Dnevnik 6.-7.januar 2010.

m y

NOVI SAD *

6. I 7. JANUAR 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22593 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Od danas po pet akcija i 1.700 dinara

Sre}an Bo`i}

str. 5

U VOJVODINI DRUGO POLUGODI[TE 11, 15. I 18. JANUARA

Danas svojim ~itaocima poklawamo specijalan dodatak na osam kolornih strana. Slede}i broj „Dnevnika” izlazi u petak, 8. januara.

ZAKON O TRANSPLANTACIJI ORGANA STUPIO NA SNAGU

Od nove godine i novi `ivot

str. 13 Foto: F. Baki}

Foto: N. Stojanovi}

PO^IWE PODELA BESPLATNOG AKCIJSKOG PAKETA

NASLOVI

Politika 2 Srbija uz Evropu, SAD, BRIK i nesvrstane

Ekonomija 4 Rusi gase fabriku u Ba~koj Palanci 4 Bi}e jo{ te`e na}i radno mesto 5 Magacini prepuweni zaplewenom robom

Poqoprivreda

Vojvodina

6 Umesto wiva, odvodwavaju im nov~anike 6 Vojska oterala preko 300 radnika

Novi Sad 8 Autobusi prore|eni, kontejneri prepuweni?

8 Protiv narkomanije i u vrti}ima

11 Novi pogoni za 750 Mitrov~ana 11 Grade bazen i etno-park

Crna 12 Majku sekirom ubio u kupatilu 12 Razveo se od `ene advokatice da bi ostao u pravosu|u?

Op{tine odlu~uju kad |aci kre}u u {kolu

Svi |aci u Srbiji su na zimskom raspustu od 21. decembra, a sa wega bi trebalo da se vrate 11. januara. Po uputstvu koje prati odluku o ovom prevremenom raspustu, prva nedeqa posle wega trebalo bi da jo{ uvek pripada prvom polugodi{tu, tj. u {kolama bi vreme od ponedeqka 11. januara do subote 16. januara trebalo da iskoriste da nadoknade gradivo izgubqeno u toku prvog polugodi{ta.

- U vojvo|anskim op{tinama situacija je {arolika, jer su u nekima {kole bile zatvarane zbog gripa i vanredno, a u nekima je ve} sve od izgubqenih ~asova u prvom polugodi{tu nadokna|eno, pa smo odlu~ili da ostavimo lokalnim samoupravama oduku o tome kada }e se zavr{iti zimski raspust - ka`e pokrajinski sekretar za obrazovawe prof. dr Zoltan Jege{. str. 13

UTVR\ENA MAPA SEDAM STATISTI^KIH REGIONA

Srbija podeqena na sever i jug str. 3

Toplije s ki{om

SPORT

str. 16 – 20

Najvi{a temperatura 9 °S

„DNEVNIKOV” TURNIR VRA]A STARI SJAJ

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLITIKA

6.i7.januar2010.

Tadi} u Visokim De~anima Predsednik Srbije Boris Tadi} prove{}e Badwe ve~e i Bo`i} sa monasima i vernicima u manastiru Visoki De~ani na Kosovu i Metohiji, potvr|eno je FoNetu u kabinetu predsednika Srbije. Tadi}ev kabinet je o boravku predsednika Srbije na Kosovu i Metohiji, po ve} ustaqenoj proceduri, obavestio li~nog izaslanika Visokog predstavnika Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost.

Amerika „pomilovala” Da~i}a Otpravnica poslova Ambasade SAD u Srbiji Xenifer Bra{ potvrdila je ju~e da je ministar unutra{wih poslova i

lider SPS-a Ivica Da~i}, po preporuci te ambasade, izuzet iz odluke kojom se pripadnicima nekada{weg Milo{evi}evog re`ima zabrawuje ulazak u Sjediwene Dr`ave. Ona je objasnila da su razlozi za tu odluku delovawe Da~i}a kao ministra

u proevropskoj koalicionoj vladi i wegovi napori na integraciji Srbije u EU i izgradwi dobrih odnosa sa SAD.”Amerika je zemqa koja pru`a drugu {ansu. Nikada nisam razgovarala sa ministrom Da~i}em o pro{losti, ali dobro znam {ta je radio od 2008. i mislim da je naporno radio na integraciji Srbije u EU,” rekla je Bra{ova u izjavi Tanjugu. Ona je ocenila da je Da~i} u proteklih godinu i po dana bio izuzetno dobar ministar unutra{wih poslova. Da~i}eve izjave na partijskom kongresu SPS-a i u javnosti uop{te bile su veoma pozitivne i u pogledu proevropske orijentacije Srbije i u pogledu zna~aja odnosa Srbije i SAD”, istakla je Bra{ova.Ona je najavila da }e Da~i} tokom predstoje}e posete Va{ingtonu krajem januara ne samo prisustvovati Molitvenom doru~ku, ve} imati i niz sastanaka sa funkcionerima administracije.

DNEVNIK

c m y

2

DVODNEVNA AMBASADORSKA KONFERENCIJA U BEOGRADU

Srbija uz Evropu, SAD, BRIK i nesvrstane Evropska unija, o~uvawe suvereniteta zemqe, regionalna saradwa i ekonomska diplomatija su prioriteti spoqne politike Srbije, rekao je predsednik Srbije Boris Tadi} na ambasadorskoj konferenciji u Palati Srbija. Tadi} je ocenio da je uspeh spoqne politike Srbije artikulacija odnosa sa najve}im svetskim silama: Rusijom, SAD i Kinom. Konstatuju}i da su savremeni me|unarodni odnosi promenqivi, Tadi} je istakao da je neophodno da i spoqna politika Srbije bude fleksibilna. Prema wegovim re~ima, Srbija u budu}nosti treba da intenzivnije sara|uje sa “politi~kim entitetima” za koje u pro{losti nije bilo dovoqno vremena, a pre svega treba da budu produbqeni odnosi sa BRIK grupom (Brazil, Rusija, Indija, Kina) i zemqama Pokreta nesvrstanih. Osvr}u}i se na odnose sa dr`avama “starog kontinenta”, Tadi} je podsetio da je Srbija ostvarila bliske strate{ke odnose sa Italijom, Francuskom, [panijom, Nema~kom, [vedskom, Gr~kom, Slova~kom, Ma|arskom... Gost konferencije gr~ki premijer Jorgos Papandreu izjavio je tokom prvog dana skupa da region zapadnog Balkana mora da krene krupnim koracima napred ka Evropskoj uniji i da otrese sa sebe ratove i konflikte iz pro{losti.

Potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za evropske inte-

gracije Bo`idar \eli} rekao je da Srbija “kao zapeta pu{ka ~eka upitnik EU”, a premijer Mirko Cvetkovi} da je u 2010.

merama uspela da napravi solidne rezultate. “U 2010. godini prioriteti ostaju isti.

Osnovni pravac su evropske

Da~i}: Te{kom mukom }e nas rastaviti - Preduslov za realizaciju spoqno politi~kih ciqeva Srbije unutar{wa politi~ka stabilnost. U ovoj zemqi su vanredni izbori postali pravilo, a redovni izuzetak. Ova Vlada je sastavqena te{kom mukom, pa }e te{kom mukom i da se rastavi- rekao je Ivica Da~i}. godini potrebna intenzivnija promocija postoje}ih privrednih potencijala jer bez stranih ulagawa nema br`eg privrednog rasta i rasta stope zaposlenosti. Cvetkovi} je rekao da je 2009. godina bila jedna od najte`ih kriznih godina ne samo za Srbiju nego za ceo svet ali da je Vlada Srbije podsticajnim i za{titnim

integracije, idemo na ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu {to je povezano sa saradwom sa Ha{kim tribunalom. Drugi zadatak je dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU”, rekao je Cvetkovi}. Cvetkovi} je naveo da je u 2009. godini napravqen veliki korak ka EU podno{ewem zahteva za kandi-

daturu i podvukao zna~aj odmrzavawa prelaznog trgovinskog sporazuma s EU. On je naveo da su takvim rezultatima stavqeni “ad akta” naga|awa o spoqnopliti~kim prioritetima Srbije.

Zamenik predsednika Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da postoji zna~ajan prostor za saradwu sa policijama drugih dr`ava, radi razmene iskustava i primera dobre prakse. “Kada su potencijalni partneri u pitawu, nemamo nikakvih ograni~ewa - zainteresovani smo za saradwu sa policijama svih dr`ava sveta”, napomenuo je Da~i}. Govore}i o rezultatima rada policije u 2009. godini, Da~i} je istakao me|unarodnu policijsku akciju u Latinskoj Americi, kada je zapleweno vi{e od tri tone kokaina. On je podsetio da su ta, ali i druge akcije u inostranstvu, izvedene na osnovu informacija koje su dostavilebezbednosne slu`be i policija Srbije. “Imaju}i u vidu rezultate koje smo ostvarili i spremnost na policijsku i bezbednosnu saradwu sa zemqama {irom sveta, mo`e se re}i da je Srbija u ovom momentu veliki izvoznik bezbednosti, {to je podiglo respektabilnost ne samo na{ih slu`bi ve} i cele Srbije”, zakqu~io je Ivica Da~i}.

D. M.

POLITIKA

DNEVNIK

UTVR\ENA MAPA SEDAM STATISTI^KIH REGIONA

3

IZVR[NI DIREKTOR CESID-a ZORAN LU^I]

Srbija podeqena na sever i jug Uredba o nomenklaturi statisti~kih regina koju je Vlada Srbije donela posledwih dana decembra nai{la je na najo{trije kritike sanxa~kih politi~kih partija, koje su se usprotivile podeli op{tina iz tog regiona izme|u dve statitisti~ke teritorijalne jedinice - Centralne Srbije, kojem pripadaju Novi Pazar i Tutin, i Zapadne Srbija u kojem su Prijepoqe, Priboj, Nova Varo{ i Sjenica. Generalni sekretar Sanxa~ke demokratske partije Mirsad Jusufovi} iznena|en je dono{ewem ove uredbe, po{to je u woj realizovana ideja Zakona o regionalnom razvoju da se geografija sedam statisti~kih regiona zasniva na principu pripadnosti odre|enih op{tina upravnim okruzima.

Isto nezadovoqstvo sanxa~ki politi~ari iskazali su i kad je letos ovaj zakon usvajan u republi~kom parlamentu, zahtevaju}i da {est sanxa~kih op{tina bude u jednom statisti~kom regionu, uz obrazlo`ewe da to nala`u i ekonomski razlozi, ali i evropski standardi vezani za za{titu qudskih i mawinskih prava.

Zato dono{ewe Uredbe sa identi~nim re{ewem smatraju tehni~kom gre{kom, navode}i da su od predstavnika vladaju}e ve}ine dobili uveravawa da }e u najskorijem roku ova uredba biti ispravqena. Takav zahtev Vladi Srbije uputilo je i Bo{wa~ko nacionalno ve}e ~iji je predsednik Sulejman Ugqanin.

Zamenik vojvo|anskog sekretara za regionalnu i me|unardonu saradwu Vladimir Pandurov ka`e da je Uredebom utvr|ena mapa statisti~kih regiona kako je to bilo predvi|eno i Zakonom o regionalnom razvoju, a na osnovu kojeg je Zavod za statistiku sa~inio tu mapu. U izjavi za “Dnevnik” on je napomenuo da je u me|uvremenu Eurostat potvrdio da ta mapa odgovara evropskim kriterijumima za nomenklaturu statisti~kih teritorijalnih jedinica na niovu NUTS 2, koji podrazumeva regione koji imaju najmawe 800.000 a najvi{e tri miliona stanovnika, te uzima u obzir wihovu geopoliti~ku poziciju i prirodne potencijale, ali i postoje}u teritorijalnu organizaciju i kulturno i istorijsko nasle|e.

- Jo{ prilikom usvajwa Zakona bilo je poznato da }e princip koji se zasniva na po-

6.i7.januar2010.

Partije `ele sve da kontroli{u - Priorodno je da dr`ava mewa izborni sistem i da ga prilago|ava sopstvenim potrebama. – izjavio je za “Dnevnik” izvr{ni direktor CESID-a Zoran Lu~i}, povodom najave ministra za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovi}a da }e ove godine bit donet novi zakon o lokalnim izborima, Dr`avnoj izbornoj komisiji, kao i izmene zakona o izboru predsednika republike. Lu~i} ka`e da izborno zakonodavstvo ~esto mewaju ~ak i dr`ave sa dugom tradicijom poput Danske koja je imala prve izbore 1849. godine.

- Kada pogledate kako im se izborni sistem prilago|avao potrebama dru{tva kroz istoriju to je fascinantno. Posledwu promenu napravili su pro{le godine. – objasnio je Lu~i}.

Prema wegovim re~ima Srbija je imala dosta lo{ih iskustava sa izbornim komisijama koje su bile eksponenti partija, jer se sasta-

kroz obuku izborne administracije. – ka`e Lu~i}. - U razli~itim dr`avama izborni sistem je razli~it, ba{ kao i polo`aj i aktivnosti izborne administracije. Zakonodavstvo koje se odnosi na wih u EU je razli~ito. [panija, recimo, ima sve regulisano u sitna crevca.

Na drugoj strani postoji Austrija koja ima samo jednu re~enicu koja ka`e da su mediji obavezni da izve{tavaju korektno o izborima.

U planu je usvajawe zakona o lokalnim izborima koji bi, najavio je ministar Markovi}, omogu}io da se odbornici u gradskim i op{tinskim skup{tinama biraju di-

Re{ewe za blanko ostavke Vojvodina + Beograd = Srbija sever

Uredbom se u Republici Srbiji na nivou NUTS 1 obrazuju dve funkcionalne celine: Srbija sever, u ~iji sastav ulazi Beogradski region i Region Vojvodine, i Srbija jug u ~iji sastav ulaze Zapadni region, Isto~ni region, Centralni region i Region Kosova i Metohije stoje}oj teritorijalnoj organizaciji podrazumevati da se postoje}i upravni okruzi ne}e cepati. I ukoliko bi se prihvatili ovi zahtevi koji dolaze iz Sanxaka, to bi zna~ilo da

upravni okruzi i drugi statisti~ki regioni kako bi se zadovoqio princip vezan za broj stanovnika u odre|enom regionu. Dakle, tu izmenu ne bi mogla da izvede samo Vlada Srbi-

~aju, jer, kako je naveo, ukoliko se zanemari nivo okruga i ako se u formirawu NUTS 2 regiona krene od op{tina, “to bi verovtano podstaklo i stranke s juga Srbije, ili sa severa Vojvodine da i oni tra`e neki drugi nivo organizacije na NUTS 3 nivou”.

- A bilo bi veoma komplikvano da se formiraju regioni koji zadovaqavaju i evropske uslove i politi~ke zahteve razli~itih stranaka u Srbiji ocenio je na{ sagovornik.

Pandurov je, me|utim, iznena-

Pandurov: Nije najsjajnija ni podela Vojvodine Komentari{u}i re{ewa Uredbe kojom se Vojvodina deli na sedam oblasti, umesto tri kako je to bilo prethodno najavqeno, Vladimir Pandurov ka`e da ni to “nije najsjajnija podela”.

- Stav koji je zastupao G17 plus zasnivao se na tome da se Vojvodina na tom NUTS 3 nivou organizuej kroz Srem, Banat i Ba~ku, ~ime bi bio zadovoqen i kritrijum da te oblasti imaju izme|u 150.000 i 800.000 stanovnika. Ovako, ve}ina od ovih sedam oblasti nema dovoqno stanovnika da ispuni taj kriterijum - rekao je Pandurov, ocewuju}i da je princip ove podela vi{e “mehani~ki, nego {to se zasniva na kulturno istorijskim aspektima”.

On napomiwe i da za statisti~ku regionalizaciju mora da postoji jasan kriterijum od po~etka do kraja, te da izuzeci od pravila nisu dobri, jer to za posledicu mo`e imati reviziju zakonskih re{ewa i statisti~ke regimora ponovo da se podnosi zahtev Eurostatu, kako bi se u potpunosti izmenila ova mapa.

U tom slu~aju morali bi se ponovo definisati i neki drugi

onalizacije, “{to ote`ava i ekonomsko planirawe na sredwi i du`i rok”.

Naime, Uredbom Vlade Srbije predvi|eno je da se u okviru regiona Vojvodine formira sedam oblasti na NUTS 3 niovu: Zapadnoba~ki upravni okrug, Ju`nobanatski upravni okrug, Ju`noba~ki upravni okrug, Severnobanatski upravni okrug, Severnoba~ki upravni okrug, Sredwobanatski upravni okrug i Sremski upravni okrug. U Uredbi se navodi da nomenklatura statisti~kih teritorijalnih jedinica polazi od teritorijalne organizacije Republike Srbije utvr|ene zakonom, te da je osnovni princip za uspostavqawe nivoa u nomenklaturi po{tovawe postoje}e administrativne podele. Uredbom se u Republici Srbiji na nivou NUTS 1 obrazuju dve funkcionalne celine: Srbija-sever u ~iji sastav ulazi Beogradski region i Region Vojvodine, i Srbija-jug u ~iji sastav ulaze Zapadni region, Isto~ni region, Centralni region i Region Kosova i Metohije.

ja bez odborewa Eurostata ukazao je Pandurov.

On smatra da bi trebalo da se zadr`i postoje}a teritorijalna organizacija u ovom slu-

Mapa statisti~kih regiona 1. Beogradski region

teritorija Grada Beograda

2. Region Vojvodine

Zapadnoba~ki upravni okrug, Ju`nobanatski upravni okrug, Ju`noba~ki upravni okrug, Severnobanatski upravni okrug, Severnoba~ki upravni okrug, Sredwobanatski upravni okrug i Sremski upravni okrug

3. Zapadni region

Zlatiborski upravni okrug, Kolubarski upravni okrug i Ma~vanski upravni okrug

4. Isto~ni region

Borski upravni okrug, Brani~evski upravni okrug, Zaje~arski upravni okrug, Podunavski upravni okrug i Pomoravski upravni okrug

5. Centralni region

Moravi~ki upravni okrug, Rasinski upravni okrug, Ra{ki upravni okrug i [umadijski upravni okrug

6. Ju`ni region

Jablani~ki upravni okrug, Ni{avski upravni okrug, Pirotski upravni okrug, P~iwski upravni okrug i Topli~ki upravni okrug

7. Region Kosova i Metohije

Kosovski upravni okrug, Kosovsko-mitrova~ki upravni okrug, Kosovsko-pomoravski upravni okrug, Pe}ki upravni okrug i Prizrenski upravni okrug

|en re{ewem Uredbe kojom se Srbija deli na sever i jug u definsiawu NUTS 1 regiona. On je naveo da je prethdono bila zamisao da ova kategorija bude definisana za celu dr`avu, ali dodaje da u tom pogledu postoji razli~ita praksa u zemqama EU. Ipak navodi da je uobi~ajeno, ali “i logi~nije u na{em slu~aju da Srbija kao dr`ava bude region NUTS 1, unutra kojeg }e se fromirati NUTS 2 regioni”.

- ^ini mi se da je podela Srbije na dva NUTS 1 regiona ve{ta~ka, odnosno da je to podela na razvijeni sever i nerazvijeni jug, po{to bi u toj nomenklaturi jedan region ~inili Beograd i Vojvodina, a drugu NUTS 1 ~inili bi svi ostali statisti~ki NUTS 2 regioni. Tako bi u nekoj perspktivi mogli da vuku mawe serdstava iz evropskih fondova, nego da je cela Srbija na nivou NUTS 1 - ukazuje on.

Dodao je da su regioni NUTS 2 oni koji komuniciraju s fondovima EU, te da Beograd i Vojvodina, ako budu dovoqno agilni, imaju priliku da povla~e ta sredstva. Me|utim, prema wegovim re~ima, jedan od uslova za povla~ewe tih sredstava jeste i da prosek bruto nacionalnog proizvoda po glavi stanovnika bude ni`i od 75 posto tog evropskog proseka.

B. D. Savi}

Prema Lu~i}evim re~ima, zakon i daqe predvi|a proporcionalan izborni sistem, ali sa malom promenom po kojoj se vi{e ne}e glasati za listu koja nosi ime stranke i strana~kog prvaka, nego ime osobe za koju glasate. Stranke }e i daqe dobijati broj mesta u parlamentu u zavisnosti od podr{ke, ali }e se ta~no znati koji su kandidati u partiji dobili najve}u podr{ku gra|ana, ~ime }e se na}i na vrhu liste. To }e, ka`e na{ sagovornik, biti nepromewivo i stranka ne}e mo}i da uti~e na to.

- Problem blanko ostavki }e time biti potpuno prevazi|en – naglasio je Lu~i}. vqaju po principu pariteta. On ka`e da, kada se izbori u nekoj dr`avi ustale, kao {to je kod nas slu~aj, gde vi{e niko ne sumwa u izborne rezultate, pojavi sepotreba da se promeni zakon o izbornoj administraciji kako bi se profesionalizovala.

- Mislim da je to veoma va`an korak. Kako bi imali korektne izbore moramo imati qude koj }e biti profesionalci i kvalitetno raditi svoj posao. Ne govorim ovde samo o Izbornim komisijama, ve} i o qudima koji }e biti ukqu~eni u proces na bira~kim mestima. To moraju biti qudi koji su pro{li

rektno, a ne da stranke odlu~uju o tome ko }e dobiti mesto.

Lu~i} ka`e da je kod izbora uvek postojala velika razlika izme|u `eqa partija i bira~a.

- Stranke `ele da kontroli{u sve. U ovom trenutku imamo situaciju u kojoj stranke ba{ sve kontroli{u, ukqu~uju}i i ~lanove parlamenta, koje u svakom trenutku mogu da izbace ako su neposlu{ni. Novim zakonom su predvi|ene sjajne ideje i mislim da bi to moglo kasnije da se primeni i na republi~ki parlament. – istakao je Lu~i}.

P. Klai}

REKLI SU

Nikoli}: Demokratski obra~un Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je da }e napredwaci uskoro pokrenuti konkretne akcije za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, ukqu~uju}i i potpisivawe peticije gra|ana.

Nikoli} je agenciji Beta rekao da jo{ nije bilo razgovora o izborima ni me|u opozicionim strankama, ali da je SNS zakqu~io “da je vreme da pokrenemo akcije koje bi dovele do raspisivawa vanrednih parlamentarnih izbora”. Prema wegovoj oceni, pored SNS, izbori odgovaraju i Demokratskoj stranci, “jer bi to bio zaista pravi demokratski obra~un izme|u SNS i DS, kojem bi se pru`ila prilika da se oslobodi malih stranaka koje mu se stalno otimaju”. Rizik po DS je, kako je dodao, da izgube vlast, a za ostale stranke ako ih DS pusti da same idu na izbore.

Jugovi}: SPO ima platformu decentralizacije Direktor SPO Aleksandar Jugovi} najavio je da }e ta stranka koalicionim partnerima ponuditi programsku platformu decentralizacije vlasti i ravnomernog regionalnog razvoja Srbije. Prema wegovim re~ima, 2010. godina mora biti posve}ena politi~kim potezima koji }e dovesti do su{tinske decentralizacije vlasti i ravnomernom regionalnom razvoju.”Regioni moraju biti formirani na osnovu ekonomskih, demografskih i geografskih karakteristika Srbije”, istakao je Jugovi}, ukazav{i da }e SPO iz tih razloga kolacionim partnerima ponuditi programsku platformu regionalizacije koja za ciq ima poboq{awe standarda i kvaliteta `ivota gra|ana. Jugovi} je podsetio da je ta stranka prva usvojila programsku platformu o decentralizaciji vlasti i ravnomernom regionalnom razvoju Srbije.

Filipovski: Gra|ani `ele izbore Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski izjavila je ju~e da je ciq NS da ova godina bude izborna i da gra|ani na izborima re{e pitawe “ove korumpirane i neodgovorne vlasti”. Filipovski je, na konfereniji za novinare, rekla da gra|ani Srbije `ele izbore, a najboqi primer koji to potvr|uje su izbori na beogradskoj op{tini Vo`dovac. Gra|ani Srbije `ele po{tene qude, ozbiqnu i odgovornu vlast, a pre svega `ele da se politi~ari koji do|u na vlast vi{e bave wihovim problemima, rekla je Filipovski.

Gra|ani, dodala je ona, tra`e konkretna re{ewa, kao {to je, na primer, borba protiv korupcije koja potresa Srbiju. Ona je istakla da je, izme|u ostalog, re~ o uvozu vakcina protiv novog gripa, i pitala kako je mogu}e da je za Srbiju uvezeno tri miliona vakcina, a za Kinu deset ...

4

EKONOMIJA

6.i7.januar2010.

PREKO 60 RADNIKA OSTAJE BEZ POSLA I OTPREMNINE ZBOG LIKVIDACIJE FABRIKE

Rusi gase fabriku u Ba~koj Palanci Kada su 22. decembra pro{le godine radnici DOO „Segexa pekexing“ od direktora ove firme koja je, ina~e u vlasni{tvu ruskih biznismena, saznali da moraju da iskoriste godi{wi odmor do 18. januara, kada im prestaje radni odnos, nastao je tajac. Bez posla ostaje 61 radnik, a kako smo saznali od kwigovo|e koji je ju~e jedini bio u fabrici, razlog otkazima je odluka vlasnika da likvidira ovu firmu.

ti nikakvu otpremninu, pa ni tri plate, jer, navodno na to nemamo pravo zbog toga {to se firma likvidira.

Svojevremeno, odnosno 1997. godine onda{wa {tamparija „Branko Baji}“ iz Ba~ke Palanke i u to vreme najve}i svetski proizvo|a~ natron amabala`e {vedski „Korsnas“ potpisali su ugovor o zajedni~kom ulagawu, a [ve|anima je pripao ve}inski deo imovine nove firme. Posle smrti {vedskog biznismena, odnosno 2006. godine naslednici su palana~ku firmu prodali ruskim partnerima koji su je sada ugasili. Ta~nije, obzirom da je „Korsnas“ ranije isplatio srpsku stranu celokupno vlasni{tvo pripada sada{wem vlasniku. A re~ je o velikoj imovini i to u nekretninama u blizini samog centra Ba~ke Palanke.

Radi se o nekretninama, objekti-

Plate solidne, a firmu gase Ga{ewe fabrike biv{eg „Korsnasa“ u Ba~koj Palanci iznenadilo je ne samo radnike ve} i poznavaoce privrednih prilika u ovom delu ba~kog Podunavqa. Kwigovodstvo nam je saop{tilo da su plate bile redovne i da su bile na republi~kom proseku.

Uz to upla}ene su sve obaveze prema dr`avi, kako porezi, tako i radni~ki doprinosi za socijalno i penziono osigurawe. Nije bilo nikakvih nazanaka da se fabrika gasi, ali je ruski vlasnik, o~ito odlu~io da radnicima umesto novogodi{we ~estitke saop{ti vest da su ostali bez posla!

- Navodno, vlasnik fabrike za proizvodwu natron vre}a, odnosno ambala`e, odlu~io je da u Evropi ugasi fabrike koje godi{we proizvode mawe od 100 miliona vre}a – ka`u razo~arani radnici koji su, `eleli da ostanu anonimni. – Pored fabrike u Ba~koj Palanci pri~a se da }e biti likvidirane i fabrike u Turskoj i [paniji, ali to za nas nije uteha. Xaba {to smo proizvodili najkvalitetnije vre}e od najkvalitetnijeg natron papira za pakovawe {e}era, bra{na, cementa i drugih rasutih roba i bili vode}i u Srbiji. Izgleda da ne}emo dobi-

ma, kancelarijskom, magacinskom i proizvodnom prostoru od nekoliko hiqada kvadratnih metara.

Ukupno re~ je o 10.831 kvadratnom metru poslovnog prostora i zemqi{ta kome je sada vlasnik ruski biznismen koji je ugasio proizvodwu, oslobodio se radnika, a ma{ine planira da preseli u neku drugu zemqu. Atraktivno zemqi{te bi}e pravi mamac posebno za graditeqe stanova, jer se nalazi u blizini Parka prirode „Tikvara“, istoimenog zalivnog jezera i same obale Dunava, ali je i svega pet minuta pe{a}ewa udaqeno od centra grada.

M. Suyum

Privu}i jo{ 10 firmi poput Fijata Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da je strategija Vlade da stvarawem povoqnih uslova za poslovawe u Srbiju privu~e jo{ deset velikih investitora, poput italijanskog Fijata, a da ovogodi{wi iznos stranih investicija bude oko tri milijarde dolara.

Dinki} u razgovoru sa novinarima nije `eleo da precizira da li je ve} ugovoren ili najavqen dolazak nekih velikih kompanija, ali je naglasio da su automobilska i elektronska industrija privredne grane koje imaju velike {anse da privuku strane investitore. Srbija, prema wegovim re~ima, mo`e imati korist i od o~ekivanog seqewa proizvodwe iz okolnih zemaqa, pre svega iz radno intenzivnih grana.

“Vlada }e nastaviti da daje podsticaje za velike investitore koji otvaraju nova radna mesta, kao i za zapo{qavawe pripravnika, javne radove, kreditirawe privrede i kupovine doma}e robe”, potvrdio je Dinki}.

DNEVNIK

SINDIKAT ELEKTROPRIVREDE SRBIJE PRETI [TRAJKOM

Sad i EPS-u male plate Pregovori Sindikata Eleknici radnika tre`e da se razgovaInteresantno je da je otprilitroprivrede Srbije i predstavira o statusu hotela i odmaralike u isto vreme pro{le godine, a ka ministarstava rudarstva i {ta EPS-a, kao i o tome da se zatim i u martu 2009. godine, Sinenergetike, finansija i rada popretplata za Radio-televiziju dikat Elektroprivrede Srbije, ~eli su ju~e, a nastavquju se i naSrbije skloni sa ra~una za struju. tako|e, pretio {trajkom, i da je rednih dana. Na sastanku se glavni zahtev i tada bilo razgovaralo o zahtevima usagla{avawe zarada. Mada sindikalista, me|u kojima Mada u Sindikatu EPS ka`u da su u ovom Sindikatu ka`u da su pove}awe mase zarada od su prose~ne plate u ovoj prose~ne plate, bez dodataka, 20 odsto, isplata toplog kompaniji, bez dodataka od od 25.000 do 30.000 dinara, obroka u iznosu od 5.000 di25.000 do 30.000 dinara, nenezvani~no saznajemo da su nara, kao i isplata regresa zvani~no saznajemo da su te u visini jedne prose~ne zaplate ve}e, odnosno da izod 40.000 do 45.000 rade u elektroprivredi. nose od 40.000 do 45.000 diSindikat radnika EPS-a nara. Ukoliko se zna da je zahteva i potpisivawe kolektivUkoliko se ne ispune wihovi zahprose~na neto plata u Srbiji oko nih ugovora, wihovo aktivno u~etevi i ne do|e do usagla{avawa 30.000 dinara, prosek EPS-a i ni{}e u reorganizaciji kompanije i stavaova sa nadle`nim ministarje tako nizak. Stoji to da ve}ina to tako da ona ne podrazumeva vistvima, Sindikat EPS-a najavio radnika radi te`ak i nezhavalan {ak zaposlenih. Ujedno, predstavje da }e zapo~eti {trajk. posao ( rudari, monteri, radnici

u pogonima, distribucijama), ali wima slede i nadoknade, tako da sigurno dobijaju bar prose~nu, ako ne i ve}u platu.

A. B.

ZAPO[QAVAWE BOLNA TA^KA SRPSKE EKONOMIJE I 2010.

Bi}e jo{ te`e na}i radno mesto Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 16,6 odsto prema Anketi o radnoj snazi iz oktobra pro{le godine, {to je za 2,3 procentna poena vi{e nego u istom periodu 2008.godine, objavio je Republi~ki zavod za statistiku. U isto vreme direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Vladimir Ili} tvrdi , {to kako i sam isti~e zvu~i prosto neverovatno, da na evidenciji nezaposlenih posledweg meseca pro{le godine ima isto onoliko qudi koliko ih je bilo i u decembru 2008.godine {to bi zna~ilo da se nezaposlenost nije pove}ala.

Ako se prihvati da su podaci Ankete o radnoj snazi ta~ni onda je jasno da je broj nezaposlenih ve}i za dva odsto u odnosu na posledwe dane 2008.godine odnosno umesto 14,4 odsto stopa nezaposlenih sada je 16,4 odsto. Kreatori ekonomske politike ka`u da }emo , uz najavqeni rast privredne aktivnosti od 1,5 odsto, stopu nezaposlenosti koju smo imali na kraju 2008.godine imati ponovo tek za ~etiri godine odnosno 2014.godine. Direktor NSZ Ili} je mnogo ve}i optimista i on tvrdi da bi i pored otpu{tawa koja }e ove godine biti kao i pro{le dr`ava mogla uspeti da zadr`i postoje}i novo zaposlenosti a to zna~i da smo ve} dostigli 2008.godinu.

Kako bi se nastavilo sa o~uvawem radnih mesta iz buxeta Srbije za aktivne mere zapo{qavawa ove godine bi}e izdvojeno 3,7 milijardi dinara, {to je pove}awe od 200 miliona u odnosnu na pro{lu godinu.

Direktor NSZ Ili} izra`ava sumwu u to da }e u ovoj godini biti otvoreno mnogo radnih mesta ali da to ne zna~i da ne}e biti zapo{qavawa. On isti~e da je NSZ

Od Pokrajine 300 miliona dinara I ove godine buxet Pokrajinskog sekretarijata za rad dobio je milijardu i osamsto dinara kako bi se okon~ao pripravni~ki program , dok za nove programe novog zapo{qavawa, samozapo{qavawa i druge mere imamo izme|u 260 i 300 miliona- ka`e Miroslav Vasin. - To nisu male pare jer o~ekujemo da nam one omogu}e otvarawe najmawe 2.000 novih radnih mesta. Dakle, ne}emo ove godine imati obim zapo{qavawa koji smo imali pro{le jer }e nam prioritet sada biti da zadr`imo pripravnike i isfinansiramo taj kompletan program ali o~ekujemo da novih radnih mesta bude i ove godine. Nastavi}emo sa davawem subvencija od 130.000 dinara, a potrudi}emo se i da {to ve}i deo sredstava bude usmeren i u samozapo{qavawe. uspela da uposli 120.000 gra|ana Srbije kroz aktivne mere zapo{qavawa i da }e akcenat upravo na wima biti i ove godine. Tako }e ponovo {ansu dobiti pripravnici jer je interesovawe onih koji su `eleli da do posla do|u kroz “Prvu {ansu” bilo ogromno a na taj na~in zaposleno je u 2009.godini 16.000 pripravnika. Ili} i za ovu godinu najavquje nastavak

“Prve {anse” i to tako {to }e u narednom periodu poku{ati da kombinacijom dva programa ovakvo zapo{qavawe u~ine jo{ efikasnijim.

- To }e biti volontirawe, koje }emo finansirati u trajawu od tri meseca, i projekat kojim }emo one poslodavce koji se opredele da nekog od volontera radno anga`uju finansirati u punoj meri.

Poslodavce }emo obavezati, {to smo pro{le godine svesno izbegavali jer smo pla}ali kompletan iznos zarada za zaposlene pripravnike, izuzev poreza na zaradu - objasnio je Ili}.

Ove godine nastavi}e se i javni radovi jer podatak da je 11.000 nezaposlenih na odre|eno vreme do{lo do posla obavezuje da se sa tom merom aktivnog zapo{qavawa nastavi , pogotovo {to je najve}i u~inak postignut u najnerazvijenijim podru~jima. Ove godine }e za ovaj program biti izdvojeno od 700 do 900 miliona dinara i oni }e bitzi usmereni u regione u kojima je nezaposlenost najve}a. I Vojvodina }e i ove godine nastaviti sa finansirawem aktivnih mera zapo{qavawa a prema prognozama Miroslava Vasina, pokrajinskog sekretara za rad i zapo{qavawe bi}e omogu}eno otvarawe najmawe 2.000 novih radnih mesta uz finansirawe onih koji su posao uz pomo} Pokrajine dobili polovinom pro{le godine.

- Za aktivne mere zapo{avawe pro{le godine utro{eno je blizu 3,5 milijarde dinara s tim {to je to iznos koji se koristio u drugoj polovini pro{le godine a deo }e biti potro{en prvih {est meseci ove zato {to pripravni~ki programi koji su zapo~eti krajem 2009. traju godinu dana odnosno zavr{avaju se 2010. godine.

Q. Male{evi}

4. 1. 2010.

1.145,27968

VELIKI I (NE)REALNI PLANOVI NA KORIDORU 10

Asfaltirawe autoputa lepim `eqama Ove godine u ekonomskoj politici Vlade Srbije prioritet svih prioriteta bi}e izgradwa Koridora 10. To su u vi{e navrata potvrdili i premijer Mirko Cvetkovi}, i ministri: za infrastrukturu Milutin Mrkowi}, za NIP Verica Kalanovi} i za finansije Diana Dragutinovi}. Osim toga {to }e se kompletirati transevropski saobra}ajni putni parvac, izgradwom infrastrukture na du`i rok, ka`u u Vladi, poboq{a}e se ekonomski ambijent i atraktivnost za investicije. [ta }e se i kada graditi, zavisi od priliva neophodnih sredstava za izgradwu blizu 300 kilometara nezavr{enih autoputeva. Ministar Mrkowi} izjavio je da je obezbe|en ve}i deo sredstava za izgradwu Koridora, oko 1,1 milijardu evra i procenio da bi Koridor mogao da se kompletira do 2012. godine, a ve} ove da se izgradi kompletan wegov severni krak.

Me|utim, ~lan Upravnog odbora firme “Koridor 10” Nenad Ivani{evi} oprezniji je u izjavama i procewuje da bi se ove godine

moglo izgraditi jo{ oko 40 kilometara autoputa na deonici Subotica - Novi Sad. Tenderska dikumentacija se priprema onako kako se zavr{avaju projekti. Pripre-

ra mogla bi da krene, prema proceni Ivani{evi}a, u martu, a u aprilu i maju jo{ 20 kilometara, dakle, ukupno jo{ 40 kilometara od 87, koliko treba da se zavr{i na

Zrno po zrno – autoput U planu je izgradwa deonice Batajnica - Dobanovci, du`ine oko 10 kilometara, u vrednosti 115 miliona evra, oko 13 kilometara na deonici Orlova~a - Bubaw potok, za koju treba oko 180 miliona evra. Za 87 kilometara autoputa od Horgo{a do Novog Sada planirano je 89 miliona evra, a za deonicu kelebija - Subotica, du`ine 24 kilometra, 120 miliona.

Za deonicu Prosek - Crvena reka od 22,5 kilometra planirano je 145 miliona evra, za 12,7 kilometara od Crvene reke do ^iflika 82 miliona, za 26,7 kilometara od ^iflika do Pirota 102 miliona, za 15,7 kilometara od Pirota do Dimitrovgrada 66,5 miliona, za obilaznicu oko Dimitrovgrada 119 miliona, za 12 kilometara od Gorweg poqa do Cari~ine doline 184 miliona, za 14 kilometara od Cari~ine doline do Vladi~inog Hana 200 miliona, za 26,3 kilometra od Vladi~inog Hana do Dowih Neredovaca 123 miliona i za 15,8 kilometara od Dowih Neredovaca do Levosoja 87 miliona evra. mqena je projektna dokumentacija za izgradwu 11 kilometara iz pravca Novog Sada na sever, a o~ekuje se projekat za jo{ 10 kilometara. Izgradwa ovih 20 kilometa-

severnom kraku Koridora. Izgradwa preostalih 37 kilometara trebala bi da po~ne 2011.

Kada je pravqen plan izgradwe po deonicama s rokovima zavr{et-

ka, ra~unalo se na 1,5 milijardu evra, koliko treba, orijentaciono, za zavr{etak preostalog posla.

Mrkowi} podse}a da je Svetska banka odobrila kredit u iznosu od 388 miliona dolara, Evropska investiciona banka 600 miliona evra (od koje ve} imamo 115 miliona evra), Evropska banka za obnovu i razvoj 150 miliona i donacija Helenik plana 100 miliona evra.

Od ovih novaca gradi}e se deonice prema jugu i jugoistoku, a za nastavak izgradwe severnog kraka od Subotice do Novog Sada obezbe|ena su sredstva u buxetu. U planu je da se ove godine buxetskim parama potpuno zavr{i i obilaznica oko Beograda i zapo~ne izgradwa magistrale prema ju`nom Jadranu.

Kompletirawe Koridora 10 podeqeno je na vi{e mawih deonica za koje }e se raspisivati tenderi.

Ovakav plan izgradwe trebao bi da omogu}i u~e{}e doma}im gra|evincima na tenderima, me|utim, iako budu ispuwavali uslove, to ne zna~i da }e biti i izabrani, {to se videlo po tenderu za izgradwu obilaznice oko Dimitrov-

grada, du`ine 8,7 kilometara. Za taj tender vredan 120 milioan evra, koji sadr`i 3,5 kilometra tunela i dva velika mosta od ukupno sedam, formiran je doma}i konzorcijum od tri kompanije: “Planum”, “Putevi U`ice” i “NIBENS grupa” (koju ~ine preduze}a za puteve iz Ni{a, Beograda i Novog Sada) , kako bi sakupile neophodne reference za stroge tenderske uslove. Me|utim, izabrana je austrijska “Alpina”, poznata po neuspeloj koncesiji za izgradwu

autoputa Horgo{-Po`ega i po ogromnom ka{wewu radova na izgradwi novog mosta preko Dunava kod Be{ke.

Ove godine u planu je i izgradwa vi{e mostova, od gradskih do onih na me|unarodnom Koridoru 10, kakav je `elezni~ko drumski most preko Dunava kod Novog Sada na mestu pre 11 godina poru{enog @e`eqa, ali i radovi na modernizaciji pruga. Mnogo lepih `eqa za novu godinu.

R. Dautovi}

EKONOMIJA

DNEVNIK MLA\AN DINKI]

ve}awa zarada u javnom sektoru od septembra ove godine, pod uslovom da privreda krene u oporavak.

On je istakao da se ove godine u Srbiji o~ekuju strane direktne investicije od oko tri milijarde dolara, kao i preseqewe delova industrije iz zapadne Evrope, u ~emu je {ansa srpske privede za rast. Dinki} je rekao novinarima da }e vlada nastaviti sa podsticajima privredi u vidu subvencionisanih kredita za likvidnost i razvoj, i gra|anima u vidu subvencionisanih potro{a~kih kredita.

On je ukazao da je sa jednom kanadskom agencijom za osigurawe izvoznih poslova obezbe|en kredit za izgradwu visoke pe}i i podizawe proizvodwe u RTB Boru u iznosu od 130 miliona evra, sa ciqem da se toj srpskoj kompaniji podigne vrednost i proda po mnogo ve}oj ceni na tenderu.

ME\UNARODNA REJTING AGENCIJA

Srbija se oporavqa

Me|unarodna agencija za utvr|ivawe rejtinga Dan i Bredstrit ocenila je ju~e da }e 2010. biti godina konsolidacije srpske ekonomije, ali je Srbiji zadr`ala rejting DB5a za zemqe za visokim rizikom poslovawa.

Analiti~ari Dan i Bredstrita u januarskom izve{taju naveli su da se vidi lagani oporavak ekonomije Srbije, ali da ni po najpovoqnijem scenariju u kratkom roku ne}e biti zabele`en primetan ekonomski rast.

“Iako je evidentno da se ekonomija polako oporavqa zarade kompanija su i daqe male i pristup novim pozajmicama kod banaka im je ograni~en”, navodi se u saop{tewu bonitente ku}e Rating , zastupnika agencije Dan i Bredstrit za Srbiju. DiB je ocenio da }e strane investicije i pozajmice, glavni pokreta~i potro{we i investirawa do 2008, kao i uslovi na tr`i{tu rada ostati i daqe oslabqeni, a 2010. bi}e godina konsolidacije i rebalansirawa ekonomije u Srbiji. Slaba potra`wa na doma}em tr`i{tu }e dovesti do daqeg pada i promene na~ina trgovawa kao i deficita platnog bilansa, ocewuje se u januarskom izve{taju bonitetne ku}e. Kako se navodi, banke u Srbiji bi}e fokusirane na ograni~avawe spornih potra`ivawa nakon nagle ekspanzije pozajmica zadwih nekoliko godina, dok }e vlada i daqe nastojati da smawi buxetski deficit.

U izve{taju DiB se navodi da su ekonomska stabilizacija i napori da se Srbija pribli`i EU su postavqeni ciqevi razvoja u 2010. godini.

Pove}awem poverewa investitora, bli`om integracijom sa EU Srbija mo`e da poboq{a pristup stranom finansirawu ~ije smawewe je glavni razlog ekonomskog pada i time ograni~i rizik obnavqawa finansijskih tenzija, naveli su u izve{taju.

5

DANAS U PO[TAMA PO^IWE PODELA BESPLATNOG AKCIJSKOG PAKETA

Plate rastu od septembra Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} nagovestio je ju~e mogu}nost po-

6.i7.januar2010.

Badwi dan s pet akcija i 1.700 dinara Oko 4,8 miliona gra|ana Srbije od danas }e na {alterima po{ta mo}i da podignu potvrde o vlasni{tvu nad pet akcija Naftne kompanije Srbije. Gra|ani }e pride na svoje bankovne ra~une dobiti uplatu od 1.700 dinars, od prodaje akcija iz Privatizacionog registra, {to im tako|e pripada po Zakonu o besplatnim akcijama.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije Neboj{a ]iri} izjavio je da se u po{tama ve}e gu`ve ne o~ekuju prvih dana podele besplatnih akcija jer su po{te dobro pripremqene za taj posao.

On je precizirao da za podizawe potvrda o vlasni{tvu u NIS-u, odnosno nov~anih naknada od pro-

daje besplatnih akcija, potrebna je li~na karta i broj ra~una.

Ministar ekonomije Mla|an Dinki} je najavio da }e javna preduze}a NIS, “Telekom Srbija” i Aerodrom “Nikola Tesla” zakonom biti obavezana da od 30. juna ove godine iza|u sa akcijama na berzu, dok }e EPS tu obavezu morati da ispuni po~etkom naredne godine.

On je rekao da }e vlada do kraja januara pripremiti zakon o korporatizaciji, na osnovu kojeg }e biti raspisani tenderi za izbor savetnika za korporatizaciju, kako bi se ta javna preduze}a pripremila za izlazak na berzu.

Tako }e gra|ani koji imaju pravo

na besplatne akcije tokom 2010. godine postati vlasnici i akcija “Galenike”, “Telekoma” i Aerodroma.

Ina~e, gra|ani }e od danas sve eventualne izmene podataka u svo-

jim prijavama za besplatne akcije mo}i da obave u ekspoziturama Po{tanske {tedionice, saop{tila je Agencija za privatizaciju. Gra|anima koji su stekli prava na besplatne akcije i nov~anu naknadu, a kojima je ra~un koji su naveli prilikom prijavqivawa za besplatne akcije uga{en, blokiran ili iz bilo kog drugog razloga sporan, besplatno }e biti otvoren novi ra~un u Po{tanskoj {tedionici, isti~e se u saop{tewu. U toj banci mo}i }e da se promene i drugi podaci, kao {to je prezime, adresa, mati~ni broj ili sprovo|ewe nasledstava.

V. ^v.

PORESKA UPRAVA NASTAVQA LOV NA LOVCE U MUTNOM

NBS ZADOVOQNA POSTIGNUTIM U 2009.

Magacini prepuweni zaplewenom robom

Kurs samo pratio inflaciju

Srbija je pro{lu godinu zvar{ila sa buxetskim deficitom a isto se planira i za ovu.Kada se tako ne{to dogodi ,onda je svaki dinar koji se slije u dr`avnu kasu drgocen. Naplata poreza u

prethodnoj godini je bila za dva odsto vi{a nego prethodne. A sobzirom da je 2009 obele`ila globalna kriza ovaj rezultat ocewuje se kao dobar. Vojvodina je ve} po tradiciji najizda{nije poresko podru~je, a o tome koliko se sa ovih prostora slilo para u dr`avnu kasu derektor Regionalniog centra “Novi Sad”, koji pokriva APV Zoran Radoman ka`e: - Najizda{niji je porez na dodatu vrednost, a najve}i deo wegove naplate vodi se preko Centra za velike poreske obveznike u Beogradu. Zato nema jedinstvenih podatak o naplati u APV, mada je ona tradicionalno dobra.

Isto va`i i za ubirawe prihoda od akciza, one su po izda{nosti na drugom mestu. Iznosi su se lane za naftne derivate i alkoholna pi}a dva puta mewali, pa je i to doprinelo da se prikupi vi{e

novca. Najnovije poskupqewe cigareta tako|e je rezultat pove}awa akciza. Ne samo kod nas ve} i u svetu se kada zatreba vi{e novca prvo pove}avaju stope za proizvode koji {tete zdravqu.

Ove godine posebnu pa`wu }emo obratiti na naplatu poreza na dobit.Tu ima dosta rezervi. Rad PU se konstantno osavremewava i obezbedili smo tehni~ke uslove i organizovali se tako da taj poreski oblik kontroli{emo detaqnije.

Radoman obja{wava da je izbegavawe pla}awa poreza itekako prisutno a u doba krize, a najvi{e se izbegva pa}awe dva najisplativija oblika- PDV i akcize .Kod prvog to se radi na specifi~an na~in tako {to preko fantomskih preduze}a kriminalci poku{avaju da vrate od dr`ave deo faznog poreza koji nisu ni platili Od same registracije preduze}a koje }e u}i u ovu igru sve je organizovani za prevaru.

Za direktore se postvaqaju zavisnici ili siroma{ni, neobrazovani i spremni da za ne{to novca pozajme svoju li~nu kartu

kod registracije kompanije za prevaru.

Novo poqe poreske evazije su sekundarne sirovine . Pa bi preporuka zakonodavcu bila da se one oslobode PDV sve dok ne

naplata. Kada se du`nik otkrije blokada ra~una nije jedino sredstvo ve} sledi prinudna naplata.

Od we se u APV naplati izme|u 4 i 5 odsto prihoda .Na taj na~in naplati se godi{we izme|u dve i ~etiri milijarde dinara. Pleni se pokretna i neporetna imovina, hartije od vrednsoti i sve to iznosi na tr`i{te. Me|utim, dosta se ne proda. Radoman ka`e da su magacini trenutno puni. Ne{to te robe unov~i se tek po 30 odsto tr`i{ne vrendosti. Kada se pstupak prodaje zvar{i, ono {to ostane prenosi se u vlasni{tvo republike i prelazi u nadle`nost republi~ke direkcije za imovinu. A u Centu “Novi Sad” ove godine su po~eli novu praksu. Robu koja je u dobrom stawu a nije na{la kupca poklawa se. Tako je zavodu u Veterniku ustupqeno razne robe u vrednosti od 15 miliona dinara .

Kupaca nije bilo ni za zapleweno olovo, pa je ono zavr{ilo kao sirovina u namenskoj industriji .

Iz poreskih magacina nedavni se ponovio i MUP Srbije koji je dobio pancire.

Sre|ivawe bez otkaza Za ovu godinu o~ekuje se rast dru{tvenog bruto proizvoda od 1,5 odsto pa bi i naplata poreza trebala da bude ve}a. Do tih rezultata u Centru }e morati da do|u sa mawe zaposlenih. Jer racionalizacija u administraciji podrazmeva po sistematizaciji 1.460 radnih mesta umesto 1.656 koliko ih je sada.

-Za dve stotine qudi }e se smawiti broj zaposlenih- nagla{ava Radoman.- Uspe}emo to da uradimo bez otkaza. Deo qudi }e i penziju jer ispuwava uslove, a za radnike koji rade na odre|eno vreme re{ewa se ne}e obnavqati. To }e svakako uticait na rad, ali na{ sotvererski i hardverski sisitem prilago|avamo novim uslovima i to }e biti od pomo}i. Tu je i nedavno promovisani jedinstveni registar poreskih obaveznika. po~ne prerada. Wihovim sakupqawem bave se uglavnom qudi kojima po{tovawe zakona ni{ta ne zna~i. Kada bi se tako posutpilo poreske prevare bi bile izbegnute.

Zbog izbegavawa poreskih obaveza i te kako je radila prinudna

Ono {to je sasvim izvesno to je da ubudu}e obveznici ne}e mo}i da se `ale kako nisu znali {ta i kako na plate. Jer PU uskoro otvara kol centa u kome }e stranke mo}i da dobiju sve potrebne informacije o naplati preza.

D. Vujo{evi}

Narodna banka ostvarila je za proteklu godinu svoj osnovni ciq. Stopa infalcije merena rastom potro{a~kih cena iznosti}e oko sedam odsto. To je ni`e od

prognoze date po~etkom 2009. kada je predvi|eno da se inflacija kre}e oko osam odsto uz dozvoqena odstupawa od dva procenta na vi{e ili ni`e.

Kurs doma}e valute skoro je propratio inflaciju. Tako 31. decembra 2008. evro vredeo 88,60 a na kraju pro{le 95,88 a to je razlika od 7,6 odsto.

Ostali parametri iz 2009 tako|e ohrabruju na po~etku ove godine .Devizne rezerve NBS pove}ane su za 2.434 miliona evra i zadweg dana pro{le goidne iznosile su ukupno 10.594 miliona evra.Istovremeno devizne rezerve zemqe pove}ane su za 2.838 miliona evra i 31. decembra su bile 9.224 miliona evra .

Pro{le godine devizna {tedwa je pove}ana u odnosu na 2008 za 1.201 milion evra i dostigla je sumu od 5.981 .

Na koncu pretpro{le godine nov~ana masa je iznosila 240 milijardi a godinu kasnije 259 milijardi. Rekorder u pove}awu bi je decembar kada je suma uve}ana za 30 milijardi . Uobi~ajeno je to za kraj svake godine a u saop{tewu NBS ka`e se da je ove godine to bilo jo{ intenzivnije zbog konverzije sredstava koje smo dobili od Me|unarodnog monetarnog fonda i Evropske unije, a tro{ena su ba{ posledwih dana decembra .

D. V.

Demanti: Nema otpu{tawa zbog bolovawa KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

94,7207

96,6538

98,8768

94,4308

Australija

dolar

1

59,8589

61,0805

62,4854

59,6756

Kanada

dolar

1

63,105

64,3929

65,8739

62,9119

Danska

kruna

1

12,7249

12,9846

13,2832

12,686

Norve{ka

kruna

1

11,5046

11,7394

12,0094

11,4694

[vedska

kruna

1

9,3045

9,4944

9,7128

9,276

[vajcarska

franak

1

63,7077

65,0079

66,5031

63,5127

V. Britanija

funta

1

105,621

107,776

110,255

105,297

SAD

dolar

1

65,7222

67,0635

68,606

65,521

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 1. 2010. godine

U tekstu koji je objavqen 21. 12. 2009. godine, pod naslovom „Ne daju im ni do toaleta “, autora @. Balabana, iznete su brojne neistine i nepotpune informacije, na {tetu privrednog dru{tva „Modial manufaktoring“ DOO iz Zrewanina.

Izjava Natalije Tadin, biv{e zaposlene „Modial manufaktoring“ DOO iz Zrewanina, koja je preneta u navedenom tekstu, neistinita je u celosti. Ova zaposlena otkaz ugovora o radu nije dobila zbog bolovawa, kako se prenosi u tekstu, ve} zbog povrede radne obaveze, odnosno nesavesnog i nemarnog izvr{avawa poslova na kojima je bila raspore|ena. Naime, ma{ina za kojom je ona radila zbog wenog nemara je ~esto bila zaustavqana, a ona je u znak protesta istu i samoinicijativno iskqu~ivala i udarala u za{titnu ogradu (ovo je i slu`benom bele{kom konstatovano od strane {efa mehani~ara koji se stara o radu ma{ina). Zaposlena je nakon ovih incidenata 12. 10. 2009. godine bila po-

zvana kod direktora radi uru~ewa upozorewa o postojawu osnova za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze, ali je ona isto odbila da primi, uz pretwu da }e otvoriti bolovawe.

Stoga su potpuno izmi{qene navodne pretwe i uvrede direktora Aleksandre Jak{i} upu}ene Tadin Nataliji, kao i tvrdwa da je zaposlena dobila otkaz zbog bolovawa, a ovakvi navodi iskori{}eni su od strane regionalnog poverenike sindikata „Nezavisnost“ u ciqu promocije ovog sindikata kao za{titnika zaposlenih.

U tekstu je preneta i neistinita informacija regionalnog poverenika sindikata „Nezavisnost“ da su u „Modial manufaktoring“ prekr{ena sva prava radnika, te da nije dozvoqeno ni elementarno sindikalno organizovawe. Poslodavac nikada nije spre~avao zaposlene da se sindikalno organizuju. U poslovnoj jedinici privrednog dru{tva „Modial manufaktoring“ DOO u Brusu, ima

zaposlenih koji su ~lanovi sindikata „Nezavisnost“, a poslodavac im uredno upla}uje sindikalne ~lanarine. Propisi Zakona o radu o ovom pitawu su vrlo jasni, {to nije slu~aj sa pau{alnim i neistinitim ocenama \or|a \uri}a, regionalnog poverenika „Nezavisnosti“, koji ovakvim neproverenim informacijama `eli da zaposlenima preporu~i sindikat ~iji je poverenik. Wegov neprimereni komentar da ne `eli moderno robqe u Srbiji, , u svom populizmu, dovoqno govori sam za sebe.

Neistiniti su i navodi Natalije Tadin i poverenika „Nezavisnosti“ o neadekvatnim i te{kim uslovima za rad, te da u slu~aju ove firme nisu ispo{tovane procene rizika na radnom mestu. Poslodavac ima akt o proceni rizika, koji je ura|en u skladu sa zakonom od strane za to ovla{}enog lica, a svim zaposlenima su obezbe|ena sva prava koja im pripadaju po zakonu, op{tem aktu i ugovoru o radu.

Punomo}nik advokat Vladimir Prijovi}

6

POQOPRIVREDA

6.i7.januar2010.

PROTEST POQOPRIVREDNIKA U NOVOM SADU

Umesto wiva, odvodwavaju im nov~anike

Vojvo|anski paori, okupqeni u Asocijaciji poqoprivrednika, protestovali su ju~e ispred zgrade pokrajinske skup{tine zbog “neprihvatqivo visokih iznosa” koje vlasnici obradivog zemqi{ta pla}aju za odvodwavawe i na~ina naplate te obaveze. Kako su nam rekli nakon razgovora obavqenom u Sekretarijatu poqoprivrede dogovor ipak nije postignut.

wive niko ne odvodwava ali im se zato “odvodwavaju xepovi”.

Kako je za “Dnevnik” rekao predsednik Asocijacije poqoprivrednika Vojvodine Miroslav Ki{ nije bilo drugog na~ina da se ovaj problem re{i jer se udru`ewe vi{e puta obra}ali nadle`nima u pokrajini, ali uzalud.

Me|utim, u Pokrajinskom sekretarijatu za poqoprivredu ka-

DNEVNIK

PO^ELA PRODAJA REGRESIRANOG \UBRIVA

Na berzi planulo 50.000 tona Posledweg dana pro{le godine na Produktnoj berzi u Novom Sadu po~ela je prodaja regresiranog mineralnog |ubriva i traja}e do 12. februara. Preko ove berze ve} je prodato 50.000 tona, kazao je za “Dnevnik” direktor ove berze @arko Galetin uz preporuku poqoprivrednicima da se na vreme ukqu~e u ovu trgovinu jer se o~ekuje skok cena |ubriva na prole}e.

Ministarstvo poqoprivrede regresira |ubriva sa 5.000 dinara po toni, u odnosu na proizvodne cene sa PDV-om koje su va`ile

1.12.2009. godine. Pravo na kupovinu imaju fizi~ka lica - nosioci poqoprivrednog gazdinstva, zemqoradni~ke zadruge, pravna lica ~ija je prete`na delatnost gajewe `ita i drugih zasada pod {ifrom 01110, pod uslovom da u svom vlasni{tvu imaju obradivo poqoprivredno zemqi{te, kao i instituti za ratarstvo ~iji je jedini osniva~ dr`ava.

Minimalna koli~ina koja se mo`e kupiti za sve grupe kupaca je 20 tona, dok je maksimalna koli~ina koju mogu kupiti fizi~ka

lica, nosioci poqoprivrednog gazdinstva 150 tona, zemqoradni~ke zadruge i pravna lica 1.000 tona, dok instituti mogu da kupe maksimalno 20.000 tona.

Podsetimo, objavqen je tender o isporuci 300.000 tona azotnih mineralnih |ubriva, koje regresira Ministarstvo poqoprivrede, a to je dovoqna koli~ina za prihranu i prole}nu obradu oranica u Srbiji.

Prodaja se odvija se u skladu sa Uredbom o uslovima i na~inu kori{}ewa sredstava za regre-

sirawe azotnih mineralnih |ubriva za zimsko prihrawivawe i pripremu prole}ne setve 2009. godine.

S. G.

UMESTO NOVOGODI[WE ^ESTITKE U „KARA\OR\EVU”

Vojska oterala preko 300 radnika Foto: N. Stojanovi}

Paori su kivni na Poresku upravu, preduze}e “Vode Vojvodine” i dr`avu jer je, kako ka`u, re~ o “poreskom nametu od kojeg nemaju koristi, a svake godine debelo izdvajaju za tamo neke koji sede u kancelarijama i primaju plate i ve}e od 100.000 dinara”.

Zahtevi koje su predo~ili pokrajinskom sekretaru za poqoprivredu Danielu Petrovi}u i direktoru JVP “Vode Vojvodine” dr Atili Salvaiu odnosili su se na otpis dugovawa naknade za odvodwavawe za 2008. i 2009. godinu, koje je im dostavila Poreska uprava u korist “Voda Vojvodine”, te na uvid u na~in tro{ewa novca po obavqenim uslugama za dogovorene projekte. Tako|e, tra`ili su da u rukovodstvu “Voda Vojvodine” budu zastupqeni i predstavnici Udru`ewa poqoprivrednika, kao i da se ubudu}e potra`ivawa tog preduze}a dostavqaju direktno du`nicima, a ne preko Poreske uprave.

Kako su nam kazali nezadovoqni paori nije im jasno za{to se ta naknada tretira kao porez i za {ta se tro{e te pare kada wihove

`u da nisu primili zahtev za sastanak od Asocijacije poqoprivrednika sa ovakvim temama, ali je ju~e ipak uprili~en razgovor s wima.

- Naknade za odvodwavawe proisti~u iz Zakona o vodama, kao zakonska obaveza korisnika, kako pravnih, tako i fizi~kih lica, a u ciqu odr`avawa postoje}ih sistema za odvodwavawe. Visina naknade za odvodwavawe u 2009. godini uve}ana je za {est odsto u odnosu na 2008. godinu. Prose~na visina naknade za odvodwavawe u 2009. bila je 940 dinara po hektaru zemqe, a za 2008. godinu 886 dinara. Ova naknada praksa je u svim zemqama, pa i kod nas, s tim da je decenijama unazad iznos naknade po hektaru zemqe pribli`an vrednosti 100 kilograma p{enice - saop{tio je Sekretarijat nakon sastanka.

Kako JVP “Vode Vojvodine” svake godine podnosi izve{taj o radu u prethodnoj godini osniva~u Skup{tini AP Vojvodine, dogovoreno je da se taj dokument prosledi i Asocijaciji poqoprivrednika Vojvodine.

S. Glu{~evi}

Posle dugogodi{we agonije Vojne ustanove “Kara|or|evo” kod Ba~ke Palanke posledweg dana 2009. godine Vojska Srbije, odnosno Ministarstvo odbrane saop{tilo je da prekida radni odnos sa oko 300 radnika. “Dnevnik” saznaje da }e ova, nekada najuspe{nija vojna ustanova na prostorima biv{e Jugoslavije, zadr`ati samo 58 zaposlenih. Jedan deo }e i daqe raditi u poznatoj ergeli, kao i u Radnoj jedinici “[umarstvo”, te ma{inskoj radionici, a posla }e biti i za par obra~unskih radnika.

- Godinama se pri~alo da i ova vojna ustanova treba da se transformi{e, a onda je pred kraj godine sve ura|eno na brzinu, jer je qudima me|u kojima je najvi{e pedesetogodi{waka koji na tr`i{tu rada ne mogu da na|u posao, saop{teno je da mogu da idu ku}ama – ka`e Marko Vukojevi}, jedan od retkih koji se “spasio” odlaskom u penziju. – Ovo nije transformacija ve} svojevrsna likvidacija “Kara|or|eva”, jer zamislite da imawe sa 3.700 hektara zemqe ostane sa trojicom traktorista, a “[umarstvo” sa oko 5.000 hektara {ume sa

Do sada je oko 8.200 poqoprivrednih proizvo|a~a preuzelo kratkoro~ne i dugoro~ne kredite koje subvencioni{e Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede u ukupnom iznosu od 46,5 miliona evra.

U okviru kreditne podr{ke poqoprivredi, koju sprovodi Ministarstvo u saradwi sa bankama, ukupno je trinaest banaka odobrilo 23,5 miliona evra dugoro~nih kredita, koji se naj~e{}e podi`u radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradwu skladi{nih prostorija i drugih objekata. Istovremeno je 13 banaka isplatilo oko 22,9 miliona evra kratkoro~nih kredita, koji se prema podacima Ministarstva poqoprivrede, naj~e{}e koriste za nabavku |ubriva, semena, za pla}awe radova na wivama i sli~no.

Najvi{e dugoro~nih kredita (518) odobrila Prokredit banka, ukupne vrednosti 13,8 miliona evra, Banka Intesa odobrila je 115 kredita, vrednih 3,7 miliona evra...

nekoliko {umara i radnika. Otpisanim radnicima, navodno bi}e ispla}eno 12 plata, a po mojim saznawima oko 20 odsto je ve} podiglo novac, jer su bukvalno ve} godinama bez prebijene pare s obzirom da nisu primali zarade. Ako je ovo otpremina, ispada da }e biti ispla}eno od 3.000 do 5.000 evra u dinarima po radniku u zavisnosti od

visine plate. Dosta ih je najavilo `albe, jer nisu uru~ena ni re{ewa o prestanku radnog odnosa.

U najboqim danima ovde je radilo od 600 do 1.000 radnika, a oni koji su ove Nove godine umesto ~estitke dobili od Vojske Srbije otkaze ka`u da im Ministarstvo duguje, od slu~aja do slu~aja, plate za posledwe tri godine, ali i dopri-

MINISTAR SA[A DRAGIN

Pomo} profesionalnim ratarima na prvom mestu Ministarstvu poqoprivrede i u ovoj godini interesi poqoprivrednika bi}e na prvom mestu, poru~io je ministar Sa{a Dragin.

- Investira}emo u poqoprivredu da bi svi koji se profesionalno bave tim poslom mogli pristojno da `ive od svog rada, a kako bi se sredstva {to boqe iskoristila

Dobro idu paorski krediti

Nekada najuspe{nija vojna ustanova u biv{oj Jugoslaviji zadr`a}e samo 58 radnika, pre svega one koji }e raditi u poznatoj ergeli

o~ekujemo i va{u pomo} - kazao je on dodaju}i da je, i pored znatno umawenog buxeta i ekonomske krize u 2009. godini, Ministarstvo uspelo, po prvi put od uvo|ewa subvencije po hektaru, da isplati sve zahteve za subvencije od 12.000 dinara po hektaru za repromaterijal za ratarsku i povrtar-

sku proizvodwu. Naime, svi poqoprivrednici koji su podneli zahtev, dobili su novac pre jesewe setve u momentu kada im je bio i najneophodniji.

On je naglasio da }e sistem javnih skladi{ta za `itarice i uqarice postati operativan i da }e se uspostavi sistem javnih skladi-

VELIKI NEISKORI[]EN POTENCIJAL

Biogas – gorivo budu}nosti Od ukupnih potencijala obnovqivih izvora energije u Srbiji ~ak 50 odsto moglo bi da se proizvede iz biomase, tvrde stru~waci. Me|utim, ovo bogatstvo malo je iskori{}eno, mada se kod nas godi{we proizvede 12,5 miliona tona biomase, dok je energija koja bi se mogla dobiti iz ove koli~ine procewena na ~ak 2,4 miliona tona ekvivalentne nafte. Mali je broj pogona iz kojih se dobijaju biogoriva, nastala preradom biomase, odnosno `ivih organizama, biqaka, `ivotiwa, mikroorganizama.

Prilikom razgradwe organskih materija bez prisustva kiseonika nastaje biogas – me{avina metana (60–70 odsto) i ugqendioksida (30–40 odsto). Pod nazivom barski gas, deponijski gas, mo~varski gas i sli~no, ve} prema mestu nastanka, biogas mo`e da zameni fosilna goriva, tvrde stru~waci. Prostije re~eno, iz stajskog |ubriva, muqa otpadnih voda, masti, kori{}enih podmaziva~a, trave, pa ~ak i gradskog |ubreta jednostavnim vrewem mogu}e je dobiti elektri~nu energiju.

Biogas se, posebo u Evropi, uveliko koristi. U Nema~koj

nose za penziono osigurawe. Spomiwe se ukupno dugovoawe od 590 miliona do milijarde dinara!?

- Meni, na primer, duguju platu i za 2006. godinu i slede}e tri godine, a grubo ra~unam da mi je Ministarstvo du`no oko milion dinara – ka`e Vukojevi}. – Oko 70 odsto na{ih radnika nije ispla}eno, pa }e svi posle otkaza svoj novac verovatno i daqe tra`iti sudskim putem.

Ovde se ra~unalo da }e transformacija podrazumevati re{avawe pitawa 37 invalida rada i dvadesetak onih koji su pred penzijom, odnosno da }e sve ukupno sa tehnolo{kim vi{kovima Ustanova brojati oko 100 radnika mawe. Ovako ispada da }e veliko “Kara|or|evo” potpasti pod VU “Morovi}” koja je uvek bilo mawa od na{e firme.

O~ito da neko `eli da otpi{e “Kra|or|evo”, jer je sva obradiva zemnqa data u zakup, radnici su otpu{teni, a najverovatnije je da mnogi kupci merkaju ovaj poqoprivredno – turisti~ki gigant koji je izgleda interesantan svima sem dr`avi koja je vlasnik.

M. Suyum

trenutno postoji oko 4.500 pogona za proizvodwu biogasa, snage oko 9,5 megavata. Slovenija je na ovom poqu daleko odmakla. Na poqoprivrednom dobru “Panvita” iz Murske Sobote bioelektrana “Ekoteks”uveliko proizvodi elektri~nu energiju od otpada sa farmi i slame. Dobijena struja odlazi u glavnu mre`u, a

trana }e godi{we prera|ivati 60.000 tona stajskog |ubriva i 240.000 tona sila`e. Investicija je vredna oko 30 miliona evra, dok se po~etak rada o~ekuje ve} do kraja 2010. godine.

Srbija je na ovom poqu krenula. Naime, na{a zemqa je prva, me|u tada{wim republikama SFRJ, imala postrojewa za pro-

Poma`u nam Holan|ani Ministarstvo rudarstva i energetike je po~etkom pro{le godine zapo~elo izradu nacionalnog akcionog plana za biomasu, u saradwi sa dr`avnom agencijom holandskog ministarstva ekonomije “SenterNovem”. U projekat su ukqu~eni i predstavnici svih nadle`nih ministarstava, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, kao i Program za razvoj Ujediwenih nacija i Program za razvoj konkurentnosti USAID-a. sama farma snabdeva se energijom iz distribucije. U maju pro{le godine u Ov~ari, pored Vukovara, po~ela je izgradwa prve bioelektrane u Hrvatskoj koja }e po svemu sude}i biti i najve}a u Evropi. Planira se da se iz stajskog |ubriva, kukuruza, suncokreta i drugih organskih materija proizvodi dovoqno energije za snabdevawe grada od 60.000 stanovnika. Ova bioelek-

izvodwu biogasa, jer je jo{ 1985. godine, u neposrednoj blizini Beograda, u Padinskoj Skeli, postojao pogon za proizvodwu biogasa. Nekada{wa farma Vizeq, danas industrija mesa “Imes”, proizvodila je 2.500 kubika biogasa dnevno. To je bila dovoqna koli~ina gasa za potrebe firme.

To je bio najuspe{niji sistem proizvodwe biogasa na Balkanu u to vreme. Sankcije su i u ovom

slu~aju uzele svoj danak, te zbog zabrane uvoza nije bilo mogu}e obaviti remont devedesetih godina, pa od tada postrojewe ne radi.

Ministarstvo poqoprivrede je krajem septembra pro{le godine Svetskoj banci podnelo predlog projekta pod nazivom “Kori{}ewe biomase iz stajwaka iz poqoprivredne proizvodwe, kao izvor obnovqive energije”, {to bi bio nastavak aktuelnog projekta za smawewe zaga|ewa Dunava sa sto~nih farmi, takozvani DREPR koji se sprovodi u podunavskim zemqama. U okviru ovog projekta 60 farmi, nekoliko klanica i kafilerija napravilo je kolektore za biomasu, uglavnom za stajsko |ubrivo, ali je jasno da bi ovako ure|ene farme lako mogle da prerastu – u bioelektrane. Prema re~ima dr Nenada Brki}a, vo|e aktuelnog DREPR-a, a i budu}eg projekta, predlog se zasniva na primeru ~etiri farme u Vojvodini koje ve} imaju svoje studije izvodqivosti. On ka`e da je za izgradwu bioelektrane za farmu kapaciteta od 500 do 1.000 krava, potrebno ulo`iti oko tri miliona evra.

A. Brzak

{ta za smrznuto vo}e i povr}e. S kreditnom podr{kom nastavi}e se i u 2010, a pored postoje}ih kratkoro~nih i dugoro~nih kredita, bi}e dostupan i novi na~in kreditirawa, koji }e se realizovati preko lokalnih fondova poqoprivrede koji se ukqu~e u program Ministarstva.

Za subvencije 160 miliona Uprava za agrarna pla}awa Srbije, prva specijalizovana institucija koja se iskqu~ivo bavi isplatom subvencija poqoprivredi, objavila je da }e u 2010. raspolagati sa 15,5 milijardi dinara (oko 160 miliona evra).

“Prima}emo sve zahteve za subvencije prema rokovima koji }e biti utvr|eni programom raspodele, a uobi~ajeno je da konkursi za dodelu tih sredstva po~nu nakon zavr{etka ovogodi{we registracije poqoprivrednih gazdinstava, koja je planirana od 1. februara do 31. marta”, kazao je direktor Uprave Dejan Serdar.

Prema wegovim re~ima, najvi{e novca }e biti izdvojeno za regresirawe kupovine goriva, |ubriva i semenskog materijala, ali }e u odnosu na prethodne godine zna~ajno vi{e novca biti izdvojeno za podr{ka investicijama, kako za kupovinu poqoprivredne mehanizacije, tako i za izgradwu objekata.

U Srbiji trenutno postoji oko 350.000 registrovanih poqoprivrednih gazdinstava koja imaju pravo na subvencije iz agrarnog buxeta.

NA NOVOM NASEQU

Havarija nije ohladila radijatore Havarija na toplodnoj mre`i ispred broja 48 u Ulici Mileve Mari} na Novom nasequ nije izazvala prekid isporuke toplodne energije za grejawe. Radnici JKP „Toplana“ radove na otklawawu kvarova po~eli su oko 10 a zavr{ili oko 13.30 sati, navodi se u saop{ewu tog gradskog preduze}a.

D. A.

DVE DECENIJE BRATIMQEWA DVAJU GRADOVA

Slike Nori~a i Novog Sada Izlo`ba fotografija „Nori~ - Novi Sad“ sve~ano je otvorena u „Esembli holu“ u Nori~u u okviru obele`avawa pola veka saradwe i 20 godina bratimqena dva grada. Obele`avawe jubileja po~elo je 28. oktobra u glavnom gradu Vojvodine, a sada je nastavqeno u Engleskoj izlo`bom na 40 fotografija iz dva pijateqska grada (po 20 iz svakog). Gradona~elnica Nori-

~a Iv Koli{ou otvorila je izlo`bu, a sve~anosti su prisustvovali i, kao predstavnik Novog Sada, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj i sekretar Foto, kino i video saveza Vojvodine Slobodan Bubwevi}, kao i predsednik FKVSV Du{an @ivki}. Fotografije je izlo`ilo dvadesetak autora iz dve zemqe, a izlo`ba }e trajati do po~etka februara.

D. A.

Novosadska 6.i7.januar2010.

Derbi ma~aka i mi{eva se...jer red mora da se zna. Ka`wavaju nemarne investitore, re{avaju probleme sa radom lokala a kontroli{u i da li trgovci prodaju pi}e posle 23 sata. Vidi se da su napravili reda na gradskim ulicama.A od po~etka novogodi{wih i bo`i}nih praznika za komunalne inspektore nema odmora.

Ispred Futo{ke pijace u ponedeqak su uli~ni prodavci napravili {palir kako bi zaradili koji dinar vi{e prodaju}i badwake i `ito. Sli~no je bilo ispred Limanske pijace i kod robne ku}e na Detelinari. A nakon danono}ne kontrole ju~e je na ovim mestima bio tek po koji uli~ni prodavac. I taman ka-

da bi se pomislilo da je inspekcija dobila rat protiv prodavaca koji bespravno zauzimaju javnu povr{inu desio se preokret. Uli~ni trgovci su se dosetili pa badwake i ostalu robu ne dr`e na zemqi, ve} ka~e kaj{eve oko vrata i na malom postoqu prodaju robu. Tu im inspekcija ne mo`e ni{ta, jer u ovom slu~aju niko ne mo`e da im zabrani da stoje na ulici?

Oni drugi trgovci sa vi{e robe dosko~ili su inspektorima, jer robu prodaju iz automobila parkiranih na parkingu koji se ina~e napla}uje. Dakle, dok bude bilo uli~nih prodavaca i komunalci }e postojati i to po svemu sude}i veoma dugo, jer se ovoj igri ma~ke i mi{a za sada ne nazire kraj.

Q. Nato{evi}

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8.30 do 12. 30 sati: centri „Stojanov“, „Por{e“ i „Tojota“, „MVM motors“ na Zrewaninskom putu, firma „Proda-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

radska komunalna inspekciG ja re{ila je da se obra~una sa onima koji ne po{tuju propi-

c m y

novi}“, kao i naseqa Vrbak i Bare; Futog od 8 do 12 sati: povremeno u pojedinim delovima Novog naseqa i Va{ari{ta.

V REMEPLOV

ZA SADA NOVI RITAM SAMO NA BULEVARU OSLOBO\EWA

[timawe semafora tek kad se prolep{a danovi} ka`e da }e se na nekim saobra}ajnicama u gradu verovatno raditi neke male korekcije na semaforima, i dodaje da je signalizacija na naprometnijim mestima, poput Bulevara oslobo|ewa ve} predvi|ewa za pomenuto ograni~ewe brzine. Bogdanovi} je naglasio da posebnih korekcija ne}e biti, ali da }e se, kada vreme bude lep{e, na terenu obaviti posmatrawa i konkretno utvrditi na kojim mestima treba obaviti pode{avawa.

B. M.

Novi Zakon o bezbednosti u saobra}aju ograni~ava brzinu vozila u gradu na 50 kilometara na ~as i po re~ima Novosa|ana to je dobro, ali se oni sada pitaju da li }e i semafori u Novom Sadu biti pode{eni prema tome. Naime, voza~i ka`u da ~esto nale}u na crveni i `uti talas i boje se da }e zbog eventualne `urbe rizikovati da plate kaznu.

Rukovodilac Slu`be za razvoj i upravqawe saobra}ajem u Zavodu za izgradwu grada Mitar Bog-

„INFORMATIKA” DR@I DO PONEDEQKA NOVOSA\ANE U NEIZVESNOSTI

Broj komunalnih ra~una s nulom jo{ rebus Jo{ se ne zna ko }e ovog meseca biti po~a{}en jednim besplatnim ra~unom iako je “Informatika” najavila da }e se to danas znati. Naime u ovom preduze}u se jo{ uvek obra|uju podaci.

- Zbog praznika sve malo kasni, tako da ra~uni jo{ uvek nisu od{tampani. U ponedeqak bi definitivno trebalo da se zna koliko }e gra|ana dobiti ra~une s nulom – rekla je ju~e za “Dnevnik” PR menaxer u tom preduze}u Gordana Gale{ev.

Prema podacima ovog preduze}a u Novom Sadu ima 34.000 porodica koje na vre-

me izmiruju svoje ra~une, a dogovoreno je da svakog meseca 1.000 wih dobije ~ast.

Me|utim pro{log meseca su ~astili samo 600 sugra|ana, jer je toliko novaca bilo u fondu. Tada su se pravdali da su u prvom krugu bili sugra|ani ~iji su ra~una za komunalne usluge visoki, a oni su ujedno imali i najve}i broj bodova.

Podsetimo, Novosa|ani koji redovno izmiruju obaveze prema gradskom komunalnom sistemu prema sakupqenim bodovima u akciji Plava ku}na ra~unaqka bi}e oslobo|eni pla}awa jednog ra~una

priznanice. To zna~i da su sugra|ani koji su u toku akcije zaslu`ili osloba|awe od ra~una, vlasnici „Zlatne kuglice“ a uslov za to je da su posledwih {est meseci pla}ali redovno ra~une za komunalije i to do 20. a penzioneri do 30. u mesecu.

Informaciju o tome koju kuglicu u okviru akcije „Plava ku}na ra~unaqka“ imaju, kao i informaciju o broju bodova, svi gra|ani mogu da pro~itaju od narednog meseca na svom ra~unu-priznanici.

Q. Na.

RASPUSTILI[TE PRAVO MESTO ZA DECU

Hemingvej ~est gost u ku}ama U duhovnom sredi{tu Srba u Ugarskoj po~etkom 18. veka, u manastiru Kru{edol, odr`an je 6. januara 1708. prvi narodnocrkveni sabor. Neposredan povod za wegovo odr`avawe bio je izbor novog poglavara Srpske pravoslavne crkve, po{to je umro patrijarh Arsenije Tre}i ^arnojevi}. Izabran je Isaija \akovi}, episkop aradsko-jenopoqski i temi{varski. On je bio uporan i uspe{an borac protiv „privo|ewa {izmatika uniji“, ta~nije wihovog podre|ivawa duhovnoj vlasti pape.

Pozajmna biblioteka Matice srpske objavila je 7. januara 1958. izve{taj o radu u protekloj godini. Tada je svakog dana prose~no 400 qudi uzimalo po neku kwigu na ~itawe. Kada se izuzme obavezna {kolska lektira, naj~itaniji roman je bio „Kome zvone zvona“ Ernesta Hemingveja. Zatim, prema broju ~italaca, sladile su kwige: „Doba `ivota i smrti“ Eriha Marije Remarka, „Saga o Forsajtima“ Xona Golsvortija, „Koreni“ Dobrice ]osi}a, „Odavde do ve~nosti“ Xejmsa Xojsa...

N. C.

Mali{anima i zabava i znawe Tradicionalno Raspustili{te ponovo je otvoreno na Novosadskom otvorenom univerzitetu, a veliki broj mali{ana uzrasta od pet do 14 godina u`iva u raznim radionicama. Tako su ju~e devoj~ice u`ivale u hip-hopu, gde su u~ile kako da igraju iz ovu vrstu muzike i kako da se obla~e.

Trinaestogodi{wa Dragana Igwatovi} u~enica osnovne {kole “\or|e Nato{evi}” ve} punih deset godina dolazi na Raspustili{te, i ka`e da }e dolaziti i kada zavr{i osnovnu {kolu. Ove godine izabrala je hip-hop i {kolu gitare. Ina~e, najve}e interesovawe je za likovnu radionicu i figure

od `ice gde deca mogu da iska`u kreativnost. Ove godine se Raspustili{te razlikuje od prethodnih po tome {to se odr`avaju samo igraonice, zbog epidemije gripa.

Iako je najavqeno da }e trajati dve nedeqe organizatori su nam ju~e rekli da se jo{ uvek ne zna da li }e i slede}e nedeqe biti odr`ano.

Danas od 9.30 sati kre}e tka~ka , ekolo{ka, sportska, komjuterska i lego radionica. Od 11 sati startuje likovna, dramska, {ahovska, tka~ka i lego radionica. U petak u istim terminima zakazane su mozaik radionica, ~udesni svet gline, {kola gitare, {ah radionica i lego. A od 11 sati dramska, figure od

Foto: S. [u{wevi}

`ice, ve{te ruke i lego. Ukoliko se raspustili{te nastavi, u ponedeqak 11. januara odr`a}e se radionoca ~udesni svet gline, mozaik, kompjuterska i lego, a od 11 sati startuju likovna, dramska, {kola hip-hipa, figurice od `ice i lego. U utorak se nastavqa tka~ka,

{kola gitare, sportska, kompjuterska i lego. Od 11 sati zakazane su likovna, dramska, {kola hiphopa i lego igraonica. U sredu su lutkarska, mozaik, sportska, komjuterska i lego igraonica, a od 11 sati su likovna, dramska, hip-hop i lego igraonica.

Q. Na. U SVE^ANOJ SALI GRADSKE KU]E

Bo`i}ni koncert Drugi bo`i}ni koncert Aleksandra Dujina sa orkestrom odr`a}e se u sve~anoj sali Gradske ku}e u ~etvrtak, 7. januara, u 20 ~asova. Koncert organizuje Grad Novi Sad. N. V.

NOVOSADSKA HRONIKA

6.i7.januar2010.

U KATASTRU RADNICI I DAQE U GENERALNOM [TRAJKU

povu~e odluku o otpu{tawu radnika.U ju~era{wem zapisniku koji vode {alterski radnici dan je protekao bez trzavica. \eri} poja{wava da nije bilo stranaka koje su negodovali za{to s ene radi.

Prema Odluci o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u novosadskoj Slu`bi za katastar od 65 stalno zaposlenih radnika trebalo bi da bez posla ostane 18.

Oni koji su anga`ovani na odre|eno vreme, wih 45, verovatno vi{e ne}e biti uposleni. Ugovori o radu wima su produ`avani unazad sedam, osam godina.

Z. D.

Autobusi prore|eni, kontejneri prepuweni? [trajk radnika u komunalnim preduze}ima zakazan za 18. januar otvorio je pitawe da li zaposleni u komunalnom sistemu mogu da protestuju budu}i da su te firme od javnog zna~aja, reklo bi se strate{ke.

Dilemu je otklonio sindikalni lider radnika u komunalno-stambenoj delatnosti Novog Sada Zoran Radosavqevi} podse}aju}i na regulative zakona o radu, {trajku i o komunalnoj delatnosti, koje po wegovim re~ima dozvoqavaju da komunalci i {trajkom iska`u nezadovoqstvo.Sada, po prvi put, zbog smawewa plata za 10 odsto, uz ve} ni`e zarade od 15 do 30 odsto, koliko primaju ve} dve godine dolaskom nove gradske vlasti predvo|ene gradona~elnikom Igorom Pavli~i}em. Radosavqevi} ka`e da je bitno da se tokom {trajka ne ugro`ava zdravqe qudi, i da svaki radnik po Ustavu Srbije ima pravo da odlu~i ho}e li se prikqu~iti {trajku.

Posledice hladnih dana vrlo su neuobi~ajeno oslikane u ~ekaonicama novosadskog Doma zdravqa. Iako je u zemqi, pa i u Novom Sadu, trenutno vode}a bolest meksi~ki grip, jedva da i wega, pa i drugih viroza, ima me|u gra|anima. Barem tako tvrde lekari Doma zdravqa. „Ne pamtimo zimu sa ovako malim brojem pacijenata. Izuzetno su retke virusne infekcije i gripozna stawa, a ordinacije Slu`be op{te medicine i Medecine rada su poluprazne“, rekli su nam u Domu zdravqa.

Neobi~no malo bolesnih za ovo doba godine kazuje da se Novosa|ani ~uvaju vi{e nego ina~e. Mo`da upla{eni meksi~kim gripom, kona~no `ive po pravilima – zdrava ishrana, puno te~nosti i provetrene prostorije.

No, viroza ipak ima ali su to uglavnom klasi~ne prehlade sa simptomima blago povi{ene temperature i bolova u grlu, ali stawa nisu ozbiqna pa se gra|ani naj~e{}e ni ne obra}aju lekari za pomo}.

I. B.

PLA]AWE POREZA TRAJALO DO KRAJA 2009.

Spori }e dobiti po yepu Istekao je rok koji je Gradska poreska uprava dala za prijavu poreza na imovinu. Do 31. decembra 2009. imovinu je prijavilo vi{e od 14.000 sugra|ana. U Gradskom ve}u ka`u da }e oni koji to nisu uradili platiti prekr{ajnu prijavu i kamate. Obavezu da plate porez imaju vlasnici svih nekretnina bez obzira na to da li su one ukwi`ene ili nisu.

GRADSKI PREVOZNIK KUBURI S JAVNIM NABAVKAMA

Ponovo tender za elektronsku naplatu Gradski prevoznik nije jo{ poni{tio tender za uvo|ewe elektronske naplate karata u autobusima, ali }e to svakako u~initi narednih dana - rekao je pomo}nik direktora u Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad“(GSP) Du{ko Savi}. Ranije smo pisali da je odluka o poni{tewu doneta jer su ~ak ~etiri ponu|a~a ulo`ila `albe koje su administrativne i nalaze se u tenderskoj dokumentaciji. To je ve} {esti, sedmi poku{aj kako gradski prevoznik ne mo`e tender da sprovede do kraja.

- Komisija za tender mi{qewa je da je boqe da Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ poni{ti tender nego da `albe ponu|a~a razmatra i republi~ka Komisija za za{titu ponu|a~a pri Upravi za javne nabavke, koja taj posao radi du`e, dva meseca - rekao je Savi}.

Prema wegovim re~ima ugovor o kupovini {est autobusa na gas nije jo{ potpisan s preduze}em „Mercedes benc“ koji je izabran kao najboqi ponu|a~ na konkursu. Savi} ka`e da }e dve strane ugovor potpisati posle Bo`i}a, naredne sedmice.

Z. D.

PRO[AO DO^EK, TRG KAO PRE

Povratak bandera

Foto: R. Hayi}

Bandere su se vratile na trg! Nekoliko dana pre organizovanog do~eka Nove godine na centralnom trgu glavnog grada Vojvodine, bandere, kandelabri i ~uvene `uto sandu~e kod Katedrale skloweni su da nekom „in`eweru“ ne padne na pamet da mu je ba{ gu{t da se na wega popne ili ga i{utira pokazuju}i svoju mu`evnost svekolikom skupu.

Na fotografiji Radivoja Haxi}a vra}aju se tamo gde im je mesto: jedan ukazuje, jedan se dr`i za cev, a tre}i ~a~ka `ice. Pa tako do slede}eg velikog skupa na kojem se o~ekuje novi izlivi emocija gradskih „mangupa“.

D. A.

- Direktori i predsednici sindikata trebalo bi da utvrde minimum procesa rada tokom {trajka. Dobro poznajemo delatnost svakog preduze}a, pa nam taj posao ne}e te{ko pasti. Problema mo`e da bude ako direktori budu insistirali da se radi vi{e od minimuma. Ako, pak ne uspostavimo socijalni dijalog sindikat }e doneti plan rada za svako preduze}e i dostaviti inspekciji rada na saglasnost - naveo je Radosavqevi}.

Primera radi Radosavqevi} nagla{ava da }e tokom {trajka „Lisje“ odnositi medicinski otpad i raditi poslove u vezi sahrawivawa, dok je sve drugo ~ime se bave vi{e od minimuma. Radnici“^isto}e“ odnosi}e sme}e kod bolnica, a utvrdi}e se da li }e prazniti kontejnere, u kome obimu, lokacijama i u kojim vremenskim intervalima.

- Voda mora biti ispravna, velike havarije se tako|e moraju otklawati, dok je sve

drugo sporedno, recimo, kakav }e biti pritisak u slavinama - nagla{ava Radosavqevi}, dodaju}i da je kolektivnim ugovorom u JKP „Vodovod i kanalizacija“ precizno nazna~eno {ta podrazumeva minimum procesa rada u slu~aju {trajka.

Radosavqevi} veli da }e autobusi gradskog prevoznika svakako saobra}ati, ali u mawem obimu.

- Planira se da se u po~etku po{tuje svega 70 odsto reda vo`we, a ako osniva~ grad odbije da tokom {trajka pregovora, po{tova}e se samo polovina polazaka iz reda vo`we ili jo{ mawe - nagla{ava Radosavqevi}.

Prema wegovim re~ima radnici u „Gradskom zelenilu“ mogu u potpunosti da stanu, da ne rade ni{ta, izuzev ako padne sneg, ali }e se rad za vreme susne`ice utvrditi planom o minimumu procesa.

Z. Deli}

[TA DONOSI AKCIONI PLAN ZA BORBU PROTIV NARKOMANIJE

U DOMU ZDRAVQA PRAZNE ^EKAONICE

Virusa neobi~no malo

DNEVNIK

SINDIKAT KOMUNALACA SMATRA DA MO@E SPROVESTI [TRAJK S MINIMUMOM PROCESA RADA

Danas pregovori o broju zaposlenih Zaposleni u Republi~kom geodetskom zavodu nastavili su ju~e generalni {trajk, zapo~et u ponedeqak. Wihovi predstavnici iz Jedinstvene sindikalne organizacije danas }e pregovarati sa zvani~nicima iz Vlade Srbije, da se iz Geodetskog zavoda ne otpusti 800 radnika, ve} napravi Pravilnik o sistematizacija radnih mesta po sindikalnom predlogu.

U novosadskom katastru u @elezni~koj ulici ni ju~e gra|ani nisu mogli da obave posao. Prema najavama predsednika sindikata Dragana \eri}a, ne}e se raditi sve dok poslovodstvo iz Republi~kog geodetskog zavoda ne

c m y

8

Testirawe u {kolama, edukacija u vrti}ima Tokom 2010. godine o~ekuje se dono{ewe gradskog Akcinog plana za prevenciju i suzbijawe narkomanije na kojem rade skup{tinski odbornici, lekari, stru~waci, udru`ewa gra|ana... Kako sada stvari stoje, budu}i plan, izme|u ostalog, podrazumeva}e obavezne sistematske preglede za {kolsku decu i testirawe na psihoaktivne supstance (uz saglasnost roditeqa), programe prevencije u {kolama, obrazovawe roditeqa, edukaciju ~ak i dece od pet godina.

Istovremeno, svake sedmice u Novom Sadu predozira se najmawe jedan narkoman! Udru`ewe gra|ana za borbu protiv narkomanije, pozivaju}i se na podatke sa Instituta za sudsku Godina Broj umrlih

medicinu, tvrdi da je do sredine decembra pro{le godine od posledica droge preminulo 56 osoba, sedam vi{e nego 2007. a ~ak 30 vi{e nego 2008. godine.

Pore|ewa radi, u ~etvorogodi{wem periodu (2000-2003.) zabele`eno je „samo“ 16 smrtnih slu~ajeva - otprilike kao za tri „ja~a“ meseca u protekloj godini. Upu}eni upozoravaju da taj broj nije kona~an jer mnogi roditeqi odbijaju obdukciju svoje dece. Nezvani~ne su procene da u gradu ima oko 20.000 narkomana, dok Okru`ni sud u Novom Sadu godi{we procesuira oko 900 osoba zbog krivi~nih dela u vezi s narkoticima. Broj onih koji ~ine zlo~ine u potrazi za drogom je mnogo ve}i. U istra`ivawu

Supstance u vezi s uzrokom smrti

2000.

4

heroin, diazepam

2001.

3

heroin

2002.

2

heroin, diazepam, trodon

2003.

7

heroin, diazepam, karbamazepin, ~aj od maka

2004.

10

heroin, diazepam, trodon, metadon, opijum

2005.

9

heroin, diazepam, trodon, metadon

2006.

24

heroin, diazepam, trodon, metadon

2007

49

heroin, diazepam, trodon, metadon, kokain

2008.

26

heroin, diazepam, metadon, kokain

2009.

56

heroin, diazepam, trodon, metadon, kokain

agencije „Skan“ 14, 2 odsto Novosa|ana narkomaniju je navelo kao jedan od tri najve}a problema u gradu.

S druge strane, porodice narkomana nemaju odgovaraju}u ustanovu kojoj se mogu obratiti, s obzirom da jedina dr`avna institucija - metadonski centar - u praksi nije dala o~ekivane rezultata i nailazi na velike otpore. Me|utim, gradski akcioni plan za suzbijawe narkomanije ve}im delom odnosi se na prevenciju, a ne le~ewe, jer Nacionalna strategija podrazumeva upotrebu metadona i ne postoji na~in da grad „iska~e“.

Ipak, plan predvi}a da prevencija stigne i do mladih koji nisu u redovnom sistemu obrazovawa: deca s posebnim potrebama, u bolnicama ili maloletni~kim zatvorima. Najavqeno je i formirawe Info/SOS centra i saradwa s gradovima pobratimima i wihovim timovima za suzbijawe narkomanije. Daqe se o~ekuje stvarawe radnog tela, a prema

posledwim signalima iz Skup{tine to bi trebalo da bude posebna Kancelarija po ugledu na nedavno otvorenu Kancelariju za mlade. Predlo`eno je i formirawe anonimnog registra narkomana. Tako bi se u Institut za javno zdravqe slivali podaci iz Doma zdravqa, zatvorske ambulante, Metadonskog centra, Instituta u Sremskoj Kamenici, „Raskr{}a“, Srpske pravoslavne crkve...

Taj broj bi}e precewen upravo zbog anonimnosti (bi}e preklapawa), ali i potcewen („sumwive smrti“), ali je proceweno da je va`no imati procenu i mogu}nost pra}ewa fluktuacije broja zavisnika.

Kao najve}i problem name}e se laka dostupnost narkotika (borci protiv narkomanije tvrde da se u Novom Sadu „heroin nabavqa lak{e nego teletina“), dok se droga bez problema krijum~ari i u zatvorske i psihijatrijske ustanove. Uspehe u le~ewu zavisnika niko ne spori religijskim komunama (pravoslavna „Zemqa `ivih“ i protestantsko „Raskr{}e“), me|utim, otvarawe sli~nih zajednica na sekularnoj osnovi nije na vidiku. Grad bi mogao da otvori iskqu~ivo zdravstvenu ustanovu, te postoji jedino samo da neka organizacija prepi{e „recept“ iz komuna pa da im se finansijski pomogne, ali je pitawe koliko }e sve to da ko{ta.

D. Apro

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

6.i7.januar2010.

BOGATA KUPOVINA ZA POSNO BADWE VE^E

[nicle od {arana kao alva Svaka doma}ica mawe ili vi{e priprema tradicionalnu posnu trpezu za Badwi dan. Na stolu pored hleba i soli, treba da se na|e tur{ija, pasuq, obi~no prebranac i naravno pr`ena riba. Zato su i ove godine, pred najlep{i hri{}anski praznik, najve}i redovi ispred ribarnica. Prema re~ima trgovca u jednoj od ribarnica ispred Futo{ke pijace, najprodavaniji su {aran, pastrmka i som fileti. Cena {arana je 290 dinara, pastrmka 350, a fileta od soma 280 do 330 dinara. Najtra`enije su {nicle od {arana, po `eqi kupaca da nisu masne. Pored toga, u ponudi su jo{ i ligwe od 199 dinara, osli} fileti 325 dinara, a osli} hoki 239, i sku{a od 165 do 169 dinara.

I. D.

Foto: A.Erski

Parking servis sutra, na Bo`i}, ne}e napla}ivati parkirawe u gradu. Me|utim, „pauk“ slu`ba za uklawawe nepropisno parkiranih vozila de`ura}e i za praznik, najavqeno je iz ovog javnog preduze}a.

Sli~an re`im rada Parking servis je primewivao i tokom novogodi{wih praznika.

Parkirawe se nije napla}ivalo 1. i 2. januara, ali je „pa-

uk“, u saradwi sa saobra}ajnom policijom, de`urao i u novogodi{woj no}i, kada je nakon prijave gra|ana odneseno nekoliko vozila, uglavnom iz centra grada.

Ina~e, da bi se automobil odnet zbog nepropisnog parkirawa dobio nazad, treba platiti tro{kove intervencije „pauka“ i kaznu, {to }e vlasnika vozila ukupno ko{tati 5.100 dinara.

I. S.

U ^ETVRTAK

ZA BO@I] ZATVORENO

Veliki marketi danas do 18 sati Maksi supermarketi, Mini Maksi prodavnice, Tempo Ekspres, Tempo centri i Super Maksi; na Badwi dan 6. januara radi}e do 18 ~asova, a na dan Bo`i}a ne}e raditi.

U petak 8. januara nastavqaju po uobi~ajenom radnom vremenu u 7 sati, non stop.

I. D.

Otvorene sve apoteke Sve apoteke „Apoteke Novi Sad“ danas }e raditi do 18 ~asova, od tada pa do 7 sati sutra de`ura}e apoteka „Bulevar“ na Bulevaru Mihajla Pupina 7. U ~etvrtak }e od 7

Pavli~i}: Po{tovawe i qubav „@elim da radosni hri{}anski praznik koji u svakome od nas treba da oja~a ose}aj zajedni{tva, me|usobnog po{tovawa i qubavi provedete sa svojim najbli`ima u duhu porodi~ne sre}e i da vas vera u boqe sutra prati Z. Ml. tokom ~itave godine”.

Filipovi}: Vi{e sloge i tolerancije

Parking besplatan, „pauk” budan

Gradski prevoznik nije zavr{io prodaju mese~nih markice za gradski i prigradski prevoz. Kiosci su otvoreni radnim danom od 5.30 do 19.30 ~asova, a na Bo`i} ne}e raditi.

Decembarske markice ju~e su prestale da va`e.

Autobusi gradskog prevoznika u ~etvrtak na Bo`i} saobra}a}e po prazni~nom redu vo`we, kao nedeqom.

Z. D.

^ESTITKE ZA PRAVOSLAVNI BO@I]

Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} uputio je Bo`i}nu ~estitku Svetom arhijerejskom Sinodu Srpske pravoslavne crkve, sve{tenstvu i vernicima.

U Pavli~i}evoj ~estitki se navodi:

ZA BO@I]

Autobusi kao nedeqom

9

do 20 ~asova raditi apoteka „Sanitas“ u Futo{koj 52, dok je no}no de`urstvo u apoteci „Bulevar“ na Bulevaru Mihajla Pupina 7, od 20 do 7 sati.

B. M.

Pomo} malom Nenadu

Za Bo`i} po{te ne rade Javno preduze}e PTT saobra}aja Novi Sad saop{tilo je da }e danas sve po{te raditi po uobi~ajenom radnom vremenu, osim onih ve}ih: one koje rade do 19 ~asova na Badwi dan imaju skra}eno radno vreme do 17 ~asova. Po{te u okviru Mega marketa radi}e u skladu sa radnim vremenom tog objekta. Na dan Bo`i}a 7. januara ne}e raditi nijedna po{ta.

I. D.

I kupawe i klizawe Gradska kafana na Spensu danas }e biti otvorena od 7 do 19 ~asova, dok }e bazeni i klizali{te raditi po redovnim satnicama. Sutra Gradska kafana ne}e raditi, dok }e sugra|ani mo}i da posete bazen od 10 do 12, od 12.30 do 14.30, od 15 do 17 i od 17.30 do 19.30 ~asova. Klizali{te }e biti otvoreno od 12 do 13.30, od 14 do 15.30 i od 17.15 do 18.45 sati, a u hali Sportskog centra „Sajmi{te“ radi}e samo teniski tereni.

B. M.

Neradni dani „Elektrovojvodine“ [alter sale i blagajne „Elektrovojvodine“ sutra }e biti zatvorene. Potro{a~i }e

ra~une mo}i platiti u po{tama i bankama.

B. M.

Badwak na Salajki Mesni odbor Srpskog pokreta obnove Stari grad organizuje paqewe badwaka za sve Salaj~ane.

Badwak se pali u ulici Josifa Marinkovi}a 4 ve~eras u 21,30 ~asova.

N. V.

Momci vijaju Bo`i} Momci sa Salajke na Bo`i} po julijanskom kalendaru, 7. januara, obilazi}e ku}e na tom delu grada i tako kom{ijama ~estitati veliki hri-

{}anski praznik. Vijawe Bo`i}a po~iwe u 12.15 sati u Mesnoj zajednici „Salajka“, u [ajka{koj ulici 26.

D. A.

DANAS U CENTRU KARLOVACA

Zajedno uz badwak Pored ~esme ^etiri lava u Sremskim Karlovcima danas }e biti zajedni~ko nalagawe i paqewe badwaka, kako se to ve} godinama ~ini u ovom sremskom gradi}u. Tom ~inu prethodi}e ve~erwe bogoslu`ewe u 17 sati u Sabornoj crkvi, koje }e sa karlova~kim sve{tenstvom slu`iti epi-

skop sremski Vasilije. Vladika }e osve{tati badwak i uputiti bo`i}ni pozdrav i ~estitke okupqenom narodu.

Op{tinska uprava obezbedila je jabuke, naranxe i kuvano vino, a ~lanovi OKUD-a “Brankvo kolo” u narodnim no{wama uveli~a}e ovaj doga|aj.

Z. Ml.

HUMANITARNI MASKENBAL NA KLIZALI[TU [TRANDA

Umesto karte, poklon za decu

Osmogodi{wem Nenadu \ermanu iz Sremske Kamenice dijagnostifikovana je mi{i}na distrofija. Le~ewe koje Nenad mora da nastavi u Diseldorfu u Nema~koj ko{ta 10.000 evra, te wegovi roditeqi Dragana i @eqko apeluju na qude dobre voqe da pomognu u prikupqawu potrebne svote.

Priloge treba uplatiti na ra~un 330-1500102460878-45 otvoren pri „Kredit Agrikol“ banci.

I. S.

Drugi humanitarni maskenbal ove godine bi}e odr`an danas od 16 do 18 sati na klizali{tu na [trandu. Ulaz na maskenbal i kori{}ewe klizaqki su besplatni, pod uslovom da posetioci budu pod maskama i da ponesu slatki{, kwigu ili igra~ku. Sve {to se sakupi }e, zajedno s pokloni-

ma prikupqenim na prvom maskenbalu koji je odr`an 24. decembra, biti pokloweno deci iz Sigurne de~je ku}e.

U~esnike maskenbala zabavqa}e animatori iz „Mini kluba“, a najma{tovitije maskirani posetioci bi}e nagra|eni poklonima koje je obezbedio „Beneton“.

I. S.

Predsednik op{tine Sremski Karlovci Milenko Filipovi} ~estitao je Bo`i} sve{tenstvu i vernicima koji taj najradosniji hri{}anski praznik slave po Julijanskom kalendaru.

- @elim vam da ovaj praznik provedete sa svojom porodi-

com, prijateqima i onima koje volite, okru`eni qubavqu i pravim vrednostima. Nadam se da }e ovi praznici doneti jo{ vi{e sloge i tolerancije i doprineti me|usobnom povezivawu svih nas - navodi se u Filipovi}evoj ~estitki.

Z. Ml.

BOGOSLU@EWA NA BADWI DAN ZA PRAVOSLAVNE Jutrewe - u 7 ~asova u Sabornoj crkvi, u Uspenskoj i u hramu na Bistrici u 7.30, u crkvi na Telepu u 8 ~asova.

Carski ~asovi - u 10 ~asova u Sabornoj, Uspenskoj, Alma{koj, Nikolajevskoj, u crkvi na Telepu i na Klisi, u 13 ~asova Sveta liturgija u crkvi na Bistrici.

Liturgija - u 12 ~asova u crkvi na Klisi, u 12.30 u Alma{koj crkvi, u 13 u Uspenskoj, Nikolajevskoj i u crkvi na Telepu, u 13.30 u Sabornoj crkvi.

Pove~erje i jutrewe -u 18 ~asova u crkvi na Bistrici, u 20 ~asova pove~erje u Nikolajevskoj crkvi.

U Alma{koj crkvi, Uspenskoj i u crkvi na Bistrici u pono} prva liturgija Sveta liturgija u 9.30 sati, ve~erwe u 17 ~asova, u 24 sata bo`i}no jutrewe u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima.

Sveta liturgija u 9 sati, ve~erwe u 16 ~asova u Gorwoj crkvi u Sremskim Karlovcima.

ZA BO@I] Jutrewe u produ`etku liturgija - u 5 ~asova u Nikolajevskoj crkvi.

Pove~erje sa jutrewem u produ`etku prva liturgija - u 6.30 ~asova u Sabornoj crkvi Liturgija - u 9 ~asova u Alma{koj crkvi, na Klisi i u crkvi na Bistrici, u 9.30 u Uspenskoj crkvi.

Bdenije- u 17 ~asova u Uspenskoj, Alma{koj i u crkvi na

Bistrici.

Ve~erwe - u 18 ~asova u Sabornoj, Nikolajevskoj i u crkvi na Telepu.

Sveta arhijerejska liturgija u 9.30 sati, prazni~no ve~erwe u 18 ~asova u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima.

Sveta liturgija u 9 sati u Gorwoj crkvi u Sremskim Karlovcima, u Dowoj crkvi liturgija je u 1.30 ~asova.

BOGOSLU@EWA ZA GRKOKATOLIKE BADWI DAN - u 9 ~asova sveta liturgija Svetog Vasilija Velikog.

BO@I]- u 10 ~asova litrugija, u 17 ~itana liturgija.

KASNE RADOVI NA ZGRADI KCNS-a

Zasad sinula samo fasada Iako je ranije najavqeno da }e druga faza radova u prostorijama Kulturnog centra Novog Sada u Katoli~koj porti biti zavr{ena do kraja pro{le godine, to se nije dogodilo. Trenutno majstori zavr{avaju radove u unutra{wo-

vodstvu KCNS-a, a onda }e uslediti raspisivawe javnog tendera za opremawe, za {ta je predvi|eno 50 miliona dinara iz buxeta Grada. Sada{wa faza rekonstrukcije podrazumeva instalaterske i enterijerske radove.

sti zgrade, a uklowena je za za{titna cirada, pa Novosa|ani mogu da predpremijerno vide nove obrise dobro poznate gra|evine iz 1938. godine. Kako nezvani~no saznajemo, rekonstrukcija se ote`ano odvijala zbog lo{ih vremenskih uslova i zato {to je kasnila naru~ena dodatna oprema iz inostranstva, a novi prostor bi}e otvoren najverovatnije u martu ove godine.

Po zavr{etku rekonstrukcije, preduze}e „Poslovni prostor“ koje upravqa ovom prostorijama uru~i}e kqu~eve ruko-

Novac za ovaj projekat su gradske vlasti izdvojile jo{ 2007. godine, a radovi su po~eli oktobra 2008. godine. Dogra|eno je 500 kvadratnih metara, a po projektu Ksenije Karaxi} i Miroslava [ili}a iz „Studija K“, Novosa|ani }e na ovom mestu dobiti pet sala, ve}u Malu galeriju u prizemqu i multifunkcionalnu bioskopsku salu, gde }e se igrati i pozori{ne predstave. „Art-klub“ }e biti pro{iren i na drugi sprat, gde }e biti sme{tena i mala bioskopska sala.

N. V.

U KARLOVCIMA I NA SREMSKOJ STRANI

Strmine i led ko~ili „^isto}u” Iz strmih ulica okovanih snegom i ledom u Sremskim Karlovcima novosadska „^isto}a“ nije odnosila sme}e u decembru, zbog ~ega su gra|ani negodovali i `alili se komunalnom odeqewu u karlova~koj op{tini. Uz napomenu da je „^isto}a“ u pogledu posla koji radi u Karlovcima potpuno nezavisna, na~elnik Odeqewa za komunalno - stambene poslove i za{titu `ivotne sredine Milivoj Duvwak, ka`e da je to delom bilo opravdano, a delom ne. Objektivno, ka`e Duvwak, tokom sne`nih dana u decembru

bilo je neo~i{}enih ulica pod usponom koje te{ka vozila „^isto}e“ s razlogom izbegavaju. Ali, dodaje on, bilo je tih dana i ulica u ravnim delovima Karlovaca iz kojih tako|e sme}e nije odno{eno, {to je po wegovom mi{qewu dokaz u prilog tvrdwi da se to preduze}e ne odnosi jednako prema Novom Sadu i Karlovcima, iako pru`a iste usluge u oba mesta.

Portparol „^isto}e“ Milica Vlaisavqevi} potvrdila je da iz neo~i{}enih ulica u Karlovcima, ali iz drugih mesta na sremskoj strani sli~ne

konfiguracije nije izno{eno sme}e u tom periodu.

- Na{i veliki kamioni sa puno tereta ne mogu da funkcioni{u pod takvim okolnostim kao i mawi kamioni koji slu`e za snabdevawe – rekla je ona i navela kao opravdawe pro{logodi{wu nezgodu takvog vozila u Ribwaku. - Tamo gde ulice nisu o~i{}ene od snega i leda ne mo`emo da sakupimo sme}e. To nije na{ hir. Molimo gra|ane za razumevawe i strpqewe, u prvom redovnom terminu sme}e }e biti odneseno.

Z. Ml.

Foto: R. Hayi}

6.i7.januar2010.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop "Jadran": "Avatar" (18, 21) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Hitna pomo}" (19), "Medeni mesec" (21)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju.

Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059, zbog priprema izlo`bi muzej }e biti zatvoren od 5 do 11. januara.

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883", "Secesija u Novom Sadu" (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka "Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka"; stalna postavka: Srpska umetnost "Teme i ideje" (1900–1941); stalna postavka "Qudi i doga|aji – slika pro{losti" Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka".

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ponedeqka, 4. januara, u 7 sati, do utorka, 5. januara, u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Mirjana Ilki}, Jelena Korceba, Dragana Murga{ki, Mirjana Pozni}, Er`ebet Lakato{ i Maja Baruxija iz Novog Sada, Zorica Zeqkovi} iz Petrovaradina, Dragana Romanovi} iz Beo~ina i Branka Koji} iz Klewa, DE^AKE: Er`ebet Milijevi}, Ranka Keranovi} iz Novog Sada, Jasna Struhar iz Ba~kog Petrovca, Nata{a Zori} iz ^elareva, Jelena Krsti} iz Ba~ke Palanke, Marija Trusina iz Selen~e.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas bi}e sahraweni I{tvan Jano{a Gombo{ (1942) u 9.45 sati, Nevena Vinka Ru`i}-^obanski (1917) u 10.30, Olga Aleksandra Grubo (1951) u 11.15, Katarina Jovana Avramovi} (1921) u 12.45. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Radovan Radojice Lazarevi} (1964) u 13 sati, na grobqu Novi Majur u Petrovaradinu bi}e sahrawena Greta Josipa Kiehl (1944) u 15 sati, a na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen David Vasa Mudrini} (1915) u 13 sati.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK PRIPREMQEN TEREN ZA KORI[]EWE FONDOVA EU

ni. Kao zna~ajne rezultate u 2009.

Jovi} je istakao nastavak izgradwe kanalizacije, otvarawe nove osnovne {kole u Staroj Pazovi, kancelarije za mlade, obnovu dvorca [los u Golubincima, Slova~kog narodnog doma u Staroj Pazovi, pro{irewe i ekolo{ko ure|ewe centralne deponije.

- Mere {tedwe donete u martu imale su efekta i omogu}ile da se vi{e izdvoji za socijalne potrebe gra|ana - rekao je predsednik staropazova~ke op{tine novinarima naglasiv{i da se ova lokalna samouprava uspe{no predstavila na sajmu u Be~u i na sajmu investicija u Beogradu, a bilo je i mnogo kulturnih i sportskih programa koji su

USVOJENA SISTEMATIZACIJA KIKINDSKE OP[TINSKE UPRAVE

Korektivne mere re{avaju nedoumice KIKINDA: Posledweg dana 2009. godine na sednici ~lanovi Op{tinskog ve}a Kikinde prihvatili su informaciju o broju zaposlenih u op{tinskoj upravi, u skladu sa Zakonom. U kikindskoj op{tini doneta su odgovaraju}a akta, pravilnici o sistematizaciji kako u op{tinskoj upravi tako i u ustanovama kulture i druge organizacije ~iji je osniva~ op{tina. Kako isti~e na~elnik op{tinske uprave Branko Quboja, od ove odluke izuzeta su javna preduze}a.

-Op{tina Kikinda ne}e biti velik broj otpu{tawa.

Ipak, dr`imo se stava koji imamo od po~etka preuzimawa odgovornosti za funkcionisawe vlasti, da }e biti postepene racionalizacije, radi u{tede sredstava. Sistematizacija je doneta i rok je 45 dana da se pristupi primeni i dono{ewu odgovaraju}ih re{ewa. Po zakonu je optimalan broj zaposlenih u op{tinskoj upravi i ustanovama kulture, Agenciji za poqoprivredu u kikindskoj op{tini 275 radnika. U ovaj broj ulazi i dodatni broj zapo-

slenih, na osnovu broja stanovnika koji su pripadnici nacionalnih mawina. Potreba za smawewem zaposlenih koriguje se i u onim lokalnim samoupravama gde su transferna sredstva od vi{ih organa vlasti mawa od 20 odsto buxeta, {to je u op{tini Kikinda slu~aj. Ono {to nas ~eka ove godine je formirawe Turisti~ke organizacioje op{tine i Op{tinske stambene agencije i akti su prilago|eni tom budu}em broju. Jo{ uvek ima nedoumica oko tuma~ewa zakona vezanog za Regionalni centar za obrazovawe zaposlenih u prosveti. Teka kada se sve nedoumice re{e, zna}e se ta~an broj onih koji su tehnolo{ki vi{ak – obja{wava Quboja..

Lokalnoj samoupravi s druge strane, nedostaju pravnici, ekonomisti, visoko obrazovani iz arhitektonske i gra|evinske struke. Zakon ograni~ava novo zapo{qavawe u ovoj godini, ali o~ekuju se korektivne mere, jer ukoliko neka lokalna samouprava ostane bez kadrova koji su joj neophodni, moraju se zaposliti novi.

A. \.

SUBOTICA OKOVANA SNEGOM

Lapavica ugro`ava voza~e SUBOTICA: Sneg koji je po~eo da pada u utorak u ranim jutarwim ~asovima stvorio je probleme voza~ima na suboti~kim putevima. Suboti~ani su nepripremqeni za date vremenske uslove krenuli na posao.

Zimska slu`ba Javnog komunalnog preduze}a „^isto}a i zelenilo”, koje je zadu`ena za odr`avawe lokalnih puteve uradila je ulice koje se nalaze u wihovom planu i programu. Problem su ostale ulice, koje su ostale pod snegom i ledom neo~i{}ene, a nisu ni~ija briga.

- Mi smo radili od ranih jurawih ~asova.^istili smo grad, biciklisti~ke staze i trotoare. Ba~eno je oko 20 tona soli i agregata. Moram re}i da smo malo imali problema na vangradskim putevima, ali sada

su svi prohodni – rekao je rukovodilac higijene u JKP „^isto}i i zelenilu” Milosav Stanojevi}.

U kompaniji „Vojput” ka`u da su svi magistralni i regionalni putevi, koje oni odr`avaju prohodni. Voza~ima se skre}e pa`wa da na putu ima lapavice, sne`ne ka{e kao i uga`enog snega, pa da pa`qivije voze.U „Vojputu” obja{wavaju da su po~eli sa intevencijama od ranih jutarwih ~asova u utorak i to u Somboru, Subotici, Ba~koj Topoli, Kawi`i i Senti.

- Intezitet snega je jak, ali po{to nema sne`nih nanosa nije bilo problema. Putevi su posipani soqu i ~i{}eni – isti~u u zimskoj slu`bi kompanije „Vojput”.

A. A.

Bo`i}no jutrewe u pono} BE^EJ: Vernici Srpske pravoslavne veroispovesti u sva tri hrama be~ejske op{tine: Preobra`ewa Gospodweg u Ba~kom Gradi{tu, Prenosa mo{tiju Svetog oca Nikolaja u Ba~kom Petrovom Selu i Svetog velikomu~enika Georgija u Be~eju, po~e}e danas u devet sati Carskim ~asovima obele`avawe najradosnijeg hri{}anskog praznika Bo`i}a. U be~ejskom velelepnom pravoslavnom zdawu s tri torwa Sveta liturgija je zakazana za 11 sati, a osve}ewe i paqenje badwaka u porti u 15 sati.

Bo`i}no jutrewe, kojem po tradiciji prisustvuje veliki

broj vernika, pogotovo mladih, obavi}e se u pono}, a tokom sutra{we Svete liturgije od devet sati o~ekuje se da deca ispune unutra{wost hrama. Bo`i}no bogoslu`ewe za sve koji ro|ewe Hristovo obele`avawu po julijanskom kalendaru nastavqa se ve~erwim Bdenijem u 18 sati.

Sabor Presvete Bogorodice obele`i}e se prekosutra svetom liturgijom u devet i bdenijem u 18 sati, a tokom tre}eg dan bo`i}nog slavqa, kada se slavi Sveti arhi|akon Stefan, sveta liturgija se slu`i u 9 sati, a ve~erwe u 18 sati.

V. J.

ovu op{tinu afirmisali u Srbiji i {ire.

Za 2010. godinu Jovi} najavquje da }e biti te{ka, ali su programi definisani i ve} u januaru }e prvi projekti biti pripremqeni za aplicirawe kod evropskih fondova.

- Priprema se osnivawe prvog eko-etno muzeja u Srbiji ([los u Golubincima) ali i izgradwa bazena najavio je predsednik staropazova~ke op{tine i dodao }e ve} u januaru krenuti pripreme za ure|ewe velike {alterske sale u prizemqu zgrade SO Stara Pazova. On je apelovao da se gra|ani, od kojih neko zatra`i „poklon” za bilo kakvu uslugu iz domena op{tinske uprave obrate direktno wemu.

A. N.

Gra|anima poskupqewe, op{tinarima bo`i}nica SOMBOR: Somborsko Gradsko Ve}e `iteqe ovog grada „obradovalo” je, svega dva dana pre kraja godine, malim paketom poskupqewa.

Naime, odlukom ovog tela odobreno je pove}awe cena parkirawa, ali i daqinskog grejawa, odnosno usli{eni su zahtevi Javnih komunalnih preduze}a „Parking servis” i „Energana” za uskla|ivawem usluga sa inflacijom. Tako }e vi{e od 3000 somboraca koji se toplotnom energijom snabdevaju pomo}u sistema daqinskog grejawa umesto dosada{wih 66 dinara za zagrevawe kvadratnog metra stambene povr{ine morati da izdvajaju 70 dinara, {to }e i daqe somborsku toplanu zadr`ati u samom cenovnom vrhu sli~nih preduze}a u Srbiji, ba{ kao {to se i zaposleni u ovom JKP nalaze na prvom mestu po prose~nim zaradama u Somboru.

Gradska vlast je na istoj sednici, ali zaista, obradovala varo{ku administraciju i predstavnike narodne voqe, odnosno odbornike Gradskog parlamenta. Naime, usvojena je odluka da se na ime bo`i}nice odbornicima isplati po 5.000 dinara, dok je za finansijski „novogodi{wi paketi}” zaposlenima u Gradskoj upravi nameweno ukupno 950 hiqada dinara.

Gradski ve}nik Sr|an Aleksi} (zaposlen u somborskom Narodnom pozori{tu) predlo`io je da bo`i}nica bude ispla}ena i svim ostalim direktnim korisnicima buxeta, a kada ovaj predlog nije dobio zeleno svetlo GV, on je demonstrativno napustio sednicu.

M. Miqenovi}

INVESTITORI SE VRA]AJU U SREMSKU MITROVICU

Novi pogoni za 750 radnika SREMSKA MITROVICA: Graditeqi su ovih dana u{li u dve sremskomitrova~ke industrijske zone, a tri nova investitora dobila su gra|evinske dozvole i uskoro }e po~eti da grade nove pogone u kojima }e, prema predvi|awu investitora, posao dobiti vi{e od 750 radnika. Re~ je o doma}im ulaga~ima, a gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} najavio je povratak i stranih investitora. Ovih dana on razgovora sa predstavnicima poznatih kompanija iz sveta koje se interesuju za gradwu proizvodnih pogona u ovom gradu.

Kona~no je po~ela i dugo planirana i najavqivana gradwa topionice u Sremskoj Mitrovici. Sa kooperantima gradi je firma „Metalfer” koja u ovom gradu ve} ima pogon za proizvodwu gra|evinske armature. Kada topionica,

nog zastoja. Sada se ponovo gradi, a ovih dana smo imali posetu menaxera jedne ~uvene svetske firme, koja se interesuje za uslove investirawa u Sremskoj Mitrovi-

„Intereks” odlazi?

ci. Prema prvim razgovorima verujem da }e ta firma do}i ovde ve} na prole}e, me|utim dogovor je da za sada ne saop{tavamo o kome se radi - isti~e Nedimovi}.

U zoni „Sever” uskoro }e po~eti i gradwa [oping mola „Novi Sirmijum”, me|utim finansijska situacija je naterala investitore da izgradwu po~nu po fazama.

Plan je da „Novi Sirmium” gradi objekte od oko 36 hiqada kvadrata, a startova}e sa oko 16.000 kvadratnih metara i 200 zaposlenih.

Sva potrebna dokumenta sa gra|evinskom dozvolom su izdata. Firma „Bugati oksi`ent”, koja se ba-

vi veleprodajom ve{a gradi}e ovde veleprodajni centar na 6.000 kvadrata i odatle snabdevati i deo Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Kad se dogodine zavr{i ovaj objekat posao }e dobiti od 30 do 40 radnika, a sli~no planira i „General auto”, koji je zakupio prostor za gradwu „Fiatovog” salona i servisa sa 30 radnika.

- To su sigurni investitori, a prodat je i „Matroz”, ~iji je kupac planirao da ovde gradi pogon za recikla`u aluminijumskih konzervi sa 250 radnika. Da li je kupac iz [vajcarske isplatio pogo|enu sumu i kada }e po~eti da radi to znaju u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, ali ja verujem da }e s prole}a i taj posao krenuti - nagla{ava Nedimovi}.

Slovena~ka firma „Jadran” iz Se`ane, koja je svojevremeno kupila Poqoprivredno dobro „Ma~va” u sta~aju, bila je planirala da ovde organizuje tov 2.000 junadi u turnusu, jer je dobila i 400 hektara obradive zemqe, me|utim za sada se Slovenci ne izja{wavaju kada }e po~eti posao, a zemqu su dali u zakup ovda{wim poqoprivrednicima.

S. Bojevi}

POZORI[NI KLUB „ZELENO ZVONO” SVEO RA^UNE

Ostali na vrhu

ZREWANIN: Jo{ jedna uspe{na godina je iza zrewaninskog Pozori{nog kluba „Zeleno zvono”, jednog od najpoznatijih vojvo|anskih steci{ta muzi~kih, kulturnih i inih programskih de{avawa. ^elnici ovog ugostiteqskog objekta, za koga mnogi vele da je odavno prerastao u svojevrsnu instituciju kulture, sumirali su ju~e rezultate u 2009. godini i najavili nove doga|aje za januar.

I posetioci „Zelenog zvona”, tradicionalno, ima}e priliku da se osvrnu na pro{lu godinu, i to glasawem za najboqi koncert i doga|aj uprili~en u organizaciji kluba. Glasawe }e, kako je najavio generalni menaxer „Zvona” Branislav Guta Gruba~ki, po~eti idu}e sedmice i traja}e do po~etka februara. Publika }e mo}i da glasa sa Mumina, Ateist rep, Darkvud dab, Ramba Amadeusa, Lajka Feliksa, Del Arno Bend, Kikija Lesendri}a i mnoge druge, a me|u doga|ajima bira}e izme|u tribi-

VESTI Dimitrijevi} novi odbornik BE^EJ: Lider be~ejske stranke „Kao jedna ku}a” mr Zoran Suboti~ki podneo je ostavku na mesto odbornika u lokalnom parlamentu, pa je na posledwoj sednici Skup{tine op{tine mesto popunio wegov strana~ki kolega Aleksandar Dimitrijevi}. Podse}awa radi, „ku}a” je startovala kao ~lan ve}inske koalicije, ali su se nedavno razi{li u razmi{qawima i sada deluju kao opozicija u lokalnom parlamentu.

V. J.

Paketi}i siroma{noj deci

„Intereks” je zavr{io 90 odsto radova na novom marketu u zoni „Rumska malta” gde je bilo planirano otvarawe robne ku}e „sve za doma}instvo”, me|utim ve} nekoliko meseci objekat stoji prazan. Ustvari, kako smo obave{teni, „Intereks” `eli da proda ovaj objekat i da se povu~e iz Sremske Mitrovice. koja }e proizvoditi odlivke za armaturu bude zavr{ena, slede}e godine posao }e dobiti vi{e od 400 metalaca.

U industrijskoj zoni „Jezero” nova hala sremskomitrova~ke firme „Filip ko” za proizvodwu `i~anih jezgra za du{eke i du{eka, ve} je stigla gotovo do krova.

Ova firma, koja trenutno ima oko 15 zaposlenih, prelaskom u novu halu zaposli}e jo{ 60 radnika.

- Za koji dan po~iwe gradwa jo{ tri objekta u industrijskoj zoni „Sever”. Pro{le godine smo opremili industrijske zone, ali do{lo je do ozbiqnog investicio-

11

ODLUKOM SOMBORSKOG GRADSKOG VE]A

Grade se bazen i prvi eko-etno park STARA PAZOVA: - Pro{la godina iako te{ka zbog globalne krize, bi}e zlatnim slovima upisana u istoriju Stare Pazove jer su doneta dva kqu~na dokumenta - prostorni plan Op{tine i Strategija odr`ivog razvoja do 2020. godine, {to defini{e razvojne pravce i otvara mogu}nost za aplicirawe kod fondova Evropske unije – rekao je predsednik op{tine Goran Jovi} na konferenciji za novinare.

On je podsetio da je zapo~eta je jedna od najve}ih investicija u Srbiji izgradwa nacionalne ku}e fudbala napomiwu}i da je saradwa sa Fudbalskim savezom Srbije dala {ansu za ure|ewe otvorenih terena u staropazova~koj op{ti-

6.i7.januar2010.

ne „Znam {ta ste radili pro{log marta”, premijere filma Du{ana Vesi}a „Kao da je bilo nekad”, tribine „^ekaju}i statut” i projekcije filma Branislava [ovqanskog „Transformacija autonomije“ kao i niza vrlo pose}enih programa. Posetioci }e glasa~kim listi}ima izabrati naj koncert i doga|aj, a narednog meseca }e biti progla{eni pobednici.

- Dosta smo bili dru{tveno anga`ovani i u tome smo, posle 15 godina postojawa, ovog puta imali i podr{ku pojedinaca i institucija. Posle ukidawa viza za gra|ane Srbije organizovali smo akciju „Bela {engen kafa u Temi{varu” i posetili susednu Rumuniju. Vicepremijer Bo`idar \eli} je vodio u Brisel, mi u Temi{var, pod geslom „Banat bez granica” – podsetio je Gruba~ki na neke od doga|aja u organizaciji „Zelenog zvona“ i pokreta „Novi optimizam” koji je i nastao u ovom klubu.

PR Pozori{nog kluba Helena Dekaw najavila je za 12. januar, u 19,30 ~asova, koncert Bajage i Instruktora, koji }e biti odr`an u Velikoj sali Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}”, u organizaciji „Zvona”. Bajaga i Instruktori }e u Zrewaninu nastupiti u okviru svoje slavqeni~ke turneje kojom obele`avaju 25 godina postojawa benda. @. B.

SENTA: U akciji Centra za socijalni rad Sente dodeqeni su prazni~ni paketi}i za 482 mali{ana iz najsiroma{nijih porodica. Paketi}e je dobilo 300 dece iz Sente, a 182 paketi}a uru~ena su deci iz Torwo{a, Bogara{a, Kevija i Gorweg Brega.

Direktorka Centra za socijalni rad Milijana Popovi} ka`e da su najve}u pomo} za paketi}e obezedili Crveni krst i sindikalne organizacije Zdravstvenog centra „Dr Gere I{tvan”, a ukqu~ili su se i donatori AD „@itopromet-milin”, AD „Senta-Promet”, AD Pristani{te „Potisje”, DTD „Senta” i Sindikat Fabrike {e}era TE-To u Senti.

M. Mr.

Stanovi za raseqene IN\IJA: Za interno raseqena lica i socijalno najugor`enije gra|ane In|ije bi}e sagra|eno 12 novih stanova. Realizacija ovog projekta po~e}e po~etkom gra|evinske sezone, a re~ je o izgradwi stambene zgrade povr{ine 450 kvadratnih metara, u kojoj }e biti deset do 12 stanova, {to }e zavisiti od projekta i potrebne kvadrature stanova. Izgradwa ovih stanova realizova}e se u okviru projekta „Socijalno stanovawe u za{ti}enim uslovima”, koji ima dve celine – zbriwavawe izbeglih, prognanih i interno raseqenih lica i zbriwavawe socijalno najugro`enijih porodica iz In|ije.

Prvi objekat, ~ija gradwa po~iwe na prole}e, ko{ta}e 210.000 evra. Me|unarodna organizacija za imigracije (IOM) obezbedi}e preko Evropske kancelarije u Beogradu iznos od 210 hiqada evra, a op{tina In|ija }e dodeliti gra|evinsko zemqi{te, potpuno opremqeno potrebnom infrastrukturom.

S. B.

12

CRNA HRONIKA

6.i7.januar2010.

DNEVNIK

SIN SE TERETI ZA TE@AK ZLO^IN U NASEQU MALA BOSNA U SREMSKOJ MITROVICI

Majku sekirom ubio u kupatilu U porodi~noj ku}i u Sremskoj Mitrovici, u Ulici majke Jugovi} broj 9 dogodio se te`ak zlo~in. Ratko M. (46) iz Sremske Mitrovice osumwi~en je da je, iz za sada nepoznatih razloga, u{ao je u ku}u sa sekirom i u kupatilu zatekao svoju majku Du{anku Marjanovi} (67). Ratko se tereti da je jednim udarcem sekirom u glavu ubio svoju majku, a onda telefonom pozvao brata Qup~eta, da po`uri iz grada, da mu saop{ti ne{to va`no.

Prema nezvani~nim saznawima, kada je Qup~e u{ao u ku}u, zatekao je brata Ratka s krvavom sekirom u rukama. Po`urio je u kuhiwu da vidi majku, me|utim, kroz otvorena vrata kupatila imao je {ta i da vidi. Majka Du{anka le`ala je u krvi. Qup~e je krenuo da se obra~una s bratom, me|utim,

Ratko je, znaju}i da je Qup~e mnogo ja~i od wega, bacio sekiru i dao se u beg. Ali, naleteo je na policijsku patrolu, koja je po prijavi kom{ija krenula na uvi|aj upravo u tu ku}u, jer je neko od kom{ija ve} bio pozvao policiju, prepri~ao nam je doga|aj od utorka predve~e na{ izvor.

Policija je Ratka M. predala istra`nom sudiji Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{kog ubistva. Za{to je sin potegao sekiru na majku za sada ostaje tajna. U ku}i Ulici majke Jugovi}a u mitrova~kom nasequ Mala Bosna stanovali su majka Du{anka, stariji sin Qup~e i mla|i Ratko. @iveli su od o~eve penzije koju je nasledila majka, jer obojica sinova nisu imali stalno zaposlewe.

Ubijena Du{anka Marjanovi}

Ku}a u kojoj se dogodila tragedija

Prve kom{ije u Ulici majke Jugovi}a ka`u da je ova porodica `ivela mirno i skromno, nikad se iz wihove ku}e nija ~ula sva|a, ni galama, pa ne mogu ni da naslute

za{to se mla|i sin odlu~io na ovaj korak. Nezvani~no se saznaje da se Ratko po`alio nekim qudima da ga majka maltretira, da s wom ima problema, ali, niko nije

Foto: S. Bojevi}

ni pomislio da bi se mogao odlu~iti na ovakav zlo~in. Pretpostavqa se da je do sva|e do{lo oko novca, jer je Du{anka, kako ka`u kom{ije, bila veoma {tedqiva

`ena, koja je izdr`avala sebe i sinove od skromne penzije.

- Jo{ nemogu da verujem {ta se desilo. Oni su tako bili mirna, tiha i povu~ena porodica. Da }e do}i do ovoga, to niko ne bi mogao da pretpostavi. Znam da Ratko nije nigde radio, da mu je majka pomagala nov~ano, a da }e se sve ovako tragi~no zavr{iti, nikada ne bih pomislio... U {oku sam - ka`e jedan od kom{ija.

Na mesto doga|aja uvi|aj je obavila istra`na ekipa tu`ila{tva, de`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici Marica Joli} i tehni~ka ekipa za uvi|aje SUP-a Sremska Mitrovica.

Zvani~no je saop{teno da se dogodio ovaj te`ak zlo~in, a na daqoj istrazi je da utvrdi razloge koji su Ratka M. naveli da sekirom nasrne na majku.

S. Bojevi}

„DNEVNIK” ISTRA@UJE IZA KULISA REIZBORA ZREWANINSKIH SUDIJA I TU@ILACA

Razveo se od `ene advokatice da bi ostao u pravosu|u?

Uvi|aj kod karlova~ke `elezni~ke stanice

NAKON PRONALASKA LE[A KOD STANICE U SREMSKIM KARLOVCIMA

Nesre}an pad, a ne ubistvo?

Policija jo{ radi na rasvetqavawu sumwive smrti mu{karca ~ije je be`ivotno telo s vidqivim povredama, prekju~e rano ujutro, zate~eno pored pruge kod @elezni~ke stanice u Sremskim Karlovcima. Kako „Dnevnik“ nezvani~no saznaje, za sada se pretpostavqa da je nastradao Radovan L. (1964) iz Pe-

trovaradina i to ne usled ne~ijeg krivi~nog dela. Mogu}e je da se on sam okliznuo i pao, jer je bilo poledice i snega kod mesta gde je prona|en le{.

Re~ je, navodno, o ~oveku bez stalnog prebivali{ta kojeg su ve} vi|ali na ovoj stanici, a koji je, navodno, umeo da pretera s konzumirawem alkohola. M. V.

SAOBRA]AJNA NESRE]A U RUMI

Poginula starica U te{koj saobra}ajnoj nesre}i, koja se dogodila u Rumi u utorak uve~e oko 18,30 ~asova te{ke telesne povrede opasne po `ivot zadobila je Qubica K. (77), iz Rume, koja je sat kasnije preminula u sremskomitrova~koj bolnici, gde su lekari poku{ali da joj uka`u pomo}.

Do nesre}e je do{lo na raskr{}u ulica Pavlova~ki put i 1. maj u Rumi dok je Qubica K. poku{avala da pre|e ulicu kada je na wu „pe`oom 205“ naleteo Rumqanin Vojin S. (21).

Istragu povodom ove nesre}e vodi istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, sudska jedinica Ruma.

S. B.

ZBOG SUMWE DA JE SA JO[ TROJICOM PRIBAVIO POSREDNI^KU KORIST U PRODAJI 166 AUTOBUSA

Uhap{en biv{i direktor „Ikarbusa” Beogradska policija uhapsila je biv{eg direktora „Ikarbusa“ Sre}ka N. i jo{ troje osumwi~enih da su od kraja 2003. godine do kraja 2008. godine zloupotrebama u prodaji 166 autobusa te fabrike pribavili posredni~ku korist za tri firme u iznosu od vi{e od 1,2 miliona evra, za koliko je o{te}en „Ikarbus“.

Uhap{eni su i direktor i vlasnik preduze}a „Autogrand“ iz Beograda Zoran M, direktor firme „Autoglobal“ iz Priboja Milisava M. i zamenik direktora preduze}a „Unibros“ iz Beograda Milivoj T, navodi se u saop{tewu policije. „Osumwi~eni su od 29. decembra 2003. godine do 31. decem-

bra 2008. prodali 166 autobusa ’Ikarbusa’ poznatim kupcima, preduze}ima iz Srbije, pla}aju}i posredni~ku proviziju preduze}ima ’Autogrand’, ’Autoglobal’ i ’Unibros’ na osnovu formalno sa~iwenog ugovora o posredovawu, iako isti nisu u~estvovali u postupku prodaje“, pi{e u saop{tewu.

Dodaje se da je Sre}ko N. tako navedenim preduze}ima pribavio korist od vi{e do 1,2 miliona evra, za koliko je o{te}en „Ikarbus“.

Osumwi~eni za krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja u saizvr{ila{tvu }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu.

(Beta)

Jedan poznati zrewaninski tu`ilac u vi{im instancama (ime poznato redakciji) razveo se od svoje supruge advokatice neposredno pred objavqivawe odluke o kadrovskim re{ewima u tu`ila{tvima, saznaje “Dnevnik”. Ve} se spekuli{e da je razvod samo formalan, kako bi taj tu`ilac pro{ao dopunski kriterijum pri novom izboru za mesto tu`ioca.

Naime, kada je re~ o reizboru i izboru na pravosudne funkcije kao presudni parametri pomiwani su rezultati rada i dostojnost.

Pokazalo se, me|utim, da je bilo i drugih merila. Recimo, da li je nekom sudiji ili tu`iocu bra~ni partner – advokat. Takvih je primera bilo i u Zrewaninu. Za sudiju Osnovnog suda u Zrewaninu nije reizabrana Du{ica Vujin, ~iji je mu` advokat. U Beogradu nije pro{la i `ena poznatog advokata Krste Bobota, jer je o~igledno supru`ni~ki odnos sa advokatima bio “hendikep”.

Tu`iocu s po~etka teksta o~ito je neko dojavio dodatni kriterijum prilikom reizbora pa je br`e-boqe odlu~io da, makar formalno, raskine brak sa suprugom i tako sa~uva svoju poziciju u pravosudnim organima Srbije.

Imena tu`ilaca i wihovih zamenika u Osnovnom i Vi{em tu`ila{tvu u Zrewaninu koja su pro{la famozni reizbor ve} su objavqena u javnosti. Mawe se govorilo o onima koji nisu “pre`iveli se~u knezova”. Bez funkcija u pravosu|u od 1. januara su ostali doskora{wi zamenici Okru`nog tu`ioca Tihomir Stojadinov i Zoran \uran. Kako odluka nije

Palata pravde u Zrewaninu

obrazlagana za svaki pojedina~ni slu~aj, ostaje nepoznanica iz kojih razloga se ova dvojica nisu na{la na spisku reizabranih. Tek, sti~e se utisak da su neki to jo{ ranije ili znali, ili naslu}ivali. Naime, advokat Vladan Bati}, pravni zastupnik biv{eg suvlasnika i predsednika pan~eva~ke kompanije “Agro`iv” Miroslava @ivanova, tokom sudskog postupka pred zrewaninskim Okru`nim sudom, \uranu se obra}ao re~ima “biv{i tu`ilac”, aludiraju}i da ovaj nije pro{ao reizbor, i pre nego {to je taj podatak zvani~no objavqen u javnosti! [to se sudija ti~e, reizbor nisu pro{li Mi{a Popovi} i Ivana Grubanov iz Okru`nog suda. S liste sudija Op{tinskog suda od Nove godine bez rasporeda ostaju Svetolik Vioglavin, Bogdanka Prodanovi}, Milka Vukovi}, Jadranka Trifkovi}-Stani}, I{tvan Ripson, Ru`ica Milo-

{ev–Durakovi}, Aleksandra Ateqevi}, Mirjana Zlatanovi}, Nada Zlatanovi} i Du{ica Vujin.

Iz Trgovinskog suda u Zrewaninu

kao i Jelene Pau, koja je oti{la u penziju.

U me|uvremenu, imenovani su i vr{ioci du`nosti predsednika Osnovnog, Vi{eg, Privrednog i Prekr{ajnog suda u Zrewaninu. U Vi{em sudu to }e biti Biqana Martinovi}, u Osnovnom Jasmina Stankov-Babi}, u Privrednom Aleksandar Stojiqkovski a u Prekr{ajnom Jelena Gatari}, koja je bila stare{ina Op{tinskog organa za prekr{aje.

Novina je i izbor za zamenike javnog tu`ioca u Osnovnom tu`ila{tvu, i to Gordane Puti}, dosada{weg tu`ila~kog pomo}nika u Op{tinskom tu`ila{tvu, zatim Save Petrova, dosada{weg sudijskog pomo}nika u Op{tinskom sudu i Suzane Cvetkovi}, doskora tu`ila~kog pomo}nika u Okru`nom tu`ila{tvu. Zanimqivo je

[efovi iz Novog Sada i Kikinde Za ~elnike Osnovnog i Vi{eg tu`ila{tva u Zrewaninu do{li su kadrovi sa strane. Osnovni tu`ilac je od ove godine Svetlana Vlajkov, doskora{wa zamenica iz kikindskog Op{tinskog javnog tu`ila{tva, dok je Vi{i tu`ilac Borislav Miglinski iz novosadskog Okru`nog suda. To nije ni{ta neobi~no, jer su u celoj Srbiji u tu`ila{tvima “izme{ane karte” i na ~elo su do{li kadrovi sa strane. Ostaje, ipak, pitawe kako su svi oni, pa i Miglinski i Vlajkova, do{li na ideju da konkuri{u za ~elne funkcije u drugim sedi{tima, u ovom slu~aju u zrewaninskim tu`ila{tvima. I kako to da su ba{ svi kandidati iz drugih sredina bili boqa re{ewa od doma}ih kadrova. reizbor nisu pro{li Dragan Ta{in, Qubica Popovi} i Zoran Pajta{ev. Me|u prekr{ajnim sudijama vi{e nema Zorana Mihajlovi}a i Svetlane Kara|enov,

da je Sava Petrov bio izabran i za sudiju Prekr{ajnog suda, ali je ipak kao kona~no re{ewe odabrao tu`ila~ku funkciju. @. Balaban

VE] NA PO^ETKU PROBLEMI U FUNKCIONISAWU NOVE SUDSKE MRE@E

Vrhovni kasacioni sud jo{ ~eka na useqewe

Vrhovni kasacioni sud, najvi{i sud u Srbiji koji je formiran 1. januara, kada je uspostavqena nova sudska mre`a, jo{ uvek se nije uselio u rekonstruisanu zagradu u Ulici Nemawinoj u Beogradu, saznaje „Dnevnik“. Ista situacija je i sa novoformiranim Apelacionim sudom u Beogradu, kao i Upravnim sudom, koji }e biti na istoj adresi u Nemawinoj 11, odmah uz zgradu Vlade Srbije.

Ina~e, Vrhovni kasacioni sud, u koji je izabrano 24 sudija na ~elu sa predsednicom suda Natom Mesarovi}, svoju prvu sve~anu sednicu, posve}enu stupawu sudija u taj sud, odr`ao je pre dva dana u sudnici dosada{weg Vrhovnog suda Srbije, a odmah potom je u istoj sudnici prvu sve~anu sednicu odr`ao i novoformirani beogradski Apelacioni sud.

Ostaje da se vidi kako }e ovi sudovi funkiconisati do useqewa, koje se o~ekuje narednih dana.

Prema saznawima na{eg lista, tehni~ki prijem zgrade u Nemawinoj bio je planiran za 4. januar, ali nije poznato u kojoj je fazi weno

Zgrada u Nemawinoj 11 jo{ prazna

unutra{we opremawe, instalirawe ra~unara i druge elektronske opreme, uno{ewe neophodnog name{taja u pisarnice, kancelarije, kabinete , sudnice, kao ni u kojoj fazi je upis sudskih predmeta u registar.

Kako saznajemo u krugovima sudija izabranih u sudove ~ije je sedi{te u zgradi u Nemawinoj, ni oni zasad ne znaju gde }e biti sme{teni dok se ne okon~a useqewe, a mnogi ne znaju ni koliko sudnica ima u toj zgradi.

Najvi{a sudska instanca Vrhovni kasacioni sud }e od biv{eg Vrhovnog suda Srbije preuzeti predmete po zahtevima za za{titu zakonitosti. Tako|e, kad je re~ o nadle`nosti u su|ewu Vrhovni kasacioni sud odlu~uje o sukobu nadle`nosti izme|u sudova, ako za odlu~ivawe nije nadle`an drugi sud, kao i o preno{ewu nadle`nosti sudova radi lak{eg vo|ewa postupka ili drugih va`nih razloga. Po nadle`enosti izvan su|ewa, Vrhovni kasacioni sud utvr|uje na~elne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova, imenuje sudije Ustavnog suda, daje mi{qewe o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vr{i druge nadle`nosti odre|ene zakonom.

E. D.

DRU[TVO

DNEVNIK

Premijer Cvetkovi} ~estitao Bo`i} Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} ~estitao je Bo`i} sve{tenstvu, mona{tvu i svim vernicima koji ovaj praznik slave po julijanskom kalendaru. „@elim da vam porodi~na okupqawa tokom prazni~nih dana u domove unesu radost, qubav i mir, i da vam predstoje}a godina donese mnogo li~ne i porodi~ne sre}e, zdravqa, uspe-

ha i napretka“, navodi se u ~estitki premijera.

I ministar vera Bogoqub [ijakovi} ~estitao je bo`i}ne praznike. „Neka ovi dani pokrenu sve nas napred u novu nadu verom u Boga i ~oveka, da se mir Bo`iji useli u srca na{a i postane mir svih nas“, poru~io je ministar.

Neradno 7. januara Prema Zakonu o dr`avnim i verskim praznicima u Republici Srbiji, prvi dan Bo`i}a, ~etvrtak, 7. januar bi}e neradan. Ministarstvo rada na svojoj Internet strani navodi da u danima dr`avnih i verskih praznika u Srbiji ne rade dr`avni i drugi organi, privredna dru{tva, kao i drugi oblici organizovawa za obavqawe delatnosti.

6.i7.januar2010.

NA PUTEVIMA U SRBIJI OTE@AN SAOBRA]AJ

Mrazevi pojeli asfalt Svi koji planiraju da krenu automobilom na put, upozoravaju se da je zbog niskih jutarwih temperatura na putevima u Srbiji izra`ena opasnost od poledice. Kako je u nekim delovima zemqe ju~e padao sneg, kolovozi su vla`ni, a zbog poja~anog vetra u Banatu i podunavqu preti smrzavawe. Za sve koji kre}u u planinske predele, obavezna je zimska oprema, jer ima snega. Iz AMSS voza~ima savetuju da voze oprezno, posebno preko mostova, nadvo`waka i kroz tunele.

Putari posebno upozoravaju na veliki broj udarnih rupa na ve}ini puteva, {to je uobi~ajena pojava nakon jakih mrazeva, pa se savetuje oprezna vo`wa.

Na vi{e deonica su izra`eni kolotrazi, aktivirana su i kli-

zi{ta koja su o{tetila kolovoz, na nekim deonicama su u toku radovi na sanaciji, tako da ima puteva gde je saobra}aj prekinut ili ote`an. JP „Putevi Srbije“ upozorava da je na magistralnom putu M-22 koji od Beograda preko Novog Sada vodi ka Subotici, zabrawen saobra}aj kamionima nosivosti preko 12 tona, koji se usmeravaju na autoput E-75. Saobra}aj je poja~an na grani~nim prelazima, pa se na izlaz iz Srbije ~eka do pola sata. Da upozorewa nisu bez razloga, potvr|uje podatak da je prethodnog dana na putevima u Srbiji evidentirana 61 saobra}ajna nezgoda, 14 osoba je povre|eno, a izgubqen je i jedan `ivot.

R. Dautovi}

Klizavo i usporeno i na ravnom

U VOJVODINI DRUGO POLUGODI[TE 11, 15. I 18. JANUARA

Op{tine odlu~uju kad |aci kre}u u {kolu Ove godine, posle du`eg perioda, svi |aci u Srbiji oti{li su istovremeno na zimski raspust.

Kalendare Ministarstva prosvete, koje propisuje po~etak raspusta u {kolama van Vojvodine, i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, usaglasila je pandemija novog gripa, zbog koje je pogor{ana epidemiolo{ka situacija u dr`avi, te je proceweno da bi tronedeqno pra`wewe {kola smawilo opasnost od {irewa zaraze. Svi |aci u Srbiji tako su na zimskom raspustu od 21. decembra, a sa wega bi trebalo da se vrate 11. januara.

Po uputstvu koje prati odluku o ovom prevremenom raspustu, prva nedeqa posle wega trebalo bi da jo{ uvek pripada prvom polugodi{tu, tj. u {kolama bi vreme od ponedeqka 11. januara, do subote 16. januara trebalo da iskoriste da nadoknade gradivo izgubqeno u toku prvog polugodi{ta, s obzirom na to da je deo ~asova ve} izgubqen delimi~no u prvom vanrednom prekidu nastave zbog novog gripa, a delimi~no i jer su na zimski raspust oti{li ranije nego {to je to {kolskim kalendarom planirano. Tako bi drugo polugodi-

Novosadski raspust do 15. januara

{te trebalo da po~ne u ponedeqak 18. januara.

- U vojvo|anskim op{tinama situacija je {arolika, jer su u nekima {kole bile zatvarane zbog gripa i vanredno, a u nekima je ve} sve od izgubqenih ~a-

ZAKON O VOLONTIRAWU U SKUP[TINSKOJ PROCEDURI

Volonter se ne pita za novac Predlogom zakona o volontirawu, koji je u skup{tinskoj proceduri, volontirawe je definisano kao dobrovoqno pru`awe usluge za op{te dobro, bez naknade, a reguli{u se i prava i obaveze volontera, kao i organizatora volontirawa. Tim zakonskim predlogom volontirawe se po prvi put uvodi u pravni sistem Srbije. Takvom definicijom pravi se razlika izme|u volontirawa, kao dobrovoqnog pru`awa usluga bez naknade od radnog anga`ovawa na osnovu ugovora o radu i rada izvan radnog odnosa.

Volontirawe podrazumeva u~ewe, razmenu iskustava i pomagawe drugima, wime se sti~u nove profesionalne ve{tine i znawa, razvija solidarnost, {to doprinosi razvoju humanijeg i ravnopravnijeg dru{tva, navodi predlaga~ i dodaje da }e se usvajawem tog zakona obezbediti pravna za{tita volontera i korisnika wihovih usluga od eventualne {tete.

Volonter, po predlo`enom aktu, mo`e biti doma}e ili strano fizi~ko lice koje ima najmawe 15 godina, kada mo`e da volontira samo uz pismenu saglasnost zakonskog zastupnika ili starateqa.

Organizator volontirawa mo`e biti dr`avni organ, pokrajinski i lokalni organi, privredno ili

javno preduze}e, ako se na taj na~in ne sti~e dobit i ne zamewuje rad zaposlenih, ako se radi o aktivnostima za op{te dobro i na poslovima izvan wihove delatnosti. Ukoliko su korisnici volontirawa osetqive grupe poput dece, osoba sa invaliditetom i starih lica, volonteri ne mogu da budu osobe kojima je izre~ena mera obaveznog psihijatrijskog le~ewa, le~ewa narkomana ili alkoholi~ara, pravnosna`no osu|ena lica za krivi~no delo protiv `ivota i tela, sloboda i prava gra|ana, polne slobode, braka i porodice i zdravqa qudi.

Volontirawe se mo`e organizovati nakon pribavqawa saglasnosti ministarstva nadle`nog za rad za program volontirawa, a pismena forma ugovora obavezno se predvi|a kada se zakqu~uje dugoro~no volontirawe, zatim sa maloletnim licima, sa stranim dr`avqanima, korisnicima posebno osetqivih grupa... Nadzor nad primenom zakona, propisa i ugovora o volontirawu obavqa inspekcija rada, a predvi|eno je da Ministarstvo rada i socijalne politike vodi evidenciju organizatora volontirawa na osnovu prijave koju podnosi prilikom prvog organizovawa volontirawa.

13

sova u prvom polugodi{tu nadokna|eno, pa smo odlu~ili da ostavimo lokalnim samoupravama oduku o tome kada }e se zavr{iti zimski raspust - ka`e pokrajinski sekretar za obrazovawe prof. dr Zoltan Jege{. -Ta-

ko }e se u nekim op{tinama |aci s raspusta vratiti 11. januara, u nekim 15, a u nekim tek 18. januara.

- S obzirom na to da je u ve}ini {kola nadokna|eno gradivo izgubqeno u onom prvom

prekidu nastave, a da je ovaj raspust u Vojvodini po~eo samo nekoliko dana ranije u dogovoru s [kolskom upravom, Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovawe i Gradskom upravom, |aci iz novosadskih {kola osta}e kod ku}e sve do petka, 15. januara - ka`e predsednik Aktiva direktora sredwih {kola Ju`noba~kog okruga Stanko Mati}. - Ostatak izgubqenih ~asova iz prvog polugodi{ta bi se nadoknadio u petak i subotu, 15. i 16. januara po rasporedu od utorka i srede, a ve} u ponedeqak 18. januara redovno bi po~elo drugo polugodi{te.

Osnovne {kole, po re~ima predsednika Aktiva direktora novosadskih osnovnih {kola Svetozara Kozarova, prati}e sredwe, jer to olak{ava organizaciju i nastavnika i roditeqa, a po zakonu u vanrednim situacijama {kolska godina mo`e se zavr{iti i s 10 odsto mawe ~asova, ali to se ne}e koristiti jer je dosta ~asova ve} nadokna|eno, ne{to }e se sa`eti, poja~a}e se dodatni i dopunski rad i |aci ne}e biti o{te}eni.

D. Deve~erski

ZAKON O TRANSPLANTACIJI ORGANA STUPIO NA SNAGU

Od nove godine i novi `ivot

Od 1. januara po~eo je da se |ana koji su zave{tali svoje orjamna saradwa na osnovu me|unaprimewuje Zakon o transplantagane, uslovi su za saradwu i partrodnog ugovora. Uzimawe organa ciji organa. Zakonom je utvr|eno nerstvo Srbije sa Me|unarodnom od `ivog davaoca dozvoqeno je ako da se transplantacija mo`e obafondacijom „Eurotransplant“, nema drugog odgovaraju}eg organa vqati samo ako je to medicinski {to }e na{im pacijentima omood umrlog lica, ukoliko ne postoopravdano, odnosno ako je to najgu}iti kra}i put do dobijawa orji alternativni i efikasni drugi povoqniji na~in le~ewa. Propigana. medicinski postupak, ako je prosano je da je donirawe dobrovoqPoslove transplantacije obacewen rizik po `ivot i zdravqe no i bez finansijske nadoknade, vqa}e zdravstvene ustanove iz davaoca i postoji pismeni pristaali je zabraweno nuditi ili daPlana mre`e koje su dobile donak davaoca. vati bilo kakvu naknadu ili kozvolu za obavqawe poslova tranZakonom o transplantaciji }erist davaocu organa. Podaci o splantacije, a navedenu dozvolu lija i tkiva ure|uje se dobijawe, davaocu i primaocu organa su izdaje, obnavqa i oduzima minidonirawe, testirawe, obrada, ~uslu`bena tajna, a vawe, skladi{tewe i utvr|eno je i osnivadistribucija qudskih Na presa|ivawe bubrega u Srbiji ~eka we Uprave za biome}elija i tkiva. Ure|uje dicinu u okviru Mise i osnivawe banaka 1.100 pacijenata i oko pedeset nistarstva zdravqa. }elija i tkiva, nadzor za transplantaciju jetre Trenutno na presanad sprovo|ewem tog |ivawe bubrega u Srpropisa i obavqawe biji ~eka 1.100 pacijenata i oko star zdravqa. U svakoj zdravstveodre|enih poslova dr`avne uprapedeset za transplantaciju jetre. noj ustanovi direktor odre|uje ve u transplantaciji }elija i tkiTa~an broj onih koji ~ekaju na nokoordinatora za transplantaciju, va. Po~etkom ove godine po~ela je vo srce se ne zna, odnosno i ne a eti~ki odbor zdravstvene ustaprimena i Zakona o transfuzioevidentira se, jer se ve} godinama nove daje saglasnost za svako uzilo{koj delatnosti kojim se ure|uovaj zahvat kod nas ne radi. Karmawe organa od `ivog davaoca. Raju na~in, postupak, uslovi, nadzor diohirur{ki centri, kao i oni u di obezbe|ivawa dostupnosti ori organizacija transfuziolo{ke kojima se le~e plu}ne bolesti, gana i pravi~nosti postupka vadelatnosti. Ta delatnost obuhvaplaniraju da za koju godinu po~nu `i}e jedinstvena republi~ka lita planirawe, prikupqawe, testida rade i transplantaciju ovih sta ~ekawa za primaoce. Ukoliko rawe i preradu krvi i wenih komorgana. za pojedini organ umrlog davaoca ponenata, nevezano za wihovu naDa bi ovakvi programi uspeli u Srbiji nema odgovaraju}eg primenu, ~uvawe, upravqawe, distrineophodno je razviti donorsku maoca sa te liste, organ se mo`e buciju, snabdevawe i izdavawe krmre`u, u ~emu smo jo{ uvek u pioponuditi me|unarodnoj organizavi i wenih komponenti namewenirskom poslu. Primena ovog zaciji, instituciji i stranoj dr`anih transfuziji. kona, ali i daleko ve}i broj gravi sa kojima je uspostavqena uzaJ. Barbuzan

Jo{ dve smrti zbog gripa Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i radna grupa Vlade Vojvodine za pra}ewe pandemije gripa A H1N1 saop{tili su ju~e da su pro{log vikenda u pokrajini preminule dve osobe od posledica izazvanih novim gripom.

U Institutu za plu}ne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, od posledica virusa gripa A H1N1, preminuo je mu{karac iz Rume ro|en 1957. godine i mu{karac iz Bo|ana ro|en 1938. godine, precizirano je u saop{tewu.

Prema posledwim podacima, na bolni~kom le~ewu zbog inficiranosti novim gripom u pokrajini je 187 pacijenata, od kojih je 44 sme{teno u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu, a u kameni~kom Institutu za plu}ne bolesti je 41 oboleo.

U pan~eva~koj bolnici zbrinuto je 39 takvih pacijenata, u bolnici u Zrewaninu 16, u Somboru 12, u Sremskoj Mitrovici i Vr{cu po deset, u Kikindi sedam, u Subotici pet i u Vrbasu tri obolela od novog gripa.

Situacija na teritoriji Vojvodine se pa`qivo prati i preduzimaju sve raspolo`ive mere za brzo dijagnostikovawe, izolovawe i medicinsko tretirawe obolelih od virusa gripa A H1N1.

Sekretarijat za zdravstvo i Radna grupa Vlade Vojvodine za pra}ewe pandemije gripa A H1N1, prenose stanovni{tvu preporuke Instituta za javno zdravqe Vojvodine da aktivno prate svoje zdravstveno stawe tokom epidemije gripa.

NA [VAJCARSKOM KONKURSU

Srbiji odobreno 16 projekata Istra`iva~i iz Srbije ostvarili su izuzetan uspeh na konkursu u okviru regionalnog programa nau~noistra`iva~ke saradwe - SCOPES (na projektima zajedno rade istra`iva~i iz isto~noevropskih zemaqa i [vajcarske) za period 2009 – 2012, koji finansira {vajcarska vlada s ukupno 16 miliona {vajcarskih franaka.

Sa 16 odobrenih projekata, Srbija se svrstala me|u najuspe{nije dr`ave od ukupno 22, koje su u~estvovale u ovom pozivu. Od projekata iz na{e zemqe, najvi{e – 11 }e realizovati istra`iva~i s fakulteta i iz instituta u Beogradu, po jedan iz Kragujevca i Ni{a, dok }e tri raditi istra`iva~i s Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

SCOPES se sprovodi pod pokroviteqstvom {vajcarske Nacionalne fondacije za nauku, koja i upravqa ovim programom fokusiranim na promociju istra`iva~kih projekata visokog kvaliteta i poboq{awe uslova rada u institucionalizovanim okvirima. To bi trebalo da omogu}i daqe podizawe nivoa istra`iva~kiog rada i boqu integraciju pojedinaca istra`iva~a i institucija u me|unarodnu nau~nu zajednicu. V. ^.

14

KULTURA

6.i7.januar2010.

POZORI[TE

MIODRAGU B. PROTI]U URU^ENA NAGRADA „DEJAN MEDAKOVI]”

Memoari bez gor~ine

Hipi poza Branko Dimitrijevi}, Qubavni jadi Vudija Alena, prema motivima pripovedaka P. G. Vudhausa i uz kori{}ewe delova monologa Vudija Alena iz wegovih nastupa u wujor{kim

klubovima, re`ija Branko Dimitrijevi}, Srpsko narodno pozori{te Jo{ i pre nego {to je Ximi Hendriks zapevao onu o qubavi (Hey Joe), ne{to je postalo sumwivo u vezi s tim pojmom. Kod Branka Dimitrijevi}a qubav je

nestala (Love is Gone) dok prepoznatqivi junaci hipi ere glume posledwe ostatke svojih imixa.

Mnogo istorije i mnogo ruina, bez prave komunikacije, sve je {to je ostalo u predstavi „Qu-

bavni jadi Vudija Alena“ u Srpskom narodnom pozori{tu. Ovako Dimitrijevi} postavqa stvari: umetnici iz hipi ere pre`ive}e i ne}e se mnogo uzrujati zbog povesnog kretawa koje na kraju i nije su{tinski uspelo da im naudi – verni svojim princi-

KATALIN LADIK U POZORI[TU „KOSTOLAWI DE@E” U SUBOTICI

Galakti~kom Tesli u ~ast

Nova godina koju su zaposleni pozori{ta/ sinhaz "Kostolawi De`e" u Subotici do~ekali na novoj adresi, u novoj (preure|enoj) zgradi nekada{weg bioskopa "Lifka" (Trg `rtava fa{izma 5), programski }e po~eti u petak, 8. januara poetsko muzi~kim performansom "Tesla homo galaktikus" Katalin Ladik, kojoj su kao saradnici na ovom projektu pridru`eni kompozitor Gabor Len|el i rediteq Tibor Vajda. Pre performansa u Art bioskopu "Aleksandar Lifka", koji deli prostor zgrade na suboti~kom Trgu `rtava fa{izma 5, bi}e prikazan izbor filmova sa i o Katalin Ladik iz fonda Filmskog arhiva vojvo|anskih Ma|ara.

Umetnica koja je ~uvena po svojim neoavangardnim umet-

ni~kim anga`manima na poqima konceptualne umetnosti {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka, ali i po veoma vrednoj i neobi~noj poeziji, na suboti~ku scenu se vra}a "u liku golubice". Katalin Ladik }e koriste}i stihove iz ciklusa pesama "Homo galaktikus" svojim glasom i tereminom (specifi~nim elektronskim instrumentom) iskazati po~ast Nikoli Tesli kojeg do`ivqava kao nau~nika, misti~nog filozofa, vidovwaka i gromovnika tragi~ne sudbine.

Podse}awa radi, Tesla je umro za Bo`i}, 7. januara, sam, u hotelskoj sobi u Wujorku, {to je jo{ jedan motiv nastupa Katalin Ladik u "Kostolawi De`e".

I. B.

DNEVNIK

pima oni }e samo vi{e dobijati na ceni, sarkasti~no govore}i.

Ali, ne, u predstavi u SNP ti junaci }e biti ne{to vi{e kao utvare jednog vremena, koje ~ak ni danas nije u stawu da se uobli~i u ne{to smislenije nego {to je bilo.

Umetni~arewe po lokalnim kafanama i boem{tina nisu bile dovoqne da operu gorak ukus saradwe sa onima koji sve to, u su{tini, pla}aju. Pomalo van perspektive deluje Vudi Alen Dragomira Pe{i}a, starmal za odabrano vreme i ne ba{ tako po`eqno, nekako isuvi{e prora~unato neuroti~an. Ovo pore|ewe s aktuelnim likom i delom je nemogu}e izbe}i i zato se ne doima suvi{e ubedqivo klizawe u stranu, prema liku bitnika Viktora (Predrag Mom~ilovi}), najtvr|eg oraha komercijalizacije koja se svima uvla~i pod ko`u, resice, kosu i komunalitet.

Ipak, nisu zaslu`ili svi likovi tretman pozera. Zato se posebno pozitivno u odnosu na celu sliku isti~e lik Dijane Sawe Risti} Krajnov, koja ne uspeva samo u drami, nego i kroz igru glumice u predstavi. Wen mentalitet, telesni libertitet, predstavqa pravu meru onoga o ~emu je re~ i {teta je {to ostali nisu pratili takav sadr`aj kad im ve} formalnost nije davala rezultata. Ono {to se u predstavi Branka Dimitrijevi}a vidi i {to je lepo, to je toplina u gra|ewu atmosfere „posledweg bunta“ protiv sistema.

To {to je sistem nadja~ao, wemu na du{u.

Igor Buri} U UDRU@EWU LIKOVNIH UMETNIKA

Konkurs za nove ~lanove

U izdava~koj ku}i “Prometej”, koja je darodavac, ju~e je slikaru, kriti~aru, teoreti~aru i istori~aru umetnosti Miodragu B. Proti}u uru~ena nagrada “Dejan Medakovi}”, za tre}u kwigu memoara “Nojeva barka”(SKZ, 2009.). Kako re~e Zoran Kolunxija, vlasnik "Prometeja", ovo priznawe neguje fenomen dugog pam}ewa, a ustanovqeno je zbog se}awa na Medakovi}a, autora prvog reda ovog izdava~a.

Odluka `irija je bila jednoglasna, a predsednik Dra{ko Re|ep rekao je, izme|u ostalog, da Proti}evi memoari zna~ajno otkrivaju geografski i duhovni ambijent wegove kultne inicijative da afirmi{e i sa visokim kriterijumima atribuira na{u umetnost 20. veka. Jovan ]irilov je naglasio da je svaka li~nost svestranih sposobnosti, poput Miodraga B. Proti}a, du`na da za sobom ostavi trag. “Nojeva barka” je istina o vremenu, i podr{ka umetnicima svih opredeqewa i godi{ta. A Proti}, dobrostiv kakav je, napisao je memoare bez gor~ine. ^itaju}i tri kwige “Nojeve barke” i sam sam iznena|en {ezde-

setogodi{wim stremqewem i trudom oko stvarawa, ideala, prosve}enosti, rekao je Miodrag B. Pro-

jednu, figurativno kazano, novu i realniju Nojevu barku, koja }e svojom mitskom snagom i zamahom spa-

ti}. Podsetio se Stendala koji je znao da se niko ne di`e toliko visoko kao onaj koji zna kuda ide. I zakqu~io da ova kwiga te`i razumevawu me|u qudima, a sve izrazitija wena mo} u dana{woj ru{ila~koj planetarnoj oluji stvori}e

siti vrednosti koje su stvorili i stvaraju priroda i ~ovek.

Miodrag B. Proti} je drugi laureat, a nagrada se sastoji od zlatnika, diplome (rad Lasla Kapitawija) i Medakovi}eve monografije “Srbi u Be~u”.

R. Lotina

Foto: B. Lu~i}

NIN-ova NAGRADA

Osam romana u naju`em izboru @iri kritike NIN-a saop{tio je nazive osam romana koji su u{li u naju`i izbor za uglednu nagradu tog nedeqnika.

Na ju~era{wem sastanku `irija odabrani su: "Prsti ludih o~iju" Rajka Vasi}a, "Tri slike pobede" Zvonka Karanovi}a, "Qetopis vje~nosti" @arka Komanina, "Glasovi u vetru" Grozdane Oluji}, "Taoci" Sandre Petru{i}, "A ako umre pre

nego {to se probudi" \or|a Pisareva, "Konstantinovo raskr{}e" Dejana Stojiqkovi}a i "Park kamen ma}ado" Mirjane Uro{evi}. Ovogodi{wi NINov `iri kritike sa~iwavaju Milan Vlaj~i}, Aleksandar Ili}, Aleksandar Jovanovi}, Milo Lompar i Mladen [ukalo. Kako se u saop{tewu navodi, `iri je ju~e razmotrio i 10 kwiga koje su pristigle do po-

sledweg dana 2009. godine i izdvojio za {iri izbor roman Mirjane Mitrovi} "Mese~ari iz Marguma".

U naj{iroj konkurenciji za nagradu bila su 133 dela. Odluka o najboqem romanu godine prema NIN-ovom izboru bi}e saop{tena u podne 15. januara, neposredno po zavr{nom sastanku `irija, dodaje se u saop{tewu.

(Beta)

NAJAVQEN DEO REPERTOARA OVOGODI[WEG FESTA

Film Pitera Yeksona premijerno

Savez udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine objavio je konkurs za prijem novih ~lanova. Pravo u~e{}a imaju likovni umetnici koji su zavr{ili akademiju umetnosti ili su izlagali na {est kolektivnih ili samostalnih `iriranih izlo`bi, a `ive na teritoriji Vojvodine. Pored biografije potrebno je dostaviti fotokopiju diplome ili dokaz o u~e{}u na `iriranim izlo`bama, fotokopiju li~ne karte, kao i deset radova iz oblasti za koju konkuri{u ( slike, grafike) ili {est skulptura. Tako|e svi kandidati prila`u i deset crte`a. Prijave sa radovima prima}e se od 8. do 12. januara od 1o do 14 sati u galeriji SULUV-a, Bulevar Mihajla Pupina 9, Novi Sad. Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon 524 991.

Novi film Pitera Xeksona "Divne kosti" ima}e srpsku premijeru na ovogodi{wem FEST-u, a potom }e krenuti u redovnu distribuciju, saop{tila je distributerska ku}a "Taramaunt". Na FEST-u }e premijerno biti prikazan akcioni horor film "Vukodlak" u re`iji Xoa Xonstona, kao i "Svi su dobro" Kirka Xonsa rimejk ostvarewa \uzepea Tornatorea "Stanno tutti benne". Potowi, dodaje se, ne}e u}i u redovnu bioskopsku distribuciju.

"Divne kosti", fantazijska triler-drama, prvi je Xeksonov film od rimejka "King Kong" (2005), i u wemu igraju Mark Valberg, Rej~el Vajz i Suzan Sarandon. Film govori o ubijenoj devoj~ici koja posmatra svoju porodicu - i svog ubicu - sa neba, pri ~emu mora da izvaga `equ za osvetom i `equ da se wena porodica opora-

Akteri

Sadr`aj

Re`ija: Goran Paskaqevi} Scenario: Goran Paskaqevi} i Genc Permeti Uloge: Neboj{a Milovanovi}, Jelena Trkuqa, Jozef [iroka, Bujar Lako, Ilka Mujo, Lazar Ristovski, Petar Bo`ovi}, Danica Ristovski, Quma Penova, Mira Bawac, Vlasta Velisavqevi}, Ivan Bekjarev, Zinaida Dedakin, Milan Tomi}, Dragoqub Vojnov, Aleksandar Radowi} Fotografija: Milan Spasi} Monta`a: Petar Putnikovi} Scenografija: Durim Neziri Muzika: Rade Krsti}

Dva mlada para jedan u Albaniji, drugi u Srbiji, na putu su da napuste svoje zemqe i boqi `ivot potra`e na Zapadu. Prvi iz sela, taje}i svoj odnos ali i nameru o odlasku, preko Tirane gde prisustvuju ro|a~koj svadbi, a uz pomo} veze nabavqenih viza, odlaze u Bari, u Italiji. Drugi, da niko ne zna ve} ven~ani, napu{taju iznajmqeni dvori{ni stan~i} u velikom gradu, pa preko jednog vojvo|anskog sela i isto ispostavqa se traumati~ne svadbe ro|aka kre}u put Be~a gde mlado`ewa violon~elista ima audiciju za eventualni posao. Me|utim, i jedne i druge ~im pre|u granicu ~ekaju te{ka obeshrabrewa. Nedavno ubistvo dva italijanska vojnika KFOR-a na Kosovu, indirektno }e prve zaustaviti, ve} na ma|arskoj granici, dok }e se Albanac na}i i u italijanskom zatvoru, a devojka na ulici...

vi. Scenario, prema istoimenom romanu Elis Sibold napisali su Xekson, Fren Vol{ i Filipa Bojens, isti trojac koji je Tolkinov roman "Gospodar prstenova" adaptirao u trodelni svetski hit (2001-2003) i za taj napor osvojio "oskara".Me|u izvr{nim producentima "Divnih kostiju" je Stiven Spilberg, ~iji je studio "Drimvorks pik~ers" realizovao ovaj film.

Film "Vukodlak" Xoa Xonstona na}i }e se u srpskim bioskopima od 25. februara, a u glavnim ulogama su "oskarovci" Benisio del Toro i Entoni Hopkins, kao i Emili Blant, Hjugo Viving i Art Malik. Scenario su napisali Endrju Kevin Voker i Dejvid Self .

"Vukodlak", kako se navodi, "vra}a mit o ukletom ~oveku svom iskonskom poreklu" i govori o plemi}u Lorensu Talbotu, koji se

vra}a na porodi~no imawe nekoliko dana posle bratovqevog nestanka. Ameri~ki rimejk Tornatoreovog "Svi su dobro" predstavqa Roberta De Nira u ulozi udovca koji iznenada kre}e na proputovawe kako bi ponovo uspostavio vezu sa svojom odraslom decom pri ~emu dolazi do saznawe da su wihovi `ivoti daleko od savr{enih. Pored De Nira, u filmu Kirka Xonsa igraju Dru Berimor, Kejt Bekinsejl i Sem Rokvel.

Distributerska ku}a "Taramaunt" je najavila da }e srpske premijere tokom januara i februara imati komedija "Matori xukci" Volta Bekera, animirana komedija Rona Klemnentsa i Xona Muskera "Princeza i `abac", komedija "U vazduhu" Xejsona Rajtmana i amimirana 3D avantura "Pri~a o igra~kama" Xona Lasetera.

(Beta)

REPERTOAR

Film

Medeni mesec

Re~ kritike Ne vaqa kod ku}e ali ni Zapad (birokratski tvrdokoran), ve} na kapijama tvr|ave Evrope, ba{ ne{to ne obe}ava. Tako je bar za glavne junake "Medenog meseca" prvog srpsko- albanskog filma, u kojem se paralelno odvijaju, ne dodiruju}i se, dve pri~e o onim nesre}nijim qudima u zemqama u tranziciji, ne zna se ~ime vi{e optere}enim - te{kom pro{lo{}u ili problemati~nom sada{wo{}u. Ovo Paskaqevi}evo {esnaesto dugometra`no igrano ostvarewe mnoge }e iznenaditi, jer se zavr{ava upravo tamo gde se o~ekivalo da po~iwe, gledaoca ostavqaju}i sa prazninom u du{i i intrigantnom neizvesno{}u otvorenog kraja. Do toga, neosporno efektnog zavr{etka autor se najvi{e bavio onim kako je "kod ku}e". I ~ini se, to mu je boqe i uverqivije po{lo za rukom kada se radilo o albanskim protagonistima i wihovoj pri~i. Za zakucani porodi~no qubavni problem dvoje mladih (ona je `ena wegovog brata nestalog pre nekoliko godina u poku{aju da ilegalno pre|e Jadran)) jedino je re{ewe, prilika za resetovawe, druga sredina, druga dr`ava u kojoj je spas i od materijalne bede.

S druge strane, nekima u Tirani, ba{ kao i ovde, nije uop{te lo{e. Sve zavisi ko kakav stomak ima i koliko je blizu vatri, poru~uju nam scenaristi. Na{a, srpska tipi~na pri~a, iako tako|e projektovana u realisti~ki prosede, pati koliko od vi{ka emocija toliko i za nekoliko nijansi preterane stilizacije ili mo`da rediteqske ambicije da bude "slikovitija" i nesvesno, vaqda i boqa od one wihove. Kako god, Paskaqevi} je i daqe jak u radu sa glumcima i ose}aju za postavku likova, u jo{ jednoj od wegovih prepoznatqivih socijalno - intimnih drama sa aromom Balkana.

V. Crwanski

c m y

DNEVNIK

6.i7.januar2010.

15

SPORT

6.i7.januar2010.

c m y

16

DNEVNIK

TURNIR U BRIZBEJNU

Ana u ~etvrtfinalu Ana Ivanovi} plasirala se u ~etvrtfinale me|unarodnog tunira u Brizbejnu pobedom nad Timeom Ba{~inski sa 2:1, po setovima 6:2, 2:6, 6:4. Me~ izme|u Ivanovi}eve i {vajcarske teniserke trajao je sat i 42 minuta.

Turnir se igra za nagradni fond od 220.000 dolara.

Srpska teniserka dosta se mu~ila protiv 53. igra~ice sveta i kao u prvom kolu protiv Jelene Doki} imala je mnogo padova u igri. Posle dosta lako dobijenog prvog seta, u drugom je jednostavTURNIR U NUMEI

Bozoqac u drugom kolu Srpski teniser Ilija Bozoqac plasirao se u drugo kolo ~elenxera u Numei (Nova Kaledonija) po{to je savladao Slovaka Martina Klizana sa 6:4, 7:5. . Nagradni fon turnira je 75.000 dolara. no prestala da igra i dozvolila 20-godi{woj protivnici da izjedna~i. U tre}em setu obe teniserke su bile dosta nervozne i imale veliki broj gre{aka, ali je Ivano-

Igra sve boqe: Ana Ivanovi}

vi}eva stalno bila bli`a brejku.

Na kraju ga je napravila u osmom gemu i povela 5:3, ali je potom propustila da na svoj servis zavr{i me~. Sve je, ipak, re{eno bez velike drame, jer je ve} u narednom gemu reprezentativka Srbije sa tri sjajna udarca stigla do tri vezane me~ lopte, a iskoristila je drugu. Tako je Ivanovi}eva uspela da ve`e dve pobede, {to }e joj

sigurno omogu}iti da polako po~ne da vra}a veoma poquqano samopouzdawe. Nakon serije poraza u prvim kolima protekle sezone, plasman u ~etvrtfinale ovog turnira mnogo }e zna~iti svojevremeno prvoj teniserki sveta, uo~i gren slema u Melburnu.

- Pro{la godina je bila jako te{ka za mene. Zbog toga sam se odlu~ila da ranije zavr{im sezo-

nu i gotovo tri meseca sam se pripremala za start 2010. godine. Kada je Adam (Skot) u pitawu, on me je nau~io da budem strpqiva na terenu - rekla je Ana. Nekada{wa teniska {ampionka Kim Klijsters nastavila je da pobe|uje, po{to je u drugom kolu turnira u Brizbejnu pobedila Australijanku Ali{iju Molik, 6:0, 6:3.

REPREZENTATIVAC PETAR NENADI] UO^I EP U AUSTRIJI

Samo da nas zdravqe poslu`i Puno uspona i padova je bilo u karijeri mladog rukometnog reprezentativca Srbije Petra Nenadi}a (23).od vrha u kadetskom uzrastu na evropskom i svetskom nivou, uzleta i titula sa Crvenom zvezdom, preko te{ke povrede kolena, pa odlaska u [paniju, gde je posle samo {est meseci obukao dres velike Barselone. Povreda je opet rekla svoje, a on napustio Kataloniju i posle {est meseci oporavka zaigrao za Pik Seged, gde je od statusa velikog poja~awa stigao do klupe za rezerve, pa ponovo nazad, Pri kraju jeseweg dela ma|arskog {ampionata pokazao je sav svoj rasko{ni talenat. Prvi put je u reprezentaciji za jedno veliko seniorsko takmi~ewe, Evropsko prvenstvo u Austriji.

Povratio si reprezentativni status i nalazi{ se na spisku 19 igra~a, koji }e najverovatnije, ako ne bude povreda, braniti boje Srbije na Evropskom prvenstvu?

- Ose}am se dobro, najbitnije je da sam zdrav. Sto posto sam spreman da dam svoj maksimum i to je u ovom trenutku najbitnije.

Nadam se da }emo vaqano odraditi pripreme i zdravi u Austriji pokazati {ta znamo - rekao je

Petar Nenadi}

uo~i odlaska u Krawsku goru dariviti Nenadi}.

Slo`i}e{ se da je tvoja karijera puna uspona i padova. Evo, nije se znalo da li }e{ ostati u Segedinu. Do{lo je do promene trenera, pa i tvoga statusa.

Igra{ dobro, ima{ samopouzdawa, kao nekada.

KADETKIWE OK NS TIM PRVE NA TURNIRU U HOLANDIJI: Tradicionalni Bo`i}ni odbojka{ki turnir u holandskom gradu Asenu odr`an je 6o. put okupio je 85 ekipa sa svih meridijana. Me|u vi{e od hiqadu odbojka{ica i odbojka{a svih uzrasnih kategorija bile su i kadetkiwe novosadskog

- Pa dobro, izgleda da je moj sportski put takav. Sa vrha na dno, tamo, nazad, tamo, nazad.

Nekako sam se navikao na to, da idem gore - dole. Mislim da sam na pravom putu sada da idem samo gore. Imao sam stvarno dobru polusezonu u Segedinu. Nije se znalo da li }u ostati ili oti}i i zbog finansija i zbog drugih stvari, ali eto, ostao sam i pokazao za{to su me doveli. ^eka nas drugi deo sezone, u kome se sve odlu~uje. Kako god da smo igrali u ovom prvom delu, u aprilu i maju }e se sve re{iti u plej- ofu.

Vesprem je ja~i od nas, ali }emo poku{ati da ga iznenadimo. Sa novim trenerom (Dragan \uki}) smo dobili dosta toga novog i dobrog. Iz utakmice u utakmicu smo igrali sve boqe.

Kakva su tvoja o~ekivawa od Evropskog prvenstva? Zna{ protivnike, zna{ i {ta javnost `eli i o~ekuje. Gde je na{e mesto u Austriji?

- Pa za po~etak, samo `elim da svi odemo tamo zdravi. [to se

kluba NS TIM.Novosadske mlade dame (petnaesto i {esnaestogodi{wakiwe) su izvanredno reprezentovale Srbiju osvojiv{i prvo mesto u kadetskom uzrastu. Ekipu (na slici) su ~inile ove igra~ice: Zorana Kla{ni} (kapiten ekipe), Olga Popovi}, Vawa Paj~in, Jovana Tomi}, Andrea Vujnovi}, Milica Golubo-

ti~e samog prvenstva, mislim da ne}e odlu~ivati, ali nam je mnogo va`na na psihi~kom planu ta prva utakmica sa Islandom. Moje mi{qewe je da ako iza|emo iz grupe sa sva ~etiri boda da nam u drugom krugu vi{e le`e Norve`ani, Rusi i Hrvati. Ruse smo razbili u Ni{u, Norve`ane dobili na SP-u, a sa Hrvatima je uvek isto - ko ima boqi dan pobe|uje. U tom slu~aju, sva vrata bi nam bila otvorena ka polufinalu. Ponavqam, prerano je o tome govoriti. Ima jo{ dana do po~etka, sva{ta mo`e da se desi.

Samo da smo zdravi...

Kakvo je tvoje uop{teno razmi{qawe o Evropskom prvenstvu. I ptice na grani znaju da Francuzi imaju najboqu ekipu.

- Naravno, Francuzi su svakako favoriti, ali to ni{ta ne mora da zna~i. Sva{ta mo`e da se desi do po~etka, kao i na samom {ampionatu. Mislim da Srbija ko Srbija mo`e tu da napravi jedno veliko iznena|ewe. Tako|e, Slovenija mo`e da napravi dobar rezultat sa novim selektorom Nokom Serdaru{i}em.

Te{ko }e biti svima. Svi }emo se boriti da bi igrali finale, kako sada stvari stoje, najverovatnije sa Francuzima - smatra Nenadi}.

vi}, Milica Stojanovi}, Irina Milo{evi}, Kristina Milosavqevi}, Anastasija Kova~evi}, Vana Coli}, Zvezdana Kla{ni}, Teodora Majstorac, Ma{a Brki}, Sofija Maleti} i Vera Popovi}. Uz ekipu su bili treneri Svetlana i Dragan Kla{ni} (na slici), skaut \or|e Kla{ni} i lekar dr Slavica Keco.

SPORT

DNEVNIK VE^ERAS SE NASTAVQA TAKMI^EWE U EVROLIGI

Partizanova velika prilika Ko{arka{i Partizana imaju priliku da ve~eras, pred krcatim tribinama u beogradskom Pioniru, obezbede mesto u Top 16 fazi Evrolige. Crno-beli na Badwe ve~e igraju kqu~nu utakmicu u B grupi s litvanskim Lijetuvos Ritasom, ali }e i o~ekivati povoqne vesti iz Istanbula gde }e sutra snage odmeriti doma}i Efes i Olimpijakos. Ukoliko Beogra|ani pobede neugodne Litvance, a tim iz atinske luke Pirej, kako se o~ekuje, nadigra turske "pivare", eto prvaka Srbije me|u 16 najboqih timova Evrope, {to je domet koji je retko ko mogao da o~ekuje od ekipe trenera Du{ka Vujo{evi}a.

Tim Partizana prakti~no nije ni imao pauzu tokom novogodi{wih praznika, po{to je Vujo{evi} treninge zakazao i za 31. decembar i za 1. januar. Stru~ni {tab crno-belih nastojao je da do najsitnijih detaqa analizira igru Lijetuvos Ritasa, ~iji su predvodnici na{i ko{arka{i - Bojan Popovi}, Milko Bjelica i nekada{wi trofejni igra~ Partizana Dejan Borovwak.

- Pripremili smo se za ve~era{wu utakmicu veoma temeqno i do

6.i7.januar2010.

ZORAN VU^KOVI], PREDSEDNIK VATERPOLO KLUBA VOJVODINA

Uspeh se ogleda u ponavqawu dobrih rezultata Iza Vaterpolo kluba Vojvodina je najuspe{nija sezona od nastanka, a u godini proslave 75 - godi{wice klupska uprava se nada da }e uspeti da ponovi rezultate. Za sada su Novosa|ani na dobrom putu. LEN kup zamenili su Evroligom, a uspe{no u~estvuju i u novoformiranoj Evrointer ligi. Za dugogodi{wi uspe{an rad kona~no su po~ele da sti`u i nagrade. Vojvodina je u minuloj godini progla{ena za najboqu mu{ku ekipu u Novom Sadu i Pokrajini, a za osvojena odli~ja na me|unarodnim takmi~ewima pokrajinska Vlada je nov~ano nagradila igra~e.

Nova klupska organizacija

Slavko Vrane{, centar Partizana

najsitnijih detaqa - otkrio je gorostasni centar beogradskog tima Slavko Vrane{. - Utakmicu do~e-

Program 9. kola Danas A GRUPA: Montepaski - Fenerbah~e Ulker (18.30).

B GRUPA: Partizan - Lijetuvos Rizas (20.45).

C GRUPA: Kaha Laboral - Marusi (20.30).

D GRUPA: Panatinaikos - Prokom (18.15), Real - Oldenburg (20.45).

Sutra A GRUPA: @algiris - Cibona (18.45), Asvel - Barselona (20.30).

B GRUPA: Efes Pilsen - Olimpijakos (19.15), Unikaha - Orlean (20.45).

C GRUPA: Makabi - Lotomatika (20), Olimpija - CSKA (20.30).

D GRUPA: Himki - Armani yins (18).

kujemo maksimalno oprezno, ali i u odli~noj atmosferi u kojoj dominira izra`eni motiv da pobedimo.

Ne sumwam da }e na{i navija~i ponovo napraviti fenomenalan ambijent koji }e nas poneti ka trijumfu. Iako neki smatraju da }emo juriti na {to Xubedqiviju pobedu, na{ osnovni ciq je da Litvance pobedimo makar i s poenom prednosti. Ne mo`emo da preska~emo stepenice i ka ciqu }emo i}i postepeno. Postoji kod nas doza optere}ewa i straha, ali }emo poku{ati da te elemente preto~imo u pozitivni naboj i zamajac koji }e nam pomo}i da obradujemo i sebe i navija~e.

Me~ Partizan - Lijetuvos Ritas igra se od 20.45 ~asova, uz TV prenos na RTS-u.

A. P.

17

Nekako sve je po~elo u~e{}em Novosa|ana u LEN kupu, malo ko se nadao da }e sti}i do same zavr{nice. Od polufinala ih je delio samo jedan gol. Seged je tada bio boqi i na kraju osvojio to takmi~ewe.

pri~u, oslawamo se na sopstvenu bazu u izboru igra~a za prvi tim. Na{a baza je na{ klub.

Zbog toga je Lazor dobio zadatak da sve to isprati i koordinira. Tako|e, smatram da personifikacija kluba treba da bude wen trener, kao {to je to recimo u Ko{arka{kom klubu Partizan. Tamo je to Vujo{evi}, a kod nas je to Dejan Stanojevi}.

On daje kvalitet i tu zavr{nu glazuru svojim veliki radom i iskustvom.

Pored nove organizacije, klub je sklopio sa gradskom upravom ugovor o preuzimawu na upravu bazena "Slana bara". Pored vaterpolista novi bazen koriste i pliva~i, a odnedavno i gra|anstvo, tako da projekat polako napreduje. Funkciju direktora bazena prezueo je biv{i direktor kluba Vojislav Jovanovi}.

- Za sada smo zadovoqni kako sve napreduje, dodu{e postoje problemi, koje poku{avamo da re{imo u hodu, ali se nadam da

- Sva ova razna priznawa {to smo ih dobili su potvrda da neko vidi i ceni ono {to mi radimo i da vi{e nismo nepoznati.

Sada smo po popularnosti odmah iza fubalera i odbojka{a, koji su uvek bili perjanica novosadskog sporta.

Zvezda vodiqa Vojvodine je stabilnost kluba i lagani napredak. Naravno, imali su pred o~ima lo{e iskustvo Be~eja, kluba koji je mo`da prerano sazreo, dosegao visine, a onda se ugasio.

- Zbog toga je za nas kqu~na stvar da rezultate iz pro{le godine prvo ponovimo, jer tek onda mo`emo da ka`emo da smo uspeli. Sada `elimo samo da ponovimo rezulate od ove sezone i malo po malo pomeramo pri~u napred. To zna~i da postoji stabilnost i kontinutet u rezultatima. Jo{ nam preostaje da re{imo i finansijsku stabilnost, jer i ona mora da prati rast kluba. Kada si lo{ ima{ problem jer nikoga ne za-

Zoran Vu~kovi}, Danilo Ikodinovi} i Koqa Lazor

- To nam je pomoglo da shvatimo da smo na dobrom putu. Tada smo shvatili da su rezultati po~eli da prema{uju organizaciju kluba, pa smo morali i time da se pozabavimo. Napravili smo novu klupsku organizaciju, anga`ovani su qudi koji mogu da isprate Vojvodinin rast. Za predsednika Skup{tine iza-

}e u dogovoru sa gradskim strukturama sve biti u redu.

Samo pre dve godine pri~a o Evroligi bila je samo apstrakcija, pro{le godine ona se polako uvukla u novi ~etorogodi{wi plan, ali je, eto, ne{to ranije stigla u Novi Sad. - Pri~a o Evroligi desila se br`e nego {to smo o~ekivali.

Reafirmacija Sportskog dru{tva - Pri~ali smo sa mnogim klubovima u Novom Sadu o reafirmaciji Sportskog dru{tva Vojvodina. Imamo dobre kontakte sa odbojka{ima, kao i sa pliva~ima i rukometa{ima, svi su voqni, samo tu pri~u treba razviti. Mislim da postoji dobra {ansa da se Dru{tvo reafirmi{e i da ono bude to koje }e skupiti svu energiju klubova i biti sagovornik sa Gradom i Pokrajinom.

Preko reafirmacije Dru{tva reafirmisao bi se i sam sport, jer su posledwa ispitivawa pokazala da se mali broj dece bavi sportom. Dobri sportisti treba ponovo da budu idoli mladima, mislim da se to polako mewa i da u tu pri~u treba da se ukqu~e i mediji - napomiwe Vu~kovi}. bran je @ivko Cveti~anin, ja sam ostao na ~elu Upravnog odbora, a ~ine ga iskusni qudi iz odre|enih oblasti kao {to su ekonimija i pravo, ali ne nedostaje ni stru~nost iz sfere vaterpola - ka`e predsednik UO VK Vojvodina Zoran Vu~kovi}.

- Generalni direktor je postao na{ proslavqeni reprezentativac Danilo Ikodinovi}, koji je u klub doneo ogromno iskustvo, kao i medijsku pa`wu, dok je ulogu sportskog direktora preuzeo Koqa Lazor. Od po~etka smo se opredelili za doma}u

Ona je va`na za klub i za Novi Sad, jer dobio je zna~ajno mesto na vaterpolo mapi.Vaterpolo nije ni fudbal ni ko{arka, ali smo mi prvi na svetu u vaterpolu, pa gledano iz te perspektive je dobro {to igramo u Evroligi.

Iz anonimnosti me|u najpopularnije Samo pre nekoliko godina mnogi nisu ni znali da postoji VK Vojvodina, u ispitivawima javnog mnewa dospeo je na kraju pro{le godine na tre}e mesto po popularnosti u Novom Sadu.

nima{ i ne mo`e{ da obezbedi{ finansijska sredstva, ali i kada si dobar ima{ problem, jer cena igra~a i trenera sa uspesima raste. Zato treba na}i balans, zna~i potreban nam je generalni sponzor. Grad nam je pomogao da pre`ivimo od kada smo ostali bez generalnog sponzora. Kada smo analizirali pr{lu godinu ispalo je da smo polovinu buxeta dali na putovawa. Zatim, tu su obaveze prema igra~ima. Da, sla`em se da treba da budu ve}a, ali oni moraju da shvate da je klub dao sve od sebe kako bi im obezbedio da igraju i tako se promovi{u. Jer samo tako oni mogu da se razvijaju i dobijaju ovakve nagrade. Mislim da oni to polako shvataju.

U klubu se nadaju da bi uz jednu dobru podr{ku mogli slede}u sezonu mirnije da do~ekaju.

- Ciq je zadr`ati ekipu, a sa iskustvom koje steknemo u Evroligi mo`emo ne~emu da se nadamo. Igrawe u Evroligi puno zna~i za na{e igra~e, evo sada smo na pripremama reprezentacije imali ~etiri momka, a dobili smo i pohvalu od predsednika Stru~nog saveta VSS za na{ princip rada. Imamo priliku da mladim igra~ima damo {ansu, jer na{i momci ve} sa 16 godina po~iwu da igraju zna~ajne utakmice. Uz dobar rad mo`emo se u budu}nosti nadati da budemo standardni u~esnik Evrolige smatra Zoran Vu~kovi}.

G. Malenovi}

18

SPORT

6.i7.januar2010.

ALIBUNARSKA BUDU]NOST U KOMPLIKOVANOJ SITUACIJI

Aleksi} se ne predaje

Vojvo|anski fudbalski liga{ Budu}nost iz Alibunara jesewi deo prvenstva zavr{io je na pretposledwem mestu sa svegasa 12 bodova. Pred kraj polusezone izlaz iz krize je potra`en u promeni trenera, umesto Emanuela Bro{}anca postavqen je Milenko Aleksi}. Ni to nije pomoglo, Aleksi} je zabele`io pobedu i dva poraza.

- Lo{e sam pro{ao, a ba{ sam se svojski trudio.Dok sam upoznao igra~e i po~eo da tra`im lek do{ao kraj polusezone. Ne, nisam odustao, ja sam po prirodi borac i predstoji mi veliki posao da se ekipa vrati u formu. U klupskoj upravi ve} su svi mobilni, predsednik Milovan Anovi} i Dra-

Nemawa Vasin (beli dres)

Nemawa Vasin u `i`i Nekada su grad kraj Tise u vreme fudbalskih prelaznih rokova opsedali menaxeri i brojni fudbaleri su nalazili uhlebqewe u renomiranim ovda{wim klubovima, kao i u inostranim. U poslewih nekoliko godina menaxeri kao da su zaboravili gde je Be~ej. S razlogom. Nema vi{e igra~a koji zavre|uju pa`wu velikih i bogatih klubova. Me|utim, ovih dana se, ipak, ne{to promenilo na tom planu, a najve}i „krivac“ za to je mladi Nemawa Vasin.

Iako najmla|i ~lan podru~nog liga{a Be~eja, dobio je poverewe da bude kapiten, {to se, ipak, ne zaslu`je bez razloga.

Uvideli su u klubu da je dugokosi mladi} talenat koji odska~e i ozna~ili ga kao predvodnika novog fudbalskog talasa sa Tise. Nije to, kako su mnogi predvi|ali, bilo psiholo{ko breme za mla|ena Nemawina ple}a,

ve} stimulans za jo{ `e{}i rad, koji nije ostao nezapa`en.

Ovih dana su fudbalski menaxeri se interesuju za Be~ej, ta~nije za Nemawu Vasina. Pored prvoliga{kih klubova, interesovawe su pokazali i neki superliga{i, a ima interesovawa i iz inostranstva!? Ni to ne optere}uje uspe{nog maturanta be~ejske Gimnazije. On savesno odra|uje svoje obaveze u {koli i na terenu. Sve }e, kako nagla{ava, do}i na svoje mesto i u svoje vreme. Veruje da }e se trud koji ula`e isplatiti. Koliko god da je zainteresovanost za promenu kluba, on u ovom trenutku stavqa u prvi plan {kolu, ali ne zapostavqa sport koji mu je od detiwstva preokupacija. A i kako bi moglo da bude druga~ije kada mu je otac Radoslav, po ocenama ovda{wih poznavaoca sportskih prilika, najboqi ko{arka{ svih vremena Be~eja.

V. Jankov

Trener Budu}nosti Milenko Aleksi}

{ko Spremo ovih dana planiraju sastanak sa igra~ima, potom }e se dogovarati sa sponzorima. U planu je osve`ewe sa vi{e novih igra~a, bar da ih u ekipi bude 20 , jer bez kvalitetne klupe nema vaqanih rezultata – ka`e Aleksi}.

Po~etak priprema planiran je za 20 januar. Aleksi} smatra da tri boda zaostatka u odnosu na ekipe ispred Budu}nosti nisu nedosti`na, uz uslov da se dovedu poja~awa i da se pripreme dobro obave.

R. Jovanovi}

DNEVNIK

TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Raspucani Vo{ini klinci Takmi~ewe na trafudbalera Nenad Agbaba dodicionalnom 47. bio je {ansu iz penala da dove„Dnevnikovom“ turde Carigrad u vo|stvo, ali je niru u malom fudbaObradovi} ponovo intervenilu, koji se igra na novosadskom sao, me|utim nije mogao to Sajmi{tu, ulazi u zavr{nu faisto da uradi i na odbijenu zu. Takmi~ewe u svim konkuloptu koje se ponovo do~epao rencijama, sem kod veterana, Agbaba. Drugi gol za Carigrad do{lo je do eliminacionih je postigao Milan Rakowac borbi, pa su posle {est takmikoji je bio strelac i tre}eg go~arskih dana poznata imena osam ekipa koje su u{le u top 16. Tako }e se u osmini finala sastati: Carigrad - Kafe In kontro, Perkan - Dunis transport, DOO Vuves - Mewa~nica RIS, „19. decembar“ - Dinamika.

Fubaleri Dinamika u slede}i krug plasirali su se preko Sportskog centra Telep pobediv{i ih 5:1 (2:0). Bila je to izuzetno dinami~na utakmica, gde su fudbaleri Dinamika, uglavnom biv{i igra~i KMF Liman, strpqivo gradili igru i ~ekali {ansu za postizawe gola. Milan Raki} je otvorio seriju DinamiDetaq iz me~a Carigrad–Gumatik kovih golova iz penala, po{to je igra~ Telepa igrao la za poslasti~are. Jedini gol rukom. Ubrzo je Raki}, ina~e za Gumatik je ustvari bio reprezentativac Srbije u futautogol Milana Vje{tice. salu, pored sjajne igre postiJednu od boqih utakmica odgao jo{ tri gola, a posledwi igrali su Pu`evi i Dunis peti gol dao je Boris ^izmar. transport. Iako su se „sporaJedini gol za SC Telep uspeo }i“ predstavili u lepom sveje da postigao Nikola Baji}. tlu i odli~no parirali „tranEkipa DOO Vuvesa plasirasportovcima“ nisu uspeli da la se u daqe takmi~ewe, tek savladaju protivni~kog golmaposle izvo|ewa penala pobena. Odli~no predvo|eni bivdiv{i Hotel Artu 6:5. U regu{im omladinskim reprezentalarnom delu bilo je 2:2. Fudbativcem Srbije \or|em Iveleri Vuvesa poveli su 2:0 goqom, Dunis je obezbedio prolovima Borislava Zeca i laz u osminu finala gde ga ~eSretka Bjeli}a (penal), a ka Perkar. Iveqa je ~ak dva {ansu da smawi rezultat proputa zatresao mre`u, a Milan kockao je Rade Vu~kovi}, poBubalo jednom. {to mu je golman Vuvesa odPerkan iz Budisave, koji je branio udarac. U nastavku „hona prethodnom Dnevnikovom telijeri“ su zaigrali anga`oturniru bio tre}i, tek posle vanije, da bi prvi gol za wih sedmeraca uspeo je da slavi nad postigao Vladimir Kne`evi}, odli~nim sastavom Kolibe. a izjedna~uju}i, minut pre kraJunak me~a bio je golman Jovan ja, Rade Vu~kovi} sa udaqenoSuboti}, koji je uspeo da odsti od 15-tak metara. Prilibrani penal Lazaru Leti}u, pa kom izvo|ewa penala vi{e je ekipa iz Budisave, uz mnogo sre}e, ili boqeg golmana, imasre}e, izborila prolaz daqe. li su Vuvesovci.

Ina~e, rezultatska neizvePrema o~ekivawu Carigrad snost trajala je tokom celog je savladao ekipu Gumatika, me~a. Perkan je najpre poveo koji je u ovom delu takmi~ewa golom Aleksandra Raki}a, dobio {ansu posle `reba. ubrzo je uzvratio Momir GajiIako fizi~ki slabiji i mla|i ca iz Kolibe, koja je povela 2:1 fudbaleri Gumatika uspe{no iz penala (tri kornera), koji su se nosili sa asovima malih je izveo Leti}. Izjedna~uju}i terena. Prvo poluvreme prorezultat postigao je Du{an teklo je bez golova, vi{e {anMi}i}. Koliba je preko Letise imali su fudbaleri Cari}a imala priliku da pobedi u grada, ali je dobrim intervenregularnom delu susreta. Mecijama golman Sr|an Obrado|utim, ponovo je Jovan Subovi} spasio svoju mre`u. U nati} zaustavio Lazara Leti}a. stavku Carigrad je do{ao do Prava goleada vi|ena je u svoje igre, jedan od najboqih susretu Kafe In kontro - Vi-

^ELENY KUP ZA DAME

Golubice u Holandiji Odbojka{ice suboti~kog Spartaka otputovale su u Holandiju na prvi me~ tre}eg kruga ^elenx kupa. Protivnik je Virta, trenutno drugoplasirani tim najja~e holandske lige. Prvi susret dve ekipe je u sredu, 6. januara, dok }e se revan{ u Subotici odigrati 13. januara.

Pre puta u Holandiju trener Sa{a Nedeqkovi} je rekao: - Idemo u Holandiju da ostvarimo {to povoqniji rezultat koji bi nam u revan{u dao realne {anse za plasman u naredni krug ovog takmi~ewa. Ne}e nam biti lako ovoga puta, jer igramo protiv dobrog tima. Virt predvodi srpska internacionalka Ivana ]ur~i}, koretor, a u svojim redovima imaju i dve ^ehiwe, jednu Brazilku i bi{vu doma}u reprezentativku. Po godinama iskusniji su od nas i igraju veoma disciplinovano. Mnogo pola`u na servis, napadi su im odli~ni, a odbrana fantasti~na - istako je Nedeqkovi}.

Najve}a snaga Spartaka, kao i do sada, bi}e servis i blok a nastupi}e i Tatjana Bokan, koja nije mogla da igra u prethodnom kolu zbog nere{enog statusa sa licencom po{to je dr`avqanka Crne Gore. Pla}en je neophodan iznos za licencu (oko 2.000 evra), pa }e Spartak u Holandiji nastupiti u kompletnom sastavu.

N. S.

torog promet. Podmladak Vojvodine predvo|en sjajnim Mariom Masla}em ~ak devet puta zatresao je mre`u Vitoroga.

Prosto milina je bilo gledati Vojvodinine klince kako vezu po terenu. Golove su postigli: Mario Masla} tri, Nemawa ^ovi}, Damir ^ekovi} i Aleksandar Katai po dva. U

Foto: F. Baki}

osmini finala rival }e im biti niko drugi nego jedna od najboqih ekipa Carigrad, tako da se u predstoje}em me~u o~ekuje prava borba dve ekipe sastavqene od prekaqenih asova i onih koji su tek zakora~ili na fudbalsku scenu.

Osmi u~esnik osmine finala tra`io se izme|u Mewa~nice RIS iz [ajka{a i Kafe Morana. Slavili su „dileri“ i to prili~no ubedqivo i lako, 4:0 golovima Nemawe Stanojevi}a i Marka Milovca koji su se po dva puta upisali u listu strelaca. Momke iz [ajka{a, uglavnom fudbaleri Jugovi}a, Koviqa i [ajka{a, u slede}oj rundi o~ekuje duel protiv solidnog sastava DOO Vuves.

U konkurenciji veterana jo{ su na programu me~evi po grupama, a IBS-u je bio dovoqan i nere{en rezultat protiv Agencije Sabqar (1:1) da zaposednu prvo mesto u ~etvrtoj grupi. Miroslav Je{i} postigao je gol za Agenciju Sabqar, a Vasiqevi} za IBS. Rezultati - seniori (ve~erwi program): Dinamika - SC Telep 5:1 (2:0), Hotel Arta DOO Vuves 5:6 (2:2, 0:2), Carigrad - Gumatik 3:1 (0:0), Pu`evi - Dunis transport 0:3, Koliba - Perkan 4:5 (2:2, 2:1), Kafe In kontro - Vitorog promet 9:0 (3:0), Mewa~nica RIS - Kafe Morena 4:0 (1:0), veterani: Agencija Sabqar - IBS 1:1 (1:1).

J. Gali}

Talenti u Subotici Kamp Pliva~kog saveza Vojvodina odr`a}e se u Subotici od 8. do 12. januara, a doma}in i suorganizator bi}e PK Spartak. Na osnovu kriterijuma za u~e{}e na kampu izvr{ena je selekcija, pa }e tako u Subotici boraviti slede}i pliva~i i pliva~ice: Sr|an Supi}, Aleksandar Maksimovi} i Dragan Moro{an (Proleter), @arko Sedoglavi} (Sombor) (1995. godi{te), Vuk ]eli} (Novi Sad), Sr|an \uri} (Proleter), Dragan Kerkez (Kikinda), Sr|an U{orac (Vojvodina) (1996.), Bojan Ra{kovi} (Spartak), Igor Miqanovi}, Krstijan Lakato{ i Branko Gluvaji} (Novi Sad (1997.), Martina Hrubewa, Milica Ili} i Ivana Popovi} (Vojvodina), Bojana Pekovi} (Dinamo) (1997.), Aleksandra Crevar (Dinamo), Teodora Kova~evi} i Duwa Simi} (Kikinda), Ana Marija Buhmiler (Vojvodina), Sawa Galac (Feniks) (1998.), Ma{a Dragovi} i Nata{a Praskalo (Dinamo), Vawa Murtin (Vojvodina) i Jelena Je~anski (Be~ej SV) (1999.).

Trener i rukovodilac kampa bi}e Aleksandar Rosi} (Novi Sad), a pomo}nik Bojan Race (Spartak). Kao gosti kamp bi trebalo da posete i na{e pliva~ke zvezde Ivan Len|er, ^aba Sila|i, Miroslava Najdanovski i Dejan Pejinovi}.

G. M.

SPORT

DNEVNIK

6.i7.januar2010.

19

TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Meridijana pro{la na penale Tradicionalni „Dnevnikov“ turnir u malom fudbalu o~igledno vra}a nekada{wi sjajne, {to

potvr|uju izuzetno lepe partije u svim kategorijama, kao i sve punije tribine hale SC Sajmi{te.

Veterani Vitoroga i Indeksove tribine odigrali kvalitetnu utakmicu

Ju~era{wi program otvorili su pioniri Viskola i MiM {lep slu`be a ubedqivu pobedu i prolaz u polufinale izborili su Veterni~ani slaviv{i ~ak sa 9:1. Raspolo`eni Milan Spremo je postigao pet golova i istakao kandidaturu za najboqeg igra~a u svom uzrastu. Pioniri Veternika i ovom partijom su istakli kandidaturu za najvi{i plasman.

Bila je ovo jedina utakmica u pionirskom uzrastu, a posle wih na red su do{le ~etvrtfi-

nalne borbe u kadetskoj konkurenciji. Igrana su dva me~a, a plasman u polufinale izborile su ekipe Gagaplasta koja je pobedila vr{wake iz Ajaksa 3:1, a istim rezultatom slavio je Vitorog protiv Damba. Kadeti Gagaplasta prolaz daqe izborili su posle rezultatskog preokreta u drugom poluvremenu. Ajaks je poveo 1:0 ( strelac Dragi}evi}), a onda je u drugom poluvremenu ekipa koju uspe{no predvodi Petar Ili} (postigao dva gola) uspela da najpre izjedna~i, da bi u fini{u stigla do pobede golovima Kantara i ponovo Ili}a. Ni{ta mawe neizvesnosti i borbenosti nije bilo i na utakmici Vitoroga i Damba, a najvi{e zasluga za prolaz daqe ekipe Vitoroga pripada Jovanovi}u koji je sa dva prepela pogotka doneo polufinale svom timu.

U konkurenciji veterana igran je samo jedan susret, iako je trebalo da se odigraju dva me~a. Ekipa Lika dijaspore nije iza{la na teren, pa je pobeda slu`benim rezultatom 3:0 pripala Agenciji Sabqar. U prvoj utakmici ~etvrtfinala kod veterana Indeksova tribina demonstrirala je odli~an fudbal i zaslu`eno postala prvi polufinalista. Ideksovci, u ~ijim redovima je predwa~io Zoran Jankovi} sa dva pogotka, nadigrali su Vitorog sa 4:0 i istakli kandidaturu za najvi{i plasman kod najiskusnijih i najstarijih fudbalskih asova.

Utakmicom MS komerc - Metaloplast po~eo je dnevni program u seniorskoj konkurenciji. Brojni navija~i oba tima burno su pratili svaki dodir sa loptom svojih qubimaca, a pobeda je u neizvesnoj zavr{nici pripala MS Komercu - 3:2 u ~ijim redovima su se istakli De-

Momenat iz duela Meridijana – Mapod NS

liba{i} i Kalinov. Kada je publika na dobro popuwnim tribinama Sajmi{ta pomislila da je duel MS Komerca i Metaloplasta doneo najvi{e uzbu|ewa, na teren su istr~ali fudbaleri SK Meridijane i Mapoda. Nakon regularnih 30 minuta igre,

Foto: F.Baki}

rezultat je glasio 3:3, iako su fudbaleri Meridijane vodili sa 3:1 u fini{u utakmice.

Usledila je prava opsada gola Meridijane, a do izjedna~ewa fudbaleri Mapoda stigli su bukvalno u posledwih sekundama utakmice. Pobednika je od-

lu~ila penal lutrija, a vi{e sre}e su imali igra~i Sportskog kluba Meridijane koju su dva puta bili precizni sa penaltika, dok su Mapodovci oba penala proma{ili, pa je kona~ni rezultat glasio 5:3 za Meridijanu.

I. Grubor

[EMA ZAVR[NICE TURNIRA ZA SENIORE 4. januar Carigrad

3

5. januar Apoteka Viva

Gumatik

1

Carigrad 8. januar

Kafe Inkontro

9

Kafe Inkontro

Vitorog

0

8. januar

MS Komerc Metalopromet 9. januar

9. januar Koliba

4 (2)

Perkan

5 (2)

SK Meridijana Perkan 8. januar

8. januar Pu`evi

0

Dunis transport

3

Hotel Arta

5 (2)

DOO Vuves

6 (2)

Mewa~nica Ris

4

Kafe Morena

0

3

\ardino

0

Dinamika

5

SC Telep

1

Ma pod NS DP Novi Sad gas

Dunis transport

Autogalant

10. januar

KMF Bumerang DOO Vuves 8. januar

8. januar

Klaris STR Bla`in

Mewa~nica Ris

Tortiqa meksikana 9. januar

19. decembar

Adriana i Tvins

9. januar Kofi haus

19. decembar 8. januar Dinamika

Agromarket 8. januar

[kolska kwiga Maksbet

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

6.i7.januar2010.

CUGER U N[K-u

Pobednik Dra`i} Na posledwem, decembarskom, cugeru u Novosadskom {ah klubu okupio se rekordan broj igra~a.

Na deobi prvog mesta zavr{ili su turnir velemajstor Sini{a Dra`i} i wegov imewak, novi intermajstor, Sini{a [ari} koji su sakupili po 9 poena iz 11 partija.

Ipak, boqi Buholc prevagnuo je u korist velemajstora. Svetlana Stojadinov iz Toma{evca, u~enica Matemati~ke gimnazije u Novom Sadu, zabele`ila je jedan od svojih najboqih brzopoteznih rezultata plasirav{i se na 10. mesto sa 6,5 poena. Plasman: 1-2. S. Dra`i}, [ari} 9, 3. Peri{i} 8,5, 4. M. Ilij} 8, 5-6. S. Pezeq, Jevti} 7,5, 7-9. Mihaq, Gojkovi}, M. Dra`i} 7, 10. Stojadinov 6,5, 11-20.

Topalov, Doki}, Medar, D. Mladenovi}, Blagojevi}, M. ^abarkapa, S. ^abarkapa, Todorovi}, Lukaji}, Ni{avi} 6, 21-24. Dankovi}, Dimitrijevi}, Semiz, Ne}ak 5,5, 25-30. Remecki, Sudi}, M. Obradovi}, Banovi}, Karli~i}, Nenadov 5, 31-34. Kostadinovski, V. Obradovi}, Aleksi}, M. Popov 4,5, 3539. Milenkovi}, Stani{i}, A. Mladenovi}, D. Ilij}, Cveti} 4, 40. S. Ilij} 3, 4. Joki} 1 poen.

CUGER U TOMA[EVCU

Triling pobednika

[ahovski klub Partizan iz Toma{evca organizovao je posledwe nedeqe decembra meseca redovan brzopotezni turnir. Na turniru je u~estvovalo 20 igra~a iz E~ke,

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA: NAU^ITE [AH UZ SVOJE DETE (1)

Matirawe lovcem i kowem Nova, zimska, Dnevnikova {kola {aha }e u nekoliko nastavaka “prelistati” kwigu fide majstora i {ahovskog trenera @eqka Medara “Nau~ite {ah uz svoje dete”.

Po{to je ciq {ahovske igre dati mat protivniku po~e}emo s matirawem. Pretpostavqamo da ste s damom, sa dva topa, pa s jednim topom, ili sa dva lovca, davali ve} matove dekama i bakama pa da to jednostavno presko~imo. U dana{woj {koli nau~i}emo kako se matira lovcem i kowem. Nije lako, a tu su se i mnogi majstori {aha obrukali. Neki su poku{avail pa nisu uspeli a neki su bogami odmah predlagali remi jer nisu znali {emu koju }emo mi danas nau~iti.

Po{to se kraq mo`e matirati samo u uglu poqa boje lovca, moramo ga tamo i terati.

1.Lb8 Ka5 2.Sd5! Kqu~ni potez!

Ovaj potez je jako te{ko odigrati ako se ne zna ceo postupak. Izgleda da }e crni kraq preko poqa a4b3-c2 pobe}i u suprotan ugao.

Prvo }u vam pokazati slu~aj kada crni `eli da ostane {to bli`e poqu “a8” u nadi da }e vas zbuniti.

2...Ka6 3.Sb4+ Ka5 4.Kc5 Ka4 5.Kc4 Ka5 6.Lc7+

PROBLEM BR. 266

Beli daje mat u dva poteza E. Bartelemi „Strate{ke minijature” 1935.

Matirawe lovcem i kowem je zaista vrlo te{ko i predstavqa krunu potrebnog znawa za “{kolovanog {ahistu”. Poznavawe ove zavr{nice je va`no bar iz tri razloga: prvi je taj {to znate ne{to vi{e, drugi je iz prakti~nih razloga, jer mo`e da vam se dogodi u partiji i tre}i je razlog taj {to zna~ajno uti~e na samopouzdawe i sti~ete dodatnu sigurnost.

Savet za slabiju stranu: nemojte “tr~ati” u ugao suprotan boji poqa po kojima se kre}e protivni~ki lovac. Ta~no je da tamo nema mata, ali }ete olak{ati protivniku da vas lak{e “prevu~e” u onaj ugao u kojem se mo`e dati mat.

Ciq je {to du`e ostati u centru table. U tom slu~aju }e samo igra~ koji odli~no zna postupak znati i da vas matira.

Pa da krenemo:

Pozicija koja se mora zapamtiti! Lovac i kow prave lepu sliku na kojoj se najboqe zapa`a sinhrono delovawe ove dve figure. Naravno potpomognute kraqem.

6...Ka4 7.Sd3 Ka3 8.Ld8 Mora se izgubiti potez.

8...Ka4 9.Sb2+ Ka3 10.Kc3 Ka2 11.Kc2 Ka3 12.Le7+ Posle ovog {aha, crnom kraqu je dozvoqeno kori{}ewe samo poqa a1 i a2.

12…Ka2 Sledi mat u ~etiri poteza.

13.Sd3 Ka1 14.Ld6 Ka2 15.Sc1+ Ka1 16.Le5 mat.

Sada }u vam pokazati slu~aj kada crni kraq poku{ava beg prema poqu h1.

Vratimo se prvom dijagramu i po~etnim potezima.

1.Lb8 Ka5 2.Sd5! Ne zaboravite ovaj potez!

2…Ka4 3.Kc5 Kb3 4.Sb4! Zna~ajan potez kojim se kontroli{u poqa c2 i d3.

4…Kc3 5.Lf4!!

Potez koji sve stavqa na svoje mesto. Mre`a koju su isplele bele

[AMPIONATI RUSIJE

Kaza~ok Gri{~uka Superfinala {ampionata Rusije za mu{karce i `ene zavr{eni su neposredno pred novu godinu. Kod mu{karaca je pobedio Aleksandar Gri{~uk sa 6,5 poena ispred Petera Svidlera koji je osvojio 6 poena. Gri{~uk je ostavio iza sebe kompletnu reprezentaciju Rusije (Morozevi~ nije igrao) koja je nastupala na Prvenstvu Evrope u Novom Sadu. Prvak Evrope Evgenij Toma{evski zavr{io je {ampionat tek na osmom mestu.

Plasman: 1. Gri{~uk 6,5, 2. Svidler 6, 3. Vitjugov 5, 4-5. Aleksejev, Jakovenko 4,5, 6-8. Kismatulin, Rjazincev, Toma{evski 4, 9. Timofejev 3,5, 10. Sjugirov 3 poena. Na `enskom {ampionatu Rusije, u odsustvu svetske prvakiwe Aleksandre Kostewuk, favoriti su bile sestre Kozinceve. Me|utim, iako godinama neaktivna, najstarija u~esnica Alisa Gaqamova (37) je pokazala da jo{ nije vreme za {a-

Aleksandar Gri{~uk

hovsku penziju. Na{a biv{a sna{a Ma{a (Manakova) nije se proslavila i zauzela je pretposledwe mesto sa dva poena.

Plasman `ena: 1. Gaqamova 7,5, 2. Nade`da Kozinceva 7, 3. Gunina 6, 4. Tatjana Kozinceva 5,5, 5-6. Zajac, Bodnaruk 4,5, 7. Pogonina 3,5, 8. Stepovaja 3, 9. Manakova 2, 10.

Romanko 1,5 poen.

CUGER U SENTI

Atila ubedqivo Re{ewe problema br. 265 (R. Ganapati 2004.) sa pozicijom: beli – Kg8, Dc1, Sc7, Sd6, Le7, Le4, pe{aci: g4, h7; crni – Ke5, Tc3, Th2, pe{aci: d4, f4; je 1.De1! Pretwa 2.Sf7 mat. Na 1...d3 sledi 2.D:c3 mat. Na 1...f3 sledi 2.Dg3 mat. Na 1...T:c7 sledi 2.Lg2 mat. Na 1...Th?2 sledi 2.h8D mat. Na 1...T:h7 sledi 2.Ld3 mat. Na 1...Te3 sledi 2.Da5 mat.

ANALIZIRANE PARTIJE

[ta to radite, bre?

U [ah mat listi ve} du`e vreme velemajstor Bogdan Lali} ima svoju stalnu “kolumnu” gde se, uglavnom, jada kako ni paceri nisu {to su nekad bili... Kako ka`e, te{ko je igrati na openima protiv nepoznatih igra~a, zato jer se ne poznaje stil protivnika. Zaboravio ~ovek kategorije {ahista koju je davno na{ pokojni majstor Rudolf Mari} klasifikovo na: velemajstore, na one koji jo{ to nisu i na one koji to i ne `ele da budu. U ovoj partiji razlika u rejtingu od 500 bodova i crne figure za slabijeg igra~a nisu bili prepreka da (pacer) dobije lako (blic) partiju.

Van Veli – M. Masoni Grinfeldova odbrana Prvenstvo Evrope u blicu 2007.

Zlatko Ilin~i}

Luki}eva, Aradca, Zrewanina, Banatskog Despotovca i Toma{evca. Igran je Berger turnir u 19 kola. Na kraju je tri igra~a sakupilo po 17,5 poena ali je velemajstor Ilin~i} imao najboqe dodatne kriterijume. Organizator je nov~ano nagradio petoricu prvoplasiranih i obezbedio doru~ak i ru~ak za igra~e i simpatizere kluba. Time je stavqena ta~ka na uspe{no takmi~ewe kluba iz Toma{evca koji je protekle sezone osvojio prvo mesto u Severno banatskoj zoni i plasirao se u Vojvo|ansku ligu grupa Banat.

Plasman: 1-3. Zlatko Ilin~i}, Radivoj Peri{i}, Sr|an Blagojevi} 17,5, 4. Milorad Duvwak 13,5, 5. Mladen ^olak 12,5, 6-7. Vojislav Mitri}, Nikola Maksimovi} 12, 8-9. Nikola Milovi}, Aleksandar Ili} 11,5, 10. Svetlana Stojadinov 9, 11. Stevica Vladisavqev 8, 12. Du{an Komlo{i 7, 13. Miqenko Pekez 6,5, itd.

M. Popov

figure je fascinantna. Crni kraq mora nazad.

5…Kb3 6.Le5! Ka4 7.Kc4 Ka5 8.Lc7+ Daqi postupak do mata ste ve} videli u prvoj varijanti.

Sada, kada je obja{wen postupak od pozicije na prvom dijagramu, postavi}u te`u poziciju iz koje moramo do}i do pomenute.

Savet je da se trudite da crnom kraqu oduzmete {to vi{e poqa i da vam figure budu {to bli`e jedna drugoj.

DNEVNIK

[K Senta prvi je u ovoj godini organizovao turnir. Jeste da je to bio brzopotezni {ah ali sada je i vreme za cugere i vikende. Prvih dvadeset mesta su se bodovala po sistemu od 20-1 bod za finalni Masters turnir. Ubedqivo je pobedio Atila N. Na| koji je u 11 kola protivnicima prepustio samo pola poena. Naredni turnir je 21. februara.

Plasman: 1. Atila N. Na| 10,5, 2-3. Qubomir Vrani}, I{tvan Kajari 8, 4. Kazmer Tot 7,5, 5-6. Aron Ago{ton, Tama{ Novak 6,5, 7-9.

Viktor Kasa{, Radoje \urovi}, Gabor Roland Molnar 6, 10-13. Ilija Savin, Zoltan [imowi, Svetozar [krbi}, Vladimir Petrovi} 5,5, 14-19. Smajo Hrustanovi}, Branko Mrzi}, Ga{par ^aki, Zoran Davidovi}, Dragoslav Stevanovi}, Ambru{ Sele{ 5, 20-21. Luka~ Pilisi, Abowi Arnold Na| 4,5, 22. Veqko Diki} 4, 23. Ako{ Kormawo{ 2, 24. Dragoqub Radi{i} 0 poena.

L. Novak

1.Kb2 Naravno, potrebno je prvo pribli`iti kraqa. On }e biti glavni “koordinator” u akciji matirawa crnog kraqa.

1…Kd3 2.Sc7 Kc4 3.Se6 Kd5 4.Sd4 Beli grupi{e figure kako bi ostvario wihovu saradwu, jer se jedino tako mo`e matirati crni kraq.

4…Kc4 5.Kc2 Kb4 6.Kd3 Kc5 7.Lh2 Beli polako oduzima va`na poqa crnom kraqu.

7…Kd5 8.Sb3 Kc6 Crni kraq stremi ka poqu h8, gde ne mo`e biti matiran.

9.Kc4 Kb6 10.Sc5 Kc6 11.Sa4 Kb7 12.Kb5 Kc8 13.Kc6 Kd8 14.Kd6 Kc8 Crni ne `eli da ide u “opasan” ugao. Na 14…Ke8, sledi 15.Ke6 Kf8 16.Le5 itd.

15.Sb6+ Kb7 16.Kc5 Ka6 17.Kc6 Ka5 18.Ld6 Ka6 Do{li smo do pozicije prvog dijagrama.

Dakle, najva`nije je da se zapamti postupak matirawa sa prvog dijagrama u lekciji, kao i pozicije koje sam istakao. Kada budete ve`bali ovo matirawe, nekoliko puta pre|ite i “lak{i” i “te`i” na~in. Zapamtite 5.Lf4!

I jo{ zapamtite; matirawe lovcem i kowem morate izvr{iti najkasnije za 50 poteza od posledweg uzimawa figura, odnosno od trenutka kada su na tabli ostali uz kraqeve jo{ samo lovac i kow. Tada po~iwe po {ahovskim pravilima – odbrojavawe. Ako ne matirate za 50 poteza – partija je remi!

Komentar: @. Medar Obrada: B. Dankovi} REJTING TURNIR NS LIGE

Gvozdenovi} poveo Na tre}em pojedina~nom rejting turniru Novosadske lige u klasi~nom {ahu odigrana su tri kola. Iznena|ewe dosada{weg toka je Savo Gvozdenovi} koji je pobedio favorizovanog Stevana Jovi}a i sam izbio na ~elo. Veliki ispit pred svojim u~enicima pola`e i {ahovski trener Vladimir De`e. Iako retko nastupa na rejting turnirima za sada uspe{no odoleva mla|im snagama.

Plasman: 1. Savo Gvozdenovi} 3, 2-6. Vladan Petrovi}, Nenad Dimitrijevi}, Vladimir Kawuh, Miodrag Dra`i}, Vladimir De`e 2,5, 7-17. Stevan Jovi}, Zoran Milenkovi}, Stevan Mu{icki, Bojan Lukaji}, Nenad \uri}, Sini{a Drowi}, Dejan Vu~kovi}, Novica Mati}, Jovan Deli}, Tomislav [krivanko, Miroslav Popr`en 2, 18-25. Borivoje Ili}, Davorin Vrane{, Zoran Mutlak, Bo`idar Karli~i}, Dragan Cveti}, Tomislav Bu`an~i}, Bo{ko Zlatkovi}, Slavko Stanojevi} 1,5, 26-34.

Petar Borba{, @ivan Mu{icki, Dragoqub Stani{i}, Nenad Deli}, Marko Joci}, Petar Pjetlovi}, Lazar @ivkov, Milo{ Popov, Sini{a Mikala~ki 1, 35-37. Miodrag Milosavac, Ivan Banovi}, Stevan Vu~eti} 0,5, 38-40.

Zlatko Bucuqevi}, Stanislava Nedeqkovi}, Nemawa Truji} 0 poena.

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.c:d5 S:d5 5.e4 S:c3 6.b:c3 Lg7 7.Lc4 c5 8.Se2 Sc6 9.Le3 c:d4 10.c:d4 b5 11.Ld5 Ld7 12.e5 e6 13.Le4 Tc8 14.0–0 0–0 15.Dd2 Se7 16.Lg5 Lc6 17.Sg3?! Dd7 18.h4 L:e4 19.S:e4 Sf5 20.Tad1 Tc4 21.g4? T:d4 22.De2 Dd5 23.f3?! T:d1 24.T:d1 Sd4 25.De3 D:e5 26.Lf4?? D:f4!

27.D:f4 Se2+ 28.Kf2 S:f4 29.Td7 Sd5 30.T:a7?? Ld4+ 0–1.

Protiv tog igra~a (Masonija) igrao je Lali} nedavno na Betun openu (Francuska). Naravno da sam mogao izbe}i Grinfeldovu indijku, ka`e Lali}, sa 1.Sf3 {to sam uglavnom igrao u zadwe vreme kad bih video da mi protivnik igra Grinfeldovu indijku. Ipak sa Lf4 varijantom sam imao uspeha sa belima (u Jerevanu 1996. sam pobedio Judit Polgar sa redosledom 4.Lf4 i Tc1).

To otvarawe je dobro kad se igra sa crnima protiv jakog igra~a (jer ima puno aktivnih varijanti koje zavr{avaju remijem). Sa crnima protiv slabijeg igra~a to otvarawe nije za preporuku jer se lako remijem gubi rejting.

O tom otvarawu sam napisao kwigu pre 15-tak godina ali trenutno ga igram sa crnima retko a sa belima u zadwe vreme uop{te ne ulazim u to otvarawe tako da mi je izbor bio malo ~udan ali sam hteo da proverim jednu varijantu koju je nedavno igrao biv{i prvak sveta Vladimir Kramnik protiv Aleksandra Morozevi~a.

Lali}–Masoni Grinfeldova odbrana 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Lf4 Lg7 5.e3 Na 5 Tc1 Za crnog je najboqe 5...Sh5! 6. Ld2 d:c4 i crni stoji dobro. Slabije je 5...0–0 6.e3 c5 7.d:c5 Da5 8.c:d5 Td8 9.Lc4 D:c5 10.Lb3 Sc6 11.Sf3 (beli je jasno boqi i nakon 11.Sge2!) 11...Sa5 12.0–0 Lg4 13.e4 Db4 14.Lc7! L:f3 15.L:a5 D:a5 16.D:f3 sa ~istim pe{akom vi{e u partiji Lali} – J. Polgar, Jerevan (olimpijada) 1996.

5...0–0 Potez 5...c5 6.d:c5 Da5 7.Tc1 Se4 8.c:d5 S:c3 9.Dd2 D:a2 10.b:c3 (ili 10.T:c3!? L:c3 11.D:c3 f6!? koje vodi velikim komplikacijama gde beli ima jaku inicijativu za `rtvovani kvalitet) 10...Da5 11.Lc4 Sd7 12.Se2 i sada je 12...S:c5 boqe od 12...Se5?! iz ~uvene druge partije me~a Petrosjan – Fi{er, Buenos Aires 1971. gde je najve}i igra~ svih vremena Bobi Fi{er do`iveo nesvakida{wi debakl i Petrosjan je uspeo izjedna~iti u me~u nakon uverqive pobede.

6.Tc1 Potez 6.c:d5 S:d5 7.S:d5 D:d5 8.L:c7 Sa6 ili 8...Lf5 vodi kompenzaciji crnog za `rtvovanog pe{aka.

6...d:c4 Kao {to smo videli slabije je sad 6...c5?! zbog navedene partije Lali} - Polgar.

7.L:c4 c5 8.d:c5 Da5 9.Sf3 Komplikacijama vodi 9.Sge2 {to je nekad sa belima uspe{no igrao kragujeva~ki velemajstor Dragan Barlov - 9...D:c5 10.Db3 Sc6 11.Sb5 Dh5 12.Sg3 Dh4 13.Sc7 sa neveroatno velikim komplikacijama posle 13...e5!? ili 13...g5!?. Ova pozicija je svakako ne{ahovska jer pobe|uje igra~ koji ima boqi kompjuterski program (fric). Analize vode do iza 30. poteza tako da bi

igrawe te pozicije protiv mladog igra~a bilo ravno samoubistvo ako je on imao tu poziciju na kompjuteru!

9...D:c5 10.Lb3 Sc6 11.0–0 Da5 12.h3 Lf5 13.Sg5!?

To je ta Kramnikova novost!

Glavni nastavak je 13.De2 Se4 14.Sd5 e5 15.T:c6!? poznato jo{ iz me~a Karpov-Kasparov 1985. godine ali analize su pokazale da beli u tom nastavku nema vi{e od remija.

13…Tad8 Slabije je reagovao Morozevi~ sa 13...Da6?! 14.e4 Tad8 15.L:f7+ Kh8 16.De1! h6 17.e:f5 h:g5 18.L:g5 T:f7 19.f:g6 i beli je imao nadmo}an napad za `rtovanu figuru, Kramnik – Morozevi~, Nica 2009.

14.L:f7+ T:f7 15.Db3 e6? Ovaj potez je bio novost koja je trebala izgubiti. O~igledno moj mladi protivnik nije bio teoretski spreman. Kao {to pokazuju analize velemajstora Dejana Anti}a u “Novostima u {ahu” 2009. crni je dobar posle 15...Sd5!

16.Lc7!? S:c7 17.D:f7+ Kh8 18.Db3 Se5 19.Tfd1 Tf8! i ako 20.f4 h6 i crni dr`i poziciju u granicama ravnote`e.

16.S:f7 K:f7 17.D:b7+ Se7 18.Tfd1! Ni{ta ne daje 18.Lc7?

Td7! ili 18.e4? Td7 19.Da8 Td8 sa remijem.

18...Sfd5 19.Lg5 Db6 20.D:b6 a:b6 21.e4!

Dugo sam razmi{qao (oko 20 minuta) na ovaj te`ak potez koji vodi forsirano dobitku.

21...S:c3 22.T:d8 Se2+ 23.Kf1 S:c1 24.e:f5 S:a2 25.Td6?? Odbacio sam varijantu koja je dobijala: 25.Td7 Lf6 26.Ld2 zbog 26...L:b2 ali nisam video suptilno 27.f:g6+ h:g6 28.Tc7!! i crni je nemo}an od pretwe Tc2 sa osvajawem crnog skaka~a.

25...g:f5 26.T:b6 Sd5 27.Tb7+ Kg6 28.Ld2 Lf8 29.Ke2 remi.

Kod pripreme za partiju ja~i igra~ ima velike {anse da dobije partiju zbog ve}eg iskustva, tom prilikom, on bira otvarawe vode}i se psihologijom. Kada se ne zna repertoar protivnika (pacera) onda je to prava lutrija, ja~i igra~ ima velike {anse da uleti u pripremqenu varijantu protivnika. Nekad to nije bilo mogu}e ali sada kad su kompjuteri u{li u {ah sve je mawa razlika izme|u velemajstora i pacera.

Mislim da je ta ku}na priprema u stvari varawe i da bi je trebalo zabraniti ali naravno to nije mogu}e kontrolisati, smatra velemajstor Lali}.

E sad, ako uporedite zavr{ni komentar velemajstora Lali}a sa wegovim primedbama posle 15. poteza crnog ili 25. poteza belog ~itava ova pri~a o kompjuterskoj pripremqenoj varijanti pacera pada u vodu: “ali nisam video suptilno…” jer, na kraju sve se svodi, kao {to re~e velemajstor Qubojevi}, na na{e mane i vrline, {to daje posebnu dra` igri.

Ni paceri nisu nisu {to su negda bili. I oni se sad spremaju za partiju – dok im se ne zabrani, kao {to je velemajstor Lali} (verovatno) po`eleo u Novoj godini.

Obrada: B. Dankovi}

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

Koliko ko{ta jajna }elija Independent Velikoj Britaniji se razmatra pove}awe nadoknada davaocima sperme i jajnih }elija da bi se obezbedio wihov dovoqan broj za qude koji `arko `ele bebu, ali ima i onih koji upozoravaju da bi velike sume novca za „obnovqive“ }elije mogle da dovedu do komercijalizacije qudskog tela. @enska organizacija „Ne eksploataciji jajnih }elija“ (No2eggexploition) smatra da bi pove}awe nadoknade za davawe jajnih }elija `ene lo{ijeg materijalnog stawa navelo da se u velikom broju podvrgnu potencijalno opasnoj intervenciji.

Za razliku od relativno jednostavnog davawa sperme, dobijawe jajnih }elija je znatno slo`enije i skop~ano sa odre|enim rizicima. @ena donator mora da se podvrgne hormonskoj terapiji za stimulaciju jajnika da bi se proizvodile jajne }elije koje se zatim uzimaju operativnim putem, pod anestezijom. Glavni rizik za zdravqe je razvoj sindroma hiperstimulisanih jajnika koji u najekstremnijim slu~ajevima mo`e da se zavr{i fatal-

U

no. To se retko de{ava ali, prema tvrdwama `enskih organizacija, ne postoji na~in za pra}ewe rizika.

Iako je davawe jajnih }elija invazivan i dugotrajan postupak, `ena davalac dobija onoliko koliko i mu{karac koji daje spermu - najvi{e 250 funti. To

je poni`avaju}a suma, ka`e Lora Vitxens iz Nacionalne organizacije za davawe polnih }elija (National Gamete Donation Trust NGDT), koja mnoge ostavqa na gubitku i ne pravi razliku izme|u davalaca sperme i jajnih }elija. U Velikoj Britaniji se smawio i broj davalaca sperme, za {ta se okrivquje ukidawe anonimnosti davalaca.

Profesorka medicinske etike i humanisti~kih nauka na Univerzitetu u Londonu Dona Dikinson o{tro se protivi pla}awu koje bi, kako ka`e, stvorilo tr`i{te delova qudskog tela. „Duboko saose}am sa `enama koje `ele jajne }elije jer o~ajni~ki `ele dete, ali moramo da mislimo i na dobrobit `ena koje daju te }elije i za{to to rade“, rekla je Lora Vitxens.

Ona je tako|e dovela u pitawe eti~ku razliku koja je povu~ena izme|u dobijawa novca za davawe jajnih }elija i stavqawa bubrega na prodaju. „Ovo zaista moramo da razjasnimo. Za razliku od bubrega, jajne }elije imaju ograni~eni `ivotni vek, one jednostavno uginu 10 do 15 dana posle osloba|awa iz folikula. Mi spasavamo jajne }elije koje bi ina~e propale“, ka`e predsednik Bri-

tanskog dru{tva za ve{ta~ku oplodwu Toni Raderford. On smatra da planovi za uvo|ewe ve}ih nadoknada treba da se pa`qivo razmotre i prate. „@ene davaoce treba vrlo pa`qivo birati, mi zaista ne `elimo da vidimo nekoga kako se profesionalno time bavi, daju}i jajne }elije stalno iznova“, dodao je Raderford.

Sli~nog mi{qewa je i Lora Vitxens iz NGDT-a. „Treba da ustanovimo sumu koja bi po{tovala doprinos koji pru`aju `ene donatori, a da to ne postane na~in zara|ivawa novca za `ivot. Tako|e moramo da se borimo protiv poskupqewa ve{ta~ke oplodwe koje bi mnoge parove onemogu}ilo da joj se podvrgnu“, ka`e Lora Vitxens.

I zagovornici i protivnici pove}awa nadoknada smatraju da su neki aspekti principa davawa jajnih }elija u zamenu za ve{ta~ku oplodwu ve} uspostavqeni.

Onim parovima koji imaju problema sa za~e}em, a ne mogu da plate ve{ta~ku oplodwu, program „razmene jajnih }elija“ nudi mogu}nost da daju svoje jajne }elije neplodnim parovima u zamenu za popust ili ~ak besplatnu intervenciju.

Skeneri „do gole ko`e” bezbedni po zdravqe Doj~e vele utnici na Evropskim aerodromima uskoro }e, pored ostalih dodatnih kontrola, morati da ra~unaju i na elektronsko skenirawe tela.

Debate oko moralnih i zdravstvenih aspekata skenirawa „do gole ko`e“ ne jewavaju.

Sada je sasvim izvesno da }e putnici i na nema~kim aerodromima morati da budu izlo`eni elektronskom skenirawu tela. Raspravqa se, pre svega, da li skeneri koji „gledaju kroz ode}u“ naru{avaju intimu. Me|utim, vodi se i debata da li su i u kojoj meri ovakvi ure|aji {tetni za qudsko zdravqe. Iz nema~kog Instituta za solarnu energiju poru~uju da razloga za brigu nema. „Doza mikrotalasnih zra~ewa kojoj }e putnici ubudu}e biti izlo`eni prilikom skenirawa tela je veoma niska, tako da je pomenuti metod na osnovu aktuelnih saznawa i standarda

P

potpuno bezbedan“, ka`e Joahim Vagner, saradnik Instituta.

Pobornici qudskih prava smatraju da su skenirawem tela putnika ugro`ena wihova intima i sloboda. Stru~waci tvrde suprotno. Prilikom skenirawa putnika, osoba }e na monitoru skenera biti prikazana samo {ematski, u obliku piktograma. Bi}e prikazano, dakle, samo ono {to ne ~ini qudsko telo.

Prvi skeneri ve} su stigli na amsterdamske aerodrome, a o~ekuje se kori{}ewe i u Engleskoj. Uskoro bi, i u Nema~koj, dosada{wi detektori metala mogli da odu u penziju. „Jasno je da pri tome treba da imamo obzira prema qudskom dostojanstvu, ali nama je potreban bezbedan vazdu{ni saobra}aj. Svaki metod koji doprinosi bezbednosti putnika ima smisla“, ka`e Joahim Herman,

ministar unutra{wih poslova Bavarske.

Iz federalne policije Nema~ke poru~uju da }e bezbednost biti poboq{ana samo kada sve zemqe ~lanice Evropske unije uvedu ovakav sistem provere.

Standardi moraju da budu isti za sve, ka`e Rajner Vent, ~lan nema~kog sindikata policije. „Smatramo da je potrebno formirati Vazdu{nu bezbednosnu slu`bu u svim zemqama i na svim aerodromima Evropske unije. Budemo li poja~avali bezbednost samo na nema~kim ili holandskim aerodromima, od toga uop{te ne}emo imati koristi. Potrebno nam je jedinstveno re{ewe za celu Evropsku uniju.“ Me|utim, ni skeneri ne nude apsolutnu bezbednost. Ovakvi aparati prepoznaju samo predmete koje osobe mogu da nose pri telu, ali jo{ nisu usavr{eni skeneri koji bi mogli da prepoznaju predmete skrivene u qudskom telu.

Selma Filipovi}

6.i7.januar2010.

21

Kontroverzna eksploatacija gasa Glas Amerike ujor{ki zvani~nici i aktivisti za za{titu prirodne sredine {irom istoimene dr`ave vode kampawu protiv planova za bu{ewa na ve}im dubinama radi eksploatacije rezervi prirodnog gasa.

Oni upozoravaju da bi taj na~in eksploatacije gasa mogao da zagadi vodu za pi}e u Wujorku i da bi ispravqawe te gre{ke moglo da ko{ta na milione dolara.

Me|utim, pristalice bu{ewa tvrde da su malim gradovima i poqoprivrednim dobrima na severu dr`ave Wujork, koji trpe posledice recesije, potrebni prihodi kao i dodatni energetski izvori.

Predsednik wujor{ke op{tine Menheten Skot Stringer, jedan je od gradskih politi~ara i aktivista za za{titu prirodne sredine koji se protivi planovima dr`ave Wujork da dozvoli eksploataciju zemnog gasa bu{ewem zemqe vodom pod izuzetno visokim pritiskom. Taj metod podrazumeva upotrebu miliona litara vode, peska i hemikalija kojima se razbijaju stene, da bi se doprlo do rezervi gasa na velikim dubinama. Protivinici i nekolicina pobornika svedo~ili su na nedavnom pretresu u Wujorku. „Mi ~ak ne dozvoqavamo qudima da grade ku}e blizu re~nog sliva, a sada nam govorite da }e qudi mo}i tamo da bu{e?“ Wujork se snabdeva pija}om vodom iz izvori{ta u planinama Ketskil, koja je toliko ~ista da ne mora da se filtrira. Ali, ti izvori i obli`wi sliv reke Delaver le`e na ogromnim rezervama zemnog gasa. Hiqade lokalnih zemqoposednika ve} je potpisalo ugovore o eksploataciji. Dejvid Xouns, trgovac iz Delavera, isti~e da je za razliku od drugih, gas ~isti izvor energije. „To je dobar, ~ist energent.

Treba ga razvijati jer nam je preko potreban.“ Skot Rotrak je potpredsednik kompanije “^esapik enerxi” iz Teksasa, najve}e koja se bavi eksploatacijom zemnog gasa u Wujorku. „Razumemo zabrinutost, ali sigurni smo da je bu{ewe bezbedno u svim re~nim podru~jima. To smo mnogo puta uspe{no pokazali u mnogim dru-

W

gim ekolo{ki osetqivim podru~jima.“ Me|utim, zbog reagovawa javnosti, Rotrakova kompanija je odustala od rada u re~nom podru~ju Wujorka, aiko druge kompanije nisu obe}ale isto. Keti Keni, ~lanica wujor{kog Saveta za eksploataciju nafte, koji zastupa industriju nafte i gasa, tako|e se protivi zabrani sporne metode eksploatacije u tom re~nom slivu. Ona ka`e da nisu ta~ne tvrdwe nekih zemqoposednika da su bu{ewa dovela do toga da je wihova voda sadr`avala toliko gasa da je on mogao da se zapali {ibicom.

„To se mo`da slu~ajno dogodilo, ali o tome trenutno traje zvani~na istraga. Do sada nije otkrivena veza izme|u ove metode bu{ewa i nekih od tih tvrdwi.“ Dr`ava Pensilvanija nedavno je nov~ano kaznila Korporaciju “Kebot ojl end gas”, zbog izlivawa otrovnog otpada i zaga|ivawa pija}e vode najmawe 13 doma}instava. Istra`ivawa o pomenutoj metodi u nekoliko dr`ava na zapadu zemqe otkrila su pored ostalog i te{ko zaga|ewe vazduha. Nau~nici tvrde da bi u dr`avi Wujork, u kojoj su stene u dubini veoma radioaktivne, bu{ewe isteralo na povr{inu vodu hiqadu puta radioaktivniju od dozvoqenog nivoa. Lekar Vinsent Pedre ka`e da bi zbog za{tite zdravqa treba zabraniti ovaj metod eksploatacije. „To je otrov za na{ vodovod.

Otrov je za vodovod na severu dr`ave Wujork. Otrovno je svuda. Trebalo bi ga zabraniti u celoj dr`avi.“ Kerolajn Viver

Dikson o tu`bi protiv Hrvatske Bi-Bi-Si rbija Me|unarodnom sudu pravde u Hagu, kako je i bilo najavqeno, podnosi tu`bu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom rata od 1991. do 1995. godine.

Eksperti me|unarodnog prava ocewuju da bi, zbog slo`ene procedure, usmena rasprava pred sudom u Hagu mogla da po~ne tek za dve godine, a hrvatski zvani~nici navode da su spremni za proces pred MSP i da se nadaju dobrosusedskim odnosima sa Srbijom bez obzira na odluku Beograda da podnese kontratu`bu.

Martin Dikson, profesor prava na Univerzitetu u Kembrixu, ocenio je pak za BBC da odluka Srbije da tu`i Hrvatsku za genocid pred Me|unarodnim sudom pravde nije neuobi~ajena. Profesor Dikson ka`e da je protivtu`ba Srbije, kao odgovor na tu`bu Hrvatske podnete pre vi{e od deset godina, u skladu sa praksom Me|unarodnog suda pravde: „Kada se pred Me|unarodnim sudom pravde na|u sporni slu~ajevi, ~esto se de{ava da tu`ena strana - u ovom slu~aju Srbija - uka`e na pitawa koja osporavaju sposobnost suda da presudi u korist tu`i-

S

teqa. De{ava se, dakle, da tu`ena zemqa pokrene ne{to {to bi moglo da se nazove protivtu`bom, u kojoj se tvrdi da pona{awe tu`iteqske zemqe - u ovom slu~aju Hrvatske - nije bilo u skladu sa za-

konima i propisima na na~in na koji je predstavqeno. Mogu}e je, naravno, da }e Hrvatska pokrenuti pitawe nadle`nosti suda, ali tu zapravo nema na {ta da se osloni, s obzirom da se Sud u novembru 2008. proglasio nadle`nim za tu`bu protiv Srbije, na osnovu Konvencije o genocidu.

Ako dakle, Srbija, uz potrebne dokaze, tvrdi da je Hrvatska prekr{ila Konvenciju o genocidu, Hrvatskoj }e biti gotovo nemogu}e da ospori nadle`nost Suda. Mislim da

je malo verovatno da }e Hrvatska to i poku{ati“, ka`e profesor Dikson.

On napomiwe da postoji i mogu}nost da Sud odlu~i da srpsku protivtu`bu posmatra kao poseban predmet, {to bi zna~ilo da bi on u proceduru u{ao odvojeno, ali to je, kako ka`e, malo verovatno. „O~igledno je da je svrha srpske protivtu`be dvojaka: ciq joj je, pre svega, da odgodi razmatrawe hrvatske tu`be.

Drugi ciq je politi~ki, a to je da se poka`e da doga|aji koji su pratili raspad Jugoslavije nisu bili izazvani samo jednostranim potezima Srbije, ve} da su na delu bili kompleksni politi~ki i me|uetni~ki odnosi u biv{oj Jugoslaviji. Radi se, dakle o politi~kom pritisku, ~iji je kona~ni ciq kompromisno re{ewe. Uveren sam da bi Me|unarodni sud pravde pozdravio kompromis, jer ne bi morao da donosi tu politi~ki vrlo osetqivu odluku“, ka`e profesor Dikson.

Komproms je, podvla~i na{ sagovornik, uobi~ajena praksa u me|unarodnom pravu: „Kompromis je pitawe politi~ke voqe i `eqe i jedne i druge vlade da podvuku liniju ispod stra{ne zajedni~ke pro{losti i da krenu u budu}nost.

Ako `elite da unapredite bilateralne odnose, jedan od na~ina je da postignete kompromis i prihvatite obavezu da isplatite od{tetu, iako pri tom ne prihvatate krivi~nu odgovornost. To je uobi~ajena praksa, i o~igledno je da Srbija `eli da ide tim putem - da predmet izvu~e iz Suda i prona|e prakti~no re{ewe koje bi zadovoqilo obe strane“, ka`e on.

Zbog ~ega onda Hrvatska insistira na sudskom procesu, s obzirom na to da su do pre nekoliko dana srpske vlasti iznosile nadu da }e Zagreb povu}i tu`bu? Profesor Martin Dikson ka`e da je o tome vrlo te{ko suditi.

Profesor prava na Univerzitetu u Kembrixu Martin Dikson na kraju razgovora za BBC izneo je i o~ekivawe da }e razmatrawe tu`be Hrvatske po~eti tokom ove godine, i da }e proces biti okon~an u roku od godinu i po dana - s obzirom na to da su okon~ane wegove preliminarne faze, koje, kako isti~e, oduzimaju najvi{e vremena.

Podmornica na pedale Radio Slobodna Evropa everovatna podmornica inovativnog dizajna koja se pokre}e uz pomo} pedala i koja mo`e porinuti do 30 metara u dubinu razvijena je u Rusiji i uskoro }e se na}i u prodaji.

Sprava koju mogu da pokrenu dve osobe bez posebnog treninga kre}e se brzinom qudskog hoda, a osobe koje okre}uy pedale sede sa strane. Podmornica je napravqena od posebne vrste stakla, a weni izumiteqi ka`u da nudi „spektakularan pogled ispod povr{ine vode“.

Osim dva seta pedala, qudi koji se na|u u woj mogu upravqati samo volanom i uz pomo} nekoliko dugmi}a, {to ovu podmornicu ~i-

N

ni jednostavnom za upotrebu. Ruska kompanija Marine Innovative Technologies Ltd (MIT) objavila je da }e cena podmornice biti oko 56.500 evra, iako bi za preprodavce mogla da padne i na 17.000 evra.

Iz MIT-a o~ekuju da }e najvi{e primeraka prodati qudima koji `ele da ih koriste u privatne svrhe, ali i kompanijama koji }e podmornice koristiti kako bi razvili turizam u svojim mestima.

Podmornica je duga 3,4, a {iroka dva metra. Mo`e se prevoziti na prikolici automobila, a u vodi se kre}e napred, nazad, gore i dole, a mo`e i da se rotira po vertikalnoj osi.

22

SVET

6.i7.januar2010.

DNEVNIK

NAJTE@A ZIMA ZA POSLEDWIH 60 GODINA

Delovi Kine uveli {tedwu ugqa i struje PEKING, LONDON, MOSKVA: Niske temperature i najve}e sne`ne padavine u posledwih 60 godina doveli su do saobra}ajnog kolapsa na severu Kine, prenosi ju~e ^ajna dejli . O{tra zima uticala je na smawewe zaliha ugqa, zbog ~ega su neke provincije uvele restrikcije struje.

Meteorolozi upozoravaju da bi u narednih 10 dana temperatura mogla da padne na minus 32 stepena Celzijusa, a predvi|a se da }e restrikcija struje usled lo{eg vremena trajati do kraja zime. U Pekingu je palo 60 santimetara snega, sto se ne pamti decenijama.

Dadeset hiqada radnih ekipa radilo je na rasci{}avawu glavnih saobra~ajnica.

U Unutra{woj Mongoliji, kao i delovima Hebeja i [andonga, sneg pada danima, tako da kasne vozovi, ~etiri aerodroma su zatvorena a 30 puteva je blokirano.

Oko 2.000 putnika bilo je zarobqeno u dva voza, a isto toliko qudi, me|u kojima je bilo policajaca, zaposlenih u `eleznici i

Vojska i gra|ani ~iste sneg sa {ina

lokalnih `iteqa, ~istili su prekju~e ceo dan sneg sa {ina. Najmawe 22 lica umrlo je od posledica hladno}e na jugu Nepala, izvestili su ju~e lokalni mediji. Ve}ina `rtava bila je iz siroma{nih porodica koje ne mogu da nabave toplu ode}u i grejawe, prenela je japanska agencija Kjodo. Za Nepal

Na ~i{}ewu snega u Pekingu anga`ovano 10.000 radnika

je u ovo doba godine uobi~ajen talas hladno}e, pra}en gustom maglom i ledenim vetrom. Vlasti su najavile da }e porodicama koje su zbog hladno}e izgubile nekog ~lana porodice biti ispla}ena pomo} od 350 dolara.

Sne`no nevreme koje je zahvatilo Veliku Britaniju dovelo je

do ote`anog funkcionisawa saobra}aja i pove}alo rizik od nezgoda na putevima, saop{tila je danas britanska meteorolo{ka slu`ba. Temperatura se tokom no}i spustila na minus 10 stepeni, a o~ekuje se da }e u ju`nim predelima zemqe visina sne`nog pokriva~a tokom dana dosti}i 25 centi-

PALESTINCI OPTU@UJU IZRAEL DA SPRE^AVA PREGOVORE

UKRATKO

Svi ~ekaju detaqe ameri~kog plana

SAD otvorile ambasadu u Jemenu

SANA: Ameri~ka ambasada u Jemenu ju~e je ponovo otvorena, dva dana posle odluke o wenom zatvarawu zbog pretwi Al-Kaide i poku{aja bomba{kog napada na ameri~ki avion na liniji Amsterdam-Detroit.

O otvarawu ambasade odlu~eno je dan po{le uspe{ne antiteroristi~ke akcije jemenskih snaga severno od glavnog grada, saop{teno je iz Ambasade. U akciji su ubijene dve osobe za koje se sumwa da pripadaju Al-Kaidi.

"Pretwe od teroristi~kih napada protiv ameri~kih interesa i daqe su poja~ane", navodi se u saop{tewu. Ambasada SAD u Jemenu apelovala je na Amerikance u toj zemqi da budu "oprezni i da preduzmu mere bezbednosti".

(Beta-AFP)

Po`ar u rudniku ugqa u Kini PEKING: Dvadeset sedam rudara ostalo je zarobqeno ju~e u rudniku ugqa u centralnoj kineskoj provinciji Hunan, nakon {to je u wemu izbio po`ar, javili su kineski dr`avni mediji.

Nesre}a se dogodila u rudniku u blizini grada Sijangtan, a zvani~nici provincije Hunan zapo~eli su istragu o uzrocima po`ara.

Kina je u svetskom vrhu po smrtonosti u rudarskoj industriji, s obzirom da je vi{e od 3.000 qudi nastradalo u izlivawima vode u rudnike, eksplozijama ili uru{avawu rudnika samo tokom 2008. godine, preneo je Rojters.

(Tanjug)

kom Hosnijem MubaraTEL AVIV: Glavni kom. Oni su tada razgovapalestinski pregovara~ rali o obnovi mirovnog Saeb Erekat okrivio je procesa posle jednogodiju~e Izrael za zastoj u {weg zastoja. mirovnom procesu, istaPalestinski predsedkav{i da ta zemqa postanik Mahmud Abas sastao vqa uslove za povratak se pre dva dana s Mubarapregovara~kom stolu, ~ikom u egipatskom letovame ih onemogu}ava. Ereli{tu [arm el [eiku. kat je precizirao da je On, za razliku od Netanimir strate{ki izbor pajahua, nije toliki optimilestinske strane, koja, sta u odnosu na izglede za me|utim, ne pristaje na obnovu pregovora i tek mir po svaku cenu. treba da vidi, kako je reOsvr}u}i se na najno- Saeb Erekat kao, detaqe ameri~kog mivije egipatske i ameri~ke napore Palstincima mogli skoro obnorovnog plana, kojim se navodno da se obnove pregovori izme|u viti. predvi|a stvarawe nezavisne Izraela i Paletinaca, Erekat je U posledwim nedeqama sam Palestine u roku od dve godine rekao da bi pritisak trebalo da imao utisak da postoji odre|ena od povratka diplomatskom prose izvr{i na izraelsku stranu.U intervjuu izraelskom vojnom radiju, on je kritikovao izraelsku Nova gradili{ta vladu, rekav{i da poku{ava da u isto~nom Jerusalimu obmane me|unarodnu zajednicu kako bi poverovala da PalestinJerusalimski komitet za planirawe i izgradwu odobrio je podici ko~e pregovore.Izraelci su zawe ~etiri nove stambene zgrade u isto~nom delu grada, uprkos ti koji to rade, dok u isto vreme me|unarodnim pozivima da takva aktivnost prestane u tom podru~poku{avaju da izmene teren {iju naseqenom Palestincima. Zgrade za 24 porodice bi}e izgra|ene rewem naseqa, posebno u Jerusaisto~no od zidina starog grada, a projekat je inicirao ameri~ki limu, uz ubistva i upade u paleJevrejin milijarder Irvin Moskovic koji ve} poseduje jedan hotel stinske gradove, kazao je paleu isto~nom Jerusalimu. Palestinci taj deo Jerusalima `ele da stinski pregovara~. proglase glavnim gradom svoje budu}e dr`ave.

Erekat smatra de nema izgleda za trilatelalni samit izme|u lidera Izraela i Egipta i Papromena u atmosferi i nadam se cesu. Abas je najavio da }e sa~elestinaca u skoroj budu}nosti. sazrevawu koje }e omogu}iti da kati da vidi {ta specijalni ameOn je to rekao dan nakon {to je pregovara~ki proces krene nari~ki izaslanik za Bliski istok izraelski premijer Bewamin pred, rekao je Netanijahu, koji Xorx Mi~el nudi tokom posete Netanijahu izrazio oprezni opse pro{le nedeqe u Kairu sareigonu slede}e nedeqe. timizam da bi se pregovori s stao sa egipatskim predsedni(Tanjug )

metara, prenela je agencija Rojters.

Ve}ina puteva u [kotskoj i u okruzima u severnoj, centralnoj i zapadnoj Engleskoj je pod snegom i ledom, a veliki sneg u Londonu se tek o~ekuje. Hladno vreme u Britaniji o~ekuje se i tokom janura, nakon jednog od najledeni-

jih decembara ikada zabele`enih. Niske temperature i sne`ne padavine donele su nevoqe pojedinim ruskim avioprevoznicima pa je tako, po izve{taju ruskih agencija, avion A-320 „Uralskih aviolinija“ bio prinu|en da se zbog zale|ene elektronike posle poletawa za Dubai vrati na polazni aerodrom „Koqcovo“ u Jekaterinburgu.

Kako je agenciji RIA Novosti u avionu je bilo 150 putnika i osam ~lanova posade, a kapetan je po poletawu odlu~io da ne ide na ve}u visinu, ve} da letelicu vrati na aerodrom.Avion je radi sletawa kru`io nad tim uralskim gradom dva i po sata kako bi potro{io gorivo. Zbog velikih sne`nih padavina i me}ave otkazana su ~etiri jutarwa leta sa aerodroma u ^eqabinsku za Moskvu. U ^eqabinsku, gradu na granici Urala i Sibira pribli`no 200 kilometara ju`nije od Jekaterinburga, sne`ni pokriva~ iznosi 50 centimetara, navela je RIA Novosti.

(Tanjug-Beta)

Dribling za nezavisnu Kataloniju MADRID: Pitawe politi~ke nezavisnosti Katalonije ponovo je aktuelizovano ovonedeqnom najavom fudbalskog velikana Barselone, \oana Laporte, da `eli da osnuje politi~ku stranku, ~iji bi glavni ciq bio borba za samostalnost te najbogatije {panske pokrajine.

"Veoma me privla~i ideja da formiram novu stranku, otvorenu za saradwu sa svim drugim partijama, s ciqem da Katalonija dobije dr`avnu nezavisnost", izjavio je 49-godi{wi Laporta, pravnik po struci, dnevniku "Mundo".

Rekao je, tako|e, da bi, kao lider stranke, napustio kormilo Barselone, sa kojom je minule godine osvojio ~ak {est trofeja, me|u kojima i tutule klupskog prvaka Evrope i sveta.

Ti uspesi su zna~ajno podigli ugled Laporte, pre svega u Kataloniji, u kojoj je fudbalska dru`ina Barselone najpoznatiji brend, {to }e mu, nesumwivo, biti od zna~aja ako uskoro zaplovi u burne politi~ke vode. Zanimqivo je da Laportina najava dolazi samo dvadesetak dana nakon neformalnog referenduma o nezavisnosti Katalo-

nije na kojem je ~ak 95 onih koji su glasali potvrdilo da `ele da ova pokrajina "postane socijalna, samostalna i nezavisna dr`ava, ~lanica Evropske unije".

Laportina najava sada se tuma~i kao ohrabrewe onima koji bi da Kataloniju, kona~no, izdvoje iz [panije, kao i da je tempirana uo~i izja{wavawa koja bi ove godine trebalo da se odr`i u najve}im gradovima - Barseloni, Taragoni, \ironi i drugim. Odnosi Katalonije, koja ima i svoj jezik, i Madrida, kao dr`avne centrale, su, ve} du`e vreme, prili~no zategnuti. Katalonija je, 2006. godine, usvojila statut o autonomiji koji joj je dao nova i ve}a prava i ve}i udeo u raspodeli ste~enih prihoda.

To re{ewe, me|utim, osporava konzervativna Narodna partija, najve}a stranka u opoziciji, koja je zatra`ila da Ustavni sud oceni da li je u~iweno u skladu s ustavom.Dugo ~ekawe na izja{wavawe suda mnogi Katalonci do`ivqavaju kao znak da bi mogli izgubiti neka od ste~enih prava, {to, nesumwivo, poja~ava wihova uverewa da je nezavisnost jedino pravo re{ewe.

J. Vukovi}

Gruzijska opozicija tra`i pomo} UN TBILISI: Oko 20 glavnih opozicionih partija Gruzije zatra`ilo je ju~e od generalnog sekretara Ujediwenih nacija Ban Ki-muna da sprovo|ewe svih predstoje}ih izbora u toj zemqi bude pod kotrolom svetske organizacije.

Predstavnici opozicionih partija smatraju da u Gruziji ne postoji odgovaraju}a politi~ko i izborno okru`ewe za sprovo|ewe demokratskih izbora i zbog toga oni treba da se odr`avaju pod kontrolom UN, prenela je ruska agencija Itar-Tass. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DEJVID BEKAM Engleski fudbaler Dejvid Bekam nije dovoqno poznat u SAD da bi se pojavio u nekoj od epizoda popularne crtane serije "Simpsonovi". Predlog da se 34-godi{wi Bekam pojavi kao gost u "Simpsonovima" odbijen je po{to su producenti ocenili da ameri~ka publika nije dovoqno upoznata sa engleskom fudbalskom zvezdom. Za ameri~ku publiku on nije dovoqno velika zvezda.

GORDON BRAUN Britanski premijer Gordon Braun na{ao se na prvom mestu ovogodi{we liste najgore obu~enih mu{karaca na svetu objavqene u britanskom ~asopisu "GQ".Na drugom mestu je razbaru{eni glumac Rasel Brend, a na tre}em francuski predsednik Nikola Sarkozi kome ~asopis savetuje da mawe vremena tro{i na brigu o svojoj va`nosti dr`avnika i da se vi{e pozabavi svojim odevnim stilom.

KEVIN BEJKON Holivudski glumac Kevin Bejkon dobitnik je nagrade za filantropski rad koji mu je dodelilo udru`ewe ameri~kih i kanadskih televizijskih, radio i onlajn kriti~ara koje ima 199 ~lanova.

Nagrada }e 51-godi{wem glumcu biti uru~ena 15. januara. Bejkon }e dobiti priznawe za humanitarhni rad: za lansirawe sajta SixDegrees.org koji posetioce poziva da daju dobrotvorne priloge.

[ampawac pi}e za zimske praznike BON: Od nekada{weg luksuznog, kraqevskog pi}a, {ampawac je danas postao svima dostupan. Samo u [ampawi se proizvede oko 300 miliona fla{a godi{we. A u Francuskoj je sve i po~elo. „Kada pobedi{, zaslu`io si ga!

Kada izgubi{, potreban ti je!"

Pri~a se da je to za {ampawac rekao Napoleon. Trenutno se ~ini da je onima koji `ive od {ampawca potreban {ampawac - jer kriza je zahvatila i ovu luksuznu bran{u.

Posle godina sve ve}ih zarada, prodaja ovog penu{avog vina naglo je pala - 40 miliona fla{a mawe u odnosu na prethodnu godinu.

Nema~ka i Francuska su do{le na ideju da ponude {ampawac za sve - pa su se na brzinu pravile ma{tovite etikete za fla{e koje ko{taju desetak evra, {to je upola cene tradicionalnih brendova. Time je dugo negovani imix {ampawca kao pi}a za elite, kona~no do`iveo svoj Vaterlo.

Vino iz [ampawe je bilo poznato na francuskom dvoru jo{ u 16. i 17. veku. No, bilo je to obi~no vino - bez mehuri}a. Legenda ka`e da je {ampawac, ovakav kakvog ga da-

majstor u tome da me{a vina iz razli~itih oblasti i iz razli~itih buradi - na kraju bi rezultat uvek bio boqi od vina s kojim bi zapo~eo. Osim toga on je otkrio na~in

Za Bo`i} i Novu godinu ode 200 miliona fla{a „Dve tre}ine fla{a {ampawca otvori se izme|u Bo`i}a i Nove godine. Samo 2008. u [ampawi je proizvedeno ukupno 300 miliona fla{a. To zna~i da se oko 200 miliona fla{a popije u roku od samo nedequ dana!", rekao je nema~kom radiju Alin Milej. nas poznajemo, izum benediktinskog monaha Don Periwona. Alin Milej, turisti~ki vodi~, izjavio je za nema~ki dr`avni radio "Doj~e vele" da to nije ta~no. „Don Periwon je mit. O tome nema nikakvih dokaza. [ampawac nema ni poreklo, ni izumiteqa. [ampawac je sam sebe stvorio", rekao je on. Don Periwon je bio

da se od crnog gro`|a pravi belo vino - tako {to se quska brzo odvoji od soka.

Oblast [ampawa se nalazi na severoistoku Francuske gde u jesen brzo zavladaju niske temperature pa se proces vrewa komine zaustavqa pre nego {to se sav {e}er iz gro`|a pretvori u alkohol. U prole}e, kada temperature po~iwu

ponovo da rastu, vrewe se nastavqa i ugqen dioksid koji tako nastaje, od obi~nog vina stvara - penu{avo vino.

To se nije prime}ivalo sve do 18. veka, jer se vino ~uvalo u buradima, i mehuri}i bi nestajali pre nego {to bi se vino na{lo u ~a{i.

A onda je do{lo vreme fla{a.Ludvig XV je 1728. godine dozvolio da se {ampawac transportuje u fla{ama. Me|utim, u ono vreme visok nivo ugqen dioksida imao je katastrofalne posledice - tokom transporta svaka druga fla{a bi eksplodirala. A onda se pojavila Madam Barb-Nikol Kliko Ponsardin - gospo|a koja je imala smisla za posao. Za wene vinske podrume bio je zadu`en Nemac - Anton fon Miler, koji je 1813. otkrio pult za drmusawe fla{a sa {ampawcem.

Wegov izum je definitivno od mutnog eksplozivnog vina napravio providni, blago penu{avi {ampawac.

(Beta)

BALKAN

DNEVNIK [TRAJK NIK[I]KIH RUDARA

\ukanovi} potpisao garanciju PODGORICA: Crnogorski premijer Milo \ukanovi} potpisao je ju~e pisano obe}awe vlade o ispuwewu zahteva rudara nik{i}kih Rudnika boksita koji osam dana {trajkuju u jami zbog neispla}enih zarada i drugih dugovawa, potvr|eno je Beti u vladi.

Pisanu garanciju premijera za izvr{ewe obe}awa koja je uo~i novogodi{wih praznika vladi dao ruski vlasnik Rudnika, Centralno-evropska aluminijumksa kompanija (CEAK), rudarima u Nik{i}u }e uru~iti ministar rada i socijalnog starawa Suad Numanovi}.

Rudari su najavili da }e prekinuti {trajk i iza}i iz jame ukoliko dobiju pisanu garanciju premijera za ispuwewe wihovih zahteva.

Oni tra`e isplatu zaostalih zarada, penzionisawe zaposlenih sa 30 godina radnog sta`a, isplatu otpremnina onima koji napu{taju preduze}e i garancije da u Rudniku ne}e biti ste~aja. Predstavnik rudara Marko Nikoli} je ranije

ju~e Beti kazao da je situacija u jami "kriti~na i napeta", u {ta su se uverili i ministri zdravqa i

Milo \ukanovi}

rada u crnogorskoj vladi koji su izrazili bojazan za `ivote rudara ukoliko tu ostanu jo{ "no}-dve".

Nekoliko rudara se zbog iscrpqenosti i upale plu}a le~i u bolnici u Nik{i}u. Crnogorski premijer Milo \ukanovi} je ranije ju~e optu`io ruskog vlasnika za "besprizornu neodgovornost"

prema zaposlenima i dodao da "respektuje" nepoverewe rudara prema poslodavcu koga je pozvao da

vornost", kazao je \ukanovi} "Pobjedi"i optu`io ve}inskog vlasnika Rudnika da "uru{ava na-

Podr{ka i zabrinutost zbog zdravqa {trajka~a

prezume odgovornost za situaciju u preduze}u.

"Besprizorno je to {to najva`niji predstavnici ve}inskog vlasnika, sa izuzetkom izvr{nog direktora, sve ove dane u kojima je deo wihovih zaposlenih u {trajku pod zemqom ne nalaze za shodno da prekinu odmore i preuzmu odgo-

pore vlade koja poku{ava da supstitui{e ulogu neodgovornog vlasnika". \ukanovi} je upozorio vlasnike, Centralno evropsku aluminijumsku kompaniju, oligarha Olega Deripaske, na obavezu po{tovawa zakona i institucija dr`ave.

(Beta)

HRVATSKA PRILIKE POSLE ISKQU^EWA SANADERA IZ HDZ

Vladaju}a koalicija ja~a nego ranije ZAGREB: Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je ju~e, posle sastanka ~elnika stranaka vladaju}e koalicije, da je ta koalicija, koju predvodi Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), ja~a nego ikada.

"Imali smo pravi sastanak koalicionih partnera, li~no sam vrlo zadovoqna, a najva`niji je dogovor da idemo daqe raditi, sna`niji nego ikada, i da ~vrsto i odlu~no re{avamo sve probleme koji su pred nama", rekla je Kosorova.

Govore}i o prekju~era{woj odluci Predsedni{tva HDZ-a da izbri{e iz ~lanstva po~asnog predsednika stranke Ivu Sanadera, Kosorova je naglasila da je ta odluka doneta ve}inom i da da mali broj uzdr`anih "samo u~vr{}uje

HDZ kao demokratsku stranku i snagu u Hrvatskoj".

Na pitawe novinara da li ima poverewa u ~lanove Predsedni{tva HDZ koji su glasali protiv te odluke, a pogotovo u predsednika Sabora Luku Bebi}a, Kosorova je odgovorila potvrdno.

"Imam poverewa u wega. I ina~e imam poverewa u qude, dok se ne doka`e suprotno. Razumem svakoga ko je bio protiv predloga u`eg rukovodstva, kao i kolege koji su bili uzdr`ani", rekla je ona. "To je dokaz da funkcioni{emo kao demokratska stranka, ali

Bebi} odbacio Mesi}ev zahtev ZAGREB: Predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebi} odbacio je ju~e zahtev hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a da podnese ostavku zbog podr{ke biv{em premijeru Ivi Sanaderu, koga je vladaju}a Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) izbacila iz svojih redova. Mesi} je ocenio da je brisawe Sanade-

ra iz ~lanstva u HDZ, dan po{to je najavio povratak u politiku, logi~an potez i zatra`io da zbog u~e{}a u tom, kako je rekao, Sanaderovom "poku{aju pu~a", iz stranke ode i Bebi}, jedan od retkih ~lanova rukovodstva HDZ-a koji je glasao protiv izbacivawa biv{eg premijera.

(Tanjug)

naravno da }u od svakoga tra`iti da po{tuje svaku odluku rukovodstva stranke. Kad ve}ina u Predsedni{tvu ne{to odlu~i, to obavezuje sve ~lanove tog tela i

stranke", poru~ila je premijerka Hrvatske.

HDZ je odlu~io da izbri{e Sanadera iz ~lanstva po{to je biv{i premijer u nedequ odr`ao konferenciju za novinare, bez znawa predsednice stranke Kosorove, na kojoj je najavio svoj povratak u politi~ki `ivot.Kosorova je izjavila da je Sanader, koji je bio po~asni predsednik HDZ, izbrisan iz ~lanstva jer je takvim postupkom prekr{io statut stranke, naneo {tetu wenom ugledu i doveo u pitawe opstanak koalicione vlade.

(Tanjug)

Odluka va`na za stabilnost vlade ZAGREB: Odluka Predsedni{tva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) o brisawu iz ~lanstva biv{eg {efa stranke Ive Sanadera va`na je za stabilnost hrvatske vlade, koju je Sanader hteo destabilizovati, izjavio je potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (S D S S) Milorad Pupovac. On podsetio na narodnu uz-

re~icu "ko seje vetar, `awe buru", i dodao da je "tako i Sanadera oduvala bura".

SDSS je kao i ostali koalicioni partneri HDZ-a o{tro reagovao najavu povratka Ive Sanadera u politiku, uz ocenu da bi wegovom povratkom do{lo u pitawe funkcionisawe koalicije. Zbog poku{aja strana~kog pu~a, (Tanjug)

6.i7.januar2010.

23

Krivokapi} ~estitao Bo`i} PODGORICA: Predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} ~estitao je danas sve{tenstvu i gra|anima pravoslavne veroispovesti Bo`i} sa `eqom da na taj "uzvi{eni praznik pra{atawa" zaborave razlike i da razumevawem i uva`avawem "izgrade mostove kojima }e spojiti i najudaqenije obale".

"Zdravqe, sre}a, mir i blagostawe neka obasjaju domove {irom na{e Crne Gore", navodi se u ~estitki predsednika Skup{tine upu}enoj mitropolitu Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) Mihailu, mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju, "pripadnicima drugih pravoslavnih crkava" u Crnoj Gori, sve{tenstvu i gra|anima pravoslavne veroispovesti.

Predsednik opozicione Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Sr|an Mili} je u ~estitki mitro-

plitu crnogorsko primorskom Amfilohiju i sve{tenstvu Srpske pravoslavne crkve (SPC) pozvao da "svi zajedno poka`emo da smo dorasli odgovornim zadacima i slo`enim izazovima".

(Beta)

BO@I]NI INTERVJU ARHIEPISKOPA STEFANA

Ime crkve odra`ava identitet naroda SKOPQE: Makedonska pravoslavna crkva (MPC) saop{tila je posle svog posledweg sabora da ne mo`e da promeni ime, jer ono odra`ava identitet makedonskog naroda, prenosi ju~e Makedonska informativna agencija (MIA).

"Sve dok postoje makedonski jezik, ime i identitet, na{a crkva }e biti makedonska. Nadam se da isto na ovo gledaju i dr`avne vlasti", rekao je u novogodi{wem i bo`i}wem intervjuu za MIA arhiepiskop ohridski i makedonski Stefan.

U vezi sa sporom MPC sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) o statusu makedonske crkve, on je rekao da to nije samo problem dve crkve, ve} i politi~ki i ne mo`e se odnositi samo na pitawe imena.

"Da je to bio problem samo crkvene prirode, do sada bi ve} bio re{en. Imaju}i u vidu da se dijalog vodi izme|u dve crkve, bilo bi dobro da vo|stvo SPC po{tuje stav srpske dr`ave, koja priznaje ime i identitet Makedonije", rekao je makedonski arhiepiskop.

Arhiepiskop Stefan je dodao da je o~igledno kakvi rezultati spora se mogu o~ekivati "kada se

kao kriterijum i uslov koriste o~igledni interesi tre}ih strana, a u isto vreme se trguje osnovnim qudskim pravom na ime i identitet, odnosno pravom na sopstvenu crkvu".

Makedonski arhiepiskop je, me|utim, izrazio nadu da }e biti doneto pravi~no i fer re{ewe, kao i da }e budu}i srpski patrijarh pokazati ve}e razumevawe za sam problem budu}i da }e dijalog dve crkve biti nastavqen odmah po wegovom izboru.

"Re{ewe je mogu}e samo ukoliko bude prihva}eno da je nemogu}e da se putem crkve primewuju tajne platfome, jer ona nije ni~ija privilegija niti privatno vlasni{tvo, ve} je bo`ja i pripada svima", naveo je Stefan.

Kada se radi o saradwi MPC sa ostalim pravoslavnim crkvama, makedonski arhiepiskop je rekao da je "sa velikim brojem wih komunikacija redovna". On je u tom smislu istakao da nedavna poseta predstavnika Ruske pravoslavne crkve (RPC) Nikolaja Bala{ova MPC otvoreno svedo~i da RPC pomno prati razvoj situacije po tom pitawu.

(Beta)

Parastos za ubijene na Bo`i} 1993. godine BAWALUKA: U Kravici kod Bratunca ju~e je obele`ena 17. godi{wica zlo~ina nad Srbima u tom selu gde su na pravoslavni Bo`i} 1993. godine muslimanske snage iz Srebrenice ubile 49 me{tana, a zapaqeno je svih 688 srpskih kuca i oko dve hiqade pomo}nih i drugih objekata.

Parastos je slu`en u crkvi svetih apostola Petra i Pavla, a potom su upaqene sve}e i polo-

`eno cve}e na centralno spomen-obele`je nastradalim Srbima regije Bira~. Za zlo~in u Kravici i druge zlo~ine nad Srbima po~iwene na podru~ju Bir~a i u enklavi Srebrenice jo{ niko nije odgovarao.

Kravica je najve}e srpsko selo u bratuna~koj op{tini i jo{ uvek su vidqivi tragovi rata u wemu.

(Tanjug)

24

@ENSKA POSLA

6.i7.januar2010.

Najboqa zimska hrana o}e deluje osve`avaju}e i daje dobar mentalni podsticaj za vreme dugih, hladnih meseci. Ali, zdravu ishranu ne ~ini samo vo}e. Ameri~ki nau~nici sproveli su istra`ivawe i dokazali da su najsna`niji borci protiv tumora oni koji se najmawe nalaze na na{im tawirima – prokolice, praziluk, cvekla i ra{tan.

V

Prazni~ni vodi~ za ulep{avawe D

ecembar i januar su meseci `urki i provoda. Slave, poslovne `urke povodom Nove godine, do~ek i Bo`i}, Srpska nova godina i ~uvene reprize... Da bi na{a ko`a pre`ivela, sastavili smo niz jednostavnih uputstava za negu ko`e u prazni~no vreme.

Pre `urke Pripremite svoj ten! Ako `elite da vam ko`a blista, napravite piling i duboku hidrataciju. Stavite masku koja }e ukloniti mrtve }elije ko`e s lica i osloboditi za~epqene pore.

Ako nemate vremena da idete do kozmeti~arke, napravite kod ku}e doma}u masku. I pre podloge, nanesite hidratantnu bazu.

Nar

Nano{ewe {minke

Semenke nara bogate su polifenolima, biqnim hemikalijama koje se bore protiv upala.

Pome{ajte semenke sa zobenim pahuqicama za ukusan i zdrav obrok.

Ako `elite da va{ mejkap izdr`i i najdu`e `urke i proslave, preporu~uje se podloga za celo lice. Stavite je s puderom u kamenu koji }ete ~etkicom naneti kru`nim pokretima. Za glamurozniji izgled, stavite ve{ta~ke trepavice, ali ne zaboravite da svejedno mejkap izgleda {to prirodnije. Ponekad je

Prokeq Skinite s wih zadwi sloj listova, presecite ih napola, prelijte maslinovim uqem i za~inite sa malo morske soli. Pore|ajte ih na tepsiju i pecite na 180 stepei dok ne poprime zlatnu boju.

DNEVNIK

mawe vi{e, pa mo`ete potra`iti parcijalne ve{ta~ke trepavice na primer, samo za uglove o~iju, {to }e ista}i bademaste o~i. [to se ti~e ru`a za usne, nanesite prvo balzam za usne zbog hidratacije. Zatim sloj podloge, pa onda olovku za usne kao bazu za ru` za usne. Onda nanesite ru` u istoj nijansi i spremni ste za pokret.

va{u figuru i zdravqe.

Nemojte me{ati pi}a, izbegavajte jako slatke napitke i te{ki alkohol. I ne preterujte s kofeinom. Popijte s vremena na vreme ~a{u vode da izbegnete dehidraciju.

Pametno jedite. Va`no je jesti, jer }e hrana usporiti upijawe alkohola u krv. Ali, nemojte preterati s hranom. Najboqi izbor su pile}e salate, riba ili sir, u umerenim koli~inama naravno. Izbegavajte sosove i jako slanu hranu jer zadr`ava vodu u organizmu.

Pre nego {to odete na spavawe Popijte vode pre spavawa da spre~ite alkoholnu dehidraciju. Mo`ete popiti aspirin, ali

Skinite {minku Budite jaki i oduprite se `eqi da se odmah strovalite u krevet. Ako zaspite sa {minkom, ten }e vam ujutro biti katastro-

Na `urci Poku{ajte da se dr`ite laganih pi}a. Suva bela vina su zapravo jedina preporu~qiva za

Ra{tan Kako biste ubla`ili wegov gorak ukus, za~inite ga maslinovim uqem, sir}etom od bosiqka, iseckanim belim lukom i dodajte piwole.

Grejpfrut Grejpfrut sadr`i flavanonone, vrstu antioksidanta za koje se pokazalo da spre~avaju {irewe }elija zara`enih rakom. Ukqu~ite ga u vo}nu salatu ili stavite kao ukras na kola~.

nikako tabletu za spavawe. One su u kombinaciji s alkoholom jako opasne. Isto tako, ako vam se vrti u glavi, nemojte jesti picu.

Grickajte le{nike ili bademe, oni su bogati proteinima.

Kako kupiti prikladan zimski kaput A

Praziluk U mnogim restoranima zimi mo`ete naru~iti supu od praziluka. Kod ku}e ga mo`ete isto tako pripremiti, a poku{ajte da ga dodate u omlet, salatu ili kao prilog uz pirina~. Potrebno je samo iseckati ga na tanke {nite. Za prazni~ni ru~ak, napravite lewingradsku salatu.

Kivi Jedan kivi sadr`i oko 100 miligrama vitamina C. Dodajte kri{ke kivija u salatu sa spana}em.

ko do sada niste kupili zimski kaput, vreme je da odvojite vremena i kupite toplu i trendi zimsku garderobu koja }e vas grejati ostatak zime. Zimski kaput jedna je od onih te{kih kupovina – kao kupovina farmerica: treba da prona|emo onaj koji }e biti moderan, klasi~an, stajati kao krojen za nas i naravno koji }e se uklopiti u va{u finansijsku ra~unicu. Kako kupiti prikladan zimski kaput?

Boja Ako vam je stari kaput dotrajao, morate da kupite onaj koji }e ga zameniti na svakodnevnoj bazi. To zna~i da ne smete preterano da eksperimenti{ete sa bojom. Mo`da vam se ~ini trendi da kupite roze kaput veruju}i da je tako dobar da }ete ga uklopiti uz sve. Ali, kako vreme prolazi, pronalazimo sve mawe prikladnih kombinacija. Kada morate da kupite zimski kaput koji na vama treba da bude cele zime, morate odabrati ipak klasi~niju boju. U to se naravno ubraja crna, sme|a, siva i tamnoplava. Ali, isto tako velik plus je kaput va{e omiqene boje, jer }ete na taj na~in imati dovoqno ode}e koju }ete kombinovati. Kada su kaputi svetli-

jih boja u pitawu, kao {to je bela ili plastelno roza, imajte na umu da }e se tragovi torbe, ali i rukavi veoma brzo uprqati. Kaputi svetlih boja se kupuju kao dodatak va{oj zimskoj garderobi. Nikad kao glavni kaput koji }ete nositi sve vreme.

Uzorak Klasi~an kaput bez ikakvih uzoraka nikad ne izlazi iz mode.

No, ako ipak `elite model koji malo odska~e od klasike, a ipak nije ekstravagantan, odaberite karirani uzorak.

Du`ina Za zimu je najprikladnija du`ina do kolena ili malo iznad kolena. Ti kaputi }e vas grejati i kada na sebi imate kratku sukwu ili haqinu.

Dodatni saveti Kako bi vam bilo toplo, odaberite modele koji se mogu zakop~ati do brade. Oni otvoreni na grudima tra`i}e konstantno no{ewe {ala tokom zime. Svakako kupite model koji ima xepove u koje mo`ete da grejete promrzle prsti}e. 8

Ako volite `enstvene modele, odaberite model koji je strukiran i ima mogu}nost vezivawa oko struka. Odli~na opcija su i oni koji se od grudi pa nani`e {ire.

Pripazite prilikom kupovine da ne uzmete preuzak model. Obucite se kao da je napoqu najve}i minus. Na taj na~in }ete znati da li vam veli~ina odgovara i za dane kada na vama bude vi{e slojeva ode}e.

Cena Cvekla Zamotajte cveklu u foliju i pecite na 180 stepeni u rerni dok se potpuno ne skuva. Zatim je isecite ne kockice i ubacite u zelenu salatu i dodajte izmrvqeni kozji sir. Dodajte malo maslinovog uqa.

Naravno, koliko }ete platiti kaput zavisi od va{e finansijske situacije. Ali, imajte na umu da je klasi~an zimski kaput bezvremenski i boqe je platiti ga vi{e i imati ga vi{e sezona, nego svake zime kupiti novi i jeftiniji. U krajwoj ra~unici, skupqe }e vas do}i wegov jeftiniji kolega.

falan. [minka }e za~epiti pore, a u kombinaciji sa prirodnim sebumom, mo`e do}i do ru`nih iritacija. Po~nite s mlekom za ~i{}ewe, a za o~i koristite posebno sredstvo koje mo`e skinu-

Dobro se naspavajte Ne zaboravite da ostavite ~a{u vode pored kreveta, ako se probudite `edni usred no}i, da ne morate ustajati iz kreveta.

Spava}ete duboko zbog alkohola.

Kako alkohol bude isparavao, spava}ete sve nemirnije. Ako `elite da izbegnete ote~ene o~i, postavite jastuk na vi{i polo`aj od ostatka tela.

Ujutro se pobrinite za svoje o~i.

Umijte se hladnom vodom i stavite vre}ice ~aja od kamilice na o~i.

Dr`ite ih tamo 5-10 minuta.

Posle `urke, ko`a je osetqivija nego ina~e pa izbegavajte tretmane, jaka ~i{}ewa i pilinge. Koristite hidratantne kreme ili proizvode koje sadr`e silikon, da ko`i daju prirodan sjaj.

Za len~uge – nikad ne preska~ite skidawe {minke! Koristite maramice za ~i{}ewe ako ste previ{e umorni ili pripiti i neka vam budu kraj kreveta, tako da nemate izgovora za neskidawe {minke.

Smawite menstrualne bolove

ada stignu „oni dani“ u mesecu, svakoj `eni padne mrak na o~i. Izuzev par sretnica, koje nisu iskusile jake menstrualne bolove, ve}ina `ena pati barem od jedne tegobe – glavoboqa, nadutost i jaki abdominalni gr~evi te dane u mesecu ~ine nesno{qivim.

Mada se bolova ne mo`e u potpunosti re{iti, postoje prirodni na~ini koji olak{avaju tegobe. Naravno, konzumirawe prirodnih namirnica je zdravije nego unos tableta za bolove.

Naj~e{}i problem su gr~evi koji su posebno intenzivni za vreme prvih dana menstruacije. Dobra vest je {to s godinama wihov intenzitet opada. Uzrok su kontrakcije materice koje mogu izazvati tup, ali i o{tar i intenzivan bol.

Nezdrav na~in `ivota mo`e uticati na ja~inu menstrualnih bolova. Smatra se da su gr~evi povezani s pu{ewem i konzumacijom alkohola. Studije su pokazale da pu{a~ice ne samo da imaju intenzivnije menstrualne gr~eve, nego traju puno du`e nego onih kod nepu{a~ica. Tako|e su pokazale da prekomerna telesna te`ina i nebavqewe telesnim aktivnostima uti~e na gr~eve.

Ali, dokazi za direktnu povezanost nisu jo{ utvr|eni.

Preporu~uje se smawen unos kofeina, jer zbog wega `ene mogu za vreme menstruacije postati razdra`qive.

Kako bi se smawila nadutost, savetuje se izbegavawe soli i slane hrane. Ako ne mo`ete zamisliti jelo bez soli, barem smawite wegovu koli~inu.

Ako sprovodite dijetu koja sadr`i pove}an unos mesa, uti~ete i na pove}ani menstrualni bol.

Neke studije se pokazale da ni-

K

ti i vodootporne proizvode. Kad skinete svu {minku, nanesite bogato hidratantno sredstvo, za regeneraciju ko`e. I kremu protiv bora ako je potrebno.

skokalori~na, vegetarijanska dijeta mo`e smawiti intenzitet bolova. Naime, hrana `ivotiwskog porekla pove}ava prostagladin, hemikaliju koja podsti~e matericu na kontrakcije.

Savetuje se pove}an unos omega 3 kiselina koje poma`u da prostagladin vodi opu{tawu mi{i}a, a ne wihovoj kontrakciji.

Za vreme jedne studije, u kojoj se `enama davalo 200mg vitamina E dvaput na dan par dana pre i za vreme menstruacije, dokazano

je da su se menstrualni gr~evi smawili. To mo`ete proveriti i sami. Sledite wihov test, i pove}ajte unos vitamina E pre i za vreme menstruacije.

Pomo}i mo`e i jednostavno opu{tawe – kada osetite bol, opustite se. Naime, nervoza koja se mo`e pojaviti zbog bolova samo jo{ ja~e uti~e na gr~ewe celog tela, a time i materice.

Sre}om, kao svaki, i ovaj bol je prolaza.

DNEVNIK

OGLASI

^ASOVI

nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399305.

94804 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

94805

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305.

94806

IZDAJEM dvokretnu sobu, kod Sajma, za dva zaposlena mladi}a. Telefoni: 6619137, 064/427-64-13.

94844

IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Rumen~akoj ulici. Telefoni: 021/540785, 064/38-59-974.

94790 IZDAJEM name{ten, dvosoban stan na Limanu 1.

Kontakt telefon 063/7-535382.

94849 IZDAJEM potpuno name{ten stan, Stara Detelinara, ~etiri le`aja kod po{te, prvi sprat, 200E + depozit + tro{kovi, odmah useqiv.

Telefon: 064/38-999-72.

94744

6.i7.januar2010.

25

IZDAJEM name{ten stan od 33m2, potpuno renoviran.

Kirija + depozit. Telefon 065/275-4224.

94807

NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, noviji 1.5 stan od 36m2 po ceni od 42.700. Tel. 064/16-57-105.

50004

PRODAJEM stanove u izgradwi u Be~i}ima, svih struktura, preko puta Naftagasa. Telefon 063/3323-46.

94767 PRODAJEM povoqno stanove od 64m2 i 37m2 u Budvi, preko puta Sloveske pla`e.

Telefon 063/33-23-46.

94769 NOVO NASEQE, prodajem odli~an, ukwi`en stan od 40m2, odmah useqiv po ceni od 43.200. Tel. 063/828-83-77.

50006 OKOLINA BULEVARA, na prodaju nov, odmah useqiv stan od 57m2 po ceni od 67.000. Tel. 064/220-95-65.

50007

PRODAJEM konforan, ukwi`en, trosoban stan, u Novom Sadu, 2. sprat, 73m2, na Bulevaru kod autobuske stanice. Telefoni: 022/627725, 064/073-92-06.

92392 SPENS okolina, prodajem 2.5 stan na odli~noj lokaciji, ukwi`en, sre|en za 66.000. Tel. 063/74-22-180.

50005

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2, s upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962.

92315

PRODAJEM ukwi`en, sre|en, dvosoban stan, 48m2, u odli~nom stawu, 4. sprat, Detelinara. Cena 41.500 evra. Telefoni: 021/6322145, 063/306-843.

94599 PRODAJEM funkcionalan stan, 39m2 na Podbari, bli`e centru, 4 sprat sa liftom, renoviran za 37.000E, vlasnik. Telefon: 063/509-324, 021/551-003.

94725 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu IV na lepom mestu. Telefon 6369-008.

94295 OKOLINA BULEVARA, prodajem odli~an komplet renoviran, ukwi`en 2.0 stan od 53m2 po ceni od 54.000.

Tel. 063/828-83-77.

50001 NOVO NASEQE, prodajem klasi~an 2.0 stan, odli~an raspored, ukwi`en, odmah useqiv od 60m2 po ceni od 61.800. Tel. 063/516-478.

50002 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv 1.5 stan po ceni od 44.800. Tel. 063/589009.

50003

PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV u odli~nom stawu. Telefon 6369-008.

94297 HITNO prodajem stan od 117m2 u vili na Tatarskom brdu. Telefon 063/33-23-46.

94766

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2 /150 ari/ najlep{e mesto, uz put i svi prikqu~ci, 1/1, pravi kupac - povoqno 6 E. Telefon 064/314-37-14.

94776 PRODAJEM ku}u u Ka}u, Sun~ani breg, 107m2. Cena po dogovoru.

Telefon 063/543-263.

94429 MONTA@NA drvena ku}a 25m2, prenosiva mo`e sa placem, jezerom, potokom, zelenilom, komplet.

Budisava, Ul. Do`a \er|a br. 44, telefoni 021/719-334, 063/8970-561.

94550 LETWIKOVCI svih dimenzija, mo`e okolo jezero, potok, most i zatvorenog oblika. Budisava, Ul. Do`a \er|a br. 44. Telefoni: 021/719-334 i 063/8970561.

94549 STARA seoska ku}a, plac 750m2, zapo~eta monta`na 25m2 i 15m2, Budisava, Ul. Do`a \er|a 44. Telefon: 021/719-334 i 063/8970561.

94548 EKSKLUZIVNO sre|eno imawe na prodaju, pored Novog Sada na 27.000m2, cena 750.000evra.

Telefon 065/503-7199.

91518

26

OGLASI z ^ITUQE

6.i7.januar2010.

Posledwi pozdrav bratu

IZDAJEM nov razra|en lokal 90 m2 Bul. Cara Lazara 48 kod Difa blizina Fakulteta i Spens-a. sre|en- useqiv Telefon 063/811-711-4.

94731 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik, ukwi`en, useqiv. Mo`e i zakup. Telefon 063/89-23168.

94462 IZDAJEM lokal za vi{e namena u Dunavskoj ulici.

Telefon 064/580-99-85.

OG-A

HITNO prodajem poslovni prostor od 17m2, u {irem centru Novog Sada. Telefon 063/33-23-46.

94768 IZDAJEM u centru, blizina suda 50m2 ure|en i opremqen kancelarijski prostor, dva nivoa, CG, klima, dve telefonske linije. Telefon: 062/885-4446.

94692

PRODAJEM nov fiat punto decembar 2009. sa klimom, sivi metalik.

Telefon: 062/504-310.

94701 OTKUPQUJEM auta ispravna, neispravna i havarisana. Dolazak, procena, isplata, odmah. Telefon 064/150-1200, 824-885.

90273

FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063-574-162, 065-443-9310.

94817

ZIDAR izvodi sve mawe i ve}e gra|evinske radove kao i popravke krovova.

Telefoni: 6434-313, 064/15714-04.

94691 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti.

Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

94244 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391-315, 063/706-1334.

94264

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah.

Kupujem digitalne fotoaparate, DVD - playere, muzi~ke linije! Non - stop, Mladen! Telefon: 421-516 i 064/1572-514.

92074 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514.

92073

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e, cena povoqna, dostava na ku}nu adresu. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

93419

DNEVNIK

TU@NO SE]AWE

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici i prijatequ

Barbari Holzdoerfer

Stojanu

ro|. Perna 16. 1. 1929 - 31. 12. 2009.

Qubica Brati~evi}

Zoran Ili~i} PRODAJE se balirana lucena sena koja nije proki{wavala. Teko|e i seme lucerka banatska visoko. Edomorka porkla .

Telefon 021/719-098, 063/7511-720.

94735 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara - meterice, 2900 izrezana po `eqi kupca, sa prevozom.

Telefon: 064/2769-458.

94803 EKSTRA CENA, ta~na mera, bukva, hrast, bagrem i grab, iscepano, izrezano, 3000 u meterice 2800, sa prevozom. Telefon: 064/1442533.

94699 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din.

Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45.

94814 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-2618, 066/512-86-35.

94815 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 83588-56, 062/871-2927.

94816 HIT CENE! Drva bukva, hrast, cer, bagrem. Izrezana sa prevozom 2.900 dinara i sve vrste ugqa. Telefoni: 064/958-21-03, 064/910-12-89.

94707

SEDMODNEVNI POMEN

od brata @eqka Vin~i}a sa familijom iz Pule.

iz Futoga

7. 1. 2002 - 7. 1. 2010.

Vreme prolazi, se}awa ne blede.

Po~ivaj u miru i neka ti je ve~na slava i hvala.

94891

Posledwi pozdrav Sandrinoj i Nikolinoj mami

Olgi Grubor

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi brat

Mile Jaji}

Radovan Lazarevi} Ra{a

8. 1. 2008 - 8. 1. 2010.

Dipl. in`. Mara Tankosi}

Dru{tvo iz Pasa`a.

1928 - 2008.

preminuo u 45. god.

Sahrana }e se obaviti na Tranxamentu, 6. 1. 2010. godine, u 13 ~asova.

O`alo{}eni: sin Vojin, sestre Jelena, Valerija i brat Omer sa porodicama.

Uvek si u na{im srcima i mislima.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji: Nata{a, Igor i Dana.

94880

U subotu, 09. 01. 2010. godine na Gradskom grobqu dajemo

Ponosni smo na tebe. ^uvamo tvoj lik u na{im srcima. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a ve~na qubav, ja~a od vremena i zaborava.

GODI[WI POMEN

94833

94861

Posledwi pozdrav na{em ocu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. 1. 2010. godine preminuo

Tvoji: suprug Bogdan, sinovi Goran i Dragan sa porodicama.

94848

POMEN

iz Futoga

Pro{la je tu`na godina.

Uvek }e{ biti u na{im mislima i srcima.

Sahrana }e se obaviti 6. 1. 2010. godine, na Centralnom grobqu, u Futogu, u 13 ~asova.

Tvoji: sin Milutin, }erka Suzana sa porodicama.

O`alo{}ena porodica Kova~.

94883

94853

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Gruja Antoni}

od: Bojane, Sowe, Vlade i Dace sa porodicama.

Familija Antoni}.

94878

94850

POMEN

Milovan Jovanovi} Mincula

od: Jelene i Nata{e sa mamom Brankom.

O`alo{}ena supruga Katarina sa porodicom Popov.

94892

94851

94854

dr Branislavu Popovu

Zora Antoni}

Navr{avaju se dve tu`ne godine od kako je preminuo moj voqeni suprug

od: sinova \ure, Du{ana, Milanka, Mladena i Drage sa porodicom i }erki Nevenke, Mileve, Stane i Mare sa porodicama.

Posledwi pozdrav predsedniku i ~lanu odbora u Skup{tini AP Vojvodine

1973 - 2010.

Milevi Popov Seli

Davidu Mudrini}u

David Mudrini}

Nikola \or|evi}

Radovanu Lazarevi}u ^uvaru magije

94828

POMEN

2000 - 2010.

94895

Posledwi pozdrav najdra`em stricu

Porodica.

94749

94862

SE]AWE

1990 - 2010.

Prijateqi: ]ata, Gojko, Baja, Minda, Bane, Kokan, Dragan, Deki, Mare i \or|e iz kafane ^i~a.

Sedmog januara 2010. godine navr{ava se {est meseci od smrti drage Qubice.

Milica i Jelena [kori} i Nada Radulovi} sa porodicom.

Tvoji Sa{a i Ivana.

dragom prijatequ

Petru Jovi}u Batanu

1941 - 2009.

koja je preminula u Minhenu, u 80-oj godini.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i nezaboravnoj

Katarini Avramovi} tetka Katki

Odbor za demografsku politiku i dru{tvenu brigu o deci, Odbor za zdravstvo, socijalnu politiku i rad.

101/P1

Posledwi pozdrav poslaniku

dr Branislavu Popovu

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i se}awima.

Skup{tina AP Vojvodine.

Qubica, Aca, Nada i Sa{a.

94834

101/P2

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

SEDMODNEVNI POMEN

3

TU@NO SE]AWE

TU@NO SE]AWE

dragom bratu i ujaku

6.i7.januar2010.

Dana, 7. 1. 2010. godine navr{ava se sedam najtu`nijih godina od kada je uvenuo na{ an|eo

27

IN MEMORIAM

POMEN

7. 1. 2005 - 7. 1. 2010.

2001- 2010.

Rajko Tucakov

Bo`idar Nikoli} Bole

6. 1. 1970 - 6. 1. 2010.

Petru Jovi}u Batanu iz Futoga O`alo{}eni: sestra Vera, sestri}i Marijana i sestri} Miroslav.

Nada Kalaba

Spasoje Jergi} 6. 1. 2008 - 6. 1. 2010.

S po{tovawem i qubavqu uspomenu ~uvaju: sin Miodrag i snaha Svetlana.

Ksenija Popovi} Kikica Na{a si ve~na qubav i ponos.

Najmiliji.

94697

94757

SEDMODNEVNI POMEN dragom bratu

POMEN

Jugoslava Bojinovi}

Katarina Avramovi}

10. 10. 1971 - 6. 1. 2004.

Sa qubavqu i po{tovawem prema na{em an|elu iza}i }emo na grobqe, posetiti wenu ve~nu ku}u i zaliti je suzama.

SEDMODNEVNI POMEN

Vje~no }e{ `ivjeti u na{im srcima i nikad te ne}emo zaboraviti.

Sahrana je danas, 6. 1. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

dragom suprugu Brat @eqko i majka Nikolina.

O`alo{}eni: sin Qubinko, snaja Ivana, unuka Dijana, unuk Predrag i praunuk Boris.

94825

94822

iz Futoga

94774

2000 - 2010. dragom tati i dedi

94802

SE]AWE

Mara Nedeqkovi} Maca

prim. dr Ivanu Sveti}u

prof. dr Mitar Govedarica

12. 5. 1952 - 6. 1. 2009.

Godina tuge i bola je za nama.

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: sinovi Sa{a i Bojan, snaja Milana i suprug Bata.

94724

94726

2

7. 1. 2003 - 7. 1. 2010.

Godine prolaze, ali Tvoja plemenitost, po{tewe, dobrota i nesebi~na qubav koju si nam podario ostaje ve~no u mislima i srcu tvojih najmilijih.

Ponosni smo {to smo te imali i s qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

JEDNOGODI[WI POMEN Tvoja supruga Verica.

94782

^ETRDESETODNEVNI POMEN

2

Petru Jovi}u Batanu

Tvoj sin Mi{a.

POMEN Danas se navr{ava godina od kako nije sa nama na{a draga

Porodica.

94756

Vera, Emil i Nata{a.

94761

POMEN

Vreme prolazi ali uspomene i se}awa na tebe ne blede.

1921 - 2010.

O`alo{}eni: sestra Marija i brat Milan.

Kako prolaze godine sve vi{e mi nedostaje{.

Uvek u na{im mislima.

Zauvek sa tobom tvoji: tata, Sne`a, sestre i bra}a.

94504

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mila majka, baka i prabaka

Petru Jovi}u Batanu iz Futoga

7. 1. 2003 - 7. 1. 2010.

ocu i dedi.

JEDNOGODI[WI POMEN

Milo{ @dero

O`alo{}ena supruga Spomenka Jovi}.

1950 - 2009.

94754

Danas, 6. januara navr{ava se godina dana od smrti na{eg voqenog oca.

SEDMODNEVNI POMEN

Tata, osta}e{ sa nama i u na{im srcima zauvek.

dragom bratu i ujaku

Jovan Stankovi}

Tvoji, }erke Zorica i Jelica.

Milo{ @dero

O`alo{}ena porodica.

1950 - 2009.

94741

Petru Jovi}u Batanu

2

Voqeni moj Milo{e, zauvek sa tobom u srcu.

iz Futoga Supruga Qiqa.

O`alo{}eni: sestra Slavica i sestri~ine Du{ica i Jasna.

JEDNOGODI[WI POMEN

94832

94755

Dana, 17. 1. 2010. godine navr{ava se jedanaest tu`nih godina od kako nije sa nama suprug, otac i deda

94773

POMEN

7. 7. 2009 - 7. 1. 2010.

Milo{ @dero 1950 - 2009. osniva~u D.O.O. „JELA PROM” Ka}.

Zorica Kosti}

Nestor Geri} Jo{ uvek `ivi{ u na{im srcima.

Navr{ava se najdu`ih i najtu`nijih {est meseci jer nisi sa nama.

Ve~no }emo te ~uvati u na{im srcima.

Supruga Donka, }erka Beba i unuka Sowa.

Suprug Slavko, sinovi Stevan i Lazar, snaja Sawa, unuci Luka i Milica.

94427

94829

Dragi Milo{e, uvek te se rado se}amo. Hvala ti za sve {to si u~inio za nas.

D.O.O. „JELA PROM”, Ka}.

5759-P

28

6.i7.januar2010.

OGLASI

DNEVNIK

TV PROGRAM

DNEVNIK

6.i7.januar2010.

29

SREDA, 6. JANUAR 2010.

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05

16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.15 22.00 22.30 23.00 00.00

01.35

Jutarwi program Izlog strasti Paideja Bajko kviz Vesti Princ od sna Zabavni program Kuhiwica Vesti Vinarije Vesti Signali Vesti Stil i grad Sredina Vesti Hvala na pitawu, deca su dobro: @iveli mladenci, film 3. deo Aladinove avanture TV Dnevnik Tajna hrane Izlog strast Razglednice Plej gejms Hop, hop - kviz TV Dnevnik Imajmo srca - Badwe ve~e Vojvo|anski dnevnik Brevijar Muzi~ki program Bo`i}no jutrewe - prenos iz hrama Sveta tri jerarha u Novom Sadu (Alma{ka crkva) Koncert Stefana Milenkovi}a i Vojvo|anskih sinfoni~ara

Alma{ka crkva

BO@I]NO JUTREWE

Prenos iz hrama Sveta tri jerarha u Novom Sadu (RTV 1, 00.00)

06.55 07.20 08.35 09.55 10.50 12.05 12.30 12.40 12.45 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.30

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Lote iz izumgrada Izbliza Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Tajna hrane Hajde sa mnom u obdani{te ^ine~ita TV ba{tina Bajko kviz Kultura i tradicija (rom) Muzi~ki program (ma|) Su~eqavawa (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano ^ine~ita Muzi~ki program

06.05 08.00 09.06 09.23 09.38 10.05 10.37 11.04 11.49 12.00 12.13 12.15 12.31 13.18 14.47 14.49

Bez cenzure (Panonija, 20.00) 07.30 Glas Amerike - otvoreni studio 08.00 Prepodnevni program 11.00 Vrele gume 12.30 Hedonist 14.30 Na{ gost 14.50 Hronika Op{tine Be~ej 15.30 Vojvo|anske vesti 16.00 U ogledalu 17.00 Stari zanati 17.30 Vojvo|anske vesti 18.30 Pravila igre 19.00 Na{ gost: FIP Komerc 19.35 Ciklonizacija 20.00 Bez cenzure 21.40 Dr Haus 22.00 Vojvo|anske vesti 22.40 Multietnik 23.10 Hedonist 23.40 Glas Amerike - otvoreni studiio

10.00 Hrana i vino 10.30 Nodi 11.10 Luna-sirena sa Kariba 12.00 Integracija 12.30 Novosadske vertikale 13.10 Karmelita 14.05 Buntovnici 15.10 Drum 15.30 Katapultura 16.10 Novosa|anka 16.45 Objektiv (slov) 17.00 Objektiv 17.10 Luna-sirena sa Kariba 18.00 Objektiv 18.15 Objektiv (ma|) 18.30 Hrana i vino 19.00 Objektiv 20.00 Vitra` 21.00 Buntovnici 22.30 Karmelita 23.20 Istraga 23.45 Luna-sirena sa Kariba

10.30 Pregled NHL 11.00 NHL: Wu Yersi – Dalas 13.00 Karling kup: Blekburn – Aston Vila 15.00 Italia – Serija A: Multi prenos 17.00 Pri~a o: Mark Hugez 17.50 NBA u`ivo 18.15 Evroliga: Panatinaikos – Prokom 20.00 Sportske zanimqivosti 20.45 Karling kup: Man~ester Siti – Man~ester junajted 22.45 NBA u`ivo 23.00 Kopa del Rej: Barselona – Seviqa

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Metropole i regije sveta, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

15.51 17.00 17.25 17.45 18.25 18.57 18.58 19.30 20.00 20.20 21.18 21.25 23.05 23.54 00.00 02.00 02.40 03.22

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Trag Robna ku}a Bostonski advokati Iza naslova Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Mesto zlo~ina Zimski bioskop: Najboqi Bo`i}ni poklon, film Na{ auto na{im gledaocima Qubim vas pesmama - Koncert Radeta Radivojevi}a Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Bo`i}na poslanica Srpske pravoslavne Crkve Moj ro|ak sa sela Na{ auto na{im gledaocima Zona Zamfirova, film Na Badwi dan, komedija Bo`i}ni spot - Zvezda se zasja Pono}na bo`i}na liturgija, prenos iz Hrama Hrista Spasiteqa u Bawa Luci Bemus: Sto godina od ro|ewa Qubice Mari} 1 Zovem se Erl Qubim vas pesmama

Na Badwi dan Ovaj starinski dramolet govori o tome kako je Badwi dan sudbonosno uticao na `ivot jednog novosadskog ne`ewe. Uz pomo} svoga sluge, on }e se na}i u isku{ewu koje }e probuditi wegove ve} odavno potisnute te`we...

Uloge: Slobodan-Boda Ninkovi}, Vlastimir-\uza Stojiqkovi}, Jadranka Nani}, Marina Vodeni~ar, Boris Komneni} Rediteq: Slobodan @.

Jovanovi} (RTS 1, 23.05)

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00 03.00 05.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Zelena karta Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Vilin kowic Survajver Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Tamo gde je srce Ukradena sre}a Survajver - Bez cenzure

Vesna Trivali}

Sterija na TV: Zla `ena Glavni lik u drami je Sultana, `ena naprasite i lo{e naravi, a glavni zaplet je zamena li~nosti. Sultana i ~izmareva `ena Pela veoma li~e, te zamenom garderobe i prebivali{ta Sultana postaje Pela, a Pela Sultana.

Uloge: Aleksandar Ber~ek, Vesna Trivali}, Aleksandar Mati}, Branka Kati} Re`ija: Petar Zec (RTS 2, 13.54) 06.16 Koncert za dobro jutro: Pavle Aksentijevi} i grupa „Zapis“ 06.57 Kuvati srcem 07.27 Badwa~e, Badwa~e 07.35 Ru`no pa~e 07.55 Majmunoqupci 08.01 Tri medveda 08.25 Stepeni{te (muzi~ki spot) 08.29 Verujte ali ne preterujte 09.10 Bo`i} je blizu 09.12 Pri~e iz divqine 09.40 Tajne novogodi{wih praznika: Ukrasi i pokloni 09.50 Badwak 10.05 Me|ureligijski dijalog i mir na Balkanu 10.34 TV mre`a 11.01 Kolegijum muzikum 11.31 Trezor ju~e 12.27 Badwa~e, Badwa~e 12.29 Opra{tawe dar Bo`ji 13.01 Badwi dan u pe}i 13.30 Badwe ve~e 13.54 Sterija na TV: Zla `ena, komedija 15.02 Pretprazni~ko ve~e 15.34 Gozba 16.00 Ovo je Srbija 16.33 Ski skokovi: novogodi{wa turneja „^etiri skakaonice” (Bi{ohshofen), prenos 17.30 Bele staze Srbije 18.20 Odbojka: Liga {ampiona, Radni~ki (KG) - Caiteruel, ukqu~ewe 19.35 Verski kalendar 19.54 Badwa~e, Badwa~e 20.00 U svetu 20.33 Ko{arka: Evroliga, Partizan - Lijetuvos, prenos 22.35 Bostonski advokati 23.22 Beli o~wak, film 01.16 Reli: Dakar serija Argentina - ^ile 01.46 Ski skokovi: Novogodi{wa turneja „^etiri skakaonice” (Bi{ohshofen) (r) 03.05 Ko{arka: Evroliga, Partizan - Lijetuvos (r)

06.30 06.30 08.00 15.00 17.00 20.00 21.00 00.30 01.30 03.30

SMS Ne`ne uspomene Volim `ivot SMS Na tragu prirode Doktor Martin Ustvari qubav Doktor Martin Ustvari qubav Volim `ivot

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus.

08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani, 09.00 Slavni parovi, 10.00 ABS {ou, 10.30 Pre i posle, 11.00 Farma, 12.00 Izazovi istine (Drecun), 13.00 Lek iz prirode, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Autosprint, 16.00 Mis Svetlana, 17.00 Leksikon zdravqa, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 23.00 Vip, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Top{op 11.00 Nauka i Biblija 12.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 12.05 Bi-Bi-Si na B92: Pri~a o Bogu 13.00 Top{op 13.25 Bitange i princeze 14.00 Veliki brat – Najboqe 15.00 Moje drage kom{ije 16.00 Vesti B92 16.35 Stawe nacije 17.05 Dolina sunca 18.00 Trnav~evi}i u divqini 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 19.30 Pingvini sa Madagaskara 20.00 Dolina sunca 21.00 Veliki brat – Najboqe 22.00 Pri~a o bogu 23.00 Vesti B92 23.35 Moje drage kom{ije 00.40 Koncert: Du{ko Gojkovi} i Soul Connection Big Band Balkan Yez 01.35 Ukqu~ewe u B92 Info

Pri~a o bogu Trodelna serija Bi-Bi-Sija vodi nas na uzbudqivo, ali i veoma edukativno putovawe kroz razli~ite epohe, tokom koga }emo da se upoznamo sa verovawem u boga, kao jednim od najzna~ajnih sociolo{kih fenomena u qudskoj istoriji.

(B92, 22.00)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.35 16.00 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.15 00.30 02.00 04.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Iznad zakona Magi~na privla~nost Film: Orkestar jedne mladosti Siti kids Kuku Vasa Tjudorovi Balkan parti ^arolija Gre{ne du{e Siti Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Kuku Vasa Amiyi {ou Trenutak istine Tjudorovi Siti Film: Ajzenhauerov dan - D Film: Zaqubqeni porotnik Film: Ajzenhauerov dan – D

Pokojo (Hepi, 06.00 i 08.22) 05.00 06.00 06.15 06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 11.15 11.30 11.52 12.15 13.15 13.22 13.37 13.54 14.17 14.50 15.10 15.27 16.15 17.00 17.55

Muzika Pokojo Skipi Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipi Muzika bez struje Papirmanija Frenklinov ~arobni Bo`i}, crtani Presovawe [aman king Dino king Kvizi} Eon kid Presovawe Papirmanija Dino king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.55 21.00 22.45 23.30 23.55 00.05 00.10 01.00 02.00 04.05 04.55

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Film: Hristova majka Telemaster Badwe ve~e Razmirice Vejb Telemaster Vremenska prognoza Nije lako biti ja Zakleti na }utawe Strava emisija Dok. program Vremenska prognoza

Badwe ve~e (Ko{ava, 21.00)

07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

30

TV PROGRAM

6.i7.januar2010.

DNEVNIK

^ETVRTAK, 7. JANUAR 2010.

06.30 Jutarwi program 08.30 Izlog strasti 09.00 Sveta arhijerejska liturgija, prenos iz hrama svetog velikomu~enika Georgija u Novom Sadu (Saborna crkva) 11.30 Kuhiwica 12.00 Vesti 12.05 Muzi~ka emisija 13.00 Vesti 13.05 Iz na{eg sokaka 14.00 Vesti 14.05 [tikla papu~a 15.00 Vesti 15.05 Hvala na pitawu, deca su dobro: Qubav na prvi pogled, film 16.35 Bo`i} u Koviqu 17.00 TV Dnevnik 17.20 Tajna hrane 17.30 Izlog strsti 18.00 Razglednice 18.55 Bo`i}ne iskrice 19.30 TV Dnevnik 20.15 Imajmo srca - Hristos se rodi 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Tabloid 23.30 Svetogorski zapisi: Tihovawe uz {um mora 23.50 Duhovnik: Brojanice 00.00 Hvala na pitawu, deca su dobro: @iveli mladenci 01.30 ^ari ribolova 02.00 Vinarije

08.00 09.00 11.00 12.30 14.25 14.50 15.30 16.00 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.50

U susret suncu U ogledalu Multietnik Bez cenzure Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Pop korn Art-boks Vojvo|anske vesti Bau Bau Bora Dugi}

Simfonija duha i daha: koncert Bore Dugi}a

Dvorci i palate SPC (Apolo, 20.00)

Saborna crkva

11.00 11.10 12.00 12.30 13.10 14.05 15.00 15.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.15 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.20 01.30

Objektiv Luna-sirena sa Kariba Novosadske vertikale NS klinci Karmelita Buntovnici Objektiv Vitra` Radionica Objektiv (slov) Objektiv Luna-sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Dvorci i palate SPC Buntovnici Objektiv Karmelita Luna-sirena sa Kariba Film: Bekstvo

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA

Prenos iz hrama svetog velikomu~enika Georgija (RTV 1, 09.00)

07.00 07.25 08.45 09.15 09.40 10.35 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.53 23.45

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Zvrk Su~eqavawe (ma|) Porodica Serano Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane Mali koncert ^ine~ita Kad ku}a nije tesna Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano ^ine~ita Mali koncert

09.30 Kopa del Rej: Barselona – Seviqa 11.30 Evroliga: Panatinaikos – Prokom 13.15 NHL: Bafalo – Tampa bej 15.00 NBA u`ivo 15.15 Karling kup: Man~ester Siti – Man~ester junajted 17.00 Kopa del Rej: Valensija – Deportivo 18.50 NBA u`ivo 19.15 Evroliga: Efes – Olimpijakos 20.45 Evroliga: Unikaha – Orlean 22.30 NBA akcija 23.00 NBA u`ivo 23.15 Evroliga: Partizan – Lijetuvos

Jan Veseli

EVROLIGA:

Partizan-Lijetuvos (Sport klub, 23.15)

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

Spektakularni koncert Bore Dugi}a u Sava centru uz u~e{}e vi{e od dve stotine izvo|a~a. Me|u izvo|a~ima su: Simfonijski orkestar „Stanislav Bini~ki“ pod vo|stvom Pavla Medakovi}a, hor Collegium musicum, kojim je dirigovala Darinka Mati}-Marovi}...

(RTS 1, 15.06) 06.05 08.00 09.06 09.22 09.36 10.05 11.20 11.43 11.55 12.00 12.13 12.15 12.18 13.34 15.03 15.06 16.06 17.00 17.25 17.45 18.36 18.57 18.58 19.30 20.08 21.09 21.06 23.35 23.50 01.21 02.10 04.18 04.22

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.30 00.25 00.26 01.00 02.45 04.15 05.00 05.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz [iqa Hana Montana Bo`i}na pesma, RTV Bo`i}ni spot - Zvezda se zasja Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Draga smawili smo se, film Ledeno doba, film Na{ auto na{im gledaocima Koncert Bore Dugi}a Moj ro|ak sa sela Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Tri `eqe za 2010 Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Moj ro|ak sa sela Na{ auto na{im gledaocima Raweni orao, film Dnevnik No}ni bioskop: Vitez u Kamelotu, film Zovem se Erl Raweni orao Bo`i}na pesma, RTV Koncert Bore Dugi}a

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Mapetovska Bo`i}na pesma ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Dobro jutro, Vijetname Survajver ^ari No}ni program Survajver - Bez cenzure Film: Mesec Koman~ija 1 Film: Maj~in dar Ukradena sre}a Survajver - Bez cenzure Va`ne stvari

06.56 Kuvati srcem 07.27 Ru`no pa~e 07.57 Bo`i}ni spot - Zvezda se zasja 08.00 Bo`i}na liturgija, prenos iz Saborne crkve u Kraqevu 09.56 Hristos se rodi 09.59 Liturgija 10.27 Verujte ali ne preterujte 11.11 Male pri~e 11.16 Tajne novogodi{wih praznika: Birano prase 12.02 Mokrawac: Liturgija (Kolibri) 12.29 Ro`destvo 12.42 Mladi talenti Srbije 13.14 Trezor 14.08 Hristos se rodi 14.12 Sterija na TV: Sudbina jednog razuma, komedija 15.33 Gozba 16.00 Ovo je Srbija 16.37 Kako se pravi 16.44 Igrale se delije na sred zemqe Srbije 17.41 Ro`destvo 17.45 Srpski isto~nici: Uz Badwake peva Semberija 18.16 Ro`destvo 18.46 Bo`i}ne slike 19.18 ^uvari tradicije 19.48 Iza naslova

Liturgija Liturgija je putovawe ka Carstvu Bo`jem i kroz Tajnu ~iwewe prisutnim Carstva Bo`jeg u istoriji. Ciq ovog umetni~ko-misionarskog projekta je da na zanimqiv na~in, uz upotrebu atraktivnih umetni~kih sredstava, pomogne savremenim hri{}anima da stupe na prag velike Tajne Crkve.

Re`ija: |akon Nenad Ili} (RTS 2, 09.59) 20.00 20.22 21.00 21.49 22.20 22.51 23.17 23.47 23.58

01.28 02.22 02.57 03.26 03.55

@ivot i standardi Merzost i sjaj, dok. prog.

Bostonski advokati Liturgija Izdava~ka delatnost RTS Neka voda nosi Mera za muziku Iza naslova Reli: Dakar serija Argentina-^ile Sterija na TV: Sudbina jednog razuma Trezor Merzost i sjaj Ro`destvo Bo`i}ne slike ^uvari tradicije

06.30 06.30 08.00 10.00 15.00 17.00 20.00 21.00 00.30 01.30 04.00

SMS Debela ma~ka Na tragu prirode Film: Bejlijeve milijarde SMS Na tragu prirode Doktor Martin Film: Pod imelom Doktor Martin Film: Pod imelom Debela ma~ka

00.28

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije.

07.00 Uz kafu, 07.15 Vi{e od sporta, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 CI 5, 11.00 Ku}ica u cve}u, 11.30 Nemi svedok, 12.30 Auto fle{, 13.00 Farma, 14.00 @ivot je to ..., 15.00 Sportski pregled, 16.00 Lek iz prirode, 17.00 Beni Hil, 18.00 Portret, 19.00 Objektiv, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 12.00

20.00 21.00 23.00 23.35 00.35

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Top{op Nauka i Biblija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bo`i}ni vilewaci Vesti B92 Bi-Bi-Si na B92: Pri~a o Bogu Veliki brat – Najboqe Gde je Bo`i} nastao Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini, bo`i}ni specijal Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone, bo`i}ni specijal Dolina sunca Film: Trka sa Mesecom Vesti B92 Crna Guja, specijal Film: Trka sa Mesecom

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00 00.45 00.55 01.00 03.00 05.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Iznad zakona Magi~na privla~nost Film: Idemo daqe Siti kids Kuku Vasa Siti Tjudorovi Film: Bo`i} kod Krenkovih Gre{ne du{e Siti Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Kuku Vasa Sve za qubav Crna hronika Nedostatak dokaza Tjudorovi Siti Ekran Film: Crna zora Film: Dva Yejka Film: Crna zora

12.05 13.00 13.05 14.05 15.05 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.00

Barbi bo`i}na pesma (Hepi, 10.00) 05.00 06.00 06.15 06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58

Muzika Pokojo Skipi Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert

Nodi (Hepi, 06.37 i 08.00)

Yejmi Li Kertis

Bo`i} kod Krenkovih Kada Krenkovima jedina }erka napusti dom i ode da `ivi u inostranstvu oni odlu~uju da te godine presko~e bo`i}ne praznike i odu negde na krstarewe. Re{ili su da presko~e pretprazni~ko ludilo...

Uloge: Tim Alen, Yejmi Li Kertis, Den Ejkrojd, Em Emet Vol{, Felisiti Hofman Re`ija: Yoe Rot (Pink, 14.00)

09.18 09.40 09.48 10.00 11.15 11.30 11.52 12.15 13.15 13.22 13.37 13.54 14.17 14.50 15.10 15.27 16.15 17.00 17.55

Skipi Muzika bez struje Papirmanija Barbi bo`i}na pesma Presovawe [aman king Dino king Kvizi} Eon kid Presovawe Papirmanija Dino king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.45 18.55 19.20 19.30 20.55 21.05 22.35 23.55 00.30 01.15 03.15

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Film: Samson i Dalila Telemaster Film: Dorotej Bo`i}ni program Telemaster Nije lako biti ja Film: Samson i Dalila Film: Dorotej

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

6.i7.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

SREDA, 6. JANUAR 2010.

10.50 11.45 12.35 13.30 14.30 15.30 17.25 18.25 20.00 21.00 21.45 22.50 23.35 00.05 00.30 01.15 02.15

10.15 Arkti~ki krug 11.15 Mawi brat - fra Bonaventura Duda, dok. film 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.40 Re~ i `ivot 15.35 Zavet, dok. film 17.35 Najslabija karika, kviz 18.17 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 20.10 A sad u Evropu 21.00 Akvarel, dok. film 21.50 Proces 23.55 e-Hrvatska 01.30 Nevini

Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Betoven, film Na{a mala klinika IN Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Doktor s Beverli Hilsa Zakon brojeva Sajnfild Televizijska posla Ubojita Yejn Vidoviti Milan Vreme hrabrosti, film

12.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 13.00 1870 - Bitka kod Sedana 14.00 ^a~apoja 15.00 Ma~ 16.00 Ponovo izmi{qeno 17.00 Mostovi Wujorka 18.00 Leh Valensa 19.00 ^ovek pred tenkom 20.00 Turnir 21.00 Smrt u zoru 22.00 Normani 23.00 Kwiga koja je {okirala svet 00.00 Ponovo izmi{qeno

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Zaslepqewe Nora Druga smrt Pop zvezda Ve~era kod Freda Ona je ta Industrijski grad Ameri~ki ro|aci

Yulija Luis-Drajfus

Dan o~eva Yek Lorens je ugledan losan|eleski advokat, ima zgodnu `enu, rasko{nu ku}u i veliki automobil. Dejl Putli je neuspe{an pisac koji krpi kraj s krajem i na rubu o~aja `ivi u San Francisku.

Uloge: Robin Vilijams, Bili Kristal, Yulija LuisDrajfus, Nastasja Kinski Re`ija: Ivan Rajtman (HRT 2, 20.00) 10.00 10.45 13.05 14.00 15.05

Ali Mekbil Lete}i Bud, film e-Hrvatska ^arobna plo~a Sqeme: Sne`na kraqica - Svetski skija{ki kup: Slalom (m), 1. vo`wa 16.30 Bi{ohof{en: Novogodi{wa turneja ~etiri skakaonice, prenos

11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Vreme hrabrosti, film Na{a mala klinika IN Najboqe godine Provereno Predsedni~ka trka Zakon brojeva Sajnfild Ubojita Yejn Nesavesno le~ewe, film

^ovek pred tenkom Turnir Smrt u zoru Normani Kwiga koja je {okirala svet Duhovna muzika Drevna otkri}a Svet novca Put u rat: Irak Pri~e iz groba Ratni detektivi Ludilo u Belom gradu Kafa: Od zrna do {oqe Duhovna muzika

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Gladijatorska akademija 11.00 Druga smrt 13.30 Pop zvezda 16.00 Petoro dece i `eqosaur 18.00 Ona je ta 20.00 Industrijski grad 22.00 Sawari 00.00 Slepi horizont 02.00 Kako se pripremiti za prvog unuka

10.15 Istra`ivawe vremena 11.10 Divani o dukatima, dok. film 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 15.40 Pod filipinskom zastavom 17.40 Najslabija karika, kviz 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Dosije.hr 22.30 Otvoreno 23.45 Poslovne vesti 01.10 Ksena - princeza ratnica

09.25 11.20 13.10 13.55 14.35 14.50 15.55 17.05 17.50 18.10 20.05 21.05 22.40 23.25

Pravoslavni Bo`i}, prenos Bo`i}na pri~a, film Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane Kokice Zvezdane staze Vip Muzi~ki klub @upanijska panorama Rukomet, Interveten kup: Hrvatska-Ma|arska, prenos Tesla Biblija: Jeremija, Bez traga Vip Muzi~ki klub LP

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 23.00 01.00 02.30

Ra{mor Drugi vid Bejb. prase u gradu Majmun~e Divqa stvorewa Batice, gde mi je auto?

La`ov Zelena miqa Veliki Lebovski Pustara CB4

06.50 08.30 10.20 12.00 14.00 15.50

Vizantijsko plavo Intermeco Saut Park specijal Voz smrti [est dana juna Devojke zemqe

4

Priredio: Mi{ko Lazovi}

18.25 Sqeme: Sne`na kraqica - Svetski skija{ki kup: Slalom (m), 2. vo`wa 20.00 Dan o~eva, film 21.50 Nevini 22.45 Ciklus azijskog filma 00.55 U tu|oj ko`i 1

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.50

Zavijawe Nacija vanzemaqaca Misti~na pica Polukuvan Na te`i na~in Tihi beg Drugi vid Nacija vanzemaqaca Ra{mor Bitange iz tr`nog centra Ded Seviy Isteriva~ |avola

05.30 07.00 09.00 10.20 11.30 12.00 14.00 16.00 17.50 19.10 21.00 23.00 01.10 02.50 04.40

Zamena Tango Argentino Intermeco Saut Park Intermeco Izgubqeni svet Vizantijsko plavo Povratak u izgubqeni svet Saut Park Uzaludan qubavni trud Voz smrti Devojke zemqe Ku}a 2: Druga pri~a Ku}a 3: Horor {ou Uzaludan qubavni trud

11.55 Princ od Egipta 13.35 Ekskluziv 13.50 Tajna ~okolade 14.40 Heroji iz strasti 16.15 Princ iz Belera 16.40 Pod istim krovom 17.10 Dadiqa 17.35 Malkolm u sredini 18.00 Rat u ku}i 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom 20.00 Specijalistica, film 21.45 Hrabrost ratnika, film 23.50 Crna ovca, film 01.10 Astro {ou

^ETVRTAK, 7. JANUAR 2010.

10.45 11.45 12.45 13.30 14.15 15.15 17.25 18.25 20.00 21.00 22.00 23.15 00.00 00.30 02.15

MITROPOLITI I PATRIJARSI OBNOVQENE SRBIJE

31

18.00 19.00 21.00 22.50 00.45 02.35

Saut Park Pra{ina Pakleni udar Mrtva zona Ku}a 3: Horor {ou Ku}a 4: Dome, smrtonosni dome 04.20 Pra{ina

Edvard Norton

Pqa~ka Nik Vels je profesionalni kriminalac koji je odlu~io da riskantni posao kona~no ostavi za sobom jer je obavqaju}i posledwu provalu umalo uhva}en. Sada planira da mirno `ivi sa svojom devojkom Dajen i vodi vlastiti yez klub u Montrealu...

Uloge: Marlon Brando, Edvard Norton, An|ela Baset Re`ija: Frenk Oz (RTL, 21.40) 11.30 12.00 12.30 12.55 13.00 13.55 14.45 16.20 16.45 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 21.40 00.00

Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Dvostruka opasnost, film Pqa~ka, film Specijalistica, film

Arhimandrit udara u ratni dobo{ T

ragi~no je okon~an `ivot Melentija muran 16. juna 1816. ubije ne samo episkopa, nego Nik{i}a, nakon vi{e decenija “uvoza” i dva mlada popa koja su se tu slu~ajno zatekla. gr~kih episkopa, nesu|enog prvog mitroMelentije je u 36. godini, sahrawen u porti polita srpskog roda. Ro|en je 28. februara 1780, {aba~ke crkve. u selu Brezovi blizu manastira Studenice, kao Kada je beogradski mitropolit Grk Agatansinovac ~uvenog studeni~kog arhimandrita Vagel 1825. postavqen na halkidonski tron, a posilija Radosavqevi}a, koji ga je i zamona{io. tom izabran i za vaseqenskog patrijarha, umeRukopolo`en je u ~in |akona 1797, jeromonaha sto wega u Srbiji je stigao wegov sunarodnik tri godine kasnije, dok ga je za arhimandrita Kiril. Ro|en u Jegri i {kolovan u Carigradu, proizveo 1809. mitropolit beogradski Leontije bio je ~ovek vrlo ne`nog zdravqa, pa je ostalo Lambrovi}.

Kada su zapisano kako se jednom Osmanlije spalile Studeprilikom `alio knezu nicu, stupio je u Kara|orMilo{u: „Telo moje iz da|evu vojsku, pa je po vona u dan malaksava, jer je `dovom nare|ewu dizao je mu~eno bole{}u, a i dunarod na ustanak u Starom {evne sile gube svoju snaVlahu i Novopazarskoj nagu. Ja ovde ne tra`im prihiji. Poslat je 1811. i spehoda, koliko se staram da cijalnu misiju u Rusiju, du`nost na koju sam pogde ga je, navodno, primio zvan izvr{im, jer sam je i i imperator Aleksandar I. zavoleo.“ Preminuo je ve} Kada se studeni~ko 14. februara 1827. i sahrabratstvo privremeno nawen u Beogradu. stanilo u Vra}ev{nici, Mnogo je vitalniji i za zajedni~kog stare{inu preduzimqiviji bio je, na oba manastira mitropogr~kom ostrvu Androsu, u lit je odredio Melentija. drugoj polovini 18. veka Nakon sloma Prvog srpro|en, wegov naslednik skog ustanka on sa svojim Antim. Pre dolaska avgumonasima sklonio se na sta 1827. bio vladika u Fru{ku Goru, ponev{i u Lov~u, jednoj od eparhija manastir Fenek, ~iji je Bugarske. Po dolasku u Srpostao iguman, i mo{ti biju najpre se predstavio prepodobnog Simona Moknezu Milo{u u Kragujevnaha, kraqa Stefana Prcu, koji je naredio da ga sve voven~anog. U Srbiju se do Beograda narod srda~no vratio juna 1815. i na moldo~ekuje, onako kako to bu kneza Milo{a sultanosleduje samo patrijarsima. vim fermanom u Carigra- Nesu|eni mitropolit Melentije Nik{i} ^im je preuzeo mitropodu, gde se bio zatekao kao ~lan diplomatske deliju u beogradskom pa{aluku Antim je nastojao legacije, hirotonisan za vladiku {aba~kog, jer da sredi i unapredi crkveni `ivot. Me|utim, je wegov prethodnik Danilo, u narodu zvan “Alaodnosi izme|u wega i svetovnog poglavara su uk”, napustio eparhiju. Slavoqubivi Melentije znali i da drasti~no osciliraju. Prve godine su je, me|utim, ve} od 18. februara 1816. po~eo da se bili dobri, ve} druge po~eli da se mute, zatim potpisuje kao “mitropolit {aba~ko-vaqevskoponovo popravili i do kraja “mandata” ostali u`i~ki”. To nije bio kraj wegovih ambicija. Jer, dobri. imao je i neskriveno poNakon Jedrenskog liti~kih. mira Porta je ozvaniVelike su bile politi~ke ambicije Savremenici ga su ~ila samoupravu Srba u episkopa {aba~kog Melentija upamtili kao „~oveka wihovoj zemqi hatiohola i nemirna duha, i {erfom, koji je 1830.

Nik{i}a: nameravao je da sru{i photqiva, grabqiva, sve~ano objavqen u Bekneza Milo{a i pretvori Srbiju podmukla, podla i nisko ogradu na dan sv. Andreu teokratsku dr`avu po uzoru na vlastoqubiva“. Uz to je ja Prvozvanog, kada su, imao nameru da pretvori Crnu Goru, gde su vladike objedinile ina~e, ustanici 1806.

Srbiju, koja je tek stepadom kalemegdanske svetovnu i crkvenu vlast kla izvesnu autonomiju, tvr|ave osvojili vau teokratsku dr`avu po ro{. Mada je dobijena i uzoru na Crnu Goru, gde su i svetovnu i crkvenu crkvena autonomija, Milo{ je nastojao da zadrvlast dr`ale vladike loze Petrovi}a. `i Antima u Srbiji i nudio mu neku od eparhiMilo{ nikome, pa ni wemu nije mogao oproja, ali je on to odbio. Pre odlaska miropomazao stiti osporavawe prvenstva, pa ga je optu`io kaje Milo{a za naslednog kneza i hirotonisao Geko je Mara{li pa{i obe}ao kne`evu glavu i da rasima \or|evi}a za vladiku po`areva~kog. }e razoru`ati Srbiju. Za yelata je odredio svog Kratko se zadr`ao u Carigradu, a potom preseslugu Marka [titarca, ~ija su odanost bili slelio u Atinu gde je i umro. pa i bezdu{na. Wemu je tokom ustanka Milo{ poPrvi mitropolit obnovqene Srbije Melentiverio ~uvawe familije i on se zakleo kwegiwi je Pavlovi}, ro|en je 1776. u selu Vrbavi, u GorQubici, da }e, ako buna propadne, zaklati wu i woj Gru`i. Otac mu je bio Pavle, ro|eni brat decu, samo da ne padnu u ruke Turaka. jednog od ustani~kih vo|a Tome Vu~i}a Peri{iU svojoj kwizi “Srbija u devetajestom veku” }a. Savremenici opisuje da je bio „visokog rasta, francuski akademik Sen-Rene Taqandije, sa deosu{en, crnomawast, duga~kog, malo povijenog taqima primerenijim nekakvoj kriminalisti~nosa, lepe, crne, pune brade, i nevelikih, tankih koj hronici, opisuje egzekuciju. [titarac je dobrkova“. Zamona{io se u manastiru Vra}ev{nibio nalog da episkopa ubije na {umskom putu, ci, gde se i opismenio, a 1810. postao iguman zakojim je obi~no prolazio, a potom otme kowa i jedni~kog bratstva studeni~ko-vra}ev{ni~kog. dragocenosti, kako bi se delo moglo pripisati Kao arhimandrit ustanovio je i {kola koju je pohajducima. Izri~ito mu je nare|eno da ne dira ha|alo 12 |aka, ali je aktivno u~estvovao u bitnikoga od Melentijeve pratwe. On se, me|utim, kama sa Turcima. Proslavio se na Qubi}u 1815. opije u nekoj drumskoj mehani, pa vladike mirno gde je udarawem u dobo{ uspeo sakupi i ohrabri pro|e. Ali kada se Marko probudio, pojurio je u pokolebane ustanike, dok je na Pale`u raspaqi[abac, prodro u vladi~anski konak, i onako mavao meh poma`u}i kova~ima da naprave top.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

6.i7.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Na vreme kupite sve {to je potrebno da biste u`ivali Badwe ve~e onako kako dolikuje. Porodica i sve oko porodice vam veoma mnogo zna~i, smiruje vas i daje smisao. Deca su vam na tome zahvalna.

BIK 20.4-20.5.

Dr`ite do tradicije i u`ivate u svemu, a danas i u sitnicama u`ivate na svoj na~in. Jedna osoba sija optimizmom i iskreno{}u, podr`avaju}i vas u svakom pogledu. Ipak, budite samostalniji. Qubav.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

6/7. januar 2010.

Okupirani ste i preoptere}eni, a opet imate plan i program, kojeg se dr`ite. [ta vi{e, dobro pam}ewe i organizacija vam omogu}avaju da delujete organizovano i blagovremeno.

Rasteretite se.

Nemojte zaboraviti da uradite sve ono {to ste dobili za doma}i zadatak, po dnevnom rasporedu obaveza. Porodica i partner od vas o~ekuju mnogo, vi{e, najvi{e, {to }ete i opravdati i posti}i danas!

Partner leti po svojim oblacima, pa vama prepu{ta da budete glavni i osnovni nosilac svega onoga {to treba uraditi. Umorili ste se ve} od toga da inicijativa bude va{a, ali ne}ete tako lako odustati.

Jo{ uvek ste mentalno aktivni ali i pomalo labilni, jer Mesec prolazi kroz va{ znak. Mo`ete biti izuzetno dru{tveni, ali i povr{ni, pa nemojte obe}avati i planirati ono {to ne}ete ostvariti. Put?

VAGA 23.9- 23.10.

Ukotvili ste se i bacili sidro u svoj dom, tako da vas je te{ko pomeriti. Va{ hedonizam i {arm dolaze do punog izra`aja. Okupqate porodicu i odr`avate dobro raspolo`ewe svojim pri~ama i savetima.

[KORPION 24.10- 23.11.

Dobro se snalazite u naletu promnenqivih okolnosti. Niko ne radi, pa ne morate ni vi. Naprotiv, usredsredite se na svoj status u porodici i prilagodite sveop{toj sve~anoj atmosferi koja vlada.

STRELAC 24.11- 21.12.

Dr`ite do praznika, pa sve mora biti onako kako treba i kako je zacrtano. Ipak se ose}ate slobodno, kao ptica na grani, {to ima svojih prednosti i pru`a vam ve}e mogu}nosti.

Putovawe do rodbine?

JARAC 22.12-20.1.

Sve~ani dan za vas i uku}ane! U`ivajte u wemu onako kako vam pa{e jer imate mogu}nosti i da se povu~ete u sebe, a opet da budete stub porodice koja se oslawa na vas. Unutra{wi mir.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Nemirni ste u svakom trenutku i neprilago|eni partnerovim potrebama i `eqama. Pre bi se reklo da va{a draga osoba ima li~nih problema, koje vi ne smatrate tako zna~ajnim. Prilagodite se!

RIBE 20.2-20.3.

Dan za danom, sve su lep{i. A {to ne bi bili, kada se mo`e i ho}e?! U porodi~nom uto~i{tu se ose}ate dobro, za{ti}eno i voqeno. Pomozite oko sitnih poslova u ku}i, uku}anima }e biti drago.

TRI^-TRA^

Van Morison uhva}en u la`i?

TOPLIJE

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

4

Sombor

5

Kikinda

7

Vrbas

6

B. Palanka

7

Zrewanin

7

S. Mitrovica

8

Ruma

8

Pan~evo

9

Vr{ac

8

S KI { OM

Evropa Madrid

NOVI SAD: Toplije s ki{om. Prepodne }e duvati jaka ko{ava, koja }e popodne oslabiti i postepeno pre}i u severozapadni vetar. PritiRim sak ispod normale. Temperatura od 2 do 7 stepeni.

London VOJVODINA: Samo na severu hladnije, tokom jutra mogu}a i susne`ica. Pre podne }e duvati jaka ko{ava, koja }e popodne oslabiti i poCirih stepeno pre}i u severozapadni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna 9 stepeni.

Berlin SRBIJA: Toplije i obla~no sa ki{om. Na jugu ve}i deo dana suvo, saBe~ mo }e povremeno padati slaba ki{a. U Timo~koj krajini hladnije sa snegom. Vetar pre podne jak jugoisto~ni, popodne u skretawu na severozaVar{ava pad. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalna 12 stepeni.

Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak suvo, samo poMoskva negde slaba ki{a. U petak toplo za ovo doba godine i vetrovito uz povremenu ki{u. Duva}e vrlo jaka ko{ava. Temperature preko 10 stepeni.

Oslo U subotu i daqe toplo i vetrovito uz povremenu ki{u. Krajem dana poSt. Peterburg stepeno zahla|ewe. U nedequ i ponedeqak zahla|ewe sa snegom.

Srbija Beograd

9

Kragujevac

11

K. Mitrovica 12 Ni{

12

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Tegobe kod hroni~nih bolesnika i meteoropata. Dodatni oprez se savetuje sr~anim, cerebrovaskularnim i psihi~kim bolesnicima, naro~ito u ko{avskom podru~ju. Maksimalna pa`wa se preporu~uje svim u~esnicima u saobra}aju.

7 12

[ta je istina u vezi sa ve{}u da je irski muzi~ar u 64. godini postao otac? Da li je on lagao, da li je to zaista bio napad hakera na wegov sajt, kako tvrdi, i ko je izvesna \i|i Li, za koju tvrdi da „nikad ~uo za wu“?

Sva ta pitawa lebde u vazduhu nakon {to je pre nekoliko dana na zvani~nom sajtu Vana Morisona objavqeno da su on i \i|i Li dobili sina - Xorxa Ivana Morisona Tre}eg. Me|utim, Van Morison je uo~i novogodi{we no}i saop{tio da je prenera`en i iznena|em tom neta~nom informacijom, da je sve delo hakera i da za \i|i Li nikad nije ~uo i nema pojma ko je ona. [tavi{e, izjavio je i da je i daqe sre}an u braku sa biv{om mis Irske Mi{el Roka, sa kojom ima dvoje dece.

Britanski „Dejli mejl“, pak, tvrdi da Van Morison vrlo dobro zna ko je \i|i Li. Naime, prema saznawima tog tabloida, ona je zadu`ena za vo|ewe svih wegovih turneja, a i direktor je 14 kompanija u vlasni{tvu Vana Morisona.

3

VIC DANA

0 -5 0 -5

- Mama, da li svaka bajka po~iwe sa onim „Jednom davno...“? Ne, sine. Tvoj tata, recimo, po~iwe bajku ovako: „Du{o, ve~eras opet imam poslovni sastanak...“

-2

SUDOKU

-11 -17 -6

Atina

18

Pariz

-1

Minhen

-2

Budimpe{ta

1

Stokholm

-5

1 1

5

8

6

3

3

9 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

193 (6)

Slankamen

438 (2)

Apatin

258 (0)

Zemun

502 (0)

Tendencija opadawa

Bogojevo

240 (-3)

Pan~evo

504 (4)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

- (-)

Smederevo

598 (2)

Novi Sad

326 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

Hetin

568 (-48)

230 (14)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

6

SAVA

510 (20) S. Mitrovica

632 (7)

Senta

509 (17)

460 (3)

Novi Be~ej

416 (10)

Tendencija stagnacije

Titel

462 (3)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

4

188 (-44)

2

1

7

5

5 6

8

2

9

4

5

5

4 6

1

2

8

8

1 3

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

2

4

8

3

9

5

6

1

7

6

7

3

8

4

1

9

5

2

9

1

5

6

2

7

3

8

4

1

9

4

7

6

2

8

3

5

5

3

7

1

8

4

2

6

9

8

6

2

5

3

9

4

7

1

4

8

1

9

5

3

7

2

6

3

5

9

2

7

6

1

4

8

7

2

6

4

1

8

5

9

3

Re{ewe iz pro{log broja