Dnevnik 6.februar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 6. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22981 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

E K S K L U Z I V N O : predsednik vlade apv boJan paJti] iz va[inGtona za „dnevnik”

„DNEVNIK” NA MITINGU OPOZICIJE U BEOGRADU

Amerikanci u Vojvodini Voj vo |an ski pre mi jer dr Bo jan Paj ti} je to kom ovo ne deq nog bo rav ka u Sje di we nim Dr `a va ma, gde je pri su stvo vao i Mo li tve nom do ru~ ku ko ji je pri re dio pred sed nik SAD Ba rak Oba ma, imao niz su sre ta sa pred stav ni ci ma ame ri~ ke za ko no dav ne i iz vr {ne vla sti. Iz me |u osta log, Paj ti} je raz go va rao sa Nen si Pe lo si, doskora{wim spi ke rom Pred stav ni~ kog do ma Kon gre sa, za tim sa ni zom se na to ra i kon gre sme na, me |u ko ji ma i Mar kom Pra jo rom, Yin [a hin i Ro ber tom Ader hol tom, kao i sa To ma som Kan tri me nom, bli skim sa rad ni kom dr `av ne se kre tar ke Hi la ri Klin ton za du `e nim u Stejt di part men tu za Evro pu i Evro a zi ju. „Mno go je kon kret nih re zul ta ta ovog bo rav ka u SAD. Mo `e se re }i da smo sa da uda ri li te me qe za ono {to }e bi ti bu du }a in ten ziv na ak tiv nost pred stav ni ka APV u Sje di we nim Dr `a va ma”, iz ja vio je Paj ti} u eks klu ziv nom in ter vjuu „Dnev ni ku”. str. 2

Ne}e Egipat, nego vanredne izbore

Jasna mati], ministarka za telekomUnikaCiJe, za „dnevnik”

Nismo Rusima obe}ali Telekom

str. 2

NASLOVI

bra{no

Bora Oti}

Teofil Pan~i} Kroja~ i trova~i

Sabota`a bez uticaja

{e}er

maslinovo

638 dinara

154

suncokretovo

sojino 290 dinara

77

kravqe

sme|i 208 din.

kristal 94

belo 57

intervJU nedeQe

282 dinara

heqdino

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : koliko ko[ta izreka „zdravQe na Usta Ulazi”

Srbija – Kanada 1:1

str. 8

str. 3

mleko

uqe

Zdrava hrana samo za bogate

str. 7

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : [ef srpske dr@ave lane na dar dobio zlatnike, ]ilime, [ah...

A od Hilari... tacna s potpisom

str. 4

Sun~ano i malo toplije Najvi{a temperatura 8°S

2

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

CITATI

„

naj ve }i broj pre kr {a ja, tokom revizije raspolagawa buyetom za 2009. godinu, odnosi se na oblast javnih nabavki. Za sada nisu ispuweni uslovi iz Zakona o Dri da bi predlo`ili smewi va we od go vor nih li ca.

Dri }e dostaviti nadle`nom prekr{ajnom sudu u Beogradu zahteve za pokretawe postupka protiv odgovornih lica kod kojih je izvr{ena revizija

”

Radoslav Sretenovi}, predsednik Saveta Dr`avne revizorske institucije

Da~i}: S DEA-om protiv droge

Ivanovi}: Pregovori u martu

Pr vi pot pred sed nik Vla de i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio i di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ile gal ne tr go vi ne nar ko ti ci ma (DEA) Mi {el Le on hart iz ra zi li su to kom raz go vo ra u Va {ing to nu sa gla snost o ve o ma do broj sa rad wi i re zul ta ti ma u bor bi pro tiv ile gal ne tr go vi ne nar ko ti ci ma. U pro te klom pe ri o du, ka ko se na vo di u sa op {te wu Mi ni star sva unu tra {wih po slo va Sr bi je, bi lo je vi {e ak ci ja, a di rek tor ka DEA po hva li la je jed nu od naj zna ~aj ni jih "Bal kan ski rat nik", kao i sa rad wu sa po li cij skim i bez bed no snim slu `ba ma. Da ~i} je iz ra zio sprem nost da po li ci ja Sr bi je u~e stvu je u obu ka ma i usa vr {a va wu i po nu dio ope ra tiv nu sa rad wu u bor bi pro tiv ile gal ne tr go vi ne nar ko ti ci ma. Sr bi ja je sprem na, na veo je Da ~i}, da pod ne se zah tev za ~lan stvo u Me |u na rod noj kon fe ren ci ji po sve }e noj su zbi ja wu ile gal ne tr go vi ne nar ko ti ci ma ko ja je pod okri qem DEA.

Dr `av ni se kre tar za Ko so vo i Me to hi ju Oli ver Iva no vi} iz ja vio je da se po ~e tak pre go vo ra Be o- gra da i Pri {ti ne mo `e o~e ki va ti u mar tu. "Mart je me se ce u ko me se mo `e o~e ki va ti pr vi sa sta nak i to }e bi ti sa sta nak ko ji ne }e bi ti op te re }en te {kim te ma ma", re kao je Iva no vi} Ta nju gu. Iva no vi} je mi {qe wa da bi Be o grad i Pri {ti na naj pre tre ba lo da raz go va ra ju o pi ta wu ne sta lih i kid na po va nih.

Upi tan o sta vu o u~e {}u ko sov skih Sr ba na pred sto je }em po pi su sta nov ni {tva i imo vi ne na Ko so vu i Me to hi ji, Iva no vi} je re kao da oni ne tre ba da u~e stvu ju u tom po pi su.

Sr bi, pre ma we go vim re ~i ma, ni su u pri li ci da po pi {u svo ju imo vi nu, zbog ~e ga taj po pis mo `e pri ka za ti po gre {ne po dat ke, od no sno bi ti "fe le ri ~an". Me |u na rod na za jed ni ca go di na ma iz be ga va po pis u Bo sni i Her ce go vi ni jer bi to bi la le ga li za ci ja et ni~ kog ~i {}e wa. Iz istih raz lo ga ni na Ko so vu ne tre ba da se spro ve de, re kao je Iva no vi}.

SVET

Start START-a Ame ri~ ka dr `av na se kre tar ka Hi la ri Ro dam Klin ton i ru ski mi ni star spoq nih po slo va Ser gej La vrov ju ~e su u Min he nu raz me ni li ra ti fi ko va ne spo ra zu me o sma we wu nu kle ar nog na o ru `a wa START. Hi la ri Klin ton i La vrov su do ku men ta raz me ni li u Min he nu, gde u~e stvu ju na Kon fe ren ci ji o bez bed no sti. Spo ra zum su 8. apri la 2010. go di ne u Pra gu pot pi sa li pred sed ni ci SAD I Ru si je, Ba rak Oba ma i Dmi trij Me dve dev. Do ku ment, ko ji je u de cem bru 2010. go di ne ra ti fi ko vao Se nat ame ri~ kog Kon gre sa, a u ja nu a ra ru ska Du ma, pred vi |a naj vi {e 1.550 bo je vih gla va za sva ku ze mqu, od no sno sma we we od 30 od sto nu kle ar nog ar se na la u od no su na sta we iz 2002. go di ne. Ti me }e bi ti sma wen za po lo vi nu i broj in ter kon ti nen tal nih pro jek ti la i stra te {kih bom bar de ra na obe stra ne - na po 700. Spo ra zum pred vi |a i po nov no us po sta vqa we si ste ma pro ve ra nu kle ar nog ar se na la dru ge stra ne, pre ki nut kra jem 2009. go di ne.

„DNEVNIK” NA MITINGU U BEOGRADU: OPOZICIJA DALA VLADI ROK ZA IZBORE OD DVA MESECA I ZAPRETILA BLOKADOM DR@AVE

Ne}e Egipat, nego vanredne izbore i de ri Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} i Alek san dar Vu ~i}, No ve Sr bi je Ve li mir Ili}, Po kre ta so ci ja li sta Alek san dar Vu lin i Mi lan ka Ka ri} is pred Po kre ta sna ga Sr bi je da li su ju ~e vla da ju }oj ko a li ci ji rok od dva me se ca za ras pi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra, po ru ~u ju }i da }e, uko li ko se to ne de si, or ga ni zo va ti stal ne mir ne pro te ste do sme ne vla sti.

Li der SNS To mi slav Ni ko li} je oce nio da je ju ~e ra {wim sku pom pod slo ga nom "Iz bo ri se za pro me ne" vla da ju }oj ko a li ci ji za dat od lu ~u ju }i uda rac i da ona ne }e mo }i da osta ne ne ma pred ne za do voq stvom gra |a na.

- Vi ste svo je is pu ni li. Sa da je red na na ma. Daj te nam dva me se ca ko ja mi da je mo wi ma da ras pi {u van red ne par la men tar ne iz bo re, ako ne bu du hte li da o to me raz -

On je po zvao gra |a ne da se ako vlast u na red na dva me se ca ne is pu ni zah te ve opo zi ci je, po no vo oku pe i ne skla wa ju sa be o grad skih uli ca dok vla da i pred sed nik ne odu s vla sti.

Mi lan ka Ka ri} iz PSS upu ti la je po zdra ve Bo go qu ba Ka ri }a oku pqe ni ma, za ko ga je re kla da je u bek stvu jer je ugro zio one ko ji ma je mi ni star sko me sto pr vo za po sle we. Ona je vi {e pu ta po zdra vi la Ni ko li }a kao pred sed ni ka i Vu ~i }a kao pre mi je ra Sr bi je.

Pred s ed n ik PS Alek s an d ar Vu l in po r u ~ io da je gra | a n i tra ` e hleb, na d u i prav d u i da je svi m a do s ta "Mr k o w i } e v ih iz m i { qo t i n a, Din k i } e v ih la `i".

L

Navija~i bili spremi za nerede Za be le `en je i je dan ma wi in ci dent: po li ci ja je kod Te ra zij ske ~e sme pri ve la gru pu od oko 20-tak mla di }a ko ji su pe va li na vi ja~ ke pe sme u vre me odr `a va wa mi tin ga. Gru pu u cen tru Be o gra da po li ci ja je pr vo okru `i la, na kon ~e ga ih je le gi ti mi sa la i pri ve la. Po li ci ja je ima la in for ma ci je da }e se na vi ja ~i oku pi ti i da se spre ma ju da iza zo vu ne re de. go va ra mo, ako si le xi je na sta ve da se po na {a ju kao do sa da, u apri lu }e te me za te }i ov de na as fal tu ka ko se dim na sti ro po ru, a po ne si te ga i vi - po ru ~io je Ni ko li}.

On je po no vio vi {e pu ta iz re ~e ne kri ti ke na ra ~un Vla de Sr bi je, op tu `u ju }i stran ke na vla sti za ko rup ci ju, kri mi nal, ras pro da ju, la `i, ne is pu we na obe }a wa i dra ma ti~ nu so ci jal no-eko nom sku si tu a ci ju. „Po sled wi je tre nu tak da se Sr bi ja spa se da vlast ne ras pro da i ze mqu i vo du i va zduh“.

- Ne tra `im da odu sa vla sti, to }e da re {e iz bo ri. Ne tra `im da se ne kan di du ju, da odu u ile ga lu. Ho }e mo da ih po be di mo, da im do ka `e mo da ne mo gu vi {e da pre va re gra |a ne Sr bi je - na gla sio je Ni ko li}, po ru ~iv {i vla sti ma da ne pro da ju Te le kom, a oni ma ko ji ga ku pe da }e po sle mo ra ti da pla te pu nu ce nu.

Li der NS Ve li mir Ili} pr vi put se jav no od re kao ko a li ci o nog par ne ra Vo ji sla va Ko {tu ni ce, is ti ~u }i da Sr bi ja ne }e ni ovu vla du, ni DSS, ve} na pred wa ke i no vog vo |u – To mi sla va Ni ko li }a.

- To mo po ve di pu te vi ma Sve tog Sa ve Ne ma wi }a Sr bi ju u Evro pu, ali do sto jan stve no - re kao je Ili}. On je po ru ~io pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u da se „ne igra sa Sr bi jom“ i da „na rod ne `e li upit ni ke ko je Evrop skoj ko mi si ji no si De da Mraz ku rir Cvet ko vi}, ve} po sao i pla tu“.

Brankov most se tresao Skup je obez be |i va lo 10.000 po li ca ja ca i 2.000 vid no obe le `e nih re da ra or ga ni za to ra. Sna ge `an dar me ri je bi le su oko zda wa pred sed ni ka Sr bi je, Vla de i osta lih in sti tu ci ja, a mo gle su se vi de ti oko am ba sa da, po seb no Fran cu ske, {to se do vo di lo u ve zu sa sud skom pre su dom za „slu ~aj Ta ton“. Spe ci jal ci su bi li na kro vu Cen tral ne po {te pre ko pu ta Skup {ti ne gde je bi la bi na sa opo zi ci o nim li de ri ma. Ka da je ko lo na kre nu la iz prav ca No vog Be o gra da ka cen tru Bran kov most je to li ko vi bri rao da su ne ki pa da li na as falt.

- Ne }e mo Tu nis, Ka i ro i Egi pat, ve} de mo krat sku Sr bi ju. Vi ne zna te da vla da te, ni ko u Sr bi ji ni je za do vo qan, osim vas - re kao je Ili}, ko ji je na ja vio op {tu blo ka du ako iz bo ri ne bu du ras pi sa ni za dva me se ca.

Gra |a ni ma se obra tio i za me nik pred sed ni ka SNS Alek san dar Vu ~i} ko ji je re kao da oku pqe ni `e le da po ka `u vla sti da je „Sr bi ja pro tiv wih i da smo bo qi, lep {i, pa met ni ji od wih“.

„Ne budi majmun, probudi se” Pri sta li ce SNS i osta lih par ti ja oko we no si le su stra na~ ke za sta ve, pa i one cr ve ne sa sr pom i ~e ki }em. Tu su bi le i dr `av ne tro boj ke, tran spa ren ti, ~ak i na en gle skom: „Ne bu di maj mun, pro bu di se, vre me je za pro me ne“, s fo to gra fi jom ona ~u ve na tri maj mu na ko ja „ne vi de, ne ~u ju, ne go vo re“. De mon stran ti su uglav nom uz vi ki va li „usta nak“ i „lo po vi“. Kli ni ka An la ve ko ja je ima la pet mo bil nih ko la sa op {ti la je da pi ja nih na mi tin gu ni je bi lo.

Svi go vor ni ci su od go vor nost za te {ko sta we u dr `a vi pri pi sa li stran ka ma vla da ju }e ko a li ci je, oce wu ju }i da su van red ni iz bo ri je di ni na ~in da se kri za pre va zi |e.

Mi ting je po ~eo dr `av nom him nom a za vr {en je in to ni ra wem sve ~a ne pe sme "Vo sta ni Ser bie". Pre ma po da ci ma MUP mi tin gu je pri su stvo va lo 55.000, dok SNS ope ri {e po dat kom od oko 100.000 qu di. Po li ci ja je sa op {ti la da je do ga |aj pro te kao bez na ru {a va wa jav nog re da i mi ra.

Li de ri opo zi ci je su sve vre me upo zo ra va li oku pqe ne da se do sto jan stve no i mir no ra zi |u i da onaj ko iza zo ve in ci den te ra di za vlast. Ina ~e mi ting je pre no si la „Pal ma plus“, te le vi zi ja li de ra Je din stve ne Sr bi je Dra ga na Mar ko vi }a Pal me, jed nog od ak te ra vla da ju }e ko a li ci je. n Dragan Milivojevi}

POTERA ZA ZREWANINSKIM ADVOKATOM

Osumwi~en za ubistvo supruge

crna hronika

ja je ra di la u mu `e vqe voj advo kat skoj kan ce la ri ji, na |e no je u pe tak oko 10 ~a so va, u wi ho voj ku }i u [tro sma je ro voj 37. Za te ~e na je s no `em za ri ve nim u sr ce, a kraj le {a se na la zio jo{ je dan no` s po lo mqe nim se ~i vom. U pro sto ri ji u ko joj je bi la `r tva pri me }e ne su i dve {o qi ce za ka fu, pa se pret po sta vqa da su Ja smi na i Bra ni slav, pre tra ge di je, se de li i raz go va ra li. Is tra `ni su di ja zre wa nin skog Vi {eg su da Go ran Zec iza {ao je na li ce me sta i oba vio uvi |aj, na kon ~e ga je iz dao na red bu za pre tres advo -

ko me bo ra vi we go va maj ka, u na se qu Ba gqa{. Zec je iz dao i na log za obuk ci ju te la po koj ne Ja smi ne u no vo sad skom Za vo du za sud sku me di ci nu.

Pri pad ni ci po li ci je u pe tak su bi li ras po re |e ni u Zre wa ni nu i na iz la zi ma iz gra da tra ga ju }i za osum wi ~e nim. Ke wi }e vi sa r ad n i c i i po z na n i c i, me | u wi ma i za po sle ni u su du i tu `i la {tvu, ne ve ru ju da je on po ~i ni lac zlo ~i na. Ja smi na i Bra ni slav ima ju dvo je de ce – }er ku pred { kol s kog uz r a s ta i si n a ko ji po ha |a osnov nu {ko lu. @. B.

Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu sa op {ti la je ju ~e da we ni pri pad ni ci in ten ziv no tra ga ju za zre wa nin skim advo ka tom Bra ni sla vom Ke wi }em (49), osum wi ~e nim da je u pe tak, u po ro di~ noj ku }i, li {io `i vo ta su pru gu Ja smi nu (37). Po li ci ja je ju ~e ob ja vi la i fo to gra fi ju Ke wi }a ko me se, po sle svi re pog ubi stva, iz gu bio sva ki trag. “Mo le se svi gra |a ni ko ji po se du ju in for ma ci je u ve zi osum wi ~e nog da se ja ve naj bli `oj po li cij skoj sta ni ci”, na ve de no je u sa op {te wu zre wa nin ske po li ci je.

Be `i vot no te lo Ja smi ne Ke wi}, di plo mi ra ne prav ni ce ko -

Branislav Kewi}

kat ske kan ce la ri je Bra ni sla va Ke wi }a ko ja se na la zi u uli ci @ar ka Zre wa ni na, kao i sta na u

E K S K L U Z I V N O : PREDSEDNIK

Amerikanci oj vo |an ski pre mi jer dr Bo jan Paj ti} je to kom ovo ne deq nog bo rav ka u Sje di we nim Dr `a va ma, gde je pri su stvo vao i Mo li tve nom do ru~ ku ko ji je pri re dio pred sed nik SAD Ba rak Oba ma, imao niz su sre ta sa pred stav ni ci ma ame ri~ ke za ko no dav ne i iz vr {ne vla sti. Iz me |u osta log, Paj ti} je raz go va rao sa Nen si Pe lo si, doskora{wim spi ke rom Pred stav ni~ kog do ma Kon gre sa, za tim sa ni zom se na to ra i kon gre sme na, me |u ko ji ma i Mar kom Pra jo rom, Xin [a hin i Ro ber tom Ader hol tom, kao i sa To ma som Kan tri me nom, bli skim sa rad ni kom dr `av ne se kre tar ke Hi la ri Klin ton za du `e nim u Stejt di part men tu za Evro pu i Evro a zi ju.

– Ve li ki kva li tet Mo li tve nog do ru~ ka je ste ~i we ni ca da se na we mu mo `e us po sta vi ti kon takt ka ko sa po li ti~ kim vr hom SAD i dru gih ze ma qa, ta ko i s va `nim pred stav ni ci ma po slov ne za jed ni ce. I da se

V

ko na pla nu o~u va wa iden ti te ta na ci o nal nih za jed ni ca ko je `i ve na na {em pro sto ru, ta ko i u obla sti eko no mi je i uop {te in v e s ti c i o n og raz v o j a Voj vo di ne u uslo vi ma svet ske kri ze – iz ja vio je Paj ti} za „Dnev nik”. l Da li su va{i ameri~ki sagovornici ve} bili informisani o Vojvodini?

– Da, pri ~e mu ne ki od wih iz van red no po zna ju re gion, a go spo din Kan tri men ~ak pri li~ no do bro i go vo ri na{ je zik. U sva kom slu ~a ju, Ame ri kan ci is ti ~u Voj vo di nu kao po zi ti van pri mer, jer je, iz me |u osta log, na {a po kra ji na, kao je di na re gi ja u Evro pi sa {est slu `be nih je zi ka, i ne ka vr sta bren da ko ji kva li fi ku je Sr bi ju ne sa mo kao bu du }u ~la ni cu EU, ne go i kao iz u zet no uva `e nog de la me |u na rod ne za jed ni ce. Jer, ka da uspe va te da na kva li te tan na ~in o~u va te iden ti tet ve li kog bro ja na ci o nal nog za jed ni ca, on da ni ko ne mo `e da

Bez divana s Obamom l Da li vam se ukazala prilika da razgovarate i sa Obamom?

– Ne. Pred s ed n ik SAD je, na rav no, bio na Mo li tve nom do ru~ ku i obra tio se zva ni ca ma. U fi zi~ kom smi slu, na {a de le ga ci ja mu je bi la ve o ma bli zu, ali po seb nih bi la te ral nih kon ta ka ta ni je bi lo. sa svi ma wi ma, bez me dij skog pri ti ska, otvo re no raz go va ra o Sr bi ji, ali i o si tu a ci ji u re gi o nu, Evro pi i sve tu, po li ti~ koj i eko nom skoj. Ovo je, ina ~e, pr vi put da je pred stav nik Vla de Voj vo di ne po zvan na Mo li tve ni do ru ~ak. I taj po ziv pred sta vqa ne ku vr stu pri zna wa re zul ta ti ma ko je je po sti za la po kra jin ska Vla da, ka -

vam ospo ri to da pri pa da te ci vi li zo va nom de lu sve ta. l S obzirom na to da je Molitvenom doru~ku prisustvovao i {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi}, da li ste razgovarali o sudbini kancelarije APV u glavnom gradu Evropske unije?

– Go spo din Je re mi} je po tvr dio da }e se od lu ka o pred stav -

RETROVIZOR n Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} najavila je za drugu polovinu februara raspravu u parlamentu o famoznim blanko ostavkama. Prema wenim re~ima, ta tema na}i }e se na na vanrednoj sednici Skup{tine Srbije najverovatnije oko 20. februara. Kada je u pitawu epilog te rasprave, predsednica skup{tine bila je jasna: "Definitivno je da }e ve} od februara vlasnici mandata biti poslanici." n Vlada Srbije usvoji}e u prvoj polovini godine Zakon o restituciji, najavio je vicepremijer Bo`idar \eli}, dodaju}i da model restitucije treba da bude skroman, po meri Srbije. Istovremeno je Mre`a za restituciju u Srbiji predala Vladi podatke o dr`avnoj imovini za koju smatraju da je namerno prikrivena u odgovorima na Upitnik Evropske komisije. n Novi rekord dinara – 103,52 za evro, wegova je najve}a vrednost za ovu godinu i zvani~ni sredwi kurs za ponedeqak, kako je objavila Narodna banka Srbije. Srpska valuta je primetno oja~ala tokom druge polovine januara da bi se taj trend nastavio i u februaru. Dinar je ove godine bio najslabiji 6. januara, kada je sredwi kurs iznosio 106,4947 dinara za jedan evro. n U ~etvrtak su u {trajk stupili ~lanovi Nezavisnog sindikata policije koji tra`e pove}awe plata za 40 odsto. Pored toga, policajci zahtevaju i nabavku novih uniformi i obu}e, izmene odre|enih ~lanova Zakona o policiji i potpisivawe posebnog kolektivnog ugovora. Dosada{wi pregovori sindikata i MUP nisu dali rezultat. n Nema~ko Savezno udru`ewe podunavskih Nemaca i Kulturna fondacija podunavskih Nemaca zatra`ili su od predsednika te zemqe Kristijana Vulfa da se Josipu Brozu Titu posthumno oduzme najvi{e nema~ko odlikovawe "Savezni krst za zasluge". Prema medijima koji su preneli tu vest to je zatra`eno zato {to je za vreme Titove vladavine iz Jugoslavije proterano 200.000 Nemaca, od kojih je 50.000 umrlo. n Korisnicima ajpeda je na raspolagawu dnevni list koji mo`e da se ~ita samo na wihovim tablet kompjuterima. Eksperimentalni "Dnevnik" po~eo je da se prodaje kao aplikacija u prodavnicama "Epla", a lansirao ga je izvr{ni direktor kompanije "Wuz" Rupert Mardok. Ta kompanija je vlasnik "Vol strit yornala". Nedeqno, "Dnevnik" }e ko{tati 99 centi, a pretplata na godi{wem nivou bi}e 39,99 dolara. Mardok ka`e da nisku cenu omogu}ava to {to nema nikakvih tro{kova za {tampu. Izdava~i nastoje da na|u na~in nadokade zbog pada prihoda od {tampanih proizvoda.

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

VLADE APV BOJAN PAJTI] IZ VA[INGTONA ZA „DNEVNIK”

3

KARMA KOMA

do la ze u Voj vo di nu Kroja~i i trova~i [

ni {tvu Voj vo di ne u Bri se lu na }i u to ku pred sto je }e dve sed mi ce na sed ni ci Vla de Sr bi je, ona ko ka ko je to i do go vo re no kra jem pro {le go di ne. A to zna ~i da bi ve} u na red nim ne de qa ma pr vi pred stav ni ci Voj vo di ne mo gli po ~e ti da ra de pri Mi si ji Sr bi je u Bri se lu. Ono {to je va `no po no vi ti: na kon do no {e wa Sta tu ta, vi {e ne ma go vo ra o to me da li po sto ji po li ti~ ka vo qa da Voj vo di na ima svo je pred stav ni {tvo u Bri se lu ili ne. Sto ga je po ~e tak ra da kan ce la ri je sa da is kqu ~i vo teh ni~ ko, a ne po li ti~ ko pi ta we. l S vama su u Va{ingtonu bili i lideri SPS-a i SPOa Ivica Da~i} i Vuk Dra{kovi}. Jesu li odnosi u koaliciji bili tema, posebno u svetlu posledwih trzavica na relaciji DS - SPS, ali i G17 - svi ostali?

INTERVJU

– Ni smo tu te mu ni do ta kli, jer smo se svi fo ku si ra li na to da pre zen tu je mo Sr bi ju na naj bo qi mo gu }i na ~in i da ostva ri mo {to vi {e za dr `a vu po ten ci jal no plo do no snih kon ta ka ta. Va {ing ton za i sta i ni je me sto gde bi tre ba lo da raz go va ra mo o na {im unu tar ko a li ci o nim pi ta wi ma, ve} ova kve do ga |a je, kao {to je Mo li tve ni do ru ~ak, tre ba is ko ri sti ti za to da se {to br `e i kva li tet ni je Sr bi ja po zi ci o ni ra u me |u na rod nim od no si ma. Uosta lom, de ve de se tih go di na pro {log ve ka je to li ko po kva ren imix na {e ze mqe u sve tu da mo ra mo mno go da ra di mo da bi smo taj imix po pra vi li. I upra vo smo to ovih da na i ra di li u Va {ing to nu. l Donosite li iz Va{ingtona i ne{to konkretno, na politi~kom ili investicionom planu?

– Mno go je kon kret nih re zul ta ta ovog bo rav ka u SAD, jer se mo `e re }i da smo sa da uda ri li te me qe za ono {to }e bi ti bu du }a in ten ziv na ak tiv nost pred stav ni ka APV u Sje di we nim Dr `a va ma.

Do sa da smo, ~i we ni ca je, vi {e bi li kon cen tri sa ni na pro stor Evrop ske uni je, ali ni ka ko ne sme mo za bo ra vi ti ogrom ne po ten ci ja le ko je pru `a part ner stvo sa po slov nim i po li ti~ kim in sti tu ci ja ma SAD. Ta ko nas, na pri mer, u na red nim me se ci ma o~e ku je po se ta Voj vo di ni vi so ke de le ga ci je Se na ta i Kon gre sa SAD, ko ja mo `e u per spek ti vi pu no zna ~i ti za upu }i va we po zi tiv nog sig na la ame ri~ kim in ve sti to ri ma. Ali i pre to ga na ja vqen je do la zak wi ho vih po slov nih qu di, ko ji su za in te re so va ni za ula ga we u gra |e vin sku in du stri ju, me tal ski kom pleks i sek tor in for ma ci o ne teh no lo gi je. n Mi ro slav Sta ji}

ta je trovawe? Uno{ewe u organizam wemu {tetnih supstanci, koje bi, ina~e, u nekoj drugoj dozi, srazmeru ili situaciji – ili, naprosto, za neki drugi organizam – mogle da budu korisne, ali za ovaj su {tetne. A {ta je ideologija? Pa, zapravo, to isto: dogmatski slepo promovisawe ideja koje mogu biti korisne i dobre, ali tako|e i razorne, ako su pogre{no dozirane, na pogre{an na~in, u pogre{no vreme i na pogre{nom organu ili celom dru{tvenom organizmu primewene.

Jedan doma}i medijski tajkun, imperator i impersonator @ivota U Ru`i~astom, tvrdi da su ga iz neposredne okoline mesecima trovali, mo`da i supstancama koje nekome drugome zna~e lek. Pri~a dostojna Glembajevih; uostalom, nije bez neke da su Glembajevi ponovo na na{im scenama, aktuelniji nego onda kada ih je Krle`a stvorio. Cela bi se jedna istorija na{ih promena, uspona i strmeknu}a mogla ispri~ati samo na osnovu razli~itih na{ih ~itawa i gledawa Glembajevih u posledwih tridesetak godina.

Ideologija, velim, funkcioni{e na isti razaraju}i na~in: uzme{ ne{to {to bi moglo biti lek, i od wega, namerno ili nenamerno pogre{nom primenom, napravi{ otrov. Recimo tako {to „le~i{“ zdrav organizam, onaj kome lek nije ni potreban, pa mu je otuda i {tetan.

Ukratko, prevlast ideolo{kog nad racionalnim neka je vrsta infekcije, neretko s fatalnim posledicama. Sporedna je stvar o kojoj se konkretno ideologiji radi, mehanizam je bazi~no isti.

Odrastao sam u ne~emu {to se nazivalo socijalizmom, video sam izbliza i iznutra sve wegove ogromne mane, ne naposletku ekonomske. Neefikasnost je bilo drugo ime tog sistema. Rano sam usvojio stav da je samo dru{tvo u kojem preovladava privatno vlasni{tvo mogu}e izgraditi na zdravim, realnim temeqima. Da li se to zove kapitalizam? Ne marim, neka se zove i tako. Kako god, takvo je razmi{qawe onda bilo jeres, jer je bilo suprotstavqeno vladaju}oj i jedino dopu{tenoj ideologiji. No, gle ~uda, kada je socijalizam propao mnogi su wegovi vernici i juri{nici naprosto zamenili doktrine: ranije su mislili da SVE treba da bude javno, sada misle da SVE treba da bude privatno. Za{to? Zato.

Skojevci postado{e japiji, podjednako tupi, bahati i nezapitani, a ti gleda{ sa strane, u ~udu, ne mogu}i da se odlu~i{ u kojoj su ulozi odvratniji i bedniji. Kako god, meni se ~inilo – ~ini mi se i sada – da je prevlast privatnog vlasni{tva u redu, ali uz niz va`nih izuzeta-

ka, od kulturnih i medijskih (javni servisi na raznim nivoima) do infrastrukturnih (javni prevoz, vodovod, kanalizacija, ~isto}a etc.). Sa ideolo{kim umom, me|utim, ne mo`e tako: kod wega je uvek ili - ili.

Kako izgleda divqawe ideolo{kog uma u praksi? Evo sve`eg primera. Nedeqnik „Pan~evac“ bio je decenijama u javnom, op{tinskom vlasni{tvu, ali ve} dugo ne i na op{tinskoj kasi, jer je bio vi{e nego profitabilan: visok tira`, gomila oglasa, a sve to bez jeftine tabloidizacije – ma, san snova svakog ko radi u {tampi. Me|utim, iako mu ba{ ni{ta nije falilo takvom kakav je, „Pan~evac“ je MORAO biti privatizovan, jer tako nala`e Zakon. I onda ga je prodalo nekoj skupini, da prostite, mufquza (malo ko drugi ovde ima ozbiqan ke{ za takve transakcije), koja ga je upropastila na milion na~ina, i sada je taj list – iako i daqe visokotira`an i sa milijardu oglasa – u ogromnim dugovima, koje uop{te nije napravio on, nego druge, povezane firme istog gazde. Koji vi{e i nije gazda, ali yaba, jer je {teta ve} napravqena, a „Pan~evac“ poharan, ne samo materijalno i izmerqivo.

Sada se vra}amo na po~etak pri~e: za{to je „Pan~evac“ uop{te prodat, za{to je spasavan kad mu nikakav spas nije ni trebao, jer mu je i{lo sasvim dobro? Nije bio „siro~e“, nikome nije bio na teretu, pravio je lepe pare i pri tome ostvarivao va`nu, {to bi se reklo, dru{tvenu funkciju. Svi su od toga imali razumnu korist, niko nije trpeo nikakvu {tetu.

Bio je, dakle, zdrav i ekonomski i zanatski, i bezbedno daleko od tranziciono - glembajevske krize identiteta. A onda su, tako zdravog, uzeli da ga le~e. Le~ewe je, kako vidimo, jedva pre`iveo, sav u ritama i krastama. Ako i ozdravi, ne}e to vi{e biti isti list, iz mnogih razloga. ^emu nas u~i ova pri~a? Odavno znamo da je socijalizam bajka, ili mo`da pre ne{to kao poezija sumwive kakvo}e. Sada mnogo boqe nego ranije znamo i da je kapitalizam tvrda proza, neretko opora, nije za svaki stomak. Ovo, me|utim, nije pri~a ni o jednome od wih, a ponajmawe o tome koji je „boqi“. Ovo je pri~a o ideolo{kom umu: onome koji unapred propisuje kakva ima i mora biti stvarnost, a stvarnost neka se izvoli smestiti u to tesno, bez probe i merewa skrojeno odelo kako god zna i ume. Ti i takvi kroja~i nu`no se pokazuju kao trova~i, bez obzira na to u ime ~ega vitlaju makazama. n Teofil Pan~i}

JASNA MATI], MINISTARKA ZA TELEKOMUNIKACIJE I INFORMACIONO DRU[TVO

Ni smo Ru si ma obe }a li Te le kom F

in ska je pro {le go di ne po sta la pr va ze mqa na sve tu ko ja je pra vo na pri stup br zom in ter ne tu pro gla si la za – osnov no qud sko pra vo. To pod ra zu me va da naj ma wa do zvo qe na br zi na in ter ne ta bu de 1 me ga bit u se kun di. Za Fin ce otu da po da tak da se u ne kim de lo vi ma Sr bi je na „net” i da qe mo `e iza }i je di no pu tem da jalap ko nek ci je, mo `e da zvu ~i kao vest iz ar he o lo gi je. A {to se ti ~e osnov nih qud skih pra va, mi jo{ do bra no ku bu ri mo i s onim iz vor nim...

U sva kom slu ~a ju, dok se ne is pu ne pla no vi Vla de Sr bi je da do 2020. go di ne svim gra |a ni ma bu de do stu pan in ter net s na ma wim pro to kom od 100 Mb/s, ka ko je pred vi |e no Stra te gi jom raz vo ja in for ma ci on og dru {tva, ko ri sni ci br zog in ter ne ta u Sr bi ji – a ta kvih je ne gde oko ~e tvr ti ne – tre nut no mo ra ju da se za do vo qe s pro se~ nom br zi nom od je dva 3 Mb/s. Taj po da tak nas svr sta va na 91. me sto u sve tu po br zi ni in ter net pro to ka. Ali, kad su ta kve top li ste u pi ta wu, ve} smo se na vi kli. Uosta lom, po sto je de lo vi ze mqe ko ji ma je san ma kar i naj ma wa mo gu }a br zi na, dru gi, pak, sa wa ju bo qi sig nal mo bil ne te le fo ni je, a ne ki – da se ra to si qa ju dvoj ni ka na fik snom te le fo nu.

Za mi ni star ku za te le ko mu ni ka ci je i in for ma ci o no dru {tvo Ja snu Ma ti} na ve de ni pro ble mi su po sle di ca od su stva zna ~aj ni je dr `av ne po dr {ke raz vo ju te le ko mu ni ka ci ja u pro te klih ne ko li ko de ce ni ja.

– De ce ni ja ma se raz voj te le ko mu ni ka ci ja u Sr bi ji za sni vao na po sto ja wu i de lo va wu jed ne dr `av ne kom pa ni je. Sr bi ji su po -

treb ni no vi ope ra to ri i no ve in ve sti ci je, bor ba za ko ri sni ke, ce nov na kon ku ren ci ja, br `e uvo |e we no vih teh no lo gi ja i po ve }a we kva li te ta uslu ga – ka `e Ja sna Ma ti} za „Dnev nik”.

Ona, ipak, tvr di i da je we no mi ni star stvo, u sa rad wi sa RA TEL-om, u pro te kle dve go di ne ni zom me ra us pe lo da sni zi ve le pro daj nu ce nu in ter ne ta, {to su kraj w i ko r i s ni c i ose t i l i kroz ne ko li ko zna ~aj nih po ve }a wa pro to ka za istu ce nu.

– No vim Za ko nom o elek tron skim ko mu ni ka ci ja ma uki nu ta je pre pre ka za ula zak na tr `i {te i po slo va we no vih ope ra to ra za sve vr ste uslu ga. Ta ko }e od 1. ja nu ra 2012. gra |a ni ima ti mo gu} nost da uslu ge te le fo ni je i ob je di we ne pa ke te uslu ga (te le fo ni ja, in ter net, TV) ku pu ju od ve }eg bro ja ope ra to ra. Me |u wi ma se na la ze i ka blov ski ope ra to ri , ko ji sop stve nom in fra struk tu rom ve} da nas po kri va ju ve li ki

broj do ma }in sta va – na ja vqu je mi ni star ka. l Smatrate li da cena interneta u Srbiji korespondira s kvalitetom i brzinom koji se nudi gra|anima? Ceni te li tr `i {te in ter net usluga dovoqno liberalizovanim?

– Tr `i {te je de fi ni tiv no li be ra li zo va no u smi slu da u sva kom seg men tu te le ko mu ni ka ci ja po s to j i ve } i broj ope r a t o r a.

Kon ku ren ci ja je u ne kim obla sti ma ve }a, a u ne kim obla sti ma ma wa. Re ci mo, kon ku ren ci ja u obla sti ma lo pro da je in ter net uslu ga je do sta do bra, ne {to je lo {i ja u obla sti ka blov ske di stri bu ci je i mo bil ne te le fo ni je, dok je, re c i m o, naj n i ` a u obla sti fik sne te le fo ni je i ve le pro da je pri stup nih ka pa ci te ta za ADSL. I u seg men ti ma s ni `im ste pe nom kon ku ren ci je na pra vqe ni su po ma ci, ali }e mo po zi tiv ne re zul ta te mo }i da vi -

Boqe je bez PDV-a na ra~unare l Na koji na~in mo`e u narednih devet godina da se drasti~no popravi trenutno stawe u kojem samo polovina doma}instava u Srbiji ima ra~unar, a ni 40 odsto internet prikqu~ak?

– Si stem sko re {e we pro ble ma sa do stup no {}u br zog in ter ne ta pod ra zu me va otva ra we tr `i {ta za no ve ope ra to re, ko ji }e do ne ti no ve in ve sti ci je u in fra struk tu ru i na te ra ti po sto je }e ope ra to re da in ve sti ra ju vi {e ka ko bi za dr `a li ko rak sa kon ku ren ci jom.

To }e ta ko |e uti ca ti na do stup nost uslu ga u ve }em bro ju re gi o na, br zi nu uvo |e wa no vih uslu ga i kva li tet uslu ga. Re ci mo, na in ter net pro tok ko ji se do bi ja u pa ke tu za od re |e nu ce nu. Za hva qu ju }i sa rad wi na {eg i Mi ni star stva za pro stor no pla ni ra we u pro te kloj go di ni, re lak si ra ni su uslo vi za do bi ja we do zvo la za po sta vqa we ma gi stral ne te le ko mu ni ka ci o ne in fra struk tu re, i na taj na ~in je ne ko li ko pri vat nih i dr `av nih fir mi za po ~e lo in ve sti ci je u ovoj obla sti. A va `no je i {to pred log za po ve }a we PDV na ra ~u na re na kra ju ni je usvo jen, jer je to do bro za da qi raz voj u obla sti in for ma ci o no-ku mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja.

di mo tek ka da se ne do sta ju }i ka pa ci te ti iz gra de, in ve sti ci je re a li zu ju i uslu ge po nu de ko ri sni ci ma, za {ta }e bi ti po treb no od re |e no vre me. l Koliko se uop{te radi – ako se radi, jer ja to ne uo~avam - na promeni percepcije gra|ana o internetu i wegovim korisnim i prakti~nim stranama? Jer, kod nas se internet uglavnom izjedna~ava s Fejsbukom, slawem po{te i onlajn igricama, dok s druge stra ne po sto je di rek to ri {kola koji smatraju da wihovim |acima nisu potrebni ra~unari koje im neko daruje, pa ni internet?

– Mi smo sa svo je stra ne po kre n u l i ne k o l i k o zna ~ aj n ih pro je ka ta u tom prav cu, po put ini ci ja ti ve za obra zo va we de ce, ro d i t e q a i na s tav n i k a o bez bed nom ko ri {}e wu ra ~u na ra i in t er n e t a pod na z i v om Klik ni Be zbed no.rs, za tim Di gi tal nu {ko lu, ko ji za ciq ima opre ma we svih osnov nih {ko la u Sr bi ji ra ~u nar skim u~i o ni ca ma to kom 2011. go di ne. Na {e mi ni star stvo i Re pu bli~ ki za vod za in for ma ti ku i in ter net po k re n u l i su por t al eUpra va.gov.rs sa ci qem da gra |a ni Sr bi je do bi ju me sto na ko me mo gu da se in for mi {u o uslu ga ma dr `av nih or ga na, pod ne su zah te ve i pla te elek tron skim pu tem, a do ku men te do bi ju na ku} nu adre su. Tre nut no se na por ta lu na la zi pre ko 250 uslu ga, ko je pru `a pre ko 60 lo kal nih sa mo u pra va i pre ko 30 or ga na dr `av ne upra ve – agen ci je, mi ni star stva, za vo di. Ali pro me na per cep ci je ni je ne {to {to za vi si od jed nog mi ni star stva, ve} u ve li koj me ri i od me di ja, obra zov -

nog si s te m a, eko nom skog raz vo ja... l Da li sto ji obe}awe da }e od kra ja mar ta ko na~no biti mogu} prenos broja kod drugog operatera mobilne telefonije? Kada se realno ova opcija mo`e o~ekivati u sferi fiksne telefonije?

– Pre ma po sled wim in for ma ci ja ma iz RA TEL-a, o ko me su oba ve {te ni i svi mo bil ni ope r a t o r i, in s ta la ci ja cen tral nog si ste ma za pre no si vost bro je va pri vo di se kra ju, a we go vo te sti ra we po ~ e } e po ~ et k om mar t a i tre ba lo bi da se za vr {i za ne ko li ko ne de qa, na kon ~e ga }e po sta ti do stu pan gra |a ni ma. [to se ti ~e omo gu }a va wa pre no si vo sti fik snih bro je va, RA TEL s ope ra to ri ma fik sne te le fo ni je usa gla {a va teh ni~ ke de ta qe i o~e k u j e se da taj po s ao bu d e okon ~an to kom go di ne. l Mediji spekuli{u da je kupovini Telekoma najbli`a ruska firma Vimpelkom i da se Vlada tim povodom podelila na one koji su „za“ i one koji se tome protive jer bi na taj na~in Rusi, nakon NIS-a i nafte, kontrolisali i na{e te le ko mu ni ka ci je, tim pre jer budu}i kupac dobija i celokupnu infrastrukturu Telekoma. Da li je takav strah opravdan?

– Ne, ni je oprav dan jer }e dr `a va i na kon pro da je ude la u Te -

le ko mu u svo jim ru ka ma ima ti po lu ge uz po mo} ko jih }e mo }i da kon tro li {e ce ne uslu ga Te le ko ma i na me }e oba ve ze za jed ni~ kog ko ri {}e wa in fra struk tu r e. [ta v i { e, ko r i { }e w e ovih po lu ga u pu noj me ri bi }e zna ~aj ni je za da qi raz voj na {eg tr `i {ta te le ko mu ni ka ci ja, od vi si ne ude la dr `a ve u Te le ko mu. Dru gim re ~i ma, uslo vi za kon ku rent no tr `i {te te le ko mu ni ka ci ja, ko je je di no mo `e da obez be di raz voj, mo ra ju se obez be di ti bez ob zi ra na struk tu ru vla sni {tva u Te le ko mu. Ina ~e, Vla da ne ma fa vo ri ta u po stup ku pro da je de la dr `av nog ude la u Te le ko mu i ceo pro ces se spro vo d i pu t em otvo r e n og jav n og ten de ra. O~e ku je mo do 31. mar ta pod no {e we oba ve zu ju }ih po nu da za in te re so va nih, a ako bu de vi {e po nu da, bi }e or ga ni zo va na auk ci ja. n De nis Ko lun yi ja

4

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

T E M A „ D N E V N I K A ” : Pro sve tA ri – [trAj kA ^i s bo gA tiM is ku stvoM

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : [ef srP ske dr @A ve

A od tac na

Ru pe u zna wu zbog pla ta i stru ke re go vo ri sin di ka ta pro svet nih rad ni ka sa Vla dom Sr bi je ni su uro di li plo dom. Pro svet ni rad ni ci su u {traj ku, iz Mi ni star stva sti `u pret we da }e se ne po slu {nim u~i te qi ma i na stav ni ci ma uma wi ti pla ta”...

Ma da de lu je kao naj sve `i ja vest, za pra vo je ba ja ta de ce ni ju i po i ti ~e se pro sve tar skog bun ta iz 1996. go di ne. I ta da {wi ne po sre dan po vod za {trajk u osno vi se ne raz li ku je od da na {weg: pla ta ko je su ta da bi le ne sa mo ma le ne go i re dov no ka sni le (si ro ma {na pro sve ta bi la je na za ~e qu bu xet skih ko ri sni ka), pa su na stav ni ci u unu tra {wo sti go vo ri li da „od dr `a ve do bi ja ju sa mo kre du i pro svet ne in spek to re”.

Ilu stru ju }i svoj po lo `aj, pro sve ta ri su ta da tvr di li da pr vi put za pe de set go di na {ko la ma ne do sta ju u~i te qi, pro fe so ri i na stav ni ci jer se zbog ma lih pla ta za ova za ni ma wa ni ko ne {ko lu je, pa je sa mo u jed noj {kol skoj go di ni odr `a no ~ak 260.000 ne stru~ nih ~a so va.

P

Mi ni star: Na dok na da ~a so va Mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je ju ~e da je do go vor sin di ka ta i mi ni star stva pro sve te o pre ki du {traj ka – po be da ra zu ma. „Pred stav ni ci sin di ka ta su pri sta li da sa na ma po de le sud bi nu eko no mi je, a no vac iz bu xe ta }e se de li ti na rav ne ~a sti”, ka zao je Ob ra do vi}. On je po tvr dio da su tra, 7. fe bru a ra, po ~i we re dov na na sta va, kao i da }e iz gu bqe ni ~a so vi bi ti na dok na |e ni.

Me |u tim, i pre de ce ni ju i po pro sve ta ri su bi li ve} ve te ra ni u {traj ka~ koj bor bi. Pr vi {trajk pro svet nih rad ni ka u Sr bi ji u ko jem su za kqu ~a ne sve no vo sad ske i osnov ne i sred we {ko le, or ga ni zo van je iz van ta da je di nog dr `av -

nog sin di ka ta, 1988. go di ne. Zah tev da im pla te bu du jed na ke pro se~ nim pla ta ma iste kva li fi ka ci o ne struk tu re u No vom Sa du, ta da {wi fi nan si je ri – za osnov ne {ko le lo kal na sa mo u pra va, a za sred we Po kra ji na – is pu ni li su po sle dvo me se~ nog {traj ka, a oni ko ji se tog do ba se }a ju ka `u da je to bio zla tan pe riod ra da u pro sve ti.

Ali ni je po tra jao. Nov na ~in fi nan si ra wa ko ji je pred vi deo da svim pro sve ta ri ma pa re sti `u iz dr `av ne ka se, iza zvao je pr vi {trajk dr `av nih raz me ra ve} 1992. go di ne, ka da su zbog dvo me se~ nog ne pla ni ra nog ras pu sta |a ci ta da {weg mi ni stra pro sve te Da ni la @. Mar ko vi }a po zi va li “Da ~o ca re, ne daj pa re”.

Od ta da su {traj ko vi pro svet nih rad ni ka u Sr bi ji po sta li ~e sta po ja va ta ko da u na red noj de ce ni ji go to vo ni jed na {kol ska go di na ni je po ~e la na vre me, a wen re do van po ~e tak bi la je neo bi~ na vest. Ta ko su 1996. bez na sta ve ~e ti ri da na bi le sve {ko le u Be o gra du, a sle de }e dve go di ne {ko le po ce loj Sr bi ji {traj ko va le su i po ne ko li ko me se ci. Po red ma lih pla ta raz log za {trajk je bio i {to su bi le ne re dov ne.

Ipak, {trajk raz me ra da na {weg i onog pr vog ve li kog, or ga ni zo van je po no vo tek 2000. go di ne, i to za jed ni~ kom ak ci jom svih re pre zen ta tiv nih sin di ka ta. U jed no me se~ nom {traj ku ta da je, tra `e }i po ve }a we osno vi ce za ob ra ~un pla ta od 20 po sto, bi lo 900 {ko la. Po slo da vac, Vla da Sr bi je i re sor no mi ni star stvo, na pro svet nu po bu nu re a go va li su kao i u svim pret hod nim slu ~a je vi ma. Ka ko, naj bo qe go vo ri no vin ski ci tat iz tog vre me na: „U od me ra va wu ~vr sti ne sop stve ne po li ti ke pre ma sop stve nim slu `be ni ci ma – ude li sa mo kad ba{ mo ra{ – pr ve ne de qe pro te sta {trajk je ig no ri san. Dru ge ne de qe se kre nu lo s pro pa gand nom tak ti kom o is pla ti za ra da, do bro sa vla da nom re to ri kom o iz daj ni ci ma i stra nim pla }e ni ci ma u pro svet nim re do vi ma, te di rek tor skim pret wa ma {traj -

a da je osta lo jo{ dva me se ca do is te ka ro ka u ko jem su svi funk ci o ne ri u Sr bi ji du `ni da Agen ci ji za bo ru pro tiv ko rup ci je do sta ve spi sak po klo na ko je su pri mi li to kom pro {le go di ne, a ~i ja vred nost pre la zi 1.700 di na ra, u ka bi ne tu {e fa srp ske dr `a ve ve} su ga na pra vi li. Ta ko je i „Dnev nik” do {ao do in for ma ci je o to me ~i me su sve pred sed ni ka Ta di }a da ri va li stra ni dr `av ni ci. Va qa, me |u tim, re }i i to da je Ta di} ~e sto tek na knad no oba ve {ta van o po klo ni ma, jer uglav nom pro to ko li raz me ne da ro ve, s tim da, na rav no, oni ko ji ma su na me we ni mo gu da ih vi de tek ka da stig nu.

To kom svog pred sed ni ko va wa, od 2006. go di ne, Bo ris Ta di} je do bio, pre ma po da ci ma iz we go vog ka bi ne ta, pre ko 800 po klo na i da ro va. La ne je do bio 130 po klo na od stra nih dr `av ni ka, ver skih ve li ka na, gra |a na, udru `e wa... s tim da se u se fu Pred sed ni {tva ~u va ju sa mo kom plet od 6 ko ma da re pli ka Dil mun pe ~a ta, ko ji su pro na la `e ni u grob ni ca ma u raz li ~i tim de lo vi ma Ba hre i na, za tim zlat nik s li kom kwa za Ni ko le, iz dat po vo dom 100. go di {wi ce ko va wa pr vog cr no gor skog dr `av nog nov ca, kao i zlat ni me da qon iz Ka zah sta na na ~i ju pred wu stra nu je ugra vi ran Ta di }ev lik, dok dru gom do mi ni ra mo tiv iz Asta ne.

Ipak, su de }i po spi sku ko ji smo do bi li iz Pro to ko la, ma lo je za i sta sku pih po klo na, {to se u pot pu no sti ukla pa sa svet skom eko nom -

M

svet ski re kor de ri Pre ma ne kim is tra `i va wi ma, Sr bi ja je po bro ju {traj ko va iz me |u 1989. i 1999. go di ne bi la svet ski re kor der, a sa mo 1989. u oko dve hi qa de {traj ko va u~e stvo va lo je oko mi lion rad ni ka. [traj ko va li su svi – od me ta la ca i tek sti la ca, do pro svet nih rad ni ka. ka ~i ma. U tre }oj sed mi ci sin di kal ci, ali sa mo dr `av ni (ne za vi sni kod vla de ne ma ju le gi ti mi tet pre go va ra ~a), udo sto je ni su pre go va ra wa s po slo dav cem i ~vr stim sta vom Vla de o po ve }a wu osnov ne ce ne ra da od de set po sto”.

Ma so van od ziv bio je i u {traj ku 2005. go di ne ka da su se pro sve ta ri bo ri li za po ve }a we ot prem ni na za teh no lo {ke vi {ko ve pred na ja vqe nu ra ci o na li za ci ju u pro sve ti, kao i za {to bo qe uslo ve u ko lek tiv nom ugo vo ru ko ji im je Vla da po nu di la. Da li sve bo qa sin di kal na or ga ni zo va nost, is ku stvo ili op {te sta we u dr `a vi, tek sle de }i ve li ki {trajk u {ko la ma or ga ni zo van je ve} dve go di ne ka sni je, ka da su tra `e }i po ve }a we pla ta od 20 po sto u na red noj go di ni, na stav ni ci ~a so ve na 30 mi nu ta skra ti li u ~ak 1.200 {ko la.

In te re sant no je i da su po sled wih go di na {traj ko vi pro sve ta ra bi li ne {to re |i, pa ~ak i ne uvek

mo ti vi sa ni po ve }a wem pla ta. Ta ko su la ne na stav ni ci {traj ko va li tra `e }i iz me ne Za ko na o osno va ma si ste ma vas pi ta wa i obra zo va wa., {to se mo `e sma tra ti kva li tet nim po ma kom u ~i ta voj obla sti, jer je pr vi put bunt bio usme ren na od bra nu stru ke, a ne go le eg zi sten ci je.

Pre ci znih po da ta ka o to me ko li ko su rad nih da na, ne de qa ili me se ci {traj ko va li pro sve ta ri u mi nu lim de ce ni ja ma ne ma, jer su ih ~e sto po je di na~ no or ga ni zo va li ve} is cep ka ni sin di ka ti, od ko jih mno gi vi {e i ne po sto je. Bi lo je pu no lo kal nih ob u sta va na sta ve, a po red pla ta, u ku }a ma zna wa ono je |a ci ma us kra }i va no i zbog so li dar no sti s ot pu {te nim ili ka `we nim na stav ni ci ma, zbog iz bo ra di rek to ra, po stu pa ka u~e ni ka ili ro di te qa… Ipak, svi ve }i pro sve tar ski bun to vi po kre ta ni su zbog po ve }a wa pla ta, ba{ kao i ovaj ak tu el ni. n Danica Deve~erski

skom kri zom i sve ma wim bu xe ti ma za re pre zen ta ci ju. No, i po red to ga sva ki po klon ima svo ju po seb nu vred nost, jer na ne ki na ~in re pre zen tu je dr `a vu ili in sti tu ci ju iz ko je gost do la zi. Ta ko je ru ski pred sed nik Dmi trij Me dve dev ~ak dva pu ta da ri vao Ta di }a: pr vo mu je po klo nio ura mqe nu pla ke tu od mer me ra s me da qom na ko joj pi {e “Ote ~e stva na ja Vo i na” 1945-2010, a po tom ku tu ju sa sre br wa ci ma i am ble mom Po be de. [ef fran cu ske di plo ma ti je Ber nar Ku {ner do neo je u Be o grad li to gra fi ju „Lu vr na Se ni”, mi ni star spoq nih po slo va Al ba ni je Ilir Me ta po klo nio je Ta di }u sre br ni dr `a~ za pe ro i po su du za ma sti lo u ob li ku cve ta, a dar am ba sa do ra In do ne zi je bi la je tra di ci o nal na in do ne `an ska lut ka. U Tri po li ju je Ta di} do bio sat mar ke “Ti so”, a u Ba kuu mu je pred sed nik Azej ber xa na Il ham Ali jev po klo nio te pih i svi le nu e{ar pu sa zlat nim pri tom. Mi ni star spoq nih po slo va Tur ske Ah met Da vu to glu po klo nio je pred sed ni ku sta kle nu va zu ze le ne bo je, pred sed nik ma |ar skog Par la men ta Be la Ka to na va zu od be log por ce la na sa cvet nim mo ti vi ma uokvi re nim zlat nom bo jom, dok je Nor bert Lam bert, pred sed nik Bun de sta ga, Ta di }u po klo nio be log me dve da od por ce la na vi si ne 13 san ti me ta ra.

U Ni ko zi ji je Ta di} od pred sed ni ka po sla ni~ kog Do ma Ki pra Mar ko sa Ga ra ji a na do bio po su du za ru `i nu vo di cu u ob li ku {i {ar ke, a od ahi e pi sko pa Hri zo sto mo sa

Pla ke ta od MuP-a, ukras od Li ge Od do ma }ih funk ci o ne ra, gra |a na, udru `e wa, ne vla di nih or ga ni za ci ja, dr `av nih slu `bi, op {ti na i cr ka va pr vi ~o vek Sr bi je do bi jao je skrom ne po klo ne. Me |u osta lim, da ri vao ga je mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i}, i to pla ke tom sa gr bom MUP-a i po sve tom na dr ve noj pod lo zi, dok mu je li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak po klo nio sta kle ni ukras za sto sa ugra vi ra nim „20 go di na LSV-a”. Od pr vog ~o ve ka NIS-a Ki ri la Krav ~en ka do bio je sta kle ni ukras za sto u ob li ku su ze s nat pi som “Ga sprom”, od Am fi lo hi ja Ra do vi }a re pli ku ~u do tvor ne iko ne Bo go ro di ce Fi ler mo se, a od srp skog pa tri jar ha Iri ne ja u me tal nom ra mu po kret nu me tal nu mi ni ja tu ru Pe} ke Pa tri jar {i je. Od po ro di ce Ra do va no vi} iz No vog Pa za ra do bio je ru~ no tkan }i lim...

[tA u^e Ni Ci sred WiH i osNov NiH [ko LA rA de to koM [trAj kA

Ka fi ca i „Fejs” za me ni li na sta vu

a da se u~e ni ku osnov ne ili sred we {ko le sa mo spo me ne re~ „ras pust”, ~i ni se kao da je to je di no {to ona ili on ~u ju u da qem to ku raz go vo ra. Ni je stra no da se de ca pred kraj {kol ske go di ne opu ste, una pred za tvo re i za tu re kwi ge i, iako jo{ ni je od zvo ni lo za po sled wi ~as, uve li ko ras pu ste. Za to ni je ni ~ud no {to se {trajk pro sve ta ra ~i ni kao “pa da we ka {i ke u med” za osnov ce i sred wo {kol ce. [kol ska dvo ri {ta pu sta, zim ski je pe riod, ne gde su za vu kli i ko zna ka ko pro vo de svo je slo bod no vre me. Ne ke no vo sad ske uli ce po zna te su po to me da su u wi ma na ~i~ ka ni ka fi} do ka fi }a, a u jed nom se di gru pa sred wo {kol ki.

U~e ni ca sred we he mij ske {ko le „Pa vle Sa vi}” San dra Ku lo gli ja

K

ka `e da joj je „ka fe ni sa we” naj ve }a za ba va ovih da na.

– Ili odem kod dru ga ri ce na ka fu ili sed ne mo u ka fi}. Tra ~a ri mo, {a li mo se na svoj ili tu| ra ~un, igra mo kar te. Ovo je je di ni

sred wo {kol ci bez ho bi ja Ne dav no is tra `i va we stru~ wa ka In sti tu ta za psi ho lo gi ju, a na te mu „Sva ko dne vi ca mla dih u Sr bi ji”, do ne kle je raz ja sni lo ka ko ov da {wi sred wo {kol ci pro vo de slo bod no vre me. Re zul ta ti su, iz me |u osta log, po ka za li da ve }i na sred wo {ko la ca u Sr bi ji da nas ne ma ho bi. Vi {e od 93 od sto sred wo {ko la ca ko ji ko ri ste In ter net, naj vi {e vre me na pro vo de na Fej sbu ku. Is tra `i va we je po ka za lo da ti nej xe ri ula ze na In ter net vi {e pu ta dnev no i ta ko po tro {e oko 20 sa ti ne deq no. ^ak 69 od sto is pi ta ni ka vi {e ko ri sti In ter net ne go {to gle da te le vi zi ju, a 62 od sto vi {e ko ri sti In ter net ne go {to u~i. ^i ta la~ ke na vi ke sve de ne su pri to me na kraj wi mi ni mum, jer se ~i ta sa mo ono {to se mo ra. U an ke ti je, ina ~e, u~e stvo va lo 2.426 u~e ni ka iz de vet gra do va – No vog Sa da, Zre wa ni na, Oxa ka, Kra gu jev ca, Vr wa~ ke Ba we, Ni {a, Le skov ca, Kwa `ev ca i Be o gra da.

na ~in na ko ji mo `e mo da „ubi je mo” vre me, a da ne se di mo pred Fej sbu kom – ka `e San dra do da ju }i da tre nut no ne raz mi {qa o u~e wu i {kol skim oba ve za ma.

Sli~ no }e i Igor No va ko vi}, u~e nik sred we me di cin ske {ko le „7. april”, ko jeg smo za te kli u bli zi ni {ko le, ali se ni je upu tio u wu.

– Idem kod dru ga ko ji `i vi u bli zi ni, pa na je dan ro |en dan. Ta mo }e se sku pi ti dru {tvo, {ta }e mo, ima mo pu no slo bod nog vre me na pa sad mo `e mo i to kom rad nih da na da se dru `i mo do ka snih sa ti.

Kad {ko la po~ ne - po ~e la je, ja vi }e na ve sti ma, a sad de fi nitvno ne idem u tom prav cu po te in for ma ci je – re kao nam je Igor kroz smeh.

U bli zi ni {ko le na la zi se in ter net igra o ni ca. Gru pa de ~a ka ula zi, za u zi ma ju svo ja me sta, ne ki

kre }u da igra ju igri ce, a dru gi pro ve ra va ju {ta se no vo de si lo na dru {tve nim mre `a ma ~i ji su ~la no vi.

– Ovo su uglav nom u~e ni ci osnov nih {ko la. Igra o ni ca ih je pu na ovih da na, a osta ju i po ne ko li ko sa ti – re kao nam je rad nik za po slen u igra o ni ci. – Iskre no, ne znam {ta im je to li ko za ni mqi vo, „fej sbu ~e we” sa ti ma ne raz u mem, ve ru jem da to mo gu i kod ku }e. Igri ce ve} i ka pi ram, tu su, za jed no, pu ca ju, ma ~u ju se u vir tu el nom sve tu, a opet vi ~u jed ni na dru ge, ras pra vqa ju o star te gi ja ma... To i mo `e bi ti ne ki vid dru `e wa.

Iz dru ge pro sto ri je je dan osno vac do ba cu je.

– Hlad no je na po qu, za to smo ov de, a i kod ku }e ne ma mo pet ra ~u na ra pa da svi za jed no u istom tre nut ku igra mo igri ce.

Ka fi }i, ro |en da ni, igra o ni ce, iz la sci do ka snih sa ti u to ku rad ne ne de qe... ve }i na u~e ni ka {trajk je do `i ve la kao do dat ni ras pust i ma lo ko od wih raz mi {qa o to me da }e ih, ka da {ko la po no vo otvo ri svo ja vra ta, do ~e kat ka ko sta re, ta ko i oba ve ze ko je su se na go mi la le to kom ovih neo d ra |e nih da na. Kao da za bo ra vqa ju na ~i we ni cu da }e bi ti i rad nih su bo ta. Na is kr slo slo bod no vre me gle da ju kao na beg od stvar no sti. Ko ji }e se okon ~a ti ve} su tra, jer su se pro fe i vlast do go vo ri li. n Andrea Jerini}

sr bi u Hr vAt skoj Pred sto je ]i Po Pis bitNiM ZA bu du] Nost

Iz ja sni se, red sto je }i po pis sta nov ni {tva u Hr vat skoj naj zna ~aj ni ji je do ga |aj u ovoj go di ni za ta mo {we Sr be, ka `e za „Dnev nik” pot pred sed nik Srp skog na ci o nal nog ve }a Alek san dar Mi lo {e vi}.

– Na ma je taj po pis od iz u zet ne va `no sti jer bu kval no sva na {a pra va: po li ti~ ka, kul tur na, obra zov na, ma win ska, in di vi du al na i grup na kao et ni ku mu... za vi se od bro ja. Od to ga da li u ne koj op {ti ni, gra du ili `u pa ni ji Sr ba ima 5 pro ce na ta ili 15, za vi si i ni vo na {ih pra va, od osni va wa ve }a do uti ca ja na lo kal nu vlast. Na rav no da to ni je do bro, ali si tu a ci ja je ta kva i za to po pis mo ra mo mak si mal no is ko ri sti ti – ob ja {wa va Mi lo {e vi}.

P

Alek san dar Mi lo {e vi}

Po we go vim re ~i ma, ve li ka je stvar {to }e po pis bi ti odr `an ipak uz na ~aj no re lak si ra ni joj at -

i prak sa mo ra pu tem ta di }a i jo si po vi }a Po pis, na `a lost, ne }e bi ti pre lom na ta~ ka zbog ko je }e se pot pu no ra{ ~i sti ti pro blem sa spi sko vi ma Sr ba ko ji su u Hr vat skoj kri vi~ no go we ni i u od su stvu pro ce su i ra ni zbog na vod nih rat nih zlo ~i na. Ali, na po mi we Mi lo {e vi}, mo `e do pri ne ti da do bar put ko jim su kre nu li pred sed ni ci Bo ris Ta di} i Ivo Jo si po vi} sve vi {e do bi je ta kav od jek i „na te re nu”.

– To je ste po ~e lo, jer je Hr vat ska ko na~ no do sta vi la Sr bi ji pot pu ne spi sko ve onih za ko je se sum wa da su po ~i ni li rat ne zlo ~i ne. Ali Hr vat ska mo ra ura di ti jo{ do sta to ga: naj pre mo ra od re di ti sa mo su do ve u Za gre bu, Ri je ci, Osi je ku i Split da su de po pred me ti ma ko ji se od no se na rat ne zlo ~i ne, a ne da to ra de ma we, pot pu no ne spo sob ne i ikom pe tent ne sud ske usta no ve; da qe, mo ra for mi ra ti po seb na is tra `na ode le wa ko ja }e se ba vi ti sa mo rat nim zlo ~i ni ma; mo ra do kra ja for mi ra ti ma pu rat nih zlo ~i na; i, na kra ju, u skla du sa me |u na rod nim kon ven ci ja ma, mo ra ja sni je de fi ni sa ti {ta je to rat ni zlo ~in i ujed na ~i ti vla sti tu sud sku prak su, jer do sa da se de {a va lo da se na jed noj stra ni dra kon ski ka `wa va {a ma ra we za ro bqe ni ka, dok se na dru goj mal te ne bla go na klo no gle da na ubi ja we ci vi la – upo zo ra va Mi lo {e vi}.

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

5

la ne na dar do bio zlat ni ke, bo de @e, ]i li me, ka me ni [ah...

Hi la ri... s pot pi som!

Beogradu Tadi}u repliku bode`a sa krstolikom dr{kom, a turski ambasador Ahmet Suha Umar, odlaze}i iz srpske prestonice, poklonio mu je tawir boje srebra s kerami~kom plo~icom u sredini oslikanom motivom broda. U Astani je predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev poklonio na{em predsedniku set za radni sto u kombinaciji mermera i metala sa motivom ibisa, dok mu je premijer Karim Ma{imov poklonio ukrasni tawir od porecelana iz kolekcije „Nasledstvo nomada” sa pozlatom.

Na~elnik ruskog General{aba Nikolaj Makarov doneo je Tadi}u u Beogradu komplet za pi}e: 6 ~a{a sa stopom i posudu za vino kobalt plave boje sa grbom ruskih oru`anih snaga. Ministar odrbane Brazila Nelson @obim doneo je na dar srpskom predsedniku {ah izra|en od kamena, dok je lava od belog porcelana na postoqu Tadi} dobio u Berlinu od ministra predsednika pokrajine Bavarske Horsta Zahovena. Prilikom posete Beogradu dr`avni sekretar SAD Hilari Klinton poklonila srebrni tawir sa motivom Kiparskog ostrva. Sam predsednik Demetris Kristofias poklonio je meketu broda iz 4. veka pre nove ere.

Predsednik [tajerske Franc Voves u Gracu darivao je na{eg {efa dr`ave “Svarovski” ukrasom za sto sa grbom ove austrijske pokrajine, a ministarka u, sad ve} biv{oj egipatskoj vladi, donela mu je }ilim.

Na{ predsednik poklone je razmenio i sa {efovima susednih dr`ava i nekad{ih republika zajedni~ke nam domovine. Tako je od predsednika Hrvatske Ive Josipovi}a dobio u Beogradu bocu vina sa dve ~a{e izra|ene od ru~no bru{enog samoborskog kristala, od hrvatske premijerke Jadranke Kostor repliku ~a{e za vino iz Osredeka, a od spikera Sabora Luke Bebi}a figurinu `enske glave od majolike koju je po Me{trovi}evim motivima izradio akademski vajar Ivan Pavi}. Filip Vujanovi}, predsednik Crne Gore, darovao je Tadi}a skulpturom od kamena. Od predsednika RS Milorada Dodika dobio je sliku na kojoj je predstavqeno grad-

oba mi osta lo sa mo uqe Spisak onoga {to su na poklon od doma}ih i stranih funkcionera dobili, prave i svi drugi predsednici. Prema listi slu`benih poklona ameri~kog Stejt dipartmenta, Barak Obama je ba{ dobro pro{ao: me|u najve}im darodavcima ameri~kog predsednika je saudijski kraq Abulah, koji je porodici Obama dao poklone vredne blizu 190.000 dolara. Bivi{i britanski premijer Gordon Braun poklonio je ameri~kom predsedniku penkalo i dr`a~ u drvetu koji poti~e sa pomorske eskadrile koja je sprovodila zabranu trgovine robovima, a od kraqice Elizabete – wenu fotogafiju u srebrnom okviru. Od italijanskog premijera Silvija Berluskonija dobio je kristalni sto~i}, zlatan sat i ukrasna ogledala vrednosti od 26.845 dolara. Kineski predsednik Huao \intao poklonio mu je na svili izvezeni potret wegove porodice, koji je procewen na 20.000 dinara, dok mu je bronzanu statuu devojke koja pu{ta golubove poklonio izraelski predsednik [imon Peres. Najjeftiniji prezent bilo je maslinovo uqe, koje je dobio od palestinskog predsednika mahmuda Abasa, i ono jedino nije zavr{ilo u Nacionalnom arhivu SAD.

sko jezgro Bawaluke, a predsednik Makedonije \or|e Ivanovi} poklonio mu je duborez – motiv ptice sa pti}ima.

Dolaze}i u opro{tajnu posetu ambasador Kipra poklonio je u

je Borisu Tadi}u ovalni ukrasni metalni tawir, u ~ijem je sredi{tu grb Amerike ispod kojeg je ugraviran wen potpis. Da se zna od koga je! n Qubinka Male{evi}

Sta noV ni [tVa oCe WU JU ne iz mer no za Jed ni Ce Sr bi U hr Vat SkoJ

ostanka u Srbiji, wima je za ukqu~ivawe u popis dovoqno samo da iska`u voqu da nameravaju boraviti u Hrvatskoj, ne moraju biti ni ukqu~eni u program stambenog zbriwavawa.

– Bili smo 2001. prili~no frustrirani jer model Eurostata, koji se primewuje u Hrvatskoj, nije dopu{tao popis izbeglica. To je i sada tako, ali, s druge strane, postoji mogu}nost da svi oni koji su „i ovde i tamo” do|u u Hrvatsku bilo kada tokom aprila i ukqu~e se u popis – napomiwe potpredsednik SNV-a.

Naime, procedura je slede}a: popisiva~i }e obi}i povratni~ku ku}u, pa ako u woj nikog ne zateknu, ostavi}e obave{tewe da }e do}i ponovo, a ako ni tada neko ne mo`e da stigne iz Srbije ili ve} gde `ivi, ima}e mogu}nost da do 28. aprila sam ode u popisni centar.

– [to bude brojnija srpska zajednica, to }e imati i vi{e predstavnika u lokalnim skup{tinama, pa se u brojnim sredinama bez wih vlast ne}e mo}i ni formirati. To otvara prostor i da se insistira na ovnovi mesnih puteva, vodovoda, kao i na participaciji u poslovima javne ili dr`avne prirode, koja nam po Ustavnom zakonu pripada. Isplati se, dakle, na par sati do}i iz Iriga, Zrewanina, Novog Sada... videti svoj kraj, videti svoje i popisati se – poru~uje Milo{evi}. n Miroslav Staji}

Evro-tu ri zam polako ula zi u mo du O

d po~etka ove godine hrvatski gra|ani stekli su zakonsko pravo da otvaraju ra~une u stranim dr`avama. Ve} prvih dana januara tamo{wi mediji su po~eli da spekuli{u na temu da li se hrvatskim {tedi{ama isplati da ula`u u Srbiji zbog ve}ih kamata. Ali na{e visoke kamate su tek jedno poglavqe u ovoj pri~i. Ono drugo odnosi se na sigurnost uloga, poreze, mogu}nosti koje {tedni ra~un pru`a, a tu je i neizbe`no politi~ko pitawe. Kada se saberu ekonomski i politi~ki ~inioci, onda se kao logi~an zakqu~ak name}e – Hrvati ne}e pohrliti da {tede ovde, ali }e {tedi{a s wihovim dr`avqanstvom ipak biti. Najpre onih koji ovde imaju ro|ake, prijateqe, zatim lica s oba dr`avqanstva...

Kamate su, ina~e, zaista na{a velika prednost. Prose~na stopa na {tedwu u evrima oro~enu na godinu dana u EU je oko 2,35 odsto. Ali i tu ima razlika od zemqe do zemqe. Tako je u Italiji prose~na kamata 1,25 odsto, u Nema~koj 1,13, Rumuniji 3,06... Van EU, u Hrvatskoj je stopa 2,95 a u Srbiji – 7 procenata!

O~igledno, tu smo bez premca. No, za razliku od ve}ine pobrojanih zemaqa, {tedi{a iz na{e banke deviznu kamatu ne nosi celu ku}i – kod nas se pla}a porez od 10 odsto. Banke ga automatski obra~unavaju i upla}uju u dr`avnu kasu, a preostalu sumu daju {tedi{i. Hrvatska ka-

mate ne oporezuje, a u zemqama EU takse se kre}u od 15 do 25 odsto.

Hrvatska i Srbija, ina~e, imaju sporazum o izbegavawu dvostrukog oporezivawa. Po re~ima poznatog poreskog eksperta dr Bo`idara Rai~evi}a, taj sporazum se primewuje samo kada jedan te isti prihod `ele da oporezuju i zemqa ~iji ga je dr`avqanin stekao, i ona gde je zara|en. Po{to Hrvatska nema ovaj porez, {tedi{i ostaje da plati na{.

To zna~i da }e banka i poreznici postupiti isto i obra~unati stopu od 10 odsto u korist Srbije. Na ulog od 10.000 evra oro~en na godinu dana, kamata je kod nas 700 evra, a u Hrvatskoj 500. ^ak i kada plati porez, {tedi{a srpske banke je u prednosti – nosi ku}i 630 evra.

Ono {to }e komitenti iz susednih zemaqa sigurno uzeti u obzir pre nego {to pre|u granicu s novcem – jeste i sigurnost. Kod nas u slu~aju ste~aja ili likvidacije dr`ava garantuje 50.000 evra po ra~unu gra|aninu u svakoj banci. U Hrvatskoj se u ste~aju garantuje 400.000 kuna, a to je zavisno do dana obra~unavawa i kursa ekvivalentno na{oj sumi, pa i ne{to vi{e. U slu~aju likvidacije, me|utim, nema dr`avnih garancija, ve} se dug pla}a iz mase nakon prodaje imovine banke. Tako i tu bele`imo pozitivne poene.

Me|utim, hrvatsko finasijsko tr`i{te je razvijenije od na{eg.

Kod nas se uglavnom nudi {tedwa

na odre|eni rok, plus po koja kartica na koju se ne pla}a otvarawe i odr`avawe. U Hrvatskoj banke uveliko nude namensku {tedwu. Novac se ostavqa na stranu za kupovinu stana, automobila... Polise `ivotnog osigurawa i jedinice penzionih fondova uveliko se kombinuju s bankarskim proizvodima, sve u ciqu da banka zaradi {to vi{e a klijent dobije {to ni`u kamatu. Ovi poslovi su kod nas tek u povoju.

Srpski bankari javno ne poku{avaju da animiraju hrvatske {tedi{e, ali ima vremena: zakoni koji to omogu}avaju gra|anima susedne zemqe primewuju se tek dvadesetak dana. Uostalom, ni drugi stranci ba{ nisu pohrlili kod nas. Tek poneki strani menaxer ovde otvori {tedni ra~un. Po re~ima sekretara Udru`ewa banaka Srbije Veroquba Dugali}a, ve}im kamatama kod nas su jedino, zasad, privu~eni dr`avqani Makedonije i Bugarske. Stranci su, eto, prvo krenuli sa juga.

–- [tedni turizam u Evropi nije nepoznat, a dobar primer su Belgija i Holandija – ka`e ekonomista dr Sini{a Ostoji}. – Kada banke u nekoj od tih zemaqa di`u kamate, {tedi{e ih prate i sele uloge.

Dakle, neumitno dolazi vreme kada }e {tedi{e prvo misliti na sopstveni interes. Istorija, patriotizam, „na{e „i „wihovo” – sele se u drugi plan. n Du{anka Vujo{evi}

ni [ta od pri Vla ^e Wa no Vih in Ve Sti to ra bez Va Qa ne in Fra StrUk tU re

va `no je!

mosferi od one koja je vladala 2001. godine.

– Ta 2001. je jo{ `estoko bila natopqena ratom. Mnogo se qudi jo{ nije vratilo, a mnogo wih se pitalo sa strahom: kako da se izjasnim, da li je pametno re}i da si Srbin, {ta }e re}i susedi, va`no je sa~uvati hleb i krov nad glavom, va`no je ne iskakati... I to se moglo razumeti. Ali sada je Hrvatska ipak druga~ija. Boqe su procedure, boqa su pravila, boqa je i politi~ka klima. ^ak su i u Dr`avnom zavodu za statistiku, bez da smo ih mi na to potakli, saop{tili da }e naro~itu pa`wu prilikom edukacije popisiva~a posvetiti tome da se qudima na ohrabruju}i na~in pristupi kako bi se bez ikakve bojazni izjasnili o svojoj nacionalnoj i verskoj pripadnosti – navodi Milo{evi}.

Srpsko nacionalno ve}e }e, pak, sa svoje strane aktivno u~estvovati u animirawu gra|ana da se slobodno popi{u, uz pomo} televizijskih i radijskih spotova, novinskih oglasa, a jedna od ideja za slogan je: Izjasni se, va`no je!

– Namera nam je da zamolimo zna~ajne pripadnike na{e zajednice: ko{arka{e, fudbalere, peva~a, politi~ara, privrednika... da se anga`uju, da otvoreno poru~e: izjasnite se, va`no je! – ka`e Milo{evi}.

Kada je re~ o onima koji se jo{ razapeti izme|u eventualnog povratka u Hrvatsku i

kom [iJ Ske [te di [e i Srp Ske ban ke

Ne }e stra nac da mu se ro ba truc ka sa ti ma redsednik Vlade APV Bojan Pajti} ove godine o~ekuje zna~ajniji priliv stranih ulagawa u Vojvodinu. No, pored brzog i jednostavnog dobijawa gra|evinske dozvole, za svakog investitora je od presudne va`nosti izgra|ena komunalna infrastruktura, pri ~emu glavno mesto zauzimaju saobra}ajnice i povezanost s glavnim koridorima. Iako je u pojedinim gradovima i op{tinama Vojvodine primetan zama{an razvoj, i daqe postoje izrazito nerazvijeni delovi, kao {to su severni i ju`ni Banat i delovi zapadne Ba~ke. Tim krajevima bi vi{e nego dobro do{li ve}i razvojni projekti, a ba{ oni su slabo povezani sa saobra}ajnim Koridorom 10. A i postoje}e saobra}ajnice su u lo{em stawu.

Kada se jo{ pre nekoliko meseci razgovaralo o tome za {ta }e se potro{iti novac od prodaje Telekoma, svi u vrhu Vlade, na ~elu s premijerom Cvetkovi}em, slo`ili su se da treba ulo`iti u izgradwu i modernizaciju regionalnih puteva koji }e povezati gradove s glavnim saobra}ajnim koridorima, kako bi postali pokreta~i razvoja. Me|utim, na listi gradova koje bi trebalo povezati s Koridorom 10 na{li su se Zaje~ar, Kru{evac, [abac, Kraqevo, ^a~ak... dok je s podru~ja Vojvodine pomenuta samo nova saobra}ajnica od Novog Sada preko Rume do Loznice. O deonici od rumunske granice preko Zre-

P

wanina do Novog Sada vi{e niko ne govori.

Vojvodina dugo ~eka na izgradwu vi{e novih saobra}ajnica, koje su zajedni~ki najavili jo{ 2007. i Vlada Srbije i tada{we Ministarstvo za kapitalne investicije. Osim obnove Banatske magistrale koja ide od \ale preko Kikinde i Zrewanina do Kovina, te izgradwe nove saobra}ajnice kroz Fru{ku goru, u opciji je bila i izgradwa novog koridora od Ba~kog Brega na granici s Ma|arskom preko Sombora, Malog I|o{a, Ade i Kikinde do Srpske Crwe na granici s Rumunijom. Prethodne vlade su obe}avale i poluautoput Kikinda - Ada - Novi Sad, te autoput Pan~evo - Vr{ac.

Magistrala od rumunske granice preko Zrewanina, Novog Sada i Fru{ke gore do Rume spojila bi Koridor 4, koji ide kroz susednu Rumuniju, s osnovnim pravcem Koridora 10 koji prolazi na{om zemqom, i imala bi izuzetan ekonomski zna~aj za Vojvodinu. Tim pre {to se ukr{ta i s Dunavom, pa uz luku i `elezni~ko-lu~ki terminal kod Novog Sada obezbe|uje najkvalitetnije uslove za razvoj kombinovanog transporta.

Pokrajinska sekretarka za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka D. Srema~ki obja{wava da su donete odluke o izradi planova podru~ja posebne namene na osnovnom pravcu magistralnog puta M-24,

koji se obi~no zove Banatska magistrala, a koji polazi od \ale preko Kikinde i Zrewanina do Kovina.

Wegovo dono{ewe je u nadle`nosti Skup{tine APV jer je ceo koridor na teritoriji Pokrajine, {to nije slu~aj sa saobra}ajnim koridorom na

Glavno je obezbediti novac, a izvori se, za sada, ne naziru, iako je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} ve} nekoliko puta ponovio da }e se deo novca od Telekoma ulo`iti u izgradwu saobra}ajnica.

Me|utim, svima je poznata informa-

banat vapi za magistralom Pokrajinski sekretar za nauku Dragoslav Petrovi} ka`e da bi se izgradwom popre~ne Banatske magistrale Vojvodina zna~ajnije ukqu~ila u evropsku mre`u puteva. Omogu}io bi se razvoj privrede i putne mre`e razvijenih centara, posebno Banata, ali bi se i podstakao razvoj nerazvijenih op{tina. Fru{ka gora bi kao nacionalni park bila trajno za{ti}ena od zaga|ewa, jer bi vozila prolazila tunelom, pa bi i turizam dobio zna~ajniju ulogu. Spojio bi se, tako|e, Koridor 4 koji ide kroz susednu Rumuniju i Koridor 10 Qubqana - Zagreb - Beograd. A re~ je o dva veoma va`na evropska puta, jer bi se saobra}aj iz severozapadne Evrope prema jugu kontinenta prebacio na koridor koji prolazi kroz na{u zemqu. Istovremeno, dobra veza op{tina sa glavnim saobra}ajnicama omogu}ila bi potencijalnim investitorima brz i jeftin transport proizvoda, {to je i jedna od kqu~nih preporuka potencijalnim ulaga~ima. pravcu magistralnog puta M-19 i M21, koji polazi od Loznice preko [apca, Rume, Fru{ke gore, Novog Sada i Zrewanina prema rumunskoj granici, koji se, tako|e, ponekad naziva Banatska magistrala. Kako je taj koridor delom van APV, prostorni plan za wega donosi Vlada Srbije. A od dono{ewa prostornog plana pa do izgradwe treba da pro|e jo{ mnogo, mnogo to~kova sada{wim putevima.

cija s kraja protekle godine o tome kako }e se novac od prodaje ove kompanije potro{iti na vra}awe ranije uzetih kredita i za pokrivawe minusa u dr`avnoj kasi, {to su vlasti obe}ale MMF-u. To zna~i da za nove saobra}ajnice – para biti ne}e. A bez novih puteva ne}e biti ni novih investitora, bez kojih, opet, ne}e biti ni sve`ih para u dr`avnoj i vojvo|anskoj kasi. I tako u krug!? n Ranka Dautovi}

6

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

T E M A „ D N E V N I K A ” : EVROP SKI OSU \E NI CI U SRP SKOM ZA TVO RU

ZEMAQSKI DANI TEKU

Re{etke u najam a kqu ~e wem Spo ra zu ma o iz vr {e wu kri vi~ nih sank ci ja sa stal nim Me |u na rod nim kri vi~ nim su dom u Ha gu, pre ma ko jem osu |e ni ci mo gu da iz dr `a va ju ka znu za tvo ra u Sr bi ji, na {a ze mqa je u ju go i sto~ noj Evro pi pr va, a u sve tu we go va {e sta pot pi sni ca, uz Ve li ku Bri ta ni ju, Austri ju, Bel gi ju, Dan sku i Fin sku.

Pri li kom pot pi si va wa Spo ra zu ma, 20. ju nu a ra, mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} je iz ja vi la da }e osu |e ni ci MKS-a, shod no vi si ni iz re ~e ne ka zne, bi ti sme {te ni u za tvo re u Sr bi ji, a pre sve ga u no vi za tvor u Pa din skoj Ske li.

Na pi ta we „Dnev ni ka” {ta ovaj spo ra zum pred vi |a u po gle du fi nan si ra wa za tvor skog sme {ta ja osu |e nih pred MKS-om ko ji se pre u zi ma ju, iz kan ce la ri je za od no se s jav no {}u Me |u na rod nog kri vi~ nog su da od go vo re no nam je da su se „Sr bi ja i sud do go vo ri li da po de le tro {ko ve”.

– Stan dard ne tro {ko ve za spro vo |e we pre su da na te ri to ri ji Sr bi je, sno si }e Sr bi ja. Osta le tro {ko ve ko ji ukqu ~u ju tran sport osu |e nih oso ba iz i u se di {te Su da, kao i u i iz Sr bi je, sno si }e Sud. Naj zad, u slu ~a ju bek stva, tro {ko ve ve za ne za pre da ju osu |e ni ka sno si }e Sud, uko li ko ni jed na dr `a va ne pre u zme od go vor nost za wih – ob ja {wa va ju u MKS-u.

Pri to me, me |u tim, na po mi wu i da, pre ma za kqu ~e nom spo ra zu mu, Sr bi ja ni je oba ve zna da pri mi bi lo kog osu |e ni ka MKS-a.

– Ako Sr bi ja od lu ~i da pri hva ti osu |e nu oso bu, ona }e bi ti pre ba ~e na u srp ski za tvor tek na kon {to pre su da po sta ne ko na~ na. Na pri mer, ako se na pr vo ste pe nu pre su du pod ne se `al ba, ka zna }e bi ti spro ve de na tek na kon {to se `al ba raz mo tri. Pre ma Spo ra zu mu, Pred sed ni {tvo su da }e, na kon raz ma tra wa `al be nih na vo da osu |e ne oso be, oba ve sti ti Sr bi ju o od lu ci o spro vo |e wu ka zne. Ako va {a ze mqa od lu ~i da spro ve de ka znu, bi }e na pra vqen od go va ra ju }i aran `man za spro vo |e we osu |e ni ka iz Su da u Sr bi ju – pre ci zi ra ju iz MKS-a.

Z

Me |u na rod ni kri vi~ ni sud je, pod se ti mo, osno van 2002. go di ne kao pr vi stal ni sud za su |e we po je din ci ma za rat ne zlo ~i ne, ge no cid i dru ga kru ci jal na ugro `a va wa qud skih pra va, a me |u pr vih 60 dr `a va od ukup no 114 ko je su ra ti fi ko va le we gov Rim ski sta tut, bi la je i Sr bi ja. Nad le `nost Su da se od no si na zlo ~i ne ko ji su po ~i we ni na kon 1. ju la 2002. go di ne.

Kri vi ~ar dr Slo bo dan Sto ja no vi} ko ji iz pro fe si o nal nog in te re so va wa pra ti rad MKS, ka `e da su ko li ko je on upo znat, pred tim su dom za sad u to ku po stup ci pro tiv sve ga ne ko li ko

M

pre su de mo glo do }i ba rem jo{ oko dvetri go di ne – pro ce wu je dr Sto ja no vi}.

Ina ~e, po je di nim po stup ci ma su ob u hva }e ni i Kon go an ci @er mein Ka tan ga po zna ti ji kao Sim ba, Me tju Ngu |o lo ^ui, ta ko |e osum wi ~e ni za na vod no ko ri {}e we de ce u ne pri ja teq skom de lo va wu, kao i na pa de na ci vil no sta nov ni {tvo... Uz to, odo bre no je i ne ko li ko is tra ga.

Iako po dr `a va za kqu ~i va we Spo ra zu ma sa MKS-om, dr Slo bo dan Sto ja no vi} do da je da „ni je bi lo ni fak ti~ ke ni prak ti~ ne po tre be da se `u ri”, uz opa sku da taj ~in „no si i iz ve snu

Do kra ja go di ne te me qi za jo{ tri za tvo ra?

Ka ko „Dnev nik“ sa zna je, sre di nom go di ne pla ni ra se po ~e tak ra do va na iz grad wi jo{ tri za tvo ra: u Me dve |i, Kra gu jev cu i Pan ~e vu. O~e ku je se da }e no vi objek ti, uz {i ru pri me nu in sti tu ta ku} nog za tvo ra u za ko nom pro pi sa nim slu ~a je vi ma, re {i ti pro blem pre na se qe no sti, jer se po sled wih go di na u po sto je }im za tvo ri ma pro se~ no na la zi oko 11.000 li ca li {e nih slo bo de po svim ka te go ri ja ma, dok op ti mal no ima oko 6.000 me sta. Na „pre na se qe nost” i lo {e ukup ne uslo ve `i vo ta u za tvo ri ma sre di nom sed mi ce upo zo rio je i Po kra jin ski om bud sman.

„Prekobrojni” le `e i u kom {i lu ku Pro blem pre tr pa no sti za tvo ra ima ju i ne ke ze mqe EU. Ta ko je, re ci mo, Bel gi ja kra jem 2009. zbog pre bu ki ra no sti vla sti tih za tvor skih ka pa ci te ta, iz naj mi la 500 }e li ja na tri go di ne u za tvo ru Til burg u su sed noj Ho lan di ji.

Ta da se u jav no sti po mi wa lo ka ko }e Bel gi ja pla }a ti 30 mi li o na evra go di {we Ho lan di ji za sla we svo jih za tvo re ni ka u za tvor kod su se da. Po vo dom od lu ke da iz naj me }e li je u ho land skom za tvo ru, bel gij ske vla sti su ob ja sni le da u na ci o nal nim za tvo ri ma bo ra vi 10.400 za tvo re ni ka, {to je za go to vo 2.000 vi {e od po sto je }ih ka pa ci te ta. oso ba, te pro ce wu je da pr ve pra vo sna `ne pre su de ne bi tre ba lo o~e ki va ti u sko ri je vre me.

– Ma lo je op tu `e nih oso ba. Li~ no sam pro {le go di ne bio u sud ni ci i gle dao su |e we To ma su Lu ban gi, ka ko oni ka `u, kon go an skom li de ru, osum wi ~e nom za na vod no ko ri {}e we de ce u svr hu u~e {}a u oru `a nom su ko bu. Po mom mi {qe wu, to je mo `da i pr vi po stu pak ko ji bi mo gao da bu de za vr {en. Me |u tim, tek je pr vo ste pe no su |e we u to ku, na kon ~e ga sle di po stu pak po `al bi, ta ko da ne ve ru jem da bi do ko na~ ne

Vra tio se Glem baj.

A gde je bio?

sen ku po li ti ke“. On pri to me oce wu je i da su ge ne ral no ma le {an se da ne ko od bu du }ih osu |e ni ka pred MKS-om bu de po slat na iz dr `a va we ka zne u za tvor u Sr bi ji.

Kao pri mer, on na vo di da Ha {ki tri bu nal pri li kom upu }i va wa osu |e nih na iz vr {e we za tvor skih ka zni, uglav nom vo di ra ~u na i o to me da osu |e nik bu de bli `e ze mqi iz ko je po ti ~e. Po red to ga, do da je Sto ja no vi}, Ha {ki tri bu nal in si sti ra na is pu we no sti evrop skih stan da ra da u po gle du uslo va za tvor skog sme {ta ja, me |u ko ji -

ma je i da bi osu |e nik tre ba lo da bu de sam u }e li ji.

– Le po zvu ~i in for ma ci ja da je mi ni star ka prav de iz ra zi la sprem nost Sr bi je da is ku stvo ste ~e no u su |e wu po ~i ni o ci ma rat nih zlo ~i na i dru gih te {kih de la iz me |u na rod nog kri vi~ nog pra va sta vi na ras po la ga we MKSu i svo jim part ne ri ma ko ji se su o ~a va ju sa sli~ nim slu ~a je vi ma. Me |u tim, mi slim da Me |u na rod ni kri vi~ ni sud ima stan dar de ko ji su da le ko, da le ko iz nad na {ih, a po mom mi {qe wu i iz nad stan dar da Ha {kog tri bu na la –oce wu je dr Slo bo dan Sto ja no vi}.

U sva kom slu ~a ju, tek }e mo vi de ti ho }e mo li u ov da {wim za tvo ri ma „ugo sti ti” ne kog od osu |e ni ka MKS-a. No, ka da je re~ o evrop skim stan dar di ma uslo va za tvor skog sme {ta ja, iz ve sno je da }e ih ve} usko ro is pu ni ti ba rem je dan za tvor – no vi u Pa din skoj Ske li.

Gra di se od av gu sta 2007, i tre nut no je u fa zi iz vo |e wa fi nal nih za vr {nih ra do va. Pre ma in for ma ci ja ma ko je je “Dnev nik” do bio u Upra vi za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja, u ovom za tvo ru ka pa ci te ta oko 450 me sta, ap so lut no }e bi ti is pu we ni naj vi {i stan dar di. ]e li je u tom za tvo ru ima ju tu{ ka bi nu, non-stop to plu vo du i pred vi |e ne su kao dvo kre tvet ne, ma da }e u po ~et ku mo `da bi ti jed no kre vet ne. Kao svo je vr stan ku ri o zi tet, u Upra vi is ti ~u da je sav na me {taj pro iz ve den u dru gim srp skim za tvo ri ma. n Ja ska Ja ko vqe vi}

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : FIN GI RA WE SA O BRA ]AJ KI KAO IZ VOR ZA RA DE

Alo, ajde da se sudarimo po sled wih go di nu i po da na pri met no je po ras tao broj su da ra dva vo zi la u ko ji ma se pra vi sim bo li~ na ma te ri jal na {te ta, tzv. ma li kvrc. Ipak, iz tih se vo zi la ja vqa ju put ni ci ko ji la `no tvr de da su po vre |e ni, pa sa o bra }aj ci i osi gu ra va ju }e ku }e sve vi {e vo de bit ku sa “sce na ri sti ma” ova kvih ude sa. Ma lo je ne lo gi~ no, ka `u za “Dnev nik” u no vo sad skoj sa o bra }aj noj po li ci ji, da u ne zgo di gde je {te ta ne ve }a od 1.000 di na ra, u oba auto mo bi la bu de – de vet po vre |e nih.

– La ne je u pro se ku jed nom me se~ no utvr |e no fin gi ra we, a bi lo je du plo ma we in di ci ja za ko je ni smo do ka za li da su kri vi~ na de la – ka `e za na{ list ru ko vo di lac u no vo sad skoj sa o bra }aj -

U

Ne nad Stan ko vi}

noj po li ci ji, in spek tor Ne nad Stan ko vi}. – Od pri me ne no vog Za ko na o bez bed no sti u sa o bra }a ju evi dent no je da se broj la kih te le snih po vre da ni je sma wio, dok je znat no ma we po gi nu lih i te {ko po vre |e nih u od no su na 2009. go di nu. Jer, re al no, ni je jed no stav no si mu li ra ti te {ke po vre de kao {to su pre lo mi.

Pod se ti mo, u po li cij skoj ak ci ji po vo dom la `i ra wa sa o bra }aj nih ne zgo da ko ja jo{ tra je, spro ve de no je na sa slu {a we is tra `nim su di ja ma vi {e od 15

se ra di o fin gi ra wu. Ina ~e, ma li “kvrc” ~i ne uglav nom mla |e, ne za po sle ne oso be, ko je po ku {a va ju da na lak na ~in do |u do pa ra. Uz to, u~e sni ci u ta kvim ne zgo da ma su ~e sto istog go di {ta i iz istog me sta. Za pra vo, pre vi {e je slu ~aj no sti da se oni na |u u toj si tu a ci ji ba{ na tom me stu – ka `e in spek tor, na po mi wu }i da po vrat ni ka ne ma, od no sno da se oni ko ji bu du ot kri ve ni vi {e ne po ja vqu ju u ova kvim de li ma.

Po we go vim re ~i ma, de {a va se i da vo za~, ko ji ne ma ka sko osi gu ra we, svo jom gre {kom sle ti s pu ta i na pra vi {te tu na vo zi lu. A on da, s ob zi rom na okri vqe nih, me |u ko ji ma i ne ko li ko beg ne kri vi~ nu od go vor nost. Mi smo, to da ta kva {te ta ne mo `e da se obe po li ca ja ca i je dan `an darm. Ovoj gru me |u tim, ura di li kri mi na li sti~ ko- {te ti, fin gi ra sa o bra }aj nu ne zgo du, pi se sta vqa na te ret da su od 2009. do teh ni~ ka ve {ta ~e wa i sa si gur no {}u ta ko {to na |e ne ko dru go vo zi lo ko je 2011. na pod ru~ ju Zre wa ni na i No vog utvr di li ko je upra vqa lo vo zi lom i je, na vod no iza za va lo udes.

Sa da vi {e pu ta na mer no iza zi va li sa pod ne li kri vi~ nu pri ja vu pro tiv po – To se ra di kad je re~ o ve li koj ma o bra }aj ne ne zgo de i na kon to ga pri ja vre |e nog za iza zi va we sa o bra }aj ne ne - te ri jal noj {te ti, a ciq je da se vo zi lo vqi va li ne po sto je }e po vre de, da bi na zgo de – na vo di in spek tor. po pra vi o tro {ku osi gu ra wa li ca ko je pla ti li ne ma te ri jal nu {te tu od osi Sli ~an sce na rio do go dio se, do da je, je, na vod no, iza zva lo ne zgo du. Ovo se gu ra va ju }ih ku }a. Sum wa se da su na ne dav no, po sle ne sre }e na pu tu pre ma ~e sto po ku {a va na pu te vi ma sa sla bim ovaj na ~in pri ba vi li se bi imo vin sku Ba~ kom Jar ku u ko joj je po gi nuo Te me - sa o bra }a jem i u no} nim ~a so vi ma. ko rist ve }u od 200.000 evra. ri nac.

O{te }e na su, po pra vi lu sku pa vo zi la, Stan ko vi} ob ja {wa va da je pro blem – Da je bi la za vo la nom pri zna la je a ne zgo du je iza zva lo do sta lo {i je i kod pri ja vqi va wa po vre da u to me {to jed na oso ba, ali smo na knad no pod ne li sta ri je vo zi lo – na tom kr {u i ni je mo u~e sni ci u is ce ni ra nim ude si ma odu pri ja vu pro tiv we nog si na, po li caj ca. gu }e na pra vi ti ve li ku {te tu – osli ka kod le ka ra, ka `u da su do `i ve li sa o Pri li kom uvi |a ja je i on al ko te sti - va Stan ko vi}. bra }aj nu ne zgo du i Dru gi vid na me si mu li ra ju bo lo ve {ta wa je kad vo za~ U~e sni ci u is ce ni ra nim ude si ma odu kod le ka ra, ka `u ko je, ba rem ako je pod dej stvom al ko su di ti po ozbiq no da su do `i ve li sa o bra }aj nu ne zgo du i si mu li ra ju bo lo ve: ho la na ~i ni sa o sti o{te }e wa vo naj ~e {}e tvr de da ih bo li vrat i da ne mo gu da ga okre nu bra }aj nu ne zgo du, zi la, te {ko da za i pa mu ni ka sko osi sta ima ju. gu ra we ne pri zna je – Naj ~e {}e tvr de da ih bo li vrat i ran, iako je bio pred sta vqen kao su vo - {te tu. On da on ne zo ve po li ci ju, ve} da ne mo gu da ga okre nu i pri to me si za~ – ob ja {wa va Stan ko vi}. sa ~e ka dan ili dva da se otre zni i na mu li ra ju bol ili uko ~e nost. Le kar, ne On, ina ~e, ka `e da na pod ru~ ju No - istom me stu u sli~ no vre me po no vi ne zna ju }i ka kva je to bi la ne zgo da, ide s vog Sa da ni je bi lo slu ~a je va da se pe - zgo du. Ili se, pak, iz ve de va ri jan ta s pret po stav kom da mu pa ci jent go vo ri {ak sve sno ba cio pod vo zi lo ra di obe - vo zi lom ko je je na vod no iza zva lo tu ne isti nu – ob ja {wa va sa go vor nik „Dnev {te }e wa. Za pra vo, na po mi we, te {ko zgo du i on da se oba ve {ta va va ju sa o bra ni ka”. je fin gi ra ti sa o bra }aj nu ne zgo du zbog }aj ci.

– Ako se de si da je ne ko od ko le ga ra Po Stan ko vi }e vim re ~i ma, pr vi sa o bra }aj nih ve {ta ~e wa, ve {ta ~e wa slu ~aj na me {ta wa sa o bra }aj ne ne zgo de ma {i na ca ko ji pre gle da ju vo zi la, tra - dio na uvi |a ju fin gi ra ne ne zgo de, mi u we go voj prak si do go dio se pre de set go va ko ji se ja vqa ju na me stu ne sre }e i osta lim po li caj ci ma pre ne se mo de ta qe slu ~a ja uz ono {ta je oda lo iz vr {i go di na. U pi ta wu je bio udes u ko jem je mno {tva kva li tet nih fo to gra fi ja. jed no li ce po gi nu lo.

– Uvek se po ja vi ne ki de taq ko ji }e o ca de la. Ka ko god, sva ka ko da ni je – Vo za~ ko ji je bio po vre |en, la `no ras kin ka ti pre va ru. Ne lo gi~ no je, na vred no ri zi ko va ti za par de sti na hi je pred sta vio tu ne zgo du. Na i me, uz jed pri mer, da se dva vo za ~a su da re, a u qa da di na ra i on da zbog la `i ra we sa o nog la `nog sve do ka pri ka zao je da je pret hod nih par sa ti su se vi {e pu ta bra }aj ne ne sre }e pro ve sti par me se ci u vo zi lom upra vqao ~o vek ko ji je po gi - ~u li te le fo nom. I niz dru gih de ta qa za tvo ru – po ru ~u je Na nad Stan ko vi}. nuo, po ku {a va ja }i na taj na ~in da iz - ko ji nam uka zu ju na to da je mo gu }e i da n Mi {a Vu ja ~i}

o ` e t e mi ve r o v a t i ili mi re ci mo ({to je ov de sad mno go mo der ni je) mo `e te ko mot no i ne ve ro va ti, ali sam znao da nas ne }e spo me nu ti. A kad ka `em „nas“ mi slim na No vi Sad i na Srp sko na rod no po zo ri {te, a kad ob ja {wa vam ko nas se to ne }e se ti ti, ni ti spo me nu ti (ma da se ga ran to va no se tio, ni {ta se tu ne pre vi |a), on da mi slim na kul tur ni Be o grad, Ate qe 212 i re di te qa Ko ka na Mla de no vi }a.

Svi su se oni, eto, ja ko ob ra do va li – a i ja s wi ma – pr vom iz vo |e wu Kr le `i nog naj ve }eg dram skog, i ne sa mo dram skog de la „Go spo da Glem ba je vi“ po sle 40 go di na u Be o gra du, ma da im se i tu oma kla gre {ka jer je po sled we bi lo pre 38, a ne pre 40 go di na, pa im se on da opra {ta i ona sle de }a, sve ~e {}a, da je to pr vo iz vo |e we po sle 40 go di na – u Sr bi ji. I za tu oma {ku (a kad ~u je te „oma {ka“, to u ne kim ap so lu ti sti~ kim mo zgo vi ma ne ka ko od mah po pri ma zna ~e we sit ni je gre {ke, kao ne ko te pa we gre {ki no, ma da je sa mo si no nim za istu, da kle jed na ke spe ci fi~ ne te `i ne), za tu sa mo ver bal nu oma {ku la ko je na }i ma kar i froj di sti~ ko ob ja {we we, o pod sve sti se da kle ra di, „kad ka `em Sr bi ja, mi slim Be o grad“.

To re ci mo mo gu da raz u mem (~ak) i ja. Pa ako i za bo ra vim, do voq no je sa mo da po gle dam kroz pro zor: ni {ta nam u Sr bi ji i ne ra di sem be o grad ske ad mi ni stra ci je – ko ja je na bu xe tu nas gra |a na Sr bi je. Pa im se u ime svih Ba ~va na una pred iz vi wa vam na jed noj in di skre ci ji: me ni je Sr bi ja za vi ~aj, a za vi ~aj mi je u Ka }u i naj da qe u No vom Sa du.

A oni ako za Ka} ni su ni ~u li, to im ni kad ne }u opro sti ti, jer ima mo naj bo qe ru ko me ta {e u dr `a vi. Ma we im za me ram {to mno gi ni za No vi Sad ni su ~u li. A naj ve }i je grad u Sr bi ji, po sle pre sto ni ce.

E u tom za ba ~e nom i po ma lo ve} za bo ra vqe nom (ne kad) gra du No vom Sa du Egon Sa vin je pre de set go di na po sta vio Kr le `i ne „Glem ba je ve“ sa Pre dra gom Ej du som u ulo zi ba ru na Ig wa ta, Bo ri som Isa ko vi }em kao Le o ne om i Ja snom \u ri ~i} ko ju su na kra ju, kao ba ru ni cu Ka ste li, „za kla li {ka ra ma“. I ja ni kad ne }u za bo ra vi ti one ko lo ra tu re mi sli u br zim, ener vat nim, hi trim ali ni kad ne is hi tre nim mo no lo zi ma na {eg pr va ka Bo ri sa Isa ko vi }a, ta mo gde bi sva ki sla bi ji ili le wi glu mac iz gra dio naj jef ti ni ji ali bi is tra `u ju }i i ve `ba ju }i za gre ba~ ki {to kav ski sleng oko Pr vog svet skog ra ta. E, dru gi ma bi to bi lo do voq no, na {em Bo ri su ni je.

O to me mi slim prek si no}, u pe tak, dok me iz SNP vo ze na pre mi je ru u pre sto ni cu. A sav sam za „red kar pet“, pr va gri pa da me od ne se ko da me ni kad ni je ni bi lo.

I ne ka `em da i prek si no} u Be o gra du, u Ate qeu 212, ni je bi lo vr hun ski. Po de la opet - pra va ju go slo ven ska. U ulo zi Ig wa ta Glem ba ja je slo ve na~ ki Hr vat Bo ris Ka va ca, Le o nea Glem ba ja igra ma ke don ski glu mac Ni ko la Ri sta nov ski, a ba ru ni cu Ka ste li - Ani ca Do bra, ko ja je po sle 12 go di na po no vo na sce ni Ate qea 212. Tu su i \u za Sto jiq ko vi}, Ta na si je Uzu no vi}, Je le na \o ki}, Sve to zar Cvet ko vi} i ce la ge ne ra ci ja mla |ih glu ma ca - pr va glu ma~ ka re pre zen ta ci ja biv {e Ju go sla vi je. Sa mo da su se na onom te pi hu ma we hva li li da su se pr vi se ti li.

Ta ko su nam se, ka ko sve be o grad ske no vi ne pi {u, naj zad vra ti li Glem ba je vi. A gde su to, za bo ga bi li? Da ne }e te da ka `e te da su ta ko du go odav de iz bi va li? Pa ko je to me ni u san do la zio da mi pre ti? Ko to vo zi po hr vat skom Ja dra nu jah te vred ne 20 mi li o na evra? Ni su se, bra }o mo ja dra ga, Glem ba je vi vra ti li, ni su oni odav de ni mr da li. Sem do Ki pra ili na Kaj ma ne, da po dig nu vir ma ne.

Ali sva ka ko tre ba igra ti i tre ba pam ti ti Glem ba je ve, „po mi wa lo nam se, ne po vra ti lo nam se“. Jer ako je, uz sve one bu ji ce i sla po ve ese ja i mu dro ser stva Kr le `a uop {te ne {to i umet ni~ ki vred no na pi sao – to je dra ma „Go spo da Glem ba je vi“, na ko ji ma, na svim „na {im“ je zi ci ma |a ci i da qe iz u ~a va ju do ma }u dra mu „ib ze nov skog“ ti pa. Upra vo u obla sti dra me Kr le `a je naj u spe {ni je pre tra jao na pro sto ru ~i ta ve biv {e Ju go sla vi je, a „Po vra tak Fi li pa La ti no vi }a“ i osta le Kr le `i ne ro ma ne ne }e ~i ta ti ni ko, kao {to ih ni do sad ~i tao ni je. E ovo mi sad ne bi opro stio moj pri ja teq Mi haj lo Pan ti}, ko ji je na Fi lo lo {kom fa kul te tu u Be o gra du dr `ao Ka te dru za hr vat sku kwi `ev nost, jer on u ~i ta o ce stal no ra ~u na i one ko ji ma stru ka na la `e da pra te od re |e ne obla sti.

Ajd do bro, pa nek su i to ~i ta o ci, ali nek on da ka `e ko li ko ~ak i ta kvih ima. A ja ce nim – ne ma ih ni dve sta.

Tek, Sr bi ja se prek si no} odu `i la jed nom ve li kom dram skom pi scu, osred wem ro man si je ru, po lu kva li fi ko va nom en ci klo pe di sti, sla bom pe sni ku i lo {em ka rak te ru – na {em za jed ni~ kom Mi ro sla vu Kr le `i, ko ji je ta ko ja ko li ~io na ono {to nas je ve zi va lo s wim – na na {u po koj nu dr `a vu Ju go sla vi ju. n \or |e Ran deq

nedeqa6.februar2011.

c m y

dnevnik

7

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : KOLIKO KO[TA IZREKA „ZDRAVQE NA USTA ULAZI”

Zdra va hra na sa mo za bo ga te

ajls Mon ro je 1973. bio vla snik wu jor {ke pro dav ni ce zdra ve hra ne “Sre} na {ar ga re pa”. Na kon {to je pro tiv svo je vo qe za mr znut, i ~u van u fri `i de ru 200 go di na, pro bu dio se u no voj, dik ta tor skoj Ame ri ci. Jo{ zbu we nom od {o ka i atro fi je te la, dok tor mu je te ra pe ut ski dao du pli vi ski i ci ga ru, a ka da ga je zgra nu ti Majls upi tao za {to ga tru je, le kar mu je od go vo rio: “Ah, go spo di ne, dok ste vi bi li za mr znu ti na u~ ni ci su do ka za li da su ni ko tin, al ko hol, {e }er i mast vr lo zdra vi.”

Ovo, na rav no, ni je isti na, ve} sce na iz fil ma Vu di ja Ale na “Po vam pi re ni Majls” (Ori gi nal ni na ziv “Sle e per”) i na ma je po slu `i la kao du ho vit pri mer pro me ne na ~i na is hra ne ~o ve ~an stva kroz epo he. Da nas, ka da je zdra va hra na po sta la im pe ra tiv me di ci ne, dru {tva pa i me di ja, ~o vek se pro sto za pi ta ka ko su na {i de do vi i ba be uop {te do `i ve li sta rost hra ne }i se “ne ~im” {to mo der no do bra tre ti ra kao ubi ta~ no. U na di da smo u 21. ve ku ko na~ no na ~i sto s tim {ta je zdra vo, a {ta ne, za gra |a ne Sr bi je osta la je sa mo jed na ne po zna ta – ko li ko “to” ko {ta?

Ne ki se zdra vo hra ne jer su sa ve sni, dru gi jer je po mod no, a tre }i za to {to su bo le sni. Ko joj god gru pi pri pa dao, po tro {a~ ima tri krup na pro ble ma: pro me nu na vi ka, mal tret man ~u la uku sa, te ceh ko ji ga ~e ka na ka si pro dav ni ce.

Pro ~i ta li smo mo re re le vant nih, stru~ nih tek sto va na te mu zdra ve hra ne, u ko ji ma se auto ri svoj ski tru de da ob ja sne ~i ta o cu da zdra va hra na uop {te ni je sku pa i da ~o vek la ko mo `e do sti }i sve to troj stvo pre hra ne zna no kao “zdra vo, uku sno, jef ti no”. Isti na je, na `a lost ili na sre }u, uvek na po la pu ta – zdra va hra na je ste jef ti na i na la zi se na pi ja~ nim te zga ma. Ka da je pre sno, po vr }e, vo }e i ko {tu ni ce sa dr `e ono naj bo qe za nas i is hra na ta ko ba zi ra na da je si gur ne

M

a lo je to ga u ~e mu Sr bi ne ma ju ne spu ta nu ze qu da pred wa ~e i za mr qa ju ne ki svoj auten ti~ ni pe ~at, pa ma kar to ne ret ko vi {e {te ti ne go ko ri sti. Ta ko je i sa ta ko zva nim “ri je li ti“ pro gra mi ma ko ji u Evro pi ko joj, na vod no, stre mi mo, po la ko od la ze u pen zi ju (ili u pot pu no bi zar nu per ver zi ju jer je sve te `e {o ki ra ti gle da o ce), dok kod nas do `i vqa va ju ap so lut nu re ne san su. Kao i mno go to ga dru gog, i ovu tre{ kul tu ru smo o~e {a li s de be lim za ka {we wem ali smo se u woj, sa mo na ma svoj stve no, to li ko pro na {li da smo joj da li ve {ta~ ko di sa we i no vi smi sao `i vo ta...

Pa da na dok na di mo pro pu {te no! Ri je li ti {ou kao for ma za po pu nu si ro ma {ne pro gram ske {e me nas je ap so lut no pre pla vio.

Ta mo gde je sta la B92, ko ja nas je pr va upo zna la s vo a je ri zmom “Ve li kog bra ta“, na sta vi li su “Pink“, “Pr va“, “He pi“... pa ~ak i pret pla tom bla go si qa ni Jav ni ser vis RTS. Ta man {to smo za vr {i li s bor be noza ve re ni~ kim fi li pin skim igra ma u “Ser vaj ve ru” i bes kraj no ras pra vqa li da li je Ve Ce dno dna, “Far ma” ili oni me |u na ma ko ji u we nom pa si o ni ra nom pra }e wu pro na la ze iskre no za do voq stvo, “ob ra do va la” su nas s dva no va “ri je li ti ja”. Pr vi su ret ko ko -

re zul ta te, osim uko li ko oso ba ne ma ne ki dru gi pro blem. Ne vo qa za nov ~a nik na sta je ka da ko ri sni ku za fa li ukus na ko ji je na vi kao, ili {pe ci je ko je ni su s te zge pro sto pre le te le u ta wir bez ter mi~ ke ob ra de, srp ski: ku va wa.

Naj lak {a pro ve ra ce ne zdra vqa mo gu }a je u bi lo kom me ga mar ke tu. Na ra fo vi ma sa “zdra vom hra nom” do ~e ka }e vas ne {to {to na pr vi po gled iz gle da kao {tam par ska gre {ka. In te gral ne

Ne ki se zdra vo hra ne jer su sa ve sni, dru gi jer je po mod no, a tre }i za to {to su bo le sni te ste ni ne ko {ta ju oko ~e ti ri pu ta sku pqe, mu sli ji du plo, 100 gra ma ka fe bez ko fe i na je 320 di na ra, “de ri va ti” so je da le ko nad ma {u ju ce ne si ro vog me sa, a o pre ra |e vi na ma, od no sno “so ji nim ko ba si ca ma” da i ne go vo ri mo. Mo `da je vr hun ski pa pre no so ji no mle ko, ~i ji li tar sta je sko ro 290 di na ra! Po {to su na le kar skoj cr noj li sti be lo bra {no i {e }er i, uop {te, sva ka pre ra |e na hra na, pro se ~an ku pac vi {e ni ne zna {ta da ku pi, a da ne ugro zi svoj i `i vo te naj mi li jih. Gru bom pro ce nom, mi ni mum 80 od sto ra fo va ne ke pro dav ni ce nu di nam hra nu ko ja je pre ra |e na, sa dr `i be lo bra {no i {e }er, kon zer vans, ili je

pa ste ri zo va na, a mo `da i uz ga ja na neo r gan ski.

Ako ~o vek i ba ta li cr ve no me so, osta ju mu pi le ti na, }u re ti na, ri ba i mor ska hra na, a o ce na ma po to wih ne vre di tro {i ti pa pir. Vaq da je mor ska so naj le ko vi ti ja za xep, jer ko {ta “sa mo” du plo sku pqe od obi~ ne, ali ve} nas sme |i {e }er ~e ka u za se di, po sle so li. Iako zdrav, ni je sla dak kao we gov zlo kob ni be li brat, tro {i se vi {e i ko {ta ~ak 95 di na ra za po la ki lo gra ma, a i to u me ga mar ke tu.

Kod “kom {i je” je ve} 112. A vo da? Uz du `no po {to va we od go vor nim li ci ma iz “Vo do vo da”, no vo sad ska ~e smo va ~a po o dav no ima ukus (ka men ca je bi lo uvek) ta ko da zdra vim qu di ma ne gi ne pe to li tar ski ba lon, za 60 do 80 di na ra.

Uqe je po seb na pri ~a. Ovo sun co kre to vo, ~i ja ce na ska ~e tri pu ta br `e od pro se~ ne pla te, ima od nos ome ga 3 i ome ga 6 ma sti 0:85. Ilu stra ci je ra di, ~o ve kov or ga ni zam ima od nos tih ma sti 1:3 i je di no uqe ko je po du da ra s tim ci fra ma je ko no pqi no! We ga u Sr bi ji, na rav no, ne ma, i ko ne }e da za gla vi ro bi ju zbog uz go ja i pre ra de do ti~ ne biq ke mo ra i}i u Ma |ar sku, pa na da qe. Ina ~e, uqe od ko no pqi ne se men ke va `i za naj zdra vi je, dok se ono od pu po qa ka ak tiv no ko ri sti u le ~e wu kan ce ra svih vr sta! We ga pak ne ma ni u Slo ve ni ji, pa ko ima rod bi nu u Ka li for ni ji ili Ka na di – ne ka ih zvrc ne. U`i va o ce ma ri hu a ne }e mo ipak raz o ~a ra ti, bu du }i da se psi ho ak tiv ne sup stan ce ko no pqe he mij ski od stra wu ju to kom hlad nog ce |e wa pu po pqa ka.

Ma sli no vo uqe ne }e nas iz le ~i ti, ali ni uni {ti ti. Od nos ome ga 3 i 6 ma sti ima od 0:6 do 0:8, a naj bo qe je sva ka ko ono “de vi ~an sko“, hlad no ce |e no. Li tar sta je od 800 do 1.100 di na ra, u za vi sno sti od mar ke i pro dav ca, i va qa lo bi ga je sti mi mo ti ga wa. Sti go smo ta ko i do ubi ce broj je dan, sa u ~e sni ka pr `e wa i po ho va -

wa, pred me ta ko ji ne ide bez “ve ge te”, a i ova je, kao uosta lom sva ki po ja ~i va~ uku sa, ap so lut no ne zdra va!

“Mek do nalds”, ~ip so vi i gric ka li ce, raz ne le sko va~ ke ko li be... ne tre ba nam vaq da “Dnev nik”, pa da zna mo {ta su za or ga ni zam br za hra na i gric ke?!

Ova sto ri ja ima i do brih stra na. Ta ko, na pri mer, vi {e ne mo ra mo mu ~i ti mu ku sa pre sku pim si re vi ma i mle~ nim pre ra |e vi na ma – sa mo ih va qa iz be ga va ti, kao i sve dru ge `i vo tiw ske pre ra |e vi ne. Ku pov no mle ko je odav no pre sta lo da ima sa stoj ke zbog ko jih ga qud ska ra sa kon zu mi ra, iz u ze tak je “mle ko iz vi me ta”, pa ko mo `e, ne ka pi je. Dru ga le pa

vest su sve broj ni je pro dav ni ce zdra ve hra ne u Sr bi ji, gde za re la tiv no ma le nov ce ~o vek mo `e da ku pi pro ve re no kva li tet nu hra nu. Od ~a je va do kek so va, ma li du }a ni nu de spas za zra vqe, ali je wi ho va snab de ve nost, opet, ne do voq na za kom ple tan me ni ~e tvo ro ~la ne po ro di ce. Na kon cu, zdra vqe je u ru ka ma po tro {a ~a i ko bi da u{te di i bu de zdrav, pro ble ma u pi ja~ noj Sr bi ji ne }e ima ti. I zdra vqe je po onoj sta roj: na vi ka je jed na mu ka, a od vi ka – dve. n Igor Mihaqevi}

DOK U SVETU POLAKO ZAMIRE, POPLAVA „RIJELITIJA” U SRBIJI GOVORI O…

M

Otu `na re al nost ume sto si ve stvar no sti me za ni mqi vi “Pa ro vi”, {ou ~i ji do sad ni i ve} upa re ni u~e sni ci sa mo je du, pi ju i spa va ju i ko ji je, re klo bi se, pot pu ni pro ma {aj ko ji ko {ta mno go vi {e ne go {to za ra |u je. Iz gle da da to uvi |a ju i or ga ni za to ri, pa su ovih da -

na br `e-bo qe ta mo uve li i pre ka qe nog skan dal maj sto ra, eks fud ba le ra Sa {u ]ur ~i }a. Ovaj je, ras ki nuv {i

@ivot sniman godinu dana Pr vi „ri je li ti“ pod na zi vom i„Ame ri~ ke po ro di ce“ pu {ten je 1973. go di ne, ~i ji su ak te ri bi li ~la no vi po ro di ce Laud iz San ta Bar ba re u Ka li for ni ji. Wi hov `i vot je sni man go di nu da na, a {ou je pra ti lo de set mi li o na gle da o ca. Bri tan ci su to br zo pre ko pi ra li i sle de }e go di ne Bi-Bi-Si je emi to vao se ri jal „Po ro di ca”. ^u ve ni „Stva ran svet“ po ~i we da se emi tu je 1992. na MTV-u i ovaj {ou ko ji je pra tio `i vot se dam mla dih Wu jor ~a na u apart ma nu na Men het nu imao je re kord nu gle da nost. Kon cept „Ser vaj ve ra“ je na stao jo{ 1994, a pr vi „Ve li ki brat“ po ~i we da se emi tu je u Ho lan di ji pet go di ne ka sni je i go to vo od mah po sti `e pla ne tar ni uspeh. Na red ne go di ne i „Ser vaj ver“ na po kon do `i vqa va svo ju uspe {nu pre mi je ru.

Pr va se zo na „Ve li kog bra ta“ u srp skom pa ko va wu emi to va na je 2006, iste go di ne ka da su we go vi za ~et ni ci Ho lan |a ni pre sta li da ga pri ka zu ju po sle {est uza stop nih se zo na.

hal no vas pi ta ne, a Sr bi i da qe ~e ka ju. Ako se usko ro ne {to ne de si, in te re so va we }e i te ka ko spla snu ti. Ne su mqi vo sve sni to ga, kre a to ri “Dvo ra” su po ten ci jal ni seks skan dal uve zli iz Slo ve ni je u li ku Ur {ke ^e pin, ko ja je br zo na pra vi pret hod no sa de voj kom, u vi lu La ne ta Gu to vi }a u{ao s pla vu {om za ko ju je od mah kon sta to va no da je al ko ho li ~ar ka i ko ja je, ne gu be }i vre me, ve} na pr voj `ur ci dru gom mu {kar cu pred lo `i la anal ni seks na br za ka – ne gde u osa mi?! Dru gi je “Dvor” na “Pin ku”, sa mo na iz gled umi ve na ver zi ja “Far me” ali bez do ma }ih `i vo ti wa i Mi lo {a Bo ja ni }a, s du gom li stom dru gih kon flikt nih VIP li ko va po put Fir ~i ja i Ma je Ni ko li}. Ina ~e, na vod no, u pi ta wu je autor sko de lo li~ no @eq ka Mi tro vi }a, ko me se po sve tio ~ak i otro van u bol ni~ kom kre ve tu, da gle da o ci slu ~aj no ne osta nu us kra }e ni za ta kav do pri nos TV sup kul tu ri.

Na rav no, tu ni je kraj, i u na red nih 365 da na }e mo pre ma pla no vi ma te le vi zij skih pro du ce na ta mo }i da za bo ra vqa mo svo je pro ble me i `i vot ne oba ve ze uz naj ma we se dam, a vr lo mo gu }e i vi {e ta kvih pro gra ma, ukqu ~u ju }i i jo{ jed nog “Ve li kog bra ta” na “Pin ku”. Do kle? Ve ro vat no jo{ du go jer je u pi ta wu od li~ na sim bi o za iz me |u po tre be vla sni ka te le vi zi ja da na pra ve re la tiv no jef tin pro gram ko ji po pu wa va ve li ko par ~e dnev ne {e me i do no si do bru za ra du, s jed ne stra ne, i

op { te n a r od n e po tre be da za vi ri u tu |e so be i kre ve te u`i va ju }i u zlo bi, pod va la ma i pro sta klu ci ma “za to ~e nih” uku }a na ko ji, na kon {to se opu ste i za bo ra ve na ka me re, br zo po ka `u {i ri nu svo je “slo ven ske du {e”. Tim bo qe ako su u pi ta wu na vod ne “zve zde”, iako uglav nom na za la sku ili za pe} ku ka ri je re, jer sva ko ko je u ze ni tu mo `e mno go bo qe da za ra di i pro mo vi {e se na po qu. Ali, sve jed no, na rod je za do vo qan i ta kvi ma i ni {ta lep {e od uvi da u in ti mu po zna tih, ko ji nam ta ko ne se bi~ no po ka zu ju dru gu stra nu me da qe zva ne estra da!

Me |u tim, zna se {ta je vr hu nac i po en ta sva kog vo a je ri zma i {ta ~e ka sva ko ko je imao ma kar ne ka kvu pred sta vu o “Ve li kom bra tu” i sli~ nim se ri ja li ma u dru gim ze mqa ma. Seks za pra vo pro da je ce lu pri ~u! U va ri jan ta ma pri ka za nim u okol nim ze mqa ma ga je i te ka ko bi lo, po ne gde to li ko da je upra vo zbog to ga {ou i uki nut, po put or gi ja u Ma |ar skoj ili le zbej skih avan tu ra u Bu gar skoj, dok o ras ka la {no sti uku }a na u Ne ma~ koj i nor dij skim ze mqa ma na {i gle da o ci mo gu sa mo da sa wa ju. Srp ki we se i da qe pra ve fi ne i pa tri ja -

la darmar pe tin gu ju }i sa sva kim ko pi {ki kroz pro rez na ga }a ma! Ipak, iako Sr bi vo le da se bu sa ju u pr sa kao ve li ki i neo do qi vi qu bav ni ci, ve li ko fi na le vo a je ri zma nam i da qe iz mi ~e.

Pod uslo vom da su uop {te sprem ni da nam ga pri ka `u...

Ako je za ute hu, vaq da ipak ni smo naj go ri. U evro in te gra ci ja ma na pred ni je kom {i je Hr va ti su u to za me {a teq stvo u{le pre nas ali su ga u me |u vre me nu i na pu sti le. Po mno gi ma, pre lom na ta~ ka se do go di la ka da je u ta mo {wem “Ve li kom bra tu” po be dio i ku }i pa re po neo pri pad nik rom ske za jed ni ce. Dok su jed ni u to me vi de li ci vi li za cij ski na pre dak gla sa~ ke ma {i ne ili ma kar do bar mar ke tin {ki trik, dru gi se ni su li bi li da gla sno ka `u {ta mi sle

o to me. “Za Bo ga mi lo ga, pa kaj ovo zna ~i da po bje di Ci ga nin?! [to je sqe de }e, Sr bin?!”. Ipak, po sle par go di na pa u ze, “VB” se ove se zo ne vra }a i u kom {i luk...

Stru~ wa ci ni su za ~u |e ni i ka `u da `i vi mo u vre me nu ko je bu di ni ske stra sti, ta ko da je qu bav pre ma toj vr sti za ba ve sa mo lo gi~ na re flek si ja ono ga {to pre -

Sve bizarnije For ma „ri je li ti ja“ ipak ne za mi re ni u sve tu ali po sta je sve bi zar ni ja.

Na kon kon cep ta u ko me su u ku }i bi li za to ~e ni iz ra zi to go ja zni qu di okru `e ni naj ra zno vr sni jom hra nom na iz vol’te, ali s „kva kom“ da sva ke ne de qe ku }u na pu {ta onaj ko je naj ma we smr {ao, bri tan ski Ka nal 4 ide ko rak da qe i po kre }e {ou „Le po ti ca i zver“. Gle da o ci }e pra ti ti za jed ni~ ki `i vot sa mo dve oso be – jed ne fi zi~ ki de for mi sa ne, a dru ge ve o ma pri vla~ ne, u ku }i ~i je }e zi do ve pre kri va ti ogle da la! `i vqa va mo. Dru gim re ~i ma, za me na si ve stvar no sti otu `nom “re al no {}u”, u ko joj na {i pro ble mi po sta ju tu |i, a `i vo ti ko je `i vi mo, iako jed na ko be smi sle ni, ma kar na tre nu tak ni su ta ko pra zni. Jer ako sve te pr qa ve stra ne li~ no sti po se du ju i oni ko ji ima ju sve, on da, vaq da, ni mi ni smo ta ko ne nor mal ni ka ko nam se po ne kad ~i ni. Pot pu no po gre {no, na rav no, za pra vo smo lu |i ne go ikad i sa mo jo{ do dat no za tro va ni ji sme }em i bez na |em ko je nam se za do ru ~ak, ru ~ak i ve ~e ru ser vi ra sa ma lih ekra na... n Aleksa Grube{a

nedeqa6.februar2011.

no {to qu di o we mu ne zna ju, a mo ra li bi, je ste ko li ko }e mu tra ja ti TV emi si ja. Na `a lost, ne zna ni on. „Vo leo bih da obi |e mo sva me sta u Voj vo di ni, {to znam da je ne mo gu }e, ali tu smo, sko ro sva. @e leo bih da imam ne kog ko }e na sta vi ti ovo {to ra dim. Voj vo di na je ne pre su {na ri zni ca pri ~a, a ne mo gu to da ra dim bes ko na~ no i „Pet ka za we” ne mo `e `i ve ti do ve ka.

Do }i }e no ve te me, no vi obi ~a ji, to tre ba za be le `i ti, a ne mam {e gr ta. Ho }u we ga da na |em, da mu osta vim rad wu i da gle dam i u`i vam – to je taj de ran kog sam na u~ io ka ko tre ba da ra di”, pri ~a nam kroz osmeh ko le ga Bo ra Oti}, la u re at Fe bru ar ske na gra de No vog Sa da. Sme ta mu {to smo kre a tiv no za mr li, opu {te ni uz {ou pro gra me ko ji vi {e li ~e na snim ke ka me re za nad zor, ne go ri je li ti pro gra me. „Pu no je do ko nih i ne za po sle nih, ve ro vat no im je to du {ev na i mo ral na hra na”, ka `e nam Bo ra, kog smo pr vo za mo li li da nam {to kra }e opi {e ka ko je „pre `i veo” zna ~aj no pri zna we.

– Pu no ~e sti ti ki pri ja te qa, ro |a ka, ne po zna tih qu di ko je tek tre ba da upo znam. Sre }an sam. l Kri ti ~a ri ka `u da bi ti bo qe pri sta ja la ne ka voj vo |an ska, a ne no vo sad ska na gra da?

– Mo `da }e to bi ti sle de }i po tez, da ne ko usta no vi tu voj vo |an sku na gra du (smeh). Da ne bu dem ne skro man, u te le vi zi ji se ra di tim ski. Do `i vqa vam to kao za jed ni~ ko pri zna we svih qu di ko ji su nam bi li „ja ta ci” na te re nu. Da va li su nam lo gi sti ku, ide je, bi li smo im go sti, i oni na ma... Po no sam sam {to imam naj ve }u re dak ci ju na sve tu. l Ka ko si do bio ide ju za „Pet ka za we”?

– @e le li smo da na pra vi mo tvr du, mu {ku emi si ju u ko joj }e bi ti tam bu ra, lo va ca, ko wa ra, oru `a ra, sta rih za na ta, le pih `e na, pa met nih qu di... I on da su nas pi ta li da li }e to `e ne gle da ti. Ka sni je su se po ja vi le, a od te tvr de mu {ke emi si je vre me nom je evo lu ci jom, ili me ta mor fo zom, na sta lo je „Pet ka za we„. l Ni si znao {ta }e se do go di ti?

– Ne mo `e{ to zna ti. Ni alat ni ~ar ko ji pra vi alat na stru gu ne zna {ta }e bi ti na kra ju, ho }e li pu }i alat ili ma {i na na ko joj ga pra vi. l Kqu~ ni kri te ri jum za go sto va we u „Pet ka za wu„?

– Da gost bu de za ni mqiv. Da po ka `e ko li ko je pa me tan i ve{t, ose }a pro stor na kom `i vi, ko li ko ima zlat ne ru ke i `e qu da po de li to s na ma. l Ose }a mo li gde `i vi mo?

– Da. Za ovih se dam go di na, ko li ko tra je „Pet ka za we„, ko war stvo je u uspo nu, stal no su „fi ja ke ri ja de„, udru `e wa `e na su po sta la oba ve zna u op {ti na ma, dru `e se, ra de, po ka zu ju {ta ume ju. Sta ri za na ti su o`i ve li, uvr {te ni u tu ri sti~ ku po nu du Voj vo di ne, is kri sta li sa li su se su ve ni ri. Ni je to za slu ga emi si je, ali smo pro bu di li uspa va ni duh u~ma le Voj vo di ne.

O

I N T E R V J U

N E D E Q E

BO RA OTI], NO VI NAR

Be o grad je za me ne stre sna si tu a ci ja po zi tiv nih l Prin cip pri me ra, ume sto cr nih hro ni ka?

– Da, sa mo po zi tiv ni pri me ri. Sve do ci smo sen za ci ja, ru `nih te ma i ~u de sa, kao u rim skoj are ni, `ed ni kr vi i gla di ja tor skih iga ra. l Stal no si na te re nu, {ta ne do sta je obi~ nom, ma lom ~o ve ku ?

– Nor ma lan `i vot. Ovo {o mi ra di mo je pot pu no obi~ no i nor mal no. Na dam se da ovo no vo vre me ne }e du go tra ja ti i da nam ne }e vi {e go vo ri ti da mi pri ka zu je mo neo bi~ ne qu de i stva ri. l Ka ko to da ni si na RTS-u?

– Za {to bih bio? Mo ra }e{ to da pi ta{ ne kog od wih. Ja sam je dan od ret kih ko ji ni je na pu {tao na {u ku }u. Do {ao sam u ra dio ka da sam kre nuo u pr vi raz red gim na zi je, sam, svo jom vo qom, da se bi na |em me sto. l Da li bi pri stao da te Ti ja ni} zo ve, da bu de{ „na ci o na lan„?

– Be o grad je za me ne stre sna si tu a ci ja. Ne mo gu da se za mi slim ka ko sva kog da na ula zim u so bra }aj ni klin~, bo rim se za hra nu i tra `im pre ~i cu do dru -

Ne bi di rao ni {ta!

Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe”, di rek tor No vo sad skog po zo ri {ta [an dor La slo pi tao je „na ne vi |e no” Bo ru Oti }a da li ve ru je u re in kar na ci ju?

– (smeh) [ta sam bio u pret hod nom `i vo tu...?! Ne ve ru jem, i tu `an sam {to to li ko krat ko tra je mo na ovoj pla ne ti. l Da mo `e{ da bi ra{, {ta bi `e leo da bu de{ u sle de }em `i vo tu?

– Ni {ta ne bih me wao. Od u vek sam `e leo da ra dim ovaj po sao, is pu wa va me, ~i ni me sre} nim i imam ono {to me je otac uvek u~io – u sva kom se lu imam vra ta i pro zor na ko je uvek mo gu da po ku cam. ge oba le. Naj bo qe bi bi lo da ura di mo kom pro mis: da RTS pre u zme emi si ju i emi tu je je, na {i pre daj ni ci su sla bi... l Oce ni rad jav nog ser vi sa?

– Se dam go di na ne gle dam TV pro gram.

Kre }e mo oko osam i vra }a mo se u pet, {est po pod ne. U mon ta `i sam do po no }i, ne ka da i du `e. Uju tro Jo vo na no vo i ta ko do ~e tvrt ka. U pe tak je emi to va we, mo ram da pri pre mim emi si ju, a ona ide u`i vo... Ne mo gu da ti od go vo rim na ovo pi ta we. l Vre di li RTV 500 di na ra me se~ no?

– Od ne ~e ga mo ra mo da `i vi mo. Ako ka `em da ne tre ba, osta }e mo bez pa ra, a ako ka `em da tre ba – on da }e mi ne ko re }i da je to pu no pa ra. l Mo ra li uvek ta ko u Sr bi ji, iz bor iz me |u dva zla?

– Ni su to dva zla, ve} uzro~ no-po sle di~ na ve za. Te le vi zi ja je sku pa igra~ ka, tu je mu ka. l Ka ko da nas `i vi pa or?

– Ve {ta~ ki. Ima ju vo qu i na vi ku da ra de, {to ka `e “po cr ka li bi da ne ra de”. Odav no je po sta lo ne is pla ti vo, ali opet ra de, idu na pred. Ko ja god je

vlast bi la na po zi ci ji, uvek je i{la pre ko pa o ra. l Sla `e{ se da je po lo `aj se qa ka me ri lo dr `a ve?

– Je ste. Je di ni re surs ko ji Voj vo |a ni ima ju je ze mqa. Mi li na je kad do |e{ uve ~e i ose ti{ od par ce le do par ce le {ta je za se ja no, ka ko mi ri {e `i to, sun co kret, {u {ka ku ku ruz. @ao mi je {to je trend po stao da se `i vi u gra du, a u se lo ni ko ne }e. A ta mo le pih ku }a, pra znih, ko {ta ju kao tri kva dra ta u No vom Sa du. l Jel’ ih te ra sa mo be da, ili....?

– To je ta ~a mo ti wa ko ja je za vla da la u ma wim sre di na ma. Si ro ti wa i skrom nost u ko joj `i vi mo i la `ni gla mur ko ji smo po ~e li da pri ka zu je mo na te le vi zi ja ma. Mla de je pri vu klo la `no, ne re al no bo gat stvo na ekra nu. l Ume li se lo da se za ba vqa?

– Ume, ka ko ne. l Ot kud on da ~a mo ti wa?

– Otu |i li nas. Sve ma we ima mo re al nih, a sve vi {e vir tu el nih pri ja te qa.

Klik ne{ na mo ju iko ni cu i ja sam ti pri ja teq?! Ni sam, pri ja te qi se gr le, se de za jed no, do la ze u go ste. l Raz u me ju li qu di u gra du pa o re?

– Pa oda kle su ti iz gra da? l Mo gu li da se iden ti fi ku ju?

– Mi slim da qu di u gra du, jo{ ka da iza |u na pi ja cu stvo re po gre {nu sli ku o qu di ma ko ji ta mo pro da ju. Po mi sle „bla go va ma, za ra |u je te do bro”, a ni ko ne pi ta kad je po ra nio, pri pre mio, ko li ko je tru da ulo `io, po ki sao, bio na ve tru... l Gde se de de se o ska go spo da – “gra |an ski se qa ci”?

– Po tro {i li su se. Oma to ri li, po je li ih kri za i vre me. Us pe li su da osta ve u ama net na vi ke, vas pi ta we, po {te we i le pe ma ni re. l A {ta ni su us pe li?

– Da uve }a ju ka pi tal. Ne kad se zna lo ko je naj ve }i ga zda u se lu, bez na me re da ih uce wu je{, vre |a{ ili im za vi di{.

Sve je ma we pa o ra ko ji ima ju za ko ga da ra de, mno go je ne `e wa, osta re lih. Ne ma po tom stva, po ro di ca, tu je pro blem. l [ta mi sli{ o uvo zu ne ve sta iz ino stran stva?

– Nor mal no. [ta je Voj vo di na ne go kon glo me rat, jed na me {a vi na. Ne ke su snaj ke i pri je na bo qem gla su od ovih „na {ih”. Sve `a je to krv, iz me {a na, po gle daj ka ko su nam de ca le pa.

Opi {i mi tvoj raj?

– Mom ra ju fa li jed no „k”. n Igor Mihaqevi}

VE LI KA NI SVET SKE YEZ SCE NE, EG BER TO @I SMON TI, PRED NA STUP U NO VOM SA DU

^e tr na est ~u de snih `i ca e |u da na {wim vr hun skim in - joj mu zi ci naj ra zno rod ni je uti ca je: od stru men ta li sti ma na svet skoj uti ca ja i te ko vi na kla si~ ne mu zi ke, xez sce ni te {ko je na }i li~ - pre ko ato nal no sti i se ri jel ne mu zi ke, nost ko ja bi se po vi zi o nar skoj otvo re - do o|e ka sa vre me nog xe za i ro ka, (od no sti svo je mu zi ke, ori gi nal no sti i {i - o|e ka pro du ho vqe nog vir tu o zi te ta ri ni de lo va wa mo gla me ri ti sa bra zil - Xan ga Raj nhar ta do bes kom pro mi snih skim gi ta ri stom i kom po zi to rom Eg ber - mu zi~ kih tra ga wa Xi mi ja Hen drik sa), tom @i smon ti jem, ko ji ve} vi {e od ~e - ali je on pri tom uvek in spi ri san i po ti ri de ce ni je ne pre kid no svi ra na kon - ve zan sa mu zi kom rod nog Bra zi la, kao cer ti ma, pi {e no va de la i sni ma al bu me tla na ko jem je po ni kao, jer je on, ka ko ot kri va ju }i pu bli ci no ve, `i vo pi sne i neo bi~ ne zvu~ ne sve to ve. Bra zil sko mu zi~ ko pod ne bqe je od u vek ne ras ki di vo po ve za no sa gi ta rom, ta ko da su ov de po ni kli mno gi sjaj ni vir tu oz i na ovom in stru men tu, me |u tim i u po re |e wu sa wi ma, @i smon ti ju sva ka ko pri pa da jed no po seb no i sa svim iz dvo je no me sto.

Prem da je @i smon ti pu bli ci pre sve ga po znat kao vir tu o zan gi ta ri sta, re~ je za pra vo o mu zi ~a ru znat no kom plek sni jeg stva ra la~ kog ob u hva ta: on je ta ko |e i kom po zi tor, di ri gent i mul ti ni stru men ta li sta, ko ji po red gi ta re svi ra i kla vir, vi o lon ~e lo, fla u tu i raz ne uda raq ke. Ta kva we go va umet ni~ ka ra zno stra nost ~i ni Egberto @ismonti se kao lo gi~ na po sle di ca otvo re no sti sam ka `e, „bra zil ski mu zi ~ar, ko ji `i i spon ta nog na dah nu }a sa ko jom on pri - vi u Rio De @a ne i ru i ko ji je du bo ko stu pa mu zi ci, tra `e }i u woj pu te ve za po ve zan sa bra zil skom kul tu rom“. Eg ot kri va we no vih, jo{ ne ~u ve nih sa - ber to @i smon ti is ti ~e: – Bra zil ska kul tu ra je vr lo otvo re na zvu~ ja i ton skih am bi je na ta, ko ji na i pre pu na raz li ~i tih uti ca ja. Ja sam se auten ti ~an na ~in od sli ka va ju svo iza ve o ma du go i du bo ko ba vio pro u ~a va wem zov no bo gat stvo i ne pre gled nu, po ma lo bra zil ske mu zi ke i ona je za me ne glav ni ka ko fo ni~ nu ra zno li kost i di na mi~ iz vor na dah nu }a. Za stran ce, Bra zil nost mu zi~ kog je zi ka da na {wi ce. De lu pred sta vqa pra vu me {a vi nu raz li ~i tih ju }i na taj na ~in, @i smon ti je u svo joj ra sa, ali ja ne go vo rim o to me iz aspek mu zi ci ostva rio ~u de snu sin te zu mo ta za jed ni {tva qu di raz li ~i tih kul tu der nog i tra di cij skog, po ve zu ju }i u svo -

M

dnevnik

c m y

8

ra, ra sa i tra di ci ja, ve} o pro `i ma wu i ne go va wu jed ne za jed ni~ ke me {a vi ne kul tu ra Bra zi la ca, In di o sa, Evro pqa na i Afri ka na ca. Za hva qu ju }i tom pre ple tu i pro `i ma wu mi do bi ja mo je dan {i ri uvid za jed ni~ kog `i vo ta i we go vog od ra za na este ti~ kom pla nu.

A o ozbi qo sti sa ko jom je ovaj {ko lo va ni pi ja ni sta i ne ka da {wi pa ri ski stu dent kom po zi ci je kod Na |e Bu lan `e i ato nal nog kom po zi to ra @a na Ba ra ka, pri stu pio pro u ~a va wu bra zil ske mu zi ke, sve do ~i i @i smon ti jev od la zak u di vqi nu ama zon ske xun gle u obla sti [in gu, gde je `i veo sa pri pad ni ci ma in di jan skog ple me na Ju a la pe ti, upo znav {i tu {a ma na Sa pa i a na, ko ji je iz te me qa pro me nio we gov pri stup `i vo tu i mu zi ci, {to se od ra zi lo i u we go vim kom po zi ci ja ma in spi ri sa nim ovom po se tom.

Jo{ je dan, isto to li ko zna ~a jan i ka rak te ri sti ~an ele ment bra zil ske mu zi~ ke tra di ci je, ko ji je zna ~aj no uti cao na @i smon ti je vu mu zi ku je „~o ros“ – po seb na i ori gi nal na bra zil ska mu zi~ ka for ma i vr sta mu zi ke, ko ju je svo je vre me no pro sla vio ve li ki Eitor Vi la Lo bos. Gi smon ti obja{wava: – ^o ros pred sta vqa te meq bra zil ske mu zi ke. Sva ko ko `e li da svi ra ili da raz u me bra zil sku mu zi ku, mo ra naj pre da se upo zna sa kon cep tom i od li ka ma ~o ro mu zi ke.

Kao spoj ova ko ra zno rod nih i da le kih du hov nih i umet ni~ kih uti ca ja na sta la je @i smon ti je va mu zi ka bli sta ve le po te, ko ja po |ed na ko ple ni iskre nom emo tiv no {}u, kao i bur nom i kom plek snom

dra ma ti kom, is ti ~u }i u pr vi plan ne po sred nost ko jom slu {a o ca uvo di u za vo dqi vi zvu~ ni svet svo je mu zi ke – na tre nut ke bla ge i po e ti~ ne, a na mo men te vr lo `u stre, bur ne i pro `e te o{trom rit mi~ no {}u. Ovaj vir tu oz pri tom ko ri sti po seb ne gi ta re ko je ima ju osam, de set, dva na est ili ~ak i ~e tr na est `i ca, ko je je sam kon stru i sao i na ko ji ma bra vu ro zno mu zi ci ra, svo jim iz u zet nim mu zi~ kim ume }em po sti `u }i da se slu {a o cu mo `e u~i ni ti da isto vre me no ~u je svir ku dva in stru men ta. O raz lo zi ma zbog ko jih ko ri sti ova kve gi ta re Eg ber to @i smon ti ka `e: – Ja sam za pra vo pi ja ni sta, i moj sluh je „po de {en“ na ve }e in ter va le ne go {to ih ima kla si~ na gi ta ra. To je glav ni raz log zbog ko jeg ko ri stim in stru men te sa vi {e `i ca, ~i ji zvu~ ni di ja pa zon se na taj na ~in pri bli `a va di ja pa zo nu kla vi ra.

Ovaj emi nent ni xez so li sta, ko ji na stu pa i sni ma od 1969, a ~i ji al bum sa na slo vom „San fa na“, ob ja vqen 1981 i ko ji se sma tra jed nom od naj bo qih xez plo ~a svih vre me na, uvr stio je @i smon ti ja u krug vo de }ih iz vo |a ~a ta ko zva nog „I Si EM xe za“, za jed no sa ^i kom Ko ri jom, Ki tom Xe re tom, Vej nom [or te rom i Pe tom Me ti ni jem. Od po ~e ta ka svog de lo va wa do da nas, @i smon ti je ob ja vio ~e tr de se tak al bu ma, uz xez te me pi sao je i broj ne kla si~ ne kom po zi ci je, kom po no vao je mu zi ku za film, te le vi zi ju, ba let, po zo ri {te, ba vi se di ri go va wem, ali u sre di {tu we go vog de lo va wa ipak osta ju kon cert ni na stu pi sa gi ta rom, ka kav }e bi ti i pr vi na stup ovog ve li kog xez gi ta ri ste pred no vo sad skom pu bli kom, u Si na go gi, ko ji je na ja vqen za 13. fe bru ar, kao svo je vr sna na ja va pred sto je }eg Voj vo |an skog fe sti va la kla si~ ne gi ta re. n Borislav Hlo`an

„Avatar” uskoro ponovo u Novom Sadu

T R I D I M E N Z I J E : TRE NUT NA BI O SKO

Sli kom da e ne ra ci je ko ji ma je se dam de se tih i po ~et kom osem de se tih go di na pro {log ve ka bi o skop za u zi mao va `no me sto u `i vo tu si gur no pam te ne ke od fil mo va ko ji su sli kom gu ta li pu bli ku. ^i nio je to naj dra sti~ ni je na sta vak Spil ber go vih „Ra qa” ili „Aj ku le”, me ga hi ta iz 1975. Bi le su to „Ra qe 3D” (1983), ta ko |e, do sta pri vla~ no bi o skop sko stra {i lo u re `i ji Xoa Al vsa. To kom pro jek ci je, bar ne ko li ko pu ta, kom plet no gle da li {te sa sme {nim kar ton skim na o ~a ri ma na li ci ma, po sko ~i lo bi sa svo jih sto li ca. Bi li su to tre nu ci ka da se aj ku la raz ja pqe nih ~e qu sti u iz ne ned nom okre tu svi ma uno si la di rekt no u li ce. Su de }i po vri sci, ne ko li ko gle da la ca je i za vr {i lo u we nim ra qa ma.

Da nas, ka da vam pri ja te qi iz ne kog, re ci mo, za pad nog ino stran stva, od ko jih, po wi ho vom pro fi lu i in te re so va wi ma (fil mo fi li in te lek tu a nog ti pa i qu bi te qi umet no sti) to ba{ i ne bi ste o~e ki va li, ka `u da su Ka me ro nov „Ava tar” u 3D ver zi ji, odu {e vqe no gle da li ~ak ne ko li ko pu ta, on da mo ra da tu ne {to ima.

Pot pi snik ovih re do va, ni je za sa da imao pri li ku da s wi ma po de li us hi }e we, jer je No vi Sad tek od pre me se ca da na opre mqen ade kvat nim bi so ko pom („Are na si ne pe leks”) u ko jem se pri ka zu ju i fil mo vi sni mqe ni u 3D teh ni ci.

Ali bi }e i za to pri li ke – no vi vla snik pr vog no vo sad skog mul ti plek sa je na ja vio da }e No vo sa |a ni ma na dok na di ti pro pu {te no – „Ava tar” 3D }e usko ro i ov de bi ti na re per to a ru.

U me |u vre me nu, i do No vog Sa da su, sa ovim no vim sa la ma sti gli, u sve tu ak tu el ni 3D fil mo vi. Od gle da o ci ma tre nut no po nu |e nih 15, ~ak su pet u 3D for ma tu: „Zla to ko sa i raz boj nik” (ani mi ra ni), „Grin Hor net”, „Gu li ve ro va pu to va wa”, „Le to pis Nar ni je: Pu to va we na mer ni ka zo re” i „Tron: Le gat”.

G

Ni Zlatokosa nije odlolela 3D-u

Ako je sa mo i po ovo me su di ti, „tro di me ni zi o nal ni fil mo vi” su ja ko, mo `da i vi {e ne go ika da u mo di, ako ne i bu du} nost ko ja ve} uve li ko te ~e. Ka ko u sve tu ta ko i kod nas, za slu `ni su i za uz la zni ternd bro ja gle da la ca u bi o sko pi ma. Da

li }e uz le lut nu 3D}i stan dar kret nih sl (u eks po la zo ri i mo sa wa 3D s di na ma. N }e svo je ve ni ja „pre r ipak, na svet ske f uk ci je (ni re raz log pri ka zu je dard nom, ~e no, „2D” „Re qef da nas re z „lak {e” sa dr `a je: a u~ n o-fan ani mi ra ne fan ta sti k tu na vi di Sva ki aut ci mo me l mah bi va sem ako w cent ima p we, da ne m li kog raz pe tqa sa Me |u tim, me wa ju go v tak da }e sto je }em B va lu pr vi Je dan od w graf ki wi Vim Ven d iz gu bi ti i no u 3D, ne ili ~ak bo zao je to i nu ti qa 3 iako atra nad m ni k po go Ka zna ~i omo g bi ne na bi ri sti Teh n je po fo to spe ci `i le sni m se ta pju te Za ov spe ci o na sto je po tr Pr da na a od ste m met n ma u od 19 vod w `i ve pro duk ci j for mat n ta kvi fil u ame ri~ k sni je do ` po ja vom „I

Te o ri ja slu ~aj nog pro la zni ka na pro ve ri u La }ar ku N

a ve ~er wem po vrat ku u Sir mi um iz Bu da lie (an ti~ ko ime Mar ti [kiq ni opet pra snu u smeh i upe ri prst u me ne. na ca), rod ne ko lev ke rim skog im pe ra to ra Da ci u sa, ko tr qa ju }i “@eq ko Mar ko vi}!... Ni je mo gu }e! Ha-ha-ha... A da li je @eq ka Mar se na “Dnev ni ko vim” pne u ma ti ci ma hi pe rak tiv nom unu tra ko vi }a, no vi na ra ’Dnev ni ka’, pri ve la na gra ni ci poq ska po li ci ja ka {wom pi stom raz mo ta nom po red ka pi ja kroz ge o me trij sku ho ri zon ta lu da je teo da pre ne se sa kri ve ne fo to gra fi je ’So li dar no sti’? I da li naj bli `e (i naj ve }e) mi tro va~ ke pro vin ci je, glav nom ce stom kroz smr smo mi, u auto bu su, dok su te is pi ti va li u po li cij skoj sta ni ci ose de li znu ti, po mo dre li i sne `nom ma ho vi nom ob ra sli La }a rak, pa de mi na od ~e ka wa da u po vrat ku iz Poq ske pre |e mo gra ni cu i u|e mo u ^e {ku? pa met, s ta~ ke gle di {ta su vo za ~a, dok sam za zja vao kroz ekran {o fer Ha-ha-ha...^o ve ~e, pa ni je mo gu }e... Leh Va len sa! Ha-ha-ha... Ni je mo gu {ajb ne – pa da sa da do ga |aj i is pri ~am u tan ~i ne, imam i sve do ke! – da }e! On da si imo du `u bra du... ne, ne... du `u ko su si imo... Var {a va! na ras kr {}u (La }ar ka), jo{ jed nom, pa da, ba{, vi di mo {ta }e iz to ga Otvock! Se }a{ se? Ala su to bi la sre} na vre me na, sun ce ti po qu bim!” is pa sti, pro ve rim svo ju ne pri zna tu re por ter sku Te o ri ju slu ~aj nog pro Da, se tio sam tog pu to va wa u Poq sku ja nu a ra 1989. go di ne. «“Dnev la zni ka. I, ta ko, sta do smo. Na pet mi nu ta. nik” je osam de se tih us po sta vio sa rad wu sa ne kom poq skom no vin Ras k re ~ e n i cen t ar La } ar k a: park u sne gu na udar noj par ce li ob ru bqe noj zgra da ma, s gvo zde nim qu qa {ka ma i vra ti li ma ob ra slim le de ni ca ma, pro se ~en di ja go nal nim pra vo li nij skim sta za ma be to ni ra nim le de nom ko rom, pa pe {a ci, ~u va ju }i ko sti, for si ra ju za sne `e ni trav wak ili se kre }u po sne gu pa ra lel no sa sta za ma. Neo bi~ no `i vah no i bu~ no ras kr {}e, pre ko ko jeg jur ca ju, re `e i tan dr ~u ~o po ri za di mqe nih vo zi la, emi tu je, tog ka snog po sle po dne va, ali iz gle da i ina ~e, po ne {to od one po ma lo “eg zo ti~ ne” at m os f e r e svoj s tve n e be o g rad skim pri grad skim na se qi ma (Ba taj ni ca, Sur ~in) pod ja kim uti ca ji ma kul tu ro lo {ke ma tri ce am bi ci o znih i pa te ti~ nih brd skopla nin skih do {qa ka. I ne za in te re so va nih sta ro se de la ca. ^e lo ras kr {}a, ivi~ wak (za le |e nog) tro to a ra iz me |u par ka i ce ste – ^e sma, sa zi da na od sko ro, s kri la tim an |e lom Mi haj lom u mo za i ku i me tal nim tro la ti~ nim kr stom na po lu kru `no za svo |e nom gor wem bri du zi da, s isto ta ko Fo to: S. [u {we vi} po lu kru `nom klu pom ta pa ci ra - Jozo [kiqni: „@eqko Markovi}? Ma, nije mogu}e...” nom se di men ti ma za le |e nog sne ga, i s gvo zde nim gr kqa nom iz ko jeg skom ku }om (pod se ti li su me ko le ga ured nik “cr ne hro ni ke” Mi lan u re {et ke cu ri vo de ni ko nac. Ne ko li ko ko ra ka od ~e sme, ta ko |e po Bo zo kin, ko ji je u pr voj «“tu ri” pu to vao u Za ko pa ne, i @ar ko Mi red ce ste, i ta ko |e od sko ro – Krst, ele gant na ver ti ka la za sa |e na qi}, sa da {wi teh ni~ ki di rek tor {tam pa ri je, ko ji je pu to vao sam na (za le |e nom) tro to a ru, pet me ta ra vi sok, ta ko |e tro la ti~ ni krst nom u Var {a vu), i mi smo u Poq sku za pu ca li auto bu som iz No vog od zr na stog gra ni ta go lu bi je bo je na po sta men tu s ure za nom po sve Sa da u uz vrat nu po se tu. Ta mo su nas sme sti li u ho tel Cen tral ne po tom “bu du }om na ra {ta ju” ko ju got skom }i ri li com i sred wo ve kov li ti~ ke {ko le u Otvoc ku (Eva Va len ~ik, Da nu ta Pic ka{, Ma ri na nom po e ti kom pot pi su ju gra |a ni La }ar ka, “hri {}a ni ko ji po {tu ju Ja ro {ik... Ah!), za gwu re nu u bo ro voj {u mi bli zu Var {a ve, i oda tle krv i ko sti pre da ka po se ja nih po ovoj sve toj ze mqi”. ^ud na je, za i smo vo zom ili tak si jem pu to va li u grad. Od “Dnev ni ko vih” no vi na sta, ta na {a ne be ska, pa te ti~ na de ma go gi ja sva ko dnev nog `i vo ta – ra, ko li ko se se }am, pu to va li smo sa mo po koj ni Slo bo dan Bo ba La tra gi ko mi~ no raz mi mo i la `e we iz me |u re ~i i de la, iz me |u pre ko zi} i mo ja ma len kost, a od fo to re por te ra Slo bo dan Mi le ti}. Za mer ne upo tre be cr kve ne sce no gra fi je (ta mo gde joj ni je me sto), vi zja vao sam, tog da na, na ras kr {}u uli ca No vi svet i Je ro za lim ske so ko par nog po zi va wa na “krv i ko sti pre da ka”, s jed ne stra ne, i (pre ko pu ta CK PURP-a), kad od je da red – ba{ se to me ni mo ra lo do ovih de be lo za le |e nih tro to a ra na ras kr {}u u La }ar ku, oko kr sto - go di ti! – ~la no vi Ne za vi snog sa ve za stu de na ta {i re tran spa ren te, va, i pro ste ~i we ni ce da ~o vek sa sva kim neo pre znim ko ra kom mo - ba ca ju let ke i la ju pro tiv re `i ma... Iste ve ~e ri ob reo sam se u sta `e da po kr qa ko sti... Opet la jem! Ali, gde je na{ ^o vek? Ko me }e - nu bra~ nog pa ra Mar te i Kri {to fa Mi le ra (uli ca J. Ka ~a nov skog mo pri }i na ras kr {}u?

28/3), ak ti vi sta ra di kal ne stu dent ske gru pe “Slo bo da i mir”, i wih O de lo va wu Te o ri je slu ~aj nog pro la zni ka pi sao sam u vi {e na vra dvo je su mi spa ko va li dva de se tak fo to gra fi ja iz `i vo ta “So li dar ta, pa da jo{ jed nom pre pri ~am sam se be. Su {ti na ove, ka ko re koh, ne no sti”, da ih ob ja vim u slo bod noj ju go slo ven skoj {tam pi! Ob ja vio pri zna te re por ter ske te o ri je – da se sa da ne upu {tam u de fi ni ci ju! sam re por ta `u u ne deq nom “Dnev ni ku” (19. mart, str. 7), ali ne i – sa dr `a na je u (mom) no vi nar skom is ku stvu i uve re wu da se pod od re fo to gra fi je, ko je su mi ba bra ju }i po pr tqa gu ot kri li na poq sko|e nim okol no sti ma, jed nim mu we vi tim, du bo kim, «“psi ho a na li ti~ ~e {koj gra ni ci, po {to sam ih za ta kao me |u stra ni ce kwi ge o kim” re zom u slu ~aj nu bi o gra fi ju ne po zna tog ~o ve ka (slu ~aj nog pro Au{vi cu, i ured no mi iz da li po tvr du o od u zi ma wu fo to gra fi ja, la zni ka, npr.), mo `e iz vu }i iz za pre te nih ma gli na ta kve oso be, s ma ko ju sam ob ja vio u ne deq nom “Dnev ni ku” (19. fe bru ar, str. 9). I da lo ar he o lo {ke sre }e, zlat no zr no ne ~i jeg `i vo ta; mo `e se is ko pa ti nas je ~u vam. Tre ba lo je da, po Te o ri ji slu ~aj nog pro la zni ka, za sta ne ki pre sud ni, kru ci jal ni de taq iz jed ne pri vid no ble de i bes krv ne nem pre ne ki dan na tom ras kr {}u u La }ar ku, pa da me Jo zo [kiq bi o gra fi je, de taq ko jeg ~o vek mo `da ni sam ni je bio sve stan, a u ko ni pod se ti da sam sa ra |i vao sa opo zi ci jom i ru {io so ci ja li zam u jem se za pet mi nu ta, osve tqe na kao gro mom, osli ka, osve sti, ili, Is to~ noj Evro pi! ~ak, ««“de fi ni {e” ce lo kup na we go va eg zi sten ci ja! Re~ ju, ovo mo je u~e “Da, a se }a{ se ta ver ne u Otvoc ku, gde smo uni {ta va li ono pi vo iz we, ili»: NO VA RE POR TER SKA PO E TI KA, ba vi se sa mo su {tin - kri gli?” na sta vi [kiq ni kroz smeh s ne ve ro vat nom me mo rij skom pre skim u (obi~ nom) ~o ve ku, i po la ze }i od Adle ro vog gle di {ta po ko - ci zno {}u. “Ti si imao do bar cug i pu {io si ko Tur ~in!... Ha-ha-ha... jem ««“mno gi qu di raz vi ja ju si le u se bi ko je dej stvu ju, a da oni za to i ne Ni je ni ~u do da se ne se }a{! Ha-ha-ha... Pa, se }a{ se da su Po qa ci, u na zna ju”, za sni va se na uni ver zal nom na ~e lu da je sva ki tzv. obi ~an ~o - {u ~ast, pe kli vo la na ra `wu u {u mi u Otvoc ku! Se }a{ se? – Pa, se vek, sam po se bi i bez po vo da, ««do ga |aj za no vi ne... Ali, do sta pri ~e! }a{ se, kad sam u ta ver ni na veo onog, onog... ka ko mu be {e ime, se ti }u Eno ~o ve ka. Br ki ca u cr ve noj jak ni, cup ka po red ki o ska u dru {tvu se... da is pri ~a ka ko se {va le ro, ti ga sni mio na ka se to fon i po sle pu par ki ra nog bi ci kla. Pa, na po sao. stio tra ku u auto bu su, pa smo svi po pu ca li od sme ha... Ha-ha-ha... Pa, bog “Do bar dan!” po zdra vih bi ci kli stu sa ras kr {}a u La }ar ku. “Mi smo te, bi li smo i u Au{vi cu! I ta mo mi se do go di ne {to ne ve ro vat no! iz no vo sad skog ’Dnev ni ka’, hte li smo ne {to da vas...”

Pri {o mi ne ki ma li, na {e de te iz jed ne eskur zi je, i pi ta: ’^i ko, je’l “Da me pi ta te? – Iz ’Dnev ni ka’? A je’l! Pa, le po!” ~o vek pra snu u ste vi iz Mi tro vi ce?’ – Da, je sam, re ko. – ’A je’l vi ra di te u ki o sku kod smeh. “Ja sam u ’Dnev ni ku’, go spo do dra ga, ra dio ni ma we ni vi {e ne go Lu ci ja no vi }a?’ pi ta ma li. – Da, re ko... A je si ti iz Mi tro vi ce, ma li? dva de set se dam go di na! Ha-ha-ha... Jo zo [kiq ni!”

–’Ne’, re ~e ma li, ’ja sam iz Be o gra da, a tet ka mi `i vi u Mi tro vi ci, pa “Jo zo [kiq ni? Iskre no, pr vi put ~u jem”, na sme jah se i sam i upi tah do la zim le ti na ras pust...’ – Ja mu `va ke pro da vo! Ha-ha-ha...” ko le gu. “Ka ko da se do sa da ni smo upo zna li?”»

I ja sam, to ga da na, do `i veo u Au{vi cu ne {to ne ve ro vat no. Sam sam “Ka ko? A, ka ko i da se i upo zna mo, kad ja `i vim u La }ar ku i ra dio u{ao kroz gvo zde nu ka pi ju s do bro do {li com: AR BE IT MACHT FREI. I sam u mi tro va~ koj po slov ni ci ’Dnev ni ka’! Pr vo sam bio pro da vac-kol od je da red, iza me ne... Tras! Ka pi ja se zam nom sa ma za tvo ri la. Ostao sam por ter, pa pro da vac u ki o sku kod Lu ci ja no vi }a, deo Mi tro vi ce, a on da u lo go ru, sam sam ci jat u bo dqi ka vim `i ca ma, ako mo `e da bu de sam ~o sam ra dio kao ti ra `er... Sad sam u in va lid skoj pen zi ji”, re ~e [kiq ni vek u dru {tvu mi lion ubi je nih qu di iza te ka pi je. I od ta da se uvek i po kre tom gla ve po ka za na le vu ru ku sa {a kom u ru ka vi ci. “Imam pa {trec nem ka da se iza mo jih le |e za tvo ri ne ka ka pi ja sa ma od se be. Opa ra li zu ru ke od de tiw stva! – No vi na ri, je’l?” sno je igra ti se Te o ri jom slu ~aj nog pro la zni ka!

“No vi na ri, da, da...” klim nuh gla vom, re koh ime. n @eqko Markovi}

l Hokus, pokus, prevarandus: Kosovo u fokusu, Vojvodina u minusu, Srbija u bonusu. l Ministar je u pravu: „Nema ~iste Srbije bez ~istih ra~una!“

l Vojvodina je ispod Srbije – statisti~ki, geografski – iznad Kosova. l Dok je Vojvodina u minusu, za Srbiju nema zime.

NAOPA^KE

et 3D fil mo va, pre ra sti u ap so - vih” bi o sko pa. Od 2000. go di ne pa do da -ma ni ju i ko na~ no pre o vla |u ju - nas tra je uz la zni trend u wi ho voj pro iz rd sni ma wa i pri ka zi va wa po - vod wi. Da ne ide mo da le ko u pro {lost, li ka u bi o sko pu, ali i uop {te de ve de se tih pro {log ve ka smo u 3D ver a o a ta ci ji su sve vi {e i te le vi - zi ji mo gli da gle da mo, re ci mo ,“Ma pe te” o ni to ri sa mo gu} no {}u ge ne ri - Xi ma Hen so na, pa fil mo ve „Dra ga, sma sli ke) vi de }e mo u na red nim go - wio sam de cu”, „Ter mi na to ra 2 3D”, a od Ne ki stu di ji su ve} na ja vi li da 2000. do 2003. jo{ de se tak (ali ne po seb e li ke hi to ve iz pro {lih de ce - no zna ~aj nih na slo va), da bi do da nas bi ra di ti” za 3D gle da we. Za sa da, lo re a li zo va ni broj ni ko ji su {i rom aj ve }i deo film ske pod i su sa mo pa g) na sta je i se u stan uslov no re ” for ma tu. f na sli ka” je zer vi sa na za `an ro ve i ak ci o ne, na n t a s ti~ n e, e i fil mo ve ke, ali su i i ku pro me ne. tor ne ke, re lo dra me, od am po tvr dio, we gov pro du pa ra za ba ca ma ne kog ve z lo ga da se 3D sli kom. da se stva ri vo ri i po da - Izgleda {a{avo, ali radi se na pred Ber lin skom film skom fe sti - sve ta osvo ji li gle da o ce: „De ca {pi ju ni”, put pri ka za ti i dva 3D fil ma. „Po lar eks pres”, „Se zo na lo va”, „Ko wih po sve }en je ~u ve noj ko re o - {mar pre Bo `i }a”, „Be o vulf”, „Pu to va i Pi ni Ba u{, a pot pi su je ga we u sre di {te ze mqe” i, na rav no, ne za o ders. U sva kom slu ~a ju, ne tre ba bi la zni „Ava tar” iz 2009.

U ne dav no okon ~a noj 2010, Ho li vud je iz vi da da ako je ne {to sni mqe e zna ~i i da je ve} po se bi do bro, pu bli ci is po ru ~io 20 3 D film skih na o qe od kla si~ nog fil ma. Po ka - slo va od re ci mo, „Ali se u Ze mqu ~u da”, „Ka ko da dre si ra te svog i pri mer po me zma ja”, do „Tron: Le gat” i ih „Ra qa” i „Ra „Re q ef n a sli k a” je ne ko li ko po seb no po pu 3D”. Na sta vak, da nas re zer vi sa na lar nih ani mi ra nih fil o teh no lo {ki ak ti van, ni je za „lak {e” `an ro ve mo va kao {to su „Pri ~a o igra~ ka ma 3”, „[rek zu ma {io pr ve nac i sa dr `a je vek” i „Me ga majnd”. U te kod pu bli ke, a ku }oj go di ni kroz svet ske o to vo kri ti ke. ao {to ve ro vat no svi zna ju „3D” pa i na {e bi o sko pe pro }i }e ~ak tri de i tri di men zi je – sli ku ko ja se tak no vih, {to igra nih, {to ani mi ra gu }a va ilu zi ju pe re cep ci je du - nih 3D fil mo va, ko ji bi sli kom tre ba lo e pro sto ra pro jek to va ne sli ke da „pro gu ta ju” gle da o ce.

Da je stvar ipak mo `da pre vi {e na i o skop skom plat nu. Za wu se ko i i na ziv S 3D (ste ro e sco pic 3D). pum pa na, kao jed na od tre nut no za ni ni~ ki gle da no, 3D fil mo vi svo - mqi vih, ~ak iz ve snih mo gu} no sti da se, o sto ja we du gu ju ste re o skop skoj ne gde vra ti, a ne gde za dr `i pu bli ka u o gra fi ji za ko ju su se ko ri sti le bi o skop skim sa la ma, go vo re i ozbiq ne i jal ne ka me re da bi se za be le - kri ti ke i re al no sa gle da va we 3 D, „no e sli ke ta ko da de lu ju kao da su vo ta ri je”. Ta ko mno gi pri me }u ju da je 3 mqe ne iz dve per spek ti ve. Da nas D sli ka jo{ uvek su vi {e za tam we na i da aj efe kat mo `e po sti }i i kom - je to sku pa teh no lo gi ja ko ja u su {ti ni er ski ge ne ri sa nom gra fi kom. me di ju fil ma ne do da je ni {ta po seb no va kav ose }aj du bi ne nep hod ne su vred no. Na pri mer, u „Ava ta ru” mno ge i jal ne na o ~a re, ma da ka da je re~ stva ri ko je fa sci ni ra ju gle da o ce ne ma a pred nim mo ni to ri ma, ve} po - ju ve ze sa 3D efek tom. Me |u re di te qi e ta kvi za ko je te na o ~a re ni su ma, Kri sto fer No lan po seb no kri ti ku je mi {qe we da tra di ci o nal ni film ne reb ne. rak ti~ no jo{ od pi o nir skih pru `a ilu zi ju du bi ne, jer kla si~ na a fil ma te `i lo se ovom efek tu, film ska sli ka za pra vo stal no ostva ru ta da se raz vi lo ne ko li ko si je ilu zi ju tre }e di men zi je, ko ja se u 95 ma za we go vo po sti za we. Pri od sto slu ~a je va po sti `e bo qom re zo lu ni je, 3D fil mo vi se u bi o sko pi ci jom, ja ~im kon tra stom, od no som bo ja... u ne ko li ko for ma ta po ja vqu ju Da kle, vr hun skom teh ni kom i we nom 950-ih. Me |u tim, wi ho va pro iz pri me nom, 2D fil mo vi de lu ju u sve tri wa i pri ka zi va we ni su {i re za di men zi je i oni }e se kao tra di ci o nal e li zbog sku pe opre me i sku pe ni for mat jo{ du go za dr `a ti. Ta ko |e, je. Pro blem je bio i {to 3D go to vo ce lo kup na svet ska film ska ba ni je bio stan dar di zo van. Ipak, {ti na i ve }i na an to lo gij skih ostva re l mo vi se ne pre kid no po ja vqu ju wa, za u vek osta ju u tra di ci o nal nom koj ki ne ma to gra fi ji, da bi ka for ma tu u ko jem su i svo je vrem no i sni `i ve li uz let 1980-ih i 1990-ih mqe na. I ni {ta im ne fa li.

Imak so vih” haj end i „Di zni je n Vladimir Crwanski

9

@ I V O T A

l Kosovo }e biti Srbija dok ga i Srbija ne prizna.

da te pro gu tam

U P O T R E B A

nedeqa6.februar2011.

Ilija Markovi}

OPSKA MODA ILI STANDARD KOJI ]E PREOVLADATI

c m y

dnevnik

SPORT

nedeqa6.februar2011.

dnevnik

c m y

10

PO SLE PR VOG DA NA FED KUP SU SRE TA SR BI JA - KA NA DA U NO VOM SA DU- NE RE [E NO (1:1)

Bo ja na po be di la, Alek san dra iz gu bi la Posle prvog dana Fed kup me~a dve svetske grupe izme|u Srbije i Kanade rezultat je 1:1, tako da }e odluka o pobedniku i u~esniku plej ofa za ulazak u A grupu pasti posle dana{wa dva singla i dubl suspreta. Kana|anke su povele nakon {to je wihova najboqa teniserka Rebeka Marino savladala Aleksandru Kruni} sa 6:3, 3:6, 7:5, a o~ekivanu pobedu dodu{e ne tako laku, potom je ostvario na{ prvi reket Bojan Jovanovski koja je nadigrala najpoznatiju Kana|ansku Aleksandru Voznijak sa 6:4, 7:5.

Prelepo je bilo ju~e u velikoj sali SPC „Vojvodina” u kojoj se na{ao (ne)o~ekivano veliki broj gledalaca (3.500) koji nisu {tedeli dlanove u podr{ci na{im igra~icama. To je sigurno puno zna~ilo izabranicama selektora Dejana Vrane{a.

Malo ko je o~ekivao da }e malena Aleksandra Kruni}, debitantkiwa u srpskom Fed kup timu, toliko namu~iti mnogo iskusniju i

Aleksandra Kruni}

@ao mi je zbog pu bli ke

Re zul ta ti

Aleksandra Kruni} nije delovala preterano zabrinuto posle poraza.

- Bila sam i suvi{e stegnuta na po~etku i to mi je donelo gubitak seta. Nikako nisam uspevala da oslobodim ruku, a tu posebno mislim na serfis i forhend. Imala sam {ansu i da povedem u tre}em setu sa 6:5 i zaista mi je `ao zbog divnih novosadskih navija~a `ao {to nisam pobedila.

Kru ni} - Ma ri no 3:6, 6:3, 5:7.

Jo va nov ski - Vo zni ja 6:4, 7:5.

Da na {wi pro gram 14 ~a so va: Jo va nov ski - Ma ri no (sle di): Kru ni} - Vo zni jak (sle di): Mir ~i}/Jo va no vi} Fi~ men/Ple ti je

fizi~ki ja~u Kana|ansku Rebeku Marino. Kanadska reprezentativka je dobila me~ ali smo pratimo veoma zanimqiv, borben, a na kraju i dramati~an okr{aj. I Rebeka Marino je debitantkiwa u ovom takmi~ewu, ali je mnogo boqe rangirana od na{e Kruni}eve i, ako je bilo po prognozama, o~ekivala se laka pobeda gostuju}e teniserke. Me|utim, no{ena sjajnom podr{kom sa tribina, Aleksandra je brzo prebrodila po~etnu tremu, oslobodila ruku i pokazala zbog ~ega je svetski stru~waci smatraju jednom od najtalentovanijih mladih teniserki na planeti. Posle gubitka prvog seta, ona se razletela po terenu i Kana|anka nije imala re{ewe za wenu igru.

Nekoliko bravoruznih poteza Kruni}eva je publiku podizala na noge i sigurno, uz jedan brejk odmah na po~etku seta, stigla do izjedna~ewa. I {ta se tada dogodilo, te{ko je odgonetnuti. Tek, Marino je po~ela fenomenalno da servira, a kada je slu`i po~etni udaraca veoma te{ko je kontrolisati wenu igru. I dok su gledaoci lupili dlanom u dlan na semaforu je stajalo 5:0 za gostuju}u igra~icu. Ne verujemo da je bilo ko u sali mo-

gao ~ak i da nasluti da }e tre}i seti doneti toliku dramu, ali znala je to i umela da iskoristi malena Kruni}eva. Najpre je dosta te{ko osvojila svoj gem servis, a onda je krenula wena sjajna igra. Uz to, Marino po~ela dosta da gre{i i posle 0:5 na semaforu je uskoro zasijalo 5:5. Drama je drama dostizala vrhunac, a ~ini se da je na{a teniserka me~ izgubila na servis rivalke. Naime, imala je prednost i loptu da povede sa 6:5, napravi novi brejk i izazovu pravu erupciju odu{e-

Bojana Jovanovski

vqewa na tribinama, ali na `alost, nije uspela to da iskoristi.

Ipak, Aleksandra Kruni} ispra}ena je sa terena velikim

O~e ki va no Po zavr{etku susreta izme|u Jovanovske i Voznijak, selektor Fed kup tima Srbije Dejan Vrane{ je rekao.

- O~ekivali smo da }e posle prvog dana rezultat biti 1:1.

Na{ plan bio je da u me~u Bojana osvoji oba poena u singlu i da potra`imo jedno iznena|ewe. [teta je {to Aleksandra Kruni} nije iskoristila pri-

liku koju je imala u duelu sa Marino, ali je dobro {to je pokazala da u budu}nosti na wu mo`emo i te kako ozbiqno da ra~unamo. Jovanovska je odli~no odigrala i sada nam predstoji da se {to boqe pripremimo za dana{we me~eve odluke.

Mislim da Kruni}eva, ukoliko odigra najboqe {to ume, ima {ansu protiv Voznijak.

Ni je bi lo la ko Na{ prvi reket Bojana Jovanovski ostvarila je o~ekivanu pobedu protiv Aleksandre Voznijak, ali je priznala da do trijumfa nije do{la nimalo lako.

- Nije mi bilo svejedno kada sam iza{la na teren a reprezentacija Srbije je gubila sa 0:1 - rekla je Jovanovski. - Iskreno, imala sam tremu i mislim da se ona primetila u mojoj igri i pored ~iwenice da sam pobedila.

aplauzom, jer ga je zaslu`ila svojim odnosom prema rivalki, igri i reprezentaciji.

O~ekivalo se da }e Bojana Jovanovski, 54. teniserka sveta, savladati Aleksandru Voznijak. Me|utim, oni koji malo boqe poznaju tenis znali su da je Kana|anska poqskog porekla ne tako davno bila 21. igra~ica sveta i da je ~ak ~etiri puta progla{avana za najboqu sportistkiwu Kanade. Povreda u posledwih godinu dana doprinelo je wenom drasti~nom padu na VTA listi.

No{ena zaista izvanrednom podr{kom sa tribina, Bojana je izvrsno u{la u me~ i brejkom ve} na prvi servis rivalke pokazala da je samo pobeda interesuje. Ipak, sa druge strane mre`e nalazila se odli~na igra~ica koja nije odustajala od svoje igre i to joj je donelo rezultat kada je vratila brejk i uvela prvi set u neizvesnu zavr{nicu. Tada je Jovanovska demonstrirala zbog ~ega je 54. igra~ica sveta i zbog ~ega se o woj sve vi{e i sve lep{e pri~a u svetu te-

nisa. Sjajnim forhendima uspela je da nadigra iskusniju rivalku i povede.

U~inilo nam se u nastavku da }e Voznijak uspeti da izjedna~i, kada je povela sa 3:1. Me|utim, kako je i sama Bojana priznala, na{a teniserka tada je podigla nivo svoje igre, sevali su izvanredni udarci na obe strane a uspe{nija

Go sti U velikoj sali Spensa tokom prvog dana bio je prisutan veliki broj qudi iz tenisa i gostiju. Naravno, doma}in ~itavog skupa bio je predsednik TSS Slobodan @ivojinovi}, a uz wega smo primetili i prisustvo biv{eg selektora Dejvis kup tima na{e zemqe Radmila Armenuli}a. Na klupu uz na{e reprezentativke sedela je majka Jelene Jankovi} Sne`ana, a u boksu pored klupe sprskog tima bio je i gradona~elnik Beograda Dragan \ilas sa porodicom. u razmenama sjajnih serija po pravilu bi bivala Jovanovska. Odlu~uju}i brejk napravila je kod rezultata 5:5 i, na odu{evqewe publike, izjedna~ila ukupni skor u me~u na 1:1.

A. Pre do je vi}

NO ]AS FI NA LE 45. SU PER BO LA

Pe ker si i sti ler si za tr o fej No}as Grin Bej pekersi i Pitsburg stilersi sasta}e se u 45. finalu superbola za presti`ni trofej Vinsa Lombardija na stadionu Kauboja u Arlingtonu u dr`avi Teksas. Bi}e to deseti finalni okr{aj ova dva tima, po mnogima dva najkvalitetnije ekipe ameri~kog fudbala. Prognoze su nezahvalne, naravno o~ekuje se pun stadion 105.000 gledalaca, ali I hladno vreme, naravno I fantasti~na predstava kojom }e komandovati kvoterbekovi Eon Roxers i Ben Rotlsberger.

Me|utim, ni{ta nam ne garantuje da }e ova dva”titan” biti centralne figure na terenu u Dalasu, iako }e sva pa`wa biti usmerena na wih. Ono {to odlikuje oba tima su fantasti~ne odbrane, verovatno i glavni razlog za wihov plasman u Superboul.

Najtrofejniji klub NFL karavana, Pitsburg stilersi osnovani su 1933. godine, a u dosada-

u diviziji Sever, a pored 12 titula, 8 puta si bili {ampioni konferencije i 13 puta prvaci divizije. ^eli~nici iz Pitsburga su mo`da bli`i trofeju, jer znaju na~in kako se dolazi do wega, osvajali su ga 2006. i 2009. godine

Agi le ra pe va him nu Kao po obi~aju, himnu SAD-a pre velikih doga|aja peva neka od velikih zvezda iz javnog `ivota, a pre po~etka 45. Superbola otpeva}e pop zvezda Kristina Agilera, a publiku na stadionu ali i milionski auditorujum {irom planete zabavqa}e ~uvena grupa „Marun 5”, dok }e na poluvremenu utakmice mini - koncert odr`ati „Blek ajd pis”. Utakmica po~iwe u 1.00 u ponedeqak,a direktan prenos je od pono}i na Arenasportu jedan . {woj istoriji ekipa iz Pensilvanije osvojila je {est titula (1974, 1975, 1978, 1979, 2006 i 2009), sedam puta su bili {ampioni konferencije i 19 puta su osvajali prvo mesto u divizije.

Na drugoj strani ekipa Grin Bej pakersa osnovana je 1919. godine, a sedi{te tima je u Vinskonsinu. Pakersi su do sada 12 puta bili {ampioni, ali samo tri puta u Super Bol eri NFL a (1929, 1930, 1931, 1936, 1939, 1944, 1961, 1962, 1965, 1966, 1967 i 1996). Zeleno - zlatni nastupaju

pod vo|stvom Big Bena, koji ima {ansu da se domogne po tre}i put Lombardijevog trofeja, }ime bi se svrstao u red nedodirqivih, Coa Montane, Terija Bred{oa i Toma Brejdija. S druge strane, Grin bej je svoje zvezdane trenutke do`iveli pre svega pod vo|stvom Breta Farva, ali je Roxers mlada zvezda NFL-a i potpuno je nepredvidiv, a ve} je pokazao klasu dovo|ewem svoje ekipe u veliko finale. Pitsburg je u finalu konferencije savladao Wujork xetse (24:19), a Grin bej u

klasiku nadvisio ^ikago berse (21:14).

- Najva`nije je da pobedimo, nije va`no ko }e biti najboqi igra~. O~ekuje nas te`ak me~, Roxers je veliki igra~ i Grin bej }e biti ekipa budu}nosti. Svi smo `eqni jo{ jedne titule, do koje smo lako mogli da do|emo i pro{le godine. Vide}emo {ta nas o~ekuje, ali najva`nije je da dobro zapo~nemo me~ - rekao je Ben Rotlsberger.

Iako je Pitsburg klub bogatije tradicije u deceniji za nama, na na{im kladionicama je Grin bej favorit za titulu, a jedan od razloga za{to je to tako je i ~iwenica da su zeleni u ovogodi{wem doigravawu razbili maler igrawa na strani i sa tri vezane pobede izborili da igraju „utakmicu nad utakmicama” - Malo {ta novoga mo`e da se ka`e za Pitsburg, {to se ve} ne zna. Oni su jedna od najboqih ekipa svih vremena i bi}e veoma te{ko pobediti ih. Ben ih sjajno predvodi i imaju velike ambicije da uzmu jo{ jednu titulu. Nadam se da }emo na}i snage da im ispariramo i da }emo osvojiti superbol - rekao je Roxers.

M. R.

SPORT

dnevnik IN\IJA INDIJANSI U JEKU PRIPREMA ZA NOVU SEZONU

Go di na ve li kih pla no va Klub ame r i~ k og fud b a l a In |i ja In di jan si su pre {li put od tr wa do zve zda u krat kom ro ku. Od po ro |aj nih mu ka do pr vih use ha pro {lo mno go, a pret hod nu go di nu pam ti }e

~a. Pr vi deo pri pre ma u sport skoj ha li u In |i ji pro te kao je u ra du na fi zi~ koj spre mi, a od 16. ja nu a ra po ~eo je dru gi deo u ko me je ak ce nat na teh ni~ ko tak ti~ kim de ta qi ma.

po ja ~a ju sve li ni je ti ma. An ga `o va li su: Mi lo {a Sto ja no vi }a i Voj ka na Pe tro vi }a (No vi Sad), Iva na Kr ko vi }a (Kra gu je vac), Alek san dra Ko va ~i }a (Srem ska Mi tro vi ca) i Mi ha qa Ko rok na -

nedeqa6.februar2011.

PRVA LIGA @ENE

No vo sa |a na ke kao vi hor Novi Sad - Jedinstvo (SP) 3:0 (25:20, 25:13, 25:18) NO VI SAD: Ha la SC "Sla na Ba ra", gle da la ca 50, su di je: Sta ma to vi} i Pri ca (Be o grad).

NO VI SAD: Fraj to vi} 7, Egi} 5, Kli su ra 20, Gor ki 3, Ili} 8, Ste fa nov 10, Ku qa nin (l), [jar, Ma li xan, Ro ga no vi}, Pi li po vi}, Po po vi}.

JE DIN STVO: @iv ko vi} 9, Go gi}, \u ri} 6, Ma. Ju ri {i}, Lo zi} 15, Sta no je vi} 1, Vo ji no vi} 5, Mar ko vi} 3, Mi. Ju ri {i}

1, Bar jak ta ro vi} 1, Era ko vi}, \u ka no vi} (l) 1.

Pred vo |e ne So wom Kli su rom, od boj ka {i ce No vog Sa da sla vi le su u voj vo |an skom der bi ju pro tiv Je din stva iz Sta re Pa zo ve. Mno go se vi {e o~e ki va lo od "der bi ja", ali su Pa zov ~an ke de lo va le ane mi~ no, {to su do ma }e is ko ri sti le na naj bo qi mo gu }i na ~in. Ovom po be dom No vo sa |an ke su osta le u tr ci za dru go me sto ko ja vo di u ba ra` za po pu nu Su per li ge.

M. R.

TRKA OKO ^ILEA

Der 13.

Detaqa sa treninga in|ijskih Indijansa

po sjaj nim re zul ta ti ma ko je su ostva ri li tak mi ~e }i se u B di v i z i j i Su p er l i g e Sr b i j e.

Pod di r i g ent s kom pa l i c om Ko ste Sto ja ko vi }a, mla da eki pa je us pla da osvo ji pr vo me sto u B di vi zi ji i iz bo ri pla sman u eli tu.

Ipak ka ko je od ove go di ne do {lo do uje di we wa dva sa ve za i for mi ra wa je din stve ne li ge, zbog no ve re or ga ni za ci je In |i ja }e se po no vo tak mi ~i ti u di vi zi ji Cen tar, da kle igra }e u is toj li gi. Ipak, u klu bu su uve re ni da }e ova se zo na bi ti jo{ uspe {ni ja od pret hod ne.

- @e li mo da iz bo ri mo pla sman me |u pr ve dve eki pe i pre bro di mo pr vu run du plej - ofa ka ko bi na red ne go di ne igra li u Je din stve noj pr voj li gi gde po kva li te tu i pri pa da mo. Svi u klu bu se iskre no na da ju da po ~i we no va era ame ri~ kog fud ba la u Sr bi ji.

- re kao je {ef stru~ nog {ta ba Ko sta Sto ja ko vi}.

In |ij ci su vr lo ra no po ~e li jo{ u no vem bru pro {le go di ne, a pro ziv ci se oda zva lo 50 igra -

Uslo vi za rad - ~i sta de set ka!

Mno gi klu bo vi ame ri~ kog fud ba la u Sr bi ji mo gu da po za vi de na uslo vi ma za rad ko je In di jan si ima ju na ras po la ga wu u In |i ji.

Ono ~i me se mo gu po di ~i ti je ste te ren sa re flek to ri ma ~i ji su je di ni ko ri snik, pa su no} ne utak mi ce i tre nin zi re al nost ovog klu ba, za tim no va sport ska ha la i ba lon sa la sa ve {ta~ kom tra vom ko ji su na ras po la ga wu KAF In |i ja, sva ka ko su mo tiv vi {e.

No vi pred sed nik Mi lo{ To do ro vi} Do {lo je do pro me na na ~e lu klu ba. Do sa da {wi p{red sed nik De jan Vu ja ni} zbog oba ve za u Aso ci ja ci ji svo je me sto ustu pio je Mi lo {u To do ri }u ko ji je u klu bu od osni va wa.

Pr va dva me se ca ra di li smo is kqu ~i vo na sna zi i ovaj deo je pro te kao u naj bo qem re du. Pred na ma je na por na se zo na u ko ju ula zi mo sa ve li kim am bi ci ja ma, `e li mo da iz bo ri mo pla sman me |u {est naj bo qih ti mo va. Pre za do vo qan sam za la ga wem svih igra ~a i ~i we ni com da do sa da ni smo ima li pro ble ma sa po vre da ma ka `e Ko sta Sto ja ko vi}.

In di jan si su za dr `i eki pu ko ja je pro {le go di ne osvo jio pr vo me sto u B di vi zi ji, i us pe li da

i ja . Uz to tre ba spo me nu ti da su u pr vom ti mu pri kqu ~e ni i tri ju ni or ska re pre zen ta tiv ca Sr bi je, Go ran Zec, Ne ma wa \or |e vi} i Pe tar \u ri} ko ji ve} ima is ku stva u ra du sa se ni or skom eki pom.

Pre ma pla nu stru~ nog {ta ba In |i ja ca, pred vi |e no je da eki pa u fi ni {u pri pre ma od i gra i dve ko trol ne utak mi ce, a do ta da broj na i po let na, `e qan do ka zi va wa, sport ska po ro di ca In di jan sa ra di pu nom pa rom.

I. Grubor

INCIDENT U FINALU PLEJ-OFA PRVE LIGE JO[ AKTUELAN

Ko me sar ka znio i na pa da ~a i `r tvu Me | u n a r od n i su di ja pr ve ka te go ri je u rva wu Ru dolf Le rinc iz Ka wi `e, ko ji je de bqi kraj iz vu kao u in ci den tu u fi n a l a plej-ofa iz m e | u be o grad skog Par ti za na i su bo ti~ kog Spar ta ka ka da ga je uda rio tre ner Be o gra |a na Bo {ko Kec man , na od lu ku ko me sa ra Pr ve rva~ ke li ge Sr bi je Mi la na Je li }a, ko jom je i on nov ~a no ka `wen, upu tio je Pred sed ni {tvu RS Sr bi je zah tev za za {ti tu za ko no to sti, zah te va ju }i da uki ne ne za ko ni tu od lu ku ko me sa ra.

Ko me sar Je li} je na osno vu re {e wa Di sci plin ske ko mi si je i "ma te ri jal nim do ka zi ma u ve zi sa do ga |a ji ma" ko ji su se de si li na fi nal nom me ~u ka znio tre ne ra Rudolf Lerinc Fo to: M. Mi tro vi} be o grad skog Par ti za na Bo {ka wa je hteo da go to vo iz jed na ~i Kec ma na sa 25.000 di na ra, kao na pa da ~a i `r tvu - ka `e su di ja vi nov ni ka in ci den ta, a su di ju Ru dolf Le rinc. na me ~u Ru dol fa Le rin ca sa Di sci plin ska ko mi si ja je 15.000 di na ra "zbog u~e {}u u in - ina ~e ra ni je iz re kla ka zne vi ci den tu kao u~e sni ka". Istom nov ni ci ma in ci den ta tre ne ru i od lu kom ko me sar je rva ~a Par - rva ~u Par ti za na Bo {ku Kec ma ti za na Vla di mi ra Ra do sa vqe vi - nu i Vla di mi ru Ra do sa vqe vi }u }a zbog ne sport skog po na {a wa za bra nu ba vqe wa rva wem od ka znio sa 5.000 di na ra. Ko me sar osam me se ci. U obra zlo `e wu od je zbog ne sport skog po na {a wa lu ke o nov ~a nom ka `wa va wu ko nov ~a ne ka zne od po 5.000 di na ra me sar Je li} je kon sta to vao da je iz re kao jo{ Spar ta ku i Par ti ne po bit no do ka za no da je tre ner za nu.

Par ti za na Kec man uda rio su di - Tra `im od Pred sed ni {tva ju Le rin ca, te da se ka `wa va kao RSS da uki ne ne za ko ni tu od lu ku vi nov nik in ci den ta, dok je Le ko me sa ra li ge i oslo bo di me ne rin ca oka rak te ri sao kao u~e za ko ni to iz re ~e ne nov ~a ne ka sni ka u in ci den tu, na vo de }i da zne. O~i to je da sam bio `r tva je pre ne go {to ga je uda rio Kec na si qa na sport skom te re nu, a ma nu "za rio" svo ja tri pr sta u na ovaj na ~in ko me sar tak mi ~e sto mak!

U zah te vu za za {ti tu za ko ni to sti su di ja le rinc od pred swed ni {tva RSS tra `i po ni {te we ko me sa ro ve od lu ke, sma tra ju }i da je ona u su prot no sti sa Pro pi zi ci ja ma Pr ve rva~ ke li ge i pra vi li ma RSS. On na vo di da de le gat na fi na lu Pr vo slav Ili} pro tiv we ga i osta lih su di ja ni je pod neo ni ka kvu pri ja vu i da je ko me sar po stu pio mi mo ~la na 58. Pro po zi ci ja Pr ve rva~ ke li ge, ko jim je re gu li sa no da od lu ku o di sci plin skim pre kr {a ji ma klu bo va, rva ~a, tre ne ra, slu `be nih pred stav ni ka, osta lih ~la no va u sa sta vu eki pa, slu `be nih li ca i dru gih u ovom tak mi ~e wu do no si ko me sar li ge i Su dij ska ko mi si ja za su di je. Pre ma to me, sma tra Le rinc ko me sar je mo gao ka zni ti klu bo ve, rva ~e, tre ne re, ali ne i su di ju, jer de ci di ra no pi {e da od lu ku o ka `wa va wu su di ja do no si Su dij ska ko mi si ja.

- Ja }u svo ja gra |an ska pra va pa i od {te tu od na pa da ~a na me ne po tra `i ti i pre ko re dov nog su da, ali mo lim Pred sed ni {tvo RSS da ne u~e stvu je u ne za ko ni tim rad wa ma i da kao vi {i or gan uki ne od lu ko ko me sa ra, ko ja je u pot pu no sti u su prot no sti sa od red ba ma Za ko na o spre ~a va wu na si qa na sport kim te re ni ma. Pred sed ni {tvo RSS je du `no da se svim si la ma bo ri pro tiv na si qa, a ne da se iz jed na ~a va ju na pa da~ i `r tva, ka ko je to u~i nio ko me sar li ge - ka `e Le rinc.

M. Mitrovi}

Re pre zen ta ti vac Sr bi je u bi ci kli zmu @olt Der za u zeo je 13. me sto na kra ju osme eta pe 30. me |u na rod ne Tr ke oko ^i lea ko ja je vo `e na od Tal ke do Ku li ka u du `i ni od 117 ki lo me ta ra. Der je kroz ciq pro {ao u vre me nu dva ~a sa, 39 mi nu ta i 43 se kun di za o stav {i za po bed ni kom eta pe, ^i le an cem An to ni jom Ka bre rom, 17 se kun di. Dru go

me sto na kon `e sto kog sprin ta {e sto ri ce tak mi ~a ra pri pa lo je Fran cu zu @i lu Bel `i ju, dok je kao tre }i eta pu okon ~ao Ku ba nac Ru ben Kam pi jo ni.

U ge ne ral nom pla sma nu dve eta pe pre kra ja tr ke vo di ^i le a nac Mar ko Ar gi ja ga de is pre dvo ji ce su na rod ni ka - Lu i sa Man si le i En ca Se sa ri ja. Na{ je di ni pred stav nik na la zi se na 64. me stu.

11

SUPERLIGA ZA @ENE

Se ri ja Vr {~an ki Hemofarm - Crvena zvezda 88:45 (20:10, 32:12, 23:14, 13:9)

VR [AC: Sport ska dvo ra na "Mi le ni jum", gle da la ca 100, su di je: Ig wa to vi}, Mi lo je vi}, \u ri} (Be o grad).

HE MO FARM: Ra do ~aj 13, Man di} 20, Doj ~i no vi} 2, [ko ri} 11, Stan ko vi}, Ko va ~e vi} 12, Ra di}, Pa vi} 2, Aj du ko vi} 8, ^a xo 18, Ni ko li}, Jak {i} 2.

CR VE NA ZVE ZDA: Po po vi} 16, Pe {o vi} 8, Mu tav xi}, Re si mi}, Ma ri ja Ra do vi} 2, To ma {e vi} 10, Ma ri na Ra do vi} 1, Pa vlo vi}, Iva ni {e vi}, Ka ra xi} 5, Nik {i} 2, Jo vi ~i} 1.

Ko {a ra {i ce He mo far ma za be le `i li su i 14. uza stop nu pr ven stve nu po be du u do ma }em {am pi o na tu. Kao {to se i o~e ki va lo Vr {an ke su la ko i ube dqi vo sa vla da li Cr ve nu zve du.

Po sle ve o ma sla be obo stra ne igre u pr voj ~e tvr ti ni, do ma }e ko {ar ka {i ce su u na stav ku od i gra le ona ko ka ko zna ju i ume ju i pre ko iz u zet no ras po lo `e ne Ma ri ne Man di} uz obi la tu po mo} Sa {e ^a xo i Ta ma re Ra do ~aj br zo su na pra vi le tri de se tak po e na raz li ke i ot klo ni le sve di le me oko is ho da me ~a.

J. Turkoane

SA PRIPREMA PARTIZANA U TURSKOJ

Po be |en [turm Fud ba le ri Par ti za na po be di li su austrij ski [turm 2:1 u pri ja teq skom me ~u u tur skoj An ta li ji. Go lo ve za cr no-be le po sti gli su Tej go u 15. i Ku sko u 68. mi nu tu. Je di ni stre lac za austrij ski klub bio je Mar vin u 39. mi nu tu.

Ovo je bi l a pr v a po b e d a Par ti za na na pri pre ma ma u Tur skoj. Cr no-be li su pret hod no igra li bez go lo va sa Di na mom iz Bu ku re {ta, a on da su re mi zi ra li sa To ron tom, 1:1.

Pr v u {an s u na utak m i c i imao je Tej go u 14. mi nu tu, ali je bio ne pre ci zan. Sa mo mi nut ka sni je Par ti zan je do {ao u vo| stvo. Ba bo vi} je od li~ no iz veo kor ner sa de sne stra ne, a Tej go je gla vom po go dio mre `u [tur ma. Ili ev je u 38. mi nu tu pro pu stio pri li ku da Par ti za nu do ne se pred nost od 2:0, a [turm je u na red nom na pa du iz jed na ~io pre ko Mar vi na.

Par ti zan je pr vu pr vu {an su u dru gom de lu me ~a imao u 59. mi nu tu, ali je Ste va no vi} {u ti rao gla vom pre ko go la.

Ili} je u 65. mi nu tu {u ti rao u

Princ Tejgo

pro tiv ni~ kog gol ma na, a po be du Be o gra |a ni ma do neo je Ku sko u 68. mi nu tu. Ili} je od li~ no {u ti rao, ali je gol man [tur ma od bio lop tu na ko ju je na t r ~ ao Ar g en t i n ac i sme stio je u mre `u. Do kra ja utak mi ce ni je bi lo pro me ne re zul ta ta iako su Adi ja i Vu ki} ima li {an se da uve }a ju vo| sto.

Par ti zan je igrao u sle de }em sa sta vu: Stoj ko vi} (Ili} od 46'), Ro si (Ste va no vi} od 46') , Sa vi} (Jo va no vi} od 46'), Kr sta ji} (Stan ko vi} od 61'), La zev ski (Ki zi to od 46'), Pe tro vi} (To mi} od 46'), Ka ma ra, Ba bo vi} (Vu ki} od 61'), Ili} (Bo gu no vi} od 69'), Tej go (Ku sko od 46'), Ili ev (Adi ja od 46').

[a ba la la opet ak tu e lan Le vo kril ni re pre zen ta ti vac Ju `ne Afri ke ipak bi mo gao da po ja ~a re do ve pr va ka Sr bi je i to u ak tu el nom pre la znom ro ku.

Iz gle da da Si fi ve [a ba la la (26) ni je iz gu bqen za cr no-be le, iako je Alek san dar Sta no je vi} pre sa mo ne ko li ko da na pri ~ao o we mu kao o ve li koj, ali neo stva re noj `e qi.

- Ra di mo na to me. Mo gu }e je da ga pot pi {e mo do kra ja ak tu el nog pre la znog ro ka, po tvr dio je za MON DO pred sed nik Par ti za na Dra gan \u ri}. Da kle, kraj wi ter min za re a li za ci ju po sla je 9. fe bru ar, u su prot nom se sve od la `e za le to. [a ba la li na ce na, pre ma po sled wim in for ma ci ja ma, iz no si oko 1,2 mi li o na evra. ^lan Kaj zer ^if sa - gde ga tre ni ra Vla di mir Ver me zo vi} - i stre lac jed nog od naj lep - Sifive [abalala {ih po go da ka na Mun di ja lu iz ja vio je da je po stig nut "usme 2010, ne dav no je bio na pro bi u ni do go vor" oko tran sfe ra u ju No tin gem Fo re stu. We gov agent nu me se cu, a sam [a ba la la da se

na da do brim igra ma, ka da se "za ne ko li ko me se ci vra ti u En gle sku".

Me |u tim, me na xer "{u ma ra" Bi li Dej vis re kao je da re pre zen ta tiv cu Ju `ne Afri ke ni {ta ni je ga ran to va no i da }e No tin gem Fo rest pra ti ti we go ve igre, a od lu ku o even tu al nom tran sfe ru do ne ti tek po za vr {et ku se zo ne!

Par ti zan je, o~i gled no, pre po znao mo me nat i pro stor za stu pa we u ak ci ju...

- Ko li ko znam, re al ni je je da [a ba la lu do ve de mo u ju nu, ali on je u sva kom slu ~a ju do bro do {ao. Na dam se sa mo da ga ne }e mo do ve sti na tri me se ca, pro ko men ta ri sao je Sta no je vi} po sle pobede nad [turmom (2:1) u Antaliji.

Trener crno-belih aludirao je na ~iwenicu da su Prins Teigo i Dominik Adija pozajmqeni od Hofenhajma, odnosno Milana, za prole}nu polusezonu. Stano jevi} bi, naravno, voleo da planira na malo du`e staze.

SPORT

nedeqa6.januar2011.

PR VEN STVO VOJ VO DI NE U NO VOM SA DU

dnevnik

c m y

12

US PE LA PRO VE RA BE O GRA \A NA U AN TA LI JI

Zlata za Dautovi}a Po notama Prosine~kog i Mamli}evu Cr ve na zve zda - Spar tak 2:1 (2:1)

Pr ven stvo Voj vo di ne u stre qa {tvu u ga |a wu va zdu {nim oru `e jem odr `a no je u stre qa ni Spen sa u or ga ni za ci ji Stre qa~ ke dru `i ne No vi Sad 1790. Ju ni or Stre qa~ ke dru `i ne Pan ~e vo 1813 Ga briel Da u to vi} iz ne na dio je fa vo ri te i sla vio i u se ni or skoj i u ju ni or skoj ka te -

me sto pri pa lo je tak mi ~ar ka ma Pan ~e va Ta {a ni Bo ga ti nov ski i Ti ja ni Ko la rik. Kod ju ni or ki po be di la je Te o do ra Vi lo te Tri fu nov ( No vi Sad 1790) is pred klup ske ko le gi ni ce Ma mli }e ve i Pan ~ev ke Bo ga ti nov ski. Ekip no je kod se ni o ra i se ni or ki sla vi lo Pan ~e vo, a kod ju ni o ra i ju ni or ki No vi Sad.

Ga briel Da u to vi} i De jan Pe {i}

go ri ji. Kod se ni o ra je sla vio is pred klup skog ko le ge De ja na Pe {i }a i Dra ga na Mar ko vi }a, ~la na No vi Sad 1790. Kod ju ni o ra Da u to vi} je bio naj bo qi is pred Ste fa na Alek san drov skog ( Je din stvo) i @ar ka Tri fu wa gi }a ( No vi Sad 1790). Naj bo qa se ni or ka pu {kom je Ma ri ja Ma mli} (No vi Sad 1790),a dru go i tre }e

U va zdu {nom pi {to qu kod se ni o ra sve tri me da qe oti {le su u Ki kin da. Zla to je uzeo Du {ko Pe trov, sre bro Du {an Dap ~e vi}, a bron zu Bo ris Mi kluc. Kod se ni or ki sla vi la je Bran ki ca Za ri} (Ki kin da) is pred El vi re Vin ci} (Ra di vo je ]ir pa nov). Naj u spe {ni ji ju ni or je Du {an La ti no vi} (Ki kin -

da), a ju ni or ka we go va klup ska ko le gi ni ca Je le na To mi}.

Re zul ta ti - Stan dard na va zdu {na pu {ka, se ni o ri: 1. Da u- to vi} ( Pan ~e vo 1813) 589, 2.

Pe {i} (Pan ~e vo 1813) 589, 3.

Mar ko vi} ( No vi Sad 1790) 589.

Ekip no: Pan ~e vo 1813 1739, 2.

No vi Sad 1790 1733, 3. Mla dost 1682. Se ni or ke: 1. Ma mli} (No vi Sad 1790) 397, 2. Bo ga ti nov ski (Pan ~e vo 1813) 394, 3. Ko la rik (Pan ~e vo 1813). Ekip no: Pan ~e vo 1813 1175, 2. No vi Sad 1790 1166, 3. Mla dost 1099. Ju ni o ri: 1. Da u to vi} (Pan ~e vo 1813) 586, 2. Alek san drov ski (Je din stvo) 585, 3. Tri fu wa gi} (No vi Sad 1790) 584. Ekip no: 1. No vi Sad 1790 1706, 2. Pan ~e vo 1813 1694, 3. Mla dost 1688. Ju ni or ke: 1. Tri fu nov (No vi Sad 1790) 393, 2. Ma mli} (No vi Sad 1790) 392, 3. Bo ga ti nov ski (Pan ~e vo 1813) 392. Ekip no: No vi Sad 1790 1169, 2. Pan ~e vo 1813 1160, 3. @iv ko Re qi} - Zuc 1133. Va zdu {ni pi {toq, se ni o ri: 1. Pe trov ( Ki kin da) 571, 2. Dap ~e vi} (Ki kin da) 569, 3. Mi kluc ( Ki kin da) 566. Ekip no: 1. Ki kin da 1706, 2. Pan ~e vo 1813 1654, 3. Stre lac (No vi Sad) 1624. Se ni or ke: 1. Za ri} (Ki kin da) 382, 2. Vin ci} (R. ]ir pa nov) 352. Ju ni o ri: 1. La ti no vi} ( Ki kin da) 555, 2. Sed mak (Stre lac) 545, 3. Gra |in ( Ki kin da) 542. Ju ni or ke: 1. To mi} (Ki kin da) 366, 2. Bu ba lo ( Pan ~e vo 1813) 354, 3. Za ri} ( Ki kin da) 351.

G. Ma le no vi}

KU P SR BI JE ZA SE NI O RE U KA WI @I

Dokmanac prezadovoqan orlovima Rva~ ki klub Po ti sje iz Ka wi `e bio je do ma }in pr vog Ku pa Sr bi je u rva wu gr~ korim skim sti lom za se ni o ra, na ko jem je na stu pi lo 95 tak mi ~a ra iz 12 klu bo va. Naj vi {e uspe ha na stru wa ~a ma u sport koj ha li "Ba we Ka wi `a" osta vri li su rva ~i be o grad skog Par ti za na ko ji su po ve li u ekip nom pla sma nu sa 32 bo da, is pred su bo ti~ kog Spar ta ka sa 24 i zre wa nin skog Pro le te ra sa 19 bo do va.

Glav ni tre ner i se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je dr Mi lo rad Dok ma nac iz u zet no je za do vo qan pri ka za nim bor ba ma na stru wa ~i i na stu pom re pre zen ti va ca.

- Mom ci su sve od ra di li ono {to je pla ni ra no, go to vo sto po stot no - ka `e Dok ma nac . - Je di -

Novi poraz Minesote Ko {ar ka {i To ron ta po be di li su na svom te re nu eki pu Mi ne so te re zul ta tom 111:100 ume ~u NBA li ge. Naj e fi ka sni ji u po bed ni~ kom ti mu bio je An drea Bar wa ni sa 30 po e na. Kod go sti ju naj bo qi je bio Ke vin Lav sa 20 po e na i 15 sko ko va. Srp ski in ter na ci o na lac Dar ko Mi li ~i} po sti gao je 15 po e na i imao se dam sko ko va za 32 mi nu ta u igri. Cr no gor ski ko {ar ka{ Ni ko la Pe ko vi} pro veo je na te re nu sa mo ~e ti ri mi nu ta, a za to vre me uba cio je dva po e na i imao jed nu uhva }e nu lop tu.

Oklho ma je u go sti ma sa vla da la Fe niks 111:107. Naj e fi ka sni ji u po bed ni~ koj eki pi bio je Xef Grin sa 28 po e na, dok je ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je Ne nad Kr sti} po sti gao ~e ti ri po e na i imao dva sko ka za 12 mi nu ta. Kod do ma }ih is ta kao se Vins Kar ter sa 33 po en a.

U osta lim utak mi ca ma NBA li ge, po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Ma ja mi - [ar lot 109:97, Por tland - In di ja na 87:100, Wu jork - Fi la del fi ja 98:100, Or lan do - Va {ing ton 110:92, LA Kli pers - Atlan ta 100:101, Wu Xer si - De tro it 82:92, Da las - Bo ston 101:97, Kli vlend - Mem fis 105:112, San An to nio - Sa kra men to 113:100 i Ju ta - Den ver 113:106.

no se kod Ba loa ose ti la tre ma i psi ho lo {ko op te re }e we ko je ni ka ko da iz beg ne, pa je zbog to ga i usle dio we gov po raz u fi na lu od Bo ja ni }a. Pre za do vo qan sam for mom re pre zen ta ti va ca, po seb no {to je ovo pr vo tak mi ~e we na kon te {kih pri pre ma sna ge na Ko pa o ni ka i ja nu ar skog oku pqa wa u Ka ra ta {u.

Po je di na~ ni pla sman po ka te go ri ja ma - 55 kg: 1. Ga bor Mol nar (Rad ni~ ki, Som bor), 2. Ati la Vaj da (Par ti zan), 3. Pe ri ca Di mi tri je vi} (Rad ni~ ki, Kra gu je vac), Ni ko la Mar ko vi} (Pro le ter).

60 kg: 1. Ma te Ne me{ (Sen ta), Mo ga mad Bo ga ti rov (Par ti zan), 3. De nis Bi~ kei (Spar tak), Ta ma{ Na| (Sen ta), 66 kg: 1. Da vor [te fa nek (Pro le ter), 2. Bo ban

Bo {kov (No vi Sad), 3. Ni ko la Jo va no vi} (Rad ni~ ki, KG), Mi lan ma ri} (Par ti zan), 74 kg: 1.

Alek san dar Mak si mo vi} (Par ti zan), 2. Mi haj lo Baj lo vi} (Par ti zan), 3. Go ran Fi jat (Pro le ter), Mar ko Dev ~i} (Rad ni~ ki, Be o grad), 84 kg: 1.

Go ran Bo ja ni} (Fru {ko go rac, Srem ska Ka me ni ca), 2. Pe tar Ba lo (Sen ta), 3. Go ran Bu la to vi} (Par ti zan), Alek san dar Li pa ji} (Spar tak), 96 kg: 1. De jan Fraw ko vi} (Spar tak), 2. Ro land Bin (Spar tak), 3. Ni ko la Kne `e vi} (Par ti zan), Vu ja din Bo sni} (Spar tak), 120 kg: 1. Mi lo{ Spa si} (Rad ni~ ki, KG), 2. @i van Pe {i} (Pro le ter), 3.

Mi lan Smiq ko vi} ([a bac), Zol tan Var ga (Spar tak).

M. Mi tro vi}

ODR @AN PE TI SU PER VE LE A SLA LOM U HIN TER [TO DE RU

Rajhelt posle tri godine

Austrij ski ski ja{ Ha nes Raj helt po bed nik je pe tog su per ve le sla lo ma se zo ne ko ji je u okvi ru Svet skog ku pa vo `en u su bo tu u Hin ter {to de ru.Raj helt je ta ko za be le `io svoj pe ti tri jumf u ka ri je ri, u vre me nu 1:43,19 mi nu ta. On je iza se be osta vio ze mqa ka Be wa mi na Raj ha sa 34 sto tin ke za -

o stat ka i Ame ri kan ca Bo di ja Mi le ra, ko ji je kroz ciq pro {ao sa 93 sto tin ke sla bi jim re zul ta tom.

Raj helt je do ma }oj pu bli ci pri re dio ve li ko sla vqe, bu du }i da je po sled wi put sla vio u Bor mi ju, jo{ u mar tu 2008. go di ne.

Vo de }i u ge ne ral nom pla sma nu Svet skog ku pa Hr vat Ivi ca Ko ste li} bio je pe ti.

Aron Pirsol rekao zbogom Pe to stru ki olim pij ski, de se to stru ki svet ski {am pion i ak tu el ni svet ski re kor der na 100 i 200 me ta ra u pli va wu le| nim sti lom od lu ~io da za vr {i ka ri je ru. Ame ri ka nac Aron Pir sol, je dan od naj u spe {ni jih pli va ~a svih vre me na, od lu ~io je da za vr {i ka ri je ru.

- Pli va we je du go bi la mo ja glav na pre o ku pa ci ja. Vi {e od 20 go di na sva ko dnev nih tre nin ga i ~i ta vu de ce ni ju tak mi ~e wa u~i ni lo je svo je i do {lo je vre me da se po sve tim ne kom dru gom po slu.

U tre nut ku ka da vi {e ne mam ni

sna ge ni vo qe da se sva ko dnev no po sve }u jem stot po stot no tre nin zi ma naj po {te ni je je da ka `em zbo gom spor tu ko ji mi je pu no dao - re kao je naj bo qi "le |a{" u isto ri ji pli va wa, pe to stru ki olim pij ski, de se to stru ki svet ski {am pion i ak tu el ni svet ski re kor der na 100 i 200 me ta ra.

Od de bi ja na Igra ma u Sid ne ju 2000. go di ne, Pir sol je osvo jio se dam olim pij skih od li~ ja, od ~e ga pet zlat nih. Na svet skim {am pi o na ti ma 12 pu ta se na la zio na po bed ni~ kom po sto qu, od ~e ga de set pu ta na naj vi {em.

ANTALIJA: Igra li {te ho te la Ka li sta, su di ja: Ste fan ski (Poq ska), strel ci: Ka lu |e ro vi} u 5. Elan dro u 24. mi nu tu za Cr ve nu zve zdu, Ko ne u 26. za Spar tak. @u ti kar ton: Mi ja i lo vi}.

CR VE NA ZVE ZDA: Dmi tor vi}, Nin kov, To {i}, Adi, Re qi}, Mi ja i lo vi} , Ko ro man (Bi ni}), Evan dro ( Bog da no vi}), Ka du, Bor ha, Ka lu |e ro vi} ( Pe ro vi}).

SPAR TAK: Ra {ka, Ba no vi~, Pro ha ska, Ki ki ni}, Gul dan, Ma hov ce, Han zel, Gros, ^ar no ta, Ko ne, Ka {~ak. Igra li su jo{: ^ar na ta, Di ja o lo, Bi }ak, To ma ~ek, Ko va~, @e le znik, Ci pi ris.

Pr vo po lu vre me bi lo je upra vo sli ka ono ga na ~e mu je tre ner Ro bert Pro si ne~ ki in si sti rao u pro te klom pe ri o du - pot pu na kon tro la lop te, krat ki pa so vi, igra na gol vi {e. Taj pri stup do neo je re zul tat ve} u 4. mi nu tu. Od li~ no je pro {ao Ka du, asi sti rao Bor hi, a ovoj le po uo~io Ka lu |e ro vi }a ko jem ni je bi lo te {ko da lop tu spro ve de u mre `u. Sve se de {a va lo is pred go la Spar ta ka. Sre di na te re na cr ve no-be lih od li~ no je od ra |i va la po sao, sla la lop te, a jo{ jed na u ni zu sti gla je do ras po lo `e nog no vaj li je iz Ko lum bi je, ko ji je opet sjaj no asi sti rao, me |u tim, Ka du se br zo ple to od lu ~io na {ut.

Ipak, br zo se is ku pio na{ Bra zi lac. Pro {ao je le po po de snoj stra ni, upo slio Kla u |e ro -

S tre nin ga Zve zde u An ta li je

vi }a ko ji se ni je sna {ao, ali je na pra vi na ~in re go vao Evan dro, na tr ~ao na od bi je nu lop tu i od 22. mi nu ta bi lo je 2:0 za na {u eki pu. ^i ni lo se da je lop ta sa mo kod na {e eki pe i da pro tiv nik ne mo `e uop {te da se po ve `e.

Me |u tim, jed na neo pre zna ak ci ja na {e od bra ne do ne la je ~etvtro pla si ra nom ti mu slo va~ ke li ge po go dak.

U na stav ku je igra bi la ne {to spo ri ja. Uglav nom se svo di la na in di vi du al ne pro do re na {ih igra ~a. U od no su na pr vih 45. mi nu ta, sa da je od bra na

cr ve no-be lih bi la upo sle ni ja, ma da ni na jed noj ni na dru goj stra ni ni je bi lo pra vih opa sno sti. Vo di la se bor ba uglav nom iz me |u dva {e sna e ster ca i opet se u vi {e na vra ta is ta kao na{ mla di Sr |an Mi ja i lo vi}.

U 82. mi nu tu Bog da no vi} je is ko r i s tio gre {ku od b ra n e Spart ka, upo slio Pe ro vi }a ko jeg je u na me ri na sa mo ne ko li ko me ta ra od go la kli ze }im star tom za u s ta vio {to p er Spar ta k a. Ve } ih uz b u| w a do kra ja me ~a vi {e ni je bi lo.

Da nas se Cr ve na zve zda sa sta je s To ron tom.

NE MA^ KA BUN DE SLI GA

Jar~evi proboli Bajern Bo ru si ja, ipak, ni je kik snu la pro tiv [al kea, ka da je u pe tak na "Vest fa le nu" od ig ra la bez go lo va pro tiv naj ve }eg ri va la.

Osvo ji li su "mi li o ne ri" sa mo bod, me |u tim, svi re zul ta ti od su bo te su im i{li na ru ku, pa su upra vo za taj bod uve }a li vo| -

Ba jer na svr sta ti u glav ne kon ku ren te za "cvaj tu", pa su po sle lo {eg pr vog po lu vre me na svo jim na vi ja ~i ma u na stav ku utak mi ce pru `i li ve li ko za do voq stvo.Igra li su "jar ~e vi" kao u tran su, a po sle di ca to ga su tri go la za sve ga 18. mi nu ta.

No va ko vi} po sti `e od lu ~u ju }i gol za Keln

stvo u od no su na Be jer. Luj van Gal je ostao ska me wen na klu pi, dok je gol man Ba jer na To mas Kraft bes po mo} no vr teo gla vom u ne ve ri ci {ta se de {a va we mu i we go voj eki pi.Keln je u 73. mi nu tu po veo sa 3:2, iako su Ba var ci do 55. vo di li sa 2:0.

Sve sni su bi li na "Rajn-En re xi sta di o nu da }e ih po raz od

Pred nost ko ju su u pr vom de lu Ba jer nu obez be di li Ma rio Go mez i Ha mit Al tin top is to pi l a o~as po s la. Kri s ti j an Kle mens je sma wio na 2:1, a on da je na sce nu stu pio Slo ve nac Mi li vi je No va ko vi}. Sa dva go la u 62. i 73. mi nu tu de fi ni tiv no je za slu `e no po neo epi tet ju na ka me ~a! Ba jern je ka -

sno shva tio da je "vrag od neo {a lu", a svi pri ti sci i na le ti ka go lu Mi ha e la Ren sin ga osta li su bez re a li za ci je. Bio je to pe ti po raz ak tu el nog {am pi o na, ko ji je opet pao na pe to me sto.

Keln osta je u opa snoj zo ni, ali sa da le ko ve }im {an sa ma da u pre o sta lom de lu pr ven stva osvo ji do voq no bo do va za op sta nak. Je dan od kon ku re na ta u toj bor bi bi }e mu Ver der, klub ko ji je na po ~et ku Bun de sli ge imao {am pi on ske am bi ci je, ali na kon 21. ko la ima sa mo bod vi {e od Kel na.

To mas [af ni ka ko da pro na |e do bit nu kom bi na ci ju. Klub iz Bre me na sve du bqe to ne, a ute hu i na du da mo `e bo qe do neo mu je bod ko ji je sre} no osvo jen u Majn cu - 1:1. Do ma }in je vo dio go lom An drea [ur lea u 19. mi nu tu, ali je Kla u dio Pi za ro u po sled wim tre nu ci ma me ~a po go dio za iz jed na ~e we.

Re zul ta ti i pro vi 21. ko la: Ha no ver - Volf sburg 1:0 (1:0) /Pin to 5/, Nir nberg - Ba jer 1:0 (1:0) /Aj gler 60/, Majnc - Ver der 1:1 (1:0) /[ur le 19 - Pi za ro 90/, Keln - Ba jern 3:2 (0:2) /Kle mens 55, No va ko vi} 62, 73 - Go mez 22, Al tin top 43/, Ho fen hajm - Kaj zer sla u tern 3:2 (2:0) /Si gurd son 28, Ru di 40, Ibi {e vi} 62 - Ho fer 58, Rod ni 59/.

PRE MI JER LI GA

Ludilo u Wukaslu Ka ko dru ga ~i je opi sa ti ne ve ro va tan pre o kret Wu ka sla ko ji je gu bio 4:0 pro tiv Ar se na la a on da re mi zi rao 4:4, ili po da tak da je na se dam utak mi ca 26. ko la Pre mi jer li ge po stig nu to 38 go lo va – ili 5,4 po me ~u!?

Me~ za pam }e we od i gra li su Wu kasl i Ar se nal na Sent Xejms Par ku. Me~ ko ji }e me na xer "tob xi ja" Ar sen Ven ger te {ko za bo ra vi ti. We gov tim vo dio je na po lu vre me nu 4:0, ali, ve ro va li ili ne, na kra ju ni je us peo da osvo ji sva tri bo da.

"Svra ke" su u dru gom po lu vre me nu sti gle do 4:4 i osvo ji le bod ve li ki kao ku }a, na ~e mu mo gu ili mo ra ju da za hva le i ve zi sti Abu Di ja bi ju ko ji je za ra dio cr ve ni kar ton i ta ko ih vra tio u `i vot.

A po ~e lo je ba{ kao {to je i za vr {i lo – ne ve ro vat no. Ve} u 43 se kun di me ~a Teo Vol kot je

na kon kon tra na pa da Ar se na la {u tem sa ivi ce {e sna e ster ca ma ti rao Har pe ra i {o ki rao pu bli ku na Sent Xejms Par ku ko ja se jo{ ni je opo ra vi la od pro da je wi ho vog naj bo qeg strel ca En di ja Ke ro la Li ver pu lu.

Sa mo dva mi nu ta ka sni je na se ma fo ru je sta ja lo 2:0, po sle od li~ nog udar ca gla vom de fan ziv ca go sti ju \u rua, a ve} u de se tom mi nu tu Van Per si je po ve }ao na 3:0.

Ka da je Ho lan |a nin svo jim dru gim go lom u 26. mi nu tu po ve }ao na 4:0, raz o ~a ra ni na vi ja ~i Wu ka sla po ~e li su da na pu {ta ju tri bi ne Sent Xejms Par ka, bez na de da eki pa Ala na Per djua mo `e bi lo {ta da ura di u na stav ku.

A oni ma ko ji su jo{ ve ro va li, igra ~i Wu ka sla odu `i li su se ne ve ro vat nim pre o kre tom u na stav ku, ko ji je ini ci rao je dan igra~ Ar se na la – Abu Di ja bi.

Na ne ve ro vat nih 4:4 iz jed na ~io je Ti o te fe no me nal nim vo le jom sa 25 me ta ra sa mo dva mi nu ta pre kra ja.

Re zul ta ti i pa ro vi 26. ko la: Sto uk - San der lend 3:2 (1:1) (Ker ju 32, Hut 83, 90+3 - Ri ~ard son 2, Gi jan 48), Wu kasl – Ar se nal 4:4 (0:4) (Vol kot 1, \u ru 3, Van Per si 10, 26 – Bar ton 69, 83, Best 75, Di o te 88), Aston Vi la – Fu lam 2:1 (1:0) (Pent sil 13, Vo ker 72 – Xon son 52, Ever ton – Blek pul 5:3 (1:1) (Sa ha 20, 47, 76, 84, Bek ford – Bap tist 37, Pun ~on 62, Adam 64), Man ~e ster Si ti – VBA 3:0 (3:0) (Te vez 17 pe nal, 22, 39 pe nal), To ten hem – Bol ton 2:1 (1:0) (Van der Vart 6, Kraw ~ar 90 – Sta rix 55), Vi gan – Blek burn 4:3 (1:1)(Me kar ti 35, 56, Ro da qe ga 50, Vot son 65 pe nal – Ro berts 23, Sam ba 58, Dan 81), Vul ver hemp ton - Man ~e ster Ju naj ted si no}.

SPORT

dnevnik KI NE ZI PRO ME NI LI USLO VE IZ PRED U GO VO RA

Kleo i da qe u Be o gra du Kleverson Gabrijel Kordova Kleo je u ~etvrtak napustio pripreme Partizana i doputovao u Beograd. S obzirom na to da su se dan ranije crno-beli dogovorili sa Gvan`uom oko obe{te}ewa za transfer Brazilca (~etiri miliona evra) i razmenom faksova to i potvrdili, o~ekivalo se da }e 25-godi{wi napada~ iz srpske prestoni-

ce odmah krenuti na Daleki istok.

Me|utim, Kleo je i daqe u Beogradu. Gde je nastao problem?

Kleo je sa Gvan`uom potpisao predugovor, koji je va`io do 31. januara. Kada je taj rok istekao, prema re~ima Partizanovog napada~a, ostao je usmeni dogovor u koji se Kleo uzdao kada se pozdravqao sa crno-belima i napu{tao Antaliju. Ipak, Kinezi su

u me|uvremenu „promili plo~u” i vi{e ne nude uslove kakvi su stajali u predugovoru. Zato je Kleo i daqe u Beogradu.

Moreira je ve} boravio u Kini gde se dogovorio oko jednogodi{we saradwe sa drugoliga{em, Dalijen Jataijem, a zatim se vratio u Beograd i Partizanu podneo zahtev za raskid ugovora. U Humskoj 1 ne}e da potpi{u „raskid”, jer je Moreira pod suspen-

zijom. Ta~nije, omalenom vezisti je izre~ena kazna od 200 hiqada evra, {to je polovina wegovih godi{wih primawa prema ugovoru u Partizanu. Razlog zbog kojeg je klupska Disciplinska komisija bila tako rigorozna je bekstvo Moreire iz Antalije.

I dok ~eka da mu crno-beli daju blagoslov da napusti klub, Moreira planira da se odazove pozivu selektora Gvineje Bisao.

Abu ba kar se is pro ma {i vao OFK Pe tro vac – Voj vo di na 0:2 (0:1) (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) BU DVA: SC “Jaz”, gledalaca 150, sudija: Jeli} (Budva). Strelci: Ili} u 22. i Stevanovi} u 51. minutu.

OFK PE TRO VAC: Velimirovi}, Mikeq, ^elebi}, Mihajlovi}, Stani{i}, Radovi}, Markovi}, Graovac, Muhovi}, Mili}, Zvicer. Igrali su jo{: Braji}, Deli}, Lakovi}, Popovi}, Kladnik, Jovovi}, Jovanovi}, Novovi} i Vu~kovi}.

VOJ VO DI NA: Brki}, Vuli}evi}, Mojsov, Trajkovi}, Pavlovi}, Mito{evi}, Medojevi}, Stevanovi}, Katai, Abubakar, Ili}. Igrali su jo{: Lazovi}, S. Novakovi}, Nestorovi}, A|uru, M. Novakovi}, Tumbasevi}, Kosovi}, Mereba{vili, Lazeti}, Jao, Bilbija.

Fudbaleri Vojvodine, pobedili su u drugoj prijateqskoj utakmici na pripremama u Crnoj Gori. Novosa|ani su savladali polufinalistu crnogorskog kupa, ekipu OFK Petrovac. Ceo me~ opet je neplanirano odigrao Daniel Mojsov, po{to je ovoga puta arbitar insistirao da treneri u 23. minutu zamene Trajkovi}a i Mili}a. [ta se desilo? Posle duela pomenutih igra~a i izbijene lopte iz {esnaesterca Vojvodine, Mili} je nasrnuo na igra~a novosadskog tima, udario ga glavom, a ovaj je pao. Uleteli su potom s obli`we klupe igra~i Petrovca, a potom su pristigli i Novosa|ani, pa je do{lo do gu{awa,

No vi Sad - Ju go vi} 3:0 (3:0) JU GO VI]: Randeq, Makevi}, Laki}, Grozdi}, Kqaji}, Ekme~i}, Babi}, Antoni}, Vukeli}, Plav{i}, @epina. Igrali su jo{: Mladenovi}, Srdi}, Kne`evi}, Nikoli}, Ze~evi}, Miqani}, Sukara, Pavlica, Terzi}, \eki}.

Po veoma te{kim uslovima za igru Novi Sad je tri puta uspeli da po{aqu loptu na pravo mesto. Mre`u Ka}ana nakon pasa sa Desnicom na~eo je Mirosavqevi} a dva minuta kasnije Desnica je postigao efektan

gol, da bi nekoliko minuta kasnije posle prekida Ogwenovi}a, Jakovqevi} glavom poslao loptu na pravo mesto. I u nastavku je dominirao prvoliga{, ali je mre`a gostiju ostala netaknuta.

Ekspedicija Novosa|ana danas }e se uputiti u Adu gde }e odigrati drugu prijateqsku utakmicu, a rival kanarincima bi}e vojvo|anski liga{ sa istoka, ekipa AFK - a.

Ovaj me~ po~iwe u 13.30 ~asova.

I. G.

MI RO SLAV MI HAJ LO VI] NO VI PRED SED NIK SLA VI JE

Fud bal se vra }a u Sa laj ku

Nekada Slavija je bila tre}i fudbalski klub u Novom Sadu , na me~evima Salaj~ana skupqalo se preko 1.000 gledalaca, bilo je to sredinom sedamdesetih godina pro{log veka , kada crveno –plavi igrali sjajan fudbal. Ta vremena su odavno pro{la. Sada se Slavija takmi~i u petoj ligi ( Podru~na liga Novi Sad), s timovima kojima je nekada u prijateqskim me~evima davala po desetak golova. Poku{avali su minulih petnaestak godina da ne{to urade, ali nije i{lo, jednostavno sve se svodila na puko pre`ivqavawe,a tonulo se sve ni`e. Salaj~ani i Podbarci ~ije je mezim~e oduvek bila Slavija, gledali su to sa strane, mada je u kafi}ima uvek prva tema bila Slavija. Zbog toga su nekada{wi igra~i, simpatizeri u saradwi s Mesnom zajednicom Salajka pokrenuli incijativu da se Slavija vrati na stare staze uspeha. Pre nekoliko dana odr`ali su Skup{tinu kluba i izabrali Miroslava Mihajlovi}a, uglednog privrednika za novog predsednika i dali mu delikatan zadatak da vrati fudbal u Salajku.

-Imam nekih ideja – obja{wava Miroslav Mihajlovi}. – Ali je potrebno vreme, ova sezona je izgubqena, ali mo`da je to dobro, ima}emo vremena da konsolidujemo klub, da poja~amo upravu,a onda da krenom napred. Niko nema vi{e toliko novca da sam finasira klub. Prvo i osnovno je da

Mi ro slav Mi haj lo vi}

prona|emo trajan izvor finasirawa, bez toga nema pomaka.Naravno, o~ekujemo pomo} od Salaj~ana, Podbaraca, svaka ideja je dobro do{la, otvoreni smo za saradwu za sve koji `ele dobro Slaviji. Uskoro }emo postaviti balon, na pomo}nom igrali{tu, koji se nadam da }e nam doneti osnovna sredstva za daqi rad, potom bi `eleli da krenemo s izgradwom tribina i poslovnog prostora ispod tribina , koji bi re{ili dugoro~no sve finanskiske probleme.

Slavija je uvek bila rasadnik sjajnih fudbalera u Salajci su po-

13

DRU GA PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA NO VO SA \A NA U CR NOJ GO RI

Ka na rin ci pre le te li Ka }a ne NO VI SAD: Stadion na Detelinari, gledalaca 100, sudija Spasi} (Novi Sad), strelci: Mirosavqevi} u 30. Desnica u 32. i Jakovqevi} u 35. minutu.

NO VI SAD: Vojisavqvi}, Milutinovi}, Ogwenovi}, Jakovqevi}, Simeunovi}, Mirosavqevi}, Stankovi}, Ivkovi}, Popovi}, Rudni~ki, Desnica.

Igrali su jo{: Jagodi}, Amixi}, Torbica, Belme, Petrika, Miji}, Kav~i}, Radovi}, Zogovi}, Balabanovi}, Bajat, Raki}, Mudrinski, Baji} i \orovi}.

nedeqa6.februar2011.

nikli Toza Veselinovi}, Vasa Rutowski, Stevan Milovac, Dragan Krsmanovi} ,a crveno – beli dres nosili su takvi asovi kao Bo{ko [ili}, Mika Bogdanov, Vasa Pu{ibrk, Zoran Daki}, Dragan Miranovi}, Vladimir Trifunovi}, Sava ^okanica, Mile Dragojevi} i mnogi drugi.

Na{a {kola fudbala je bila uvek poznata – nastavqa Miroslav Mihajlovi}. – I daqe }emo punu pa`wu posvetiti najmla|em uzrastu. Dragutin Lasica, uspe{no rukovodi {kolom iz we svake gopdine iza|e desetak perspektivnih mladih igra~a. To nam je i putokaz, poja~a}emo rad u mla|im kategorijama, planiramo na prole}e da organizujemo jak me|unarodni pionirski turnir, Slavija se jednostavno mora vratiti na fudbalsku mapu Vojvodine. Naravno, organizova}emo i Memorijal Pera Joci}, ima}emo jo{ nekoliko akacija. Salaj~ani i Podbarci moraju se vratiti na igrali{tu Slavije. Vide}emo, verovatno }emo ponovo igrati u nedeqnom prepodnevnom na koji su Salaj~ani navikli.

Za to vreme ekipa vredno ve`ba.

- Ponovi}u jo{ jednom, Slavija{i moraju da zbiju redove, svaka ideja, svaka incijativa je dobrodo{la, `elimo napred, `elimo da se vratimo gde nam je mesto - u tre}u ligu.

G. Ko va~

vremena Abubakar je imao jo{ dve {anse.

U {estom minutu nastavka mre`a Crnogoraca se opet zatresla. Stevanovi} se na{ao u sli~noj situaciji kao nedavno u me~u s Mogrenom kada je pogodio stativu. Ovaj put ga|ao je, prema preporuci trenera Milinkovi}a, suprotni ugao i bio je precizan. U 63. minutu Jao je proigrao sjajno Mereba{vilija, ali je Gruzijac umesto da {utira, poku{ao da predribla golmana OFK Petrovca i {ansa je propala.

Ra bre no vi} ume sto Bu to ro vi }a Iako je bio najavqen i dolazak predsednika Ratka Butorovi}a, u posetu fudbalerima Vojvodine u Budvi stigao je samo generalni sekretar Radisav Rabrenovi}.

Gensek Novosa|ana pratio je ju~era{wi me~ u dru{tvu trenera Mogrena iz Budve Stevana Mojsilovi}a.

Mo me nat iz du e la Voj vo di na - OFK Pe tro vac

gurawa ali i po nekog udarca.

Arbitar Jeli} mirne du{e je mogao da iskqu~i Mili}a, ali se opredelio da obojicu treneri zamene, pa su umesto wih u igru u{li Milko Novakovi}, odnosno Jovanovi}.

Gu`vi je prethodio gol Vojvodine. U sjajnoj akciji Stevano-

vi} je odigrao povratnu za Medojevi}a, koji je iz prve prebacio odbranu doma}ih, uposliv{i Ili}a. Napada~ Vojvodine je u trku primio loptu i raspalio je preko golmana Velimirovi}a pod pre~ku. Tako je Brana Ili} ispravio proma{aje Abubakara iz 6. i 13. minuta. Do kraja polu-

Umalo da u 67. minutu ne usledi novi prekid, posle ko{kawa Mojsova i Kladnika. Stativa je u 77. minutu bila saveznik Crnogoraca, posle udarca Nemawe Bilbije iz neposredne blizine, nakon centar{uta Mereba{vilija.

Slede}u utakmicu Vojvodina igra 9. februara s Grbqem, najverovatnije na wihovom terenu.

S. Sa vi}

ALEK SAN DAR KA TAI DA NAS PU NI 20 GO DI NA

Ni sam vi {e ta len to va ni kli nac BE ^I ]I: Februar vrvi od ro|endana fudbalera Vojvodine, a seriju na pripremama u Crnoj Gori otvara Aleksandar Katai, jedan iz plejade talenata poniklih u FC „Vujadin Bo{kov“ u Veterniku. Na takav uvod, jedna od velikih Vo{inih nada kao iz topa odgovara: - Pro{lo je vreme da se o Medi, Vuku, Nemawi, Bo{ketu, Ogwenu, meni...pri~a kao o talentovanim klincima. Nisam vi{e tinejxer, punim 20 godina. Neki igra~i su ve} u tom uzrastu stekli svetsku slavu. Jasno, mali je broj onih kojima se fudbalska karijera tako otvori, ali popusta vi{e ni za jednog od nas koje sam nabrojao, ne}e i ne mo`e da bude – zrelo rezonuje Vo{in ofanzivni vezwak.

Grupa igra~a, wegovih vr{waka koje je nabrojao, pro{le godine u ovom istom periodu na pripremama u Turskoj delovala je, pre svega nekako stidqivo, moglo bi se re}i i prepla{eno.

- Bilo je to razumqivo, jer smo se odjednom na{li u krugu kandidata koji se bore za prvi tim, koji treba da osvajaju bodove u superliga{kim me~evima, pred kojima su utakmice pune `estokih duela, gde sve na terenu pr{ti.

Slika je u Crnoj Gori potpuno druga~ija.

- U proteklih godinu dana sam fizi~ki oja~ao, iza mene je, za debitanta u prvom timu sasvim dobra sezona, a ove zime napore

podnosim mnogo lak{e nego prethodne. Ose}am se kao da sam sa svojom generacijom iz omladinaca.

Na pitawe {ta bi `eleo da zaboravi iz 2010. godine, nedvosmisleno odgovara: - Tu~u koja nam se desila u kafeu u Srbobranu. To vi{e, uprkos provokacijama koje su u karijeri fudbalskog profesionalca mogu}e, ne sme vi{e nikada da nam se dogodi. Potpuno sam svestan re~i koje izgovaram. Ne ide to, da najmla|i u klubu prave najve}e probleme. Ali, to je za mene kraj pri~e.

Nedostaje mu, ne krije, wegov Srbobranac Ogwen Mudrinski.

- Ba{ mi fali, zajedno smo od malena. Ipak, verujem da je dobra odluka da prole}e odigra na Detelinari u dresu prvoliga{a Novog Sada. Samo neka mu daju {ansu, iskoristi}e je sigurno.

Ogwen je ro|eni golgeter.

Jesenas je, na kratko, bio na reprezentativnom okupqawu.

Sada, me|utim, na Jankovi}evom spisku putnika za Izrael u konkurenciji „ispod 21“, nema wegovog i Smiqani}evog prezimena. ^ast Vo{e brani}e „samo“ Slobodan Medojevi} i Vuk Mito{evi}.

- Sami smo krivi {to je tako.

Zabrqali smo, svaki na svoj na~in i ceh ovako pla}amo. To nam je samo dobra {kola za ono {to nas u `ivotu fudbalskog profesionalca o~ekuje.

Alek san dar Ka tai

Navija~i su ga zavoleli. [ansu uglavnom dobija u drugom poluvremenu, a ~esto se sa tribina mogu ~uti povici upu}eni treneru Milinkovi}u: „Ubaci Kataija!“ - Ose}am da me publika po{tuje. Vaqda joj se dopada na~in na koji igram. Drago mi je {to je tako. Ne be`im od driblinga, volim da asistiram, ali i da {utnem kad god mi se uka`e prilika.

Do sada sam postigao dva gola, a naj`alije mi je {to na „Marakani“ posle moje asistencije Jao nije postigao gol kojim bismo pobedili Zvezdu.

Sebi bi za 20. ro|endan po`eleo samo jedno: - Neka me povrede mimoi|u. – kratak i jasan je Aleksandar Katai, fudbaler izuztetnog potencijala, koji bi u naredne tri godine tek trebalo da razgaquje srca navija~a Vojvodine. S. Sa vi}

PR VI PO RAZ IN \I JA CA U [PA NI JI

Mo sko vqa ni pre ja ki In |i ja - Lo ko mo ti va 0:3 (0:1) KA D I Z A: Igrali{te u Montekastiqu, gledalaca: 100.

Sudija: Viktor Muwoz (Kadiz).

Strelci: Glu{akov u 36. i Min~enkov u 73. i 81. minutu.

LO KO MO TI VA: Hamelka, [i{kin, Ba{a, Burlak, Ivanov, Draman, Lo{kov, Glu{akov, Torbinskij, Si~ev, Fal. Igrali su jo{: Filcov, Mareni~, Min~enkov, Remnev, Poloz.

IN \I JA: Poleksi}, Novakovi}, Jak{i}, Tanasijevi}, Joksimovi}, Dimitrov, Slovi}, Vukobratovi}, Davidov, Bubalo, Mladenovi}. Igrali su jo{: Vujasinovi}, @ivanovi}, Toma-

novi}, Vu~eti}, Kosti}, Misini, Isidorovi}, Jovanovi}, Markovi}, Antoni}, Dubaji}.

Fudbaleri superliga{a In|ije su protiv renomiranog moskovskog kluba, petoplasiranog u minulom prvenstvu Rusije, igrali veoma dobro, osobito u prvih 45 minuta ali su, nakraju, pretpeli neugo dan po raz.

Imali su zeleno-beli nekoliko stopostotnih prilika u prvom poluvremenu, mogli su da stignu do vo}stva, kasnije da izjedna~e rezultat ali su Davidov, Joksimovi} i Bubalo bili neprecizni.

Vode}i gol Moskovqani su postigli u 36. minutu kada je Glu{akov, topovskom udarcem sa 25 metara, savladao nemo}nog Poleksi}a. Trener Zoran Jankovi} je u nastavku me~a uvelo u igru drugu, mla|u i neiskusniju postavu. Dubaji} je mogao da izjedna~i rezultat, lobovao je golmana ali i proma{io gol a ruski klub je kasnije sa dva gola stigao do ubedqive pobede.

Narednu utakmicu na pripremama u [paniji zeleno-beli igraju u ponedeqak, a protivnik }e biti ma|arski Videoton.

Da. Vi }en ti}

Novosadska nedeqa6.fabruar2011.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANAS U GrADU BIoSKopI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (12, 15,16, 16.30, 18, 19, 19.30, 21, 22, 22.30), „Tilva ro{„ (18.30, 20.30, 22.40), „Medved Jogi” (11.45, 13.30, 15.15, 16.50), „Upoznajte male Fokerove” (17.45, 19.45), „Turista” (17.45,21.45), „Guliverova putovawa” (12.30), „Hari Poter i relikvije smrti (13.00), „Zlatokosa i razbojnik” (14.30), „Pri~a o igra~kama” (12.10, 14.10), „Paranormalna aktivnost 2” (22.20), „Artur i rat dva sveta (11.30, 13.45), „Dilema” (20.10) Ja dran: „^arobni svet Paje Patka” (18), „[i{awe” (19.45), „Zamena” (21.30).

Art bioskop „Voj vo di na„ na Spensu „Na turneji” (20)

poZorI[TA po zo ri {te mla dih mala sala „An|eoska bajka” (11)

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Izlo`ba Zorana Tairovi}a „Moment of muvment” (do 1. februara). mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAlerIJe Ga le ri ja ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” po klon-zbir ka raj ka ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBlIoTeKe I ^ITAoNICe ^i ta o ni ca Bi bli o te ke ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

OD SUTRA

„Pro me tej” i „Dnev nik” po kla wa ju kwi ge Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” od sutra, u na¬red¬nih osam sedmica da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva jave, svakog dana ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Od

sutra do naredne nedeqe, ~itaoci koji se najbr`e jave na navedeni telefon dobi}e besplatan primerak kwige “Lazin kros `ivotu uz nos”.

Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

Pe {a ~e we u pri ro di Planinarsko smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar” danas organizuje pe{a~ewe od Paragova preko Zmajevca, Starih Ledinaca, Popovice do Paragova. Sta-

za je duga oko 16 kilometara a polazak je u 8.50 sati ispred @elezni~ke stanice autobusom sa linije 72.

A. L.

V remeploV

Ku de qa i{la kao al va Berzanski izve{taji o trgovini kudeqom i lanom, od stabqika konopqe do gotovih kudeqenih proizvoda, objavqeni su u novosadskom listu „Dan” 6. februara 1941. Oni pokazuju tra`wu ove robe, koja je rasla iz dana u dan. Nikada tako nije bilo i proizvo|a~i, zemqoradnici i jo{ vi{e industrijalci, zadovoqno su trqali ruke. Ali, trgovci su gun|ali. Vlada Kraqevine Jugoslavije im je odredila ograni~enu izvoznu kvotu i to samo u Nema~ku i nigde vi{e! U to vreme rat je zahvatio skoro pola Evrope i svima koji

su razumevali „suvoparne brojke finansijskih spisa”, bilo je jasno da zara}ene strane ne misle da skoro potra`e mir.

N. C.

hronika

JO[ SE NE ZNA KO JE ZAVRNUO VENTILE U VI[E [AHTOVA U TOPLANI

Sa bo ta `a ni je ohla di la sta no ve ako su nepoznati po~inioci u vi{e {ahtova Novosadske toplane u razli~itim delovima grada zavrnuli ventile na vrelovodnoj mre`i, Novosa|ani tokom ju~era{weg dana, bar kada je u pitawu grejawe, nisu osetili ovu sabota`u. Rukovodilac sektora za odnose s javno{}u u Toplani Branka Be`anov rekla je ju~e za “Dnevnik” da su istog dana radnici ovog preduze}a vratili ventile u pre|a{we stawe.

Tog dana kada su zavrnuti ventili, gra|ani u pojedinim delovima grada na sat vremena mogli su da osete ne{to ni`e temperature u stanovima.

Me|utim sada je situacija potpuno normalizovana, jedino se pribojavamo da zbog ovoga u naredom periodu ne do|e do ve}ih havarija, koje bi mogle napraviti nevoqe s grejawem – obja{wava sagovornica.

Nije `elela da komentari{e da li se na nekog sumwa, jer kako ka`e, slu~aj je prijavqen policiji. Tek kada se zavr{i istraga ima}emo informacije za javnost.

- Policija istra`uje ko je ju~e zavrnuo ventile na vrelovodnoj mre`i u {ahtovima, koji se nalaze na podru~ju toplana „Jug”, „Istok” i „Sever” zbog ~ega u delovima grada koji se snabdevaju iz ovih toplana pola sata nije bilo grejawa – navodi Be`anov.

Ina~e, in`eweri energetike smatraju da ovo nije mogla da radi jedna osoba, ve} pretpostavqaju da se radi o vi{e stru~nih qudi koji poznaju sistem.

Kako saznajemo od glavnog komunalnog inspektora Sr|ana Jakovqeva, inspekcija nije ukqu~ena u ovu pri~u oko sabota`e. Isti~e da komunalni inspktori na teren izlaze iskqu~ivo po prijavama gra|ana.

I

- Za nedequ dana preko 500 gra|ana nam se `alilo na lo{e grejawe. Komunalni inspektori su s predstavnicima Toplane na teren iza{li 250 puta, a sve ostalo uradili su majstori iz tog preduze}a. Kontrole }e se nastaviti, sve dok se gra|ani budu `alili, bilo da su `albe preko kol - centra Toplane ili direktno nama u inspekciji – zakqu~io je sagovornik.

Q. Nato{evi}

U GALERIJI MATICE SRPSKE ODR@ANA RADIONICA

Pra vi li Ar ku da po pu ne bar ku U okviru edukativnog programa za decu „^arobno `ivotiwsko carstvo” u Galeriji matice srpske ju~e je odr`ana kreativna radionica „Napravimo Arku, popunimo barku”. Kustos galerije Sne`ana Mi{i} i wene saradnice, mali{ane uzrasta od tri do deset godina, upoznale su s pri~om o Nojevoj barci i delima u umetnosti koja su wom inspirisana. Saznali su koga je sve Noje poveo na daleko putovawe, a kojim `ivotiwama danas preti nestanak. Razgovarali su i koje bi `ivotiwe deca volela da spasu i zbog ~ega, kao i {ta mogu da u~ine da im pomognu.

Od razli~itih recikliranih i prirodnih materijala deca su pravila veselu barku i figurice `ivotiwa koje su poveli na jedinstveno putovawe. Zvuci prirode pratili su ih i inspi-

{kolskog uzrasta, a osmi{qen je u saradwi s Pred{kolskom ustanovom „Radosno detiwstvo”, Odsekom za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i de~jim ~asopisom Ma{ta-

Od razli~itih recikliranih i prirodnih materijala deca su pravila veselu barku — figurice `ivotiwa koje su poveli na jedinstveno putovawe

risali stvarala~ki rad i dru`ewe.

Ovaj program je namewen deci pred{kolskog i rano-osnovno-

lica. Realizovan je pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, Novog Sada i kompanije Nektar.

Q. Na.

KLUB EMINENTNIH DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI „IZVORNI KLUB 100„

Do ku men ta ci ja za bes pla tan pre voz Klub eminentnih dobrovoqnih davalaca krvi „Izvorni klub 100”, od ponedeqka do petka prikupqa}e dokumenta za izradu godi{wih pokaznih karata, za besplatno putovawe u vozilima na gradskim i prigradskim linijama. Za ostvarivawe ovog prava neophodno je doneti fotokopiju li~ne karte, jednu fotografiju (kao za li~PROTEST U ORGANIZACIJI GO DSS

@i te qi Saj lo va `e le me snu za jed ni cu Aktivisti Gradskog odbora Demo kratske stran ke Sr bi je zajedno s gra|ani ma Saj lo va protestvovali su ju~e ispred prostorija predvi|enih za mesnu zajednicu. Razlog tome je {to gradska vlast ne uzima u razmatrawe wihovu peticiju za osnivawe mesne zajednice Sajlovo.

Predsednik no vo sadskog DSS, Borko Ili} istakao je da je sramota da u 21. veku pojedini Sajlov~ani `ive bez kanalizacije, teku}e vode i u blatu, kao da u ovom novosadskom nasequ nema obdani{ta ni de~jih igra-

li{ta. Smatra da je prvi korak u re{avawu nagomilanih problema qudi koji ovde `ive da i oni imaju mesnu zajednicu koja }e barem pred gradskim vlastima poku{ati da pokrene re{avawe `ivotnih problema s kojima se Sajlovo suo~ava.

Ina~e, gra|ani Sajlova na inicijativu DSS-a prikupqali su potpise nekoliko meseci, a odbornici ove stranke predali su ih Skup{tini grada. Me|utim, do sada nikakav odgovor nisu dobili.

Q. Na. Fo to: R. Hayi}

nu kartu, ne stariju od godinu dana) i 750 dinara (za izradu pokazne karte), u Mesnu zajednicu „Bratstvo - Telep”, u Ulici Ilariona Ruvarca 18a, radnim danima od 10 do 12 ~asova. Na godi{we karte pravo imaju sugra|anke koje su 50 i v{e puta darivale krv, kao i za sugra|ane koji su isto u~inili 100 i vi{e puta.

I. D.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

15

U NO VO SAD SKOJ VA TRO GA SNOJ BRI GA DI PO PU WE NOST JE SVEGA 76 OD STO

Po `are ga si sve ma we va tro ga sa ca Spasavawe davqenika iz zale|enog Dunavca u Futogu pro{le sedmice, gde su u~estvovali vatrogasci i tim za spasavawe na vodi novosadske Vatrogasne brigade, nametnulo je nekim od o~evidaca pitawe da li su na{i vatrogasci opremqeni za takve intervencije. Neki od posmatra~a stekli su utisak da vatrogasci nemaju opremu za reagovawe u takvim situacijama, ali u vatrogasnim krugovima ka`u da je to samo tako izgledalo.

U konkretnm slu~aju, ~im je javqeno da se ~ovek davi u Futogu, mobilisan je tim za spasavawe na vodi koji postoji u okviru Vatrogasne birgade, ali da se ne bi gubilo na vremenu, na mesto nesre}e su odmah oti{li i vatrogasci koji su tada bili u smeni.

Oni su prvi prisko~ili u pomo}, a zatim je stigla i ta

drugih tehni~kih sredstava posledwih nekoliko godina je zadovoqavaju}a, {to ne zna~i da ne mo`e biti i boqa - ka`e

kim, pokrajinskim i gradskim vlastima. Gradska vlast nam je 2009. godine kupila za{titna odela, ali ne treba zaboraviti da vatrogasci u drugim gradovima imaju uniforme stare i do 15 godina. I kada su u pitawu vozila, novosadska Vatrogasna brigada je u povoqnijem

koji se godinama prote`e, a sada je poprimio alarmantne razmere.

- U na{oj brigadi popuwenost radnih mesta prema sistematizaciji je 76 odsto, a evropski standardi predvi|aju jednog vatrogasca na 1.000 stanovnika - ka`e Mi}i}. - Devedesetih godina u jednoj smeni kod nas bilo je 25 vatrogasaca, sada nas je pet mawe. U ostalim jedinicama stawe je jo{ nepovoqnije. U Kikindi u smeni bude pet vatrogasaca, u Sremskim Karlovcima samo jedan.

Kada se sve sagleda, u Srbiji trenutno nedostaje 3.000 vatrogasaca.

Zbog toga }e ove godine Sindikat vatrogasaca posebno insistirati na re{avawu tog dugogodi{weg problema uz upotrebu svih oblika sindikalne borbe. Ninkov i Mi}i} napomiwu da Novom Sadu zbog {irewa i razvoja grada nedostaju jo{ tri vatrogasne stanice, kako bi se skratilo vreme dolaska na intervencije. Vreme je presudan faktor u ovom po-

O mogu}nosti i potrebi da, pored jedne centralne vatrogasne stanice s poligonom, Novi Sad dobije jo{ nekoliko na razli~itim lokacijama, odavno se razmi{qa, ali sada bi, ka`u na{i sagovornici, vaqalo u~initi sve da se to i realizuje

ekipa osposobqena i opremqena za reagovawe u takvim prilikama.

- Opremqenost Vatrogasne brigade u Novom Sadu u pogledu za{titinih odela, vozila i

predsednik Sindikata vatrogasaca Srbije sa sedi{tem u Novom Sadu Du {ko Nin kov. Po opremqenosti smo u ovom trenutku u vrhu lestvice u Srbiji zahvaquju}i republi~-

polo`aju u odnosu na druge.

Prose~na starost na{ih kamiona je 18 godina, dok su u Ju`nob~kom okrugu i ostatku Srbije oni stari u proseku 24 godine.

Osnovni problem vatrogasaca u celoj Srbiji, pa i u Novm Sadu, po re~ima generalnog sekretara Sindikata vatrogasaca Srbije Go ra na Mi }i }a, jeste mali broj zaposlenih. Mawak vatrogasaca problem je

slu i svaki minut je dragocen, a da bi do{ao do, na primer Stepanovi}eva, kamionu treba oko 25 minuta. O mogu}nosti i potrebi da pored jedne centralne vatrogasne stanice s poligonom, Novi Sad dobije jo{ nekoliko na razli~itim lokacijama, odavno se razmi{qa, ali sada bi, ka`u na{i sagovornici, vaqalo u~initi sve da se to i realizuje.

Z. Mi lo sa vqe vi}

Ma lo sun ca, pu no ra do sti Posle veoma niskih temperatura, Novi Sad je prvog dana vikenda bio obasjan suncem, a temperatura vazduha taman je godila za {etwu. Mnogi su se za`eleli

sun~evih zraka, pa su iskoristili ju~era{wi februarski dan, da provedu na Keju, [trandu u centru. Neki su sem {etwe iskoristili priliku da protegnu noge u te-

Iz be gli ca ma {an sa za ma li bi znis

Izbeglice i interno raseqeni sa Kosova i Metohije, nastaweni u Sremskim Karlovcima, od sutra mogu da podnesu zahtev za dodelu pomo}i namewenu wihovom ekonomskom ja~awu i osamostaqivawu, saznajemo od poverenika za izbeglice u karlova~koj op{tini Na de Osto ji} - Ag ba be. Pravo da konkuri{u imaju izbeglice i raseqeni, koji se bave ili nameravaju da zapo~nu privatni posao u oblasti poqoprivrede, ili neke druge privredne grane. Zahteve sa dokumentacijom treba da predaju do 28. februara u prijemnoj kancelariji Magistrata, na Trgu Branka Radi~evi}a 1.

retani na otvorenom, a mali{ani su pohitali ka Dunavu kako bi nahranili labudove.

Q. Na.

Na raspolagawu je 750.000 dinara, koje je Komesarijat za izbeglice dodelio karlova~koj op{tini. Izbor porodica i vrednost pojedina~ne pomo}i utvrdi}e Komisija za izbor korisnika, a maksimalni iznos ne mo`e pre}i 150.000 dinara. Procedura raspodele i utro{ka para treba da bude gotova do 30.juna.

U pret hod noj po de li, {est izbegli~kih i porodica raseqenih sa Kosova i Metohije dobilo je novac za biznis - za bavqewe p~elarstvom, obu}arskim i kroja~kim zanatom i za poslasti~arsku delatnost.

Z. Ml.

SI NO] U BI O SKO PU „ARE NA SI NE PLEKS”

Dru `i li se glum ci i pu bli ka U bioskopu „Arena Sinepleks“, sino} je obele`ana velika gledanost filma „Montevideo, Bog te video!”, uz prisustvomlade gluma~ke ekipe. Ra~unica ka`e da je ovaj film pogledalo preko 300. 000 qudi.

Program je po~eo sve~anim ulaskom ekipe filma preko crvenog tepiha, a nastavio se se dru`ewem glumaca i publike u foajeu bioskopa. Posetioci koji su tog dana kupili karte za film, imali su priliku da u~estvuju u nagradnoj igri, a sre}ni gledaoci }e biti dobitnici vrednih nagrada.

Podse}amo, radwa filma je sme{tena u Beogradu, 1930. godine i ima nekoliko paralelnih tokova. U wemu se publika upoznaje sa fudbalerima i wihovim sudbinama, wihovim quba vi ma, pri ja teq stvi ma i broj nim is ku {e wi ma. Ova isto rij ska me lo dra ma pru `a jedinstven i pomalo nostalgi~an pogled na Beograd 1930.

O`i vqa va ona do bra, sta ra vremena podse}aju}i na eru kada su vrednosti i vrline bile ne{to sasvim druga~ije od onoga {to su danas.

Q. Na.

„KAR LO VA^ KI PO SLOV NI KLUB” TRA @I SIM BOL

Kon kurs za ma {to vi te Op{tinska uprava u Sremskim Karlovcima raspisala je konkurs za izradu logotipa i znaka za „Karlova~ki poslovni klub”, dizajna prodajnog {tanda za tradicionalne i proizvode doma}e radinosti, vinske fla{e i tegle. Konkurs je otvoren do 21. februara u 15 sati. Radove treba slati u nekom od standardnih elektronskih formata (jpeg, pdf, crd) na internet adresu: strategija.skarlovci@gmail.com.

Idejno re{ewe mo`e se donet na kompakt disku u kancelariju broj 53 u potkrovqu zgrade Magistrata u Sremskim Karlovcima ili poslati po{tom na adresu: Op{tinska uprava Sremski Karlovci, soba br.53, Trg Bran-

ka Radi~evi}a 1, 21205 Sremski Karlovci sa naznakom „Konkurs za izradu dizajna za karlova~ki poslovni klub”.

Nagradni fond od 40.000 dinara bi}e raspore|en tako da minimalni iznos po svakoj poziciji konkursa bude 10.000 dinara. Op{tinska komisija odabra}e najboqe radove i odrediti ko je dobitnik nagrade.

Uslovi konkursa mogu da se pro~itaju na zvani~nom sajtu karlova~ke op{tine: www.sremskikarlovci.org.rs.

Odabrana idejna re{ewa bi}e kori{}ena za potrebe „Karlova~kog poslovnog kluba”, koji je u osnivawu.

Z. Ml.

nedeqa6.februar2011.

c m y

16

dnevnik

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

dok se okrene[, GoTovo P

Pi{e: ARISTEA STAKI]

ro {lo je me sec i pet da na od ka da je na {a vla da usvo ji la Ak ci o ni plan za is pu wa va we pre po ru ka iz Iz ve {ta ja Evrop ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je za 2010. go di nu. Ak ci o ni plan je usvo jen zbog ubr za wa sti ca wa sta tu sa kan di da ta a Vla da je za du `i la dr `av ne or ga ne da spro ve du me re na ve de ne u tom do ku men tu. Uz gred, Iz ve {taj Evrop ske ko mi si je to plo pre po ru ~u jem za ~i ta we, jer tre ba bi ti in for mi san, a slat ko je s ob zi rom na to da ne ko dru gi iz ve {ta va o na ma, na {ta do sa da, bo jim se, ni smo na vi kli. Kri ti ke, tra di ci o nal no, lo {e pri ma mo.

No, za ni mqi vo je da se u Ak ci o nom pla nu, pod na slo vom Po li ti~ ki kri te ri ju mi a u pod na slo vu De mo kra ti ja i vla da vi na pra va, is ti ~e pr vi uo~e ni ne do sta tak: ne po sto je }i Za ko ni o jav noj imo vi ni Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne, pred vi |e ni Usta vom. Ob ja vqe na, pro ver qi va i do stup na in for ma ci ja. Nad le `nost za is pra vqa we po me nu tog ne do stat ka po ve re na je Mi ni star stvu fi nan si ja i Vla di u ce li ni a rok za usva ja we prav nih aka ta je jun te ku }e nam go di ne. Ne su vi slo je mo `da go vo ri ti o imo vi ni lo kal nih sa mo u pra va i o pro ce su de cen tra li za ci je. Ko zna, mo `da }e no vi Ustav sti }i kao neo ~e ki va na si la ko ja se iz ne na da po ja vqu je i re {a va stvar.

Osim ovog, na li sti je jo{ 95 ne do sta ta ka. Re ci mo, na 80. me stu je pre po ru ka da se do ma ja ove go di ne usvo ji Za kon o ra ci o nal noj upo tre bi ener gi je. Za ni mqi vo je pri me ti ti da je ce na stru je u Sr bi ji naj ni `a u re gi o nu, te je, uz raz u me va we za te `ak ma te ri jal ni po lo `aj gra |a na, va `no pri hva ti ti ~i we ni cu da je ener gi ja re surs na {eg op stan ka ko ji mo ra mo za jed no {te de ti. Na me stu 45. pri me }e no je, pak, da je pri me na Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi i da qe spo ra a u ob ja {we wu pi {e da }e „spor na pi ta wa bi ti re {e na usva ja wem pla ni ra nog Za ko na o re sti tu ci ji“. Ba{ me za ni ma, ka ko? Ne ko }e ve ro vat no po pu sti ti, ne ko do bi ti ma we, ne ko ne }e hte ti ni ono {to mu nu de a ne ko ne }e do bi ti ni {ta.

A u sek ci ji Re gi o nal na pi ta wa i me |u na rod ne oba ve ze, ve se qe. Na 28. me stu uo~e ni ne do sta tak gla si: „Tu `i lac Me |u na rod nog kri vi~ nog tri bu na la za biv {u Ju go sla vi ju je u svom po sled wem iz ve {ta ju Sa ve tu bez bed no sti UN pre po ru ~io pre i spi ti va we stra te gi je ko ja se ko ri sti za hap {e we pre o sta lih be gu na ca, Rat ka Mla di }a i Go ra na Ha xi }a”. Po tre ba za po ve }a wem srp skih ope ra tiv nih ka pa ci te ta i usva ja we ri go ro zni jeg i mul ti di sci pli nar nog pri stu pa hap {e wu be gu na ca ta ko |e su na ve de ni u Iz ve {ta ju Ha {kog tri bu na la. „Pu na sa rad wa s

Ha {kim tri bu na lom osta je osnov ni uslov za ~lan stvo u EU, u skla du sa za kqu~ ci ma Sa ve ta od 25. ok to bra 2010. go di ne“. Na ve de ne su i In sti tu ci je za du `e ne za is pra vqa we ne do sta ta ka: MUP, BIA, KNSSMKTBJ... ovo tre }e je skra }e ni ca za Kan ce la ri ju Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu sa Me |u na rod nim kri vi~ nim tri bu na lom za biv {u Ju go sla vi ju.

U Ak ci o nom pla nu pi {e i da je MUP na me rio da to kom ove go di ne pri me ni teh ni~ ki ori jen ti sa ne me to de kao {to su: pra }e we sred sta va elek tron ske ko mu ni ka ci je i pre pi ske, nad zor nad kre ta wem li ca od in te re sa u po tra zi za ha {kim be gun ci ma kao i pri me na DNK ana li ze u ci qu iden ti fi ka ci je, te sve o bu hvat ni ja i efi ka sni ja ana li ti~ ka ob ra da pri ku pqe nih po da ta ka i do ku men ta ci je uz pri me nu spe ci ja li zo va nog soft ve ra za skla di {te we, ob ra du i pre tra `i va we do ku me na ta. Po re ~i ma Mol de ra Fo xa: „Isti na je ta mo ne gde“. Bez bed no sno-in for ma tiv na agen ci ja, u na ro du po zna ti ja kao BIA, ka ni spro ve sti mo di fi ko va ni plan u ci qu po ve }a wa i kon cen tra ci je ras po lo `i vih ope ra tiv nih ka pa ci te ta...a {to bi Broj Je dan u Ala nu For du ka zao: „Ako ka ni{ po bi je di ti, ne smi je{ iz gu bi ti“, te pla ni ra i una pre |e we me ha ni za ma mul ti di sci pli nar nog pri stu pa kroz an ga `o va we slu `be ni ka spe ci fi~ nih pro fi la, ta ko |e na me ra va da spro ve de mo di fi ko van me to do lo {ki i ana li ti~ ki pri stup u ob ra di po da ta ka i da u prak si do sled no raz vi ja po stu pak isto vre me nog i sin hro ni zo va nog pra }e wa in di ka to ra od ope ra tiv ne va `no sti. Ako je ne ko raz u meo, sva ka ~ast. Pr vi re zul ta ti }e, pre ma na ja va ma, sti }i ne ka ko s pro le }a. Za to je za du `e na Kan ce la ri ja za evrop ske in te gra ci je ko ja bi u mar tu, ju nu i sep tem bru, a na osno vu pri lo ga mi ni star sta va, Vla di tre ba lo da do sta vi re dov ne iz ve {ta je o is pu wa va wu Ak ci o nog pla na.

I {ta nam va qa ~i ni ti? Sa rad wa sa Ha {kim tri bu na lom; re gi o nal na sa rad wa; po vra }aj imo vi ne i si gur nost imo vin skih pra va; pra }e we oba ve za ko je pro iz i la ze iz li be ra li za ci je vi znog re `i ma; na sta vak bor be pro tiv ko rup ci je; pi ta we vla sni {tva po sla ni ka nad man da ti ma; funk ci o ni sa we re gu la tor nih te la; spre ~a va we dis kri mi na ci je i, na ro ~i to, po lo `aj rom ske ma wi ne, re for ma pra vo su |a, eko nom ske re for me (re struk tu ri ra we; ne za po sle nost; slu ~a je vi po ni {ta va we ugo vo ra o pri va ti za ci ji; pri va ti za ci ja dr `av nih pred u ze }a; pre ve li ko ad mi ni stri ra we ko je uti ~e na po slov no okru `e we; po li ti ka kon ku ren ci je; in fra struk tur na uska gr la). Uz dra vqe! (autorka je potpredsednica Izvr{nog odbora Evropskog pokreta – ve}e Novi Sad)

MI I EU vropska komisija objavila je u ~etvrtak, 3. februara, ko je }e ze mqe i re gi o ni du nav skog sli va, E ukqu ~u ju }i Sr bi ju, bi ti nad le `ni za pri o ri tet ne obla -

sti u re a li za ci ji Du nav ske stra te gi je. Sr bi ja }e ta ko bi ti ko or di na tor u dve obla sti, i to za jed no sa Slo ve ni jom, od no sno Slo va~ kom. U sa op {te wu Evrop ske ko mi si je se na vo di da }e u obla sti po boq {a wa mo bil no sti Sr bi ja za jed no sa Slo ve ni jom bi ti za du `e na za `e le zni~ ki, drum ski i va zdu {ni tran sport, a Austri ja i Ru mu ni ja za vo de ne pu te ve. Za oblast mo bil no sti za in te re so va na je i Ukra ji na, a u sa op {te wu Evrop ske ko mi si je se do da je da }e za tu obla sti bi ti po treb no da se jo{ utvr di op {ta ko or di na ci ja. Sr bi ja }e, za jed no sa Slo va~ kom, bi ti ko or di na tor obla sti eko no mi je zna wa, ko ja ob u hva ta is tra `i va we, obra zo va we i in for ma ci o noko mu ni ka ci o ne teh no lo gi je. „Ima ju }i u vi du da je Du nav ska stra te gi ja in ter ni do ku ment Evrop ske uni je, ko or di na ci ja ovim obla sti ma pred sta vqa ve li ku {an su, ali i oba ve zu Sr bi je”, sa op {te no je iz ka bi ne ta pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Bo `i da ra \e li }a, ko ji je i na ci o nal ni ko or di na tor za Du nav sku stra te gi ju. U sa op {te wu se do da je da }e ko or di na ci ja sva ka ko do pri ne ti da qem raz vo ju tran sport ne in fra struk tu re i jo{ ve }im in ve sti ci ja ma u ovom sek to ru. Pri to me se pod se }a na to da se u Sr bi ji ukr {ta ju dva pa ne vrop ska ko ri do ra - ko ri dor 7 i ko ri dor 10, i da se Sr bi ja gra ni ~i sa {est od 14 ze ma qa du nav skog sli va, {to pred sta vqa zna ~a jan po ten ci jal za po boq {a we po ve za no sti u Po du na vqu i {an su da Sr bi ja bu de vo de }i ak ter u re gi o nu.

Od bor Evrop skog par la men ta za unu tra {we tr `i {te pri hva tio je no va evrop ska pra vi la o pra vi ma po tro {a ~a, bi lo da oni ku pu ju u lo kal nom du }a nu ili pre ko in ter ne ta. „Pro me ne bi tre ba le oja ~a ti po ve re we po tro {a ~a u ku po vi nu pre ko gra ni ca i osi gu ra ti ja sna pra vi la za po slov ni sek tor ~i me bi je din stve no tr `i {te do bi lo svoj pu ni po ten ci jal”, za kqu ~ak je Od bo ra. No va pra vi la, ko ji ma se `e li a`u ri ra ti po sto je }a le gi sla ti va EU o po tro {a ~i ma, po kri }e sve ob li ke ku po vi ne, bi lo da se ra di o pro dav ni ca ma, te le fon skoj ku po vi ni, po {tan skoj na ruy bi, a na ro ~i to }e se po boq {a ti pra va on lajn ku po vi ne, kao i oja ~a ti po vje re we u pre ko gra ni~ ni pa zar.

No va di rek ti va utvr di }e, na i me, ko je se sve in for ma ci je mo ra ju da ti u ugo vo ri ma, ko li ko vre me pro da vac ima za is po ru ku ro be, ka da se ri zik pre ba cu je s pro dav ca na kup ca, a de fi ni sa }e i pra va po tro {a ~a da ot ka `u ku po vi nu ili da im se ro ba po pra vi ili za me ni

U

~e {}e voj vo |an ske ad mi ni stra ci je u pri pre mi od go vo ra na upit nik Evrop ske ko mi si je va `no je, sma tra po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu Bo ris Bar jak ta ro vi}, zbog to ga {to }e to omo gu }i ti i od re |e no u~e {}e APV u da qim fa za ma pro ce sa evro in te gra ci ja, a pre sve ga u pre go vo ri ma ko ji sle de.

Bar jak ta ro vi} za „Dnev nik” na vo di da su iz Po kra ji ne re pu bli~ koj kan ce la ri ji za evrop ske in te gra ci je do sta vqe ni i od go vo ri na oko 270 pi ta wa, od ko jih su ne ki in te gri sa ni u ce lo sti, ne ki de li mi~ no, dok se ne ki ni su na {li u ko na~ noj ver zi ji ko ja je upu }e na u Bri sel.

– Ne ma ni ka kvog raz lo ga da bu de mo ne za do voq ni zbog to ga. Uosta lom, po kra jin ska ad mi ni stra ci ja ni je ni bi la u oba ve zi da pri pre ma te od go vo re, ali smo sma tra li da tre ba da po ku {a mao da po mog ne mo re pu bli~ koj am di ni stra ci ji. A va `no je to {to se iz od go vo ra Voj vo di na pre po zna je u ko na~ nom tek stu, jer }e nam to omo gu }i ti i od re |e no u~e {}e u pre go vo ri ma ko ji pred sto je – oce nio je Bar jak ta ro vi}.

U ne ma~ kom par la men tu }e 10. fe bru a ra bi ti ra ti fi ko van Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu iz me |u EU i Sr bi je, po tvr dio je Mi hael [tub gen, pred sed nik Od bo ra za Evrop sku uni ju Bun de sta ga. [tub gen je re kao da je uve ren da }e ve }i na od bo ra gla sa ti za ra ti fi ka ci ju SSP-a sa Sr bi jom, kao i ve }i na u Bun de sta gu, te da }e Ne ma~ ka po dr `a ti do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu Sr bi je u EU, a jed nog da na i ~lan stvo u Uni ji, iako, ka ko je re kao, do ta da pred sto ji dug put. „To je slo `en put i bi }e po treb no da se jo{ mno go ura di na spro vo |e wu re for mi i za ko na”, re kao je ne ma~ ki par la men ta rac.

Pot pred sed nik Vla de za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li} je, pak, na veo da je ra ti fi ko va we SSP u ne ma~ kom par la men tu va `an sig nal ko ji Ne ma~ ka, po sle Evrop skog par la men ta, {a qe ze mqa ma ko je jo{ ni su to u~i ni le

Pre ma li sti ko or di na to ra obla sti, Ma |ar ska i ^e {ka bi }e za du `e ne za pod sti ca we odr `i vih ener get skih si ste ma, Bu gar ska i Ru mu ni ja za pro mo vi sa we kul tu re, tu ri zma i kon ta ka ta me |u qu di ma, Ma |ar ska i Slo va~ ka za ob na vqa we i o~u va we kva li te ta vo de. Oblast upra vqa wa ri zi ci ma u pri rod noj sre di ni ko or di ni ra }e Ma |ar ska i Ru mu ni ja, a oblast o~u va wa bi o di ver zi te ta, pri rod nih ce li na i kva li te ta va zdu ha i tla ne ma~ ka po kra ji na Ba var ska i Hr vat ska. Hr vat ska }e ta ko |e sa ne ma~ kom pro kra ji nom Ba den-Vir ten berg ko or di ni ra ti pod sti ca we kon ku rent no sti pred u ze }a, dok }e Austri ja i Mol da vi ja ko or di ni ra ti oblast ula ga wa u qu de i ve {ti ne.

Za ja ~a we in sti tu ci o nal nog ka pa ci te ta i sa rad we bi }e za du `e ni Austri ja i Slo ve ni ja, a za sa rad wu u re {a va wu pi ta wa bez bed no sti i or ga ni zo va nog kri mi na la Ne ma~ ka i Bu gar ska.

Evrop ski ko me sar za re gi o nal nu po li ti ku Jo ha nes Han je uo~i ob ja vqi va wa li ste ko or di na to ra re kao da Du nav ska stra te gi ja da je „no vu i am bi ci o znu di men zi ju sa rad wi u re gi o nu”. „Vr lo sam za do vo qan {to }e sva ka ze mqa ~la ni ca u re gi o nu vo di ti bar jed nu oblast i {to }e ze mqe ko je ni su ~la ni ce ima ti ak tiv nu ulo gu. Ko or di na to ri }e od mah po ~e ti pri pre me za pri me nu Stra te gi je, utvr |i va wem naj hit ni jih ak tvi no sti ka ko bi se po mo glo re gi o nu da pro cve ta i da u pot pu no sti is ko ri sti svoj eko nom ski po ten ci jal”, re kao je Han, do da ju }i da je uve ren da }e, usred sre |i va wem na naj va `ni ja pi ta wa, kao {to su mo bil nost, ener gi ja, za ga |e we, ino va ci je, rad na me sta i bez bed nost, Du nav ska stra te gi ja za i sta do pri ne ti iz grad wi bo qe bu du} no sti tog de la Evro pe.

deo od go vo ra ko je su pri pre mi li u Se kre ta ri ja tu za za {ti tu `i vot ne sre di ne. Ne ki dru gi od go vo ri, me |u tim, ni su u ce lo sti in te gri sa ni u ko na~ nu ver zi ju ko ja je upu }e na u Bri sel. Ali, ne mo `e mo da bdu e mo ne za do voq ni. Po ku {a li smo da po mog ne mo i do bar deo na {ih od go vo ra u{ao je u ko na ~an tekst. Za nas je ve o ma va `no da se Voj vo di na ipak po mi we i pre po zna je u tim od go vo ri ma – pod vla ~i Bar jak ta ro vi}.

On do da je da se i od di plo ma ta u Bri sleu ~e sto mo gu ~u ti oce ne da je Voj vo di na pri mer do bre park se u Sr bi ji, te da bi Sr bi ja mo gla da ko ri sti Voj vo di nu kao do bar pri mer.

– I ja sam uve ren da bi Sr bi ja to mo gla da ra di ~e {}e, jer je Voj vo di na u mno gim stva ri ma pri mer pra vog evrop skog re gi o na - oce nio je Bar jat ka ro vi}.

Ina ~e, u pri pre mi od go vo ra na evrop ski upit nik ra di lo je 12 se kre ta ri ja ta Vla de, Skup {ti na APV i Fond „Evrop ski po slo vi”. Oni su od gvo ri li na oko 270 pi ta wa, sa po seb nim ak cen tom na oblast na u ke i teh no lo {kog raz vo ja, za {ti te `i vot ne sre di -

Brisel vidi vojvodinu kao doBar primer Po we go vim re ~i ma, po kra jin ska ad mi ni stra ci ja je od re pu bli~ kih or ga na upit nik Evrop ske ko mi si je do bi la uo~i No ve go di ne, na kon ~e ga su svi se kre ta ri ja ti za du `e ni da u okvi ru svo jih nad le `no sti pri pre me od go vo re na pi ta wa.

– ^i we ni ca je da smo ima li kra tak rok ko ji je ukqu ~i vao i no vo go di {we i bo `i} ne pra zni ke, ali ipak je ve }i na se kra ta ri ja ta us pe la da sa ~i ni od go vo re i mi smo ih pro sle di li nad le `nim rad nim gru pa ma u re pu bli~ koj ad mi ni stra ci ji – na veo je sa go vor nik „Dnev ni ka”.

Ko men ta ri {u }i ne go do va wa u de lu voj vo |an ske vla sti zbog to ga {to su u naj ma wem pro cen tu in te gri sa ni od gvo ri iz Ba no vi ne ko ji se od no se na po li ti~ ki deo upit ni ka, Bar jak ta ro vi} ka `e da je pro ce nat in te gri sa wa od go vo ra iz Voj vo di ne za vi sio „i od wi ho vog kva li te ta, ali i od uve re wa onih ko ji su ra di li u stru~ nim rad nim gru pa ma„.

– Od go vo ri na {eg Se kre ta ri ja ta za na u- ku in te gri sa ni su u pot pu no sti. Ta ko |e i

ne i odr `i vi raz voj, ener ge ti ke i mi ne ral nih si ro vi na, upra ve, pro pi sa i na ci o nal nih za jed ni ca, rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va i me |u re gi o nal ne sa rad we. Naj vi {e po o sla imao je re sor za du `en za so ci jal nu po li ti ku i za po {qa va we, ko ji je sa ~i nio 109 od go vo ra, te u re so ru za {ti te `i vot ne sre di ne, gde je pri pre mqe no 62 od go vo ra, dok je re sor na u ke od go vo rio na 36 pi ta wa iz upit ni ka Evrop ske ko mi si je.

Na po li ti~ ki deo upu }e no je osam od go vo ra, u okvi ru po gla vqa o in for ma ci o nom dru {tvu i me di ji ma tri od gvo ra, u po gla vqu o tran sport noj po li ti ci 14 od go vo ra, u obla sti ener ge ti ke 11 od go vo ra. Dva od gvo ra pri pre mqe na su u obla sti tran se vrop ske mre `e, a u obla sti re gi o nal ne po li ti ke i ko or di na ci je struk tur nih in stru me na ta 22 od go vo ra, dok je u obla sti pra vo su |a i osnov nih pra va iz Po kra ji ne pro sle |e no tri od go vo ra. n Branka Dragovi}-Savi}

VESTI e {ki po re ski ob ve zni ci pla ti li su ^ pred se da va we svo je ze mqe EU od ja nu a ra do ju la 2009. go di ne znat no vi {e

ne go {to bi bi lo po treb no, po ka za la je kon tro la mi ni star stva fi nan si ja ^e {ke. Na i me, ~la ni ce Uni je {e sto me se~ no pred se da va we ko {ta u pro se ku 80 mi li o na evra, dok je za ^e {ku za vr {ni ra ~un iz no sio ~ak 136 mi li o na evra. Da

ne vo qa bu de ve }a, ~e {ko pred se da va we EU se za vr {i lo ne slav no, po {to je opo zi ci ja zbog do ma }ih spo ro va u sred pred se da va wa obo ri la Vla du, pa je niz za da ta ka i pri o ri te ta ta ko ostao ne do vr {en. e ma~ ka vla da pri pre ma pred log za ja ~a we kon ku rent no sti u evro zo ni, N ko ji, iz me |u osta log, ukqu ~u je pro du `e -

tak rad nog ve ka i od la zak u pen zi ju sa 67 go di na `i vo ta, te fi skal no uskla |i va we ka ko bi se one mo gu }i lo da ne ke ze mqe ni `im po re zi ma sti ~u pred nost na tr `i {tu. U ovom tre nut ku je je di no Ne ma~ ka uve la du `i za kon ski rok za pen zi o ni sa we od 67 go di na, u ve }i ni ~la ni ca evro zo ne u pen zi ju se od la zi sa 65, a u Fran cu skoj sa 62. Ka ko je obra zlo `e no, Ne ma~ ka tra `i ujed na ~a va we ka ko bi se sma wi li pri ti sci na buyete, ko ji su op te re }e ni zbog te {ke du `ni~ ke kri ze. Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel iz ja vi la je ne dav no u Da vo su da se „ne mo `e ima ti je din stve na va lu ta s pot pu no raz li ~i tim so ci jal nim si ste mi ma”. „So li dar nost je ste va `na, ali ona mo ra i}i za jed no sa sta bil no {}u i ve }om kon ku rent no {}u”, po ru ~i la je Mer ke lo va.

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

19

S L U ^ A J E G I P A T : PO SLE DI CE DE STA BI LI ZO VA WA KQU^ NE ZE MQE SE VER NE AFRI KE

Do ga |a we na ro da na islam ski na ~in vet je jo{ pre o ku pi ran ko na~ nim ras ple tom do ga |a ja u Egip tu i ma lo ko raz mi {qa o po sle di ca ma po bu na u arap skom sve tu, ko je su po ~e le u Tu ni su i ko je sa svim si gur no ne }e pre sta ti u Ka i ru. Ala di no va lam pa je pro ra di la, duh iz bo ce je po be gao i svi po ma lo stre pe ko je }e pro me ne usle di ti: ka kve }e bi ti ne po sred ne po sle di ce i {ta se nu di na du `i rok. Svet ski me di ji su pre pu ni sva ko ja kih in ter pre ta ci ja, iz ja va obi~ nih qu di i uti caj nih li~ no sti. Sve to, me |u tim, ne ide da qe od opi si va wa ozbiq no sti si tu a ci je u arap skom sve tu. Ma lo je ide ja o to me {ta se `e li pro me na ma, ko su sna ge bu du} no sti i {ta je od spon ta nih zah te va na tr go vi -

S

ma re al no. Raz bi ja we sta rih struk tu ra uli~ nim de mon stra ci ja ma je uvek ma~ sa dve o{tri ce – le po je ma {ta ti o de mo kra ti ji, or ga ni zo va ti „do ga |a we na ro da“ u ime bo qe bu du} no sti, ali de sta bi li za ci ja mo `e ima ti i ne `e qe ni is hod. Du hov ni vo |a Ira na Ali Ham nei je po ku {ao da po {a qe sig nal da je bu |e we ne za do voq nih na rod nih ma sa u islam skom sve tu po ~e lo s iran skom re vo lu ci jom. I to da }e naj no vi je po bu ne osla bi ti jo{ vi {e uti caj SAD u mu sli man skim ze mqa ma.

Po ru ka Ali Ham ne i ja je na ne ki na ~in od go vor na pi sa we „Va {ing ton po sta“ ko ji prog no zi ra tri mo gu }a sce na ri ja za pre u re |e we Egip ta: iran ski, ru mun ski i in do ne `an ski. Autor ~lan -

Ne zna se ko je ko No vi na re u Ka i ru pri vo de, od u zi ma ju im opre mu, a u po sled wa dva da na u te „pro go ne“ ukqu ~i la se i voj na taj na slu `ba, is pri ~ao je Ta wu gu iz ve {ta~ APa iz Ka i ra Sr djan Ne deq ko vi}. On je si tu a ci ju u glav nom gra du Egip ta - u ko jem ve} 12. dan tra ju pro te sti pro tiv pred sed ni ka Ho sni ja Mu ba ra ka - opi sao kao „ha o ti~ nu“ i kao po se ban pro blem za iz ve {ta ~e me di ja na veo to da je stran ci ma te {ko da raz li ku ju Mu ba ra ko ve pro tiv ni ke i pri sta li ce. „I jed ni i dru gi no se egi pat ske za sta ve, no se tran spa ren te na arap skom je zi ku, i, ba rem me ni, ne mo gu }e je da ka `em ko je za Mu ba ra ka, a ko pro tiv we ga“, is pri ~ao je Ne deq ko vi}. On je, ipak, pri me tio, da je si tu a ci ja „do sta opu {te ni ja“ u od no su na ~e tvr tak, ka da su se u Ka i ru bu kval no od vi ja le uli~ ne bor be pri sta li ca i pro tiv ni ka Mu ba ra ka. To je, ka ko je re kao, po sle di ca o~i gled ni jeg pri su stva pri pad ni ka „pa do bran skih i dru gih spe ci jal nih je di ni ca egi pat ske voj ske“.

ka sma tra da sce na rio po ko jem je sme wen iran ski kraq Re za Pa hla vi ni je mo gu}, jer Egi pat ne ma uti caj nog ver skog vo |u ka kav je bio Aja to lah Ho me i ni. Za pa du ne bi bi lo po vo qi ni da se Mu ba rak na si qem uklo ni s vla sti. In do ne `an ski put, sma tra „Va {ing ton post“ bio bi naj po `eq ni ja va ri jan ta.

Pred sed nik Su har to je, ta ko |e, bio pri ja teq SAD, vla dao je 32 go di ne, a on da ga je ne za do voq ni na rod sme nio.

Uve de na u de mo kra ti ju, naj mno go qud ni ja mu sli man ska ze mqa osta je i da qe kqu~ ni part ner Va {ing to na u tom de lu Azi je, pre do ~a va „Va {ing ton post“.

Ko men ta ri {u }i zbi va wa u Egip tu, biv {i {ef ne ma~ ke di plo ma ti je Frank Val ter [tajn ma jer in si sti ra na opre zno sti. On je u iz ja vi za „Doj ~e ve le“ kri ti ko vao ame ri~ ko kraj we po jed no sta vqe no po i ma we sve ta. Svet ni je po de qen na cr no i be lo, do bro i zlo, ka ko je to go vo rio Xorx Bu{ Mla |i. „U di plo ma ti ji ve }i nom ne pre o vla da va ono {to nam se svi |a, ve} ono {to se de si lo i u mno gim de lo vi ma arap skog sve ta. Tvr dim da ni ko u Ne ma~ koj ne zna {ta }e se na kra ju u Egip tu do go di ti“, upo zo ra va [tajn ma jer.

Su de }i pre ma iz ja va ma Ba ra ka Oba me, Ban Ki mu na, pa i li de ra EU, ve }i na wih je ve} ot pi sa la re `im Ho sni ja Mu ba ra ka. Otu da ve ro vat no i ogor ~e we du go go di {weg vo |e Egip ta, ko ji je vlast pre u zeo kao voj nik i tri de ce ni je je spro vo dio na ci ju kroz naj o pa sni je me an dre hlad no ra tov skih po de la i re g i o n al n ih kon f ron t a c i j a.

Sle dio je put svog pret hod ni ka An va ra el Sa da ta(ne go va we do brih od no sa sa Izra e lom), ali i bra nio in te re se Pa le sti na ca i po ma gao po mi re wu su ko bqe nih po kre ta unu tar arap skog sve ta. Ti me je Egip tu obez be dio po seb no me sto u re gi o nu, ali i u svet skoj glo bal noj po li ti ci. O zna ~a ju Egip ta da nas go vo ri i ~i we ni ca da je ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma na po ~et ku man da ta iza brao Ka i ro kao me sto oda kle je upu tio po ru ku mi ra islam skom sve tu.

De sta bi li za ci ja Egip ta u ime de mo kra ti je za pad nog ti pa mo `e bi ti opa sna igra bez po bed ni ka. Ho sni Mu ba rak, ko ji se do sa da opro bao u mno gim po li ti~ kim bit ka ma, ni je kri ti ko vao

PUT OKO SVETA

IS P OD VO D E: Dan ska na me ra va da iz gra di pod vod ni tu nel is pod Fe mar nbel ta, 18 ki lo me ta ra {i ro kog mo re u za iz me |u iz me |u ne ma~ kog ostr va Fe marn i dan skog ostr va Lo land. Pu {ta we u pro met pred vi |a za 2020.

@I V OT JE TA M O NE G DE: Te le skop ame ri~ ke sve mir ske agen ci je (NA SA) ko ji kru `i oko Ze mqe na {ao je vi {e od 50 pla ne ta ko je bi mo gle da ima ju uslo ve po treb ne za `i vot. Na u~ ni ke je iz ne na di lo {to iz gle da da bi 54 pla ne te mo gle bi ti po god ne za `i vot - na wi ma ni je ni su vi {e vru }e ni su vi {e hlad no.

Do sa da se za sa mo dve pla ne te van Sun ~e vog si ste ma sma tra lo da mo gu bi ti po god ne za `i vot, a i ta ot kri }a se ospo ra va ju.

PO S TA J E \AK: Naj po pu lar na dru {tve na mre `a na in ter ne tu „Fej sbuk” pro sla vi la je sed mi ro |en dan sa ci from od vi {e od 600 mi li o na ko ri sni ka {i rom sve ta.

Ova dru {tve na mre `a je ujed no i naj po pu lar ni je me sto za ob ja vqi va wa fo to gra fi ja, sa vi {e od 14 mi li o na no vih do da tih fo to gra fi ja dnev no. O vred no sti „Fej sbu ka” naj bo qe go vo ri po da tak da je „Maj kro soft” kra jem 2007. go di ne pla tio 240 mi lo na do la ra za 1,6 od sto u~e {}a u de o ni ca ma.

SA M O U STA N U: Wu jor {ke vla sti su od lu ~i le da za bra nu pu {e wa pro {i re i na par ko ve i pla `e. Na i me, od bor ni ci „Ve li ke ja bu ke” usvo ji li su naj stro `e me re pro tiv pu {e wa ko je su do sad uve de ne u jed nom ve li kom gra du. U skla du sa no vim pro pi si ma, pu {e we u bi lo ko jem od 1.700 par ko va i na 23 ki lo me tra grad ske pla `e sma tra }e se pre kr {a jem, ka `wi vim glo bom u vi si ni do 100 do la ra. U wu jor {kim ka fi }i ma, ba ro vi ma i re sto ra ni ma pu {e we je za bra we no jo{ pre de set go di na.

PRA V O NA @I V OT: U Ira nu je sa mo to kom ja nu a ra me se ca po gu bqe no naj ma we 66 oso ba: Ve }i na po gu bqe wa iz vr {e na su nad oso ba ma ko je su na vod no iz vr {i le pre stu pe ve za ne za dro gu, me |u tim me |u obe {e ni ma su bi la i naj ma we tri po li ti~ ka za tvo re ni ka. Ova tro ji ca su osu |e na za „ne pri ja teq stvo pre ma Bo gu” i obe {e ni su pro {log me se ca.

Kucnuo je ~as za Muslimansko bratstvo?

1928: je osnovao 1928:Pokret Movement Albana radi Hasan

by Hassan founded promocije with aim of al-Banna islamskih vrednosti u Egiptu promoting Islamic values Kasnih 1940-tih: Late 1940s: Special Specijalni aparat, groupÕs Apparatus, paravojno krilowing, grupe,joins prikqu~ilo se paramilitary fight against borbi protiv britanske uprave i engaging in kampawama campaign of British rule, u~estvovalo u bomba{kim and assassinations atentatima ibombings 1948: Egyptian government 1948: Egipatska vlada raspu{ta dissolveszbog Brotherhood napada na for Bratstvo attacking iBritish and Jewish jevrejske britanske Prime Minister interests.Premijera interese.

Mahmuda al-Nuqrashi Mahmoud Alnukva{ija uassassinated znak odmazdeby ubija ~lan organizacije member of group 1952: Bratstvo Brotherhood vojni pu~coup koji je podr`avamilitary supports izveo

by Gamel GamalAbdel Abdul Naser led ~ime je okon~ana kolonijalna Nasser, which vladavina – aliends su odnosi s colonial rule ubrzo Ð but pogor{ani relations with novom vladom new government soon deteriorate

serenounces odri~e nasiqa Group violence 1970: 1970s:Grupa kao metoda borbe 1980s: A ttempts to rejoin political 1980: Poku{ava da se prikqu~i mainstream, running independent politi~kom centru preko nezavisnih in elections despite candidates kandidata na izborima, uprkos campaigns of repression repeated obnovqenim kampawama wih nasiqa 2005: protiv Wins record 20% of seats in parliamentary Ð government 2005: Najve}ielections uspeh – osvojeno 20 constitution to counter amends posto mesta u parlamentu.

Vlada mewa bi spre~ila preporod pokreta ustav daresurgence groupÕs

2009: Conservative 2009: Konzervativac Muhamed BediBadie izabran za Mohammed lidera {to je bioleader udarac electedMB, Brotherhood mla|im reformistima in blow to young reformists

2010: 2010:MB Group bojkotuje boycotts drugi second krug round parlamentarnih izbora u decembru budu}i da je mahinacijama vlast uspela ensures they fail to win da osigura weno izbacivawe iz single seat uinprvom firstkrugu round parlamenta Jan 30, 2011: 30. januarleader 2011: Vo|a Brotherhood 1966: ubijaju Government 1966:Vlasti Muhamedsays Bratstva Sajida Kutaba – poznatog Saad el-Katatni executes Sayyid el-Katatni usmerava pripadnika Bratstva seekingu ways group Qutb Ðprominent protestispokreta Egiptu koji je propagirao Brotherhood member protiv to direct yihada ideologiju predsednika protest movement jihadi who inspired {irom islamskog Hosnija Mubaraka President against ideology across sveta Hosni Mubarak Islamic world

1954: je optu`eno 1954:Bratstvo Brotherhood blamed za for na Nasera – naÐhiqade poku{aj atentata attempt to assassinate Nasser pripadnika ofzatvoreno members je, imprisoned, thousands mu~eno ili ubijeno tortured, or executed

Brotherhood slogan: ÒIslam is the bratstva solutionÓ je Ð „Islam organisation insists democratic Slogan Muslimanskog je re{ewe“, aliare organizacija da sugoverned demokratske vrednosti u saglasju compatible tvrdi with state according to Islamic Sharia law values upravqawem dr`avom Associated Press po {erijatskom pravu Pictures: GettysImages,

Mi nus od 130 mi li o na po da nu Ra ~u na se da su ma te ri jal ne po sle di ce pro te sta oko 130 mi li o na do la ra po da nu. Cen tral na ban ka Egip ta je jo{ 30. ja nu a ra za tvo ri la sve ko mer ci jal ne ban ke da bi spre ~i la ma sov no po di za we go to vi ne i one mo gu }i la krah ban kar skog si ste ma. Vi ce gu ver ner Hi sam Ra mez uve ra vao je gra |a ne, stra ne po slov ne qu de i mno go broj ne tu ri ste da su nov ~a ne re zer ve Egip ta do voq ne i da ne }e bi ti pro ble ma za pla }a wa pre ma ino stran stvu. Do ga |a ji u Egip tu si gur no }e uru {i ti i {an se Egip ta za da qi raz voj tu ri zma, bi zni sa i in ve sti ci ja– ka pi tal je uvek be `ao od ne sta bil nih re gi o na sve ta. ame ri~ kog pred sed ni ka ka da mu je su ge ri sao da na pu sti vlast: „Re kao sam Oba mi: Ti ne raz u me{ egi pat sku kul tu ru i {ta }e se de si ti s ovom ze mqom ka da bih ja od mah pre dao vlast. Ni ka da ni sam na me ra vao da se po no vo kan di du jem, ni ti da po sle me ne pred sed nik bu de moj sin Ga mal.“ Ko li ko ima isti ne u ovim re ~e ni ca ma, utvr di }e isto ri ja. ^i we ni ca je ste da se egi pat ska eli ta za i sta lo mi iz me |u sta bil no sti ze mqe i re gi o na i po nu |e nog za pad wa~ kog mo de la de mo kra ti je. Na egi pat skoj klac ka li ci se na la ze sme na re `i ma na na ~in ko ji ne }e jo{ vi {e de sta bi li zo va ti ze mqu, i uvo |e we pro me na kao {to su pra vo opo zi ci je

wi ma (Mo ha med el Ba ra dej ili Amr Mu sa), sa da kao da se po vla ~e. U po ~et ku su iz ja vqi va li ka ko su oni li de ri pro me na, a sa da tvr de da se ne }e kan di do va ti za pred sed ni ka Egip ta.

Is hod bor be za vlast u Egip tu mo gu bi ti i po sle di ce ko je su ve} vi dqi ve: me |u de mon stran ti ma ne ma sa mo po li ti~ ki ne za do voq nih gra |a na. Od pr vog da na ne re da po ~e le su pqa~ ke, a opo zi ci ja op tu `u je re `im da je pu stio za tvo re ni ke na slo bo du i da pla }a par tij skim ak ti vi sti ma da raz bi ja ju mi tin ge na tr go vi ma. Sa svim je mo gu }e da se po li ci ja do se ti la i tog na ~i na bor be za smi ri va we po bu ne. Ali tr gov cu ko me je raz bi je na i po kra de na rad wa ni je bit -

Mu ba rak (ni je) oti {ao s ~e la par ti je Na vod na ostav ka egi pat skog pred sed ni ka Ho sni ja Mu ba ra ka sa me sta {e fa vla da ju }e par ti je ju ~e je bi la pr va vest na egi pat skoj te le vi zi ji. Ostav ku je pod ne lo svih {est ~la no va iz vr {nog od bo ra - naj vi {eg or ga na vla da ju }e Na ci o nal no de mo krat ske par ti je, ukqu ~u ju }i i ge ne ral nog se kre ta ra Saf va ta el-[a ri fa i si na pred sed ni ka Egip ta, Ga ma la Mu ba ra ka, ko ji je bio {ef po li ti~ kog bi roa par ti je. Je dan zva ni~ nik te par ti je ob ja snio je da Mu ba ra ko va ostav ka na po lo `aj pred sed ni ka stran ke ne }e uti ca ti na we go vu funk ci ju {e fa dr `a ve. Ostav ka par tij skog vr ha ustu pak je de mon stran ti ma ko ji ve} 12 da na pro te stu ju i tra `e sme nu vla sti.

De mon stran ti na tr gu Ta hrir po zdra vi li su vest o po vla ~e wu Mu ba ra ka i dru gih is tak nu tih po li ti ~a ra iz vr ha stran ke, ali su po no vi li da ne }e ob u sta vi ti pro te ste dok se on ne po vu ~e s vla sti. „Wu jork tajms” je iz ve stio, po zi va ju }i se na ne i me no va ne egi pat ske i ame ri~ ke zva ni~ ni ke, da no vi pot pred sed nik Egip ta Omar Su lej man i vi so ki voj ni ofi ci ri raz ma tra ju mo gu} no sti za Mu ba ra kov „~a stan od la zak”. Me |u tim, ka sni je to kom da na vest o Mu ba ra ko voj ostav ci je de man to va na. Ta~ ni je, po no vo se ogla si la dr `av na te le vi zi ja, ali ovo ga pu ta sa op {ta va ju }i da je pred sed nik sa mo pri hva tio ostav ku ru ko vod stva par ti je, pri to me ne po mi wu }i we gov sta tus na ~e lu NDP, {to je pro tu ma ~e no kao „osta nak u se dlu”. da ima svo je pred sed ni~ ke kan di da te, po {to va we qud skih pra va i uki da we hap {e wa i dr `a wa qu di u za tvo ri ma bez su |e wa.

Ka da Mu ba rak tvr di da Oba ma ne po zna je egi pat sku kul tu ru je upo zo re we da su za de mo kra ti ju neo p hod ne i od re |e ne pret po stav ke. U dru {tvu u ko jem vla da ju sa svim dru ga pra vi la – ver ska i na ci o nal na, po de le na dru {tve ne slo je ve i {a ro li ki ste pen po li ti~ ke kul tu re – ni je do voq no sa mo or ga ni zo va ti slo bod ne iz bo re.

Ma se na tr go vi ma su svo je vr sna me {a vi na qu di naj ra zli ~i ti jih op ci ja i ne mo ra da zna ~i da }e na slo bod nim iz bo ri ma po be di ti ona de mo krat ska. Tim pre {to egi pat ski li de ri, po zna ti sve tu po svo jim de mo krat skim opre de qe -

no ko je to u~i nio. We mu su pro me ne do ne le ne vo qe i ve li ko je pi ta we ka ko }e gla sa ti na iz bo ri ma.

Pro me na ma u Egip tu su, iz gle da, naj vi {e upla {e ni Iz rael i Pa le stin ci.

Za Iz rael re `im Mu ba ra ka je bio po uz dan part ner u bor bi pro tiv eks tre mi sta, ali i u pre go vo ri ma s ume re nim pa le stin skim li de ri ma. Mu ba rak je do sta ra dio i na pri bli `a va wu sta vo va su prot sta vqe nih stru ja u Pa le sti ni, a u ko rist do go vo ra za us po sta vqa we pa le stin ske dr `a ve ko ja bi raz vi ja la do bre od no se s Izra e lom. Sto ga se pro me ne ne ti ~u sa mo de mo kra ti za ci je jed ne ili ne ko li ko ze ma qa, one mo ra ju da osi gu ra ju i sta bil nost re gi o na i mir za 220 mi li o na arap skih sta nov ni ka. n Pe tar To mi}

20

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

GORAN MILI] VODI]E BALKANSKI OGRANAK TRENUTNO

Dobro ve~e, ada se, kako je najavqeno, 6. aprila Goran Mili}, odnedavno 65-godi{wi penzioner Hrvatske televizije, obrati gledaocima sa TV ekrana iz studija u Sarajevu, na kome }e u jednom uglu stajati „Alxazirin balkanski servis“, simboli~ki }e ozvani~iti smenu u medijskom etru: radio vesti Bi-BiSija, koji je jo{ kao Radio London podizao moral ovda{wem `ivqu tokom Drugog svetskog rata, bi}e samo istorija, a nova TV ku}a s istoka u}i }e na velika vrata. Mili} je pre neki dan potpisao ugovor s tom televizijom arapskog imena (u prevodu ’ostrvo’) i postao wen programski direktor za Balkan. Nema sumwe da }e gledaoci ubrzo gledati jedan druga~iji i moderniji program u odnosu na vesti nacionalnih i komercijalnih televizija u regionu na koje smo navikli, a koje uglavnom vrte agencijske klipove i retko svedo~e o doga|ajima s lica mesta – jer re~ je o jednoj od najve}ih kompanija na svetu. Mili} je, ujedno, dobio najvi{u funkciju koju je neko „s ovih prostora“ dosegao u svetu me|unarodnog TV biznisa.

Alxazira je za 15-tak godina postojawa napravila pravi r{um globalnih razmera i dobrano protresla kosti mamutskih Si-En-Ena ili Bi-BiSija. Ova mre`a se pojavquje i radi na najgorim mogu}im

K

OTKRI]E GFAJ-1 MEWA NA[A SHVATAWA O ZEMQI

Arsen kao izvor `ivota!? n Pi {e: Dr Ivana Ga|anski au~nici iz NASAinog instituta za astrobiologiju otkrili su bakteriju koja raste i razmno`ava se koriste}i toksi~ni arsen. Ovaj nesvakida{wi mikroorganizam, ozna~en kao soj GFAJ-1, prona|en je u jezeru Mono u Kaliforniji i pripada grupi Gamaproteobakterija. Ovoj klasi gramnegativnih bakterija pripadaju i poznati sojevi Es he ri hia co li, Sal mo nel la, Pse u do mo nas, kao i bakterije izaziva~i kuge i kolere. Me|utim, ovaj specifi~ni soj GFAJ-1 se, po svojim biohemijskim karakteristikama, razlikuje od svih do sada poznatih `ivih bi}a na Zemqi.

N

se nalazi i u fosfolipidima koji u~estvuju u gra|i }elijske membrane. Na osnovu ovih ~iwenica, do sada su nau~nici smatrali da bi tek otkri}e svih ovih elemenata, bilo gde drugde u solarnom sistemu, moglo da uka`e na postojawe ekstraterestrijalnog `ivota.

Me|utim, posle otkri}a bakterije GFAJ-1 nema vi{e osnove za za ovakvu hipotezu da treba tragati samo i iskqu~ivo za ovim elementima. Ova bakterija pokazuje da i drugi elementi, u ovom slu~aju arsen, mogu u~estvovati u izgradwi osnovnih biomoleku-

Susret na novosadskom nebu Povodom izlaska iz {tampe prvog broja „Astronomskog magazina”, sutra u 19 ~asova na Trgu slobode u Novom Sadu organizuje se promocija ~asopisa i besplatna obuka za posmatrawe neba vrhunskim teleskopima. Deset iskusnih instruktora kao i na{i poznati nau~nici iz ove oblasti uve{}e gra|ane u tajne ove divne nauke, poja{wavati im na~ine na koje se koristi oprema i odgovarati na sva wihova pitawa. Poseban poziv upu}en je mla|ima, jer je ciq ovog doga|aja popularizacija astronomije i nauke uop{te.

Naime, ugqenik, azot, kiseonik, fosfor i sumpor su osnovni elementi koji u~estvuju u strukturi apsolutno svih, do sada poznatih, `ivih bi}a. Fosfor je deo molekula DNK i RNK, preko kojih se prenose geneti~ke informacije. Fosfor tako|e ulazi u sastav ATP-a (adenozin-trifosfata), jednog od najva`nijih molekula u energetskom metabolizmu }elije. Fosfor

la. Otkri}e alternativnog biohemijskog puta koji ova bakterija koristi ne samo {to }e promeniti stav prema potencijalnom otkri}u `ivih bi}a van na{e planete, ve} mewa i fundamentalno shvatawe `ivota na samoj Zemqi.

Bakterija GFAJ-1 iz kalifornijskog jezera Mono, koristi arsen u svim procesima u kojima kod drugih `ivih bi}a u~estvuje fosfor! To zna-

~i da je kod ove bakterije arsen inkorporiran u geneti~ku strukturu, kao i u proteine i }elijsku membranu, {to se do sada smatralo za nemogu}e.

Postavqa se logi~no pitawe: Ako ne{to tako neo~ekivano mo`e da postoji na Zemqi, ko zna {ta sve mo`emo o~ekivati u ekstraterestrijalnim uslovima? Ovo otkri}e daje novu dimenziju svim potragama za `ivotom van Zemqe, dimenziju koja je do sada postojala samo u nau~no-fantasti~nim romanima. Mogu}nost da `iva bi}a mogu da postoje i nezavisno od elemenata koji su dosada smatrani neophodnim, kao {to je fosfor.

Me|utim, ne treba zaboraviti da postoje i mnogi drugi neophodni uslovi za postojawe `ivota. Potrebna je voda, potreban je ugqenik, azot, potrebno je da se formiraju makromolekuli koji mogu da se samo-replikuju, kao {to su RNK i zatim DNK, da se formiraju membrane, da se formiraju mehanizmi za osloba|awe i skladi{tewe energije, da nabrojimo samo neke od najva`nijih.

Moje li~no mi{qewe je da otkri}e NASA-inih astrobiologa treba uzeti pre svega kao jedan od koraka ka boqem razumevawu `ivota na Zemqi, a tek onda kao razlog za odu{evqavawe nad mo`da pove}anom verovatno}om pronala`ewa `ivih bi}a van Zemqe.

U svakom slu~aju, ovo otkri}e nesvakida{we bakterije u jednom jezeru na Zemqi, ne mo`e se nikako uzimati kao dokaz za postojawe `ivota van Zemqe, ma koliko da se biohemija ove bakterije razlikuje od svih drugih, do sada poznatih, `ivih bi}a. (autorka je biolog na stru~nom usavr{avawu na Univerzitetu Kolumbija)

Brazil gradi „put za Kinu” Madre de Dios,

PERU

on

podru~je bogato zlatom zlatom B R A Z I L u kojem jo{ `ive uro|enici

di An

Lima

A m az

Rio Branko

Porto Velho Velho

Kusko

BOLIVIJA San Huan Matarani Mata rani P ACIFIK PA 800km

Ilo

Kuiaba

Brazilija

me|uokeanski autoput dug 5.438km Rio de @aneiro

nadmorska vvisina isina preko 5.000m Sao Paulo

A TLANTIK ATLANTIK

Tridesetak peruanskih i brazilskih reli voza~a „overilo” je autoput, za koji mnogi u Latinskoj Americi tvrde da predstavqa „drugi Panamski kanal”. Naime, nova transkontinentalna saobra}ajnica, koja povezuje brazilske luke na Atlantiku sa peruanskom obalom Pacifika, nudi alternativni put ka Aziji, utoliko privla~niji od kako Kina postaje vode}i trgovinski partner nacijama Ju`ne Amerike

mestima na svetu, ima svoj kredibilitet i dr`i se visokih profesionalnih standarda. A i Goran Mili} je pravi izbor: profesionalac je do kostiju i ne mo`e mu se pripisati da je kadrovik bilo koje ’tvrde politike’ (ako se ne ra~una, sre}om kratkotrajan, period ’dokazivawa domoqubqa’ na Tu|manovom HTV-u).

Karijeru je, ina~e, zapo~eo na Televiziji Beograd 1971, najpre kao istra`iva~ programa, da bi postali zapa`eni wegovi prilozi o Titovom pute{evstviju na Kubu, a potom je bio i dopisnik iz Wujorka.

Vodio je i zajedni~ki TV dnevnik, sve dok nisu po~ele naci-podele.

Kada je Ante Markovi} u posledwem poku{aju da se odr`i Jugoslavija postao premijer savezne vlade, 1990. je osnovao Jutel upravo u Sarajevu, odakle je Mili} pripremao i vodio dnevnike. Tu se sada – {to je jo{ jedan simboli~ki momenat – ponovo vra}a da objedini rasutu publiku. Onomad Jutel nije zaustavio rat niti pomogao tada{woj vladi, ali je ostao podatak o gledanosti od 26 posto, koju danas te{ko da ima bilo koji dnevnik bilo koje republike. Pod blokadom Sarajeva Mili} je bio sto dana direktor me|unarodnog pres centra, a potom radio u Hrvatskoj u novinama, pisao za Globus i Panoramu.

Stabilne pozicije Kao odgovor na Alxaziru, grupa saudijskih investitora je kreirala Al Arabiju po~etkom 2003. Ameri~ka vlada je ~ak finansirala Al Huru (TV slobodu), ali svega 1 procenat arapskih gledalaca smatra je svojim prvim izborom u informisawu. Nasuprot tome, Alxazira je postala direktan konkurent Bi-Bi-Siju i Si-En-Enu. Zanimqivo je da se pojavio i ruski Aqum kanal 2005. na arapskom (u prevodu “Rusija danas”), koji je osnovala RIA novosti. Bi-Bi-Si je osnovao svoju arapsku TV 2008, a odnedavno na arapskom emituju i Jurowuz. Sve to u poku{aju da u{tinu ne{to od Alxazirine stabilne tr`i{ne pozicije.

Uz pomo} Frawe Tu|mana, koji je poznavao wegovog oca diplomatu, vratio se svojoj prvoj qubavi televiziji – i to na HTV-u, {to je i te kako razo~aralo wegove projugoslovenski orijentisane gledaoce. Opet u centru zbivawa, u tzv. proizvodwi programa, Jugosloven je postao Hrvat i delovao prili~no pateti~no u poku{aju da prati trendove novogovora u jednoj propagandnoj fazi hrvatskog javnog servisa. Ubrzo se, ipak, opet

mermane, monta`ere, dizajenere, prevodioce) i ulo`iti oko 10 miliona evra, da bi ceo plan „operacije Balkan“ zaokru`ila na 60 miliona. Na oglase koji su raspisani u Hrvatskoj ve} se javqaju brojni profesionalci sa Nove TV, RTL-a i HTV-a (Denis Latin i Aleksandar Stankovi}, navodno, ne}e). Kao direktor ku}e se pomiwe Edhem Fo~o, Bo{wak s adresom u Maleziji koji se obogatio na trgovini s naftom i ribom, a koji ima

Goran Mili} i BBI centar

po~eo prepoznavati Mili}ev profesionalni TV rukopis i na toj televiziji, rukopis medijskog lisca od glave do pete koji misli i sawa u slikama, s velikom radnom i profesionalnom energijom. Penziju je do~ekao kao bard TV novinarstva, koji jo{ uvek ima {ta da ka`e – posebno uspe{ne su bile wegove skora{we reporta`e iz zemaqa EU, u kojima taj {armantni gospodin osobenog stila, pomalo boem, pomalo bur`uj, {eta gradovima i tka svoju pri~u sa `ivopisnim sagovornicima, lako, nenametqivo i iz {ireg ugla.

No, vratimo se ovda{wem ogranku Alxazire. Kompanija }e u prvoj ruci zaposliti 150 qudi u dopisni{tvima u Beogradu, Zagrebu, Podgorici, Skopqu i Pri{tini (urednike, novinare, producenate, ka-

li~ne veze s generalnim direktorom Alxazire u Kataru Vadahom Kanfanom.

Generalni menaxer bi}e Tarik \or|i}, trenutno generalni sekretar Spoqnotrgovinske komore BiH, a sedi{te ku}e u BBI centru u Sarajevu. Kao ni na ekranu Alxazire, gde se ne mogu videti alkohol, cigarete i golotiwa, to isto se ne mo`e videti ni u tom bo{wa~kom trgova~kom i kulturnom centru i banci s islamskom (saudijskom) notom, kojeg stare Sarajlije izbegavaju upravo iz gore navedenih razloga, ali je uvek pun, a koji je bio odsko~na materijalna daska mo}i aktuelnog predsednika Federacije BiH Bakira Iztebegovi}a. On ga je kao arhitekta projektovao i sufinansirao preko svoje firme.

UZ 23. RO\ENDAN NATA[E KAMPU[, DEVOJKE KOJU JE OTMI^AR OSAM I PO

„Tek se sada e}ate li se Nata{e Kampu{? Da, one devoj~ice otete na putu do {kole koja je osam i po godina provela zato~ena u podrumskoj sobici od pet kvadrata u predgra|u Be~a? Mlade Austrijanke koja je na kraju uspela da pobegne svom otmi~aru Volfgangu Priklopilu. Ili ste, mo`da, gledali izuzetnu dramu „Ja ili neko drugi” Maje Pelevi} na sceni Srpskog narodnog pozori{ta, „nastalu posredstvom inspiracije najneposrednijom aktuelnom stvarno{}u”, kako je to zapisao dramaturg Svetislav Jovanov? Tu „bajkovito poeti~nu i bajkovito u`asnu povest o otmici devoj~ice, wenom gotovo decenijskom ropstvu i nimalo o~ekivanim posledicama osloba|awa”...

Pre ta~no godinu dana i zvani~no je okon~ana istraga, koja je trajala jo{ od marta 1998, kada je Nata{a nestala. Tokom svih ovih godina ispitano je ukupno 110 osoba, saslu{ano 30 svedoka a na istragu uzaludno potro{eno 9.000 radnih sati, jer da devojka sama nije pobegla, verovatno je nikada ne bi ni prona{li. Istra`iteqima je na kraju ostalo samo da nakon svega saop{te da je Priklopil „radio sam”, te da suvereno zakqu~e kako se on zapravo nadao da }e Nata{a na kraju zaboraviti da je oteta i ostati uz wega.

Jer, to mu je navodno i bio plan: budu}i da je procenio kako je ve} kasno da na|e sebi suprugu – kada je oteo Nata{u imao je 36 godina (!) – smislio je da je „stvori” tako {to }e oteti devoj~icu i vaspitavati je kao svoju budu}u `ivotnu saputnicu.

Time je sud stavio ta~ku na „slu~aj Kampu{”, s obzirom na to da se Volfgang Priklopil ubio 23. avgusta 2006, nekoliko sati nakon {to je Nata{a pobegla.

U proteklih dvanaest meseci, od kako je pala sudska zavesa, Nata{a Kampu{ koja }e 17. februara napuniti 23 godine, objavila je autobiografiju „3.096 dana”, dala na desetine intervjua, ~itala o tome kako }e je na velikom platnu uskoro glu-

S

miti Kejt Vinslet ili Skarlet Johanson i... svakodnevno razgovarala s timom psihijatara koji se o woj brine, zajedno s wenim agentom.

– Iznutra je veoma ne`na, krhka, a dani joj uglavnom prolaze u le~ewu – re~i su Fani Stipkovi}, hrvatska novinarka koja je po~etkom ove godine razgovarala s Nata{om. – Ne, ne mogu re}i da vodi uobi~ajen `ivot. Ona nema posao i te{ko da }e se u dogledno vreme zaposliti. Obe-

Potraga je trajala osam i po godina

le`ena je i dru{tvo joj to, bojim se, ne}e omogu}iti. Osim toga, nije obrazovana i nije sposobna za rad kao weni vr{waci.

Normalna svakodnevica podrazumeva i da ima{ neke prijateqe s kojima deli{ razli~ite teme, ode{ na pi}e... A ona, koga god upozna, mora da govori o svojoj pro{losti. Stvari nisu jednostavne.

Najranije detiwstvo Nata{a je provela s majkom i dve starije sestre u be~kom okrugu Donau{tad. S ocem Ludvigom Kohom vi|ala se tek povremeno. Naime, on i wena majka Brigita Zirni nisu `iveli zajedno. Nisu se nikad ni ven~ali. Otac

joj je bio neodgovorni probisvet, sklon pi}u; majka, pak, stroga i hladna. Uostalom, o odnosu prema k}eri govori i podatak da su oboje od novinara uzimali zama{an novac za intervjue, s tim da je Brigita Zirni ~ak napisala kwigu o tome kako je pro`ivela Nata{inu otmicu.

A sve je po~elo ujutro 2. marta 1998. kada je Priklopil presreo devoj~icu dok je i{la prema {koli i strpao je na zadwe sedi{te belog kombija. Tokom prvih

Otmi~ar Volfgang Priklopil

{est meseci dr`ao ju je u sobici bez svetla, a potom pet godina u specijalno izgra|enom podrumu sa krevetom na sprat, televizorom, stolom, stolicom, VC {koqkom i umivaonikom, ve{alicama za ode}u i ventilatorom. Kasnije, kada je ve} bila tinejxerka, otmi~ar joj je dozvolio da boravi i u ostalim delovima ku}e, s tim da bi je, kad bi odlazio, opet zatvarao u pet podrumskih kvadrata obezbe|enih dvostrukim ~eli~nim vratima. Kako je vreme proticalo dopu{tao joj je da povremeno izlazi i u dvori{te, a jednom je s wim oti{la i na izlet. Zbog takvih de-

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

21

JEDNE OD MO]NIJIH TELEVIZIJSKIH KU]A NA SVETU

ov de Alyazi ra Alxaziru je, ina~e, osnovao katarski emir, {ejk Hamad bin Kalifa, utro{iv{i na taj projekat 167 miliona dolara. Po~ela je s radom krajem 1996. i ubrzo stekla nezavisnost i vlastite izvore prihoda. Uz 70-tak dopisni{tava {irom sveta i planom za otvarawe novih desetak na Balkanu, odvalila je od konkurencije dobar deo tr`i{ta i – qudstva. Puno zaposlenih je, naime, pre{lo u Alxaziru iz Svetskog servisa Bi-BiSija na arapskom jeziku (koji je bio u saudijskom suvlasni{tvu), kada je ovaj zatvoren u aprilu 1996. nakon dve godine rada, jer je vlada Saudijske Arabije po`elela da cenzuri{e program.

Mnogo qudi danas gleda na Alxaziru kao na izvor kome se mo`e ukazati mnogo ve}e poverewe nego saop{tewima lokalnih vlada ili stranim kanalima – {to je ~ini najgledanijim informativnim kanalom na Bliskom i Sredwem istoku. Alxazira na engleskom od 2006. izve{tava iz Dohe, Londona, Kuala Lumpura i Va{ingtona, 24 sata dnevno 7 dana u nedeqi, i dostigla je oko 180 miliona gledalaca. Satelitski i kablovski mo`e se videti u celom svetu, sajt na internetu joj je veoma pose}en (na arapskom i engleskom), a oglasi}e se i na urduu kojim govori ve}ina Pakistanaca.

Weni ekskluzivni intervjui i drugi prilozi se danas reemituju u ameri~kim, britanskim i drugim zapadnim medijima i pored mnogih spornih momenata koji su je pratili. Uvela je nivo slobode govora koji pre toga nije mogao da se ~uje u mnogim zemqama, zastupaju}i kriti~ki stav prema re`imima u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Bahreinu i samom Kataru, prema Siriji i wenim vezama s Libanom... Stala je na `uq mnogim arapskim diktatorima, liderima, „dinastijama“ unutar i izvan republika, tako da

su za aktuelni talas nemira u afri~kim zemqama, za masovne zahteve za demokratijom i u~e{}em u politi~kim pitawima – zaslu`ni i weni programi, vesti i otvorene debate s opozicionarima i disidentima.

U kwizi Valida Faresa „Dolaze}a revo lu ci ja, bitka za slobodu na Sredwem istoku“, tvrdi se da je {ejk dr Jusuf al Kardavi, vo|a Svetskog saveza vernika, „ideolo{ki mentor Alxazire“. U Kataru je poznat kao glavni inspirator Muslimanskog bratstva {irom sveta. Ipak, ne mo`e se re}i da je jedna takva platforma kqu~na i generalni pravac ure|iva~ke politike Alxazire na arapskom – nego pre svega vesti, wihovi uzroci i posledice, ma kakvi da su.

Emisije Alxazire su uvek izazivale `estoke reakcije.

Kada se u januaru 1999. pojavio u wenom studiju al`irski disident Muka{ koji je optu`io vojsku za masakar nad stanovni{tvom, al`irska vlada je iskqu~ila struju u dobrom delu glavnog grada i zemqe da bi spre~ila taj program. Na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze, prema recentnim istra`ivawima, gleda je 53,4 posto Palestinaca, dok su Palestinska TV i Al Arabija na drugom i tre}em mestu sa 12,8 i 10 posto gledanosti. Palestinske vo|e su u julu 2009. zatvorile wene kancelarije na Zapadnoj obali, posle optu`bi da je palestinski predsednik Mahmud Abas kumovao smrti Jasera Arafata, ali je sam Abas ubrzo ukinuo tu zabranu. S druge strane, Izrael je optu`io „Alxaziru” da u svojim izve{tajima favori-

zuje Hamas, i odlu~io da weni novinari ne mogu da prisustvuju brifinzima vlade u Tel Avivu.

U novembru 2001, tokom ameri~ke invazije na Avganistan, uni{teno je dopisni{tvo „Alxazire” u Kabulu. Tokom invazije na I r a k 2 0 0 3 .

Pentagon se pro ti vio wenom izve{tavawu koje karakteri{e dobra pokrivenost slikom i grafi~ka oprema, a koje su ameri~ki zvani~nici osudili kao antiameri~ko. Potom su reporterima „Alxazire” opozvani akreditivi na Wujor{koj berzi „zbog bezbednosnih razloga“. U aprilu 2003.

odsecali glave taocima u Iraku, iako ona nikada nije prikazala eksplicitni ~in. [tavi{e, pomogla je 2004. da se neki taoci puste. Egipatska vlada je ovih dana prebacila Alxaziri da „`eli da uni{ti Egipat“, kojoj je potom „neko“ uni{tio opremu dopisni{tva u Kairu usred aktuelnih zbivawa u zemqi. U Somaliji je nepo`eqna zbog dokumentarca o kori{}ewu bojnih otrova. U SAD su je pre 11/9 uva`avali zbog nezavisnosti, ali posle emitovawa video snimaka s izjavama Osame bin Ladena, optu`ivali je da propagira terorizam – Kolin Pauel je ~ak poku{ao da kod katarskog emira isposluje weno ga{ewe. Jedan wen kamerman Sudanac je uhap{en u Avganistanu 2001. i bez optu`nice proveo u Gvantanamu do maja 2008. kada su mnoge humanitarne i novinarske organizacije zatra`ile da bude pu{ten.

Vikiliks: Bi}e zbog wih rata U jednom ~udnom kontekstu Alxazira se pomiwe u tajnoj ameri~koj diplomatskoj depe{i koju je pro{le godine obelodanio Vikiliks. U depe{i poslatoj iz ameri~ke ambasade u Tel Avivu zabele`en je razgovor koji je u leto 2007. vodio Frensis Fragos Tauzend, pomo}nik ameri~kog predsednika za unutra{wu bezbednosti i protivterorizam s tada{wim {efom izraelskog Mosada, Mejrom Daganom. Nakon iscrpne analize prilika na Bliskom istoku, Tauzend navodi da mu je Dagan na samom kraju razgovora u {ali “prorekao” da }e slede}i rat u regionu izbiti zbog Alxazire. Kao razlog, prvi izraelski obave{tajac je naveo nezadovoqstvo izve{tavawem te ku}e u arapskim zemqama, naro~ito u Saudijskoj Arabiji, gde podozrevaju da katarski emir li~no stoji iza “provokativnih” priloga te TV mre`e. „Alxazirine” prostorije u Bagdadu poga|a ameri~ki projektil, pri ~emu je ubijen dopisnik Tarik Ajub, iako je televizija poslala koordinate svoje kancelarije ameri~kom Stejt departmentu {est nedeqa ranije i jasno identifikovala tu lokaciju.

Kritike Alxaziri su upu}ene i zbog video snimaka maskiranih terorista koji su

Uprkos svemu tome, mnogobrojne novinarske nagrade za “hrabrost u slobodnoj razmeni informacija u arpskom svetu”, doprinele su da Alxazira bude svrstana u prvih pet globalnih brendova, iza Epla, Gugla, Ikee i Starbaksa. A za tako ne{to, nije dovoqno samo imati dosta para, treba tu i dosta pameti. n Re qa Kne `e vi}

GODINA DR@AO ZATO^ENU

bo jim” taqa bila je u austrijskoj javnosti povedena rasprava da li je mo`da Nata{a bila dobrovoqno kod svog kidnapera.

Me|utim, istina je da je ona stalno ~ekala na mogu}nost da pobegne, kada Priklopil ne bude dovoqno oprezan. Jer, on joj je neprestano ponavqao da je spreman da ubije nekoga bude li luda makar da samo poku{a da privu~e ne~iju pa`wu.

Uverio ju je da neprestano nosi pi{toq i da su vrata i prozori ku}e osigurani eksplozivom. Izgladwivao ju je, vezivao lisicama, ~ak i udarao kad bi ga razbesnela. U kwizi „3.096 dana” Nata{a je vrlo detaqno dokumentovala kakvu je patwu pro{la, od oduzimawa identiteta do „maweg seksualnog zlostavqawa”. „No}u bi me vezao uz sebe na krevet, ali nije `eleo seks, nego ne`nost, ma`ewe, nekoga koga }e ga ~vrsto zagrliti i stisnuti se uz wega. Ali on nije bio tip osobe koja se pona{a suptilno, `eleo je jasno i glasno da poka`e svoju mo}. U senci wegove mo}i, koja mi je govorila kako i {ta treba da radim, paradoksalno, mogla sam prvi put u `ivotu da budem ja”, napisala je u kwizi, aludiraju}i na to da joj je direktno ugwetavawe kojem je bila izlo`ena, bilo mawe bolno od ose}aja nepripadawa i nesklada s kojim se suo~avala u potpuno disfunkcionalnoj porodici. To je, ina~e, bio jo{ jedan od detaqa zbog kojeg se ~esto provla~ila tvrdwa da se Nata{a suo~ila i sa tzv. stokholmskim sindromom, psiholo{kim stawem koje karakteri{e zbli`avawe otmi~ara i `rtve.

Tu tezu je na izvestan na~in i ona sama poja~avala, izjaviv{i da je Priklopilu zahvalna {to ne pu{i, ne pije i – kakve li ironije – {to nije zapala u lo{e dru{tvo. A pogotovo priznaju}i da i danas ose}a gri`u savesti {to se wen tamni~ar ubio. I zato {to je smogla snage da pobegne. Dok je usisavala Priklopilov automobil u dvori{tu, zazvonio mu je mobilni telefon i on se odmakao da ga ne ometa buka usisava~a – taj trenutak nepa-

„Nata{a je iznutra veoma ne`na, krhka...”

`we Nata{a je iskoristila i pobegla, otr~av{i do ku}e udaqene dvestotinak metara. @ena koja joj je otvorila vrata pozvala je policiju ~im joj se Nata{a predstavila. Istovremeno, kada je shvatio da je Nata{a utekla, wen otmi~ar se dao u kratkotrajno bekstvo od policije koje je okon~ao baciv{i se pod voz. „Ne mogu da pobegnem od toga da sam ja osoba koja je inicirala taj wegov ~in. Takva sam: da me sada neko napadne pi{toqem i pri tome se sam povredi, opet bih se ose}ala sukrivcem. I mislim da sam oduvek takva bila. Da mi on za to nije kriv“.

Tokom prvih meseci na slobodi Nata{u su najvi{e iritirali – qudi. „Bilo mi je jako te{ko da shvatim {ta `ele, zbuwivali su me svojom protivre~no{}u. Dodu{e, i danas mi je jako te{ko da pohvatam konce, sna|em se u socijalnim odnosima. Ali tih prvih par meseci `udela sam za mirom, dok su drugi imali sa mnom sasvim druga~ije planove. I trebalo mi je vremena da uop{te shvatim gde sam i {ta sam. Svi oko mene imali su neku ideju u vezi s tim {ta bi za mene bilo najboqe, a mene su pitali malo ili ni{ta; znali su {ta bi trebalo da radim, svi su hteli da me nahrane i imali su planove za moju budu}nost“...

Austrijska javnost koja se mesecima nakon {to je Nata{a umakla otmi~aru hranila wenom tragedijom, nije joj vi{e

naklowena. Otvoreno joj zameraju da sada na toj istoj tragediji zara|uje, pri ~emu zaboravqa da je woj to u ovom trenutku jedini izvor prihoda. Osu|uju je i {to je otkupila ku}u u kojoj je bila zato~ena, iako u woj ne `ivi, ve} tek povremeno ode da zalije cve}e, pri ~emu weni psihijatri tvrde da je upravo to izuzetno dobra terapija „jer tako osloba|a duboko zakopanu traumu“.

Danas ka`e da joj je pre svega `ao {to nije imala normalno detiwstvo. „[to se mene ti~e, pri~a o otmici je za spoqni svet s kwigom i filmom koji sledi – zavr{ena. Sve ostalo `elim da zadr`im u sebi. @elim da `ivim normalno. Ali nevoqa je {to ve}ina qudi ne zna ~ak ni kako da se pona{a u mojoj blizini. [ta da mi ka`u. Otkrila sam da su qudi jako povr{ni. Mnogi ne `ele da se upuste ni u kakav odnos sa mnom, kao da se boje da }u ih “zaraziti” svojom patwom, svi se boje bola koji sam pro`ivela... Ne doga|aju mi se ba{ lepe stvari. Ba{ naprotiv. @ivim sama. Puno razmi{qam o budu}nosti. I tek su sada po~eli moji strahovi. Tek sada sam po~ela da se bojim. Strahujem da }e mi neko ukrasti torbicu na ulici. Strah me je da }e me neko opet oteti. Strah me je od starosti. Sve mi je sivo u sivom. Jer strahovi nisu nimalo lepi“. n Mi ro slav Sta ji}

SLEDE]E NEDEQE PO^IWE SVETSKI [AMPIONAT U RELIJU

Lu da vo `wa po {ved skom sne gu lede}e nedeqe po~iwe Svetski {ampionat u reliju (WRC) na radost svih qubiteqa ovog sporta. Pred nama je jo{ jedna izuzetno zanimqiva sezona u kojoj }emo imati priliku da u`ivamo u odli~nim nastupima majstora volana. Nekada je sezonu u Svetskom {ampionatu otvarao ~uveni Monte Karlo reli, koji je ove sezone proslavio stogodi{wicu. Zbog nesuglasica izme|u organizatora relija i Svetske automobilske federacije (FIA), legendarni Monte Karlo reli otvorio je u januaru novoformirani {ampionat IRC (In ter con ti nen tal Rally Cha lan ge) iza koga stoji Evrrosport.

Zato }e se prvo takmi~ewe u Svetskom reli {ampionatu odr`ati po sne`nim putevima [vedske (11 - 13. februar), sa 130 posada.

Prvi [vedski reli odr`an je jo{ 1950. godine. Ovo nadmetawe je u svetu steklo dosta poklonika i, pored Norve{kog relija, jedini se odr`ava na putevima prekrivenim snegom. Bi}e ovo nova prilika za dvoboj voza~a iz [vedske i Finske s najuspe{nijim relistom sveta Francuzom Sebastijanom Lebom. Od 1950, pa sve do 2004, na ovom zimskom reliju pobe|ivali su iskqu~ivo voza~i iz [vedske i Finske. Tek 2004. tradicija je prekinuta kada je slavio Sebastijan Leb u sitroenu C4. Pune 33 godine na [vedskom reliju su slavili doma}i voza~i, a od wih najvi{e, sedam puta, Stig Blomkvist, dok se pet puta na najvi{i deo podijuma pewao Bjern Valdegard. Prvi stranac koji je osvojio [vedski reli bio je Finac Hanu Mikola 1984. Zatim su se re|ali i ostali asovi iz Finske: Vatanen, Kankunen, Salonen, Makinen, Gronholm, Rovanpera i Hirvonen, a onda je 2005. najboqi bio Norve`anin Peter Solberg. Gronholm je, kao i Valdegard, pet puta osvajao ovaj reli.

Ova sezona trebalo bi da bude veoma zanimqiva zbog nekoliko novina, a najpre zbog novih modela automobila koje }e dva rivala Citreon (DS3) i Ford (fiesta) da koriste ove godine. To je ura|eno zbog novih pravila FIA, a najva`nije izmene su smawewe snage motora na 1,6 litara, zatim prelazak

S

KALENDAR [vedska, Karlstad Feb 10-13 Meksiko, Leon Mar 3-6 Portugal, Algarve Mar 24-27 Jordan, Mrtvo more Apr 14-16 Italija, Olbija Maj 5-8 Argentina, Kordoba Maj 26-29 Gr~ka, Lutraki Jun 16-19 Finska, Jivaskila Jul 28-31 Nema~ka, Trijer Avg 18-21 Australija, K. Harbur Sep 8-11 Francuska, Alzas Sep 29-Okt 2 [panija, Kosta Dorada Okt 20-23 V. Britanija, Kardif Nov 10-13

na sekvencijalni mewa~ umesto dosada{weg polu-automatskog sa “klackalicama” na volanu, te zabrana kori{}ewa centralnog diferencijala koji raspore|uje snagu na predwu i zadwu osovinu auta.

Ove promene }e ote`ati upravqawe vozilima i pove}a}e buku motora, {to }e, za o~ekivati je, biti daleko zanimqivije po-

Aleksandar Jeremi} i Milo{ Komqenovi}

Komqenovi} probio led Prvi put u istoriji na{eg auto sporta Srbija je 2007. imala predstavnika u Svetskom reli {ampionatu. Milo{ Komqenovi} u~estvovao je u kategoriji Junior WRC (za voza~e do 28 godina) sa suvoza~em Aleksandrom Jeremi}em na {est relija (Portugal, Italija, Finska, Nema~ka, [panija, Francuska) za beogradski tim Interspid rejsing u vozilu reno klio sport R3. I naredne 2008. Komqenovi} je sa suvoza~em Jeremi}em vozio u juniorskom Svetskom reli {ampionatu i to na ~etiri takmi~ewa (Meksiko, Jordan, Sardinija i Finska). Na Jordanskom reliju bio je osmi u generalnom plasmanu i tako osvojio istorijski prvi bod za Srbiju. Ina~e, u staroj Jugoslaviji istorijski uspeh je ostvario Jovica Palikovi}, kada je 1971. sa suvoza~em Nenadom Jurani}em pobedio na Monte Karlo reliju u klasi 1.300 kubika grupe 2. U generalnom plasmanu bili su 28. smatra~ima kraj staze. Novina je i pojavqivawe novog proizvo|a~a. Naime, nema~ki BMV potvrdio je da }e na {est relija ove sezone u~estvovati sa automobilom Mi ni Co un tryman WRC. Za wih }e voziti Danijel Sordo i Kris Meke. Bodovni sistem ostao je, pak, isti, s tim {to }e pobednik najve}eg broja etapa sada dobiti tri bonus poena, drugoplasirani dva, a tre}eplasirani jedan.

Sedmostruki svetski prvak Sebstijan Leb u sitroenu trebalo bi da ima dostojne rivale u Fordovim voza~ima Miku Hirvonenu i Jari-Mati Latvali. Uz Leba, u sitroenu }e biti jo{ jedan odli~ni voza~ Sebastijan O`ije. Ne treba smetnuti s uma ni Kimija Raikonena, svetskog prvaka u Formuli jedan iz 2007, koji }e, tako|e, braniti Sitroenove boje, kao i Peter Solberg.

Dakle, sezona po~iwe 11. februara u [vedskoj i posle 13 relija zavr{i}e se 10. novembra u Velikoj Britaniji. Italijanski i Argentinski reli vratili su se u kalendar po{to su pro{le godine vo`eni u okviru IRC-a i zameni}e Bugarski i Japanski reli. Akropolis reli mewa Turski reli, dok Australijski reli dolazi umesto Novog Zelanda. n Gor da na Ma le no vi}

22

nedeqa6.februar2011.

oglasi

dnevnik

oglasi

dnevnik

AGEN CI JA iskqu~ivo za bra~no posredovawe u zemqi i inostranstvu. Organizujemo proslavu 8. marta za ~lanove i sve slobodne.

Telefon: 021/496-382.

21199

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

20899 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305.

20900 IS KU SAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih i mature. Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367482, 063/471-644.

21231

NU DI MO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdravstvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu.

Tel. 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

428325 PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

20901

IZ DA JEM sobu u ku}i `enskoj osobi sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Centar Novog Sada. Telefoni: 064/820-58-32, 064/820-58-40.

21240

VE LI KA ponuda stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Tel. 065/2019-004, 021/6624-325, www.so428321 lis-nekretnine.com.

IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru u ]irpanovoj ulici, sa terasom, cena 160-eur + depozit!

Tel. 063/855-7109 ({ifra: 10877), www.solis-nekretnine.com.

428322 IZ DA JEM novu, name{tenu garsoweru od 28m2, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a. Cena 150E. Tel. 021/6618-222.

428457 IZ DA JEM na Grbavici stan 100m2 ~etvorosoban dupleks, prazan ili name{ten po dogovoru, odmah useqiv. Telefon 528-137.

428494

IZ DA JEM kompletno name{ten stan u ulici Novosadskog sajma 7 9. Telefon 064/169-0948.

21067 IZ DA JEM stan, 40m2 name{ten Bulevar oslobo|ewa 28. Telefon 400-650, 064/418-12-94.

21098 IZ DA JEM jednosoban 50m2, ku}a poseban ulaz, cena 120E na du`e vreme. Vr{a~ka 29. Novi Sad. Telefon 021/6392-768, 064/447-500-4.

21141 IZ NAJM QU JEM name{ten dvosoban stan kod Instituta, Sremskoj Kamenici, nename{ten trosoban stan ugao Novosadskog sajma i Bulevara oslobo|ewa. Telefoni: 021/465-815, 064/204-4331. 20113 IZ DA JEM lokal u centru 64m2, u izuzetno prometnoj ulici, Laze Kosti}a, dve telefonske linije, dva sanitarna ~vora. Telefon: 063/506-506.

20427 IZ DA JEM luksuzan stan u centru Novog Sada 118m2, polusuteren.

Telefoni: 063/516-685, 021/426762.

20465

IZ DA JEM dvosoban name{ten stan na Limanu IV. Telefon 20468 064/150-35-80.

OD MAH useqiv dvosoban stan na Limanu III, name{ten. Telefoni: 20821 064/275-57-31, 036/841-667.

LI MAN 2, trosoban 85m2, superkomforan, TV, DVD, klima, ve{ ma{ina, telefon, kablovska - internet za poslovne qude na du`e vreme.Telefon: 063/823-7164.

20832 IZ DA JEM name{ten deluks stan, 50m2, sa ostavom, dve terase, klima, telefon, centralno grejawe, lift, gara`a 25m2. Telefoni: 064/317-64/10, 064/467-99-09. 20843 IZ DA JEM prazan dvosoban stan na du`i period, Liman 1, cena 200E. Telefon 021/465-130. 20928 BRA^NOM paru izdajemo dvosoban 60m2 prazan stan, ima kuhiwske elemente, Novo naseqe, lift, telefon, kablovska, CG, klima.

Telefon 021/827-038.

20980

IZ DA JEM klasi~an, konforan (CG, Tf, KTV, klima) kompletno name{ten jednosoban stan kod Dnevnika od 1. marta, cena: 160E. Telefon 021/454-545.

21035 U \OR \A RAJ KO VI ]A izdajem name{ten jednoiposoban stan 45m2. Telefoni: 454-093, 063/504508.

21038 IZ DA JEM name{ten stan, 32m2, Sr. Kamenica, 80E, telefon, TA pe}. Telefoni: 401-814, 063/713-0314.

21048 IZ DA JEM komfornu name{tenu garsoweru. Telefon 064/888-1035.

21053

IZ DA JEM nename{ten jednoiposoban stan 40m2, Ul. Stevana Musi}a, visoki parter, studenti ne dolaze u obzir. Telefon: 063/534276.

21060 IZ DA JEM name{tenu garsoweru kod Spensa. Telefon 064/203-1625.

21085 LI MAN III, jednoiposoban stan, 44m2, Narodnog fronta 28, prazan, sa kuhiwskim elementima, klima, ktv, terasa, cena 160E. Telefoni: 062/1662041, 021/6417165.

21110 IZ DA JEM u strogom centru 3 kancelarije sa telefonima, parkinzima, ~ajna kuhiwa, grejawe, klima. Cena 220E. Telefoni: 063/535-944, 021/66-12-600.

21126 IZ DA JEM kompletno name{ten stan 33m2 u blizini Medicinskog fakulteta. Telefoni: 021/451-211, 063/560-087.

21129 IZ DA JEM dvosoban stan u Novom Sadu kod `elezni~ke stanice (toplane), prazan, I sprat, centralno grejawe. Telefon 021/423-386.

21153 U CA RA DU [A NA dvosoban komplet name{ten izdaje se na du`e vreme. Telefon 062/890-1199.

21186 IZ DA JEM lep, jednosoban, name{ten stan, 36m2 u centru, Ul. Stra`ilovska br. 7, cena 170E. Telefon: 021/6500-758 i 064/422-2235.

21193 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, Ul. Marka Kraqevi}a. Telefon: 6330-891 i 062/8586-667.

21194

nedeqa6.februar2011.

IZ DA JEM dvosoban name{ten stan sa odvojenim sobama, kablovskom, centralnim grejawem, ve{ ma{inom, blizu Sajmi{ta i Med. fakulteta. Telefon 063/749-5586.

21196 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru kod Futo{ke pijace ulica ]irpanova, cena 150E. Telefon 064/460-1133.

21210 IZ DA JEM nov name{ten, jednosoban stan 34m2, Rumena~ka br. 51, prvi sprat, dvori{no orjentisan, parking u dvori{tu, 140E, Telefon: 021/544-540, 063/517-290.21222 IZ DA JEM novu garsoweru 28m2, ]irpanova 25 name{tena novim name{tejam i svim aparatima, tra}i sprat, lift. Cena 160E. Telefon 021/544-540, 063/517-290 21223 IZ DA JEM mawi jednosoban name{ten stan u Mi~urinovoj ulici, 21m2, odvojena kuhiwa, mali tro{kovi, cena povoqna: 130E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

21224 IZ DA JEM nov jednoiposoban kompleno name{ten stan 39m2, Pu{kinova 13. nov name{taj, ve{ ma{ina, terasa, Cena 210E. Telefon 021/544-540 063/517-290. 21226 PO VOQ NO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 21227

KU PU JE MO za potrebe raseqavawa stanove u Novom Sadu svih struktura, isplata u ke{u. Tel. 636-6952.

428401

KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

428496

23

KU PU JE MO stan u Novom Sadu, brza isplata. Tel. 444-107, 6337853.

428549

PRO DA JEM ukwi`en name{ten stan, 32m2, Sr. Kamenica Vojvode Mi{i}a, telefon, TA pe}, visoko prizemqe. Telefoni: 401-814, 063/713-0-314.

21047 VR WA^ KA BA WA - luks apartmani! Pet minuta od centra bawe, useqivi, ukwi`ena zgrada! Tel. 063/527-459 ({ifra: 14310), www.solis-nekretnine.com.

428349 ZLA TI BOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25 m2 i 30m2.

Sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

20701

JEDNOSOBAN stan 36,4 m2, 900 evra/m2, visoko prizemqe, odmah useqiv, na Detelinari, pored Osnovne {kole. Bez posrednika.

Telefon: 060/5111-934.

20114 NO VA GAR SO WE RA 17m2, ukwi`ena 16.200. Tel. 444-107, 633-7853.

428551 NO VA DE TE LI NA RA 28m2, odli~na garsowera, lift, terasa 31.000. Tel. 444-107, 633-7853.

428552 KI SA^ KA 25m2 ukwi`ena garsowera 25.500. Tel. 444-107, 633-7853.

428553 MA WA GAR SO WE RA, N. Detelinara, 18m2, Janka Veselinovi}a, 4. sprat, cg, terasa, ukwi`en, Budu}nost cena 22.650 evra. Tel. 063/745-1344.

428519 PRO DA JEM garsoweru od 26m2 sa odvojenom kuhiwom kod Futo{ke pijace sa ura~unatim PDV-om. Povoqno. Tel. 021/654-6609, 064/1500867.

428543

24

nedeqa6.februar2011.

BE O GRAD SKI KEJ garsowera 29m2 ukwi`ena, ima terasu, dvori{no orjentisana, cena dogovor.

Telefon 661-2262; 063/538-166.

428500 GAR SO WE RA, Grbavica 25m2, hitno, povoqno, odli~na za izdavawe. 28.000 evra, Dalton zgrada.

Tel. 021/450-417;063/128-97-97.

428491 GAR SO WE RA, centar, blizu Matice srpske, 18m2 odli~na za izdavawe, 19.000 evra, nije fiksno!

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

428492 GAR SO WE RA, Novo naseqe, Bra}e Drowak, 22.5m2, IV sprat od ukupno VI, ostaje klima, kuhiwa.

24.000 evra.

Tel. 021/450428493 417;063/128-97-97.

PRO DA JEM useqivu garsoweru od 22m2, prvi sprat, gradsko grejawe, centar. Cena: 20.500E. Tel. 064/935-4559, 021/6618-222.

428454 SOM BOR SKI BU LE VAR - 21m2 ukwi`ena garsowera, odvojena kuhiwa, grejawe, lift, novija zgrada. Cena: 26.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601.

428421 BR ZO USE QI VA garsowera od 24 m2 - Socijalno, 3. sprat, CG. Cena: 29.800 evra sa PDV-om. Tel. 021/542-779, 064/823-6607. 428426 NA BU LE VA RU Evropa investitor "Moj dom" prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom, uredni papiri. Cena 28.000 evra.Telefoni: 451-318, 523-193.

428462 PRO DA JEM odli~nu garsoweru na prvom spratukod Ribqe pijace, useqivu, novu praznu, cena 29.000 evra. Hitno. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-44094. 428463

PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru od 23m2, na Novom nasequ. Cena: 23.700E. Tel. 065/276-9594, 428448 021/6622-677.

PRO DA JEM novu, useqivu garsoweru od 32m2, prvi sprat, kod Sajma. Cena 36.500E. Tel. 066/5021984, 021/66-22-677.

428450 GR BA VI CA (Do`a \er|a) - 25m2 – ukwi`ena odmah useqiva garsowera, CG, komplet name{tena.

Cena: 33.500 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6604.

428431 DE VET JU GO VI ]A: 26m2 - garsowera, 1. sprat, lift, terasa, uli~na strana, odvojena kuhiwa...

Cena: 33.500 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6604.

428438 GAR SO WE RA 27m2 – Bulevar kod Futo{ke pijace, lift, terasa, CG, Upotrebna dozvola, name{tena... Cena: 34.000 evra (nije fiksno) Tel. 021/542-779, 064/823-6606.

428441 PRO DA JEM garsoweru na Novoj Detelinari, 33m2, cena 37.400 evra, za dogovor! Tel. 065/2019004, 021/520-231 ({ifra: 13656), www.solis-nekretnine.com.

428337 HIT NO prodajem ukwi`enu garsoweru od 15m2 na petom spratu u Ul. Do`a \er|a! Cena 21.000 evra. Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ({ifra: 14382), www.solis-nekretnine.com.

428338 PRO DA JEM novu garsoweru na Grbavici, 25m2, odmah useqiva, Tolstojeva ulica, prelepa zgrada, hitno, zbog odlaska u inostranstvo! Tel. 064/134-0459, 021/520231 ({ifra: 10105), www.solis-nekretnine.com.

428339 GAR SO WE RA na Grbavici, 24m2 na drugom spratu, pred useqewem, povrat PDV-a. Tel. 063/855-7109, 021/520-231 ({ifra: 14387), www.solis-nekretnine.com.

428340 GAR SO WE RA u centru, Ulica Pap Pavla, 20m2 na prvom spratu, mo`e i sa name{tajem, odmah useqiva, hitna prodaja, cena samo 21.000 evra. Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ({ifra: 12702), www.solis-nekretnine.com.

428341 PRO DA JEM ukwi`enu odli~nu garsoweru na izuzetnoj lokaciji!

Cena dogovor... Tel. 066/9355-942, 021/520-231 ({ifra: 19119), www.solis-nekretnine.com.

428342

OD LI^ NA komforna garsowera na Podbari, 33m2 na prvom spratu, ukwi`ena 1/1, kvalitetna gradwa, sa ugradnom kuhiwom i plakarima, klimom, samo 36.600 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011, 021/520231 ({ifra: 14644), www.solis-ne428343 kretnine.com.

NO VA DE TE LI NA RA - Kopernikova ulica, mawa garsowera na tre}em spratu, uredna dokumentacija, gradsko grejawe. Odli~na ponuda, samo 16.500 evra! Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 14452), www.solis-nekretnine.com.

428344 GAR SO WE RA na Podbari, prvi sprat, 25m2, terasa, sa novom ugradnom kuhiwom, Upotrebna dozvola, samo 36.000 evra. Tel. 065/2019-011, 021/427-277 ({ifra: 10637), www.solis-nekretnine.com.

428345 CEN TAR - ukwi`ena i odmah useqiva garsowera od 27m2, cena 36.300 evra. Tel. 065/2019-010, ({ifra: 10495), 021/520-231 www.solis-nekretnine.com.

428346 STAN od 29m2 sa terasom, ukwi`en i odmah useqiv, na atraktivnoj lokaciji, Bul. oslobo|ewa, u blizini stanice... Tel. 063/7161744, 021/520-231 ({ifra: 14715), 428347 www.solis-nekretnine.com.

PRA VA garsowera sa terasom i ostavom na terasi, ukupno 25m2, tre}i sprat, prazna i odmah useqiva. Cena samo 31.000 evra! Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ({ifra: 16664), www.solis-nekretnine.com.

428348 GAR SO WE RA, 23m2, centar okolina Bul. oslobo|ewa, novija garsowera na 5. spratu, lift, terasa, kompletno name{tena, odmah useqiva, cena 27.000 evra. Tel. 021/55-77-58, 065/555-38-23.

428317 NO VO NA SE QE, nova, useqiva, garsowera, ima upotrebnu dozvolu i uredne papire, III sprat, lift, terasa, 27.300. Tel. 421-185. 428305 CEN TAR, V. Vodnika, garsowera, 22m2, 26.800, lift, terasa, novije.

Tel. 422-149.

428306 PRO DA JEM garsoweru 23m2, terasa, 3. sprat, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505.

428299 STAN u izgradwi, u blizini Bulevara, kod "Dnevnika", 26m2 odli~an raspored, terasa, prvi sprat, useqiv u avgustu 2011. godine. Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 10407), www.solis-nekretnine.com.

428350 CEN TAR - Barawska ulica, jednosoban dvori{ni stan od 22m2, renoviran, kablovska, ukwi`en, cena 15.000 evra! Tel. 063/761-6364, 021/427-277 ({ifra: 50328), www.solis-nekretnine.com.

428351 SO CI JAL NO - Arse Teodorovi}a, jednosoban od 32m2, CG, prizemqe, nov, cena 27.000 evra. Tel. 063/761-63-64, 021/520-231 ({ifra: 10443), www.solis-nekretnine.com.

428352 [I RI CEN TAR, jednosoban, 29m2 + 10m2 galerija, novije, ukwi`eno, samo 25.250. Tel. 4721661.

428307 SA TE LIT, iza Bul. Evrope, noviji jednosoban stan, 33m2, ukwi`en, 29.870. Tel. 472-1660. 428308 NO VO NA SE QE: Jednosoban – 37m2 - funkcioni{e kao jednoiposoban, ukwi`en - useqiv, 3. sprat, terasa, CG, PTV... Cena: 37.100 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614200.

428443

oglasi

NO VO NA SE QE. Jednosoban – mogu} jednoiposoban, 36m2, bez ulagawa, 4. sprat, lift, CG, ukwi`en – useqiv. Cena: 36.000 evra.

Tel. 021/424-963, 064/823-6607.

428436 LI MAN: 29m2 – jednosoban, odli~an, lift, terasa, CG. Mo`e kredit! Cena: 30.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6604. 428446 PRO DA JEM kod Stanice, Pariske komune jednosoban-jednoiposoban stan, 38m2 ukwi`en! Cena 39.700 evra. Telefoni: 021/451428464 318, 523-193.

EKS TRA PO NU DA - prodajem odli~an jednosoban stan, Ul. Omladinskog pokreta, 30m2, III sprat, useqiv. Ukwi`en. Cena 34.000 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-45417.

428465 JED NO SO BAN, 42m2, BGD kej, stan u zgradi od `ute fasadne cigle, ukwi`en i odmah useqiv, blizina {kole, vrti}a, Dunava, klimatizovan, lift, terasa, mo`e i putem kredita, vredi kupiti. Tel. 021/55-77-58, 063/7-333-621. 428316 @. STA NI CA, odli~an ukwi`en klasi~an 1,0 stan 30m2 cena 34.000 nije fiksno. Tel. 636-6952. 428403 CEN TAR, Bul. Mihajla Pupina odli~na zgrada, ukwi`en odli~an stan 30m2 cena 36.000. Tel. 6366952.

428404 LI MAN 2, odli~an ukwi`en i kompletno renoviran stan od 428405 27m2. Tel. 636-8429.

FU TO [KA ulica “Prezident”, prodajem nov odmah useqiv odli~an stan od 27m2. Tel. 063/828-8377.

428406 JED NO SO BAN, novo naseqe, 34m2, II sprat, ~isti papiri, hitno. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

428486 LI MAN u zgradi od fasadne cigle 34m2 jednosoban stan, dvori{no orjentisan za 36.500 nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538166.

428501 @E LE ZNI^ KA STA NI CA u zgradi od fasadne cigle, stan 39m2, ~etvri sprat, lift 37.700, odmah useqiv, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

428502 KEJ!!! Jednosoban stan od 42m2, ni`e spratnosti, ukwi`en, useqiv. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

428529 JED NO SO BAN u funkciji jednoiposoban, 39m2, kod Futo{ke pijace, Gajeva, 2. sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 41.200 evra.

Tel. 063/745-1344.

428520 NO VI JI jednosoban 27m2, centar, Sowe Marinkovi}, III sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa, ukwi`en, 36.000. Tel. 063/517-846.

428524 BU LE VAR OSLO BO \E WA 42m2, jednosoban, ukwi`en, lift, terasa 37.100. Tel. 444-107, 6337853.

428554

NO VO NA SE QE 45m2, jednosoban sa odvojenom trpezarijom, drugi sprat, lift, terasa 41.200. Tel. 428555 444-107, 633-7853.

CEN TAR - Barawska ulica, jednosoban dvori{ni stan od 22m2, renoviran, kablovska, ukwi`en, cena 15.000 evra! Tel. 063/761-6364, 021/427-277 ({ifra: 50328), 428351 www.solis-nekretnine.com.

SO CI JAL NO - Arse Teodorovi}a, jednosoban od 32m2, CG, prizemqe, nov, cena 27.000 evra. Tel. 063/761-63-64, 021/520-231 ({ifra: 10443), www.solis-nekretnine.com.

428352 [I RI CEN TAR, jednosoban, 29m2 + 10m2 galerija, novije, ukwi`eno, samo 25.250. Tel. 4721661.

428307 SA TE LIT, iza Bul. Evrope, noviji jednosoban stan, 33m2, ukwi`en, 29.870. Tel. 472-1660.

428308 NO VO NA SE QE: Jednosoban – 37m2 - funkcioni{e kao jednoiposoban, ukwi`en - useqiv, 3. sprat, terasa, CG, PTV... Cena: 37.100 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614428443 200.

NO VO NA SE QE. Jednosoban – mogu} jednoiposoban, 36m2, bez ulagawa, 4. sprat, lift, CG, ukwi`en – useqiv. Cena: 36.000 evra.

Tel. 021/424-963, 064/823-6607.

428436 LI MAN: 29m2 – jednosoban, odli~an, lift, terasa, CG. Mo`e kredit! Cena: 30.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6604. 428446 PRO DA JEM kod Stanice, Pariske komune jednosoban-jednoiposoban stan, 38m2 ukwi`en! Cena 39.700 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193.

428464 EKS TRA PO NU DA - prodajem odli~an jednosoban stan, Ul. Omladinskog pokreta, 30m2, III sprat, useqiv. Ukwi`en. Cena 34.000 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-45417.

428465 JED NO SO BAN, 42m2, BGD kej, stan u zgradi od `ute fasadne cigle, ukwi`en i odmah useqiv, blizina {kole, vrti}a, Dunava, klimatizovan, lift, terasa, mo`e i putem kredita, vredi kupiti. Tel. 021/55-77-58, 063/7-333-621. 428316 @. STA NI CA, odli~an ukwi`en klasi~an 1,0 stan 30m2 cena 34.000 nije fiksno. Tel. 636-6952. 428403

dnevnik

CEN TAR, Bul. Mihajla Pupina odli~na zgrada, ukwi`en odli~an stan 30m2 cena 36.000. Tel. 636428404 6952.

LI MAN 2, odli~an ukwi`en i kompletno renoviran stan od 27m2. Tel. 636-8429.

428405 FU TO [KA ULI CA “Prezident”, prodajem nov odmah useqiv odli~an stan od 27m2. Tel. 063/828-83-77.

428406 JED NO SO BAN, novo naseqe, 34m2, II sprat, ~isti papiri, hitno. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 428486 064/189-38-87.

LI MAN u zgradi od fasadne cigle 34m2 jednosoban stan, dvori{no orjentisan za 36.500 nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538428501 166. @E LE ZNI^ KA STA NI CA u zgradi od fasadne cigle, stan 39m2, ~etvri sprat, lift 37.700, odmah useqiv, ukwi`en. Telefo428502 ni: 528-137, 063/538-166.

KEJ!!! Jednosoban stan od 42m2, ni`e spratnosti, ukwi`en, useqiv. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

428529 JED NO SO BAN u funkciji jednoiposoban, 39m2, kod Futo{ke pijace, Gajeva, 2. sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 41.200 evra.

Tel. 063/745-1344.

428520 NO VI JI jednosoban 27m2, centar, Sowe Marinkovi}, III sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa, ukwi`en, 36.000. Tel. 063/517-846.

428524 OSLO BO \E WA BU LE VAR 42m2, jednosoban, ukwi`en, lift, terasa 37.100. Tel. 444-107, 6337853.

428554 NO VO NA SE QE 45m2, jednosoban sa odvojenom trpezarijom, drugi sprat, lift, terasa 41.200.

428555 Tel. 444-107, 633-7853.

[I RI CEN TAR, garsowera, 25, 50m2 po 1150E/m2. Mo`e povrat PDV-a.

Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 21201 PRO DA JE MO garsoweru u Petra Drap{ina ulici za 26.000, useqiva. Telefon: 6447-622 i 063/540165.

21214 GAR SO WE RA 24m2 sa name{tajem, novija grada, Podbara, lift, terasa, odmah useqiva. Telefon 6624-218.

21217 PRO DA JA - Liman II, ~etvrti sprat jednosoban stan, 40m2, ukwi`en, pogled na park, odvojeni kuhiwa i trpezarija. Telefon 063/857-21-45.

21128 NO VO NA SE QE, ukwi`en, 37m2, 3. sprat, terasa, 40.200E, mo`e zamena za mawi. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 061/301-3484. Hitno!

21202 PRO DA JE MO stan od 32m2 u Kosan~i} Ivana na drugom spratu za 38.000E. Telefon: 6447 - 622 i 063/540-165.

21211 HIT NO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, odvojena kuhiwa, lift, terasa, cena 29.500E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

21228

PRO DA JEM nove jednoiposobne stanove od 43 i 33m2 kod Futo{ke pijace. Cena sa ura~unatim PDVom. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867.

428542 PRO DA JEM dvosoban stan, kod Socijalnog, 50 m2, delimi~no renoviran, sedmi sprat, lift, CG, sigurnosna vrata. Cena 55.000 evra. Tel. 060/616-77-59.

20013

PRO DA JEM nov, ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2 kod Sajma.

Cena 43.300 evra. ({-16636) Tel. 021/654-6609; 063/582-164. 428546 JED NO I PO SO BAN, 38m2, Pariske komune, 4. sprat, lift, cg, ukwi`en za 39.150 evra. Tel. 063/745-1344.

428516 PO VOQ NO! Jednoiposoban, 46m2, Liman 2, Bul. Despota Stefana, vi{a spratnost, lift, terasa, cg, ukw`en 41.200 evra. Tel. 428517 063/745-1344.

GUN DU LI ]E VA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2 ima terasu, cg, za 39.200. Telefoni: 528-137, 661-2262. 428507 PE TRA DRAP [I NA jednoiposoban stan dvori{no orjentisan, parking mesto, ukwi`en odmah useqiv 39.200 uz dogovor. Telefo428509 ni: 528-137, 063/538-166.

LI MAN II!!! Jednoiposoban stan, na prvom spratu, gleda na isto~nu stranu, useqiv.

Pozovite!!!

063/500-213, 063/868-03-35. 428530 PRO DA JEM jednoiposoban stan od 43m2 na Limanu 4, ukwi`en, u zgradi od fasadne cigle, prazan, odmah useqiv, bez ikakvih ulagawa, povoqno. ({-16531) Tel. 021/654-6609, 063/581-997. 428539 JED NO I PO SO BAN 40m2, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, dupleks, 4. sprat, lift, cg, nov, useqiv, ukwi`en za 38.150 evra.

Tel. 063/745-1344.

428523

PRO DA JEM nov, useqiv jednoiposoban stan od 36m2, Nova Detelinara. Cena: 42.650E sa PDV-om.

Tel. 060/3112-082, 021/6618-222.

428460 KOD CA RA DU [A NA 41m2, prvi sprat, prazan, nov, useqiv stan, kqu~evi u agenciji. Telefoni: 451-318, 523-193.

428475 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an ukwi`en nov 1,5 stan, cena 41.200.

428407 Tel. 636-8429.

LI MAN, odli~na zgrada od fasadne cigle, ukwi`en, odli~an stan 43m2. Tel. 063/828-8377.

428408 CEN TAR: Nov, neuseqavan – 42m2 - jednoiposoban, 1. sprat, terasa, lift, CG... Cena sa PDV-om : 47.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607.

428427 NO VO NA SE QE - 49m2 – jednoiposoban. Ukwi`en - useqiv, terasa, lift, mogu}nost pro{irewa za 25m2. Cena: 39.200 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6606. 428424 BE TA NI JA, prodajem odli~an ukwi`en nov 1,5 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 48.200. Tel. 6368429.

428410 PRO DA JEM lep, jednoiposoban stan, 43m2 u Cara Du{ana, I sprat, ima terasu, sa dvori{ne strane, cena 46.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 060/0767-607 .

428466

oglasi

dnevnik

NA LIMANU 2 kod Spens-a u blizini fakulteta novija ukwi`ena zgrada, prvi sprat 41m2 ekstra sre|en, halogena rasveta, gipsarki radovi, jasenov parket. Telefoni: 523-193, 060/0767-607.

428467 NA NOVOM NASEQU Mileve Mari} 44m2 sa terasom, prizemqe 37.000. Telefoni: 451-318, 063/10428468 88-993.

NA GRBAVICI zgradu zidao "Aleksandar" 34m2 mawi jednoiposoban, ukwi`en stan, tre}i sprat. Telefoni: 451-318, 523-193.

428469 PRODAJEM odmah useqiv i ukwi`en, jednoiposoban stan, u Slova~koj ulici, 46m2, dvosoban, terasa. Hitno. Telefoni: 021/523193, 060/07-305-77.

428470 PRODAJEM nov, useqiv jednoiposoban stan na prvom spratu, 37m2, Nova Detelinara. Cena: 41.400E. Tel. 066/502-1984, 021/6618-222.

428449 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 44m2, prvi sprat, Ul. Svetozara ]orovi}a. Cena: 45.350E. Tel. 064/346-6802, 021/6618-222.

428451 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 33m2, prvi sprat, Ul. Svetozara ]orovi}a. Cena: 34.000E. Tel. 064/346-6802, 021/6618-222.

428452

NOVA DETELINARA: 37m2-jednoiposoban, odmah useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG, PTV. Mo`e kredit. cena-41.500 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6607.

428445 EKSTRA: Dupleks 39m2 - jednoiposoban, ukwi`en - odmah useqiv, CG, lift, ju`na strana, kose betonske plo~e. Cena – 36.100 evra Tel. 021/542-779, 064/823-6601.

428439 KOD MASTER CENTRA, jednoiposoban, ukwi`en, nov, neuseqavan, I sprat, lift, terasa, odli~an, cena 37.100. Tel. 472-1661.

428309 GRBAVICA, jednoiposoban, 35m2, cg, ostava 4m2, ukwi`en, mo`e kredit, 36.050. Tel. 422-149.

428310 JEDNOIPOSOBAN, 30m2, centar - okolina Izvr{nog ve}a, stan u visokom parteru, okrenut na dvori{nu stranu, idealan za ordinaciju, kancelariju, vredi kupiti.

Tel. 021/55-77-58, 063/7-333-621.

428319

PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 36m2 na ~etvrtom spratu, Somborski bulevar, centralno gradsko grejawe, proto~na topla voda, povrat PDV-om, odli~an! hitna prodaja! Mogu} kredit! cena 1.120 evra/m2! Useqiva na prole}e, vredi videti... Tel. 064/1340459, 021/451-570 ({ifra: 13105), www.solis-nekretnine.com.

428353 LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu. Odmah useqiv, 52m2, cena 55.000 evra. Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({ifra: 11666), www.solis-nekretnine.com.

428354 PRODAJEM stan u strogom centru grada, blizu Trga slobode, jednoiposoban od 43m2, bez ulagawa, ukwi`en!

Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ({ifra: 13588), www.solis-nekretnine.com.

428355 EKSKLUZIVNO! Odli~an jednoiposoban, nov, neuseqavan stan u ekstra kvalitetnoj zgradi kod Socijalnog, 42m2. Fotografije i skica rasporeda na na{em sajtu...!

Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 14764), www.solis-nekretnine.com.

428356

GRBAVICA - Nov, odmah useqiv jednoiposoban stan na ekskluzivnoj lokaciji, u mirnoj ulici na uglu sa Bul. oslobo|ewa. Zgrada vrhunskog kvaliteta, cena sa poratom PDV-a 54.300 evra, uredna dokumentacija! Tel. 060/018-9422, ({ifra: 10180), 021/427-277 428357 www.solis-nekretnine.com.

ODLI^AN jednoiposoban stan od 40m2 na drugom spratu, Bul. cara Lazara, ukwi`en, cena 51.500 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 14790), www.solis-nekretnine.com.

428358 ATRAKTIVAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2 na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, cena 43.500 evra. Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 10385), www.solis-nekretnine.com.

428359 PRODAJEM nov jednoiposoban stan kod Sajma, oko cene je mogu} Tel. 066/9355-942, dogovor...

021/427-277 ({ifra: 11810), www.solis-nekretnine.com.

428360 [ONSI - Odli~an stan u zgradi od fasadne cigle, bez ulagawa. Veliki dnevni boravak, odvojena kuhiwa, mawa spava}a soba, lepa terasa. Slike na na{em sajtu... Tel. 065/2019-010, 021/520-231 ({ifra: 10410), www.solis-nekretnine.com.

428361

NOV jednoiposoban stan na super lokaciji!

Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 14136), www.solis-nekretnine.com.

428362 STAN u vili na Grbavici, jednoiposoban, trostrano orjentisan!

Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 16023), www.solis-nekretnine.com .

428363 IZUZETNA PONUDA - nov jednoiposoban stan od 35m2, mala zgrada, {iri centar. Veoma povoqno! Tel. 065/2019-010, 021/427277 ({ifra: 12145), www.solis-nekretnine.com.

428364 PRODAJEM ili mewam - jednoiposoban stan od 39m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan, na Novoj Detelinari, cena 44.200 evra, za trosoban stan uz doplatu!

Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ({ifra: 12817), www.solis-nekretnine.com.

428365 HITNA PRODAJA! Ukwi`en jednoiposoban stan u najstro`em centru grada, prizemqe, 40m2, cena 27.000 evra. Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 11133), www.solis-nekretnine.com.

428366 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena 47.000 evra! Vlasnik.

Tel. 063/7726-845 ({ifra: 10077), www.solis-nekretnine.com.

428367 KLISA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 12.800 evra! Tel. 063/761-63-64 ({ifra: 14334),, www.solis-nekretnine.com.

428368

HITNO prodajem dvosoban stan 71m2 + 30m2 terasa, Somborska ulica, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla, samo 62.000 evra! Nije fiksno! Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ({ifra: 14651), www.solis-nekretnine.com.

428369 NOVA DETELINARA - Odli~an dvosoban stan na tre}em spratu.

45m2. Spava}a soba 10m2, kuhiwa sa prozorom, cena 53.000 evra!

Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 10408), www.solis-nekretnine.com.

428370 PRODAJEM odli~an luksuzan dvosoban stan na Limanu III, cena izuzetno povoqna zbog hitnosti prodaje! Tel. 066/9355-942, 021/520231 ({ifra: 12704), www.solis-nekretnine.com.

428371 KLASI^AN dvosoban stan, dvostrano orjentisan! Tel. 063/433738, 021/427-277 ({ifra: 12856), www.solis-nekretnine.com.

428372 STAN na Limanu II, dvostrano orjentisan sa ulagawem! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 10111), www.solis-nekretnine.com.

428373 KVALITETAN dvosoban stan na lokaciji Limanske pijace, sve prostorije sa prirodnom ventilacijom, eta`a visokog partera, stan ukwi`en na 51m2, useqiv po isplati. Po~etna cena 56.500 evra. Za vi{e pozovite... Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 10459), www.solis-nekretnine.com.

428374 DVOSOBAN stan u ulici S. Novakovi}a na Novom nasequ. Tel. 063/7726-845, 021/520-231 ({ifra: 13236), www.solis-nekretnine.com.

428375 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Ulici Pariskih komuna, cena dogovor... Tel. 066/9355-942, 021/427-277 ({ifra: 10764), www.solis-nekretnine.com.

428376 ODLI^AN dvosoban stan, nov, u jo{ boqoj zgradi! Tel. 063/433738, 021/520-231 ({ifra: 10154), www.solis-nekretnine.com.

428377 BUL. OSLOBO\EWA - nov, ukwi`en stan, dvosoban od 42m2, cena 42.500 evra. Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 10748), www.solis-nekretnine.com.

428378 IZUZETNA PONUDA! Dvosoban stan izvanrednog rasporeda, 56m2 na drugom spratu, u najstro`em centru grada! Tel. 065/2019013, 021/520-231 ({ifra: 10544), www.solis-nekretnine.com.

428379

GRBAVICA - 65m2 dupleks, dodatno opreman, ostaje ugradna kuhiwa, cena 69.500 evra. Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 14009), www.solis-nekretnine.com.

428380 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

428300

LIMAN, dvosoban stan, III sprat, cg, lift, terasa, ukwi`en, cena 59.750 za 64m2. Tel. 422-149. 428311 CENTAR, noviji dvosoban stan, luks opremqen, III sprat, cena 50.990. Tel. 421-185.

428312 [IRI CENTAR, direktno od investitora, dobra gradwa, povrat PDV-a, trosoban stan, 57m2, cena samo 55.000. Tel.472-1660. 428313 NOVO NASEQE – Bra}e Drowak - 48m2, dvosoban, ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, mo`e kredit. Cena-48.500 evra. Tel. 021/661-4200, 064/823-6607.

428435 @. STANICA: 54m2 - dvosoban, ukwi`en, odmah useqiv, komplet renoviran, 1. sprat, terasa, lift...

Cena: 52.000 evra. Tel. 021/542-779, 428444 064/823-6606.

DVOSOBAN, prazan, odmah useqiv stan u Cara Du{ana - 51m2, 2. sprat, terasa, lift, ju`na strana... Cena: 46.500 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6601.

428437 DVOSOBAN - 60 m2 – @el. stanica, useqiv odmah - ukwi`en, 4. sprat - nije zadwi, odli~an raspored, terasa, CG... Cena: 51.500 evra. Tel. 021/424-963, 064/823428423 6610.

HITNO prodajem renoviran, ukwi`en dvosoban stan od 40m2, centar. Cena: 27.000E. Tel. 021/6618-222.

428453

PRODAJEM lep dvosoban stan 45m2, miran kraj, Grbavica, Ul. \.

Servickog, I sprat, ukwi`en, odvojena kuhiwa, 50.500 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-45177.

428471 PRODAJEM u novoj zgradi, 55m2, dvosoban stan, prazan. Useqiv.

Odli~na lokacija kod Fut. pijace, povoqno!! Ima povrat PDV-a. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-45154.

428472 PRODAJEM dobar mawi dvosoban stan,39m2,V sprat, stan je u dobrom stawu, cena 29.000 evra. Hitno. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-41395.

428473 PRODAJEM dvosoban stan, 49m2, I sprat, Ul. M. ^ipli}a, odr`avan stan. Ukwi`en. Cena 39.000 evra.

Telefoni: 021/451-318, 523-193.

428474 [ifra-44370.

NOVA DETELINARA, u Ulici Janka Veselinovi}a prodajem nov i odli~an 2,0 stan od 50m2, povoqno. Tel. 064/220-95-65.

428411 BLOK 8 – 50m2 – dvosoban, ukwi`en, useqiv, 2. sprat, terasa, lift, CG... Mo`e kredit! Cena – 46.400 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610.

428425

BULEVAR, ukwi`en stan 58m2 odli~nog rasporeda, IV sprat, terasa, lift, cena 51.500. Tel. 6366952.

428409 SPECIJALNA PONUDA! Tri posebne dvosobne stambene jedinice na jednom ulazu, 130m2 ultra povoqno!

Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 14751), www.solis-nekretnine.com.

428400 PRODAJEM nov, ukwi`en dvosoban stan, drugi sprat, 44m2, Grbavica. Cena: 49.450E. Tel. 064/9354559, 021/6618-222.

428458 KOD @ELEZNI^KE STANICE dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa. Telefon 6612262; 063/538-166.

428503 NOVA DETELINARA - hitno nov odmah useqiv stan 49m2 za 45.500, ima upotrebnu dozvolu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

428504 NOVO NASEQE odli~an komplet renoviran stan 48m2 u zgradi sa liftom povoqno..... Telefoni: 528-137, 661-2262.

428505

nedeqa6.februar2011.

KA]E DEJANOVI] odli~nog rasporeda dvosoban stan 59m2, na ~etvrtom spratu sa liftom za 57.700. Telefoni: 528-137, 063/538428506 166.

DVOSOBAN, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikar, 4. sprat, cg, nov, ukwi`en, name{ten, cena 51500 evra. Tel. 063/745-1344.

428515 DVA DVOSOBNA stana, Liman, Balzakova, 3. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`eni, 41m2 sa cenom od 49.450 evra i 48m2 sa cenom od 54.650 evra. Tel. 063/745-1344.

428522 PRODAJEM hitno ukwi`en klasi~an dvosoban stan od 52m2 blizu Socijalnog, lift, terasa. Cena 49.400 evra. ({-16564) Tel. 021/654-6609; 064/254-4383.

428544 PRODAJEM dvosoban stan od 52m2 salonskog tipa u strogom centru, I sprat. Hitno!! Povoqno.

Tel. 021/654-6609, ({-16626) 063/581-997.

428545 LIMAN!!! Klasi~an dvosoban stan na tre}em spratu od 58m2, kuhiwa odvojena!!! Povoqno. Pozovite 021/6363-307, 063/868-03-35.

428531 LIMAN!!! Dvosoban stan na prvom spratu, isto~na strana od 49m2, ukwi`en, odmah useqiv. Povoqno. Pozovite!!! Tel. 021/6363307, 063/868-03-35.

428532 MAJEVI^KA!!! Ju`na strana, mali dvosoban stan od 39m2, ukwi`en, useqiv. Pozovite!!! Tel. 063/868-03-35, 063/500-213.

428533 DETELINARA - Filipa Filipovi}a klasi~an dvosoban stan 53m2 ukwi`en, odmah useqiv za 46.400. Telefoni: 528-137, 6612262.

428510 STEVANA MUSI]A dvosoban stan 56m2 klasi~na gradwa na drugom spratu, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262.

428508 DVOSOBAN, Liman I i Liman II, odli~na ponuda. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

428490 DVA DVOSOBNA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 56.650 evra i 53m2, 4. sprat, sa cenom od 56.650 evra. Tel. 063/745-1344.

428518 BULEVAR Cara Lazara 53m2, odmah useqiv 56.700 nije fiksno.

Tel. 444-107, 633-7853.

428556 STANICA 60m2, dvosoban, lift, terasa, ukwi`en 51.500. Tel. 444107, 633-7853.

428557 LIMAN II 63m2, klasi~an dvosoban, dve terase, lift 58.700. Tel. 444-107, 633-7853.

428558 DVOSOBAN 55m2 preko puta `elezni~ke stanice, drugi sprat, vlasnik, bez posrednika, ukwi`eno. Hitno! Telefon 063/518-781.

21034 AVIJATI^ARSKO NASEQE, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/8901199.

21157 DVOSOBAN stan, 60m2 ugao Bulevara kraqa Petra i Pariske komune, drugi sprat, ukwi`en. Hitno. Telefon 062/890-11-99. 21160 BULEVAR, kod Futo{ke pijce, nov, useqiv, 56m2 po 1.235e/m2.

Mo`e povrat PDV-a. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30232.

21203

25

KOD @. STANICE, ukwi`en 60m2, 4. sprat, lift, terasa, 51.500E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 21204 PRODAJEM dvosoban stan 44m2, Ul. Stevena Musi}a, centar, IV sprat, nema lift, ukwi`en. Telefon: 6624-218.

21219 CARA DU[ANA potpuno nov 1, 5 soban stan 40, 17m2 sa terasom na II spratu. Telefon 063/562-411 20974 vlasnik. 1.400 eura/m2.

CARA DU[ANA potpuno nov ekstra 1, 5 soban stan 64, 39m2 sa terasom na II spratu. Telefon 063/562-411 vlasnik. 1400Eur./m2.

20975 PETROVARADIN - stan 48m2, 3 sprat, lift, nov useqiv, 42.000E i 40m2 - 36.000E blok 8. Telefon 20988 063/152-052-1.

TURGEWEVA 44.5 m2, drugi sprat, ukwi`en i Bra}e Krkqu{, drugi sprat, ukwi`en. Telefon 062/8901199.

21159 ZLATNE GREDE, jednoiposoban 40m2 ukwi`en, nova gradwa, hit21185 no. Telefon 062/890-1199.

PRODAJEMO kod Sajma jednoiposoban stan od 39m2 za 35.000, odmah useqiv i ukwi`en. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

21213 PRODAJEMO jednoiposoban stan na Limanu za 54.500. Stan je na tre}em spratu sa liftom. Telefon: 6447-622.

21215

CARA DU[ANA 63m2, dvoiposoban, terasa, cg, dvori{na strana, ukwi`en 68.200. mogu}nost kupovine gara`e u istoj zgradi. Tel. 444-107, 633-7853.

428559 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en 76.300. mo`e zamena za mawi. Tel. 444-107, 633-7853.

428561 DVOIPOSOBAN, 65m2 plus 6m2 terasa, Liman 3, Balzakova, 2. sprat, lift, cg, ukwi`en 68.000 evra. Tel.063/745-1344.

428521 NOVO NASEQE dvoiposoban stan 63m2 plus terasa 24m2, odli~an raspored za 61.800 uz dogovor.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

428512 KOD MERKATORA, Limanske pijace i Limanskog parka na perfektnom mestu dvoiposoban stan od 67m2 ni`e spratnosti. Hitno i povoqno!

Tel. 021/6363-307, 063/500-213.

428534 PRODAJEM neuseqavan dvoiposoban stan na drugom spratu, sa terasom, Podbara, Cena: 54.900E sa PDV-om.

Tel. 064/197-2102, 021/6618-222.

428455 BULEVAR, u Ul. Novosadskog sajma prodajem odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2 po ekstra ceni. Tel. 063/516-478.

428413 GRBAVICA: 62m2 - dvoiposoban, odmah useqiv, CG, terasa. Lift, legalan. Cena: 59.800 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6606. 428429 BULEVAR - 68m2- useqiv, ukwi`en, 2. sprat, terasa, CG, 2 lifta, dvostrano orjentisan. Cena – 62.850E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601.

428430

26

nedeqa6.februar2011.

[I RI CEN TAR, direktno od investitora, brzo useqivo, povrat PDV-a, cena 61.800. Tel. 472-1661.

428314 EKS KLU ZIV NA PO NU DA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437, 428303 063/534-505.

DVO I PO SO BAN, 74m2, BGD kej - D. Vasiqeva, stan u zgradi od `ute fasadne cigle, blizina vrti}a, {kole, Dunava, pijace, parka, vredi kupiti. Tel. 065/555-77-58, 428318 021/55-77-58.

PRO DA JEM nov dvoiposoban stan od 51m2, odvojena kuhiwa, visoki parter, neuseqavan i odli~an! Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ({ifra: 10278), www.solis-nekretni428381 ne.com.

JO ZE FA MAR ^O KA - Liman IV, velik stan u mirnom delu! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 18002), www.solis-nekretnine.com.

428382 PE TRO VA RA DIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Tel. 063/527-459, 021/427-277 ({ifra: 14664), www.solis-nekretnine.com.

428383

TRO SO BAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Tel. 064/4491270, 021/520-231 ({ifra: 14735), www.solis-nekretnine.com.

428384 NOV neuseqavan, ukwi`en trosoban stan, dupleks. Mo`e kredit!

Cena 72.100 evra, povrat PDV-a!

Tel. 065/2019-004, 021/520-231 ({ifra: 14776), www.solis-nekretnine.com.

428385 PRO DA JEM odli~an ukwi`en trosoban stan na Novoj Detelinari! Izuzetno povoqno! Tel. 066/9355-942, 021/427-277 ({ifra: 19840), www.solis-nekretnine.com.

428386 LI MAN IV - trosoban stan od 80m2 na {estom spratu, zahteva ulagawa, dobar raspored, ukwi`en, cena 74.500 evra. Tel. 064/4491270, 021/520-231 ({ifra: 14645), www.solis-nekretnine.com.

428387 LI MAN IV - trosoban stan od 80m2 na ~etvrtom spratu, odli~an raspored, mo`e biti i ~etvorosoban, ukwi`en, cena 82.400 evra!

Tel. 064/449-1270, 021/427-277 ({ifra: 19381), www.solis-nekretnine.com.

428388 TRO SO BAN, 85m2, centar - okolina "Z. Jovine" gimnazije, stan salonskog tipa na 1. spratu, u izuzetnom stawu, okrenut na dve strane, pogodno i za ordinacije, kancelarije… Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58.

428320 TRO SO BAN, 94m2, centar - R. pijaca, prodajem ili mewam za mawi, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika. Tel. 063/7-333-621.

428315 DE TE LI NA RA, nov odmah useqiv i ukwi`en funkcionalan 3,0 lako preuredqiv u 3,5, II sprat, terasa, lift. Tel. 636-8429. 428414 PE TRO VA RA DIN, u Bloku 8 prodajem odli~an 3,0 stan od 74m2 po ceni od 61.800. Tel. 636-6952.

428412 PRO DA JEM nov, ukwi`en trosoban stan od 81m2, u blizini sajma.

Cena: 71.000E. Tel. 064/197-2102, 021/6622-677.

428456 PRO DA JEM odli~an nov, useqiv trosoban stan od 61m2, prvi sprat, Nova Detelinara. Cena: 62.850E. Tel. 060/3112-082, 021/66-22677.

428459 IN VE STI TOR prodaje trosoban stan 75m2 u L. Kosti}a-centar, IV spratu. Useqiv do kraja meseca.

Projektno finansirawe. Mo`e i subvencija. Telefoni: 021/451-318, 523-193.

428476

PRO DA JEM dobar i renoviran stan na Grbavici, 69m2, useqiv po dogovoru. Ukwi`en. Terasa. Cena 61.800 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-45176. 428477 DO BRA PO NU DA - prodajem stan na Limanu, 80m2, sa terasom i liftom. Useqiv. Ukwi`en. Cena 74.000 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193.

428478 PRO DA JEM dobar i komforan trosoban stan na N. nasequ, 90m2, na IV spratu. Useqiv. Ukwi`en.

Stan je u dobrom stawu i sre|en.

Lift. Terasa. 80.000!! Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-43703.

428479 PRO DA JEM na Rumena~kom putu stan 90m2, trosoban, useqiv.

Ukwi`en, I sprat, lift. Terasa.

Povoqno, cena 77.250 evra. Tele021/451-318, 523-193, foni: 060/0767-607. [ifra-45405.

428480 TRO SO BAN, Liman II - Bo{ka Buhe, 73m2 peti sprat, lift, ukwi`en, mirna lokacija, dobra gradwa, cena 78.000 evra. „Kvart“.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

428487 KEJ!!! Trosoban stan. Pozovite!!!

Tel. 063/500-213.

428535

PRO DA JEM odli~an trosoban stan od 74m2 blizu Spensa, ukwi`en, bez ulagawa, prazan odmah useqiv, lift, terasa. Cena 72.000 evra. ({-16548) Tel. 021/654-6609, 063/885-6290.

428540 BAL ZA KO VA renoviran, odmah useqiv, trosoban stan 80m2 ima terasu, ni`e spratnosti za 82.500.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

428513 KLA SI ^AN trosoban 81m2, Liman I, Fru{kogorska prema [trandu, I sprat, dvori{no, mogu}e ~etvorosoban, ukwi`en, 83.000.

Tel. 063/517-846.

428525 KOM PLET NO renoviran trosoban 86m2, Kej - centar, Visarionova kod "Porcelanose", fasadna cigla, IV sprat lift, ukwi`en, 99.000. Tel. 063/517-846.

428526

KLA SI ^AN trosoban 80m2, Liman IV, Narodnog fronta, IV sprat sa liftom, odvojena trpezarija, dve terase, ukwi`en, useqiv, 74.000. Tel. 063/517-846.

428527 TRO SO BAN 62m2, Liman IV, Banovi} Strahiwe, IV sprat sa liftom, nije posledwi, terasa, ukwi`en, brzo useqiv, 65.000. Tel. 063/517-846.

428528 CEN TAR, Radni~ka, 78m2 trosoban stan na prvom spratu, lift, odli~an raspored 90.000. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

428562

oglasi

LI MAN II 77m2, trosoban, ukwi`en, odmah useqiv, lift, terasa 72.000. Tel. 444-107, 633-7853.

428560 BUL. CA RA LA ZA RA - MG gradwa, ukwi`en dvoiposoban stan 65m2. Parking mesto. Cena 68.000E. Hitno. Telefon 063/502526.

21037 PRO DA JEM dvoiposoban ukwi`en stan na Detelinari, 64m2 (61, 5m2 ukw.)- 51.000E, IV sprat, staro vlasni{tvo. Telefon 063/501-671.

21079 PRO DA JEM ukwi`en dvoiposoban stan od 67m2 na Beogradskom keju za 67.000. Telefon: 6447-622.

21212 PRO DA JEM dvoiposoban stan 70m2, Ul. Seqa~kih buna, III sprat, dvostrano orjentisan, cena 65.000E. Telefon 6624-218.

21218 PRO DA JEM ukwi`en stan u ul.

Lov}enskoj 3 na prvom spratu od 70 m2 (novogradwa), sa parking mestom. Telefon 063/219-763. 20933 POD GRA \E tvr|ave salonski trosoban 90m2. sa podrumom 90m2. Visoko prizemqe. Telefon 063/562411 vlasnik. 1.600 eura/m2. 20977 PRO DA JEM trosoban stan, Liman II, drugi sprat, 83.000E, Bulevar oslobo|ewa 139. Telefon 20981 063/547-451.

HIT NO u Ba~kom Jarku prodajem plac 354m2, temeq, projekat. Pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. Telefon 6363-723, 21188 062/8-170-802.

VLA SNIK, prodajem odli~an 3.0 stan, Liman IV, prvi sprat, 78m2, ukwi`en. Telefon 6363-723, 062/8170-802.

21189 PRO DA JEM klasi~an trosoban stan 78m2 na Limanu II u Bo{ka Buhe - 82.000, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622 i 063/540-165. 21209

TRO I PO SO BAN, Novi bulevar, 80m2, II sprat, lift, potpuno nov odmah useqiv, ekstra povoqno, hitno. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

428489 U TO PLI CE MI LA NA prazan useqiv mawi troiposoban stan 71m2, cena 69.800. Telefoni: 451318, 060/0767-607.

428481 U LA ZE KO STI ]A useqewe do kraja meseca 95m2, investitor "Moj dom". Telefoni: 451-318, 523-193.

428482 NA SU BO TI^ KOM BU LE VA RU troiposoban stan 85m2 na prvom spratu prazan nov useqiv 78.700 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451-318, 523-193.

428483 NA SU BO TI^ KOM BU LE VA RU troiposoban stan 85m2 na prvom spratu prazan nov useqiv 78.700 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451-318, 523-193.

428485 LI MAN, 80m2 - troiposoban, ukwi`en - useqiv, CG, lift, sre|en, cena: 74.200 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604.

428422 NO VO NA SE QE u Ulici Ka}e Dejanovi} prodajem odli~an ukwi`en 3,5 stan od 87m2 po ceni od 82.500. Tel. 636-6952.

428415 BU LE VAR, kod Dnevnika, odli~an ukwi`en funkcionalan 3,5 stan, odmah useqiv, noviji, mogu}nost kupovine i gara`e, cena 75.000. Tel. 063/828-8377.

428416 @E LE ZNI^ KA ulica, nov 3,5 odmah useqiv stan na II spratu, cena 90.000. Tel. 636-6952.

428417

GR BA VI CA – 81m2 - perfektan troiposoban, ukwi`en, lift, terasa, CG, novija zgrada, Cena: 74.500 evra. Tel. 021/6614-200, 428433 064/823-6607.

UKWI @EN, useqiv odmah, 90m2, dvostrano orijentisan, 1. sprat, 2 terase, lift, CG, PTV... Cena: 77.250 evra. Tel. 021/661-4200, 428442 064/823-6604.

NOV kvalitetan troiposoban dupleks na Podbari, lift, terasa, kvalitetna gradwa, 83m2, cena 75.000 evra sa PDV-om. Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ({ifra: 14225), www.solis-nekretnine.com.

428389 TRO I PO SO BAN stan od 102m2, ukwi`en, prazan, tre}i sprat, ekstra lokacija, Maksima Gorkog, potrebno sre|ivawe! Tel. 064/1340459, 021/520-231 ({ifra: 17933), www.solis-nekretnine.com.

428390 PRO DA JEM odli~an troiposoban stan u Pu{kinovoj ulici. Tel. 063/7726-845, 021/520-231 ({ifra: 12694), www.solis-nekretnine.com.

428391 VA SE STA JI ]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 13867), www.solis-nekretnine.com.

428392

GR BA VI CA - Komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra! Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa. Zgrada izuzetnog kvaliteta. Mogu}nost kupovine gara`e. Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija - izuzetna ponuda! Tel. 060/018-9422, 021/427277 ({ifra: 10270), www.solis-nekretnine.com.

428393 GR BA VI CA - Liman, ~etvorosoban stan od 102m2, noviji ukwi`en dupleks, odli~an raspored, cena 88.600 evra! Tel. 064/449-1270, ({ifra: 11661), 021/520-231 428394 www.solis-nekretnine.com.

PRO DA JEM stan u blizini Ribqe pijace, salonskog tipa od 123m2, na prvom spratu, mogu}e pretvarawe u dve stambene jedinice! Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ({ifra: 10818), www.solis-nekretnine.com.

428395 ^E TVO RO SO BAN stan kod Sajma, klasi~an raspored, sa odvojenim spava}im delom, kuhiwa sa prozorom i veliki dnevno - trpezarijski prostor. Cena samo 110.000 evra. Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 12712), www.solis-nekretnine.com .

428396 SO CI JAL NO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 13868), www.solis-nekretnine.com.

428397

dnevnik IZ U ZE TAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Cena 206.000 evra!

Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 12034), www.solis-nekretni428398 ne.com.

OD LI ^AN dupleks na Grbavici, u ceni ful name{taj, bela tehnika i gara`a! Ukwi`en! U dvori{tu zgrade igrali{te za decu, 108m2. Za vi{e informacija pozovite... Vredi videti! Tel. 064/1571297, 021/520-231 ({ifra: 14711), www.solis-nekretnine.com.

428399

^E TVO RO SO BAN 95m2 - nov neuseqavan, Vojvode [upqikca, perfektan raspored, terasa, CG. Cena: 83.000 evra. Tel. 021/424-963, 428440 064/823-6606.

BU LE VAR (kod Kan-kana) – 100m2 - ~etvorosoban, 4. sprat, perfektan raspored, sre|en, terasa, lift, CG, ukwi`en, odmah useqiv! Cena: 98.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6604. 428434 PRO DA JEM nov ~etvorosoban stan od 84m2, prvi sprat, Somborski bulevar. Cena sa PDV-om: 73.500E. Tel. 065/276-9594, 428447 021/6618-222.

LI MAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4,0 stan od 428418 95m2. Tel. 636-6952.

GR BA VI CA, Ul. Alekse [anti}a, noviji ukwi`en 4,5 stan (nije dupleks) + gara`a, cena 130.000.

Tel. 064/220-9565.

428419 CEN TAR, u @elezni~koj ulici ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) pogodni i za poslovni prostor.

Tel. 063/82-88-377.

428420 PRO DA JEM u C. Du{ana, 90m2, ~etvorosoban ukwi`en stan.

Lift. Terasa, bez ulagawa!! Stan je dvostran, cena 97.000 evra. Vredi videti!! Telefoni: 021/451-318, 428484 523-193. [ifra-43694.

PA STE RO VA odli~an ~etvorosoban stan 97m2 zidala Budu}nost, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 6612262.

428514

VA SE STA JI ]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 428511 528-137; 063/811-7331.

PRO DA JEM ~etvoroiposoban stan od 106m2, centar, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`en, II sprat, odli~nog rasporeda. Cena dogovor.

Tel. 021/654-6609, ({-15573) 428541 063/581-997.

KOD \okine {kole!!! Odli~an ~etvorosoban stan, dvostran, ni`e spratnosti u ekstra stawu, ukwi`en useqiv po dogovoru. Tel. 063/500-213, 063/868-03-35.

428538 DU NAV SKI PARK!!! je u blizini ovog salonskog stana na prvom spratu od 106m2. Pozovite!!! Tel. 063/500-213, 063/868-03-35. 428536 STRA @I LOV SKA 3, salonski 140m2 ~etvorosoban III sprat adaptiran. Pogled, lokacija, cena izuzetni. Nema lift. Telefon 063/562-411 vlasnik. 1.600 eur./m2 20976 STAN Somborski bulevar, 82m2, drugi sprat, 4 sobe, dvostrano orjentisan, bez ulagawa, ukwi`en.

21124 Telefon 063/574030.

SA LON SKI 145m2, pogodan za poslovni prostor kod Jodne bawe.

Telefoni: 6546-976, Hitno!

21205 065/3333-177, 061/301-3484.

PRO DA JEM {estosobni dupleks, 144m2, sa dva ulaza ili mewam za mawi stan u Novom Sadu ili Zlatiboru. Telefon 063/501-671.

21080 DU PLEKS oko 100m2 Rumena~ka ulica, ukwi`en + gara`a u dvori{tu, hitno. Telefon 062/8901199.

21158 PRO DA JEM 3, 5 sobni stan 72 m2 na prvom spratu u Vojvo|anskoj br.2. Cena 75.000 E. Telefon 021/551-638 i 063/502-492, nije agencija.

21109 GR BA VI CA!!! Odli~an ~etvorosoban dupleks stan, ukwi`en, odmah useqiv!!! Ekstra povoqno!!!

Tel. 063/500-213.

428537

KU PAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji.

Pla}awe u ke{u. Tel. 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

428323 PRODAJEM plac, 800 m2, Paragovo, 12.000 evra (bez posrednika). Tel. 065/66-333-68, 064/08596-66.

20012 ATRAK TIV NA porodi~na vila reprezentativan objekat, moderno opremqen, ukupno deset soba u tri eta`e, cca 300m2 stambenog prostora, gara`a za dva auta. Za vi{e informacija pozovite... Tel. 064/2003-103 ({ifra: 30924), www.solis-nekretnine.com.

428335

oglasi l ^ituqe

dnevnik

UKWI @E NA pri zem na ku }a od 64m2 na pla cu od 291m2, nus pro sto ri ja od 30m2, svi pri kqu~ ci, kol ski ulaz, na uglu dve as fal ti ra ne uli ce, le pa lo ka ci ja, bli zu Naj lon pi ja ce, ce na 55.000 evra!

Tel. 065/2019-011, 021/427-277 ({i fra: 30965), www.so lis-ne kret ni 428336 ne.com.

JOD NA BA WA ku }a 220m2 na pla cu oko 400m2. Te le fon 063/538428497 166.

TE LEP kod Mi na kve od li~ na ku }a oko 300m2 na pla cu 610m2, ukwi `e na, za ce nu po zo vi te. Te le fon 063/538-166.

428498 KU ]A, Sr. Ka me ni ca, bli zi na cen tra, ukwi `e na, od mah use qi va, naj po voq ni ja po nu da u Ka me ni ci. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 064/189428488 38-87.

PRO DA JEM hit no i po voq no sprat nu ukwi `e nu ku }u po vr {i ne 124m2 na pla cu 500m2 u Srem skoj Ka me ni ci, gre ja we eta `no na gas za 55.000 evra. ({-444) Tel. 021/654-6609, 063/581-997. 428547 SREM. KA ME NI CA - Voj no vo, od li~ na sprat na po ro di~ na ku }a od 220m2 na pla cu od 700m2. Ce na 115.000 evra ili za me na za ma wi stan u N. Sa du. Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({i fra: 30151), 428330 www.so lis-ne kret ni ne.com.

PRO DA JEM od li~ nu ku }u od 140m2 kod Mo {i ne vi le, plac 1.400m2, ra van, ukwi `e no! Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ({i fra: 30846), www.so lis-ne kret ni ne.com.

428334 SREM SKA KA ME NI CA, 94m2, 1. sprat ku }e - eta `i ran 1/1 – sre |en, bez ula ga wa, tro so ban, eta `no gre ja we na gas, te ra sa, use qi vo od mah... Ce na – 40.000 evra. Te le fo ni: 021/6614-200, 064/823-6601.

428428 KU ]A u Boc ka ma-Sr. Ka me ni ca, 70m2 - stam be no, plac 1.500m2 bla go nag nut, po gled na Du nav i No vi Sad. Ukwi `e na! Ce na: 80.000 evra - ni je fik sna. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601.

428432 NA LI PO VOM GA JU eks tra sre |e na ku }a 134m2 sa le pim dvo ri {tem, ga ra `om, ukwi `e na, ~u var skom slu `bom, ce na 145.000. Te le fo ni: 523-193, 451-318.

428461 LI POV GAJ, od li~ na ku }a u ni zu, ukwi `e na 106m2+ga ra `a+dvo ri {te. Tel. 060/750-55-70.

428402

LI POV GAJ ku }a oko 150m2 sa svo jim sa mo stal nim dvo ri {tem, ga ra `a, tri par kig me sta..... Te le fon 063/811-7331.

428499 PRO DA JEM sprat nu po ro di~ nu ku }u u Boc ka ma, na le pom, rav nom pla cu od 1.000m2. Use qi va, ukwi `e na, ce na 79.000 evra ili za me na za ma wi stan! Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({i fra: 30334), www.so lis-ne kret ni ne.com.

428331 HIT NA pro da ja ku }e od 113m2 sa nus pro sto ri jom od 82m2 na pla cu od 1.000m2, Bu ko va~ ki put, ce na 50.000 evra. Ni je fik sno! Tel. 065/2019-004, 021/427-277 ({i fra: 30942), www.so lis-ne kret ni ne.com.

428332 NO VI SAD - par ce le u cen tru gra da za ve li ke tr `ne objek te i ho te le i par ce le na obo di ma gra da od 10.000m2 do 40.000m2 na Auto-pu tu No vi Sad-Be o grad kod "Ro di }a".

UTU uslo vi i kom plet na in fra struk tu ra za me ga mar ke te. Tel. 064/2019-322, www.so lis-ne kret ni ne.com.

428326 ATRAK TIV NE gra |e vin ske par ce le na No vom bu le va ru, kod ka sar ne "Ma je vi ca", po vr {i ne 2.500m2, {i ri na do bu le va ra cca 80m i 10.000m2 sa fron tom od cca 100m, po god no za vi {e vr sta po slov nih de lat no sti. Tel. 064/2003103 ({i fra: 70310), www.so lis-ne kret ni ne.com.

428327 KA] - tri mi nu ta uda qen od cen tra, plac 11.500m2 sa iz gra |e nim objek ti ma. U bli zi ni pred vi |e na iz grad wa ho tel skog kom plek sa...

Tel. 063/7726-845, 021/427-277 ({i fra: 80357), www.so lis-ne kret ni ne.com.

428328 ^OR TA NOV CI - Vi ken di ca od 60m2 na pla cu od 3.800m2, ukwi `e na, stru ja...ce na 9.500 evra. Tel. 063/761-63-64 ({i fra: 30875), www.so lis-ne kret ni ne.com.

428333

PRO DA JEM ukwi `en lo kal, 40m2 pre ko pu ta ga ra `a Spen sa /kod Su da/ lo kal od 110m2 u No vo sad skog saj ma 23 ukwi `en. Te le fon 063/219-763 20935 PRO DA JEM uli~ ni lo kal od 20m2, stro gi cen tar, La ze Te le~ kog ili me wam za stan + do pla ta.

21081 Te le fon 063/501-671.

BU LE VAR - Sa jam, ku }a sa re sto ra nom 135m2, auto pe ri o ni com 65m2, u ra du. Se dam sta no va po 30m2, 400m2 pla ca. UTU, cg, 20m front. No vo. Po voq no. Te le fo ni: 063/161-28-73, 064/596-58-74.

20838 PRO DA JEM ku }u na Vi dov dan skom na se qu, Ig man ska uli ca, 204m2, pr vi vla snik, ukwi `e na.

Te le fo ni: 419-375, 060/4419-375.

21117 SA LAJ KA, B. Ra di ~e vi }a, pro da jem ma wu uli~ nu, re no vi ra nu ku }u, po voq no. Te le fon 6546-976, 21206 065/3333-177.

PE TRO VA RA DIN - ku }e za ru {e we na eks tra lo ka ci ja ma i za vr {e ne use qi ve, jef ti ne. Te le fon 063/152-052-1.

20989 SREM SKA KA ME NI CA, cen tar, ukwi `e na ku }a 82m2 + 36m2 po mo} ni obje kat, kom plet na in fra struk tu ra, plac 836m2, bez po sred ni ka. Te le fo ni: 063/546-739, 063/500-833 po sle 16.

21093 PRO DA JEM po ro di~ nu ku }u na sprat u Srem skim Kar lov ci ma Du da ra 240m2, plac 430m2. Te le 19578 fon 021/881-066.

PRO DA JEM ku }u u Boc ka ma 95m2, plac 650m2, mo gu }e po ve }a we stam be nog pro sto ra do 150m2.

Te le fon 062/289-600.

20818 GRA\E VIN SKI plac od 27 ari na Tran xa men tu - No vi Sad. Mo gu }a po de la na 2. Te le fon 064/22877-31 21118 PA RA GO VO plac 800m2 pre ko pu ta pe ~e wa re Ka tun. Te le fon 062/8901199.

21156 SA DO VI, plac 900m2, do as fal ta, ce na 20.000E. Te le fo ni: 6546976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

21200 PRO DA JEM ze mqu, K.O. No vi Sad, 4, Gor we Saj lo vo, 15x385 5780m2. Od Za vo da za ur ba ni zam do bio zah tev za iz da va we ur ba ni sti~ kih uslo va za lo ka cij sku do zvo lu za iz grad wu obje ka ta u funk ci ji po qo pri vred ne pro iz vod we. Ze mqa po red pu ta, stru ja, gas. Te le fo ni: 021/66-17-415, 063/811-43-40.

20553 SAJ LO VO 5 ari pla ca, stru ja, vo da, plin, te le fon 1/1. Hit no. Te le fon 063/83-63-213 20959 PLAC pre ma ^e ne ju, 2.200m2, obje kat od 50m2 + ga ra `a za ma lu pri vre du. Hit no!!! Te le fon 062/8901199.

21154 VI [E pla ce va iz me |u No vog na se qa i Ve ter ni ka, ce na po jed nom pla cu 13.000E. Te le fon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 21207 PRO DA JEM plac sa ma wim le ga li zo va nim objek tom kod Mo {i ne vi le na Po po vi ci, stru ja, vo da, asvalt, grad ska zo na. Te le fon: 060/5008-408.

21136 ALI BE GO VAC, plac 1300m2, za po ~e ta ku }a od oko 100 m2, sve na pla cu.Te le fon: 062/8901199.

21155 HIT NO pro da jem jed no so ban br zo use qiv stan uli ca Pa tri jar ha ^ar no je vi }a, 26m2, odvo je na ku hi wa, lift, te ra sa, ce na 29.500E. Te le fon 021/544-540, 063/517-290.

21229 EKS TRA! Vi kend ku }a 90/1500m2, ukwi `e na, na me {ten, odr `a va na, sva in fra stu ruk tu ra, 300m od Du na va, sprat na, vo} wak, po tok, Ba no {tor, 22000E, vla snik. Te le fon: 064/2564716..

21195

NO VI SAD - RU MEN KA pro da jem plac sa svom in fra struk tu rom, iz prav ca N. Sa da, bli zi na glav nog pu ta, 16000m2. Te le fon 062/8953133.

21289

PRO DA JEM uli~ ni lo kal od 38m2 kod Fu to {ke pi ja ce, PDV ura ~u nat u ce nu. Tel. 021/654-6609, 428548 063/582-164.

LO KAL na Gr ba vi ci - u pri ze mqu no ve zgra de, na uglu dve uli ce, 265m2 i dve ga ra `e u su te re nu i 150m2 sklo ni {ta sa pra vom ko ri {}e wa, ce na 280.000 evra. Mo `e i za me na za stam be ne kva dra te uz do pla tu, a mo `e i za iz da va we! Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({i fra: 80250), www.so lis-ne kret ni ne.com.

428324 SA JAM - bu le var iz da jem po voq no, od li~ no raz ra |en re sto ran pi ce ri ju, 135m2 sa in ven ta rom, {al te rom za pro da ju pi ca i ro {ti qa. Te le fo ni: 063/161-28-73, 064/596-58-74.

20839 IZ DA JEM lo kal 60m2 u Bra ni mi ra ]o si }a 8.. Te le fon 063/505198.

20897 IZ DA JE MO luk su zni lo kal oko 170m2, na Bu le va ru oslo bo |e wa, No vi Sad, ka fi }i i kla di o ni ce is kqu ~e ni. Te le fon 061/633-9987.

20943

PRO DA JEM

lokal 25m2, nov, ukwi`en, prvi sprat, sa pogledom na dvori{te, Katoli~ka porta, sa zakupninom do 2013. godine.

Mese~ni zakup 250E, cena 50.000E. Telefoni: 063/50-40-85, 069/50-40-850, 021/55-77-30.

21077

IZ DA JEM po voq no su per sre |e nu ha lu 270m2 u Ka }u po god nu za raz ne de lat no sti, kom plet na in fra struk tu ra, do bar pri laz. Te le fon 063/500-576.

21054

USTU PAM dva uli~ na lo ka la i ve li ki dvo ri {ni lo kal u eks tra zo ni No vog Sa da. Te le fon 063/3970-89.

21148 IZ DA JEM lo kal, 20m2, Du nav ska 23, pa sa`, 1. sprat, gre ja we, te le fon, kli ma. Po go dan za po slov ni pro stor. Te le fo ni: 064/9356-924, 021/450-266 lo kal 266.

21208 IZ DA JEM lo kal 30m2 u pe {a~ koj zo ni, Sve to za ra Mi le ti }a 6, cg, te le fon, sa ni tar ni ~vor. Ce na po voq na 130 evra. Te le fo ni: 021/544-540, 063/517-290.

21225 LO KAL 52m2, cen tar No vog Sa da, me sto eks klu ziv no, pe {a~ ka zo na, opre mqen za bu tik, ukwi `en, ce na po voq na. Te le fon 063/89-23168.

20352 PRO DA JEM ukwi `e ne lo ka le, od 117m2, 74m2 i 42m2 na No vom bu le va ru. Te le fon 063/219-763.

20934

IZ DA JEM ili pro da jem pro iz vod nu ha lu u No vom Sa du, 1.600 m2 u dva ni voa na 5.000m2 par ce le.

Kom plet na in fra struk tu ra. Tel. 063/520-296, www.so lis-ne kret ni ne.com.

428329 ZA IZ DA VA WE! Eks klu zi van po slov ni pro stor, na atrak tiv noj lo ka ci ji, ceo sprat, Bul. oslo bo |e wa, po vr {i ne 600m2, po slov na zgra da, use qiv. Te le fon 421-437 428304 ili 063/534-505.

IZ DA JEM kod Su da i Spen sa stan 33m2 na vi so kom pri ze mqu, u no voj zgra di za kan ce la ri ju 150 evra. Te le fon 528-137.

428495

PAP PA VLA ukwi `e na ga ra `a 15m2, da qin sko otva ra we, stru ja, pri rod na ven ti la ci ja 6.000. Tel. 428550 444-107, 633-7853.

PRO DA JEM su te ren sku ga ra `u, 16m2, u @e le zni~ koj 46, sa da qin skim. Te le fon 064/14-63-505.20827 PRO DA JEM ukwi `e nu ga ra `u 21 m2 ul. Kra qe vi }a Mar ka. Mo `e kom pen za ci ja za auto mo bil. Te le 21007 fon 064/157-0304.

KU PU JEM sve vr ste auto mo bi la mo `e i ha va ri sa na. Do la zim po po zi vu, pla }am mak si mum od mah.

Te le fo ni: 064/33-77-695, 824-611.

21131 KU PU JEM auta is prav na, ne is prav na, ha va ri sa na, no vi ja, sta ri ja na na {im ta bli ca ma. Iz la zim po po zi vu i do bro pla }am. Te le fo ni: 822-714, 063/708-19-39. 21162 LA DA110, 16w, zlat no sre br na, 2003 god, 42.600km, o~u va na, ga ra `i ra na, eks tra, no ve gu me. Te le fo ni: 062/1662041, 021/6417165.

21108 PA SAT ka ra van 1996 god. Te le 21233 fon 521-408.

STAL NA ras pro da ja {po re ta, fri `i de ra, zamr zi va ~a, ve{ ma {i na, te le vi zo ra, usi si va ~a, mi kro ta la snih, ugrad nih rer ni, uq ni ra di ja to ri i pe }i na dr va. Te le fon 021/528-822.

21150

DIH TO VA WE dr ve nih pro zo ra alu mi ni jum skim flek si bil nim lajs na ma, za {ti ta od pro ma je, bu ke i pra {i ne, ce na 150 din/m. Te le fo ni: 021/500-612, 063/8426-848 i 063/8424-716.

20371 ZI DAR iz vo di sve gra |e vin ske ra do ve (te me qe, zi da we, re no vi ra we, kro vo ve ako cu ri i sli~ no). Te le fon 6434-313, 064/157-1404. 21104 KRO JA^: {i ve we pan ta lo na i suk wi. Po prav ke ra znih vr sta.

Naj po voq ni je u gra du, Te me rin ska 8 (u dvo ri {tu). Te le fo ni: 6612570, od 9-12 i 15-19.

21132 IZ RA DA PVC i alu mi nij skih pro zo ra i vra ta u bo ji. Iz ra da: ko va ne ogra de, ten di, kon struk ci je za ste pe ni {ta i ha le. Te le fon 063/521-750.

21170 KA DA SER VIS ob no va gla zu re uvo znim ma te ri ja lom, za {tit na fug na, (ne bu |a). Du go go di {we is ku stvo, ga ran ci ja. Te le fon 6321332, 6513-039, 065/543-68-96. 21177

KU PU JEM is prav ne, ne is prav ne ko lor te le vi zo re! Do la zak, is pla ta od mah! non - stop. Mla den!

Te le fon 421-516, 064/157-25-14.

20911 NO VI JI ko lor te le vi zo ri, sve ve li ~i ne, E 37, E 55, E 72, po voq no do sta vqam na adre su! non-stop.

Mla den! Te le fo ni: 421-516, 064/157-25-14.

20912 TE LE VI ZOR sony 72 ekran, 100 pro gra ma, te le tekst, dva skar ta, ra van ekran, da qin ski, mo de ran 45E, na kup ci is kqu ~e ni pre voz bes pla tan. Te le fon: 064/214-25-24.

21220

PO TRE BAN pe kar ski rad nik sa is ku stvom. Te le fon 505-813 ili 062/107-4325.

21138

nedeqa6.februar2011.

RADIO bih kao no}ni ~uvar, imam A i B voza~ku dozvolu.

Telefon: 061/804-14-83, Milan.

20116 PO TRE BAN vo za~. Pi sme ne mol be 8 - 20, do 11. 2. 2011. go di ne. Ki sa~ ka 43.

21242 PE REM - PE GLAM ve{, od no sim - do no sim, spre mam sta no ve i lo ka le. Te le fon: 064/6833-875 od 9 do 19 sa ti.

21167 AGEN CI JA KU] NE NE GE, bo le snih, sta rih, nu di mo vam ge ren to ne go va te qi ce, me di cin ske se stre, do ma }i ce ku }e u No vom Sa du i ino stran stvu. Te le fon 021/40021198 148.

RAD NI KA za odr `a va we na me {ta ja, sto la ri je i vo za ~a sa prak som u lo ka li ma i sta no vi ma. Te le fon rad nim da nom 021/423-386.

21151 RAD NI CU za op {te po slo ve i kwi go vod stve ne po slo ve sa naj ma we sred wom eko nom skom {ko lom sa is ku stvom. Te le fon rad nim da nom 021/423-386.

21152

PRO DA JEM ugo sti teq sku opre mu vi {e {a to ra za svad be i hlad wa ~e - Ka}, Zo ran. Te le fo ni: 069/551-3583, 021/6212-241.

20866 PRO DA JEM {iva}u ma{inu Bagat, model Slavica, dobro o~uvanu. Tel. 061/804-14-83. 20115 HRA NA za pa pa ga je, glo da re, go lu bo ve, ze be sun co kret 60, sun co kret {a re ni kru pan 80, ko ki ce 120, p{e ni ca 50. Fu to {ka pi ja ca te zga 189.

21183 ZA LA GA O NI CA! Naj po voq ni ji ot kup: zla ta, du ka ta, sre bra, di ja ma na ta, bri li ja na ta, pla ti ne ru~ nih i ka min skih sa to va, an ti kvi te ta. Nov ~a ne po zaj mi ce. Te l e f o n i: 063/351-531, 021/661-09-16.

18878 OZBIQ NA `e na 45 go di na sa `en skim de te tom ne go va la bi sta ri ju oso bu, mo `e i ne po kret nu za ne kret ni nu u No vom Sa du. Te le fon 064/50628-24.

20733 PRO DA JEM bu ko va dr va mo gu }a re za wa i ce pa wa pre voz gra tis.

Te le fon 063/77-19-142, 061/617-2220902 19. ^I S TIM po d ru m e, ta v a n e, dvo ri { ta, od n o s im {ut, ku p u j em sta r o gvo ` |e, ve{ ma { i n e, {po r e t e, ka r o s e r i j e, pro d a j em ugaq. Te l e f o n i: 6618-846, 063/8485495.

21095

27

Pre mi nuo je u 57. go di ni na{ dra gi su prug i otac

Sto jan Bo ro je vi} pu kov nik u pen zi ji Sa hra na je u po ne de qak, 7. 2. 2011. go di ne, u 14.15 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga Ru `a, si no vi Pre drag i Ne nad.

21352

S E ] A W E na na {e dra ge ro di te qe

Va siq ku Vla o vi} - \or |e vi} 1930 - 2008.

Mi la na - Mi la \or |e vi} 1921 - 1982. iz @a bqa @i ve u na {im uspo me na ma, pri ~a ma i sno vi ma.

Wi ho vi: Sa va, Smiq ka, Ni ko la, Na ta {a i Sne `a na.

21147

Dra gi

Mi }o qu ba vi mo ja, zbo gom, ne ka Te an |e li ~u va ju.

Tvo ja Isi do ra.

OG-1

Ja vqa mo tu `nu vest, da je na{ zet

Mi ro slav Sto ja no vi} tra gi~ no pre mi nuo 4. 2. 2011. go di ne.

Sa hra na je 6. 2. 2011. go di ne, u 14 ~a so va, na Grad skom gro bqu u Ba ji noj Ba {ti.

Po ro di ca Acin.

OG-2

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa6.februar2011.

3

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu, {o go ru i de ve ru

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

We go vi: Qu bi ca, To ma, Pe ra, Ne boj {a, Mi lan, Dra go, Ti ni ta i Sne `a na.

Te tu `ne ve ~e ri ka da je pre sta lo da ku ca tvo je ple me ni to sr ce iz gu bio sam naj ve }eg pri ja te qa, dru ga i `i vot nog sa put ni ka.

Bo `i jom vo qom smo ra sta vqe ni, ona je ja ~a od `i vo ta ali ne i od qu ba vi i ose }a wa ko ja no sim u du {i pre ma te bi.

Mi {a.

21305

21321

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Po sled wi po zdrav naj bo qem su pru gu, ta ti i de di

1947 - 2011.

Po ro di ca Ko va ~e vi}.

We go vi: Qu bi ca, Bog dan ka, Ma ri ja, Vla di mir, Ni ko la, Mi li ca i Te o do ra.

Sa hra na je u ^e re vi }u, 6. 2. 2011. go di ne, u 14 sa ti.

Po la zak je iz ku }e `a lo sti.

21334

Naj bo qem de di na sve tu

P O M E N

Du {an A}i mo vi}

Du {an A}i mo vi}

Osam go di na od smr ti mog je di nog bra ta.

Ka `u da vre me le ~i sve.

Mo je ra ne vre me ni je iz le ~i lo.

Mog je di nog i naj dra `eg bra ta ni ko i ni {ta ne mo `e iz bri sa ti iz ra we ne du {e.

Dra gi i je di ni si ne, da li si mo gao da sa ~e ka{? [to nas ni si sa ~e kao?

Se stra Na da sa po ro di com.

21336

Ne ma re ~i za ute hu, ne ma sre }e ko ja po sto ji bez te be.

Vo le }e mo te uvek.

Ro di te qi, Mi lu tin i Dra gi wa.

20931

20932

21337

Po sled wi po zdrav dra gom te ~i i {o go ru

P O M E N

P O M E N

Ra do sla vu Veq ko vi }u Ra do sla vu Veq ko vi }u

P O M E N

mo joj vo qe noj

ro|. Val 6. 2. 2009 - 6. 2. 2011.

Po ~i vaj u mi ru.

Bra ti} Ga vri lo Z. Jo va no vi} sa po ro di com.

IN MEMORIAM

Ma ri ji Vla sov

Ra do sla vu Veq ko vi }u

An |el ki Jo va no vi}

dnevnik

Du {an A}i mo vi}

Ma ri ja Vla sov

Ra do sla vu Veq ko vi }u

2003 - 2011.

S tu gom i qu ba vqu na ve li kog i ne zbo ra vqe nog pri ja te qa.

od: Mir ka, Mi }e i Se je.

21339

S tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi i vo qe ni

1927 - 2011.

Mi li na{, ne iz mer no nam ne do sta je{.

Na da.

Tvo ji: si no vi Mar ko i Mi lan i su pru ga Ma ri ja.

21307

21140

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Du {an Jo va no vi}

P O M E N

Is pra }aj je u po ne de qak, 7. 2. 2011. go di ne, u 10.30 sa ti, na Grad skom gro bqu.

O`a lo {}e ni: su pru ga Mi ca, }er ka Gor da na, zet Ra de, unuk Ivan, unu ka Sa wa sa po ro di com.

21317

Po sled wi po zdrav ocu

6. 2. 1991 - 6. 2. 2011.

3 P E T O G O D I [ W I P O M E N 9. 2. 2006 - 9. 2. 2011.

Ra do sla vu Veq ko vi }u

Ra do sla vu Veq ko vi }u

Ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti. @i ve }e{ ve~ no u na {im sr ci ma.

Po ro di ce: @iv ki} i Pe jo vi}.

Tvo ji unu ci: Ni ko la, Mi li ca i Te o do ra.

21335

Po sled wi po zdrav na {em te ~i

dipl. eko no mi sta in for ma ti ke 1967 - 2006.

Ve~ no }e{ osta ti sa na ma.

Sve {to Go spod mo `e da ri va ti qud skom bi }u, te bi je dao, je di na, naj mi li ja, le pa, do bra, pa met na, vred na, sve {to smo ima li na ovom sve tu, bi la si nam ti.

O~i pla ~u, sr ca i du {e tu gu ju, mi te jo{ uvek ~e ka mo.

Ve~ no ne u te {ni ta ta i ma ma.

Pro {lo je dva de set go di na bez dra ge maj ke. ]er ka Gor da na i zet Ra de.

We ni si no vi.

20924

21342

Du {a nu Jo va no vi }u

Bo ba Ple {e

Ta tja na Ta si}

Po sled wi po zdrav dra gom

20887

Moj ta ta, moj naj bo qi dru gar

21318

Dra gi na{ te ~o,

Da nas je tvoj tri de se ti ro |en dan

Ra do sla vu Veq ko vi }u

Ra do sla vu Veq ko vi }u

Tvoj ve dar duh i osme si na li cu ve~ no }e nas se }a ti na te be.

Mi lo van ^on ki}

Ga vra Ra do va nov La le 1981 - 2011.

ne }e mo te ni kad za bo ra vi ti.

Ve~ no }e{ osta ti sa na ma.

Po ro di ce: Ma run ki} i Ma ras.

Tvo ji Mi lin ko vi }i.

21330

Do ~e ku je mo ga sa ve~ nim bo lom i tu gom.

Tvo ji naj mi li ji: ma ma, ta ta i brat Bo ba sa po ro di com.

We gov sin i naj bo qi dru gar Du {ko.

Po ro di ce: [i pin i [ip ka.

20820

21332

21165

21343

Ra do sla ve

[est go di na...

S E ] A W E

Da na, 4. 2. 2011. go di ne na vr {i la se go di na od smr ti na {e vo qe ne

Pro {le su ~e ti ri go di ne od ka da ni je sa na ma na{ dra gi, ni kad pre `a qe ni

6. 2. 2007 - 6. 2. 2011.

Pre drag Ra do sa vqe vi} Pe |a 18. 12. 1975 - 8. 2. 2000.

Ne boj {a Ko ji}

dr An |el ke Ne }ak - Ko ra}

Ne boj {a Ko ji}

tr go vac 6. 2. 2007 - 6. 2. 2011.

1957 - 2010.

We ni: su prug Mi le, }er ke Na da i Jo va na i tet ka Mi le na.

21074

Sa du `nim po {to va wem, po ro di ca \u re Sta no je vi }a.

Na ma osta je da tu gu je mo i spo mi we mo te be.

La zar Mu {ic ki sa po ro di com.

21235

21232

Ne ku ca sr ce tvo je, ~u je mo ga.

Ne ma te vi {e, vi di mo te.

Ne }e{ se vra ti ti, ~e ka mo te.

Sa bes kraj nom qu ba vqu i ve li kom tu gom, ~u va mo te od za bo ra va.

Tvo ja po ro di ca.

20984

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Z A H V A L N O S T Iz ra `a va mo ne iz mer nu za hval nost pri ja te qi ma, kom {i ja ma, qu di ma do bre vo qe ko ji se na |o {e u od sud nom tre nut ku na {e tu ge i bo la za na {om dra gom po koj ni com, svo jim pri su stvom, pri lo `e nim cve }em, sa o se }a wem ne skri ve nih emo ci ja u ve li kom mi mo ho du is pra ti {e na {u dra gu

Pro {lo je pet go di na od smr ti mo je dru ga ri ce

D V O G O D I [ W I P O M E N

Ta tja ne Ta si}

nedeqa6.februar2011.

Da na, 2. 2. 2011. go di ne, u 62. go di ni, pre mi nu la je na {a maj ka, se stra, tet ka i ba ka

29

Da na, 4. fe bru a ra pre mi nu la je u 93. go di ni na {a dra ga

iz No vog Sa da I po sle to li ko vre me na mi ja ko ne do sta je{.

Tvoj drug Slo bo dan Ga xu ri}.

21333

P O M E N

@eq ko Ga }a

Mi la mo ja se stro,

6. 2. 2009 - 6. 2. 2011.

U sr ci ma s qu ba vqu ve~ no ~u va mo uspo me nu na Te be.

Ku mo vi Mi {a, Ra di ca, Kse ni ja i Bo ki.

Ja snu do we ne ve~ ne ku }e.

Wen kra tak `i vot, pun du ha i qu ba vi pre ma svo joj Na |i, pre ki nut je te kob ne no }i, osta viv {i Na |u da do zi va mr tvu maj ku ko ja se ni ka da vi {e ne }e ja vi ti.

Po seb no za hval ni: Ra fi ne ri ji No vi Sad, de ~i joj usta no vi, kom {i ja ma i MUP-u.

Po ro di ca.

Vi {e sla va Pri vrod ski Dok tra jem, qu bav i se }a we na te be ne }e iz ble de ti.

Tvo ja Na ta {a.

21127

21331

Na vr {a va se tu `na go di na mo me bra tu

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i po zna ni ke da je pre mi nuo

iz Srem ske Ka me ni ce

Vre me pro la zi, tu ga osta je, su ze te ku za mo jim ro |e nim bra tom.

pro fe sor ro|. 1919.

Uro {u Dra `i }u

Sa hra na je u po ne de qak, 7. 2. 2011. go di ne, u 12 sa ti, na Grad skom gro bqu.

Se stra Be la iz Fran cu ske.

O`a lo {}e na po ro di ca i pri ja te qi.

21326

21320

Po sled wi po zdrav dru gu i pri ja te qu

Sa tu gom ja vqa mo da je pre mi nuo u 51. go di ni na{ sin, otac i brat

od si na Vla di mi ra sa po ro di com.

21346

Po sled wi po zdrav dra gom ocu

21323

Bra ni slav Pe ri}

@iv ku Pa u ni }u dipl. ma {in skom in `e we ru prof. vi {e {ko le

Sve to Ke {eq Dra gi bra te, da ni, me se ci, go di ne do la ze i pro la ze. Se }a we na te be ni kad ne }e ne sta ti. Vo qe ni na{, po ~i vaj u mi ru.

Sa hra na je da nas, 6. 2. 2011. go di ne, u 13 sa ti, na Bu ko va~ kom gro bqu.

od po ro di ce Vo ji sla va Vu la no vi }a.

O`a lo {}e ni: otac Mir ko, sin Ni ko la sa maj kom, bra }a Pe tar, Du {an i se stra Du {an ka sa de com.

21328

21338

Da nas, 6. 2. 2011. go di ne na vr {a va se pet go di na od ka da ni je sa na ma na {a dra ga

Pro {lo je pet go di na od ka da ni si sa na ma

Uro {u Dra `i }u od si na Zla to mi ra sa po ro di com.

21345

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je po sle kra }e i te {ke bo le sti u 71. go di ni pre mi nuo na{ dra gi otac, de da i pra de da

Se stra Do bri la, Mi ki sa po ro di com i tvo ji uku }a ni.

21288

Da nas, 6. fe bru a ra 2011. go di ne, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, da je mo tro go di {wi po men na {oj dra goj i ni kad za bo ra vqe noj

Po sled wi po zdrav dra gom ocu

Tvo ji ve~ no ne u te {ni ro di te qi.

21315

Su pru ga Sla vi ca, sin Ve se lin i }er ka So wa sa po ro di ca ma.

21351

Tri go di ne ti ni si sa na ma, a na na {em sr cu sve je vi {e ra na.

Na {a sre }a, si ne, bio si ti, se }a we na te be, po no sni smo mi.

PET O G O D I [ W I P O M E N

Qu bo mir Bo ti} Bra ca

Sin Zla to je, sna ha Sve tla na, unu ci Vla di mir i \or |e sa po ro di com.

@iv ko Pa u ni}

Mi tar Ko lar ski

Po ro di ce: Po pov i Gli go ri}.

Po la ga we ur ne oba vi }e se u kru gu po ro di ce.

Ko ko la Mi lo {u

S E ] A W E

Po sle {et go di na tu ga i bol ne pro la ze.

Osta je po {to va we i uspo me ne.

ro|. Dri wov ski ban kar ski slu `be nik u pen zi ji

Ovim pu tem se naj i skre ni je za hva qu je mo svim ro |a ci ma, pri ja te qi ma, kom {i ja ma i ko le ga ma ko ji su upu ti li re ~i po dr {ke i is pra ti li Mi li cu na we nom po sled wom pu tu.

Po ro di ce: Me dan i Ga xu ri}.

21086

na vo qe nog je di nog ne za bo rav nog si na. Da na, 9. 2. 2011. go di ne, na vr {a va ju se tri tu `ne go di ne.

Ra do van Po pov

[ar lo ta Va si qe vi}

iz ^e la re va

pro fe sor kwi `ev no sti

21234

P O M E N

Mi li ca Me dan

21324

Sto jan ka \ur |e vi}

S E ] A W E na dra ge ro di te qe.

Da ni i go di ne pro la ze, ali ni jed na bez se }a wa na te be. Mno go je uspo me na da o te bi sa po nom pri ~a mo.

Mi lan Mi lin kov

Sto jan ka \ur |e vi} Ni {ta se ne me wa, osta ju tu ga i dra ge uspo me ne. Uvek }e{ bi ti u na {im mi sli ma, vo qe na i ne pre `a qe na.

Tvo ji: su prug Mar ko, }er ka Dra ga na i sin Dra gan sa po ro di com.

Tvo ja se stra Dra ga sa po ro di com.

21340

21341

1989 - 2011.

Da na, 5. 2. 2011. go di ne pre mi nu la je u 85. go di ni na {a vo qe na

Sav ka Mi lin kov

Dra gi ca Pe ka ro vi}

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Uro{ Dra `i} Sa hra na je u po ne de qak, 7. 2. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Ve ter ni~ kom gro bqu. Po la zak je iz ku }e `a lo sti u 14.

30 ~a so va ul. [kol ska 28, Ve ter nik.

O`a lo {}e ni: si no vi Zla to mir i Vla di mir sa po ro di ca ma.

21344

Po sled wi po zdrav su pru gu

Po sled wi po zdrav de di

Qu bi Ko va ~e vi}

2007 - 2011.

Za u vek je u sr ci ma we nih naj mi li jih.

21266

Go di ne pro la ze, a tu ga i uspo me ne osta ju.

Uro {u Dra `i }u

Sa hra na je u po ne de qak, 7. 2. 2011. go di ne, u 13 sa ti, na Us pen skom gro bqu u No vom Sa du.

Uro {u Dra `i }u

Uro {u Dra `i }u

Va {a }er ka Mi ra, zet Pe ra i unu ~ad Mi lan, Dra gan i Je le na.

O`a lo {}e ni: }er ka Qi qa na, unu ci Go ran, Ge za i zet Ge za.

Ne ka joj je ve~ na sla va i hva la.

od pri ja te qa Ste ve i Dra gi ce Pan du rov.

od su pru ge Go spa ve.

od: unu ke Da ni je le, ze ta Dra `e i pra u nu ka Une i Uro {a.

21325

21327

21347

21348

21349

30

07.00 08.00 08.05 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10

tv program

nedeqa6.februar2011.

ТВ Баштина Вести Пинг, филм Тролови Та дивна створења Кад зазвони: Припреме за пријемни Бразде Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид Вести На турнеји с Московским циркусом

06.00 06.05 08.00 09.00 08.15 09.06 11.05 11.10 12.44 13.00 13.15 13.40

Вино и виноградарство (Панонија, 21.30)

Сашка Каран

Таблоид Како су настајали највећи хитови домаће забавне музике, како срцепарајуће песме настају у обичним животним ситуацијама. Да ли су постојали много бољи дани на нашој естради? Гости: Лео Мартин, певач, Борис Бизетић, мултимедијална личност, Светислав Вуковић, новинар и песник, Сашка Каран, фолк певачица. Аутор и водитељ: Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00) 16.05 17.00 17.22 17.30 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50 00.45 01.35

06.30 07.30 08.00 08.30 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.55

Штикла папуча ТВ Дневник Тајна хране: Паштрнак Сералонга, филм Пресент ТВ Дневник Полако па сигурно - квиз Микијева кујна Грување Војвођански дневник Спортска хроника Ноћна смена Класик рок Најважнија адреса Штикла папуча Ноћна смена

Кухињица (мађ) Агро мозаик Црно бели свет Излог страсти Програм за децу (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Судбина салаша и салашара, емисија на на слов. језику са титл.на срп. Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Ручни радови - Накит (украј) Спектар (буњ) Македонско сонце Мађарска галерија историјских ликова (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Широк план (рус) ТВ Спорт (мађ) Кинси, филм ТВ Продаја

07.30 Глас Америке 08.30 Мрачна страна дигиталног света 10.30 Травел 11.00 Тојотин свет природе 12.00 Филмски програм 13.45 Арт бокс 14.20 Хало председниче 15.30 Војвођанске вести 16.00 Путоманија 16.30 Музичка емисија 17.30 Војвођанске вести 18.30 Улови трофеј 19.00 Хроника општине Жабаљ 19.30 Вреле гуме 20.00 Војвођанске вести 20.30 Седми дан 21.00 Арена инфо 21.30 Вино и виноградарство 22.00 Војвођанске вести 22.30 Музички пограм 00.15 Глас Америке 00.45 Ноћни програм

15.59 16.53 17.23 17.49 18.27 19.01 19.30 20.05 20.56 22.53 22.58 23.40 23.55 00.48 01.03 02.55 03.00 03.47 04.15 04.29 05.14 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Вести Јутарњи програм Жикина шареница Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Тенис: Фед купСрбија - Канада, пренос Мој рођак са села Роковник Задња кућа Србија Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Мој рођак са села Браћа Блум, филм Вести Увиђај Дневник Љубавнице ТВ продаја Егзит Вести Мој рођак са села Задња кућа Србија Гастрономад Сасвим природно ТВ продаја Верски календар

Ненад Стекић

Српске спортске легенде: Ненад Стекић Легенда српске атлетике, Ненад Стекић, после дуго времена, у јавности говори о својим некадашњим успесима, славним временима „краљице спортова”, о клубу сто, о томе шта му недостаје данас. Аутор: Добросав Гајић (РТС 2, 17.56) 06.02 06.55 07.37 07.45 08.00 09.00 09.25 09.39 09.57 10.27 11.00 12.00 12.16 12.25 13.00 13.24 13.30 14.00 14.24 14.33 15.02 16.01 17.00 17.56

Дубравка Мијатовић

СЕРИЈА

Мој рођак са села 09.00 11.00 11.30 12.00 12.30 14.20 14.30 15.00 16.00 16.50 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Филм: Френк и Џеси НС клинци 7 НС дана Друм Филм: Краљеви самоубице Неон сити Азбука родитељства Московска сага Разоткривени Неон сити Објектив Препознај Европу Храна и вино Јована суботом Објектив Прес клуб Ево нас код вас Московска сага Објектив Разоткривени Оловне приче

10.15 НБА: Финикс – Оклахома Сити 12.00 АТП Јоханесбург, финале 14.30 Премијер лига: Вест Хем – Бирмингем 16.39 Најава дербија 17.00 Премијер лига: Челси – Ливерпул 19.00 Холандска лига: Утрехт – Твенте 20.30 НБА: Бостон – Орландо 23.00 Шампионат: Свансеа – Кардиф 00.45 Португалска лига: Сетубал – Бенфика 02.30 Премијер лига: Вест Хем – Бирмингем

У шетњи са генералом Барбуловићем, Вранић сазнаје информације о новом шпијунском војном возилу. У Шарчевићевој кући је полиција. Биса долази у Врњачку Бању да провери како се Дракче снашао са Рајном, али га затиче депресивног и усамљеног како залива башту. Улоге: Војин Ћетковић, Драган Јовановић, Дубравка Мијатовић, Танасије Узуновић, Љубинка Кларић, Вера Чукић, Сузана Лукић Режија: Марко Маринковић (РТС 1, 20.05)

06.30 07.50 10.50 11.20 12.35 14.50 18.00 18.15 19.00 19.30 20.00 21.00 23.25 00.40 01.40 02.30

Домаћин Филм: Хиљаду и једна ноћ Галилео Вече са Иваном Ивановићем Оскар популарности Филм: Д‘Артањан и три мускетара Вести Експлозив - најбоље Галилео Улица смеха Квиз: Желите ли да постанете милионер ? Филм: Случајно заљубљени Фајронт република Досије Америчко рвање - До коске Топ спид

18.21 19.19 19.47 20.00 21.03 21.35 22.07 22.54 23.39 00.03 00.35 05.31

06.00 06.30 07.30 08.15 09.02 09.30 10.00 10.10 10.30 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.30 04.30

Музика за добро јутро Културако аресипе Верски календар Време одлуке Дозволите... Артур Венчање, ЕБУ драма На селу, ЕБУ драма Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац Бразде УНХЦР-повратак: Косово Верски календар Е-ТВ Пут око света Датум Културако аресипе Српски источници Верски календар Други век: Ева Рас Играле се делије на сред земље Србије В... као Вавилон Парни ваљак Српске спортске легенде: Ненад Стекић Твоје песме, моји снови Контекст Верски календар Недељом увече Забоављени умови Србије Метрополис Јелен топ десет Велика руска колекција Викенд евронет ТВ продаја Тенис - Фед куп: Србија - Канада Мој љубимац

ВОА Маратон Улови трофеј Спреми сарму да те цео свет разуме Коферче Топ шоп Вести Кефалица Филм: Гарфилд 2 Вести Милица² Топ шоп Инфо Списак мојих бивших Вести Слике живота Инфо Док. серија: Универзум Вести Филм: Голи пиштољ 3 Вести Човек од закона Породица Серано Филм: Моћно срце Последњи час Вести Милица² Филм: Исток-запад Филм: Голи пиштољ 3 Док. серија Филм: Моћно срце

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

04.00 Љубав на продају, 07.00 Уз кафу, 08.00 Мини концерт, 10.00 Смех терапија, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 13.30 У међувремену, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену

10.00 Ши-Ра, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Филм, 16.30 ЗОО Хоби, 17.00 Без тамбуре нема песме, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Е-ТВ, 22.30 Више од игре, 23.00 Неми сведок, 00.30 Џубокс

dnevnik

Филм: Имаш пријатеља Знање на поклон Вести Б92 Филм: Страх у срцу Вратиће се роде Између редова Топ гир Вести Б92 Филм: Наташа Двоугао Вести Б92 Наша мала клиника Идеалан профил, ТВ шоу Утисак недеље Вести Б92 Потрага Филм: Нисам ту: Прича о Бобу Дилану 02.15 Хиторама 03.05 Укључење у Б92 Инфо 06.40 08.30 11.00 11.35 13.05 14.00 15.15 16.00 16.30 18.25 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05

Између редова Паралелно са маестралним тријумфом Новака Ђоковића на аустралијском Грен слему, дешавали су се велики потреси приликом избора новог (старог) руководства ТС Србије. Југослав Ћосић разговара са Срђаном Ђоковићем, бившим кандидатом за председника Тениског савеза Србије. (Б92, 14.00)

Срђан Ђоковић

07.00 Добро јутро 10.00 Двор 11.45 Сити 12.00 Гранд хитови 13.00 Двор 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне Лее Киш 18.00 Двор 19.30 Национални дневник 20.00 Двор - избацивање 22.30 Двор - избор краља и краљице 23.00 Филм: Маћеха 01.45 Сити 02.00 Филм: Крв и вино 04.00 Филм: Маћеха

Џесика Лукас

СЕРИЈА

Мелроуз плејс Нови серијал прати причу младих људи који живе у апартманским комплексима у Западном Холивуду, у Калифорнији. Улоге: Кети Кесиди, Стефани Џејкобсон, Џесика Лукас, Колин Егсфилд (Хепи, 15.00) 06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10 13.40 13.55 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 23.50 03.00 03.30 05.30

Јутарњи програм Парови, недељни преглед Ноди Мегаминималс Мала принцеза Здраво, Кити Телешоп Ангелина балерина Винкс Сирене Бакуган Југио Пресовање Динотопија 1 Телешоп Парови, уживо Мелроуз плејс Телешоп Вести Изнајми звезду Парови, уживо Телемастер Пут ка ватреном рингу Мелроуз плејс Парови, преглед дана Парови, избацивање ТНТ Парови, уживо Мелроуз плејс Забавни програм Пут ка ватреном рингу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

SlavNi StRaNci goSti SRbiJe

Pi {e: Radovan Popovi} 07.15 08.05 09.00 09.40 10.10 11.40 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.50 17.15 17.40 18.15 19.20 19.30 20.10 21.05 21.55 23.50

Џе ни Ме кар ти

Нео бич ни за штит ник

Ше риф из ма л ог гра да при суству је от ми ци же не. Кре ће да је спа се, у уве ре њу да ра ди пра ву ствар. Ис по ста ви се да су от ми ча ри аген ти ФБИ-а ко ји ма је за да так да за шти те ту же ну и да је до ве ду у Чи ка го на ве ли ко су ђе ње... Уло ге: Ле ри Д Кејбл Гај, Џе ни Ме кар ти, Ри чард Бул, Деј вид Мо е лер, Вил Клин гер, Омар Дјукс Ре жи ја: Чар ле Ро берт Кар нер (Но ва ТВ, 21.15) 08.15 09.10 10.05 10.25 10.40 11.05 11.20 11.45 12.15 12.45 13.15 14.15 15.15 17.00 17.10 19.15 20.05 21.15 23.00 00.25 00.55

08.00 09.00 10.00 11.00

Кашмирска мафија У седмом небу Пепа Тими Тим Винкс Чугингтон Бен Тен Аутомотив Новац Телевизијска посла Фрикови У седмом небу На раскрсници живота, филм Вести Војничине, филм Дневник Над липом 35 Необичан заштитник, филм Ред карпет, шоубиз Сви мрзе Криса Универзални војник: Повратак, филм

01.00

Вивалдијевим стопама Апсолутна нула Дикенсова тајна љубавница 1989-1990. Последња година Источне Немачке Египат Викторијанска апотека Геније фотографије Тајни ратови У потрази за Шерлоком Холмсом Путовања и открића Вампирска принцеза Суђење нацистима у Нирнбергу Хамбуршка ћелија Ко си заправо ти? Изгубљена крсташка тврђава У потрази за Шерлоком Холмсом Путовања и открића

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Књига о џунгли Мали Тарзан Фантастична четворка Путописна емисија Магија, мистерије и чуда Црна мачка бели мачор МР 73 Бановић Страхиња Жена мафије Грађанска пресуда Карнера. планина која хода Ф.С.И. Врућа нација

06.00 07.40 09.30 10.00 11.30 12.50 14.25 16.20 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.25 01.05 02.40

Хана Монтана Мисија на Марс Филмови и звезде: Ник и Нора Ледено доба Да ли сте чули за Морганове Претходни ангажман Трка до вештичје планине Холивуд на снимању Како украсти младу Гола истина Царство порока - Анастазија Права крв - Зло се наставља Очух Гола истина Анаконда 4: Траг крви

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00

01.30 02.45 03.20 03.50

Мала ТВ Пријатељи Нора Фора ТВ календар Шериф у Њујорку Мањински мозаик Дневник Плодови земље Море Недељом у два Мир и добро На путу кући: Невероватно путовање, филм Јеловници изгубљеног времена Глобално село Лепом нашом Дора - идемо на Евросонг Дневник 1 против 100, квиз Верујем у анђеле Пут лубеница, филм Циклус европског филма: Довиђења, децо, филм Шериф у Њујорку Скица за портрет Глобално село Лепом нашом

08.15 Златна кинотека - циклус Керија Гранта: Сумња, филм 09.55 Хинтерстодер: Светски скијашки куп - велеслалом (М), пренос 1. вожње 10.55 Миса, пренос 12.00 Библија 12.55 Хинтерстодер: Светски скијашки куп - велеслалом (М), пренос 2. вожње 14.10 Филипове бебе 14.45 АТП Загреб Индорс, снимак другог полуфиналног меча 15.30 Олимп, спортска емисија 16.00 АТП Загреб Индорс, пренос финала 18.00 Хокеј, ЕБЕЛ лига: Медвешчак - Лиенз, пренос 20.50 Коса, филм 22.50 Посебни додаци 23.25 Филмски бутик: Нема ме, филм 01.35 Гаража 02.05 Ноћни музички програм

Трит Ви ли јамс

Ко са Клод Ху пер Бу ков ски на пу шта род ни дом у Окла хо ми и од ла зи у Њу јорк, ка ко би се при ја вио у вој ску и бо рио у Ви јет нам ском ра ту. У њу јор шком Цен трал пар ку он срет не гру пи цу хи пи ја ко ји жи ве ње му по све не по зна тим на чи ном жи во та... Уло ге: Џон Се виџ, Трит Ви ли јамс, Бе вер ли Ди Ан ђе ло, Ни ко лас Реј, Ени Гол ден, Дор си Рајт Ре жи ја: Ми лош Фор ман (ХРТ 2, 20.50)

06.00 С ветром у леђа 13.00 Живи песак 15.00 Управо пред ноћ 17.10 Укрштени светови 19.00 Повратак у будућност 3.

21.15 Привиђења 23.10 Празнина 01.00 Пако

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Независни Дони Дарко Рударева кћи Смрт јој лепо стоји И каубојке плачу Прдоња Гуниси То је мој живот Пирати из Пензанса Независни Лезбејке 4. – еротски дневник Приче

04.30 Неш Бриџис 07.00 Филм: Ева 09.10 Филм: Двоструки живот Еленор Кендал 11.20 Браћа и сестре 13.20 Филм: Злочини прошлости 15.10 Филм: Отета усред бела дана 17.00 Убиства у Мидсамеру 19.00 Добра жена 21.00 Три реке 23.00 Филм: Уврнута наука 00.50 Да ли знате ко сте?

01.50 Медијум 02.50 Филм: Отета: Бегунац љубави 04.40 Ерика

Ло ра Фреј зер

Ле те ћи Шкот

Гре јем Об ри, слав ни шкот ски ас, сру шио је свет ски би ци кли стич ки ре корд у пре ва ље ној уда ље но сти у јед ном са ту, на би ци клу ко ји је из ра дио пре ма свом лич ном ре во лу ци о нар ном ди зај ну. Пра ти мо Об ри јев жи вот кроз ње го ве по ра зе и по бе де... Уло ге: Џо ни Ли Ми лер, Ло ра Фреј зер, Бра јан Кокс, Би ли Бојд Ре жи ја: Да глас Ме ки нон (РТЛ, 23.20) 08.30 2 глупа пса 09.50 Школа за вампире 10.35 Љубав је на селу, док. серија 11.40 Заводник, филм 13.05 П.Ц.У., филм 14.25 Мадагаскар, филм, 15.45 Само небо зна, филм 17.35 Дангерман - Савршена олуја, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.05 Ексклузив с Татјаном Јурић 20.00 Најтраженији, филм 21.40 ЦСИ Мајами 23.20 Летећи Шкот, филм 01.00 Астро шоу 02.00 РТЛ Данас 02.30 Валадавина: Пре истеривача ђавола, филм

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35

23.45 00.40

У делићу секунде Преживљавање Чудовишта из реке Човек, жена, дивљина Страствени риболовци Разоткривање митова Ексцентрична борбена возила Оружје будућности Град мотора Додај гас Пета брзина Амерички чопери Разоткривање митова Повратак у Авганистан са Росом Кемпом Невоље у рају Спасавање чилеанских рудара Како преживети катастрофу Тачка пуцања

08.30 10.00 10.45 12.30 13.00 13.45 15.30 16.00 16.45 18.40 18.45 19.30 23.00 00.00 01.00

Биатлон Алпско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Алпско скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Биатлон Билијар Зимски спортови Скијашки скокови Билијар Скијашки скокови Биатлон Крос-кантри скијање

15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50

Шљи во ви ца нај љу ба зни ја ју го сло вен ска уста но ва

С

лав ни пољ ски ре ди тељ Анджеј Вај да до шао тро пол’ со бе је два да су рас ко шне, те ле фо ни су ис је у Ју го сла ви ју 1961. „’Ава ла филм’ има иде - кљу че ни, све тла нас не пре ста но оста вља ју на це ди ју екра ни зу је јед ну при по вет ку Ни ко ла ја Ље - лу, ква ке с вра та и пи са ћих сто ло ва ис па да ју на нај ско ва, а ја сам о то ме раз ми шљао сам пре ви ше го - ма њи тр зај, а со ба ри ца ма тре ба два са та и ви ше да ди на“, об ја снио је. до ђу. Во да је још озбиљ ни ји про блем, увек је вре ла, Сам је ре као да о Ју го сла ви ји до тад ни је знао ап - а те че са мо не ко ли ко не пред ви дљи вих тре ну та ка на со лут но ни шта. Ка зао је то свом но вом при ја те љу, дан. Ску пља мо је у ка ди, као са ку пља чи ки ше, и есе ји сти и кри ти ча ру Све ти Лу ки ћу: гра ди мо жле бо ве по ку ша ва ју ћи да пу сти мо во ду у „Тра жио сам но ве те ме и мо гућ но сти. Би ли су ми ну жник, па нам стра да ју пр сти и по ква се се оде ла. по треб ни су сре ти с љу ди ма ко ји ме не ће тре ти ра ти „Осим нас, у хо те лу има Фран цу за, Ита ли ја на и по вр шно као што ми се то код нас де ша ва ло, с љу - аме рич ких филм ских ком па ни ја, чи је лу чо но ше – ди ма ко ји са ти ма се де за сто лом и дру же се, пе ва ју Гре го ри Пек, Мел Фе рер, Џон Ба ри мур мла ђи – го не ке пе сме и увек има ју стра шно мно го да ка жу. Ју - то во не из ла зе из ба ра, ве ро ват но због је зич ких по го сла ви ја је на ме не оста ви ла фан та сти чан ути сак и те шко ћа, као и не до стат ка за ба ве“. бе о град ски пе ри од је про сто из ле чио мо ју ду шу“. За филм „Си бир ска ле ди Маг бет“ сце на рио је Лу кић на пи сао по Ље ско вље вој но ве ли. Ми о мир Де нић, сце но граф фил ма, је за пи сао: „Ра ди ли смо на те ре ни ма око Опо ва, и ту са зи да ли це лу си бир ску па лан ку: ку ће, цр кву (при ча ло се да је, чак, ве ћа од оне Ру ске у Бе о гра ду), дво ри шта и цео до ма злук. То ли ко је све озбиљ но ра ђе но да је Вај да бу квал но спа вао на објек ту. Ни са ким ми се то ни кад ни је де си ло, бар до тле“. Вај да је за свог са рад ни ка ре жи је узео мла дог бе о град ског по зо ри шног и филм ског ре жи се ра Бо ру Дра шко ви ћа, ко ји је по том оти шао на уса вр ша ва ње код по зна тог пољ ског ре жи се ра Јир жи ја Ка ва ле ро ви ча. У сво јој књи зи „Филм зва ни же ља“, Вај да се се ћао ра да у Бе о гра ду: „Жи вот у Бе о гра ду ми се ве о ма Мла ди По љак Вај да осе тљив на бал кан ске те ме до пао јер иако је Пољ ска већ би ла пре жи ве ла сво ју У на став ку де таљ но опи су је по је ди но сти свог не 1957. и отва ра ње пре ма све ту, пр ве го ди не Го мул ки - за до вољ ства: не вла де опет су до не ле за тва ра ње. Бе о град је из гле „Је зик: Со ба ри це, ко но ба ри и но са чи зна ју тек не дао као фан та сти чан европ ски град по ве зан са све - ко ли ко ре чи не мач ког или ита ли јан ског, али ве ћи на том. До ла зи ли су аме рич ки глум ци, стал но се не - слу жбе ног осо бља с ко ји ма до ла зи мо у до дир го во што де ша ва ло, би ло је пу но ри са мо до ма ћи је зик. (Мо по ле та, на де и мно го ви ше гао је Стра вин ски сле ди ти „До ја ди ли су ми у Пољ ској сло бо де, или се бар та ко ме ми сао пре ко ре чи за јед нич ни чи ни ло. Ва жан до дир с по вр шни љу ди ко ји са ти ма се де ког сло вен ског по ре кла, али дру гом кул ту ром до жи вео се жа лио да су му ти „ети за сто лом и увек има ју стра шно сам по се тив ши но бе лов ца мо ло шки раз го во ри“ крај мно го да ка жу. Ју го сла ви ја је од Ан дри ћа, по чи јим при по ње до сад ни). та квих про сто из ле чи ла мо ју вет ка ма сам же лео да на пра „Љу ди: Де бе ле же не, вим филм. ду шу“, за пи сао је слав ни ре ди тељ црн ке и пла ву ше. Му шка ра „Ка сни је смо Све та Лу ци – у ка па ма и рад ним оде Анджеј Вај да кић и ја пу то ва ли у Бо сну, ли ма – има ју ши ро ке ко сти тра же ћи ме ста ко ја је Ан и те шке су те ле сне гра ђе. дрић опи сао у при по вет ка ма. Же лео сам да на пра - Сви ко ји ма нас пред ста вља ју – му зи ча ри, игра чи, вим филм од ’При че о ве зи ро вом сло ну’ и ’Ма ре по зо ри шни и слу жбе ни ци за кул ту ру – крај ње су го ми ло сни це’, при по ве да ка ко је су ме бес крај но оду - сто љу би ви. ше ви ле. Од ју го сло вен ских те ма по нео сам и иде ју „По ли ти ка: Ни у јед ном ки о ску не ма ни тра га ка за филм о мла ди ћи ма ко ји су 1914. из вр ши ли атен - квом аме рич ком или за пад но е вроп ском ча со пи су, а тат на Фер ди нан да. Ми слим да сам ту те му и мла - чи ни се да је Ита ли ја, од ко је их де ли са мо ма ло мо ди ће раз у мео. Ти су ли ко ви ве о ма бли ски пољ ској ре, да ле ко као Не пал. Али увек смо све сни по сто ја ли те ра ту ри и дав ној, на ив ној фан та зи ји да се дру - ња Ру си је. У Бе о гра ду глав ни хо тел се зо ве „Мо штво мо же из ле чи ти пле ме ни то шћу и то тал ним да - сква“, а глав ни Трг Марк са и Ен гел са. Као и у дру ва њем се бе за пра ву ствар. На жа лост, ни тај филм гим ко му ни стич ким зе мља ма, ка жу да се на пој ни це ни сам ус пео да сни мим“. од би ја ју. Али ов де по сто ји до ма ћа из ре ка да се ’ни *** кад не да ју, али се увек при ма ју’. На из ма ку 1961, гост Бе о гра да био је Игор Фјо до „Но вац: Ју го сло вен ска ва лу та је ’ла га на’ и без ро вич Стра вин ски, ру ски еми грант, на ту ра ли зо ва ни вред но сти ван зе мље. Фран цуз, је дан од нај зна чај ни јих му зи ча ра и ком по „Хра на: Не мач ка и ита ли јан ска је ла, гру бо зи то ра 20. ве ка. До че кан је с из у зет ном па жњом и при пре мље на. До ма ћа ви на и си ре ви су до бри цео умет нич ки Бе о град оп чи нио је сво јом по ја вом. али не до ра ђе ни: одр жа ва мо се ве ћи ном на ба де Ве ли ки умет ник у сво јим ме мо а ри ма пи ше: ми ма, ба кла ви, тур ској ка ви и слав ној срп ској ов „Ску пља ју па со ше и де кла ра ци је о ва лу ти пре не - че ти ни. Шљи во ви ца се пи је сву да и у сва ко до ба. го што нам да ју одо бре ње да на пу сти мо ави он. Вру - То је нај т рај ни ја и нај љу ба зни ја ју го сло вен ска ћа, ве тро ви та ноћ, ули це пу не љу ди. У хо те лу ’Ме - уста но ва„.

Kwi gu Ra do va na Po po vi }a „SLAV NI GO STI SR BI JE XX VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto, po 910 di na ra, ili na ru ~i ti pu tem te le fo na 021/6622–609 ili i-mej la knjizara4@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. od 1. januara 1953. Slobodna vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SvetoZaR MaRKovi] toZa pogubqen od okupatora 9. februara 1943. izdava~ „Dnevnik vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, bu le var oslobo|ewa 81. te le faks re dak ci je 021/423-761. elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, in ter net: www.dnevnik.rs. glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. besplatni mali oglasi za oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: aiK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

nedeqa6.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Очекујте неочекивана изненађења. Поведите више рачуна о свом здрављу, о притиску, шетајте се и дишите пуним плућима. Друштво и деца вас анимирају, све више и више. Уживајте у својој слободи.

BIK 20.4-20.5.

Уозбиљили сте се на свим сегментима. Мир и одмор ће вам пријати током ове недеље. Па и самоћа. Али, телепатски сте везани за драгу особу. Шаљите енергију љубави, из свог срца, и биће вам враћена.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

6. februar 2011.

Растрзани сте и немирни, а могли биste бити и нервозни. Коцкице се тешко слажу и уклапају, али то није разлог да се и даље не трудите да од свог живота створите што бољу и занимљивију игру. Само паметно! Месец је данас у знаку Риба, али под утицајем неконтролисаног Урана, па су промене ситуација и околности сасвим нормалне. Оно што планирате неће се реализовати. Изненадни сусрет. Недеља је ваш дан, дан Сунца, па ће бити како ви кажете. У основи сте немирни и активни па се може десити да радите више послова у исто време. Друштвени сте. Пазите да не дође до пропуста. Имате могућности да стабилизујете љубавни однос, било да узмете ствари у своје руке и покажете ко је главни, или да се повучете у свој свет. У сваком случају, за вас нема мира. Друштво.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

У свом дому можете квалитетно порадити на ономе што вас занима. Можете се поштено одморити, чак и више дана, да бисте сакупили изгубљену енергију. Унутрашња емотивна трансформација.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Финансијска ситуација изискује штедњу и враћање дугова у било којем правцу, у било којем смислу. Растрзани сте између потреба, жеља и могућности. Шта вам је чинити? Будите активни. Нешто се дешава испод површине смирености и самоконтроле којом зрачите, а то су фатална осећања, која не можете избећи тако лако. Вољена особа жели све или ништа. Сами одлучите.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Стално и увек нешто радите, па и недељом. Одлучили сте да заћутите о својим осећањима и пословним плановима, што управо значи да се припремате за битне подухвате. Весели укућани.

Није вам лако у вртлогу могућности и шанси које вам се пружају. Све бисте хтели, истовремено, сада и одмах, ако може. Будите активни на свим пољима и немојте тако лако одустати. Коначно недеља, с Месецом у вашем знаку. Револуционарни дух и бунт ће вас покренути и подстаћи на активност. Усмерите енергију и адреналин у позитивном смеру, себи у корист и добробит.

TRI^-TRA^

Зах тев на уло га V REMENSKA

Аустра лиј ски глу мац Хју Џекмен ће због по на вља ње уло ге Вол ве ри на у иду ћем на став ку „Икс-ме на”, мо ра ти да је де чак шест хи ља да ка ло ри ја днев но.

- Ре ди тељ Дарен Аронофски ми је ре као да сам у по след њем на став ку из гле дао су пер, али сам пре ви ше ви сок, а Вол ве рин ни је та кав. Он је на би јен и ми ши ћав и вр ло мо ћан. То ми је са да циљ, на дам се са мо да не ћу до би ти ср ча ни удар док по ку ша вам да на ду вам ми ши ће - ре као је Хју. Хју ће за то уме сто нор мал них 2.550 ка ло ри ја, днев но уно си ти шест хи ља да, што је око два де сет чи збур ге ра или 76 твр до ку ва них ја ја или 109 па ла чин ки.

PROGNOZA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

8

Subotica

7

Sombor

9

Kikinda

6

Vrbas

8

B. Palanka

8

Zrewanin

7

S. Mitrovica 10 Ruma

10

Pan~evo

9

Vr{ac

7

Srbija Beograd

10

Kragujevac

12

K. Mitrovica

9

Ni{

12

VIC DANA

Evropa

I MALO TOPLIJE

Madrid NOVI SAD: Sun~ano i jo{ malo toplije vreme. Vetar slab ju`nih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -4, Rim a maksimalna oko 8 stepeni.

London VOJVODINA: Ujutru slab mraz i ponegde magla. Tokom dana sun~ano i relativno toplo vreme. Vetar slab promenqivog pravca. PriCirih tisak iznad normale. Minimalna temperatura -6, a maksimalna 10 Berlin stepeni.

SRBIJA: Ujutru slab mraz i ponegde magla. Tokom dana sun~ano Be~ i toplije vreme uz temperature iznad normale za po~etak februara.

Var{ava Vetar slab zapadni ili promenqivog pravca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -6, a maksimalna 14 stepeni.

Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkom naredne sedMoskva mice sun~ano i jo{ toplije vreme. Maksimalne temperature }e u mnogim mestima biti preko 10 stepeni, a ponegde i preko 15 stepeOslo ni. Magla je mogu}a samo ponegde u jutarwim satima. U drugoj polovini sedmice postepeno hladnije.

St. Peterburg

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike mogu imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da se pridr`avaju svoje terapije i smawe fizi~ke napore. Mogu}i su glavoboqa, nervoza i zamarawe. Savetuje se i adekvatno odevawe u skladu sa o~ekivanim dnevnim temperaturama i pove}an oprez u saobra}aju.

14 17 12 7 9 10 7

Ше та Цр но го рац са де вој ком по ред јед ног мо ста, па јој при ча: - Знаш ти, јад на, да је јед на ђе вој ка ско чи ла са ово га мо ста због ме не!

- Из де пре си је? - пи та де вој ка.

- Не, не го из Ник ши ћа!

- од го ва ра Цр но го рац.

4 -2 0 -5

Atina

16

Pariz

12

Minhen

12

Budimpe{ta

7

Stokholm

3

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

216 (-12)

Slankamen

394 (-26)

Ja{a Tomi}

Apatin

287 (-17)

Zemun

408 (-17)

Tendencija stagnacije

Senta

406 (-38)

Bogojevo

260 (-20)

Pan~evo

412 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

349 (-30)

Tendencija opadawa

Smederevo

538 (-10)

Titel

414 (-26)

NERA

Ba~. Palanka 278 (-21) Novi Sad

313 (-24)

Tendencija opadawa

Hetin

124 (-2)

100 (-4)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 393 (-48) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

238 (-4) 354 (-16)

50 (0)

Re{ewe iz pro{log broja