Dnevnik 5.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 5. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23578 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

DOGOVOR MINISTRA DINKI]A I PREDSEDNIKA POKRAJINSKE VLADE PAJTI]A O FINANSIRAWU VOJVODINE

Zakon sti`e, `alba Ustavnom sudu ostaje str. 3

VOJVO\ANSKI PARLAMENT JU^E USAGLA[AVAO PROPISE S ODLUKAMA USTAVNOG SUDA, OPOZICIJA TRA@ILA PROMENU STATUTA

PRET WA UVO ZOM NA TE RA LA PRO IZ VO \A ^E DA IZ BRI [U PO SKU PQE WA

[e }er na tr ska obo ri la ce ne {e }e ra u Sr bi ji str. 4

Ospor en e nadl e` nos ti ops tal e na d r u g i m p r o p is im a

Mle ku se dam di na ra po li tri str. 5

DO BRO DO [LI CA STRA NIM STU DEN TI MA NA UNI VER ZI TE TU U NO VOM SA DU

Stu di ra we i bez gra ni ca

str. 6

str. 3 NASLOVI

NA ^EL NIK SEK TO RA MUP-a ZA VAN RED NE SI TU A CI JE PRE DRAG MA RI] NA JA VQU JE

Sve sprem no za „Ta ma rin za kon”

Ekonomija 4 Toplane spremne za grejnu sezonu – bi}e i mazuta i gasa

Dru{tvo 6 Knez Pavle u Srbiji posle sedam decenija 6 [efovi vole kratku sukwu i dubok dekolte

str. 12

IMA NA DE ZA ZRE WA NIN SKU PRI VRE DU

Vojvodina

UPRAV NI OD BOR PRED LA @E PRO ME NU NA ^E LU KUL TUR NOG CEN TRA NOVOG SADA

Bro do grad wa do bro pli va, skro ba ra do bi la ga zdu

11 Nema~ki sredwo{kolci u~e da igraju kolo

Novi Sad

7 Ve{tina vadi iz ru{evina

str. 4

SPORT

str. 14 – 18

Foto: R. Hayi}

Foto: N. Stojanovi}

UDVOSTRU^ENE PRE MI JE STO ^A RI MA

n NATA[A SE VRATILA U SRBIJU

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Zbog tab le tra` e smen u Bla{ kov i} a str. 9

Crna 12 Incident na novosadskoj pumpi: pesnice ni(su) strana~ke?

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 25 °S

POLiTikA

petak5.oktobar2012.

Vu ~i}: Sr bi ja ne }e pri stu pi ti voj nim sa ve zi ma Mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} is ta kao je ju ~e, u raz go vo ru s na ~el ni kom Ge ne ral {ta ba ê {ke Pe trom Pa ve lom, da Sr bi ja ne }e pri stu pa ti voj nim sa ve zi ma s ob zi rom na od lu ku o voj noj ne u tral no sti, ali da }e na sto ja ti da is ko ri sti ras po lo ì ve me ha ni zme Pro gra ma „Part ner stvo za mir„. Ka ko se na vo di u sa op {te wu Mi ni star stva od bra ne, Vu ~i} je za hva lio ê {koj na po dr {ci u pro ce su evrop skih in te gra ci ja i po mo }i u re for mi si ste ma od bra ne. Vu ~i}, ko ji je i pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je, is ta kao je da su Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je za in te re so va ni za u~e {}e u ra du Me |u na rod nog lo gi sti~ kog ko or di -

na ci o nog cen tra Oru à nih sna ga ê {ke u Pra gu. Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Oru à nih sna ga ê {ke, ge ne ral-pot pu kov nik Pe tar Pa vel po nu dio je Mi ni star stvu od bra ne an ga ò va we pri pad ni ka Voj ske Sr bi je u Vi {e grad skoj bor be noj gru pi EU, kao i po dr {ku ê {ke u us po sta vqa wu re gi o- nal nog Cen tra za usa vr {a va we ka dro va AB HO u Kru {ev cu. Po seb no se in te re so vao za ka pa ci te te Voj no me di cin ske aka de mi je i sa rad wu spe ci jal nih je di ni ca. Na sa stan ku je, ka ko pi {e u sa op {te wu, kon sta to van zna ~aj an ga ò va wa oru à nih sna ga u mul ti na ci o nal nim ope ra ci ja ma, kao i mo gu} nost za raz me nu is ku sta va i za jed ni~ ku obu ku.

AM BA SA DOR NE MA^ KE U BE O GRA DU HAJNC VIL HELM

Ne ma no vih uslo va

Ne ma~ ki am ba sa dor u Be o gra du Hajnc Vil helm iz ja vio je da Ne ma~ ka od Sr bi je ne tra `i da pri zna ne za vi snost Ko so va, ali da `e li da vi di we nu po sve }e nost nor ma li za ci ji od no sa s Pri {ti nom. Vil helm je, u raz go vo ru s pot pred sed ni com Vla de za evrop ske in te gra ci je Su za nom Gru bje {i}, po seb no is ta kao da ne ma no vih uslo va na pu tu Sr bi je ka Evrop skoj uni ji, kao i da je u in te re su Ne ma~ ke da Sr bi ja {to pre u|e u EU. Am ba sa dor je po me nuo pri mer dve Ne ma~ ke ko je ni su jed na dru gu pri zna va le, is ti ~u }i da bi se iz tog slu ~a ja mo `da mo gle na }i smer ni ce ko je bi po mo gle po -

sti za wu traj nog i odr `i vog re {e wa za Ko so vo, na ve de no je u sa op {te wu iz ka bi ne ta pot pred sed ni ce Vla de. Su za na Gru bje {i} je po no vi la da su evrop ske in te gra ci je pri o ri tet no ve Vla de Sr bi je, ko ja je od lu~ na da spro ve de sve neo p hod ne unu tra {we re for me, po seb no u obla sti eko no mi je, pra vo su |a i bor be pro tiv ko rup ci je. Pot pred sed ni ca Vla de na gla si la je da su {ti na tog pro ce sa ni je „u pu kom is pu wa va wu uslo va iz Bri se la” ve} u spro vo |e wu unu tra {wih re for mi ko je }e, pre sve ga, gra |a ni ma Sr bi je omo gu }i ti kva li tet ni ji `i vot, na ve de no je u sa op {te wu.

De ja no vi}: Dr à va od lu ~i la ka ko je mo ra la Mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je ju ~e da bi u~e stvo va la na „Pa ra di po no sa„ da se do go di la, ali i oce ni la da je dr à va do ne la od lu ku ka kvu je mo ra la da do ne se s ob zi rom na bez bed no sne pro ce ne {ta je ve }i ri zik. Ona je u in ter vjuu za Ra d io „Slo b od n a Evro pa„ re kla da se ne mo è mo po no si ti ti me {to ne ko ne mo è da i na taj na ~in iz ra zi svoj stav. – Raz li ~i tost je pri rod na. Moj li~ ni stav je po znat. Ali ako smo u sre di ni u ko joj „Pa ra da„ pre ti da iza zo ve ve }e ne mi re – to je pro sto ne ka kva re al nost – re kla je mi ni star ka zdra vqa, oce niv {i da na {em dru {tvu o~i gled no tre ba jo{ vre me na da pri hva ti raz li ~i tost. – Dr à va tre ba da bu de de mo krat ska, mi te ì mo dr à vi ko ja }e ap so lut no po { to v a t i sve slo b o d e. Ali je o~i gled no da Sr bi ja

jo{ ni je sprem na na po {to va we mak si mal nih raz li ~i to sti. To je na {a re al nost. Dr à va u tim uslo vi ma mo ra da me ri ka da pra vi ve }u {te tu, a ka da ma wu. Na pi ta we da li stra hu je od re ak ci je Evrop ske uni je na od lu ku o za bra ni odr à va wa Pa ra de, \u ki} De ja no vi} je re kla da ovo {to se do go di lo ne mo è bi ti plus, ali da ne bi tre ba lo da bu de pa ra me tar ko ji }e opre de li ti one ko ji oce wu ju ka ko na pre du je mo na evrop skom pu tu, ve} da mo ra ju da se sa gle da ju i dru gi ele men ti. Ona je po ru ~i la LGBT po pu la ci ji da tre ba da zna ju da ima mnog onih ko ji uva à va ju raz li ~i tost, da tre ba da ima ju sva pra va kao i osta li i da je put za ostva re we wi ho vih pra va u ova kvim dru {tvi ma kao {to je na {e, na à lost, jo{ da qi ne go {to bi ona vo le la da bu de.

dnevnik

PRE MI JER I MI NI STAR PO LI CI JE O OT KA ZI VA WU „PA RA DE PO NO SA”

Da ~i}: Ni ko ne }e od re |i va ti {ta }e bi ti u Be o gra du Pre mi jer Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} oce nio je da je za bra na gej-pa ra de po be da za dr à vu jer }e su bo ta bi ti mi ran dan i ne }e se do zvo li ti da Be o gad iz gle da kao pre dve go di ne, ka da je „Pa ra da po no sa„ odr à na. – Bez bed no sne pro ce ne su uka zi va le na to da mo è do }i do ozbiq nog na ru {a va wa jav nog re da i mi ra i ugro à wa ì vo ta – re kao je Da ~i} no vi na ri ma na pri je mu u ne ma~ koj am ba sa di, odr à nom po vo dom obe le à va wa go di {wi ce uje di we wa Ne ma~ ke. On je is ta kao da ni ko ne }e od re |i va ti {a }e se de {a va ti u Be o gra du, ni Evrop ska uni ja, ni dru ge ze mqe u sve tu, ni ti eks tre mi sti~ ke or ga ni za ci je, ve} }e se uvek ra di ti ono {to je u in te re su gra |a na. Po Da ~i }e vim re ~i ma, EU tre ba da ka è ako od gej-pa ra de za vi si da tum za po ~e tak pre go vo ra za ~lan stvo. – Ko li ko vi dim, to ni je slu ~aj jer za Evrop sku uni ju po sto je krup ni je te me – re kao je Da ~i}. Pre mi jer je is ta kao da ne vi di svr hu do ga |a ja u ko jem se na {et wi oku pi hi qa du qu di, ne ko li ko hi qa da onih ko ji è le da ih na pad nu i vi {e hi qa da po li ca ja ca ko ji tre ba da se su ko bqa va ju s hu li ga ni ma. – Bo qe da me kri ti ku ju {to sam za bra nio „Pa ra du#, ne go za to {to je iz gu bqen ne ~i ji ì vot – re kao je Da ~i}. On je do dao da je kon tro verz na iz lo `ba, ko ja je prek si no} otvo re na, „di rekt na pro vo ka ci ja” i ne pri me ren po tez or ga ni za to ra,

ko ji su kri vi za stva ra we kon fron ti ra ju }e at mos fe re isto ko li ko i oni ko ji pre te ka da ne ko `e li da iz ra zi svo ju dru ga ~i ju sek su al nu ori jen ta ci ju. Da ~i} je po no vio da dr `a va ne }e do zvo li ti na ru {a va we jav nog

re da i mi ra i jo{ jed nom upo zo rio sve ko ji ima ju bi lo ka kve na me re da u su bo tu ugro `a va ju bez bed nost na to da po li ci ja to ap so u lut no ne }e do zvo li ti. Da ~i} je no vi na ri ma, po {to se upi sao u kwi gu `a lo sti u ama ba -

SE: Pa ra da ni je uslov za da qe in te gra ci je Sr bi je [e fi ca Kan ce la ri je Sa ve ta Evro pe u Be o gra du An tje Ro te mund iz ja vi la je ju ~e da odr à va we „Pa ra de po no sa” ni je uslov za da qe evrop ske in te gra ci je Sr bi je, i do da la da je slo bo da iz ra à va wa ve o ma va àn deo de mo krat skog ì vo ta. – Mi ima mo ose }aj da vla sti ni su do voq no ura di le da po dr è odr à va we ovo go di {we „Pa ra de po no sa„ – re kla je An tje Ro te mund, pod se }a ju }i na to da je ge ne ral ni se kre tar SE-a Tor bjorn Ja gland sa op {tio pre kju ~e da je iz ne na |en i raz o ~a ran {to je po no vo za bra we no odr à va we „Pa ra de po no sa” u Be o gra du. Na pi ta we ka ko ko men ta ri {e pre kju ~e ra {wu iz lo `bu „Ec ce ho mo„, ko ja je or ga ni zo va na u okvi ru „Ne de qe po no sa”, An tje Ro te mund je re kla da mo è da raz u me da sli ke mo gu pro vo ci ra ti re li gij skim ele men ti ma. – Re li gij ski ele men ti za i sta ni su po mo gli at mos fe ri pri pre me „Pa ra de po no sa„, za kqu ~i la je ona.

sa di Hr vat ske po vo dom smr ti pred sed ni ka Sa bo ra te ze mqe Bo ri sa [pre ma, re kao da naj o {tri je osu |u je iz lo `bu {ved ske umet ni ce, ko ja je prek si no} odr à na u Cen tru za kul tur nu de kon ta mi na ci ju, oce wu ju }i da je to o~i gled na pro vo ka ci ja, ko ja je do pri ne la i za bra ni {te we. – Kao {to ne ki sma tra ju da ne sme ju da se ospo ra va ju pra va ka da je re~ o wi ho voj sek su al noj ori jen ta ci ji, ta ko ni ko ne sme i ne ma pra va da iz vr ga va ru glu ver ska ose }a wa dru gih – na gla sio je Da ~i}. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja ne sme bi ti po li gon s ta ko zva nim pra vom na slo bod no mi {qe we ko jim se iza zi va ne za do voq stvo qu di jer u tom slu ~a ju to ni je pra vo na slo bod no mi {qe we ve} di rekt na pro vo ka ci ja ko ja mo è de sta bi li zo va ti od no se u jed noj ze mqi ili ~i ta vom re gi o nu. Po tvr du ono ga {to je go vo rio, do dao je pre mi jer, vi deo je u to me {to su i dru ge ver ske za jed ni ce osu di le iz lo `bu s ta kvim sa dr à jem. Osvr }u }i se na to {to su SAD uhap si le auto ra fil ma ko ji je iza zvao de mon stra ci je mu sli ma na {i rom sve ta, kao i na ob ja vqe ne kar ka tu re pro ro ka Mu ha me da u fran cu skim no vi na ma, Da ~i} je upi tao „ka ko je mo gu }e da ne ko sma tra da je to isto mo gu }e ra di ti s Isu som?„ – SAD su iz ra zi le za bri nu tost i raz o ~a ra we {to je „Pa ra da po no sa„ ot ka za na, a mi slim da bi tre ba lo da iz ra ze pro ti vqe we za to {to je iz lo `bom iz vrg nut ru glu Isus Hri stos – re kao je Da ~i}.

REKLI SU Obradovi}: Kri vi~ na pri ja va zbog iz lo `be

Mi le ti}: Ka pi tu la ci ja dr `a ve

Fi le: Is tra `i ti pret we

Po kret „Dve ri” za lo ìo se ju ~e za traj nu za bra nu odr à va wa „Pa ra de po no sa” i na kon fe ren ci ji za no vi na re sa op {tio da je u to ku pod no {e we kri vi~ nih pri ja va pro tiv or ga ni za to ra iz lo `be fo to gra fi ja „Ec ce ho mo„ zbog ras pi ri va wa ver ske i na ci o nal ne mr `we. Pred stav nik „Dve ri” Bo {ko Ob ra do vi} je re kao da taj po kret „apo slut no po dr à va od lu ku dr àv nih or ga na da za bra ni odr à va we gej-pa ra de u su bo tu, 6. ok to bra”. Po we go vim re ~i ma, „Prajd„ je mo rao bi ti za bra wen pr ven stve no za to {to se tom ma ni fe sta ci jom kr {i Ustav Sr bi je, od no sno jav ni mo ral ko ji je ustav na ka te go ri ja, a pro pa gi ra se ho mo sek su a li zam. On je na veo i da „Dve ri” tra è da ta za bra na bu de traj na i da se od no si na za bra nu „Pa ra de po no sa” – „bi lo gde i bi lo ka da”. Ob ra do vi} je re kao da „Dve ri„ sma tra ju one ko ji jav no pred sta vqa ju LGBT-po pu la ci ju bi zni sme ni ma jer su od to ga „na pra vi li do bar bi znis”.

– Ovo je pot pu na ka pi tu la ci ja dr à ve. „Prajd# ni je cir kus ko ji }e oti }i iz gra da, mi osta je mo ov de i bi }e mo tu i na red ne go di ne – po ru ~io je Go ran Mi le ti}, ko ji je na ja vio da }e u su bo tu, na dan ka da je tre ba lo da bu de odr à na {et wa, u Me di ja cen tru u 10 sa ti bi ti odr àn „Prajd” u ~e ti ri zi da. On je na po me nuo da }e or ga ni za to ri te ma ni fe sta ci je po {to va ti od lu ku dr à ve o za bra ni ko li ko god ona, ka ko je re kao, ne u stav na bi la. Mi le ti} je do dao da je Vla da Sr bi je pre kju ~e ra {wom od lu kom po ka za la da ne po {tu je Ustav, ma win ske gru pe, i do dao da je skep ti ~an da }e ka bi net Ivi ce Da ~i }a ura di ti ne ke dru ge stva ri u dr à vi ka da ni je umeo da za {ti ti pra va jed ne ma win ske za jed ni ce. On je na veo da su je di ne po be de prek si no}, na kon otva ra wa iz lo `be „Ec ce ho mo„, bi le to da je po li ci ja ura di la svoj po sao i da je do sta qu di po se ti lo iz lo `bu. – To je do kaz da po li ci ja mo è da ura di svoj po sao uko li ko je po li ti ~a ri ne op stru i ra ju – re kao je Mi le ti}.

Evrop ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le iz ja vio je ju ~e da je sa à qe wem pri mio od lu ku srp skih vla sti o za bra ni „Pa ra de po no sa„ dru gu go di nu za re dom, i osu dio za stra {i va wa i pret we eks tre mi sti~ kih or ga ni za ci ja u Sr bi ji upu }e ne or ga ni za to ri ma „Pa ra de„. „O~e ku jem od vla sti u Sr bi ji da te pret we is tra è i od go vor ne pri ve du prav di„, na gla sio je Fi le u pi sa noj iz ja vi. „Po seb no po zi vam vla sti u Sr bi ji da osi gu ra ju da pra va na slo bo du oku pqa wa i iz ra à va wa bu du u pot pu no sti po {to va na i da se ubu du }e sva ko mir no oku pqa we odr ì„, is ta kao je Fi le. On je re kao da }e Ko mi si ja na sta vi ti da po dr à va i pod sti ~e me re ko je vo de ka iz grad wi po god ne kli me za pu nu pri me nu stan dar da qud skih pra va u ze mqa ma kan di da ti ma i po ten ci jal nim kan di da ti ma, ukqu ~u ju }i otvo re ne i kon struk tiv ne ras pra ve o pri zna va wu i za {ti ti pra va LGBT-po pu la ci ja i ma wi na uop {te.

TVIT CRTICA Ozna sve do zna Skup {ti na De mo krat ske stran ke jo{ je da le ko, ali ~la no vi i sim pa ti ze ri vo de bit ku za svo je fa no ve na laj ni. Ta ko je Alek san dar \u ki} „pi sao“ pot pred sed ni ku voj vo |an ske vla de Go ra nu Je {i }u: „Lik ko ji je u Kra gu jev cu na vod no pred sta vqao va qev ski DS je obi ~an pa jac. Po Va qe vu pri ~a da si ga ti li~ no zvao. Pro ve ra vaj te qu de...„ Sam Je {i} se „~u di“: „Ne znam o ~e mu se ra di?„ A \u ki} „ne od u sta je“: „Za to ti i ka èm da pro ve ri{. ô vek na stu pa na lo kal nim me di ji ma u Va qe vu i ka è da po dr à va \i la sa. Ho da ju }a an ti re kla ma...„ Ne po pu {ta ni Je {i}: „Li ~im li ti ja na Oznu? Ne ba vim se od bo ri ma i qu di ma po stran ci ko je ne znam...”

Na ko rak do... Eks mi ni star Oli ver Du li} ko men ta ri {e na pi se u `u toj {tam pi po ko ji ma je, na vod no, re kao da }e, ako bu de pri ve den, re }i po ~i jem je na lo gu slo ve na~ koj fir mi „Nu ba in vest“ na me stio po sao po sta vqa wa op ti~ kih ka blo va: „Od svih

ogav nih la ì„, tvr di Du li} na „Tvi te ru“. Du li} ka è i ovo: „Po la ko u Sr bi ju upu za va fa {i zam... pr vo kroz po je di ne me di je, pa po tom u sve sfe re dru {tva... la`, mr `wa, bru tal nost, na ko rak do fi zi~ kog ob ra ~u na...„ A ~lan ka bi ne ta pred sed ni ka Sr bi je Si mo û li} po vo dom na slo va – „Du li}: Re }i }u ko me sam iz DS-a da vao pa re“, sa ve tu je eks mi ni stra da „otvo ri du {u na laj ni“: „Evo, mo è te i ov de da ka è te... Gle daj, mo `da ti i ni si kriv za sve, naj bo qe je le po re }i sve ko, {ta i ko me je da vao no vac. Za {to te Bo Ta sa da na pa da?„

Ko je bo qi za DS Na adre su funk ci o ne ra DS-a Bra ni mi ra Ku zma no vi }a, ko ji }e se tak mi ~i ti u tr ci za pred sed ni ka stran ke, sti gla je kon sta ta ci ja jed nog „tvi te ra {a”: „Ve ru jem da bi ste se slo `i li da po dr {ka Ta di }u zna ~i ki da we DS-a! Uko li ko, re ci mo, \i las na kon gu bit ka tr ke utih ne ili ode iz stran ke, to }e sva ka ko zna ~i ti po ~e tak kra ja. Pad rej tin ga itd...” Ku zma no vi} }e di plo mat ski: „U DS-u ima mno go qu di s mno go zna wa. Ako nam

sve stran ke za vi se sa mo od pred sed ni ka, ima }e mo ih i vi {e od 47 u par la men tu...„

Sa mo pi tam Ni osta li na pred wa ci ne mo gu da „za tvo re“ o~i pred zbi va wi ma u kon ku rent skoj stran ci. Funk ci o ner SNS-a Bo jan Mar ja no vi} se pi ta na laj ni: „Po sle pred sed ni~ kih iz bo ra de mo kra te su se di ~i le da je Ta di} po be dio u Voj vo di ni. [ta se to pro me ni lo, vi {e im ni je mi qe nik? #sa mo pi tam„.

(Ne)ustav no cu ga we Na laj ni je svo je me sto na {la i od lu ka USS-a o to me da je za bra na pro da je al ko ho la u Be o gra du po sle 22 sa ta ne u stav na. Ana li ti ~ar Vla di mir To do ri} po ru ~u je: „@i veo Ustav ni sud... „Pik nik – Is pred drag sto ra“... ^lan no vo sad ske vla de Nemawa Starovi} upo z ora va: „ Pr avo pitawe ni je to da li }e se u Beogradu cugati pre d radwa ma iza 22 h, ve } kakav j e to Ustav po koj em gra dovi nemaju ni ka kve nadl e`n os ti „.

Naro dna ma jka Nisu s vi zadovoqni komentarima s lajne. Tako se oglasio i SDP Srbije, „b rane}i“ s vog l id era: „Bo jan \ur i} iz LDP-a nazvao Rasima Qa ji}a ’narodnom ma jkom’. .. Sre}om, ta kvi k ’o \u ri } nit’ su n arodne ma jke , nit’ o b il o ~emu od lu~ uju„.

Zr ela za „ otpra }aj“ Od bo rni ca u Skup{ ti ni Beog ra da Gorda na K ari} pr ote stu je zbog pona{ awa Komun aln e polici je : „Pog le dajte: ‘\i las jugend’ ma lt retira st ar ijeg ~ove ka zb og BusPlusa “, upu}uj u}i „ tvitera{e „ da po gledaju BK TV vest i na int ernetu. S weno m pri~om ne sla`e se Jelena Je vt i}: „T i si z re la za u nfollow ! Nemoj se blamira ti propagi ra ju}i nevinost Ka ri}a. Mo`da ste n egde i o{te}en i, a zn a{ li ko ga st e sv e o{ tetil i?“

Mir u ku}i M uzi~aru Ogiju Radivo jevi}u nije sve j asno u na{oj vl adi. „D a li ne ko u me da mi obja sn i ~emu, zapra vo , s lu `i mini-

st arstv o bez portfeqa? [ ta s u ingerencije? Ozbiqn o pit am ...„ Fan mu odgov ara: „T o sam i ja od av no napisa o – da `elim biti mi nistar bez portfeqa kad porastem : ).. . S obzirom na to da je Ugq an in t u ve} dv a mand ata...„ S drug e strane, Radiv oj evi} i daqe tvrdi: „Ma , ne `el im d a budem minis ta r bilo ~ ega – stvarno me in teresuje...„ „T vi tera{„ „p ot vr|uje „: „Ma n a rav no, bio sam ironi~a n :) Realn om toliko bezobrazno zv u~i da je sme {no.. A Suqa je t u, eto d a im a ne{t o, mi r u ku}i ...„

O qa, „D ve ri„ i Bo diroga Dra matur{kiw a Mi wa Bogavac i zn osi mi{qe we o pojednim TV-vedetama: „O e misijama Oq e Crnog orac i mam ist i stav kao ’Dveri’ o ’Pra jdu’! Nemam n i{ta pro tiv w e li~no , sve dok svoje v odi em isi je u svoja ~etiri zida“. S druge strane, poslanik LDP-a Bojan \uri} izra`ava „bojazan”: „Na kraju }e ’Dveri’ tra`iti da se zabrani i Dejan Bodiroga zbog skandirawa ’Mi imamo na{eg Boga, ime mu je Bodiroga’„, zapisao je \uri} na lajni. S. St.

politika

dnevnik

petak5 . oktobar2012.

DO GO VOR MI NI STRA DIN KI ]A I PRED SED NI KA PO KRA JIN SKE VLA DE PAJ TI ]A O FI NAN SI RA WU VOJ VO DI NE

Za kon sti è, àl ba su du osta je Predsednik Pokrajinske vlade Bo jan Paj ti} i ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} dogovorili su se ju~e u Novom Sadu da se do polovine slede}e godine sa~ini tekst zakona o finansirawu Vojvodine i uputi republi~kom parlamentu na usvajawe. Na taj na~in }e se, po Pajti}evim re~ima, nesuglasice oko pokrajinskog buxeta preduprediti u budu}nosti. Iako je o tome, kako su rekli novinarima, postignuta visoka saglasnost, Pajti} je nakon susreta s Dinki}em poru~io da }e se pitawe finansirawa Vojvodine ipak na}i pred Ustavnim sudom. Pokrajinska vlada je, naime, nedavno najavila àbu Ustavnom sudu, smatraju}i da je Vojvodina finansijski o{te}ena u ovogodi{wem rebalansu republi~kog buxeta. – Postupak pred Ustavim sudom je ve} pokrenut i on ide svojim tokom – izjavio je Pajti}, ali i najavio zajedni~ko re{avawe pitawa finansirawa Vojvodine, „hroni~-

nog problema„ koji je „optere}ivao odnose ne samo s ovom republi~kom vladom nego i s prethodnim„. Pajti} je tako|e naveo da „procesno nije mogu}e povla~iti„ postupak pred Ustavnim sudom, i napomenuo da to „nije nikakav akt neprijateqstva” prema Republi~-

koj vladi, „niti je to akt kojim èlimo da pruìmo priliku Ustavnom sudu da povrati svoj kredibilitet nakon done{ewa nekih odredaba s kojima se duboko nismo sloìli”. On je nakon susreta s Dinki}em rekao i da nesuglasice oko udela koji Vojvodini pripada u buxetu

po Ustavu nisu do kraja razre{ili, ali da }e na tome raditi zajedni~ki i nastojati da ih re{e kroz izradu zakona. Ministar Dinki} rekao je da je na sastanak s Pajti}em do{ao da bi pri~ali o buxetu za narednu godinu. On je naveo da }e osnovica za obra~un transfera Vojvodini bi-

Auto put i tu nel kroz Fru {ku go ru Izgradwa autoputa od Novog Sada ka Rumi, koja }e obuhvatiti i bu{ewe tunela kroz Fru{ku goru, zajedni~ki je priotitet Pokrajinske i Republi~ke vlade, dogovoreno je ju~e na sastanku Pajti}a i Dinki}a. – Definisali smo to kao zajedni~ki infrastukturni prioritet koji treba da bude realizovan u narednim godinama – rekao je Pajti}, dok je Dinki} naveo da }e se za taj projekat konkurisati kod kineske Eksim banke. Po Dinki}evim re~ima, najmawe sto miliona evra bi}e opredeqeno za taj projekat koji }e raditi potencijalni izvo|a~i posla iz

Kine, dok }e 40 odsto u~e{}a imati doma}a gra|evinska preduze}a. Ministar je rekao i da je Pajti}a obavestio da je u planu i izgradwa autoputa od Zrewanina do Novog Sada. Razgovarano je i o izvorima finansirawa za revitalizaciju kanalskog sistema u Vojvodini, ~ime bi se, kako je kazao Pajti}, omogu}ilo da oko 500.000 hektara bude pod sistemom navodwavawa. Tako|e, razgovarano je i o Razvojnoj banci Vojvodine, a Pajti} je kazao da }e Pokrajinska vlada pozvati Evropsku banku za obnovu i razvoj i druge me|unarodne finansijske institucije da se pridu`e u dokapitalizaciji.

ti ve}a oko 9,5 posto u odnosu na buxet ove godine, a da }e u tome APV imati ve}i udeo u prihodima od poreza na profit i drugih poreskih prihoda. Dinki} je ocenio da je veoma va`no napraviti zakon o finansirawu Vojvodine „da ne bi zavisila od voqe nijednog ministarstva finansija”. – Dok se zakon o finanirawu APV ne napravi, uvek }e biti neproduktivnih tenzija izme|u Pokrajine i Republike – rekao je Dinki}. – Ne trebaju nam nikakve politi~ke tenzije. Naprotiv, Srbiji je potrebno jedinstvo u ovom ~asu. Komentari{u}i ustavnu `albu Pokrajinske vlade, Dinki} je rekao da je pre dve godine definisano {ta je to buxet Vojvodine „na

na~in koji je bio sporan, ali se tada niko nije àlio”. – Ukoliko je neko sada podneo àlbu, moje pitawe je za{to se nije pre dve godine àlio Ustavnom sudu? – kazao je Dinki}. Ministar je naveo da }e na izradi teksta zakona o finansirawu Vojvodine raditi tim stru~waka iz Pokrajine i Republike, i predloìo da se sagledaju modeli za finansirawe regiona u evropskim dràvama. Pri izradi tog zakona Pokrajina }e se, po Pajti}evim re~ima, zalagati za po{tovawe tri elementa – stalnosti i stabilnosti finansirawa, ustavnih „najmawe sedam odsto” za finansirawe wenih nadle`nosti i „tri sedmine” od toga za kapitalna ulagawa. S. Kova~evi}

VOJ VO \AN SKI PAR LA MENT JU ^E USA GLA [A VAO PRO PI SE S OD LU KA MA USTAV NOG SU DA, OPO ZI CI JA TRA @I LA PRO ME NU STA TU TA

Ospo re ne nad le `no sti op sta le na dru gim pro pi si ma Skup{tina Vojvodine usvojila je ju~e izmene Odluke o pokrajinskoj upravi radi usagla{avawa tog propisa s odlukama Ustavnog suda Srbije kojima su osporene 22 nadle`nosti APV. Za izmene su glasali poslanici vladaju}ih stranaka- DS, SVM i LSV, a protiv je bila opozicija- SNS, DSS, SRS i koalicija oko SPS-a. Po obrazloèwu, koje je izneo predsednik Vlade APV Bo jan Paj ti}, re~ je o usagla{avawu onih ingerncija koje imaju „prakti~an karakter”, a za koje se pravni osnov na{ao u drugim zakonima. A me|u wima su, kako je naveo, i one koje se odnose na socijalne izdatke ugroènim kategorijama stanovni{tva. Pokrajinski sekretar za nauku Dra go slav Pe tro vi}, ~ije ingerenicije su ju~e najvi{e osporavali poslanici opozicije, pozivaju}i se na odluku USS-a kojom je opsporena nadle`nost Pokrajine u oblasti nauke, pozvao se, pak, na vaè}a zakonska re{ewa u drugim propisima a na osnovu kojih su utvr|eni

poslovi wegovog resora i po izmewenoj Odluci o pokrajinskoj upravi. Petrovi} je u izjavi novinarima potvrdio da je novom Odlukom ipak iskqu~eno finansirawe Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti, a na osnovu odluke Ustavnog suda. On je, me|utim, poru~io da time VANU nije ukinuta jer, kako je naveo, legitimitet crpi iz Statuta APV. On je izrazio o~ekivawe i da }e se na}i re{ewe za nastavak funkcionisawa te „veoma va`ne institucije„. – Tra`imo to re{ewe i u razgovorima s republi~kim ministarstvima. Mislim da je veoma va`no da se to re{ewe prona|e jer je VANU opravdala svoje postojawe i veoma je va`na za razvoj nauke i kulture i Vojvodine i Srbije – kazao je Petrovi}. [ef kluba napredwaka Igor Mi ro vi} ocenio je da izmene Odluke o pokrajinskoj upravi predstavqaju tek nazanku namera pokrajinske vlasti „da se u Vojvodini ne{to mora mewati„, ali uz opasku da je za to izabran pogre{an put

Kwi ga De ni sa Ko lun yi je o vi {e stra na~ koj Skup {ti ni APV U Skup{tini Vojvodine ju~e je promovisana kwiga „Vi{estrana~ka Skup{tina Vojvodine 1992–2012„ autora De ni sa Ko lun xi je, na{eg kolege novinara „Dnevnika”. Denis Kolunxija je pod tim naslovom predstavio sve sazive pokrajinskog parlamenta od uvo|ewa vi{estrana~ja, s izvodima iz zapisnika skup{tinskih sednica, kao i sastave Izvr{nog ve}a, odnosno Vlade Vojvodine. U kwizi je predstavqen i spisak zakonskih predloga koje je pokrajinski parlament uputio republi~kom, a od kojih je za posledwe dve decenije usvojeno svega dva. Kwigu je izdala Skup{tina Vojvodine, a na promociji odrànoj u Klubu poslanika govorio je i predsednik pokrajinskog parlamenta I{tvan Pastor, koji je ocenio da ona pomaè da se suo~imo s pro{lo{}u u posledwih 20 godina „jer nam jasno pokazuje gde smo bili, {ta smo radili, kakve smo stavove zastupali i {ta nam se ostvarilo„. Kolunxija je rekao da su „gra|ani ovog dela sveta osu|eni na vi{ak istorije i da su time osu|eni i na brzo zaboravqawe„ i da je wegova èqa bila da posledwih 20 godina otrgne od zaborava.

jer je, ka`e, trebalo krenuti izmenama Zakona o nadle`nostima i Statuta APV. On je izrazio ~u|ewe zbog „oklevawa vladaju}ih stranaka u Vojvodini” da pristupe re{avawu aktuelne ustavne krize.

tut kao {to je to u~inio sa Zakonom o nadle`nostima – ocenio je Ristovojevi}. Inicijativu DSS-a za dono{ewe novog statuta APV parlamentarna ve}ina nije prihvatila, {to

Paj ti}: Od lu ke USS-a ne ma ju ve li ki prak ti~ ni zna ~aj Uo~i skup{tinske rasprave o izmenama Odluke o pokrajinskoj upravi, koja se mewa zbog odluke Ustavnog suda Srbije da Pokrajini ospori pojedine nadle`nosti, predsednik vojvo|anske vlade Bo jan Paj ti} izjavio je novinarima da odluke tog suda nemaju veliki prakti~ni zna~aj. – Odluke Ustavnog suda nemaju veliki prakti~ni zna~aj, odnosno imaju prakti~ni zna~aj u odre|enim segmentima. U tim segmentima se prave korekcije i u tim segmentima }e biti upodobqen na~in rada pokrajinske uprave s onim {to jeste odluka Ustavnog suda – izjavio je Pajti}. On je rekao da je najve}i problem {to je Ustavni sud ograni~io mogu}nost i pravo Pokrajine da pomaè socijalno ugroènim kategorijama. – Traìmo re{ewe da naknade koje smo davali za prvoro|eno dete, blizance, socijalno ugroène, penzionere na teritoriji Vojvodine realizujemo na neki drugi na~in, da pomognemo one kojima je te{ko, a budu}i da smo u uslovima svetske krize, svakako je te{ko velikom broju qudi – kazao je Pajti}. Sn. K. – Vojvodina mora da odgovori na tu krizu, a to je mogu}e jedino okupqawem i dogovorom svih parlamentarnih stranaka da bi se pitawa od zna~aja za Pokrajinu uredila u granicama Ustava – kazao je Mirovi} novinarima. On je optuìo vladaju}i DS da izbegavawem tog puta „ide u pravcu podizawa tenzija„. [ef poslani~kog kluba Demokratske stranke Srbije Bra ni slav Ri sti vo je vi} poru~io je da vojvo|anska vlast mora da se suo~i s ustavnom krizom, koju je, tvrdi on, sama izazvala usvajwem „neustavnog Statuta i Zakona o nadle`nostima APV”. – Bio bi pravi politi~ki {amar da nam Ustavni sud pi{e Sta-

je poslanik DSS-a Mi len ko Jo va nov ocenio kao dokaz da ne postoji namera da se problemi re{avaju, te poru~io da bi nastavak finansirawa osporenih ingerencija Pokrajine bio „krivi~no delo nezakonitog tro{ewa buxetskih para, koje podleè sankcijama„. Skup{tina Vojvodine usvojila je ju~e i izve{taj o radu Pokrajinskog fonda „Evropski poslovi”, a raspravu je obeleìla polemika o tome moè li APV imati predstavni{tvo u Briselu po{to je Ustavni sud osporio i tu nadle`nost Pokrajine. Predsednik pokrajinskog parlamenta i lider SVM-a I{tvan Pa stor negodovao je {to su ovaj pokrajinski fond i

kancelarija APV u Briselu u po[ef demokrata u Skup{tini ziciji da stalno moraju da pravdaju APV Bo ri slav No va ko vi} uzvrasvoje postojawe. On je poru~io da tio je da se ne mogu ostvariti znadru{tvo mora da odgovori na pita~ajniji rezultati u postoje}im we da li je na{ nacionalni inteuslovima u kojima kancelarija u res da privla~imo bespovratna Briselu radi i „s tek dvoje zaposredstva evropskih fondova, i zaslenih„. {to je nekom sporno ako Vojvodina – Nama je u Briselu potrebna poku{ava to da ~ini. armija lobista i istina je da u tom – Vojvodina, naàlost, nema pogledu moramo ambicioznije da predstavni{tvo u Briselu zato jer se postavimo – kazao je Novakosmo se pla{ili kako }e se tuma~ivi}. ti ta na{a ambicija. Zato imamo A poslanica LSV-a Ma ja Se jedno nakaradno re{ewe i umesto dla re vi} ocenila je da je Vojvodipred stav ni {tva na adut Srbije u imamo ispostavu procesu evrointeJo{ ne ma re {e wa za FEP-a u zgradi gracija, i da je u finansirawe VANU Misije Srbije, kotom kontekstu veoja radi u katastroma va`no funckiofalnim uslovima – rekao je Panisawe FEP-a i predstavni{tva stor. u Briselu. Ona je navela da su u On je zapitao i kad }e Vojvodina prethodnoj godini u Vojvodini reizdvojiti dva miliona evra da kupi alizovana 184 projekta iz evropprostor za kancelariju u kojem }e skih fondova, ukupne vrednosti mo}i da organizuje i razli~ite maoko 50 miliona evra. nifestacije da bi privukla ne~iji Pokrajinski poslanici upoznainteres. li su se ju~e i s izve{tajem o radu – Mislim da je bilo dosta retepokrajinskog ombudsmana za 2011. rirawa – istakao je Pastor. godinu. Ombudsmanka Ani ko Mu A upozorio je i na to da }e, uko{ki wa-Hajn rih izjavila je da je laliko se privla~ewe novca iz EU ne stiglo tre}inu vi{e predstavki fondova ne defini{e kao regiogra|ana nego prethodne godine. nalni i nacionalni interes, „poPokrajinski poslanici izabrared nas protutwati i velika {ansa li su ju~e zamenike pokrajinskih koju donosi Dunavska strategija„. sekretara u sedam sekretarijata. Poslanici DSS-a i SRS-a zalo- Za zamenika pokrajinskog sekretaìli su se za ukidawe FEP-a i kan- ra za kulturu i informisawe izacelarije APV u Briselu jer sma- bran je Mi lo rad \u ri}, koji je u traju da je to protivno Ustavu. Ma - proteklom mandatu bio pokrajinri ja na ê to je vi} iz SRS-a ocenila ski sekretar u tom resoru, dok je za je i da izve{taj o poslovawu FEP- zamenika sekretara za upravu, proa u 2011. godini ne pokazuje kako je pise i nacionalne zajednice izatro{en novac koja mu je bio na ras- brana Gor da na Pu {i}. Zamenik polagawu, dok su poslanici DSS-a sekretara za poqoprivredu bi}e zamerili da projekti koji su pred- Bra ni slav Kne è vi}, za urbanistavqeni u izve{taju Fonda nemaju zam Sa wa î pli}, za nauku i tehveze s uspehom FEP-a, ve} da je re~ nolo{ki razvoj Go ran Sto ja no vi}, o projektima kojima su lokalne sa- a zamenik sekretara za me|uregiomouprave iz APV direktno apli- nalnu saradwu Du {ko Ra da ko vi}, cirale kod evropskih fondova. Ni dok }e tu funkciju u Sekretarijaposlanici iz koalicije okupqene tu za sport i omladinu obavqati oko SPS-a nisu podràli izve{taj Mi o drag Jo vi}. Fonda jer smatraju da se iz wega ne Skup{tina je imenovala novi vide efekti wegovog rada. Posla- 19-~lani Programski odbor RTV-a. nici SNS-a, pak, smatraju da VojvoU Skup{tini APV ju~e je veridina treba da ima predstavni{tvo fikovan mandat poslaniku Sa {i u sedi{tu EU, kao {to to imaju i Ho ma no vu iz LSV-a, koji je u poNi{ i Kragujevac, ali ono, po re- slani~ke klupe seo nakon ostavke ~ima Igora Mirovi}a, mora imati Alek san dre Jer kov. Tako|e, pokomercijalni karakter. slanci su obave{teni i o tome da – Trenutno imamo zamagqenu i je ostavku na mandat u parlamentu nedefinisanu poziciju kancelaripodneo i funkcioner SPS-a Du je u Briselu, koja nema rezultata {an Ba ja to vi}, kao i o odluci jer niko nema hrabrosti da kaè Vlade APV da pokrene postupak {ta Vojvodina èli. Mi kaèmo ocene ustavnosti odredbi Zakona da èlimo ekonomski razvoj, a ne o buxetskom sistemu jer smatra da razvoj partijske birokratije, {to se wome kr{i Ustav i o{te}uje je ciq Demokratske stranke u Vojpokrajinski buxet. B. D. Sa vi} vodini – rekao je on. Foto: N. Stojanovi}

ekonomija

petak5.oktobar2012.

TIJANA AN\ELI] NIJE VI[E NA ^ELU DLS-a

dnevnik

PRETWA UVOZOM NATERALA PROIZVO\A^E DA IZBRI[U POSKUPQEWA

[e }er na tr ska obo ri la ce ne {e }e ra u Sr bi ji

Di rek tor ka Lu tri je pod ne la ostav ku Direktorka Dràvne lutrije Srbije Ti ja na An |e li} podnela je premijeru i Vladi Srbije ostavku na tu funkciju koju ju obavqala pet godina. Ona u pismenom obra}awu nije objasnila razlog za ostavku ve} je navela da je veoma zadovoqna postignutim rezutatima u Dràvnoj lutriji i da se nada da }e wen naslednik nastaviti da vodi to preduze}e „na dobrobit svih zaposlenih i pre svega gra|ana Srbije”. S druge strane vlada je ju~e imenovala v.d. direktora Lutrije, a to je, kako je sop{teno nakon sednice, Bra ni mir Bo ò vi}. „Dràvna lutrija Srbije danas predstavqa vode}u lutrijsku organizaciju u regionu, koja posluje po

[e}erane „Sunoko„ i TE-TO „Senta„ ne trske, jeftiniji od wihovog, tako da bi potro{a~a, a da li }e biti konajavile su da }e veleprodajne cene {e}ejoj to pomrsilo konce. Stoga je po wih bo- rektne i prema proizvo|a~ima ra ograni~iti na 79 dinara kilogram. S qe da nema ba{ mnogo konkurencije na „{e- repe – uskoro }e se pokazati. U obzirom na to da je maksimalna trgova~ka }ernom poqu„, koje je jo{ uvek u rukama tri dopisu ministru poqoprivremarà na taj artikl deset posto, {e}er te kompanije, a najve}i deo kola~a ima „Suno- de Go ra nu Kne è vi }u rukovoddve {e}erane }e u radwama biti jeftiniko„, odnosno „MK-grupa„ Mi o dra ga Ko sti - stvo fabrike „Sunoko„ je naveji od onoga koji isporu~uju dràvne Robne }a, ina~e ozbiqan pretendent za budu}e lo da ograni~avawem veleprorezerve po 95,05 dinara. Ina~e, {e}er kovlasni{tvo nad ~ak 80 odsto {e}ernog tr- dajne cene {e}era daju dopriji nije iz Robnih rezervi u posledwe vreì{ta u Srbiji. Me|utim, sada {e}erane nos nastojawima Vlade Srbije me prodavao se po 98 do 110 dida se stabilizuje nara. trì{te i pomogStisnuti trgovce i fabrike Odlukom da spuste cenu {ene gra|anima u }erane su osujetile ju~eraSaradnik Instituta za trì{na istraìvawa (IZIT) Sa {a \o uslovima ekonomske krize. {wu nameru Vlade Srbije da go vi} izjavio je ju~e da bi sindikati i pokreti potro{a~a zbog neoUkazano je na to da je cena dozvoli bescarinski uvoz {epravdanog pove}awa cena trebalo da udruèno nastupe prema proiz{e}era u Srbiji nià nego u }era. vo|a~ima i trgovcima, a ne prema Vladi. Vlada bi morala da na odbilo kojoj zemqi Evropske – [e}erane su nas obavestire|eno vreme liberalizuje uvoz osnovnih ìvotnih namirnica. unije, a da {e}erane pla}aju le da su re{ile da vrate cene najskupqu {e}ernu repu. pa smo odlu~ili da povu~emo S uqem je situacija drugaodluku o bescarinskom uvozu – kazao je mogu ponovo povesti nepo{tenu igru s pro- ~ija. Na zalihama, kako tvrde i u preraministar trgovine Ra sim Qa ji}. izvo|a~ima {e}erne repe, odnosno da im ne |iva~koj industriji i u Robnim rezervaTaj potez {e}erana dobro je do{ao da se daju obe}anu cenu od najvi{e 4,4 dinara za ma, ima dovoqno te namirnice, s tim koliko-toliko za{tite xepovi gra|ana, kilogram slatkog korena ve} onih prvobit- {to u nekim doma}im fabrikama ne ide ali to ne zna~i da {e}erna industrija ne}e no dogovorenih 4,05 dinara pa da opet budu sve kao podmazano jer je za{kripalo poi u tome na}i svoju ra~unicu. Slobodan na svome, a preko seqa~ke grba~e. slovawe pojedinih uqara. Tako|e, na{e uvoz joj ne odgovara jer bi, kako se nezvaSada se {e}erane predstavqaju kao do- uqe je me|u jeftinijim na evropskom trni~no moglo ~uti, to bio {e}er od {e}er- bro~initeqi kojima je stalo do xepova ì{tu, tako da }e uvoznicima biti te-

{ko da nabave kvalitetnije od na{eg a da mu je cena nià. U ciqu stabilizacije trì{ta i osigurawa redovnog snabdevawa, Vlada Srbije je ju~e ovlastila Republi~ku direkciju za robne rezerve da interventno proda dodatnih tri miliona litara rafinisanog suncokretovog uqa. Cena uqa }e u maloprodaji iznositi 142, 56 dinara po litru i bi}e vidno obeleèno kao „uqe iz robnih rezervi“, saop{teno je posle ju~era{we sednice. Vlada nije donela odluku o ukidawu carina na uvoz {e}era, jer su proizvo|a~i najavili smawivawe cena. S. G. TOPLANE SPREMNE ZA GREJNU SEZONU

IMA NADE ZA ZREWANINSKU PRIVREDU

evropskim standardima, i koja godinama ostvaruje respektabilne prihode”, istakla je Tijana An|eli}. Dodala je da je Dràvna lutrija, „osim odli~nih poslovnih rezultata, u prethodnom periodu pro{la kroz kompletnu reorganizaciju, investirala u tehnologiju, pro{irila svoju ponudu igra~ima, definisala novi vizuelni identitet i pozicionirala se kao lider na planu socijalno odgovornog poslovawa”. Preduze}e na ~ijem je ~elu bila, kako je istakla, tokom wenog mandata je zna~ajno pove}alo izdvajawa za buxet Srbije, a ona su od 2007. do avgusta 2012. godine iznosila 14,9 milijardi dinara, odnosno godi{wi rast je bio i do 30 posto u odnosu na period pre wenog dolaska u Dràvnu lutriju. Ona je navela da je Dràvna lutrija Srbije, kao jedina lutrijska organizacija u Evropi i na svetu koja svoje celokupno poslovawe finansira iz samo oko deset odsto prometa, a u nepovoqnom privrednom ambijentu, u svakoj od prethodnih pet godina ostvarivala dobit. Dobit Dràvne lutrije od 2007. do 2011. godine iznosila je vi{e od 700 miliona dinara, navedeno je u ostavci direktorke tog preduze}a. Podsetimo, ime direktorke Lutrije i DLS-a do{li su nedavno u ìù javnosti nakon izjava prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vu~i}a, koje je prenela beogradska {tampa, a u kojima se navodi, izme|u ostalog, da je DLS o{tetio dràvnu kasu. Tijana An|eli} je tada reagovala i pozvala dràvne organe da odmah provere poslovawe DLS-a, ~ime bi se, kako je re~eno, zaustavile laì koje objavquje jedan dnevni list.

Bro do grad wa do bro pli va, skro ba ra do bi la ga zdu – Brodogradili{te “[ipjard Bomeks 4M” spremno je da preuzme jo{ dva-tri srpska brodogradili{ta i u wima pokrene proizvodwu samo ukoliko mu u ostvarewu tog plana pomogne i dràva – izjavio je ekskluzivno za “Dnevnik” vlasnik “Bomeks grupe” Mi lan Bje li}. Prilikom ju~era{we posete predstavnika ambasade SAD tom zrewaninskom brodogradili{tu, Bjeli} je kazao da je pre nekoliko dana o toj nameri razgovarao i s ministrom ekonomije Mla |a nom Din ki }em. – Upoznali smo ga sa ~iwenicom da se proizvodwa kod nas odvija uz ogromne probleme oko likvidnosti. Jer, ovakvi poslovi ne mogu da se rade bez velike podr{ke banaka. Zbog bankarskog sistema u Srbiji, naàlost, vrlo te{ko dolazimo do likvidnih sredstava, tako da ih obezbe|ujemo uz pomo} na{ih poslovnih partnera koji pla}aju avanse, zato {to su zadovoqni kvalitetom i rokovima – rekao je Bjeli} za na{ list, i dodao da je ministru Dinki}u predo~eno da je “Bomeks” u stawu da angaùje jo{ dvatri brodogradili{ta i da obnovi brodograditeqsku delatnost u Srbiji. Bjeli} je kazao da ta kompanija ima dobre odnose u svetu, preko

Za Fince auto-komponente U lokalnoj samoupravi u Zrewaninu niko od zvani~nika jo{ ne èli da govori o novoj velikoj investiciji, vrednoj pola milijarde evra, koju je najavio Mla|an Dinki}. Ju~e su u Gradskoj ku}i potvrdili saznawa “Dnevnika” da je u pitawu kompanija iz Finske koja ima ozbiqne namere, ali nisu èleli da otkriju o kojoj firmi je re~. Kako nezvani~no saznajemo, ta fabrika se bavi izradom auto-komponenti. Zrewanin bi, zahvaquju}i tome, lako mogao postati centar automobilske industrije u Srbiji jer u wemu ve} posluju nema~ka kompanija “Drekslmajer” i francuski “Mekaplast”. brokera i poslovnih veza u Rusiji, tako da moè da obezbedi mnogo vi{e poslova nego {to sada obavqa. – Ali, ponavqam, imamo problema s likvidno{}u i finansirawem i zato smo traìli pomo} dràve. Mislim da je ministar Dinki}

prepoznao na{e te`we i obe}ao nam je podr{ku i dr`avne garancije za nove poslove koje ugovaramo, pre svega s ruskim “Gaspromom” – naglasio je Bjeli}. Na pitawe da li se u te planove uklapa i drugo zrewaninsko brodo-

Bi }e i ma zu ta i ga sa

gradili{te “Begej”, ~iji je ve}inski vlasnik holandska kompanija i koje je suo~eno s poslovnim problemima, Bjeli} je odgovorio da bi ono bilo na prvom mestu, zato {to je od pogona “[ipjard Bomeks 4M” udaqeno svega dvadesetak kilometara i zato {to “Bomeks” ve} upo{qava deo wegovih radnika i tehni~kog osobqa. – Me|utim, postoji problem oko vlasni{tva. Ako ne postignemo dogovor s vlasnikom iz Holandije i dr`avom, razmi{qa}emo o drugim brodogradili{tima – istakao je Bjeli}. Pozitivni signali stigli su ju~e i iz Industrije prera|evina od kukuruza IPOK, koju je i zvani~no preuzela pan~eva~ka kompanija “Almeks”. Generalni direktor “Almeksa” Ne nad Rat kov je na konferenciji za novinare najavio da, uz prijem kukuruza u silose, u narednom periodu slede i pripreme za remont i pokretawe proizvodwe. – Ideja je da pokrenemo i one pogone koji nisu radili vi{e od deset godina, poput pogona dekstroze – naveo je Ratkov, i dodao da je u planu zapo{qavawe 150-200 radnika, u zavisnosti od toga na kojem nivou }e biti organizovana proizvodwa. @. Balaban

Predsednik Upravnog odbora Poslovnog udru`ewa „Toplane Srbije„, koje okupqa 58 toplana, De jan Sto ja no vi} izjavio je da su toplane spremne za grejnu sezonu. – Bi}e grejawa – kazao je Stojanovi} je na skupu o naplati toplotne energije prema utro{ku u organizaciji CEDEF-a. Kako je dodao, problem snabdevawa toplana mazutom preko Republi~ke direkcije za robne rezerve je re{en.

– Nedostatak novca onemogu}io je najve}i deo toplana koje koriste mazut da u roku vrate ranije pozajmqene koli~ine, ali mislim da postoji zakqu~ak Vlade da se taj dug odlo`i za narednu sezonu i omogu}i toplanama da dobiju mazut iz Robnih rezervi – kazao je on. [to se ti~e gasa, istakao je Stojanovi}, va`i standardna varijanta – ko bude platio, ima}e. Grejna sezona u Srbiji zvani~no po~iwe 15. oktobra, a toplane su od 1. oktobra po~ele funkcionalne probe daqinskog sistema grejawa. U Srbiji }e grejawe ove sezone u ve}ini gradova poskupeti od 10 do 20 posto.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

112,9014

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 115,2055

117,8552

112,5558

Australija

dolar

89,2360

91,0571

93,1514

88,9628

Kanada

dolar

88,5154

90,3218

92,3992

88,2444

Danska

kruna

15,1340

15,4429

15,7981

15,0877

Norve{ka

kruna

15,1737

15,4834

15,8395

15,1273

[vedska

kruna

13,0833

13,3503

13,6574

13,0432

[vajcarska

franak

93,1376

95,0384

97,2243

92,8525

V. Britanija

funta

140,5995

143,4689

146,7687

140,1691

SAD

dolar

87,3242

89,1063

91,1557

87,0569

Kursevi iz ove liste primewuju se od 04. 10. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

Alfa plam, Vrawe

7,54

5.859

1.124.950

Meser Tehnogas, Beograd

6,53

3.196

159.800

Imlek, Beograd

2,64

2.999

5.521.080

Soja protein, Be~ej

2,23

459

4.131

1,29 Promena %

8.610 Cena

86.100 Promet

-15,07

400

13.600

Go{a monta`a, Velika Plana

-1,84

2.405

209.195

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,72

400

20.800

Srpska banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom Tehnoradionica, Zrewanin

AIK banka, Ni{ Energoprojekt Visokogradwa, BG Vojvo|anskih top-pet akcija

-0,66 -0,63 Promena %

1.351 317 Cena

1.446.691 101.440 Promet

Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola

0,00

15.000

8.250.000

NIS, Novi Sad

0,48

624

3.675.001

Agroba~ka, Ba~ka Topola

0,18

1.700

113.900

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

395

86.505

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,72

400

20.800

BELEX 15 (434,62 0,63) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,66

1.351

1.446.691

NIS, Novi Sad

0,48

624

3.675.001

Komercijalna banka, Beograd

-0,44

900

1.080.000

Imlek, Beograd

2,64

2.999

5.521.080

Soja protein, Be~ej

2,23

459

4.131

Energoprojekt holding, Beograd

1,20

508

161.839

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

420

637.140

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.595

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.120

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,02

4.346

304.195

Alfa plam, Vrawe

7,54

5.859

1.124.950

Tigar, Pirot

0,00

211

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

395

86.505

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak5.oktobar2012.

IZIT I EKO NO MI STI TRA @E OD VLA DE O[TRE RE ZO VE

UDVOSTRU^ENE PRE MI JE STO ^A RI MA

Mle ku se dam di na ra po li tri Ministar poqoprivrede Go ran Kne è vi} izjavio je da je Vlada Srbije na ju~era{woj sednici usvojila je uredbe kojima su duplirane subvencije u sto~arskoj proizvodwi i pove}ana premija sa pet na sedam dinara za litar mleka. Za umati~ena grla Vlada je pred vi de la sub ven ci je od 25.000 dinara godi{we po grlu za pravna i fizi~ka lica, za tov junadi 10.000 dinara i za tov sviwa 1.000 dinara, rekao je Kne è vi} na far mi BD Agro u Dobanovcima gde prisustvuje godi{woj skup{tini Hol{tajm asocijacije Srbije i Uduèwa proizvo|a~a mleka Srbije. Udruèwe proizvo|a~a mleka Srbije pozdravilo je mere koje je danas usvojila Vlada Srbije za pomo} sto~arstvu, upozoriv{i da }e se ovogodi{wa su{a najvi{e negativno odraziti na tu granu poqoprivrede. ^lan Udruèwa Sa {a Vi to {e vi} je rekao da je nesta{ica mleka ve} prisutna u Srbiji, s obzirom da dnevno uvozimo izme|u 80 i 100 tona sirovog ili prera|enog mleka iz regiona. Vito{evi} je rekao da Srbija u regionu ima najmawu potro{wu mleka po glavi stanovnika.

Sr bi ja u zo ni ne for mal nog ban kro ta? Saradnik Instituta za trì{na istraìvawa (IZIT) Sa {a \o go vi} ocenio je ju~e da je Srbija ve} u zoni neformalnog bankrotstva, a da ne bi usledio i formalni bankrot, kada zemqa ne bi servisirala svoje obaveze jer ne bi mogla prona}i kreditore, potrebno je sprovesti ozbiqne reformske poteze. \ogovi} je, na konferenciji za novinare IZIT-a, istakao da ozbiqne vlade nepopularne poteze povla~e u prvim godinama vlasti da bi ubirale plodove pred kraj mandata, a ako se to ne uradi u prvoj godini i po, onda ne}e ni kasnije, {to zemqu vodi daqe u du`ni~ku krizu. Po wegovim re~ima, pravi test za ovu vladu bi}e buxet za 2013. godinu, kada }e se videti da li }e biti strate{kih pomaka ili }e se ostati na povr{inskim zahvatima. – Bez rezova i su{tinskih transformacija ne moèmo do}i do zdrave podloge – rekao je \ogovi}, navode}i da je potrebna reforma poreskog sistema, se~a birokratije, borba protiv korupcije i efikasnije sudstvo. On je ocenio da je ova vlada do sada pokazala „primese” populizma i demagogije, kao {to je pove}awe plata u javnom sektoru i penzija od dva posto radi o~uvawa ìvotnog standarda, a s druge strane, doga|a se „erupcija cena”. Tako|e, re~eno je da ne}e biti otpu{tawa u javnom sektoru u vreme krize, dok zaposleni u privatnom sektoru mogu biti otpu{teni kada god se to prohte vlasniku shodno poslovnim aktivnostima preduze}a, iako upravo privreda finansira zaposlene u javnom sektoru, naveo je \ogovi}.

Ero zi ja stan dar da Po na~elnim projekcijama, inflacija bi na kraju ove godine trebalo da bude oko 11 posto ili ne{to iznad toga, ali }e u svakom slu~aju biti dvocifrena i bar duplo ve}a od gorwe projektovane granice od 5,5 odsto, {to pokazuje s kakvim nerealnim o~ekivawima se krenulo u ovu godinu. \ogovi} je ocenio i da }e ve} ugroèni ìvotni standard gra|ana i daqe imati „trend erozije”, {to }e izazvati negativne posledice i na maloprodaju, ugostiteqstvo, turisti~ki promet, pa i stanogradwu, tako da se postavqa pitawe koliko }e pove}awe PDV-a imati efekta na puwewe buxeta. On je ukazao i na to da oko 58 odsto raspoloìvih primawa prose~nog doma}instva odlazi na zadovoqavawe najosnovnijih potreba, {to je pokazateq op{teg siroma{tva u kojem ìvimo, pri ~emu je 44 odsto prihoda doma}instava i{lo na hranu, dok u razvijenim zemqama EU na hranu odlazi oko 16 odsto raspoloìvih prihoda. Na potrebne rezove prekju~e je upozoreno i iz Fiskalnog saveta. – Smawewe fiskalnog deficita u narednim godinama moralo bi da bude izuzetno o{tro da bi se zaustavio rast javnog duga i tako izbegla du`ni~ka kriza – izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pa vle Pe tro vi}.

On je rekao da je situacija takva da }e javni dug, koji }e na kraju ove godine dosti}i 60 odsto BDP-a, i u 2013. nastaviti da raste. Samo uz stroge mere mogu}e je u 2014. godini zaustaviti wegov rast, da bi zatim usledilo smawivawe. Petrovi} je istakao da je neophodno dobro skrojiti buxet za 2013. godinu,

kao i napraviti sredworo~an plan strukturnih reformi i doneti sve potrebne zakone da bi se mogli o~ekivati sigurni efekti u nekom duèm periodu. On je upozorio na to „da bi i u me|uvremenu mogla izbiti kriza javnog duga ako kreditori na koje obi~no ra~unamo kad pozajmqujemo novac ocene da to ne treba da ~ine ili zatraè previ{e visoke kamate, {to bi dovelo do bolnog prinudnog prilago|avawa”. Petrovi} smatra da se, bez sna`nog smawivawa deficita, kriza javnog duga ne moè izbe}i. On je podsetio na to da bi ukupan deficit dràve bez rebalansa buxeta bio oko 216 milijardi dinara, a da je rebalansom pove}an na 222 milijarde, ili 6,7 odsto BDP-a. Za finansirawe deficita i otplatu glavnice javnog duga do kraja godine potrebno je 1,7 milijarda evra i dodatnih ~etiri-pet milijardi evra u 2013. – Bez tih para nemogu}e je zatvoriti finansijsku konstrukciju. U najnovijem izve{taju Fiskalnog saveta, koji je nedavno predstavqen, dali smo i projekciju buxetskog deficita i javnog duga, koja }e omogu}iti fiskalnu konsolidaciju. Tako je ve} u 2013. potrebno agresivno smawewe deficita na 3,5 odsto BDP-a – kazao je Petrovi}. – Tako bi u 2014. godini deficit pao na 1,9 a u slede}oj na jedan odsto, da bi u 2016. bio na nuli – naveo je on, dodaju}i da je ministar finansija i ekonomije Mla |an Din ki} prihvatio te projekcije na Odboru za finansije, {to je ocenio kao dobar znak. E. Dn.

HEL GE TOLK SDORF U BE O GRA DU

Ne ma~ ki gi gan ti `e le u Sr bi ju

– Posebno interesovawe za dolazak na trì{te Srbije postoji kod pojedinih velikih trgovinskih lanaca iz Nema~ke – kaè rukovodilac Odeqewa za pro{irewe EU Ministarstva privrede i tehnologije Nema~ke Hel ge Tolks dorf. On je u razgovoru s potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom spoqne i unutra{we tr go vi ne Ra s i m om Qa j i } em preneo zainteresovanost nema~kih kompanija za ulagawa u na{u zemqu. Ministar Qaji} istakao je da je Nema~ka najve}i spoqnotr go vin ski part ner Sr bi je, najve}i donator i jedan od pet najve}ih investitora u na{u zemqu, i obe}ao da }e Vlada u narednom periodu u~initi sve da bi olak{ala poslovawe nema~kih kompanija u na{oj zemqi. – U tom ciqu Vlada }e maksimalno pojednostaviti procedure koje su do sada oteàvale investicione procese – obe}ao je Qaji} tokom susreta s Tolksdorfom, s kim je razgovarao o unapre|ewu bilateralne ekonomske saradwe dveju dràva i mogu}nostima novih in ve sti ci ja Ne ma~ ke u Srbiji, navedeno je u saop{tewu Ministarstva trgovine.

dru[tvo

petak5.oktobar2012.

dnevnik

DO BRO DO [LI CA STRA NIM STU DEN TI MA NA UNI VER ZI TE TU U NO VOM SA DU

Stu di ra we i bez gra ni ca Stu den ti ma iz vi {e evrop skih za ma qa ko ji }e u 2012/13. bo ra vi ti i stu di ra ti ({est do de set me se ci) na Uni ver zi te tu u No vom Sa du, za hva qu ju }i po naj vi {e me |u na rod nim pro gra mi ma mo bil no sti, ju ~e je pri re |en „Vel kam dej„, pri jem do bro do {li ce, u sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, {to je od li~ no or ga ni zo va la Kan ce la ri ja za me |u na rod nu sa rad wu UNS-a. Uz ino stra ne stu den te, sku pu su pri su stvo va li pred stav ni ci i sa rad ni ci za me |u na rod nu sa rad wu fa kul te ta na ko ji ma }e oni bo ra vi ti ili ~ak i za vr {i ti od go va ra ju }u go di nu stu di ja – Fi lo zof skog,

„An |eo” me |u od bor ni ci ma

[TA SVE DO ZVO QA VA GRAD SKA VLAST U ZRE WA NI NU

Po lu go li mu {ka rac i an ti gej ak ti vi sti Ka da je pre ne ko li ko go di na pop pe va ~i ca Je le na Kar le u {a iz ra zi la è qu da vi deospot za pe smu “Ti hi ubi ca” sni m i unu t ar Ba r ok n e sa l e Grad ske ku }e u Zre wa ni nu, ni mol be we nog su pru ga, po zna tog fud ba le ra i ro |e nog Zre wa nin ca Du {ka To {i }a, ni su po m o g le. Ta d a { wa grad s ka vlast bi la je pri sta vu da se Kar le u {i ne odo bri zah tev jer je sce na rio, na vod no, obi lo vao sce na ma ne pri klad nim za to ve le lep no zda we, a jed na od wih pod r a z u m e v a l a je i poja vqi va we pe va ~i ce u hal te ri ma. I sve bi bi lo ra zu mqi vo da su grad ski oci osta li ~vr sti u na me ri da Ba rok na, ili Sve ~a na sa la, ko ja je ra ni je bi la na m e w e n a odr ` a v a w u ù p a nij skih sed ni ca i ko ja je u vre me re kon struk ci je zgra de, po sle po à ra 1902. go di ne, do bi la no vu mal ter sku i {tu ko de ko ra ci ju po na cr tu po zna tog be~ k e r e~ k og sli k a r a Jo h a n a Go ig ne ra, otva ra vra ta is kqu ~i v o za kul t ur n e pri r ed b e, kon cer te i kwi èv ne ve ~e ri. Ali, ni je ba{ ta ko. Taj re pre zen ta tiv ni sve ~a ni pro stor, u mi nu lom pe ri o du, ugo stio je pro mo to re te ze da srp ske voj ne sna ge u Sre bre ni ci ni su po ~ i n i l e ge n o c id, po l u g o l e mu {kar ce ko ji su vi si li na pla fo nu, a ak tu el na vlast u gra du je pre ne ko li ko da na do zvo li la Po kre tu „Dve ri„ da pro mo vi {e kwi gu “Glo bal no za g e j a v a w e”, upe r e n u pro t iv pri pad ni ka LGBT-po pu la ci je. Sve to je, vaq da, pri klad no. O ~e mu se za pra vo ra di? Za raz li ku od Kar le u {e, pop sa sta vu “Ama de us bend” ne dav no je do zvo qe no da u Ba rok noj sa -

li ekra ni zu je pe smu “Osta vi }u sve” s po sled weg al bu ma “Ni je sve jed no”. Po do sta sce na sni mqe no je u Grad skoj ku }i, a naj vi {e pa `we pri vla ~i ona ka da se mla di}, ko ji glu mi an |e la, go do pa sa i za ka ~en za pla fon, u sti lu “ma trik sa” spu {ta u sa lu u ko joj od bor ni ci ras p ra v qa j u o pi t a w i m a naj va `ni jim za ovu lo kal nu sre di nu. Pa `wu jav no sti iza zva la je i ovo ne deq na pro mo ci ja kwi ge Po kre ta „Dve ri„ ko ja, po re ~i ma iz da va ~a, ras krin ka va “to ta li tar nu ide o lo gi ju ho mo sek su a li zma”. Ni ko od pri pad n i k a zre w a n in s ke in t e lek tu al ne eli te ni je re a go vao na ~i we ni cu da je sa da {wa vlast do zvo li la jed noj po li ti~ k oj stran c i, ko j a je na izbo ri ma u Zre wa ni nu osvo ji la za ne mar qiv broj gla so va gra |a na, da iz Grad ske ku }e {i ri mr `wu pro tiv ge je va i le zbej ki. – Ka ù da Sr bi ja jo{ ni je sprem na za gej-pa ra du. Kao, mi jo{ uvek ni smo mo der no dru {tvo. „Dve ri„ ka ù – Sr bi ja ni ka da ne tre ba da bu de sprem na za to – jed na je od po ru ka po ve re ni ka Po kre ta „Dve ri„ Ra do {a Pe jo vi }a s tog sku pa, ko jem su, iz me |u osta lih, pri su stvo va li i po je di ni pred stav ni ci vla sti. Po sta vqa se pi ta we da li bi grad ska vlast do zvo li la i dru goj stra ni, od no sno pred stav ni ci ma LGBT-udru è wa, da u Ba r ok n oj sa l i iz n e s u svoje mi {qe we. Ili je, kao u slu ~a ju Kar le u {e i “Ama de us ben da”, po è qan sa mo po lu go li mu {ka rac, ali ne i è na u hal te ri ma? @. Ba la ban

SIN DI KA TI PRO SVE TE: VLA DA NE NU DI NI [TA

In fla ci ja po je la do go vor Uni j a sin d i k a t a pro svetnih rad n i k a Sr b i j e, povo dom o~e ki va wa mi ni stra @ar ka Ob ra do vi }a da }e Vla da i sin di ka ti na red n e ne d e q e pot p i s a t i Pro to kol o za ra da ma, sa op {ti la je da ne }e pa ra fi ra ti taj do ku ment, a iz Sin di ka t a obra z o v a w a Sr b i j e tvr de da pro to kol „ne nu di ni {ta”. – Po nu |e no po ve }a we za ra da za ok to bar 2012. go di ne i april 2013. go di ne od po sa mo dva po sto da le ko je od do go vo ra s pret hod nom vla dom, po ko jem je pla ni ran rast za ni vo in fla ci je za pret hod nih {est me se ci – re kao je pred sed nik Uni je Dra gan Ma ti je vi}. In fla ci ja je, ka ko ka `e, vi {e ne go dvo stru ko ve }a od ukup nog po ve }a wa za ra da u 2012. go di ni, a ka da se to me do da od lu ka o po ve }a wu PDV-a s 18 na 20 pro ce na ta,

po nu |e na dva od sto una pred su anu li ra na. – Po nu da Vla de da se pro svet nim rad ni ci ma na ime No vo go di {we na gra de is pla ti po 4.000 di na ra sa mo }e pri vid no ubla ì ti re a- lan pad za ra da jer taj iz nos ne po k ri v a ni po l o v i n u ono ga {to se gu bi iz me |u po nu |e na dva od sto i {e sto me se~ ne in fla ci je ko ja je tro stru ko ve }a, a gu bi se i u na red nom pe ri o du zbog ma we osno vi ce s ko jom se ula zi u 2013. go di nu – tvr di Ma ti je vi}, ko ji na vo di da je Pred sed ni {tvo Uni je, na sed ni ci odr à noj 26. sep tem bra, do ne lo od lu ku da ne pot pi {e po nu |e ni pro to kol. U Sin di ka tu obra zo va wa Sr bi je ka ù da po nu |e ni Pro to kol Vla de Sr bi je „ne nu di ni {ta” i za da nas na ja vqu ju kon fe ren ci ju za no vi na re o toj te mi.

Pri rod no-ma te ma ti~ kog, Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Prav nog, Me di cin skog, Fa kul te ta spor ta i fi zi~ ke kul tu re i Po qo pri vred nog, kao i UNS-a. Tu su bi li i na {i stu den ti, vo lon te ri iz Buddy Networka („Mre è dru ga ra„) ko ji su iza bra ni da bu du po dr {ka stra nim ko le ga ma, „da im se na |u da na kraj iza |u„ s raz li ~i tim sva ko dnev nim ì vot nim pro ble mi ma, upu te ih u ad mi ni stra tiv ne za vr zla me, pro na |u po tre ba ma i xe pu „ugo dan” sme {taj i dr. Je di ni dr àv ni uni ver zi tet u Voj vo di ni ove aka dem ske go di ne pri mi }e ukup no pe de se tak stu de na -

@o ze è li da na u ~i srp ski Na Fi lo zof ski fa kul tet ve} je sti gao iz ve stan broj stra nih stu de na ta, a ne ki }e tek do }i. „Uglav nom stu di ra ju srp ski je zik ili isto ri ju”, ka è Kri sti na Iv {i} iz Kan ce la ri je za me |u na rod nu sa rad wu ovog fa kul te ta. Ona je ju ~e po sle uni ver zi tet ske do bro do {li ce upri li ~i la po se ban sa sta nak za ovo dru {tvan ce s Fi lo zof skog. Me |u wi ma je Re da Pe tru o haj te, stu dent ki wa tre }e go di ne op {te isto ri je na Uni ver zi te tu u Viq nu su (Li tva ni ja). We na „ba di ca” Mar ti na Ma }e rak, stu dent ki wa fran cu skog je zi ka i kwi èv no sti, po bri nu la se da ~e tvo ro ~la no dru {tvan ce iz Li tva ni je bu de pre za do voq no sme {ta jem ko ji im je na {la jer za du pleks stan(~i nu) sa sve re ì ja ma me se~ no pla }a ju po 150 evra, {to im ni je sku po. Por tu gal ci @o ze Ma ri ha to, Se mjuel Ne ves i Ser ò Hu e qo s Uni ver zi te ta u Ave i ru, za hva qu ju }i raz me ni u okvi ru „Kam pu sa Evro pe” i do brom no vo sad skom is ku stvu svo jih dru ga ra, do {li su da za vr {e jed nu go di nu stu di ja na UNS-u. @o ze stu di ra elek tro teh ni ku i te le ko mu ni ka ci je i na FTN-u }e stu di ra ti na ma ster stu di ja ma. Ka è da }e u~i ti srp ski jer je le po i ko ri sno zna ti {to vi {e je zi ka, a po seb no je zik ze mqe do ma }i na. Za sa da mu je „de sna ru ka” iz „Mre è dru ga ra„ Mi li ca Bo re no vi}, stu dent ki wa tre }e go di ne in è wer skog me nax men ta, a di va ne ma lo en gle ski, ma lo por tu gal ski...

Fo to: R. Ha yi}

ta iz Ita li je, [pa ni je, Por tu ga la, Ne ma~ ke, Austri je, ê {ke, Li tva ni je, Fran cu ske, Ru si je, Poq ske, Slo ve ni je i Ho lan di je, ko ji su do {li ili }e tek do }i u No vi Sad u okvi ru pro gra ma mo bil no sti Era zmus Mun dus Ak ci ja 2 (JOIN EUSEE), Kam pus Evro pe, bi la te ral nih spo ra zu ma ili kao sti pen di sti Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja. Pro rek tor za me |u na rod nu sa rad wu i na u ku prof. dr Pa vle Se ke ru{ po è leo je stu den ti ma do bro do {li cu na Uni ver zi tet u No vom Sa du i za hva lio {to su iza bra li da do |u ba{ ova mo, uka zav {i na to da je Voj vo di na naj mul ti kul tur ni ja re gi ja u Sr bi ji, i ukrat ko pred sta vio isto ri jat i sa da {wost UNS-a. – Na dam se da }e te do bro stu di ra ti i uì va ti jer je No vi Sad di van grad za stu di ra we i sti ca we no vih is ku sta va i pri ja teq sta va – re -

kao je pro rek tor Se ke ru{, i do dao da je ov de bo gat kul tur ni ì vot, mno go mo gu} no sti za pro vod i za ba vu, kao i da ima mno go le pih de vo ja ka i mo ma ka, {to se, o~i gled no, svi de lo stu den ti ma i stu dent ki wa ma jer su se bla è no sme ju qi li. Mi lo{ Mi lu ti no vi} i Iva na \o kvu ~i} iz Kan ce la ri je za me |u na rod nu sa rad wu UNS-a po drob ni je su in for mi sa li „na {e stran ce” o pro gra mi ma mo bil no sti u ko je je ukqu ~en UNS, ra du stu de na ta vo lon te ra iz „Mre è dru ga ra”, oso ba ma ko je }e na sva kom od fa kul te ta bri nu ti o stra nim stu den ti ma, ali i o bo ga tom kul tur nom pro gra mu u (je din stve nom u re gi o nu) Kam pu su UNS-a, a po seb no o pra i zved bi „Kam pus fe sta” od 10–13. ok to bra. Na rav no, po ru ~i li su i da je Kan ce la ri ja otvo re na za sva pi ta wa, su ge sti je, pred lo ge stra nih stu de na ta. V. ê ki}

@E NE SR BI JE NA TR @I [TU RA DA

[ef vo li krat ku suk wu i du bok de kol te Ne dav no is tra ì va we Vik ti mo lo {kog dru {tva Sr bi je po ka za lo je da je na tr ì {tu ra da u Sr bi ji dis kri mi ni sa no 61 od sto è na, a da se tek sva ka de se ta obra ti za po mo} ne koj od or ga ni za ci ja, in sti tu ci ja ili po je di na ca. Kao naj ~e {}i ob lik dis kri mi na ci je è na na tr ì {tu ra da za be le è no je ras pi ti va we o bra~ nom sta tu su i pla no vi ma za ma te rin stvo, na me ta we ta ko zva nih èn skih po slo va ko ij ni su u opi su rad nog me sta i ko men ta ri sa we fi zi~ kog izlge da. Dis kri mi na ci ji su naj vi {e iz lo è ne, po ka za lo je is tra ì va we, è ne za po sle ne u pri vat nom sek to ru, rad ni ce “na cr no” i one ko je ne ma ju stal ni ugo vor o ra du: dis kri mi na ci ja je go to vo u is toj me ri za stu pqe na i pri li kom tra è wa po sla i na rad nom me stu. Po re ~i ma jed ne od autor ki is tra ì va wa Sa we ]o pi}, pi ta wem o bra~ nom sta tu su dis kri mi ni {e se è na i wen po lo àj do vo di u ve zu s ra |a wem i po di za wem de ce, ali i kr {i Za kon o ra du, ko ji ne pre po zna je ni ka kav “bra~ ni sta tus” ni ti je on uslov za do bi ja we bi lo ko jeg po sla. Osim to ga, na vo di ona, ko men ta ri sa wu iz gle da i zah te vi ma da bu du atrak tiv ne – krat ka suk wa i du bok de kol te – iz lo è no je 9,7 is pi ta ni ca. Od tri è ne, od no sno 0,7 od sto, o~e ki va lo se ~ak da ima ju sek su al ne od no se s ne kim u fir mi da bi do bi le po sao. Vi {e od pet od sto è na ni je mo glo do bi ti po sao zbog trud no }e i ma te rin stva.

vqa va wu na pre do va wa sek su al nim od no si ma, 3,1 od sto je bi lo iz lo è no por no graf skim ma te ri ja li ma na po slu, a 2,8 od sto je pri nu |e no na sek su al ni od nos, od no sno si lo va no. Is tra ì va we be le ì i dru ge ob li ke dis kri mi na ci je è na

Pro ble ma ima ju i za po sle ne è ne. Na i me, me |u oni ma ko je ra de dis kri mi na ci ja je jo{ ras pro stra we ni ja: u pri vat nom sek to ru su joj iz lo è ne u 64,8 od sto slu ~a je va, dok je taj pro ce nat u jav nom sek to ru 48,7 od sto. Naj i zlo è ni je su è ne ko je ra de „na cr no„ – 70,4 od sto. @e ne ko je ra de na od re |e no vre me su bi le vi {e iz lo è ne dis kri mi na ci ji ne go one ko je ima ju ugo vor na neo d re |e no vre me. Naj ~e {}i ob lik dis kri mi na ci je od no sio se na uslo ve ra da. Sek su al nom na si qu bi lo je iz lo è no 22,1 od sto za po sle nih è na, od ~e ga 79,5 ko men ta ri sa wu, 15,2 od sto ne do zvo qe nom fi zi~ kom kon tak tu, 8,3 od sto uslo -

go re ka da bi go vo ri le o pro ble mu ko ji ima ju, kao i da bi osta le bez po sla ko ji im je neo p ho dan da bi ì ve le. Na i me, is tra ì va we je tre ba lo i da utvr di ko li ko se è na obra ti lo za po mo} i tra ì lo re {e we za svoj pro blem. Po ka za lo se da tri od ~e ti ri è ne raz go va ra ju s bli skim oso ba ma o dis kri mi na ci ji ko ju do ì ve dok tek sva ka de se ta od lu ~i da za tra ì stru~ nu po mo} obra }a ju }i se in sti tu ci ji, or ga ni za ci ji ili po je din cu. Ne za vi snim dr àv nim te li ma i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma ni ko se ni je obra tio, bi lo za to {to è ne ni su in for mi sa ne o wi ho vom po sto ja wu i ra du, bi lo za to {to su se pla {i le za po sao, a ima i onih ko je su

Ko me se à le Ma li pro ce nat dis kri mi ni sa nih è na na tr ì {tu ra da u Sr bi ji tra ì po mo}. Od onih ko je su se obra }a le za po mo}, naj vi {e – 75 od sto – od lu ~i lo je da se obra ti ru ko vo di o cu u fir mi, 17,5 od sto ne kom dru gom po je din cu, 15 od sto In spek ci ji ra da, 7,5 od sto sin di ka tu, pet od sto su du, a 2,5 od sto op {tin skoj slu `bi prav ne po mo }i. Re zul ta ti ma ko je su po sti gle za do voq na je sva ka dru ga è na dok isto to li ko wih tvr di da ni {ta ni su po sti gle, a bi lo je i onih ko ji ma je ta kvo obra }a we jo{ po gor {a lo po lo àj na rad nom me stu. na tr ì {tu ra da kao {to je ma wa za ra da za isti po sao ko je oba vqa ju mu {kar ci ili ne mo gu} nost na pre do va wa. Ma lo dis kri mi ni sa nih è na je za tra ì lo po mo}, a naj ve }i broj sma tra da bi im bi lo jo{

kao raz log na ve le ne do sta tak nov ca. Naj ~e {}i raz lo zi za neo bra }a we, ukup no 70 od sto, bi li su da su `e ne sa me re {a va le pro blem ili da ni su ve ro va le da im ne ko mo `e po mo }i. Q. Ma le {e vi}

VESTI Knez Pa vle u Sr bi ji po sle se dam de ce ni ja Po smrt ni osta ci kne za Pa vla, kwe gi we Ol ge i kne è vi }a Ni ko le Ka ra |or |e vi }a tran spor to va ni su ju ~e vo zi lom po greb nog za vo da iz Lo za ne u Be o grad. Kov ~e zi s po smrt nim osta ci ma Ka ra |or |e vi }a pre ne ti su u Sa bor nu crv ku u Be o gra du, gde je li tur gi ju slu ìo srp ski pa tri jarh Iri nej. Kov ~eg kne za Pa vla une li su gar di sti Voj ske Sr bi je jer mu se, po od lu ci Vla de, oda je dr àv na po ~ast. Gra |a ni mo gu jo{ da nas do po po dnev nih sa ti u mi mo ho du oda ti po ~ast kne zu Pa vlu, ko ji je po sle se dam de ce ni ja vra }en u Sr bi ju.

Po smrt ni osta ci ~la no va kra qev ske po ro di ce Ka ra |or |e vi} bi }e da nas po pod ne pre ne ti u cr kvu sve tog \or |a na Oplen cu. U cr kvi – za du `bi ni Ka ra |or |e vi }a bi }e iz lo è ni do su tra, ka da }e, po sle ju tar we li tur gi je, knez bi ti sa hra wen uz sve dr àv ne po ~a sti. Pre po la ga wa te la u krip tu, opro {taj ni go vor odr à }e pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}. Q. M.

Re gi o nal ni zdrav stve ni cen tar za akre di ta ci ju Re gi o nal ni zdrav stve ni raz voj ni cen tar za akre di ta ci ju i kon ti nu i ra no una pre |e we kva li te ta zdrav stve ne za {ti te otvo ren je

ju ~e u Be o gra du. Mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je da ve ru je da }e we go vim ra dom u ~i ta vom re gi o nu bi ti osi gu ra na ba za za una pre |i va we zdrav stve nih uslu ga, i do da la da }e ti me bi ti po boq {a ni is ho di le ~e wa i us po sta vqa we ve }eg po ve re wa ko ri sni ka zdrav stve nih uslu ga u si stem zdrav stve ne za {ti te. Mi ni star ka sma tra da se kroz us po sta vqa we re gi o nal nih raz voj nih zdrav stve nih cen ta ra ga ran tu je odr ì vost i du go ro~ nost pro gra ma sa rad we u raz vo ju i una pre |e wu zdra vqa, u ~e mu po ma è raz me na is ku sta va i do bre prak se, uskla |i va we stan dar da i us po sta vqa we smer ni ca ra da pri hva tqi vih za sve ze mqe ~la ni ce Zdrav stve ne mre è.

RED TAKSI I CRVENI TAKSI POKLAWAJU

Bes plat na vo `wa za vi {e~ la nu po ro di cu Red i Cr ve ni tak si po kla wa ju ne de qu da na bes plat ne vo `we jed nom ro di te qu ko ji ima pe to ro ili vi {e de ce. Su gra |a nin ko ji ima vi {e~ la nu po ro di cu tre ba da se ja vi da nas u 10 ~a so va na br oj te le fo na 062/8070-182. Na gra |e ni tre ba da ima de cu {kol skog ili pred -

{kol skog uz ra sta. Po red to ga, u okvi ru ak ci je „Po ro di ca” vo zi la Red i Cr ve nog tak si ja to kom ce le go di ne bes plat no od vo ze ku }i po ro di qe po na pu {ta wu Be ta ni je, kao i ro di te qe de ce obo le le od ma lig nih bo le sti na kon trol ne zdrav stve ne pre gle de. B. M.

DANAS I SUTRA

Cvet na pi ja ca na Spen su Tre }a je se wa Cvet na pi ja ca odr `a }e se da nas i su tra na pla tou Spen sa, od 8 do 20 ~a so va. Uz slo gan „Je sen je pra vo vre me za sad wu„, u po nu di }e se na }i se zon sko cve }e i po trep {ti ne za ure |e we dvo ri {ta, ba {ti i bal ko na - sak sij sko cve }e, sad ni ce i do dat na opre ma za hor ti kul tu ru. Po red ovo ga, mo }i }e da se pa za re i zdrav stve no bez bed na hra na, med, ru ko -

tvo ri ne i pro iz vo di sta rih za na ta. Od 23. do 27. ok to bra na pr vom spra tu Spen sa odr à }e se „No vo sad ska je sen„, ma ni fe sta ci ja na ko joj }e se pred sta vi ti iz la ga ~i hor ti kul tu re iz ze mqe i ino stran stva, a bi }e or ga ni zo va ne ra di o ni ce i pre da va wa na ak tu el ne te me iz obla sti hor ti kul tu re, za {ti te ì vot ne sre di ne i odr ì vog raz vo ja. J. Z.

Novosadska petak5.oktobar2012.

V remeploV

Re d sme ha, red bri ga Je sen se 5. ok to bra 1972. ve} uve li ko usta li la u na {im kra je vi ma. Mno gi No vo sa |a ni bra ni li su se od sit ne, hlad ne i stal ne ki {e, dok je tem pe ra tu ra po pod ne iz no si la dva ste pe na iz n ad nu l e. Isto vre me n o, No vo sa |a ne je ra do va la vest da je Op {ti na obez be di la no vac za pro {i re we vo do vod ne mre -

è, a da vo da ni je po sku pe la. Ve se li lo ih je {to je ku ku ruz ro dio kao ni kad, isto ta ko i du van. Bi lo je i bri ga: ka kva }e bi ti se tva ako odu ì ova ki {a, o lo zi! Da li ka ko ka ù me te or }e bi ti do voq no lo` uqa i mle ka za ce lu zi mu? N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Di sci pli na no gu koro trista qudi uhva}eS no je u dva dana kako prelaze ulicu van pe{a~kih pre-

laza, kroz crveno svetlo ili telefoniraju dok to ~ine. O~igledno da ovakva akcija policije kazuje dosta o na{oj saobra}ajnoj kulturi. A kad bi policajaca bilo vi{e a pe{aci redovno ovako „mu{trani“, broj onih koji kr{e propise drasti~no bi opao. Kao {to obi~no biva, udarac po yepu najboqe uvodi u red. [ta nam je ~initi? Da li da crtamo ze-

bre na svakih pedeset metara, gradimo nadvo`wake i/ili pothodnike za pe{ake i bicikliste? U principu, nisu pe{aci glavni krivci u saobra}aju, mada znamo da iznerviramo uglavnom one voza~e koji retko kora~aju. Ako je disciplinovawe pe{aka najava uvo|ewa reda u gradski saobra}aj zaslu`uje punu podr{ku. U suprotnom, negativni efekti usledi}e kao prirodan sled doga|aja. S. Krsti}

PRIPADNICI SEKTORA ZA VANREDNE SITUACIJE VE@BALI U NEKADA[WOJ ZGRADI TELEVIZIJE

Ve {ti na va di iz ru {e vi na

Pri pad ni ci Sek to ra za van red ne si tu a ci je Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je odr `a li su po ka znu ve `bu ju ~e u raz ru {e noj zgra di Te le vi zi je Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci. Ve `ba je ob u hva ta la si mu la ci ju iz ba vqa wa `r ta va iz ru {e vi na na kon ra zor nog po tre sa, a deo je dru gog kru ga obu ke u okvi ru me -

Iz me na sme na na ba ze nu

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

|u na rod ne sa rad we sa Fran cu skom i we nom am ba sa dom. - Sr bi ja je do sa da uz po mo} ko le ga iz Fran scu ske u zad wih pet go di na ospo so bi la100 qu di za spa sa va wa iz ru {e vi na. Ide ja je da do |e mo do ci fre od 200 ob u ~e nih ko ji }e ta ko pot pu no po kri va ti te ri to ri ju na {e ze mqe ka da je re~ o eve tu al noj ak ci ji

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Zbog od i gra va wa va ter po lo utak mi ce ras po red gra |an skih sme na na ba ze nu Spen sa u su bo tu }e bi ti iz me wen. Sme ne }e se odr `a ti od 11.30 do 13.30 i od 14 do 16 ~a so va. B. M.

spa sa va wa iz ru {e vi na. Po red obu ke, Fran cu ska je po mo gla i u na bav ci opre me i obu ci pa sa, a tre ba na po me nu ti da sve ovo ra de bez ika kve na kna de - iz ja vio je na ~el nik Sek to ra za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri}. [ef bez bed no sti gra da Port d Buk @or` Da le da ob ja snio je ka ko je ~i ta va obu ka po de qe na u

tri fa ze. Sr bi ja za sa da ima pet ova kvih re gi o nal nih ti mo va u No vom Sa du, Be o gra du, Kra qe vu, Va qe vu i Ni {u, a ju ~e su u pri ka zu spa {a va wa u~e stvo va le i ko le ge iz Hr vat ske i Cr ne Go re. Ve `bi je pri su stvo vao i pred stavnk Fran cu ske am ba sa de u Be o gra du @an Pjer De pre. A. L.

Bu ko vac, Pa ra go vo i Po po vi ca bez vo de Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i, da nas od 8 do 15 ~a so va, bez vo de }e bi ti Bu ko va~ ki do. Po sto jim mo gu} nost da }e blo ka da vo do vod ne mre `e bi ti pro {i re na i na okol ne uli ce. Ta ko |e, bez

vo de od 8.30 do 11 ~a so va osta ju i na se qa Po po vi ca i Pa ra go vo, zbog ra do va „Elek tro voj vo di ne”. Osta le in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj 0800-333-021, a po ziv je bes pla tan. A. J.

IZRAELSKI „BIG SI” U CENTRU PODSETIO DA SE BLI@I 11. OKTOBAR

Lo go na ja vio otva ra we tr `nog cen tra

Uo~i otva ra wa tr `nog cen tra, ~i ji je in ve sti or izra el ska kom pa ni je “Big si” ju ~e je u ne po sred noj bli zi ni ri mo ka to li~ ke cr kve Ime na Ma ri ji na po sta vqen lo go kom pa ni je. Na me ra me nax men ta {o ping cen tra je da ta ko pro mo vi {e otva ra we za ka za no na red ne sed mi ce, u ~e tvr tak 11. ok to bar. Asi stent di rek to ra {o ping cen tra So wa [ur lan ka za la je da pro gram otva ra wa po ~i we u 12 ~a so va, i da se o~e ku je da po ~e tak ra da ozna ~e ne ko od ~el ni ka grad ske vla sti, kao i kom pa ni je Big si. [ur lan je re kla da se 11. ok to bra otva ra tre }i na objek ta, do go -

ko jih je u No vom Sa du ve} pri su tan „Tref sport„, kao i „Wu jor ker„. Osta li tr gov ci po put „Big ben ga„, „ Hom cen tra„, „Di sa„, „Daj me na„ pr vi put su pred no vo sad skim po tro {a ~i ma. Tr `ni cen tar }e ra di ti sva kog da na od 10 do 22 ~a sa, a na la zi se na Sen tan drej skom pu tu kod No vo sad ske mle ka re. U {o ping cen tru , ka za la je So wa [ur lan, Foto: F. Baki} po sao je na {lo pet sto di ne u apri lu dru gi deo a na le to ti na rad ni ka, ko ji ve} ra de, pri 2013. Izra el ci pla ni ra ju da za vr pre ma ju obje kat za otva ra we. Tr {e ceo obje kat. Sa da je iz gra |e no `ni cen tar je pr va in ve si ti ca ja u 1.500 par king me sta i par ki ra we No vom Sa du u pro te klih ne ko li ko }e bi ti bes plat no . go di na, vred na oko 70 mi li o na U de lu tr `nog cen tra bi }e osam evra. lo ka la sa bren di ra nom ro bom, od Z. Deli} U JEDRILI^ARSKOM KLUBU

Iz lo `ba sli ka „Re ga ta”

Sve ~a no otva ra we iz lo `be sli ka „Re ga ta” autor ke Qi qa ne Sto je-Ru di} odr `a }e se da nas u 18 ~a so va na ~ar di „Je dro” u Je dri li ~ar skom klu bu, Sun ~a ni kej 2. Ta ko |e, po se ti o ci }e mo }i da u`i va ju i u mu zi~ kom pro gra mu, a iz lo `ba }e bi ti otvo re na do 2. no vem bra. G. ^.

NOVOSADSKA HrONIKA

petak5.oktobar2012.

DNEVNIK

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE UPOZORAVA

Tu ber ku lo za ja ~a mic po mic

APEL GRADA I RODITEQA DECE OBOLELE OD BATENOVE BOLESTI

^e ka se po mo} hu ma nih

Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} i roditeqi obolele dece od Batenove bolesti pozivaju gra|ane, kao i privredne delatnike, da pokaù humanost i svojim uplatama do 15. oktobra omogu}e bolesnim mali{anima odu u Kinu na tretman mati~nim }elijama. - Danas sam uputio poziv svim privrednicima sa kojima Grad posluje da se prikqu~e humanitarnoj akciji. Apelujem i na Novosa|ane da pokaù zajedni{tvo i humanost u ovim te{kim trenucima za roditeqe obolele dece od ove retke i te{ke bolesti. Ujedno pozdravqam gest u~enika Osnovne {kole „Svetozar Markovi}” koji ve~eras u 20 ~asova prire|uju humanitari {kolski rok koncert za prikupqawe novca za ~etverogodi{wu Teodoru kojoj je pre mesec dana dijagnostikovana Batenova bolest - izjavio je gradona~elnik na ju~era{woj konferenciji za novinare. Majka male Teodore Branislava Tuwevi} [krivaw kaè da je wena devoj~ica ve} u nestabilnoj fazi, potrebno joj je pridràvawe dok hoda i da tretman mati~nim }elijama zaustavqa daqe propadawe mentalnih i fizi~kih funkcija. Ona moli sve qude dobre voqe da pomognu da zadrè Teodoru u tre-

nutnom stawu do pojavqivawa kona~ne enzimske terapije koja treba da bude po~etkom naredne godine. Zahvalila se svim qudima, koje poznaje i ne poznaje, jer su oni do sada najve}i deo priloga uplatili. Dodala je da }e u vrti}ima „Radosnog detiwstva” biti postavqene kutije za dobrovoqni prilog za svu decu obolele od ove retke bolesti. Bojana Mirosavqevi}, majka sedmogodi{we Zoje i predsednica Udruèwa za decu obolelu od Batenove bolesti „@ivot” istakla je da je urgentno da deca polovinom ovog meseca odu u Kinu, jer je bolest vrlo progresivna, a nadaju se dugo o~ekivanom leku po~etkom godine. Ona se, tako|e, zahvalila gra|anima i Gradu koji je prepoznao ovaj problem i koji }e do kraja godine organizovati humanitarne akcije, jer osim tretmana mati~nim }elijama, potreban je novac za skupe svakodnevne potrebe obolele dece. Novac za pomo} maloj Teodori moè se uplatiti na ìro ra~un Hipo Alpe Adria Banke na broj 165-1001523581926-41. Svoj deci oboleloj od Batenove bolesti moè se pomo}i pozivom sa fiksne telefonije na 0900/555-555 i donira se 59 dinara. I. D.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano - 12.10, 14.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.05), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.15, 14, 14.15, 16, 16.20, 18.10), „Pritajeno zlo: Osveta” (20.30), „Meda” (18.05, 20, 22.35), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (20.30), „Sudija Dred” (18.30, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.15), „Hotel Transilvanija” (12.20, 14.20, 16.10, 18)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Sluga dvaju gospodara” (19.30)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekqu~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Branka Malinovi}-Eremija, Jovanka Kova~evi}]iri}, Bojana Todorovi} i Marija Qubani} iz Novog Sada, Marijana [trbac iz Futoga, Rada Bukva iz Petrovaradina, Mira Dragi~evi} iz Veternika, Vesna Dujovi} iz Nove Gajdobre, Sa{a Stan~evi} iz Bukovca, Tatjana Mar~eti} iz Be~eja i Darinka Zremski-Maxgaq iz Srbobrana, DEÂKE: Branka Gvozdenac- Uro{evi}, Dubravka Pivni~ki, Smiqka Nikoleti}, Jelena Ka{ovski- Miloradov, Sla|ana Om~ikus, Sla|ana Vukov, Vesna- Eleonora [arovi}, Silvija Veselinovi} i Kristina Lon~ar iz Novog Sada, Dragana Krndija iz [ajka{a, Katarina Majki} iz Futoga, Biqana Popadi} iz Obrovca, Vukica Bobi} iz ûruga, Danijela Ubovi} iz Ka}a i Anita Novokmet iz Bege~a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Miroslav Jana Pavlov (1936) ispra}aj u 11.15 ~asova, Frawa Frawe Demeter (1925) u 12, Zorka Radeta Gostovi} (1923) u 12.45, Branko Daneta Bolta (1927) u 13.30, Draga Dragana Zlai} (1935) u 14.15 i Milanka Vojislava Darmanovi} (1940) u 15 ~asova. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahraweni Quba Rajka Bera (1928) u 13 i Milan Blagoja Pavkovi} (1934) u 15 ~asova. Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Du{ica Pavla Stankovi} (1930) u 13 ~asova.

Broj obolelih od tuberkuloze na 100.000 stanovnika u Novom Sadu je 19,7, {to je ne{to ispod prose~ne godi{we incidencije u Ju`noba~kom okrugu (20,1/100.000), a ne{to iznad prose~ne godi{we incidencije registrovane u Vojvodini (17,8/100.000), podaci su Instituta za javno zdravqe Vojvodine. U proteklih pet godina broj obolelih od ove bakterijske infekcije se kretao od 56 (2008. i 2009. godine) do 63 obolelih, koliko je bilo pro{le godine. Za pet godina registrovana je samo jedna mawa porodi~na epidemija u kojoj su obolele tri osobe, dok su ostali slu~ajevi oboqewa prijavqeni kao pojedina~ni, bez utvr|ene epidemiolo{ke povezanosti. Naj~e{}i simptomi tuberkuloze su malaksalost, gubitak apetita i mr{avqewe, poja~ano no}no znojewe, povi{ena

temperatura, uz ka{aq koji je uglavnom suv i uporan, a re|e pra}en iska{qavawem suzi, gnoja ili krvi. Preporuka je da se kod svih osoba koje ka{qu du`e od tri nedeqe uradi rentgenski snimak plu}a. Mada je poznata od davnina i danas je jedna od najozbiqnijih i najra{irenijih zaraznih bolesti u svetu. Tuberkuloza se

on izbacuje pri govoru, kijawu ili ka{qawu. Rizik od oboqevawa je najve}i kod dece mla|e od tri godine, vrlo starih osoba i onih sa oslabqenim imunitetom. U ciqu za{tite od te{kih oblika tuberkuloze svu novoro|enu decu treba vakcinisati jo{ u porodili{tu, a najkasnije do prve godine `ivota.

Naj ~e {}i simp to mi tu ber ku lo ze su ma lak sa lost, gu bi tak ape ti ta i mr {a vqe we, po ja ~a no no} no zno je we, po vi {e na tem pe ra tu ra, uz ka {aq ko ji je suv i upo ran naj~e{}e javqa u lo{im socijalno-ekonomskim uslovima, a ve}ina slu~ajeva aktivne tuberkuloze se nalazi u zemqama u razvoju. Zara`avawe zdrave osobe nastaje u direktnom kontaktu s obolelim, preko kapqica koje

- Tuberkuloza je bolest koja se mo`e izle~iti i koju obavezno treba le~iti. Le~ewe se sprovodi prema uputstvu lekara tokom vi{e meseci i uvek s nekoliko vrsta lekova istovremeno (lekovi za tu ber ku lo zu su bes plat ni).

Ako se prerano prestane s uzimawem lekova ili se uzima proizvoqna kombinacija lekova, bacili tuberkuloze koji su jo{ ìvi posta}e otporni na lekove. Tada je dijagnoza te{ka i dugotrajna, pa ova kvi bo le sni ci du go ostaju izvor zaraze. U tom slu~aju le~ewe je dugotrajno, skupo i sa neizvesnim ishodom - istakla je specijalista epidemiologije sa Instituta za javno zdravqe Vojvodine dr Svetlana Ili}. Da bi se spre~ilo {irewe bolesti, vrlo ~esto se bolesnici hospitalizuju i to sve do trenutka kada bolesnik nije vi{e zarazan za okolinu, obi~no dve do ~etiri nedeqe nakon po~etka terapije. Nakon tog perioda, pacijent moè nastaviti sa uobi~ajenim ìvotnim aktivnostima - napomiwe dr Ili}. I. Dragi}

ISPRED O[ „IVO LOLA RIBAR”

Dr vo ì vo ta za naj sta ri ju {ko lu Povodom “De~je nedeqe” radnici “Gradskog zelenila” su ju~e ispred Osnovne {kole “Ivo Lola Ribar” posadili drvo kestena. - Osnovna {kola “Ivo Lola Ribar” je naj sta ri ja {ko la u gra du, prak ti~ no {kola sa dvovekovnom tradicijom i ustanova koja ima izvanredne obrazovne rezultate - rekao je direktor {kole Milorad ûdi}. - Ipak, mi zaposleni u {koli stalno radimo na reafirmaciji vaspitne uloge {kole i smatramo da samo prakti~nim aktivnostima, onim {to deca vide i doìve, moèmo dosta toga uraditi. Jako smo zahvalni nadle`nima {to su nam omogu}ili da ovim simboli~nim gestom

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA

edukujemo na{e prvake da neguju i ~uvaju ìvotnu sredinu i da ih podstaknemo da se ekolo{ki obrazuju. Vr{ilac du`nosti direktora JKP “Gradsko zelenilo” Milan Novakovi} istakao je da je “Ivo Lola Ribar” izabrana ba{ zbog svoje titule najstarije {kole. - Mi }emo se rado odazvati i drugim {kolama koje èle da imaju ovakve akcije, jer “Gradsko zelenilo” prepoznaje tu potrebu da edukuje decu o o~uvawu prirode. Imamo bio ba{tu i rasadnik, u kome }emo omogu}iti da se odràvaju edukativni ~asovi u prirodi i gde }e se deca boqe upoznati sa biqkama - rekao je Novakovi}. A. Varga

Tu ri zam po ve zu je Kar lov ce i Be o ~in O tome {ta je to {to savremeno turisti~ko tr`i{te zahteva i koje su karakteristike turizma danas, bilo je re~i na ju~era{nwoj konferenciji uprili~enoj u magistratu u Sremskim Karlovcima u okviru projekta za unapre|ewe turisti~ke regionalne ponude. O ovoj temi govorila je direktorka Turisti~ke organizacije u Sremskim Karlovcima (TOOSK) Jasmina Beqan-Iskrin, dok su weni saradnici na ovom projektu Milan ]uli} i Marija @iki} odr`ali predavawa o upravqawu doga|aji-

ma, odnosno primerima dobre prakse. Ju~era{nwa konferencija u Karlovcima sa onom koja je odr`ana prethodnog dana u Beo~inu, predstavqa edukativni segement ovog projekta za unapre|ewe regionalne turisti~ke ponude, koji karlova~ka op{tina realizuje u saradwi sa TOOSK-om i u partnerstvu sa op{tinom Beo~in i USAID-om, a uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu. Naglasak u ovom projektu stavqen je na turi-

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Oki da~” Li âjl da Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Okida~“ Li âjlda. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwiàri “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu

na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Tre}i roman iz serijala o Xeku Ri~eru pleni neizvesnom radwom koja dr`i ~itaoca u stalnoj napetosti i ne dozvoqava mu da ostavi kwigu dok je ne pro~ita do kraja. Radwa se odvija u svega nekoliko dana krcatih iznena|ewima, uzbudqivim preokretima i akcijom, na pozadini jedne dirqive pri~e o roditeqima koji trideset godina tragaju za sinom nestalim u ratu u Vijetnamu. N. R.

Ko mu nal ni po li caj ci da li krv Komunalna policija u saradwi sa Zavodom za transfuziju

krvi organizovala je ju~e dobrovoqno davawe krvi u svojim

Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

zam Karlovaca i Beo~ina, tako da }e i interaktivni izlog, ~ija izrada je u toku, sadr`ati informacije o turisti~kim ponudama tih dveju op{tina. Izlozi }e biti postavqeni u turisti~kim organizacijama Karlovaca i Beo~ina i pru`a}e informacije na vi{e jezika. U~esnici ju~era{nwe konferencije imali su priliku i da vide bro{uru koja je u sklopu ovog projekta {tampana pod nazivom „Tematske rute Fru{ke gore 2“, u kojoj su predstavqeni turisti~ki proizvodi Beo~ina i Karlovaca. Z. Ml.

Fo to: R. Ha yi}

prostorijama. Akciji se odazvala ve}ina komunalnih policajaca, ali i zaposleni u gradskim inspekcijama. Kancelarijski name{taj na nekoliko sati zamewen je krevetima, a zelene uniforme me{ale su se sa belim mantilima. Na~elnik Komunalne policije Neboj{a Radovanac kaè da su prvi put organizovali akciju i da se nada da }e ovo prerasti u tradiciju. - To malo krvi {to zaposleni daju, wima ne zna~i mnogo, a nekom drugom moè spasiti ìvot. Ovo je jako pozitivno i nadam se da }emo ovu humanitarnu akciju redovno organizovati - kaè Radovanac. G. ^.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak5.oktobar2012.

UPRAVNI ODBOR PREDLA@E PROMENU NA ^ELU KULTURNOG CENTRA

Zbog ta ble tra `e sme nu Bla {ko vi }a Uprav ni od bor Kul tur nog cen tra No vog Sa da ve }i nom gla so va usvo jio je ju ~e pred log o sme ni do sa da {weg di rek to ra La sla Bla {ko vi }a, o ~e mu }e od lu ~i va ti Skup {ti na gra da, po tvr -

osta lim raz lo zi ma jav nost bi ti ka sni je oba ve {te na. - Ni smo `e le li da u obra zlo `e wu zah te va za sme nu na ~i ni mo {te tu ni Bla {ko vi }u ni usta n o v i ko j u je vo d io.

Kao razlog za Bla{kovi}evu smenu navedeno to {to je zvani~na tabla na zgradi Kulturnog centra ispisana samo latinicom, ~ime se kr{e Ustav i Zakon o slu`benoj upotrebi jezika i pisma dio je na kon sa stan ka pred sed nik UO KCNS Da vor Pe re u la. Pe re u la je na veo da su iz dvo je ni naj ba nal ni ji raz lo zi za sme nu Bla {ko vi }a, a da }e o

Fo to: R. Hayi}

Sed ni ca Uprav nog od bo ra Grad ske bi bli o te ke za ka za na je za da nas ka da bi se, ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, tre ba lo od lu ~i ti o sme ni di rek to ra Mi lo {a Pan ko va. Raz lo zi zbog ko jih

}e Pan kov bi ti sme wen pre kra ja man da ta za sa da ni su po zna ti, a ne zva ni~ no se mo `e ~u ti da }e na we go vo me sto bi ti ime no van pret hod ni di rek tor Dra gan Ko ji}. A. J.

Kao raz l og za Bla { ko v i }evu sme nu Uprav ni od bor je na veo to {to je zva ni~ na ta bla na zgra di Kul tur nog cen tra is pi sa na sa mo la ti ni com, ~i me se kr {e Ustav, Za kon o slu `be noj upo tre bi je zi ka i pi sma i stat ut Gra da, kao i sa mog Kul tur nog cen tra. Uz to,

na v e d e n o je da ni s u do n e t i pra vil ni ci o fi zi~ kom i teh ni~ kom obez be |e wu i o kan cela rij skom i ar hiv skom po slo va wu. Uprav ni od bor na ju ~e ra {woj sed ni ci ni je pred lo `io za me nu za Bla {ko vi }a, s ko jim ju ~e ni smo us pe li da stu pi mo u kon takt. S. K.

ZA PET MESECI NA PLA@I VI[E OD MILION QUDI

[trand obo rio re kord Let wa ku pa li {na se zo na ko ja je za na ma, 101. po re du, mo è se oce ni ti kao ve o ma uspe {na, ka ù u „Grad skom ze le ni lu”. Za hva qu ju }i du gom i to plom le tu, kao i broj nim sa dr à ji ma za sve ge ne ra ci je po se ti la ca na [tran du je otva re na i re kord na pro da ja dnev nih ula zni ca, 493 hi qa de. Naj ve }e po se te za be le è ne su u pr voj po lo vi ni ju la, ka da je dnev na po se ta su bo tom i ne de qom do sti za la i 17 hi qa da qu di. Ima ju }i u vi du da se ulaz na pla }u je sa mo do 19 ~a so va, da ma li {a ni do se dam go di na ula ze bes plat no, kao i ~la no vi broj nih udru è wa, uglav nom oso ba sa in va li di te tom, slo bod na pro ce na je da je no vo sad sku pla ù u pret hod nih pet me se ci po se ti lo vi {e od mi lion qu di. Po sle du èg vre me na i svi lo ka li su iz da ti u za kup. Spa si la~ ka slu `ba i ove go di ne na vr hun skom ni vou oba vi la je svoj za da tak, ta ko da osmu go di nu za re dom na grad skoj pla ì ni je bi lo slu ~a je va da vqe wa sa smrt nim is ho dom. In ter ven ci ja je bi lo vi {e ne -

Fo to: S. [u {we vi}

go ra n i j ih go d i n a, naj v i { e zbog ve li ke gu `ve i ne pri dr à v a w a upo z o r e w a, ali je Udru è we spa si la ca na vo di Voj vo di ne, ko je je or ga ni zo va lo spa si la~ ku slu `bu, sve te pro ble me us pe lo da re {i. Kao i sva ke go di ne, le to na [tran du su obe le ì li broj ni do ga |a ji, pri ~e mu su, ka ko ka -

Kon zer va tor ska pri ~a u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske Kon zer va tor ska pri ~a “No vi po da ci i pra te }a kon zer va tor ska is pi ti va wa na sli ci Ka ta ri ne Iva no vi} An ka To pa lo vi} ro|. Ne na do vi}” bi }e pred sta vqe na da nas u 18 sa ti u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. O na ~i ni ma na ko je sa vre me ni kon zer va to ri pri stu pa ju sli ka ma, no vim po da ci ma, ko ji se po mo }u raz li ~i tih sni ma wa mo gu do bi ti, di le ma ma pred ko je ih ta kva sa zna wa sta vqa ju i na ~i nu do no {e wa od lu ka go vo ri }e kon zer va tor i sa vet nik dr Da ni je la Ko ro li ja Cr kve wa kov. N. R.

Kwige i slatki{i na dar Iz lo `ba fo to gra fi ja ak tiv no sti ~la no va Udru `e wa za po dr {ku oso ba ma sa Da u no vim sin dro mom otvo re na je ju ~e u pro sto ri ja ma ove or ga ni za ci je. Otva ra wu je pri su stvo va la i po kra jin ska se kre tar ka za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju dr Ve -

sna Ko pi to vi} ko ja je {ti }e ni ci ma Udru è wa po klo ni la kwi ge „De te ima pra vo” i slat ki {e. Rekla je da Sekreterijat uveliko podràva rad Udruèwa, pa je tako za ~etiri projekta izdvojeno oko milion i 200 hiqada dinara. A. J.

SEDNICA SKUP[TINE GRADA 11. OKTOBRA

Pred od bor ni ci ma za vr {ni ra ~un buyeta Pred sed nik Skup {ti ne gra da No vog Sa da Si ni {a Se vi} na ja vio je ju ~e da }e {e sta sed ni ca no vog sa zi va grad skog par la men ta bi ti odr `a na 11. ok to bra. Od bor ni ci ma su ju ~e do sta vqe ni skup {tin ski ma te ri ja li, a naj bit ni je ta~ ke dnev nog re da bi }e ras pra ve o iz ve {ta ju za vr {nog ra ~u na bu xe ta gra da za 2010. i 2011. go di nu. Po red to ga }e na ras pra vu pred od bor ni ke do }i i iz ve {ta ji o ra du jav nih usta no va i jav nih i jav no ko mu nal nih pred u ze }a. Bi ra }e se i no vi ~la no vi {kol skih od bo ra kao i ~la no vi uprav nih od bo ra grad skih jav nih usta no va i ~la no vi dru gih te la neo p hod nih za obez be |i va we ra da grad skih or ga na. A. L.

„Dve ri”: Ni smo u vla sti

Ispod mog ni voa je da ko men ta ri {em re ak ci je de la jav no sti da je Bla {ko vi} sme wen zbog na ci o nal no sti – iz ja vio je Pe re u la.

Pro me na u Bi bli o te ci?

`u, vo di li ra ~u na da bu du ra zno vr sni i na me we ni svim ge ne ra ci ja ma. Cen tral ni do ga |aj i ove se zo ne bio je „Voj vo di na fest„, ko ji se ve} tre }u go di nu za re dom odr `a va pod tim ime nom. [trand je dru gu go di nu uza stop no do bio i po ve re we Evrop ske od boj ka {ke kon fe de ra ci je i bio do ma }in Evrop -

skog pr ven stva u od boj ci na pe sku. Pr vi put je or ga ni zo van Me |u na rod ni fe sti val go spel mu zi ke na {pi cu pla è, a ta ko }e bi ti jo{ naj ma we dve na red ne go di ne, ko li ko je pred vi |e no ugo v o r om. Odr ` a n i su i tur ni ri u ru ko me tu na pe sku i te ni su gla vom, broj ni pro gra mi za de cu po put va ja wa u pe sku, kao i uni ver zi tet ska ve sla~ k a re g a t a. [trand je i ovog le ta bio do ma }in u~e sni ci ma Du nav ske re ga te, naj du è re~ ne re ga te na sve tu. Na no vo sad skog grad skoj pla ì ove go di ne je bio i sme {ten kamp za go ste fe sti va la „Eg zit„. Iz „Grad skog ze le ni la” po zi va ju pred {kol ske usta no ve, {ko le i sport ske klu bo ve da u na red nom pe ri o du na sta vu u pri ro di i tre nin ge pla ni ra ju da odr è na [tran du, gde }e im bes plat no na ras po la ga wu bi ti u~i o ni ca na otvo re nom, kao i sport ski te re ni. Za dva me se ca po ~i we zim ska se zo na, ka da }e na cen tral nom pla tou bi ti po sta vqe no kli za li {te ve li ~i ne 600 kva drat nih me ta ra. B. M.

Po kret Dve ri ni je na vla sti u No vom Sa du, odo sno, vla da ju }u ve }i nu u gra du ~i ne biv {i od bor ni ci Dve ri pred vo |e ni Mi r o s la v om Pa r o v i } em i Alek san drom \ur |e vim, ko ji su is kqu ~e ni iz ovog po kre ta pre ne go {to je for mi ra na no va grad ska vlast, ka `e se u sa op {te wu In for ma tiv ne slu `be Po kre ta Dve ri. “Kao je dan od raz lo ga za wi ho vo is kqu ~e we je ste upra vo neo vla {}e no pre go va ra we pod ime nom Dve ri, a za svoj ra ~un pre u zi ma wa jav nih pred u ze }a i dru gih funk ci ja u gra du”, na vo di se iz me |u osta log u sa op {te wu.

JU^E U GRADSKOM SAOBRA]AJNOM PREDUZE]U

\a ci pro pi ti va li vo za ~e U~e ni ci ~e tvr tog raz re da Osnov ne {ko le „Pr va voj vo |an ska bri ga da” po se ti li su ju ~e

DANAS I SUTRA U KULTURNOM CENTRU GRADA

Fe sti val pod vod nog i eko fil ma Fe sti val pod vod nog i eko fil ma, dru gi po re du, odr à }e se da nas i su tra u Kul tur nom cen tru gra da, Ka to li~ ka por ta 5. Na dvo dnev noj film skoj re vi ji bi }e pri ka za no vi {e od 30 fil mo va auto ra iz Ne ma~ k e, Fran c u s ke, ê { ke, [pa ni je, Ita li je, Austri je, Dan ske, Slo va~ ke, kao i do ma }ih auto ra. Po se ti o ci }e ima ti pri li ke i da vi de dve za ni mqi ve iz lo `be. Jed na po stav ka pri ka za }e fo to gra fi je do ma }ih i stra nih pod vod nih fo to gra fa, No vo sa |an ke Jo va ne Mi lan ko, Da ni je la Fr ke i Da mi ra Zu ru ba iz Hrv tske, La sla Da ni ja iz Ne ma~ ke, Mi la na Zur ko vi }a iz Som bo ra i Jo vana Pe trov skog iz Be le Cr kve. Dru ga iz lo `ba sa dr à }e pla ka te stu de na ta Aka de mi je

umet no sti ko ji pri ka zu ju svo je vi |e we ove ma ni fe sta ci je. Za vi z u e l n i iden t i t et ovo godi {weg fe sti va la oda bran je rad stu den ti we Mi la ne Ka le zi}. Pro gram po ~i we u 19 ~a so va, oba da na, a do dat ne in for ma ci je mo gu se na }i na saj tu www.pod vod ni film.rs. Po kro vi te qi fe sti va la su Po kra jin ski se kre te ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa we, Grad ska upra va za kul tu ru i Po kra jin ski se kre te ri jat za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne. Pri ja te qi ove ma ni fe sta ci je su no vo sad ska Aka de mi ja umet n o s ti, Sa v ez pod v od n ih ak tiv no sti Voj vo di ne, Ro ni la~ ki klub „Da nu bi us Spa si lac” i Klub pod vod nih ak tiv no sti Be o grad. A. J.

Iz lo `ba sta rih za na ta Iz lo `ba sta rih i umet ni~ kih za na ta odr `a }e se da nas u 12 ~a so va, u ma loj sa li Za nat skog do ma, Trg Ma ri je Tran da fil 14. Pred sta vi }e se oko 50 za na tli ja, sli ka ra, iko no pi sa ca, va ja ra. Iz lo `ba se or ga ni zu je po vo dom pred sto je }e po sla ve ju bi le ja Mi lan skog edik ta. Or ga ni za tor je Udru `e we za na tli ja No vi Sad. A. J.

Iz Dve ri ka `u da „od be gli” od bor ni ci ima ju pu no pra vo da se ba ve po li ti kom, for mi ra ju svo ju po li ti~ ku or ga ni za ci ju, ali ne ma ju pra vo da se pred sta vqa ju onim ime nom sa ko jim oni vi {e odav no ne ma ju ni ka kve ve ze. Glav n i raz l og na s ta j a w a ova kvog pro ble ma je ste Za kon o lo k al n im iz b o r i m a, ko j i omo g u } a v a da su od b or n i c i vla sni ci svo jih man da ta iako su iza bra ni na od re |e noj po liti~ k oj li s ti, a iz Dve r i poru ~u ju i da je u sa ra dom po ~e lo no vo po ve re ni {tvo Dve ri i no va kan ce la ri ja u No vom Sa du. A. L.

Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e. U neo bi~ nom ~a su odr `a nom u kru gu pred u ze }a ~u li su od vo za ~a i dru gih zapo sle nih ko li ko vo za ~i vo le svoj po sao, da li vo ze uvek isti auto bus, ka da uju tro idu na po sao... Sa zna li su i gde se „od ma ra ju” auto bu si to kom no }i i gde se po pra vqa ju, ka ko bi sva kog ju tra to kom go di ne bi li u sa o bra }a ju i pre vo zi li put ni ke. Pi ta wa ma li {a na bi lo je bez broj, ali su za po sle ni na sva ko da li od go vor, pa su u~e ni ci bi li za do voq ni no vo ste~ nim zna wem ka ko funk ci o ni {e jav ni pre voz. Z. D.

OBELE@EN SVETSKI DAN ZA[TITE @IVOTIWA

Qu bim ci na tro nu Svet ski dan za {ti te ì vo ti wa, 4. ok to bar, obe le èn je ju ~e na uglu Bu le va ra oslo bo |e wa i No vo sad skog saj ma u or ga ni za ci ji pro dav ni ce za ku} ne qu bim ce “Pet ha us”. Pro la zni ci su na po sta vqe nom {tan du mo gli da do bi ju bro {u re o is hra ni i pra vil nom odr à va wu ku} nih qu bi ma ca, kao i uzor ke hra ne i ko zme ti ke za pse i ma~ ke. - Od ro |a ka iz Bel gi je smo ~u li da se ovaj dan kod wih obe le à va u svim pet {o po vi ma ko ji tom pri li kom de le bes plat ne uzor ke hra ne i da ju po pu ste na svo ju po nu du, ali i na tr go vi ma. Ras pi ta li smo se, i sa zna li da se u na {em gra du ovaj dan uop {te ne obe le à va, {to nas je {o ki ra lo ob zi rom da No -

vi Sad ni je ma li i mno gi qu di ima ju qu bim ce. Za to smo re {i li da bar na ne ki na ~in da mo zna ~aj ovom pra zni ku – re kao je vla snik pet {o pa “Pet ha us” Mi le Ne nad. A. Va.

dnevnik

petak5.oktobar2012.

„Dnevn i k o v a” gal er i j a p r v a k a

a `e qom da ovo go di {wim |a ci ma pr va ci ma po ~e tak {ko lo va wa ni ka da ne iz ble di iz ga le ri je le pih se }a wa, „Dnev nik” im po kla wa fo to gra fi je za osnov no {kol ski al bum. Sva kog da na osim ne de qom, 10. stra na u na {em li stu po sve }e na je fo to gra fi ja ma raz re da pr va ka iz

Osnov na {ko la „Ivo Andri}”, Budisava

osnov nih {ko la s te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu „Dnev ni ko vu” ga le ri ju pr va ka fo to gra fi je za ne za bo rav 141 ode qe wa iz 33 osnov ne {ko le u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, ma |ar skom i slo va~ kom je zi ku.

Osnov na {ko la „\ura Jak{i}”, Ka}

Su tra: O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

vOJvOdinA

dnevnik

petak5.oktobar2012.

ДИРЕКТОР ДИРЕКЦИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ СТАРА ПАЗОВА

Пла но ве све сти у ре а лан оквир

Крај спомен-чесме

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ОПШТИНЕ АЛИБУНАР

Вен ци и цве ће на спо мен-че сму

АЛИ БУ НАР: Сваког 3. октобра житељи алибунарске општине обележавају свој Дан ослобођења од окупатора и са пијететом одају пошту страдалим антифашистима и цивилним жртвама овог краја, када је, у порти Српске православне цркве, за време Другог светског рата, стрељано више од 800 родољуба и припадника бивше југо словенске војске у одмазди због једног убијеног Немца са звоника цркве. При крају рата, савезнички авиони су, приликом напада на овдашњи немачки аеродром, у два наврата сручили бомбе на Алибунар, усмртили на стотине цивила и порушили велики број кућа. На спомен-чесми жртвама фашизма, у центру

Алибунара, положени су венци и букети цвећа, уз минут ћутања. О дану, када су јединице Црвене армије и борци НОР-а у ове крајеве донели слободу, говорио је председник борачке организације Жи ва Ко јић. Председник Организације ратних и мирнодопских инвалида Љу бин ко Пе тро вић осврнуо се и на садашње тешке прилике за бројне становнике који преживлавају на ивици сиромаштва и позвао локалну самоуправу да им помогну. Председник Савета месне заједнице Ђор ђе Цвет ко вић је нагласио да ће ова Месна заједница, као и до сада, својим акцијама помоћи онима којима је то најнеопходније. Р. Ј.

Одата пошта ослободиоцима НОВИ БЕЧЕЈ: Поводом 4. октобра – Дана ослобођења Новог Бечеја у Другом светском рату, делегација борачке организације и Општинског одбора СПС Нови Бечеј и Друшта Руско- српског пријатељства „Волошинов“ положила је јуче венце и свеже цвеће на споменик палим црвеноармејцима. Цвеће је положено и одата је пошта борцима и жртвама фашистичког терора у центру и на споМ. К. мен гробљу у Новом Бечеју.

СТА Р А ПА З О В А: По сле промене власти у старопазовачкој општини, у Дирекцији за изградњу где је на чело дошао Не дељ ко Ко ва че вић радило се на асфалтирању улица и делова улица у Новој Пазови, Војки, Бановцима, а почетак је сени је донео и кампању крпљења ударних рупа на путевима у целој општини и чишћење и уређење путних појаса. Безмало три ме сеца нове власти, било је повод да разговарамо са директором Дирекције за изградњу општине о оном што су приоритети до краја године, нарочито што се не стрипљиво очекује седница Скупштине општине Стара Пазова на којој 10.октобра треба да се, између осталог, нађе и ребаланс буџета за ову годину. -Завршавамо по слове који су почели у претходном мандату, а то су реновирање амбуланте у Војки и Голубинцима и бициклистичко-пешачке стазе између Старе и

Нове Пазове која ће бити готова за де сетак дана. Наставили смо асфалтирање улица, у јеку је крпљење ударних рупа у целој општини, чишћење дивљих депонија, чишћење канала и скидање банкина, а по сле ребаланса ћемо завршити и радове на обнови саобраћајне сигнализације. Расписан је тендер за нови вртић у Новим Бановцима где је неуписано остало око 200 малишана, а у плану је и завршетак капела у Белегишу и Крњешевцима - рекао је за „Дневник“ Недељко Ковачевић и додао да по стоји по себан рачун за социјално становање и да ће средствима са тог рачуна на подручју општине бити изграђено 25 кућа од по 35 кв.метара за породице које нису оствариле право на кров над главом у две до сада изграђене стамбене зграде, а за изградњу вртића у Новим Бановцима (предрачун од 57 милиона динара) рачуна на продају плацева у индустријској зони у

Старој Пазови за које ће 16.октобра бити обављена јавна лицитација. -Не бавим се критиковањем претходника, не мислим да је неко погрешио, али индикативно је да су све фирме које су радиле на канализацији пропале - рекао је Ковачевић, који је најавио да је у ребалансу буџета направљен велики рез, јер се расходи смањују. Одустаје се од друге фазе изградње базена, јер се сматра нереалним, а пре свега планови се морају све сти на оно што је и важно и могуће - наглашава Ковачевић, истичући да са председником општине ради на томе да се уради петља на ауто путу између Нових и Старих Бановаца, урбанизује део од Старе Пазове до фабрике сладоледа „Не стле“, реконструише главна улица у Новој Пазови, али и ради водовод у Војки, спортска хала у Голубинцима. А. Мали

АДМИНИСТРАЦИЈА ЗАГОРЧАЛА ЖИВОТ ПОРОДИЦИ ПЕТЕР

Ком пју тер де вој чи цу пре тво рио у де ча ка

КУ ПУ СИ НА: Брачни пар Ди а на и Иштван Пе тер, из Купусине више од месец дана настоје да добију пасош за своју тринаестогодишњу кћерку Кин гу, којој је компјутер од 2007. до данас променио пол. Нечијом грешком у компјутеру данас уместо да је реч о девојчици стоји да је реч о дечаку. Грешку вероватно направљену приликом уноса података нимало није лако исправити. - У изводу из матичне књиге рођених ЈМБГ моје ћерке исти као у старом пасошу ...15008, а у рубрици пол стоји женски. У полицији у Апатину када сам предала тај извод, компјутер је избацио број...150282, те је тако испало да та шифра одговра мушком полу, прича мајка, објашњавајући да су сва документа до сада била на старом ћеркином ЈМБГ броју, те тако и пасош који јој је издат 2007. године. Родитељи Кинге су огорчени, јер због нечијег несаве сно обављеног по сла, сада имају низ административних перипетија које успут и коштају. -Службеници у апатинској полицији желели су да нам помогну, али су били немоћни, јер очито да је погрешан број унет у

Иштван и Диана Петер

централни компјутер у Београду. Упутили су два пута захтев да се грешка исправи, али одговора још нема - каже Иштван. Није реч само о изгубљеном времену, него и трошковима. Прво за извод 1.300 динара, а потом им је пропала и такса од 2.000 динара за пасош јер је истекло месец дана колико важи уплата. Нису при-

хватили ни предлог да траже нови лични број за кћерку јер би то изискивало нове трошкове, јер се надају да ће грешка, ипак, бити исправљена у централном регистру. Како кажу, вероватно је службеник због презимена Петер сматрао да је реч о имену и тако су уместо кћерке, добили сина. Ј. П.

ДЕЧЈА НЕДЕЉА У БЕОЧИНУ

Да нас спорт ски дан

Даница Јеремић говори на манифестацији

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА СОЛИДАРНОСТИ СА СТАРИМА

Лак ши жи вот у свом до му

РУ МА: Центар за социјални рад Рума, поводом обележавања Међународног дана солидарности са старим лицима, је за све кориснике организовао пригодну манифестацију у Културном центру Рума. Манифестацију је свечано отворила директорица Центра за социјални рад Рума Да ни ца Је ре мић, а први човек општине Го ран Ву ко вић нагласио је да локална самоуправа помаже овај центар и подржава све пројекте Центра за социјални рад. -Локална самоуправа организује неколико видова заштите

старих лица и лица са инвалидитетом, преко програма геронтодомаћица, у оквиру пројекта „Рука руци“, који омогућује побољшање услова живота старих лица у њиховим домовима. Овај пројекат је запослио 21 геронто-домаћицу, које воде бригу о старим лицима у 328 домаћинстава. Центар за социјални рад пружаи услуге превоза и материјалну помоћ старим лицима, која немају своја месечна примања - истакла је директорица Центра за социјални рад Да ни ца Је ре мић. М. Ма.

На из ме нич но пре ко мо ста

СР БО БРАН: Због извођења поправке моста преко канала ДТД у Србобрану, на државном путу другог реда, број 102, до 15. новембра, важиће измењени режим саобраћаја.Возила ће преко овог моста бити пропуштана наизменично, без постављања семафорске сигнализације. В. Х

БЕ О ЧИН: Дечја недеља у Беочину ове године обележава се низом манифестација, у организацији Културног центра општине Беочин, Предшколске установе „Љуба Станковић“ и ОШ „Јован Грчић Миленко“, а под покровитељством Општине Беочин. Програми су намењени деци предшколског и основношколског узраста, манифестацију је отворио председник oпштине Бог дан Цве јић, а ученике првог и четвртог разреда ОШ примила је председница Скупштине општине Ви да на Не дић. У прва три дана манифестације организовани су програми непрофитне организације РПОИНТ из Велике Британије, посвећени Ромској деци, ученици ОШ „Јован Грчић Миленко“, ромске популације, представили су радове ликовно- еколошке радионице и бројне музичке интерпретације, а малишани су могли да виде и биоскопске пројекције филмова „РНР Враголани“, „Пипи дуга чарапа“ и хит пројекцију „Ледено

Пријем у седишту општине

доба 4“. Одржан је и заједнички концерт ученика ниже музичке школе из Беочина и чланова музичке радионице „До ре ми“ из Новог Сада, а у кругу школе у Беочину изведена је акција „Дрво генерација“. Четвртак је позоришни дан, те је за малишане била припремљена представа „Црвенкапа и збу-

њени вук“ Новосадског новог театра, уз пратећу изложбу. Спортске активности предвиђене су за данас, када ће малишани предшколске установе имати прилику да се упознају са радом Спортског центра у Беочину, уз јединствену демонстарцију актуелних спортова. В. Х.

Пред ста вље на књи га Ду ша на Ко лун џи је

СОМ БОР: У свечаној Сали Скупштине Града Сомбора јуче је званично представљена књига „Сомборски олимпијци“, познатог сомборског новинара Ду ша на Ко лун џи је. О овој књизи, за коју је Колунџија податке систематизовао скоро током целе своје, четвородеценијске, новинарске каријере, речи хвале су изрекли овдашњи градоначелник Не ма ња Де лић, као и саветник у Покрајинском секретаријату за спорт и омладину, који је и издавач др Ми ло рад До ка ма нац.

Промоцији књиге су, поред представника готово свих сомборских спортских клубова, присуствовали и учесници Олимпијских игара поменутих у књизи Душана Колунџије, које су предводили освајачи најсјајнијих одличја Аран ка Бин дер (стрељаштво), Вла ди мир Зр нић (дизање тегова), тениски судија на три ОИ Вла ди мир Ерг, кајакашице из Бездана и отац Да ли бо ра Чу ту ре који су са поносом наступали под српском заставом ове године у М. Мћ Лондону.

Сред њо школ ци из Не мач ке у Пан че ву ПАН ЧЕ ВО: У Панчеву бораве средњошколци и њихови професори из Немачке. Гости Панчева су имали прилике да се упознају са српском традицијом и народним играма. Културноуметничко друштво „Станко Пауновић“, инструкторка Ка та ри на Ар се нов и омладински ансамбл, омогућили су гостима из Немачке да науче кораке неколико народних кола. У оквиру пројекта који повезује средњошколце из земаља Европске уније, у који је укључена и Србија, у Панчеву гостује осам средњошколаца са професорима. - Средњошколци су у Панчеву смештени у породице својих гимназијских вршњака. Осим пробе у КУД-у „Станко Пауновић“, млади из Немачке су ишли на први час у Гимназију и у Београд, а очекују их и спортске активности. Према речима професорке Сне жа не Ци га но вић Панчево их је позитивно изненадило. - Сви су били више него одушевљени и њихови утисци су много лепши него што су очекивали - изјавила је Снежана ЦигаЗ. Дг. новић.

Так ми че ње у пре при ча ва њу бај ки БЕ ЧЕЈ: Народна библиотека Бечеј годинама уназад организује атрактивно такмичење у препричавању бајки, на српском и мађарском језику, за ученике основних школа на читавој теритрији општине. У питању је такмичење у три узрасне категорије: други и трећи разреди, категорија четвртог и петог разреда, те шестог и седмог. - По троје најуспешнијих из сваке категорије на такмичењима у Народној библиотеци Бечеј и њеним огранцима у Бачком Градишту и Бачком Петровом Селу, укупно 27 такмичара, нашло се на финалном такмичењу у свечаној сали матичне куће наше установе. Предтакмичење на српском језику почиње 19. октобра, а финално такмичење одржаће се 26.октобра - рекла је библиотекарка Маг дол на Ра до је вић. Предтакмичење у препричавању бајки на српском језику ће се одражти и у библиотечком огранку Радичевића. То значи да ће финално такмичење бројати укупно 39 такмичара. Прваци ће се, заједно с предшколцима, такмичити у ликовном стваралаштву, а радови ће бити изложени на заједничкој изВ. Ј. ложби крајем октобра.

CRnA HROnikA

petak5.oktobar2012.

OSAM GO DI NA NA KON TRA GE DI JE U KA SAR NI U TOP ^I DE RU

Stradawe gardista jo{ misterija Porodice poginulih gardista Dragana Jakovqevi}a i Dra`ena Milovanovi}a, stradalih pre osam godina u kasarni na Top~ideru, zapali}e danas sve}e i polo`iti cve}e ispred ulaza u podzemni objekat „Kara{„ u Top~ideru. Gardisti Jakovqevi} i Milovanovi} su stradali 5. oktobra

forenzi~ari ameri~kog Federal nog is tra `nog bi roa (FBI). Porodice su ove godine dobile anonimna pisma potpisana s „Biv{e obezbe|ewe ha{kog optu`enika”, u kojima se navodi da je za smrt wihove dece odgovoran ha{ki optu`enik Rat ko Mla di}, koji je u to vreme, kako

dnevnik

NA ^EL NIK SEK TO RA MUP-a ZA VAN RED NE SI TU A CI JE PRE DRAG MA RI] NA JA VQU JE

Sve spremno za „Tamarin zakon” Na~elnik sektora za vanredne situacije Ministarstva unutra{wih poslova Pre drag Ma ri} izjavio je ju~e u Novom Sadu da bi uskoro mogao biti donet „Tamarin zakon”, u saradwi s ocem pokojne Tamare Miladinovi}, koja je s jo{ petoro mladih nastradala u tagi~nom poàru u novosadskoj diskoteci „Kontrast” 1. aprila ove godine. – Ne moète se samo upisati u Agenciju za privredne registre pa naknadno pribavqati saglasnosti – dok je tako, de{ava}e se nesre}e. Mora se uraditi poput onoga {to se u de{ava u Ma|arskoj, kad odete u Agenciju, donesete i dokaz da imate saglasnost s aspekta za{tite od poàra i ostale saglasnosti za va{ objekat i tek tada otvorite lokal – obja{wava Mari}. Na~elnik MUP-a za vanredne situacije je ju~e najavio da }e, najverovatnije sredinom ovog mese-

ca, u Novom Sadu biti odràn okrugli sto s temom uslova kori{}ewa ugostiteqskih objekata i objekata u kojima se okupqa veliki broj qudi, koji su i glavna tema „Tamarinog zakona”. – Cela pri~a oko „Kontrasta” je sistemska, a ceo sistem u tom delu je postavqen naopako – rekao je Mari}, dodaju}i da je evidentno da u toj oblasti mora do}i do zakonskih promena. – Niko me ne}e ubediti da je sada{wi sistem dobar i da je ovo za {ta se mi zalaèmo usporavawe i onemogu}avawe qudima da do|u do novca jer mislim da nas je ta trka za parama skupo ko{tala – nastavqa Mari}. Na~elnik se osvrnuo i na to da se pojavio veliki broj stru~waka koji se ne razumeju u za{titu od poàra a misle da sve znaju i na sve „pquju„.

– Pravo je vreme da se takva komunikacija stavi po strani i da se qudi koji se bave tom obla{}u,

ostave da promene ono {ta se mora promeniti – poru~io je on. A. L.

IN CI DENT NA NO VO SAD SKOJ PUM PI IZ BIO NA VI DE LO PO SLE PET ME SE CI

Uvi |aj u top ~i der skoj ka sar ni

2004. godine u top~iderskoj kasarni „Kara{„ pod jo{ uvek nerazja{wenim okolnostima. Odmah nakon pucwave, Vojska je izdala saop{tewe da je Milovanovi} pucao na Jakovqevi}a i zatim izvr{io samoubistvo, a potom je vojno pravosu|e utvrdilo da je Jakovqevi} ubio Milovanovi}a i izvr{io samoubistvo. Zbog sumwe u profesionalnost rada vojnih pravosudnih organa, Savet ministara SCG i Vrhovni savet obrane formirali su nezavisnu komisiju, koja je do{la do zakqu~ka da je na gardiste pucala tre}a osoba. Izve{taj nezavisne komisije 2008. godine su potvrdili i

se tvrdi, bio u objektu „Kara{„. Potom je jedan od pravnih zastupnika porodica, advokat Pre drag Sa vi}, sao{tio novinarima da nadle`ni dr`avni organi treba da utvrde koliko su podaci u tim pismima verodostojni, kao i da li mo`da postoje motivi za ometawe istrage. Pravni zastupnici familija Jakovqevi} i Milovanovi} – advokati Ol gi ca Ba ti}, Predrag Savi} i Alek san dar \u ri} danas }e, kako je najavila wihova advokatska kancelarija, preneti novinarima „najnovija saznawa povodom ubistva gradista”. (Ta njug)

NO VO SA \A NIN SE TE RE TI ZA NE DO ZVO QE NU TR GO VI NU

U „yeti” 6.000 paklica cigareta Policija iz Sremske Mitrovice je, prilikom kontrole vozila na autoputu Batrovci–Beograd, u putni~kom automobilu „folksvagen xeta” novosadske registracije prona{la 6.000 paklica cigareta „monte” s akciznim markicama Crne Gore, i podnela prijavu protiv voza~a Dra ga na J. (43) iz Novog Sada. Ukupna vrednost prona|ene robe iznosi oko 6.000 evra, na-

vodi se u saop{tewu Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici. Zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqene trgovine, protiv Dragana J. podneta je krivi~na prijava Osnovnom javnom tu `i la {tvu u Srem skoj Mi tro vi ci, u re dov nom po stupku. (Ta njug)

Pesnice (ni)su strana~ke? Zbog incidenta koji se dogodio 19. maja ove godine na benzinskoj pumpi „Pe~urka” u Novom Sadu, Novosa|anin Vla di mir Me leg (56) je podneo krivi~nu prijavu protiv Go ra na Ve se li no vi }a (35), funkcionera Lige socijaldemokrata Vojvodine, kog optuùje za brutalan napad i nano{ewe lakih telesnih povreda. Po Melegovim re~ima, do sukoba na pumpi je do{lo zbog nestrpqewa Veselinovi}a, koji je kao suvoza~ u jednom vozilu ~ekao u redu za gorivo odmah iza wega. – Sipao sam gas u svoja kola, u{ao da platim ra~un i kada sam se spremao da krenem s pumpe, zazvonio mi je telefon. Javio sam se, a on je iz automobila, koji je vozila ènska osoba, po~eo da vi~e da pomerim kola i da krenem. Odgovorio sam mu da upravo kre}em, a on je iza{ao iz tog automobila i po~eo da me udara – pri~a za „Dnevnik” Vladimir Meleg. Po wegovim re~ima, nakon toga Veselinovi} se vratio u kola i oti{ao s pumpe, ali je Meleg uspeo da upamti Vla di mir Me leg u gip su dan na kon tu ~e registraciju tog automobila, {to je i saop{tio policajcima, koji su malo kasaznao da je osoba koja me je napala idensnije do{li. tifikovana i da je pokrenut prekr{ajni – Kada sam se oporavio od povreda koje postupak u kojem sam i ja optuèn za remesam zadobio, jer mi je noga bila u gipsu, }ewe javnog reda – kaè Meleg, ina~e oti{ao sam u policiju da proverim da li ~lan Srpske napredne stranke, zbog ~ega su prona{li vlasnika vozila i ~oveka koovaj incident poprima i politi~ki kaji me je tukao. Tek iz drugog poku{aja sam rakter.

SU \E WE ZBOG NA PA DA NA AN TI FA [I STE OK TO BRA 2007. U NO VOM SA DU OD LO @E NO ZA 10. DE CEM BAR

Davidovi}u poziv u Italiju preko Ministarstva pravde Su|ewe, na kojem }e se na optuèni~koj klupi na}i Novosa |a nin Go r an Da v i d o v i} (1975) i jo{ petorica okrivqenih zbog incidenta u Novom Sadu u kojem je povre|eno vi{e u~e sni ka an ti fa {i sti~ kog skupa koji je odràn 2007. godine, planirano za ju~era{wi datum, ipak }e se odràti 10. i 11. decembra u novosadskom Vi{em sudu. – Ispostavilo se da je potrebeno vi{e vremena da bi se prvooptuènom u ovom glavnom pretresu uru~io poziv u Italiji, koji, ina~e, mora da ide pre ko na {eg Mi ni star stva prav de – ka za la je ju ~e za „Dnevnik” predsednica postupaju}eg ve}a, sudija i v. f.predsednice Vi{eg suda u Novom Sadu Zo ra Ja mu {a kov. – Nedavno, pred ro~i{te 9. septembra, branilac optuènog dostavio nam je adresu na kojoj stanuje brawenik u inostranstvu, a kad je imamo, u obavezi smo da poku{amo da uru~imo poziv. Zna~i, ne moèmo aktiviriti re{ewe o su|ewu u odsustvu optuènog. Tako|e, da bi se poziv

Go ran Da vi do vi}

mogao uru~iti, sve {to se dostavqa mora biti prevedeno na italijanski. I pro{li put sam

rekla da, ako se on ne pojavi, ostaje na snazi re{ewe o su|e wu u od su stvu okrivqenog. Ako se nama dostavi da je dostava bila uredna, a optuèni kojim slu~ajem ne do|e, imamo sve uslove da krenemo i da radimo po re{ewu ko je smo do ne li. Podseti}u na to da su trojica od ukupno devet optuènih ve} zakqu~ili spora zum o pri zna wu krivice. Kako smo pisali, po op tu `ni ci, 7. ok to bra 2007. oko 17 ~asova u Novom Sadu na uglu Beogradskog keja i Dunavske ulice, prvoo kri vqe ni, dru go op tu è ni Dolf Po s pi{ (1984) iz Veternika i tre}eokrivqeni Ne deq ko Pe {i} (1987) iz [apca su, pri li kom odr à va wa

prijavqenog i odobrenog javnog skupa u organizaciji Antifa{isti~ke organizacije Novog Sada i Nezavisnog udruèwa novinara Vojvodine pod nazivom „Stop fa{izmu„ izazivali nacionalnu, rasnu, versku mr`wu i netrpeqivost me|u narodima i etni~kim zajednicama koje ìve u Srbiji i Vojvodini. Oni su se popeli na ogradu ugostiteqske ba{te Doma Vojske, gde su bili s ostalim osobama kojima je, ina~e, policija zabranila okupqawe tog dana, te nacisti~ki salutirali podiù}i desnu ruku s ispruènom {akom prema u~esnicima pomenutog skupa. Na taj na~in su isprovocirali, prvo verbalni, a zatim i fizi~ki sukob. Tom prilikom ba~eno je nekoliko fla{a i kamenica pa je nakon toga do{lo i do tu~e izme|u te dve skupine, pri ~emu su ~etiri osobe zadobile raseko ti ne li ca oka rak te ri sa ne kao lake telesne povrede, dok je pri tome ugroèno spokojstvo gra|ana, navedeno je u optu`nom aktu. M. Vu ja ~i}

– Kada sam saznao da je ~ovek funkcioner LSV-a, bilo mi je jasno za{to nema krivi~ne prijave, iako su kamere sve snimile. Me|utim, sada, kada su se stvari na politi~koj sceni u Novom Sadu promenile, odlu~io sam da podnesem prijavu protiv wega, jer ne}u da dozvolim da mene okrive zbog toga {to sam prebijen bez razloga – kaè Meleg, kome je nedugo posle incidenta, zbog podnete prekr{ajne prijave, policija oduzela pi{toq. Po re~ima Gorana Veselinovi}a, sukob s Melegom, do kojeg je do{lo u maju ove godine, potpuno je li~an i ne postoji razlog da se govori o strana~koj pripadnosti nijednog aktera. – Policija je protiv obojice podnela prekr{ajnu prijavu. Nisam ja wega pretukao, nego smo se potukli, tako da je vest mogla da glasi i „Funkcioner SNS-a pretukao Veselinovi}a”. Ne znam kako tu~a izme|u nas dvojice moè biti zanimqiva pet meseci kasnije i zbog ~ega se uop{te povezuje s mojom strana~kom pripadno{}u. Nisam se potukao kao liga{, nego kao privatno lice, za {ta sam i spreman da odgovaram – kaè Veselinovi}. Po wegovim re~ima, slu~aj je ve} na sudu i u wemu nema ni{ta sporno. On je tako|e rekao da zbog obaveza ne}e prisustvovati prvom ro~i{tu, koje je zakazano za 9. oktobar, ali da }e prisustvovati ve} na narednom, kao i to da }e na sudu svedo~iti i wegova supruga, koja je bila u kolima kada se desio incident. N. Per ko vi}

BIV [I BO DIGARD PRED SED NI KA LDP-a PRI ZNAO KRI VI CU

êdinom telohranitequ osam meseci Biv{i telohraniteq lidera Liberalno-demokratske partije ê do mi ra Jo va no vi }a nagodio se s Prvim osnovnim tuìla{tvom da za osam meseci zatvora prizna da je Jovanovi}u slao prete}e poruke. Prvi osnovni sud je, na ju~era{wem ro~i{tu, usvojio sporazum o priznawu krivice, koji su zakqu~ili Vla di mir \. i Prvo osnovno tuìla{tvo. Punomo}nik êdomira Jovanovi}a advokat Dra gan Nin ko vi} je

rekao Tanjugu da je, po{to je Tu`ila{tvo zadovoqno tim sporazumom, zadovoqan i Jovanovi}. Narednih dana o~ekuje se da sud donese i presudu kojom }e Vladimir \. biti i zvani~no osu|en na kaznu na koju se nagodio s tu`iocem. Vladimir \. uhap{en je sredinom septembra, po{to je Jovanovi}u SMS-porukama pretio da }e ga ubiti, a pretio je smr}u i wegovoj porodici.

NA KON PQA^KE ZLATARE U PO @A REV CU

Tre}i osumwi~eni dolijao u Novom Sadu

Ni ko la L. (30), za koga se sumwa da je jedan od organizatora pqa~ke po`areva~ka zlatare „Magdalena”, uhap{en je u Novom Sadu, saop{teno je ju~e iz Policijske uprave Po`arevca. U pqa~ki, koja je organizovana u maju, maskirani razbojnici su s kacigama na glavi, prete}i oru`jem, od radnika zlatare oduzeli oko ~etiri kilograma nakita od zlata. Kako je navedeno u saop{tewu, Nikola L., koji je bio u bekstvu i za kojim je policija sve vre-

me intenzivno tragala, uhap{en je prekju~e. Poàreva~ka policija 23. juna uhapsila je Mla de na G. i De ja na L. iz Poàrevca zbog pqa~ke zlatare. Pretresom ku}e Mladena G. i wegovog oca Ni ko le G. (61) iz Poàrevca, policija je prona{la zakopano u dvori{tu oko 2,5 kilograma ukradenog zlata, a u podrumu ku}e, sakriven u ugqu, prona|en je i automatski pi{toq „{korpion”, za koji se sumwa da je kori{}en u pqa~ki. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik OB JA VQE NA PRE SU DA ZA SLU ^A J „DU VAN SKA AFE RA” IZ 1997. GO DI NE

Bayinom bratu pet godina zatvora, Kertesu tri Spe ci jal ni sud u Be o gra du ob ja vio je ju ~e pre su du u slu ~a ju po zna tom kao „Ba xi na gru pa“, ko jom je po op tu `bi za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja u ve zi s „ne le gal nim pro me tom ci ga re ta“ u fe bru a ru 1997. go di ne osu dio Si ni {u Stoj ~i }a, bra ta sa da po koj nog po li cij skog funk ci o ne ra Ra do va na Stoj ~i }a Ba xe, i jo{ {e sto ri cu okri vqe nih na ukup no 19 go di na i dva me se ca za tvo ra. Pr vo o kri vqe nom Si ni {i Stoj ~i }u, vla sni ku fir me „R-5 kom pa ni„ iz Ni {a, iz re ~e na je ka zna od pet go di na za tvo ra. Okri vqe ni De jan Mi le no vi}, vla snik so ko baw ske fir me „Deks“, i biv {i di rek tor Sa ve zne upra ve ca ri na Mi haq Ker tes osu |e ni su na po tri go di ne za tvo ra. Ne ka da {wi sa vet nik di rek to ra SUC-a Pe tar Mi len ko vi} osu |en je na dve go di ne i osam me se ci za tvo ra. Ne ka da {wi pri pad ni ci van red nih me ra kon tro le na Ca ri ni Ne boj {a Ni ko li} i Zdrav ko Hri stov osu |e ni su na dve go di ne i dve go di ne i {est me se ci. Biv {eg na ~ el n i k a SUP-a Za je ~ar Ne na da @i va di no vi} sud je osu dio na go di nu da na za tvo ra, dok su biv {i po mo} nik mi ni stra po li ci je Sto jan Mi {i} i biv {i na ~el nik SUP-a Ni{ Ra di s av Gvo z de n o vi} oslo bo |e ni. Pred sed nik sud skog ve }a Sa {a Dre cun je u obra zlo `e wu pre su de na veo da je sud ~i we ni ce utvr dio „ima ju }i broj ne do ka ze ko ji ma su po tvr |e ne op tu `be pro tiv okri vqe nog vla sni -

ka fir me ’R-5 kom pa ni’ Si ni {e Stoj ~i }a o uvo zu ci ga re ta na ne le ga lan na ~in, kao i u od no su na jo{ {e sto ri cu okri vqe nih“. Okri vqe nom Stoj ~i }u je na te ret sta vqe no “is ko ri {}a va we stuk tu re we go ve fir me ‘R5 kom pa ni’ za ne le ga lan pro met ci ga re ta„ ko ji je, ka ko se tvr di op tu `ni com, „oba vqan pre ko fir me ’Deks’ okri vqe nog De ja na Mi le no vi }a iz So ko ba we“. Po op tu `ni ci „spor na“ su tri ka mi o na ko ja su, ka ko se na vo di, za Stoj ~i }e vu fir mu iz ino stran stva sti gla sre di nom fe bru a ra 1997. go di ne, pri ~e mu je pri ka zi van la àn uvoz to a let nog pa pi ra ili tran zit kroz Sr bi ju. Okri vqe nog biv {eg di rek to ra Sa ve zne upra ve ca ri ne Mi ha qa Ker te sa, ta da {weg sa vet ni ka di rek to ra SUC-a Pe tra Mi len ko vi }a i ne ka da {we pri pad ni ke ca rin skih van red nih me ra kon tro le (VMK) Ne boj {u Ni ko li }a i Zdrav ka Hri sto va op tu `ba te re ti za „one mo gu }a va we ca rin ske kon tro le ka mi o na za fir mu ’R-5 kom pa ni’ u na ve de nim slu ~a je vi ma“. – Pre su dom se na la è okri vqe ni ma Si ni {i Stoj ~i }u i De ja nu Mi le no vi }u da so li dar no na dok na de {te tu bu xe tu od 9.894.195 di na ra, s pri pa da ju }om ka ma tom, a na kon pra vo sna `no sti pre su de – ka zao je su di ja Sa {a Dre cun. Od bra na okri vqe nih ko ji ma je iz re ~e na osu |u ju }a pre su da, na ja vi la je àl be Ape la ci o nom su du u Be o gra du, a sud im je za to, zbog obim no sti i slo è no sti pred me ta, omo gu }io 30 da na. J. J.

USKO RO PO VRA TAK NE I ZA BRA NIH SU DI JA U TU @I LA CA

Na stari posao za dve nedeqe

Sve su di je i tu `i o ci ko ji su po na lo gu Ustav nog su da po sle vi {e od dve go di ne vra }e ni na po sao, tre ba lo bi u na red ne dve ne de qe da bu du ras po re |e ni po su do vi ma i tu `i la {tvi ma. Osim to ga, mno gi od wih na me ra va ju da po kre nu po stu pak za na dok na du ma te ri jal ne {te te zbog

– Sa da u Sr bi ji ima oko 1.800 su di ja i uko li ko bi se vra ti lo 500, ko li ko ni je pro {lo re i zbor, to }e opet bi ti ma we ne go {to je bi lo pred vi |e no si ste ma ti za ci jom pre 2009. – ob ja snio je Mi ti} Vraw ki}. Pred sed nik Dru {tva tu `i la ca Sr bi je Go ran Ili} is ti ~e da je na -

Sle de tu `be Lo {a re for ma pra vo su |a ne }e se okon ~a ti sa mo vra }a wem ne i za bra nih su di ja i tu ì la ca po {to }e, ka ko se pret po sta vqa, ve }i na wih zah te va ti na dok na du ma te ri jal ne i ne ma te ri jal ne {te te. – Od jed nog bro ja ne i za bra nih jav nih tu ì la ca i za me ni ka sa znao sam da }e po kre nu ti po stu pak za na dok na du ma te ri jal ne {te te zbog ne is pla }e nih za ra da– ka zao je Ili}, i do dao da iz ve stan broj we go vih ko le ga raz mi {qa o po kre ta wu gra |an skog spo ra ra di utvr |i va wa ne ma te ri jal ne {te te, bu du }i da su po je di ne ~i we ni ce o wi ho vom ra du iz no {e ne u jav nost. – Oni sma tra ju da ima ju pra vo na dok na de ne ma te ri jal ne {te te zbog po vre de ~a sti i ugle da tvrd wa ma ko je su u jav no sti iz no si li pred stav ni ci pret hod nog sa sta va Mi ni star stva prav de i ~la no va Dr àv nog ve }a tu ì la ca. ne is pla }e nih pla ta, ali i ne ma te ri jal ne, zbog po vre de ~a sti i ugle da na ne te kva li fi ka ci ja ma ko je su o wi ho vom ra du iz no si li pred stav ni ci biv {eg Mi ni star stva prav de, ~la no vi Vi so kog sa ve ta sud stva i Dr àv nog ve }a tu ì la ca. Do sa da je, po na lo gu Ustav nog su da, Vi so ki sa vet sud stva po no vo iza brao 303 su di je, dok je Dr àv no ve }e tu ì la ca iza bra lo 122 tu ì o ca. U Ustav nom su du for mi ra na su jo{ 284 pred me ta po àl ba ma ne i za bra nih su di ja i, ka ko je re ~e no u tom su du, ti pred me ti su pri o ri tet u re {a va wu. U Dru {tvu tu ì la ca i Dru {tvu su di ja Sr bi je ka ù da }e vra }a we wi ho vih ko le ga ko ji ni su iza bra ne 2009. ko ri sti ti gra |a ni ma Sr bi je jer }e do pri ne ti bo qem pra vo sud nom si ste mu, ko jem iona ko ne do sta ju su di je i tu ì o ci. Po re ~i ma pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Dru {tva su di ja Sr bi je Kon stan ti na Mi ti }a Vraw ki }a, na osno vu si ste ma ti za ci je ko ja je bi la na sna zi pre 2009, ka da je oba vqen re i zbor, bi lo je pred vi |e no da u su do vi ma ra di 2.400 su di ja, a ta da ih je bi lo oko 2.250.

kon re for me pra vo su |a broj tu ì la ca ne do vo qan, {to su po tvr di li po da ci Sa ve ta Evro pe. – Sr bi ja ima ma we tu ì la ca u od no su na broj sta nov ni ka ne go sve okol ne ze mqe, a to je ma we i od evrop skog pro se ka. I pre re for me ima li smo ma we tu ì la ca ne go {to je po treb no pa je iz ve sno da }e bi ti po sla za sve one ko ji bu du vra }e ni – iz ja vio je Ili}. Ka ko je oce nio Mi ti} Vraw ki}, no va mre à su do va tre ba lo bi da za ì vi po ~et kom na red ne go di ne. – Po treb no je da se no va mre à su do va, za ko ju je iz ve sno da }e 1. ja nu a ra 2013. stu pi ti na prav nu sna gu, bu de ta kva da omo gu }i da gra |a ni ima ju jed nak pri stup prav di, ali i da se su di je ras po re de u od go va ra ju }e su do ve – re kao je on. Pred sed nik Dru {tva tu ì la ca sma tra da se u pret hod ne dve go di ne zbog po gre {nog pri stu pa ra da u Tu ì la {tvu i su du naj vi {e tr pe li gra |a ni jer je, ka ko ka è, bi lo bit no ura di ti {to vi {e pred me ta, a ni je bi lo va `no ka ko }e oni bi ti okon ~a ni. (Ta njug)

petak5.oktobar2012.

ZBOG PRE TR PA NIH ZA TVO RA, VLA DA SR BI JE PO HIT NOM PO STUP KU USVO JI LA PRED LOG ZA KO NA O AM NE STI JI

Pomilovawe za 3.000 osu|enika Vla da Sr bi je utvr di la je na ju ~e ra {woj sed ni ci pred log za ko na o am ne sti ji i upu ti la ga Skup {ti ni Sr bi je na usva ja we po hit nom po stup ku. Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} ka zao je da am ne sti ja ne }e ob u hva ti ti za tvo re ni ke osu |e ne zbog te {kih kri vi~ nih de la, ve} sa mo one ko ji slu `e ka zne do {est me se ci. On je re kao da taj za kon tre ba da re {i pro blem pre tr pa nih za tvo ra. Mi ni star stvo prav de do sta vi lo je na crt za ko na o am ne sti ji, ko ji }e sma wi ti tro {ko ve za 800 mi li o na, a ciq je da se sma wi pre bu ki ra nost za tvo ra, u ko ji ma je sa da 11.000 za tvo re ni ka i pri tvo re ni ka, dok su ka pa ci te ti 7.500 li ca. Svi za tvo re ni ci u Sr bi ji ko ji su pr vi put osu |e ni na ka znu za tvo ra do tri me se ca, bi }e pot pu no oslo bo |e ni, a osu |e ni ma ko ji ma je od re |en za tvor od tri do {est me se ci, ka zna }e bi ti pre po lo vqe na, pred vi |e no je na cr tom no vog za ko na o am ne sti ji. Po ju ~e iz ne tim

po da ci ma u me di ji ma, u Sr bi ji je ne {to vi {e od 1.000 za tvo re ni ka osu |e nih na ka zne za tvo ra do tri me se ca. Po sa zna wi ma „Dnev ni ka”, uma we we za ~e tvr ti nu od pra vo sna `no iz re ~e ne ka zne ob u hva ti -

lo bi kri vi~ na de la ma weg ste pe na dru {tve ne opa sno sti, ka ko pra vo sna `no osu |e ne na du `e od {est me se ci, ko ji su ve} u za tvo ri ma, ta ko i one ko ji ~e ka ju da bu du upu }e ni na iz vr {e we pre su da. U Mi ni star stvu prav de pro ce wu -

ju da je u ze mqi vi {e od 2.000 ta kvih osu |e ni ka. Po in for ma ci ja ma „Dnev ni ka“, ak tu el nim na cr tom za ko na je de fi ni sa no da se od am ne sti je iz u zmu osu |e ni na naj stro è ka zne za tvo ra, za raz li ~i ta kri vi~ na de la or ga ni zo va nog kri mi na la, tr go vi nu qu di ma, dro gom, za te {ko ubi stvo, rat ne zlo ~i ne, gnu sne zlo ~i ne pre ma ne mo} ni ma ili de ci i pro tiv jav nog mo ra la, li ca osu |i va na vi {e od tri pu ta, kao i osu |e ni ci za ko ji ma je zbog ne ja vqa wa na iz dr à va we ka zne iz da ta po ter ni ca. Uko li ko do bi je for mu pred lo ga te stig ne do skup {tin ske pro ce du re i par la ment ga usvo ji, bi }e to pr vi ta kav za kon od 2001. go di ne, kad su, po sle pe to ok to bar skih pro me na, vla sti DOS-a na re pu bli~ kom ni vou da le op {tu am ne sti ju osu |e ni ci ma sma we wem ka zni ta ko |e za 25 i 15 od sto i iz u zi ma ju }i od am ne sti je od re |e na naj te à de la. E. D.

PRO CES OP TU @E NI MA ZA „PO BU NU” JSO PRE 11 GO DI NA

Le~i}: Bio je miran protest zbog obmane „Pri pad ni ci ne ka da {we Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je su u no vem bru 2001. go di ne stu pi li u mi ran pro test zbog to ga {to 8. no vem bra, kad su iz ve li ak ci ju hap {e wa bra }e Ba no vi}, ni su zna li da je re~ o ha {kim op tu è ni ci ma jer su bi li ob ma nu ti od vr ha RDB-a, iako je ra ni je vlast obe }a la da JSO ne }e bi ti an ga ò va na na hap {e wu li ca s ha {kih po ter ni ca dok se ne do ne se Za kon o sa rad wi s Ha {kim tri bu na lom“. To je ju ~e pred Spe ci jal nim su dom u od bra ni iz ja vio Ve se lin Le ~i}, ne ka da {wi po mo} nik na ~el ni ka RDB-a i ofi cir za bez bed nost u sa da ras for mi ra nom JSO-u, je dan od osmo ri ce op tu è nih ko ji ma se zbog iz la ska JSO-a na uli ce u no vem bru 2001, op tu `ni com na te ret sta vqa kri vi~ no de lo oru à ne po bu ne. Okri vqe ni je tvr dio da je „dan pre ak ci je hap {e wa bra }e Ba no vi}, 7. no vem bra 200, na sa stan ku u Be o grad skom cen tru

DB-a, ta da {wem ko man dan tu JSO-a Du {ku Ma ri ~i }u re ~e no da tre ba da se uhap se dva li ca iz kri mi no ge ne sre di ne, ko ja no se oru` je i sklo na su pru `a wu ot po ra“. Le ~i} je u od bra ni na veo da mu je 9. no vem bra 2001. we gov nad re |e ni, na ~el nik RDB-a Go ran Pe tro vi}, u pri su stvu za me ni ka na ~el ni ka Zo ra na Mi ja to vi }a, re kao da „ne ma na me ru da ide u Cen tar JSO-a u Ku lu i ob ja {wa va svo je na lo ge, a po vo dom zah te va pri pad ni ka je di ni ce da im se na ~el ni ci obra te u ve zi s ak ci jom hap {e wa bra }e Ba no vi}“. – Li~ no ve ru jem da ve ro vat no ne bi ni do {lo do pro te sta da su na ~el ni ci RDB-a tog da na do {li u Ku lu. Ono {to je pre li lo kap ne zdo voq sta va pri pad ni ka je id ni ce bi lo je kad su ne ka ko sa zna li da na ~el nik Go ran Pe tro vi} ni je imao neo d lo `e ne oba ve ze i da je te ve ~e ri bio u bi sko pu, a da je za me nik na ~el ni ka Mi ja to vi} bi o u Vr wa~ koj

Ma ri ~i} do neo od lu ku o od la sku u Be o grad? Po re ~i ma okri vqe nog, „10. no vem bra 2001, do {lo je spon ta no, iz ne na da do pr vog krat ko traj nog iz la ska ma lo broj nog ti ma je di ni ce na mi ran pro test iz van Cen tra, i to kod Vr ba sa, na auto pu tu Vr bas – No vi Sad, te da su, po po vrat ku, na ve li da su na te re nu o pro te stu oba ve sti li po li caj ce iz jav ne bez bed no sti ko je su ta mo vi de li“. – O dru gom iz la sku JSO-a na mi ran pro test u Be o gra du, na zah tev pri pad ni ka je di ni ce, od lu ku je do neo ko man dant Ma ri ~i}, na vo de }i da se i u od la sku i u po vrat ku ide u sa vr {e nom re du u ko lo ni. Ni ka kav sce na rio ni je po sto jao, osim to ga da se pri pad ni ci JSO-a po ka `u u jav no sti i is ka `u ne za do voq stvo. Iz la skom na auto put kod Cen tra „Sa va„ na No vom Be o gra du ni je bio blo ki ran sa o bra }aj ve} je bio de li mi~ no pre u sme ren. Ni ka kve no ve zah te ve JSO ta da ni je is ta kao, ni ka kva pri si la ni je uti ca la na to da se vra ti u Cen tar u Ku li, ve} je to ura dio do bro voq no, ni ka kvog na si qa ni je bi lo – re kao je Le ~i}.

Ba wi – ka zao je Le ~i}. Pre ci zi rav {i da ga je na ~el nik Pe tro vi} iz ode qe wa RDBa u ko jem je do tad ra dio, de ta {i rao za ofi ci ra za bez bed nost u JSO-u oko pet me se ci pre do ga |a ja, Le ~i} je na veo da su ga „u je di ni ci pri hva ti li s re zer vom i na zi va li ga ~o ve kom Zo ra na Mi ja to vi }a“. Is ta kao je da je i po sle pre me {ta wa na no vu du `nost „od go va rao di rekt no na ~el ni ku RDB-a, a ne ko man dan tu JSO-a te da su to po tvr di li i broj ni sve do ci u is tra zi”. – Na kon {to smo dvo ji ca ko le ga ofi - Ve se lin Le ~i} ci ra za bez bed nost i ja 9. no - da je ê do mir Jov no vi} po ce pao vem bra sti gli u Cen tar u Ku - pa pir s ostav kom mi ni stra Mi li, ko man dant JSO-a Ma ri ~i} haj lo vi }a. Mi ni star Mi haj lo i we gov po mo} nik Zve zdan Jo - vi} re kao da }e pod ne ti ostav ku va no vi} oba ve sti li su nas da kad se vra ti u Be o grad. Tad je je JSO iz pro te sta zbog ob ma - pri pad nik je di ni ce Mi }a Pe tr ne ot ka zao po slu {nost i da su ko vi} re kao da su pre sta li raz o to me oba ve sti li na ~el ni ka lo zi za pro test, a ve} je bio po dr àv ne bez bed no sti. Ta da su znat i od nos pre ma zah te vu za nam re kli da mo è mo osta ti u ostav ke na ~el ni ka RDB-a – na cen tru u Ku li, ali da }e nam veo je Ve se lin Le ~i}. od u ze ti te le fo ne jer dok tra je On je to kom iz la ga wa svo je {trajk, sva ko mu ni ka ci ja ide od bra ne o svim na vo di ma iz no pre k o Ma r i ~ i } a. Od l u ~ i l i sio i do ka ze iz is tra ge ko ji ih, smo da osta n e m o i pra t i m o po we go vom mi {qe wu, po tvr raz voj si tu i ci je jer smo sma - |u ju. tra li da je to na {a pro fe si o- Ne ka da {wi Ko man dant JSOnal na i rad na oba ve za – re kao a Du {an Ma ri ~i} se iz ja snio da je Le ~i}. za sa da ne }e da iz no si svo ju od Ka zao je da je JSO dao oba ve - bra nu dok ne bu du sa slu {a na {e te we, kad je za po ~eo {trajk, sve do ci. sa zah te vi ma za sme nu na ~el ni ka Okri vqe ni su od ba ci li op tu RDB-a Go ra na Pe tro vi }a i Zo - `be pri li kom iz ja {we wa o na ra na Mi ja to vi }a, kao i ta da - vo di ma op tu `ni ce. {weg mi ni stra po li ci je Du {a Na pr va tri me sta u op tu na Mi haj lo vi }a. `ni ci su okri vqe ni: Mi lo rad Op tu è ni je do dao da su tih Ule m ek, we g ov na s led n ik na da na u Cen tar u Ku li na raz go - me s tu ko m an d an t a JSO-a Du vor do la zi li i sa da po koj ni pre - {ko Ma ri ~i}, te ne ka da {wi mi jer Zo ran \in |i}, mi ni star po mo} nik ko man dan ta Zve zdan po li ci je Mi haj lo vi} i funk ci - Jo v a n o v i}, ko j i iz d r ` a v a j u o ner vla da ju }e Ko a li ci je DOS mak si mal ne ka zne po 40 go di na ê do mir Jo va no vi}. za tvo ra na ko je su osu |e ni u – Svi sa stan ci su bi li ko - raz li ~i tim pred me ti ma po op rekt ni u smi slu po na {a wa pri - tu `ba ma za naj te à kri vi~ na pad ni ka je di ni ce i ko man de. Ja de la. ni sam pri su stvo vao wi ho vim Po stup kom su ob u hva }e ni i raz go vo ri ma s ko man dom JSO-a. okri vqe ni: Ve se lin Le ~i}, Mi Mi haj lo vi} je po sle re kao da se }a Pe tra ko vi}, Dra go slav Kr uve rio u to da su raz lo zi ve za ni sma no vi}, Vla di mir Po ti} i za pro pu ste u ve zi sa slu ~a jem Dra gi {a Ra di}, ko ji su u pri hap {e wa bra }e Ba no vi}. On je tvo ru od sep tem bra pro {le go shva tio da je pro test mi ran. Ta - di ne. J. J.

SPORT

petak5.oktobar2012.

dnevnik TUR NIR U TO KI JU

Jan ko u ~e tvrt fi na lu, Vik tor pre dao

De taq s pro {lo go di {weg me mo ri ja la

OD DA NAS DO NE DE QE TRE ]I ME MO RI JAL @AR KA PE TRO VI ]A

U ~ast od boj ka {kom ve li ka nu Tre}i internacionalni turnir za odbojka{e Memorijal @arka Petrovi}a po~e}e danas i traja}e do nedeqe, a pored doma}ina Vojvodine NS seme u~estvova}e Budvanska rivijera, Aris i Marek union iz Dupnice. Bi}e to prilika da se kroz igru na terenu male sale SPC Vojvodina jo{ jednom oda po~ast odbojka{koj legendi, ali i da Novosa|ani uìvaju u {est kvalitetnih me~eva, koje }e prirediti tri aktraktivne gostuju}e ekipe i talentovani mladi tim doma}ina predvo|en iskusnim novajlijom Brankom Roqi}em. Odbojka{ki klub Vojvodina NS seme potrudio se da okupi na turniru odli~ne timove, pa }e tako svi koji do|u imati prilike da vide na delu dva u~esnika Lige {ampiona i dva u~esnika CEV kupa. - I pored svih problema sa kojima se nosimo, po{tujemo takmi~arski program i tradiciju. Pripremamo se ozbiqno za sezonu na sva tri fronta i odràvamo nivo organizacije i kontinuitet na{ih prepoznatqivih turnira. I ovoga puta smo zadràli internacionalni nivo turnira. @eqa nam je uvek da to pre svega budu klubovi u kojima je @are nekada igrao, ali isto tako i izuzetno kvalitetni evropski timovi. Bio je u opticaju i Lube, ali nije mogao da prihvati poziv zbog po~etka sezone u Italiji. Kada su sami

u~esnici u pitawu mogu da ka`em da su sve to odli~ne ekipe. Istina je da Budvanima treba malo vi{e vremena da se uigraju, jer su nedavno ukomponovani, ali su izuzetno kvalitetni, imaju me|unarodno i reprezentativno iskustvo i mislim da, posle du`e vremena, mogu mo`da i u drugu rundu Lige {ampiona.

U ~etvrtfinalu Rukaten turnira u Japanu ne}e biti vi|en srpski okr{aj. Ima}emo samo jednog predstavnika me|u osam najboqih, bi}e to Janko Tipsarevi} koji je plasman u zavr{nicu izborio pobedom u osmini finala, nad [vajcarcem Markom Kjudinelijem - 6:4, 6:4. Za mawe od dva sata igre Jako je slomio otpor 143. igra~a sa ATP liste. Rano je Srbin [vajcarcu oduzeo servis u prvom setu, ve} u tre}em gemu. Imao je Janko jo{ nekoliko prilika da brejkuje rivala, jednu u sedmom, pa tri u devetom, ali je tek u desetom, na svoj servis zavr{io set. U drugom setu Tipsarevi} je bio ubedqiv, dva puta je oduzeo servis [vajcarcu, za 2:1 i 4:1. I Srbin je u par navrata bio na ivici da dozvoli rivalu preokret, imao je Kjudineli tri brejk lopte u osmom gemu, ali je Janko ostao koncentrisan i nije 143. igra~u sa ATP liste dozvolio da produ`i me~.

Taj turnir je zanimqiv za nas da vidimo gde smo, a za Novosa|ane je to dobra prilika da vide kvalitetne ekipe. Odziv publike i podr{ka medija nam mnogo zna~e, jer ime @arka Petrovi}a zaslu`uje da ga se se}amo i kroz ovaj turnir. Trener doma}ih Nikola Salati} istakao je da je trodnevni

Pro gram tur ni ra Da nas Ma rek Union Iv ko ni – Bu dvan ska ri vi je ra Voj vo di na NS se me – Aris

(17) (19)

Su tra Aris – Ma rek Union Iv ko ni Voj vo di na NS se me – Bu dvan ska ri vi je ra

Jan ko Tip sare vi}

Tipsarevi} }e u ~etvrtfinalu odmeriti snage sa Kana|aninom Milo{em Raoni}em kojem je Viktor Troicki, zbog povrede, predao me~ pri vo|stvu Podgori~anina sa 3:0. Bi}e ovo tek drugi me|usobni okr{aj Tipsarevi}a i Raoni}a. Prvi put su jedan protiv drugog

SME NA NA MA LOM KA LE MEG DA NU

Vu ko i ~i} no vi tre ner Zve zde Ko{arka{i Crvene zvezde Diva dobili su novog trenera, tim }e u nastavku sezone voditi Vlada Vukoi~i} koji je potpisao trogodi{wi

Vukoi~i} je pomo}nik selektora Srbije Du{ana Ivkovi}a, pro{le godine je vodio U-18 selekciju Srbije na EP u Poqskoj, dok je posledwi tim vodio Mega Vizuru. Debi }e

(17) (19)

Ne de qa Bu dvan ska ri vi je ra – Aris Voj vo di na NS se me – Ma rek Union Iv ko ni Marek ima uglavnom doma}e prvotimce, ali znamo da je Bugarska, poput Srbije, poznata po mno{tvu talentovanih mladih igra~a. Uostalom, videli smo da se to odrazilo i na dobre partije i visoke rezultate bugarske reprezentacije ove godine. Aris tradicionalno igra evro kupove, opstao je uprkos gr~koj krizi – rekao je sportski direktor Nikola Mari} i nastavio. - Ne}e nam biti lako da ponovimo drugo mesto od pro{le godine, ali mislim da }emo mo}i da ravnopravno igramo sa svima.

(10) (12)

turnir zavr{ni test uo~i nove prvenstve sezone. - Bi}e naporno da ~etiri dana uzastopno igramo, jer turnir dolazi odmah posle Superkupa, ali {ta je tu je, prilagodi}emo se. Mo`da }e to biti prilika i da pru`im {ansu svima. Ovom prilikom pozivam publiku i sve @aretove prijateqe da do|u da zajedno odamo po~ast legendi. Naravno, nama }e tako|e biti potrebna podr{ka uo~i starta nove sezone – poru~io je Salati}. M. Ri sti}

igrali u januaru ove godine. Sastali su se u finalu turnira u ^enaju i mladi Kana|anin je slavio posle velike borbe - 6:7 (4:7), 7:6 (7:4), 7:6 (7:4). U igri parova Janko Tipsarevi} i wegov partner Pe~ner predali su me~ bez borbe Zimowi}u i Berdihu.

Vla da Vu ko i ~i}

ugovor. On }e zameniti Milivoja Lazi}a, koji je dobio otkaz na Malom Kalemegdanu, ve} posle dva kola i poraza u ABA ligi.

imati na doma}em terenu protiv Union Olimpije u nedequ. - Svestan sam gde dolazim i na koje mesto. Vrlo dobro znam {ta se od trenera koji je u Cr-

venoj zvezdi o~ekuje. To predstavqa kombinaciju izazova u takmi~ewu sa protivnicima, ali i sa samim sobom. @eqa svih trenera je da budu na nivou na kome je Zvezda, zato je velika ~ast i privilegija biti wen trener - , rekao je Vukoi~i} i potom dodao: - U ovom trenutku najva`nije je da u {to kra}em mogu}em roku upoznam igra~e, neke wihove vrline i mane, da uradimo sve {to se mo`e da trgnemo ekipu. Glavni prioritet nam je da pobedimo u slede}oj utakmici, potom da radimo na odre|enim korekcijama. Svima treba da bude jasno da ambicije Crvene zvezde ostaju nepormewene. To je svakako izazov koji stvara pritisak. [to je izazov ve}i i pritsak je srazmeran toj veli~ini, ali to automatski zna~i da je pozicija kluba, samim tim i trenera ve}a. Idemo korak po korak, da prvo sagledamo sa ~ime sve raspola`emo, a prva slede}a utakmica nam je najva`nija.

VOJ VO DI NA IZ ME \U RAD NI^ KOG I BAR SE LO NE TE

Mak si mal no na sva kog ri va la

Vaterpolisti Vojvodine odigrali su tri izvanredne ~etvrtine u duelu sa Radni~kim iz Kragujevca, koji slovi za drim tim, na startu ovogodi{weg dràvnog prventva. Odli~no su se mladi}i iz Novog Sada nosili sa svetskim vaterpolo zvezdama i vodili s ubedqivih 9:5. Ali, na kraju je me~ odlu~ilo iskustvo Filpa Filipovi}a, Vawe Udovi~i}a i drugova iz Kragujevca, koji su odli~nom serijom uspeli da preokrenu rezultat u posledwoj ~etvrtini i na kraju stignu do pobede, koju su svi i o~ekivali. No, mladi sastav Dejana Stanojevi}a ne treba da àli {to je utakmicu izgubio od mnogo ja~eg rivala, jer je pokazao da ima veliki potencijal i da }e svima, kako u doma}em prvenstvu, tako i u Ligi {ampiona biti neugodan rival. Ve} u subotu Novosa|ane o~ekuje novi izazov. U okviru drugog kola Lige {ampiona u Novi Sad stiè {panska Barseloneta. - Jo{ smo umorni, jer smo dali sve od sebe u me~u sa Radni~kim. Ne àlimo {to smo izgubili, jer smo se lavovski borili. Tako }emo ulaziti i u sve ostale utakmice, sa èqom da damo sve od sebe i pokaèmo se u najboqem svetlu. Znamo imena s kojima igramo i da moramo

biti obazrivi, ali mi gledamo sebe i svoju igru. Znamo da moramo u me~eve da ulazimo hladne glave, bez obzira ko bio rival – rekao je prvotimac Vojvodine Sr|an Vuksanovi}. S time se slaè i wegov klupski drug Nemawa Ubovi}. - Mi se ne pla{imo nikoga, jesmo mladi i neiskusni, ali kada do|e me~ mi gledamo samo sebe i kako {to boqe da odigramo. Kao mladi igra~i mi jedva ~ekamo da igramo s jakim timovima kao {to je Radni~ki, Bre{a ili Barseloneta. Samo igrawem s takvim timovima mi moèmo da napredujemo i kao igra~i i kao tim – rekao je Ubovi}. Trener Dejan Stanojevi} istakao je da je ponosan na svoje mlade momke, jer u svakom susretu pruàju maksimum, a tako rade i na treninzima. - Vojvodina }e u svaki me~ u}i kao {to je to uradila i u duelima sa Bre{om i sa Radni~kim, sa èqom za pobedom, presingom i agresivno{}u. Dodu{e, pitawe je koliko je to realno s obzirom da su preko puta mnogo ja~i i iskusniji igra~i. Moj posao je da oni igraju kao {to su igrali tri ~etvrtine protiv Bre{e i Radni~kog celu utakmicu i tome teìmo – rekao je Stanojevi}. G. Ma le no vi}

SPORT

dnevnik

GRUP NA FA ZA TAK MI ^E WA LI GE EVRO PE

@REB OSMI NE FI NA LA KU PA SR BI JE

Voj vo di na gost ^u ka ri~ kog U osmi ni fi na la Ku pa Sr bi je, bra ni lac ti tu le Cr ve na zve zda go sto va }e kul skom Haj du ku, dok }e {am pion Par ti zan igra ti pro tiv pro {lo se zon skog fi na li ste Bor ca. Der bi me~ osmi ne fi na la bi }e duel vi so kog ri zi ka iz me |u Su per li ga {a No vog Pa za ra i Ra da, dok }e Voj vo di na go sto va ti ^u ka ri~ kom. Od Su per li ga {a duel }e ima ti jo{ Ja vor i Sme de re vo, Spar tak }e ugo sti ti Me ta lac iz Gor weg Mi la nov ca, OFK Be o grad }e go sto va ti In |i ji, dok je Ja go di na ugo sti ti No vi Sad, od lu ~e no je `re bom u Fud bal skom sa ve zu Sr bi je u Sta roj Pa zo vi. Svi me ~e vi osmi ne fi na la Ku pa igra }e se 24. ok to bra, osim du e la Par ti za na i Bor ca ko ji }e se sa sta ti 31. ok to bra. Raz log je na stup Par ti za na u Li gi Evro pe jer }e 25. ok to bra go sto va ti In ter u u Mi la nu.

Pa ro vi osmi ne fi na la Ja vor – Sme de re vo Haj duk – Cr ve na zve zda Spar tak ZV – Me ta lac In |i ja – OFK Be o grad No vi Pa zar – Rad Ja go di na – No vi Sad ^u ka ri~ ki – Voj vo di na Par ti zan – Bo rac ^a ~ak @reb je bio po l u d i r i g o v an, pa se u pr v om „{e { i r u” na {lo osam klu b o v a ras p o r e | e nih po pla s ma n u u Je l en Su per l i g i, dok su u dru g om bi l i svi osta l i. Po pro po zi ci ja ma Ku pa Sr bi je, igra }e se jed na utak mi ca. U slu ~a ju ne re {e nog re zul ta ta po is te ku re gu lar nog de la, od mah }e se iz vo di ti pe na li.

RE PRE ZEN TA TI VAC NA JA VIO IZ LA ZAK IZ KRI ZE

Bu |e we La zo vi }a

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su na kon tri jum fa u Iva wi ci za po se li vrh ta be le. Naj zad je u ru ka ma cr ve no- be lih ulo ga li de ra pr ven stva, a na wu su ~e ka li 712 da na. Te sna po be da pro tiv tvr dog Ja vo ra iz bo re na je za hva qu ju }i ne {to bo qoj par ti ji u dru gom po lu vre me nu, od no sno na kon pri mqe nog go la. Cen tral na fi gu ra utak mi ce bio je na dah nu ti re pre zen ta ti vac Dar ko La zo vi} ko ji je su sret po ~eo na klu pi. - Ra du je me {to smo po di gli ri tam igre kod ne ga tiv nog re zul ta ta. ^o vek pre o kre ta bio je La zo vi}, mo mak o ko me se ovih da na pu no pri ~a lo u ne ga tiv nom kon tek stu. Re {io je su sret, ti me je sve re ~e no - kon sta to vao je tre ner Be o gra |a na, Alek san dar Jan ko vi}. Kri ti ke na ra ~un La zo vi }a zbog ble dih iz da wa na star tu se zo ne bi le su, iz gle da, pro duk tiv ne.

- Ta~ no je da sam u pret hod nom pe ri o du pru ào sla bi je igre od o~e ki va nih. Tre ner je è leo da me od mo ri jer sam od po ~et ka pr ven stva od i grao sve me ~e ve. Mo `da me klu pa ma lo tr gla, {to se vi de lo pro tiv Ja vo ra, pa ve ru jem da }e po go dak i no va po be da ima ti po zi ti van efe kat u da qem to ku se zo ne - ka è La zo vi}. Apa ti~ nu igru Zve zde na sta di o nu kraj Mo ra vi ce pre ki nuo je La zo vi}, a {an su je do bio u 5. mi nu tu na stav ka, ba{ ka da je do ma }in sti gao do vo| stva. - Ni je bi lo stra ha od ne u spe ha. Sil no mo ti vi san utr ~ao sam na te ren. Ose }ao sam da je pre o kret bli zu, ve ro vao da }u po sti }i gol od lu ke. To se i do go di lo, {to mi pu no zna ~i na pla nu po vrat ka sa mo po u zda wa - kon sta to vao je La zo vi}. Z. Ran ge lov

Gre {ka ma u po raz Ru bin – Par ti zan 2:0 (1:0) KA ZAW: sta dion ,,Cen tral ni“, gle da la ca: 17.000. Su di ja: Ka kos (Gr~ ka). Strel ci: Ka ra de niz u 44: i Rja zan cev u 48. mi nu tu. @u ti kar ton: S. Ili} (Par ti zan). RU BIN: Ri ì kov 6, Bo ke ti 7, Na vas 7, Mer ka no 7, Or ba iz 7, Je re men ko 7, Ka ra de niz 7 (Ka sa ev), Rja zan cev 7 (Edu ar do), Na }o 7, Ron don 7. PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Miq ko vi} 6, Vol kov 6, Osto ji} 6, S. Ili} 6 (S. [}e po vi}), Ka ma ra 6, S. Mar ko vi} 6, Jo ji} 6, Nin ko vi} 6 (Mi tro vi} 6), L. Mar ko vi} 6. U dru gom ko lu gru pe H Li ge Evro pe fud ba le ri Par ti za na iz gu bi li su u Ka za wu od Ru bi na 2:0 (1:0). Cr no–be li su do bro igra li sve do 44. mi nu ta ka da su pri mi li pr vi gol, po sle ~e ga im se igra ras pa la. Par ti zan je me~ po ~eo u 4-2-31 for ma ci ji, s Vol ko vom na le voj stra ni ume sto La zev skog zbog ja ke skok igre do ma }i na. Ru si su iza {li u ofan ziv nom sa sta vu, na mer ni da {to pre do |u do vo de }eg go la. I uma lo da us pe ju u dru gom mi nu tu. Ron don je ostao sam na ivi ci {e sna e- ster ca, {u ti rao, ali po red go la. Ne du go po tom jo{ jed na {an sa za do ma }i na. Po sle ak ci je po le voj stra ni lop ta je do {la na pe te rac ne ko je {u ti rao, ali je Jo ji} to iz blo ki rao. Bio je to si lo vit po ~e tak Ru bi na, ali od 10. mi nu ta cr no – be li uspe va ju da us po sta ve rav no te ù u igri. Spu sti li su lop tu na ze mqu i krat kim pa so vi ma do mi ni ra li na sre di ni te re na. U 20. mi nu tu pr vi po ku {aj Be o gra |a na. [u ti rao je Nin ko vi} sa 20 me ta ra, ali Ri ì kov bra ni. Ne {to ka sni je do bar kon tra na pad Par ti za na. Po vu kao je Miq ko vi} po le voj stra ni,

VOJ VO DI NA SE PRI PRE MA ZA NE DEQ NI DUEL U U@I CU

Re zul ta ti ra da vi de }e se usko ro

To kom go to vo ~i ta ve pro te kle sed mi ce fud ba le ri Voj vo d i n e po j a ~ a n o tre n i r a j u, po de qe ni na dve gru pe igra ~a. [ef stru~ nog {ta ba Ne boj {a Vig we vi} na met nuo je jak tem po tre nin ga i to po dva pu ta dnev no, pa we go vim u~e -

- Pre za do vo qan sam na ~i nom na ko ji igra ~i iz obe gru pe ra de i ka ko se po na {a ju. O~i gled no je da su shva ti li zbog ~e ga smo sve ovo ura di li i o~e ku jem da }e se re zul ta ti ra da ve o ma br zo pri me ti ti u na {oj igri.

Tre ner Ne boj {a Vig we vi} za do vo qan ra dom igra ~a

ni ci ma ni je nima lo la ko da ga is pra te. Ipak, uti sak sa stra ne je da bez po go vo ra is pu wa va ju ono {to se od wih zah t e v a, a Vig w e v i} je tim po vo dom re kao:

Utak mi ca sa Slo bo dom Po int bi la je pla ni ra na za su bo tu u U`i cu, ali su svi me ~e vi Je len su per li ge pro lon gi ra ni za 24 sa ta, pa }e ovaj duel bi ti od i gran u ne de qu. Da li

Fa vo ri ti smo Po sle sa zna wa da }e, vo qom `re ba, u osmi ni fi na la Ku pa Sr bi je od me ri ti sna ge s ^u ka ri~ kim u Be o gra du, u sre du 24. ok to bra, Ne boj {a Vig we vi} je re kao: - Za do vo qan sam `re bom, ali mo ra }e mo da bu de mo ve o ma opre zni po {to je kup tak mi ~e we u ko jem su iz ne na |e wa mo gu }a i ~e sta. Je smo fa vo ri ti u od no su na ^u ka ri~ ki, ali }e mo taj epi tet mo ra ti da oprav da mo na te re nu. Ipak, iako nas ne o~e ku je la ka utak mi ca, o~e ku jem na{ si gu ran pro laz u na red no ko lo ovog tak mi ~e wa.

petak5.oktobar2012.

to Vojvodini re me ti pla no ve? - Ne, mi na sta vqa mo s ra dom i ima }e mo dan vi {e za pri pre mu ove za nas va `ne utak mi ce ka te go ri ~an je bio Vig we vi}. Po sle ovog ko la u pr ven stvu }e na sna zi bi ti dvo ne deq na pa u za zbog oba ve za re pre zen ta ci je Sr bi je u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu, 2014. go di ne. O to me {ta }e ra di ti u tom pe ri o du, Vig we vi} je re kao: - To kom pa u ze }e mo na sta vi ti s po ja ~ a n im ra d om, a po de la na tre nin ge u dve gru pe osta }e na sna zi. Na pra vi li smo plan i pro gram tre n in g a u tom pe ri o du i naj ve }i broj da na is ko r i s ti } e m o za tre nin ge dva pu ta dnev no. @e qa nam je da po b oq { a m o fi zi~ ku spre mu i for m u igra ~ a, a pro v e r u ko l i k o smo i ka ko u to me us pe li ima }e mo u su bo tu, 13. ok to bra, ka da }e mo od i gra ti tre ning utak mi cu s BSK-om iz Bor ~e. Ju ~e se, po sle Mar ka Po le ta no vi }a, sa i gra ~i ma pri kqu ~io jo{ je d an re k on v a l e s cent. Mla di Ne boj {a Ko so vi} ko ji se po vre dio u pr ven stve nom su sre tu s Do wim Sre mom, po ~eo je la ga no da tr ~i. Dr Bor ko Vu ko sav dao je do zvo lu da ovaj mla di} po~ ne s la ga nim ra dom. [to se po v re d e zad w e lo ` e Al ma mi ja Mo re i re ti ~e, on je oba vio pre gled mag net nom re zo nan com, a re zul ta ti se o~e ku ju to kom idu }e ne de qe. Tekst i fo to: A. Pre do je vi}

Gru pa H Nef ~i – In ter Ru bin – Par ti zan 1. In ter 2. Ru bin 3. Nef ~i 4. Par ti zan

Sa {a Ili} u du e lu s od bra nom Ru bi na

okru `en tro ji com pro tiv ni~ kih igra ~a utr ~a vao je Nin ko vi}, pas za we ga za vr {io je sa mo u kor ne ru. Do bru igru cr no – be li su kru ni sa li jo{ jed nim do brim po ku {a jem. Sa {a Mar ko vi} od li~ no je {u ti rao sa 20 me ta ra, ali po red go la. U 29. mi nu tu opa snost u {e sna e ster cu Par ti za na. Na }o je iz ba cio sa mog Ron do na, ali je sjaj nom in ter ven ci jom Osto ji} ot klo nio opa snost. U 30. mi nu tu no vi do bar na pad do ma }i na. Sa le ve stra ne cen tri rao je Ka ra de niz, Stoj ko vi} u sko ku pro ma {io lop tu, ona je do {la do usa mqe nog Ron do na, ko ji je ta ko |e pro ma {io. Mi nut ka sni je jo{ je dan po ku {aj za go ste. Nin ko vi} je sa 20 me ta ra do bro ci qao do wi de sni ugao, ali je Ri `i kov

od bra nio. So li dan po ku {aj Ka ma re sa dis tan ce sle dio je po tom. U 37. mi nu tu no va do bra {an sa do ma }i na. Je re men ko je ostao sam na se dam me ta ra, {u ti rao, ali je Iva nov iz blo ki rao. U fi ni {u pr vog po lu vre me na Ru bin je po veo 1:0. Stoj ko vi} je krat ko od bio jed nu lop tu, ona je do {la do Ka ra de ni za ko ji je sti gao da se na me sti i sa vla da Stoj ko vi }a. Od mah po tom uma lo i 2:0. Ron don je {u ti rao sa 10 me ta ra, ali je Stoj ko vi} od bra nio. U na stav ku ni je bi lo iz me na. U 48.mi nu tu 2:0 za Ru bin. Ron don je po veo ak ci ju, od i grao u {e sna e ster cu do Je re men ka, ovaj je iz pr ve pro i grao Rja zan ce va ko jem ni je bi lo te {ko da sa vla da

2 2 2 2

1 1 0 0

1 1 1 1

1:3 (0:3) 2:0 (1:0) 0 0 1 1

5:3 4:2 1:3 0:2

4 4 1 1

Stoj ko vi }a. Iako u vo| stvu Ru si su na sta vi li da na pa da ju Par ti zan i to je u 50. mi nu tu do ve lo do no ve {an se. Ku zmin je {u ti rao sa de se tak me ta ra, ali je Stoj ko vi} od bra nio. U dru gom po lu vre me nu Ru bin je za i grao vi so ki pre sing pa je cr no–be li ma bi lo te `e da kom bi nu ju. Ipak, u 58. mi nu tu mo gli su do go la. Vol kov je iza {ao sam na le voj stra ni {e sna e ster ca, za vr nuo lop tu na pe te rac, ali ni ko ga ni je bi lo da da gol. Ru si su u na pa du po la ko kom bi no va li, za do voq ni re zul ta tom, ~e ka ju }i gre {ke igra ~a Par ti za na. Oni su ne {to po ku {a va li, ali u na pa du ni {ta ni su us pe li. U 68. mi nu tu kon tru je is tr ~ao Rja zan cev, ali je Stoj ko vi} pre sti gao do lop te i iz ba cio je u aut. Uvo |e wem Ste fa na [}e po vi }a ume sto Ili }a u 74. mi nu tu tre ner cr no–be lih Vla di mir Ver me zo vi} po ku {ao je sa dva {pi ca da ura di ne {to u na pa du. Pri li ku je imao i [}e po vi}. Sa {a Mar ko vi} je pro {ao po de snoj stra ni , cen tri rao, a u vi {i u sko ku od na pa da ~a Par ti za na bio je je dan do ma }i de fan zi vac. U 86. mi nu tu do bar po ku {aj Ka ma re. [u ti rao je sa 25 me ta ra, a lop ta je pre {la tik iz nad pre~ ke. U 87. mi nu tu ta~ ku na i mo gao je da sta vi Edu ar do. Do bio je do bar pas od Ka sa e va, ali je sa de se tak me ta ra mla ko {u ti rao. Utak mi ca je za vr {e na 2:0, za slu `e na po be da do ma }i na. I. La za re vi}

BEL GI JAN CI SE IZ JA SNI LI

Dem be le spre man Se lek tor Bel gi je Mark Vil mots sa op {tio je spi sak od 24 igra ~a ko ji }e kon ku ri sa ti za me ~e ve sa Sr bi jom i [kot skom u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu 2014. go di ne. Mark Vil mots, se lek tor Bel gi je, iz vr {io je od re |e ne pro me ne u sa sta vu svog ti ma pred na sta vak kva li fi ka ci ja za SP 2014. Za raz li ku od pret hod ne dve utak mi ce za du e le pro tiv Sr bi je u Be o gra du, 12. ok to bra, i [kot ske, ~e ti ri da na ka sni je u Bri se lu, u tim je vra tio na pa da ~a Gen ka Je le Fo se na, kao i ofan ziv ca Tven tea Na se ra ^a dli ja. U eki pi ne }e bi ti Igo ra de Ka mar ga, Jo na ta na Blon de la, Se ba sti je na Po ko wi li ja i Be wa -

mi na de Ku e qa ra, dok }e fud ba ler An der leh ta Gi jom @i le zbog kar to na pro pu sti ti go sto va we u Be o gra du. Na spi sku se na la ze gol ma ni: Ti bo Kur toa (Atle ti ko Ma drid), Si mon Mi wo le (San der lend), @an-Fran soa @i le (To ri no). Od -

bra na: To bi Al der ve i reld (Ajaks), Ven san Kom pa ni (Man ~e ster Si ti), Ni ko la Lom berts (Ze nit), Da ni jel van Buj ten (Ba jern Min hen), Jan Ver ton gen (To ten hem), To mas Ver ma len (Ar se nal), Gi jom @i le (An der leht), Lo ren Ci man (Stan dard). Ve zni red: Eden Azar (^el si), Dris Mer tens (PSV), Ti mi Si mons (Nir nberg), Ma ruan Fe la i ni (Ever ton), Sti ven De fur (Por to), Ak sel Vit sel (Ze nit), Mu sa Dem be le (To ten hem), Ke vin de Brujn (Ver der Bre men). Na pad: Ro me lu Lu ka ku (VBA), Kri sti jan Ben te ke (Aston Vi la), Je le Fo sen (Ra sing Genk), Ke vin Mi ra las (Ever ton), Na ser ^a dli (Tven te).

SPORT

petak5.oktobar2012.

dnevnik

KLADIONI^ARSKA AFERA

Fran cu zi se od ri ~u Sr bi na Ka ra ba ti }a U Francuskoj se nastavqa afera u vezi sa kla|ewem i name{tawem utakmice nacionalnog {ampionata izme|u Monpeqea i Seson Seviwa, u kojoj glavnu ulogu ima najboqi rukometa{ Francuske i sveta Nikola Karabati}. Francuski mediji prenose da je Karabati} morao da plati kauciju od 4500 evra da bi mogao da se, protiv optu`bi, brani sa slobode. Kako je preko svog advokata ali i preko svoje Facebook stranice izjavio „pre`ivqava no}u moru”, s tim {to i daqe za pakao u kojem se na{ao okrivquje devojku. Nema sumwe da su Karabati}a sna{le sve Nikola Karabati} muke ovog sveta. Ugled je nepodionica Betklik, ~ije je Karavratno ukaqan, bez obzira na isbati} za{titno lice, ve} skinuhod procesa, a posledice }e ose- la sa bilborda za kampawu koju titi i po xepu. Navodno je kla- je snimio zajedno sa fudbalerom @ENSKA SUPERLIGA

Awa poga|a sa centra Ba~ka Palanka Nopal @elezni~ar 27:26 (16:13) BA^ K A PA L AN K A: SC Tikvara, gledalaca 150, sudije: Ostoji} i Rajkovi} (Novi Sad). Sedmerci: BP Nopal 10 (6), @elezni~ar 1 (1), iskqu~ewa: BP Nopal 8, @elezni~ar 6 minuta. BA^ K A PA L AN K A NO PAL: Atanaskovi}, ]irovi}, Pavlov 6, Karaica, Beli} 4, Tiosavqevi} 1, Ber~ek 3, Tomi} 2, Boji}, Koperec 2, M. Ko lar, Stoj ko vi} 9 (6), S. Ili}, \eri} (10 odbrana). @E LE ZNI ^AR: Paplacko (13 odbrana i dva sedmerca), \or|evi} 4, Popovi} 3, Predojevi} 1, \urovi}, ^ampa 4, Petrovi} 4 (1), Jezdimiro vi}, Ru pi} 5, Jan ko vi}, Cveti}, Jezdi}, Orlovi}, Kosti}, Stani} 5. U prvenstvnoj utakmici sa @e le zni ~a rem iz In |i je, Ba~ ko pa lan ~an ke su ima le go to vo stal nu re zul tat sku prednost, koja je u tri navrata iznosila ~etiri gola razlike. I pored toga, uporne go{}e se nisu predavale i zahvaquju}i sjajnim intervencijama Zlate Paplacko i golovima Dragane Stani} stigle su u posledwem minutu do izjedna~ewa 26:26. Tri sekunde pre kra ja Ba~ ko pa lan ~an ke su imale napad koji je Awa Beli} pre ci znim udar cem sa centra igrali{ta pretvorila u gol za pobedu. U pobedni~koj ekipi, pored Sla|ane \eri} na golu, istakle su se Nada Pavlov, do iskqu~ewa u 42. minutu najboqa igra~ica na terenu, i mlada Awa Beli}. Kod In |ij ki Zla ta Pa placko bila je boqa od saigra~ica. M. \. Kremenovi}

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

Marselom Desaijem i ko{arka{em Tonijem Parkerom. Mogu}e je da isti potez povuku i ostali ~lanovi sponzorskog pula, Adi-

das, Kinder i Ferero. Procene su da trofejni rukometa{ od sponzorskih ugovora godi{we zara|uje 700.000 evra. Ono {to posebno mo`e da zaboli Karabati}a je ~iwenica da francuski mediji po~iwu da ga oslovqavaju kao francuskog rukometa{a srpskog porekla. Poznati nedeqnik „Le Nouvel Observateur„ osudio je ovakav zaokret ure|iva~ke politike francuskih medija, nagla{avaju}i da je bezobrazluk isticati nefrancusko poreklo sportista kada se otkrije da su ume{ani u afere. Ostaje da se vidi i da li }e se ovaj slu~aj zadr`ati samo na pomenutoj utakmici. Francuski mediji spekuli{u da se sumwa na novi skandal, odnosno da je u pitawu jo{ jedan poraz Monpeqea, od 26. maja kada je aktuelni {ampion izgubio od Nimesa.

UZ USPEH @SK-a U KUPU

@a baq ci iz ba ci li su per li ga {a @SK - Vrbas Karneks 38:34 (15:14) @A BAQ: Sportski centar, gledalaca: 200, sudije: Gruba~ki (Zrewanin) i Ra~i} (Gajdobra), sedmerci: @SK 4 (4), Vrbas 1

(1), iskqu~ewa: @SK 4, Vrbas 6 minuta. @SK: Stevanovi}, Kezija 1, Xaja, Bosni} 9, Abazovi} 4, Mi-

Zla tan Smo qan

lutinovi} 6, Markovi} 2, Straìvuk 2, Kotlaja, Radoj~i} 7 (3), Dragoqevi}, Bosi}, Makitan, U. Bojani}, Smoqan 6, M. Bojani} 1 (1). VR BAS KAR NEKS: Vrane{, Klasan, Stojanovi} 4, Orlovi}, Samarxi} 4, Deliba{i} 2, Vidovi} 2, Grozdani} 4, Voj~i} 3 (1), Vu~kovi} 1, [ajin 5, Juraki}, M. Kilibarda 1, Govedarica 1, Vrane{ 5, M. Kilibarda 2. Rukometa{i @SK iz @abqa, ~lanovi Prve lige - sever, priredili su najprijatnije iznena|ewe u 2. kolu Kupa Vojvodine izbaciv{i superliga{ki sastav Vrbasa. Iako zbog brzine zakazivawa nenajavqena kup utakmica sa Vrbasom okupila je preko 200 @abaqaca {to bi im na tome pozavideli mnogi superliga{i. O~igledno je to da su se gledaoci zaèleli dobrog rukometa {to je bila dobra inspiracija za doma}e igra~e da se znala~kom igrom ostvare zna~ajnu pobedu nad nekompletnim Vrba{anima. I strateg doma}ih \ura| Trbojevi} je u zavr{nici utakmice prome{ao karte tako da u jednom trenutku na terenu nije bilo igra~a starijeg od 20 godina. Sve su to gledaoci znali da nagrade, a {to zajedno obe}avaju}om igrom àbaqskih momaka predstavqa sjajnu uvertiru i pozivnicu za derbi starih rivala jer @SK-u u goste (subota u 19 ~asova) stiè znatno oja~ani sastav Titeqana. J. Gali}

Dana{wi rukometni program Pr va `en ska li ga, se ver - BAJ MOK: Rad ni~ ki - Mla dost (20). Dru ga mu {ka li ga, se ver - NO VI BE ^EJ: Je din stvo - Her ce go vi na (20), @A BAQ: Haj duk - Po ti -

sje Ple teks (20.30), RI \I CA: Dal ma ti nac - Je din stvo (K) (17), ^E STE REG: Na pre dak - Ru ma (20). Dru ga `en ska li ga, se ver - APA TIN: Apa tin Vr bas (20.15).

LIGA [AMPIONA Grupa A Di na mo (K) - Di na mo (Z) Por to - PS@ 1. Por to 2 2 0 2. PS@ 2 1 0 3. Di na mo (K) 2 1 0 4. Di na mo (Z) 2 0 0

Grupa B 0 1 1 2

2:0 (2:0) 1:0 (0:0) 3:0 6 4:2 3 3:4 3 0:4 0

Ar se nal - Olim pi ja kos [al ke - Mon pe qe 1. Ar se nal 2 2 0 2. [al ke 2 1 1 3. Mon pe qe 2 0 1 4. Olim pi ja kos 2 0 0

Grupa C 0 0 1 2

3:1 (1:1) 2:2 (2:1) 5:2 6 4:3 4 3:4 1 2:5 0

Ze nit - Mi lan An der leht - Ma la ga 1. Ma la ga 2 2 2. Mi lan 2 1 3. An der leht 2 0 4. Ze nit 2 0

0 1 1 0

Grupa D 0 0 1 2

2:3 (1:0) 0:3 (0:1) 6:0 6 3:2 4 0:3 1 2:6 0

Ajaks - Real (M) Man~ester s. - Bo ru si ja (D) 1. Real (M) 2 2 0 0 2. Bo ru si ja (D) 2 1 1 0 3. Man. si ti 2 0 1 1 4. Ajaks 2 0 0 2

1:4 (1:0) 1:1 (0:0) 7:3 6 2:1 4 3:4 1 1:5 0

Di vac osta je na ~e lu OKS Potpuno neopa`eno, bez da se o tome govorilo i pisalo, u ~etvrtak 4. oktobra istekao je rok za prijavu kandidata pred izbor za novog predsednika Olimpijskog komiteta Srbije. Na zavr{etku konferencije prire|ene povratku slavne Nata{e Jani} pod zastavu Srbije, aktuelni predsednik OKS Vla-

Divac je predsednik OKS postao u februara 2009. godine, a ovog leta na Igrama u Londonu Srbija je osvojila ~etiri medaqe - zlatnu, srebrnu i dve bronzane. Na zvani~nom portalu Olimpijskog komiteta Srbije nema vesti o isteku roka za potencijalne kandidate, ali ni

Vla de Di vac

de Divac bio je upitan da li }e se ponovo kandidovati. - Dobio sam podr{ku nacionalnih saveza, {to mi je bilo bitno i kandidova}u se za novi mandat - , kratko je odgovorio Divac. Da li }ete na izborima za predsednika OKS imati protivkandidata? - Za sa da ne ma ni ko ga, a ne znam da li }e ga bi ti - od go vo rio je Di vac u Ho te lu „Zi ra”.

zvani~ne objave nove kandidature aktuelnog predsednika. Posle sednice Predsedni{tva Olimpijskog komiteta Srbije, 16. septembra, saop{teno je da je otvoren izborni postupak za predsednika i ~lanove organa OKS (Izvr{ni i Nadzorni odbor) za novi olimpijski ciklus - Rio 2016. Sasvim je izvesno da }e srpski olimpijski pokret predvoditi Vlade Divac i do Igara u Brazilu za ~etiri godine.

OFL SREMSKA MITROVICA, PRVI RAZRED

Si gur ni Di vo {a ni Hajduk - Fru{kogorac 4:0 (1:0) DI VO[: Igrali{te Hajduka, gledalaca 100, sudija Rankovi} (Jarak). Strelci: Manev u 27. i 57, D. Grabi} u 48. (autogol), i Lazarevi} u 60. minutu. @uti kartoni: Nenadovi}, Vasiqevi} (Hajduk), Kusi}, @. \ori}, M. Trni}, Savanovi} (Fru{kogorac). HAJ DUK: Vukoli}, Galeti}, Marko Plav{i}, Babi}, Mario Plav{i}, Vidovi}, Lazarevi} (Are`ina), Rajko Mari~i} (Rade Mari~i}), Manev, Nenadovi} (Vasiqevi}), Cveti}. FRU [KO GO RAC: Veselinovi}, Bogosavac, Kusi}, Vukmir, Vukojevi}, D. Grabi} (Savanovi}), M. Trni}, I. \ori}, @. \ori}, V. Trni} (Rosi}), K. Grabi}. Borbena i lepa za oko utakmica. Dok su gosti imali snage pru`ali su dostojan otpor doma}inu. V. Ratkovi}

Borac (R) - Borac (VR) 1:2 (0:1) RA DEN KO VI]: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Mihajlovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Gli{i} u 88. za doma}e, \uri~i} u 34. i 80. minutu za goste. @uti kartoni: Mijatovi}, Jankovi} (doma}i), Tomi}, Peri} (gosti). BO RAC (R): Joki} 6, Jezdi} 6, Beri} 6 (Ugqe{i} 6), Rudi} 7, Jankovi} 7, Stanisavqevi} 6 (Gli{i} 6), M. Vladisavqevi} 6, J. Vladisavqevi} 6, Jovanovi} 6, Mijatovi} 6, Sam~evi} 6. BO RAC (VR): Nikoli} 7, Dejanovi} 7, Peri} 7, Ostoji} 7 (Roki} ), Stani{i} 7 Nedi} 7, Cerovac 7, Mili~i} 7, \uri~i} 8, Plemi} 7, Tomi} 7. M. Rudi}

Mitros - Sremac 2:0 (0:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Igrali{te Mitrosa, gledalaca 100, sudija Filipovi} (Sremska Mitrovica). Strelac: Stanki} u 52. i 90. minutu. @uti kartoni: Markovi} (Mitros), Branislav Dani~i}, Gruji}, M. Gvoka (Sremac). MI TROS: Vukovi} 8, ]iri} 7, Strni{a 7, Markovi} 8 (Sto-

RA DEN KO VI]: Bo rac-Bo rac (VR) 1:2, SREM SKA RA ^A: Srem-Slo ga (^) 1:0, SREM SKA MI TRO VI CA: Mi tros-Sre mac 2:0, DI VO[: Haj duk-Fru {ko go rac 4:0, BO SUT: Bo sut-Slo ga (Z) 1:0.No }aj je bio slo bo dan. 1. No }aj 2. Haj duk 3. Bo rac (R) 4. Mi tros 5. Bo sut 6. Bo rac (VR) 7. Srem 8. Sre mac 9. Slo ga (Z) 10. Fru {ko g. 11. Slo ga (^)

5 5 6 5 5 5 6 6 6 6 5

4 4 2 2 2 2 2 1 1 1 0

0 0 3 2 2 2 2 3 1 1 2

1 2:7 12 1 14:7 12 1 7:5 9 1 8:4 8 1 4:3 8 1 8:8 8 2 8:10 8 2 12:14 6 4 2:7 4 4 6:15 4 3 3:12 2

jakovi} 8), Babi} 8, Pani} 8, Ibvkovi} 8 (Luki} 7), Stanki} 9, Petkovi} 7 (Lazi} 7), Tubi} 7, Mladenovi} 8. SRE MAC: Jan~i} 7, \uri} 6 (D. Mari ~i} 6), M.Gvo ka 7, A.Mari~i} 6 (Bojan Dani~i} 6), N. Gvoka 6, Gruji} 6, Branislav Dani~i} 6, Mocowa 6, Simovqevi} 7, Tomi} 6, @ivanovi} 7. Stanki} je doveo mesare u vo|stvo izvanrednim {utem, s 22 metra. R. Petkovi}

Srem - Sloga (^) 1:0 (1:0) SREM SKA RA ^A: Igrali{te Srema, gledalaca 100, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica). Strelac: Raji} u 29. minutu. @uti kartoni: [upuri}, B. Milovanovi} (Srem), Bojani}, Bogosavqevi} (Sloga). SREM: Mitrovi} 9, M. Jovi} 7, [upuri} 7 (B.Jovi} ), Ostoji} 7, Antoni} 9, \. Milovanovi} 7, Trivuni} 8 (B. Milovanovi} ), Marijanovi} 8, [ivoqicki 8 (N. Vi}enti}), Vi}enti} 7, Raji} 8. SLO GA: Pan|en 7, Antoni} 8, Draganovi} 7, Samarxi} 7, Zec 7, Vukmir 7, Igwati} 7, Keki} 8, Bojani} 8, Bogosavqevi} 7, Pejakovi} 7. Doma}ini su propustili nekoliko pravih {ansi, a pogodili su i stativu. Raji} je postigao lep gol glavom sa nekih 15 metara. R. Golubovi}

SPORT

dnevnik

petak5.oktobar2012.

NATA[A JANI] SE VRATILA U SRBIJU

Ni je no vac pre su dio Mi hael [u ma her

NA KRAJU SEZONE

[u ma her ide u pen zi ju Posle dve ne mnogo uspe{ne povratni~ke godine u Formuli 1, Mihael [umaher odlu~io je da se ponovo penzioni{e, ovaj put verovatno kona~no. Nemac je saop{tio da }e na kraju sezone da ponovo okon~a svoju voza~ku karijeru, po{to }e ga od 2013. u Mercedesu zameniti Luis Hamilton. - Odlu~io sam da se penzioni{em na kraju sezone. I daqe se ose}am sposobnim da se takmi~im protiv najboqih, ali nekada do|e vreme da se ka`e zbogom, a ovaj put to bi moglo da bude zauvek - rekao je 43-godi{wi [umaher, sedmo struki {ampion Frmule jedan. [umaher je tokom karijere nastupio u 302 trke, ostvario 91 pobedz uz 155 podijuma, skupio 1.560 bodova, imao 68 pol pozicija i izvozio 77 najbr`ih krugova. Nastupao je za Beneton i Ferari u prvom „mandatu”, a po povratku za Mercedes. [ampion je bio 1994, 1995, 2001, 2001, 2002, 2003. i 2004. godine. Prvu trku vozio je na velikoj nagradi Belgije 1991. godine, a upravo je tu ostvario i prvi trijumf godinu dana kasnije. Po slewu po bedu ostvario je 2006. godine na Velikoj nagradi Kine. U tri povratni~ke sezone imao je samo jedan podijum, ove godine.

Za dobre stvari nikad nije kasno, pa je tako i povratak Nata{e Jani} pod srpsku zastavu, iako u poznoj fazi wene nestvarne karijere, sportska vest dana u Srbiji. Ali, Nata{a sa sobom u rodnu zemqu, kako sama ka`e, nije vratila samo sebe i {est olimpijskih medaqa osvojenih za susednu Ma|arsku, ve} je Srbiji podarila i budu}nost u vidu sina Kristijana Du{eva. Zajedno sa ma}ehom, koja }e poku{ati u 31. godini da donese Srbiji {to vi{e medaqa u narednim godinama, pa {to da ne i u Riju 2014, pod na{om trobojkom vesla}e i Kristijan, sin Nata{inog supruga i trenera Adrijana Du{eva iz prvog braka. Kristijan, ro|en 22. januara 1992. godine, bio je velika nada ma|arskog kajaka, uveliko je osvajao zlatne medaqe i u svom godi{tu, ali i seniorskoj konkurenciji, a potom je odlu~io da prati svoje roditeqe i zavesla za na{u reprezentaciju. Sve ovo trebalo bi da bude samo potvrda uspona srpskog olimpizma, koji je po broju medaqa debelo kaskao za susednom Ma|arskom. U vi{e navrata tokom konferencije za medije odr`ane u ~etvrtak u Hotelu „Zira” u Beogradu, Nata{a Jani} istakla je da je na wenu odluku o povratku presudni uticaj imao uspostavqeni sistem sporta u Srbiji, od kojeg je 2001. godine pobegla glavom bez obzira. Vidno uzbu|ena, drhtavim glasom i

Pred sed nik ka ja ka {kog sa ve za Sr bi je Mir ko Ni {o vi}, Vla de Di vac, Na ta {a Ja ni} i Adri jan Du {ev

pomalo zaboravqenim srpskim, Nata{a je rekla: - Mnogo mi je drago {to sedim za ovim stolom. Mnogo sam sre}na {to sam dobila {ansu da se vratim u svoju rodnu dràvu. Jednostavno, nisam na{a svoje mesto u Ma|arskoj, iako su mi dali sve. U toj godini kada sam oti{la, 2001, nismo imali sredstava da se bavim sportom i morala sam da beìm, kako se to kaè. Sre}om, do{li su na va`na mesta u srpskom sportu qudi koji

Od {te ta Na ju~era{woj konferenciji za novinare bio je prisutan i Vlade Divac, koji je na pitawe - Da li }e Ma|ari tra`iti od{tetu u nov~anom smislu kako bi Nata{i omogu}ili da vesla za Srbiju? - Mi }emo se postaviti isto kao i oni kada je Nata{a odlazila - kratko je rekao Divac.

znaju {ta je potrebno za vrhunski sport - osvrtala se Nata{a pogledom prema prvom ~oveku Olimpijskog komiteta Srbije Vladu Divcu, koji je sedeo s wene desne strane. - Htela bih da se zahvalim Vladimiru Divcu (mali lapsus, prim. aut) {to je ostvario tako ne{to za sve sportiste Srbije. Izviwavam se, nisam se ba{ spremila za ovaj govor, ne znam... Volela bih samo da se zahvalim {to sam uop{te tu - slegla je ramenima trostruka olimpijska prvakiwa u kajaku, iz Atine 2004. i Pekinga 2008. Koji su to uslovi koje ste dobili od OKS, a koji su vas naveli da se odreknete onoga {to ste imali u Ma|arskoj? - Tra`ila sam nekakav minimum pre mnogo godina, koji mi je bio potreban da bih se uspe{no bavila ovim sportom. Isto je i

sada. Jednostavno èlim da produìm svoju karijeru. Uvek sam èlela da se vratim u svoju zemqu, a sada sam kona~no dobila podr{ku da bih mogla da obavim svoju sportsku du`nost kako treba - rekla je Nata{a i ostala pomalo nedore~ena, a na konstataciju da je odlaze}i pre 11 godina traìla samo boqe uslove za trening, dodala je: - Veslati u àbokre~ini za mene nije problem. U Ma|arskoj je mnogo dobar sistem, tako|e. Moja odluka da se vratim u Srbiju nije motivisana novcem, odavno sam htela da se vratim. A, kaèm, dobro je baviti se sportom u Ma|arskoj. Trostruka sam olimpijska prvakiwa i imam penziju u Ma|arskoj, koja }e krenuti kada napunim 35 godina. Ona je otkrila da }e wen suprug Adrijan raditi kao trener

u Srbiji, da }e wen klub najverovatnije biti Zemun, da }e ostati u Segedinu jo{ mesec dana kako bi re{ila probleme i sve ono {to prati selidbu i da }emo onda mo}i da je na|emo u Nacionalnom parku „Tikvara”, ~uvenom jezeru pored rodne Ba~ke Palanke, gde je i po~ela s prvim zaveslajima. - Moj mu` Adrijan je odlu~io da prona|e mesto u Srbiji kao trener, a ja s wim imam porodicu i pratim ga. Htela sam to, godinama ve} imam `equ da se vratim. I Adrijan }e raditi ovde, ali i wegov sin Kristijan, koji je i moj sin, }e veslati za Srbiju. On ima veliku perspektivu i mislim da }e mnogo pomo}i mu{kom kajaka{kom timu Srbije najavila je Nata{a i opisala potencijal svog pastoraka: Pro{le godine osvojio je tri zlatne medaqe u Ma|arskoj u konkurenciji do 23 godine, a i u seniorskoj konkurenciji ima jedno zlato. To govori da se radi o ozbiqnom sportisti. Mo`e li Srbija da o~ekuje medaqu od Nata{e u Riju? Tada }ete imati 34 godine. - Rio je mnogo daleko. Slede}e godine je evropsko i svetsko prvenstvo, svetski kupovi. Tu bih volela da se zemqa Srbija obogati sa par medaqa mojim povratkom. Rio je mnogo daleko, ali naravno da bih volela da budem na petim Igrama. Vide}emo, kada za to do|e vreme. Srbija nije izgubila samo odlaskom Nata{e u Ma|arsku. I wena dva abrata, Mi}o i Stjepan Jani} „prebegli” su u Hrvatsku, ali toj zemqi nisu uspeli da donesu uspehe kao Nata{a. Osvojili su tri medaqe na mediteranskim igrama, dok je Nata{a osvojila ukupno 42 medaqe, a pored {est olimpijskih (tri zlata), ima jo{ 18 zlata sa svetskih i 16 sa evropskih prvenstava. (Mondo)

sport

petak5.oktobar2012.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta Man. si ti - San der lend ^el si - No ri~ Svon si - Re ding VBA - Kvins Park Vi gan - Ever ton Vest Hem - Ar se nal Ne de qa Sa u temp ton - Fu lam Li ver pul - Sto uk To ten hem - Aston Vi la Wu kasl - Man ~e ster j. 1. ^el si 2. Ever ton 3. Man ~e ster j. 4. Man ~e ster s. 5. To ten hem 6. VBA 7. Vest Hem 8. Ar se nal 9. Fu lam 10. Wu kasl 11. Svon si 12. Sto uk 13. San der lend 14. Li ver pul 15. Aston Vi la 16. Vi gan 17. Sa u temp ton 18. No ri~ 19. Re ding 20. Kvins Park

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 5 6 6 6 6 6 5 6

5 4 4 3 3 3 3 2 3 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0

1 1 0 3 2 2 2 3 0 3 1 4 4 2 2 1 0 3 2 2

(13.45) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (16) (16) (17) 0 1 2 0 1 1 1 1 3 1 3 1 0 3 3 4 5 3 3 4

11:3 16 12:6 13 14:9 12 12:8 12 11:8 11 8:5 11 7:5 11 10:4 9 13:9 9 8:8 9 10:9 7 6:5 7 5:4 7 9:12 5 6:10 5 5:11 4 10:18 3 4:13 3 6:11 2 4:13 2

1. Kar dif 2. Le ster 3. Braj ton 4. Blek pul 5. Vulvs 6. Kri stal P. 7. Blek burn 8. Ha der sfild 9. Lids 10. Hal 11. Vot ford 12. Midlzbro 13. Der bi 14. Bri stol 15. Barn li 16. Bol ton 17. Barn sli 18. Bir min gem 19. No tin gem F. 20. ^arl ton 21. [e fild 22. Mil vol 23. Ip svi~ 24. Pi ter bo ro

9 9 9 9 9 9 8 9 9 9 9 8 8 9 9 9 9 9 8 9 9 9 9 9

6 6 5 5 5 5 4 4 4 4 4 4 3 3 3 3 3 3 4 2 2 2 1 2

1 0 2 1 1 1 3 2 2 1 1 0 2 2 2 2 2 2 2 3 2 2 4 0

2 3 2 3 3 3 1 3 3 4 4 4 3 4 4 4 4 4 4 4 5 5 4 7

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) 17:1019 15:9 18 15:6 17 19:1216 13:9 16 14:1416 16:1215 14:1114 17:1614 15:1413 14:1613 12:1412 13:1111 18:1711 18:1811 12:1411 12:1411 10:1611 10:1010 10:12 9 14:20 8 12:18 8 7:17 7 10:17 6

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Da nas Aug zburg - Ver der Su bo ta Ba jern - Ho fen hajm [al ke - Volf sburg Fraj burg - Nir nberg Majnc - For tu na D. Groj ter F. - Ham burg Ne de qa Bo ru si ja (M) - Ajn traht [tut gart - Ba jer Ha no ver - Bo ru si ja (D) 1. Ba jern 2. Ajn traht 3. Bo ru si ja (D) 4. [al ke 5. Ha no ver 6. For tu na 7. Ba jer 8. Ver der 9. Ho fen hajm 10. Ham bur ger 11. Majnc 12. Nir nberg 13. Bo ru si ja (M) 14. Fraj burg 15. [tut gart 16. Volf sburg 17. Groj ter F. 18. Aug zburg

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 5 3 3 3 2 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0

0 1 2 2 1 4 1 1 1 1 1 1 3 2 2 2 1 2

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (17.30) (17.30) 0 0 1 1 2 0 2 3 3 3 3 3 2 3 3 3 4 4

19:2 18 16:8 16 16:8 11 12:7 11 14:9 10 6:2 10 9:7 10 9:10 7 10:12 7 8:10 7 6:8 7 7:11 6 7:12 6 5:12 5 5:12 5 2:10 5 2:10 4 2:10 2

HR VAT SKA

Da nas Lo ko mo ti va - Za dar Za greb - In ter Haj duk (S) - Ci ba li ja Su bo ta Osi jek - Split Ri je ka - Istra Ne de qa Sla ven - Di na mo (Z) 1. Di na mo 2. Sla ven 3. Osi jek 4. Split 5. Haj duk 6. Lo ko mo ti va 7. Ri je ka 8. Istra 9. Ci ba li ja 10. In ter 11. Za dar 12. Za greb

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

7 6 4 5 4 4 4 3 3 2 1 1

(16) (18) (19) (15) (19) (19) 2 1 5 1 3 3 3 3 2 4 4 1

1 3 1 4 3 3 3 4 5 4 5 8

23:1023 19:1519 11:5 17 15:1116 16:1215 14:1215 12:1215 8:1012 11:1410 13:1410 10:18 7 4:23 4

[PA NI JA–PRI ME RA

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

Real na pa da Bar se lo nu Bi }e ovo je dan od in te re sant ni jih fud bal skih vi ken da na Sta rom kon ti nen tu, igra ju se ne ko li ko ve li kih der bi ja, ali ni je dan se ne mo `e po -

do sta ja ti Pu jol i Pi ke, me |u tim, na vi kli smo ve} da igra mo bez ne ko li ci ne stan dard nih por vo ti ma ca- Do bra vest je da se opo ra vio Ini je sta. Sprem ni smo za nad i gra va we i

Sigurno Man ~e ster si ti - San der lend [al ke - Volf sburg Ro ma - Ata lan ta To ten hem - Aston Vi la Bar se lo na - Real (M) Esbjerg - Ko pen ha gen

3+ (1.60) 1 (1.50) 1 (1.50) 3+ (1.65) 1 (1.70) 2 (1.60)

Realno Lo ko mo ti va - Za dar Ruh - Bel ha tov Trab zon - Ka {im pa sa Lo ke ren - Lirs Pe ska ra - La cio Tven te - AZ Alk mar

1 (1.70) 1 (1.75) 1 (1.90) 1 (1.70) 2 (2.00) 1 (1.75)

Iznena|ewe Le van te - Va len si ja Stan dard - An der leht Bo ru si ja (M) - Ajn traht Sla ven - Di na mo (Z) Mi lan - In ter Mar sej - PS@

EN GLE SKA–^EM PI ON [IP

Su bo ta Kri stal P. - Barn li [e fild V. - Hal Bir min gem - Ha der sfild Blek pul - ^arl ton Mil vol - Bol ton Pi ter bo ro - No tin gem F. Le ster - Bri stol Blek burn - Vul ver hemp ton Der bi - Braj ton Vat ford - Midlzbo ro Lids - Barn sli Ip svi~ - Kar dif

dnevnik

re di ti sa {pan skim El kla si kom. Na Kamp Nou Bar se lo na do ~e ku je ve ~i tog ri va la Re a la, ko ji u ovom tre nut ku za o sta je ~ak osam bo do va. Tre ner Ka ta lo na ca Ti to Vi la no va op ti mi sta je pred ve ~i ti der bi: Ima mo od re |e nih pro ble ma, si gur no je da }e nam mno go ne -

no vu po be du - op ti mi sta je Vi la no va. @o `e Mu ri wo tre ner Re a la ima na ras po la ga wu naj ja ~i sa stav pred vo |en Kri sti ja nom Ro nal dom. Sja jan me~ se o~e ku je i na San Si ru, gde }e kopq ukr sti ti grad ski ri va li u Mi lan i In ter. I jed ni i dru gi su lo {e

2 (2.20) H (3.25) 2 (2.90) H (3.30) 2 (2.70) 0 - 1 (2.50)

star to va li u pr ven stvu, ali su ipak ne ka ko uhva ti li for mu. - Grad ski der bi je ve li ka in spi ra ci ja za sve nas. O~e ku jem da }e mo upra vo pro tiv In ter a us pe ti da do |e mo do po be de ko ja bi nas po kre nu la i na ja vi ti bo qe da ne za moj tim. Ne }e bi ti la ko, po bed ni ka }e od lu ~i ti mo `da sa mo je dan po tez - ob ja -

Ro nal do sa mo u ve ren Por tu ga lac Kri sti ja no Ro nal do u sre du ve ~e po sti gao je pr vi het-trik u ne kom evrop skom ta mi ~e wu i po mo gao Real Ma dri du da sa 4:1 sa vla da Ajaks u Am ster da mu. Ro nal do je pre za do vo qan zbog svo je i tim ske for me, pa je uve ren u do bar re zul tat u pred sto je }em El kla si ku. - Uve ren sam da }e mo na Kamp Nou ostva ri ti do bar re zul tat.

[o u kros ume sto Ri ja Se lek tor En gle ske Roj Hox son od re dio je spi sak igra ~a za kva li fi ka ci o ne me ~e ve za SP 2014. pro tiv San Ma ri na i Poq ske. Hox son je od lu ~io da u tim i da qe ne zo ve {to pe ra Man ~e ster Ju naj te da Ri ja Fer di nan da. Gol ma ni: Xo Hart (Man ~e ster Si ti), Xon Ra di (No ri~), Frej zer Fo ster (Sel tik), Od bra na: Lej ton Bejns (Ever ton), Ge ri Kej hil (êl si), Ki ran Gibs (Ar se nal), Fil Xa gel ka (Ever ton), Glen Xon son (Li ver pul), Xo le on Le skot (Man ~e ster Si ti), Ra jan [o u kros (Sto uk Si ti), Kajl Vo ker (To ten hem), Ve zni red: Majkl Ka rik (Man ~e ster Ju naj ted), Tom Kle ver li (Man ~e ster Ju naj ted), Sti ven Xe rard (Li ver pul), Adam Xon son (San der lend), Aron Le non (To ten hem), Frenk Lam pard (êl si), Xejms Mil ner (Man ~e ster Si ti), Aleks Ok se lejd-êm ber len (Ar se nal), Tio Vol kot (Ar se nal), Na pad: Vejn Ru ni (Man ~e ster Ju naj ted), En di Ke rol (Vest Hem), Xer mejn De fo (To ten hem), De ni Vel bek (Man ~e ster Ju naj ted) BO SNA I HER CE GO VI NA

Su bo ta Trav nik - Sa ra je vo Le o tar - GO[K [i ro ki - Ve le` Zvi je zda - Gra di na Sla vi ja - ^e lik Zriw ski - Rad nik Bo rac - Olim pik @e qe zni ~ar - Ru dar 1. Sa ra je vo 2. @e qe zni ~ar 3. Zriw ski 4. Bo rac 5. Olim pik 6. Ru dar 7. Sla vi ja 8. Le o tar 9. [i ro ki 10. ^e lik 11. Trav nik 12. Ve le` 13. GO[K 14. Rad nik 15. Zvi je zda 16. Gra di na

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 5 5 4 3 4 3 3 2 2 2 2 2 1 2 0

(14) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (18.30) 1 2 1 1 4 1 3 2 3 2 2 2 2 4 1 3

0 1 2 3 1 3 2 3 3 4 4 4 4 3 5 5

20:4 22 13:6 17 6:4 16 13:6 13 7:4 13 10:1113 5:6 12 7:8 11 8:8 9 7:8 8 6:8 8 10:13 8 7:11 8 5:9 7 4:11 7 7:18 3

Bar se lo na ima ja ko do bru eki pu i na te re nu ne }e bi ti pu no raz li ke u kva li te tu. -re kao je Ro nal do. Uver qi va po be da sa 4:1 kod Ajak sa u Li gi {am pi o na i od li~ na igra ubri zga }e nam ve li ku do zu sa mo po u zda wa uo~i El Kla si ka. Por tu ga lac je po stao pr vi igra~ iz pro tiv ni~ kog ti ma ko ji je na Am star dam Are ni po sti gao tri go la u jed noj utak mi ci. Shod no tra RU SI JA

7 7 6 6 6 5 6 5 3 3 3 2 3 2 1 1

(17) (12) (14.30) (17) (11.30) (13.45) (16) (18.15) 2 0 2 1 1 3 0 1 3 3 3 3 0 3 2 1

1 3 2 3 3 2 4 4 4 4 4 5 7 5 7 8

20:1123 16:1021 19:1220 20:1619 13:1419 20:9 18 17:1018 18:1416 18:1612 14:1512 13:1812 14:16 9 10:18 9 9:17 9 11:24 5 11:23 4

HO LAN DI JA NEC - Den Hag Su bo ta Vi qem - RKC Cvo le - He ra kles Vi te se - He ren ven Ro da - Ven lo Ne de qa Ajaks - Utreht PSV - Bre da Gro nin gen - Fe je nord Tven te - AZ Alk mar 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 5 5 4 4 3 2 2 3 2 2 1 1 1 1 1 0 0

(20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 0 2 0 3 1 2 4 4 1 3 2 4 3 2 2 1 3 3

Su bo ta Ben fi ka - Be i ra Mar Ne de qa V. Se tu bal - P. Fe re i ra Na ci o nal - @. Vi sen te Bra ga - Ol ha nen se Esto ril - Rio Ave Aka de mi ka - Gi ma ra e{ Por to - Spor ting Po ne de qak Mo re i ren se - Ma ri ti mo 1. Ben fi ka 2. Por to 3. Bra ga 4. Aka de mi ka 5. Esto ril 6. Fe re i ra 7. @. Vi sen te 8. Spor ting 9. Se tu bal 10. Mo re i ren se 11. Rio Ave 12. Ma ri ti mo 13. Na ci o nal 14. Gi ma ra e{ 15. Ol ha nen se 16. Be i ra Mar

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

3 3 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0

2 2 1 4 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 3

(21.30) (17) (17) (17) (17.30) (18) (21.45) (21.15) 0 14:5 11 0 13:4 11 1 11:6 10 0 8:6 7 1 9:8 6 1 8:7 6 1 5:5 6 1 4:8 6 1 4:8 6 2 8:8 5 2 4:7 5 2 3:6 5 2 8:12 5 2 3:8 5 3 6:8 4 2 6:12 3

TUR SKA

Da nas

1. Tven te 2. Vi te se 3. Aj ndho ven 4. Ajaks 5. Fe je nord 6. Utreht 7. Den Hag 8. Val vajk 9. Gro nin gen 10. AZ Alk mar 11. NEC 12. He ra kles 13. He ren ven 14. Cvo le 15. Bre da 16. Ro da 17. Vi qem 18. Ven lo

FRAN CU SKA

POR TU GAL

Da nas Te rek - Ro stov Su bo ta Lo ko mo ti va - Ku ban Vol ga - Mor do via Ala ni ja - K. So vje tov Ne de qa Di na mo (M) - An `i Ru bin - Am kar Spar tak (M) - CSKA Kra sno dar - Ze nit 1. An `i 10 2. CSKA 10 3. Lo ko mo ti va 10 4. Spar tak 10 5. Te rek 10 6. Ze nit 10 7. Ru bin 10 8. Ku ban 10 9. Kra sno dar 10 10. Am kar 10 11. Kr. So vje tov 10 12. Ala ni ja 10 13. Di na mo 10 14. Ro stov 10 15. Mor do vi ja 10 16. Vol ga 10

di ci ji, za na gra du je mo gao da po ne se lop tu ku }i. - Vr lo sam sre }an jer smo igra li ve o ma do bro i po be di li. Sva ka ko, me ni je het-trik ve o ma zna ~a jan i dra go mi je da no sim lop tu ku }i, ali naj va `ni je je da se eki pa po ja ~a la sa mo po u zda wem uo~i utak mi ce sa Bar se lo nom. Bez po mo }i sa i gra ~a ne bih mo gao da po stig nem tri go la - re kao je Ro nal do.

1 0 2 0 2 2 1 1 3 2 3 2 3 4 4 5 4 4

16:5 18 12:4 17 24:6 15 19:6 15 11:7 13 8:6 11 15:1210 11:1110 9:1410 14:13 9 11:16 8 10:12 7 6:9 6 4:11 5 5:13 5 6:15 4 4:14 3 7:18 3

Da nas Trab zon - Ka {im pa sa Ga zi an tep - An ta li ja Ka ba ruk - Or du spor Su bo ta Is tan bul - Gen ~ler bir gi li Ga la ta sa raj - Esk {e hir Ela zig - Ak hi {ar Ne de qa Si vas - Bur sa Mer sin - Kaj ze ri Fe ner bah ~e - Be {ik ta{ 1. Ga la ta sa raj 2. Ka {im pa sa 3. Or du 4. Si vas 5. Gen ~ler. 6. Fe ner bah ~e 7. Trab zon 8. Eski {e hir 9. An ta li ja 10. Be {ik ta{ 11. Is tan bul 12. Bur sa 13. Ka ra buk 14. Ga ci jan tep 15. Ak hi sar 16. Mer sin 17. Kaj ze ris 18. Ela zig

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

4 4 3 3 2 2 2 3 3 2 2 2 2 2 1 0 1 0

1 0 3 2 3 3 3 0 0 2 2 2 1 1 2 4 1 2

{wa va tre ner Mi la na Mak si mi li ja no Ale gri. U Fran cu skoj ovaj vi kend pro te }i }e u su da ru dve pr vo pla si ra ne eki pe Mar se ja i Pa ri sen @er me na. Der bi na Ve le dro mu bi }e pri li ka da se mom ci tre ne ra De {am pa is ku pe za pr vi po raz u se zo ni od Va len si je na 4:1, dok }e Ibra hi mo vi} i dru go vi po ku {a ti da za sed nu na ~e lo pr vo li ga {kog ka ra va na no vom po be dom. Na Ostr vu sve o~i bi }e upr te na de {a va wa na Sent Xejms Par ku, gde }e Wu kasl po ku {a ti da uzme skalp Man ~e ster ju naj te du. Po pu lar ne svra ke ne }e mo ~i da ra ~u na ju na Tej lo ra, dok Aleks Fer gu son ima ve ~ih pro ble ma. - Ni pro tiv Wu ka sla ne }e mo bi ti kom plet ni, ali se na da mo po be di - ka `e Aleks Fer gu son. Igra mo sve bo qe, si gur ni je, to smo po ka za li u u Ru mu ni ji. I. G.

1 2 0 1 1 1 1 3 3 2 2 2 3 3 3 2 4 4

(19) (19) (19) (15) (18) (18) (15) (18) (18) 15:8 13 11:4 12 9:4 12 6:4 11 11:7 9 6:4 9 5:3 9 10:9 9 9:8 9 12:8 8 7:4 8 9:7 8 7:11 7 5:10 7 3:11 5 7:10 4 6:14 4 2:14 2

Da nas Sent Etjen - Nan si Su bo ta Mon pe qe - Evi jan So {o - Ren Lil - Aja ~io Ba sti ja - Troa Rems - Ni ca Tu luz - Va len si jen Ne de qa Brest - Bor do Lo ri jen - Lion Mar sej - PS@ 1. Mar sej 2. PS@ 3. Lion 4. Lo ri jen 5. Bor do 6. Tu luz 7. Va len si jen 8. Rems 9. Aja ~io (-2) 10. Brest 11. Sent Etjen 12. Ni ca 13. Mon pe qe 14. Ren 15. Lil 16. Ba sti ja 17. So {o 18. Evi jan 19. Nan si 20. Troa

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 4 4 3 3 3 3 3 3 3 2 1 2 2 1 2 2 1 1 0

(20.45) (17) (20) (20) (20) (20) (20) (14) (17) (21) 0 3 2 4 4 3 2 2 2 0 2 5 2 1 4 1 0 2 1 2

1 0 1 0 0 1 2 2 2 4 3 0 3 4 2 4 5 4 5 5

10:5 18 12:3 15 12:7 14 13:8 13 9:5 13 9:7 12 11:6 11 8:5 11 6:7 9 7:12 9 10:6 8 10:9 8 9:9 8 9:11 7 8:10 7 9:18 7 7:12 6 7:9 5 2:10 4 6:15 2

BEL GI JA

Da nas Ber {ot - Gent Su bo ta [ar lroa - Le u ven Va re gem - Serkl Bri` Lo ke ren - Lirs Me he len - Kor trijk Va sland - Mons Ne de qa Stan dard - An der leht Klub Bri` - Genk 1. Klub Bri` 2. An der leht 3. Genk 4. Va re gem 5. Gent 6. Kor trijk 7. Ber {ot 8. Me he len 9. Le u ven 10. Mons 11. Lo ke ren 12. Stan dard 13. Lirs 14. [ar lroa 15. Be ve ren 16. Serkl Bri`

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

6 5 4 5 4 4 4 3 2 3 3 3 1 2 1 1

3 4 5 1 3 2 1 2 5 2 2 1 6 1 3 1

(20.30) (20) (20) (20) (20) (20) (14.30) (18) 0 0 0 3 2 3 4 4 2 4 4 5 2 6 5 7

24:1121 17:8 19 16:1117 16:1216 13:1115 10:1014 13:1313 16:1411 17:1711 17:1811 12:1411 18:1710 9:11 9 10:19 7 9:17 6 7:21 4

Da nas Sel ta - Se vi qa Su bo ta R. Va qe ka no - De por ti vo Sa ra go sa - He ta fe Va qa do lid - Espa wol Be tis - So si je dad Ne de qa Le van te - Va len si ja Ma jor ka - Gra na da Bil bao - Osa su na Bar se lo na - Real (M) Atle ti ko (M) - Ma la ga 1. Bar se lo na 2. Atle ti ko (M) 3. Ma la ga 4. Se vi qa 5. Ma jor ka 6. Real (M) 7. Va qa do lid 8. So si je dad 9. Be tis 10. Va len si ja 11. He ta fe 12. Le van te 13. R. Va qe ka no 14. Sel ta 15. Sa ra go sa 16. De por ti vo 17. Gra na da 18. Bil bao 19. Osa su na 20. Espa wol

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 5 4 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0

0 1 2 2 2 2 0 0 0 2 1 1 1 0 0 3 2 2 1 1

(21.30) (16) (18) (20) (22) (12) (16) (18) (19.50) (21.30) 0 0 0 1 1 1 3 3 3 2 3 3 3 4 4 2 3 3 4 5

17:5 18 16:7 16 10:2 14 8:5 11 7:4 11 12:5 10 10:6 9 8:9 9 10:13 9 8:8 8 7:10 7 7:13 7 7:13 7 7:8 6 5:8 6 8:12 6 4:9 5 8:4 5 7:10 4 7:12 1

[PA NI JA–SE GUN DA

Su bo ta Gva da la ha ra - Kse rez Pon fe ra di na - Sa ba deq Kor do ba - Bar se lo na B Hu e ska - Hi ro na Re kre a ti vo - Al kor kon Mi ran de{ - El ~e Nu man si ja - Lu go Las Pal mas - Al me ri ja Mur si ja - San tan der Ne de qa Hi hon - Vi qa re al Po ne de qak Her ku les - Ka sti qa 7 1. El ~e 7 2. Vi qa re al 7 3. Sa ba deq 7 4. Al me ri ja 7 5. \i ro na 6. Bar se lo na B 7 7. Al kor kon 7 8. Mur si ja 7 9. Nu man si ja 7 10. Re kre a ti vo 7 11. Hu e ska 7 12. Ra sing 7 13. Ka sti qa 7 14. Lu go 7 7 15. Kor do ba 16. Pon fe ra di na 7 7 17. Kse rez 18. Las Pal mas 7 19. Mi ran de{ 7 20. Hi hon 7 21. Her ku les 7 22. Gva da la ha ra 7

6 5 4 4 4 4 4 3 2 3 2 2 3 2 2 2 2 1 1 1 1 0

1 2 2 2 1 1 1 2 4 1 3 3 0 3 2 1 0 3 2 2 1 1

(18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18.30) (20) (12) (21.30) 0 0 1 1 2 2 2 2 1 3 2 2 4 2 3 4 5 3 4 4 5 6

15:5 19 10:4 17 11:5 14 14:1014 15:6 13 15:1013 9:7 13 12:9 11 5:4 10 7:1010 8:7 9 6:5 9 14:15 9 8:10 9 6:6 8 9:11 7 7:15 6 7:15 6 6:7 5 7:12 5 3:9 4 7:19 1

ITA LI JA–SE RI JA A

Su bo ta Kje vo - Samp do ri ja \e no va - Pa ler mo Ne de qa Ro ma - Ata lan ta Ka ta ni ja - Par ma Fi o ren ti na - Bo lo wa Pe ska ra - La cio Si je na - Ju ven tus To ri no - Ka qa ri Mi lan - In ter Na po li - Udi ne ze 1. Ju ven tus 2. Na po li 3. In ter 4. La cio 5. Samp d. (-1) 6. To ri no (-1) 7. Ro ma 8. Fi o ren ti na 9. \e no va 10. Ka ta ni ja 11. Mi lan 12. Bo lo wa 13. Pe ska ra 14. Par ma 15. Udi ne ze 16. Ata lan ta (-2) 17. Pa ler mo 18. Kje vo 19. Si e na (-6) 20. Ka qa ri

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

5 5 4 4 3 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 2 1 1 2 0

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) (20.45) 1 1 0 0 2 3 2 2 2 2 1 1 1 3 3 1 1 0 2 2

0 0 2 2 1 1 2 2 2 2 3 3 3 2 2 3 4 5 2 4

15:3 16 12:2 16 10:6 12 9:6 12 8:6 10 9:4 8 12:11 8 7:6 8 7:7 8 7:11 8 7:6 7 9:9 7 6:11 7 6:8 6 6:9 6 5:9 5 5:10 4 4:13 3 7:6 2 3:11 2

ITA LI JA–SE RI JA B

Da nas Pa do va - Ve ro na Su bo ta Asko li - Kro to ne Ba ri - Vi }en ca Bre {a - Lan }i a no Gro se to - Sa su o lo Mo de na - ]e ze na Pro Ver }e li - Ju ve Sta bi ja Re |i na - No va ra Ter na na - Ci ta de la Va re se - Em po li Po ne de qak Li vor no - Spe ci ja 1. Sa su o lo 2. Li vor no 3. Ve ro na 4. Va re ze (-1) 5. ]i ta de la 6. Ter na na 7. Spe ci ja 8. Vi }en ca 9. Bre {a 10. Ba ri (-1) 11. Pa do va (-2) 12. Mo de na (-2) 13. Kro to ne 14. Lan }a no 15. ]e ze na 16. No va ra (-4) 17. Pro Ver }e li 18. Ju ve Sta bi ja 19. Asko li (-1) 20. Re |i na (-3) 21. Em po li (-1) 22. Gro se to (-6)

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 5 4 4 3 3 3 2 2 4 2 2 2 1 2 2 2 1 2 1 0 1

1 1 3 1 1 1 1 3 3 2 3 3 1 4 1 4 0 3 1 2 3 4

0 1 0 2 3 3 3 2 2 1 2 2 4 2 4 1 5 3 4 4 4 2

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 13:2 19 16:1016 12:5 15 10:1012 10:9 10 5:5 10 7:8 10 11:10 9 8:8 9 11:6 7 9:8 7 8:8 7 6:7 7 6:7 7 5:11 7 11:8 6 7:11 6 7:11 6 6:10 6 6:10 2 6:15 2 8:9 1

LOv

dnevnik

petak5.oktobar2012.

ZBOG VELIKIH VRU]INA MINULOG LETA

NA TAKMI^EWIMA U OKVIRU LORISTA

Pre po ru ~u je se je se we pre bro ja va we di vqa ~i - Kako predstoji sezona lova na zeca u oktobru, a imaju}i u vidu da smo ove godine od juna

do kraja septembra imali ekstremno visoke temperature, i do 40 stepeni, {to se sigurno

negativno odrazilo i na ovu vrstu divqa~i, preporu~ujemo lova~kim organizacijama da obave

jesewe prebrojavawe divqa~i rekla je stru~na saradnica Lova~kog saveza Vojvodine, mr Da -

ra \a ko vi}. - To je potrebno kako bi na kraju sezone lova na zeca ovaj podatak uz podatke (o prole}nom brojnom stawu, odstrela u prethodnoj godini, podaci o prirastu zeca u 2012.), na~inili analizu i utvrdili u kojoj meri su ovako ekstrmno visoke temperature uticale na brojno stawe ze~eva. U prilog ovome je i Ministarstvo poqoprivrede uputilo preporuku o na~inu za{tite divqa~i u lovi{tima za vreme trajawa perioda veoma visokim temperaturama. Podse}awa radi, u pro{loj godini, tako|e usled velike koli~ine padavine imali smo stradawe divqa~i u nekim lovi{tima, jer je na nekim terenima do{lo do velikih plavqewa. - Molimo lovce da prilikom slawa podataka o {tetama na divqa~i u 2012. unesu i eventualne napomene, podatke koje smatraju da su va`ni za brojnost divqa~i u lovi{tima - navela je \akovi}eva.

NA SMOTRI PASA U KA]U

Odr àn pre mi jer ni is pit za go ni ~e Smotra pasa svih rasa uz izvo|ewe ispita uro|enih osobina odràna je minule subote u Ka}u, u organizaciji Kinolo{kog dru{tva „Ka}“ . Na smotri je bilo 96 pasa, a wih 27 je uspe{no pro{lo ispit uro|enih osobina, bez koga je da podsetimo, nemogu}e voditi psa u lov. Prvi put u Vojvodini je organizovan ispit za goni~e i retrivere, dok je 23 psa pti~ara, u pratwi svojih vlasnika – lovaca uspe{no pro{lo predvi|eni test. Organizator smotre, doktor veterine lovac i kinolo{ki sudija Alek san dar Bur sa} istakao je za „Dnevnik“ da je 66 pasa oceweno u eksterijeru, a posebno je pohvalio lovce koji sve vi{e uvi|aju da wihovi psi moraju dobiti predvi|ene vakcine ako èle u lovi{te. - Imali smo povoqnu vakcinaciju i posebnu reviju pod na-

zivom „Dete i pas“, a veliki broj posetilaca podsti~e nas da i daqe organizujemo sli~ne manifestacije na kojima lova~ki

psi imaju priliku da se poka`u ne samo po izgledu, ve} i po svojstvima koja su neophodna u lovu - istakao je Bursa}.

LOVA^KA GOZBA U HORGO[U

Kru {ko va ~a bra }e Kra vi} za li la pa pri ka {e Na manifestaciji „Berbanski dani” u Horgo{u po tradiciji se prire|uje takmi~ewe u kuvawu sr-

S takmi~ewa lovaca kulinara u Horgo{u

ne}eg paprika{a, koje okupqa lovce kulinare iz Horgo{a i mesta kawi{ke op{tine i veliki broj gostiju sa strane i iz bratskih udruèwa. Minulog vikenda, srne}i paprika{ kr~kao se u 75 takmi~arskih kotli}a, a lovci horgo{kog „Grani~ara” iz sastava LU „Kapatanski rit” iz Kawiè postarali su se raspoloèwe bude dobro. Pobedni~ki pehar za najukusniji paprika{ pripao je Ra den ku Pe ri {i }u iz Bawa Luke, drugoplasirani je Ti bor Mol nar iz Horgo{a, a tre}i Zol tan Do bo iz Oroma. U takmi~ewu za najboqu lova~ku rakiju, pobedu je odnela kru{kova~a iz Pecare „Bra}a Kravi}” Da ni la i Mi lo {a Kra vi }a iz Velebita kod Kawiè. Predsednik horgo{kih lovaca i LU „Kapetanski rit” Ste van Mar ja nov isti~e da je ovogodi{wi trofejni odstrel bio veoma uspe{an, pogotovo {to je u reviru Malih Pijaca odstreqen srnda} sa najboqe ocewenim zlatnim trofejom ove sezone u Srbiji (172,76 poena). Tekst i foto: M. Mitrovi}

Fu to à ni naj bo qe ga |a li i ku va li, a Slo ve nac imi ti rao je le ne Na tradicionalnom, 12. - om Kupu Novosadskog sajma u ga|awu glinenih golubova koje se odràva na streli{tu u Futogu, doma}i strelci su minule nedeqe iskoristili „prednost doma}eg terena”, te su im pobedni~ke lovorike izmakle samo u pojedina~noj, seniorskoj konkurenciji, gde su ubedqivi bili takmi~ari iz Srema koji su zauzeli prva tri mesta. Nadmetala su se 84 takmi~ara, a organizatori su bili LU „Jarebica” Futog i Novosadski sajam. Evo rezultata: Ekip no: 1. LU „Jarebica” Futog 2. Novi Sad 3. Alpex group Pojedina~no: 1. Rat ko De vi} (Kr~edin) 2. Fa bri Mi {ko (Slankamena~ki Vinogradi (Gloàn) 3. Bo {ko Voj no vi} (Ruma) 4. Ne ma wa Smi qa ni} (Novi Sad) 5 .Slo bo dan Ege qa (Futog) 6 .Slo bo dan Ja ri} (Futog) Juniori: 1. Mak sim Ege qa (Futog) 2. Mi lan Ur suz ([id) 3. Uro{ Man di} (Futog) Veterani: 1. De jan Mil kov (Futog) 2 .\or |e Bo ri {ev (@abaq) 3. Alek sa Jo va no vi} (Novi Sad)

Sve popularnija takmi~ewe na Loristu, koja su imala i internacionalni karakter s obzirom na goste iz Hrvatske i Slovenije, bilo je „Otvoreno prvenstvo Vojvodine u opona{awu rike jelena”, kao i „Zlatni lova~ki rog 2012”, odràno je pro{le subote na Novosadskom sajmu. Najboqe opona{awe rike jelena prema oceni me|unarodnog ìrija prikazao je Pa vel Na red iz Slovenije, dok je prvoplasirani na takmi~ewu „Zlatni lova~ki rog 2012” Jo sip Sa bo iz [umskog gazdinstva „Novi Sad”. Na takmi~ewu u kuvawu lova~kog paprika{a, u organizaciji Novosadskog sajma i Lova~kog saveza Vojvodine, me|u 31 - om ekipom, pobedila je LU „Podunavqe” Futog, sa glavnim „maestrom” s varja~om Ste va nom Do ki }em. Drugi su bili opet Futoàni koje je predvodio glavni kuvar [i mo â bra jac, a tre}e mesto zauzela je ekipa LU „Padej” na ~elu sa Ju go sla vom Cvet ko vi }em. D. Kneì} Foto: J. Pap

kWiGA

petak5.oktobar2012.

INTERVJU

dnevnik

ТО МИ СЛАВ МА РИН КО ВИЋ, ПЕ СНИК

Дис крет ни ма ни фест при ро де Р

ет ка је по ја ва на до ма ћој књи жев ној сце ни да се струч на јав ност, прак тич но јед но гла сно, сло жи око ви со ких вред но сти не ке пе снич ке збир ке. А упра во то се до го ди ло са ру ко пи сом „Оби чан жи вот“ То ми сла ва Ма рин ко ви ћа , об ја вље ним у Кул тур ном цен тру Но вог Са да 2011.. Ова пе снич ка збир ка и њен аутор до би ли су то ком ове го ди не два пре сти жна при зна ња: на гра де „Ми ро слав Ан тић“ и „Вас ко По па“. То ми слав Ма рин ко вић (1949.) жи ви у род ном Ли по ли сту крај Шап ца . До са да је об ја вио се дам књи га сти хо ва, ко ји се на ла зе у ви ше ан то ло гиј ских из бо ра, а пре ве де ни су на ру ски, ја пан ски, шпан ски и ма ке дон ски је зик. l Да ли „Обичан живот” има посебан статус и у оквиру вашег прилично уједначеног стваралачког опуса, који, за сада, чини седам књига, а карактеристичан је по једној стишаној интонацији? Књи га „Оби чан жи вот“ је, у не ком сми слу, ор ган ски про ду же так мо је ра ни је две књи ге – „Шко ла тра ја ња“ (2003) и „Свет на ко жи“ (2007). И у њој по сто ји те жња да се у обич ном и сва ки да шњем, у жи вот ним са др жа ји ма из бли ског окру же ња про на ла зи еле мен тар ни сми сао по сто ја ња. Но ви на, ако је има, је у па жљи ви јем ре ги стро ва њу ду шев них по ме ра ња и ис ку ста ва на ста лих у вре ме ну из ме ђу по ја вљи ва ња ових књи га. l Пишући о обичном животу, ви истовремено сведочите и о (не)обичности постојања у савременом свету. - Исти на је да је сва ка обич ност у на шим жи во ти ма по ти сну та на мет ну том по тре бом да се до стиг не при ма мљив, али ис пра зан и у су шти ни три ви ја лан иде ал сре ће. Све је под ре ђе -

но крат ко роч ној илу зи ји, а не тра ја њу. Да нас је „оби чан жи вот“, за пра во, по сво јој по став ци, са свим не сва ки да шњи на чин жи вље ња. Мо ја књи га го во ри упра во о то ме, она је не ка вр ста мог ин тим ног днев ни ка, дис крет ни ма ни фест при ро де про тив не при ро де. l Мада славите радости свакодневице, у вашим песмама присутне су и сенке меланхолије, чини се типичне за равничарски крајолик Мачве, као и Војводине. - Ве ру јем да по сто ји не ка ве за из ме ђу ду хов не ге о гра фи је сва ког пе сни ка и за ви чај не ге о гра фи је. Сен ке ме лан хо ли је, ко је по ми ње те, мо гу ће да из ви ру из са -

мог тла где сам ро ђен. Мо гу ће је да се у та квом рав ни чар ском ам би јен ту, про сто ру са на гла ше ном исто риј ском про шло шћу, лич но и оп ште, сва ки да шњи ца и по вест срећ но су сре ћу, да се лак ше по сти же ускла ђи ва ње тих уда ље них пој мо ва. А лир ски го вор је, без раз ли ке где на ста је, под јед на ко на кло њен и ле по ти и не да ћа ма људ ског по сто ја ња. l Вашу блискост са Војводином додатно утврђује чињеница да сте недавно постали лауреат признања названих по два знаменита песника овог поднебља - Мирославу Антићу и Васку Попи. - Сти цај срећ них окол но сти је учи нио да се уз мо је име на -

Уста но вље на ру ска на гра да за срп ске пре во ди о це

у зеј „Ја сна По ља на„ и Фонд на сле ђа Ла ва Тол сто ја до не ли су од лу ку да уста но ве на гра ду за срп ског пре во ди о ца ру ске књи жев но сти, из ја вио је ове не де ље у Мо скви са вет ник ру ског пред сед ни ка за кул ту ру Вла ди мир Тол стој. „По ро ди ца Тол стој, мо ја гра на по ро ди це Тол стој, вр ло је те сно по ве за на са Ср би јом. У њој се ро дио мој отац, два мо ја стри ца, та мо су мно ге го ди не жи ве ле по ро ди це мог де де и ње го вог бра та и за то ми има мо по себ ну ве зу са Ср би јом“, ре као је Тол стој, до не дав но ди рек тор Му зе ја Ја сна По ља на. Же ле ли смо, до дао је он, да ту ве зу по др жи мо и учвр сти мо за -

јед нич ким про јек том, па је Му зеј Ја сна По ља на и Фонд на сле ђа Тол сто ја од лу чио да уста но ви на гра ду за срп ске пре во ди о це ру ске књи жев но сти.То је пот пу но ра зу мљи во, јер су на ше кул ту ре бли ске и брат ске“, ре као је чу ку ну нук ве ли ког пи сца. Пре ма ре чи ма Тол сто ја, на гра да „Лав Ни ко ла је вич Тол стој“ до де љи ва ће се го ди шње, а по бед ник ће би ти на гра ђен пу то ва њем у Ру си ју и Ја сну По ља ну. Ка ко је на вео, Му зеј и Фонд пре у зи ма ју на се бе тро шко ве пу то ва ња. Исто ри ја по ро ди це Тол стој не рас ки ди во је по ве за на са Ср би јом, где су уну ци пи сца Вла ди мир и Иља до шли по сле Ок то бар ске

ре во лу ци је 1917. го ди не, а у Ср би ји су се ро ди ла њи хо ва де ца. По зна ти сла ви ста и ака де мик Ни ки та Тол стој био је уче сник пар ти зан ског по кре та у Ју го сла -

KWI@EVNA BA[TINA

ист за про све ту и при вре ду „Шај ка шки глас“, из ла зио је у Сен ти ва ну, тј. Ко ви љу, 1898. го ди не, два пут ме сеч но. Штам пан је у Штам па ри ји Ђор ђа Ив ко ви ћа у Но вом Са ду. Вла сник и од го вор ни уред ник био је Сте ван Сте ва но вић, па рох. Циљ по кре та ња ли ста био је про све ћи ва ње „на ро да шај ка шког“ , тј. об ја вљи ва ње чла на ка на ра зу мљи вом на род ном је зи ку из обла сти про све те, на у ке, цр кве ног жи во та, еко но ми је, по љо при вре де и др. Због ма лог бро ја прет плат ни ка из и шло је је све га осам бро је ва тог ли ста (13. ја ну ар –13. мај 1898). Лист по сто ји у Би бли о те ци Ма ти це срп ске и пре тра жив је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

ви ји, а ње го во име но си јед на од ули ца у Вр шцу. Сам Лав Тол стој био је по ча сни члан Срп ске кра љев ске ака де ми је на у ка. (Танјуг)

Најтраженији наслови у „Лагуниној” књижари „Делфи” 1. „Педесет нјанси - Мрачније”, Е. Л. Џејмс 2. „Педесет нијанси - Сиво”, Е. Л. Џејмс 3. „Дуговечност”, Светислав Басара 4. „Писмо госпође Вилме”, Јелена Бачић-Алимпић 5. „Голубије срце”, Мелинда Нађ Абоњи 6. „У име љубави”, Ивана Кузмановић 7. „Ти си мени све”, Весна Дедић Милојевић 8. „Авантуре неваљале девојчице”, Марио Варгас Љоса 9. „Одани”, Харлан Кобен 10. „Светло између океана”, М. Л. Стедман Све књиге су издања „Лагуне”.

НО ВО ИЗ „СА МИ ЗДА ТА Б-92”

На да ху ти пор трет Зим баб веа

ле ги ја за Ис тер ли“ Пе ти не Га па је хва ље на и на г ра ђ и ва н а де б и т ант ска збир ка на дах ну тих при ча о Зим баб веу, ње го вој про шло сти и са да шњо сти, ње го вим љу ди ма и ме сти ма - ди ван пор т рет јед не зе мље ко ја се на шла ха о су кри зе и пре вра т а, по ру чу ју из „Са ми зда т а Б-92“. Књи га је иза шла у бе ле т ри стич кој еди ци ји „Бу со ла“, а пре вод са ен гле ског пот пи су је Ан дри ја на Ман дић. С ве л и ком п р о н и ц љ и в о - шћу, ху мо ром и сна гом, Пе ти на Га па нас уво ди у свет ко ј и, иако на пр в и по глед раз л и чит, у ства р и ни ј е дру г а ч и ј и од на шег соп стве н ог: на д а ња и стра хо ви ње го в их љу д и на ша су на да ња и стра хо ви, њи хов смех и су зе та ко ђе су на ши. Рет ке су при че ко је та ко до бро от кри ва ју емо тив н у ствар ност ко ј а се кри је иза нај но ви ј их но в ин ских на с ло ва. „Еле ги ја за Ис тер л и“ чи н и упра во чи ни то - дир љи во и по тре с но, не ж но и ве што, че сто са ти рич но, а опет ли рич но. Ху мор у овим при ча ма је оно то што их чи ни из ван р ед н им, чак и по н е кад ка да је ис ход тра ги чан. И књи жев на кри ти ка је са сим п а т и ј а м а про п ра т и л а Га пин ли те рар ни по че т ак: Сна жан пр ве нац јед ног но вог, све жег гла с а чи је ће те ме - од раз о ча ра ња и из да је до на де и љу ба ви - од јек ну ти ме ђу чи т а о ци ма ши ром све т а. Кроз ху мор и са о с е ћа ње, Га па опи су је ону нај о снов ни ју од свих африч -

Ди ги тал ни на е лек три са ни „Фран кен ви ни”

Но ви не на на род ном је зи ку

ђу име на та квих пе сни ка као што су Ми ро слав Ан тић и Вас ко По па. И што ће, што се мо је књи жев не би о гра фи је ти че, ту и оста ти. И је дан и дру ги су ро ђе ни у Вој во ди ни. И Ан ти ће во и По пи но ства ра ла штво би ло је пре врат нич ко у на шем пе сни штву. Са да сам, и због на гра да ко је но се име на ве ли ких пе сни ка, и због чи ње ни це да је мо ју књи гу об ја вио Кул тур ни цен тар Но вог Са да, си гу ран да ме је суд би на још чвр шће по ве за ла не ви дљи вим ни ти ма за вој во ђан ску рав ни цу, ко ја је увек у ме н и бу д и л а не ко при т а ј е н о осе ћа ње уза јам не при пад но сти. Уоста лом, Ма чва и Вој во ди на су рав ни це ко је се, ме сти ми це, до ти чу и на ста вља ју јед на на дру гу. Са мо што је та бли скост оства ре на дав но, њих је по ве за ла ру ка ко ја је ства ра ла свет. l У „Обичном животу” истичете поетичку сродност са пољским аутором Адамом Загајевским. Има ли и наших писаца који су утицали на ваше стваралаштво? - Не ки кри ти ча ри су, по ред про на ла же ња слич но сти у мо јој по е зи ји са по е зи јом пе сни ка као што су Јо ван Сте ри ја По по вић или Сте ван Ра ич ко вић, нај че шће пра ви ли по ре ђе ње са пе снич ким на сле ђем Јо ва на Хри сти ћа. Не ка нај ва жни ја жи вот на пи та ња ко ја се на ла зе у осно ви Хри сти ће ве по е зи је, за тим ње го во при кла ња ње све ту сва ко днев них сит ни ца, ме ни су ве о ма бли ски, под сти чу по е тич ку енер ги ју у ве ћи ни мо јих пе са ма. У не ко ли ко слу ча је ва, узи мао сам сло бо ду отво ре ног ди ја ло га са Хри сти ће вом по е зи јом, „гра дио при ја тељ ство“ са пе сни ком ко ји ви ше не бо ра ви у овом све ту, али чи ја по е зи ја не пре ста је да гре је мо је ср це. Душан Видаковић

TOP-LISTA

о чет ком ове не де ље „Ди зни па бли шинг”, део ком па ни је „Волт Ди зни”, из дао је ди ги тал ну књи гу о ства ра њу ани ми ра ног фил ма „Фран кен ви ни” Ти ма Бар то на ко ји у свет ске би о ско пе сти же 5. ок то бра. „Фран кен ви ни: На е лек три са на књи га” ко ја се бес плат но мо же ски ну ти са „Епло вог” „Ај бук сто ра” са др жи ори ги нал не ски це и про дук циј ске фо то гра фи је, ви део за пи се и тек сто ве о ства ра њу при че о де ча ку Вик то ру Фран кен штај ну и ње го вом псу Спар ки ју, пре но се ћи та ко чи та о це са стри па на ве ли ки екран. Филм „Фран кен ви ни” на стао је на осно ву ори ги нал ног крат ког фил ма из 1984. го ди не, а ди ги тал на књи га на ме ње на је вла сни ци ма „ај пе да”, ма да се си гур но мо же кон вер то ва ти и у дру ге фор ма те.

Ен др ју Су гер мен, из вр шни пот пред сед ник „Ди зни па бли шин га” ре као је да је „Фран кен ви ни” пру жио сја ну при ли ку да ова ком па ни ја пру жи сво јим чи та о ци ма пот пун увид у де ша ва ња иза сце не, као и сли ку о то ме ка ко се пра ви ани ми ра ни филм. У књи зи „Фран кен ви ни: На е лек три са на књи га” мо же се на ћи и пред го вор ко ји је на пи сао глу мац Мар тин Лан дау, ко ји се по ја вио у не ко ли ко Бар то но вих фил мо ва, укљу чу ју ћи и „Фран кен ви ни ја”. У овом фил му Лан дау игра уло гу го спо ди на Ржи кру ског, про фе со ра фи зи ке у Вик то ро вој шко ли. - Овај филм је емо ти ван, за ба ван, шар ман тан и по ма ло стра шан, баш као што је Тим же лео да бу де. Тим је ово за ми шљао пу них три де сет го ди на и ни кад ни је гу био иде ју о то ме ка ко „Фран кен ви ни” тре ба да из гле да.

ких ка р ак т е р и с ти ка: спо с об ност да се сме је мо жи во ту из стра ха да не за пла че мо. „Еле ги ја за Ис тер ли“ је јет ка сли ка су но вра т а Зим баб веа, про же т а ду хо ви том тр пе љи во шћу ње го в ог на р о д а, на гла ш а ва ј у књи жев ни хро ни ча ри. Пе ти на Га па је адво ка ти ца и књи жев н и ц а из Зим б аб в еа. Ње на пр ва књи га, збир ка при по ве да ка „Еле ги ја за Ис тер ли“, до би ла је „Гар ди ја но ву”

на гра ду за књи гу го ди не и ушла у ужи из бор за ви ше аме рич ких и зим баб ве ан ских књи жев них при зна ња . Збир ка је об ја вље на на ви ше од де с ет је зи ка. Га па је ре дов на ко лум нист ки ња ју жно а фрич ког „Сан деј Тај мса“ а књи жев не кри ти ке об ј а в љу ј е у „Об з ер в е ру“ и „Лон дон Тај мсу“. Чла ни ца је На ци о нал ног умет нич ког са ве та Зим баб веа. Пе ти на Га па жи ви у Же не ви . Р. Л.

O[E ] T NE

За из ра ду ове елек трон ске књи ге „Ди зни па бли шинг” пр ви пут се од лу чио да при ме ни софт вер „ај букс аутор”, на ме њен „еплу”. Тим Бар тон са ра ђи вао је на овом про јек ту, за чи ју је из ра ду би ло по треб но два ме се ца. У по гла вљу че ти ри мо же се ви де ти из ло жба „Фран кен ви ни” ко ја се при ка зу је ши ром све та. Дру га по гла вља ну де по глед на слич не штам па не књи ге, исеч ке из му зи ке ко ја пра ти ори ги нал ни филм и 3Д ани ма ци је сце на из фил ма. У књи зи је по дроб но дат и рас по ред филм ских пре ми је ра „Фран кен ви ни ја” ши ром све та, а „Ди зни па бли шинг” на ја вио је да ће књи гу на кнад но до пу ња ва ти по да ци ма ко ји ће мо ћи да се пре у зи ма ју са „Ај бук сто ра”. И. Вујанов

kultura

dnevnik

petak5.oktobar2012.

ПРИЗНАЊЕ ЗА ДРАМСКО СТВАРАЛАШТВО ФОНДА „БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ”

ВЕЧЕРАС „СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА” ПРЕМИЈЕРНО НА СЦЕНИ СНП - a

Михизова награда Оливеру Фрљићу

На трагу старих мајстора комедије дел арте

На град a за драм ско ства ра ла штво „Бо ри слав Ми хај ло вић Ми хиз” за 2012. го ди ну до де ље на је Оли ве ру Фр љи ћу, ре ди те љу и ауто ру из За гре ба, за дра ма ти чар ска и дра ма тур шка до стиг ну ћа у про јек ти ма пред ста ва „Про клет био из да ји ца сво је до мо ви не“, „Ку ка вич лук“, „Зо ран Ђин ђић“ и „Мр зим исти ну“. На гра ду од 2005. го ди не, до де љу ју Фонд „Бо ри слав Ми хај ло вић Ми хиз„ и

Срп ска чи та о ни ца Ириг, а под по кро ви тељ ством Вла де АП Вој во ди не и Ми ни стар ства кул ту ре Ср би је. Од лу ку је јед но гла сно до нео жи ри у са ста ву Да рин ка Ни ко лић, по зо ри шна кри ти чар ка, Ко кан Мла де но вић, ре ди тељ и Све ти слав Јо ва нов, те а тро лог (пред сед ник жи ри ја), ко ји је раз ма трао на сво јој за вр шној сед ни ци драм ску про дук ци ју у 2012. го ди ни.У ужем из бо ру на шла су се пр ва, али обе ћа ва ју ћа де ла не ко ли ци не дра ма ти ча ра – Да ни це Ни ко лић Ни ко лић, Го ра на Ми лен ко ви ћа и Дра га на Ни ко ли ћа – ме ђу ко ји ма, ка ко ука зу ју чла но ви жи ри ја ва ља нај пре тра жи ти не ког од сле де ћих до бит ни ка Ми хи зо ве на гра де. Ка ко је на ве де но у обра зло же њу жи ри ја, Оли вер Фр љић је у

про те клих не ко ли ко се зо на из ра стао у нај про во ка тив ни јег по зо ри шног ства ра о ца на екс ју про сто ри ма пр вен стве но за то, што у ни зу сво јих про је ка та, чи ји је вр ху нац пред ста ва „Мр зим исти ну“, на са мо сво јан дра ма тур шки на чин ус по ста вља ви ше знач не и екс пло зив не ре ла ци је из ме ђу па ра док с ал ног би ћа по зо ри шне илу зи је и још па ра док с ал ни је при ро де ак ту ел не (или тек ми ну ле) ствар но сти. Прем да при уоб ли ча ва њу тих ре ла ци ја ни су увек у пр вом пла ну, тек сту ал ни сло је ви и ди мен зи је Фр љи ће вих пред ста ва пред ста вља ју су штин ски еле ме нат по ме ну те ви ше знач но сти и екс пло зив но сти. Оту да се ука зу је и убе дљи ва раз вој на ли ни ја: од цр но-ху мор ног ме т а тек ста по ли тич ког ка ба реа зва ног „Про клет био из да ји ца сво је до мо ви не“ („пи сац“ као мон та жер псе у до-ин тим них ис по ве сти ), пре ко есе ји стич ке др ско сти па ра тек ста у „Ку ка вич лу ку“ („ис те ри вач“ ко лек тив не па ра но је и де мо на над ствар ног), или пам флет ског по ља псе у до тек сто ва у „Зо ра ну Ђин ђи ћу“ (про во ка тор ко ји чи ни да нам сам уби је ни иде ал кри ком ба ца у ли це (са мо)оп ту жбу) – све до су да ра сцен ске илу зи је и ствар ног жи во та у „Мр зим исти ну“, пред ста ви чи ји је текст/пар ти ту ра и но ва вр ста по ро дич не дра ме, и сцен ски апо криф – али, ко нач но, и са мо у пит на кри ти ка тог апо кри фа. Су о ча ва ју ћи уну тар про мен љи вог и са мо де струк тив ног сцен ско-жи вот ног тек сту ал ног про сто ра Ју на ка, Пи сца и Глум ца, спа ја ју ћи бор хе сов ску и брех тов ску тен ден ци ју, Оли вер Фр љић успе ва да у „Мр зим исти ну“ по ста ви нео т кло њи ви етич ки им пе ра тив као те мељ но есте тич ко пи та ње и та ко на нов на чин об но ви др ски, не пот ку пљи ви жар ми хи зов ског про то-тек ста- на во ди жи ри. К. Р.

Представа „Слуга двају господара“ Карла Голдонија, у режији Бориса Лијешевића, премијерно ће бити изведена вечерас у 19.30 часова на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта. Ова представа рађена је у копродукцији СНП, НП „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, чији глумци такође учествују у њој, и фестивала Будва град театар, где је летос премијерно изведена на отвореном. Ево је сада премијерно и у затвореном простору, и треба очекивати да ће је публика и овде примити добро, као на премијери у Будви, где је позвана да учествује и наредне године, како су подсетили аутори ове представе на јучерашњој конференцији за новинаре. У представи играју: Бранимир Брстина (Панталоне), Вишња Обрадовић (Розаура), Драгомир Пешић (Ломбарди), Иван Ђорђевић (Силвио), Сања Ристић Крајнов (Беатриче), Југослав Крајнов (Флориндо), Јован Торачки (Бригела), Сања Радишић (Смералдина) и Милован Филиповић (Труфалдино). Комад је превео Бранко Димитријевић, који је и драматург са Федором Шилијем. Сценограф је Горчин Стојановић, костимограф Марина Сремац, а композитор Александар Костић, док је за сценски покрет задужена Вишња Обрадовић. Ова комедија је, како подсећају у СНП, настала као типична ко-

- Нова сезона Народног позоришта „Тоша Јовановић“ почела је на луткарској сцени 27. септембра премијером представе „Црвенкапа“ Игора Бојовића, у режији Биљане Вујовић. На дан нашег позоришта, 15. октобра, имаћемо прву премијеру на драмској сцени представу „Слуга двају господара“ коју смо радили у копродукцији. На тај дан ћемо традиционално уручити награду „Тоша Јовановић“ која се додељује од 2006. Након тога, очекују нас до краја године још две премијерне представе - „Ружно паче“ Угљеше Шајтинца, у режији Ирене Тот на луткарској сцени, а на драмској почињемо крајем октобра с радом на представи „Кумови“ Душана Ковачевића, у режији Љиљане Тодоровић – најавила је јуче за наш лист директорка зрењанинског позоришта Ивана Кукољ-Соларов.

НАГРАДА „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ” СТРАНОМ ИЗДАВАЧУ

Признање словачком „Калиграму” Жири за доделу награде „Доситеј Обрадовић„ страном издавачу једногласно је донео одлуку да се награда за 2012. годину додели издавачкој кући „Калиграм„ из Словачке. „Калиграм„ је позната словачка издавачка кућа која објављује велики број дела словачке и светске белетристике, есејистике, филозофије, историје, економије и других области стваралаштва. Ова издавачка кућа је до сада превела многа дела наших аутора чиме је допринела афирмацији српске књижевности у Словачкој и шире у Европи.

Међу објављеним ауторима су и српски писци Владимир Пиштало, Давид Албахари, Драган Великић, Ласло Блашковић, Александар Тишма, Бора Ћосић, Радомир Констатиновић и други, саопштено је из Задужбине „Доситеј Обрадовић”. Жири је радио у саставу: Радомир Путник, председнк УО Задужбине, Зоран Хамовић, Гојко Божовић, Марко Николић и Драган Великић. Награда се добитнику уручује на Сајму књига у Београду, 22. октобра, а додељују је Министарство културе и информисања, Сајам књига и Задужбина „Доситеј Обрадовић„.

У НАЈСЛАВНИЈОЈ ПОСТАВИ ИЗ СЕДАМДЕСЕТИХ

Концерт групе „Смак” у децембру Рок група „Смак” наступиће 29. децембра у Комбанк aрени у Београду. „Смак” ће свирати у најславнијој постави из седамдесетих: - Радомир Михајловић Точак (гитара), Борис Аранђеловић (вокал), Зоран Милановић (бас) и Слободан Стојановић Кепа (бубњеви). У току су разговори о томе ко ће свирати клавијатуре, а постоји и могућност да гостују музичари који су прошли кроз касније фазе „Смака”, наводи се у саопштењу организатора концерта „Мјузик стар продакшна”. Концерт ће почети у 20.30 сати, а карте ће се наћи у продаји од понедељака, по ценама од 1.500 динара (партер), 2.200 динара (ниво 200 прве категорије), 1.800 динара (ниво 200 друге категорије) и 1.200 динара (ниво 400). Организатори обећавају да ће ово бити концерт го-

Фото: Б. Лучић

вачко средиште Медитерана. Отуда писац главног јунака овог комада Труфалдина смешта у епицентар специфичног амбијента града чија је атмосфера уза-

У Зрењанину, на дан позоришта

медија дел арте, у којој писац главног јунака смешта у Венецију, „град у којем је и сам живео, чију атмосферу је добро познавао и у односу на чије грађане и њихове врлине и мане је бирао теме својих комада, а све то управо у време када је овај град био трго-

дине, уз напомену да ће легендарна група свирати хитове као што су „Улазак у харем„, „Црна дама„ и остале нумере које су од „Смака” направиле мит, а да ће продукција бити на врхунском нивоу.

врела од мноштва најразноврснијих трговачких шпекулација, бескрупулозних пословних интрига, али и усред каламбура заснованих на снажним страстима заљубљених парова, на рачунџијским комбинаторикама којима је љубав била тек привидна маска,

баш као и на духовитим љубавним неспоразумима“. Труфалдина и остале познате јунаке комедије дел арте, у овој представи гледаћемо у духу старих мајстора овог жанра, без тежње за осавремењавањем, како је напоменуо редитељ Борис Лијешевић, објашњавајући да је овај жанр вековима настајао, и да је, радећи га сада први пут, пожелео да „отвори ковчежиће старих мајстора, види на који су начин они радили, како је тада деловала комедија дел арте на публику, и буде и сам на том трагу“. - Покушали смо да уронимо у тај раскошни арсенал комедије дел арте до кога није лако стићи, јер се не налази у књигама, већ попут древних тајни - у предању. Дивно је ако смо и траг од те тајне успјели да прелијемо у нашу представу и уђемо у богату историју овог жанра – речи су редитеља ове представе. Овај комад Голдони је писао за глумца, односно у славу глумца, како је приметио Лијешевић, и један од њих у овој представи, Ми-

лован Филиповић јуче је истакао да је Труфалдино, кога тумачи, лик који сваки глумац може да пожели у својој каријери. На први поглед је заводљив и занимљив, али пред таквим материјалом глумац мора мало и да се уплаши, рекао је Филиповић, додајући да је у припреми овог лика, али и целе представе, било потребно доста рада, физичког напора, концентрације, али и доста уживања. Филиповић је такође поменуо и да му се сада остварио младалачки сан да заигра у позоришту са Бранимиром Брстином, о којем је слушао само похвале још од студентских дана. О свом учешћу у овој представи Брстина је навео да је одмах пристао да глуми у представи коју режира Борис Лијешевић, и пре него што је сазнао о којем комаду се ради. Он је такође рекао да ова представа, с већим бројем публике која ће бити у сали, можда може да буде и боља него на премијерним извођењима у Будви на отвореном. Н. Пејчић

У ГАЛЕРИЈАМА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА И ГРАДСКОГ МУЗЕЈА У СОМБОРУ

Обновљено бијенале „Ликовне јесени” Када је 1961. године Милан Коњовић, велики српски и југословенски сликар експресионизма, својеврсни светионик борбе за право на уметнички индивидуализам у земљи соцреалистичког догматизма, у свом родном Сомбору покренуо “Ликовну јесен”, изложбу посвећену модерним кретањима у сликарству, мало је ко могао уопште и да претпостави да ће ова манифестација не само “преживети” своје прво издање већ и током следеће три деценије стећи готово култни статус у свету југословенске ликовне уметности. Све што је у уметности тадашње велике Југославије било вредно, видели су Сомборци и њихови гости захваљујући свом маестру Коњовићу и Галерији “Ликовне јесени”, која је постала еталон уметничке имагинације. Онда су дошли грађански ратови, санкције, велики маестро, њен спиритус мовенс је умро и “Ликовна јесен” је, у тишини и присуству власти, једноставно угашена. Петнаест година касније, 2008. на иницијативу сомборског Културног центра “Лаза Костић” и културних прегалаца овог града, “Ликовна јесен” је оживљена у форми бијенала, који ће овог октобра имати своје треће издање. Наиме, како је најавио Михајло Несторовић, директор КЦ “Лаза Костић” овогодишње бијенале биће отворено данас у 13 часова у галерији КЦ и Галерији савремене

ви Леонида Шејке, Оље Ивањицки, Милића од Мачве, Љубе Поповића, Владе Величковића и Милована Видака., чланова гласовите Медиале, сликарске групе која је покушала да споји традиционалне вредности са савременим токовима, угледајући се на уметност ренесансе и класицизма. Тај спој класичног и модерног, како пише у основним начелима Медиале, њени чланови су својим личним сензибилитетом доводили у посебан однос стварајући аутентично виђење света, а Сомборци ће имати прилику ове године да виде њихова дела у простору Галерије самог Културног центра у коме се деценијама Леонид Шејка, Мултипликација, 1956. и одржавала “оригинална” Ликовна јесен. уметности при Градском музеју Радови преосталих 14. сликара Сомбор биће изложена дела 20 ауто- биће изложени у Галерији савремене ра. уметности овдашњег Градског музеИзложба ће трајати до 28. окто- ја, а тројица селектора одлучили су бра, а част да отвори овогодишњу се за уметнике Андреу Ивановић приредбу имаће сликар Душан Ота- Јакшић, Спартака Дулића, Милана шевић, добитник награде „Милан Јакшића, Бојана Новаковића и БоКоњовић” на претходном Бијеналу сиљку Зиројевић Лечић (селекција 2010. Како је казао Несторовић, Степанов), Јосифа Видојковића, МиУметнички савет овогодишње при- шка Павловића, Перицу Донкова, редбе у саставу ликовних критичара Нину Маркулић Станковић, Весну Саве Степанова, Славка Тимотијеви- Кнежевић и Јасмину Калић (селекћа, Јована Деспотовића и академског тор Деспотовић), те Ану Кнежевић, сликара Драгана Стојкова определио Аниту Бунчић и Жолта Ковача по изсе за дела 20 аутора. Из селекције бору Славка Тимотијевића. Драгана Стојкова изабрани су радоМ. Миљеновић

svet

petak5.oktobar2012.

PRED U ZET NI CI OSUM WI ^E NI ZA NE ZA KO NI T IZ VOZ VOJ NIH TEH NO LO GI JA

UKRATKO Kremq ne slu {a Evro pu MO SKVA: Rusija ne namerava da ispuwava preporuke sadr`ane u rezoluciji Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope, izjaviopres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Kremq

„Ne smatramo da su takve formulacije i apeli umesni i bez sumwe ne}emo ih slu{ati”, rekao je Peskov. Podsetimo, PS SE je 2. oktobra usvojila rezoluciju u kojoj je kritikovala Rusiju, a predsednika Vladimira Putina pozvala da demokratizuje sistem. U dokumentu se, izme|u ostalog, traì preispitivawe presude za grupu „Pusi Rajot”, kritikuje vlast zbog uticaja na pravosu|e, upozorava na dono{ewe spornih zakona u Dràvnoj dumi i vlast poziva da obnovi politi~ki dijalog sa opozicijom. Jesewe zasedawe PS SE odràva se u Strazburu od 1. do 5. oktobra.

No vi {pi jun ski skan dal SAD i Ru si je wi~eni je 46-godi{wi dràvqakoga je, prema podacima istraVA [ING TON, MO SKVA: nin SAD Aleksandar Fi{enko `nih organa, firma „Ark elekNovi {pijunski skandal izbio koji je, kako se navodi, osnovao troniks“ isporu~ivala robu u je izme|u SAD i Rusije, po{to je kompaniju „Ark elektroniks” sa Rusiju. u Hjustonu privedeno 11 predusedi{tem u Hjustonu, u dràvi Prema podacima FBI, ta zetnika osumwi~enih za nezakoTeksas, i preko we navodno vrfirma je od 2002. godine isporuniti izvoz vojnih tehnologija u {io nezakonite isporuke viso~ila u Rusiju mikroelektroniku Rusiju. U Moskvi izraàvaju zakotehnolo{kih mikrosistema i drugu robu visoke tehnolocije brinutost {to vlasti SAD nisu koji se mogu koristiti u razlivrednu oko 50 miliona dolara. U na odgovaraju}i na~in obavesti~itim sistemima naoruàwa. dokumentima ameri~kog Minile konzularna odeqewa Rusije o Fi{enka sumwi~e hap{ewu wenih da je „delovao na terigra|ana i tvrde da Fi {en ka sum wi ~e da je „de lo vao toriji SAD kao nereoptu`be koje je amena te ri to ri ji SAD kao ne re gi stro va ni gistrovani agent ruri~ko tuìla{tvo ske vlade, nezakonito podiglo nemaju veze agent ru ske vla de“, o ~e mu sve do ~e kupuju}i visokotehnosa obave{tajnim rapo da ci pri slu {ki va wem te le fo na, lo{ku mikroelektrodom. kao i we g o v a elek t ron s ka po { ta niku u ime ruske vla„Koliko nam je de“, i da je radio za rupoznato, optu`be ske vlasti, o ~emu svedo~e podastarstva pravosu|a, koje prenose koje su iznete ti~u se nekolicici prislu{kivawem telefona, ruski mediji, navodi se da je zane gra|ana Ruske Federacije. Te kao i wegova elektronska pobrawena mikroelektronika isoptu`be, prema informacijama {ta. poru~ivana obave{tajnim i vojkoje nam je prenela ameri~ka Kako je saop{tilo hjustonsko nim ustanovama u Rusiji i precistrana, imaju krivi~ni karakter odeqewe FBI, optu`nica je pozira se da je 11 osumwi~enih isi ne ti~u se bilo kakvog obavedignuta protiv izvr{nog direkporu~ivalo robu ne samo u Rusi{tajnog rada”, rekao je novinatora moskovske firme „Aleks“ rima zamenik {efa ruske di- ju, nego i kompanijama iz TeksaSergeja Klinova i jo{ dvoje grasa i nekim drugim strukturama. plomatije Sergej Rjapkov. Pro|ana Rusije. Navodi se, tako|e, Oprema se moè koristiti za tiv 11 preduzetnika iz Rusije da je u crni spisak dodato 165 vojne svrhe, konkretno za radaroptu`nicu je podiglo tuìlastranih dràvqana i kompanija ske sisteme i sisteme osmatra{tvo Bruklina u Wujorku, koje koji su pomagali u nezakonitom wa, sisteme navo|ewa i za eksje nadle`no za me|unarodni izvozu robe. plozivne naprave. Glavni osumaerodrom „Xon Kenedi”, preko

Rom ni ube dqi vi ji u pr voj de ba ti DEN VER: Posle prve u nizu Aktuelni predsednik, sa drudebata predsedni~kih kandida- ge strane, ne odustaje od princita ~ini se da Mit Romni vodi pa iz prethodne kampawe. „Pre sa jedan prema nula. Aneketa ~etiri godine obe}ao sam da }u sprovedena me|u Amerikanci- se boriti svakog dana za ameri~ma posle debate u Denveru, u ki narod, za sredwu klasu i sve Koloradu, pokazuje da je republikanski kandidat delovao odlu~nije i sigurnije od Obame. Izgledalo je kao da on vodi debatu, a da moderator i Obama imaju podre|enu ulogu, javqaju zapadni mediji. înilo se, kaù analiti~ari, kao da Romni uìva u su~eqavawu stavova sa aktuelnim predsednikom. Sa druge strane, Mit Romni i Barak Obama ocewuju da je Obama delovao odsutno, ~ak nervozno, one koji èle da budu wen deo. kao da ne èli da ulazi u ras- Ako budete glasali za mene, obepravu. Pojedini analiti~ari }avam da }u se boriti sa po|edsmatraju da mu je to mo`da bila nakim àrom u drugom mandatu i namera. da se to i ostvari”, kaè Obama. Dvojica kandidata su~elili Ipak, suvi{e je rano re}i da su stavove o najva`nijim pita- Romni ve} moè da otvara slawima za milione Amerikanaca - vqeni~ki {ampawac. Do izbora otvarawe novih radnih mesta i je ostalo vi{e od mesec dana i problem zdravstvene za{tite. bi}e jo{ ovakvih su~eqavawa, a „Tokom Obaminog mandata sred- kandidat republikanaca poznat wa klasa prakti~no je zgaèna, a je po svojim gafovima. Za nedebenzin je poskupeo. Ja }u otvori- qu dana, u Kentakiju }e stavove ti nova radna mesta”, poru~io je su~eliti kandidati za potpredMit Romni. sednika Xo Bajden i Pol Rajan.

NA TO O[TRO OSU DIO DA MASK ZBOG GRA NA TI RA WA TUR SKOG GRA DA AK ^A KA LE

To po vi okre nu ti pre ma Si ri ji

Sa ob ra }aj ni ko laps LI SA BON: [trajk zaposlenih u javnom prevozu u Portugaliji izazvao je brojne probleme hiqadama korisnika èlezni~kog saobra}aja i autobuskog prevoza u toj zemqi. Sindikati pozivaju na intenzivirawe borbe protiv vladinih mera {tedwe, a Generalna konfederacija portugalskih radnika planira generalni {trajk 14. novembra. Vlada desnog centra planira da od idu}e godine pove}a poreze na dobit kako bi ispunila obe}awe dato me|unarodnim kreditorima u zamenu za pomo} od 78 milijardi evra, prenela je agencija AP. @elezni~ki saobra}aj je bio u zastoju zbog {trajka inèwera, a lisabonska podzemna èleznica je bila zatvorena tokom jutarweg {pica zbog {traj ka. Auto buski prigradski saobra}aj je bio tako|e u prekidu. Tokom vikenda, desetine hiqada Portugalaca iza{lo je na ulice Lisabona kao vid protesta protiv novih vladinih mera {tedwe. Buxetska {tedwa i ekonomske reforme dovele su do recesije, a stopa nezaposlenosti dostiè 15,9 odsto.

dnevnik

AN KA RA, BRI SEL: Ambasadori zemaqa ~lanica NATO-a su nakon hitnog sastanka o{tro osudili Siriju zbog granatirawa Turske i upornog kr{ewa me|unarodnog prava. Turska je odgovorila na napad granatirawem poloàja sirijske vojske. Najmawe pet sirijskih vojnika poginulo je u artiqerijskim napadima turske vojske na wihov poloàj, udaqen desetak kilometara od tursko-sirijske granice, saop{tili su aktivisti organizacije za za{titu qudskih prava. Turska vojska napala je oblast Tel Abjad, gde se nalazi artiqerijska baza sirijske vojske, a prema izve{taju aktivista sa terena, u preksino}wem napadu raweno je vi{e od 15 vojnika. Iz Sirije su ispaqene dve granate, a pretpostavqa se da ih je ispalila sirijska vojska, koja je ga|ala poloàje pobuwenika uz granicu sa Turskom. U tom napadu je poginula jedna èna i weno ~etvoro dece. Turska vojska je saop{tila da je dejstvovala „na ciqeve u Siriji koji su utvr|eni radarskom analizom„ i sve je, kako navode, ura|eno

Tel Abjad u Siriji posle granatirawa turske vojske

u skladu sa procedurom predvi|enom za te situacije. Odluka o napadu je doneta nakon {to je zamenik turskog premijera Bulent Arinc izjavio je da je teritorijalni integritet Turske u vi{e navrata bio povre|en povremenim incidentima na granici sa Sirijom, ali da je ju~era{wi artiqerijski napad bio „kap koja je prelila ~a{u„. [ef britanske diplomatije Vilijam Hejg izjavio je da je turski odgovor na napad iz Sirije

„razumqiv„, ali da treba izbe}i eskalaciju sukoba. Ambasadori zemaqa NATO-a su izrazili duboku zabrinutost zbog sukoba. Hitan i vanredan ambasadorski sastanak sazvan je na zahtev Turske, koja se pozvala na ^lan 4 Atlantske poveqe, koji se aktivira na zahtev ~lanice ~iji je teritorijalni integritet ugro`en. Iako je, kako prenose zapadni mediji, postojao strah da bi ju~era{wi incident mogao da poslu`i kao povod da se NATO ume-

{a u gra|anski rat u Siriji, ambasadori su se uzdràli od pozivawa na ^lan 5. U gde stoji da se „~lanice slaù da }e se oruàni napad protiv jedne ili vi{e ~lanica u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na sve ~lanice„. U turskom Ministarstvu spoqnih poslova Si-En-Enu je re~eno da je ministar Ahmet Davutoglu povodom incidenta kontaktirao Arapsku ligu i specijalnog izaslanika UN za Siriju Lakidara Brahimija. Davutoglu se obratio i generalnom sekretaru UN Ban Kimunu i iskazao „najve}u zabrinutost„ Turske nakon granatitawa sa sirijske teritorije. Ban je pozvao sirijsku vladu da po{tuje teritorijalni integritet svojih suseda i upozorio da konflikt koji u Siriji traje ve} 18 meseci sve vi{e nanosi {tetu zemqama u regionu. „ Na grad Ak~akale je u posledwih nekoliko nedeqa vatra otvorena nekoliko puta. Stanovnicima tog turskog grada se savetuje da se sklone od granica. Zbog nasiqa u susednoj Siriji, vi{e od 100 {kola u regionu je zatvoreno.

GR^KA

Ge ne ral izvi `dan ATI N A: Gr~ka policija sukobila se sa vi{e desetina ne za do voq nih rad ni ka bro do gra di li {ta ko ji su upa li u kom pleks Mi ni starstva odbrane u Atini tra`e}i zaostale zarade. Oko 250 radnika brodogra di li {ta Ska ra man ga pro te stu ju za to {to ni su primili zaradu {est meseci, a wihova firma ima najvi {e ugo vo ra sa voj skom, prenele su svetske agencije. Do sukoba je do{lo kada je po li ci ja okru `i la de monstrante i po~ela da ih bije palicama, pokazuje televizijski snimak na kome se vidi jedan ~ovek krvavog lica, dok drugog, koji je poku{ao da u|e u zgradu ministarstva policija vu~e unazad. Demonstranti su sru{ili za {tit nu ogra du i is pred zgra de mi ni star stva uz vi kivali „Ho}emo re{ewe, a ne otkaze”. Na ~el nik Ge ne ral {ta ba gr~ke vojske, general Mihail Kostarakos, iza{ao je pred demonstrante da bi im se obratio, me|utim, oni su mu zvi`dali i dobacivali.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LU IS LIN DE DE KA STRO Guverner Banke [panije Luis Marija Linde de Kastro je , u vreme kada raste pritisak na {pansku vladu da zatra`i paket pomo}i od EU doveo u pitawe sposobnost vlade da ispuni ciq smawewa deficita. „Najve}i problem sa kojim se suo~ava {panska privreda je vra}awe tr`i{nog poverewa”, rekao je Linde parlamentu.

OMAR BA KRI Radikalni islamista Omar Bakri upozorio je na teroristi~ke napade na Bugarsku, Rumuniju, Srbiju i druge zemqe regiona, „jer te teritorije pripadaju islamu”. Bakri je za bugarski list „24 ~asa” kazao da „kada islam u|e na neku teritoriju, ona postaje islamska, pa je zbog toga islam obavezan da je kadtad oslobodi”. Kao muslimanske Bakri je naveo i [paniju, Albaniju, Makedoniju, Kosovo i Bosnu.

MU STA FA ABU [A GUR Besni zbog predloga kandidata za novu prelaznu vladu, koji je obelodanio premijer Mustafa Abu{agur, u libijsku skup{tinu ju~e su upali demonstranati iz grada Zavije i prekinuli sednicu. Imali su predlog za ministra nafte, ali se Abu{agur odlu~io za „nedovoqno poznatog” kandidata. Abu{agur je odredio za sebe tri potpredsednika vlade, jednog iz grada Zintana, jednog sa juga i tre}eg sa istoka.

POSLE PRO[LOMESE^NOG ZEMQOTRESA I POGIBIJE PREKO 80 QUDI

Klizi{te u Kini zatrpalo {kolu i 18 |aka PEKING: U jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan 18 |aka je zatrpano, kada je klizi{te sru{ilo osnovnu {kolu, javili su dr`avni mediji. Kineska agencija Sinhua je prenela da su {kola sa jednom u~ionicom i dve poqoprivredne zgrade zatrpane klizi{tem u selu Xenhe u planinskoj oblasti provincije. Pored dece zatrpan je jedan seqak. U normalnim okolnostima |aci ju~e ne bi bili u {koli jer se u Kini ove nedeqe ne radi zbog proslave dr`avnog praznika. Me|utim, u~enici u osnovnoj {koli Jufang, koju je u 8 sati po lokalnom vremenu pogodilo klizi{te, nadokna|ivali su propu{tene ~asove zbog zemqotresa 7. septembra, koji je o{tetio {kolu.

Nova tragedija posle mesec dana

Selo Xehe je u regionu koji je najte`e bio pogo|en zemqotre-

som od 5,6 stepeni po Rihteru, pro{log meseca. [kole su u toj

regiji posle zemqotresa i smirivawa tla bile zatvorene do 25. septembra kada su obnovile nastavu. Agencija Sinhua je navela da se od klizi{ta spasila jedna tro~lana porodica. Vlasti su odmah evakuisale stanovnike iz okoline na bezbedniji teren i uputile spasioce na mesto nesre}e. U pro{lomese~nom zemqotresu poginulo je preko 80 qudi, 820 je povre|eno a 201.000 je raseqeno. Nakon nesre}e mnogi su na internetu postavli pitawa za{to su deca bila u {koli u dane praznika i za{to vlasti posle zemqotresa nisu poja~ale mere bezbednosti i ispitale teren posebno oko objekata kao {to su {kole.

dnevnik

OGLASi

petak5.oktobar2012.

IZ DA JEM lepo name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma 7. Telefon: 063/765-3632, 064/169-0948, 060/0442-711, 060/0442-714. 61312 IZ DA JEM stan, 60m2, kod stadiona â&#x20AC;&#x17E;Vojvodineâ&#x20AC;?. Telefon 062/572-351. 61496 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru, {iri centar, CG, moè na duì period. Telefon 064/155-75-10. 61505 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na Grbavici, Novi Sad, Ilije Dimitrijevi}a 43a. Samo studentkiwe. Zvati na telefon 061/665-38-86. 61603 IZ DA JEM garsoweru ènskoj osobi, Teodora Pavlovi}a. Telefoni: 063/8910-068, 6412-291. 61650

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940

PRO DA JEM zemqu povr{ine 14.500m2, iza pumpe Minut, prema Beogradu, front do autoputa 198m. Telefon 063/587-698. 61470

PO VOQ NO prodajem lokal, Bulevaru kneza Milo{a 19, 18m2, telefon i sanitarni ~vor. Pogodno za kancelariju. Cena 9.100 evra. Telefon 063/587-698. 61471

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 61637

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje: mlade koke nosiqe, jagwad, debele sviwe i prasi}e, dostava na adresu, povoqno! Telefoni:021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 61098

KU PU JEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 60870 ^I S TIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/8485-495. 61392

OGLASi l ^iTUQe

petak5.oktobar2012.

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649000, 065/9649-000. 61702

Posledwi pozdrav dragoj

dnevnik

Dana, 27. avgusta preminuo je na{ ceweni kom{ija

Posledwi pozdrav

Ilija Milivojevi} Ne}e ga zaboraviti Mi}a - Bata sa mamom Nadom.

Jovan Lon~ar

61693

Posledwi pozdrav ujni

@ivku Popovi}u

Milanki Darmanovi}

Posledwi pozdrav bratu Neizmerno blag i tolerantan. Mnogo }e{ nam nedostajati.

sinu na{eg kolege Mitra. od Ilinke i Bo`a Labovi}a sa decom.

Rukovodstvo i kolege iz Pokrajinskog odbora SPS u Vojvodini. 723-P

61727

Posledwi pozdrav

Zori Amixi}

Posledwi mami

pozdrav

Bobinoj

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

61734

Posledwi pozdrav kom{iji

Jovanu

od brata Veqka sa porodicom.

od porodice Quboja.

61705

61733

Milanki

Bako moja

Tvoj dragi lik i dobrota zauvek }e ostati u mom srcu. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoja prijateqica Smiqa sa porodicom.

Zori

Jovanu

Posledwi pozdrav ~ika

Milanki Darmanovi}

od saradnika: Dragice, Momira, Baneta, Gorana i Buce.

od kom{ije Milo{evi}a sa porodicom. od kom{ija Bulevar cara Lazara 35.

61708

61726

Zoro

Sinovci Svetko i Nikola sa porodicama.

61724

Posledwi pozdrav dragoj tetki

61731

Posledwi pozdrav }i}i

Jovanu

Na{oj voqenoj mnogo }e{ mi nedostajati.

od porodice Blehl. Stefan.

61730

61707

Zorki Gostovi}

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ~ika

baka Zori

od: bratanica Nade [kori} i Branke Tiragi} sa porodicama.

Unu~ad: Sowa, Bane, Valentina, Stefan i Danijele i praunuka Lana.

61719

61706

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj sestri

Zori Amixi}

Jovanu

Jovanu S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike, da je na{a draga

od Bo}e i Jelene. od firme â&#x20AC;&#x17E;Betteringâ&#x20AC;&#x17E; DOO.

^uva}emo uspomenu na lepo dru`ewe i po{tovawe. Po~ivaj u miru.

61735

Zorki Gostovi}

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog supruga, oca i dede

Zora Amixi} ro|. Erceg Quban, Cvijeta, Mile, Dragica, Nenad i Jelena.

od sestre Qubice i brata Petra sa porodicama iz Zagreba.

preminula u 75. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 5. 10. 2012. godine, u 13 ~asova. Ku}a `alosti Bukovac, Dowa Barawa 6. O`alo{}eni: }erke Jela, Rada i Boba sa porodicama.

61709

61720

61704

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ brat

61729

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula moja draga i voqena sestra

Jovana Lon~ara 1936 - 2012.

Sahrana je danas, 5. 10. 2012. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Ka}u.

Josip Lutrov

Zorka Gostovi}

1942 - 2012.

Wegovi najmiliji: supruga Radojka, sinovi @eqko i Veqko sa porodicama.

1923 - 2012.

Sahrana je danas, 5. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Ba~u.

Sahrana je danas, 5. 10. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sestra Marta, bra}a \ura i Frawo sa familijom.

O`alo{}ena sestra Nada ^upi} sa porodicom.

61721

61728

^iTUQe l POMeni

dnevnik

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

petak5.oktobar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e i te{ke bolesti u 87. godini preminuo

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je preminula moja majka, na{a baka i strina

Milanka Darmanovi}

Demeter Frawa

Sahrana }e se obaviti u petak, 5. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi kom{inici

Sahrana je u petak, 5. 10. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi Vladimir i Miroslav, snaja Tatjana, unuke Jelena i Jovana.

O`alo{}ena porodica.

61701

61658

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

Sa velikom prazninom u srcima i neizmernom tugom opra{tamo se od na{eg dragog

pozdrav

dragoj

Milanki Darmanovi}

Porodica Talo{i.

Svaki dan bez tebe je bol, tuga i ogromna praznina.

61609

^ETRDESETODNEVNI POMEN

[irijovski Goce

Milo{u Kova~evi}u obele`i}emo u subotu, 6. oktobra 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Beo~in selu.

Quba Bera Sahrana je danas, u petak, 5. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: k}erka Radojka - Rada, unuk Denis sa porodicom, Milica i Sne`a sa porodicama iz Australije.

@ivka Popovi}a Sandra, Ivan, tetka i te~a.

Parastos }e se odràti u Alma{kom hramu, 6. 10. 2012. godine, u 10 ~asova. Nakon toga obeleì}emo pomen u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Oàlo{}ena porodica [irijovski.

Tvoji najmiliji. 61700

61641

Tri godine su pro{le od smrti na{e drage majke, bake, ta{te i svekrve

Danas se navr{ava {est meseci od kada nije vi{e sa nama na{ voqeni

61647

61675

Sa tugom javqamo rodbini i prijateqima da nas je 3. 10. 2012. godine zauvek napustio na{ sin i brat

Posledwi pozdrav ocu, svekru i dedi

Dana, 3. oktobra preminula je na{a draga

Zorka Gostovi} 20. 5. 1923 - 3. 10. 2012.

@ivko Popovi}

Vere Moji} Ostale su uspomene i se}awa u mislima a tuga i daqe u srcu.

ro|. 1981.

Bude Stipi} dipl. ekonomista 1935 - 2012.

1927 - 2012.

TU@NO SE]AWE Danas, 5. oktobra 2012. godine navr{ava se devetnaest godina od kako je preminula moja draga i nikada pre`aqena supruga

Bako, uvek }emo te se se}ati.

Dobro na{e dete, uvek }e{ biti u na{im srcima.

Porodice: Moji} i Radosavqevi}. 61639

Sahrana je u petak, 5. 10. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu.

Bolta Branku

„al’ ima bi}a {to ih ìvot {aqe, i {to smo od wih u ìvotu daqe, to ìvqe ìve, to sjajnije sjaje.”

S ponosom ~uvaju uspomenu na Tebe: sin Zoran, snaja Marijana i unuci Nemawa i Bojan.

Sahrana }e se obaviti, 5. 10. 2012. godine, u 14 ~asova, na seoskom grobqu u ^erevi}u.

od sinova: Daneta i Sini{e sa porodicama.

Posledwi pozdrav od unuke Tatjane sa porodicom. 61695

S po{tovawem se opra{tamo od dragog kom{ije

O`alo{}eni: otac Mitar, mama Vera i brat Aleksandar sa porodicom.

Sahrana je danas, 5. 10. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 13.30 ~asova.

61673 61681

61594

Danas, 5. 10. 2012. godine navr{ava se {est meseci od kako nije vi{e sa nama na{ voqeni

Zora Ku`etin

PETOGODI[WI POMEN dragom tati

Posledwi pozdrav na{em cewenom kolegi

Bolta Branka

Stanari zgrade Fru{kogorska 25.

Za tobom tuguje tvoj Mile.

61683

61500

POMEN Dana, 11. oktobra navr{ava se {est meseci od kako nas je napustila na{a draga

Zora Dobanova~ki

Bude Stipi}

prof. dr Miroslavu Pavlovu

1935 - 2012. Prete{ko je na ovom svetu `iveti bez tebe, a to najboqe znamo mi koji te volimo, a prerano smo te izgubili. Uvek si u na{im mislima, i s qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

redovnom profesoru PMF-a u Novom Sadu u penziji

Porodici pokojnog profesora izra`avamo najdubqe sau~e{}e.

1931 - 2012. Pomen }emo davati u subotu, 6. oktobra 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

PETOGODI[WI POMEN voqenom suprugu i ocu

Rajku Laji}u

Tvoji: k}erka Qiqana i unuk Stefan.

Kolektiv Departmana za fiziku PMF-a u Novom Sadu.

Pogled s’ prozora bez tvojih obrisa, zato i vi{e ne gledam, kao nekada, jer znam - ni tvoga osmeha ni ruka dignuta u znak pozdrava... I ne oslu{kujem vi{e glasove ni korake jer znam - nema tvojih, ne}e{ do}i... ali zato pet godina iznova pro`ivqavam onaj dan kada si oti{ao, tiho, lagano, nenadano, kada se tlo pod nogama otvorilo i sve se u trenu promenilo, samo je bol ostao i se}awe zauvek...

Angelina.

Weni: Ivana i Neboj{a. 61584

61618

59894-P

61636

Rajku Laji}u Bez tebe ku}a tuge sad na{ je dom... @ivimo u poku{aju da to ne vidimo, a znamo, ose}amo, sve ove godine... Tvoje, Milica i Angelina. 61635

tv program

petak5.oktobar2012.

06.00 08.00 09.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Лола Панонско јутро Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филм Глас Америке

14.16 14.43 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 21.05 22.45 22.49 23.35 23.50 23.59 00.46

Бора Отић

5ка за ње Еми си ја „5ка за ње” до но си но ве ве ли ке при че ма лих љу ди. Аутор Бора Отић гле да о ци ма ће и овог пу та по ну ди ти на дах ну те ис по ве сти ствар ног чо ве ка ко ји је због свог хо би ја, аутен тич но сти и нео бич но сти лич ног жи во та за ни мљи ви ји од бла зи ра них при ча ко је та ко че сто пла си ра ју мејнстрим ме ди ји. (РТВ 1, 22.35) 06.30 09.00 09.00 09.30 10.00 10.10 10.35 11.00 11.30 11.55 12.10 13.00 13.30 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.10 00.40 01.05

06.30 07.00 07.50 08.45 10.00 10.30 12.30 12.40 13.10 14.00 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 00.00

Добро јутро, Војводино Државни посао Фолдер култура Плави круг Вести Прича предака Изблиза Комшилук Кухињица Име мог сокака Треће доба Српски екран-емисија МТВ-а на српском Чији је то салаш, ем. на мађ.са титл.на српски Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Преваранти Карловачка берба грожђа 2012. Војвођански дневник Петказање Један на један Комшилук Све странци Концерт

Кухињица – мађ. Вршачки венац Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт Вести (мађ) Радост од обнављања Матице словачке, док. емисија (слов) Вршачки венац Биографије ТВ баштине Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Верска емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости Добро вече, Војводино (слов) Линија раздвајања Биографије ТВ баштине ТВ Продаја

08.00 08.15 09.00 09.04 09.49 10.00 10.08 10.39 11.05 11.11 12.00 12.15 12.32 13.17 13.25

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм Зозонци 09.05 Храна и вино 09.35 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.00 Вести 11.05 Лична грешка 11.35 Дунавска салетла 12.00 Неми сведок 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.05 Витраж

02.48 03.00 03.36

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Леваци Гастрономад Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Историја која недостаје Дневник Спорт плус Место злочина - Лас Вегас Евронет Антологија најбоље драме ТВБ: „Чеп који не пропушта воду” Задња кућа Србија Гастрономад Ово је Србија Цват липе на Балкану Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Тешка мета, филм Вести Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Болесник, филм Леваци Вести(04.00,05.00) Гастрономад

Ве че са Ива ном Ива но ви ћем Јед на од нај по зна ти јих свет ских умет ни ца пер фор ман са, до бит ни ца број них

СЕ РИ ЈА

Не ми све док Сва ки слу чај уби ства кри је сво ју ин три гант ну при чу: ко је та осо ба би ла, ка ко је жи ве ла и оно што је нај ва жни је за тим ис тра жи те ља, ка ко је умр ла. Не ми све док, се ри је у про дук ци ји бри тан ског Би-БиСи ја, ком би ну је кри ми нал, ми сте ри ју и на у ку. Уло ге: Емилија Фокс, Том Вард Ре жи ја: Морис Филипс (Новосадска ТВ, 22.30) 14.30 Вреле гуме 15.00 Вести 15.05 Серијски програм 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Руски затвори, некад и сад 17.30 Новосадско поподне 18.40 Конак 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Ленија 21.30 Украдена срца 22.00 Објектив 22.30 Неми сведок 23.30 Филм

06.30 15.00 16.00 16.30 18.45 18.50 20.00 22.15 22.45 23.15

АТП Пекинг 1/4 финала ТВС Свет фудбала АТП Токио 1/4 финала На данашњи дан СК студио НБА Европе: Улкер – Бостон Најава шпанске лиге Најава Премијер лига АТП Токио и Пекинг 1/8 финала 02.45 Шпанска лига: Селта – Севиља

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Фарма, 14.55 Инфо К9, 15.30 Оф Роад, 16.00 Забавни програм, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Герила, 22.45 Бибер, 23.00 Инфо К9, 23.30 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

07.10 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.05 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.05 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.50 00.25 00.45 01.35 02.25

на гра да, Марина Абрамовић до ла зи овог пет ка код Ивана Ивановића. О још јед ном неусpешном по ку ша ју ор га ни зо ва ња шет ње у ду ги ним бо ја ма го во ри ће Бобан Стојановић, Горан Милетић и Бојана Ивковић. (Прва, 21.30) 07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.20 20.10 20.20 21.30 23.00 01.00 01.15 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Рањено срце Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Породичне тајне Лото Езел Вече са Иваном Ивановићем Филм: Најтраженији Ноћни журнал Трачара Срећне вести

Увод у анатомију Топшоп Најбоље године Топшоп Хоћу да знам Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Топшоп Нинџа ратници Никита Пријатељи Вести Спортски преглед Дневни магазин Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Филм: Дванаест жигосаних Вести Спортски преглед Увод у анатомију Људи с Менхетна Амерички топ-модел

Радост Европе (РТС 2, 20.00) 06.02 06.57 07.13 07.18 07.29 07.50 08.00 08.05 08.11 08.23 08.50 09.02 09.23 09.28 09.38 10.05 10.34 11.04 12.00 12.37 13.08 14.01 14.13 14.40 14.52 15.13 15.39 16.07 16.39 17.22 18.25 19.00

Марина Абрамовић

dnevnik

20.00 21.26 22.16 22.47 23.43 00.12 00.40 01.30 02.20 02.45 03.14 03.42 04.10 05.03 05.30

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Необично о биљкама Књижевност старе и јужне Србије Једна слика, једна прича Острво орангутана Датум Верски календар Мој љубимац Метрополис Место за нас Бардови театра: Стево Жигон Чело фест ТВ фељтон Трезор Необично о биљкама Књижевност старе и јужне Србије Једна слика, једна прича Острво орангутана Цркве брвнаре у Србији Еко рецепт за здрав живот Праг села Србије Очајне домаћице Лов и риболов Преко црте Фудбал: Преглед лиге европе, спортски програм Радост Европе, пренос Очајне домаћице Контекст Видик 52. Октобарски салон ЕКВ Трезор Фудбал: Преглед лиге Европе, спортски програм Цркве брвнаре у Србији Праг села Србије Еко рецепт за здрав живот Контекст Видик ЕКВ Лов и риболов

06.30 Улови трофеј 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Љубав у залеђу 10.00 Филм: Немирни 12.00 Топ шоп 12.30 Улови трофеј 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Монк 15.00 Филм: Острво искушења 17.00 Обични људи 18.00 Улови трофеј 18.30 Удовице 19.30 Филм: Хасанагиница 21.00 Филм: Жмурке 23.00 Удовице 00.00 Еротска серија 01.00 Филм: Убијаш ме 03.00 Домаћа музика 04.00 Монк

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.00 10.30 11.30 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00

Добро јутро Моја велика свадба Све за љубав Први Национални дневник Магазин ин Тачно у подне- живо Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије

Срп ска по сла „Срп ским по сли ма” се ба ве ВИП лич но сти ко је пу т у ју олд тај ме ром по на шој ле пој зе мљи. Они за ста ју у ме сту ко је их при ву че и ту бо ра ве пет да на. Пр ве не де ље на пу то ва ње су кре ну ли ре пер Ђус, Маја Николић, Теодора Баковић и Вера Матовић. (Пинк, 15.00) 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 03.30

Гранд шоу У рингу Шопингхоличарке Север Југ Филм: Разгледнице из пакла Филм: Злочиначки ум

Катарина Корша

Љу бав ни сиг на ли Кроз игре ели ми на ци о ног и за бав ног ка рак те ра, мла ди ћи и де вој ке, уз са ве те астро ло га тра же срод ну ду шу и тру де се да осво је вред ну на гра ду. Се ри јал се са сто ји од пет ми ни ци клу са, од ко јих сва ки са др жи по три епи зо де. Во ди тељ к а: Катарина Корша (Хепи, 20.30) 05.00 08.00 08.15 08.30 08.55 09.15 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.50 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30 00.45 01.30 02.20 03.45 04.30

Јутарњи програм Гламур Мали меда Чарли Мегаминималс Повратак малог тигра Залив шкољки Телешоп Винкс Бен 10 Моћна чигра Дино ратник Мали мајстор Гоа, серија Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Црни Груја Лепи и мртви, док. серија Закелти на ћутање Телемастер Црни Груја Заклети на ћутање, док. серија Насловна страна – квиз Љубавни сигнали Лепи и мртви, док. серија Луда кућа Гламур Позајми ми ауто Скандалозно Љубавни сигнали Лепи и мртви, док. серија Насловна страна – квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak5.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Рал стон Сол 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.30

09.20 Филм: Ел Дорадо: Храм сунца 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Монк 13.20 Све по закону 14.20 Вокер, тексашки ренџер 15.20 Добра жена 16.20 Браћа и сестре 17.20 Филм: Ел Дорадо: Град злата 19.20 Монк 20.20 Филм: Велико пространство 22.20 Плаве крви 23.20 Хаваји 5-0

Гојазни тинејџери Обрачун посластичара Најбољи амерички кувар Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Шта не треба обући Богата млада, сиромашна млада Гојазни тинејџери Краљ посластичара као кувар Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Супруге мафијаша Приче о злочинима са Афродитом Џоунс Ургентни центар Л.А. Инк Медијум са Лонг Ајланда Супруге мафијаша

1066. Прича о струји Бити Мухамед Али Вучице Најгори послови у историји Тајне историје: Краљица девица Импресионисти Тајм тим година XИ Прича о струји Упознајте Римљане Најгори послови у историји Нефертити и изгубљена династија Суђење Богу Животиње које су ушле у историју 1066. Упознајте Римљане Бомбардери Животиње које су ушле у историју

Заклон Преварант Чарли Милер, хладнокрвна заводница Тифани и оштрооки картарош Вернон чине трио варалица који се намерачио да намести највећу партију карата у граду и да одшета са пленом. Међутим, прво им треба улог... Улоге: Гебријел Бирн, Џејми Фокс, Тенди Њутн, Мелани Грифит, Силвестер Сталоне Режија: Демијен Нимен (Синеманија, 20.00)

08.05 Галилео 09.10 Мекгyвер 11.30 Ексклузив таблоид 11.55 Крв није вода 13.00 Ружа ветрова 14.00 Сулејман величанствени 15.00 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова

Тачка пуцања Бе ни сио дел То ро

Град греха Марв је грубијан који је у очајничкој потрази за убицом проститутке Глорије коју је, након ноћне авантуре, пронашао мртву у свому кревету. Иако је случај готово безнадежан како му сугерише полицајка Лусил, Марв не одустаје рискантног наума... Улоге: Џе си ка Ал ба, Бе ни сио дел То ро, Клајв Овен, Ро са рио Дав сон, Бри та ни Мар фи, Ми ки Рурк, Ела ја Вуд Режија: Ро берт Ро дри гез, Френк Ми лер, Квен тин Та ран ти но (ХРТ 1, 23.40)

Дела Мејерс је домаћица која живи у вили у предграђу са своје двоје деце и супругом. Породица има новца напретек, али њен арогантни супруг Кенет, који је непрестано вређа, чини је несрећном. На Бадње вече Дела се упути у трговачки центар, али све пође наопако... Улоге: Ким Бе син џер, Лу кас Хас, Крег Ше фер, Лу ис Ча вез, Ле о нард Ву Режија: Су зан Монт форд (РТЛ, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.10 Светски бисери 2, док. серија 11.05 Узми кућу и продај је! 5, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Моћ судбине 13.30 Др Оз, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Друго мишљење 15.35 Научна петица 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.25 Иза екрана 18.55 Мањински мозаик 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Певај моју песму 21.45 Царстви порока 23.05 Дневник 3 23.40 Филмски маратон: Град греха, филм 01.40 Филмски маратон: Последњи танго у Паризу, филм 03.45 Филмски маратон: Чаролија обичних дана, филм

Ким Бе син џер 07.05 07.35 08.00 08.25 08.47 09.10 10.00 11.35

Тен ди Њутн 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Танго аргентино Шампион картинга Вредније од рубина 200 цигарета Заклон Смрт Алда Мора Еротски филм Еротски филм

06.00 08.00 09.45 11.15 12.55 14.30 16.10

Промена игре Душа сурфера Дабар у породици Легија изузетних плесача Осмоза Џонс Замена Скуби Ду и чудовиште из Лох Неса Филмови и звезде Кокова Епизоде Царство порока Права крв В, Ноћ страве Кад водењак пукне Дебељуца Посредници

17.30 18.00 20.05 20.35 21.35 22.30 00.15 01.50 03.25

13.35 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.20 18.50 19.30 20.00 20.55 21.25 22.00 23.05 00.45

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат Повратак у тајни врт, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Глобално село Индекс Јелоници изгубљеног времена Чаролија обичних дана Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Паралеле Еџмонт Директ Бриљантин Слатко лудило 2, док. серија Деца сунца Књига или живот Опера бокс Концерт класичне музике Буђење мртвих Ноћни музички програм

08.00 10.00 12.00 13.45 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.30

Светла велеграда Бинго Ф/X – Убиство триком Ф/X – Убиство триком 2. Менхетн Преко палубе Поноћни каубој Неконтролисана моћ Еротски филм Еротски филм Еротски филм

12.20 12.45 13.15

21.00 22.00 23.35 01.25 02.25 03.00

Сулејман Величанствени Тачка пуцања, филм Мрачна тајна, филм Астро шоу РТЛ Данас ЦСИ

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Незаконите дестилерије Храброст или лудост Уклета кућа Уништавање!

08.30 09.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 23.00 00.00 00.15

Тенис Тенис ФИФА У-17 ФИФА У-17 ФИФА У-17 Билијар Бокс Куглање Мотоспортови Билијар

Главоње надзиру пушаче и динамиташе

а то ко ли ко је ра ши ре на оп шта дру штве на кон фу зи - жа ву – пост на ци о нал ном. Је дан од во де ћих по ли ти ча ра ја до бар је при мер по ли тич ких по кре та ко ји су у ско - Оскар Ла фон тен, пи сао је 1988. о „на ди ла же њу на ци о ри је вре ме до шли на власт с ци љем да сма ње ути цај нал не др жа ве“. То је би ло са мо три го ди не пре не го што др жа ва на људ ске жи во те. Мно ги од њих сад се зду шно је у Ју го сла ви ји бук нуо ет нич ки на ци о на ли стич ки су коб, за ла жу за оп се жни је над гле да ње гра ђа на: од узи ма ња а Не мач ка, за јед но с дру гим те о риј ски пост на ци о нал ним оти са ка пр сти ју сва ком ко пре ђе гра ни цу до уки да ња за - де мо кра ти ја ма, по ку ша ла да се уме ша, по др жа ва ју ћи јед кон ских пра ва по је дин ца. На вод но у стра ху од те ро ри зма, ну ет нич ку гру пу. Ка ко то да су мо дер не пост на ци о нал не вла де се окре ћу ви со кој тех но ло ги ји. Обич не без бед но сне ка ме ре се по ве зу ју с ком пју тер ским про гра ми ма ко ји те о риј ски ту ма че људ ске по кре те као нор мал не или аб нор мал не. Тај си стем већ се ко ри сти у не ким бан ка ма, на ро чи то у Бри та ни ји. Пљач ка ши се, на вод но, пре са мог на па да по на ша ју по од ре ђе ном обра сцу. Без бед но сни струч ња ци ка жу да исто ва жи и за те ро ри сте. Оту да се ми ли о ни без бед но сних ка ме ра на ули ца ма ши ром ве ћи не за пад них де мо кра ти ја мо гу бр зо при ла го ди ти. С дру ге стра не, иде ја да се сви по на ша мо нор мал но, Те ро ри зам оправ да ње за др жав ни над зор над ми ли о ни ма гра ђа на осим ако ни смо пљач ка ши или те ро ри сти, у су шти ни је иде ја кон тро ле ин ди ви - др жа ве ре а го ва ле на јед ну ис пр ва ма ње зна чај ну европ ду а ли зма и дру штва. То под се ћа на на чин ко јим је не кад ску кри зу та ко што су по сег ну ле у сво ју ри зни цу се ћа ња дру штви ма вла дао ре ли ги о зни ко декс. Шта је са слу жбе - на 1914? Да бу де мо пре ци зни, сва ка од њих по др жа ла је ни ком ко ји на тре ну так за по ста ви сво је оба ве зе? Дис - исте ет нич ке гру пе ко је су по др жа ва ле и то ком ра то ва у крет ним дре муц ка њем на рад ном ме сту? Пу ше њем у по - 20. ве ку. Не ку го ди на ка сни је, на кон ис ку ства на ме сту ше фа та ји? При ват ним ис по ља ва њем бе са? Не ста нак јав не при ват но сти је су штин ска про ме на за ци вил не ми си је УН-а за Ко со во, Бер нар Ку шнер под се за пад но дру штво. Ко би у дру гој по ло ви ни 19. ве ка, усред тио нас је на то да је на ци о на ли зам – чак и онај нај го ре ху ке ин ду стриј ске и по ли тич ке про ме не, по ми слио да ће вр сте – ре ак ци ја на ужа сне окол но сти. „Пр во што оче ку ла жни по пу ли зам и ми ли тант ни шо ви ни зам би ти си ле ко - је не ка си ро ма шна по пу ла ци ја, ко ја је ис тр пе ла го ди не и го ди не угње та ва ња, је сте без бед је ће уву ћи за пад ну ци ви ли за ци ју у ност. Без бед ност и за шти та. Дру га по губ но кр во про ли ће у европ ским Мада је Немачка ствар је још ва жни ја од пр ве, али ро во ви ма? Обра ти те па жњу на је декларативно прогласила она до ла зи ка сни је. То је до сто јан дан од ма ње ва жних фе но ме на – ство.“ Ка ко да до би ју без бед ност и раз вој ви део-ига ра, ко ји је оти шао своју државу до сто јан ство? При па да њем гру пи. да ле ко од пу ке ра зо но де. На јед ном постнационалном, чим су На ци о нал ној гру пи. су, би ло то до бро или ло ше, по ста почели сукоби у Југославији, Ју го сла ви ја је екс тре ман слу чај ле сред ство за обу ку за све мо гу ће умешала се подржавајући на ци о на ли зма. Али сву да се при ства ри, од ку ли нар ства па до атен етничке групе које су биле ме ћу ју зна ци ње го вог по врат ка. та та. Оне мо гу по слу жи ти као од Че твр ти на ен гле ске омла ди не се бе лич но ору ђе за ожи вља ва ње ма уз њу у Првом и Другом сма тра пре Ен гле зи ма не го Бри тан њин ских је зи ка. Али и да бу ду из у- светском рату ци ма. То је дво стру ко ве ћи про це зет но де ло твор но и не пред ви дљи нат од оног ко ји вла да ме ђу њи хо во сред ство за ожи вља ва ње нај го ре вр сте на ци о на ли зма – ми ли тант ног шо ви ни зма. Те игре вим на став ни ци ма. У Не мач кој, у јав ним рас пра ва ма се мо гу го то во бес плат но до пре ти до сто ти на хи ља да љу ди, ја вља кон цепт „Лајт кул тур„, као скуп вред но сти до ми на ро чи то мла дих, и пре не ти по ру ке у ко ји ма се фан та зи - нант не кул ту ре. У САД раз бо ри ти фи ло зоф Ри чард Рор ти ја без бри жно ме ша с нај ни жом вр стом на ци о на ли стич ког још је 1998. кри ти ко вао аме рич ку ле ви цу јер сма тра да је „на ци о нал ни по нос при ме рен са мо шо ви ни сти ма“. „Они бу са ња. До кра ја 20. ве ка на ци о на ли зам и на ци о нал не др жа ве се бе сма тра ју не ко ли ци ном ко ја ће до не ти из ба вље ње – по ста ли су сна жни ји не го у вре ме кад је по че ла гло ба ли - срећ ном гру пи цом ко ја про зи ре кроз на ци о на ли стич ку за ци ја. Ве ро ва ње у гло бал не еко ном ске исти не је осла би - ре то ри ку до са бла сне ре ал но сти са вре ме не Аме ри ке. Али ло. Утих ну ло је ди вље ње пре ма на и ме но ва ним ли де ри ма тај увид их не по кре ће да осми сле не ки за ко но дав ни про гло ба ли стич ког про јек та. Не вла ди не ор га ни за ци је углав - грам, да се при кљу че по ли тич ком по кре ту, или да де ле ном оста ју у де фан зи ви јер су скло не то ме да се бе до жи - на ци о нал на оче ки ва ња.“ Рор ти јев за кљу чак па жљи во је вља ва ју као струч ња ке и про тив ни ке вла сти. Из но ва раз - раз ра ди ла исто ри чар ка Ли ја Грин фелд у са вре ме ном ис бук та ли на ци о на ли зам као да се по ја вио да би по пу нио тра жи ва њу на ци о на ли зма у пу ном сми слу те ре чи. Она ва ку ум на стао услед тих не у спе ха. Та ко те че исто ри ја. под се ћа на то да се зна че ње тог пој ма то ком вре ме на из Ни је она ни при јат на ни не при јат на. На ци о на ли зам, у ме ни ло, али да и да ље мо же озна ча ва ти оно што је у на свом нај бо љем и нај го рем из да њу, до жи вео је из ван ре дан шим дру штви ма нај бо ље или нај го ре: „На ци о на ли зам је опо ра вак. Ма ло је оних ко ји су пред ви де ли да ће се он об лик у ко јем се по ја ви ла де мо кра ти ја. На ци о нал ни вра ти ти због по губ не гре шке по чи ње не при ра ни јем од - прин цип био је ко лек ти ви стич ки.“ Но, у свом ет нич ком ба ци ва њу на ци о на ли зма. За пад на Не мач ка је, из очи глед - об ли ку, он је и по кре тач ка си ла ра та и уби ста ва на ра сној них раз ло га, пред ња чи ла про гла сив ши др жа ву – сво ју др - осно ви.

Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak5.oktobar2012.

dnevnik

5. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Осе ћа те се ве о ма до бро, а по слов ни и фи нан сиј ски ин те ре си мо гли би да кре ну на бо ље, као и љу бав. Де ца ће вам до не ти ве ли ко за до вољ ство. Од лич но вре ме за пла но ве за бу дућ ност.

BIK 20.4-20.5.

Мо гућ ност пре ва зи ла же ња по те шко ћа с по слом и нов цем уз по моћ ста ри је осо бе. Ни сте вољ ни да до зво ли те сна жним емо ци ја ма да вам оме та ју ра су ђи ва ње. Не ис ко ри шће не мо гућ но сти са да вам мо гу би ти од ко ри сти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ве ро ват но ће те из не на да до ћи до ин фор ма ци је за ко јом сте ду го тра га ли. Ко ри сти те сво је ве шти не да по мог не те при ја те љу. Има ће те ко ри сне са ве те за њих. За хвал ност, ако не и фи нан сиј ска на док на да, тре ба ло би да про ис тек не из ово га. На по ри ко је сте уло жи ли у по след њих не ко ли ко не де ља у уна пре ђи ва ње ка ри је ре ко нач но би мо гли уро ди ти пло дом. Успех и сре ћа сна жно су на гла ше ни у пи та њу по сла и нов ца. Мо гу ће је при зна ње, по себ но од над ре ђе них и ко рист кроз уго во ре. Ду го о че ки ва ни од мор или пу то ва ње ко нач но би се мо гло оства ри ти. Пре но што оде те, мо жда ће те мо ра ти да се по за ба ви те не ком па пи ро ло ги јом. Раз ми шља те о по слов ном на пре до ва њу ко ји би вас мо гли при бли жи ти по сти за њу ци ље ва? Ма шта и до ми шља тост мо гли би вам до не ти иде је о на пре до ва њу по пи та њу нов ца и по сла. Прак тич не ин фор ма ци је по ме шај те са сво јим ра ди нај бо љих ре зул та та. Шта год да ура ди те, има ве ли ке шан се да бу де срећ но и успе шно.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ду го роч ни ци ље ви мо гли би по ка за ти ре зул та те, до но се ћи сре ћу и при зна ње. Ва ши на по ри би ће це ње ни, би ће за тра же но од вас да на ста ви те рад. Глав ни на пре дак тре ба ло би да бу де кроз по сао. По слов ност по ве жи те с ма штом и ино ва ци ја ма. Ин фор ма ци је из да ле ка мо гу се по ка за ти по себ но вред ним. Од но си с при ја те љи ма и ком ши ја ма не ка бу ду то пли и ср дач ни. Љу бав ни од но си на пре ду ју. При у шти те се би до бар про вод ве че рас. Мо гле би вас по се ти ти по тен ци јал ни парт не ри. Са ста нак би тре ба ло да бу де ко ри стан и пло до но сан. Мо жда већ ма шта те о то ме на шта ће те по тро ши ти но вац ко ји бу де те за ра ди ли. То је ОК док год не поч не те да тро ши те па ре ко је још увек не ма те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Дру штве ни до га ђа ји мо гли би вам до не ти уз бу дљи ве кон так те. Од нос с парт не ром тре ба ло би да бу де обо стра но ко ри стан. Ду го роч на или тек за по че та ро ман са та ко ђе би тре ба ло да на пре ду је.

Дру штве ни до га ђа ји у ком ши лу ку или до му мо гли би до не ти ин фор ма ци је ко ји ма мо же те уна пре ди ти по сло ва ње. Ин фор ма ци је би вам мо гле по ка за ти ства ри у са свим но вом све тлу. Шта год да за поч не те до не ће вам успех и сре ћу. По слов ни и фи нан сиј ски ин те ре си мо гли би из не на да кре ну ти на бо ље. Без об зи ра на чи ме се ба ви те, из не на да би све тре ба ло да иде мно го лак ше. Тре ба ло би да се осе ћа те фи зич ки ве о ма сна жно и енер гич но. Оп ти ми зам и ен ту зи ја зам про жи ма ју ва ше ми сли.

TRI^-TRA^

Скром на Со фи ја Вер га ра V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 25 Niш

По сле не ко ли ко не де ља сти дљи вог из бе га ва ња пи та ња на те му ње не ве рид бе, Со фи ја Вер га ра је ко нач но про го во ри ла о сво јим пла но ви ма за вен ча ње и ве ре нич ком пр сте ну ко ји је до би ла. “То је јед но са вр шен ство. Да је ве ћи, не бих мо гла да га но сим. Али, да је ма њи, ми слим да ми се не би до пао”, ре кла је Со фија . Жена кој а ј е проглашена за једну од најсексепилнијих на свету, рекла је “да” Нику Лоебу на прослави њеног 40. рођендана у Мексику. На додели награда “Еми” признала је: после планирања велике забаве за свој рођендан, није баш спремна да организује још једну. “Можда ћемо организовати неку вечерицу на Каприју”, рекла је Софија и додала да она и њен вереник воле да се излежавају на плажи и да пију вино и дуго разговарају. Звучи као бајка, зар не?

VIC DANA

Evropa

и тоПло

Но ви Сад: Сун ча но и при јат но то пло вре ме то ком да на. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 11 до 24 сте пе на.. воЈ во ди На: Све же ју тро, а то ком да на пре те жно сун ча но и при јат но то пло вре ме. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 8 до 11 сте пе ни, а мак си мал на од 24 до 25 сте пе ни. СР Би Ја: Све же ју тро, а то ком да на пре те жно сун ча но и при јат но то пло вре ме. Ма ло обла ка би ће ују тру и пре под не у цен трал ним и ју жним кра је ви ма. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 7 до 27 сте пе ни.. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту сун ча но и то пло уз тем пе ра ту ре око 28 сте пе ни. У не де љу за хла ђе ње са про ла зном ки шом на се ве ру Ср би је, а до кра ја да на и на ју гу. У по не де љак хлад ни је, али су во. У уто рак хлад но ју тро, а то ком да на то пли је уз уме ре но на о бла че ње. Би о ме те о Ро ло шка пРог Ноз за СР Би Ју: По вољ не би о ме те о ро ло шке при ли ке и тер мич ки усло ви у до ме ну оп ти мал них вред но сти по го до ва ће свим хро нич ним бо ле сни ци ма и осе тљи вим осо ба ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у бла жој фор ми.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

До био Му јо но ви по сао као шеф у јед ној фир ми, и од лу чи од мах од по чет ка да по ка же да с њим не ма зе за ња. Ше та се пр ви пут по фир ми и ви ди ти па ка ко се нон ша лант но на сла ња на зид и бле ји у пра зно. Му јо по ми сли ка ко је то од лич на при ли ка да сви ма по ка же ка ко он ра ди, па при ђе ти пу и упи та: - ‘Ко ли ка ти је пла та? Лик га по гле да пре ко во ље и про це ди: - Сто евра не дељ но... Му јо из ва ди па ре из џе па, из бро ји 200 евра и гур ну их ти пу у ру ке: - Ево ти за две не де ље и гу би се одав де, да те ви ше ни кад не ви дим! Тип узи ма па ре, слег не ра ме ни ма и оде. Оста ли за по сле ни гле да ју Му ју ши ром отво ре них очи ју и уста, а он са мо за до вољ но упи та: - До бро, што је овај ле њи уоп ште ра дио све вре ме у фир ми? Сви се по гле да ју ме ђу соб но, и нај ста ри ји ску пи хра брост и про му ца: До нео је пи цу.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

81 (-10)

Slankamen

188 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

164 (-10)

Zemun

245 (-1)

Bogojevo

160 (-6)

Panчevo

262 (-4)

Smederevo

448 (2)

Baч. Palanka 178 (-4) Novi Sad

152 (-4)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA N. Kneжevac

158 (-7)

S. Mitrovica

85 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

233 (-2)

Beograd

188 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

313 (-2)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

178 (1)

NERA

Hetin

82 (20)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe:

DUNAV