Dnevnik 6.februar 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 6. FEBRUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23339 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLA DA PRO GLA SI LA VAN RED NU SI TU A CI JU U CE LOJ SR BI JI

Ne ma {ko le, svi na sneg Vla da Sr bi je pro gla si la je si no} na te le fon skoj sed ni ci van red nu si tu a ci ju na te ri to ri ji ce le Sr bi je. Od lu ka je do ne ta zbog to ga {to re dov nim sred stvi ma ni je mo gu }e re {a va ti mno go broj ne pro ble me iza zva ne obil nim sne gom i hlad no }om – od ra{ ~i {}a va wa pu te va do snab de va wa hra nom, le ko vi ma i stru jom. Re pu bli~ ki {tab za van red ne si tu a ci je usvo jio jed no gla sno za kqu ~ak o pred lo gu za pro gla {e we van red ne si tu a ci je u Sr bi ji.

– Ima ju }i u vi du da je u 37 op {ti na pro gla {e na van red na si tu a ci ja i da je vi {e od 70.000 qu di za ve ja no i od se ~e no od ko mu ni ka ci je, de ve to ro iz gu bi lo `i vot, a jed na oso ba se vo di kao ne sta la, pro ce wu jem da ove po sle di ce ni je mo gu }e spre ~i ti pa [tab pred la `e Vla di Sr bi je da pro gla si van red nu si stu a ci ju na ce loj te ri to ri ji – re kao je na sed ni ci [ta ba za me nik pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}.

U ve }i ni op {ti na od da nas ne }e ra di ti {ko le, a mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} po no vio je pre po ru ku svim lo -

kal nim sa mo u pra va ma da {ko le ne ra de od 6. do 10. fe bra u a ra.

– U {ko le ne }e i}i 900.000 |a ka, 120.000 za po sle nih, a uko li ko ukqu ~i mo i stu den te, taj broj je da le ko ve }i – re kao je Ob ra do vi}.

U {ko le se ne }e i}i ni u Voj vo di ni, a u No vom Sa du }e

FOR MI RAN PO KRA JIN SKI OD BOR LI BE RAL NO-DE MO KRAT SKE PAR TI JE

Voj vo di na mo ra oslo bo di ti Sr bi ju

str. 3

KRA DQIV CI AUTO MO BI LA ULA ZE U TRE NUT NI KE[ I VE ^I TE PRO BLE ME

Mno go ri zi ka za ma lo pa ra str. 15

PO ^E LO POT PI SI VA WE UGO VO RA ZA SUB VEN CI O NI SA NE STAM BE NE KRE DI TE

Zaj mo vi sti `u u mar tu

str. 5

Teniserke Srbije pobedile Belgiju str. 19

str. 7 i 12

NASLOVI

Politika 2 Sva~eg }emo se nagledati 3 Oyaci i Bor na lokalne izbore tek 2014. godine

Ekonomija 4 Besplatne akcije EPS-a posle izbora 4 „Srbijagas” kupuje jednog po jednog sitnog prodavca

5 Nemamo problem ni s dugom ni s MMF-om

Dug u kr vi ne za sta re va

Najvi{a temperatura -10°S

mo glo gra |a ni ma u za ve ja nim pod ru~ ji ma, po ru ~u ju iz Sek to ra MUP-a za van red ne si tu a ci je i do da ju da }e za po sle ni nor mal no od la zi ti na po sao.

Na po slo dav ci ma je da rad gra |e vin skih rad ni ka pri la go de vre men skim uslo vi ma.

Vojvodina 11 Pesak ispod leda za bazene 11 „Prva {ansa” za mlade bez posla

Dru{tvo

13 Najizra`enije predrasude prema seksualnim mawinama

KRV NA OSVE TA IZ BRI SA NA IZ ZA KO NA, ALI NE IZ OBI ^A JA

Vrlo hladno, opet sneg

ra di ti pro du `e ni bo rav ci u {ko la ma. Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} po zvao je No vo sa |a ne da ~i ste sneg i obe }ao da }e grad obez be di ti nov ~a nu na dok na du za taj po sao.

Van red na si tu a ci ja je u Sr bi ji pro gla {e na ka ko bi se po -

Berza 6 „Imlek” razbudio uspavano tr`i{te

Novi Sad 9 Podbari treba de~jih igrali{ta 9 Istr~avawe pasa samo na odre|enim mestima 9 Ulagawa „te{ka” 2,7 milijarde dinara

Reporta`e 14 Te{ko se burek proda kad ni za ’leba novaca nema

Crna 15 I mu{karci trpe batine zbog stida

Kultura 23 Truba~i ili rokeri, pitawe je sad 23 Fotografije i male grafi~ke forme

2

ponedeqak6.februar2012.

JE RE MI] RAZ GO VA RAO S VE STER VE LE OM

Ne ma~ ka jo{ ni je od re di la svoj stav Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Je re mi} istakao je ju~e u Minhenu, nakon razgovora sa {efom nema~ke diplomatije Gvi dom Ve ster ve le om, da Nema~ka jo{ nije odredila kako }e se postaviti na slede}em sastanku ministara spoqnih poslova EU u vezi sa statusom kandidata za Srbiju.

– Kada je re~ o Srbiji i evropskoj budu}nosti Zapadnog Balkana, mogu da ka`em da Nema~ka jo{ uvek nije odlu~ila kako }e se postaviti na slede}em sastanku ministara spoqnih poslova EU – rekao je Jeremi} u izjavi Tanjugu. – Me|utim, kakva god bude odluka, va`no je zadr`ati stabilnost u odnosima. Bitno je zadr`ati visok nivo komunikacije i anga`ovanosti.

On je dodao da u ovom trenutku nije mogu}e re}i ili predvideti kakva }e biti odluka Nema~ke. Jeremi} je istakao da je bitno da se ostane u dijalogu.

– Mislim da sve strane imaju najboqu mogu}u voqu, ali kakva }e biti odluka pokaza}e vreme – naveo je {ef srpske diplomatije koji je s Vesterveleom razgovarao na marginama 48. me|unarodne bezbednosne konferencije.

On je podsetio na to da }e slede}i sastanak {efova diplomatija EU biti odr`an 28. februara.

– Bi}emo u intenzivnoj komunikaciji ministar Vestervele i ja, kao i sa svim ministrima spoqnih poslova. Mislim da svi imaju najboqu voqu da se postigne najboqe mogu}e re{ewe.

Daleko smo od toga da se u ovom trenutku mo`e re}i kakva }e odluka biti – ukazao je Jeremi}.

On je dodao da je s Vesterveleom razgovarao i o bilateralnim odnosima dve zemqe, kao i o aktuelnoj situaciji u svetu, posebno o stawu na Bliskom istoku, {to je bila dominantna tema posledweg dana minhenskog skupa.

Bu sek za pre go vo re o po de li Biv{i koordinator Pakta stabilnosti za Jugoisto~nu Evropu, Er hard Bu sek izjavio je da Pri{tina i Beograd treba da zapo~nu pregovore o podeli, navode}i da je „to trenutno najboqe re{ewe” koje bi omogu}ilo da Srbija prizna Kosovo, zajedno s jo{ pet zemaqa ~lanica EU koje to nisu u~inile. U intervjuu pri{tinskoj televiziji KTV, Busek je govorio i o razmeni teritorija tako {to bi se „Pre{evska dolina pripojila

Kosovu, dok bi severni deo Kosova pripao Srbiji”.

Po wegovoj oceni, to bi bilo jedno odr`ivo re{ewe na Balkanu.

– Ube|en sam u to da, ukoliko druga~ije ne mogu prona}i re{ewe, onda bi podela bila najboqe re{ewe – kazao je Busek.

On, tako|e, smatra da }e se povoqniji uslovi za nastavak razgovora Pri{tine i Beograda stvoriti posle odr`avawa izbora u Srbiji.

Vla si: Pri zna we ne za vi sno sti ni je uslov Savetnik kosovskog premijera Azem Vla si izjavio je „Blicu„ da Pri{tina ne}e priznavawe Kosova postavqati unapred kao uslov za razgovore predsednika Vlade Kosova Ha {i ma Ta ~i ja s predsednikom Srbije Bo ri som Ta di }em.

– Pri{tina }e prihvatiti razgovore samo ako je tema ure|ewe odnosa dve dr`ave koji su problemati~ni – rekao je Vlasi.

Uz konstataciju da je Kosovo suverena dr`ava, Vlasi je izjavio: „Niko s Kosova nema pretenzije da re{ava probleme u Pre{evskoj dolini, tako i Srbija treba da se postavi”. Vlasi je rekao da ne zna da li postoje kontakti izme|u Ta~ijevog i Tadi}evog kabineta.

Mr ko wi}: SPS i DS – do bit na kom bi na ci ja Potpredsednik SPS-a i ministar infrastrukture Mi lu tin Mr ko wi} izjavio je da bi DS i SPS bili dobitna kombinacija u slede}oj vladi jer su i u aktuelnoj dobri partneri.

– SPS me|u gra|ane ide s onim {to je za gra|ane uradio.

Nije slu~ajno moj predizborni slogan „Dela govore” – rekao je

Ne re ci ni kad Mrkowi} smatra i da je eventualni savez s napredwacima „u ovom trenutku potpuno nerealna kombinacija, iako znam da nikada ne treba re}i nikada...” [to se ti~e saradwe s LDP-om, Mrkowi} ka`e da bi ta stranka iz korena morala da promeni svoju politiku da bi nemogu}e postalo mogu}e.

Mrkowi} za izdawe „Danasa” odgovaraju}i na pitawe da li i gra|ani smatraju da su DS i SPS dobitna kombinacija.

Na pitawe da li }e se i on, poput lidera svoje partije Ivi ce Da ~i }a, izviniti gra|anima za gre{ke iz pro{losti, Mrkowi} ka`e da on nema razloga za to, ali da bi izviwewe trebalo da daju lideri DOS-a.

– Ako neko treba da se ovde u Srbiji izviwava, to su svakako

lideri DOS-a koji su posle 2000. godine zaustavili sve infrastrukturne projekte, uveli zemqu u divqu privatizaciju, ostavili desetine hiqada qudi bez posla – smatra Mrkowi}. – [to se mene ti~e, ja ne vidim kome bih se i za{to izviwavao jer uvek sam, u svim re`imima, radio na izgradwi zemqe.

Povodom Da~i}evog izviwewa, Mrkowi} ka`e da je lider SPS-a iskusan politi~ar s vi{e od 20 godina sta`a u visokoj politici i on sigurno zna za{to je to rekao, a i za{to je dodao da su problemi iz devedesetih – problemi i danas, 11 godina posle 5. oktobra, „gotovo isti, ako ne i ve}i”, podse}a Mrkowi}.

Na pitawe da li mu je „kona~no laknulo” kada je ambasador Rusije Alek san dar Ko nu zin saop{tio da je Mir ja na Mar ko vi} legalno u toj zemqi, Mrkowi} odgovara: „[ta ste vi drugo o~ekivali od Rusije? To je ozbiqna dr`ava”.

On navodi i da se povremeno ~uje s Mirjanom Markovi} i da ona `eli da se vrati u Srbiju, gde joj je i mesto.

– Brigu za porodicu Slobodana Milo{evi}a ose}am kao svoju moralnu obavezu prema prijatequ kome sam to i obe}ao neposredno pre nego {to je nevin stradao u ha{kom kazamatu – zakqu~io je Mrkowi}.

POLiTikA

dnevnik

PRED SED NI CA SKUP [TI NE SR BI JE SLA VI CA \U KI]-DE JA NO VI]

Obez be di }e mo ve }i nu Posledwa vanredna sednica skup{tine uz ovom sazivu po~e}e u sredu, 8. februara, rekla je za B-92 predsednica parlamenta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

Ona ka`e da }e vladaju}a koalicija obezbediti ve}inu i bez poslanika SPO-a, ali nije `elela da ka`e kako. SPO uslovqava daqu podr{ku vladaju}oj koaliciji razre{ewem Sr |a na Sre} ko vi }a i Sa we ^e ko vi}.

Izbor ~lana Visokog saveta sudstva i na~in izbora javnih tu`ilaca –to su teme kojima }e se slede}e nedeqe baviti Skup{tina Srbije. Javnost su prethodnih nedeqa potresale informacija o novim zadu`ivawima i izdvajawima dr`ave, kao {to su pomo} „Galenici„ ili JAT-u, {to su opozicione stranke o{tro kritikovale, smatraju}i da se pred kraj mandata aktuelne vlade servisiraju gubita{i. Me|utim, po informacijama sa zvani~ne stranice parlamenta, wih jo{ uvek nema na dnevnom redu.

– Moja saznawa su da }e nam Vlada po~etkom nedeqe posla-

ti predlog dnevnog reda i ja }u odmah sazvati sednicu, mo`da i kao produ`etak ove o kojoj smo do sada govorili – rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}.

U me|uvremenu je SPO najavio da }e uskratiti podr{ku vladaju}oj ve}ini ukoliko im se ne ispuni `eqa. Ta stranka tra`i smenu ministra Sr|ana Sre}kovi}a i dr`avne sekretarke Sawa ^ekovi}, ~lanova SPO-a, za koje smatraju da postupaju mimo odluka stranke.

Predsednica parlamenta podse}a na to da je za takvu inicijativu potreban potpis 84 poslanika ili predlog Vlade.

– Problem na koji ukazuju poslanici SPO-a je jedino mogu}e re{iti ako 84 poslanika ili Vlada predlo`e ta~ku dnevnog reda za koju su zainteresovani. Ako se to ne dogodi, to tehni~ki nije mogu}e uraditi pa o~ekujem da }e oni, kao savesni poslanici, shvatiti da su im zahtevi nerealni i o~e-

kuju da u~estvuju u radu. Ako se to ne dogodi, potrudi}emo se da ipak obezbedimo funkcionisawe i izglasavawe ovih ta~aka, a proceni}u kada }emo odrediti dan za glasawe u vezi s ta~kama o kojima }emo glasati osmog – dodala je predsednica Skup{tine.

U SPO-u ne `ele detaqnije da govore o odluci da do daqweg ne u~estvuju u radu Skup{tine i {ta }e uraditi ukoliko se partneri oglu{e o zahtev za smenu Sre}kovi}a i Sawe ^ekovi}.

Trenutno, u Skup{tini Srbije je u proceduri oko 80 zakonskih predloga i drugih akata. osim zadu`ivawa zbog „Galenike„, JAT-a i „Kolubare„, me|u wima su i brojni zakoni iz domena pravosu|a, policije, obrazovawa i nauke, zakoni o javnim nabavkama, PDV-u, razvojnoj banci, sektoru obezbe|ewa, finansirawe dvorskog kompleksa i drugo. U proceduri je i 30 me|unarodnih i me|udr`avnih ugovora i sporazuma iz raznih oblasti.

PRO GRAM SKI DI REK TOR Ce SID-a \OR \E VU KO VI] ZA „DNEV NIK“

Sva ~eg }e mo se na gle da ti Da li gra|ani uop{te znaju za jave tog tipa koje stoje bile bi kakvu vladu glasaju na ovim izbo„ne bih i{ao da ne moram“. Pre rima i koje stranke }e nakon 6. ili kasnije se to desi jer ne momaja sedeti za istim stolom u Ne`emo dr`ati izbore unedogled, mawinoj ulici u Beogradu? Kako dok neka stranka ne pobedi. Dastvari sada stoje, politi~ku qukle, podrazumeva se, zarad motibav }e, kao ponekad i u obi~nom vacije svog bira~kog tela i osva`ivotu, odre|ivati cifre, dodujawa nekih poena re}i odre|ene {e ovoga puta ne izra`ene u mistvari. Ali se isto tako podrazulionima evra, ve} u desetinama i meva da }ete zarad funkcionisastotinama hiqada glasova. Poliwa sistema priko~iti i u}i koati~ki analiti~ar, programski liciju koja zna~i minimum nekog direktor CeSID-a \or |e Vu ko integriteta. Sigurno je da ne}evi} ne vidi ni{ta te i}i u koaliciju neobi~no u tome sa svima, ali mo{to izborna mara}ete na}i neke Te {ko je pre iz bo ra part tematika mo`e nere s kojima re }i da ne }e te i}i mo`ete. iskrojiti raznos ne kim jer {ta }e se razne koalicije.

Povodom dile– Ne vidim da de {a va ti po sle wih me o tome zna~i li se u nekoj drugoj to da se politi~je pi ta we ra znih zemqi to de{avako tlo u Srbiji okol n o s ti lo druga~ije. smiruje, po{to su Imate politi~ku se gra|ani 2000. ponudu na koju odopredeqivali izgovaraju gra|ani, oni daju glaso- me|u dva suprotstavqena tabora, ve odre|enim opcijama, a posle Vukovi} isti~e da „ako se posmase sa stanovi{ta efikasnosti tra u odnosu na taj period, odgosistema i dr`ave formira naj- vor je potvrdan“. svrsishodnija vlada, ona koja ima – No, ne verujem i daqe da goneku ve}inu – obja{wava Vuko- vorimo o tome da }emo do}i do vi} u izjavi za „Dnevnik“ . – Te- formirawa tog velikog bloka {ko je pre izbora re}i da ne}ete DS-a i SNS-a. Sva istra`ivawa i}i s nekim jer {ta }e se de{ava- govore da }e dve tre}ine gra|ana ti posle wih je pitawe raznih glasati za jednu od te dve opcije. okolnosti. U svakom slu~aju, iz- Ve}ina gra|ana se opredequje iz-

me|u ta dva bloka, a opet, deo, oko tre}ina bira~a iza|e i glasa za neke druge stranke koje smatraju va`nim. Pa }e opet, i te stranke ~initi neke koalicije.

Zna~i, ako 2000. godinu uzmemo kao reper, partijska scena se smirila, ali, s druge strane, ako o~ekujemo da }e to da bude dru{tvo bez sukoba – pa to i nije svrha postojawa politi~kih stranaka. Wihova svrha jeste da na neki na~in kanali{u sukobe koji postoje u dru{tvu. Shodno tome, uvek }e postojati tenzija na izborima – navodi Vukovi}.

U posledwe vreme u javnost se sve ~e{}e pu{taju probni baloni, ko bi od nekada{wih poli-

Ulo ga DSS-a i SRS-a Kao jedna od nepoznanica na ovim izborima provejava pozicija radikala i Vo ji sla va Ko {tu ni ce. Da li }e oni ostati bez kola~a u vlasti? Vukovi} ukazuje na to da su sve takve kombinacije stvar izbornih rezultata, za koje niko sa sigurno{}u ne mo`e da ka`e kakvi }e biti.

– Radi se o politi~kim pozicijama, na kojima i jedna i druga politi~ka stranka verovatno mogu ra~unati na ulazak u parlament jer postoji deo bira~a koji razume wihovu politiku i koji

}e glasati za wih. Zasigurno, wihov izborni rezultat ne}e biti takav kao {to je bio pre ~etiri godine, a koliko }e procenat wihovih glasa~a opasti, to }emo videti. No, mogu}e je i da u nekim okolnostima vrlo bliskog rezultata ova dva nose}a bloka DS-a i SNS-a, te dve politi~ke opcije – SRS i DSS – odlu~uju ko }e formirati vladu – ka`e Vukovi}, koji smatra da je mala verovatno}a da bi Ko{tunica mogao u bilo kakvoj varijanti igrati na poziciju premijera.

ti~kih suparnika mogao biti u jednom taboru. Na molbu da prokomentari{e mogu}nost da DS bude „sto`er pomirewa“ SPS-a i LDP-a, Vukovi} podse}a na to da takva koalicija ve} postoji u Beogradu, koji sa svojom populacijom obuhvata veliki deo Srbije.

– Tu je gotovo polovina ekonomskih tokova u Srbiji i zato su va`ne politi~ke prilike u Beogradu, gde ve} imamo tu koaliciju. Zna~i, ne pri~amo o ne~emu {to bi se desilo prvi put – podvla~i Vukovi}.

Na opasku da se na nivou Beograda ne donose krupne politi~ke odluke, kao u Republici, pa se i ne vide velike dr`avotvorne razlike, Vukovi} procewuje da to jeste ta~no, ali da ipak treba re}i i da tako ne{to ne bi bilo nikakvo iznena|ewe, kada ve} takvu varijantu imamo na nivou jednog grada.

U mno{tvu raznih „pri~a“ je i ona da su radikali spremni na to da „pomognu“ DS-u da formira vladu samo da napredwaci ne bi do{li na vlast, pa makar to bila i nekakva pre}utna podr{ka. \or|e Vukovi} prime}uje da je to na nivou „op{tih spekulacija ili hipoteza koje su neutemeqene“.

– Ako bude falio neki poslani~ki mandat za formirawe vladaju}e koalicije, verovatno }emo se sva~eg nagledati. Mo`emo uvesti u igru i tu situaciju da }e neki poslanik napustiti neki poslani~ki klub, nevezano za to reko koje opcije je u{ao u parlament. Ako, recimo, bude prikupqeno 124 glasa, po{to je sada mandat slobodan, mo`e se na}i jo{ nekolicina wih koji }e dati podr{ku. Ali re}i da li }e SRS dati podr{ku DS-u – to je trenutno na nivou velikih spekulacija da bi se mogao dati vaqan odgovor – prime}uje Vukovi}.

S. Stan ko vi}

c m y

politika

dnevnik

FOR MI RAN PO KRA JIN SKI OD BOR LI BE RAL NO-DE MO KRAT SKE PAR TI JE

Voj vo di na mo ra oslo bo di ti Sr bi ju Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} oce nio je da Voj vo di na mo ra da po sta ne tvr |a va mo der ne i de mo krat ske Sr bi je, ka ko bi mo gla po mo }i Sr bi ji, ko ja, ka ko je oce nio u bu du} nost ide bez ja snog pla na.

On je ju ~e pri li kom for mi ra wa Po kra jin skog od bo ra LDP-a u No vom Sa du, na ~i je ~e lo je iza bran Du {an Mi ji}, ina ~e pot pred sed nik te stran ke, po ru ~io da ta kvu Voj vo di nu tre ba da iz gra de u sa rad wi LDP, De mo krat ska stran ka, te re gi o nal ne i ma win ske par ti je. On je do dao da LDP ne }e na }i svo ju sre }u u ra tu s DS-om i we go vim li de rom Bo ri som Ta di }em, za ko ga je re kao da je da nas „ta lac da na {we Sr bi je”.

– Voj vo |a ni, ako `e li te slo bod nu Voj vo di nu, mo ra mo naj pre po no vo oslo bo di ti Sr bi ju od sve ga onog {to je lo {e u na ma.

To je je di ni put! I to je mi si ja LDP-a u Voj vo di ni! – is ta kao je Jo va no vi}.

On je ka zao da je dru {tvo u Sr bi ji stra da lo jer ni je raz u me lo svet oko se be pa je ta ko osam de se tih go di na, ume sto da do `i vi „pro le }e”, do bi lo „jo gurt-re vo lu ci ju”, dok su za po li ti~ ko i eko nom sko pro pa da we ko je je usle di lo op tu `i va ni ne ki dru gi, a gra |a ni Sr bi je su po sta li `r tve „ve li ke za ve re”.

Po ru ~io je da Voj vo di na mo ra bi ti ta~ ka ot po ra i de mo krat sko upo ri {te u ko jem }e se ge ne ri sa ti ener gi ja za de mo kra ti za ci ju ce le Sr bi je, po {to je, ka ko je oce nio, evrop ska ori jen ta ci ja Sr bi je o~u va na u Voj vo di ni.

– Voj vo di na, na `a lost, da nas ve o ma pod se }a na Sr bi ju, ona je

go to vo we na ko pi ja. Ali, ta kvom je ni su u~i ni le po kra jin ske vla sti ve} sla bo sti svih nas. Za to je Voj vo di na da nas an t a g o n i z o v a n a u za t ro v a n oj Sr b i j i – is t a k ao je li d er LDP-a.

On je upo zo rio na to da je Voj vo di na osu |e na na pro past uko -

na ta ko ji su obe le `i li ne dav no obe le `a va wa No vo sad ske ra ci je, oce niv {i da je „ma la raz li ka iz me |u od no sa SPC pre ma no vo sad skom gra do na ~el ni ku u od no su na ono {to se de si lo u sa moj ra ci ji „.

– Hva la im {to ni su ni su ba ci li gra do na ~el ni ka No vog Sad

Go sti Ju ~e ra {woj skup {ti ni po kra jin ske or ga ni za ci je LDP-a u Srp skom na rod nom po zo ri {tu pri su stvo va li su i funk ci o ne ri Srp skog po kre ta ob no ve Mi lan \u ki} i Ne ma wa Sta ro vi}, funk ci o ner Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Dra go slav Pe tro vi}, te pred stav ni ci voj vo |an skih ne vla di nih or ga ni za ci ja. li ko na sta vi da svo je in te re se ostva ru je ka ko je to ~i ni la do sad, uka zu ju }i na to da se za to mo ra de fi ni sa ti ka rak ter voj vo |an ske aut no mi je, ali i, ka ko je na veo, uve sti red u me |u stra na~ ke od no se.

Jo va no vi} je op tu `io Srp sku pra vo slav nu cr kvu zbog in ci de -

u Du nav – iro ni~ no je po ru ~io li der LDP-a No vo i za bra ni me na xer voj vo |an skog od bo ra LDP-a Du {an Mi ji} za lo `io se ustav ne pro me ne u Sr bi ji. On je oce nio da je va `e }i Ustav ne le gi ti man te da je do net iz po gre {nih raz lo ga jer je „do net zbog Ko so va, a ne

zbog qud skih pra va„. Mi ji} je ka zao i da Voj vo di na sa ma tre ba da do no si svoj kon sti tu tiv ni akt te da je po ni `a va ju }e da se taj akt po tvr |u je u re pu bli~ kom par la men tu.

– Kqu~ ne od lu ke o Voj vo di ni mo ra ju se do no si ti u Voj vo di ni.

Ako in si sti ra mo na za ko no dav noj nad le `no sti, imo vi ni i iz vor nim pri ho di ma, to ne ~i ni mo da bi smo se ogra |i va li od Sr bi je ve} da bi smo stvo ri li efi ka sni ji si stem upra vqa wa, {to bi i Sr bi ju u~i ni lo bo qom – is ta kao je Mi ji}.

Pred sed nik So ci jal de mo krat ske uni je @ar ko Ko ra} oce nio je da }e pred sto je }i iz bo ri bi ti ve o ma te {ki zbog lo {e po li ti~ ke i eko nom ske po zi ci je ze mqe. On je re kao da gra |a ne ipak tre ba ohra bri ti da iza |u na iz bo re da ne wi ma ne bi po be di li ma lo du {nost i raz o ~a re we „jer to ide u pri log vla sti i oni ma ko ji ne `e le pro me ne„. Ko ra} je uka zao na to da je Voj vo di na obes pra vqe na jo{ od „jo gurt-re vo lu ci je”, ali i da se wen sta tus mo `e pro me ni ti sa mo uz po mo} pri ja te qa iz dru gih de lo va Sr bi je.

– Za jed ni~ ki mo ra mo da pro me ni mo po lo `aj Voj vo di ne, ko ja on da mo `e po vu }i i ce lu Sr bi ju – oce nio je Ko ra}. ^lan Pred sed ni {tva Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti Ju li jan Ta ma{ iz ja vio je da je lo jal nost gra |a na Voj vo di ne dr `a vi Sr bi ji ne u pit na, ali da se Voj vo |a ni ma ne mo gu }a va da od lu ~u ju o bi lo ~e mu.

– Ni ko u Voj vo di ni ni je pro tiv Sr bi je, ali Voj vo di na ne mo `e bi ti unu tra {wa ko lo ni ja Sr bi je – po ru ~io je Ta ma{.

B. D. Sa vi}

Oyaci i Bor na lo kal ne iz bo re tek 2014. go di ne?

Gra |a ni Oxa ka i Bo ra bi na na red ne lo kal ne iz bo re mo gli iza }i tek 2014. go di ne, ma da se iz la zak na to gla sa we {i rom Sr bi je o~e ku je ve} za ne ko li ko me se ci – u ma ju, ka ko je to ina ~e na ja vi la pred sed ni ca Na rod ne skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ko ja lo kal ne iz bo re ras pi su je.

No vu op {tin sku vlast ovog ma ja ve ro vat no ne }e bi ra ti ni Ru ma, Vr bas, Ko vin, Vo `do vac, Ze mun i dru ge op {ti ne, gde se

je mo lo kal ne iz bo re, sem ako se taj za kon ne pro me ni – ka `e za na{ list se kre tar Skup {ti ne op {ti ne Oxa ci Mi lo je Le po ji}. – U man da tu smo jo{ dve go di ne jer smo u ja nu a ru 2010. ima li van red ne lo kal ne iz bo re.

U ovu op {ti nu je, po re ~i ma se kre ta ra SO Oxa ci, ne dav no sti gla ur gen ci ja Mi ni star stva za qud ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu da im se do sta ve po da ci o to me ka da

Vanredn o Nakon pro{li h majskih izbora 20 08, ve} u no ve mbru t e g odine van re dno se gl asalo u ~etiri op{tine – R umi, Pr ije poqu, Kwa `evcu, Vrwa~ koj Bawi. Nare dn e 2009. go dine, va nredn i lokaln i izbori o dr `ani s u Kovinu , V rb asu, K os jeri}u , Ze mu nu, Le posa vi}u, Vo`d ovcu, Kostolcu, a 2 010. u Oxacima i Boru. van red no gla sa lo po sle pro {lih maj skih iz bo ra 2008.

– Po Za ko nu o lo kal noj sa mo u pra vi, man dat tra je ~e ti ri go di ne, ta ko da sa da ne o~e ku -

je Skup {ti na kon sti tu i sa na.

– Na osno vu to ga mi se ~i ni da Za kon o lo kal noj sa mo u pra vi ne }e bi ti me wan i da sa da u Oxa ci ma ne }e mo ima ti lo kal -

ne iz bo re ve} sa mo re pu bli~ ke i po kra jin ske – na veo je Le po ji}.

Ina ~e, re sor ni mi ni star za lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} je jo{ pro {le je se ni na ja vio da lo kal nih iz bo ra ne }e bi ti u onim op {ti na ma u ko ji ma su u me |u vre me nu odr `a ni van red ni.

– Mo gu }e je da Na rod na skup {ti na do ne se ne ki za kon ko ji bi to pi ta we re {io na dru ga ~i ji na ~in, ali ne vi dim {ta bi to tre ba lo da se do go di da iz bo ri bu du svu da u isto vre me i u istom da nu za to {to man dat sva ke vla sti tra je ~e ti ri go di ne i to je ustav na ma te ri ja – re kao je ta da Mar ko vi}, i do dao da „onima k ojima je mandat po ~eo p re godi nu dana, traj e jo{ tri g odine , a onima kojima je po ~eo p re ~etir i godine , wi ma se zavr{ ava”.

ponedeqak6.februar2012.

3

POLITI^KE STRANKE

DS: SNS nu di pu ke pa ro le De mo krat ska stran ka op tu `i la je SNS da i da qe ume sto od go vo ra na va `na pi ta wa nu di sa mo pu ke pa ro le. U sa op {te wu te stran ke na vo di se da SNS ne ma stvar ni od go vor na to {ta je pro gram To mi sla va Ni ko li }a za pro blem na Ko so vu i Me to hi ji, {ta je stav pre m a EU, ko j i eko n om s ki pro g ram we g a kan d i d u j e za pre mi je ra i da sto ga i da qe le gi tim na pi ta wa ko ja po sta vqa ~i ta va jav nost de fi ni {e kao na pa de.

DS sma tra da su kriv ci za sta we na Ko so vu i Me to hi ji me |u oni ma ko ji su be smi sle nim re fe ren du mom i ra tom sa sve tom iza zva li bom bar do va we i ula zak me |u na rod nih sna ga, a ni ka ko u Vla di ko ja je do {la na vlast 2008. go di ne na kon pro gla {e ne ne za vi sno sti Ko so va, na vo di se u sa op {te wu. Na pro tiv, u~i we no je mno go da se za u sta vi pri zna va we ko sov ske ne za vi sno sti, na vo di

se u sa op {te wu DS, i kon sta tu je da na pred wa ci ne po treb no ob ma wa ju jav nost ne gi ra ju }i kri zu i op tu `u ju }i ak tu el nu vlast za gu bi tak rad nih me sta jer s ti me se su o ~a va ceo svet. Ova vla da je, pod se }a DS, po k re n u l a re v i z i j u ne u s pe {nih pri va ti za ci ja, upla ti la do pri no se rad ni ci ma ka da to ni su u~i ni li ne sa ve sni vla sni ci, po kre nu la sud ske po stup k e pro t iv onih ko j i su opqa~ ka li dr `a vu, a SNS je na sve to po stao si gur no uto ~i {te upra vo onih ko ji be `e od prav de i za to ne ma mo ral no pra vo da iko me po sta vqa pi ta wa, na vo di se u sa op {te wu.

De mo krat ska stran ka se za to na da da }e SNS, pre sve ga za rad gra |a na, po sta ti opo zi ci ja ko ja sem pu kih pa ro la i de ma go gi je ima i po li ti ku i od go vo re jer ta kva opo zi ci ja bi i sa mu vlast u~i ni la bo qom, na vo di se u sa op {te wu DS-a.

SNS: DS na me }e pr qa vu kam pa wu Srp s ka na p red n a stran k a op tu `i la je ju ~e DS da `e li da Sr bi ji i we nim gra |a ni ma na met ne pr qa vu kam pa wu. Od go va ra ju }i na op tu `be DS-a da SNS ne nu di ni ka kav pro gram za KiM, da ne ma stav o EU i ni ka kav plan ko jim bi svog pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a kan di do va li za pre mi je ra, Srp ska na pred na stran ka tvr di da ne }e da u~e stvu je u pr qa voj kam pa wi ka kvu Sr bi ji i we nim gra |a ni ma `e li da na met ne De mo krat ska stran ka.

SNS u sa o p { te w u po r u ~ u j e funk c i o n e r i m a DS-a da bi „ume sto sva ko dnev nog pi sa wa sa op {te wa pro tiv na pred wa ka mno go bo qe bi lo da se ba ve re {a va wem naj ve }ih pro ble ma gra |a na Sr bi je”.

„Ako ni {ta dru go, de mo kra te bi mo gle da se pri hva te lo pa ta i po mog nu qu di ma u Sr bi ji ko ji se sa mi, bez ika kve po dr { ke vla s ti, bo r e pro t iv zim skih ne po go da”, na vo di se u sa op {te wu SNS-a. Ta stran ka po no vi la je da }e vo di ti ~i stu kam pa wu i po zva la DS i „we go ve sa te li te da pri hva te na pred wa~ ka re {e wa za pro ble me j av n ih na b av k i, otva r a w e kan ce la ri je za br ze od go vo re i po p ra v qa w e in v e s ti c i o n og am bi jen ta u Sr bi ji”. SNS u sa op {te wu po ru ~u je de mo kra ta ma da bi tre ba lo da bu du pot pu no re lak si ra ni jer, ka ko na vo de, pro me ne ko je }e se do go di ti po sle iz bo ra do ne }e do bro svim gra |a ni ma Sr bi je, pa i ~la no vi ma DS-a.

\OR \E PR STO JE VI], PO MO] NIK MI NI STRA DI JA SPO RE I SME WE NI FUNK CI O NER SPO-a, TVR DI

Li der ski de kret za ne is to mi{ qe ni ke

Da op{tih l okalnih izb or a, istovreme no ka d i parlam entar nih, n e}e biti , j u~ e je p ot vrdil a Slav ic a \uki}-Dej an ov i}.

– Zam ol ila sam Minist ars tvo z a l oka lnu samo upr avu da dosta vi spisa k op{ti na kojim a isti~e manda t u vreme k ad a se o dr `av aju parl am entarni izbori da bi, pre sv ega iz fina ns ijskih razl og a, b il i organizovani i sti dan – r ekl a je pred sed nica Sk up{tine Srbije.

S. N. K.

REKLI SU Ju go vi}: Sa SPS-om ni ka ko

Vu ~i}: Bo ri }e mo se za sva ki glas

– Iza haj ke na „Pre o kret” i Srp ski po kret ob no ve sto je one stran ke ko ji ma ne od go va ra sna ga ovog po kre ta na na red nim iz bo ri ma – oce nio je pot pred sed nik SPO-a Alek san dar Ju go vi}, i na gla sio da }e bez u slov no za la ga we za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, bez kom pro mi sa s an ti e vrop skim sna ga ma, bi ti uslov za ula zak „Pre o kre ta” u na red nu Vla du.

Ju go vi} sma tra da je „Pre o kret” „trn u oku svi ma” jer pred sta vqa po li ti~ ku sna gu ko ja mo `e mo bi li sa ti gla so ve onih ko ji su na pret hod nim iz bo ri ma po dr `a li Li stu za evrop sku Sr bi ju, pred vo |e nu De mo krat skom stran kom. Ju go vi} je po ru ~io da se ne mo `e go vo ri ti o mo gu} no sti for mi ra wa Vla de sa So ci ja li sti~ kom par ti jom Sr bi je jer su se qu di iz te stran ke „po pri li~ no vra ti li svo jim ko re ni ma”, u ka bi ne ti ma dr `e sli ke Slo bo da na Mi lo {e vi }a i svo jim po na {a wem su po ka za li da su pro tiv EU i evrop skih vred no sti. On sma tra da se, „11 go di na od pa da Slo bo da na Mi lo {e vi }a, ra |a no va na da da }e ko na~ no sva nu ti 6. ok to bar”.

Za m e n ik pred s ed n i k a Srp s ke na p red n e stran ke i kan di dat za gra do na ~el ni ka Be o gra da Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da }e se ta stran ka bo ri ti za sva ki glas, ka ko u Be o gra du, ta ko i na te ri to ri ji ce le Sr bi je. Vu ~i} je na tri bi ni, po sve }e noj sva ko dnev nom `i vo tu u op {ti ni Sav ski ve nac, iz ja vio da ne zna da li }e po sta ti gra do na ~el nik jer to za vi si od qu di u Be o gra du, ali i da ni je ta~ no da je, ka ko is ti ~e vlast, fa vo rit sa mo De mo krat ska stran ka. On je ta ko |e na veo da se ne pla {i mo gu }e „pr qa ve kam pa we”.

Vu ~i} je upo zo rio vlast da „ni ne po ku {a va ju da ukra du ni je dan je di ni glas, ni u Be o gra du, ni u Su bo ti ci, Ko sov skoj Mi tro vi ci, ni u Cr noj Tra vi”.

– On da da vi di mo ka ko }e te us pe ti da do bi je te na rod nu vo qu.

Re zul ta ti }e ih iz ne na di ti – po ru ~io je Vu ~i} i na ja vio da }e da nas u skup {tin sku pro ce du ru SNS pro sle di ti za kon o jav nim na bav ka ma ko ji je te meq za u{te du 600 mi li o na evra na go di {wem ni vou.

– Li der SPO-a Vuk Dra {ko vi} ne sa mo da je do veo SPO u bez iz la zni po lo `aj do no se }i sa mo stal no od lu ku da u|e u „Pre o kret“ i jav nim od u sta ja wem od Ko so va i Me to hi je ve} je i pot pu no pri va ti zo vao stran ku, i ako sam sme wen, to je mo glo bi ti sa mo we go vim de kre tom. Vi {e ne po sto je ni Pred sed ni {tvo ni Glav ni od bor SPO-a – iz ja vio je za „Dnev nik“ po mo} nik mi ni stra ve ra i di ja spo re \or |e Pr sto je vi}, ko ji ka `e da je iz me di ja ~uo da je „odav no sme wen“ sa svih funk ci ja, i to istog tre nut ka ka da je za tra `io da se li der SPO-a po vu ~e da stran ka ne bi de fi ni tiv no ne sta la s po li ti~ ke sce ne.

– Oni mo gu da ka `u za bi lo ko ga da je sme wen ili da }e bi ti sme wen jer je to po sta lo prak sa, na ~in ob ra ~u na u SPO-u ka da su u pi ta wu oni ko ji mi sle dru ga ~i je od Dra {ko vi }a. Ve} je za sme ta lo {to sam, kao ~lan Glav nog od bo ra, za tra `io na sed ni ci od pre me sec da na u No vom Sa du, da se ras pra vqa o sme ni pot pred sed ni ka Sr |a na Sre} ko vi }a. Da kle, ta da sam bio ~lan GO i Iz vr {nog od bo ra SPO-a, {to od u da ra od wi ho vih tvrd wi i po tvr |u je da je od lu ka do ne ta u jed nom da nu, de kre tom Dra {ko vi }a – ob ja {wa va Pr sto je vi}.

On ka `e da o de mo krat skim pro ce du ra ma u SPO-u go vo ri ~i we ni ca da na po sled wem GOu u No vom Sa du ni je do bio re~ da go v o r i o Sre} k o v i } e v oj sme ni i o pri stu pa wu „Pre o kre tu“.

– Nas ne ko li ci na bi li smo us k ra } e n i da iz r a z i m o svoj stav. Jed no stav no, GO SPO-a je pre ra stao u pra vu fa ta mor ga nu jer po lo vi nu qu di ko ji su se de li ni sam po zna vao iako sam ve} de set go di na vi so ki funk ci o ner stran ke, pred sed nik Grad skog od bo ra Zre wa ni na, kao i Okru `nog od bo ra SPO-a. Po me ni, ras plet ove si tu a ci je }e bi ti po dr {ka ve }i ne ~lan stva “Po vrat ku“, osnov nim prin ci pi ma stran ke, jer ne `e li mo ko a li ci ju s par ti ja ma ko je nam, jed no stav no, ni su ni pri rod ni sa ve zni ci, ni ti de li mo wi ho vu po li ti ku. Da ne pri ~am o li~ no sti ma, po go to vu Jo vu Ka pi ~i }u, i osta lim qu di ma s Osme sed ni ce ko ji se de u „Pre o kre tu“ – oni ne de le mi {qe we pra vih bi ra ~a SPO-a i s wi ma nam ni je me sto – ob ja {wa va sa go vor nik, i na ja vqu je da }e oni ko ji su sta li iza ini ci ja ti ve „Po vra tak“ za de se tak da na po nu di ti kom plet nom ~lan stvu SPO-a pro gram po vrat ka na iz vor n e prin c i p e i po l i t i k u stran ke.

D. Mi li vo je vi}

SRS ne go du je Srp ska ra di kal na stran ka ne go do va la je zbog na ja ve pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da je spre man da se sa sta ne s ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem, is ti ~u }i da je ti me „re `im od lu ~io da pot pu no pri zna ne za vi snost Ko so va”. U sa op {te wu se do da je i da Ta di }ev plan od ~e ti ri ta~ ke pred sta vqa pre pi san Ah ti sa ri jev plan, ko ji ima za ciq „us po sta vqa we in sti tu ci ja ta ko zva ne dr `a ve Ko so vo”.

4

ekonomija

ponedeqak6.februar2012.

KA KO UNA PRE DI TI KON KU RENT NOST PO QO PRI VRE DE

MK i „Del ta” do bri uzo ri Iz voz po qo pri vred no pre hram be nih pro iz vo da mo gao bi da do stig ne 10 mi li jar di do la ra, pet pu ta vi {e od vred no sti ko ju sa da ostva ru je mo. Za to je po treb no da ino stra ne in ve sti -

ci je u srp ski agrar, ko je su sa da ma le, a bu du iz me |u pet i 10 pro ce na ta ukup nih in ve sti ci o nih ula ga wa. „In ve sti ci je u se kror po qo pri vre de su re la tiv no skrom ne u od no su na uku pan obim stra nih in ve sti ci ja i kre }u se iz me |u 0,6 i tri pro cen ta na god {wem ni vou”, ka `e , pred sed nik Dru {tva agrar nih eko no mi sta Mi la din [e var li}.

Pre ma [e var li }u, naj ve }a in ve sti ci o na ula ga wa su na pod ru~ ju Voj vo di ne gde je u pro te klih se dam go di na in ve sti ra no u iz me |u dve i tri mi li jar de evra u po qo pri vred no pre hram be nu in du stri ju, zbog ~e ga je se ver na po kra ji na pre u ze la pri mat u struk tu ri ukup nog iz vo za iako ras po la `e sa 40 pro ce na ta ukup nih ora ni~ nih po vr {i na u Sr bi ji. [e var li} je uka zao da je po tro {wa hra we u sve tu u stal nom po ra stu zbog ~e ga Sr bi ja ima {an su da po sta ne mno go ve }i iz vo znik hra ne, ali su po treb ne ve li ke in ve sti ci je ko je se, ka ko je re kao, naj br `e i naj si gur ni je vra }a ju.

“Pri no si ko je ostva ru ju po je di ne agro bi znis kom pa ni je kao {to su MK gru pa i Del ta agrar su iz nad evrop skog pro se ka. Ka da bi ima li sa mo na tre }i ni po vr {i na pri no se ko je ostva ru je MK gru pa, on da bi iz voz agra ra iz Sr bi je go di {we iz no sio de set mi li jar di do la ra”, ka zao je [e var li}.

VESTI Mi ne ra li ma pro tiv ener get ske za vi sno sti Po mo} nik mi ni stra za eko lo gi ju i ru dar stvo Zo ran To do ro vi} iz ja vio je da Sr bi ja ima ener get ske i mi ne ral ne re sur se za hva qu ju }i ko ji ma }e, iz me |u osta log, us pe ti i da sma wi ener get sku za vi snost, zbog ko je go di {we uvo zi dve mi li jar de evra vred ne ener gen te. Po mo} nik mi ni stra je go vo re }i pro te kle sed mi ce na sku pu o fi nan si ra wu ra sta Sr bi je, ka zao da ze mqa ima sve pre di spo zi ci je da po sta ne re gi o nal ni li der u ru dar stvu i pre ra di mi ne ral nih si ro vi na i da su ne dav nim do no {e wem Stra te gi je upra vqa wa mi ne ral nim re sur si ma do 2030. na pra vqen do bri ko ra ci u tom prav cu. Pod se }a ju }i da je ru dar ski sek tor u 2011, u uslo vi ma kri ze, ostva rio rast od 10 od sto i da su pri ho di te pri vred ne gra ne iz no si li dve mi li jar de do la ra, To do ro vi} je is ta kao da je ciq da do 2020. u bru to do ma }em pro iz vo du (BDP) u~e {}e ovog sek to ra do stig ne pet pro ce na ta. „Sr bi ja ni je bo ga ta, ali ni je ni si ro ma {na ze mqa ka da je re~ o mi ne ral nim re sur si ma. U ze mqi je re gi stro va no pre ko 2.000 le `i {ta raz li ~i tih ob li ka si ro vi na i to je do bar oslo nac za raz voj tog na {eg sek to ra”, ka zao je To do ro vi}.

Li ti jum je {an sa U Sr bi ji bi do 2020. go di ne mo glo da se pro iz vo di vi {e od 90 od sto evrop ske pro iz vod we li ti ju ma i oko 10 od sto svet ske pro iz vod we tog mi ne ra la. Li ti jum je za sa da je di ni mi ne ral u Sr bi ji ~i ja }e bu du }a pro iz vod wa, pri pre ma i pre ra da ima ti od re |e ni uti caj na

svet sko tr `i {te, na vo di se u Strategiji upravqawa mineralnim resursima Srbije do 2030.

Jadarski basen kod Loznice sadr`i oko 227 miliona tona tona rude jadarita, iz koga je mogu}e dobijati litijum-karbonat, bornu kiselinu i natrijum sulfat. To su sirovine za kojima ~ezne moderno doba, iz kojih se proizvode litijumske baterije za mobilne telefone, kompjutere i automobile na hibridni i elektri~ni pogon.

Prema dosada{wim istra`ivawima, iz Jadarskog basena bi moglo da se dobije 1,6 miliona tona litijum-karbonata i 1,8 miliona tona borne kiseline.

Dobra sezona na planinama Uprkos ekonomskoj krizi u planinskim centrima u Srbiji je zabele`ena je jedna od najboqih turisti~kih sezona, izjavio je dr`avni sekretar u Mini star stvu ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petkovi}. „Ove godine na na{im skijali{tima vikendom se tra`i mesto vi{e , za razliku od nekih okolnih zemaqa gde mo`ete bez najave da odete i na|ete mesto za vikend. Ponuda je o~igledno ove godine na srpskim planinama pri premqena znatno boqe nego {to je to u okru`ewu”, rekao je dr`avni sekretar Petkovi} u intervjuu Tanjugu. Petkovi} je izneo da je na Kopaoniku je do kraja januara boravilo 30 odsto vi{e posetilaca nego lane, a na Zlatiboru 20 procenata. Uprkos tome {to je kraj zimske turisti~ke sezone obi~no posledwih dana februara, primetio je Petkovi}, ove godine }e sezona biti produ`ena i na mart, zahvaquju}i vremenskim prilikama, ali i dobroj tehni~koj oprem qenosti doma}ih planinskih centara.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,4084

105,5188

107,9457

103,0919

Australija

dolar

1

84,0856

85,8016

87,7750

83,8282

Kanada

dolar

1

78,6855

80,2913

82,1380

78,4446

Danska

kruna

1

13,9086

14,1924

14,5188

13,8660

Norve{ka

kruna

1

13,4861

13,7613

14,0778

13,4448

[vedska

kruna

1

11,6817

11,9201

12,1943

11,6459

[vajcarska

franak

1

85,7165

87,4658

89,4775

85,4541

V. Britanija

funta

1

124,3937

126,9323

129,8517

124,0129

SAD

dolar

1

78,6376

80,2424

82,0880

78,3968

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 2. 2012. godine

dnevnik

ZA BU NA ILI PRI VA TI ZA CI JA ELEK TRO PRI VRE DE?

Bes plat ne ak ci je EPS-a po sle iz bo ra Na ja va da }e usko ro po ~e ti po de la bes plat nih ak ci ja EPS-a gra |a ni ma iza zva la je ma lu za bu nu i po nu ka la sin di kal ce da dig nu glas pro tiv pri va ti za ci je ove dr `a va ne kom pa ni je.

Sin di kat rad ni ka Elepktro pri vre de Sr bi je is kqu ~io je mo gu} nost pri va ti za -

Ove godine po~e}e podela 15 odsto besplatnih akcija EPS-a gra|anima Srbije, {to je prvi i jedini vid privatizacije EPS-a (Dragomir Markovi}) ci je tog jav nog pred u ze }a, i na ja vio da bi rad ni ci stu pi li u {trajk uko li ko bi bi la do ne ta od lu ka o pri va ti za ci ji EPS-a.

– Ne ma re ~i o pri va ti za ci ji EPS-a.

Pri va ti za ci ja tog jav nog pred u ze }a je mi sa o na ime ni ca ko ja mo `e da se bri {e. Sva ka vla da ko ja raz mi {qa o pro da ji EPS-a

za nas ima sta tus me sne za jed ni ce – re kao je pred sed nik sin di ka ta EPS-a Mi lan \or |e vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re po vo dom obe le `a va wa 20 go di na ra da tog sin di ka ta.

On je po no vio da bi uko li ko ne ka vla da od lu ~i da pri va ti zu je EPS, rad ni ci tog pred u ze }a stu pi li u {trajk i za tra `i li sme nu te vla de.

– Za sve dru go po sto ji pro stor za do go vor, ali za pri va ti za ci ju ne – re kao je \or |e vi}, i do dao da u ob zir mo `e do }i tran sfor ma ci ja EPS-a u za tvo re no ak ci o nar sko dru {tvo s ve }in skim vla sni {tvom dr `a ve Sr bi je.

– Po raz go vo ri ma sa sa da {wim pred stav ni ci ma vla sti u Sr bi ji do bi li smo uve ra va wa da se o to me ne raz mi {qa – re kao je on.

Ge ne ral ni di rek tor EPS-a Dra go mir Mar ko vi} je, me |u tim, uka zao na to da }e ove go di ne po ~e ti po de la 15 od sto bes plat nih ak ci ja EPS-a gra |a ni ma Sr bi je, {to je pr vi i je di ni vid pri va ti za ci je EPS-a.

– Po de la bes plat nih ak ci ja ve ro vat no ne }e bi ti mo gu }a pre iz bo ra jer pred u ze }e pr vo mo ra da se tran sfor mi {e u ak ci o nar sko dru {tvo – re kao je Mar ko vi}.

NA TR @I [TU TRI DE SE TAK DI STRI BU TE RA GA SA I [A RE NI LO CE NA

„Sr bi ja gas” ku pu je jed nog po jed nog sit nog pro da va ca U Sr bi ji po slu je tri de se tak di stri bu te ra pri rod nog ga sa, a to li ko ve li ki broj onih ko ji gas do pre ma ju do do ma }in sta va, bez sum we je raz log {to se ce na kub nog me tra ovog ener gen ta raz li ku je i do ne ko li ko di na ra.

Iako se mo `e u~i ni ti da to ni je zna ~aj no, ta raz li ka u ce ni jed nog ku bi ka, uz zim sku po tro {wu, na ra ste i do vi {e hi qa da di na ra.

Ka da su ce ne u pi ta wu, nad le `ni naj ~e {}e ba ra ta ju pro se ci ma pa je ta ko i kod pri rod nog ga sa. Na i me, pro se~ na ce na kub nog me tra ga sa je oko 40 di na ra, ali to, na rav no, ne zna ~i da svi pla }a ju to li ko, ne go da ne ki po tro {a ~i pla }a ju ma we, a ne ki vi {e od to ga. Tre ba re }i i to da tih pro se~ nih 40 di na ra za pra vo ni je ce na ko ju po tro {a ~i pla }a ju jer se ona uve }a va po {to se na to do da je jo{ ne ko li ko stav ki, pre sve ga po rez na do da tu vred nost. Ka da se sve stav ke ura ~u na ju, on da se pro se~ nih 40 di na ra po ve }a, a udar na nov ~a nik je raz li ~it, u za vi sno sti od to ga ko ji di stri bu ter do pre ma gas.

Pri to me, svi po tro {a ~i u Sr bi ji ko ri ste isti ener gent.

Da kle, kub ni me tar pri rod nog ga sa u Sr bi ji, bez po re za na do da tu vred nost, ko {ta od oko 37 di na ra pa do iz nad 41. Uz oba ~un osta lih stav ki, ce na ku bi ka je od oko 41 di nar pa i do iz nad 45. I za to, za i sta, ni ko ne pla }a pro se~ nih 40 di na ra, ve} vi {e, pa ne ko za 100 kub nih me ta ra pla ti oko 4.100

di na ra, a ne ko oko 4.500. Raz li ka je oko 400 di na ra, {to je, re ci mo, ki lo gram me sa, ili de set vek ni hle ba.

Mo no pol Ukrup wa va we di stri bu tiv ne mre `e je sva ka ko po zi ti van pro ces, bu du }i da su, s ob zi rom na ce ne, zbog we ga po tro {a ~i na do bit ku. Na rav no, uvek ostje bo ja zan da se ne ode u dru gu kraj nost i da se even tu al nim sti ca wem mo no po la sta we pre o kre ne.

Naj po voq ni ju ce nu, uz „Ju go ros gas”, kod ko jeg ku bik ko {ta 36,8 di na ra, ima JP „Sr bi ja gas”, gde je ku bik di nar sku pqi – 37,8

di na ra, na rav no, bez PDV-a. To po tro {a ~i ma ko ji ma je di stri bu ter JP „Sr bi ja gas” obez be |u je naj ni `u ce nu ku bi ka, a ti me i naj ma wi tro {ak za gre ja we.

Ovo, sa mo po se bi, otva ra pi ta we oprav da no sti po sto ja wa to li ko ve li kog bro ja di stri bu te ra jer je o~i to da mno gi, zbog raz li ~i tih raz lo ga – lo {e ili do tra ja le mre `e, ma log bro ja po tro {a ~a... ob ra ~u na va ju vi {u ce nu ku bi ka. To bre me, na rav no, pa da na po tro {a ~e, ko ji, i to tre ba re }i, apo slut no ne mo gu uti ca ti na ce nu pri rod nog ga sa, ali ni na to ko }e im ga di stri bu i ra ti.

Ipak, sve je vi {e po tro {a ~a ko ji ma je di stri bu ter JP „Sr bi ja gas” – u po sled wih ne ko li ko go di na wi hov broj po ve }an je ne -

ko li ko pro ce na ta i sa da ih je oko 75.000, od ko jih je po lo vi na u Voj vo di ni. Osim {to JP „Sr bi ja gas” gra di no ve mre `e, ve li ki deo po tro {a ~a ko ji ma di stri bu i ra gas to pred u ze }e ste klo je pre u zi ma wem mre `a od do ta da {wih di stri bu te ra, naj ~e {}e zbog du go va wa tih pred u ze }a JP „Sr bi ja gas”. To je naj o ~i ti je u Voj vo di ni, gde je pro te klih go di na pre u ze to ne ko li ko mre `a (@a baq, Ku la...). Ta prak sa, is ti ~e ge ne ral ni di rek tor JP „Sr bi ja gas” Du {an Ba ja to vi}, }e se na sta vi ti, a to }e se ~i ni ti u onim me sti ma gde je to oprav da no i gde po sto je mo gu} no sti.

JP „Sr bi ja gas” di stri bu i ra gas po tro {a ~i ma u 16 op {ti na u Voj vo di ni i 26 op {ti na u Sr bi ji. Po tro {a ~i ovog pred u ze }a su u Apa ti nu, Ki kin di i ve li kom bro ju me sta u oko li ni ovog gra da, a sli~ no je i u Pan ~e vu.

Iako ni je di stri bu ter u Zre wa ni nu, JP „Sr bi ja gas” snab de va po tro {a ~e u ne ko li ko me sta u bli zi ni ovog me sta, a gas di stri bu i ra i po tro {a ~i ma u Ba~ kom Gra di {tu, Cr ven ki, ^u ru gu, Go spo |in ci ma, Ma lim Pi ja ca ma, Na da qu, [aj ka {u, Haj du ko vu...

Ovo pred u ze }e ima po tro {a ~e i u Be o gra du, So po tu, Aran |e lov cu, Ja go di ni, ]u pri ji, Pa ra }i nu, La po vu, Kra gu jev cu, ^a~ ku, Gor wem Mi la nov cu, Kra qe vu, Kru {ev cu, Sme de re vu, Sme de rev skoj Pa lan ci, Ve li koj Pla ni, [ap cu.

D. Mla |e no vi}

GO DI [WI CA IN FOR MA TIV NOG CEN TRA ZA PO SLOV NU STAN DAR DI ZA CI JU I SER TI FI KA CI JU

Pi o nir ski po sao otva ra evrop ska vra ta

Pr vu go di {wi cu ra da In for ma tiv ni cen tar za po slov nu stan dar di za ci ju i ser ti fi ka ci ju obe le `io je kon fe ren ci jom „Raz voj in fra struk tu re kva li te ta u me tro lo gi ji, stan dar di za ci ji, akre di ta ci ji i ser ti fi ka ci ji” ko ja je na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du oku pi la sve part ne re u ovom po slu u na {oj ze mqi, ali i uru ~e wem ovoj usta no vi ser ti fi ka ta za si stem me nax men ta kva li te tom po zah te vi ma stan dar da SRPS ISO 9001:2008.

– Kon fe ren ci ja je bi la pri li ka za raz me nu mi {qe wa, is ku sta va, pred lo ga i su ge sti ja s na {im part ne ri ma da bi smo po ku {a li da na |e mo od go vo re na pi ta we ko je su ten den ci je da qeg raz vo ja na {e ze mqe u ve o ma va `nim obla sti ma kao {to su me tro lo gi ja, stan dar di za ci ja, akre di ta ci ja i ser ti fi ka ci ja i

sa mim tim da da mo svo je vr stan pe ~at una pre |e wu pri vred nog raz vo ja AP Voj vo di ne, a ti me i Re pu bli ke Sr bi je – ka `e di rek -

sto ja wa Cen tar je or ga ni zo vao broj ne se mi na re i edu ka ci je, pu bli ko vao ve }i broj bro {u ra a sve u ci qu po di za wa sve sti o

Ka ve }oj kon ku rent no sti In for ma tiv ni cen tar je pre go di o nu da na osno van za pru `a we in for ma tiv nih, kon sul tant skih i dru gih uslu ga u obla sti ma stan dar di za ci je, ser ti fi ka ci je i oce wi va wa usa gla {e no sti pro iz vo da ko ji ma se za do vo qa va ju po tre be ma lih i sred wih pred u ze }a u toj obla sti a s ci qem po ve }a wa kon ku rent no sti na do ma }em, evrop skom i me |u na rod nom tr `i {tu. Stra te {ki part ne ri u ovom po slu i ve li ka po dr {ka u pr voj go di ni ovog pi o nir skog ra da Cen tru bi li su In sti tut za stan dar di za ci ju Sr bi je i Austrij ski in sti tut za stan dar di za ci ju iz Be ~a, Uni ver zi tet i Fa kul tet teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du, te ko mor ski pri vred ni si stem Re pu bli ke i Po kra ji ne. tor ka In for ma tiv nog cen ta ra za po slov nu stan dar di za ci ju i ser ti fi ka ci ju Ma ri ja Vu ja ko vi}. – U pr voj go di ni svo ga po -

zna ~a ju stan dar di za ci je. Osim to ga, us pe li smo da opre mi mo mer nu la bo ra to ri ju za te sti ra we ni sko na pon skih ure |a ja i pu -

sti mo u rad vi {e na men sku ma {i nu za te sti ra we bru snih i re znih plo ~a u pred u ze }u IBAADA u Adi. O zna ~a ju i is ku stvi ma u stan dar di za ci ji i ser ti fi ka ci ji na kon fe ren ci ji u No vom Sa du su go vo ri li di rek tor ka kon sal tin ga Austrij skog in sti tu ta za stan dar di za ci ju mr Jo an na Gaj dek, di rek tor ka Di rek ci je za me re i dra go ce ne me ta le mr Vi da @iv ko vi}, di rek tor In sti tu ta za stan dar di za ci ju Sr bi je mr Ivan Kr sti}, vi {a sa vet ni ca u Akre di ta ci o nom te lu Sr bi je Du {an ka San to vac, za me ni ca pred sed ni ka JUSK-a pro fe sor dr Va len ti na Ma rin ko vi}, di rek tor fir me CE TA con sul ting pro fe sor dr Dra gu tin Sta ni vu ko vi}, di rek tor fir me IBA–ADA Zo ran Ka la ba i stru~ ni sa rad nik dr Ste van Od ri.

D. D.

DA NAS PO ^I WU NO VI RAZ GO VO RI S MMF-om

Ko li ko sme mo da se za du `i mo?

Predstavnici Vlade Srbije i misije Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) po~e}e danas u Beogradu novu rundu razgovora o izvr{ewu buxeta za 2012, sprovo|ewu dogovorenih mera fiskalne politike, kao i o po{tovawu utvr|enih fi skal nih pra vi la. Glav na tema razgovora bi}e da li je

Stalni predstavnik MMF u Srbiji Bog dan Li so vo lik ove nedeqe je izjavio da ima malo prostora za mewawe dogovorene politike, i to mo`e da bude veliki problem za Srbiju ukoliko `eli da ide putem odr`ivog rasta.

Lisovolik je upozorio da su nova zadu`ivawa Srbije u buxetu u 2012. planirana za vi{e od jedan odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) iznad dogovorene granice, {to je oko 300 miliona evra (oko 30 milijardi dinara). Uz podse}awe da je krajem decembra pro{le godine zavr{ena prva revizija aran`mana iz predostro`nosti i da je u januaru 2012. trebalo da usledi ocena te revizije, Lisovolik je rekao da je odluka o tome tako|e odlo`ena, jer se, po wemu, Vlada Srbije nije dr`ala dogovora u delu koji se odnosi na planirani nivo javnog duga No vi {ef mi si je MMF-a Zu za na Mur ga so va koji ne bi trebalo Srbija buxetom za ovu godinu da pre|e 45 odsto BDP, a odstuprema{ila okvir zadu`ivawa pqeno je i od dogovorene visipret hod no do go vo ren sa ne deficita buxeta.

MMF-om. Zbog toga je bord Gu ver ner Na rod ne ban ke ove me|unarodne finnsijske Srbije (NBS) De jan [o {ki} institucij odlo`io reviziju izjavio je da je izuzetno va`no arn`mana sa Srbijom. da Vlada Srbije i MMF uloZvani~ni razgovori vode se `e dodatne napore, kako bi radi postizawa dogovora od bila usvojena revizija stend zna ~a ja za za vr {e tak pr vog baj aran `ma na iz pre do sto razmatrawa rezultata u spro`nosti. vo |e wu ak tu el nog stend baj - Nama je taj aran`man u inaran`mana, u vrednosti od 1,1 teresu, pogotovo u 2012. koja mi li jar di evra. De le ga ci ju nosi niz neizvesnosti na meMMF predvodi novi {ef mi|unarodnom ekonomskom i posije Zu za na Mur ga so va. liti~kom planu i predstavqa Razgovori s misijom MMF, izbornu godinu u Srbiji - kau okviru aktuelnog aran`mazao je gu ver ner [o {ki}. na iz predostro`nosti, obaAran`man koji je Srbiji odovqeni su u novembru 2011. u bren 29. septembra 2011, u izBeogradu i bilo je planirano nosu od oko 1,1 milijardi evra da 23. decembra Odbor izvr(935,4 mi li o na spe ci jal nih {nih direktora MMF odobri prava vu~ewa), zakqu~en je iz prvu reviziju, {to je odlo`epredostro`nosti, odnosno bez no do uspostavqawa usagla{enamere da se sredstva koriste, nog stava dve strane o fiskalosim u slu~aju platno- bilannoj politici u Srbiji za 2012. snih potreba zemqe.

E. D.

Ne ma mo pro blem ni s du gom ni s MMF-om Pre mi jer Sr bi je Mir k o Cvet ko vi} izjavio je da Srbija u ovoj godini ne}e imati problema sa javnim dugom i da }e na vreme otpla}ivati obaveze prema inostranstvu. On je tako|e ocenio da u odnosima Srbije sa Me|unarodnim monetarnim fondom ne postoje „materijalne razlike”.

Cvet ko vi} je po ru ~io da aktuelna vlada ne}e pove}avati PDV, ali i dodao da ne zna {ta }e u~initi nova vlada posle paralmenatarnih izbora. Krajem januara nivo javnog duga iznosio je 43,2 odsto bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) i Srbija ima prostora da se zadu`i jo{ milijardu evra, do granice od 45 odsto BDP-a, prema Zakonu o fiskalnoj disciplini, rekao je Cvetkovi}. Nivo javnog duga na kraju 2011. iznosio je 45,07 odsto BDP-a, rekao je Cvetkovi}.

Prethodnu krizu Srbija je dobro prebrodila sa mawim gubitkom rasta privrede, ali je morala da finansira deficit zadu`ivawem u inostranstvu, kao {to je izdavawe obveznica od ukupno milijardu dolara na stranom tr`i{tu i

Premijer je objasnio da je javni dug ubrzano rastao od 2008. godine, zato {to iz prethodnih privatizacija nije napravqena rezerva u buxetu, pa je wegova vlada morala da pove}ava deficit u buxetu da bi pomogla priverdi da prebrodi negativne efekte svetske krize.

da, prvo na tenderu, a zatim i tra`ewem strate{kog partnera. „Na{ anga`man oko Jata pokazuje `equ Srbije da se povu~e iz privrede i na tom primeru se vidi koliko je to te{ko”, rekao je premijer Srbije. „Hteli smo da prodamo Jat sa wegovim obavezama, tr`i{te je reklo - ne `elimo da kupimo. Niko se nije javio”, podsetio je Cvetkovi}.

Prema wegovim re~ima, sada mu je jasno da postoji mi{qewe da }e vlada da pozove privrednike da daju neki novac, {to je potpuno pogre{no. Cvetkovi} je naglasio da je jedina mogu}a posledwa odstupnica da se ukine obaveza da „Jat” bude prodat strate{kom partneru, ve} da to bude samo finansijski investitor. „Ako ta opcija ne bude uspe{na mora}emo da donesemo te{ko re{ewe za Jat”, rekao je Cvetkovi}.

zajmovima kod stranih finansij ski oh in sti tu ci ja, pod se tio Cvetkovi}.

On je ob ja snio da iz me |u stavova wegove Vlade i MMFa postoje razlike oko garancija za neka zadu`ivawa koje je predvidela Vlada Srbije, koja je spremna da ih odobri samo

mer, da se izda pet garancija, a realizova}e se tri. „Vlada Srbije u davawu buxetskih garancija nije prema{ila dogovoreni okvir„, rekao je Cvetkovi}.

Premijer ka`e da }e se, ako ne na|e kupca, od marta Vlada Srbije suo~iti sa pokrivawem

gubitaka @elezare Smederevo.

Cvetkovi} je predo~io da }e se vlada suo~iti sa pokrivanem gubitaka, verovatno, od marta i rekao da }e se oni pokrivati iz subvencija u buxetu.

On je napomenuo da u transakciji, koja je ko{tala dr`avu jedan dolar, nema skrivenih gubitaka smederevske `elezare, a da obrtna sredstva iznose oko 100 miliona dolara. Cvetkovi} je priznao da od trenutka kada je bilo jasno da }e Amerikanci napustiti `elezaru, „nije mogao da spava”, jer je bilo jasno da }e u opasnosti biti celokupna privreda i naveo da su postojale dve opcije, „i obe lo{e”, jer je izbor bio ili da `elezara ide u ste~aj ili da dr`ava poku{a da je spase preuzimawem.

Postojala je i opcija da `elezara ode u ste~aj pa da je onda dr`ava preuzme, ali bi ta opcija bila lo{ija zato {to bi pronala`ewe strate{kog part ne ra bi lo ka sni je kom plikovanije, objasnio je predsednik Vlade Srbije. Cvetkovi} se istakao da dr`ava nije dobar menaxer u privredi, pogotovo kod preduze}a koja su infrastrukturno vezana sa velikim brojem preduze}a i zbog toga }e {to kra}e voditi @elezaru Smederevo i {to pre na}i strate{kog partnera.

On je rekao da je Vlada imala kontakte i daqe razgovara sa potencijalnim strate{kim partnerima za @elezaru i najavio da }e podatke o trenutnom stawu u `elezari poslati na pedesetak adresa u svetu potencijalnim kupcima.

Vlada }e voditi ra~una da novi strate{ki partner bude kredibilna kompanija, koja }e pokrenuti proizvodwu u `elezari, a ne da se kasnije dogodi raskid privatizacije, rekao je Cvetkovi}. Premijer je dodao da je optimista po pitawu na la `e wa stra te {kog partnera `elezara, ali i upozorio da, ako se to ne desi, onda }e morati da se uvede ste~aj.

[TA NAM PO RU ^U JE IZ VE [TAJ FON DA CI JE „HE RI TIY”

Bi znis gu {i mo bi ro kra ti jom Za pokretawe biznisa u Srbiji, potrebno je previ{e vremena, a za poslovawe, zbog biroktatskih prepreka, previ{e novca, navodi se u izve{taju „Heritix” fondacije i „Volstrit xornala”. Potrebno je smawiti proceduru za dobijawe gra|evinskih dozvola i lokalne takse, poru~uju strani investitori u Srbiji, preneo je RTS. Kada investitor razmi{qa o ulagawu u neku zemqu razmatra wenu poslovnu klimu, nivo korupcije, pravnu sigurnost. Ako bude

pet, pove}an je limit pri ma wa sa 120.000 dinara na 150.000 i ukinuta sta ro sna gra ni ca od 45 godina `ivota.

Za ovu go di nu dr`ava je namenila 1,2 mi li jar du dinara, {to mo`e po mo }i, ka ko se predvi|a, da oko 800 porodica do|e do kro va nad gla vom. Uko li ko bu de ve }eg in te resovawa za subven ci je, obe }a no je da se mo`e o~eki va ti jo{ pa ra za te namene. Kredit se mo`e koristiti za kupovinu sa mo no vo i zgra |e nih i sta no va ko ji se zi da ju, a poseduju neophod-

U Udru`ewu za gra|evinarstvo pri Privrednoj komori Srbije o~ekuju da bi se ove godine jo{ mogla sniziti cena kvadrata zato {to }e se ponuda stanova pove}ati za oko 17.000 stambenih jedinica, koliko ih je u Srbiji nezavr{eno, a koji bi do kraja godine mogli biti useqivi – od kojih je polovina u procesu legalizacije. Me|utim, koliko god da padnu cene, sekretar Udru`ewa Go ran Ro di} ne o~ekuje ve}e interesovawe za stambene kredite, ni subvencionisane, ni komercijalne, zbog krize i op{teg siroma{tva na koje surova stvarnost svakodnevno opomiwe.

za onoliku sumu za koju je postignut dogovor s MMF-om i oni se kwize u buxetu „ispod crte”. Premijer je dodao da su te garancije projektnog tipa i da vlada nije sigurna koje }e se od wih realizovati u ovoj godini. Predvi|eno je, napri-

Ka ko iza }i iz „Ja ta” Mirko Cvetkovi} je naveo da ne postoji definitivno prihva}en model daqeg funkcionisawa doma}e avio-kompanije „Jat ervejz”.

On je naglasio da vlada ~ini sve {to je u wenoj mo}i da ta kompanija bude profitabilna.

Cvetkovi} je potvrdio da se vode pregovori sa srpskim privrednicima o ulagawu u aviokompaniju, ali je naglasio da niko od wih ne}e biti prisiqen da to u~ini niti }e za svoj ulog dobiti bilo kakve povlastice od dr`ave. Premijer je naglasio da se nepotrebno podigla „fama” u javnosti oko budu}eg statusa „Jata”.

Istakav{i da to mo`e negativno da uti~e na daqe re{avawe sudbine tog preduze}a, on je naglasio da „odluke nisu donete i pri~e da }e neko ne{to dati su samo spekulacije”.

Cvetkovi} je podsetio da dr`ava poku{ava za „Jat” prona|e vlasnika ve} nekoliko godina

Zaj mo vi za krov nad gla vom sti `u u mar tu

Su ro va stvar nost

5

PRE MI JER MIR KO CVET KO VI]

PO ^E LO POT PI SI VA WE UGO VO RA ZA SUB VEN CI O NI SA NE STAM BE NE KRE DI TE

Gra |a ni ko ji pla ni ra ju da kupe stan uz pomo} subvencionisanog stambenog kredita mogu po~eti prikupqawe dokumentacije jer, kako poru~uju iz Na ci o nal ne kor po ra ci je za osigurawe stambenih kredita, po~elo je potpisivawe prvih ugovora pa se realizacija prvih zajmova mo`e o~ekivati u martu. Da bi se prikupila sva dokumentacija i obradio zahtev za subvencionisani kredit treba oko mesec dana, s ~ime budu}i korisnici kredita treba da ra~unaju.

Di rek tor ka Na ci o nal ne korporacije Ve sna ]i ri} o~ekuje da }e, osim s dosada{wih 25 banaka, ugovore o saradwi potpisati s jo{ deset, tako da }e gra|ani imati veliki izbor pri li kom po di za wa kre di ta.

Ove godine o~ekuje se pove}ano interesovawe za kreditima jer su uslovi povoqniji nego lane: u~e{}e je smaweno s deset procenata vrednosti kredita na

ponedeqak6.februar2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

gra|evinske dozvole prva stvar kojom se bavi, a to u Srbiji previ{e dugo traje. „Ako `elite da zapo~nete neki biznis kao {to su vetrewa~e za struju imate 26 dozvola koje su neophodne da ih pribavite i to svakako ne mo`ete da uradite u razumno kratkom roku”, rekao je \or |e Vu ~i ni} iz Udru`ewa „Poslodavac”.

Prema podacima USAID-a, preduze}a u Srbiji, zbog administrativnih obaveza, godi{we tro{e oko ~etiri odsto BDP-a, {to

Pred u ze }a u Sr bi ji, zbog ad mi ni stra tiv nih oba ve za, go di {we tro {e oko ~e ti ri od sto BDP-a, {to je oko 1,35 mi li jar di evra

nu do ku men ta ci ju. Broj ni gra|ani su nezadovoqni {to ne mogu i stariji stan da kupe uz pomo} subvencija dr`ave, nego moraju da polo`e ~etiri puta ve}e u~e{}e, 20 odsto od vred no sti ne kret ni ne. Te {ko se odlu~uju i uz pomo} subvencija, a bez wih jo{ te`e. Nacionalna korporacija je do sa da osi gu ra la 61.500 stambenih kredita u vrednosti od 2,4 milijarde evra, a

tek svaka peta pozajmica je subvencionisana.

Iako u Ministarstvu za `ivotnu sredinu, prostorno planirawe i rudarstvo smatraju da je ova godina idealna za kupovinu stana zbog niza kreditnih olak{ica i pada cene kvadrata, mnogi smatraju da povoqniji uslovi kreditirawa jo{ uvek nisu dovoqni da se gra|ani odlu~e na kupovinu stana jer su zarade male, a posao nesiguran.

R. Da u to vi}

gledao izve{taj o ekonomskim slobodama, koji sumira uslove poslovawa u Srbiji, ne bi potpuno bio ohrabren. „Heritix” fondacija i „Volstrit xurnal”, Srbiju su stavili na 98. mesto od 179 zemaqa. U regionu su od nas gore Bosna i Hercegovina i Gr~ka. Daleko smo od neprikosnovenih ~elnika liste Hong Konga i Singapura, ali se nismo makli s pro{logodi{we pozicije. Za pokretawe biznisa u Srbiji, prema izve{taju, potrebno je previ{e vremena, a za poslovawe, zbog biroktatskih prepreka, previ{e novca.

Alek san dar Gru na u er iz Nema~ke organizacije za me|unarodnu saradwu rekao je da kad neko razmi{qa o investiciji onda su

je oko 1,35 milijardi evra. Privrednici se posebno `ale na tzv. parafiskalne namete. „Jedan od primera tih parafiskalnih nameta je naknada za {ume, koja se sada raspore|uje na sve kompanije, neka logika bi nalagala da ona va`i samo za zaga|iva~e i da poga|a tu vrstu kompanija”, rekla je Vi o le ta Jo va no vi} iz Nacionalne Alijansa za lokalni i ekonomski razvoj.

U izve{taju se skre}e pa`wa na veliku javnu potro{wu. Napomiwe se da su potrebne institucionalne reforme za borbu protiv korupcije i ja~awe pravosudnog sistema, koji je, ka`u, podlo`an politi~kom uticaju. Oni koji bi da posluju o~ekuju mnogo od centralnih, ali i vlasti na lokalu.

6

BeRZA

ponedeqak6.februar2012.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

„Imlek” raz bu dio uspav ano tr `i {te Pro te kle ne de qe, ula ga ~i na do ma }em tr `i {tu ka pi ta la us pe li su da ostva re ono {to im ni je po la zi lo za ru kom u po sled wih {est me se ci – zna ~a jan rast ve }i ne li kvid nih har ti ja. Naj ve }i do pri nos sko ku tr `i {ta ve }em od 10 pro ce na ta da la je ob ja va pre u zi ma wa „Imle ka„ i Su bo ti~ ke mle ka re ko je }e, ako se spo ra zum uspe {no pri ve de kra ju, ubu du }e funk ci o ni sa ti u sa sta vu ho land ske gru pa ci je „Fri sland Kam pi na„, na vo de se u ne deq noj an li zi tr go va wa na Be o grad skoj ber zi bro ke ri Sin te za in vest gru pe. Uku pan pro met u tr go va wu to kom sed mi ce bio je naj ve }i u te ku }oj go di ni i iz no sio je 8,7 mi li o na evra.

Naj pro met ni ja har ti ja bio je be o grad ski „Imlek„ ko ji je sko ~io u ne de qi 15,8 pro ce na ta uz uku pan pro met od 71,6 mi li o na di n a r a. Od po ~ et k a go di n e „Imlek„ je do bio na vred no sti sko ro 28 pro ce na ta, u o~e ki va wu pre uz i ma wa ~i je su gru bqe kon tu re obe lo da we ne u ~e tvr -

tak. Ina ~e, do ma }a mle ka ra pr va je li kvid n a har ti j a na do ma } em tr ` i {tu ak ci ja ko ja se do mo gla ni voa ostva r e nog to kom 2007. ka da je za be le `e na ve li ka ber zan ska eks pan zi ja.

O~e ki va no pre u zi ma we „Imle ka„ po di glo je tra `wu i na ve }i ni dru gih har ti ja ko je su li stom za be le `i le rast vred no sti. Re per na har ti ja ov da {weg tr `i {ta, Naft na in du stri ja Sr bi je re gi stro va la je skok ve }i od 10 pro ce na ta dok je na kra ju ne de qe pre ska ka la i ni vo od 650 di na ra, pr vi put od sre di ne no vem bra pro te kle go di ne. Ve li ku re a li za ci ju od 30,4 mi li o na di na ra ostva rio je be ~ej ski „So ja pro tein„ sa pro me tom od 30,4 mi li o na di na ra. Ova har ti ja je za be -

Posledwa cena

Akcija Imlek, Beograd

le `i la i ve li ku blok tran sak ci ju u ko joj je {est od sto ak ci ja pro me ni lo vla sni ka na ni vou od 599 di na ra. Me |u pro met ni jim ak ci ja ma bio je i „Ener go pro jekt„ ko ji je na sta vio ra pi dan rast vred no sti od po ~et ka go di ne, po ve }av {i vred nost za do dat nih 25,6 pro ce na ta.

Vrednost prometa (din) 71.591.503

NIS, Novi Sad

638

67.908.586

Soja protein, Be~ej

566

30.408.728

Energoprojekt holding, Beograd

570

22.054.679

1.784

21.675.823

Opo ra vak pri vre de SAD U ja nu a ru u SAD su se otvo ri la no va rad na me sta naj br `im tem pom u po sled wih 9 me se ci a sto pa ne za po sle no sti je bli zu tro go di {weg mi ni mu ma na ni vo od 8,3 od sto Broj za po sle nih u svim sek to ri ma osim po qo pri vred nog uve }an je za 243.000, sa op {ti lo je da nas ame ri~ ko Mi ni star stvo ra da, i to je naj ve }i rast od apri la, ko ji je nad ma {io o~e ki va wa ana li ti ~a ra ko j i su prog n o z i r a l i sve g a 150.000 no vih rad nih me sta, pre neo je Roj ters.

Ve sti o ra stu bro ja za po sle nih oja ~a ne su re vi zi jom no v em b ar s kih i de c em b ar skih po da ta ka, ko ja je po ka za la da je u tom pe ri o du otvo re no 60.000 vi {e rad nih me sta ne go {to se pr vo bit no sma tra lo.

Po red to ga, pro se~ na za ra da po sa tu uve }a na je za ~e ti ri cen ta, {to bi tre ba lo da do p ri n e s e po v e } a w u po t ro {we. Iz ve {taj je po ka zao da se o~e ki va wa da }e pri vred ni rast SAD u pr vom kvar ta lu uspo ri ti jo{ ni su od ra zi la na od lu ke kom pa ni ja o za po {qa va wu.

U pri vat nom sek to ru za po sle no je 257.000 no vih rad ni ka, naj vi {e od apri la. Broj za po sle nih u jav nom sek to ru sma wen je za 14.000, {to je naj ma wa ci fra od sep tem bra.

Pri vre da SAD je u po sled wem kvar ta lu 2011. na pre do va la tem pom od 2,8 od sto, {to je br `e od ra sta iz tre }eg to me se~ ja, ko ji je iz no sio 1,8 od sto.

Me |u tim, po ve }a we za li ha u pred u ze }i ma uka zu je na to da }e u te ku }em kvar ta lu bi ti ostva ren spo ri ji pri vred ni rast, na ko ji }e, iz me |u osta log, uti ca ti i du `ni~ ka kri za u evro zo ni, ko ja je, na kon {to je u ne kim ze mqa ma tog re gi o na ve} iza zva la re ce si ju, do ve la i do pa da ame ri~ kog iz vo za.

Ina ~e, Sje di we ne Ame ri~ ke Dr ` a v e su u de c em b ru otvo ri le 200.000 no vih rad nih me sta, a sto pa ne za po sle no sti iz no si la je 8,5 od sto.

Ban kar ske ak ci je pro te kle sed mi ce bi le su u sen ci obe lo da we nog dr `av nog pro gra ma za spa sa va we ba na ka na ja vqe nog za tri ban kar ske usta no ve u ko ji ma dr `a va ima iz ra `en vla sni~ ki in te res: Pri vred nu, Agro ban ku i Raz voj nu ban ku Voj vo di ne.

Naj pro met ni ja har ti ja bi la je ni {ka AIK ban ka ko ja je za be le `i la pro met od 21,7 mi li o na di na ra uz rast od 17 pro ce na ta.

Agro ban ka je ostva ri la po zi tiv nu pro me nu od 5,3 od sto na 1.615 di na ra, dok je no vo sad ska Raz voj na ban ka Voj vo di ne, po sle do sti za wa isto rij ski naj ni `e vred no sti sre di nom ne de qe, us pe la da za be le `i ne ve li ku po zi tiv nu pro me nu, na vo de Sin te zi ni ana li ti ~a ri.

E. D.

AZIJ SKI TI GAR PO LA KO OSVA JA SVET

Ki ne zi {te de mno go vi {e od za pad wa ka „Spo me ni te te mu Ki ne u pri stoj nom raz go vo ru i naj ve ro vat ni je }e te ^u to `a lo poj ke o dam ping ce na ma, jef ti n im pro i z v o d i m a, kra | i po slo va i re sur sa”, na pi sao je Tim Ve ber, ured nik BBCje ve veb stra ni ce, ko ji je iz ve {ta vao iz Da vo sa.

Ri ~ard Le vin, pre |ed nik Uni ver zi te ta Jejl, ka `e ka ko to li ka eko nom ska mo} iza zi va strah i ne pri ja teq sku na stro j e n ost, na ro ~i to u ze mqa ma po put SAD-a i to to k om iz bor ne go di ne. A te }e se bri ge, pi { e BBC-jev Ve ber, sa mo po ve }a ti.

Ki n e s ka eko no mi ja, ko ju ~i ni 1,3 mi li jar de qu d i, br z o ra ste, oko 10 od sto go d i { we. Ve} sa da je to dru ga naj v e } a eko n o mi ja u sve tu. Ne ki su se na Svet skom eko n om skom fo r u m u u Da v o s u pi t a l i mo `e li se uop {te Ki nu vi {e zva ti „eko no mi jom u raz vo ju”.

Pa skal La mi, {ef Svet ske tr g o v in s ke or g a n i z a c i j e, upo zo ra va da }e ki ne ski eko nom s ki rast „na l e t e t i na pro ble me jav ne per cep ci je”. „Po sto ji per cep ci ja da iza sva kog ki ne skog bi zni sa sto ji ki ne ski slu `be nik. Da Ki na gra bi re sur se. Da je re~ o no vom ko lo ni jal nom ‘ne ~e mu’„, ob ja {wa va do da ju }i ka ko bi jav nost zbog sve ga to ga mo gla do }i do za kqu~ ka da „Ki na ne igra po pra vi li ma”.

La mi se me |u tim ne sla `e s tim per cep ci ja ma. Ka `e ipak ka ko Ki na mo ra sve tu po sla ti ja snu po ru ku da za i sta pa ti od za o sta ja wa.

Re kor dan rast evrop skih ber zi Evrop ske ak ci je su u na kra ju ne de qe za be le `i le naj ve }i sed mi~ ni rast od kra ja de cem bra, po {to su po voq ni po da ci o za po {qa va wu u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma po ve }a li op ti mi zam u po gle du opo rav ka naj ve }e na ci o nal ne pri vre de u sve tu. Ak ci je pro iz vo |a ~a auto mo bi la i ba na ka, ~i ji bi pro fi ti mo gli da po ra stu uko li ko bi eko nom ski rast bio jak, bi le su na ve }i do bit ni ci, pri ~e mu je in deks Stoks 600 evrop skih ba na ka oja ~ao 2,4 od sto, a in deks Stoks 600 evrop skih pro iz vo |a ~a auto mo bi la i de lo va do bio na vred no sti 2,7 od sto, pre ne la je no vin ska agen ci ja Roj ters.

„Ame r i~ k a eko n o m i j a se ume re no opo ra vqa”, uka zao je stra teg u kom pa ni ji „Stan dard lajf in vest ments” Ri ~ard Ba ti i do dao da bi „po ve re we u ame ri~ ke kor po ra ci je mo glo da po ra ste”. „Mi, me |u tim, i da qe ne ma mo ja snu ma pu pu ta za du `ni~ ku kri zu u evro zo ni i Gr~ ku, {to }e na sta vi ti da pri ti ska tr `i {ta”, do dao je Ba ti. In deks FTSE u ro first 300 vo de }ih evrop skih ak ci ja za kqu ~en je 1,6 od sto u po ra stu, na 1.076,27 po e na, oja ~av {i iz nad ni voa ot po ra od 1.062,24 po e na i to kom ove sed mi ce je ostva rio rast od 3,4 od sto.

Ba rel i da qe bli zu 100 do la ra

3.011

AIK banka, Ni{

dnevnik

„Svet se pi ta je li Ki na si ro ma {na ze mqa s pu no bo ga tih qu di ili je bo ga ta ze mqa sa pu no si ro ma {nih qu di”, ob ja {wa va. Ki na se me |u tim to li ko br zo raz vi ja da je te { ko raz l u ~ i t i, pi { e Tim Ve ber.

Xon Zao, {ef ki n e s ke kom pa ni je, Ho ni Ka pi ta la, pod se tio je eli tu u Da vo su da je ne ta ko dav no pe kin {ka vla da bi lo ko jem Ki ne zu ko ji

bi pu to vao van ze mqe po ru ~i la „iz ra |u je mo vam fi na ode la ka ko ne bi ste iz gle da li si ro ma {no”. Hteo je re }i za pra vo da ovih da na Za pad iz van Ki ne vi di sa mo bo ga te sta nov ni ke te ze mqe, zbog ~e ga do bi ja ju po gre {an uti sak. „Oni su bo ga ti, ali oni su ma wi na. Ve }i na Ki ne za i da qe je si ro ma {na”, po ru ~u je. „No, {to je sa sum wi vom re pu ta ci jom ki ne skom po pi ta wu po slo va wa u ino stran stvu?”, pi ta Ve ber, pa ka `e ka ko Zao to prav da „po ~et ni~ kom gre {kom”. Ki ne ska vla da ni je zna la {to u~i ni ti sa svim tim de vi znim re zer va ma, ka `e, pa su u~i ni li

ono {to su svi dru gi ~i ni li - ku pi li su ame ri~ ke dr `av ne ob ve zni ce. Pri zna je ka ko po sto ji „ne ko li ko lo {ih ki ne skih kom pa ni ja” ko je na mer no va ra ju, ali da ve }i na wih ipak po ku {a va da u~i i sle di pra vi la. „Sa da ima mo sto go di {wu isto ri ju kor po ra cij skog upra vqa wa”, ob ja {wa va.

Ro bert Gre i feld, glav ni di r ek t or ame r i~ k e elek -

tron ske ber ze ak ci ja NAS DAK, do da je ka ko i SAD ima bo ga tu isto ri ju „kor po ra tiv nih ne de la”. Pri me }u je i ka ko ki ne ske kom pa ni je ima ju ne z a s it ape t it da na u ~ e o stan dar di ma iz ve {ta va wa za pad n ih kor p o r a c i j a. Ipak, pro blem sa Ki nom je pu no ve }i od sa me per cep ci je kom pa nij skih iz ve {ta ja, ka `e Sti ven Ro a~, biv {i li der azij ske fi li ja le Mor gan Sten li ja ko ji je sa da za po slen na Uni ver zi te tu Jejl.

Stvar je u stvar nim eko nom skim ne rav no te `a ma, gde ki ne ski po tro {a ~i i kom pa ni je pre vi {e {te de, dok Za pad {te di pre ma lo.

Ce ne naf te su se na kra ju sed mi ce u Azi ji kre ta le oko 96 do la ra za ba rel. Ame ri~ ka „la ka” naf ta za ter min sku is po ru ku u mar tu je po sku pe la za ~e ti ri cen ta na 96,40 do la ra po ba re lu to kom elek tron skog po slo va wa na wu jor {koj ber zi, dok je ce na evrop ske „brent” naf te na Me |u na rod noj ber zi pe tro le ja u Lon do nu isto vre me no po ra sla za 30 cen ti na 112,37 do la ra po ba re lu, pre ne la je agen ci ja AP. Ce na naf te, ko ja se pro {le ne de qe kre ta la iz nad 100 do la ra, pa la je usled za bri nu to sti in ve sti to ra da rast ame ri~ kih re zer vi si ro ve naf te osli ka va sma we we tra `we.

VESTI „Oran`” oti {ao na do bo{ Fran cu ska kom pa ni ja „Frans te le kom” i wen part ner MEP (Mid Euro pa Part ners) pro da li su svo ju fi li ja lu za mo bil nu te le fo ni ju u Austri ji te le ko mu ni ka ci o noj kom pa ni ji iz Hong kon ga - „Ha ~i son” (Hut }i son) za 1,3 mi li jar de evra, ob ja vi li su u odvo je nim sa op {te wi ma „Ha ~i son” i fran cu ska kom pa ni ja. „Frans te le kom” je bio vla snik 35 od sto ka pi ta la austrij skog „Oran `a”, dok je we gov part ner MEP imao udeo od 65 od sto, pre ne li su fran cu ski elek tron ski me di ji. Spo ra zu mom o pro da ji vred nost austrij ske fir me do sti `e oko 1,3 mi li jar de evra.

Rast pri vat nog sek to ra Ak tiv nost u pri vat nom sek to ru evro zo ne opo ra vi la se u ja nu a ru od ~e tvo ro me se~ nog pa da, a naj zna ~aj ni ji na pre dak ostva ren je u naj ve }im evrop skim pri vre da ma, Ne ma~ koj i Fran cu skoj, po ka za li su re zul ta ti naj no vi jeg is tra `i va wa. In deks me na xe ra na bav ke (PMI) za in du strij ski i sek tor uslu ga ko ji ob ra ~u na va is tra `i va~ ka fir ma „Mar kit” na pre do vao je na 50,4 sa de cem bar skih 48,3 po e na, pre ne la je agen ci ja AFP. In dek som je ob u hva }e no 4.500 pro iz vod nih i uslu `nih kom pa ni ja, a sva ki re zul tat iz nad 50 po e na uka zu je na rast, a is pod 50 po e na na uspo ra va we sek to ra. U naj ve }oj pri vre di evro zo ne, Ne ma~ koj, in deks je do sti gao sed mo me se~ ni mak si mum od 53,9 po e na, dok je u Fran cu skoj za be le `en pe to me se~ ni mak si mum od 51,2 po e na, {to je nad ma {i lo o~e ki va wa ana li ti ~a ra. Glav ni eko no mi sta kom pa ni je „Mar kit” Kris Vi qam son sma tra da }e „zna ~aj ni ji rast bi ti mo gu} u fe bru a ru”, do da ju }i da „re zul ta ti is tra `i va wa po ka zu ju da je po vra tak po slov nog i po tro {a~ kog po ve re wa naj za slu `ni ji za rast ak tiv no sti u pri vat nom sek to ru”.

Ma lo pro da ja u evro zo ni u pa du Ma lo pro da ja u 17 ze ma qa zo ne evra neo ~e ki va no je sma we na u de cem bru 2011, sa ten den ci jom da qeg pa da, zva ni~ ni su po da ci Evrop skog sta ti sti~ kog za vo da Evro sta ta. Ma lo pro da ja u de cem bru me se cu u evro zo ni opa la je za 0,4 od sto u od no su na pret hod ni me sec u ko me je ve} za be -

„Iako je tra `wa u Evro pi bi la sla ba po sto se du `ni~ ka kri za po gor {a la, pad tra `we u SAD nas je iz ne na dio”, na vo di se u iz ve {ta ju in ve sti ci o ne ban ke „Benk of Ame ri ka Me ril Linc”. „Upr kos o~i gled no po voq ni jim eko nom skim po da ci ma, po tro {wa naf te u SAD sma we na je zbog bla ge zi me”, do da la je ban ka.

Kon sul tant ska fir ma „Ka pi tal iko no miks” na ve la je da o~e ku je da }e ce na evrop ske „brent” naf te do kra ja te ku }eg kvar ta la pa sti na 100 do la ra, dok }e se do kra ja idu }e go di ne spu sti ti na 75 do la ra.

le `en pad ta ko |e od 0,4 od sto u od no su na ok to bar. Gle da no u od no su na de cem bar 2010. pad ma lo pro da je u de cem bru 2011. iz no si 1,6 od sto. Ka ko pre no si AFP, naj ve }e sma we ne pro da je na ma lo u ze mqa ma evro zo ne za be le `en je na Mal ti i Slo ve ni ji od po 3,1 od sto dok je u Por tu ga li ji za be le `en naj ve }i rast od 2,2 a za tim u Bel gi ji od 1,5 od sto.

Re kor dan pro fit „Vol vo ka mi o na” [ved ski pro iz vo |a~ ka mi o na „Vol vo” po ve }ao je pro fit u ~e tvr tom tro me se~ ju 46 od sto, po sle sko ka ra sta pro da je u pro {loj go di ni ko ja se pro ce wu je kao naj u spe {ni ja u po sled we dve de ce ni je. „Vol vo ka mi o ni”, dru gi naj ve }i pro iz vo |a~ te {kih ka mi o na na sve tu, sa op {tio je da je ne to pro fit kom pa ni je do sti gao 4,7 mi li jar di kru na (700 mi li o na do la ra) u po sled wa tri me se ca 2011, u od no su na 3,2 mi li jar de u istom pe ri o du pret hod ne go di ne.

U ~i ta voj pro slog go di ni, pro fit kom pa ni je do sti gao je 17,8 mi li jar di kru na, u po re |e wu sa 10,9 mi li jar di kru na u 2010, pre ne le su agen ci je. Iz vr {ni di rek tor kom pa ni je Olof Per {on oce nio je da su re zul ta ti po slo va wa naj bo qi od ka da je „Vol vo” pro dao ode qe we za iz ra du put ni~ kih auto mo bi la 1999 go di ne.

Ve }a za ra da za „Ro sweft” Vo de }i ru ski pro iz vo |a~ naf te „Ro sweft” sa op {tio je da je u 2011. po ve }ao pro fit 19,7 od sto u od no su na pret hod nu go di nu, na 12,45 mi li jar di do la ra, pri re kord nom obi mu pro iz vod we. Pri hod „Ro swef ta” je isto vre me no sko ~io 45,9 od sto, na 91,98 mi li jar di do la ra. Ne to dug kom pa ni je je na kra ju 2011. po ras tao na 15,864 mi li jar de do la ra, sa 13,991 mi li jar de do la ra na kra ju tre }eg kvar ta la, ob ja vqe no je na saj tu Oil ka pi tal. „Ro sweft” je 2011. po ve }ao pro iz vod wu naf te i ga sa za 2,6 od sto, na 2,586 mi li o na ba re la ekvi va len ta naf te dnev no, pri ~e mu je u ~e tvr tom tro me se~ ju pro iz vod wa do sti gla re kord nih 2,622 mi li o na ba re la dnev no. Ta kom pa ni ja, ko ja je pod kon tro lom dr `a ve, za u zi ma pr vo me sto u Ru si ji po obi mu pro iz vod we naf te.

Iskqu~ewa struje Zbog pla ni ra nih ra do va da nas u No vom Sa du od 11 do 13 sa ti ne }e bi ti stru je u ]ir pa no voj uli ci, par na stra na od bor ja 22 do 32.

Oba ve {te wa o is kqu ~e wi ma mo gu se do bi ti i na broj te l e f o n a 421-066.

Odvikavawe od pu{ewa No va gru pa za od vi ka va we od pu { e w a po ~ i w e kurs da nas u 18 ~a so va u Cen tru za pre ven ci ju Do ma zdra vqa „No vi Sad„, Ru me na~ ka 102. Od vi ka va we je bes plat no i tra je pet da na. Pri ja vqi va we je mo gu }e pre ko bro je va te le fo na 021/479 - 0668 i 064/80 - 88 - 120.

I. D.

Obuka volontera u centru „Srce” Cen tar “Sr ce”ko ji se ba vi pre v en c i j om sa m o u b i s ta v a or ga ni zu je obu ku vo lon te ra.

Na obu ku se mo gu pri ja vi ti svi ko ji `e le da po mog nu, a sta ri ji su od 18 go di na. Pri ja ve se pri ma ju do 23. fe bru a- ra na bro je ve te le fo na 6-623393 i 0800 300 303.

Q. Na.

„Uz ~aj i kwige – pravo u promene” Pro je kat „Uz ~aj i kwi ge - pra vo u pro me ne”, ko ji je na stao sa rad wom Grad ske bi bli o te ke i „Cen tra za rod ne al ter na ti ve - Al teR”, bi }e re a li zo van od 8. fe bru a ra, sva ke sre de od 20 do 22 ~a sa u ode qe wu bi -

Slike Neboj{e Slankamenca Iz lo `ba sli ka i cr te `a Neboj{e Slankamenca bi }e otvo re na su tra u 19 ~a so va u Ga le ri ji „Ma cut”, na pr vom spra tu Spen sa. Po stav ka

Novosadska ponedeqak6.februar2012.

bli o te ke „\u ra Da ni ~i}”, Uli ca Du nav ska 1. Uz pri jat nu at mos fe ru i ~aj, `e ne }e osim do brih pre po ru ka kwi ga, mo }i da u~e stvu ju u kva li tet noj raz me ni mi {qe wa, do bi ju stru~ ni sa vet i po dr {ku.

G. ^.

}e bi ti otvo re na do 16. fe bru a ra i mo `e se po gle da ti sva ki dan od 11 do 18 ~a so va.

A. J.

Slepi mi{evi Fru{ke gore Re zul ta ti pro jek ta „Sle pi mi {e vi Na ci o nal nog par ka Fru {ka go ra„ bi }e pre zen to va ni u sre du, 8. fe bru a ra u 18 sa ti u Po kra jin skom za vo du za za {to tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a.Na pre zen ta ci ji }e go vo ri ti Voislav Vasi}, Zoran Jakovqev i Andrej ^onti. Pro je kat je re a li zo va la „Uni ja eko lo ga UNE CO”.

A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Izabrana” Ali Kondi

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05

~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Iza bra na” Ali Kondi. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Fu tu ri sti~ ka baj ka o qu ba vi i slo bod noj vo qi ko ja po sta vqa pi ta we: mo `e li po sto ja ti slo bo da bez slo bo de iz bo ra? U Dru {tvu o sve mu od lu ~u ju zva ni~ ni ci: ko ga vo li{, gde ra di{, ka da umi re{. Ka si ja je uvek ima la po ve re wa u wi ho ve od lu ke. To ni je ve li ka ce na za dug `i vot, pr vo ra zre dan po sao i sa vr {e nog part ne ra. Ka da joj se na ekra nu za iz bi ra we part ne ra po ja vi naj bo qi drug, Ka si ja ni ma lo ne sum wa da je on onaj pra vi... sve dok na tren tu ne sev ne jo{ jed no li ce pre ne go {to ekran po tam ni.

Sa da se Ka si ja su o ~a va s ne ve ro vat no te {kim iz bo rom: Zan der ili Kaj, je di ni `i vot ko ji po zna je ili put na ko ji se ni ko ni kad ni je od va `io – sa vr {en stvo ili strast?

N. R.

U MZ „SOWA MARINKOVI]”

Upis u {kolu ra~unara [ko la ra ~u na ra u Me snoj za jed ni ci „So wa Ma rin ko vi}“, spe ci ja li zo va na za pro fe si o nal nu obu ku sred we i sta ri je ge ne ra ci je No vo sa |a na, upi su je no vu gru pu po la zni ka za fe bru ar. Upis za fe bru ar ski ci klus pre da va wa tra je do pet ka, 10. fe bru a ra. Pri ja vu za kurs su gra |a ni do tog da tu ma tre ba da pod ne su u ovoj MZ, Kej `r ta va ra ci je 4, ili na te le fon: 457- 538.

Na sta va je or ga ni zo va na u dve gru pe, pre pod ne od 10 do 11.30 sa ti i po pod ne od 17 do 18.30 sa ti. Kur se vi tra ju ~e ti ri sed mi -

ce, a za sti ca we cer ti fi ka ta o za vr {e noj obu ci pro fe si o nal nog ru ko va wa ra ~u na rom u ovoj {ko li ni je po treb no ni ka kvo pred zna we. Tro {ko ve {ko lo va wa, u iz no su od 5.900 di na ra, po la zni ci mo gu da pla te u dve ra te. Za pen zi o ne re i ne za po sle ne na ovu ce nu va `i po pust od de set od sto.

Po jed no me sto u sva koj gru pi po la zni ka i da qe je re zer vi sa no za sa mo hra ne maj ke. Za wih }e {ko lo va we u „Gra |an skoj {ko li ra ~u na ra“ i sti ca we cer ti fi ka ta bi ti bes plat no.

Q. Na.

V remeploV

NAREDNE NEDEQE \ACI NA MINI-RASPUSTU

Nema nastave u {kolama Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} iz ja vio je ju ~e za “Dnev nik” da se na red ne ne de qe ne }e i}i u {ko lu. Pre ma we go vim re ~i ma, od lu kom Mi ni star stva pro sve te Re pu bli ke Sr bi je ob u sta vqen je rad osnov nih i sred wih {ko la u ce loj Sr bi ji to kom na red ne sed mi ce, {to }e bi ti pri me wi va no i u No vom Sa du.

Pred {kol ska usta no va re do vo no }e funk ci o ni sa ti, a u {kolama }e raditi produ`eni boravak - Pred {kol ska usta no va u No vom Sa du re do vo no }e funk ci o ni sa ti. Pre ma iz ve {ta ju de `ur nih eki pa, sta we u No vom Sa du je re dov no, glav ne grad ske sa o bra }aj ni ce su pro hod ne i svi vi tal ni si ste mi su sta bil ni – is ti ~e Pa vli ~i}.

Volonteri ~iste sneg Vo lon ter ska omla din ska or ga ni za ci ja “Vo oz” or ga ni zu je da nas u 12 sa ti ak ci ju ~i {}e wa sne ga u No vom Sa du.

- Na {a or ga ni za ci ja je sve sna pro ble ma sa ko ji ma se su o ~a va ju slu `be za ~i {}e we sne ga i `e li da da svoj do pri nos, ka ko bi po mo gli da gra |a ni {to lak {e funk ci o ni {u i oba vqa ju svo je po slo ve. Za da tak je da se o~i ste pri la zi po ro di li {tu Be ta ni ja, kao i tro to a ri ko ji su u oko li ni.

U~e sni ci ak ci je su mla di vo lon te ri , kao i svi oni ko ji se bu du pri kqu ~i li – is ti ~u vo lon te ri u sa op {te wu.

Vre me de~ je ra do sti

^lan Grad skog ve }a za obra zo va we Nemawa Starovi} po tvr dio je ju ~e za “Dnev nik” da i po red do bre vo qe {ko le ne }e ra di ti, iako po sto je uslo vi za to.

- Ka ko bi se olak {a lo ro di te qi ma, od lu ~e no je da ipak ra de pro du `e ni bo rav ci u svim {ko la ma za de cu pr vog i dru gog raz re da, a bi }e uve de na i na stav na de `ur stva, ta ko da {ko le ne }e bi ti pot pu no za tvo re ne – is ta kao je Sta ro vi}.

Di rek tor „Ra do snog de tiw stva” Borislav Samarxi} ka `e za na{ list da je o~i {}eno ispred vrti}a ka ko bi se hra na mo gla ne sme ta no do pre ma ti i da po sto je svi uslo vi za rad. To }e pre sve ga zna ~i ti ro di te qi ma pre ko 15.500 ma li {a na ko ji ne }e mo ra ti da se sna la ze za ~u va we de ce.

Pre ma dis pe ~er skim po da ci ma na pod ru~ ju ko je elek tri~ nom

U pro sto ri ja ma Ma ti ce srp ske 6. fe bru a ra 1946. otvo re na je iz lo `ba o `i vo tu i de lu La va Tol sto ja. Iz lo `e ne su ko pi je por tre ta ~u ve nih Tol sto je v ih ju n a k a: Ha x i-Mu r a t a, Na ta {e, Ane Ka re wi ne i dru gih, kao i isto rij skih `a nrsli ka Bo ro din ske bit ke, Mo -

skve u pla me nu itd. Iz lo `ba je bi la po klon So vjet ske vla de Ma ti ci srp skoj, ko ji je sti gao upra vo na dan iz bi ja wa April skog ra ta 1941. Ne ko je bio pri se ban sa kriv {i san du ke sa sli ka ma, da bi one tek sa da bi le pri ka za ne.

N. C.

Grad pla}a ~i{}ewe snega Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} je po zvao No vo sa |a ne da se pri kqu ~e ak ci ji ~i {}e wa sne ga u gra du i da do |u dans u 8.30 ~a so va na Trg slo bo de kod Mi le ti }e vog spo me ni ka, a za taj rad bi }e im obez be |e na na dok na da.

- Su gra |a ni ko ji ne ma ju lo pa te, od no sno alat za ~i {}e we sne ga mo gu da se obra te svo jim me snim za jed ni ca ma ili jav ni om pred u ze }i ma – “^i sto }i”, “Ze le ni lu”, “Par king ser vi su”, ka ko bi se grad {to bo qe o~i stio, jer je na ja vqe no da }e da nas pa sti jo{ 40 cen ti me ta ra sne ga – is ta kao je Pa vli ~i} i do dao da }e pro du `e ni bo ra vak u {ko la ma ra di ti. ener gi jom snab de va “Elek tro voj vo di na” pre kju ~e po tro {e no je 32,8 mi lion ki lo vat-~a so va elek tri~ ne ener gi je, od to ga u Elek tro di stri bu ci ji “No vi Sad” 8,2 mi li o na ki lo vat-~a so va. U di stri bu ci ji is ti ~u da ni je bi lo ve }ih is pa da i kva ro va.

S ob zi rom na ~i we ni cu da se o~e ku je na sta vak sne `nih pa da -

vi na i ni ske tem pe ra tu re i u na red nim da ni ma “Elek tro voj vo di na” ape lu je na kup ce da na sta ve ra ci o nal no da ko ri ste elek tri~ nu ener gi ju, na ro ~i to za za gre va we pro sto ri ja za sta no va we. Naj po de sni je je da se ko ri ste ter mo a ku mu la ci o ne pe }i, ko je aku mu li ra ju to plo tu u to ku no }i.

Q. Nato{evi}

GRAD NUDI KOMUNALNO OPREMQENU LOKACIJU

Radna zona Sever spremna za investitore Grad tre nut no mo `e da po nu di in ve sti to ri ma ko mu nal no opre mqe nu lo ka ci ju od 20 hek ta ra u rad noj zo ni Se ver 1 ko ja }e po sle ~e tvr te fa ze iz grad we Bu le va ra Evro pe bi ti di rekt no po ve za na sa auto pu tem, ka `u u Grad skoj ku }i. Na ko mu nal no opre mqe nom po te su na Rim skim {an ~e va, ve li ~i ne oko 4.000 hek ta ra, u to ku je iz grad wa obje ka ta, od no sno ha la ko je }e mo }i da se pri la go |a va ju ra znim na me na ma. Ti ra do vi omo gu }i }e for mi ra we rad ne zo ne i de li mi~ no re {i ti ne do sta tak ade kvat nog pro sto ra uz auto put, po {to grad tre nut no ne ma ve }e par ce le za mqi {ta u po se du ko je bi

Tolstojevi junaci u Matici srpskoj

Fo to: S. [u {we vi}

mo gao da po nu di in ve sti to ri ma. Na re {a va we ovog ko mlek snog pro ble ma se ra di ve} tri go di ne, ali ka `u u Grad skoj ku }i, is hod u ve li koj me ri za vi si i od re pu bli~ kih in sti tu ci ja.

Ina ~e, Grad pla ni ra da iz gra di 50.000 kva dra ta za ma la i sred wa pred u ze }a na iz la sku iz No vog Sa da, u bli zi ni auto pu ta Be o grad - Su bo ti ca i Ko ri do ra 10. Taj pro stor po nu di }e pri vred ni ci ma, uz uslov da za po sle od re |en broj rad ni ka. Ove go di ne u pla nu je da se pro {i ri ka pa ci tet po slov nog in ku ba to ra ko ji }e omo gu }i ti otva ra we no vih pred u ze }a iz obla sti IT -

sek to ra i za po {qa va we mla dih. La ne je po ~e la iz grad wa pro iz vod no-lo gi sti~ kog kom plek sa u okvi ru Slo bod ne ca rin ske zo ne, {to }e omo gu }i ti da se in ve sti to ri ma po nu di go tov na men ski pro stor.

Grad, pod se }a ju u Grad skoj ku }i, od pre vi {e od go di nu da na da je po vla sti ce in ve sti to ri ma ~i je ula ga we u pro iz vod wu, in for ma ci o ne teh no lo gi je pre la zi mi lion evra i ko ji upo {qa va ju vi {e od 50 rad ni ka na neo d re |e no vre me, da na kna du za ure |e we grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta pla te sve ga de set od sto od pu nog iz no sa za to.

Z. D.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak6.februar2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ele na, Ser gej i Stra hi wa ra dost Tre si gla vi }a Trojke Ele na, Ser gej i Stra hi wa - Verice i Vladimira Tresiglavi}a.

Blizanci Mi li ca i Ni ko li na - Dragane i Dragana Kne`evi}a, Ra do mir i Vu ja din - Kristine i Milo{a Tasi}a, An dor i Kri stof - ^ile i Roberta Novaka.

Devoj~ice Ti ja na - Aleksandre i Marka Orlovi}a, Dra ga na - Alene Ili~in i Dragana Vlaisavqevi}a, Ka ta ri na - Ane Mickoska i Micka Mickoskog, He le na - Anite i Milana Ravi}a, Sa ra - Besime i Milo{a Dovedana, Ni ko li na - Bojane i Zorana Petri}a, Jo va na Branke i Miroslava Jegarca, An drea - Valerie i Zoltana ^olaka, Ana sta si ja - Verice i Miroslava Terzi}a, Le na - Vesne Rajkovi}Manasijevi} i Sr|ana Manasijevi}a, Mi la Gabriele i Milana Milovca, Ja wa - Gabrijele i Mladena Jaki}a, Una - Gordane i Andreja Kri{a, Awa - Dragane i Nemawe Roga~evi}a, Jo va na - Dragane [ovqanski i Jovice Vojvodi}a, La na - Dubravke Demi}-Jovanovi} i Milana Jovanovi}a, An |e la - @eqane i Milana Stankovi}a, Ivo na - @eqke Vujasin i Nenada Bo{waka, Mi na - @ivane Terzi} i Vedrana Jovi~i}a, Du wa - Zorice i Vujice Peji}a, Ta tja na - Irenke Kotarac i Sini{e Kotarca, An |e la - Jane i Pavela Pavlova, Ha na - Jarke i Samuela Hrubika, An |e la - Jasmine i Nenada Markova, Iva Jelene Bajagi}-Brankov i Igora Brankova,

Mi li ca - Jelene i Vitora Anti}a, Sta {a Jelene i Vladimira Bogojevi}a, Tea - Jelene i Ivana Per{aja, La ra - Jelene i Mite Stoji}a, Ni ko li na - Jovane i Vladimira Cumboa, Je le na - Karoline i Tomislava Vislavskog, So fi ja - Kristine [algo i Tihomira Zeca, Emi na - Qendite i Hakija Suqe, La na - Maje i Milana Kovijani}a, Jo va na - Maje Nikoli} i Todora Jovanovi}a, Awi si ja Marije i Daniela Prugini}a, Jo va na - Marine i Sini{e Rebi}a, Na din - Marte i ^abe Mesaro{a, Ma ri na - Milene i Igora Stjepanovi}a, Una - Nade i Zorana Ga{i}a, Ma ja - Nevenke i Nenada \ukanovi}a, Le na Sawe i Bojana Stoji}a, Ma ri ja - Sawe i Vitomira Paravine, Dra ga na - Sawe i Sr|ana Kirilovi}a, Ana sta si ja - Svetlane i Du{ana Kubeta, Ivo na - Sla|ane i Dalibora Kohaneca, Mi li ca - Sla|ane i Darka Popovi}a, Ma ri ja - Sla|ane i Ranka Livopoqca, Ja na - Tamare i Sa{e Gujanice, Ana sta si ja Tawe i Ivana Josi}a, Ta {a - Tatjane Pejak [ikoparija i Branka [ikoparije, Ni na Helene i Nikole \urovi}a.

Ven~ani Adri ja na Pu ~i} i \or |e Isa i lo vi}, Sa wa Ma {i} i Sve to zar Ste pa nov, Ne da Vi to ro vi} i Ivan ]ir ko vi}, Ta wa Na vra til i Alek san dar Ra do {e vi}, Qu bi ca Ili} i Ne deq ko Ter zi}, Na da Bog da nov i Bo jan Zo ri}, Ve sna Ko mle no vi} i Alek san dar Bo me {tar, Vla disl a va An dri {ko i \or |e Ni ko li}, Je le na Vu ja si no vi} i Oleg Gr ki ni}, El vi ra ]ir ko vi} i Mi haj lo Se ke, \ur |a Rok san di} i Igor Vig we vi}.

Slav ko i Bi qa na Bo hoc ki i ma la Mi o na

De~aci Ste fan - Adrijane i Vladimira Bikickog, An drej - Adrijane i Stanislava Sele{tianksog, La zar - Alekse i Sini{e Arsenina, Lav - Aleksandre i Petra Ba~i}a, Ste fan - Aline-Karidad Hernandez Gasas i Qubi{e Toma{evi}a, Uro{ - Biqane i \or|a Celina, Ju raj - Bla`ene i [}efana Durgale, Vu ka {in - Vawe i Petra Orli}a, Lu ka - Vesne ^uport, Ni ko la - Danijele i Darka Radunovi}a, Ma te ja - Danijele i Mileta Mla|ana, Ne ma wa - Danijele Ki{ i Milana Svir~evi}a, Mar ko - Dragane i Daria Kaloperovi}a, Si mon - Dragane i Sla|ana Jovi}a, Alek san dar - Er`ebet i Miroslava Arsenova, Mar ko Erike i Branislava Kujovi}a, Ugqe {a @eq ke Zeq ko vi}-Mar ti} i Ra di vo ja Marti}a, Ko sta - Zorice i Mladena Pavlova, Vu ka {in - Ivane i Branislava An|i}a, Da niel - Ildike [najder-[ara i Daniela [najdera, Qe di on - Ilire i [keqzena Tejecija, Mar ko - Irene i Nenada Kolarova, Alek san dar - Isidore i Mirka Vukajlovi}a, Vuk - Jelene i Du{ka Mandi}a, Vuk - Jelene i Miroslava Savi}a, Pre drag - Jovane [omkereki i Nenada Baloga, Jo van - Klare Biriwi Milosavqe vi} i Alek san dra Mi lo sa vqe vi }a, Ili ja - Leonore i Gorana Dragi}a, Ne nad

- Qubice i Gorana Pokornika, Da mjan Qubice i Zorana Kozarova, Alek sa - Maje i Ivice @ivi}a, Vuk - Maje i Ninoslava Jokanovi}a, Te o dor - Maje Tarbuk Rokvi} i Aleksandra Rokvi}a, Pa vle - Marije i Bogdana Jankovi}a, Alek san dar - Marije Tot i Vladimira Priji}a, Go ran - Marijane i Gorana @ivkovi}a, Isak - Marine i Martina Pavlika, Igor - Marice Nikoli} i Novice Bogdanovi}a, Fi lip - Marte Kar~u-Koprivica i Ivana Koprivice, La zar - Milice i Ilije Glu{ice, Va si li je - Nata{e i Milorada Vejnovi}a, Ni ko la - Nede i Slobodana Subi}a, Alek sa Olivere i Milo{a \uri~i}a, Da vid - Radice i Miroslava Do{ena, No vak - Sandre i Gorana Bucala, Va si li je - Sandre Nezirov i Zorana Nikoli}a, Ni ko la - Sawe i Milana Xaloa, Jo van - Sawe Todorovi} i @eqka A~laxi}a, Ta dej - Svetlane i Borisa Vaskovi}a, Lu ka - Svetlane i Milana Kondi}a, Alek san dar - Sla|ane Bilanxija i Slavka Jovina, Pe tar - Sne`ane Jak{i}Drobac i Milana Drobca, Ne ma wa - Tamare i Martina U{jaka, Alek sa - Tatjane i Du{ana Vasiqevi}a, Vik tor - Tatjane i Zoltana Vizija, Ne ma wa - Tatjane i Mioquba Risti}a, Ni ko la - Tijane i Du{ana Ran|elovi}a.

Umrli Dragica Jaki} ro|. Dedi} (1935), Gina Jankovi} ro|. Jovanovi} (1926), Milorad Jeli} (1961), Jerka Jovanovi} ro|. Bara} (1934), Nikica Joki} (1956), Vera Atli} ro|. Ivanovski (1944), Dragiwa Basari} ro|. Gruji} (1934), Dane Berowa (1947), Paja Velemirov (1940), Anka Veskovi} ro|. ^a vi} (1927), Sre do je Vi dic ki (1915), Milan Vukadinovi} (1926), Ilona Gombar ro|. Gerba~ (1926), Veselinka Gr~i} (1946), Gojko Deki} (1941), Radislav Dimitrov (1931), Radojka Ile{ ro|. Trivun xa (1949), Bor ba la Kne `e vi} ro|.

Cimbal (1956), Milica Koji} ro|. Kri~kovi} (1937), Milivoj Lazarevi} (1932), Petar Lazi} (1934), Steva Mari} (1959), Steva Mari} (1932), Milica Marojevi} ro|. Bojac (1962), Qiqana Macuri} ro|.

Jovanov (1946), Miho Milanovi} (1927), Stjepanija Milo{evi} ro|. @ivanovi} (1942), Sofija Mom~ilovi} ro|. Bogdanov (1928), Vezira Murseqi ro|. Selmani (1942), Terezija Na| ro|. Gabor (1930), Isa Nestorovi} (1918), Radmila Nikolin ro|. Goli} (1930), Er`ebet Ojdani} ro|.

Mak (1951), Dmitar Obradovi} (1954), Ferenc Or{o{ (1962), Stojanka Palurovi} ro|. Milisavqevi} (1925), Persida Pe{kan ro|. Vlaovi} (1928), Gojko Popadi} So fi ja Ga {i i Slo bo dan Ra din

(1951), Ilija Po~u~ (1928), Stevica Pucar (1969), Mira Radakovi} ro|. Jandri} (1958), @ivko Radin (1955), Julka Sabov ro|. Babi} (1927), Matilda Sekere{ ro|.

Bodi (1927), Zuzana Stanojkovi} ro|. Turan (1930), Slavojka Surutka ro|. ^avka (1935), Zorka Tasi} ro|. Zarupski (1945), Koviqka Toma{evi} ro|. Suvajac (1932), Vera Tromler ro|. Ivani} (1945), Laslo Horak (1942), Marija Horvat ro|. Sabo (1922), Vera Crwanski ro|. Tubi} (1950).

Qubica [ar~evi} (1923), Mi}o [trbac (1948), Lazar [uwka (1920), Milan Are`ina (1963), Borivoje Dubravac (1937), Iboqka-Er`ebet Balog ro|. Dondo, Ana Bjelobrk ro|. Bartolovi} (1950), Naum Boj~evski (1936), Ankica Brankov ro|.

Petrovi} (1952), Evica Buli} ro|. Pavkov (1930), Valerija Volkar ro|. [naufer (1941), Rade Vrceq (1928), Bojana Gaji} ro|. Perovi} (1935), Dragoqub @ivanovi} (1935), Leonodis Zapunidis (1930), @ivan Nedeqkovi} (1936), Jela Nova~i} ro|. [qivar (1938), Ivanka Paunovi} ro|. Paunovi} (1959), Radmila Pe{i} ro|. Savevi} (1920), Desa Stankovi} ro|.

Balaban (1932), Stoja Terzi} ro|. Iki} (1939), Terezija Hegedi{ ro|. Le{wak (1921).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak6.februar2012.

9

MA LI [A NI NE MA JU GDE DA PRO VO DE SLO BOD NO VRE ME

Pod ba ri tre ba de~ jih igra li {ta Najmla|im `iteqima u Novom Sadu vremenski uslovi slabo mogu da poremete dan ukoliko u svojoj blizni imaju teren za igru ili funkcionalno igrali{te. Iako je pro{le godine za`ivela kampawa Grada koja se odnosila na rekonstrukciju i ure|ewe preko 100 sportskih i de~jih igrali{ta i rekreativnih povr{ina na ~itavoj teritoriji grada, nekim delovima, prema tvrdwi `iteqa, mawka povr{ina gde bi deca provodila svoje vreme.

-Kod nas na Podbari nema dovoqno igrali{ta. Postoji jedno kod Alma{ke crkve, ali ono nije dovoqno ure|eno - ka`e `iteqka ovog dela grada Me la ni ja ^e ji} dodaju}i da kod we, u dvori{tu zgrade u Ulici Zemqane }uprije, postoji deo sa peskom, klackali-

cama i quqa{kama predvi|en za voqno zelenila, a u blizini je decu stanovnika zgrade, ali da se i Dunav, te da igrali{te ne bi redovno okupqa veliki broj malibilo okru`eno samo betonom, {ana iz raznih ve} bi se zaidelova Podbare. sta mo glo - Ne mo`emo uklo pi ti u Kod Kvan ta {ke deci zabraniti da „zdrave stilopijace postoji se igraju, ali jedve `ivota”, na predivan park koji nije kojima se ponostavno, prostor u dvori{tu nije dovoqno iskori{}en i tencira u nopredvi|en za to- bio bi idealno mesto za vije vreme. liko mali{ana. S Ipak, kako novo de~je igrali{te druge strane, kod saznajemo iz Kvanta{ke pijace Zavoda za izpostoji predivan park koji nije gradwu grada (ZIG) ovogodidovqno iskori{}en i bio bi ide{wim Programom ure|ivanwa alno mesto za novo de~je igraligra|evinskog zemqi{ta „nisu {te. Park poseduje sve, samo mu planirana sredstva za izgradwu fale rekviziti- navodi sagovorde~ijeg igrali{ta na Podbari”. nica.

- Zavod per manentno vo di Obja{wava da je mesto odli~- brigu o svojim najmla|im Novono s obzirom na to da ima do- sa|anima i pored na{e `eqe i

namere da gradimo {to vi{e prostora za igru dece, nekada je to vrlo te{ko - navode u ovom preduze}u. - Konkretno na Podbari, gde postoji opravdana potreba za novim de~jim igrali{tima, najve}i problem je u tome {to nema slobodnog zemqi{ta za tu namenu.

U ZIG-u napomiwu da su u protekle dve godine totalno rekon stru i sali igrali {ta u ulicama Ko~e Kolarova i Du{ana Vasiqeva, a da je u Kosovskoj ulici izgra|eno potpuno novo de~ije igrali{te - Slobodno se mo`e re}i da su stanovnici Podbare dobili tri nova igrali{ta za bezbri`nu igru dece - zakqu~ili su u Zavodu.

A. J.

ZA BO QE VO DO SNAB DE VA WE I OD VOD OT PAD NIH VO DA GRA DA

Ula ga wa „te {ka” 2,7 mi li jar de di na ra U ovoj godini u vodovodni i kanalizacioni sistem grada planirano je da se ulo`i 2.750.000.000 dinara, {to je, smatraju u ovom preduze}u ubedqivo najsna`niji investicioni buxet „Vodovoda i kanalizacije“ u posledwih dvadeset godina. Zahvaquju}i tome, bi}e nastavqen i ubrzan investicioni i poslovni zamah napravqen u 2011. godini. Novac za predstoje}e radove obezbe|en je u buxetu „Vodovoda i kanalizacije“, od kredita Evropske investicione banke, iz gradske i pokrajinske kase.

Polovinom 2012. godine po~e}e radovi na realizaciji kapitalnih projekata zna~ajnih za kvalitet vodosnabdevawa i odvo|ewe otpadnih voda grada i to od kredita uzetog od Evropske investicione banke u iznosu od 15 miliona evra. Za gradwu rezervoara pitke vode od 10 hiqada kubika i dogradwu Postrojewa za preradu i distribuciju vode („Fabrika vode [trand“) ozonizatorom i gau filterima bi}e utro{eno {est miliona evra, odnosno 660 miliona dinara. Ozonizatori i gau filteri omogu}i }e maksimalni kvalitet prera|ene vode, dok }e rezervoar dodatno stabilizovati nivo pritisaka vode u gradu.

Osam miliona evra bi}e utro{eno na rekonstrukciju kanalizacionog kolektora od

Rumena~ke ulice do Glavne crpne stanice 2, ~ime }e biti kompletirana kolektorska mre`a grada i poboq{ano odvo|ewe otpadnih voda. Dodatnih milion evra iz ovog kredita bi}e iskori{}eno za snimawe kanalizacione mre`e Novog Sada.

Budu}i da je re~ o kapitalnim projektima, ovi radovi }e po~eti tokom 2012. i biti najve-

}im delom zavr{avani dogodine, a jedan mawi deo }e ostati i za 2014. godinu. Pare iz kredita bi}e povla~ene po fazama realizacije poslova. JKP „Vodovod i kanalizacija“ }e u slede}oj godini ulo`iti i sopstvenih 720 miliona dinara, dok }e iz buxeta grada biti utro{eno 345 miliona dinara. Iz bespo-

vratnih sredstava AP Vojvodine ra~una se na 29 miliona dinara.U pove}awe kapaciteta i regeneraciju bunara na novosadskim izvori{tima vode bi}e investirano 162 miliona dinara, a za projektovawe, gra|ewe i rekonstrukciju vodovodne mre`e bi}e odvojeno 172 miliona dinara.

Izme|u ostalog, bi}e rekonstruisani dovodnik pitke vode

u Petrovaradinu, od Varadinskog mosta do ulice Dunavske divizije, izgra|ena vodovodna mre`a u nasequ Vu~kovac u Starim Ledincima i ulicama Vojvode Mi{i}a i Fru{kogorskoj u Novim Ledincima. Vodovodna mre`a bi}e obnovqena u Radni~koj, ulicama Lasla Gala, Alekse [anti}a, Pariske ko-

mune, Avijati~arskoj i brojnim drugim.U kanalizacioni sistem }e „Vodovod i kanalizacija“ i grad ulo`iti 634 miliona dinara.

U crpne stanice kanalizacije investira}e se 140 miliona dinara, dok }e za projektovawe, gra|ewe i rekonstrukciju kanalizacione mre`e biti odvojeno oko 470 miliona dinara.Gradwa sekundarne kanalizacione mre`e bi}e nastavqena u Ka}u, a zapo~eta u nasequ ^ardak u Sremskoj Kamenici i delu naseqa Sadovi. Gradi}e se i potisni vod kanalizacije za Budisavu, ~ime }e zapo~eti stvarawe uslova za gradwu kanalizacione mre`e i u tom mestu.Kanalizaciona mre`a }e biti rekonstruisana na delu Bulevara oslobo|ewa, u delu podgra|a Petrovaradinske tvr|ave, [enoinoj i ulici Ra~kog u Petrovaradinu, kao i u Radni~koj i ulicama Alekse [anti}a, Lasla Gala i drugim.

Veliki posao na rekonstrukciji limanskog kolektora kanalizacije bi}e nastavqen u 2012. godini radovima na izgradwi kolektora od Glavne crpne stanice 1 do ulice Narodnog fronta. Rekonstrukcija kolektora i dotrajale kanalizacione mre`e na Limanima 1 i 2 preduslov je vra}awa na sistem bunara izvori{ta [trand.

Q. Na to {e vi}

PO GRAD SKOJ OD LU CI O DR @A WU DO MA ]IH @I VO TI WA

Is tr ~a va we pa sa sa mo na od re |e nim me sti ma Novosa|ani koji imaju ku}ne qubimce, a ne `ele da im stavqaju povodac i brwicu, mogu da ih {etaju, odnosno istr~avaju na posebnim mestima u gradu. Takvih mesta u gradu je deset, a o wima brine „Gradsko zelenilo”. Tako Novosa|ani koji `ive na Limanu 4 pse mogu da {etaju i istr~avaju na prostoru kod autobuske okretnice, u Ulici Ive Andri}a, na povr{ini od 1.500 metara kvadratnih. I deo Univerzitetskog parka uz Bulevar cara Lazara predvi|en je za ovu svrhu u ima 4.000 metara kvadratnih. Na Bulevaru Ja{e Tomi}a deo parka kod `elezni~ke stanice od 2.100 metara kvadratnih namewen je za to, kao i prostor u osovini Ulice \or|a i Nik{i}a Johana, povr{ine 600 kvadratnih metara.

Deo parka na uglu ulica Bate Brki}a i Seqa~kih buna od 4.000 metara kvadratnih, te pro-

stor na uglu ulica Obla~i}a Rada, Bo{ka Vrebalova i Milenka Gr~i}a od 3.500 kvadratnih metara su tako|e mesta za istr~avawe pasa bez brwica. Wima je namewen i prostor na uglu Bulevara oslobo|ewa i Bulevara despota Stefana od 5.400 metara kvadratnih, zatim deo Omladinskog parka, povr{ine 2.731 kvadratnih metara, te 600 kvadratnih metara na uglu Bulevara kneza Milo{a i autobuske okretnice u produ`etku Bulevara Jovana Du~i}a. U Petrovaradinu je to prostor izme|u Bloka 8 i `elezni~ke pruge.

Na ostalim mestima, odnosno u parkovima, na Keju, centru, gra|ani su du`ni da svoje qubimce {etaju na povodcu. Novi Sad je prvi u Srbiji usvojio odluku o dr`awu opasnih pasa po kojoj Novosa|ani koji `ele da imaju ve}eg psa u stanu moraju da dobiju

saglasnost stanara zgrade u kojoj `ive. Opasne pse mogu da izvode samo punoletni, uz brwicu i na povocu koji ne sme biti du`i od metra. Ova odluka odnosi se na

nema~ke i belgijske ov~are, {arplanince, rotvajlere, dobermane, nema~ke boksere, mastife, bul i staford terijere...

Q. Na.

U KAR LOV CI MA, PO IZ VE [TA JU IN SPEK CI JE

Vo do vod i ka na li za ci ja ne u ral gi~ ne ta~ ke Vodovodne havarije i zagu{ewa fekalne i atmosferske kanalizacione mre`e, naj~e{}i su komunalni problemi u Sremskim Karlovcima pro{le godine, sude}i prema izve{taju op{tinskog Odeqewa za inspekcijske poslove. Iz izve{taja se vidi da je lane bilo 50 kvarova na vodovodnoj mre`i, a ~ak 80 puta do{lo je do zagu{ewa kanalizacije, od ~ega je 74 slu~ajeva zabele`eno na fekalnoj mre`i.

Havarije na kanalizacionoj mre`i nasuprot tome nisu ~esta pojava, bilo ih je samo sedam, ~etiri na frkalnoj i tri na atmosferskoj.

Kako ka`u u Odeqewu karlova~ke inspekcije, broj zagu{ewa fekalne kanalizacije udvostru~en je u odnosu na 2010. godinu, {to ukazuje na to da je mre`a zamuqena, usled ~ega joj je smawena proto~nost, pa ~esto dolazi do zagu{ewa. Reagovawe u takvim situacijama, po mi{qewu nadle`nih iz ovog odeqewa, ote`ano je zbog toga {to izme|u novosadskog „Vodovoda i kanalizacije” i karlova~ke op{tine nije sklopqen ugovor koji bi olak{ao izdavawe naloga za otklawawe havarija i odr`avawe mre`e redovnim ispirawem.

Lane je bio pove}an i broj vodovodnih havarija u pore|ewu sa prethodnim godinama, {to po re~ima odgovornih u Odeqewu za inspekcijske poslove, govori u prilog tome da je potrebna re-

konstrukcija vodovodne mre`e u delu gde su azbestne cevi. Naj~e{}e do pucawa i kvarova dolazi u Ulici mitropolita Stratimirovi}a, Kara|or|evoj, Preradovi}evoj, u Ulici patrijarha Raja~i}a i Jovana Grosa.

Potrebno je i ~i{}ewe kanala atmosferske kanalizacije, smatraju u inspekciji.

U~e sta li i kva ro vi na jav noj ra sve ti U julu pro{le godine oko 120 sijalica na banderama u Karlovcima nije bilo ispravno. Izme|u ostalog, u to vreme i ~itava Wego{eva nije imala javnu rasvetu. U inspekciji prime}uju da je broj neispravnih sijalica u porastu, a da se taj problem, uprkos nalozima za otklawawe kvarova, sporo re{ava.

U izve{taju se jo{ navodi da deo Mato{eve ulice nema izgra|enu kanalizacionu mre`u, da kanalizacija nije zavr{ena na ]u{ilovu, a da ona ne funkcioni{e u Beogradskoj ulici.

Napomiwe se i da je neophodno prona}i tehni~ku mogu}nost za prikqu~ewe na mre`u posledwe ku}e u Petrovaradinskoj ulici, iz ~ije septi~ke jame se, koju „Vodovod i kanalizacija”, kako je navedeno, ne prazne zbog nedostatak opreme, sadr`aj povremeno izliva na ulicu.

Z. Ml.

U NA CI O NAL NOJ SLU @BI ZA ZA PO [QA VA WE

Pre kva li fi ka ci je u mar tu

Prekvalifikacije radne snage, po najavama iz novosadske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, otpo~iwu krajem marta.

U sklopu obuka koje su po~ele pro{le godine, tridesetak qudi sti~e kvalifikacije za kwigovesce, kroja~e, stolare, zavariva~e i numeri~ko upravqawe CNC u {ta su ukqu~ene osobe sa invaliditetom.

- Trenutno primamo prijave gra|ana za predstoje}e prekvalifikacije, u okviru kojih }emo grupe od pet do 10 qudi obu~avati za pekare, kuvare, mesare, frizere, zidare, molere, bravare i zavariva~e. Prednost }e naravno imati oni koji su du`e na na{oj evidenciji – rekao je na~elnik za posredovawe NSZ Mi o drag Dra `i}.

Rezultati ovih obuka mogu da se vide posle {est meseci. Od ukupnog broja prekvalifikovanih zaposli se u proizvodnim delatnostima oko 20 odsto, a u neproizvodnim ne{to mawe, oko 15 odsto.

Zanimawa koja se nude u ovim obukama, po re~ima na~elnika, biraju se na osnovu dugogodi{wih istra`ivawa, pa su tako i nekada deficitarni zidari i armiraci i daqe u ponudi, jer je ipak mogu}nost pronalaska posla ve}a, a osnovni ciq da se “ne u|e u dugotrajnu nezaposlenost”.

S druge strane poslodavci pokazuju interesovawe za terenske komercijaliste, agente prodaje i elektronsko poslovawe, pa Dra`i} najavquje mogu}nost organizvawa obuka i za ove delatnosti.

- Osiguravaju}e ku}e i trgovinske kompanije imaju potrebe za zastupnicima, a treba re}i da to nisu samo poslovi na procenat, kako se odmah pomisli, nego se nude i fiksne zarade. Qudi tako|e mogu pro}i na{u obuku za Aktivno tra`ewe posla i posetiti Klub za tra`ewe posla, kako bi pove}ali {anse za zapo{qavawe, u {ta nas uveravaju i na{i rezultati- poru~uje sagovornik.

A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak6.februar2012.

РЕГИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА „КОРУПЦИЈА И КАКО СЕ БОРИТИ ПРОТИВ ЊЕ”

Изазов за локалне савете безбедности БЕЧЕЈ: „Стварање антикорупцијске мреже кроз Локалне савете за безбедност Јужнобачког управног округа“ је пројекат о којем се разговарало на Регионалној конференцији по имену „Корупција и како се борити против ње“ одржаној у бечејском хотелу „Фантаст“. Скупу су присуствовали, поред пројектног тима предвођеног начелницом Јужнобачког управног округа Да-

говориле о искуствима ове негативне појаве у својим државама. У име домаћина госте су поздравили предеседник општине Бечеј Петер Кнези и координатор Локалног савета за безбедност Лазар Секулић. С обзиром на то да су добијене смернице, сада предстоји израда локалних планова интегритета, који представљају, с аспекта едукације и превенције, једну од кључних области активности за антикорупцијска тела на локалном нивоу. Аутори смерница Павле Димитријевић и Нела Малишић нагласили су да израда Плана траје три фазе.Прва фаза подразумева једномесечне припреме, друга је оцена изложености и траје годину дана, а трећа закључна фаза садржи план мера за побољшање интегритета и сваке три године доноси се Учесници Регионалне конференције нова одлука о поново антикорупцијској мрежи ној изради Плана. ријом Шајин и сарадника на проСукоб интереса је апострофиран јекту Павла Димитријевића и Не- као један од предуслова за корупциле Малишић, представници парт- ју, а најчешћа манифестација суконера, Полицијске управе Нови Сад, ба интереса манифестује се у полокалних савета за безбедност 11 ступцима јавних набавки. Истакнуопштина, НВО и медија, као и го- то је и да сузбијање корупције сти, шеф Одељења за економску умногоме зависи од воље да се транспарентност Мисије ОЕБС у спроведе. С обзиром на то да је коСрбији Мато Мајер и сараднице рупција врло осетљива категорија на пројекту у Босни и Херцеговини за сваку локалну управу, то значи да Александра Мартиновић и Хр- је пред локалним саветима за безватској Мирјана Херцег, које су бедност прави изазов. В. Јанков

Комедија с певањем и плакањем за Дан заљубљених

НОВИ БЕЧЕЈ:У Дому културе општине Нови Бечеј, обележиће Дан заљубљених, комедијом ’’Последња шанса’’.Представа је у режији Велики Братић, а улогу тумачи глумица Сужана Петричевић.Специјални гост ће бити Мирјана Бобић Мојсиловић. Представа ће се одржати у позоришној Сали Дома културе 14.фебруара у 19,30 сати, карте по цени од 250 данара су у претпродаји у просторијама Дома културе. М. К.

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15.25, 20.10, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.30, 14.30, 16.20), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.20, 13.20), „[er lok Holms: Igra sen ki” (17.45, 22.25), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.10, 14.10, 15.30), „Po no} u Pa ri zu” (17.50), „Kung fu pan da 2” (12), „He pi fit 2” (11.30, 12.35, 13.25, 13.30), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (22), „Ma pe tov ci” (13.50, 15.50), „Yek i Yil” (18.20, 20.25, 22.45), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.35, 18), „Pod zem ni svet: bu |e we” (18.15, 20.15, 22.10), „Iz da ja” (19.45), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (16, 17.30, 20, 20.30, 22.30) Kul tur ni cen tar No vog Sa da „Ka ko su me ukra li Nem ci „ (18.30), „Naj mra~ ni ji sat” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Je li bi lo kne `e ve ve ~e re” (19.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Gordana Petra Nikoli} (1939) u 9.45 sati, Vera Cvijetina Tomo} (1922) u 10.30, Aleksander Aleksandera Padi (1928) u 11.15, Danica Ilije Ru`i} (1942) u 12, Milunka Zlatomira Petrovi} (1950) u 12.45, Zora Ilije Ili} (1934) u 13.30, Sne`ana \or|a Prebira~evi} (1963) u 14.15 i Vera Nikole Soviq (1926) u 15 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena \ur|inka Petra Mazalica (1924) u 13 sati.

DNEVNIK

c m y

10

НЕЗАДОВОЉСТВО ПРЕДУЗЕТНИКА КАЊИШКЕ ОПШТИНЕ

Плаћање смећа по квадрату и произвољно?

КАЊИЖА: Група од педесетак предузетника из кањишке општине већ више од две године незадовољна је ценом изношења смећа на коју општина даје сагласност ДОО „Брантнер отпадна привреда„ из Новог Бечеја, коме је поверена ова делатност. Поред рачуна који предзетницима стижу на основу обрачуна по квадратном метру пословног простора, а уопште из своје делатности немају комуналног смећа, они настоје да оспоре и уговор склопљен између општине и „Брантнер отпадне привреде„, којој је матична фирма у Аустрији, али исказују и притужбе на поступање Привредног суда у Суботици са чије адресе им стижу решења о принудној наплати рачуна. Предузетници, који сматрају да им се чини неправда, формирали су Удружење за квалитет развоја општине Кањижа, па заједничким снагама, за сада безуспешно, покушавају да укажу на нелогичност да им се наплаћује неизвршена услуга и то по прилично „папреној„ цени. Приликом склапања уговора кањишке општине и „Брантнер отпадне привреде„, уместо дотадашњих 10,50 динара по квадратном метру, цена је утростручена, а према свим мерилима поскупљење комуналних услуга дозвољавано је према стопи инфлације.

Ласло Тандари и Јожеф Франчик

Председник Удружења за квалитет развоја општине Кањижа Јожеф Франчик из Малих Пијаца подсећа да су се погођени предузетници обраћали општини и бројним државним институцијама, али да нису наишли на разумевање. Пре непуних годину дана, поднета је тужба за утврђивање штетности и ништавости уговора. Да су предузетници погођени садашњим начином обрачуна, сматра и председница Општег удружења предузетника општине Кањижа Марија Рафаи, којих је 385, а поред ових педесетак који су формирали своје удружење, како би истерали правду, више њих води спор индивидуално. На решења о извр-

Са скупа незадовољних предузетника у Кањижи

шењу Привредног суда Суботица, којима је запрећена принудна наплата дуга, предузетници су окренули лист и у законском року подносе приговоре. Власник и директор ДОО „Металманиа„ у Кањижи Ласло Тандари указује да у пословним књигама фирме „Брантнер отпадна привреда„ уопште не постоји, па сматра да је решење Суда беспредметно.

- Погрешно и напамет је одређена количина квадрата према којој се ради обрачун, а поред тога, од „Брантнер отпадне привреде„ нисмо преузели контејнер за одвожење смећа, а у нашој делатности уопште немамо комуналног смећа, нити ће га бити и убудуће. Површи-

Од ло же на „Ко ба си ци ја да” БАЧ КА ПА ЛАН КА: Фестивал кобасица, кулена и сланине који је требао да се одржи у недељу, 5. фебруара, у Полојској шуми, одложен је због отежаног саобраћаја и високог снега. Ово је први пут за пола века постојања да се „Кобасицијада“ која је традиционално дружење око 1.000 Паланчана и њихових гостију одлаже, односно да није одржана прве недеље фебруара.

– До одлагања је дошло због тешко проходних путева до Полојске шуме и због чињенице

да су нам због тешко проходних путева гостовање отказали и традиционални гости из Ниша, Бршадина, Новог Сада, Београда, Руме. Количина снега су непремостива препрека, јер се чак ни трактором не може у шуму – рекао је члан Организационог одбора Ми ро слав По пин. Организатори кажу да је ово и поред свих мука можда и добро, јер кобасице, кулен и димљена сланина неће се покварити, већ ће, због велике хладноће, која им годи, бити још бољи. М. Сџ.

TELEfONI

Бра ни мир Ба шић пред сед ник

БЕ ЧЕЈ: Председник Привременог општинског одбора реформисаног ДСС у Бечеју је предузетник Бра ни мир Ба шић, потпредседници су Ми ли ца Го бе лиц и Са ва Жи во ји но вић, секретар је Љи ља на Ма лић, а чланови одбора су још Са ња Ба шић, Са ша Га ко вић, Ти ја на Гру јић, Мак сим Ди мић, Игор Ђу рић, Де јан Ја снић, Алек сан дар Јо ва но вић и Ми ло ван Лон ча ре вић. Председник Месног одбора у Бечеју је Љу би ша Ри стић, а у Бачком Петровом Селу Ми та Бу гар ски. В. Ј.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

на пословног простора на основу које нам се врши обрачун и достављају рачуни узета је произвољно. Рачуне не запримамо него их враћамо, уз допис да услуга није извршена - указује Тандари. Незадовољни предузетници сматрају да су у читавом случају и њиховом спору због рачуна за смеће прекршене одређене уставне одредбе, као и одредбе материјалног права па су одлучили да иду до краја улагањем приговора и ванредних правних лекова, да ће организовати и протесте са запосленима из фирми испред општине, а ако буде потребно, да ће потегнути тужбу и пред међународним судом у Стразбуру. Текст и фото: М. Митровић

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak6.februar2012.

11

ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ РУМСКИХ ПРЕДУЗЕТНИЦА

Удружене лакше до фондова

На језеру Тиквара се ради, упркос снегу

БАГЕР РАДИ И ПОРЕД СНЕГА И ЛЕДА

Песак испод леда за базене Први прави снег ове зиме полако кочи саобраћај у Бачкој Паланци, а ледени дани оковали су ледом заливно језеро Тиквара које се налази на рубу града и повезано је са Дунавом са два пропуста. Међутим, у приобаљу и поред сибирске хладноће има и оних који раде. У оквиру Спортско рекреационог центра Тиквара, а налази се у истоименом Парку природе, поред спортске хале гради се комплекс базена. За потребе градње из језера, које је преко пута градилишта, багер неколико дана извлачи песак и цевима транспортује преко насипа. Багер је тешко ушао у језеро, односно морао је да сачека раст Дунава, а на мерној летви јуче је измерен водостај од 290 сантиметара. Надлежни кажу да ће Дунав и поред снега опадати, јер лед узима воду, а и Ђердап ради пуним капацитетом. Све то не смета да багер ради, иако се чини да је окован ледом. Стручњаци кажу да га он ломи, а пошто испод леда вода циркулиша, односно из реке улази у језеро, посао може да се одвија. Све друго на језеру изгледа мирно, јер је на стотине чамаца

привезано за понтоне, а ретки си и гости Дома спортова на обали Тикваре. Надлежни рибочувари кажу да иако је лед обузео 95 одсто површине језера, оделева само најдубљи део, опасности за рибљи фонд нема. Ово заливно језеро сматра се за једно од највећих мрестилишта беле рибе у току Дунава кроз Србију, међутим због ћудљиве воде Тикваре, иако буде окована дебелим ледом не могу се правити већи одушци, јер постоји опасност од пропадања. Међутим, познато је од раније да је током зиме у леденим условима скоро сав рибљи фонд концетрисан око понтона за везивање чамаца, око којих се лед лупа, па риба има ваздуха. Надлежни кажу да ће ситуација бити много боља, када багер заврши вађење песка, односно заврши рефулацију Тикваре из које само за потребе градње базена треба да се извуче 55.000 кубика песка. Рефулацијом језера просечна дубина повећаће се са садашњих 2,5 на четири метра, па ће и рибама, у овако екстремним ситуацијама, бити олакшан опстанак. М. Суџум

„Богата Србија” и у Белој Цркви БЕЛА ЦРКВА: Крајње је време да домаћинима, добронамерним људима који мисле на будућност ове државе дамо прилику да покушају да ову ситуацију у којој се налазимо преокрену, рекао је потпредседник Покрета „Богата Србија” Драган Тикић, представљајући Покрета у Белој Цркви. Покрет указује на незадовољство успешних људи у привреди и пољопривреди политиком вођеном последњих десет година, која је довела до тога да смо сваким даном све сиромашнији и незапосленији. Основни циљ је трасирање пута за излазак Србије из свеопште кризе, привредне и друштвене, објаснио је председник Општинског одбора Покрета др Зоран Милошевић. Време ја да се Србија бави послом, да искористи потенцијале које има, пре свега у пољопривреди, прерађивачкој индустрији и енергетици, нагласили су Тикић и Милошевић. Развој белоцркванске оп-

Румске предузетнице на оснивачкој скупштини свог удружења „Викторија“

Могућности за румске предузетнице су отворене и када је Општина Рума у питању, јер је ове године

„Пр ва шан са” за мла де без по сла

ЗРЕ ЊА НИН: Од почетка 2011. године у средњобанатском региону запослено је 127 особа у статусу приправника, преко програма “Прва шанса”, потврдила је за “Дневник” портпаролка зрењанинске Филијале Националне службе за запошљавање Алек сан дра Штр бац. Уз то, по речима наше саговорнице, одређени број лица тренутно је на уводној, тромесечној стручној пракси, те ће након ње бити запослени као приправници.

-Програм “Прва шанса“ представља стручно оспособљавање и запошљавање младих до 30 година, без радног искуства у струци, који се налазе на евиденцији Наци-

обавезу послодавца да по његовом истеку задржи запосленог у радном односу још најмање дванаест месеци – објашњава Александра Штрбац и додаје да НСЗ, за време приправништва, рефундира зараде у висини од 18.000, 20.000 и 22.000 динара, са припадајућим доприносима за обавезно социјално осигурање у трајању од 12 месеци. Послодавац сноси само трошкове пореза из зараде приправника. Ове погодности, између осталих, искористила је власница књиговодствене агенције “Мала пруга” у Банатском Карађорђеву Ми ли ца Ра па јић, која се од 2008. бави предузетништвом. Клијенти њене агенције најчешће су пољо-

Рад на ме ста за ин фор ма ти ча ре

штине овај Покрет види једино кроз развој пољопривреде и сеоског туризма уз бољу организацију пратећих служби. Изнет је став да нису довољно искоришћене могућности развоја пратећих грана, прераде примарних пољопривредних производа и стварања енергије од остатака у пољопривредној производњи. М. В.

школски педагог Ивана Ашкић и наставница историје Јелена Кнежевић. У представи се говори томе да наставник у некој школи прави приредбу и захтева од ђака да раде и нешто што они, из разних разлога нису у стању да ураде. На крају деца наставника освешћују и доводе до спознаје да нисмо сви исти, али да сви треба да имамо своје место под сунцем. „Талас” је настао у оквиру пројекта ДИЛС, који се финансира и зајма Међународне банке за обнову и развој, а реализује преко Министарства здравља, Министарства просвете и Министарства рада и социјалне политике Републике Србије. Наступ на једном од претходних фестивала „Даје се на знање” Фото: М. Митровић А.Ђ.

у буџету планирано око 26 милиона динара за активне мере запошљавања, од чега се велики део од-

носи и на покретање и подршку женском предузетништву. Поред новчане помоћи, удружење предузетница „Викторија“ имаће за циљ да да подрушку женама предузетницама и покаже им да нису саме.

-Циљ није само да се удружимо, него да укажемо и будућим предузетницама да не треба седети код куће и чекати посао, него да треба нешто да саме покрену, да дођу код нас да се распитају и добију информације да ли могу нешто да почну, да ли постоје неки системи подршке и слично – истиче новоименована предесдница удружења „Викторија“ Емица Вучковић. Оснивању су, поред многобројних предузетница, присуствовали и начелник Сремског округа Сава Алишић, председник Општине Рума Горан Вуковић и председник Сремске привредне коморе Милан Божић, као и гошће из Удружења предузетница из Вогња, а за подпредседницу румског Удружења „Викторија“ именована је Љиљана Дудуковић. Ј. Антић

ЛА НЕ У СРЕД ЊЕМ БА НА ТУ ЗА ПО СЛЕ НО 127 ОСО БА У СТА ТУ СУ ПРИ ПРАВ НИ КА

Међу оним фирмама које су конкурисале за добијање средстава у оквиру програма “Прва шанса” је и графичка кућа “Сито – принт” из Житишта, у власништву Дра га не Шо јић. Од 2011. стажирање у “Сито - принту“ започели су Си ни ша Ше во и Ду шан Стан ков. Обојица су завршили зрењанински Технички факултет “Михајло Пупин“. Након две године на евиденцији, и десетина пријава које је подносио, углавном у основним и средњим школама, професор информатике Синиша Шево истиче да је задовољан послом у овој фирми. Задовољан је и дипломирани инжењер пословне информатике за веб-дизајн Душан Станков, који је по завршетку студија око шест месеци био на евиденцији незапослених.

Премијерни „Талас” КИКИНДА: Ради унапређења квалитета, доступности, и ефикасности услуга у локалу, ученици и наставници Осниовне школе „Јован Поповић“ премијерно су приказали позоришну представу под називом „Талас“. Премијера је изведена у Народном позоришту. Текст представе, сонгове и режију, уз помоћ професионалног редитеља Драгана Остојића, урадиле су:

РУМА: Први пут у Руми је основано удружење предузетница, са симболичним именом „Викторија“. Идеја је потекла из Регионалне развојне агенције Срема, а са циљем да жене предузетнице лакше дођу до информација и различитих подстицаја из бројних фондова. На територији румске општине регистровано је 508 предузетничких радњи које воде жене, а које се баве различитим пословима. Иако их је у толиком броју и са најразличитијим занимањима, до сада нису биле удружене. Како нису биле удружене нису могле ни да повлаче различите подстицаје из бројних фондова, а такву могућност су протекле године искористиле предузетнице из три удружења у региону.

-Треба нам више информација и размене искустава. Ја сам у овом послу пет година и до сада нисам користила никакве подстицаје. Мислим да ће се удруживањем то променити и побољшати пословање – каже предузетница Ранка Ђумић.

оналне службе за запошљавање и имају минимум завршену средњу школу. За добијање средстава могу конкурисати послодавци из приватног сектора. Програм обухвата три месеца стручне праксе и годину дана приправничког стажа, уз

Удвостручена помоћ за принове НОВИ БЕЧЕЈ: На минулој седници Скупштине општине Нови Бечеј на предлог одборника Миријана Јакшића, одборници су једногласно донели одлуку да се једнократна помоћ породицема за новорођено дете са садашњих 5.000 динара, повећа на 10.000 динара. Финансијска подршка породицама са новорођеном децом важи од 1. јануара 2012. године, а на њу имају право породиље који су дражављанке Србије са пребивалиштем у општини Нови Бечеј, које непосредно брину о детету. Породице у којима се роде близанци, тројке или више деце, локална самоуправа обезбеђује једнократну помоћ у новцу од 60.000 до 100.000 динара. Иначе, локална самуправа у овој банатској општини, припрема додатне мере за подстицање наталитета. М.К.

привредници, занатске радње и апотеке, са подручја Банатског Карађорђева, Торка и Српског Итебеја. Од 2010. обим посла агенције знатно се повећао, а једина радница “Мале пруге“ отишла је на породиљско боловање.

-С обзиром на то да ми финансијске могућности нису дозвољавале да запослим још радника, обратила сам се Филијали за запошљавање у Зрењанину. Путем два програма - за ново запошљавање и “Прва шанса“, запослила сам по једну радницу – вели Рапајићева. Посао у њеној књиговодственој агенцији нашле су Да ли бор ка Ва сић, по занимању биротехничарка, којој је ово био први посао у струци и Ми ле на Ћу јић, која је 23 године радила у финансијском одељењу “Липе“, столарске фирме из Српске Црње, угашене пре више година. Ћујићева, упркос радном искуству, због година старости, није успевала да нађе посао, а у “Малој прузи“ њено знање и искуство показали су се као драгоцени. И троје младих из Новог Бечеја добило је прву шансу да раде у струци, у кланици “Про – мес”, која у овој средњобанатској вароши постоји од 1981. године. Дра га на Бо јић ради на пословима погонског књиговође, електромеханичар Ми лан Ни ћин стиче прва искуства на пословима поправке апарата и опреме, а инжењерка техноло-

Савети за добро здравље БЕЛА ЦРКВА: У оквиру обележавања „Националног дана без дуванског дима“ Друштво за борбу против шећерне болести, Поливалентна патронажна служба Дома здравља и Црвени крст у Дому инвалида рада, организовали су акцију у којој су патронажне сестре Драгана Стојадинов и Гордана Николић мериле ниво шеће-

ра у крви и крвни притисак и давале практичне савета грађанима за побољшање здравственог стања. Циљ овогодишњег обележавања је био да се под слоганом „Србија против дуванског дима“ грађанима укаже да су пушење и дувански дим највећи фактори ризика за настанак многих хроничних незаразних болести. М. В.

Кобасице из Турије на поклон

СУБОТИЦА: У Суботици је одржана „Кобасицијада“ по десети пут. Седму година за редом организатори су поклонили кобасице за припремање оброка у за потребе народне кухиње.као и прошле године поклоњено је 30 килограма кобасице. Организатори туријске „Кобасицијаде„, у договору са градом, су поклонили Црвеном крсту 30 метара, односно килограма кобасице. Град је ове године издвојио новац за 1.100 бесплатних куваних оброка

дневно, а потребе су далеко веће.Тродневна манифестација, која је, по мишљењу организатора, најбоља у Војводини после Егзита, ове године ће бити богатија и садржајнија. Доћи ће велики број гостију из Србије, Хрватске и Мађарске. Атракција ће бити као и ранијих година, најкобасица, која би требало да буде дугачка дугачка 2.028 метара. Централна манифестација ће се одржати у Турији од 24. до 26. фебруара. С.И.

гије Дра га на Ма тић у прилици је да, захваљујући програму “Прва шанса”, усаврши знања стечена на факултету, у делу предузећа чији домен су производи од меса. Технички директор предузећа Зо ран Кур ја ков каже да је задовољан сарадњом са НСЗ - Филијалом Зрењанин, и новопридошлим радницима. Наглашава да су “Про - месу“ били потребни нови радници, а да ће “Прва шанса“ младима обезбедити припрему за самосталан рад у струци. Ж. Ба ла бан

Осуда графита ЗРЕЊАНИН: Потпредседник Лиге социјалдемократа Војводине Александар Мартон и председник Градске организације те партије Дејан Чапо најоштрије су осудили исписивање графита непримерене садржине на кући заштитнице грађана у Зрењанину Драгане Радловачки Грозданов. Ж. Б.

ponedeqak6.februar2012.

vojvodina

c m y

12

dnevnik

С НЕВОЉАМА, ИЗАЗВАНИМ ЗИМОМ И СНЕГОМ, СВАКО СЕ БОРИ НА СВОЈ НАЧИН

Два дана без наставе у Кањижи и Сенти КАЊИЖА, СЕНТА, АДА: После вејавице која је у петак и суботу задала доста невоља и житељима општина северног Потисја, јуче са престанком падавина одхнуло се, а према подацима општинских штабова сви путеви, па и локални, су проходни, али се саобраћај одвија отежано. У Кањижи, Сенти и Ади није било било потребе за проглашавањем ванредног стања.

ханизација пункта суботичког АД „Вој-пут” у Сенти, која је имала и подршку дежурних екипа из кањишке и других општина. Према саопштењу локалне самоуправе општине Кањижа од петка у подне на путевима у овој општини успешно је ангажована механизација ДОО „Потиски водоводи”, ДОО „Берењи” и ДОО „Камараш” из Хоргоша, ДТД-а из Сенте, ватрогасних јединица у свим насељима, ЈП „Комуналац” из Кањиже, а са тракторима су се придружили и чланови „Аграрне уније”. Дежурне екипе су на подручју кањишке општине и четири случаја су прискочиле у помоћ возачима који су остали завејани због кварова на возилима или склизнућа са пута, а повређених лица није било. На подручју сенћанске опЦентар Кањиже: вејавица задала штине поред механизаицје доста посла на рашчишћавању путева „Вој-пута” радиле су и деУ кањишкој и сенћанској оп- журне екипе ЈКСП „Сента”, као и штини одлучено је да наставе у мађине Фабрике шећера „ТЕосновним и средњим школама не- ТО”. ће бити данас и сутра, 6. и 7.фе- Снабдевање општине струбруара, неће радити ни пред- јом, гасом, грејањем и прехрамбешколске установе, с тим што су у ним производима одвија се без Сенти у Предшколској установи проблема. Дежурна екипа ЈКСП „Снежана” обезбедили рад у два „Сента је ангажована на уклањадежурна вртића. њу проблема на водоводу настаОпштински штаб за ванредне лих заледјивањем - каже председситуације у Ади саопштио је да ница општине и командант Штадо даљњег неће бити наставе у ба за ванредне ситуације у опсредњој Техничкој школи, због штини Сента Анико Ширкова. обуставе превоза ђака. У основАутобуски саобраћај до Сенте, ним школама и предшколским Новог Кнежевца, Чоке и Кањиже установама неће бити прекида из правца Београда и Новог Сада наставе, саопштио је Општински и путевима преко Бачке и Баната штаб. се одвијао са мањим закашњеНа чишћењу магистралних и њем, а такође и из правца Кикинрегионалних саобраћајница у По- де, Суботице и Сегедина. тисју од петка је ангажована меТекст и фото: М. Ми тро вић

Обданиште ради нормално

РУМА: У претходна два дана румски Штаб за ванредне ситуације се састао два пута и донео одлуку да основне и средње школе на територији целе општине, у седмици пред нама, неће радити.

-На првом месту нам је била безбедност деце. Током ове седмице најављује се лоше време, са ниским температурама и леденом кишом, а морамо узети у обзир да на територији румске општине имамо око 1.000 средњошколаца и око 350 основаца, који путују у школу. Предшколска установа „Полетарац“ у наредном периоду радиће нормалним режимом рада – истакао је начелник Одељења друштвених делатности Општине Рума Светислав Дамјанчук. Што се тиче општег стања на територији румске општине, оцена није била лоша јер на првом месту румско ЈП „Комуналац” са три камиона и три снежна плуга чисти улице у градском насељу, те су сви приоритети првог и другог степена очишћени, а нафте и соли има довољно. Екипе „Сремпута„ чисте путеве првог и другог реда континуирано, тако да су путеви према Београду, Новом Саду, Шапцу и Сремској Митровици очишћени и проходни, као и локални пут Рума – Буђановци – Никинци – Платичево - Грабовци и Рума –Стејановци, док се возачима не саветује вожња на путевима Павловци - Врдник,

Брестач - Никинци и Буђановци Пећинци, јер нема услова за континуирано чишћење снега на овим путевима.

-Сва расположива механизација је исправна, тако да се снег на територији општине Рума чисти пуним капацитетом. „Гас„ Рума редовно дистрибуира гас и не очекују се рестрикције ни искључења, док „Стамбено” располаже довољним количинама мазута и грејање је у вечерњим сатима продужено два сата, а у јутарњим се стартује сат времена раније. На електричној мрежи тренутно нема кварова, упркос повећаној потрошњи, тако да се на грађане апелује да рационално користе елктричну енергију – истиче Председник румског Штаба за ванредне ситуације и председник Општине Горан Вуковић. У румском Центру за социјални рад дежурају екипе за помоћ старачким и социјално угроженим домаћинствима, а организована је и екипа од десетак људи, који ће у оквиру јавног рада чистити центар града, пешачке прелазе, прилазе основним и средњим школама и свим објектима предшкколске установе. Бројеви телефона за помоћ су 022/474281 и 063/535095, а све проблеме настале услед ове елементарне непогоде грађани општине Рума могу да пријаве на број телефона 064/2732100. Ј. Антић

Школарци код куће, бескућници у прихватилишту СУБОТИЦА: Снег који је падао протеклих дана створио је проблеме возачима и пешацима. На већини суботичких локалних путева собраћај се одвија отежано, док су регионални и магистрални путеви које одржава компанија “Војпут” углавном очишћени, али се ипак свим возачима саветује опрезна вожња. Снабдевање струјом, водом и гасом је редовно и није угрожено, закључено је на састанку Градског штаба за ванредне ситуације. У складу са препоруком Министарства просвете основне и средње шко-

Чишћење снега за 150 динара по сату Градски штаб за ванредне ситуације позива заинтересоване грађане да данас и сутра чисте снег, уз надокнаду од 150 динара по сату. Заинтересовани грађани треба да се јаве одмах на телефон контакт центра Градске управе број: 626-999, а чистиће се према приоритетима и на локацијама које је одредио штаб. ле у граду не раде данас и сутра 7.фебруара, док ће обданишта и вртићи радити редовно наредне недеље.

-Предузете су све потребне мере како не би дошло до саобраћајног колапса. Целокупно људство и механизација ЈКП „Чистоће и зеленила„ су ангажовани 24 сата на чишћењу улица, а изношење смећа ће наредне недеље тећи по плану. Аутобуси „Суботицатранса„ саобраћају по реду вожње, са могућим закашњенима до 15 минута. У понедељак и уторак радници „Паркинга“ ће интезивно чистити паркиралишта и у то време се неће наплаћивати паркинг, а снабдевање водом, струјом и гасом није угрожено рекао је командант Градског штаба за ванредне ситуације и градоначелник Саша Вучинић. Услед временских прилика, које отежавају рад комуналних служби и комплетан живот у граду, радници ЈКП “Паркинг” од субо-

општине Мали Иђош је нa јучерашњој седници донео одлуку да због великих снежних падавина основне школе и предшколске установе данас и сутра неће радити. О наставку наставе биће одлучено, у зависности од даље ситуације и временских прилика. Такође, из штаба је саопштено да су све улице у насељеним местима општине Мали Иђош проход-

БЕЧЕЈ: Снежни покривач је касно стигао у Потисје, али је током викенда надокнадио раније пропуштено. Снежне вејавице праћене ниским температурама умногоме су отежале живот у највећој потиској општини, па се Општински штаб за ванредне ситуације прекјуче састао и на предлог команданта Петера Кнезиа уведене су ванредне мере у бечејској општини.

- Сматрали смо да је више него оправдано увођење ванредних мера. ЈП „Топлана“ је и пре ове одлуке, у циљу заштите система даљинског грејања и обезбеђивања прописаних температура, прешла на непрекидну испоруку топлотне енергије уз редукцију температуре током ноћи. Како механизација зимске службе „Бачкапута“ није успевала да задовољи потребе чишћења снега улицама Бечеја и у насељеним местима, били смо приморани да додатно ангажујемо механизацију „Моторкопа“, ПИКа „Бечеј“, „Потисја“, због снабдевања горивом „Беопетрола“, а и

не и да ће се чишћење јавних површина наставити и у наредним данима.

- Штаб за вандредне ситуације апелује на грађане да чисте тротоаре испред кућа и зграда, као и да сопствене аутомобиле користе само у случајевима посебне потребе како би се избегла гужва у саобраћају – рекао је председник општине Мали Иђош Роберт Чоре. М. Кк.

Без школе и биоскопа

АПАТИН: Општина Апатин подржала је иницијативу Министарства образовања да се због безбедности деце и уштеде у енергентима до петка обустави настава у свим основним и средњим школама и предшколским установама.Због уштеде у енергентима, донета је и одлука да се до даљега не одржавају биоскопске представе у биоскопу Културног центра у Апатину.

Зима оковала и Суботицу

Град је предузео потребне мере, у сарадњи са Центром за социјални рад и Геронтолошким

Ули це де ли мич но очи шће не У петак снег који је пао у Суботици успорио је саобраћај. Екипе суботичке „Чистоће“ су биле на терену али због сталног наноса снега и ниских температура многе улице су биле непроходне. „Чистоћа“ чисти улице по приоритету и често се не стигне у приградска насеља где су углавном увек улице неочишћене када пада снег. „Чистоћа“ је задужена за одржавање путева, тротоара и пешачких стаза и исте је посипала сољу и ризлом. За разлику од локалних путева, сви регионални и магистрални путеви које одржава компанија „Војпут„ су проходни, али се свим возачима саветује опрезна вожња. Путари су у приправности. тици број интервенција због незгода је на уобичајеном нивоу. У случају потребе за спасавањем и пружањем помоћи лицима која нису у могућности да дођу до места збрињавања, грађани се могу обратити на следеће телефоне: Полицијска управа: 92, Служба хитне медицинске помоћи: 94, 551-373, Ватрогасци: 93, Контакт центар Градске управе 024: 626 – 999, Комунална полиција: 626 – 988.

центром, како би се збринули бескућници.

- Многе породице су пристале да пруже уточиште овим лицима, а припремљен је и одређени број соба у Геронтолошком центру. Уколико приметите да је некоме потребна ова врста помоћи, можете да јавите Центру за социјални рад или полицији. У сарадњи са црвеним крстом смо обезбедили и 24 часовна дежурства – објашњава чланица Градског већа за-

дужена за социјална питања Марија Бијачи. Члан Градског штаба и секретар Црвеног крста Михаљ Пеце за “Дневник” је реако да је привремени смештај потражило око осам лица и да се очекује да ће их бити најмање 20 до вечери у недељу. Омладинци Црвеног крста су подељени у смене и у Каритасово прихватилиште на адреси Гајева број 20 стално носе храну, ћебад, кревете...

- Просторија је обезбеђена за прихват свих бескућника и лица којима је помоћ потребна. Јавили су нам се суграђани са два салаша за помоћ, тако да су наши активисти отишли са радницима „Чистоће“ и донели им воде и хране. Од недеље у 14 часова на број телефона 024 621 101 могу да нам се јаве сви којима је потребна помоћ за смештај.Иначе, у привременом прихватилишту штићеници имају три оброка, обезбедили смо одећу,телевизор и све што им је неопходно. Докле биде потребе ми ћемо радити – рекао је Михаљ Пеце. С. Иршевић

Обустављена настава до даљег

Ђаци слободни данас и сутра МАЛИ ИЂОШ: Штаб за вандредне ситуације

те поступају у складу са Планом рада зимске службе овог предузећа. Пуним капацитетом ради се 24 часа, радници посипају со и наизменично користећи механизацију односно трактор са разгртачем и наменски алат, покушавају да омогуће несметано паркирање у граду. Вучинић је упутио апел грађанима да чисте тротоаре испред кућа и зграда, као и да сопствене аутомобиле користе само у случајевима посебне потребе како би се избегла гужва у саобраћају. Према подацима Опште болнице у Субо-

На подручју Апатина пало је око 30 цантиметара снега, који умногоме отежава саобраћај како моторних возила на путевима, тако и пешацима на пешачким стазама упркос напору комуналних служби, које редовно чисте улице. Апелу за чишћење снега придружили су се и грађани, а оне несавесне, како грађане, тако и фирме, очекују казне. Ј. П.

неколико приватних фирми како би сабраћај био безбедан и у улицама насељених места. У стању приправности су ватрогасци, полиција и службе Дома здравља рекао је командант Општинског

штаба за ванредне ситиуације Петер Кнези.. Од данас нема наставе у основним и средњим школама, а Дечији вртић „Лабуд Пејовић“ радиће по посебном програму. Уведен је де-

Бацачем снега бечејски комуналци чисте паркиралишта и тротоаре

журни телефон и све информације у вези са ванредном ситуацијом могу се добити на броју 6910447. Ова одлука траје до побољшања стања. Иако радници ЈП „Комуналац“ шпартају својим бацачима снега и осталом механизацијом по тротоарима и на тргу у центру града, а чистачи улица лопатама чисте снег с паркиралишта, у Општинском штабу за ванредне ситуације упућују молбу суграђанима и предузетницима да испред својих кућа и локала очисте тротоар, како не би дошло до повреда.

- За два дана у Бечеју је пало укупно 40 сантиметра снега, а прогнозе су да наилази нови снежни талас. Што се температуре тиче, карактеристика је да нема велике разлике између измерене током јутра и касније дневне. Најнижа измерена јутарња температура ових дана била је 13,5 степени Целзијусових, а дневна се креће између 10 и 11 степени - сазнали смо у Метеоролошкој станици Бечеј од Мире Мандић. В. Јанков

Проходни сви путеви у Зрењанину

ЗРЕЊАНИН: Сви путеви у граду и селима су проходни, а екипе зрењанинског предузећа “Војводинапут“ су, од тренутка када је пре пар дана снег почео да пада, нон - стоп на терену, саопштила је јуче Градска управа у Зрењанину. У погону је, тренутно, двоструко већи број камиона и плугова него што је то предвиђено редовним планом одржавања улица у зимским условима. Сви капацитети, када је реч о механизацији и људству, у потпуности су искоришћени. Температура је још увек изузетно ниска и со коју су радници “Војводинапута“ посули по коловозу одмах након што је снег почео да пада, још увек не даје ефекте. Да би посута со почела да топи лед, неопходно је да се температура попне бар на минус шест степени.

- Подсећам све суграђане на обавезу да редовно чисте пред својим кућама и улазима у стамбене зграде, без обзира на то што снег непрестано пада – поручио је јуче градоначелник Зрењанина Милета Михајлов и нагласио да ће његов кабинет редовно извештавати јавност о

стању у граду и околним местима, и одлукама градске власти поводом временске непогоде. А градоначелник Михајлов је донео одлуку да настава у основним и средњим школама буде обустављена од данас до петка, 10. фебруара, због најаве погоршања временских услова, нових снежних падавина и додатног пада температуре. У школама ће, ипак, бити организована дежурства као и продужени боравак, те ће сва деца која иначе похађају овај облик наставе моћи да долазе. Све предшколске установе ће нормално радити и родитељи могу сами да одлуче да ли ће децу довести у вртиће. Михајлов је претходно донео одлуку о обустави наставе у свим средњим школама, првенствено због великог броја ученика из околних села којима је долазак у град био максимално отежан због временских непогода. Но, због најаве погоршања временских услова, у међувремену је одлучено да се обустави редовна настава и у основЖ. Б. ним школама.

dRU[TvO

dnevnik

ponedeqak6.februar2012.

13

NA VA LA NA ZRE WA NIN SKO SVRA TI [TE ZA QU DE BEZ KRO VA NAD GLA VOM

Zi ma te ra bes ku} ni ke iz ru {e vi na Ja ki mra ze vi i ni ske tem pe ra tu re opa snost su po zre wa nin ske bes ku} ni ke. Sre }om, u naj ve }em ba nat skom gra du ove zi me ni je za be le `en ni je dan slu ~aj smr ti usled smr za va wa, ali sa mo oso be bez kro va nad gla vom – a pret po sta vqa se da ih ov de ima tri de se tak – zna ju ka ko pod no se ovu si bir sku hlad no }u. Zre wa nin je pre dve go di ne, za hva qu ju }i an ga `o va wu Udru `e wa gra |a na “Voj vo |an ska ini ci ja ti va”, do bio Svra ti {te za bes ku} ni ke u ko jem, me |u tim, ne ma do voq no me sta za sve ne voq ni ke. Tre nut no je u ovom svra ti {tu sme {te no dva na est oso ba. Pred sed nik “Voj vo |an ske ini ci ja ti ve” Dra gan Ne deq kov pod se }a na to da je za po tre be svra ti {ta u Zre wa ni nu iz najm qe na jed na ku }a i da je u po ~et ku rad fi nan si rao Po kra jin -

ski se kre ta ri jat za so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju. Od pro {le go di ne bri gu o we mu pre u zeo je grad Zre wa nin pre ko Cen tra za so ci jal ni rad. Lo kal na sa mo u pra va na go di {wem ni vou iz dva ja oko tri mi li o na di na ra za funk ci o ni sa we ovog svra ti {ta.

du je zre wa nin sko svra ti {te. Ko or di na tor ka pro jek ta Alek san dra Kha laf do da je da, iako svra ti {te ima de set ras po lo `i vih me sta, u we mu tre nut no bo ra vi dva na est oso ba, a po sled wih da na, ot ka ko su tem pe ra tu re za ga zi le du bo ko is pod nu le, mno gi se ja -

Lo kal na sa mo u pra va na go di {wem ni vou iz dva ja oko tri mi li o na di na ra za funk ci o ni sa we ovog svra ti {ta – Oso ba ma ko je u we mu bo ra ve obez be |e ni su gre ja we, uslo vi za odr `a va we hi gi je ne, kao i hra na, ode }a i obu }a – ka `e Ne deq kov.

On pro ce wu je da je broj onih ko ji ma je sme {taj po tre ban da le ko ve }i od ka pa ci te ta ko je po se -

vqa ju sa `e qom da ov de na |u pri vre me no uto ~i {te.

– Pro {i re we ka pa ci te ta je tre nut ni im pe ra tiv. Jed no od re {e we mo glo bi bi ti pro na la `e we dru gog objek ta ko ji bi imao vi {e me sta jer sve go vo ri u pri -

log to me da }e mo na red nih go di na, i zbog lo {ih uslo va `i vo ta i zbog ce lo kup ne si tu a ci je, ima ti jo{ vi {e bes ku} ni ka – upo zo ra va Alek san dra Kha laf.

Bes ku} ni ci ko ji ni su zbri nu ti u svra ti {tu ko nak pro na la ze po `e le zni~ kim va go ni ma, u po dru mi ma i ru {e vi na ma, ili is pod mo sto va. Oni u ovim hlad nim da ni ma ne ma ju pri li ku da se is tu {i ra ju, pro me ne gar de ro bu, o~e {qa ju se, po gle da ju te le vi zij sku emi si ju ili pro ~i ta ju no vi ne.

– Od ka da po sto ji svra ti {te `i vot mi je po stao lak {i. Moj pro blem je {to ne mo gu da na |em po sao. I ka da ra dim u nad ni ci, svi mi nu de ra ki ju, a ja `e lim no vac – re kao je je dan od bes ku} ni ka ko ji je uto ~i {te na {ao u svra ti {tu. @. Ba la ban

PO KRA JIN SKI OM BUD SMAN ANI KO MU [KI WA-HAJN RIH

Naj i zra `e ni je pred ra su de pre ma sek su al nim ma wi na ma Po is tra `i va wu ko je je spro ve la kan ce la ri ja po kra jin skog om bud sma na, voj vo |an ski sred wo {kol ci naj vi {e pred ra su da ima ju pre ma sek su al nim ma wi na ma. Po kra jin ski om bud sa man Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih iz ja vi la je za „Dnev nik” da su pred ra su de po et ni~ koj osno vi na dru gom me stu, ali i da ni su to li ko iz ra `e ne kao one ve za ne za sek su al ne ma wi ne.

– Is tra `i va we je po ka za lo da se vi {e od 90 od sto voj vo |an skih sred wo {ko la ca ne ose }a dis kri mi ni sa no po et ni~ koj osno vi – na ve la je ona.

Do da la je da je is tra `i va we o to me da li se u~e ni ci ose }a ju dis kri mi ni sa nim, i po ko jem osno vu, spro ve de no kra jem pro {le go di ne u za vr {nim raz re di ma sred wih {ko la u Voj vo di ni i ob u hva ti lo je 500 u~e ni ka. Po da ci se jo{ uvek ob ra |u ju, a kom plet ni re zul ta ti bi }e ob ja vqe ni za ne ko li ko ne de qa.

Ona je uka za la i na to da je ovo is tra `i va we za po ~e to ne po sred no na kon jav ne po le mi ke o za bra ni odr `a va wa „Pa ra de po no sa„ u Be o gra du, {to je, ka ko je oce ni la, mo glo uti ca ti i na sta vo ve is pi ta ni ka.

Ina ~e, ka ko je na ve la, u obla sti pra }e wa sta wa qud skih pra va u Po kra ji ni ova kan ce la ri ja do sad je pri mi la bli zu 1.200 pri tu `bi. Ka `e da to ipak ni je do vo qan broj da bi se da la kom plet na oce na sta wa qud skih pra va u Voj vo di ni.

– Zbog to ga, osim ra da na pred stav ka ma, ~e sto spro vo di mo i ra zna is tra `i va wa u svih 45 je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve u Po kra ji ni i na taj na ~in po -

Ko ig no ri {e pri tu `be gra |a na?

Kad je re~ o sa rad wi s re pu bli~ kim or ga ni ma, a po vo dom pri tu `bi gra |a na na wi hov rad, Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih ka `e da je naj bo qa ko mu ni ka ci ja s or ga ni ma Mi ni star stva unu tra {wih po slo va jer se oni na po ziv po kra jin skog om bud sma na u krat kom ro ku iz ja sne o na vo di ma iz pri tu `bi, a u jed nom slu ~a ju po kre nut je i di sci plin ski po stu pak pro tiv jed nog slu `be ni ka MUP-a. Po we nim re ~i ma, Mi ni star stvo pro sve te, me |u tim, naj ~e {}e „ig no ri {e in sti tu ci ju po kra jin skog om bud sma na”, upr kos broj nim pri tu `ba ma gra |a na u toj obla sti. ku {a va mo da sa gle da mo ka kvo je sta we u upra vi, {ta je ti pi~ no i {ta je pro ble ma ti~ no – re kla je ona.

Ta kva is tra `i va wa su to kom 2011. go di ne spro ve de na, na pri mer, o de~ jem pro sja ~e wu, o ulo zi i zna ~a ju za {tit ni ka pa ci jen to vih pra va u zdrav stve nim usta no va ma, o in klu ziv noj na sta vi u {ko la ma, o po {to va wu za kon ske oba ve ze za po {qa va wa oso ba s in va li di te tom…

– Kad je re~ o za po {qa va wu oso ba s iva li di te tom u or ga ni ma upra ve, mo ram da ka `em da je `a lo sno to {to se po ka za lo da or ga ni upra ve pla }a ju pe na le, a ne za po {qa va ju oso be s in va li di te tom – oce ni la je Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih.

Ta ko |e, ka ko je do da la, is tra `i va wa su po ka za la i da ve li ki broj op {ti na u Voj vo di ni ne ma slu `bu za pru `a wa prav ne po mo }i gra |a ni ma, a one ko je ih i

ima ju naj ~e {}e ni su or ga ni zo va ne ka ko bi tre ba lo, {to sma tra po ra `a va ju }im.

Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih na po mi we da su naj ~e {}e pri tu `be po kra jin skom om bud sma nu na rad or ga na lo kal nih vla sti, {to sma tra i lo gi~ nim po {to su gra |a ni naj ~e {}e u kon tak tu upra vo s tim or ga ni ma. Do da la je da su ~e ste pri tu `be i na rad re pu bli~ kih or ga na, od no sno wi ho vih or ga ni za ci o nih je di ni ca u Po kra ji ni, kao {to su Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we, Fond PIO, Ka ta star, Po re ska upra va... Kad je re~ o po kra jin skim or ga ni ma, tu pri go vo ra ima ne {to mwe i uglav nom se od no se na po stup ke po ras pi sa nim kon kur si ma za do de lu sub ven ci ja i sli~ nim.

Pri tu `be gra |a na su, ka ko ka `e, vr lo raz li ~i te: od onih ko je se od no se na ne qu ba zno po na {a we za po sle nih u or ga ni ma je di ni ca lo kal nih sa mo u pra va, do onih ko ji se ti ~u ne iz vr {a va wa iz vr {nih re {e wa i sud skih pre su da. Po we nim re ~i ma, grad ske i op {tin ske upra ve naj ~e {}e se bra ne ne do stat kom nov ca. Ipak, uka zu je na to da je u ve li kom bro ju slu ~a je va pri met na i do bra na me ra tih upra va da is pra ve svo je gre {ke i ot klo ne ne pra vil nost.

Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih je oce ni la da je u iz gra |i va wu do bre upra ve ve li ka ulo ga gra |a na ko ji tre ba da se obra te po kra jin skom om bud sma nu ka da sma tra ju da im or ga ni upra ve kr {e pra va dqa bi om bud sman dao pre po ru ke za ot kla wa we ne pra vil no sti, bu du }i da je to in sti tu ci ja ko ja de lu je sna gom auto ri te ta jer ne mo `e da ka `wa va ni ti na re |u je.

B. D. Sa vi}

EVROP SKA UNI JA PO MA @E VR TI ]I MA U SR BI JI

Mi ni bus sti gao i u Be o ~in Me |u de vet pred {kol skih usta no va iz ce le Sr bi je, ko je su u okvi ru pro jek ta Evrop ske uni je „Una pre |i va we pred {kol skog vas pi ta wa i obra zo va wa u Sr bi ji” od mi ni stra pro sve te i na u ke pro fe so ra dr @ar ka Ob ra do vi }a i {e fa De le ga ci je Evrop ske uni je u Sr bi ji Ven sa na De `e ra do bi le kqu ~e ve kom bi-vo zi la i auto bu sa-vr ti }a za pre voz i vas pi ta we de ce, je i Pred {kol ska usta no va „Qu ba Stan ko vi}” iz Be o- ~i na.

– Za u~e {}e u ovom pro jek tu smo i kon ku ri sa li jer smo pla nom raz vo ja usta no ve pred vi de li pro {i re we sme {taj nih ka pa ci te ta i na bav ku jed nog vo zi la za pre voz de ce, a pro je kat je upra vo to obez be |i vao – ka `e di rek tor ka be o ~in ske pred {kol ske usta no ve

Qu bi ca La za re vi}. – Na {i objek ti su ve o ma raz u |e ni, a osim

mi ni bus za pre voz de ce mno go zna ~i. Iako su nam na do mak, ni -

Po seb no ose tqi ve gru pe Pro je kat EU „Una pre |i va we pred {kol skog vas pi ta wa i obra zo va wa u Sr bi ji“ za po ~et je pro {le go di ne i na sto ji da una pre di uslo ve za pred {kol sko vas pi ta we i obra zo va we de ce iz po seb no ose tqi vih gru pa, da po boq {a kva li tet po nu de pred {kol skih pro gra ma i pro {i ri pro stor ne ka pa ci te te pred {kol skih usta no va u Sr bi ji.

Evrop ska uni ja je iz dvo ji la je 3,75 mi li o na evra bes po vrat ne po mo }i iz pred pri stup nih fon do va za re a li za ci ju ovog pro jek ta ko ji }e tra ja ti do ja nu a ra 2014. go di ne i u okvi ru ko ga }e 15 op {ti na u Sr bi ji do bi ti objek te i pre vo zna sred stva ko ji su neo p hod ni za rad i spro vo |e we pred {kol skog vas pi ta wa i obra zo va wa. onog u Be o ~i nu, ima mo i objek te u Be o ~in Se lu, ^e re vi }u, Ra kov cu, Ba no {to ru, Su se ku i Lu gu, pa nam

smo mo gli de cu da vo di mo na iz le te po Fru {koj go ri, do Du na va, Pe tro va ra din ske tvr |a ve ili

onu iz pod ru~ nih ode qe wa u Be o- ~in na po zo ri {ne i bi o skop ske pred sta ve jer je za kup auto bu sa od 25.000 do 30.000 di na ra i za nas je ve o ma skup po {to od 350 ma li {a na ima mo 133 ko ji su, kao tre }e i ~e tvr to de te, po po kra jin skoj ili kao de ca ne za po sle nih ili ro di te qa ko ji pri ma ju de~ ji do da tak, po op {tin skoj od lu ci, pot pu no ili de li mi~ no oslo bo |e ni pla }a wa bo rav ka u vr ti }u.

Po re ~i ma Qu bi ce La za re vi}, no vi mi ni bus s 12 se di {ta ide a- lan je za pre voz gru pe ma li {a na iz ove pred {kol ske usta no ve, u ko joj se za {ko lu pri pre ma ju ap so lut no svi pred {kol ci u op {ti ni Be o ~in, a u vr ti }i ma je i go to vo sva ko dru go de te uz ra sta od go di ne pa do pred {kol skog.

D. D.

SET ZA KO NA O OBRA ZO VA WU ^E KA U SKUP [TI NI

Sin di ka ti kri ti ku ju re {e wa U skup {tin skoj pro ce du ri je set za ko na u obla sti obra zo va wa, ~e ti ri pro pi sa ko ja re gu li {u osnov no i sred we obra zo va we, iz da va we ux be ni ka, a pr vi put pred po sla ni ci ma bi }e i pred log za ko na o obra zo va wu od ra slih. Pred log za ko na o osnov nom obra zo va wu i vas pi ta wu kao no vi nu uvo di mo gu} nost na sta ve kod ku }e ili na da qi nu, ali i bes pla tan pre voz u~e ni ka, ako je we go vo pre bi va li {te uda qe no vi {e od ~e ti ri ki lo me tra od se di {ta {ko le.

Ta ko |e, za kon pred vi |a i mo gu} nost bes plat ne is hra ne |a ka u okvi ru {kol skog objek ta, u do go vo ru s je di ni com lo kal ne sa mo u pra ve i do na to ri ma. Sin di ka ti pro sve te sma tra ju da je ide ja vra }a wa |a~ ke u`i ne do bra, ali da mo ra de taq ni je bi ti re gu li sa na pod za kon skim ak ti ma.

Oni tra `e da se ~lan za ko na od no si sa mo na {ko le na te ri to ri ji lo kal nih sa mo u pra va ko je to mo gu fi nan si ra ti.

{ni is pit sred weg stru~ nog obra zo va wa i spe ci ja li sti~ ki i maj stor ski is pit. Za vr {ni is pit po la `e se na kon za vr {e ne tro go di {we sred we stru~ ne {ko le, spe ci ja li sti~ ki i maj stor ski is pit po la `u od ra sli, na kon sa vla da nog pro gra ma spe ci ja li sti~ kog, od no sno maj stor skog obra zo va wa. Na osno vu po lo `e ne op {te ma tu re u~e nik se mo `e upi sa ti u vi so ko {kol sku usta no vu bez po la ga wa pri jem nog is pi ta, osim is pi ta za pro ve ru po seb nih sklo no sti i spo sob no sti, na na ~in i po po stup ku pro pi sa nim za ko nom ko jim se ure |u je vi so ko obra zo va we, pred vi |a pred log za ko na.

Sin di ka ti sma tra ju da su ovim re {e wem u~e ni ci sred wih stru~ nih {ko la sta vqe ni u ne rav no pra van po lo `aj s gim na zi jal ci ma jer ne mo gu da kon ku ri {u za upis na `e qe ni fa kul tet, ili mo gu sa mo na fa kul te te od go va ra ju }ih stru~ nih obla sti.

Oni na vo de da je tre ba lo da im

Po vu }i pred log za ko na o obra zo va wu od ra slih Omla di na De mo krat ske stran ke Sr bi je ape lo va la je ju ~e na vlast da po vu ~e iz skup {tin ske pro ce du re pred log za ko na o obra zo va wu od ra slih jer ni je pro {ao jav nu ras pra vu. Pred log za ko na o obra zo va wu od ra slih, osim mno gih maw ka vo sti, ni je pro {ao ni, pre ko po treb nu, jav nu ras pra vu, na veo je pred sed nik omla di ne DS -a Ne ma wa Pe tro vi} u pi sa noj iz ja vi za me di je. „Pi sme nost i obra zo va we u na {oj ze mqi ne mo gu bi ti stvar par tij skog po pu li zma sa da {we vla sti ve} pi ta we sve o bu hvat ne i stru~ ne ras pra ve”, sma tra Pe tro vi}.

Omla di na DSS-a po zva la je omla din ske or ga ni za ci je u Sr bi ji da iza |u u jav nost i uka `u na to ko li ko je bit no po vla ~e we tog pred lo ga iz pro ce du re.

Sve {ko le mo ra }e da ima ju in ter net-stra nu, a pred lo gom za ko na re gu li sa no je i pra vo za po sle nih na {trajk, uz oba ve zan mi ni mum ra da to kom pro te sta, {to su sin di ka ti oka rak te ri sa li kao „cr ve nu li ni ju” pre ko ko je ne }e pre }i. Pro fe si ja na stav ni ka, ka ko ob ja {wa va ju, ni je esen ci jal na za funk ci o ni sa we dr `a ve, te ova kve dnev no po li ti~ ke sta vo ve tre ba pot pu no bri sa ti i uskla di ti sa Za ko nom o ra du, od no sno Za ko nom o {traj ku, is ti ~u ~el ni ci be o grad skih sin di ka ta pro sve te, ko ji su svo je pri med be pro sle di li Skup {ti ni, sma tra ju }i da ima ju pra vo na pot pu nu ob u sta vu ra da.

Pred log za ko na o sred wem obra zo va wu i vas pi ta wu pred vi |a da sred wo {kol ci na kra ju od re |e nog ni voa obra zo va wa po la `u op {tu ma tu ru, stru~ nu ili umet ni~ ku ma tu ru, kao i za vr -

se omo gu }i upis na srod ne fa kul te te sa {i rom le pe zom iz bo ra, kao i da se uve de mo gu} nost upi sa na bi lo ko ji `e qe ni fa kul tet.

Pred po sla ni ci ma bi tre ba lo da se na |u i iz me ne i do pu ne Za ko na o ux be ni ci ma, ko ji ma je dr `a va ozva ni ~i la pro je kat „bes plat nih ux be ni ka“, ali re {e wi ma ni su za do voq ni ni pri vat ni ni dr `av ni iz da va ~i. Iz Za vo da za ux be ni ke upo zo ra va ju na to da ak tu el ni za kon, kao i pred lo `e ne iz me ne i do pu ne, i da qe omo gu }a va la ko do bi ja we li cen ce, stva ra pro stor za ko rup ci ju i su {tin ski ne uvo di red u ovu oblast.

Pr vi put pred po sla ni ci ma tre ba lo bi da bu de i za kon o obra zo va wu od ra slih, ko ji tre ba da po boq {a ak tu el nu ne po voq nu obra zov nu struk tu ru sta nov ni {tva Sr bi je.

Pre mi nu la Eni ke Ha las Na kon du `e i te {ke bo le sti, u pe tak uve ~e je u No vom Sa du u 38. go di ni umr la no vi nar ka i ured ni ca Eni ke Ha las.

Eni ke je ro |e na 10. ma ja 1974. go di ne u Pan ~e vu. No vi nar sku ka ri je ru za po ~e la je 1995. go di ne u ma |ar skoj re dak ci ji TV NS, gde se za dr `a la ne ko li ko go di na. Po tom je za vre me stu di ja u Se ge di nu bi la do pi snik Ra di ja 021, da bi 2001. po sta la pro gram ska di rek tor ka Mul ti ra di ja (ne ka da {weg dru gog pro gra ma Ra di ja 021 na je zi ci ma ma wi na). Mul ti ra dio je 2003. go di ne u Bu dim pe {ti iz ru ku ta da {weg pre mi je ra Pe te ra Me |e {i ja do bio naj zna ~aj ni ju i naj u gled ni ju go di {wu na gra du „Za slo bo du {tam pe” Re pu bli ke Ma |ar ske.

Eni ke Ha las se na Mul ti ra di ju za dr `a la tri go di ne, da bi kra jem 2005. do {la na me sto pro jekt nog me na xe ra dnev nog li sta „Ma |ar so”. Od 2009. do pro {le go di ne bi la je za me ni ca glav nog ured ni ka ovog li sta.

Ko me mo ra ci ja po vo dom smr ti Eni ke Ha las je u da nas 11 ~a so va u pro sto ri ja ma „Ma |ar soa„ u No vom Sa du, a sa hra na je istog da na u 15 u Te me ri nu.

Eni ke Ha las je iza se be osta vi la su pru ga i dvo je ma le de ce.

RePORTA@e

ponedeqak6.februar2012.

c m y

14

dnevnik

PE KAR SKA FA MI LI JA AROK IZ ^O KE VRED NIM RU KA MA, PRA TE ]I MO DER NE TREN DO VE, OP STA JE I OSVA JA NA GRA DE

Te {ko se bu rek pro da kad ni za ’le ba no va ca ne ma o `ef Arok iz ^oke u pekarstvu je ve} vi{e od pola veka, kada je zanat po~eo izu~avati u rodnom Ostoji}evu, gde je sa suprugom Jo lan kom 1968. otvorio prvu radwu, potom su posao nastavili u obli`woj Crnoj Bari, a danas su vlasnici

J

Jo `ef Arok

Orta~ke pekarsko-burekxisjke radwe „Pekara Arok”, u koju su ugradili qubav prema poslu kojim se bave. Za 2011. orta~ka firma Arokovih dobitnik je godi{weg priznawa Privredne komore Srbije, koje se tradicionalno dodequju istaknutim privrednicima i pojedincima.

Arokovi su primer kako iz po-

rodi~ne radwe uz dosta truda razvilo malo preduze}e.

Pekara Arokovih jedna je od najstarijih aktivnih preduzetni~kih radwi u ^oki, koja danas proizvodima snabdeva u ^oki, Senti, Kawi`i, Kikindi, Novom Kne`evcu i okolini, kore za pitu i gibanicu i testenine plasira {irom Vojvodine, pa i susednoj Ma|arskoj. Pobrali su Arokovi za pekarsko ume}e mnoga priznawa.

Tako su 2008. na me|unarodnom festivalu hleba u Novom Sadu nagra|eni za najboqu vojvo|ansku cipovku.

Kada je pre nekoliko godina u ^oki odr`avana me|unarodna izlo`ba rukotovorina napravili su licidersko srce za Ginisa du`ine dva i {irine 1,8 metra koje je te`ilo preko 20 kilograma, a majstori su ga ukra{avali tri dana.

- Pekarstvo nekad i danas je gotovo neuporedivo - konstatuje Jo`ef Arok. Tehnika je uznapredovala, neki ne mogu ni da je prate, ali mi koji smo u pekarskom biznisu moramo da dr`imo korak i uspevamo da opstanemo. To i jeste su{tina preduzetni{tva, da ako ne prati{ trendove - propada{.

Prvu pekaru otvorili smo u

Ostoji}evu, kada smo se Jolanka i ja uzeli. Rukama smo u na}vama mesili testo, pravili vekne hleba i pekli ih u furuni. Tada mu{terijama niste mogli u selu prodati ni jednu kiflu ili poga~icu, jer nije bilo potra`we.

Seqaci su donosili bra{no pa smo ga trampili za hleb, drugi su doturali ogrizine od kukuruzovine koju smo koristili za lo`ewe u furuni. Tada su se znali pariteti, pa je stotinu snopova ogrizina vredelo 20 vekni hleba od kilograma.

Prise}aju se Arokovi da su radwu u Ostoji}evu otvarali u cik zore u ~etiri ujutro, Jolanka je prodavala hleb koji su ona i Jo`ef no}u zajedno mesili.

Po bra{no se u Sentu moralo i}i zapregom sa jednim kowem, na koju je moglo da se natovari 700 kila bra{na. Iz Ostoji}eva Arokovi su se preselili u Crnu Baru, a ta pekara tako|e je ima-

Li ci der sko sr ce za Gi ni sa iz ra di o ni ce Aro ko vih

FO TO GRA FI JE SVE DO ^E O BO GA TOJ BE^ KE RE^ KOJ ISTO RI JI

ripadnici nekih afri~kih plemena ne dozvoqavaju da ih iko fotografi{e, jer veruju da im to uzima du{u. A du{a be~kere~ka sa~uvana je ba{ na fotografijama koje su ovih dana predo~ene vaskolikoj javnosti. U izlo`benom salonu Istorijskog arhiva Zrewanina, naime, u organizaciji „Arhiva fotografija“, udru`ewa posve}enog istra`ivawu i promociji fotografije kao kulturnog nasle|a, predstavqena je jedinstvena baza foto zapisa, kojom }e se omogu}iti sakupqawe i digitalizacija istorijski va-

ozbiqno istra`ivawe istorije gradova, arhitekture, kostima, obi~aja i multietni~nosti regiona. Mo`da }emo boqe upoznati pretke, druga~ije sagledati istoriju ovih prostora, o`iveti uspomene...

Lane je, uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisawe i grada Zrewanina, ova organizacija sprovela u delo prvu fazu projekta, odnosno digitalizaciju fotografske gra|e iz 19. i prve polovine 20. veka. Sakupqena gra|a je postavqena u jedinstvenu, javnu bazu podataka na internet

An |eo ko ji je u be lom man ti lu ho dao centralnom parku najve }eg po ti skog na se qa, Ba~kog Petrovog Sela, nalaze se tri spomenika. Jedan od wih je bista legendarnog mesnog lekara dr Imrea Ki{a, samo dvadesetak metara udaqena od ulice koja od 2009. godine nosi isto ime.

Dodamo li da u selu egzistira i Krug kul tu re „Dr Imre Ki{“, da je seoska ambulanta nazvana wegovim imenom i da je 2005. go di ne po sta vqe na spomen plo~a na ku}i u kojoj je `iveo i u kojoj je sada sme{teno zabavi{te, jasno je da ov de ni su za bo ra vi li svog slavnog sugra|ana.

- To je bio „an|eo“ na zemqi i kada bi mla|i sugra|ani znali sva dobra koja je on za `ivota ~inio, svakodnevno bi donosili sve`e cve}e kraj wegove biste. Ono {to mene posebno iritira, to je da se niko u na{em selu, mo`da i op{tini, nije setio da uvede nagradu za toleranciju koju bi nazvali „Dr Imre Ki{“ i koja bi se 16. novembra, na dan kada se od 1995. godine

U

obele`ava Svetski dan tolerancije, setnim glasom pri~a osamdesetogodi{wi Ba~kopetrovoselac [an dor Bor. Imre Ki{ je ro|en 1893. a umro je 1965. godine. Krajem Prvog svetskog rata diplomirao je medicinu u Segedinu i vratio se u svoje selo da brine o zdravqu me{tana. Koliko god da je selo bilo prostrano, doktor Imre bi svojim starim biciklom uvek stizao da preventivno deluje. Za wega nije bilo bitno da li je pacijent nacije ili vere. Nije mewao shvatawe o qudima ni tokom Drugog svetskog rata.

- Kada je saznao da je hortijevska vojska odvela Srbe, koji su u na{e selo kolonizirani 1920. godine iz Like, odmah je svojim biciklom krenuo put Va{ari{ta i stao izme|u pu{~anih cevi fa{isti~kih vojnika i potencijalnih `rtava rekav{i da su to nevini qudi, pa ako ve} moraju da budu streqani, neka on bude prva `rtva. Svi su oslobo|eni!

Narodna izreka ka`e da se „dobro dobrim vra}a“. Upravo

Sta ro vrem ska ba nat ska po ro di ca

`nih ilustracija iz istorije Banata. Diplomirani fotograf – master iz „Arhiva fotografija“ Ne ma wa De qa veli da je brigu o fotografskom nasle|u zapravo briga o na{oj kulturnoj istoriji.

- Na{a zemqa ima bogatu istoriju fotografije, a veliki broj wih ~uva se u razli~itim zbirkama i u privatnom posedu – ka`e Deqa. - Digitalizovane i stru~no obra|ene fotografske kolekcije postavqene na internet ~ine ovu gra|u javnom i lako dostupnom i stru~noj i {iroj javnosti. Na{a baza obra|enih fotografija omogu}ava

stranici, a na taj na~in je stvorena osnova za razvijawe saradwe izme|u organizacija i ustanova iz oblasti kulture, vladinog i nevladinog sektora, privatnih kolekcionara i {ire javnosti. „Arhiv fotografije“, ina~e, nalazi se u Izlo`benom salonu Istorijskog arhiva Zrewanina, u zgradi koja je nekad bila ateqe ~uvenih fotografa I{tvana Oldala senior i juniror.

Stariji je je 1853. u Zrewaninu osnovao prvi stalni fotografski ateqe na teritoriji biv{e Jugoslavije. Istorija se nastavqa. @. Ba la ban

Arokovi u orta~koj radwi „Pekara” upo{qavaju 68 radnika, koji uredno primaju plate i sve obaveze izmiruju dr`avi. Jo`ef veli da pekarstvo danas nije kao nekad.

- Te{ko je prodati kiflu ili burek, kada qudi nemaju novca ni za hleb - ka`e Jo`ef Arok. - Mi smo proizvodwu pro{irili na testenine, kore za gibanicu i poslasti~arske proizvode, a bavimo se i ugostiteqstvom. Jer kada smo deset godina bili u [vajcarskoj, sve Jo `ef i Jo lan ka Arok sa {am pi on skim ci pov ka ma Fo to: M. Mi tro vi} zanate smo dobro ispekli, pa smo kurenicji stabilizuju cene. delatnost zaokru`ili Odavno je ve} prevazi|en parisvim {to se pravi od tet da za kilogram bra{na dobra{na. Da bi se opstabije{ veknu hleba, jer danas vilo, o svemu se mora vo{e nije bitno koliko ko{ta diti briga, uveli smo bra{no, nego {ta ko{ta sve svetski HACCP stan- ostalo. Skupi su energija, radna dard u poslovawu. U ma- snaga, odr`avawe radionice, lim sredinama pekare pakovawe, obaveze... kakve su nekada radile, Arokovi su vi{edecenijsko isnemogu}e je i ekonomkustvo u pekartsvu preneli na poski da opstanu. Pekartomstvo. ]erka Angela je zavrtsvo danas nije profi{ila vi{u trgova~ku, poslastitabilno, samo tiwa, ~arsku i pekarsku struku i ukquba{ zbog toga {to ima~ila se u orta~ki biznis roditemo pekarskih radwi na qa, a Sin Atila je uz vi{u {kolu svakom koraku. U jednu izu~io i pekarski zanat koji razruku za narod je to dovija u Dombovaru u Ma|arskoj. bro, jer se u zdravoj konMi lo rad Mi tro vi}

SE ]A WE NA LE GEN DAR NOG PE TRO VO SEL CA DR IMREA KI [A

O`i ve le uspo me ne na pret ke P

la samo drvene na}ve od pet metara, zidanu pe} za pe~ewe hleba i kazan za grejawe vode.

- I danas pekarski posao nije lak, ali testo se mesi i oblikuje ma{inski u obliku vekni, okruglih cipovki, kifli, zemi~ki... Nema {ta se ma{inski ne mo`e, a povrh toga u moderne poluautomatske pe}i sve ulazi i izlazi na traci, vru}i pekarski proizvodi se daqe pakuju u rukavicama, a kada sam bio {egrt sa lopate sam vrele vekne stavqao u gajbe. Trebalo je biti ve{t da zna{ kako da ih hvata{ da se mawe ope~e{ - pri~a Jo`ef.

Jolanka veli da kada se udala za pekara, nije znala ni kako na}ve izgledaju, a odmah je po~ela sa Jo`efom da radi u pekari.

- Oduvek smo jako puno radili i zahvaquju}i tome opstali, sve {to imamo stekli smo radom ka`e Jolanka.

Broj qu di na sa hra ni po ka zu je ka kav je ~o vek bio

to se desilo krajem rat nog vi ho ra 1944. godine. Ko zna kako, naj ve ro vat ni je za to {to je bio intelektualac ma|arske nacionalnosti, dr Ki{ se na{ao na listi za pogubqewe. Ali, sada su po ten ci jal ne `r tve 1941. godine stale u we go vu od bra nu.

Ostao je `iv, ali su ga poslali u Bosnu na rad. Na zahtev svojih Pe tro vo se la ca, vra tili su ga.

- ^uo sam u mladosti pri~u jednog ~oveka, koju je ispri~ao mojoj babi i dedi, kako je dr Imre Ki{ izle~io wegovu suprugi, prise}a se, i sam lekar, Dra go qub Vr ba {ki. - Svakodnevno je obilazio pacijentkiwu, davao joj iwekcije. Potra- Dr Imre Ki{ jalo je to danima i mu` je mi- lekove iz svoje lekarske torslio, po{to su bili prili~- be, a ako ih nije imao neprino siroma{ni, da }e met no bi osta vqao no vac. morati da proda zemqu Jednostavno, `iveo je za svoju od koje su `iveli da profesiju. Kada je trebalo isplati usluge lekara. vadio je zube svojim me{taniKada je `ena ozdravi- ma, odmah posle rata osnovao la, pitali su Imrea je porodili{te u selu. Za wekoliko su du`ni. Le- ga nije bilo dr`avnih i verkar je seo za sto i po- skih praznika, subota i nede~eo da ra~una. Na jed- qa... We go va or di na ci ja je nu stranu je pisao ko- jo{ tridesetih godina proliko je puta bio kod {log veka imala prvi rendwih, koliko ko{taju gen u okolini. Ka`em, bio je lekovi i iwekcije, a an |eo na ze mqi, po na vqa Bor. na drugu {ta je sve on dobijao od wih. I kada Hroni~ari sela su zapisali je sabrao, ra~unica je da je 1913. godine doneo prvu pokazala da nisu ni- fudbalsku loptu u Ba~ko Pe{ta du`ni. trovo Selo, da je 1930. godine - Kada je video da je osnovao {ahovski klub, da je neko siroma{an, ne da osnovao organizaciju Crvenog nije napla}ivao pose- krsta u selu... tu, ne go je osta vqao Vla sti mir Jan kov

crna hronika

dnevnik

Mno go ri zi ka za ma lo pa ra

Ustav ni sud od bio Ga vri }e vu `al bu

Nedavni snimak kra|e „pasata” s parkinga Bulevara Evrope u Novom Sadu pokazuje da lopovi mogu za nekoliko sekundi ukrasti mnogo para, na gotovo zabavan na~in. Oko pet ujutro, stigli su luksuznim ukradenim xipom „be-em-ve„, izgurali automobil s parkinga, prislonili branik uz branik pa nestali. Novosadska kriminalisti~aka policija je ubrzo rasvetlila ovu kra|u, ali i otkrila da je golobradi lopov bio vi{e nego vredan.

Mnogo zamora, tro{ka i rizika, a mala zarada – takva je rabota kra|a automobila. Ipak, ve}ina najzvu~nijih balkanskih izgrednika po~ela je „karijeru” ba{ u ovoj oblasti kriminala, saznaje „Dnevnik” o mukama „stru~waka„ kojima je dovoqno od 20 do 40 sekundi da prisvoje vozilo, koje ~esto vredi koliko

nekretnina. Ipak, u toku dana, na podru~ju ju`ne Ba~ke, policija prona|e svaki tre}i ukradeni automobil, {to je uspe{nije od mnogih u Evropi.

Po svemu sude}i, vlasnici ~etvoroto~ka{a ba{ i ne bi tre-

Dug u kr vi ne za sta re va Iako su danas na snazi drugi zakoni koji zvani~no krvnu osvetu ne tretiraju ni kao posebnu okolnost u izvr{ewu ubistva, osvetnici po pravilu dobijaju bla`e kazne od uobi~ajenih za to delo. ^uven je slu~aj Rada \uki}a iz Crne Gore, koji je pre tridesetak godina u sudnici, tokom su|ewa, presudio ubici svoje }erke. O ovom doga|aju je ispevana i guslarska pesma, a Rade je zbog ubistva iz osvete u zatvoru proveo tri godine. Slu~aj ubistva petogodi{weg de~aka u Pre{evu, kao i slu~aj ubistva iz osvete u Pan~evu, ko ji su se do go di li to kom pro {le go di ne, po ka zu ju da krvna osveta i danas postoji i u Srbiji, uz neznatne razlike u odnosu na takve slu~ajeve na Kosmetu i u Crnoj Gori, gde se krvna osveta izvr{ava kao ritualni ~in odbrane porodi~ne ~asti, dok je u Srbiji to neka vrsta javnog ubistva iz osvete.

Dr`ava i crkva vekovima su na razne na~ine poku{avale da iskorene krvnu osvetu u kra je vi ma u ko ji ma je ona ostala. Stalno se nastojalo da se zara}ene porodice izmire, uvodile su se stro`e kazne za osvetnike, pa su ~ak i namerno raseqavane ~itave porodice i bratstva. Na taj na~in se poku{avalo da se izmeni svest qudi, da se uspostavi zajedni~ko verovawe da je bilo dosta ubijawa, pa bila ona po kodeksu ili van wega.

U `eqi da iskorene krvnu osvetu, stare{ine najpoznatijih i najbrojnijih porodica na severu Albanije usvojile su pre nekoliko godina „Novi kodeks ~asti” koji bi trebalo da is ko re ni obi ~a je krv ne

balo da mirno spavaju u glavnom gradu Vojvodine, naro~ito ako su s parkirali u mraku novosadskog Limana, Bulevara Evrope, Nove Detelinare ili na Novom nasequ. Tu se ve} po tradiciji najvi{e kradu „folksvageni”, naro~ito „golfovi”, „pasati”, a usko~ili su tu „renoovi„ modeli, pre svega „megan” i „laguna„, kao i lepotani „{kode” i „seata” i luksuzna terenska vozila „be-em-vea”, „audija”...

Na kraju, tr`i{te diktira koji se automobili kradu. Neretko se de{ava da se lopovi le`erno provozaju u neku od susednih dr`ava, a kad to vlasnici primete, ~esto je kasno. Oni se probude, a ujutro je ukradeni automobil na primer ve} u Sarajevu.

– Istina, nekad bude i do ~etiri prijavqene kra|e dnevno.

Gol fo vi i da qe pr vi iz bor lo po va

KRV NA OSVE TA IZ BRI SA NA IZ ZA KO NA, ALI NE IZ OBI ^A JA

Iako je pre tridesetak godina zvani~no prestala da postoji kao motiv krivi~nog dela u na {em za ko nu, krv na osveta i daqe je prisutna „u praksi”. Po nekim procenama, na Kosmetu ~ak i danas na de se ti ne po ro di ca `i vi u stalnom strahu od osvete jer su iz nekog ranijeg perioda ostali „du`ni krv”.

Pojedini slu~ajevi su pokazali da dug u krvi te{ko zastareva, a na „naplatu” se nekad ~eka i vi{e od 50 godina.

Pre dve godine jedan osamdesetogodi{wi Albanac je ubio svog kom{iju, osvetiv{i tako smrt svog dede, ubijenog 70 godina ranije, dok je jedan crnogorski Albanac nakon pedeset godina ~ekawa, u Albaniji prona{ao porodicu koja im je dugovala krv i osvetio se ubiv{i jednog wihovog ~lana.

Po kodeksu skadarskog vlaste li na Le ke Du ka |i ni ja, starom oko 600 godina, koji se i danas po{tuje u Albaniji, Crnoj Gori, na Kosmetu i u delovima Srbije i BiH, ako mu{karac iz jedne porodice ubije drugog mu{karca, porodica `rtve je du`na da odgovori na isti na~in. Porodica ubice je, po starim obi~ajima, bezbedna jedino u sopstvenoj ku}i jer ubistvo rivala u wegovoj ku}i donosi sramotu za porodicu. Po istom kodeksu, porodica ubice mo`e zatra`iti „besu” – obe}awe da weni ~lanovi ne}e biti ubijeni ako iza|u iz ku}e, i to se obi~ no ~i ni za bez bed nost mu{ke dece, ali postoje slu~ajevi kada porodica `rtve ne `eli da iskqu~i decu iz krv ne osve te, dok su `e ne potpuno za{ti}ene od krvnog duga.

15

KRA DQIV CI AUTO MO BI LA ULA ZE U TRE NUT NI KE[ I VE ^I TE PRO BLE ME

AR KA NO VOM UBI CI PO TVR \E NO 35 GO DI NA ZA UBI STVO U „IN TER KON TI NEN TA LU”

Ustavni sud Srbije odbio je ustavnu `albu Do bro sa va Ga vri }a kao neosnovanu i potvrdio pravosna`nu presudu kojom je osu|en na 35 godina zatvora zbog ubistva @eqka Ra`natovi}a Arkana 15. januara 2000. godine. Gavri}eva odbrana razmi{qa o nastavku „pravne borbe” pred Evropskim sudom za qudska prava u Strazburu.

Ustavnu `albu branioci Gavri}a, koji je od septembra 2006. do hap{ewa u Ju`noafri~koj Republici u decembru 2011. bio u bekstvu, ulo`ili su Ga vri} s ju `no a fri~ kim po li caj ci ma tvrde}i da je sud primenio prilikom izricawa kazne Gavri} je u Okru`nom sudu u od 35 godina zatvora zakon koji Beogradu osu|en u septembru nije smeo da primeni. Oni sma2006. na 30 godina zatvora kao traju da je na taj slu~aj trebalo neposredni izvr{ilac Ra`naprimeniti zakon koji je va`io to vi }e vog ubi stva u ho te lu tri meseca, od 9. novembra 2001. „Interkontinental” u Beogrado 1. marta 2002, i koji je preddu. vi|ao da se za ubistvo mo`e izIako je u sud dolazio sve do re}i najvi{e 20 godina zatvora. kraja su|ewa, na izricawu preTako|e, Gavri}evi advokati sude se nije pojavio. Vrhovni tvrde da se u to vreme nije mogla sud Srbije mu je u `albenom poizre}i smrtna kazna, niti kazna stupku pove}ao kaznu pet godina od 30 do 40 godina zatvora. i pravosna`no ga osudio na 35 Ustavni sud je `albu odbio godina zatvora. kao neosnovanu, obrazlo`iv{i Posle pet godina bekstva od da se u vreme izvr{ewa dela mo- srpskih pravosudnih organa, Gagla izre}i smrtna kazna, a u vre- vri} je uhap{en zbog trgovine me izricawa presude kazna od 30 drogom u Belvilu, gde se skrido 40 godina zatvora, koja je – vao pod la`nim identitetom. shodno pravilima krivi~nog Ministarstvo pravde Srbije prava – i izre~ena kao bla`a po zatra`ilo je wegovo izru~ewe u~inioca. Gavri}ev branilac radi izdr`avawa kazne zatvora, Veq ko De li ba {i} rekao je ju~e o ~emu jo{ odlu~uju pravosudne da }e posle konsultacija s kli- vlasti Ju`noafri~ke Republijentom odlu~iti da li }e ulo`i- ke. ti predstavku Evropskom sudu u Mi lan – Mi ki \u ri ~i} koji Strazburu. Deliba{i} je potvr- je, kao i Gavri}, nestao pred izdio da je u kontaktu s Gavri}em, ricawe presude kojom je ka`wen koji je u ekstradicionom pri- s 30 godina zatvora, jo{ nije lotvoru u Ju`noafri~koj Repu- ciran i uhap{en. blici.

(Ta njug)

ponedeqak6.februar2012.

osvete stare 600 godina. Novi kodeks inspirisan je modelom koji je u Crnoj Gori ve} usvojen pre ~etiri decenije u Malesiji i koji je „dao dobre rezultate”. Novim kodeksom je predvi|eno da se osveta mo`e sprovesti jedino nad osobom koja je izvr{ila zlo~in te se na taj na~in iz osvete iskqu~uju ostali ~lanovi porodice.

U Ro`ajama postoji i NVO „Dru{tva prijateqa i po{tovalaca Ro`aja” u okviru koje deluje mirovno ve}e koje miri zava|ene. Za nekoliko dece ni ja po sto ja wa ro `aj ski „mirovwaci” su u~estvovali u 217 slu~ajeva zava|enih porodica, od kojih neke sva|e tra ju i po vi {e de ce ni ja.

Pri li kom od lu ~i va wa o eventualnom pomirewu, slu`e se obi ~aj nim pra vom s ovih prostora, zakonom Leke Duka|inija, {erijatskim pravom i pozitivnim krivi~nim i imovinskim zakonima. Ovakva medijacija je u dosta slu~ajeva dala pozitivne rezultate, ali veliki je broj porodica koje nisu `elele ni da ~uju za pomirewe.

U Srbiji i u Crnoj Gori krvna osveta je i danas javna pretwa i o woj se govori glasno i prihvata se sa strahopo{to va wem. Na Ko sme tu na plata duga u krvi je relativno diskretnija i o woj se govori retko jer se podrazumeva kao obaveza porodice da odbrani ~ast i ime. Podaci govore da je krvna osveta na Kosmetu u porastu, zbog ratnih zbi va wa ka da su po ~i we ni mnogi zlo~ini koji, ako ve} nisu, „~ekaju” da budu osve}eni.

N. Per ko vi}

To bi mo`da bio rekord, ali onda bude nekoliko dana mir s takvim slu~ajevima. Automobili se u Ju`noba~kom okrugu u makar 90 procenata ukradu no}u – ka`e za na{ list {ef grupe za rasvetqavawe kra|a vozila u

Neo p hod ni alat za uspe {nu kra |u

novosadskoj Policijskoj upravi Alek san dar Mar se ni}.

– Vaqa napomenuti da alarm, uz drugu tehni~ku za{titu, mnogo zna~i, i naglasiti da ure|aj za daqinsko aktivirawe brave nije sigurnosni sistem, kao {to neki misle. Tako|e, napomiwemo da nije dobro da vlasnici u kolima ostavqaju bilo kakve stvari, pa ni kese, jer to kradqivci mogu tuma~iti kao pozivnicu za posetu. Tako|e, ne bi bilo zgoreg da ne ostavqaju u vozilu ni plo~ice za muzi~ke ure|aje, pa ni u kaseti – obja{wava Marseni}.

On se prise}a da je da je nedavno osumwi~eni Go ran N. krao automobile zbog vo`we, a pri tome ~inio saobra}ajke sa zna~ajnim {tetama. Tako|e, mla|ani Temerinac je pro{le godine ukrao gradski autobus iz depoa u tom mestu i pri tome na~inio {tetu na vi{e lokacija, a u sudaru na jednom „audiju„ od vi{e hiqada evra. U decembru

je Sa {a S. (1979), dr`avqanin Bosne i Hercegovine koji je je pobegao iz Vaspitno-popravnog doma nakon toga ukrao 15 automobila, koji su kod wega prona|eni. On je osumwi~en da je krao do pet vozila tokom no}i, i sada je na korekciji pona{awa u „Sivom domu„ u Kru{evcu.

– Ima i takvih slu~ajeva da neko napravi udes pa prijavi navodnu kra|u da bi izbegao odgovornost. Takav primer je bio nedavno, recimo, kad je sin slupao automobil, a onda prijavio tati, a i nama, da je vozilo ranije ukradeno – pri~a na{ sagovornik. – U posledwem hap{ewu smo kod osumwi~enog u stanu bez struje zatekli tri puta po dvadeset dinara, dok se on tereti da je s ukradenim automobilom vi{e puta napravio {tetu od po nekoliko hiqada evra. Eto, takvi su oni. Veoma ~esto, kradqivci automobila pre|u i na druge krimnalne delatnosti.

M. Vu ja ~i}

IVI CA DA ^I] RAZ GO VA RAO S AME RI^ KIM BEZ BED WA CI MA

Kan ce la ri ja DEA-e u Be o gra du?

Tokom posete Americi, ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} sastao se i sa {efom tima za operacije ameri~ke Agencije za borbu protiv narkotika (DEA) To ma som Ha ri ga nom. Tom prilikom razmenili su mi{qewa o dosada{woj veoma uspe{noj saradwi na{ih i ameri~kih snaga bezbednosti.

– Postoji visok stepen me|usobnog poverewa i velika zahvalnost za sve {to smo zajedni~ki uradili i otvorili prostor za saradwu s ameri~kim agencijama za vladavinu zakona – rekao je ministar Da~i}.

Po wegovim re~ima, saradwa srpske policije s FBI-jem i DEA-om je na veoma visokom nivou i bi}e nastavqena i u ovoj godini.

– Mnoge akcije zajedni~ki su sprovedene, mnoge od wih su u

Usko ro }e mo sre ta ti ova kve zna~ ke

toku, ali na{ zadatak u narednom periodu je i da razmi{qamo o mogu}nosti otvarawa kan-

celarije Agencije za borbu protiv narkotika u Beogradu, kao i da pospe{imo i razvijemo na{u saradwu ukqu~uju}i i druge zemqe u regionu. Tim povodom o~ekujem da direktorka DEA-e i wen prvi saradnik, odnosno {ef tima za operacije ameri~ke DEA-e Tomas Harigan posete Beograd u nekoliko narednih meseci da bismo dali dupli pe~at na{oj saradwi – naglasio je ministar Da~i}.

Tokom ove posete, razgovaralo se i s predstavnicima policije u Merilendu o mogu}nostima dodatnog usavr{avawa na{ih policajaca, naro~ito onih pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova koji se bave o~uvawem javnog reda i mira, imaju}i u vidu da u Merilendu postoji Akademija za obuku policijskih slu`benika.

E. D.

NE PO STO JE PRE CI ZNI PO DA CI O MU [KIM @R TVA MA NA SI QA

I mu {kar ci tr pe ba ti ne zbog sti da

Stid da }e biti obele`eni u dru{tvu najvi{e spre~ava `rtve porodi~nog nasiqa, kako `ene, tako i mu{karce, da to i prijave, saop{tila je koordinatorka projekta „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasiqa” Ta ma ra Pe tro vi}. Po wenim re~ima, porodi~no nasiqe nad mu{karcima svakako postoji u Srbiji, kao {to postoji i u drugim zemqama, ali kod nas precizne evidencije nema, a mu{karce je ~esto sramota da prijave da su `rtve nasiqa jer se pla{e {ta }e okolina da ka`e.

Tamara Petrovi} je istakla da mnoga istra`ivawa pokazuju da su `ene u vi{e od 90 odsto slu~ajeva `rtve nasiqa, kao i da rezultati Republi~kog zavoda za statistiku za 2009. pokazuju da je od prijavqenih punoletnih lica samo 8,6 odsto `ena vr{ilo nasiqe.

Da je stid uzrok {to mu{karci ne prijavquju da su `rtve nasiqa

smatra i psiholog Alek san dra Jo va no vi}-Ma |ar.

– Zbog kulturolo{kih stavova, odnosno predrasuda da su mu{karci ja~i, hrabriji i da imaju ulogu da kontroli{u i budu hranioci porodice, oni se stide i kriju da su `rtve nasiqa – rekla je Aleksandra Jovanovi}-Ma|ar.

Po wenim re~ima, mu{karci skrivaju, potiskuju i pre}utkuju da su `rtve nasiqa da ne bi bili podvrgnuti ruglu, odnosno vre|awu drugih.

– Stid je jedno od najte`ih ose}awa zato {to vas vodi ka izolaciji, da se povu~ete i }utite i da ne govorite drugima ni{ta. To je razlog zbog kojeg se ne prijavquje problem i ne tra`i pomo} – rekla je Aleksandra Jovanovi}-Ma|ar.

Predsednik nevladine organizacije „Mu{ka sigurnost – sigurnost za sve” Du {an Tri fu no vi} ka`e da mu{karci vrlo te{ko prija-

vquju da su `rtve porodi~nog nasiqa i da umesto wih to uglavnom ~ine wihove sestre ili majke.

– Strah da }e biti obele`eni od dru{tva je glavni uzrok {to mu{karci ne prijavquju da su `rtve nasiqa – smatra Trifunovi}, i podse}a na to da je 2009. organizacija ~iji je predsednik u blizini ]uprije otvorila Sigurnu mu{ku ku}u koja, osim krova nad glavom, ugro`enim mu{karcima pru`a pravnu i svaku drugu pomo}.

– Vi{e od 50 mu{karaca do sada je bilo sme{teno u Sigurnoj mu{koj ku}i u kojoj ima nekoliko le`ajeva, a vi{e od 5.000 ih se javilo organizaciji Mu{ka sigurnost sa `eqom da im se pomogne na razli~ite na~ine - rekao je Trifunovi}, i dodao da pomo} tra`e uglavnom mu{karci stari od 40 do 60 godina.

(Ta njug)

SPORT

ponedeqak6.februar2012.

IN TER VJU: IVA OB RA DO VI], NAJ BO QA VE SLA ^I CA U SR BI JI

Dubl skul s Iva nom pun po go dak Na{e veslawe dugo je ~ekalo na nekog ko bi i u `enskoj seniorskoj konkurenciji bio pravi takmac na svetskoj sceni. Posle podu`eg ~ekawa 6. maja 1984. godine u Novom Sadu ro|ena je prva istinska zvezda `enskog srpskog veslawa. Sedamnaest godina kasnije Iva Obradovi} je prvi put sela u ~amac i od tada pa sve do danas traje wena prelepa vesla~ka pri~a.

Iako je }erka na{eg poznatog vesla~a Dragana Obradovi}a, koji je sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka s velikim uspehom branio boje Jugoslavije, Iva ka`e da otac nije imao presudan uticaj da i ona uzme veslo u ruke.

– Do 17. godine sam se bavila folklorom i do tada se nisam oprobala ni u jednom sportu. Tada se ne{to prelomilo u meni.

Sela sam u ~amac i shvatila da je veslawe pravi sport za mene. Dodu{e, o ovom sportu sam sve najlep{e godinama slu{ala od oca Dragana. Za razliku od ve}ine ostale dece kojima su u detiwstvu ~itane bajke ja sam od oca slu{ala razne dogodov{tine sa wegovih raznih putovawa i nastupa na velikim takmi~ewima.

Bez obzira na to, on nikada nije inicirao da krenem wegovim stopama. Relativno kasno sam odlu~ila da se oku{am u veslawu, a ~im sam zaveslala prvi put ovaj sport me je pridobio – prise}a se svojih prvih vesla~kih zaveslaja Iva Obradovi}.

Div no pe kin {ko is ku stvo Da iver ne pada daleko od klade videlo se ve} 2004. kada je Iva, posle samo tri godine trenirawa, do{la do svoje prve medaqe. U Poznawu osvojila je bronzu u skifu na Svetskoj regati za vesla~e do 23 godine, a samo godinu dana kasnije u istoj disciplini postala je svetska prvakiwa na {ampionatu za seniore do 23 godine u Amsterdamu.

Ova zlatna medaqa joj je, uz evropsko srebro u dubl skulu s Ivanom Filipovi} na Evropskom prvenstvu za seniore u Plovdivu pro{le godine i plasman u finale skifa na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu 2010, najdra`a u dosada{woj karijeri. Naravno, ni{ta ne mo`e da poredi sa u~e{}em na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008, kada je u{la u istoriju na{eg veslawa kao prva vesla~ica kojoj je po{lo za rukom da se domogne najve}e sportske svetske smotre.

– Takmi~iti se na Olimpijskim igrama je za mene bila velika ~ast.

Iako sam u Pekingu osvojila tek 11. mesto u skifu, sama ~iwenica da sam bila deo tog doga|aja je bila ze mene veliki podstrek da nastavim daqe. Ove godine sam sve podredila veslawu i nadam se da }u zaveslati i na Igrama u Londonu 2012. Odlu~ila sam i da pauziram godinu dana na kolexu Berkli, gde mi je ostalo jo{ nekoliko ispita do diplome iz an-

je zavr{ila na 11. mestu. Taj, kako isti~e, podba~aj je na neki na~in ubrzao odluku da zavesla s Ivanom Filipovi} u dubl skulu, o ~emu se razmi{qalo ve} neko vreme.

– Zbog {kolskih obaveza u Americi, i na regatama u Rusiji i Americi kasno sam se prikqu~ila pripremama reprezentacije, tako da nikako nisam uspevala da podignem formu na nivo iz 2010, koja je bila moja najuspe-

Ve o ma zah te van sport Bez namere da umawi specifi~nost ostalih sportova, Iva veslawe smatra jednim od najzahtevnijih sportova.

– Veslawe je sport kojem, zarad uspeha, mora{ da se posveti{ u potpunosti. Iako takmi~arska sezona traje samo tri meseca, vesla~i treniraju tokom cele godine, a pogotovo zimi kada se prakti~no najvi{e brusi forma. Da bi postigao dobar rezultat u veslawu neophodno je da upotrebi{ sve svoje fizi~ke i psihi~ke resurse. Nikada nema opu{tawa. I sama tehnika zaveslaja nije konstantna kategorija, lako se kvari a neretko se desi da jedan dan odvesla{ idealno a da ve} narednog dana muku mu~i{ sa tehnikom. Sve u svemu, veslawe je jedan od najzahtevnijih sportova, u svakom smislu. Treninizi su spartanski a put do uspeha pakleno te`ak - napomeula je Iva. {nija godina. Na Svetskom kupu u Lucernu sam u skifu bila 11. i taj plasman sam do`ivela kao odre|eni neuspeh. Ipak, to se pokazalo kao dobra stvar jer je na neki na~in dodatno doprinela odluci stru~nog {taba da na Svetskom prvenstvu na Bledu nastupim u dubl skulu sa Ivanom Filipovi}. To je kombinacija o kojoj smo ve} neko vreme razmi{qali. Ivana i ja smo i u Americi nekoliko puta trenirale u dvojcu i dubl skulu ne bi li videle kako to sve funkcioni{e.

Ve} tada smo uvidele da bismo mogle da budemo dobra kombinacija s obzirom na sli~an zaveslaj i brzinu. Definitivna odluka da zajedno zaveslamo doneta je na pripremama za Bled, a na

Knap ko va i Nej ko va is pred svih Zbog svih specifi~nosti veslawa i posve}enosti koju mora da ima svaki takmi~ar Iva ceni i po{tuje svaku vesla~icu.

Ipak, posebno je izdvojila dve vesla~ice.

– Od vesla~ica s kojima sam imala priliku da se takmi~im posebno cenim olimpijsku pobednicu iz Pekinga Bugarku Rumijanu Nejkovu i ^ehiwu Mirku Knapkovu. To su, po mom mi{qewu, dve najboqe skifistkiwe na svetu. torpologije, ne bi li se {to boqe spremila, prvo za olimpijske kvalifikacije u [vajcarskoj u maju, a potom i, ~vrsto verujem, nastup u Londonu.

Iva je pro{lu takmi~arsku sezonu po~ela nastupom u skifu na Svetskom kupu u Licernu koji

finitivno, nedostajalo nam je iskustvo da bismo mo`da ve} na Bledu ispunile olimpijsku normu. Tako|e, nakon analize shvatile smo {ta nam nedostaje i na tome smo radile u pripremama za Evropsko prvenstvo u Plovdivu. Tu je stigla nagrada u vidu srebrne medaqe. Bile smo na visini zadatka. U finalu smo iza sebe ostavile ^ehiwe, koje su veslale finale na Bledu. Boqe od nas su bile samo Ukrajinke, ~e-

samom takmi~ewu smo i dokazale da smo s pravom verovale u sebe.

Odveslale smo odli~nu trku u kvalifikacijama i direktno se plasirale u polufinale. Ipak, u naredne dve trke nismo bile na nivou i ostale smo dve mesta ispod crte za vizu za London. De-

tvrte s Bleda, i to za svega dve sekunde. Upravo u Plovdivu smo i definitivno shvatile da smo pobedni~ka kombinacija i to nam je ulilo dodatno samopouzdawe, ali i pokazalo {ta nam je ~initi u narednom periodu. U finalu Plovdiva za zlato nam je nedostajala brzina u prvih 500 metara i to je ono na ~emu }emo raditi u pripremama za nastupaju}u sezonu.

UO^I DO DE LE LA U RE US NA GRA DA

\o ko vi} kod pre mi je ra Bri ta ni je \okovi}u je to drugi put u posledwih nekoliko godina da je dobio poziv da poseti premiejra Velike Britanije u wegovoj rezidenciji u Dauning stritu i sa wim razgovara o brojim pitawima.Pro{li put to se desilo sredinom novembra 2010. godine, pred zavr{ni Masters sezone, kada je srpski teniser sreo Kamerona u dru{tvu Rafaela Nadala, Roxera Federera i Endija Marija i drugih u~esnika tog turnira. Sastanak bi, prema protokolu, trebalo da traje ne{to mawe od sat vremena, a to }e ujedno biti i dobra prilika za promociju na{e zemqe.

Novak }e odmah posle susreta sa premijerom jedne od najmo}nijih zemqa sveta oti}i na gala ceremoniju dodele Laureus nagrada, gde va`i za jednog od favorite da ponese laskavo priznawe najboqeg sportiste sveta.

Glavni protivkandidati za tu titulu su mu Lionel Mesi i Sebastiajn Fetel.

MI TING U MI LA NU

Dve po be de ^a vi }a Najboqi pliva~ Srbije Milorad ~avi} trijumfovao je u trkama na 50 i 100 metara delfin na mitingu u Milanu. Miroslava Najdanovska bila je najboqa na 50 metara slobodno.

Interesantno je da je ^avi} pobede ostvario u razmaku od samo {est ~asova.Olimipijski vice{ampion je u trci na 50 metara delfin ostvario pobedu u vremenu 24,13 sekundi. On je zatim bio najboqi i na duplo du`oj deonici Mi lo rad ^a vi} i Mi ro sla va Naj da nov ska

- 100 metara - 53,11 sekundi.Odli~an rezultat zabele`ila je i Miroslava Najdanovska. Srpska rekorderka je slavila u trci na 50 slobodno, rezultatom 26,06 sekundi. Najdanovski je nastupala i u trci na 100 metara slobodno, gde je zauzela {esto mesto, ostvariv{i vreme 57,17 sekundi. ^avi} i Najdanovska su na mitingu u Milanu prvi put plivali u novim odelima koje je dizajnirala „Arena” za ovu takmi~arsku sezonu.

Sve te ~e po pla nu Pripreme su u punom jeku i Iva isti~e da sve ide u dobrom smeru.

– Trenutno veslamo u skifovima i zaista i Ivana i ja pokazujemo veliki napredak.

Vide}emo kako }e sve izgledati kada sednemo u dubl skul ali ne treba sumwati da }emo biti maksimalno spremne za sve izazove koji nas o~ekuju.

Mislim da ukoliko nastavimo ovim ritmom i ukoliko nas zaobi|u neke nepredvi|ene stvari bi}emo vrlo blizu jednog od prva dva mesta na Olimpijskoj regati u [vajcarskoj koja donose vizu za London. Kako sada stvari stoje, najve}i konkurenti po mom mi{qewu bi}e nam Amerikanke i Italijanke, koje su na Bledu nastupile u ~evtercima, a koje su imale odli~ne rezultate u dubl skulu 2010. Naravno, tek u [vajcarskoj }emo videti ko je do{ao s kojim snagama, jer nije iskqu~eno da }e se pojaviti neka nova posada koja }e iznenaditi sve. U svakom slu~aju, sve {to radimo sada podre|eno je Igrama u Londonu, a trenutno i ne razmi{qam o tome da mo`emo da ih propustimo.

Ivi je ostala jo{ godina da bi stekla fakultetsku diplomu u Americi, nema ni najmawu dilemu {ta }e nakon diplomirawa.

– Trenutno sam popuno fokusirana na veslawe i Igre u Londonu. Naravno, negde mi u glavi stoji i ta posledwa godina na Berkliju. Kada diplomiram gotovo sigurno }u se vratiti u Srbiju i potpuno }u se posvetiti veslawu, a za bavqewe antopologijom ima vremena – ka`e na kraju Iva Obradovi}, najboqa sportiskiwa Novog Sada i najboqi sportista Vojvodine za pro{lu godinu zajedno sa Ivanom Filipovi}.

dnevnik

c m y

16

HO KEJ NA PAR KE TU

Sr bi ja bez Svet skog pr ven stva Florbol reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira na SP, jer je Ma|arska odigrala sa Poqskom 6:6 i zauzela mesto najboqe tre}e reprezentacije.Srbija je takmi~ewe zavr{ila na tre}em mestu grupe 2 evropskih kvalifikacija i ~ekala je rezultate me~eva Danska - Francuska i Ma|arska - Poqska.

Danci su dobili Francuze sa 13:2 i osvojili {est bodova, ali su imali lo{iju gol razliku od

na{eg tima. Danci su imali -1, a na{i 0. Me|utim, Ma|arska, koja je tako|e bila tre}a u svojoj grupi, imala je me~ mawe od nas.

Ma|ari su igrali u grupi sa pet timova i zato su u ukupnom koli~niku bili boqi od Srbije. Ako je za utehu, dva na{a igra~a na{la su se u idealnom timu kvalifikacione grupe. Peter Novakovi} je najboqi golman, a najboqi napada~ je Aleksander Zori} sa 14 poena.

SLO HO KEJ LI GA

Par ti zan s Tri gla vom za fi na le Hokeja{i Partizana sasta}e se sa Triglavom u polufinalu Slohokej lige. Crnobeli su jo{ pre nekoliko dana obezbedili plasman u polufinale pobedama nad Bledom sa 4:0 i 11:1.Triglav je, posle pobede u prvom me~u u Krawu sa 5:4, i u drugom slavio protiv Slavije u Qubqani sa 7:5, i tako se ukupnim rezultatom 2:0 u seriji plasirao me|u ~etiri najboqe ekipe.

U drugom polufinalu sasta}e se Olimpija i Maribor. Olimpija je sa 2:1 u seriji eliminisala zagreba~ku Mladost, dok je Maribor kao prvoplasirani tim iz liga{kog dela izborio direktan plasman. Prvi me~evi polufinala na programu su u sredu, revan{i se igraju tri dana kasnije, a eventualne majsto-

Ra dost ho ke ja {a Par ti za na

rice u ponedeqak, 13. februara.

Partizan je liga{ki deo takmi~ewa zavr{io ispred Triglava,

pa }e u polufinalu razigravawa imati prednost doma}eg leda u odnosu na ekipu iz Krawa.

c m y

dnevnik

SPORT

ponedeqak6.februar2012.

17

DVA RE MI JA ZVE ZDE U AN TA LI JI

No vi tan dem To {i} – Mak si mo vi} Zo ran Mi lin ko vi}

SPAR TAK ZV OT PU TO VAO U BU DVU

Mi lin ko vi} ume sto We gu {a?

Po sle od la ska {e fa stru~ nog {a ta ba Zo ra na We gu {a, Zo ran Mi lin ko vi}, pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, naj bli `i je klu pi Spar ta ka ZV.Ina ~e, Mi lin ko vi} je ve} ra dio u Spar ta ku i to ve o ma uspe {no.Eki pa je u su bo tu kre nu la put Bu dve, ali je zbog te {kih uslo va na pu te vi ma za sta la na Zla ti bo ru, gde je no }i la, a u ne de qu pre pod ne je i od ra |en pr vi tre ning. Na kon we ga je eks pe di ci ja Go lu bo va kre nu la do U`i ca oda kle je tre ba lo da na sta vio put vo zom do Ba ra, te da u ne de qu ka sno uve ~e stig ne do ko na~ nog od re di {ta.

U me |u vre me nu do {lo je i do pro me na u igra~ kom ka dru, Slo bo dan Si mo vi} je pop ti sao ugo vor sa Di na mom iz Min ska. Ta ko |e, bi lo je i po ja ~a wa, Su bo ti ~a ne je po ja ~ao \or |e \u ri} (1991. go di {te), igra~ ko ji je pro {ao mla |e se lek ci je Zve zde, po tom je igrao u So po tu i u Ra du na me stu {to pe ra.Bo je Spar ta ka bra ni }e u na red ne tri go di ne.

N. S.

Ra do mir An ti} tre ner Lid sa?

Na kon {to je Ra do mir An ti} sme wen sa me sta se lek to ra Sr bi je kroz me di je se pro vla ~i lo ne ko li ko ime na klu bo va za in te re so va nih za we go ve uslu ge.

Bri tan ski me di ji pre ne li su da je biv {i tre ner Bar se lo ne i Re a la za in te re so van za klu pu Lid sa, ko ji od po ~et ka ne de qe ne ma tre ne ra.Na i me, upra va klu ba sa sta di o na Eland roud ot pu sti la

di. Vo leo bi da do bi je pri li ku da vo di eki pu Lid sa i ve ru je da bi imao do sta uspe ha u to me, re kao je bri tan skoj te le zi vi ji Skaj Pol Gaf, An ti }ev agent za od no se sa me di ji ma.

Even tu al ni An ti }ev an ga `man u En gle skoj ne bi bio we gov pr vi bo ra vak na Ostr vu. Sa ve li kim uspe hom je kao igra~ no sio dres Lu to na, ~i ji na vi ja -

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su na pri pre ma u An ta li ji dve ve za ne kon trol ne utak mi ce okon ~a li re mi jem (1:1). Naj pre su od me ri li sna ge sa Vin ter tu rom (ster lac {to per Mi haj lo vi}), to iz da we ni je bi lo na o~e ki va nom ni vou, {to je pri znao i tre ner Pro si ne~ ki.

Dru gi test pro tiv @i li ne u sklo pu tur ni ra na tur skom pri mor ju bio je da le ko uspe {ni ji. Po ra `e ni su cr ve nobe li na kon pe na la, ali kon tu re `e qe ne igre bi le su vi dqi ve.

Vre dan po me na je i efek tan gol iz slo bod nog udar ca ko ji je de lo mla dog re pre zen ta tiv ca Dar ka La zo vi }a.

- Od i gra li smo kva li tet nu utak mi cu pro tiv sjaj nog pro tiv ni ka. @i li na je svoj kva li tet do ka za la i na ino stra noj sce ni ta ko da imam do sta raz lo ga za za do voq stvo na kon ovog su sre ta. Do mi ni ra li smo, ima li smo svo je {an se, fi zi~ ki smo do bro iz gle da li, me |u tim, ne do sta je jo{ par fi ne sa ka ko bi smo svi bi li za do voq ni. Po ka za li smo hte we, po `r tvo va nost i agre siv nost u sva kom smi slu. Ve zni red je imao kva li tet ne pa so ve, a ofan ziv ci svo je {an se. Na `a lost, na kon pe nal lu tri je smo po ra `e ni. ^e sti tam igra ~i ma na sve mu {to su po ka za li – re kao je Ro bert Pro si ne~ ki.

U ka drov skoj kom bi na to ri ci, a pro fe si o nal ni po gon je pri li~ no osna `en i osve `en, stru~ ni {tab po ku {a va da ras po de li mi nu tu `u, ka ko bi ka sni je su zio krug fud ba le ra ko ji }e iz ne ti te ret pro le} ne se zo ne. Start nu pred nost do bio

Za do vo qan:Ro bert Pro si ne~ ki

je kvar tet Mi ki}, Mla de no vi}, od n o s no {to p er s ki tan d em Mak si mo vi}- To {i}.

- Uigra va we eki pe je u pr vom pla nu. Ne bih da iz dva jam po je din ce, ali To {i} i Mak si mo vi} su do ka za li svoj kva li tet. In si sti ra mo na pas igri, pro tiv @i li ne je bi lo ne ko li ko sjaj nih na pa da ko ji su nam do ne li otvo re ne {an se. Ve ru jem da }e mo iz gle da ti sve bo qe.

BU RAN FI NI[ PRE LA ZNOG RO KA U SLO GI IZ TE ME RI NA

Voj vo di na ustu pi la Si la |i ja Fi ni{ pre la znog ro ka do neo je neo ~e ki va ni pa zar u srp sko li ga {u Slo gi iz Te me ri na, jer su sti gla jo{ dvo ji ca no vaj li ja, ~i me je de fi ni tiv no sta vqe na ta~ ka na se ri ju do la za ka. Iz Voj vo di ne, u ja to cr ve no-be lih sle teo je ta len to va ni 18-go di {wi Vla di mir Si la |i, pa je do dat no za o- {tre na kon ku ren ci ja u na pa du. Te me rin ci se ni su od re kli vi so kog pla sma na, kom {i je su

^SK Pi va re – ka `e De nis Ma le {e vi}, sport ski di rek tor.

Po sle in ter na ci o nal ca Pa vla Tor bi ce, iz Slo va~ ke je sti gao Da li bor Ga xi}, biv {i igra~ @i li ne i od mah se pri kqu ~io pri pre ma ma.

- Sti glo je ukup no 11 kan di da ta za naj bo qi tim, dok se na li sti od la za ka na la zi pet ime na. Stru~ ni {tab ima na ras po la ga wu kva li te tan

Ra do mir An ti}

je Saj mo na Grej so na, a kao po ten ci jal ni An ti }e vi pro tiv kan di da ti spo mi wu se tre ner Ha der sfil da Li Klark i biv {i me na xer Kvins Park Ren xer sa Nil Vor nok.

- Ra do mir bi, bez sva ke sum we, bio je dan od naj bo qih i naj i sku sni jih kan di da ta za me sto tre ne ra Lid sa. On po se du je sve po treb ne kva li te te i `e li da ra -

~i jo{ pam te we gov gol ko jim je eki pa 1983. go di ne osta la u elit nom dru {tvu.Eki pa Lid sa tre nut no za u zi ma de ve to me sto na ta be li en gle skog ^em pi on {i pa u ko jem se tak mi ~e 24 eki pe. Dve pr vo pla si ra ne }e na kra ju se zo ne obez be di ti di rek tan pla sman u Pre mi jer li gu, dok }e sle de }a ~e ti ri ti ma igra ti ba ra`.

ITA LI JA SE RI JA A

Jan ko vi} dva pu ta u me tu Fud ba le ri \e no Jan k o v i} je iz v eo ve po be di li su La kor ner sa le ve stra cio sa 3:2, u 21. ko lu ne, a Pa la sio je le Se ri je A, a dva go la pim udar cem sa ivi za do ma }i na po sti ce pe ter ca lo bo vao gao je srp ski in ter gol ma na do ma }ih Se na ci o na lac Bo {ko ba sti ja na Fre ja.

Jan ko vi} je u 86.

Jan k o v i}.Jan k o v i} mi n u t u iza { ao iz je stre lac bio u 25. igre, a za me nio ga je i 46 mi nu tu, a u~e r e p r e z e n t a t i v a c tvo vao je i po sti za Slo v e n i j e Val t er wu pr v og go l a za Bir s a. Go l o v e za \e no vqa ne. Re pre La c io po s ti g li su zen t a t i v ac Sr b i j e Bo {ko Jan ko vi} Kri sti jan Le de zma iz pe na la u je pr vi gol po sti gao udar cem sa 54. i Al va ro Gon za les u 90. mi de se tak me ta ra is ko sa de sno, nu tu. Ri mqa ni su od 82. mi nu po s le cen t ar { u t a \u z e p ea ta igra li sa igra ~em ma we po Sku li ja. Dru gi gol po sti gao je {to je fran cu ski fud ba ler po s le pro d o r a Ke v i n a Kon Mo di bo Di ja ki te do bio cr ve stan ta. \e no va je po ve la go lom ni kar ton.

Ro dri ga Pa la si ja u 10. mi nu tu.

im iza {le u su sret i na {e sto me se~ nu po zaj mi cu do {ao je je dan od naj bo qih igra ~a iz omla din skog po go na no vo sad skog su per li ga {a.

- Bo dov ni ka pi tal i ma la raz li ka iz me |u ti mo va na ta be li pod gre ja va ju na du da mo `e mo da se ume {a mo u bor bu za vrh. Bez go lo va ne ma ni bo do va, pa smo ak ce nat sta vi li na do vo |e we no vaj li ja ofan ziv nog for ma ta. Pro du `i li smo sa rad wu sa pr vim strel cem Ni ko lom Po pi nom, a na pad smo, i pre do la ska Vla di mi ra Si la |i ja, do dat no osve `i li an ga `o va wem Zo ra na Zu ki }a, naj bo qeg igra ~a ja ra~ ke Mla do sti, Ne na da Ze ~e vi }a, ne ka da {we uzda ni ce Le o ta ra i po vrat kom Dra ga na To mi }a iz

igra~ ki ka dar, ni ko ne ma za ga ran to va no me sto u start noj po sta vi, iako ne ko li ci na po se du je in ter na ci o nal no is ku stvo. Ciq je bio da za o {tri mo kon ku ren ci ju u svim li ni ja ma, us pe li smo u toj na me ri i o~e ku jem da }e mo po pra vi ti pla sman. Dva me se ca pri pre ma i 13 kon trol nih me ~e va do voq ni su da pro na |e mo do bit nu kom bi na ci ju za na sta vak iz jed na ~e ne tr ke - re kao je De nis Ma le {e vi}, sport ski di rek tor Slo ge.

Na spi sku no vaj li ja na la ze se jo{: Mi lo{ Mr va qe vi} (OFK Be o grad), Alek san dar Slep ~e vi} (Pro le ter), Ne nad Ko bi la rov (Obi li}, Zma je vo), Mi lo{ Si mo vi} i Ne ma wa Kra go vi} (In deks). M. Men.

Ve li ka je gu `va u ma ne vru, a tre nut no su zbog la ka {ih po vre da Evan dro, Mi li vo je vi} i Ka sa li ca van stro ja. La zo vi} je sa bo ka po me ren u ve zni red gde se od li~ no sna la zi. Za vi dan je u~i n ak Ve {o vi } a, no vaj l i j a Mi lu no vi} je pro tiv Slo va ka na s tu p io na po z i c i j i de s nog kri la...

- Na sta vqa mo da ra di mo po usta qe nom pro gra mu, dva pu ta

dnev no, a no va utak mi ca nas o~e ku je, u okvi ru tu ri ni ra, pro tiv Li tek sa u uto rak. Bi }e to jo{ jed na pro ve ra ka ko bi za dr `a li do bar ri tam ko ji smo uhva ti li ov de u Tur skoj- na po me nuo je Pro si ne~ ki.

Po sve mu su de }i, An dri ja Ka lu |e ro vi} na sta vi }e ka ri je ru u Ki ni, a we gov od la zak sa Ma ra ka ne bio je sa mo pi ta we da na.

Z. Ran ge lov

SRP SKA LI GA – „VOJ VO DI NA” JA RA ^A NI RA DE PU NIM GA SOM

Sti gli Ro si} i Rat ko vi} Vi sok sne `ni po kri va~ na pra vio je od sta di o na Li va di ca po li gon ide a lan za zim ske spor to ve, pa su stru~ ni {tab i igra ~i srp sko li ga {a Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka bi li pri m o r a n i da se pre s e l e u dvo ra nu i na sta ve re a li za ci ju pro gra ma ra da.

- Dve sed m i c e po v oq n ih vre m en s kih uslo v a stru~ n i {tab je is ko ri stio da se uve ri u mo g u} n o s ti igra ~ a na pro bi i da na pra vi do dat nu se lek ci ju. Tre nin zi su se od vi j a l i na na { im te r e n i m a, gde ima mo od li~ ne uslo ve za rad, ali sneg nas je pri mo rao da se pre se li mo u dvo ra nu. Ne `e li mo da ri zi ku je mo da se ne ko po vre di, pa smo igra ~e sklo ni li sa za le |e nih te re na – ka `e pred sed nik klu ba De jan Vu ko ti}.

Pu nim ga som ra de i po ja ~a wa: na pa da~ Da mir Vu ka nac (Ve t er n ik Vi s kol), {to p er An |el ko Ma ti} (No vi Sad), ta len to va ni Mi lo rad Ko si} (Slo g a, Te m e r in) i gol m an Ne ma wa Ba ji} (Mla dost, Tu ri ja). Po sled weg da na pre la znog ro ka, iz Slo va~ ke vra ti li su se na pa da~ Mar ko Ro si} i ve zi sta Pa vle Rat ko vi}, po sle {est me se ci pro ve de nih u tre }e li ga {u Mar ti nu. Na sta vqe na je sa rad wa i sa sjaj nim ofan ziv cem Alek san drom Jo va n o v i } em, iz d an k om omla din ske {ko le Voj vo di ne.

- Ima mo ja ~i tim ne go je se nas, oko s ni c a je osta l a na oku pu, a po ja ~a li smo se na de fi ci tar nim po zi ci ja ma. Ste kli smo od li ~an bo dov ni ka pi tal i ima mo re al ne {an se da tr ku za vr {i mo me |u pet naj bo qih eki pa. Li ga ni kad ni je bi la iz jed na ~e ni jeg kva li te ta, ali ri zi ko va li smo i po v e r e w e uka z a l i mom c i m a ro |e nim 1992. i 1993. go di ne.

Po ka za li su da na wih mo `e mo ozbiq no da ra ~u na mo, po {to smo je se wu eta pu za vr {i -

li na {e stoj po zi ci ji. Iz mi ri li smo fi nan sij ske oba ve ze, klub ne ma du go va wa, a ovih da na o~e ku je mo i po ja ~a wa u uprav n om od b o r u – is t i ~ e pot pred sed nik Mi lan Gra ho vac.

Upr k os broj n im po z i v i m a pr vo li ga {a, klup ske bo je ni je pro m e n io od l i~ n i ve z i s ta Ste fan Ra do ja, uz bra }u Ne ma wu i Slo bo da na Ra ti }a, je dan od naj bo qe oce we nih pr vo ti ma ca. Go lo vi se o~e ku ju od pr vog strel ca Mi lo {a Mu dri ni }a, ta len to va nih Pe tra Gra h ov c a i Mar k a \u k i } a, dok opo ra vak Zdrav ka Kan ta ra i Dra ga na Dra go qe vi }a ga ran tu je si gur nost od bram be nog be de ma.

- Uvod na fa za ra da pro te kla je po pla nu i za do vo qan sam od n o s om igra ~ a pre m a oba ve za ma. Ru ko vod stvo je is pu ni lo ka drov ske `e qe, sti gla su ade kvat na po ja ~a wa i ve ru jem da }e mo pro na }i do bit nu kom bi na ci ju za na sta vak tr ke. Ako vre men ske pri li ke to do zvo le, pr vu pro ve ru ima }e mo 8. fe bru a ra pro tiv Sr b o b ra n a, a pred v i | e n o je jo{ osam te sto va – re kao je Ni k o l a Me s el x i j a, {ef stru~ nog {ta ba.

Ja ra ~a ne su na pu sti li Mi tar Bu de ~e vi}, is ku sni Zo ran Zu ki} (Slo ga, Te me rin) i gol man Da mir Dri ni} (Mla dost, Lu ~a ni).

M. Me ni }a nin

18

sport

ponedeqak6.februar2012.

VLADA JOVANOVI], TRENER PARTIZANA

ABA LIGA Par ti zan – Zla to rog Rad ni~ ki – C. zve zda Ci bo na – Bu du} nost Olim pi ja – Ma ka bi Kr ka – Ce de vi ta He li os – Za greb 1. Ma ka bi 19 2. Ce de vi ta 18 3. Par ti zan 19 4. Bu du} .

19 5. Olim pi ja 19 6. Ci bo na 19 7. Za greb 19 8. [i ro ki 18 9. Rad ni~ ki 19 10. C. zve zda 18 11. He li os 19 12. He mo f. 18 13. Kr ka 19 14. Zla to rog 19

18 14 13 13 11 10 10 10 9 7 5 5 4 2

1 4 6 6 8 9 9 8 10 11 14 13 15 18

dnevnik

90:50 86:90 80:74 63:83 63:74 81:82 1620:1317 1522:1304 1504:1344 1445:1372 1440:1487 1523:1526 1517:1558 1408:1348 1573:1579 1447:1446 1365:1561 1353:1441 1356:1485 1255:1560

37 32 32 32 30 29 29 28 28 25 24 23 23 21

SUPERLIGA (@) Ko lu ba ra - Va ra din BMG Voj vo di na - TENT NIS Spar tak - Rad ni~ ki (B) Je din stvo (U) - C. zve zda Vi zu ra - Di na mo (P) 1. C. zve zda 15 13 2 42:10 2. Spar tak 15 12 3 40:19 3. TENT 15 10 5 35:18 4. Vi zu ra 15 8 7 30:28 5. Va ra din 15 8 7 28:28 6. Ko lu ba ra 15 6 9 27:29 7. Je din stvo 15 6 9 27:33 8. Di na mo 15 6 9 26:36 9. Rad ni~ ki 15 5 10 20:39 10. Voj vo di na 15 1 14 8:43

2:3 0:3 2:3 1:3 3:0 40 35 31 25 22 21 17 17 12 5

SUPERLIGA (M) Spar tak (Q) - Voj vo di na Klek - @e le zni ~ar M. rad nik - Ri bi ca C. zve zda - Par ti zan 1. C. zve zda 15 14 1 44:15 2. Voj vo di na 15 11 4 39:20 3. M. rad nik 15 10 5 35:24 4. Rad ni~ ki 14 9 5 35:22 5. Par ti zan 15 9 6 33:27 6. Spar tak 15 6 9 23:33 7. Rib ni ca 15 5 10 22:34 8. @e le zn. 15 4 11 18:38 9. Je din stvo 14 3 11 21:34 10. Klek 15 3 12 15:38

0:3 0:3 3:0 3:1 40 35 30 29 23 17 14 12 12 10

PRVA LIGA (@) Klek - Sme~ 5 Gim na zi ja lac - @e le zni ~ar (L) Je din stvo (SP) - La za re vac Rad ni~ ki (K) - Po {tar

1:3 0:3 3:0 3:0

PRVA LIGA (M) Spar tak (S) - Ni{ Obi li} - Du nav vo lej \er dap - Bo rac Sme de re vo - VGSK

3:0 3:1 3:1 3:0

Mo `e mo jo{ bo qe Tre n er Par t i z a n a mt:s Vla da Jo va no vi} iz ja vio je da je ube dqi v a po b e d a nad Zla to ro gom bi la ve o ma va `na zbog pri pre ma cr no-be lih za za vr {ni tur nir Ku pa Ra di vo ja Ko r a } a. Cr n o-be l i su pred svo jim na vi ja ~i ma po tu kli do no gu slo ve na~ ki tim (90:50) u 21. kolu ABA lige.

- Partizan nije navikao da igra utakmice na svakih sedam dana. Upravo te periode koristimo za mlade igra~e, ne u takti~kom smislu za slede}u utakmicu, nego da vreme izme|u dva me~a popunimo radom, da oni napreduju.

Utakmice koje dolaze su nam veoma va`ne da se proveri da li smo na pravom putu - rekao je Jovanovi}.

Crno-beli su se ujedno revan{irali Zlatorogu za poraz u Sloveniji u prvom delu sezone.

- Zlatorog nam je veliki du`nik za najve}i poraz ove sezone. Oti{li smo tamo bez motivacije, bili smo istro{eni i odigrali jako lo{e.

Ovoga puta je bio dobar pristup me~u, imali smo dosta kontri, odigrali smo solidnu

Be~ejac – TENT 16:11 (3:3,5:3,4:5,4:1) BE ^EJ: Pli va li {te za tvo re nog ba ze na OSC Mla dost,gle da la ca: 100. Su di ja: Jo va no vi} i Dra gin (obo ji ca iz No vog Sa da).

Igra~ vi {e: Be ~e jac 10 (8), TENT 8 (3). Pe ter ci: Be ~e jac: 1 (0), TENT 1(1).

BE ^E JAC: Do bo `a nov (12 od bra na), Cve ti}, Br kqa~, Stra i nov, Ter zi}, Bo `i} 1, Ko so vac 1, Na }uk 4, Ko ro vqev 3, To mi }e vi} 4, Pe len gi} 2, Po po vi} 1, Mar ko vi}.

TENT: Mi lo va no vi} (8 od bra na - je dan pe te rac), Jev ti} 1, Si mi}, Avra mo vi} 2, Ban ko vi}, [e }e ro vi}, Ju ki}, Ni ko li} 2, Mi tro vi}, Pe tru {ev ski, In |i} 2, Sta ni {i} 4(1),Sin |e li}.

Mla di }i sa Ti se su u okr {a ju sa Obre nov ~a ni ma na ni za li tre }u po be du u ovo go di {woj pr ven stve noj ni ski. Kraj wi re zul tat mo `e i da za va ra, jer su do ube dqi ve po be de do {li te `e ne go {to to iz gle da. Uz ~e tvo ro stru ke strel ce Na }u ka i To mi }e vi }a, te pu ca~ ki ras po lo `e nih Ko ro vqe va i Pe len gi }a, ju nak utak mi ce bio je ju ni or ski re pre zen ta ti vac La zar Do bo `a nov, ko ji je bri qi rao u po sled woj ~e tvr ti. Do da mo li to me iz van red nu re a li za ci ju igra ~a vi {e, on da u to me tre ba tra `i ti raz log no ve ra do sti.

V. J.

Ko {ar ka {i He mo far ma po sle 48 sa ti pro ve de nih u auto bu su sti gli su u Mo star, a utak mi ca sa [i ro kim Bri je gom od lo `e na je za da nas.Vr {~a ni su 24 sa ta pro ve li za ro bqe ni pod sne gom na 20 ki lo me ta ra od Mo sta ra, a tek u ne de qu oko 9.30 su sti gli u ho te li, gde tre nut no od ma ra ju.

Pre ma re ~i ma di rek to ra klu ba Du {a na Bo `o vi }a, svi se do bro ose }a ju, ina ~e, iz Vr{ ca su kr enuli jo{ u petak u devet uj utro.

- Sv i smo dobro i najva`nije j e da smo, ipak,

stigli u h ot el - rek ao je Bo `ovi} i dodao: - Doru~ kov al i smo, momci su se o dmorili i na kon ru~ka smo kren uli za [ir oki Brije g, j er sm o d ob ili info rmaci je da je put pr ohodan.

Vr{~ani su sve vreme bili u kontaktu sa ~elnicima ko{arka{kog kluba [iroki Brijeg, koji su i alarmirali spasila~ke slu`be i igra~ima Hemofarma rezervisali sme{taj u hotelu u Mostaru. U dogovoru sa wima, utakmica 21. kola ABA lige igra}e se danas od 17 ~asova.

KS POQSKE ODLU^IO

Pi pan osta je se lek tor Vlada Jovanovi}

odbranu, ali mo`emo i boqe, ima jo{ prostora za napredak. [ampion Srbije i Jadranske lige u slede}em kolu do~eka}e ekipu [irokog Brijega.

- Sti`e nam jako ozbiqan protivnik, [iroki, koji je u

ovom trenutku jedino pravo iznena|ewe u ligi. Ne samo po rezultatu i skoru, ve} po na~inu na koji igraju. To su pokazali i u prethodnom kolu. Bi}e to prava provera pred Kup u Ni{u - istakao je Jovanovi}.

^el ni ci Ko {ar ka {kog sa ve za Poq ske pro du `i li su sa rad wu sa slo ve na~ kim tre ne rom Ale {om Pi pa nom na jo{ dve go di ne.Pred vo |e na Pi pa nom, re pre zen ta ci ja Poq ske je na pro {lo go di {wem Evrop skom pr ven stvu u Li tva ni ji za u ze la 17. me sto.Poq ski sa vez o~e ku je da na ci o nal ni tim iz bo ri u~e {}e na na red nom {am pi o na tu Sta rog kon ti nen ta, u Slo ve ni ji 2013. go di ne.

Kva li fi ka ci je za Evrop sko pr ven stvo bi }e od i gra ne od 15. av gu sta do 11. sep tem bra 2012. go di ne, a Poq ska se na la zi u E gru pi sa Fin skom, Bel gi jom, [vaj car skom i Al ba ni jom.

Po lovina klu bo va pro me ni la tre ne re

PRVA B LIGA

Sjaj ni Be ~ej ci

Vr {~a ni do bro, me~ da nas

Zo ran ^i ~a

Ko {ar ka{ pre tu kao su di ju!

Ko {ar ka{ Zo ran ^i ~a bru tal no je pre tu kao su di ju Zo ra na Mi lo {e vi }a na me ~u Dru ge li ge - cen tar iz me |u Mla do sti 2009 i Slo de s a, pre n o s i por t al ko {ar ka.rs. Ne za do vo qan od lu kom ar bi tra zbog pro te sta je do bio teh ni~ ku gre {ku, {to ga ni je pre ki nu lo u na me ri da ras pra vi sa su di jom, na kon ~e ga je usle di la i is k qu ~ u j u } a gre {ka.^i ~a, po znat po ulo ga ma u fil mu „1 na 1” i se ri ji „ Ko {ar ka {i”, je za tim fi zi~ ki na sr nuo na su di ju ko ji je za vr {io sa frak tu rom no s a i po t re s om mo z ga.

Igra~ je pri v re m e n o su spen do van do ko na~ ne od lu ke, ko ja po pra vil ni ku KSS mo `e bi ti i do `i vot na za bra na igra wa ko {ar ke Ka da je kri vi~ na od go vor n ost u pi t a w u, ^i ~ i pre ti ka zna za tvo ra i do pet go di na.

Se dam od 14 klu bo va u Agro `iv ko {ar ka {koj li gi Sr bi je pro me ni lo je tre ne ra u se zo ni 2011/2012. to kom 18 od i gra nih ko la.Tre ne ra su naj ~e {}e me wa li @e le zni ~ar iz In |i je i Na pre dak iz Kru {ev ca, a no ve stru~ wa ke an ga `o va li su jo{ zre wa nin ski Pro le ter, va qev ski Me ta lac, u`i~ ka Slo bo da, OKK Be o grad i kra qe va~ ka Slo ga.@e le zni ~ar je po sle Ive Smi qa ni }a, pa Ivi ce Ma vren skog, pre u zeo Vin ko Ba ki}. U Na pret ku je na kor mi lu Dra gan @i va no vi}, po sle Bra ti sla va Kne `e vi }a i Bo ja na Ku smu ka.

Pro le ter sa da vo di Mi haj lo Pa pi}, a pret hod nik mu je bio Dra gan Tor bi ca.

OKK Be o grad je me sto tre ne ra po ve rio Vla di \u ro vi }u po sle Mar ka I~e li }a, Me ta lac je an ga `o vao Bo {ka \o ki }a po sle raz la za sa Mi lo va nom Ste pan di }em, dok je na klu pi Slo bo de Vla da \o ki}, na kon sme ne Mi lo {a Obre no vi }a. Si gur ne po zi ci je ima ju tre ne ri u Voj vo di ni, BKK Rad -

Si gu ran u Voj vo di ni: Si ni {a Ma ti}

ni~ kom, Ta mi {u, Me ga Vi zu ri, ~a ~an skom Bor cu, Rad ni~ kom FMP i Sme de re vu.

Voj vo di na je sa Si ni {om Ma ti }em u vo| stvu na ta be li, dok su BKK Rad ni~ ki sa Dra ga nom Ni ko -

Bri qi rao To ni Par ker To ni Par ker od i grao je bri qant nu ulo gu na me ~u San An to nio - Okla ho ma, 107:96. Fran cuz je duel za vr {io sa 42 po e na i de vet do da va wa, ~i me je po stao naj bo qi asi stent klu ba u isto ri ji. On je na ve~ noj li sti naj bo qih asi ste na ta pre te kao Ej -

ko ji je je di ni us peo ove se zo ne da pre ba ci ma gi~ nu ci fru od 40 po go da ka na jed nom me ~u.U eki pi Okla ho me is ta kao se Ke vin Du rent sa 22 po e na.

Ko bi Bra jant je sa 26 po go da ka bio naj e fik sa ni ji igra~ Lej ker sa na me ~u pro tiv Ju te, ali

Bro jao do 42: To ni Par ker

vo ri ja Xon so na.Par ker se ta ko pri dru `io oda bra nom kvar te tu (Ko bi Bra jant, Dvajt Ha u ard, En to ni Mo rou i Le bron Xejms),

to ni je bi lo do voq no za po be du u Solt Lejk Si ti ju - 87:96. Do ma }i tim hva tao je pri kqu ~ak za ras po lo `e nim go sti ma tri ~e -

vo de ko {ar ka {e, dok su Ra {ko Bo ji} u Bor cu i Bo jan Jo vi ~i} u Ta mi {u po {te |e ni tr za vi ca i ima ju pu no raz u me va we klup skih ~el ni ka u te {kim vre me ni ma i bes pa ri ci.

KUP KORA]A

NBA LIGA

Lu ka ji} se se li u Ukra ji nu Do sko ra {wi tre ner He mo far ma @eq ko Lu ka ji} pot pi sao je ugo vor sa Po li teh ni kom iz Lvo v a do kra j a se z o n e 2012/13. Is ku sni stru~ wak je pre de se tak da na na pu stio He mo farm, a u po ne de qak ga je na klu pi Vr {~a na za me nio biv {i igra~ far ma ce u ta Ne boj {a Bo ga vac.

li }em i Sme de re vo sa Zo ra nom To do ro vi }em naj pri jat ni ja iz ne na |e wa, iako su no vaj li je u KLS. Vla da Vu ko i ~i} u Me gi i Mi lo{ Pe ji} u Rad ni~ kom FMP ra de sa mla dim sa sta vi ma i pro iz -

tvr ti ne, a on da su u po sled wem kvar ta lu do da li gas i se ri jom 14:0 sti gli do pre o kre ta. Bio je to 13. tri jumf xe ze ra ove se zo ne u li gi, uz de vet po ra za.

Naj bo qi u re do vi ma do ma }e eki pe bio je Al Xe fer son sa 18 po go da ka, dok je Pol Mil sap upi sao 16 po e na, 13 sko ko va i ~e ti ri asi sten ci je.

Od li~ no ve ~e ima la je i Mi ne so ta. Sla vi li su Tim ber vul vsi pro tiv Hju sto na sa 100:91.

Ume sto po vre |e nog Dar ka Mi li ~i }a za i grao je Ni ko la Pe ko vi} i ostva rio za pa `en u~i nak.

Za po la sa ta pro ve de nih na par ke tu upi sao je 11 po e na, uz de vet uhva }e nih lop ti.Atlan ta je na svom te re nu po ra `e na od Fi la del fi je sa 98:87, a Vla di mir Rad ma no vi} je za sko ro 18 mi nu ta za be le `io tri po e na, {est sko ko va i jed nu asi sten ci ju.

Re zul ta ti: Atlan ta - Fi la del fi ja 87:98, In di ja na - Or lan do 81:85, Va {ing ton - LA Kli pers 81:107, Kli vlend - Da las 91:88, Wu jork - Wu Xer si 99:92, De tro it - Wu Or le ans 89:87, Mi ne so ta - Hju ston 100:91, Mil vo ki - ^i ka go 90:113, San An to nio - Okla ho ma 107:96, Ju ta - LA Lej kers 96:87, Fi niks - [ar lot 95:89, Por tland - Den ver 117:97,Sa kra men to - Gol den Stejt 114:106.

Kar te od 13. fe bru a ra Kar te za fi nal ni ko {ar ka {ki tur nir Ra di vo ja Ko ra }a bi }e u pro da ji od 13. fe bru a ra na bi le tar ni ci ha le ^a ir. Kom ple ti ka ra ta za ko {ar ka {ke me ~e ve Ku pa Ra di vo ja Ko ra }a bi }e u pro da ji sa mo na bi le tar ni ci i pr vog da na u pro da ji }e bi ti naj ma we 1.500 kom ple ta, re kao je Zo ran @iv ko vi}, pred sed nik Re gi o nal nog ko {ar ka {kog sa ve za is to~ ne Sr bi je.Kom plet za tri bi ne }e ko {ta ti 1.500 di na ra, a za par ter 3.500 di na ra.Fi nal ni tur nir }e bi ti od i gran od 16. do 19. fe bru a ra u ha li ^a ir.

U ~e tvr tak, 16. fe bru a ra igra }e Par ti zan mt:s - Me ga Vi zu ra i Rad ni~ ki Kra gu je vac Voj vo di na, dok }e dan ka sni je na pro gra mu bi ti me ~e vi Cr ve na zve zda - BKK Rad ni~ ki, od no sno He mo farm - Rad ni~ ki Ba sket.

Sa op {te no je da }e dnev nih ka ra ta bi ti sa mo ako se ne ras pro da ju kom ple ti. Ce ne za me sta na tri bi na ma su 500 di na ra za ~e tvrt fi nal ne da ne, 700 di na ra za po lu fi nal ni dan i 800 di na ra za po sled wi dan.Ce ne dnev nih ka ra ta za par ter su 800 di na ra za ~e tvrt fi nal ne da ne, 1.500 di na ra za po lu fi nal ni dan i 2.000 di na ra za fi na le. Po je di nac }e mo }i da ku pi mak si mal no ~e ti ri kom ple ta ka ra ta.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak6.februar2012.

19

FED KUP ME^: BELGIJA – SRBIJA

Sr bi ja u po lu fi na lu Fed kup se lek ci ja Sr bi je igra }e u po lu fi na lu ovog tak mi ~e wa po sle ve li kog pre o kre ta u du e lu sa Bel gi jom. Po sled wi dan po ~eo je po ra zom, a za vr {io se sa dve ve li ke po be de!

Srp ski dubl Jo va nov ski Kru ni} do neo je no vi tri jumf Sr bi ji u od lu ~u ju }em pe tom me ~u u du e lu sa Bel gi jom. Na {e de voj ke su sla vi le sa 7:6, 4:6, 6:1.Me~ je tra jao sko ro 150 mi nu ta. Bel gi jan ke su igra le u sa sta vu Ja ni na Vik ma jer i 17- go di {wa Ana sta si ja van Uj tvank.

Sr bi ja }e u po lu fi na lu igra ti pro tiv se lek ci je Ru si je, ko ja je sa u Mo skvi sa vla da la [pa ni ju sa, ta ko |e, 3:2. Taj me~ igra }e se u glav nom gra du Ru si je 21. i 22. apri la.

U pr vom me ~u od i gra nom u ne de qu Janina Vikmajer je sa ubedqivih 6:1, 6:0 pobedila Aleksandru Kruni} i donela Belgiji prednost od 2:1. Ipak Bojana Jovanovski je u narednom me~u pobedila 6:2, 6:4 Kirsten Flipkens i tako izjedna~ila ukupan rezultat na 2:2. Bojana i Aleksandra su iskoristile drugu brejk loptu u tre}em gemu i povele sa 2:1 u prvom setu Belgijanke su odmah uzvratile brejk , a onda su do sedmog gema obe selekcije osvajale servis gemove. Ponovo je na servis Aleksandre Kruni} Belgija napravila pritisak, ali su se na{e devojke izvukle i izjedna~ile na 4:4. I naredna dva gema protekla su na isti na~in, a onda

je u 11. gemu na{a selekcija imala 30:0. Belgijanke su izjedna~ile, a onda je Jovanovski sjajnom forhend dijagonalom donela prednost na{em timu.

Srbija nije iskoristila jednu brejk {ansu, a onda su Belgijanke dobile i taj gem za 6:5. Na{e su dobile naredni servis gem i u{lo se u taj brejk.

Kruni}eva i Jovanovski su napravile dva mini brejka i posle servisa Bojane Jovanovski povele sa 4:0. Belgijanke smawuju na 4:2. Aleksandra Kruni} drugim servisom dovodi na{ dubl do 5:3, a onda pravimo jo{ jedan mini brejk i dolazimo do ~etiri set lopte. Na{e su odmah iskoristile prvu i dobile prvi set sa 7:6.

Radost teniserki Srbije

Belgijanke su dobile prvi gem u drugom setu i imale tri brejk {anse, dve su spasile tre}u nisu mogle, pa je Belgija povela sa 2:0.

Ne{e devojke odmah u narednom gemu na servis Vikmajerove uzimaju brejk sa nulom, za 1:2. Na servis Anastasije van Ujtvank Bojana i Aleksandra koriste drugu brejk loptu i dolaze do izjedna~ewa 2:2. Me|utim ve} u narednom gemu na servis Bojane Jovanovski Belgijanke ponovo dolaze do brejk lopte koju koriste. U narednom gemu servirala je Janina Vikmajer, srpske teniserke su imale brejk loptu koji nisu iskoristile, a ~etvrti gem u tre}em setu Belgijankama je donela mlada

Bojana Jovanovski prima ~estitke selektora Dejana Vrane{a

Van Ujtvank - 4:2. Srbija je smawila na 4:3 i napravila pritisak na servis van Ujtvank. U tim momentima Aleksandra Kruni} je odigrala dve fenomenalne forhend paralele, a onda jo{ lep{u bekhend dijagonalu i pro{la Vikmajerovu na mre`i. Posle sjajnog novog poena, devojke su do{le do brejk lopte, ali je Aleksandra pogodila dno mre`e. Belgijanke, ipak, dolaze do 5:3. Onda na servis Bojane Jovanovski Srpkiwe smawuju na 5:4. U posledwem gemu drugog seta Belgijanke su povele 40:0, na{e su izjedna~ile, ali nisu mogle do preokreta. Srbija je sa 1:0 otvorila tre}i set. Na servis Vikmajerove Srbija pravi brejk

iz petog poku{aja, sjajnim forhendom. Belgijanke su na servis Kruni}eve imale dve brejk lopte, ali je u odsudnim momentima Aleksandra dobro servirala, a Bojana sme~evima donela izjedna~ewe, a na isti na~in i vo|stvo od 3:0.

Belgijanke su lako dobile svoj servis gem, ali i Srbija pa je posle pet odigranih gemova bilo 4:1 za Srbiju. Do novog brejka na servis Vikmajerove dolazimo do 5:1. Za me~ je servirala Aleksandra Kruni}. Posle dva sata i 28 minuta igre Srbija dolazi do me~ lopte. Devojke su iskoristile prvu za 6:1 i ukupnu pobedu nad Belgijom nad 3:2.

SPEK TA KUL RA NI OPRO [TAJ LE GEN DAR NOG MAR TI NA PA LER MA

MER KUR OSI GU RA WE SU PER LI GA

No vo sa |a ni oprav da li Lu dak ulo gu fa vo ri ta re kao zbo gom Voj vo di na - Ju go vi} Uni met 30:26 (16:12) NO VI SAD: Ha la SC „Sla na ba ra”, gle da la ca: 200, su di je: Triv ko vi} i Mi lo sa vqe vi} (Be {ka). Sed mer ci: Voj vo di na 4 (3), Ju go vi} Uni met 6 (3). Is kqu ~e wa: Voj vo di na 8, Ju go vi} Uni met 10 mi nu ta.

VOJ VO DI NA: Aba xi} (12 od bra na, 1 sed me rac), Ra do sa vqe vi} 7(2), Ar se ni}, Vu ko vi} 3, Dam wa no vi}, Po pov 3, Ma u ko vi}, Ba ri {i} 1, Ve se li nov 1, Stja pa no vi}, Su xum 6 (1), Da mja no vi}, ^up ko vi}, \u ri}, Mar ja nac 4, Mi lo {e vi} 5.

JU GO VI] UNI MET: Ku ko bat (10 od bra na, 1 sed me rac), Va si} 2, [ip ka, Kan ka ra{ 4, Ra da ko vi} 3 (2), Vug dra go vi}, Tra var 9, Ili} 4 (1), Kr sman ~i}, Jo {i}, Cr no gla vac, Mi lo sa vqe vi}, Ste jin 1, Pe ro vi} ( 3 od bra ne), Vu ~i }e vi} 3, Vr go vi}.

Ru ko me ta {i Voj vo di ne oprav da li su ulo gu fa vo ri ta u kom {ij skom der bi ju pro tiv Ju go vi} Uni me ta i sla vi li, te `e ne go {to se to o~e ki va lo, 30:26.

Na kon sla vqa u der bi ju pro tiv Cr ve ne zve zde, pred cr ve no - be li ma pa li su i vr lo do bri Ka }a ni, ~i me su No vo sa |a ni na sta vi li po te ru za li de rom Par ti za nom, na ni zav {i 12 pr ven stve nu po be du.

Utak mi ca na Sla noj ba ri pred ne {to vi {e od 200 naj ver ni jih qu bi te qa ru ko me ta ni je ple ni la le po tom, a to me u pri log ve ro vat no ide i ~i we ni ca da su sport ski pri ja te qi i ri va li u ovaj duel u{li sa broj nim ka drov skim i zdrav stve nim pro -

ble mi ma, {to se od ra zi lo na igru obe eki pe. Uvod ni mi nu ti su sre ta pri pa li su po let nim Ka }a ni ma ko ji su na kon po ~et nog vo| stva cr ve no -be lih, go lo vi ma si no} ne za u sta vqi vog Tra va ra i Kan ka ra {a pre o kre nu li na 3:1. Da go sti ne na pra ve pre ve lik re zul tat ski beg naj za slu `ni ji su bi li Mi lo {e vi}, Su xum i Mar ja nac, pa je Voj vo di na u 10. mi nu tu us pe la da vra ti pred nost 5:4, a za tim se ri jom 4 0 do {la do pr vog oset ni jeg vo| -

Tra var, sma wu ju na 15:12, da bi ko na ~an re zul tat pr vog po lu vre me na (16:12) po sta vio Mar ja nac.

Ko li ko je Voj vo di na bi la bo qa u prih 30 mi nu ta, to li ko je mla di sa stav iz Ka }a us peo u na stav ku da za da mu ka cr ve no - be li ma. Ne be sko - pla vi su uspe {no ko ri sti li ner vo zu u od bra ni do ma }i na i za ra |e na is kqu ~e wa, pa su u ne ko li ko na vra ta u si tu a ci ji sa igra ~em vi {e do la zi li do dva i tri go la, da bi na -

Dao krila Novosa|anima: Milo{ Milo{evi}

stva 7:4. Naj ve }a raz li ka u pr vom po lu vre me nu ko ju su No vo sa |a ni ima li iz no si la je 13:7 u 20. mi nu tu. Ipak u fi ni {u pr vog de la ru ko me ta {i Ju go vi }a su us pe li da pre se ku dve lop te do ma }i na, Kan ka ra{ a za tim i

kon br ze kon tre Vu ~i }e vi }a u 44. mi nu tu sti gli do iz jed na ~e wa 20:20. ^i ni lo se da je na po mo lu do bro po zna ta igra `i va ca ka da su u pi ta wu za vr {ni ce si no} wih ak te ra, ali to se ipak ni je de si lo. Is ku ni ji No vo sa |a -

Vojvodina – Jugovi} Unimet 30:26 Partizan – Crvena zvezda 26:20 Sutra Metaloplastika – Kolubara (20) @elezni~ar – Obili} (15.februar) Crvenka – Radni~ki (15.februar) Rudar – Dinamo (15.februar) Smederevo – Napredak (15.februar) 1. Partizan 15 13 2 0 475:405 28 2. Vojvodina 15 12 3 0 453:373 27 3. Radni~ki 14 9 2 3 401:353 20 4. Metalopl. 14 9 1 4 410:373 19 5. C. zvezda 15 7 2 6 403:389 16 6. Napredak 14 7 2 5 402:401 16 7. PKB 14 6 1 7 367:367 13 8. Jugovi} 15 5 3 7 376:383 13 9. Kolubara 14 5 3 6 387:396 13 10. Rudar 14 5 2 7 341:362 12 11. @elezn. 14 5 2 7 410:446 12 12. Po`ar.

14 5 0 9 364:385 10 13. Dinamo 14 4 1 9 385:402 9 14. Smeder. 14 4 010 315:357 8 15. Crvenka 14 3 011 368:402 6 16. Obili} 14 3 011 365:418 6 U slede}em kolu (11/12.februara) sastaju se: Vojvodina - Obili}, Partizan - Jugovi} Unimet, Kolubara - Crvena zvezda, Crvenka Jafa - Napredak, Smederevo Metaloplastika, Rudar - Radni~ki, Po`arevac - Dinamo i @elezni~ar 1949 - PKB.

ni po no vo pra ve mi ni se ri ju 3 0 u 49. mi nu tu, pre ko Po po va, Mar jan ca i Ra do sa vqe vi }a i na ja vqu ju mi ran fi ni{ me ~a na Kli si. Ima li su Ka }a ni sna ge da tri mi nu ta pre kra ja su sre ta go lo vi ma Ili }a i Kan ka ra {a pri |u na 27:25, ali je to bi lo sve. Usle di la je mir na za vr {ni ca i sla vqe ru ko me ta {a Voj vo di ne ko ji su na kra ju za slu `e no do {li do no vih bo do va.

I. Gru bor Foto: S. [u {we vi}

Ar gen ti nac Mar tin Re zul tat me ~a je bio u dru gom Pa ler mo re kao je ko pla nu, ali su eki pe bi le po de qe ne na~ no zbo gom fud ba lu na Mar ti no ve pri ja te qe i Mar ti na Bom bo we ri u Bu e nos nov tim. Po be dio je Pa ler mov tim Aire su, pred 60.000 qu di.Pa ler - sa 3:2, a me~ je za vr {en po sle sat mo je ka ri je ru za vr {io jo{ u ju nu vre me na ka da je we gov sin bio si pro {le go di ne, ka da je bra nio bo - gu ran sa be le ta~ ke, a upra vo Lu je Bo ke Ju ni ors pro tiv Gim na si je dak se na {ao na go lu. Osta le go lo iz La Pla te.Osim naj po pu lar ni - ve po sti gli su Pa ler mo, Kri sti jeg ar gen tin skog klu ba, Pa ler mo jan ^a ves i Este ban Fu er tes, ko ji je u do mo vi ni bra nio bo je Estu di - je dva pu ta bio stre lac. jan te sa, dok je u Evro pi igrao za Po bed ni~ ki tim pred vo di li su tri {pan ska klu ba, Vi qa re al, Be - Kar los Bjan ki i Pa ler mo, za jed no tis i Ala ve{. sa biv {im sa i gra ~i ma sa ko ji ma je Na opro {ta ju Pa ler ma Bom bo we ra je ra zu mqi vo bi la obo je na u `u to i pla vo, a on je oba vqao funk ci ju igra ~a, tre ne ra i re zer ve. Na kra ju je Ar gen ti nac, ko jeg svi pam te po na dim ku Lu dak, ova ci ja ma is pra }en sa te re na.

- Ovo je naj lep {i kraj pri ~e ko ji sam mo Martin Palermo gao da tra `im - re kao je Pa ler mo. osvo jio broj ne ti tu le u dre su Bo Me |u 60.000 qu di na {li su se ke, me |u ko ji ma su bi li Ro ber to Pa ler mo vi broj ni biv {i sa i gra - Abon dan ci je ri, Oskar Kor do ba, ~i, me |u ko ji ma je bio i Kar los Ma u ri si jo Ser na i Gi qer mo Ba Te ves, ko ji ni je bio na te re nu, ro{ Ske lo to. Na klu pi dru gog ti iako je bi lo pla ni ra no da bu de je - ma na {li su se le gen dar ni Ita li dan od igra ~a. Te ves, ko ji ni je od - jan Ro ber to Ba |o, Di je go Ka pri ja, i grao ni je dan me~ od sep tem bra, Va {ing ton Ta is i Ivan Za mo ra ka da ga je Ro ber to Man }i ni iz ba - no. cio iz ti ma Man ~e ster si ti ja, Pa ler mo je ro |en u La Pla ti 7. ipak, je bu~ no po zdra vqen od stra - no vem bra 1973. go di ne i zva ni~ no ne ve li kog bro ja na vi ja ~a. Na je po sti gao ~ak 237 go lo va u dre su opro {ta ju se ni je po ja vio Di je go Bo ke. Od re pre zen ta ci je Ar gen Ma ra do na, po {to je za u zet oba ve - ti ne opro stio se na Svet skom pr za ma u Uje di we nim Arap skim ven stvu u Ju `noj Afri ci 2010. go Emi ra ti ma, dok je me~ uve li ~ao i di ne, a svi ga pam te i po to me {to naj bo qi ar gen tin ski te ni ser je na utak mi ci sa Ko lum bi jom Huan Mar tin del Po tro. pro ma {io ~ak tri pe na la.

20

sport

ponedeqak6.februar2012.

dnevnik

EVROP SKO PR VEN STVO U ZA GRE BU

Po raz ko ji ne bo li Sr bi ja – Por tu gal 1:2 (0:1) ZA GREB: Gradska arena, gledalaca: 800, sudije: Heni{ (^e{ka) i [abanov (Rusija).Strelci: Rikardiwo (autogol) u 32, Pereira u 21. i Kari u 37. minutu za Portugal.

SR BI JA: Aksentijevi}, Jawi}, Pr{i}, Koci}, Raj~evi}, Josimovi}, @ivanovi}, Milosavac, ^izmar, Lazi}, \or|evi}, Bojovi}.

POR TU GAL: Benedito, Kari 1, Kardinal, Rikardiwo, Mato{, Bebe, Pauliwo, Rikardo, Keiro{, Pereira 1, Gon~alo, Mariwo.

Gru pa D 1. Portugal 2 2 0 0 6:2 6 2. Srbija 2 1 0 1 10:10 3 3. Azerbejyan 2 0 0 2 9:13 0 Azerbejxana, a ova utakmica odlu~ivala je ko }e sa prve pozicije oti}i u ~etvrtfinale.

Portugal je poveo golom Arnalda Pereire u 22. minutu, a Srbija je izjedna~ila lepim autogolom Rikardiwa koji je posle kornera udarcem glavom lobovao svog golmana @oaa Benedita. Novu prednost Portugal-

Eki pa no vo sad ske Voj vo di ne tri jum fo va la je na me |u na rod nom tur ni ru u Spen su

ZA VR [EN PR VI ME \U NA ROD NI KUP NO VOG SA DA ZA MLA DE FUD BA LE RE

Pe har za slu `e no Voj vo di ni

Duel Por tu gal ca Kar di na la i na {eg Vla di mi ra Mi lo sav ca

Reprezentacija Srbije izgubila je od Portugala sa 1:2, u drugom me~u Grupe D na Evropskom prvenstvu u futsalu, koje se odr`ava u Hrvatskoj.Srbija je zauzela drugo mesto u Grupi D sa tri boda, dok je Portugal prvi sa {est. Na posledwem mestu je Azerbejxan koji je takmi~ewe zavr{io bez bodova.Obe reprezentacije ranije su obezbedile plasman u ~etvrtfinale, po{to su i Srbija i Portugal bili boqi od

cima i pobedu od 2:1 doneo je Pedro Kari ~etiri minuta pre kraja me~a, kada je posle odli~nog duplog pasa sa Pereirom poslao loptu kroz noge srpskom golmanu Miodragu Aksentijevi}u.

Selekcija Srbije je u prvom me~u Evropskog prvenstva pobedila Azerbejxan sa 9:8, dok su Portugalci slavili 4:1. Srbija }e ~etvrtfinale igrati 7. februara u 18.30 u Spaladium areni u Splitu.

Nakon tri dana uzbudqivih utakmica, zavr{en je Prvi me|unarodni Kup Novog Sada u fudbalu za generaciju 2000. godi{ta, manifestacija organizovana povodom oslobo|ewa grada.Nadmetali su se timovi iz Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Republike Srpske, Vojvodina,Proleter i dve selekcije Spensove lige malih {ampiona. Trebalo je da se takmi~e i ekipe Pe~uja iz Ma|arske i Orijenta iz Rijeke, ali zbog vremenskih nepogoda otkazale su u~e{}e, pa su umesto wih usko~ili zrewaninski Proleter i selekcija Spensove lige malih {ampiona.

Pod geslom „Va`na je {kola, ali i fudbal na dva gola” prvo mesto osvojili su igra~i superliga{a Vojvodine koji je vodio trener Vasa Tep{i}. Novosa|ani su u finalu i pored ranog vo|stva Maribora preokrenuli rezultat i na kraju stigli do ubedqive pobede (7:1). U borbi za tre}e mesto reprezentacija Spensove lige malih {ampiona - zapad savladala je Sport tim iz Baqaluke (4:2). U borbi za 5. mesto reprezentacija Sepnsove lige malih {ampiona istok nadvisila je Akademiju Krpan i Babi} iz Osijeka (2:0).

Istim rezultatom je u borbi za 7. mesto Proleter savladao goste iz Rumunije Temi{var.

Vredni organizatori, na ~elu sa predsednikom turnira Zora-

nom \or|evi}em, priredili su sve~ani ru~ak na kome su podeqena priznawa najboqim ekipama i pojedincima, najboqem igra~u Viti Milo{evi}u (Maribor), prvom strelcu Ardesu Kurti{iju i golmanu Ranku Pu{ki}u (obojica iz Vojvodine).

Konstatacija svih u~esnika je da je turnir bio izuzetno dobro organizovan, da je svima bilo lepo i da bi rado i idu}e godine do{li u Novi Sad. Posebna poslastica za nekoliko stotina navija~a bio je revijalni me~ u kome su biv{i reprezentativci i proslavqeni internacionalci, predvo-

|eni Vasi}em, Milo{evi}em, Mirkovi}em, Teqigovi}em, i gostuju}i treneri savladali u egi-

Man ku zo sla vi la u Gar mi {u

Yu li ja Man ku zo neobja{wiv prekid, koji je zbunio Amerikanku, koja je posle nekoliko kapija napravila gre{ku i odustala.

Hefl-Ri{ova je tako morala da se zadovoqi ~etvrtom pozicijom, ispred Italijanke Elene Kurtoni, Mari Mar{an-Arvije iz Francuske, Gerglove i jo{ jedne italijanske skija{ice Johane [narf. Deveto mesto podelile su Austrijanka [tefani Moser i Danijela Merigeti iz Italije.

Svetski kup za skija{ice nastavqa se u Soldeuu u Andori,

gde }e od 10. do 12. februara biti odr`ana dva veleslaloma i slalom.

Rezultati superveleslaloma u Garmi{-Partenkirhenu:1. Xulija Mankuzo (SAD) 1:20.50, 2. Ana Feninger (Austrija) + 0.13, 3.

Tina Vajrater (Lihten{tajn) + 0.45, 4. Marija Hefl-Ri{ (Nema~ka) + 0.55, 5. Elena Kurtoni (Italija) + 0.79, 7. Mari Mar{an-Arvije (Francuska) + 0.80, 8. Johana [narf (Italija) + 0.97, 9. [tefani Moser (Austrija) + 1.07, 9. Danijela Merigeti (Italija) + 1.07.

Ri sti} ~e tvo ro stru ki stre lac Voj vo di na – Ma ri bor 7:1 (3:1)

NO VI SAD: Velika dvorana Spensa, gledalaca 200, sudije: Bosin i Jovanovi} (Novi Sad), strelci: Risti} ~etiri, Topi}, Cari} i Jakovqevi} za Vojvodinu, a Zajko za Maribor.

VOJVODINA: Pu{ki}, Vu~kovi}, Jov{i}, Todori}, Vje{tica, Cari}, Risti}, Jeli~i}, Jakovqevi}, Topi}, Prodanovi}, Sekuli}.

MARIBOR: Tilen, Prazni, Gajcer, Kuhta, Birtov{ek, Minasor, Pohloven, Kotlik, Krajnc, Milo{evi}, [lamberger i Zajko.

zbicionoj igri, koja je podizala publiku na noge, isto tako poznate internacionalca Dun|erskog,

Samarxi}a, Zagor~i}a, Vorkpapi}a, Gruji}a i Drakuli}a rezultatom 9:5.

M. Po po vi}

SVET SKI KUP – SU PER KOM BI NA CI JA (M)

SVET SKI KUP – SU PER VE LE SLA LOM (@)

Amerikanka Xulija Mankuzo trijumfovala je na petom superveleslalomu sezone odr`anom u nema~kom Garmi{-Partenkirhenu.Mankuzo je do {este pobede u karijeri do{la u vremenu od 1:20.50 minuta i tako se postarala za dvostruko slavqe Amerikanki, po{to je Lindzi Von slavila na subotwem spustu.

Drugo mesto, sa zaostatkom od 13 stotinki u odnosu na ameri~ku skija{icu, zauzela je Austrijanka Ana Feninger, dok je tre}a bila Tina Vajrater iz Lihten{tajna.

Upravo Vajraterova je bila prva na startu i po{to je odskijala odli~no mirno je ~ekala da na red stignu favoritkiwe. Prva me|u wima bila je aktuelna svetska {ampionka u superveleslalomu Elizabet Gergl, koja nije uspela da je pretekne, ali je to po{lo za rukom ameri~koj skija{ici. Mankuzo je bila odmah iza Gergl i svojom najboqom trkom ove sezone zaslu`eno se na{la na ~elu, a vo|stvo je uspela da odbrani i kada su sledile aktuelna osvaja~ica Svetskog kupa Marija Hefl-Ri{, Feningerova i Vonova. Nemica je u svom rodnom gradu ponovo ostala bez podijuma po{to je za 55 stotinki bila sporija od vode}e, dok je Feningerova uspela najvi{e da joj se pribli`i, ali ne dovoqno da bi joj uzela pobedu. Pre nego {to je na red stigla Vonova usledio je

FI NA LE

Generalni plasman superveleslaloma:1. Lindzi Von (SAD) 313, 2. Ana Feninger (Austrija) 293, 3. Xulija Mankuzo (SAD) 269, 4. Fabijen Zuter ([vajcarska) 226, 5. Marija Hefl-Ri{ (Nema~ka) 185, 6. Elizabet Gergl (Austrija) 173.

Generalni plasman Svetskog kupa:1. Lindzi Von (SAD) 1.350, 2. Tina Maze (Slovenija) 868, 3.

Marija Hefl-Ri{ (Nema~ka) 796, 4. Elizabet Gergl (Austrija) 674, 5. Ana Feninger (Austrija) 667, 6. Xulija Mankuzo (SAD) 607.

Ba u man pre ki nuo Ivi ~in niz Austrijanac Romed Bauman trijumfovao je na tre}oj superkombinaciji sezone, ~iji doma}in je bio francuski [amoni.Bauman je do svoje prve pobede posle skoro tri godine, a druge u Svetskom kupu, do{ao ukupnim vremenom od 2:56.10 minuta, posle takmi~ewa u spustu i slalomu.Na taj na~in Bauman je naneo prvi Ro med Ba u man poraz Ivici Kosteli}u u kombinaciji ove sezone, a na svetski {ampion u superkombinakraju je za sekundu iza sebe osta- ciji Aksel Lund Svindal i Teo, vio Francuza Aleksisa Pinturo- ispred [vajcarca Didijea Defala i [vajcarca Beata Fojca, dok ga, Kosteli}a, Italijana Petera je Kosteli} bio sedmi.

Fila, Tomasa Mermilo Blondana Posle spusta, Bauman je dr`ao i jo{ jednog italijanskog skija{a prvu poziciju sa 70 stotinki pred- Kristofa Inerhofera. nosti u odnosu na Francuza AdriSvetski kup za skija{e nastajena Tea, dok je tre}i bio Domi- vqa se u ruskom So~iju, gde }e se nik Pariz iz Italije. Pinturol slede}eg vikenda takmi~iti u spuje bio tek 27. posle prve vo`we, stu i superkombinaciji. ali je u drugoj iskoristio svoju Rezultati superkombinacije u prednost, to {to mu je slalom spe- [amoniju: 1. Romed Bauman cijalnost, i nadoknadio ono {to (Austrija) 2:56.10, je propustio u spustu. Mladi 2. Aleksis Pinturol (Francuska) Francuz vo|stvo je zadr`ao i kada + 1.10, 3. Beat Fojc ([vajcarska) + je na red do{ao Kosteli}, koji je 1.19, 4. Aksel Lund Svindal (Norbio 19. posle prve runde, a onda je ve{ka) + 1.32, 4. Adrijen Teo ispratio jo{ mnoge favorite za (Francuska) + 1.32, 6. Didije Depobedu. Ipak, to nije pomelo Bau- fago ([vajcarska) + 1.42, 7. Ivica mana, koji je odskijao veoma sigur- Kosteli} (Hrvatska) + 1.44, 8. Peno, a iako je izgubio dve sekunde, u ter Fil (Italija) + 1.51, 9. Tomas ciqu je imao izuzetno veliku Mermilo Blondan (Francuska) + prednost u odnosu na Pinturola.

1.54, 10. Kristof Inerhofer ^etvrto mesto podelili su (Italija) + 1.81.

STUdenTSki dnevnik

c m y

dnevnik

ponedeqak6.februar2012.

21

NENAD ZORI], MASTER IN@EWER – PESNIK ERSTE BANKA POMA@E MLADE TALENTE

„Klub 27” pri mi }e no ve ~la no ve Mla di ta len to va ni i uspe {ni qu di u Sr bi ji ima ju i ove go di ne {an su da se ukqu ~e u pro je kat kul tur ne de cen tra li za ci je „Cen tri fu ga” ko ji ve} pe ti put or ga ni zu je Er ste ban ka. Kon kurs je otvo ren do 24. fe bru a ra. Ove go di ne na grad ni fond je 1,4 mi li jar du di na ra i 200.000 di na ra je ve }i ne go la ne.

Na gra de se de le u tri ka te go ri je. Jed na se od no si na pri rod ne na u ke i teh ni~ koteh no lo {ku oblast i ob u hva ta fi zi ku, he mi ju, bi o lo gi ju, me di ci nu, ve te ri nu, ma te ma ti ku, in for ma ti ku, far ma ci j u, ma { in s tvo, elek t ro teh ni ku, ar hi tek tu ru i sli~ no. Dru gi kor pus pri zna wa na me wen je umet ni ci ma, i tu se od ove go di ne de le dve na gra de. Jed na je na me we na za sli kar stvo, di zajn, ko sti mo gra fi ju, film, fo to gra fi ju i sli~ no, a dru ga ob u hva ta do stig nu }a u obla sti po zo ri {ta, glu me, mu zi ke i ple sa te srod n ih de l at n o s ti. U tre }oj obla sti su dru {tve ne i hu ma ni sti~ ke na u ke po put isto ri je, fi lo lo gi je, pra va, eko no mi je, po li ti~ kih na u- ka, fo lo zo fi je, kwi `ev no sti, no vi nar stva, so ci jal nog ra da, psi ho lo gi je i srod nih obla sti.

Kon kurs je ve} po obla sti ma na me wen aka dam skim gra |a ni ma ma da se na we ga mo gu ja vi ti svi od 16. do 27. go di ne ko ji sma tra ju da su po sti gli zna ~aj ne do me te u ovim obla sti ma. For mu lar ko ji tre ba po pu ni ti je na saj tu www.superste.net.

Kon cem fe bru a ra stru~ ni `i ri }e na pra vi ti u`i iz bor od po de set kan di da ta iz sva ke obla sti a po tom oda bra ti po

jed nog po bed ni ka iz sve tri ka te go ri je, ko jih }e bi ti ukup no ~e tvo ro. Po bed ni ci }e do bi ti na gra du od po 200.000 di na ra na Omla din skoj kar ti ci Er ste ban ke.

Osta li iza bra ni mo gu do bi ti na gra du jav no sti, a pri pa {}e oni ma ko ji do bi ju naj vi {e SMS-gla so va ili onih na por ta lu Super.net. Wi ma sle du je po 50.000 di na ra na sva koj kar ti ci. ^la no vi `i ri ja su re no mi ra ni stru~ wa ci: pro fe sor ka Elek tro teh ni~ kog fa kul te ta u Be o gra du Je li ca Pro ti}, po mo} ni ca mi ni stra za omla di nu i sport Sne `a na Kla {wa, {ef Ka te dre za skan di nav ske je zi ke Fi lo lo {kog fa kul te ta u Be o gra du Qu bi {a Ra i}, umet nik i port pa rol pro jek ta Uro{ \u ri}, di rek tor „Gi tar art fe sti va la„ i „Ju go kon cer ta„ Bo {ko Ra doj ko vi}, di rek tor spoq nih ko mu ni ka ci ja u B-92 Sa {a Mar ko vi}, Bo jan Br ki} iz spoq no po li ti~ ke re dak ci je RTS-a te di rek tor ka ko mu ni ka ci ja u Er ste ban ci An drea Br ba kli}.

Je dan od pret hod nih po bed ni ka, Uro{ Ma ti} dva pu ta je kon ku ri sao a la ne po be dio u ka te go ri ji dru {tve no-hu ma ni tar ne na u ke. Sma tra da je do bro {to tu po bed ni ci ni su sa mo oni s od li~ nim oce na ma ve} i mla di ko ji su po sti gli od li~ ne re zul ta te u obla sti ma u ko ji ma ra de.

Oni ko ji se na |u u u`em iz bo ri po sta ju ~la no vi „Klu ba 27”. Do sa da je kod nas ove na gra de do bi lo 36 mla dih i ta len to va nih qu di, u iz no su od 1,4 mi li jar de, a na red ne go di ne Er ste ban ka pla ni ra da ih po ve `e.

D. V.

Za qu bqe nik u le po tu re ~i Ne nad Zo ri}, ko ji je ne dav no iz dao svo ju pr vu zbir ku pe sa ma, do kaz je da se po sle za vr {e nih ma ster stu di ja elek tro ni ke na FTN-u ne mo ra strikt no osta ti u stru ci. Ka ko ka `e, in `e we ri su po sta li od umet ni ka- za na tli ja, ve o ma sve stra nih qu di, ta ko je Ru |er Bo {ko vi}, na pri mer, bio us pe {an in `e wer, pe snik i astro nom.

Iako je pr vu go di nu stu di ja pro veo na Voj no-teh ni~ koj Aka de mi ji u Be o gra du, ipak se od lu ~io na to da se da qe obra zu je na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du.

– Na Aka de mi ji su oba ve ze bi le ve li ke, i psi hi~ ki i fi zi~ ki. No sim le pe uspo me ne, i ostva rio sam da bu dem ofi cir, bar jed nu go di nu – ka `e Ne nad.

Po e zi ju je po ~eo da pi {e ve} s de set-je da na est go di na. Pr ve pe sme bi le su re ak ci ja de~ je pra ved no sti i stra ha na rat i stra ho te u Bo sni.

– Da nas mi sve to de lu je na iv no i pre jed no stav no, ali mi sli i emo ci je su bi le ozbiq ne. Pi sao sam o mi ru i ra tu. Qu di za bo ra vqa ju ko li ke su vred no sti mir i slo bo da, dok ih ne ne sta ne – ob ja {wa va on.

Qu bav pre ma po e zi ji de fi ni {e kao qu bav pre ma le poj re ~i.

Ne nad Zo ri}

Pogled u budu}nost Ne nad ni je qu bi teq ve li kih i da le kih pla no va. Wih osta vqa oni ma ko ji mno go vi {e ve ru ju da mi bi ra mo `i vot, a ne da `i vot bi ra nas.

– Imam `e qe i na de kao i svi, na ko ji ma ra dim sva kog da na po ma lo, a ne kad i pre mno go. @e lim da usa vr {a vam i svoj ta le nat i zna we, na dam se, na srp skom je zi ku – ka `e kroz osmeh.

I ob ja {wa va: „Svi mi u se bi no si mo tu qu bav ka le pom, a ne ki ima ju vi {e ta len ta a ne ki ma we da te re ~i pre to ~e u ne {to le po, {to do ti ~e qu de – u po e zi ju.

„Pla fon” 12.000 di na ra, a ima i bes plat no Do pri j em n ih is p i t a za upis na fa kul te te osta lo je jo{ bez ma lo pet me se ci, a do tle ma tu ran te ~e ka da se do bro pri pre me za pred sto je }e te sto ve ko ji ma }e se bi obez be di ti upis na `e qe ni pro -

Fa kul tet teh ni~ kih na u ka, ve} tra d i c i o n al n o, za p o ~ eo je ci klus pri prem ne na sta ve za ar hi tek tu ru jo{ u ok to bru, na star tu te ku }e {kol ske go di ne, a pri pre ma za ma tu ran te ko ji `e le da kon ku ri {u na

„Moj kam pus” nu di mno {tvo in fo ma ci ja ti la ko mo }i da do |u i do ta kvih in for ma ci ja- ka `e ko or di na tor pro jek ta i ~lan udru `e wa “Moj Kam pus” Du {an Zec.- Svi se se }a mo ka ko smo bi li zbu we ni na po ~et ku stu di ra wa, pa da bi smo ma kar ma lo olak {a li bru co {i ma `i vot, od lu ~i li smo da na pra vi mo i po se ban ode qak na saj tu sa mo za wih.

Or g a n i z a c i j a “Klub st u d enata U niverzit e t a – Moj Kamp us ” pok renula je o vaj pro je kat k ak o bi o mogu}i la boqu sarad w u me | u studen t i m a , {titil a w ih ova prava, bo ri l a se z a b oqi polo `aj studen ata i po dst ica la ih na nau ~n oi st ra`iva~ k i, struk o vni i i nterdisciplinarni r a d i usavr{av aw e. Stude nti, bili br uco {i il i o ni n a postd ipl om sk im stu di jama, mo}i }e da pristupe informacijama zahvaquju}i portalu www.mojkampus.rs.

A. J.

Pro du `en konkurs za rad ne prak se

NA FAKULTETIMA UNS-a ZAUKAVA SE PRIPREMNA NASTAVA ZA BUDU]E BRUCO[E

SAJT ZA STUDENTE NOVOSADSKOG UNIVERZITETA

No vo sad ski aka dem ci }e ubu du }e mo }i da se in for mi {u o sti pen di ja ma, se mi na ri ma, kon kur si ma i sve mu {to se ti ~e Kam pu sa pre ko in for ma tiv nog por ta la za stu den te Uni ver zi te ta u No vom Sa du „Moj kam pus”. Ono {to iz dva ja ovaj por tal od dru gih je su tek sto vi za bru co {e, in for ma ci je u ve zi s fa kul te ti ma i stu dent skim par la men ti ma, ali i no vin ski tek sto vi o za ni mqi vo sti ma na Uni ver zi te tu. Ka ko sa zna je mo, pro je kat za in ter net por tal “Moj kam pus” pred sta vqa je dan od na ~i na da se po stig nu ci qe vi or ga ni za ci je, a to me je fi nan sij ski po mo gla Grad ska upra va za sport i omla di nu, od no sno Kan ce la ri ja za mla de.

- S ob zi rom na to da je po nu da u obla sti se mi na ra, kon kur sa i sli~ no ve o ma ve li ka, a kod nas do sta ne vi dqi va, hte li smo da na pra vi mo por tal gde }e stu den -

Ne nad je do bit nik vi {e na gra da. Za sa da ima Pr vu na gra du za po e zi ju s me |u na rod nog fe sti va la „Mi hal Ba bin ka” u No vom Sa du, a zbir ka po e zi je je do -

bi la dru gu na gra du Kwi `ev ne omla di ne Sr bi je za zbir ku go di ne 2011.

– Mo je ma le me da qe su kad mi ~i ta o ci ka `u da su se pro na {li u ne koj pe smi. On da znam da svi `i vi mo sli~ ne `i vo te i da sam na pra vom pu tu – ka `e Ne nad. „Gde zi mu ju lep ti ri”, pr va Ne na do va zbir ka, ob ja vqe na je uz fi nan sij sku po mo} FTN-a.

– Ve o ma sam za hva lan qu di ma i Fa kul te tu ko ji su pri sta li da fi nan si ra ju iz da we, kao i Kwi `ev noj omla di ni Sr bi je za uspe {nu sa rad wu i en tu zi ja zam u pro mo vi sa wu mla dih pi sa ca. „Gde zi mu ju lep ti ri„ je deo sti ha pe sme „Dr ve }a se lep {e mi lu ju„ ko ji sim bo li {e pi ta we gde od la ze le pe emo ci je kad se gu bi mo u pri ja teq stvi ma, qu ba vi i `i vo tu, jed ni od dru gih i od se be – po ja {wa va mla di in `e wer-pe snik.

Na pi ta we ko su mu omi qe ni pe sni ci, od go va ra da ne ka da obo `a vao [an ti }a i Du ~i }a, a da nas vo li da pre li sta i Pre ve ra, Bran ka Miq ko vi }a i Mi ku An ti }a. U slo bod no vre me svi ra gi ta ru i ta ko se re lak si ra, ve `ba u te re ta ni, ba vi se ma lo po li ti kom, za ko ju ka `e da je „pri me we na umet nost le pih re ~i„.

Alisa Varga

Bes plat ne (ve} go di na ma) pri pre me iz ma te ma ti ke na PMF-u

gram, pa jo{, na rav no da to svi `e le i na te ret bu xe ta.

Ne ko li ko fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du za po ~e lo je pri prem nu na sta vu, ko ja je po ne gde bes plat na, dok kod dru gih bu du }i aka dem ci mo ra ju da „odre {e ke su”. Za fa kul te te ko j i pri prem nu na sta v u na p la } u j u, ma t u r an t i ko ji `e le da na o{ re zna we mo ra ju da iz dvo je od 1.800 do 12.000 di na ra.

ne kom od in `e wer skih pro gra ma i za ko je se na pri jem nom po l a g a ` e ma t e m a t i k a po ~i wu 11. fe bru a ra.

– Pri prem ni ~a so vi iz ar hi tek tu re or ga ni zo va ni su za dva pred me ta: pro stor na kom po zi ci ja i slo bod no cr ta we, ko ji se, osim is pi ta iz ar hi tek ton ske i op {te kul tu re s na crt nom ge o me tri jom, po la `u na pri jem nom is pi tu – ka `e port pa rol ka FTN-a Alek -

san dra Gak, do da ju }i da se ~a so vi odr `a va ju sva ke su bo te, a ce na je 4.200 di na ra me se~ no za je dan pred met.

Ona na o vo di da }e se u ju nu odr ` a ti do dat n i kur s e vi, u za vi sno sti od in te re so va wa, a po sled we ne de qe pred pri jem ni is pit bi }e odr `a ni ubr za ni kur se vi po na vqa wa gra di va s fon dom od 20 ~a so va.

Pri prem na na sta va iz ma te ma ti ke ko {ta od 4.800 do 9.500 di na ra, za vi sno od stu dij skog pro gra ma. Pri pre me za pri jem ni is pit iz ma te ma ti ke ve} vi {e go di na or ga ni zu je i Pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet, gde ma tu ran ti po ha |a ju ~a so ve jo{ od de cem bra, i to bes plat no. Ka ko sa zna je mo, pri pre me iz he mi je star tu ju kra jem fe bru a ra.

Ma te ma ti ku i he mi ju sred wo {kol ci }e mo }i da slu {a ju bes plat no i na Teh no lo {kom fa kul te tu u apri lu, dok }e dru { tve w a c i ima t i bes platne ~a so ve hun ga ro lo gi je na Fi lo zof skom fa kul te tu, ali }e se pri prem na na sta va na osta lim sme ro vi ma ko ji je bu d u or g a n i z o v a l i - na p la }iva ti.

Naj sku pqe pri pre me i ove go d i n e su na Me d i c in s kom fa kul te tu, gde }e ~a so vi po ~e ti kra jem fe bru a ra. Bu du }i stu den ti me di ci ne, sto ma to lo gi je i far ma ci je za ~a so ve tre ba da iz dvo je 12.000 di na ra po pred me tu.

A. Jerini}

Do 1. mar ta pro du `en je kon kurs za Uni ver zi tet ski pro gram rad ne prak se u je di ni ca ma lo kal ne sa mo u pra ve na te ri to ri ji Voj vo di ne u 2011/2012. go di ni.

Po pu we nu pri ja vu s tra `e nom do ku men ta ci jom tre ba po sla ti po {tom na adre su: Uni ver zi tet No vom Sa du, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5 (dak ti lo bi ro, 4 sprat, kan ce la ri ja 401/402) 21000 No vi Sad s na zna kom “Kon kurs za pro gram rad ne prak se u je di ni ca ma lo kal ne sa mo u pra ve na te ri to ri ji Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne”.

A. Va.

Test pro fe si o nal nog opre de qe wa Cen tar za raz voj ka ri je re i sa ve to va we stu de na ta or ga ni zu je in di vi du al no ka ri jer no sa ve to va we ko je }e tra ja ti do kra ja ju na. Kroz sa rad wu sa sa vet ni kom, stu den ti }e mo }i da pro |u kroz test pro fe si o nal nih opre de qe wa ( TPO ) i do bi ju od go va ra ju }u in ter pre ta ci ju re zul ta ta.

Ta ko |e, odr `a }e se pri pre me za po ten ci jal ni po slov ni in ter vju po mo }u soft ve ra ko ji si mu li ra raz go vor iz me |u kan di da ta i po slo dav ca. Kan di da ti }e ima ti mo gu} nost i da ra de na pi sa wu bi o gra fi je i mo ti va ci o nog pi sma. Raz go vor se mo `e za ka za ti sla wem zah te va na mejl karijerauns@gmail.com s naznakom „individualno savetovawe”.

Nakon toga, zainteresovanima }e biti poslat zakazan termin, u trajawu od sat vremena, izme|u 10 i 15 ~asova.

A. J.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak6.februar2012.

dnevnik

НА ПРОГРАМУ БЕРЛИНАЛА

СНИМАЋЕ СЕ У ЈУНУ

„Поље белог јелена” међу 18 одабраних

„Споменик Мајклу Џексону” Лунгулова

Нови филмови Билија Боба Торнтона и Роберта Патинсона, прича о Марији Антоанети са Дајаном Кругер у главној улози, кинески еп „Whi te De er Plain„ (Поље белог јелена) наћиће се међу 18 остварења који ће се такмичити за награде предстојећег 62. филмског фестивала у Берлину. Организатори су представили програм фестивала, првог великог европског филмског фестивала ове године, који ће трајати од 9. до 19. фебруара. Ван конкуренције, холивудској глумици Мерил Стрип биће додељена награда за животно дело, а љубитељи седме уметности биће у прилици да погледају редитељски деби Анђелине Џоли „У земљи крви и меда„, документарце, али и да присуствују радионицама о арапском свету после прошлогодишњих револуција. „На фестивалу ће бити много филмова о променама које се дешавају у свету„, рекао је директор фестивала Дитер Кослик, а пренели медији. Такмичарски програм за главну награду Златни медвед, отвара француски филм „Fa re well My Qu e en„ (Довиђења краљице) Беное Жакоа, драма о француској револуцији и Марији Антоанети коју глуми Дајана Кругер. Били Боб Торнтон режирао је и глуми у драми „Jayne Men sfi eld‘s Car„ (Аутомобил Џејн Менсфилд), заједно са Џоном Хартом, Робертом Дувалом и Кевином Бејконом. „Поље белог јелена„ светску премијеру имаће на Берлиналу, а

градом за најбољи сценарио на фестивалу „Браћа Манаки„ у Битољу, добио је подршку Медиа фонда ЕУ и СЕЕ Ci ne ma Net work фонда за развој. У копродукцији ове црне комедије о вечитом сањару Марку који да би спасао своју умирућу варошицу и спречио љубав свог живота да оде, одлучује да подигне споменик Мајклу Џексону учествују Србија, Македонија, Немачка, Француска и Словенија. У филму „Споменик мајклу Џексону„ главне улоге ће тумачити: Борис Миливојевић, Драган Бјелогрлић, Мирјана Карановић и Бранислав Трифуновић.

(Tанјуг)

СРЕДИНОМ ФЕБРУАРА

Анђелина Џоли долази у Хрватску Из филма „Поље белог јелена”

према најавама организатора, рађен је по једној од најконтроверзнијих прича у модерној кинеској књижевности. Филм се бави те-

шким животима неколико генерација породица на кинеском селу, пола века пре комунизма. Међу другим такмичарима су

На челу жирија Мајк Ли Прошле године Златног медведа добио је ирански редитељ Ашгар Фархади за филм „Развод„. Филм је награђен и у глумачким категоријама, а ове године је номинован за Оскара за најбољи страни филм. Фархади је члан осмочланог жирија који ће ове године бирати победнике. Жири ће предводити британски редитељ Мајк Ли, а у њему су и глумци Џејк Џиленхал, Шарлота Гензбур, фотограф Антон Корбиџин и француски редитељ Франсоа Озон.

Филм о убиству Рома Филм о скорашњим убиствима мађарских Рома наћиће се у такмичарском програму филмског фестивала у Берлину који почиње 9. фебруара. Продуценти филма „Само ветар“ (Csak a szek) саопштили су да главне улоге у филму, који је режирао Бенсе Филегауф, играју аматерски ромски глумци, док су у споредним улогама професионалци. У Будимпешти се тренутно суди четворити мушкараца због напада на девет села у периоду 2008-2009. године у којима је шесторо Рома убијено, укључујући и петогодишњег дечака. Филегауфов филм, рађен у мађарско-немачко-француској продукцији, бави се животом једне ромске породице и завршава њиховим убиством, пренео је АП. (Танјуг)

Руни Мара у филму Содерберга Глумица Руни Мара, која је недавно номинована за Оскара за улогу у филму „Мушкарци који мрзе жене„, глумиће у новом трилеру Стивена Содерберга „Si de Ef fects„ (Нежељене последице). Мара ће у филму глумити поред Џуда Лоуа, Ченинга Тејтума и Кетрин Зите Џонс. Она ће играти Емили Хокинс, секси младу жену која пије много лекова против нервозе и депресије од којих пати чекајући да јој супруга пусте из затвора. Када њен супруг, који је у затвору провео три године, попије лек преписан на њу, Емили Хокинс се суди за убиство.

Филм, који прати причу о вези између Србина Данијела и муслиманке Ајле током рата у Босни деведесетих година, у биоскопима ће бити од 16. фебруара (БиХ), односно од 18. фебруара (Хрватска). „У земљи крви и меда„ био је номинован за “Златни глобус“ у категорији најбољег страног филма, а добио је и награду Стенли Крејмер Америчког удружења продуцената (PGA), која се додељује филмовима или продуцентима за допринос разумевању провокативних друштвених питања на приступачан и оплемењујући начин.

Дечаци из Улице Маркса и Енгелса Црногорски редитељ Никола Вукчевић завршио је прву фазу снимања играног филма „Дечаци из Улице Маркса и Енгелса„, у којем играју и српски глумци Ана Софреновић и Небојша Глоговац. Како је објавила продуцентска кућа „Ga li leo pro duc tion„ из Подгорице, реч је о зимској етапи филма који се дешава у два временска интервала (деведесете године и садашњост) и у два годишња доба - зима и лето. Уз регионалну глумачку поделу, у којој су и Емир Хаџихафисбеговић, Момчило Оташевић, Бранка Станић, Бранимир Поповић и други, играју и нове наде са академије на Цетињу. Управо је почела монтажа прве фазе, која чини око 40 одсто филма, а приказује прошлост једне породице, почетком 90-их година 20. века и то у зимском периоду. У плану је да се део филма који је смештен у садашњост снима у касно пролеће. Према сценарију, Станко (30) треба да убије човека, по први пут, а истог дана његов млађи брат Војо (16) треба да води љубав, први пут. Њихови путеви ће се укрстити на необичан начин, оно што се у старту чини лаким или тешким показаће своју супротну страну, а њихов братски однос ће бити преиспитан.

Хју Грант незадовољан сценаријем

ски мртав„, док други тврде да ће се наставак ипак снимити касније ове године. Ово није први проблем са којим се сусреће трећи део приче о Бриџит Џонс. Редитељ Пол Фиг одустао је од пројекта, па су продуценти довели Катанеа у

филм индонежанског редитеља Едвина „Post cards From The Zoo„ (Разгледнице из зоолошког врта) о девојчици коју подиже чувар жирафа, и „Ca e sar Must Die„ (Цезар мора да умре) италијанских редитеља Паола и Виторија Тавианија који су покушали да један Шекспиров комад сместе у затворско окружење. У конкуренцији су и британска драма „Бел Ами„ рађена по делу Ги де Мопасана са Робертом Патинсоном, звездом „Сумрака„ у главној улози. (Танјуг)

Холивудска глумица Анђелина Џоли присуствоваће 17. фебруара хрватској премијери свог дебитантског редитељског остварења „У земљи крви и меда„ у „Si ne star Are ni IMAX„ у Загребу, најавила је дистрибутерска кућа „Blitz Film i Vi deo„. Добитница Оскара у Загреб долази са Бредом Питом, а премијери ће присуствовати и глумци Зана Марјановић, Горан Костић и Раде Шербеџија. Како је раније најављено, Џоли ће бити и на свечаној премијери у Сарајеву 14. фебруара, док је њен долазак у Београд под знаком питања.

АНА СОФРЕНОВИЋ И НЕБОЈША ГЛОГОВАЦ У ФИЛМУ НИКОЛЕ ВУКЧЕВИЋА

ЗАУСТАВЉЕНО СНИМАЊЕ НАСТАВКА БРИЏИТ ЏОНС

Снимање новог филма о популарној дебељуци Бриџит Џонс стопирано је јер, наводно, Хју Грант није задовољан сценаријом, пренео је „Холивуд рипортер„. У филму „Беба Бриџит Џонс„ (Brid get Jo nes‘ Baby) би по трећи пут требало да се окупе Рене Зелвегер, Колин Фирт и Грант, а снимање је требало да почне за неколико недеља под редитељским вођством Питера Катанеа. Снимање је међутим стопирано јер Грант није задовољан сценаријом који су написали Дејвид Николс и ауторка романа Хелен Филдинг, тврде добро обавештени извори. Филм је прича о 40-годишњој Бриџит која покушава да затрудни са Марком Дарсијем кога глуми Фирт. Један добро обавештен извор рекао је да је филм „суштин-

Македонски филмски фонд подржаће филм „Споменик Мајклу Џексону„ сценаристе и режисера Дарка Лунгулова чије снимање треба да почне у јуну. Како је саопштио млади српски редитељ, аутор играног филма „Тамо и овде„ и документарног филма „Бекство„, македонски фонд објавио је да ће подржати снимање његовог другог играног филма. Подршку су већ дали српско министарство културе, Секретаријат за културу Града Београда и Секретаријат за културу АП Војводине. Сценарио „Споменик Мајклу Џексону„ награђен је Првом на-

нади да ће он допринети „британском сентименту„ филма. Филмови „Дневник Бриџит Џонс„ и „Бриџит Џонс: На ивици разума„ зарадили су више од 500 милиона долара на благајнама широм света.

Прича о Титограду и Подгорици Сценарио који су написали Вукчевић и драмска ауторка Милица Пилетић, по мотивима драме „Инстант„ српског писца и редитеља Ђорђа Милосављевића, доноси причу о Титограду из недавне прошлости и Подгорици из садашњости, о породици и одрастању, младим људима и њиховим интимним историјама, о вредностима које не пролазе. Представа „Инстант сексуално васпитање„ била је врло популарна пре неколико сезона у Београду, на Вечерњој сцени позоришта „Бошко Буха„, а Вукчевић је тај комад са успехом режирао у Градском позоришту Подгорица. Очекује се да ће филм бити готов до краја 2012. године.

Спилберг снима „Богове и краљеве” Филмски редитељ Стивен Спилберг вероватно ће потписати уговор за библијски биографски филм под радним називом ‘’Gods and Kings‘’ (Богови и краљеви), о лику из Старог завета, Мојсију, пренели су медији. Према писању сајта ‘’Дедлајн‘’, редитељ чији филм „War Hor se„ (Ратни коњ) се сада приказује у биоскопима, очекује потписивање уговора крајем јануара с ‘’Ворнер бросом‘’. „Биће то једна права ратничка прича„, рекао је неименовани извор. Сценарио за овај филм су писали Стјуарт Хезелдајн и Мајкл Грин, а продуценти ће бити Дан Лин и Мети Лешам. Продукција филма је планирана за март или април ове године.

Вукчевић истиче да се последњих 20 година на Балкану константно догађа историја: ратови, пучеви, штрајкови, осигурање егзистенције, обрнут систем вредности, док у сенци свега тога маргинализовано протичу личне, интимне историје младих - први пољупци, одрастање и емоционално сазревање. Тема је и породица и оно што од ње настаје у времену растакања, каже редитељ, најављујући да ће филм балансирати између тврдог драмског стила и комичних елемената, уз низ локалних специфичности који у себи садрже и дух универзалног. У филму је заступљена и позната песма с почетка 90-их година „Не брини„ београдске групе „У шкрипцу„. Извршни продуцент је Иван Ђуровић. Снимање је финансијски подржало Министарство културе Црне Горе. У реализацији учествује и словеначка филмска компанија „Аркадена„. Редитељ Никола Вукчевић познат је по свом првом играном филму „Поглед са Ајфеловог торња„, такође у извршној продукцији Ивана Ђуровића. Тај филм је са скромним буџетом остварио значајан успех, окупио глумачку екипу из региона и био приказан на 30-ак међународних фестивала и смотри. (Танјуг)

Тимберлејк у филму Клинта Иствуда Глумац и певач Џастин Тимберлејк добио је улогу у новом пројекту Клинта Иствуда ‘’Tro u ble With the Cur ve‘’ (Проблеми са лоптом), пренели су амерички медији. Радња филма прати ветерана бејзбола и ловца на таленте (Иствуд) који води своју ћерку (Ејми Адамс) на свој последњи пут током ког ће тражити нове наде бејзбола. Тимберлејк ће играти младог играча бејзбола, који се допада Иствудовој ћерци. Ово је први пут после 2008. године и филма „Гран Торино„ да ће се Ис-

твуд наћи и испред камере, док је Тимберлејк изјавио да ће његова музичка каријера неко време трпети јер жели да се посвети филму.

ponedeqak6­. februar2012.

c m y

kultura

dnevnik

23

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА ОД ВЕЧЕРАС ДВЕ НОВЕ ИЗЛОЖБЕ

ПОЗОРИШТЕ

Фотографије и мале графичке форме

Трубачи или рокери, питање је сад

Културни центар Новог Сада (КЦНС) најавио је за вечерас отварање две изложбе. Најпре ће бити отворена изложба малих графичких форми (1997–2012) Љиљане Стојановић у 19.30 сати у Малом ликовном салону КЦНС на Булевару Михаила Пупина 9. Како наводи Весна Тодоровић о графикама Љиљане Стојановић, у тексту названом „Сага о граду и звездама“, „појава Љиљаниног Града је амблематска значка било којег града на овом свету. Вероватно зато што су у њеној едукацији изостале предрасуде: из свеколиког архитектонског наслеђа она одабира по вољи, дозвољавајући свом погледу да се заљубљује у једноставне а упечатљиве облике. У њеној ликовној интерпретацији они су бајколики одраз историчности стилова, видљиво уграђених у облике отвора на Рад Љиљане Стојановић фасадама: округле, полукружне, четвртасте, бифоре и самосталну изложбу графике, трифоре, наликујући и розетама. цртежа и радова на ручно праНо, понајвише у обрисе кровова: вљеном папиру. Изложба малих графичких куполасте, крушкасте, звонолике, или зашиљене вишестране купе. форми љиљане стојановић у МаКровови су насађени на мање-ви- лом ликовном салону КЦНС траше једноставне фасаде, које би се јаће до 25. фебруара. На другој изложби, под назимеђусобно разликовале само по својој ширини и висини, да није вом „HJEM.DOM.HO ME“, чија прозора, врата, или маркационих је ауторка Тина Молер Соренсен из Данске, изложене су фотогралинија за декорацију...“ Љиљана Стојановић је рођена фије групе интернационалних 1955. у Љубљани. Дипломирала аутора. Ова изложба ће бити је на Одсеку графике Факултета отворена вечерас у 20 часова у примењених уметности у Бео- фоајеу велике сале КЦНС у Каграду 1979, а постдипломске толичкој порти 5. студије завршила на Одсеку граФотографије излажу следећи фике Факултета ликовних умет- аутори: Ален Алигрудић, фотоности 1982. у Београду. Члан је граф (Екс ЈУ/ ДК), Ана ПавлоУЛУС-а од 1980. а УЛУПУДС-а вић, визуелна уметница (СРБ/ од 2011. Излагала је на много- ДК), Бисерка Петровић, визуелбројном бијеналима и тријенали- на уметница (СРБ/ И), Божица ма графике у земљи и иностран- Рађеновић, визуелна уметница ству. У периоду од 1982. до 2010. (СРБ/ ЦА), Бранкица Жиловић године добила је 18 награда за Шовен, визуелна уметница (СРБ/ графику и цртеж (Златна игла ФР), Горан Басарић, фотограф УЛУС-а, Мали печат Галерије (СРБ/ ЦА), Горан Поткоњак, фоГК, Награда за графику на Окто- тограф (Екс ЈУ/ ЦХ), Гордана барском салону...) и бројне от- Жикић, визуелна уметница (СРБ/ купне награде. Приредила је 31 Е), Иван Колаковић, фотограф

Иво Андрић, Аска и вук, драматизација Тибор Залан, композиције Геза Кучера, режија Ђерђ Херњак, Непсинхаз/ Народно позориште/ казалиште Суботица

(СРБ/ ЦА), Милица Живадиновић, визуелна уметница (СРБ/ ФР), Мирко Лазовић, визуелна уметница (СРБ/ НЛ), Наташа Кокић, визуелна уметница (СРБ/ НО), и Тијана Фетерман, фотограф (СРБ/ ФР) „HJEM-DOM-HO ME“ се састоји од фотографија и текста с рефлексијама на тему дома. Како напомињу у КЦНС, аутори су различити фотографи и уметници којма је заједничко то што сви имају корене у Србији и сви су отишли да живе на другим местима. „Осећање припадности је једно од најприватнијих и најсубјективнијих, а разлози због којих осећамо повезаност са одређеном околином никада нису очигледни, већ су резултат дубоких личних искустава. Ово је покушај да се покаже уметнички израз тих сложених осећања, и сви су добродошли да учествују у овим размишљањима - шта је ваш дом?“ Ова изложба ће бити отворена до 20. фебруара. Н. Пејчић

Чувена Андрићева изразито алегорична приповетка о овчици Аски која је плешући спасила себе од чељусти вука, у драматизацији Тибора Залана постаје драма о одрастању, проналажењу и задобијању властитог идентитета, али и о животу који је тако лако заменити смрћу, јер оно што је за Аску био плес живота, за вука се претворило у плес смрти. Та сличност истовремено је и разлика, баш као што је Аска све време на граници између групног, колективног и оног што је за њу посебно – индивидуалног. И ту се на неки начин спојени огледају живот и смрт, живот као оно до чега сами долазимо, а смрт као оно што нам се намеће са стране, као воља слепе већине, па се представа „Аска и вук“ суботичког Непсинхаз/ Народног позоришта, коју је као мјузикл режирао Ђерђ Херњак, може окарактерисати као побуњеничка, што је још лепше кад се зна да је њена циљна група првенствено основношколски узраст у којем се млади људи први пут сусрећу са прихватањем и неприхватањем средине, у Србији тренутно прилично засноване на трулом конформизму и масовним хистеријама. Критика филозофије стада, с врховним овном који жели да се ради шта он каже, а не шта он ради, плус опаске за нешто старије и искусније, да се и они слатко насмеју (референце на популарну уметност типа филмови „Плес са вуковима“ и „Кад јагањци утихну“), довољан су оквир за непосредну, недвосмислену и јасну игру ансамбла, специјално освеженог за ову прилику. Дечјом жо-

вијалношћу ионако млада Чила Памер је успела да дочара малу, црну овчицу Аску која, као и свако надарено дете, помало препотентно хрли у сусрет властитој судбини. Хор је чинила кастингом оформљена група девојака које су својим узрастом парирале лику Аске, додатно оживљавајући школске и сцене у балетској школи. Искуснији глумци попут Ната-

У донекле очекиваном, стереотипном издању „злица“, урбаних нене, нашли су се вук и његов чопор, креирани попут рокера из осамдесетих, деведесетих. Сонгови и музика (Геза Кучера млађи) рађени су у трубачима (још једна популарна референца на Србију), односно симфо стилизованом рок маниру, карактеристичном за мјузикле са оштрицом, а

лије Вицеи (Аскина мама), Атиле Меша (Учитељ балета), Андора Ковача-Немеша (Вук), Арпада Черника и Ервина Палфија (Дебели и Мршави ловац), знали су да мање и нешто више наглашеним карикатуралним средствима, своје ликове представе као врло колоритне. У томе им је помогло визуелно обликовање у којем се највише истакла костимографија (Моника Пешић), посебно допадљива у Аскином стаду (предимензиониране вунене хаље, капе и чарапе).

присутна је била, поготово у финалу представе, и велика количина мелодрамског набоја. Кореографски (Маргарета Табороши) је доста ствари долазило из ликова и ситуација (марширајући плес стада, балетски покрети, вучја необузданост – скокови и превртања) али, вероватно из жеље да се ствари мало онеобиче, представа нема оно што би могло да се назове „корус лајн“, илити карактеристичан музичко-сценски рефрен. Игор Бурић

ЈУЧЕ У НОВОМ САДУ

Преминуо редитељ Богдан Рушкуц Дугогодишњи уредник Музичке редакције Телевизије Нови Сад и телевизијски и позоришни редитељ Богдан Рушкуц, преминуо је јуче у Новом Саду, у 75. години. Важио је за представника генерације која је Телевизију Нови Сад позиционирала високо на мапи некадашње Југословенске радио-телевизије. Рушкуцова дипломска представа, „Емигранти“ Славомира Мрожека, играна је у Атељеу 212, а свој редитељски траг оставио је и на сценама

СНП, где је његова последња режија била „Стаклена менажерија“ Тенесија Вилијамса. Као телевизијски редитељ остаће у сећању по свом одмереном и деликатном, музикалном рукопису у телевизијској драми „Дивљи светац“ из 1989, за коју је сценарио писао војислав Деспотов. После тога, рушкуц се више није оглашавао као редитељ. Значајан учинак у војвођанском културном животу остварио је и као афирматор позоришног аматеризма.

ИЗДАВАЧКА КУЋА „ТАНЕСИ“ ОБЈАВИЛА ДВОЈЕЗИЧНО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ СЛАВИСТЕ ЏЕФРИЈА ЛОКА

Антологија српске епике на енглеском Београдска издавачка кућа „Танеси“ објавила је луксузно опремљену „Антологију српских епских песама“ у двојезичном српско-енглеском издању коју је приредио и превео истакнути британски слависта Џефри Лок. Издавач се постарао да књигу употпуни са 50 репродукција у боји слика Ђуре Јакшића, Паје Јовановића, Уроша Предића, Анастаса Јовановића, Владислава Тителбаха, Адама Стефановића, Весне Кнежевић, али и средњевековних фресака које, као у случају цара Душана, могу непосредно да се повежу са ликовима из народних песама. Приређивач, који се 40 година бавио превођењем српских јуначких песма, у почетку, „из личног задовољства“, одабрао је 25 песама које је, како пише у предговору, поделио у седам циклуса: доба средњевековног царства, бој на Косову, о Марку Краљевићу, о хајдуцима, о великашима, о Црногорцима и о Првом српском устанку У први циклус уврстио је: „Женидбу цара Душана“, „Свети Петар и мајка му“ „Зидање Раванице“ и „Бановић Страхиња“. Из косовског циклуса је превео „Цар Лазар и царица Милица“, „Стефан Мусић“ и „Косовка девојка“, док је између бројних песама о Краљевићу Марку издвојио осам: „ Прво

јунаштво“, „Орање Краљевића Марка“, „Лов Марков с Турцима“, „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“, „Марко Краљевић и орао“, „Турци у Марка на слави“ и „Смрт Краљевића Марка“. У циклусу о хајдуцима су: „ Мијат Томић одмеће се у хајдуке“, „Старина Новак и Дели Радивоје“, „Стари Вујадин“,

Катедре за српску народну књижевност у Београду, написала је кратак предговор у коме је подвукла да се Лок у обимном уводном тексту, јасно оградио да нема научних претензија, већ га је написао за просечног образованог читаоца кога занима када су песме настале, о чему певају и ко су би-

Српски јунаци као витезови Неспорно је да се Лок упустио у мукотрпан посао превођења српских епских песама јер им се искрено дивио, што потврђује његова оцена да су оне јединствене у светском корпусу епике. „Базиране на историји и легендама, приче у усменој епици српског народа говоре о великим трагедијама на једноставан, али достојанствен начин, описују некадашњи сјај, јуначка дела, драматичне авантуре (често зачињење хумором)“, објашњава Лок и упоређује балканске јунаке са краљем Артуром, Ланселотом или Робином Худом. „Мали Радојица“, док је циклус који је приређивач означио да су то песме о великашима обухватио: „Смрт војводе Пријезде“, „Болани Дојчин“, „Бан Зрињанин и Бегзада ђевојка“. У циклусу који је означен да је о Црногорцима налази се само једна песма – „Три сужња“, а од песама које се односе на Први српски устанак изабрао је само „Почетак буне против дахија“. Академик проф. др Нада Милошевић Ђорђевић која је била шеф

ле историјске личности које се помињу. Објашњења која прате сваку песму су, према мишљењу проф. Милошевић-Ђорђевић, неопходна да би савремени читалац могао да разуме једну давно прошлу културу, док је кратак преглед политичке и културне историје Срба потребан да би се песме ставиле у одговарајући контекст. За њу је битно да је преводиоцу пошло за руком да, кроз преводе епских песама које покривају период

од скоро пет векова, покаже богатство српске усмене књижевне традиције, како се она преносила с генерације на генерацију, и била посебан извор снаге и решености да се опстане. Упоређујући Локове преводе на енглески српске народне епске поезије, са најбољим које су урадили Џон Боринг (1827) и Овен Мередит (1861), Нада Милошевић Ђорђевић је оценила да их је Лок надмашио, пошто је избегао замке дословног превођења. Локови преводи, каже она, поседују „сјај старог сребра па чак и његову патину“. Ову Антологију је у Лонодну првобитно објавила, у много скромнијој опреми, Асоцијација српских писаца у иностранству и добила је веома позитивне оцене у стручним круговима. Тако је „Журнал Јужних Словена“ писао „ да су ово, без сумње, најчитиљивије епске народне песме које су до сада објављене, а Локов превод је вероватно најбољи“, док је Силија Хоксворт написала у „Славистичкој и источноевропског ревији“ да се стиче утисак да се чита универзално уметничко дело, слободно преведено на енглески атрактивним, течним стилом који, без жртвовања тачности, у потпуности открива величину, свежину, хумор оригинала“. (Танјуг)

24

svet

ponedeqak6.februar2012.

NA CI O NAL NI SA VET KRI TI KU JE RU SI JU I KI NU

UKRATKO

No ve `r tve su ko ba u Si ri ji

Dru gi krug iz bo ra HEL SIN KI: Fin ci su ju ~e iza {li na dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra, na ko ji ma su se opre de qi va li iz me |u kon zer va tiv ca Sa u li ja Ni ni stea i kan di dat ze le nih Pe ke Ha vi stoa. Ni ni ste, biv {i mi ni star fi nan si ja, u pr vom kru gu gla sa wa pre dve ne de qe osvo jio je 37 od sto gla so va, dok je Ha vi sto do bio po ve re we 18,8 od sto gla sa ~a. Bi ra li {ta su otvo re na pri tem pe ra tu ra ma ko je su se u Hel sin ki ju spu sti le na mi nus 30 ste pe ni. Ka kav god bio is hod iz bo ra, wi ma }e se za vr {i ti pe riod od 30 go di na to kom ko jih su so ci jal de mo kra ti bi li na me stu {e fa dr `a ve. Po pu lar na pred sed ni ca Tar ja Ha lo nen od la zi sa tog po lo `a ja na ko me je pro ve la dva uza stop na man da ta, {to je naj vi {e ko l i k o je do z vo q e n o u Fin skoj.

Po naj n o v i j im an k e t a m a, Ni ni ste ima 62 od sto po dr {ke, a Ha v i s to 38 od s to.

Pred sed nik u Fin skoj ima vi {e ce re mo ni jal nu ulo gu ne go {to je za i sta ukqu ~en u do no {e we va `nih po li ti~ kih od lu ka. Iz bo ri su, me |u tim, po ka za li da je u Fin skoj opao evro skep ti ci zam.

Pred s ed n i~ k i man d at u Fin skoj tra je {est go di na.

Spa li li se Ti be tan ci u Ki ni PE K ING: Tri Ti b e t an c a su se spa li la u okru gu Se da, u pro vin ci ji Se ~uan na ju go za pa du Ki ne, u znak pro te sta pro tiv ki ne ske vla sti. Je dan Ti be ta nac je pre mi nuo na li cu me sta, dok su osta la dvo ji ca sa te { kim ope k o t i n a m a, na veo je Roj ters. „Ra dio Slo bod na Azi ja” je, po zi va ju }i se na tri iz vo ra, od ko jih je dan `i vi u eg zi lu, ja vio da su Ti be tan ci pre ne go {to su se spa li li tra `i li slo bo du za Ti bet i po vra tak ti be tan skog bu di sti~ kog du hov nog vo |e da laj - la me iz eg zi la.

U po sled wih 19 me se ci spa li lo se 19 Ti be ta na ca, od ko jih su ve }i na bu di sti~ ki ka lu |e ri, naj ma we 13 wih je pre mi nu lo. Ki ne ske vla sti sa mo spa q i v a w e sma t ra j u ma l im, ali de sta bi li zu ju }im iza zo vom za wi ho vu re gi o nal nu po li ti ku za hva qu ju }i ko joj su, ka ko tvr de, Ti be tan ci oslo bo |e ni si ro ma {tva i rop stva.

Ki na qu de ko ji se sa mo spa qu ju na zi va te ro ri sti ma i op tu `u je ti be tan ske se pa ra ti sti~ ke sna ge za iza zi va we mr `we me |u qu di ma

DA MASK: U su ko bi ma bez bed no snih i opo zi ci o nih sna ga u Si ri ji po gi nu lo je jo{ 48 qu di, me |u ko ji ma naj vi {e ci vi la, 18 voj ni ka i {est de zer te ra . „Dva na est qu di je ubi je no, a 30 ra we no u pred gra |u Da ma ska ka da su sna ge bez bed no sti otvo ri le va tru na sa hra ni qu di ko ji su ubi je ni pret hod nog da na u tom gra du”, iz ja vio je di rek tor Si rij ske op ser va to ri je za qud ska pra va Ra mi Ab del Rah man.

Dva ci vi la su po gi nu la u cen tru Da ma ska, jed na be ba u Mu a- da mi ji, a {est qu di u Idle bu, bli zu tur ske gra ni ce, na vo di AFP. U me |u vre me nu, opo zi ci o ni Si rij ski na ci o nal ni sa vet je

kri ti ko vao Ru si ju i Ki nu zbog ve ta na re zo lu ci ju o Si ri ji u Sa ve tu bez bed no sti UN, is ti ~u }i da su ti me si rij skom pred sed ni ku Ba {a ru al-Asa du da li „do zvo lu za ubi ja we”.

Sa vet je u sa op {te wu po ru ~io da su Si rij ci i qu di {i rom sve ta o~e ki va li od Sa ve ta bez bed no sti da do ne se o{tru re zo lu ci ju ko jom bi osu di li zlo ~i ne si rij skog re `i ma, su ro vost i ne ka `wi hvost sa ko ji ma ubi ja ci vi le, ukqu ~u ju }i `e na i de cu, i ge no cid ko ji vr {i is t re b qa v a w em ~i t a v ih po ro di ca. „Me |u tim, svet je bio {o ki ran ka da su Ru si ja i Ki na sta vi le ve to na pred log re zo lu ci je.

Si rij ski na ci o nal ni sa vet za to sma tra da su vla de tih ze ma qa od go vor ne za eska la ci ju na si qa i ge no ci da i ovaj neo d go vor ni ko rak sma tra do zvo lom da tom si rij skom re `i mu da ubi ja bez ika kve od go vor no sti”, na veo je Sa vet.

Sa vet je po zvao Mo skvu i Pe king da od mah pre i spi ta ju svo je po zi ci je i ne blo ki ra ju vo qu si rij skih gra |a na ko ji ja sno i ne dvo smi sle no tra `e po {to va we svo jih pra va i slo bo da. Si rij ske am ba sa de u Austra li ji, Ve li koj Bri ta ni ji, Ne ma~ koj i dru gim ze mqa ma na pad nu te su pre kju ~e na kon {to su si rij ske sna ge bez bed no sti ubi le vi {e od 200 ci vi la u Hom su.

dnevnik

ZAMBIJA

Mi ni star krao de ci bi ci kle LU SA KA: Biv {i zam bij ski mi ni star ru dar stva Mak svel Mva le uhap {en je pod op tu `bom za zlo u po tre bu ovla {}e wa i kra |u 20 bi ci ka la od ma lo let ni ka. „@e lim da po tvr dim hap {e we Mak sve la Mva lea za kra |u 20 bi ci ka la ko ji su pri pa da li ma lo let nim li ci ma u Is to~ noj pro vi ci ji. On je op tu `en za kra |u u svoj stvu dr `av nog funk ci o ne ra i na su du }e se po ja vi ti idu }e ne de qe”, pre ci zi rao je pred stav nik je di ni ce za bor bu pro tiv ko rup ci je ko ju je for mi rao no vi pred sed nik Majkl Sa ta, pre no si AFP. U sa op {te wu se is ti ~e da vred nost ukra de nih bi ci ka la iz no si 5,5 mi li o na kva ~a (800

evra). Mva le je bio mi ni star u vla di pred sed ni ka Ru pi je Ban de ko jeg je pro {log sep tem bra na iz bo ri ma po ra zio Sa ta. No vi zam bij ski pred sed nik je ubr zo na kon po be de po kre nuo ve li ku kam pa wu sa ci qem pro ve re ban kar skih ra ~u na ~la no va pret hod ne vla da ju }e eki pe. U okvi ru ove ak ci je, je di ni ca za bor bu pro tiv ko rup ci je je sa lu {a la i Ban di nu su pru gu, Tan di ve, po vo dom iz grad we luk su zne vi le u re zi den ci jal nom kvar tu Lu sa ke. [ef zam bij ske po li ci je je sa op {tio da je Ban dim sin, Hen ri, u bek stvu na kon {to je pro tiv we ga po dig nu ta op tu `ni ca za ko rup ci ju u ve zi sa pro da jom na ci o nal ne te le fon ske kom pa ni je Zam tel.

NA MAR GI NA MA ME \U NA ROD NE BEZ BED NO SNE KON FE REN CI JE U MIN HE NU

Eks per ti: Po sle di ce napada na Iran bile bi {tetne MIN HEN: Izra el ski na pad na Iran ve ro vat no bi uvu kao u su kob SAD, na neo {te tu glo bal noj eko no mi ji i oja ~ao islam ski eks tre mi zam, sma tra ju eks per ti. U tre nut ku ka da ra ste za bri nu tost da bi Iz rael u pred sto je }im me se ci ma mo gao na pa sti iran ska nu kle ar na po stro je wa, u za pad nim pre sto ni ca ma se ubr za no raz ma tra ju raz lo zi za i pro tiv ta kvog na pa da.

Za pad ni stru~ wa ci sma tra ju da bi Iz rael tre ba lo do bro da raz mi sli pre ne go {to u|e u su kob

ko ji bi mo gao da iza zo ve {i ri kon flikt. „Ko god na pad ne iran ska nu kle ar na po stro je wa za pra vo do no si od lu ku da u|e u rat sa Ira nom,” re kao je Roj ter su biv {i ame ri~ ki po sred nik u pre go vo ri ma o sma we wu stra te {kog na o ru `a wa Ri ~ard Bart na mar gi na ma Me |u na rod ne bez bed no sne kon fe ren ci je u Min he nu.

Po we go vim re ~i ma, zdru `e ni ge ne ral {tab ame ri~ ke voj ske je uvek do sad bi do sled no pro tiv na pa da na Iran, jer ta ko ne {to

pod ra zu me va niz ne po zna ni ca i to uglav nom ne ga tiv nih. Ana li ti ~a ri me |u tim pri me }u ju sve ve }i jaz iz me |u izra el skog i za pad nog sta va o upo tre bi si le pro tiv iran skog nu kle ar nog pro gra ma za ko ji Te he ran tvr di da ima is kqu ~i vo mir no dop sku svr hu, dok Za pad stra hu je da bi mo gao ima ti za ciq iz grad wu nu kle ar nog oru` ja. „Wu jork tajms” je ne dav no ob ja vio da su izra el ski li de ri, na osno vu pro ce na oba ve {taj nih slu `bi i na u~ nih stu di ja, za u ze li stav da

Pa ne ta: Na pad na na pro le }e „Va {ing ton post” je pro {le ne de qe ob ja vio da ame ri~ ki se kre tar za od bra nu Leon Pa ne ta ve ru je da }e Iz rael bom bar do va ti Iran u ro ku od ne ko li ko me se ci, na pro le }e, pod se ti la je bri tan ska agen ci ja. Za pad ni eks per ti i stu di je u pro te klih ne ko li ko go di na, me |u tim, uka zu ju da bi po sle di ce izra el skog na pa da na iran ska po stro je wa bi le broj ne i de sta bi li zu ju -

}e. Iran bi za po ~e tak iz ba cio in spek to re Me |u na rod ne agen ci je za atom sku ne er gi ju (IAEA) i ob u sta vio spo ra zum o ne {i re wu nu kle ra nog oru` ja, one mo gu }iv {i re {e we pu tem pre go vo ra. „Ne ma ze mqe na sve tu ko ja bi ih za to kri vi la, svi bi op tu `i li Iz rael,” oce nio je Ken Po lak, eks pert za bli sko i sto~ nu po li ti ku.

Sa la mi: Iran }e uz vra ti ti na pad TE HE RAN: Iran }e na pa sti sva ku ze mqu ko ju ne pri ja te qi upo tre be za na pad na iran sku te ri to ri ju, po ru ~u je za me nik {e fa iran ske re vo lu ci o nar ne gar de Ho sein Sa la mi. „Sva ki deo te ri to ri je ko je ne pri ja te qi is ko ri ste za ope ra ci je pro tiv Ira na, bi }e iz lo `en od ma zdi na {ih oru `a nih sna ga,” re kao je Sa la mi to kom voj nih ma ne va ra pre no si Roj ters, po zi va ju }i se na po lu zva ni~ nu iran sku no vin sku agen cij Fars.

Re vo lu ci o nar na gar da pre kju ~e je po ~e la dvo dnev ne kop ne ne ma ne vre u na sto ja wu da po ka `e voj nu mo} Ira na u tre nut ku ka da ra stu ten zi je iz me |u Te he ra na i za pad nih pre sto ni ca oko iran skog nu kle ar nog pro gra ma. Iran upo zo ra va da bi od go vor Te he ra na na na pad na iran ska po stro je wa bio „bo lan” i usme ren pro tiv Iz re a la i ame ri~ kih ba za u Per sij skom za li vu, kao i da bi za tvo rio Or mu ski mo re uz, ko ji je kqu ~an za tran sport naf te. izra el ski na pad na iran ska nu kle ar na po stro je wa ne bi imao ta ko ka ta stro fal ne po sle di ce.

Izra el ski li de ri, pre ma pi sa wu li sta, sma tra ju da su pret we Te he ra na da }e uz vra ti ti na pad na izra el ske i za pad ne me te „pre u ve li ~a ne” i de li mi~ no „blef.” Na pi ta we da iz ne se ko je bi bi le po sle di ce na pa da, izra el ski mi ni star spoq nih

oslo va De ni Aja lon je re kao da iako ne `e li da od go vo ra na hi po te ti~ no pi ta we sma tra da bi po sle di ce bi le mno go ma we u od no su na opa snost da Iran raz vi je nu kle ar no oru` je. „Jed no je ja sno. Uko li ko Iran po sta ne nu kle ar na si la to }e bi ti kraj svet skog po ret ka ka kav po zna je mo,” iz ja vio je on Roj ter su.

Ne ta ni ja hu: Si la je di na ga ran ci ja mi ra JE RU SA LIM: Izra el ski pre mi jer Be wa min Ne ta wa hu sma tra da je upo tre ba si le „je di na ga ran ci ja mi ra” ko ju Iz rael mo `e da upo tre bi u re gi o nu sa sve vi {e kr va vih in ci de na ta. Po sled wih da na smo ~u li ko men ta re iran skog li de ra o uni {te wu Izra e la, vi de li smo ma sa kr si rij ske voj ske nad wi ho vim na ro dom , i dru ge kr va ve in ci den te u na {em re gi o nu”, re kao je Ne ta wa hu pre po ~et ka ne deq nog sa stan ka we go vog ka bi ne ta.

On je alu di rao na iz ja ve iran skog vr hov nog vo |e aja to la ha Ali Ha me ne i ja, ko ji je u pe tak re kao da je Iz rael

„kan ce ro zni tu mor ko ji tre ba uni {ti ti”, i da }e „za hva qu ju }i bo gu” ta dr `a va i bi ti uni {te na.

Opo zi ci ja u Si ri ji je ju ~e sa op {ti la da je u no }i iz me |u pet ka i su bo te si rij ski re `im bom bar do vao upo ri {te po bu ne, grad Homs, i da je ta da ubi je no vi {e od 200 ci vi la. „U ta kvom re gi o nu je di no {to ga ran tu je pre `i vqa va we, bez bed nost i mir, je si la”, re kao je izra el ski pre mi jer.

On je do dao da Iz rael tre ba da na sta vi da raz vi ja svo je voj ne, eko nom ske i dru {tve ne ka pa ci te te, i da je to ta -

ko |e ga ran ci ja mi ra i je di no {to Iz real ima, ka ko bi se od bra nio u slu ~a ju da mir bu de na ru {en.

Ne ta ni ja hu je to iz ja vio u tre nut ku ka da izra el ske vla sti po mi wu mo gu} nost na pa da na iran ska nu kle ar na po stro je wa. Izra el ski mi ni star za stra te {ke po slo ve Mo {e Ja lon je pro {le ne de qe iz ja vio da me ta na pa da mo gu bi ti iran ska nu kle ar na po stro je wa, ukqu ~u ju }i i ona is pod ze mqe.

Iz rael je u vi {e na vra ta osu dio Iran da je deo we go vog nu kle ar nog pro gra ma pro iz vod wa nu kle ar nog oru` ja, {to je Te he ran od lu~ no ne gi rao.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MIT ROMNI Mit Rom ni ube dqi vi je po bed nik ko ku sa za re pu bli kan skog pred sed ni~ kog kan di da ta u Ne va di, sa go to vo po lo vi nom gla so va. @e sto ka bor ba za dru go me sto vo di se iz me |u Wu ta Gin gri ~a, ko ji ima pred nost, i Ro na Po la. Ne va da je tre }a dr `a va ko ju je do bio Rom ni, po sle Wu Hemp {i ra i Flo ri de, i pe ta u do sa da {woj re pu bli kan skoj tr ci. Uto rak do no si bor bu u tri sa ve zne dr `a ve (Mi ne so ta, Mi su ri, Ko lo ra do).

SERGEJ LAVROV [ef ru ske di plo ma ti je Ser gej La vrov iz ja vio je da je na crt re zo lu ci je o Si ri ji, u sa da {wem ob li ku, ma lo iz vo dqiv i da tre ba da bu de is pra vqen i raz ja {wen.”U pri li~ no ve li kom spi sku zah te va vla di Si ri je ka `e se da po vu ~e svo je sna ge bez bed no sti i voj sku iz svih gra do va i na se qa na trag u ka sar ne. Pred lo `i li smo, pot pu no pri rod no, da isto vre me no pre sta ne na si qe oru `a nih gru pa i za u zi ma we na se qa.”

SAMI OSMAKAC Ame ri~ ko fe de ral no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv na tu ra li zo va nog ko sov skog Al ban ca Sa mi ja Osmak ca zbog pla ni ra wa te ro ri sti~ kih na pa da na Flo ri di. Osma kac (25), ko ji je sa Ko so va 2000. go di ne sa po ro di com do {ao u Ame ri ku, uhap {en je pre me sec da na u Tam pi, na kon {to je vi {e me se ci bio u kon tak tu sa do u {ni kom FBI od ko ga je `e leo da ku pi oru` je i eks plo ziv za pla ni ra ne na pa de.

Fi del Ka stro pred sta vio svo je me mo a re HA VA NA: Biv {i ku ban ski li der Fi del Ka stro po ja vio se u jav no sti pr vi put od apri la pro {le go di ne ka ko bi pred sta vio svo je me mo a re u Ha va ni. Kwi ga „Ge ri lac vre me na” (Gu e ril le ro del ti em po), pi sa na u dva to ma, go vo ri o Ka stro vom `i vo tu od ra nog de tiw stva do de cem bra 1958. go di ne, ka da je na ~e lu re vo lu ci o- nar nog po kre ta zba cio Flu gen si ja Ba ti stu sa vla sti. Ka stro va se }a wa na do ga |a je tog vre me na is pri ~a na su u vi du raz go vo ra sa no vi nar kom Ka ti ju {kom Blan kom.

„Mo ram da ugra bim pri li ku sa da, jer mo ja se }a wa ble de”, ka zao je 85-go di {wi Ka stro na pro mo ci ji svo je kwi ge odr `a ne u pe tak u Ha va ni, na ko joj su pri su stvo va li mi ni star kul tu re

Abel Pri e to, pred sed nik Sa ve - da „ne ma vi {e me sta na ci o nal za pi sa ca i umet ni ka Mi gel nim in te re si ma, ko je tre ba Bar net i autor ka kwi ge. uklo pi ti u svet ske in te re se”.

U svo jim me mo a ri ma, ko ji sa „Na{ za da tak je da se bo ri mo dr `e bli zu 1.000 stra ni ca, ku - do po sled we mi nu te za na {u ze ban ski re vo lu ci o nar na po mi we mqu, na {u pla ne tu i ~o ve ~an stvo”, ka zao je da u sva ko dnev nom `i vo tu „vi - Na blizu 1.000 stranica, Ka stro, ko ji se pro mo ci ji {e vo li sta ri kubanski revolucionar na po ja vio u tre sat, sta re na o ~a napomiwe da u ner ci i ve o ma re, sta re ~i zme, svakodnevnom `ivotu ras po lo `en. a u po li ti ci sve Kwi ga, ko ju {to je no vo”. „vi{e voli stari sat, To kom pro mo je ob ja vi la iz stare nao~are, stare ci je ko ja je tra da va~ ka ku }a ~izme, a u politici ja la {est sa ti, „ E d i t o r a sve {to je novo” Ka stro je po seb Abril”, ilu no po hva lio ~i stro va na je fo le an ske stu den te ko ji su se za u - to gra fi ja ma i cr te `i ma ku ban ze li za svo je pra vo na bes plat no skog sli ka ra Er ne sta Ran ka na. obra zo va we, ali je do dao da tre Ka stro se sa du `no sti pred ba bri nu ti i o sa mom sa dr `a ju sed ni ka po vu kao 2006. go di ne na obra zo va wa. kon bo le sti. Po sled wi put se Ka da je re~ o po li ti~ koj si tu - po ja vio u jav no sti na Kon gre su a ci ji u La tin skoj Ame ri ci i Ko mu ni sti~ ke par ti je u apri lu Bli skom is to ku, on je is ta kao 2011. go di ne.

SveT / BALkAn

dnevnik

ponedeqak6.februar2012.

25

LEDENA ZIMA I SNEG BLOKIRALI SAOBRA]AJ U EVROPI

Hlad no }e od ne le vi {e od 200 `i vo ta

LON DON: Velike hladno}e i sne`ne padavine koje su zahvatile Evropu odnele su vi{e od 200 `ivota i ugrozile vazdu{ni, `elezni~ki i drumski saobra}aj {irom kontinenta. Desetine letova otkazano je na evropskim saobra}ajnim tranzitnim ta~kama aerodromima u Amsterdamu i Londonu. Ledenim vremenom su naro~ito pogo|ene centralna i isto~na Evropa, u kojima su niske temperature dostigle vi{edecenijski rekord - do ~ak minus 38 stepeni, koliko je izmereno u Ukrajini.

U Ukrajini su se tokom pro{le nedeqe smrzle najmawe 122 osobe, ve}inom besku}nici. [irom te zemqe otvoreno je stotine prihvatnih centara, u kojima qudi mogu da se zgreju, popiju i pojedu ne{to toplo i prespavaju. U Poqskoj su temperature dostigle minus 27 stepeni, {to je izazvalo smrzavawe 45 osoba. U Ru-

muniji je broj onih koji su `ivot izgubili zbog izuzetno niskih temperatura dostigao 28. U Srbiji su vanredne situacije progla{ene u 32 op{tine, a zbog zime je umrlo devet osoba, dok se jedno lice vodi kao nestalo.

Hladno}a je odnela danak i u BiH, Letoniji, Litvaniji, Estoniji, Bugarskoj, ^e{koj, Italiji,

Slova~koj, Francuskoj, Austriji i Gr~koj, prema izve{tajima agencije Frans pres.

Sneg koji neprekidno pada od ~etvrtka uve~e odsekao je brojne gradove u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Zvani~nici BiH proglasili su vanredno stawe u prestonici Sarajevu, gde je sneg paralisao grad. Zabele`ene su i tu~e me|u

[irom kontinenta ugro`en `elezni~ki prevoz

stanovnicima koji poku{avaju da se domognu hrane, ~ije zalihe polako ponestaju. Italijanska prestonica Rim suo~ava se sa najvi{im sne`nim pokriva~em u vi{e od 25 godina, {to je izazvalo saobra}ajni haos u gradu. U Veneciji su se ~ak zaledili neki od kanalaKako se talas ledenog vazduha pomera ka zapadu, tako je u no}i izme|u petka i subote i Velika Britanija zahva}ena snegom i hladnim vremenom. U nekim delovima te zemqe palo je 16 centimetara snega, {to je izazvalo saobra}ajni haos na putevima, `elezni~kim prugama i aerodromima.

U Holandiji su izmerene temperature od minus 22 stepena, {to je rekord u posledwih 27 godina u toj zemqi. Automoto savezi evropskih zemaqa prijavili su kilometrima duge saobra}ajne kolone {irom Belgije i Holandije, po{to je u tim zemqama u petak pao prvi sneg ove zime.

Se ver Cr ne Go re u sne `noj blo ka di POD GO RI CA: Obilan sneg i niske temperature i daqe ote`avaju drumski saobra}aj i stvaraju probleme u snabdevawu strujom {irom crne gore. U najte`oj situaciji je sever Crne Gore koji je prakti~no u sne`noj blokadi. Sever Crne Gore ve} dva dana je odvojen od ostatka dr`ave, drumski saobra}aj je paralisan zbog snega, a sa juga zemqe do severa Crne Gore mo`e se jedino vozom.

Crnogorski ministar unutra{wih poslova Ivan Brajovi} ju~e

nije iskqu~io mogu}nost uvo|ewa vanrednog stawa u op{tinama na severu, zbog velikog nevremena.

Zbog snega neprohodna je ve}ina puteva na severu Crne Gore, gotovo sva sela na tom podru~ju su zavejana. Policija je apelovala na gra|ane da ne kre}u na put od Podgorice do Bijelog Poqa, preko Kola{ina i Mojkovca, zbog prekida u saobra}aju usled vremenskih neprilika.

Neprohodni su i putevi Podgorica-Kola{in, Kola{in-Mojko-

Spasen zavejani ~ovek POD GO RI CA: Crnogorska grani~na policija spasila je Milorada Obradovi}a (54) iz Pqevaqa, koji je bio zavejan na teritoriji Bosne i Hercegovine u blizini granice Crne Gore Kako se navodi, Uprava policije je obave{tena da je Obradovi} krenuo pe{ice iz pravca Fo~e ka Crnoj Gori, ali je zavejan na nekih ~etiri-pet kilometara od crnogorske granice.

Ispostava grani~ne policije Pqevqa je, nakon dobijene saglasnosti od dr`avnih organa BiH za ulazak na teritoriju susedne dr`ave, uputila deseto~lanu ekipu koja je sa radnicima preduze}a „Gradir” zapo~ela akciju spasavawa , saop{tila je crnogorska policija. Iako je sneg bio iznad metar visine, spasioci su, kako se navodi, uspeli da prona|u Obradovi}a i da ga evakui{u u Pqevqa.

(Tanjug)

vac, Mojkovac-\ur|evi}a Tara, Mojkovac-Bijelo Poqe preko prevoja Krstac, Plu`ine-[}epan Poqe i Nik{i}-Plu`ine.

Odlo`ena nastava studentima Nastava na Univerzitetu Crne Gore (UCG), koja je trebalo da bude nastavqena danas , odlo`ena je za 13. februar, zbog nevremena. Iz UCG je saop{teno da je po~etak letweg semestra odlo`en, jer studenti sa severa Crne Gore, zbog lo{ih vremenskih uslova, ne mogu da prisustvuju nastavi. I privatni Univerzitet Mediteran odgodio je po~etak nastave za sedam dana, zbog lo{eg vremena u Crnoj Gori.

Zbog snega i vode na putu sabra}aj se odvija ote`ano na putevima Podgorica-Cetiwe, Tuzi-Bo`aj i Berane-Ro`aje. Iz Podgorice su otkazane sve autobuske linije za sever Crne Gore, dok se normalno saobra}a ka Nik{i}u i primorskim gradovima.

Aerodromi u Podgorici i Tivtu rade normalno, odnosno letovi se odvijaju po predvi|enom redu.

Sne`ne padavine dovele su do ote`anog snabdevawa elektri~nom energijom, posebno na seoskim podru~jima {irom Crne Go-

OPTU@BE NEBOJ[E MEDOJEVI]A

Pri slu {ki va ni NA TO-ovi am ba sa do ri u Pod go ri ci POD GO RI CA: Lider Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} ka`e da postoje ozbiqne indicije da je cnogorska tajna slu`ba prislu{kivala ambasadore NATO dr`ava u Podgorici.

Medojevi} je najavio da }e tim povodom skup{tinski Odbor za odbranu i bezbednost sutra obaviti kontrolno saslu{awe {efa diplomatije Milana Ro}ena i direktora Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) u ostavci Vladana Jokovi}a.

Pozivaju}i se na izve{taj NATO-a o napretku Crne Gore za pro{lu godinu, Medojevi} je Tanjug u kazao da postoji problem sa tretmanom stranih diplomatskih predstavnika od strane crnogorskih bezbedonosnih slu`bi. On je naveo da je

na inicijativu PZP-a, podr`anu od ostalih crnogorskih opozicionih stranaka, tim povodom za sutra zakazano kontrolno saslu{awe Ro}ena i Jokovi}a na sednici Odbora za odbranu i

bezbednost Skup{tine Crne Gore.

Tema kontrolnog saslu{awe je NATO izve{taj u kome se konstatuje da crnogorske bezbedonosne slu`be ne funkcioni{u u skladu sa standardima Alijanse, posebno u oblasti bezbednosti podataka koje NATO prosle|uje u Crnu Goru. To je, prakti~no, nastavak pri~e o „aferi listing”, odnosno nezakonitom prislu{kivawu od strane bezbedonosnih slu`bi, kazao je Medojevi}.

On je istakao da }e opozicija insistirati da se crnogorske

re. Iz Elektroprivrde Crne Gore saop{tili su da je potro{wa struje na rekordnom nivou, pa se na potro{a~e apeluje da racio-

slu`be bezbednosti stave pod ustavnu kontrolu, navode}i da trenutno organizovani kriminal ima jak uticaj na te slu`be.

Jedan od najva`nijih sistema u svakoj dr`avi jeste sistem bezbednosti, a on u Crnoj Gori ne funkcioni{e u ustavnim okvirima i to je ne{to {to treba svakoga veoma da zabrine, kazao je Medojevi}.

Direktor ANB Vladan Jokovi} ranije je podneo neopozivu ostavku na tu funkciju, iz, kako je naveo, li~nih razloga, a na tom mestu treba da ga nasledi dosada{wi ministar odbrane Boro Vu~ini}. U crnogorskoj javnosti ostavka prvog ~oveka tajne slu`be dovo|ena je u vezu sa neefikasnos}u sistema bezbednosti da rasvetli „aferu listing”.

Luk{i} je ranije izrazio sumwu da }e istraga o „aferi listing” imati rezultata, a kao razlog je naveo deficit funkcionalnosti slu`bi bezbednosti.

Nakon toga, Jokovi} je podneo ostavku, a do{lo je i do promene na ~elu Uprave policije Crne Gore, po{to je dotada{wi direktor Veselin Veqovi} postavqen na novu funkciju. Imenovan je za savetnika za bezbednost crnogorskog predsednika, a na ~elu policije nasledio ga je poslanik DPS-a Bo`idar Vuksanovi}.

nalno koriste aparate u doma}instvu. U Crnoj Gori u ju`nim i centralnim delovima trenutno je bez padavina, dok na severu te dr`ave i daqe provejava sneg, koji je na @abqaku ve} napadao skoro dva metra.

Na severu Crne Gore ve} danima je jako hladno, pa je tako ju~e ujutro u Kola{inu izmerena temperatura minus 19, @abqaku minus 16, a Pqevqima minus 13 stepeni. Iz Meteorolo{kog zavoda su naveli da ve} od danas sledi novi ledeni talas.

U Dal ma ci ji sve kri ti~ ni je ZA GREB: U Hrvatskoj je zbog sne`nog nevremena progla{eno vanredno stawe u splitsko-dalmatinskoj `upaniji, a stawe elementarne nepogode u {ibenskokninskoj `upaniji.

Na sednici `upanijskog kriznog {taba u [ibeniku zatra`ena je pomo} vojske u te{koj mehanizaciji za ~i{}ewe snega sa svih glavnih pravaca na Jadran-

cama. Ju`ni deo Dalmacije poga|a prekid 35-kilovoltnog dalekovoda Opuzen - Plo~e zbog ~ega je taj kraj bez struje, a u mraku je i deo Hvara. U Zadru je tako|e preko 20 centimetara snega.

Struje nema ni na podru~ju Sewa i Karlobaga u Hrvatskom primorju, gde je u mraku ostalo preko 3.000 qudi, a radnici Elektre celu no} i dan popra-

Bez vanrednog stawa u Srpskoj BA WA LU KA, SA RA JE VO: Vlada Republike Srpske nije ju~e donela odluku o progla{ewu vanredne situacije na podru~ju Srpske jer je konstatovano da je stawe za sada stabilno.

Predsednik vlade Aleksandar Xombi} je novinarima posle sednice Vlade rekao da je zakqu~eno da sve op{tine u Republici Srpskoj, koje je zahvatilo sne`no nevreme, moraju do ve~eras biti deblokirane.

Vanedno ili stawe elementarne nepogode progla{eno je ranije u 18 op{tina Srpske. Direktor Republi~ke uprave civilne za{tite Milimir Doder izjavio je da je situacija u RS ju~e mnogo boqa, jer je prestao da pada sneg, ali da je jo{ blokirano stotinu sela.

Doder je kazao da su jo{ zavejani putevi prema gotovo svim selima na podru~ju Sarajevsko-romanijskog regiona, dodaju}i da se hrana stanovni{tvu u blokiranim podru~jima dostavqa helikopterima. skoj magistrali, puta Split-Drni{-Knin koji je zatvoren zbog snega, kao i samog [ibenika.

U Splitsko - dalmatinskoj `upaniji sneg koji neprestano pada uzrokuje blokade na podru~ju skoro cele `upanije. Iako zimska slu`ba ~isti puteve, oni su zbog obilnog snega neprohodni.

Najgore je stawe oko Imotskog i Vrgorca gde je napadao metar snega.

Iako je Split zbog snega i daqe pod blokadom i gradske slu`be ne rade, osposobqena je jedna gradska linija, a autobusi kre}u i prema Omi{u, ali ne daqe.

Bolnica je zakr~ena qudima koji su se polomili na sne`nim uli-

vqaju kvarove. Saobra}aj na autoputevima Zagreb- Split i Zagreb- Rijeka i daqe je zabrawen na pojedinim deonicama, kao i na Jadranskoj magistrali oko Sewa i na Kr~kom mostu gde su udari bure i do 205 kilometara na ~as.

Na podru~ju Like, Gorskog kotara i Hrvatskog zagorja zabrawen je saobra}aj kamionima s prikolicom i {leperima.

Hrvatske vode anga`ovale su dva ledolomca koji od ju~e razbijaju led na reci Dravi, saop{teno je iz Hrvatskih voda. Na Dunavu za sada nema leda, ali se on mo`e pojaviti nastavkom niskih temperatura.

SLOVENIJA

Jan {in spi sak mi ni sta ra QU BQA NA: Slovena~ki premijer Janez Jan{a predlo`io je parlamentu spisak ministara u novoj vladi. Pored ostalih, za ministra spoqnih poslova je predlo`en predsednik Stranke penzionera (Desus) Karel Erjavec. Po re~ima premijera, zadatak nove vlade }e biti da Sloveniju izvede iz krize.

U subotu je po~eo da va`i i novi Zakon o vladi kojim se ukida ministarstvo za kulturu, a kultura prenosi u objediweni resor zajedno sa {kolstvom, visokim obrazovawem i naukom.

Zakon o vladi nala`e i prenos nadle`nosti nad dr`avnim tu-

`ila{tvom sa ministarstva za pravosu|e na ministarstvo unu-

tra{wih poslova, odnosno policiju.

„Ano ni mu si” blo ki ra li sajt ban ke QU BQA NA: Me|unarodna hakerska mre`a „Anonimus” je na nekoliko sati, minulog vikenda, onemogu}ila pristup internet - stranici Nove Qubqanske banke. Ova blokada sajta banke se povezuje s demonstracijama vi{e hiqada qudi u Qubqani protiv odluke slovena~ke vlade da pristupi sporazumu za za{titu intektualnog vlasni{tva na Internetu (ACTA).

Po mi{qewu gra|anskih udru`ewa, organizatora protesta, ACTA ograni~ava slobodu kori{}ewa interneta i pove}ava mogu}nost kontrole gra|ana. Slovena~ki mediji, pozivaju}i se na izjave slovena~kih aktivista, protivnika tog sporazuma, tvrde da je grupa „Anonimni” za sada odustala od napada na servere slovena~ke vlade, iako je ranije to najavqivala. Sa~eka}e da vide kako }e se u slovena~kom parlamentu odvijati javna rasprava

o me|unarodnom sporazumu ACTA, zakazana za 17. februar.

Serveri vlada nekoliko zemaqa ve} su ove nedeqe bili meta hakerskih napada, po{to su 22 od 27 ~lanica EU, me|u kojima i Slovenija, 26. januara potpisale sporazum, podse}aju agencije. U Qubqani se, na poziv „Anonimnih”, okupilo oko 2.000 gra|ana, protestuju}i zbog potpisivawa ACTA-e, a protesta je bilo i u Mariboru.

Demonstranti su se u Qubqani okupili ispred zgrade parlamenta, vlade i ambasade SAD i pozvali vlasti da o odredbama ACTA-e zaka`u javnu i parlamentarnu raspravu i da sporazum ne ratifikuju u sada{wem obliku.

Sporazum ACTA sklopqen je izme|u EU, Australije, Kanade, Meksika, Maroka, Novog Zelanda, Japana, Singapura, Ju`ne Koreje, [vajcarske i SAD.

de^Ji dnevnik

ponedeqak6.februar2012.

Zimski raspust Zimski raspust sam proveo kod ku}e.

Sestra i ja smo imali bogiwe i nismo mogli da idemo nigde. U goste su nam do{li moj brat i tetka iz Kru{evca. Meni je tada ve} bilo boqe, pa sam mogao da se igram s bratom napoqu. Igrali smo se s robotom kojeg sam dobio za Novu godinu. Mama je kupila prskalice sestri i meni za Novu godinu. Iako sam proveo ceo raspust kod ku}e,

nije mi bilo toliko dosadno. Kada sam se oporavio mama nas je povela na Spens, u ledenu dvoranu, na klizawe. Moja sestra je mala i nije htela da kliza, ali ja sam u`ivao na ledu.

To je bio do`ivqaj koji }u pamtiti. \or |e ^a bor, II-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Moja neostvarena `eqa

eostvarene `eqe se jo{ nisu ostvarile, wih N proizvodi na{a raznolika

ma{ta.

Moja neostvarena `eqa je da plovim oblacima na crvenom }ilimu koji se lepr{a celim putem. ]ilimom sam nadgledao i spa{avao svet. Pomagao sam pticama koje su ispale iz gnezda, ustvari pomagao sam svima.

Uz to,moj }ilim je bio velik kao ku}a. U wemu sam imao sve {to mi je potrebno. Moj }ilim je po sebi imao qubi~aste pege, s wega su mi qudi li~ili na mrave. Bio sam odrastao ~ovek. Moj }ilim mi je bio najboqi prijateq kog sam ikad imao.

Moju `equ volim jer je magi~na i zato {to jo{ niko to nije uradio. Moja `eqa se nikad ne}e ostvariti, ali }u se ipak nadati.

Ste fan Ra di}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Alek san dra ^o ba nov, I-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

Pro~itala sam u toku zimskog raspusta pro~itala sam kwigu „Tajna ogrlica”, koju je jana Kimton.

UU natokwipikuzisaraslasepuDista spomiwu devoj~ica Eli, Homer i ostale ma~-

Ka ta ri na [vind, II-4, O[ „So wa Ma rin ko vi}”, No vi Sad

Zamalo pustolovina

S

vima se nekad desilo da sa svojom dru`inom postanu heroji ili trapavi i pla{qivi „junaci”. Takav junak sam i ja postao, jednom.

Bilo je leto. Toplo sunce je kao xin obasjavalo velike wive, poqa i livade. Izgledalo je kao u pustari Divqeg zapada! Kroz izmaglicu pra{ine i vru}ine iz daqine se pribli`avaju tri kauboja...

Hrabri kao lavovi, sna`ni kao stene, ova tri jaha~a borila su se za pravdu. Sna`nu dru`inu ~inili smo moji drugovi Rado{, Nemawa i ja.

Tog toplog dana zami{qali smo da smo neustra{ivi kauboji koji se po celom Teksasu bore protiv zla i nepravde. Dok smo jurcali po poqima, zami{qali smo da se oko nas skupqaju svi zlobni i lo{i qudi. Stali smo, izvadili ruke iz xepova i onda kao Ahil, Odisej i Herkul jurnuli u tu ruqu koja je izgledala kao ogromna, nepremostiva planina i potegli razno oru`je iz xepova. U na{oj ma{ti mi juri{amo smelo i ubijamo zlikovce, a u stvarnosti - udaramo po drve}u, kidi{emo na `buwe, jurimo pse lutalice, a oni nas, vaqamo se po travi, pra{ini i re~nom blatu, kao nesta{ni prasi}i. Urlali smo tako glasno da nam ni wi{tawe koqa iz Kosovskog boja nije bilo ravno. Lupali smo o ograde i zidove ku}a. Tr~ali smo po kanalima pored puta, zami{qaju}i da smo u qutom boju.

U ma{ti smo se borili protiv xinova, Persijanaca, Turaka i Nemaca. Ma~evali smo se s vitezovima i pucali iz svemogu}ih lasera na vanzemaq-

ce. Bojno poqe je bilo kao posle Trojanskog rata, ali tamo je bilo pre`ivelih!

Dok smo razdragano i neobuzdano tr~ali, nai{li smo na polomqeno bu|avo jaje. Po~eli smo da vri{timo kao devoj~ice. Zamislili smo da se iz jajeta izlegala Godzila. Jurcali smo, zavla~e}i se po {ibqu, ~ak i kroz kukuruze.

Na jednom mestu smo popadali, i to nas je probudilo iz sna. Oko nas je bila klanica.

Drve}e je bilo polomqeno, kro{we ra{~upane, kamewe izmrvqeno kao zid iz kamenog doba, `buwe pokidano kao o~erupano pile, vitka stabla kukuruza tu`no su povila glave. Psi su cvilili i tr~ali najbr`e {to mogu be`e}i od nas. Sve je izgledalo stra{no, kao posle opsade Staqingrada za vreme rata.

Nas trojica smo li~ili na tri prqava, mala praseta iz blata. Jedino smo se zadovoqno sme{kali! Ali...

Od silne vike, cike i tresaka probudili smo kom{ije koji su dremali po toj sparini, i oni su po~eli da vi~u, grde i negoduju zbog nas.

Od straha smo i mi pobegli kao oni jadni psi, {to smo br`e mogli, opet jako vri{te}i.

Na kraju su ova tri heroja be`ala preko poqa i wiva kao mi{evi, potpuno kukavi~ki i nevite{ki!

Ste fan Gr bi}, VI-1 O[ „Va sa ^a ra pi}” Be li Po tok

ke.Eli uz pomo} ogrlice, koju je dobila od vlasnice poslasti~arnice, mo`e da pri~a s ma~kama.Ovu svoju tajnu ona nije smela nikome da oda, jer bi joj ta mo} nestala.Emini roditeqi su hteli da znaju odakle joj ta ogrlica, ali ona nije htela da im ka`e.U besu je skunula oglicu s vrata i bacila je ispod komode, ali je posle bila tu`na jer bez we nije mogla da pri~a s ma~kom Homerom.Uz wegovu pomo} prona{la je ogrlicu, ponovo je stavila na vrat i opet po~ela da pri~a sa svojim prijateqem Homerom.Bila je sre}na zbog toga.

Ova pri~a mi se svi|a jer u~i o drugarstvu i o tome da }e pravi prijateq pomo}i u nevoqi.

Iva na Fo dor, III-1, O[ „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

Sve ti Sa va U po ro di ci car skoj ro dio se de ~ak ma li, Rast ko su mu ime da li.

Rast ka ni je za ni ma lo car stvo, mo li tva je we go vo bo gat stvo.

Na Sve toj go ri po sta je mo nah Sa va, cr kve gra di i {ko le otva ra.

Sla ve ga svi Sr bi na sve tu |a ci ma je {kol ska sla va, ne kad Rast ko, sa da Sve ti Sa va.

Ja na Tran da fi lo vi}, I raz red, O[ „Pe tar Ko ~i}”, Te me rin

Ni ko la Bi li}, III-1 O[ „\u ra Jak {i}” Ka}

dnevnik

c m y

26

Je sen U je sen su kra }i da ni, umor ni i po spa ni le pe sno ve sni va ju, qu di se pod ki {o bra ne okri va ju.

Pa da ki {a ni je ti {a, me dveg je za ne sen, sti gla je je sen.

Go ra na Ru dan, II-2 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Du {an Ma noj lo vi}, II-5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

N

Uspjeh za pam}ewe

akon pet puta uspe{no odigrane {kolske predstave, na ~elu s nastavnicima, na{a mala gluma~ka zajednica uputila se ka takmi~arskoj sceni. To nije bilo samo obi~no takmi~ewe, ve} je bilo dosta zvanica i `iri koji su s pa`wom posmatrali svaki gluma~ki pokret. S obzirom na to da sam igrala glavnu ulogu u predstavi, prethodna pjeva~ka i gluma~ka iskustva su mi razbijala tremu.

Tog jutra uputili smo se u Bar. Istog dana prisustvovali smo Me|unarodnom festivalu glume. Kada je na mene do{ao red, znala sam da glavnom ulogom moram skrenuti najvi{e pa`we. Moja samouvjerenost posticala me je da svaku rije~ izgovorim glasno i razumno.

Moji mali drugari, tako|e su se dobro sna{li u svojim ulogama. @iri je svaki korak pratio s ogromnim odu{evqwem. Predstava je izvedena uz buran aplauz publike. Kada smo, to po-

podne, na najboqi mogu}i na~in izveli na{u predstavu, krenuli smo nazad za Herceg Novi.

Sutra je veliki dan!!! Dan, - kada se progla{avaju pobjednici i najboqa `enska uloga od svih odigranih predstava Crne Gore. Rezultate smo ~ekali do ve~eri, kada je mami zazvonio telefon. Bila je to moja nastavnica.

S odu{evqewem je vikala „Recite An|eli da je pobjedila!!!” Od silne buke i ushi}ewa uspjela sam da ~ujem posledwu rije~ u wihovom razgovoru.

Bilo mi je jasno! Pored opasne konkurencije uspjela sam da ostavim najja~i utisak na `iri i publiku. Moj trud se isplatio i u`ivala sam u tome {to sam najboqa mala glumica u Crnoj Gori!

An |e la Dra go vi}, VI I raz red O[ „Da {o Pa vi ~i}” Her ceg No vi

dnevnik

oglasi

ponedeqak6.februar2012.

27

28

ponedeqak6.februar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo da je na{ dra gi

Nikola Meqnik pre mi nuo 4. 2. 2012. go di ne.

Sa hra na je 6. 2. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na Ka} kom gro bqu.

O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Aranka, sin Mihaq, }er ka Marija, sna ja Nadica i unu ka Elena.

Po sled wi po zdrav mo joj dra goj ku mi

Sne`ani Prebira~evi} ro|. Badwarevi} Po ~i vaj u mi ru.

Tvo ja Slava sa porodicom.

46577

46583

P O M E N

Po sled wi po zdrav ze tu

Pro {la je tu `na go di na od ka ko ni je sa na ma na {a dra ga

S QUBAVQU bi pri hva ti li sta ri ju ne zbri nu tu oso bu, bri nu li o hi gi je ni, hra ni i zdra vqu kao o svo jim ro di te qi ma. Za ne kret ni nu. Te le fon 021/827-991.

46209

VODOINSTALATER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

46545

FARMA iz Ste pa no vi }e va ras pro da je iz no {e ne ko ke no si qe. Do sta va na adre su.

Po voq no.

Te le fo ni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

45503

Nikoli Marija Tresiglavi} od ta {te Marije sa porodicom.

We ni najmiliji.

46544

46584

P O M E N

Po sled wi po zdrav

Nikoli Meqniku

Du{an A}imovi} 6. 2. 2003 - 6. 2. 2012.

Sve pro la zi sa mo bol i se }a we na te be dra gi bra te ni ka da.

od po ro di ce Kosti}.

KUPUJEMO sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto {koq ke, ba kar, me sing, alu mi ni jum, el. mo to re, al na se re. ^i sti mo ta va ne i po dru me. Do la zi mo. Te le fon 062/649-000.

46159 PRODAJEM dr va - bu kva i ba grem, pre voz gra tis, mo gu }a uslu ga re za wa i ce pa wa.

Te le fon: 063/77-19-142, 061/617-22-19.

46301 KUPUJEM sta re auto mo bi le, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ka ro se ri je, ~i sti mo po dru me, ta va ne, od mo si mo {ut.

Te le fon 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943.

46140

Tvo ja se stra Nada sa porodicom.

46585

P O M E N

46499

P O M E N

@eqko Ga}a 6. 2. 2009 - 6. 2. 2012.

Du{an A}imovi}

Vre me pro la zi, a ti nam sve vi {e ne do sta je{.

Ve~ no }e{ `i ve ti u sr ci ma: maj ke Irine, oca Vladimira, de ce Irine, Aleksandre, Luke, Galine, bra ta Miodraga sa porodicom.

6. 2. 2003 - 6. 2. 2012.

Dra gi si ne, za {to si nas osta vio da pa ti mo za to bom. Dok smo `i vi vo le }e mo te!

Ma ma Dragiwa i ta ta Milutin.

46549

Po sled wi po zdrav na {oj {kol skoj dru ga ri ci

46496

Moj ta ta, moj naj bo qi dru gar

Vera Truji} Dra ga ma ma, ne iz mer no Ti hva la za svu qu bav i do bro tu ko ju si nam ne se bi~ no da va la.

Bi la si nam uzor i po nos.

Tvo ji: }er ka Mirjana i zet Milan.

46600

Sne`ani Prebira~evi}

Milovan ^onki}

ro|. Badwarevi} Generacija 1981 / 82 gra|evinske {kole V/ 21 u Novom Sadu.

Laza, Slava, Meda, Cica, Pisko, Cici, Gavra, Jak{a, Daca, Cune, Boca, Kiva~, Boban, Silvija, Vera, Erika, Car...

46578

Se dam go di na...

We gov sin i naj bo qi dru gar Du{ko.

46338

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Mo ju dra gu ma mu a na {u ba ku i ta {tu

ponedeqak6.februar2012.

29

Iz ne na da nas je na pu stio na{ drug

Bog dan Ru {kuc

Ele o no ru Ku rin ro|. Ge ba 1935 - 2012.

Pe ro [u mar

Kom {i ce, pri ja te qu, ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti.

is pra ti }e mo na wen ve~ ni po ~i nak 7. 2. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Bog dan Ru {kuc Ru le Tvo ji: Se ka i \or |e sa si no vi ma.

O`a lo {}e ni: }er ka Edit, zet Qu bo mir, unu ci An drea, Pe tar i \or |e.

OG-1

Po sled wi po zdrav mo joj mi loj, du go go di {woj sa put ni ci

We gov VI I Ib: Ve ra, De sa, Le po sa va, Re na, Ma ri ja na, Ja go da, Na da, Gor da na, Qu bi ca, Oqa, Aua, Pa li ka, Ivan, [te fi ka, Keks, Mi {ke, To ti ka, Ikan, Vu ja.

Iskre no sa u ~e {}e dra goj ko le gi ni ci Ve sni i po ro di ci [u mar od we nih ko le gi ni ca: Ma je i \ur |ev ke sa po ro di ca ma.

46604

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

46591

Po sled wi po zdrav

46595

Sa ne iz mer nom tu gom i bo lom opra {ta mo se od na {eg du go go di {weg pri ja te qa i mu zi~ kog ured ni ka na TV NS

Ele o no ri Ku rin ro|. Ge ba 1935 - 2012.

Na da Ko {u ti} ro|. Raj kov 1949 - 2012.

~i ka Bog da nu

Sa hra we na je u ne de qu, 5. 2. 2012. go di ne, na Ka} kom gro bqu.

Po ro di ca Sto ku }a.

Su prug \or |e.

O`a lo {}e na po ro di ca.

OG-2

Po sled wi po zdrav dra goj ba ki

3

Bog da na Ru {ku ca

D V O G O D I [ W I P O M E N

46593

46594

Sa tu gom u sr cu i le pim uspo me na ma na te be maj ka

Tvoj ve dar duh osta }e nam u ve~ nom se }a wu. Vo li mo te i mno go }e{ nam ne do sta ja ti.

Tvo ji sa rad ni ci: Ve ra, Ru `a, Sne `a na, Ma ri ca i Dan ka.

46590

3

Ma ra Vu ji} 6. 2. 2010 - 6. 2. 2012. ^u va mo te u na {im sr ci ma od za bo ra va.

Su prug Qu ban i }er ke Dra gi ca i Sve tla na sa po ro di ca ma.

Ve ri So viq

Sa tu gom i ve li kim bo lom u na {im sr ci ma oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 3. fe bru a ra u 89. go di ni pre mi nu la na {a dra ga i vo qe na ma ma

Ve ra Tru ji}

od: Iva na, Bi qa ne i Lu ke Hor vat.

46266

opra {ta ju se tvo ji unu ci: Sve tla na i Slo bo dan.

46592

46597

S E ] A W E

Sa tu gom i bo lom opra {ta mo se od oca. na na {u dra gu maj ku.

Ve ra Tru ji} pro fe sor Sa hra na je u uto rak, 7. 2. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu.

Ne u te {ni: }er ke Mir ja na i Du {i ca i sin Pre drag.

46599

Ve ra Tru ji}

3

Mi le Te gel ti ja iz Go spo |i na ca Sa hra na je na Me snom gro bqu u Go spo |in ci ma, 6. 2. 2012. go di ne, u 13 ~a so va.

Po sled wi po zdrav su pru gu, ocu i de di

dra gom Ve~ no }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

Opra {ta mo se od na {e dra ge i ple me ni te ma me, maj ke i sve kr ve

Tvo ji: }er ka Du {i ca, zet Mi ro slav i unu ci Sve tla na i Slo bo dan.

Sin Vlaj ko sa po ro di com.

46586

Bo ba Ple {e 6. 2. 1991 - 6. 2. 2012.

Za u vek je u na {im sr ci ma.

We ni si no vi.

46601

Po sled wi pri ja te qu

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a dra ga i vo qe na

po zdrav

dra gom

46173

P O M E N

Ve re Tru ji} pro fe sora 1923 - 2012.

Ka ta va Ru dol fu 1948 - 2012.

Uvek si bi la tu za sa vet, po dr {ku i po mo}, a sa da }e{ nam mno go ne do sta ja ti.

Ve ra So viq

Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma i se }a wi ma.

1926 - 2012. pre mi nu la 4. 2. 2012. go di ne.

Sa hra na je da nas, 6. 2. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: sin An |el ko, sna ja Ka ti ca, unu ke Bi qa na i Je le na.

46596

Tvo ji naj mi li ji: sin Pre drag, unu ci Mi lo{ i Ne ma wa i sna ja Sve tla na.

46598

Du {an A}i mo vi} O`a lo {}e ni: su pru ga Ka ti ca, sin Bra ni slav, sna ja Bi qa na, unu ~ad Ne ma wa i Awa.

46602

Ka ta va Ru dol fu 1948 - 2012.

2003 - 2012.

Uvek te no si mo u sr cu.

od po ro di ce Jan dri}.

S qu ba vqu tvo ji: si no vi Mar ko i Mi lan i su pru ga Ma ri ja.

46603

46265

tv program

ponedeqak6.februar2012.

Даница Вученић

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 12.30 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Вести укратко У огледалу Аналија Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести У огледалу Е-ТВ Војвођанске вести Аналија Разговор о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Дискавери Глас Америке

Један на један Гост емисије „Један на један” биће Бруно Векарић, заменик тужиоца за ратне злочине. Ауторка и водитељка емисије је Даница Вученић. (РТВ 1, 17.20) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.50 00.15 00.40 01.10 02.05 02.30

Добро јутро, Војводино Кад зазвони Зелени сат Вести Миљеница Комшилук (слов) Кухињица Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Живот Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук (слов) ТВ Дневник Серија недеље: У постељи Изблиза Живопис Војвођански дневник Међународни тероризам од 1945. Серија недеље: У постељи Један на један Изблиза Живопис Јазик 2011. Све(т) око нас Политбиро

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Божић Бата и чаробни пањ, филм 08.20 Цртани филм 08.30 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Баразда (мађ) 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Вече у студију „М“ 11.30 ТИНИ 2011. омладински фестивал (мађ) 12.00 Наука у пола сата (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.15 Биоскоп 13.45 Широки план (рус) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Омладинска емисија (мађ) 21.30 Инспектор Колиандро: Никад не пљачкај кућу лопова 23.15 ТВ Баштина 00.00 ТВ Продаја

08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 09.59 10.29 11.00 11.05 11.49 12.00 12.15 12.32 13.16 14.20 14.47 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.13 22.10 22.15 23.10 23.15 00.00 00.15 00.25 00.47 02.15

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приђи ближе Вести Лов и риболов Еко караван Вести Биографије Евронет Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Биљана Максић-Пајкић - Видим ти лађу на крају пута, филм У име закона И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Сасвим природно Вести Упитник Вести Истражитељи из Мајамија Ддневник Евронет На вртешци Ноћни биоскоп: Старатељство, филм Приђи ближе

Старатељство Новосадско јутро Гости „Новосадско јутра” су Срђан Јаковљев, главни комунални инспектор, Ненад Арацки, директор Завода за хитну медицинску помоћ, Слободанка Бранков, ПР СПЦ „Војводина”, Јелена Галетин, ПР „Арена Синеплекс”, Милан Лалошевић - „World class” фитнес центар и Жарко Богосављевић, новинар „Блица”. (Новосадска ТВ, 06.30) 08.30 09.00 09.05 10.00 10.30 11.10 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30

Храна и вино Вести Опчињени Човек лав Ленија Филм: Играјмо игру у двоје Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Вреле гуме Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Неон сити Објектив Филм: Прогоњена

09.00 Руска кошарка: Тријумф - Јуникс 11.00 Шампионат: Вест Хем – Милвол 12.45 Премијер лига: Челси – Манчестер јунајтед 14.45 Смешна Премијер лига 15.00 Ускијавање 15.30 Евролига, Магазин 16.00 НБА: Бостон – Мемфис 17.45 Прави НБА 19.00 Холандска лига 20.00 Премијер лига 21.00 Премијер лига: Ливерпул – Тотенхем 23.15 Швајцарска лига 23.45 Шампионат 00.15 Премијер лига

Када девојчица остане без мајке, Амандин очух, Дејвид, је подиже као сопствено дете. Али изненада, њихов свет се преврће наглавачке, када се Амандин биолошки отац, Џон Саливен, богати мешетар, врати и када почне да полаже право на ћерку коју је једном оставио. Улоге: Роб Мороу, Кеј Панабејкер, Џејмс Дентон Режија: Нађа Тас (РТС 1, 00.47)

Кеј Панабејкер

05.00 06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.35 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.15 23.15 00.00 00.30

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Филм: Кад јагањци утихну Три Хил Експлозив Ексклузив

06.02 06.48 07.24 07.29 08.00 08.11 08.22 09.02 09.32 09.39 10.00 10.30

Концерт за добро јутро Слагалица Мифи Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Велики и мали Верујте али не претерујте Вечни сјај детињсТВа Како су се волели наши преци Зебра, знак, семафор Вреле гуме Мој љубимац

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 13.00 14.00 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.50 20.20 21.15 23.00 23.35 23.55 01.40 02.00

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Наша мала клиника СФРЈ за почетнике Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Бљесак смрти Вести Спортски преглед Филм: Ајова Саут Парк Укључење у Б92 Инфо

Ајова Небојша Миловановић

Медени месец Радња филма одвија се у Албанији, Србији, Италији и Мађарској. Прати два млада пара који желе да напусте своје земље и потраже бољи живот у западној Европи. Улоге: Небојша Миловановић, Јелена Тркуља, Јозеф Широка, Лазар Ристовски, Петар Божовић, Мира Бањац, Власта Велисављевић Режија: Горан Паскаљевић (РТС 2, 23.29)

22.30 23.29 01.10 01.29 02.28 01.55 02.25

Клиника вет Европа и Срби Хор Мелоди Еко рецепт за здрав живот Трезор Верујте али не претерујте Вечни сјај детињства Како су се волели наши преци Зебра, знак, семафор Други век Сат Све боје живота Достојевски Мариза Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Лауреус, избор спортисте године, пренос Достојевски Медени месец, филм И ја имам таленат Концерт групе ‘’Галија‘’ Трезор Емисија из културе Сат

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.30 09.00 11.00 11.45 14.00 15.00 16.30 17.00 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.30 04.30

ВОА С.О.С Маратон Кефалица Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм: Љубавна бољка Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон Улови трофеј Двоугао Слике живота Доктор Хаус НЦИС Филм: Афера Томаса Крауна НЦИС Филм: Лилендова Америка Копаоник Ред и закон Филм: Лилендова Америка

10.55 11.26 11.57 12.33 13.01 14.02 14.41 15.11 15.18 15.24 15.56 16.41 17.14 18.13 18.33 19.01 19.50 20.30

dnevnik

c m y

30

Након сумњиве смрти свог оца, Еспер и његова љубавница Дона стичу право на велику суму новца које треба да им исплати осигуравајуће друштво. Они се окрећу свету метамфетамина и ускоро постају зависници. Улоге: Мет Фарнсворт, Дајан Фостер, Мики Џонс, Росана Аркет Режија: Мет Фарнсворт (Б92, 23.55)

Дајан Фостер

05.45 10.00 11.30 12.00 12.15 14.00 15.00 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.15 22.30 23.30 00.30 01.15 03.00 04.45

Добро јутро Све за љубав Тајна љубав Градске вести Папарацо лов Курсаџије Сестре Породични обрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Курсаџије Гранд народ пита Амиџи шоу Јавна тајна Мирис пролећа Филм: Нестали из Довила Филм: Смрвљени Витезови из блата

Тајни свет меде Бенџамина Бенџамин је мали плишани меда, који није као остале играчке. Он открива дуго чувану тајну, ону која крије да су плишане меде заправо живе. Он и његови бројни другари воде тајни живот пун невероватних авантура. Чим ми заспимо ноћу, они оживе... (Хепи, 09.25) 05.00 07.55 08.00 08.20 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.10 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови уживо поподне Сузе Босфора Вести Телешоп Филм Телемастер Насловна страна – квиз Парови уживо вече Ћирилица Вести Сузе Босфора Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Аталантис Ћирилица

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Рат, револуција, герила, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak6.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

17

31

ЈУ ГО СЛО ВЕН СКЕ И СРП СКЕ ГРА НИ ЦЕ И МЕ ЂЕ

Пи ше: Ђу ро За го рац 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Спасавање оронулих грађевина Мајами инк Најгора мама на свету Гојазни тинејџери Исповести сакупљача животиња Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Најгора мама на свету

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.59 Луди од љубави 10.20 Путовања железницом 3, док. серија 11.10 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.30 Кад заволим, време стане 13.15 Др Оз, ток шоу 14.10 Треће доба 14.40 Глас домовине 15.15 Понос Раткајевих 16.00 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.00 8. спрат, ток-шоу 18.50 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.25 Тито - последњи сведоци тестамента, док. серија 21.25 Пулс Хрватске 22.25 Реконструкција 23.00 Дневник 3 23.35 Свет профита 00.05 Портрети: Мише Мартиновић, док. филм 00.55 Ин медијас рес 01.40 Др Хаус

Импресионисти Најгори послови у историји Хитлеров омиљени племић Азијске монархије Убиство Анрија IV Сведок. са балкона собе 306. Снимање рата Лондонска болница Мистерије историје Излазак из сенке: прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири Све Кенедијеве жене Германска племена Героуов закон Заборављена убиства Сусрет са Симон Вејл Лондонска болница Мистерије историје Излазак из сенке: прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири

СЕ РИ ЈА

Др Ха ус

16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Зов дивљине Време за женидбу Љубавни живот Будимира Трајковића Кил Бил Деца шпијуни 2 Интервју са убицом Прекобројна Еротски филмови

Пре ко број на Да би био што бли же сту дент ки њи На ди, Ми ха и ло на пу шта се љач к у бри га ду и Ма ле ну, де вој ку ко ја је за њим као пре ко број на кре ну ла на рад ну ак ци ју... Уло ге: Ми ле на Дра вић, Љу би ша Са мар џић, Бо рис Двор ник, Сне жа на Ми хај ло вић Ре жи ја: Бран ко Ба у ер (Си не ма ни ја, 22.00)

Ми ле на Дра вић

06.00 08.00 09.40 10.50 11.15 12.40 14.30 16.00 17.45 20.05 21.05 22.10 00.05 00.35 02.05 03.50

Трон. Легат Лото тикет Ровер Дејнџерфилд Васпитање за почетнике Викинг Вики Живот као такав Истините приче Опет ти Једи, моли, воли Царство порока Срећа Дечаци не плачу Просветљена Пирана 3Д Љубав на даљину У игри

07.00 Поп Пикси 07.30 Кобра 11 09.35 Ексклузив викенд 10.15 Вечера за 5 11.20 Ватрено небо 13.20 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Посредник, филм 22.25 Планет таме, филм 00.15 РТЛ вести 00.30 ЦСИ Мајами 01.20 Астро шоу 03.05 РТЛ Данас

По сред ник

Хју Ло ри

08.00 09.30 11.00 13.15

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Видовњак Закон и ред: Злочиначке намере 23.20 Медијум

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20

Кад Елис, аутор к а по пу лар них деч јих књи га, нео бја шњи во до би је на па де пре по ку ша ја да се уби је, тим се су о ча ва с те шко ћа ма про це не и ње них бо ле сти и не ста бил ног пси хич ког ста ња... Уло ге: Хју Ло ри, Ли за Едел штајн, Ро берт Шон Ле о нард, Омар Епс, Џес Спен сер, Пи тер Џеј коб сон, Оли ви ја Вајлд (ХРТ 2, 21.40) 07.55 08.25 09.10 09.35 10.00 10.45 11.05 11.30 11.50 12.40 13.10 13.40 15.05 15.35 16.20 16.45 17.10 18.00 18.20 18.30 20.00 20.50 21.40 22.25 23.10 23.55 00.25 01.10 01.30 02.10

Мала ТВ Школски сат Амника Псећа опходња Алиса, слушај своје срце Деграси Нови нараштај Хотел Зомби Туђинци у Америци Плодови земље 4 зида КС Аутомагазин Луд за коњима, филм Мала ТВ Школски сат Деграси Нови нараштај Обична клинка Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Гле Ин медијас рес Топ гир, док. серија Др Хаус Трачара ЦСИ: Мајами Калифорникација Веруј ми Два и по мушкарца Ловци на натприродно Ноћни музички програм

Џон Ше пард је бив ши де тек тив ко ји је био при мо ран да на пу сти по ли ци ју по што је је дан за да так ко ји је во дио био по шао по злу. Са да ра ди као при ват ни ис тра жи тељ ко је га унај ми же на ко јој је не стао де да... Уло ге: Чак Но рис, Џо а на Па ку ла, Да ни јел Бер нхард, Бар ни Ко пел Ре жи ја:Ви ли јам Та нен (РТЛ, 20.50)

Џо а на Па ку ла

06.05 07.45 09.10 11.00 13.00 14.40 16.10 17.35 19.15 20.45 22.40 00.00 01.40

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Грмљавина из Канзаса Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање удвоје Прљави послови Потрага за природним гасом Желели сте да знате Разоткривање митова Преживљавање удвоје

04.00 06.10 08.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.50 00.00 02.00

08.30 09.45 11.00 12.30 13.30 15.00 18.30 20.00 20.45 21.00 21.30 22.30 23.00 00.00 01.00

Фудбал Фудбал Билијар Скијашки скокови Биатлон Фудбал Футсал Скијашки скокови Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Футсал Фудбал Биатлон

Прича Вернона Џонса Блеф слепог човека Град без невиних душа Чудна фреквенција Дубоко у прерији Спортске стране За сва времена Завера детелине Љубавна песма Страх изнутра Банда на моторима Љубав и издаја Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 03.10 Убиство пута седам 04.45 Окрутна жеља

Поноћна трка Дани славе Позајмљивачи Момак остаје на филму Не без моје кћерке Купе де вил Момци Уврнута наука Дијаболик Поноћна трка Цимери Топла чоколада

Опа сност са се ве ра

И

Пр во су се огла си ли жи те љи оп шти не Врат ни ако ни је има ла пред став ни ка на за се да њу АВ НОЈ-а у Јај цу, од лу ке тог ску па су Ма ке - ца, срез те тов ски, где су жи ве ли са мо Ср би. Они до ни ји омо гу ћи ле да бу де пе та ре пу бли ка су по чет ком ју на 1945. упу ти ли зах тев са ве зним бу ду ће фе де ра ци је. Ње ни во де ћи пар тиј ски ка дро ви ор га ни ма да се при по је Ср би ји. Под оку па ци јом су у ма на сти руу Про хор Пчињ ски, у Ср би ји, 2. ав - Бу га ра, из ове оп шти не стре љан је 41 Ср бин, а гу ста 1944. про гла си ли Ре пу бли ку Ма ке до ни ју! Њу оста ли, од 15 до 66 го ди на, су ин тер ни ра ни. су до жи ве ли као сво ју др жа ву, од ко је за ви си да ли Иза бра на је и де ле га ци ја од шест чла но ва да њи ће се оса мо ста ли ти или оста ти у Фе де ра ци ји. У то хов зах тев од не с е у Бе о град. Док су че ка ли у се нај бо ље уве рио и Све то зар Вук ма но вић Тем по, Ско пљу воз, ухап ше ни су! Је дан члан, Стан ко ко га је Ти то по слао да ка на ли ше рад Со бра ња. Кад Ђор ђе вић, ус пео је да се до мог не Бе о гра да и је по др жао пред лог да пред сед ник Со бра ња бу де јед ном ва жном дру гу ис при ча суд би ну де ле га Ви до је Сми лев ски, про тив ни ци пред ло га су га упи - ци је. А она је као ар гу мент ка ко се власт од но си та ли: ’Шта се ви ме ша те, шта ов де тра жи те?’ Сми - пре ма њи ма на ве ла да им се иг но ри ше и зах тев лев ски се мо рао из ја сни ти да ли је Ср бин или Ма ке до нац. Док се сла ви ло про гла ше ње Ре пу бли ке, у скоп ском гар ни зо ну – по бу на! Вој ска је од би ла да кре не на се вер и уче ству је у бор ба ма за осло бо ђе ње це ле Ју го сла ви је. Ми не ће мо на Бер лин – хо ће мо на Со лун, го во ри ли су. На пр вом за се да њу Со бра ња про гла ше на је са мо стал на Пра во слав на ма ке дон ска цр ква! Цр кве и цр кве на до бра од у зе та су СПЦ. Де ле га ци ја с па три јар хом кре ну ла је за Мо скву, по по моћ од Ру ске цр кве. Аген ци ја Та њуг ни је ја ви ла шта је ре че но по во дом по ступ ка Ско пља, али је сте да је да та по др шка но вој вла сти и Ју го сла ви ји. И од лу ка да ма ке дон ски је зик по ста је зва нич ни и је ди ни, има ла је сна жан од јек у Ма ке до ни - Ате и сти у Про хо ру Пчињ ском осно ва ли Ре пу бли ку Ма кедони ју ји. Све је ку му ли ра ло у Ку ма но ву и око ли ни, где су да се отво ре срп ске шко ле, док су отво ра не за Ср би би ли ве ћин ски на род. У штрајк су сту пи ли ђа - Тур ке и Ал бан це. Ср би ма су до вољ не оне на ма ци и про фе со ри углед не Ку ма нов ске гим на зи је. Ко - ке дон ском је зи ку? Ме ђу ре пу блич ки про блем по ста ла је Фа бри ка це ли ко су Ма ке дон ци бу квал но схва ти ли сво ја ав но јев ска пра ва нај бо ље су де мон стри ра ли у јед ној ан - мен та „Шар“ у Ге не рал Јан ко ви ћу. Она је би ла на ке ти: Да ли сте за сво ју са мо стал ну вој ску или за јед - те ри то ри ји ко ја је тре ба ло да при пад не Ср би ји, а нич ку ју го сло вен ску? Сло ве ни ја, БиХ, Цр на Го ра и исто вре ме но глав ни кон тро лор јој је би ло ми ни Ср би ја су се из ја сни ле за је дин стве ну ар ми ју, док су стар ство у Ско пљу. „Шар“ је по кре нуо и но ве зах те ве у раз гра ни че њу па је у по моћ по зва на и Са ве зна Ма ке дон ци би ли за са мо стал ну. До ла ском Ла за ра Ко ли шев ског на че ло ма ке дон - кон трол на ко ми си ја. Она је са чи ни ла пред лог да ске пар ти је мно го се из ме ни ло. Он је учио и ра дио под руч је Ме сног на род ног од бо ра ге о граф ски и у Кра гу јев цу, а кад је из био рат, ор га ни зо вао је и еко ном ски гра ви ти ра Ско пљу. Вла да Ма ке до ни је је тра жи пр ву пар ти зан ску је ди ни цу. ла да и Про хор Пчињ ски при До спео је бу гар ских ша ка и осу ђен на смрт, али је ка зна Да се из бо ри с на ци о на ли сти ма, пад не њој јер, на вод но, ве ћи део зе мљи шта ма на сти ра је у за ме ње на ве чи том ро би јом. Ла за ру Ко ли шев ском, ина че Ма ке до ни ји, док је исто риј ски Кад је ка пи ту ли ра ла Бу гар ска, кра гу је вач ком ђа ку, ње гов раз лог – ту је про гла ше на Ре до мо гао се сло бо де. Но сио се пар тиј ски друг Алек сан дар пу бли ка Ма ке до ни ја. Мо жда с на ци о на ли сти ма, али би ло Ран ко вић и Ср би ја би се по ли ти ча ри и до го во ри их је мно го. За по моћ се обра тио свом про ве ре ном пар тиј - су „по зај ми ли” Ку ма но во и ме сну ли, али врх СПЦ је био ка те го рич ки про тив. Ма ке дон ска цр ском дру гу Алек сан дру Ран пар тиј ску ор га ни за ци ју, број ну ква је ис ту пи ла из СПЦ па ка ко ви ћу. Од ње га је тра жио да и ју г о с ло в ен с ки опре д е љ е н у ко је он да за тај по сту пак на му при вре ме но „по зај ми„ Ку гра ђи ва ти та ко ску пим по кло ма но во и ме сну пар тиј ску ор га ни за ци ју, ко ја је би ла број на и ју го сло вен ски ном? Пре ми јер Ср би је Сло бо дан Пе не зић Кр цун је опре де ље на. Кад се очи сти и оја ча пар ти ја, Ку ма но - на зах тев из Ско пља ре а го вао вр ло оштро: ’Ка ко вас во ће се вра ти ти Ср би ји! Не са мо што ни је вра ће но ни је сра мо та! Све што има те ство рио вам је срп ски већ су усле ди ле и до дат не же ље за те ри то ри јал ним вој ник и још ни сте за до вољ ни?’. Ма ке дон ски на ци о на ли сти ни су опро сти ли грех ши ре њем Ма ке до ни је. Срп ским ко му ни сти ма, оли че ним у Ран ко ви ћу, ни је би ло ва жно да ли ће Ку ма - срп ској вој сци из Пр вог бал кан ског ра та 1912. Кре но во би ти у Ср би ји или Ма ке до ни ји – би ће у Ју го - ну ли су ка Је дре ну да по мог ну Бу га ри ма, а ни су на Со лун, ко ји су на мер но пре пу сти ли Гр ци ма. А да је сла ви ји. Ма ке дон ци су је ди ни по др жа ли хр ват ски Ма - та да осво јен, Ма ке до ни ја би по ста ла моћ на др жа ва. спок. Скоп ској ели ти, ко ју је пред во дио Кр сте Цр - Ни су опро сти ли Ко чи По по ви ћу, ко ји се као ми ни вен ков ски, нај пре је би ло ва жно да укло ни Ко ли - стар спољ них по сло ва СФРЈ до го во рио с Гр ци ма – шев ског. Ко ли шев ски је по ли тич ки по но во пре - да ви ше не по сто ји ма ке дон ски про блем! жи вео и до кра ја остао ис кре ни Ју го сло вен. „Да Под но се ћи го ди шњи из ве штај на ци ји, пр ви пред ни је би ло срп ских ко му ни ста, Ма ке до ни ја ни кад сед ник Ки ро Гли го ров је из ја вио да Ма ке до ни ји је не би по ста ла ре пу бли ка„, го во рио је, по ку ша ва - ди но пре ти опа сност „са се ве ра“, да кле од Ср би је. ју ћи да отво ри очи сво јим по ли тич ким про тив ни ци ма. КРАЈ Књи гу Ђу ре За гор ца „КР ВА ВЕ МЕ ЂЕ ЈУ ГО СЛА ВИ ЈЕ (Ср би ја и Ср би у њи ма)”, у из да њу „До си је сту ди ја”, мо же те по 400 ди на ра на ру чи ти пу тем те ле фо на 063/ 779–95–95 или 011/ 2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak6.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Има те ве ли ке пла но ве за се бе па мо ра те са ми на њи ма и да ра ди те. Снег и хлад но вре ме не ће ути ца ти на то. Али, на мно ге дру ге хо ће, та ко да вам ни је ла ко да на ђе те кли јен те и са рад ни ке. Пу то ва ње?

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

6. februar 2012.

По не де љак је, но ви рад ни дан, а ва ма се не из ла зи из свог то плог до ма. Па, узми те сло бо дан да и оста ни те код ку ће. Иона ко вам се не ра ди, а по треб но вам је ви ше од мо ра. Опу ште но!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Упу ће ни сте на ауто ри та тив ну осо бу, би ло да је то прет по ста вље ни у по слу или зна ча јан кли јент. Са ра ђу је те на дру гар ској и рав но прав ној осно ви. По др шка из сен ке вас упу ћу је пра вим сме ром.

Емо тив ни сте и не на ро чи то рад но рас по ло же ни. Не до ста ју вам же сти на и во ља. Али, су тра је већ но ви и мно го бо љи дан за по сло ва ње. Да нас са ку пи те енер ги ју ко ја вам не до ста је и на спа вај те се.

Пр ви ве ћи снег нас под се ћа на то да је зи ма, ко ју не во ли те. Али, ни ле то ни је да ле ко па се пси хо ло шки при пре ми те за но ве иза зо ве. Има те мно го по сла, и би ће га још ду жи пе ри од. Ре ша вај те про бле ме у хо ду.

Ве о ма сте ан га жо ва ни, чак и по не мо гу ћим усло ви ма, што вас мо же уда љи ти од парт не ра и љу ба ви ко ју вам пру жа. На ђи те вре ме на и до брог рас по ло же ња за обо је, ма кар и уве че.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја те че сво јим то ком. Вре ме не у мит но про ла зи, а ви као да сто ји те у ме сту. Без бри ге, кре ну ће те ка да за то до ђе по вољ на си ту а ци ја. С при ја те љи ма су мо гу ћи про бле ми.

Ужур ба на ко му ни ка ци ја, би ло по слов на или при ват на, оп те ре ћу је вас ових да на. Али, са мо та ко мо же те ре ша ва ти оно што је ак ту ел но, ма кар и по на вља ли ства ри из ви ше пу та, ком би ну ју ћи мо гућ но сти.

На рад ном ме сту је при сут на ди на ми ка. Уко ли ко не мо же те све да по стиг не те, мо же те ан га жо ва ти до дат ну рад ну сна гу, на од ре ђе но вре ме. Во ди те ра чу на о то ме где и ка ко тро ши те но вац. Кон тро ла.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

У ка ри је ри сте из ло же ни про мен љи вим окол но сти ма, док на лич ном пла ну оп ста је те и оста је те озбиљ ни и прин ци пи јел ни. У љу ба ви је за тиш је пред бу ру па се при пре ми те на из не на ђе ња ра зних вр ста.

На лич ном пла ну сте рас тр за ни на мно го стра на. Има вас сву да, мно ги вас тре ба ју и зо ву, же ле да бу ду у ва шем дру штву. Ја сни је са гле да ва те сво ју по зи ци ју. За поч ни те по сао на нов на чин.

У ваш знак је упло вио ваш вла дар и за штит ник, бог мо ра, Неп тун, што је ве ом а до бра вест и окол ност ко ја до при но си то ме да бу де те оно што је сте, за до вољ ни и ис пу ње ни со бом. Али, не за бо ра ви те рад и за ра ду.

TRI^-TRA^

Же ни се Мич Бју ке нен V REMENSKA

PROGNOZA

Врло

Vojvodina Novi Sad

-9

Subotica

-8

хладно , опет снег

Evropa Madrid

NOVI SAD: U ponedeqak vrlo hladno uz novo naobla~ewe i sneg. Duva}e umeren severni i vetar koji }e stvarati sne`ne nanose na putevima popodne Rim i uve~e. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -14, a maksimalna London Sombor -9 oko -9 stepena.

VOJVODINA: U ponedeqak vrlo hladno uz novo naobla~ewe i sneg u svim Kikinda -8 Cirih krajevima od sredine dana. Duva}e umeren severni i vetar koji }e stvarati Vrbas -9 sne`ne nanose na putevima popodne i uve~e. Pritisak iznad normale. MiniBerlin malne temperature od -15 do -12 stepeni, a maksimalne od -10 do -8 stepa.

B. Palanka -9 Beч SRBIJA: U ponedeqak obla~no i vrlo hladno sa snegom u svim krajevima.

Bi }e po no vo obil ni jih pa da vi na uz 20 do 30 cm no vog sne ga do utor ka uju tru.

-9 Varшava Zreњanin Duva}e umeren severni vetar koji }e stvarati sne`ne smetove na putevima.

S. Mitrovica -10 Pritisak iznad normale, a na jugu Srbije oko normale. Minimalne temperatuKijev re od -16 do -8 stepeni, a maksimalne od -11 na severu do -5 stepena na jugu Ruma -10 Srbije.

Moskva Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U utorak }e i daqe padati sneg -9 Oslo Panчevo uz novih 10 do 20 cm snega do srede ujutru. Duva}e umeren severni vetar ko-9 ji }e stvarati sne`ne smetove na putevima. UPOZOREWE: SNE@NI SMETO- St. Peterburg Vrшac VI PONEGDE MOGU PRELAZITI 2 METRA PA NE TREBA KRETATI NA PUT Atina Srbija OVIH DANA !!! U sredu sneg postepeno prestaje. U drugoj polovini sedmice suBeograd -10 vo vreme sa vrlo jakim mrazevima, ispod -20 stepeni Celzijusa.

Pariz

Kragujevac

-10

K. Mitrovica --5 Niш

-6

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Prognozirane biometeorolo{ke prilike nepovoqno }e uticati na sve hroni~ne bolesnike.

Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa, reumatski bolovi i razdra`qivost. Izuzetan oprez se preporu~uje svim u~esnicima u saobra}aju.

9 6

Глу мац Деј вид Хеј зел хоф за про сио је сво ју де вој ку Хеј ли Ро бертс. Хеј зел хоф (59), зве зда се ри је „Чу ва ри пла же”, и Ро берт со ва (31) у ве зи су ма ње од го ди ну да на, а за то вре ме је Деј вид чак три пу та за про сио бив шу рад ни цу у фа бри ци, али га је она сва ки пут од би ла. „Мич Бју ке нен” је с де вој ком тре нут но у Аустра ли ји, где уче ству је у ВИП из да њу ри ја ли ти ја „Ше грт”, и за про сио ју је че твр ти пут у Сид не ју. „Шта ми сли те, шта је од го во ри ла”, на пи сао је Хеј зел хоф на свом „Тви тер„ на ло гу, и по ста вио сли ку на ко јој се љу би са Хеј ли. Деј ви ду ће ово би ти тре ћи брак, по што је ра ни је био оже њен глу ми ца ма Ке трин Хи кленд и Па ме лом Бах. Из бра ка с Ба хо вом има ћер ке Теј лор (21) и Хеј ли (19).

5 -10 -10 -7 -14

VIC DANA Ту ку се је дан слон и два мра ва. Ка же слон: - Ни је по ште но вас је дво ји ца.

-10 -14 -2 -14 12 -3

Minhen

-9

Budimpeшta

-8

Stokholm

-5

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

164 (-22)

Slankamen

218 (-16)

Jaшa Tomiћ

Apatin

227 (-21)

Zemun

267 (-9)

Bogojevo

197 (-18)

Panчevo

284 (0)

Smederevo

462 (2)

Baч. Palanka 235 (-19) Novi Sad

192 (-22)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

175 (4)

S. Mitrovica

132 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

231 (2)

Beograd

217 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

335 (3)

Tendencija stagnacije

Titel

204 (-16)

NERA

Hetin

56 (0)

TISA

76 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja