Dnevnik 5.novembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 5. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23249 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TE[KA SAOBRA]AJNA NESRE]A U CENTRU SUBOTICE

Dvojicu kamermana na snimawu spota usmrtio teretwak NASLOVI

Politika 2 Srbija uskoro dobija i datum pregovora sa EU 3 Ostavka prvog Bozalovog ~oveka

Foto: Jaroslav Pap

str. 14

Ekonomija

ZORAN STOJIQKOVI]

Mini-pe~urke na srpskoj sceni

4 Posle tenderisawa „Be{ke” nema kajawa 4 „Gaspromu” naftna poqa, a nama vetrewa~e

Poqoprivreda

str. 2

6 Za devet meseci izvezli hrane za dve milijarde dolara 6 Setva barem ne sluti na uvoz p{enice

Novi Sad 9 Biblioteku {ire za hiqadu kvadrata 9 Tehni~arima Hitne pomo}i zakidaju na plati?

Vojvodina 10 Radnik dobio batine od direktora?

Dru{tvo 13 Od nas gora samo Gvineja Bisao 13 Odraslim |acima napuwene |a~ke torbe

ZAVRZLAME

I pokojnike jure zbog poreza

Lepota na izvol’te Jesen u gradu uglavnom asocira na sive i sumorne slike ki{e, magle i tu i tamo nekog opalog lista. Drve}e i zelenilo gubi bitku s betonskim blokovima, asfaltom i novoizgra|enim objektima koji podse}aju na spejs-{atlove. S druge strane, je-

sen neke druge predele ~ini neverovatno lepim. Kolorit Fru{ke gore i prizori koje nudi priroda u ovo doba godine mogu poslu`i za meditaciju, opu{tawe i nesmetano u`ivawe svih ~ula. Ukoliko se podsetimo da su ovakvi predeli na samo nekoliko

str. 5

minuta od grada, jednodnevni izlet u prirodu poslu`i}e kao zamena za boravak na egzoti~nim ostrvima na kojima, prizna}ete, bar nakratko po`elimo da se na|emo ovih dana. J. Zdjelarevi}

U RESTORANU „SALA[ 84” NEDALEKO OD NOVOG SADA

O{te}ena cev gasovoda, spre~ena te`a havarija

str. 14

JO[ SE TRAGA ZA UBICOM ZLATKA DUKI]A IZ RUME

Nasmrt prebijen {tanglom zbog novca

Sve`e jutro, sun~an dan

str. 15

str. 16 – 20

SPORT

n VOJVODINA NA POBEDU U IVAWICI

n NOLE POSLE PREOKRETA POBEDIO BAGDATISA

n RUKOMETA[IMA PRILIKA ZA POPRAVNI S HRVATIMA

Najvi{a temperatura 18° S

ROBNE REZERVE

Sti`e {e}er po 95 dinara

str. 4

POLiTikA

subota5.novembar2011.

Kfor za vr {io ak ci ju, Sr bi utvr |u ju ba ri ka du Kfor jeju~e oko 14 ~asova zavr{io akciju uklawawa barikade koja je bila postavqena na putu Zubin Potok – Ribari}e, kod administrativnog prelaza Brwak, zapo~etu oko osam tako {to su lopatama sklawali zemqu s puta a motornim testerama uklawali drva. Me|utim, Brwak je i daqe blokiran jer su Srbi doterali bager koji je po~eo na nasipa zemqu u blizini. Nova barikada se utvr|uje. Na barikadi je nekoliko francuskih vojnika Kfora, ali i tridesetak Srba. Do{lo je do me|usobnog ko{kawa jer su pojedini Srbi telima poku{ali da „brane” barikadu visoku gotovo dva metra, a vojnici Kfora napravili su `ivi zid ispred barikade, a u nameri da spre~e Srbe upotrebili su i „biber sprej”. Ne{to posle 14 ~asova region Brwaka nadletao je jedan helikopter Kfora.

OLI VER IVA NO VI], DR @AV NI SE KRE TAR ZA KiM

Skup {ti na da utvr di smer ni ce Ste fa no vi }u – O~ekujem da Skup{tina Srbije na sednici posve}enoj Kosovu i Metohiji i izve{taju Vlade da smernice za daqi tok pregovara~kog procesa s Pri{tinom, ne samo Vladi ve} i pregovara~kom timu. Nadam se da }e biti doneta preporuka parlamenta da se u pregovore i tra`ewe re{ewa izme|u Beograda i Pri{tine direktno ukqu~e predsednici op{tina severa Kosova i Metohije, umesto da ih, kao do sada, „informi{u“ o dogovorenom. U tom slu~aju, s u~e{}em predstavnika Srba sa severa Pokrajine, bila bi

lak{a i implementacija na terenu – izjavio je za „Dnevnik“ dr`avni sekretar Ministarstva za KiM Oli ver Iva no vi}, uz opasku da }e najavqeno zasedawe parlamenta biti u znaku veoma kriti~ke rasprave. Ivanovi} je, komentari{u}i ju~era{wu akciju Kfora, ocenio da on ne bi trebalo da uklawa barikade jer to samo doprinosi podizawu tenzija. On je rekao da akcija kod Brwaka nije „opasna sama po sebi”, ali da time me|unarodna vojna misija samo „nepotrebno podi`e tenzije”.

– Pla{im se da }e to samo dovesti do oja~avawa barikada na celom severnom Kosovu – rekao je Ivanovi}, koji isti~e da je akcija Srba i podizawe nove barikade ne{to sasvim logi~no, i ono {to se unapred znalo. – Pa kada je tako, kada je Kfor znao, onda ru{ewem provocira incidente. Srbi }e, ako je potrebno, na jednu uklowenu barikadu odgovoriti s dve podignute i u toj bici Kfor nema {anse. D. Mi li vo je vi}

BE O GRAD SKI SA MIT CEI OTVO RIO PRE MI JER MIR KO CVET KO VI] PO RU KOM

Sr bi ja usko ro do bi ja i da tum pre go vo ra sa EU Premijer Mir ko Cvet ko vi} izjavio je ju~e da je uveren u to da }e Srbija u decembru dobiti status kandidata za ~lanstvo u EU i {to skoriji datum za po~etak pregovora o pristupawu Uniji. Otvaraju}i godi {wi sa mit Cen tral no e vropske inicijative (CEI) u Beogradu, kojim Srbija predsedava u ovoj godini, premijer je podsetio na to da je Srbija 12. oktobra dobila pozitivno mi{qewe Evropske komisije o sticawu statusa kandidata za ~lanstvo u Uniji. Cvetkovi} je podsetio i na to da je Srbija ulo`ila ogroman rad u sprovo|ewu brojnih reformi, a da je poseban akcenat bio na usvajawu i primeni evropskog zakonodavstva. – @eleo bih da naglasim da je Srbija posve}ena reformama, ne samo zato {to su neophodne za ulazak u EU. Ciq nam je pre sve ga da ce lo ku pan pravni, politi~ki i ekonomski sistem u~inimo boqim za sve na{e gra|ane – naglasio je Cvetkovi}. On je ukazao da CEI ima posebnu ulogu u procesu evrointegracija i uspostavqawu boqih veza me|u svim relevantnim faktorima u Evropi, {to doprinosi daqem razvoju politi~kih, socijalnih i ekonomskih odnosa u regionu, ali i na ce lom evrop skom prostoru. – Regionalna saradwa predsta vqa je dan od pri o ri te ta spoqne politike Srbije i zato su va`ni ~esti bilateralni i multilateralni skupovi, pre svega u ciqu re{avawa aktuelnih regionalnih problema i fokusirawe na priori-

Cr kva ni je otvo re nio pi ta we Sr bi je i Cr ne Go re Premijeri Srbije i Crne Gore, Mirko Cvetkovi} i Igor Luk{i}, sloìli su se ju~e u Beogradu da crkva nije otvoreno pitawe dve zemqe, jer je u obe odvojena od dràve. Srbija se nije pridruìla tu`bi eparhije budimqansko-nik{i}ke protiv Crne Gore u procesu pred Sudom za qudska prava u Strazburu, nego je od Suda dobila poziv da u procesu u~estvuje kao prijateq suda i odgovori}e pozivitno, rekao Cvetkovi} na konferenciji za novinare u okviru samita Centralno evropske inicijative. Cvetkovi} je istakao da to nije unilateralni akt Srbije, ve} da je ona dobila zahtev od Suda na koji }e dati pozitivan odgovor. Crnogorski premijer je rekao da je pravoslvna crkva u Crnoj Gori jednako crnogorska kao {to je i srpska, pa to ne moè biti problem dve dràve. „Radi se o svojinskom sporu. Nama su problemati~ni delovi predstavke (SPC sudu u Strazbutu) i to sam preneo premijeru Cvetkovi}u. Radi se o sporu oko svojinskih pitawa unutar Crne Gore”, kazao je Luk{i}. Luk{i} je istakao da to pitawe ne bi trebalo dramatizovati i da taj doga|aj ne bi trebalo da ugroàva odnose Srbije i Crne Gore koji su na uzlaznoj putawi. tetne oblasti saradwe – kazao je Cvetkovi}. Premijer je istakao da je Srbija uloìla maksimalne

Na pre dak s Pri {ti nom uslov Be o gra du [ef Delegacije EU u Srbiji Ven san De `er izjavio je da Srbija ima mogu}nost da dobije ne samo status kandidata za ~lanstvo u EU nego i datum za po~etak pregovora, ako re{i kqu~ni uslov – napredak u dijalogu s Pri{tinom. Obra}aju}i se u~esnicima Samita CEI-ja u Palati „Srbija„, De`er je dodao da ostaje da se vidi {ta }e biti odlu~eno 9. decembra na Savetu EU.

napore na promovisawu i postizawu ciqeva CEI-ja, a to su regionalna saradwa i {to pot pu ni je ukqu ~i va we u evropske razvojne tokove. – Isto tako, realizovani su mno gi pro jek ti, po seb no u oblasti ekonomije, transporta, energije, nauke i tehnologi je, obra zo va wa, po qo pri vrede, za{tite `ivotne sredine. U wihovoj realizaciji veoma zna~ajna je bila saradwa s Evropskom bankom za obnovu i raz voj kroz po se ban fond

CEI-ja – rekao je Cvetkovi}. On je zakqu~io da je zna~ajno {to je predlog da CEI dobije status posmatra~a u UN uvr{}en u dnevni red Generalne skup{tine svetske organizacije. Generalni sekretar CEI-ja Ger hard Fan cel ter rekao je da je najboqi lek protiv krize „vi {e Evro pe, a ne ma we Evrope” i da je zato potrebno ja~ati saradwu zemaqa Sredwe Evrope s EU. Premijer Crne Gore Igor Luk {i} je, u svom govoru, rekao da je proces integracija u evrop ske i evro a tlant ske strukture ciq koji se direktno proìma s podizawem kvaliteta ìvota, {to prati ve}i intenzitet ekonomskih odnosa utemeqen na stabilnosti ukupnih politi~kih prilika. – Finansijska kriza s kojom smo se suo~ili na najjasniji na~in je potvrdila neophodnost da sve zemqe, ukqu~uju}i i ze mqe cen tral no i sto~ ne Evrope, preispitaju i prilagode svoje politike ekstremnim uslo vi ma i glo bal nim ekonomskim trendovima, kao i da primene politike ~iji je ciq odrìvi rast – rekao je Luk{i}. Po wegovim re~ima, uticaj glo bal ne eko nom ske kri ze ose}a se svuda i dodatni je izazov da se u regionalnim okvirima prona|u efikasne formule za umawewe negativnih uticaja s globalnog trì{ta na ekonomsku stabilnost regiona. Osim doma}ina, Srbije, i predstavnika zemaqa ~lanica, me|u kojima su premijer Crne Gore Igor Luk{i}, predsedavaju}i Saveta ministara Bosne i Her ce go vi ne Ni k o l a [pi r i}, ru mun ski pre mi jer Emil Bok i premijer Ukrajine Mi ko la Aza rov, beogradskom skupu na vrhu prisustvovali su predstavnici razli~itih me|unarodnih i regionalnih organizacija i finansijskih institucija. D. Mi li vo je vi}

dnevnik

INTERVJU ZO RAN STO JIQ KO VI] O STRA NA^ KIM PRED IZ BOR NIM KAL KU LA CI JA MA

Mi ni-pe ~ur ke na srp skoj sce ni – Dve velike stranke, dakle i gledale na koaliciju s DS-om, DS i SNS, prosto gledaju {ta pa je posle izvesnog vremena bi to moglo i po kojoj ceni da se prihva}ena ta nova situacija. l Da li je ~udno {to lider kupi na politi~kom trì{tu, kao {to mawi igra~i gledaju da stranke koja je u Vladu i parli mogu poku{ati da samostallament u{la na listi DS-a no idu na izbore i u kojoj bi tokom trajawa te vlasti razformuli mogli boqe pro}i i govara i pregovara s opoziobezbediti odre|eni broj mancionom strankom o novom sadata. Igra je u toku, pa prosto vezu? kao pe~urke nakon ki{e, pred – Mogu}e je, to je dinamiziizbore sve politi~ke kalkularano po politi~ko-partijskoj cije oìve – ocewuje u razgovosceni Srbije kao neka vrsta ru za „Dnevnik“ politi~ki anapravila, pogotovo u posledwih liti~ar profesor Fakulteta desetak godina, kada nema sipoliti~kih naka u Beogradu Zo gurnog politi~kog pobednika ran Sto jiq ko vi}. i postoje brojni takmaci za l Da li je zbliàvawe vlast. Jednostavno se radi o LDP-a, SPO-a, SDU-a, intetome da politi~ki igra~i polektualaca, nekih NVO i priku{avaju da podignu sebi cenu, vrednika pregrupisavawe dinamiziraju scenu i probude prema formuli novog DOS-a, interes bira~a. To je danas vatraèwe na~ina da SPO, `nije nego ikada jer ne pamtim SDU, pa i sam LDP, u|e u parda je ikada poverewe u polilament, ili je u funkciji diti~ke aktere bilo toliko ponamizma DS-a u reformskom quqano. Ra{irena je ne samo procesu? apatija ve} i politi~ki cini– Uvek u kriznim situacijama zam gra|ana, u kojem se partije ima politi~kih razvrstavawa. i lideri vide kao manufaktuTo moè biti i neka vrsta predizborne formule kao modernizuju}a, s poku{ajem da dodatno uti~e na mejnstrim stranke, pre svega DS, da ide u nekakve reforme i distancirawe od ve} vi|ene i relativno neuspe{ne politike oko Kosova. Ni{ta se u politici ne radi u pravcu poteza s programatskom sadrìnom a da se neposredno pred izbore ne misli i o prakti~nim politi~kim konsekvencama. Od stranaka koje ste pomenuli, LDP jedini ima izglednu {ansu da sa~uva parlamentarni status, dok su ostali opstajali dosta dugo kroz koalicione aran`mane i za wih ovakvi poku{aji okupqawa na koherentnijoj platformi predstavqaju ulazak u re za sticawe pozicije vlasti prostor u kojem ne moraju da zai politi~kih poena jer se provise samo od jednog politi~kog cewuje da oni nemaju preteraaran`mana. no veliki interes za gra|ane i l Na koga se to prvenstvesvest o wihovim interesima. no odnosi? Ta vrsta pesimizma se vidi – Na SPO, koji je izgubio kroz sve prisutnije poku{aje parlamentarni status pa se vrada se, pre svega u intelektualtio u koaliciji okupqenoj oko noj javnosti, ali i {irim kruDS-a i sada na ovaj na~in gleda govima bira~a, traga za mogu}da pokaè da nije osu|en na to nostima da se iza|e na izbore, da igra samo u jednoj ekipi, ve} a da se svima uskrati podr{ka. da je za wih poliTo su inicijatiti~ki prostor ve pri sut ne u otvoren i u ne- U politici, a posebno jav no sti i ve} srpskoj, nikada ne kim drugim komnekoliko meseci binacijama. treba re}i da su neke {etaju i-mejl pol Spe ku li {e stvari definitivne ruke o tome da se da ~lanstva bi, ukoliko veLDP-a i SPO-a jer smo gledali mnoge }ina gra|ana, odaran`mane, pa i nisu ni za kakvo no sno nat po lo pri bli à va we vi~ no bi ra~ ko neverovatne niti ulazak te telo, ne iza|e na dve stranke u izbore, bilo jakoaliciju? sna poruka svakome da nema – To je ona kombinacija u kokredibilno pravo da sedi na joj nema sinergi~kog delovawa. poziciji vlasti. To je, u su{tiImate situaciju u kojoj udruni, odraz velikog nezadovoqì va we ova dva po li ti~ ka stva gra|ana i krize. l Do sada jedino DS nije igra~a treba da donese vi{e glasova nego {to su im bili do- na sceni progovorio o koasada{wi izborni rezultati. U licionim partnerima, dok ovom slu~aju se, me|utim, radi sve ostale stranke jesu, pa i o tome da je LDP suvi{e dugo najve}a opoziciona, SNS? bio udaqen da bi preko no}i – To je normalno sa stanovnido{lo do nepodeqene podr{ke {ta i mla|ih partnera u vlasti ve} postoje}ih bira~a, a kamo- i politi~kih izaziva~a, i svali da bi toj politi~koj zajed- kome ko zna politi~ku scenu nici dovelo nekog ko do sada Srbije poznato je da je komplinije glasao ni za jednu od tih kovana, prvo zbog ~iwenice da partija. U politici, a posebno postoje dva velika politi~ka srpskoj, nikada ne treba re}i igra~a u vlasti i opoziciji, koda su neke stvari definitivne ja mogu ra~unati na podr{ku jer smo gledali mnoge aran- oko tre}ine bira~a, i nekoliko `mane, pa i neverovatne, gle- wih koji su, izvesno, preko cendano u odnosu na interes i pro- zusa od pet do deset odsto podrfil bira~kog tela. Videli smo {ke, kakvi su DSS, SPS ili i da ih je to telo pod priti- LDP. Tu je i ~etiri do pet maskom politi~kih elita i lide- winskih partija koje nose sedam ra pri hva ti lo, a naj sve ì ji do 15 mandata. Tako da je to uvek primer je, recimo, ako se samo igra na vi{e nivoa, jedna~ina s setimo pitawa kako bi prista- vi{e nepoznatih. lice SPS-a pre izbora 2008. Dra gan Mi li vo je vi}

c m y

politika

dnevnik

SO CI JA LI STA @I VO RAD SMI QA NI] NE ]E DA SE OD REK NE VI [KA FUNK CI JA

^u pi}: Inat ne ka osta vi kod ku }e So ci ja li sta @i vo rad Smi qa ni}, ko ji po zva ni~ nom re gi stru jav nih funk ci ja se di isto vre me no u ~e ti ri „fo te qe”, po ru ~io

@ivorad Smiqani}

je da se ne }e od re }i ni jed ne i da kod we ga „pret we” do vo de do ina ta. Uzur pa tor i od met nik od pra va i za ko na, ka è prof. dr ê do mir û pi} iz Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, inat ne ka osta vi kod svo je ku }e. – Ne }u se od re }i ni jed ne funk ci je – re kao je za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne Smi qa ni}, pred sed nik op {ti ne Apa tin, po kra jin ski po sla nik, ~lan UO Kli ni~ kog cen tra Sr bi je i ~lan Pro gram skog sa ve ta RTV-a. Po od lu ci Ustav nog su da, ne u stav no je da jav ni funk ci o ner uz jed nu funk ci ju na sta vi da oba vqa i dru gu, na ko ju je iza bran ne po sred no od gra |a na. Za kon ska od red ba ko ja je to do zvo qa va la pred sed ni ci ma op {ti na ko ji su ujed no i po sla ni ci, pro -

je za dr à va ju, a ko jih se od ri Svo je za kon ske oba ve ze Skup ~u. {ti na Voj vo di ne po ~e la je da – U to ku su ana li ze o to me da li spro vo di pro {le ne de qe, ka da }e pro tiv ne kog funk ci o ne ra bi je na sed ni ci 24. ok to bra, kon ti pred u ze te za kon ske me re – ka è za port pa rol ka Agen ci je Alek san dra Ko sti}. Smi qa ni}, ina ~e, sma tra da je „kod nas Sr ba ka rak te ri sti~ no da se inat ja vqa kad god ti pre te, kad god ka `wa va ju, za tvo re”. – Inat ne ka on osta vi za svo je pri vat ne po slo ve, za we go vu pri vat nost i li~ ni ì vot! – ka è za „Dnev nik” ~lan Od bo ra Agen ci je ê do mir û pi}. – Inat êdomir ûpi} kao ka te go ri ja ne po sto ji u dru sta to va la pre sta nak man da ta pe {tve no-po li ti~ kom ì vo tu. Onaj to ri ci po sla ni ka na ko je se od ko se ina ti ne ma ni ka kvog osno va no si od lu ka Ustav nog su da. da se uop {te ba vi ne kim dru {tve Ostav ke su, na i me, pod ne li nim an ga `ma nom, a po seb no po li Igor Pa vli ~i}, ko ji je za dr ào ti~ kim. To je ve li ka uzur pa ci ja, a funk ci ju gra do na ~el ni ka No vog Sa da, kao i Bran ko Ga jin, Mi li voj Vre ba lov i Pre drag Mi lo {e vi} ko ji su osta li pred Dru gi bi upro pa sti li ba wu... sed ni ci op {ti na Sr bo bran, No Smi qa ni} je re kao da u ba wi „Ju na ko vi}” u Apa ti nu, gde je vi Be ~ej i Se ~aw. Man dat po pred sed nik op {ti ne, ra di kao vo lon ter. sla ni ka vi {e ne ma ni Jo vi ca – Ne mo gu do zvo li ti da je po no vo ne ko upro pa sti. A ja sam ra Zar ku la, ko ji je za dr ào me sto dio i sad ra dim kao vo lon ter. Kad se ime nu je dru gi, ja }u se re dr àv nog se kre ta ra u Mi ni {i ti ve li kih pro ble ma. Da nas je ve o ma te {ko obez be di ti li~ ne star stvu in far struk tu re. do hot ke bi lo ko joj fir mi, po go to vo onoj ko ja ra di na prin ci pi Me |u tim, jo{ dve ostav ke, ko ma tr ì {ta – ka zao je Smi qa ni}. je su na me sto po sla ni ka pod ne li Go ran Je {i}, Mi len ko Fi li po vi}, ~el ni ci In |i je i re ~e no da su ne ki funk ci o ne ri on ve li ki uzur pa tor i od met nik od Srem skih Kar lo va ca, ~e ka ju iz Voj vo di ne do sta vi li svo ja za ko na ako na taj na ~in obra zla è skup {tin ski epi log. iz ja {we wa o to me ko je funk ci - ne {to {to su za kon ske oba ve ze. S. Ni ko li}

gla {e na je ne u stav nom jer su wom na ru {e na ustav na na ~e la vla da vi ne pra va, po de le vla sti, za bra ne su ko ba in te re sa, na ~e lo jed na ko sti svih pred Usta vom i za ko nom, pra vo gra |a ni na da pod jed na kim uslo vi ma stu pa ju na jav ne funk ci je, kao i od red be Kon ven ci je UN-a pro tiv ko rup ci je ko ju je Sr bi ja ra ti fi ko va la, upo zo ri la je Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je. – Ka da su mi tra `i li da se iz ja snim o to me ko ju funk ci ju za dr `a vam, re kao sam da osta jem pred sed nik op {ti ne. A sve osta le funk ci je, ko je su po za ko nu ne spo ji ve, ne ka mi po za ko nu uzmu. Jed no stav no, ne ka uzmu po za ko nu, ako je to ta ko – ka zao je Smi qa ni}. U Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je ju ~e je na {em li stu

RAZ GO VA RA LI OR BO VI] I DIN KI]

Ka `u, ni je bi lo re ~i o po li ti ci Pred s ed n ik Sa v e z a sa m o stal n ih sin d i k a t a Sr b i j e Qu bi sav Or bo vi} i pred sed nik URS-a Mla |an Din ki} slo `i li su se u ju ~e ra {wem raz go vo ru da je Sr bi ji po tre ban so ci jal ni di ja log i pri me na ko lek tiv nih ugo vo ra u ko l ek t i v i m a i pre u z e } i m a. Or bo vi} je, na kon sa stan ka s Din ki }em, re kao da je to na sta vak raz go vo ra ko je SSSS vo d i s par l a m en t ar n im stran ka ma, i na veo da je ovo pr v i raz g o v or sa stran k om ko ja je na vla sti, „a ko ja ima i opo zi ci o ni duh u ovom tre nut ku”. Pred sed nik SSSS-a je ka zao da ju ~e ni je bi lo raz go vo ra ko ji ima ju po li ti~ ki kon tekst, ni ti o sa rad wi u tom de lu, i do dao da – ka da se za vr {e raz go vo ri i s dru gim par ti ja ma, do }i }e i do sa sta na k a „o ne k im kon k ret n im

stva ri ma”. On je na veo da se raz go va ra lo o bu du} no sti i o vi zi ji URS-a, ali i ono me {to se de {a va lo u pro {lo sti, i do dao da }e se raz go vo ri na sta vi ti, dok je li der URS-a ka zao da je raz go vor bio kon kre tan i da je ste kao uti s ak da ~la n o v i SSSS-a po dr `a va ju pro ces de cen tra li za ci je ze mqe. Din ki} je pre ci zi rao da je pred s ta v io pro g ram de c en tra li za ci je Sr bi je i raz vo ja po qo pri vre de i iz neo no ve ele men te eko nom skog pro gra ma URS-a ko ji }e, ka ko je na ja vio, jav no sti bi ti pred sta vqen za ne de qu da na. – Za me ne je naj sna `ni ja po ru ka da na red na vla da, ko god da je for mi ra, mo ra da ima pra v i so c i j al n o-eko n om s ki sa vet i pra vi so ci jal ni di ja log jer je u mno go slu ~a je va do sa da to fik ci ja od ko je ni ko

subota5.novembar2011.

PRED SED NIK BA^ KO PA LA NA^ KE OP [TI NE DRA GAN BO ZA LO PRA VI RED U LO KAL NOJ UPRA VI

Ostav ka pr vog pred sed ni ko vog ~o ve ka

To o ~e mu se ne ko li ko da na {u {ka lo po Ba~ koj Pa lan ci ob i sti ni lo se na kon fe ren ci ji za {tam pu Op {tin sko ig od bo ra SRS-a, ina ~e ve }in skog ko a li ci o nog part ne ra u ba~ ko pa la na~ koj lo kal noj vla sti, ko ju ra di ka li ~i ne s DSS-om. Pred sed nik op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka i pred sed nik OO SRS-a Dra gan Bo za lo sa op {tio je da je we gov du go go di {wi stra na~ ki ko le ga, sko ro od osni va wa [e {e qe ve stran ke u Ba~ koj Pa lan ci, Zo ran Jo vi ~in pod neo ostav ku na me sto za me ni ka pred sed ni ka op {ti ne. Ta ko |e, s me sta po mo} ni ce pred sed ni ka op {ti ne za du è ne za me sne za jed ni ce, sme we na je Vi {wa Jo va no vi}. – Ostav ka za me ni ka pred sed ni ka op {ti ne Zo ra na Jo vi ~i na je li~ ni ~in – re kao je na kon fe ren ci ji za {tam pu Dra gan Bo za lo. – Vi {wa Jo va no vi}, po mo} ni ca pred sed ni ka op {ti ne, sme we na je zbog neo ba vqa wa po slo va ko je je tre ba lo da ra di. Bo za lo je de man to vao pri ~e ko je ovih da na kru è po gra du da su raz lo zi za sme nu, od no sno ostav ku, fi nan sij ske mal ver za ci je. – Vi {wa Jo va no vi} je raz re {e na u skla du sa za ko nom jer je bi la za du è na za me sne za jed ni ce, a ni je se ti me ba vi la – re kao je Bo za lo. – Zo ran Jo vi ~in je pred sed ni ku op {ti ne pod neo pred log za re zre {e we zbog zdrav stve nih raz lo ga i za mo lio od bor ni ke SO da ga usvo je. Ostav ka je li~ ni ~in sva kog po je din ca i mi to ne ko men ta ri {e mo. Ne }u ni {ta lo {e da ka èm o Zo ra nu Jo vi ~i nu, ali SRS ima svoj na ~in i stil ra da.

Po ne ka da ne ko iza |e iz tih okvi ra pa smo na pra vi li ne ku vr stu do go vo ra da to za vr {i mo na ko rek tan na ~in. Oni (pred sed nik Bo za lo je, mo gu }e, mi slio na jo{ ne ke) iza {li su iz tih okvi ra. SRS }e u Ba~ koj Pa lan ci na na red ne iz bo re iza }i sa na ~i nom i sti lom ra da kao do sa da, a da li je to do bro, od lu ~i }e gra |a ni. Ka da se ova ko ne {to de si u ma loj sre di ni ka kva je ba~ ko pa la na~ ka op {ti na sa ma we od 60.000 sta nov ni ka, te {ko je ~ar {i ji za pu {i ti usta, ali ~u lo se da lo kal na vlast pre ti tu `ba ma ako bi lo ko, a po seb no me di ji, ove sme ne i ostav ke po ve `u s ne ~im

ru `nim!? Je di no opo zi ci ja ma {e ne kim dnev nim no vi na ma gde se spo mi we ne ka kav ten der, a ko ji je ten der u ovoj dr `a vi ni je pro {ao bez me dij ske ha la bu ke? Da li je ov de re~ o unu tar stra na~ kom pre stro ja va wu pred na stu pa ju }e iz bo re, ili je re~ o ne ~em dru gom – je sen i zi ma }e po ka za ti, a Pa lan ki ni ko ne mo `e za ~e pi ti usta ili us kra ti ti pra vo na ma {tu. M. Suyum

AN TI-KO NU ZIN KAM PA WA NE PO ZNA TIH AUTO RA

^i ji je le tak? ne ma ko ri sti – re kao je Din ki}. – Onaj ko vo di vla du, mo ra da bu de spre man na to da sa slu {a sve pred lo ge sin di ka ta i od lu ~i ko je tre ba pri me ni ti – ka zao je Din ki}, i na veo da je pro blem u to me {to sa da ne ma di ja lo ga ko ji je po tre ban. – Ve o ma je va `no to da se u svim kom pa ni ja ma i

pred u ze }i ma u Sr bi ji mo ra ju pri m e n i t i ko l ek t iv n i ugo vo ri ko ji sa da po sto je ne gde na pa pi ru – Vla da ni je do kra ja odo bri la wi ho vu pri me nu. Pred s tav n i c i SSSS-a su do sa da raz go va ra li s funk ci o ne ri ma Srp ske na pred ne stran k e i Li b e r al n o-de m o krat ske par ti je.

Le ci u po {tan skim san du ~i }i ma deo su sva ke pred iz bor ne ili ka kve dru ge kam pa we i gra |a ni su na wih ve} na vi kli. Po zor nost da nas iza zi va ju sa mo oni s in tri gant nom sa dr `i nom, ko ji ~e sto bi va ju ne pot pi sa ni i ve o ma zgod ni za ra zna na ga |a wa. No vo sa |a ni su pro te klih da na, a ba{ na dan ka da je am -

ben zin i gas u Evro pi, la `na obe }a wa, ze le na {ki kre di ti, ne po sto je }e in ve sti ci je, to je sve {to ima mo od ve li kog pri ja teq stva da na {we Ru si je„. Kao i u slu ~a ju bil bor da ko ji ma su gra |a ni po zi va ni na iz ja {wa va we kao Voj vo |a ni, deo jav no sti je i u ovim le ci ma pre po znao de lo va we

ba sa dor Ru si je Alek san dar Ko nu zin u NIS-u dr `ao pre da va we, za te kli let ke u ko ji ma ano nim ni autor po ru ~u je Ru si ma da na pra ve re da u svo joj ku }i, a na ma ne ka osta ve na {u. Na let ku, ko ji je na svom pro fi lu pr va ob ja vi la no vo sad ska „tvi te ra {i ca„ @a u ro ra, na cr ta na je ka ri ka tu ra ge o graf ske kar te Sr bi je ko ja {u ti ra Ko nu zi na sa sve vot kom u ru ci, a s dru ge stra ne, iz me |u osta log, sto ji tekst: „Ru skom dik ta tu smo re kli NE jo{ pre 63 go di ne. Mno gi su o~i gled no to za bo ra vi li. Naj sku pqi i naj go ri

Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne (LSV), na ro ~i to na kon zah te va li de ra stran ke Ne na da ^an ka da se Ko nu zi nu us kra ti go sto prim stvo u Sr bi ji zbog ne ko li ko kon tro verz nih istu pa ru skog am ba sa do ra. U LSV-u je „Dnev ni ku” re ~e no da oni ne sto je iza ovog let ka i da ne zna ju ko ga je osmi slio i po de lio. Ko je autor let ka ve ro vat no ne }e mo ni sa zna ti, kao i u dru gim sli~ nim slu ~a je vi ma, ko jih }e tek bi ti ka ko se pred iz bor na kam pa wa za huk ta va. P. K.

REKLI SU

Dra gi}: Ula zim u po li ti ku

Ko {tu ni ca: Za no ve pre go vo re o Ko so vu

Ti ja ni}: Ne }u da ku kam, ali...

Bi zni smen Mi le Dra gi}, vla snik isto i me ne fir m e za pro i z v od w u voj ne opre me, po ~eo je da se ba vi i po li ti kom – osno vao je Po kret za raz v oj Sr b i j e. Dra g i} ka ` e za „Blic” da je oki da~ za ula zak u po li ti~ k u tr k u “bri g a za sud bi nu dr à ve i na ci je”. Bi zni smen ko ji ni ka da do sa da ni je bio ~lan ni jed ne par ti je na ja vqu je opo zi ci o- no de lo va we jer, ka ko ka è, ”sa da {wa vlast se po ka za la ne po {te nom i ne spo sob nom”. Na pi ta we da li u opo zi ci ji ima stra na ka ko je su mu bli ske i da li je re~ o SNS-u, Dra gi} ka è da bi na “iz bo re i{ao sa mo s oni ma ko ji su do bro na mer ni, a s ovi ma na vla sti ne vre di”.

De mo krat ska stran ka Sr bi je pod ne }e Skup {ti ni Sr bi je pred log de kla ra ci je o Ko so vu i Me to hi ji, u ko jem }e za tra ì ti no ve pre go vo re pod man da tom Sa ve ta bez bed no sti UN i po ni {ta va we do go vo ra o slo bo di kre ta wa, na ja vio je ju ~e pred sed nik DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca. Do dao je da }e DSS pred lo ì ti da Skup {ti na Sr bi je sta vi van sna ge do go vor o slo bo di kre ta wa ko ji su po sti gli pred stav ni ci Vla de Sr bi je i, ka ko je na veo, „pred stav ni ci ne le gal nih in sti tu ci ja Ko so va, uz po sre do va we EU”. On je na veo i da se u pred lo gu de kla ra ci je te stran ke „od ba cu ju kao pro tiv prav ni zah te vi EU da ‘Sr bi ja nor ma li zu je od no se s Ko so vom u skla du sa Spo ra zu mom o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu’, i da ‘Sr bi ja us po sta vi do bro su sed ske od no se s Ko so vom’”.

– U ze mqa ma u ko ji ma ne funk ci oni {u eko no mi ja, zdrav stvo, {kol stvo, ne tre ba o~e ki va ti ni da funk ci o ni {e jav ni ser vis – iz ja vio di rek tor RTS-a Alek san dar Ti ja ni}. – Vr lo sam skep ti ~an da li }e se jav ni ser vis u na red nih de set go di na odr `a ti – upo zo rio je u ~e tvr tak ge ne ral ni di rek tor RTS-a, ko ji sma tra da Sr bi ja, ka da bi se pri me nio test in te li gen ci je, zna wa i nov ca, ima do voq no no vi na ra za je dan jav ni ser vis, je dan ne deq nik, dvo je dnev nih no vi na i ne ko li ko ra dio-sta ni ca. – Ne }u da ku kam. Sva ko ko se pri hva ti po sla u jav nom ser vi su, ima oba ve zu da se bo ri. U Sr bi ji, ze mqi u ko joj su pro pa li kra qe vi na, ko mu ni zam, fe de ra li zam, li be ral ni ka pi ta li zam, no vi nar stvo, a de mo kra ti ja po ka zu je sve svo je ma ne, a ne vr li ne, ne ma raz lo ga da op sta ne ni jav ni ser vis.

ekonomija

subota5.novembar2011.

dnevnik

NAGA\AWA O CENI IZGRADWE MOSTA PREKO DUNAVA DOSEGLA 87 MILIONA EVRA

Po sle ten de ri sa wa „Be {ke” ne ma ka ja wa Ko li ko ko {ta iz grad wa ne dav no za vr {e nog no vog mo sta pre ko Du na va kod Be {ke jo{ uvek je ne po zna ni ca. Mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} i di rek tor JP „Pu te vi Sr bi je„ Zo ran Drob wak su jo{ pri li kom pu {ta wa mo sta u sa o bra }aj da li na slu ti ti da }e to bi ti vi {e od ugo vo re ne su me od oko 37 mi li o na evra, ali ni me sec po sle ne zna se ko li ka je vred nost tog pro jek ta. Jav nost je ne str pqi va u i{ ~e ki va wu ko na~ nog ob ra ~u na pa je po ~e lo kal ku li sa we ko li ki bi mo gli bi ti ukup ni tro {ko vi iz grad we – 52 mi li o na evra, ko je „pri hva ta” in ve sti tor, ili ukup no 83 mi li o na evra, ko li ko tra `i iz vo |a~, od ko jih je 43 is pla }e no, a 37 ugo vo re no... Ni ko od ju ~e ra {wih sa go vor ni ka s ko ji ma smo raz go va ra li u „Al pi ni”, re sor nom mi ni star stvu, „Pu te vi ma”, Pri vred noj ko mo ri Sr bi je ni je

NBS NE]E USPETI DA OSTVARI INFLATORNI CIQ

Za ku ca ti di nar – Sr bi ja bi tre ba lo da uve de fik sni kurs di na ra – iz ja vio je u Be o gra du di rek tor eko nom skog pro gra ma Cen tra za no vu po li ti ku Go ran Ni ko li}, is ti ~u }i da Na rod na ban ka Sr bi je ne }e us pe ti da ostva ri za ovu go di nu pred vi |e nu in fla ci ju od 4,5, plusmi nus 1,5 po sto. – U Sr bi ji ve} {est go di na po sto ji for mal no i ne for mal no ci qa we in fla ci je, od ~e ga je NBS sa mo dve go di ne us peo da po go di – re kao je Ni ko li} na sa stan ku Slo ve na~ k og po s lov n og klu b a (SPK). – Uko li ko bi Sr bi ja uve la fik sni kurs di na ra do ula ska u Evrop sku uni ju, ~e ti ri do pet go di na ka sni je in fla ci ja bi bi la sve de na na ~e ti ri od sto, {to bi bi lo du go ro~ no odr `i vo. On je ka zao da, uko li ko bi u Sr bi ju bio uve den fik sni kurs, na ni vou ni `em 15 do 25 od sto od sa da {weg, ne ga tiv ne po s le d i c e bi bi l e krat k o traj no po ve }a va we in fla ci je do 2014. go di ne. – Naj ve }i ri zik od uvo |e wa fik snog kur sa mo gao bi bi ti pad kon k u r ent n o s ti srp s ke pri v re d e zbog krat k o t raj n e in fla ci je, ali bi se to mo glo iz be }i raz bo ri tom fi skal nom po li ti kom – oce nio je Ni ko li}. On sma tra da fik si ra wem kur sa ne bi bi li za do voq ni {pe k u l an t i, ban k e, uvo z ni ci, jav ni sek tor i NBS, ko ji bi imao ma wu ulo gu.

mo gao da ka `e ko li ka je ce na mo sta i ni je `e leo da ko men ta ri {e broj ke ko je su osva nu le u jav no sti. Je din stve ni su u jed nom: iz vo |a~ ra do va i in ve sti tor mo ra ju da se usa gla se na ba zi pot pi sa ne do ku men ta ci je - ugo vo ra i anek sa ugo vo ra o iz grad wi i oce ne nad zor nog or ga na {ta je od sve ga to ga re a li zo va no.

Sa vet nik za mo sto ve u Mi ni star stvu za in fra struk tu ru De jan Ko va ~e vi} iz ja vio je da se tro {kov nik mo ra usa gla si ti da se vi di da li su oprav da ni na knad ni zah te vi, {to je la ko do ka za ti glav nim i do dat nim ugo vo ri ma. Ta ko |e je va `no da li su do bi ja li no vac po is po sta vqe nim si tu a ci ja ma na vre me, da li se ka sni lo s

Vru} krompir „Skotu Vilsonu” Nad zor ni or gan ko jeg in ve sti tor an ga `u je na ta kvim po slo vi ma, a u ovom slu ~a ju to je en gle ska ku }a „Skot Vil son”, tre ba da utvr di kva li tet i obim ra do va, rok u ko jem su ura |e ni i even tu al ne pro pu ste, ko ji se uno se u gra |e vin ski dnev nik, na osno vu ko jeg se ra di tro {kov nik. „Be {ka„, ko ja je ra |e na na kli zi {tu s de sne stra ne i zbog ve li kog ga ba ri ta mo sta je kom pli ko va ni ji za hvat i si gur no da je bi lo ne kih do pu na u to ku iz vo |e wa ra do va, pa se na osno vu usa gla {a va wa svih pa ra me ta ra pra vi ko na ~an ob ra ~un. Ro di} ka `e da sva ka si tu a ci ja ko ja je ove re na mo ra i da se pla ti, i sma tra da ni je do bro da se kal ku li {e ce nom po si ste mu re kla-ka za la dok se ne is po sta vi ko na ~an ra ~un, kad god to bi lo.

Ener gen ti su za sva ku dr à vu iz u zet no va `ni, ali iz gle da da Sr bi ja na to gle da ma lo dru ga ~i je. Da je ta ko, po tvr |u je se ti me {to je na {a ze mqa, pro da jom Naft ne in du stri je Sr bi je, pr vo ustu pi la pra vo na eks plo a ta ci ju naf te i ga sa s do ma }ih po qa, da kle ono iz ~e ga se, objek tiv no mo è do bi ti pro fit, a tek po sle to ga od lu ~i la da na |e stra te {kog prat ne ra i da naf tu pro iz vo di iz uq nih {kri qa ca. I to ni je sve: dok ru ski „Ga sprom weft” za ra |u je no vac od naf te sa srp skih po qa, na {i po li ti ~a ri se ì vi ubi {e do ka zu ju }i da stra ni in ve sti to ri hr le da u Sr bi ji gra de po stro je wa ko ja }e ko ri sti ti ob no vqi ve iz vo re en rer gi je – ener gi ju Sun ca, ve tra, bi o ma se... Me |u tim, od ce le ove pri ~e ne ma ni {ta i u su {ti ni je re~ o do bro smi {qe nom mar ke tin gu – po li ti~ kom i eko nom skom isto vre me no jer pri ~a o in ve sti ra wu u ob no vqi ve iz vo re ener gi je otva ra ve li ke mo gu} no sti za to. Na i me, ovu pri ~u uvek pra ti za {ti ta ì vot ne sre di ne, ve li ke za ra de i, na rav no, no va rad na me sta. I sve ve o ma do bro zvu ~i, ali se go to vo ni {ta ne de {a va, a Sr bi ja je osta la bez ono ga {to je do no si lo si gur ne pa re – naf te. Pri de tre ba re }i da je za pro iz vod wu ~i ste ener gi je po treb no da ce na stru je u Sr bi ji po ra ste i da dr à va jo{ do dat no pla }a oni ma ko ji bi pro iz vo di li stru ju na Sun ce, ve tar ili bi o ma su. Zna ~i, mo ra mo da do pla ti mo, a rud nu ren tu za naf tu dr ì mo na tri po sto...

[ta }e biti s EPS-om Ured ni ca in ter net-~a so pi sa „Bal kan ma ga zin” Je li ca Put ni ko vi} uka zu je na to da je do bro {to je, po sle pri va ti za ci je NIS-a, to sa da pro fi ta bil na kom pa ni ja ko ja ne ma gu bit ke i vi {e ne slu `i za fi nan si ra we po li ti~ kih par ti ja. Po we nim re ~i ma, is ku stvo s NIS-om bi tre ba lo Vla di Sr bi je da bu de po ka za teq da ni je do bro da se jav na pred u ze }a ko ri ste za fi nan si ra we po li ti~ kih par ti ja i da upra vqa we Elek tro pri vre dom Sr bi je pre pu sti me na xe ri ma, ko ji }e od we na pra vi ti uspe {nu kom pa ni ju, a ne da je u po li ti~ koj tr go vi ni pro da ne koj za pad no e vrop skoj kom pa ni ji, kao {to se ne zva ni~ no mo gu ~u ti ko men ta ri i u Vla di i EPS-u. A da NIS, ~i ji je ve }in ski vla snik ru ska kom pa ni ja „Ga sprom weft”, mo `e bi ti i te ka ko pro fi ta bil na fir ma po ka zu ju i re zul ta ti kom pa ni je. Za pr vih {est me se ci ove go di ne is pum pa no je oko 730.000 to na naf te vred ne oko 456 mi li o na do la ra, a za de vet me se ci ostva re na za ra da od 27,1 mi li jar di di na ra, {to je oko 270 mi li o na evra. Pro fit je, bez do bi ti po osno vu kurs nih raz li ka, bio 22,7

vem bru i de cem bru na tr ì {te Sr bi je pla si ra po 3.000 to na {e }e ra. Tr gov ci su oba ve zni da ku plje ni {e }er iz Rob nih re zer vi u svo jim pro dav ni ca ma pro da ju po ma lo pro daj noj ce ni do 95 di na ra za ki lo gram, u ko joj je sa dr àn i po rez na do da tu vred nost (PDV). Ukup na vred nost 6.000 to na {e }e ra iz no si 480 mi li o na di na ra. Spi sko ve tr go va~ kih ku }a ko je }e pro da va ti {e }er, kao i ko li ~i ne ko je }e po je di ni tr gov ci di stri bu i ra ti po tro {a ~i ma, sa ~i ni }e Mi ni star stvo po ljo pri vre de i tr go vi ne. [e }er se u tr go vi na ma u Sr bi ji se tre nut no pro da je po ce ni od 103 do 113 di na ra po ki lo gra mu. Vla da Sr bi je je pre ove od lu ke i 28. jula odobrila distribuciju 6.000 tona {e}era iz Robnih rezervi u trajanju od dva meseca radi stabilizacije trì{ta.

mi li jar de di na ra, {to je 71 po sto vi {e ne go u istom pe ri od u pro {le go di ne, a pro iz vod wa naf te i ga sa po ve }a na je ~ak 26 po sto u od no su na pro {lu go di nu. I dok NIS ra di, ula `e i za ra |u je, mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} na ja vqu je da }e do kra ja go di ne bi ti ras pi san ten der za stra te {kog part ne ra Vla de Sr bi je u eks plo a ta ci ji uq nih {kri -

oko 20 od sto. Ka da se ra de ka pi tal ni objek ti, mo ra da bu de go to va kom plet na pro jekt na do ku men ta ci ja jer se na osno vu idej nog pro jek ta ne mo `e da ti pre ci zna po nu da, ali sve je stvar in ve sti to ra, ko ji je u da tom tre nut ku od lu ~io ka ko je od lu ~io. Za to se sa da i ne tre ba ~u di ti za {to se li ci ti ra ce nom. Ta ko |e, po go |e na ce na ni ka da ni je i ko na~ na, u to ku iz grad we uvek is kr snu do dat ni ra do vi, ali za wih mo ra ju po sto ja ti anek si ugo vo ra. R. Dautovi} VERICA KALANOVI]

„Ga spro mu” naft na po qa, a na ma ve tre wa ~e

Sti `e {e }er po 95 di na ra

Ka ko je re ~e no u Vla di Sr bi je, na te le fon skoj sed ni ci je od lu ~e no da Rob ne re zer ve za in te re so va nim tr go vin skim lan ci ma od na red ne sed mi ce po~ nu di stri bu ci ju {e }e ra po ce ni od 80 di na ra za ki lo gram. Pred vi |e no je da se u no -

li ki pro je kat, zbog ~e ga se mo è o~e ki va ti ve li ka raz li ka u ce ni. „Al pi na” je do bi la po sao za to {to je da la naj ni ù po nu du na ten de ru na kon eli mi na ci je do ma }eg kon zor ci ju ma. Me |u tim, se kre tar Udru è wa za gra |e vi nar stvo i in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la u PKS-u Go ran Ro di} iz ja vio je ju ~e za na{ list da se u sve tu kod ve li kih po slo va po pra vi lu od ba cu je i naj ni à i naj sku pqa po nu da jer se sma tra ju ne re al nim, po seb no za to {to na do bi ja we po sla ce na uti ~e tek s

KAKO SE U SRBIJI VODI ENERGETSKA POLITIKA

DR@AVA PONOVO INTERVENI[E NA TR@I[TU

Vla da Sr bi je je ju ~e da la sa gla snost da Re pu bli~ ka di rek ci ja za rob ne re zer ve po~ ne in ter vent nu pro da ju ukup no 6.000 to na {e }e ra, ko ji }e se u na red na dva me se ca u rad nja ma pro da va ti po mak si mal noj ce ni od 95 di na ra za ki lo gram.

pla }a wem pa se za taj pe riod tra è ka ma te, upr kos to me {to je iz grad wa ka sni la go di na ma. Za pro bi ja we ro ka ni ko ne spo mi we pla }a we pe na la, a pro bi je ni su zbog lo {e pri pre me po sla u ko ji se kre nu lo na osno vu idej nog, a ne glav nog pro jek ta, zbog pro ble ma s kli zi {tem, gu bqe wa vre me na s an ga ò va wem ne is ku snih pro jek ta na ta, pa tek na kon dve in ter ven ci je Ko mi si je, na gra di li {tu su an ga ò va ni is ku sni pro jek tan ti do ra sli za dat ku. Mi ni star Mr ko wi} ka è da idej ni pro je kat ni ka da ni je do vo qan da bi se pre ci zi ra la ukup na vred nost ra do va, zbog ~e ga je u Mi ni star stvu ~vr sto od lu ~e no da se ubu du }e po slo vi ne ugo va ra ju dok god ne ma glav nog pro jek ta. Ta ko zva ni „ù ti fi dik” (po mo} na va ri jan ta na ten de ru) na osno vu ko jeg se ugo va ra la „Be {ka„ po ka zao se kao lo{ mo del za ta ko ve -

qa ca u Alek sin cu. Po we go vim re ~i ma, in te re so va we ru dar skih fir mi iz Evro pe, Ru si je i SAD da u|u u star te {ko part ner stvo sa Sr bi jom na tom pro jek tu je ve li ko i Vla da Sr bi je je osno va la pred u- ze }e ko je }e se ba vi ti is tra ì va wem i eks plo a ta ci jom uq nih {kri qa ca iz ko jih se mo è do bi ti naf ta. On je na gla sio da u na red nih de set go di na Sr bi ju o~e ku ju in ve sti ci je od oko tri mi li jar de evra u obla sti ru dar stva, a eks plo a ta ci ja uq nih {kri qa ca je je dan od pro je ka ta, kao i da se u istom pe ri o du o~e ku je otva ra we no vih rud ni ka, mo der ni za ci ja i re vi ta li za ci ja po sto je }ih i otva ra we no vih rad nih me sta. Ta ko |e, Du li} je re kao i da je pla ni ra no da se do 2020. po ve }a u~e {}e ru dar ske in du stri je s dva na vi {e od pet od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, da go di {wi bru to pri hod od ru dar stva bu de 2,3 mi li jar de evra i da bi broj rad nih me sta u ru dar stvu tre ba lo da se po ve }a s 25.000 na 30.000. On je na ja vio i da }e bi ti po ve }a na rud na ren ta, s tri od sto na se dam u obla sti pro iz vod we naf te, ali i da se to ne }e od no si ti na NIS, sve dok je u to ku in ve sti ra we u mo der ni za ci ju ra fi ne rij skih po stro je wa. Da kle, pla no vi za na red nu de ce ni ju su am bi ci o zni, a ima i in te re se na ta da ula ù, po ve }a }e se bru to pri hod od ru dar stva, otvo ri ti no va rad na me sta. Zvu ~i od li~ no, a da li }e se i ostva ri ti? Jer, po zna to je ko li ko se u Sr bi ji pam ti. D. Mla|enovi}

Kri za ste gla pa ne pu {ta – Sr bi ja mo ra da ima sna àn i iz vo zno ori jen ti san sek tor ma lih i sred wih pred u ze }a (MSP) uko li ko è li da ima kon ku rent nu pri vre du na glo bal nom tr ì {tu – iz ja vi la je ju ~e pot pred sed ni ca Vla de za pri vre du i re gi o nal ni raz voj Ve ri ca Ka la no vi}, otva ra ju }i 11. me |u na rod ni kon gres ma lih i sred wih pred u ze }a u Be o gra du. – Neo p h od n i part n e r i MSP-a u Sr bi ji mo ra ju da bu du pri vre da, na u ka i dr à va – is ta kla je ona, na vo de }i da }e kao pot p red s ed n i c a Vla d e da ti to me svoj do pri nos. Ve ri ca Ka la no vi} je upo zo ri la na to da je ve li ki broj srp s kih pred u z e } a ugro ` en kri zom i bo ri se s ne li kvid no {}u, krat ko ro~ nim kre di ti m a, vi s o k im ka m a t a m a i glo ma znom bi ro kra ti jom. – S dru ge stra ne, Sr bi ja ima ja san evrop ski put i te ì da usko ro po sta ne deo EU i we nog tr ì {ta, zbog ~e ga je neo p hod no da ima kon ku rent ne pro iz vo de i mo der ne MSP-e – re kla je ona, ali je do da la da se tre nut no u na {oj ze mqi sve ga 0,3 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da ula è u zna we i ino va ci je, {to je de set pu ta ma we od ci qa ko ji ima ju ze mqe EU, kao i da u Sr b i j i po s to j i ne d o v oq n a po v e z a n ost na u ~ n o i s tra ` i va~ kih in stu ti ci ja sa MSP. Ona je uka za la na to da tek sva ko sed mo pred u ze }e u Sr bi j i ula ` e u ino v a c i j e, a sva ko 14. ostva ru je ino va tiv nu sa rad wu s dru gim in sti tu ci ja ma i pri vred nim su bjek ti ma.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (541,35

Promet

Naziv kompanije

0,28)

Promena %

Cena

Promet

Progres, Beograd

6,52

14.700

Jedinstvo, Kova~ica

6,40

133

64.904

AIK banka, Ni{

0,44

1.810

126.224.287

Ekscelsior, Beograd

5,88

900

99.900

NIS, Novi Sad

0,64

633

5.281.888

Bambi Banat, Beograd

3,95

21.000

336.000

Komercijalna banka, Beograd

0,48

1.899

102.560

2,09 Promena %

440 Cena

728.623 Promet

Imlek, Beograd

-0,04

2.399

766.355

Soja protein, Be~ej

0,54

560

188.730

-12,03

212

8.480

Energoprojekt holding, Beograd

2,09

440

728.623

Agrobanka, Beograd

0,39

4.099

1.077.298

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,58

510

602.599

Jubmes banka, Beograd

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom Prosveta, ^a~ak AMS osigurawe, Beograd

-12,02

615

12.616.110

Soko Nada [tark, Beograd

-12,00

1.364

129.580

Hleb, Novi Sad

-11,95

862

-0,37

14.890

148.900

-11,93 Promena %

310 Cena

3.100 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.815

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,01

1.705

17.050

NIS, Novi Sad

0,64

633

5.281.888

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.200

182.000

Institut za za{titu na radu, NS

0,00

3.200

425.600

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

PIK Kovin, Kovin

0,00

1.300

396.500

Tigar, Pirot

-3,11

530

33.920

Mlekara, Subotica

-3,85

1.200

283.200

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

361

0,00

Soja protein, Be~ej

0,54

560

188.730

Energoprojekt Niskogradwa, BG Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

OD GO VOR „FI JA TA”

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota5.novembar2011.

VOJ VO \A NI I DA QE RE [A VA JU PO RE SKE ZA VR ZLA ME

Tajna se ~uva iz Torina „Fijat grupa„ iz Torina saop{tila je ju~e da je zahtevala da ugovor o zajedni~kom ulagawu sa Srbijom u fabriku automobila u Kragujevcu sadr`i poverqive odredbe da bi se za{titila zajedni~ka investicija. „Izvesni podaci o planovima i rasporedu izlagawa predstavqaju krucijalne komercijalne i industrijske tajne neophodne za uspeh zajedni~kog poduhvata”, navodi se u saop{tewu „Fijata„. Odredbe o tajnosti podata-

ka „idu u prilog kako kompaniji osnovanoj u partnerstvu s Republikom Srbijom, tako i wenim akcionarima„. „Fijat grupa„ se slo`ila da objavi sadr`aj ugovora, izuzimaju}i jedino poverqive odredbe koje predstavqaju kqu~ne komercijalne i industrijske tajne da bi ispunila o~ekivawa gra|ana da budu informisani o najva`nijoj industrijskoj investiciji u Srbiji tokom posledwih nekoliko godina. Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Ve ri ca Ba ra} izjavila je prekju~e da je ta institucija od Ministarstva ekonomije dobila „potpuno zatamweni ugovor Vlade Srbije i ’Fijata’„ o ulagawu u fabriku automobila u Kragujevcu. Ona je objasnila da je Savetu dostavqeno vi{e od 20 kilograma papira gde su zatamweni svi podaci koji se odnose da obaveze ugovornih strana, s obrazlo`wem da su poslovna tajna.

I pokojnike jure zbog poreza @iteqi Vojvodine koji su dobili poreske opomene i daqe opsedaju jedinice Poreske uprave da bi razjasnili sopstvena dugovawa. Dok se oni i poreznici presabiraju, pokrajinski ombudsman smatra da su gra|ani bespotreno uznemireni. Saop{tewe bi uskoro trebalo da stigne i iz kancelarije za{titinika gra|ana Srbije. Uz malo dobre voqe i minumum koordinacije sve se moglo izbe}i. Sredinom pro{le sedmice na adrese gra|ana stigla su obave{tewa o nepla}enom porezu. Regionalni centar „Novi Sad„ Poreske uprave Srbije poslao ih je na 260.000 adresa. Tim aktima obveznici su informisani o dugu i od wih je tra`eno da izmire svoje obaveze jer bi slede}i korak poreznika trebalo da bude opomena i re{ewe o prinudnoj naplati i potom plenidba stvari radi naplate poreskog duga. Najvi{e primedbi gra|ani su imali jer su obave{tavani i o dugovima koje su odavno platili ili su zastareli. Posebno su bili potreseni oni koji su dobili opomenu na ime preminulih ~lanova porodice. Sli~nu akciju poreznici su imali i u jesen pro{le godine. A o tome za{to oni to rade dok poreski centri iz Kragujevca, Ni{a i Beograda ne obave{tavaju svoje obveznike o dugovima i kako izbe}i te{ko}e direktor novosadskog centra Zo ran Ra do man ka`e da je to u interesu i wih i stranaka. – Lane smo u sli~noj akciji prikupili 1,4 milijardu dinara nepla}enog poreza – navodi Radoman. – Da ispravi gre{ke koje

Pro pi si ko ji re gu li {u pore ze ne po zna ju opo me nu kao zva ni ~an akt, a na taj na ~in gra |a ni su bes po treb no uz ne mi re ni (Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih) su se javile u re{ewima do sada nam se javilo izme|u 5.000 i 6.000 gra|ana u celoj Pokrajini. Ta brojka govori da i nema toliko te{ko}a koliko se ovih dana moglo ~uti. Mi ove akcije s obave{tewima radimo jer tako poma`emo klijentima i doprinosimo efikasnijoj naplati poreza. Kada zbog neizmirenih obaveza do|emo nekome da plenimo imovinu, stranke pitaju za{to o tome nisu bile ranije obave{tene. Isto se de{ava i kada obveznik treba da izmiri obavezu koju je zatezna kamata znatno pove}ala. Opet slu{amo „Da ste nas pre obavestili, platili bismo dok dug nije narastao„.

„PO SLO DA VAC” PO DR @AO SMA WE WE PO RE ZA NA ZA RA DE

Ve}e plate gazde ni ne pomiwu Udruèwe poslodavaca Srbije „Poslodavac” saop{tilo je ju~e da podràva predlog Ministarstva ekonomije Srbije za smawewe poreza i doprinosa na zarade zaposlenih. – Poslodavci }e ovakvu meru dràve podràti, ne samo zato {to oni na tome insistiraju ve} duè nego i zato {to }e to smawiti broj radnika u sivoj zoni, pove}ati broj novozaposlenih i umnogome poboq{ati privredni ambijent Srbije – rekao je predsednik udruèwa „Poslodavac” Mi lan Jan ko vi}. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Ne boj {a ]i ri} najavio je da }e se poreska politika izmeniti i da }e se porezi i doprinosi na zarade smawiti sa 64 na 40 odsto. Ovo nije prvi put da se u Srbiji najavquje smawewe pore-

skog optere}ewa na zarade, kao mera za stimulisawe privrednog rasta i zapo{qavawa, ali je veliko pitawe kako bi se nadomestila ogromna rupa koja bi time nastala u buxetu.

]iri} je ocenio da je stopa poreza i doprinosa na zarade u Srbiji visoka i da bi smo wenim smawewem dobili ve}i broj novozaposlenih radnika. – Smawewe optere}ewa na zarade sa 62 na 40 odsto pove}alo bi broj zaposlenih za 300.000, od-

nosno doprinelo bi da ukupan broj zaposlenih u Srbiji naraste na dva miliona qudi – procenio je ]iri}. Poslodavci, pa i „Poslodavac”, naravno, ni ne pomiwu da }e svojim radnicima pove}ati plate kada se porezi na zarade smawe. S obzirom na to da radnici u Srbiji ne dobijaju svoju bruto platu „na ruke” ve} porez i doprinose za penziono i zdravstveno osigurawe za wih upla}uje poslodavac, vrlo je verovatno, kao i uvek do sada, da ova mera Vlade ne bi doprinela pove}awu ku}nih buxeta zaposlenih gra|ana Srbije. S druge strane, time bi svakako bilo olak{ano poslovawe privredi i sigurno je da bi doprinelo pove}awu zaposlenosti, ili makar zapo{qavawu dela onih radnika koji danas rade na crno.

NE BOJ [A ]I RI]

Rast dva posto

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

99,8815

101,9199

104,2641

99,5757

Australija

dolar

75,0989

76,6315

78,3940

74,8690

Kanada

dolar

71,4153

72,8728

74,5489

71,1967

Danska

kruna

13,5172

13,6910

14,0059

13,3761

Norve{ka

kruna

12,9119

13,1754

13,4784

12,8724

[vedska

kruna

10,9874

11,2116

11,4695

10,9537

[vajcarska

franak

82,2070

83,8847

85,8140

81,9554

V. Britanija

funta

115,7778

118,1406

120,8578

115,4234

SAD

dolar

72,2679

73,7428

75,4389

72,0467

Kursevi iz ove liste primewuju se od 04. 11. 2011. godine

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Ne boj {a ]i ri} izjavio je ju~e da se u ovoj godini o~ekuje rast bruto do ma }eg pro iz vo da Srbije od oko dva posto, i da ohra bru ju }i znak pred sta vqa rast in du strijske proizvodwe. On je naveo i da status kan di data, ko ji Sr bi ja o~ekuje po~etkom decembra, garantuje predvidivost i stabilnost prilika u na{oj zemqi i trebalo bi da doprinese po ve }a wu ni voa in ve sticija.

U PU „Novi Sad” ka`u da oni nisu obavezni da klijente obave{tavaju o tome da im je obaveza zastrela, sami na to treba da se pozovu. Za porez taj rok je pet godina ukoliko nema prekida, odnosno ako nije bilo opomena. Apsolutna zastarelost nastupa kod poreza za deset godina. Za nepla}ene doprinose nema zastarelosti. [to se ti~e gra|ana koji su dobili opomenu za davno prodato ili pokloweno oru`je, u PU smatraju da su podatke o tome mogli dobiti od nadle`nog odeqewa MUP-a ili samih gra|ana. To bi i kupcu i prodavcu u{tedelo i vreme i novac a i porez bi bio pla}en.

[to se ti~e preminulih obveznika, to }e biti razlog da iz Novosadskog centra iniciraju razgovor s nadle`nima u sudovima. Oni bi trebalo da im dostave informaciju o ostavinskim raspravama i imovini. Na taj na~in poreznici i gra|ani bi mogli izbe}i ove neprijatnosti. Koordinacija s nadle`nima u MUP-u tako|e bi pomogla. Sami gra|ani bi tako|e trebalo da prijave ove promene i tako izbegnu nervirawe, zatezne kamate. [to se ti~e previsokih zateznih kamata na neizmirene poreske obaveze, wihova izmena nije u nadle`nosti PU. Mogu se smawiti tek ako bi takav predlog Vlada Srbije regulisala uredbom ili ako bi se doneo zakon koji bi, naravno, pre stupawa na snagu trebalo da pro|e skup{tinsku proceduru. U kancelariji pokrajinskog ombudsmana imaju malo druga~ije vi|ewe cele problematike: – Propisi koji reguli{u poreze ne poznaju opomenu kao zvani~an akt ka`e ombudsman Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih. – Na taj na~in gra|ani su bespotrebno uznemireni. [to se ti~e zastarelosti, u opomenama su se na{li porezi koji su navodno nastali i pre 15 godina. Mi smo lane, kada je vo|ena sli~na akcija, ve} reagovali, ali povratnog odgovora nije bilo. Sada smo o svemu obavestili nadle`ne u kabinetu za{titnika gra|ana i o~ekujemo da se oglase. Rasplet i za obveznika i za poreznike uskoro sledi. Tek, uz malo koordinacije, nesporazumi i nervirawa mogu se izbe}i. D. Vu jo {e vi}

MNO GO PRE PRE KA ZA BI ZNIS U SR BI JI

Od mita do korupcije – Poslovni ambijent na srpskom trì{tu, mada ne{to boqi zbog smirivawa inflacije, u septembru ove godine ima sve odlike nepovoqnog za odvijawe biznisa i potencijalne investicije – ocenio je ju~e saradnik Instituta za trì{na is tra ì va wa (IZIT) Sa { a \o go vi} na konferenciji za novinare. – Ogromna dràvna ad mi ni stra ci ja, pre glo ma zna papirologija u sadejstvu s netransformisanom pravnom infra struk tu rom, dve su kon stante koje oteàvaju poslovawe u Srbiji. On je istakao da brojnost ~inovni~kih ruku ~ini da mito i korupcija i daqe preovladavaju u sistemu zemqe, a takvo stawe, ukazao je ovaj analiti~ar, moè se promeniti samo uz politi~ku voqu i okupqawe stru~waka koji bi operativnim merama pokrenuli „proceduru suzbijawa mita i korupcije”. Ohrabruje to {to su, po poda ci ma IZIT-a, po zi tiv na privredna kretawa zabeleèna kod fizi~kog obima proizvodwe, turisti~kog prometa, izvoza, ukupnih deviznih rezervi, prose~nih neto zarada, cena industrijskih proizvo|a~a i potro{a~kih cena. S dru ge stra ne, ne ga tiv na privredna kretawa su smawewe ukupnih inostranih poruxbina, pove}awe spoqnotrgovinskog deficita i pad maloprodajnog prometa.

POQOPRivRedA

subota5.novembar2011.

POKRAJINSKE SUBVENCIJE ZA NOVA RADNA MESTA U POQOPRIVREDI

PAORSKA ROBA NA BERZI

So ja ra ste, ì to pa da Za razliku od prethodne nedeqe, u trgovawu p{enicom na organizovanom berzanskom trì{tu cena je pala, saop{tila je ju~e Produktna berza u Novom Sadu. Trgovalo se p{enicom starog i novog roda. P{enica roda 2011. je prometovana po ponderisanoj ceni koja je za ovu nedequ iznosila 19,15 dinara kilogram, s PDV-om (17,73 din/kg bez PDV-a), {to ~ini pad od 0,93 odsto u odnosu na prethodnu nedequ. Pro{logodi{wa p{enica je prometovana po jedinstvenoj ceni od 16,85 din, s PDVom (15,60 din/kg bez PDV-a), tako da je pad iznosio 2,99 procentna poena. P{enicu uglavnom kupuju mlinarska preduze}a, a to podrazumeva da se ona kupuje u malim trgovinskim lotovima, dok s druge strane, administrativna ograni~ewa za izvoz p{enice u Makedoniju i problem s prodajom p{enice na Kosovu i Metohiji ovu robu uglavnom usmeravaju na doma}e trì{te, navodi se u saop{tewu. Pro{lonedeqna prose~na cena trgovawa kukuruzom je iznosila 16,92 din/kg, s PDV-om (15,66 bez PDV-a) i ona je prakti~no identi~na ceni iz pret-

hodne. Sti~e se utisak da se izvoznici usled ozbiqnih priblema s izvoznom logistikom zbog niskog vodostaja Dunava, jo{ nisu ozbiqnije ukqu~ili u trgovawe na doma}em tr`i{tu, ocewuju na Berzi. Soja je prodavana po 34,50 din/kg bez PDV-a. To je 1,18 po-

Mli nar stvo }e sa mle ti kri zu Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin potpisao je ju~e u Staroj Pazovi ugovor s Bran kom Ule me kom, vlasnikom preduze}a „Panonija promet„ d. o. o. o dodeli subvencija radi zapo{qavawa 18 novih radnika u mlinu za preradu p{enice. Vasin je izrazio uvrewe da, uprkos krizi, mlinarska delatnost ne mo`e i}i unazad jer imamo kvalitetno zemqi{te, kvalitetne pogone za proizvodwu hrane, a Vojvodina ima ozbiqnu perspektivu u proizvodwi hrane

da je 32 godine privatni preduzetnik, da otkako se bavi mlinskom delatno{}u nije imao nikakve pomo}i i podr{ke u raz-

voju do kredita Erste banke i sada podsticaja pred sed ni ka op {ti ne Go ra na Jo vi }a da iskoristi {ansu iz programa za novo zapo{qavawe Vlade Vojvodine. Zahva liv {i na po mo }i, brzini i odgovornosti u re {a va wu zah te va za sub ven ci ju od 130.000 dinara po radniku, Ulemek je kazao da mu je `eqa da u mlinu zaposli pedesetak radnika, ali i da otvori pekaru. A. Mali

Se tva ba rem ne slu ti na uvoz p{e ni ce sto vi{a cena u odnosu na prose~nu iz prethodne nedeqe. Trgovano je jo{ i suncokretovom sa~mom s 33 odsto proteina, i to po prose~noj ceni od 15,87 din/kg (13,45 bez PDV). U ovonedeqnom prometu dominantna roba je bila p{enica, koja je prometovana u ukupnoj koli~ini od 725 tona, {to je predstavqalo udeo od preko 50 odsto. Ukupan berzanski promet je iznosio 1.245 tona, {to predstavqa pad od 11,07 odsto na nedeqnom nivou, a finansijska vrednost robe je bila 25.795.850 dinara.

zala je za Tanjug da je krajwi ciq harmonizacija doma}eg zakonodavstva u toj oblasti s pravnim tekovinama Evropske unije. Ona je najavila da }e serija obuka i seminara biti nastavqena i slede}e godine, kao i da }e svi zainteresovani vi{e o toj tematici mo}i da ~uju od eksperata iz Velika Britanije, ^e{ke i Slovenije. Tamara Drqevi} je napomenula da je re~ o otvorenom tipu seminara kojem, osim predstavnika Uprave za za{titu biqa Ministarstva poqoprivrede i trgovine, instituta i fakulteta, industrije iz domena za{tite i ishrane biqa, mogu prisustvovati i svi zainteresovani gra|ani.

Da su najave da }emo do kraja setve imati pod p{enicom 600.000 hektara nerealne i nedosti`ne, najboqe govori podatak da su poqoprivrednici u Srbiji u optimalnom roku zasejali tek oko 300.000 hektara. Po re~ima prof. dr Mi ro sla va Ma le {e vi }a iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, slede}ih desetak dana trebalo bi da zaseju jo{ najmawe 150.000 hektara da bismo imali makar minimalne povr{ine pod tom ìtaricom. – Iako su vremenski uslovi za nastavak setve nepovoqni jer zbog su{e u zemqi{tu nema vlage ~ak do metra dubine, trebalo bi ipak u~initi dodatne napore da ove jeseni posejemo barem 450.000 hektara hlebnog ìta, {to bi bilo jo{ mawe nego lane ali ipak na minimalnoj granici na{ih potreba – izjavio je Male{evi}. Ovaj stru~wak pozvao je resorno ministarstavo i pokrajinski sekretarijat da podrè poqoprivredne proizvo|a~e i koliko god je to u ovim uslovima mogu}e podstaknu setvu p{enice da ne bismo idu}e godine ponovo imali problema s bilansima ìta i bra{na. Male{evi} je ocenio da je, u ovim vremenskim prilikama i ekonomskim uslovima, gotovo nemogu}e ostvariti planiranu setvu od pola miliona hektara p{enice jer ve}ina poqoprivrednika, koji nemaju ja~u mehanizaciju, ne moè na odgovaraju}i na~in pripremiti zemqi{te i stoga odustaje od setve te ìtarice i opredequje se za druge kulture.

Kra va te {ka 1,2 mi lion do la ra Suma od 1,2 miliona dolara za nas predstavqa fantasti~nu brojku za koju bi se mogla kupiti pove}a fabrika, dok poznavaocima prilika u mle~nom govedarstvu Kanade nije neobi~na vest da je neko upravo toliko platio jednu kravu, objavqeno je u najnovijem broju „Agrobiznis magazina„. Odgovor na pitawe za{to bi neko izdvojio toliki novac za jednu kravu pomalo je kompleksan, ali i jednostavan – genetika. Ova krava rase hol{tajn odgojena je na jednoj farmi u Kanadi, dr`avi poznatoj po odli~noj proizvodwi mleka i izvanrednim rezultatima, a wena „tajna„ je u tome {to dnevno daje 70 litara mleka. Ako se ima u vidu da prilikom ukr{tawa s rasnim bikom postoji velika verovatno}a da }e osobinu velike mle~nosti preneti na potomstvo, lako je na}i ra~unicu koja opravdava milionsku investiciju. Kupac krave anga`uje veterinara na farmi koji nekoliko puta godi{we uzima jajne }elije ove kra-

te mo`e biti lokomotiva razvoja Srbije, kao {to je Srem lokomotiva razvoja Vojvodine. Podsetiv{i na to da se ve} ~etvrtu godinu u Vojvodini ostvaruje ovaj subvencioni program koji doprinosi br`em razvoju zapo{qavawa, on je kazao da o~ekuje postepeni oporavak svih mlinova u Pokrajini, zahvaquju}i saradwi koja je po~ela sa Slovenijom. Vasin je kazao da je boqitak o~igledan u „@itoproduktu”,”Kikindskom mlinu”, „Fidelinki” i „Mlinu Be~ej”. Branko Ulemek je goste iz Pokrajine informisao o tome

PRAZNA PRI^A O HLEBNOM @ITU NA 600.000 HEKTARA

Za {ti ta bi qa po evrop skim nor ma ma Uprava za biqe organizovala je posledwi u nizu ovogodi{wih seminara koji se realizuju u okviru „tvining” projekta vrednog 1,3 milion evra, namewenog usagla{avawu nacionalnih propisa s evropskim u oblasti registracije i kontrole sredstava za za{titu biqa. Realizacija projekta „Usagla{avawe nacionalnih propisa u oblasti registracije i kontrole sredstava za za{titu biqa s propisima Evropske unije i primena novih zakonskih propisa” zapo~ela je 1. oktobra 2010. i traja}e 30 meseci, do 31. marta 2013. godine. Asistent tvining-savetnika na projektu Ta ma ra Dr qe vi} ka-

dnevnik

ve koje }e, nakon oplodwe, biti stavqene u matericu druge krave (u proseku se dobije 20 embriona). Surogat-majka }e za devet meseci doneti zdravo tele na svet, a u ve}ini slu~ajeva radi se o ènskom teletu ~ija je majka „milionerka“ i ni{ta mawe vredan bik. To se postiè razdvajawem ènskih i mu{kih spermatozoida, a jedna doza sperme visokokva-

litetnog bika na tr`i{tu mo`e se kupiti za 25 do 30 evra. Za nedequ dana elitni bik proizvede spermu vrednu 75.000 dolara i vrlo brzo otplati investiciju za ~iju realizaciju je potrebno mnogo truda, rada i 500.000 evra. @enska telad koju na svet donesu surogat-majke, ukqu~uju se u program odgajawa, a najboqe od wih

izdvajaju se i koriste za daqu selekciju. Ostale ulaze u proces proizvodwe koji obezbe|uje odli~ne rezultate na farmama muznih krava. U Kanadi prose~na koli~ina mleka po kravi odavno je prema{ila 30 litara dnevno, a sve je vi{e farmi koje imaju i 45 do 55 litara. Prose~na farma u Kanadi ima 70 krava i obra|uje do 100 hektara zemqe. Ko u toj zemqi `eli da se bavi proizvodwom mleka, treba da otkupi kvotu vrednu 25.000 za jednu muznu kravu na farmi. Vrednost jednog hektara obradivog zemqi{ta je oko 10.000 dolara. Uz investiciju u zgrade i opremu, prose~na farma krava muzara vredi 3,5 milona kanadskih dolara (kurs ameri~kog i kanadskog dolara je izjedna~en). Litar mleka u Kanadi ko{ta 0,50 dolara, dok se u prodaji 4,5 litara kratkotrajnog mleka mogu kupiti za ~etiri do {est dolara, u zavisnosti od tipa radwe, pakovawa i procenta masti u mleku.

Rok za zavr{etak setve je bio 25. oktobar, ali je probijen i setva }e trajati tokom ve}eg dela novembra, me|utim, jasno je da }e prekora~ewe rokova na kraju istawiti rezultate.

berze u Novom Sadu @ar ko Ga le tin, ocewuju}i da setva ne}e zadiviti, ali ne samo zbog probijawa rokova, lo{ih uslova i kilave pripreme zemqi{ta ve} i zbog konkurencije, koju p{enica ima u

@utog zrna za izvoz dva miliona tona – Berba kukuruza je na samom kraju pa su i procene prinosa sve preciznije. Ukupan rod od oko 6,2 milona tona, uz postoje}e prelazne zalihe i ove ekonomske godine }e odbaciti izvozni vi{ak od pribli`no dva milona tona. To nedvosmisleno upu}uje na zakqu~ak da }e izvoznici i ove godine imati kqu~nu ulogu na ovom trì{tu, a cene na me|unarodnim trì{tima biti najuticajniji faktor koji }e kreirati doma}u – kaè @arko Galetin.

– S obzirom na ono {to je dosad ura|eno, sasvim je sigurno da planirano ne}e mo}i da bude ostvareno. Sli~no je bilo i pro{le godine, ali smo tada imali tako povoqnu agrometeorolo{ku situaciju kakvu nismo imali u prethodnih 30 godina – ka`e direktor Produktne

uqanoj repici, soji i {e}ernoj repi koja ima solidnu cenu. Galetin nagla{ava da to ne zna~i da }emo ostati bez p{enice, te da }e prinos biti solidan. – Ta situacija }e se odraziti na tr`i{te, ali ne u tolikoj meri da izazove neke velike skokove na

berzi. Dosta toga, pa samim tim i rast cena, zavisi}e i od situacije na svetskim trì{tima – kaè direktor Berze, navode}i da sve negativne okolnosti koje prate setvu mogu dovesti do „ja~ih„ cena ove ìtarice. Iz Instituta za ekonomiku poqoprivrede poru~uju da, ako je seme dobro, zemqi{te vaqano pripremqeno i ako budu dobre vremenske prilike, s vi{e ki{e, nije kasno da setva bude dobra. Ako se sve dogodi tako i setva okon~a do polovine novembra, rod p{enice ne bi trebalo da podbaci, smatraju stru~waci ovog instituta. Direktor udruèwa „@ita Srbije” Vu ko sav Sa ko vi} o~ekuje da }e u Srbiji ove jeseni p{enicom biti zasejano oko 450.000 hektara, {to je uz normalan rod sasvim dovoqno za doma}e potrebe, a preosta}e i mawe koli~ine za izvoz. – Svake godine u ovo vreme u na{oj zemqi se licitira dosta niskim zasejanim povr{inama, a onda se ispostavi da redovno sejemo izme|u 450.000 i 500.000 hektara, {to }e se desiti i ove godine – kazao je Sakovi}, i naglasio da su cene p{enice najstabilnije od cena svih poqoprivrednih proizvoda te se ve} ~etiri meseca, od ètve naovamo, cena kilograma p{enice kre}e izme|u 17,5 dinara i 18 dinara. – Za razliku od svetskog trì{ta, gde su cene bile u konstantnom padu, na{e nisu padale i trenutno imamo skupqu p{enicu od drugih zemaqa u okruèwu – kazao je on. S. Glu{~evi}

REKORDAN SUFICIT AGRARA

Za de vet me se ci iz ve zli hra ne za dve mi li jar de do la ra Do kraja godine srpski agrar mogao bi ostvariti rekordan suficit od oko 1,6 milijarde dolara jer je za prvih devet meseci zabele`en pozitivan bilans u spoqnotrgovinskoj razmeni poqo pri vred no-pre hram be nim proizvodima od 1,1 milijardu dolara, objavila je Privredna komora Srbije. Za prvih devet meseci 2011. godine iz Srbije je izvezeno hrane za 1,95 milijardu dolara, a uvezeno za 845,5 miliona. U ovom periodu ostvaren je rast izvoza od 34,3 posto u odnosu na isti period lane pa on u ukupnom robnom izvozu Srbije u~estvuje s 22 odsto. Istovremeno, rast uvoza je 19,7 posto s u~e{}em u ukupnom robnom uvozu od 5,7 odsto, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 230,7 posto pa ima rast od 48,2 posto. „Ukoliko se nastavi dosada{wa tendencija u spoqnotrgovinskoj razmeni agrarnih proizvoda, Srbija }e do kraja ove godine ostvariti izvoz vredan oko 2,8 milijarde dolara, uvoz od oko 1,2 milijarde dolara i rekordan suficit od oko 1,6 milijardu dolara”, navode u PKSu. Najva`niji proizvodi agrarnog porekla u izvozu su `uti kukuruz u vrednosti od 300,3 miliona dolara, rafinirani {e}er

od {e}erne repe (85,2 miliona dolara) i zamrznuta malina ,,roland’’ (79,7 miliona dolara). Na izvoznoj listi potom slede merkantilna p{enica (74,1 miliona dolara) i jestivo uqe od suncokreta (64,1 miliona dolara). Posmatrano po odsecima, u izvozu dominiraju robne grupe: `ita i proizvodi na bazi `ita – ostvareni izvoz od 539,6 miliona dolara s u~e{}em u ukupnom robnom izvozu od 6,1 odsto, kao i vo}e i povr}e s ostvarenim izvozom od 466,9 miliona dolara i

u~e{}em u ukupnom robnom izvozu od 5,3 odsto. Na uvoznoj strani, me|u agrarnim proizvodima tradicionalno dominira grupa „nekonkurentnih” proizvoda – koji se ne gaje u Srbiji – sirova kafa (69,6 miliona dolara), sveè banane (29,9 miliona dolara) i sveè pomoranxe (20,9 miliona dolara). Po ostvarenoj vrednosti u uvozu su najzastupqeniji odseci: vo}e i povr}e s vredno{}u uvoza od 209 miliona dolara (u~e{}e u ukupnom uvozu je 1,4 odsto), i kafa, ~aj, kakao i za~ini u vrednosti od 135,3 miliona dolara i s u~e{}em u ukupnom uvozu od 0,9 odsto. „Povoqni rezultati poqoprivrede Srbije u spoqnotrgovinskoj razmeni ostvareni su zahvaquju}i pogodnostima koje ona ima u preferencijalnom statusu na trì{tu EU, zatim i ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemqama Zapadnog Balkana (CEFTA) i konjunkturi, koja se i daqe odràva na svetskom trì{tu„, navode u PKS-u. S. G.

No se ba {ten ski i krup ni ot pad Ba{tenski otpad u ponedeqak }e se odnositi u Budisavi, [angaju, Stepanovi}evu, Satelitu, Banati}u (po pozivu) i Kisa~u, a u utorak u Ka}u. Travu, li{}e, grawe, korov i sli~an otpad gra|ani treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova. Kontejneri za odlagawe krupnog otpada bi}e postavqeni do sutra u MZ „Klisa” na uglovima ulica profesora Gr~i}a i Sve-

Pe {a ~e we do Pa ra go va

tlane Vrani}, Temerinskog puta i Janka Halkozovi}a, Klisanskog puta i Zelenogorske i Velebitske i Zmajeva~kog puta. Od nedeqe do utorka kontejneri }e biti postavqeni i u MZ „Slana bara” na uglu ulica ^enejske i Ritske kod Mesne zajednice, Otokara Ker{ovanija i Nizijske, u Omladinskoj ulici kod FK „Proleter” i u Ulici Sentandrejski put 76. A. L.

Planinarsko smu~arsko dru{tvo „@elezni ~ar” or ga ni zu je su tra pe {a ~e we od Sremskih Karlovca preko Velike Remete, Grgetega do Paragova. Staza je duga~ka oko 20 kilometara i ovo je trasa prvog organizovanog pe{a~ewa. Polazak je u 7.55 sati autobusom 61 sa Me|umesne autobuske stanice, a vodi~ }e biti Ivan Bogi~evi}. Za bli`e informacije treba pozvati broj telefona 069/691-079. A. L.

Novosadska subota5.novembar2011.

„Eg zit” kamp vi {e ni je lu ta li ca

i ka sar na na Tran ya men tu, a svi se se }a mo i tra gi~ nih de {a va wa ka da je kamp bio u par ku kod Fi lo zof skog fa kul te ta. Sil nim se qa ka wi ma je iz gle da do {ao kraj i sa da osta je sa mo da se Ri ba rac ure di, u~i ni bez bed nim za po se ti o ce i usta li kao tro dnev no bo ra vi {te mla di ma iz ce log sve ta. ^i ni nam se da je ovaj po tez do bar jer je lo ka ci ja atrak tiv na, sa do sta me sta, a iz grad wom mo sta ni Tvr |a va ne }e bi ti da le ko. Ka da „Eg zit” pro |e bi }e ovo le po i ure |e no me sto sa sport skim te re ni ma na ras po la ga wu svim No vo sa |i ma i iz le ta {i ma ko ji vo le da u`i va ju u re ci i pri ro di. B. Markovi}

DA NAS SU MI TROV SKE ZA DU [NI CE

Po ja ~an pre voz do Grad skog gro bqa Zbog Mitrovskih zadu{nica gradski prevoznik }e danas pove}ati broj autobusa u pravcu Gradskog grobqa, a „Lisje” }e na grobqu organizovati prevoz vozi}em i kombijem sa glavnog pe{akog ulaza. Ovo preduze}e }e postaviti tezge za prodaju cve}a, sve}a i kandila kod glavnog

ulaza, na ulazu u ~etvrto grobno poqe, u cve}ari na grobqu i cve}ari na Bulevaru oslobo|ewa 115. I autobusi na liniji 14 danas }e voziti poja~ano. Umesto solo vozila, do Novog grobqa i}i }e zglobni autobusi, a po potrebi bi}e ukqu~ena i dodatna ispomo}. B. M.

V remeploV

Grad sru {en, pa po ha ran Paroh grkokatoli~ke crkve iz Kucure, \ura [or{, poslao je 5. novembra 1849. izve{taj episkopu svoje crkve u Kri`evce o bombardovawu Novog Sada juna te godine, ina~e delu ma|arskog garnizona u Petrovaradinskoj tvr|avi. Ceo grad je sru{en, osim nekoliko zgrada, me|u kojima su grkokatoli~ka crkva i pravoslavni Uspenski hram, nagla{eno je u izve{taju. U wemu

Protestni skup organizacije koja sebe naziva „Okupirajmo Novi Sad”, nastale okpuqawem qudi preko dru{tvenih mre`a, odr`a}e se danas u 15 ~asova na Trgu slobode. Organizacija je osnovana po ugledu na ameri~ki pokret „Okupirajmo Volstrit” ~iji ~la-

novi protestuju ve} mesecima u centru Wujorka. Protesti su usmereni protiv multinacionalnih korporacija i neoliberlanog kapitalizma, a ra{irili su se po celom svetu. Ovo je tre}i protestni skup u Novom Sadu. G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a ko je na ja vio gra do na ~el nik Igor Pavli~i} do na red nog le ta }e bi ti iz gra |en most ko ji }e po ve zi va ti kej i Ri bar sko ostr vo, a deo Ri bar ca }e bi ti pre u re |en u kamp, ko ji }e ra di ti ce le go di ne i ko ri sti }e ga po se ti oc i „Eg zi ta”. Ovim po te zom bi }e, za du `e vre me, re {en sme {taj po se ti la ca Fe sti va la jer, kao {to je po zna to, lo ka ci ja kam pa se iz go di ne u go di nu me wa la. Pro {log le ta kamp je bio na Pe tro va ra din skoj adi zbog ~e ga je bi lo do sta po le mi ka da li je ovo re {e we naj sre} ni je jer je na tom me stu iz vo ri {te vo de u ko me se mo ra lo vo di ti ra ~u na, ali na sre }u sve je pro {lo bez po sle di ca. Krat ko ro~ no re {e we bi la je

Pro test na Tr gu slo bo de

su opisani i drugi doga|aji iz tih dana. Pristalice pe{tanske vlade su obilazile ru{evine i odnosile sve {to su mogle. Ubijale su i qude koji su ~udom pre`iveli bombardovawe i nisu pobegli iz grada. Tako su pqa~kaju}i grkokatoli~ku crkvu ubili crkvenog pojca, Abodi~a, i paroha Gavrila Boi~a, koji su poku{ali da spasu crkvenu arhivu i relikvije. N. C

„DNEVNIK” SAZNAJE

RE ZA WE ENER GET SKIH TRO [KO VA U SPC „VOJ VO DI NA”

Na kro vu Spen sa so lar na elek tra na? Direktor SPC „Vojvodina” Boris Barjaktarovi} ka`e za “Dnevnik” da je najve}i problem preduze}a potro{wa energije, pa je zbog toga u planu da se na krovu Spensa postavi mala solarna elektrana. Dodaje da je krov Spensa od 43.000 metra kvadratna najve}i u Srbiji, pa }e probati da tu ~iwenicu okrenu u svoju korist. - Razgovori sa potencijalnim partnerima i investitorima su u toku i za sada jo{ uvek nije poznat budu}i model saradwe. To }e se znati kad se postigne dogovor. Spens godi{we za energente izdvaja oko 1,5 miliona evra. Postavqawem solarne elektrane u zna~ajnoj meri }emo smawiti tro{kove. Brzina realizacije projekta najvi{e }e zavisiti od prikupqawa dozvola i dokumentacije, dok za samo projektovawe i izgradwu ne treba vi{e od dva meseca rekao je Barjaktarovi}. Kako obja{wava Barjaktarovi} slede}i korak ka smawewu tro{kova je geotermalna energija. Naime, kako tvrdi Barjaktarovi} ispod Spensa se nalazi geotermalni izvor velikog kapaciteta. - Pri~a ka`e da je pre koju deceniju Hidrosonda iz pogona NIS Naftagasa uradila probno

Deo Te le pa bez vo de Ulice Joèf Atile od Suboti~ke do ]irila i Metodija, ]irila i Metodija od Joèf Atile do Heroja Pinkija, Dalmatinska, Ilke Markovi}, Polgar Andra{a, Telepska i Tihomira Ostoji}a od Telepske do Polgar Andra{a danas vodu ne}e imati od 8 do 15 sati. Vode ne}e biti zbog radova na vodovodnoj mreì. N. R.

Su ve sla vi ne Trg Komenskog i okolne ulice ne}e imati vodu u ponedeqak od 8 do 11 sati. Vode ne}e biti zbog radova na vodovodnoj mre`i. N. R.

Is kqu ~e wa stru je Sutra, Novi Sad: od 9 do 12 sati poslovni prostori u krugu starog Petra Drap{ina Bulevar despota Stefana i Poslovni prostori na [trandu.

Sle de }i ko rak ka sma we wu tro {ko va je ge o ter mal na ener gi ja. Na i me, ka ko tvr di di rek tor Bo ris Bar jak ta ro vi}, is pod Spen sa se na la zi ge o ter mal ni iz vor ve li kog ka pa ci te ta bu{ewe ispod Spensa. Tra`e}i naftu otkrili su geotermalni izvor. Poku{a}emo da ispitamo taj podatak, kako bi u budu}nosti i ovu energiju koristili. Pored ova dva na~ina i postavqawa sun~anih kolektora za toplu vodu,

koje je ve} dogovoreno, Spens bi tro{kove za energente smawio na podno{qiv nivo, ~ime bi poslovawe preduze}a moglo da se dovede u odr`ive okvire. ^inimo sve {to je mogu}e da pre|emo na alternativne i obnovqive iz-

vore energije - zakqu~io je Barjaktarovi}. Podse}amo da }e slede}e godine do po~etka sezone kupawa biti postavqeni solarni kolektori za toplu vodu, uz pomo} kojih }e se grejati voda u otvorenom bazenu. Vi{e od 30 miliona dinara za investiciju obezbedio je Fond za za{titu `ivotne sredine Republike Srbije. Barjaktarovi} smatra da }e ovim projektom energetski tro{kovi biti smaweni za 20 do 30 miliona dinara. D. Ig wi}

OD PO NE DEQ KA U „IN FOR MA TI CI” BR ZO SKI DA WE STAV KE SA RA ^U NA

Bes plat no „ha lo” od ja vqu je vi deo nad zor Sugra|ani koji ne èle da pla}aju 30 dinara za odràvawe sistema video nadzora mo}i }e, od ponedeqka, da se odjave na vi{e na~ina. Do sada su to mogli da urade potpisivawem izjave na {alterima, odnosno svim naplatnim mestima preduze}a „Informatika„, a sada }e mo}i da se odjave besplatnim pozivom na telefon Kontakt centra 0800 - 222 - 021, kao i da popune izjavu - odjavu na internet stranici www.nsin fo.co.rs. I daqe ostaje opcija odjavqivawa na {alterima „Informatike„, a kako iz ovog preduze}a kaù, uz ra~un objediwene na-

plate za oktobar, sugra|ani }e dobiti i izjavu koju mogu da popune i po{aqu na adresu: JKP „Informatika„, Bulevar cara Lazara 3, Novi Sad. Prema re~ima portparolke „Informatike„, Gordane Gale{ev, do sada je ~etiri hiqade doma}instava odjavilo pla}ane gradskog sistema video nadzora, a gu`vi na {alterima nije bilo. Ina~e, predlog odluke da se ova stavka potpuno ukine nije dobila ve}inu glasova odbornika, na posledwoj sednici Skup{tine grada. J. Zdje la re vi}

„Za” svi ra u RKC Koncert kru{eva~kog benda „Za”, koji }e ovom prilikom novosadskoj publici predstaviti i dve nove peva~ice, bi}e odr`an ve~eras u 22 ~asa u Rusinskom kulturnom centru, u Ulici Jovana Suboti}a 8. Pre i posle koncerta rege muziku }e pu{tati dixej „Vi-

to”, a ulaznice po ceni od 250 dinara mogu se kupiti u pivnici „Crni bik”, Trg mladenaca 8. U ovoj pivnici tokom no}i se odr`ava i ve~e posve}eno nekada{wem frontmenu „EKV”-a Milanu Mladenovi}u. A. L.

Ka sno an ti~ ki {lem iz Jar ka Kwiga „Kasnoanti~ki {lem iz Jarka” dr Velike Dautova Ru{evqan i dr Miroslava Vujovi}a bi}e predstavqena u utorak u 12 ~asova u Muzeju Vojvodine, u Dunavskoj 35. Govori}e arheolog dr Miomir Kora}. G. ^.

c m y

subota5.novembar2011.

RASPISAN KONKURS ZA DOGRADWU

Bi bli o te ku {i re za hi qa du kva dra ta Grad ska bi bli o te ka i Dru {tvo ar hi te ka ta No vog Sa da ras pi sa li su kon kurs za do grad wu zda wa Grad ske bi bli o te ke u Du nav skoj uli ci. Di rek tor Grad ske bi bli ot e ke Mi lo{ Pan kov ka `e za „Dnev nik„ da }e pro {i re wem usta no va do bi ti iz me |u 800 i hi qa du do dat nih me ta ra kva drat nih. - Dvo ri {te do zgra de u Gim na zij skoj uli ci se ne }e ru {i ti, a ukra {e ni zid sa mu ra lom }e

se nad vi si ti. Ta ko |e, pro stor gde se sa da na la zi ku hi wa }e se pre u re di ti. Do grad wom }e mo do bi ti sa lu za pro mo ci je, in fo-re fe ral ni cen tar, no vu ~i ta o ni cu i de~ je ode qe we, kan ce la rij ski pro stor, a osta je mo gu} nost da se na pra vi i atri jum iz me |u no ve i sta re zgra de. Za ovu go di nu obez be |e no je 500.000 di na ra za idej no re {e we, a deo tog nov ca is ko ri sti }e se i za re no vi ra we pro sto ra gde je an ti kvar ni ca „Or fe lin„. Na red ne go di ne o~e ku je mo pa re za glav ni pro je kat, a

naj va `ni je je da je pro ces za po ~et - re kao je Pan kov. Di rek tor je na gla sio da }e se do grad wa ra di ti po eta pa ma, da je za sve {to pla ni ra ju po treb no ot pri li ke 500.000 evra i kad bi sve te klo po pla nu, za vr {e tak kom plet ne re kon struk ci je mo gao bi da se o~e ku je za tri do ~e ti ri go di ne. Pre ma re ~i ma Pan ko va vi {e od 10.000 kwi ga je u po dru mu, a do grad wom }e se taj pro blem re {i ti. Ujed no se ra di na umre à va wu svih ogra na ka bi bli o te ke. Rok za pre da ju ra do va je 1. de cem bar, a pred vi |e ne su i na gra de. Pr va na gra da je 170.000 di na ra, dru ga i tre }a 90.000, od no sno 60.000 di na ra. Ra do vi mo ra ju da is po {tu ju pro pi sa ne me re za {ti te jer je zgra da spo me nik kul tu re. Ta ko je mo gu }e ukla wa we po mo} nih obje ka ta u dvo ri {tu, vi si na na o vo i zgra |e nih de lo va ne sme pre la zi ti vi si nu dvo ri {nog kri la, do zvo qe no je za sta kqi va we dvo ri {ta. Sve na par ce li u dvo ri {tu mo ra da se uklo ni, a tra fo-sta ni cu pre ma Gim na zij skoj uli ci je po treb no za dr à ti od no sno ob u hva ti ti re {e wem do grad we. Pred sed nik ì ri ja je Pan kov, a ~la no vi su ar hi tek te Ra do je Cvet kov, Gor da na \i las, Na ta {a [i jan i stru~ wak iz obla sti bi bli o te kar stva @eq ko Vu~ ko vi}. D. Igwi}

DANAS U KULTURNOM CENTRU

Fe sti val „Haj de da se upo zna mo” De~ ji fe sti val mul ti kul tu ral no sti „Haj de da se upo zna mo” bi }e odr `an da nas od 10 do 14 sa ti u Kul tur nom cen tru, Ka to li~ ka por ta 5. U ve li koj sa li cen tra od 12.30 do 14 sa ti bi }e iz ve de na in ter ak tiv na pred sta va „Haj de da se upo zna mo”, kroz ko ju }e osnov ci na u ~i ti de set re ~i na {est zva ni~ nih je zi ka ko ji se ko ri ste u Voj vo di ni. Li kov ne, fo to i li te rar ne ra do ve u~e ni ka na te me „Et no mo ti vi”, „Sa ba ki nog/de ki nog ta va na” i „Naj lep {a pri ~a ko ju mi je is pri ~ao/la de ka/ba ka” po se ti o ci }e mo }i da po gle da ju u Klu bu „Tri bi na mla dih”, gde }e bi ti iz ve den i kul tur no - umet ni~ ki pro gram ko ji

}e pred sta vi ti kul tu re raz li ~i tih na ci o nal no sti. Kroz bo gat pro gram, de ci od pr vog do ~e tvr tog raz re da osnov ne {ko le bi }e pro mo vi san in ter kul tu ral ni di ja log, raz u me va we i za jed ni~ ko stva ra la {tvo, a uvo |e wem poj mo va de~ ja pra va, to le ran ci ja, pra vo na raz li ku u re~ nik naj mla |ih, do pri ne }e kul tu ro lo {kom po ve zi va wu de ce raz li ~i tih na ci o nal no sti. Fe sti val or ga ni zu je Kul tur ni cen tar pod po kro vi teq stvom Sa ve ta za me |u na ci o nal ne od no se Skup {ti ne gra da i Po kra jin skog Se kre ta ri ja ta za upra vu, pro pi se i na ci o nal ne ma wi ne. N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

TOPLANA SPREMILA TU@BE, ALI I IZA[LA U SUSRET INVESTITORIMA

Du `ni ci ma s upo treb nom do zvo lom to pli ra di ja to ri Gre ja we je u No vom Sa du po ~e lo pre dve ne {to vi {e od dve ne de qe, i to plo je sta na ri ma u zgra da ma ~i ji in ve sti to ri du gu ju ovom pred u ze }u, ali ima ju upo treb nu do zvo lu. Port pa rol ka u ovom pred u ze }u Je le na Vu jin ka `e za „Dnev nik” da su pre po ~et ka grej ne se zo ne te po tro {a ~e sa mo pre ba ci li na re dov no gre ja we, bez ob zi ra na to {to po sto je du go va wa in ve sti to ra To pla ni. Tre nut no sa mo pet zgra da ne ma gre ja we, ~e ti ri zgra de i jed na na do grad wa, ali ne zbog du go va wa, ve} za to {to ni su pot pi sa li aneks ugo vo ra o pri vre me noj is po ru ci. In ve sti to ri ko ji du gu ju ovom pre u ze }u ipak ne }e pro }i ne ka `we no jer je To pla na pri pre mi la tu `be, a u ne kim slu ~e je vi ma pu {ta }e i me ni ce. Ka ko ka `e Vu ji no va 21 in ve sti tor tre nut no du gu je pred u ze }u, a iz no si uop {te ni su za me mar qi vi. Pre ma

di pred u ze }e JT Grad wa s 2.056.541 di nar, Gra did s 2.056.541, „Ce sla kor po ra ci ja” 1.792.501 , „Ak ti va grad wa” sa 1.128.756 di na ra, Dra gan Mu {ic ki 1.461.983 di na ra. „In ter pro gres in `e we ring” du gu je 1.430.412 di na -

Osta li po tro {a ~i ko ji du gu ju To pla ni, a ne ma ju ni do zvo lu ni kon tro lu fi ne re gu la ci je unu tra {wih in sta la ci ja ne }e bi ti ukqu ~e ni do iz mi re wa du go va wa, ka `e sa go vor ni ca. Vu ji no va do da je da su na pra vi li ustu pak i zgra da ma ko je ima ju

Potro{a~i koji duguju Toplani, a nemaju ni dozvolu ni kontrolu fine regulacije unutra{wih instalacija ne}e biti ukqu~eni dok ne plate dug

spi sku ko je nam je po sla la To pla na naj ve }i du `nik je pred u ze }e „Ver ting” ko ji du gu je 6.892.736 di na ra, za tim “Tur ko vi} Isa”, ~i je je du go va we 4.139.494 di na ra, a od mah je tu i SZ „Ra fi ne ri ja” 3.049.578 di na ra. Na kon to ga sle -

ra, „A grad wa” 1.402.881 di nar, Aca Dr ~a 1.207.152 di na ra, „Kon vest” 1.137.669 di na ra, Dra gan Ja ke {e vi} 1.089.155 di na ra i Ra di voj Mi qa no vi} 1.154.920 di na ra. Za tim „Be ton grad wa” ima du go va we od 2.654.527 di na ra, „Ko a la” 2.585.244 di na ra i „Hol tek grad wa” 2.450.538 di na ra.

gre ja we na gra |e vin skom re ì mu, pa }e im ove zi me bi ti omo gu }e no da pro du è ugo vor ka ko bi ima li do dat ni rok za do sta vqa we teh ni~ kog pri je ma zgra de i ka ko bi pre {li na re ìm pri vre me ne is po ru ke gre ja wa. Me |u tim, uslov za pu {ta we gre ja wa bi }e iz mi re we ce lo kup nog du go va wa in ve sti to ra. Q. Na.

DOK BIV[A KRAQICA TR@NICA PO PLANU NE POSTANE NAJLEP[I DEO GRADA

Ri bqoj pi ja ci sle di sa mo {min ka we U Ri bqu pi ja cu, ko ja ima naj du ù tra di ci ju, ve }ih i kon kret ni jih ula ga wa ni je bi lo sko ro dve go di ne, jer pre ma re ~i ma di rek to ra „Tr `ni ce” Du {a na Ba ji }a taj deo gra da je pred vi |en za pot pu no pre u re |e we, pa se ne is pla te ne ki ve }e ra do ve na toj tr `ni ci. Ka è i da }e na kon {to se ure di po tez od Zmaj Jo vi ne uli ce do Du na va, to bi ti naj lep {i deo No vog Sa da. - Ur ba ni sti~ kim pla nom Gra da pred vi |en je park, tr `ni cen tar, pla to za pi ja cu, fon ta ne, {e ta li {te, ga ra à na dva - tri ni voa, a u 13 ~a so va bi se skla wa le te zge i ume sto wih po sta vqa le ba {te

}e mo }i da za dr `e svo je lo ka le. Pro blem je {to je u pi ta wu ve li ka in ve sti ci ja, a vred nost se me ri de se ti na ma mi li o na evra. Ovo je je dan od pro je ka ta za ko ji Grad tre ba da obez be di ino stra nog pri vat nog part ne ra. Ipak, Ba ji} sma tra da je dan kad }e se re a li zo va ti ovaj pro je kat da le ko, a pla to pi ja ce i te zge su tre nut no „zre li” za adap ta ci ju. Uko li ko Grad do kra ja le ta sle de }e go di ne ne kre ne u taj pro je kat, „Tr `ni ca” }e iz sop stve nih fi nan si ja da iz vo ji za ure |e we pla toa i te zgi. - Sme {no je ka ko te te zge iz gle da ju. Ni je pro blem sa mo u este ti -

Na potezu predvi|eni i park, tr`ni centar, plato za pijacu, fontane, {etali{te… i tezge koje bi se sklawale. Dok se to ne desi betonske tezge zameni}e metalne, monta`no - demonta`ne, a plato }e, sva je prilika, biti ura|en od behatona re sto ra na ili bi ne za ne ke mu zi~ ke na stu pe, pa bi se u ju tar wim ~a so vi ma po no vo vra }a le te zge - opi sao je Ba ji} bu du }u in ve sti ci ju do da ju }i da svi sa da {wi za kup ci mo gu da bu du mir ni, jer

ci, ve} u funk ci o na lo sti. Pla to je vi {e pu ta pre pra vqan i do ra |i van, a te zge su be ton ske i osta le su u is toj vi si ni, ta ko da sad tre ba kle ~e }i da se pa za ri na tim te zga ma - ka `e na{ sa go vor nik.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Pre ma we go vim re ~i ma plan „Tr `ni ce” je da na je sen na red ne go di ne ume sto be ton skih po sta ve me tal ne te zge ko je mo gu bi ti mon ta `no - de mon ta `ne, a pla to }e naj ve ro vat ni je bi ti ura |en od be ha to na ka ko bi ma te ri jal mo gli ka sni je da is ko ri ste ka da do |e do pot pu ne adap ta ci je ovog de la gra da. Ma da je pro met na Ri bqoj pi ja ci pre po lo vqen ot ka ko je tu uki nu ta auto bu ska sta ni ca, Ba ji} is ti ~e da }e naj sta ri ja no vo sad ska pi ja ca uvek po sto ja ti na

istom me stu, jer i da qe ima svo je ver ne po tro {a ~e i za kup ce. - Dra sti~ no je pao pro met ot ka ko je uki nu ta auto bu ska sta ni ca, za to {to je broj ku pa ca sma wen za sko ro 70 od sto. Gra |a ni ko ji `i ve u pri grad skim na se qi ma i ko ji su pu to va li sa te sta ni ce, snab de va li su se s Ri bqe pi ja ce. U zad we tri- ~e ti ri go di ne pro met se ipak dr `i na istom ni vou, s bla gim osci la ci ja ma - ob ja snio je di rek tor „Tr `ni ce”. I. Dragi}

„YEZIN” FESTIVAL U CK13

Pro mo ci ja mla dih yez mu zi ~a ra Pr vo iz da we „Xe zin„ fe sti va la, na ko me }e u~e stvo va ti mla di mu zi ~a ri i mu zi ~ar ke iz No vog Sa da, Be o gra da, Ru me, Ni {a i Su bo ti ce odr `a }e se ve ~e ras i su tra u Omla din skom cen tru CK13. Ve ~e ras }e na fe sti va lu na stu pi ti pe va ~i ca Ta wa \u ri} iz Ru me u 20.30 ~a so va, Su bo ti ~a ni „The Bir dland Pro ject„ u 21 ~as i „Ni ko la Sta ji} kvin tet” iz Be o gra da, u 22 ~a sa. „Mr. New Trio & Gu ests„ iz No vog Sa da na stu pa ju su tra u 20.30 ~a so va kao i Ni {li je „Xe zbu ka” u 21.30 ~a so va. „Xe zin„ fe sti val je do ga |aj na ko me }e bi ti pro mo vi sa ni do ma }i

mu zi ~a ri i to ma hom sred wo {kol ci i stu den ti. Ka ko ka `e ured nik pro gra ma i saj ta jaz zin.rs, Ni ko la Mar ko vi}, u pro te klih ne ko li ko go di na sve je vi {e xez fe sti va la u Sr bi ji ko ji u tr ci za bu xe tom i atrak tiv nim pro gra mom za ne ma ru ju naj mla |e na ra {ta je xez mu zi ke. Ciq „Xe zin” fe sti va la je da ani mi ra jav nost i po dr `i sce nu u na stan ku, ko ja }e ~i ni ti oko sni cu ne kih bu du }ih iz da wa ve li kih srp skih xez fe sti va la. Kar te ko {ta ju 100 di na ra za ve ~e, a mo }i }e da se ku pe pre po ~et ka pro gra ma. J. Zdjelarevi}

Svir ka u SKC Re gi o nal ni al ter na tiv ni fe sti val - RAF po ~i we ve ~e ras u 18 sa ti tri bi nom „Sub kul tu re i an ti fa {i zam” u SKC „Fa bri ka”, po vo dom Svet skog da na bor be pro tiv fa {i zma, ra si zma i an ti se mi ti zma. Fe sti val u or ga ni za ci ji An ti fa {i sti~ ke ak ci je No vog Sa da i Al ter na tiv ne kul tur ne or ga ni za ci je na sta vi }e se u 21 ~as kon cer tom ben do va „Aga inst the odds„ iz No vog Sa da, „Im pu ri ta” iz Zre wa ni na, „The Lu na tic„ iz Poq ske i „Mu ni cia” iz So va~ ke. Zve zde ve ~e ri su le gen dar ni le vi ~ar ski mod pank bend iz Dan ske „The Mo ve ment„. Ula zni ce za kon cert ko {ta ju 300 di na ra. A. L.

Tri bi na SRS-a na Kli si „Ku da ide Voj vo di na” na ziv je tri bi ne Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke, ko ja }e bi ti odr `a na ve ~e ras u 20 ~a so va u pro sto ri ja ma MZ „Kli sa”, Sav ska 27. Na tri bi ni ra di ka la go vo ri }e pot -

pred sed nik stran ke Mi lo rad Mir ~i}, na rod ni po sla nik Dra gan @iv kov, pred sed nik op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka Dra gan Bo za lo i pred sed nik GO SRS \u ra| Jak {i} i od bor ni ci u Skup {ti ni gra da. A. L.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Ni kri vi ni du `ni, a ka `we ni U Fu to gu na è le zni~ koj sta ni ci ne ma bla gaj ne, pa kad u|e{ u {i no bus za Som bor kon duk ter te ka zni sa 30 od sto od stvar no va ze }e ce ne vo zne kar te. Do kle }e mo mi sa se la bi ti ka `wa va ni i oma lo va à va ni u od no su na go spo du iz No vog Sa da i Som bo ra?! 063/8834... * * * Sa bo ta à Ple nu ma kao me sto oku pqa wa stu de na ta od stra ne Stu dent skog par la men ta je isto kao i za bra na oku pqa wa gra |a na i pra va na pro test od re pu bli~ kog Par la men ta ili po li ti~ kih par ti ja. Bez ob zi ra na zah te ve ni ko ne ma pra va da stu den ti ma za bra wu je bi lo ka kva oku pqa wa. Pri de, ka da zna mo da su stu dent ske or ga ni za ci je i ‘Par la ment’ sa mo tre nin zi pod mla da ka par ti ja, od no sno bu du }ih po li ti ~a ra. 065/5506... * * * GSP i lo po vi ko ji ha ra ju po grad skom auto bu su su isti, kra du i jed ni i dru gi od nas gra |a na, ko ji se si lom-pri li kom mo ra mo vo zi ti wi ho vim vo zi li ma, jer ne ma ju kon ku ren ci ju. 069/2823... * * * Ni je ni u voj noj bol ni ci ba{ sve ka ko se pri ~a! Oti {ao sam da nas (~e tvr tak) na pre gled kod hi rur ga i ~e kao od po la osam do 10

sa ti da bi nam re kli da je pa u za! U 11.10 ~a so va se po ja vi la se stra, po sle pa u ze od sat i de set mi nu ta, da nas oba ve sti da je dok tor u sa li i da ne zna da l’ }e sti }i do 13 sa ti, a mi, ko ho }e da ~e ka, a ko ne, ne ka do |e dru gi put! Sra mo ta i bru ka! 063/5414..

* * * Od ka na li za ci je ni {ta, po la se la ne ma ra sve tu. Ru pe po pu tu na sva kom ko ra ku. Pre voz vi {e ne go lo{. Bu di sa vo, do kle si do spe la? 064/6407... * * * Ka da vam prav nik u JKP „Li sju” ob ja sni {ta je za kup, a {ta ko ri {}e we grob nog me sta,

od mah vam po sta ne ja sno da grad ska vlast za vla ~i ru ke i u xe po ve po koj ni ka. Kad ko ri ste, ne ka i pla te. 064/4405... * * * Sa ve tu jem sve ko ji ima ju gas da ga ne tro {e, ve} pre |u na dru gu vr stu ogre va. 062/2630.. * * * Na Li ma nu 1 pre vi {e od me sec da na as fal ti ra li uli ce- oce na 5. Jo{ ni su obe le ì li pe {a~ ki, a u bli zi ni {ko la, dva vr ti }a, fa kul te ti i do mo vi-se di, 1! 063/5451.. * * * Na slov „Gra du tre ba vi {e po li ca ja ca”, „Po li ci ji da ti ve }a pra va”, vi {e po li ca ja ca da iza |u i da gi nu, za ko ga, zbog ~e ga? Ka ko vas ni je sra mo ta da tra ì te po li ci ju bez ika kvih pra va da iza |e slu `be no i da gi ne za ta ti ne si no ve. Ni ko ne mo è da pla ti qud ski ì vot, tih pa ra ne ma. 065/5503... * * * Li ni ja broj 7, auto bus 873 sa po la skom sa Li ma na 4 u 06.32, 4. no vem bra 2011.go di ne. Na sta ja li {tu na ras kr sni ci kod Uli ce M. Gor kog, u auto bus ula zi mo mak i uvo di psa! Pro la zi po red vo za ~a bez pro ble ma. Ni sam znao da je do zvo qe no uvo |e we pa sa u jav ni pre voz ili sam neo ba ve {ten? 064/0498...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota5.novembar2011.

PA VLI ^I] I JO VA NO VI] PO SE TI LI FIR MU KO JA RA DI 63 GO DI NE

Grad DES-u obe}ao nove poslove

USKO RO PO ^I WE VE LI KA AK CI JA

Novo zelenilo u 21 ulici Ka ko sa zna je mo u „Grad skom ze le ni lu” usko ro po ~i we re kon struk ci ja ze le ni la u 21 uli ci u No vom Sa du. To zna ~i da }e rad ni ci po me nu tog pred u ze }a po ~i wa ti sa svo jim po slo vi ma, ka ko rad ni ci „Pu ta” bu du za vr {a va li re kon struk ci ju uli ca, pe {a~ kih i bi ci kli sti~ kih sta za. Ta ko }e u na red nih de se tak da na ra do vi po ~e ti u Ko sov skoj uli ci gde }e bi ti po sa |e na 51 le ska, 12 sta ba la ku gla stog ba gre ma i po sta vqe no 1.292 kva dra ta trav wa ka. U ovoj uli ci }e se i ore zi va ti su ve i bo le sne gra ne. Ta ko |e, oze le wa va we Som bor skog bu le va ra, ide po pla nu a ta mo se sa di tri vr ste li sto pad nog dr ve }a, ukup no 410 sta ba la, kao i 5.000 ko ma da ukra snog {i bqa. Ta ko |e, bi }e po dig nu to vi {e od 13.000 kva drat nih me ta ra trav wa ka. Ra do ve, na Bu le va ru, ~i ja je ukup na vred nost 24.200.000 di na ra, fi nan si ra Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne, a ceo po sao bi tre ba lo da bu de za vr {en do kra ja go di ne. B. M.

SIN DI KAT SPEN SA PO SLAO OTVO RE NO PI SMO GRA DO NA ^EL NI KU

Fo to: F. Ba ki}

Grad }e upri li ~i ti sa sta nak s di rek to ri ma osnov nih {ko la, jav nih ko mu nal nih pred u ze }a, grad skih usta no va i in sti tu ci ja u na me ri da se da va wem po slo va {to vi {e upo sle za po sle ni u Dr `av nom pred u ze }u za pro fe si o nal nu re ha bi li ta ci ju, rad no ospo so bqa va we i za po {qa va we oso ba s in va li di te tom DES. To je re kao gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ko ji je s pred sed ni kom Grad se skup {ti ne Alek san drom Jo va no vi }em ob i {ao ~e ti ri sek to ra( me tal, re klam ,tek stil i en te ri jer) ove pro iz vod ne i uslu `ne fir me. DES za po {qa va 208 rad ni ka, od ko jih je po lo vi na oso ba sa in va li di te tom. Grad ski zva ni~ ni ci su ~u li da fir mi ne cve ta ju ru `e, {to ka ko je re kao di rek tor Ra do ji ca Xa ri} ni je ~ud no u

eko nom skoj kri zi. Upr kos to me, is ta kao je di rek tor Xa ri}, DES ima ~i me da se po hva li, pla te su re dov ne, u pro se ku oko 20.000 di na ra, a po sla ima, ma da ne u kon ti ti te tu.

{kol skim na me {ta jem opre mio [O SO „Mi lan Pe tro vi}”. Upr kos {i ro koj le pe zi po slo va i bez ma lo 63 go di ne pri su stva u pri vre di na adre si u Uli ci Bo ga na Ga ra ban di na 3 od pre tri-

Obu ka za {est za ni ma wa Pred u ze }e DES kon ku ri sa lo je kod Mi ni star stva eko no mi je, po sle ob ja vqe nog jav nog ogla sa za pro je kat da se u kru gu fir me na pra vi u~i o ni ca za obu ku ka dro va za {est za ni ma wa. Pre to ga DES-u je sti glo odo bre we od Mi ni star stva obra zo va wa da je kva li fi ko va no da se ba vi obu kom i ospo so bqa va wem li ca sa in va li di te tom, za sto la re, {i va ~e, kwi go ve sce, gal va ni ze re, ru ko va o ce CEC ma {i na ma, bra va re. - Na{ naj ve }i po slov ni part ner je Elek tro voj vo di na za ko ju pra vi mo elek tro or ma re i {i je mo HZT opre mu. Ne dav no je DES

~e ti ri go di ne sa ra |u je mo uspe {no je di no sa ZIG-om ( pra ve klu pe za se de we ). To pla ni smo opre mi li kan ce la ri ju na Spen -

su ofar ba li je i okre ~i li, a za „Tr `ni cu” ra di mo sit ne po slo ve. Sa osta lim grad skim ko mu nal nim pred u ze }i ma ne ma mo kon takt, a mo gli bi da {i je mo rad ne uni for me za ko mu nal ce is ta kao je Xa ri}. Ni Grad ih ni je mno go upo slio, osim {to DES za we ga ko ri ~i ar hiv ske kwi ge, {tam pa i {i je za sta ve na veo je di rek tor Xa ri}. Pa vli ~i }u i Jo va no vi }u je to kom man da ta ovo pr va po se ta, pa su za to is ko ri sti li pri li ku da se upo zna ju za ~e ga su sve rad ni ci ospo so bqe ni. Obe }a li su da }e za po sle ni ma i pred u ze }u bi ti na uslu zi, tim pre {to Za kon o jav nim na bav ka ma do zvo qa va di rekt nu po god bu po slo va fi ra ma ko je za po {qa va ju li ca sa in va li di te tom. Z. De li}

DA LI JE FI LI JA LA RZ ZO ZA LUD DA VA LA NO VAC ZA ZA RA DE PO VI [EM KO E FI CI JEN TU

Tehni~arima Hitne pomo}i zakidaju na plati? Me di cin ski teh ni ~a ri no vo sad skog Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} su slu ~aj no sa zna li da je Fi li ja la re pu bli~ kog Za vo da za zdrav stve no osi gu ra we da va la no vac za wi ho ve pla te po vi {em ko e fi ci jen tu ne go {to im

Glav ni me di cin ski teh ni ~ar Ne nad Vu kas ka `e da }e po ku {a ti da se do go vo re sa upra vom Za vo da da im se vra ti ono {to im je za ki nu to je Za vod is pla }i vao. Teh ni ~a ri, ko jih ima 70, sa znav {i za ovu ne a de kvat nu is pla tu za ra da tra `i li su deo pla te ko ji im pri pa da, me |u tim no vac je po tro {en i usta no va u ko joj ra de

ne ma pa ra da ih is pla ti. U pi ta wu je dug od oko 4.000 di na ra od me se~ ne za ra de po teh ni ~a ru (pu ta broj me se ci i pu ta broj za po sle nih), ali jo{ ni je pro ve re no ko li ko tra je taj na ~in is pla te. Pre ma re ~i ma glav nog me di cin skog teh ni ~a ra Ne na da Vu ka sa od me nax men ta su do bi li od re |e ne po dat ke, ko je tre ba da pro ve re i da utvr de ko li ko tra je is pla ta ma we su me od one ko ja ima za kon ski pri pa da. - Ne è li mo da pre na gli mo sa za kqu~ ci ma, jer }e upli ta we su da i tu `bi svi ma na ne ti {te tu. I ova ko ra di mo te àk po sao i pa ci jen ti su nam pri o ri tet - ka è Vu kas za na{ list do da ju }i da }e po ku {a ti mir nim pu tem da se do go vo ri sa upra vom Za vo da da im se vra ti ono {to im je za ki nu to. Di rek tor Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} Ne nad Arac ki ka è da ra di sve po Za ko -

nu i da se na da da }e pro blem re {i ti unu tar Za vo da. ^lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq upo znat je sa ovim pro ble mom ko ji je za de sio Hit nu slu `bu, ali ka `e da is pla }i va we za ra da ni je u nad le `no sti Gra da, osim od re |e nih in ve sti ci ja i ula ga wa u opre mu. I. D.

Otpadu mesto za tri decenije evrop ski gra do vi da bi se pre u zeo naj bo qi mo del pre tva ra wa sme }a u ener gi ju. - Pre ma pla nu, re gi o nal na de po ni ja skla di {ti }e ot pad iz Ba~ ke Pa lan ke, Vr ba sa, Sr bo bra na, Ba~ kog Pe trov ca, Te me ri na, @a bqa, Be o ~i na i No vog Sa da. Sta ra de po ni ja }e se sa ni ra ti ta ko da }e se iz vu }i sav ko ri stan ot pad, a osta lo }e bi ti od lo è no na no vo po qe, iz gra |e no po stan dar di ma sa ni tar noteh ni~ ke de po ni je. Ovim pla nom stvo ri }e se uslo vi za pri jem ot pa da sa te ri to ri je Ju `no ba~ kog okru ga - ka è di rek tor “î sto }e” Da lu bor No va ko vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, ka da se sma wi ko li ~i na sme }a, na pra vi }e se me sto za ot pad u na red nih 30 go di na. Tu }e se od la ga ti sa mo ma te ri jal ko ji ni je {te tan, ali se ne mo è is ko ri sti ti. Plan je da se pr vo otvo ri no vo po qe, ka ko bi sve mo glo ne sme ta no da funk ci o ni {e. Ina ~e, na ja vqe na je i iz grad wu

Sin di kat Spen sa ju ~e se otvo re nim pi smom obra tio gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u tra è }i, da ka ko se u pi smu ka è, za u sta vi pro pa da we pred u ze }a. U pi smu se na vo di da je dug Spen sa oko 230 mi li o na di na ra, te je po treb no hit no re a go va ti,a u su prot nom }e sin di kat is ko ri sti ti sve mo gu} nost sin di kal ne bor be u za {ti ti pra va za po sle nih. U otvo re nom pi smu sin di kat je Pa vli ~i }u pre do ~io upo red ne po dat ke o sub ven ci ja ma za sport, ime na di rek to ra, broj rad ni ka, vred nost bo da i sal do od 2005. go di ne. U pi smu se ka è da Spens ima ve }i broj ru ko vo de }eg ka dra u od -

no su na iz u zet no ma li broj iz vr {i la ca. Me se~ no sub ven ci je iz no se pet mi li o na di na ra, a tro {ko vi 12, 8 mi li na di na ra. “Ne mo `e ne ko ko me su da ta na upra vqa we ko mu nal na pred u ze }a za lo {e sta we u wi ma kri vi ti bi lo ko ga po bi lo kom osno vu do se be sa mog i me nax ment ko ji opet po sta vqa Grad”, ka `e se iz me |u osta log u otvo re nom pi smu sin di ka tu Spen sa gra do na ~el ni ku Pa vli ~i }u. Sindikat je dan ranije isto pismo uputio lideru URS-a, Mla|anu Dinki}u, jer URS upravqa Spensom od po~etka mandata aktuelne vladaju}e koalicije. Z. D.

URS: Stru~waci spas za javni sektor - Od bor ni~ ka gru pa Uje di we nih re gi o na Sr bi je us pe la je da kroz slu ~aj „Ko je Mi ro slav Ili}„ No vo sa |a ni ma po ka è sav be smi sao prin ci pa na ko ji ma funk ci o ni {u jav na pred u ze }a u na {em gra du - re kao je na ju ~e ra {woj pres kon fe ren ci ji od bor nik u Skup {ti ni gra da URS-a Ne boj {a Ko ra}. Ta ko je slu ~aj mi ste ri o znog ~la na UO JKP „Put” raz re {en we go vom sme nom na pro {loj sed ni ci grad skog par la men ta, a Ko ra} is ti ~e da se ova bla ma à ne bi do go di la da su ~el ni qu di gra da od go vo ri li na do pi se URS-a pre {est me se ci. - Pred la è mo re for mu jav nih pred u ze }a i uki da we UO, gde bi nad zor ni od bo ri pre u ze li kon tro lu me nax men ta fir me i gde bi se de li stru~ ni qu di kao i po je dan re vi zor. Di rek to ri mo ra ju da se bi ra ju na po {te nim kon kur si ma ko je spro vo di ne za vi sna agen ci ja, a uko li ko se ne is pu ne pla no vi po slo va wa di rek to ri mo ra ju da bu du sme we ni – re kao je Ko ra}. A. L.

MU ZEJ SA VR EME NE UMET NO STI

PRED STA VQEN PRO JE KAT RE GI O NAL NE DE PO NI JE

No vi Sad }e u bli skoj bu du} no sti Cen tar re gi o na za upra vqa we ot pa dom, u okvi ru ko jeg su ukqu ~e ne op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka, Ba~ ki Pe tro vac, Be o ~in, @a baq, Sr bo bran, Te me rin i Vr bas. Stra te gi ja se od no si se za raz do bqe od 2010. do 2019. go di ne. To zna ~i da }e u na {em gra du bi ti sme {te na re gi o nal na de po ni ja, a na wu bi se do vo zio ot pad iz Ju `no ba~ kog okru ga. Tim po vo dom u Grad skoj ku }i ju ~e je odr à na kon fe ren ci ja za no vi na re na ko joj je u~e stvo va la ~la ni ca Grad skog ve }a za du è na za ko mu nal ne po slo ve Gor da na Pu {i}, ka i na ~el ni ca upra ve za ko mu nal ne po slo ve Li di ja To ma{ i di rek tor „î sto }e” Da li bor No va ko vi}. Oni su ujed no i ~la no vi rad ne gru pe ko ju je for mi rao gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. Pu {i }e va je is ta kla da je na pro jek tu ra |e no du go i opre zno, da bi se us tvr di lo {ta je naj bo qe za No vi Sad. Obi la è ni su i

Zaustavite propadawe SPC „Vojvodina”

ener get skog po stro je wa za pro iz vod wu elek tri~ ne ener gi je, ko ji }e kao go ri vo ko ri sti ti ne u po tre bqiv ot pad. Za sa da se jo{ uvek ne zna ko ji vid ener gi je }e No vi Sad ko ri sti ti od sme }a, a to }e se zna ti za ot pri li ke dve go di ne. - Pro ce na je da na po sto je }oj de po ni ji ima oko tri mi li o na to na ovog ma te ri ja la, od ~e ga se mi lion i po mo `e is ko ri sti ti, a osta tak spa li ti i pre tvo ri ti u ener gi ju - od ko je mo `e da se pra vi bi o go ri vo ili da se ener gen ti da ju „To pla ni”. Plan je da se od te ko li ~i ne deo re ci kli ra, je dan deo kom po sti ra, deo pre tva ra u ener gi ju, a osta lo je inert ni ot pad ko ji ne {te ti oko li ni. Sma tra mo da }e za grad naj ko ri sni je bi ti da se od to ga pro iz vo di ze le na ener gi ja - pre do ~a va No va ko vi}. No vo sa |a ni }e ina ~e usko ro do bi ti kon tej ne re za odva ja we pa pi ra od osta log sme }a.Na bav ka je u to ku. Q. Na to {e vi}

^E STIT KE ZA KUR BAN-BAJ RAM

Pavli~i}: Qubav, mir... Po vo dom pred sto je }eg pra zni ka Kur ban-baj ra ma gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} upu tio je ~e stit ke svim pri pad ni ci ma islam ske za jed ni ce. - Sa `e qom da pra znik pro sla vi te u do brom zdra vqu, qu ba vi i du hov nom mi ru, u ime Gra da No vog Sa da i u svo je li~ no ime upu }u jem is kre ne ~e stit ke po vo dom ve li kog pra zni ka Kur ban-baj ra ma. @e lim vam da ga pro sla vi te u du hov nom mi ru, do brom zdra vqu i ra do sti sa svo jim naj bli `i ma. – re kao je Pa vli ~i}. A. L.

Jovanovi}: Vreme plemenitosti Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} ~e sti tao je svim islam skim ver ni ci ma u No vom Sa du ve li ki islam ski pra znik Kur ban-baj ram. Si gu ran sam da }e bo gat stvo za jed ni~ kog `i vo ta, kul tur nih i ver skih raz li ~i to sti u na {em gra du i da qe bi ti pod sti caj da uje di we nim sna ga ma afir mi {e mo uza jam nu qu bav i slo gu, na vo di se u ~e stit ki. J. Z.

Otkrivawe tehnologije umetnosti U Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne ve ~e ras su na pro gra mu dva do ga |a ja po sre do va na ra dom aso ci ja ci je „Kul tu ra no va“. Pr vi po ~i we u 18 ~a so va i ti ~e se pre zen ta ci je in stru men ta „Kar laks“, a za wim }e u 20.30 usle di ti per for mans Nan dan Kir ko „Hi den se{n 6“ iz ci klu sa „Stri mlajn pro -

xekt“. De mon stra ci ju u MSUV }e vo di ti @an Kri stof Po tvin, bel gij ski di zaj ner zvu ka.U iz ved bi „Hi den se{n 6“ }e po red autor ke, Nan dan Kir ko, po me nu tog Po tvi na na „Kar lak su“, u~e stvo va ti i \u ze pe Ka la bro, Igor Le ~i}, Bran ko Po po vi}, Dra gi wa Vo ga wac. I. B.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota5.novembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „Uje`„ (20) Po zo ri {te mla dih mala sala „Uspavana lepotica” (11)

BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (16.45), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (12.45, 13.10, 15.10), „Xoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Budi malo ja” (20.15) „Tri musketara” (16.10, 21.10), „Paranormalna aktivnost 3” (22.20), „Vinks: ~arobna avantura” (13.05, 14.45, 15.05, 17), „Preostalo vreme” (18.10, 20.20), „Zaraza” (20.05, 22.40), „No} ajkula 3D” (23.10), „Kolumbijana” (18, 22.25), „Parada” (12.30, 15, 17.30, 20 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” 819.19.10), „Dug” (21.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Qi qa na Ili} iz Novog Sada (devoj~icu i de~aka), DEVOJ^ICE: Je le na Ve se li no vi}, Va wa Tom ~a wi, Ma ri ja Ni ko li} i Sve tla na Sto ja ko vi} iz Novog Sada i Rok san da Traj ko vi} iz Oxaka, DE^AKE: Alek san dra An |el ko vi} iz Novog Sada, @eq ka Tan cik iz Beo~ina, Zve zda na Ba bac iz Veternika, Kri sti na Ste va no vi} iz Ba~a, Mir ja na Pet ko vi} iz Mo{orina, Kri sti na Pla~ ki} iz @abqa i Ve se lin ka \o ki} iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Paulina Stevana Buq~ik (1941) u 10.30 ~asova, Milica Jefte Jasniger - urna (1932) u 11.15, Milisav Petra Nedeqkovi} (1937) u 12 ~asova, Zdravko Mileta Kmezi} (1954) u 12.45, Milica Mitra Pjeva~ (1931) u 13.30, Nedeqko Pera Sjeni~i} (1934) u 14.15 i Milan Milovana @arkovi} (1952) u 15 ~asova. Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu danas }e biti sahraweni Verica Ilije Vargovi} (1929) u 13 ~asova i Doma Anta Rewo (1939) u 15 ~asova.

c m y

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik СРЕМЦИ И МАЧВАНИ УДРУЖЕНО ДО ДЕПОНИЈЕ

За чи сти је зе мљи ште и во ду ЈА РАК: Представници града Шапца и Сремске Митровице јуче су, заједно са представницима Фонда за заштиту животне средине Републике Србије, посетили главну локацију за одлагање чврстог отпада у Јарку и том приликом обишли

депонија ће много значити за обе општине. Завршени су радови за које је потребно лепо време, тако да ће сви остали радови моћи да се обављају без икаквих сметњи – казао је председник сремскомитровачког парламента Алек сан дар Про да но вић. Локација за изградњу регионалне депоније Јарак је у употреби као општинска несанитарна депонија од 2001. године. Три ћелије су покривене чврстим отпадом, а четврта је тренутно у употреби. Даље коришћење несанитарне депоније негативно би утицало на животну средину, те овај пројекат предвиђа измештање Манчеловог канала, изградњу нових ћелија депоније, уклањање отпада из несанитарних и одлагање истог у санитарне ћелије, изградњу система за сагореваГрадоначелници Шапца ње депонијског гаса, изгради Сремске Митровице и њу линије за сепарацију, изпредседник СО Сремска Митровица градњу трансфер станице и радове на изградњи регионалне де- затварање несанитарне депоније у поније. Вредност пројекта износи Шапцу. око 11 милиона евра, од чега је 7,3 -До ове фазе сам о депонији само милиона евра инвестирала Европ- слушао, али сада први пут могу и ска унија. Остатак је обезбеђен из да видим колико је ово импозантан бужета Сремске Митровице и Шап- пројекат. Ово је један од темељских ца и то 2,3 милиона евра и Фонда за инфраструктурних објеката, а иззаштиту животне средине 870 хи- градњом ове депоније и Сремској љада евра. Митровици и Шапцу ће бити омоОвај пројекат има за циљ унапре- гућена сертификација хране. Ово ђење заштите животне средине јесте први пројекат на коме Шабац обезбеђивањем система безбедног и Сремска Митровица сарађују, али одлагања чврстог отпада. Знатно ће свакако није и последњи. У току су побољшати квалитет живота и са- преговори око експлоатације реке нитарну заштиту и смањити ризик Саве – рекао је градоначелник по здравље људи. Такође, спречиће Шапца Ми лош Ми ло ше вић. даље загађење подручја у близини Директорка Фонда за заштиту реке Саве. Пројектом се предвиђа и животне средине Републике Србиповећање покривености услугама је Жељ ка Ју ра кић је истакла да је сакупљања чврстог отпада на 100 ово једна од првих депонија овог процената 2012. године у градским типа у Србији, те да се гради у подручјима, и на 50 процената у се- складу са високим европским станоским подручјима. дардима. Радови ће се одвијати у -Сремска Митровица и Шабац три фазе, а животни век овакве санису до сада одлагали смеће на нитарне депоније је око 15 година. прописан начин и због тога је било Извођење радова је почело у јесен угрожено и земљиште и вода. Ова прошле године. Ј. Антић

ЖАЛБЕ РЕЂЕ СТИЖУ ДО ОМБУДСМАНА

Ко му нал не не во ље ис пред оста лих

КУ ЛА: Заменица Покрајинског обудсмана за равноправност полова Да ни ца То до ро вић посетила је Кулу како би упознала грађане са врстама заштите и начином остваривања права преко ове институције. Она је истакла да се грађани који живе у мањим срединама ређе обраћају за помоћ него што то чине становници већих градова. Разлог томе, додала је Тодоровић, је неинформисаност и незнање грађана какву помоћ могу да добију од омбудсмана. - Становници мањих средина, па тако и у кулској општини највише притужби имају из области грађевинских и комуналних послова, обрачуна за утрошену струју, воду, грејање, али и нису ретке жалбе на споро издавање решења или неодговарање на захтеве грађана од стране локалне самоуправе - рекла је Даница Тодоровић и додала да је око 60 одсто случајева позитивно решено након њихове интервенције. Грађани се често жале због мобинга и премештања са једног радног места на друго поготово у локалним управама и јавним предузећима, али, према речима заменице Покрајинског омбудсмана, такве притужбе углавном се решавају на суду.

Осим разговора са грађанима општине Кула, одржана је и трибина о родној равноправности и надле-

Даница Тодоровић

жностима Покрајинског омбудсмана у тој области на којој је истакнута потреба да се подигне свест јавности о кршењу права и дискриминације на основу пола, брачног и породичног статуса и могућности заштите жена. Трибини су присуствовали представници локалне самоуправе, јавних предузећа и осталих установа. У оквиру посете општини Кула, заменица Покрајинског омбудсмана састала се и са чланицама женске секције у Руском Крстуру. М. Кековић

Но ве ка пе ле у Ру ском Се лу РУ СКО СЕ ЛО: У Руском Селу је, поводом Дана мртвих, велечасни Ти бор Конц одржао помен-мису на римокатоличком гробљу. Том приликом је освештана новоизграђена капела. Ових дана биће предата на коришћење житељима села и капела на Новом гробљу. -Сматрам да је за породице које су обавијена тугом и морају некога сахранити, изградња ових капела велико олакшање и велика помоћ у организовању сахрана. Ове капеле

не бисмо изградили да нисмо добили помоћ од Покрајинског секретаријата за локалну самоуправу и од Дирекције за изградњу града Кикинде. Помаже нам и самодопринос који Рускоселци плаћају. Свакако треба напоменути и удружења и појединце који су помагали и учествовали у градњи. Велико им хвала, ове капеле ће служити генерацијама - рекао је председник Месне заједнице Руско Село Имре Ка бок. А.Ђ.

subota5.novembar2011.

У КУЛИ ОТВОРЕН ОБЈЕКАТ ЗА СМЕШТАЈ ОСОБА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА

Но ви дом за ше сто ро ста ри јих

КУ ЛА: Свечаним пресецањем врпце у Кули је јуче званично отворен стамбени објекат за смештај особа посебним потребама. У овом објекту свој стални дом наћи ће шест старијих ментално недовољно развијених особа, док је обезбеђен и простор „Предах” за привремени смештај особа са тешкоћама у развоју. У објекту „Предах”, родитељи који имају децу са посебним потребама моћи ће да их оставе на период до две недеље, при чему ће бити под сталним надзором лекара. У име Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Плава птица” из Куле, које је носилац пројекта, председник Мар ко Ко шу тић изразио је захвалност свима онима који су помогли да објекат у који је уложено 14 милиона динара, буде готов. Највећи донатор био је Балкански фонд за локалну иницијативу, док су одређена средства издвојена из општинског, покрајинског и републичког буџета. - Посебну захвалност дугујемо многобројним донаторима из привредног сектора. Такође, преко 750 грађана је уплатило донацију за изградњу овог објекта - истакао је Кошутић.

Свечано отварање смештаја за особе са посебним потребама

Свечаном отварању објекта присуствовао је министар рада и социјалне политике Ра сим Ља јић који је, овом приликом, истакао да и у ситуцаји опште економске кризе нису смањена издвајања за помоћ активностима удружења за помоћ особама са инвалидитетом. - Сва издвајања из републичког буџета фокусираћемо на врло практичне активности. Доста је било се-

минара, конференција и празних прича. Нашу пажњу морамо усмерити на оне пројекте где ће крајњи корисник видети бенефит од онога што сви заједно радимо – нагласио је Љајић. Покрајински секретар за социјалну политику и демографију Нов ка Мо јић је подсетила да је изградња стамбеног објекта који је јуче званично отворен, крајњи резултат

ЗБОГ ТОГА ШТО НИЈЕ ХТЕО ДА ПОТПИШЕ ОТКАЗ

Рад ник до био ба ти не од ди рек то ра?

СИ ВАЦ: Сивчанин Ти бор Бе на ји (39) тврди да је добио батине од свог директора Бо шка Ву ко ви ћа, власника предузећа „Агро Вуковић“ у Кљајићеву, зато што је одбио да сам да отказ. Наиме, овом инциденту, према речима Бенаија, претходио је догађај који се десио 31. октобра, када му је директор усмено дао отказ, јер је наводно био крив што су мајстори на погрешном месту пробили врата на силосу. - Био сам потпуно растројен, јер издржавам незапослену и болесну супругу и троје деце, али сам се барем надао да ћу, као отпуштен, остварити своја права преко Националне службе за запошљавање. Међутим, сутрадан ми је директор донео папир да потпишем. Схватио сам да заправо жели да сам дам отказ. Рекао сам му да би требало да се посаветујем са неким правником око тога – прича Бенаји. У данима који су уследили после тога, директор Вуковић је, како каже Бенеји, у неколико наврата покушао да оствари оно што је наумио - да радник сам да отказ. - Онда сам 3. октобра отишао на разговор код њега кући. Рекао сам му да нећу да потпишем, јер ћу тако остати без материјалне помоћи, а он ме је изненада најпре ударио у врат, зграбио за раме и изгурао ка вратима. Избацио ме је тако што ме је шутнуо у кук – наставља своју причу Бенаји.

Са друге стране, директор предузећа „Агро Вуковић“ Бошко Вуковић негира да је физички насрнуо да свог бившег радника.

Тибор Бенаји

- Само сам га избацио из куће, јер је инсистирао да га отпустим као технолошки вишак. Било је више ситуација када је правио неке грешке на послу и тачно је

да сам викао на њега. То је све – каже Вуковић. Иначе, Тибор Бенаји је радио у овом предузећу преко осам година. Сада је остао без посла и без икаквих примања, иако издржава петочлану породицу. Због целог овог случаја, Бенаји је затражио помоћ Слободног синдиката Србије, како би тим путем покушао да оствари своја права. Председник овог синдиката Вла ди мир Су вај џић истиче да је ово најекстремнији случај мобинга над запо сленим у кулској општини. - Било је свакаквих случајева и метода притисака да се радници присиле да дају отказ, али је ово први да је радник добио батине од директора. Обратили смо се, у његово име, Инспекцији рада и надлежним институцијама, али смо свесни да ће свака законска процедура у заштити његових права, потрајати годинама, док је Тибору и његовој породици неизвесно од чега ће живети сутра, а камоли следећег месеца – рекао је Сувајџић. М. Кековић

Три би ци кла за спор ти сте ин ва ли де

КИ КИН ДА: Општина Кикинда финансирала је набавку три електрична бицикла, која су донирана Спортском друштву инвалида. Бицикли су прилаго-

ђени потребама чланова удружења, а ова превозна средства олакшаће им свакодневицу и помоћи у припремама за такмичења.

Дугогодишњи чланови Спорт ског друштва инвалида општине Кикинда, Во ји слав Или чин, Ма ри ја На крај ку ћин и Сла ђан Пе пић имају најбоље резултате постигнуте на многобројним такмичењима из различитих дисциплина. Због тога је, на њихов захтев, општина Кикинда финансирала набавку три електрична бицикла, прилагођена њиховим потребама. - Надам се да ћемо ускоро, у договору са овим Друштвом, поново моћи да помогнемо. Ово су електрични бицикли, на којима не морају да се окрећу педале, што је управо прилагођено њиховим потребама - каже Гор да на Тр нић - Или чић, чланица Општинског већа задужена са спорт и туризам. Општина Кикинда финансирала је у потпуности куповину три бицикла, а вредност једног је око 50.000 динара. А. Ђ.

реализације пројекта „Бирам да се осамосталим”. - На жалост, имамо све више потреба за оваквим објектима и надам се да ће и остале локалне самоуправе поћи примером општине Кула казала је Мојић. Шест будућих станара овог објекта, имаће прилику да раде јер у дворишту њиховог новог дома постоји расадник, а цео објекат величине 300 квадратних метара прилагођен је њиховим потребама. Све то зар Бу квић, председник општине Кула је обећао будућим станарима да ће локална самоуправа отворити продавницу у којој ће се продавати све што корисници овог објекта произведу, као и да ће из општинског буџета и даље бити издвајана средства за потребе функционисања овог објекта. У име Балканског фонда за локалну иницијативу, који је био највећи донатор овог пројекта Та ња Бје ла но вић је изразила задовољство због веома добре сарадње са Удружењем „Плава птица” у протеклих пет година, чији је крајњи резултат је завршетак објекта за трајни смештај лица са посебним потребама. М. Кековић

VESTI Ју би леј ан ти рат них про те ста

СЕН ТА: Сећање на антиратне протесте одржане против насилне мобилизације у Сенти пре две деценије, 5.новембра 1991. године, обележиће се данас. Полагање венаца на спомен плочу на здању Градске куће је у 16,30 сати, потом је у изложбеној сали Дому културе отварање изложба докумената посвећена протесту, а у 17 сати одржаће се свечана седница Скупштине општине Сента. После свечане седнице одржаће се кругли сто уз учешће актера антиратних протеста. М. Мр.

Мо ба ку ку ру за ГОР ЊИ БРЕГ: Манифестација „Моба кукуруза” одржава се сутра у Горњем Брегу код Сенте, на којој се очекују бројне такмичарске екипе из војвођанских места, које ће се надметати неговању обичаја бербе и припремању кулинарских специјалитета. Дочек екипа је од 8 сати, а порет такмичења петочланих екипа у ручном брању кукуруза, биће оцењивање најбољих ракија, дегустираће се посластице од кукурузног брашна, а у подне ће се мерити највеће лудаје. Занимљивих такмичења биће и после заједничког ручка учесника, а увече је проглашење резултата и бал „Мобе кукуруза”. М. Мр.

Уско ро но ви се ма фор ТЕ МЕ РИН: Новосадска улица, дужине 12 километара, која спаја Бачки Јарак и Темерин, је део веома оптерећеног регионалног пута Р – 120, који води од Новог Сада за Бечеј, Сенту и Кањижу. Саобраћај кроз Бачки Јарак и Темерин је фреквентан, па је неопходно 20 до 30 минута вожње да би се изашло из насеља. Поред шест семафора, који су раније постављени, приводи се крају постављање седмог, на углу улица Новосадске и Змај Јовине у Темерину. На овој раскрсници било је више саобраћајних несрећа, па и оних са најтежим последицама. То је, пре свега, руководило чланове Управног одбора Дирекције за изградњу и урбанизам општине Темерин да предложе овакво решење. М. М.

dRU[TvO

subota5.novembar2011.

dnevnik

c m y

HO }E LI MNO GI KO RI SNI CI OSTA TI BEZ SO CI JAL NE NOV ^A NE PO MO]I?

Tu ì bli `weg svog No vi Za kon o so ci jal noj za {ti ti, ko ji je usvo jen apri la ove go di ne, do neo je niz no vi na ko je tre ba da do pri ne su una pre |e wu so ci jal ne za {ti te, po boq {a wu ma te ri jal nog po lo à ja naj si ro ma {ni jih, ali i po ve }a wu bro ja onih ko ji sti ~u pra vo na po mo} dr à ve. Me| tu im, jed na od no vi na iza zva la je pra vu bu ru, a we ne po sle di ce tek }e ose ti ti ne ka da {wi pri ma o ci ma te ri jal ne so ci jal ne po mo }i s ob zi rom da je is te kao rok od {est me se ci u ko jem su oni mo ra li da utu è srod ni ke, ako ih ima ju, ka ko bi pri mi li nov ~a nu so ci jal nu po mo} od wih a ne od dr à ve. Na i me, u ~la nu 84. no vog Za ko na o so ci jal noj za {ti ti za ko no da vac je ko ri sni ci ma nov ~a ne so ci jal ne po mo }i po sta vio uslov ko ji za mno ge pred sta vqa ne pre mo sti vu pre pre ku na pu tu ostva ri va wa, pra va od no sno do bi ja wa nov ca. U tom ~la nu pro pi sa no je da po je di nac, od no sno ~lan po ro di ce ko ji je ne spo so ban za rad ima oba ve zu da uz zah tev za utvr |i va we pra va na nov ~a nu so ci jal nu po mo} do sta vi i pra vo sna `nu sud sku od lu ku, sud sko po rav na we ili do kaz da je kod nad le `nog su da po kre nuo po stu pak ra di utvr |i va wa oba ve ze iz dr à va wa od srod ni ka sa ko jim ne ì vi u za jed ni~ kom do ma }in stvu, a ko ji pre ma Po ro di~ nom za ko nu ima oba ve zu i mo gu} nost da ga iz dr à va. Dru gim re ~i ma da tu ì svo je de te, unu ka, pra u nu ka, biv {u è nu od no sno mu à... Ta ko |e, za kon pro pi su je da je za pod no {e we zah te va za ostva ri va we pra va na nov ~a nu so ci jal nu po mo} do voq no da se pod ne se do kaz da je po stu pak po kre nut pred nad le `nim su dom. Uz to, do zvo qa va se i da se tu `ba pod -

no si ~ak i pro tiv onih ro |a ka ko ji su i sa mi ko ri sni ci ne kog vi da so ci jal ne po mo }i ili su ne za po sle ni, iako je sa svim ja sno da oni ni su u mo gu} no sti da iz dr `a va ju ni se be i svo ju po ro di cu, a ka mo li jo{ jed nog ~la na i pri tom ro |a ka.

tih ne ko li ko hi qa da di na ra ko li ko su do sa da do bi ja li. - Oni ko ji tre ba da apli ci ra ju za nov ~a nu so ci jal nu po mo} od dr `a ve mo ra ju da pod ne su tu `bu pro tiv srod ni ka ko ji su u za kon skoj oba ve zi da u~e stvu ju u wi ho vom iz dr `a va wu. To kon kret -

o cu pla }a ju. Ina ~e, po sta rom za ko nu tu oba ve zu iz dr à va wa od stra ne srod ni ka utvr |i vao je Cen tar za so ci jal ni rad, a sa da to utvr |u je sud. Sa da je dr à va oba ve zu ute ri va wa srod ni ka pre ba ci la na one ko ji ina ~e ne ma ju od ~e ga da ì ve a „ski nu la”

ve da qu di, pro sto, ka da ne ma ju {ta da je du mo ra ju ipak da tra `e tu nov ~a nu so ci jal nu po mo}, pa su sa mim tim pri nu |e ni, jer im to je di no pre o sta je, da tu `e ali on da ima ju pro ble me ka ko da na pi {u tu `bu, ko }e im je od ne ti u sud, ko je }e da im pre da, da li se pla }a ju sud ski tro {ko vi, ako se to pla }a oda kle im no vac... Da bi im po mo gli do vi ja ju se i qu di iz cen ta ra so ci jal ni rad ko ji sta re i bes po mo} ne upu }u je na slu `be prav ne po mo }i u op {ti ni jer ta mo mo gu bes plat no da im na pi {u tu `bu. Ili im se sa ve tu je, da ne bi pla ti li sud sku tak su, tu `bu po {a qu po {tom... Mno go je pro ble ma

im ono {to su ra ni je do bi ja li od dr `a ve bi ti uki nu to, a da oni ne }e zna ti ni za {to. U za ko nu pi {e da je sa mo bit no da oni pod ne su tu tu `bu su du, a ni je va `no i da do bi ju re {e we, da bi na sta vi li da qe da pri ma ju tu so ci jal nu po mo}, ali mno go ne zna ju ~ak ni za to. Ne zna mo ta~ no ka ko sto ji stvar i da li su svi ra ni ji pri ma o ci MOP utu `i li svo je srod ni ke, a ako ni su pret po sta vqa mo da }e mno gi od no vem bra ili de cem bra osta ti bez ovog nov ca ako ne ma ju do kaz da su pod ne li tu `bu su du. Mi iz or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva smo pred la ga li Mi ni star stvu ra da i so ci jal ne po li ti ke da

Ce la mu ka zbog 6.598 di na ra Osnov ni iz nos nov ~a ne so ci jal ne po mo }i za po je din ce od no sno no si o ce pra va bez ika kvih dru gih pri ho da iz no si 6.598 di na ra. To li ko, uko li ko se tu è i sud utvr di da mo ra ju da pla }a ju, sva kog me se ca srod ni ci onog ko ne ma dru gih pri ma wa tre ba da pla }a ju. Na de `da Sa ta ri} pod se }a da je pro {le go di ne bi lo oko 72.000 po ro di ca ko je su to pri ma le: - Tek ka da nam na kra ju go di ne stig nu po da ci o pri me ni ~la na 84. no vog za ko na mo }i }e mo da ka è mo da li je ova od red ba za i sta spor na i da in si sti ra mo da ne {to mo ra sa wom da se ura di, da se ona re de fi ni {e ka ko bi oni ko ji su naj u gro è ni ji ipak do bi li so ci jal nu po mo} od dr à ve.

Na de `da Sa ta ri}, pred sed ni ca Sna ge pri ja teq stva “Ama ti”, or ga ni za ci je ko ja se ba vi po lo `a jem sta rih i bes po mo} nih, po tvr |u je za na{ list da je za i sta ovaj ~lan Za ko na o so ci jal noj za {ti ti uneo po met wu i da se mo `e do go di ti da mno gi do sa da {wi ko ri sni ci osta nu i bez

no zna ~i da sta ri ja oso ba ko ja ne ma uslo ve za ì vot, ne ma pa ra ili je ra ni je pri mao so ci jal nu po mo} od dr à ve, sa da mo ra da tu ì svo ju de cu, unu ke, sna je da im sud utvr di oba ve zu da u~e stvu ju u we go vom iz dr à va wu, od no sno da im od re di iz nos ko ji mo ra ju sva kog me se ca da tu ì -

je sa se be - ob ja {wa va Na de `da Sa ta ri}. - âk ne ka da ugro è ni i ne zna ju gde se srod ni ci ko je sa da tre ba da tu è na la ze, ni ti ima ju wi ho ve adre se. Ne ka da ima ju ~ak i stra ho ve da mo `da ne do ì ve ve }e zlo sta vqa we od stra ne naj bli ìh za to {to ih tu è su du. Ne gde ima mo slu ~a je -

oko to ga, i bes po mo} ni i glad ni se u to me te {ko sna la ze. Za kon je ste, na po mi we na {a sa go vor ni ca, osta vio rok od {est me se ci da se iz vr {i re vi zi ja svih tih ne ka da {wih pri ma o ca ma te ri jal ne po mo }i ko ja se sa da zo ve “nov ~a na so ci jal na po mo}”. Taj rok je pro {ao pro {log me se ca s ob zi rom da je za kon stu pio na sna gu 11. apri la. - Ve li ~i na pro ble ma }e tek sa da vi de ti i tek sa da }e se ne ki ko ji ni su zna li za ovu no vi nu su o ~i ti sa ne pri jat no sti ma jer }e

even tu al no osta vi i ta kvu mo gu} nost da u po je di nim slu ~a je vi ma, ka da qu di jed no stav no ka ù da ne mo gu iz od re |e nog raz lo ga da tu è srod ni ka, da to ura di dr à va u we go vo ime jer }e im ta ko bi ti lak {e da ob ja sne si nu, k}er ki, unu ku ili ne kom dru gom srod ni kom da ih ni su tu ì li oni, ve} dr à va. To bi im bi lo lak {e. Dr à va to ni je pri hva ti la i sa da smo tu gde smo - za kqu ~u je Na de `da Sa ta ri}. Q. Ma le {e vi}

PA MET NA ME DI CI NA KOM PA NI JE „AK TA VIS”

Sa mo za Sr bi ju go di {we 500 mi li o na ta ble ta Zdrav stve ne ka se u go to vo svim ze mqa ma sve ta su o ~a va ju se sa sve ve }im tro {ko vi ma za le ko ve. S tim pro ble mom po seb no se su o ~a va ju ze mqe u raz vo ju. Sr bi ja je ne ka da ima la zna ~aj nu pro iz vod wu do ma }ih le ko va ko ja je do no si la i zna ~aj ne u{te de zdrav stve nog di na ra. Na rav no, bez uvo za me di ka me na ta ne mo è ni jed na ze mqa, ali za na {u ze mqu je po ra à va ju }e to {to da nas uvo zi mo vi {e od po lo vi ne. Kra jem pro {log ve ka far ma ce ut ska in du stri ja Sr bi je za po {qa va la je 9.500 rad ni ka, a da nas tre }i nu ma we. Pri su stvo te in du stri je na do ma }em tr ì {tu po sled wih go di na ra pid no se sma wu je i da nas taj broj iz no si 20 od sto ko li ~in ski i 11 od sto vred no sno. Mno ga tr ì {ta na ko ja smo ra ni je iz vo zi li le ko ve da nas su iz gu bqe na, a osva ja we no vih je dug, ve o ma skup i zah te van po sao na ko ji na {i pro iz vo |a ~i te {ko da su sprem ni. Iz me |u osta lih, iz gu bqe na su ve li ka tr {i sta na Da le kom is to ku, u Ru si ji, biv {im ze mqa ma SSSR-a, ze mqa ma se ver ne Afri ke... Sr bi ja ne ma ja snu stra te gi ju po dr {ke far ma ce ut skoj in du stri ji. Ima ju }i u vi du da smo sa da otvo re no tr ì {te i otvo re na eko no mi ja, od nos iz me |u do ma }ih i uvo znih le ko va je 45 pre ma 55, a pO prog no za ma i na go ve {ta ji ma ko je da ju po zna -

va o ci ove obla sti, bi }e jo{ ve }i u ko rist uvo znih le ko va. Pro iz vod wa le ko va sku pa je oblast pa je i To je dan od raz lo ga {to se bor ba za svet sko tr ì {te vo di iz me |u ve li kih kor po ra ci ja i fir mi ko je ima ju nov ca, zna wa i eko nom ske lo gi ke da se bo re za svo je me sto. Na {e tr ì {te i po go ni far ma ce ut skih ku }a in te re sant ni su za stra na ula wa i ku }e ko je su do bi le no ve vla sni ke da le ko bo qe po slu ju od onih ko je su osta le u dr àv noj svo ji ni. Jed na od naj ve }ih svet -

– Sr bi ja za „Ak ta vis“ pred sta vqa stra te {ko tr `i {te u re gi o nu i Evro pi u po gle du pro iz vod we i pro da je le ko va – ka `e ge ne ral ni di rek tor „Ak ta vi sa“ dr Kla u dio Al breht. – In ve sti ra mo u pro iz vod ne po go ne i mo der ni za ci ju fa bri ke u Le skov cu, „Zdra vqe–Ak ta vis“, ko ja je po sta la jed na od naj sa vre me ni jih u na {em si ste mu te se ve }i deo pro iz vod we ove fa bri ke iz vo zi. Na {im ko ri sni ci ma je po tre ban mo de ran pri stup da bi iza {li na kraj sa sve ve }im tro {ko vi ma zdrav stve ne za {ti te i na{

skih ge ne ri~ kih far ma ce ut skih kom pa ni ja „Ak ta vis“, ko ju smo po se ti li u no vom se di {tu u {vaj car skom me stu Cug na do mak Ci ri ha, ostva ri }e ove go di ne pro jek to van ciq od bli zu dve mi li jar de evra pro da je na 60 tr `i {ta {i rom sve ta.

od go vor na ovo je sa èt u slo gan „pa met na me di ci na“, {to zna ~i da tre ba da smi sli mo pa met ni je kon cep te, na pri mer, u po gle du da va wa do za le ka i eko no mi~ ni jeg pa ko va wa, od no sno do zi ra wa pre pa ra ta. Po re ~i ma dr Al breh ta, raz ma tra se mo gu} nost da fa bri ka „Zdra vqe“ u Sr bi ji bu de spe ci ja li zo va na za od re |e ne pro iz vo de ko ji }e se di stri bu i ra ti {i rom sve ta. Srp sko tr ì {te dr Al breht oce wu je kao do bro. – Sa mo za Sr bi ju go di {we pro iz ve de mo oko 500 mi li o na ta ble ta, {to je zna ~aj na ko li ~i na, pa po sto je do bri raz lo zi da ta ko i osta ne. Sma tra mo da }e u bli skoj bu du} no sti srp sko tr ì {te bi ti jo{ atrak tiv ni je za pro iz vod wu i pla sman le ko va. J. Bar bu zan

Svet ski igra~ u le ~e wu di ja be te sa „Ak ta vis“ è li da po sta ne „svet ski igra~“ u le ~e wu di ja be te sa iz grad wom me |u na rod ne fran {i ze u ovoj obla sti, na osno vu re kom bi no va nih i ana log nih in su li na. Pla no vi ove kom pa ni je za Sr bi ju su da snab de do ma }e tr ì {te naj no vi jim ge ne ri~ kim mo le ku li ma, ali po ce na ma sta ri jih. To je va `no jer je vi {e od 85 od sto srp skog tr ì {ta ge ne ri~ ko. Da kle, ka da is tek ne pa tent ori gi nal nog le ka, ge ne ri~ ka in du stri ja mo è pro iz vo di ti ge ne ri~ ki lek ko ji je istog svoj stva, ali dra ma ti~ no je fi ni ji od ori gi na la. Ce ne ta kvog le ka su ni è i ta ko pri hva tqi vi je za gra |a ne i dr à vu.

DRU[TVO

DneVnik ODLIV MOZGOVA IZ SRBIJE

put Ministarstava za rad, prosvetu i nauku – rekao je za „RTS” Milo{ Radosavqevi} iz Ministarstva omladine i sporta. On kaè da se partneri traè i u doma}im i u stranim kompanijama. Iako pomaka ima, uglavnom je re~ o usamqenim slu~ajevima jer sistemskog re{ewa i daqe nema, kaù u nevladinom sektoru. Vladina Strategija nau~nog razvoja primewuje se delimi~no jer se ~eka dono{ewe akcionog plana. U Ministarstvu prosvete i nauke kaù da tako veliki i sloèn problem ne mogu da re{e sami. Fakulteti su, kaù, i daqe zatvoreni za prijem novih predava~a. Na planu povezivawa s dijasporom u~iweno je dosta. Od januara je pokrenuto vi{e od sedam stotina projekata, u kojima su u~estvovali i na{i stru~waci iz inostranstva.

VATROGASCI ZOVU U POMO]

U in ter ven ci ju no se sa mo sr ce Vatrogasaci su do{li u te{ku situaciju, a zbog bezbednosti svih gra|ana, poku{avaju}i da preduprede tragi~ne doga|aje, ju~e su u novosadskoj Vatrogasnoj brigadi predstavnici

Ve `ba spa {a va wa

Sindikata vatrogasaca Srbije (SVS) odr`ali konferenciju pod sloganom „Vatrogasci zovu u pomo}”, na kojoj je nagla{eno da je stawe u ovoj oblasti alarmantno.

Fo to: R. Hayi}

„DRUGA [ANSA” DOBILA I UYBENIKE

Od nas go ra sa mo Gvi ne ja Bi sao Kada je re~ o “odlivu mozgova”, od Srbije je gora samo Gvineja Bisao, pokazuje istra`ivawe ameri~ke Agencije za me|unarodni razvoj. Po povratku sa {kolovawa iz inostranstva, mladi ponovo odlaze jer ovde ne mogu da na|u odgovaraju}i posao. Ni{ta boqi plasman Srbija nema ni na listi Svetskog ekonomskog foruma – broj mladih i pametnih qudi koji odlaze ve}i je samo u Bosni i Hercegovini, Kirgiziji i Svazilendu. Stru~waci napomiwu da je va`no da matica odr`i vezu s onima koji odlaze, a da se onima koji ostaju obezbede {to boqi uslovi za rad. Od stipendista Fonda za mlade talente, koji po ugovoru moraju da provedu pet godina u zemqi, posao na|e mawe od polovine. – Imamo dobru saradwu s Nacionalnom slu`bom za rad, ali u ovu pri~u treba da se ukqu~e i druga ministarstva, resorna, po-

subota5.novembar2011.

– Evo, upravo ste ~uli preko razglasa da nam ekipa kre}e ka Ba~koj Palanci zbog tehni~ke intervencije, a tamo ne moè sti}i za mawe od pola sata, dotle ~ovek leì pod traktorom, a na{e kolege iz tog mesta ne mogu da po{aqu svoje qude, zar to nije stra{no? – izjavio je sekretar Sindikata vatrogasaca Srbije Novosa|anin Goran Mi}i}. – Mi ne stavqamo u prvi plan na{e plate, ali branimo dostojanstvo i profesiju. Nema tih para koje mogu platiti ulazak u buktiwu. S iskrzanim uniformama, starim desetak godina, ule}emo u rizi~ne intervencije. Idemo na zadatak iz plemenitosti, ali oprema nam treba da bismo spasli i tu|e i na{e ìvote. Ova konferencija je vapaj. Predsednik SVS-a Du{ko Ninkov napomenuo je da zbog bezbednosti svih gra|ana i wihove imovine potreban hitan prijem 4.000 vatrogasaca jer ih

Srbija ima 2.950, a potrebno je 7.000. Sada ima jedinica u kojima rade dvojica ili samo jedan vatrogasac! – Vatrogasac bez opreme je kao policajac bez pi{toqa. Ne}emo vaqda ~ekati da se desi ne{to stra{no pa da se shvati da je ovaj apel bio opravdan? – rekao je Ninkov. – Fale nam qudi i preoptere}eni smo. Prosek starosti vozila je oko 25 godina {to zna~i i da ima i mnogo starijih, pa i onih s ~etrdesetak leta. Potrebno je i dono{ewe zakonskih re{ewa kojima }e se omogu}iti kontinuirano finansirawe vatrogasne slu`be i primena evropskih standarda u vatrogasnoj delatnosti. Primera radi, popuwenost vatrogasnih jedninica je oko 70 odsto, a po evropskim standardima na 1.000 qudi ide jedan vatrogasac. U Novom Sadu bi po tome trebalo da ima vi{e jedinica i oko 400 vatrogasaca umesto sada{wih 90. M. Vuja~i}

Od ra slim |a ci ma na pu we ne |a~ ke tor be „Osnove andrago{ke ve{tine” i „[kola, {kolski tim i nastavnik”, didakti~ki priru~nici za nastavnike koji predaju odraslim polaznicima osnovne {kole u projektu „Druga {ansa” predstavqeni su na minulom Sajmu kwiga u Beogradu. Pored ova dva priru~nika, namewena iskqu~ivo nastavnicima, predstavqen je i „Materijal za polaznike” za sva tri ciklusa „Druge {anse”, koji pruà korisne ve`be i uputstva iz pojedina~nih predmeta, kao i „Vodi~ za nastavnike i polaznike” izra|en za svaki od 12 predmeta i dva modula u ovom programu. Pored uobi~ajenih predmeta - srpskog, matematike, bilogije, fizike, hemije i istorije odrasli }e u~iti i ìvotne ve{tine, odgovorno ìvqewe u gra|anskom dru{tvu, digitalnu

Materijale za nastavnike i polaznike „Druge {anse” izradio je tim eksperata sa~iwen od profesora univerziteta i predmetnih nastavnika. ^itav ovaj

projekat Ministarstva prosvete i nauke, koji s ~etiri miliona evra finansira Evropska unija, implementira Gopa Konsaltig u saradwi s DDV interne{nal i

Ma te ri ja li za u~e we i pod u ~a va we u okvi ru „Dru ge {an se” no vi na kod nas su i po to me {to su za sno va ni na is ho di ma na sta ve i usme re ni ka raz vo ju ade kvat nih ì vot nih, dru {tve nih i rad nih kom pe ten ci ja od ra slih pismenost, engleski jezik, preduzetni{tvo i primewene nauke. Ovi uxbenici za odrasle |ake koji èle da iskoriste drugu {ansu koja im je u ìvotu pruèna za obrazovawe prvi su nastavni materijal u na{oj zemqi prilago|en potrebama, iskustvu i interesovawu odraslih. Materijali za u~ewe i podu~avawe u okviru „Druge {anse” novina kod nas su i po tome {to su zasnovani na ishodima nastave i usmereni ka razvoju adekvatnih ìvotnih, dru{tvenih i radnih kompetencija odraslih.

Evropskom asocijacijom za obrazovawe odraslih. Izdavawem ovih priru~nika potpuno je zaokru`en koncept „Druge {anse” koja je za polaznike potpuno besplatna, a predvi|eno je da u prvom ciklusu zavr{e prva ~etiri razreda osnovne {kole i steknu osnove pismenosti, u drugom ciklusu, koji obuhvata peti i {esti razred, dobi}e op{teobrazovna znawa, dok }e u tre}em ciklusu, uz gradivo sedmog i osmog razreda pro}i i osnovnu obuku za neko od 50 zanimawa. D. Deve~erski

PRO[IRUJU SE SME[TAJNI KAPACITETI ZREWANINSKOG DOMA U^ENIKA SREDWIH [KOLA

Vi {e me sta u in ter na tu Pro{irewe sme{tajnih kapaciteta zrewaninskog Doma u~enika sredwih {kola “Angelina Koji} Gina” je u toku i korisnicima internata uskoro }e na raspolagawu biti jo{ pedesetak mesta. Projektom je predvi|ena dogradwa na prostoru izme|u starog i novog dela objekta, kao i na lokaciji pored menze, a novac, 13,5 miliona dinara, obezbe|en je iz Nacionalnog investicionog plana. Po re~ima {efa vaspitne slu`be u u~eni~kom domu Radivoja Kr`e, ovde je trenutno sme{teno 285 |aka. Stanari uzrasta od 15 do 19 godina uglavnom su zadovoqni uslovima sme{taja, hranom i tretmanom vaspita~a. – Od ukupnog broja, wih stotinak su prvaci u sredwoj {koli, a najvi{e |aka sme{tenih ovde poha|a Medicinsku {kolu. Domcima je na raspolagawu 67 soba, od dvokrevetnih do osmokrevetnih, a kada se zdawe pro{iri, osim

{to }emo dobiti ve}i kapacitet, rastereti}emo te sobe sa {est, sedam i osam kreveta. Svaka soba, ina~e, ima svoj sanitarni ~vor, kupatilo, i name{tene su prigodno – veli Kr`a, i dodaje da su sredwo{kolcima na raspolagawu

i internet-sobe, TV-sala s dva televizora, prostor za stoni tenis... Tu je i trpezarijska sala, a u drugoj zgradi obezbe|en je prostor za likovnu sekciju i muzi~ki kabinet za decu koja idu u Muzi~ku {kolu.

Direktor internata Goran Petkovi} nedavno je kazao da je svake godine ovde pristizao daleko ve}i broj zahteva u~enika za sme{taj, ali se nije moglo svima iza}i u susret. Ove godine, ipak, Dom je do{ao u situaciju da, uz pomo} NIPa i grada Zrewanina, i delom od svojim parama, mo`e pro{iriti sme{tajne kapacitete. Internatski objekat, ina~e, sagra|en je 1980. godine, kada je zgrada primila prve stanare, sredwo{kolce, koji su iz razli~itih mesta do{li u Zrewanin zbog {kolovawa. Pre toga, na nekoliko mesta u gradu postojali su mali objekti za internatski sme{taj u~enika koji su uglavnom pripadali odre|enim {kolama i delili su se na mu{ke i `enske. Internat danas prima sredwo{kolce oba pola iz svih sredwih {kola i nudi im niz pogodnosti tokom boravka. @. Balaban

VESTI Pred u zet ni ce po ro di qe bi }e oslo bo |e ne du ga

Pa ci jen ti iz Sr bi je ~e ka ju ope ra ci ju srca u @e ne vi

Do kraja godine bi}e izmewen Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osigurawe koje }e omogu}iti porodiqama preduzetnicama da ne pla}aju doprinose za penzijsko i invalidsko osigurawe po dva osnova. Kako je najavio resorni ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}, onim preduzetnicama koje su u me|uvremenu zbog starog zakonskog re{ewa dobile odluku da izmire obaveze taj dug }e biti opro{ten, odnosno onima koje su ga ve} izmirile novac }e biti vra}en. On je dodao da }e to biti jedna od mera populacione politike, ali da }e Vlada Srbije dogodine pripremiti ~itav niz drugih mera za podsticawe ra|awa i podizawe nataliteta u Srbiji. Q. M.

^etiri pacijenta iz Srbije sa najte`im sr~anim oboqewima doputovala su u [vajcarsku, gde }e u toku slede}e sedmice biti operisani u Univerzitetskoj bolnici u @enevi, u okviru sporazuma koji su potpisali Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe i ta klinika, javqaju agencije. U pitawu su pacijenti iz Kru{evca, Prwavora, Zrewanina i Pan~eva. Protokol o saradwi je potpisan u martu, a pacijenti sa te{kim uro|enim sr~anim problemima se {aqu u @enevu po preporuci stru~ne komisije.

OBE LE @EN DAN IN @E WE RI JE: Sve ~a nim po stro ja va wem u no vo sad skoj ka sar ni „Alek san dar Be ri}“ pri pad ni ci 1. pon to nir skog ba ta qo na Re~ ne flo ti le obe le ì li su 6. no vem bar, Dan ro da in è we ri je. Go vo re }i na sve ~a no sti, ko man dant ba ta qo na pot pu kov nik Milan Martinov re kao je da je to kom go di ne pon to nir ski ba ta qon, iz me |u osta log, bio an ga ò van i na pru à wu po mo }i sta nov ni {tvu ugro è nom po pla va ma u op {ti na ma [a bac, Lo zni ca, Qu bo vi ja i Pri je po qe pa su we go vi pri pad ni ci na taj na ~in naj bo qe is ka za li deo ope ra tiv nih spo sob no sti. Osim to ga, iz ve de ni su i ra do vi za po tre be struk tu ra van Voj ske Sr bi je, ~i me su ostva re ni zna ~aj ni pri ho di, a an ga ò va wem na ure |e wu sop stve nih obje ka ta za sta no va we voj ni ka znat no po boq {a ni uslo vi ì vo ta i ra da i ostva re ne za pa è ne u{te de. U ime Ko man de Re~ ne flo ti le pon to nir ci ma je pra znik ~e sti tao pot pu ko vik Jovica ]ur~i}. Na sve ~a no sti su naj bo qim po je din ci ma uru ~e na pri zna wa. M. B.

Ple num Fi lo zof skog tra ì sme ne rek to ra i de kan ke Predstavnici studentskog Plenuma Filozofskog fakulteta u Beogradu pokrenuli su potpisivawe peticije kojom traè smewivawe rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kova~evi}a i dekanke wihovog fakulteta Vesne Dimitrijevi}. U letku koji je podeqen na protestu ispred Filozofskog fakulteta, kojem je prisustvovalo oko 100 studenata, navedeno je da je rektor Branko Kova~evi} tokom blokade nastave na tom fakultetu pozivao da se ona spre~i „milom ili silom” i da je time posredno odgovoran za nasiqe nad studentima. Oni su ocenili da je dekanka Vesna Dimitrijevi} „la`no optuìla studente koji blokiraju nastavu” za incidente s pripadnicima fakultetskog obezbe|ewa i najavila disciplinske postupke protiv pojedinih studenata.

subota5.novembar2011.

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

NA KON 11 GO DI NA SKRI VA WA U PO @A RE VA^ KOM ZA TVO RU

Na|eni pi{toq i municija u „Zabeli” Mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} oce ni la je ju ~e da je ot kri va we pi {to qa mar ke „ra dom vis” s osam me ta ka u {ar `e ru u Ka zne no-po prav nom za vo du „Za be la” re zul tat po di za -

lut nu po dr {ku, kao i da o~e ku je da }e bi ti ra sve tqe ni svi de ta qi tog slu ~a ja. Sne `a na Ma lo vi} je do da la da je pi {toq pre dat po li ci ji i da se usko ro o~e ku ju re zul ta ti

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U CEN TRU SU BO TI CE

Dvojicu kamermana na snimawu spota usmrtio teretwak U {ar`eru „radom visa” bilo osam metaka

wa ni voa bez bed no sti u za tvo ri ma i kon stant nog za la ga wa za po sle nih u Upra vi za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. Ona je po t vr d i l a da ju je prek si no} oko po no }i di rek tor Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja Mi lan Ob ra do vi} oba ve stio o uspe {no re a li zo va noj ak ci ji, ~i ji je re zul tat bio pro na la zak pi {to qa u dru gom pa vi qo nu „Za be le„. – Od po ~et ka sam bi la upo zna ta s ope ra tiv nom ak ci jom. Re~ je o iz u zet no ose tqi voj ak ci ji, ko ja je ra |e na me se ci ma, i za to ne mo `e mo u ovom tre nut ku go vo ri ti o de ta qi ma. U sva kom slu ~a ju, jav nost }e bi ti bla go vre me no oba ve {te na o re zul ta ti ma ove is tra ge – is ta kla je mi ni star ka prav de. Ona je na gla si la da za po sle ni u Upra vi ima ju we nu ap so -

ve {ta ~e wa. Ona je na gla si la da ima pu no po ve re we „u pro fe si o na li zam di rek to ra Upra ve, kao i za po sle nih u Upra vi i u ’Za be li’„. – Ni ka da od jav no sti ni smo kri li si tu a ci je ko je su se de {a va le u za tvo ri ma, bi lo da su po zi tiv ne ili ne ga tiv ne. Sve lo {e po sle di ce do ko jih je mo glo do }i, na mo je ve li ko za do voq stvo, do sa da su spre ~e ne, a uve re na sam u to da }e ta kav trend bi ti na sta vqen i ubu du }e – na p o me n u l a je mi n i s tar k a Ma lo vi}. Pi { toq, ko j i je pre k ju ~ e pro na |en, pre dat je Po li cij skoj upra vi u Po `a rev cu ra di ve {ta ~e wa. Oru` je je, po utvr |e nim in for ma ci ja ma, une to i sa kri ve no to kom po bu ne u za tvo ri ma u Sr bi ji u de cem bru 2000. go di ne. (Ta njug)

BU RA U NO VOM PA ZA RU ZBOG HAP [E WA ^E TVO RI CE MA LO LET NI KA

Ugqaninov sin privo|en (ne)zakonito

Mi ni star bez port fe qa u Vla di Sr bi je Su lej man Ugqa nin osu dio je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Pa za ru pri vo |e we i, ka ko tvr di, ba ti wa we i mal tre ti ra we ~e tvo ri ce mla di }a, me |u ko ji ma je bio i we gov se dam na e sto go di {wi sin. Po mo} nik di rek to ra po li ci je i na ~el nik Po li cij ske upra ve u No vom Pa za ru Dra gan Ter -

U Su bo ti ci se ju ~e oko 11.30 ~a so va u cen tru gra da do go di la te {ka sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj su `i vot iz gu bi li Go ran Nim ~e vi} (38) i Ati la Ki raq (30). Ono {to je tre ba lo da bu de obi~ no sni ma we re kla me, pre tvo ri lo se u te {ku tra ge di ju. Dvo ji ca ka mer ma na su za su bo ti~ ku agen ci ju „Ho me fac tory„ sni ma li re kla mu, a po gi nu li su ka da ih je uda rio ka mion ma |ar skih re gi star skih ozna ka. Ne sre }a se do go di la is pred Osnov ne {ko le „Ivan Go ran Ko va ~i}„. Ka ko sa zna je mo, Nim ~e vi} i Ki raq su to kom da na sni ma li na ne ko li ko lo ka ci ja i bi li su na kra nu ko ji je bio pri ~vr {}en za vo zi lo iz najm qe no od su bo ti~ ke

fir me „Sel ma”, ko ja se ba vi odr `a va wem se ma fo ra. Po re ~i ma o~e vi da ca, is pod wih je pro {ao ka mion, a oni su s opre mom pa li

– Mi smo sa mo ~u li uda rac. Stra {no... Ka da smo iza {li, vi de li smo ih da le `e. Jo{ ne mo gu da ve ru jem. Mom ci su sni ma li ne ku

Pod set ni ca grad skim vla sti ma Si no} u 19.30 ~a so va kod Po {te u Su bo ti ci, gde se do go di la te {ka tra ge di ja, oku pi li su se pri ja te qi po gi nu lih ka mer ma na Go ra na Nim ~e vi }a i Ati le Ki ra qa. Bi la je to pri li ka i da se pod se te grad ske vla sti da se {to pre mo ra iz gra di ti obi la zni ca i krak, jer ka mi o ni ma ni je me sto u cen tru gra da, kao i da bo qe tre ba obez be |i va ti sa o bra }aj ni ce. na krov pri ko li ce te ret wa ka, ko ji ih je vu kao oko 15 me ta ra i on da su pa li pod to~ ko ve. Ka mer ma ni su na li cu me sta su osta li mr tvi.

re kla mu. Ina ~e, ov de se stal no do ga |a ju sa o bra }aj ne ne sre }e, ras kr sni ca je pot pu no neo be zbe |e na. Tu su pre ne ko li ko go di na po gi nu li

U RE STO RA NU „SA LA[ 84” NE DA LE KO OD NO VOG SA DA

O{te}ena cev gasovoda, spre~ena te`a havarija To kom is ko pa va wa ja me za od la ga we tzv. cr ne ot pad ne vo de u re sto ra nu „Sa la {u 84”, kod No vog Sa da, o{te }e ne su ce vi cen tral nog ga so vo da, zbog ~e ga je vla snik objek ta Dim ~o Gu lev -

in spek ci ju i In spek ci ju ra da. Sa la{ sam za tvo rio, rad ni ke sam po slao ku }i jer ne `e lim ni {ta da ri zi ku jem. Po we go vim re ~i ma, re sto ran }e bi ti za tvo ren do da qeg.

ski ju ~e za tvo rio ovaj ugo sti teq ski obje kat i po zvao va tro ga sce, po li ci ju i sve nad le `ne da utvr de ka kva su o{te }e wa na sta la i ka kve po sle di ce mo `e pre tr pe ti „Sa la{ 84”. – Ne zna ju }i gde su ce vi, rad nik ko ji je ko pao ja mu ih je za ka ~io jer nig de ni je bi lo ni ka kve tra ke ko je se, ina ~e, kao upo zo -

– Me ni ni je u in te re su da za tva ram obje kat, ali pri mo ran sam na to jer, na `a lost, tre nut no ne mo gu da ga ran tu jem bez bed nost svo jim go sti ma. Tek ka da

„Sa la{ 84„ ju ~e je po se tio i je dan od in spek to ra MUP-a za van red ne si tu a ci je, dok su iz „Sr bi ja ga sa„ na ja vi li da }e se u naj kra }em ro ku na pra vi ti plan sa na ci je ga so vo da ko ji na oko 1,5 me ta ra du bi ne pro la zi is pod sa la {a. ^u ve ni „Sa la{ 84”, ko ji je Svet ska tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja ozna ~i la kao jed no od naj a -

Na taj na ~in na sta vqa se spor ko ji vla snik „Sa la {a 84” ima s grad skom upra vom u No vom Sa du jer mu je upra vo zbog ga so vo da i naf to vo da za bra we na grad wa ne ko li ko obje ka ta ko je je pla ni rao. Na i me, jo{ u ja nu a ru 2007. go di ne od Grad ske upra ve za ur ba ni zam je do bi je na sa gla snost za iz grad wu mu ze ja sta rih pe }i, 27 apart ma na, te ni skog te re na, ba ze na s le ko vi tom vo dom i dru gih obje ka ta, ukup no vred nih 1,7 mi lion evra, ali ka da je za tra `e na gra |e vin ska do zvo la za ove ra do ve, od ur ba ni sta je sti gao ne ga ti van od go vor. U obra zlo `e wu je sta ja lo da se na po me nu toj par ce li ne sme ju iz vo di ti ra do vi jer kroz wu pro la zi tri naf to vo da i je dan ga so vod. Do tre nut ka ka da je sti gla za bra na iz grad we, vla snik „Sa la {a 84„ je u okvi ru „adap ta ci je po sto je }e ku }e„ iz gra dio re sto ran i dru ge pra te }e objek te uz ukup nu in ve sti ci ju od 1,2 mi lion evra, pri ~e mu mu ni je bi la po treb na po seb na gra |e vin ska do zvo la upra vo zbog for mal ne adap ta ci je sta rih zgra da na sa la {u.

trak tiv ni jih me sta na de lu Ko ri do ra 10 kroz Sr bi ju, le ì na tri naf to vo da i jed nom ga so vo du, a vla sni ci to ni su zna li sve dok ni su za tra ì li do zvo lu za do grad wu no vih sa dr à ja.

O pro ble mi ma ko ji su ga sna {li s gra |e vin skim do zvo la ma, Gu lev ski je po ku {a vao da raz go va ra s grad skim vla sti ma, ali do sa da ni je imao uspe ha u to me. N. Per ko vi}

Po mo} nik di rek to ra po li ci je i na ~el nik Po li cij ske upra ve u No vom Pa za ru je ne gi rao Ugqa ni no ve na vo de. – Po li ci ja je mla di }e pri ve la ra di iden ti fi ka ci je – ka zao je Ter zi}, i na veo da oni ni su ne gi ra li in ci dent, ob ja sniv {i da su se sa mo {a li li. Ter zi} je ka zao da kod wih ni je pro na |e no oru` je, ali je

Ve qo vi}: Hit no pro ve ri ti na vo de Di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} na lo `io je ju ~e hit nu i sve o bu hvat nu pro ve ru na vo da mi ni stra Su lej ma na Ugqa ni na ve za nih za pri vo |e we ~e ti ri ma lo let ne oso be u Po li cij sku upra vu No vi Pa zar, me |u ko ji ma je bio i mi ni strov sin. Ve qo vi} je Ta nju gu re kao da je raz go va rao s mi ni strom Ugqa ni nom i da su se do go vo ri li da se o re zul ta ti ma te pro ve re oba ve sti jav nost. zi} je sa op {tio da su mla di }i pri ve de ni u po li ci ju po za ko nu, po pri ja vi jed ne gra |an ke da su joj pre pre ~i li put u jed noj od no vo pa zar skih uli ca, te da je sve bi lo u skla du sa za ko nom. Mla di }i su, pre ma toj pri ja vi, prek si no} oko 22 sa ta iza {li iz auto mo bi la i gra |an ki pre ti li na vod no pi {to qi ma. Ugqa nin, ko ji je i li der Ko a- li ci je Bo {wa~ ka li sta za evrop ski San xak, po ru ~io je da je Bo {wa ci ma po treb na “vo qe na Sr bi ja” a ne, ka ko je re kao, „ve li ka Sr bi ja” u ko joj jo{ uvek `i vi “duh Mi lo {e vi }a”. Mi ni star je na bro jao niz slu ~a je va u ko ji ma po li ci ja, po we go vim re ~i ma, ni je oba vi la svo ju du `nost. Me |u wi ma je i onaj od 17. mar ta 2009. go di ne ka da je na we ga pu ca no u Do mu kul tu re u No vom Pa za ru.

do dao da su svi oni u pre kr {a ju. On je ob ja snio da je Ugqa ni nov sin pre tri da na po di gao “prob nu vo za~ ku” do zvo lu i da kao 17-go di {wak u pe ri o du od 17 do 23 sa ta ne sme da vo zi bez pri s u s tva pu n o l et n e oso be ko ja ima po lo `e ni vo za~ ki is pit B ka te go ri je naj ma we pet go di na. We go vi dru go vi su, po Ter zi }e vim re ~i ma, ta ko |e, bi li u pre kr {a ju jer kod se be ni su ima li li~ ne kar te, iako je za ko nom pred vi |e no da sva ki gra |a nin iz nad 16 go di na kod se be mo ra da ima li~ ne is pra ve. Ugqa nin je iz ja vio Ta nju gu da o~e ku je da }e Vla da Sr bi je pred u ze ti me re pro tiv pri pad ni ka Po li cij ske upra ve u No vom Pa za ru i na ~el ni ka po li ci je u tom gra du Dra ga na Ter zi }a. (Ta njug)

mo to ci kli sta i bi ci kli sta – re ka la je se kre tar ka MZ „Cen tar 3” Mir ja na Gre gor ~i}. O dvo ji ci sni ma te qa ko le ge ima ju sa mo re ~i hva le. Ati la Ki raq je bio du go go di {wi sni ma teq, ko ji je ra dio za ne ko li ko te le vi zi ja i pri vat nih pro duk ci ja u Voj vo di ni, a Go ran Nim ~e vi} je dan od naj ta len to va ni jih te le vi zij skih mon ta `e ra u re gi o nu i vr stan mu zi ~ar, gi ta ri sta su bo ti~ ke gru pe „Per pe tu um mo bi le”. Go ran je bio o`e wen i ima dvo je ma lo let ne de ce. Na li ce me sta iza {li su po li ci ja, va tro ga sci, eki pa Hit ne po mo }i i is ta `ni su di ja ko ji je iz vr {io uvi |aj. S. Ir {e vi}

„Sr bi ja gas”: Ni je bi lo cu re wa ga sa Jav no pred u ze }e „Sr bi ja gas” sa op {ti lo je da pri li kom ju ~e ra {weg o{te }e wa ma gi stral nog ga so vo da, kod „Sa la {a 84” ni je do {lo do is ti ca wa ga sa, ve} da je re~ o ma wem de for mi te tu ce vi i o{te }e wu izo la ci je na ga so vo du u du `i ni od 1,5 me tar. Do o{te }e wa je do {lo oko 9.30 sa ti, a eki pa „Sr bi ja ga sa” je od mah iza {la na te ren i oko 11.00 sa ti za tvo ri la ga so vod, sa obe stra ne o{te }e wa. Po {to je ovo je dan od tri ga so vo da s ko jeg se snab de va ju po tro {a ~i u No vom Sa du, is po ru ka ga sa ne sme ta no je na sta vqe na pre ko pre o sta la dva ga so vo da, ta ko da ni je bi lo za sto ja u snab de va wu. re we, uko pa va ju iz nad ce vi – ka `e Dim ~e Gu lev ski. – Ne {to ka sni je ose tio se gas i od mah smo zva li va tro ga sce i po li ci ju, a ka sni je sam o sve mu oba ve stio NIS „Sr bi ja gas”, Tu ri sti~ ku

sve nad le `ne in sti tu ci je ko ji ma sam se obra tio, da ju pi sme no uve re we da je re sto ran pot pu no bez be dan za po se ti o ce, po no vo }u ga otvo ri ti – re kao je Gu lev ski.

crna hronika

dnevnik HAP [E WE U NO VOM SA DU I ZRE WA NI NU ZBOG PE DO FI LI JE

Lekar na saslu{awu zbog morbidnih snimaka Kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhap si la je Alek san dra I. (1963) iz No vog Sa da u ~i jem je sta nu pre tre som pro na |e no i za ple we no na hi qa de fo to gra fi ja i ne ko li ko sto ti na vi deo-sni ma ka por no graf ske sa dr `i ne, na sta lih is ko ri {}a va wem ma lo let nih li ca. Osum wi ~e nom za kri vi~ no de lo po se do va wa por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va wa ma lo let nog li ca za por no gra fi ju od re |e no je po li cij sko za dr `a va we, a ju ~e je pri ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji be o grad skog Vi {eg su da, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, re~ je o le ka ru ko ji je u pre vre me noj pen zi ji, po svoj pri li ci pr ven stve no zbog za vi sno sti od al ko ho la, ko ji je ra dio u ugled noj usta no vi, ko ji sta nu je na do mak osnov ne {ko le i vr ti }a u bli zi ni Be o grad skog ke ja u No vom Sa du. We gov ra ~u nar je za ple wen, a ovaj slu ~aj vo di Ode qe we za vi so ko teh no lo {ki kri mi nal MUP-a u Be o gra du.

Pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la su, u na stav ku ak ci je „Ar ma ge don”, li {i li slo bo de i Oli ve ra A. (29) iz Zre wa ni na, zbog osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ka zi va wa, pri ba vqa wa i po se do va wa por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va wa ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, sa op {te no je ju ~e iz MUP-a. Oli ver A. se sum wi ~i da je od 2010. go di ne do li {e wa slo bo de, svo jim ku} nim ra ~u na ra om s in ter ne ta pre u zeo i skla di {tio ve }e ko li ~i ne por no graf skog ma te ri ja la na sta log is ko ri {}a va wem ma lo let nih li ca. Pri li kom pre tre sa sta na i dru gih pro sto ri ja ko je ko ri sti osum wi ~e ni, ka ko je sa op {te no, pro na |e na je ve }a ko li ~i na por no graf skog ma te ri ja la na sta log is ko ri {}a va wem ma lo let nih li ca uz ra sta od 10 do 15 go di na. Oli ver A. }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du. E. D.

SU \E WE OP TU @E NI MA U „AFE RI AERO DROM“

Biv{a ministarka odbacila sve optu`be Biv {a mi ni star ka sa o bra }a ja i te le ko mu ni ka ci ja u pr voj vla di po sle pe to o ko to bar skih pro me na 2000. go di ne Ma ri ja Ra {e ta-Vu ko sa vqe vi} ju ~e je pred Vi {im su dom u Be o gra du od ba ci la op tu `be ko je je te re te za zlo u po te bu slu `be nog po lo `a ja to kom 2003. i 2004 go di ne u ve zi s re kon struk ci jom Ter mi na la 2 i VIP-sa lo na na Aero dro mu u Be o gra du, u okvi ru re a li za ci je pro jek ta „Ka pi ja Sr bi je“. Biv {a mi ni star ka je ka za la da ne zna za do ku men ta ko ja se po mi wu u op tu `ni ci kao „Ur gent ni pro je kat ob no ve drum skog i va zdu {nog sa o bra }a ja, Ugo vor o kom po nen ta ma pro jek ta iz me |u Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke (EIB), Re pu bli ke Sr bi je – Di rek ci je za pu te ve Sr bi je i Aero dro ma ’Be o grad’ iz 2001. go di ne“. Okri vqe na Ra {e ta-Vu ko sa vqe vi} je tvr di la da ni je uti ca la na iz me nu Stra te {kog pla na za re kon struk ci ju i raz voj aero dro ma ko ji je po ~et kom 2003. go di ne sa ~i nio ta da {wi ge ne ral ni di rek tor Aero dro ma „Be o grad„ \or |e Lu ki}, ne go da je do iz me na do {lo zbog pri me da ba i pred lo ga ta da {weg pre mi je ra Zo ra na \i ni |i }a. – Ne gde kra jem ja nu a ra ili po ~et kom fe bru a ra 2003. go di ne jed ne ve ~e ri te le fo nom me je po zvao pre mi jer \in |i} i re kao mi: “Ma ri ja, je si li ti vi de la onaj stra te {ki plan za ob no vu aero dro ma, zar te ni je sra mo ta da ona kav plan pod ne se{ na sed ni ci Vla de Sr bi je?” Pre mi jer mi je re kao: „Do kle }u ja da sle }em na aero drom ko ji je kao ko ko {i wac i kad }e mo ima ti aero drom kao u Min he nu i

evrop skim gra do vi ma? Da li taj ge ne ral ni di rek tor aero dro ma ima ne ku vi zu ju, da li uop {te zna svoj po sao ili }e mo da ga sme ni mo?” – ka za la je Ma ri ja Ra {e ta-Vu ko sva qe vi}. Okri vqe na je is ta kla da „ni je ima la ni kav uti caj na sme nu \or |a Lu ki }a s funk ci je ge ne ral nog di rek to ra i ume sto we ga po sta vqa we Bra ni sla va Vi ta so vi }a, te da su ne ta~ ne i op tu `be ko ji ma joj se to pri pi su je“. Ona je is pri ~a la da je Lu ki }ev „Stra te {ki plan“ pred sta vqen na sed ni ci Vla de Sr bi je kra jem fe bru a ra 2003. go di ne, kad su na taj plan, ka ko je tvr di la, iz ne te ozbiq ne pri med be, te do da la da su na Lu ki }ev rad jo{ 2002. go di ne po ~e le da sti ù àl be od ru ko vo de }ih or ga na JAT-a, ko ji je bio osni va~ Aero dro ma „Be o grad„, kao i si ni kal nih or ga ni za ci ja. – Kra jem mar ta je sti gao no vi Stra te {ki plan raz vo ja aero dro ma, ko ji je usvo jen, a u apri lu sam od De mo krat ske stran ke do bi la ime no vog ge ne ral nog di rek to ra Aero dro ma „Be o grad„, a to je Bra ni slav Vi ta so vi}. To sam sa mo for mal no pro sle di la kao pred log UO JAT-a ko ji je bio nad le àn za ime no va we ge ne rel nog di rek to ra Aero dro ma „Be o grad„ – ka za la je Ma ri ja Ra {e ta-Vu ko sa vqe vi}. Ona je na gla si la da je „u ta da vla da ju }em DOS-u sva ka od 19 stran ka ~la ni ca ko a li ci je ima la svo ju kvo tu za po sta vqa we ka dro va na ru ko vo de }a me sta u jav nim i dr àv nim pred u ze }i ma i usta no va ma, te da je u kvo ti DSa bi lo i ka dri ra we ge ne ral nog di rek to ra Aero dro ma“. J. J.

subota5.novembar2011.

JO[ SE TRA GA ZA UBI COM ZLAT KA DU KI ]A IZ RU ME

Nasmrt prebijen metalnom {tanglom zbog novca U no }i iz me |u 2. i 3. no vem bra na rum s kom Bre g u, kod igra li {ta, na smrt je pre tu ~en Zlat ko Du ki} (45), zva ni Du ka, iz Ru me, dok je Mi le Bje li}, ko ji je ce lo ve ~e bio s ne sre} nim Du ki }em, te `e po vre |en. Bje li }u je, po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, na dva me sta slo mqe na le va no ga, kao i le va ru ka i re bra s le ve stra ne, a ka `u da je do bio i uda rac u gla vu. Ka ko se pri ~a, udar ce je za do bio bra ne }i se od na pa da ~a, dok je ne sre} ni Du ki} od po vre da za do bi je nih me tal nom {ip kom po gla vi i te lu na li cu me sta umro. – Jo{ uvek ni smo do bi li ni ka k av zva n i ~ an iz v e { taj od po li ci je. Znam sa mo ono {to sam ~uo od we go vih dru ga ra i pri ja te qa. S Bje li }em ni sam bio i ne znam ni we go vu pri ~u. Sve je ovo za me ne ve li ki {ok – pri ~a Du ki }ev stric Sve ti slav Fi li po vi}, ko ji je ju ~e

Me sto gde je Du ki} usmr }en

sti gao iz Bo sne, gde `i vi, i ko ji je je di ni Du ki }ev ro |ak. Stri ca je o Du ki }e voj smr ti oba ve stio Du ki }ev pri ja teq Ve li bor Jan ko vi} ko ji je uz po mo} kom {i ja u{ao u Du ki }e vu ku }u i pro na {ao stri -

~ev kon takt. Na i me, Zlat ko Du ki} je, po sle smr ti ro di te qa i bra ta, `i veo sam u po ro di~ noj ku }i u No voj uli ci 114 u Ru mi. Brat mu je umro 1984. go di ne, na kon to ga mu je umro otac, pa ubr zo i maj ka. Ru mqa -

ni pri ~a ju da je Du ki} vo leo da po pi je, ali ka `u da ni ka da ni je pra vio pro ble me ni ti se sva |ao. – Ovo je bi lo pr vi put da je bio na va {a ru. Ni ka da pre to ga ni je od la zio ta mo i te kob ne no }i je slu ~aj no bio u ka fa ni. Pro dao je mo tor i imao je pa ra kod se be. On i Mi le su pi li u ka fa ni „Kod [a ce„ i kad su iza {li, ovi su ih na pa li. Si gur no su ili vi de li da Zlat ko ima pa ra kod se be ili su od ne kog ~u li. Ni su ih na pa li slu ~aj no, to je si gur no. Zlat ko je bio mi ran i naj bo qi ~o vek ko ga sam ja znao, a zna li smo se od ro | e w a – pri ~ a Zlat kov drug Ste vi ca Me do{. Iz po l i c ij s ke upra v e u Srem skoj Mi tro vi ci je sa op {te no da po li ci ja in ten ziv no ra di na iden ti fi ka ci ji na pa da ~a, kao i na ra sve tqa va wu ce log slu ~a ja. J. An ti}

NA KON OT KRI ]A UBI STVA U BAJ MO KU

Potraga za devojkom i wenim momkom Su b o t i~ k a po l i c i j a, ka k o ne zva ni~ no sa zna je mo, i da qe tra ga za ma lo let nom de voj kom iz Baj mo ka i we nim de~ kom Ro lan dom B., ko ji se sum wi ~e za te {ko ubi stvo Sta ne Ivan ko vi} (57) iz Baj mo ka. Osim {tu rog sa op {te wa u ko jem se ka `e da je pro na |en `en ski le{, su bo ti~ ka po li ci ja se vi {e ni je ogla {a va la. Ka ko smo us pe li da sa zna mo, ma lo let na de voj ka je sa svo jim ocem N. U. ~u va la ku }u ubi je -

ne Sta ne u Baj mo ku dok je ona ra di la u Ne ma~ koj. Brat po koj ne Sta ne \u ro Uze lac je 20. ok to bra pri ja vio ne sta nak se stre, a N. U. po li ci ji u Som bo ru, po {to su ro dom iz Alek se [©an ti }a, 21. ok to bra ne sta nak }er ke. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, jed na `en ska oso ba, ~i ji se iden ti tet utvr |u je, po ku {a la je kra jem ok to bra da po dig ne no vac s ban ko ma ta na Pa li }u s kar ti ce ubi je ne Sta ne.

Na pad nu ti no vi nar ka i sni ma teq RT Voj vo di ne No vi nar ku Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne Ra du Sta ji} i sni ma te qa Slo bo da na Ga bri }a na rad nom za dat ku u Baj mo ku na pao je otac ma lo let ne S. U., ~i ji je ne sta nak prek si no} pri ja vqen po li ci ji, sa op {tio je ju ~e RTV. U sa op {te wu je na ve de no da je eki pa RTV-a po ku {a la da do bi je iz ja vu od oca de voj ke, ali je on, ne do ~e kav {i da se no vi nar i sni ma teq pred sta ve i re vol ti ran pi sa wem {tam pe o to me, no vi nar ku uhva tio za vrat i po ku {ao da je iz ba ci iz dvo ri {ta. Za tim je sni ma te qu po ku {ao da ot me ka me ru i na sta vio da gu {i no vi nar ku, ko ja je `e le la da ga u to me spre ~i. RTV is ti ~e da raz u me de li kat nu si tu a ci ju u ko joj se ta po ro di ca na la zi, ali isto vre me no oce wu je da je ovo ne pri me re no ome ta we no vi nar ske eki pe ko ja je sa mo ra di la svoj po sao, ne kr {e }i ni jed no pra vi lo pro fe si je. (Ta njug)

Ku }a u ko joj je na |e na mr tva Sta na Ivan ko vi}

Me {ta ni Baj mo ka su upla {e ni i pri li~ no ne po ver qi vi pre m a ne p o z na t im li c i m a. Baj mok je, po red mno go le pih stva ri ko je se de {a va ju u ovom se l u u bli z i n i Su b o t i c e, ostao upam }en i po Jo si pu Vu ji }u, zva nom Jo sa Si ki ri ca,

ko ji je de ve de se tih go di na pro {log ve ka u ovom na se qu iz vr {io ne ko li ko te {kih i svi re pih ubi sta va. Sa da su se nad Baj mo kom po no vo nad vi li cr ni obla ci, a u do ma }in ske ku }e uvu kao strah jer je ovo ~e tvr to ne re {e no ubi stvo. S. I.

POSLE UBI STVA NA VI JA ^A „PAR TI ZA NA” U BE O GRA DU

Identifikovana ~etvorica napada~a Na ~el nik kri mi na li sti~ ke po li ci je Be o gra da Dar ko Se ni} po tvr dio je ju ~e Ta nju gu da su iden ti fi ko va ne ~e ti ri oso be ko je se sum wi ~e za ubi stvo na vi ja ~a Fud bal skog klu ba „Par ti zan„ Iva na Pe ro vi }a. Se ni} je re kao da su oni u bek stvu i da se za wi ma in ten ziv no tra ga.

Pe ro vi} je pre mi nuo od po vre da za do bi je nih iz va tre nog oru` ja ka da je na we ga i na we go vog dru ga \or |a S. pu ca no iz auto mo bi la u po kre tu dok su sta ja li na uglu Uli ce na rod nih he ro ja i Bu le va ra Zo ra na \in |i }a na No vom Be o gra du.

Do puc wa ve je do {lo 22. ok to bra ove go di ne, ka da su se su ko bi le dve na vi ja~ ke gru pe „cr no-be lih„, “Za bra we ni” i “Al ka traz”. Pe ro vi} je tom pri li kom za do bio po vre du ku ka i istog da na je pre mi nuo, dok se \or |e S. opo ra vio.

APE LA CI O NI SUD U NO VOM SA DU UKI NUO PRE SU DU PRO FE SO RU MI LEN KU PE RO VI ]U

Novo su|ewe za mobing i diskriminaciju Tra`i se osumwi~eni za kra|u Po li ci ja tra ga za mu {kar cem s fo to gra fi je osum wi ~e nim da je 29. ok to bra u No vom Sa du ukrao na kit iz jed ne zla ta re, u ko ju je do {ao da, na vod no, ne {to ku pi.

Po zi va ju se gra |a ni ko ji ima ju in for ma ci je o iden ti te tu ili kre ta wu osum wi ~e nog da po zo vu bro je ve te le fo na 064/ 892–4058 ili 021/ 488–4157.

Ape la ci o ni sud u No vom Sa du uki nuo je pr vo ste pe nu pre su du pro fe so ru Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du Mi len ku Pe ro vi }u op tu `e nom za mo bing i dis kri mi na ci ju asi sten ta Slo bo da na Sa xa ko va. U pre su di, u ko ju je agen ci ja Be ta ima la uvid, na vo di se da je Ape la ci o ni sud usvo jio Pe ro vi }e vu `al bu i upu tio pred met Osnov nom su du na po nov no su |e we.

Pe ro vi} je ne pra vo sna `no osu |en za mo bing i dis kri mi na ci ju i bio du `an da Sa xa ko vu pla ti 350.000 di na ra i po kri je sud ske tro {ko ve od 120.000 di na ra. Po pre su di, Pe ro vi} je, kao ta da {wi {ef Od se ka za fi lo zo fi ju, Sa xa ko vu one mo gu }io da na pre du je s po zi ci je asi sten ta, op stru i sao mu je na u~ ni rad i spre ~io ga da bra ni dok tor sku di ser ta ci ju. Pe ro vi} je na kon

pr vo ste pe ne pre su de oce nio da je re~ o „po li ti~ kom pro go nu” pro tiv we ga. – Ovo je su |e we ~o ve ku ko ji je bio pred sed nik Ko mi si je za stan dar di za ci ju cr no gor skog je zi ka i ko ji je pred sed nik Cr no gor skog na ci o nal nog sa ve ta u Sr bi ji. Ovo je su |e we cr no gor skom je zi ku – re kao je ta da Pe ro vi}. Do dao je da u Sr bi ji „ni ka da ni je bi lo la ko bi ti Cr no go rac, ali po sta je sve te `e i te `e”.

SPORT

subota5.novembar2011.

TALENTI: NIKOLA PERI] I SLOBODAN LALI]

Ka pi tal ci kul skog Haj du ka Mnogo lepih stvari desilo se od letos Fudbalskom klubu Hajduk. Kada se ~inilo da je do{ao kraj ovom kolektivu, pojavila se grupa qudi spremnih da uloè i vreme i novac i sve je krenulo na boqe. Klupsko opredeqewe da se dovode mladi igra~i, èqni afirmacije, koji }e se kroz superliga{ko takmi~ewe izgra|ivati za trì{te pokazalo se potpuno opravdanim. Fudbalskog blaga ima. Dvojica momaka su svojim talentom odsko~ila i stekla status reprezentativaca. U reprezentaciji starijih omladinaca, koju vodi selektor Dejan Govedarica, su i Kuqani golman Nikola Peri} i {oper Slobodan Lali}. Momci ro|eni 1992. godine, oba u februaru. Nikola je po~eo karijeru je u mla|im selekcijama {aba~ke Ma~ve, potom je pre{ao u novosadsku Vojvodinu i brani za kadete i omladince, zatim se vratio u Ma~vu, da bi letos do{ao u Hajduk. - Opredelio sam se za Kulu i ve} sam se uverio da nisam pogre{io. Mnogo mi je drago {to sam deo ovog kluba, a jedan od razloga zbog ~ega sam do{ao ovde je i to {to je trener golmana Mirko Radulovi}, od koga mogu mnogo da nau~im. Za sada ide

imam jaku konkurenciju, jer me to tera da jo{ boqe radim. U Hajduku se boriti za mesto startera, a kada je reprezentacija u pitawu- kakvi su planovi? - Nadam se da }u ostati prvi golman i da }u i}i iz selekcije u selekciju. Najpre mlada, a potom, Boè zdravqa, zakuca}u i na vrata A selekcije – optimista je Nikola Peri}. Slobodan Lali} je dete Hajduka, u kome je pro{ao sve selekcije. Rasko{an talenat i elegancija pokreta nisu promakli selektorima pa je obukao nacionalni dres i igra za selekciju koja se takmi~i u Ligi regija. - Nema mnogo mladih igra~a koji u na{oj superligi igraju na poziciji {topera, a ja sam uprkos svojoj mladosti dobio {ansu u Hajduku i imam razloga za zadovoqstvo. Nadam se da }u nastaviti jo{ boqe – kaè Lali}. Kada je reprezentativna selekcija, neprikosnoven na poziciji {topera je kapiten te selekcije Uro{ ]osi}. U nedavnom susretu reprezentacija Srbije i Hrvatske u Somboru Lali} je u igru u{ao upravo umesto ]osi}a.Mogu li ]osi} i Lali} da u tandemu budu bedem ispred Peri}eve mreè?

Ni ko la Pe ri} i Slo bo dan La li}

sve kako se poèleti moè – kaè Peri}. Ovaj mladi golman imao je privilegiju da debituje na superliga{koj sceni. U pro{lom kolu branio je gol Hajduka u duelu sa Metalcem i sa nekoliko sjajnih intervencija ostane je nesavladan. - Prezadovoqan sam {to sam debitovao bez primqenog gola i to mi je veliki podstrek za daqi rad. Koje su vrline, a koje mane Nikole Peri}a? - O vrlinama neka govore drugi. Mislim da dobro radim na treninzima i da napredujem. Peri} ima èstoku konkurenciju za mesto na golu Hajduka. Kapiten Bojan Bra} je za sada neprikosnoven, a i tre}i golman, kadetski reprezentativac Nemawa Latinovi} traì svoju {ansu. - Sva trojica smo mladi i perspektivni, dobro je {to

- ]osi} je odli~an igra~ i mislim da bi smo mogli da igramo zajedno, ali o tome odlu~uje stru~ni {tab – podse}a Lali}. Kada je {toperska pozicija u Hajduku u pitawu, Lali} je najmla|i, a tu su Mujdragi}, Gegi} i Jovanovi}. - Konkurencija je zaista `estoka. Dobijao sam i dobijam {ansu, znam da jo{ boqe te prilike moram da koristim, jer samo tako mogu da se izborim za mesto u timu – isti~e {toper Slobodan Lali}. I wegov reprezentativni ciq je jasan: igrati {to vi{e u selekciji Dejana Govedarice i tako tra`iti prolaz u mladu, a potom i u ono najboqe jato orlova. Dva hajdu~ka orli}a, Nikola Peri} i Slbodan Lali}, nagove{tavaju da su na dobrom putu da stasaju u vrhunske igra~e. \or|o Bojani}

dnevnik

c m y

V. D. SELEKTORA RADOVAN ]UR^I] SAOP[TIO IMENA REPREZENTATIVACA ZA TURNEJU PO CENTRALNOJ AMERICI

Bez ra di kal nih re zo va Nakon kraha u kvalifikacijama za EP, orlovi }e poku{ati da donekle izvidaju duboke rane na turneji po Centralnoj Americi, gde ih o~ekuju me~evi s Meksikom (12. novembar) i Hondurasom (14. novembar). Vr{ilac du`nosti selektora Radovan ]ur~i} obelodano je spisak od 23 igra~a na koje ra~una za ovu priliku. - Najpre `elim da se zahvalim prethodnom selektoru Petrovi}u na divnoj saradwi i podr{ci, kao i qudima u FSS koji su mi ukazali poverewe u ovim te{kim momentima za fudbal. Naravno da je slika o statusu reprezentacije formirana nakon slabog izdawa u Mariboru, ali sve bi bilo druga~ije da je Pi`on imao uvek na

Spi sak Gol ma ni: Vladimir Stojkovi} (Partizan), @eqko Brki} (Sijena) i Damir Kahriman (Tavrija). Od bra na: Branislav Ivanovi} (^elsi), Pavle Ninkov (Tuluz), Neven Suboti} (Borusija, Dortmund), Slobodan Rajkovi} (HSV), Nenad Tomovi} (Le}e), Milan Viloti} (C.zvezda), Aleksandar Kolarov (M.siti) i Vladimir Volkov (Partizan). Sre di na te re na: Zdravko Kuzmanovi} ([tutgart), Gojko Ka~ar (HSV), Radosav Petrovi} (Blekburn), Qubomir Fejsa (Olimpijakos), Milo{ Ninkovi} (Dinamo, Kijev), Milo{ Krasi} (Juventus), Zoran To{i} (CSKA), Milan Jovanovi} (Anderleht) i Bo{ko Jankovi} (\enova). Na pa da ~i: Nikola @igi} (Birmingem), Miralem Sulejmani (Ajaks) i Dragan Mr|a (Sion).

Al terna ti ve Sasvim je izvesno da su izmene na spisku mogu}e, jer trojica fudbalera kubure sa povredama. - To{i} ima problema sa kolenom, Fejsa je obnovio povredu zara|enu protiv Italije, Sulejmani dugo igra uz odre|ene zdravstvene te{ko}e. Svi su potvrdili dolazak u Beograd, ako ne budu sposobni da odgovore zahtevima, spremne su alterantive- napomenuo je ]ur~i}. Na listi ~ekawa su Milija{, Tadi}, Basta, Radovi}... raspolagawu sve fudbalere, da je zdravstveni bilten bio boqi, kao i forma pojedinaca u datom trenutku. Ovo je sada prelazni period u kojem }emo se potruditi da kroz prijateqske utakmice vratimo veru u fudbal- istakao je Radovan ]ur~i}. Usledilo je obja{wewe o kriterijumima za izbor igra~a: - Nije vreme za prebrze odluke i duboke rezove. Srbija je mala zemqa i nema preveliki izbor kvalitetnih fudbalera. Potom, uskoro }e do}i i novi selektor sa svojim idejama. Dakle, èleo sam da sa~uvam kostur ekipe, uz odre|ena osveèwa i povratak nekoliko igra~a. Svi sa liste imaju kontinuitet igara u klubovima, a trenutno je bez minutaè samo Krasi} koji je propustio tri susreta u kal~u- konstatovao je ]ur~i}. U centru pa`we na{la su se dva imena, povratak u nacionalni tim golmana Vladimira Stojkovi}a i debi Vladimira Volkova.

Ra do van ]ur ~i}, v. d. se lek tora fud ba le ra Sr bi je

- Imali smo problema oko izbora golmana u proteklom periodu. Stojkovi} nije bio u formi, sada se stabilizovao, iskusan je, ima iza sebe 37 nastupa u reprezentaciji, fudbalski re~eno potreban nam je. Volkov nam je zanimqiv od dolaska u Partizan, mada smo ga pratili i ranije. Pre tri meseca bio je na spisku Petrovi}a, ali ga je povreda omela da se odazove. Dakle, poziv mu nije uru~en zbog ~iwenice da je za wegove usluge bila zainteresovana Crna Gora, ve} {to pose-

dardnu poziciju u Hamburgu, kao i Jankovi} koji je sanirao sve povrede, kao i Sulejmani koji blista u Ajaksu- analizirao je ]ur~i}.

Pan te li} ]ur~i} je obrazlo`io razloge izostanka iz reprezentacije Marka Panteli}a. - Razgovarali smo, on je jedan od nosilaca na{e igre, ima silnih obaveza u klubu, a odlazak na turneju mogao bi da se odrazi i na wegov status u Atini. Dogovorili smo se da ne putuje u Centralnu Ameriku.

Jor ga ~e vi} Ceh za kiks u Sloveniji platio je i golman Jorga~evi}, koji je izgleda postao kolateralna {teta. - Ne, niko nije precrtan, niti mo`e biti posle samo jedne slabe utakmice. U razgovoru sa Bojanom, kao i trenerom golmana Pandurovi}em, procenili smo da je boqe da presko~i turneju. Te{ko je podneo sve ono iz Maribora, ne treba ga izlagati dodatnom pristisku. Stvari }e brzo le}i- objasnio je ]ur~i}. duje kvalitet i mo`e da bude lepa perspektiva. Od povratnika, tu su Ninkov koji odli~no igra u Francuskoj, Ka~ar koji se vratio na svoju stan-

- Nismo imali puno vremena i prostora za izbor rivala, a ~iwenica je da su Meksiko i Honduras veoma kvalitetne selekcije, u~esnici Mondijala, koji posebno dobro igraju pred svojom publikom. Mo`da nam po stilu ne odgovaraju, posebno Meksiko koji neguje disciplinovanu i organizovanu igru, uz veoma brze igra~e. Imamo ne-

Naporno i dugo putovawe, promena vremenskih i klimatskih zona, veoma jaki rivali su ote`avaju}e okolnosti koje se mogu odraziti i na rezultat.

koliko dana da se dobro pripremimo, a o~ekujem da }e svi dati svoj maksimum i biti u slu`bi kolektiva kako bismo postigli povoqne ishode na turneji- istakao je Radovan ]ur~i}, koji je u stru~ni {tab prikqu~io svog dugogodi{weg saradnika Branislava Vuka{inovi}a, nekada selektora kadetske reprezentacije. Orlovi }e u ponedeqak biti na okupu u Staroj Pazovi, odradi}e tri treninga pre polaska u Meksiko, koji je planiran za sredu. Z. Rangelov

DINO ZOV PORU^UJE JUVENTUSU

Za dr ì te Kra si }a Legendarni italijanski golman Dino Zof rekao je da bi uprava Juventusa napravila veliku gre{ku kada bi odlu~ila da proda srpskog igra~a Milo{a Krasi}a. - Da sam na mestu uprave kluba, ja bi zadrào Krasi}a i poku{ao da mu pomognem da se vrati u prepoznatqivu formu. On moè mnogo da pruì Juventusu - rekao je Zof italijanskim medijima. Nakon dobre pro{le sezone u torinskom klubu, u ovoj Krasi} ~esto ne dobija {ansu u startnoj postavi kod novog trenera Antonija Kontea. To je pokrenulo pri~e o transferu, a za srpskog igra~a interesuju se Borusija Dortmund, Seviqa i Man~ester junajted. - Evidentno je da Krasi} trenutno prolazi kroz lo{u fazu, ali on je i daqe sjajan fudbaler. Gde jo{ moète da na|ete takvog igra~a? Malo wih su boqi na desnom krilu od Krasi}a - zakqu~io je Zof. Krasi} je u Juventus do{ao u leto pro{le godine iz moskovskog CSKA, a torinski klub platio je obe{te}ewe od 15,5 miliona evra.

U ne mi lo sti tre ne ra Kon tea: Mi lo{ Kra si}

Ju ve spre mio no vac za Bej la i Na ni ja êlnici torinskog Juventusa spremili su novac za poja~awa u januarskom prelaznom roku, a kao dva glavna ciqa naveli su Gareta Bejla iz Totenhema i Portugalca Nanija iz Man~ester junajteda. Bejl je dugo na listi èqa velikih italijanskih klubova, jer se osim Juvea za wega interesuju Milan i Inter. Trener Antonio Konte èli da svoju levu stranu terena poja~a sjajnim Vel{aninom u trci za {ampionsku titulu u Seriji A.

Tako|e, dovo|ewem Nanija iz Junajteda poja~ao bi konkurenciju po krilnim pozicijama, jer je poznato da Portugalac mo`e da igra na oba boka. Sa druge strane, ~ini se da eventualnom dolaskom Nanija srpski internacionalac Milo{ Krasi} definitivno postaje vi{ak u timu. Trener Antonio Konte ve} je razgovarao sa ~elnicima kluba u vezi dvojice igra~a koje `eli da dovede i time jasno poru~i rivalima da Juventus ove sezone zanima samo {ampionska titula.

KOD NEMACA NEMA IMPROVIZACIJE

Za evrop sku ti tu lu po 300.000 evra Fudbalska federacija Nema~ke (FFD) saop{tila je da }e fudbaleri reprezentacije dobiti nov~anu nagradu od po 300.000 evra ukoliko postanu {ampioni Evrope slede}e godine na turniru u Poqskoj i Ukrajni. FFD je saop{tila da je takva odluka doneta posle razgovora sa kapitenom reprezentacije Filipom Lamom i drugim predstavnicim igra~a. Nov~ani bonus je za 50.000 evra ve}i nego onaj koji je bio predvi|en za osvajawe Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi pro{le godine, kada je Nema~ka bila tre}a. UEFA je tako|e pove}ala nov~ane nagrade za plasman ekipa na EP slede}e godine, pa }e tako reprezentacije u~esnice ~etvrtfinala dobiti 50.000 evra, polufinala 100.000, a finalisti po 150.000.

SPORT

c m y

dnevnik

subota5.novembar2011.

VOJ VO DI NA DA NAS (13) GO STU JE U IVA WI CI

JE LEN SU PER LI GA – 11. KO LO

Ciq nepromewen – pobeda Fudbalere Vojvodine danas o~ekuje jo{ jedan ozbiqan, pa i teàk zadatak. Crveno-beli, naime, gostuju Javoru u Ivawici i èle da u Novi Sad donesu sva tri boda kako bi se za veliki korak pribliìli tre}em mestu na tabeli. Svesni su u taboru Novosa|ana da je to mnogo lak{e re}i nego sprovesti u delo, ali, ako je suditi po izuzetno ozbiqnom i kvalitetnom radu na treninzima tokom protekle sedmice, u~enici trenera Dejana Vuki}evi}a re{eni su da istraju u onom {to su naumili. - êka nas neugodan doma}in, ima veoma dobar tim i bez srqawa ide ka protivni~kom golu - objasnio je Vuki}evi}. - Orijetisani su Ivawi~ani na ~vrstu i organizovanu odbranu, iz koje kre}u u opasne kontranapade i to je ne{to {to ih krasi ve} duì niz godina. Takav na~in igre mora}emo da im osujetimo, jer nas samo pobeda zanima. Za nas u Vojvodini je normalno da u svakoj utakmici idemo na osvajawe ~itavog plena, ali nam je ciq i to da pruìmo dobru igru. @elimo da prezimimo na tre}em mestu i da stignemo do polufinala Kupa Srbije. U prvenstvu nas ~eka jo{ pet utakmica i nadam se da }emo uspe{no odgovoriti zadacima koji se nalaze pred nama. O utakmici s Javorom, odnosno o na~inu na koji }e poku{ati da stignu do tri dragocena boda, Vuki}evi} je rekao: - Jo{ u utorak smo po~eli da pripremamo ovaj susret i ve} sada se tim zna. Igra}emo s dva klasi~na napada~a - Abubakarom i Bojovi}em, ispred wih }e biti Ili} i Stevanovi}, dok }e Vuk Mito{evi} igrati u liniji s kapitenom Medojevi}em na pozicijama zadwih veznih igra~a. Odbrana }e ostati nepromewena. Dakle, u woj

IVA WI CA: Ja vor - Voj vo di na SME DE RE VO: Sme de re vo - Rad BE O GRAD: BSK - Par ti zan Â ÂK: Bo rac - Ja go di na LU Â NI: Me ta lac - No vi Pa zar BE O GRAD: Cr ve na zve zda - OFK Be o grad

(13) (13) (13) (13) (13) (18)

Su tra SU BO TI CA: Spar tak ZV - Haj duk KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Slo bo da Po int

(13) (13)

1. Par ti zan

22:4

2. Cr ve na zve zda

19:5

3. Slo bo da

13:9

4. Rad ni~ ki 1923

15:7

5. Voj vo di na

19:8

6. Ja go di na

13:8

7. Spar tak ZV