Dnevnik 5.novembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 5. NOVEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22891 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

HAP[EWE OSUMWI^ENIH ZA DAVAWE I PRIMAWE MITA U BEOGRADU, SREMSKOJ KAMENICI, KRAGUJEVCU I NI[U

Petoro lekara i dvoje farmaceuta iza re{etaka

str. 13

NASLOVI

BORIS TADI] JU^E POSETIO VUKOVAR I S IVOM JOSIPOVI]EM ODAO PO^AST @RTVAMA NA „OV^ARI” I U PAULIN DVORU

Politika 2 Uradi}emo monitoring prenosa nadle`nosti 2 Fla{a rakije i portreti

Ekonomija 4 Birokratija i korupcija rasteruju investitore 5 Sindikati jo{ vlast dozivaju pameti

Dru{tvo 6 I roditeqi diskrimini{u svoju decu

Novi Sad

Vojvodina 10 Nepoznati darodavac zlata vredan 11 Skeli dani odbrojani

Crna 12 Smrt zatvorenika iz Vrbasa jo{ enigma

str. 3

Foto: N. Stojanovi}

Nova stranica srpsko-hrvatske istorije

7 Iz slavine sme|a voda 8 Zeleno (pre)vaspitawe odraslih 9 Vaga se odluka o ateqeima

U NOVOM SADU

GRA\ANI ]E NA KRAJU PLATITI VISOKE KAMATE NA [TEDWU

I topla voda 30 posto skupqa

Dok {tedi{ama svi}e, du`nicima pada mrak

str. 9

str. 4

Tema 15 Mirnija no} za potresene Kraqev~ane

Balkan 25 Srbija, Crna Gora i Makedonija pod lupom

Sun~ano i toplo

Najvi{a temperatura 21°S

str. 16 – 20

SPORT

IVA OBRADOVI] U FINALU

ANALIZE POTVRDILE BOJAZAN

PO^IWE BITKA ZA MEDAQE

POMO] KLADIONI^ARIMA

Najlo{iji prirast ze~eva u posledwih 35 godina str. 21 ANA STARTOVALA POBEDOM

2

POLITIKA

petak5.novembar2010.

DNEVNIK

POTPREDSEDNIK EVROPSKOG PARLAMENTA LASLO TEKE[ U POSETI SKUP[TINI VOJVODINE

POSLANI^KE TEME

Dosta i pola sata Sednica Skup{tine Srbije, na kojoj je trebalo da se raspravqa o {est akata koji se odnose na zadu`ivawe dr`ave i me|unarodnu saradwu u oblasti carina, ju~e je prekinuta jer je ministarka finansija Diana Dragutinovi} zbog bolesti bila spre~ena da joj prisustvuje.

Predsedavaju}a Gordana ^omi} saop{tila je da Vlada Srbije nije odredila drugog ministra za dana{wu sednicu, te da je na konsultacijama sa {efovima poslani~kih grupa do-

govoreno da tre}a sednica jeseweg zasedawa bude nastavqena u utorak, 9. novembra.

Tako su parlamentarci radili samo pola sata jer su na po~etku sednice koristili pravo po Poslovniku da svakog utorka i ~etvrtka od predstavnika vlasti zatra`e odre|ene informacije.

U dosada{wem toku sednice, koja je po~ela 14. oktobra, poslanici su u na~elu razmotrili 17 zakonskih predloga i drugih akata, od ukupno 36 koliko ih je na dnevnom redu.

Gde je imovina Potpredsednica Skup{tine iz redova LDP-a Judita Popovi} pitala je Vladu Srbije i Ministarstvo finansija kada }e biti vra}ena imovina lokalnim samoupravama i Pokrajini Vojvodini. Wu je interesovalo i kada }e biti stavqen van snage Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, koji je “donet davne 1995. godine”.

– Podsetila bih vas na to da je tim zakonom centralizovano upravqawe kompletnom imovinom Vojvodine i lokalnih samouprava. To zna~i da

ni Pokrajina ni lokalne samouprave nisu mogle raspolagati svojom imovinom bez saglasnosti Republi~ke direkcije za imovinu. Saglasnost je morala da se tra`i za prenos prava kori{}ewa, za otu|ewe, za pribavqawe imovine, za stavqawe pod hipoteku, davawe u zakup, ~ak i za raskid ugovora o zakupu. Ovaj na~in centralizovanog upravqawa imovinom doveo je do {tete koja posle 15 godina primene zakona iznosi oko dve milijarde evra – upozorila je Judita Popovi}.

[ta je obe}ano MMF-u?

Funkcioner DSS-a Rade Obradovi} zatra`io je od Vlade informacije o sadr`aju sporazuma MMF-a i Srbije.

– Moje pitawe za predsednika Vlade gospodina Cvetkovi}a je {ta sve stoji u tom sporazumu koji ova skup{tina nije ratifikovala, i kakve sve jo{ obaveze je Vlada preuzela u ime svih gra|ana.

Jedna od wih je i Telekom, i to pi{e u tom pismu o namerama – tvrdi Obradovi}.

On upozorio na to da je “tu`no {to se reforma penzionog sistema sprovodi pre svega pod inicijativom MMF-a”.

Istra`iti sve grobnice Nova Srbija je kritikovala Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine zbog toga {to im nije odgovorilo na ranije postavqena pitawa o pu{tawu na slobodu Ilije Juri{i}a, koji je osumwi~en da je naredio napad na kolonu JNA u Tuzli.

– Da neko ne bi pomislio da se ovo tu`ila{tvo bavi politikom, pozivam da javno ka`u da li u Ra{koj postoji masovna grobnica – apelovao je po-

slanik NS-a Miroslav Marki}evi}. – @elimo da se istra`e svi lokaliteti, da se ti qudi na dostojan na~in sahrane, a krivci optu`e i kazne.

Pogotovo zato {to su mediji objavili da kre}e iskopavawe masovne grobnice u Ra{koj i posle nikom ni{ta. Ispa{}e da Tu`ila{tvo uo~i posete Ser`a Bramerca pravi neku ravnote`u ili `eli da mu se dodvori.

Ne burmu!

Posetioci koji prvi put dolaze u parlament ponekad budu zbuweni procedurom koju moraju da pro|u, naro~ito ako je re~ o detektoru za metal. Jedan gost parlamentaraca krenuo je redom da prazni xepove da se detektor ne bi ogla{avao. Praznio je metalni novac, kqu~eve, mobilni…

– Evo, sad }u i burmu da skinem – rekao je pripadnicama skup{tinskog obezbe|ewa.

– Ne, to nikada ne skidajte! – {aqivo mu je rekla mlada policajka, navode}i da detektor ne reaguje na burme.

S. Stankovi}

Uradi}emo monitoring prenosa nadle`nosti Potpredsednik Evropskog paralmenta Laslo Teke{ izjavio je da }e evropski parlamentarci i ove jeseni sprovesti monitoring u kojem }e se analizirati kako te~e proces prenosa nadle`nosti s republi~kih organa na administraciju AP Vojvodine, kao i postoji li buxetska podloga za preuizmawe novih ingerencija APV. On je ju~e na konferenciji za novinare u Novom Sadu, nakon sastanka s predsednikom Skup{tine Vojvodine [andorom Egere{ijem, kazao da }e se u okviru tog monitorniga ispitati i postoje li u Vojvodini, i u kojoj meri, me|uetni~ke netrpeqivosti i incidenti, te kako se sprovodi Zakon o nacionalnim savetima.

– Autonomija mora da se popuni sadr`ajem. Uz to, sprove{}e-

mo i monitoring buxetske pozadine tog procesa. Jer, ukoliko se ne stvore materijalni uslovi, onda te nadle`nosti ostaju samo slovo na papiru – rekao je

Egere{i: Jasna evropska politika Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i rekao je da od 2000. godine Vojvodina ima jasnu evropsku politiku, ukazuju}i na to da u narednom periodu jo{ vi{e treba da se osna`i me|uregionalna aktivnost Pokrajine i wena pozicija u procesu evrointegracija.

– Vojvodina ima kapcitet da bude promoter evropske politike Srbije u Evropi – istakao je Egere{i.

On je naveo da je upravo ravnopravan polo`aj svih gra|ana i svih nacionalnih zajednica u APV „dokaz na{e evropske opredeqenosti“. Egere{i je kazao i da je novi Statut Pokrajini dao okvir za nesmetani ekonomski razvoj i o~uvawe identiteta nacionalnih zajednica, oceniv{i da bi zato Vojvodina mogla biti primer za ovaj region. Dodao je da ubudu}e treba ~initi vi{e napora da se obezbedi i srazmerna zastupqenost mawinskih nacionalnih zajednica u dr`avnim organima, policiji, sudstvu i carini.

stavqaju veliki korak ka evropskim integracijama – kazao je Teke{, dodav{i da ga raduje {to je vi{e od 70 odsto gra|ana Srbije proevropski orijentisano, „uprkos gubitku na Kosovu“.

On je pozvao dr`avne organe u Srbiji da pru`e moralno, a ako je mogu}e i materijano obe{te}ewe ma|arskim civilnim `rtvama komunisti~kog re`ima u posleratnoj Vojvodini.

– Ma|arska se nekoliko puta izvinila Srbiji zbog de{avawa po~etkom ~etrdesetih godina pro{log veka, me|u kojima je i Novosadska racija. Ali, o~ekuTeke{, koji je ovih dana imao jemo da se neko izvini i Ma|aniz susreta s brojnim zvani~nirima zbog onog {to je u~iweno cima republi~kog parlamenta, protiv wih. Istorijska istina Vlade i Skupi pomirewe tre{tine APV i ba da budu uslov predstavnicima Ukoliko se ne stvore evropskim intematerijalni uslovi, gracijama – istama|arskog i rumunskog naciokao je Teke{. nadle`nosti nalnog saveta.

Ukazao je i na ostaju samo slovo On je izrazio to da je proces na papiru zadovoqstvo {to restitucije jeje nakon dve decedan od kqu~nih nije, kako je naveo, usvajawem uslova u procesu evrointegranovog Statuta „Vojvodini vracija, ali je izrazio skeptici}ena autonomija“, dodav{i da zam u pogledu postojawa polio~ekuje da }e uskoro do}i i do ti~ke voqe u Srbiji da se u taj otvarawa predstavni{tva Poproces u|e. krajine u Briselu. Pohvalio je – Skepti~an sam prema tome dr`avne organe Srbije, kao i da u Srbiji sada postoji polipredstavnike pokrajinske vlati~ka voqa za to, ali i materisti zbog napora na suzbijawu mejalna pozadina – kazao je on. |uetni~kih tenzija, oceniv{i Teke{ je ipak izrazio uverewe da je takvih incidenata u Vojvoda }e Srbija slede}e jeseni dodini sve mawe. biti status kandidata za ~lan– Statut Vojvodine i Zakon o stvo u EU. nacionalnim savetima predB. D. Savi}

VESTI Srbija otvara ambasade u Azerbejyanu i Kazahstanu Vlada Srbije donela je na ju~era{woj sednici odluku o otvarawu ambasada Republike Srbije u Republici Azerbejxan i Republici Kazahstan. Srbija je u tim zemqama do sada bila prisutna na nerezidencijalnoj osnovi, u Azerbjexanu preko ambasade Srbije u Turskoj a u Kazahstanu preko ambasade Srbije u Rusiji. U saop{tewu se ne navodi kada }e ambasade u Azerbejxanu i Kazahstanu biti otvorene.

NUNS i SPO za otvarawe dosijea Nezavisno udru`ewe novinara Srbije `eli da se {to pre donese Zakon o otvarawu dosijea zbog novinara koji su nezakonitim delovawem civilnih i vojnih tajnih

slu`bi bili `rtve represije, izjavio je ju~e predsednik NUNS-a Vuka{in Obradovi} na konferenciji za novinare sa predsednikom Srpskog pokreta obnove Vukom Dra{kovi}em ~ija je stranka sa~inila zakonski predlog koji uskoro treba da u|e u skup{tinsku proceduru. Prema Obradovi}evim re~ima, zakon bi omogu}io da se utvrde „razmere i posledice takvog tretmana novinarske profesije, identifikuju nalogodavci i izvr{ioci kazne u sudskim postupcima, a `rtve rehabilituju“. „Ovo nije i ne treba da bude ‘lov na ve{tice’ iako su u ovom prqavom i ne~asnom poslu u~estvovali i sami novinari“, kazao je on i pozvao novinare i medije da se sa dodatnim oprezom i du`nom pa`wom odnose prema ovim, kako je kazao, izuzetno osetqivim podacima. Dra{kovi} je kazao da postoji politi~ka voqa parlamentarne ve}ine, BIA i {ire javnosti da Srbija dobije taj zakon, ali je tu voqu nazvao uslovnom i „osen~enom na dva najosetqivija mesta na

kojima }e se lomiti kopqa“. Jedno je nastojawe da se ne u~ine javnim „imena svih dou{nika tajnih slu`bi koji su svojim radom, {pijunirawem drugim qudima nanosili te{ke zlo“, a drugo da se otvore dosijei samo do 5. oktobra.

SNS za razbijawe monopola Srpska napredna stranka ocenila je danas da su uredno snabdevawe tr`i{ta i obezbe|ivawe jefitnije hrane za sve gra|ane Srbije jedino mogu}i razbijawem monopola i odlu~nom borbom protiv sive ekonomije.

Funkcioner SNS-a Milenko Xeletovi} poru~io je na konferenciji za novinare da se praksa snabdevawa gra|awa Srbije interventnim uvozom namirnica pokazala neuspe{nom i ocenio da bez masivnih investicija u poqoprivrednu i industrijsku proizvodwu Srbija ne}e imati ni uredno snabdevawe tr`i{ta ni jeftiniju hranu.

KO OCEWUJE UMETNI^KI DOJAM U PARLAMENTU

Fla{a rakije i portreti Od kada su svetlo dana ugledali portreti svih predsednika Skup{tine od 1920. do danas, malo-malo se otvori pitawe da li su verno odslikali one koje treba da predstave i da li je ~etiri miliona dinara „ba~eno“ uzalud. Svaki portret u proseku ko{ta oko hiqadu i po evra, a radio ih je slikar iz Sombora Dragan Stojkov.

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} ka`e za „Dnevnik“ da je ideja je bila „da se prisetimo da parlamentarizam ipak traje decenijama i da ni{ta ne po~iwe od nas, da ta tradicija parlamentarizma kroz portrete prvih me|u jednakima i razli~itim razdobqima svedo~i o tome da i oni koji su predstavqali razli~ite politi~ke opcije mogu na zidu biti jedni pored drugih”.

– Da li mi se dopadaju, {ta o wima mislim... ne gledam to na

taj na~in – obja{wava Slavica \uki}-Dejanovi}. Dajem jednu potpuno druga~iju dimenziju: treba da budemo jedni pored drugih, bez obzira na to da li je neko bio predsednik Skup{tine nekoliko sati, dana, ili kompletan mandat, jer sve to svedo~i o jednom vremenu parlamentarzima Srbije. A umetnik nas je video onako kako nas je video, o lepoti portreta mogu suditi oni koji su kvalifikovani za to, ja sam zadovoqna {to je zavr{ena jedna inicijativa da negujemo i takvu formu tradicije.

Me|utim, ima dosta poslanika koji ne misle kao predsednica. Nezvani~no izra`avaju ~u|ewe zbog ~ega niko nije konsultovao Administrativni, ni Odbor za kulturu i informisawe. Pojedinci ka`u da su smatrali da je to samo izlo`ba i da }e autor posle

U parlamentu ve}ina poslanika smatra da ovo nije jedini slu~aj nedefinisane procedure.

Kao primer, navode da se de{ava da protokol ~esto omane s poklonima koje treba odabrati da bi se uru~ili nekom zvani~niku. Desilo se prilikom najavqene posete jednoj musliman-

neophodni propratni dao rada parlamenta“.

– Izme|u ostalog, to se odnosi na slu~ajeve poput portreta, ali i na protokolarni poklone.

AO priprema odluku u kojoj }e jasno utvrditi kriterijume o tome kome se daju protkolarni pokloni, u zavisnosti od nivoa

Umetnik nas je video onako kako nas je video (Slavica \uki}-Dejanovi})

Svaki portret u proseku ko{ta oko hiqadu i po evra

nekoliko dana slike spakovati i odneti. Ali, one su ostale

na zidu, u holu Doma Narodne skup{tine.

skoj zemqi, iako se znalo da je doma}in `ena, da za poklon pripreme fla{u rakije i da, naravno, taj poklon nije uru~en. [efica kluba ZES-a Nada Kolunxija najavquje „odluku Administrativnog odbora, s obzirom na jasnu potrebu da se utvrde neki kriterijumi i pravila nabavke za ono {to jeste

delegacije, kakav taj poklon mo`e biti, kao i o tome ko mo`e da bude u nekakvoj komisiji koja }e sa stanovi{ta i estetike i umetni~kog dojma ocewivati {ta jeste prihvatqivo kao poklon koji predstavqa Skup{tinu, pa samim tim i Srbiju – objasnila je Nada Kolunxija.

S. Stankovi}

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

petak5.novembar2010.

3

BORIS TADI] JU^E POSETIO VUKOVAR I S IVOM JOSIPOVI]EM ODAO PO^AST @RTVAMA NA „OV^ARI” I PAULIN DVORU

Nova stranica srpsko-hrvatske istorije Predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadi} i Ivo Josipovi}, uputili su ju~e izviwewe zbog svih zlo~ina koji su pripadnici dva naroda u~inili jedni protiv

drugih. U neformalnoj poseti, na poziv predsednika Hrvatske, Boris Tadi} je ju~e posetio spomenobele`je na masovnoj grobnici na „Ov~ari“ kod Vukovara, mestu gde su pripadnici JNA i paravojnih srpskih formacija novembra 1991. godine pobili 263 mu{karca i jednu `enu, mahom Hrvate koji su bi-

I Srbija u obnovi Vukovara Tadi} je poru~io i da }e Srbija u~estvovati u obnovi Vukovara, dodaju}i da }e to biti realizovano na nivou saradwe gradova. On je istakao da to nije samo simboli~ki gest ve} da bi trebalo da omogu}i zajedni~ku budu}nost Srba i Hrvata. li na le~ewu ili su radili u vukovarskoj bolnici. Predsednik Tadi} je doneo dokumentaciju, koju je srpska vojska odnela iz bolnice u Vukovaru.

– Ovde sam da jo{ jednom uputim re~i izviwewa, iska`em `aqewe i stvorim mogu}nost da Srbi i Hrvati, Srbija i Hrvatska, otvo-

re novu stranicu istorije – rekao je Tadi} nakon polagawa venca na spomen-obele`je. –Priznawem zlo~ina, izviwewem i `aqewem stvaraju se mogu}nosti za pomirewe.Treba stvoriti mogu}nosti da na{a deca ne budu optere}ena bremenom devedesetih godina.

Srbija `eli da uspostavi politiku dobrosusedstva, koja otvara qudima mogu}nosti i potpuno je suprotna politici devedesetih.

Josipovi} je rekao da je „Ov~ara“ mesto bola i stradawa `rtava bezumne politike.

– Do{li smo da se poklonimo `rtvama, izrazimo sau~e{}e, ali i obe}amo da nijedan zlo~in ne}e ostati neka`wen – rekao je Josipovi}. – Uveren sam u to da }e ovim biti dat novi podsticaj za pronala`ewe nestalih, otkrivawe wihove sudbine i uspostavqawe dobrosusedskih odnosa.

Nakon polagawa venaca, predsednici su se u @upaniji Vukovarsko-srijemskoj sastanali s premijerkom Hrvatske Jadrankom Kosor i predstavnicima udru`ewa zarobqenih i porodica nestalih, kojima su obe}ali kaznu za sve koji su po~inili zlo~ine, ali i da }e do kraja insistirati na pronala`ewu svih `rtava kojima se danas ne zna po~ivali{te.

– Nema te politike koja }e nas dvojicu spre~iti da nastavimo taj proces, to je pitawe budu}nosti nas, na{e dece i na{ih zemaqa – rekao je Josipovi}.

Po wegovim re~ima, vi{e se ne mo`e dovesti u pitawe iskrena re{enost Hrvatske, Srbije i wihovih nadle`nih institucija da u~ine sve {to je u wihovoj mo}i da bi se rasvetlila sudbina nestalih, bez obzira na wihovu nacionalnost: – Kad god komisije, u kojima zajedno radimo, posumwaju u lokalitet gde mogu biti ostaci nestalih, Srbija }e istoga trenutka krenu-

Tadi} u Ba~u i Selen~i Predsednik Srbije Boris Tadi} posetio je sino} op{tine Ba~ i Selen~a, gde je razgovarao sa ~elnicima lokalne samouprave i gra|anima.

Tadi} je u Ba~ do{ao iz Hrvatske, gde je ranije tokom dana s hrvatskim predsednikom Ivom Josipovi}em odao po{tu srpskim i hrvatskim `rtvama ratnog zlo~ina u Paulin Dvoru, kod Osijeka i na „Ov~ari“ kraj Vukovara. Gra|ani Ba~a i Selen~e predsednika Srbije do~ekali su aplauzom, po`elev{i mu tako toplu dobrodo{licu u ovaj deo Vojvodine. S Tadi}em ova ba~ka mesta posetili su potpredsednik Vlade Bo`idar \eli} i predsednik vojvo|anske vlade Bojan Pajti} sa saradnicima.

ti da proveri da li tu le`e ne~iji ostaci, a siguran sam da je tako i na hrvatskoj strani – kazao je Tadi}. – Mi ne {aqemo poruku samo na{im sunarodnicima i gra|anima ve} i me|unarodnoj javnosti,

zlo~ina, budu}i da je na „Ov~ari“ bilo desetostruko vi{e `rtava.

– Svako ko upore|uje zlo~ine i `rtve duboko gre{i. Mi se danas ne nalazimo u matemati~koj ravni, mi ovde uspostavqamo eti~ku ra-

Predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadi} i Ivo Josipovi}, uputili su ju~e izviwewe zbog svih zlo~ina koje su pripadnici dvaju naroda u~inili jedni protiv drugih `ele}i da uverimo sve u to da je ovo prostor na kojem se po{tuju zajedni~ke vrednosti i da ovim ~inom dosti`emo najvi{i nivo na{e zajedni~ke civilizacije.

Tadi} je spomenuo i tu`be koje su Srbija i Hrvatska pokrenule jedna protiv druge pred Me|unarodnim sudom pravde, rekav{i da se zala`e za vansudsko poravnawe.

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je posle susreta s dvojicom predsednika da odluku o

van. Ako u|emo u prebrojavawa, nikada ne se bismo mogli pomiriti – rekao je Tadi}, dok je wegov hrvatski kolega zakqu~io da odnos prema `rtvama ne sme biti selektivan.

I Tadi} i Josipovi} su naglasili da ih niko nije terao ni na jedan od dosada{wih sastanaka, pa ni na ovaj ju~era{wi.

– Ovo je na{ li~ni ~in. Niko ne treba da nas natera da budemo qudi. Niko ne treba da me dovede u

Ponosan na obojicu Sin jednog od ubjenih u Paulinom Dvoru, Nikola Grubi{i}, bio je vidno potresen posle govora predsednika Srbije i Hrvatske. On je novinarima rekao da je u masakru 1991. godine izgubio roditeqe, ali da je danas ponosan {to je do`iveo da wegovo selo posete Tadi} i Josipovi}.

– Ponosan sam kao Srbin {to imam predsednika poput Tadi}a, a kao gra|anin Hrvatske, ponosan sam {to me predstavqa Josipovi}. Oni ne predstavqaju suludu politiku iz vremena rata, ~ije rezultate vidite iza mene – rekao je Grubi{i} pokazuju}i na grobove.

Predsednicima okrenuli le|a Venac na spomen-obele`je „Ov~ara“ polo`ili su i ~lanovi porodica `rtava. Wih tridesetak okupilo se u molitvi kod spomenika, okrenuv{i le|a predsednicima Srbije i Hrvatske. Nosili su transparente „Cijeli Vukovar je Ov~ara“, a jedna od u~esnica – Vilma Vidovi} – izjavila je da je dolazak predsednika Srbije nasiqe i da }e tako biti sve dok ne budu u situaciji da sahrane svoje najmilije kojima ne znaju mesto po~inka.

– Ne o~ekujem ni{ta od Tadi}a – naglasila je ona. povla~ewu tu`be protiv Srbije donosi iskqu~ivo Vlada Hrvatske, ali da o tome jo{ nije razgovarano. Ona je istakla da je poseta predsednika Srbije Borisa Tadi}a va`an trenutak u odnosima dve dr`ave, izraziv{i zadovoqstvo svime {to je Tadi} izgovorio na „Ov~ari“.

Na pitawe novinara da li je dolaskom u Vukovar posredno priznao da je bilo agresije Srbije na Hrvatsku, i da li je predsednike dveju dr`ava Brisel naterao na ovaj gest, Tadi} je rekao da pravnicima i istori~arima ostavqa da utvrde {ta se desilo devedesetih godina pro{log veka, a da je wegova du`nost bila da na~ini li~ni gest u znak se}awa na nevine `rtve.

Obojica predsednika odbacili su ocene da se posetom Vukovaru i Paulin Dvoru izjedna~avaju dva

Srebrenicu, Vukovar ili bilo koje drugo mesto stradawa. To je moja moralna obaveza kao Borisa Tadi}a i kao predsednika Srbije – rekao je Tadi}.

– Svako ko je pratio rad predsednika Tadi}a i moj u vreme kada nismo bili predsednici, mo`e se setiti {ta smo govorili i zagovarali i lako zakqu~iti da nema Va{ingtona ili Brisela koji treba da nas tera na ono {to smo u~inili – dodao je Josipovi}.

Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadi} i Ivo Josipovi} pozvali su ju~e sve one koji imaju informacije o eventualnim lokacijama grobnica u koje su pokopane `rtve posledweg rata da kontaktiraju s nadle`nim dr`avnim organima Hrvatske. Dvojica predsednika su, posle sastanka s predstavnicima organizacija Srba u

hrvatskoj i porodicama nestalih, poru~ili da }e Srbija i Hrvatska garantovati nezastarevawe nacionalno motivisanih zlo~ina i da }e procesuirati odgovorne, bez obzira na nacionalnost `rtava.

– To je pitawe politi~kih principa, zajedni~kih vrednosti i evropskih vrednosti, takav pristup je jedino mogu} ako `elimo pomirewe i zajedni~ku budu}nost u ovom delu Evrope poru~io je Tadi}.

– Hrvatska }e procesuirati svaki ratni zlo~in i ratni zlo~ini ne zastarevaju. Postoje nestale osobe srpske nacionalnosti i na re{avawu tog problema radi}emo na na~in koji ne deli po nacionalnosti – kazao je Josipovi}.

Predsednik Srbije je istakao da je wegova obaveza da {titi kulturni identitet i interese Srba gde god oni `ive, i zahvalio gradona~elniku Vukovara @eqku Sabou na jednakom odnosu prema sugra|anima svih nacionalnosti.

Po Josipovi}evim re~ima, ovaj sastanak s predstavnicima srpske zajednice, kojem je prisustvovala i premijerka Jadranka Kosor, jeste novi po~etak u odnosima Zagreba s hrvtaskim dr`avqanima srpske nacionalnosti.

Posle sastanka s predstavnicima srpske zajednice u Hrvatskoj, Josipovi} i Tadi} su stigli u Paulin Dvor, seoce nadomak Osijeka, gde su pripadnici 130. brigade hr-

svaki zlo~in, bez obzira na to ko ga je po~inio. Zlo~inci iz Paulinog Dvora su ka`weni, ali postoje brojni zlo~ini kod kojih se to nije dogodilo. Uveren sam, a na

tom tragu je i Vlada Hrvatske, da }e svaki zlo~inac biti ka`wen.

Tadi} je naglasio da zlo koje se nanese drugom narodu ne zna~i perspektivu koja se otvara za sopstveni.

– Takav na~in mi{qewa je opasan i unesre}uje generacije koje dolaze. Samo Srbija koja brani pravo svih naroda koji u woj `ive, brani i prava vlastitog naroda gde god da `ivi – rekao je Tadi}, izraziv{i o~ekivawe da dve zemqe ~eka mnogo boqa perspektiva nego {to su je imaleu 20. veku.

Ova, po mnogo ~emu istorijska poseta, zavr{ila se na istom mestu gde je i po~ela. Predsednik Tadi}, koga su pratili potpredsednik Vlade Bo`idar \eli}, predsednik Pokrajinske vlade

Mladi pustili cve}e niz Vuku Nevladine organizacije „Inicijativa mladih“ iz Srbije i iz Hrvatske pustile su ju~e niz reku Vuku cve}e, odaju}i po{tu svim `rtvama rata u Vukovaru. Odavawu po{te prisustvovali su predstavnici udru`ewa `rtava i nestalih iz Vukovara Radojka Mrki} i Mirko Kova~i}, kao i poslanica u hrvatskom Saboru Vesna Pusi}. „Inicijativa mladih“ organizovala je ju~e u Vukovaru i susret mladih iz Beograda, Zagreba i Vukovara. Predstavnici „Inicijativa“ svojom akcijom `ele, kako su objasnili, da pozdrave politiku pomirewa predsednika Hrvatske i Srbije, Ive Josipovi}a i Borisa Tadi}a, kao i da uka`u na zna~aj takvih poteza za podsticawe suo~avawa s ratnom pro{lo{}u u regionu. vatske vojske 1991. godine, u znak odmazde, ubili 18 civila srpske nacionalnosti.

Polo`iv{i vence na grobove nastradalih Srba, Josipovi} je rekao da zlo~in nema opravdawe.

– Zlo~in zaslu`uje osudu, `rtve na{ pijetet, a oni koji su iza wih ostali zaslu`uju na{e izviwewe – rekao je predsednik Hrvatske. – Hrvatska }e progoniti

Vojvodine Bojan Pajti}, sekretar Narodne skup{tine Veqko Odalovi}, predsednik op{tine Ba~ Tomislav Bogunovi} i ambasador Holandije u Beogradu Loren Stokvis, u Vukovar je doputovao trajektom “Golubica” iz Vajske kod Ba~a. Delegacije se istim putem i vratila u Srbiju.

Petar Klai} Foto: N. Stojanovi}

4

EKONOMIJA

petak5.novembar2010.

DNEVNIK

GRA\ANI ]E NA KRAJU PLATITI VISOKE KAMATE NA [TEDWU

Dok {tedi{ama svi}e, du`nicima pada mrak Mada li~i da }e banke gra|anima platiti dobre kamate na deviznu {tedwu, u su{tini stvar je malo druga~ija. Ceh }e platiti oni drugi, koji moraju da uzmu kredite od banaka i tu se krug zatvara. Banke su samo skretni~ari koji pozajme pare od gra|ana, daju ga drugim klijentima i, naravno, pri tom uzmu svoj deo.

Ko ima {ta da stavi na {tedni ra~un, ba{ dobro prolazi ovih dana. Kamate na depozite kre}u se od pet do 8,5 posto za evre, dok dinarske uveliko prelaze deset posto. Oro~ava se, prera~unava se i prave lepi planovi. Dok {tedi{e planiraju, bankari razmi{qaju o tome kako da to sve plasiraju. Krediti koji se daju stanovni{tvu neminovno }e poskupeti. Naro~ito je te{ko malim bankama, koje same skupqaju kapital na tr`i{tu i ne mogu ra-

~unati na povala~ewe slobodnih sredstava od majke-centrale iz inostranstva.

O tome {ta }e se dogoditi poznati stru~wak dr Sini{a Ostoji} ka`e: – Visokim kamatama na {tedwu finansijske ku}e su uspele da

ove godine oslobo|ena rezreve u toku sedmice {tedwe i zato su tu kamate uveliko dvocifrene. One }e daqe zavisiti i od mera koje }e preduzimati NBS. A one, opet, zavise od stope inflacije: ako ona raste izvan predvi|enih okvira, ide se na mere koje treba

Ukoliko inflacija ne bude iskakala iz predvi|enih okvira, stvori}e se uslovi da se mere monetarne politike ubla`e. Tek tada bi bilo realno o~ekivati ni`e kamate.

Bankari smatraju da trenutno, uz kamatu od {est posto na evre oro~ene na godinu i 40 odsto obavezne rezerve, krediti u istoj valuti ne mogu imati kamatu ispod 18 posto. Pregled po bankma na sajtu “Kamatica” pokazuje da su za gotovinske devizne zajmove one od 18 do 20 posto. Jednocifrena kamata je samo za zajmove koji su sto odsto pokrivreni depozitom pa banka, u slu~aju da klijent ne ispuwava obaveze, nema ba{ nikakav rizik. Subvencionisani krediti su oti{li u istoriju.

Viceguverner Bojan Markovi} nedavno je izjavio da je Srbija is-

Banke su samo skretni~ari koji pozajme pare od gra|ana, daju ih drugim klijentima i, naravno, pri tom uzmu svoj deo povrate poverewe u bankarski sektor i dobro je {to {tedwa raste. Naravno, visoke stope na depozite automatski zna~e i skupqe kredite – obja{wava Ostoji}. – Cena novca zavisi i od mera koje preduzima Narodna banka. Obavezna rezerva na deviznu {tedwu je 40 odsto. Dinarska je

da smawe potro{wu i da banakre nateraju da podignu cenu kredita.

Znamo kako tu kod nas stvari stoje. Dobra vest je da }e MMF dozvoliti Srbiji da idu}e godine inflatorna stopa mo`e iznositi od ~etiri do osam posto – pre toga bila je predvi|ena stopa od ~etiri procenta plus minus dva.

Birokratija i korupcija rasteruju investitore

vesticija. To je, po \eli}u, dobar rezultat jer nije bilo velikih privatizacija. U Agenciji za strana ulagawa SIEPA veruju da }e na kraju godine saldo

Rizi~no i optimisti~no Iako navodi da je Srbija i daqe rizi~no mesto za ulagawa, optimisti~an je i predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji, prvi ~ovek srpskog “Telenora” ]el Morten Jonsen. Me|utim, dodaje, vrlo va`an preduslov za to jeste i da poraste poverewe u sistem.

– Nije va`no da li }e neko Srbiju samo nazvati liderom u regionu. Bitnije je da se ekonomski rast oseti u realnom sektoru – ka`e Jonsen. nik” predsednica Upravnog odbora kompanije “Metro ke{ end keri” u Srbiji Veronika Pun~eva.

Po navodima potpredsednika Vlade Srbije Bo`idara \eli}a, u Srbiju je za prvih osam meseci ove godine u{lo 800 miliona evra direktnih stranih in-

pristiglih stranih investicija biti na nivou od oko 1,3 milijarde evra, i to bez privatizacije Telekoma, za koji se ra~una da }e biti “zlatna koka” koja }e u zemqu doneti bar jo{ toliko para. ^ak i da sve bude tako, postavqa se pitawe koliko je taj re-

rediti s dana{wicom jer je re~ o periodu koji je bio vrhunac investirawa u celom svetu, nakon ~ega je usledila globalna recesija.

Veronika Pun~eva pozdravqa napore Vlade Srbije da umawi administrativna ograni~ewa i tako podr`i investitore.

– Vlada je obe}ala promene u tom pogledu i one }e zna~iti mnogo za poslovne subjekte. Verujemo da }e tako i biti. Sama ~iwenica da stalno investiramo ovde i nastavqamo u tom pravcu pokazuje da smo optimisti i da mislimo da }e se i administrativne i druge prepreke prevazi}i – ka`e ona, napomiwu}i da su, gradwom nedavno otvorenog distributivnog centra u Subotici, investicije kompanije “Metro ke{ end keri” u Srbiji pove}ane za 15 miliona evra.

– Veoma sam pozitivna u vezi s budu}no{}u Srbije. Ovo tr`i{te ima mnogo prednosti, ali je tako|e ~iwenica da jo{ uvek nije dovoqno otvoreno, {to se vidi i kroz trenutnu situaciju s mlekom – veli ona.

V. ^vorkov – S. Glu{~evi}

zultat i zaista dobar ako se uporedi s postavqenim ciqevima, ali i onim {ta rade na{e kom{ije. Naime, u 2009, koja je bila godine najgore krize, u zemqu je u{lo oko 1,4 milijarde evra, a u SIEPA-i su lane najavqivali priliv stranih investicija u 2010. godini od dve milijarde evra. S druge strane, u Crnu Goru je u prvih devet meseci u{lo 468 miliona evra ulagawa iz inostranstva, pokazuju podaci tamo{we Agencija za promociju stranih investicija. Mnogo vi{e nego u Srbiju, kada se zna da je srpska ekonomija od crnogorske ve}a nekih 17 puta.

Sve to je i daqe osetno mawe nego u godinama najve}eg priliva stranih ulagawa: u 2006. u zemqu je u{lo 4,3 milijarde, 2007.

– 3,5, a 2008. tri milijarde dolara ulagawa iz inostranstva.

Ipak, te godine se ne mogu po-

dosta visoka – 9,5 posto – i za posledwa tri meseca je uve}ana procenat i po da bi se obuzdao rast cena.

Kada inflacija bude mawa i kada Srbija dobije boqi kreditni rejting, i kamate }e po~eti da klize nani`e. A dotle – {tedi ko ima, a zadu`uje se ko mora.

D. Vujo{evi}

VELIKA INVESTICIJA U OP[TINI ALIBUNAR

ZA OSAM MESECI STIGLO SAMO 800 MILIONA EVRA STRANIH ULAGAWA

Strani investitori Srbiju i daqe ~esto prihvataju kao zemqu visokog rizika i zbog toga }e i ove godine u zemqu u}i neuporedivo mawe ulagawa od nivoa potrebnog za stabilan razvoj. Kao na najve}e prepreke za ulagawe, strani investitori prstom upiru u veliku korupciju, ali i komplikovanu proceduru i duga~ko vreme za dobijawe ~itave lepeze dozvola koje dr`ava tra`i od wih, od gra|evinskih do onih za otvarawe firmi.

– Da}u vam veoma konkretan primer: ~itav proces administrativnih priprema za jedan na{ objekat bi trajao godinu dana da nismo dobili specijalnu podr{ku vlasti, a to je previ{e dugo, i to je veliki problem. U svakom slu~aju, bilo je neophodno mnogo da se lobira – naglasila u razgovoru za “Dnev-

to~noevropska zemqa s najve}im stepenom evroizacije. ^ak 70 odsto aktive i pasive bankarskog sektora vezano je za stranu valutu ili indeksirano u woj. Zato nije ~udo {to u dinarima retko i {tedimo i retko se zadu`ujemo.

Dinarski zajmovi ne mogu u ovom trenutku dobiti povoqnu kamatu jer je referentna stopa NBS-a

3. 11. 2010.

1.289,48920

Austrijanci grade fabriku u Ilanyi Nedavni skup privrednika iz 28 op{tina Srbije i RS u Privrednoj komori Austrije bio je od velike koristi za op{tinu Alibunar. Tamo je predsednik op{tine Danijel Ki{marton izneo svoja vi|ewa o mogu}nostima i pogodnostima za ulagawa austrijskih i drugih kompanija za otvarawe svojih pogona u ovoj ju`nobanatskoj op{tini.

Kao rezultat svega, u Alibunaru je nedavno direktor Zemqoradni~ke zadruge „Agrostepa“ iz Ilanxe Alojz Stojanovi} potpisao ugovor s predsednikom kompanije GL&A Milomirom Vukovi}em o prodaji 11,5 hektara oranica. Namena ovog zemqi{ta je podizawe postrojewa za proizvodwu biogasa i staklenika za proizvodwu biolo{ki

kompanija GL&A je druga po obimu proizvodwe i kod wih nema vremena za ~ekawe. Sve treba da bude zavr{eno do 15. avgusta, kada biomasa treba da bude spremna za kori{}ewe. Za po~etak se planira podizawe jednog plastenika na dva hektara, ali naredne godine ide i drugi iste povr{ine. Vi{ak toplote koristi}e se i za termi~ku obradu kukuruza namewenog za izvoz u Italiju.

Najva`nija radna mesta Planirano je da, kako se pojedine faze budu zavr{avale tako i broj radnika raste. Orijentaciono, u ovim pogonima bi}e ih oko 60, {to za Ilanxu u vreme besparice nije za zanemarivawe. zdrave hrane. Investicija je vredna 12 miliona dinara, a sva proizvodwa iz tih pogona namewena je za inostrano tr`i{te.

Kao nusproizvod u proizvodwi biogasa dobija}e se topla voda koja }e se koristiti za zagrevawe staklenika. U okviru toga je i program proizvodwe komposta, kao i briketa od biomase.

– Ugovor o prodaji zemqi{ta je potpisan, porezi su pla}eni, a ve} sutra se o~ekuje da novac legne na ra~un „Agrostepe“ i program po~iwe. Projekat u ovoj me|unarodnoj kopaniji }e biti gotov do 15. febuara naredne godine, a oprema je naru~ena od kompanija u Nema~koj. Me|u proizvo|a~ima biogasa u svetu

– Predsednik op{tine Danijel Ki{marton je zaista obavio dobar posao i zaslu`uje pohvalu za to – pri~a o ovoj velikoj investciji poslanik u Skup{tini Vojvodini Nedeqko Kowokrad, koji je tako|e akter ovih doga|awa.

Uskoro }e ovde, isti~e predsednik Ki{marton, Privredna komora Austrije dovesti grupu privrednika pa }e se tom prilikom razgovarati i o projektima za pogone drugih firmi iz ove zemqe Evropske unije. U op{tini se nadaju i podr{ci fondova Pokrajine i Republike za ovaj, ali i druge projekte koji }e uskoro sti}i u ovu nerazvijenu sredinu.

R. Jovanovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Va`i za

1 1

Kupovni za devize

105,371 74,9546

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 107,522 76,4843

109,995 78,2434

105,049 74,7252

Kanada

dolar

1

74,007

75,5173

77,2542

73,7804

Danska

kruna

1

14,1303

14,4187

14,7503

14,0871

Norve{ka [vedska [vajcarska V. Britanija SAD

kruna kruna franak funta dolar

1 1 1 1 1

12,8643 11,3139 76,7005 120,232 74,6254

13,1268 11,5448 78,2658 122,686 76,1484

13,4287 11,8103 80,0659 125,507 77,8998

12,8249 11,2793

Promena %

Cena

Nikolinci, Nikolinci

20,00

336

2.688

Pekabeta, Beograd

20,00

3.600

1.800.000

@itobanat, Vr{ac

16,28

500

740.500

BIP u restrukturirawu, Beograd

8,33

39

15.405

Komercijalna banka PB, Beograd Pet akcija s najve}im padom

6,42 Promena %

9.048 Cena

4.216.368 Promet

Sloga, Perlez

-12,28

150

300

Telefonija, Beograd

-12,00

1.056

5.280

Invest - Import, Beograd

-12,00

8.156

163.120

Galad, Kikinda Rubin, Kru{evac Vojvo|anskih top-pet akcija

-10,00 -8,33 Promena %

360 22.000 Cena

74,397

550.000 Promet

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 11. 2010. godine

NIS, Novi Sad

0,00

480

13.064.106

Soja protein, Be~ej

2,31

797

5.622.321

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad @itobanat, Vr{ac BB Minakva, Novi Sad

-0,34

3.190

Naziv kompanije

3.122.944

16,28

500

740.500

0,00

6.050

169.400

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,61

3.147

7.262.254

Komercijalna banka, Beograd

-2,37

25.000

75.000

Energoprojekt holding, Beograd

0,42

950

786.500

Agrobanka, Beograd

1,69

7.239

2.410.448

Imlek, Beograd

-2,78

1.821

141.995

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.613

0,00

Soja protein, Be~ej

2,31

797

5.622.321

Metalac, Gorwi Milanovac

0,47

1.909

13.365

Privredna banka, Beograd

-0,15

669

1.463.220

Tigar, Pirot

1,14

620

268.280

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

4.910

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,34

3.190

3.122.944

Alfa plam, Vrawe

-2,44

8.000

120.000

Veterinarski zavod, Subotica

3,00

550

111.675

24.480

76,4657 119,864

BELEX 15 (635,99 0,13)

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

PROTESTNA [ETWA ZREWANINSKIH RADNIKA

Gde su gazde „Luksola“ i „Banata“?

Radnici Hemijske industrije „Luksol“ i Gra|evinsko-industrijskog kombinata „Banat“ odr`ali su ju~e protestnu {etwu od sedi{ta svojih preduze}a do Gradske ku}e u Zrewaninu, gde su se zadr`ali izvesno vreme. Wima se na tom mestu obratio pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, koji je

rekao da je s menaxmentom „Luksola“ odr`ao sastanak i da su dogovoreni daqi koraci da bi ova fabrika stala na noge. Zaposleni u obe firme stupili su u generalni {trajk 20. oktobra, a wihovi zahtevi su isti – isplata zaostalih zarada. Posledwa plata, za februar, u “Luksolu” je ispla}ena u septembru, dok radnici GIK-a “Banat” tra`e devet li~nih dohodaka i povezivawe radnog sta`a koji im nije upla}ivan ~etiri godine.

– O~ekujemo da }emo ovih dana stupiti u pregovore s rukovodstvom fabrike i da }emo kona~no posti}i dogovor. Do sada

smo dobili vi{e obave{tewa od direktora u kojem pravcu se kre}e situacija u preduze}u, ali nismo imali nikakve kontakte s predstavnicima ve}inskog vlasnika – Fabrike lekova „Jugoremedija“ – rekla je predsednica sindikata “Nezavisnost” u „Luksolu” Marija Ivan~i}.

Ni gazda GIK-a „Banat“, bosanski biznismen Qubomir ]u-

bi}, nije stupio u pregovore sa {trajka~ima. On je, iako pozvan, izbegao da se pojavi na nedavno zakazanom sastanku u Gradskoj ku}i. Umesto toga, na razgovor je uputio svoje zastupnike.

– Oni su tom prilikom iznosili neke statistike, ali nas to ne zanima. Interesuju nas plate i ugovarawe novih poslova da bismo mogli da radimo. Od kada je ]ubi} postao ve}inski vlasnik „Banata“, nijedan novi anga`man na{a firma nije ugovorila – kazao je predsednik [trajka~kog odbora Tibor ^onti. @. B.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

petak5.novembar2010.

5

RANG-LISTA MFK-a I SVETSKE BANKE

Srbija 89. po uslovima poslovawa Srbija se popela za jedno mesto, na 89. poziciju, na listi 183 zemqe svrstane prema uslovima za poslovawe, navodi se u izve{taju o poslovawu u 2011. Me|unarodne finansijske korporacije i Svetske banke.

Srbija je pozicionirana ne{to boqe nego u prethodnom izve{taju po{to je protekle godine unapredila jednu oblast koju analiti~ari mere, usvojiv{i novi Zakon o ste~aju. Gledano po indikatorima, Srbija je ove go-

dine najslabija kod gra|evinskih dozvola, gde je 176. od 183 zemqe, kao i kod registrovawa imovine, gde je na 100. mestu. Podaci iz izve{taja tako|e pokazuju da je za po~iwawe biznisa u Srbiji potrebno utro{iti 13 dana i oba-

viti sedam procedura, dok je za poslove oko gra|evinskih dozvola potrebno 279 dana i 20 procedura.

Najboqi rezultat Srbija ove godine ima kod dobijawa kredita, gde je na 15. poziciji.

ISTEKAO ROK ZA VLADIN ODGOVOR O PENZIONOM ZAKONU

Sindikati jo{ vlast dozivaju pameti?

Sino} je istekao rok koji su ujediweni sindikati Srbije dali Vladi da prihvati wihove zahteve u vezi s izmenama predloga zakona o PIO a danas }e oni doneti odluku o tome {ta }e narednih dana preduzeti.

Naime, ukoliko je Vlada Srbije dobila saglasnost MMF-a – jer se stalno pravdala time da nije protiv sindikalnih predloga ali da se o tome ne pita – i u predlog zakona o PIO koji }e proslediti Skup{tini Srbije unese sindikalne zahteve, akcije prikupqawa potpisa za wenu smenu ne}e biti. Ukoliko je, pak, ostala pri predlogu koji je 22. oktobra povukla iz skup{tinske procedure – a to zna~i da u wemu nema za{titnog mehanizma koji garantuju da penzije ne mogu pasti ni`e od 60 odsto prose~ne plate kao i da se ne dira u beneficije pojedinih kategorija zaposlenih, a pre svega rudara, ali i da se `enama ne produ`ava radni vek – sindikati }e danas nastaviti ve} zapo~etu akciju prikupqawa potpisa gra|ana za smenu aktuelne vlasti. Osim toga, organizova}e i proteste u svim ve}im gradovima Srbije.

Kako je ju~e za na{ list izjavio {ef sindikalnog pregovara~kog tima Milorad Mijatovi}, ina~e predsednik Saveza samostalnih

Ko }e umek{ati Danas je taj dan odluke. Ili }e sindikati prvi put izvojevati pobedu i umek{ati predlog penzijskog zakona i time za{tititi kako sada{we tako i budu}e penzionere, ili }e do`iveti jo{ jedan poraz i stavqawe do znawa da wihovo mi{qewe za Vladu nije bitno.

S druge strane, Vlada Srbije }e od danas znati na ~emu je, odnosno ho}e li gra|ani po~eti da potpisuju peticiju o wenoj smeni zbog penzionog zakona, a tu se mo`e dogoditi da je mogi potpi{u ne zbog postavqenog pitawa ve} zbog lo{eg `ivota, ili }e i daqe u kqu~nim trenucima kada se otvore glasa~ke kutije dobijati podr{ku najstarijih, koji su ujedno i najbrojnije bira~ko telo. sindikata Vojvodine, do kasnih popodnevnih sata niko iz Vlada nije kontaktirao s wima niti su dobili bilo kakav odgovor na pitawe da li }e pomaka u pregovori-

ma biti i da li je barem deo wihovih zahteva uva`en.

– Ostalo je da sa~ekamo da istekne dan, odnosno da vidimo da li }e se ne{to promeniti, a ve}

danas zauze}emo stav o tome {ta i kako daqe. Nadamo se da }e se vlast u posledwem trenutku dozvati pameti i prihvatiti na{e zahteve. U suprotnom, mi znamo {ta nam vaqa ~initi – rekao je Mijatovi}.

Treba podsetiti na to da su do sada sindikalci razgovarali i s premijerom Mirkom Cvetkovi}em, ali ni s wim konkretnog dogovora nije bilo. Oglasio se i potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} – koji je bio iznena|en i uvre|en {to je predlog bez wegovog znawa uop{te povu~en iz procedure i koji je pre nedequ dana tvrdio da }e biti vra}en, i to bez ikakve izmene, u Skup{tinu Srbije – izjavom da nema ni{ta protiv toga da se predlog mewa, ali da sumwa da }e MMF to dozvoliti jer je, kako re~e, iovako dao vi{e nego {to je na po~etku razgovora nudio. Optimizam da do promena ve}ih od onih koje su ve} utvr|ene u predlogu mo`e do}i izrazili su i mnogi srpski ministri, kojima je tako|e bilo va`no da istaknu da nisu protiv penzionera ali da je penzioni sistem neodr`iv i da se mora reformisati onako kako je to “bos” iz Va{ingtona naredio.

Q. Male{evi}

6

DRU[TVO

petak5.novembar2010.

MENTALNO NEDOVOQNO RAZVIJENE OSOBE SPOTI^U I PREDRASUDE

IZGRADWA KLINI^KIH CENTARA U SRBIJI

Punom parom, al’ na prole}e

Izgradwa klini~kih centara u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu, koja je bila najavqena za prvu polovinu ove godine, najverovatnije }e punom parom krenuti u prvim mesecima 2011.

– Trenutno se zavr{ava najte`i deo projekta u kojem treba definisati {ta je to {to svakom od ~etiri klini~ka centra funkcionalno najpotrebnije i najboqe – ka`e za na{ list ministar zdravqa prof. dr Tomica Milosavqevi}. – Bilo nam je vrlo va`no da taj projekat zaposleni u centrima do`ive kao svoj, a to zna~i da prepoznaju {ta je to {to }e uop{te da se uradi i gde }e {ta da se nalazi kad posao bude zavr{en. To se naziva idejnim

su na prvobitne najave, ministar Milosavqevi} podse}a na to da je kredit Evropske investicione banke Skup{tina Srbije ratifikovala krajem 2008, pa se pre toga nije ni moglo zapo~eti. I pored toga, ulagawa u klini~ke centre nije prestajalo. Vojvodina je izgradila Urgentni centar, u Kragujevcu je podignuta nova zgrada Onkologije, koja je opremqena magnetnom rezonancom, multislajsnim skenerom i angio-salama, u Ni{u je sazidana nova zgrada za dijagnostiku i renovirane su Nefrologija, Ginekologija, Oftalmologija i Maksilofacijalna hirurgija, u Beogradu je kupqena magnetna rezonanca, PET-skener, angiosale...

I roditeqi diskrimini{u svoju decu – Za ~esto „nevidqiv“ polo`aj osoba sa smetwama u razvoju u na{em dru{tvu kriva je, koliko takozvana „zdrava populacija“, toliko i ova druga i stru~waci koji s wom rade – ocenila je u izjavi za „Dnevnik“ predsednica zrewaninskog Udru`ewa za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama „Suncokret“ Ru`ica Tomi}.

Ona je pojasnila da se retko de{avaju sajmovi na kojima omladina ometena u razvoju ima priliku da poka`e {ta zna i ume, kako je to bio slu~aj minule sedmice u Kulturnom centru Zrewanina, kada je uprili~en va{ar pod nazivom „Mo`emo sva{ta kad radi ma{ta”.

– Za{to nismo iza{li pred dru{tvo i pokazali {ta ova deca

Za Klini~ki centar Vojvodine 24 miliona evra

– Sve ovo govori da nismo stajali. U klini~ke centre je svakog dana u proseku ulagano izme|u 5.000 i 10.000 evra. Sada dolazimo do toga da naredne dve sezone budu godine u kojima po~iwu ozbiqni radovi na klini~kim centrima, u kojima }e se vietdi napredovawe gra|evinskih radova. Iako se ~ini najkomplikovanije zidati objekat, mnogo je te`e imati dobar projekat. Kad to imate, kao i obezbe|ene izvore novca, {to imamo, s pravom o~ekujem efikasnu i brzu gradwu. Ura|eno je sve kako treba, po proceduri Evropske investicione banke i na{eg Zakona o javnim nabavkama, i nadam se da }emo do kraja mandata ove vlade, zna~i zakqu~no s 2012. godinom, kada je u pitawu izgradwa ~etiri klini~ka centra u Srbiji, imati potpuno vidqivo svetlo na kraju tunela – isti~e Milosavqevi}.

J. Barbuzan

mogu? Apsolutno ne mo`emo kriviti samo obi~an svet, koji od silnih svojih problema ne mo`e da primeti i tu|e. Znam roditeqe koji svoju decu sa smetwama u razvoju ne izvode iz ku}e. To su one predrasude koje godinama postoje i s kojima se ni sami nisu izborili, a o~ekuju da to uradi neko umesto wih – istakla je Ru`ica Tomi}.

Bez obzira na to, ona podvla~i da wena iskustva, kao predsednice udru`ewa i roditeqa, kazuju da ova omladina nije zanemarena.

Nije to ona briga koju zaslu`uju, veli, ali situacija ipak nije takva da qudi okre}u glavu i prave se da ne prime}uju problematiku.

Na pitawe da li vr{waci prihvataju svoje mentalno nedo-

voqno razvijene drugare ili ih, od malih nogu, diskrimini{u, na{a sagovornica odgovara da su wena saznawa, u tom pogledu, krajwe pozitivna: – Nekoliko godina uspevamo da uradimo ne{to {to na ovim prostorima do sada nije ra|eno, a to je organizacija karate kampa za decu sa smetwama u razvoju.

Na{a deca se tom prilikom neprestano sre}u s takozvanom redovnom populacijom, pre treninga, za vreme i posle wega. Zatim, imamo i radionice savremenog plesa. Tad se deca dru`e, pri~aju… Tokom leta idu na sedmodnevni kamp i nikada jo{ nisam ~ula da je bilo podsmevawa, sem onog drugarskog, detiweg zadirkivawa. Ali, i to je

na{ zadatak prema deci, da ih ne prikazujemo druga~ijim nego onakvim kakva i jesu. Mislim da je to pravi put da budu prihva}ena od ostalih – navela je Ru`ica Tomi}.

Ina~e, po podacima udru`ewa „Suncokret“ koji datiraju od pre sedam godina, na teritoriji grada Zrewanina `ive 962 osobe sa smetwama u razvoju, dakle s bilo kakvim oblikom ometenosti ili invalidnosti. U pitawu je populacija koja je u to vreme imala od sedam do trideset godina. Ru`ica Tomi} veruje da je ta cifra danas duplo ve}a i da se radi o poprili~no velikom broju koji treba da skrene pa`wu dru{tva i lokalne samouprave. @. Balaban

I PORED NOVIH PROPISA VI[E OD 600.000 SAOBRA]AJNIH PREKR[AJA

Samo u septembru poginule 73 osobe

Za izgradwu i renovirawe ~etiri klini~ka centra u Srbiji Evropska investiciona banka nam je odobrila kredit od 200 miliona evra. Ovo je ujedno i najve}i iznos kredita koje je neko ministarstvo zdravqa u Evropi dobilo. Izgradwa zgrade Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu, koja je zapo~eta osamdesetih godina pro{log veka, a nije makla daqe od betonskog kostura, podrazumeva 24.000 kvardatnih metara novog prostora u {ta }e biti ulo`eno 24 miliona evra. projektom i on je ra|en dvostruko du`e upravo zbog toga {to je bilo mnogo vra}awa na po~etak. Sada je to kona~no definisano.

Na osnovu idejnog projekta u toku je izrada glavnog projekta za sva ~etiri klini~ka centra.

Anga`ovane su dve kompanije, jedna radi samo Beograd, a druga Novi Sad, Ni{ i Kragujevac. Za pripremne radove ve} su raspisani oglasi za klini~ke centre u Beogradu i Ni{u.

– Radi se o poslovima vrednim dva miliona evra za Beograd i 800 hiqada evra za Ni{, koji }e po~eti do kraja ove godine, i ja bih to nazvao po~etkom konkretnih radova. A veliki po~etak radova u Novom Sadu i Kragujevcu najverovatnije }e uslediti u prvim mesecima 2011. – napomiwe Milosavqevi}.

Iako je po~etak radova na izgradwi i rekostrukciji klini~kih cenara odlo`en u odno-

DNEVNIK

Iako je bezbednost saobra}aja na putevima u Srbiji mnogo boqa nego prethodnih godina, septembar i oktobar su brojne porodice zavili u crno. U saobra}ajnoj policiji tvrde da je posledwa dva meseca do{lo do naglog pogor{awa bezbednosti u saobra}aju i ve}eg broja `rtava u udesima, a posebno zabriwava vi{e stradale dece. Zato je na glavnim saobra}ajnim pravcima u toku stroga kontrola vozila, policija „~e{qa „ voza~e.

Iako je od po~etka godine broj udesa smawen za 41 procenat u odnosu na isti lawski period, to je slaba uteha jer su `ivot izgubile 464 osobe. U prvih devet lawskih meseci nastradalo je {esnaestoro dece, a u istom periodu ove godine 19 mali{ana. Samo u septembru ove godine u 4.200 udesa poginule su 73 osobe, {to je gotovo tre}inu vi{e nego lane. Za prvih desetak dana oktobra u 1.533 saobra}ajne

nesre}e nastradale su ~ak 23 osobe, a od po~etka godine podneto je 500 prijava zbog bahate vo`we.

Vladimir Rebi} iz Uprave saobra}ajne policije ka`e da je od primene novog propisa prijavqeno ukupno 170.000 te`ih prekr{aja i oko 450.000 takozvanih lak-

Sedi{te sigurnije od mame Damir Okanovi} iz Komiteta za saobra}aj ka`e da u Srbiji gotovo niko nije platio nov~anu kaznu zato {to nije prevozio dete na odgovaraju}em sedi{tu. Na`alost, ka`weni su samo oni koji su vozili dete koje je stradalo ili ostalo invalid. A za samo prvih devet ovogodi{wih meseci poginulo je ~ak 19 mali{ana. Da bi se pove}ala bezbednost dece, poja~a}e se kontrola kori{}ewa de~jih sedi{ta jer stru~waci upozoravaju na to da pri naglom ko~ewu ne postoji tako sna`an i siguran stisak maj~inih ruku koje bi uspele da za{tite mali{ana od udarca ili ispadawa kroz {ofer{ajbnu.

{ih prekr{aja. Najve}i broj lak{ih odnosi se na nepropisno parkirawe i nekori{}ewe sigurnosnog pojasa. Najve}a gre{ka voza~a je, tvrdi, kada misle da u gradu ne moraju da ga ve`u jer je brzina mala. Tako|e, oko 2.000 voza~a je procesuirano jer su vozili bez voza~ke dozvole (!), a isto toliko zbog potpune alkoholisanosti, {to zna~i da su imali vi{e od dva promila alkohola u krvi.

Zbog ovako zabriwavaju}eg stawa saobra}ajna policija je poja~ala kontrolu saobra}aja, prvenstveno na saobra}ajnom Koridoru 10 i glavnim magistralnim pravcima. Rebi} obja{wava da poja~ana kontrola, posebno prekora~ewa brzine, i to bez zaustavqawa voza~a, postaje trajan zadatak, a vlasnik vozila kome se utvrdi

prekr{aj po tom osnovu mo`e o~ekivati u narednih 10 do 15 dana poziv iz Ministarstva unutra{wih poslova. Kontrola zimskih guma }e biti aktuelna u zimskim uslovima, kada neposedovawe zimske opreme mo`e izazvati ozbiqne posledice po voza~e i druge u~esnike u saobra}aju – iako ve} sada moraju da ih imaju montirane na pogonskim to~kovima a, ukoliko su letwe, moraju imati {aru dubine ~etiri milimetra – i lance u gepeku. To {to je temperatura dawu negde i 20 stepeni, ne zna~i da na drugom mestu nije mnogo ni`a, no}u i u minusu – zato je 1. novembar i odre|en kao po~etak perioda u kojem mogu nastupiti zimski uslovi.

Milan Bo`ovi} sa Saobra}ajnog fakulteta ka`e da je jo{ uvek velika razlika u pogledu bezbednosti saobra}aja na putevima u Srbiji i drugim razvijenim zemqama. On obja{wava da, kada se u stranoj zemqi utvrdi prekr{aj, on se i procesuira, tako da prekr{ilac ne mo`e izbe}i kaznu. Kod nas se, na`alost, izvr{ewe sankcije mo`e odlagati dok ne zastari.

Op{ta je ocena da se najve}i broj udesa de{ava iz dva osnovna razloga: prebrze vo`we i vo`we pod dejstvom alkohola. Svest voza~a se mewa veoma sporo, uprkos rigoroznim kaznama za takvo protivzakonito pona{awe.

R. Dautovi}

VESTI „Majkrosoft” poma`e digitalnu {kolu Izvr{ni direktor Majkrosoft korporacije Stiven Balmer podr`ao je, u razgovoru sa ministarkom za telekomunikacije i informati~ko dru{tvo Srbije Jasnom Mati}, projekat „Digitalna {kola“. U saop{tewu beogradske kancelarije „Majkrosofta“ se navodi da je Balmer izrazio spremnost kompanije da uspostavi Centar kompetencije u Srbiji, koji bi bio mesto razmene iskustava zemaqa u regionu u primeni informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovawu. Balmer i Mati} su, na marginama Foruma lidera evropskih zemaqa koji se odr`ava u Londonu, razgovarali o pove}awu konkurentnosti malih i sredwih preduze}a u Srbiji i wihovih mogu}nosti da postanu dobavqa~i na globalnom tr`i{tu.

Vlada podr`ala kampawu protiv droge Na ju~era{woj sednici Vlade Srbije predsednik Vlade Mirko Cvetkovi} i ministri nosili su bex sa oznakom kampawe „Tvoje NE. Mewa sve“. Na taj na~in Vlada

Srbije pru`ila je podr{ku kampawi „Ujediweni protiv droge“ ~iji je ciq ujediwewe celog dru{tva u borbi protiv {tetnosti uticaja i posledica zloupotrebe droga, ujediwewe roditeqa sa decom, ujediwewe prijateqa, institucija, medija. Ministarstvo zdravqa i Delegacija Evropske unije u Srbiji su pre nekoliko dana putem projekta INSADA pokrenuli preventivnu kampawu protiv zloupotrebe droga na nacionalnom nivou, pod sloganom „Ujediweni protiv droge“ i pozvali institucije, udru`ewa, medije, gra|ane, roditeqe, decu, sve segmente dru{tva da se u ovoj borbi ujedine.

Pedagogija i Vuk Vukov pedago{ki sabor, osmi po redu, bi}e odr`an 8. i 9. novembra u Loznici i Tr{i}u, najavio je predsednik Pedago{kog pokreta Srbije i organizator manifestacije Drago Panti}. Glavna tema skupa }e biti „Pismenost, pedagogija i Vuk danas“. Pored referata na ovu temu, bi}e predstavqene i nove kwige i ~asopisi iz oblasti prosvete. Na skupu }e biti dodeqene Vukove poveqe i poveqe „Filip Vi{wi}“ istaknutim pedago{kim radnicima i kulturnim stvaraocima iz Srbije i Republike Srpske.

KOMPANIJA JTI U SENTI POLA@E NADU U MLADE STRU^WAKE: Povezivawe teorijskog znawa ste~enog na fakultetu s izazovima koje donosi praksa studentima s Odseka za tehnologiju duvana Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu omogu}eno je posetom fabrici duvana kompanije „Japan tobako interne{enel“ (JTI) u Senti. Profesorka Poqoprivrednog fakulteta Miroslava Nikoli} isti~e da je saradwa s Duvanskom industrijom u Senti uvek bila dobra i da fabrika JTI potpoma`e brojna nau~na istra`ivawa na fakultetu i aktivno u~estvuje u obrazovawu budu}ih stru~waka, pa studenti ne samo da imaju mogu}nost da posete fabri~ke pogone i obave stru~nu praksu nego i da se upoznaju s aktuelnim trendovima u proizvodwi duvana i cigareta, {to }e im svakako zna~iti kada se kao mladi stru~waci ukqu~e u rad ove industrije. JTI je osmislio nekoliko programa ~iji je ciq unapre|ewe znawa mladih stru~waka u razli~im oblastima. U okviru „Programa prakse“ u JTIju {est studenata sti~e iskustvo u stvarnom poslovnom okru`ewu, {to im omogu}ava da steknu profesionalno iskustvo, a mo`da i stalni posao. JTI pru`a i podr{ku projektu Ministarstva za dijasporu za povratak mladih stru~waka iz inostranstva u Srbiju.

M. Mitrovi}

UO^I MITROVSKIH ZADU[NICA

OD DANAS U PODZEMNOM PROLAZU

„Lisje” sre|uje grobqa Povodom Mitrovskih zadu{nica koje pravoslavni vernici obele`avaju sutra, Vrtlarska slu`ba "Lisja" uveliko radi na ure|ivawu grobaqa, sre|uje zelenilo, ~isti staze i iznosi sme}e.

U saop{tewu "Lisja" navodi se, da je na Uspenskom, Alma{kom, te grobqima u Srem-

skoj Kamenici i u Futogu u toku popuna drvoreda.

"Lisje " podse}a da na zahtev gra|ana nasipa humke.

Ure|ivawe pojedina~nih grobnih mesta je obaveza porodice, ali postoji i mogu}nost da to u~ine i vrtlari iz "Lisja".

Z. D.

Pokretne stepenice na raspolagawu Novosa|anima su od danas napokon na raspolagawu pokretne stepenice u podzemnom prolazu. Direktor preduze}a “Poslovni prostor” Marko Cvijan ka`e za na{ list da su one ve} ju~e bile spremne za rad, ali da nisu hteli da ih aktiviraju dok se ne skloni kr{ i lom, koji je tamo napravqen za vreme demonta`e starih i monta`e novih. Kako je u

Novosadska petak5.novembar2010.

Probijawe iz obru~a P varadin i naletite na gu`vu.

Kola i kamioni na sve strane.

Ni{ta boqa situacija nije i ako "pribegnete lukavstvu" pa krenete na Drumsko - `elezni~ki - monta`no - demonta`ni most. Uz to, trenutno je deo mosta na pravcu prema Ka}u zatvoren, pa vas i tu o~ekuje "igranka".

Sve u svemu, nadle`ni ka`u da }e gu`ve splasnuti kada se na pomenutim izlazima srede uska grla. Dok se to ne desi Novi Sad je grad u koji se ulazi koliko-toliko lako, dok za izlaz treba prili~no vremena, strpqewa, voza~ke ve{tine i ma{te.

B. Markovi}

Krupan otpad na Klisi i Slanoj bari Kontejneri “^isto}e” za odlagawe krupnog otpada do sutra stoje na Klisi. Postavqeni su na uglovima ulica profesora Gr~i}a i Svetlane Vrani}, Temerinskog puta i Janka Halkozovi}a, Klisanskog puta i Zelengorske i na uglu Velebitske ulice i Zmajeva~kog puta. Od sutra do ponedeqka, 8. no-

vembra, krupni otpad }e biti prikupqan na Slanoj bari, a kontejneri }e stajati na uglu ^enejske i Ritske ulice, uglu Ulice Otokara Ker{ovanija i Nizijske, u Omladinskoj ulici kod igrali{ta “Proletera” i na Sentandrejskom putu kod broja 76.

I. S.

Pe{a~ewe na Popovicu Planinarsko–smu~arsko dru{tvo "@elezni~ar" u nedequ organizuje pe{a~ewe na Popovicu.

Staza vodi od Sremske Kamenice preko Sun~ane doline do odredi-

{ta, duga~ka je oko 12 kilometara i pogodna za po~etnike. Polazak je zakazan za 9 sati ispred apoteke na Bulevaru oslobo|ewa, kod Mosta slobode.

I. S.

V REMEPLOV

Kako je ju~e po~ela izgradwa vrelovodnog prikqu~ka za zgradu u Ulici Laze Kosti}a 1, saobra}aj }e u ovoj ulici biti obustavqen do 12. novembra i to od @elezni~ke ulice do raskrsnice s Ulicom Petra Drap{ina, saop{teno je ju~e iz Toplane.

Ulica Laze Kosti}a, iz pravca Ulice Avgusta Cesarca do re~enog datuma postaje slepa ulica.

S. K.

hronika

c m y

KOLIKO ]E TRAJATI NEVOQE BUKOV^ANA

Iz slavine sme|a voda Jedna od `iteqki Bukovca ju~e nam je donela vodu iz gradskog vodovoda u Bukovcu, jer kako je rekla, ne mo`e vi{e da zove "Vovodod i kanalizaciju" i da se `ali. Te~nost tamno sme|e boje, sa vidqivim talogom na dnu, zaista ne li~i na ne{to {to bi trebalo da se na-

lazi u vodovodnim cevima. Kako nam je kazala ~itateqka, povremena zamu}ewa traju ve} dve nedeqe zbog postavqawa antikorozivne za{tite na Mostu slobode, ali ju~era{we zamu}ewe prelilo je ~a{u.

U "Vodovodu i kanalizaciji", pak, ka`u nam da nisu ima-

Jovanka otvorila De~je selo de~jih sela, u kojoj je ustanova iz Sremske Kamenice bila najnoviji, 114. ~lan. U krugu De~jeg sela, pored Glajnerove biste, nalazi se i poprsje dr Milorada Pavlovi}a, biv{eg pokrajinskog sekretara za narodno zdravqe. On je izuzetno zaslu`an za podizawe ovog de~jeg sela, ali nije do`iveo da ga vidi zavr{enog.

N. C.

li poziva iz Bukovca, te da je upravo ju~e obavqeno ispirawe mre`e u ovom nasequ {to je izazvalo zamu}ewe u mre`i. Iz preduze}a poru~uju da gra|ani ako primete ovakve pojave, to i prijave "Vodovodu i kanalizaciji".

S. K.

OBNOVQENA U^IONICA U O[ „VASA STAJI]”

Roditeqi ulep{ali, deca slavila U~enici 2/1 razreda Osnovne {kole "Vasa Staji}" ju~e su malom `urkom proslavili to {to }e od sada nastavu pratiti u ure|enoj u~ionici. Kako je objasnila direktorka Jasmina Pastowicki, u~ionicu su oplemenili roditeqi koji su prikupili novac i organizovali da se ona okre~i, pod popravi, poplo~ali su sims na prozorima, promenili radne plo~e na klupama, sa{ili sedalice za stolice i na zidu napravili {areni mural.

- Roditeqi ovog razreda su dobili ideju od drugih, te su `eleli i svojoj deci da oplemene prostor. Pro{le godine me je Savet roditeqa pitao da li bih to dopustila, na {ta sam ja pristala, te je pro{le godine ure|eno dve u~ionice, a

Foto: F. Baki}

ove godine tri. Svako je u~estvovao onoliko koliko je mogao i `eleo, a rezultat je vi{e nego uspe{an – rekla je direktorka. Deca su

„DRU@EWE SA [AMPIONIMA” NA SPENSU

Jovanka Broz, supruga predsednika Tita, presekla je 5. novembra 1975. vrpcu na kapiji novoizgra|enog De~jeg sela u ~uvenom, sremskokameni~kom parku.

Tim povodom odr`ano je u Novom Sadu vi{e priredbi i skupova kojima je prisustvovao i poznati austrijski humanista dr Herman Glajner, predsednik Me|unarodne organizacije SOS

Ulica Laze Kosti}a bez saobra}aja

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

robijawe automobilom kroz Novi Sad u {picu zahteva mnogo `ivaca i sjajan rad nogu na relaciji ko~nica gas. Ranije se ta~no znalo u kojim ulicama je krkqanac, pa su voza~i gledali da ih izbegnu, a sada je gotovo svejedno, jer su gu`ve na sve strane. Na scenu stupa uzro~no - posledi~na veza, jer su glavni krivci za gu`ve, zapravo, izlazni pravci iz grada koji su su`eni, saobra}aj se tamo usporava i vozila se gomilaju po gradu.

Ako ste probali petkom da iza|ete iz grada u poslepodnevnim ~asovima, onda vam je sve jasno. Krenete kroz Petro-

"Poslovnom prostoru" ranije re~eno, uskoro }e u pothodniku biti postavqen video nadzor da bi nove stepenice za{titili od izgrednika. Posao }e biti poveren preduze}u "Informatika", a kamere, koje }e tako|e biti povezane s policijom }e platiti preduze}e. Za nove pokretne stepenice grad je dao 12 miliona dinara.

Q. Na.

DO 12. NOVEMBRA

tako ju~e uz muziku, tortu, sokove i grickalice proslavila novi i veseliji ambijent u kojem }e od sada boraviti.

A. V. U MZ „GAVRILO PRINCIP”

Za po~etak Vasa Miji}

Upoznajte svog adolescenta

Prva u nizu akcija koju pokre}e Spens pod nazivom "Dru`ewe sa {ampionima" odr`a}e se u nedequ od 11 ~asova u amfiteatru Centra.

Akcija treba da doprinese popularizaciji sporta i zdravog na~ina `ivota kod dece i omladine u Novom Sadu putem dru`ewa s poznatim sportistima, a prvi doma}in ovog dru`ewa bi}e na{ proslavqeni odbojka{ Vasa Miji}. Dru`ewe }e trajati jedan {kolski ~as.

B. M.

Tribina na temu "Upoznajte svog adoslecenta" odr`a}e se danas u 16.30 ~asova u prostorijama Mesne zajednice "Gavrilo Prnicip" na Bulevaru Jovana Du~i}a 3. Predava~ je {kolski pedagog Sne`ana Goli}.

I. B.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8 do 12 Bra}e Miladinov od 7 do 13 i od 6 do 12, Jano{ikova od 13 do 29 i od 20 do 32, Kotorska 37b i 39a, Kozara~ka od 1 do 17 i od 2 do 16, Rakova~ka od 1a do 59 i od 2 do 50.

Od 9 do 12 \or|a Servickog. Od 8 do 13.30 Kozara~ka, Jano{ikova, Rakova~ka, Bra}e Miladinov, Feje{ Klare, Kotorska, Pre{ernova, Mitrova~ka.

Od 10 do 12 Bolmanska od 1 do 24 i od 2 do 32, Heroja Pinkija od 63 do 91, od 54 do 58 i od 62 do 84a. ^ortanovci od 8.30 do 12 deo vikend naseqa In|ijski breg.

Futog od 8 do 12 `ivinarska farma, farma goveda i preduze}a "Tupawac", "Gavri}" i {qunkara "Ke{".

Beo~in od 8.30 do 11.30 naseqe Beo~in selo do manastira.

Foto: S. [u{wevi}

Davawe krvi i subotom Davaoci krvi i oni koji to `ele da postanu od ove sedmice mogu darovati krv i subotom od 8 do 12 ~asova.

Zavod za transfuziju krvi kao i do sada obezbe|uje doru~ak i kafu, a roditeqe pozivaju da na taj dan povedu i svoje najmla|e.

Naime, za mali{ane je predvi|ena radionica primewene umetnosti "Eh ta ma{ta" i dru`ewe sa saradnicima iz De~ijeg kulturnog centra uz razvijawe kreativnosti, ma{te i qubavi prema dekorativnim umetnostima.

Zavod za transfuziju krvi nalazi se u Ulici hajduk Veqka 9a.

A. L.

VESTI Pank svirka u Crnoj ku}i Obnovqeni vinkova~ki pank bend “Pogreb Iks”, originalno osnovan daleke 1978. godine, ve~eras od 22 sata svira u Crnoj ku}i.

Doma}a podr{ka vinkova~kim pankerima, s kojima je svojevremeno nastupao kontroverzni Satan Panonski, bi}e novosadski bend “Dredap”. Karte po ceni od 250 dinara mogu se kupiti pre po~etka svirke na ulazu u Crnu ku}u, u Ulici vojvode Bojovi}a 13.

I. S.

[kola klizawa U toku je upis u {kolu klizawa i umetni~kog klizawa u Ledenoj dvorani, Sportskog i poslovnog centra "Vojvodina".

Kurs po~iwe u utorak, cena je 2000 dinara, a upis je na blagajni klizali{ta.

M. C.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak5.novembar2010.

PROJEKAT GRADSKE UPRAVE ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE ZA NOVOSADSKE OSNOVCE

Zeleno (pre)vaspitawe odraslih

Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine ju~e je u Skup{tini grada prezentovala edukativni projekat pod nazivom “Zeleno (pre)vaspitawe odraslih”. Re~ je, naime, o potpuno novom pristupu edukaciji u okviru kojeg odrasli i mladi zamewuju uloge. Na zna~aj zelenila u urbanim sredinama ukaza}e u~enici novosadskih sredwih {kola.

- Posle rada sa decom na raznim projektima, do{li smo na ideju da anga`ujemo decu sredwo{kolskog uzrasta, koja imaju ispravne stavove i entuzijazam i to znawe treba iskoristiti u uticaju na odrasle – rekla je na~elnica Uprave za za{titu `ivotne sredine Aleksandra Jovanovi}-Galovi}.

Projekat “Zeleno (pre)vaspitawe odraslih” bi}e realizovan u toku {kolske 2010/2011. godi-

ne, a predvi|eno je da timovi u~enika na kreativan na~in, kroz zabavu i neformalno u~ewe, edukuju odrasle o zna~aju zelenih povr{ina i drve}a u stvarawu zdrave `ivotne sredine. U tome }e im pomo}i profesori kao i "Uputstvo za zeleno (pre)vaspitavawe odraslih" koje je Uprava za za{titu `ivotne sredine s velikom pa`wom osmislila za wih. Pored saveta, u uputstvu je navedeno kako da u~enici naprave prezentaciju, postave kratku pozori{nu predstavu, napi{u literarni rad, osmisle tematske radionice, sprovedu anketu, sastave test znawa i naprave foto-izlo`bu, a zavr{etak i prezentacija radova o~ekuje se krajem aprila.

Na kraju je zakqu~eno da mladima treba dati re~, jer oni imaju snagu ne{to da promene i budu}nost pripada wima.

A. L.

„DNEVNIK” VODI NA VELIKI KONCERT POPULARNOG KANTAUTORA NA SPENSU

@eqko Joksimovi} Novosa|ankama Koncert @eqka Joksimovi}a, koji mnoge Novosa|anke s nestrpqewem i{~ekuju, bi}e odr`an sutra u Velikoj sali SPC "Vojvodina" u 21 ~as. Ostalo je jo{ malo karata za nastup popularnog kantautora i mogu se kupiti na blagajni Spensa i u prodavnici “Gigstiks” u Pariskom

Novosadsaki koncert @eqka Joksimovi}a nastavak je velike turneje poznatog peva~a tokom koje je ve} nastupio pred rasprodatim salama u Skopqu i Sarajevu. Tokom karijere koja ve} deset godina ide uzlaznom linijom, Joksimovi} je objavio pet albuma a status muzi~ke

DNEVNIK

\ACI O[ „MIROSLAV - MIKA ANTI]” POSETILI DEPONIJU

Eko-~as za najmla|e uzrasta, a uskoro }emo pokrenuti i kampawu edukacije svih gra|ana o postupawu sa otpadom - izjavio Novakovi}.

Deca su postavqala brojna pitawa. Interesovalo ih je {ta se posle radi sa sakupqenom plasti~nom ambala`om, gde se nalaze fabrike koje prera|uju PET ambala`u i kako rade, koliko vremena treba da se u zemqi raspadne plasti~na fla{a, da li se sakupqene fla{e samo operu i ponovo koriste, kako se stari papir pretvara u sveske.

Na kraju su mali{ani od plasti~nih fla{a ukrase za novogodi{we jelke.

N. H.

"^isto}a" je ju~e na Gradskoj deponiji odr`ala eko ~as za |ake Osnovne {kole "Miroslav - Mika Anti}". Direktor ove firme Dalibor Novakovi} obi{ao je sa decom postrojewe za separaciju otpada i objasnio im {ta se daqe radi sa otpadom kada radnici preduze}a isprazne kontejnere i kante.

- "^isto}a" poklawa veliku pa`wu edukaciji gra|ana, jer je to najboqi na~in da razvijemo svest o pravilnom odlagawu otpada i ~uvawu `ivotne sredine.

Ula`emo u razvoj primarne i sekundarne separacije otpada i u edukaciju. Imali smo brojne ekolo{ke radionice sa decom raznih

MUKE STANOVNIKA NA BULEVARU EVROPE POSLE PRO[IREWA SAOBRA]AJNICE

Iz ku}e do ulice preko litice Pro{irewe dela Bulevara Evrope od Futo{ke ulice do Ulice bra}e Grulovi} donekle je doprinelo rastere}ewu saobra}aja, ali i donelo muke vlasnicima ku}a koje stoje sada neposredno uz asfalt. Vlasnik ku}e u Ulici Novaka Radowi}a 51 poslao nam je fotografiju na {ta mu sada li~i izlaz/prilaz, kao dokaz dokle ide "bahatost i nemar nadle`nih".Sugra|anin, ~ije je ime poznato redakciji, pita se kako }e deca da bezbedno ulaze i izlaze iz ku}e, napomenuv{i i da }e na metar od ku}e prolaziti autobusi.

U Zavodu za izgradwu grada ka`u, da su wihove slu`be utvrdili stawe u doma}instvima pored trase Bulevara Evrope pre po~etka radova, te da u

spomenutoj ku}i postoji i izlaz s druge strane. Ipak, ka`u da }e do kraja naredne nedeqe izgraditi potporni zid sa strane ku}e okrenute Bulevaru Evrope, kao i trotoar.

Ina~e, ZIG se odlu~io da pro{iri bulevar pre nego {to su privatni investitori otkupili ku}e uz saobra}ajnicu. Ku}e se nalaze duboko u regulacionoj liniji bulevara, a iz ZIG-a ka`u da }e bulevar s te strane dobiti pe{a~ke i biciklisti~ke staze i parkinge, kada umesto ku}a niknu zgrade.

Koliko ovakvo re{ewe predstavqa mogu}i pritisak na sada{we vlasnike ku}a uz Bulevar Evrope da {to pre potra`e kupce za svoje placeve, mo`emo samo da naga-

^ITAOCI PI[U SMS

|amo. Ipak, dok se to ne dogodi, wima se svakako mora omogu}iti nesmetan prilaz

sopstvenim domovima, i tu nema dvojbe.

S. Krsti}

065/47-66-452

Transformers Foto: N. Stojanovi}

magazinu, po cenama od 1.500 dinara za parter, 1.200 za tribine i 900 dinara za galeriju.

U saradwi sa organizatorima koncerta, redakcija “Dnevnika” je za najbr`e ~itaoce koji danas od 14 do 14.05 ~asova pozovu na{ broj telefona 528-765 pripremila tri puta po dve karte za predstoje}i Joksimovi}ev nastup.

zvezde na prostorima biv{e Jugoslavije potvrdio je uspe{nim nastupom na “Eurosongu 2004”, kada je s pesmom “Lane moje” osvojio drugo mesto. Tako|e, s numerom "Qubavi", za koju je tekst napisao Bajaga, osvojio je presti`nu nagradu za najboqu pesmu i mu{ki vokal u 2009. godini na "Balkan Music Awards" u Sofiji.

N. H.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Spokoj” dobrovoqnog egzila Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Spokoj” autora Atile Barti{a.

Re~ izdava~a: “Pri~a o `eni koja petnaest godina nije iza{la iz stana. Rebeka Ver, samo`iva i beskrupulozna `ena, nekada ~uvena glumica koju su mu{karci obo`avali, a `ene s podjednakim `arom mrzele, oduvek je `ivela po na~elu da sebi mo`e sve da dozvoli. Kada joj }erka, uspe{na violinistkiwa, emigrira na Zapad, postaje politi~ki nepodobna i iz protesta koji prerasta u bolest petnaest godina odbija da iza|e iz stana. Sin joj je jedina veza sa spoqnim svetom. Dok se napoqu polako uru{ava uzdrmani politi~ki sistem i dru{tvo prolazi kroz bolnu dramu tranzicije, postaje sve jasnije da sin, pisac, opsesivno upleten u bolesnu seksualnu vezu s urednicom izdava~ke ku}e, nikako ne mo`e da se oslobodi iz mre`e maj~inih emotivnih ucena, `eqe za osvetom i poku{aja da `ivi normalno.”

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

N. V.

Liga asocijal-Be-Ka-mokrata vojvodstva od Ne-na-da & nadvoj-vode Paj-tona. Trans-formator.

064/4615... *** Sednem ja u voz do Ciriha, vagon 2 klase 20 odsto pu{a~i, a 80 odsto nepu{a~i. Iza|em na peron za nepu{a~e ~itav Banof za nepu{a~e tj ~itava stanica. Sedam na S-ban, voz do aerodroma kad ni tamo nigde niko ne pu{i.

Molim vas to je vo`wa pola sata pa peron podzemne `eleznice pa pokretne stepenice, pa {etwa, `urba, gu`va i niko ne pu{i dok do|e do pu{a~ke zone zaboravi, guraj daqe kona~no predade prtqagu . Policija {parta, sikurite, aerodromska policija. Svi `ure, jure kona~no.

064/2491... *** Kad se na{a Maja vrati, mo`da }e ponovo proraditi onaj preskupi ki~eraj od parternog osvetqewa centra. Ne}u vi{e uop{te glasati.... Milan 063/8366... *** Gospodin 062/1782... je dobro primetio neispravne slike kao dokaz nepropisno parkiranih vozila. Ali, kad bi na slikama bio evidentiran datum i sat - pa kako bi nam onda poturali neodgovaraju}e kao dokaz...?! A primetio sam i dobro reagovawe gospodina 064/4027... na poresku politiku u Ma|arskoj ali me interesuje, {ta bi Ma|ari uradili sa MMF da imaju, ne daj bo`e, Borisa Tadi}a za predsednika? S po{tovawem 063/523... *** Kako tako al’ obavi{e sindikalni predstavnici posao sa Vladom. Gledam ih dostojanstveni, slo`ni bez revolta i nikome od wih nije palo na pamet da ~upaju svoje delove za nepostignuto. Zoran 062/1296...

*** Molim RTS da svoj ep o babi koja se ~e{qa, umesto 5-6 sati dnevnog emitovawa na Prvom programu, celodnevno emituje na Drugom programu. Zvobur 064/2170... *** Ko ka`e da se kod nas stvari ne pomeraju s mesta? Evo za protekli vikend smo ~ak i vreme uspeli da pomerimo. Unazad, naravno.

064/4615... *** Stvarno neverovatno vratiti Maju. Vidi se koliko {tete za vreme we - Bus stanica gde joj mesto nije, behaton, koji se sada pere pa }e ko{tati vi{e nego nov i jo{ mnogo toga. Koga su pitali da je vrate, mo`da Podbar~ane i Salaj~ane? Novosa|anka 063/7606... *** Apel vlastima Novog Sada da nateraju odgovorne slu`be da poprave ulicu Vojvode Bojovi}a! Ja sam iz Ka}a pa mi jako smeta ono „orawe“ a kamoli Novosa|anima. Do sada su nam mogli to~kovi otpasti a sada, bome, su nam i bubrezi ugro`eni!

Bauvau 064/2186... ^lanovi G17 boqe da se ne pojavquju na ulicama Novog Sada ili jo{ boqe da iza|u iz te stranke. Kako ih je ponizio wikov lider Mla|an Dinki}, rekav{i da wihove ocene o Maji Gojkovi} nisu relevantne, nezabele`eno je u politi~koj praksi. ^ini se da i demokrate igraju prqavu igru kada mirno prihvataju Maju Gojkovi} u vlast, nakon {to su gra|ani ovoga grada rekli da je u vlasti ne `ele, jer je retki primer nesposobnog politi~ara. Jedino je sposobna da se poja-

vquje u dru{tvu turbo folk polusveta. Milan 065/5135... *** Da li }e Toplana i na zimu kada bude 12 stepeni iskqu~iti grejawe kao {to radi sada, a mi pla}amo ili joj je to taktika da nas natera na prihvatawe wihovog na~ina obra~una, pa sada misle da ste ugradili termomera~e imali bi grejawe? 064/1901... *** Pa kako stvari stoje, naj~istiji trenutno, svetski a na{ brend su: na{e `ene, za nas gledano, tamo gde nam je srce i du{a, sport pa ostalo koje mi

iskreno podr`avamo jer nas one i druge iskreno obraduju. Ovi {to ih tretiraju protokolarno, nek’ se okanu i ne me{aju „nam“se u posao, pro{lo je vreme sladoleda!

064/3078... *** Lustracija, da li to LSV, mo`da, misli od ’45? Od tada se pod prinudom iseqavalo, otimalo, ubijalo...

063/8764... *** Postoji opravdana bojazan da Partizan prepusti Hajduku iz Kule ulogu rivala C.Z. u tzv. „Ve~itim derbijima“... bar za izvesno vreme, dok se Kom{ije ne statutiziraju.

064/4615... *** Oooo, pa kona~nu re~ dobi i potparol Zoran(Kova~evi})!

Ali kao i obi~no osta on i daqe nejasan nedore~en... Ko su to po wemu “ONI“? Pa nama „ONI“ su oni, jedina trojka (drugih i nema) koja se razmewuje sa titulama i ska~e sa stolice na stolicu (one plasti~ne). A {to se `urbe ti~e, pa nama se nikud ne `uri ve} woj! Sa {armom i stilom krupnim koracima uzima titule Gradskog pa Okru`nog odbora...

Eto, ukratko obavestismo, kako re~e potparol Zoran, „obi~ne gra|ane“. Nadamo se da je zadovoqan!

062/1296... *** U Futo{koj 8, u trafici za dopunu mobilnog telefona napla}uju 5 dinara.

064/3222... *** Kod Osnovne {kole “Vasa Staji}” nalazi se na travwaku {aht bez poklopca. Molim nadle`ne da odmah urade {to je potrebo pre nego {to se desi nesre}a.

064/3222...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak5.novembar2010.

GRAD TRA@I MESTO NA EVROPSKOJ PUTNI^KOJ MAPI

Tvr|ava glavni turisti~ki adut Promocija Petrovaradinske tvr|ave na me|unarodnom tr`i{tu, bila je tema ju~era{we radionice "Konkurentsko pozicionirawe Novog Sada kroz Petrovaradinsku tvr|avu, kao kulturne gradske destinacije i izgradwa imixa".

Radionica je prire|ena u Mu-

je konsultant kancelarije Uneska iz Venecije dr \or|o Andrijan, koji je savetovao da je neophodan plan upravqawa svim aktivnostima koje se vezuju za Tvr|avu.

- Bitno je da se razli~iti interesi spoje u isti pravac, kako bi se iskoristili svi potenci-

Konsultant venecijanske kancelarije Uneskoa \or|o Andrijan rekao da mu je Novi Sad omiqeno mesto u regiji a da je tvr|ava poznata destinacija u Evropi zeju grada, a u okviru projekta "Profilisawe i unapre|ewe razli~itih segmenata turizma u turisti~koj destinaciji Novi Sad", koji Centar za istra`ivawa i studije turizma realizuje u saradwi s Turisti~kom organizacijom Novog Sada. Iskustva i predloge izneo

jali kulturno istorijskog nasle|a – rekao je \or|o Andrian i dodao da je Novi Sad wegovo omiqeno mesto u regiji, a da je Petrovaradinska tvr|ava svim Evropqanima poznata destinacija.

Direktor Centra za istra`ivawe i studije turizma Milan

U Muzeju grada odr`an skup posve}en Gibraltaru na Dunavu Foto: S. [u{wevi}

]uli} najavio je da }e nakon analize rezultata odr`ane radionice plan upravqawa biti upu}en gradskim upravama radi

9

SARADWA „ZELENILA” I NACIONALNOG PARKA „FRU[KA GORA”

U oazu i dnevno i vikendom

- "Gradsko zelenilo" se godinama stara o Kameni~kom parku, koji je deo Nacionalnog parka "Fru{ka gora", a to }e ~initi i nadaqe. Od pro{le godine u parku postoji ~uvarska slu`ba iz "Zelenila" zahvaquju}i kojoj je 14 lica uhva}eno u nezakonitoj se~i drve}a. Lane su radnici "Zelenila" posekli i 48 starih stabala, a trupce pogodne za parkovski mobilijar dali Nacionalnom parku - rekla je ju~e direktorica "Gradskog zelenila" Nata{a Ra{eta, prilikom potpisivawa protokola o saradwi s ovim preduze}em.

Vr{ilac du`nosti direktora Nacionalnog parka "Fru{ka go-

pola veka od kako je Fru{ka gora progla{ena za Nacionalni park.

- U narednom periodu }emo zajedni~kim snagama poku{ati da Fru{ku goru jo{ vi{e uredimo.

Da postane mesto za vikend i svakodnevne odmore Novosa|ana - kazao je Antoni}.

Potpisivawem protokola o saradwi prisustvovali su pomo}nica Pokrajinskog sekretarijata za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj Tatjana \uri} i gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}. Wihovo prisustvo obja{weno je namerom da budu podr{ka u saradwi "Gradskog zelenila" i Nacionalnog praka. Pavli-

ra" Dobrivoje Antoni} kazao je da je u toku izrada master plana razvoja do 2020. godine, po{to je posle usvajawa Statuta Vojvodine, ovo javno preduze}e nadle`no da se brine o parku. Antoni} je dodao da se ove godine obele`ava

~i} je jo{ dodao da }e pribli`avawem na{e zemqe Evropskoj uniji biti postavqani sve ve}i standardi u oblasti ekologoje, pa se na vreme vaqa ukqu~iti u za{titu i o~uvawe `ivotne sredine Z. Deli}

podr{ke promociji Tvr|ave na me|unarodnom turisti~kom tr`i{tu.

I. Dragi}

„POSLOVNI PROSTOR” ^EKA ODLUKU GRADSKOG VE]A O TVR\AVI

Vaga se odluka o ateqeima Iako je gradska komisija za popis poslovnog prostora- ateqea na Petrovaradinskoj tvr|avi sa svoje dve potkomisije osnovana pre vi{e od godinu dana, jo{ uvek nije doneta odluka ko od umetnika ima prava, a ko ne da ostane tamo. Tako|e jo{ uvek se ne zna, ni ko }e biti novi stanari. Direktor Poslovnog prostora Marko Cvijan rekao je ju~e za "Dnevnik" da i ovo preduze}e o~ekuje skoru odluku Gradskog ve}a.

- Podkomisija koja je bila zadu`ena za popisivawe ateqea i utvr|ivawe kvadrata uradila je sve i a za taj deo su bili zadu`eni na{i qudi. Tako|e i druga potkomisija je pregledala svu dokumentaciju vlasnika o pravu kori{}ewa ateqea. Sada je posao ostao na Gradskom ve}u da napravi kriterijume ko }e boraviti tamo – ka`e sagovornik.

Foto: F. Baki}

Kako ka`e, ~im to odlu~e, Poslovni prostor }e one koji ispuwavaju uslove pozvati na

KUBIK SADA KO[TA 246,75 DINARA

I topla voda 30 posto skupqa Nakon poskupqewa grejawa od 30 procenata, ~itaocima smo ostali du`ni informaciju da je ujedno i topla potro{na voda poskupela za isti iznos, i sada kubik tople vode ko{ta 246,75 dinara bez PDV-a. Poskupqewe grejawa i tople vode odnosi se na doma}instva, dok je za poslovne potro{a~e ona ostala nepromewena.

Da podsetimo, ra~uni za grejawe u novembru bi}e uve}ani za 30 procenata, a nova cena grejawa za doma}instva iznosi}e 80,02 dinara po kvadratu bez PDV-a, umesto dosada{wih 61,55 dinara po kvadratu bez PDV-a.

S. K.

SNS KRITIKOVAO POSKUPQEWE GREJAWA

Gra|ani finansiraju nesposobnu vlast Gradski odbor Srpske napredne stranke ocenio je ju~e da je najnovija odluka Gradskog ve}a o poskupqewu grejawa u Novom Sadu za 30 odsto "bezo~na, drska i ni~im argumentovana", te da }e ionako osiroma{ene gra|ane dovesti na rub pukog pre`ivqavawa. Kako stoji u saop{tewu GO SNS-a, nova cena grejawa od 86,5 dinara po kvadratu, sem {to je

svojevrsni energetski udar na nov~anike Novosa|ana, od wih pravi finansijere nesposobne i bezidejne aktuelne gradske vlasti, koja javna preduze}a tretira iskqu~ivo kao strana~ke feude.

U SNS-u smatraju da standard gra|ana mora biti iznad partijskih interesa, pa je neophodno {to skorije raspisivawe vanrednih izbora.

I. S.

potpisivawe novih ugovora i obavesti}e ih o uslovima i ceni zakupa.

- Kada }e se to dogoditi zaista ne znam. Znam samo da Gradsko ve}e o tome odlu~uje i da taj predmet posle ne ide na skup{tinsko usvajawe. Zna~i ~im zavr{e sa tim, prosle|uju odluku na{em preduze}u zakqu~io je Cvijan.

Podsetimo, komisija za popis ateqea je formirana 1. seprembra pro{le godine, po{to su ateqei na Tvr|avi posledwi put dodeqivani umetnicima na kori{}ewe pre vi{e od 20 godina i grad nije imao podataka o tome ko su korisnici, da li imaju ugovore i pod kojim uslovima.

Ni "Poslovni prostor", preduze}e koje nominalno raspola`e ateqeima, u to vreme nije imalo u evidenciji ta~ne podatke. Na Petrovaradinskoj tvr|avi ima 90 ateqea u kojima rade umetnici.

Q. Na.

sledwe dve i po godine postao pravilo, a to je dodatni pritisak na ku}ni buxet Novosa|ana; bezobzirnim poskupqewima cena usluga javnih komunalnih preduze}a", navodi se u saop{tewu GO SRS-a, uz poziv “Demokratskoj stranci i wenim satelitima da ne udaraju po xepu gra|ana kako bi napunili sopstvene xepove”.

I. S.

Radikali savetuju Predstavnici Saveta za prava i propise Gradskog odbora Srpske radikalne stranke danas od 16 do 18 sati Novosa|anima daju besplatne pravne savete. Susret sa gra|anima organizuje se u sedi{tu GO SRS-a, na Bulevaru Mihajla Pupina 18b.

I. S.

Uni{tavawe glodara u Karlovcima Sistematska akcija uni{tavawa glodara po~ela je ju~e u Sremskim Karlovcima i traja}e do petka, 12. novambra. Za uni{tavawe glodara ekipe novosadske "Ciklonizacije" koriste zatrovane mamke, koje }e postavqati na mesta koja su uobi~ajena za wihovu

pojavu, kao {to su podrumi, {upe, ~ardaci, {tale, kotlarnice i sli~no. Iz tog preduze}a upozoravaju da tokom deratizacije treba onemogu}iti deci pristup mestima na kojima su ostavqeni mamci, kao i spre~iti kontakt doma}ih `ivotiwa sa wima.

Z. Ml.

AMBASADA AZERBEJYANA DONIRALA 27.000 EVRA CRVENOM KRSTU

Humanitarna pomo} za izbegle i raseqene Gradona~elnik Igor Pavli~i}, ambasador Azerbejxana u Srbiji Eldar Hasanov i ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu i de~ju za{titu Sawa Stojanovi}, prisustvovali su ju~e dodeli humanitarne pomo}i izbeglim, prognanim i raseqenim osobama koju je Novom Sadu poklonila ambasada Azerbejxana. Ovi sugra|ani su dobili hranu i potrep{tine za li~nu higijenu a, kako se moglo ~uti, dobi}e i ogrev. Pavli~i} se ovom prilikom zahvalio ambasadoru Azerbejxana na pomo}i, dodav{i da je ona vredna oko 27.000 evra.

- Ne pamtimo kada je ovolika donacija uru~ena Crvenom krstu u Novom Sadu i to je izuzetno va-

Foto: A. Erski

`no jer }e pomo} dobiti 600 porodica. Ovo je na~in da izbeglim i prognanim osobama olak{amo `ivot i da pomo} uru~imo oni kojima je potrebna - istakao je Pavli~i}.

Ambasador Hasanov je rekao da mu je izuzetno drago {to je u Novom Sadu kako bi mogao da pomogne qudima koji su sudbinu izbeglih do`iveli ne svojom krivicom. On je dodao da }e wihovi poslovni qudi ulo`iti napore kako bi u ovom regionu {to vi{e oja~ali dobre odnose, stvarawem vi{e radnih mesta i investicija kako bi na taj na~in pru`ili pomo} qudima kojima je ona potrebna.

B. M.

POTPISAN MEMORANDUM S FIRMOM „AMBERO KONSALTING”

Temeq stambene zone Mi{eluk 3 Gradona~elnik Igor Pavli~i} potpisao je Memorandum o razumevawu sa konsultantskom firmom „Ambero konsalting”, po nalogu nema~ke organizacije GT3, u vezi sprovo|ewa projekta "Unapre|ewe upravqawa zemqi{tem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji". Osnovu Memoranduma ~ine sporazum o tehni~koj saradwi izme|u Vlade Savezne Republike Nama~ke i Republike Srbije i re-

SRS: Udar na ku}ni buyet Srpska radikalna stranka ju~e je konstatovala da najnovije poskupqewe grejawa u Novom Sadu za 30 odsto pokazuje kako aktuelna vlast u gradu ne brine o socijalnom statusu gra|ana.

"Deo nagomilanih problema za koje sama snosi odgovornost, gradska vlast poku{ava da re{i po principu koji je u po-

Foto: R. Hayi}

Foto: B. Lu~i}

zime protokola o pregovorima o razvojnoj saradwi izme|u dve Vlade, ~ija je svrha izlagawe aran`mana u okviru koga }e potpisnici sara|ivati u implementaciji potprojekata u Novom Sadu. Re~ je o potprojektima tehni~ke podr{ke projektu urbane komasacije i procene vrednosti zemqi{ta za novu stambenu zonu Mi{eluk 3 i izradi plana detaqne regulacije za priobaqe Dunava.

B. M.

VESTI

Novembarsko sunce napunilo ba{te

O zna~aju transplantacije

Priroda nas ovih dana ba{ ~asti time {to je u novembar nagurala nekoliko pravih prole}nih dana. Poklonu se u zube ne gleda, pa su tako Novosa|ani, osvedo~eni hedonisti, napunili ba{te kafi}a u gradu kako bi upijali zrake i ispijali kafice.

Opu{tena atmosfera, lagano }askawe i u`ivawe dok se mo`e, jer zima je na pragu.

B. M.

Predavawe “[ansa za novi `ivot”, promocija transplantacije i donacije organa u okviru projekta Klini~kog centra Vojvodine, odr`a}e se danas u 10 ~asova, u Amfiteatru 1 Medi-

cinskog fakulteta. Projekat promocije podr`ao je i Univerzitet u Novom Sadu, te }e se tim povodom sprovesti niz aktivnosti tokom novembra i decembra, kako bi se studentima pribli`io zna~aj transplantacije.

Medicinski fakultet nalazi se u Ulici hajduk Veqka 3. A. L.

petak5.novembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

NENADANO U SPORTSKE OBJEKTE ULO@ENO 250.000 EVRA

Anonimni darodavac zlata vredan VR[AC: Cela pri~a li~i na dova. Wima je direktdoga|aje iz bajki o dobroti i no upla}ivao novac. nesebi~nom pomagawu onih koNi{ta ne ide preko jima je to potrebno. Sve po~ela op{tine, ili {kole pred po~etak {kolske godine koja dobija donacije. kada se gradom pronela vest da Preko letweg rasje pred ulaz u {kolu „Jovan Stepusta finansirao je rija Popovi}” stigao kombi iz izgradwu terena za kojeg su radnici kod direktora mali fudbal i ko{ardoneli pakete sa 20 najsavremeku na livadi u sklopu nijih ra~unara. Bila je tu otO[ „Sterija” a za dve premnica i voza~ je tra`io da nedeqe }e biti gotov je direktor potpi{e bez obavei teren za odbojku . ze da plati. U {koli je re~eno Uslov za ovu donaciju da je darodavac nepoznat, a vredod 120 hiqada evra nost poklona je iznosila oko bio je da teren korisedam hiqada evra. Posle toga ste svi gra|ani. Takokrenula je lavina novih donaci|e, nepovratno je dao ja namewenih za izgradwu i tri hiqade evra za sportskih objekata. izgradwu tribina na - Donacija kompjutera je bilo ko{arka{kom terenu Deca na renoviranom ko{arka{kom terenu veliko iznena|ewe, pogotovu „Polet” i postavqawe {to nismo znali ko je taj ~ovek reflektora na obli`wem mini dine „Hemofarm” je gradu poi za{to to radi. pi~ terenu. Sada klonio svremeni de~iji vrti}, Tokom ove godise radi kompletali nedostajalo je para da se nane lepim iznena rekonstrukcibavi oprema. Nepoznati donator na|ewima nije ja terena koji je i ovm prilikom pokazao da pobilo kraja. Eto pripada sPedagoma`e kada je to neophodno, izpojavio se daro{koj akademiji dvojio je 3,5 hiqade evra za ovo i davac zlata vrevredna 120 hiqatime omogu}io da 300 mali{ana dan, da smo ga da evra. Do kraja na vreme krene u vrti}. I tako, bilo kako tragra|evinske setim toliko lepim dobor~in`ili ne bi smo zone tu i }e ni}i stvima skoro se ne nazire kraj. ga na{li. Usleteren za basket i Julkica Mitra{inovi} ka`e da dile su nov~ane mali fudbal. je pripremila spisak otvorenih sume evra sa - Ove donacije ko{arka{kih terena, koje }e dota~nom namesu nemerqive za nator do prole}a opremiti nonom za izgradwu Vr{ac. Mi kao vim tablama i ko{evima i obei rekonstrukcilokalna samoule`iti teren po novim dimenziju sportskih teprava, nikada ne jama. rena – pri~a o bismo mogli da - Donator je finansirao ureovoim donacija- Julkica Mitra{inovi} izdvojimo toli|ewe nekoliko terena u Beograma ~lanica Op{tinskog ve}a zako novca za jednu godinu, pogotodu, koje nisu o~uvali, zbog ~ega du`ena za sport Julkica Mitravu {to su to tereni najnovije je odustao od daqih ulagawa u {inovi}. tehnologije, najskupqa podloga glavni grad. Ne `elimo da se to - Do sada je uvek anga`ovao izod tartana i najrenomiranijih ovde desi – ka`e ona, osoba koja vo|a~e radova iz Beograda, koji proizvo|a~a – pri~a odu{evqeje o~igledno stekla poverewe su potpisivali ugovore o donano Mitra{inovi}eva. Pre podarodavca da }e se donirano i cijama, odnosno o izvo|ewu ra~etka ovogodi{we {kolske goostvariti kako je on `eleo.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Legenda o ~uvarima" (11), "@ena sa slomqenim nosem" (19.45), "Po~etak" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: Sinemanija – "Robin Hud"" (16), "Sekretarijat" (19), "Mesec" (21.30)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Pera Dobrinovi}" "Tartif" (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: "Bela bajka" (18) Novosadsko pozori{te: "Izgubqeno ~ove~anstvo" (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini", tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP "Fru{ka gora" – "Dodirom kroz pro{lost" (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Jelena Vemi} \urkovi}, Nina Lazi} i Vesna Mu{icki iz Novog Sada, Zorica Kopawa iz Mladenova, Vesna Nik{i} iz Veternika, Nata{a Rojka iz Luga, Jelena Palurovi} iz Stepanovi}eva i Jasmina Srdanovi} iz Sremske Kamenice.

DE^AKE: Nada [iradovi}, Slavna Miqu{, Maja Mandi} i Andrijana Beqin iz Novog Sada, Branka Krsti} iz Martinaca, @eqka Supek iz Lali}a, Stawa Qekaj iz Ba~kog Petrovca, Biqana Boroja iz Obrovca, Sandra Mi}evi} iz Bukovca, Mirjana Bir~anin iz Veternika, Vesna [o{i} iz Petrovaradina, Lidia Lava~ iz Sremske Kamenice, Marija Simi} iz Ba~ke Palanke, Kristina Novak iz Vaternika i Biqana ^erni} iz Sremske Kamenice.

SAHRANE Na Novosadskom grobqu danas }e biti sahraweni Miroslav Ivana Klajn (1944) u 10.30 sati (urna), Milo{ Mirka Skandarski (1957) u 12 (ispra}aj), Ivana Zorana Vuki}evi} (1989) u 12.45 i Anica Marka Luka~ (1927) u 13.30 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Jelka Laza Jovi~i} (1929) u 13.30 sati. Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Mara Radovana Stoji} (1949) u 15 ~asova.

Ipak, postoji ona narodna „zaklela se zemqa raji da se ni{ta ne dr`i u potaji“. Novinari su nastojali da bar ne{to i{~eprkaju o ovom neobi~noj i humanoj li~nosti. Tako neki mediji otkrivaju da ovaj vr{a~ki ktitor poti~e iz sportske porodice i da se {kolovao u O[ „Jovan Sterija Popovi}”, posle ~ega je oti{ao u inostranstvo, gde je stekao zavidan kapital. Ali nikad nije zaboravio rodni grad.

- Posredstvom pilota Bo`idara Pa{ajli}a, ina~e odbornika Pokreta „Vr{a~ka regija – evropska regija”, odlu~io da stvori uslove da se mladi masovno vrate na sportske terene.

Mo`da }e se o neobi~nom humanisti i vr{a~kom dobro~initequ uskoro ~uti i neke nove sage, ali najva`nije je da on postoji i kre}e u ostvarivawu novih projekata koje Julkica Mitra{inovi} sa sportskim radnicima priprema.

R. Jovanovi}

DNEVNIK

STRU^NA POMO] LOKALNIM RADIO-STANICAMA

Program prilagoditi slu{aocima BELA CRKVA: Agencija „Star studio”, pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za informacije, pokrenula je projekat „Stalno usavr{avawe – imperativ uspeha”, koji ima za ciq da krene ka lokalnim radio-stanicama u Vojvodini sa zadatkom da novinarima, voditeqima i urednicima radio stanica, koje legalno emituju program u lokalnoj zoni pokrivawa, na zanimqiv i lako prihvatqiv na~in prenese znawa ste~ena dugogodi{wom praksom u elektronskim medijima, istra`iva~kim i nau~nim radom na Univerzitetu u Novom Sadu i anga`ovawem u brojnim doma}im i me|unarodnim projektima.

Prvo predavawe odr`ano je u Beloj Crkvi, a pozvani su bili novinari i urednici lokalnih radio stanica iz grada doma}ina, Vr{ca, Alibunara, Plandi{ta, Kovina, Se~wa, Kova~ice i Kovina. Odazvale su se kolege iz JIP „BC info” i Aurorarat RTV iz Bele Crkve i novinar i urednik Radio Se~wa. Predavawa su odr`ali asistent na Odseku za medijske studije Folozofskog fakulteta U Novom Sadu za predmet radijsko novinarstvo i analiza medijskog diskursa dr Dejan Pralica, asistent na Odseku za menaxment u me-

dijima Fakluteta tehni~kih nauka u Novom Sadu dipl. in`. Iva [i|anin i glavni i odgovorni urednik Radio Sajma Sa{a Leki}.

U~esnici su imali priliku da se upoznaju sa zna~ajem izrade precizne programske {eme i utvr|ivawa programskog formata, a predo~ena im je i va`nost uvo|ewa novih softverskih re{ewa za poboq{awe i automatizaciju rada.

Radio je najstariji eletronski medij i ako ne `eli da izgubi trku sa televizijom, a naro~ito ne sa sve prisutnijim internetom, mora da emituje informativni program lokalnog karaktera i izbor muzike prilagodi odre|enoj grupi slu{alaca.

U svom izlagawu Sa{a Leki} se posebno osvrnuo na naj~e{}e gre{ke koje ~ine lakalne radio-stanice, pre svega emituju}i vesti koje nisu interesantne za lokalno stanovni{tvo. Slaba slu{anost za rezultat ima gubitak interesovawa ogla{iva~a i finansijsku nesigurnost.

U drugom delu predavawa u~enici su mogli da se upoznaju sa na~inom pisawa medijkih projekata, da saznaju kako se defini{u ciqevi i strategije, ciqne grupe i odre|uju projektni timovi.

M. Vitomirov

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

petak5.novembar2010.

Festival organskih proizvoda

PLANDI[TE POMA@E IZBEGLIMA I RASEQENIMA

U ponudi posao, ku}a, ali i oprema za frizeraj PLANDI[TE: Mnogi su se posle egzodusa srpskog stanovni{tva u ~uvenoj „Oluji” hrvatske vojske ili bega sa Kosmeta skrasili u selima plandi{tanske op{tine i tu mukotrpno po~eli da grade novi `ivot. Tu su nikla izbegli~ka naseqa, od po~etka Komesarijat za izbeglice sa Crvenim krstom i UNHCR su redovno pomagali hranom, sredstvima za higijenu, a neke porodice su dobile i ku}e. Ovih dana zavr{en je lokalni projekat za ekonomsko osna`ivawe porodica i wihovo radno anga`ovawe.

- Op{tina je jo{ pre dve godine na skup{tini usvojila akcioni plan za trajno zbriwavawe izbe-

gli~kih porodica. Na{ stru~ni timovi pri Komesarijatu za izbeglice rade projekte za radno anga`ovawe svih ~lanova tih doma}istava. Radi se o izuzetno vrednom i radnom narodu koji se snalazi i nalazi posao, a uz na{u pomo} u stawu su da krenu sa korisnim poslovima i obezbede radno anga`ovawe cele porodice. Pomagali smo im oko nabavke gra|evinskog materijala za izgradwu novih ili renovirawe starih ku}a, da zapo~nu posao u poqoprivredi, da otvore zanatske radwe - ka`e o aktivnostima lokalne samouprave predsednik op{tine Zoran Vorkapi}.

Tako se za projekat za pakete ekonomskog osna`ivawa doma}in-

Polako pu{taju korewe U op{tini Plandi{te smestilo se 208 izbeglica iz Hrvatske, a sedam ih je sa Kosmeta. Reko{e da je tokom ove godine humanitarna organizacija „Inter-SOS” iz Kragujevca pomogla da jo{ 14 porodica dobije poqoprivredne pakete. Sada rade na projektu za dodelu gra|evinskog materijala radi adaptacije dotrajalih ku}a i zavr{etak ku}a u izgradwi. Komesarijat za izbeglice sa UNHCR – om obezbedio je 4,7 miliona dinara, a op{tina 250.000 dinara za otkup ku}a sa oku}nicom za sedam odabranih porodica. Reko{e da }e tim stru~waka nastojati da se {to ve}i broj izbegli~kih poqoprivrednih gazdinstava registruje i tako lak{e do|u do podsticajnih sredstava i zakupa dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta. A op{tinski tim }e sa Komesarijatom za izbeglice, Crvenim krstom i UNHCR nastaviti sa novim projektima, kako bi se tim porodicama pomoglo da rade i puste korewe u ovoj sredini.

stava prijavila 21 porodica, uslove je ispunilo 12, a sedam je sa jasnim poslovnim ciqevima dobila te pakete. Ukupna vrednost je milion i 50 hiqada dinara, a pojedina~no paket vredi 150 hiqada dinara, pet je za poqoprivredu, a dva za zanatske radwe. Za nabavku rasne stoke pakete su dobili Verica Jovan~evi} iz Mileti}eva, Drago Pavi} iz Velikog Gaja, Goran \or|i} iz Mileti}eva, Milan Popovi} iz Banatskog Sokolca, Milan \uki} iz Mileti}eva nabavi}e prskalicu sa pumpom, Nada Vu~kovi} opremi}e frizerski salon u Plandi{tu, a @eqko Raji} iz du`ina nabavi}e opremu za TV radionicu.

R. Jovanovi}

ZAVR[ETAK MOSTA NA TISI RADUJE I BRINE @ITEQE PADEJA

Skeli dani odbrojani Podr{ka odbojka{icama

NIS OBEZBEDIO DESET MILIONA ZA ZREWANIN

Pomo} i sportistima

ZREWANIN: Predstavnici Naftne industrije Srbije obi{li su ju~e @enski odbojka{ki klub „Klek” i novu halu sportova u Zrewaninu. NIS je u sklopu sporazuma sa gradom, sa milion dinara, podr`ao ovogodi{we aktivnosti pomenutog kluba. U razgovoru sa sportistkiwama i trenerima, izvr{ni direktor NIS „Naftagasa” Predrag Radanovi} je ukazao na va`nost sporta kao jedne od oblasti u koju vredi ulagati, jer se „tako ula`e i u zdravqe nacije i promovi{e takmi~arski duh i fer plej”.

Predstavnici NIS-a susreli su se i sa ~elnicima grada, sa kojima su razgovarali o ja~awu me|usobne saradwe. Kompanija je, ina~e, u ovoj godini izdvojila ukupno deset miliona dinara za Zrewanin, odnosno za Fond za stipendirawe talentovanih studenata i |aka, @enski odbojka{ki klub „Klek”, Rukometni klub „Proleter”, Ko{arka{ki

klub „Proleter”, Dnevni centar „Alternativa”, Sigurnu ku}u i Crveni krst.

- NIS je odabrala mesta u kojima radi i privre|uje, i u kojima `eli da razvije svoj biznis.

Jedno od tih mesta, u koje ho}emo da ula`emo, jeste i Zrewanin. Sa gradona~elnikom i wegovim najbli`im saradnicima dogovorili smo se o projektima koje }emo finansijski pomo}i – rekao je Radanovi}.

Zrewaninski lordmer Mileta Mihajlov ocenio je da je ju~era{wi sastanak sa delegacijom NIS-a plod jedne dugotrajne i dobre saradwe sa ovom kompanijom.

- NIS se pokazao kao socijalno odgovorno preduze}e. Novac koji je pripao sportskim klubovima itekako }e im zna~iti, s obzirom na to da su te{ka vremena. Od sportista o~ekujemo da se odu`e dobrim rezultatima – poru~io je Mihajlov. @. B.

PADEJ: Gradwa mosta na Tisi izme|u Padeja i Ade, prakti~no je privedena kraju, ali se intenzivno radi na prilaznim putevima na banatskoj strani. U odnosu na mnoga obe}awa stavqawe mosta u promet kasni, a i{~ekivawe da se to dogodi `iteqe Padeja istovremenu raduje i brine. Intenzivno se radi na izgradwi puta od mosta do padejske skele i pro{irewu puta kroz glavnu ulicu u selu, {to je mimo svih argumenata predo~avanih prilikom odre|ivawa lokacije mosta tri kilometro nizvodno od skele. Skela koja spaja Padej i Adu, posledwa je na Tisi koja je ukqu~ena u javni saobra}aj, a zavr{etkom mosta i pristupnih saobra}ajnica weno daqe funkcionisawe je pod znakom pitawa. Dani su joj prak-

Izgradwa mesta iz sopstvenog yepa

Novi most izme|u Ade i Padeja

Foto: M. Mitrovi}

zacija da se obezbede deca. Zabrinuti smo i kako }e na{i `iteqi putovati u Adu na posao i u {kolu, ako im ne bude obezbe|en prevoz, jer 70 odsto zaposlenih u selu radi u Adi. Ako se ne uvede autobuski prevoz, ve}ina radnika iz Padeja koji sada preko skele u Adu ide biciklom, bi}e u napovoqnijem polo`aju, jer se jo{ ne zna da li}e skela mo}i da funkcioni{e. Od ulaza u Padej do centra Ade novim putem preko mosta ima oko 11 kilometara, a sada uz kori{}ewe skele razdaqina je svega ~etiri kilometra.

I dok kikindska firma „Jet company” sa svojim kooperantima intenzivno trasu puta od mosta do Padeja nasipa tucanikom, jo{ se sa sigurno{}u ne zna kada }e uslediti asfaltirawe i stavqawe u promet mosta i pristupnih saobra}ajnica, ali je ukoliko vreme poslu`i to mogu}e u najskorije vreme. Dok se to ne dogodi i dok se ne vidi da li }e se organizovati autobuski saobra}aj, predsednica Saveta MZ Padej Stana \ember napomiwe da se ne}e znati ni sudbina funkcionisawa skele.

- Skela na Tisi kod Padeja, koja je u vlasni{tvu Mesne zajednice prevozi putnike ve} dva veka. Zahteva izdatke za odr`avawe i na pozitivnoj smo nuli od ubirawa skelarine, ali sigurno je da sa zavr{etkom novog mosta ne}emo je baciti u staro gvo`|e. Mo`da }e jo{ jedno vreme funkcionisati dok se ne uspostavi autobuski prevoz, jer su potrebe radnika i sredwo{kolaca koji putuju u Adu, tako|e i zemqoradnika kojima je ovo za poqoprivrednu mehanizaciju najjeftiniji prelazak reke, a koriste je i sto~ari iz Ba~ke koji svoja stada ovaca dovode na ispa{u u Banat. Nastoja}emo da ako ne bude potrebe da stalno funkcioni{e, osmislimo projekat da na{u skelu „Divan” ukqu~imo u turisti~ku ponudu kao svojevrsnu atrakciju - najavquje Stana \ember.

M. Mitrovi}

APATIN: Od 6. do 20. novembra Apatinci }e se na referendumu izja{wavati da li su za uvo|ewe mesnog samodoprinosa, jer dosada{wem isti~e rok 31. decembra ove godine. Gra|ani }e se izjasniti da li su za uvo|ewe samodoprinosa od tri odsto na sva primawa za komunalnu infrastrukturu i jo{ jedan odsto primawa.

Obave{tewa o tome gde se gra|ani mogu izja{wavati o samodoprinosu ve} su stigla na sve ku}ne adrese, a odr`ano je i vi{e skupova na kojima je bilo govora o potrebi uvo|ewa samodoprinosa. Jedan od skupova odr`an je i u velikoj sali SO na koji su bili pozvani predstavnici firmi, javnih preduze}a i ustanova, udru`ewa gra|ana, verskih zajednica i predstavnici politi~kih stranaka koje imaju odbornike u

skup{tini lokalne samouprave.

Iako niko od prisutnih nije negirao potrebu uvo|ewa novog samodoprinosa isticali su potrebu da se vodi vi{e ra~una o tome gde }e se novac tro{iti.

- Ono {to smeta odborni~koj grupi Demokratske stranke je to {to nije napravqena lista prioriteta u komunalnoj izgradwi, a to su zavr{etak izgradwe Fabrike vode, zamena azbestnih cevi i dovr{etak izgradwe fekalne kanalizacije. Tako|e smatramo da je neophodno da se gra|ani redovno informi{u o prikupqenim sredstvima kao i o na~inu tro{ewa- rekao je @eqko Raj~evi}.

Ukoliko se gra|ani opredele za samodoprinos o~ekuje se da }e u toku pet godina biti prikupqeno oko 500 miliona dinara.

J. P.

Zeleno sandu~e

BE^EJ: Lokalna samouprava u Be~eju postavila je najavqeno „zeleno sandu~e” u Uslu`nom centru Op{tinske uprave i, prema sada{wim saznawima, to je prvo sandu~e ovakve vrste u Srbiji. Ciq je da se sugra|anima pribli`i oblast `ivotne sredine, wena problematika i o~uvawe, tako {to }e svako svoje predloge, sugestije, pohvale i primedbe ubaciti u „zeleno sandu~e”, a na nadle`nima u lokalnoj samoupravi je da sve s du`nom pa`wom razmotre i u {to kra}em vremenskom roku odgovore ili, po mogu}nosti, uo~eni problem razre{e.

V. J.

Skela „Divan” na Tisi

ti~no skoro odbrojani, ali ima ideja da se pretvori u turtisti~ku atrakciju.

Prilikom odre|ivawa lokacije mosta istican je wegov regionalni zna~aj i opredeqewe da tranzitni saobra}aj zaobi|e Padej, {to }e biti mogu}e tek kada se izgradi dvadesetak kilometara novih saobra}ajnica.

Dok se to ne do~eka, intenzivniji prolaz putni~kih i teretnih vozila kroz glavnu padejsku ulicu o~ekuje se vrlo brzo.

Bez obzira na to {to }e se put kroz selo pro{iriti, zabrinutost za bezbednost je prisutna zbog ~iwenice da }e se saobra}aj intenzivirati direktno izme|u de~ijeg vrti}a i osnovne {kole, lociranih jedno naspram drugog u glavnoj ulici, kao i ~iwenica da u neposrednoj blizini u centru sela saobra}ajnica zaobilazi rimokatoli~ku crkvu. Mnoge Padejce tako|e brine, da }e im tutwawe teretnih vozila potresti i uzdrmati temeqe ku}a, koje su mahom starije gradwe, ali se s druge strane raduju kona~nom zavr{etku mosta i da }e mimo ranijih o~ekivawa put pun udarnih rupa zameniti obnovqena sabra}ajnica.

Zbog teretnog saobra}aja, kao neuralgi~na ta~ka izme|u mosta na Tisi i Padeja pomiwe se i stari most na Zlatici, koji ta-

ove trase i svi smo bili iznena|eni kada su radovi po~eli, jer smo znali da }e put i}i nasipom pored reke Zlatice i poqoprivrendog gazdinstva - ka`e predsednica Saveta MZ Padej Stana

Stana \ember

\ember. - Padej~ani se raduju da dobiju asfalt glavnom ulicom jer je put bio u katastrofalnom stawu i ugro`avao bezbednost svih u~esnika u saobra}aju. Ono na ~emu }emo mi insistirati to je da budu maksimalno obezbe|eni {kola i zabavi{te koje se nalaze na ovoj trasi. Mora}e se postaviti maksimalna signali-

SUBOTICA: U Subotici se odr`ava Festival organskih proizvoda „Biofest”. Na sve~anoj skup{tini „Terasa” ovogodi{we priznawe za bioproizvod dodeqen je organskom soku od jabuke proizvo|a~a „Nektar” d.o.o. Novi Sad, dok je za bioproizvo|a~a godine progla{en Jano{ Fargo iz Oroma za bioproizvodwu za~inskog biqa. Posebna priznawa dobio je Otvoreni univerzitet, Bo{ko Kova~evi}, Tereza Horvat Skenderovi} i Ferenc Fruhvald iz Me|unarodne federacije za organsku poqoprivredu. Udru`ewe „Teras” organizuje 6. „Biofest”, Me|unarodni festival organski proizvoda i ujedno obele`ava 20 godina rada i postojawa. Me|unarodni festival organskih proizvoda odr`ava se uz podr{ku Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede RS, Pokrajinskog sekretarijata za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj i Grada Subotice.

A. A.

„Dar neba pokolewima”

ko|e treba osposobiti za ve}u nosivost ili }e biti neophodno zabraniti prolaz te{kim kamionima.

- Mi u Mesnoj zajednici Padej nismo konsultovani oko izbora

APATINCI SE IZJA[WAVAJU O SAMODOPRINOSU

11

Posle izuzetno zapa`enog koncerta tradicionalne srpske muzike na naslovom „Dar neba pokolewima”, koji je svojevremeno bio odr`an u novosadskoj Sinagogi, organizatori ovog programa pripremili su koncertni ciklus, koji }e biti prire|en u vi{e vojvo|anskih gradova. Program koncerta obuhvata izvorne narodne pesme i tradicionalne igre sa podru~ja Vojvodine, iz raznih krajeva Srbije i sa Kosova, koje }e predstaviti na{i eminentni istra`iva~i i izvo|a~i tradicionalne muzike Svetlana Stevi} Vukosavqevi} i Sr|an Asanovi}, peva~ke grupe „Moba”, „Srpska arhaika” i „Mokrawac”, kao i instrumentalni solisti, gajda{ Maksim Mudrini} i solista na duva~kim instrumentima Stojan Stevanovi} Prvi koncerat bi}e odr`an ve~eras u 19 ~asova, u sali Biblioteke „Branislav Nu{i}” u Novom Kne`evcu. Naredni koncerti najavqeni su za petak 12. novembar, u Domu kulture u Senti, kao i za petak, 19. novembar u pozori{noj sali Kulturnog centra u Kuli. Ulaz na ove koncerte je besplatan. Autor projekta je mladi etnomuzikolog i pojac Sr|an Asanovi}, u organizaciji koncerata u~estvuje Muzi~ka omladina Novog Sada, a pokroviteq ciklusa je Pokrajinski sekretarijat za kulturu. B. H.

„Stilnes” u Vojvodini ZREWANIN: Hrvatski bend „Stilnes” danas }e ponovo nastupiti u Srbiji, ovog puta u Zrewaninu, u Kulturnom centru. Gosti iz Hrvatske svira}e zajedno sa zrewaninskim hardkor/hiphop sastavom „Impurita”. Po~etak koncerta najavqen je za 22,30 ~asova, a ulaznice se mogu kupiti na blagajni Kulturnog centra po pretprodajnoj ceni od 200 dinara. Organizator ove svirke je Banathardkor zadruga. Dan kasnije „Stilnes”, zajedno sa bendovima „Deafness By Noise” (Samobor), „Pasmaters” (Pula), „Red Union i Brickheads” (Novi Sad), sviraju u novosadskoj „Fabrici” na Antifa{isti~kom koncertu. @. B.

Planinarewe i ro{tiqawe BE^EJ: Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „Leson-Be~ej” organizuje u nedequ, 7. novembra, izlet do Fru{ke gore i planinarewe ovom planinom. Polazak je zakazan za 8 sati ispred prostorija Auto {kole „Leson” u ^arnojevi}evoj ulici, a po dolasku u Rakovac kre}e se na planinarewe do Dumbova~kih vodopada i daqe do Zmajevca, gde }e se obaviti zajedni~ko ro{tiqawe. Povratak je planiran za 18 sati. Zainteresovane ovo zadovoqstvo staje 700 dinara po osobi, od ~ega je 500 dinara za tro{kove prevoza i 200 dinara za ro{tiqawe.

V. J.

CRNA HRONIKA

petak5.novembar2010.

KVARTET OKRIVQEN ZBOG PREBIJAWA NA NOVOM NASEQU

UHAP[EN PETAR K. IZ SIVCA

Direktor sumwiv zbog milionskog ke{a i poreza Protiv Petra K. (1971) iz Sivca, koji je li{en slobode, podneta je krivi~na prijava zbog sumwe da je kao osniva~ i direktor D.O.O. „Pet-si komerc“ s teku}eg ra~una neosnovano podigao u gotovini oko 118.000.000 dinara i time sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist. Wemu se pripisuje da je uplatio izvesnu svotu novca na ra~un dru{tva

i da je pri tom podigao iznos ve}i od pozajmice, a da je podizao gotovinu na osnovu la`nih fiskalnih ra~una.

Budu}i da prilikom ovih nov~anih transkacija nije platio porez, Petru se stavqa na teret da je o{tetio buxet Republike Srbije za oko 30.000.000 dinara, saopp{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

Osumwi~eni Petar K.

DNEVNIK

c m y

12

Lisice mladi}u za pi{toq bez broja Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Novosa|anina Danila [. (1990) i wegovih sugra|ana i vr{waka, Nikole R., Dejana H. i Milo{a M., zbog sumwe da su proteklog petka uve~e, kod kafi}a u Ulici Du{ana Danilovi}a na Novom nasequ, naneli te{ke telesne povrde godinu dana starijem D. H. i pri tom mu slomili nos. Navodno, osumwi~eni su hteli da od ovog mladi}a uzmu mawu koli~inu narkotika na ~ekawe, a kad je on to odbio, oni su ga prebili.

Prilikom li{ewa slobode u Ulici \or|a Magara{evi}a, prekju~e oko devet sati ujutro,

kod Danila je prona|en pi{toq CZ s izbrisanim serijskim brojem, pa se on dodatno tereti i za no{ewe oru`ja. Potom je izvr{en pregled stana u kojem on boravi u toj ulici. Nije iskqu~eno da se ovaj mladi} mo`e dovesti u vezu s te{kim krivi~nim delom na ~ijem rasvetqavawu novosadska kriminalisti~ke policija intenzivno radi od marta ove godine, saznajemo nezvani~no.

Ina~e, okrivqeni su ve} imali sukoba sa zakonom.

E. D.

PRED SUDIJOM ZA PREKR[AJE U NOVOM SADU

Zbog prosja~ewa 11.000 dinara

Sudija za prekr{aje u Novom Sadu izrekao je nov~anu kaznu od 11.000 dinara Enisu M. (1987) iz Uro{evca, osumwi~enom za organizovawe prosja~ewa. Wega je policija zatekla u prosja~e-

wu s ~etvoro dece iz Velikog rita koja su vra}ana svojim roditeqima, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave.

M. V.

POSLE SAOBRA]AJKE U KOJOJ JE U BEOGRADU POGAZIO PE[AKA KOJI JE PRETR^AVAO AUTOPUT

^ume u pritvoru do danas

Qubi{a Buha (46), zvani ^ume, najpoznatiji srpski svedok-saradnik, osumwi~en da je preksino}, voze}i „audi A-8“ na autoputu kod „Ikarbusa“ izazvao saobra}ajnu nesre}u u kojoj je poginuo pe{ak

slobodu ili }e mu odrediti pritvor.

Buha je priveden u sredu uve~e odmah posle nesre}e.

Krajwom levom trakom vozio je blindirani „audi A-8“ koji je na neosvetqenom delu auto-

Qubi{a Buha tokom uvi|aja

Radomir Risti} (54) iz Bor~e, koji je pretr~avao put, jo{ je u policijskom pritvoru i danas }e biti priveden istra`nom sudiji.

Posle saslu{awa, istra`ni sudija bi trebalo da odlu~i da li }e Buhu pustiti na

puta udario Risti}a. Od siline udara Risti} je pao preko bankine i preminuo, dok je Buha zaustavio automobil sto metara daqe.

Ura|en mu je alko-test koji je pokazao da u krvi nije imao alkohola.

E. D.

Matija{evi}eva ku}a u Vrbasu

Ubijeni slu`io kaznu u otvorenom delu „Zabele“

NAKON PRONALSKA BE@IVOTNOG TELA MILIJE MATIJA[EVI]A, ODBEGLOG IZ „ZABELE”, U ATARU PO@AREVCA

Smrt zatvorenika iz Vrbasa jo{ enigma Vrba{anin Milija Matija{evi} (34), ~ije je telo pre tri dana prona|eno nedaleko od zatvora „Zabela“ u Po`arevcu, gde je izdr`avao osmogodi{wu kaznu zbog podstrekivawa na ubistvo, u Vrbasu je od rane mladosti bio poznat kao „`estok momak“ koji je spreman na sve. Iako jo{ uvek nije zvani~no potvr|eno wegovo ubistvo, odnosno nije potvr|eno da prona|eno telo wegovo, svima je jasno da je Milija ubijen.

Od trenutka kada je policija objavila da je prona|eno unaka`eno telo mu{karca s ranama od vatrenog oru`ja, prijateqi i ro|aci dolaze u ku}u Matija{evi}a u Vrbasu, gde Milijinoj supruzi, s kojom ima dvoje male dece, i sestri ubijenog pru`aju podr{ku uz izjave sau~e{}a.

Me|utim, s obzirom na to da smrt jo{ uvek nije progla{ena, porodica nije objavila umrlicu, niti se zna kada }e Milija biti sahrawen. Wegova sestra je jo{ pre dva dana predala uzorak DNK da bi se utvrdio identitet prona|enog tela, ali kako nezvani~no

saznajemo, zbog problema vezanog za pla}awe ovih analiza, odnosno zbog toga {to MUP kasni s uplatom, laboratorija koja obavqa ove analize kasni s izdavawem rezultata.

Vrbasom ovih dana kru`e razne pri~e o tome zbog ~ega je Matija{evi} ubijen, ali malo ko je spreman da o tome javno govori.

Me|utim, sigurno je da je Milija Matija{evi} zbog svog na~ina `ivota stekao dosta neprijateqa i da je duga~ak spisak onih koji su `eleli da mu naude. On sam tako|e nije prezao ni od najte`ih krivi~nih dela i vi{e puta je privo|en, hap{en i osu|ivan zbog kra|a, razbojni{tava, nano{ewa te{kih telesnih povreda,

Dobio presudu u Strazburu Milija Matija{evi} je postao poznat {iroj javnosti pre ~etiri godine, kao prva osoba u Srbiji koja je dobila presudu Suda za qudska prava u Strazburu u svoju korist. On se Evropskom sudu obratio povodom postupka koji je vo|en protiv wega pred tada{wim Okru`nim sudom u Novom Sadu zbog dela prevare. Prilikom preispitivawa wegovog pritvora, Okru`ni sud u Novom Sadu je, donose}i re{ewe, dao formulaciju da je Matija{evi} po~inio krivi~na dela koja su predmet optu`be, a ne da je pod osnovanom sumwom, ~ime je, po mi{qewu suda u Strazburu, bila povre|ena pretpostavka nevinosti.

Iako je Matija{evi} tada tra`io i od{tetu od 50.000 evra, Evropski sud je odbio taj zahtev kao neosnovan, a Milija je kasnije ipak osu|en za to delo pred Okru`nim sudom u Novom Sadu.

dok je svakako wegovo najupe~atqivije delo podstrekivawe na ubistvo Vrba{anina Marka Markovi}a 2001. godine. U pritvoru je bio od 2003. godine, a 2005. je osu|en na osam godina zatvora, od kojih je odle`ao vi{e od sedam i po i u februaru naredne godine je trebalo da iza|e na slobodu.

Kako je navedeno u saop{tewu KPZ „Zabela“, Matija{evi} je zbog dobrog vladawa i skorog isteka kazne bio sme{ten u otvorenom delu ovog zatvora, ali jo{ uvek nije jasno kako se 11. oktobra uve~e, od kada mu se gubi svaki trag, na{ao van zatvorskih prostorija. Wegova supruga je odmah sutradan oti{la u policiju, gde je iznela sumwu da se Miliji ne{to lo{e dogodilo jer nije mogla da ga dobije telefonom, a u zatvoru joj je potvr|eno da nije u svojoj }eliji. Prethodnih dvadesetak dana se spekulisalo o tome {ta se dogodilo s wim sve dok grupa lovaca nije prona{la unaka`eno telo na svega kilometar od „Zabele“.

E. D.

ZREWANINSKA POLICIJA SUMIRALA DEVETOMESE^NE REZULTATE

Palica radila tri puta U sredwem Banatu za prvih devet meseci ove godine po~iweno je vi{e krivi~nih dela nego u istom periodu lane, ali je policija bila efikasnija u wihovom otkrivawu, zakqu~ak je ju~era{we konferencije za novinare koju je odr`ao na~elnik Policijske uprave Zrewanin Bojan Markovi}. Predo~avaju}i zvani~ne statisti~ke podatke, Markovi} je precizirao da su od januara do kraja septembra evidentirana 2.593 krivi~na dela, {to je 471 vi{e u odnosu na minulu godinu. Izra`eniji je broj nezakonitih radwi u oblasti privrednog kriminaliteta, dok je broj te{kih krivi~nih dela najni`i u protekle tri godine.

– Mo`emo se pohvaliti najvi{im procentom rasvetqenih slu~ajeva u posledwih osam godina, koji iznosi gotovo 48 odsto. Zaista se kvalitetno radilo, a to smo i najavili posle ka-

„Jugoremedija” u rukama Tu`ila{tva Na pitawe „Dnevnika“ da li su pripadnici Odeqewa za privredni kriminal odustali od daqe istrage u Fabrici lekova „Jugoremedija“, kako je to krajem septembra ustvrdila predsednica Upravnog odbora te kompanije Nadica Margold, Markovi} nije decidirano odgovorio.

– Taj predmet ra|en je po zahtevu Vi{eg javnog tu`ila{tva u Zrewaninu. Sve mere koje smo preduzeli bile su u skladu sa zakonom. Nakon na{e provere, o svemu }e biti izve{teno Tu`ila{tvo, koje }e odlu~iti o daqim koracima, a mi smo tu da pomognemo – naglasio je Markovi}.

Podsetimo, policija je pre nekoliko meseci u ovoj farmaceutskoj ku}i zaplenila blizu 600 poslovnih dokumenata, u okviru predistra`nih radwi, zbog sumwe da su u fabrici ~iwene nezakonite radwe.

Pretwe Martonu nerasvetqene Policija jo{ nije rasvetlila ko stoji iza pretwi upu}enih po~etkom avgusta predsedniku Skup{tine grada Zrewanina Aleksandru Martonu, potvrdio je Markovi}, i napomenuo da je istraga u toku.

Marton je prijavio da su mu dvojica nepoznatih mu{karaca, u popodnevnim satima, dok je prolazio Ulicom @arka Zrewanina, zapretila re~ima: „Usta{o, ti i tvoj sin ste gotovi“.

drovskog popuwavawa mesta u Policijskoj upravi – rekao je Markovi}.

Kada je javni red u Sredwobanatskom okrugu u pitawu, smawen je broj prekr{aja nasilni~kog pona{awa. Me|utim, policija je bila primorana na to da ~e{}e upotrebqava sredstva prinude. Tako je u ovoj godini to ~inila 60 puta, a pro{le godine pripadnici MUP-a na takav na~in reagovali su u 44 navrata.

– Sre}om, ni ove godine policija nije upotrebqavala vatreno oru`je. Tri puta je kori{}ena slu`bena palica, ali sve je bilo u skladu sa zakonom – istakao je Markovi}, i dodao da su prekr{aji iz oblasti javnog reda i mira naj~e{}e ~iweni na ulicama i trgovima, zatim u ku}ama, pa u ugostiteqskim objektima.

Posledwih dana u ovom delu Vojvodine posebno su aktuelne saobra}ajne nesre}e, s obzirom na to da su u nedequ i ponedeqak

Bojan Markovi}

na sredwobanatskim drumovima poginule ~etiri osobe. Na~elnik Policijske uprave Zrewa-

nin je kazao da je broj saobra}ajki smawen s 883 na 494, {to je, po wegovom mi{qewu, posledica primene novog Zakona o bezbednosti saobra}aja. On je precizirao da je bilo i mawe poginulih – {est, naspram ~etrnaest u prvih devet meseci minule godine. To je najmawa cifra od 2006, kada je od posledica sudara umrlo 19 osoba. A najvi{e nastradalih bilo je 2007. godine – ~ak 31. Ipak, u ovogodi{wi skor nisu u{le ~etiri `rtve koje su nastradale u Melencima, odnosno na regionalnom putu izme|u Neuzine i Jarkovca, s obzirom na to da su se ove saobra}ajke desile posledweg dana oktobra i prvog dana novembra.

Osnovni uzroci nesre}a na putevima su, ina~e, neprilago|ena brzina (25,5 odsto) i neustupawe prvenstva prolaza (12,7 odsto), a i vo`wa pod dejstvom alkohola ima zna~ajan postotak. @. Balaban

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak5.novembar2010.

13

SUZBIJAWE KRIJUM^AREWA QUDI NA SRPSKO-MA\ARSKOJ GRANICI

Turski voza~i u bunkerima skrivali Palestince i Ira~ane Dvojici turskih dr`avqana, voza~a kamiona, policija je odredila zadr`avawe do 48 sati zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo nedozvoqenog prelaska dr`avne granice i krijum~arewa qudi.

Iz Policijske uprave u Kikindi saop{teno je da su osumwi~eni dr`avqani Turske 3. novembra ove godine poku{ali da petoricu dr`avqana Palestine i Iraka, skrivenih u specijalno napravqenim bunkerima ispod prikolica kamiona, prevezu u Republiku Ma|arsku.

Turske voza~e su u poku{aju krijum~arewa Palestinaca i Ira~ana osujetili na{i pograni~ni organi na drumskom prelazu kod Horgo{a, ali u poku{ajima ilegalnog prelaska iz Srbije u zemqe Evropske unije koriste se i "pacovski kanali".

Otkrivawem i spre~avawem ovog slu~aja trafikinga samo je nastavqeno dosledno sprovo|ewe zakona u oblasti kontrole kretawa i boravka stranaca, suzbijewa ilegalnih migracija i trgovine qudima, kao i efikasna za{tita granice i pograni~nog podru~ja. Na

Grani~ni prelaz Horgo{

podru~ju PU Kikinda u prvih devet meseci ove godine registrovana su 134 nedozvoqena prelaska dr`avne granice i 253 poku{aja, pri ~emu se najve}i broj nedozvoqenih prelazaka dogodio na granici Srbije i Ma|arske.

Do kraja septembra ove godine protiv po~inilaca nedozvoqenih prelazaka podnet je 391 zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, dok je u isto vreme devet krivi~nih prijava podneto zbog kori{}ewa falsifikovanih ili tu|ih isprava i krivi~nog dela krijum~arewa qudi.

M. Mr.

UHAP[EN MARKO JOVANOVI] IZ NI[A

Osumwi~eni za dvostruko ubistvo „pao” u pekari Marko Jovanovi} (21), osumwi~eni za dvostruko ubistvo u ni{kom nasequ Duvani{te, uo~en je ju~e ujutro u pekari u blizini Doma zdravqa, a prilikom izlaske iz radwe je i uhap{en, re~eno je ju~e u Policijskoj upravi.

– Osumwi~eni nije pru`ao otpor prilikom hap{ewa, a u wegovoj jakni prona|en je no` kojim je najverovatnije ubio Danijelu Jovanovi} i Aleksandra Kitanovi}a – kazao je na~elnik kriminalisti~ke policije Dragan Bradi} na vanrednoj konferenciji za novinare.

Po wegovim re~ima, osumwi~eni je prilikom hap{ewa, bio najverovatnije u istoj garderobi koju je nosio i u nedequ, 31. oktobra, kada se desio zlo~in u Duvani{tu.

Marko se najverovatnije krio u jednoj zgradi u Ulici vojvode Tankosi}a, u blizini Doma zdravqa, i to u delu protivpo`arnog stepeni{ta, gde niko od gra|ana ne prolazi, naveli su u policiji. Osumwi~eni je tu nekada stanovao, rekli su u policiji, obja{wavaju}i zbog ~ega je Marko odabrao ba{ tu lokaciju za skrivawe. U policiji su napomenuli da posle opse`nih provera nisu utvrdili da je Marku u tom skrivawu prethodnih dana neko pomagao.

Marko Jovanovi} se sumwi~i da je u nedequ, 31. oktobra, oko 16 ~asova u Ulici Majakovskog 91, s vi{e uboda no`em, ubio Danijelu Jovanovi} (27) i Aleksandra Kitanovi}a (23) iz Ni{a.

(Tanjug)

NA PRELAZU IZME\U BUGARSKE I TURSKE

Dr`avqanin Srbije uhap{en s deset kila heroina Bugarski carinici su preksino}, na prelazu "Kapetan Andrejevo" na granici s Turskom, uhapsili srpskog dr`avqanina V. K. u poku{aju da iz Turske preko Bugarske u Srbiju pro{vercuje 10,250 kilograma heroina.

Narkotik je otkriven tokom rutinske carinske kontrole putni~kog automobila marke BMW srpskih registarskih oznaka, a bio je sakriven u specijalno izra|enom bunkeru u rezervoaru vozila, saop{teno je iz bugarske Uprave carina.

Carinici su iz rezervoara iz-

vadili devet paketa nepravilne forme, upakovanih u najlon kese napuwene pra{kastom supstancom, za koju je utvr|eno da je heroin. Srpski dr`avqanin V.K. predat je nadle`nim organima i protiv wega }e biti pokrenut postupak za carinski prekr{aj.

Bugarski ministar unutra{wih poslova Cvetan Cvetanov izjavio je ju~e da je na istom grani~nom prelazu preksino} zapleweno jo{ 15 kilograma heroina, ali da je ova droga bila namewena sofijskom narkotr`i{tu.

(Tanjug)

HAP[EWE OSUMWI^ENIH ZA DAVAWE I PRIMAWE MITA U BEOGRADU, SREMSKOJ KAMENICI, KRAGUJEVCU I NI[U

Petoro lekara i dvoje farmaceuta iza re{etaka Zajedni~kom akcijom Kriminalisti~ke policije, Tu`ila{tva za organizovani kriminal i Vi{eg tu`ila{tva iz Beograda, na podru~ju glavnog grada, Kragujevca, Ni{a i Sremske Kamenice uhap{eno je petoro lekara i dva predstavnika farmaceutske ku}e "Merk" pod sumwom davawa, odnosno primawa mita.

Kako je Tanjugu rekao direktor Uprave policije Milorad Veqovi}, re~ je o nastavku hap{ewa u okviru akcije "Kraba", a uhap{eni su Jasmina Gutovi} i Vladan Jovanovi} iz Farmaceutske kompanije "Merk".

Uhap{eno je, dodao je on, i petoro lekara: dr Borislava Nikolin, internista onkolog u Institutu za onkologiju iz Sremske

Kamenice, dr Aleksandar Dagovi} iz Klini~kog centra Kragujevac, dr Stojan Radi}, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Ni{u i doskora{wi direktor Klinike za onkologiju u ovom gradu, primarijus dr Milan Markovi}, na~elnik Odeqewa za maligne tumore gastrointestinalnog trakta ove klinike. Obojica su uhap{eni na ni{koj Klinici za onkologiju. Me|u uhap{enima je i dr Zoran Andri}, internista-onkolog iz Klini~kobolni~kog centra "Be`anijska kosa".

Veqovi} je objasnio da je pet lekara uhap{eno pod sumwom da su od zaposlenih u farmaceutskoj ku}i "Mark" tokom 2008. i 2009. godine zahtevali mito u iznosu

Milosavqevi}: Razdvojiti `ito od kukoqa Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} izjavio je ju~e, povodom hap{ewa petoro lekara i dva predstavnika farmaceutske ku}e "Mark" pod sumwom da su davali, odnosno primali mito, da se iskreno zala`e za borbu protiv korupcije i kriminala u svim segmentima dru{tva, pa i u zdravstvu.

"Ostavqam nadle`nima da rade svoj posao, a pojedincima da odgovaraju za svoje postupke i pred institucijama i pred javno{}u", naveo je Milosavqevi} u pisanoj izjavi dostavqenoj medijima. On je dodao da se ne ose}a nimalo prijatno kada saznaje za hap{ewa zdravstvenih radnika i da ga to veoma poga|a i kao ~oveka i kao lekara, navode}i da se zala`e za borbu protiv korupcije i kriminala u svim segmentima dru{tva, pa i u zdravstvu. „Toj borbi dajem li~ni doprinos i `elim da se `ito razdvoji od kukoqa i da beli mantili budu beli, a ne crni”, naveo je ministar zdravqa.

U Sremskoj Kamenici bez komentara Povodom hap{ewa pet lekara u nastavku akcije "Kraba", me|u kojima je i primarijus dr Borislava Nikolin s Instituta za onkologiju Vojvodine, direktor ove ustanove prof. dr Du{an Jovanovi} nije mogao da ka`e bilo {ta o detaqima ove akcije.

– Ne mogu ni{ta da ka`em o ovom slu~aju, jer ni{ta ni ne znam – rekao je dr Jovanovi}. – Uprava Instituta za onkologiju Vojvodine nije imala ni saznawa ni sumwe o bilo kakvom "dogovoru" lekarke i farmaceutske ku}e.

Doktor Nikolin je internista-onkolog na Klinici za internu onkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine.

J. B. ve}em od dva miliona dinara da bi pove}ali promet citostatika "erbituks" koji proizvodi ta firma.

U policijskoj akciji "Kraba", koja je po~ela pre dve godine, u junu ove godine uhap{eno je osam osoba osumwi~enih da su ume{ane u korupciju u vezi s nabavkom lekova za beogradski Institut za onkologiju. To su direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nenad Borojevi}, na~elnik Odeqewa pedijatrijske onkologije Zoran Beki}, direk-

torka apoteke u Institutu Ivana Popovi} i pomo}nik direktora za zdravstvenu delatnost Instituta Zoran Toma{evi}.

Uhap{eni su i predstavnici farmaceutskih kompanija – generalni direktor "Ro{a" DOO Vojislav Petrovi}, direktor onkolo{kog sektora kompanije "Farmasvis" Andrej Soreti}, {ef poslovne jedinice farmaceutske komapnije "Astra Zeneka" Predrag Marinkovi}, i produkt-menaxerka farmaceutske komapnije "Astra Zeneka" Ana Matovi}.

PRESEDAN NA PONOVQENOM SU\EWU OKRIVQENIMA ZA SKRIVAWE RATKA MLADI]A

Zahtev Tu`ila{tva za izuze}e sudije odlo`io objavqivawe presude Objavqivawe presude optu`enima za skrivawe ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a, koje je bilo zakazao za ju~e u 10 sati, odlo`eno je na neodre|eno vreme jer je Prvo osnovno tu`ila{tvo u Beogradu zatra`ilo izuze}e predsednika sude}eg ve}a Dragana Gari}a, sudije porotnika Milo{a Mitrovi}a i predsednice Prvog osnovnog suda u Beograda Tawe [obat.

Me|utim, po{to ni nekoliko sati kasnije zahtev za izuze}e nije stigao u Vi{i sud u Beogradu, ni tamo nije bilo mogu}e dobiti informaciju o tome za{to je Tu`ila{tvo tra`ilo izuze}e sudija, kad bi zahtev mogao sti}i u taj sud, a sledbeno tome – ni precizniji podatak o tome kad bi mogla biti doneta odluka.

Portparolka Vi{eg suda Du{ica Risti} ju~e je izjavila za “Dnevnik” da „ne postoji zakonski rok za dostavqawe zahteva za izuze}e niti za odlu~ivawe o wemu, ali da to sve uglavnom ide veoma brzo“.

– Kad budemo dobili zahtev, sud }e u najkra}em roku da odlu~i, a javnost }e biti blagovremeno obave{tena – kazala je Du{ica Risti}.

Glavni sudija u tro~lanom sude}em ve}u Dragan Gari} ju~e je saop{tio da je oko devet sati zamenica tu`ioca Radmila Jovanovi} podnela zahtev za wegovo izuze}e i izuze}e jednog ~lana ve}a – sudije porotnika, kao i izuze}e predsednice Prvog osnovnog suda.

Napomenuo je da je do trenutka podno{ewa zahteva Tu`ila{tva sude}e ve}e kojim predsedava ve} donelo odluku.

Zavr{ne re~i u ovom predmetu iznete su u ponedeqak, 1. novembra.

Ina~e, tada je postupak formalno ponovqen zbog promene u sastavu ve}a, zato {to je od prethodnog pretresa do tog termina preminuo jedan ~lan ve}a, sudija porotnik.

Tu`ila{tvo je u zavr{noj re~i predlo`ilo osu|uju}u presudu za svih desetoro optu`enih za pomagawe u skrivawu Mladi}a od 2002. do 2006. u Beogradu, iznose}i ocenu da je wihova krivica “dokazana tokom postupka”, a optu`eni su: Stanko Risti} i wegov sin Predrag Risti}, Blagoje Govedarica, Sa{a Badwar, Borisav Ivanovi}, Marko Lugowa, Ratko Vu~eti}, Qiqana Vaskovi}, kao i wen sin Bojan i }erka Tatjana Vaskovi}Jawu{evi}.

Odbrana je u zavr{nim re~ima predlo`ila da svi okrivqeni budu oslobo|eni optu`bi jer, po oceni advokata odbrane, “nisu dokazane”.

Druga teza odbrane je da – u situaciji kad nijedan sud pravosna`nom presudom nije utvrdio da je general Mladi} po~inio krivi~na dela koja mu se optu`nicom Ha{kog tibunala stavqaju na teret, te u svetlu va`ewa pretpostavke nevinosti i za wega – nema ni krivi~nog dela pomagawa u~iniocu posle izvr{e-

nog krivi~nog dela za koje se optu`eni terete.

Kad }e do}i, pa i da li }e do}i do objavqivawa odluke ovog sudskog ve}a, zavisi}e pre svega od odluke Vi{eg suda po ju~e podnetom zahtevu Tu`ila{tva za izuze}e glavnog sudije i ~lana ve}a.

Biv{i sudija, advokat Krsto Bobot, branilac okrivqenog Sa{e Badwara, ka`e da je odbrana za~u|ena ju~era{wim potezom Tu`ila{tva.

Optu`eni ju~e ipak nisu saslu{ali presudu

– To se u na{oj pravosudnoj praksi nikad nije desilo – da se izuze}e tra`i u trenutku kad je glavni pretres zavr{en, date zavr{ne re~i i doneta sudska odluka – izve}ano i samo treba da sud objavi presudu – ka`e Bobot. On ocewuje da je „zahtev Tu`ila{tva za izuze}e neblagovremen“ jer, kako navodi, „mora da se podnese do po~etka su|ewa, a izuzetno, ako se za neke razloge sazna kasnije, odmah po saznawu“.

– Zahtev za izuze}e je, kako smo ~uli, podnet zbog sumwe u pristrasnost sudije, zato {to se promenio ~lan ve}a, sudija porotnik koji nije u~estvovao u su|ewu – ka`e advokat Bobot. – Ali, za{to zbog tih razloga onda nisu odmah u ponedeqak podneli zahtev za izuze}e? Kad je otvoreno su|ewe u ponedeqak, 1. novembra, sud je obavestio stranke da je jedan dotada{wi ~lan ve}a – sudija porotnik u me|uvremenu preminuo, pa su svi pitani da li neko ima primedbe na sastav ve}a, ali niko ih nije imao. Imali su potom, tokom formalnog ponavqawa postupka, mogu}nost da se ne saglase sa ~itawem dokaza, ali nisu to u~inili, i ne podnose zahtev za

izuze}e u ponedeqak, ve} tek tre}eg dana od tada, sat pre objavqivawa sudske odluke.

On dodaje da se „odbrana pita {ta je to onda Tu`ila{tvo novo moglo saznati prekju~e ili ju~e ujutru, a da nije moglo ranije podneti zahtev za izuze}e“.

Postupak protiv "Mladi}evih jataka" po~eo je pre vi{e od ~etiri godine, a u me|uvremenu je preminuo prvooptu`eni Jovo \ogo, koji je bio oficir u Vojsci Republike Srpske. Tokom su|ewa optu`enima za jatakovawe, preminula je i svedokiwa Mileva Ivanovi}, majka okrivqenog Borislava Ivanovi}a, a sestra preminulog Jova \oga.

– U postupku reizbora sudija i tu`ilaca, okon~anom krajem decembra 2009. godine, niko od onih koji su do tada postupali po ovom predmetu nije reizabran – ni dotada{wi istra`ni sudija, ni sude}i sudija, ni porotnici, ni tri ~lana vanraspravnog ve}a, pa ni dotad postupaju}i zamenik tu`ioca –kazao je pre ~etiri dana u zavr{noj re~i advokat Svetozar Vuja~i}, branilac Borislava Ivanovi}a.

J. J.

petak5.novembar2010.

c m y

14

DNEVNIK

TEMA

DNEVNIK

petak5.novembar2010.

15

ZEMQOTRESOM POGO\ENOM KRAQEVU POMO] STI@E IZ SVIH KRAJEVA SRBIJE

Mirnija no} za potresene Kraqev~ane Veliki broj Kraqev~ana ~ije su ku}e znatno o{te}ene zemqotresom koji se dogodio u sredu rano ujutro, no} posle provelo je kod ro|aka i prijateqa u stabilnijim stambenim objektima, a mawi broj je zbog straha ostao i na ulici. I tokom no}i i jutra, ju~e se osetilo nekoliko mawih potresa koji nisu izazvali nova o{te}ewa, ali su dodatno uznemirili gra|ane. Vojnici su i ju~e pomagali u ra{~i{}avawu {uta, obnavqawu domova gra|ana, kao i

dostavqawu vode delovima grada koji su ostali bez vode za pi}e. Po~ela je da pristi`e pomo} iz svih krajeva Srbije, iz dr`avnih institucija, preduze}a i privatnih kompanija...

Krizni {tab je troje qudi ~iji su domovi razru{eni privremeno smestio u Dom u~enika [umarske {kole, a 22 starijih i nepokretnih Kraqev~ana je u Specijalnoj bolnici "Agens" i Gerontolo{kom centru u Mataru{koj bawi. Komisija za procenu o{te}ewa objekata pre-

gledala je za sada 350 zgrada koje su u najlo{ijem stawu i za 120 procenila da vi{e nisu za kori{}ewe.

Voda iz gradskog vodovoda i daqe nije za pi}e i spremawe hrane, jer ima pove}anu zamu}enost. Zbog toga je u pojedinim prodavnicama bilo nesta{ice vode u balonima. Grad je tokom ve~eri i no}i raspolagao sa jedanaest cisterni koje su obezbe|ivale vodu po prioritetima, kao {to su Zdravstveni centar i pekare. Iz [taba za van-

redne situacije najavqeno je da }e sti}i jo{ petnaestak.

Stru~waci kraqeva~kog Zavoda za javno zdravqe su preporu~ili me{tanima sela koji vodu koriste iz bunara i lokalnih vodovoda da vodu obavezno prokuvavaju.

Podsetimo da su dve osobe poginule u zemqotresu ja~ine 5,4 stepena Rihterove skale, koji se dogodio 3. novembra u 1.56 ~asova, sa epicentrom na 10 kilometara severozapadno od Kraqeva.

Prijavqeno 4.000 o{te}enih ku}a

DR@AVNA POMO] 452.000 CREPOVA, 10.500 KONZERVI HRANE, OGREV...

Novi dom porodici stradalog bra~nog para Vlada Srbije pomo}i }e sanaciju ku}a i stambenih objekata o{te}enih u zemqotresu u Kraqevu sa 452.000 crepova, ukupne vrednosti oko 14 miliona dinara. Vlada je ju~e odlu~ila i da izdvoji dva miliona dinara za izgradwu ku}e porodici Sta{i} iz Kraqeva ~iji su ~lanovi tragi~no stradali u zemqotresu kada se uru{ila porodi~na ku}a, saop{teno je posle sednice Vlade.

Zadu`ena je Republi~ka direkcija za imovinu da pokret-

Na~elnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Mari} izjavio je da su ju~e tokom no}i na podru~ju Kraqeva 22 stare osobe sme{tene u gerontolo{ki centar i da je oko 4.000 objekata prijavqeno kao o{te}eno, dok je za sada za 120 objekata utvr|eno da su neuslovni.

Isti~u}i da bi i ~etiri porodice tek trebalo da se opredele u pogledu sme{taja, Mari} je objasnio

oko 10.500 komada konzervisane hrane.

Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede obezbedilo je, preko donatora, oko 50 tona {e}era, a o~ekuje i oko 28.000 litara uqa.

O~ekuje se da }e biti obezbe|ena i pomo} u vidu bra{na, saop{tilo je Ministarstvo, koje se zahvaquje donatorima koji su prvi pritekli u pomo}.

Kancelarija za odr`ivi razvoj nedovoqno razvijenih podru~ja najavila je da }e

Jo{ 90 potresa znak smirivawa tla Od razornog zemqotresa koji je u sredu pogodio Kraqevo, na ovom podru~ju je usledila serija od ~ak 90 slabijih potresa. Seizmolog Branka Veselinovi} iz Republi~kog seizmolo{kog zavoda rekla je ju~e da su to znaci smirivawa tla i da nema razloga za zabrinutost.

“Gra|ani ne treba da podle`u panici i glasinama da koje se povremeno javqaju o navodnim najavama novog ja~eg zemqotresa. Nema razloga za strah i molimo ih da budu smireni”, rekla je Veselinovi}.

SMS poruke na 1003 Ministarstvo finansija otvorilo je sa svim operaterima mobilne telefonije zajedni~ki broj 1003 za slawe poruka za sanirawe posledica zemqotresa u Kraqevu, po ceni od 50 dinara plus porezi, saop{tilo je to ministarstvo. Broj 1003 va`i za sve mre`e operatera - Vip mobil, Telenor i Telekom, za postpejd i pripejd korisnike. ne stvari uskladi{tene u magacinu direkcije u Kragujevcu ustupi nadle`nom organu grada Kraqeva.

Re~ je o krevetima, du{ecima, stolicama, vratima i gra|evinskom materijalu, navodi se u saop{tewu i dodaje da je doneta i odluka da ugro`enim Kraqev~anima bude predato i

„Delta” gradi tri ku}e Kompanija "Delta Holding" saop{tila je ju~e da }e izgraditi tri ku}e u selu Vitanovac, nedaleko od Kraqeva, koje je najvi{e stradalo u sna`nom zemqotresu. Donacija je, kako je saop{tila kompanija, doprinos naporima da se hitno pru`i pomo} porodicama koje su ostale bez svog doma. Izgradwa }e biti zavr{ena u najkra}em mogu}em roku, navedeno je u saop{tewu.

MK {aqe robu Kompanije u sastavu MK grupe, "Sunoko", " @ito Ba~ka" i "Graneksport", donirale su milion dinara u robi Op{tini Kraqevo.

Pomo} najugro`enijima dostavi}e u vidu ode}e za decu i odrasle, kao i 25 tona bra{na, {e}era i palente.

Unikredit olak{ice Unikredit banka }e pomo}i Kraqev~anima, svojim klijentima, koji su nakon zemqotresa pretrpeli {tetu. Banka je odlu~ila da im odobri grejs period od godinu dana.

Za to vreme }e pla}ati samo kamatu. Tako|e, svi kreditni aran`mani bi}e produ`eni za godinu dana.

Kreditni teret }e im biti tako znatno smawen.

D. V.

da su se gra|ani uglavnom opredeqivali za to da se smeste kod svojih kom{ija, ne `ele}i da prihvate ponu|eni sme{taj, jer je udaqen od mesta gde `ive u Mataru{koj Bawi. Najkasnije danas bi}e utvr|eno koliko je objekata neupotrebqivo za sme{taj i koliko }e qudi morati na odre|eni na~in da bude zbrinuto i {ta bi od tih objekata moglo i u kom vremenskom roku da se popravi, kazao je Mari}.

Premijer i ministar dali svoje plate

uplatiti milion dinara na `iro ra~un grada Kraqeva, izjavio je ministar bez portfeqa Sulejman Ugqanin. Ministar je, pri potpisivawu ugovora sa 48 nedovoqno razvijenih op{tina, rekao da Kraqevo ne spada u nerazvijene, ali da su sela u wegovoj okolini sada u te{kom polo`aju.

JP "Srbija{ume" saop{tilo je da }e obezbediti stanovnicima Kraqeva pomo} u vidu ogrevnog drveta i gra|e koja }e im biti potrebna za rekonstrukciju objekata o{te}enih u zemqotresu.

Policija }e na}i na~ina da {to je pre mogu}e pomogne kolegama u Kraqevu, ~iji su domovi pretrpeli {tetu u zemqotresu, izjavio je ju~e di-

rektor Uprave policije Milorad Veqovi}. On je obi{ao Policijsku upravu u Kraqevu i ku}e i stanove policajaca koji `ive u tom gradu, kao i jedinicu @andarmerije. „@eleznice Srbije“ }e finansijski pomo}i `elezni~arima kraqeva~kog regiona, ~im komisija utvrdi broj onih ~iji su objekti o{te}eni, saop{tava J@.

Premijer Mirko Cvetkovi} uplatio je ju~e 105.000 dinara pomo}i na ra~un namewen ugro`enim porodicama u zemqotresu koji se dogodio u Kraqevu i wegovoj okolini, potvr|eno je Tanjugu u kabinetu predsednika. I ministar odbrane Dragan [utanovac je nakon obilaska podru~ja o{te}enih zemqotresom i razgovora sa gra|anima, odlu~io da ministarsku platu od oko 102.000 dinara uplati na `iro-ra~un za pomo}

Zrewaninski crep za kraqeva~ke krovove Grad Zrewanin uputio je nov~anu pomo} Kraqevu u iznosu od milion dinara, za kupovinu crepa. Odluka je doneta nakon ju~era{weg razgovora gradona~elnika Zrewanina Milete Mihajlova sa wegovim kraqeva~kim kolegom Qubi{om Simovi}em. Na adresu zrewaninskog lordmera ju~e je stiglo i neko-

liko predloga opozicionih i stranaka na vlasti da lokalna samouprava pomogne Kraqevu koje je nastradalo usled zemqotresa.

Mihajlov je izrazio `aqewe i zabrinutost zbog katastrofe koja je pogodila taj grad.

Ina~e, Stalna konferencija gradova i op{tina pokrenula je ju~e inicijativu za po-

mo} Kraqevu koji je pretrpeo {tetu u zemqotresu. Pomo} }e sti}i i iz Loznice, ~iji gradona~elnik Vidoje Petrovi} je rekao da je u tom gradu u toku prikupqawe gra|evinskog materijala, dok je Grad Beograd uplatio pet miliona dinara za sanaciju {tete prouzrokovane zemqotresom. @. B.

KAKO SMO ZIDALI I KOLIKO SMO BEZBEDNI OD POTRESA

Naopako dozidani spratovi prvi se tresu Sna`an zemqotres koji je pogodio okolinu Kraqeva i vi{e okolnih dr`ava - Tursku, Gr~ku, Hrvatsku... otvorio je pitawe koliko su sigurni objekti u koji-

sadski Limani, me|utim, oni koji su posledwih petnaestak godina zidali i nadzi|ivali s prvenstvenim ciqem {to ve}e zarade, mogu i da brinu.

Vojvodina bezbedna U Seizmolo{kom zavodu procewuju da je Srbija seizmi~ki relativno stabilna i da su ja~i zemqotresi retki. Evroazijska plo~a kojoj Srbija pripada kre}e se prema jugoistoku, a afri~ka prema severozapadu sedam milimetara godi{we i neminovno je da se one jednog dana sudare. Sre}a je {to se mi nalazimo na podru~ju gde su stene slabe i ne mogu da prikupe ve}u seizmi~ku energiju koju bi posle naglo osloba|ale i izazvale ve}e potrese. Mawih zemqotresa godi{we se u na{oj zemqi registruje vi{e od 1.000. Vojvodina i isto~na Srbija su najbezbednija podru~ja od potresa, mala je mogu}nost da se dese, a i ako zatresu, bilo bi to slabog intenziteta. ma `ivimo i radimo. Me|utim, brojni investitori su proteklih godina u trci za profitom prilikom izgradwe objekata zanemarivali to kqu~no pitawe seizmi~ke otpornosti. Profesor emeritus s Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu Radomir Foli} ka`e da su sigurne sve novije zgrade, kao {to su npr. novo-

- Du`i period nije se poklawala potrebna pa`wa kontroli kvaliteta izvedenih objekata, tako da zbog nedostatka kontrole nekih osetqivih detaqa mnogi novi objekti nisu u skladu s onim {to je preporuka evropskih normi za projektovawe - ka`e prof. Foli}, dodaju}i da su poseban problem nadzi|ivawa

neusagla{ena sa stvarnim mogu}nostima postoje}ih objekata.

Sagovornik upozorava da je kontroli izmakla ogromna armija zidara koji su zidali bez gra|evinske dozvole. U dru{tvu je povedena {iroka akcija legalizacije, me|utim, mnogi od tih objekata ne bi mogli da izdr`e u slu~aju potresa. Oni koji su pisali tehni~ke propise imali su u vidu maksimalan broj eta`a, me|utim, nekontrolisano dodavawe jednog ili dva sprata, bez dodatnog poja~avawa - samo da bi se izvukao {to ve}i profit, ne}e doneti dobro u slu~aju potresa. Dr Foli} nagla{ava da je najva`nije da se u toku izgradwe zidanim konstrukcijama dodaju tzv. serkla`i, pojasevi od armiranog betona, kako bi bile sigurnije, a poseban zna~aj ima armatura.

S obzirom na ogroman broj bespravno izgra|enih objekata bez gra|evinske dozvole koji se sada legalizuju, dr Foli} ka`e da je to upravo tragi~no za dru{tvo i da se tu krije velika opasnost za qude koji tu stanuju ili rade, u slu~aju da se zatrese. Iz-

Stare zgrade problemati~ne Najve}i problem je nadogradwa na starim zgradama, jer, upozoravaju stru~waci, ako je nadzi|ivawe ve}e od 40 odsto, gra|evina ne bi mogla da izdr`i potres ja~i od 6,5 stepeni po Merkaliju.

Ako se dozida samo 10 odsto mase, mora se ispitati bezbednost objekta. gradwa svih objekata mora biti pod strogom i stru~nom kontrolom, kako bi izdr`ali eventualni potres.

Zbog toga, dodaje profesor Foli}, ne bi bilo na odmet da je pre legalizacije svakog bespravno izgra|enog objekata tra`ena dodatna ekspertiza seizmi~ke otpornosti, posebno onih koji su prekora~ili dozvoqenu visinu.

Jer nije retkost da se dobije dozvola za tri, a izgradi se pet spratova.

R. Dautovi}

nastradalima. Ministar je `eleo da svojim primerom podstakne gra|ane i preduze}a da daju doprinos u ubla`avawu posledica katastrofalnog zemqotresa, navodi se u saop{tewu Ministarstva.

Uprava za trezor Ministarstva finansija otvorila je poseban `iro ra~un za sanirawe posledica zemqotresa: 840-239074088, Grad Kraqevo-sredstva za elementarne nepogode - zemqotres 2010.

Manastir @i~a pretrpeo {tetu Ministar kulture Neboj{a Bradi} obi{ao je ju~e manastir @i~u kod Kraqeva i uverio se u {tetu koju je tom izuzetno zna~ajnom verskom objektu naneo zemqotres. Bradi} je naglasio da, i pored vidnih o{te}ewa, glavna konstrukcija manastira nije ugro`ena i dodao da o~ekuje i pomo} Uneska.

Naveo je da je primetna napuklina na severnoj fasadi manastira, da je ugro`en `ivopis na ulazu u manastir, na kom su se pojavile pukotine i potklobu~io i odvojio `ivopis od maltera na nose}em zidu. On je najavio skori projekat za sanaciju manastira i sredstva koja }e, kako je rekao, biti obezbe|ena.

Mo`da du`i raspust Ministar prosvete @arko Obradovi} najavio je ju~e mogu}nost produ`ewa jeseweg raspusta za |ake u Kraqevu, ali tek nakon {to stru~ni tim iznese svoje mi{qewe o stawu {kolskih objekata posle zemqotresa. Tek kada stru~waci ka`u u kakvom je stawu neki {kolski objekat i konstatuju da nije bezbedan za decu, produ`i}emo raspust jo{ neki neradni dan, a potom se i dogovoriti na koji na~in }e ~asovi biti nadokna|eni, izjavio je on Tanjugu. Obradovi} je obi{ao o{e}ene {kole i rekao da je Ministarstvo izdvojilo dva miliona dinara za otklawawe posledica zemqotresa.

SPORT

petak5.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U JAPANU

Po~iwu bitke za medaqe Posle tesnog poraza u posledwem kolu takmi~ewa po grupama na Svetskom prvenstvu u Japanu odbojka{ice Srbije u drugu grupu prenele su ~etiri boda i ostale u krugu reprezentacija koje ravnopravno konkuri{u za mesto u polufinalu. Prvi protivnik Srpkiwa u drugoj fazi takmi~ewa je Turska koja je do sada na svetskoj smotri pokazal zavidan kvalitet, ali za wih na{e devojke imaju re{ewe jer su ih do sada pobe|ivale na gotovo svim takmi~ewima.

Selektor `enske odbojka{ke reprezentacije Srbije Zoran Terzi} izjavio je da wegovu ekipu o~ekuje te`ak me~ sa Turskom na startu druge faze Svetskog prvenstva u Japanu.

- Tursku vrlo dobro poznajemo, nisu ni{ta promenili u svojoj igri. Neslihan je pokreta~ka snaga wihove reprezentacije i kada ona igra kako ume, tada je svakoj ekipi te{ko. Znamo od koga nam preti glavna opasnost, ali ne smemo zaboraviti i na druge igra~ice. Neka Neslihan uzme svojih 20, 25 poena, a ako ostale Turkiwe dovedemo u situaciju da postignu mali broj poena, imamo lepe {anse za trijumf rekao je selektor Terzi}.

Selektoru se ne dopadaju termini odigravawa ~etvrtfinalnih utakmica srpske selekcije, po kojima na{ tim ima jutarwe i dnevne me~eve.

- Svakako nama nije kao ostalim ekipama, jer igramo

u terminima koji nam ne odgovaraju, recimo u 10.30 nikad nismo imali skaka~ke, odbojka{ke treninge. Do{lo je do nekih promena, u wihove razloge ne bih ulazio, ali, recimo, Poqska }e igrati pretposledwe, a Japan kao doma}in posledwe me~eve. Mi smo na takve situacije navikli, i pro{li put na Mondijalu 2006. igrali smo u ovim terminima pa nam nije smetalo. Adrenalin na Svetskom prvenstvu mora biti na visokom nivou, pa makar te budili i u pet ujutro - dodao je Terzi}.

Sredwi bloker Srbije, Milena Ra{i}, ima izuzetan skor sa turskom selekcijom u kadetskim i junorskim danima, pa o~ekuje da taj niz nastavi i u seniorskoj reprezentaciji.

Ve~ito smo igrali neka finala i {to je najva`nije, dobijali smo ih. Nadam se da }e i sada biti tako - ka`e Ra{i}eva.

Maja Ogwanovi} je bila jedna od na{ih najboqih igra~ica u {prv om delu {ampionata i ona kao i sve ostale su svesne zadatka i o~ekuju da }e u drugoj fazi igrati jo{ boqe.

Ruskiwe su prvi favoriti grupe,a mi smo tu odmah. ja{panke su u prednosti, ali nisam siguran da }e uspeti da odr`e ovako visak ritam.

I pre ~etiri godine smo bile u sli~noj situaciji,a na kraju smo se plasirale u polufinale.

Blok Maje Ogwenovi} i Nata{e Krsmanovi}

^etvrtfinale Sutra E grupa (Tokio) Srbija - Turska Peru - Rusija Poqska - Koreja Japan - Kina 1. Rusija 2. Japan 3. Srbija 4. Koreja 5. Poqska 6. Turska 7. Peru 8. Peru

3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 1 1 0 0

0 0 1 1 2 2 3 3

(2.30) (4.45) (7) (10)

9:2 9:4 7:5 7:5 6:6 6:7 2:9 1:9

6 6 5 5 4 4 3 3

F grupa (Nagoja) Holandija - Kuba ^e{ka - SAD Brazil - Tajland Italija - Nema~ka 1. Brazil 2. SAD 3. Nema~ka 4. Kuba 5. Holandija 6. ^e{ka 7. Italija 8. Tajland

3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 1 1 1 1 0

0 0 1 2 2 2 2 3

(3) (5.15) (7.30) (10)

9:2 9:2 6:3 4:6 5:6 5:8 5:8 1:9

6 6 5 4 4 4 4 3

Dva prvoplasirana iz grupa E i F unakrsno }e se sastati u polufinalu, tre}i sa ~etvrtim za plasman od 5. do 8. mesta, peti sa {estim za plasman od 9. do 12. mesta, a sedmi sa osmim za plasman o 13. do 16. mesta.

Utakmica izme|u Srbije i Turske na programu je u no}i izme|u petka i subote u 2.30 sati po na{em vremenu.

SVETSKO PRVENSTVO NA NOVOM ZELANDU

DERBI 3. KOLA VINER [TEDI[E MU[KE SUPERLIGE

Demonstracija sile Iva Obradovi} u finalu NIS Vojvodina - Crvena zvezda 0:3 (19:25, 19:25, 18:25) NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 400, sudije: Kolarevi} (Novi Sad), Miqkovi} (Beograd). Trajawe me~a: 74 minuta.

NIS VOJVODINA: N. ^ubrilo 2, [kundri} (l), Simeunovi} 4, Petrovi} 6, Mirosavqevi}, Veselinovi} 3, Ivovi} 7, Jovovi} 2, Basta, L. ^ubrilo, Mrdak 19, Kapur.

koji je trebalo da bude derbi i susret ekipa koje ravnopravno pretenduju na {ampionsku titulu, a kada se me~ zavr{i za svega 74 minuta i kada jedna od ekipa ni u jednom setu ne uspe da osvoji 20 poena.

Gotovo 65 minuta su Novosa|ani bili u podre|enoj poziciji i u situaciji da jure za zahuktalom Crvenom zvezdom koju je predvodio kapiten Zoran Ter-

opravdao o~ekivawa korektor Milija Mrdak, ali on nije bio dovoqan da se ozbiqnije uzdrma razigrani protivnik, a Vojvodina bi sa igrom koju je pokazala izgubila i od slabije kvalitetnog takmaca nego {to su beogradski crveno-belih.

Me~ je mo`da prelomwen u prvom setu, kada je Vo{a imala pednost i kontrolu igre i retultata, sve do 15:12, ali je tada,

Iva Obradovi} plasirala se u finale Svetskog prvenstva u veslawu na Novom Zelandu, osvojiv{i drugo mesto u polufinalnoj trci u disciplini skif, dok je dvojac bez kormilara Nikola Stoji} i Marko Marjanovi}, u izuzetno neizvesnom polufinalu, zauzeo ~etvrto mesto i mora}e da se zadovoqi borbom za plasman od sedmog do dvanaestog mesta.

Skifistkiwa srpske reprezentacije Iva Obradovi} je, nakon ne{to lo{ijeg starta, izbila na drugu poziciju, koju je bez ikakvih problema odr`ala do kraja trke. Prvoplasirana je bila [ve|anka Frida Svenson, koja je deonicu od 2.000 metara pre{la za 7:46.91, Iva Obradovi} je trku zavr{ila u vremenu 7:51.51, dok je tre}eplasirana bila Julija Levina iz Rusije (7:56.69). U finale `enskog skifa, iz prve polufinalne grupe, plasirale su Belruskiwa Ekaterina Karsten (8:06.95), ^ehiwa Mirka Knapkova (8:09.51), kao i Ema Tvig sa Novog Zelanda (8:23.25).

Nikola Stoji} i Marko Marjanovi} su ne{to lo{ije startovali i na prvih 500 metara bili su petoplasirani. Me|utim, u nastavku trke, Nikola i Marko su najpre prestigli posadu [panije, a zatim i posadu Francu-

U borbi za medaqu: Iva Obradovi}

ske, ~ime su izbili na tre}u poziciju koja vodi u finale SP. Vi{e od hiqadu metara na{ najbr`i dvojac je dr`ao poziciju koja ga vodi u borbu za medaqu.

Me|utim, u neverovatnom fini{u, samo nekoliko desetina metara pred ciq, posada Francuske uspela je da prestigne na{u ekipu i izbori se za ulazak u finale.

- Uslovi za takmi~ewe na jezeru Karapiro su izuzetno te{ki, vremenske prilike se mewaju iz minuta u minut, tako da dve ekipe koje veslaju trku za trkom mogu imati potpuno raz-

TURNIR NA BALIJU

Razbijen blok Novosa|ana

CRVENA ZVEZDA: Stefanovi}, Peri}, Paji}, Bojovi} 7, Koprivica, Milutinovi} 5, Jakovqevi} 8, Miti} 2, Terzi} 14, Petrovi}, Petkovi} 11, Vuji} (l).

Odbojka{i Crvene zvezde jo{ jednom su protutwali Spensom kao brzi voz, ostaviv{i NIS Vojvodinu u ~udu i neverici.

Uzeli su Beogra|ani tri velika boda, koja }e malo ko uzeti u Novom Sadu, potsetiv{i na partiju od pre dve sezone kada se desio sli~an scenario. Malo {ta pametno mo`e da se ka`e o me~u

Foto: F. Baki}

zi}. Pobednika je odlu~io servis, a Beogra|ani su servirali kao da se igralo u [umicama, a ne u novosadskoj sportskoj palati. Pr{tali su projektili po kapitenu doma}ih Nenadu Simeunovi}u i wegovom kolegi prima~u servisa Marku Ivovi}u, a u sivilo prijema odli~no se uklopio i libero [kundri}.

Zbog slabog prijema, malo je prilika imao da se istakne i tehni~ar Nikola Jovovi}, a da ne spomiwemo puca~e koji su maksimalno ostali u debeloj hladovini. Samo je donekle

uprkos tome {to je tehni~ki tajm-aut za svega poen, strateg Beogra|ana Bulatovi} zatra`io pola minuta odmora i probudio svoj tim i inicirao veliku seriju, te pokrenuo „Zvezdu ekspres“. Poku{avao je Salati} da izmenama, prima~a servisa i na kratko tehni~ara, probudi svoje igra~e, ali nikoga nije bilo da prekine totalnu anemiju novosadskog tima. Zato je Zvezda jo{ jednom zasjala u Novom Sadu i nanela Vojvodini prvi ovosezonski poraz.

M. Risti}

li~ite uslove za veslawe. Iva Obradovi} je veoma dobro izveslala kako kvalifikacionu tako i polufinalnu trku. Odli~no drugo mesto omogu}i}e joj dobru startnu poziciju u finalu. [to se ti~e dvojca bez kormilara, Nikoli Stoji}u i Marku Marjanovi}u, tako|e, ne mogu ni{ta da zamerim. Dali su svoj maksimum, veslali takti~ki dobro, ali je nedostajalo malo vi{e snage, ali i sportske sre}e, da izdr`e napad Francuza - izjavio je Neboj{a Ili}, selektor vesla~ke reprezentacije Srbije.

J. G. TURNIR U TAJPEHU

Ubedqiva Ana

Jovanovska u tre}em kolu

Druga srpska teniserka Ana Ivanovi} na ubedqiv na~in startovala je na turniru u Baliju. Ona je ubedqivo savladala rusku Ana Ivanovi} igra~icu Anastasiju Pa3:6, 6:4. Sa Krumovom se do vqu~enkovu sa 2:0 – po sesada Ana nikada nije satovima 6:0, 6:1. Me~ je stala. Me~ je na programu trajao samo 56 minuta. sutra.

Protivnica IvanoviTurnir u Baliju igra se }eve u polufinalu bi}eza nagradni fond od Japanka Kemiko Date 600.000 dolara. PobedniKrum on je bila boqa od cu o~ekuje 210.000 dolara Kineskiwe Na Li s 6:4, i 375 VTA poena.

Srpska teniserka Bojana Jovanovska plasirala se u tre}e kolo ITF turnira u Tajpehu.

Ona je u drugoj rundi savladala iskusnu Francuskiwu Saniju Mirzu rezultatom 2:0, po setovima 6:3, 6:4. Jovanovsku u narednom kolu takmi~ewa o~ekuje duel sa Tajlan|ankom Nopavan Lart~ivakarn. Nagradni fond turnira u Tajpehu je 100.000 dolara.

Troicki bez borbe u ~etvrtfinalu Srpski teniser Viktor Troicki plasirao se u ~etvrtfinale ATP turnira u {vajcarskom Bazelu. Troicki se plasirao u ~etvrtfinale po{to mu je Francuz Pol Anri Matije predao me~ osmine finala bez borbe zbog povrede.

SPORT

c m y

DNEVNIK

Irci se `alili zbog Srbije Fudbalski savez Severne Irske uputio je `albu u sedi{te UEFA i to zbog dela kazne koju je Disciplinska komisija evropske ku}e fudbala izrekla FS Srbije, a odnosi se na igrawe jedne utakmice pred praznim tribinama. Reprezentacija Srbije trebalo bi da ugosti Irce 25. marta u Beogradu bez prisustva publike, me|utim u Belfastu smatraju da su tom odlukom UEFA ka`weni i wihovi navija~i.

- Razgovarali smo sa ~elnicima UEFA, izrazili smo nezadovoqstvo {to su na{i navija~i nepravedno ka`weni. Izneli smo na{e razloge zbog ~ega bi trebalo da se igra sa publikom u Beogradu. Dok ~ekamo zvani~an pisani odgovor iz UEFA razgovara}emo sa na{im navija~ima i proceni}emo onda {ta je na{ slede}i korak - rekao je portparol FS Severne Irske Xef Vilson.

Bugarska zatvara granice Fudbalska reprezentacija Srbije gostova}e 17. novembra u Sofiji gde }e igrati prijateqsku utakmicu protiv Bugarske, ali doma}ina mnogo vi{e od rezultata i igre brine organizacija me~a i eventualni dolazak srpskih huligana. Posle velikog incidenta koji su napravili na{i navija~i u \enovi, ~elnici FS Bugarske su u stalnom kontaktu sa rukovodstvom FSS. Predsednik srpske ku}e fudbala Tomislav Karaxi} uverio je bugarskog kolegu Borislava Mihajlova da }e FSS u saradwi sa MUP Srbije u~initi sve da se ne ponove scene vi|ene pre, u toku i posle kvalifikacione utakmice za Evropsko prvenstvo protiv Italije. Bugari idu toliko daleko da razmi{qaju ~ak iz predostro`nosti da zatvore grani~ni prelaz sa Srbijom uo~i prijateqske utakmice ili da uvedu rigorozne kontrole.

- Svakodnevno smo u telefonskoj i pismenoj komunikaciji sa rukovodstvom Fudbalskog saveza Srbije. Oni znaju ko su nasilnici i siguran sam da im policija u Srbiji ne}e dozvoliti da pre|u granicu. Verujem da }e me~ pro}i bez problema. Policija }e biti veoma obazriva u Sofiji, ali ne bi trebalo zaboraviti da igramo utakmicu sa prijateqima, tako da nema osnova za zabrinutost - rekao je Borislav Mihajlov, prvi ~ovek FS Bugarske.

Na Terazijama 35 potvrdili su da su u svakodnevnom kontaktu sa Bugarima i da se nadaju da }e sve pro}i u najboqem redu.

- Ta~no je da smo u kontaktu sa ~elnicima FS Bugarske, a razgovara}emo jo{ do utakmice 17. novembra. Nema nikakvih problema, sve proti~e u najboqem redu - rekao je Zoran Lakovi}, generalni sekretar FSS. Doma}ini su pre dva dana obavestili FSS da }e „orlove“ do~ekati na stadionu „Vasil Levski“ sa po~etkom u 18 ~asova po na{em vremenu.

De la Red zavr{io karijeru Fudbaler Real Madrida Ruben de la Red morao je da okon~a profesionalnu karijeru zbog problema sa srcem. De la Red je prethodne dve godine bio na analizama i utvr|eno je da vi{e ne mo`e profesionalno da se bavi fudbalom.

On se pre dve godine onesvestio tokom utakmice sa Real Unionom u Kupu kraqa kada je i ustanovqeno da ima sr~anih problema.

Ipak, De la Red se nadao da }e uspeti u nameri da se vrati na teren, ali kako prenosi „Marka“, on je kona~no shvatio da od toga nema ni{ta i prihvatio je ulogu trenera u klubu sve do 2012. godine kada wegov ugovor isti~e.

petak5.novembar2010.

17

SA[A STANOJEVI] POSLE PORAZA OD BRAGE

Nedostajao zavr{ni pas Dan posle novog poraza u Ligi {ampiona, drugog od Brage, trener fudbalera Partizana Sa{a Stanojevi} izneo je svoje mi{qewe o vi|enom u sredu.

Mladi trener objasnio je za{to je u me~ u{ao ofanzivno, u ~emu su to Portugalci bili boqi i {ta to nedostaje crno–belima.

- Braga je iz dve utakmice bila boqa od nas. Pre po~etka takmi~ewa u Ligi {ampiona pla{io sam se dve stvari – da nas protiv-

slabije izdawe u Evropi.. Ali, u drugom smo napali, ostvarili inicijativu, imao sam utisak kao na nekom me~u Super lige, me|utim, nismo uspeli da postignemo gol, a to se pamti.

Da nije taktika bila pogre{na? Mo`da su tri {pica bila mnogo za ovakav duel?

- Ako se me~ izgubi, uvek je trener kriv. U Bragi smo dominirali u igri, ali nas nije bilo u zavr{nici. Zato smo poku{ali s pet ofanzivnih igra~a i tri

\uri}: Dali smo maksimum Predsednik Partizana Dragan \uri} nije bio preterano razo~aran zbog poraza od Brage. Prvi ~ovek crno – belih realno je sagledao sve segmente i zakqu~io da vaqak trenutno ne mo`e boqe.

- Nismo izgledali kako je trebalo, ali ne krivim zbog toga trenera Stanojevi}a. Poku{ao je sve kao i igra~i i mislim da je ovo na{ maksimum. Potrebna su nam poja~awa, imamo ve} viziju i u~ini}emo sve da ih i dovedemo – rekao je \uri}.

Ke`man daleko Kako saznajemo, mogu}i transfer Mateje Ke`mana za sada je daleko od realizacije. Na tu temu pri~ao je trener Stanojevi}.

- Ne znam ni{ta o tome. Albertu Na|u dao sam karakteristike napada~a kakv nam je potreban, a wegovo je da vidi ko bi bio najboqe re{ewe. Mislim da je Ke`man, trenutno daleko od nas – rekao je Stanojevi}. nik toliko nadigra da ne pre|emo centar i da ciklus zavr{imo bez ijednog boda. Na`alost, ovo drugo mo`e da se ostvari, a na sre}u prvo jo{ nije. Sa svakim protivnikom smo do sada bili egal, a boqa koncentracija ili

{pica. U prvom poluvremenu nas je Braga nadigrala, a u drugom smo sa istom formacijom dominirali, ali, na`alost, bez rezultata.

Boja se nije sna{ao na desnom krilu?

Mladen Krstaji} interveni{e ispred Mateusa

kvalitet nedostajali su nam za pozitivan rezultat. Posle svega `ao mi je navija~a. Prvo poluvreme u sredu bilo je na{e naj-

- Sla`em se, ali je sjajan bio protiv Jagodine i Arsenala ?!

Imali smo problema da pripremimo loptru za zavr{ni pas. Ne-

Kleo je bio dobro ~uvan

dostajao nam je jedan pravi paker, igra~ koji bi pravom loptom uposlio {pic igra~e.

Ima li ovaj tim kvalitet za Ligu {ampiona?

- Pri~amo da smo napravili dobar posao u prelaznom roku, ali rezultati govore druga~ije.

Strategija je bila napraviti tim za tri godine i ostvariti kontinuitet u Ligi {ampiona. Naravno, nije mi krivo {to smo ve} sada u evropskom kremu, imamo dobre igra~e, ali dosta wih nije dugo igralo i to je problem. Ipak i takvi u poqu uspe{no smo se nosili sa svima, osim sa [ahtjorom u Dowecku. Za Ligu {ampiona nedostaje nam i malo i mnogo. Detaq koji bi nam doneo prvu pobedu. Ali ni sada nisam razo~aran.

Ne gubimo sa {est, sedam golova razlike kao neki, a videli ste da je Olimpik iz Liona od Benfike primio ~etiri gola. Uz to, izbacili smo Anderleht, koji je boqi od Brage.

Za{to onda i Portugalce niste napali na isti na~in?

- Sa svakim protivnikom igra{ druga~ije. Bekovi Brage su ne{to slabiji i zato smo im pa-

Bejl vredi 50 miliona funti Ko `eli da dovede Gereta Bejla mora}e na ra~un Totenhema prvo da uplati ni mawe ni vi{e nego 50 miliona funti. Bejl je u Sparse do{ao leta 2007. godine za pet miliona funti iz Sautemptona. Kada je klub zapao u finansijske probleme, Totenhem je otplatio dug, ali je precrtao i eventualnu zaradu Sautemptona od slede}eg Bejlovog transfera u vrednosti od 25 posto.

Pevci su tada spasli Sautempton od ga{ewa, kada su im uplatili 3 miliona funti, ali su i izvukli potpis koji }e im sa~uvati ~itavu sumu koju budu zaradili kada Bejl napusti Vajt Hart Lejn. Posle utakmice Lige {ampiona u kojoj je Bejl {ampiona Evrope Inter rastavio na komadi}e, menaxer Totenhema

Hari Rednap izjavio je da ne}e prodavati igra~a koji dominira po levoj strani terena.

- Ne mo`ete ga kupiti za 25 ili 30 miliona funti. To je sigurno. Ukoliko bi `eleli da ga prodamo, cena bi bila mnogo, mnogo ve}a. Geret je neverovatan mladi igra~. Vlasnik kluba je rekao da nije na prodaju i to je

meni dovoqno. Gradimo Totenhem i sada je sve na svom mestu - rekao je Rednap.

Sparsi su u maju potpisali ~etvorogodi{wi ugovor sa Bejlom do 2014. godine, a sada planiraju da mu ponude i produ`etak saradwe na dve sezone. Ipak veliko je pitawe kako }e izdr`ati pritisak evropskih velikana koji opsedaju kancelariju u `eqi da ga privole.

Junajtedovih 20 miliona funti je ovog leta glatko odbijeno.

Real Madrid se tako|e opasno sprema da ponudi ne{to neverovatno slede}eg leta, kao i Inter. Da li }e mo}i da izbroje 50 miliona? Da li je mnogo? Ipak ono {to je pokazao u dvome~u sa Interom potvr|uje da je cifra zaista korektna.

rirali na{im krilima. Videli ste da je Boja potpuno umrtvio wihovog levog beka. Ali, protivnik se pokazao kao jako organizovan i nije nam dozvolio da razvijemo igru.

Partizan je slabo po~eo me~?

- Nismo. S navija~ima kakve mi imamo to ne mo`e da se desi i zbog wih mi je naj`alije {to nismo pobedili.

Prekidi su, o~igledno, veliki problem?

- Ranije nismo imali problema u prekidima, {to ka`e i statistika. Na `alost u Ligi {ampiona iz prekida smo primili kqu~ne golove. Sada je wihov cenethalf sko~io ispred na{eg najvi{eg igra~a i dao gol. Ali ja prekide gledam kao deo igre.

Pravili smo dosta nepotrebnih prekr{aja u zoni {uta. U Bragi smo ~ekali {ansu, pa smo primili gol. Protiv [ahtjora se dogodilo sli~no odlu~io je slobodan udarac. Morali smo da poku{amo ne{to, da napadnemo, na nesre}u nismo uspeli. U Londonu, protiv Arsenala }emo kalkulisi ne bi bilo dobro da primimo kao i svi ostali pet, {est golova.

Utisak o igri Stefana Babovi}a?

- On zaslu`uje {ansu. Dobro je odigrao, mo`da je trebalo i da po~ne me~, ali odlu~ili smo se za Boju. U svakom slu~aju na Stefana ozbiqno ra~unamo i nadam se da }e biti sve boqi i boqi.

Daqi planovi u ja~awu ekipe ?

- Kada sam dolazio u Partizan tra`io sam tri prelazna roka.

Ipak, ekipa koja je dva puta u{la u Ligu {ampiona zaslu`uje respekt, opet ako ho}emo i ne{to vi{e potrebna su nam poja~awa.

Pre svega br`i igra~i, kojih kod nas nema i sa solidnom tehnikom.

U Bragi igraju osmorica Brazilaca i zato smo tehni~ki bili nadigrani.

Liga {ampiona je veliko iskustvo?

- Svaka utakmica je novo iskustvo. Nisam siguran da je stariji kolega mogao boqe da pripremi utakmicu. Meni li~no ova Liga {ampiona poslu`ila je da vidim {ta je to {to nam nedostaje za budu}a u~e{}a – zakqu~io je Sa{a Stanojevi}.

I. Lazarevi}

Pomirili se Zidan i Materaci Nekada{wi francuski fudbaler Zinedin Zidan i italijanski defanzivac Marko Materaci pomirili su se ~etiri godine nakon sukoba u finalu Svetskog prvenstva u Nema~koj kada je Zi-

nose da su ubrzo zatim po~eli da pri~aju, da bi se na kraju zagrlili. Mediji na Apeninima nisu uspeli da do|u do informacija o ~emu su Materaci i Zidan razgovarali.

dan glavom nokautirao Materacija i na taj na~in neslavno okon~ao veliku karijeru. Zidan je sa Realom do{ao u Milano na utakmicu sa roso-nerima u okviru 4. kola grupe G Lige {ampiona, po{to kao savetnik predsednika Florentina Pereza putuje sa ekipom. On se sa Materacijem sreo u milanskom hotelu, i prvi pogledi bili su zbuwuju}i. Me|utim, italijanski mediji pre-

Marko Materaci je zajedno sa Samjuelom Etoom i jo{ nekoliko igra~a Intera oti{ao u hotel kako bi pozdravio nekada{weg trenera @ozea Muriwa, koji je pro{le sezone sa Interom osvojio tri trofeja Seriju A, Kup Italije i Ligu {ampiona. Milan i Real Madrid odigrali su nere{eno 2:2 u velikom derbiju evropskog fudbala.

Jankovi} sve bli`i povratku Fudbaler italijanske \enove i reprezentativac Srbije Bo{ko Jankovi} sve je bli`i povratku na teren nakon te{ke povrede kolena i o~ekuje se da za najkasnije mesec dana bude na terenu.

- Sve je u najboqem redu i mogu da ka`em da sam ve} oko 70 odsto spreman. Odradio sam sve {to je trebalo, duga tr~awa su pro{la, nije bilo nikakvih problema, a ve} {est,sedam dana radim sa loptom, tako da se name{ta i {ut - ka`e Jankovi}.

Brzonogi vezni igra~ \enove je pro{le godine povredio ukr{tene ligamente, na kratko se vratio na teren u martu, a dva puta je morao na operaciju.

Jankovi} ne `eli da rizikuje da ponovo obnovi povredu, pa je maksimalno oprezan, a ka`e da se lagano prevazilazi i uobi~ajena psiholo{ka blokada.

- Potrebno je jo{ samo da se sredi ono u glavi, da se prevazi|e ta mala stegnutost. I to }e se brzo srediti i o~ekujem ve} krajem novembra ili po~etkom decembra da odigram prvi me~ za \enovu - rekao je na kraju Jankovi}.

18

SPORT

petak5.novembar2010.

PRVA LIGA SRBIJE

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Nova radost Ka}ana Jugovi} Unimet - Priboj 26:22 (16:11) KA]: Dvorana "Hram", gledalaca 300, sudije: Miskin (Sombor), Adamovi} (Crvenka). Sedmerci: Jugovi} Unimet 4 (4), Priboj 2 (1), iskqu~ewa: Jugovi} Unimet 8, Priboj 14 minuta.

JUGOVI] UNIMET: Kukobat (6 odbrana), Lali} 7, Vasi}, [ip-

`alica 2, Agovi} 2, Prwak 2, [alipur 2, Ivanovi} 5 (1), Kaltak, Tomi} 3, Papi}, Baceti}, Gavrilovi} (4 odbrane), Gruji~i} 4.

Rukometa{i Jugovi}a zabele`ili su tre}u uzastopnu pobedu, ovoga puta bili su boqi od gostiju iz Priboja - 26:22 (16:11). Ka}ani su izvanredno otvorili utak-

Mirko Lali}

ka 1, Kankara{ 2, Radakovi} 5 (4), Vu~i}evi} 1, Vugdragovi} 2, Travar, Vukovqak 1, Jo{i} 4, Dobrijevi}, Pap 2, Perovi} (13 odbrana, sedmerac).

PRIBOJ: Milojkovi} (7 odbrana), Ili}, Krivokapi} 2, Vra-

micu, ra{irili su kombinovanu zonsku formaciju gostiju, da bi u pravom trenutku Jo{i} i Lali} sa distance, a Pap i Radakovi} iz prolaza, krunisali dobru igru doma}ina.

J. Gali}

Golman odlu~io Vojvodina @elezni~ar - Po`arevac 21:25 (8:13) Superliga (m) Jugovi} U. - Priboj 26:22 Vojvodina @. - Po`arevac 21:25 Crvenka - Vrawe 29:26 Kolubara - Naisus 26:18 Dinamo - C. zvezda Metaloplastika - Radni~ki 27:26 Planinka PV - PKB 25:23 Smederevo - Partizan 23:26 1. C. zvezda 7 7 0 0 203:150 14 2. Kolubara 7 6 0 1 188:169 12 3. Partizan 6 5 0 1 184:144 10 4. Radni~ki 7 5 0 2 184:167 10 5. PKB 7 4 1 2 200:181 9 6. Metalopl. 6 4 1 1 161:150 9 7. Jugovi} 7 4 0 3 169:169 8 8. Planinka 7 3 1 3 183:187 7 9. Po`arevac 7 3 0 4 173:172 6 10. Crvenka 7 3 0 4 172:200 6 11. Vojvodina 7 2 1 4 187:201 5 12. Naisus 7 2 0 5 175:189 4 13. Vrawe 7 2 0 5 171:185 4 14. Priboj 7 2 0 5 191:213 4 15. Dinamo 7 1 0 6 159:184 2 16. Smederevo 7 0 0 7 160:197 0 U slede}em kolu (6/7. novembra) sastaju se: Crvena zvezda - Partizan, Dinamo - Jugovi} Unimet, PKB - Vojvodina @elezni~ar, Radni~ki - Planinka PV, Priboj - Crvenka, Vrawe Kolubara, Naiusus - Metaloplastika.

Superliga (`) Zaje~ar - K. Milo{

40:24

le`i 21 odbranu i bio nere{iva enigma za nervozne napada~e Vojvodine.

I. Grubor

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka NLB mu{ka liga - [IROKI BRIJEG: [iroki - Cedevita (20.15).

Prva A mu{ka liga Srbije - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Borac (18).

Prva A `enska liga Srbije - BEOGRAD: Crvena zvezda Spartak (19).

Prva B mu{ka liga - KRAGUJEVAC: Radni~ki KG 06 - Jagodina (19), OBRENOVAC: Radni~ki - Smederevo Vizura (17).

Druga srpska mu{ka liga Sever - KIKINDA: Kikinda Crvenka (20).

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga - KRAQEVO: Ribnica - Mladi radnik (19).

Viner {tedi{e `enska superliga - ZREWANIN: Klek - Po{tar 064 (19).

Prva mu{ka liga - NOVI SAD: Novi Sad DDOR - Crno-

EVROLIGA

@ivkovi} bez proma{aja

A GRUPA

Proleter Naftagas – OKK Beograd 81:93 (20:30, 20:20, 19:18, 22:25) ZREWANIN: Nova hala sportova. Gledalaca: 700. Sudije: Mari~i} (Kraqevo), Stanoj~i} (Novi Sad) i Milovanovi} (Beograd).

PROLETER NAFTAGAS: Atanackovi} 11, Bordo{, Vulin 9, Majki} 17, ^u~, Trajkovi}, Obrenovi} 12, Barac, Gagovi} 4, @arkovi} 12, Popovi} 2, Lambi} 14.

OKK BEOGRAD: Mitrovi} 9, \urica, Simi} 6, Dimitrijevi}, Milovanovi} 2, Stanojevi} 3, Kne`evi} 6, Mi{anovi} 20, Vasi}, Tanaskovi} 2, @ivkovi} 28, Dun|erski 17.

Nafta{i nisu uspeli da iznenade favorita na papiru, do`iveli su poraz pred oko 700 gledalaca na doma}em parketu, a od wih je bila boqa ekipa OKK Beograda rezultatom - 93:81. Duel je presudio boqi {ut za tri poena gostiju koji su pogodili ~ak 11 trojki uz neverovatan procenat {uta od 100 odsto Sr|ana @ivkovi}a koji je postigao 28 poena i uz Mi{anovi}a koji je doneo prednost u skoku bio najzaslu`niji za pobedu klonfera.

Novi Sad - Sloboda 88:65 Prol. Naftagas - OKK Beograd 81:93 FMP - Vojvodina Srbijagas 89:49 Mega Vizura - Superfund 87:85 Borac - Napredak 63:70 Crnokosa - Tami{ 76:82 Sloga - Metalac (odlo`eno) 1. FMP 5 5 0 451:323 10 2. OKK Beograd5 4 1 426:360 9 3. Mega V. 5 3 2 410:398 8 4. Napredak 5 3 2 384:379 8 5. Tami{ 5 3 2 337:333 8 6. Sloga 4 3 1 315:306 7 7. Novi Sad 5 2 3 413:412 7 8. Proleter 5 2 3 412:428 7 9. Borac 5 2 3 337:367 7 10. Sloboda 5 2 3 391:425 7 11. Vojvodina5 2 3323:375 7 12. Metalac 4 2 2 326:333 6 13. Crnokosa5 1 4403:427 6 14. Superfund5 0 5384:423 5

Po~etak utakmice donosi ekspresno vo|stvo doma}ina u 4.minutu 11:6 uz {est postignutih poena Majki}a i ~etiri poena Lambi}a. Kvalitetni sastav ekipe iz glavnog grada samo dva minuta kasnije napravio je rezultatski preokret, nekoliko brzih kontri i trojka Dun|erskog, primorala je trenera Bajina da kod rezultata 11:20 u 7.minutu zatra`i tajm–aut da bi po-

savetovao svoje pulene. Do kraja ovog perioda Beogra|ani su odr`ali prednost i na odmor oti{li sa plus 10 poena, 30:20. Dobro su crveno - beli otvorili drugi period uspeli su preko Popovi}a da smawe razliku na 32:39, ali je proradio fantasti~ni @ivkovi} koji je trojkom vratio svoj tim na plus deset - 46:36. Po isteku 20.minuta igre kod doma}ina Atanackovi} je ubacio 11 poena, a kod OKK-a Mi{anovi} je postigao 10, a @ivkovi} 13 poena. Tre}a ~etvrtina bila je prilika da se razigra i plej @arkovi} koji je sa nekoliko vezanih poena smawio prednost gostiju na 51:56 u 25.minutu. Do kraja ovog perida igre plavo – beli dr`ali su razliku od 7 do 11 poena, i na posledwi dvominutni odmor oti{ao sa -68:59. ^etvrta ~etvrtina odlu~ila je pobednika, po prvi put u 34.minutu gosti su imali prednost od 15 poena 78:63. Kada je bilo najpotrebnije proradio je i {ut za tri poena, sa tri vezane trojke, dve @ivkovi}a i Simi}a prakti~no je i re{eno pitawe pobednika.

N. Jowev

PRVA LIGA SRBIJE

Sigurni Novosa|ani Novi Sad - Sloboda 88:65 (24:18, 27:18, 18:13, 19:16)

SUPERLIGA SRBIJE (M)

NOVI SAD: Mala dvorana SPC Vojvodina", gledalaca: 200, sudije: Cveti}anin (Zemun), Stankovi} (Beograd). Sedmerci: Vojvodina 2 (2), Po`arevac 3 (1), iskqu~ewa: Vojvodina 6, Po`arevac 12 minuta.

VOJVODINA @ELEZNI^AR: V. Abaxi} (4 odbrane), S. Dimitri}, Jovanovi} 3 (2), Bari{i} 6, Imbrowev 2, S.Abaxi} ( 9 odbrana, 2 sedmerca), Suxum 2, Kne`evi}, ^upkovi} 2, B. Radi{i} 2, Kostelac 1, S. Dimitri}, Hoxi} 2, Mandi} 1.

PO@AREVAC: @ivkovi} (21 odbrana), \or|evi}, @ivojinovi}, Zuji}, Mari}, Bo{kovi}, Bo`i} 5, Jeli} 1, Jovanovi} 4, ^avaquga, Petrovi} 2, Vuk~evi} 3 (1), Dimitrijevi} 5, Pqevaq~i} 5.

Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar potpuno su podbacili u susretu 7. kola Superlige i zaslu`eno do`iveli prvi poraz na doma}em parketu u duelu sa "novajlijom" ekipom Po`arevca 21:25. Duel u maloj dvorani Spensa osta}e upam}en po bledom izdawu crveno -belih pogotovo u prvo delu igre kada su postigli samo osam golova, i sjajnoj partiji ~uvara mre`e gostiju, @ivkovi}a, koji je imao svoj {ou me|u stativama i na kraju uspeo da ube-

DNEVNIK

kosa (17.45), SUBOTICA: Spartak - Obili} (19).

Prva `enska liga - KRAGUJEVAC: Sme~ 5 - Spartak (Q) (18).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - sever - BA^: Partizan Megal - Merkur (19.30).

Rukomet Druga `enska liga, sever NOVI SAD: Vojvodina - Mladost (18.15, Slana bara), TEMERIN: Temerin - Radni~ki (18), APATIN: Apatin - Jabuka 95 (18.30).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - SOMBOR: Kqaji}evo Putinci (19.30), JA[A TOMI]: Radni~ki - Grafi~ar (19).

Prva vojvo|anska `enska liga - BEO^IN: Cement - Topola (18.30).

Stoni tenis NOVI SAD: Novi Sad – Vr{ac (SPC Vojvodina), po~etak je u 17 sati.

NOVI SAD: Mala dvorana SCP "Vojvodine", gledalaca 300, sudije: Mazi} (Beograd), Sedlar (Novi Sad), Manojlovi} (U`ice).

NOVI SAD: Ku`eta 11 (2-2), Vujo{evi} 8 (2-1), Suboti} 6 (11), Ago~ 9, Joki} 14 (4-3), Kova~evi} 16 (4-3), Pavlovi}, Kalini} 6, Xogo, Buni} 16 (2-2), \umi} 2 (4-2).

SLOBODA: \uri} 2, Qubojevi} 7 (1-1), Anxi} 9 (4-2), Mi}ovi} 16 (6-5), ^oli}, Mari} 5 (2-1), Petronijevi}, Markovi} 7 (1-1), Arsi} 4, Fekete 15 (4-1), Jeftovi}, Tasi}.

Sigurna i zaslu`ena pobeda ekipe Novog Sada, pobeda koju im daje mirno}u u daqem toku takmi~ewa. Od prve sekunde Novosa|ani su nametnuli tempo koji gosti nisu mogli da prate pa je rezultat u

38. minutu bio ~ak 28 poena razlike za ekipu Novog Sada. Trener Mati} je u ovoj utakmici {ansu pru`io svim iga~ima, {to su oni znali da iskoriste. Kod doma}ina sve re~i pohvale za sve igra~e, a za nijansu boqi su bili Buni} i Kova~evi}, dok kod U`i~ana treba ista}i omalenog Feketea i efikasnog Mi}ovi}a.

M. Risti}

B GRUPA

Virtus - Real (sino}) Olimpijakos - Unikaha 93:66 Brose Baskets - Spiru 79:69 1. Olimpijakos 3 2 1 236:205 5 2. Brose Baskets 3 2 1 217:213 5 3. Virtus 2 2 0 147:120 4 4. Unikaha 3 1 2 206:234 4 5. Real 2 1 1 134:138 3 6. Spiru 3 0 3 197:227 3 U slede}em kolu (10. i 11. novembar) sastaju se: Olimpijakos - Spiru, Unikaha - Virtus, Real - Brose Baskets.

C GRUPA

[ole - Lijetuvos Ritas (sino}) Barselona - Fenerbah~e (sino}) Montepaski - Cibona 80:57 1. Montepaski 3 3 0 235:176 6 2. Fenerbah~e 2 2 0 159:137 4 3. Barselona 2 2 0 164:143 4 4. Cibona 3 0 3 191:233 3 5. Lijetuvos Ritas 2 0 2 144:165 2 6. [ole 2 0 2 121:160 2 U slede}em kolu (10. i 11. novembar) sastaju se: Fenerbah~e Ulker Montepaski, Cibona - [ole, Barselona - Lijetuvos Ritas.

D GRUPA

Olimpija - Panatinaikos (sino}) Efes P. - Armani Y. 82:74 Valensija - CSKA 82:57 1. Efes Pilsen 3 2 1 251:232 5 2. Panatinaikos 2 2 0 146:116 4 3. Olimpija 2 2 0 171:162 4 4. Aramni xins 3 1 2 234:231 4 5. Valensija 3 1 2 201:208 4 6. CSKA 3 0 3 190:244 3 U slede}em kolu (10. i 11. novembar) sastaju se: CSKA _ Olimpija, Valensija - Aramni Yins, Panatinaikos Efes Pilsen.

Grupa E Klu` - Bajern (M) 0:4 (Gomez u 12, 24. i 71, Miler u 90. minutu) Bazel - Roma 2:3 (Frej u 69. i [a}iri u 83. - Menez u 16, Toti u 25 (iz penala), Greko u 76. minutu) 1. Bajern (M) 4 4 0 0 11:3 12 2. Roma 4 2 0 2 6:8 6 3. Bazel 4 1 0 3 7:8 3 4. Klu` 4 1 0 3 5:10 3

Grupa F

PRIJEM U SKUP[TINI OP[TINE KAWI@A

^estitke za fer igru Za u~enike kawi{ke Osnovne {kole "Jovan Jovanovi} Zmaj" i wihove profesore fizi~kog vaspitawa, u~esnike u projektu Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport AP Vojvodine "Budi fer pokreni igru 2010", predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{ priredio je prijem u Gradskoj ku}i.

Kawi{ka ekipa koju su u pet sportskih disciplina predstavqala 36 osnovca iz vi{ih razreda predvo|ena pedagozima fizi~kog vaspitawa Tatjanom Hini} i Livijom Vere{ Bala`, na nedvnim finalnim takmi~ewu na sportskim terenima Sokolskog doma "Vojvodina" u Novom Sadu, u konkurenciji {kola iz {est vojvo|anskih op{tina zauzela je drugo mesto, sa bodom zaostatka iza pobedni~ke Osnovne {kole "Sveti Sava" iz Ba~ke Palanke.

Uz pohvale, ~estitke i skromne poklone uru~ene osnovcima

Partizan MTS - Makabi (sino}) Himki - K. Laboral 64:60 @algiris - Prokom 74:68 1. K. Laboral 3 2 1 234:215 5 2. Himki 3 2 1 214:208 5 3. @algiris 3 2 1 217:216 5 4. Makabi 2 1 1 164:164 3 5. Partizan 2 1 1 134:141 3 6. Prokom 3 0 3 217:236 3 U slede}em kolu (10. i 11. novembar) sastaju se: Prokom - Partizan MTS, Kaha Laboral - @algiris, Himki - Makabi.

^elzi - Spartak (M) 4:1 (Anelka u 49, Drogba iz penala u 62, Ivanovi} u 66. i 92 - Ba`enov u 86. minutu) @ilina - Marsej 0:7 (@iwak u 12, 21. i 54, Hajce u 24, Remi u 36, Gonzales u 52. i 63. minutu) 1. ^elzi 4 4 0 0 12:2 12 2 Marsej 4 2 0 2 8:3 6 3. Spartak (M) 4 2 0 2 5:6 6 4. @ilina 4 0 0 4 1:15 0

Grupa G Milan - Real (M) 2:2 (Inzagi u 68. 78. minutu - Higuain u 45, Leon u 94. minutu) Okser - Ajaks 2:1 (Samaritano u 9, Langil u 84. - Aldervilerd u 79. minutu) 1. Real (M) 4 3 1 0 7:2 10 2. Milan 4 1 2 1 5:5 5 3. Ajaks 4 1 1 2 4:6 4 4. Okser 4 1 0 3 3:6 3

Kawi{ki osnovci s osvojenim peharima u Gradskoj ku}i

za korektan i fer nastup i uspeh ostvaren u ovoj akciji, predsednik Wila{ je istakao da je lokalna samouprava dobro postavila strategiju razvoja sporta jer se okrenula izme|u ostalog i prema deci u {kolama, u ciqu razvoja masovnog sporta.

Pedagozi fiti~kog vaspitawa su izrazili zadovoqstvo {to u svom radu u`ivaju podr{ku op{tine i Sportskog saveza, obe}avaju}i da ne}e `aliti truda u radu sa decom koja su budu}nost ove sredine.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

Grupa H Partizan - Braga 0:1 (Mojzes u 35.minutu) [ahtjor - Arsenal 2:1 (Istmond u 28. autogol, Eduardo u 45.

- Volkot u 10. minutu) 1. Arsenal 4 3 0 1 15:4 9 2. [ahtjor 4 3 0 1 7:6 9 3. Braga 4 2 0 2 3:9 6 4. Partizan 4 0 0 4 1:7 0

UZ JO[ JEDNU TITULU KDT SPARTAK

MEMORIJAL „BORA KOSTI]”

Navikli na uspehe

Smena na vrhu

Diza~i tegova suboti~kog Spartaka osvojili su dvanaestu titulu ekipnog prvaka Srbije, a sedmu zaredom. Bila je to lep povod da se u Gradskoj ku}i odr`i prijem za najboqe diza~e tegova.

Takmi~are i predstavnike kluba primio je Nemawa Simovi}, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu. Simovi} je istakao da su ~lanovi KDT Spartak ve} navikli sportsku javnost na dobre rezultate. Tako|e, Simovi} je iskoristio priliku da pohvali i sve ostale rezultate Spartaka kojih je ove godine bilo zaista mnogo.

Da je Spartak bio uspe{an na svim poqima potvrdio je i Ferenc Ki{, predsednik KDT Spartak.

– Klub diza~a tegova osnovan je 1948. godine, a ovo je jedna od najboqih sezona u na{oj istoriji.

Sem seniorske titule, imali smo niz ekipnih titula prvaka Srbije, kako za seniore, tako za mla|e kategorije. Ni{ta druga~ije nije bilo ni na pojedina~nim takmi~ewima, a u nekoliko kategorija imamo petnaest dr`avnih prvaka, dva vice{ampiona, te {est osvaja~a broznanih medaqa. Izve{taj zakqu~ujem sa pohvalom na{ih takmi~ara ^abe Na|a, Kristijana Horvata i Jo`efa Luka~a, koji su zabele`ili odli~ne rezultate na velikim me|unarodnim takmi~ewima – istakao je Ki{.

Trener Stipan Vert se zahvalio svim takmi~arima na saradwi i istakao da se samo vaqanim i upornim radom mo`e do vrhunskih rezultata. Na kraju je Vert istakao da je ova titula sme{tena u istoriju i da ve} po~iwe projekat za osvajawa nove.

N. S.

U Vr{cu je odigrano drugo kolo memorijalnog turnira "Bora Kosti}". Kada velemajstor da kvalitet u sredi{wici partije i dobije partiju – onda je to `rtva, ali kad izgubi – to je previd. Sedlak je uzeo topa za lovca, zatim izdr`ao takti~ke pretwe Ivani{evi}a i u zavr{nici lepo dobio partiju. Bogosavqevi} je u ranoj fazi igre protiv Nevedni~ija pogre{io “u koracima” i do kraja partije borio se za remi, {to mu je na kraju i uspelo. Kova~evi} je pru`io jo{ jednu dobru partiju i ako mu se Sedlak u prvom kolu izvukao Spasov nije.

Tako su Kova~evi} i Sedlak od Ivani{evi}a preuzeli vo|stvo na tabeli.

Rezultati 2. kola: Kova~evi} - Spasov 1:0, Bogosavqevi} - Ne-

Aleksandar Kova~evi}

vedni~i remi, Sedlak – Ivani{evi} 1:0.

Plasman posle 2. kola: 1-2. Sedlak, Kova~evi} 1,5, 3-4. Ivani{evi}, Nevedni~i 1, 5-6. Bogosavqevi}, Spasov 0,5 poena.

B. D.

SPORT

c m y

DNEVNIK

NOVOSA\ANI POJA^ANI

Suyum se vratio

Rukometni klub Vojvodina @elezni~ar u nastavku sezone bi}e ja~i za iskusnog Nemawu Suxuma koji je potpisao ugovor sa Novosa|anima do kraja sezone.

Iskusni dvadesetsedmogodi{wi desni bek, posle kratke epizode u sarajevskom @eqezni~aru, vratio se po tre}i put u crveno -belo jato, sa kojima }e do kraja superliga{ke sezone voditi bitke na terenima {irom Srbije.

Nemawa Suyum

Nemawa Suxum je tokom bogate karijere nastupao za Jugovi}, Vojvodinu @elezni~ar, Kolubaru iz Lazarevca i kratku epizodu imao je u Sarajevu odakle se obreo u Novom Sadu. Levoruki bek bi}e veliko poja~awe za ekipu trenera Jevti}a, koja je sa velikim ambicijama startovala u novoj sezoni.

I. G.

Srbija 60. na svetu Srpska golf reprezentacija osvojila je 60. mesta na Svetskom {ampionatu u Argentini.

Ekipa u kojoj su bili Ra{a Lazarevi}, ^eda Ili} i Ilija \ur|evi} napravila je zna~ajan rezultat.

- S obzirom da smo najmawa golferska nacija po broju takmi~ara, ostvarili smo veliki uspeh. Bili smo boqi od Hrvata i Bugara -- ka`e predsednik Upravnog odbora Golf asocijacije Srbije Vlada \ukanovi}.

Takmi~ewe je trajalo tri dana, a u~estvovalo je 70 reprezentacija.

Pobedili su Francuzi, ispred Danaca i Amerikanaca

Prijavqeno 400 takmi~ara Xudo klub Partizan iz Kikinde doma}in je 27. Me|unarodnog turnira na kojem }e nastupiti oko 400 u~esnika iz pet uzrasnih kategorija iz Srbije, Ma|arske, Rumunije, Bugarske, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Turnir }e se odr`ati sutra i u nedequ a sve~ano otvarawe predvi|eno je sutra u 11 sati u hali SC "Jezero" kada po~iwu i borbe.

M. S.

Borov~anin 14. bokser sveta Srpski bokser Nenad Borov~anin napravio je pomak na najnovijoj svetskoj rang listi u VBC verziji i trenutno je 14. bokser planete. Wemu je proboj na listi donela pobeda nad Austrijancem Patrikom Bergerom u predborbi me~a za titulu svetskog {ampiona u izme|u Vitalija Kli~ka i [enona Brigsa u Hamburgu.

- O~ekivao sam napredak na svetskoj listi i ne nameravam da se zaustavim dok ne budem na samom vrhu. Biti me|u najboqih 15 na svetu je formalni uslov za izazivawe svetskog {ampiona. Me|utim, meni je prevashodni ciq da osvojim evropsku titulu. Saradwa sa bra}om Kli~ko i trenerom Fricom Zdunekom za mene je od velikog zna~aja, a o tome najboqe govore rezultati. Naredni period me o~ekuje trena`ni proces nadoknade izgubqene kondicije. @elim da potpuno spreman do~ekam po~etak 2011. godine - rekao je Borov~anin.

Komisija za rejting i titule u VBC verziji, koja je i rangirala Nenada Borov~anina na 14. mesto svetske rang liste, proglasila je Vitalija Kli~ka za najboqeg svetskog boksera u prethodnom mesecu.

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS DO^EKUJE BORAC (18, TV)

Bez izbora – na pobedu U pro{lom, 5. kolu Prve A mu{ke ko{arka{ke lige Srbije, ekipa Vojvodine Srbijagas do`ivela je najubedqiviji poraz od kada je klub osnovan. FMP je, u @elezniku, slavio sa 89:49, iako je posle prvih 20 minuta igre rezultat bio nere{en (33:33). Me|utim, kako je objasnio trener Novosa|ana Radenko Varagi}, wegov tim jo{ nije spreman za velike i te{ke okr{aje i to se najboqe videlo u nastavku me~a, kada su "panteri" prosto pregazili novosadske "skakavce". Varagi} je, po sopstvenom priznawu, sredinom tre}e deonice iz igre povukao najboqe ko{arka{e, a na parket poslao mla|e, ali i one igra~e koji ina~e dobijaju mawu minuta`u. To se, rekao je Varagi}, odrazilo i na rezultat, a ideja je bila da se nosioci igre sa~uvaju za ve~era{wi duel s Borcem, koji za Novosa|ane ima veliku va`nost.

- Apsolutni smo favoriti u duelu s ^a~anima, ali samo u slu~aju da poka`emo maksimalno zalagawe i motivaciju - objasnio je Varagi}. - Voleo bih da ponovimo partije iz duela s

Nenad Toma{evi}

Proleter Naftagasom i iz prvog poluvremena s FMP-om, jer u tom slu~aju sam siguran da nam pobeda ne mo`e izma}i. I daqe imamo problema s povredom le|a Gorana Pobri}a, ali verujem

da }e on, dodu{e bez ijednog treninga, biti ve~eras u sastavu i pomo}i saigra~ima da ostvare ciq.

Iako se vratio u Novi Sad, iskusni Ivan Bo{wak jo{ uvek nije zaigrao za Vojvodinu Srbijagas u novom prvenstvu. Povreda kolena koja ga mu~i pokazala se kao mnogo ozbiqnija prepreka nego {to se u prvi tren mislilo.

Povratnik iz Maroka Nenad Toma{evi} slo`io se s razmi{qawima svog trenera i onda je dodao: - Na nama je da poku{amo da ponovimo izdawa iz duela s Proleterom i prvog dela utakmice s FMP-om, jer smo tada pokazali da mo`emo da igramo veoma dobru ko{arku. Nadam se da }e nas navija~i ve~eras podr`ati i pomo}i nam da ostvarimo veoma va`nu pobedu nad Borcem. Goste cenimo, ali mislim da smo kvalitetnija i ja~a ekipa i to }emo poku{ati da doka`emo i na parketu Spensa.

Duel Vojvodina Srbijagas Borac igra se u maloj sali SPC "Vojvodina", od 18 ~asova i uz TV prenos na kanalu RTS-a.

A. P.

petak5.novembar2010.

19

KUP SRBIJE: VOJVODINA DO^EKUJE SINGIDUNUM

Opravdati ulogu favorita

Vaterpolisti Vojvodine ve~eras u okviru tre}eg kola Kupa Srbije u B grupi do~ekuju ekipu Singidunuma na bazenu Slana bara. Novosa|ani imaju ulogu favorita u ovom duelu, ali respektuju rivala, koji je vi{e od pola susreta uspevao da se nosi sa Crvenom zvezdom.

- Svesni smo kvaliteta rivala i resepktujemo Singidunum.

Tako|e smo svesni i svojih mo-

No, u duelu sa Singidunumom Vojvodina bi trebalo da bude kompletna.

Miroslav Ran|i} isti~e da je Vojvodina kvalitetniji tim, ali da prilaz utakmici sa Singidunumom mora da bude maksimalan.

- Moramo da odigramo maksimalno ozbiqno, pogotovo {to igramo pred doma}om publikom, koju ovom prilikom pozivam da nas podr`i u {to ve}em broju. Gledali smo Singidunum

Lejkersi slavili u Sakramentu Ko{arka{i Los An|eles Lejkersa i Atlante Houks nastavili su sa pobedni~kim nizom na startu nove sezone NBA lige. Lejkersi su kao gosti pobedili Sakramento 112:100 u velikom kalifornijskom derbiju. Najzaslu`niji za trijumf branioca titule bio je Kobe Brajant, koji je ostvario tripl-dabl u~inak 30 poena, 11 skokova i 12 asistencija. Veoma dobru igru pru`io je i Pau Gasol, koji je pored 22 poena imao i 11 skokova, dok je Lamar Odom ubacio 18 ko{eva. Ron Artest dodao je 17. u Timu Sakramenta istakao se Tajrik Evans sa 21

poenom, dok su trojica igra~a imala po 17 poena - Karl Lendri, Beno Udrih i Francisko Garsija. Atlanta je na svom parketu bila boqa od Detroita 94:85, uz odli~nu partiju Xo{a Smita, koji je ubacio 22 poena. Istakao se i Al Horford sa 18. Pistonse je predvodio Ben Gordon sa 22 poena.

Detroit je takmi~ewe po~eo sa pet poraza, a bez trijumfa je i daqe Hjuston. Rokitsi su pora`eni od Wu Orleansa na doma}em terenu 107:99. Martin i Bruks ubacili su po 18 poena, dok se tandem Ming Badinxer istakao sa po 15 ko{eva. Hjuston je sezonu po~eo skorom 0-4. Wu Orleansu je pobedu doneo sjajni Kris Pol,

Mar{ potpisao za Zvezdu Ameri~ki ko{arka{ Rikardo Mar{ potpisao je ugovor sa Crvenom zvezdom, saop{tio je klub sa Malog Kalemegdana.

Mar{ igra na poziciji centra, a visok je 203 centimetra. Nije pro{ao na probama u Atlanta Houksima, za koje je na ~etiri utakmice postizao u proseku dva poena, pa je brzo odlu~io da ode u Evropu.

Rikardo Mar{ je 2003. godine oti{ao iz SAD, a igrao je za Ankaru, Turk Telekom, Antaliju, Rigu, kao i za izraelski Elicur A{kelon, Doweck, na kratko za Cedevitu, a proveo je neko vreme i u Japanu.

koji je pored 25 poena imao i sedam skokova i osam asistencija. Orlando je deklasirao Minestotu 128:86, uz 20 ko{eva Vinsa Kartera. Rajan Anderson i Brendon Bas me~ su zavr{ili sa po 19 poena. Dvajt Hauard je postigao 18 ko{eva, uz 16 skokova. Kevin Lav je bio najboqi u timu Minesote sa 22 poena, dok Darko Mili~i} kao starter nije uspeo da se upi{e u strelce. Sa druge strane, Nikola Pekovi} je ubacio ~etiri poena uz jedan skok. Boston Seltiksi su savladali Milvoki 105:102 nakon produ`etka, zahvaquju}i Polu Pirsu, strelcu 28 poena. Istakao se jo{ Rej Alen sa 23 ko{a, dok je Raxon Rondo uz 17 poena imao i 15 dodavawa i osam skokova.

Najboqi u timu Baksa bio je Endrju Bogut sa 21 poenom i 13 skokova.

Rezultati: Atlanta - Detroit 94:85, Wu Xersi - [arlot 83:85, Orlando - Minesota 128:86, Filadelfija - Indijana 101:75, Boston - Milvoki 105:102, Hjuston - Wu Orleans 99:107, Denver - Dalas 101:102, Juta - Toronto 125:108, Finiks - San Antonio 110:112, Golden Stejt - Memfis 115:109, LA Klipers - Oklahoma 107:92, Sakramento - LA Lejkers 100:112.

USPEH NA[EG @ENSKOG BOKSA NA EVROPSKOM PRVENSTVU U FRANCUSKOJ

Lepa perspektiva pred Marijom i Sawom

Juniorka Marija Pavlov (15) i omladinska Aleksandra Glu{ac (17), na Evropskom prvenstvu u francuskom Kaleu, posle ~etiri godine donele su srpskom boksu medaqe. Do sada su to donosili mladi bokseri, a Marija (kategorija 57 kg) i Aleksandra (75)

- Ovo je veliki uspeh za srpski boks, ne samo {to su devojkle donele prve medaqe, nego {to su to ostvarile me|u takmi~arkama koje su i po godinu, godinu i po starije od wih - ponosno isti~e {ef na{e delegacije Jovan Pani}. - I ne samo to, nego su iza wih ostale takmi~arke iz bokserski organizovani-

Marko Tubi}, Marija Pavlov, Jovan Pani}, Aleksandra Glu{ac i Stevan ^izmi}

sa srebrnim medaqama u}i }e u istoriju srpskog boksa kao prve reprezentativke koje su odvojile odli~je za na{u zemqu.

jih i masovnijih selekcija. Uz to kategorije do 51, 57 i 75 kilograma na}i }e se na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine, a kvalifi-

kacije bi}e po~etkom olimpijske godine u kojima }e se na}i obe na{e takmi~arke.

Ne{to te`i put do medaqe imala je Marja Pavlov.

- U ~etvrtfinalu Marija je pobedila Engleskiwu Kejlih Tejlor nametnuv{i od po~etka svoj stil i stekla veliku prednost koju rivalka nije mogla da stigne. Mudrom i zrelom taktikom u polufinalu savladala je doma}u takmi~arku Sowu Drouts. U finalu se ravnopravno nosila do posledwe runde sa Ukrajinkom Marinom Molovan, koja je zahvaquju}i ve}em iskustvu iza{la kao pobednik. Aleksandra Glu{ac voqom `reba je startovala od polufinala gde je za protivnicu imala Turkiwu Irem Civan, koju je ve{tom taktikom posle vo|stva od 6:1 primorala da se posle nokauta preda. U finalu je nai{la na dvostruku svetsku i evropsku prvakiwu Ruskiwu Svetlanu Kosovu. Sowa je izdr`ala prvu rundu koju je Ruskiwa o~ekivano dobila 7:1, da bi potom zbog povrede predala me~.

U ukupnom ekipnom plasmanu kod juniorki na{a reprezentacija zauzela je 10 mesto na Starom kontinentu, dok je kod omladinki Srbija bila deveta.

J. Gali}

Miroslav Ran|i}

gu}nosti i uloge favorita. Potrebno je da odigramo disciplinovano i agresivno u odbrani i da kvalitet koji imamo poka`emo u bazenu. Duel sa Singidunumom bi trebalo da bude uvod u me~ koji nas ~eka slede}e subote, a to je prva utakmica u Evroligi, koju igramo u Budvi sa istoimenom ekipom. Poja~ali smo ove nedeqe rad na fizi~koj spremi, kako u teretani, tako i u bazenu, jer nam sledi zgusnut raspored te{kih utakmica - ka`e {ef stru~nog {taba Vojvodine Dejan Stanojevi}.

Novosa|ani su ove nedeqe trenirali nekompletni, jer kubure sa povredama i bolestima.

Mili~i} je posle pauze od nekoliko dana zbog povrede le|a po~eo da trenira, a sino} je u bazen u{ao i Matovi} posle pauze zbog stoma~nog virusa.

u duelu sa Crvenom zvezdom, moramo od starta da nametnemo svoj ritam, jaku odbranu, da ne dozvolimo da nam se de{avaju gre{ke, kako bi smo mirno priveli susret kraju. Ovo bi trebalo da nam bude dobra provera za susret sa Budvom - rekao je Ran|i}.

S wim se slo`io i mladi Nemawa Ubovi}.

- Moramo dobro da se uve`bamo za Budvu. respektujemo Singidunum, ali pitawe pobednika ne}e do}i u pitawe. Moramo iz sve snage da u|emo u duel i da ispo{tujemo sve zadatke koje pred nas postavi trener - re~i su centra Ubovi}a.

Utakmica izme|u Vojvodine i Singidunuma igra se ve~eras u bazenu Slana bara sa po~etkom u 18 ~asova.

G. Malenovi}

20

SPORT

petak5.novembar2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA–SERIJA A Subota

Bolowa - Le}e Inter - Bre{a Nedeqa Fiorentina - Kjevo Bari - Milan Juventus - ]ezena Lacio - Roma Sampdorija - Katanija Udineze - Kaqari Napoli - Parma Palermo - \enova 1. Lacio 2. Inter 3. Milan 4. Juventus 5. Napoli 6. Sampdoria 7. Kjevo 8. Udineze 9. Roma 10. Palermo 11. \enova 12. Le}e 13. Kaqari 14. Katanija 15. Fiorentina 16. Bre{a 17. Parma 18. ]ezena 19. Bolowa 20. Bari

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

7 5 5 4 4 3 4 4 3 3 3 3 2 2 2 3 1 2 1 2

1 3 2 3 3 5 2 1 3 2 2 2 4 4 3 0 5 2 5 2

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 1 1 2 2 2 1 3 4 3 4 4 4 3 3 4 6 3 5 3 5

13:6 11:4 14:8 18:10 15:11 11:8 11:9 8:10 9:12 15:13 8:10 7:15 10:8 8:8 9:10 8:12 6:8 6:11 8:14 7:15

22 18 17 15 15 14 14 13 12 11 11 11 10 10 9 9 8 8 8 8

ITALIJA–SERIJA B

Danas Re|ina - Portosumaga Triestina - Atalanta Subota Albinolefe - Sasuolo Askoli - Novara Krotone - Peskara Groseto - Torino Modena - Livorno Padova - Empoli Pja}enca - Vi}enca Sijena - Frosinone Vareze - Citadela 1. Novara 12 2. Siena 12 3. Atalanta 12 4. Re|ina 12 5. Livorno 12 6. Empoli 12 7. Padova 12 8. Vareze 12 9. Krotone 12 10. Frosinone 12 11. Torino 12 12. Vi}enca 12 13. Peskara 12 14. Modena 12 15. Sasuolo 12 16. Groseto 12 17. Triestina 12 18. Albinolefe12 19. Portosum. 12 20. Pja}enca 12 21. Citadela 12 22. Askoli 12

9 6 6 6 5 4 5 4 3 4 5 5 4 3 3 3 2 3 3 2 3 2

1 4 3 3 5 8 4 5 7 4 1 1 3 6 3 3 6 3 3 5 2 4

(19) (21) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 2 2 3 3 2 0 3 3 2 4 6 6 5 3 6 6 4 6 6 5 7 6

26:8 16:12 17:10 18:13 19:12 12:6 20:13 14:10 11:10 12:13 15:17 13:15 12:14 12:16 14:16 12:16 10:17 11:19 10:18 12:17 11:20 13:18

28 22 21 21 20 20 19 17 16 16 16 16 15 15 12 11 12 12 12 11 11 10

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas [alke - Sent Pauli Subota Hamburger - Hofenhajm Ajntraht - Volfsburg Borusija (M) - Bajern (M) Frajburg - Majnc Nirnberg - Keln Nedeqa Hanover - Borusija (D) Bajer (L) - Kajzerslautern [tutgart - Verder 1. Borusia (D)10 2. Mainc 10 3. Hofenhajm 10 4. Bajer 10 5. Ajntraht 10 6. Hanover 10 7. Bajern 10 8. Hamburger 10 9. Nirnberg 10 10. Frajburg 10 11. Verder 10 12. Volfsburg 10 13. St. Pauli 10 14. Kajzersl. 10 15. Keln 10 16. [tutgart 10 17. [alke 10 18. Borusija (M)10

8 8 5 5 5 5 4 4 4 5 4 4 4 3 2 2 1 1

1 0 3 3 1 1 3 3 3 0 2 1 1 1 2 1 3 3

1 2 2 2 4 4 3 3 3 5 4 5 5 6 6 7 6 6

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (17.30) (17.30) 23:7 19:10 21:13 19:15 17:10 13:16 12:10 15:14 14:14 16:18 19:21 17:16 12:15 13:18 12:19 16:19 10:17 14:30

25 24 18 18 16 16 15 15 15 15 14 13 13 10 8 7 6 5

FRANCUSKA

Subota Aviwon - Kaen Bordo - Valensijen Lans - Monpeqe Nica - Tuluz Sent Etijen - Lorijen So{o - Okser Ren - Olimpik (L) Nedeqa Lil - Brest Nansi - Monako PS@ - Olimpik (M) 1. Brest 2. Ren 3. Olimp. (M) 4. S. Etijen 5. Tuluz 6. Monpeqe 7. PS@ 8. Lil 9. Olimp. (L) 10. Okser 11. Valensijen 12. Lorijen 13. Bordou 14. Kaen 15. Nansi 16. So{o 17. Nica 18. Lans 19. Monako 20. Aviwon

11 10 10 11 11 11 11 11 11 11 11 11 10 11 11 11 11 11 10 11

6 5 5 5 5 5 4 3 4 3 3 4 4 3 4 4 3 2 1 0

3 4 3 3 3 3 4 6 3 5 5 2 2 5 2 1 4 4 6 2

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 2 1 2 3 3 3 3 2 4 3 3 5 4 3 5 6 4 5 3 9

11:4 12:5 18:11 15:12 14:11 11:10 16:10 14:12 13:14 16:13 12:11 11:11 9:9 11:12 13:18 18:16 9:14 9:18 7:9 4:23

21 19 18 18 18 18 16 15 15 14 14 14 14 14 14 13 13 10 9 2

[PANIJA–PRIMERA

Plavci u paklu Enfilda (3.10) Liverpul - (3.20) ^elzi (2.00) Najzanimqiviji me~ 11.kola Premijer lige igra se na stadionu Elfild roud, a snage }e odmeriti fudbaleri Liverpula i lider {ampionata ekipa^elzija. Crveni su pobedom protiv Boltona 1:0, nanizali drugu uzastopnu trojku. U sastavu doma}ina ne}e biti povre|enih Agera i Kujta,a Milan Jovanovi} }e najverovatnije me~ po~eti s klupe. Londonske plavce, najverovatnije je da }e predvoditi Didije Drogba, koji se oporavio od povrede.Ali zato u timu ne}e biti povre|enog Lamparda. Pro{le zone oba duela su pripala ^elziju (2:0 i 2:0), a fudbleri Liverpula nisu slavili na posledwa ~etiri me|usobna duela.

Na{ predlog: 2

(5.00)Borusija (M) (3.40) Bajern (M) (1.60) Borusije iz Mehengladbaha je i daqe u krizi, nanizala je osmi vezani poraz.posle poraza se nema izlaza iz krize. Posledwi tim Bundes lige vi{e nema prava na kikis. Trener Froncek nema puno izbora, samo pobeda ga ostavqa na klupi Borusije. Na drugoj strani, puleni trenera Van Gala savladali su Frajburg 4:2, vezali tri dobre partije i najavili proboj na vrh, ali pitzawe je kakav }e sastav izvesti u Menhengladbahu jer su kqu~ni fudbaleri povre|eni. Na posledwih osam duela, dve pobede su pripale Borusiji, jedna ~eti iz Minhena, a pet duela je zavr{eno podelom bodova.

Na{ predlog: 2

(1.50) Bajer - (3.60) Kajzerslautern (6.00) U Leverkuzenu , doma}i farmaceuti ukrsti}e kopqa sa |a-

1. Real 2. Barselona 3. Viqareal 4. Valensija 5. Espawol 6. Atletiko 7. Majorka 8. Seviqa 9. Atletik 10. Hetafe 11. Sosijedad 12. Rasing 13. Osasuna 14. Herkules 15. Sporting 16. Almerija 17. Levante 18. Malaga 19. Deportivo 20. Saragoza

Tores okru`en fudbalerima ^elzija

volima iz Kajzerslauterna.

Fudbaleri Bajera u pro{lom kolu savladali su [alke (1:0) i sada }e poku{ati da prekinu post dug dve utakmice bez trijumfa pred doma}im navija~ima.

Kajzerslautern }e u najja~em sastavu na megdan „farmaceutima“, poku{ati da ve`u i drugu pobedu. Zanimqivo je da }e gosti poku{ati da zabele`e prvi trijumf u Leverkuzenu, posledwih {est okr{aja dobili su doma}i fudbaleri.

Na{ predlog: 3+

boru vu~ice ima dosta problema. Toti zbog crvenog karton u udelu sa Le}eom, ne}e nastupiti u derbiju, povre|en je Tadei, a De Rosi je pod znakom pitawa.

Tradicija je na strani Lacija koji je kao doma}in slavio na osam, Roma na pet, a ~etiri duela zavr{ena su podelom bodova.

Pro{le sezone oba duela pripala su vu~ici 2:1 i 1:0.

Na{ predlog: 2 - 3

(2.40) Lacio - (3.10) Roma (2.60)

I u [paniji se igra gradski derbi i tu }e biti naboja,a sastaju se real i Atletiko. Real je u prethondom kolu savladao nejaki Herkules 3:1, i tako nanaizao seriju od ~etiri pobede, dok su jorganxije remizirale protiv Almerije 1:1, i tako drugu utakmicu u nizu ostali bez celog plena.

Pro{le godine oba duela pripa-

Gori Rim, u jednom od derbiju kola sastaju se gradski rivali Lacio i Roma. Uloge su sada promewene lacio vodi na tabeli,a Roma poku{ava da uhvati prikqu~ak. Trener lidera, Reha uzda se najiskusnije, dok u ta-

Italijanski fudbaler i ~lan Milana Filipo Inzagi u{ao je u istoriju evropskog fudbala kao najboqi strelac u evrokupovima. On je u me~u 4. kola grupe G Lige {ampiona postigao dva gola u duelu sa madridskim Realom (2:2) i tako do{ao do brojke od 70 golova. On je na taj na~in pretekao Filipo Inzagi [panca Raula Gonzalesa, trekao je Inzagi po obarawu rekornutno ~lana nema~kog [alkea, da. koji na kontu ima 69 golova u Filipo Inzagi je tokom karievrotakmi~enima. jere nastupao za Atalantu, JuSre}an sam zbog rekorda. @eventus i Milan, a golove u evrolim da ga posvetim porodici, kupovima postizao je u dresovidevojci ali i velikom prijatema Juventusa i Milana. qu Stefanu Borganovu, kojem Na tre}em mestu liste najboqih sam pre nekoliko dana obe}ao strelaca u evrokupovima nalazi da }u oboriti rekord. Sigurno se legendarni Nemac Gerd Mi}u proslaviti ovaj doga|aj - reler sa 68 pogodaka.

HOLANDIJA Danas

Danas Vesterlo - Genk Subota Standard - Eupen Sent Truden - Varegem Kortrijk - @erminal Mehelen - [arlroa Lirs - Lokeren Nedeqa Anderleht - Klub Bri` Serkl Bri` - Gent 1. Genk 13 2. Anderleht 13 3. Gent 13 4. Standard 13 5. Mehelen 13 6. Serkl Bri`13 7. Lokeren 13 8. Klub Bri` 13 9. Kortrijk 13 10. Vesterlo 13 11. @erminal 13 12. Varegem 13 13. St. Truden 13 14. Lirs 13 15. [arlroa 13 16. Eupen 13

9 8 8 7 6 6 6 6 6 5 3 2 3 1 1 1

2 3 1 3 4 4 4 2 2 3 4 7 2 5 4 2

(20.30) (20) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30) 2 2 4 3 3 3 3 5 5 5 6 4 8 7 8 10

36:13 27:9 26:20 26:17 19:17 18:17 18:18 28:19 13:13 14:15 10:19 18:20 9:26 10:21 9:24 13:26

29 27 25 24 22 22 22 20 20 18 13 13 11 8 7 5

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

7 7 6 5 5 4 4 4 4 4 4 3 2 2 2 1 2 2 1 0

2 1 2 2 0 2 2 2 1 1 1 1 3 3 3 5 2 1 4 4

(20) (22) (17) (17) (17) (17) (17) (19) (21) (22) 0 1 1 2 4 5 3 3 4 4 4 5 4 4 4 3 5 6 4 5

25:5 19:6 17:7 14:9 8:13 13:10 9:9 14:16 17:14 14:13 12:12 9:15 8:10 9:12 9:15 7:8 9:16 14:21 6:14 7:15

23 22 20 17 15 14 14 14 13 13 13 10 9 9 9 8 8 7 7 4

[PANIJA–SEGUNDA

Inzagi u{ao u istoriju

BELGIJA

Subota Sosijedad - Rasing Espawol - Malaga Nedeqa Saragosa - Majorka Viqareal - Atletik (B) Almerija - Hihon Osasuna - Herkules Levante - Deportivo Hetafe - Barselona Real (M) - Atletiko (M) Ponedeqak Seviqa - Valensija

Viqem - Venlo Subota Tvente - Ekscelzior Groningen - Breda Herenven - Herakles De Graf{ap - NEC Nedeqa Ajaks - Den Hag Utreht - PSV Vitese - AZ Alkmar Fejenord - Roda 1. Tvente 2. PSV 3. Ajaks 4. Groningen 5. Roda 6. Alkmar 7. Utreht 8. Den Hag 9. Herenven 10. Breda 11. NEC 12. De Graf.

13. Herakles 14. Ekcelsior 15. Fejenord 16. Vitese 17. Venlo 18. Viqem

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

8 8 8 7 6 6 6 5 4 5 4 3 3 3 3 2 2 0

4 3 3 3 5 3 1 3 4 2 3 4 3 2 2 3 0 2

(20.45) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30) 0 1 1 2 1 3 5 4 4 5 5 5 6 7 7 7 10 10

23:8 37:9 33:13 25:16 22:15 16:12 20:17 22:23 17:16 15:17 20:21 15:25 19:21 14:23 16:26 10:24 10:25 11:34

28 27 27 24 23 21 19 18 16 16 15 13 12 11 11 9 6 2

(1.35) Real (M) - (3.80) Atletiko (M) (7.30)

la su Realu identi~nim rezultatom 3:2.

Na{ predlog: 1

(2.45) PS@ - (3.00) Olimpik (M) (2.75) Branilac titule ekipa Olimpika iz Marseja, posle pobede u duelu sa Lilom (3:1) ovog vikenda gostuje na Parku prin~eva u Parizu. Puleni trenera De{ampa ne znaju za poraz ve} {est kola, dok doma}in PS@ igra promenqivo. Izabranici trenera Kambuarea remizirali su protiv Monpeqea 1:1, {to je drugi me~ za redom na kom „sveci“ nisu slavili. Pro{le sezone oba duela pripala su Olimpiku (3:0 i 1:0), a u Superkupu nije bilo golova (0:0). Sveci }e imati priliku da u petom poku{aju slave u Parizu protiv favorizovanog rivala, koga nisu pobedili na posledwa ~etiri duela.

Na{ predlog: 2 I. G.

Povratak Rikelmea Fudbaler Boke Juniors Huan Roman Rikelme vrati}e se na teren posle {estomese~ne pauze zbog povrede levog kolena, prenose argentinski mediji. Rikelme je potvrdio da }e biti spreman za prvenstveni duel koji Boka igra predstoje}eg vikenda protiv Argentinos Juniorsa, ali da nije siguran da li }e izdr`ati ceo susret.

Rikelme je karijeru po~eo u Boki Juniors, za koju je u prvom mandatu igrao {est sezona (1996-2002). Potom je nosio dresove {panskih Barselone i Viqareala, pre nego {to se 2007. vratio u Boku.

Nani i Fle~er propu{taju Vulvse Portugalac Nani i [kot Daren Fle~er sa povredama su se vratili u Englesku iz Turske nakon pobede Man~ester junajteda nad Bursom 3:0 u ~etvrtom kolu Lige {ampiona. Nani je napustio teren u 29. minutu i sigurno ne}e igrati protiv Vulverhemptona za vikend, dok je Fle~er jo{ neizvestan za taj duel sa „vukovima“ za koje na-

stupa Nenad Milija{. Svaka povreda igra~a nama predstavqa problem. Nani je povredio prepone i sigurno ne}e mo}i da nam pomogne , a mislim da ni Daren ne}e igrati. - rekao je menaxer Arsenala Aleks Ferguson.

Pored Nanija i Fle~era u u timu ne}e biti ni Vejna Runija i Majkla Ovena.

HRVATSKA

TURSKA

Danas Dragovoqac - Split Subota Rijeka - Inter (Z) Varteks - [ibenik Karlovac - Osijek Slaven - Istra Cibalia - Lokomotiva Nedeqa Dinamo (Z) - Zadar Hajduk (S) - Zagreb 1. Dinamo 2. Hajduk 3. Cibalija 4. Split 5. Varteks 6. Rijeka 7. Zagreb 8. Osijek 9. Slaven 10. Inter 11. Karlovac 12. Zadar 13. Lokomot.

14. [ibenik 15. Istra 16. Dragov.

13 10 2 1 29:8 13 8 4 1 29:10 13 7 3 3 18:8 13 7 2 4 15:8 13 6 4 3 13:13 13 6 3 4 17:17 13 6 2 5 15:13 13 4 5 4 17:16 13 5 2 6 11:12 13 5 2 6 11:16 13 5 1 7 13:14 13 5 1 7 18:21 13 4 3 6 10:20 13 3 4 6 12:13 13 1 3 9 7:24 13 0 3 10 6:28

(16) (16)

Danas Kajzeri - Gen~lebirgli (19) Subota Karabukspor - Bu~aspor (13.30) Antalija - Bursaspor (15) Akaragu~u - Gaziantep (16) Fenerbah~e - Eski{ehirspor (18) Nedeqa Sivasspor - Istanbul (13.30) Manisaspor - Kowa (16) Trabzon - Galatasaraj (18) Ponedeqak Be{ikta{ - Ka{impasa (19)

32 28 24 23 22 21 20 17 17 17 16 16 15 13 6 3

1. Bursaspor 10 7 3 0 19:5 24 2. Trabzon 10 7 2 1 25:8 23 3. Kajzeri 10 7 2 1 16:5 23 4. Fenerbah. 10 5 3 2 25:12 18 5. Antalija 10 5 2 3 14:14 17 6. Be{ikta{ 10 5 1 4 16:11 16 7. Bijiksehir 10 5 1 4 11:9 16 8. Galatasar. 10 5 1 4 14:13 16 9. Karabuks. 10 4 3 3 15:14 15 10. Ankaragu~u 10 4 2 4 16:16 14 11. Manisaspor10 4 0 6 15:19 12 12. Gaziantep 10 2 5 3 6:8 11 13. Gen~lerb. 10 2 5 3 6:8 11 14. Eski{eh. 10 2 4 4 7:10 10 15. Bu~aspor 10 1 4 5 5:10 7 16. Sivaspor 10 1 4 5 9:22 7 17. Kowaspor 10 1 3 6 10:19 6 18. Ka{impasa 10 0 2 8 7:28 2

(16) (16) (16) (16) (16) (16)

Danas El~e - Las Palmas Subota Numansija - Alkorkon Kordoba - Hueska Barselona B - Viqareal B Kartagena - Granada Kserez - Rekreativo R. Vaqekano - Vaqadolid Salamanka - Albasete Nedeqa Selta - Betis Hirona - Ponferadina Tenerife - Himnastik 1. Betis 10 2. Selta 10 3. Rajo 10 4. Barselona B10 5. Vaqadolid 10 6. Salamanka 10 7. Las Palmas10 8. Granada 10 9. Kserez 10 10. Alkorkon 10 11. El~e 10 12. Viqar. B 10 13. Kartagena 10 14. Numansija 10 15. Hirona 10 16. Kordoba 10 17. Albasete 10 18. Hueska 10 19. Ponfer. 10 20. Himnastik 10 21. Tenerife 10 22. Rekreativo10

8 6 6 6 5 5 4 4 5 4 4 4 3 3 3 2 2 2 2 1 1 0

1 3 2 1 3 2 4 3 0 2 2 1 3 3 2 5 4 4 3 3 3 6

1 1 2 3 2 3 2 3 5 4 4 5 4 4 5 3 4 4 5 6 6 4

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (18) 26:8 19:10 16:11 15:13 17:8 10:9 18:14 16:12 14:18 14:15 7:9 14:18 14:12 10:10 15:16 13:14 8:10 6:11 7:18 8:13 9:18 4:13

25 21 20 19 18 17 16 15 15 14 14 13 12 12 11 11 10 10 9 6 6 6

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Bolton - Totenhem (13.45) Birmingem - Vest Hem (16) Blekburn - Vigan (16) Blekpul - Everton (16) Fulam - Aston Vila (16) Man~ester j. - Vulverhempton (16) Sanderlend - Stouk (16) Nedeqa Arsenal - Wukasl (14.30) VBA - Man~ester s.

(16) Liverpul - ^elzi (17)

1. ^elzi 2. Arsenal 3. Man~. j.

4. Man~. s.

5. Totenham 6. VBA 7. Wukasl 8. Everton 9. Blakpul 10. Fulam 11. Bolton 12. Sanderl.

13. Liverpul 14. A. Vila 15. Birming.

16. Stok 17. Vigan 18. Blekburn 19. Vulvs 20. Vest Hem

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

8 6 5 5 4 4 4 3 4 2 2 2 3 3 2 3 2 2 2 1

1 2 5 2 3 3 2 4 1 6 6 6 3 3 5 1 4 3 3 3

1 2 0 3 3 3 4 3 5 2 2 2 4 4 3 6 4 5 5 6

27:3 25 22:10 20 22:12 20 13:10 17 11:10 15 14:17 15 19:14 14 10:8 13 15:21 13 12:11 12 13:14 12 9:12 12 10:14 12 9:13 12 10:12 11 10:14 10 7:18 10 9:12 9 9:12 9 7:18 6

ENGLESKA–^EMPION[IP Subota

Barnsli - Lester Koventri - Lids Nori~ - Barnli Donkaster - Milvol Hal - Skantorp Kvins Park - Reding Vatford - Notingem F. Bristol - Preston [efild j. - Ipsvi~ Midlzbro - Kristal P. Derbi - Portsmut Nedeqa Kardif - Svonsi 1. Kardif 14 10 2. Kv. Park 14 8 3. Svonsi 14 8 4. Koventri 14 7 5. Nori~ 14 7 6. Reding 14 6 7. Derbi 14 6 8. Barnli 14 5 9. Vatford 14 6 10. Portsmut 14 6 11. Ipsvi~ 14 6 12. Lids 14 6 13. Notingem 14 4 14. Milval 14 5 15. Donkaster 14 5 16. Skantorp 14 5 17. Barnsli 14 4 18. [efild 14 4 19. Lisester 14 4 20. Hal 14 3 21. Peston Nort14 4 22. Bristol 14 3 23. Midlsbro 14 3 24. Kristal 14 3

2 6 2 3 2 4 3 6 3 3 3 2 7 4 4 2 4 3 3 5 1 4 2 2

2 0 4 4 5 4 5 3 5 5 5 6 3 5 5 7 6 7 7 6 9 7 9 9

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) (14.10) 28:12 26:5 20:12 21:16 20:18 22:14 25:17 22:16 26:22 21:19 17:15 23:26 16:14 18:17 23:23 18:21 18:25 9:18 17:27 10:18 20:30 14:24 13:24 14:28

32 30 26 24 23 22 21 21 21 21 21 20 19 19 19 17 16 15 15 14 13 13 11 11

INTERVJU

z Gospodine Perovi}u, kako vi kao potpredsednik CIC-a (Me|unarodnog saveta za lov) ocewujete sada{we razvojne puteve lovstva u svetu i na ovim prostorima?

- Ve} decenijama se dr`ave, bar kada je u pitawu lovstvo i o~uva-

z Gde je u tome mesto i uloga lovstva Srbije?

- Li~no nemam nikakvu dilemu oko toga - Srbija mora da sledi ove trendove, da bude wihov sastavni deo bar u jugoisto~noj Evropi. Vode}u ulogu u tome mora da ima Lova~ki savez Srbije.

o~uvawa biodiverziteta na Zemqi. Nisam siguran da je Srbija u~estvovala na ovom ministarskom samitu. z Posle Ditera [rama, na funkciju predsednika CIC-a do{ao je gospodin Bernar Loze. [ta o~ekujete od wega i

Milorad Perovi} (drugi zdesna) i Bernar Loze (tre}i sleva)

we prirode, rukovode odlukama me|unarodnih tela kao {to su specijalizovane organizacije UN-a odnosno IUCN i naravno CIC. Pre svega mislim na Konvenciju o odr`ivom kori{}ewu biolo{kog diverziteta iz Rio de @aneira donetoj 1992. Wome su se vlade razvijenih dr`ava obavezale da prenesu znawa i obezbede zemqama Tre}eg sveta pristup tehnologiji i finansijskim mehanizmima kao sredstvima za o~uvawe prirode i divqa~i. 2002 god. su ove odluke pro{irene Principima iz Adis Abebe koji su stub odr`awa ukupnog `ivota na planeti. Me|utim, ovim dokumentom, {to je za nas lovce najva`nije, lovu je priznat status nezaobilaznog sredstva na tom krucijalnom zadatku.

Voleo bih da resorno ministarstvo to uvek ima u vidu, kako u ovoj tako i u svim budu}im srpskim vladama. Ako ni zbog ~ega drugog, ono zbog ~iwenice da nam nijedna dr`ava nije trajala koliko traje na{ Savez! z Kada je re~ o odr`ivom razvoju i za{titi biodiverziteta, {ta je potencirano na ovogodi{wim skupovima ove organizacije i dokle smo mi u tome stigli?

- Ova godina je progla{ena me|unarodnom godinom biodiverziteta ~ija je kruna bila konferencija 193 dr`ave u japanskom gradu Nagoji, u oktobru. Zakqu~cima je potvr|eno da je odr`ivo kori{}ewe prirodnih resursa, ~iji je lovstvo sastavni deo, najsigurniji na~in kontinuiranog

ove organizacije i dokle traje va{ mandat?

- Diter [ram se povukao sa mesta predsednika CIC-a pa je Skup{tina, na predlog francuskog saveza, izabrala Bernara Lozea. Bernar je uspe{an bankar ali je izabran pre svega kao lovac sa 40-godi{wim sta`om. On }e nastojati uz pomo} Izvr{nog odbora ~iji sam i ja ~lan, da zadr`i mesto CIC-a kao krovne organizacije lovaca sveta ~iji se predlozi i inicijative uva`avaju evo ve} osam decenija.

Moj mandat traje do maja idu}e godine, po Statutu CIC-a imam pravo na jo{ jedan. Koliko je to zna~ajno za na{e lovstvo najboqe govori ~iwenica da Lova~ki savez Rusije nema predstavnike u CIC-u.

S. Mayarevi}

Najlo{iji prirast ze~eva u posledwih 35 godina Nakon ovonedeqnih analiza o~nih so~iva ze~eva u laboratoriji Lova~kog saveza Vojvodine, postaje jasno da se prvobitna bojazan obistinila: ove godine prirast ze~eva je najslabiji u posledwih tri i po decenije, od kada stru~na slu`ba LSV obavqa analizu na uzorcima sa ve}eg dela pokrajine.

Prole}ne i leto{we poplave su uzele danak, ~itava ze~ja legla su uni{tena i to se i te kako ose}a u vojvo|anskim lovi{tima.

- Oko 90 odsto lova~kih dru{tava, koja su dosatvili uzorke za analizu, dobilo je preporuku da smawi broj lovnih dana na zeca, ili da smawi planirani broj jedinki za odstrel – ka`e mr Dara \akovi} iz LSV. – Na osnovu dobijenih rezultata zakqu~ujemo da je ima najmawe ze~eva starosti tri do {est meseci, {to ukazuje da su najvi{e stradala majska i junska legla. Generalno, slabo je kompletno u~e{}e mladih ze~eva u populaciji – zakqu~uje \akovi}eva.

Brojke su neumoqive: u~e{}e mla|ih kategorija ze~eva u ovogodi{woj populaciji se kre}e, uglavnom, od 18 do 45 odsto, {to dovoqno govori o izuzetno lo{im uslovima koji su vladali ove sezone. U kategorizaciji koja va`i, to se defini{e kao ekstremno lo{ prirast. Podse}awa radi, sve ispod 50 odsto je lo{ prirast.

Oko 90 odsto lova~kih dru{tava, koja su dostavila uzorke za analizu, dobilo je preporuku da smawi broj lovnih dana na zeca, ili planirani broj jedinki za odstrel (Mr Dara \akovi} iz LSV) Za kakvu takvu utehu, mnoga lova~ka dru{tva i sekcije jo{ nisu lovila ze~eve, pa to planiraju da urade predstoje}eg vikenda. Ipak, sve napred navedeno jasno pokazuje da zeca, jednostavno, nema. Takva je godina, onakva kakva se doga|a dva ili tri puta u jednom veku. Nakon velikih, nezapam}enih poplava 1963. u Vojvodini, verovatno i

Prvo rezultati pa onda na zeca Na {est hiqada hektara lovi{ta, kojim gazduje LD „Fazan“ iz Kuzmina, koje se grani~i sa morovi}kim {umama, ima, prema proleto{wim brojawima, vi{e od 1.200 ze~eva, me|utim, osnova za

vqa~i, pa se i ove godine o~ekuje da }e ona biti odre|ena u tom nivou. [to se fazanske divqa~i ti~e, re~ je o odstrelu od oko 170 jedinki do 15. januara, kada prestaje lovna sezona.

Tre}ina bez ulova nom izlasku 70 lovaca odstreqeno je 50, tako da je na po~etku ove sezone i kod ze~eva i kod fazana tre}ina u~esnika do sada ostala kratkih rukava.

- Poslali smo ze~ije o~i na analizu u Lova~ki savez Vojvodine da se utvrdi kakav je prirast na na{em terenu, pa }emo videti koliko }emo daqe loviti. Tokom prole}a i leta vi|ali smo dosta ze~eva i fazana i o~ekivali bogatu sezonu. Me|utim, mogu}e da su lo{e vremenske prilike sa obilnim padavinama smawile reprodukciju ove

divqa~i, {to bi najmawe voleli. U ataru je puno neobranog kukuurza, tako da jo{ nemamo pravi uvid, pa sa blagom rezervom nastavi}emo lov dok se atar ne pro~isti i ne stignu rezultati - ka`e Ti{ma.

U i{~ekivawu rezultata Novokne`ev~ani jo{ ne ugovaraju dolazak turista, pa ako se poka`e da prirast zeca nije bio zadovoqavaju}i na planu odstrela usledi}e restrikcije, a sli~no }emo postupiti i kod fazana kada steknemo pravi uvid na terenu.

M. Mitrovi}

najte`a za sitnu divqa~. Zbog toga preporuke treba najozbiqnije shvatiti i krajwe restriktivno loviti ze~eve ove lovne sezone.

Na taj na~in omogu}i}e se, s obzirom na podnebqe, brz oporavak vojvo|anske populacije ze~eva. U protivnom, mawak ove divqa~i mo`e biti vi{egodi{wi.

D. Kne`i}

U LOVA^KOM DRU[TVU „FAZAN” IZ KUZMINA

PO^ETAK SEZONE U ATARU NOVOG KNE@EVCA

U Lova~kom dru{tvu „Novi Kne`evac“ od 165 lovaca u tri izlaska na fazane u~estvovalo je po stotinak lovaca, a svakog izlaska na teren odstreqeno je 70 do 75 jedinki. Predsednik Andirja Ti{ma ka`e da su se novokne`eva~ki lovci doma}inski pripremlili za sezonu, jer je proletos lovi{te oboga}eno sa 200 fazanskih koka, a pu{teno je i 600 fazanskih pili}a iz Fazanerije „Klepi}“ iz Podlokawa.

Zec se do sada lovio samo u nedequ 31.oktobra i u tom jedi-

21

NAJNOVIJE ANALIZE POTVRDILE BOJAZAN

MILORAD PEROVI], POTPREDSEDNIK CIC-a

Nijedna dr`ava nije trajala kao LSS

petak5.novembar2010.

c m y

LOV

DNEVNIK

Kuzmina~ki lovci u potrazi za divqa~i

ovogodi{wi odstrel tek }e biti odre|ena kada stignu rezultati prirasta ze~eva. [to se fazanske divqa~i ti~e, ovo lovi{te je tako|e veoma bogato, ali zahvaquju}i i uzgoju fazanskih pili}a u fazaneriji dru{tva.

Godi{wa kvota za odstrel ze~eva kre}e se oko 80 jedinki ove di-

LOVOKRADICE U ZIMBABVEU

Ni grb nije svetiwa Krivolov je problem mnogih dr`ava, a naro~ito onih najsiroma{nijih. Tako su lovokradice u Zimbabveu desetkovale crne grivaste antilope, `ivotiwe ~ija se ilustracija nalazi na grbu ove afri~ke zemqe. Krovolovci ovu vrstu pre`ivara, koju jo{ nazivaju i “kowska antilopa” jednostavno nateraju pred pse, a potom ubijaju kopqima.

Ova interesantna `ivotiwa rasporostrwena je {irom Afrike. Tokom su{ne sezone okupqaju se u krda od oko stotinak grla, koja umesto da pasu, brste oskudno li{}e. U ki{noj sezoni krda se dele na grupe od dva do 12 mu`jaka, a dominantniji mu`jaci zauzimaju teritorije na kojima se pare sa `enkama. Oba pola ovih `ivotiwa ima debelo , povijeno rogovqe sa izra`enim prstenovima. (“^ari prirode”)

Pripremio: Du{an Kne`i}

Pedeset ~lanova Lova~kog dru{tva „Fazan“ iz Kuzmina ima uslova i za lov na visoku divqa~ – srnu i divqe sviwe, kojih tako|e ima u ovom lovi{tu. Me|utim, za wihov odstrel potrebna je pojedina~na dozvola za svaki primerak, koju izdaje Udru`ewa lova~kih dru{tava Sremske Mitrovice.

- Ove godine jo{ nije tra`ena ni jedna dozvola za ovaj odstrel – saop{tava nam lovnik „Fazana“ Dinko Travica, ujedno jedan od aktivnih lovaca, kome je uzgoj i za{tita divqa~i pre~a od lova .Zeca, mada je lov otvoren, i daqe ne lovimo, dok ne dobijemo izve{taj o prirastu ove divqa~i. Posle toga }e Udru`ewe, na osnovu rezultata, odrediti broj koji mo`emo odstreliti. Jednostavno, `elimo da nam lovi{te bude bogato, a onda, kad je lovi{te puno, lako je odrediti kvotu za odstrel.

U lovi{tu ovog dru{tva nema lovokradica, kontrola je svakodnevna. Lane je zavr{ena izgradwa 15 ~eka za visoku divqa~, ure|ena hranili{ta za zimsku ishranu, a kuzminski lovci neprekidno love lisicu i {akala, kojih je mnogo i nanose veliku {tetu u lovi{tu, tamane}i sitnu divqa~.

- Mi se ve} pripremamo za zimu. Lov na zeca i fazana prestaje 15. januara, a onda, ako zima bude te{ka predstoji nam ozbiqan posao prihrane divqa~i. Hranili{ta su ve} pripremqena i siguran sam da }emo, i ako bude velike zime, uspeti da prehranimo divqa~ i poboq{amo na{u lovnu osnovu za naredne godine- zakqu~uje Travica.

S. Bojevi}

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA Neki ne fermaju preporuke Lova~kog saveza Vojvodine

22

KULTURA

petak5.novembar2010.

DNEVNIK

VE^ERAS PREMIJERA PREDSTAVE „IZGUBQENO ^OVE^ANSTVO” U NOVOSADSKOM POZORI[TU / UJVIDEKI SINHAZU

Pro~i{}ewe tra`i `rtve Predstava „Izgubqeno ~ove~anstvo“ (Ubijawe naroda) autora Vernera [vaba, u re`iji Sorina Militarua, gosta iz Rumunije, ve~eras u 19 ~asova premijerno }e biti izvedena u Novosadskom pozori{tu / Ujvideki sinhazu. Bi}e to prva premijera u novoj sezoni ovog pozori{ta. U

„U ku}i kroz ~ije prozore zavirujemo de{avaju se prava sodoma i gomora! U prizemqu `ive Herman i wegova majka koja se ruga sopstvenom detetu. Malo daqe, gospo|a Kova~i} i wene dve }erke poku{avaju da sa~uvaju ’`ensku ~ast’, brane}i je od ro|enog mu`a i oca - gospodina

Emina Elor i Aron Bala` u predstavi „Izgubqeno ~ove~anstvo“

pitawu je savremeni komad jednog od najkontroverznijih autora nema~kog govornog podru~ja, koji govori o me|uqudskim odnosima me|u susedima, wihovim slabostima i manama, na prili~no otvoren i direktan na~in.

Kova~i}a, xangrizavog alkosa kome ni{ta nije sveto...Tu je i gazdarica ku}e, `ena iz drugog sveta...Kada se budu na{li na proslavi wenog ro|endana, konflikt izme|u ovih qudskih nakaza eskalira}e...“

- Ova predstava je jako surova, ali i jako iskrena varijacija pogleda na `ivot - napomenuo je rediteq, kostimograf i scenograf ove predstave Sorin Militaru na ju~era{woj konferenciji za novinare. - Za mene, za glumce, i za pozori{te, to je vrlo va`an i smeo tekst, jer govori o stvarima o kojima se obi~no ne pri~a. Tu intimu glumci iznose pred publiku koja sedi blizu wih, na samoj sceni, upravo da bi do`ivela ono {to i glumci do`ivqavaju.

Predstava je, ina~e, namewena samo odraslima, jer u tekstu postoji dosta psovki i vulgarnosti, kojih ima i u stvarnosti, a koja je, kako je napomenula jedna od glumica u ovoj predstavi Gabriela Crnkovi} (Bjanka, }erka), mnogo prqavija nego {to mi mislimo i {to je vidimo. Ova predstava, po re~ima glumca Arona Bala`a (Gospodin Kova~i}), pru`a mogu}nost da provirimo kroz neke prozore stanova, i vidimo ne{to {to mo`da i ne `elimo. Ogledalo, provokacija i radikalne promene jesu re~i kojima je ovu predstavu opisala glumica Livia Banka (Gospo|a Grolfojer), dok su to za Zoltana [irmera (Herman), iz ugla lika koji tuma~i, sloboda, muzika i majka.

Pomerawe granica, gluma~kih i publike koja }e gledati ovu predstavu, glumica Terezia Figura (Gospo|a Kova~i}) smatra najva`nijim, dok Emina Elor (Desire, }erka) navodi da joj se u mislima naj~e{}e izdvajala re~enica: „Pro~i{}ewe tra`i `rtve“. Za sam tekst ovog komada glumica Agota Ferenc (Gospo|a Vurm), izme|u ostalog je napomenula da ima specifi~nu liriku.

N. Pej~i}

Dajana Lejn u filmu „Sekretarijat”

DANAS NA NOVOSADSKOJ „SINEMANIJI“

„Robin Hud”, „Sekretarijat” i „Mesec” Danas gledaoce „L’Oreal Pariz Sinemanije“ u Novom Sadu u Art bioskopu „Vojvodina“ u terminu repriznih hitova, od 16 ~asova o~ekuje „Robin Hud“ u re`iji Ridlija Skota, a sa Raselom Krouom u naslovnoj ulozi. Svima, makar u kratkim crtama poznata je pri~a sme{tena u Englesku 13. veka. Robin Hud i wegova dru`ina se suprotstavqaju nepravdi i podi`u bunu protiv krune... Zvu~no ime rediteqa kao i glavnog glumca (proslavili su se i zajedni~kim radom na „Gladijatoru“) pa i gluma~ka ekipa u kojoj su Kejt Blan{et, Vilijam Hert, Mark Strong, Maks fon Sidou, dovoqna su garancija da film nije proma{aj.

Ocene kritike je da je zanatski odli~no napravqen. Me|utim, Robin Hud (pri~a, ina~e, govori o onome {ta je bilo pre nego {to je Hud postao narodni junak, koji otima od bogatih da bi poklawao siroma{nima) je u Skotovoj rediteqskoj

Mejd in Kina

ju po sceni, ~ak i dok ovi „govore“, {to daje dodatnu dozu ironije ovoj uspe{noj plesnoj humoresci. U pomo} “zapostavqenom“ vizuelnom aspektu predstave dolaze i svetla, ~as hladna, ~as topla, u bojama kad dramati~nost raste. Vrhunac

za dim koja ispu{ta posledwe tra~ke zavese, dok jedan od wih prenuto ne uzvikne: „Zar ne vidi{ da nam prete da preuzmu scenu!“ „Made in China“ Dragane Bulut i Milke \or|evi} iskorak je u formi. Naprimer,

kog uspeha... U filmu igraju: Dajana Lejn, Skot Kromvel, Xon Malkovi~, Xejms Kromvel.

Nau~nofantasti~na drama „Mesec“ (Moon) rediteqa Dankana Xounsa je na programu novosadske „Sinemanije“ od 21.30. Govori o ~oveku koji sam, u bazi na tamnoj strani Meseca odra|uje posledwe mesece trogodi{weg poslovnog aran`mana za jednu rudarsku korporaciju. Jedino dru{tvo mu je kompjuter, dok je veza sa Zemqom ~esto u prekidu. Posle jednog izleta napoqe, u bazi za glavnog junaka po~iwu da se de{avaju neo~ekivane, ~udne stvari... Kritika je film ocenila kao uspeli „te{ki, misaoni SF“. Zanimqivo je da je ovo dugometra`ni igrani rediteqski debi Xounsa, ina~e, sina Dejvida Bouia. U filmu igraju Sem Rokvel i Dominik Makeligot dok je glas kompjuteru pozajmio Kevin Spejsi.

V. C.

KONCERTI SRPSKE TRADICIONALNE MUZIKE PO VOJVO\ANSKIM GRADOVIMA

FESTIVAL SAVREMENOG PLESA „NOV.PLES“ U NOVOM SADU

Jedan iz Kine i jedan sa Tajvana, ali i to je Kina, parafraza je jednog od razgovora dva zvu~nika, glavnih likova predstave „Made in China“ Dragane Bulut (Srbija) i Milke \or|evi} (SAD), kojim je otvoren scenski program Festivala savremenog plesa „Nov.ples“ u Novom Sadu, u Srpskom narodnom pozori{tu. Levi i Desni, zovimo ih tako, uz pomo} svojih upotrebnih tvoraca, autorki svojevrsne audio-vizuelne instalacije sa performativom, dobili su i uloge izvo|a~a, kre}u}i se po sceni u maniru koji te{ko da se mo`e nazvati ples.

Ali, kako su i sami rekli, (samo)postavili se u kontekst, u wihovoj izvedbi ple{u talasi, frekvencije dubokih, visokih tonova, ple{u ritmovi i melodije.

Inteligentno osmi{qen, s velikom dozom de~je razigranosti, pred publikom se odvija veoma duhovit razgovor, „scenski ciklus“ grubo materijalizovanih, banalno stati~nih „izvo|a~a“ kojima ipak ni{ta nije nedostajalo da se uspostavi atmosfera teatra. Dakako, problem slu{awa i pored vickastog prijateqskog dijaloga o sopstvu, postojawu, slavi, (scenskoj) umetnosti, mora da postoji, zato autorke mizanscenski interveni{u i zvu~nike pomera-

viziji punoj akcije i nasiqa ipak samo jedan od, u na{e vreme, na filmu ~estih surovih akcionih junaka, koji ide iz pokoqa u pokoq, smatraju neki kriti~ari.

Od 19 sati, premijerno se prikazuje „Sekretarijat“ (Secretariat) u re`iji Rendala Volasa koji je kao scenarista potpisao filmove „Hrabro srce“, „^ovek sa gvozdenom maskom“ i „Perl Harbur“. „Sekretarijat“ je zasnovan na istinitoj pri~i, a pripada `anru sportskog filma. Kritika ga je ocenila najvi{im ocenama, pa se ~ak mo`e ~uti i da je re~ o „najinspirativnijem filmu godine, koji podi`e raspolo`ewe“.

Majka i doma}ica Peni ^eneri pristaje da preuzme kowu{nicu svog bolesnog oca, iako nema iskustva sa kowima za trku. Na nepoznatom terenu, u gotovo bezizlaznoj situaciji, ^eneri }e pomo}i iskusni trener i omogu}iti joj da dovede svog kowa do veli-

ironija upotrebqena da se determini{e aktuelni ambijent savremenog plesa u kojem izvo|a~i ~esto referi{u, osvajaju vlastiti a zatim i scenski identitet, prostorvreme kao kategorije u kojima se nalazi i gledalac-sau~e-

^uvari arhai~nog muzi~kog predawa

Muzi~ka omladina Novog Sada (MONS) najavquje tokom novembra malu turneju koncerata po vojvo|anskim gradovima pod nazivom „Pesma starostavna dar neba pokoqewima“, uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. Ve~eras u 19 ~asova koncert }e biti prire|en u Narodnoj biblioteci “Branislav Nu{i}“ u Novom Kne`evcu, narednog petka, 12. novembra u Domu kulture u Senti, a 26. novembra u Kulturnom centru - Pozori{tu u Kuli.

Re~ je o koncertu drevne autenti~ne srpske tradicionalne muzike, kako napomiwu u MONS-u, ovaplo}ene kroz ~udesnu prizmu istaknutih ~uvara velelepnog arhai~nog srpskog muzi~kog predawa: Svetlane Stevi}-Vukosavqevi} (Beograd), jedne od najuglednijih sakupqa~a srpskog narodnog muzi~kog stvarala{tva i vokala, Sr|ana Asanovi}a (Novi Sad), mladog i posve}enog etnomuzikologa i peva~a, `enske peva~ke grupe „Moba“ (Beograd), @enske peva~ke grupe

Muzi~ke {kole Mokrawac (Beograd), istaknutog gajda{a Maksima Mudrini}a (Sivac), vrsnog svira~a na izvornim narodnim duva~kim instrumentima Stojana Stevanovi}a (Klinovac) i Mu{ke peva~ke grupe “Srpska arhaika“ (Beograd).

Januara ove godine, Muzi~ka omladina Novog Sada je imala prilike da organizuje ovaj program, kao deo ciklusa bo`i}nonovogodi{wih koncerata u novosadskoj Sinagogi. O uspe{nosti ovog koncerta govori, kako navode u MONS-u, s jedne strane, odu{evqewe publike koja je toplo prihvatila izvo|a~e i nagradila ih ne samo gromoglasnim aplauzom, ve} i s vi{e poziva na bis, a s druge, i ideja organizatora koja je tada nastala – da se ovakvi koncerti redovno uvrste u delatnost MONS-a. Ovaj isti projekat Muzi~ka omladina Novog Sada je `elela da podeli i s drugim gradovima u Vojvodini i za to dobila podr{ku od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.

N. P-j.

NA FESTIVALU MEDITERANSKOG FILMA U MONPEQEU Foto: Sini{a Powevi}

je kad u nizu fotogeni~nih delova koji ~ine predstavu, opu{taju}i senke u suptilnoj koloritnoj pozadini, zvu~nici zami{qeno stoje sa ma{inom

Skok na internet Otvarawu Festivala savremenog plesa „Nov.ples“ u Novom Sadu, prethodila je i instalacija-predstavqawe projekta „Tigrov skok u istoriju“ Ane Vujanovi} i Sa{e Asenti}a u Galeriji Matice srpske, gde }e se ve~eras odr`ati i posledwi segment programa – predstavqawe projekata usmerenih na samoobrazovawe i razgovor.„Tigrov skok u istoriju“ – rekonstrukcija pro{losti plesa u Srbiji realizovana je kroz niz intervjua (Kokotovi}, Risti}, Ladik, ]irilov, Vuki}evi}..) koji su sada u formi on-lajn arhive na sajtu www.perart.org. Svi intervjui prevedeni su na engleski.

„[tifterove stvari“ Hajnera Gebelsa potpuno je automatizovana predstava, bez glumca, izvo|a~a. Na sceni. Jer, on je, naravno, skriven(o). U o~igledno ogromnom poqu modulacija, o~igledno je i to da upotreba tehnologije u izvo|a~ke svrhe ({ta je slede}e, ako ne roboti!?) ima svoje potencijale i poqa u kojima se gotovo za~udno posti`e ista, ako ne i ve}a doza empatije prema scenskom delu. „Made in China“ mali je, ali simpati~an doprinos kvalitetnom u produkcijama sli~nog tipa. Ostaje pitawe da li je kriti~ki ispoqen pristup,

snik, da li je on samodovoqan (samo satiri~an ili samo zabavan), su{tinski benigna pomodna distanca; da li mu se kriti~ki modul, oslawaju}i se na ono prvobitno re~eno, ono „montirano“, zahtevano kad je re~ o scenskoj produkciji i svim wenim zakonitostima, okrwio zbog prevelikog danka (anti)teatralnosti. Sre}om, ostaje i to da je pokretawe, otvarawe pitawa, bila ona i „tehnolo{ki dvoli~na“, jedna od osnovnih karakteristika umetnosti, pa i festivala koji bi da je reprezentuju.

Igor Buri}

Sr|anu Koqevi}u nagrada publike

Film rediteqa i scenariste Sr|ana Koqevi}a „@ena sa slomqenim nosem“ osvojio je „Nagradu mlade publike“ (Young Public Award) na upravo zavr{enom festivalu mediteranskog filma u Monpeqeu, saop{tio je doma}i distributer tog filma „Tak vi`n“. Pored uspe{nog u~e{}a na festivalu u Francuskoj, Koqevi}ev film, drugi koji on re`ira posle „Sivog kamiona crvene boje“ - je otvorio 20. jubilarni filmski festival u Kotbusu (Nema~ka), koji je po~eo preksino}, a narednih dana bi}e prikazan i na festivalu u Seviqi ([panija).

Film govori o Beogradu danas, kada se klatno energije i emocija, posle godina ratova, destrukcije, mr`we - pomera na suprotnu stranu, ka `ivotu, ponovnom otkrivawu qubavi i prevazila`ewu o`iqaka iz pro{losti. Glavne uloge tuma~e Neboj{a Glogovac, Anica Dobra i Branka Kati}. U ansamblu su Vuk Kosti}, Nada [argin, Jasna @alica, Nikola Rako~evi}, Dubravka Kovjani~, Vojin ]etkovi}, Qubomir Bandovi}, Rada \uri~in, Miodrag Milovanov i Nikola \uri~ko.

Koqevi} je verovatno najpoznatiji kao scenarista filma „Klopka“ Srdana Golubovi}a, jednog od vlasnika producentske ku}e „Ba{ ^elik“koja uz „Neue Mediopolis GMBH“ (Nema~ka) stoji iza ovog projekta.

KWIGA

c m y

DNEVNIK

petak5.novembar2010.

VIRTUELNI SVET BEZ GRANICA

TOP-LISTA

Pitki ali plitki izvori znawa a li nas internet ~ini glupim ili unapre|uje ~ove~anstvo, stalna je tema obi~nih korisnika, ali i nau~nika, od kada je globalna mre`a iza{la u javnost i postala sastavni deo `ivota ve}ine stanovnika planete. Kao i svaka tehnolo{ka novotarija, u po~etku je bio skup, a onda, uve}awem broja korisnika i wegova usluga postajala je jeftinija, te ga s toga ima i u najzaba~enijim delovima sveta.

Najnovija teza sti`e iz Velike Britanije: korisnici interneta su brzi u pretra`ivawu , ali i nestrpqivi. Ipak na kraju na|u sve ono {to su tra`ili.

Problem je jedino {to ne znaju {ta da u~ine s rezultatima pretrage. Korisnici ne razmi{qaju o sadr`ajima koje na|u, oni ih ne proveravaju i ne kategori{u . Takvo pona{awe odlikuje sve starosne grupe “surfera”. Studiju “Literatura o mladim qudima i wihovo informati~ko pona{awe” nakon sveobuhvatnih istra`ivawa uradio je University College iz Londona u saradwi sa Britanskom nacionalnom bibliotekom.

Za korisnike interneta karakteristi~no je nervozno pretra`ivawe veb-stranica, nestrpqiva pretraga po kqu~nim re~ima i kraj pretrage kad se prona|e prva, iole adekvatna internetska stranica. Tako se danas pretra`uje internet. Brzo.

Povr{no. I bez temeqne provere prona|enih informacija. Tako rade svi korisnici, bez obrzira bili oni mladi ili stari, prodavci sladoleda ili univerzitetski profesori, tvrdi se u ovoj britanskoj studiji.

Autori se bave i takozvanom “Gugl generacijom” (u ove generacije se ubrajaju svi ro|eni od 1993. godine, ~iji je `ivot obele`en dominacijom interneta): -Oni vi{e gledaju nego {to ~i-

D

^itawe s ekrana Da li kwiga postaje prevazi|eni izvor znawa? Da li }e ~itavo ~ove~anstvo uskoro pre}i na e-kwige ? Opre~ni su stavovi i u nauci ali i u javnosti. Argumenti se`u od romanti~nog ose}aja i samog ~ina dr`awa kwige i mirisawe stranica i poveza, do ekonomi~nosti izdavawa kwiga u elektronskoj formi, te u{tedi na proizvodwi papira. Omasovqena je proizvodwa takozvanih „ aj-podova“ revolucionarnih kompjuter~i}a malo mawih od prose~nog laptopa sa svim mogu}nostima kao normalan ra~unar.

Aj-pod omogu}ava pristup elektronskim bibliotekama i ~itawe kwige, ali sa ekrana. taju, wihovu pa`wu okupiraju slike i animacije. Tako se ne informi{u samo mladi, koji

uop{te ne poznaju svet bez interneta. Svaki korisnik bilo koje starosne grupe, povr{no se

odnosi spram onlajn materijala.

Svi su pri tome nestrpqivi.

Ono {to se odmah ne pojavi na ekranu uop{te se ni ne registruje. To }e na du`i rok postati ozbiqan problem ukoliko se ne po~nu primewivati protivmere.

Uz pomo} interneta svaki korisnik u svom domu ima pristup nevi|enoj poplavi raznih onlajn informacija. Virtuelni svet ne poznaje barijere. Vi{e se uop{te ne mora napu{tati sopstveni radni sto kako bi se do{lo do `eqenih informacija, niti obra}ati pa`wa na radno vreme biblioteka ili fakulteta. Me|utim, ogromna ponuda skriva i neke opasnosti. [ta su na primer prave informacije?

Ko je na netu stvarno stru~wak, a ko prevarant? Kako uop{te proveriti sadr`aje na internetu? To su pitawa koja prose~ni korisnici uop{te ne postavqaju – {to je zapawuju}i i zabriwavaju}i zakqu~ak britanske studije.

Zanimqiv je i aspekt kako danas demokratija informacija i trgovina istim, koju omogu}ava internet, uti~e na lokalnu zajednicu. Svetska mre`a je preplavqena razli~itim portalima na kojima se prodaju plo~e, muzi~ki diskovi, kwige, a to svaki dan u svetu ugasi jednu kwi`aru ili muzi~ku prodavnicu.

Biblioteke danas ula`u dosta novca kako bi omogu}ile svojim korisnicima pristup skupim elektronskim sadr`ajima sa za{ti}enim autorskim pravom, kao {to su ~asopisi , kwige i monografije. Me|utim, ~itavo nasle|e elektronskog sveta zavisi od stabilnosti gigantskih servera koji odr`avaju te podatke u `ivotu. Mar{alu Mekluanu se to sigurno ne bi dopalo.

Nemawa Vukovi}

23

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Delfi” 1. „Ringi{pil”, Jelena Ba~i}-Alimpi} - „Laguna” 2. „Zauvek u srcu”, Vesna Dedi} - Milojevi} - „Laguna” 3. „Koliba”, Vilijem Pol Jang - „Laguna” 4. „Avanture nevaqale devoj~ice”, Mario Vargas Qosa - „Laguna” 5. „Lovac na zmajeve”, Haled Hoseini - „Laguna” 6. „Hiqadu ~udesnih sunaca”, Haled Hoseini - „Laguna” 7. „Qudi i de~aci”, Toni Parsons - „Laguna” 8. „Srce zime”, Robert Yordan - „Laguna” 9. „Pustiwski cvet”, Varis Dirije i Ketlin Miler - „Laguna” 10. „Konstantinovo raskr{}e”, Dejan Stojiqkovi} - „Laguna”

PREVODI

Poezija Nedeqka Terzi}a na francuskom U okviru tradicionalne saradwe grada Nevera u Francuskoj i Sremske Mitrovice, Biblioteka ''Gligorije Vozarovi}'' nedavno je objavila kwigu poezije za decu na francuskom jeziku sremskomitrova~kog kwi`evnika i novinara Nedeqka Terzi}a „Larmes seches“, odnosno „Suve suze“.

Kwigu su ilustrovala deca, odnosno u~enici osnovnih i sredwih {kola iz Nevera i Sremske Mitrovice, a pesme je prevela Mila Markov-[panovi}. Na koricama kwige je reprodukcija slike Dragana Martinovi}a Martina koja oslikanim detaqima dva grada, Nevera i Sremske Mitrovice, simbolizuje i wihovu kulturnu vezu.

Poezija Nedeqka Terzi}a prevo|ena je na japanski i ne-

ma~ki i to wegov haiku opus. Zanimqivo je da je pro{le godine u Frankfurtu na Majni iza{la “Antologija haiku poezije” na nema~kom jeziku. U tom izboru objavqene su tri Terzi}eva haikua, kao jedinog autora iz Srbije. Jednu wegovu pesmu odabrala je nema~ka fabrika za proizvodwu jedrilica, kao svoj reklamni slogan. Taj haiku glasi: “Na palubi mrak/ Zvezde se umivaju u toplom moru”.

Da prave vrednosti uvek budu prepoznate, pa i u kwi`evnosti, dokazuje ovaj haiku- ba{ za tu pesmu Terzi} je nagra|en i u Japanu, pre deset godina, na internacionalnom TOEN konkursu. Ovom kwi`evnom formom sremskomitrova~ki pisac i novinar bavi se ve} dve decenije.

S. Zari}

DRAGAN BABI], PESNIK

KWIGA ZAUVEK

Radost svakog novog dana ako ~itaoca inicijalno mo`e da prevari obimom pre no {to odu{evi temama i sadr`ajem, roman „Biblija otrovne masline“ Barbare Kingsolver iz 1998. godine („The Poisonwood Bible”, izdava~ „Harper Colins“) nikako ne mo`e da se ostavi do pola pro~itan, niti da ikoga ostavi ravnodu{nim.

Dok se na povr{ini prati `ivot porodice ameri~kog misionara u Kongu, ispovesti majke i ~etiri }erke razvijaju mnogo dubqe i {ire ideje o Africi, kolonijalistima i vi|ewu „drugog sveta“ od strane qudi Zapada.

Svoj naslov duguje unikatnoj odlici naroda u ~ijem selu se radwa odvija, jer se u wihovom fonetskom jeziku koncepti uzvi{enog i otrovne masline ozna-

I

~avaju istom re~ju, a razlikuju samo po akcentu.

Zbog toga, kada ameri~ki sve{tenik Prajs obja{wava kako je „Tata Isus bangala“, narod Kilanga shvata negativan kontekst, ~ime se uvi|aju su{tinske suprotnosti izme|u dve kulture i percepcije. I dok osaka}eni prizori Afrikanaca iziskuju sa`aqewe i epifaniju, ~italac otkriva paradoks nametnut dru{tveno-sociolo{kim razlikama: oni koji su fizi~ki nesavr{eni su zapravo na vi{em duhovnom i mentalnom nivou. To u romanu „Biblija otrovne masline“ nije karakteristika iskqu~ivo lokalnog stanovni{tva, jer jedna od }erki porodice Prajs pati od hemiplegije, ali pri tome svet gleda

kroz palindome i ostale igre uma.

Fabula se plete kroz pet `enskih glasova, {to ~itaoce navodi na razmi{qawe o takvom odabiru naratora i na~ina organizovawa romana. Kroz sedam poglavqa ~iji naslovi odgovaraju delovima Biblije („Kwiga Postanka“, „Otkrovewe“ i dr.) i uvo|ewem epigrafa iz iste, Kingsolverova zapravo potkopava globalni autoritet Biblije, navode}i primere kako je vera prihva}ena u Africi me|u qudima kojima nije ni na kraj pameti da svoja po{tovana bo`anstva `rtvuju zarad Isusa, sa kojim su ih upoznali beli qudi.

KWI@EVNA BA[TINA

Jezi~ko-literarna smesa

asopis „Ogledalo srbsko, za jezik povestnicu i smesu kwi`evnu“ izlazio je u Novom Sadu 1864. godine svakih pet nedeqa. Urednik i izdava~ bio je Jovan Haxi} (Milo{ Sveti}).

Donosio je prete`no priloge iz nacionalne istorije i iz oblasti jezika i kwi`evnosti.

Sadr`ao je dosta narodnih pesama, kao i prevode proznih kwi`evnih tekstova. Brzo se ugasio jer je wegov pokreta~ i urednik po pitawu pravopisa i jezika bio protivnik Vukove reforme.

Ovaj ~asopis postoji u Biblioteci Matice srpske i obra|en je u elektronskom katalogu te ustanove.

^

O

Roman napada tradicionalne koncepte koje Zapad obi~no ima o Africi, te detaqno i u vi{e navrata obja{wava stvarnu veli~inu i qudskost naroda Konga, koji, iako `ivi u zemqi koja se raspada pod stranim uticajima i doma}im oportunistima, uspeva da se koncentri{e na dobrotu bli`wih i radost svakog novog dana.

Tako|e, roman osu|uje agresiju, kako prema Crnom kontinentu, tako i prema `enama, te su zbog toga ba{ one izabrane da ga iznesu svojim glasovima i pribli`e svoje pri~e ~itaocima. Davawe glasa `enama je pandan „mu{koj“ verziji Biblije i kao takvo pokazuje nepravdu na-

^ita~i ovde nisu u modi

tkako je “Soni” davne 2004. godine predstavio novu spravicu za ~itawe elektronskih kwiga, tr`i{te e-buk ~ita~a sna`no se razvilo. Zasnovani na novoj tehnologiji takozvanog elektronskog mastila, koje vam omogu}ava ~itawe na ekranu bez napora i ose}aj gotovo podjednak s ose}ajem ~itawa papirne literature, elektronski ~ita~i kwiga pre{li su dug put, sve do malih kompjuterskih ~udovi{ta s velikim brojem dodatnih aplikacija: pored ~itawa tekstova u raznim formatima, sve ve}e memorije i mogu}nosti preslu{avawa MP3 formatirane muzike, dana{wi ~ita~i kwiga sve vi{e su mini kompjuteri, s aplikacijama za ure|ewe teksta, tabela, poslovne prezentacije i sli~no.

Kako je sve vi{e kompanija re{ilo da se pridru`i rastu}em i jo{ uvek gladnom tr`i{tu e-buk ~ita~a, tako je wihova cena sve vi{e padala, a mogu}nosti rasle. Danas se ovi ~ita~i mogu na}i i za cenu od 150 do 250 evra, Indijci i Kinezi ve} su najavili neke verzije za ispod sto dolara, te se mo`e

o~ekivati da }e u skoro vreme svaka ku}a imati neki sli~an ure|aj – naravno, ona koja je i ina~e ~itala.

No, kako stvari stoje u Srbiji? Ne naro~ito ru`i~asto, i pored na{e op~iwenosti tehnikom i gexetima. Iako smo poznati po opsesivnom mewawu telefona i jurwavi u korak s tehnologijom, {to nas dovodi ~esto do apsurda da imamo za najnoviju generaciju telefona, ali ne i za hleb i ra~un za struju, izgleda da ne volimo da ~itamo. Jer, na na{em tr`i{tu te{ko mogu da se na|u elektronski ~ita~i kwiga, ~ak ni oni kompanija koje su dugo godina na na{em tr`i{tu – kao {to je spomenuti “Soni”, na primer.

Razloga za ovakvo stawe ima vi{e. Pre svega, velike kompanije odavno su se skoncentrisale na ameri~ko tr`i{te, pa Evropqani na neke popularne gexete, kao {to je “Eplov” “ajped” na primer, moraju da ~ekaju i po nekoliko meseci. S druge strane, mawe kompanije odlu~uju se uglavnom za internet prodaju koja je kod nas – {to zbog neodgovaraju}ih propisa, {to zbog straha od onlajn

nesenu wima, trude}i se da je ispravi.

Dok Kongo prelazi iz belgijske kolonije u nezavisnost, ameri~ki umovi zato~eni u vrtlogu revolucije se mewaju, osna`uju, prihvataju politi~ke ideje i, naposletku, samu Afriku. Ona ih mewa, humanizuje, kroz wu odrastaju i shvataju vi{i ciq svog `ivota. Ve{to povezuju}i koncepte op{teg i individualnog kroz veze Afrike i ~lanova porodice Prajs, „Biblija otrovne masline“ je unikatno {tivo koje prosto napada ono su{tinski qudsko u svima, te ~italac ne mo`e da ne oseti veli~inu i va`nost pro~itanog.

Sre}om, ovo delo je u prevodu dostupno i na{oj publici, u izdawu „Lagune“ iz 2002. godine.

[E O ] NET

kupovine karticama – jo{ uvek u povoju. Problem predstavqaju i na{e banke koje nisu svima omogu}ile pla}awe u inostranstvu putem kartica, pa samo retki mogu da `eqeni ~ita~ nabave direktno od proizvo|a~a. A jo{ ako se u to ume{a i na{a po{ta i carina, problemi, kao i cena, umeju da porastu do plafona.

Ipak, kad se svi ovi problemi prevazi|u i vi se dokopate nekog elektronskog ~ita~a (u Srbiji se trenutno mogu na}i samo “Prestixiovi” ~ita~i iz “Libreto” serije), ose}aj je neponovqiv: ekran koji vam pru`a utisak da ~itate pravu, papirnu kwigu, velika memorija na kojoj stanu stotine i stotine kwiga, lak za rukovawe s baterijom koja traje satima i mogu}nost preslu{avawa muzike i audio kwiga dovoqan su razlog da se upustite u avanturu tragawa za ovom spravicom koja opasno preti da zauvek promeni istoriju objavqivawa kwiga.

I. Vujanov

24

SVET

petak5.novembar2010.

DNEVNIK PRINUDNO SLETEO NAJVE]I AVION NA SVETU

SAD

Niko od putnika i ~lanova posade nije povre|en

Obama razume nezadovoqstvo bira~a VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama izjavio je da je spreman da radi sa republikancima i da razume „nezadovoqstvo“ bira~a. Obama je rekao budu}em predsedniku Predstavni~kog doma, kongresmenu iz Ohaja Xonu Bejneru, i vo|i republikanaca u Senatu Mi~u Makonelu da je „spreman da radi sa wima“. Predsednik SAD je izjavio da razume „duboko nezadovoqstvo“ bira~a zbog brzine ekonomskog oporavka. „Oni `ele da br`e dolaze do posla, `ele ve}u kupovnu mo}, `ele da wihova deca imaju iste {anse koje su oni imali“, naveo je predsednik.

Obama je tako|e rekao da kao predsednik „preuzima odgovor-

nost“ za spor ekonomski oporavak. „Stabilizovali smo ekonomiju. Otvaraju se radna mesta u

Barak Obama

privatom sektoru. Ali Amerikanci ne ose}aju pozitivne efekete tog napretka“, kazao je Oba-

ma. Na pitawe o smawewu buxetskih tro{kova koje tra`i nova ve}ina u Kongresu, Obama je odbacio mogu}nost da se unapred „smawe su{tinska ulagawa koja }e obezbediti konkurentnu ekonomiju koja }e bele`iti rast u godinama koje dolaze“.

Obama je pozvao republikance da sa wim defini{u zajedni~ke prioritete i istakao da }e biti „te{kih odluka“. Na odr`anim izborima, opoziciona Republikanska partija osvojila je uverqivu ve}inu na izborima za Predstavni~ki dom ameri~kog Kongresa, dok su demokrate predsednika Obame uspele da sa~uvaju minimalnu ve}inu u Senatu.

SINGAPUR: Australijski putni~ki avion kompanije „Kvantas“, sa 459 putnika i ~lanova posade, u no}i izme|u srede i ~etvrtka, prinudno je sleteo na aerodrom u Singapuru, po{to mu je po poletawu otkazao jedan od motora.

Superxamboxet tipa „erbas 380“, najve}i putni~ki avion na svetu, kapaciteta vi{e od 500 putnika, leteo je iz Londona za Sidnej, preko Singapura. „Kvantas“ je do daqeg suspendovao sve letove tog tipa aviona. Problemi sa jednim od ~etiri motora po~eli su nad teritorijom zapadne Indonezije, ali je letelica i pored te{ko}a uspe{no prizemqena u Singapuru. Svedoci na indone`anskom ostrvu Batamu ka`u da su

KINESKI PREDSEDNIK NA ^ELU „FORBSOVE” LISTE

Hu \intao najmo}niji ~ovek, Merkelova prva me|u `enama WUJORK: Na „Forbsovoj“ listi najmo}nijih qudi na svetu, prvo mesto zauzeo je predsednik Kine Hu \intao, koji je, ove godine, pretekao svog ameri~kog kolegu Baraka Obamu. List navodi da \intao ima apsolutnu vlast nad 1,3 milijarde qudi, predvodi zemqu koja je druga ekonomija u svetu i ima najbrojniju vojsku.

Obama je na drugom mestu, kao komandant najrazvijenije vojske i svetske ekonomije. Tre}e mesto je zauzeo kraq Abdulah bin Abdul Aziz al Saud, kao apsolutni vladar Saudijske Arabije, koja ima petinu naftnih rezervi na svetu i u kome su dva najsvetija islamska mesta, Meka i Medina. Ko je glavni u Rusiji pokazuje plasman premijera Vladimira Putina na ~etvrto

mesto, dok predsednik zemqe Dmitrij Medvedev zauzima tek 12. poziciju.

Peto mesto je zauzeo papa Benedikt XVI, kao duhovni vo|a {estine stanovnika na svetu. Iza wega su nema~ka kancelarka Angela Merkel, najmo}nija `ena na svetu, britanski premijer Dejvid Kameron, predsednik ameri~ke Centralne banke Ben Bernanke, zatim, naslednica dinastije NehruGandi, Sowa Gandi i na desetom mestu Bil Gejts, osniva~ „Majkrosofta“.

Popis 68 najmo}nijh qudi sveta temeqen je na wihovom uticaju i mo}i, a ne na moralnim vrednostima, {to obja{wava plasman severnokorejskog diktatora Kim Jongila na 31. i Osame bin Ladena na 57. mestu.

Hu \intao

Bu{ odobrio simulaciju davqewa zatvorenika VA[INGTON: Biv{i ameri~ki predsednik Xorx Bu{ priznao je u svojim memoarima da je li~no odobrio primenu tehnike mu~ewa simulacijom davqewa zatvorenika.

Simulacija davqewa je odobrena za ispitivawa osumwi~enih za terorizam protiv SAD 11. septembra 2001. godine, pi{e „Va{ington post“. Bu{ je u memoarima „Decision Points“ („Ta~ke odluke“) istakao da je li~no odobrio primenu te tehnike nad Halidom [eikom Mohamedom, koju su osudili mnogi me|unarodni pravni stru~waci. Biv{i predsednik SAD u kwizi, koja bi trebalo da iza|e iz {tampe slede}eg utorka, pi{e da ga je Centralna obave{tajna slu`ba (CIA) pitala da li mo`e da nastavi sa tehnikom

simulacije davqewa nad Mohamedom, na {ta je Bu{ odgovorio: „Nego {ta!“ Prema izvoru bliskom Bu{u koji je pro~itao kwigu, biv{i predsednik je dodao da bi istu odluku ponovo doneo, ako bi ona doprinela da se spre~e teroristi~ki napadi i spasu `ivoti. CIA je primewivala tu spornu tehniku mu~ewa 2003. na Muhamedu i jo{ dvojici pritvorenika 2002. i 2003.

Ona podrazumeva polivawe vodom lica ispitivanog, dok je on privezan za dasku, tako u~estalo i obilno da on pomisli da }e se ubrzo udaviti, ukoliko ne ka`e tra`ene informacije. Bu{ je u intervjuu koji je dao nedequ dana pre odlaska sa funkcije rekao: „Uop{te ne prihvatam re~ ‘mu~ewe’.“ Tu tehniku mu-

~ewa je podr`avao i potpredsednik Ri~ard ^ejni. „Bio sam veliki pristalica tehnike simulacije davqewa“, rekao je ^ejni u jednom televizijskom intervjuu u februaru.

Sada{wi predsednik SAD Barak Obama i ministar pravosu|a Erik Holder su tehniku simulacije davqewa proglasili „aktom mu~ewa“ koje ne dozvoqava me|unarodno pravo. Sa wima su se slo`ili i mnogi republikanski poslanici na Kapitol hilu. Obamina administracija, me|utim, nije ni{ta u~inila da kazni zvani~nike Bu{ove administracije jer su tu tehniku odobrili. Stru~waci za qudska prava smatraju da }e Bu{ovo priznawe „jednog dana imati i pravne konsekvence po wega“.

~uli eksploziju iz tog aviona, videli dim iz krila, a na zemqi su na|eni metalni ostaci, veli~ine i do jednog metra, koji su padali na ku}e. Kompanija „Kvantas“ saop{tila je da je prinudno sletawe bilo bezbedno i da niko od 433

putnika i 26 ~lanova posade nije povre|en.

Zasad nije poznato {ta je prouzrokovalo prekid rada motora.

Xamboxet „erbas 380“ je avion na dva nivoa, a prvi komercijalni let obavqen je pre tri godine.

GR^KA

Prona|ena jo{ jedna bomba ATINA: Sumwiv paket otkriven je ju~e i u kompaniji za razno{ewe po{te u atinskom predgra|u Markopulo, a policija proverava wegovu sadr`inu. Proteklih dana u Atini je otkriveno vi{e ovakvih paketa, upu}enih na adrese nekoliko ambasada, podse}aju zapadne novinske agencije.

U Atini je uni{tena paketbomba upu}ena francuskoj amba-

sadi u gr~koj prestonici, saop{tili su policijski izvori. „Bio je to sumwiv paket, velika kwiga, upu}ena Ambasadi Francuske i mi smo izveli kontrolisanu eksploziju“, naveo je izvor iz policije.

Gr~ke vlasti su u ponedeqak uhapsile dva lica, povezana sa ovim teroristi~kim akcijama i protiv wih su podignute optu`nice.

FRANCUSKA

Subota za novi generalni {trajk PARIZ: Sindikalne vo|e u Francuskoj trebalo bi da se na sastanku dogovore o daqim akcijama. Subota se pomiwe kao mogu}i dan novog generalnog {trajka. Bi}e to osmi nacionalni dan {trajka u Francuskoj od kada su sindikati pokrenuli proteste protiv penzione reforme. Protesti se nastavqaju iako je zakon usvojen krajem pro{log meseca u jeku `estokih demonstracija i blokada u Francuskoj, a sada ~eka ocenu Ustavnog suda i da ga potpi{e predsednik Nikola

Sarkozi pa da po~ne wegova primena.“^ak i kada predsednik Sarkozi potpi{e taj zakon, protesti }e se nastaviti jo{ veoma dugo vremena“, rekao je u intervjuu Rojtersu jedan od glavnih francuskih sindikalnih vo|a Bernar Tibo iz Glavnog saveza sindikata zaposlenih.

On je naglasio da protestima zbog pomerawa starosne granice ne vidi kraj sve dok predsednik Sarkozi ne pozove sindikate da razgovaraju o spornim ta~kama i modifikuju zakon.

INDONEZIJA

Merapi izbacuje pepeo YAKARTA: Vulkan Merapi u Indoneziji ju~e ujutro je ponovo izbacivao u`areno kamewe i pepeo nakon sna`ne eksplozije. Zvani~nici ministarstva energetike Indonezije su istakli da je oblak dima i pepela dostizao {est i po kilometara visine. Posledwa erupcija je usledila posle mnogo sna`nije, koja se desila u sredu uve~e, posle koje su stanovnici

obli`wih sela morali da napuste i skloni{ta. Posle vi{e erupcija u proteklih nedequ dana i upozorewa da bi one mogle biti i sna`nije, nadle`ni za ugro`ene provincije su upozorili da ponestaje novca za pomo} qudima koji su bili prisiqeni da napuste svoje domove. Zvani~nici su saop{tili i da je do sada poginulo 40 qudi.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI EDISON PEWA Edison Pewa, jedan od 33 rudara koji su 69 dana bili zarobqeni pod zemqom u ~ileanskom rudniku zlata i bakra „San Hose“, u pustiwi Atakama, u nedequ }e u~estvovati u ~uvenom „Wujor{kom maratonu“. Pewa (34) je od svojih kolega dobio nadimak Trka~ zato {to je svaki dan u podzemnim tunelima tr~ao po nekoliko kilometara kako bi „razbistrio glavu i odagnao anksioznost“.

KEVIN SPEJSI Ameri~ki glumac Kevin Spejsi dobio je orden Reda britanske imperije za doprinos o`ivqavawu londonskog pozori{ta „Old Vik“.

Spejsi, dobitnik Oskara za uloge u filmovima „De`urni krivci“ i „Ameri~ka lepota“, izjavio je da je „izuzetno o~aran“ ordenom koji mu je dodelio britanski princ ^arls u svojoj u londonskoj rezidenciji, Klarens hausu.

DEJVID KAMERON Neprijatnom propitivawu mogao bi da bude izlo`en britanski premijer Dejvid Kameron zato {to je u trenutku kada se britanski javni sektor suo~ava sa masovnim ga{ewem radnih mesta, uposlio dvoje novih i, po „Indipendentu“za ta{tinu zadu`enih, ~lanova svog tima. Jedna od prinova je premijerov fotograf, a druga je `ena zadu`ena za internet dnevnik.

Tunel za krijum~arewe droge kao {est fudbalskih igrali{ta SAN DIJEGO: Policija na granici Meksika i SAD otkrila podzemni tunel za krijum~arewe droge i zaplenila vi{e od 24 tone marihuane, ~ija vrednost se na ulicama obli`weg San Dijega

Ameri~ke vlasti tvrde da je bio veza Tihuane, u Meksiku, i skladi{ta Otaj Mesa, u Kaliforniji, u jednoj industrijskoj zoni. Bio je osvetqen, provetravan i opremqen {inama za slawe pa-

Bio je osvetqen, provetravan i opremqen {inama za slawe paketa droge u Ameriku, ali suvi{e nizak da bi u wemu moglo da se stoji. Zaplena je do sada najve}a u Kaliforniji i jedna od najve}ih u Americi procewuje na vi{e od 20 miliona dolara.

Tunel, prona|en u gradu Tihuani, povezivao je Meksiko sa Ju`nom Kalifornijom, a smatra se da su ga koristili narkodileri.

Duga~ak je kao 6 fudbalskih igrali{ta - 550 metara.

keta droge u Ameriku, ali suvi{e nizak da bi u wemu moglo da se stoji. Zaplena je do sada najve}a u Kaliforniji, a jedna od najve}ih u Americi. „Otkrili smo jednu veliku organizaciju za trgovinu drogom i presekli krijum~arewe narkoti-

ka. To je o~igledno delovawe narkokartela“, ka`e Xon Morton, direktor Odeqewa za imigraciju i carine SAD. Smatra se da su meksi~ki narkokarteli izgradili na desetine sli~nih objekata, ispod zajedni~ke granice, posledwih godina, ka-

ko bi izbegli jake mere bezbednosti u meksi~kim lukama. U proteklih 20 godina, prona|eno je 120 takvih tunela, uglavnom du` granice Arizone i Kalifornije sa Meksikom. Izme|u Tihuane i Otaj Mesa, pre ~etiri godine, prona|en je objekat dug 731 metar

BALKAN

DNEVNIK

petak5.novembar2010.

25

EU UVODI DVOSTRUKE MEHANIZME NADZORA ZA DEO BALKANA

Srbija, Crna Gora i Makedonija pod lupom BRISEL: Evropska unija }e ukinuti vize za dr`avqane BiH i Albanije, ali }e biti uveden dvostruki mehanizam nadzora re`ima bez viza za sve zemqe zapadnog Balkana, {to su zatra`ile posebno Holandija i jo{ neke ~lanice EU. U ponedeqak }e ministri unutra{wih poslova i pravosu|a EU, kako se o~ekuje, odobriti ukidawe {engen-

skoj komisiji, uz obja{wewe da }e uz pra}ewe sprovo|ewa svih utana~enih uslova i standarda biti uvedeno i „rano upozoravawe“ na poreme}aje u tom re`imu. Kqu~ni ciq je da se spre~i pove}awe broja lica izvan Evrope koja bi preko zapadnog Balkana dolazila u EU sa zahtevom da dobiju azil, isto kao i da se osujeti organizovani krimi-

Evropska komisija }e se posebnom izjavom obavezati da svakih {est meseci, na temequ analiza svojih stru~waka i uz saradwu s vlastima zapadnobalkanskih dr`ava, podnosi izve{taj o sprovo|ewu bezviznog re`ima skih viza za BiH i Albaniju.

Ali }e Evropska komisija istovremeno objaviti izjavu o uvo|ewu „Mehanizma pra}ewa“ kako se vizna liberalizacija i sprovodi na delu u svim dr`avama regiona, a to zna~i i Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji ~iji gra|ani ve} od decembra mogu slobodno da putu u EU. To je medijima potvr|eno u Savetu ministara EU i Evrop-

nal i terorizam. Odluka o ukidawu „{engenskih viza“ za BiH i Albaniju bi trebalo da stupi na snagu u drugoj polovini decembra. Holandija jo{ ima odre|ene ograde prema uvo|ewu re`ima bez viza za BiH i Albaniju, a ranije primedbe su Francuska, [vedska, Danska i jo{ neke ~lanice EU izgleda spremne da povuku, po{to je Evropska komisija odlu~ila da uvede dvo-

jaki mehanizam nadzora vizne liberalizacije, a posebno sprovo|ewa svih tehni~kih merila i uslova. Re~ je ne samo o potpunoj pouzdanosti biometrijskih paso{a, potvrda o prebivali{tvu i dr`avqanstvu i drugih dokumenata, ve} i o delotvornom nadzoru bezbednosti granica, razmeni policijsko-obave{tajnih podataka s nadle`nim organima EU, kao i drugim bitnijim pitawawima. Evropska komisija }e se posebnom Izjavom obavezati da svakih {est meseci, na temequ analiza wenih stru~waka i uz saradwu s vlastima zapadnobalkanskih dr`ava, podnosi izve{taj o sprovo|ewu bezviznog re`ima. A poseban „hitni mehanizam“ }e biti pokrenut ako se ispostavi da je do{lo do nekog poreme}aja ili nepo{tovawa sporazumima utvr|enih pravila i standarda.

Evropska komisija }e ubudu}e takve analize ugra|ivati i u godi{we izve{taje o napretku zemaqa zapadnog Balkana u reformama i procesu stabilizacije i pridru`ivawa, odnosno ulaska u ~lanstvo EU.

MAKEDONIJA

Skopqe podr`ava izgradwu „Ju`nog toka” SKOPQE, KIJEV: Makedonija podr`ava izgradwu gasovoda „Ju`ni tok“ i spremna je da se pridru`i tom projektu, izjavio je premijer Nikola Grujevski. On je, na zajedni~koj

„Ju`nog toka“ koji }e zaobi}i wenu teritoriju. U Kijevi tvrde da je rekonstrukcija ukrajinskog sistema za transport gasa sigurnija i isplativija od izgradwe novog gasovoda.

Nikola Grujevski

konferenciji za novinare sa premijerom Ukranije Nikolajem Azarovom, koji boravi u poseti Skopqu, rekao da }e Ukrajina i Makedonija sara|ivati na izgradwi makedonske gasne infrastrukture, u okviru ~ega }e jedna ukrajinska kompanija pripremiti projektnu dokumetaciju za mogu}i ogranak gasovoda „Ju`ni tok“ do Makedonije.

O~ekuje se da }e izgradwa „Ju`nog toka“ biti okon~ana 2015. i „mi tokom tog perioda `elimo da izgradimo infrastrukturu na na{oj teritoriji“, ukazao je Grujevski i dodao da bi i ukrajinske kompanije mogle da budu ukqu~ene u taj rad.

Ukrajina, koja je vode}a zemqa za tranzit ruskog gasa u Evropu, protivi se izgradwi

Ruski „Gasprom“ je, posle pro{lomese~nog sastanka wegovog rukovodstva sa makedon-

}i mogu}nost izgradwe ogranka gasovoda „Ju`ni tok“.

Ciq „Ju`nog toka“ je diversifikovawe ruta za isporuke ruskog gasa i pove}awe pouzdanosti energetskih isporuka Evropi, podsetila je agencija Prajm-Tas. Kada u Makedoniji budu pu{tene u rad nove elektrane na prirodni gas, potro{wa tog energenta }e, kako se o~ekuje, porasti na 2,5 milijardi kubnih metara godi{we posle 2030.

Predsednik Makedonije \or|e Ivanov je na sastanku sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom u junu ove godine rekao da je „od izuzetnog zna~aja {to je ’Gasprom’ pristao da ukqu~i Makedoniju u „Ju`ni tok’“ i naglasio zna~aj te odluke za wegovu zemqu. „To otvara nove mogu}nosti za dobijawe jeftinijih energetskih izvora, {to }e u~initi da energetska situacija u zemqi postane stabilnija“, rekao je

Gasovod vredan 10 milijardi dolara U okviru projekta „Ju`ni tok“ predvi|ena je izgradwa gasovoda po dnu Crnog mora do zemaqa ju`ne i centralne Evrope. Za realizaciju kopnene deonice potpisani su me|uvladini sporazumi sa Bugarskom, Srbijom, Ma|arskom, Gr~kom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom. „Ju`ni tok“, koji }e zajedni~ki graditi „Gasprom“ i italijanska energetska kompanija ENI, transportova}e 30 milijardi kubika ruskog gasa godi{we do Evrope. Gasovod, koji }e ko{tati oko 10 milijardi dolara, posta}e operativan u 2013. godine, a zavr{etak izgradwe je planiran za 2015. skim zvani~nicima, saop{tio da po~iwe da razmatra ekonomske i tehni~ke uslove za pove}awe ruskih isporuka prirodnog gasa Makedoniji, ukqu~uju-

on. Rusija isporu~uje gas Makedoniji od 1997, a „Gasprom“ je pro{le godine isporu~io toj zemqi 100 miliona kubnih metara gasa.

Rumunija ne}e da prizna Kosmet BUKURE[T: Rumunija ne}e promeniti stav o priznavawu Kosova jer je to „stvar principa“, izjavio je u Bukure{tu Teodor Bakonski, ministar spoqnih poslova. „Jednostrani ~in ne mo`e pretvoriti neko podru~je u nezavisnu dr`avu“, rekao je Bakonski na brifingu za novinare evropskih medija. Rumunija je sa [panijom, Gr~kom, Slova~kom i Kiprom jedna od pet ~lanica Evropske unije koje ne priznaju ilegalni akt privremenih institucija samouoprave u Pri{tini.

Pomenute dr`ave su, sa izuzetkom Kipra, koji nije u Severnoatlantskom savezu (NA-

TO), tako|e i ~lanice zapadne vojne alijanse koje nisu priznale jednostrano progla{enu nezavisnost Kosmeta. Ministar Bakonski je napomenuo „da se stvari na Kosmetu na mogu vratiti unazad“, ali da se Rumunija, u ciqu stabilnosti Zapadnog Balkana, nada da }e Beograd i Pri{tina uspeti da sara|uju kako bi normalizovali odnose. „Pridru`ewe Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i pribli`avawe Moldavije, Briselu su me|u prioritetima Rumunije,“ podsetio je Bakonski, kako prenosi novinska agencija Apkom.

Gvido Vestervele

Jano{ Martowi

Nema~ka i Ma|arska podr`avaju integraciju Balkana u EU BERLIN: Nema~ka i Ma|arska podr`avaju zemqe Zapadnog Balkana u wihovom nastojawu da nastave proces pribli`avawa Evropskoj uniji. Ministar spoqnih poslova Nema~ke Gvido Vestervele rekao je ju~e posle susreta sa {efom ma|arske diplomatije Jano{em Martowijem da Berlin i Budimpe{ta „dele stav da zemqe Zapadnog Balkana korak po korak u sopstvenom interesu treba da nastave pribli`avawe EU“.

Najavqeno je da }e evropska integracija Zapadnog Balkana biti jedna od glavnih tema ma|arskog predsedavawa EU u prvoj polovini 2011.

godine. Ministar Martowi je rekao da se „zajedno sa Nema~kom nada da }e pregovori sa Hrvatskom o ~lanstvu u EU biti zavr{eni u prvoj polovini 2011. godine“. „Zajedni~ki stav je da }e ulazak Hrvatske u EU biti zna~ajna poruka za sve zemqe regiona koje te`e ~lanstvu u EU“, rekao je Martowi na kratkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa nema~kim ministrom. Po re~ima Vestervelea, Hrvatska ima da „odradi jo{ doma}ih zadataka ali da je ciq ulaska u EU na dohvat ruke“.

26

petak5.novembar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK DRVA - bukva, cer, hrast, jasen, izrezano, 3500 sa prevozom i ugaq. Telefon: 064/9582103, 061/2124-195.

14046 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 5.200, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 5.600 dinara. Telefoni: 064/138-7758, 064/138-77-36, 6/416-020.

14116 DRVA, bukva - meterice 3.900, izrezano i iscepano 4.000, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene. Telefoni: 062/8-999-321, 061/1960-888, 064/138-7736.

14118 PRODAJEM ogrevno drvo bukva sa prevozom i vr{imo uslugu rezawa. Telefoni: 069/691-722, 064/28-54-782.

14160 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni:064/143-34-09 i 6419-439.

14185 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 062/97-67-004, 066/950-50-74.

14199 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 066/95084-65, 063/7-222-859, 066/94168-61.

14200

Dana, 4. 11. 2010. godine preminuo je na{ voqeni

Dragomir Milisavqevi} ro|en 1938. godine Sahrana je danas, 5. 11. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji.

14531

Posledwi kom{inici

IZDAJEM jednosoban stan u ulici Novosadskog Sajma 7.

Telefon 064/169-09-48. 14169 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan 40m2, Grbavica, Ul. Tolostojeva 20. Nov name{taj, ve{ ma{ina, cena 200E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

14276

PRODAJEM plac na Gorwem Sajlovu, 512m2 struja, voda, gas, telefon.

Telefon 063/8363-213.

14163 PRODAJEM placeve u Veterniku. Agencija. Telefon 011/2440 - 656, Beograd. 14125

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

14120

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

11836

pozdrav

dragoj

Mari Stoji} od porodice Jeli~i}: Nikole, Boje i Zorana sa porodicom.

14516

Doc. dr [andor Reperger 20. 8. 1950 - 1. 11. 2010.

Komemoracija povodom smrti doc. dr [andora Repergera bi}e odr`ana u petak, 5. 11.

2010. godine, u 12 ~asova, u amfiteatru Fakulteta za sport i turizam, Radni~ka 30a, Novi Sad. Kolektiv Fakulteta za sport i turizam, Novi Sad. 771/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. 11. 2010. godine preminuo na{ voqeni

Luka Vasili}

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi

voqenom

Milo{u Mar~eti

Sahrana }e se obaviti danas, 5. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Titelu.

O`alo{}ena porodica Vasili}.

Sa tugom i bolom o`alo{}ena sestra Veselinka [e}erov sa suprugom Radoslavom i porodicom.

petak5.novembar2010.

U subotu, 6. 11. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, okupi}emo se i obele`iti {est meseci od iznenadne smrti na{eg dragog

14477

obele`i}emo 6. 11. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

Uvek si znala koliko te volimo, ali nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

Tvoji: suprug Slavko, }erke Dragiwa, Mirjana i Biqana sa porodicama.

Sa neizmernim bolom i tugom u srcu obave{tavam rodbinu i prijateqe da je 4. 11. 2010. godine, preminuo moj voqeni suprug

TU@NO SE]AWE Na dana{wi dan pre 6 godina, zaspala je ve~nim snom na{a voqena mama, baka i supruga

Milo{ Mar~eta

Marija Petrovi}

Neboj{e [paravala ^uvamo te zauvek u svojim srcima.

Otac Zdravko i sin Dejan.

14500

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom

Luki Vasili}u

Milo{u Mar~eti

Luki Vasili}u

od porodice Lo~ki.

voqenom

od porodice An|eli}.

Sa tugom i bolom o`alo{}ena sestra Mileva ]ulibrk sa suprugom Bogdanom i porodicom.

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj voqenoj supruzi, mami, baki i prabaki

Du{anki - Duji Golubovi}

14517

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi

27

14451

ro|. Martinovi}

Posledwi ispra}aj }e biti danas, 5. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, ispred kapele u Ba~kom Jarku.

O`alo{}ena supruga Bosiqka Mar~eta.

Pomen }e se obele`iti u subotu, 6. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, u Alma{koj crkvi.

Tvoji najmiliji.

14490 14518

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom bratu, deveru, stricu i dedi

Za pokoj du{e voqenoj

baba Jeji

14370

14491

14519

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. novembra u 69. godini preminuo na{ voqeni brat, otac i stric

POMEN Navr{avaju se 2 godine od kako nas je zauvek napustio na{ voqeni otac, tast, deda i pradeda

TROGODI[WI POMEN

Qubici Ristovski

Jelki Jovi~i}

Milo{u Mar~eti

od Simuke i Bose sa decom.

od kumova: Marjanovi} i Lu~i}.

sa tugom i bolom od: brata Svete Mar~eta i supruge Rade sa porodicom.

14484

14483

14493

Tu`na srca se opra{tamo od na{e drage tetke, zaove i bake

Tu`nog srca se opra{tamo od na{e drage tetke i bake

Posledwi pozdrav bratu, ujki i dedi

voqenom

Milo{ Markovi} Mika 5. 11. 2008 - 5. 11. 2010.

Savo Milini}

S ponosom i qubavqu uspomenu na wega ~uvaju }erke: Dinka i Danica sa porodicama.

Sahrana je danas, 5. 11. 2010. godine, u 14 ~asova, u Zmajevu.

Posledwi kolegi

pozdrav

1947 - 2007.

Dana, 5. 11. 2010. godine u 10 sati na Gradskom grobqu, dava}emo trogodi{wi pomen na{oj voqenoj mami, supruzi, baki i sestri.

Tvoji najmiliji.

14462

14207

dragom

IN MEMORIAM Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 6. 11. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu obele`iti ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj mami i baki

O`alo{}ena porodica.

14503

Milo{u Mar~eti

Jelke Jovi~i}

Jelke Jovi~i}

iz Futoga

iz Futoga

@ive}e{ ve~no u na{im srcima voqena i nezaboravqena.

Ve~no }emo je nositi u srcima, voqenu i nezaboravqenu.

Bratanac Slavko Ivani} sa porodicom i sna{a Sava.

Bratanica Slavica Pjevi} sa porodicom.

14485

14486

Posledwi pozdrav dragoj seki

Posledwi pozdrav

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je napustio na{

Sa bolom i tugom o`alo{}ena sestra Rosa Nikoli} sa suprugom Milanom i porodicom.

Aleksandru Kosti}u Aci od kolege Mila Simeonovi}a sa porodicom.

Jeleni Vukoje Porodica Vukoje.

14497

14450

14379

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom suprugu, ocu, svekru i dediki

Posledwi pozdrav na{em bratu

Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{ dragi

Mi{i

Slavko Bo`i}

Vladimir Nikoli} [meter

Jelki Jovi~i}

Mari Stoji}

Miroslavu Lazi}u

iz Futoga Tvoja seka Boja, {ogor Milan i sestri~ina Kaja sa porodicom.

od Gli{e Stoji}a sa porodicom.

14488

14479

obele`i}emo u subotu, 6. 11.

2010. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu.

U subotu, 6. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu obele`i}emo pomen u prisustvu rodbine i prijateqa.

Porodica Nikoli}.

od porodice Bilbija, tetka Milica, Joja, Dejan, Qiqa, Tamara, Milica i Sara.

Tvoji najmiliji.

14498

14466

14452

Pomen obele`avamo u subotu, 6. 11. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu, u Beo~in Selu.

O`alo{}eni: supruga Bo`idarka i sin Radoslav.

14290

28

^ITUQE z POMENI

petak5.novembar2010.

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru, dedi i pradedi

Posledwi pozdrav na{em tati, tastu i dedi

Bo{ku

Bo{ku Pjevcu

Posledwi pozdrav dragom dedi

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Bo{ku Pjevcu

Bo{ku Pjevcu

1927 - 2010.

od porodica: Pjevac i Miqenovi}.

od unuke Svetlane i unuka Bo{ka.

od wegovih: sestri}a Du{ka i Bobana, snajke Radmile i unuke Milice.

14435

14433

14432

14431

Hvala ti {to si bio moj tata.

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi

Bo{ku Pjevcu

Bo{ku

od wegove Nine.

14436

14434

Posledwi pozdrav dragoj snahi, jetrvi i strini

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i prabaki

Jelki Jovi~i}

Jelki Jovi~i}

pozdrav

od: }ere Bose Pilipovi} i unuka Milke i Jelene sa porodicama.

14442

14441

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj baki, prabaki i svekrvi

Jelki Jovi~i}

Sahrana je danas, 5. 11. 2010. godine, u 14 ~asova, u Sirigu iz kapele.

od: unuka Lazara i Jovana sa porodicom i snahe Qiqane Jovi~i}.

14443

14440

Tvoja Tawa.

14390

Tu`nim srcem javqamo da je umrla na{a draga majka, svekrva, baka i prabaka

Dve godine smo bez na{eg dragog

Jelka Jovi~i}

Dejana Srem~evi}a

Sahrana drage nam pokojnice je danas, 5. 11. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gorwem starom grobqu u Futogu.

Vreme ne mo`e da umawi na{u tugu. Mnogo nam nedostaje{.

O`alo{}ene porodice: Jovi~i} i Pilipovi}.

Tvoji najmiliji.

14437

14228

TU@NO SE]AWE Dani prolaze, va`ni doga|aji u `ivotu se re|aju, a ti nama sve vi{e nedostaje{

Sa neizmernom tugom javqamo rodbini i prijateqima da je 3. 11. 2010. godine preminuo

Aleksandar Kosti}

Duboko u srcima, uspomenu na tebe ~uvaju, zauvek tu`ni {to smo te izgubili,

Sahrana je danas, 5. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu u Be{ki.

tvoji: Beba, Perica, Maja i Ne{a sa porodicama.

O`alo{}ena porodica Kosti}.

14369

14439

Oti{la je moja prabaka

DVOGODI[WI POMEN

Dragoj supruzi, majci, ta{ti i baki

Borislav Gubik Bocko Kovinka Jovanovi}

Pomisao na {irinu tvoje du{e umawi bol.

Se}awe na tvoju iskrenost i hrabrost daje snagu. ^uvam dva na{a mala an|ela i znam da i ti ~uva{ nas.

14430

2008 - 2010. od: Jelice Radulovi} sa porodicom i Radeta Jovi~i}a.

^ETRDESETODNEVNI POMEN U subotu, 6. 11. 2010. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu dajemo pomen

O`alo{}ena porodica.

Borislav Gubik Bocko

Jelki Jovi~i}

POMEN Pro{le su dve godine od kako nas je napustila na{a draga

14397

Nemawi Danilovi}u

iz Siriga

Tvoja Jasna.

od porodice Pavla Jovi~i}a.

Sahrana je danas, 5. 11. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. ]erka Nada i sin Vladimir, snaja Slavica, unuke Du{ica i Duwa.

Posledwi pozdrav dediki

Bo{ka Pjevca Hvala ti za sve {to si u~inio za nas, za moje bezbri`no detiwstvo, za svu qubav kojom si nas obasipao.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 11. 2010. godine, preminula na{a draga

Anica Luka~

od: }erke Jasmine, zeta Nikole i unuke Nine.

Sa tugom u du{i opra{tam se od voqenog oca

Posledwi strini

DNEVNIK

Borki Zori} Bosi

6. 11. 2008 - 6. 11. 2010.

Jelka Jovi~i}

Uvek u mislima i srcu sina Jovana i sestre Qubice Dendi} sa porodicom.

Wena praunuka Qiqana - Ranka.

14446

14438

1934 - 2010.

Ne mo`emo da verujemo jo{ uvek da smo Te zauvek izgubili, dobrice na{.

Dve duge i tu`ne godine kao dva veka, suzama i tugom protkane su za nama.

Neka Te an|eli ~uvaju!

U subotu, 6. 11. 2010. poseti}emo wegovu ve~nu ku}u.

Tvoji neute{ni roditeqi.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 6. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Gra~acu dati {estomese~ni pomen, polo`iti cve}e na wenu ve~nu ku}u.

O`alo{}eni: suprug Nikola, }erka Marija, zet Rade i unu~ad Dragan, Nikoleta i Marko.

14307

14374

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

GODI[WI POMEN

petak5.novembar2010.

Posledwi pozdrav kom{inici

29

POMEN

na{em bratu

Mari

dr Du{anu Ko{ar~i}u ^uvamo te u na{im srcima, s qubavqu koja ne prolazi, s tugom koja ne jeweva. Ako `ivot nije, uspomene su ve~ne.

od porodice Sofranin.

Tvoji: sestra Milanka i brat Slobodan sa porodicama.

Sahrana je u subotu, 6. novembra 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Branko, snaja Dubravka, unuke Jelena i Jovana Lozanov, }erka Zagorka, zet Sini{a, unuci Nikola i Marko Crvenkovi}.

@ivimo bez Tebe sa velikom tugom i onim te{kim danima koji gu{e, ali znamo da si bio i ostao toplina i qubav na{e du{e.

Tvoja porodica.

Pomen je u subotu, 6. novembra 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

14410

SE]AWE

Posledwi pozdrav

Bo{ko Batos

Sava Lozanov

ro|. Jeremi}

Tvoje kom{ije: Ili}i, Pankovi}i, Kne`evi}i, Mileusni}i, Jeli~i} S, Babi}i, \oki}i, Jeli~i} N, Ra{i}i i Bala}i.

14416

Tre}eg novembra 1987. godine umro je na{ dragi

Milena Lozanov

2009 - 2010.

14295

14392

Tre}eg novembra 2010. godine je umrla na{a draga

prof. dr Du{an Ko{ar~i}

Mari Stoji}

O`alo{}eni: sin Branko, snaja Dubravka, unuke Jelena i Jovana Lozanov, }erka Zagorka, zet Sini{a, unuci Nikola i Marko Crvenkovi}.

Mari Stoji}

Mnogo zajedno provedenih dana, ostavilo je najlep{e uspomene.

od porodice Dugali}.

Milan Batos sa porodicom.

14413

14373 14408

14375

Dana 6. novembra 2010. godine, na Veterni~kom grobqu u 11 ~asova da}emo jednogodi{wi pomen na{em dragom suprugu i ocu

POMEN

Posledwi pozdrav

5. 11. 2006 - 5. 11. 2010.

Upu}ujemo zahvalnost svim ro|acima, prijateqima i kom{ijama na izrazima sau~e{}a i prilo`enom cve}u kao i prisustvu zadwem ispra}aju milog nam pokojnika do wegove ve~ne ku}e

Milanu Jagodi}u Mi}i Uvek voqen, nikada zaboravqen.

od porodice Nedeqkov.

Danas se navr{avaju ~etiri godine od kako je prestalo da kuca srce na{eg voqenog Bo{ka.

Rado te se se}amo i svakog dana spomiwemo.

Tvoji: supruga, sin, }erka i unuci Neboj{a, Vladimir, Jelena i Aleksandar.

14415

14376

Tvoja supruga Petra, sinovi Bo{ko i Du{ko.

14387

Mire Ra~i}

POMEN Dana 14. 11. 2010. godine navr{ava se godina od kako vi{e nije sa nama na{a draga i nikada zaboravqena

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom suprugu, ocu, svekru i najboqem dedi

Bo{ko Batos

Mari

Pro{la je godina od kako nema na{e drage kom{inice

3

IZJAVA ZAHVALNOSTI

Sa tugom u srcu obave{tavamo da je preminuo 1. 11. 2010. godin na{ voqeni

Posledwi pozdrav

\or|iji Maksimovskom

Farka{ Karoqa

Zahvalna porodica.

obele`i}emo u subotu, 6. 11.

2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Neka tvoje veliko srce i ~ista du{a po~ivaju u miru, a mi }emo te ~uvati od zaborava.

Nema dana da te se ne setimo.

Tvoji voqeni.

Kom{ije Janko i Joka.

14399

14151

Navr{ava se tu`na godina od smrti na{eg dragog

Mari

Milo{ Skandarski

Mirjana Ra~i} U subotu, 6. 11. 2010. godine, u 11.30 ~asova, dava}emo pomen na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Tuguju: sin Sa{a, suprug Milo{, unuke Andrea i Jovana i snaja Zorana.

od porodice Pejin.

S tugom i ponosom ~uva}emo tvoj lik i dobrotu od zaborava.

Brat Krstan i snaja Qubica sa porodicom.

14389

O`alo{}eni: deca Marina, Mirko, Daca i Barbara, supruga Marija i stric Milan.

14414

14411

Pro{lo je {est tu`nih meseci otkako nije sa nama na{

U subotu, 6. 11. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu dajemo jednogodi{wi pomen

POMEN Pro{lo je osam godina tuge i bola otkad nas je napustila na{a draga supruga i majka

Milan \uki} Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, u 11 ~asova posetiti wegovu ve~nu ku}u.

Ve~no }emo te pamtiti i ~uvati od zaborava.

Tvoji najmiliji.

14343

Iloni Simi}

Stanislava ^apo Beba

1925 - 2009.

O`alo{}ena porodica: }erka Tawa, sin Jovan, snaja Erika, unuka Tamara, unuk Aleksandar i ostala rodbina.

14404

JEDNOGODI[WI POMEN

Hvala ti za sve.

Zauvek si u na{im srcima.

14153

Milana Jagodi}a Mi}e

14321

2002 - 2010.

Mnogo nam nedostaje{.

Suprug Bata i sinovi Sa{a i Miroslav.

14406

Karoly Wirtz Dragi na{, i pro|e godina... i name}e misli... sve u `ivotu ima svoje mesto, vreme i momenat, pa tako i qudski `ivot... tvoje mesto je u nama dok ose}amo, di{emo i pamtimo, u vremenu koje ne postoji u na{oj qubavi prema tebi i momentu koji ti posve}ujemo dok ovo sve izgovaramo...

Tvoji najmiliji: supruga Adela i }erka Ida, unuka Jasna \uki} sa Milowom, Stefanom, Filipom, Sarom i Andrejom, unuka Sandra ]iri} sa Jovanom, sin Karl sa Manuelom, Gabrijelom i Mihaelom.

14400

TV PROGRAM

petak5.novembar2010.

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.05 10.15 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.30 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.40

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi Crtani film Bajko kviz Sibirske razglednice Moja pri~a Plej gejms [tikla papu~a Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka Dokolica TV bajt Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi TV Dnevnik Tajna hrane: Kupus Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik TV Fonija – kviz Faca Folder kultura Vojvo|anski dnevnik Petkazawe EKV - specijal: Se}awe na Milana Mladenovi}a 00.10 Sedmo nebo, film 01.35 Ko{arka: Vojvodina–Borac, snimak

Art-boks (Panonija, 14.30) 07.30 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.30 12.40 13.00 14.00 14.15 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.25 20.30 21.30 22.00 22.35 00.00 00.30 00.45

Glas Amerike Vesti U ogledalu Vesti Qubav na prodaju Lice s naslovnice Zdravqe je lek Tin in Bila jednom jedna nedeqa Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Barometar Art-boks Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E-TV Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Vrele gume Vojvo|anske vesti Barometar Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Film: Borac za istinu Glas Amerike Barometar No}ni program

Aleksandra Grdini}

RIJALITI [OU

Faca

Bez cenzure i bez name{tawa ekipa ove emisije obi}i }e 32 mesta u Vojvodini u potrazi za najupe~atqivijim predstavnikom svakog mesta. Da bi se i va{e mesto, a po va{em mi{qewu i va{a mesna faca nadmetala za ovu laskavu titulu i nagradu, pozovite nas na telefon 064/ 819 54 28 i kandidujte svog favorita.

Voditeqka: Aleksandra Grdini} (RTV 1, 20.30)

06.30 Kuhiwica (ma|) 07.00 3. festival de~je muzike, tambura{ke pesme „Licidersko srce“ 08.00 Pre i posle 2001.

08.50 Petkazawe 10.00 Svjetionik (hrv) 10.30 Most u Bruklinu 10.55 Igra 2 11.20 Jermolovi 12.10 Narodna ma`arska muzika 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Bdewe, dok. film (rum) s titl. na srp.

13.15 Misterije piramida 14.10 Portreti vojvo|anskih umetnika narodne muzike 14.45 Bajko kviz 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (rus) 16.45 Duhovka (slo) 17.10 Verska emisija (slov) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Narodna ma|arska muzika 19.40 De~ji program (slov) 20.00 Dobro ve~e, Vojvodino (slov) 21.30 Elektra, film (slov) 22.30 Zamrznuti kadar, film

09.00 09.30 10.30 11.10 12.00 12.59 13.10 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30

06.05 08.00 08.15 09.02 10.02 10.35 10.55 11.00 12.00 12.16 12.21 13.18 15.00 15.08 15.59 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.07 22.00 22.05 23.05 23.10 00.10 00.25 00.35 01.20

07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 12.00 14.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.25 18.55 19.40 20.10 21.00 22.00 23.00 23.20 23.40 00.10 01.10

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Razglednica Na skriveno te vodim mesto Vesti Kapri Dnevnik Evronet Porodica Soprano Prole}e u Limalosolu, film Vesti TV lica: Kiki Lesendri}... kao sav normalan svet Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Visoki napon Vesti Da, mo`da, ne Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet ^ista~ No}ni bioskop: Roko i wegova bra}a, film

Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Seks i grad Film: Ninya navija~ice Opasne igre Hiqadu i jedna no} Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Fajront Republika Zlo~ini iz pro{losti

Hrana i vino Put za Ejvonli Dok. program Nemi svedok [esto pitawe Kursna lista Ubistva u Midsameru Objektiv Put za Ejvonli NS klinci Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Portfolio Objektiv Hrana i vino Lenija Nemi svedok Ubistva u Midsameru Tri{el Kanatela

Ninya navija~ice 06.00 ATP Bazel i Valensija 1/8 finale 08.00 Ful Tilt poker 09.05 Moto GP Valensija 12.00 Trans svetski sport 13.00 Premijer liga, magazin 13.30 NBA akcija 14.00 ATP Bazel 1/4 finale 22.00 NBA u`ivo 22.15 Pregled Evrolige 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Najava Premijer lige 00.30 NBA u`ivo 01.00 NBA: Wu Orleans – Majami

^irlidersice Ejpril, Kortni i Monika ne propu{taju ni jednu priliku da nastupe na va`nim sportskim takmi~ewima. Ipak, malo ko zna da su one veoma obu~ene i u borila~kim ve{tinama Uloge: Tri{el Kanatela, \ini Verik, Mejtland Mekonel, Yory Takej Re`ija: Dejvid Presli (Prva, 12.00)

ODBOJKA (@), SP

Srbija–Turska

06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.30 Top {op 12.00 Film: Samo za odrasle 14.05 Pregled Lige Evrope 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Ju`ni Pacifik - Okean vulkana 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Ju`ni Pacifik - ^udna ostrva 17.45 Nacionalna geografija: Hronika krokodila 18.30 Vesti B92

(RTS 2, 02.25) 06.02 Koncert za dobro jutro 06.59 U zdravom telu 07.13 Kuvati srcem: Bo{ko ]irkovi} 07.44 [umska {kola 07.51 Brodi} Elijas 08.03 Ruske bajke 08.16 Spajdermen 08.37 Telmo i Tula, mali kuvari 08.44 ^uvari osmeha 09.07 Ars praktika 09.19 Mo`e i druga~ije 09.30 Arhitektura 09.56 Enciklopedija 10.03 Kontekst 10.30 Metropolis 10.59 Ima li `ivota u Srbiji: Beograd 11.44 Siti folk 2 12.13 Mokran~evi dani - Natpevavawe horova 12.59 Trezor 14.00 ^uvari osmeha 14.23 Ars praktika 14.35 Mo`e i druga~ije 14.46 Arhitektura 15.12 Mala {kola velikog srca 15.33 Antologija o `ivotiwama 16.00 Ovo je Srbija 16.37 Da ti ka`em Kamenko 17.02 Kao mehur od sapunice 17.47 Enciklopedija 17.57 Ko{arka - PS: Vojvodina Srbijagas - Borac, prenos 19.30 [umska {kola 2 19.39 Ruske bajke 19.53 Datum 20.00 Siti folk 2 20.26 Mikser, emisija iz kulture 21.00 Kapri 21.58 Na sedmom nebu, film 00.06 Lov i ribolov 00.40 Koncert Severine Vu~kovi} 01.25 Trezor 02.25 Odbojka (`) - SP: Srbija–Turska, prenos

07.45 10.10 10.35 11.10 11.30 11.10 11.30 12.00 12.15 12.30 12.45 13.00 13.45 14.00 14.30 14.55 15.00 15.55 16.00 16.55 17.00 17.55 18.00 18.30 19.00 19.20 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

DNEVNIK

c m y

30

Otvoreni studio Simpsonovi Otvoreni studio Milica na kvadrat Otvoreni studio Milica na kvadrat Otvoreni studio Vesti u 12 Otvoreni studio Zdravqe i Vi Top {op Otvoreni studio Top {op Vesti u 14 Milica na kvadrat Otvoreni studio Da Vin~i i kod po kome je `iveo Otvoreni studio Doktor Haus Otvoreni studio NCIS Otvoreni studio Vesti u 18 Otvoreni studio Simpsonovi Otvoreni studio Milica na kvadrat Mentalista Otvoreni studio Film: Nemogu}a misija 3 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Groznica subotwe ve~eri

Kil Bil 1 Glavni lik - Mlada je nekada{wi pla}eni ubica poznata pod nadimkom Crna Mamba.

Ona u jednom trenutku odlu~uje da prestane sa svojim „poslom” i zapo~iwe miran porodi~ni `ivot na jugu Teksasa.

Ali, wenom {efu i qubavniku Bilu se to nikako ne svi|a.

Uloge: Uma Turman, Dejvid Karadin, Lusi Lu, Vivika A. Foks, Deril Hana Re`ija: Kventin Tarantino (B92, 21.00)

08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30 03.00

Nodi Sa Boom u avanturu Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Lovci na dorke iz svemira Zdravo, Kiti Vinks Kilari Bakugan Yem Presovawe Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Dupla o{trica Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota Dok. serijal: 1. svetski rat Jelena Vesti Crni Gruja Luda ku}a Zvezdana kapija SG-1 Riko{et Crni Gruja Iznajmi zvezdu Zvezdana kapija SG-1

19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Ros kemp u Avganistanu, dok. serija 21.00 Film: Kil Bil 1 23.05 Vesti B92 23.40 Pregled Lige Evrope 00.40 Film: Moje no}i borovnice 02.20 Nacionalna geografija: Hronika krokodila Zoran Cvijanovi}

SERIJA

06.30 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 21.15 23.00 00.00 01.00

Farma Dobro jutro Farma Pali an|eo Farma Petkom u dva More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Farma-specijal Grand {ou Mjau {ou Farma Film: Bra}a Solomon

Crni Gruja Serija je prepuna simbolike i pravi parodiju na srpsku istoriju i wene velikane. Kara|or|e je prikazan kao `enskaro{ i grubijan koji se na surov na~in obra~unava sa svojim neistomi{qenicima, prethodno ih proglasiv{i izdajnicima naroda...

Uloge: Sergej Trifunovi}, Boris Milivojevi}, Nikola Kojo, Nikola Pejakovi}, Zoran Cvijanovi}, Marinko Maygaq, Du{anka Stojanovi} Re`ija: Igor Stoimenov (Hepi, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 No}ni program

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 11.00 Travel, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Da li znate, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Srbija i svet, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Zoo hobi, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Marfijev zakon, 00.30 Ku}a sedam `ena

12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 ETV, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

petak5.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

24

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi} 07.00 09.12 10.18 11.03 11.15 12.00 12.16 12.33 13.20 14.17 14.57 15.35 16.10 17.25 17.52 18.20 18.35 19.30 20.10

Yeni Triplhorn

Za tvoje plave o~i Trgovac slikama za poznatu ku}u umetnina upadne u nevoqe s mafijom kad sazna da je wegova devojka, ina~e u~iteqica, }erka glavnog mafija{a...

Uloge: Hju Grant, Yejms Kan, Yeni Triplhorn, Bart Jang, Yejms Foks Re`ija: Keli Mekin (Nova TV, 00.10) 08.05 08.20 08.50 10.50 12.40 13.30 14.20 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 22.30 00.10 02.00 03.30 05.00

Pepa, crtani Mini kviz Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce IN Provereno, informativni Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Vesti Slomqeno srce IN Dnevnik Supertalent Qubavni brodolom, film Za tvoje plave o~i, film @eni me, film Ezo TV, tarot {ou Najboqi od najboqih 2, film

08.00 Impresionisti 09.00 Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori 10.00 Hitlerovi istra`iva~i 11.00 Dalaj Lama 12.00 Biblijske zagonetke 13.00 Tajni ratovi 14.00 @rtveni rituali keltskih druida 15.00 Carstvo mora 16.00 Zbogom Mocarte 17.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 18.00 Ernest Hajnkel – san o letewu 19.00 Abrahomova deca 20.00 Tajm tim godina 21.00 Ku}a iz 40-ih 22.00 Veliki re`iseri 23.30 Svedok: Sa balkona sobe 306 00.00 Zbogom Mocarte 01.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Mohauk Lajawe na zvezde Lud za oru`jem Daleko od we Napoleon i ja Zvezda vodiqa F.S.I. Vru}a nacija Na sedmom nebu

06.00 Zvezdane staze vi. neotkrivena zemqa 07.50 Uvek reci da 09.35 Krsta{ki pohod u farmerkama 11.15 Jedanaesti ~as 12.50 Vuk 14.25 Sumwa 16.10 Edvard makaze 17.55 Kit Kitriy: Ameri~ka devojka 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Obdaren ii ep. 20 20.35 Ameri~ka pri~a 22.00 Prava krv 23.40 @enski agenti 01.35 Crveni pojas 03.15 Misterije pitsburga 04.50 Za nedu

20.40 22.15 22.55 23.50 01.50

Dobro jutro, Hrvatska Lugarnica Na vodenom putu 4, dok. serija Kod Ane Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Drugo mi{qewe Luda ku}a Umotvorine i rukotvorine – 100 godina Etnografskog muzeja Split Hrvatska u`ivo Proces Iza ekrana Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik Za Hrvatsku kao Tigar, 1990-2010. dok. film Misija: Zajedno Dnevnik 3 Peti dan, tok {ou Filmski maraton: Vra}am se, film Filmski maraton: Zamisli mene i sebe, film

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00 02.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Bra}a i sestre Sudija Ejmi Ne{ Briyis Doma}ice iz okruga Oriny Fojlov rat Zakon i red Ne{ Briyis Dobra `ena Doma}ice iz okruga Oriny Zakon i red Panduri novajlije Zakon i red Bra}a i sestre

08.35 09.50 11.00 11.30 13.00 14.50 15.40 16.30 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 21.30 23.25

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv Tabloid 1001 no} Klon An|eo i |avo Doma}ice Heroji iz strasti Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ona je najboqa, film Ameri~ka pita: Ven~awe, film 01.25 Besana no}, film 03.20 Astro {ou

Ona je najboqa

Penelope Kruz

Vra}am se Rejmunda `ivi u Madridu s k}erkom Polom i suprugom Pakom, nezaposlenim nasilnikom i pijancem, a wena rastavqena sestra Sol tajno radi kao frizerka...

Uloge: Penelope Kruz, Karmen Maura, Lola Duenas, Blanka Portilo, Yoana Kobo, ^us Lampreve, Antonio de la Tore, Karlos Blanko Re`ija: Pedro Almodovar (HRT 1, 23.50)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.25 14.10 14.55 16.35 17.20 17.45 18.30 19.00 19.45 20.00 22.10 22.40 22.55 00.25

06.40 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Prenos sednice Hrvatskog sabora Zvezdana vrata: Svemir [kolski program Kojak Tri Hil U kancelariji Briqantin @upanijska panorama Na vodenom putu 4, dok. serija Hit dana Filmovi na{ih suseda: Petlov doru~ak, film Stari de~ki Dnevnik plavu{e Frostov pristup Pravi igra~i

Mafija{ki {ef @ene fudbalera S vetrom u le|a Prsten Nibelunga @ene fudbalera S vetrom u le|a Trava Lulu na mostu Majstori horora Crni mesec Kraj puta Vapaj nevinih

06.00 Situacija 08.00 Bilo jednom na Sredwem zapadu 10.00 Neznani junaci 12.00 Susret sa Venerom 14.00 Cimeri 16.00 Gospodin 3000 18.00 Dohvati stenu 20.00 Osveta iz mrtvih 22.00 Povratak u `ivot 00.00 Kupawe 02.00 @udwa

@enski fudbalski klub za koji je igrala u {koli odjednom je raspu{ten, a brat blizanac u pravi trenutak joj javi da ne}e sti}i na po~etak nastave. Odlu~na je da doka`e da je dovoqno dobra i za mu{ku ekipu...

Uloge: Amanda Bajns, ^aning Tejtum, Vini Yons, Lora Ramsej, Robert Hofman, Aleks Brekenriy, Yuli Hagerti Re`ija: Endi Fikman (RTL, 21.30)

Amanda Bajns

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to rade?

Oru`ja budu}nosti Auta po meri Generalka Prqavi poslovi Y-ma{ine Oru`ja budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako se to pravi Kako to rade?

Prototipi Razotkrivawe mitova Ta~ka pucawa Oru`ja budu}nosti Auta po meri Prqavi poslovi Prototipi

08.30 10.00 11.00 14.00 15.00 16.00 19.00 19.10 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 23.30

Veslawe Reli Veslawe Atletika Reli Veslawe Fudbal Kuglawe Najja~i ~ovek Rvawe Poker Ekstremni sportovi Svi sportovi Veslawe

Pisac ~ije re~i postaju meci kojem se re~i pretvaraju u metke, re~enice u granar~ka policija odbija da nam produ`i vize. Ne te. Taj stil }e najboqe biti procewen na nekom bupoma`u ni mlake intervencije evropskih kodu}em Nirnber{kom procesu“. Gospo|e se smeju, namisija koje su, ne znam za{to, u Atini. One niru~uju jo{ vina, o~igledno procewuju da se neki lusu tu da rade posao ve} da ne smetaju doma}inima i u daci tako mogu privremeno smiriti. Verovatno ih godi{wim izve{tajima tvrde da je sve u redu, ne se ne razuverava ni moje u~tivo pona{awe, suprotno kr{e gra|anska prava, po{tuju se evropski zakoni i propisi. Dr`ava Gr~ka, jedina balkanska ~lanica Evropske zajednice, ima samo 7 (i slovima: sedam) zvani~no priznatih izbeglica. Ostali ne postoje, mada i te kako postoje. Gr~ka dr`ava otvoreno ne po{tuje qudska prava, zato bezo~no prima pomo} od EZ i quti se ako ne dobije dovoqno. U woj nema nacionalnih mawina. Svi su Grci – i Makedonci, i Albanci, i Bugari, i Turci. I Poline`ani kojima se dogodi da se rode na gr~koj teritoriji. Nema vi{e drevnih meteka, bez gra|anskih prava ili s wima. Neki dana{wi vo|a bi mogao re}i: „Grad dr`imo zatvorenim, stranci ovde ne- Godine raspleta okon~ane pred sudom maju {ta da tra`e“. To ne va`i od luda~kog govora. Ko mo`e zami{qati da }e se jedino za turiste, oni donose novac i odlaze, a svaki uva`eni gospodin jednom na}i pred nekim sudom – i Grk im pomalo li~i na Zorbu. Gr~ka administracija to jo{ onih koji mu danas daju podr{ku ili mu se nije prona{la na~in da re{i probleme s mawinama – ~im ne suprotstavqaju? proglasila ih je nepostoje}im. Grci mo`da jedini na svetu, ako ne ra~unamo Avganistance i Pakistance, *** imaju etni~ki ~istu zemqu, mada samo na papiru. HuSam pla}am kiriju, tro{kove svoje porodice, mano preseqewe naroda je obavqeno po~etkom 20. vesvoje navike, putovawa, jedan stari auto i kwige. ka, kad su se maloazijski Grci digli na ustanak, ba{ Ne tra`im ni{ta od Srbije osim da mogu raditi kao hrvatski Srbi 1990. Bio je to dvostruki egzodus, svoj posao. Ali zahvalna otaxbina pla}a sve trorezultati kod nas moraju biti isti, ako ne i gori. {kove novih i starih patriota, rodoqubaca koji Evropski saveznici se pre}utno sla`u da kod Grka do ju~e nisu znali {ta to zna~i. Ku}e, `ene, kwige nema mawina. I oni bi tako ne{to rado sredili kod – ako ve} imaju tu nesre}nu slabost pisawa – dobar sebe da nisu ograni~eni sopstvenim ustavima i doviski, razbijene automobile, kafanske ra~une, pusadnim pravilima demokratije {to su je izmislili tovawa, avione, nastranosti i tajne `eqe. Oni su kao za{titu od sebe samih. weni zaslu`ni sinovi. Ona wihova slu{kiwa.

Otaxbinu koriste kad im ustreba i kako im padne *** Potpisao sam ugovor s „Estijom”, za slede}e dve na pamet. Kad bi je bar odbacili posle upotrebe da kwige trilogije i „Testament”. Miwa i Eva, gospo|e malo do|e sebi i oporavi se od te naprasne qubavi Karijatidu, majka i }erka iz trgova~ke porodice, koja vi{e li~i na silovawe? Posle wih mi dobijaprimaju me srda~no. U wihovoj porodici izdava{tvo je posao za Gr~ka otvoreno ne po{tuje qudska prava, `ene, zamena za {trikawe ili zato bezo~no prima pomo} od EZ i quti se ako ne vezewe goblena. Mu{karci se, vaqda, bave ozbiqnijim poslodobije dovoqno. Ona nema nacionalnih mawina. vima nego {to su kwiga. Ako Svi su Grci: i Makedonci, i Albanci, i Bugari, wihove supruge i k}eri preterai Turci. I Poline`ani ako se slu~ajno tu rode ju s kulturom, duh trgovine je tu da ih spre~i u pravqewu {tete. „Staro gre~esko mudrost“, govorio je Sterijin Kir mo svoju domovinu kao ne{to upotrebqeno, uprqaJawa. „Sve sos mera“. Kao mlad izdava~, mislio sam no i odvratno, zaga|eno fekalijama, nedostojno da je taj posao me|u najboqima na svetu, va`niji od qubavi ili sau~e{}a. Boqe je nemati nego je imadiplomatske karijere ili sticawa novca, rada u banti takvu. Boqe je odre}i je se nego prihvatiti iz ci ili pisawa za novine, pogotovu svakodnevne dosatakvih ruku. Boqe zaboraviti nego opomiwati u de politike. U normalnim vremenima je luksuz, u ovakakvo se blato spustila. kvim mahnitim vremenima je ~ist vi{ak, ako ne i lu*** dost. [tampati dobre kwige danas, to je kao paliti Paskal je u Parizu poslala pismo s nekoliko {ibice u olujnoj no}i: gore sekund-dva i onda ih treprevedenih stranica mog romana „Sneg u Atini“ na ba odbaciti ina~e }e ti oprqiti prste. vi{e adresa. Istog dana dobijam ponude od „BelfoDok ve~eramo – moje sam pisce vodio u boqe rena” i „Galimara”. Odlu~ujem se za „Belfon”. Tamo storane, da im bar malo zasladim muke zanata – gosu nekad {tampali Bulatovi}a, potom Andri}a, ne spo|e me pitaju {ta mislim o kwizi „gospodina smeta mi {to su se profanisali s Pavi}em. Taj spapredsednika Milo{evi}a” koju im je ponudio „goda u one kojima jedna kwiga po|e za rukom posve sluspodin ambasador Milutinovi}”. Ne treba da brinu ~ajno, a ostale prolaze kako je zaslu`ila i uspeza novac ve} samo pozajme ime svoje ku}e, rekao im je {na: propadaju. Francuski izdava~i nisu budale, taj drugi gospodin. Za qubazne gospo|e usmeno rebar ne svi i ne uvek. Ali ta vest zna~i – verovatno, cenziram kwigu. „Kolega Milo{evi} je dobar pisac mo`da, sigurno – bar dvoja otvorena vrata: za izlasna`ne ma{te: izmi{qeno je sve {to ka`e. Bavi se zak iz Gr~ke i ulazak u Francusku. Zna~i `ivot, ~istom fikcijom. Ali, slu`i se grubim stilom u zna~i slobodu.

G

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak5.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

VAGA 23.9- 23.10.

Okolnosti na koje ne mo`ete uticati mogu vas zbuniti i pomeriti s pravca kojim ste krenuli. Nemojte ra~unati na tu|u podr{ku i pomo}, bar ne ovih dana. S druge strane, samostalnim zalagawem ostvarujete svoje dalekose`ne ciqeve.

Nemojte usporiti.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Samostalni ste i dovoqno odgovorni na li~nom planu da preuzimate i tu|e obaveze. To mo`e biti optere}uju}e. Petak je va{ dan, u svakom pogledu, pa se mo`ete radovati vikendu i promeni atmosfere. Partner deluje zadovoqno pa se ne morate previ{e truditi.

[KORPION Novi putevi, autoputevi i magistrale 24.10- 23.11. se otvaraju pred vama, u svakom pogledu.

Mo`da s mawe strasti i dramaturgije, ali pod povoqnim okolnostima. Na lak{i na~in ostvarujete svoje `eqe. Partner ima neki svoj kod po kojem funkcioni{e. Promene raspolo`ewa.

Petak je va{ omiqeni dan, pa jo{ Venerin dan, prijatan i opu{taju}i. Potreban vam je odmor jer ste prezasi}eni istim tempom i navikama. Povucite se ovog vikenda u neki svoj mir i spokoj, odmorite se i ne mislite previ{e. U`ivajte u lepim stvarima, estetici, qubavi...

STRELAC Aktivni ste i delujete poput inicija24.11- 21.12. tora u svom okru`ewu. Izgleda da se to svima dopada, a vas podmla|uje i motivi{e na vi{e i boqe. Neke skrivene okolnosti mogu biti pod uticajem strasti, u pozitivnom ili negativnom smeru. To zavisi od toga da li ste prisutni ili odsutni.

BLIZANCI Vesti iz nesvesti obi~no nisu prijat21.5- 21.6. ne. Te{ko se uklapate i usagla{avate ono {to morate s onim {to vam je potrebno. U privatnom poslu budite popustqiviji i opu{teniji pa okrenite novi i vedriji list. Kada ne mo`ete da ih pobedite, pridru`ite im se, bar danas.

RAK 22.6-22.7.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

5. novembar 2010.

JARAC 22.12-20.1.

Mesec i Venera su u zagrqaju qubavi i razumevawa pa imate sklad sa `enskim bi}ima, qubav koja naprosto cveta i kojoj ne mo`ete odoleti. Izlazak udvoje, u neki restoran ili kutak za ~aroban trenutak! Draga osoba danas ima vremena i emocija samo za vas!

U va{ `ivot se ulivaju raznorazni uticaji i doga|aji, sve i da ih ne}ete.

Prijateqi tra`e va{u pozornost, pa im posvetiti dovoqno vremena. Uostalom, i ovako i onako im ne mo`ete pobe}i. Novi dan donosi i nove susrete. Dogovor ku}u gradi, u svemu i sa svima.

VODOLIJA Te{ko se organizujete u vremenu i pro21.1-19.2. storu a da to bude na {to produktivniji na~in. Ne vredi nervirati se. Veliki ste idealista i pod velom tajni, {to partnera intrigira na izvestan na~in. Oko sebe stvarate dobre vibracije pa je lepo i lekovito biti u va{em dru{tvu.

Dinamika u domu gotovo da ne prestaje. Ovog produ`enog vikenda }ete zavr{iti jedno poglavqe i zapo~eti novo.

Danas je zati{je pred oluju, smiraj pred svitawe. Kreativni ste i skloni dramatizaciji, na svoj na~in. A partner ba{ to i tako voli kod vas. Plenite toplinom.

RIBE 20.2-20.3.

Budite oprezni u saobra}aju. Kra}i put je prijatan, pogotovo ako je udvoje. Govorite i rezonujete onako kako se ose}ate. To ponekad mo`e biti ma~ s dve o{trice. Promislite zato pre no {to odreagujete. S dragom osobom planirate budu}e dane i godine.

Dan za danom leti, ve} je vikend, kojem se radujete jo{ od srede. Ali, nikako da se opustite, ~ak i kad to ho}ete, jer vas ne{to nesvesno ili neko na spoqa{wem nivou dr`i u pripravnosti. Intuicija vam je nagla{ena. U`ivajte u onom delu slobode koji imate na raspolagawu.

TRI^-TRA^

Kejti ne spava s Tomom Definitivno naj~udniji par Holivuda Tom Kruz i Kejti Holms ponovno {okira. Prema informacijama jednog ameri~kog magazina, Tom i Kejti ve} neko vreme spavaju odvojeno, a ona pije tablete za kontracepciju da ne bi, kojim slu~ajem, opet ostala u drugom stawu.

Ameri~ki magazin „In Touch Weekly� na naslovnoj strani novog broja objavio je pri~u o tome kako zapravo izgleda brak Toma Kruza i Kejti Holms. Iako su na po~etku veze glasili za najzaqubqeniji par Holivuda i javno rasipali svoju qubav, idila je ubrzo splasnula.

PROGNOZA

VIC DANA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

21

Subotica

19

Sombor

20

Kikinda

20

Vrbas

20

B. Palanka

21

Zrewanin

21

S. Mitrovica 19 Ruma

20

Pan~evo

21

Vr{ac

21

Srbija Beograd

22

Kragujevac

21

K. Mitrovica 22 Ni{

23

5

Evropa

I TOPLO

NOVI SAD: Ujutru mogu}a magla, a tokom dana sun~ano i toplo. Vetar slab jugozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 6 ujutru do 21 stepen po podne.

VOJVODINA: Ujutru sumaglica i ponegde magla. U toku dana sun~ano i toplo za ovo doba godine. U retkim oblastima se sumaglica ili magla mogu zadr`ati ve}i deo dana uslovqavaju}i ni`e temperature.

Vetar slab jugozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 1 do 22 stepena.

SRBIJA: Ujutru sumaglica ili magla. U toku dana sun~ano i toplo za ovo doba godine. U retkim oblastima se magla mo`e zadr`ati ve}i deo dana uslovqavaju}i ni`e temperature. Vetar slab zapadni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna 24 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih sedam dana toplo za ovo doba godine uz temperature znatno iznad proseka za novembar. U subotu sun~ano, a u nedequ umereno naobla~ewe. Po~etkom idu}e sedmice prolazna naobla~ewa mogu usloviti kratkotrajnu ki{u.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Porast dnevne temperature mo`e zasmetati hroni~nim bolesnicima, pa im se preporu~uje da smawe fizi~ke napore i poslu{aju savete lekara. Oprez se savetuje cerebrovaskularnim bolesnicima. Mogu}i su vrtoglavica i zamarawe.

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

Madrid

22

Rim

22

London

16

Cirih

17

Berlin

15

Be~

21

Var{ava

14

Kijev

17

Moskva

7

Oslo

6

St. Peterburg 5 Atina

25

Pariz

16

Minhen

19

Budimpe{ta

19

Stokholm

7

Ka`e Fata Muji: - Idi u radwu i kupi dva margarina.

Ako ima jaja, kupi 10.

On se vra}a sa 10 margarina i ka`e: - Ima jaja.

6

7

8

9

10

11

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

05~ 52’

petak

subota

pre podne najboqe

SUDOKU

po podne veoma dobro

prva ~etvrtina dobro

pun mesec

posledwa ~etvrtina podno{qivo

mlad mesec lo{e

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

126 (-3)

Slankamen

267 (-8)

Ja{a Tomi}

Apatin

199 (0)

Zemun

324 (-12)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

338 (-12)

Ba~. Palanka

196 (0)

Smederevo

490 (-10)

212 (-5)

Tendencija stagnacije i opadawa

Novi Sad

SAVA

N. Kne`evac

198 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

245 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija opadawa

Titel

265 (-8)

NERA

Hetin

64 (-2)

TISA

-12 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 248 (-30) Beograd

Kusi}

277 (-10)

38 (0)

Re{ewe iz pro{log broja