светли шешир.

По бе ди те бо ре на вре ме на на ста нак бо ра, а бо ре око очи ју су нај че шће бо ре „из да ји це“ ко је от кри ва ју ко ли ко уисти ну бри не те о сво јој ко жи. За по че так на ба ви те ква ли тет ну днев ну кре му са за штит ним фак то ром ко ја ће би ти основ на пре вен ти ва. Хи дра тант на кре ма, осим што ће вас за шти ти од сун ца, мо же по слу жи ти и као не га на кон бри ја ња. Што ви ше хи дри ра те ко жу, она ће из гле да ти бо ље, па ако сте у три де се ти ма на ба ви те и ноћ ну

кре му. Про блем бо ра око очи ју ре ши ће кре ма или флу ид с ци ља ним де ло ва њем ко ја их мо же учи ни ти ма ње ви дљи ви ма. По је ди не ко зме тич ке ку ће у сво јој по ну ди има ју и то ни ра не кре ме за под руч је око очи ју ко је ће при кри ти под оч ња ке по пут ко рек то ра, али без де таљ ног утап ка ва ња као што то мо ра те чи ни ти с кла сич ним ко рек то ром. Ко фе ин, ко ла ген, ви та мин Ц, ре ти нол и хи ја лу рон ска ки се ли на са мо су не ки од са сто ја ка ко ји

краћег кроја, слободно је носите изван панталона. Но, имајте на уму да дужа уска кошуља изгледа неуредно

изван панталона и не ласка вашој фигури. Кошуље ширег кроја које не прате линију тела, одлично се уклапају у кежуал и спортски стил. Такве кошуље носите преко панталона. За лежерни стил, карирану кошуљу носите откопчану на мајицу.

ће би ти бла го твор ни за ва шу ко жу, али не мој те за бо ра ви ти на здрав на чин жи во та ко ји ути че на на ста нак бо ра. Бо ре се не по ја вљу ју из не на да и њи хов раз вој по чи ње већ у два де се тим го ди на ма, сто га им на вре ме по све ти те до вољ но па жње. Оно што су у два де се ти ма би ле фи не ли ни је, у три де се ти ма по ста ју из ра же не цр те на ли цу, док ће вам у че тр де се ти ма мо жда би ти по треб на и хи рур шка по моћ не поч не те ли с бор бом про тив бо ра на вре ме.

22

kULTURA

sreda5.oktobar2011.­

INTERVJU

dnevnik

РЕДИТЕЉ БОРИС ЛИЈЕШЕВИЋ, ЛАУРEАТ ОВОГОДИШЊЕГ БИТЕФА

Суптилност наспрам естетике разрачунавања Наш редитељ Борис Лијешевић овогодишњи је добитник Гран прија „Мира Траиловић“ на недавно завршеном Битефу, за режију представе „Елијахова столица“, рађену по роману Игора Штикса и извођењу Југословенског драмског позоришта. Увек је помало изненађујуће када наш редитељ добије награду на Битефу, али наши ствараоци су заиста морали да заслуже да учествују на овом фестивалу. Неки међу њима и да буду награђени, као Борис Лијешевић, који је режију завршио на новосадској Академији уметности где данас и предаје. У Новом Саду режирао је „Грету, страница 89“ и „Зверињак“ у СНП, као и „Јаре у млеку“ и недавно „Поводом Галеба“ на сцени Позоришта младих, а у Београду, поред осталих, „Чекаоницу“ пре две године у Атељеу 212, и награђену „Елијахову столицу“ у ЈДП–у. Каријеру му је обележила и сарадња са редитељем Томијем Јанежичем чији је био асистент у неколико представа. l На наградуБитефа већина наших редитеља вероватно ни не помишља, зато и јесте велико изненађење када је неко међу њима добије. Шта још кроз главу добитника пролази, о чему размишља када постане њен лауреат?

- Прво, ова награда није само моја. То је прије свега награда Југословенског драмског позоришта, цијелог глумачког ансамбла као и њеног ауторског тима. А у последње три године ова награда је већ други пут отишла у руке домаћих (релативно) младих редитеља и то за представу насталу на сцени „Бојан Ступица“. У Србији има још изузетних младих редитеља, модерних, паметних, храбрих, и ако ова награда буде подстрек осталим младим редитељима у Србији, мислим да више неће бити

тако незамисливо да наши редитељи добијају значајна европска позоришна признања и да ће се на такве случајеве све мање гледати као на “велика изненађења”. l “Елијахова столица” се “изборила” са представама Хајнера Гебелса, Јожефа Нађа,

зоришта. Тихо, ненаметљиво, позориште које се чита, а не оно које вам се намеће и које вас прозива... А тај суптилни стил и рукопис ове представе као да нико није препознавао и подржавао. У томе је ова представа доста различита од разних ствари које су биле на Битефу, као и од оних

„Елијахова столица” о опсади Сарајева, оцу и сину...

- Након премијере “Елијахове столице”, вјерујте ми, није било апсолутно никаквих запажања. Та представа никад није добила ни једну писану критику. Пријетило јој је да буде прећутана. Највећи дио наше позоришне јавности није је чак ни видио. Отуд и то погрешно запажање. Представа се не бави ратовима у бившој Југославији, већ опсадом Сарајева. Е сад, у такво Сарајево долази човјек који је у својој 50. години сазнао да није син нацистичког војника, повратника са источног фронта, већ син сарајевског Јевреја коме се 1941. у Бечу губи сваки траг. Тражећи Оца, он упада у везу са глумицом. Када пронађе Оца, откриће и да је та дјевојка његова сестра. Сусрет са Оцем опет неће бити онакав каквим га је замишљао. Помутиће га свијест о инцестуозној вези. Занимао ме је однос између Оца и сина јер тај однос никада није онакав каквим га замишљамо. Увијек недостаје нека реченица која се тешко изговара. Тај однос је контрадикторан, јер је препун искључивости и нетрпељивости, а када довољно сазримо да схватимо Оца и његове поступке и његову „одсутну присутност” када одбацимо осуде и способни смо да комуницирамо – однекуд долети неки гелер, било да је од ових или оних... и Оца више нема. И ту нема мјеста за сентименте. Сусрет са Оцем је као сусрет са самим собом, сусрет са неким ЈА који је већ прошао кроз живот и обраћа нам се из перспективе краја. Зато тај однос може бити иритантан, претежак, несхватљив, апсурдан, а истовремено дубоко тачан и насушан. Франка Касторфа, Јана Фабра, Оливера Фрљића, Ивице Буљана, Андреја Шербана... Како ви то тумачите, шта претпостављате да је био њен адут који је определио жири да је награди?

- У последње вријеме у нашим позоришним круговима се вреднује и подстиче неки позоришни израз и језик који мени није нарочито близак. Занима ме нека друга врста по-

које су данас модерне у региону. Свашта ми је пролазило кроз главу, од тога да је представа можда настала у погрешно вријеме, до тога да ако желим да то што радим буде примјећено и подржано, мој рукопис треба да буде грубљи, агресивнији. Редитељска суптилност, мислио сам, не налази одјека у најезди естетике разрачунавања и провокације. Међутим што ме највише обрадовало, неки од чланова жирија су

ми, честитајући на награди, помињали управо та средства која су мени била веома важна и која сматрам да граде стил ове представе. l Неколико последњих представа које сте режирали, у Београду и Новом Саду, настајале су кроз специфичан рад са глумцима и оне заиста почивају на њима. После Мијача, испоставља се да сте и ви редитељ који уме да из глумаца извуче максимум, рекло би се и изнад тога. Шта је пресудно у томе: поверење, искуство, знање, или сам човек какав јесте?

- Хвала вам на тим лијепим ријечима. Има ту још редитеља који изузетно раде са глумцима. Ја сам много тога научио од Томија Јанежича. Али и када сам научио, дуго ми је требало да то знање пређе у осјећање или у доживљај. И да почнем да режирам из доживљаја ситуације, а не из знања. Знање које сам добио у раду са Томијем је код мене тек послије одређеног времена нашло неки свој пут, еволуирало, претворило се у карактер. Што се тиче моје визије сарадње између глумаца и мене - све сте рекли. Повјерење, искуство, знање, карактер. Све то. Али и инспирација. Сарадња са глумцем је стваралаштво. Мислим да је важно бити отворен, не плашити се свог незнања, откривати нове просторе. Веома често рад на новој представи доживљавам као да возим брод преко мора или преко океана, у неку земљу у којој никада нисам био и не знам ни пут до тамо, већ морам да га откривам. А у броду су људи за које сам одговоран. И то путовање има неки смисао, или неку мисију. А на путу може да буде и олуја. И ту онда нема рецепата. Никада не можемо знати како се нешто рјешава. Искуство помаже, али није пресудно. Треба па-

КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

жљиво бирати пут, вјеровати, преиспитивати, ризиковати и молити се Богу да не скренемо са правог пута. l Да ли у будућим вашим представама можемо да очекујемо још један новоосветљени део простора редитељског рада са глумцима који је досад пружао изузетан допринос квалитету тих представа?

- Надам се. Волио бих. Трудим се да у процесу рада будем отворен и да не спречавам да се догоде неочекиване ствари. Ослушкујем глумца и то што се у њему догађа у моменту стварања. То је тајна. Не знам да ли у њу треба улазити, али јој свакако треба свједочити и служити јој. Много тога још не знам. Све је више онога што не знам. Драгоцјена ми је свака прилика у којој могу да научим нешто ново о раду са глумцем. Драгоцјен ми је и сваки човјек који у том правцу може да ми прошири видике. Надам се да ће и мој рад еволуирати, развијати се, откривати нове просторе, улазити у непознато... Али не желим да се оптерећујем тиме. Желим да сваки рад доноси радост стварања, откривања, понирања, а не одговоре на туђа очекивања. l Хоћете ли бити спремни да бар још једном “ускочите” у представу као глумац када затреба, као својевремено у “Находу Симеону?” у СНП–у?

- Ха ха… Увијек!!! Моје колеге глумци код мене препознају и праве шале на рачун те (они кажу да је то типично) редитељске страсти да се изненада ускочи у представу и мало омирише позорница. Многи редитељи то воле. Ускакање у „Находа...“ ћу увијек памтити јер сам имао прилике да играм са драгим Владиславом Каћанским. То је било неописиво искуство. Имали смо заједничку сцену, осјећао сам од њега такву благост и то у сред представе, као да ме милује погледом. А у последњој сцени сам осјетио енергију Јасне Ђуричић, која ми је тада дјеловала као неки снажан талас у коме се купаш, и који те преврће. Од „Находа Симеона“ још неколико пута сам ускакао у представе. Последњи пут чак прије неких 20 дана ускакао сам у представу „Чекаоница“ Глумац је био спречен да те ноћи игра, а сала продата. И зову ме око 15 сати да питају да ли могу да ускочим у представу која је истог тог дана у 20.30 сати. Ја кажем „па ја не знам тај текст“ они, знајући да ја нећу одољети, кажу „ма видјећеш да знаш текст, само кад кренеш!“ И тако је заиста и било. Када сам прихватио позив да ускочим и почео да учим текст за који сам мислио да га не знам, он је сам почео да искрсава из неких џепова сјећања. И уживао сам. Као што сам уживао и у „Находу...“. Уживам на позорници. Наташа Пејчић

ИЗЛАГАЧИ НА САЈМУ КЊИГА НЕЗАДОВОЉНИ ВЕЋОМ ЦЕНОМ ПРОСТОРА

Преклапања популарних и Атак на културу елитних епизода модерности Изложбу “Грађански модернизам и популарана култура - епизоде модног, помодног и модерног (19181941)” која је недавно отворена у Галерији Матице српске, прати истоимена лепо опремљена публикација ауторке др Симоне Чупић. Фокусирана на феномене забаве, спорта и моде, књига уводи читаоца у живот српског грађанства између два светска рата, као и моменте када долази до преклапања популарних и елитних епизода модерности. Синоптички прегледи којима студија започиње не обухватају карактеристичне теме “догађајне” историје (политика, владари), него епоху када се појавио парфем “Шанел 5” и одржана премијера “Грађанина Кејна”. Извесно је да се уметност клонила популарне културе да не буде са њом помешана или изједначена. Међутим, масовна култура, иако “други” вид стваралачке праксе, јесте поље у коме се вредносни систем једног друштва најјасније уочава. Прихватање афро-америчке варијете звезде каква је била Џозефина Бејкер, у Београду је обликовано према франкофилској клими уочљивој у свим сферама живота, од просвете, уметности, моде, до модела углађености и забаве. Зато је локална рецепција “дивљачког плеса” Бејкерове заправо вид угодности париске забаве, што је значило посредно прихватање начина на који афричку културу жели да посматра Француска. Иако је негрофилија развила властиту слику културе засновану на “тенденциозном или наивном учитавању смисла париског миљеа”, она је ипак допринела да се црне културе почну третирати као интегрални састојак модерности. При томе је у конзумерској култури, у коју спадају варијете наступи, буржоаска репрезентација вешто декорисала експлоатацију и колонијализам “живописним бојама робног спектакла и индустријске за-

баве”. С друге стране, наглашен расни снобизам у београдској штампи, последица је нежељене позиције европске периферије и циља да се култура вишевековног завојевача (Отоманска империја) помери из “непосредне у потпуно закључену прошлост”. Сувишно је спомињати, да су период пре доласка Бејкерове пратили сви уобичајени облици пропратних излива “селебрити” хистерије (свакодневно обавештавање шта купује, које робне марке носи). Мада су ретке везе између масовне и елитне културе најчешће избегаване у историографији, једна серија радова Милене Павловић Барили могла се директније везати за овај концепт про- Рад Петра Добровића, Олга Добровић жимања. Овде се мисли на портрете ђује и чињеница да је овакав вид исРудолфа Валентина и Џозефине Беј- пољавања доколице несвојствен рукер. Нескривено одушевљење за пр- ралним срединама. Вреднован као ве иконе поп културе и њима свој- производ урбаног поретка, модерни ствени “лајф стајл”, могао се проту- спорт смењује изоловану, елитистичмачити као посредна објава жељене ку забаву аристократије, престајући припадности истом низу (“Аутопор- да буде привилегија класе која има трет са белом током”). Посебно ако вишак слободног времена и материсе узме у обзир, да је представљање јалних средстава. Несумњиво је да управо у разлосопственог лика често било средство избора идентитета или корек- зима - младост, слава и богатство ције недовољно препознатог стату- лежи објашњење зашто медији еуфорично извештавају о доласку у са. Попут својеврсних модернистич- Београд Анрија Кошеа, тада најбоких ритуала, разноврсна спортска љег тениског играча на свету. Продешавања постају једна од најупеча- грам боравка француског спортисте тљивијих манифестација урбаног подразумевао је и ревијални меч са живота и узрочници појаве нових Иваном Радовићем, прваком “Беојавних простора. Типичним приме- градског тениског клуба”. У то врером велеградске културе спорт одре- ме, у круговима југословенске пре-

стонице, он је био познатији као тенисер него као сликар. Настали током треће деценије, бројни цртежи тенисера али и слике “Ентеријер” и “Сликар у атељеу”, дискретно причају причу о обе Радовићеве каријере. Међутим, њихова анализа упућује на закључак да упркос статусу цењеног сликара и тениског репрезентативца, он није припадао грађанској елити.Истих година, Петар Добровић, један од хроничара “буржоа” друштва, слика сопствену супругу као “Тенис играчицу” (1929). Њени спортски афинитети само су део монденских склоности, о чему сведоче сликарска платна као и обимна преписка. За разлику од Радовића, Добровићево интересовање за ову тему ослобођено је сваког егзистенцијалног терета. Слично њему, Табаковић је деликатни хроничар, тако да “спортске епизоде” овог сликара треба посматрати као саставни део простора и активности који чине модеран град. Поред тога, каталози илустрованих огласа (нека врста “Јелоу пеџса” међуратног Београда), сведоче колико је популарност тениса видљива у многим “фетишима модерне свакодневице” рекламе за прашак, креме. Формирањем нове поставке српске уметности прве половине 20. века (2007) у Галерији Матице српске, омогућено је промишљање бројних појединачних опуса, али и радова обухваћених оквирима одређене тематске целине. Изложбом “Грађански модернизам и популарана култура” дата је атмосфера грађанског друштва кроз интерпретацију неколико значајних феномена модерности. Публикација која прати поставку, на темељан начин анализира одабране епизоде популарне културе и пружа занимљиву слику живота југословенске престонице између 1918. и 1941. године. Синиша Ковачевић

Удружење издавача и књижара Србије (УИКС) изразило је јуче незадовољство због повећања цене излагачког простора на предстојећем Београдском сајму књига и што није било директне комуникације УИКС-а и Организационог одбора. „Удружење са својих 120 чланова је са неверицом примило вест да су у години свеопште економске кризе и привредног заостајања, у години када је промет у малопродаји опао за 19 посто, а тржиште књига још и више, организатори Београдског сајма књига одлучили да повећају цене излагачког простора чак и до 20 посто„, наведено је у саопштењу УИКС-а. УИКС сматра овај поступак Одбора „још једним атаком на већ осиромашену културу„.Управни одбор УИКС-а је истакао да је Савет Сајма књига одбио њихову иницијативу да се макар снизе цене улазница како би грађанима ова манифестација била доступнија. „Мишљења смо да се из додатног прихода који ће се остварити скупљим излагачким простором отворило више него довољно простора да цена улазнице ове године не буде 250 већ 150 динара„, истакли су представници УИКС-а. Они су додали да би тиме сви били задовољни - „од излагача који би кроз већу посету пронашли економско оправдање скупљег наступа на сајму, до посетилаца који би уз мање трошкове посетили култну манифестацију„. Представници УИКС-а су навели и да је Савет Београдског сајма књига одбио мо-

гућност било какве сарадње са њима, макар и на нивоу директне комуникације при организацији, због чега ће, према њиховим речима, ове године бити још више незадовољних издавача, а већ је најављено одустајање неких од највећих излагача. Председник Организационог одбора Сајма књига Жељко Ожеговић рекао је Танјугу да су били принуђени да повећају цене излагачког простора због инфлације и повећаних трошкова одржавања саме манифестације, али и да на основу ранијих сугестија УИКС-а и других издавача трећу годину за редом нису повећавали цену улазница. Такође, на предлог УИКС-а и других издавача продужили смо и трајање самог Сајма књига за један дан као и радно време од 10 до 21 час, рекао је Ожеговић. Он је нагласио да је цена закупа од 20 посто повећана само у Хали 1, а не за цео сајамски простор, како се наводи у саопстењу УИКС-а, и за коју и поред тога имају вишеструко већу потражњу у односу на расположиве капацитете. „То значи да то и даље није реална економска цена закупа, али смо као Одбор водили рачуна о тренутој економској кризи и положају самих издавача„, додао је он. „Нетачна је и некоректна тврдња да није било директне комуникације са УИКС-ом, што могу да посведоче и чланови Одбора, као и чланови УИКС-а који су увек присуствовали тим састанцима, а последњи је одржан 20. септембра у Скупштини града Београда„, нагласио је Ожеговић.

kultura

c m y

dnevnik

sreda5.oktobar2011.

23

СУ ТРА У НО ВОМ СА ДУ ПО ЧИ ЊЕ ДРУГИ ФЕ СТИ ВАЛ СА ВРЕ МЕ НОГ ПЛЕ СА „НОВ.ПЛЕС“

Пред ста ве, ра ди о ни ца и раз го во ри У Новом Саду сутра почиње тродневни Фестивал савременог плеса НОВ.плес, на којем ће с новим радовима учествовати неки од водећих уметника и теоретичара на међународној сцени извођачких уметности: Гзавије Ле Роа (Берлин/Монпеље), извођачка група БЕД.ко. из Загреба и Теорија која Хода (ТкХ) из Београда. Како је на јучерашњој конференцији за новинаре напоменуо директор НОВ.плеса Саша Асентић, упркос великим проблемима, организација Пер.арт, у сарадњи са Српским народним позориштем, ипак је успела да организује овај фестивал и он ће бити реализован, што је веома важно, поготово у овом времену када се културна сцена код нас, поготово независна, суочава с тешкоћама. Због тога је овогодишњи фестивал по својој форми нека врста минијатуре, како је напоменуо Асентић, али ће публици ипак понудити две представе, а уз њих и неке друге садржаје. Наиме, фестивал се потрудио да понуди простор за усавршавање младих плесача, глумаца, кореографа и других уметника, кроз презентације, разговоре и радионицу коју ће водити Николина Присташ из трупе БЕД.ко, једна од најзначајнијих кореографки-

ња на регионалној и међународној сцени савременог плеса. Фестивал почиње сутра отварањем поменуте радионице под називом „Whatever Dance Toolbox“ у поподневним сатима у балетској сали СНП –а. У Галерији Матице српске, још једном простору у којем ће се догађати програми овог фестивала, у великој сали у 20 часова биће приређени видео презентација и разговор са Николином Присташ и Сергејем Присташем, а модераторка ће бити Милена Богавац. Су тра дан 7. окто бра, у истом про стору Галерије Матице српске у 20 часова, следи видео презентација и разговор са Гзавијеoм Ле Роаом, који други пут уче ствује на овом фе стивалу. Модераторка је и овог пута Милена Богавац. Сутра увече, у 21.30 час на Камерној сцени СНП–а, представу „Полуинтерпретације или како објаснити савремени плес немртвом зецу“ извешће трупа БЕД.ко из Загреба. По следњег дана фе стивала 8 октобра, у 19 часова у великој сали Галерије Матице српске биће представљен теоријскоуметнички истраживачки пројекат „Перформанс и јавност“ Теорије која Хода из Београда, а то ће учинити Ана Вујано-

Из представе трупе БЕД.ко из Загреба

вић. У 21 час на Камерној сцени СНП–а Гзавије Ле Роа извешће представу „Product of Other Circumstances“. Улаз на све програме фе стивала је бесплатан, али је за

представе улаз ипак ограничен због ма лог про стора, и улазница углавном више нема за њих. Разлог што су се и ове године одлучили да и даље буде бесплатан улаз је да онима

У ПАНЧЕВУ СУТРА ОТВАРАЊЕ 40. ФЕСТИВАЛА „ЕКСТЕАТАР ФЕСТ“

Инспиративне метаморфозе Фестивал експерименталног, алтернативног, нискобуџетног и ангажованог позоришног израза „Екстеатар фест“, 40. по реду, биће отворен сутра у Панчеву. Организатори тродневне манифестације током које ће публика би-

ти у прилици да види шест представа су Дом омладине и Културни центар Панчева. Овогодишњи концепт „Екстеатар феста“, под насловом „Питам се“, осмислила је селекторка Јасмина Вечански. Она сматра да

се у (позоришној) уметности до запитаности долази једино трагањем за дубљим смислом, а то се у овом захтевном времену односи на преиспитивање савести и провокативни приказ друштвених околности. Првог дана фестивала у Панчеву на програму су представе „Ходници жути, пурпурни, плави“ Соње Вукићевић, у продукцији Радионице „Интеграције“ (Културни центар Панчева, 20 часова) и „Павиљони“ Милене Марковић, у режији Душана Мамуле и студената треће године глуме и режије у класи Никите Миливојевића, Академије уметности у Новом Саду (Студентски дом, 22 часа). „Екстеатар фест“ ће другог дана на програму имати представе „У сенци Хамлета“ Ирене Краус, у режији Ање Суше, Дечјег културног центра Београд (Културни центар Панчева, 20 часова) и „Мурлин Мурло“ Николаја Кољаде, у режији Мие Кнежевић и студената треће године глуме и режије у класи Никите Миливојевића, Академије уметности у Новом Саду (Студентски дом, 22 часа). Последњег дана фестивала, у суботу, у Панчеву гостују представе „Поводом ‘Галеба’“ Бориса Лијешевића и Позоришта младих из Новог Сада (Културни центар

Панчева, 20 часова) и „Окамењени принц“ Хенинга Манкела (по мотивима истоименог романа Елгарда Јонсона), у адаптацији и режији Марка ван дер Велдена, Малог позоришта „Душко Радовић“ из Београда (Студентски дом, 22 часа).

- Питања која постављају аутори изабраних представа подразумевају и храброст за трагање и суочавање – образлаже своју селекцију Јасмина Вечански. – Кроз тај процес они преиспитују форму и идеју, што се све може сврстати под експеримент. Јасмина Вечански је приметила да је експеримент све присутнији у институцијама, а не само у алтернативним позоришним трупама. Алтернативност је, пак, окарактерисала као форму независности у јединствености израза.

- Као селектор фестивала који у свом називу има неколико одредница као што су експериментални, нискобуџетни, алтернативни, независни, ангажовани позоришни израз, трудила сам се да фестивал избегне крути редитељски концепт, већ да одговори идеји коју носи, да прикаже сценску уметност као живу форму која непрекидно пролази кроз метаморфозу – рекла је Јасмина Вечански, закључивши да је „Екстеатар фест“ у четрдесетогодишњој традицији створио наслеђе храбрости и отворености за другачије уметничке форме, које би требало да инспирише све ствараоце, поготово младе. И. Бурић

ТОКОМ ДУНАВА ОД БУГАРСКЕ ДО БЕЧА

Фестивалски књижевни брод Mеђународни фестивалски књижевни брод „Књижевност у току”, који плови Дунавом од Бугарске до Беча, упловљава сутра у Београд где ће се 7. октобра одржати панел дискусија „Културе сећања”. Наредног дана следи посета Сремским Карловцима, а 9. октобра у Новом Саду на броду биће одржан панел „Деконструкција националних митова у Европи”. Наредног дана биће организована позоришна читања „Шта је Југославија”- најавио је руководилац пројекта Сретен Стојановић из Међународног центра за књижевне преводиоце из Новог Сада. Да би стигла до читалаца у различитим културама, књижевност мора да тече и ствара таласе прича. Пројектом „Књижевност у то-

ку“ се приче и речи преносе с једног места на друго, како би повезале културне пејзаже и створиле стицај књижевности и разговора суседних земаља- кажу организатори ове манифестације.- Дунав је европска река са богатом историјом. Симбол је заједничке културе и историје многих земаља, али је исто тако током деценија хладног рата представљао границу између истока и запада. Дунав је природна жила-куцавица која повезује Балкан са другим европским земљама. „Књижевност у току” има за циљ да се на овој реци створи књижевност Балкана и да се роде нова, дуговечна пријатељства. Фестивал се одвија у оквиру Халме - Европске мреже књижевних центара из Берлина, а под по-

кровитељством националних комисија Унескоа Аустрије, Хрватске, Немачке, Мађарске, Румуније и Словачке. Пројекат су, између осталих, подржали ЕУ, Фондација Роберт Бош, Централноевропска иницијатива, Гете институт. Фестивалски брод био је 23. и 24. септембра у Бугарској, од 29. септембра до 3. октобра у Румунији. Након Србије, брод ће од 12. до 14. октобра бити у Вуковару, од 19. до 21. у Будимпешти, 24. и 25. октобра у Братислави, а од 26 до 30. октобра у Бечу. Фестивал „Књижевност у току” биће настављен у марту 2012, када ће књижевни брод пловити од Сплита, преко Тиране до Измира. Више информација о фестивалу могуће је добити на интернет адреси www.literature-in-flux.eu

ко је ин те ре су је са вре ме ни плес све то буде приступачно. А једини разлог што се, упркос великој по сећено сти прошле године, фе стивал одржава на малој, Камерној сцени, по

речи ма ди ректор ке ба ле та СНП–а Оли ве ре Ко ваче вићЦрњански је сте заузетост велике сцене на којој су тренутно у току пробе опере „Милева“. Она је, иначе, истакла важност свих пројеката трупе Пер. арт за Српско народно позориште и његов Форум за но ви плес ко ји омо гу ћу је играчи ма ба вље ње са вре ме ним пле сом, и најавила да ће наредни заједно радити у копродукцији. И ученицима Балет ске школе су про јекти Пер.арта ва жни, дода ла је Оли ве ра Ко ваче вић Цр њан ски, и напоменула да ће дваде сетак ученика на овoм фе стивалу похађати поменуту радионицу. НОВ.плес се, дакле, организује у продукцији Пер.Арт организације, а у партнерству са Српским народним позориштем и Галеријом Матице српске. Овогодишњи фестивал је део програма обележавања 150 година постојања СНП–а. Генерални покровитељ манифестације је Град Нови Сад, уз покровитељство Министарства културе, информисања и информационог друштва Републике Србије и подршку Гете института у Београду. Н. Пејчић

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Србија је Косово Милена Богавац и Јетон Незирај, Патриотик хипермаркет, режија и сценографија Дино Мустафић, „Културанова“ Нови Сад, „Кендра мултимедија“ Приштина, Битеф театар Београд Иако је тренутак, нажалост, више него повољан, толико да би се могло рећи да је идеја о томе јефтино експлоатива, веома је важно што се једно позориште у Србији, Битеф театар, прихватило такозване естетике политичког и направило представу са темом Косова и свих оних прикљученија о којима ових дана слушамо из свих могућих кухиња, ормара, а искачу чак и из фрижидера.

прозван само да посведочи немоћ и оних мало већих, гласнијих које су, као и све остале, ућуткали још већи и моћнији. Не, представа није ламент, али није ни побуна. Са редитељем из Босне и Херцеговине, Дином Мустафићем, глумцима из Београда, Приштине, Скопља и Тиране (Ема Андреа, Слободан Бештић, Куштрим Хоџа, Дубравка Ковјанић, Милутин Милошевић, Бај-

ло да буде. Ван њега, све је, заиста, хипермаркет. Интерес, интерес, интерес. Куповина и продаја. То најбоље знају они који се тренутно богате, уместо у затворске седају у кожне фотеље, седишта, престоле, чинећи себе већим, док се све друго смањује. Али, то би већ била тема неке друге представе. Ако је политички театар врло лако постаје театар са тезом,

Милена Богавац и Јетон Незирај, на основу интервјуа са људима на Косову, дакако српске и албанске националности, креирали су драму, одосно постдраму, како то они више воле да називају, у којој се на фрагментаран начин, по случајевима, говори о свим важнијим питањима скорије историје кад је реч о Косову и његовој борби за незавиност, а затим и отцепљењу. Интервјуи су названи сусретом личних историја, а у њима су четрдесет учесника давали одговоре на питања у вези са српскоалбанским конфликтма, визијама будућности и могућностима суживота. Дакако, ти одговори се на првом месту тичу полицијске тортуре и политичке климе деведесетих, а затим и Нато бомбардовања, односно догађаја, стања и ситуација после разграничења, како се цела ствар понекад туробно бирократски назива. Јунаци су, како је и ред, мали, обични људи, „безимени“, с ретким изузецима као што је Фарук Беголи, који је

руш Мјаку), мулти-култи тимом писаца, као да је рађена по југословенском кључу, а ако изузмемо хуманистичке и пацифистичке, можда финансијске, без стварних, уметничких разлога за то. Срећом, било је и уметнички ваљаних разлога да се глумци поставе у ликове и Албанаца и Срба, да говоре оба језика, да се у „глупим“ причама представе као „паметне“ бомбе, да им главни реквизит буду колица из супермаркета, да се унисоно обуку у фракове и црне хаљине као сав нормалан, цивилизован свет, да иронијом и хумором као најјачим оружјем нападну предрасуде, стереотипе, политичке манипулације... Да још једном, по ко зна који пут, поље театра п(р)окажу као поље слободе, поље у коме се травестирају очигледно наопако уврежене вредности, поље у којем готово парадоксално, само глумећи и саучествујући бивамо људи какви би желели да будемо, друштво какво би могло и треба-

може се рећи да је теза представе „Патриотик хипермаркет“ веома добро и храбро постављена, у поднаслову чак и експлицитно названа постдрамским дијалогом Београда и Приштине, дијалогом који се мора водити речима, осећањима. Била она хладна или ватрена, бар нису оружје. Истина, један од ликова представе и даље стоји на меркантилном становишту, па каже да ће посла још и бити, али суживота никад. Други, опет трговачки, каже да је Косово најскупља српска реч... Поента је да се судбинских ставова под хитно ваља отарасити. Од тога, у доминантном корпусу наопако постављене политичке економије, прва је за отпад крилатица „Косово је Србија“, јер је по свему судећи управо обрнуто „Србија је Косово“. Како год да окренемо и с које год стране то да посматрамо, рачун нам неће бити добар! Игор Бурић

24

svet

sreda5.oktobar2011.

UKRATKO

dnevnik

PRO TE STI U AME RI CI U[LI U TRE ]U NE DE QU

[i ri se vi rus po kre ta „Oku pi raj Vol strit”

Part ne ri za de mo kra ti ju STRA ZBUR: Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope dodelila je ju~e u Strazburu status „partnera za demokratiju” Palestinskom nacionalnom savetu.

Palestinski parlament je drugi parlament koji je dobio taj status nastao 2009. godine, nakon {to je u junu dodeqen Maroku. „Ovo je istorijski doga|aj za nas”, rekao je nakon glasawa predsednik Palestinskog nacionalnog saveta Salim Zanon.

On je ocenio da ta odluka PS SE predstavqa „osnovu za uspostavqawe mira u regionu” Bliskog istoka. Palestinski nacionalni savet je generalna skup{tina Palestinske oslobodila~ke organizacije (PLO).

Dok su neki ~lanovi PS SE ju~e podr`ali palestinski zahtev za prijem u UN, drugi su istakli da novi status u PS SE ni u kojem slu~aju ne predstavqa priznavawe palestinske dr`ave.

Status „partnera” omogu}ava ja~awe veza sa parlamentima zemaqa u susedstvu Evrope.

WU JORK: Pokret „Okupiraj Volstrit”, koji sada ve} ulazi u tre}u nedequ, {iri se po Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

Vi{e od 1.000 qudi okupilo se u Bostonu, najavquju}i proteste koji bi trebalo da parali{u saobra}aj u centru grada, dok je u Los An|elesu nekoliko stotina aktivista pokreta „Okupirajte L.A.” mar{iralo od Trga Per-

Postavili su prili~no velik kamp na Trgu Devej, preko puta zgrade Federalnih rezervi, podigli {atore, napravili zalihe hrane i lekova, a ~ak su postavili i razglas.

Organizovane su i „takti~ke grupe” koje pokrivaju pravne probleme, nabavku i dopremawe hrane i odnose sa medijima, navodi bostonski list.

Za tvo re ne kli ni ke KA BUL: Me|unarodni komitet Crvenog krsta saop{tio je da je rad medicinskog osobqa u delovima Avganistana dostigao kriti~nu ta~ku zbog sve gore bezbednosne situacije. MKCK je u saop{tewu naveo da su neke lokalne klinike zatvorene zbog sukoba, napada i zastra{ivawa osobqa, preneo je AP. Organizacija, sa sedi{tem u @enevi, upozorila je da bezbednosna situacija u nekim delovima Avganistana i daqe alarmanta, uprkos poboq{awu kvaliteta `ivota dela stanovni{tva, ali nije precizirala o kojim oblastima govori. Nasiqe u toj zemqi je eskaliralo posledwih meseci.

UN su pro{le sedmice saop{tile da je prose~an broj napada i drugih oblika nasiqa mese~no ove godine pove}an za skoro 40 odsto u odnosu na pro{lu godinu.

Uli~ni performans protiv bogatih

{ing do gradske ve}nice gde su rekli da }e ostati „koliko god je potrebno”. „Na{a ekonomska situacija je u`asna! Gora nego {to se o tome pri~a. Jedino {to ova zemqa proizvodi je rat! Jedina radna mesta nudi ameri~ka vojska’’, Xuli Leving, socijalna radnica. „Ovo je tek po~etak. Ekonomija ne}e biti ni{ta boqa u skoroj budu}nosti. Iako me to nije drasti~no pogodilo, s druge strane nemam posao’’, re~i su muzi~ara Tejlora Harisona. „Okupiraj Boston” ~ini se najorganizovanijim pokretom do sada, pi{e „Boston Herald”.

Sli~ni protesti odr`ani su u ^ikagu, Denveru i Sijetlu, a organizatori u tim gradovima tvrde da }e nastaviti da se okupqaju.

Podr{ka demonstrantima sti`e i iz redova bogata{a. „Mogu da razumem kako se ose}aju. Mnogi me|u wima vodili su mala preduze}a, a onda su im porezi i kamate na kredite porasli sa 8 na 28 procenata. Wihova preduze}a su propala i time su prakti~no potisnuti iz biznisa’’, re~i su biznismena Xorxa Soro{a.

Ni hap{ewe 700 aktivista na Bruklinskom mostu pre dva dana nije spre~ilo antikorpo-

rativne demonstrante da iza|u na ulice. Wujor{ka policija pustila je na slobodu ve}inu uhap{enih, dok je dvadesetak jo{ uvek u pritvoru i ~ekaju saslu{awe, javqa Bi-Bi-Si. Svi uhap{eni dobili su opomenu zbog reme}ewa javnog reda i mira.

Da situacija po ameri~ke vlasti bude gora pokret „Okupirajte” pokupio je simpatije brojnih poznatih li~nosti, a re`iser Majkl Mur i oskarovka Suzan Sarandon otvoreno su stali na stranu aktivista, {to bi moglo da bude podsticaj drugima da im se pridru`e.

Prilikom hap{ewa aktivista glumac Alek Boldvin istakao je svoju podr{ku „okupatorima” napisav{i na svom profilu na „Tviteru”: „Ovo je vrlo uznemiruju}e. Mislim da wujor{ka policija ima odre|enih problema u odnosima sa javno{}u”.

Kada su pre ne{to vi{e od dve nedeqe raspakovali svoje vre}e za spavawe i razvili svoje ru~no napravqene transparente u malom parku blizu Volstrita niko ih, ukqu~uju}i i administraciju u Va{ingtonu, nije uzimao za ozbiqno.

Sada je, ipak, situacija potpuno druga~ija. Pogotovu posle hap{ewa aktivista, ~ime su ameri~ke vlasti, htele to ili ne, poklonile ogromnu medijsku pa`wu i dodatno dale na va`nosti pokretu, koji je postao inspiracija mnogima {irom zemqe.

Jedan od organizatora protesta u Zukoti parku isti~e da ih je sada „nemogu}e ingorisati i da }e nastaviti sa demonstracijama i uli~nim performansima.

Pu tin po zi va na Evro a zij ski sa vez MO SKVA: Uspostavqawe Carinske unije i Jedinstvenog ekonomskog prostora stvara osnovu za budu}e formirawe Evroazijskog ekonomskog saveza, napisao je premijer Rusije Vladimir Putin u ~lanku objavqenom u listu „Izvestija”, u kojem je, kao kandidat za slede}eg predsednika Rusije, izlo`io svoje prve spoqnopoliti~ke inicijative.

Putin je naveo da }e se {irewe kruga u~esnika Carinske unije i Jedinstvenog ekonomskog prostora postepeno nastavqati i da }e mu se prikqu~iti i centralnoazijske republike Kirgizija i Taxikistan.

U okviru sada{we Carinske unije Rusije sa Belorusijom i Kazahstanom, od idu}e godine bi}e uklowene sve barijere za trgovinu, kretawe kapitala i radne snage, prenosi Rojters.

„Ne}emo se na tome zaustaviti i stavi}emo pred sebe ambiciozan zadatak - postizawe slede}eg, vi{eg nivoa integracije u Evroazijski savez”, napisao je Putin.

Premijer Rusije, koji je ranije kolaps Sovjetskog Saveza 1991. ocenio kao „najve}u geopoliti~ku katastrofu 20. veka”, ukazao je da novi projekat ne predstavqa neku vrstu obnavqawa SSSR”. „Bilo bi naivno poku{avati ponovo uspostaviti ili kopirati ne{to {to je pro{lost, ali tesna integracija na novoj politi~koj i ekonomskoj osnovi, na novom sistemu vrednosti, predstavqa imperativ na{eg vremena”, napisao je Putin.

Putin je predlo`io model sna`nog nadnacionalnog ujediwewa, kako ka`e, sposobnog

da postane jedan od polova savremenog sveta i da pri tom igra ulogu efikasne veze Evrope i dinami~nih azijsko-tihookeanskih regiona.

Putin je ube|en da }e Evroazijski savez biti konkurentan u industrijskoj i tehnolo{koj trci, u takmi~ewu za investitore, za otvarawe novih radnih mesta i razvoj naprednih poslovnih sektora zahvaquju}i kombinaciji prirodnih bogatstava, kapitala, jakog qudskog potencijala.

Putin, tako|e, smatra da }e nova organizacija, uporedo sa Evropskom unijom, SAD, Kinom, Azijsko-pacifi~kom ekonomskom saradwom (APEC), Severnoameri~kim sporazumom o slobodnoj trgovini (NAFTA) i Udru`ewem zemaqa Jugoisto~ne Azije (ASEAN), osigurati stabilniji razvoj svetske ekonomije.

SOMALIJA

Bom ba {ki na pad u Mo ga di {u MO GA DI[: U eksploziji automobila bombe ispred zgrada vlade u glavnom gradu Somalije, Mogadi{u, poginulo je najmawe 70 qudi, a oko 50 osoba je povre|eno. Odgovornost za taj napad odmah je, u poruci na svom veb-sajtu, preuzela ekstremisti~ka grupa Al [abab, koja je povezana sa Al Kaidom. „Preneli smo 65 tela i 50 povre|enih. Tamo jo{ le`i nekoliko qudi. Ve}ina wih ima opekotine”, rekao je predstavnik hitne pomo}i Ali Muse za Rojters, pre-

ciziraju}i da se me|u `rtvama napada nalaze studenti, vojnici i civili.

Muse je rekao da se automobil kojim je napad izveden prvo zaustavio na kontrolnoj rampi na ulazu u zgradu ministarstva obrazovawa, a zatim eksplodirao.

Somalija, siroma{na zemqa na Rogu Afrike nema funkcionalnu vladu od 1991. godine, a slaboj vladi, koja ima podr{ku Ujediwenih nacija, poma`u snage Afri~ke unije (AU), ~ija misija u toj zemqi traje od 2007. godine.

SIRIJA

Pet osoba ubi je no, 3.000 pri ve de no DA MASK: Tri vojnika i jedan civil ubijeni su na severozapadu Sirije u sukobima vojnika i dezertera. U Homsu je ubijen jedan aktivista. u Rastanu privedeno 3.000 qudi. Tri vojnika i jedan civil poginuli su u okr{ajima izme|u vojnika i verovatno dezertera” u lokalitetu Xabal al Zavija u provinciji Idleb, blizu turske granice, navela je sirijska organizacija za qudska prava, ~ije je sedi{te u Britaniji. U odvojenom incidentu komunisti~ki aktivista Mustafa Ahmad Ali ubijen je preksino} u kvartu Xab al Xandali u centralnom gradu Homsu. U istom kvartu u Homsu u ponedeqak je poginulo jedno dete kada je otvorena vatra na

kola koja su prevozila wegovog rawenog oca, jo{ dva civila na|ena su mrtva blizu Kusaira, a tela ~etiri civila na|ena su u regionu Homsa, navela je ta organizacija.

S druge strane u centralnom sirijskom gradu Rastanu, nad kojim su snage re`ima predsednika Ba{ara al-Asada preuzele kontrolu u subotu, u protekla tri dana privedeno je preko 3.000 qudi, saop{tili su aktivisti. U me|uvremenu, zapadne zemqe poku{a}e da u Savetu bezbednosti UN obezbede usvajawe rezolucije u kojoj se osu|uje represija sirijskog re`ima protiv antivladinih demonstranata, uprkos pretwi Rusije da }e ulo`iti veto, prenele su diplomate.

SIRIJA

Ci vi li iz me |u dve va tre TRI PO LI: Tenkovske jedinice ustanika jo{ jednom su napale centar Sirta uz podr{ku oko 200 protivavionskih topova i oko 4.000 boraca u poku{aju da slome neverovatno `estok otpor potpuno opkoqenih Gadafijevih pristalica, koji ve} 40 dana nemaju struju i vodu. U nekoliko navrata, ustanici su upadali u zasede Gadafijevih snaga, pa je izvesno da }e broj `rtava rasti kako vreme bude prolazilo, izme|u ostalog, i zbog ~iwenice da im je lanac komandovawa jednako haoti~an kao i u vreme kada je opsada Sirta i po~ela.

Kona~ni obra~un dve vojske najavqivan je nedeqama, ali su najve}i ceh besomu~nog pucawa iz svakojakog oru`ja, ~ini se, platili civili, koje podjednako tla~e Gadafijeve pristalice i pobuwenici.

Stanovnici Sirta koji izbegnu Gadafijeve snage, pre ili kasnije, do|u na teren ustanika, koji su do

NA TO tra `i ra ke te Iz arsenala Gadafijeve vojske nestalo oko 10.000 protivavionskih projektila, rekao je nema~kim poslanicima admiral \anpaolo di Paola, {ef komiteta NATO-a. Admiral je, iza zatvorenih vrata, obavestio Nemce da postoji ozbiqna opasnost od tih raketa po aviosaobra}aj. Pri~u je otkrio nema~ki „[pigl”. rodnog mesta svrgnutog lidera do{li `eqni osvete, pa su izve{taji o besmislenim likvidacijama izbeglica svakodnevni. Istovremeno, zonu sukoba neprestano napu{taju kamioni prepuni stvari opqa~kanih u netom zauzetim naseqima.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PE TR NE ^AS Premijeri ^e{ke i Bugarske kritikovali su ju~e fiskalno „nedisciplinovane” zemqe Evropske unije, izjaviv{i da prijem u monetarnu uniju nije u planu usled toga {to je 17-~lana evrozona zaglibila u dugove.”Vlasti u ^e{koj i Bugarskoj apsolutno odbijaju da odrede datum pristupawa monetarnoj uniji, jer niko ne zna kako }e se taj projekat zavr{iti”, obratio se ~e{ki premijer Petr Ne~as novinarima.

DA LAJ-LA MA Tibetanski duhovni vo|a dalaj-lama otkazao je planiranu posetu Ju`noj Africi, zato {to nije na vreme dobio vizu za boravak u toj zemqi.

Dalaj-lama je nameravao da u ~etvrtak otputuje iz Indije, gde `ivi u egzilu od 1959. godine, ali po{to do ju~e nije dobio vizu „sada je ube|en da koji god bili razlozi za to, Ju`noj Africi je bilo nezgodno da mu izda vizu”.

TO MAS HA MAR BERG „Pravo novinara da rade svoj posao u sigurnim uslovima, bez straha da }e biti uznemiravani, napadnuti, tu~eni ili ubijeni je pitawe od ogromnog zna~aja za slobodu {tampe i slobodu izra`avawa u Evropi danas”, naveo je o je ju~e u svom komentaru komesar Saveta Evrope za qudska prava Tomas Hamarberg.

Slu ~aj Aman de Noks PE RU \A: Amanda Noks i Rafaele Sole}ito oslobo|eni su posle ~etiri godine sudskog postupka, za ubistvo Amandine cimerke Meredit Ker~er u Peru|i 2007. godine.

Sud je poni{tio presudu da su Amanda Noks i wen biv{i mladi} Rafaele Sole}ito krivi za ubistvo britanske studentkiwe Meredit Ker~er. Tu`ilac \ulijano Miwini najavio da }e se tu`ila{tvo `aliti i da }e vi{i sud odlu~iti da li }e potvrditi prvu ili drugu presudu. Istra`iteqi su odbacili policijske dokaze - tragove DNK u ku}i u kojoj se dogodio zlo~in - kao neodr`ive i neregularne.

Amanda Noks je prvostepenom presudom bila progla{ena krivom kao sau~esnik u ubistvu, zajedno sa svojim de~kom Rafaelom Sole}itom, koje je izveo Rudi Guede (24) iz Obale Slonova~e.

Slu~aj je dobio izuzetnu pa`wu javnosti, zbog ~iwenice da su se Amanda i Rafaele u prvim ~asovima posle ubistva pona{ali kao da ih ne zanima {ta se dogodilo, {to su zabele`ile kamere italijanskih i drugih TV mre`a.

Wih dvoje su uhap{eni 4 dana posle ubistva i kasnije osu|eni na duge kazne: Amanda na 26 godina, a Rafele na 25 godina.

Na su|ewu tokom 2009. godine, optu`bi je oslobo|en Lumumba, u ~ijem kafeu je je Amanda povremeno radila. Za ubistvo je osu|en Rudi Guede, i ta presuda nije oborena. Posle prvostepene presude 2009. godine, odbrana Amande Noks i Rafaela Sole}ita je zahtevala preispitivawe dokaza o prisustvu wihove DNK na predmetima u ku}i u Peru|i koju su Amanda i Meredit delile kao cimerke.

Meredit Kar~er je prona|ena polunaga u ku}i sa vi{e od 40 ubodnih rana i dubokim rezom na grlu. Kasnije je utvr|eno da je ubijena o{trim predmetom, a da je pre toga ubica poku{ao da je siluje. Centar spora je bio kuhiwski no` od 30 centimetara, koji je na|en u Sole}itovom stanu, a koji je na o{trici imao DNK ubijene Meredit, a na dr{ci imao DNK Rafaela Sole}ita. Senzacionalno osloba|awe od krivice u ponedeqak 3. oktobra ~lanovi wene porodice su do~ekali suzama i ponekim ispu{tenim vriskom od sre}e i olak{awa.

Nekoliko metara daqe, ~lanovi porodice Meredit Kar~er su ostali u neverici. Mereditina majka Arlin i wena sestra Stefani su bile kao paralizovane nekoliko minuta posle

Amanda Noks dolazi u sudnicu

izricawa osloba|aju}e presude devojci za koju su uverene da je hladnokrvni ubica.

Okupqeni ispred zgrade suda u Peru|i, mahom Italijani su odluku suda do~ekali bu~nim protestom, uzvikuju}i „Sramota!” i „Ubice!”.

Amanda Noks je sada na slobodi i otputovala je u rodni Sijetl, u Va{ingtonu. Kriti~ari tvrde da je spektakularno osloba|awe Amande Noks, dr`avqanke SAD, delo kampawe wene porodice, koja je sada 24-godi{wu devojku u~inila zvezdom u o~ima javnosti, stvaraju}i indirektan pritisak na sudije. „Pravda je pu{tena niz vodu!”, uzvikivali su okupqeni, ve}inom uvereni da su Amanda i Rafaele krivi za ubistvo.

BALkAn

dnevnik

PO PISAWU RIJE^KOG „NOVOG LISTA”

Hr vat ska zna la za op tu `ni ce iz Be o gra da ZA GREB: Hr vat ske vla sti u ju lu zna le za op tu `ni ce pro tiv 44 hr v at s ka dr ` a v qa n i n a za kri vi~ no de lo ge no ci da, ko je je ‘92. po di glo Voj no tu `i teq stvo JNA. Ri je~ ki „No vi list” pod se }a da je Vi {i sud u Be o gra du od re dio 26. ju la be o grad skog advo ka ta Kr stu Bo bo ta za slu `be nog za stup ni ka biv {eg mi ni stra unu tra {wih po slo va Iva na Ve ki }a, a Bo bot je od mah o to me iz ve stio am ba sa du Hr vat ske u Be o gra du. „Do bro se to ga se }am, bi lo je to ba{ pre mog od la ska na go di {wi od mor. Kra jem ju la Vi {i sud je do neo re {e we pre ma ko jem sam go spo di nu Ve ki }u do de qen kao slu `be ni bra ni teq.

Tom mi je pri li kom uru ~e na i op t u ` ni c a pro t iv Ve k i } a, Vla di mi ra [ek sa, To mi sla va Mer ~e pa, Bra ni mi ra Gla va {a i dru gih hr vat skih dr `a vqa na.

Od mah sam o sve mu iz ve stio am ba s a d u Hr v at s ke”, na v eo je advo kat.

Bo bot je re kao da zna da mu to ni je bi la oba ve za, ali da je sma trao da je to neo p hod no, s ob z i r om na to da je Ve k i} stra ni dr `a vqa nin ko ji se te re ti za te {ka kriv~ na de la.

Osim {to je hr vat ske di plo ma te u Be o gra du in for mi sao o op tu `ni ci, ko ja je na kon dva me se ca iz u zet no sna `no o|ek nu l a u Hr v at s koj, Bo b ot je kra jem ju la ve} pred u zeo pr ve prav ne ko ra ke.

„Upu tio sam pri go vo r e na op t u ` ni c u, uka zu ju }i na ne do sta tak do ka za i isto vre me no za tra `io da se ce li pred met pre pu sti hr vat skom pra vo su |u. Od ta da se ni {ta no vo ni je do go di lo”, re k ao je Bo b ot. Hr vat s ka jav n ost je za op tu `ni ce do zna la 21. sep tem bra na kon {to je Ve ki} odr `ao kon -

Ivan Veki}

[eks: Ni Jadranka Kosor nije znala za optu`nice Op tu `ni ce pro tiv 44 oso be za rat ne zlo ~i ne iz 1991. go di ne iz Be o gra da su sti gle u hr vat sko mi ni star stvo prav de 10. av gu sta, ko je je ih je 24 da na dr `a lo u fi o ci, a o ~e mu ni su in for mi sa ni ni pre mi jer ka Ja dran ka Ko sor, pa ni mi ni star prav de Dra `en Bo {wa ko vi}, iz ja vio je pot pred sed nik Sa bo ra i HDZ-a Vla di mir [eks, ~i je je ime ta ko |e na op tu `ni ci.

On tvr di i da je srp sko spe ci jal no tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne iz i gra lo pro ce du ru ko ja je na la ga la da op tu `ni ce pr vo upu ti hr vat skom dr `av nom tu `i la {tvu, kao i da je za kon o ni {tav no sti prav nih aka ta JNA, SFRJ i Sr bi je sred stvo da se Hr vat ska s osta lim ze mqa ma biv {e Ju go sla vi je su prot sta vi pri me ni srp skog za ko na o pro ce su i ra wu rat nih zlo ~i na na pod ru~ ju SFRJ od 1991. go di ne. eks je na zvao ne i sti ni tim tvrd we pot pred sed ni ka Sa mo stal ne de mo krat ske srp ske stran ke Mi lo ra da Pu pov ca da se za op tu `ni ce zna lo jo{ u ju lu i da se ~e ka lo pred iz bor no vre me. „O op tu `ni ca ma ko je su pre ko be o grad skog Vi {eg su da sti gle u mi ni star stvo prav de 10. av gu sta ni ko iz vla de ni je in for mi san, pa ni pre mi jer ka. Mi ni star stvo je dr `a lo op tu `ni cu u fi o ci 24 da na”, re kao je [eks is ti ~u }i da 14. sep tem bra mi ni star stvo prav de {a qe op tu `ni ce u op {tin ski sud u Osi je ku i tra `i po stu pak, ali mi ni star prav de ni ta da ni {ta ni je znao.

Vladimir [eks i Branimir Glava{

fe ren ci ju za no vi na re na ko joj je ot krio da je dan ra ni je u @u pa nij skom su du u Osi je ku pre u zeo op tu `ni cu i re {e we pre ma ko jem mu je Bo bot od re |en za advo ka t a, pod s e } a „No vi list”. „ O p t u ` n i c a iz Be o g ra d a po sla t a je u Osi jek s pot p i s om vi { eg sa v et n i ka Slo b o d a n a

^a l i } a, a u tom re { e w u pi { e da se ona {a q e po odo b re w u mi n i s tra prav d e. A me n i mi ni s tar ka ` e da ni j e bio oba ve { ten”, re k ao je [eks i do dao da su u vla d i bi l i {o k i ra n i in f or m a c i j om. „Ni j e isti n a da je pre m i j er k a zna l a za op t u ` ni c e u ju l u, ve} je sa zna l a za to iz me d i j a 20. sep tem b ra kad je rat n i mi n i s tar unu t ra { wih po s lo v a Ivan Ve ki} do { ao po op t u ` ni c u i dan ka s ni j e upo z nao jav n ost o to me”, re k ao je, do d av { i da ne `e l i da v a t i ko m en t ar ho } e li ne k o u mi n i s tar s tvu po l i t i~ ki od g o v a r a t i za taj slu ~ aj.

Iz Sr bi je ne u te me qe ne op tu `ni ce ZA GREB: Od bor za pra vo su |e u hr vat skom Sa bo ru jed no gla sno je ju ~e po dr `ao vla din pred log za ko na o ni {ta vo sti svih prav nih aka ta biv {e JNA, SFRJ i Sr bi je. Ipak, na sed ni ci je is ka za no ne sla ga wa mi ni stra pra vo su |a i pred stav ni ka hr vat skog tu `i la {ta va o pred lo `e nom za ko nu. „Na {a pra vo sud na te la po ta kvim ak ti ma ne }e po stu pa ti”, po ru ~io je mi ni star pra vo su |a Dra `en Bo {wa ko vi}, ko ji je pred sta vio za kon. On je re kao da se iz Sr bi je „po ja vqu ju op tu `ni ce ko je uno se ne mir i te me qe se na ne do pu {te nim do ka zi ma” upr kos to me {to su hr vat sko mi ni star stvo i tu `i la {tvo ulo `i li ve li ke na po re u po sti za we spo ra zu ma sa srp skim mi ni star stvom i tu `i la {tvom o sa rad wi i raz me ni in for ma ci ja i do ka za u pred me ti ma rat nih zlo ~i na.

Bo {wa ko vi} je po ru ~io da Hr vat ska ne mo `e da pri hva ti op tu `ni ce biv {e JNA po ko ji ma su op tu `e ni oni ko ji su „bra -

ni li svo je gra do ve i dr `a vu”.

On je kri ti ko vao Sr bi ju {to se pro gla si la nad le `nom za sva kri vi~ na de la ko ja su se u Hr -

Dra`en Bo{wakovi}

vat skoj do go di la u vre me po sled weg ra ta.

Za me nik glav nog dr `av nog tu `i o ca Dra gan No vo sel, ko ji je bio na sed ni ci, oce nio je da ni je do bra od red ba za ko na o ne po stu pa wu Hr vat ske po mol ba -

ma Sr bi je za prav nom po mo }i.

On je upi tao zna ~i li to da vi {e na sna zi ne bi bio spo ra zum iz me |u tu `i la {ta va dve dr `a ve o sa rad wi i raz me ni do ka za u pred me ti ma rat nih zlo ~i na. „Jed no je ne gi ra we prav nih aka ta biv {e JNA i biv {e dr `a ve, a dru go po stu pa we po za mol ni ci ma u po stup ci ma ko je smo mi ini ci ra li i u ko ji ma po ~i ni te qi rat nih zlo ~i na tre ba da bu du ka `we ni bez ob zi ra gde se na la ze”, re kao je No vo sel. On je do dao da hr vat sko tu `i la {tvo si gur no ne bi po stu pa lo po lo {im op tu `ni ca ma ka kva je ova po sled wa sti gla iz Sr bi je, pre no se hr vat ski me di ji. Bo {wa ko vi} je re kao da }e mi ni star stvo raz mo tri ti pri go vo re, ali da pred lo `e ni za kon ni je smet wa da qoj sa rad wi.

Vla da Hr vat ske ini ci ra la je do no {e wa za ko na o ni {ta vo sti op tu `ni ca JNA, SFRJ i Sr bi je pro tiv hr vat skih dr `a vqa na za kri vi~ na de la u ra tu de ve de se tih go di na pro {log ve ka na pod ru~ ju Hr vat ske.

Ze mqo tres u Ru mu ni ji i Bu gar skoj BU KU RE[T: Ru mun ski na ci o nal ni ge o lo {ki in sti tut sa op {tio je da je pod ru~ je is to~ ne Ru mu ni je po go dio ze mqo tres ja ~i ne 5,1 ste pen Rih te ro ve ska le. Pre ma pr vim in for ma ci ja ma, ne ma `r ta va ni ti je pri ~i we na ma te ri jal na {te ta. Epi cen tar ze mqo tre sa na la zi se u obla sti Vran ~e, na du bi ni od 130 ki lo me ta ra.

Po tres se ose tio i u ru mun skoj pre sto ni ci Bu ku re {tu, ja vqa A|er pres. Po tres se ose tio i u Bu gar skoj, na pod ru~ ju Ru sea, Si li stre i Raz gra da, ali ne ma po da ta ka o even tal nim `r -

tva ma i ma te ri jal noj {te ti. Se i zmo lo {ki cen tar pri Ge o graf skom in sti tu tu Bu gar ske aka de mi je na u ka sa op {tio je da je epi cen tar ze mqo tre sa bio na oko 380 ki lo me ta ra se ve ro i- sto~ no od So fi je.

Ru mun ska oblast Vran ~a pod lo `na je ze mqo tre si ma. U toj obla sti je 4. mar ta 1977. go di ne re gi stro van naj ve }i ze mqo tres u ju go i sto~ noj Evro pi, ja ~i ne 7,2 ste pe na Rih te re o ve ska le, i ta da je po ru {e no oko 8.500 zgra da i stra da lo vi {e od 1.600 qu di u Ru mu ni ji i Bu gar skoj.

sreda5.oktobar2011.

25

GR^KA

Pa pan dreu ne }e pod ne ti ostav ku ATI NA: U gr~ koj vla di de man to va li su tvrd we me di ja da pre mi jer i pred sed nik vla da ju }eg PA SOK-a Jor gos Pa pan dreu na m e r a v a da pod n e s e ostav ku.

Po jed nom iz ve {ta ju ne ma~ kog iz d a w a „Faj n an { e n el tajms” pre mi jer Pa pan dreu je „dva pu ta to kom pro {le sed mi ce re kao svo jim bli skim sa rad ni ci ma da na me ra va da pod ne se ostrav ku”. „To je be smi sli ca”, re ~e no je zva ni~ no u vla di u Ati ni, pre ne la je no vin ska agen ci ja ANA. Pa pan dreu, ko ji je pre u zeo tu funk ci ju 2009. go di ne, od

pr vog da na se su o ~io sa ve li kim iza zo vi ma po {to je od pret hod ne kon zer va tiv ne vla de Ko sta sa Ka ra man li sa na sle dio eko nom sku i fi nan sij sku kri zu ka kva se ne pam ti u mo der noj isto ri ji Gr~ ke. We go va vla da je, u na sto ja wi ma da spa se ze mqu od ban kro ta, pri si qe na da po vla ~i ri go ro zne me re {ted we ka ko bi sma wi la ogrom ni de fi cit u dru `av noj ka si. To je pred u slov da Ati na do bi je kre di te od MMF i evrop skih fi an sij skih in sti tu ci ja.

Po li ti ka {ted we je iza zva la ve li ko ne za voq stvo u na ro du, {to opo zi ci ja sa da po ku -

{a va da is ko ri sti i tra `i da se ras pi {u van red ni iz bo ri.

Po go to vo {to {to je, pre ma po s led w im an k e t a m a, po p u lar nost PA SOK-a pre po lo vqe na. Pre mi jer je u ju nu iz vr {io re kon struk ci ju vla de, ka ko bi se oslo bo dio mi ni sta ra ko ji su se na {li na uda ru jav no sti.

U vla di su ener gi~ no od ba ci li pred lo ge o van red nim iz bo ri ma i is ti ~u da su sa da Gr~ koj po treb ne re for me a ne po li ti~ ka tr go vi na i da }e gla sa we bi ti odr `a no tek po sle is t e k a ~e t vo r o g i { weg man da ta.

CRNA GORA

Cr no gor ci ve ru ju svom pred sed ni ku POD GO RI CA: Cr no gor ski pred sed nik Fi lip Vu ja no vi} naj po pu lar ni ji je po li ti ~ar, dok gra |a ni Cr ne Go re ima ju sve ma we po ve re wa u EU, po ka zu ju no va is tra `i va wa. Naj no vi ja is tra `i va wa jav nog mwe wa ob ja vio je Cen tar za de mo kra ti ju (Cedem).

Gra |a ni Cr ne Go re, pre ma po da ci ma Cedema, naj vi {e po ve re wa, po sle Vu ja no vi }a, ima ju u pre mi je ra Igo ra Luk {i }a, pred sed ni ka De mo krat ske par ti je so ci ja li sta Mi la \u ka no vi }a, a po tom u li de ra opo zi ci o ne So ci ja li sti~ ke na rod ne par ti je Sr |a na Mi li }a. Glav ni me to do log Cedema Mi lo{ Be {i} ka zao je na kon fe ren ci ji za no vi na re da je Vu ja no vi} ve} ne ko li ko go di na po li ti ~ar u kog cr no gor ski gra |a ni ima ju naj vi {e po ve re wa.

O~i gled no je da su sta vo vi Vu ja no vi }a pri hva tqi vi gla sa ~i ma vla da ju }e ko a li ci je, ali i opo zi ci je. Po li ti ka kom pro mi sa do no si mu po zi tiv ne po e ne, re kao je Be {i}.

Is tra `i va we je po ka za lo da vi {e gra |a na, od no sno 45,2 od sto, sma tra da se Cr na Go ra kre }e u pra vom prav cu, dok 22,7 ve ru je da je na po gre {nom pu tu.

Be {i} je ka zao da je pri su tan trend pa da po ve re wa u EU, na vo de }i kao raz lo ge - ko le ba wa u sa moj Uni ji, kao i za ko ni tost da u svim dr `a va ma, ko je su na pu tu ka Uni ji, opa da po ve re we u evrop ske in te gra ci je ka ko se bli `e ci qu.

On je na veo da, i po red to ga, ve }i na gra |a na sma tra da }e Cr na Go ra do bi ti da tum pre go vo ra o pri stu pa wu u pu no prav no ~lan stvo EU, kao i da tre ba

da bu de deo Uni je. S dru ge stra ne, ve }i na cr no gor skih gra |a na - 40 od sto, pro ti vi se ula sku u NA TO, dok 31 od sto wih sma tra da Cr na Go ra tre ba da bu de deo Se ver no a tlan ske ali jan se.

Be {i} je ka zao da ti re zul ta ti po ka zu ju da je u Cr noj Go ri pri su tan trend pa da po dr {ke u~la we wu u NA TO. Ka da je u pi ta w u rej ting po l i ti~ k ih par ti ja, gra |a ni naj vi {e po ve re wa i da qe ima ju u De mo krat sku par ti ju so ci ja li sta - 46,1 od sto, a po tom sle de So ci ja li sti~ ka na rod na par ti ja - 17,9, No va srp ska de mo kra ti ja 8,2, So ci jal de mo krat ska par ti ja 7,9 i Po kret za pro me ne 7,7 od sto.

Eko nom sko-so ci jal na si tu a ci ja u Cr noj Go ri ni je do bra, ali upr kos to me rej ting DPS je i da qe ja ko vi sok, ka zao je Be {i}.

26

sreda5.oktobar2011.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

sreda5.oktobar2011.

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra gom

27

Po sled wi po zdrav dra gom i vo qe nom bra tu

Bo ri

SO KO BA WA - Mi hoq sko le to. So be i apart ma ni za od mor. Spe ci jal ni po po ust.

Te le fo ni: 063/81-54-200, 018/880-100.

38778

IZ DA JEM na me {ten dvo ri {ni stan 25m2 u cen tru No vog Sa da, cen tral no gre ja we, te le fon, ka blov ska, ne ma vla ge, za po sle noj `e ni, ~o ve ku - 80E. Te le fon:064/947-9294.

38765

^I STIM po dru me, ta va ne, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, auto mo bi le za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

38519 PRO DA JEM bu ko va dr va, pre voz gra tis, mo gu }a uslu ga re za wa i ce pa wa. Te le fo ni: 061/617-2219, 063/77-19-142.

38745 BU KVA ce pa no, re za no, pre voz 3800, ko sto lac 4300 i su {e ni 9000. Te le fo ni: 064/98-21-473, 062/16-37-129, 061/174-37-25.

38772 DR VO bu ko vo mo `e re za no i ce pa no, pre voz gra tis 3750din. Su {e ni za cen tral no gre ja we 9000 di na ra. Te le fo ni: 064/99-44-828, 062/87-38-205.

38773

od {o go ra Ste ve i {o go ri ce San dre.

dr Bo ri sla vu Pe ji nu

dr Bo ri sla vu Pe ji nu

38855

Po sled wi po zdrav dra gom i je di nom ze tu od ki ke Mi la na i Du {a na.

od: se stre Iva ne, {o go ra Bo ri sla va i de ce Ni ko li ne i Mi li vo ja.

38858

dr Bo ri sla vu Pe ji nu

38859

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i po gi nuo na{ dra gi i vo qe ni otac i su prug

od ba be De san ke.

38856

Da nas se na vr {a va ju dve go di ne od smr ti na {e dra ge maj ke, ba ke, ta {te i sve kr ve

Po sled wi po zdrav dra gom i vo qe nom bra tu

dr Bo ri slav Pe jin 18. 1. 1974 - 4. 10. 2011.

PRO DA JEM eks tra na me {ten dvo so ban stan 52m2, ko `a, lift, kli ma, {pan ska ke ra mi ka, dve te ra se, ukwi `en, Ko kra, 50.000E. Te le fon: 061/248-1856.

38766 EKS T RA na m e { ten 60m2, ukwi `en stan, zgra da fa sad na ci gla, 4 sprat, lift, dve te r a s e, par k ing, bez ula ga wa, use qiv, vla snik, 57000E. Te le fon: 061/2481856 .

38767

POD BU [I VA WE is pod ko lo vo za, dvo ri {ta, iz ra da vo do vo da, ka na li za ci je sa pri kqu~ ci ma, hi drant ske mre `e, se ~e we as fal ta se ka ~i com, ma {in ski is kop, pre voz. Te le fo ni: 063/521546, 021/6212780.

32373 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti:od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de.

I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

38678

Sa hra na je da nas, 5. 10. 2011. go di ne, u 16 sa ti, na Pra vo slav nom gro bqu u Siv cu.

O`a lo {}e ne: }er ke Mi le na i Ivan ka i su pru ga So wa.

38860

dr Bo ri sla vu Pe ji nu

Ve re Mo ji} ^u va mo te u sr ci ma, mi sli ma i svim ne iz go vo re nim re ~i ma.

S tu gom i ne ve ri com ja vqa mo tu `nu vest da je iz ne na da i tra gi~ no iz gu bio svoj `i vot na{ naj mi li ji sin

od: bra ta Ni ko le, sna je Bo `a ne, bra ti ~i na Mi li ce, Alek san dre i An |e le.

Po ro di ce: Mo ji} i Ra do sa vqe vi}.

38857

38862

Po sled wi po zdrav naj dra `em ze tu

Po sled wi po zdrav

dr Bo ri slav Pe jin 18. 1. 1974 - 4. 10. 2011.

Po sled wi po zdrav od oca Du {a na i ma me Vi de.

38861

Bran ku Bo `i nu Mu si

Bo ri

od: te ~e Mi lo ra da, tet ke Ve re i {o go ra Ace.

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi i vo qe ni

od Be log i we go ve Sre mi ce sa osta lim ~la no vi ma po ro di ce Tra vi ca.

38854

38844

Po sled wi po zdrav ve li kom ~o ve ku FAR MA ova ca iz Srem ske Ka me ni ce pro da je o~i {}e ne ja gaw ce i ov ce, po voq no, do sta va na ku} nu adre su. Te le fo ni: 062/312081, 062/312082.

38629

Bran ko Bo `in 1947 - 2011.

Sa hra na je 5. 10. 2011. go di ne, u 14 ~a so va, na gro bqu Ba ru no vac u Ru mi.

Za u vek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

dr Mi li vo ju Jo vi nu KU PU JEM sta re auto mo bi le za ot pad, sta ro gvo `|e, ba kar, me sing, alu mi ni jum, aku mu la to re, ve{ ma {i ne, {po re te, ~i stim ta va ne, po dru me. Te le fo ni: 064/95-33943, 063/84-85-495.

38518

Bi li ste pr vi od ve li kih ko je sam upo znao na tr no vi toj `i vot noj sta zi i od ta da ona po sta ma we tr no vi ta. Hva la vam.

O`a lo {}e ni: su pru ga Ma ra, }er ke Sne `a na i Sve tla na sa po ro di ca ma.

@ar ko Dan gu bi} sa po ro di com.

38852

38843

28

^iTUQe l POMeni

sreda5.oktobar2011.

Po sled wi po zdrav ple me ni toj, po `r tvo va noj i do bro tom kra {e noj

dnevnik

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

3 U ~e tvr tak, 6. 10. 2011. go di ne na vr {a va se 40 da na od od la ska na {e dra ge ma me i ba ke

Po sled wi po zdrav dra goj se stri

vo qe nom su pru gu i ocu

Qi qa ni Tor bi ci

Ve ri \ur |ev

Stan ke Bu lum

Sa u ~e stvu ju }i u bo lu, po ro di ci iskre no sa u ~e {}e.

Tu `ni i set ni: Ve sna i Ste van Ala di}.

Raj ku La ji }u

ro|. Vu ~u ro vi}

^e tvr ta go di na je pro {la od ka ko si iz na {eg do ma oti {ao u na {a sr ca i mi sli, za uv ek...

Oti {la je se le mo ja me |u zve zde. Osta }e{ i da qe moj naj bo qi du hov ni sa go vor nik.

Tu gu je mo za to bom.

ro|. Se ku li} To ga da na, da va }e mo po men u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, po qe 3, par ce la 9.

We ni: k}er ka Ve sna, unu ci Mar ko i Ni ko la i zet ^e da.

Brat Ba ta Vu ~u ro vi} i Oqa.

Tvo je: Mi li ca i An ge li na.

38823

38701 38804

Po sled wi po zdrav

38700

P O M E N vo qe nom su pru gu, ocu, sve kru i de di.

T U @ N O S E ] A W E

Ste va nu I{to ku Bi lo nam je za do voq stvo ima ti te za kom {i ju i dra gog pri ja te qa.

Go ran - Go go Mi le va Kur ja~ ki Kur ja~ ki

Va {i naj mi li ji.

38731

38790

De ja nu \a lin cu

Na vr {a va se 6 go di na od ka ko ni si sa na ma.

Za u vek u le pom se }a wu naj mi li jih: su pru ge, de ce, unu ~a di, kao i svih ko ji te se se te.

Pa vle Goj kov

dr Mi li vo ju Jo vi nu Mi lan [a ri}.

38784

O`a lo {}e ni: su pru ga Ru `a, sin Ste van i }er ka San dra sa po ro di ca ma, maj ka Mi li ca, brat \or |e i se stra Ma ra.

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni de ka

Mom po {to va nom u~i te qu

Da nas, 5. ok to bra 2011. go di ne na vr {a va se osam na est go di na od ka ko je pre mi nu la mo ja dra ga i ni ka da pre `a qe na su pru ga

Ra dul Mi }o vi}

prof. dr Mi o dra gu Ac ke ti Zo ra Ku `e tin

S tu gom i po {to va wem, Bi qa na i Kri sti na sa po ro di ca ma.

38824

38825

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 77. go di ni pre mi nu la na {a vo qe na su pru ga, maj ka i ba ka

ro|. Sla di} Sa hra na je u ~e tvr tak, 6. 10. 2011. go di ne, u 13.30 sa ti, na Grad skom gro bqu.

O`a lo {}e ni: su prug Ra do slav, de ca Dra gan i Emi li ja sa po ro di ca ma.

38827

38723

38798

T U @ N O S E ] A W E

od bra ta Pe tra i se stre Dra gi ce sa po ro di ca ma.

Do bren ka [e ve rov

1953 - 2005.

Vre me br zo pro la zi, tvo ja do bro ta ni kad.

Tvo ji: Vuj ke i Ne na, Zo ki Mi {i}, Kra lik Pa ja, To ma i [tr bac.

Qi qi

38786

P O M E N Da nas, 5. ok to bra, se na vr {i lo {est go di na od ka ko ni je sa na ma

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra goj te ta

Qi qi

tr go vac iz Med ka 2005 - 2011.

ro|. [an do rov 1977 - 2011. 2004 - 2011.

Po ro di ce: Se ge di nac i Va si}.

Po sled wi po zdrav dru gu i pri ja te qu

Jo vo Tra vi ca

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj se stri

1924 - 2011.

sa za hval no {}u, prof. dr Bra ni slav \u ri}.

Za to bom tu gu je tvoj Mi le.

38780

38707

Sa hra na je da nas, 5. 10. 2011. go di ne, u 13.30 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Po sled wi po zdrav maj ci i ba ki

Do bren ki [e ve rov

Do bren ki [e ve rov

O`a lo {}en sin Dra gan sa po ro di com.

O`a lo {}e na }er ka Emi li ja sa po ro di com i pri ja Kri sti na.

38828

38829

O`a lo {}e ni unu ci: Di no i Di ja na.

38789

S bo lom i tu gom u sr cu opra {ta mo se od na {e vo qe ne

Po sled wi po zdrav dra goj

Dra goj

Po sled wi po zdrav maj ci i ba ki

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ vo qe ni su prug i otac

Po sled wi po zdrav pri ji

Ra di - Rad mi li Ra di vo je vi} ro |e noj Pe tro vi} su pru zi po koj nog Ra {e, Ra di vo ja Ra di vo je vi }a 9. 2. 1931. Kra gu je vac - 1. 10. 2011. No vi Sad

Sa va ^i ~o vac

Qi qi Tor bi ci

pre mi nuo 4. 10. 2011. go di ne, u 62. go di ni. za hva qu ju, na ra stan ku, za sve le po {to im je da ri va la, pri ja te qi Ma ri ja i La za sa de com i unu ci ma.

38850

Sa hra na }e se oba vi ti u pe tak, 7. 10. 2011. go di ne, u 12.45 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na su pru ga Mi li ca i sin Gli go ri je.

38833

Do bren ki [e ve rov

Qi qe Tor bi ce

iz Ko vi qa S bo lom u sr cu: se stra Gor da na, zet Dra gan i se stri} Go ran.

O`a lo {}e ni: stri na Ma ri ca, brat Pre drag, sna ja Ta wa, Va wa i Igor.

Sa qu ba vqu, pri ja Da rin ka Zeq ko vi} sa po ro di com.

38792

38791

38830

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a maj ka

Sa ve li kom tu gom i `a lo {}u opra {ta mo se od na {eg dra gog sa rad ni ka

sreda5.oktobar2011.

Po sle krat ke i te {ke bo le sti pre mi nuo je u 79. go di ni na{ vo qe ni su prug, otac, sve kar i de da

29

Za vr {io se je dan dug i is pu wen `i vot.

prof. dr Mi o dra ga Ac ke te Ka ti ca Mi {i}

du go go di {weg na ~el ni ka Kli ni ke za op {tu pul mo lo gi ju

1942 - 2011.

Sa hra na je da nas, 5. 10. 2011. go di ne, u 14 ~a so va, na Gor wo ko viq skom gro bqu.

Oso bqe Kli ni ke za op {tu pul mo lo gi ju.

O`a lo {}e ni si no vi: Ste van i Bra ni slav sa po ro di com.

1922 - 2011.

Sa hra na je da nas, 5. 10. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na gro bqu u Ka }u.

O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Du {an ka, si no vi Go ran i Zo ran, snaj ke Zo ri ca i Sla vi ca i unu ka Te o do ra.

Za u vek }e mo pam ti ti we go vu ple me ni tost i do bro tu.

We go vi: sna ha Go ri ca, unuk Slo bo dan i unu ka Vi {wa.

38810

38811

38807

Po sled wi po zdrav Ste vi ci noj ma mi

Prof. dr Mi o drag Ac ke ta

To dor An tu no vi}

38820

Po sled wi po zdrav naj dra `oj se stri

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti, sve kru i de di

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti i sve kru

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

Oli ve ri Mi la no vi} Jo vi} isto ri ~a ru umet no sti

Ka ti ci Mi {i}

Ka ti ci Mi {i}

To do ru An tu no vi }u

To do ru An tu no vi }u

od Bi qa ne sa de com.

od se stre Ma re sa po ro di com.

od: si na Go ra na, snaj ke Zo ri ce i unu ke Te o do re.

od si na Zo ra na i snaj ke Sla vi ce.

38808

38809

38812

38813

Po sled wi po zdrav div noj oso bi i ko le gi ni ci

Iskre no sa u ~e stvu je mo u bo lu po ro di ce Kru ni}, po vo dom smr ti

3

U znak se }a wa i za hval no sti za rad u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Pe tro va ra din, gde je svo jim re zul ta ti ma na po qu is tra `i va wa da la ne mer qiv do pri nos do ku men to va wu, o~u va wu i za {ti ti spo me ni~ kog na sle |a Voj vo di ne.

Wen rad nas, we ne ko le ge, i da qe in spi ri {e.

Ko lek tiv Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Pe tro va ra din.

59676/P

Opra {ta mo se od na {e dra ge

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 86. go di ni pre mi nu la na {a vo qe na

Ve sni Vu ko je

Bi qa ne Kru ni}

Bi qa ne Kru ni}

od ko le ga i ko le gi ni ca iz ra ~u no vod stva NIS-a.

Mi ro slav i Ol ga Fran cu ski.

38822

38817

Ko lek tiv In sti tu ta za KVB Voj vo di ne.

Je le na Vu ~i}

352/P

Sa hra na je u ~e tvr tak, 6. 10. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Po sled wi po zdrav dra gom te ~i

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je po sle du ge i te {ke bo le sti pre mi nuo u 65. go di ni

O`a lo {}e ni: brat Dan ko, se stra Jo van ka i sna ja Mi li ca.

38794

Ste van I{tok Pe tru Ka ji {u

Sa tu gom i po {to va wem opra {ta mo se od du go go di {weg ~la na na {eg ko lek ti va

od po ro di ca: Sto ja no vi} i Ver na~ ki.

Po sled wi po zdrav bra tu Ste vi ci od: se stre San dre, Je le ne, Ma je i Da ni je le.

38805

38826

S tu gom ja vqa mo svim ro |a ci ma i pri ja te qi ma da je 3. ok to bra u 75. go di ni pre mi nuo na{ vo qe ni su prug, otac i de da

Sa hra na je da nas, 5. ok to bra 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu.

O`a lo {}e ni: se stra An |el ka, zet Mi lo sav, se stri} Go ran sa po ro di com.

38793

Na {a dra ga Ra da

prof. dr Mi o dra ga Ac ke te Pro fe sor Ac ke ta je svo jim du go go di {wim ra dom u In sti tu tu za plu} ne bo le sti ugra dio svo ju li~ nost i dao ogro man do pri nos u raz vo ju me di ci ne ka ko u stru~ nom, ta ko i u na u~ nom i na stav nom ra du.

Kao ta kav osta }e za u vek za pam }en od stra ne svih nas ko ji smo ga po zna va li kao ko le gu, sa rad ni ka i pri ja te qa.

Pe tar Ka ji{ Sa hra na je da nas, 5. 10. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na ^e rat skom gro bqu u Srem skim Kar lov ci ma.

In sti tut za plu} ne bo le sti Voj vo di ne, Srem ska Ka me ni ca.

O`a lo {}e na po ro di ca.

38806

Ni ko la Pa {}an

176/P

Rad mi la Ra di vo je vi} ba ka, sve kr va i maj ka pre mi nu la je 1. ok to bra 2011. go di ne, u osam de se toj go di ni. ^u va ju je u se }a wu we ni: Jo van, Ne ma wa, Du {ka i Rat ko.

Is pra }aj je u ~e tvr tak, 6. ok to bra, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

38783

tv program

sreda5.oktobar2011.

Свет око нас Вести и догађаје чине људи. И тачно знамо какве и које људе ћемо видети у вестима. За све оне друге, оне много сличније свима нама, ретко има простора на насловним странама и у првим минутима. Емисија „Све(т) око нас” је седмична хроника најважнијих светских догађаја виђених кроз приче (не)обичних људи. (РТВ 1, 22.30) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Један на један 09.30 Политбиро-страначка хроника 10.00 Вести 10.05 Стање на путевима 10.07 Центар света 10.30 Гимназијалци 11.30 Кухињица 12.15 Знање 12.35 Знамените жене Новог Сада: Милица Томић 12.50 Преживети аутомобил 13.05 Историја француске Обавештајне службе 14.05 Заједно 14.30 Дунав заувек 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Радар 16.00 Гимназијалци 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 18.00 Разгледнице 19.30 ТВ Дневник 20.10 Плаже 60-их 21.00 Из нашег сокака 22.00 Војвођански дневник 22.30 Све(т) око нас 23.00 Пети октобар - специјал, информ. емисија 23.26 Генерал Дала Кјеза, филм, 2. део 01.10 Један на један

06.30 Кухињица – мађ.

07.00 Таблоид НС 08.20 Без упута 09.15 Треће доба: Млади пензионери 10.00 Хајде са мном у обданиште 10.25 Питам се, питам 11.00 Кад зазвони 11.30 Група Врело 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 ТВ Баштина 14.00 Европа за почетнике 15.00 Центар света 15.30 Добро вече, Војводино (ром) 17.00 Село Филић некад и сад (мађ) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Генерал Дала Кјеза, филм, 1. део 23.10 ТВ Баштина

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Глас Америке Панонско јутро Серија Све о животињама Била једном једна недеља За корак испред Бели лук и папричица Наш гост Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Серија Путоманија Војвођанске вести Тема недеље Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.42 09.55 10.00 10.29 11.00 11.06 11.51 12.00 12.15 12.27 13.12 15.00 15.57 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.07 23.13 23.16 00.05 00.20 00.31 01.16 03.10 03.14 03.46 04.19 04.47 05.48

08.30 Храна и вино 09.05 Интерна истрага 10.00 Вести 10.05 Вреле гуме 10.30 Истрага 11.00 Вести 11.05 Пороци 11.45 Агро дан 12.00 Вести 12.05 Године пролазе 12.40 Неон сити 13.00 Вести 13.05 Интерна истрага 14.00 Вести 14.05 Дунавска салетла 14.30 Славни парови 15.00 Вести 15.05 Пороци 15.45 Агро дан 16.00 Објектив (слов) 16.10 Вести 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Спринт 17.05 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ево нас код вас 21.00 Интерна истрага 22.00 Објектив 22.30 Пороци 23.10 Неон сити 23.20 Године пролазе

10.00 11.00 11.30 12.00 15.00 16.00 19.30 20.00 21.00 21.30

Аргентинска лига Фудбал мондијал магазин Португалска лига Бокс: Светско првенство 1/4 Финале Преглед Премијер лиге Бокс Светско првенство 1/4 Финале Профи бокс ТВС Тенис Бокс Светско првенство 1/4 Финале

Пипи шоу У најновијем издању емисије упознаћете се са занимањем часовничара. Видећете како је изгледала посета салашу „Луиза”, где ћете се упознати с прелепом природом и многим животињама. Уживаћете уз музику и певање талентованих девојчица и дечака, а и упознаћете се с музичким инструментом бубњевима. У свет магије увешће Вас наш магични Хари Магнус. (КТВ, 20.00) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи Дневник Јутарњи програм Вести Казнени простор Гастрономад Вести Траг Шта ја имам од тога: Ракија Вести Седам смртних грехова Евронет Дневник Спорт плус Злочиначки умови Пар непар, филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо У лошем друштву, филм Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Женски клан Ноћни биоскоп: Пар непар, филм Вести Казнени простор Око Траг Породично благо Верски календар

Кери Вашингтон

У лошем друштву Агент ЦИА Мајкл убијен је за време примопредаје нуклеарног оружја па агенција одлучи да регрутује његовог брата близанца, како би успешно извршили операцију. Он је ситни криминалац, није имао појма да има брата и незамисливо му је да је Мајкл радио за ЦИА... Улоге: Ентони Хопкинс, Крис Рок, Кери Вашингтон Режија: Џоел Шумахер (РТС 1, 21.07)

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.10 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 22.00 23.00 23.30 23.45 00.45

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Паклена кухиња Домаћине, ожени се Експлозив Ексклузив Трачара Паклена кухиња

Радост Европе Традиционална манифестација „Радост Европе”, у организацији Дечјег културног центра, 42. пут у Београд доводи децу из 19 земаља Европе. Њихови домаћини, као сваке године, биће деца из београдских основних школа од 1. до 5. октобра. (РТС 2, 20.00) 06.02 06.52 07.15 07.20 07.31 07.34 07.40 07.43 07.50 08.14 08.17 08.27 08.56 09.06 09.36 09.49 10.20 10.51 11.21 11.54 12.25 12.56 13.56 14.25 14.35 15.05 15.17 15.49 16.36 17.03 18.01 18.28 19.00 19.30 20.00 21.20 22.08 23.57 00.57 01.54 02.21 03.07 03.38 04.09 04.34 05.01

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари Невен Између игре и математике Шешир без дна Арс практика Е-ТВ ТВ мрежа Кругови поезије Дигитална култура Рађање српске клавирске музике Читање позоришта Трезор Невен Између игре и математике Шешир без дна Арс практика Енциклопедија за радознале Ви и Мира Адања Полак Линк Породица Сопрано Рок Вилиџ Капија од жада У свету Беокулт Радост Европе, пренос Породица Сопрано Кратко сећање, филм Влада Дивљан Трезор Линк Ви и Мира Адања Полак Рађање српске клавирске музике Е-ТВ У свету Беокулт Влада Дивљан

06.00 ВОА 06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Топ шоп 09.30 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм: Све што имаш 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 Иза вести 20.30 Филм: Секс, лажи и убиство 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Грејс Квигли 03.00 Милица² 03.30 НЦИС 04.30 Филм: Секс, лажи и убиство

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

06.10 Стјуардесе 07.00 Вести Б92 07.10 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Трнавчевићи у дивљини 08.00 Вести Б92 08.10 Топшоп 08.30 Све по списку 09.00 Вести Б92 09.35 Хоћу да знам 10.00 Топшоп 10.25 Сунђер Боб Коцкалоне 10.45 Пингвини с Мадагаскара 11.05 Трнавчевићи у дивљини 11.45 Топ шоп 12.00 Вести Б92 12.15 Филм: Мисија Вавилон 14.05 Истражитељи из Мајамија 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.06 Пријатељи 19.35 Два и по мушкарца 20.00 Истражитељи из Мајамија 21.00 Кошарка: Црвена звзеда . Бајерн Минхен 23.00 Вести Б92 23.35 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 00.00 Доушници 01.10 Саут Парк 01.30 Укључење у Б92 Инфо

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Добро вече Србијо 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.30 Сестре 14.30 Квиз, породични обрачун 15.00 Гојковићи 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Витезови из блата 21.00 48 сати свадба 22.00 Брачни судија 23.30 Наслеђе једне даме 00.30 Ноћ у јуну 01.30 Филм: Огледала 03.30 Филм: Апокалипса андроида 05.15 Филм: Огледала

Тијана Марковић

Једна жеља, једна песма Прва емисија музичког шоуа „Једна жеља, једна песма“. У овај музички шоу гледаоци ће моћи да се укључе путем телефона и да саљу СМС поруке. Најлепше поруке биће награђиване. Први гости емисије у новој сезони биће Ана Бекута, Џеј, Зоран Вујић, Нена Ђуровић, Неша Галија и КУД Абрашевић Водитељка: Тијана Марковић (Хепи, 20.00) 07.55 08.15 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.25 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 16.00 16.50 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 03.00

Вести Направите места за Нодија Мала принцеза Мегаминималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Телешоп Вести Авантуре малог Пере Југио Бакуган Моћна чигра Легенда о Неши Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија ЦГ1 Црвени орао Телешоп Сузе Босфора Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Сузе Босфора Вести Једна жеља, једна песма Вести Звездана капија СЦ1 Црвени орао Вести Малдиви - Више од игре Црвени орао

48 сати свадба Мирослав Лазаревић основано је посумњао да га жена вара с другим. Потражио је супругу тог човека како би је обавестио о превари. Епилог је следећи: Данас ће преварени муж и преварена жена бити пар који ће се венчати у емисији „48 сати свадба”. Водитељка: Анђелка Стевић (Пинк, 21.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda5.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пи ше: Volfgang [male 08.35 Ко шиша тог пса 09.30 Спасавање оронулих грађевина 10.25 Четири венчања - Америка 11.20 Удварање у мраку 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Ко шиша тог пса 18.10 Спасавање оронулих грађевина 19.05 Мајами инк 20.00 Четири венчања - Америка 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Четири венчања - Америка 01.40 Венчаница из снова

08.00 Колонија 09.00 Прича о сателитима 10.00 Вол Сојинка, дете шуме 11.00 Потрага за Северозападним пролазом 12.00 Последњи бранорушитељ 13.00 Други светски рат у боји 14.00 Египат 15.00 Ратници 16.00 Стопама Жака Офенбаха 17.00 Праисторијски астрономи 18.00 Господари рата 19.00 Азијске монархије 20.00 Јелена Тројанска 21.00 Велико бекство. неиспричана прича 22.00 Деца мумије 23.00 Ратници 00.00 Стопама Жака Офенбаха 01.00 Праисторијски астрономи

07.00 09.08 10.06 10.59 11.15 12.00 12.32 13.19 14.18 14.55 15.38 16.08 16.25 17.36 18.22 19.30 20.12 20.52 21.48 22.20 23.05 23.40 00.26 01.14 01.54 02.49 03.04 03.34

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Свет за себе, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Реч и живот Алиса, слушај своје срце Индекс ХАЗУ Портрети Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Капри Дневник Стипе у гостима Мисија Паралеле Отворено Дневник 3 Други формат Шаптач псима Без трага Жица Скица за портрет Индекс Паралеле

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 01.10 02.10 03.10

Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Плаве крви Хаваји 5-0 Вокер, тексашки ренџер Ерика Домаћице из округа Оранџ

06.10 06.50 07.15 07.35 08.35 11.00 11.55 12.20 13.15 14.10 16.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 23.40 23.55 01.35 02.35 03.20

РТЛ Данас Драгон Бол З Поп Пикси Врата раја Кобра 11 Врата раја Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Менталист ЦСИ: Њујорк РТЛ Вести Пут освете Астро шоу Менталист РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Њу јорк 08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Ле ген да о зма ју За ве ра Ро звел Ле ген да о зма ју Фан та стич на че твор ка За ве ра Ру звел Ја, Це зар Зе бра тр ка чи ца Са лон Зло чин и ка зна Џо ни Вас Очи ма уби це Унутрашња звер Ма ни ја за оргијање Ужи вај

Зло чин и ка зна Вин сент је ки ро прак ти чар, ве се ла осо ба пре пу на енер ги је ко ја во ли да бу де у цен тру па жње не пре ста но зби ја ју ћи ша ле. Чак иако га због то га на пу сти су пру га, он од би ја да се уозби љи, све док се јед ног да на на ђе у ре сто ра ну у ко јем је дан од го сти ју до слов но умре од сме ха... Уло ге: Хозе Гарсија, Изабел Довал, Лорен Лукас Ре жи ја: Изабел Довал (Синеманија, 18.00)

Изабел Довал

06.00 А-Тим 08.10 Филмови и звезде 08.35 Принц од Персије: Песак времена 10.25 Џорџија О‘Киф 11.55 Последњи владар ветрова 13.35 Маторани 15.15 Спас је у пошти 1 16.50 Спас је у пошти 2 18.25 Прича о играчкама 3 20.05 Волим те, Филипе Морисе 21.45 Спартак: Богови арене 22.45 Мамут 00.50 Телефонска говорница 02.10 Коцкање 03.50 Гола истина 05.25 Холивуд на снимању

Ешли Скот

Раз би јач По сле осам го ди на слу же ња у вој сци на ред ник Крис Вонг вра ћа се у род ни град. Ње гов је план да се за по сли у мли ну у ко је му је не ка да ра дио ње гов отац. Ме ђу тим, млин је за тво рен, а у ста ру згра ду је сме штен ка зи но Ди вља тре шња... Уло ге: Двејн Џонсон, Ешли Скот, Џони Ноксвил, Нил Мекдонах, Џон Бисли Ре жи ја: Кевин Бреј (ХРТ 2, 20.35) 07.49 08.20 08.50 09.35 10.00 13.57 14.37 15.02 15.25 15.55 16.10 16.22 16.52 17.09 18.00 18.21 18.35 19.09 19.30 20.02 20.35 22.10 23.00 23.59 00.41 01.11 01.52

Мала ТВ Руди, прасе-тркач Школски сат Олујни свет Пренос седнице Хрватског сабора Бриљантин Х2О Уз мало воде Еџмонт Школски сат Изазови Метеор и велики точкови Мала ТВ Поштар Пет Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама 4 зида Силвестрове и Чичијеве тајне Музика, музика... шансоне Гевин и Стејси Разбијач, филм Без трага Жица Закон и ред Моја породица 24 Ноћни музички програм

07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.00 18.40 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Повратак у будућност Фаџ Интермецо 1 Невероватне приче Земља 2 Интермецо 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Мали неваљалци Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Фаџ Невероватне приче Земља 2 Торнадо Сиквест

08.00 Роштиљ Спитфајер 10.00 Зашто се будале заљубљују?

12.00 Мејби беби 14.00 Сјај 16.00 Помама за летећим тањирима 18.00 Останите с нама 20.00 Животна прилика 22.00 Заклетва 00.00 Позив за девојке 02.00 Зреле коке

Ма ри на Га ри то је про на ђе на мр тва, али, иако из гле да као да је у пи та њу са мо у би ство, Сте ла је уве ре на да ја Ма ри на уби је на. Сте ла и Ма ри на су три го ди не ра ди ле за јед но по ку ша ва ју ћи да од го нет ну не ста нак Ма ри ни ног бра та Лу ка и сад су на и шле на траг... Уло ге: Лоренс Фишбрн, Гери Синисе, Скит Урлих Едвард Фурлонг, Сара Картер, Даница Патрик, Мелина Канаракедес (РТЛ, 21.50)

Сара Картер

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица/Лондон У потрази за забавом Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Лов на сабљарке Лет изнад Аљаске Погранична полиција Разоткривање митова Лов на сабљарке

08.30 08.45 09.00 15.15 16.15 17.30 19.00 19.30 19.40 20.40 20.45 20.50 21.30 21.45 22.15 23.15 00.15

Мотоспортови Сви спортови Тенис Скијашки скокови Билијар Тенис Олимпијске игре Сви спортови Поло Коњички спортови Једрење Голф Голф клуб Фудбал Билијар Скијашки скокови Тенис

Svud se di~i {to na oca li~i en ve nu to ^e li ni je u Ri mu za po ~eo umet - ral no va `i da umet ni ci pri ro du me ta fo ri~ ki ni~ ku ka ri je ru, kad mu je bi lo 19 go di na. U kul ti vi {u. svo joj auto bi o gra fi ji po la zi od isto ri je Ve za iz me |u oca i si na opi su je se kao od nos pun po ro di ce. Ka ko je iz sta re fi ren tin ske gra |an ske me |u sob ne qu ba vi. ^e li ni jev otac is ka zu je ose }a po ro di ce, osni va ~em gra da sma tra Ju li ja Ce za ra i wa i emo ci je, on ro ni su ze gne va i pre ve li ke sre we go vog voj sko vo |u Fjo ri na da ^e li na. Grad je na - }e, ose }a du {ev nu bol. Isto }e ka sni je go vo ri ti i zvan po po to wem, a pre sve ga jer na tlu, na kom je za se be u ulo zi oca. Na pri me ru oca pri ka zu je uzo sa zdan „bi lo mno go cve }a, ko je Ita li ja ni zo vu ran mo del bra~ ne qu ba vi: otac je stu pio u brak iz fjo ri“. Cve }e je bi lo sim bol sre }e. Ve} se na slu - qu ba vi, na ko ji we gov de da ni je imao za mer ke, ali }u je: po ro di ca ^e li ni po ti ~e upra vo od tog voj - mu se naj pre ipak us pro ti vio zbog si ro ma {nog sko vo |e, ko jeg je Ce zar uz di gao u vi {i sta le`. mi ra za. U we go vom da qem `i vo tu, ka ko ka `e, no Ni je mo glo bi ti ni ~eg ple me ni ti jeg od po ro di~ nog sta bla ~i ji ko re ni se `u do rim ske an ti ke i po re kla iz po ro di ce ko ja je osno va la grad, i po ro di cu na sim bo lu sre }e. Rod ^e li ni je vih po ka zu je se kao ve o ma plo do tvo ran i smeo. ^ast, ume {nost i od va `nost su mu ta ko re }i uro |e ne, po ~i va ju u ge ni ma.

Ne ma ni ~eg neo bi~ nog {to se po je di nac u ra nom no vom ve ku ni je mo gao oslo bo di ti iz „te la po ro di ce“. Ovo ta ko |e im pli ci ra pr ve po tvr de `i vqe ne mu {ko sti, po {to iz pri pad no sti od re |e nom te lu po ro di ce iz ra sta ju od re |e ne od li ke ko je su naj pre u tom smi slu ne su mqi vo pot pu no mu {ke, jer se pri pi su ju mu {kar ci ma i u mu {kar ci ma se is po qa va ju. Ali ^e li ni pra ti i trend to ga vre me na. Po ro di ce, ko je iole dr `e do se be, tru de se da gra ne svo je lo ze {to je vi {e mo gu }e pru `e u pro {lost. U sva kom ~a snom mu {kar cu iz 16. sto le }a tip ski ideal bio je pra o tac Adam. Ta ko je ^e li ni je va ka sni ja `i vot na od lu ka da se o`e ni i stvo ri za ko ni to po tom stvo bi la sa mo do sled nost.

Ni su sve po ro di ce mo gle ili sme le da svoj ro do slov raz gra na ju do rim ske an ti ke ili bi blij skog do ba. Ple mi} ka ko ja je `e le la da se uz dig ne u vi {i rang mo ra la je da pri lo `i do ka ze o svo joj ge ne a lo gi ji. Ester ha zi je vi su us pon za po ~e li u 16. ve ku i da bi se za bo ra vi lo wi ho vo sit no ple ^e li ni se pro gla sio po tom kom Ce za re vog ge ne ra la mi} ko po re klo i do spe li do kne `ev skog ran ga, iz mi sli li su lo zu ko ja je vo di la od Ada ma, pre ko vac ni ka da ni je bio pre su dan. Ben ve nu to ^e li ni No ja, Ni mro da i Ati le do Ester ha zi ja. Sve do ~an - je se be pred sta vio u istom sve tlu. Qu bav ^e li ni stva o svom po re klu pre da li su 1677. ca ru Le o pol - je vih ro di te qa ni je se uga si la, iako su 18 go di na du ko ji je po tvr dio ve ro do stoj nost. ^e li ni do du - ~e ka li da we go va maj ka za trud ni. U pr vih 19 go di {e, ni je oti {ao ~ak do Ada ma, ali je tvr dio da je na maj ku i se stru je dva da po mi wu. U tom pe ri o du we gov pre dak bio Ri mqa nin kog je Ce zar uz di gao ^e li ni opi su je sa mo od nos s ocem, ko ji da je `i u vi {i sta le`. vot ne smer ni ce i pre no si naj va `ni je vr li ne. On, I se qa~ ke i gra |an ske po ro di ce na isti na ~in on ni je pa zi teq. ^e li ni je va so ci ja li za ci ja od vi su pred sta vqa le po ro di~ na sta bla. Ro do slov ni - ja se na uli ca ma, s pri ja te qi ma i ne pri ja te qi ma, po {to ni je bio sa mo me ta fo ra. Bio je po ve zan s u ra di o ni ca ma s maj sto ri ma i kal fa ma. U Rim je kr vqu po ro di ce. U [pa ni ji je is tra `i va na ~i sto - oti {ao bez o~e vog zna wa. Kad se se tio ko li ki je ta kr vi, do du {e u re li gij skom „bol“ za dao ocu, na pi sao mu je kon tek stu. Bi la je to ide o lo pi smo, otac je pri hva tio si no Ester ha zi je vi su, da bi {ka dis kri mi na ci je usme re na vqe vu od lu ku, ali ga je ipak pro tiv Je vre ja i pre o bra }e - pri kri li svo je sit no ple mi} ko pr vom po god nom pri li kom nih, ko ja se pod jed na ko od no si vra tio ku }i, jer, ni je mo gao po re klo i do spe li do la ka ko na plem stvo ta ko i na `i ve ti bez we ga. S istim ar kne ` ev s kog ran g a, iz m i s li l i gra |an stvo ili se qa {tvo. Bi gu men tom otac je Ben ve nu ta la je to za pra vo jed na spe ci - lo zu ko ja ih po ve zu je sa Ada ma, ve} jed nom vra tio k se bi sa pre ko No ja, Ni mro da i Ati le. {e gr to va wa. Ni tra ga od „o~e fi~ na ra no no vo ve kov na va ri jan ta ra si zma. ve ~e li~ ne pe sni ce“.

To sve do ~an stvo o po re klu Pri pad nost jed nom „te lu Ocu pri pi su je i pro ro~ ki car Le o pold je po tvr dio po ro di ce“ ima lo je da qe po dar„bo `an skog po re kla“. Kad kao ve r o d o s toj n o sle di ce. ^e li ni isto ri ju svo se po ro di ca Me di ~i 1512. vra jih pre da ka za po ~i we od ~u ti la iz pro gon stva u Fi ren cu, kun de de. ^e sto go vo ri i o su ko bi ma, svo je i dru gih ^e li ni jev otac na pi sao je jed nu krat ku pe smu u ko po ro di ca, ali i iz me |u o~e va i si no va zbog za ni - joj je pred ska zao kar di na lu Me di ~i ju sko ri (za i- ma wa i bra ka. Raz dva ja ju se i mi re, jer ipak po ti - sta ostva re ni) iz bor za pa pu. On jo{ je dan put go ~u iz iste lo ze. Otac na si na pre no si ta len te i vo ri o pro ro~ kom da ru svo ga oca. We go vog oca spo sob no sti, ali sin, bu du }i da ima sop stve nu uvre dio je ne ki Pje ri no, o~ev ve li ki du `nik; pri ro du, ne ga zi ro bov ski sto pa ma svo ga oca ve} otac je pro re kao da }e taj ~o vek pro pa sti a we go sa mo stal no raz vi ja svo je ta len te. ^e li ni jev otac, vi si no vi do }i Ben ve nu tu da mo le za mi lo sti wu. ka ko on sam ka `e, uvek je pri hva tao tu ~i we ni cu. Ta ko se i do go di lo. Pje ri no je bio u so bi i kad se De {a va lo se to vi {e pu ta kad su se otac i sin glo - svod uru {io, on je „pro pao“ u du bok po drum. Ka `i li oko svi ra wa fla u te, ko ja sim bo li {e neo - sni je je pod le gao po vre da ma, a je dan od si no va, kao bra |e nu pri ro du. ^e li ni ju je to bi lo pre ma lo, jer {to je pred ska za no, do {ao je po mi lo sti wu. Dar je ro |en da bi je kul ti vi sao. Iako zla tar ski po - ko ji je otac imao ka sni je se ja vio i kod Ben ve nu ta, ziv po se bi ne mo `e bi ti sim bol „kul tu re“, ge ne - po go to vo po sle o~e ve smr ti.

B

Kwi gu Vol fgan ga [ma lea „ISTO RI JA MU [KO STI U EVRO PI 1450 – 2000” od iz da va~ ke ku }e „Klio” (Go spo dar Jo va no va 44, Be o grad), mo `e te na ru ~i ti pre ko te le fo na 011/ 2626-858 i 3035-696, ili mej la of fi ce@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda5.oktobar2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Кон цен три са ни сте на ка ри је ру, и то је до бро. Одр жи те оне са стан ке за ко је сма тра те да су ва жни јер има те кон цен тра ци је, док је дру ги не ма ју до вољ но. Су тра већ, те шко ће те спо ји ти не спо ји во.

BIK 20.4-20.5.

Оства ру је те до бре кон так те с ино стран ством и ре зул та те ко ји ма те жи те. Ва ша Ве не ра је у нај бо љој по зи ци ји, што вам иде на ру ку да бу де те успе шни и за до вољ ни. Чи ни те по сво јим прин ци пи ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

5. oktobar 2011.

Мер кур се укла па у да то окру же ње па сте спрем ни на са рад њу с ко ле га ма и ко лек тив ни рад. При сут ни сте у јав но сти, из ла зи те и ду жи те се, што је пра ви на чин да се мак си мал но ан га жу је те.

Ме сец из ла зи из зе мља ног зна ка Јар ца, што ука зу је на опу шта ње и од мор, пре дах, на ра ме ну во ље не осо бе у ко ју има те по ве ре ња. Не ки ле пи сно ви до бро до ђу у и су ви ше ру тин ским на ви ка ма.

Још увек сте на пе ти, ак тив ни и спрем ни да раз ре ши те све оно што је ду го че ка ло да бу де ре ше но. Мо же те се због то га прилч но су ко би ти с парт не ром или осо ба ма ре ле вант ним за ва шу ка ри је ру. Кра ћи пут?

За све је по тре бан рад да би се ре зул та ти по ка за ли у свом пра вом све тлу. Има те до бру по слов ну си ту а ци ју и са рад њу с ко ле га ма. Али, има те и тај не не при ја те ље ко ји вас при лич но угро жа ва ју.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Жи ви те у ду а ли стич кој ви зи ји, а ипак сте за до вољ ни, све док се ства ри од ви ја ју хар мо нич но и по ва шим ме ри ли ма. Ис ко ри сти те ово вре ме и за не ма те ри јал не сег мен те, за ду хов ност. Ме ди ти рај те уве че.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја за слу жу је ва шу па жњу јер би вам не што мо гло про ма ћи и из ма ћи. Мо жда је вре ме да се про ве де те уз му зи ку и ти ме се ре лак си ра те, осло бо ди те тен зи је и оба ве за.

Из ва шег зна ка из ла зи Ме сец, ко ји вас чи ни емо тив ни ји ма. Са мим тим, под ло жни ји сте ути ца ји ма дра гих осо ба, стал ног парт не ра и де це, ви ше не го у не ким ре дов ним си ту а ци ја ма. Опу сти те се.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Марс се и да нас бо ри, у свом ва тре ном на сту пу и стра сти, за сво ју исти ну и до бро би ти, за свој ин те рес. Због то га сте на пе ти, али, на ви ди ку су бо љи и сми ре ни ји да ни, па и ре зул та ти. Парт нер не по пу шта.

Уско ро ће те са зна ти оно што вас за ни ма, док да нас са мо мо же те по га ђа ти шта се де ша ва иза ва ших ле ђа. Ка ко нај бо ље ис ко ри сти ти и про ве сти вре ме ко је вам сто ји на рас по ла га њу?!

По ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу. Мо же те се и су ви ше по све ти ти по слу, по го то во оном при ват ном, и по тро ши ти енер ги ју ко ја вам је нео п ход на. Ра ди те кам пањ ски, по на шај те се сло бод но.

TRI^-TRA^

Ма њак сек са V REMENSKA

PROGNOZA

Свеже

Vojvodina Novi Sad

26

Subotica

25

Sombor

27

Kikinda

26

Vrbas

26

B. Palanka

26

Zrewanin

26

S. Mitrovica 27 Ruma

26

Pan~evo

26

Vr{ac

25

Srbija Beograd

26

Kragujevac

27

јутро , тоПао дан

Evropa Madrid

НО ВИ САД: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и то пло.

Rim Ду ва ће слаб се вер ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на до 26 сте пе ни Цел зи ју са.

London ВОЈ ВО ДИ НА: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и то пло Cirih за ово до ба го ди не. Ду ва ће слаб се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал Berlin на 27 сте пе ни.

Be~ СР БИ ЈА: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и то пло за ово до ба го ди не. Ду ва ће слаб се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар.

Var{ava При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4, а мак си мал Kijev на 27 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До пет ка сун ча но и Moskva то пло за ово до ба го ди не. За хла ђе ње са ки шом се оче ку је у пе так Oslo уве че и у но ћи ка су бо ти, па ће у су бо ту би ти знат но хлад ни је са ки шом. Тем пе ра ту ре ће опа сти за око 15 сте пе ни у од но су на ове то - St. Peterburg пле да не. У не де љу на се ве ру Ср би је су во, а на ју гу ки ша.

K. Mitrovica 25 Ni{

Бри т ан ска стар ле т а Кеј ти Прајс пре ки ну ла је ве зу с ар ген тин ским мо де лом Ле ан дром Пе ном јер је у кре ве ту ни је за до во ља вао. Кеј ти, не ка да по зна ти ја као Џор дан, на вод но је ан га жо ва ла пре во ди о ца ко ји је на шпан ском са ста вио пи смо ко је је овој 33-го ди шња ки њи по мо гло да но ги ра свог мла дог за вод ни ка. Ле ан дро очи глед но ни је био до вољ но до бар љу бав ник јер се на во ди да је глав ни раз лог пре ки да тај што стар ле ту ни је за до во ља вао у кре ве ту. У пи сму је Кеј ти на ве ла и да јој је њи хо ва сед мо ме с еч на ве за до с а ди ла и да њих дво је не де ле за јед нич ке ин те ре с е.

- Кеј ти не мо же да ве ру је да му шка рац с њом не же ли све вре ме да про ве де у кре ве ту - ре као је бри т ан ским ме ди ји ма при ја тељ ове стар ле те, ко ја иза се бе има два про па ла бра ка.

27

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о- ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти ре ла тив но по вољ не за хро нич не бо ле сни ке и ме те о ро па те. Oпрезн ост се и да ље са ве ту је ср ча ним бо ле сни ци ма и аст ма ти ча ри ма, на ро чи то у ју тар њим са ти ма.

30 28 23 21 19 24 17

VIC DANA Нај кра ћи виц о Пи ро ћан ци ма: - О, ком ши ја аа!

- Не е мам!

22 12 12 12

Atina

28

Pariz

22

Minhen

24

Budimpe{ta

25

Stokholm

15

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

14 (-10)

Slankamen

134 (-8)

Ja{a Tomi}

Apatin

72 (-11)

Zemun

203 (-4)

Bogojevo

69 (-13)

Pan~evo

238 (-2)

Smederevo

436 (2)

Ba~. Palanka 102 (-13) Novi Sad

84 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

144 (-2)

S. Mitrovica

2 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

214 (-1)

Beograd

158 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

120 (-10)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-24 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusi}

34 (0)

Re{ewe iz pro{log broja