Dnevnik 5.decembar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 5. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23279 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MO DER NI ZA CI JA RA FI NE RI JE U PAN ^E VU OTVA RA NO VA VRA TA

NIS `e li da osvo ji Bal kan

str. 5

Tekst spo ra zuma Beograda i Pri{tine str. 2

TA DI] I DA ^I] U BER LI NU NA KON GRE SU SO CI JAL DE MO KRAT SKE PAR TI JE

Ne mi sle svi Nem ci kao Mer ke lo va

str. 3

INTERVJU

No vi Sad je uspa va na le po ti ca str. 3

Foto: B. Lu~i}

MI LO[ VU ^E VI], KAN DI DAT SNS-a ZA GRA DO NA ^EL NI KA

NOVEMBARSKO SUNCE: Zbog tem pe ra tu ra ko je ni su uobi ~a je ne za ovo do ba go di ne, mno {tvo No vo sa |a na od lu ~i lo je da ju ~e ra {wi lep dan pro ve de na [tran du, {e ta ju }i po red Du na va.

Vreme je na tre nu tak pre va ri lo mno ge ko ji su iz

NASLOVI

Politika 2 Stefanovi}: Barikade ispunile ciq 2 Ko{tunica: Srbija da zaboravi ~lanstvo u EU

Ekonomija 4 Promene u vlasni{tvu i menaymentu „Viktorija grupe” 5 Ratko Filipovi}: Samo poqoprivreda mo`e da nas spase

Dru{tvo

Novi Sad 7 Dobra izolacija smawuje ra~une za grejawe

Vojvodina 11 Bolesti zavisnosti ra|aju nasilnike 12 Ukusi i mirisi doma}e kuhiwe

Reporta`e 13 Mama koja je i Avganistan razminirala

Kultura

6 Na pripreme za popravni 23 Ildiko Lova{: Umetni~ke vrednosti ne podle`u modi i maturu

zim skih jak ni usko ~i li u yem pe re i ma ji ce, kao da je pro le }e sve bli `e. Ipak, na pra gu je zi ma, te ne bi tre ba lo ni kog da iz ne na di uko li ko se usko ro uli ce za be le, a da ni opet po sta nu tmur ni i hlad ni.

Q. Na.

BUR NA NO] U NO VOM SA DU

Mla di }i iz bo de ni na „Spen su” i De te li na ri KA KO DA ZA PAD NI BAL KAN NE BU DE ^VO RI [TE TR GO VI NE DRO GOM

Me |u na rod na po li cij ska

sa rad wa ru {i nar ko ban de str. 15

str. 16 – 19

SPORT

Toplo s ki{om popodne Najvi{a temperatura 16°S

n EVROPSKO PROLE]E OBASJALO NOVI SAD

n NAJLEP[A PARTIJA ZA KRAJ

n DAME I MU[KARCI S CRNOM GOROM

2

ponedeqak5.decembar2011.

poslani^ke teme

Svi na oku pu Skup{tina Srbije glasa}e danas o ta~kama dnevnog reda sednice zapo~ete 22. novembra. Parlamentarci }e se danas izja{wavati o predlogu zakona o rehablitaciji, o izmenama zakona o dr`avnim praznicima, o policiji, o platama u javnim slu`bama… Vladaju}a

koalicija trebalo bi danas da bude na okupu sa celih – 128 parlamentaraca.

Nakon {to izglasaju dnevni red, po~e}e novu sednicu, na kojoj treba da bude izabran poverenik za informacije od javnog zna~aja.

Odbor za kulturu i informisawe

predlo`io je samo jednog kandidata – Ro do qu ba [a bi }a, koji je od samog starta na ~elu ove institucije. Nakon {to se za wega izjasni najmawe 126 parlamentaraca, [abi} }e se “brinuti” o informisawu javnosti jo{ narednih sedam godina.

U parlamentu Srbije jo{ uvek nije okon~ana vanredna septembrarska sednica, po{to su kvorum za glasawe uskratila ~etiri poslanika SVM-a, nezadovoqni re{ewima u predlogu zakona o `eleznici.

Nije se glasalo ni o mi{qewu Vlade o interpelaciji radikala, kojom je zatra`ena odgovornost ministra dijaspore Sr |a na Sre} ko vi }a, po{to je sam SPO, ~iji je on predstavnik u Vladi, nagovestio mogu}nost da ~etiri poslanika te stranke ne budu u sali. Po najavi predsednice Skup{tine, Sre}kovi} bi mogao ponovo “do}i” na dnevni red polovinom decembra.

Re ha bi li ta ci ja ili bor ba za imo vi nu?

Parlamentarci }e danas glasati o predlo`enom zakonu o rehabilitaciji, o kojem je bilo sporewa na vi{e relacija. Zamerke na prvobitni predlog Vlade imali su SPS, SPO, SVM i SDP. Posledwom verzijom zadovoqni su svi, osim SDP-a, ~iji poslanik je imao 16 predloga, od kojih je Vlada prihvatila samo jedan, kako je rekao “trik-amandman”.

Na na{e pitawe kako }e glasati, poslanik SDP-a Me ho Ome ro vi} ka`e za “Dnevnik” da }e to zavisiti od toga da li }e “neki od amandmana koje sam podneo biti usvojen na samom glasawu”.

– Te{ko da mogu glasati ako ostane odredba kojom se potomcima saradnika okupatora i drugim vezanim licima iz buxeta daje polovina mese~ne plate. Odakle

siroma{noj Srbiji novac za to?

Bezobrazno je od gra|na uzimati novac da bi oni koji }e naslediti imovinu svojih predaka sada jo{ zbog du{evne boli dobili plus i mese~ni nov~ani dodatak. To je sramno jer stotine hiqada gra|ana koji su ostali bez posla zbog sumwivih privatizacija, tako|e imaju du{u, ili bi neko i to da im uzme? – poru~uje Omerovi}.

Ujedno, on kao primer uzima i eventualno poni{tavawe presuda vlasnicima fabrika koji su osu|eni zato {to su proizvodili oru`je za Nemce.

– To bi bilo ponovno ubijawe na hiqade Srba koji su tim oru`jem ubijani – smatra Omerovi}, uz napomenu “da to nije rehabilitacija, to je samo borba za imovinu”.

„Is pa lo” dvoj no dr `a vqan stvo Od {ezdeset tra`enih izmena Zakona o policiji, Vlada je prihvatila desetak. Izme|u ostalog, “zeleno svetlo” je dobio amandman \or |a Mi li }e vi }a (SPS), koji je vezan za uslove koje mora da ispuni neko lice da bi se zaposlilo u policiji. Potrebno je da ima prebivali{te u Srbiji, najmawe sredwe obrazovawe, godine `ivota da je fizi~ki sposobno da ispuwava uslove za pojedina radna mesta i da je bezbednosnim proverama utvr|eno da ne postoje bezbednosne smetwe. Za pojedina radna

mesta mo`e se propisati i da lice ima samo dr`avqanstvo Srbije.

U prvobitnom predlogu Vlade stajalo je, osim prebivali{ta, da to lice mora biti dr`avqanin Srbije i da ne sme imati dvojno dr`avqanstvo. Mili}evi} je u obrazlo`ewu kao razlog za ove izmene naveo “propise o policiji u zemqama u okru`ewu i na{e aktivnosti vezane za evropske integracije, ali i na~in funkcionisawa MUP-a i uslove potrebne za obavqawe pojedinih policijskih poslova”.

Obe }ao Da ~i} Poslanik SVM-a Ba lint Pa stor rekao je da je prihvatawe ovog amandmana plod dogovora te stranke i ministra policije i {efa socijalista Ivi ce Da ~i }a.

– Time {to }e i oni koji imaju dvojno dr`avqanstvo mo}i da rade u MUP-u bi}e izmewen jo{ jedan diskriminatorski zakon – istakao je Pastor. – Ovo re{ewa promeni}e stawe, koje za nas nije logi~no. Kako to da neko s dvojnim dr`avqanstvom ne mo`e biti saobra}ajni policajac, a nema takvih smetwi za predsednika dr`ave, premijera ministra, poslanika, na~elnika general{taba? Iako imaju dvojno dr`avqanstvo, mogu obavqati funkcije mnogo odgo-

vornije od radnog mesta saobra}ajnog policajca. Imali smo guvernera NBS-a koji je imao dvojno dr`avqanstvo, {to za mene nije sporno. Pretpostavqamo da su i do sada u praksi neki dvojni dr`avqani mogli da rade, po{to svi poznajemo policajce koji poseduju dr`avqanstvo BiH, ili Hrvatske, ali, s druge strane, u odnosu na dr`avqanstva nekih drugih dr`ava to je bilo zabraweno. Ovim re{ewem pripadnici mawina onemogu}avani da se se zaposle u MUP-u.

Ako je namera da {to vi{e pripadnika mawina radi u policiji, nije korektno stavqati ih pred izbor: `ele li radno mesto, ili dr`avqanstvo neke druge dr`ave.

^a sni pen zi o ner Opozicija u parlamentu neprekidno ima primedbe na rad {efa pregovara~kog tima Bo ri sla va Ste fa no vi }a. Tako je funkcioner Nove Srbije Mi ro slav Mar ki }e vi} pitao da li su ta~na pisawa pojedinih medija “da je bilo fizi~kih obra~una izme|u ministra spoqnih poslova Vu ka Je re mi }a i Stefanovi}a i da li je ta~no da je jedan od funkcionera Ministarstva spoqnih poslova Stefanovi}ev otac”.

Predsedavaju}i Ni ko la No va ko vi} (URS) odgovorio je samo na jednu Marki}evi}evu dilemu: – Ono {to mogu da uradim u ovom trenutku je da vam ka`em da je otac gospodina Borka, Va si li je Ste fa no vi}, ~asni novosadski penzioner.

S. Stan ko vi}

POLiTikA

dnevnik

Spo ra zum o ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Tekst sporazuma Beograda i Pri{tine, u koji su mediji imali uvid, naslovqen je s „Dogovoreni zakqu~ci o integrisanom upravqawu prelazima (IBM)”(1), i u celini glasi: 1. U skladu s Lisabon skim spo ra zu mom, re le vant nim propisima Evropske unije (2), a s obzirom na to da su obe stra ne deo agen de Evrop ske uni je za Zapadni Balkan, od wih se zahteva da postepeno harmonizuju svoje zakone s pravnim te ko vi na ma Unije, a naro~ito da pri me wu ju kon cept IBM-a.

2. U interesu br`eg i efi ka sni jeg postupawa, obe strane, pod sveobuhvatnim ru ko vo |e wem Evropske unije, prime ni }e kon cept IBM-a.

3. Obe strane nameravaju da postepeno ustanove zajedni~ke integrisane punktove na svim wihovim zajedni~kim IBM prelazima. Ova saradwa }e slediti najboqu evropsku praksu, {to }e nadaqe postepeno razvijati Evropska komisija. Ovaj posao dobi}e visok prioritet; projekti }e biti identifikovani zajedni~ki i biti implementirani {to je pre mogu}e u praksi.

4. Zajedni~ki, integrisani, jedinstveni i bezbedni punktovi nalazi}e se u sklopu „zajedni~ke zone IBM prelaza”, zajedni~ki markiranih, gde }e zvani~nici svake od strana sprovoditi relevantnu

kontrolu. Iskqu~ivo i ograni~eno na zajedni~ke IBM zone, strane ne}e isticati simbole svojih jurisdikcija.

5. Sporazumi }e ukqu~ivati, u skladu sa zahtevima, izbalansirano prisustvo svih pri pa da ju }ih slu `bi obe ju strana kao {to su carina, policija itd., i pokriva}e

materiju kao {to su lokacija pre la za, svoj stvo obje ka ta, radno vreme, itd. U skladu sa svojim mandatom (3) na prelazima Jariwe/Rudnica i Tabavije/Brwak, ovo prisustvo }e ukqu ~i va ti zva ni~ ni ke

Euleksa. Euleks }e tako|e biti prisutan na prelazima Deu i Bard/Kon~uq, Merdare/Merdar, Mutivode/Mutivoda i Dep~e/Mu~ibaba.

6. U sr`i sporazuma bi}e jasno preno{ewe zakonskih odgovornosti i du`nosti koje mogu da se primene po jurisdikcijama obe strane.

7. Tripartitna implementaciona grupa, kojom predsedava Evropska unija, bi}e ustanovqena radi sprove|ewa gorenavedenog sporazuma {to je pre mogu}e u praksi. U tom ciqu, bi}e sa~iwen i potpisan tehni~ki protokol – odvojeno s Evropskom unijom ako bude trebalo – koji }e uzeti u obzir razli~ite poglede strana u vezi s pitawem statusa. Implikacije ovih zakqu~aka tako|e }e biti uzeti u obzir prilikom implementacije slobode kretawa.

8. Ovaj sporazum ne pokriva nikakva op{ta ili posebna pitawa koja se odnose na prihode i poreze.

FU SNO TE: (1) Jed na stra na priznaje liniju kao granicu; druga strana pri zna je li ni ju kao administrativnu grani~nu liniju.

(2) Kao {to je definisano naro~ito u [engenskom grani~nom zakoniku, Fronteks propisom, Propisom o lokalnom pograni~ nom sa o bra }a ju, VIS propisu i Zajedni~kom zakonu o vizama.

(3) Kao {to je definisano Savetom za zajedni~ku akciju 2008/124 CEFSP, ~lan 3, stav a.

BO RI SLAV STE FA NO VI]

Ba ri ka de is pu ni le ciq [ef beogradskog tima u dijalogu sa Pri{tinom Bo ri slav Ste f a n o v i} po zvao je ju ~e predsednike op{tina i gra|ane severa Kosova da budu uz dr`avu i podr`e sporazum o zajed ni~ koj kon tro li ad mi ni strativnih prelaza i izrazio nadu da }e barikade biti uklowene. „Nadam se da barikade ne}e ostati, jer su one ispunile svoj ciq. Bile su neophodne da bi se spre~ile jednostrane akcije specijalne jedinice kosovske policije Rosu, i one su ispunile svoje funkciju“, rekao je on.

Stefanovi} je istakao da su „barikade bile sredstvo a ne svrha”. „Gra|ani i predsednici op{tina treba da budu uz dr`avu, da razumeju da je ovo dobro re{ewe i da nam otvara put da

ostvarimo na{e interese”, naglasio je on na konferenciji za {tampu. U suprotnom, dodao je, imali bismo status kvo, a Srbija iz takve pozicije ne mo`e da brani svoje gra|ane.

Ste fa no vi} je oce nio da predsednici op{tina ne treba da manipuli{u gra|anima i da je potrebno jedinstvo kosovskih Srba i dr`ave, jer suprotna situacija odgovara iskqu~ivo Pri{tini. Na pitawe kako }e privoliti gra|ane da uklone barikade, kada su oni ve} negativno ocenili sporazum postignut u Briselu Stefanovi} je kazao da ~ak i da Srbi sa severa ne poslu{aju dr`avu, „dr`ava ih ne}e ostaviti na cedilu”.Oni ne treba da brinu za svoju egzistenciju, ali ne treba ni da se odvajaju od svoje dr`ave, istakao je on.

Stefanovi} je rekao da postoji odre|eni fenomen kod opozicionih partija, koje tvrde da ne uti~u na svoje kadrove na terenu, dok politi~ki lideri na severu i te kako imaju svoje mi{qewe i ka`u da su svi postignuti dogovori lo{i i da ih ne treba primewivati „ma kar i po ce nu `i vo ta”. „Nema tragi~nije re~enice u ovom trenutku u Srbiji. Niko ne sme da izgubi `ivot. Dr`ava ima ciq da ne dozvoli {irewe pri{tinskih institucija na severu i da opstane na KiM“, zakqu~io je on. Stefano vi} je re kao da ba ri ka de predstavqaju „izlagawe opasnosti gra|ana da ponovo budu napadnuti”. On je pozvao i Kfor da bude uzdr`an, i istakao da incidenti samo odgovaraju Pri{tini.

Ko {tu ni ca: Sr bi ja da za bo ra vi ~lan stvo u EU – U interesu je Srbije da zaboravi ~lanstvo u Evropskoj uniji i da se razvija kao samostalna, ekonomski stabilna, politi~ki i vojno neutralna dr`ava – izjavio je ju~e predsednik Demokratske stranke Srbije Vo ji slav Ko {tu ni ca na sed ni ci Glav nog od bo ra DSS-a u beogradskom Centru „Sava”, uz ocenu da EU namerava da Srbiji otme Kosovo. – Ako Brisel, posle svih pretwi, ne dodeli Srbiji status kandidata za ~lanstvo u EU, takva odluka ne bi smela da zna~i produbqivawe iovako prevelikih podela i jaza u politi~kom `ivotu Srbije, ve} bi izostanak kandidature mogao biti dobar povod za ozbi-

qu raspravu kojim putem zemqa treba da ide.

Ko{tunica je poru~io i da nacionalne i dr`avne interese Srbije ne bi trebalo podrediti voqi Brisela.

– Brisel nije na{ glavni grad. Mi imamo svoju dr`avu i weno ime je Srbija – kazao je on, i istakao da ciq DSS-a nije izolacija zemqe ve} ekonomska i razvojna saradwa sa svim zemqama EU. – Ova na{a nova dr`avna politika i ovaj novi nacionalni ciq koji pitawe u~lawewa Srbije u EU skidaju s dnevnog reda, prirod na je po sle di ca na me re Evropske unije da Srbiji otme Kosova. Vlast je spremna da celu Srbiju, sve na{e dr-

`avne i nacionalne interese `rtvuje da bi dobila status kandidata. Sada{wa vlast ho}e da `ivot Srbije podredi novoj, nerazumnoj i povr{noj dogmi da EU nema alternativu.

Li der DSS-a je ka zao da vlast ne brine to {to je dr`ava ugro `e na, na rod gla dan, privreda propala ve} to „da li }e EU posle svih ucena i pret wi ko ji ma je iz lo `i la Srbiju, ipak da se umilostivi i dati Srbiji status kandidata”.

– Zarad bezna~ajne nagrade vlast se upustila da bude protiv svog naroda. Nagrada je kandidatura za EU – kazao je Ko{tunica.

Ri sti}: Za bri nu ti smo Predsednik op{tine Zubin Potok Sla vi {a Ri sti} tvrdi da je „narod na severu Kosova i Metohije zabrinut i razo~aran” postignutim dogovorom izme|u Beograda i Pri{tine i da ga tuma~i kao kona~no priznavawe Kosova od vlasti u Beogradu.

– To }emo raditi mirnim i gra|anskim otporom, iako se sve ovo vreme poku{ava da se taj otpor predstavi kao neko nasiqe. Ne radi se ni o kakvom nasiqu Srba na severu Kosova, ve} se radi o nasiqu nad Srbima kojima se `eli na silu nametnuti nezavisno Kosovo kao vlast – kazao je Risti}.

On je dodao da Srbi na severu Kosova `ele da po{tuju dr`avu Srbiju, wene zakone, Ustav i institucije, ali se, kako je napomenuo, ne mogu povinovati dogovorima koji kr{e Ustav Srbije.

– Ne mo`emo se povinovati dogovoru koji }e zna~iti da }emo ostariti u nekoj drugoj dr`avi koju ne `elimo i na taj na~in izgubiti dr`avqanstvo Srbije, koji smo stekli ro|ewem – zakqu~io je Risti}.

Pan ti}: Osta je mo na ba ri ka da ma Predsednik Op{tine Kosovska Mitrovica Kr sti mir Pan ti} izjavio je ju~e da Srbi sa severa Kosova ostaju na barikadama, uprkos apelu predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a da se povuku. Panti} je rekao da }e barikade biti uklowene ako to zatra`i Skup{tina Srbije.

– Sude}i po reakcijama gra|ana s kojima sam razgovarao, raspolo`ewe je da se dogovor ne prihvati sve dok Skup{tina Srbije i Ustavni sud ne daju ocenu ustavnosti i zakonitosti tih sporazuma – izjavio je Panti} Radio Beogradu.

c m y

politika

dnevnik

TADI] I DA^I] U BERLINU NA KONGRESU SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE

Ne mi sle svi Nem ci kao Mer ke lo va Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i za me nik pre mi je ra i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} pri su stvo va li su ju ~e u Ber li nu kon gre su So ci jal de mo krat ske par ti je, naj sta ri je i naj ja ~e ne ma~ ke opo zi ci o ne stran ke. Kon gres je otvo rio biv {i ne ma~ ki kan ce lar Hel mut [mit, upo zo re wem da Evro pi pre ti opa snost da bu de mar gi na li zo va na uko li ko u na red nih de set go di na unu tar Evrop ske uni je ne bu de sa rad we.

– Evrop ska uni ja ne sme da po sta ne pu ka ali jan sa dr `a va. Ona tre ba da bu de mno go vi {e od to ga. Ona tre ba da bu de ali jan sa dr `a va ko je se di na mi~ no me wa ju, a so ci jal de mo krat ske sna ge tre ba da po mog nu da EU is ko ri sti svo je po ten ci ja le – re kao je [mit.

– Ru ko vod stvo SDP-a Ne ma~ ke sma tra da Sr bi ja tre ba da do bi je sta tus kan di da ta. Pred sed nik po sla ni~ kog klu ba so ci jal de mo kra ta u Evrop skom par la men tu Mar tin [ulc, ko ji bi tre ba lo od No ve go di ne da bu de i pred sed nik Evrop skog par la men ta, oba ve stio nas je da }e raz go va ra ti s kan ce lar kom An ge lom Mer kel da bi jo{ jed nom uti cao i raz mo trio za jed ni~ ki stav ko ji se pri pre ma za sed ni cu Sa ve ta EU 9. de cem bra – re kao je Da ~i}.

On je is ta kao i da je we gov za kqu ~ak da „o~i gled no na ne ma~ koj po li ti~ koj sce ni po sto je raz li ~i ta gle di {ta na pi ta we

– S tim u ve zi, si gur no da }e i u na red nim da ni ma bi ti ne iz ve stan ko na~ ni is hod ka da je re~ o sta vu Ne ma~ ke. Iz iz ja ve kan ca -

O~i gled no na ne ma~ koj po li ti~ koj sce ni po sto je raz li ~i ta gle di {ta na pi ta we pro {i re wa EU (Ivi ca Da ~i}) pro {i re wa EU, pa sa mim tim i na pi ta wa odo bra va wa ili neo do bra va wa kan di da tu re za ~lan stvo u EU”.

lar ke An ge le Mer kel mo `e se vi de ti da je taj stav tre nut no ne ga ti van – oce nio je vi ce pre mi jer Sr bi je.

On je do dao da „u sva kom slu ~a ju Sr bi ja tre ba i da qe da raz vi ja do bre od no se s ne ma~ kim po li ti~ kim fak to ri ma”.

Da ~i} je na kra ju te po se te Ne ma~ koj raz go va rao i s pred stav ni ci ma Mi ni star stva po li ci je Ne ma~ ke i tim po vo dom is ta kao da je sa rad wa s ne ma~ kom po li ci jom na ve o ma vi so kom ni vou.

– Usko ro }e mo pot pi sa ti spo ra zum o po li cij skoj sa rad wi, ta ko |e za jed ni~ ki ra di mo na sma we wu ve li kog bro ja azi la na ta ko ji do la ze iz Sr bi je – pod se tio je on.

Uz pod se }a we na to da je SPS, pr vi put po sle du gog ni za go di na po zvan na kon gres SDP-a Ne ma~ ke, Da ~i} je is ta kao da je ta par ti ja da la po dr {ku evrop skom pu tu SPS-a i ~lan stvu u Evrop skoj so ci ja li sti~ koj in ter na ci o na li i Par ti ji evrop skih so ci ja li sta.

On je na veo da se su sreo i s dru gim li de ri ma so ci ja li sta, po put pred sed ni ka Evrop skih so ci ja li sta i pred sed ni ka Bu gar ske so ci ja li sti~ ke par ti je, s ko ji ma je raz go va rao o me |u sob nim od no si ma, ali i per spek ti va ma bu du }e sa rad we. Da ~i} je oce nio da je Kon gres SDP-a bio ve o ma us pe {an jer su srp ske par ti je ko je ~i ne so ci jal de mo krat sku op ci ju u Sr bi ji na i {le na pu no raz u me va we po pi ta wu sta vo va o evrop skoj in te gra ci ji Sr bi je.

Pa stor kod Or ba na i Mar to wi ja Pre mi jer Ma |ar ske Vik tor Or ban i mi ni star spoq nih po slo va Ja no{ Mar to wi raz go va ra li su u su bo tu u Bu dim pe {ti po vo dom za ko na o re ha bi li ta ci ji Sr bi je s pred sed ni kom Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tva nom Pa sto rom o mo gu} no sti ma do de le sta tu sa kan di da ta Evrop ske uni je Sr bi ji.

Ka k o je u sa o p { te w u za agen c i j u MTI is t a k ao port p a r ol pre m i j e r a Pe t er Si -

jar t o, to k om raz g o v o r a je iz r a ` e n a na d a da pred l og za k o n a Sr b i j e o re h a b i l i t a ci j i ne } e bi t i su { tin s ki pro m e w en pri l i k om gla s a w a o we m u u Skup { ti n i Sr b i j e u po n e d e q ak. Sma t a se, na i m e, da za k on s ki tekst u sa d a { woj for m i ne sa dr ` i prin c ip ko l ek t iv n e od g o v or n o s ti, a sa m im tim Ma | ar s ka ne } e ima t i raz l o ga da ulo ` i ve t o pri l i k om gla s a w a o

Sr b i j i po v o d om do d e l e sta t u s u kan d i d a ta EU. Pre mi jer i mi ni star spoq nih po slo va Ma |ar ske i pred sed nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra slo `i li su se da je pri bli `a va we Sr bi je Evrop skoj uni ji u in te re su Ma |a ra u Voj vo di ni i Ma |ar ske. Ja no{ Mar to wi je po no vio da Ma |ar ska ne vi di raz log da se pro ti vi do de li sta tu sa kan di da ta zbog si tu a ci je na se ve ru Ko so va.

Iz bo ri u Cr no gor skoj par ti ji Iz bor na skup {ti na Cr no gor ske par ti je je za pred sed ni ka u ~e tvo ro go di {wem man da tu go to vo jed no gla sno iza bra la do sa da {weg li de ra stran ke Ne na da Ste vo vi }a, ko ji je bio je di ni kan di dat. Skup {ti na CP-a odr `a na je u su bo tu u no vo sad skom ho te lu „Park”. Iza bra na su i 23 ~la na Glav nog od bo ra i usvo je na Pro gram ska re zo lu ci ja, ko jim su utvr |e ni prav ci de lo va wa par ti je u na red nom man dat nom pe ri o du. Na sed ni ci su pro ~i ta na po zdrav na pi sma pred sed ni ka De mo krat ske par ti je so ci ja li sta Mi la \u ka no vi }a i pred sed ni ka So ci jal de mo krat ske par ti je Ran ka Kri vo ka pi }a, a me |u go sti ma sku pa bi li su pred stav ni ci De mo krat skog sa ve za Bu ga ra, Sa ve za Voj vo |an skih Ma |a ra i Voj vo |an skog klu ba.

Am ba sa dor Cr ne Go re u Be o gra du Igor Jo vo vi} iz ja vio je da se na da da }e do sed ni ce Sa ve ta

Evro pe bi ti po stig nut kom pro mis ko ji }e omo gu }i ti da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta, i da se jo{ sna `ni je ubr za „evro pe i za ci ja Bal ka na”. Po zdra vqa ju }i u~e sni ke skup {ti ne, Jo vo vi} je re kao da „svi mi u re gi o nu tre ba da Sr bi ji po mog ne mo i pru `i mo ru ku sa rad we i raz u me va wa” da se si tu a ci ja oko Ko so va pre va zi |e.

– To je neo p hod no i Cr noj Go ri, ko ja o~e ku je da tum za pre go vo re – re kao je Jo vo vi}, i na gla sio da ni gra |a ni ma te ze mqe ne Nenad Stevovi} mo `e bi ti do bro ako ni je do bro pre ma ak tu el nim ~la ni ca ma, gra |a ni ma Sr bi je i svih osta - zbog slo `e nih pro ble ma s ko ji lih ze ma qa u okru `e wu. ma se Uni ja su o ~a va u ovim vre Na gla siv {i da br zi na na pre me ni ma kri ze. do va wa Cr ne Go re i Sr bi je ka Is ti ~u }i da je CP zna ~a jan EU naj vi {e za vi si od wih sa - most sa rad we iz me |u Sr bi je i mih, Jo vo vi} je is ta kao da }e Cr ne Go re, am ba sa dor Jo vo vi} zah te vi u tom pro ce su bi ti jo{ je re kao da je ta par ti ja od svog stro `i jer se po o {tra va ju i osni va wa opre de qe na za de mo -

krat ske vred no sti i pro tiv na ci o na li zma, na ro ~i to onog eks trem nog.

Mno ge et ni~ ke par ti je u ovom de lu Evro pe, ko je ni su po li ti~ ki na pra vi na ~in usme re ne, ne do pri no se ~e sto na pra vi na ~in smi ri va wu si tu a ci je na sta le po sle vre me na kri za i ra to va na ovim pro sto ri ma, ne go „po ku {a va ju, pa ne gde i uspe va ju, da za o {tre me |u na ci o nal ne od no se”, ka zao je Jo vo vi}.

– CP je us peo da iz beg ne te zam ke na ci o na li zma, ne sa mo svo jim pro gra mom ne go i de lo va wem, kao i da po sle pr vih iz bo ra na ko ji ma je u~e stvo vao po sta ne deo lo kal ne vla sti u Ma lom I|o {u, za jed no s par ti ja ma ma |ar ske na ci o nal ne ma wi ne – is ta kao je Jo vo vi}.

REKLI SU

Mar ko vi}: Ako Sr bi ja ne po lo `i sa da, po prav ni u mar tu Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da bi EU tre ba lo da kon sta tu je da je Sr bi ja is pu ni la uslo ve za sti ca we kan di da ta za ~lan stvo u EU. – EU tre ba da kon sta tu je i 5. i 9. de cem bra da je Sr bi ja is pu ni la sve uslo ve za sti ca we kan di da ta za ula zak u Evrop sku uni ju. To po seb no na kon do go vo ra po stig nu tog u Bri se lu, u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, ko jim ni je pre kr {en Ustav Sr bi je – re kao je Mar ko vi} na sku pu JS-a u Vr wa~ koj Ba wi.

On je na veo da }e Sr bi ja, ako u de cem bru ne do bi je sta tus kan di da ta, kao do bar stu dent kog pro fe sor ne vo li, po no vo iza }i na is pit u mar tu sle de }e go di ne i po lo `i ti.

Vu ~i}: Ja To mu vo lim, ali...

Pe tro vi}: Ni ko ni je za do vo qan

– Ja To mu Ni ko li }a ja ko vo lim. Ali, ni sam bog me ne mo `e na te ra ti da bu dem deo vla sti ko ju }e po dr `a va ti SPS – ka `e za me nik pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i}.

On do da je da i da qe sto ji iza sve ga {to je re kao o So ci ja li sti~ koj par ti ji Sr bi je. Pri to me, po zna to je da je u pro te klom pe ri o du naj vi {e kri ti ka Vu ~i} upu tio upra vo na ra ~un li de ra so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a, ko ga je iz vre |ao tvr de }i da je “osve do ~e ni la `ov i lo pov”.

- I da qe sto jim iza sve ga {to sam re kao.

A uko li ko for mi ra mo ko a li ci ju sa SPSom, ja si gur no ne }u bi ti gra do na ~el nik, bi }e to Ne boj {a Ste fa no vi} ili ne ko dru gi – ob ja {wa va dru gi ~o vek na pred wa ka.

Pot p red s ed n ik De m o krat s ke stran k e Du { an Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da re {e we o ad mi ni stra tiv n im pre l a z i m a ni j e na {te t u na c i o n al n ih in te re sa, ni ti in te re sa Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji Pe tro vi} je Ta nju gu re kao da je sve stan da Sr bi na Ko so vu ne mo gu u pot pu no sti bi ti za do voq ni ovim re {e wem, ali da tre ba da ima ju u vi du da ni je za do voq na ni al ban ska stra na.

- O~e k u j em da pred s tav n i c i Sr b a sa gle d a j u si t u a c i j u, pre s ta n u da vo d e ra ~u n a o in t e r e s i m a svo j ih par t ij s kih cen t ra l a i da vo d e ra ~ u n a o gra | a n i m a ko j i su im po v e r i l i od g o v or n ost da za stu p a j u wi h o v e in t e r e s e – za k qu ~ io je Pe t ro v i}.

ponedeqak5.decembar2011.

3

INTERVJU MILO[ VU^EVI], KANDIDAT SNS-a ZA GRADONA^ELNIKA

No vi Sad je uspa va na le po ti ca ma i ka ko da po mog ne mo. l ^iju podr{ku o~ekujete na izborima?

– O~e ku jem po dr {ku od svih gra |a na No vog Sa da. Ne bih ih de lio ni po jed nom kri te ri ju mu. No vo sa |a ni su raz o ~a ra ni i pri rod no je da o~e ku ju pro me ne na bo qe. Pa, za tri i po go di ne sa mo je dan in ve sti tor je do {ao u evrop ski No vi Sad! Ne mo gu da raz u mem da on da ne ko o~e ku je da do bi je po dr {ku za jo{ je dan man dat. l Da li je prednost ili mana to {to }ete imati konkurente koji su ve} bili gradona~elnici, Igora Pavli~i}a i Maju Gojkovi}?

– Ako im je to pred nost, ne ka je od mah is ko ri ste. Ce nim i po {tu jem go spo |u Goj ko vi} i go spo di na Pa vli ~i }a, ko le ge advo ka te, ne mam ni {ta pro tiv da se oku {a mo u po li ti~ koj utak mi ci. Ne sma tram da sam ni u te `em ni u bo qem po lo `a ju. O~e ku jem iza se be ja ku po li ti~ ku stran ku, ali i da }e, iz nad sve ga, No vo sa |a ni pre po zna ti to {to }u za stu pa ti za grad.

Ako ne bu de ne ve ro vat nih do ga |a ja, gra do na ~el ni ka }e da ti jed na od dve naj ja ~e stran ke, {to je re al no i de mo krat ski u si ste mu ka kav ima mo. l Mogu li te „dve najja~e” stranke da sara|uju i u Novom Sadu, kako se to, ina~e, naga|a za republi~ki nivo vlasti?

– Me ni je te {ko i za mi sli vo, a ima la ve }i nu u Skup {ti ni gra da ka mo li ostva ri vo da se na pra vi ko jer se ta funk ci ja bi ra iz re da od a li ci ja iz me |u SNS-a i DS-a. Ta bor ni ka – ka `e Vu ~e vi}. kvu vest pla si ra ju kru go vi bli ski Iz bor na li sta SNS-a, po we go DS-u. Mi smo al ter na ti va i opo zi vim re ~i ma, jo{ ni je za tvo re na, a ci ja ova kvoj vla sti i je di ni ko ji stra na~ ki ak ti vi sti se jo{ do ka mo gu da je pro me ne, uz po dr {ku gra zu ju na te re nu, u kon tak tu s gra |a |a na. Sve osta lo je ba ~en glas. ni ma u ak ci ji „od vra ta do vra ta” l Jesu li vam bliske ideje ko ja tra je, do dao je on, ve} ~e ti ri decentralizacije Maje Gojkome se ca. vi} i Dinki}a? l Koji program nudite Novo– Vi di mo do dir ne ta~ ke sa svi sa|anima? ma, pa i s we nom Na rod nom par ti – To je pro gram re al nog i `i vot jom, tj. ko a li ci jom URS, u smi slu nog odr `i vog raz vo ja gra da, ko ji }e ci qe va ko ji mo gu do pri ne ti bo qem ja sno pre do ~i ti stvar nu si tu a ci ju `i vo tu No vo sa |a na. SNS je u svom u No vom Sa du i bi ti za sno van na pro gra mu is ta kao raz voj i ja ~a we eko nom sko-so ci jal nom di ja lo gu sa op {ti na i gra do va. To ni je spor no. sin di ka ti ma, za po sle ni ma u JKPZa nas Ma ja Goj ko vi} i we na stran ima i, iz nad sve ga, na po zi tiv no ka ni su ne ko ko je ne po `e qan kao agre siv noj po li ti ci ka po ten ci po ten ci jal ni ko a li ci o ni part ner. jal nim in ve sti to ri ma. Grad ska Ne is kqu ~u je mo to. upra va mo ra po ka za ti da je No vi l Jeste li ve} razgovarali o Sad pra vi am bi jent za rad i za ula tome? ga we, a ne da se po na {a kao uspa va – S go to vo svim stran ka ma raz na le po ti ca i da nas ne u po re di vo go va ra mo, osim s LSV-om. Na rav ma we op {ti ne po Sre mu i oko li ni no, s DS-om kao po be |u ju u po gle naj ve }im po li du in ve sti ci ja.

Ako ne bu de ti~ kim pro tiv l [ta podrazumeva ta agrene ve ro vat nih do ga |a ja, ni ci ma ne raz sivna politi- gra do na ~el ni ka }e da ti go va ra mo u smi slu tih na ~el ka? jed na od dve naj ja ~e nih raz go vo ra.

– Ne ma spa va stran ke, {to je re al no SNS ve} sad mo wa, le `er nog od i de mo krat ski `e po ru ~i ti da no sa i skri va wa iza ne na dle `no u si ste mu ka kav ima mo }e, ako bu de no si lac vla sti u sti, to ni kog ne No vom Sa du, na in te re su je. Gra kon sle de }ih iz bo ra si gur no do na ~el nik, Grad sko ve }e, upra va, ukqu ~i ti van stra na~ ke li~ no sti, Skup {ti na, mo ra ju da vo de ra ~u na to de ci di ra no tvr dim. Ne mo `e o to me da se grad raz vi ja. Ni je raz sve po stra na~ kom kqu ~u. voj gra da sa mo u iz grad wi jed nog l Ho}e li gra|ani u to povebu le va ra ili u po plo ~a va wu Ke ja. rovati, kada danas te{ko mo`e To je od li~ no, ali ni pri bli `no bez strana~ke kwi`ice? do voq no.

– To }e mo vi de ti po sle iz bo ra. l U redu, ali {ta vi mo`ete l I vlast u Novom Sadu smada uradite za razvoj grada? tra da ima vi{ka zaposlenih u – Da pi ta mo qu de ko ji ra de u No javnim preduze}ima. Kakvu bivom Sa du {ta su im pro ble mi: da ste politiku vi tu vodili? li ne ve ro vat no kom pli ko va na ad – Iz ve sno je da ih ima vi {ka, a mi ni stra ci ja, da li ih ne ko kra de iz ve sni je je da ih ima jo{ vi {e u ka da tra `e do zvo le, da li su to vi po kra jin skoj pa i grad skoj ad mi ni so ke na dok na de pa te ra ju in ve sti stra ci ji. Ali ni je to rak-ra na JPto re u dru ge op {ti ne, da pi ta mo a i JKP-a ve} lo po vluk kroz jav ne {ta mu ~i pred u zet ni ke, ma le po ro na bav ke. Si stem JP-a i JKP-a bi }e di~ ne fir me... utvr |en kroz di ja log sa sin di ka l Zar to niste ve} saznali u tom i za po sle ni ma, jav no i ne kad akciji od vrata do vrata? na sta nu pro ble mi ne go od mah, ne – Mo `e mo da po jed no sta vi mo sve kad do |u da {traj ku ju is pred Grad {to je u nad le `no sti gra da u po ske ku }e, {to se Pa vli ~i }u de si lo. gle du ad mi ni stra tiv nih po slo va, l I u vlasti pre ove je bilo da npr. sma wi mo na kna de. Je l’ ho }e problema u vezi s javnom nane ko da nam ka `e da je eko nom ski bavkom, recimo, afera nabavke is pla ti vo vi so ka ce na ce na za kup plo~ica „behatona„? ni ne ko ja je re zul ti ra la ogorm nim – Pr vo, SNS ta da ni je ni po ne iz najm qe nim pro sto rom? Grad sto jao. Mo `da su to ne ki po je mo ra da po ka `e li be ra li zam u din ci, ali ako je bi lo ne ke ne za smi slu da je po god no tlo da se ra di. ko ni to sti, tu su Tu `i la {tvo i To ni je de ma go gi ja. po li ci ja. Cen tar gra da je lep za Mo `e mo da pi ta mo ko je pri va No vo sa |a ne i ne ma ju lo {e mi ti zo vao ve li ke pri vred ne su bjek te {qe we. A ja ne mo gu da vu ~em hi u No vom Sa du. [ta je s „Ju go a la po te ku za pe riod 2004–2008. i ne tom„, „Ju go den tom„, „Po be dom„? pri hva tam da nam se to ve zu je.

Zna mo da je to pri vat no, ali pi ta S. Nikoli} mo za {to ne ra de, ima ju li pro ble -

Pred sed nik Grad skog od bo ra SNS-a u No vom Sa du Mi lo{ Vu ~e vi} po tvr dio je ju ~e „Dnev ni ku” da je kan di dat za no vo sad skog gra do na ~el ni ka. On je u in ter vjuu za na{ list na veo da iza we go ve kan di da tu re sto ji ja ka stran ka, ali da po dr {ku o~e ku je od svih No vo sa |a na, ko je ne `e li da de li ni po kojm kri te ri ju mu.

– Iz ve sno je da }u bi ti no si lac na {e iz bor ne li ste za No vi Sad. I po to me o~e ku jem i ube |en sam da }u do bi ti po dr {ku Grad skog od bo ra da bu dem kan di dat za gra do na ~el ni ka u slu ~a ju da SNS bu de

4

ekonomija

ponedeqak5.decembar2011.

„DNEVNIK” SAZNAJE:

dnevnik

UZ DR MAN PO SLOV NI SI STEM DO MA ]EG PRE HRAM BE NOG GI GAN TA

Pro me ne u vla sni {tvu i me nayme tu „Vik to ri ja gru pe” U „Viktorija grupi”, jednoj od vode}ih agroindustrijskih kompanija u Srbiji i regionu, do{lo je do promena u vlasni~kim odnosima i top-menaxmentu, saznaje “Dnevnik”.

Po nezvani~nim informacijama, jedan od suvlasnika “Viktorija grupe” Stan ko Po po vi} iza{ao je iz vlasni~ke strukture i napustio kompaniju. Kako saznajemo, ubudu}e se baviti “poslovima s cementom” u [apcu. Tako|e, ni generalni direktor “Viktorija grupe” Ni ko la Vu ja ~i} ne}e ostati na toj funkciji. On ju~e nije mogao da nam potvrdi tu informaciju, ali je rekao da u kompaniji dolazi do promena, o kojima }e javnost biti obave{tena danas ili sutra. Vuja~i} nije mogao ni da navede razloge zbog kojih se uzdrmao “Viktorijin” poslovni sistem.

Pomenimo, “Viktorija grupa” je ve}im delom u rukama doma}ih biznismena, ali udeo u vlasni{tvu imaju i stranci. Naime, 64 odsto vlasni{tva imaju Stanko Popovi}, Mi li ja Ba bo vi} i Zo ran Mi tro vi}. Udeo u kapitalu ima i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja “dr`i” 24 odsto, dok 12 odsto kapitala ima biznismen Nan di Ahu ja. Udeo u kapitalu EBRD je dobio dokapitalizacijom “Viktorija grupe” za 40 miliona evra u aprilu 2009. godine. Kao razlog sada{wih previrawa u kompaniji nezvani~no se pomiwe to da EBRD i drugi strani vlasnik nisu zadovoqni poslovawem sistema.

Promene u vlasni~koj i menaxerskoj strukturi mo`da i ne bi bile toliko bitne da ne nose i realnu mogu}nost radikalne

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Op ti mi zam ov de ne sta nu je

Sna`an optimizam ulaga~a na svetskim tr`i{tima kapitala tek se neznatno prelio na Beogradsku berzu koja je potkraj nedeqe uspela da prekine vi{ednevni silazni trend. Uprkos zaustavqawu pada, reperni indeks tr`i{ta, Beleks 15, sedmicu je okon~ao u minusu od 2,2 odsto, ispod psiholo{ke granice od 500 poena, navodi se u analizi „Sinteza invest grupe”.

Uprkos ne{to relaksiranijoj atmosferi na tr`i{tu, investitori i daqe nisu bili spremni za preuzimawe ve}eg rizika na tr`i{tu akcija. Prve dve hartije po prometu bile su kompanije sa aukcijskog tr`i{ta i u oba slu~aja re~ je nastavku konsolidacije vlasni{tva, odnosno o jednokratnoj trgovini. Najprometnija hartija bio je autobuski prevoznik Ni{ ekspres koji je zabele`io promet od 72,9 miliona dinara u procesu krajwe konsolidacije vlasni{tva od strane

kompanije „Delta Ril Estejt Odli~an promet od 65,3 miliona dinara protekle sedmice je zabele`ilo preduze}e „Go{a FOM„ iz Smederevske Palanke, a verovatno se na strani prodaje i ovde na{ao dr`avni Akcionarski fond. Ve}inski vlasnik ove kompanije je Konzorcijum fizi~kih i pravnih lica na ~elu sa strate{kim partnerom iz Ruske Federacije koji je ovo preduze}e

preuzeo 2005. godine za iznos od 4 miliona evra.

Od standardno najlikvidnijih hartija, Naftna industrija Srbije je bila najprometnija sa realizacijom od 30,4 miliona dinara, a cena je uglavnom oscilirala oko nivoa od 620 dinara. Aerodrom „Nikola Tesla“je uglavnom oscilirao u rasponu 480-490 dinara uz skroman promet, dok je be~ejski „Sojaprotein„ tako|e sa malom realizacijom pao na psiholo{ku granicu od 500 dinara, navode „Sintezini” analiti~ari.

seme, |ubrivo, pesticide…

“Viktorija” ulagala oko 150 miliona evra, te da sara|uje s 25.000 poqoprivrednika koji proizvode soju, suncokret, kukuruz, uqanu repicu, p{enicu…

Po informacijama iz kompanije,

finisana i sirova uqa, biodizel i proteinsku sa~mu; “Viktorija logistik” sa sedi{tem u Novom Sadu, koji organizuje primarnu proizvodwu `itarica i uqarica, kao i distribuciju repromaterijala. Tako|e, i fabrika mi-

Kao razlog previrawa u kompaniji nezvani~no se pomiwe to da EBRD i drugi strani vlasnik nisu zadovoqni poslovawem sistema

promene poslovne politike “Viktorija grupe” prema srpskom agraru. Naime, kada je re~ o primarnoj poqoprivrednoj pro-

izvodwi, uloga ove kompanije je od velikog zna~aja. Dovoqno je re}i da je godi{we, organizuju}i primarnu proizvodwu, samo kroz

u posledwe dve godine “Viktorija grupa” je postala najve}i pojedina~ni otkupqiva~ p{enice i kukuruza u Srbiji, ali i najve}i izvoznik `itarica. ^lanice “Viktorija grupe” su be~ejski “Sojaprotein”, jedna od najzna~ajnijih fabrika za preradu soje u Evropi; “Viktorija oil” u [idu, koji proizvodi ra-

neralnih |ubriva “Fertil” u Ba~koj Palanci; Luka „Ba~ka Palanka„; Veterinarski zavod “Subotica”; SP laboratorija u Be~eju; {aba~ka “Viktorija Zorka – Mineralna |ubriva”; “Viktorija fosfat” sa sedi{tem u Beogradu; “Viktorija star~” u Zrewaninu; kao i “Riboteks” iz Qubovije.

S. Glu {~e vi}

IMA LI KO RI STI OD MI NI STAR SKIH OBE ]A WA PO MO ]I GRA \E VIN SKOJ IN DU STRI JI

Kri za i za li he ga se pe }i ci gla ra Ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oli ver Du li} najavio je da }e biti produ`eno va`ewe Zakona o pomo}i gra|evinskoj industriji Srbije u uslovima svetske ekonomske krize, budu}i da dolazi te{ka godina u kojoj postoji mogu}nost da bude problema s anga`ovawe doma}ih gra|evinara.

Ministar Duli} ocewuje da }e se doma}a gra|evinska industrija te{ko zaposliti ukoliko se ne obezbede pare uz pomo} kojih bi i u slede}oj godini zapo~eli gra|evinski projekti. On podse}a na to da je u okviru pomo}i za podr{ku gra|evinarima u uslovima krize bilo prepoznato oko 250 projekata na kojima je uposlena doma}a operativa.

Proizvo|a~i gra|evinskog materijala ka`u da im se isto pi{e s produ`etkom Zakona ili bez wega jer krpqewem fasada i sitnim popravkama na zgradama ne mogu zaposle sve svoje kapacitete.

Predsednik Grupacije industrije gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Qu bo drag Kne `e vi}, koji je ujedno i direktor ciglane „Igma” u Uqmi, izjavio je za na{ list da je obe}awe ministra Duli}a onoliko ohrabruju}e koliko je ove godine Za-

Na da u u{u {ka va we Sagovornik ka`e da nije dovoqna izgradwa dve-tri zgrade na mestu nekada{we kasarne u Beogradu pa da se zaposli industrija gra|evinskog materijala Srbije. A daqe od toga se nije krenulo. To {to se radi {irom Srbije na obnovi fasada {kola, domova zdravqa... je krpqewe koje ne mo`e zaposliti ni gra|evinare ni industriju gra|evinskog materijala. On jedinu {ansu vidi u obnovi individualne stambene gradwe, koja je u funkciji energetske efikasnosti objekata. Samo, u krizna vremena je i to slaba nada.

kon pomogao gra|evinskoj industriji. A pomogao je toliko da je proizvodwa mawa nego lane!

– Slaba je vajda od Duli}evih obe}awa – ka`e Kne`evi}. – Ukoliko dr`ava ne napravi reprogram stvorenih obaveza prema preduze}ima koja su po{tovala vaqane zakonske propise i u{la u ozbiqne probleme nelikvidnosti i blokade ra~una, na`alost, ne}e biti spasa jer }e ih do~ekati Zakon o ste~aju i druge nevoqe. Po{to ve} sada imamo oko 65.000 blokiranih preduze}a, ako jo{ 30.000 firmi u|e u ste~aj, treba}e nam jo{ 30.000 ste~ajnih upravnika. Mislim da se na tome zasniva propast srpske privrede. Niskogradwa je, istina, imala svoje

efekte ove godine, ali visokogradwa i industrija gra|evinskog materijala su stagnirale.

Sagovornik obja{wava da je s velikim padom tra`we gra|evinskog materijala i radom na crno do{lo do pada cena, a to je uslovilo veliku nelikvidnost, uprkos po{tovawu svih zakonskih propisa.

– Ove godine uop{te nismo osetili dejstvo Zakona o pomo}i gra|evinskoj industriji, nismo prodali vi{e proizvoda nego lane, naprotiv, realizacija je bila mawa, iskori{}enost kapaciteta je prepolovqena, s tim {to na zalihama imamo 2,5-mese~nu proizvodwu – pri~a Kne`evi}. – Prva tri meseca nismo ni radili, lane uga{ena pe} ove godine uop{te nije potpaqena, a i ova {to gori mogla bi se ugasiti za dva-tri dana. Zalihe su prevelike, tra`we nema, dolazi zimski period i moramo nezaposleni da ~ekamo prole}e pa da vidimo {ta }emo i kako }emo. ^ak ni remont ne mo`emo uraditi kao {to smo nekada radili jer za ozbiqan posao treba para.

U ovako beznade`noj situaciji Kne`evi} najavquje da }e svim radnicima koji rade na odre|eno vreme biti prekinut radni odnos, ostali }e na 60 odsto primawa, a posle toga }e se videti, krajem marta – po~etkom aprila. Ako se pove}a likvidnost i nekim ~udom krene prodaja, proizvodwa }e se pokrenuti.

R. Da u to vi}

U^E []E ZA VO DA ZA UR BA NI ZAM VOJ VO DI NE U IPA SA RAD WI

Evrop ski pro jek ti spa ja ju po gra ni~ na se la Zahvaquju}i evropskim projektima koji se ostvaruju kroz prekograni~nu saradwu, zemqe u~esnice ostvaruju zna~ajne prednosti jer se u velikoj meri poboq{ava kvalitet `ivota gra|ana, a udru`ivawem novca zemaqa u~esnica, kao i Evropske unije, lak{e i br`e se sti`e od ciqa. Upravo to se u Vojvodni ostvaruje kroz IPA prekograni~ni program Ma|arske i Srbije, koji je planiran u buxetskom periodu od 2007. do 2013. godine. Osnovan je da bi dr`ave u~esnice uspostavile program zajedni~kog upravqawa i ima za ciq unapre|ewe dobrosusedskih odnosa, stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta od obostranog interesa, kao i podsticawe wihovog harmoni~nog, uravnote`enog i odr`ivog razvoja.

U okviru ove saradwe Zavod za urbanizam Vojvodine je sproveo dva IPA-projekta prekograni~ne saradwe s Ma|arskom. Posao je zapo~et polovinom 2010. godine, a zav{en u planiranom roku, krajem pro{log meseca. Po re-

Vla di mi r Ze le no vi }

~ima direktora Zavoda Vla di mi ra Ze le no vi }a, re~ je o izradi glavnih projekata rehabilitacije prekograni~nih prikqu~nih puteva Ba~alma{–Bajmok i Tisasiget–\ala. Oba projekta su zavr{ena u ugovorenom roku predajom dokumentacije Zavodu.

Kompletna dokumentacija }e biti predata, kao poklon, op{tinama u kojima su ti putevi, a one }e na osnovu toga mo}i da tra`e novac za izvo|ewe radova. Zelenovi} isti~e da Zavod uspe{no sprovodi jo{ dva me|unarodna

projekta, koji bi trebalo da budu zavr{eni u februaru slede}e godine. Zavod je, u ciqu nastavka u~estvovawe na me|unarodnim projektima, ovih dana predao dokumentaciju za jo{ tri me|unarodna projekta, za koje o~ekuje da }e biti prihva}eni.

– Konkurs za dobijawe novca preko IPA prekograni~ne saradwe za ova dva zavr{ena projekta objavqen je u drugoj polovini 2009. godine i u konsultacijama s grupom mladih stru~waka Zavoda, koji nose aktivnosti na svim me|unarodnim projektima, menaxment je odlu~io da se pripreme predlozi projekata iz ponu|enih programskih oblasti – ka`e Zelenovi}.

Zahvaquju}i tome, prona|en je partner u Ma|arskoj, koji je i vode}i partner u ovom projektu – Nem ze ti in fra struktúra fejlesztö ZRT (preduze}e za razvoj nacionalne infrastrukture Ma|arske) iz Budimpe{te. Izbor partnera je bio veoma dobar, ukazuje Zelenovi}, jer je re~ o kompaniji koja zapo{qava

stru~wake s velikim iskustvom na me|unarodnim projektima, koji dobro poznaju materiju, procedure i pravila i koji su spremni da pomognu.

Prvim projektom bila je predvi|ena izrada glavnog pro-

jekta s dozvolom za izvo|ewe radova na rehabilitaciji postoje}eg putnog pravca du`ine 45 kilometra (od grani~nog prelaza„Bajmok„ preko naseqenog mesta Bajmok do Ba~ke Topole), kao i lokalnog puta koji povezu-

Pi o nir ski po sao U radu na projektu bilo je re~i zna~ajnim nov~anim svotama, a i to je posao koji pre nije ra|en, te je, ka`e Zelenovi}, ulo`eno mnogo truda, ali je sve uspe{no zavr{eno.

– Ukqu~ivawe u poslove s kojima se prvi put susre}e nosi dosta nejasno}a, a i procedura sprovo|ewa javne nabavke izbora izvo|a~a radova po PRAG pravilima EU bila je novina za nas. Izazovi su bili veliki jer je trebalo obezbediti u~e{}a od 15 odsto i ispuniti obavezu zemqe koja nije ~lanica EU i obezbediti pretfinansirawe celokupne vrednosti projekta, ali smo uspeli i na taj na~in pokazali onima koji u budu}nosti `ele da se prijave za dobijawe novca iz IPA-projekata da je to mogu}e i da treba konkurisati. Nije bilo lako jer je trebalo na}i na~in da se pare obezbede uz {to mawe tro{kove. Nakon konsultacija s Vladom Vojvodine re{ewe je prona|eno veoma brzo tako {to su u ovogodi{wem pokrajinskom buxetu obezbe|ene pare i za sufinansirawe i pretfinansirawe svih aktivnosti za oba projekta. Tako je Vlada APV, na nedvosmislen na~in, pokazala da u potpunosti i bez rezerve podr`ava realizaciju me|unarodnih projekata koji su u interesu razvoja na{e pokrajine – ka`e Zelenovi}.

je naseqena mesta Bajmok i Madara{. Po Zelenovi}evim re~ima, ukupna vrednost projekta je 558.605 evra, od kojih vode}em partneru NIF ZRT-u pripada 158.480 evra, a Zavodu, kao nosiocu projektnih aktivnosti iz Srbije, 400.125.

Drugim projektom bilo je predvi|eno da se izradi glavni projekat s dozvolom za izvo|ewe radova koji podrazumevaju rehabilitaciju postoje}eg putnog pravca du`ine 47,8 kilometara, od grani~nog prelaza „\ala”, preko \ale i Novog Kne`evca do ^oke, kao i krak puta od Novog Kne`evca preko naseqenih mesta Banatsko Aran|elovo, Majdan i Raba, do trome|e Srbije, Ma|arske i Rumunije. Ukupna vrednost projekta je 536.742 evra – NIF ZRT-u pripada 113.380 evra, a Zavodu 432.362. Po pravilima ovog programa, Zavod je morao da obezbedi 15 odsto sopstvenih para, dok je ostatak bila obaveza EU, {to zna~i da je APV dobila od EU ~istu donaciju od od oko 700.000 evra.

D. Mla |e no vi}

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

MODERNIZACIJA RAFINERIJE U PAN^EVU OTVARA NOVA VRATA

VESTI

NIS `e li da osvo ji Bal kan

Austri ja glav ni part ner Austri ja, ze mqa part ner 79.

Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma u No vom Sa du, me |u vo de }im je in ve sti to ri ma u pri vre du Voj vo di ne, sa op {tio je No vo sad ski sa jam. Pre ma po da ci ma Pri vred ne ko mo re Sr bi je, Austri ja je na pr vom me stu me |u stra nim in ve sti to ri ma u srp sku pri vre du, jer je od 2000. do 2010. in ve sti ra la oko 3,1 mi li jar de do la ra. Austri ja je i na de ve tom me stu po ostva re nom iz vo zu i uvo zu u Sr bi ju, u ~e mu u~e stvu je sa oko tri od sto, na vo di se u sa op {te wu i do da je da u Sr bi ji po slu je 280 pred stav ni {ta va austrij skih fir mi i po slov nih ba na ka. Pre ma in for ma ci ja ma Fon da za po dr {ku in ve sti ci ja u Voj vo di ni (VIP fond), u toj po kra ji ni tre nut no po slu je 16 kom pa ni ja iz Austri je, ko je su od 2003. go di ne ulo `i le 252,85 mi li o na evra i za po sli le 3.480 rad ni ka.

„Jat” da je po pust Avi o kar te „Jat er vej za” mo gu se ku pi ti po sni `e noj ce ni do 15. de ce m bra, a ce ne po vrat nih ka ra ta su od 99 do 199 evra u za vi sno sti od de sti na ci je. Po pust se od no si na pu to va wa iz Be o gra da u pe ri o du od 16. do 31. de cem bra, kao i od 16. ja nu a ra do 15. mar ta, sa po vrat kom od 1. ja nu a ra do 15. mar ta. No vo go di {wom pro mo tiv nom ak ci jom na ci o nal na avi o kom pa ni ja pru `a mo gu} nost svo jim put ni ci ma da po ni `im ce na ma pu tu ju to kom bo `i} nih i no vo go di {wih pra zni ka, sa op {tio je „Jat er vejz”. Ce na po vrat ne kar te od 99 evra ob u hva ta pu to va wa na li ni ja ma za So lun, Be~, Dizel dorf, Pod go ri cu, Ti vat, Sa ra je vo i Sko pqe. De sti na ci je za ko je ce na po vrat ne kar te ko {ta od 129 evra su Ati na, Is tan bul, Rim, Mi la no, Ci rih, Ber lin, Frank furt, Ko pen ha gen, Stok holm i Ge te borg.

Ce na kar te na li ni ja ma do Pa ri za, Lon do na, Am ster da ma ili Bri se la je od 159 evra.

Naft na in du stri ja Sr bi je, iz ve sno je, po sle ne {to vi {e od dve go di ne ot ka ko je ve }in ski vla snik po sta la ru ska kom pa ni ja „Ga sprom weft”, ima plan, ali i re al nu {an su, da pro me ni svo ju po zi ci ju i po sta ne zna ~a jan igra~ na re gi o nal nom tr `i {tu, stek ne li der sku po zi ci ju u Ju go i sto~ noj Evro pi i bu de ozbi qan igra~ u Sred woj Evro pi. Na i me, pri li kom po se te pred sed ni ka Uprav nog od bo ra „Ga spro ma” Alek se ja Mi le ra Ra fi ne ri ji naf te u Pan ~e vu uka za no je na to da }e, po sle mo der ni za ci je ovog po stro je wa, {to se o~e ku je u tre }em kvar ta lu 2012. go di ne i u {ta }e bi ti in ve sti ra no oko 550 mi li o na evra, bi ti po ve }an wen ka pa ci tet, od no sno da

Bosna, Bugarska, Rumunija...

Naft na in du stri ja Sr bi je je za pr vih de vet me se ci ove go di ne po slo va la je bo qe ne go u istom pe ri o du la ne, a to me su do pri ne li rast ko li ~i na do ma }e naf te, rast ce ne naf te i po ve }a na efi ka snost po slo va wa. Ostva re na do bit pre kurs nih raz li ka iz no si la je 22,7 mi li jar de di na ra i ve }a je 71 po sto u od no su na pr vih de vet me se ci 2010. go di ne, a ka da se to me do da ju po zi tiv ne kurs ne raz li ke, ne to do bit je 27,1 mi li jar di di na ra. Pri hod od pro da je, bez ak ci za, bio je 133 mi li jar de di na ra, {to je 18,8 po sto vi {e ne go u pr vih de vet me se ci pret hod ne go di ne.

To kom ove go di ne NIS je kre nuo na re gi o nal no tr `i te te su u sklo pu ove ko map ni je sa da NIS „Pe trol„ d. o. o. u Re pu bli ci Srp skoj, NIS „Pe trol„ EOOD u Bu gar skoj, NIS „Pe trol„ S. R. L. u Ru mu ni ji, te „Pa non Naf ta gas„ u Ma |ar skoj. }e se u woj go di {we pro iz vo di ti 4,8 mi li o na to na naft nih de ri va ta – go ri va evrop skog kva li te ta.

Uz to, ge ne ral ni di rek tor NIS-a Ki ril Krav ~en ko re kao je da }e iz po go na ove ra fi ne ri je 2014. go di ne bi ti mo gu }e iz Sr bi je iz vo zi ti de ri va te u vred no sti ve }oj od mi -

„Bo{” gra di od mar ta Grad wa „Bo {o ve” fa bri ke si ste ma bri sa ~a za vo zi la u Pe }in ci ma po ~e }e u mar tu sle de }e go di ne i tre ba lo bi da bu de za vr {e na na pro le }e 2013. Ge ne ral na di rek tor ka fir me „Ro bert Bo{” u Sr bi ji Jo van ka Jo va no vi}, ka `e da je vred nost in ve sti ci je ve }a od 70 mi li o na evra, a u toj fa bri ci bi do kra ja 2019. go di ne tre ba lo da bu de za po sle no vi {e od 600 rad ni ka. „Prob na pro iz vod wa tre ba lo bi da po~ ne na pro le }e 2013. go di ne na kon za vr {et ka iz grad we pr ve fa ze fa bri ke. U pr voj fa zi o~e ku je mo za po {qa va we 60 qu di”, ka za la je Jo va no vi }e va.

Po gon }e se u pr voj fa zi, ka ko je na ve la, pro sti ra ti na 22.000 kva drat nih me ta ra, dok }e do 2019. go di ne bi ti pro {i ren na 40.000 kva drat nih me ta ra. „Tr `i {te za pro iz vo de iz Pe }i na ca bi }e ce la Evro pa, od no sno pro iz vo |a ci auto mo bi la.

Za sa da ne po sto je po da ci o pla ni ra nom obi mu pro iz vod we, a tre ba lo bi da se zna ju za {est me se ci”, ka za la je Jo van ka Jo va no vi}.

Za sa da se pla ni ra da se ce la pro iz vod wa iz fa bri ke u Sr bi ji iz vo zi, ali to ne zna ~i da ka sni je je dan deo pro iz vod we ne }e bi ti na me wen srp skom tr `i {tu, po {to je Fi jat, ko ji ima po gon u Kra gu jev cu, je dan od naj ve }ih „Bo {o vih” ku pa ca, is ta kla je Jo va no vi}. Pre ma we nim re ~i ma, o~e ku je se da }e na grad wi fa bri ke naj ve }im de lom bi ti an ga `o va ne kom pa ni je iz Sr bi je, a sa ne ki ma su ve} i na pra vqe ni kon tak ti.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

101,8050

103,8827

106,2720

101,4934

Australija

dolar

1

77,2713

78,8483

80,6618

77,0348

Kanada

dolar

1

74,5278

76,0488

77,7979

74,2997

Danska

kruna

1

13,6866

13,9659

14,2871

13,6447

Norve{ka

kruna

1

13,0132

13,2788

13,5842

12,9734

[vedska

kruna

1

11,1756

11,4037

11,6660

11,1414

[vajcarska

franak

1

82,4533

84,1360

86,0711

82,2009

V. Britanija

funta

1

118,5572

120,9767

123,7592

118,1942

SAD

dolar

1

75,6015

77,1444

78,9187

75,3701

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 12. 2011. godine

li jar du evra.

Na rav no, da li }e se to i stvar no de si ti tre ba sa ~e ka ti do pla ni ra nog ro ka, ali je iz ve sno da su u NIS-u pred u ze li ko ra ke ko ji ovu kom pa ni ju vo de ka tom ci qu.

Na i me, mo der ni za ci ja ra fi ne rij skih po stro je wa je u to ku, po ve }a -

INTERVJU

na je pro iz vod wa naf te s do ma }ih po qa, a po slov ni re zul ta ti u pr vih de vet me se ci ove go di ne bo qi su ne go la ne.

Da kle, s re ~i se i za i sta pre {lo na de lo va we, a po re ~i ma ured ni ce in ter net-~a so pi sa „Bal kan ma ga zin” Je li ce Put ni ko vi}, iz ve sno je da }e, po ve }a wem ka pa ci te ta Ra fi ne ri je u Pan ~e vu na 4,8 mi li o na to na si ro ve naf te go di {we, bi ti obez be |e no do voq no go ri va za srp sko tr `i {te i da je iz voz u ze mqe re gi o na nor ma lan ko rak.

– Po sle mo der ni za ci je pan ~e va~ ke ra fi ne ri je i po ve }a wa ka pa ci te ta, do ma }e tr `i {te ne }e bi ti do voq no za pla sman pro zve de nih de ri va ta – ka `e Je li ca Put ni ko vi}. – Za to je i o~e ki va no da se oni iz vo ze u ze mqe re gi o na, pre sve ga u su sed ne. Da u NIS-u ozbiq no raz mi {qa ju o to me po ka zu je i ku po vi na ben zin skih pum pi u Re pu bli ci Srp skoj, kao, ka ko go -

vo re in fo ram ci je iz bu gar skih me di ja, i u toj ze mqi.

Ona uka zu je na to da ta kva sta re gi ja po slo va wa NIS-a ne te ba da ~u di jer sli~ no ~i ne i dru ge naft ne kom pa ni je. Ta ko, re ci mo, MOL, ko ji po slu je na srp skom tr `i {tu, na svo jim ben zin skim pum pa ma pro da je go ri vo pro iz ve de no u svo joj ra fi ne ri ji u Ma |ar skoj, a isto ~i ni i OMV, ko ji ima re fi ne ri je u Austri ji i Ru mu ni ji, iz ko jih snab de va svo je pum pe u re gi o nu, pa, na rav no, i Sr bi ji.

Je li ca Put ni ko vi} uka zu je na to da je plan NIS-a da go ri vo pro iz ve de no u Sr bi ji pla si ra u ze mqa ma re gi o na, pa i u ze mqe Evrop ske uni je, ve o ma zna ~a jan i za ov da {we vo za ~e jer ga ran tu je kva li tet de ri va ta po evro stan dar di ma.

– Osim to ga, taj plan NIS-a do bar je i za srp sku pri vre du jer su naft ni de ri va ti fi nal ni pro iz vod pa }e Sr bi ja, osim po ve }a ne pro iz vod we naf te iz do ma }ih iz vo ra, uvo zi ti vi {e si ro ve naf te, a iz vo zom }e se ostva ri va ti pro fit – na vo di Je li ca Put ni ko vi}.

Slo bod no se mo `e re }i da je bor ba za tr `i {te naft nih de ri va ta u re gi o nu odav no po ~e la i da }e joj se usko ro pri kqu ~i ti i NIS. Do pra ve utak mi ce s naft nim kom pa ni ja ma ko je su ve} u{le na na {e tr `i {te, ali i ona u re gi o nu, NIS-u pred sto ji jo{ ne ko vre me, to kom ko jeg }e mo der ni zo va ti svo je pre ra |i va~ ke ka pa ci te te. Ta da }e bor ba bi ti rav no prav na, a kon ku re ni ci ja na tr `i {tu omo gu }i ti po tro {a ~i ma da iza be ru kom pa ni ju ko ja ima naj bo qi po nu du.

D. Mla|enovi}

Jo{ }e mo ~e ka ti svet ske lan ce Na tr `i {tu Sr bi je do mi ni ra ju re gi o nal ni tr go vin ski lan ci dok se ula zak ve li kih svet skih kom pa ni ja mo `e o~e ki va ti tek sa opo rav kom pri vre de i `i vot nog stan dar da. „Osim bel gij skog ’De le za’ ko ji je od ne dav no pri su tan u Sr bi ji kroz pre u zi ma we ’Del ta Mak si Gru pe’, ne ma~ kog lan ca ’Me tro ke{ end ke ri’ i fran cu skog ’In ter mar{’ , na tr `i {tu Sr bi je do mi ni ra ju re gi o nal ni tr gov ci sa ne to li ko zna ~aj nim tr `i {nim u~e {}em”, na ve la je Gor da na Ha {im be go vi} iz Pri vred ne ko mo re Sr bi je.

Ha {im be go vi}, ko ja je se kre tar Udru `e wa PKS za tr go vi nu, ob ja sni la je da u Sr bi ji, tre nut no, zna ~aj no tr `i {no u~e {}e ima ju tri naj ve }a lan ca - „De lez Mak si”, „Mer ka tor-S” i „Idea”, dok do ma }i lan ci „Dis” i „Uni ve rek sport”, kao i „Me tro ke{ end ke ri” za o sta ju. „Osta li igra ~i ima ju pre te `no re gi o nal ni ka rak ter i ni su ve li ka pret wa vo de }em troj cu”, do da la je. Ha {im be go vi} je re kla da se o~e ku je do la zak na tr `i {te Sr bi je ve li kog tr go vin skog lan ca iz Ne ma~ ke “Lidl” ~i ja je po slov na po li ti ka da u jed nom tre nut ku otva ra 20-ak pro dav ni ca na do brim lo ka ci ja ma.

RATKO FILIPOVI], PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE VOJVODINE

Sa mo po qo pri vre da mo `e da nas spa se Voj vo |an ska pri vre da je or gan ski deo pri vre de u Sr bi ji pa ta ko voj vo |an ska pred u ze }a i ona u ce loj ze mqi de le jed na ku sud bi nu.

Ukup na pri vre da u Sr bi ji, pa sa mim tim i u Voj vo di ni, ni je za do voq na eko nom skom po li ti kom ove ze mqe, od no sno za {ti tom ko ju od dr `a ve mo `e do bi ti, uka zu je u raz go vo ru za „Dnev nik” no vo i- za bra ni pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Rat ko Fi li po vi} od go va ra ju }i na pi ta we zbog ~e ga Voj vo di na po go to vo svim eko nom skim po ka za te qi ma za o sta je za Be o gra dom, pa i cen tral nom Sr bi jom.

– Na rav no, sve sni smo to ga da Sr bi ja ne ma pre vi {e po ten ci ja la i mo gu} no sti da {ti ti na {u pri vre du u ce loj ovoj si tu a ci ji eko nom ske kri ze, ali sma tra mo da po je di ne me re mo gu bi ti druk ~i je i bo qe i da je neo p hod no da se glas pri vre de ~u je. A ka da je o Voj vo di ni re~, po seb no is ti ~e mo pro blem agra ra, to jest pro blem pro iz vod we hra ne jer to je na {a uzda ni ca.

To je na {e po qe na ko jem naj vi {e do bi ja mo i na ko jem naj vi {e mo `e mo da ti. Tu po ~i va na{ raz voj, pa i in du strij ski... l A da li je uloga poqoprivrede ipak prenagla{ena s obzirom na wene rezultate (nedopustivo mali izvoz po hektaru, nekonkurentnost...) i mo`e li ona biti nosilac razvoja privrede ako nemamo i razvijenu industriju?

- Mo `e mo je po sma tra ti kao osno vu traj no sti, ~vr sti ne, a br `i raz voj mo `e mo do bi ja ti kroz no ve teh no lo gi je, iz me |u osta log i u pro iz vod wi hra ne, kroz osva ja wa no vih tr `i {ta. Po ten ci ja la za to ima mo jer su na {i agrar ni pro iz vo di pri sut ni u EU, pod le `u kon ku ren ci ji i po be |u ju. Ima ju kva li tet, to je si gur no, ali pro blem je u to me {to ne ma mo do voq ne ko li ~i ne ni eko nom -

5

ski po ten ci jal. Pri tom, ni smo za {ti }e ni i pra }e ni od Vla de da osvo ji mo no va, za pra vo ve li ka tr `i {ta ka kva su Be lo ru si ja, Ukra ji na... l [ta to Vlada ne ~ini, a mo`e zarad boqih privrednih rezultata?

- Pre sve ga, to je sta bil na agrar na po li ti ka. Da nas ima mo si tu a ci ju da se agrar na po li ti ka

Ima mo si tu a ci ju da se agrar na po li ti ka me wa od vla de do vla de, od mi ni stra do mi ni stra.

To po qo pri vre da ne mo `e da pod ne se me wa od vla de do vla de, od mi ni stra do mi ni stra. To po qo pri vre da ne mo `e pod ne ti. Agrar or ga ni zo van u PKV-u se za la `e za to da se do ne se stra te gi ja agrar nog raz vo ja ove ze mqe, ko ju }e usvo ji ti Re pu bli~ ka skup {ti na i ko ja }e bi ti traj na i va `e }a za sve vla de, ne za mi ni stre. Oni su sa mo du `ni da spro vo de tu stra te gi ju, a wen deo mo ra da bu de znat no ve }e iz dva ja we u agrar ni bu xet i pod sti caj agrar ne pro iz vod we.

l Koliko je radnih mesta u Vojvodini zatvoreno zbog krize?

- Po dat ke o rad nim me sti ma je u ovom tre nut ku te {ko do bi ti. Na `a lost, Za vod za sta ti sti ku jo{ uvek ba ra ta mar tov skim po da ci ma i mi u svo joj po sled woj ana li zi ni smo hte li da iz no si mo oce ne ve za ne za rad na me sta u Voj vo di ni bez ok to bar skog po da tka ko ji zva ni~ na sta ti sti ka za sad ne da je. l Je li privatizacija upropastila vojvo|anska preduze}a?

- Ve li ki je broj pred u ze }a ko ja su kroz pri va ti za ci ju pro {la vr lo lo {e. Na `a lost, ma lo je do brih pri me ra, i to je ono {to umno go me obes hra bru je na po re da se ide ka pri va ti za ci ji, a bez we ne ma no vog, sve `eg ka pi ta la, pa sa mim tim ne mo `e bi ti ni raz vo ja. Vla da Voj vo di ne po ku {a va da po mog ne pred u ze }i ma ko ja su na stra da la u tom pro ce su, ali, na `a lost, to je ak tiv nost post fe stum.

Za mno ga pred u ze }a ona je za ka sni la i mno ga }e, za hva qu ju }i lo {oj pri va ti za ci ji, kroz ste ~aj oti }i u li kvi da ci ju. l [ta pokrajinsku privredu ~eka slede}e godine, ima li naznaka oporavka?

- Pro ce ne su uglav nom ka ta stro fi~ ne, glo bal no gle da no. Me |u tim, na te me qu de ve to me se~ nih in for ma ci ja ko je ima mo i po u zda nih po da ta ka, ne bih se usu dio da ka `em da ide mo ka ka ta stro fi jer to, jed no stav no, ti in di ka to ri ne po ka zu ju. To ne zna ~i da mo gu da dam op ti mi sti~ ku prog no zu. Ali, va qa is ta }i da po je di na po qa, kao {to su iz voz i pro iz vod wa hra ne, po ka zu ju ve li ku `i la vost i is traj nost na tr `i {tu. O~i gled no, hra na kao re surs u kri znim vre me ni ma naj ma we ose ti udar, mno go vi {e pa da pro met dru gih pro iz vo da, i to je ono {to na {e po ka za te qe dr `i na do brom ni vou.

l Da li ste zadovoqni reformisawem komorskog sistema u Srbiji i zakonskom regulativom u toj oblasti?

- PKV je deo ko mor skog si ste ma Sr bi je ko ji je, opet, ustro jen kao deo ko mor skog si ste ma ne ka da {we SFRJ. Sve in sti tu ci je u ovom dru {tvu, od SFRJ do Sr bi je, pa i PKV, pro sto mo ra ju da pro |u kroz tran zi ci ju i pri la go de se no vim uslo vi ma. Ima mo pred log no vog za ko na o rek struk tu ri ra wu ko mor skog si ste ma ko ji smo iz ra di li ove go di ne, ali po sto je ten den ci je da se u te pro me ne ide mno go br `e. To ni je do bro. Ti me se pro va li ja pre ska ~e tro sko kom, a bo le snik le ~i ta ko da umre. Pla {i mo se da ten den ci je ko je vo de ka br `im pro me na ma za pra vo do vo de do to ga da ova in sti tu ci ja ne sta ne. A to ni je opa sno zbog sa me in stu ti ci je pri vred ne ko mo re ve} zbog vo |e wa eko nom ske po li ti ke ze mqe. U vre me eko nom ske kri ze sva ka ko ne tre ba pre vi {e ob ja {wa va ti ko li ko je vo |e we te po li ti ke zna ~aj no za ne ku ze mqu. I ze mqe sa ~vr stim ko mor skim si ste mo i oba ve znim ~lan stvom ima ju mu ke da na pra ve rav no te `u iz me |u in te re sa dru {tva u ce li ni i in te re sa bi zni sme na. Uko li ko na sta vi mo da pra vi mo po gre {ne po te ze, do ve {}e mo do to ga da ko mor ski si stem u Sr bi ji, zna ~i i u Voj vo di ni, bu de ras par ~an na de lo ve, na in te re sne gru pe… l Koji su to pogre{ni i brzopleti potezi?

- Va `e }i za kon o ko mo ra ma, jer on u ze mqu ko ja je u okru `e wu cen tral no e vrop skog ko mor skog si ste ma uvo di an glo sak son ski si stem, a to je pot pu no dru go, za nas ne pri hva tqi vo ure |e we. To sta vqa na {e pri vred ne su bjek te u po zi ci ju da ne ma ko da ih {ti ti na tr `i {tu, pre sve ga EU, i stva ra pre pre ke u na {em pri la zu Evrop skoj uni ji.

S. Glu{~evi}

6

ponedeqak5.decembar2011.

dru[tvo

„HLAD NO PI VO“ U BE O GRA DU

^i sta anar hi ja sve ta gla mu ra Godine 1988, na jezeru Jarun u Zagrebu, trebalo je da nastupi „Hladno pivo“, mla|ani pank bend s mnogo energije, jo{ uvek bez demo-snimka i s tek nekoliko svojih autorskih pesama. Da je kojim slu~ajem do svirke uop{te do{lo, bio bi to wihov drugi javni nastup. No, svirke nije bilo po{to je bubwar benda koji je svirao pre wih glatko odbio da im ustupi bubweve, te su HP-ovci pokupili svoje instrumente i poja~alo, i uhvatili prvi slede}i tramvaj do ku}e, do zagreba~kog naseqa Gajnice.

([teta samo {to tramvaj nije i{ao do Gajnica, prokomentarisao je gitarista Zo ki kasnije).

Zaista, ovaj drugi nastup nikako se po uspe{nosti nije mogao meriti s prvom svirkom „Hladnog piva“, 21. maja 1988. u Kumrovcu, na sletu izvi|a~a, kada je u publici izbila sveop{ta tu~a.

Za dvadeset i koju godinu koje su pro{le od tih herojskih prvih dana, „Hladno pivo“ je iz lokalnog pank benda sjajne energije preraslo u gotovo mejnstrim pank-rok sastav, popularan i slu{an {irom prostora nekada{we SFRJ. Zapravo, toliko popularan da su dvadesetogodi{wicu postojawa proslavili na istom onom Jarunu, na Otoku mladosti, uz gotovo 30.000 qudi i direktan prenos nacionalne televizije. Iako

im poneki stari fanovi po internet-forumima zapaqeno prebacuju da su se „prodali i komercijalizovali”, pre bi se reklo da je „Hladno pivo“ sa zrelo{}u muzi~ara postalo otvorenije za druge muzi~ke uticaje i spremnije na `anrovska poigravawa. Ova osve`ena kreativnost Mi le ta i ekipe dovela je do odli~nog albuma „Svijet glamura“ koji upravo i promovi{u na koncertnoj turneji „Kud pivo tud i ja“.

I {ta god u neuni{tivom maniru dvojice deda s Mape-

tovskog balkona dobacivali poslovi~no kriti~ni foruma{i, dva vezana koncerta u be o grad skoj Ha li spor to va koje je „Pivo“ odr`alo pro{log petka i subote svedo~e da je ve}ina ipak druga~ijeg mi{qewa.

Da nisu ba{ ni{ta izgubili od stare `estoke energije pokazali su i prve ve~eri, u petak, na dvoiposatnom koncertu u Beogradu. Ono {to je ovaj koncert u~inilo posebnim, poput neke sulude i vi{e nego vesele `urke, bila je upravo sposobnost muzi~ara da, smewuju}i stare i nove pesme, neprekidno preme}u op{tu atmosferu iz dobro osmi{qenog i stilizovanog rok koncerta u ~istu anarhiju i radosnu spontanost pankerske svirke.

N. Pi sa rev

VRE ME SVI WO KO QA – VRE ME TRI HI NE LO ZE

Pre je la me so oba ve zno na pro ve ru Po{to se najve}i broj zara`enih trihenelom registruje u decembru, januaru, februaru i martu, kada je vreme sviwokoqa, Institut za javno zdravqe Srbije podse}a na to da se u Srbiji svake godine registruje izme|u 100 i 200 slu~ajeva trihineloze.

Rizik zaraze trihinelom imaju svi koji jedu sirovo ili nedovoqno termi~ki obra|eno sviwsko meso ili prera|evine od wega, mada se mo`e dobiti i od zara`enog kowskog mesa ili mesa divqa~i.

Prvi simtpomi bolesti su proliv, povi{ena temperatura i slabost, a zatim se javqa otok o~nih kapaka i sna`ni bolovi u mi{i}ima.

Umor, slabost i proliv nekada traju vi{e meseci. Inkubacija mo`e varirati od pet do 45 dana, {to zavisi od broja parazita u mesu. Obavezno se mora obratiti ordiniraju}em lekaru koji }e uraditi potrebne analize i pristupiti odgovaraju}em le~ewu jer kod najte`ih oblika infekcija mo`e do}i do smrtnog ishoda zbog o{te}ewa sr~anog mi{i}a. Kod bla`ih oblika infekcije ve}ina simptoma povla~i se nakon nekoliko meseci. Va`no je napomenuti da ponekad blagi oblici trihineloze mogu biti neprepoznati i dijagnostifikovani kao grip ili prehlada, pa zato svi oni koji su jeli nepregledano sviwsko meso moraju biti oprezni i obazrivi i dobro proveriti da li je zai-

sta upitawu sezonski grip ili zaraza.

Da bi se izbegla trihineloza, lekari i veterinari savetuju da se svi koji koqu sviwe van klanice u periodu sviwokoqa jave lokalnim veterinarima i obave kontrolu mesa i da ga tek posle potvrde da nema larve paratiza trihinele koriste za ishranu.

Kao mere prevencije trihineloze Institut za javno zdravqe preporu~uje dobru termi~ku obradu mesa na temperaturi iznad 71 stepen i dovoqno dugo, tako da se boja mesa promeni iz ru`i~aste u sivu. Zatim, da se ma{ina za mlevewe mesa temeqno opere i o~isti nakon svake upotrebe. Podse}aju na to da postupci usoqavawa, dimqewa, su{ewa ili stavqawa mesa u mikrotalasnu pe}nicu ne uni{tavaju larve trihinele. Tako|e ni zamrzavawe mesa divqa~i nije efikasno za uni{tavawe trihinele jer je otporna na niske temperature.

Q. Ma le {e vi}

dnevnik

U SRED WE [KO LE USKO RO STI @E NO VI ZA KON

Na pri pre me za po prav ni i ma tu ru Od naredne {kolske godine sredwo{kolci koji padnu na popravni ispit ima}e pre wega pripremne ~asove, i to u trajawu od najmawe deset odsto ~asova koje su imali u toku {kolske godine iz predmeta iz kojeg idu na popravni – tek je jedna od novina koje donosi novi zakon o sredwem obrazovawu. Ovaj zakon trebalo bi da bude usvojen do kraja godine, a me|u novinama koje donosi je i obaveza sredwo{kolskih nastavnika da posebno pripremaju sve u~enike i za sve vrste mature i zavr{nog ispita na kraju {kolovawa.

Me|u novim zakonskim re{ewima je i uvo|ewe op{te mature, koja }e biti i ulaznica za odgovaraju}u visoko{kolsku ustanovu, mada }e i daqe na odre|enim fakultetima ostati i ispiti za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti. Op{ta matura bi}e obavezna na kraju gimnazijskog {kolovawa, ali }e, ukoliko `ele, mo}i da je pola`u i svr{eni u~enici ~etvorogodi{wih sredwih stru~nih i umetni~kih {kola da bi se bez prijemnog upisivali na odre|ene fakultete. Ina~e, u tim {kolama polaga}e se stru~na ili umetni~ka matura, ali i zavr{ni ispit na kraju sredweg stru~nog obrazovawa, specijalisti~ki ili majstorski ispit.

Sredwo{kolci }e ubudu}e imati i zakonsko pravo da prelaze iz {kole u {kolu i iz smera u smer, bez obzira na wihovo trajawe, to jest i u~enici iz trogodi{wih smerova mo}i }e da se prebacuju na ~etvorogodi-

{we, dok su do sada samo s oni s ~etvorogodi{wih mogli bez problema da se prebace na trogodi{we, a ne i obrnuto.

Novi zakon uvodi i posebnu komisiju za versku nastavu, a propisuje i wen sastav, mandat i delokrug rada, a detaqno }e urediti i oblast koja se ti~e vo|ewa evidencije o u~enicima i za{tite ovih podataka.

Po re~ima pomo}nika ministra prosvete i nauke za {kolske uprave, stru~no pedago{ki nadzor i sredwe obrazovawe i vaspitawe mr Zo ra na Ko sti }a, posle dve decenije mewawa i dopuwavawa zakona donetog 1992. godine, dono{ewe novog bilo je neophodno da bi se u wega ugradila re{ewa koja }e obezbediti efikasno sprovo|ewe principa

Za mer ke Na javnoj raspravi o ovom zakonu, zavr{enoj pro{log meseca, sindikati prosvetnih radika izneli su niz primedbi, izme|u ostalog i na to da nacrtom nije predvi|eno da sredwa {kola bude obavezna, da polagawe stru~ne i op{te mature nije jasno definisano, nije odgovaraju}e regulisan na~in sprovo|ewa inkluzije za decu ometenu u razvoju, nisu predvi|eni op{ti ciqevi obrazovawa u sredwoj {koli, niti regulisan status nastavnika koji predaju izborne predmete. Sindikati smatraju i da novi zakon zaposlenima u {koli prakti~no zabrawuje pravo na {trajk.

Nacionalni prosvetni savet sugerisao je da se usvajawe zakona o sredwoj {koli, kao i zakona o osnovnom obrazovawu i o obrazovawu odraslih, odlo`i dok ne bude usvojena Strategija obrazovawa, {to su podr`ali i neki sindikati. obrazovawa i vaspitawa, uspostaviti vezu s, u me|uvremenu donetim, strategijama i definisati delatnosti ovog nivoa

{kolovawa. Osim toga, novi zakon bi}e usagla{en sa Zakonom o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, Zakonom o za{ti-

ti podataka o li~nosti, Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih mawina i Zakonom o utvr|ivawu nadle`nosti autonomne pokrajine.

Ipak, i u novom dokumentu osta}e dosta toga iz starog, po~ev od nedeqnog optere}ewa u~enika, pa }e tako i daqe za gimnazijalce to biti 31 ~as, a za u~enike u stru~nim i umetni~kim {kolama do 33, dok }e u~enici u baletskim {kolama maksimalno mo}i da imaju 41 ~as nedeqno. I daqe }e teorijski ~asovi trajati 45 minuta, a prakti~ni sat. Kao i do sada, i ubudu}e }e u razredu mo}i da bude najvi{e 30 u~enika, a novina je da }e se taj broj smawivati ukoliko u odeqewu postoji u~enik s posebnim potrebama.

D. De ve ~er ski

SPE CI JA LI ZO VA NI UY BE NI CI ZA \A KE U DI JA SPO RI

Sva ki Sr bin zna srp ski Ministarstvo vera i dijaspore, u okviru projekta “Svaki Srbin zna srpski”, obezbedilo je multidisciplinarne specijalizovane uxbenike za osnovnu {kolu namewene u~enicima iz dijaspore, koji su od sada dostupni putem internet-stranice Ministarstva www.mvd.gov.rs.

Ministar vera i dijaspore Sr|an Sre}kovi} istakao je da je o~uvawe srpskog jezika i }irili~nog pisma me|u na{im iseqenicima strate{ki va`no za o~uvawe nacionalnog identiteta na{eg celokupnog nacionalnog korpusa:

– S namerom da popularizujemo, olak{amo i u~inimo dostupnijim u~ewe srpskog jezika i }irili~nog pisma {to ve}em broju, pre svega, dece u na{oj dijaspori, omogu}ili smo preuzimawe specijalizovanih kwiga u elektronskom izdawu s na{eg sajta – naveo je ministar.

Uxbenici, pripremqeni u saradwi sa Zavodom za uxbenike, omogu}avaju pripadnicima na{e dijaspore u celom svetu preuzimawe bukvara i ~itanki za sve uzraste osnovnih {kola. Podeqeni su u tri grupacije: od prvog do tre}eg, od ~etvrtog

do {estog razreda i uxbenici za sedmi i osmi razred. Uxbenici obra|uju i razne kulturne sadr`aje, tradiciju i obi~aje srpskog naroda.

Osim institucionalizovanih vidova u~ewa srpskog jezika u dijaspori, regulisanih zakonima zemaqa u kojima na{i qudi `ive, poput Austrije, Australije, Kanade i Makedonije, naju~estaliji oblik u~ewa srpskog jezika je pri crkveno-{kolskim op{tinama u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Ju`noafri~koj Republici ili Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

[TA MU ^I OSO BE S IN VA LI DI TE TOM U GRA DU ZRE WA NI NU

Ba ri je re na pu tu do rad nih me sta Savet za unapre|ewe polo`a ja oso ba s in va li di te tom grada Zrewanina postigao je dogovor s preduze}em “Net bus” da se u narednih pet godina zapo~ ne uvo |e we ni sko pod nih autobusa na linijama gradskog i prigradskog saobra}aja, a ve} su uvedene dve linije s pristupa~nim vozilima. Na sve~anoj sednici Saveta, odr`anoj povodom Svetskog dana osoba s invaliditetom i godi{wice od osni va wa ovog te la, we gov predsednik Ste vi ca Ra du kazao je da je, tako|e, u saradwi s novo sad skim cen trom “@i ve ti uspravno”, organizovana obuka o pristupa~nosti za predstavnike svih javnih preduze}a, kao i da je podr`ana inicijativa Gradske uprave Zrewanina da se zvani~an sajt grada ozvu~i jer }e time internet biti dostupan svima. Govore}i o dosada{wem u~inku, Radu je napomenuo i da je Savet pribavio stru~no mi{qewe zrewaninskog Zavoda za za{titu spomenika kulture o mogu}nostima postavqawa lifta u Gradskoj ku}i. @eqa je, naime, da se to-

kom neke od narednih adaptacija zgrade u wu ugradi i lift za sve one koji nisu u mogu}nosti da savladaju barijere u kretawu.

– Ciq nam je da u rad Saveta ukqu~imo {to vi{e udru`ewa

imati u vidu kada budu planirali i usvajali buxet za slede}u godinu jer imamo mnogo ciqeva i treba}e nam podr{ka svih.

Povodom Svetskog dana osoba s invaliditetom gradona~elnik Zrewanina Mi le ta Mi haj lov i

Ram pe za in va li de Asocijacija mesnih zajednica grada Zrewanina saop{tila je da, u saradwi s ovda{wom Gradskom upravom i op{tinom @iti{te, a uz pomo} Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, zapo~iwe akciju uklawawa barijera i izgradwu pristupnih rampi za lica s posebnim potrebama u institucije mesnih samouprava. „Plan je da se u narednih {est meseci izgradi deset pristupnih rampi, a namera nam je da ovim projektom podstaknemo i druge odgovorne pojedince, institucije i privredna dru{tva da razmi{qaju o velikom problemu s kojima se susre}u osobe s posebnim potrebama„, saop{tila je Asocijacija mesnih zajednica.

Rampe }e biti izgra|ene na najfrekventnijim lokacijama u gradu Zrewaninu, okolnim selima i u op{tini @iti{te. i pojedinaca da bismo ~uli sve ideje i predloge i da bismo na{im radom obuhvatili {to {iri krug pitawa – zakqu~io je Radu. – Nadamo se da }e i lokalna samouprava imati razumevawa za na{e potrebe i da }e nas

wegova pomo}nica Zo ri ca Den da uprili~ili su prijem za ~lanove Udru`ewa gluvih i nagluvih. Ova organizacija broji 110 ~lanova na podru~ju grada, a okupqa jo{ oko 500 qudi koji su nagluvi, a koji redovno koriste

pomo} Udru`ewa prilikom kupovine baterija za slu{ne aparate, popravke i nabavke novih ure|aja te vrste i sli~nog. Mihajlov je poru~io da lokalna samouprava s posebnom pa`wom prati rad svih nevladinih organizacija, a posebno udru`ewa gluvih i nagluvih, slepih i slabovidih, i paraplegi~ara, koji su direktno na gradskom buxetu, dok je predsednica dru{tva gluvih i nagluvih Zla ta Frenc kao najve}i problem apostrofirala zapo{qavawe. Osobe s o{te}enim sluhom, dodala je ona, nadu vide u novom Zakonu o zapo{qavawu invalida.

Zorica Denda je podsetila na to da deset odsto ukupnog broja stanovnika u svetu ~ine osobe s nekim oblikom invaliditeta, a da ih u Srbiji ima oko 800.000.

– Oni su ugro`ena kategorija qudi koja se suo~ava uglavnom s problemom zapo{qavawa i prikrivene ili otvorene diskriminacije, a zadatak dr`ave i dru{tva jeste da im poboq{a uslove `ivota – navela je Zorica Denda. @. Balanab

Strip o Te sli Iz lo `ba stri pa “Ener gi ja i sve tlost” Vla di mi ra Ne deq ko vi }a bi }e otvo re na su tra u 17 ~a so va u Spo men zbir ci “Jo van Jo va no vi} Zmaj” u Srem skoj Ka me ni ci. Autor }e po red pred sta vqa wa svog stri pa o Te sli, po ka za ti pu bli ci i re pli ku neo n ske lam pe u ob li ku }i ri li~ nih slo va “Zmaj” ko ji je Te sla osmi slio i na me nio svom omi qe nom pe sni ku, a u ~ast obe le `a va wa 178 go di na od ro |e wa Jo va na Jo va no vi }a Zma ja.

I. D.

[ko la kli za wa na Spen su Upis u no vi ci klus {ko le kli za wa i umet ni~ kog kli za wa na Spen su po ~i we da nas. Ce na kur sa ko ji star tu je su tra je 2.000 di na ra. ^a so vi }e se odr `a va ti utor kom i ~e tvrt kom od 16 do 17 ~a so va i su bo tom i ne de qom od 8.30 do 9.15 ~a so va. In struk tor ka je Sve tla na Tre {wi}, a or ga ni za tor je, po red Spen sa, Kli za~ ki klub „Voj vo di na”.

Upis je na bla gaj ni Spen sa sva kog rad nog da na od 15 do 20 ~a so va.

A. J.

HUMANITARNI KONCERT U SINAGOGI

Ver ske za jed ni ce u mi si ji „Bit ka za be be” Ve l i k i hu ma n i tar n i kon c ert {est tra di ci o nal nih ver skih za jed ni ca bi }e odr `an ve ~e ras u 19 ~a so va u Si na go gi. Ver ske za jed ni ce su po svom iz bo ru oda bra le iz vo |a ~e. Ulaz u Si na go gu je bes pla tan, ali }e is pred zgra de bi ti ku ti ja, u ko ju }e po se ti o ci mo }i da sta ve no vac, ko ji }e

Novosadska ponedeqak5.decembar2011.

„Vi kin zi” na dar Pred sta va o di vqem na ro du sa se ve ra ko ji se u svo jim br zim bro do vi ma iz ne na da po ja vqi vao na mo ri ma i re ka ma da bi pqa~ kao i uni {ta vao, ve o ma je jed no stra na. Vi kin zi su, za pra vo, bi li hra bri is tra `i va ~i no vih pre de la, spret ne za na tli je i do bri tr gov ci, ze mqo rad ni ci, rat ni ci i po li ti ~a ri ko ji su ve o ma ve {to ume li da is ko ri ste pri li ke ko je su im se pru `a le. Jed na od taj ni wi ho vog uspe ha bi li su br zi bro do vi, le gen dar ni dra ka ri. Ta teh ni~ ka pred nost i spret nost Vi kin ga na pra vi li su od wih naj mo} ni ju mo re plo va~ ku si lu svog do ba.

N. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7.30 do 13.30 ~a so va po vre me no i u po je di nim uli ca ma na se qa Pod ba ra i Sa laj ka.

Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si ja od TS pre ma Le din ci ma.

Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa; od 11 do 13 ~a so va deo na se qa od Uli ce JNA do kra ja pre ma Bu di sa vi.

Bu di sa va: od 11 do 13 ~a so va deo na se qa od cen tra do kra ja pre ma Ka }u i pred u ze }a „Vo lan”, „Agro na ta li”, „@i vi nar stvo”, „Te le so nik”, „Vra ni} - farm” i „Kok ta”.

Srem ski Kar lov ci: od 11 do 13 ~a so va deo na se qa od Uli ce bra }e An |e li }a pre ma ^e ra tu i Do ka.

V remeploV

hronika TOPLOTA LAK[E „BE@I” IZ STARIH ZGRADA

Do bra izo la ci ja sma wu je ra ~u ne za gre ja we Da na {wi pro pi si u grad wi pro me nom sto la ri je u{te di od zgra da do zvo qa va ju gu bi tak to 15 do 20 od sto ener gi je. plot ne ener gi je od 100 do 110 va Sr bi ja je pre ma pot pi sa nom ti po kva drat nom me tru, a ne ka Spo ra zu mu o sta bi li za ci ji i da je to bi lo i do 150 va ti po pri dru `i va wu sa Evrop skom kva dra tu. Za to su gu bi ci to - uni jom oba ve zna da do 2014. go plot ne ener gi je u sta ri jim zgra di ne pri la go di svo je pro pi se da ma, ko je su gra |e ne po ra ni jim EU, {to ukqu ~u je i Di rek ti vu pro pi si ma i do 50 od sto ve }i u o ener get skoj efi ka sno ti zgra od no su na one ko je se gra de po da, ko ja pod ra zu me va da se ura sa da {wim pro pi si ma, ka `u u di kom plet na kon tro la ener „No vo sad skoj to pla ni”. get skih to ko va gra |e vi ne - od U{te da ener gi je u za gre va wu pro jek to va wa do pri je ma objek stam be nog pro sto ra po sti `e se ta. In ve sti tor }e, da bi do bio upra vo do brom to plot nom izo gra |e vin sku do zvo lu, mo ra ti uz la ci jom. Tro {ko vi gre ja wa su do ku men ta ci ju da pri lo `i i jed na od naj ve ela bo rat o }ih stav ki re e n e r g e t s k o j Pro me nom izo la ci je `ij skih tro efi ka sno sti, a {ko va u ku} - zi da na zgra da ma mo `e na kra ju }e ne nom bu xe tu, te da se ostva ri u{te da za vi sni eks se on da is pla od 20 do 30 od sto, dok pert bi ti du ti ura di ti kva `an da oba vi se pro me nom sto la ri je me li tet nu izo la re wa i da u{te di od 15 do 20 ci ju ko jom se iz da ser ti fi od sto ener gi je osim spre ~a va kat o ener get wa gu bit ka to skoj efi ka sno plot ne ener gi sti zgra de, ko je, pro du `a va i vek gra |e vi ne. ji }e se zva ti ener get ski pa Pro me nom izo la ci je zi da na so{. zgra da ma mo `e da se ostva ri „Pa so{„ ran gi ra zgra de u se u{te da od 20 do 30 od sto, dok se dam ka te go ri ja – od A do G. Ka -

„Fun ta” ume sto „oke” su da pri me wu ju sa mo tur ski po da ni ci. Iz u zet no, ko ri {}e we oke u do ma }oj tr go vi ni do zvo qe no je sa mo u pro me tu ri be. Tek po sle Bu ne 1848 - 49. vla sti su us po sta vi le je din stve ni si stem me ra za te `i nu, va `e }i u ce loj mo nar hi ji.

N. C.

te go ri ja A }e pred sta vqa ti ener get ski naj e fi ka sni ju, a G naj ma we ener get ski efi ka snu gru pu obje ka ta, pa }e ta ko i ste pen efi ka sno sti i dik ti ra ti vred nost sa mog objek ta. „No vo sad ska to pla na„ je 2009. i 2010. go di ne pri pre ma ju }i no vi si stem ob ra ~u na i na pla te gre ja wa pre ma po tro {wi, ura di la ana li ze u okvi ru ko jih je me ren gu bi tak to po lot ne ener gi je u zgra da ma. Do bi je ni po da -

ci uka zu ju da bi 82 od sto po tro {a ~a ima lo da le ko ma we ra ~u ne, a 18 od sto po tro {a ~a bi ima lo ra ~u ne uve }a ne za oko 10 pro ce na ta, ka da se uve de no vi si stem ob ra ~u na i na pla te pre ma po tro {wi. Ve }e ra ~u ne bi pla }a li oni ko ji sta nu ju u zgra da ma ko je su ima le pro se~ nu tem pe ra tu ru u sta no vi ma oko 23, 24 i 25 ste pe ni i u onim zgra da ma ko je su lo {e izo lo va ne.

B. Markovi}

I SKUP[TINE STANARA PORESKI OBVEZNICI

Ceo kom {i luk pla }a ako sev ne ka zna Za kon o odr `a va wu stam be nih zgra da svr sta va zgra de u prav na li ca, {to zna ~i da mo ra ju ima ti skup {ti nu sta na ra, pred sed ni ka skup {ti ne, ra ~un u ban ci i pe ~at.

Me |u tim, stam be ne zgra de ni su kao kla si~ na prav na li ca u pri vre di, ve} se na zi va ju dru ga prav na li ca. Zgra de po sta ju prav na li ca re gi stra ci jom, a wi ho va prav na for ma je u su {ti ni udru `e we.

Vla snik jed ne kwi go vod stve ne fir me Igor [. ka `e za „Dnev nik” da u No vom Sa du ima vi {e od 3.000 skup {ti na sta na ra, ma da sma tra da re al na ci fra pre ma {u je broj ku od 4.000, jer do sta wih ni je re gi stro va no, a po go to vo je

to slu ~aj kod no vih zgra da ko je ima ju dve go di ne ga ran ci ju od in ve sti to ra.

-Stam be ne zgra de za kon ski mo gu, {to do sta wih i prak ti ku je, da iz da ju u za kup za jed ni~ ke pro sto ri je, na pla }u ju po sta vqa we re pe ti to ra mo bil nih ope ra te ra, re kla ma na zgra du i sli~ no. Ta ko ostva ru ju pri ho de i ima ju oba ve zu da po re skoj upra vi do sta ve po re ski bi lans i po re sku pri ja vu do 10. mar ta te ku }e go di ne za pret hod nu go di nu. Po re ska sto pa iz no si 10 od sto na po re sku osno vi cu, od no sno raz li ku iz me |u pri ho da i ras ho da, ko ja je neo po re zi va do 400.000 di na ra na go di {wem ni -

POVODOM ME\UNARODNOG DANA VOLONTERA

Na me sni~ ko ve }e u Po `u nu, da na {woj Bra ti sla vi, ko je je u ime mo n ar h a vla d a l o Ugar skom, de lom Austrij ske ca re vi ne, na re di lo je 5. de cem bra 1749. da se ubu du }e kao me ra za te `i nu u tr go vi ni ko ri sti sa mo „fun ta” (0,5 kg), a sta rin sku me ru „oku” (1,25 kg) sme li

Udru `e we “Jo ga za sa vre me nog ~o ve ka” iz No vog Sa da upi su je no ve po la zni ke na kurs jo ge za po ~et ni ke. ^a so vi }e se odr `a va ti po ne deq kom i sre dom od 20 do 21.30 ~a so va u vr ti }u “^u pe rak” u Uli ci Sa ve Ko va ~e vi }a 7. Te le fon za do dat ne in for ma ci je je 066/423 – 211.

I. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬ { eg li¬sta sa po dve k w i ¬ g e po¬ne¬deq¬kom, sre¬ d om i pet¬ k om. Da¬ n as }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528765 od 13 do 13.05 ~a¬ s o¬ v a, a do sa da ni su do bi j a l a kwi g e u ovoj ak c i j i, do¬ b i¬ t i po pri¬ m e r ak de l a „Vi k in z i” ko j e je na p i s ao Ar nulf Kra u c e.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

bi ti na me wen pre vre me no ro |e nim be ba ma.

Kon cert za jed ni~ ki or ga ni zu ju Srp ska pra vo slav na cr kva, Ri mo ka to li~ ka cr kva, Hri {}an sko - re for mat ska, Je vrej ska op {ti na, Islam ska za jed ni ca i Slo va~ ka evan ge li~ ka cr kva.

Z. D.

Upis na kurs jo ge

Sa jam do brih na me ra

“Sa jam vo lon te ri zma – sa jam do brih na me ra” u or ga ni za ci ji Vo lon ter skog cen tra Voj vo di ne bi }e odr `an da nas od12 do 19 ~a so va u Stu di ju M, u Uli ci Ig wa ta Pa vla sa 3. Na Saj mu }e se pred sta vi ti or ga ni za ci je ko je de lu ju u No vom Sa du, a sa ra |u ju sa vo lon te ri ma i nu de mo gu} nost vo lon ter skog an ga -

`ma na. U okvi ru Saj ma bi }e pred sta vqe ne i fo to gra fi je pri ku pqe ne u okvi ru kam pa we Uje di we nih na ci ja, kao i de~ ji ra do vi od re ci kla `nog ma te ri ja la. Po se ti o ci }e ima ti pri li ku da u~e stvu ju u ve li kom bro ju kre a tiv nih ra di o ni ca za sve uz ra ste. Ulaz je bes pla tan.

I. D.

vou, ali pod uslo vom da ni je bi lo is pla ta, a ve }i na pred sed ni ka uzi ma s ra ~u na za pla tu i pri tom ne pla }a ju po rez i do pri nos na ovaj pri hod. ^ak i skup {ti ne sta na ra ko je ne ma ju pri ho de ima ju oba ve zu da po re skoj upra vi do sta ve iz ve {taj - ob ja snio je Igor.

Na{ sa go vor nik na po mi we da u No vom Sa du mak si mal no do pet od sto skup {ti na sta na ra po {tu je za kon i to uglav nom ve li ke zgra de na Bu le va ru oslo bo |e wa, jer sko ro sve iz da ju za jed ni~ ke pro sto ri je.

-Ret ko kon tro li {e mo skup {ti ne sta na ra jer su fi skal no ne iz da {ne - krat ko je za „Dnev nik” pro ko men ta ri sao di rek tor Re gi o nal -

nog cen tra Po re ske upra ve u No vom Sa du Zo ran Ra do man.

Sla bu kon tro lu Igor je oce nio kao ~u va we so ci jal nog mi ra. On je is ta kao da bi pri me na za ko na zna ~i la i o~u va we imo vi ne gra |a na, jer su me nov ca ko je se obr }u uop {te ni su ma le.

- In sti tu ci je su sklo ne slo bod nom tu ma ~e wu pro pi sa. Za vr {ni ra ~un kao oba ve za pre ma po re skoj upra vi je ujed no i mo gu} nost i pra vo sta na ra da ima ju uvid u ko ri {}e we za jed ni~ kih pa ra. U slu ~a ju ka zne, pla }a je pred sed nik skup {ti ne sta na ra kao od go vor no li ce, ali i svi sta na ri - za kqu ~io je Igor.

D. Igwi}

U KLUBU „FABRIKA”

Fo to gra fi je sa mu zi~ ke sce ne Iz l o ` ba fo t o g ra f i j a “M.M.V. No va ge ne ra ci ja” Do bri vo ja De ja no vi }a Da le ta bi }e otvo re na da nas u 19 ~a so va u klu bu „Fa bri ka„, na Bu le va ru de spo ta Ste fa na 5. Re~ je o se ri ji fo to gra fi ja ko je be le `e `i vo pi snu mu zi~ ku sce nu Voj vo di ne, ka ko ve} sa da ne kih ve te ra na ta ko i no vih ta le na ta. Po se ti o ci

}e mo }i da vi de po stav ku do 14. de cem bra.

Po sle zva ni~ nog otva ra wa, u 20 ~a so va na stu pi }e bend “Ge ne ra ci ja bez bu du} no sti”, a u 20.45 ~a so va svi ra “Pro le }e”. Po sled wi na pro gra mu je sa stav “Ki lo Ki lo Ban da” ko ji po ~i we da svi ra u 21.30 ~a so va..

I. D.

c m y

8

ponedeqak5.decembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

De ~a ci u ube dqi voj pred no sti Blizanci Ani ta i So fia - Adriane i Karoqa ^orda{a, Jo va na i Pe tar - Maje i Rajka Bla`i}a.

Devoj~ice Ta ra - Aleksandre i Nikole Milankovi}, Du wa - Amele i \or|a Gruji}a, Ma ri na - Ane i Miroslava Stracinskog, Vi rag - Andree i ^abe Androckog, Sa ra - Bojane i Dejana Petri}a, Mi la - Bojane i Miladina Vojvodi}a, Ma {a Vere i Nemawe Luki}a, Je le na - Gordane i Dejana Pavkova, Mi la - Danijele i Dragoquba Kutawca, Ne ve na - Dijane i Dalibora Jovanova, Te o do ra - Dragane Kusi}, Mia - Dragane Laskovi}-Brestovac i Sa{e Brestovca, Ne da - Ivone i Borislava Gwati}a, Ha na - Izabele i Milorada Vrceqa, Ele na - Jelene Erak i Gorana Muli}a, Ana - Jelene i Aleksandra Dragojlovi}a, Mil ka - Jelene i Miroslava Luka~a, Ka li na Jovane ]ojanovi}-Krivoku}e i Lazara Krivoku}e, Ka ta ri na - Kristine i Miroslava Stani}a, Du wa - Maje i @eqka Gavri}a, Sa ra - Maje i Qubomira Ivankovi}a, So fi ja - Marije Raki} i Mi{e Mirkovi}a, Ma {a - Marike Varge i Neboj{e Priji}a, Na |a - Milanke Brkqa~Marko i Branislava Marka, Mi li ca - Milene i

Vladimira Pani}a, Ana - Miqane i Velimira Kotlaje, Le na - Mirjane i Roberta Arve, Le na Nata{e i Jovice Petkovi}a, Lu cia - Olge Novakovi} i Alekseja [pindlera, Da ni ca - Olivere Bokan i Pere \ukanovi}a, Ma {a - Oqe i Borisava Vrba{kog, Zi na - Pauline i Zdena \ur~janskog, Adri ja na - Radmile i Sa{e Suzi}a, So fi ja - Roksande i Nenada Trajkovi}a, Bo ja na - Sandre i Ranka Grbe, Kri sti na - Sandre Nikoli} i Kristijana Jovanova, La na - Sawe i Sa{e Anti}a, Ta wa - Sawe Nedeqkovi} i Aleksandra Ardali}a, Pe tra - Silvije i Lasla Farago, Ste fa ni - Slavice i Milana Radakovi}a, An |el ka - Sla|ane i Ilije Paj~ina, He le na - Sne`ane i Dragana Pavlovi}a, Sa ra - Sowe Aleksandrov, Dra ga na - Sofije Miodragovi} i Predraga [a{i}a, Ni ko li na - Tamare Dejanovi} i Slobodana Popovi}a, Ni ko li na - Tamare i Uro{a [krbi}a, Dra ga na - Tawe i Zorana Novakovi}a, Mi li ca - Tijane i Gorana [}epanovi}a.

Ven~ani Sto jan ka Si me u no vi} i Ra do slav Sa vi}, Ani ta Be }i ro vi} i Mi ro slav Din ki}, Bi qa na Helc i Bo jan Pe tro va~ ki, Ma ri ja na Hu sar i Sr |an Ko va ~i}, Je le na Pa ti} i Sta ni slav Vu lo vi}, Da ni je la Bi la i Bor ko Ra ~i}, Mir ja na Pa {i} i De jan Ke glo vi}, Ana \or |e vi} i Nan dor Si~, Mi li ca Di mi} i Bra ni slav \u ki}, Ti ja na Kri sti} i Dra gan Bo ja ni}, Mi li ca Ve se li no vi} i Slo bo dan Vu~ ko vi}, Zo ri ca Mi ko la{ i Bo ris Ze ~e vi}, So wa Si mo no vi} i Bo ris Dum ni}, Dra ga na Alek si} i Vla di mir Ste fa no vi}, Mi la na Pa vlo vi~ i Ste van Do ri}, Na |a Ko va ~e vi} i No vak Bu qi}, Ni na Ma rin ko vi} i La zo Ci co, Je le na To ma no vi} i Dar ko Pa vlo vi}, Sa wa Vu ku {i} i Sr |an ^am pri}.

Alek san dar Ve se li no vi} i Na ta {a Jo va no vi}-Ve se li no vi} s ma lom Na |om

De~aci DE ^A CI: Pe tar - Aleksandre Arsenin@muki} i Aleksandra Arsenina, Ste fan Aleksandre i Radivoja Gajinova, Sa {a - Aleksandre Spasi} i Sr|ana Raja~i}a, Ste fan - Andree i Stevana Vidakovi}a, Mi lo{ - Bojane i Milana Stankovi}a, Ste fan - Verice i @eqka Nenadova, Mar ko - Verice i Samira Agi}a, Stra hi wa - Vesne Gruji~i}-Mi}i} i Jovice Mi}i}a, Majk - Vesne Marti}, Mar tin - Gabriele I{panovi} i [andora Kova~a, Pe tar - Danijele Zinai} i Milana Ostoji}a, Mar ko - Dijane Radakovi}, Mar ko - Dragane i Gorana Popovskog, Ni ko la - Dragane i Dejana Radovanovi}a, Te o dor - Dragane i @eqka Turbi}a, Mi lan Dragane i Jovana Mileti}a, Du {an - Dragane i Nikole Stojisavqevi}a, Mi haj lo - Elvire i Tomislava Rati}a, An drej - Elene i Janka ^apeqe, Zlat ko - Zorice Zori} i Zlatka Korena, An drej - Zorice i \or|a Milovanovi}a, Ra do van - Ivane i Milana Te{i}a, Da ni lo - Ivane i Miomira Mandi}a, Ba lint - Izabele i Atile Mesaro{a, Mi li jan - Izabele i Lorensa [eri}a, Bo jan - Jasne i Miroslava Pani}a, Mi haj lo - Jelene i Branislava Jovi}a, Ste fan - Jelene i Darka Nili}a, Ivan - Jelene i Dejana Markovi}a, Vo jin Jelene i Dejana Martinovi}a, Jo van - Jelene i Petra Kosti}a, Va si li je - Jelene i Save @ivanovi}a, Uro{ - Jelene i Slobodana Stevi}a, Dar ko - Jovanke Kolakovi} i Sa{e Balango, Sa -

{a - Katarine i Mirka Marki}a, Vla di mir Kristine i Dragana Titelca, Fi lip - Maje i Igora Jakovqevskog, Vuk - Maje i Milomira Jocovi}a, Ma te ja - Marine Brankov i Qubomira Miti}a, Zo ran - Marice Mari} i Miodraga Stani}a, Mi lo{ - Milene Kanazir i Lazara Gruji}a, Du {an - Milene i Nenada Stojanovi}a, Lu ka - Milice i Aleksandra Vlahovi}a, Alek sa - Milice i Mladena Niki}a, No vak - Miwe i Milo{a Vujovi}a, Ma ti ja - Mirjane i Nenada Nikoli}a, Ni ko la - Mirke i Dragana Kopestenskog, Alek sa - Miroslave i Nenada Karla{a, Ga briel - Monike i Tibora Lasla, Og wen - Nata{e i Igora Tati}a, Di mi tri Xon - Nata{e i Sajmona Tomasa Xona Grina, Le o nar do - Nensi i Dragana Luki}a, Alek sa - Nikoline i Neboj{e Ili}a, Mom ~i lo - Olivere i Milo{a Popova, Pa vle - Petre i Javora Matijevi}a, Ma teo Sandre i Damira Gra~anina, La zar - Sawe i Qubi{e Muratovi}a, Mi lan - Svetlane i Aleksandra Subi}a, Vo jin - Svetlane i ^edomira Cvetkovi}a, An drej - Sla|ane i Du{ana Kuvaqe, Alek sa - Sla|ane Nevajdi} i Du{ka ^ortana, Alek sa - Sne`ane i Vladimira @ivkovi}a, Mi haj lo - Suzane Male~i} i \or|a Jovanovi}a, An dri ja - Tamare i Borisa Zelenovi}a, Da vid Tawe Dragi{i} i I{tvana Bagia, Da rio - Tawe Nikoli} i \or|a Jovanovi}a, Ba ne - Tawe Pro{i} i Petra Borbeqa.

Umrli

Ma ri na Ve re{ i De jan Vin ya no vi}

Radmila Jefti} ro|. Malinovi} (1937), Qubica Jovanovi} ro|. Nikolin (1922), Dragoqub Jovanovi} (1922), Krista Qiqak ro|. Tutwilovi} (1923), Miroslava Belanovi} ro|. Simeti} (1937), Smiqa Bo`ovi} ro|. Koci} (1956), Vladimir Brankov (1919), Ivan Brenesel (1944), Cecilija Brundza ro|. Balint (1930), Milanko Vola{ (1935), Marija Volf ro|. [inka (1930), Nada Vujnovi} ro|. @igi} (1948), Milenko Vujo{evi} (1953), Ilija Vukmirovi} (1947), Svetlana Vukovi} ro|. Jovanovi} (1941), Branka Gaji} (1963), Mita Gaborov (1924), Karlo Grizeq (1941), Alek san dra Devi} ro|. @i ki} (1929), Ana Dufek ro|. Klajn (1925), An|elija Zoksimovska ro|. Nikoloska (1947), Jovica Iwac (1981), Simo Kalini} (1933), Jovan Karapanxin (1955), Petar Koledin (1934), Lidija Kolesar (1956), [andor Laluja (1949), Bo`o Lojanica (1937), Du{an Maletin (1926), Vojin Mar~eta (1939), Vidosava Mili}evi} ro|. Popadi} (1926), Slobodan Milovanovi} (1943), Milka Milosavqevi} (1932), Eva Molnar ro|.

Varga (1933), Verica Mu{icki ro|. Mikovi}

(1935), Petra Nikola{evi} ro|. Mili~evi} (1932), Ana Pai} ro|. Zoroje (1929), Nikola Radakovi} (1986), \uro Radovanovi} (1946), Etelka Sele{i ro|. Fi{te{ (1938), Ru`a Sivel ro|. Vojni} Pur~ar (1959), Ru`ica Stani} ro|.

Pala~ ko vi} (1925), Alek san dar Stano jevi} (1976), Boja Stojanovi} ro|. Dobri} (1923), Bo`ana Tawevi} ro|. Jankovi} (1932), Dragomir Tadi} (1957), Ilija Terzi} (1932), \or|e Francisti (1928), Tomislav ^e{qevi} (1935), Veqko Stanisavqevi} (1946), Katica Prica ro|.

Milivojev (1930), ]iro Ilijevski (1920), Ilija Jovani} (1948), Darinka Bjeli} ro|. Vukobrat (1940), Ante Bani} (1930), Verica Bla`i} ro|. Levi} (1935), Zlata Bo{kovi} ro|. Tinkovi} (1921), Olgica Vujovi} ro|. Kurjak (1952), Ratomir Dragovi} (1942), Vladimir Dubenko (1941), Ivan Eremi} (1934), Kata @ivanovi} ro|. Mihalek (1931), Janko Ki{ (1936), Du{anka Pavlov ro|. Krajnovi} (1928), Jovanka Rako~evi}-Kobiqski ro|. Rako~evi} (1931), Milan Risti} (1953), Rade Te{evi} (1940), Du{an Todorovi} (1939).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

9

BOGATSTVO MANIFESTACIJA TURISTI^KA PREDNOST NOVOG SADA

Uz bo qi mar ke ting, „ija de” ma mac i za stran ce Sa sala{ima i Fru{kom gorom u neposrednoj okolini, atraktivnim starim jezgrom, presti`nim Poqoprivrednim sajmom i kao doma}in brojnih poznatih manifestacija i festivala, Novi Sad ispuwava sve preduslove da ostvari zapa`enije mesto na turisti~koj mapi sveta.

Manifestacije posve}ene raznim gastronomskim specijalitetima, takozvane „ijade“, privla~e brojne posetioce i qubiteqe poslastica koje se satima kr~kaju u kotli}ima. Direktorka Turisti~ke organizacije Novog Sada Ja dran ka Be qan Ba la ban obja{wava da je zna~aj ovakvih manifestacija koje se prave u ~ast nekom jelu ili pi}u pre svega u brendirawu nekog kraja. Tu se gosti mogu upoznati sa multinacionalnim specifi~nostima i bogatom gastronomskom ponudom, po kojoj je ovo podru~je ~uveno, istakla je Beqan Balaban.

U okolini Novog Sada odr`avaju se tri „ijade“, koviqska „Rakijada“, rumena~ka „Pihtijada“ i ~uvena futo{ka „Kupusijada“. Ciq organizatora, lokalnih uprava, je promocija proizvoda koji su karakteristi~ni za

Fo to: N. Sto ja no vi}

taj kraj. Koviqska „Rakijada“ organizuje se ve} 16 godina, s namerom da promovi{e tradicionalni na~in proizvodwe rakije.

Prva „Rakijada” u Koviqu odr`ana je 6. jula 1966. godine, u `eqi da se promovi{e prava, istinska rakija od vo}a i da se sa~uva dud, simbol ovog naseqa.

Zato se manifestacija tradicionalno odr`ava pod sloganom „Parastos dudu”. Dud je ina~e ravni~arsko sveto drvo. U pro-

{losti gotovo da nije bilo druma, ku}e, ulice bez duda. Tvorac ove manifstacije Sa va Gra o rac u svom dvori{tu je posadio oko 150 stabala duda u nadi da }e wegova deca nastaviti da skupqaju ovu vo}ku i da peku rakiju dudaru.

Futo{ka „Kupusijada” se odr`ava u novembru u centru tog mesta, a u okviru koje se predstavqaju uzgajiva~i kupusa i organizuje takmi~ewe u kuvawu

sarmi i slatkog kupusa, kao i izbor najte`e glavice. Proizvo|a~i futo{kog kupusa i qubiteqi sarme iz Futoga postali su i zvani~ni Ginisovi rekorderi po koli~ini skuvane sarme u jednoj posudi.

Turisti~ko - privredna manifestacija rumena~ka „Pihtijada”, koja se odr`ava zimi kada je sezona pihtija, tako|e je oborila rekord u pravqewu najdu`e pihtije od 19 metara.

Direktorka TONS-a smatra da uz boqu organizaciju, marketing, ali i tajming ovakve manifestacije mogu da privuku ve}i broj posetilaca sa strane. Dodaje da bi bilo po`eqno kada bi se ovakve manifestacije prire|ivale u isto vreme kad i neka druga gradska, koja je poznata po velikom broju publike.

- Ovakve manifestacije su prvenstveno zna~ajne za same sredine u kojima se odvijaju, u smislu okupqawa qudi i negovawu sopstvene tradicije. [to se ti~e doprinosa turisti~koj ponudi grada, ogleda se u promociji i razvoju gastronomske ponude i specifi~ne ishrane za na{e podnebqe – obja{wava Beqan Balaban.

I. Dragi}

U PRODU@ETKU SOMBORSKOG BULEVARA

De po ni ja de po ni ju su sti `e Kako nadle`ni u gradu uklone neku deponiju, na wenom mestu posle izvesnog vremena ponovo po~ne da se nagomilava sme}e. Sa ovim problemom du`e vreme bore se stanovnici Telepa. Naime, u

produ`etku Somborskog bulevara, u delu koji jo{ uvek nije asfaltiran, na vi{e mesta mogu se videti brda otpada razli~itog porekla, naj~e{}e gra|evinskog {uta. Kako stanovnici tog dela gra-

da ka`u, do|e kamion, izabere mesto, istovari prikolicu i ode.

- Ne mogu da iza|em iz dvori{ta, a da ne preska~em preko cigli, armatura i koje ~ega. Prvo moram da sklonim sve to s puta

kako ne bih polomio noge, pa tek onda izlazim napoqe. Kako sklonim, tako opet neko do|e i zatrpa mi izlaz iz dvori{ta ka`e stanovnik ovog naseqa Bo ri vo je I.

Deponije gra|evinskog materijala nisu jedini problem. Privatnici koji imaju cisterne i ~iste septi~ke jame, tako|e dolaze ovde kako bi ispraznili kamione. Na{a sugra|anka Ani ca J. ka`e da kamion do|e, voza~ otvori {aht i pra`wewe po~iwe.

- Kada radim u ba{ti i setim smrad kao da mi je septi~ka jama u dvori{tu, odmah znam {ta je u pitawu. Vi{e puta sam ih videla i na Somborskom bulevaru gde na sred parkinga prazne cisterne.

Vaqda su videli da nema ko da ih kazni, pa se vi{e i ne zavla~e u neasfaltiran deo ulice.

Na~elnik Komunalne policije u Novom Sadu, koja ka`wava ovakve prekr{aje, Ne boj {a Ra do va nac ka`e da su oni uo~ili na vi{e mesta da pojedini preduzetnici, ali i gra|ani bacaju fekalije i drugi otpad u gradsku kanalizaciju.

- Prekr{ioci naj~e{}e to rade u Futogu, u Ulici Rade Kondi}a bb, preko puta grobqa, u Novom Sadu u Ulici Josifa Pan~i}a, kod Alma{kog grobqa, u Sremskoj Kamenici na Mi{elu-

ku i na drugim mestima. Prema zakonu je zabraweno ispu{tawe sadr`aja septi~kih jama u javnu kanalizaciju, kao i odlagawe bilo koje vrste otpada na javnu povr{inu - ka`e Radovanac i dodaje da je zbog kr{ewa navedenih propisa Komunalna policija izrekla 22 mandatne kazne. One za gra|ane i odgovornu osobu u preduze}ima iznose 5. 000, a za pravna lica 20.000 dinara.

U gradu, naravno, postoje mesta na kojima gra|ani mogu legalno odlo`iti sve vrste otpada. U „^isto}i” je mogu}e iznajmiti kontejner za krupan i gra|evinski otpad po ceni od 2.290 dinara po danu, a usluga odlagawa otpada na gradskoj deponiji gra|anima se ne napla}uje ukoliko ga donesu sami, dok u „Vodovodu i kanalizaciji” gra|ani mogu podneti zahtev za pra`wewe septi~ke jame bez nadoknade. Me|utim, i pored toga oni anga`uju privatnike koji kamionima odnose wihovo sme}e. A gde to sme}e zavr{i, znaju samo voza~ kamiona i ~ovek koji zatekne deponiju ispred svog dvori{ta.

I. Jovanovi}

IZLAZ IZ ZA^ARANOG KRUGA ALKOHOLIZMA DUG, ALI MOGU]

Uz po mo} stru~ wa ka i naj bli `ih lak {e do iz le ~e wa Nasuprot uvre`enom mi{qewu u Srbiji da je konzumirawe alkohola ne{to {to je normalno i {to se podrazumeva, pogotovo kod mu{ke populacije, alkoholizam predstavqa bolest koju je te{ko izle~iti bez podr{ke stru~nih lica, ali i prijateqa i okru`ewa. Qudi koji su upali u taj za~arani krug te{ko izlaze iz wega i vra}aju normalnom `ivotu. Klub le~enih alkoholi~ara „Grbavica” postoji ve} 43 godine i okupqa one koji ho}e da se izbore sa ovim problemom. ^lanovi jedni drugima pru`aju podr{ku i daju motivaciju za nastavak borbe za zdraviji `ivot.

Predsednik kluba Zo ran Ma noj lo vi}, sa dvanaestogodi{wim ~lanstvom u „Grbavici”, ka`e da mu je dru`ewe i razgovor sa qudima koji su tako|e imali isti problem mnogo pomoglo, jer je ranije poku{avao da ostavi alkohol, ali sam nije uspevao.

- Ovo je borba koja se vodi do kraja `ivota i zato za sebe ka`em da sam zale~en, a ne izle~en. Porodica, pogotovo deca bili su razlog zbog kog sam odlu~io da se odreknem takvog `ivota. Sin i k}erka su me vi|ali pijanog i naravno da im se to nije svidelo. Prijavio sam

Navodi da klub trenutno ima oko 50 ~lanova, ali da je 20 do 25 qudi radovno na sastancima i da ima veoma malo mladih koji se odlu~uju za ovu vrstu terapije.

- Vi{e ne postoje, moglo bi se re}i, klasi~ni alkoholi~ari me|u mla|om populacijom, odnosno danas mladi uglavnom pored alko-

SOS telefon za alkoholi~are „Halo alko SOS“ telefon je 021/496-145, a mo`e se nazvati svakog utorka i ~etvrtka od 16 do 20 ~asova, pri tome je anonimnost zagarantovana. Klub le~enih alkoholi~ara se nalazi u Ulici Seqa~kih buna 85. se na Kliniku za bolesti zavisnosti i tamo proveo mesec dana. Tamo sam shvatio da sam dotako dno i da do kraja `ivota moram da ostanem potpuno trezan, jer u toj situaciji umerenost vi{e ne postoji - ka`e Manojlovi}

hola konzumiraju i drogu - ka`e Manojlovi}.

Tridesetpetogodi{wa M. P. koja je i najmla|i ~lan u klubu, od onih je koji su kombinovali drogu i alkohol.

- Kada sam imala 21 godinu probala sam heroin i sa prekidima

sam bila zavisnik gotovo 11 godina. Posledwih godina drogu sam zamenila alkoholom, samo da bih nekako promenila stawe svesti.

Najgore od svega toga je {to sam radila kao prosvetni radnik i predavala pod uticajem droge ili alkohola. Kasnije sam gledala svoje |ake kako upadaju u iste probleme i poku{avala da im pomognem da ne do|u do tog stadijuma u kom sam i ja bila. Posle odre|enog vremena sam dala otkaz, jer nisam mogla to vi{e da gledam ka`e M. P. Ka`e da je „~ista„ ~etiri meseca i da joj je bilo potrebno da podeli iskustva i da iskreno razgovara sa nekim koji je tako ne{to ve} osetio na svojoj ko`i.

- Treba shvatiti da se neke stvari ne mogu promeniti, ali da zato mo`ete promeniti sebe. Sigruna sam da }u dolaziti na sastanke dokle god budem mogla - ka`e M. P. G. ^etnik

DANAS ZASEDA KARLOVA^KA SKUP[TINA

Ras pra va o gro bqi ma i ko mu nal nom re du Posledwa u ovoj godini, 25. sednica Skup{tine op{tine Sremski Karlovci bi}e odr`ana danas u 17 sati u sve~anoj sali Magistrata. Pred odbornicima }e se na}i 12 ta~aka dnevnog reda me|u kojima i nekoliko vrlo va`nih predloga odluka.

Jedna od wih je odluka o sahrawivawu i grobqima, kojom bi preciznije trebalo da se reguli{e ta oblast u Karlovcima.

S druge strane tom odlukom bi trebalo da odr`avawe grobaqa i sahrawivawe budu povereni JKP „Belilu”. Na dnevnom redu su i predlozi odluka o komunalnom ure|ewu, o pribavqawu gra|evinskog zemqi{ta u javnu

svojinu op{tine, o izmenama i dopunama Plana za odbranu od poplava, kao i o organizaciji i funkcionisawu civilne za{tite na teritoriji op{tine.

Skup{tina treba da raspravqa i o predlogu godi{weg programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta, te izve{taju o devetomese~nom utro{ku para iz buxeta.

Na sednici }e biti re~i i o izmenama odluke o prevozu u drumskom saobra}aju, o predlogu odluke o prolasku magistralnog puta kroz Karlovce i promeni wegovog imena. Skup{tina treba danas da donese i re{ewe o imenovawu Komisije za planove.

Z. Ml.

U UDRU@EWIMA PENZIONERA VODE RA^UNA O SVOM ^LANSTVU

Dru `e we „pro du `a va” `i vot Odlazak u penziju neki qudi te{ko prihvataju, najvi{e zbog toga {to su navikli da im svaki dan bude ispuwen poslom i iz straha da }e kao penzioneri imati „previ{e” slobodnog vremena. Neki se u „tre}em” dobu okre}u hobijima, unucima i putovawima, ali je ipak velika ve}ina onih koji ostaju kod ku}e, u stolici ispred televizora. Jedan od na~ina kako penzioneri mogu prekratiti vreme jeste u~lawewe u penzionerske klubove, koji se trude da im organizuju {to vi{e dru{tvenih i kulturnih doga|aja. U Novom Sadu penzioneri su dobro organizovani i pru`aju mno{tvo usluga svojim ~lanovima, od frizera i besplatnih medicinskih pregleda, do izleta i igranki.

Potpredsednik Udru`ewe penzionera Novog Sada Si ni {a Bran kov ka`e da se trude da qudima stare dane u~ine lak{im i ispuwenijim.

- Svake subote organizujemo dru`ewa i igranke za na{e ~la-

nove, na kojima su oni sa svojim vr{wacima i gde upoznaju nove qude, a neretko se desi da se razvije i qubav. Tako|e svake druge subote idemo na dnevne izlete u Vrdnik, a ciq nam je da penzionere {to vi{e izvu~emo iz ku}a i stanova kako bi napunili baterije i kako bi bar malo zaboravili na svakodnevne probleme - ka`e Brankov.

Ka`e da u sklopu udru`ewa radi i Kulturno - umetni~ko dru{tvo „Isidor Baji}”, koje ima horsku, literarnu i folklornu sekciju, a wegovi ~lanovi nastupaju na priredbama.

- Qudima puno zna~i to {to su u dru{tvu i mislim ~ak da im to donekle produ`i `ivot. Neki ~ak ka`u da se boqe zbavqamo nego mladi. Ove godine }emo opet organizovati takozvanu „Penzionersku novu godinu„ u lokalu „Oaza” 30. decembra. Mislim da bi jo{ vi{e aktivnosti imali u ponudi da nema finansijskih problema, jer se finansiramo velikim delom od ~lanarina ka`e Brankov.

G. ^.

„Pa ra da” na gra di la Gi nu Ba la}

U „Areni sinepleks” u subotu je izvu~en 200.000. gledalac filma Sr |a na Dra go je vi }a, „Parada”. Dobitnica nagrade je Gi na Ba la} koja je od turisti~e agencije „Xambo travel” dobila vau~er vredan 30.000 dinara, ko-

ji mo`e da iskoristi na putovawe, na destinaciji koju `eli.

Izvla~ewu su prisustvovali predstavnici turisti~ke agencije, kao i dva glavna glumca iz filma , Ni ko la Ko jo i Mi lo{ Sa mo lov.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak5.decembar2011.

ТАРАШКИ ВИНОГРАДАРИ ДОБИЛИ ПОКЛОН ОД ГРАДА ЗРЕЊАНИНА

ПРОЈЕКАТ НАМЕЊЕН СТАРИМА У ПЛАНДИШТУ

Муљара за квалитетнија вина

Да здравији дочекамо стоту

ПЛАНДИШТЕ: Локална самоуправа Пландишта са Домом здравља у циљу повећања доступности здравствене заштите становништва старијег од 65 година реализује једногодишњи пројекат „Да што здравији дочекамо стоту”. Уз подршку Министарства здравља са десет хиљада евра у оквиру пројекта „Пружање и унапређење услуга на локалном нивоу” - ДИЛС који се финансира из кредита Светске банке, пројекат се реализује од фебруара ове и траје до истог месеца наредне године. Представљајући на конференцији за новинаре ток пројекта, директор Дома здравља Јосиф Муста, председник општине Зоран Воркапић и представник пројекта из Министарства здравља Милорад Станојевић истакли су да је циљ пројекта „Да здравији дочекамо стоту” сагледавање здравственог стања популације од 65. године и старијих, затим, рано откривање масовних незаразних болести, као и популаризација режима дијететске исхране. Укључене су три екипе лекара и 14 медицинских сестара са опремом за мерење притиска, шећера, триглицерида и холестерола у крви и три ЕКГ апарата. Они су у минулих девет месеци прегледали 412 становника у малим сеоским срединама Маргити, Милетићеву, Марковићеву, Дужинама и Барицама. Код

њих 63 шећер је био повећан, код 118 повишен холестерол, 111 је имало повећане триглицериде, 81 виши крвни притисак од нормале за те године старости, а деветоро је имало срчане аритмије. Сви су добили одговарајуће лекове и савете за дијететску исхрану, добили су упуте за анализе и контроле код специјалиста. Акција траје још три месеца и свакако ће допринети мењању слике здраствене заштите старијих у овој општини. Представник Министарства здравља Милорад Станаревић је обавестио јавност да је у овој општини у току реализација пројекта на информатизацији свих амбуланти у јединствени систем са циљем да се за сваког пацијента формира јединствени електронски здравствени картон пацијената, који ће им омогућити брзу проходност у лечењу од примарне заштите у амбулантама, Дому здравља до болница и врхунских здравствених клиника у земљи. Министарство је у овај пројекат за општину Пландиште уложило 29.300 евра и набављена су два сервера, 20 рачунара, 16 бар-код скенера 10 бар-код читача и исто толико штампача. Предстоји обука радника у Дому здравља о коришћењу ове опреме, чиме ће се у великој мери побољшати основна здравствена заштита становништва овог краја. Р. Јовановић

Пројекти прекограничне сарадње ТЕМЕРИН: Туристичка организација општине Темерин и друштва која негују културу, традицију и манифестационо-спортски туризам припремају више појеката прекограничне сарадње. Заједно са општином Бачки Петровац, припремљен је пројекат „Панонски паркови”, у оквиру сарадње Србија-Хрватска. Очекивана средства биће усмерена за ревитализацију и уређење старог парка у Темерину и фасаде Каштела. У припреми је пројекат сарадње у области културе насеља Сириг и Szőrega из околине Сегедина.

- На Сајму етно хране и пића, минулог викенда у Београду, презентована је понуда Повртарске задруге „Екоадут”, винарије „Виндуло” и „Аџић”, посластичарнице „Хофи Цуки” из Темерина и ресторана „Троглав” из Бачког Јарка, рекао нам је директор Туристичке организације општине Темерин Зоран Говедарица. М. М.

Danas U nOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: scena „Pera Dobrinovi}” drama „Timon Atiwanin” (19.30) No vo sad sko po zo ri {te „Folk i sving” (19)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10,14.30, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (16, 22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili „ (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15,17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13), „Pqa~ka s vrha” (18.10), „Sumrak saga: praskozorje” (15.20, 17.40, 20.15, 22.25), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.45, 14, 15.40, 16.30, 17.10, 18.15, 18.45), „Elita ubica” (20.25, 22.45), „Formula uspeha” (20.05, 22.40)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Katica \er| Kova~ (1928) u 11.15 ~asova, Vesna Borislava Padrov (1947) u 12 i Aleksandra \aji} Horvat (1966) u 12.45, Marija Cvija Ninkov (1953) u 13.30 i Pane Mirka \uki} (1920) u 14.15 sati. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen \er| \er|a Laho{ (1942) u 13 ~asova. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Petar Milo{a Cveti} (1929) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Josipa (Pavao) Gaji{in (1938) u 15 sati.

DNEVNIK

c m y

10

ТАРАШ: Локална самоуправа у Зрењанину поклонила је Удружењу виноградара и љубитеља вина „Тарашки виногради“ нови апарат – муљару, који ће им убудуће омогућити лакшу, бржу и квалитетнију обраду грожђа и производњу вина. У име града Зрењанина, уређај су тарашким виноградарима свечано уручили сарадници на пословима ЛЕР-а за пољопривреду, шумарство и водопривреду у Градској управи Војислав Субин и Стојан Краљ.

-Локална самоуправа је протеклих година помагала пољопривредницима, колико је то била у могућности. Учествовала је у разним акцијама, а такође улаже у репарацију атарских путева, канала за одводњавање, у озелењавање и подизање ветрозаштитних појасева, као и у опремање пољочуварске службе – навео је Субин и додао да ће се град трудити да и убудуће учеству-

Нова муљара изазвала интересовање

је у сличним акцијама, као и да се овдашњи пољопривредници својим предлозима и сугестијама могу обратити пометој служби. Председник Удружења виноградара из Тараша Слободан Лудо-

шки казао је да ће им поклоњена муљара за грожђе значити много и да ће допринети производњи још квалитетнијих вина. Како је објаснио, ово удружење броји близу педесетак чланова. Немају сви вино-

граде, али их спаја једно - љубав према вину.

-Тараш има око двадесет хектара винограда. Појединачне парцеле су мале, сорте су углавном старе традиционалне, али се у последње време уводе и нове. Комплетну производњу, морам признати, потрошимо ми у селу, врло мале количине вина и ракије изађу из Тараша – навео је Лудошки и подсетио да производња вина у овом средњобанатском месту има дугу традицију. Раније је свака кућа у Тарашу имала свој виноград, али су у једном периоду многи повадили винограде. Последњих неколико година поново их саде, овог пута стварајући модерне плантаже.

-Контактирамо бројне стручњаке који су учинили много на нашој едукацији, тако да све више напредујемо – напоменуо је Лудошки. Ж. Б.

ИЗУЗЕТНА ПРОХОДНОСТ БЕЧЕЈСКИХ ГИМНАЗИЈАЛАЦА

Знањем отварају сва врата

БЕЧЕЈ: Чак 90 одсто матураната Гимназије у Бечеју наставило је школовање на некој од виших школа или факултета, а око 70 одсто ће се, захваљујући показаном знању на пријемним испитима, школовати средствима буџета - саопштио је директор ове установе мр Миодраг Басарић. И по ранијем искуству, већина бечејских студената нема већих проблема у наставку школовања, јер су стекли добру основу.

- Трудимо се да кроз четворогодишње школовање наше ученике „поткујемо” добрим знањем, али и да их тематским предавањима упознамо о факултетима и образовним установама у нашој земљи, о томе како треба да бирају занимања, о стању на тржишту рада... Све у циљу да им олакшамо избор факултета. Додала бих да су, готово, сви наши матуранти који су завршили одличним и врло добрим успехом остварили наставак школовања на буџету - рекла је психолог Гимназије Маја Прпа.

Сваки индекс у рукама сада већ бившег матуранта радује све у Гимназији. Ипак, има оних с којима се посебно поносе, јер су показаним знањем на пријемном испиту потврдили квалитетан рад у школи.

- Не бих сада о именима, али бих истакла да су наши ученици на неколико факултета у Новом Саду били, чак, прворангирани. То је случај с Академијом уметности – група Драматургија, Правним факултетом, Технолошким – група Прехрамбено инжењерство и група Фитомедицина... Имамо Ваљана основа за високо образовање – Бечејска гимназија уписаних студената на Факултету техничких наука (архитектура, графички Природно-математичком, Филозофском... Желидизајн, заштита животне средине, рачунар- мо им свима да наставе успешно школовање, заство...), затим Медицинском, Пољопривредном, кључила је Маја Прпа. В. Ј.

TELEfONI

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ВАЖНЕ ОДЛУКЕ ГРАДСКЕ ВЛАСТИ

Општина продаје земљу Апатинској пивари АПАТИН: Чланови Општинског већа подржали су предлог да општина Апатинској пивари прода 1,60 хектара градског грађевинског земљишта, по цени од 56.320.000 динара, како би на тој површини изградила пречистач отпадних вода и пратеће инфраструктуре, везане за изградњу градског пречистача опадних вода и друмског терминала.

-У почетку су били разговори да Апатинска Пивара и град изграде фабрику за пречишћавање отпадних вода, међутим, од тога се одустало јер Пивара има више отпадних вода, него цео град. Ипак, Пивара ће помоћи, плаћајући грађевинско земљиште по непосредној погодби, више од тржишне цене, а такође и у самој изградњу пратеће инфраструктуре, коју ће користити обе фабрике реако је председник општине др Живорад Смиљаниоћ.

Одлуку о продају грађевинског земљишта треба да донесу одборници на децембарској седници Скупштине општине. Општинско веће такође је на ванредној седници усвојила предлог одлуке да се физичким лицима и предузетницима који поседују или су закупци пословних постора, накнада за коришћење грађевинског земљишта предвиђена за ову и наредну годину умањи за 60 одсто, чиме би им годишња накнада била као и у претходне две године. Накнада за поставаљање летње баште умањиће се за 20 одсто, у односу на предвиђену накнаду за 2011. годину, па би и она била на нивоу 2010. године. Разлог за смањење накнаде, како је речено, уследило је због економске кризе која је у великој мери отежала пословање предуетницима. И овај предлог наћи ће се у дневном реду наредне седнице Скупштине општине. Ј. П.

На род ни по сла ни ци у Ки кин ди КИ КИН ДА: Народна скупштина, у сарадњи са мисијом ОЕБС-а у Србији, спроводи од 2004. године програме, чији је циљ приближавање парламената грађанима и упознавање са свим сегментима његовог рада. У оквиру програма „Мобилни парламент“, у Кикинди је боравило шест народних посланика. Тројица: Ото Ки шмар тон из Кикинде посланик Српске напредне странке, Ра до ван Ра до ва но вић из Бачке Тополе , посланик Лиге социјалдемократа Војводине и др Дра го мир Ци ме ша из Сомбора, посланик Демократске странке, током преподнева разговарали су са ђацима Гимназије „Душан Васиљев“.

-На овај начин грађанима ћемо приближити рад парламента, а који

не могу видети на телевизији док су скупштинска заседања. Упознаћемо их са радом одбора и свим другим стварима које чине Републичку скупштину - рекао је Ото Кишмартон. Драгомир Цимеша је додао да је рад Народне скупштине другачији од онога што се може видети на телевизији. Већина посланика коректно сарађује, без обзира на то из које су странке. У свечаној Сали Скупштине општине одржана је и трибина, којој су поред поменутих народних посланика, присутни и Ар пад Фре монт из Савеза војвођанских Мађара, Жи ка Гој ко вић из Српског покрета обнове и Зла та Ђе рић из Нове Србије. А.Ђуран

НА БЕЛОЦРКВАНСКОМ ЈЕЗЕРУ

Ниче ново викенд-насеље БЕЛА ЦРКВА: Поред постојећег викенд-насеља са ауто-кампом на Градском језеру гради се ново. Постојеће насеље, са свом потреб-

сада изведених радова је око 850 хиљада динара На овом простору до сада су продата три плаца, један објекат са четири апартмана је изграђен, а остали ће бити понуђени тржишту. Површина плацева на којим ће се градити нови туристички објекти је 141 и 77 квадратних метара, а на овим објектима ће за разлику од претходних бити дозвољена градња подрума, јер је утврђено да нема подземних вода. Постојеће језерце које Белоцрквани знају као Југопетрол биће проширено тако да ће ова Земљиште очишћено од растиња изузетна локација излазином инфраструктуром, простире се ти на два језера. Како је рекао Милан на четири хектара, а ново је планиРадојев, директор ЈП Фонд за грађерано на три. Сада је овај простор винско земљиште и путну привреду, очишћен од растиња, насипа се зена овом терену потребно је урадити мљом са плаже Врачевгајског језера канализациону мрежу и уредити прикако би се санирала депресија терелазе, а посао ће се одвијати у завина, а урађена је и водоводна мрежа у сности од прилива средстава. Како се дужини од 350 метара са два хиплацеви буду продавали тако ће надрантска прикључка. Вредност до предовати радови. М. В

Сарадња Дома здравља и Црвеног крста ЗРЕЊАНИН: Дом здравља „Др Бошко Вребалов” и Црвени крст Зрењанина потписали су уговор о пословној сарадњи. Потписе на уговоре, у име тих установа, ставили су директор Дома здравља др Борислав Ђорђевић и секретарка Црвеног крста Александра Танасијевић. Овим је изражена заједничка жеља и спремност да се оствари потпуна и дефинисана сарадња, првенствено у примени закона у области обуке из прве помоћи. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов који је, уз председника Црвеног крста Војводине др Боришу Вуковића, присуствовао озваничењу сарадње, истакао је да локална самоуправа има изванред-

ну сарадњу са Црвеним крстом Зрењанина и Војводине.

- Идуће године желимо да начинимо додатни искорак према Црвеном крсту и да зграду у којој је смештен, изграђену 1936. године, а која се налази у изузетно лошем стању, приведемо намени. Наравно, по пројекту и по потребама Црвеног крста. Следеће године биће урађен пројекат и кренућемо са адаптацијом објекта - обећао је Михајлов. Александра Танасијевић информисала је јавност о донацији Црвеног крста Горње Аустрије, вредној пола милиона динара, а која је намењена за санацију санитарног чвора у згради зреЖ. Б. њанинског Црвеног крста.

ponedeqak5.decembar2011.

11

ЖРТВЕ НАСИЉА СТИЧУ ПОВЕРЕЊЕ У ИНСТИТУЦИЈЕ

Болести зависности рађају насилнике ВРБАС: У оквиру међународне капмање „16 дана активизма против насиља у породици“, у Врбасу је одржан округли сто на ову тему, на којем се могло чути да жртве породичног наУчесници округлог стола сиља стичу поверење у институције, јер су, само годишњи подаци кажу да је приу току ове године, у врбаском Суду метно је да се пријављивало насиизречене 22 пресуде насилницима. ље које се понављало више пута, Такође, када је реч о насиљу у пода су жртве углавном од 1963. до родици у овдашњој средини, ово1980. годишта, средњег образова-

ња, а да је починилац бивши, или тренутни партнер. Оно што је охрабрило представнике свих институција, које се боре против насиља, је то што су у већини случајева тужбу поднеле саме жртве. Директор врбаског Центра за социјални рад Нада Батрићевић је истакла да је у случајевима где постоји насиље увек најважнија безбедност жртве.

- Упућујемо им поруку да је насилник увек и једино он крив за насиље, јер се често наводи да је жртва сама крива за то што јој се дешава. Такође, морамо увек подржати жртву у њеним одлукама и увек јој морамо помоћи, без обзира на то колико пута се пута већ враћала насилнику – истакла је Батрићевић.

Центар за социјални рад може да реагује само када се ради о високом степену насиља, тако што ће сместити жртву у сигурну кућу, а све до тада, зависи од тада зависи од саме жртве, да ли ће пријавити злостављање или не. На округлом столу се чуло да, поред супружника, међу породичним насилницима има и деце, која, углавном под дејством алкохола, малтретирају своје родитеље. Психотерапеут у врбаском Дому здравља Цвита Павловић истиче да је у већини породица, где постоји болест зависности, има и насиља.

- Морамо бити свесни да деца која су одрастала уз породично насиље и сами касније буду насилници или жртве – подвукла је Павловић. М. Кековић

НОВИ ПРОЗОРИ ЗА ДРУШТВО МНРЛ

Донирано игралиште уништили хулигани БЕЛА ЦРКВА: Друштво за помоћ ментално недовољно развијеним лицима средствима добијеним од Основног јавног тужилаштва као дотацију хуманитарним организацијама, ових дана променило је шест прозора на згради, у којој се налази и уредило улазни простор, како би уштедели на грејању. Вредност радова је 350 хиљада динара.

- Друштво је основано пре тринаест година и од тада се налази у згради на углу Партизанске и улице Саве Мунћана. Зграда је стара око 150 година и стално је у њу потребно улагати - рекла је председнца Друштва Слађана Миленковић. -Реновирана је више пута, одмах је уложено пуно захваљујући канадској организацији „Адра”, али је у њу и сада потребно инвестирати. Приликом вађења старих прозора у једној од просторија напукли су зид и плафон, па се на томе мора хитно радити. У оквиру Друштва је и библиотека играчака „Пинокио” где они свакодневно организују разна

С мало новца се мало шта може урадити

дешавањa и радионице сходно интересовањима чланова којих има око четрдесет. Често организују путовања и разне програме. Сваке године у сарадњи са белоцркванским школама обележе 3. децембар Дан инвалида, али ове године због посла око уређења објекта тога неће бити.

У сарадњи са британском организацијом „Save the children”, из Европског фонда добили су средства којима су отворили и једно инклузивно игралиште са разним реквизитима, намењено деци са посебним потребама. То игралиште сада, нажалост, није употребљиво, јер су га, како је Слађана рекла, хулигани уништили.

Истим средствима постављене су и три рампе за лакши прилаз инвалидним лицима на приоритетним локацијама, једна код Дома здравља, друга на улазу у Центар за социјални рад и трећа на улазу у зграду Друштва. Финансирају се средствима Министарства за рад и социјалну политику, за програме које раде, а општина Бела Црква плаћа једну особу која је стално запослена. Од велике помоћи би им било, како је нагласила Слађана Миленковић, ако би добили из буџета још нешто средстава за материјалне трошкове, јер често имају проблем са плаћањем месечних рачуна. Скромним средствима којима располажу, купили су клима уређај, који у старту није био употребљив. Уложили су рекламацију у продавници у којој се уређај купљен, по њиховом налогу добили помоћ овлашћеног сервиса, али клима и даље не ради. Гаранцију им више не признају, а они немају пара да купе нов уређај. Сада не знају како ће се грејати ове зиме. М. Витомиров

ДАНАС У БЕЧЕЈСКОЈ ГИМНАЗИЈИ ПОЧИЊУ „ДАНИ НАУКЕ И ЗНАЊА“

Менса – НТЦ систем учења

БЕЧЕЈ: Гимназија у Бечеју данашњим предавањем председника Комитета светске Менсе за даровиту децу др Ранка Рајовића премијерно стартује с организовањем манифестације „Дани науке и знања“.

- Убудуће би ово требало да буде традиционална манифестација наше школе и одржаваће се увек прве децембарске недеље - рекао је директор бечејске Гимназије мр Миодраг Басарић. - Предавање заказано је за 16 сати и одржаће се у свечаној сали школске зграде. Путем предавања по имену „Менса – НТЦ систем учења“ реномирани неурохирург др Ранко Рајовић презентираће значај новог начина учења. Јер, сувопарном учењу и репродуковању градива је „одзвонило“, па би деца на време морала да науче како боље и ефикасније да уче и лакше да памте. Уосталом, овај акредитовани програм за стручно усавршавање Министарства просвете примењује се, већ, у 12 европских држава. Преостале две активности у оквиру поменуте манифестације одржаће се прекосутра. Прва, по имену „Занимљива наука“, на програму је тачно у подне и у оквиру школског часа „осмаци“ с територије бечејске оп-

штине присуствоваће демонстрацији кратких експеримената из биологије, физике и хемије. Најзад последња активност у оквиру овогодишње манифестације је „Квиз знања“, који ће се одржати у свечаној сали с почетком у 12,45 и где ће четворочлане екипе малих матуранта шест основних школа највеће потиске општине одговарати на питања из области опште културе.

- Квиз се састоји из две игре. У првој су питања прилагођена узрасту учесника и заснивају се на градиву од петог до осмог разреда из српског и мађарског језика и књижевности, због чега свака екипа мора имати, бар, једног ученика коме је наставни језик мађарски, затим биологије, географије, историје, ликовне и музичке културе, физике и хемије. Друга игра су асоцијације. Сви учесници квиза знања добиће поклоне, а победничка екипа добија комплет уџбеника за први разред гимназије - појаснио је професор Александар Егић. Организовањем манифестације „Дани науке и знања“, бечејски гимназијалци добијају прилику да се кроз ваннанставну активност докажу и као интерпретатори знања и као организатори одређених активности. В. Ј.

Књига поезије Бориса Стапарца БЕЛА ЦРКВА: Малобројним љубитељима поезије у Народној библиотеци представио се Борис Стапарац, са књигом поезије „Два космичка зрна“. Борис Стапарац је писац поезије, кратких прича и романа, а и веома успешан вајар. Његова скулптура познатог филмског боксе-

ра Рокија Балбое, постављена у Житишту постала је светски позната. Стапарац је и аутор филам „Људи од сламе“. Стихове из књиге поезије „Два космичка зрна „ говорили су књижевнице из Вршца Јадранка Ћулим и Нада Бранков и сам Борис Стапарац. М. В.

Насипу додата устава

КОД РУДИНЕ ЉУТОВО, У НОВОМ БЕЧЕЈУ

Из гра ђен про би је ни део на си па НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Завршени су радови на „зечијем насипу”, око рудине Љутово, у Новом Бечеју, који штити чак 1.200 хектара обрадиве површине. Прошле године тај насип је пробијен услед високог водостаја Тисе и деловања великих количина атмосферских вода. Настала је штета на око хиљаду хектара на Љутову, чија је вредност процењена на око 70 милиона динара, у шта нису урачунати трошкови изградње насипа. Међутим, пробијени део насипа, у дужини од 400 метара, поново је изграђен, а овог пута му је додата и устава за упуштање и испуштање воде, како не би, приликом сваког високог водостаја, долазило до оштећења и поновног санирања. Радници су током трајања радова преконтролисали цео насип укупне дужине девет километара, како би на местима где је то неопходно поправили настала оштећења. Вредност пројекта је 24 милион динара, а инвеститори су општина Нови Бечеј и ЈП „Воде Војводине”. Од тога, локална самоуправа је обез-

бедила 13,5 милиона из средстава прикупљених давањем у закуп државног пољопривредног земљишта, а „Воде Војводине” су издвојиле 10,5 милиона. Извођач радова било је Водопривредно предузеће „Горњи Банат” из Кикинде, подизвођач Грађевинско предузеће Нови Бечеј, а радови су трајали три месеца. Ж. Б.

ponedeqak5.decembar2011.

vojvodina

dnevnik

c m y

12

САРАДЊА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ И МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Нови асфалт у шест улица

Биљана Глигић поред нових контејнера

„ЧИСТОЋА И ЗЕЛЕНИЛО” И „ЗРЕЊАНИНКА” ПОСТАВИЛИ КОНТЕЈНЕРЕ НА ИСТИМ МЕСТИМА

Борба за ПЕТ-амбалажу

ЗРЕЊАНИН: ЈКП “Чистоћа и зеленило” из Зрењанина поставило је ових дана контејнере за пластичну амбалажу на истим локацијама у граду, на којима се налазе и они у власништву Еколошке задруге “Зрењанинка”. Тиме градско предузеће представља директну конкуренцију задрузи, која упошљава искључиво избеглице и чији је рад, у сарадњи са УНХЦР-ом, омогућила управо овдашња локална самоуправа. Прецизније, две фирме под ингеренцијама градске управе, међусобно се боре за ПЕТ амбалажу, коју затим обрађују и продају онима који се баве откупом ових секундарних сировина. За сада није јасно коме је ово у интересу и зашто “Чистоћа и зеленило” или “Зрењанинка” своје контејнере нису поставили на другим, “непокривеним” локацијама у граду.

-Познато је да смо међу првим јавним предузећима у земљи, још 2006. године, започели посао одвајања ПЕТ амбалаже од осталог комуналног отпада, у циљу његове рециклаже. На наше велико задовољство, грађани Зрењанина су препо-

знали добробит селектовања ПЕТ амбалаже, што је за резултат имало пуне контејнере пластичних боца. Што због интензивног коришћења, што због несавесног поступања извесних грађана, временом је дошло до оштећења великог броја контејнера, због чега је “Чистоћа и зеленило“ набавила 120 нових контејнера за ПЕТ амбалажу – објашњава директорка овог комуналног предузећа Биљана Глигић. Новац за набавку контејнера, у висини од близу два милиона динара, обезбедио је Фонд за заштиту животне средине. Контејнери су, по речима Глигићеве, постављени на местима где су се и раније налазили, а Зрењанинци ће поново моћи да селектују отпад, као што су то чинили и последњих година.

-Сви знамо колико је битно одвајање ПЕТ амбалаже од осталог комуналног отпада и рециклажа исте, поготово ако имамо у виду чињеницу да разградња једне пластичне флаше у природи траје више стотина година – подвукла је Глигићева. Ж. Б.

Дружење у дневном боравку

АПАТИН: Чланови Удружења за дечију и церебралну парализу заједничким дружењем у просторијама Дневног боравка обележили су Међународни дан особа са инвалидитетом. Окупили су се они који у овом дневном боравку у различитим радионицама проводе часове изван својих

кућа и породица, што особама са инвалидитетом, посебно младима, живот чини садржајнијим. Иако су и сами у ситуацији да им је потребна помоћ они се укључују у све хуманитарне акције у граду и продавајући своје радове настале у радионицама помажу другима. Ј. П.

Фасада од отпадног материјала

Мозаик на белоблатски начин

БЕЛО БЛАТО: Да би грађевински посао био јефтин, али и добро урађен, потребно је доста сналажљивости и мајсторске маште. Тако је мештанин Белог Блата Јанош Шимон осмислио како да употреби отпадни материјал, а заузврат добије лепу фасаду. Од старог бибер црепа, са мало малтера и доста стрпљења, он и мајстор Петер Ковач, успели су да направе прави мозаик на зидовима породичне куће Шимонових. Маштовит и захтеван посао донео је и знатну новчану уштеду за домаћина и свакако леп визуелни ужитак за бу-

дуће госте пансиона „Белоблатски рај”. Иако су ово тек почеци туристичких активности ове породице, њихови гости већ су осетили све чари белоблатског гостопримства, а ускоро ће моћи да уживају и у необичном мозаичком призору, одмарајући се у дворишном сенику. Па, ко хоће да поједе добар белоблатски гулаш, и да се заслади најбољом штрудлом од мака, а да притом осети и уметничко-архаичну грађевинску креацију, нека дође у Бело Блато, село крај Царске баре, надомак Зрењанина. Ж. Б.

КАЊИЖА: У оквирун програма изградње и реконструкције путева који реализује локална самоуправа општине Кањижа и месне заједнице кањишке општине, симболичним пресецањем врпце председници Општине и Месне заједнице Кањижа Михаљ Њилаш и Ференц Дукаи предали су на употребу обновљени пут у Сенћанској улици у Кањижи. Поред новог асфалтног коловоза у овој улици асфалтни коловоз добиле су улице Лајоша Зилахија, Арнолда Коха и Ђорђа Крстића. Радови за путеве у ове четири улице финансирани из општин-

У Сенћанској улици у Кањижи: пресецање врпце за нови асфалт

ске касе стајали су око 12 милиона динара. МЗ Кањижа је ове јесени је из сопствених средстава асфалтирала Војвођанску и Уску улицу, тако да су путеви изграђени и обновљени у шест улица, а изграђен је и нови тротоар у Алеји екстенова. Председник МЗ Кањижа Ференц Дукаи истакао је добру сарадњу са локалном самоуправом очекујући да се она настави и у наредном периоду, а најавио је да је у идућој години у плану асфалтирање путева у улицама у врендости 46 милиона динара. М. Мр. Фото: М. Митровић

НА ФЕСТИВАЛУ ЛОКАЛНЕ ХРАНЕ И ПИЋА У БАНАТСКОМ КАРЛОВЦУ

Укуси и мириси домаће кухиње БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ: У четири павиљона, белих попут чадора, гужва и радост уживања у укусима и мирисима хране и пића домаће кухиње из бројних места јужног Баната. Више хиљада посетилаца Првог дводневног фестивала локалне хране, пића и традиционалних производа у Банатском Карловцу, било је у прилици минуле суботе и недеље да се добро наједе. На свечаном отварању Фестивала председник општине Алибунар Душан Јовановић је рекао да је ово прилика да се покаже побуна проти масовне индустријске хране и да на локалном нивоу још увек има здраве и укусне хране, без хемикалија и адитива. На Фестивалу, своје локалне производе, понудило је више стотина удружења и појединаца, све у оквиру једногодишњег пројекта „Укуси и мириси Делиблатске пешчаре“, који у прекограничној сарадњи заједнички реализују општина Алибунар и Асоцијација „Еруоланд Банат“ из Решице, у оквиру ИПА фондова Европске уније. О значају овог пројекта бројним посетиоцима приредбе на стадиону „Пролетера“ говорио је и његов главни менаџер професор Небојша Менковић.

-У ери инстат хране ово прилика да се вратимо припремању хране и пића која се у домаћинствима Ср-

ба, Румуна и Словака, на обронцима Делиблатске пешчаре, од вајкада припремала. Све то, уз научну идентификацију и брендирање као здрави производи, треба понудити и потрошачима широм Европе рекао је Менковић.. Пријатељ Фестивала Рамбо Амадеус честитао је организаторима, али признао да је дошао да за своју децу напуни гепек домаћом здравом храном, које нема у београдским трговинама. Гледаоци су уживали у програму фолклорног ансамбла Културног центра, бројних вокалних и интрументалних солиста изворне Народне музике. У првом од четири павиљона били су штандови бројних удружења жена са храном својом рукотворинама Уљме, Јаношика, Алибунара, Селеуша, Долова, Уздина, Ечке. Удружење „Чари природе“ нудило је лековито и ароматично биље, други опет накит ручне израде, хладно цеђено уље, домаћи сапун, разне врсте пецива, пита, колача, пекмеза, сокова. Било је ту и ручно плетених и хекланих предмета за одевање, везену постељину, сувенире. На платоу кувари Удружења „Ново јутро“ „Банатски опанак“ и риболовци домаћег удружења „Пешчара“ нудили су бесплатно пилећи и јунећи гулаш, пасуљ са кобасицама и сланином и шкембиће и рибљу чорбу великих казана.

Павиљон хране и сувенира

Напосећенији је био други павиљон у којем су били призвођачи домаћих врста вина и ракије.Ту су се предствили бројни подруми из ближе и даље оклолине, а љубитељи добре капљице били су у прилици да пробају домаћавина и ракију из Шушаре, Долова, Алибунара, Вршца, Беле Цркве и других места, све без динара. У једном од павиљона били су смештени пчелари из удружења овог места, Алибунара, Беле Цркве, Пландишта, Вршца, Шида са бројним врстама меда и роизвода за здраву исхрану , опремом за пчеларење. Уз изложбу слика наиве у Сали Месне за-

ТРЕЋИ „RA VAN GRAD WI NE FEST“ У СОМБОРУ

Фестивал вина, уз добру храну и музику СОМБОР: У суботу поподне Сомбор је био престоница, не само, српског винарства. Наиме, у великој Кристалној Сали хотела „ИнтерНацион“ одржан је трећи по реду „Ravangrad Wine Fest“, фестивал посвећен вину, али и ономе што уз вино иде храни. Ове године своје производе представило је педесетак излагача, а како је манифестације почела у 14 сати, све до њеног затварања, владала је готово неописива гужва коју су правили Гости из свих крајева Србије колико Сомборци жељни упозна- вина, обједињеном понудом, навања са тајнама производње до- ступили и наши пријатељи из брог вина, толико и њихови гости Апатина, у организацији тамокоје је фестивал вина и хране шње Туристичке установе, а по„довукао“ из готово свих крајева ред самих произвођача посетиоСрбије. ци су имали прилику да се, по-Поред чињенице да су на „Ra- средством увозника и дистирбуvangrad Wine Festu“ заступљени тера упознају и са најквалитетнинајреномиранији српски винари, јим винима Италије, Шпаније, поносни смо и на прилику да бу- Француске, Грчке - сумирала је демо домаћини мањим винарија- Туркићева. ма које тек траже своје место на Да у Сомбору, када је реч о витржишту којим господари једино ну и храни, „знају реда“ који наквалитет - не без разлога је била меће неписано правило да се ово поносна на ову манифестацију двоје не раздваја од добре музидиректорица Туристичке устано- ке, показала је и тамбурашка ве Града Сомбора, која је и орга- „банда“ Ђуре Парчетића, уз чинизатор раванградских винар- је звуке је вино и храна, као што ских светковина Наташа Тур- то пева Ђорђе Балашевић, „сакић.- Први пут су на фестивалу мо клизила“. Поред дегустације

вина и хране посетиоци су имали прилику да присуствују и додатним едукативно-винарским предавањима и програмима као што је оно Љубице Радан, са Пољопривредног факултета у Новом Саду посвећено сортама погодним за узгој у Бачкој или слово о „Сензорики“ председника Удружења сомелиера Војводине Игора Луковића. Ипак, највишие пажње је привукла промоција „Туристичког и гастрономског водича Апатина“ аутора Мирослава Божина, који је, намеран да помогне у интегрисању туристичке понуде целог овог краја, представљање ове публикације „увезао“ и са промоцијом пројекта „Стапар-село за сећање“.

-Има неког смисла да ова два пројекта буду заједно представљена, ако не због чињенице да су Стапар и Апатин и данас блиски, а оно због тога што су Стапарци, пре него што их је Хабзбуршка монархија присилно преселила на тло данашњег села, живели тик до Апатина - казао је Божин, према чијим речима сарадња посленика туризма Сомбора и Апатина, као и обједињавање понуде у низу различитих програма, има више него лепу перспективу. М. Миљеновић

једнице, падинско удружење „Смад“ је на тротоару поставило штафлерај и пролазницима показивали процес настајања слике. Наравно, увече је на платоу трга испред школе за младе био рок концерт и тако весеље потрајало до дубоко у ноћ, а све то се поновило и у недељу, наредног дана Фестивала. Лепо време је ишло на руку организатора и све је било много боље од оног што је првобитно планирано, а већ сада се размишља о припреми манифестације за наредну годину, па то треба да постане туристичка атракција за овај крај. Р. Јовановић

Кинески инвеститори у Апатину АПАТИН: Представници Кинеске развојне банке разговарали су у Апатину са председником општине о развојној стратегији општине која, како је истакао др Живорад Смиљанић, своју шансу види у оквиру Дунавске стратегије. Гости су посетили простор будућег Робно-транспротног центра, бању „Јунаковић“, са велнес центром у изградњи, марину и пристан. Кинеска развојна банка у Европи послује три године и до сада је у разне пројекте уложила 850 милиона долара. Банка форсира модел пословања по коме у разним инвестиционим аранжманима, по избору локалне самоуправе, или државе, инсистирају да извођачи буду кинеске фирме, са кооперантима које они одаберу. Ј. П.

Пројекти о санацији сметлишта АПАТИН: У Апатину је потписан Уговор о изради пројекта санације и рекултивације депоније сетлишта у Апатину и Пројекта трансфер станице са које ће се смеће одвозити на регионалну депонију у Сомбор.Средства у висини од 800.000 динара обезбедио је Фонд за заштиту животне средине АП Војводине а део који недостје биће финансиран из општинског буџета. Уговор су потписали председник општинбе др Живорад Смиљанић и директор АЕ пројекта центра Д.О.О. У Сомбору Александар Драгић. Ј. П.

reporta@e

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

13

OTrESITA HErCEGOVKA DANICA \IKOV BAVI SE POSlOM KOJIM NI VE]INA MU[KArACA NI U lUDIlU NE BI

Ma ma ko ja je i Av ga ni stan de mi ni ra la a da se po sle 14 me se ci vra ti la iz Av ga ni sta na svi su je po sma tra li kao no vo svet sko ~u do. Zdra va i sa gla vom na ra me ni ma iza zi va la je po do zre we i di vqe we u isto vre m e. Jed n i m a je bi l o ~ud no {to se vra ti la, kao da su

K

ko ji sa psom ot kri va eks plo ziv ne na pra ve. A pri ~u smo za po ~e le...

- De{’ me bo na to pi tat, je si l‘ nor mal na?! - po di `e glas Da ni ca od ska ~u }i od sto li ce, k‘o da se pred wom na {ao bom ba{ sa mo u bi ca.

Uspo me na iz Av ga ni sta na: Da ni ca i Aleks

o~e ki va li we nu po gi bi ju; jer za bo ga u ra tu se gi ne, a dru gi ma je bi lo dra go {to se rod nog Tre bi wa do ko pa la jo{ lu |a i otre si ti ja ne go {to je bi la.

Da ni ca \i kov je di na je `e na ko ja je bi la na pr voj bor be noj li ni ji u Av ga ni sta nu, `e na ko ja je iza {la van `i ce. Ona i wen pas Aleks uvek su bi li za ko rak is pred svih, ta kav im je po sao, jer Da da je u NA TO sna ge stu pi la kao hen dler - ~o vek

Po sta vi la sam joj obi~ no pi ta we. Za me ne obi~ no, za wu te `e od od la ska u Av ga ni stan. A sa mo me je in te re so va lo ka ko je to ka da kao `e na hen dler po la zi u rat i osta vqa si na, ka ko se po zdra vi sa wim, {ta mu ka `e?

- [ta mu mo gu re }i? Zna di je te gdje idem, ve li ki je, ne mo{’ to od we ga sa kri ti - pri ~a u da hu i pa li ko zna ko ju ci ga re tu po re du. - Ima evo sko ro 12 go di na ka ko ra dim sa psom i mi -

na ma. Ste fan mi je imao ~e ti ri me se ca ka da sam 2000. sa 21 kre nu la po ra ti {ti ma i min skim po qi ma. Pr vo na Ku pre su, sle de Sa ra je vo, ce la Hr vat ska i gra ni ca sa Sr bi jom, Ki par, Ma ke do ni ja, Tur ska i na kra ju Av ga ni stan, ta ko da je di je te od ra sta lo s mo jim po slom - go vo ri Da ni ca, kao da na bra ja me sta u ko ji ma je le to va la.

A i po sao hen dle ra ni je iza bra la iz ~i ste obes ti, mu ka ju je na te ra la. Pre to ga ba vi la se od go jem pa sa. Mo `da bi i is tra ja la u to me da se u me |u vre me nu ni je za qu bi la i osta la trud na. Ume sto po dr {ke, ko ju je o~e ki va la od oca svog de te ta, osta la je sa ma. Ni je se po ko le ba la. Ro di la je si na i od lu ~i la da }e kroz `i vot i}i uz dig nu te gla ve, da ni ko ga ni ka da ne }e mo li ti i da }e sa ma po di }i de te. Olak { a v a j u } a okol n ost ovoj sa mo hra noj maj ci je ve li ka po dr {ka oca, biv {eg ofi ci ra voj ske JNA. - Maj ka mi je po gi nu la kad sam ima la 18 go di na, ta ko da mi je sta ri bio i otac i maj ka. Ka da sam za trud ne la re kao mi je

bo ju, a li ce si ja od za d o v oq s tva {to zna da je sve u `i v o t u sa m a po sti gla.

Ka ko u Tre bi wu ni je bi lo po sla za wu za v r {i l a je kurs, pri j a v i l a se da ra di kao hen dler i oti {la na Ku pres. Taj pr v i put ka da je oti {la na te r en Ste fan je ostao sa |e d om. Bez stra ha mu je po ve ri la de te od ~e ti r i me s e c a, a pa zio ga je bo qe ne g o bi l o ko j a `e na.

- Br z o mi je pro te klo tih 12 go di na. Te re ni su se re |a li, ni sam osje ti la ni strah ni bol. Ni { ta. Ma lo po ro di~ no gne zdo - Da da sa sinom Ste fanom Sa mo sam po Ste fa nu pri me ti ni na {ta. Sta la sam ko uko pa la ko li ko vre me le ti. Ka da sam na i ~e ka la po mo}. [ta }u!? Od po ~e la bio je be ba, sa da je ve} pa ni ke ne ma ni {ta. Ni sam ni na Ste fa na mi sli la. Mo `da sma tra{ da sam lu da, al’ da sam po mi sli la na we ga us pa ni ~i la ratnik, a ne doma}ica bih se i to bi bio kraj - prav da Ro |e na je u Tre bi wu 1978. Od 2000. ra di kao hen dler (vo di~ la se. psa ko ji ot kri va eks plo ziv ne na pra ve), a po se du je i ser ti fi kat Av ga ni stan. Ner vi ra je pri za de mi ne ra i tre ne ra pa sa. Da ni ca je ve li ka enig ma za mu {kar ~a o ose }a wi ma. Ne ma tu ose }a ce. Ve }i na wih ka da je upo zna op ~i we na je we nom ma ne ken skom wa, sa mo ak ci ja, adre na lin, lu gra |om, du gom cr nom ko som, pro dor nim cr nim o~i ma i te to va `a di lo ko je te uhva ti, zbog kog za ma iz nad u{i ju. Odu {e vi ih svo jim iz gle dom, a raz o ~a ra ra to bo ra vi{ da si `e na. Iz gu bi{ bor nim „sve mo gu sa ma” sta vom. Ubr zo shva te da po red se be ima po jam o vre me nu, ali ne za bo ra ju „Tomb Raj der”, a ne ono {to bi `e le li - do ma }i cu. Ipak je ovo vi{ da si maj ka. Ka ko da za bo Bal kan, a Da ni ca ni je An |e li na @o li. ra vi{?

- Ka ko? [ta mi sli{ ka ko je maj ci kad tri me se ca ne ~u je de da ga ne in te re su je {to }e mo je pred pu ber te tom. te? - za ~u |e no me upi ta i pri di je te bi ti ro |e no u van bra~ Po gle dah je po pre ko kad re - zna je da je do la zak u Av ga ni stan noj ve zi, to je we go vo unu ~e i za ~e da ni je ose ti la ni strah ni i pri vre me na za bra na ko mu ni nas }e u we go voj ku }i uvek bi ti bol. Znam da je tri pu ta pas ka ci je sa spoq nim sve tom bi lo me sta. I da nas sam mu za hval na pre va rio i da je isto to li ko ne {to naj te `e u do ta da {wem na tim ri je ~i ma - sa pr ko som pu ta za vr {i la na mi ni. ra du. Iz dr `a la je, ali se slo pri ~ a otre s i t a Her c e g ov k a, - Je s te, bo n a, al se ni s am mi la kad je po sle du `eg vre me dok joj glas do bi ja ne ku no vu upla {i la. Ma, ni sam mi sli la na pre ko skaj pa ~u la glas si na.

DA lI JE BA^KOPAlANA^KO JEzErO TESNO zA BElE lEPOTANE

La bu do vi bo qi ri bo lov ci od pe ca ro {a K

a da su se pre par de ce ni - oko ve zo va za ~am ce, od no sno is ja u pri o ba qu Du na va pod pon to na u bli zi ni oba le na kod Ba~ ke Pa lan ke, ali ko joj su Dom spor to va na vo di, i za liv nom je ze ru „Ti kva ra“, u ali i dom Udru `e wa pe ca ro {a ne po sred noj bli zi ni cen tra gra - „[a ran“. Zbog to ga je na ovom da, po ja vi li pr vi pa ro vi be lih de lu sa da na sna zi za bra na pe ca la bu do va to je bi la pra va atrak - wa. Ova vo da se ubra ja u naj ve }e ci ja. Qu di su se or ga ni zo va li, zi mov ni ke be le ri be u to ku Du {ti ti li ih, de ca i pen zi o ne ri na va kroz Sr bi ju, ali ove go di ne hra ni li, ~u va ri uni {ta va li ri be je ma we, jer ni je mo gla da wi ho ve pri rod ne ne pri qa te qe i svi se ra do va li si vim la bu di }i ma ko ji su plo vi li za maj kom sva kog pro le }a. La bud je u{ao i u grb Ba~ ke Pa lan ke, a sko ro da se ne pam ti da je ne ko po vre dio ili ubio be lu pti cu.

Vre me nom su se ra {i ri uz raz u |e nu o ba lu u ovom de lu Du na va i je ze ra, pa ih ima skroz niz vod no do Ne {ti na i su se ka, pa uz vod no do Mla de no va...

Ove go di ne, od no sno ove je se ni i ov de je ni vo Du - Gu `va na Ti kva ri ni kad ve }a na va eks trem no ni zak, a u je ze ru po ja vi la su se u|e, pa je svoj nov dom na {la u ostr va. ^ak je i pre ki nu ta ve za za liv nom du nav cu „Ba ger“ ko ji iz me |u Du na va i „Ti kva re“, a je ne {to niz vod ni je. ri bo lov ci i ri bo ~u va re tvr de In te re san tan je raz log gru da je ova go di na bi la iz u zet no pi sa wa ri ba is pod pon to na u je lo {a po pe ca ro {e. ^u va ri ka `u ze ru – ~u va ri i pe ca ro {i ka `u da se u je ze ru sa po ~et kom zi me da je raz log u vre me nu ka da se kom ple tan ri bqi fond gru pi {e „Ti kva ra“ za mr zne, jer je di no

po red pon to na ima va zdu ha. Vla sni ci ~a ma ca lo me led ka ko se ne bi de si la ha va ri ja na plo vi li ma, a to je spas za ri be ko je na taj na ~in do la ze do va zdu ha, jer u pli }im de lo vi ma vo da zna skroz da se pre tvo ri u led. Za pe ca ro {e ov de ne ma po sla, ali la bu do vi ma je ovo pra va bo ga ta tr pe za.

O~e vi ci ka `u da be le ri be ima

to li ko da la bu do vi zna ju da ubi ju i ve }e pri mer ke ko je zbog ve li ~i ne ne mo gu da pro gu ta ju.

Po gru boj pro ce ni ~u va ra da nas u ovom de lu je ze ra i oba le Du na va ima oko 250 la bu do va.

Qu di ih vo le, udru `e wa za za {ti tu, pa i sam za kon ih {ti ti,

a pri rod nih ne pri ja te qa u ovom ur ba ni zo va nom de lu gra da go to vo i da ne ma ju. ^ak i po je di ni za {tit ni ci kon sta tu ju da pre ve lik broj la bu do va na ma lom pro so to ru ni je do bar ni za wih, ali ni za pri ro du. Upo zo ra va se da la bo du vi ni su autoh to na vr sta u ovom de lu ba~ kog po du na vqa, pa da wi hov pre ve lik broj mo `e da do ve de do na ru {a va wa pri rod ne rav no te `e, od no sno iz u mi ra wa po je di nih vr sta flo re i fa u ne. Zbog ni skog vo do sta ja ovog le ta i je se ni vi dqi vo je da su pla `e i oba le pre vi {e pr qa ve od iz me ta i per ja be lih pti ca. To je naj vi {e sme ta lo lo tos ku pa ~i ma, ali ma lo su kiv ni i pe ca ro {i, jer tvr de da pri ova ko ma loj vo di, ka da je ri ba sko ro kao u ka ve zu la bu do vi i kor mo ra ni, a i oni su za {ti }e ni za ko nom, pra ve ogrom ne {te te ri bqem fon du. Ili }e se na }i rav no te `a, ve le oni ko ji se ma lo qu te, ili }e pro le} ne ve li ke vo de vra ti ti `i vot, a uga si ti ner vo zu na oba la Du na va i „Ti kva re“ – ka `u za {tit ni ci `i vo ti wa.

Ina ~e, ovaj ovaj deo bar sko–mo ~var nih i {um skih pod ru~ ja po du na vqa je za ko nom za {ti }en i tre ti ra se kao Park pri ro de. Ovo pri rod no do bro pred sta vqa kom pak tan rit ski kom pleks sa do mi na ci jom ~u ma me kih li {}a ra, ali i is pre se can mre `om du nav skih ru ka va ca i ba ra. Pro sti re se sa na 508 hek ta ra od ~e ga {u me ~i ne 397, a vo de ne po vr {i ne 42 hek ta ra.

M. Suyum

Drh ta la je kao de te pr vi put u `i vo tu, ni je mo gla ni da pro go vo ri. Tad su joj, ka ko ka `e, pred o~i ma bi le sli ke sve one ne du `ne de ce ko ju u Av ga ni sta nu ta li ba ni `r tvu ju za rad „vi {eg ci qa”.

Wen od nos sa si nom je uvek bio „mu {ki”, strog, ali pra ve dan i pun qu ba vi. A Ste fan?

On je, ra zum no de te, sve sno si tu a ci je i na ~i na na ko ji we go va maj ka za ra |u je no vac. Skro man je, od li ~an |ak, tre ni ra dva spro ta i svi ra gi ta ru. Da li ~i na maj ku do kaz je i ve li ka qu bav pre ma psi ma.

- Ne pri ~a ti on pu no, ali znam da je ja ko po no san na me ne.

U svom sa sta vu je na pi sao „o mo joj maj ci ne mo gu da pi {em, wu mo ra te upo zna ti”. Kad sam kre ta la u Av ga ni stan osta vio mi je po ru ku na fej sbu ku „maj ko ~u vaj se”... zorica Dragojevi}

HOBI APATINSKE VASPITA^ICE

De~ ja ma {ta na {a re nom zi du mi qa na Ka ra mar ko vi}, dva de set de ve to go di {wa Apa tin ka, vas pi ta ~i ca po stru ci, ima neo bi ~an ho bi u ko jem je spo ji la svo ju i de ~i ju ma {tu ka ko bi sve to pre ne la na zi do ve.

S

ra do va ju na ci cr ta nih fil mo va i sport ski gr bo vi ko ji kra se de~ je so be, igra o ni ce. To je moj ho bi ko ji me ja ko is pu wa va. Ka da sli kam i ja se vra tim u mo je de tiw stvo, a i de ca se ob ra du ju kad vi de to {to ra dim, wi ma se

-Od ma le na sam vo le la da cr tam, a sa mo u ka sam, ni ka da mi ni ko ni je po ka zao ni je dan po tez ~et ki com. Osli ka va wem zi do va po ~e la sam da se ba vim pre ot pri li ke dve go di ne, ka da sam kod ma mi nih ko le gi ni ca u Do mu zdra vqa osli ka la de ~i ju or di na ci ju - ka `e Smi qa na.

Cr ta bez {a blo na, gle da sa sli ka i osli ka va zi do ve. Ra di sa po sto ja nim bo ja ma ko je su ne {ko dqi ve za zdra vqe. ^e sto uzme bo je i ~et ki cu i cr ta po zi do vi ma de ~i je so be svo jih si no va - osmo go di {weg Ar se ni ja i dvo go di {weg Mi lo {a.

-Naj ~e {}e su mo ti vi mo jih

to do pa da i me ni je to naj va `ni je, oda tle i cr pim in spi ra ci ju za no ve ra do ve - ka `e Smi qa na.

I ta ko zi do vi za hva qu ju }i ~et ki ca ma i bo ji o`i ve, a dok stva ra sli ke Smi qa na za bo ra vqa na sve oko se be, pa se ne ret ko bo ja na |e na we nom li cu.

-Za i sta, kao da sam u ne kom dru gom sve tu dok na no sim bo ju na zid, a taj svet me is pu wa va i dra go mi je da to {to ra dim iza zi va osme he na li ci ma ne sa mo ma li {a na ne go i od ra slih, a smeh je ono {to nam u ovim vre me ni ma naj vi {e tre ba- go vo ri Smi qa na Ka ra mar ko vi}.

J. Prel~ec

ponedeqak5.decembar2011.

UBI STVO U SE LU KOD KLA DO VA

Osum wi ~en da je za da vio maj ku Mi }a P. (36) iz Manastirice kod Kladova osumwi~en je da je ubio svoju majku Jelisavetu P. (73), s kojom je `iveo zajedno u porodi~noj ku}i u tom selu, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Boru.

Osumwi~eni je pre tri dana prijavio de`urnoj policijskoj stanici u Kladovu da je u hodniku ku}e prona{ao be`ivotno telo svoje majke. Obdukcijom je

utvr|eno da je `ena umrla nasilnom smr}u, a wen sin je priznao da je, posle kra}e rasprave, ubio majku tako {to joj je {akama stezao vrat dok nije izdahnula.

Mi}a P. je uhap{en i odre|ena mu je mera policijskog zadr`avawa do 48 sati, posle ~ega }e biti upu}en na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda u Negotinu.

(Ta njug)

MA LI BROJ POD NE TIH PRI JA VA ZA KRI VI^ NA DE LA IZ EKO LO GI JE

Bla ge ka zne ne pla {e pre kr {i o ce

Procenat podnetih prijava za krivi~na dela iz oblasti `ivotne sredine i podizawa optu`nice za ekolo{ke prekr{aje je zanemarqiv u odnosu na ostala krivi~na dela, a naj~e{}e su prijave u vezi sa se~om {uma i ribolovom, re~eno je ju~e na predstavqawu istra`ivawa o prekr{ajima i kaznenopravnoj za{titi u toj oblasti u Srbiji. Znatno je mawe prijava koja imaju veze sa zaga|ewem vazduha i drugih oblasti `ivotne sredine.

Za me nik {e fa Mi si je OEBS-a u Srbiji To mas Mur izjavio je prilikom predstavqawa podataka da su istra`ivawa doprinela da se stekne uvid u to kako se sprovodi

ukupnog broja predmeta, u 861 predmetu donete su osloba|aju}e presude i re{ewa o obustavi prekr{ajnog postupka, u 2.857 predmeta, ta~nije u 50,01 odsto, donete su osu|uju}e presu de, a osta lo je ne re {e no 1.837 predmeta, ili 31,95 odsto.

– Mawi broj odba~enih zahteva u odnosu na broj podnetih pokazuje da podnosioci zahteva dobro rade svoj posao – kazala je Milanka Dimitrijevi}.

Ona je, me|utim, dodala da se naj~e{}e izri~u minimalne kazne, da su one ubla`ene ili se izri~u opomene.

Isto istra`ivawe pokazalo je da se najvi{e ka`wavaju

Naj ~e {}e pri ja ve zbog bes prav ne se ~e {u ma

set ekolo{kih zakona i kakvo je stawe na terenu posle wihovog usvajawa polovinom 2009. godine.

– Srbija je na~inila napredak u pogledu uskla|ivawa s evropskom regulativom, ali su oni efikasni oniko koliko su primenqivi – kazao je Mur. Po wegovim re~ima, istra`ivawe prekr{aja iz oblasti za{tite `ivotne sredine od 1. januara 2009. do 31. decembra 2010, koje je sprovelo Udru`ewe sudija prekr{ajnih sudova i „Analize statisti~kih podataka o kaznenopravnoj za{titi `ivotne sredine u Srbi ji„, ko ju je re a li zo va lo Udru`ewe javnih tu`ilaca i zamenika javnih tu`ilaca Srbije, pokazalo je da se u 80 odsto slu~ajeva u prekr{ajnim sudovima dela koja su u vezi sa za{titom {uma i ribolova.

Mawe je slu~ajeva koji su procesuirani protiv kompanija, budu}i da, kako je kazao, ne treba zanemariti problem s toksi~nim otpadom i zaga|ewem vazduha.

Sudija Vi{eg prekr{ajnog suda – Odeqewe u Kragujevcu Mi lan ka Di mi tri je vi} kazala je da je istra`ivawe pokazalo da su, od po~etka 2009. do po ~et ka 2011. go di ne, ovla {}e ni in spek to ri pod ne li 5.748 zah te va za po kre ta we prekr{ajnog postupka, kojima je obuhva}eno 6.393 osoba. Po wenim re~ima, odba~eno je 168 zah te va, ili 2,92 od sto od

fizi~ka lica, potom odgovorna i pravna lica, a u najmawem broju preduzetnici.

Predsednik Udru`ewa javnih tu`ilaca i zamenika javnih tu`ilaca Srbije Go ran Ili} kazao je da je primetno da u tu`ila{tvima nisu procesuirana prava krivi~na dela iz oblasti `ivotne sredine i da je jedan od razloga – nedo sta tak sa zna wa o si stem skim pro pi si ma ko ji pra te ekologiju.

Pred sed nik Vi {eg pre kr {ajnog suda Zo ran Pa {a li} slo`io se s tim da nije problem visina kazne ve} izvesnost ka`wavawa, jer gra|ani unapred o~ekuju da }e izbe}i kaznu za neko delo koje se ti~e ugro`avawa ekologije.

Analiza statisti~kih podataka o kaznenopravnoj za{titi pokazala je da je procenat podnetih prijava za krivi~na dela iz oblasti `ivotne sredine i podizawa optu`nice i daqe zanemarqiv u odnosu na ostala krivi~na dela. Naj~e{}e se sre}u prijave za krivi~na dela pusto{ewa {uma, {umske kra|e, nezakonit lov i ribolov i ubijawe i zlostavqawe `ivotiwa, dok je krivi~no gowewe za prava krivi~na dela protiv `ivotne sredine zanemarqivo.

Primetna je i blaga kaznena politika, {to je, kako se navodi u zakqu~cima, normalna posledica po~etne primene ekolo{kih zakona.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

c m y

14

MI NI STAR KA PRAV DE PRED STA VI LA RE ZUL TA TE PRA VO SU \A U BOR BI PRO TIV OR GA NI ZO VA NOG KRI MI NA LA

Ove go di ne osu |e no 99 ~la no va kri mi nal nih grupa

Ministarka pravde Sne `a na Ma lo vi} izjavila je da je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal samo ove godine podnelo 240 krivi~nih prijava i podiglo 160 optu`nica, dok je pred Posebnim odeqewem Vi{eg suda u Beogradu osu|eno 99 ~lanova organizovanih kriminalnih grupa.

– Od osnivawa specijalizovanog tu`ila{tva i posebnog sudskog odeqewa pokrenuto je 140 slu~ajeva, a pred sudom se na{lo 1.320 optu`enih – rekla je Sne`ana Malovi} na pro{lonedeqnoj me|unarodnoj konferenciji „Izazovi i dostignu}a regionalne i transnacionalne saradwe u borbi protiv organizovanog kriminala na podru~ju Jugoisto~ne Evrope”.

Iz no se }i po dat ke o ra du pravosudnih organa u oblasti bor be pro tiv or ga ni zo va nog kriminala, ministarka Malovi} je rekla da je doneto 630 presuda, od ~ega 91 odsto osu|uju}ih, i da su gotovo svi osu|eni dobili vi{egodi{we kazne zatvora.

Tokom posledwe tri godine 2.965 osoba osu|eno je za korupci ju na te ri to ri ji Sr bi je, ukqu~uju}i i presude pred Posebnim odeqewem koje se odnose na visoku korupciju. Tu`ila{tva su podigla 6.500 optu`nica za krivi~na dela korupcije, a me|u optu`enima su sudije, tu`ioci, policajci i osobe ozna~ene kao lica s posebnom odgovorno{}u.

Sne`ana Malovi}

Za posledwa dva meseca, po wenim re~ima, Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podnelo je 32 krivi~ne prijave, 56 zah-

teva za sprovo|ewe istraga i 47 optu`nica samo za koruptivna krivi~na dela.

Sne`ana Malovi} je precizirala da ukupna vrednost oduzete imovine u Srbiji iznosi vi{e od 350 miliona evra, dok Direkcija trenutno upravqa s 96 stanova, 34 ku}e, 50 preduze}a na koje je odlukama suda i Tu`ila{tva stavqena zabrana raspolagawa.

– Rentirawem nepokretnosti mese~no se u buxet Direkcije slije 20.000 evra, a novac se koristi za podr{ku radu dr`avnih organa koji se bore protiv organizovanog kriminala, ali i u humanitarne svrhe – rekla je Sne`ana Malovi}.

E. D.

PO VRA TAK NO TA RA U SR BI JU PO SLE 70 GO DI NA

Jav ni be le `ni ci – ga rant prav ne si gur no sti i efi ka sno sti O`ivqavawem javnog bele`ni{tva u pravnom sistemu Srbije, shodno nedavno usvojenom zako nu, bi }e us po stavqena pravna sigurnost, naro~ito u prometu nekretnina, skra}eno trajawe postupaka koji su sada u nadle`nosti suda, onemogu}eno prawe novca, a dr`ava }e mo}i efikasnije da sprovodi naplatu poreza.

Predsednik radne grupe za implementaciju Zakona o javnim bele`nicima Dra gor Hi ber rekao je Tanjugu da }e javni bele`nici od sredine 2012. godine preuzeti brojne poslove od suda i rasteretiti ih postupaka koji po svojoj prirodi nisu takvi da ih mora obavqati sud. To se, pre svega, odnosi na razne overe ugovora, sa~iwavawe i ~uvawe testamenta, nesporne ostavinske posupke, ukazao je Hiber, koji je bio i na ~elu radne grupe za izradu tog zakona koji je usvojen u septembru.

Javni bele`nici, poznati i kao notari, tako|e }e izdavati potvrde, kao {to su one o imenu, `ivotu, izjavama voqe, a prima}e na ~uvawe u depozit isprave i dragocenosti s ciqem da ih predaju odre|enom licu nakon odre|enog roka ili ispuwewa nekog uslova.

– Na primer, ~uva}e testament do smrti ostavioca, ugovor koji treba da deluje za slu~aj smrti do smrti, ili ugovor koji treba da deluje povodom ven~awa, do ven~awa – ukazao je Hi ber, ko ji je i pro fesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Najzna~ajnije za gra|ane je, kako je istakao, to {to }e javni bele`nici od sudova preuzeti nadle`nost za ugovore o prometu nepokretnosti i garantovati wihovu ta~nost, odnosno odgovarati za wihovu ispravnost.

Oni }e te ugovore sastavqati li~no, ili }e overavati ugovore koji su sastavile stranke, ali u tom slu~aju ne overavaju samo

Dra gor Hi ber

potpis stranaka, kao {to to danas radi sud, nego i sadr`inu ugovora, naglasio je profesor.

– ^iwenica da javni bele`nik mora sve da proveri, da mora da odbije da sastavi ili overi ugovor koji je nezakonit daje mnogo ve}u sigurnost pravnom pometu – naveo je Hiber, i istakao da je upravo pravna sigurnost prvi razlog zbog kojih se javni bele`nici u Srbiji vra}aju posle 70 godina.

Po Zakonu, odgovornost notara za {tetu koja nastane wegovim postupawem }e biti pokri ve na oba ve znim osi gu ra wem.

Notari }e ubrzati i skratiti trajawe ostavinskog postupka koji bi, kada nema spora, trebalo da bude zavr{en u najkra}em mogu}em roku.

– Javno bele`ni{tvo }e u zna~ajnoj meri umawiti mogu}nost prawa novca jer }e transakcije i}i kroz ugovore i druge poslove kojima formu daju javni bele`nici, a pla}awa }e se odvijati preko ra~una, ne u ke{u – naglasio je Hiber. – Javni bele`nici }e na sebe vremenom preuzimati ~itav niz radwi koje prethode naplati poreza i tako doneti i korist za dr-

`avu jer }e omogu}iti efikasnu poresku kontrolu i naplatu poreza.

On je napomenuo da }e tarife za wihov rad propisati Ministarstvo pravde, koje }e im odrediti i radno vreme.

Profesor Hiber je daqe ukazao na to da je javni bele`nik pravni~ka profesija koja u sebi, na prvi pogled, nosi dve protivre~ne osobine.

– Oni su nezavisni pravnici, poput advokata, a u isto vreme su i poverenici dr`ave jer svoju delatnost obavqaju u ime dr`ave po po seb nim dr `avnim ovla{}ewima, {to se odra`ava u na~inu izbora i u na~inu wihovog rada – napomenuo je profesor.

Za javnog bele`nika u Srbiji, shodno zakonu, mo`e biti imenovan pravnik s polo`enim

zanimawa, odnosno funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu s ugledom, nezavisno{}u, samostalno{}u i javnim poverewem.

No tari ma je zabraweno da u~estvuju u aktivnostima politi~kih stranaka i da budu ~lanovi wihovih organa.

Srbija je jedna od dr`ava u Evropi koja me|u posledwima uvode javnobele`ni~ki sistem, a koji je, po Hiberovim re~ima, mo}na, profesionalna organizacija, koja me|usobno sara|uje u razli~itim dr`avama i stvara nove me|unarodne pravne instrumente koji olak{avaju pravni promet. Tako su javni bele`nici stvorili ustanovu pod nazivom „Eurohipoteka„ – hipoteku koja je efikasna na celom evropskom prostoru, naveo je Hiber, i napomenuo da je u to-

Kon kurs sre di nom me se ca Po Hiberovoj proceni, prvih 100 javnih bele`nika, koji treba da budu raspore|eni po celoj Srbiji s koncetracijom u velikim gradovima gde se o~ekuje vi{e posla, mogli bi po~eti da rade u punom kapacitetu u drugoj polovini 2012. godine, dok bi cela mre`a mogla biti uspostavqena najkasnije u prvom kvartalu 2013. godine.

– Poziv za prijavu radi polagawa javnobele`ni~kog ispita trebalo bi da bude objavqen sredinom decembra, dok }e ve} u januaru 2012. kandidati po~eti da ih pola`u – rekao je Tanjugu dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slo bo dan Ho men.

Nakon toga, kako je naveo, Ministarstvo }e raspisati konkurs za imenovawe prvih 100 javnih bele`nika, posle ~ega }e biti formirana komora javnih bele`nika koja }e daqe sprovoditi postupak za popuwavawe predvi|enih javnobele`ni~kih mesta.

– Za teritoriju svake op{tine bi}e imenovan po jedan javni bele`nik, a za op{tine s ve}im brojem stanovnika – jedan na svakih 25.000 stanovnika – dodao je dr`avni sekretar. pravosudnim ispitom i najmawe dve godine sta`a, koji polo`i dr`avni – javnobele`ni~ki ispit. Bele`nike imenuje ministar pravde i u ime dr`ave im poverava javna ovla{}ewa.

Zvawe javnog bele`nika nespojivo je s obavqawem advokature, bilo kojeg drugog pla}enog

ku oblikovawe „javnobele`ni~kog evropskog platnog naloga”.

– Sve to }e biti od koristi i za na{e na{e gra|ane i pravna lica, ako u|emo u taj sistem, makar i ne bili u sistemu EU, jer }e pravni, a time i ekonomski promet, biti br`i, efikasniji i jeftiniji – istakao je Hiber.

[EF PRAV NOG TI MA ZA OD BRA NU LI DE RA SRS-a ZO RAN KRA SI] OCE WU JE:

Dvo stru ki stan dar di Tri bu na la [ef pravnog tima za odbranu predsednika Srpske radikalne stranke Vo ji sla va [e {e qa Zo ran Kra si} izjavio je ju~e da Ha{ki tribunal sprovodi dvostruke standarde, da je pristrasan, selektivan i uvek na {tetu svakog optu`enog Srbina.

Krasi} je na konferenciji za novinare upitao ~ime se mo`e opravdati du`ina trajawa pritvora [e{eqa, koji je ve} devet

godina u pritvorskoj jedinici Ha{kog tribunala. On je uporedio primer [e{eqa sa slu~ajevima biv{e portparolke tu`ila{tva Ha{kog tribunala Flo rens Art man i ha{kog optu`enika Ra mu {a Ha ra di na ja.

– Artmanova, koja je ka`wena za nepo{tovawe suda, nije platila nov~anu kaznu od sedam hiqada evra, zbog ~ega su sudije odlu~ile da joj se kazna zameni za-

tvorskom u trajawu od samo sedam dana, dok je Haradinaj, koji nije po{tovao nalog suda, ~ak pu{ten i na privremenu slobodu – naveo je Krasi}. – Ha{ki tribunal je smi{qen da bi se ka`wavali i ubijali Srbi, jer su u o~ima tog suda Srbi mali Rusi, a Evropska unija je krvni neprijateq srpskog naroda. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti, povrede rat-

nog prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine. [e{eq je odvojeno ve} dva puta – pravosna`no na 15 meseci i nepravosna`no na osam meseci zatvora, osu|en zbog nepo{tovawa suda, odnosno zbog objavqivawa podataka o za{ti}enim svedocima, a protiv wega se iz istog razloga vodi i tre}i postupak.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

UDES NA PU TU SU BO TI CA–HOR GO[

BUR NA NO] U NO VOM SA DU

Dvoje poginulo u „opelu”

Mladi}i izbodeni na „Spensu” i Detelinari

U te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se ju ~e uju tro do go di la na ma gi stral nom pu tu M22 Su bo ti ca–Hor go{ po gi nu li su vo za~ put ni~ kog auto mo bi la Ti bor [. (1974) iz Ma lih Pi ja ca i su vo za~ Kor ne lia G. (1978) iz Hor go {a.

Sa o bra }aj na ne sre }a se do go di la ka da je „opel” ko jim je upra vqao Ti bor [. usled ne pri la go |e ne br zi ne sle teo s

ko lo vo za i vi {e pu ta se pre vr nuo.

Od za do bi je nih po vre da Ti bor [. i Kor ne lia G. su pre mi nu li na li cu me sta. Po na lo gu is tra `nog su di je te la po gi nu lih su ra di ob duk ci je pre ve ze na na In sti tut za sud sku me di ci nu u No vi Sad, dok je za vo zi lo iz dat na log za teh ni~ ki pre gled, sa op {te no je iz PU Ki kin da.

M. Mr.

DA NAS U VI [EM SU DU U BE O GRA DU

[esti poku{aj su|ewa gazda-Jezdi Su | e w e vla s ni k u pi r a m i dal ne {te di o ni ce „Ju go skan dik” Je zdi mi ru Va si qe vi }u i we go vim sa rad ni ci ma zbog op tu `bi za pre va ru u ko joj je po ~et k om de v e d e s e t ih go d i n a pro {log ve ka o{te }e no vi {e hi qa da gra |a na Sr bi je, tre ba lo bi da po~ ne da nas iz {e stog po ku {a ja pred Vi {im su dom u Be o gra du.

Jezdimir Vasiqevi}

Su du tre ba da bu de do sta vqe no ve {ta ~e we Va si qe vi }e ve pro ce sne spo sob no sti, ko je je ura dio In sti tut za sud sku me di ci nu, {to je na lo `e no jo{ u ma ju. In sti tut tre ba da oce ni da li je Va si qe vi} spo so ban i do voq no zdrav da mu se su di, spo so ban da iz ne se od bra nu i pra ti su |e we. Po na lo gu Vi {eg su da, pre gled Va si qe vi }a tre ba lo je da oba ve ra di o log, ne u ro log i psi hi ja tar, kao i da bu de pre gle dan na mag net noj re zo nan ci.

Va si qe vi }a, po zna tog i kao „ga zda Je zda”, na su |e we do vo di sud ska stra `a iz pri tvo ra Okru `nog za tvo ra u Be o gra du, gde bo ra vi od 26. mar ta 2010. go di ne. Pre to ga je go di nu da na

pro veo u eks tra di ci nom pri tvo ru u Ho lan di ji, u ko jem je za vr {io po sle bek stva iz Sr bi je 2006. Ho da uz po mo} dve {ta ke, a u vi {e na vra ta se su du po `a lio na lo{ tret man le ka ra u za tvo ru.

Na vi {e su |e wa iz o stao je pr vo op tu `e ni u tom pro ce su Mi lo rad Vu ko ti}, iako je slu~aj „Ju go skan dik” po znat po Va si qe vi }u. Vu ko ti}, ko ji je cr no gor ski dr `a vqa nin i `i vi i ra di u Cr noj Go ri, pred su dom se pr vi put po ja vio na pre tre su 30. ma ja ove go di ne, po sle tri od la ga wa zbog we go vih iz o sta na ka.

Zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, pre va re i uta je u ve zi s pi ra mi dal nom {ted wom u „Ju go skan di ku” po ~et kom de ve de se tih, osim Va si qe vi }a i Vuko ti }a, op tu `e ni su i Qu bi vo je [un di}, Dra gan An to ni je vi} i advo kat Ste van Pro ti}. To su |e we je pre ki nu to 2006. zbog Va si qe vi }e vog bek stva iz ze mqe.

Po tvrd wa ma we go vog ra ni jeg bra ni o ca Dra go qu ba \or |e vi }a, na od la zak iz ze mqe se od l u ~ io zbog zdrav s tve n ih raz lo ga jer mu ta da {we sud sko ve }e biv {eg su di je Bo ja na Mi {i }a ni je do zvo li lo od go va ra ju }e le ~e we. Zbog to ga mu je pro pa lo i jem stvo od oko mi lion evra na ku }i u na se qu De di we, ko ju je za we ga za lo `io pri ja teq, pre mi nu li Ni ko la Ku ba tli ja.

Va si qe vi} je uhap {en u Ho lan di ji u apri lu 2009. po srp skoj po ter ni ci, a iz ru ~en je 26. mar t a pro { le go d i n e i upu }en u pri tvor Okru `nog za tvo ra u Be o gra du.

(Ta njug)

Tri oso be s te `im po vre da ma na ne tim se ~i vom, po svoj pri li ci no `em, pri mqe ne su u to ku no }i iz me |u su bo te i ne de qe u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne u No vom Sa du gde su za dr `a ne. One ni su u `i vot noj opa sno sti, iz ja vi la je ju ~e Je le na Ju ri {in, port pa rol ove usta no ve.

Po pr vim sa zna wi ma, oko po no }i na tri lo ka ci je bi lo je ~e tvo ro povre |e nih, a po li ci ja je ju ~e in teziv no ra di la na ra sve tqa va wu doga |a ja, za ko je ma kar u pr vi mah ni je bi lo ja sno da li ima ju me |u sob ne ve ze.

Na i me, ka ko ne zva ni~ no sa za nje mo, na k on kon c er t a odr ` a n og prek si no} u ma loj sa li „Spen sa„, vi {e stru ke ubo de za do bio je N. X. (1981) iz Fu t o g a, dok je B. M. (1982) iz No vog Sa da zbog jed nog ubo da pre ba ~en po sle in ter ven ci je le ka ra na Ode qe we uro lo gi je.

Q. J. (1981) vi {e pu ta je ubo den od na pred i ot po za di na sta roj De te li na ri, u Uli ci Kal ma na Lan ga, kod vr ti }a, gde ga je oko je dan sat za te kla u lo kvi kr vi eki pa Hit ne po mo }i. On, na vod no, sta nu je ve o ma bli zu me sta gde je na |en.

Od mah po tom No vo sa |a nin B. K. (1986) za te ~en je s po vre da ma gla ve sto ti nak me ta ra da qe uz ivi~ wak na ras kr sni ci Uli ce Kor ne li ja Stan k o v i } a i Mi l en k a Gr ~ i } a.

Uvi |aj, ko ji je od je dan uju tro tra jao ne ko li ko sa ti, oba vi la je de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Ta tja na \u ra {ko vi}.

Vi {e de ta qa o ovo me bi }e po zna to po za vr {et ku is tra ge.

Qu di ko je smo ju ~e za te kli kod li ca me sta u So lun skoj uli ci na do mak vr ti }a ka `u da ne zna ju {ta je uzrok ob ra ~u na ve} sa mo da su na knad no ~u li za we ga.

– Ne znam zbog ~e ga je iz bo den na{ kom {i ja. Ali znam da je ov de si tu a ci ja kri ti~ na. Uju tro i pre ko da na od ra sli pi ju pred rad wa ma, a uve ~e se omla di na dro gi ra – ka `e mu {ka rac, ko ji je `e leo da osta ne ano ni man.

– Mo ja }er ki ca je za te kla {pric za bo den u dr vo i li mun tus is pod we ga – pre do ~a va za bri nu ta maj ka.

– U ogra |e nom dvo ri {tu ob da ni {ta sva ko ju tro ~i sta ~i ce na la ze {pri ce ve – upo zo ra va `e na iz kom {i lu ka.

M. V.

U Ulici Kalmana Langa ju~e su bili krvavi tragovi

KA KO DA ZA PAD NI BAL KAN NE BU DE ^VO RI [TE TR GO VI NE DRO GOM

Me|unarodna policijska saradwa ru{i narkobande Bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la – tr go vi ne nar ko ti ci ma i tr go vi ne qu di ma – sve vi {e po sta je glo bal na, a me |u na rod ne bez bed no sno-oba ve {taj ne i po li cij ske aso ci ja ci je ko je oku pqa ju ogro man broj ze ma qa sve ta, na ne ki na ~in ob je di wa va ju i ko or di ni {u stal ne ak tiv no sti na ci o nal nih po li ci ja usme re ne na su zbi ja we i uni {te we kri mi nal nih to ko va.

gi o nu je, ka ko je na veo, ta ko |e pri stu tan i trend pro iz vod we sin ten ti~ kih dro ga, uglav nom am fe ta min skih.

– Broj je dan me |u spe ci fi~ nim pro ble mi ma je ume {a nost kri mi nal nih gru pa i po je di na ca iz ovog re gi o na u kri jum ~a re we ko ka i na iz Ju `ne Ame ri ke pre ma ze mqa ma EU – ka zao je Mi o drag La ko vi}. – Taj pro blem je spe ci fi ~an i za to {to se u naj ve }em

jek te na spre ~a va wu kri ju ma ~a ra wa nar ko ti ka.

– Euro pol ima 24 slu `be za raz me nu po da ta ka, za oba ve {taj ne po dat ke i stra te {ku ana li zu.

Osim to ga, Euro pol je spre man da pru `i i po dr {ku na li cu me sta jer ima svo ju mo bil nu kan ce la ri ju – na veo je on. – Po da ci po ka zu ju da je kri jum ~a re we nar ko ti ka ve o ma or ga ni zo va na ak tiv nost, te da po sto ji i pre ko -

NA PRE LA ZU BA TROV CI SPRE ^EN [VERC

U kolima dve kile nakita Ne ma~ ki dr `a vqa nin u ~i jem je vo z i l u na gra n i~ n om pre la zu Ba trov ci pro na |e no vi {e od dva ki lo gra ma na ki ta bi }e pre dat is tra `nom su di ji

zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo kri j um ~ a r e w a, sa o p { te n o je ju ~e iz MUP-a.

Pri li kom kon tro le kom bivo zi la „ford tran zit” na iz -

la zu iz Sr bi je, u tor bi u to var nom pro sto ru je ot kri ve no 2.100 gra m a na k i t a, naj v e rovat ni je sre br nog. Vo zi lom je upra v qao ne m a~ k i dr ` a -

vqa nin Ibra him A. (56), ko ga }e po l i c ij s ki slu ` be n i c i Regio n al n og cen t ra pre m a Hrvat skoj pre da ti Osnov nom su du u Srem skoj Mi tro vi ci.

(Ta njug)

15

[verc kokaina iz Ju`ne Amerike je veliki problem

– Me |u na rod na po li cij ska sa rad wa jed na je od oko sni ca u ra du MUP-a Sr bi je u bor bi pro tiv or ga ni zo va va nog kri mi na la – ka zao je di rek tor srp ske po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} na re gi o nal noj kon fe ren ci ji odr `a noj pro {le ne de qe u Be o gra du pod na zi vom „Iza zo vi i do stig nu }a re gi o nal ne i tran sna ci o nal ne sa rad we u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la na pod ru~ ju Ju go i- sto~ ne Evro pe“.

S ka kvim se no vim spe ci fi~ nim iza zo vi ma i tren do vi ma su o ~a va re gion Za pad nog Bal ka na uka zao je Mi o drag La ko vi} iz Di rek to ra ta po li ci je Cr ne Go re, ta ko |e is ti ~u }i do bru me |u sob nu sa rad wu po li ci ja re gi o na kao i s ofi cir ma za ve zu evrop skih ze ma qa, {to je do pri ne lo uspe {no sti u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la.

La ko vi} je na veo da se je dan od spe ci fi~ nih pro ble ma ze ma qa re gi o na od no si na po ja vu „kri jum ~a re wa pre ko wi ho vog pod ru~ ja ka na bi sa ko ji se do mi nant no pro iz vo di u Al ba ni ji“. U re -

obi mu ova kri vi~ na de la vr {e van pod ru~ ja na {ih ze ma qa. Ali, mi pre po zna je mo in te res da se na naj e fi ka sni ji na ~in su prot sta vi mo tom vi du kri mi na la jer se u naj ve }em bro ju slu ~a je va no vac ste ~en kroz ta kri vi~ na de la vra }a na na {e pod ru~ je, i ima osno va za sum we da se naj ~e {}e ko ri sti za ja ~a we kri mi nal nih struk tu ra, za ula ga we u kri mi nal ni bi znis i za da qe or ga ni zo va we kri vi~ nih de la.

Iz no se }i mi {qe we da su ze mqe re gi o na u pret hod nom pe ri o du po ka za le po sve }e nost bor bi pro tiv tr go vi ne nar ko ti ci ma, La ko vi} je po seb no is ta kao ve li ke uspe he ko je su po sti gle po li ci je Sr bi je i Hr vat ske.

Pred stav nik Euro po la Stiv Har vi je kao pri o ri tet te aso ci ja ci je is ta kao bor bu pro tiv nar ko ti ka, na gla siv {i da efi ka sna glo bal na bor ba pod ra zu me va sna `an od go vor ~i ta vog dru {tva.

Po Har vi je vim re ~i ma, Euro pol pru `a po dr {ku svo jim ~la ni ca ma, ali i svim part ne ri ma u ak tiv no sti ma kroz raz ne pro -

Euro pol je, ka ko je na gla sio Har vi, u sna `noj po dr {ci bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la ove go di ne po dr `ao ne ko li ko ve li kih ope ra ci ja usme re nih na su zbi ja we kri jum ~a re wa.

– Te ak tiv no sti su do ve le do za ple ne 37 to na he mi ka li je ko ja se ko ri sti za pro iz vod wu dro ge, ta ko zva nog pre kur so ra, ko ja je tre ba lo da za vr {i u Av ga ni sta nu. Te za ple ne su i me |u naj ve }im na svet skom ni vou, a ak ci je ko ju su do wih do ve le su do bar pri mer ka ko dr `a ve re gi o na do bro sa ra |u ju. Ve o ma su va `ne i mul ti na ci o nal ne pre ko gra ni~ ne is tra ge ko je za da ju ve li ki uda rac or ga ni zo va nim kr mi nal nim gru pa ma jer ta kve ze mqe pred sta vqa ju ne pri ja teq sko okru `e we za wih – iz ja vio je Stiv Har vi.

Po mi {qe wu Sti va Ro bin so na iz Ve li ke Bri ta ni je, osnov ni kqu~ uspe ha u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la je u me |u na rod noj sa rad wi po li ci ja, ko ja pod ra zu me va raz me nu ope ra tiv nih po da ta ka, pri ~e mu je pre sud no va `na eks pe di tiv nost.

– Po ne kad kom plet ne is tra ge za vi se od jed nog iz ve {ta ja od part ne ra iz ino stran stva – na veo je Stiv Ro bin son. – Do bra po li cij ska sa rad wa u ino stran stvu do pri ne la je i za tva ra wu u Tur skoj ve li kog bro ja kqu~ nih kri mi na la ca ko ji su u~e stvo va li u tr go vi ni he ro i nom i kri jum ~a -

Dva sme ra „bal kan ske ru te” Pred stav nik Euro po la Stiv Har vi na vo di da kri jum ~ar ska „bal kan ska ru ta“, ko ja pro la zi kroz pod ru~ je Za pad nog Bal ka na, funk ci o ni {e u dva sme ra.

– Je dan smer vo di od Av ga ni sta na, i wi me se kri jum ~a ri he roin pre ma Evro pi, a su prot na „bal kan ska ru ta“ vo di od Evrop ske uni je i wo me kri mi nal ci kri jum ~a re do Av ga ni sta na he mij ske sup stan ce – pre kur so re neo p hod ne za pro iz vod wu he ro i na. Kad je re~ o pre kur so ri ma, to je jed na uobi ~a je na in du strij ska he mi ka li ja ko ja se ko ri sti za far be, za pla sti ku i, uop {te, za pro iz vo de u toj pre ra |i va~ koj in du stri ji. Ta je di we wa se ne pro zvo de u Av ga ni sta nu pa za to kri mi nal ne gru pe, ukqu ~u ju }i i ta li ba ne, na sto je da u tu ze mqu pro kri jum ~a re tu he mi ka li ju zbog ve li kog pro fi ta. Kri jum ~a ri nar ko ti ka su ta ko |e ve o ma or ga ni zvo va ne gru pe iz me |u Evro pe i Av ga ni sta na ko je omo gu }a va ju pre to var i tran sfer ove he mi ka li je ka Av ga ni sta nu – iz neo je Stiv Har vi. gra ni~ no kri jum ~a re we nar ko ti ka bez u~e {}a or ga ni zo va nog kri mi na la i da to ga ima sve vi {e. Ta ko |e vi di mo da je sve vi {e or ga ni zo va nih kri mi na la ca.

Euro pol je na pra vio ana li zu za 2011. go di nu i pro ce ne su da }e mo `da Za pad ni Bal kan bi ti ~vo ri {te tr go vi ne dro gom za Za pad nu Evro pu.

re wu za Evro pu i Ve li ku Bri ta ni ju. Ta ko |e, sma tra mo da pra }e we osu |e nih kri mi na la ca to kom ce log wi ho vog `i vo ta obez be |u je da ih spre ~i mo da u bu du} no sti, kad iza |u iz za tvo ra, na sta ve da se ba ve kri mi na lom. Mi ko ri sti mo ta kve na lo ge za pra }e we da bi smo pre ki nu li ta kve ak tiv no sti.

J. Ja ko vqe vi}

SPORT

ponedeqak5.decembar2011.

c m y

16

dnevnik

UZ ISTORIJSKI PLASMAN RUKOMETA[A VOJVODINE U ^ETVRTO KOLO KUPA KUPOVA

Evrop sko pro le }e oba sja lo No vi Sad

Ru ko me ta {i Voj vo di ne pla sma nom u ~e tvr to ko lu Ku pa evrop skih ku po va ostvar li su isto rij ski klup ski uspeh.Sa vla da li su u re van{ me ~u tre }eg ko la bel gij skog pred stav ni ka Ju naj ted Ton ge ren 33:24, na dok na di li mi nus iz pr vog me ~a od se dam go lo va i pla si -

met no pro le }e, {to se u ovom, ne k a d a tro f ej n om spor t u, odav no ni je de si lo.

Na pi ta we ko me je bi lo te `e, igra ~i ma na par ke tu ili upra vi na tri bi na ma, na ~e lu sa tem pe ra ment nim pred sed ni kom Mi la nom \u ki }em, pr vi ~o vek klu ba je re kao:

Top 16 KPK Pla sman me |u 16 naj bo qih eki pa u ku pu po bed ni ka ku po va (KPK) iz b o r i l i su: Ka u s tik (Ru s i j a), [par k a s e (Austri ja)/Po re~ (Slo ve ni ja), Ara gon ([pa ni ja), Ben fi ka (Por tu gal), Gu mers bah (Ne ma~ ka), Ar hus (Dan ska), Me {kov Brest (Be lo ru si ja), Ke ra (Esto ni ja)/Ce qe Pi vo var na La {ko (Slo v e n i j a), Ener g i j a Tur g u ` i (Ru m u n i j a), Lu g i ([ved ska), Flen sburg (Ne ma~ ka), Voj vo di na (Sr bi ja), Mo tor ZAS Za po ro` je (Ukra ji na), OIF Aren dal (Nor ve {ka), Bern Mu ri ([vaj car ska) i Evrop ski uni ver zi tet (Ki par)/ FTC Ple jer (Ma |ar ska). ra li se me |u 16 naj bo qih eki pa u dru gom po zna ~a ju evrop skom klup skom tak mi ~e wu. Ru ko met ni No vi Sad i ce lu Sr bi ju oba sja lo je evrop sko ru ko -

- Kao biv {i spor ti sta znam da je lak {e igra ~i ma na te re nu, s ob zi rom da oni u da tom tre nut ku dr `e kon ce u svo jim ru ka ma, u pri li ci su da vla da -

ju si tu a ci jom na te re nu i od lu ~u ju o sve mu. Svi ma na ma osta li ma ne pre o sta je ni {ta dru go osim da na vi ja mo i na da mo se naj bo qem is ho du. To su slat ke mu ke po nas, a ti me je i uspeh igra ~a i tre ne ra, ko ji su lo gi~ no u cen tru zbi va wa, jo{ ve }i - ka zao je \u ki}.

Da li }e ovaj ve li ki uspeh bi ti ade kvat no i na gra |en?

- Na rav no, u skla du sa mo gu} no sti ma klu ba.Uprav ni od bor }e do ne ti od lu ku o to me.Ovo je ve li ki uspeh Voj vo di ne, a naj ve }e za slu ge idu na ra ~un stru~ nog {ta ba i igra ~a, oni su na {i he ro ji - is ta kao \u ki }a. [ef stru~ n og {ta b a mr \or | e ]ir k o v i} pre z a d o v o qan je u~in kom svo jim pu le na.

- Ka da se sve su mi ra, dvo me~ sa Ju naj te dom smo do bi li sna gom ko lek ti va. Po no san sam na igra ~e ko ji su bi li od li~ ni, ni su ni jed nog mo men ta po ka za li zna ke ner vo ze, na pro tiv bi li su sa mo u ve re ni, is po {to va li su sve {to smo se do go ri li

i str pqi vom i pre sve ga bor be nom igrom us pe li da iz vo je va ju ve li ku po be du. U svla ~i o ni ci sam im kroz je dan sli ko vit pri mer ob ja snio ka ko tre ba da igra mo: ako sta vi mo `a bu u kqu ~a lu vo du ona }e sko ~i ti po la me tra, a ako je uba ci mo u vo du ko ju po la ko za gre -

Po dr {ka pri ja te qa Pra zni ku ru ko me ta na Sla noj ba ri pri su stvo vao je ve li ki broj po zna tih i uspe {nih spor ti sta. Po dr {ku Vo {i na we nom evrop skom pu tu da li su @RK Voj vo di na, RK Me ta lac, RK Rad ni~ ki iz No vog Sa da, Kik boks klub Voj vo di na, RK Rad ni~ ki iz [i da...

At mos fe ra za de set ku Or ga ni za ci ja utak mi ca bi la je na iz u zet nom ni vou, {to je za slu ga klup skih ~el ni ka, a igra ~i, stru ka i na vi ja ~i su to za ~i ni li pla sma nom u na red ni krug ovog emi nent nog tak mi ~e wa. Naj va tre ni je pri sta li ce, oku pqe we oko na vija~ ke gru pu „Fir ma�, bi li su osmi igra~ do ma }eg sa sta va.

Ni su {te de li gr la i dla no ve, fer i ko rekt nim na vi ja wem po ka za li su da je No vom Sa du za i sta me sto na evrop skoj ru ko met noj ma pi. va mo ona }e se sku va ti. Upra vo to se de si lo i Bel gi jan ci ma.

Igra ~i su po ka za li ka rak ter, od si tu a ci je ka da smo gu bi li dva raz li ke (ukup no de vet go lo va mi nu sa), str qi vo smo lo mi li ri va la i us pe li da do |e mo u jed nom mo men tu do +10.

Po na vqam, ovaj dvo me~ smo do -

bi li za hva qu ju }i sna zi ko lek ti va i je din stvom ko je kra si klub - re kao je ]ir ko vi}.

Ko ga bi ste vo leo da iz beg ne te na `re ba wu?

- Nem ci, [pan ci, Dan ci i Nor ve `a ni, wi ho vi pred stav ni ci u Ku pu ku po va su za kla su is pred svih. Ako bih mo gao da

bi ram, vo leo bi da nam na red ni ri val bu de ne ka od eki pa iz okru `e wa, Po re~, Tur gu `i ju ili ma |ar ski Ple jer i da re van{ igra mo pred svo jim na vi ja ~i ma - re kao je mla di tre ner.

Epi tet ju na ka utak mi ce po neo je Mi l o{ Mi l o { e v i}, stre lac se dam go lo va.

- Lo {e iz da we iz Bel gi je is po sta vi lo se kao na{ lo{ dan i ni {ta vi {e od to ga. I po red ube dqi vog po ra za zna li smo da mo `e mo da iz bo ri mo pro laz u na red nu run du. Pu bli ka nam je da la kri la, ni smo gle da li na se ma for, str qi vom igrom lo mi li smo ri va la i bi li ube |e ni da }e mo se na kra ju mi i na {i na vija ~i ra do va ti - is ta kao je Mi lo {e vi}.

Ilija Grubor Fo to: Filip Baki}

SPORT

c m y

dnevnik

Ne sre} ni Ku qa ni Hajduk – Sloboda Point 1:2 ( 1:0) KU LA: Stadion Hajduka, gledalaca 1000. Sudija: Karaxi} ( Beograd ). Strelci: Paunovi} u 4. za Hajduk, a Jovanovi} u 86. i Pauqevi} u 90+3 ( oba autogola) za Slobodu Point. @uti kartoni: Lali}, Maksimovi}, ^ovilo i Novkovi} ( Hajduk), Vasili}, Kasalica, Alamadin i Tiago ( Sloboda Point).

HAK DUK: Bra} 7, Pauqevi} 6, Mujdragi} 7, ( Jovanovi} 6), Lali} 7, Fejsa 7, Maksimovi} 7 ( Ragipovi} 6 ), ^ovilo 7, Vujaklija 6, Novkovi} 6, Paunovi} 7 ( Bubalo -) i Haxibuli} 7.

SLO BO DA PO INT: Bo`ovi} 7, Vasili} 6, Maksimovi} 6, Mari} 7, Kasalica 7, Golo~evac 6 ( Pejovi} 6 ), Pilipovi} 6 ( Alamadin -), Tiago 7, Prtewak 7, Kova~evi} 6, ( Stevan~evi} 6 ) i ]ulibrk 6.

Velika tuga u Kuli. Kako i ne bi bila kada je fudbalere Hajduka tek nekoliko minuta delilo od zaslu`ene pobede, od radosnog opro{taja od svojih pristalica, da bi se ba{ u tih posledwih pet- {est minuta sve sru{ilo i to sa dva autogola, pa umesto radosti tuga.

Sjajno su Kuqani otvorili utakmicu. Novkovi} je lepo uo~io Paunovi}a, uposlio ga, ovaj je primi loptu pred {esnaestercem gostiju i ne SUBOTI^ANI DOBRI U FINI[U SEZONE

I u ^a ~ak po bo do ve Atmosfera u FK Saprtak Zlatibor vode je sve boqa. Vi{e se ne govori o seriji me~eva bez pobede u Subotici, Spartak osvaja bodove, a ukoliko to nastavi i u posle|em me~u u ^a~ku, golubovi se mogu nadati i palsmanu me|u prvih pet ekipa u Srbiji. Svemu ovome prili~no je doprinela i pobeda protiv BSK Bor~e.

– Ova utakmica je bila izuzetno zna~ajna za nas, stigli smo do va`nih bodova, u zaista kvalitetnoj takmi~arskoj igri. Pogotovo mogu biti zadovoqan igrom u prvom poluvremenu, u kome smo imali apsolutnu kontrolu doga|awa na terenu. Nije bilo lako nositi se sa vrlo pokretqivom ekipom BSK-a, ali smo uspeli da ih pobedimo. Bilo je mo`da situacija, pogotovo u drugom poluvremenu, kada smo se nesvesno povukli, ali smo uspeli da se ponovo vratimo i kontroli{emo igru – kazao je posle utakmice trener Suboti~ana Zoran Wegu{.

Junak utakmice bio je Marko Miri} koji je golom potvrdio da se vra}a u prepoznatqivu formu.

– Uspeli smo da postignemo gol u ranoj fazi me~a, a imao sam sre}u da ba{ ja budem strelac. Bili smo boqi rival u ve}em delu utakmice, kontorlisali smo igru i imali jo{ dve tri izgledne {anse. Ukoliko ponovimo ovakvu igru u ^a~ku, realno je da se nadamo novim bodovima – kazao je Miri}. N. S.

oklevaju}i {utirao i pogodio dowi desi ugao nemo}nog Bo`ovi}a- 1:0.

Nastavili su fudbaleri Hajduka sa dobrom igrom i stvarali prilike:u 12.i 25. minutu Vujaklija je glavom {utirao prvo preko gola, a zatim u dobro postavqenog Bo`ovi}a, u 42. minutu sa oko 25 metara oprobao se Pauqevi}, a u 45. visoki ^ovilo iz peterca gostiju {utirao je glavom za malo kraj gola, pa se na odmor oti{lo sa minimalnom predno{}u Hajduka.

U drugom poluvrmenu igra~i iz U`ica su krenuli na sve ili ni{ta.

I ni{ta ne bi uradili da nije bilo autogolova, dok doma}in mogu da `ale za nekoliko veoma izglednih {ansi (Hacibuli}, Paunovi}, Vujaklija...). A onda kre}e nesre}a po doma}ina:u 86. minutu Mari} je uputio centar{ut pred gol Kuqana, u `eqi da loptu izbije u korner nespretno je intervensao Jovanovi} i pogodio sopstvenu mre`u za 1:1. Ovaj autogol je potpuno obezglavio ekipu Hajduka i kazna je stigla u tre}em minutu sudijske nadoknade, opet autogol. Pauqevi} u `eqi da izbije loptu u korner nspretno ju je zahvata i sa petnaestak metara lobovao svog golmana Bra}a za nesre}nih 1:2 za goste. Tuga u Kuli, U`i~ni odo{e ku}i pevaju}i. I to je fudbal! \. Bojani}

Ka lu |e ro vi} u na dok na di Rad – Crvena zvezda 1:2 (1:0) BE O GRAD:Stadion na Vra~aru, gledalaca: 3000. Sudija: Krsti} (Beograd). Strelci: Roga~ u 39. za Rad, a Evandro u 59. i Kalu|erovi} u 90 +3. minutu za C.zvezdu. @uti kartoni: Roga~, Jovanovi} i Andri} (Rad).

RAD: Danilovi} 6, Ocokoqi} 6, Roga~ 7 (Stanojevi}), Raspopovi} 6, Lekovi} 6, Mitrovi} 7, Bo`i~i} 6 (Andri}), Jovanovi} 6, Milivojevi} 6, Luka 7, Koji} 6 (Perovi}).

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 6, Miki} 7, Petkovi} 6, Li Adi 6, Mijailovi} 6, Kova~evi} 6, Ve{ovi} 6 (Dimitrijevi}), Evandro 7, Lazovi} 7, Borha 6, Mezenga 6 (Kalu|erovi} 7).

Fudbaleri Crvene zvezde, pogotkom Kalu|erovi}a tek u tre}em minutu sudijske nadoknade, uspeli su da is~upaju zlata vredne bodove sa Vra~ara. Zna~ajan trijumf protiv Rada (1:2) donekle bi mogao da

An dri ja Ka lu |e ro vi}

motivisanih gra|evinara remi je bio sigurno najrealniji ishod. Uz dosta sportske sre}e gost je preokretom izborio tesan trijumf.

Depresivno je bilo prvo poluvreme, sporo i bez ritma, bez izglednih prilika i uzbu|ewa pred

Slu~ajno je jedna odbijena lopta zavr{ila u posedu Borhe u kaznenom prostoru, a ovaj je lepo asistirao Evandru koji je odmerenim {utem bio precizan (59. minut).^inilo se da }e se borba rasplamsati, ali doma}in je primirio atake Zvezde i susret opet uveo u monotoniju. Sve je mirisalo na podelu plena, jer Rad je bio obazriv zadovoqan remijem, a Zvezda bez dovoqno snage i ideje da ozbiqnije zapreti.

Xoker crveno- belih bio je Andrija Kalu|erovi}, koji je me~ po~eo sa klupe, a priliku dobio u fini{u umesto indisponiranog Mezenge. U tre}em minutu sudijske nadoknade vremena Petkovi} je iz o~aja poku{ao sa levog boka udarcem po zemqi, loptu je spretno zahvatio centarfor gostiju, promenio joj pravac i matirao veoma sigurnog golmana Danilovi}a. Tako

Uver ti ra

Ya ji}

Nije bila nimalo prijatna uvertira uo~i malog gradskog derbija. Rad i Zajednica Superliga{a procenili su da je zbog bezbednosti boqe me~ organizovati na Vra~aru nego na Bawici. To se nije dopalo pristalicama gra|evinara, a u no}i izme|u petka i subote na teren je uba~ena velika koli~ina slomqenog stakla. Doma}in je ulo`io silne napore da se to sve o~isti uz pomo} gradskih komunalnih slu`bi.

Kako- tako stvoreni su uslovi za noramlno odigravawe utakmice, koji su navija~i Rada bojkotovali.

Zvezda je imala na Vra~aru sjajnu podr{ku preko 2000 svojih navija~a. Na specifi~an na~in oni su ponudili i kadrovsko re{ewe za prevazila`ewe krize. Sve vreme skandirali su ime Dragana Xaji}a, koji je potvrdio da ima zvani~nu ponudu kluba za povratak i da je spreman da pomogne. Tokom poluvremena i koreografijom su navija~i potvrdili svoj stav. Ra{irili su crveno- bele kartone, a u sredini tribine razvili i ogroman transparent sa Xajinim portretom.

amortizuje silne turbulencije kroz koje prolazi na{ najtrofejniji klub, a posebno u periodu nakon poraza u ve~itom derbiju.

Ipak, bledo izdawe izabranika Roberta Prosine~kog ne uliva nadu da sti`u boqi dani, jer protiv

oba gola. Zvezda je imala loptu u svom posedu, ali bilaje to jalova inicijativa, bez ikakvih re|ewa u fazi napada.Rad je neo~ekivano do{ao u vo|stvo golom Roga~a.

U nastavku Zvezda je napravila pritisak i veoma brzo izjedna~ila.

su crveno- beli obezbedili bodove, koje prema prikaznoj igri nisu zaslu`ili. Ali, ako se uzme u obzir nezavidna situacija u kojoj se nalazi Zvezda, potom i razvoj me~a onda je ekipa pokazala karakter i `equ za pobedom.

Z. Rangelov

17

ponedeqak5.decembar2011.

JELEN SUPERLIGA – 14. KOLO KU LA: Haj duk - Slo bo da Po int BE O GRAD: Rad - Cr ve na zve zda NO VI SAD: Voj vo di na - Bo rac SU BO TI CA: Spar tak ZV - BSK BE O GRAD: Par ti zan - Rad ni~ ki 1923 BE O GRAD: OFK Be o grad - No vi Pa zar JA GO DI NA: Ja go di na - Me ta lac IVA WI CA: Ja vor - Sme de re vo 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad ni~ ki 1923 5. Slo bo da 6. Spar tak ZV 7. Ja go di na 8. OFK Be o grad 9. Haj duk 10. Rad 11. Sme de re vo 12. Ja vor 13. BSK Bor ~a 14. No vi Pa zar 15. Bo rac 16. Me ta lac

14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14

13 10 7 6 7 5 5 6 5 3 4 4 3 2 1 1

1:2 (1:0) 1:2 (1:0) 3:1 (0:0) 1:0 (1:0) 3:0 (1:0) 3:0 (2:0) 0:2 (0:1) 0:1 (0:0) 0 2 6 7 4 7 4 1 3 5 2 2 4 4 5 4

1 2 1 1 3 2 5 7 6 6 8 8 7 8 8 9

33:5 27:10 28:9 20:12 20:17 13:12 14:13 17:19 13:18 15:12 9:17 8:16 8:19 9:24 6:20 8:25

39 32 27 25 25 22 19 19 18 14 14 14 13 10 8 7

U po sled wem, 15. ko lu (10. de cem bar) sa sta ju se - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Voj vo di na, SME DE RE VO: Sme de re vo - Haj duk, ^A ^AK: Bo rac Spar tak Zla ti bor vo da, BOR ^A: BSK - Ja vor, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Rad, LU ^A NI: Me ta lac - Par ti zan, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Ja go di na, U@I CE: Slo bo da Po int - OFK Be o grad.

PARTIZAN SILAN I PROTIV RADNI^KOG

Va qak u pra vom rit mu U derbiju 14. kola Jelen superlige fudbaleri Partizana savladali su Radni~ki sa 3:0 (1:0) i pokazali mu gde je u odnosu na {ampiona. Crno - beli su igrali sjajno i razgalili srca 8.000 navija~a.

Junak me~a, strelac i asistent bio je Zvonimir Vuki} i izazvao molbu navija~a da ostane i na prole}e. Sa tribina se ~ulo: ,,Zvone, ostani”. [anse za to postoje jer je on nedavno istakao da je spreman za razgovore oko produ`etka saradwe. Srca navija~a osvojili su i {toperi Ivanov i Anderson.

Iako se prvi ve} ustalio u startnih jedanaest, drugi je bio nepoznanica i na pravi na~in se predstavio publici.

Anderson je bio presre}an posle debija u liga{kim me~evima.

- Isplatilo se ~ekawe. Nakon te{ke povrede dobio sam {ansu i na sre}u iskoristio je. Sve je bilo super, idemo daqe, a bi}u jo{ boqi kada se potpuno uigram. Nedostaju mi utakmice za tako ne{to rekao je Anderson.

Brazilac se za gol zahvalio Tomi}u.

- Odli~no je centrirao, a ja sam uradio ono {to mi je uvek bio kva-

An der son

litet, dobro sko~io, zaka~io loptu glavom i poslao je u mre`u.

Grobari su klicali i treneru Stanojevi}u. On se zahvalio na podr{ci i najavio jo{ zajedni~kih radosti.

- Srcem i glavom sam u Partizanu. Postoje ponude nekih jakih klubova, ali pod ugovorom sam u Humskoj i `elim da ga zavr{im.

Nisam jo{ ostvario sve ambicije i kada to uspem onda }u oti}i - rekao je Stanojevi}.

I. Lazarevi}

POBEDOM NAD BORCEM (3:1) VOJVODINA ISPUNILA PLAN

Ova ci je za ~i ni le no vo sad sku je sen Ovojesewa fudbalska saga fudbalera Vojvodine, barem kada je re~ o nastupima na wihovom stadionu, zavr{ena je na vaqan na~in u lepoj subotwoj fudbalskoj ve~eri. U gotovo idealnim vremenskim uslovima, pred lepo popuwenim tribinama na „Kara|or|u”, Novosa|ani su savladali ekipu Borca sa 3:1, pokazuju}i jo{ jednom da su u{li u `eqeni ritam pobeda. [teta je samo {to se polusezona zavr{ava idu}e sedmice, ali su za navija~e novosadskog kluba, ba{ kao i za trenera crveno-belih Dejana Vuki}evi}a, izdawa

puno interesovalo da eventualno poku{a da iskoristi slabu igru Novosa|ana. Sve ovo, me|utim, nije obeshrabrivalo navija~e, koji su bili najupe~atqiviji akteri u prvih 45 minuta i koji su uporno i strpqivo poku{avali da podignu svoje miqenike i nateraju ih na boqu igru.

I uspeli su! U drugom poluvremenu na terenu je postojala samo probu|ena, motivisana i razigrana ~eta iz Novog Sada. Re|ale su se prilike, smewivali su se aplauzi i uzdasi, a ~itavim crveno-belim orkestrom

}a Vuki}evi} u igru uveo raspolo`enog Branu Ili}a, bilo je jasno da ^a~ani nemaju {ta da tra`e u Novom Sadu. I daqe su aplauzi odjekivali „Kara|or|em”, navija~i su u`ivali u predstavi, a fudbalere u crveno-belim dresovima to je o~igledno motivisalo i ono su uporno pritiskali sve nemo}nijeg suparnika.

I u izve{taju smo opisali majstoriju Slobodana Medojevi}a iz 75. minuta, ali wegova akcija koje je prethodila prvom golu Ili}a (za vo|stvo od 2:0), za-

Prava je {teta {to je Nemawa Supi} zabrqao u 88. minutu, kada je poku{ao da dribla rivala.

Umesto da jednu povratnu loptu ispuca daleko u poqe, on je poku{ao da uradi ono {to golmani ne smeju da ~ine i to mu se `estoko obilo o glavu.

Nije vi{e ni bitno da li je bilo prekr{aja u tom duelu, jer da je Supi} reagovao kako se to ~ini po nepisanim golmanskim pravilima, ~itava ~arlama ne bi mu se ni dogodila. Tandem Abubakar Ili}, me|utim, nedugo potom udario je pe~at na

Maj sto ri ja Slo bo da na Me do je vi }a: Ka pi ten je na pra vio sla lom kroz od bra nu ^a ~a na (pr va sli ka), iza {ao pred Mi lo je vi }a (dru ga sli ka), ne se bi~ no upo slio Bra nu Ili }a ko ji je po sti gao dru gi gol (tre }a sli ka) i za slu `io sve ~e stit ke sa i gra ~a i na vi ja ~a (~e tvr ta sli ka) Fo to: R. Ha yi}

poput onog u Bor~i i u drugom poluvremenu utakmice s ^a~anima, ohrabrewe i nagove{taj mnogo lep{eg i uspe{nijeg prole}a.

Ne, nije bilo ni lepo, ni atraktivno, a najmawe kvalitetno izdawe Vojvodine iz prvog poluvremena me~a s Borcem. Malo toga su raspolo`eni gledaoci imali da vide, a ~inilo se da doma}in ko zna zbog ~ega igra u gr~u. Nije bilo ni osmi{qenih akcija, ni prilika, dok se gost orijentisao na odbranu i nije ga

dirigovao je tercet Medojevi}-Mereba{vili-Abubakar. Kapiten je, ipak, bio istinski pokreta~ svega dobrog u organizaciji igre, Gruzin Mereba{vili je to sjajno pratio, a tamnoputi miqenik publike Abubakar je kao osica napadao i prostor i rivale, ne dopu{taju}i odbrani Borca ni sekund opu{tawa. Uz wih, Milan Bojovi} je, na svoj na~in, ponovo bio xoker koji je na~eo rivala i {irom otvorio vrata svojim saigra~ima ka pobedi. Jo{ kada je umesto Bojovi-

slu`uje da je se jo{ jednom prisetimo. Mladi reprezentativac Srbije je vodio loptu nekih 60-70 metara, kao u slalomu je prelazio prepreku za preprekom i onda, kada je izbio ispred golmana Milojevi}a, nesebi~no je uposlio Ili}a kojem zaista nije bilo te{ko da pogodi mre`u. Bila je to velemajstorska akcija 21godi{weg kapitena, dostojna ume}a najve}ih svetskih majstora. Uostalom, ovacije koje Medojevi} zaslu`io s tribina sve su najboqe rekle.

pobedu, pa golmanova gre{ka nije uticala na krawi ishod.

Kada se podvu~e crta na posledwe ovojesewe izdawe Vojvodine u Novom Sadu, ostaju kao potpis re~i koje je izgovorio trener Borca Slavko Petrovi}, koji je rekao: - Pobedila je boqa ekipa. Nadigrani smo od Vojvodine u drugom poluvremenu i ~estitam rivalu na igri i pobedi.

A. Predojevi}

18

sport

ponedeqak5.decembar2011.

PR VA @EN SKA LI GA

ABA LI GA

Crvena zvezda - Makabi Helios - Radni~ki Zlatorog - Hemofarm Olimpija - [iroki Cedevita - Cibona Zagreb - Krka Da nas Budu}nost - Partizan 1. Cedevita 2. Makabi 3. Olimpija 4. Partizan 5. [iroki 6. Zagreb 7. Cibona 8. Budu}nost 9. Radni~ki 10. Hemofarm 11. C.zvezda 12. Krka 13. Helios 14. Zlatorog

10 9 10 9 10 10 10 9 10 9 10 10 10 10

8 9 7 7 5 5 6 5 4 4 2 2 2 2

2 0 3 2 5 5 4 4 6 5 8 8 8 8

76:83 90:98 76:68 50:78 95:69 85:80 (17)

889:734 770:648 793:778 708:612 775:749 792:825 796:836 680:673 802:831 684:716 847:856 735:791 722:818 714:840

18 18 17 16 15 15 14 14 14 13 12 12 12 12

RE GI O NAL NA @EN SKA LI GA

R. Kora} - Hemofarm Sloboda - Budu}nost ^elik - Vojvodina Ceqe - Vo`dovac Da nas M. Kraji{nik - Partizan 1. Partizan G. 2. Hemofarm 3. R. Kora} 4. ^elik 5. Ceqe 6. Vo`dovac 7. Budu}nost 8. M. Kraji{nik 9. Vojvodina 10. Sloboda

7 9 9 8 9 9 9 8 9 9

7 6 6 6 5 5 5 2 1 0

0 3 3 2 4 4 4 6 8 9

76:75 77:80 73:62 67:59 (18)

611:442 641:544 660:647 576:527 661:634 608:608 609:639 559:664 564:631 545:817

14 15 15 14 14 14 14 10 10 9

PR VA MU [KA LI GA

Sloboda - Tami{ BKK Radni~ki - Radn. FMP Sloga - Vojvodina Borac - Napredak Metalac - OKK Beograd Smederevo - Proleter

70:71 81:66 84:76 92:80 75:81 97:79

PR VA @EN SKA LI GA

^elarevo - Stara Pazova Crvena zvezda - Spartak Loznica - Jagodina Beo~in - Radni~ki Vrbas Medela - Student

69:62 74:47 65:64 61:70 62:54

SU PER LI GA (@)

NIS Spartak - Varadin Vizura - Vojvodina Jedinstvo - TENT C. zvezda - Dinamo (P) Kolubara - Radni~ki (B) 1. Spartak 9 9 0 2. TENT 9 6 3 3. Varadin 9 5 4 4. Vizura 8 4 4 5. C. zvezda 6 4 2 6. Kolubara 7 4 3 7. Jedinstvo 8 3 5 8. Dinamo 9 2 7 9. Radni~ki 8 3 5 10. Vojvodina 9 1 8

3:0 3:0 0:3 2:3 (danas) 27:9 24 21:11 19 17:16 14 18:15 14 15:8 13 16:11 13 15:19 9 14:24 7 11:21 6 5:25 3

SU PER LI GA (M)

Klek - Partizan 0:3 M. radnik - Radni~ki (K) 1:3 1:3 Ribnica - Vojvodina Spartak (Q) - Jedinstvo (SP) 3:2 C. zvezda - @elezni~ar odgo|eno 1. Radni~ki 9 7 2 24:10 22 2. Vojvodina 8 6 2 21:10 19 3. M. radnik 9 6 3 21:16 17 4. C. zvezda 6 6 0 18:7 16 5. Partizan 7 4 3 15:11 11 6. Spartak 9 4 5 16:20 11 7. Jedinstvo 8 3 5 14:17 10 8. Klek 9 2 7 10:22 7 9. Ribnica 7 2 5 10:16 6 10. @elezni~ar 8 0 8 3:24 1

PR VA LI GA (@)

Po{tar - Novi Sad MD Zrewanin - @elez. (L) Radni~ki (K) - Sme~ 5 Student - Crnokosa Jedinstvo (SP) - Gimnazijalac

PR VA LI GA (M)

Spartak (S) - \erdap Ni{ - Obili} Jagodina - VGSK Novi Sad - Dunav volej

3:0 0:3 3:0 0:3 3:1 3:1 1:3 3:1 3:1

OTVO RE NO PR VEN STVO HO LAN DI JE

Sre bro za ^a vi }a

Posle bronzane medaqe na 100 delfin, srpski pliva~ Milorad ^avi} osvojio je srebrno odli~je na duplo kra}oj deonici na Otvorenom prvenstvu Holandije u Ajndhovenu. On je 50 metara delfin stilom isplivao za23,93 sekunde. Samo 0,02 sekunde ga je delilo od zlata, koje je pripalo Rusu Sergeju Fesikovu (23,91), bronzu je uzeo jo{ jedan Rus Evgeni Koroti{kin (23,95).U ovom finalu Ivan Len|er osvojio je peto mesto sa 24,16 sekunde.

Na{i pliva~i su ovo takmi~ewe iskoristili za pripreme za Olimpijske igre u Londonu.

I dok }e ^avi} od 16. do 18. decembra u~estvovati na Otvorenok prvenstvu Italije, Len|er }e na kra}i odmor.

G. M.

Po be da ~i sta kao su za

^e la re vo – Sta ra Pa zo va 69:62 (22:23, 16:13, 17:15, 14:11) ^E LA RE VO: Sala O[ ’’Zdravko ^elar’’, gledalaca 100, sudije: Z. Maksimovi} i M. Dr~a (Beograd), Z. Kresta (Novi Sad). ^E LA RE VO: Vasi} 21 (8-7), Miq. Rado{evi}, [trbac 2 (2-0), Ninkovi}, Mar.Rado{evi}11 (63), Lalovi} 2, M.Terzi} 6(2-2), Milutin, Grbi}, Mari} 27 (10-9).

STA RA PA ZO VA: Nikoli} 2, Domuizin, ^kovri} 5, [ormaz 6, I.Terzi} 12, Filipovi} 6 (2-1), [piki} 20 (1-0), Devi} 11 (2-2), Urban, Vukovi}, Adamovi}.

Mladi sastav ^elareva uspeo je da nadigra ambiciozni tim Stare Pazove. Svojim odlukama protiv doma}eg tima sudije su izazivale buru negodovawa, vi{e se wima zvi`dalo nego {to se radovalo ko{evima doma}eg tima. Sem u prvoj deonici, kada su go{}e na kraju imale prednost od pola ko{a, sve ostalo pripalo je doma}im ko{arka{icama, predvo|enim iskusnom Sowom Mari}, koja je bila najefikasnija sa 27 poena i sa odavno nezabele`enim koeficijentom korisnosti od 41. Dobro joj je asistirala Swe`ana Vasi} koja je postigla i 21 poen. Kada se sve sabere i oduzme doma}i tim je apsolutno zaslu`eno trijumfovao i pobeda je ~ista kao suza.

V. Vu.

V R B A [ A N I N A G R A D I L I NAJ U S PE [ NI J E RE K RE A T IV C E: Na sve ~a no sti uprili~enoj u sve~anom salonu CFK „Drago Jovovovi}“ u Vr ba su, uru ~e na su priznawa najaktivnijim i najuspe{ni jim ~la no vi ma pilatesa, aerobika i fitnesa. Priznawa su dobili: Mira Perovi}, Vesna Kolesar, Sowa Perovi}, Sne`ana Aleksi}, Ole na Un gar, Sowa Karali}, Milena Ratkov, i Miodrag Vu ka ni}. Po seb na pri zna wa pripala su Danici Vlahovi} za ~etiri decenije rada u rekreativnom sportu, kao i Miloradu Peri{i}u, predsedniku Saveza sport za sve Voj vo di ne (na fotografijama).

Or ga ni za tor ovog lepog i veselog dru`ewa bio je Fitnes klub Inoko, na ~elu s Pe trom Pe ro vi }em. Ina~e, na sve~anosti i dru`ewu u~e stvo va le su i ~lanice rekreativnih klubova iz Srbo bra na, Ku cu re i okoline Vrbasa, koje u svojim sredinama ne ma ju ova kve centre i klubove.

FAJ NAL - FOR KU PA SR BI JE U BE O GRA DU

Cr ve na zve zda Voj vo di na 8:3 (1:0, 2:1, 3:0, 2:2) BE O GRAD: Bazen Bawica.

Gledalaca: 500, sudije Wegovan i ]iri} (Beograd). Peterci: Crvena zvezda 1 (1), Vojvodina 1 (0).

CR VE NA ZVE ZDA: Pijetlovi}, S. Ra{ovi} 2, Stoj~i} 1, Ivo{evi} 1, Kqajevi}, Anastasijevi} 1, Avramovi} 1, V. Ra{ovi}, Ran|elovi}, Miqanovi}, Vasovi}, Draksimovi}, Aksentijevi} 2.

VOJ VO DI NA: Marinkovi}, Bosan~i}, Rou~, Vuksanovi}, Mili~i}, Vapenski, Matovi}, Ovuka, Ran|i} 1, Ubovi} 1, Basara 1, Cuki}, Vasi}.

Par ti zan Raj faj zen – Be o grad 16:3 (4:1, 3:1, 6:0, 3:1) BE O GRAD: Bazen Bawica.

Gledalaca: 500. Sudije: Stefanovi} i Putnikovi} (Beograd). Igra~ vi{e: Partizan 11 (6), Beograd 8 (1). Peterci: Partizan 2 (2).

PAR TI ZAN RAJ FA ZEN: Soro, Dedovi}, Mandi} 1, Korolija 2, Aleksi} 2, [urawi 1, ]uk, Radovi} 2, ^u~kovi} 1, Mitrovi} 2, Vujasinovi} 1, Vuki}evi} 2, Stankovi} 2.

BE O GRAD: Aleksi}, Wegovan, Cvetkovi}, Rusov, Mili}evi} 1, E{ket 1, Ten`era, Parezanovi}, Nikoli} 1, Lon~evi}, ]irkovi}, Vang, ^andor.

MI LAN PI PER SKI SE SPRE MA ZA NO VO SAD SKI SPEK TAKL

O~e ku je pe tu pro fi po be du Zrewaninskog boksera Milana Piperskog krajem godine o~ekuje i peti profesionalni me~ u karijeri. Na bokserskom spektaklu, koji }e biti odr`an

nastupi}e Piperski, koji }e rukavice ukrstiti sa Marselom Girkeom, tako|e iz Nema~ke.

Tridesetogodi{wi Piperski, koji je u dosada{woj karijeri ubele`io ~etiri profesionalna me~a i isto toliko pobeda, o~ekuje da }e i ovog puta iz ringa iza}i kao pobednik.

- Nadam se pobedi. Ovih dana trebalo bi da pregledam snimke borbi protivnika, kako bih, uz pomo} svog stru~nog saradnika Sr|ana Ev|eni}a, koji je zadu`en za takti~ki i tehni~ki deo, utvrdio taktiku za Mi lan Pi per ski i Ne nad Bo rov ~a nin predstoje}i me~ – 23. decembra u velikoj hali novo- izjavio je Piperski. sadskog Spensa, a na kom }e najboJe dan od naj bo qih zre wa qi srpski bokser Nenad Borov~a- nin skih spor ti sta deo pri nin braniti titulu evropskog pr- premama proveo je na Mokroj vaka u verziji VBO protiv Nemca gori, kod rediteqa Emira KuLarsa Buholca, u uvodnoj borbi sturice.

- On je na{ veliki prijateq i qubiteq boksa koji podr`ava ovu plemenitu ve{tinu – rekao je Piperski, kome je `eqa da nastupi i pred svojim sugra|anima, u Kristalnoj dvorani. Dok taj trenutak ne do|e, on o~ekuje prijateqe, sugra|ane Zrewanince i qubiteqe boksa da se 23. decembra zapute u Novi Sad i podr`e ga u pohodu na petu pobedu u profi karijeri.

Optimista pred me~ je i Sr|an Ev|eni}, koji isti~e da se Milan odli~no ose}a i da je kvalitetno odradio pripreme. Ev|eni} je dodao da zrewaninski takmi~ar radi u odli~nim uslovima, u dru{tvu Nenada Borov~anina.

- Dve nedeqe je bio na Jahorini, posle je usledila Vrwa~ka Bawa, a sada ga o~ekuje finalno bru{ewe forme – naglasio je Ev|eni}.

Ro|en 16. decembra 1981. godine i visok 175 centimetara, popularni Piper je u amaterskoj karijeri nastupio u 250 me~eva, bio je vi{estruki {ampion Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, naposletku i Srbije, a osvojio je i srebrnu medaqu na Mediteranskim igrama. @. Ba la ban

PR VEN STVO VOJ VO DI NE U SAM BOU ZA NA DE I JU NI O RE

Smi qa na @iv ko vi} eks pre sno Kao i pro{le godine, doma}in juniorskog prvenstva za nade i juniore bio je Sambo klub LSK iz La}arka. La}ar~ani su i ove godine bili odli~ni doma}ini, ali i ostvarili dobre takmi~arske rezultate, koji su ih svrstali u red najzapa`enijih klubova u ovom uzrastu u Pokrajini.

Mo`da se o~ekivao ve}i broj u~esnika, a bilo ih je oko stotinak iz osam klubova, prikazani kvalitet me~eva bio je na visokom nivou, pa su i gledaoci mogli da u`ivaju.

Takmi~ewu u La}arku prisustvovali su i predsednici savaza Vojvodine Dane Miokovi} i Srbije Jovan Smederevac, koji su na otvarawu pozdravili u~esnike, a kasnije i uru~ili medaqe najuspe{nijima. Od takmi~ara vaqa ista}i sigurnu pobedu mlade ~lanice LSK-a Valentinu [}urk i Temerinku Smiqanu @ivkovi}, juni-

dnevnik

orsku prvakiwu Evrope i vice{ampionku sveta, koja je finalnu borbu re{ila za desetak sekundi izvla~ewem poluge. Svoje vrednosti potvrdili su i Marko @ivanovi}, Blagoje Sedlarevi}, Nikola Vorkapi}, Ana Bosni}, Nada Pani} i sigurno je da su to imena od kojih u godinama pred nama treba o~ekivati dobre rezultate i na me|unarodnoj sceni.

Prvaci na Prvenstvu Vojvpdine – kadetkiwe – do 44 kg: Jovana Jovan~evi} (LSK, La}arak), do 48: Ana Bosni} (TSK, Temerin), do 52: Ivana Obrat (LSK), do 56: Valentina [}urk (LSK), do 60: Dajana Marinkov (LSK), do 65: Nada Pani} (LSK), kadeti – do 48: Mladen Bjelica (Proleter, Zrewanin), do 52: Nikola Vorkapi} (LSK), do 56: Ogwen Furdulovi} (Vojvodina, Novi Sad), do 60: Marko @ivanovi} (LSK), do 65: Blagoje Sedlarevi} (LSK), do 70:

Ilija Tomi} (TSK), do 75: Mirko Drobac (TSK), preko 87: Kristijan Karan (TSK). Juniorke – do 44: Jovana Jovan~evi} (LSK), Ana Bosni} (TSK), do 52: Smiqana @ivkovi} (TSK), do 56: Valentina [}urk (LSK), do 60: Dajana Marinkov (LSK), do 65: Nada Pani} (LSK), do, juniori – do 48: Mladen Bjelica (Proleter), do 52: Dejan Nikolin (Proleter), do 57: Ogwen Furdulovi} (Vojvodina), do 62: Marko @ivanovi} (LSK), do 68: Blagoje Sedlarevi} (LSK), do 74: Mirko Drobac (TSK), do 90: Kristijan Karan (TSK), do 100: Bo`idar Dobrilovi} (Vojvodina), preko 100: Ilija Gramzov (Vojvodina).

Sve me~eve u La}arku sudili su Branko Savi} i Tatjana Trivi} (oboje iz Novog Sada). Po zavr{etku takmi~ewa doma}ini su priredili ru~ak za sve u~esnike prvenstva.

S. J.

MU [KA SU PERLI GA

Sil ni Ki kin |a ni

Ki kin da Bu skom pju ters - Obi li} (NK) 4:0 KI KIN DA: Sala O[ „Jovan Popovi}”, gledalaca 50, sudija Vadleve (Kikinda).

Rezultati: Pete - Halas 3:0 (6, 6, 6), Radoni} - Na|nemeti 3:1 (3, -6, 2, 4), Kati} - Karvak 3:0 (5, 4, 6), Pete - Na|nemeti 3:0, (10, 2, 5).

Kom{ijski derbi mu{ke superlige izme|u kikindskih i novokne`eva~kih stonotenisera zavr{en je ubedqivom pobedom doma}ina. U me~u koji je trajao nepunih sat vremena istakao se Zoltan Pete sa dve pobede, kao i mladi Idvor Kati}.

M. S.

PR VA MU [KA LI GA

Ube dqi vi In |ij ci @e le zni ~ar - Cr ve na zve zda 31:26 (13:11) IN \I JA: Sportska hala, gledalaca: 300. Sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad). Sedmerci: @elezni~ar 3 (3), Crvena zvezda 2(2). Iskqu~ewa: @elezni~ar 8, Crvena zvezda 14 minuta. Diskvaliifikacija: Pe{i} (@elezni~ar) i Toki} (Crvena zvezda) u 33. minutu. @E LE ZNI ^AR: Tavri} 9 (1), Savi}, Radisavqevi} 5 (1), Slijep~evi}, [jakini} (3 odbrane), Bali} 3, Andesili} 5, Kri`anovski, Pavlovi} 3, Plav{i}, Pe{i} 3 (1), Jezdimirovi} (9 odbrana), Pili} 3, Pernar.

CR VE NA ZVE ZDA: Lazi} 2, Komarek, Mitreski, Dukatarov 6, Veki} 5, Jovanovi}, Toki}, Kewalo, Krspoga~in, Stepanov, Goli} 3, Mi{kov (13 odbrana), Pa{i} 7 (2), Babi} 3.

Rukometa{i Crvene zvezde iz Mokrina prvi su dali gol, ali je to bilo sve {to su u~inili protiv kvalitetweg sastava @elezni~ra, koji je odmah posle toga pre{ao u vo}stvo i zadr`ao ga do kraja susreta. Crveno beli su, istina, po~etkom drugog poluvremena dva puta stigli do minus jedan (13:12 i 14:13), ali su zelenobeli podigli kvalitet igre, opet pove}avali razliku i stigli do kona~nih 31:26.

Da. Vi }en ti}

KUP EHF

Zve zda eli mi ni sana Rukometa{i Crvene zvezde eliminisani su u tre}em kolu Kupa EHF, po{to su u revan{ me~u izgubili od doma}eg Porta sa 31:21 (15:12).

U prvoj utakmici koja je odigrana pro{log vikenda u Beogradu, crveno-beli su slavili sa 28:25.

MU [KA SU PER LI GA 31:21 Crvenka J. - Jugovi} U. Smederevo - Obili} 25:17 27:25 Metaloplastika - PKB Napredak - Dinamo 32:25 (6.decembar) Rudar - C. zvezda Po`ar. - Partizan (7.decembar) Radni~ki - Kolubara odgo|eno Naisus - Vojvodina odgo|eno 1. Partizan 10 10 2. Vojvodina 10 8 3. Metalopl. 11 7 4. C.zvezda 10 6 5. Radni~ki 9 6 6. Jugovi} 11 5 7. Napredak 11 5 8. Kolubara 9 5 9. PKB 11 5 10. Naisus 9 4 11. Dinamo 10 3 12. Po`arevac10 3 13. Smederevo11 3 14. Rudar 10 2 15. Crvenka 11 2 16. Obili} 11 2

0 2 1 1 1 2 2 1 1 0 0 0 0 1 0 0

0 0 3 3 2 4 4 3 5 5 7 7 8 7 9 9

325:264 20 295:249 18 324:289 15 268:242 13 247:222 13 276:276 12 312:315 12 246:229 11 293:291 11 269:297 8 276:295 6 259:284 6 246:278 6 232:262 5 289:316 4 299:337 4

PR VA MU [KA LI GA Mladost TSK - Vojput Zaje~ar - Vrbas Karneks Zlatar - Proleter A. Novi Beograd - Novi Pazar @elezni~ar - C. zvezda

21:27 40:25 23:23 31:30 31:26

Da nas Jagodina - Bane Ra{ka (19) Nova Pazova - Priboj (19) Mokra Gora - Vrawe (odgo|eno)

PR VA @EN SKA LI GA Radni~ki - Ku~evo Metalac - BMS Milenium Proleter - Vojvodina

33:36 16:35 24:20

Da nas Crveni krst - Halas Jo`ef (18) Radn. R. - Metal. AD (10.decembar) Napredak - ORK Beog. (10.decembar)

SPORT

c m y

dnevnik

@REB KVALIFIKACIJA ZA EVROBASKET 2013. GODINE

I da me i mu {kar ci s Cr nom Go rom Reprezentacija Srbije takmi~i}e se u grupi A kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Sloveniji 2013. godine. Rivali na{oj najboqoj selekciji bi}e reprezentacije Izraela, Crne Gore, Estonije, Slova~ke i Islanda, odlu~eno je `rebom koji je odr`an u Frajzingu (Nema~ka), a kojim je rukovodio Nar Zanolin, generalni sekretar FIBA

grupa. Direktan plasman na Evropsko prvenstvo obezbedili su do ma }in {am pi o na ta Slovenija, [panija, Francuska, Rusija, Makedonija, Litvanija, Gr~ka i Velika Britanija.

Ko{arka{ki savez Srbije na `rebu u Frajzingu predstavqali su potpredsednici Dejan Bodiroga i Ana Jokovi}, kao i generalni sekretar Andrija Kleut.

prvenstvo jo{ ranije su osigurale, pored doma}ina Francuske, selekcije Rusije, Turske, ^e{ke, Hrvatske i Velike Britanije.

Na{a mlada mu{ka reprezentacija do 18 godina igra}e u grupi A na EP 2012. godine sa selekcijama [panije, Nema~ke i Ukrajine, odlu~eno je na `rebawu u Frajzingu, u blizini Minhena. U grupi B }e igrati Italija, Litvanija, Gr~ka i

ponedeqak5.decembar2011.

19

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[E U JAPANU

Naj lep {a par ti ja za kraj Srbija – SAD 3:0 (25:23, 29:17, 25:19) TO KIO: Hala Metropolitan, gledalaca: 900, sudije: Alenzi (Kuvajt), Hobor (Ma|arska): SR BI JA: N. Kova~evi} 9, U. Kova~evi}, Petkovi}, Terzi}, Stankovi} 9, Niki} 11, Miti} A grupa Poq ska - Ru si ja Iran - Ita li ja Ja pan - Bra zil

2:3 1:3 0:3

B grupa Ku ba - Egi pat Ar gen ti na - Ki na Sr bi ja - SAD

3:1 3:0 3:0

1. Ru si ja 2. Poq ska 3. Bra zil 4. Ita li ja 5. Ku ba 6. SAD 7. Ar gen ti na 8. Sr bi ja 9. Iran 10. Ja pan 11. Ki na 12. Egi pat

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

10 8 8 8 7 6 5 5 5 2 1 1

1 3 3 3 4 5 6 6 6 9 10 10

30:8 30:15 29:14 28:15 25:19 20:19 21:21 20:23 16:25 12:28 9:30 7:30

29 26 24 24 20 16 16 15 12 8 5 3

Sa Svet skog ku pa na Olim pij ske igre pla si ra li su se od boj ka {i Ru si je, Poq ske i Bra zi la.

De taq sa `re ba u Ne ma~ koj

Evropa. Grupa A u kojoj je na{a selekcija jedina ima {est timova, tako da se u kona~nom plasmanu ne}e ra~unati rezultati ostvareni protiv posledweplasirane reprezentacije.

U kvalfikacijama koje }e se igrati od 15. avgusta do 11. septembra slede}e godine u~estvo va }e 31 re pre zen ta ci ja,

@enska seniorska reprezentacija Srbije igra}e u B grupi kvalifikacija za EP 2013. godine u Francuskoj. Rivali na{oj selekciji bi}e reprezentacije Crne Gore, Poqske, Estonije i [vajcarske.

U kvalfikacijama, koje }e se igrati od 13. juna do 14. jula slede}e godine, u~estvova}e 25

Danska. Grupu C ~ine Turska, Francuska, Bugarska i Letonija. U grupi D igra}e Hrvatska, Rusija, Poqska i Slovenija.

Istovremeno su i ko{arka{i do 20 godina dobili svoje pro tiv ni ke za pr ven stvo Evrope.

Srbija je u A grupi s Francuskom, Nema~kom i Crnom Go-

Se ni o ri i se ni or ke Mu{karci GRUPA A: SRBIJA, Iz rael, Cr na Go ra, Esto ni ja, Slo va~ ka, Island.

GRUPA B: Ne ma~ ka, Bu gar ska, [ved ska, Azer bej xan, Luk sem burg.

GRUPA C: Hr vat ska, Ukra ji na, Ma |ar ska, Austri ja, Ki par.

GRUPA D: Gru zi ja, BIH, Le to ni ja, Ho lan di ja, Ru mu ni ja.

GRUPA E: Fin ska, Poq ska, Bel gi ja, [vaj car ska, Al ba ni ja.

GRUPA F: Tur ska, Ita li ja, Por tu gal, ^e {ka, Be lo ru si ja.

Dame GRUPA GRUPA GRUPA GRUPA GRUPA

A: Be lo ru si ja, Iz rael, Ma |ar ska, Ukra ji na, Por tu gal.

B: Cr na Go ra, Poq ska, SR BI JA, Esto ni ja, [vaj car ska.

C: Li tva ni ja, Slo va~ ka, Ho lan di ja, Bel gi ja, Slo ve ni ja.

D: [pa ni ja, Ne ma~ ka, Bu gar ska, Ru mu ni ja, [ved ska.

E: Le to ni ja, Gr~ ka, Ita li ja, Fin ska, Luk sem burg.

koje }e biti svrstane u {est grupa, a u~e{}e na Evrobasketu 2013. u Sloveniji obezbedi}e po dve najboqe ekipe, plus ~e ti ri naj u spe {ni je tre }e plasirane selekcije iz svih

selekcija podeqenih u pet kvalifikacionih grupa, a plasman na Evrobasket 2013. obezbedi}e samo po dve prvoplasirane ekipe iz svake grupe. Direktan plasman na Evropsko

rom. B grupu ~ine Rusija, Gr~ka, Ukrajina i Etonija. U grupi C }e igrati Letonija, Gruzija, [panija i Turska, a u grupi D Litvanija, Slovenija, Italija i [vedska.

1, Ra{i}, Miqkovi} 20, Atanasijevi}, Podra{~anin 7, Rosi} (l).

SAD: Anderson 6, Runi 10, Patak 6, Li 9, Lotman 3, Pridi 5, Salmon (l), Holms 3, Hensen, Tornton 2, Holt 1.

Odbojka{i Srbije s tri uzastopna trijumfa zavr{ili su nastup na Svetskom kupu u Japanu. U posledwem me~u orlovi su zabele`ili prvu maksimalnu pobedu na turniru protiv SADa, {to je bilo dovoqno za osmo mesto od 12 ekipa. Odavno su na{i momci izgubili {anse za plasman na Olimpijadu iz prvog poku{aja, ali su u me~evima posledwe runde, kao i protiv Vrazila ne{to ranije, pokazali igre vredne evropskog {ampiona. Raspolo`eni Miqkovi}, sjajni servis, blok i napad bili su vi{e nego dovoqni da se lak{e od o~ekivanog savlada aktuelni olimpijski {ampion.

Jedino je prvi set bio neizvestan. Sna`no su krenule obe reprezentacije, ali jer Srbija ipak kontrolisala rezultat.

Ostajali su Amerikanci u egal igri, pre svega zbog solidnog napada, ali tek kada je proigrao Miqkovi}, na{a reprezentacija je do{la do odlu~uju}e prednosti (20:18). Aktivirao se i Niki} i lagano su na{i momci uvodni set priveli kraju.

U drugom setu je Amerika imala snage samo za egal u ranoj fazi ovog perioda igre (do 10:10), a onda su blokovi Podra-

Mar ko Pod ra {~a nin u na pa du

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Si stem mo ra da se pro me ni - Iako smo sa Amerikom odigrali posledwi me~ na turniru, veoma sam ponosan na moje saigra~e i drago mi je {to se niko nije povredio. Uvek je inspirativno igrati sa Amerikancima, a pobedili smo zahvaquju}i boqem servisu - rekao je Miqkovi}.

Upitan je na{ kapiten za mi{qewe o turniru.

- Nadam se da }e neko jednog dana da se zapita da li je normalno odigrati 11 utakmica za 15 dana. To je mo`da dobro za nekoga, ali nije dobro za igra~e. Apelujem na organizatore, mislim da mora sistem da se promeni, jer na ovim turnirima postoji velika verovatno}a da se igra~i ispovre|uju - upozorio je Miqkovi}.

Selektor Igor Kolakovi} bio je zadovoqan pobedom u posledwem me~u Svetskog kupa.

- Kona~no smo na posledwoj utakmici u Tokiju odigrali odli~an susret i veoma sam zadovoqan pobedom. Slu`ili su nas servis, blok i odbrana. Drago mi je {to smo imali priliku da razigramo mladog tehni~ara Miti}a i sre}an sam {to smo Svetski kup zavr{ili pobedom. [to se ti~e Svetskog kupa, delim mi{qewe s Miqkovi}em - istakao je Kolakovi}. {~anina i poeni Miqkovi}a odlepili na{u selekciju na 17:13, ali nisu se orlovi tu zaustavili. Nastavili su s topovskim servisima, blok je bio veoma dobar, a procenat iskori{}enih kontra napada veoma visok, pa je Srbije ubedqivo do{la do dva seta vi{ka.

Iako je Amerika povela 5:1 na startu tre}eg seta, uspela je Srbija da preokrene na 6:5 posle

minijature Nikole Kova~evi}a, a to je bila inicijalna kapisla za nastavak dobre igre na{e reprezentacije. Uz nekoliko gre{aka Amerike, a uz na{e sjajne servise, Srbije je povela 15:10 i do{la nadomak maksimalne pobede. Predvo|eni Miqkovi}em, uz dobru partiju mladog tehni~ara Miti}a, kao i Niki}em, Srbija je bez ve}ih problema do{la do tri boda.

M. R.

PRED „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUBALU

Tro fej „Slo bo dan Jo vo vi}” naj bo qem strel cu I ove go di ne naj bo qi strelac Dnevnikovog turnira u malom fudbalu dobi}e specijalnu nagradu „Trofej Jovovi}„ , u znak se}awa na legendarnog igra~a malog fudbala Slobodana Jovovi}a, koji je svojim atrak tiv nim po te zi ma i go lo vi ma obele`io sedamdesete i osamdesete godine pro{log veka na na{em turniru.

Ve} ne ko li ko go di na na grad ni fond na na{em turnir najve}i je u Srbiji, tako }e biti i ove godine.

Najboqi tim dobi}e 400.000 dinara, naravno, pod uslovom da se prijavi oko stotinak ekipa, u{ta ne sumwamo. Nov~anu nagradu dobi}e i najboqi u konkurenciji veterana.

Tur nir }e, pre ma do go vo ru sa Sportskim i poslovnim centrom Vojvodina( igra}e se u maloj sali Spensa), po~eti 18. ili 21. decembra. Ne{to kasniji start u odnosu na ranije

godine je zbog zauzetosti Spensa.

Zbog predstoje}eg Evropskog prvenstva u rukometu i radova u velikoj sali novosadske sportske lepotice, mala sala je preoptere}ena, pa je moralo da do|e do pomerawa termina u odnosu na planirano. Predvi|amo da se finalni me~evi igraju 8. januara, ali mogu}e je da i tu do|e do pomerawa ako se prijavi veliki broj ekipa.

U ovom trenutku za potencijalne u~e sni ke naj va `ni je je to da }e se igrati po istim pravilima kao i ranijih godina - pet igra~a u poqu i golman ,a jednu ekipu sa~iwavaju 10 fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset igra~a, s tim {to jedan fudbaler ne mo`e da igra za dve ekipe. Igra}e se u pet kategorija: seniori, veterani, kadeti, pioniori i mla|i pioniri.

Prijave za turnir primamo svakog radnog dana u sportskoj rubrici Dnevnika ( Bulevar oslobo|ewa 81,

Trenutak s pro {lo go di {weg tur ni ra

Fo to: F. Ba ki}

prvi sprat, soba 14) od 10 do 14 sati i na `iro ra~un broj 340 – 2511 -60 [ahovskog kluba “Dnevnik”, a kotizacija je slede}a – seniori: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 8.000 dinara. Informacije se mogu dobiti i na telefonski broj: 021/480 - 6827.

Za kadete mogi nastupati igra~i ro|eni 1995. i mla|i, za pionire 1997. i mla|i,a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1999. godine. Kod veterana ostaje po starom - na turniru mogu nastupiti igra~i koji na dan utakmice imaju 35 godina. Pro{le godine smo poku{ali da podelimo veterane, ali stariji se nisu prijavili. I sada smo voqni da poku{amo sa starijom kategorijom (iznad 45 godina), ako se prijavi vi{e od pet ekipa uvrsti}emo ih u takmi~ewe.

G. K.

20

AkCiJA

ponedeqak5.decembar2011.

dnevnik

„ K A K O D A . . . Z E L E N O ( P R E ) V A S P I T A V A W E O D R A S L I H ”

Po u ke za lep {u bu du} nost

rad ska upra va za za { ti t u `i v ot n e sre di ne No vog Sa da po kre n u l a je pro { le go di ne pro je kat „Ka ko da...

Ze l e n o ( p r e ) v a s p i t a v a w e od ra slih“ kroz ko ji su |a c i edu k o v a l i od ra sle o zna ~a ju ze le n i l a u o~u v a w u zdra ve `i vot ne sre di ne. Re a li zo van je to k om {kol s ke 2010/2011. go di ne i u we mu je u~e stvo va lo 170 u~e ni ka iz de vet no vo sad skih sred wih {ko l a: Me d i c in s ke {ko l e „7. april”, P o q o p r i v r e d n e {ko le sa do mom u~e ni ka iz Fu to ga, Teh ni~ ke {ko le „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn”, Kar l o v a~ k e gim n a zi j e, Eko n om s ke {ko l e „Sve t o z ar Mi le ti}”, Teh ni~ ke {ko l e „Pa v le Sa vi}„i gim n a z i j a „Isi do ra Se ku li}”, „Jo v an Jo v a n o v i} Zmaj„i „Sve t o z ar Mar ko vi}”.

- Ide ja da se mla di an ga `u ju u edu ka ci ji od r a s lih je no v a i ori gi nal na. \a ci ma su u to me po mo} pru `i li pro fe so ri u {ko la ma, ali i pri r u~ n ik „Ze l e n o (pre)vas p i t a v a w e od r a s lih“ ko ji je Upra va osmi sli la za wih – is ta kla je na ~el ni ca Grad s ke upra v e za za { ti t u `i vot ne sre di ne dr Aleksandra Jo va no vi}-Ga lo vi}. – Ima li su mo gu} nost da na pra ve pre z en t a c i j u, po s ta v e

G

”ZE LE NI TEST„U^E NI KA T[ „PA VLE SA VI]„

Sred wo {kol ci „po be di li„ stu den te Ka ko bi pro ve ri li ko li ko od ra sli zna ju o eko lo gi ji, za {ti ti `i vot ne sre di ne i oze le wa va wu, u~e ni ci Teh ni~ ke {ko le „Pa vle Sa vi}„or ga ni zo va li su, u okvi ru pro jek ta „Ka ko da... Ze le no (pre)vas pi ta we od ra slih”, an ke tu „Ze le ni test”, ~i ji su re zul ta ti, ipak, sta li na stra nu mla |ih ge ne ra ci ja.

Na i me, u~e ni ci ove {ko le pi ta wa su po sta vi li svo jim ko le ga ma iz {ko le, u~e ni ci ma gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj„i stu den ti ma Teh no -

kru `i la od go vor da je u pi ta wu ve li ~i na ko {ar ka {kog te re na, {to ni je bi lo ta~ no.

- Pra vi od go vor je ve li ~i na SAD - ot krio nam je Sur la.

Ka ko su na ve li sa go vor ni ci, ma lo je bi lo onih ko ji su ima li mak si mal nih 20 bo do va, a naj vi {e onih ko ji su ostva ri li iz me |u de vet i 15 po e na, {to zna ~i da zna ju do sta o eko lo gi ji, ali da mo ra ju da ra de na pro {i re wu svog zna wa.

Gru pu od pet u~e ni ka ko ji su se po tru di li oko ovog za dat ka, ko or di ni ra la je pro fe so ri ca stru~ nih pred me ta po me n u t og sme r a, Tatjana Jovi}.

-Mo gli smo da bi ra mo da li }e mo se pri ka za ti kroz film, fo to g ra f i j u, test ili pred sta vu. S ob zi rom na to da smo stru~ na {ko la, od lu ~i li smo se da na pra vi mo test- ka z a l a je Jo vi}. [to se ti ~ e ra d a na eko l o {kim te m a m a, pro f e s o r i c a je ob ja sni la da se u {ko l i od dru g e go d i n e slu { a j u stru~ n i pred m e ti i da se sve ~e ti ri go di ne ra di prak ti~ na na sta va u la bo ra to ri lo { kog i Me d i c in s kog fa - ji, {to sva ka ko omo gu }a va u~e kul te ta (op {teg sme ra i sme - ni ci ma da se bo qe pri bli `e ra za far ma ci ju). Re zul ta ti ma te ri ji. Ona se osvr nu la na su po k a z a l i da su sred w o - jed no dev ni iz let u Za sa vi ci, {kol ci osve {}e ni jih {to se ko jim su na gra |e ni u~e sni ci ti ~e „ze le nih pi ta wa”. Je dan pro jek ta, a ko ji je opi san u wi od u~e sni ka pro jek ta, u~e nik ho v om {kol s kom ~a s o p i s u dru gog raz re da, sme ra teh ni - „Al he mi ~ar”. Ta ko |e, u ~a so ~ar za {ti te `i vot ne sre di ne, pi s u je na v e d e n o i u~e { }e {ko le u ak tiv no sti m a po v o d om obe le `a va wa Da Naj ve }i broj pi ta wa na te stu temeqio se na grad skom ze le ni lu, na za {ti te `i vot ne sre di ne, 4. ko li ko qu di zna ju o ze le nim ju na. Ta da su u~e po vr {i nama u Voj vo di ni, ali ni ci ovog sme ra po sto ja la su i op {ta pi ta wa sa pro f e s o r i m a ~i sti li {kol sko dvo ri {te, sport Branko Radi~evi} na veo je da ske te re ne i tri bi ne, a ak ci ju se naj ve }i broj pi ta wa ba zi - su po dr `a li Grad, Upra va za rao na grad skom ze le ni lu, ko - obra zo va we i Za vod za iz grad li ko qu di zna ju o ze le nim po - wu gra da. vr {i na u Voj vo di ni, ali po Po red po me u tih sred wo {ko sto ja la su i op {ta pi ta wa. la ca, u re a li za ci ji pro jek ta - Ono na ~e mu su qu di naj vi - u~e stvo va la je i Dragana Ajdu{e gre {i li bi la su pi ta wa u kovi} sa tre }e god ne, i dvo je ve zi sa raz la ga wem pla sti~ - u~e ni ka ko ji su ma tu ri ra li nih ke sa, re ci mo ko li ko du go 2010, Eleni Pop~anski i Jatre ba da se ona raz lo `i, ili u smina Drki}. Ovo tro je sred ve zi sa za ga |e wem mo ra. Ma li wo {ko la ca tre nut no ima ju u broj wih znao je od go vor na pi - pla nu da upi {u Pri rod no-ma ta we ko ja ko li ~i na {tet nih te ma ti~ ki fa kul tet, gde po ma te ri ja se is pu sti go di {we u sto ji smer ko ji se ba vi za {ti okean - ka zao je Ra di ~e vi}. tom `i vot ne sre di ne, ka ko bi Dru g i ~lan ti m a Bog dan na sta vi li svoj rad na eko-te ma Surla ob ja snio je da je, {to se ma i {i re wu sve sti o wi ho vom ti ~e ovog pi ta wa, ve }i na za o - zna ~a ju.

krat ku po zo ri {nu pred sta vu, na pi {u li te ra ra ni rad, osmi sle ra di o ni cu, spro ve du an ke tu, sa s ta v e test zna w a ili pri re de fo to iz lo `bu i na taj na ~in ani mi ra ju od ra sle.

Mi smo im, kroz pri ru~ nik, pru `i li sa ve te i pre po ru ke, a oni su pu sti li ma {ti na vo qu.

„U decenijama koje slede, nauka i tehnologija }e se sve vi{e okretati ka nama samima da bi poboq{ale zdravqe i sre}u qudske rase, kao i zdravqe planete na kojoj je na{a vrsta ro|ena i od koje i daqe u potpunosti zavisi.“ Edvard O. Vilson profesor Univerziteta Harvard

O zna ~a ju ze le ni la u ur ba nim sre di na ma se sve vi {e pri ~a. Biq ke na ze le nim po vr {i na ma, svo jim ob li kom i `i vot nim oso bi na ma pred sta vqa ju ne za men qi ve ele men te

for mi ra ju no ve ze le ne po vr {i ne, uop {te da se `i vot na sre d i n a o~u v a za sle de }e na ra {ta je.

- Mla di qu di po se du ju iz u zet nu sna gu i en t u z i j a z am, ima ju mo} da ini ci ra ju pro me ne u dru {tvu – na g la { a v a Alek san dra Jo va no vi}-Ga l o v i}. – Bu du} nost pri pa da wi ma, a po sle di ce ono ga {to mi da nas ra di mo, wih }e do ~e ka ti ka da bu du od ra sli qu di, sto ga ima ju mo ral no pra vo da uti ~ u na „ze l e n o“ vas p i t a v a w e od r a slih. Me ni je dra go {to je pro je kat sa ve l i k im in t e r e s o va wem pri hva }en od stra n e sred w o { ko la ca i wi ho vih pro fe so ra.

Pri ru~ nik ko ji su sred w o { kol c i ko ri s ti l i je d in s tven je i ve o ma za ni mqiv.

Za sva ku pred lo `e nu te mu, u po seb nim ko r i c a m a, na r av n o ze le nim, |a ci su do bi li de taq na uput stva, sa ve te, pre po ru ke, ka ko da se pri pre me, oda be ru te mu, pri ku pe ma te ri jal, ana li zi ra ju ura |e no, ko me da se obra te za po mo}, uz na ve de ne in ter net adre se na ko ji ma mo gu na } i do d at n e in f or m a c i j e.

U~e n i c i su, po sop s tve n im

”Najve}u gre{ku je napravio onaj koji nije uradio ni{ta, zato {to je mogao da uradi samo malo.“ Edmund Burke pri ro de. One uti ~u po zi tiv no na oko li nu, ta ko {to sma wu ju vi so ke tem pe ra tu re va zdu ha, po ve }a va ju ste pen vla `no sti, re gu li {u ja ~i nu ve tra, pre ~ i { }a v a j u va z duh, sma wu ju i ubla `a va ju ja ~i nu grad ske bu ke. Mla di su, po ka za lo se shva ti li zna ~aj o~u va wa ze le ni la, ali i po tre bu da se u gra du sa de no vi dr vo re di,

afi ni te ti ma bi ra li iz me |u krat ke po zo ri {ne pred sta ve, li te rar nih ra do va, pre zen ta ci je, te sta zna wa, an ke te, ra di o ni ce ili fo to iz lo `be.

Pri r u~ n ik po ~ i w e fi l o z o fi jom ame ri~ kih In di ja na ca „Pla ne ta Ze mqa ne pri pa da na ma, ne go mi pri pa da mo woj“ . Uz ovu mi s ao stru~ w a c i Upra ve pre po ru ~i li su |a ci ma da ide j e i pred l o g e iz uput stva mo gu ko ri sti ti za rad sa od ra sli ma i vr {wa ci ma, ka ko bi uspe {no me wa li wi hov stav i na ~in po na {a wa pre ma Pla ne ti. „Pre va spi ta va we“ mo gli su spro ve sti u ra znim pri li ka ma – na {kol skim pri r ed b a m a, ro d i t eq skim sa stan ci ma, u svo jim me snim za jed ni ca ma...

Po vo dim obe le `a va wa Da na pla ne te Ze mqe, 21. apri la ove go di ne, u am fi te a tru Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, sve ~a no su do de qe ne za hval ni ce na kon za vr {et ka pro jek ta „Ka ko da... Ze le no (pre)vas pi ta va we od ra slih“.

Fi nal nu fa zu pro jek ta pod slo ga nom „MI SMO SHVA TI L I, SA D A JE RED NA VAS! ZA T O DO \ I T E DA GLE D A T E NA [ IM O^I MA... „pred sta vqa li su kre a tiv ni na stu pi sred wo {ko la ca. Ti mo vi u~e ni ka su na nov na ~in, kroz za ba vu i ne for mal no u~e we edu ko va li od ra sle o zna ~a ju ze le nih po vr {i na i dr ve }a u stva ra wu zdra ve `i vot ne sre di ne.

Svim u~e sni ci ma pro je ka ta Grad No v i Sad i Grad s ka upra v a za za { ti t u `i v ot n e sre di ne po ru ~i la je : „21. vek je va{ vek. Ima te pra vo da se bo ri te za bo qu Pla ne tu.

Po~ ni te od mah. Sva ki ko rak je ko rak na pred”

AkCiJA

c m y

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

21

„ K A K O D A . . . Z E L E N O ( P R E ) V A S P I T A V A W E O D R A S L I H ” ISI DO RI NA GIM NA ZI JA NA PRA VI LA ZA NI MQI VU PRED STA VU

„Ze le ni ra zum” ru {i si vi lo

PRED STA VA „DO BRO DR VO“ ME DI CIN SKE [KO LE „7. APRIL“

Pri ~a o pri ja teq stvu de ~a ka i dr ve ta Pred sta vom „Do bro dr vo“ u~e - {te“ u ko jem su ob ja sni li wi hov pro fe so ri ce Sla |a na Zdje lar i ni ci Sred we me di cin ske {ko le zna ~aj, te ka ko je sa mo ma lo ze - Gor da na Ra le ti}. „7. april“ pred sta vi li su svo je le ni la (ele ment dr vo) u sak si ja Sa go vor ni ca je na ve la da su vi |e we ka ko tre ba eko lo {ki ma spo sob no da tran sfor mi {e i u~e ni ci ima li raz ne ak tiv no osve sti ti od ra sle u okvi ru pro - naj su ro vi ji be ton. Po se ban ak - sti, da je u~e stvo va lo oko 30 jek ta „Ka ko da... Ze le no (pre)vas - ce nat dat je i na fo to-iz lo `bu wih, te je ta ko eko-pe smu na pi sa pi ta we od ra slih“. Ka ko je ob ja - ko ju su u~e sni ci po de li li u dva la Mi li ca [or maz, li te rar ni sni la u~e ni ca sme ra fi zi o te ra - seg men ta. rad Na |a Mak si}, a u stva ra wu pe ust ki teh ni ~ar i jed na od u~e Ka ko je ob ja sni la jed na od ko - pred sta ve po red po me nu tih u~e sni ca pro jek ta Mi na La ki}, ciq or di na tor ki u~e ni ka, pro fe so - ni ca, u~e stvo va li su i Ne nad je bio da kroz igra nu for mu i me - ri ca bi lo gi je Dra gi ca Ko pi lo - No va ko vi}, De jan Jok si mo vi} i ta fo ru pu bli ci ob ja sne da je dr - vi} Mi ja tov, u~e ni ci su na pu tu Ne ma wa Se ku li}. U ak ci ji su ve }e ~o ve kov pri ja teq i da to od {ko le do ku }e fo to gra fi sa - u~e {}e uze li i pro fe so ri, ko ji pri ja teq stvo tre ba ne go va ti. li sve ono {to su vi de li i {to su ani mi ra li u~e ni ke da do no se -To je, ta kore }i, qu bav na pri - im se u~i ni li zna ~aj nim za te me cve }e u sak si ja ma, ka ko bi ople ~a iz eko lo {kog me ni li pro stor, od aspek ta. Dr vo po sta no sno {ko lu u ko joj je naj bo qi pri ja teq pro vo de naj vi {e vre U~e ni ci su na pra vi li i ~a so pis de ~a ku ko ji je za qu me na to kom rad nih o eko lo {koj sve sti, ko ji su po de li li bqen u jed nu de voj ~i da na. Ipak, Dra gi ca za po sle ni ma u {ko li cu, te mu da je sa ve te Ko pi lo vi} Mi ja tov ka ko da je osvo ji, se na da da ne }e sa da {ta da joj ka `e, ka ko sve sta ti i da }e da se po na {a. Na kra ju pri ~a ima eko lo {ki ne po `eq nih de ta qa, Grad ska upra va za za {ti tu `i sre }an kraj - ka za la je La ki}. te su te fo to gra fi je ~i ni le pr - vot ne sre di ne po kre nu ti jo{ Dru ga u~e sni ca, we na ko le gi vi deo iz lo `be, a fo to gra fi je pro je ka ta, ali i da “ze le no osve ni ca iz raz re da, So wa Ada mo eko-de ta qa ko ji ulep {a va ju grad, {}i va we„ne }e bi ti sa mo je dan vi}, na ve la je da su po red pred u{le su u dru gi seg ment. Ona je tren, ve} da }e se na to me ra di ti sta ve, pra vi li i an ke tu ko jom su na ve la da su ima li po se ti li 365 da na u go di ni. te sti ra li pro fe so re, ka ko bi Ka} ki rit, gde su za sa di li to po - Ova kav pro je kat bi tre bao da sa zna li ko li ko zna ju o eko lo le. se spro vo di stal no i da se uvo de {kim poj mo vi ma. Na kon to ga, -U~e ni ci na {e {ko le uvek su no vi sa dr `a ji. Stal na akr tiv an ke ti ra ni su ra di li i test ~i sprem ni da sa ra |u ju, ka ko na na - nost je neo p hod na, a u~e ni ci ma ji su re zul ta ti po ka za li zlat nu sta vi, ta ko i u van na stav nim ak - Upra va tre ba da da je pred lo ge i sre di nu - ne ki su zna li do sta, a tiv no sti ma, te je bi lo la ko iz ve - pod sti caj, ka ko bi se {to vi {e ne ki su na ~i ni li do sta gre {a - sti ovaj pro je kat, jer su se svi ne - wih an ga `o va lo. Pro blem je ka. Ka ko bi jo{ vi {e po ra di li ka ko pro na {li u to me. Ka ko bi {to svi oni tre ba pa ra lel no da na osve {}i va wu an ke ti ra nih, or ga ni za ci ja bi la lak {a, mi, ra de na pro jek tu, idu u {ko lu, u~e ni ci su na pra vi li i ~a so pis pro fe so ri po de li li smo za dat ke po ha |a ju na sta vu, u~e… Sma tram o eko lo {koj sve sti ko ji su po de - i sva ko je uzeo jed nu gru pu u~e ni - da bi ova kve ak tiv no sti tre ba le li li za po sle ni ma u {ko li. Ta - ka sa ko ji ma je ra dio- ob ja sni la da se pro {i re i na me sne za jed ni ko |e, po seb no su se is ta kli i u je Ko pi lo vi} Mi ja tov do da ju }i ce, gde bi si gur no ima le ve li ki pra vqe wu fil ma „Krov ne ba - da su po red we u~e stvo va le i uti caj.

U~e ni ci gim na zi je „Isi do - uze la u~e {}e i an ke ti ra wu i ne ti o~u va wu `i vot ne sre di ra Se ku li}„u pred sta vi „Ze - pi s a w u li t e r ar n og ra d a ne - na veo je Si mi}.

U~e ni ci su spro ve li i an ke le ni ra zum„pri ka za li su ak tu - „Ener get ska efi ka snost i po tu me |u od ra sli ma, ko jom su el ne te me o oze le wi va wu i na tro {wa”.

- Eko lo gi ja je bit na te ma i `e le li da sa zna ju ko li ko oni po pri li~ no za ni mqiv na ~in od lu ~i li da ih pri bli `e qu - to ni je sa mo fra za, ve} ne {to za pra vo zna ju o eko lo gi ji i ob di ma u okvi ru pro jek ta „Ka ko ~i me se sva ko mo ra ba vi ti, no vqi vim iz vo ri ma ener gi je. da... Ze l e n o (pre)vas p i t a w e uko li ko se bri ne za sop stve nu Ta ko |e, pi ta li su ih i o vr sti od ra slih”. U pro jek tu je an ga - bu du} nost. Rad se ba vi sli~ - go ri va i de zo do ran sa ko ju ko `o va no oko 20 u~e ni ka ko ji su nom te ma ti kom kao i pred sta - ri ste, ka kve ke se upo tre bqa va ju pri ku po vi ni, da li ko ri pi sa li ese je, li te rar ne ra o ve, va. Ni je to li ko ak ce nat bio ste {te dqi ve si ja li ce. Ni ov pra vi li raz ne pre zen ta ci je i na umet ni~ kom do `i vqa ju, ve} or ga ni zo va li iz lo `bu fo to - na to da eko lo gi ja mo ra da se de se od ra sli ni su po ka za li gra fi ja. Ka ko je ob ja snio u~e - naj pre pro mo vi {e kroz mar ke - naj bo qe, te im je obez be |e no uput stvo ka ko ener gi ju mo gu nik ~e tvr te go di ne pri rod no- ting, pa da se ra di i ne {to ma t e m a t i~ k og sme ra i sce na ri sta pred sta ve Vi dak Ra i ~e v i}, ni s u `e le li da na pra v e kli { e, ve} da dru ga ~i je ob ja sne qu di m a ka k o {ti t i t i `i vot n u sre d i n u i u~e s tvo v a t i u {i re wu ze le ni la.

- Ni j e nam bi lo bit no da po k ri j e m o te me ko je se ti ~u glo b al n og za gre v a w a i da li }e sve ne sta ti za 50 ili ve} ko li ko go di na, ve} da je bi l o bit n o pri ka za ti sva ko d nev n e bo qit k e oze l e wi va wa - ka zao je Ra i ~e vi}. kon kret no - na ve la je Da ni ca u{te de ti, kao na pri mer kroz Pre ma we go vim re ~i ma, De spo to vi}. tu {i ra we, ko ri {}e wem od re glav ni lik je ur ba ni sta i ~i ta U~e sni ci ma je bio ciq da |e nih za ve sa i sli~ no. va pred sta va da ta je iz we go vog kroz svoj an ga `man u pro jek tu Ko or di na tor ka u~e ni ka bi ugla. On kon ku ri {e za po sao uti ~u na svest pu bli ke, kao la je pro fe so ri ca bi o lo gi je kod jed nog in ve sti to ra iz Ne - oni ne bi ima li pre dr su da ko je Jo van ka Ter zi} ko ja je ob ja sni ma~ ke, ali in ve sti ci ju ne do - se ti ~u ino va ci ja koj pot po ma - la da u okvi ru {ko le po sto ji bi ja, jer we gov pro je kat ni je `u o~u va we `i votn sre di ne. bi o lo {ka sek ci ja ~i ji se je dan is pu nio od re |e ne stan dar de. Ta ko je u svo joj pre zen ta ci ji to deo „Isi do ri ni eko lo zi”, po Be san je jer gu bi seb no in te re su je za kre di bi li tet, ali u eko-te me. Ona je na U pro jek tu je an ga `o va no oko 20 u~e ni ka raz go vo ru sa `e nom, ve la da po sto ji sa shva ta pred no sti rad wa i sa udru `e ko ji su pi sa li ese je, li te rar ne ra do ve, ze le nih po vr {i na u pra vi li raz ne pre zen ta ci je i or ga ni zo va li wem „Kom {i ja„uz od no su na be ton. po mo} ko jih se par iz lo `bu fo to gra fi ja - @e na ga pod se }a ti {u ot pad. Ta ko |e, da je i wi hov pr vi gim na zi ja je or ga ni po q u b ac bio pod zo va la i „Eko-ve ~e”, dr ve tom ko jeg vi {e ne ma, zbog po ka zao i u~e nik dru ge go di ne su sret ~e tvrt kom, gde su se raz zgra da - kroz osmeh ob ja {wa va Ra de Si mi} ko ji se osvr nuo na ma tra le „ze le ne„te me, a svo je sa go vor nik na vo de }i da u pred - zna ~aj ze le nih kro vo va. vre me no pri ka za li i re zul ta sta vi po red ozbiq no sti ima i - Go vo rio sam o ne ~e mu o ~e - ti pro jek ta. ro man ti~ nih i hu mo ri sti~ kih mu svi tre ba da raz mi {qa ju. mo me na ta.

Bi lo je re ~i o to me ~e mu slu Re ` i s er k a „Ze l e n og ra z u - `e ove vr ste kro vo va, za {to Alek san dra Br zak ma„bi la je Da ni ca De spo to vi} su ener get ski efi ka sni i ka ko An drea Je ri ni} ko ja je po red ovog an ga `ma na, ma lim stva i ma mo `e mo do pri -

U`i va we u Srem skoj Mi tro vi ci i Za sa vi ci Na k on uspe { no re a l i z o v a n og pro j ek t a „Ka k o da... - Ze l e n o (pre)vas pi ta va we od ra slih”, no vo sad ski sred wo {kol ci su na gra |e ni jed no dnev nim iz le tom u Spe ci jal ni re zer vat pri ro de Za sa vi ca. Osim u pre le pom ma skom da nu u`i va li su u obi la sku Srem ske Mi tro vi ce i Spe ci jal nog re zer va ta pri ro de Za sa vi ca. U~e ni ci iz de vet no vo sad skih sred wih {ko la su u Srem skoj Mi ro vi ci ob i {li Car sku pa la tu, gde su mo gli da sa zna ju vi {e in for ma ci ja o an ti~ kom gra du Sir mi ju mu. Ka ko im je re ~e no, grad je bio za {ti }en mo} nim be de mi ma, a snab de vao se vo dom pre ko akva duk ta sa iz vo ra fru {ko gor skog po to ka Vra wa {a. Uli ce su ima le por ti ke, ka na li za ci ju i bi le su po plo ~a ne ka me nom. U gra du je ta da ra di la kov ni ca nov ca, ra di o ni ce za iz ra du ra znih pred me ta od ple me ni tih me ta la, sta kla, ke ra mi ke, a pro iz vo di le su se i ope ke.

Kom pleks Car ska pa la ta je dan je od naj va `ni jih ar he o lo {kih na la zi {ta u Srem skoj Mi tro vi ci. Po dig nut je kra jem III ili po ~et kom IV ve ka u ju go i sto~ nom, elit nom de lu gra da, uz re ku Sa vu. Na lo ka li te tu se sa da mo `e vi de ti je dan deo im pe ri jal nog kom plek sa. Zi do vi i po do vi u

ve }em de lu pred sta vqa ju stam be ni deo pa la te. O luk su znoj unu tra {woj de ko ra ci ji sve do ~e frag men ti fre sa ka, mo za i~ ki po do vi, ar hi tek ton ska de ko ra ci ja od ra zno vr snog ka me na ko ji je do pre man sa ra znih stra na sve ta. In sta la ci je za za gre va we to plim va zdu hom ot k ri v e n e su is p od sko r o sva kog po da pro sto ri ja pa la te.

Sred w o { kol c i su ima l i pri li ku da se upo zna ju sa jo{ ne kim zna me ni to sti ma Srem ske Mi tro vi ce, kao {to su sta ri @it ni trg na ko jem se na la zi la pi ja ca u an ti~ kom pe ri o du, ve li ke be de me sta rog gra da ali i park u ko jem se na la zi 130 go di na sta ro dr vo gin ko bi lo be. Ovo sta blo je za {ti }e no i spa da u vred ne spo me ni ke pri ro de. \a ci su ob i {li i Za sa vi cu, se na la zi na pod ru~ ju ju `ne Voj vo di ne i se ver ne Ma ~ve, is to~ no od re ke Dri ne i ju `no od re ke Sa ve, na te ri to ri ji op {ti na Srem ska Mi tro v i c a i Bo g a t i}. Ovim pro sto rom do mi ni ra re~ ni bi o top, ko ga ~i ni re ~i ca Za -

sa vi ca i pri to ka Ba tar u ukup noj du `i ni od 33,1 ki lo me ta ra. U eko lo {kom ni zu sme wu ju se vo de ni i mo ~var ni eko si ste mi sa frag men ti ma po plav nih li va da i {u ma.

Re zer vat obez be |u je op sta nak broj nog i ra zno vr snog biq nog i `i vo tiw skog sve ta. Da bi taj svet bio o~u van sa ma Za sa vi ca i we no pri o ba qe sta vqe no je pod za {ti tu 1997.

go di ne, kao pri rod no do bro I ka te go ri je od iz u zet nog zna ~a ja.

Na g ra | e n i u~e s ni c i „Ze l e n og (pre)vas pi ta va wa od ra slih„su tu ri sti~ kim bro dom ob i {li naj lep {i deo re zer va ta od Va qev ca ka {u ma re voj }u pri ji u du `i ni od se dam ki lo me ta ra. Mo gli su u`i va ti u pre le tu pti ca mo ~va ri ca, ra znih {um skih vr sta pti ca ali i po sma tra ti ra zno vr snost i le po tu bo ga te flo re. Go sti su po se ti li i pa {wak na ko jem se na la zi ve li ki broj ma ga ra ca, gr la po dol skog go ve ~e ta a mo gli su da vi de i naj ve }u zna me ni tost re zer va ta Za sa vi ca – man gu li cu. Ra su man gu li ca pred sta vqa de be li tip svi we sa vi so kim kva li te tom ma sti i me sa, ko ja je sko ro iz u mr la na na {im pro sto ri ma a po no vo je vra }e na u ovom re zer va tu.

Svi u~e sni ci na ovom pro jek tu su se, uz po mo} stru~ nih vo di ~a, upo zna li sa ovim re zer va tom, sa zna li vi {e o bo gat stvu bi o di ver zi te ta, kao i o neo p hod no sti za {ti te pri rod nih do ba ra ali i pro ve li dan pun do bre za ba ve i za ni mqi vog dru `e wa. Iz let je or ga ni zo va la Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne Gra da No vog Sa da u sa rad wi sa Po kre tom go ra na No vog Sa da.

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak5.decembar2011.

dnevnik

ПРОГЛАШЕНЕ НАГРАДЕ ЕВРОПСКЕ ФИЛМСКЕ АКАДЕМИЈЕ

НА ФЕСТИВАЛУ АУТОРСКОГ ФИЛМА

„Меланхолија” филм године

Стил филмског сценарија

Европска филмска академија прогласила је за најбољи филм 2011. године „Меланхолију„ данског редитеља Ларса фон Трира. Европске филмске награде у 17 категорија уручене су 24. пут на свечаности одржаној прексиноћ у Берлину, након гласања 2.500 чланова Академије. Признање за најбољу режију добила је Сузана Бир за филм „У бољем свету”. Најбољи глумци су Тилда Свинтон („Морамо да разговарамо о Кевину„) и Колин Фирт („Краљев говор”). Сцена из филма „Меланхолија“ У категорији сценарија награђени су Жан-Пјер и Лик Дар- реографкињи Пини Бауш, који наден („Дечак са бициклом”).Најбо- ша публика управо гледа у оквиру љи сниматељ је Мануел Алберто Ауторског фестивала у Београду. Кларо („Меланхолија), сценограф Награда публике припала је „КраЏет Леман („Меланхолија„), мон- љевом говору“. тажер Тарик Анвар („Краљев гоФилм „Меланхолија” приказан вор„), композитор Лудовик Бурс је на Филмском фестивалу у Кану, („Артист”). а главна глумица Кирстен Данст је Награду Европско откриће до- добила награду за најбољу глумибио је дебитант Ханс Ван Нуфел за цу на том фестивалу. Међутим, белгијскохоландски филм овогодишњи кански фестивал је „Адем„. У тој категорији био је но- остао упамћен и по скандалу и захминован и млади српски редитељ теву организатора да познати данНикола Лежаић за филм „Тилва ски редитељ напусти ту филмску Рош”.Европску филмску награду смотру јер је постао „персона нон за најбољи документарац добио је грата”. Фон Трир је изазвао велико Вим Вендерс за филм „Пина„ о ко- незадовољство јавности када је

представљајући свој филм на конференцији за новинаре изјавио да иако Хитлер „није добар момак”, ипак има „има мало” разумевања за њега, као и да нема никаквих проблема с Јеврејима, али да је Израел „давеж”. Дански редитељ није се прексиноћ појавио на церемонији у Берлину већ је уместо њега награду преузела његова супруга Бенте Фрог. „Ларс ми није ништа поручио шта да вам кажем, његова одлука је да не даје изјаве, заиста не знам зашто... Рекао је, ипак, да вас поздравим на леп и пријатан начин”, рекла је Бенте Фрог.

ДОДЕЉЕНЕ ГОТАМ НАГРАДЕ

Најбољи „Дрво живота“ и „Почетници“ Филм Теренса Малика „The Tree of Life” (Дрво живота) и комедија „Beginners” (Почетници) проглашени су најбољим филмовима на додели Готам награда, једног од најважнијих догађаја за независни филм у САД.

Пре уручења главне награде, чланица жирија Натали Портман објаснила је да је жири имао велику дилему и да није могао да се одлучи за једног победника, те су „донели смелу и независну одлуку да изаберу два”. Маликов филм у коме глуме Бред Пит и Шон Пен добио је “Златну палму“ на овогоди-

шњем Канском фестивалу. Филм „Почетници” у коме Јуан Мекгрегор глуми човека чији отац (Кристофер Пламер) објављује да је хомосексуалац режирао је новајлија Мајк Мајлс и осим главне, добио је у Њујор-

ку и награду за најбољи глумачки састав. Доделу награда водили су глумци Еди Фалко и Оливер Плат, а награде су додељивали Алек Болдвин, Мелиса Лио, Тилда Свинтон, пренеле су агенције. Награда за најбољи документарни филм додељена је остварењу „Better This World” (Побољ-

шај свет) о двојици пријатеља из Тексаса који су оптужени да су планирали бомбашки напад на скуп републиканаца 2008. године. Награде Готам сваке године додељује Независни филмски пројекат, непрофитна организација основана 1979. године са циљем пружања подршке независном филму. Фелисити Џоунс проглашена је најбољом младом глумицом за своју улогу у филму „Like Crazy” (До лудила) у коме глуми Британку која је принуђена да се растане од свог америчког момка када јој истекне виза. Награда за најбољег младог режисера додељена је Ди Рис за њен деби документарац „Pariah” (Парија) о афричко-америчкој тинејџерки из Њујорка која тражи свој сексуални идентитет. Награда публике припала је филму „Girlfriend” (Девојка) док је прича о човеку који се жали на казну доживотног затвора „Scenes of a Crime” (Сцене злочина) проглашена најбољим филмом без уговора о дистрибуцији. Почасне награде додељене су глумцима Шарлиз Терон и Герију Олдману, као и редитељу Дејвиду Кроненбергу и извршном директору „Фокс филмс ентертејнмента” Тому Ротману. (Танјуг)

Преминуо аутор „Кртека” Чешки илустратор Зденек Милер, аутор светски познатог лика „Кртек” - кртице из популарних цртаних филмова, умро је у 90. години, јавили су чешки медији. Милер је продуцирао 50 филмова са Кртеком и његовим пријатељима животињама и илустровао више од 40 дечјих књига које су продате у више од 5 милиона примерака. „Волт Дизни је искористио готово све животиње за своје цртаће, са изузетком једне - оне коју сам ја изабрао”, рекао је Милер о свом јунаку кога је створио када је током једне шетње 1956. налетео на кртичњак. Касније те године, први филм са Кртеком „Како је кртица добила своје панталоне” освојио је Сребрног лава на Филмском фестивалу у Венецији и тако постао популаран ван граница тадашње Чехоловачке.

Филмови са Кртеком приказивали су догодовштине главног лика и били су емитовани у 80-ак земаља. Кртек је постао универзални херој када је амерички астрона-

ут Ендру Фојстел - чија је супруга чешког порекла - однео у свемир лутку Кртека свемирским шатлом „Ендевор” у мају ове године. (Танјуг)

У пратећем програму 17. Фестивала ауторског филма, одржаном у Београду, представљена је књига „Стил филмског сценарија” босанске ауторке Елме Татарагић. На промоцији у Дому омладине Београда учествовали су, поред ауторке, представник издавача „Универзити прес” из Сарајева Драган Марковић, као и српски редитељ и сценариста Срђан Кољевић и филмски критичар Срђан Вучинић. Према речима Елме Татарагић (35), филм је један од најсавршенијих начина комуникације и приповедања прича. ”Природа мог посла је таква да сам станло окружена филмовима и

разговорима о њима”, истиче ауторка која је дипломирала драматургију на Академији сценских уметности, где је сада доцент, а прошле године је магистрирала на Филозофском факултету у Сарајеву. Она је и селектор Сарајево филм фестивала, активан члан босанскохерцеговачке филмске сцене, косценариста и продуцент награђиваног филма „Снијег” (2008.). ”Питам се зашто људи генерално воле филм. Одговор је у вечитој људској потреби за опонашањем живота, за ликовима који ће нас провести кроз још једну авантуру својом причом. Када говоримо о причи то нас доводи до филмског

сценарија и питања шта он јесте”, записала је она у уводу своје књиге. Кољевић је оценио да је реч о веома озбиљној студији. „Ово издање је важно јер и у свету мало књига о филмском сценарију а да нису приручници, док их код нас готово уопште нема”, истакао је он. У књизи се утврђују опште законитости стила филмског сценарија, типови, жанр и својства која га чине специфичним, као и питање да ли је то занат или уметност, да ли је сценарио само писани предложак будућег филма или може имати и вредности као књижевно дело... (Танјуг)

Џулија Робертс глуми и продуцира Холивудска глумица Џулија Робертс вероватно ће глумити и продуцирати комедију „Second Act”, пренeo je „Холивуд рипортер”. Филм, који је тек у повоју и још нема ни режисера ни сценаристу, бави се женом која никада није радила и која је принуђена да пронађе посао. Робертсова, која је добила Оскара за улогу у филму „Ерин Брокович”, ове године се појавила у филму „Larry Crown” са Томом Хенксом, а глумиће и злу краљицу у филму о Снежани „Mirror Mirror” који ће се у биоскопима појавити у марту.

Мајкл Фасбендер следећи Џејмс Бонд? Премда је снимање нових авантура најпознатијег филмског шпијуна тек почело, већ се увелико при-

та, коју је пре њега тумачио Џон Клиз, а пре тога незаборавни Дезмонд Луелин.

ча о следећем глумцу који ће тумачити лик Џејмса Бонда, пишу сајтови који се баве филмом. Наиме, Данијел Крејг ће последњи пут играти фамозног „007” у филму „Skyfall”, 23. опусу популарне франшизе, у којем је већ направљена измена са младим Беном Вишоуом у улози Кјуа, мајстора гаџе-

У следећем, 24. наставку и Бонд ће променити лице. За ту улогу, о којој машта већина глумаца, кандидата је на претек, али се највише спомиње име ирског глумца немачког порекла Мајка Фасбендера. Они који још не знају ко је овај млади глумац врло брзо ће га упо-

знати. Фасбендерово име се налази на шпици филмова „Shame” Стива Меквина, „A Dangerous Method” Дејвида Кроненберга и „Prometeja” Ридлија Скота који би ускоро требало да стигну на бисоксопске репертоаре. ”Ко није опонашао Џејмса Бонда, стојећи уза зид са имагинарним пиштољем у руци и певајући песму са шпице”, каже Фасбендер, додајући да би био одушевљен да глуми „007”. Међу потенцијалним кандидатима је и Хенри Кавил, звезда серије „Тјудорови” с којим су продуценти преговарали још 2005, али су одустали од њега јер је тада био „превише млад”, као и црнопути Идрис Елба с којим Фасбендер глуми у „Prometeju”. „Да ли Џејмс Бонд може уопште да буде црнац? Уколико будем глумио, не желим да ме памте као црног Џејмса Бонда”, коментарише Елба. (Танјуг)

У ИЗБОРУ ЊУЈОРШКИХ ФИЛМСКИХ КРИТИЧАРА

Најуспешнији неми филм „Уметник” Круг њујоршких филмских критичара прогласио је неми филм „The Artist” (Уметник) најбољим филмом године, док је Бреду Питу и Мерил Стрип доделио награде за најбоље глумце, пренеле су агенције. Филм „Уметник” донео је Мајклу Хазанавицијусу награду за најбољег редитеља. Тај црно-бели филм говори о прелазу са немих на звучне филмове крајем 1920-их година у Холивуду и о томе какве је то последице имало по глумачке каријере. Остварење је добило одличне критике, а после награде удружења њујоршких критичара већ су почели да се помињу и могући Оскари, награда Америчке филмске академије. Мерил Стрип проглашена је за најбољу глумицу за свој портрет британске премијерке Маргарет Тачер у филму „Челична лејди”, док је Бред Пит нагађен за своје улоге у филмовима „Формула успеха” и „Дрво живота”. Ово је четврти пут да је Мерил Стрип добила награду критичара и прва за Пита. Награду за најбољу епизодну улогу добила је Џесика Частејн за филмове „Дрво живота”, „Служавке” и „У заклон”. У мушкој категорији награђен је ветеран Алберт Брукс за улогу сит-

ног криминалца у трилеру „Вози”. Награда за најбољи сценарио додељена је Стивену Заилијану и Ерону Соркину за „Формулу успеха”. Председавајући групе, критичар

1935. године и чине га критичари дневних листова, недељника, магазина и појединих интернет публикација. Њихове награде често утичу на то који ће се филмови, глум-

Сцена из филма “The Artist” (Уметник)

Џон Андерсон рекао је да је за сваког победника било потребно више гласања, осим за филм „Уметник”. „То је филм о филму тако да је одговарао сензибилитету критичара. То је филм који слави филм”, рекао је он. „Истовремено је одлично урађен. Весео је и тешко му је одолети”. Удружење њујоршких филмских критичара основано је

ци или редитељи такмичити за награду Оскар. Награда за најбољи документарац отишла је Вернеру Херцогу за његов 3Д филм о пећини у јужној Француској „Пећина заборављених снова”, док је за најбољи страни филм проглашен ирански „Одвајање” о породици која одлучује да ли да напусти земљу или не.

kULTURA

c m y

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

НОВА КЊИГА САБРАНИХ ДЕЛА ЗНАМЕНИТОГ ПИСЦА

НА КОНЦЕРТУ У СРЕДУ, 7. ДЕЦЕМБРА, У СТУДИЈУ „М“

Драме Милоша Црњанског

Свира пијаниста Фолкер Бертелман

Књига „Драме Милоша Црњанског„ приређивача проф. др Зорице Несторовић представљена је у оквиру циклуса „Промоције“ у Музеју Народног позоришта. Ово веома значајно издање, које обухвата драме „Маска“, „Конак“ и „Тесла“ објавила је Задужбина „Милош Црњански“ као седми том Сабраних дела Милоша Црњанског а о књизи су говорили театролог Радомир Путник, управник Задужбине Мило Ломпар и приређивач Зорица Несторовић.. Према Путниковим речима, критичко издање драма Милоша Црњанског је изузетан издавачки подухват Задужбине, издање које обухвата и постојећа, осам издања драме „Маска„ и по четири издања остале две драме, коју је приредила научник млађе генерације Зорица Несторовић на основу највиших научних принципа стандардних за овај тип издања. Путник је истакао да је мање интересовање читалачке јавности за драме Црњанског него за његове романе али да то не треба везивати за лошији квалитет његових драма већ да су романи однели превагу у читалачкој перцепцији. Црњански је и сам у више наврата помињао да је написао или започео рад на неколико драма, неке су изгубљене још за пишчева живота тако да његов драмски опус чине три драме које су у ви-

ше наврата објављиване - „Маска„ први пут објављена 1918, „Конак„ 1958. и „Тесла„ 1966. године. „Драме Црњанског нису сачуване у рукописним верзијама, рад на критичком издању увелико је одређен том чињеницом„, казала је приређивач књиге драма и додала да су његове драме имале више издања, посебно „Маска„, да је сва издања третирала као потенцијалне варијанте дела.

Све варијанте су упоређене са основним издањем а разлике су забележене у критичком издању тако да према речима Несторовићеве, можемо да пратимо како је Црњански радио на својим драмама, шта је мењао, избацивао, преправљао, што може послужити будућим редитељима. „Основно издање текста донето је у складу са оним што би се могло назвати пишчевом последњом вољом, тако је издање „Маске„ дато према њеном последњем издању из 1973. зато што је Црњански текст своје драме посебно редиговао за ту прилику„, казала је Несторовићева. Текст „Конака„ и „Тесле„ донет је према издању ових драма у сабраним делима из 1966. јер је то њихово последње објављивање за пишчева живота. Поред критичког издања три драме у књизи су први пут објављени драмски текстови Црњанског из рукописне заоставштине која се чува у Народној библиотеци Србије. Они су штампани као додаци критичког издања и чине половину овог обимног издања.

(Taнјуг)

ЧЕТВРТИ „ТЕАТАР ФЕСТ” У РАКОВИЦИ

Фестивал фестивала Позоришни фестивал „Театар фест„ биће одржан од 10. до 14. децембра у Културном центру Раковица.Фестивал који четврту годину за редом окупља најбоље представе са фестивала широм Србије, ове године ће због лоше финансијске ситуације трајати само пет дана - један дан краће у односу на прошлу годину, рекао је оснивач фестивала и један од селектора Слободан Вељковић. Под већ препознатљивим слоганом „Цела Србија у Београду цео Београд у Раковици„, фестивал ће 10. децембра отворити театролог Радомир Путник, након чега ће ансамбл Народног позоришта из Суботице извести представу „Кукавичлук„ ауторски пројекат Оливера Фрљића.

Селектор проф. Предраг Перишић је нагласио да је овогодишњи избор представа нека врста компромиса између жеља и могућности. „Позоришни живот Србије је веома богат, ту је на десетине добрих представа и било је веома тешко изабрати најбоље, а моћи их финансијски подржати„, рекао је Перишић и најавио да ће београдска публика имати прилику да погледа победнике Стеријиног позорја, крагујевачког „Јоакимфеста„, најбољи комад Фестивала професионалних позоришта Војводине. На репертоару ће бити представа Народног позоришта из Сомбора - „Женидба„ Николаја Васиљевича Гогоља , у режији

Ане Ђорђевић, затим Нушићева „Ожалошћена породица„ у режији Андраша Урбана и извођењу ансамбла Нишког народног позоришта.Шабачко позориште ће се представити драмом Бертолда Брехта „Бубњеви у ноћи„ у режији Александра Саше Лукача, док ће ансамбл Позоришта Тимочке крајине извести комедију „Свашта„ у адаптацији и режији Милана Ланета Гутовића. Првог дана фестивала у Културном центру Раковица драмски уметник Гојко Балетић отвориће изложбу „Трибал ритам„ костимографа Анеле Такач која живи и ради у Лондону, док ће на затварању бити представљена књига Радомира Путника „Слике минулог времена„.

INTERVJU

У среду 7. децембра у 20 часова у Студију „М“ наступиће пијаниста и композитор Фолкер Бертелман из Дизелдорфа, чије је уметничко име Хаушка. Његов наступ је седми у циклусу „Нове уши за нову музику“, који је покренула наша пијанисткиња Бранка Парлић. Улаз је слободан. Хаушкин рад се заснива на истраживању могућности „препарираног клавира“- разигране, слободне интервенције на клавиру који је одувек важио као инструмент чистог звука.

- Фолкер истражује и утиче на исход новог звука стављајући у инструмент смотуљке од коже, филц и гуму између жица; облаже чекиће алуминијумском фолијом или неким грубим материјалом; ставља металне запушаче на жице, обмотава гитарске жице око жица клавира, или их причвршћује лепљивом траком. Овакве модификације доводе до низа необичних шумова, бубњања, стругања, вибрирања, резонирајућег звука који усмери пажњу на сам комад или пак на интиригантну, помало необичну структуру објашњава наша пијанисткиња Бранка Парлић. Уместо да тежи за неком чистом академском перфекцијом, Фолкерово извођење је, по речима Бранке Парлић, инспирисано, колико модерном електроником или индонежанским Гамеланом, толико и класичним приступом. Уз интервенције на самом инструменту, клавир постаје машина која производи ритмове једнако колико и мелодије. Понекад, својим композицијама додаје и неклавирске звуке, као што су синтисајзер, ритам машине, електрични бас или акустичне инструменте, вибрафон, гудаче или дуваче, на пример.

- Његови комади изгледају као мале ритмичко- мелодијске вињете или какве тихе баладе које имају своје корене у источноазијским хармонијама, потом у минимализму Рајха, Гласа, Најмана и других, затиму музици Сатија и Равела, у делима композитора 20. века Кауела, Кејџа,

Перта, Денисова, као и уметника из радикалне групе „Флуксус“ која је била активна ’60-тих година прошлог века- указује Бранка Парлић. Пратећи Хаушкин развојни пут, видимо да се интересовао за Бартоковог савременика Хенрија Кауела, који је третирао жице на клавиру као да је у питању цитра. Кауел, композитор из Калифорније, утицао је на Џона Кејџа који је кроз своје сопствене експерименте редефинисао правила клавирског звука и извођења. Уметао је шрафове и вијке између жица, делове пластике или гуме и све то ради обликовања новог звука.

23

На тај начин добио је ефекат удараљки. Оно што се постављало као питање у вези клавира са чекићима од времена када је конструисан, односно да ли је жичани или ударачки инструмент – Кејџ то питање поново дефинише. Са разиграном елеганцијом решио је проблем удараљки и добио нове одговоре, чија форма и звук веома подсећају на индонежански Гамелан оркестар. Хаушка је објавио два албума за издавачку кућу „Караоке Калк“: „Sub stan tial“ (2004) и „The Pre pa red Pi a no“ (2005). Н. П-ј.

У ИЗДАЊУ „ПРОМЕТЕЈА“

Нове књиге Лингвистичке едиције Новосадскa издавачка кућа „Прометеј“ представиће сутра у Вуковој задужбини у Београду, пет нових књига своје Лингвистичке едиције „Популарна лингвистика“. Објављена су дела Ивана Клајна и Милана Шипке „Име моје и твоје“, Загорке Вавић Грос „Презимена су чувари нашег језика“, Милорада Телебака „Како се каже“ и „Правоговор“ и Данка Шипке “Речник опсцених речи“.

На промоцији ће говорити др Миодраг Матицки, академик Иван Клајн, Јован Ћирилов, др Вељко Брборић, мр Павле Ћосић, Загорка Вавић Грос и директор и главни уредник „Прометеја“ Зоран Колунџија. Раније објављене књиге у тој популарној едицији „Приче о речима“, „Зашто се каже“, „Речник језичких недоумица“ и друге наишле су на веома добар пријем код читалаца.

ИЛДИКО ЛОВАШ, КЊИЖЕВНИЦА И ПРЕВОДИЛАЦ

Уметничке вредности не подлежу моди Добри познаваоци књижевних прилика на мађарском говорном подручју тврде да је суботичка списатељица Илдико Ловаш (1967) , један од најбољих савремених аутора у региону. У то су се могли уверити и читаоци на српском језику, јер су њене приче објављиване у књижевној периодици. Потом је београдски издавач „Фабрика књига“ у преводу Арпада Вицка, издао њену приповедачку збирку „Via del Cor so“(2005) и роман „Шпанска невеста“(2009), који је стекао велику популарност међу читаоцима.Њена проза је награђивана и у Мађарској

професорка, преводила неколико књига са српског и хрватског на мађарски језик, била је главна уредница часописа за уметност и културу. Неке од ових послова радила је паралелно. Све је то утицало на њен књижевни рад, али као искуство и понекад надахнуће, каже наша саговoрница, коју смо питали чиме ће ускоро обрадовати читаоце- и на мађарском и на српском језику?

-У току је превођење на српски језик мог најновијег романа „Камичак“, који је објављен прошле године у Будимпешти. Имам ту част да

Бити писац није радно место -Бити писац, мени не значи радно место него начин гледања на свет - објашњава Илдико Ловаш. -Испред свега подразумева креативност и конструктивност. Никад нисам себе замишљала тако како видимо писце у америчким филмовима, они живе од писања, ми живимо за писање. У време кад сам предавала у школи нисам била толико позната, али мојим ученицима је и то пуно значило да имам неке објављене књиге. Сама чињеница да имају писца за професора, било им је само по себи интересантно. Али знате како је са популарношћу: Ден Браун је моного више познат него Селинџер... Бити познат међу младима не значи обавезно и високо естетско достигнуће, а ја тежим ка томе. и у Србији, а преведена је и на немачки, бугарски, италијански, словеначки и хрватски. Илдико Ловаш сада је саветница за културу Националног савета мађарске националне мањине. Радила је као новинарка, библиотекарка,

је све моје књиге на српски језик превео Арпад Вицко, чији је таленат веома редак и ко је изузетно сензибилан и свестран преводилац књижевних дела. Сада не пишем роман него текстове чији је заједнички наслов „Be fo re/af ter“. Основа

ових текстова су моје новеле писане у задњих петнаест-двадесет година. Практично „расписујем“старе са новим текстовима (и искуствима) . l Ваш сјајни роман „Шпанска невеста“ на српском језику не може се више наћи у новосадским књижарама. Знате ли зашто?

-Заинтересованост књижара, не само у Новом Саду него свугде у свету више нагиње према комерцијалнијим насловима и садржајима. Ја то нисам. Али као и на сваком пољу живота и што се тиче дистрибуције књижевних дела, има више алтернатива. Велике књижаре су једна. Али на пример из Београда су ми донели једну дивну књижицу која се зове „Читалачки клуб – чланска карта“ и у којој су наведене препоручене књиге од, између осталих Алмира Алића, Аготе Криштоф, Алека Попова, Дубравке Угрешић, Џералда Дарела, Ј.Д. Селинџера, Исмаилке Дарић, Светислава Басаре итд. И ја као ауторка „Шпанске невесте“ сам међу горе наведеним писцима. Убеђена сам да библиотеке, библиотекари и таква креативна и интерактивна издања као ова књижица значе више што се тиче пропагирања савремене књижевности него што желе и могу урадити велике књижаре. l Шта сте желели да да нагласите, или можда да сакријете поднасловом Девојачки ро-

ман у „Шпанској невести“, јер је тај роман далеко више?

-У „Политикином Забавнику“, ако се добро сећам, крајем седамдесетих прочитала сам чланак о Џејмсу Дину „бунтовнику без разлога“. Кад је феминистичка проза

постала мода и код нас, читајући текстове стално сам се сећала овог наслова јер сам се осећала и ја као „бунтовник без разлога“. Шта хоћу с тиме да кажем? Не верујем у моду, верујем искључиво у уметничку вредност. Џендер проза, ако писци

ставе идеологије испред уметности, претвориће се у једносмерну улицу. Са „Шпанском невестом“ сам желела да се поставим критички према џендер идеологији и да напишем традиционални, класични али у исто време, у поетичком смислу модеран роман. У овом контексту поднаслов има ироничан нагласак. Или сам бунтовник без разлога? l Колико је културно стваралаштво војвођанских Мађара видљиво у војвођанском мултикултуралном окружењу?

-Не знам тачно у 21. веку шта значи мултикултурално окружење. Знам шта је то значило за време нашег детињства, па после у деведесетим годинама. Али мислим да би сад требало наћи адекватан одговор на то: да ли мултикултуралност значи да у вишејезичним срединама људи разумеју језике других; да ли је интеркултуралност само синоним мултикултуралности, како то код нас најчешће мисле, или је комплекснија формула. Да ли мултикултурално окружење значи жељу за разумевањем других и отвореност? Али ако мултикултуралност значи отвореност, онда то подразумева прихватање сваке културне сцене уместо шематских облика. Узимајући у обзир сва ова колебања можемо закључити да је културно стваралаштво војвођанских Мађара јасно видљиво и конструктивни је део војвођанске културе. Радмила Лотина

24

svet

ponedeqak5.decembar2011.

NEMA^KA

Ko blenc opet stre pi od bom bi KO BLENC: Vlasti nema~kog grada Koblenca objavile su da je, u najve}oj posleratnoj evakuaciji, 45.000 stanovnika ovog grada na zapadu Nema~ke preba~eno na sigurno, dok se stru~waci spremaju da deaktiviraju bombu iz Drugog svetskog rata, koja je pro-

na|ena na dnu Rajne. Iseqeni su svi stanovnici koji se nalaze u pre~niku od dva kilometra od mesta na kojem se nalazi bomba, prenela je agencija AP. Na sigurno je preba~eno i 700 pacijenata i celokupno osobqe dve bolnice, kao i zatvorenici i ~uvari iz lokalnog zatvora.

Glavna `elezni~ka stanica i nekoliko hotela u wenoj blizini zatvorena su za saobra}aj. Ovo je najve}a evakuacija u nema~koj posleratnoj istoriji.

Nadle`ni su oko bombe izgradili privremenu branu, sa~iwenu od 350 vre}a sa peskom. Do popodneva bi voda oko bombe trebalo da bude ispumpana i specijalizovani timovi bi trebalo da po~nu sa demontirawem.

Bomba, te{ka 1,8 tona, jedna od najve}ih iz ratnog arsenala britanske kraqevske avijacije, otkrivena je posle 65 godina, zahvaquju}i padu vodostaja tokom rekordno su{nog novembra. Zbog niskog vodostaja, pored ove, prona|ene su jo{ ~etiri neekslodirane bombe iz Drugog svetskog rata Koblenc je bio sedi{te operativnog centra nema~ke vojske tokom Drugog svetskog rata i vi{e puta je bio meta napada britanskih i ameri~kih bombardera. U vazdu{nim napadima uni{teno je 87 odsto grada.

Ma o i sti ubi li 11 oso ba PAT NA: Maoisti~ki pobuwenici ubili su najmawe 11 osoba - deset policajaca i jednog de~aka, u indijskoj dr`avi Bihar.

Sukob se desio nakon {to je wihov lider poginuo u okr{aju sa snagama bezbednosti. Pobuwenici su policijski konvoj koji je pratio dr`avnog poslanika napali eksplozivom i vatrenim oru`jem, navodi agencija AP dodaju}i da je u tom napadu jedan policajac rawen, a da je Inder Sing Namdari, biv{i predsednik skup{tine dr`ave Xarkand, ju`no od Bihara, nepovre|en.

Pobuwenici protestuju zbog ubistva wihovog lidera Kote{vara Raoa, zvanog Ki{an|i, 24. novembra u susednom Zapadnom Bengalu. Agencija podse}a da se pobuwenici, nadahnuti kineskim revolucionarnim vo|om Mao Cetungom, bore du`e od tri decenije u nekoliko indijskih dr`ava, zahtevaju}i zemqu i posao za zemqoradnike i siroma{ne. Pro{log meseca snage bezbednosti po~ele su potragu za Ki{an|ijem i drugim pobuweni~kim vo|ama u xunglama Zapadnog Bengala, ubiv{i ga na kraju u okr{aju i zapleniv{i velike koli~ine oru`ja i municije.

dnevnik IZRA EL SKI MI NI STAR OD BRA NE EHUD BA RAK

Sank ci je Ira nu bi tre ba lo da bu du br ze i o{tre TEL AVIV: Izraelski ministar odbrane Ehud Barak izjavio je da se Iran pribli`ava trenutku kada }e imati nuklearnu bombu i predlo`io da se Teheranu uvedu nove „parali{u}e” sankcije, po{to se „ne mo`e ~ekati da proizvedu bombu. Govore}i na izraelskoj televiziji, Barak je nastojao da ubla`i spekulacije da Izrael i SAD ve} vode tajni rat protiv Islamske Republike, naglasiv{i da su sankcije i pretwa vojnom akcijom jo{ uvek na~in da se nuklearni program „omete”.

Na pitawe da li su dve nedavne eksplozije u Iranu znak da je rat ve} po~eo kroz sabota`e, Barak je odgovorio negativno. Mini-

Iran obo rio bes pi lot nu le te li cu SAD TE HE RAN: Iranska vojska ju~e je oborila ameri~ku bespilotnu letelicu za izvi|awe, koja je na istoku zemqe bez dozvole u{la u iranski vazdu{ni prostor. Letelica RQ170, koja nije mnogo o{te}ena, sada je u rukama iranskih oru`anih snaga, prenela je iranska agencija Fars. Ameri~ka letelica je oborena u vreme kada je Teheran u napetim odnosima s Va{ingtonom i wegovim zapadnim saveznicima zbog spora oko iranskog nuklearnog programa.

MI LI O NI RU SA JU ^E IZA [LI NA IZ BO RE ZA DR @AV NU DU MU

Sa mo ~e ti ri par ti je u no vom sa zi vu MO SKVA: Gra|ani Rusije iza{li su ju~e na izbore za dr`avnu Dumu, a ve} je poznato, kako su pokazali rezultati ispitivawa javnog mwewa, da kandidati iz samo ~etiri partije mogu da ra~unaju na neko od 450 mesta u novom sazivu parlamenta Prema podacima Centralne izborne komisije odziv do 13 ~asova po moskovskom vremenu bio je oko 25,5 odsto, {to je za nekoliko procenata vi{e nego na prethodnim izborima 2007. godine.

Premijer Rusije Vladimir Putin i predsednik Dmitrij Medvedev glasali su na svojim bira~kim mestima. Po izve{tajima ruskih agencija, premijer Putin je svoju gra|ansku du-

Dmitrij Medvedev sa suprugom Svetlanom

[o kant na kam pa wa ko mu ni sta Komunisti Genadija Zjuganova skrenuli su tokom proteklih nedeqa pa`wu javnosti i bira~a svojim predizbornim plakatima sa likovima legendrarnih istorijskih li~nosti.

Josif Visarionovi~ Staqin, Ernesto ^e Gevera i Mihail Kala{wikov, koji sa predizbornih plakata komunista „pozivaju” na smenu aktuelne vlasti, izazvali su buru negodovawa javnosti i Kala{wikova koji je tu`io komuniste zbog neovla{}ene upotrebe wegovog lika.

`nost obavio u veoma dobrom raspolo`ewu i posle kra}eg neobaveznog razgovora sa znati`eqnim novinarima i gra|anima napustio birali{te. Ranije ju~e na birali{te u Moskvi je u pratwi supruge iza{ao i ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

Pravo glasa ima 110 miliona bira~a, od kojih je 108 miliona registrovano u Rusiji.

Izbori su po~eli preksino} u 21 ~as po sredweevropskom vre-

star odbrane, me|utim, nije ni porekao, ni potvrdio da zapadne sile i Izrael poku{avaju sabota`ama da odlo`e razvoj iranskog nuklearnog programa, ali je,

menu, otvarawem bira~kih mesta na Kam~atki, ^ukotki, u Magadanu i Jakutiji na krajwem istoku zemqe, po{to se Rusija prostire na devet vremenskih zona.

Prema anketama, izborni cenzus od sedam odsto pre}i }e Jedinstvena Rusija (JR), Komunisti~ka partija, Liberalno-demokratska partija (LDP) i Pravi~na Rusija, dok su partije Jablo ko, Pa tri o te Rusije i Pravo delo daleko ispod procenta glasova potrebnih za ulazak parlament. Ankete pokazuju da je favorit vladaju}a Jedinstvena Rusija koja pri`eqkuje da zadr`i sa da {wu dvo tre }in sku ve}inu koju je osvojila na prethodnim izborima 2007. godine, ali re zul ta ti pred iz bor nog raspolo`ewa gra|ana pokazuju da bi wihov domet, ipak, trebalo da bude ne{to ni`i, za oko 10 odsto.

ipak, rekao da sumwa u dugoro~nu efikasnost takve taktike. „Iran se pribli`ava bombi i sankcije bi trebalo da budu brze, usredsre|ene i o{tre. Ne mo`emo ~ekati i re}i - vide}emo ako imaju bombu i onda delovati. [ta ako tada ne budemo u stawu da delujemo”, rekao je ministar odbrane.

Osvr}u}i se na apel ameri~kog serektara za odbranu Leona Panete na Izrael da ne deluje sam protiv Irana, Barak je rekao da su izraelski lideri u stalnim razgovorima s Amerikancima, ali da je Izrael odgovoran za svoju bezbednost.

Govore}i o pobedi islamskih partija na egipatskim izborima, Barak je rekao da je proces islamizacije u arapskim zemqama „veoma uznemiruju}i”. „Rano je re}i kako }e te promene uticati na region. Nadam se da }e svaka vlada koja se formira u Egiptu shvatiti da nema izbora, ve} da se dr`i okvira me|unarodnih sporazuma koji ukqu~uje i sporazum o miru s Izraelom”, istakao je Barak.

UKRATKO De ca umr la od uje da sle pih mi {e va KI TO: Najmawe osmoro dece u amazonskoj oblasti Ekvadora umrlo je po{to su ih ujeli besni slepi mi{evi, saop{tili su zvani~nici. ”Do sada je potvr|ena smrt osmoro dece”, izjavio je ministar zdravqa Ekvadora Dejvid Xiriboga posle razgovora sa predsednikom Rafaelom Koreom.

Prvi smrtni slu~aj prijavqen je 17. novembra u izolovanoj domoroda~koj zajednici u provinciji Morona Santjago, prenela je agencija AFP. Korea je rekao da vlasti poku{avaju da ubede lokalno stanovni{tvo da se „ne pla{e moderne medicine” jer se oni ve}inom obra}aju isceliteqima, a ne doktorima.

Eks plo zi ja po red am ba sa de MA NA MA: Unutar praznog autobusa parkiranog pored britanske ambasade u Bahreinu do{lo je do mawe eksplozije, a nema podataka o povre|enima.

Eksplozija se dogodila u predwem delu autobusa, koji je bio u diplomatskoj ~etvrti Maname, Ras Ruman”, navelo je ministarstvo, prenosi AFP. „Slu`be bezbednosti su na licu mesta i preduzimaju neophodne mere”, ka`e se u saop{tewu.

Zvani~nik pres slu`be u britanskoj ambasadi potvrdio je da

je do{lo do eksplozije, ali nije mogao da ka`e da li je meta bila ambasada.

Bahrein potresaju nemiri i prodemokratski protesti, a vlasti u kojima dominiraju suniti za to optu`uju {iite.

Go la }i {ti te `i vo ti we MA DRID: Vi{e od 100 boraca za prava `ivotiwa su goli i premazani crvenom bojom protestovali u centru Madrida zbog ubijawa `ivotiwa zarad uzimawa wihovog krzna. Mu{karci i `ene premazani crvenom bojom, koja asocira na krv, legli su i sklup~ali se jedni uz druge na sred [panskog trga, gde se nalazi vi{e kafea i restorana. Oni su ostali u tom polo`aju oko pola sata uprkos hladnom vremenu i temperaturi od oko 7 stepeni Celzijusa.

Nakon protesta, demonstrantima je poslu`ena topla supa da se ugreju. „@elimo da potro{a~i budu svesni u`asnih patwi `ivotiwa u ovoj surovoj industriji,” rekao je Serhio Garsia Tores, portparol {panskog ogranka organizacije „Animal naturalis”, koja je organizovala protest. [panija je uz Gr~ku, Nema~ku i Italiju jedan od glavnih proizvo|a~a ode}e od krzna, navodi ta grupa. Ovo je sedma godina za redom da „Animal nautralis” organizuje ovakve demonstracije protiv industrije bundi.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI @A NET BU GRAB Francuska ministarka al`irskog porekla @anet Bugrab izjavila je da umereni islam ne postoji, i istakla da je zabrinuta zbog uspeha islamskih partija na nedavnim izborima u Egiptu, Maroku i Tunisu. Zakonodavstvo zasnovano na islamskom {erijatskom zakonu „neminovno” name}e ograni~ewa prava i sloboda, ocenila je Bugrab. Wen otac se borio na strani francuskih kolonijalnih vlasti.

HER MAN KEJN Republikanski kandidat za predsedni~ku nominaciju Herman Kejn saop{tio je da obustavqa kampawu za izbore 2012. godine, tokom koje je bio optu`ivan za seksualno uznemiravawe i bra~no neverstvo. Kejn je pristalicama na skupu u Atlanti rekao da su optu`be, iznete protiv wega u proteklih nekoliko sedmica, „la`ne i nepotvr|ene”, ali da su uzele danak, kada je re~ o wemu i wegovoj supruzi.

FREN KLIN RU ZVELT Ta~no 70 godina od napada japanske vojske na ameri~ku bazu Perl Harbur, i daqe postoji teorija po kojoj je ameri~ki predsednik bio upozoren o namerama Japanaca. Navodno je predsednik Frenklin Ruzvelt (1933-45) odlu~io da }uti i iskoristi {okiranost svojih sunarodnika da ih ubedi da u|u u rat.Ta ameri~ka pomorska baza na Pacifiku 7. decembra 1941. potpuno je uni{tila japanska vojska.

PRE 50 GODINA IV SEN LORAN OSNOVAO SVOJU MODNU KU]U

Carstvo visoke mode, ekstravagancije i glamura Mo`da najradikalnije {to je ikada PARIZ: Ove godine obele`ava se uradio je wegov ~uveni kostim, odno50 godina od nastanka „Iv Sen Lorasno smoking za `ene, nastao 1968. na”, jedne od najpoznatijih modnih kuOd princeze Grejs od Monaka, do }a. Uz Koko [anel i Kristijana Diglumice Katrin Denev, Sen Loranove ora, Iv Sen Loran, koji je umro u jumodele nosile su mnoge slavne `ene, a nu 2008, napravio je od Pariza svetdivili su mu se svi. „Koko [anel je dasku modnu prestonicu. „Ostalo je mnogo Sen Loranovih la `enama slobodu. Iv Sen Loran im je stvari. Najva`nije su one koje se modao mo}”, izjavio je posle kreatorove `da i najmawe vide”, izjavio je Sen Losmrti Pjer Ber`e. „Ono {to sam ja raranov dugogodi{wi poslovni partner dio sa ode}om svakako je mawe va`no Pjer Ber`e, koji danas vodi brigu o od muzike, arhitekture, slikarstva i fondaciji osnovanoj u ~ast velikog drugih umetnosti, ali sam `eleo da bumodnog kreatora. Sen Loran je potpudem u slu`bi `ena, odnosno da slu`im no oblikovao epohu u kojoj je `iveo. wihovim telima, wihovim stavovima i Svi imaju ne{to od Sen Lorana, a da to `ivotima”, rekao je jednom prilikom i ne znaju. Izumeo je ceo mu{ki unimodni kreator. verzum i preneo ga na `ene: smoking, Uvek prisutan na crvenom tepihu: Kejt Vinslet, Penelope Slavni kreator se 2002. zbog bolesafari jakne”, rekao je Ber`e. Krea- Kruz i Yenifer Lopez u haqinama Iv Sen Lorana sti povukao iz javnog `ivota. U decemtor je bio veliki qubiteq umetnosti i ~esto sijom i [ekspirovim dramama. Wegove probru 2007. nagra|en je ordenom Legije ~asti. je kreirao modele inspirisan slikama Pika- vidne bluze u~inile su skoro potpunu obnaPromet wegove modne marke je pro{le godisa i Van Goga, kao i pop artom, Afrikom, Ru- `enost prihvatqivom u visokom dru{tvu. ne iznosio blizu 270 miliona evra.

BALkAn

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

25

U HR VAT SKOJ I SLO VE NI JI JU ^E BIO DAN ZA GLA SA WE

Po ve re we stran ka ma Ak tu el na vla da de sne po li ti~ ke od la zi u opo zi ci ju ZA GREB: U Hrvatskoj su gra|ani ju~e za sedmi saziv Sabora birali 140 poslanika u 10 teritorijalnih jedinica i osam poslanika nacionalnih mawina. Do 16 sati, po preliminarnim podacima, glasalo 48,5o odsto upisanih u bira~ke spiskove.

U 10 teritorijalnih izbornih jedinica ukupno je 3.717.523 bira~a po proporcionalnom na~inu glasawa sa strana~kih i nezavisnih lista biralo po 14 kandidata - ukupno 140 poslanika, dok je u 12. izbornoj jedinici za nacionalne mawine na prostoru cele zemqe evidentirano 374.800 bira~a koji ve}inskim sistemom biraju osam poslanika nacionalnih mawina, od toga tri srpska. Za tri srpska mandata konkuri{e 13 kandidata iz dve stranke, jedne koalcije i jedne nezavisne liste, prijavqen je i jedan nezavisni kandidat.

Ankete i analiti~ari se sla`u u prognozi da }e na ovim izborima pobediti opoziciona Kukuriku koalicija koju ~ine Socijaldemokratska partija (SDP) koju vodi Zoran Milanovi}, Hrvatska narodna stranka (HNS) koju vodi Radimir ^a~i}, Istarski demokratski sabor (IDS) koji vodi Ivan

u opoziciju. Ostaje pitawe da li }e Kukuriku koalicija osvojiti natprose~nu ve}inu od 76 mandata, ili }e im za postizawe ve}ine trebati neki koalicioni partner, najverovatnije iz redova poslanika nacionalnih mawina.

Ivo Josipovi} ju~e na glasawu

Premijerka Jadranka Kosor je nakon glasawa izjavila novinarima da veruje da }e, zbog rezultata u borbi protiv korupcije i ekonomske krize, kao i zasluga u procesu evrointegracija, gra|ani ponovo odlu~iti da poverewe poklone proverenim qudima. Osvr}u}i se

U Sr bi ji gla sa lo sa mo 264 U 52 zemqe sveta ju~e , na kraju prvog dana izbora za hrvatski Sabor, od ukupno 411.758 bira~a koji imaju pravo glasa u dijaspori, iza{lo je wih 9.342. Najvi{e glasa~a je iza{lo u BiH, saop{tila je Dr`avna izborna komisija. Do 17 ~asova u Srbiji je na {est bira~kih mesta u Beogradu i Subotici glasalo ukupno 264 bira~a od upisanih 35.000. Na 30 bira~kih mesta u Bosni i Hercegovini, u Mostaru, Sarajevu, Tuzli i Bawaluci, ju~e je do 19 sati glasalo ukupno 5.643 od ukupno 264.000 bira~a. U Nema~koj, gde je 19 bira~kih mesta, glasala su 2.402 bira~a, dok su u Australiji ,bez Melburna, glasala 473 bira~a. U ostalim zemqama za koje postoje podaci glasalo je vi{e desetina dr`avqana.

Jakov~i} i Hrvatska stranka umirovqenika (penzionera) (HSU) koju vodi Silvano Hreqa. Prema tim predvi|awima, sada vode}i HDZ, na ~elu sa aktuelnom premijerkom Jadrankom Kosor, oti}i }e

te stavove kako treba voditi dr`avu i po{tovati ustav i odredbe o ovla{}ewima, odnosno kakva ovla{}ewa predsednik ima ili nema”, rekla je ona. Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} je bio uzdr`aniji kada je, u izjavi novina-

na saradwu sa predsednikom Ivom Josipovi}em u protekle ~etiri godine, Kosor je izrazila o~ekivawe da }e u budu}nosti weni odnosi sa predsednikom biti boqi. „Mi u mnogo ~emu imamo razli~i-

rima posle glasawa, prokomentarisao odnose sa premijerkom. „Saradwa sa vladom je nekad bila dobra, nekad malo lo{ija. Nadam se da }e saradwa sa novom vladom, ma koje boje ona bila, biti jo{ boqa”, rekao je Josipovi}. Prema wegovim re~ima, Hrvatskoj je potrebna vlada koja }e preduzeti odlu~ne korake protiv ekonomske krize i re{iti druge nagomilane probleme. Lider Socijaldemokratske partije i kandidat za premijera opozicione Kukuriku koalicije Zoran Milanovi}, posle glasawa izrazio je uverewe da }e pobediti na ovim izborima, i najavio da }e izborni dan provesti uz porodicu.

Ankete pokazuju da bi Kukuriku koalicija mogla dobiti 79 do 85 poslanika, dakle apsolutnu ve}inu od 151 mesta u hrvatskom parlamentu. Wen glavni konkurent Hrvatska demokratska zajednica, prema istim istra`ivawima, mo`e da ra~una na 38 do 45 mesta, i ako se istra`ivawa obistine, bi}e to najte`i poraz te stranke u wenoj dvodecenijskoj istoriji.

Za bra we na }i ri li ca na pla ka ti ma ZA GREB: Mediji su javili da je vi{e od 20 autobusa s bira~ima iz Srbije koji su prekju~e i ju~e stigli u Devetu izbornu jedinicu koja obuhvata Li~ko-sewsku `upaniju, Zadarsku `upaniju, [ibensko-kninsku `upaniju i severni deo Splitsko-dalmatinske `upanije. Ve}ina autobusa stigla je u Obrovac, Benkovac, Zadar, Knin i Gospi}.

Ipak, i pored „poja~awa” iz Srbije, u toj izbornoj jedinici do 11 ~asova glasalo je tek 14,46 odsto bira-

~a, odnosno 57.795 od ukupno 426.431 bira~a. O ratu najve}ih stranaka svedo~i i podatak da je Dr`avna izborna komisija (DIK) naredila da se uklone plakati ispisani }irilicom na kojima je {tampan logo Saveza komunista Hrvatske - Stranka demokratskih promena, koji je bio kori{}en na prvim vi{estrana~kim izborima u Hrvatskoj 1990. godine uz natpis „Za miran i sre}an `ivot u suverenoj i demokratskoj Hrvatskoj, SKH Stranka demokratskih promena”.

ori jen ta ci je

QU BQA NA: U Sloveniji su ju~e odr`ani prvi vanredni parlamentarni izbori u istoriji ove dr`ave, a o~ekuje se pobeda stranke desnog centra Janeza Jan{e. Nakon {to je levi~arska vlada, koju je vodio premijer Borut Pahor zauzela prvo mesto u EU kao vlada sa najmawom podr{kom gra|ana, a podr`avalo ju je samo 18 odsto ispitanih.

Ju~era{we izbore mnogi ocewuju kao istorijske i prelomne, ne samo zato {to se o~ekuje da }e ubedqivo pobediti stranka desnog centra, Slovena~ka demokratska stranka, koju vodi Janez Jan{a, ve} i zato {to }e najverovatnije van parlamenta ostati tri do sada parlamentarne stranke. Cenzus od 4 odsto }e te{ko dose}i Slovena~ka nacionalna stranka, ali i Liberalne demokrate Slovenije i stranka Zares. Ove dve stranke su za-

Po li ti~ ki prag ma ti zam ume sto emo ci ja Ona je istakla da, ako bude ministarka spoqnih poslova, ne}e zagovarati emotivni pristup, odnosno insistirawe na srpsko-hrvatskom prijateqstvu ili neprijateqstvu, ve} na politi~kom pragmatizmu.

Odgovaraju}i na pitawe o ulozi poslanika mawina u budu}em sastavu parlamenta, u kojem bi Kukuriku koalicija, prema istra`ivawima javnog mwewa, mogla da ima i natpolovi~nu ve}inu, Pusi} je rekla da mawine treba da se pridru`e vladaju}oj ve}ini. jedan od spoqnopoliti~kih prioriteta Hrvatske.

Aktivna uloga u regionalnoj politici bi}e, kako je najavila,

ga malo zaustaviti, izgurati neko re{ewe koje se vama ~ini prihvatqivim, ali na kraju mnogo izgubite na mogu}nosti uticaja i vla-

stitoj politi~koj ulozi u regionu, tako da to sigurno ne}e biti politika koju }e hrvatska voditi”, uverena je Pusi}. Hrvatska }e, kako je istakla, predano raditi na tome da se proces pro{irewa EU ne zaustavi wenim ulaskom, a dr`avama regiona, pa i Srbiji, nastoja}e da {to vi{e pomogne svojim iskustvima.

Kada je re~ o tu`bi i kontratu`bi koje su Hrvatska i Srbija podnele jedna protiv druge pred Me|unarodnim sudom pravde, Pusi} je rekla da postoje dve mogu}nosti: da se stvar re{i pred sudom i druga, po wenom mi{qewu mnogo boqa, re{avawe spornih pitawa dogovorom. „Mogu}nost koja je bli`a zdravoj pameti jeste da poku{amo da pobrojimo sve stvari koje su sporne izme|u nas a relevantne su za `ivot koji je pred nama. To su, na primer, pitawa nestalih, opqa~kanih umetnina i dobara za vreme rata, pitawe su|ewa za ratne zlo~ine i saradwe pravosu|a. Ako uspemo da postignemo, a mislim da bi morali biti u stawu, me|udr`avni sporazum u kojem bi bilo definisano kako }e se to re{avati, treba staviti na dnevni red povla~awe tu`bi za genocid”, rekla je Pusi}.

nijom vladala posledwih 20 godina.

Novost na politi~koj sceni Slovenije je i stranka koja bi mogla da zauzme visoko drugo mesto, levi~arska Pozitivna

Tirk: Slo ve ni ja do bi ja sta bil nu vla du Predsednik Slovenije Danilo Tirk je, posle glasawa na vanrednim parlamentarnim izborima, izrazio uverewe da }e Slovenija dobiti novu stabilnu vladu, a sli~nog uverewa je i glavni favorit na ovim izborima, lider Slovena~ke demokratske stranke Janez Jan{a . Po Tirkovim o~ekivawima, prvi prioritet nove vlade bi}e o`ivqavawe ekonomije, a sa malo napora novi premijer bi mogao biti imenovan krajem meseca, prenela je slovena~ka novinska agencija STA. Tirk je izrazio uverewe da }e nova stabilna vlada brzo po~eti da se bavi najhitnijim pitawima, pre svega finansijskom konsolidacijom zemqe i ekonomskim razvojem. Da bi vlada bila stabilna i efikasna, izlaznost na ovim izborima mora da bude velika, rekao je Tirk. Predsednik Slovena~ke demokratske stranke i biv{i premijer Janez Jan{a ju~e je posle glasawa izrazio nadu da }e izlaznost na izborima biti velika i da }e Slovenija brzo dobiti „jaku novu vladu”, prenela je STA. pravo nastale cepawem Liberalno demokratske stranke Slovenije koju je nekada vodio Janez Drnov{ek, a koja je Slove-

Naj ni `i ni vo Du na va u Bu gar skoj SO FI JA: Nivo reke Dunav kroz bugarsku teritoriju najni`i je u posledwih 50 godina, a prema predvi|awima stru~waka vodostaj }e i

Pu si }e va: Ne uce wu je mo Sr bi ju ZA GREB: Hrvatska ne}e ucewivati Srbiju na putu ka EU i u~ini}e sve da se bilateralni odnosi {to vi{e relaksiraju, poru~ila je Vesna Pusi}, iz Hrvatske narodne stranke. To zna~i i da se pitawe tu`be i kontratu`be za genocid, ako je to mogu}e, re{i dogovorom. Ona }e , u slu~aju pobede Kukuriku koalicije parlamentarnim izborima, najverovatnije biti nova ministarka spoqnih po- Vesna Pusi} slova Hrvatske. Pusi} je u interna~in da Hrvatska ostvari i ve}i vjuu agenciji Tanjug poru~ila da politi~ki uticaj unutar EU. }e, ukoliko ona bude na ~elu hr„Zemqa koja ucewuje drugu ne vatske diplomatije, Srbija biti mo`e da profitira, mo`ete neko-

Danilo Tirk

daqe opadati. Direktor bugarske agencije za odr`avawe plovidbe Georgi Georgiev izjavio je da je nivo vode izmeren kod mesta Ruse minus 28 santimetara u odnosu na uslovnu nulu i da }e tokom narednih dana pasti za jo{ jednan centimetar. „Situacija na Dunavu je kriti~na i ne treba o~ekivati pove}awe i u uslovima padavina, jer }e one biti sne`ne i nedovoqne da napune korito reke”, naglasio je on u izjavi za bugarske medije.

Po re~ima predstavnika direkcije Morska administracija Rangela Nikiforova, na Dunavu kroz bugarsku teritoriju trenutno nema blokiranih plovila, ali se rekom ne mogu kretati brodovi koji imaju gaz ve}i od 1,50 metara. Nikiforov je dodao je plovidba Dunavom kroz bugarsku teritoriju posebno kriti~na na 30 mesta.

Reka Dunav je duga~ka 2.860 kilometara, a wena du`ina kroz Bugarsku iznosi 471 kilometar.

Slovenija, koju vodi gradona~elnik Qubqane, Zoran Jankovi}. Sva dosada{wa istra`ivawa pokazuju da }e stranka Janeza

Jan{e dobiti oko 32 odsto, a stranka Zorana Jankovi}a oko 22 odsto glasova. Stranka dosada{weg premijera, Boruta Pahora }e dobiti tek oko 12 odsto glasova. Od toga ko }e uspeti da pre|e cenzus i koliko glasova }e dobiti zavisi i koja politi~ka opcija }e uspeti da napravi novu vladaju}u koaliciju. Sude}i prema najavama, mo`e se o~ekivati da u Sloveniji vlast preuzmu stranke desne politi~ke orjentacije. Mnogi strani mediji su predizbornu kampawu u Sloveniji nazvali „odli~nim trilerom”, punim svakodnevnog otkrivawa afera vezanih za politi~ke aktere. Pomenute afere su mahom bile vezane za imovinu i poslovawa lidera politi~kih stranaka.

Gra|ani Slovenije }e, zbog ekonomske krize, prema anketama, „kazniti” doskora{weg premijera Boruta Pahora, koji }e osvojiti izme|u 12 i 13 odsto glasova. Ekonomska i du`ni~ka kriza, koja je u posledwe vreme pogodila Sloveniju, dovela je do pada Pahorove vlade.

CRNA GORA

Luk {i} i Ro }en: Ne ma mo ni ka kve ve ze sa [a ri }em POD GO RI CA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} i {ef diplomatije Milan Ro}en odbacili su medijske navode o navodnim kontaktima sa Du{kom [ari}em, optu`enim za {verc kokaina. Oni su takve navode okvalifikovali ih kao poku{aj diskreditacije.

– Apsolutno odbacujem da sam imao bilo kakvu posrednu ili neposrednu komunikaciju sa [ari}em – kazao je Luk{i} na vanrednoj konferenciji za novinare, i ocenio da je re~ o poku{aju diskreditacije wega li~no i {efa diplomatije u terenutku va`nom za Crnu Goru kada ona o~ekuje odluku Evropskog saveta u vezi sa zahtevom za pristupne pregovore o ~lanstvu u EU. Podgori~ki „Dan” objavio je da je [ari} u vi{e navrata telefonom kontaktirao s Luk{i}em i Ro}enom tokom 2008. godine, kada su oni bili na du`nostima ministara finansija, odnosno inostranih poslova. List navodi da te kontakte potvr|uju listinzi prislu{kivanih telefonskih razgovora koje je policiji dostavio crnogorski mobilni operater radi istrage srpskog tu`ila{tva, koje je 2010. godine podiglo optu`nicu protiv [ari}a. Luk{i} je kazao da se natpisima u dnevnom listu „Dan” poku{ava pokazati da u Crnoj Gori niko nije imun od komunikacije s kriminalcima. Crnogorski premijer je rekao da je neophodno sprovest hitnu tu`ila~ku istragu jer veruje da je list „Dan” koji je to objavio – predmet zloupotrebe, te da su mu listinzi navodnih telefonskih razgovora podmetnuti. Luk{i} je konstatovao da je „neophodno utvrditi izvor ovog podmetawa”, i saop{tio da o~ekuje }e „Dan” sara|ivati u istrazi. Ministar inostranih poslova i {ef diplomatije

Crne Gore Milan Ro}en je na zajedni~koj konferenciji za {tampu tako|e negirao da je imao bilo kakve kontakte sa [ari}em.

Uprava policije Crne Gore ju~e je saop{tila da su listinzi prislu{kivanih telefonskih razgovora koje povezuju premijera Igora Luk{i}a i {efa crnogorske diplomatije s Darkom [ari}em, grubi falsifikat. „Uprava policije je, sprovode}i mere i radwe, utvrdila da je dokument, koji je nazvan listingom i objavqen u dnevnim listu ’Dan’, a

Igor Luk{i}

gde se pomiwu imena predsednika Vlade i ministra spoqnih poslova, grubi falsifikat i nije dokument Uprave policije”, navodi se u saop{tewu koje je potpisao pomo}nik direktora Uprave policije Milan Tomi}. U saop{tewu se navodi da je Upravi policije „u kontaktu s operaterom mobilne telefonije potvr|eno da dokument objavqen u ’Danu’, a za koji se tvrdi da je listing, nije dokument koji su oni bilo kome izdali, niti kao takav predstavqa formu koju operater koristi pri dostavaqawu zadr`anih podataka nadle`nim organima”. Dodaje se da }e Uprava policije „o svemu obavestiti nadle`no dr`avno tu`ila{tvo, radi utvr|ivawa svih ~iwenica i okolnosti u vezi s izradom i objavqivawem ovog falsifikata”.

de^Ji dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

dnevnik

c m y

26

^u de san svet de tiw stva

Prole}e Prole}e je lepo, i veoma svetlo.

Ptice se vesele, a {umice zelene.

a da se ro di{ - ne zna{ ba{ sa svim ni ko si, ni {ta si, K ni ~i ji si...

Prelepo sunce, zlati i vrhunce.

Tamo u svetnoj livadi, p~elica }e med da izvadi.

Prole}u se raduju svi, radujte se i vi.

Adriana Dragovi}, III-1 O[ „Vuk Karaxi}” Novi Sad

Vre me nom, ka da od ra ste{, po ~i we{ da pre po zna je{ one naj bli `e ko ji su po red te be: naj pre ma mu, ta tu, bra ta, se stru, a on da i osta le ko ji su ti bli ski. Ka ko vre me pro la zi sve vi {e od ra sta{ (pro la zi{ kroz vr ti} i {ko lu) i po ~i we{

da raz mi {qa{ ka ko bi bi lo le po da {to pre po ra ste{ i po sta ne{ svoj..., ali dok to ne do |e - mno go to ga le pog i ru `nog ti se de si i ne po mi {qa{ da je upra vo to tvo je naj lep {e do ba~u de san svet de tiw stva ko ji se vi {e ni kad ne }e po no vi ti.

Mi na Po po vi}, V-3 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Stefan Be~eli}, I 5, O[ „Du{an Radovi}”,Novi Sad

Vredna p~ela Ja sam mala p~elica, svi me zovu vrednica.

Kada stigne prole}e, tada sle}em na cve}e.

Vredno skupqam polen~i}, da napravim slatki medi}.

Hej, ovamo de~ice, zaronite u med va{e ka{ikice.

I ja bih sa vama jo{ komadi}, ali mene mnogo boli stoma~i}.

Tijana Bako~, III-c O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Lara Touati, I razred, O[ „Tulip”, Tunis

U {kol skom dvo ri {tu

ed ne su bo te smo i{li u {ko lu. Mo ra li smo da ~i sti mo {kol sko dvo ri {te.

J Ku pi li smo li {}e i sta vqa li ga uz dr ve -

i ja smo se ja ko le po za ba vi li. Ovo je kra tak iz ve {taj o {kol skom dvo ri {tu.

Ma ri na \o ki}, II-6 O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko” ^e re vi}

}e. Svi su na {li svo je dr vo. Mo ji dru ga ri

Li~ nost ko ju }u pam ti ti

Dnevnik „De~ji Dnevnik”mi volimo svi, gledamo na{e radove i boravak se veseli!

L

Vredno radimo, crtamo i stvaramo, na{e radove „Dnevnik„ objavi i time nas nagradi!

U „Dnevniku„ ima po ne{to za sve za u~iteqice, tate, mame i nas vesele mali{ane!

Boravak O[ „Sowa Marinkovi}” Novi Sad Sawa Suji}, II 3, O[ „Svetozar Markovi} Toza”, Novi Sad

i~ no sti ko je iza se be osta vqa ju do bre stva ri i do bre tre nut ke se pam te. Ta kve li~ no sti ni kad ne }e oti }i i osta vi ti onog ko ih vo li.

Li~ nost ko ju }u pam ti ti je moj ujak Mi ro slav Pa vlo vi}.

On ima tri de set se dam go di na. Na li sto vi ma ove ve `ban ke ne mo gu da na pi {em sve we go ve vr li ne, ko ji ma se di vim, ali }u ne ke pro ba ti da iz dvo jim. On ra di u {tam pa ri ji, po red to ga zna da po pra vqa kom pju te re.

Me ni je po prav ka kom pju te ra ~e sto po treb na, a moj ujak to uvek re {i i kom pju ter bu de kao nov. Mi ro slav ima ko su cr nu kao mrak, sme |e o~i, po put bi se ra. Sve tlog je te na i no si na o ~a re. Moj ujak je

Je sen u mo joj uli ci

Ste fan Ra di}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Mo ja naj bo qa dru ga ri ca

odi {we do ba zlat nih bo ja ko na~ no je sti glo i u GSu moj kraj. ve gra ne dr ve }a osta le su bez svog ze le nog

dost je oba si pa, tu ga je na pu {ta. Te ve dre RVe a o~i tre pe re kao u snu. Pre lep pri zor. dra i na sme ja na, mo ja naj bo qa dru ga ri ca se

ode la. Ono se osu {i lo,do bi lo zlat nu bo ju i opa lo.

Su vo li {}e i gran ~i ce {u {ka ju i puc ka ju pod no ga ma i stva ra ju ve o ma pri ja tan zvuk. La ste, kroz gu ste obla ke, od la ze u to pli je kra je ve i po la ko nas na pu {ta ju. Zra ci sun ca sve te `e i te `e pro di ru kroz obla ke, te {ke od ka pqi ca ki {e. Nad plod nim pro stran stvi ma, kao gu sti dim, nad vi la se gu sta ma gla ,od ko je je zlat ni po kri va~ po stao vla `an.

Tu `no cve }e se opro sti lo od svo jih la ti ca i uto nu lo u zim ski san. Hlad na ko {a va ski da pre o sta lo li {}e i po dvo ri {ti ma i uli ca ma, kao kli ke re, ko tr qa krup ne ora he. Dr ve }e se wi {e, a pre o sta li li sto vi pa da ju kao su ze sa gra ne ko ja pla ~e za to {to usko ro do la zi hlad ni deo go di ne.

Sve smo bli `e i bli `e zim skoj mo no to ni ji i osta lo je jo{ ma lo vre me na da u`i va mo u je se woj pa le ti bo ja.

Kri sti na Ta pa vi ca, VII-5 O[ „\u ra Jak {i}” Ka}

do bar jer uvek iz dvo ji vre me za one ko ji ga tra `e. Hu man je jer je ra do jed nu sta ri cu, ka da joj je bio po tre ban pre voz do am bu lan te, od ve zao. Naj vi {e vo lim ka da do |e da ga za gr lim, a on da da we go vog mla |eg si na u~im da le po cr ta. Oko we ga su sva li ca na sme ja na. On je iskren i me ni kad ni je sla gao. Se }am se ka da je slu ~aj no stao na igra~ ku svog si na, re kao mu je da je on to ura dio.

Naj vi {e ga na sve tu vo lim za to {to je tu za me ne, a i za sve dru ge ko ji ma je po tre ban.

Gordana Nenadovi}, II 1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

zo ve Jo va na Ma ri}. Ona ima sla dak smeh, ko ji oba sja va ceo svet. Sme |e o~i joj u no }i tre pe re kao sve tla, a ko sa joj je me ka kao svi la. Ni je vi so ka. Ru ke su joj me ke i ne `ne. Pu na je ra do sti i sre }e i na rav no, naj bo qa mi je dru ga ri ca.

Pre lep ve dar duh je oba si pa. Do bra je i vo lim s wom da se dru `im. Zna mo se od za ba vi {ta.

Uvek smo se le po dru `i le. Ona je ve o ma iskre na, jer mi je re kla da }e mo za jed no i}i u re du, ka da bu de mo i{li na iz let. To obe }a we je ostva ri la i zbog to ga je iskre na. Hu ma nost joj je glav na oso bi na. Stal no ne kom po ma `e u u~e wu i oko dru gih stva ri, kao na pri mer, oko u`i ne.

Da ne ko me u`i nu i u~i ni do bro de lo. Vo lim tu ve dru oso bu, jer u me ni iza zi va ra dost i sre }u.

U raz re du je svi vo le i po {tu ju jer je to i za slu `i la. Jo va na do bro i le po u~i.

Jo va ni no sr ce ra do sno le ti do ne ba i leb di i leb di. Sa da je sr ce ve se lo, ve se lo!

Je le na Tri vu no vi}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

Pra vi as u eks trem nom bi ci kli zmu

Naj bo qi rad Je le ne Pot ko wak osvojila je Andrea Merwik radom „Zaustavimo nasiqe nad `enama”, dok je za tre}e mesto s 5.000 dinara nagra|ena Dragana Kne`evi} i wen rad

Na gra |e ni pla ka ti Je le ne, An dree i Dra ga ne

izabran je za najboqi me|u 18 prijavqenih na temu borbe protiv nasiqa nad `enama.

Woj je ujedno pripala i nagrada od 15.000 dinara. Drugo mesto i nagradu od 10.000 dinara

„Ne trenirajte na `enama”.

Svi u~esnici konkursa studenti su novosadske Akademije umetnosti, a wihovi radovi bili su izlo`eni u pet vojvo|anskih gradova, Pan~evu, Ru-

mi, Zrewaninu, Be~eju i Kikindi, gde su posetioci glasali za najboqe. Izlo`ba ovih plakata trenutno je postavqena u centru Novog Sada, u Ulici kraqa Aleksandra, gde }e mo}i da se razgleda do 10. decembra, kada se zavr{ava kampawa „16 dana aktivizma protiv nasiqa nad `enama”.

Zavod za ravnopravnost polova je pro{log decembra, na dvadesetogodi{wicu obele`avawa ove me|unarodne kampawe, objavio konkurs na kojem su studenti mogli izraziti svoje ideje i poruke o borbi protiv rodno zasnovanog nasiqa u formi plakata i radijskih reporta`a. U sklopu kampawe studenti `urnalistike na Filozofskom fakultetu uradili su {est radijskih reporta`a koje }e se emitovati na 21 radio-stanici u Vojvodini.

A. J.

ATRAK TIV NO PRE DA VA WE NA FTN-u

O stra te {kom kon sal tin gu iz pr ve ru ke Mr Milan Babi} odr`a}e predavawe pod nazivom “Strate{ki konsalting” u sredu u 17 ~asova na Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu (u Zbornici, u F bloku, na prvom spratu). Milan Babi} je ro|en 1980. godine u Novom Sadu.

Magistrirao je na Fakultetu tehni~kih nauka, na Departma nu za in du strij sko in `e werstvo i menaxment i progla{en za najboqeg studenta Univerziteta u Novom Sadu.

Studirao je i radio u {est zemaqa u kompanijama kao {to su “Me tro Cash&Ca rry”, “Proc ter&Gam b le” i “Hil t i Cor p o r a tion”. Od maja 2007. godine radi u najve}oj svetskoj kompaniji

za stra te {ki kon sal ting, “McKin sey&Com pany”.

Trenutno radi kao menaxer projekta u Americi i zadu`en je za vo|ewe projekata vezanih za re{avawe kqu~nih problema “top menaxmenta” velikih kompanija u farmaceutskoj i potro{a~koj industriji. Aktivno je ukqu~en u regrutovawe konsultanata s presti`nih ame ri~ kih uni ver zi te ta i mentorski rad sa studentima po slov ne {ko le “Har vard”.

Do sada je boravio u oko 70 zemaqa sveta.

Ciq predavawa je da se studenti upoznaju sa strate{kim konsaltingom, koji je kod nas u fazi razvoja, kao i da se

omogu}i potencijalnim uspe{nim kandidatima povezivawe s najve}im konsultantskim ku}ama u ovoj oblasti.

Pre da va we }e tre ti ra ti strate{ki konsalting, svrhu i modele funkcionisawa kompanija koje se wime bave, strate{ki konsalting u Srbiji danas i sutra, kriterijume izbora kandidata, mogu}nost li~nog napretka i razvoja karijere u okvi ri ma stra te {kog konsaltinga i van wih, kao i time kako aplicirati i dobiti posao u najve}im konsultantskim ku}ama.

Predavawe je otvoreno za sve studente.

A. Va.

Ra di o ni ce za pra vil no pi sa we do ku me na ta Kancelarija za me|unarodnu saradwu Novosadskog univerziteta i ove, kao i pro{le, godine organizuje niz radionica vezanih za pisawe motivacionog pisma, CV-a i ugovora o u~ewu da bi pomogla studetima da se boqe pripreme za pisawe dokumenata koji su naj~e{}e tra`eni u aplikacijama za sti-

pendije, ali i u poslovnom kontekstu. Sve radionice }e biti odr`ane u Centru za razvoj karijere, Ulica dr Ilije \uri~i}a 3, u 14 ~asova, a traja}e sat i po i ima}e i prakti~an deo (ve`be).

Radionice vezane za ugovor o u~ewu }e se odr`ati 8. i 15. decembra, pisawe CV-a }e se u~i-

27

STU DENT MA [IN STVA NE MA WA KRA QI] VIR TU OZ NA DVA TO^ KA

NA GRA \E NI PLA KA TI S KON KUR SA ZA VO DA ZA RAV NO PRAV NOST PO LO VA

Studentkiwa Akademije umetnosti u Novom Sadu Jelena Potkowak osvojila je prvo mesto na konkursu Zavoda za ravnopravnost polova, za rad, plakat, pod nazivom „Zaustavi ga dok mo`e{„. Ovaj plakat

ponedeqak5.decembar2011.

ti 9. i 16. decembra, a pisawe motivacionog pisma 12. i 13. decembra. Prijava za odre|enu radionicu i datumom odr`avawa treba da se po{aqe na adresu iro@uns.ac.rs.

Prijavqivawe je obavezno jer je broj mesta u prosto rijama ograni~en (maksimalno 20).

A. Va.

Zamislite brzinu od 80 kilometara na ~as, i to na biciklu, po nezgodnom terenu, na uskim stazama, gde jedna gre{ka mo`e skupo da vas ko{ta.

– Ka`u da je pravi biciklista onaj koji je po se tio ur gent no – „crnohumorno” govori za „Dnev nik” stu dent dru ge go di ne De part mana za proizvodno ma{in stvo Fa kul te ta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu Nemawa Kraqi}.

Nemawa je ~lan Bici kli sti~ kog klu ba „Fa na tik” iz No vog Sada i vodi se kao dr`avni prvak i najbr`i vo za~ ovog pod ru~ ja.

Le tos je po be dio na takmi~ewu u ekstremnom bi ci kli zmu odr `anom u Bukovcu. Na nadmetawu u Sarajevu je, i pored peha kad mu je u finalu pukla guma, ostao zapam}en kao peti na kvalifikacijama ukupno 200 voza~a! S 13 godina po~eo je da se ba vi bi ci kli zmom i, kako ka`e, najpre je to bila de~a~ka `eqa i strast.

– Od tre}e godine, kad sam nau~io da vozim bicikl na dva to~ka, nisam se „odlepqivao” od wega. Disciplina koju najvi{e forsiram je, kako ka`u, najekstremnija grana bicikli-

zma. Obuhvata spust kroz {umu preko veoma tehni~ki te{kih delova {to ve}om brzinom. Kamewe, korewe, krivine, skokovi, dropovi... Ciq je savladati

ih {to boqe i {to br`e – obja{wava Kraqi}.

I pored zahtevnih treninga, na koje ide pet do sedam puta nedeqno, nekad ~ak i dva puta dnevno, uspeva da na|e vremena za

Vo qa sve po kre }e [to se ti~e planova na poqu sporta, tokom naredne godine namerava da se poka`e {to boqe na trkama u inostranstvu i na svetskom prvenstvu, krajem avgusta u Austriji. Naravno, ka`e, ne}e dozvoliti da fakultet „trpi” jer sebe vidi i kao dobrog in`ewera SUS-motora, ~ime je zalu|en odmalena.

– Mnogi me pitaju kako sve to uspevam da postignem, a odgovor je jednostavan: voqom. Sve {to ~ovek treba da ima je voqa za `ivotom da bi ga maksimalno iskoristio – obja{wava Nemawa Kraqi}.

In di vi du al ni sa ve ti za ka ri je ru Tim Centra za razvoj karijere i savetovawe studenata organizuje individualno karijerno savetavawe koje }e trajati do kraja decembra. Karijerno savetovawe je proces koji omogu}uje pojedincu da prepozna i iskoristi svoje resurse da bi doneo pravilnu odluku u vezi s karijerom i da uspe{no razre{i probleme koji mu stoje na putu realizacije profesionalnih ciqeva.

Kroz saradwu sa savetnikom studenti prolaze kroz test profesionalnih opredeqewa, obavqaju konsultacije i dobijaju povratne informacije na napisan Si-Vi i motivaciono pismo. Tako|e, organizuju se i pripreme za budu}i intervju pomo}u softvera koji simulira razgovor izme|u kandidata i poslodavca. Razgovor se mo`e zakazati slawem zahteva na mejl karijerauns@gmail.com sa naznakom „individualno savetovawe”.

A. J.

prijateqe i kolege, ali i za naporne studije. Wegov dan uglavnom po~iwe vo`wom po planini, gde provede oko tri sata, potom odlazi na fakultet. Nakon predavawa, put ga odvodi na ekstremnu stazu, gde ve`ba vo`wu po zahtevnim uslovima, skokove i trikove. Po wegovim re~ima, nije osoba koji tra`i prikladan i pogodan teren, nego gleda da se prilagodi prostoru oko sebe jer „izvoqevawem ne}e ni{ta posti}i”.

– Kako je zazimilo, mawe vozim bajs, ali sam se prebacio na bazen i tr~awe. Previ{e obaveza zahteva da isplaniram dan u minut da bih ih sve ispunio kako treba. Najve}i problem mi predstavqaju uslovi u kojima `ivim. Ne `elim da se bunim, jer znam da ima i onih koji `ive daleko gore, ali sport je nekako politizovan, {to nije dobro – govori ovaj biciklista koji se nada da }e jednog dana uspeti, negde napoqu, da pobedi u nekoj jakoj trci, po{to bi mu to bila velika odsko~na daska za budu}nost.

Go vo re }i o opa sno sti ma sporta i povredama, Nemawa Kraqi} ka`e da su mu one „na kraju pameti”.

– Svako ko voli adrenalin i opasnost, treba da se oproba u ovom sportu jer je ose}aj neverovatan i na~ini od vas zavisnika. Ali, jednostavno, koliko god to zvu~alo opasno i rizi~no, adrenalin, satisfakcija koju do`ivqavam, opravdavaju sve – ubedqiv i nepokolebqiv je na{ sagovornik.

A. Je ri ni}

KON KURS FON DA CI JE „NI KO LA TE SLA”

Na gra de za stva ra la {tvo u 2011.

Konkurs za dodelu „Teslinih na gra da” za stva ra la {tvo u 2011. godini, raspisan je u okvi ru pro gra ma Fondacije „Nikola Tesla” s ciqem da se podstaknu nau~na is tra `i va wa, stva ra la {tvo i privredni razvoj.

Oblasti koje konkurs pokriva su: nau~na ostvarewa u pri rod nim i teh ni~ kim naukama, vrhunska in`ewerska teh ni~ ko-teh no lo {ka ostva re wa, pro na la za {tvo–novatorstvo–racionali za tor stvo, ostva ri va we ciqeva Fondacije u organiza ci ja ma i stva ra la {tvo mladih.

Za prve tri oblasti dodequje se po jedna nagrada za po je din ca ili tim, za ~e tvrtu oblast planirane su dve nagrade, a za stvarala-

{tvo mladih pet. Predloge mogu podneti dr`avni organi, usta no ve, pred u ze }a i registrovane dru{tvene organizacije – ~lanovi Kluba darodavaca i sponzora Fondacije.

Pra vil nik za do de lu i uputstva za prijavu nalaze se u kancelariji Fondacije u In sti tu tu „Ni ko la Te sla”, Ulica Koste Gavran~i}a 8a u Beogradu.

Informacije se mogu dobiti na telefon 011/369–1–447 ili putem i-mejla: fon da ci ja.ni ko la.te sla@g mail.com i ema tur ko vic@yahoo.com.

Rok za dostavqawe predloga za nagrade je 30. januar 2012. godine. Podr{ku pru`a Centar za razvoj nauke Republike Srbije.

A. J.

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

ponedeqak5.decembar2011.

GLOBUS

c m y

28

dnevnik

Џејмс Бонд из Републике Српске

С

Шта сте ставили у питу

Н

ећете веровати који су све састојци на списку рецепта за једну од најскупљих пита на свету. Традиционална слатка пита са месом једно је од омиљених јела које Британци праве уочи Божића, а у Лондону је представљена најскупља таква пита на свету. Рецепт за ову „посластицу” датира још из 17. века, и обично садржи млевено месо, маст, кору поморанџе, шљиве, као и цимет и мускатни орашчић. У питу се традиционално ставља и новчић, а у овој ћете наћи кованицу од чисте платине. Пита је зачињена ванилом и циметом са источњачких тржи-

шта, и посута скупоценим амбергри шећером који се добија од излучевина китова. За мешење теста употребљена је света водица из Лурда, а пита је умотана у фолију од платине. Шара која се обично црта ножем на горњој кори дело је врхунских дизајнера, и урезана је на кору уз помоћ ласера. Можда сте помислили да је ова пита довољна да прехрани целу породицу на празничној вечери, али преварили сте се величине је омање јабуке, таман за два залогаја. Цена пите процењује се на око 3.000 фунти, а ова скупоцена посластица биће продата на аукцији.

нимање новог филма о авантурама тајног агента 007 је почело, а фанови из Републике Српске су снимили своју, кратку, верзију популарног филма. Игор Ђенић и његови другари, Милан Ђукић и Горан Тривић и „Бонд девојка” Бранка Турудић, велики љубитељи филмова о Џејмсу Бонду, одали су почаст омиљеном јунаку клипом у којем су приказали како би филм изгледао у аутентичном „домаћем” окружењу. У њиховом филму, који траје нешто више од 13 минута, Џејмс Бонд добија специјални задатак од Доктора Јес - треба да уништи свог злог клона који се крије негде у Републици Српској. За разлику од оног правог, домаћи Бонд је у избледелом џинсу и мајици, са дугом косом, вози Пасат караван... Погледајте домаћег агента 007 и нову Бонд девојку.

Гра тис груп на те ра пи ја Сло бе и Пан те ле

У

познајте ауторе концептуалних профила Брат Пантела и Слоба Милошевић, који свакодневно засмејавају Твитер заједницу и чије се форе препричавају. „Решавао Жигара речи методом укрштене каже ћепи Римљана старости врло четири слова реко Може а Колара кома”. „Берлускони: Након оставке ћу се посветити стварима које волим. Сад извините, овај џак вијагре се неће сам попити”. „Баца Станкела саопштење у виду ес-ем-еса да лимпа махину и правац Милано начи мора се изорганизује нека скромна забава ревијалног карактера”. „Ја сецкам конфете, Фрањо дува балоне а Алија качи за-

па бије жену и виче на децу, а ја пишем те кратке мисли и доскочице, често саркастичне и оштре. Заправо, што се мене тиче, што оштрије - то боље”, испричао нам је Београђанин који стоји иза профила Слобе Милошевића. „Временом је све то мало еволуирало, број обожавалаца је порастао али је суштина и даље иста - сатирична критика свега што је лоше, глупо, назадно, бесмислено... таквих ствари нам не мањка па је заживела идеја да тај Твитер налог буде мали вентил за све оно се мени а и свима нама скупља у току дана. Гратис групна терапија”, додаје момак који се иначе бави израдом реклама. Он истиче да међу више од 7.500 пратилаца има и већину

мику на други начин - ко је оригинални аутор оваквог сленга и да ли је прави профил на Твитеру или Фејсбуку. „Многи ће рећи да је профил плагијат, али то заиста није истина. Само сам усвојио стил писања и унео неке своје форе у то. Све је уствари потекло од аутора под алијасом „Пантела10” са Вукајлије. Идеја ми се чинила изузетно занимљивом и вођен тиме отворио сам поменути Твитер профил. Нисам очекивао да ће профил доживети толики успех”, каже аутор Пантелиног профила, који добро влада материјом с обзиром да од малих ногу прати фудбал и друге спортове. Иако је и у самом опису профила напоменуто да је он шаљиве природе „из пошто-

сред читања вести једна руска водитељак није могла да искулира на помен имена америчког председника Барака Обаме, и да „не одреагује”... Татјана Лиманова, водитељка дневника на руској телевизији је највљујући самит лидера АПЕЦ-а на Хавајима коме ће присуствовати и амерички председник - подигла, у програму уживо, средњи прст (?!). И не подигавши поглед, мртва хладна наставила је да чита вести. Да ли је водитељку испровоцирао амерички председник или је средњи прст био намењен некоме од колега иза камере - нисмо сигурни. У сваком случају, видело га је пола света.

Мама, ми смо све поспремили

Ш

та је рецепт за потпуни хаос? Потребна су вам два дечака и један џак брашна. Мама ова два слатка дечака отишла је само до купатила, што је њима двојици било сасвим довољно времена да кући „рено-

вирају” од пода до плафона. Наиме, дечаци су се дочепали џака са брашном и изменили лични опис собе у којој су се играли. Одједном је све постало бело...а они срећни као никада раније! Када је изашла из купатила имала је шта и да види. Шо-

Ј

кирана призором само је изнова и изнова понављала „О мој боже...” „Момци, да ли сте ви то нашли брашно, да ли сте испарзнили целу врећу?!”, било је једино што је жена упитала малишане.

Мајци на крају није преостало ништа друго него да узме камеру и сними ремек - дело својих синова. Снимак који је пре свега четири дана поставила на Јутјуб погледало је више од 600.000 људи. Дечаци су очито урадили „добар посао”.

У

хапшени пар искористио непажњу полицајаца и посветио пажњу једно другоме… Хауард Виндхам и Тина Мари ухапшени су због поседовања сумњивих таблета, али су, док су стигли до станице, зарадили и казну за непристојно понашање у јавности. Пошто им је полиција пронашла таблете ставила их је на задње седиште аутомобила, а онда оставила без надзора неколико минута… довољно да мла-

дић и девојка скину панталоне и „баце се на посао”. Један од полицајаца је, идући ка аутомобилу, приметио да се ауто помера и да кроз прозор види само главу ухапшеног. Девојка је била испод линије вида… Мушкарац је оптужен за поседовање дроге, девојка за испоруку, заједно за јавну непристојност, али им је обома било лепо.

Шта ово би?!

У

Секс у лисицама

ставице. Изгледа да нам стиже Гадафи”. То су само неки од многобројних твитова иза којих су потписани Брат Пантела и Слоба Милошевић. Међу бројним лажним профилима на друштвеним мрежама на Твиттру су се издвојила два за које знамо да иза њих не стоје заиста те особе, али понекад им се обраћају као фудбалеру Марку Пантелићу, односно покојном председнику државе Слободану Милошевићу. „Почео сам да пишем да бих се на неки начин ослободио свакодневних фрустрација које ствара живот у Србији. Свако се са проблемима носи другачије - неко пије у кафани, неко са посла дође кући

политичких партија у Србији и да се „неки понекад мало љуте”, али да је њему то ок и да никада није имао озбиљније проблеме. „Често се дешава да људи једноставно забораве о чему се ради и да започну отворену комуникацију са, као што знамо, одавно покојним Слободаном Милошевићем. Жале му се на „ове данас”, постављају питања, хвале га и вређају. Наравно, он никада не одговара и чује само оно што се њему допада. Али, очигледно ми је да људи имају потребу да се обрате некоме ко је за њих ауторитет или кривац, у стварности или имагинарно. Интересантан феномен, у сваком случају”. Брат Пантела изазива поле-

вања према Марку Пантелићу”, овај начин комуникације прихватиле су и бројне личности из јавног живота, тако да се Брат Пантела путем Твитера дописује и са Новаком Ђоковићем, Иваном Ивановићем... Међу више од шест хиљада пратилаца ту су и Ненад Крстић, Марко Кешељ, Оливер Дулић, Маја Огњеновић, Стефан Капичић, Димитрије Војнов и други. „На томе што је Брат Пантела постао свеопште прихваћен треба захвалити делом оригиналном аутору од кога је тај начин говора и сленг потекао, а делом мени. Ја нисам урадио ништа специјално, већ сам га у суштини само популаризовао”, додаје Брат Пантела.

Крокодил у салону лепоте

едан салон у Аустралији рекламира се на необичан начин - бикини депилацијом и педикиром урађеним крокодилу. Салон „Парап” у Дарвину своје услуге рекламира уз помоћ необичне „клијенткиње”, женке крокодила из локалног резервата за рептиле. „Муштерији” је урађен педикир, релакс масажа и депилација бикини зоне, што су запослени овековечили и поставили на Интернет.

„Сезона парења је практично иза ћошка, и желели смо да је учинимо неодољивом пре повратка у резерват”, рекла је власница салона Луен Грасмедер. Наравно, нису мучили сироту женку крокодила да би је улепшали, већ је то само рекламни трик за њихов нови третман који би омекшао „чак и кожу рептила”.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak5.decembar2011.

29

Preminuo je

IZDAJEM name{tenu garsoweru u Ulici Alekse [anti}a od 1. 1.

2012. godine. Cena 150 evra. Telefon 063/545-904.

42531

Pane \uki} 1920 - 2011.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

42450 VODOVODNE instalacije zamena cevi ma{insko odugu{ewe i snimawe, kanalizacije i sve vodoinstalaterske usluge. Telefon 6393-737, 064/160-47-25.

42611

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 42258 PRODAJA svih vrsta ogrevnog drveta: bukva, bagrem, hrast i cer.

Mogu}nost rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefon 062/649-000, 021/6413-210.

42507 KUPUJEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945002 Mile.

42538

Sahrana je danas, 5. 12. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: Qiqana, Borivoj, Kristina, Aleksandra, Eva i Slavko.

42820

Posledwi pozdrav dragom kuma{inu

na{em

TU@NO SE]AWE

5. 12. 1994 - 5. 12. 2011.

Vladimiru Brki}u od porodice Brzak.

Du{an Popovi} Vreme }e i daqe prolaziti, a mi }emo ~uvati na{u qubav i se}awe na tebe.

Tvoji: Mila, \or|e i Jelena.

42656

42811

Posledwi pozdrav na{oj mami, baki i prabaki

Stani Davidovac

od porodice Mi{kov.

Nikada ne}emo zaboraviti tvoj plemeniti lik.

Vladimir Brki}

Zauvek u srcima.

Kumovi Nikola, Dragan i Ivana Brzak.

Posledwi pozdrav voqenom bratu i ujaku

mom

Laho{ \uri od: sestre Er`ike sa }erkama Valikom i Jolikom, Nikolom, Aleksom, Saletom i Robertom. ^uva}emo te u srcima.

42812

42815

dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj

42819

Posledwi koleginici

Preminula je na{a voqena

pozdrav

Stana Davidovac 1926 - 2011.

Vesni Padrov

Vesni Padrov

Sahrana }e se obaviti u utorak, 6. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

od: Qubinke Jeli} i Stevana Todorovi}a.

Sawa ^ipli} sa porodicom.

42813

42816

O`alo{}ena porodica Davidovac.

42818

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je u 58. godini, posle te{ke bolesti, preminula na{a draga i voqena

SE]AWE

Radmila Duki} Dada

Rade [aki}

iz Stepanovi}eva

2006 - 2011.

Marija Ninkov Sahrana je danas, 5. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena }erka Daliborka.

42814

Pet tu`nih godina bez tebe, a uvek sa nama.

Danas je tvoj ro|endan, umesto nas an|eli neka ti ~estitaju.

Tvoji najmiliji.

Nikada te ne}e zaboraviti: Jelica, Dragan, Nikola i Nata{a [uput.

42585

42537

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.05 16.10 16.15 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.45 22.00 22.30 23.00 00.45 01.10 02.45

tv program

ponedeqak5.decembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Зелени сат Вести Стање на путевима Чари риболова Балкан експрес Кухињица Вести Додати живот годинама Знање имање Вести Чему...Сликање? Путеви наде Вести за особе са оштећеним слухом Треће доба Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Судија Мастранђело ТВ минијатуре Војвођански дневник Дунав заувек Мађионичари, филм Један на један Судија Мастранђело Музички програм

Кратак час професора Аркадија

06.05 08.00 09.05 09.40 10.05 10.35 11.06 12.00 12.15 12.38 13.21

Немам шта да обучем (Панонија, 22.30) 08.00 08.30 09.00 10.00 12.35 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Јутарњи програм Вести укратко У огледалу Аналија Буди родитељ Улови трофеј Хроника Општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Немам шта обучем

Професор Аркадије је живописан лик који из своје лабораторије у емисијама у трајању до 5 минута говори о свакодневним али и бизарним темама, и то бизарном логиком. Од цењеног професора гледаоци ће штошта чути о науци, спорту, економији, мушко-женским односима... (РТВ 1, 16.05)

06.40 07.05 08.20 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.06 00.00

Кухињица (мађ) Мрав пешадинац, лутка филм Цртани филм Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Португал, позоришна представа (мађ) Концерт примаша - Чока 2011. (мађ) Вести (мађ) Заједно Живопис Широко план (рус) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Наши дани (мађ) Омладинска емисија(мађ) Друго полувреме, филм ТВ Баштина ТВ Продаја

06.30 08.30 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.30 13.00 13.05 14.00 15.05 16.00 16.15 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Интерна истрага Човек лав Ленија Крајња сила Године пролазе Цртани филм Вести Интерна истрага Ево нас код вас Крајња сила Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

10.00 Дејвис куп, финале: Шпанија – Аргентина 15.15 ФА куп: Сатон УТД – Нотс Каунти 17.15 Белгијска лига 18.40 Премијер лига, вести 19.00 Нивеа фор мен: Вожња живота 19.10 Преглед ФА купа 19.45 Преглед Премијер лиге 21.00 Премијер лига: Фулам – Ливерпул 23.15 Преглед холандске лиге 00.30 Преглед Премијер лиге

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Рат, револуција, герила, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

14.49 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.05 23.30 00.20 00.43 01.46

06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 21.10 22.05 00.30 01.30 02.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Отворена врата Гастрономад Лов и риболов Еко караван Велика жетва на земљи Дневник Рукометна фантазија Место злочина Џејн Доу: Сад га видиш, сад га не видиш, филм И ја имам таленат Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Песма без граница Шпијунирај мушки, филм Место злочина Дневник Садамова кућа Ноћни биоскоп: Џејн Доу: Сад га видиш, сад га н видиш, филм

Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ ЕКСклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Жене са Дедиња Филм: Атентатори Вампирски дневници Експлозив Ексклузив

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 08.11 08.33 08.43 09.07 09.24 09.52 10.05 10.12 10.43 11.07

Попај Томас и другари Интересантно занимање Очима физике Вечни сјај детињства Једна слика једна прича Како су се волели наши преци Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника Вет

Мориц Блајбтру

Случај Бадер-Мајнхоф Угледна левичарска новинарка Улрике Мајнхоф шокирана је берлинским извештајима о проблематичним демонстрацијама, током којих је полицајац убио једног од учесника. Одлази у Берлин да би подржала студентски покрет, али убрзо схвата да извештавање о протестима није довољно и жели да направи нешто што ће продрмати заједницу и направити праву промену. Улоге: Мартина Гедек, Мориц Блајбтру, Џоана Вокалек, Нађа Ул Режија: Ули Едел (РТС 2, 22.03) 11.38 12.04 12.19 12.36 13.06 14.06 14.46 15.14 15.21 15.56 16.41 17.11 17.18 18.10 18.46 19.13 20.00 20.35 20.56

Живот са музиком Душан Радић Марко Тајчевић Емисија из екологије Трезор Интересантно занимање Вечни сјај детињства Како су се волели наши преци Метрополис у Кањижи Сат Све боје живота Заједнички програм за инклузију Породица Сопрано Драгољуб Ђуричић и пријатељи Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго Наука 2011 Заједнички програм за инклузију 21.03 Породица Сопрано 22.03 Случај Бадер-Мајнхоф, филм 00.37 И ја имам таленат

Лена Богдановић

СЕРИЈА

Жене са Дедиња Главне јунакиње су четири даме из високог друштва које наизглед имају све: Чарна је супруга поп-певача Мартина Малбаше који је постао славан после победе на „Беовизији”, Клара је гневна адвокатица из старе београдске породице, Валерија искомплексирана домаћица, док је Алиса промискуитетна вајарка која има ћерку из првог брака с Тољом. Улоге: Драган Мићановић, Анђелка Прпић, Маја Новељић, Ирена Мичијевић, Лена Богдановић, Милутин Милошевић Режија: Душан Лазаревић (Прва, 21.10)

07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Здравље и Ви 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Френки и Џони 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Шарено 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.45 Милица² 19.00 Монк 20.00 С.О.С.

20.30 Милица² 21.00 Филм: Италијански посао 23.20 НЦИС 00.00 Вести 00.30 С.О.С 01.00 Милица² 01.25 Филм: Нула нула

dnevnik

c m y

30

06.15 Долина сунца 07.00 Вести Б92 07.05 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Пингвини с Мадагаскара 08.00 Вести Б92 08.15 Топшоп 08.30 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести Б92 10.40 Топшоп 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.35 Пингвини с Мадагаскара 11.55 Наша мала клиника 13.50 Истражитељи из Мајамија 14.45 Топ шоп 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.05 Пријатељи 19.35 Штребери 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Инсајдер 22.00 Више од живота 23.00 Вести Б92 23.40 Спортски преглед 00.00 Шта да обучем?

00.05 Између две ватре 00.35 Доушници 01.35 Саут Парк

Бурсу Кара

СЕРИЈА

Сузе Босфора Снажна прича о трагичној судбини Лале, докторке, која након сазнања да има тумор на мозгу, напушта своју породицу. Бригу о своје две девојчице препушта васпитачици из обданишта, прелепој Зејнеп, коју је сматрала прикладном заменом у свом дому. Улоге: Еце Услу, Синан Сумер, Бурсу Кара, Гокан Тепе Режија: Хилал Сарал (Хепи, 22.00) 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25

Доме, слатки доме Многи могу да вам реновирају кућу, али само најбољи од ње праве топли дом! И оно што је најлепше у читавој причи, увек и одговарајућа породица уз одговарајући простор. Екстремна трансформација. (Б92, 15.00)

05.45 Добро јутро 10.00 Скривена камера 10.10 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Све за љубав 12.00 Тајна љубав 12.50 Сити 13.00 Двоструки живот 14.00 Сестре 14.45 Квиз, породични обрачун 15.15 Гојковићи 15.50 Чаролија 16.00 Ноћ у јуну 16.50 Национални дневник 17.15 Сити 17.30 Мала невеста 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Витезови из блата 21.00 Гранд народ пита 22.30 Амиџи шоу 23.30 Јавна тајна 00.30 Наслеђе једне даме 01.30 Ноћ у јуну 02.30 Филм: Слепа срџба 04.00 Филм: Кактус Џек

09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55

Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Андјелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Неочекивани живот Телешоп Вести Главна улога Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Ћирилица Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

15

31

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пи ше: Радован Поповић 07.10 Венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Фризер за животиње са Беверли Хилса 09.30 Грађевинске интервенције 10.25 Џон, Кејт и осморо деце 11.20 Мали људи, велики свет 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све о псима 18.10 Грађевинске интервенције 19.05 Мајами инк 20.00 Лепота по сваку цену 20.55 Тајна трудноћа 21.50 Гојазни тинејџери 22.45 Др Џи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Лепота по сваку цену

08.00 Дневник скулптура 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Бизеовим стопама 11.00 Капија просвећења 12.00 Бекство Луја XVI 13.30 Свет новца. мале прљаве тајне 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Библијске загонетке 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Гиганти готике – поглед у небо 18.00 Пет америчких гиганата 19.00 Царство мора 20.00 Жута кућа 21.30 Велике британске војсковође 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Библијске загонетке 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Гиганти готике – поглед у небо

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел На путу за Санта Фе Сеx партијски непријатељ број један Потрага за Једнооким Џимијем Прича о Џејн Слепи хоризонт Осека Еротски филмови

При ча о Џејн Џејн Остин ве ру је у љу бав. Ње ни ро ди те љи же ле да се она уда за имућ ног го спо ди на, али ка да упо зна за но сног Ир ца То ма Ле фро ја, ин три ги ра на ње го вим ин те лек том и аро ган ци јом, њен свет је по љу љан... Уло ге: Ен Ха та веј, Џејм Ме ка вој, Џу ли Вол терс Ре жи ја: Џу ли јан Џа ролд (Си не ма ни ја, 20.00)

07.00 09.09 10.12 11.05 11.23 12.00 12.34 13.19 14.17 14.50 15.34 16.05 16.25 17.40 18.31 19.30 22.05 22.50 23.25 00.36 01.18 02.01 02.49

06.00 08.35 10.35 12.40 14.50 16.30 18.20 20.05 21.00 22.00 23.35 00.05 02.00 03.40 05.30

Моје име је Кан Феномен Дволичност Вол Стрит: Новац никад не спава Ледена стаза Горко-слатко Поштена игра Камелот Царство порока Тилт Досадно на смрт 22 метка Игра смрти Последња кућа са леве стране Холивуд на снимању

Неш Бриџис Закон и ред Убиство у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиство у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Закон и ред: Злочиначке намере 23.20 Филм: Суперерупција 01.20 Поморска патрола 02.20 Ерика

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20

07.50 Кобра 11 10.00 Ексклузив викенд 10.45 Вечера за 5 11.35 Емператриз 13.15 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Ступови земље, филм 22.05 Змајев пољубац, филм 02.00 РТЛ Вести 03.30 ЦСИ Мајами

МИ НИ-СЕ РИ ЈА

Сту бо ви зе мље Оли вија Вајлд

СЕ РИ ЈА

Др Ха ус Тим пре у зи ма слу чај Ва ле ри, атрак тив не же не на по ло жа ју ко ја по вре ме но тр пи ве ли ке бо ло ве. Ха ус због Ва ле ри ји ног из гле да при ста је пре у зе ти слу чај... Уло ге: Хју Ло ри, Ли за Едел штајн, Ро берт Шон Ле о нард, Омар Епс, Џе ни фер Мо ри сон, Оли ви ја Вајлд (ХРТ 1, 00.36)

07.58 08.28 08.50 09.35 09.59 10.44 12.10 12.36 13.09 14.40 15.05 15.28 15.58 16.13 16.24 16.54 17.09 18.00 18.20 18.33 19.04 19.30 20.05 20.55 21.45 22.30 22.49 00.29 01.09 01.59 02.40

Ен Ха та веј

Добро јутро, Хрватска Краљ винограда На воденом путу, док. серија Код Ане Благо светских пијаца, док. серија Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Треће доба Алиса, слушај своје срце Глас домовине Културна баштина Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Од Ларк Рајса до Кендлфорда Дневник Проводи и спроводи Дневник 3 Без трагова - диригент Карлос Клејбер Др Хаус ЦСИ: Лас Вегас Шаптач псима Скица за портрет

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Певај моју песму, музички шоу Баштованка Јеловници изгубљеног времена Моглијева прва пустоловина, филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Тон и тон Руперт Мала ТВ Цртана серија Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Мењам свет Цртани филм Музички специјал Живот иде даље Др Хаус ЦСИ: Лас Вегас Путем европских фондова Светско рукометно првенство (Ж): Хрватска - Уругвај, пренос Закон и ред Трава зелена Без трага Ноћни музички програм

06.25 Нема издаја 08.30 Повратак на улице Сан Франциска 10.00 Деца судбине 11.40 Прва забрањена љубав 13.20 У име народа 15.00 Одбегле кћерке 16.20 Против њене воље: Прича Кери Бак 18.20 Јеси ли усамљена вечерас 19.50 Дубоко у прерији 21.30 Необуздана Ајрис 23.00 Окрутна жеља 00.40 Упозорење: Строга цензура 02.20 Срце пуно кише

08.00 Бубамаре 10.00 Маyбе Бабy 11.50 Једина права ствар 14.00 Сјај 16.00 Пронађени рај 18.00 Прича о сексу 19.40 Булевар звезда 22.00 Инкогнито 00.00 Подешена 02.00 Микалијина хроника

У сум њи вим окол но сти ма, бли зу нор ман диј ске оба ле, 25. де цем бра 1120. по то нуо је Бе ли брод. Са мо је дан пут ник је пре жи вео, а ме ђу жр тва ма је и Ви ли јам Аде лин, је ди ни при зна ти син, на след ник кра ља Хен ри ја I... Уло ге: Клајв Вуд, То ни Ку ран, Али сон Пил, Мат Де ве ре, Хај ли Атвел, До налд Са дер ленд, Ру фус Се вел, Јан Мек шејн Ре жи ја: Сер ђо Ми ми ц а Ге зан (РТЛ, 21.00)

Хај ли Атвел

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери Генералка Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање удвоје Опасан лов Угаљ Земљотрес који је разорио Јапан 23.45 Разоткривање митова 00.40 Преживљавање удвоје 01.40 Опасан лов

08.30 09.00 12.00 13.00 13.30 17.30 18.30 20.00 20.45 21.00 21.30 22.25 23.00 00.00

Биатлон Карлинг Скијашки скокови Биатлон Билијар Фудбал Карлинг Скијашки скокови Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Фудбал Билијар

Чо век ко ји је ства рао ака де ми ке

М

и хиз је био ода ни сим па ти зер СПО-а – им по Дру га књи га „Ауто би о гра фи је о дру ги ма„ из ла зи но вао му је Дра шко вић, ко ји је, по ње му, у 1993, али је оп хр ван ма ло ду шно шћу: раз о ча ран је вре ме оп штег бун та де ве де се тих го ди на ха свим што се до га ђа у Ср би ји и око Ср би је: ри змат ска лич ност. За то га је Крун ски са вет, чи ји је „За по след ње три го ди не, не ре шив ши ни шта, по члан, овла стио да по здра ви уче сни ке Са бо ра СПО-а и тро ши ли смо три ра та, де се так из бо ра и ре фе рен ду ма, тад је из ра зио на ду „да ће Ср би ја уве сти устав ну мо пет на е стак ре пу блич ких и са ве зних вла да и бар то ли нар хи ју“. ко до не тих и про ме ње них уста ва за пет фан том ских У „Ни ну„ ће 5. ју ла 1991. об ја ви ти и „Пред лог за раз срп ских др жа ва. Све са ми свет ски ре кор ди. Окр њи ли ми шља ње у де сет та ча ка“, а по во дом ак ту ел не по ли смо углед Цр кве, Уни вер зи те та, СА НУ, Фран цу ске 7 и тич ке си ту а ци је у зе мљи, по себ но Ср би ји. Он пред ла же да се од мах обра зу је ко а ли ци о на и кон цен тра ци о на вла да, да се до зво ли мир но оса мо ста ље ње Сло ве ни је, да се то до зво ли и Хр ват ској, под усло вом да се срп ском на ро ду при зна ауто но ми ја на ве ков ној те ри то ри ји где Ср би ве ћи ном жи ве; да се то пра во на оса мо ста ље ње при зна и Ма ке до ни ји, а Цр на Го ра ако хо ће не ка оста не са Ср би јом, док жи те љи БиХ тре ба да се до го во ре ка ко ће жи ве ти. Овај ра зум ни пред лог на и шао је на ши рок од јек и у све ту, је ди но по ли ти ча ри за ње га ни су има ли до вољ но слу ха – на ста ви ли су сво је кав ге и рат не игре. Ви ди Ог ње но вић пред ста вио је се бе ова ко: „Ја сам вам па ће ник. Јед на од мо јих пат њи је да вр ло бр зо схва там. За то они спо ра ћи ми сле да сам по вр шан јер, по што бр зо схва там, не мам по тре бе за рас пра вом о ства ри ма ко је су очи глед не. Дру га му ка ми је што сам ду бо ко сен ти мен та лан чо век и це ло га жи во та бо рим се про тив те бо ле ћи во сти. Не бих хтео да је по ка жем, а она је ја ча од ме не. И тре ће – имам по тре бу да бу дем окру жен па мет ним љу ди ма, а то ни је увек ла ко.“ Јо ван Ћи ри лов о то ме за што Ми хиз ни је кан ди до ван за СА НУ пи ше: „Ни је му при јем у Ака де ми ју ни био по тре бан јер он је био тво рац ака де ми ка – не ма од оних ко ји су жи По ла ве ка при ја тељ ства Ћо си ћа и Ми хај ло ви ћа ви, пи са ца, или не ких ко ји су мр тви, ко ји ни су тра жи ли ње гов са вет као од вр хун ског ауто ри те та, знал ца, го то во свих јав них лич но сти ко је су не што зна чи ле. при ја те ља ко ји уме да ка же пра ву реч, та ко да је био у Спи ска ли смо на род ну при вре ду, про ћер да ли др жа ву мно го че му и над њи ма.“ и стан дард ста нов ни штва, а срп ски на род обе сра ми ли На све ча ном обе ле жа ва њу да на Ма ти це срп ске на ру бу све та. Вла да ју ће ре жим ске гар ни ту ре ко је су 1992, Ми хиз је с но стал ги јом го во рио и о су сре ти ма с до ве ле до тог ка та стро фал ног би лан са без прем ца су.“ Иси до ром Се ку лић: Ина че, сма тра да је срп ска ду ша по де ље на „из ме ђу „У свом са ло ну го спо ђа Иси до ра са ве то ва ла ми је, на ло га хе рој ске тра ди ци је, срп ско-еп ске по ги бе љо ма шта са ве то ва ла – на ре ђи ва ла на свој на бу сит на чин: ни је и здра во ра зум ских ци ви ли за циј ских зах те ва, па ’Ка же те, мла ди ћу, за бри ну ти сте шта ће би ти с умет бу ри дан ски и ма га ре ћи про сеч ног Ср би на упу ћу је час но шћу, фи ло зо фи јом и ре ли ги јом у со ци ја ли зму? Не на јед ну, час на дру гу стра ну и с њом за јед но уда ра ју бри ни те се ви за њих, оне тра ју ве ко ви ма и тра ја ће. гла вом о ка вез у ко ји их је за тво рио са вре ме ни свет, Бри ни те се шта ће би ти са со не моћ ни да се од у пру, а не ци ја ли змом. А још је нај бо ље вољ ни да се по ко ре“. да ви, мла ди чо ве че, уме сто Све че шће се по вла чи у се Љу те ћи се на свог при ја те ља што скр ште них ру ку бри не те бе. Бе жи у уса мље ност, по ти Ћо си ћа што се при хва тио бог зна шта, ра ди те, зап ни те и ште ност. По ву чен, у свом до по ло жа ја пред сед ни ка на у чи те не што. Учи те шпан му при ма са мо нај бли же при СР Ју го сла ви је, Ми хиз му је ски. Јер на том је зи ку уско ро ће ја те ље. Не го ва ла га је и па зи ла по че ти да сти же у Евро пу ви се стра Ве ра. Ћо сић ће 9. фе по слао пи смо у ко јем со ка ли те ра ту ра. Али не ће до бру а ра 1995. у свој днев ник му по ру чу је да оста ју ћи из Шпа ни је, већ Ла тин ске за пи са ти: при ј а т е љ и, али не же л и ви ш е Аме ри ке. Та мо су већ осе ти ли „По се тио сам Ми хи за. Тај ни ка кве по ли тич ке кон так те да је Бог ста вио ру ку на њих и нај би стри ји мој вр шњак, по да је до шао њи хов ред.’“ ву као се. У кре ве ту је пред те У ле то 1992. умро је ње гов при ја тељ Рат ко Дра же ле ви зо ром. Гу ши га ем фи зем. Да нас смо са би ра ли сво вић, за ко га је Жи ка Па вло вић го во рио да је „ганг стер, је ве ли ке жи вот не гре шке. Нај ве ћа мо ја, по ње го вом по ли ца јац, из у зе тан тип“, а ко ји је, као ду го го ди шњи ми шље њу, је она ко ју и ја сма трам ве ли ком: тре ба ло је ди рек тор „Ава ла фил ма“, пру жио ру ку мно гим ве ли 1989. да осну јем Со ци јал де мо крат ску пар ти ју и ста ка ни ма срп ског фил ма а и пи сци ма. И Ми хи за је до вео нем на че ло опо зи ци је. Ми хиз ве ру је да би да нас Ср за умет нич ког са вет ни ка. би ја би ла не што дру го.“ Ми хиз се ис цр пљу је у ак тив но сти ма удру же не де У по сте љи је нај ве ћи део да на. Рет ко се бри је. Да не мо крат ске опо зи ци је и пре да но по др жа ва Ко шту ни цу, про во ди у пи џа ми, окру жен ико на ма из за ви ча ја и дра Дра шко ви ћа, Ђин ђи ћа... твр де ћи да је Де пос ду жан гим књи га ма при ја те ља. Не од ри че се пу ше ња – то му „да по ка же зе мљи и све ту јед но дру го ли це Ср би је и је је ди но за до вољ ство. А он да, у по не де љак 15. де цем Цр не Го ре, не из на ка же но гри ма сом ра та и ра за ра ња“. бра 1997, у 75. го ди ни, уга сио се жи вот Бо ри сла ва Ми Љу ти ће се на свог при ја те ља Ћо си ћа што се при хва хај ло ви ћа. Са хра њен је у по ро дич ној гроб ни ци из над тио по ло жа ја пред сед ни ка СР Ју го сла ви је – на пи са ће Ири га. му и пи смо, у ко јем ка же да оста ју при ја те љи, али не KРАЈ же ли ни ка кве по ли тич ке кон так те.

Од су тра но ви фељ тон

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak5.decembar2011.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Ме сец про ла зи кроз ваш знак и до но си вам не ми ре и про ме не на уну тра шњем и спо ља шњем ни воу. Мо же те би ти и су ви ше им пул сив ни, отво ре ног ср ца, па по вре ђе ни због то га. По ку шај те да се кон тро ли ше те. Од овог по не дељ ка не мој те оче ки ва ти пре ви ше на лич ном пла ну. Учи ни те све што мо же те, пла ни ра ју ћи на ред не ак тив но сти. По сти же те до бар до го вор с од ре ђе ним му шким ауто ри те том. Са стан ци.

BLI ZAN CI Ни шта бит но но во се не де ша ва, 21.5- 21.6. иако је по че так рад них да на. За све по сто ји пра во вре ме па бу ди те стр пљи ви. Ис к о ри сти те пре дах да утвр ди те гра ди во, а не да тап ка те у ме сту. Парт нер до ми ни ра.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

5. decembar 2011.

Од луч ни сте у то ме да ре а ли зу је те сво је ци ље ве и же ље па ће те то учи ни ти, ма кар ишли гла вом кроз зид, што уоп ште ни је у ва шем сти лу. Адре на лин ра ди пу ним ин тен зи те том. Не мој те пре те ри ва ти ако не мо ра те. Има те мно го по сла, и то оног прак тич ног, од ко јег се жи ви. Са са рад ни ци ма су мо гу ћи су ко би ако не бу де те до вољ но то ле рант ни. Јед на енер гич на жен ска осо ба вас по др жа ва, обо жа ва и по ма же. Због при су ства бор бе ног Мар са у ва шем зна ку има те пу но енер ги је, сна ге и ини ци ја ти ве да ра ди те и бу де те успе шни. Све је то ОК, али не мој те пре те ри ва ти ако баш не мо ра те. Ви ше од мо ра!

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

У по слу оства ру је те до бру са рад њу с прет по ста вље ни ма и са рад ни ци ма, што је сва ка ко по зи тив но. По ве ћа ње при хо да вас ве се ли јер се пра зни ци при бли жа ва ју па нов ца ни кад до вољ но.

Сре ћан ва ма ро ђен дан, ово је ва ших пет ми ну та. Не мој те то за бо ра ви ти! Про сла ви те га с осо бом ко ја вас во ли, на кјо ју сте се већ на ви кли. Учи ни те ва тро мет же ља и сла вља! Пу туј те за јед но. У љу ба ви и на лич ном пла ну сте до ми нант ни. Али у по слу ни сте јер не за ви си све од вас. Не мо же те се осло ни ти на са рад ни ке па бу ди те са мо стал ни, као што сте већ и на ви кли да ра ди те. Го сти.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Фи нан сиј ска си ту а ци ја је ста бил на, док здрав стве на ни је. Под ло жни сте упа ла ма и по гор ша њу хро нич них те го ба па про на ђи те ме ру у све му. То је не што што ви мо же те и уме те. Тај не стра сти.

Ра до би сте се дру жи ли, од ма ра ли, спа ва ли, али мо ра те ра ди ти јер су по зи ци је у ка ри је ри не до вољ но ста бил не за ва ше ве ли ке пла но ве и иде а ле. Бу ди те с они ма ко ји су вам ин те ре сант ни. Кра ћи пут.

Tро ши те но вац и пре но што га за ра ди те. Та ко је то ових да на, и све ви ше, све че шће јер су вре ме на бур на. Ра ди те ви ше ства ри исто вре ме но, и то је ОК. Бу ди те кам па њац у ра ду, али за вр ши те за по че то.

TRI^-TRA^

Оп сед ну та из гле дом V REMENSKA

PROGNOZA

ТОплО

Vojvodina Novi Sad

15

Subotica

12

Sombor

12

Kikinda

14

Vrbas

14

B. Palanka

15

Zreњanin

16

S. Mitrovica 14 Ruma

14

Panчevo

16

Vrшac

17

Srbija Beograd

15

Kragujevac

15

K. Mitrovica 14 Niш

16

С једне стране долазе вести да Џе ни фер Ани стон и Џа стин Те ру планирају да се венчају, а с друге стране процурела је прича да је глумац тек сад открио колико тешка може бити његова драга. Наводно Џенифер излуђује Џастина кукњавом о свом изгледу. Наиме глумица се удебљала јер је престала да пуши како би повећала шансе да затрудни, али свој облији изглед никако не може да прихвати и стално кука због тога. Џастин наводно није одушевљен ни њиховим сексуалним животом, односно тиме што секс упражњавају само када су њени плодни дани.

- Џастин заиста не може да верује колико је Џенифер ташта. Пожалио се и да њихов сексуални живот подсећа на научни експеримент и већ му је доста тога. Заиста му је тешко да прихвати њену неуротичну страну - открио је упућени извор.

Evropa

с кишОм пОпОдне

Madrid NOVI SAD: Toplo za ovo doba godine uz naobla~ewe sa ki{om popodne i uve~e. Vetar umeren do poja~an ju`ni. Pritisak ispod normale. Minimalna Rim temperatura 12, a maksimalna oko 15 stepeni.

VOJVODINA: Toplo za ovo doba godine uz naobla~ewe koje donosi ki{u London od sredine dana u severne predele, a popodne i u ostale krajeve. Vetar umeCirih ren do poja~an ju`ni i jugozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 6 do 12 stepeni, a maksimalne od 12 na severu Ba~ke do 18 steBerlin pena na jugu Banata.

Beч SRBIJA: Toplo za ovo doba godine uz naobla~ewe koje donosi ki{u tokom popodneva, prvo u severne predele. Uve~e se ki{a {iri i u ostale predele Varшava uz zahla|ewe u toku no}i ka utorku. Vetar umeren do poja~an ju`ni i jugozaKijev padni. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 0 do 12 stepeni, a maksimalne od 12 na severu do 18 stepeni u centralnoj i ju`noj Srbiji.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak hladnije sa ki{om poOslo vremeno, na planinama sa snegom. U sredu i ~etvrtak suvo sa slabim jutarwim mrazevima uz mawi porast dnevne temperature. U petak toplije i novo St. Peterburg naobla~ewe tokom dana. U subotu hladnije sa ki{om, u planinama sa snegom.

Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Pogor{awe biometeorolo{ke Pariz situacije nepovoqno }e uticati na ve}inu osoba sa hroni~nim tegobama.

Minhen Oprez se najvi{e savetuje cerebrovaskularnim i sr~anim bolesnicima, a u drugom delu dana i tokom no}i i astmati~arima. Kod osetqivih osoba Budimpeшta o~ekuju se glavoboqa, nemir i rematski bolovi. Neophodna je maksimalna pa`wa u saobra}aju.

Stokholm

15 19 7 7 6 12 7

VIC DANA Пи та је дан сту дент дру гог: - Хо ће мо ли на ка фу или на пре да ва ње? Дру ги ка же: - Ба ци ће мо нов чић, ако оста не у ва зду ху, иде мо на пре да ва ње.

12

SUDOKU

4 1 3 19

5

10

5

Bezdan

-69 (-5)

Slankamen

83 (-1)

Jaшa Tomiћ

Apatin

-30 (-10)

Zemun

186 (1)

Bogojevo

-14 (-8)

Panчevo

232 (12)

Baч. Palanka

34 (1)

Smederevo

430 (2)

151 (0)

S. Mitrovica

1 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

222 (0)

Beograd

146 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

72 (-1)

NERA

Novi Sad

-2 (-4)

Tendencija stagnacije

48 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

9

6

9

6

3

SAVA

N. Kneжevac

Hetin

82 (0)

TISA

4

3

VODOSTAњE TAMI[

4

9 11

4 DUNAV

1

6

7 1

8 2

5 38 (0)

2

2

4 8

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

5

4 4

5

4

3

1

9

3

Reшeњe iz proшlog broja