Dnevnik 6.mart 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 6. MART 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23008 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

I B I B I Z N I S F O R U M N A K O P A O N I K U : SVE JE STA LO, SA MO OBE ]A WA RA STU

SA MO U SR BI JI SA MO PO SLU GE VRE DE VI [E OD NAFT NE KOM PA NI JE

Privrednici ne idu na izbore

Tajkuni prodaju, dr`ava rasprodaje

str. 4

Predsednik Udru`ewa korporativnih direktora Toplica Spasojevi} ka`e za na{ list da imamo politi~are koji {ire populizam i obe}avaju ne{to javnom sektoru {to nije realno, a to uti~e na radnike u privatnom sektoru. „Ako se s ovako posrnulom ekonomskom situacijom pove}aju plate u javnom sektoru, te{ko privatni gazda mo`e svom radniku da objasni za{to wegova plata ne mo`e biti ve}a. Mi smo ve} sada u situaciji da su plate u javnom sektoru daleko ve}e od onih u realnom sektoru, ali mi nismo politi~ari i nama ne trebaju glasovi za izbore”, ka`e Spasojevi}. str. 3

T E M A „ D N E V N I K A ” : SR BI JA GU BI I ONO MA LO BREN DO VA KO JE IMA

Jedini pravi... sada je Janez

str. 4

NASLOVI

INTERVJU NEDEqE

str. 2

Teofil Pan~i} Rodoqupci i antene

Opet malo snega

Foto: N. Stojanovi}

Pavle [osberger

I PIH TI JE ZA GI NI SA: Dok su se na „Pihtijadi” Rumen~ani sa svojim gostima prepoznavali izme|u oka~enih slanina, {unki i kobasica, zvani~no je zase~ena i „najve}a pihtija na svetu”, du`ine 19 metara, u koju je utro{eno dve oranije po 1.100 litara vode i preko to-

Bora Oti} ^vegeri

\or|e Randeq Kako sam video – viziju

ne mesa, jezika, butkica, glava, nogica i ko`ura bez masti. Krajwi {mek dalo je i 20 kilograma {argarepe, belog i crnog luka i neizostavni biber, a po re~ima glavnog kuvara Vojislava Moce Lon~ara, pihtije bez rena – nikako ne mogu... str. 8

@eqko Markovi}

Stanar Hari{eve palate u Zemunu

SRPSKI DUBL TE[KOM MUKOM SAVLADAO INDIJCE 3:1

Sr|an Gile Gojkovi} str. 17

Foto: F. Baki}

INTERVJU

Lak{e se di{e str. 10

Najvi{a temperatura 4°S

2

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

Ko{tunica: Me{ihat: Zarobqenici Medijski svoje gre{ke lin~ muftije

CITATI

„

na{a preporuka je da Amfilohije uputi javno izviwewe u~esnicima i u~esnicama Parade ponosa. Bilo bi va`no da primi delegaciju aktivista koji se bore za prava seksualnih mawina kako bi se upoznao sa problemima sa kojima se suo~avaju. istovremeno, mitropolit treba da se ubudu}e suzdr`i od davawa izjava kojima se podsti~e diskriminacija, mr`wa ili nasiqe

”

Nevena Petru{i}, po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica ocenio je u Beogradu da je politika sada{we vlasti "duboko pogre{na" i da zbog takve politike zemqa ulazi u jednu od svojih najte`ih kriza. "Srbija je zarobqenik pogre{ne politike da nam je danas najpre~e pitawe ulazak u Evropsku uniju", kazao je Ko{tunica na skup{tini omladine te DSS-a. Predsednik DSS-a je ukazao da Srbiji ne}e biti boqe sve dok se ne shvati da je sada{wa politika pogre{na, kao i da ni posle izbora "ne}e i ne mo`e biti nimalo boqe ako se samo promene stranke na vlasti, a ostane ista politika da su nam Brisel i Va{ington pre~i od same Srbije". On je kazao da se srpska privreda "potpuno gasi", kao i da }e, kroz razgovore koji slede sa "samozvanom" kosovskom Vladom svi su{tinski interesi Srbije biti rasprodati zarad dobijawa pozitivne ocene Brisela.

Me{ihat Islamske zajednice u Srbiji, kojim rukovodi glavni muftija Muamer Zukorli}, optu`io je RTS da, pod rukovodstvom Alek san da ra Ti ja ni }a, u~e stvu je u “re `im sko-me dij skom lin~u” muftije. U saop{tewu Informativne slu`be, Me{ihat konstatuje da, uprkos vi{e upozorewa "takozvani Javni servis" i Tijani} nastavqaju neprijateqsko delovawe RTS-a prema islamu, muslimanima i Islamskoj zajednici. U Me{ihatu smatraju da je autorka emisije “Da, mo`da, ne” Olivera Kova~evi} zloupotrebila Javni servis u nastojawu da muslimane, "nad kojima se permanentno vr{i diskriminacija", predstavi kao opasnost za one koji druga~ije misle. U Me{ihatu isti~u da je `alosno {to "RTS zloupotrebqa novac gra|ana Srbije za sramno dezinformisawe javnosti".

LOGIKA TUMBAWA KABINETA U NEMAWINOJ 11

Osve`ewe zbog osve`ewa

A

ko su re kon struk ci je i re pu bli~ ke i po kra jin ske vla de je di ni adut s ko jim ko a- li ci ja ~e ka iz bo re, on da opo zi ci ja u me |u vre me nu ne mo ra ni {ta da ~i ni ka ko bi jav nost ube di la u ne spo sob nost ak tu el ne vla sti da se uhva ti u ko {tac s re al nim pr o ble mi ma dru {tva. Jer, kao i svi do sa da {wi do go vo ri, po ~ev {i od onog o for mi ra wu ko a li ci je, i ovaj se za sni va na tre nut nim par tij skim in te re si ma. A za taj in te res ni je bit no da li }e Vla da do is te ka man da ta de lo va ti kao ra {ti mo va ni orke star, ve} da {to du `e od lo `i iz bo re.

Ta ko je i ovaj iz nu |en po tez na kon su ko ba iz me |u de mo kra ta i stran ke Mla |a na Din ki }a, sa mo jo{ je dan po ku {aj o~u va wa po zi ci ja stra na ka vla sti u i{ ~e ki va wu bo qeg tre nut ka za iz lazak na bi rali{ta.

Na i me, iako se o re kon struk ci ji go vo ri ve} go di nu i po da na, da nas je o~i gled no da ona ipak ni ja bi la

go di nu i po da na, sve lo na sma we we br o ja mi ni star skih fo te qa, i to po mo de lu pu ke pre ra spo de lu par tij skih fe u da.

Ta ko ba rem tvr di je dan od li de ra ko a li ci je Ivi ca Da ~i}. Je ste da su se u iz bo ru iz me |u Pe tra [kun dri }a i Mi lu ti na Mr ko wi }a so ci ja li sti opre de li li za ovog dru gog, ali o~i gled no da sa mi “pe ru ru ke” od do go vo re ne kom bi na to ri ke. Ka ko je to pre zen to vao li der SPS-a, “pre ma prin ci pi ma ko je su o re kon struk ci ji Vla de do go vo ri li DS i G17 plus”, pri pa ja we re so ra ener ge ti ke i in fra stru ku re je je di no re al no mo gu }e. “Po na {em mi {qe wu, re kon struk ci ja Vla de mo gla je da bu de i kva li tet ni ja da se pri hva tio prin cip o te meq nom pre i spi ti va wu od no sa i mo `da, even tu al no, o pre me {ta wu re so ra bez ob zi ra ko me su pri pa li ka da je pot pi san ko a li ci o ni spo ra zum”, po ru ~io je Da ~i}.

Iz ovog sle di da je sa svim sve jed no da li }e se me wa ti mi ni stri

Krkobabi} jedini siguran Je di no mi ran naj vre me {ni ji ~lan Vla de Jo van Kr ko ba bi}, ko ji je svo ju po zi ci ji za ce men ti rao na sa mom star tu, {to su ja sno uvi de li i pre go va ra ~i iz MMF-a. No, s ob zi rom na pre mi je rov na go ve {taj da se jo{ uvek tra ga za ne kim ka drov skim re {e wi ma, lo gi~ no je i da su sve op ci je i da qe otvo re ne. Ni {ta bo qe od to ga ne go dr `a ti par tij ske ka dro ve u stal noj ne iz ve sno sti. Da li su ra di li, ka ko su ra di li, da li je do bro da su bi lo {ta ra di li...? Ko god da “stra da” u ovoj ras po de li ka ra ta me |u stran ka ma na vla sti – jer re kon struk ci ja ni je ni {ta vi {e od to ga – ne }e bi ti me sta za iz ne na |e we, bar kad je re~ o de mo kra ta ma. Ni je li im to wi hov li der po ru ~i vao iz sed ni ce u sed ni cu stra na~ kog Glav nog od bo ra? pla ni ra na, s ob zi rom na kon fu zi ju i ne ve ri cu par tij skih ka dro va ko ji }e mo ra ti da se od rek nu vi so kih si ne ku ra. Uosta lom, da po en ta ni je u no voj vi zi ji i pr o me ni po li ti ke po tvr dio je sam pre mi jer, sa op {ta va ju }i no vi na ri ma da }e u Ne ma wi noj 11 ubu du }e se de ti 17 mi ni sta ra, ume sto 24. Na`alost, svi su iz gle di da }e ne u spe {na ma tri ca vo |e wa mi ni star sta va bi ti sa mo pre sli ka na, jer se ce lo za me {a teq stvo oko pr o me na u Cvet ko vi }e vom ka bi ne tu, a ko je tra je ve}

u zna ~a ni jim ili ma we zan ~aj ni jim re so ri ma, kao {to su eko no mi ja, fi nan si je, ener ge ti ka ili po qo pri vre da, jer }e si stem upra vqa wa osta ti isti. Vaq da da bi bi lo za bav ni je, pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, iako o~e ku je da }e par la ment u uto rak ras pra vqa ti o we go vom pred lo gu, pri zna je da se jo{ tra `e ade kvat na per so nal na re {e wa za po je di ne re so re, te da naj ve ro vat ni je ni ono {to pred lo `i u po ne de qak ne }e bi ti ko na~ no… Tek, ova epi zo da u Cvet ko vi -

}e vom ka bi ne tu, na kon {to me dij ski bude ispo{}ena, po sta }e mu ni ci ja ina ~e bez i dej ne opoz ici je.

U svakom slu~aju, u ne do stat ku ose }a ja za re al nost ipak ne maw ka eg zo ti ke, ka ko u po gle du neo gra ni ~e nih kom bi na ci ja u spa ja wu i pre ka raj wu re so ra, ta ko i u na ga |a wi ma o per so nal nim “osve `e wi ma” u Cvet ko vi }e vom ka bi ne tu – ti pa ve li kog po vrat ka na jav nu sce nu jed nog od za bo ra vqe nih aso va G17 plus i biv {eg pred sed ni ka re pu bli~ kog par la men ta Pre dra ga Mar ko vi }a.

Na rav no, i uz ovo za me {a teq stvo u Vla di, po slo vi~ no ide pri ~a o no voj ka drov skoj dra mi de mo kra ta. Na i me, u po za di ni ak tu el nih pr o me na u Cvet ko vi }e vom ka bi ne tu, u me di ji ma se spe ku li {e da }e Dra gan \i las za me ni ti Du {a na Pe tro vi }a na me stu de sne ru ke Bo ri sa Ta di }a.

Istovremeno se spekuli{e da }e pre mi jer pre u ze ti i re sor fi nan si ja, ili }e mo`da Bo `i dar \e li} is ku ka ti osta nak u min istar skoj fo te qi do kra ja man da ta upravo preuzimaju}i fo te qu Di a ne Dra gu ti no vi}, ili }e pak na sle di ti Sa {u Dra gi na na ~e lu re so ra po qo pri ver de...

Otvo re na vra ta u ta kvoj kom bi na to ri ci pre po zna li su i u Voj vo di ni, gde je od pre dva da na ta ko |e ak tu e li zo va no pi ta we sma we wa re so ra u po kra jin skoj Vla di, ko ju voj vo |an ski pre mi jer na zi va “re duk ci jom”. Jer to je, po we mu, lo gi ~an sled na kon re kon struk ci je u Ne ma wi noj 11.

Za so ci o lo ga Jo vu Ba ki }a po tez i vla da ju }ih stra na ka, ali i opo zi ci je ni su ni {ta vi {e od “bes kraj ne par ti je ping–pon ga”.

On sma tra i da su svi ovi po te zi u funk ci ji ubr za ne pri pre me pred iz bor ne kam pa we. “Ra di se o ping-pon gu. Da kle, to je lop ta we, lop ta ide s jed ne na dru gu stra nu i ni {ta spek ta ku lar no se ne de {a va. U stva ri i jed ni i dru gi se u`ur ba no spre ma ju za iz bo re i oba po te za su u funk ci ji pred iz bor ne kam pa we“, oce wu je Ba ki}. n Branka Dragovi} Savi}

SVET „Jovo Srbine, ~ar{ija je uz tebe” Hiqade gra|ana Sarajeva protestovalo je ju~e ispred Ambasade Austrije i Predsedni{tva i Parlamenta Bosne i Hercegovine, a grupa demonstranata i ispred Ambasade Srbije zbog hap{ewa penzionisanog generala Armije BiH Jove Divjaka. Demonstranti su blokirali glavnu saobra}ajnicu u Sarajevu i pi{taqkama i parolama iskazali ispred zgrade Predsedni{tva BiH iskazali nezadovoqstvo, ali i podr{ku heroju odbrane Sarajeva i BiH, Jovanu Divjaku, prenose mediji. Demonstranti su zahtevali hitno osloba|awe Divjaka. U koloni su oti{li pred zgradu Parlamenta BiH, pevaju}i biv{u himnu BiH "Jedna si jedina" i uzvikuju}i "Jovo, Jovane, raja je uz tebe", "Jovo Srbine, ~ar{ija je uz tebe" i druge. Ispred Ambasade Srbije demonstranti su bili s obe strane Miqacke, a saobra}aj je za to vreme na Obali bio je obustavqen.

Skup i {etwa demonstranata protekli su bez incidenata.

Bitka za Zaviju Najmawe 30 qudi je poginulo u novim sukobima pobuwenika i provladinih snaga u libijskom gradu Zaviji, gde je vojska izvela novi napad. Nekoliko stotina qudi lojalnih predsedniku Moameru Gadafiju su ju~e u{li u grad sa tenkovima, iz kojih su, prema tvrdwama o~evidaca, pucali na stambene zgrade i automobile. "Na{i qudi su uzvratili napad. Pobedili smo za sada i civili se okupqaju na trgu", rekao je portparol pobuwenika Jusef [agan. Agencija Rojters je prenela da su snage lojalne Gadafiju opkolile taj grad, koji se nalazi 50 kilometara zapadno od prestonice Tripolija, i da im je poslato poja~awe. Vojska je zatim izvela jo{ jedan napad, a jedan od stanovnika ka`e da je video vi{e od 20 tenkova na centralnom trgu.

Ina~e, visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutere{ izjavio je televiziji Al Xazira da su me|u strancima koji poku{avaju da pobegnu iz Libije najve}oj opasnosti izlo`eni afri~ki radnici.

INTERVJU NEDEQE

PAVLE [OSBERGER,

Zato {to sam gonili su me og petka, 23. januara 1942, radna jedinica sastavqena od Jevreja bila je locirana u Baji. Popodne, za vreme kupawa, pronela se vest da se u Novom Sadu doga|aju stra{ne stvari. „Mi Novosa|ani, nabacili smo na sebe svoja odela i odjurili na po{tu. Nazvali smo na{e. Novosad ska te le fo nist ki wa, svojim umiqatim glasom, saop{tila je: Broj se ne javqa, a ne}e se vi{e ni javiti"... Ove re~i izgovorio je neposredno pre nego {to su mu u ~etvrtak, u Budimp{eti, uru~ili nagradu "Dr [andor [ajber", za rad na poqu judaistike, hebraistike i zbog vi{edecenijskog napora za o~uvawe jevrejske zajednice i kulture tolerancije. Publicisti i borcu protiv zaborava, na{em sugra|anu Pa vlu [os ber ge ru, priznawe je odala ma|arska vlada u saradwi sa Savezom jevrejskih op{tina te zemqe.

Dva meseca posle genocida, pri~a nam [osberger, mar{irao je sa o~evom "mici kapom", koju je nosio na prisilnom radu u Novom Sadu. Sunce je upeklo, Pavle je skinuo kapu i osetio miris kose svog oca, sve {to je od wega ostalo na ovom svetu. Posle svih godina i miliona nevinih `rtava, u Srbiji antisemitizam s papira, ekrana i iz usta ponovo prete}i izbacuje zube, a [oseberger ka`e: „@ao mi je, i ~udi me da ba{ oni qudi koji su i sami u posledwih sto godina imali problema zbog svoje nacionalnosti, bili progawani, isto ~ine qudima koju su imali jo{ gore probleme. Od moje familije niko nije `iv, ja sam posledwi izdanak, umro mi brati} u Izraelu i imam sestru u Parizu. To je ostalo od velike [osbergerove familije”. l Srbija i antisemitizam danas?

– Ovog momenta u Beogradu mo`ete u izlozima kwi`ara prona}i najgore antisemitske kwige.

Jako me to ~udi, jer za to nema razloga. U kraqevini, u socijalizmu, uvek su Jevreji bili na mestu, po{tovali smo i bili po{tovani. Nije mi jasno...

T

l [ta stvara zlo: neznawe, neostvarenost, siroma{tvo..?

– U Jugoslaviji je posle Drugog svetskog rata bilo 6.000 Jevreja, sada ih ima oko 1.500. Osim stare generacije, koja je zauzimala bitna mesta u medicini i sudstvu, na primer, danas nema javnih rad ni ka Je vre ja.

Nikom ne smetaju, nikom nisu konkurencija.

To je ne~uveno i tu nema logike. l Logike nema, ali sigurno postoje generatori mr`we?

– Neki okrivquju crkvu, ali nijedna crkva slu `be no ni je an ti se mitska, osim mo`da neke fundamentalisti~ke muslimanske, ali i to je na politi~koj bazi. Sve zavisi. Kada sam bio u logoru, u borskom rudniku, {ef mi je bio nema~ki in`ewer, po ~inu ka pe tan. Kul tu ran ~ovek, oslovqavao me je sa "gospodine" i "kolega" i godinu i po dana dr`ao u kancelariji, da vodim tehni~ke poslove. A jedan drugi, wegov kolega, zabetonirao je `ivog ~oveka. l U Sr bi ji mno go {ta nije "slu`beno", ali "na terenu" je druga~ija situacija?

– Ni sam po li ti ~ar.

Mene su gawali ceo rat, kao ze ca. @i vu gla vu sam iz vu kao u lo go ru, ali mo gu re }i da ima qudi koji ne misle kao ja. Mi smo tolerantni, na Jevrejskoj sinagogi pi{e da je to dom za sve narode sveta. Srbi i Jevreji imaju jednu zajedni~ku osobinu: oni su zadu`binari. Bogati Srbi su ostavqali crkvi, {koli, fondaciji, isto rade i Jevreji. ^initi micvu zna~i raditi dobra, bogougodna dela i to ~ine i Srbi. Za{to je do{lo do ovoga, to meni nije jasno. Ima qudi koji ne vole Jevreje, Kineze, a ima i qudi koji ne vole Srbe. l Ko profitira od tog nemira?

– Ne pitate pravu osobu. Ja sam ve~ito progowen u ratu, gde su mi istrebili familiju, nemojte me pitati ovakve stvari.

Podr{ka UNS-a redakciji „Dnevnika” Na skup{tini Udru`ewa novinara Srbije, odr`anoj ju~e u Brusu, izglasana je podr{ka zaposlenima u Dnevnik Vojvodina Presu da postanu ve}inski vlasnici lista “Dnevnik”. Kompanija VAC, koja je ve}inski vlasnik DVP-a, izrazila je jo{ u septembru 2010. spremnost da svoj udeo pokloni zaposlenima i da se pritom odrekne svih potra`ivawa na rok od pet godina. Na`alost, zbog komplikovane administrativne procedure i uprkos pozitivnoj odluci

Vlade Vojvodine i podr{ci Vlade Srbije, voqa VAC-a do danas nije realizovana. Blizu 200 novinara, ~lanova UNS-a, podr`alo je ju~e nastojawa kolega u "Dnevniku" da se izbore za sprovo|ewe odluke VAC-a koji bi, kako je re~eno na skup{tini, mogao da poslu`i kao primer za okon~avawe poni{tenih i neuspelih privatizacija u Srbiji tako {to bi se dr`ava odrekla svog udela u takvim medijima.

D. V.

RETROVIZOR crnA hronikA

Opqa~kan trafo u Futogu Trafostanica u mestu Futog pored Novog Sada opqa~kana je i tom prilikom pri~iwena je {teta od oko 400.000 dinara, ali su provalnici uhap{eni, saop{tila je Elektrovojvodina. Provalnici su ju~e oko pola tri provalili u trafostanicu, ukrali 46 akumulatorskih baterija i pokidali i po~upali `ice za daqinski nadzor i upravqawe trafostanicom. Odmah po prijemu signala da se u trafostanici ne{to de{ava, ekipe Elektrovojvodine su iza{le na teren i prijavile kra|u policiji, koja je prona{la i uhapsila po~inioce. Elektrovojvodina je upozorila potencijalne pqa~ka{e da provaqivawem u wene objekte rizikuju i svoje i tu|e `ivote zbog opasnosti od visokog napona, kao i da weni objekti "nisu izvor sekundarnih sirovina". Uprkos pqa~ki, nije do{lo do prekida u snabdevawu strujom, pi{e u saop{tewu.

n Srp sko Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne od u sta lo je od kri vi~ nog go we wa hr vat skog dr `a vqa ni na Ti ho mi ra Pur de i jo{ dvo ji ce osum wi ~e nih za rat ne zlo ~i ne u Vu ko va ru 1991, zbog ne do stat ka do ka za. Za me nik tu `i o ca Bru no Ve ka ri} je obra zla `io da su is tra ge u tim pred me ti ma oba vqe ne lo {e.

Zva ni~ ni Za greb po zdra vio je tu od lu ku Tu `i la {tva u Be o gra du. n Svi srp ski po slo vi sa Li bi jom su za mr znu ti, pa ta ko i voj noeko nom ska sa rad wa, a za u sta vqen je i pro je kat iz grad we Voj no-me di cin ske aka de mi je u Tri po li ju. Sin di ka ti “Za sta va oru` ja“ upo zo ra va ju da }e bi ti ugro `e ni vi {e mi li on ski aran `ma ni sa Li bi jom, ali je mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac ob ja snio da se po slo vi ob u sta vqa ju zbog od lu ke UN. n Udru `e we naft nih kom pa ni ja Sr bi je pred lo `i lo je da za 4,5 di na ra sma wi ak ci zu na evro ben zin i ti me je iz jed na ~i sa ak ci zom ma we kva li tet nog ben zi na iz do ma }e pro iz vod we. Pod se ti mo, Evrop ska ko mi si ja je oce ni la da je Za ko nom o ak ci za ma na ru {e na kon ku ren ci ja na tr `i {tu naft nih de ri va ta u Sr bi ji, ~i me je pre kr {en Pre la zni spo ra zum sa EU. n Pri rod ni gas bi za do ma }in stva tre ba lo da po sku pi oko 15 od sto, iz ja vio je ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa“ Du {an Ba ja to vi}. Po we go vim re ~i ma, pro ce du ra za po sku pqe we ga sa jo{ ni je po kre nu ta. „Tra ju do go vo ri sa Vla dom i sve }e za vi sti od te ku }e li kvid no sti „Sr bi ja ga sa“, ali us pe li smo da od lo `i mo po sku pqe we za kraj grej ne se zo ne”, iz ja vio je Ba ja to vi}.

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

PUBLICISTA

KARMA KOMA

Je vrej, kao ze ca l Neprijatno vam je?

– Ni je mi ne pri jat no, `ao mi je {to moj sin ne ma de du, ni ka da ni je ose tio qu bav de de pre ma unu ~e tu. l Le~i li vreme rane?

– Da, le ~i. Ima mo so lid nu po ro di cu i gle da mo da od osta ta ka stvo ri mo je vrej sku za jed ni cu ko ja ko li ko to li ko uspe va, da bu de mo ple me ni ti i ra di mo do bra de la. l Televizija „Pink” se posle antisemitskog skandala prili~no neve{to poku{ala iskupiti...?

– I ma |ar ska Hor ti je va dr `a va je od 1920. ima la o{tar an ti se mit ski kurs. Sa da {wa dr `a va ho }e da ope re tu qa gu, ta ko pi {e ta mo {wa {tam pa. Uvi de li su da su po gre {i li, da li je to iskre no – vi de }e mo. l Da li ste se ose}ali teskobno u Budimpe{ti, zato {to je [andor Kepiro i daqe neka`wen?

– Ne. Ke pi ro je na kra ju op tu `en i ino stra na {tam pa pi {e da je ma |ar ska vla da tim ge stom za po ~e la dru gu po li ti ku. Mo `da na rod ni je, to ni sam ja re kao, ali od no si pre ma Izra e lu su mno go bo qi, kao i pre ma Je vre ji ma.

Apsolutno neva`no!

Pret hod ni gost na {eg “In ter vjua ne de qe” umet nik Ni ko la Xa fo pi tao je “na ne vi |e no” Pa vla [os ber ge ra ko ja mu se folk pe va ~i ca naj vi {e svi |a?

– @e ne su sve le pe. Ne bih hteo da bi ram, ona ko ja ima pri ja tan glas i po na {a we. l Takve postoje?

– Ne znam ja ni jed nu, ni ime, ni pe smu, ali to ni je ni va `no... l Efraim Zurof mi je rekao da u Ma|arskoj ne postoji politi~ka voqa da se fa{isti~ki zlo~inci izvedu pred lice pravde.

– To je bi la pro {la vla da. Ova no va je po li ti~ ki ma lo vi {e ude sno, ali ima dru ga ~i ji stav. ^u di me da so ci ja li sti to ni su u~i ni li. Vaq da se bo re za gla so ve. l Desnica ima vi{e razumevawa?

– Ni su oni kla si~ ni de sni ~a ri, ve} de sni cen tar. Ko li ko sam pra tio rad Vik to ra Or ba na, u stu dent skim da ni ma je bio de mo kra ta, i te ka ko!

Po sle je ma lo kre nuo ude sno, vaq da on zna za {to, ali u po gle du Ke pi ra su ja ko od lu~ ni. l Da li je licemerno s na{e strane da insistiramo na osudi "novosadskog yelata", dok se Ratko Mladi} {eta slobodan?

– Zna t e {ta, mno g o sam star da bih se ti m e ba vio. Vaq d a }e vla d a zna t i me r u i shva t i t i me -

Rodoqupci i antene E

fo to: R. Hayi}

|u n a r od n u si t u a c i j u – ka d a i ka k o mo r a da po stu p i. l Ovo vam nije prva nagrada. Ima li, ipak, poseban zna~aj za vas?

– To je na gra da evrop skog ran ga. La u re a ti su iz Ma |ar ske i sve ta, na po qu je vrej ske kul tu re i to le ran ci je. l Imate dobar odnos s na{om gradskom vlasti ?

– I sa ovom, i sa pro {lom. l Koliko vam to zna~i?

– Ja ko. Evo, sa da ni sam imao pa so{ i po mo gli su mi da ga istog da na do bi jem. Jed na uli ca od sko ra no si ime mo je po koj ne maj ke Pa u le [os ber ger.

Ona je bi la jav ni i kul tur ni rad nik, za du `bi nar, osni va~ je vrej skog za ba vi {ta. l Najve}a promena u Novom Sadu u odnosu na va{e detiwstvo?

– Bi li po ko ji fi ja ke ri, sa da ne mo `e te pro }i.

Ne ma va zdu ha. l A mentalitet?

– Ima mno go pri do {li ca, ali grad je uvek bio sa ~i wen od wih. I mi smo do {li sre di nom 18. ve ka, jer je za kon Kar la III Hab sbur {kog od re dio da se u je vrej skoj po ro di ci sa mo je dan ~lan mo gao o`e ni ti. Omla di na je kre nu la po Ca re vi ni da tra `i ne ku ru pu u ko joj bi osno va la fa mi li ju.

No vi Sad ih je sve pri mio. l Da li smo tu otvorenost vremenom izgubili?

– Da, vaq da je to no vi na ~in `i vo ta. Mo der ni zo va lo se sve. l Dosta gostiju "intervjua nedeqe" je reklo da se izgubio, zatvorio...

– Ne bih hteo da ka `em ne {to lo {e u sta re da ne. Znam da smo se u No vom Sa du uvek do bro ose }a li, bi li smo vi |e na fa mi li ja od ka da No vi Sad po sto ji i to smo i sa da. Mo ji po tom ci ima ju ve li ki broj pri ja te qa ko ji ih vo le i obr nu to, tu pro ble ma ne ma. n Igor Mihaqevi}

I BI BIZNIS FORUM NA KOPAONIKU: SVE JE STALO, SAMO OBE]AWA RASTU

Pri vred ni ci ne idu na iz bo re ao i pro te klih go di na, i ove su broj ni dr `av ni, pri vred ni, eko nom ski i ini u~e sni ci upra vo za vr {e nog Bi znis fo ru ma na Ko pa o ni ku, ta ko zva nog srp skog Da vo sa, za kqu ~i li su da je Sr bi ji neo p ho dan no vi mo del pri vred nog ra sta. I to mo del ko ji }e bi ti ba zi ran pr ven stve no na pro iz vod wi i iz vo zu, uz za kli wa we da su in ve sti to ri kqu~ ni za bu du }i eko nom ski opo ra vak dr `a ve. Da kle, ni {ta no vo. Vlast je na Ko pa o ni ku pri ~a la o to me {ta i ka ko tre ba, tvr de }i da za to ima i sna gu i go to va re {e wa, a pri vred ni ci su od go va ra li da pa te od ne sa ni ce i stra ha upra vo zbog to ga {to kre a to ri eko nom ske po li ti ke dr `a ve mi sle da }e se si tu a ci ja po pra vi ti sa mo za to {to oni „u gla va ma” ima ju re cept dok je na de lu eko nom sko pro pa da we.

Ka da je la ne sa istog me sta on da {wi gu ver ner NBS Ra do van Je la {i} po ru ~io da nam, uko li ko se ne do zo ve mo pa me ti i re ~i po~ ne mo da pre tva ra mo u de la, pre ti “gr~ ki sce na rio”, mno gi su po hi ta li da ga op tu `e za ne po treb no uz ne mi ra va we jav no sti. Ne du go po tom on je pod neo ostav ku na me sto gu ver ne ra a na kon to ga usle di la je in fla ci ja za ko ju su gra |a ni Sr bi je mi sli li da se po sle de ve de se tih vi {e ni ka da ne }e po vra ti ti. U pro te klih go di nu da na ni je sa mo in fla ci ja po ra sla, uve }ao se i broj ne za po sle nih, sve je vi {e ka {we wa u na pla ti kre di ta, ne li kvid nost ha ra... U ta kvom sta wu ~ak i oni ko ji ima ju bo qe re zul ta te ne ose }a ju se bo qe jer, ka ko sa mi ka `u,

K

3

te {ko je bi ti us pe {an u okru `e wu gde su svi ne u spe {ni.

Pred sed nik Udru `e wa ko or po ra tiv nih di rek to ra To pli ca Spa so je vi} tvr di za na{ list da je eko nom ska kri za u{la u mir ni ji i pred vi dqi vi tok jer sa da zna mo {ta nas ~e -

ka, ali zna mo i {ta tre ba da u~i ni mo uko li ko se naj zad do zo ve mo pa me ti i pre pu sti mo eko no mi ju oni ma ko ji se u wu raz u me ju, ako naj zad shva ti mo da sa ve ti uspe {nih pri vred ni ka do no se ko rist ce lom dru {tvu a ne sa mo po je din ci ma. Dru gim

Nisu svi biznismeni tajkuni Ni su svi pri vred ni ci taj ku ni, upo zo ra va Spa so je vi}. „Dr `a va mo ra sa pred u zet ni ka da ski nu tu qa gu da je taj kun i da `e li na ne po {ten na ~in da se obo ga ti. Na rav no, onaj ko za i sta `e li da lo vi u mut nom, we ga nad le `ne dr `av ne in sti tu ci je mo ra ju za u sta vi ti i sank ci o ni sa ti. Ta ko se pra vi dis tan ca vla sti od taj ku na, a ne svr sta va wem svih pri vred ni ka u isti ko{. Svi ko ji na po {ten na ~in ho }e da in ve sti ra ju u Sr bi ji tre ba da do bi ju mak si mal nu po dr {ku dr `a ve. Kqu~ za Sr bi ju u na red nom pe ri o du je ste upra vo u to me da oslo bo di ener gi ju pred u zet ni ka ka ko bi u{li u no vi in ve sti ci o ni ci klus, ku pi li no vu opre mu i za po sli li no ve qu de. Dr `a va mo ra da ure di pri vred ni am bi jent, {to pod ra zu me va re struk tu i ra we dr `av ne upra ve, jav nih pred u ze }a i do no {e we pro pi sa po treb nih da bi smo bi li pri vla~ ni za ula ga we”, ka `e Spa so je vi}.

[ta }e biti s nacionalnom ekonomijom?

Ka da pri vred ni ci do |u do tle da im se u Sr bi ji po slo va we vi {e ne is pla ti, oni }e fir mu pro da ti. I upra vo to se, ka `e Spa so je vi}, do ga |a po sled wih da na ka da ne ki od naj ve }ih do ma }ih bi zni sme na pro da ju svo je kom pa ni je, i to za ogrom ne pa re. „To je od raz si tu a ci je ko ja ov de vla da u pro te kle tri go di ne. Naj go re smo pro {li od svih evrop skih dr `a va {to se ti ~e kur sa, jer su na ma oba ve ze kod ba na ka po dig nu te za 40-50 od sto, wi ho ve ka ma te su me |u naj vi {i ma u Evro pi, dok je s dru ge stra ne sta nov ni {tvo osi ro ma {i lo ta ko da pred u ze }a ne ma ju gde da za ra |u ju. Na `a lost, zbog sve ga to ga nam pre ti ve li ka opa snost da odav de odu mno gi uspe {ni bi zni sme ni, pa }e i do pri nos ko ji su oni ima li u srp skoj pri vre di ne sta ti. Sve to mo `e do ve sti do to ga da srp ska pri vre da do |e u ru ke stra nih kom pa ni ja. Ali one idu za svo jim in te re si ma, i {ta }e on da bi ti sa na ci o nal nom eko no mi jom?”, pi ta se Spa so je vi}.

to ti be la ja oda kle mu se naj ma we na da{: se ra di o naj sa vr {e ni gra |an ku Ma ju N. i gra |a ni na Mi lo {a B. joj mi mi kri ji otkad je pr vo je pri sil no iz ba ci lo iz jed ne vr ste sve ta, ve ka i ~o ve ka. za tvo re nog pro sto ra, onog u ko jem se sni ma te le [ta se ovi me `e li vi zij ski {ou ko ji to bo `e pred sta vqa stvar nost re }i? Sa svim pro sta stvar, pro sti ja od Ma je i sa mu, a sa da im se sa ovla {}e nih i ozbiq nih Mi lo {a za jed no, uko li ko je to mo gu }e. Na i me, u adre sa pre ti da }e ih se da ti pri sil no uba ci ti auten ti~ nom sve tu Mi lo {a i Ma je, i bez broj nih u dru gi, onaj ko ji je naj stvar ni ji od svih – onaj za jo{ ta kvih ma ja di i mi lo {i ja di, tra di ci o nal no tvor ski. I to za {to? Za to {to su ne {to re kli. ne po sto je ni ka kvi „Je vre ji“, „Sr bi“, „Ame ri kan A {ta su re kli? Ni {ta. To jest, re kli su ne {to, ci“, „bom bar do va we“ i ko zna jo{ sve ka kvi ~ud iz go vo ri li su ne ke re ~i, ali sa me te re ~i su Ni ni i ap strakt ni poj mo vi. Ni ti je wih bri ge {a za {ta, ma da ne ne ko obi~ no i bez o pa sno Ni {ta, ne to, sve dok je {a re nih |en gi, {e ge i kr kan lu ka. U go su pre od one sor te Ni ~e ga ko ja ume da bu de wi hov je za ~a ra ni svet ne {to ta kvo mo glo sa mo otrov na, ~ak smr to no sna, ubi la~ ka, ba rem u za upa sti spo qa, do lu ta ti u wi ho vo men tal no dvo ni {ta vi lo pod sti caj nim okol no sti ma. ri {te kao kra ji~ kom oka i uma ske ni ra ni opi qak Ko to gle da, ko pra ti tu pro duk ci ju – za pra vo, ne ka kvog ta blo id nog tru }a wa, mo glo se je di no u naj no vi jem `ar go nu na pir li ta ne pro sto te to se za ka ~i ti za wi ho ve spe ci fi~ ne mi sa o ne apa ra te zo ve „for mat“ – taj bi mo `da mo gao bo qe da nam ne gde u pro la zu, kao ~i ~ak za no ga vi cu, mo glo je ob ja sni ka ko uop {te do |e do to ga, ka ko se uop {te sa mo da im se u{u wa u si stem kao ka kav vi rus stvo ri ta ko nad re al na si tu a ci ja u ko joj na je da red ili tro ja nac, ali ne cr no gor ski iz vi ca, onaj ko po sta ne i stvar no i mo gu }e da ne ka kva Ma ja N. i ji u|e pa ne ra di ni {ta. Ovaj bog me ra di, gla vu iz ve sni Mi lo{ B. svo jim mi sa o nim i go vor nim ne di `e, i~ ne po su sta je. A taj je vi rus mo gao is apa ra tom, ta kvim ka kvi ve} je su, izim pro vi zu ju pli va ti na sve tlo da na sa mo no {en po pla vom to te mu o ko joj ama ba{ ni {ta ne zna ju, a te le vi zi ja bo `wih Mu drih Gla va ko je su odav no oku pi ra le to pre no si kao Ob ja vu Sa mu. I na taj na ~in od Ni jav ni pro stor ove ze mqe, je dva da se mo `e jo{ ~e ga, od ver bal nog na {kr ge di sa ti od {o de ra sa vr {e no wih.

Sva li ti svu kri vi cu na ne ja ka ple }a ne po sto je }e du hov Sve umo bol ne i Ma je i Mi lo {a isto je {to i op tu `i ti no ka lo rij ske de bil ne te o ri je za vred no sti, ve ve re, svi spek ta ku an te nu za sa dr `aj, smi sao {ta~ ki na pra vi lar ni kom plo ti i i po sle di ce ono ga {to pre no si Op {ti Pro blem. kom po ti, sve su ma Na i me, to otrov no nu te op tu `ni ce ni {ta ko je su u sr da~ nom di va nu iz re kli Ma ja i pro tiv ~i ta vih na ro da, ~as ovih ~as onih, sve re Mi lo{ be {e ne {to „pro tiv Je vre ja“, ne {to ona ~i tra qa vo pri kri ve ne mr `we i za um nih pred ko „na na ci o nal noj i ver skoj ba zi“, uz re fren ka ra su da i su je ve ri ca za kra bu qe nih u vi so ko par nu ko su nas „Je vre ji bom bar do va li“, i to me sli~ no. fra zu ne ka kve ru `i ~i }ev ske U~e no sti, sva mah A o to me da su ubi li Hri sta da i ne go vo ri mo. Pa ni ta wa naj {i reg spek tra dej stva – sve je to do ih za to oni, Ma ja i Mi lo{, ni ka ko ne vo le i ne ka {lo od to bo `e U~e nih a ma {a la ro do qu bi vih i se to – moj bra le – zna, a mi ka ko ’o}e mo. ro do qu ba~ kih, da bi se on da po la ko ka pi lar no Haj de da bu de mo otvo re ni do kra ja. De lu ju li {i ri lo na o ko lo, do spev {i me |u Pro ste u jed nom va ma, po {te no go vo re }i, taj Mi lo{ i ta Ma ja kao vi du mo `da do ne kle de for mi sa nom i pri la go qu di ko ji bi, re ci mo, mo gli zna ti ne {to, i{ta, |e nom jed nom sku ~e ni jem vo ka bu la ru, ali su bi lo {ta, o Je vre ji ma, o Ame ri ci, Evro pi, ra tu, {tin ski auten ti~ nom, jer sa ma su {ti na ta kvih isto ri ji, sa vre me no sti, o Sr bi ji, na kra ju kra je re ~i i ta kvog mi {qe wa-bez-mi {qe wa po se bi je va? Zna mo i vi i ja da ne ka ko mno go re a li sti~ ni pro sta~ ka i pro sta, i ama ba{ ni {ta je ne mo `e je de lu je pro ce na da se ra di o oso ba ma ko je s upa ople me ni ti. Sa svim je do voq no da bu de te Ma ja dqi vom le `er no {}u pro no se kroz svo je `i vo te ili Mi lo{ pa da vam se sna `no pri ~i ni da „tu, bre me go to vo pa sa vr {e nog ne zna wa o iole slo bra le, ima ne ~e ga“. `e ni jim fe no me ni ma `i vo ta i sve ta oko wih, Za to ku ka i mo ti ka na Ma ju i Mi lo {a ne re {a jed ne ne go va ne be slo ve sno sti, ap so lut ne neo p te va ju pra vi pro blem, ne za di ru ni mi li me tra u re }e no sti bi lo ka kvim ozbiq nim ~i we ni ca ma o Sr ce Ta me, ne po ma `u ona ko ka ko po ma `e lek, bi lo ~e mu, a ka mo li ne kom vi dqi vom i do ka zi ne go ona ko ka ko po ma `e pla ce bo: u~i ni nam se za vom spo sob no {}u pre tva ra wa ~i we ni ca u poj mo tre nu tak-dva da nam je bo qe, dok dej stvo op se ne ve, i po tom pro duk tiv nog ras po re |i va wa poj mo tra je. Sva li ti svu kri vi cu na ne ja ka ple }a Ma je i va u iz ve sne me |u od no se. Da ka ko, mo `da ve o ma Mi lo {a isto je {to i op tu `i ti an te nu za sa dr ne pra ved no gre {i mo i mo `da se ra di o umo vi ma `aj, smi sao i po sle di ce ono ga {to pre no si. ka li bra Sti ve na Ho kin ga, ali ako je ta ko, on da n Teofil Pan~i}

re ~i ma, ob ja {wa va Spa so je vi}, do {lo je vre me da po li ti ka do zvo li eko no mi ji da od ra di svoj deo po sla – jer bez to ga svi za jed no sr qa mo u pro va li ju.

Na `a lost, ni je ovo pr vi put da pri vred ni ci do bro na mer no uka zu ju {ta i ka ko tre ba, kao {to ne bi bio ni pr vi put da se o te su ge sti je po li ti~ ka eli ta oglu {i i da ono {to je ~u la na Ko pa o ni ku za bo ra vi ~im se vra ti u Be o grad.

Ali jed nom, ka ko ka `e i sam Spa so je vi}, to se mo ra pro me ni ti jer te {ka eko nom ska si tu a ci ja u ko joj su gra |a ni Sr bi je i ko ja ozbiq no pre ti da se pre tvo ri u so ci jal ni ha os, da je „na du” da bi ovog pu ta ipak mo glo bi ti dru ga ~i je.

– Naj bo qe bi bi lo ka da bi tzv. eko nom ski mi ni stri, ali i svi oni za du `e ni za eko no mi ju u Sr bi ji, po se }i va li kqu~ na pred u ze }a i bi zni sme ne, bez ob zi ra da li je re~ o do ma }im ili stra nim Toplica Spasojevi} fir ma ma, ka ko bi s wi ma raz go va ra - vu, {to zna ~i da ni {ta ne pro iz vo li i vi de li {ta Vla da za wih mo `e di. Ka da se to me do da ju i ne za po sle da u~i ni ka ko bi oni za po sli li jo{ ni, ko jih je pre ko 800.000, on da i la rad ni ka. To bi, uve ren sam, i jav nost i ku mo ra bi ti ja sno da ta kav ra ~un pri hva ti la, jer ni kom nor mal nom ne sa ogrom nim mi nu snim sal dom ne ma mo `e da sme ta ka da pred u zet nik ko da pla ti. Spa so je vi} pri zna je da otva ra no va rad na me sta. Ume sto to bi ce lo kup na srp ska ni ma lo ve se la ga, na {a vlast se pla {i da }e iz gu eko nom ska si tu a ci ja bi la lak {a da bi ti po e ne ako ih ne ko vi di kod bi se sa re for ma ma i bol nim, ali nu zni sme na, od no sno taj ku na. A od to ga `nim re zo vi ma, kre nu lo ra ni je kao sva ka ko ne mo gu da po beg nu, jer ih i da je, kao u mno gim dr `a va ma u deo jav no sti i ova ko po ve zu je sa po je tran zi ci ji, na pra vqen so ci jal ni di nim bo ga ta {i ma – na vo di Spa so je pakt dr `a ve, pri vred ni ka i rad ni vi} ka.

Po we go vim re ~i ma, te {ko je – Ni smo na pra vi li so ci jal ni shva ti ti da ne ko ne vi di da u Sr bi ji pakt i to nas sku po ko {ta. Mo ra mo 1,8 mi li o na qu di ra di, a da u isto na {a o~e ki va wa, pla te i zah te ve vre me to li ko ima pen zi o ne ra. Pri sve sti u re al ne okvi re i tu di le me to me, od ukup nog bro ja onih ko ji ra ne ma. Mo `e mo is pla ti ti sa mo ono de, po la mi li o na za ga zdu ima dr `a {to ima mo. Bi lan si svih fir mi su

Sr bi ji su lo {i i da qe in si sti ra we na ve }im pla ta ma zna ~i lo bi do dat no pro pa da we i se ~e we gra ne na ko joj se di mo. Dok se ne oja ~a i ne ob no vi pri mar ni sek tor, ne ma pri ~e o ras po de li do bi ti. ^i ni se da su sa da i sin di ka ti, na kon po da tka da je bez po sla osta lo 400.000 rad ni ka u vre me kri ze, sve sni da je da nas naj va `ni je rad no me sto, od no sno da se na pr vo me sto vi {e ne sta vqa pla ta ve} o~u va we za po sle wa. Zbog to ga su oni i spre mi da s na ma raz go va ra ju jer su shva ti li da }e pri vred nik ko ji do bro ra di pla ti ti do brog rad ni ka, ali i da rad nik mo ra da ra di da bi mu ga zda bio us pe {an. Dru gim, re ~i ma da rad ni ci i ga zde de le vi zi ju raz vo ja fir me u ko joj za jed no ra de a ne da su usme re ni je dan pro tiv dru gog.

S dru ge stra ne, u jav nom sek to ru ima mo po li ti ~a re ko ji {i re po pu li zam i obe }a va ju ne {to {to ni je re al no, a to uti ~e na rad ni ke u pri vat nom sek to ru. Jer ako se bez ika kvog osno va i s ova ko po sr nu lom eko nom skom si tu a ci jom po ve }a ju pla te u jav nom sek to ru, te {ko pri vat ni ga zda mo `e svom rad ni ku da ob ja sni za {to we go va pla ta ne mo `e bi ti ve }a. Mi smo ve} sa da u si tu a ci ji da su pla te u jav nom sek to ru da le ko ve }e od onih u re al nom sek to ru, ali mi ni smo po li ti ~a ri i na ma ne tre ba ju gla so vi za iz bo re. Na na ma je da sa ~u va mo fir mu pa sa mim tim i rad no me sto i ka kvu ta kvu pla tu za rad ni ke i ne mo `e mo se tak mi ~i ti sa oni ma ko ji de le ono {to im re al no ne pri pa da – za kqu ~u je Spa so je vi}. n Qubinka Male{evi}

4

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

T E M A „ D N E V N I K A ” :

SA MO U SR BI JI SA MO PO SLU GE VRE DE VI [E OD NAFT NE KOM PA NI JE

Taj kuni pro da ju, dr `ava – rasprodaje o je boqi trgovac: dr`ava ili Miroslav Mi{kovi}? Svako ko pomisli da je ovo pitawe vi{e nego glupo – potpuno je u pravu. Jer, tajkuni preduze}a prodaju, a dr`ava - rasprodaje. I tu le`i sva mudrost.

Zamislite dr`avu kao prodavca koja za pola nacionalne naftne kompanije dobila 400 miliona evra, {to na papiru zna~i 800 miliona evra za celu Naftnu industriju Srbije, i pomenutog Mi{kovi}a, s druge strane, koji je samousluge Maksi i Tempo uspeo da proda velikoj svetskoj kompaniji kakva je „Delez” za vi{e 1,2 milijarde evra! Ta~nije, 932 miliona evra wemu i pride 300 miliona evra za pokrivawe dugova koje je u me|uvremenu napravio.

Nema nijednog iole ozbiqnijeg ekonomiste u ovoj dr`avi koji nije rekao da je iznena|en cenom koju je Mi{kovi} izboksovao za Maksi bez obzira na to {to se svi sla`u i da je veliko pitawe koliko }e na kraju para wemu zaista i biti ispla}eno: struktura obaveza trgovinskih lanaca koje je udomio jo{ uvek je nepoznata, a Belgijanci su se obavezali da }e za wihovo izmerewe isplatiti 300 miliona evra i ni cent vi{e. Dakle, ostatak duga }e biti namiren verovatno iz ona 932 miliona evra. No, bez obzira na sve, ostaje ~iwenica da je Maksi prodat za 1,2 milijarde evra, a

K

Kada se sve sabere, ostaje da predlo`imo Vladi Srbije da prodaju i sudbinu Telekoma ne prepusti tenderu ve} – Mi{kovi}u to da li }e ve}i deo tih para oti}i bankama za kredite ili dobavqa~ima ili Mi{kovi}u, za ovu je pri~u mawe bitno.

Mnogo je va`nije pitawe: kako je, bre, mogu}e da Naftna industrija Srbije, sa sve tr`i{tem, benzinskim pumpama i nalazi{tima, vredi za tre}inu mawe od Maksija?! Na`alost, odgovor je jednostavan: NIS je godinama pqa~kan i na kraju rasprodat. Slu~aj Kostolac bi bio sitna riba pquckavica za ono {to bi se otkrilo u NIS-u kada bi bila sprovedena zaista ozbiqna istraga i kada bi se

utvrdilo kojim firmama i kojim tajkunima je u godinama i decenijama iza nas nacionalna naftna kompanija opra{tala dugove za gorivo, mazut i ko zna za {ta sve jo{. Recimo, kada bi se istra`ilo gde je nestalo 360 miliona evra? Jer, Rusi su NIS platili 400 miliona evra, ali su veoma brzo otkrili da je kumulativni gubitak kompanije ~ak 36 milijardi dinara, odnosno tek ne{to malo mawe od cene koju su oni platili za 51 osto akcija kompanije. No, ~ak i da se taj poslovni minus sabere s postignutom prodajnom cenom,

opet je NIS oti{ao jeftinije od Maksija, a to automatski zna~i da je nakon pqa~ke usledila i rasprodaja sa zama{nim popustom. Uostalom, i sam doskora{wi vicepremijer Mla|an Dinki} je tvrdio da NIS vredi najmawe dve milijarde evra.

S druge strane, koliko je dobro Mi{kovi} udao Maksi pokazuje i ~uvena&slavna prodaja Mobtela.

Milijardu i 513 miliona evra je platio norve{ki gigant „Telenor” za deo negda{weg Kari}evog provajdera mobilne telefonije.

Od ove sume Srbiji je pripalo 1,15 milijardi evra, od ~ega 320 miliona po osnovu prodate licence, dok je drugi suvlasnik, kompanija „Holdenhurst holding” dobila ostatak novca.

Dakle, kada se sve sabere ostaje da predlo`imo Vladi Srbije da prodaju i sudbinu Telekoma ne prepusti tenderu ve} – Mi{kovi}u. Mo`da bi on kompletnu doma}u fiksnu telefoniju sa ve}im delom telekomunikacionom infrastrukturom i pride MTS-mobilnom telefonijom uspeo da proda skupqe.

Podsetimo, dr`ava je za 51 odsto Telekoma Srbije odredila minimalnu cenu od 1,34 milijarde evra, pa ako neko toliko i plati, ispada da ceo ovaj telekomunikacioni sistem i svi prikqu~ci na fiksnu telefoniju koju su platili za prikqu~ak sami gra|ani, vredi tek duplo vi{e od Maksijevih samopon De jan Uro {e vi} sluga.

NE VLA DI NE OR GA NI ZA CI JE IZ SR BI JE I SA KO SO VA NAJAVILE DA ]E POM NO PRA TI TI PREDSTOJE]I DI JA LOG BE O GRA DA I PRI [TI NE

Bri sel dr `i i {tap i {ar ga re pu ortparolka visoke predstavnice za spoqnu politiku Evropske unije Maja Kocijan~i~ potvrdila je da }e razgovori Beograda i Pri{tine po~eti prekosutra, 8. marta, u Briselu.

Kako je ranije najavqeno, pregovara~ki tim Srbije predvodi}e politi~ki direktor Ministarstva spoqnih poslova Srbije Borislav Stefanovi}, dok }e pri{tinsku stranu predvoditi zamenica kosovskog premijera Edita Tahiri. Po oceni Quana [lakua, prvog ~oveka Kosovske fondacije za otvoreno dru{tvo, razgovori }e nesporno po~eti s lak{im temama, da bi svi, a posebno EU, odnosno wen predstavnik/posrednik Robert Kuper, mogli da stvore pozitivan utisak, kojim bi se pokazalo da dijalog nije uzaludan i da }e dati rezultate.

– Re{avawe mawih tehni~kih stvari, kao {to su dokumenta, tablice, PTT operateri... sigurno }e biti prvo na listi dijaloga. I to }e biti najlak{e skinuti s dnevnog

P

reda. Jer, sve ove teme imaju samo jednu adresu koja treba da ima dobru voqu da ih re{i: Beograd! Zapravo, ogromna ve}ina tih tehni~kih problema u sr`i krije opstrukciju Beograda, tako da ne vidim da }e tu trebati velika kreativnost u iznala`ewe re{ewa i puno „dr`i – ne daj” pristupa obe strane. Prosto, srpski pregovara~i bi trebalo da imaju ta~nu listu popu{tawa, poput dozvole da, na primer, komercijalni avioni mogu da koriste srpski vazdu{ni prostor na putu ka Pri{tini. Ili, recimo, modela za re{ewe problema carinskih deklaracija, jer Kosovo uvozi iz Srbije vi{e od 200 miliona evra robe godi{we, dok Srbija ne dozvoqava uvoz sa Kosova ni jednog evra robe – obja{wava [laku.

Sagovornik „Dnevnika” napomiwe da se u ovom trenutku ne mo`e ocewivati u kojoj }e meri ovaj dijalog uticati na odnose Beograda i Pri{tine, ali da }e, nesporno, svako pozitivno re{ewe u prili~noj

„Mar ti mo `e sa mo da od mog ne” Direktor Kosovske fondacije za otvoreno dru{tvo upozorio je da bi stavqawe izve{taja Dika Martija u bilo kojoj formi na agendu pregovora predstavqalo „najlo{iju mogu}u uslugu celom procesu”. „Ne znam {ta bi ovaj izve{taj mogao da doprinese, tim vi{e {to je do sada u sudskom smislu potpuno neistra`en. No, ako `elimo da se strane sva|aju i zatvore sve puteve saradwe ubudu}e, e tu onda Martijev izve{taj mo`e imati va`nu ulogu. Ali ne mislim da }e neko napraviti tu gre{ku. U suprotnom, ube|en sam da bi onda i Pri{tina na sto stavila svoje izve{taje koji govore o sli~nim srpskim nedelima na Kosovu”, obja{wava Quan [laku.

S kim }e ko sov ski Sr bi?

Nosilac Srpske liste na proteklim kosovskim izborima Rada Trajkovi} izjavila je da Srbi na pregovorima ne treba da budu deo pri{tinskog tima, ve} neka vrsta konsultanata zvani~nom Beogradu. „Svi znamo da je na{ opstanak vezan za Beograd i za dogovor kosovskih Albanca i Beograda”, obrazlo`ila je Trajkovi}eva. S druge strane, Dalibor Jefti}, izvr{ni direktor Samostalne liberalne stranke koja je u Ta~ijevoj koalicionoj vladi, tvrdi da Srbi treba da u~estvuju u pregovorima bez obzira u kom formatu. „Mi `elimo da budemo tu kad se bude pregovaralo jer `elimo da pomognemo i Beogradu i Pri{tini da na|u re{ewe koje mu~e obi~nog gra|anina Kosova”, rekao je Jefti}.

Je di ni ugo je „gorki list” {etao od firme do firme, a sve su bile pod kapom biznismena Vojina \or|evi}a, da bi na kraju, bez pompe i pra{ine, dospeo u ruke Slovencima. Da li ga je gazda, zapravo, ponovo prodao samom sebi ili ne, da li ga je svojevremeno i prisvojio maskiraju}i gorkim li{}em svoje sporne rabote – vi{e niko ne mari. Sada je svejedno i da li je bio mudriji od dr`ave ili je ona jednostavno `murila pred svime {to se de{avalo. Stvar je u tome da je nakon silne akrobatike iz Srbije oti{ao jedan od retkih brendova za koji se ~ulo izvan wenih granica.

Pa makar do Mure. Elem, omiqeni nam pelinkovac sad sti`e sa etiketom „ma de in Slo ve nia” i vi{e ga ni po kom osnovu ne mo`emo svojatati. [teta je utoliko ve}a ako se zna da se srpski prehrambeni brendovi, mogu prebrojati na prste jedne ruke. „Plazma keks”, „kwaz milo{„, „smoki”.... Ima li daqe? Ili, kako sa~uvati ono {to nam je ostalo?

“Smoki” je od pro{le godine u “tu|im rukama”, a investicioni fond “Salford” intezivno traga za kupcima “plazme” i “kwaza milo{a”, {to svakako ne treba tik Grupa zagreba~kog biznismepoistove}ivati sa slu~ajem “gor- na Emila Tedeskog kupila sloveki list”. Jer, to {to prvi ~ovek na~ku Drogu Kolinsku u ~ijem su Salforda Juxin Xafi i wegova vlasni{tvu i srpske kompanije eki pa ve} dugo [tark, Grand tra`e glo bal nu Prom i Palana~kompaniju kojoj }e ki Kiseqak, u veZbog lo{eg odnosa do bro pro dati }i ni ovda{wih na{e dr`ave “Bambi-Banat” i medija to je objai „plazma” je na “Kwaz Milo{”, ne vqeno pod nasloozbiqnim mukama zna~i da }e najpovima poput “Smopular ni ji keks i ki i bananica povoda oti}i iz Srstaju hr vatski”, bije. O tom potom, ali primer zbog bojazni {ta }e biti s ovim “smokija” kazuje da takve akvizi- omiqenim nam proizvodima. Nacije mogu jednom brendu dobro ravno, nije bilo ni{ta, ostali doneti. su ovde, samo su se pride jo{ boSetimo se samo: kada je bilo i qe pozicionirali na susedskim slu`beno potvr|eno da je Atlan- tr`i{tima.

D

INTERVJU

Sr bi ja je estoki protesti hrvatskih bra ni te qa pro tut wa li su pro {le sedmice Zagrebom, rezultiraju}i s nekoliko razbijenih glava i dosta polomqenog inventara, da bi na kraju sve bilo za~iweno bara`nom vatrom, koju su u me|usobnom optu`ivawu na temu „ko je kriv” razmenili tamo{wa vlast i opozicija. Iako su razlozi za protest u~esnika Domovinskog rata veoma slo`eni, u proteklih nekoliko dana ipak se u kom{iluku ~ulo mno{tvo tvrdwi da je za sve, zapravo, kriva Srbija i weno insistirawe na izru~ewu Tihomira Purde, uz ocenu da se radi o „srpskoj podvali Hrvatskoj”.

– Srbija je kriva utoliko {to je svojim pona{awem prema Tiho mi ru Pur di ge ne ri sa la ova doga|awa u Zagrebu i nekim drugim hrvatskim gradovima. To je jedan aspekt ovih antivladinih protesta, ~iji su uzroci dubqi.

Purda je 1991. bio interniran u koncentracioni logor u Sremskoj Mitrovici, gde su mu iskazi iznu|eni i na temequ wih Srbija sada tra`i wegovo izru~ewe s namerom da mu sudi u Beogradu za navodne ratne zlo~ine po~iwene u Vukovaru. I to je izazva-

@

meri normalizovati stawe. [laukov stav je da {efovi pregovara~kih timova u osnovi ne}e imati puno prostora da soliraju.

– Stvari su tako ozbiqne da }e sigurno morati da se ukqu~e i wihovi pretpostavqeni, Tadi} i Ta~i, ali i javnost u nekom obliku, preko medija i civilnog dru{tva.

Kosovska fondacija za otvoreno dru{tvo, na primer, upravo priprema inicijativu za zajedni~ko ukqu~ivawe dvadesetak nevladinih organizacija iz Kosova i Srbije u pra}ewe ovog dijaloga. Oni bi prenosili glas gra|ana, ali i uspostavili civilni dijalog, koji ponekad mo`e da bude konstruktivniji jer je mnogo mawe optere}en – navodi [laku.

Govore}i o ulozi Evropske unije u predstoje}im razgovorima, na{ sagovornik je nedvosmislen – Brisel u rukama dr`i i {tap i {argarepu i ne}e s libiti da iskoristi jedno ili drugo kako bi dve strane „ubedio” u to da im je boqe pokazati voqu za iznala`ewe re{ewa.

– Trenutna situacija je takva da EU neproporcionalno koristi ove prednosti {tapa i {argarepe. Jer, Beograd ve} zna koji je ulog u igri: dobijawe statusa kandidata do decembra ove godine. I to je dobro, po{to EU na ovaj na~in kupuje kooperativnost i kreativnost Beograda u predstoje}im pregovorima.

Ali, gde je tu Pri{tina? Woj je poru~eno, na razne posredne i neposredne na~ine, da do daqeg ne mo`e ni{ta o~ekivati od Brisela: proces liberalizacije viza za Kosovo vra}en je na led, a ni o SSP-u ne mo`e biti govora u nekoj skoroj perspektivi. S druge strane, od we se tra`i da „{irokog srca” u|e u razgovore. Na ovaj na~in EU ni malo ne poma`e proces dijaloga, kome se zbog toga, to ne treba zaboraviti, protive kompletna kosovska opozicija, civilno dru{tvo i mediji – navodi na{ sagovornik.

Po wegovim re~ima, „EU bi morala da poka`e da iza wene, ponekad dosadne retorike o evropskoj perspektivi Balkana, stoji i konkretan plan”.

– Na`alost, u slu~aju Kosova taj se plan ne vidi. Jedino {to se mewa je dikcija obe}awa kojeg nam svaki dan neki evropski birokrata donosi: da svi mi imamo evropsku perspektivu! Ali, bez normalizacije odnosa Srbije i Kosova, oni ne mogu da ra~unaju na realizaciju svojih ciqeva, odnosno zahteva kojih imaju za drugu stranu. Stoga bi bar statusno neutralan odnos prema Kosovu i Srbiji i ostalih zemaqa ~lanica EU, koje jo{ uvek nisu priznale nezavisnost, u ovoj fazi mogao da doprinese re{avawu mnogih problema i otvori sve puteve evropskih integracija – tvrdi [laku. n Mi ro slav Sta ji}

AN \EL KO

lo lavinu nezadovoqstva me|u bra ni teq skom po pu la ci jom – obja{wava za „Dnevnik” dr An|el ko Mi lar do vi}, pro fe sor politi~kih nauka na Zagreba~kom univerzitetu i rukovodilac Centra za politolo{ka istra`ivawa, te autor kwiga „Zapadni Balkan” (2000) i „Zapadni balkon” (2009). l Bra ni te qi su kiv ni na hr vat sku vlast i {to ni je oba ve sti la Pur du da }e, ako pre |e gra ni cu, bi ti uhap {en...?

– Da, kivni su! Nije problem u tome da li }e neko biti procesuiran zbog po~iwenih ratnih zlo~ina, ako ih se pravnim putem doka`e, ili ne, nego u tome {to Srbija oduzima pravo Hrvatskoj da sudi svom dr`avqaninu. Ako bude bilo potrebno. Neka Purdi bude su|eno u Zagrebu ako postoje dokazi da je u~estvovao u zlo~inu – a ne postoje, {to je ~ak naknadno priznalo i srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine. Na`alost, ovde se radilo o tipu pona{awa gde se Beograd ponovo po~eo igrati lokalnog pravosudnog `andara, o~ito misle}i da je sve ovo i daqe SFRJ. A mi `ivimo u novim politi~kim realnostima. U svakom slu~aju, dok god Srbija ne prizna da

Pu po vac ple {e nad vul ka nom l Zo ran Mi la no vi}, li der SDP-a, naj ve }e hr vat ske opo zi ci o ne stran ke ko ja }e, sve su pri li ke, na kon sle de }ih iz bo ra for mi ra ti vlast, iz ri ~it je da mu ne pa da na pa met da ide u ko a li ci ju sa SDSS-om i Pu pov cem?

– Podr`avaju}i aktuelnu vladu i pored zahteva iz dela srpske zajednice da napusti koaliciju sa HDZ-om, Pupovac, ili Miki Manojlovi}, kako ga od miqa zovem, igra svoju igru, ali i zna kakve su konsekvence tog plesa nad vulkanom. Otuda je jasno da ne mo`e Milanovi} biti odgovoran za postupke SDSS-a koji ima svoj program, svoje interese, vo|u... A to {to su postupci SDSS-a ne poklapaju sa interesnim poqem SDP-a, to nema apsolutno nikakve veze sa hrvatsko-srpskim odnosima. Pa nisu, vaqda, i socijaldemokrate nacionalisti, da ne ka`em ne{to gore?

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

5

ZA[TO SR BI JA GU BI I ONO MA LO BREN DO VA KO JE IMA

pra vi... sada je Janez

Uosta lom, hr vat ska {tam pa ba{ ovih da na na ve li ko pi {e o pla no vi ma Te de skog, pod se }a ju }i da su, sa mo me sec da na na kon {to je pri po jio Dro gu Ko lin sku svo joj Atlan tik gru pi, {to je bi la naj ve }a pro {lo go di {wa akvi zi ci ja u ovom de lu Evro pe, dve kom pa ni je iz Sr bi je, „So ko [tark„ i „Grand ka fa„, kre nu le opa sno da se pri pre ma ju za osva ja we “ju gos fe re”.

In te re sant no, u tom }e im po slu, ka ko ka `u pr vi qu di ovih kom pa ni ja, bi ti naj te `e pro bi ja we ba ri je ra i ula zak u – hr vat ske pro dav ni ce. Jer, za raz li ku od svih tr `i {ta u re gi ji, gde su bren do vi “smo ki”, “ba na ni ca” ili

“grand ka fa” ve} li de ri, u Hr vat skoj su do sad bi li pri sut ni tek spo ra di~ no, uglav nom u ma lim rad wa ma i po ko jem tr go va~ kom lan cu. No, Ta de ski ima za ciq osva ja we pr vog me sta u pro da ji bren do va “So ko [tar ka”, ko ji su i da nas u se }a wu mno gih hr vat skih po tro {a ~a sklo nih da ~e sto sva ki brend flip sa pre i me nu ju u – “smo ki”.

A ka ko na {a dr `a va {ti ti svo je bren do ve? „Pla zmu”, na pri mer? Ako je ne ko upro pa sti, to si gur no ne }e bi ti “be lo svet ski ku pac” ve} upra vo ona. Ovaj, po mno gim stru~ nim ali i “na rod skim” kri te ri ju ma, naj bo qi srp ski brend, na ozbiq nim je mu ka ma. Ni

za ovaj brend, ba{ kao ni za ce lu ja ju gra ni ce da qih, ozbiq ni jih srp sku pri vre du ni je do bro {to tr `i {ta – uka zu je u raz go vo ru za dr `a va ne ma raz u me va wa za kon di „Dnev nik” eko no mi sta Alek san tor sku in du stri ju ~i ja je vred nost dar Ste va no vi} iz Cen tra za slo pro iz vod we oko 500.000 evra, u ko bod no tr `i {te. – [ta je sa „kwa joj je di rekt no za po sle no bli zu zem mi lo {em„? Pa za we ga ni ko 10.000 rad ni ka, a od we `i vi oko ni je ~uo van dr `a va CEF TA spo 250.000 sta nov ni ka Sr bi je. ra zu ma. Ima li Sr bi ja ije dan I po red vr hun ske teh no lo gi je, brend ko ji je pre po zna tqiv u ka dro va, kva li te ta pro iz vo da, Fran cu skoj, Ita li ji, SAD, Ru si bren do vi na {e kon di tor ske in - ji... ko ji }e ta mo {wi po tro {a ~i du stri je ne mo gu na svet sko tr `i - ku pi ti, a da ta~ no zna ju {ta je to {te, pre sve ga zbog pre vi so kih i {ta do bi ja ju? Za tih ne ko li ko ce na si ro vi na i re pro ma te ri ja - kon di tor skih pro iz vo da ili ra la, ko je je dr `a va na met nu la. ki ja ~u li su je di no na {i qu di Zbog ne ra zu me va wa Vla de Sr bi je, ko ji `i ve pre ko, {to ni je za ne od no sno ca ri na i pre lev ma na, mar qi vo, ali to ni su bren do vi u kon di to ri si ro vi ne na ba vqa ju po pra vom smi slu te re ~i. vi {im ce na ma, ~ak Ste va no vi} na i za 50 od sto u od po mi we da je na Ima j u li na { e no su na su se de, i to pri vat nim kom pa ih do vo di u ne po vo - ko mpa ni je po ten ci jal ni ja ma da raz mi sle qan po lo `aj. Re~ da li vre de ula ga da pra ve svet ske je o osnov nim si ro wa u mar ke ting tog bren do ve? vi na ma – mle ku u ti pa i da li ima ju pra hu (jef ti ni je u po ten ci ja la da EU i za 50 od sto), biq noj ma sti pra ve ta kve bren do ve. Jer, ve li ki (jeft ni ja u EU za 11 pro ce na ta), i mu ko tr pan po sao je pred oni ma {e }e ru, kao i ca rin skim op te re - ko ji `e le da „uhva te ne {to” na }e wi ma na uvoz pal mi nog uqa i ve li kom tr `i {tu, gde ni ko ni je le {ni ka ko jih ne ma u Sr bi ji. Ka - ~uo za nas. To zah te va ve li ka ula da se to ugra di u ce nu pro iz vo da, ga wa ko ja se vra }a ju u du `em ro ona se udvo stru ~i, a za to li ko se ku. Za da tak pri vat nih kom pa ni ja sma wi kon ku rent nost na {eg je da upra vqa ju svo jim ka pi ta lom bren da. i pro ce wu ju {ta im je ra di ti, ali Elem, ume sto da je uki da la ca - ne po sto ji go ra ide ja ne go da se rin ske ba ri je re i omo gu }i la na - dr `a va ba vi bren di ra wem, upo zo {oj in du stri ji da po slu je rav no - ra va Ste va no vi}. prav no sa okru `e wem i Evro pom, – To je bes pred met no ba ca we pa dr `a va je smi {qa la raz ne ak ci je ra po re skih ob ve zni ka – upo zo ra va po put “bren di ra wa Sr bi je”, osni - na{ sa go vor nik. – Dr `a va ni ti va la ko je ka kve sa ve te da bi te umo - zna to da ra di, ni ti bi mo gla da to tvo ri ne spro ve la u de lo, na rav no ura di ka ko tre ba. Naj bo qe se na gr ba ~i po re skih ob ve zni ka. Se - bren di ra Sr bi ja ako stva ra do bro ti mo se sa mo ~u ve nog spo ta na Si- po slov no okru `e we, po {tu ju vla En-Enu, sa sve ru mun skom cr kvom i sni~ ka pra va, pro ce du re. Esto ni ja mu zi kom iz Ka zah sta na. A za i Ir ska ni su i{le una o ko lo po “bren di ra we” Sr bi je, od no sno sve tu i bren di ra le se, ve} su se ba ula ga we u no vi imix dr `a ve je, re - vi le ti me ka ko da stvo re do bro po ci mo, sa mo iz NIP-a 2008. go di ne slov no okru `e we i in ve sti ci je su iz dvo je no 240 mi li o na di na ra!? sti gle. A on da se i ku po va lo ono – Upra vo i je ste pro blem u to - {to je na tom tlu pro iz ve de no. me {to na {i bren do vi ne pro bi n Sla |a na Glu {~e vi}

MI LAR DO VI], RU KO VO DI LAC ZA GRE BA^ KOG CEN TRA ZA PO LI TO LO [KA IS TRA @I VA WA

kri va, ali ne ba{ za sve su na we noj te ri to ri ji po sto ja li kon cen tra ci o ni lo go ri i da su u wi ma iz nu |i va ni is ka zi, do tle }e se mo bi li zi ra ti bra ni teq ska po pu la ci ja. Ne mo `e te ne ko ga in ter ni ra ti, pa ga mu ~e wem i si lom pri si li ti da ne {to pri zna i pot pi {e, a on da ga ka sni je op tu `i te za rat ni zlo ~in. Ta kvo po na {a we Be o gra da je za bra ni te qe vi {e ne go iri tant no. l Deo hr vat ske po li ti~ ke jav no sti tvr di, me |u tim, da je „slu ~aj Pur da” sa mo in stru men ta li zo van, jer bra ni te qi za pra vo stra hu ju za svo je po zi ci je ka da Hr vat ska u|e u EU? – De li mi~ no to je ste ta~ no.

Bra ni teq ska po pu la ci ja sma tra da je `r tva tran zi ci je. Jer, dok su bra ni te qi ra to va li, iza wi ho vih se le |a hr vat ska oli gar hi ja obo ga ti la iz vev {i le ga li zo va nu pqa~ ku sto le }a. I ti qu di se sa da ose }a ju pre va re ni, kod wih je iz ra zi ta ta no ta evro skep ti ci zma jer mi sle da kon cept ula ska Hr vat ske u EU pod ovim uslo vi ma ne od go va ra wi ho vim i in te re si ma hr vat skog dru {tva i dr `a ve. U sva kom slu ~a ju, Sr bi ja je sa svo jim zah te vom za Pur d i n im iz r u ~ e w em ule te la u za Hr vat sku ve o ma ne zgod nom tre nut ku ka da Za greb za vr {a va pre go vo re sa EU, pa je ra wiv i ne ma ve li ki ma ne var ski pro stor, od no sno mo ra i}i i ma lo po gnu te gla ve da bi sti gao do ci qa. Za greb ne ma iz bo ra! Iz me |u za pad nog Bal ka na i za pad nog bal ko na, od no sno EU, na rav no da bi ra za pad ni bal kon. Jer se sa za pad nog bal ko na bo qe vi di i za pad ni Bal kan. l Ima ju li Be o grad i Za greb vo qe i `e qe da ko na~ no ra{ ~i ste to pi ta we taj nih spi sko va?

– De kla ra tiv no da! Bi lo bi pa m et n o i}i tra g om di j a l o g a, ali Sr bi ja se ko na~ no mo ra su o -

~i ti sa svo jom no vi jom pro {lo {}u. Ona se mo ra ra ci o nal no su o ~i ti i sa po sto ja wem lo go ra u Mi tro vi ci, Sta ji }e vu, Be gej ci ma.., i sa ~i we ni com da su ten ko vi on da {we voj ske i pa ra voj nih for ma ci ja i{li na Vu ko var a ne na Kra gu je vac, da je deo gra |a na

cve }em bla go si qao te ten ko ve i da je No vo sad ski kor pus osta vio svo je kr va ve tra go ve na pod ru~ ju Is to~ ne Sla vo ni je, da je tenk u Osi je ku ju la 1991. pre g a z io cr v e n og fi }u, i da je to na sim bo li~ koj rav ni bi la pre kret ni ca.

Ra ci o nal no su o ~a va we s pro {lo {}u put je ka nor ma li za ci ji od no sa. Su prot nost je ma ni pu la ci ja i pre }ut ki va we. l Ni je li Ta di }e va po se ta Ov ~a ri ipak bi la sig nal da se u Sr bi ji ne {to pro me ni lo?

– Ta po se ta te o- ret ski je ste bi la ko ri sna u smi slu ot kla wa wa ten zi ja ko je po sto je iz me |u dve dr `a ve. Ali kraj wi re zul tat je o~i gled no iz o stao.

O~i gled no je Ta di} kao psi ho log i ve li ki ma ni pu la tor naj pre na Ov ~a ri na stu pio pot pu no ne is kre no, li ce mer no, kao ne ka kav xet se ter ski spin dok tor, a po sle u Za gre bu kao ve li ka estrad na zve zda glo bal nog dru {tve nog spek ta kla. Jer, tek po sle po vrat ka u Be o grad, do zna li smo da je u Vu ko va ru bio ne u li~ nom ne go u svoj stvu pred sed ni ka dr `a ve. Ti pi ~an pri mer spi nov ske ili „{vin dle raj ske“, si mu li ra ne po li ti ke. Uosta lom, ubr zo po {to je oti {ao iz Vu ko va ra i Za gre ba,

do go dio se „slu ~aj Pur da”. Pa je on da usle di la i na ja va iz Vla de Sr bi je da }e bi ti za tra `e no da Sr bi u Hr vat skoj po sta nu kon sti tu tiv ni na rod. Ho }e mo li se igra ti re ci pro ci te ta, pa da Za greb isto to za tra `i za Hr va te u Sr bi ji? l Ali isto vre me no sa tim to plo-hlad no po li ti~ kim re la ci ja ma na ve li ko se raz vi ja eko nom sko part ner stvo, pa se ~ak pra ve i za jed ni~ ke fir me i pla ni ra je din stven na stup na tre }im tr `i {ti ma..?

– Da, tra gom mi ri sa nov ca ko ji je glo bal na ka te go ri ja. Ma, od no si na {ih dva ju dr `a va su pot pu no {i zo fre ni. Na ni vou po li ti ke i pra vo su |a ima te mo del „je dan ko rak na pred, dva na zad”, dok na eko nom skom pla nu ima te ve li ku qu bav i ~ak tra go ve sni va wa o ne ka kvoj lon don skoj „ju gos fe ri”, ili no voj si mu li ra noj i ima gi nar noj ge o gra fi ji, kao {to je pret hod no bi la sko va na ima gi nar na ge o gra fi ja za pad nog Bal ka na. Pa to ni je nor mal no. Po li ti ~a ri de sta bi li zu ju i kom pli ku ju stva ri, dok lo gi ka nov ca ide u dru gom sme ru.

Na {e dve dr `a ve ko na~ no mo ra ju raz re {i ti te po strat ne, po stra u mat ske od no se, su o ~a va we sa pro {lo {}u mo ra u ra ci o na li sti~ koj rav ni bi ti do ve de no do kra ja i pri hva tqi vo ne jed noj stra ni, ne go svi ma. To je put ka ka tar zi! I ta da }e do }i do is kre ne nor ma li za ci je od no sa, a ne da se stal no dr `e fi ge u xe pu.

Jer tre ba bi ti sve stan to ga da ako se na sta vi sa kom pli ko va wem me |u dr `av nih od no sa, da }e i eko nom ska sa rad wa na kra ju ne mi nov no bi ti do ve de na u pi ta we. Pa }e na kra ju tu sa rad wu mo `da mo ra ti spa sa va ti ve li ka Ta di }e va qu bi mi ca Se ve ri na i wen no vi de~ ko iz vi so kih srp skih po slov nih kru go va. n Mi ro slav Sta ji}

PO JAM SO LI DAR NO STI ME \U NA[IM RAD NI CI MA

Ve ra u se be umi re pr va

e {ko je pre ci zno utvr di ti ni ka da ne mo `e de si ti – ka te go ri ka da i ko jim pred u ze }em je ~an je Smi qa ni}. po ~e la pro past su bo ti~ ke in Za raz li ku od we ga, je dan od or ga du stri je, ali }e se mno gi ve ro vat no ni za to ra po sled weg pro te sta, pred slo `i ti da je to bio kraj osam de se sed nik Udru `e wa „Gra |an ska ini tih i po ~e tak de ve de se tih, ka da ci ja ti va” Mi klo{ Ola jo{ Na| ka ~vr sti te me qi ne ka da {wih gi ga na `e da je broj ka od 300 qu di na Tr gu ta po put „29. no vem bra”, „Se ve ra” slo bo de ipak bi la ohra bru ju }a, jer ili „Zor ke” po ~i wu drh ta ti. Za su se biv {im rad ni ci ma „Se ve ra” wi ma se, s iz u zet kom (be o grad skog) pri kqu ~i li wi ho vi ko le ge iz „Pi o ni ra” i (en gle ske?) „Mle ka „Agro kom bi na ta”, „Zor ke”, „In te re”, po put so je ni ca po ~i wu ru {i ti gra la”, „Fi de lin ke” i „Me do pro „Pe {~a ra”, „So lid”, „Mla dost”, duk ta”. On je uve ren da }e, „ako bu de „Sla vi ca”, „Par ti zan”... a grad sa tre ba lo”, sle de }i put, a to je 16. oko 50.000 za po sle nih da nas sko ro mar ta, na Tr gu slo bo de bi ti znat no pa ima to li ko ne za po sle nih. I sve vi {e qu di. to, kao uosta lom i u ce loj dr `a vi, – Mi slim da su qu di shva ti li da od vi ja se po sli~ nom mo de lu: rad ni raz je di we ni ne mo gu u~i ni ti ni ci ti ho, bez ot po ra, svo ju kwi `i cu {ta. Mi ne tre ba da bu de mo za jed no po ve ra va ju Na ci o nal noj slu `bi za sa mo na ka fi ili na svet ko vi na ma za po {qa va we, a svoj gnev i re volt ne go i u ne vo qi. Sa mo ako smo za jed is ka zu ju tek u ka fa ni ili, jo{ go re, no, mo `e mo u~i ni ti ne {to – po ru u po ro di ci. ~u je Mi klo{ Ola jo{ Na|.

Ono pro te sta {to je bi lo, a bi lo Ni je pi ta we, me |u tim, ka ko }e to je, po put po ku {a ja po qo pri vred ni shva ti ti qu di u Vla di. I po red ve ka 2007. da blo ki o ma ozbiq nih i ra ju auto-put ili ute me qe nih op {traj ko va u „Me tu `bi na ra ~un d o p r o d u k t u ” , pri v a t i z a c i j e „Mla do sti” ili „Se ve ra” i zah „Brat stvu”, te va da se ona uvek je pra ti la ras ki ne i da dr jed na za jed ni~ ka `a va, kao i u cr ta: par ci jal no slu ~a ju „Brat or ga ni zo va we uz stva”, pre u zme sim bo li ~an broj ve }in sko vla u~e sni ka. Ni ti su sni {tvo nad tom se me tal ci so li da fa bri kom, te ri sa li s po qo pri Po treb no je da qu di iz {ko da }e se ne vred ni ci ma, ni ti pro sve te ili zdrav stva ko iz Vla de i jed ni i dru gi s {trec nu ti na po dr `a va ju zah te ve qu di va pa je gru pi ce pro svet nim rad ni iz pri vre de i obrat no qu di iz Su bo ti ci ma, ni ti ovi tre }i s oko 300 ce, ko ji su svo je (Mi klo{ Ola jo{ Na|) biv {ih rad ni ka zah te ve oro ~i li vi {e su bo ti~ kih na tri ne de qe. pred u ze }a na pro test nom sku pu pro Da je toj broj ci, ume sto 300, do da na {le sed mi ce na Tr gu slo bo de. jo{ jed na ili dve nu le, ve ro vat no – So li dar nost je je dan so ci o lo bi se ne ko se tio gde ga svr bi. {ki mit, jer ona u ap so lut nom ob To, do ne kle, pri zna je i Mi klo{ li ku ne po sto ji. Ta ko je isto i mit Ola jo{ Na| ko ji je raz o ~a ran {to o ge ne ral nom {traj ku uto pi zam, jer se biv {im rad ni ci ma ni je pri kqu se ni kad ne mo `e de si ti da u dru ~io ve }i broj wi ho vih sa pat ni ka, {tvu svi ma bu de pod jed na ko lo {e i ni oni ko ji (jo{) ra de, kao ni rad da svi od je dan put u~e stvu ju u pro te ni ci u pro sve ti ili zdrav stvu. stu – ka `e za „Dnev nik” so ci o log – Su bo ti ca, ali isto ta ko i Sr Mi len ko Smi qa ni}. bi ja, ne ma te me qa. Te meq je, na rav Kao biv {i pred sed nik Sa mo no, pri vre da, bez ko je ne mo `e bi ti stal nog sin di ka ta, Smi qa ni} is ti ni ti sve ga osta log: obra zo va wa, ~e da mu je ova te ma i po zna ta i bli zdrav stva, kul tu re... Zbog to ga mi ska, pa sa mim tim i raz lo zi zbog ~e slim da je po treb no da qu di iz pro ga je go to vo pot pu no od su stvo so li sve te ili zdrav stva po dr `a va ju zah dar no sti kod nas to li ko iz ra `e no. te ve qu di iz pri vre de i obrat no – ka `e Mi klo{ Ola jo{ Na|.

– Jed no stav no, tu ni je po ve za na Ono {to, me |u tim, ni ko od sa go in te re sna kom po nen ta, a to zna ~i vor ni ka ne po mi we, je ste ka ko ob ja da ka da, re ci mo, zdrav stvo {traj ku sni ti ~i we ni cu da su qu di iz gu bi li je, on da bi i me tal ci, pri kqu ~iv {i ve ru u se be. Na i me, i za po sle ni ma i im se, mo gli i svoj pro blem lak {e ne za po sle ni ma ja sno je da je to kom da re {e – ka `e sa go vor nik „Dnev pri va ti za ci je na pra vqen kru pan ni ka”.

Do dat ni pro blem, po we go vim dil iz me |u dr `a ve i mo} ni ka, ko ji re ~i ma, pred sta vqa i di fe ren ci ja je u slu ~a ju Su bo ti ce re zul ti rao pa ci ja unu tar iste gru pe, po put ne dav ra dok si ma po put onog da ni Grad ne ne po de qe no sti ne ko li ko sin di ka zna ko su stvar ni vla sni ci „Fi de ta pro sve te oko istog pro ble ma. Na lin ke”. A upra vo wi ma je ista ta dr pri me ru Su bo ti ce, ali ne sa mo we, `a va (uz sa u ~e sni {tvo po ve ri la ca) la ko se da uo~i ti da pri li kom sva omo gu }i la da pra ve „plan re or ga ni kog pro te sta ne sa mo da se rad nci ma za ci je” pred u ze }a iz ko jeg su pret bez po sla ne pri kqu ~u ju oni ko ji hod no isi sa li, po tvrd wa ma ste ~aj ra de (biv {i i „ak tiv ni” rad ni ci nog uprav ni ka Zo ra na Sto ja no vi }a, „Se ve ra”, na pri mer), ne go ~ak ni pre ko 25 mi li o na evra! Isto se od oni ko ji s wi ma de le istu sud bi nu. no si i na vi na ri ju „World of Wine„ Zbog to ga se, ume sto de se tak-dva de @i vo ji na \or |e vi }a, a sli~ nih je se tak hi qa da qu di bez po sla, na po pri me ra go to vo u sva kom ve }em me nu tom pro te stu na Tr gu slo bo de (pri va ti zo va nom) pred u ze }u. oku pi lo tek „vi {e od ne ko li ko”.

U ta kvom od no su sna ga la ko je Smi qa ni} po na vqa da raz log za shva ti ti za {to qu di ne ma ju po ve re to ni je sa mo ne po ve za na in te re sna wa u dru ge (vlast, sin di ka ti...), ali sfe ra ne go i sve op {ta sla bost sin je te {ko ob ja sni ti kom bi na ci ju to di ka ta i jak upliv po li ti ke ko ji li ke me ko }e ki~ me, tvr do }e sr ca i sve sno de lu je na raz je di wa va we, a pli }a ka vla sti tog (raz)uma. [tu li sa mim tim i sla bqe we rad ni~ kog }ev „Gdawsk 80” i „So li dar nost” ne za do voq stva.

Le ha Va len se za Su bo ti cu, a i za – Sve to na ru ku ide po li ti~ koj osta tak dr `a ve, jo{ uvek su ne po sfe ri, ko ja mo `e mir no da spa va, zna ti poj mo vi iz da le ke bu du} no sti. jer uje di we ni pro test u Sr bi ji se n Zlat ko Ro mi}

T

6

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

PAD LEDENICE NA GLAVU, UJED PSA LUTALICE I UPAD U [AHT: OD KOGA I KAKO NAPLATITI POVREDU I BOL

Ako mo`e{, biraj gde }e{ {tetovati! pove}oj varo{i te{ko je uticati na svoju sudbinu.

Tamna strana urbanog `ivota donosi specifi~ne neda}e i situacije koje nas prate hteli mi to ili ne, a grad se, jednako kao metafora i pravni subjekt, o gra|ana naj~e{}e ogre{i kada ovog ujede pas lutalica, padne mu ledenica na glavu ili upadne u otvoren {aht. "Dnevnik" je istra`io u kom se polo`aju nalaze o{te}eni gra|ani, {ta im je ~initi i kakvoj se satisfakciji mogu nadati, kada je nastali problem prevelik da bi se zadr`ao u kategoriji neobi~ne `ivotne epizode.

O ujedima pasa lutalica mediji su na{iroko izve{tavali i gra|anima Srbije nije trebalo mnogo vremena da shvate gde pare padaju s neba. Siroma{ni i odgojeni u dru{tvu koje ne samo {to ne osu|uje, nego i hrabri varawe dr`ave, najo~ajniji me|u nama po~eli su na prevaru da uzimaju vi{e hiqada evra, koliko grad "iks" ima da isplati osobi kojoj je pas lutalica naneo te{ke telesne povrede. [ema je ve} uhodana: "provereni" advokati i ve{taci dobijaju punomo}je od prevaranata, a pravni sistem je takav da je iskaz "o{te}enog" dovoqan za pokretawe tu`be. Sli~no va`i i za posetu lekaru, koji izdaje uverewe o stepenu povrede, a Srbija ni s la`nim svedocima nikada nije kuburila. No, ko se opredeli na ovaj korak, vaqalo bi da zna, da po Zakonu ovda{wem ~ini krivi~no, a ne prekr{ajno delo. Zbog ovoga je prestoni~ko Javno pravobranila{tvo jo{ 2009. oformilo posebnu komisiju za vansudsku naknadu {tete gra|anima, kako bi se predupredili fiktivni ujedi pasa lutalica, koji Beograd trenutno ko{taju oko milion, istina jo{ neispla}enih evra.

Ali, de{ava se da pas zaista ujede ~oveka (a ne obrnuto). U proseku, osoba kojoj je ujed psa naneo te{ke telesne povrede potra`uje od

U

Ledenica po glavi prolaznika

300.000 do 350.000 dinara, a za lak{e od 100.000 do 160.000 dinara. U svakom slu~aju, posle ujeda neophodno je {to pre oti}i kod izabranog lekara op{te prakse koji }e ustanoviti fizi~ke povrede i izdati relevantno uverewe; za psihi~ki bol je nadle-

Foto: N. Stojanovi}

tio li~no gradona~elnik. [to se "privatnih" ledenica ti~e, za wihovo uklawawe su nadle`ni vlasnici objekata s kojih ove vise, jednako kao {to moraju o~istiti sneg i led na delu trotoara ispred wihovog objekta.

Ako su u pi ta wu grad ske ili dr `av ne in sti tu ci je, odnosno ne zgo de na jav nim po vr {i na ma, stvar se u ro ku od go di nu da na mo `e do te ra ti i na pla ti ti, na ovaj ili onaj na ~in `an psiholog, a wega i ve{taka }e, po potrebi, anga`ovati advokat, kome }e gra|anin prethodno dati punomo}je. Tu`i se, naravno, Grad.

Crni scenario broj dva odnosi se na pad ledenice na glavu, koji je u Beogradu ve} odneo jedan `ivot u ovoj dekadi, a u Sankt Peterburgu je pre dve nedeqe na sli~an na~in poginuo de~ak. Novosa|ani su protekle nedeqe svedo~ili vatrogasnom uklawawu ledenica na Bulevaru Mihajla Pupina, po{to "Brigada" jedina ima dovoqno visok kran. Ovo je u~iweno po nalogu Komunalne policije i akciju je pra-

Gra|ani koji primete opasne ledenice du`ni su to da prijave Komunalnoj policiji, a ukoliko vlasnik objekta odbija da ih ukloni sam, ili do|e do povrede, odnosno pada i loma ekstremiteta usled neo~i{}enog trotoara, postupak je identi~an prethodnom: svedok, lekar, advokat, a tu`ba ide na adresu s koje visi ledenica – vlasniku ku}e ili predsedniku skup{tine stanara. Za razliku od ujeda psa, ovde je realno mogu}e na licu mesta fotografisati ledenice, objekat i povredu, {to predmetu o{te}enog daje dodatnu verodostojnost.

To va`i i za tre}i, a naj~e{}i na~in da se ~oveku grad obije o glavu – upad u otvoreni, neobele`eni {aht. Kada gra|anin pre`ivi ovu, ina~e vrlo opasnu situaciju, administrativni postupak je identi~an prethodnim, samo se tu`ena strana mo`e bitno razlikovati. Advokat po dobijawu ponomo}ja mo`e zatra`iti izvod iz katastra na kom }e se jasno videti ucrtani {aht i kome on pripada: vodovodu i kanalizaciji, elektrodistribuciji, toplani, putarima, investitoru (ukoliko su radovi u toku) ili skup{tini stanara, ako im je investitor ve} predao objekat na kori{}ewe. „Najsre}niji" propada~i u {ahtove skr{ili su se na javnim povr{inama u, opet, rupi koja pripada nekom od javnih preduze}a, odnosno Gradu, a visina naknade za svakovrsnu nanetu bol varira od stepena povrede.

Ali {to se gorepomenutih naknada ti~e, o{te}eni gra|anin mora biti spreman na nerealno duga~ku parnicu, ukoliko stvar dotera do suda. U ra~unicu mora ubaciti i advokata, koji }e u slu~aju "samofinasirawa" predmeta, za koji je dobio punomo}je, uzeti, u proseku, tre}inu iznosa nadoknade. Bila povreda stvarna ili fiktivna, gra|ani pre svega moraju ra~unati na to koga tu`e. Ako su u pitawu gradske ili dr`avne institucije, te nezgode na javnim povr{inama, stvar se u roku od godinu dana mo`e doterati i naplatiti, na ovaj ili onaj na~in.

Ukoliko nekog bije dupli maler, pa se povredi zbog nemara skup{tine stanara (ako ista uop{te postoji) ili vlasnika objekta na povr{ini koja nije javna, proces naplate je dug i vrlo neizvestan. Zapravo, kolike god bile pretrpqene povrede i strah, taj novac visi zajedno s ledenicama, ali se ne mo`e ubrati ni vatrogasnim lestvama. I lako se topi s prole}a. n Igor Mihaqevi}

KAKO JE FILMSKI OSKAROVAC PODSTAKAO RASPRAVE O PROBLEMIMA QUDI S GOVORNOM MANOM

I kraqevi mucaju, zar ne a ovogodi{woj 83. dodeli kontolom i postane sjajan goOskara Ameri~ke filmvornik. Probleme s govorom ske akademije trijumfoimali su i Ajn{tajn, ^arls vao je film "Kraqev govor". I Darvin, Vinston ^er~il, dok to ostvarewe nastavqa da Isak Wutn, Net King Kol, osvaja publiku {irom sveta i izaili na{i Me{a Selimovi} i ziva razli~ite komentare kritiMiroslav Anti}. ~ara, problem qudi koji mucaju, – Uzroci mucawa su brojni zahvaquju}i glumi Kolina Firta, i mnogi od wih su danas pokoji je sjajno do~arao govornu manu znati – ka`e nam logoped i britanskog suverena Xorxa VI, popsiholog Nevena Jovi~evi}, novo pobu|uje interesovawe i koja se korigovawem mucawa struke i laika. kod qudi bavi gotovo dvadeNaj~e{}e se o mucawu govori set godina. Godinama je radikao o psiholo{kom problemu, ali la i usavr{avala se u ^ikagu nauka kazuje da je ono mnogo vi{e gde je i doktorirala na ovu od toga. Po definiciji, mucawe temu. predstavqa poreme}aj tempa i rit– Stres, psihosomatski ma govora. Veoma je neprijatno, za problemi, nasledni faktori pojedince ~ak i ograni~avaju}e u i uticaj sredine, mogu da busvakodnevnom `ivotu, a osobe koje du "okida~i" za mucawe. Do`ive s tom govornom manom ~esto prinosi mu i levorukost. su izlo`ene nerazumevawu i podOvaj poreme}aj govora dugo smehu okoline. Ipak, ~esto se kaje predstavqao veliku medi`e da je mucawe "privilegija" pacinsku misteriju, ali genemetnih qudi, {to proizilazi iz tika je u mnogome uspela da je ~iwenice da je, po svim istra`irazre{i. Pretpostavqa se vawima, prose~an koeficijent inda je mucawe, koje se javqa od teligencije onih koji mucaju gotonajranijeg uzrasta, zapravo ^esto se ka`e da je mucawe privilegija pametnih vo po pravilu veoma visok. posledica genetskih mutacija koje gena. Kako obja{wava dr Jovi~e~etu ovog razvoja susre}e s podMucawe je, ina~e, i naj~e{}i su sadr`ane u metaboli~kim provi}, wihovi enzimi usmeravaju smehom i nerazumevawem sredine poreme}aj u govoru, a karakteri{u cesima. Mutacije su otkrivene u druge enzime koji uti~u na delove mo`e ~ak do}i do izbegavawa goga ponavqawe re~i ili slogova, mo`danim }elijama, {to izaziva mozga zadu`ene za govor. Me|utim, vora, {to ko~i wegov razvoj, pa otezawe u stvarawu zvukova za probleme, a te }elije su locirane nau~nici napomiwu da su mutacije ume sto jed nog pro ble ma ima mo formirawe re~i i iznenadni pre- u delu mozga koji kontroli{e gogena samo skroman deo slo`enog dva. Zato su rana dijagnostika mukidi u te~nom govoru. Procewuje vor. procesa. cawa i wegovo le~ewe od velike se da poga|a vi{e od 60 miliona U studiji ra|enoj u SAD, a kojom – U svakodnevnom `ivotu govor va`nosti. qudi u svetu. Dugo se smatralo da je obuhva}eno 400 osoba sa ovim zauzima va`no mesto. Qudi izgoU tom ciqu su osmi{qene brojje mucawe neizle~ivo jer poti~e poreme}ajem, nau~ni tim je iden- varaju dnevno nekoliko hiqada ne metode za prevazila`ewe ovog „iz glave". Ali brojni primeri tifikovao specifi~ne mutacije re~i. Zato onima koji mucaju koproblema. One se sastoje od vekroz istoriju govore ne municirawe izaziva ve`bi koje uti~u na mi{i}ne gr~esamo o tome da je mucawe like probleme. Oni ulave, poreme}aje disawa, poreme}aj Pro ble me s go vo rom ima li su i Ajn {tajn, `u napor da bi ne{to ritma govora, a koje deluju i na uspe{no izle~eno, ve} da ^arls Dar vin, Vin ston ^er ~il, Isak Wutn, rekli, a mucawe je izra- psihu, jer one izbavquju ~oveka od su pojedinci uspeli ovaj problem sami da re{e. `eno ukoliko treba izsvih strahova koji su izazvani muNet King Kol, ili na {i Me {a Se li mo vi}, Da li je u terapiji Xorx govoriti re~enicu pred ca wem. Mno ge od ovih me to da Mi ro slav An ti}...

VI zaista morao da izgopublikom, na brzinu, uz uspe{no se primewuju i u na{im vara najte`e psovke, ili uzbu|ewe ili u nekoj naspecijalizovanim ustanovama za se radi o scenaristovoj ili redina dugom kraku hromozoma 12, koje petoj situaciji – ka`e na{a sakorigovawe mucawa i drugih goteqevoj ma{ti, mawe je bitno, ali se pojavquju jedino kod osoba koje vornica. – Zbog svega toga razvoj vornih mana. Samo im se na vreme se zna da je, na primer, u staroj mucaju. Kod svake desete osobe kokompleksa kod osoba koje mucaju treba obratiti, bez imalo uzdrGr~koj Demosten upornim ve`baja muca pregledom je ustanovqeno nije rekost. Kod deteta koje raz`avawa i stida. wem uspeo da mucawe dr`i pod da postoji mutacija jednog od tri vija govor i koji se na samom pon Jasna Barbuzan

N

ZEMAQSKI DANI TEKU

Kako sam video - viziju

O

vo ni je re kla ma, ina ~e bi mi to ured ni ci ve} od pr ve re ~e ni ce iz ba ci li iz no vi na.

Od no sno, mo `da i je ste i vo leo bih da je ste, bar ma lo, ma kar ma lo, ali na gla {a vam da ni je pla }e na. Da kle, da li ste (ve}) gle da li Bje lin film „Mon te vi deo, Bog te vi deo“?

Ako ni ste, on da o’ma’ do bi o sko pa, tr kom. I to iz ovih sto pa. Pa }e te jo{ bi ti je dan od mno gih u~e sni ka jed nog dr `av nog re kor da: ovaj film se spre ma da ko li ko su tra po sta ne naj gle da ni ji u krat koj isto ri ji sed me umet no sti ove na {e mla de - sa mo stal ne dr `a ve Sr bi je. Vi de }e te ne {to {to nam da nas fa li, kao da smo ko lek tiv no od we ope ri sa ni, ili pro tiv we vak ci ni sa ni, vi de }e te – vi zi ju. I sve we ne do bre, pod sti caj ne, ro man ti~ ne, pa na mo men te i bol ne i tra gi~ ne, go to vo ne pod no {qi ve stra ne. Vi de }e te ko li ko je sa mo po u zda wa i sa mo po {to va wa po treb no da se ne gde i u ne ~e mu po ja vi ta ko ja sna vi zi ja, ko li ko sna ge i vo qe, ko li ko `r tve i od su stva sva ke kal ku la ci je, ko li ko `i vot nog ela na, qu ba vi i opet qu ba vi, vi de }e te da po ne kad tre ba sa wa ti i bez um no da bi se stvo ri lo ne {to um no.

Vi de }e te, da kle, jed nu isti ni tu pri ~u o de se to ri ci be o grad skih mo ma ka ko ji su se je dva sa ku pi li na po qan ~e tu, na je dvi te ja de ot plo vi li ~ak do kra ja sve ta, jer su Uru gvaj i we gov glav ni grad Mon te vi deo („Bog te vi deo“) za i sta to li ko da le ko da ta mo i da kre ne{ sa mo jo{ ko rak da qe ve} bi po ~eo i da se vra }a{... ot plo vi li, re koh, ~ak ta mo da fud bal „ca ka ju“ i osvo ji li tre }e me sto na sve tu ce lom! A go vo ri li su im da ne ma ju tim, da ne ma ju is ku stva, da ne ma ju no va ca, da ni je tre nu tak...

I vi de }e te ta ko da u isto ri ji za pra vo i ne ma pra vog tre nut ka, ne go da ima sa mo pra vih qu di, ili ne qu di i ku ka vi ca. Da su Ga vri lo Prin cip, pa i onaj @i ki ca [pa nac ka sni je, ~e ka li da se „stek nu po voq ni je isto rij ske okol no sti“ pa tek on da za pu ca li, to i ne bi bi lo ni za pam }e we, ni za pri ~u, pa ~ak ni za ne ku tri vi jal nu, a ne za isto rij ski mit, ne go bi se, u naj bo qem slu ~a ju, pri re di la sa mo ne ka per fekt no na {ti mo va na, „ugo |e na“ me lo dra ma ko joj vi {e ni ve li ka ho li vud ska ma {i na sno va, pre va ra ili bar ilu zi ja ne bi po mo gla da na d`i vi se zo nu ili dve, pa po la ko umre u vla `noj ta mi za bo ra va.

Div no je kad ti svi ra ju dr `av nu him nu i o vrat oka ~e zlat nu me da qu, le po je se }a ti se da je tvo ja ze mqa tri pu ta uza stop no po be di la na ko {ar ka {kom pr ven stvu Evro pe, da smo u tom spor tu bi li i svet ski pr va ci i olim pij ski {am pi o ni, kao i u mno gim dru gim spor to vi ma. To je u na ro du op {te po zna to, to su naj {a re ni ji i naj di rekt ni ji, la ki uti sci, kao na pe smi Evro vi zi je. Ali ako na rod sa mo to o se bi zna i ni {ta dru go uglav nom, on da ne moj da mi ne ko jo{ uvek pro tu ra onu pri mi tiv nu, pa ako ho }e te i ra si sti~ ku i na ci sti~ ku te zu o glu pa vim i pa met nim na ro di ma. Ta kve raz li ke ap so lut no ne po sto je. Ali za to sva kom mo gu da se do go de glu pa ve, neo bra zo va ne i ne do bro na mer ne vo |e, pa on da i ce le vla da ju }e gar ni tu re. Jer pr vo {to }e glup vo |a u~i ni ti je da oko se be ras te ra i od se be ote ra sve pa met ni je od se be. Za sva ko ta vo re we ili za o sta ja we na ro da, za sva ku pro past we go vu, kri vi su oni ko ji ga vo de, oni ko ji ga u~e i vas pi ta va ju, ali jed na ko i mi ko ji ga in for mi {e mo. Sr bi ja nam je pr vo za ne me la, a po sle i oglu ve la, {ta }e joj u{i kad ne ma {ta da slu {a, Sr bi ja je „o~i svo je kle la, ~ar ne o~i da to ne gle da ju...“ Svoj na ~in `i vqe wa sa mo kri ti~ no je opi sa la „u se, na se i po da se“, pa su joj i po gle di i mi sli svr nu li sa zve zda i spu sti li do `le zda.

I ta ko smo se u ovih 20 go di na na gle da li „umet ni~ kih de la“ sa to li ko be sra ma i be za ko wa ko li ko ga vaq da ni je imao ni `i vot sam, ako se sve ono {to je bi lo de ve de se tih, a i ovo sad, dok jo{ li `e mo ra ne, uop {te i mo `e `i vo tom zva ti. I vaq da smo naj zad za slu `i li ma lo le po te i ute he ko je nam je di no umet nost mo `e do ne ti. Ali da to ne bu du is kqu ~i vo fil mo vi o di le ri ma, si le xi ja ma i pla }e nim ubi ca ma. Sve se mi slim: vaq da je jo{ ko god u ovom na ro du za slu `io da se usli ka. Mo `da ~ak i Ivo An dri}, na pe de se to go di {wi cu we go vog i na {eg tri jum fa u Stok hol mu. Ako ve} o We go {u ni kad ni smo bi li ka dri ni spot da na pra vi mo, a En gle zi da su ga ima li, ne bi ga sa ekra na ski da li. Zna lo bi za we ga sva ko de te, sa znao bi ceo svet. Se ti te se uosta lom one na {e se ri je o Vu ku Ka ra xi }u, sni mqe ne kad smo ono po sled wi put bi li nor mal ni! Iza bra na je za naj bo qu TV se ri ju u Evro pi, {to smo, na rav no, od mah za bo ra vi li, ali za to Ce cu i Bre nu ne }e mo ni kad. Mo `da bo qe ni smo ni za slu `i li, ka ko smo se vla da li.

Daj te nam jo{ sa mo je dan film o pod vi gu i na pret ku, o stva ra o cu i we go vom de lu, o pu tu „sa pa {wa ka do na u ~e wa ka“, ka ko se ve} zo ve auto bi gra fi ja onog ba nat skog ge ni ja Mi haj la Pu pi na, {to je 1919. go di ne od svog naj bo qeg pri ja te qa, in ti mu sa, a to je bio ni ko dru gi do ame ri~ ki pred sed nik Vu dro Vil son, ceo Ba nat na tac ni do bio, spo me ni te na ro du Cvi ji }a i Pan ~i }a, tu `nu emi grant sku sud bi nu Du ~i }a i Cr wan skog, ne moj te se sti de ti ni Mi lu ti na Mi lan ko vi }a, sti di te se „tur ban-fol ka“ i „~o ban skog ro ka“, sti di te se ne ra da, {ver ca i oti ma ~i ne ko ja nam je po sta la na ci o nal na ka rak te ri sti ka.

U Bje li nom fil mu „Mon te vi deo“ pro ma qa se sve ti mi ris za bo ra va. Gle da{, pa uzah ne{ i po mi sli{: E tad je Be o grad bio svet, tj. sa wim ra van, {to su vaq da hte li da rek nu sa onim tran spa ren tom „Be o grad je svet“ i na {i mla di ru {i te qi Mi lo {e vi }e vog si ste ma ko ji sam ja zvao „sr bi ja li zam“, jer to ni je li ~i lo ni na {ta do tle vi |e no i do `i vqe no u ovoj bo` joj ba {ti.

Za to gle daj te „Mon te vi deo“ i u~e stvuj te u po sti za wu re kor da – da bar ovaj „Mon te vi deo, Bog te vi deo“ po sta ne naj gle da ni ji do ma }i film u isto ri ji na {e mla de ki ne ma to gra fi je. To ja zo vem vi zi jom: sa waj mo bez um no, da bi smo ve} jed nom stvo ri li i ne {to um no. n \or|e Randeq

nedeqa6.mart2011.

c m y

dnevnik

7

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : STI@E BEBA! KOLIKO NAM NOVCA TREBA?

Ce la pla ta za pe le ne i kr pi ce eba Jana je stigla ku}i!!! Mama Dora i tata Ivan su, naravno, odu{evqeni, ba{ kao i sva u`a i {ira rodbina, kumovi, prijate qi, su se di, ukrat ko, svi...

Kada bebiron stigne u roditeqski dom, mama i tata su iskreno uvereni u to da se ceo svet veseli i raduje s wima, presre}ni su i potpuno spremni da detetu pru`e sve, od qubavi i pa`we, do svih drugih neophodnih materijalnih potrep{tina. A tada na scenu stupa druga faza ra~unawa i presabirawa – prva je, treba li podse}ati, po~ela s testom na trudno}u, a okon~ana je odlaskom u porodili{te.

B

De~ji kreveti} 0 sa 10.40 du{ekom od- 52.400 a

Na`alost, za proteklih devet meseci u Srbiji je poskupelo {to{ta. A i ono {to nije, uskoro }e. I dok ~ekaju novu cenu struje, vi{u za oko 13,5 odsto, u tefteru taze roditeqima stoji da je, recimo, grejawe od po~etka sezone smrzavawa po stanovima oti{lo gore za 30 procenata, ba{ koliko je u Novom Sadu poskupela i voda. U nekoliko navrata korigovani su i cenovnici osnovnih `ivotnih namirnica, ba{ kao i hemije svih proizvo|a~a, od deterxenata do sapuna, pa tako samo za obi~nu de~ju kremu - pakovawe od 200 grama koja je lane ko{tala oko 60 dinara, sada iz nov~anika vaqa 00 8.0 .000 10

to 0 au .00 za o 10 k o

r dina

Savet: Ne dozvolite da vas nasankaju, jer ~esto uz kreveti} nude krute, sinteti~ke prekriva~e. Boqe je onda kupiti ~ar{av i }ebence, a kasnije jorgan~i} Adaptirano mleko Savet: Ako bebi dajete adaptirano mleko, uzmite ono koje pedijatar preporu~i o 1.000 ko

Sredstva za higijenu

De~ja kolica

Savet: Odlu~ite da li su vam va`niji izgled ili udobnost i prakti~nost. Na tr`i{tu je puno modela, pa je i raspon cena velik

Komoda za presvla~ewe Savet: Kada kupite posebno kadu, a posebno podlogu za presvla~ewe, du`e }ete ih koristiti, a i jeftinije je 00. 80 od 14.500 1 a r dina

od 1.500 do 2.500

Savet: Treba}e vam svakako makazice za nokti}e, ~etka za kosu, {tapi}i za u{i, vata i krema za bebinu guzu Ode}a za prvi oko 2.00 0 mesec din .

Savet: Bebi ne treba vi{e od 4-5 presvlaka, te 8-10 benkica, kapice, ~arapice i to je to.

Posle mo`e po~eti modirawe

Jednokratne pelene Savet: Potrebno je desetak dnevno, s tim da se neke majke vra}aju platnenim

1.000 oko ara za a din qu dan d ne e

[ta ka`u mame s portala Be bac.com l Koliko vam je bilo potrebno novca da kupite sve {to je potrebno za bebu?

– Uglavnom, najbitnija stavka je krevetac. Kolica i ostalo mo`e{ pozajmiti od nekoga. Krevetac, po meni mora biti nov.

Nas je ko{tao oko 150 evra, garderobu sam pozajmila, ve}inu toga... A pelene, kozmetika i ostalo nije toliko skupo. Prvo stavi sve na papir, vidi od koga mo`e{ ne{to pozajmiti, jer to uveliko olak{ava stvari. Mislim da je ludost kupovati puno garderobe, jer rapidno prerastu...

– Mi smo prefarbali moj krevetac, uzeli nov du{ek, posteqinu, bebi ode}u, kolica (tu savetujem da se ne {tedi), kadica, pe{kiri... Jako malo smo stvari pozajmili ili nasledili, ali i ja ti tako|e savetujem da prihvati{ sve {to ti nude, jer sve ko{ta enormno a malo se koristi. Mi smo samo na ode}u potro{ili negde oko 8.000 dinara, ukupno sigurno oko 500 evra... l Ve} neko vreme pregleda sajtove koji nude online poru~ivawe i kupovinu ode}e i opreme za bebe. Neki su doma}i, neki strani. Ali iskreno, malo me je frka. Da li }e do}i u komadu? Da li }e uop{te do}i, ako tra`e pla}awe unapred?

– Ima svega i sva~ega. Uvek treba na stranim sajtovima pro~itati ship ping po licy, odnosno koliki su transportni tro{kovi.

No, dosta stranih sajtova NE isporu~uje kod nas. Tako|e, mora{ voditi ra~una o na~inu po{iqke. Ako bi izabrala neku od ekspresnih, onda ti to ovde kod nas preuzima neka od privatnih {pediterskih firmi i tra`i boga oca da plati{ da bi primila po{iqku.

– Ono {to sam ja uradila pre nego {to mi se dete rodilo, sa prijateqicom iz SAD sam se dogovorila i pokazala joj otprilike {ta mi treba, i ona je to sve lepo kod wih kupila i poslala mi. Potro{ila je oko 200 dolara na garderobu i ship ping je ko{tao oko 70 dolara. Me|utim, kad sam sve prera~unala, to je i daqe bilo skoro duplo jeftinije nego da sam sve to ovde pokupovala...

izvaditi ~itavih 200!! Originalna „Pavlovi}eva”, u ambala`i od 120 grama, ko{ta, pak, 255 dinara.

Ka ko god, sti `e mo do za kqu~ka da bar jedna prose~na plata u Srbiji, od oko 34.000 dinara, u startu odlazi na prinovu! A jo{ ako su sre}ne roditeqe obradovali blizanci ili trojke... Pri tome, ve}ina mladih roditeqa spada u onu grupu zaposlenih koja dobija od svojih poslodavaca duplo mawe od proseka, pa su zato mama i tata ~esto prinu|eni da se snalaze na razli~ite na~ine. Istina, svakoj ro|enoj bebi sleduje i odre|ena nov~ana pomo} od dr`ave, koja za prvo dete iznosi 29.000 dinara jednokratno, za drugo 114.000 dinara u 24 rate itd. Ali tih 29.000 dinara ipak nije dovoqno da se kupi ba{ sve {to je neophodno, pa se ~esto praktikuje i „pomo} prijateqa” ili obra}awe na adresu baka i deka.

Jer, bebi oprema zaista nije nimalo jeftina. Pre nekoliko godina pokrenuta je inicijati va za uki da we PDV-a na opremu za klince i klinceze, ali je, po re ~i ma ured ni ka por ta la „Be bac„ Vla di mi ra Je{i}a, koji je i pokrenuo ovu akciju, odgovor izostao, a vlasti su se pozivale na svetsku ekonomsku krizu. Ipak, Je{i} napomiwe da ekonomska kriza nema veze sa situacijom u rodi teq stvu: dr `a va ko na~ no mora da implementira strategiju za podsticaj ra|awa i da prestane sa pritiskom na roditeqstvo. U svakom slu~aju, od ukidawa PDV-a u skorijem vremenskom periodu ne}e biti ni{ta, tako da cene bebi opreme i daqe ostaju basnoslovno visoke i sve na kraju zavisi od sposobnosti roditeqa da iz pro dav ni ca „is ko pa ju” ono {to je istovremeno i kvalitetno i ne ko{ta mnogo.

Elem, ono {to je u startu neophodno da se kupi za bebu jesu: krevetac sa du{ekom i posteqinom, kolica, komoda za presvala~ewe (nije neophodna, ~esto mo`e da poslu`i i podloga za previjawe koja ko{ta pe to du plo ma we, ili ~e {}e obi~an krevet ili kau~), kadica za kupawe, pelene, sredstva za higijenu kao {to su ~e{qi}, ~etka makazice za nokte, termometar za vodu, vata i vla`ne maramice, jednokratne pelene, odelca i naravno de~ja hrana, koja mo`e da ne ko{ta ni{ta ukoliko se bebi daje maj~ino mleko. Sve u svemu, to iza|e oko 28.000 dinara – najmawe.

Ukoliko beba pije adaptirano mleko, to je tako|e 1.000 dinara vi{e, a potrebno je i izdvojiti odre|enu sumu i za fla{ice, greja~e za fla{ice i sterilizatore (koji nisu neophodni, ali..!), a majci uvek dobro do|e i pumpica za mleko.

Oni imu}niji mogu sebi, na primer, da priu{te komodu za pre svla ~e we ume sto pul ta, {to je dodatnih 8.000 dinara, pa wihalicu (od 8.000 do 13.000 dinara), krevetac od oko 50.000 di na ra ili ko li ca od ~ak 102.000! Dodu{e, onih koji mogu za de~ja kolica da daju 1.000 evra u Srbiji je zaista veoma, veoma malo. U stvari, sve zavisi od onog osnovnog buxeta kojima roditeqi raspola`u, kao i wihove sposobnosti da se snalaze i pronalaze jeftinije kvalitetne stvari i adekvatne alternative. Stoga je kqu~ni savet, koji vaqda svi znaju: raspitajte se o cenama, obi|ite sve prodavnice, prosurfujte internetom i konsultujte se sa drugim mamama i tatama sa ve}im iskustvom. Svakako treba imati na umu i da stvari kao {to su ode}a, kadica za kupawe, pa i de~ja kolica, beba brzo preraste i neophodno je kupiti nove. Zato je kalkulisawe kqu~ uspeha. n Tijana Lakobrija

KWIGA NA RASKR[]U GUTEMBERGOVE I ELEKTRONSKE EPOHE

Svi vir ka ju pre ko ogra de om pa ni ja „Bor ders„, jedan od najve}ih lanaca kwi`ara u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, saop{tila je da }e uskoro zatvoriti tre}inu od preko {esto svo jih pro dav ni ca zbog drasti~nog pada prodaje, ali i ubrzanih promena na tr`i{tu kwiga. Zato je kao neka vrsta obja{wewa ove krize poslu`ila (tako|e skora{wa) objava Amazona – koji dr`i gotovo ~etiri petine tr`i{ta e-

K

pravilo zove se Banatski kulturni centar iz Novog Milo{eva, koji je promovisao svoje pr vo elek tron sko iz da we, kwigu - zbornik radova sa Prvog evropskog Fejsbuk pesni~kog festivala, odr`anog tokom pro{logodi{weg “NS salona” u wihovoj organizaciji.

Ova elektronska kwiga je zapravo kompakt disk na kome su 440 stranica poezije i fotografije u~esnika, a CD je spakovan u kutiju koja vrlo pot-

Bana}ani su najbr`i Banatski kulturni centar iz Novog Milo{eva osnovan je pre pet godina kao prvi privatni kulturni centar u Srbiji. Izdava~ku delatnost zapo~eli su 2008. a do sada su {tampali preko 50 naslova. Ovu 2011. godinu smatraju novim po~etkom, jer su objavili prvu elektronsku kwigu, a ciq im je da postanu jedan od najve}ih izdava~a e-kwiga u Srbiji.

– Od prvog dana nastojimo da idemo u korak sa vremenom novih komunikacija – obja{wava direktorka BKC Senka Vlahovi}. – Zato i organizujemo Evropski Fejsbuk pesni~ki festival, pa je bilo logi~no da o tome govori i na{a prva elektronska kwiga. Objavili smo jo{ dve takve: monografiju „Bela Crkva na raskr{}u vekova” Vladimira Brankova i antologiju stihova Radovana Vlahovi}a „Ve~erwi akt u devoja~koj sobi Lenke Dun|erski„. U planu nam je jo{ deset naslova u eformi. Imamo osposobqene qude i programe za taj posao kome se ozbiqno posve}ujemo, jer je nekoliko puta jeftinije izdavati elektronske nego klasi~ne kwige. Na prvi pogled je paradoksalno, ali {to je e-kwiga obimnija, time je jeftinija, i ne postoji problem neisplativosti malog tira`a, kao kod kwiga na hartiji.

Ina~e, u Biblioteci Matice srpske, koja je zadu`ena za katalogizaciju svih izdawa, saznali smo da u Srbiji jedva da ima po koja kwiga objavqena u elektronskom formatu. kwiga u SAD – da prodaje vi{e elektronskih nego {tampanih naslova.

A prilika da u`ivo saznamo {ta se zbiva sa doma}im izdava~ima i wihovim proizvo di ma, pru `i la nam se na upravo zavr{enom 17. salonu kwiga u Novom Sadu. Najsa`eti ji za kqu ~ak gla si ova ko: srpski izdava~i su zasigurno u Gutembergovom dobu, koriste dosta blagodeti informati~ke ere, a o elektronskim kwi ga ma sa mo raz mi {qa ju.

Izuzetak koji potvr|uje ovo

se}a na korice klasi~ne kwige.

U kojoj je fazi elektronsko izdava{tvo, pitali smo Dejana Papi}a, direktora „Lagune„, trenutno najja~e privatne doma}e izdava~ke ku}e.

– Svakako da planiramo i ob ja vqi va we kwi ga u elek tronskom formatu. Ali, za sada, u Srbiji jo{ uvek nema dovoqno ~italaca takvih kwiga, a jedan od razloga su i ure|aji koji to omogu}avaju. U perspektivi }e kwige u elektronskom obliku ~initi zna-

~ajan deo tr`i{ta, ali smo sigurni da }e kwige od papira jo{ dugo opstati. Jer samo one pru`aju i taktilni ose}aj koji je ~oveku, kao bi}u nastalom u evoluciji, tako|e potreban da bi utisak-u`itak ~itawa mogao da bude kompletan – zakqu~uje Papi}.

Od Nikole Stojanca, direktora za Novi Sad dr`avnog mega-izdava~a Zavoda za uxbenike, ~uli smo da su u elektronskoj formi objavqivali samo uxbenike za dopunsku nastavu na{oj deci u dijaspori (tipa „Moja domovina„). Po neko wihovo izdawe u koricama prati i CD. Planiraju da u elektronskom obliku {tampaju uxbenike koji moraju da budu u malim tira`ima – za ne ke umet ni~ ke stru ke, za u~ewe na jezicima mawina...

Globalne procene govore da udeo e-kwiga na tr`i{tu svake godine sve vi{e raste. A izdava~i ka`u da bi se elektron sko iz da va {tvo sa jo{ uvek ube dqi vo nad mo} nim „papirnatim” moglo izjedna~iti tek za nekoliko godina.

Na sli~an na~in razmi{qa i Zo ran Ko lun xi ja, osni va~ „Prometeja„, najve}e izdava~ke ku}e u Vojvodini.

– Kad se ima u vidu funkcionalna nepismenost u Srbiji i jo{ uvek nedovoqna rasprostrawenost ra~unara i nizak broj ko ri sni ka In ter ne ta, onda i ne ~udi da je kod nas elektronsko izdava{tvo jo{ u povoju – obja{wava Kolunxija. – Razvijene zemqe imaju i raz vi je nu za {ti tu autor skih prava, odnosno intelektualne svojine, a mi i u tome jako zaostajemo, pa izdava~i zaziru od elektronskih izdawa. Ne ma mo ni ka kvu si gur nost da se kopije ne}e pojaviti vrlo brzo nakon originala, bez po sle di ca po pi ra te.

Uostalom, dnevno nam sti`u ponude za bespravno umno`ena muzi~ka elektronska izdawa, a distributer nema adresu i nije registrovan za taj posao.

S druge strane, svi virkaju preko ograde da vide da li }e elektronski ure|aji za ~itawe sti}i i kod nas. U svakom slu~aju, za sada elektronska izdawa imaju prednost kod malotira`nih kwiga, koje se izdava~u ne isplate u obliku {tam pe na har ti ji. Sve san sam da se mo`da neko, dosta mla|i od mene, upravo smeje ovom {to sam iz go vo rio.

Upravo }e te generacije koje su odrasle uz ra~unare, razvijati elektronsko izdava{tvo, one }e odre|ivati kakav }e oblik imati kwiga. n Radmila Lotina

nedeqa6.mart2011.

S

B O R O M

^ve ge ri }ao od bri ce, o{i {an. La ko je bi lo zi mi, no si le su se ka pe, {u ba re, ka~ ke ti, {e {i ri, mic ne. Mo glo je par sa ti da se u taj no sti dr `i o{i {a na i po kri ve na gla va. Le ti je bi lo ka ta stro fa. [i {a li su de cu nu la ri com, da im oja ~a ko ren ko se i da stek nu hra brost i sa mo po u zda we dok otr pe sve ~ve ge re. Ka rak te ri sti ka ovih ~ve ge ra je da su ih uda ra li is kqu ~i vo po zna ni ci i pri ja te qi, shod no svo joj sna zi, bla go na klo no sti, vi zi ji bu du} no sti (i wih }e o{i {a ti), ili je bi la pri li ka da se is ku su ra ju.

Ovi ~ve ge ri su bi li oba ve za, ni je se uva `a vao ni je dan raz log pro tiv.

Ka ko su de ~a ci ra sli, ta ko su sta sa va li i do ozbiq ni jih ~ve ge ra. Pr -

`i la je za raz mi {qa we. Ve za i uti caj ~ve ge ra na taj pro ces ni ka da ni su de taq ni je is tra `e ni. Ne ta ko dav no, kad je tin ta ra po sta la glu pa ~a, po ~e li su da atro fi ra ju i ~ve ge ri.

Kad je, kad god, mu {ka rac po sta jo ~o vek i kad na ru ku je, bio je to kraj ci vil nim ~ve ge ri ma. Po ~i wa li su oni voj ni, opet kao sta tu sni sim bol.

Ko ri sti la ih je obi~ na voj ska, da po ka `e raz li ku iz me |u rem ca i sta re ku ke. Re mac je na ziv sa fri {ko o{i {a nog, zbu we nog, ode ve nog u dva bro ja ve }u uni for mu, ne po zna tog sa mom se bi, mla dog voj ni ka ko ji je tek do {ao u voj sku. Sta re ku ke su pre ka qe ni bor ci, uve `ba li su da na me {ta ju kre ve te, da se oku pa ju za dva mi nu ta u

D

a ima kri la, da je ze len i ra ste na li va di ili da je ka kva bu be ti na, odav no bi bio na ne koj cr ve noj li sti kao vr sta ko ja kod nas iz u mi re. Kod nas ~ak i ~ve ge ri iz u mi ru.

Ne ka da je po sto ja la osnov na po de la ~ve ge ra na ci vil ne i voj ne. Sva ka od ove dve vr ste ima la je i svo je pod vr ste, ta ko da je, {to se si ste ma ti za ci je ti ~e, ~ve ge ra bi lo uvek i za sva kog. Tro {i li su ih i mu {ki i `en ski. Ako se ko god pi ta {ta je to ~ve ger, ne ka od mah pre sta ne da ~i ta ovaj tekst, ni kad ne }e raz u me ti, jer ne po sto ji do dat na li te ra tu ra o ovoj vr sti ko ja iz u mi re.

Da od mah re {i mo te `en ske ~ve ge re. Ko ri sti li su se, kad god, u ra nom de tin stvu, kao za me na za po vla ~e we za ki ku ili ple te ni ce. Bi la je to pr va iz ja va qu ba vi, de ~a ci su je iz ja vqi va li ne `no, obi~ no ka `i pr stom, ona ko tek ovla{, da de voj ~i ca ose ti qu bav. Za to ovu vr stu mno gi i ne pam te, za mi sli te qu bav nu po ru ku ko ja po ~i we na slo vo ^. Su vi {e tvr do, ~ak i za de ~i je ru ke, za to su ih de ~a ci i ko ri sti li tek je dan ili dva put u `i vo tu. A i ka kav je to ~ve ger po sle ko jeg se po beg ne?

Pra vi ~ve ge ri, oni ci vil ni, bi li su i sta tu sni sim bol. Sta ri ji su ~a sti li mla |e, po vo di su bi li ra zni. U evo lu ci ji sim bo la, ~ve ge ri su ima li naj {i ru pri me nu u sva ko dnev nim si tu a ci ja ma. Ve ro vat no je i va ma pr va aso ci ja ci ja ~ve ger po sle {i {a wa.

Ne po sto ji ni je dan na u~ ni ko men tar ili is tra `i va we ka kva je sim bo li ka ovog ~ve ge ra, ne li ~i mi ni na pa gan ske obi ~a je, ali je bio naj ve }a mu ka za o{i {a nu gla vu. Bio je to ta ko zva ni se zon ski ~ve ger i ima li su pra vo da ga uda ra ju svi ono me ko ji se vra -

^ak i Ronaldo zna za ~veger

vi su bi li oni fud ba ler ski, kad ko god pro ma {i pe nal ili mu pro tu re lop tu kroz no ge, sle dio je ~ve ger od svih ko ji su mi sli li da ume ju bo qe s lop tom. U ta dav na vre me na ni je bi lo kla di o ni ca na sva kom }o {ku, ali je kla |e wa bi lo. Naj ma sov ni ja op kla da je bi la u ~ve ger, za tim ona u tu ru pi }a, bri ja we br ko va, {i {a we, ku ku ri ka we pod pro zo rom...

Kad je de ran na ra sto do za na ta, od maj sto ra je do bi jo }u {ku a od kal fi i po mo} ni ka ~ve ge re. Sve je to bi lo deo `i vot ne {ko le, u~e wa za na ta i pri pre me za bu du} nost. Ta da ni astro no mi kroz wi na de be la sta kla ni su vi de li da di god u va si o ni ima mo bing. To nam je ne ka re pa ta i ro ga ta zve zda pa da li ca do ne la, ni je to ga kad god bi lo ov de kod nas. U to vre me se qud ska gla va zva la i tin ta ra a slu -

hlad noj vo di, ob ri ju za mi nut, da ma znu ~i ste ~a ra pe mla doj voj sci i da im uda ra ju ~ve ge re. Ko je kriv rem ci ma {to se na vre me ni su ja vi li da slu `e voj sku, sad bi ve} bi li sta re ku ke.

Tra ja li su ti, stro go kon tro li sa ni ~ve ge ri ko ji ni su ima li za ciq da na ru {e brat stvo i je din stvo, bor be nu go to vost i sprem nost da se od u- pre mo agre so ru u sva kom tre nut ku, ko li ko je tra ja la i Ar mi ja. On da je po ~e lo da mo `e i ova ko i ona ko, a to ~ve ge ri ma ne go di, pa su i ti, ta ko zva ni voj ni, po ~e li da iz u mi ru. Kad su skra ti li voj sku da tra je ko ~i ka Veq ko va „Bit ka na Ne re tvi“ vi {e se ni je zna lo ni ko je mlad a ko sta ri voj nik i u ta kvoj si tu a ci ji bi sva ki po ku {aj uda ra wa ~ve ge ra do veo do op {te po met we, {to bi stra ne si le

po gre {no pro tu ma ~i le kao pre gru pi sa va we voj ske. Da vrag ne od ne se {a lu, `r tvo va ni su ~ve ge ri.

Po sto ji jo{ jed na vr sta ~ve ge ra, ta ko |e u iz u mi ra wu. To su oni bo stan xij ski. Iz u mi ru zbog uvo znog bo sta na. Ta ko je bo stan xi ja kvr cao lu be ni ce, da ~u je da li su zre le. Za ova kve ~ve ge re bi lo je po treb no ve li ko is ku stvo i do bar sluh. Na ro ~i tu pri me nu su ima li na po ~et ku se zo ne, da se u ce lom bo sta nu na |e ba{ ona ko ja je pr va sa zre la. E taj zvuk od ~ve ge ra po pr voj zre loj ma lo ko je vo lo. Mi slim na kom {i luk. Wi ma ni je go di lo kad se kom {i ja vra ti s bo sta na bi ci klom i na pak tre ge ru do ne se pr vu lu be ni cu. On da oni s pre ke stra ne pi ta ju „ka kva je“. On im ni {ta ne go vo ri, sa mo uda ri tri ~ve ge ra, ona ko na isto me sto. Ta tri ~ve ge ra je tre ba lo da sta nu u jed nu se kun du. On da se `i ve lo bez lar me, sva |e, ni je bi lo ri ja li ti {o vo va, ni je se di va ni lo uglas i ni su na {i sta ri re ~i tro {i li uza lud. Za to se zvuk kvr ca wa lu be ni ce i ~uo pre ko {o ra.

Kad ga ~u ju, oni s pre ke stra ne sa mo mal ko is kri ve vrat, sti snu usne i klim nu gla vom, da ne kva re eho pr ve zre le u kom {i lu ku. Kad u|u u avli ju tek on dak pro gu ta ju kne dlu a tek kad za tvo re du pla vra ta na kuj ni, ka `u po lu gla sno: „Otac ga we gov, kad je ve} na {o“? Ovo ni kad ni ko u kom {i lu ku ni je ~uo, ali su svi zna li da je iz go vo re no. To je bi la ce na pra vog bo stan xij skog ~ve ge ra. I osta le ~ve ge re ni je bi lo slo bod no ko men ta ri sa ti ni sa „jao“, ni sa „bra vo“. ^ve ge ri ni kad ni su bi li uvre da. ^ak ni u tu ~i. Kad god su se mu {ki tu kli zbog de vo ja ka. Sta ne no vi is pred osta vqe nog, mal ko se gur ka ju, on da je dan uda ri dru gom ~ve ger. To je bio i znak da mo `e rva we da po~ ne. Kad oba dvo ji ca za vr {e u pra {i ni, taj ko ji je na le |i ma se pre da je i pri zna je po be du.

Se tio sam se jo{ jed ne vr ste ~ve ge ra, kad ma~ ke ne slu {a ju „pis“ i „{ic“, on da je bio naj bo qi ~ve ger po uve tu, ona ko od na zad – oma shva te di im je me sto. Na o pa ko da ko god to da nas ura di, oma bi ro bi jo zbog zlo sta vqa wa `i vo ti wa.

U na {im ku }a ma ro di te qi de ci ni kad ni su uda ra li ~ve ge re, po sto ja la ja sna gra ni ca me |u ge ne ra ci ja ma.

Ka i{ i prut su u to do ba bi li sve ti wa, dok de ca ni su pre sta la da se bo je ba ba ro ga i pi ja nog Mu te ili lu dog Jan ka. Ove mi to ve i stra ho ve po be di lo je „{kol sko pi vo“ u pa ko va wu od dve li tre.

Sad sam ve} ja ko bli zu da na {wem vre me nu, da ne kva rim ovu pri ~u, zna te i sa mi ka ko nam je da nas, bez ~ve ge ra. n Bo ra Oti}

PE[A^EWE KROZ FRU[KOGORSKU TRANSVERZALU

Sna la `e we po zim skoj idi li ru {ko gor sku tran sver za lu, ko j a ima 160 ki l o m e t a r a, kroz kon trol ne ta~ ke ko je mo ra ju re dom da se obi |u, pot pred sed nik PD „Vi li na Vo di ca” iz Bu kov ca @eq ko Du li} sa svo jom dvo ji com ko le ga iz PD „@e le zni ~ar”, Zo ra nom Mar ko vi }em i Mi len kom Pa ni nom, pro {ao je za ~e ti ri i po da na u zim skom ugo |a ju i bez mo der nih ure |a ja za ori jen ta ci ju.

– Pr ven stve no smo pro ve ra va li svo ju sprem nost i fi zi~ ku kon di ci ju, te ka ko }e se opre ma po na {a ti na ve tru, ki {i i sne gu. Pre ko SMS po ru ka oba ve {ta va li su nas o vre men skoj prog no zi, {to smo ukla pa li s onim {to za tek ne mo na te re nu. U ne koj bu du} no sti pla ni ra mo da sta zu do ve de mo u ne ku nor ma lu, ure di mo je i po pu la ri zu je mo, pa i pri vu ~e mo qu de iz ino stran stva – pri ~a nam @eq ko Du li}.

Bez pod me ta ~a, ci pe la i pre svla ke u ta kve avan tu re se ne vre di upu {ta ti, a u osnov ne de lo ve opre me spa da ju i kom pas i ma pa. Is to~ ni deo tran sve za le do sta je lo {e mar ki ran i sta ze su za pu {te ne, a za ba ~e nost tog kra ja i ma lo ve }a uda qe nost od No vog Sa da o~i to da ju re zul tat.

– Sa mo smo sta li u dva se la da ku pi mo na mir ni ce, sve osta lo za `i vot bi lo je na na ma – ka `u fru {ko gor ski pla ni na ri.

Ima li su ujed na ~en tem po, sto pu uz sto pu pe {a ~i li su od 20 do 45 ki lo me ta ra dnev no. Is to~ ni deo su pro la zi li da wu, a po zna te sta ze po mra ku.

– Usta ja li smo ra no, u 4 sa ta, a u po la pet ve} kre ta li. Do la zi li smo u si tu a ci ju da se od jed nom stvo re tri pu ta a ne ma mar ka ci je. Ta da smo mo ra li da se raz dva ja mo i ori jen ti {e -

F

vr ho ve i na pre ko 5.000 hi qa da me ta ra, ono {to @eq ka uvek iz no va fa sci ni ra je ti {i na {u me i pri r o d a. Dru { tvo u Bu kov cu oku pqa pe de se tak ~la n o v a, ali onih ak tiv ni jih ima tek de se tak.

– Po ~eo sam sa „Bu ko va~ kim ma ra to nom” 2004. go di ne, za tim je sle di lo pe { a ~ e w e ne d e q om po Fru {koj go ri, i tu sam se ve} po la ko po ve zao s qu di ma. Ubr zo su sle di Markacije malo ima, malo nema li po ho di na raz ne pla ten ci ja le. Zbog ote `a va - ni ne Bal ka na i Sred we Evro pe. Beg ju }ih okol no sti ko je do - od sva ko dnev ni ce ner vo znih qu di i no si zi ma, u ovom pe ri o du {um ski mir po ve zan sa zdra vim `i te {ko je ta mo na }i {e ta - vo tom je ono {to je za me ne qu bav ~e, pa po vre de po put ma - pre ma pri ro di. Na rav no ka da pri ~a log is teg nu }a ru ke, udar - mo o ve li kim pla ni na ma, tu ve} do ca no gom u paw i pro pa da - la zi i adre na lin i sva uz bu |e wa ko je we u oma wi po tok, za ovu on no si - go vo ri ovaj pla ni nar. eks pe di ci ju i ne iz gle da ju Za pred s to j e } i „Fru { ko g or s ki ta ko lo {e. ma ra ton” klub iz Bu kov ca odr `a va – [u ma je tih da na bi la }e sta zu ime |u dve kon trol ne ta~ ke. re la tiv no su va, gre ben ski @eq ko na le to pa ni ra od la zak na pu te vi sa svim u re du, ali El brus u Ru si ju, a do tri de se te go di u svim tim ko tli na ma i ne ciq mu je da se pop ne i na naj vi {i po t o c i m a, ka d a se spu - vrh sve ta. sti{ ma lo ni `e, ~e ka lo – Uvek se spre mam na naj go re uslo nas je bla to, a u ne kim mo - ve, iako na rav no da ne `e lim da mi se men t i m a na se v er n im i{ta lo {e de si, sa mo ho }u da za vr stra na ma i sneg. Po {to {im to {to sam za mi slio – na vo di mi je ovo pr vi put da sam @eq ko. – Pro {le go di ne spa sa vao i{ao kroz ~i ta vu Fru {ku sam de voj ku ko ja je pro pa la sa sne `ne Planinarskom trojcu ni{ta nije bilo te{ko go ru, sti gao sam u kra je ve li ti ce i po sle tri de set me ta ra slo mo ku da }e mo. Ta ko da je bi lo i ma lo u ko je do sad ni kad ni sam i{ao, oko bod nog pa da ko tr qa la se jo{ se dam lu ta wa, ali sve u gra ni ca ma nor ma le Le `i mi ra, Pet ko vi ce, [i {a to va ca de set me ta ra niz br do. Fa li lo joj ne – opi su je @eq ko.

– ob ja {wa va @eq ko. ko li ko se kun di i pe da qa da ne bu de Iako je tran sfer za la pre dve go Iako je ve} pre va zi {ao pe {a~ ke `i va. To su si tu a ci je ko je me te ra ju di ne pro sla vi la svoj pe de se ti ro - iza zo ve i po stao al pi ni sta te li cen - da raz mi {qam i u~im {ta je `i vot. |en dan, ma lo qu di ko ri sti we ne po - ci ra ni vo di~, a osva jao je pla nin ske n Alek san dar La tas

Foto: N. Stojanovi}

[ O R O M

Ne ka da je po sto ja la osnov na po de la ~ve ge ra na ci vil ne i voj ne. Sva ka od ove dve vr ste ima la je i svo je pod vr ste, ta ko da je, {to se si ste ma ti za ci je ti ~e, ~ve ge ra bi lo uvek i za sva kog

dnevnik

c m y

8

RUMENA^KA PIHTIJADA

I sit ih a ula sku u Ru men ku la ga no se gu rao ka mio pun to vqe ni ka uvo de }i nas ne ka ko u ono {to sva kog po se ti te qa „Ru me na~ ke pih ti ja de” ~e ka. A ta mo, u cen tru na pi ja ci, sve {to se ~o vek se tio da na pra vi od svi we, za kqu~ no s 5. mar tom 2011. go di ne – sta ja lo je po ve {a no i po sla ga no.

Kad se u|e na ru me na~ ku pi ja cu ne iz o sta van je va {ar ski ugo |aj. Ima tu sve ga: od pla sti ke do `e le bom bo na. [tan do vi pri ja teq skih „ijad skih” udru `e wa sa svo jim me snim pi kan te ri ja ma te ra ju da se ~o vek za pi ta – pa di su tu pih ti je? Tek po sle, kad se pro |e po red ve li ke bi ne na ko joj su po `i ca ma ve} tr za li „Ru me na~ ki tam bu ra {i”, u ha li na me we noj za teh ni~ ki pre gled vo zi la, sto ji „Gi ni so va pih ti ja„. A pre ko pu ta se di sta ri ji ~o vek, iz gle da za sad je di ni za in te re so van za de gu sti ra we.

- Ne vo lim ni ti kad je sla no, ni ti kad je pre vi {e bi ber no, re klo bi se di je tal nu pih ti ju vo lim. A ka ko se ove pra ve od ve li kih ko li ~i na, ba{ ta kve i is pad nu, {to je do bro i za zdra vqe. Jer pih ti je su ja ko opa sne za sta ri je qu de - re kao nam je La di slav Ma |ar iz No vog Sa da.

Dok su se Ru men ~a ni sa svo jim go sti ma sve vi {e sku pqa li i pre po zna va li iz me |u oka ~e nih sla ni na, {un ki i ko ba si ca, zva ni~ no je za se ~e na i “naj ve }a pih ti ja na sve tu”, du `i ne 19 me ta ra, u ko ju je utro {e no dve ora ni je po 1100 li ta ra vo de i pre ko to nu i sto ki lo gra ma me sa, je zi ka, but ki ca, gla va, no gi ca i ko `u ra bez ma sti. Kraj wi {mek da lo je i 20 ki lo gra ma {ar ga re pe, be log i cr nog lu ka i ne iz o stav ni bi ber, a po re ~i ma glav nog ku va ra Vo ji sla va Mo ce Lon ~a ra pih ti je bez re na ni ka ko ne mo gu. Po {to su po pri ro di stva ri pred je lo, tre ba lo je da se na |e i ne ka ra ki ji ca...

U pro sto ri ja ma me sne za jed ni ce ma lo smak nu te od glav nog va {ar skog zbi va wa, za pri ma le su se pih ti je za tak mi ~e we. Ve} usta qe ni dok tor ski `i ri Ja sne Ma sti lo vi} i Bog da na Jan ~i }a, i ove go di ne do neo je od lu ku o naj bo qoj pih ti ji iz me |u dva de se tak pri sti glih uzo ra ka. “Ni smo da li ma te ri jal za pra vqe we i od mah je ma we tak mi ~a ra”, pri me tio je Jan ~i}. Pih ti ja da ve} pe tu go di nu ima i me |u na rod ni ka rak ter, jer ugo {}u je

N

V i u da

u~e sni je i Cr Ina ma lo u tqi vi ko li ko - Ko li tet ukom p ok si di ni ~i} iz vo zn

FESTIVA

Vred ne `e ne o se ti o ci Fe sti va la hra ne i vi na, ko ji se ju ~e odr `ao pr vi put u Ra kov cu, ima li su pri li ku da pro ve re da l’ va qa ta mo {we i}e i pi }e. Hlad no }a i sneg ni su ome li ak ti ve `e na, vi na re i broj ne go ste da u sa li se o skog do ma kul tu re iz lo `e slat ke i sla ne |a ko ni je ko je su one sta ri je pod se ti le na de tiw stvo, a mla |i su se pr vi put su sre li s ne kim je li ma.

Mo glo se pro ba ti i do bro ba no {tor sko vi no u po nu di vi na ri iz udru `e wa vi na ra i vi no gra da ra “Sve ti Tri fun” iz Ba no {to ra.

No si lac or ga ni za ci je Ra ko va~ ke ma ni fe sta ci je je udru `e we `e na “Gor ska ru `a” iz isto i me nog me sta, a uz po dr {ku Mi ni star stva za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo, a ko ju je zva ni~ no otvo rio po kra jin ski se kre tar za rad za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin. Mi ris voj vo |an ske su pe, so sa, sar me, re za na ca s ma kom i po ga ~i ca sa dro `di nom po ~eo je da se {i ri oko po dne va ka da je ma ni fe sta ci ja i otvo re na.

Sli~ ni do ga |a ji, ne za mi sli vi su bez pe sme i mu zi ke tam bu ra {a ko ji ni ov de ni su iz o sta li. Go ste su za ba vqa li or ke stri “Fru {ko go rac” iz Ra kov ca i “Ne ma gre {ke” iz su sed nih Le di na ca, a

P

igra li su fol klo “Bri le” iz Be o ~i n Pre ma re ~i ma o pred sed ni ce “Gor sk Aje ti, ciq je bio da `en sko stva ra la {t

Ciq je bio da se a

ti, kul tu ra i tra di ja, da se pro mo vi {e ono na |e u ka len d skih tu ri sti~ kih m U pret hod nih go li ko po sto je, ove v bi le go {}e na broj ma, po se li ma, ma n Ka ko su “uzaj mi le”

c m y

dnevnik

U P O T R E B A

@ I V O T A

a ri {e va pa la ta u ze mun skom Do wem gra du, austro u gar ska kla si ci sti~ ka cr ko ti na na pad nu ta me ta sta za ma, kao da je ob le pqe na pr qa vim sne gom (ko ji za u da ra na sliv nik), s du bo kim lu~ nim aj nfor tom bez ka pi je, pri stup u neo re a li sti~ ku sce no gra fi ju te skob nog dvo ri {ta iz ita li jan skih film skih no ve la, pro bu ra `en kroz sre di {wi ab do men fa sa de, glad ne kre ~a i `ed ne sve tlo sti, okru we ne {tu ka tu re i ode ra nog mal te ra, s be `i vot nom te ra som iz nad `dre la aj nfor ta kao s ne ka kvim go ble nom od zar |a log gvo `|a. Ple ha ni, ra zno boj ni po {tan ski san du ~i }i za ku ca ni, za pra vo “raz ba ca ni” «pre ko sve tlo ze le nog, mu sa vog zi da hod ni ka, sva ki raz li ~it, ali svi jed na ko skr na vi (dva osi gu ra na lo ko ti ma), de for mi sa ni i i`vr qa ni, i na su prot san du ~i }a, gvo zde ni cvet na ogra di ste pe ni {ta s okru glim udu bqe wem za gu {e nim opu {ci ma. Is pred aj nfor ta, na tro to a ru, je dan ~o vek pu {i ci ga re tu. Sta nar Ha ri {e ve pa la te, Sa va Ra di vo je vi}, ~o vek pu na~ kog li ca, za sta kqe nih o~i ju i opa le ko se od ~e la do po tiq ka, ro |en pre pe de set osam go di na na pr vom spra tu, ne `e wa, sr ~a ni bo le snik “pro {i ren” sten to vi ma pre ~e ti ri go di ne, in su lin ski za vi snik od pre dva de set pet go di na i tran zi ci o ni bro do lom nik bez stal nih pri ma wa (“@i vim od ni ~e ga!”)«, pre ma to me ma |i o ni ~ar `i vo ta, ko jeg je po sle tri de set go di na rad nog sta `a u be o grad skoj eks po zi tu ri «“Si men sa”, ugro ba ri la po {te na pri va ti za ci ja, pri zna je mi, pod sta kli ma rod ne zgra de, ka ko su mu, po sle sve ga, osta le sa mo pti ce... Ka kve pti ce? Vrap ci? Go lu bo vi?»

“Ka na rin ci. Pti ce su mi ute ha! Pti ce mi smi ru ju `iv ce i do bro mi je u wi ho vom dru {tvu. Imam go re ~e tr de set ka ve za sa ka na rin ci ma. I sad ba{ idem da ih na hra nim.”

“Do bro, zar vam ni je do vo qan par ka na ri na ca? ^e mu }e vam to li ko pti ca?” upi tah sta na ra Ha ri {e ve pa la te u Ze mu nu. “Ni je li to, ipak, pre vi {e pti ~i je mu zi ke za je dan stan?”

ski za da tak. I to joj dru go vi ni su opro sti li. Pet go di na je pro ve la na pre va spi ta va wu u ka me nom pa klu na mo ru.”

“Dru go vi? Ili ne ki drug s ime nom i pre zi me nom? Ko je u stva ri va {u maj ku po slao na Go li otok?”

“Pr vo, da vam ka `em... Mo ja ma ma Zor ka je po sle ra ta – kad je do {la iz par ti za na – bi la na ra znim funk ci ja ma ov de u Ze mu nu.

Ko joj je od tih qu di sme stio Go li otok? A, ~uj te... Ote ra li su je ~e tr de set sed me go di ne, a vra ti la se sa Go log oto ka u Ze mun pe de set dru ge! Sle de }e go di ne sam se ja ra dio, evo, u ovoj Ha ri {o voj zgra di, stan na pr vom spra tu. Ima la je ~e tr de set jed nu go di nu kad me je ro di la”, re ~e Sa va Ra di vo je vi} i ot {kri nu mi pri stup za jed no teh ni~ ko pi ta we...

“Vi ste je di nac?”

“A, ne-ne... Ni sam. Osim me ne, ro di te qi su ima li jo{ i Sre tu i Mi la na – oba bra ta su mi umr la – i Qu bi cu su ima li, mo ju se stru, se stra mi `i vi u Ra ja ~i }e voj...”

“Da li vam je maj ka pri ~a la o to me {ta je pre `i ve la u tom lo gor skom pa klu?” upi tah sta na ra Ha ri {e ve zgra de. “I u ka kvom je sta wu bi la `e na ko ja je pet go di na pro ve la na Go lom oto ku?”

A Ra di vo je vi} (za staj ku ju }i u go vo ru): “Da l’ mi je pri ~a la... ni je... ne, ni je mi pri ~a la... ]u ta la je pred na ma de com. Zna te {ta, kad se vra ti la iz lo go ra – sle de }e go di ne do bi la je me ne, to sam re kao – kad se vra ti la u Ze mun, za hva li la se par tij skim dru go vi ma...»»”

“Za hva li la se... za {to!?»” “...Da, za hva li la se dru go vi ma... I po sle lo go ra nu di li su joj ne ke funk ci je u Ze mu nu, za mi sli te. I opet je od bi ja la! Za hva li la im se: ’Hva la vam le po, dru go vi, me ni funk ci je ne tre ba ju...

Sve {to `e lim je da me osta vi te na mi ru da od ga jam svo ju de cu!’

Vi {e je ni su di ra li. Ni {ta joj ni su od u ze li, ni spo me ni cu, ni or de we... Svi ko ji su je po zna va li ka `u da je bi la stra o ta hra bra `e na! Pa, uzmi te sa mo, ~e tr de set pr ve, bi la je pri pad ni ca po kre ta ov de u Ze mu nu, sko jev ka, i iz vr {i la je aten tat na ne ma~ kog mo jo ra is pred zgra de ko man de. Ubi la ga! I dan-da nas ~u vam ma jo rov pi {toq go re u sta nu... uspo me na od maj ke... I on da je mo ra la da po beg ne u par ti za ne. A ta tu su mi ote ra li u Au{vic! Ote ra li su ga ~e tr de set pr ve i bio je u Au{vi cu sve do kra ja ra ta... Mo `e te za mi sli ti u`as ko ji je ta mo pre `i veo. Ta mo je po bi je no mi lion qu di, a moj otac Ga vri lo je bio je dan od ret kih ko ji su ta mo bi li od pr vog do po sled weg Sava Radivojevi}: „Otac mi je bio u Au{vicu, a mama na Golom otoku...”

Fo to: S. [u {we vi} da na. I kad se vra tio u “Ni je. Pe va ju sa mo mu` ja ci, a wih je sve ga de se tak... Osta lo su Ze mun, ta man su se skra si li u ovoj zgra di, ma mu su po ku pi li i `en ke i mla di. Upra vo ih pa rim! Osim to ga, ne dr `im ih u sta - ote ra li je na Go li otok...»” nu. – Kad je Mi len ko Ra di vo je vi}, ze mun ski tr go vac tek sti lom...

“A ko se bri nuo o va {oj bra }i i se stri dok je va {a maj ka bi ne-ne... ni smo u srod stvu, slu ~aj no se isto pre zi va mo... Kad je Ra - la na Go lom oto ku? Otac?” di vo je vi} ku pio ovu zgra du od ze mun skog tr gov ca Ha ri {a, sta ra “Ne. Ba ba Len ka Gru ji} u Ma ra di ku, mo ja ba ba, Ru sin ka ina je sto se dam de set go di na, na zi do je sprat i osta vio me |u pro sto - ~e... Ona ih je ~u va la dok je ta ta bio u Au{vi cu a ma ma u par ti re iz me |u sta no va. U jed nom od wih dr `im ka ve ze sa ka na rin ci - za ni ma. Sre tu su do bi li tri de set ~e tvr te, Qu bi ca je ro |e na ~e ma.».. A {to pi ta te?” tr de set pr ve, kad je ta ta ote ran u lo gor, a Mi la na su do bi li ~e “Vi ste, da ta ko ka `em, sta ro se de lac u Ha ri {e voj pa la ti! A tr de set sed me, kad je ma ma ote ra na u lo gor. I me ne su do bi li kad ko su vam ro di te qi? Otkad su oni u ovoj zgra di?”» se ma ma vra ti la iz lo go ra.”

“Sta ro se de lac, da... Umr li su obo je. Sa hra we ni su u po ro di~ “Da li su ka ve zi pti ~i ji lo go ri?” noj grob ni ci go re na Gar do {u. Pa, otac Ga vri lo je ro |e ni Ze mu “A, ne ee... Pa, ni su to di vqi ka na rin ci! Zna te, ovi ka na rin nac, imo je ku }u u Pre gra vi ci, deo Ze mu na, mo `da ste i bi li ta - ci ro |e ni su u ka ve zi ma i ~o vek ih je pa re wem stvo rio sa mo za mo... A maj ka Zor ka je iz Ma ra di ka. Po sle ra ta u ovoj zgra di do - ka ve ze. Di vqi ka na rin ci ima ju ze le no per je, a ovi pi to mi, ku} bi li su sta no ve bor ci, pa je do bi la stan i mo ja ma ma. Ma ma mi je ni, ra znih su bo ja. Sli~ no sti sko ro da i ne ma...” bi la mi tra qe zac u [e stoj voj vo |an skoj kod Ka me wa ra! I – on da “Ne ma? A kri la? – Us kra }e ni su za slo bo dan let!” su je uhap si li, ni je slu {a la, i ote ra li je na Go li otok. Od bi la “Sva kog da na pu {tam ih u vo li je ru, to je ve li ki ka vez, i po je par tij ski za da tak”, re ~e spo rim i rav nim ba ri to nom sta nar we mu le te... Zna te, kad bi pi to me ka na rin ce pu stio na slo bo du, Ha ri {e ve pa la te i, po gle dav {i me pra vo u o~i, za bo de ta~ ku od le te li bi rav no u smrt. Ubi le bi ih dru ge pti ce.”

Sa va Ra di vo je vi}, sta nar Ha ri {e ve pa la te, gwe ~i opu {ak u pr qa (ko ja se me ni u~i ni la kao upit nik) i za sta de na me stu ko je je va vom sne gu i i{ ~e za va u `dre lu aj nfor ta. Us pi we se ste pe ni {tem do pi lo za je di nim mo gu }im pi ta wem... sta na da na hra ni svo je pti ce u ka ve zi ma. Tu rob no, pa to lo {ko si vi “Ka kav za da tak?” lo po lu ra spad nu tog li ca Ha ri {e ve pa la te u uskoj i du bo koj Sve to ...i we go vim je di nim mo gu }im od go vo rom: “Nu di li su joj da bu sav skoj uli ci, pod be lim ko pqem ele gant nog tor wa Bo go ro di ~i ne de di rek tor ze mun ske kla ni ce.” cr kve, jo{ je, ~i ni se, za pu {te ni je i ru `ni je, ot ka ko je fa sa da Cr “Pa, le po”, ote lo mi se. kve ne pa la te, na su prot Ha ri {e ve bo le sne i oro nu le sta ri ce, umi A Ra di vo je vi} (s pro hlad nim sme {kom): “Da, pa le po... Ali, ve na far bom i pod mla |e na zid nim i krov nim na ki tom. Igle le de ni ni je te la! Ni je te la. I re kla im je na sa stan ku: ’Dru go vi, hva la ca ka pqu s vi so kih olu ka i nad stre {ni ca Do weg gra da, ali pre po vam le po, ali ja to ne mo gu da pri hva tim... Ne mo gu! Ima u~e ni dnev no sun ce hlad ne, ane mi~ ne i ne sta bil ne sve tlo sti ne ma ter mal jih i spo sob ni jih qu di od me ne za to me sto’. Za vr {i la je sa mo nu sna gu da s kro vo va oto pi ili od lo mi stre le le de nog sta kla. osnov nu {ko lu u Ma ra di ku, i sa vr {e no je bi la sve sna da ni je za di rek to ra kla ni ce. – Ako zna te gde je {ko la ’Na de Di mi}’ u Ze Ze mun, pre ne ki dan. mu nu? Ne? Mo gu vas od ve sti. Tu je bi la ze mun ska kla ni ca, ve li U pro la zu. ka u kla ni ca po sle ra ta, vi {e ne po sto ji. Ma ma je od bi la par tij n @eq ko Mar ko vi}

H

Be o ~in na la zi se na spe ci fi~ nom me stu, pru `a ju }i se uz re ku Du nav i na sla wa ju }i se na Fru {ku Go ru, i ima iz van red ne uslo ve za raz voj tu ri zma. U Ra kov cu, pr vom me stu Be o ~in ske op {ti ne kad se do la zi iz No vog Sa da, sme {ten je ma na stir Ra ko vac, o ko jem po sto je po da ci jo{

NAOPA^KE

afirmi{u kultura i tradicija ovog kraja

iz ka snog 15. ve ka. Od mah za tim, u Be o ~in se lu je ma na stir Be o ~in, ta ko |e sta ra pra vo slav na sve ti wa ko ju sva ko dnev no po se ti bar pe de se tak ver ni ka, {to je ide al no za raz voj tzv. ver skog tu ri zma na Fru {koj go ri.

Me |u broj nim fru {ko gor skim iz le ti {ti ma Be o ~in ske op {ti ne naj lep {e je An dre vqe, gde je i sme {ten Cen tar za pri vred no teh no lo {ki raz voj Voj vo di ne, a ko ji je ve} po stao ozbi qan cen tar kon gre snog tu ri zma.

Bli zi na Du na va i obi qe sun ~a nih da na uti ca li su da vi no gra dar stvo bu de naj za stu pqe ni ja gra na po qo pri vre de u Be o ~i nu, ta~ ni je Ba no {to ru, ko jom se ba ve po qo pri vred ni ci ovog kra ja.

Lo kal na sa mo u pra va pre po zna la je ove po ten ci ja le ula `u }i u iz ra du tu ri sti~ kog vo di ~a “Be o ~in u za gr qa ju Du na va i Fru {ke go re”, pro mo tiv ne ka ta lo ge i or ga ni zu ju }i na stu pe na do ma }im i me |u na rod nim saj mo vi ma tu ri zma. Ozbiq ni ja tu ri sti~ ka ma ni fe sta ci ja, sa tra di ci jom od {e sna est go di na, je su “Ba no {tor ski da ni gro `|a” ko ji se odr `a va ju sva ke go di ne po ~et kom sep tem bra. Je di no {to ne do sta je je ste bo qe ob je di wa va we svih re sur sa u je din stve nu tu ri sti~ ku po nu du. n Vi da na Ne di}

l Qudi iz senke su mrak.

vra ti lo – pu na sa la `e na, ve se qa i pe sme.

Iako pi o nir ski po du hvat, ovoj ma ni fe sta ci ji ne ne do sta je za le |i na da se raz vi je u ono {to `e le or ga ni za to ri. Op {ti na

l U Srbiji med i mleko: Vlada kupuje vreme, trutovi kupe kajmak.

ba ci le se u tu ri zam

l Otkad odelo ne ~ini ~oveka, prva postava je najboqa zale|ina politi~koj pozadini.

AL HRANE I VINA, A U RAKOVCU

l Rekonstrukcija – 17 + prvi ministar.

i ke iz Ma |ar ske, Hr vat ske, Ma ke do ni r ne Go re. a ~e, ren je po red ono li ke pih ti je ostao u za pe} ku iako je je dan od naj pre po zna i jih pro iz vo da tog me sta. Ta ko je tek ne ko te gli ca s re nom ~e ka lo svo ju oce nu. od re na je u oce wi va wu naj bit ni ji kva ose }aj ~i {}e wa si nu sa, da je sa stav po no van s qu ti nom i, na rav no, da ni je i rao i po `u teo - ob ja {wa va Bog dan Ja } i na po mi we da je Ru men ka ne ka da bi la nik tog do dat ka je li ma.

l Kad sa „Uslovne slobode“ otpadnu navodnici, otpadnici }e nam garantovati uslovnu slobodu.

Va `no da se na rod oku pqa u ovim su mor nim vre me ni ma, a bu de na sme jan, ras po lo `en i da sam se be te {i (Goj ko To do ro vi})

Ono {to mo `e okom da se oce ni, ma {to vit je de kor ovo go di {wih pih ti ja. Tak mi ~a ri su da li ma {ti na vo qu, a na pra vqe ne su i ne ke no ve kom bi na ci je – pih ti ja s ko ba si ca ma, ko ja je, na rav no, ne tre ba se ni za pi ta ti – sti gla iz Tu ri je.

- Pre su dan je ukus te ka ko su me |u sob no ukom po no va ni ti me sni sa stoj ci, po vr }e i do da ci. Za tim oce wu je mo bi stri nu i ~vr sto }u, a na kra ju gle da mo i spoq ni iz gled - re kla je glav na u `i ri ju Ja sna Ma sti lo vi}.

Za naj bo qu pih ti ju u re nu na gra |e na je Ro za li ja Se we{ iz Ru men ke, za kom bi no va nu pih ti ju pr vo me sto po ne la je Fi li men ka Va si lev ska iz Ku ma na u Ma ke do ni ji, a dru go me sto osvo ji la je Ka ja Pe ri} iz Ivan ko va u Hr vat skoj.

Za naj bo qu stan dard nu pih ti ju pr vo me sto osvo ji la je Na ta li ja Cve ti} iz Srem skih Kar lo va ca, dru go me sto po neo je @eq ko Ka ra nov iz Ru men ke, dok se na tre }em me stu na {ao Dra go mir Sto ja no vi}, ta ko |e iz Ru men ke.

Po sle pro gla {e wa po bed ni ka pih ti ja da se na sta vi la uz dru `e we i daq ni mu zi~ ki pro gram, Ru men ~a ni su na {or is te ra li i za pre ge te se vo za lo oko cen tra, a {tan do vi s voj vo |an skim {pe ci ja ma i da qe su bi li pu ni. Zla ti bor ski sir, Kle o pa tri ni kek si }i, ~var ci iz neo li ta, ko ba si ce iz Tu ri je, sla ni ne, {un ke, ku le ni i dru ge pi kan te ri je {to je sa ku pi la ova naj ve }a svet ska pih ti ja jo{ jed nom su do ka za li ono {to je za kraj naj bo qe, pri me tio po zna ti {aj ka {ki kwi `ev nik i glu mac Goj ko To do ro vi}.

- Va `no da se na rod oku pqa i u ovim su mor nim vre me ni ma, da bu de na sme jan, ras po lo `en i da sam se be te {i. Eto ja sam do {ao sa 12 ki la iz Bo sne, sa da imam 100, zna ~i da sam 12 po sto Bo sa nac, a ovo osta lo Voj vo |a nin. A naj bo qi do da dak sva kom je lu je glad, {to sam kao naj mla |e de te od mah shva tio i to je osta la mo ja de vi za do da nas, ta ko da kad si gla dan sve je do bro, a pih ti je ne mo ra{ ~e ka ti da bu de{ gla dan i sit ih mo `e{ je sti. n Aleksandar La tas

Ilija Markovi}

h mo `e{ je sti

i ci ja ovog kra e se lo i da se i da ru voj vo |an ma ni fe sta ci ja. o di nu i po, ko vred ne `e ne su j nim dru `e wi ni fe sta ci ja ma. ”, ta ko im se i

9

Sta nar Ha ri {e ve pa la te u Ze mu nu

A ILI ZA SVAKOG PO NEKI SVIWSKI DETAQ

o ra {i KUD na. or ga ni za tor ke, ke ru `e” Ta we a se afir mi {u tvo, sta ri za na -

nedeqa6.mart2011.

SPORT

nedeqa6.mart2011.

dnevnik

c m y

10

PR VO KO LO SVET SKE GRU PE DEJ VIS KU PA: SR BI JA - IN DI JA (2:1)

Zi mo wi} i Bo zo qac smi ri li In dij ce Sr bi ja - In di ja 2:1

Te ni ska Dej vis kup re pre zen ta ci ja Sr bi je po ve la je na kon dru gog da na me ~a pr vog ko la Svet ske gru pe u du e lu s In di jom sa 2:1. Na{ par Ne nad Zi mo wi} i Ili ja Bo zo qac, po sle 192 mi nu ta bor be u No vom Sa du, sa vla dao je in dij sku kom bi na ci ju De var man/Bo pa na sa 4:6, 6:3, 6:4, 7:6 (12:10) i sa da „or lo vi ma“ ne do sta je jo{ je dan poen da ove re ko na~ ni tri jumf i pro la zak u ~e tvrt fi na le ovog tak mi ~e wa.

Pe tak Tro ic ki - Bo pa na Tip sa re vi} - De var man Su bo ta Zi mo wi}/Bo zo qac - De var man/Bo pa na

ser vis In di je, Zi mo wi} i Bo zo qac me~ lop te, ali ni su uspe va li da ih re a li zu ju. Ipak, pri sti sak go sti ju na su di je do neo je i od re |e ni efe kat, jer je glav ni su di ja u ne ko li ko bit nih od lu ka ko ri go vao li nij ske ko le ge, po

Zi mo wi}/Bo zo qac 19Aso vi 2 4 68/90 (76%) 21/45 (45%) 5/14 (36%) 4/11 (36%) 65 146

`eq ki va lo. Na{ par je de lo vao pri li~ no na pe to, a In dij ci su {an su za tri jumf pre po zna li upra vo u Bo zoq cu. In si sti ra li

Sta ti sti ka 3:1 De var man/Bo pa na 15 Dvo stru ke ser. gre{.

Ser vis vi ne ri Pr vi ser vis Dru gi ser vis Vi ne ri Po e ni - to tal

5 5 69/96(72%) 18/43 (38%) Brejk po e ni 53 135

su da on vo di igru srp skog pa ra, pra va dra ma. Ona ni je iz o sta la, dva pu ta sti gli do brej ka ka da je naj vi {e za hva qu ju }i In dij ci ma ko ji ma je od jed nom po ~e lo sve da Ika ser vi rao i to im je do ne lo re zul tat. Po ve li su go sti sa 1:0 sme ta u ve li koj sa li Spen sa. i ni je nam bi lo sve jed no u tim Gle da o ci, do du {e, je su sve ~e {}e i sve gla sni je na vi ja li, ali tre nu ci ma.

Bo zo qac je ta da oko gla ve ve - ni ka ko ni su to ~i ni li na {te tu zao ma ra mu i to kao da je, po put go stu ju }ih igra ~a. Ipak, in dij ne ka kve ~a ro li je, do ne lo pro - ski dvo jac i ka pi ten Es Pi Mi me nu u we go voj igri. Sve ~e {}e sra ve o ma ~e sto su pro te stvo va li kod ar bi tra i tra `i li, vaq je sjaj nim udar ci ma pro na la zio da, da se me~ na sta vi u po zo ri pu ko ti ne u od bra ni De var ma na i Bo pa ne, pa je go stu ju }i par mo - {noj at mos fe ri. Ofi ci jel ni rao da me wa na ~in igre. Uz to, spi ker je po zi vao gle da o ce da se sve si gur ni ji bi vao je i Zi mo - umi re, ali su pro te sti In di ja ca wi} i na {i mom ci su naj pre iz - stvo ri li kon tra e fe kat i pu jed na ~i li, do biv {i dru gi set sa bli ka je po sta ja la sve bu~ ni ja sa 6:3, a on da i tre }i - 6:4. Sve je u sva kim no vim po e nom.

Is po sta vi }e se da je od lu ~u ju tim tre nu ci ma i{lo na vo du na {oj se lek ci ji, ali su sa da In - }i set do speo do taj brej ka i na dij ci bi li na re du da po dig nu pe tost je ta da do sti gla vr hu nac.

Ima li su u dva na vra ta, ali na ni vo igre.

U ~e tvr tom se tu sjaj no je igrao Ro han Bo pa na, ali je in dij ski ju nak po sle pr vog dan me ~a - Som dev De var man - po ka zao da je, ipak, igra~ za singl. Iako je u me ~u s Tip sa re vi }em imao sjaj na re {e wa, ju ~e to ni je bio slu ~aj, a po seb no ra wiv bio je we gov ser vis.

Ipak, la ga no opu {ta we na {ih re pre zen ta ti va ca in dij ski te ni se ri ume li su da ka zne i po ve du s 4:1.

Ovaj re zul tat, me |u tim, kao da je po stao uklet ka da je re~ o no vo sad skom me ~u, jer Tip sa re vi} ga je dva pu ta is pu {tao, a to su u~i ni li i De var man i Bo pa na. Za i gra li su sjaj no Zi ki i ^e sta sli ka: Ras pra va na {ih igra ~a Ika i na po mo lu je bi la i se lek to ra s glav nim su di jom

EVROP SKO DVORANSKO PR VEN STVO U PA RI ZU

Go ran Na va u fi na lu Srp ski atle ti ~ar Go ran Na va pla si rao se u fi na le tr ke na 1.500 me ta ra na Evrop skom pr ven stvu u dvo ra ni u Pa ri zu.

Na va je u po lu fi na lu u vre me nu od 3:43.78 mi nu ta bio ~e tvr ti i imao je 37 sto tin ke za o stat ka u od no su na [pan ca Ma nu e la Ol me da ko ji je bio naj br `i. Na 1500 me ta ra na stu pi la su ukup no 25 atle ti ~a ra, a u fi na le di rekt no su u{la po dvo ji ca naj bo qe pla si ra nih atle ti ~a ra iz sva ke gru pe i tro ji ca tak mi ~a ra po re zul ta tu. Na va je bio u naj ja ~oj gru pi.

- Ni sam `e leo da gle dam start ne li ste, jer sam pre ne ko li ko da na vi deo li ste pri ja vqe nih. Jed no stav no ni sam se pla {io. Do da tan sti mu lans za me ne je bi la ~i we ni ca da su svi na {i ima li u pe tak lo{ dan, i mo rao sam da dam sve od se be da Sr bi ja ima pred stav ni ka u fi na lu. Iza {ao sam na vo de }u po zi ci ju, ali sam o~e ki vao da }e ne ko da mi se pri dru `i i po vu ~e tr ku. Znao sam da do fi na la mo gu sa mo po re zul ta tu, a ne po pla sma nu. Me |u tim, oni su svi pra ti li moj ri tam. re kao je Na va.

Go ran Na va

Tim pla sma nom Na va je ostva rio naj bo qi re zul tat od svih srp skih tak mi ~a ra u do sa da {wem de lu tra ja wa [am pi o na ta sta rog kon ti nen ta po {to su pret hod nih da na na {i atle ti ~a ri pot pu no pod ba ci li. Fi nal na tr ka na 1.500 me ta ra na pro gra mu je da nas od 16.20 ~a so va. U su bo tu

se u Pa ri zu tak mi ~i la i Ta tja na Mi ti}, ko ja je u kva li fi ka ci ja ma na 60 me ta ra ostva ri la vre me od 7.42 se kun de, ali ni je us pe la da se pla si ra u po lu fi na le Evrop skog pr ven stva. Ona je za u ze la ~e trv to me sto u gru pi i sa mo ~e ti ri sto tin ke ne do sta ja la su Ta tja ni da se pla si ra u po lu fi na le.

In dij ci ma. Raz le te li su se po te re nu Ob ra do vi }e vi iza bra ni ci i, uz erup ci ju odu {e vqe wa s tri bi na, us pe li da osvo je taj poen i stig nu do pr ve me~ lop te na svoj ser vis. Ovo ga pu ta di le me ni je bi lo i Sr bi ja je po ve la

Har mo ni ja i bez No va ka

Sla vqe Ne na da Zi mo wi }a i Ili je Bo zoq cai kom bi na ci je za par s Ne na dom Zi mo wi }em.Ali na kra ju ni {ta ni je pro me nuo po red Zi mo wi }a od re dio je iz u zet no mo ti vi sa nog Ili ju Bo zoq ca. Ni je, do du {e, sve kre nu lo ona ko ka ko je bli zu 4.000 gle da la ca u ve li koj sa li no vo sad skog Spen sa pri -

Na {a klu pa bo dri Zi mo wi }a i Bo zoq ca

Ka pi ten na {eg ti ma Bog dan Ob ra do vi} je, jo{ u na ja vi me ~a, is ta kao da ima ~ak tri op ci je za dubl me~, od no sno da ima tri

3:1 (4:6, 6:3, 6:4, 7:6 (12:10)

Da nas 13 ~a so va: Tro ic ki - De var man Od mah po sle: Tip sa re vi} - Bo pa na

Ve li ka po dr {ka dru go vi ma Iza se lek to ra, u bok su pred vi |e nom za na {e re pre zen ta tiv ce, se de li su svi igra ~i ko je je Bog dan Ob ra do vi} po zvao za ovaj me~, kao i ~la no vi stru~ nog {ta ba.

Bi lo je uo~ qi vo ko li ko sa mi te ni se ri bo dre jed ni dru ge, a po seb no se u to me is ti cao Vik tor Tro ic ki.

Ka da je na{ dubl ko na~ no re {io me~ pa ro va, upra vo su se lek tor i Tro ic ki pr vi po le te li u za gr qaj Ne na du Zi mo wi }u i Ili ji Bo zoq cu, ko ji su im ski nu li ve li ki ka men sa sr ca i pri bli `i li na {u re pre zen ta ci ju ~e tvrt fi na lu Dej vis ku pa.

3:2 (6:3, 6:3, 5:7, 3:6, 6:3) 0:3 (5:7, 5:7, 6:7 (3:7)

NBA LI GA Kr sti} so li dan Ko {ar ka {i Bo sto na po be di li su na svom te re nu eki pu Gol den Stej ta re zul ta tom 107:103 u me ~u NBA li ge. Naj e fi ka sni ji u po bed ni~ kom ti mu bi li su Pol Pirs i Rej Alen, ko ji su po sti gli po 27 po e na. Ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je Ne nad Kr sti} po sti gao je 11 po e na i imao {est sko ko va i jed nu asi sten ci ju za 26 mi nu ta u igri. Sa {a Pa vlo vi} ni je igrao.

U po ra `e noj eki pi naj bo qi je bio Mon ta Elis sa 41 po e nom, dok je srp ski in ter na ci o na lac Vla di mir Rad ma no vi} pro veo na te re nu 21 mi nut. Da las je sa vla dao In di ja nu 116:108. U po bed ni~ kom ti mu bri qi rao je Dirk No vic ki sa 29 po e na, dok je srp ski in ter na ci o na lac Pre drag Sto ja ko vi} uba cio {est po e na i imao po ~e ti ri uhva }e ne lop te i asi sten ci je za 17 mi nu ta u igri.

U osta lim utak mi ca ma NBA li ge, po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: To ron to - Wu Xer si 103:116, ^i ka go - Or lan do 89:81, Mi ne so ta - Fi la del fi ja 100:111, Okla ho ma Atlan ta 111:104, Kli vlend - Wu jork 119:115, Wu Or le ans - Mem fis 98:91, Fe niks - Mil vo ki 102:88, Ma ja mi - San An to nio 95:125 i [ar lot - LA Lej kers 84:92.

Se lek tor Sr bi je je po ru ~io da svet ski pr vak ima pra vo da iz gu bi me~ i do dao da su ga po vre di le kri ti ke u me di ji ma.

Sr bi ja vo di pro tiv In di je 2:1 u me ~u pr vog ko la Svet ske gru pe Dej vis ku pa po sle po be de Ne na da Zi mo wi }a i Ili je Bo zoq ca.

- Me~ je bio fe no me na lan.

Spoj mla do sti i is ku stva. Dra go mi je da sam iza brao po bed ni~ ku kom bi ja ci ju. Po ka za li smo da i bez No va ka \o ko vi} ima mo sja jan i har mo ni ~an tim - re kao je se lek tor Bog dan Ob ra do vi}.

- Pre ma we go vim re ~i ma, eki pa je do bi la si gur nost uo~i ne deq nih singl me ~e va. To }e Vik to ru Tro ic kom pred me~ sa De var ma nom bi ti iz u zet no va `no, jer }e ima ti psi ho lo {ku pred nost.

Ob ra do vi} je do dao da su ga po vre di le kri ti ke u no vi na ma i da sma tra da bi {tam pa ni me di ji tre ba lo da po zi tiv ni je pi {u o Dej vis kup re pre zen ta ci ji.

- Ipak, mi smo svet ski pr va ci i ima mo pra vo da iz gu bi mo je dan me~. Ne tre ba za bo ra vi ti da igra mo pro tiv ze mqe od sko ro mi li jar du sta nov ni ka, ko ja ja ko pu no ula `e u sport, a na {a ula ga wa su rav na nu li.

Jo{ ne ma mo na ci on la ni te ni ski cen tar. pra vi lu u ko rist In di je. Me |u tim, to je mo ti vi sa lo na {e aso ve, ko ji su u sa mom fi ni {u od i gra li je dan ne stvar no do bar poen, ko ji je po lo gi ci i kre ta wu lop ti ce mo rao da pri pad ne

Se lek tor Dej vis kup re pre zen ta ci je oce nio je da Sr bi ja jo{ pro bi ja put u svet skom te ni su, da je pri ti sak na su di je ogro man i da je eki pi po treb na „sva ka po mo}„.

Naj bo qi dubl igra~ Sr bi je Ne nad Zi mo wi} bio je za do vo qan svo jom igrom.

- Do bro smo se sna {li na kon pr vog se ta. Po di gli smo ni vo igre i ve ro va li sve vre me je dan u dru gog. Me ni ni je la ko da se uklo pinm sa svim re pre zen ta tiv ci ma, kao {to i wi ma ni je la ko da igra ju dubl me ~e ve, ali je Ili ja od li~ no od i grao - re kao je Zi mo wi}.

On je do dao da se vi de lo ka ko „jed na ili dve lop te mo gu da okre nu ceo tok me ~a.

- Me ni je tre }i ta kav me~ za re dom, ali smo na sre }u us pe li da spa se mo set lop tu u taj-bre ku na wi hov ser vis i do bi li me~ do dao je Zi mo wi}.

Ili ja Bo zo qac is ta kao je da mu je bi lo ve li ko za do voq stvo {to je igrao sa Zi mo wi }em.

- Igra li smo su per, bez obr zi ra na is hod pr vog se ta. Ve o ma sam za do vo qan po be dom. Ener gi ja na te re nu je bi la su per-po zi tiv na i Ne nad i ja smo se do pu wa va li u sva kom po gle du. Za hva lan sam se lek to ru {to mi je ukas zao po ve re we - po ru ~io je Bo zo qac. sa 2:1 i za pla sman u ~e tvrt fi na le ne do sta je joj jo{ je dan poen. Od lu ka }e, da kle, pa sti po sle da na {wih sin glo va.

A. Pre do je vi} Fo to: F. Ba ki}

TUR NIR U MON TE RE JU

Je le na vra }a du go ve Je le na Jan ko vi} pla si ra la se u po lu fi na le tur ni ra u Mon te re ju po {to je u ~e tvrt fi na lu bi la bo qa od Ana sta zi je Se va sto ve iz Le to ni je sa 6:1, 7:5. Me~ je tra jao 70 mi nu ta. U po lu fi na lu pro tiv ni ca }e joj bi ti Po lo na Her cog, ko ja je sa vla da la Ol gu Go vor co vu sa 4:6, 6:3 i 6:3.

Pr vi set na {a te ni ser ka je la ko do bi la sa 6:1, od u zev {i dva pu ta ser vis svo joj pro tiv ni ci. Je le na je is ko ri sti la dve od tri pri li ke, a Se va sto va ni jed nom ni je bi la u pri li ci da Je le ni odu zme ser vis.

Je le na je u dru gom se tu dva pu ta uzi ma la ser vis pro tiv ni ci, ali je jed nom iz gu bi la svoj ser vis. U 12. od lu ~u ju }em ge mu pet me~ lop ti spa si la je Sa va sto va ima la je i pred nost jed nom tre nut ku, ali ni je us pe la do pre o kre ta. Ta ko je upra vo na tur ni ru na ko jem je pro {le go di ne po ra `e na u dru gom ko lu upra vo od Se va sto ve, Je le na do {la do iz jed na ~e wa u me |u sob nim du e li ma.

- Ovo je bio dru gi put da igra mo jed na pro tiv dru ge. Pro {le go di ne me je eli mi ni sa la u dru gom ko lu. Ni sam o to me raz mi {qa la, ve}

sam se kon ce tri sa la na ovaj me~ re kla je Je le na po sle me ~a i do da la da do bro po zna je pro tiv ni cu u po lu fi na lu, ali da ni ka da ra ni je ni su igra le jed na pro tiv dru ge i da }e bi ti to ve o ma za ni mqiv me~.

Je le na Jan ko vi} (pr vi no si lac) u po lu fi na lu igra sa Slo ven kom Po lo nom Her cog, ko ja je pro tiv Ol ge Go vor co ve pre o kre nu la re zul tat na 2:1 u se to vi ma.

- Pri ~a mo sli~ nim je zi ci ma i do bro se po zna je mo, ali ni ka da ni smo igra le. Bi }e in te re sant no pro ko men ta ri sa la je Je le na, ko ja je u po ne de qak pro sla vi la 26. ro |en dan.

U dru gom po lu fi na lu sa sta }e se Ar gen tin ka Gi ze la Dul ko i Ru ski wa Ana sta si ja Pa vqu ~en ko va.

SPORT

dnevnik SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Osla di li se i Cr ven ~a ni Crvenka - PKB 26:25 (16:13) CR VEN KA: Dvo ra na „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}„, gle da la ca oko 500, su di je: Vu ki ~e vi} i Dra go mi ro vi} (Be o grad). Sed mer ci: Cr ven ka 4 (2), PKB 3 (2), is kqu ~e wa: Cr ven ka 12. Dis kva lif ka ci ja Ze jak u 60. mi nu tu, PKB 4 mi nu ta CR VEN KA: Mje ri ma~ ka (4 od bra ne), Pe ro vi}, @e ga rac, Ra do wi}, Bo `o vi} 5, Sla vu qi ca, Hol pert 7, Ra ~i} 3, Dok ni} (12 od bra na, 2 sed mer ca), \u ro vi} 2, Gu gle ta, Ze jak 2, Mi li} 3, Stan ko vi} 4.

PKB: Ili}, Ra do sa vqe vi} 8, Og wa no vi}, To do ro vi} 1, Mi haj lo vi} 3, Osto ji}, Al ~a o vi} 6, Ra do va no vi}, Le ko vi}, [qi va ~a nin 3, Pa vlo vi} 3, Ni ko li}, Si mi} (9 od bra na, sed me rac), Be ~i ro vi}.

Na kon 12 ko la po sta ru ko me ta {i Cr ven ke i we ni na vi ja ~i ose tli su slast po be de. U ma we kva li tet noj, a mno go vi {e uz bu dqi voj utak mi ci za slu `e no su po be di li eki pu PKB i ta ko na go ve sti li da se jo{ uvek mo gu uspe {no ukqu ~i ti u bor bu za op sta nak.

Po ~e tak je bio u zna ku do ma }e eki pe i u 9. mi nu tu na se ma fo ru je bi lo 5:2, a sre di nom po lu vre me na 8:5, na kon sja ne od bra ne Dok ni }a i pro tiv na pa da ko ji je re a li zo vao

Stan ko vi}. U 24. mi nu tu go sti us pe li da sma we (13:12) i ta da je na gol ume sto lak {e po vre |e nog Dok ni }a stao Mje ri ma~ ka i sa ~e ti ri od bra ne dao pri li ku sa i gra ~i ma da obez be de si gur no vo| stvo.

(16:13).

Na sta vak na go ve {ta va no va uz bu |e wa i Be o gra |a ni ozbiq no pre te da osu je te to li ko du go o~e ki va no ra do va we Cr ven ~a na. U 39. mi nu tu us pe li su da iz jed na ~e (18:18), a pri tom je is kqu ~en Ze jak. Ali u ovim tre nu ci ma od li~ ni Dok ni} je spre ~io go ste da iz dva po ku {a ja do |u u vo| stvo, a on da sle di pra vo vre me ni po go dak Bo `o vi }a i ta ko do ma }a eki pa, iako sa igra ~em ma we po no vo do la zi u vo| stvo (19:18).

U sa moj zvr {ni ci me ~a raz i grao se Jo `ef Hol pert i na kon 20:20 u 48. mi nu tu po sti `e iz van re dan po go dak ali kod re zul ta ta 22:20 pro pu {ta zi cer ko ji bi ve} ta da zna ~io otvo re ni ji put ka po be di. Uz bu |e we do sti `e vr hu nac ka da mle ka xi je 45 se kun di pre kra ja iz sed mer ca sma wu ju na 26:25, ali is ku sni igra ~i Cr ven ke ipak uspe va ju da u po sled wem na pa du ne pro koc ka ju te {ko ste ~e nu pred nost ko ja je zna ~i la to li ko `e qe nu po be du.

T. Jovovi}

PRVA MU[KA LIGA

Ru da ri is ko pa li bo do ve Crvena zvezda (M) - Rudar 26:31 (12:16) KI KIN DA: Ha la SC Je ze ro, gle da la ca oko 600, su di je: Bu li ~i} i Mar ko vi} (Be o grad). Sed mer ci: Cr ve na zve da 5 (4), Ru dar 4 (2), is kqu~ wa: Cr ve na zve zda 8, Ru dar 8 mi nu ta. Cr ve ni kar ton Ve li~ kov (Cr ve na zve zda u 57. mi nu tu).

CR VE NA ZVE ZDA: Ho dik (4 od bra ne), La zi}, Te rek 6, Du ka ta rov, Le ki}, Sto ja ni} 8, Mi trev ski 2, Ke wa lo 3, Ve li~ kov 12, Ste pa nov, Go li}, Mi {kov (9 od bra na 2, sed mer ca), Ta {i} 7 (4), Ba bi}.

RU DAR: Ura kar, Mi lo {e vi} 4 (2), Ne deq kov, Ivo {e vi}, La -

ki} 2, Mer do vi}, La zi} 5, Iva no vi} 7, Aj da ~i} 1, \or |va} (20 od bra na, sed me rac), Mar ti} 6, Stoj ko vi} 5, Vu ko vi}.

Ru da ri iz Ko stol ca is ko pa li su dva ve li ka bo da sa vru }eg te re na u ki kin skoj ha li Je ze ro, po {to su u der bi ju ko la sa vla da li tre }e pla si ra nu Cr ve nu zve du iz Mo kri na - 31:26. Do po be de go sti su do {li so lid nom igrom, ma da mo `e mo re }i da su u po je di nim tre ni ci ma ima li i po mo} su dij skog pa ra iz Be o gra da, na ro ~i to kod do su |i va pre kr {a ja, gde ni su ima li ujed na ~e ne kri te ri jum.

M. S.

KUP SRBIJE ZA MLA\E PIONIRE U KAWI@I

Spa rtak bez prem ca Na pr vom Ku pu Sr bi je za mla |e pi o ni re odr `a nom u Ka wi `i naj u spe {ni ji su bi li naj mla |i bor ci su bo ti~ kog Spar ta ka, is pred Sen te i ka wi {kog Po ti sja. Su bo ti~ ke rva~ ke na de su bi le ne pri ko sno ve ni na stru wa ~a ma u sport skoj ha li „Ba we Ka wi `a”, gde je ve {ti nu od me ri lo 67 tak mi ~a ra iz 17 klu bo va.

Uba vi} (Omla di nac, Bo to{), do 36 kg: 1. Kri sti jan Ban ski (Po ti sje), 2. Ne boj {a Do bro ti} (Spar tak), 3. \o ko Gan (Po ti sje) i La slo G. Bor {o{ (Sen ta), do 39 kg: 1. Aron Fe her (Spar tak), 2. Ste van Mar ko vi} (Kra gu je vac), 3. Se ba sti jan Ko lom p ar (Her k u l es) i Adam Mar ko vi} (Kra gu je vac), do 43 kg: 1. Ako{ Pol gar (Sen ta), 2.

Slo b o dan Sa u li} (Spar tak), 3.

Sa bol~ Ha| ma{ (Her ku les) i Bo ris Pe tru {i} (Pro l e ter), do 48 kg: 1. Ben c e Re me te (Po ti sje), 2. Ni no Ber kec (Spar tak), 3.

Lu ka Glu {~e vi} (So ko) i Kal man Or ~ ik (Sen ta), do 54 kg: 1. Adam Va g o (Po t i s je), 2. Ben ce Al ma {i (Sen ta), 3. Sr |an S t a n i { i } (Omla di nac, Bo to{) i Slo bo dan Slav kov (Omla Najuspe{niji mla|i pioniri do 54 kg di n ac, Zre w a Fo to: M. Mi tro vi} nin), do 61 kg: 1.

U naj lak {oj ka te go ri ji Ni ko Jan ko Mi lo je vi} (Kra gu je vac), la De di} (So ko, Som bor) ni je 2. Ja no{ Ju has (Spar tak), 3. Mi imao ri va la, u dva naj te `e ka te lo rad Jo va no vi} i Se ba sti jan go ri je pla sman je od lu ~en iz me Fa }ol (obo ji ca Spar tak), do 70 |ud dva tak mi ~a ra, ali u osta li kg: 1. Fe renc Ta ma{ (Spar tak), ma je kon ku ren ci ja bi la sa svim 2. Alek sa Ko }i {en (Omla di so lid na. Naj u spe {ni ji ma me da nac, Zre wa nin), do 83 kg: 1. qe je uru ~io pred sed nik Rva~ Ati la Var ga (Sen ta), 2. Ste fan kog sa ve za Voj vo di ne Gra di mir Sre te no vi} (Rad ni~ ki, Kra gu De di}. je vac).

Pla sman po ka te go ri ja ma - do Ekip ni pla sman: 1. Spar tak 30 kg: Ni k o l a De di} (So k o, (Su bo ti ca) 42 bo da, 2. Sen ta 35, Som bor), do 33 kg: 1. Kri {tof 3. Po ti sje (Ka wi `a) 31, 4. Kra Ko kai (Sen ta), 2. De jan Pe tro gu je vac 18, 5. So ko (Som bor) 10, vi} (Po ti sje), 3. Mak sim Mar 6. Omla di nac (Zre wa nin) 9 itd. ko vi} (Kra gu je vac) i \u ri ca M. Mitrovi}

nedeqa6.mart2011.

11

VR[^ANI GOSTUJU U KRAGUJEVCU

He mo farm bez Je re mi }a Ko {ar ka {i He mo far ma po ku {a }e da u po sled we ~e ti ri utak mi ce na dok na de pro pu {te no i obez be de pla sman ko ji }e im do go di ne omo gu ~i ti da se po no vo tak mi ~e u Eru ro ku pu.

Ni ma lo lak za da tak za Ba na }a ne,a ve ~e ras ih o~e ku je okr {aj u Kra gu jev cu, s ne ka da {wim grad skim ri va lom, eki pom Rad ni~ kog.

- Rad ni~ ki je za nas je dan od naj ne u god ni jih ri va la u re i o- nal noj li gi. - re kao je pred put za Kra gu je vac kril ni cen tar Hem fo ar ma Bo ris Sa vo vi}. O zna ~a ju ove uta mik ce je ilu zor no pri ~a ti jer obe eki pe su u is toj po zi ci ji u bor bi za me sto ko je }e im do go di ne obez be di ti me sto u Ero pi. Kal ku la ci ja ne ma, mo ra mo da igra mo ve o ma an ga `o va no, sna `no od sa mog po ~et ka uko li ko `e li mo po be du.

Rad ni~ ki je us peo u pr vom de lu pr ven stva da po be du u Vr {cu re zul ta tom 88:78. Na toj utak mi ci po red Ame ri kan ca Li ja ko ji je po sti gao 25 po e na naj vi {e mu ka od bra ni Vr {~a na za da li su jo{ Mar ko vi} i ^a ka re vi}.

Mladen Jermi}

- Igra li smo iz u zet no sla bo, gre {ke ne sme mo po na vqa ti.- na sta vqa Sa vo vi}. - Ve o ma se do bro po zna je mo, ta ko da tre nut na is pi ra ci ja mo `e da bu de pre sud na. Mi }e mo po ku {a ti kao i na pred hod nim utak mi ca ma da igra mo ma ma -

wi broj po e na, {to pod ra zu me va agre siv nu igru u od bra ni ali i igru u na pa du. Rad ni~ ki }e sva ka ko ima ti ve ~e ras ve li ku po dr {ku s tri bi na jer i wi ma ova utak mi ca zna ~i ono li ko ko li ko i na ma. Tim ko ji bu de lak {e pod -

neo phi lo {ko op te re ~e we i nam tet ne svo ju igru po be di }e.

Na `a lost Vr {~a ni ve ~e ras ne mo gu ra ~u na ti na Mla de na Je re mi }a ko ji je na utak mi ci pro tiv Gran Ka na ri je po vre dio zglob .

J. Turkoane

ZADOVOQSTVO MINULOM SEZONOM U KAJAKA[KOM KLUBU BE^EJ

Naj mla |i za klup ski po nos U tra di ci o nal noj ma ni fe sta ci ji „Iz bor spor ti ste go di ne be ~ej ske op {ti ne u 2010. go di ni“ Ka ja ka {ki klub Be ~ej pro gla {en je za naj u spe {ni ju sport sku or ga ni za ci ju, a naj mla |i ~la no vi klu ba s osvo je nom „tripl kru nom“ u svom uz ra stu osvo ji li pr vo me sto u kon ku ren ci ji eki pa i De jan Ter zi} je po stao spor ti sta go di ne naj ve }e po ti ske op {ti ne. Ra zu mqi vo je {to je Go di {wa skup {ti na Ka jak ka nu klu ba Be ~ej pro te kla u za do vo qa va ju }em to nu.

- Bi lo ko ju uz ra snu se lek ci ju da ske ni ra mo, mo ra mo bi ti za do voq ni po stig nu tim re zul ta ti ma i po na {a wem. Ne ka ko naj jvi {e nam je pri jao „bum“ ko ji su na pra vi li naj mla |i ~la no vi klu ba s osvo je nom „tripl kru nom“, iskren je bio pri li kom pre zen ta ci je iz ve {ta ja o ra du pot pred sed nik klu ba Dra gan Il ~e {in.

Me |u tim, ne cu re „med i mle ko“ u re do vi ma be ~ej skih ka ja ka {a. Da bi ova kon sta ta ci ja bi la pot kre pqe na, sve do ~i po da tak ko ji je iz neo ~lan ru ko vod stva klu ba Veq ko No vi}.

- To kom mi nu le go di ne utro {i li smo ukup no 722.000 di na SUPERLIGA SRBIJE

Spar tak – Cr ve na zve zda 3:2 SU BO TI CA: sa la OIS[ „@ar ko Zre wa nin“, gle da lac: oko 150. Su di ja: Pe tar ^a bri lo (Ba~ ka To po la).

Po je di na~ no: Ko so – Ku zjak 2:3 (11:9, 56:11, 11:7, 5:11, 7:11), Lu pu le sku – Sa vi 3:0 (12:10, 13:11, 11:4), Pe te – Bo kal pa rapt 3:0 (11:7, 11:9, 11:7), Ko so – Sa vi} 1:3 (7:11, 11:9, 9:11, 7:11), Lu pu le sku/Pe te – Bo kal pa rapt/Ra do wi} 3:1 (11:7, 11:6, 9:11, 11:9).

Der bi su sret Su per li ge Sr bi je za vr {en je po be dom sto no te ni se re Spar ta ka ko ji su u ma ra ton skom du e lu bi li bo qi od Cr ve ne zve zde.

Ju nak po be de bio je Lo ran cio Lu pu le sku ko ji je us peo da u dra ma ti~ nom me ~u sa vla da Zo ra na Sa vi }a ko ji je u dva se ta imao pred nost, a Lu pu le sku us peo da ga sa vla da. U tre }em se tu Lu pu le sku je pro sto eks plo di rao i po ~i stio Sa vi }a sa sto la.

Ka ko je i na red ni deo me ~a bio iz jed na ~en, po be du je do neo dubl Lu pu le sku i Pe te ko ji je po be dom do neo Spar ta ku va `ne bo do ve u da qoj bor bi za sam vrh ta be le.

N. S.

Iboja Yigurski je slike uru~ila Draganu Il~e{inu i Veqku Novi}u

ra, a do ne li pre gr{t za do voq stva, ra do s ti i me da q a sa sport skih tak mi ~e wa. To je naj bo qa po tvr da da na{ klub kra si en tu zi ja zam, ali i vre dan rad tro ji ce tre ne ra i pre ko {e zde set re gi stro va nih ~la no va, uz na po me nu u sa sta vu klu ba ima mo i ve te ra ne ko ji se re kre a- tiv no ba ve spor tom svo je mla -

do sti. To je do voq no do od re |e ne gra ni ce, a on da... do dao je Veq ko No vi}.

Zbog ne mo gu} no sti da fi nan sij ski is pra te ak tiv no sti ve za ne za pri pre me i tak mi ~e wa, naj bo qi ~lan De jan Ter zi} je mo rao da kre ne ra ni jim pu tem Jo `e fa [o ti ja, Mar ka To mi }e vi }a, Stra hi we Ni }i }a.

- Se ni or ski sa stav }e nam bi ti znat no hen di ke pi ran od la skom Ter zi }a u {a ba~ ku Zor ka ko lor, ali je to pri li ka da ne ko iz mla |e gar de usko ~i u klup ski ~e tve rac i da na sta vi mo ta mo gde smo sta li, ukqu ~u je se u raz go vor tre ner se ni o ra i jo{ uvek tak mi ~ar Jo `ef [o ti.

Re al ni su u klu bu i zna ju da je ne mi nov nost da naj bo qe tak mi ~a re pre pu {ta ju eko nom ski mo} ni ji ma od se be. Wi ho va `e qa je da s mla di ma na pra ve za ve slaj vi {e, ka ko bi bu du} nost be ~ej skog ka ja ka bi la bez bed na.

Ako im pri ja te qi klu ba po mog nu da na ba ve je dan se ni or ski jed no sed, te jed no sed i dvo sed za mi ni ka jak, da adap ti ra ju pro sto ri je u svo joj klup skoj zgra di kraj Ti se i obez be de uslo ve za tak mi ~ar ski ci klus svih uz ra snih ka te go ri ja, bi }e za do voq ni.

Na kra ju naj va `ni jeg klup skog sku pa, Ibo ja Xi gur ski da ri va la je klub s dve umet ni~ ke sli ke, de li ma svog su pru ga i ra no pre mi nu log pred sed ni ka klu ba Iva na D`i gur skog. Ono {to je po ro di ca Xi gur ski jo{ ra ni je da ri va la klu bu su wi ho vi si no vi ka det Ni ko la i se ni or Mar ko.

V. Jankov

LEPA VEST IZ NAKOVA

Po let pre `i veo I da qe }e se ko tr qa t i fud b al s ka lop ta u Na ko vu (se lo kod Ki kin de) po {to se me sni klub Po let, ~lan Ze wa n in s ke pod r u~ n e li g e (osno van 1946. go di ne) ne }e uga si ti ka ko je u jed nom tre nut ku iz gle da lo. Po let je pr vi deo pr ven stva za vr {io na dnu ta be le sa sve ga ~e ti ri bo da, uz ve o ma te {ku fi nan sij sku si tu a ci ju.

U jed nom tre nut ku upra va je pod ne la ostav ku, na klup skim skup {ti na ma ni ko ni je `e leo da se pri hva ti me sta pred sed ni ka i u~i ni lo se ta da da Po let ne } e pre ` i v e t i. Ipak,

iza b ra n i klup s ki pred s tav ni ci sti gli su i do pred sed ni ka Op {ti ne Ki kin da Ili je Vo ji no vi }a ko ji ih je ohra brio i re kao da klub ne tre ba da se ras for mi ra.

Funk ci je pred sed ni ka pri hva tio se le gen dar ni gol man Na k ov ~ a n a Bo r i s lav Bur sa},na uslu zi je i vi {e go di {wi se kre tar klu ba Vla di mir Mu dri ni}, na |e ni su i iz v o r i fi n an s i r a w a, a za tre n e r a je iza b ran is k u s ni Ivan Ra di {i}, ko ji je ve} ra ni je vo dio na ko va~ ke fud ba le re.

U me | u v re m e n u ne k o l i k o igra ~a je oti {lo u dru ge eki -

pe, ne ko li ko wih je do {lo, pa Ra di {i} na ras po la ga wu ima dva de se tak fud ba le ra. Re al no gle da ju }i, te {ko je po ve ro va ti da Po let mo `e da se spa se is pa da wa u ni `i rang, {to ako se i de si ne tre ba shva ti ti tra gi~ no. Naj va `ni je je da se klub ni je uga sio i da }e mla di igra ~i ste }i is ku stvo, a ka da sta sa ju kre nu }e se u po vra tak ne ka da {weg sja ja Po le ta. Sve is kre ne po klo ni ke fud ba la u ovom de lu Ba na ta ra du je to {to se klub du ge i bo ga te tra di ci je ni je uga sio i {to }e se u Na ko vi u ubu du }e igra ti fud bal.

M. S.

Na sri ~e ka me~ s Bar se lo nom Fud ba ler Ar se na la Sa mir Na sri pri znao je da ve} raz mi {qa o re van{ me ~u osmi ne fi na la Li ge {am pi o na pro tiv eki pe Bar se lo ne.

Ar se nal je u pr vom me ~u sla vio s 2:1, a re van{ je na pro gra mu na red ne ne de qe na sta di o nu „Nou Kamp”.

Dva klu b a igra l a su pro { le se z o n e u ~e tvrt f i n a l u Li g e {am p i o n a, a Bar s e l o n a po sle 2:2 u Lon d o n u pred svo j im na v i j a ~ i m a sla vi l a s 4:1.

- Pro {le se zo ne ni smo us pe li ni da do dir ne mo lop tu u re van{ me ~u. Igra ~i Bar se lo ne bi li su svu da, kao da smo igra li 11 pro tiv 16. Bi la je to

pra va no} na mo ra. Mo `da smo ta da bi li upla {e ni, jer se ra di o fan ta sti~ nim igra ~i ma. Me |u tim, re kli smo da ove se zo ne ne ma mo {ta da iz gu bi mo i to nam je do ne lo po be du na Emi ra ti ma. Oni }e mo rati da na pa da ju, {to bi na ma pru `i lo do sta {an si iz kon tra na pa da - re kao je Na sri i do dao: - Bar se lo na igra onaj fud bal ko ji ja vo lim.

Me |u tim, ne mam plan da na sta vim ka ri je ru u Bar se lo ni. Ni ka da ne bih pre {ao ni u To ten hem, a glav ni raz log je Vi li jam Ga las. Ni ka da ne }u igra ti za To ten hem, kao {to u Fran cu skoj, kao biv {i ~lan Mar se ja, ni ka da ne bih mo gao da igram za PS@.

12

SPORT

nedeqa6.mart2011.

dnevnik

EVR OP SKO PR VEN STVO U BRE [I

BUN DES LI GA

Zla ti }u sre bro, re pre zen ta ci ji bron za Srpski reprezentativac u streqa{tvu Andrija Zlati} osvojio je srebrnu medaqu u ga|awu vazdu{nim pi{toqem na Evropskom prvenstvu u italijanskom gradu Bre{i sa 689,1 (588) krugova. Zlato je pripalo Francuzu Franku Dumolinu sa 689,8 (589), a bronza Ukrajincu Olegu Omel~uku sa 686,4 (586). Damir Mikec je zauzeo 19. mesto sa 578, a Dimitrije Grgi} 30. sa 574 krug od 60 takmi~ara. Zlati} je sa 588 krugova u osnovnom delu kao drugi u{ao u finale. Imao je tre}u finalnu seriju od 101,1 krug i umalo da nije ugrozio prvoplasiranog Francuza Dumolina. Odlu~ila su posledwa dva metka, a nijedan nije blistao. Francuz je opalio 9,4 i 9.7, a Zlati} 9,9 i 9,1, pa je titula pripala Dumolinu sa 0,7 krugova prednosti. Andriji Zlati}u ovo je druga seniorska evropska medaqa, prvu i to zlatnu osvojio je na EP u Pragu 2009.

Reprezentacija Srbije osvojila je bronzano odli~je sa 1740 krugova, zlato su uzeli Rusi sa 1745, a srebro Belorusi sa 1743 kruga.

Nastupilo je 15 reprezentacija.

Ovo je bila tre}a ekipna evropska medaqa za Zlati}a, Mikeca i Grgi}a.

Seniorka Srbije Ivana Maksimovi} zauzela je sedmo mesto u finalu u ga|wu vazdu{nom pu{kom u

An dri ja Zla ti}

SPUST ZA DA ME U TAR VI ZI JU

Per so no voj po be da, Vo no voj glo bus Lindzi Von je osvojila mali Kristalni globus u spustu, iako je takmi~ewe u Tarviziju zavr{ila na drugom mestu. Amerikanka je tako stigla do ~etvrte titule u spustu u Svetskom kupu potvrdiv{i da je jedna od najboqih skija{ica na svetu, nakon {to je dan ranije obezbedila ukupan trijumf u superkombinaciji.

Pobedu u spustu u Tarviziju odnela je [ve|anka Awa Person sa vremenom 1:26,91 minut.

Lindzi Von imala je zaostatak od 73 stotinke, dok je tre}eplasirana Elizabet Gergl iz Austrije ostvarila 1,17 sekundi sporije vreme od pobednice.

Amerikanka se zahvaquju}i dobrom rezultatu ostvarenom u spustu u Tarviziju pribli`ila vode}oj Mariji Ri{ u generalnom plasmanu Svetskog kupa.

Bre{i sa 498,7 (396) krugova. Zlato je uzela Nemica Sowa Fil{ifter sa 501,3 (399) krugova, srebro Finkiwa Marjo Kika sa 501,2 (399), a bronzu Ukrajinka Darja Tikova sa 501,0 (397) krugova.

Ivana Maksimovi} je morala da raspucava za mesto u finalu sa jo{ ~etiri devojke Nemicom Beate Gaus, Francuskiwom Emili Eveske, Beloruskiwom Katsjarinom Bubnovi~ i Ruskiwom Olgom Desjatskajom. Ivana je jedanestom dijabolo „upucala“ najboqi rezultat 52,2 i na{la se me|u osam najboqih. Maksimovi}eva je imala ~etvrti rezultat u finalnoj seriji 102,7, ali joj je to na kraju bilo dovoqno za sedmo mesto. Ostale na{e dve reprezentativke zabele`ile su veoma lo{e rezultate.

Lidija Mihajlovi} je zauzela 55. mesto sa 389, a Andrea Arsovi} 57. mesto sa 388 krugova od 72 takmi~arke. . U ekipnom plasmanu Srpkiwe su osvojile 4. mesto sa 1173 kruga od 16 reprezentacija. Zlato je pripalo Nemicama sa 1192 kruga, koje su izjedna~ile svoj evropski rekord, srebro su uzele Hrvatice sa 1186, a bronzu ^ehiwe sa 1184 kruga.

Danas, posledweg dana Evropskog prvenstva u Bre{i na vatrenu liniju }e seniorke pi{toqem i seniori pu{kom.

G. M. SVET SKO PR VEN STVO SKIJA[KIM SKO KO VI MA U OSLU

Austri ji zla to Austrijski ski skaka~i nastavili su dominaciju po{to su se postarali da sva zlata u tom sportu na Svetskom prvenstvu u Oslu odu u wihove ruke. Posle trijumfa Tomasa Morgen{terna i tima na normalnoj skakaonici, kao i Gregora [lirencauera na velikoj skakaonici, austrijski tim je odneo pobedu na istoj visini i u konkurenciji timova.

Uz Morgen{terna i [lirencauera, novo zlato Austrijancima doneli su i Martin Koh i Andreas Kefler, i to posle samo jedne runde vrlo ubedqivo sa ukupno 500 poena, po{to druga runda nije odr`ana zbog jakog i promenqivog vetra u Oslu. Austrijanci su

tako ostali nepora`eni na svim timskim takmi~ewima na Svetskim prvenstvima jo{ od 2003. godine. Drugo mesto, sa 456,4 bodova osvojili su Norve`ani Anders Jakobsen, Johan Remen Evensen, Anders Bardal i Tom Hilde. Veliko iznena|ewe priredili su Slovenci osvajawem bronze, za koju je najzaslu`niji Robert Krawec. Pored wega, boje Slovenaca branili su Peter Prevc, Jurij Tepe{ i Jernej Damjan.

I dok pobeda Austrijanaca nije dolazila u pitawe, velika borba se vodila za ostala mesta na pobedni~kom postoqu. Pored Norve`ana i Slovenaca, u konkurenciji su bili Nemci i Poqaci.

VE LE SLA LOM ZA MU [KAR CE U KRAW SKOJ GO RI

Ona ima 143 boda mawe od Nemice.

Von }e ve} danas imati novu {ansu za trijumf u superveleslalomu.

Po vra tak iz sno va Karla Jan ke [vajcarski skija{ Karlo Janka pobedio je na veleslalomu u Krawskoj Gori i to samo deset dana posle operacije srca. Janka je u slovena~kom ski centru trijumfovao u vremenu od 2:27.05 minuta i to mu je bio prvi trijumf posle

skoro godinu dana, a deveti u Svetskom kupu. Drugo mesto, sa samo dve stotinke zaostatka, zauzeo je Francuz Aleksis Panturo, kojem je to najboqi rezultat karijere, dok je tre}e vreme imao Ted Ligeti iz Sjediwenih Dr`ava.

I Ha no ver ove rio Ba jern Bavarci izgubili jo{ jedan derbi, Hanover grabi ka Ligi {ampiona, [tutgart boqi od [alkea golom Kuzmanovi}a.

Bajern je posle 25. kola Bundeslige pet koraka daleko od tre}eg mesta i pozicije koje vodi u Ligu {ampiona. Hanover je zaslu`eno pred svojim navij~ima savladao aktuelnog {ampiona sa 3:1 i ozbiqno uzdrmao pozicije Luja van Gala na klupi minhenskog kluba.

sle pobede nad Bajernom i plasmana u finale Kupa, rastere}en do{ao u goste {vabama. Gosti su vi{e od 75. minuta igrali sa igra~em mawe, jer je iskqu~en bio Benedikt Hovedes.

I Borusija iz Menhengladbaha se ne predaje. Favreovi puleni pobedili su Hofenhajm sa 2:0, me|utim rezultat iz [tutgarta im uop{te nije i{ao u korist, dok je ne{to povoqniji rezultat bio u Frankfurtu, gde su Ajntraht i Kajzerslautern igrali bez golo-

Sla vqe fud ba le ra Ha no ve ra

Hanover igra sjajnu sezonu i potpuno zaslu`eno se nalazi u vrhu tabele. Trenutno je drugi sa bodom prednosti u odnosu na Bajer, koji ima me~ mawe. Mohamed Abdulae je u 16. minutu doveo Hanover u vo|stvo, a na 2:0 povisio je Konstantin Rauh u 51. minutu.

Tra~ak nade gostima dao je Arjen Roben pogotkom u 55. minutu, ali je Ser`o Pinto u 62. re{io sve dileme oko pobednika.

Na Mercedes-Benc Areni gostovao je [alke, a [tutgart je tri izuzetno bitna boda u borbi za opstanak osvojio zahvaquju}i Zdravku Kuzmanovi}u. Srpski reprezentativac je u 16. minutu realizovao penal. [alke je po-

va. Borusija zaostaje tri boda za [tutgartom i Kajzerslauternom.

Nirnberg je lako stigao do jo{ jednog trijumfa kod ku}e. Sent Pauli je u Hamburg ispara~en sa pet komada.

Rezultati 25. kola: Borusija Dortmund - Keln 1:0 (1:0) Levandovski 44), [tutgart - [alke 1:0 (1:0) (Kuzmanovi} (penal, 15), Ajntraht - Kajzerslautern 0:0, Borusija (Menhengladbah) Hofenhajm 2:0 (0:0) (Dams , penal 65, De Kamargo 70), Hanover - Bajern 3:1 (1:0) (Abdelaue 16, Roj{ 51, Pinto 62 - Roben 55), Nirnberg - Sent Pauli 5:0 (0:0) (Vol{ajd 3, Ajgler 14, 17, 87, 88).

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Ar se nal pro pu stio po klon Fudbaleri Arsenala imali su {ansu da se primaknu Man~ester junajtedu na samo bod, ali ni kiks rivala nije bio dovoqan da tim Arsena Vengera poka`e „petqu“.

Tobxije su na svom terenu remizirale bez golova sa Sanderlendom i propustili da iskoriste poklon koji im je pobedom u utorak uru~io gradski rival ^elsi. Vest Hem je sa 3:0 dobio Stouk Siti, Bolton je nadigrao Vilu 3:2, a istim rezultatom Fulam je savladao Blekburn. U gostima je slavio Everton sa 2:1 u Wukaslu. Za razliku od tobxija, ostali londonski klubovi su osvojili po tri boda. Najubedqiviji je bio Vest Hem koji je sa 3:0 nadigrao Stouk Siti i po~eo da be`i od zone ispadawa. Golovima Demba Be i Da Koste u prvom poluvremenu ~eki}ari su najavili drugu uzastopnu pobedu koju je ove-

rio Toma{ Hicl{perger sedam minuta pre kraja me~a.

Mnogo vi{e znoja za tri boda prolio je Fulam protiv Blekburna. Dva puta se Krejven kotix radovao vo|stvo zahvaquju}i Demjenu Dafu, ali su Henli i Ojle vra}ali goste u igru. Ipak, zaslu`enu pobedu Fulamu jedoneo Bobi Zamora iz penala minut pre kraja.

Premijer liga, 29. kolo: Birmingem – Vest Brom 1:3 (0:0) (Bose`ur 49 - Molumbu 48, Morison 58, [arner 72), Bolton Aston Vila 3:2 (1:1) (Kejhil 45, 75, Klasni} 86 – Bent 15, Olbrajton 64), Fulam – Blekburn 3:2 (1:1) (Daf 37, 59, Zamora 89p – Henli 45, Ojle 65), Wukasl – Everton 1:2 (1:2) (Best 23 – Osman 31, Xagelka 36), Vest Hem - Stouk Siti 3:0 (2:0) (Ba 21, Da Kosta 30, Hicl{perger 83), Arsenal – Sanderlend 0:0.

DA N AS NA SPORT S KIM TE R E N I M A KO [AR KA NLB liga (m) - ALEKSANDROVAC: Igokea - Partizan (17), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Hemofarm (18), ZAGREB: Zagreb - Olimpija (17).

IVBL liga, Fajnal for: [ibenik (finale - 18 ~asova).

Prva B liga (m) - BEOGRAD: Viva Basket - Ni{ (20.30).

Prva B liga (`) - JAGODINA: Jagodina 2001 - [abac (16), VRBAS: Vrbas Medela - Beo~in (18), ^A^AK: Moravac Stara Pazova (15).

Prva srpska liga, sever (m) NOVI SAD: Meridiana - Mladost Teletehnika (18).

Zajedni~ka liga Vojvodine (`) - NOVI SAD: Vojvodina NIS - Ruma 92 (11).

RU KO MET Superliga za devojke - JAGODINA: Јагодина - Књаз Милош (19), BEOGRAD: Цепелин - Црвена звезда (20), [ABAC: Медицинар - Maks Sport (19).

Prva mu{ka liga - NOVA PAZOVA: Нова Пазова - Златар (19), BEOGRAD: Баск Соко - Јагодина (15.30).

Prva `enska liga - KIKINDA: Кикинда - Халас Јожеф (19).

Druga `enska liga, sever - KIKINDA: Mladost - Vrbas (17).

OD BOJ KA @enska superliga - KLEK: Klek - Radni~ki (B) (18), LAZAREVAC: Kolubara - Jedinstvo (U) (20).

Prva mu{ka liga - NOVI SAD: Novi Sad - Spartak (S) (17).

Druga `enska liga - sever RUMA: Ruma - MD Zrewanin (17), SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo - Kikinda (18).

Prva vojvo|anska `enska liga - centar - NOVI SAD: Novi Sad 3 - NS volej tim (12.45), FUTOG: Futog vest - Sloga (15.15).

Prva vojvo|anska `enska liga - sever - BA^KI PETROVAC: Mladost - Be~ej (18).

Prva vojvo|anska `enska liga - jug - ZREWANIN: MD Zrewanin 2 - Dunav (17), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans Proleter (14.30), NOVI BANOVCI: Omladinac - Banat (15).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - sever - KIKINDA: Kikinda - Mladost (13.30).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - jug - KOVIN: Radni~ki Banat (18).

KU GLA WE Superliga (m) - BEOGRAD: Partizan - Crvena zvezda (14), KQAJI]EVO: E|{eg - Ni{ Put (14.30).

Superliga (`) - ZREWANIN: Kristal - SPC Vojvodina (14.30).

Prva liga, grupa Vojvodina (m) - KULA: Hajduk - Vojvodina (16), KQAJI]EVO: Vihor Kristal (11), BE^EJ: Polet @elezni~ar (11), ZREWANIN: Banat - Jedinstvo (10),

PADINA: Dolina - Toza Markovi} (13).

Prva liga, grupa Vojvodina (`) - NOVI SAD: Petrovaradin - Vojvodina (14), Radni~ki Novi Sad (14).

Prva vojvo|anska liga (m) DEBEQA^A: Spartak - Ada Kompjuters (10), BA^KO GRADI[TE: TSK - Petrovaradin (15), BE^EJ: Be~ej - Srem (16).

Druga vojvo|anska liga (m) RUMA: Sloven - Sloboda (10), APATIN: Junakovi} Prigrevica - Radni~ki (15), VRBAS: Jadran (F) - Jadran (G) (11), KIKINDA: Radni~ki LK Novi Sad (13).

STO NI TE NIS Pojedina~no prvenstvo Srbije - ZREWANIN: Po~etak u 10 sati.

VA TER PO LO Prva B liga, Bela grupa OBRENOVAC: [abac - Singidunum (21).

SPORT

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

13

JE LEN SU PER LI GA - 16. KO LO IN \I JA: In |i ja - Par ti zan JA GO DI NA: Ja go di na - Voj vo di na KRA GU JE VAC: Me ta lac - OFK Be o grad BE O GRAD: ^u ka ri~ ki – Rad BE O GRAD: BSK – Spar tak LU ^A NI: Slo bo da Se voj no – Haj duk IVA WI CA: Ja vor – Bo rac BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Sme de re vo 1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad 5. Slo bo da 6. Spar tak ZV 7. Ja vor 8. Sme de re vo 9. Ja go di na 10. OFK Be o grad 11. BSK 12. Bo rac 13. In |i ja 14. Me ta lac 15. Haj duk 16. ^u ka ri~ ki

16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16

14 12 10 9 6 5 5 4 5 5 4 2 3 3 1 0

1 2 5 4 6 7 7 8 5 4 6 8 4 3 6 4

1:3 (1:1) 1:2 (1:1) 2:0 (1:0) 0:3 (0:1) 0:0 (0:1) 2:2 (0:1) 1:1 (1:0) 1:0 (1:0) 1 2 1 3 4 4 4 4 6 7 6 6 9 10 9 12

44:12 22:8 25:6 24:9 21:19 15:12 13:13 16:16 14:15 13:15 10:20 8:19 14:24 11:25 11:22 5:31

43 38 35 31 24 22 22 20 20 19 18 14 13 12 9 4

U 17. ko lu, u sre du(9.mar ta), igra }e - NO VI SAD: Voj vo di na BSK, KU LA: Haj duk - Par ti zan, SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo de – Ja vor, BE OG RAD: Cr ve na zve zda - In |i ja, Rad-Me ta lac, OFK Be og rad - Slo bo da Se voj no, SME DE RE VO: Sme de re vo - Ja go di na, ^A ^AK: Bo rac - ^u ka ri~ ki.

Po be da za ro |en dan Ja go di na - Voj vo di na 1:2 (1:1) JA GO DI NA: Gradski stadion, gledalaca 1000, sudija: Jovaneti} (U`ice), strelci: \eni} u 35. za Jagodinu, a Mereba{vili u 31. (iz jedanaesterca) i Ili} u 75. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Stojanovi}, Vasiqevi}, Beqi} (Jagodina), Brki}, Pavlovi}, Lazeti} i Katai (Vojvodina).

JA GO DI NA: [ili} 6, Proji} 6, Ili} 6, Stojanovi} 7 (Jovanovi} -), Ivanovi} 6 (\ilas 7), \eni} 7, Vasiqevi} 6, Nasti} 6, Beqi} 6, Mugo{a 7 (Nikodijevi} -), Vusqanin 6.

Fo to: N. Sto ja no vi} VOJ VO DI NA: Brki} 7, Brana Ili} Stevanovi} 6, Trajkovi} 7, Mojsov esterca. Siguran izvo|a~ najstro7, Pavlovi} 6, Mito{evi} 7 (Tum`e kazne bio je Girogi Merebabasevi} 7), Lazeti} 7 (Bilbija -), {vili, poslav{i [ili}a u jednu, Medojevi} 7, Mereba{vili 8, a loptu u drugu stranu - 0:1.

Abubakar 6 (Katai -), Ili} 7.

Doma}in je brzo izjedna~io, poFudbaleri Vojvodine darovali sle auta. Vusqanin je umakao Pasu svome klubu pobedu za 97. rovlovi}u, centrirao, a \eni} je u |endan, jer se kao zvani~an datum padu bio br`i od Stevanovi}a i osnivawa u klupskoj evidenciji glavom sa ~etiri metra poslao vodi 6. mart 1914. godine. Slavili loptu u mre`u nemo}nog Brki}a. su Novosa|ani na gostovawu u JaOd tog ~asa Jagodina je bila sve godini (2:1), iako nisu blistali. ambicioznija, napadala je i u naPripalo im je prvih i posledwih stavku, izvela ~ak sedam kornera, dvadesetak minuta, {to je, ipak, a za Vojvodinu je sve krenulo boqe bilo dovoqno da se savlada ambiulaskom Tumbasevi}a. ciozni, ali ipak, kvalitetom slaKada su napadi, istina bez prabiji, doma}in. vih {ansi, doma}ih splasnuli, akVe} u 8. minutu Gruzijac Merecija Lazeti}a, Stevanovi}a i ba{vili dobro je {utirao, golTumbasevi}a (~iji je udarac odman [ili} odbio je loptu na koju branio [ili}) najavila je novo je natr~ao Lazeti} i poslao je povo|stvo. U 75. minutu sjajan pas red gola. Kako je me~ odmicao prMereba{vilija iskoristio je mu{talo je od duela. Dva poku{aja wevitim utr~avawem Brana Ili} Abubakara u 27. (makazice) i 29. koji je ve{to iz trka prebacio isminutu (glavom) nagovestili su tr~alog [ili}a, postaviv{i kovo|stvo gostiju. na~an rezultat - 1:2.

Oumaru je oboren u 30. minutu, a Do kraja me~a mogao je Tumbasesudija Jovaneti} je pokazao na bevi} da postigne gol, ali je lopta lu ta~ku, mada je ostalo sporno da posle wegovog udarca prohujala li se prekr{aj desio izvan {esnapreko pre~ke.

S. S.

Vaq ku pri ja i bla to In |i ja - Par ti zan 1:3 (1:1) IN \I JA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 3.000, sudija Maru{i} (Kraqevo), strelci: Davidov u 32. za In|iju, a Tejgo u 12. i 63, i Ilijev u 50. minutu za Partizan. @uti kartoni: Bubalo, Dimitrov (In|ija).

IN \I JA: Poleksi} 6, Novakovi} 6, Joksimovi} 7, Tanasijevi} 8, Jak{i} 7, Slovi} 6, Davidov 7 (Dimitrov -), Vu~eti} 6, Vukobratovi} 6, Dubaji} 6 (Isidorovi} -), Bubalo 6 (Misini -).

PAR TI ZAN: Stojkovi} 6, Miqkovi} 7, Lazevski 6, Savi} 7, Krstaji} 8, Petrovi} 7, Babovi} 7, Ili} 6 (Tomi} -), Vuki} 6 (Smiqani} -), Tejgo 8, Ilijev 7 (Adija).

Partizan nije dozvolio iznena|ewe na premijeri prole}ne sezone. Kako se i o~ekivalo crno - beli su inicijativu u svih 90 minuta krnunisali va`nom pobedom. In|ija je me|utim, u prvih 45. minuta uspe{no parirala velikom rivalu. Imala je nekoliko povoqnih prilika, a uspela je i da izjedna~i rezultat. Ipak, bodove za opstanak u elitnoj konkurenciji mora}e da potra`i protiv slabijih protivnika. Zeleno-beli su protiv parnog vaqka odigrali korektno pa sudija prakti~no nije imao ve}eg posla.

Partizan je otvorio utakmicu slovitim napadima u `eqi da {to pre stigne do prednosti.

Ilijev je u 4. minutu dobro nani{anio sa nekih 20 metara ali je iskusni Poleksi} sigurnom in-

Duel Davidova i Ilijeva

tervenijom spasao svoju mre`u.

Me|utim, ve} u 12. minutu parni vaqak je do{ao u vo|stvo. Krstaji} je tada izveo sobodan udarac sa 30 metara, Tejgo je nadmudrio odbranu doma}e ekipe i sa nekoliko metara smestio loptu u mre`u. Zeleno-beli su kasnije prvu ozbiqniju {ansu u 32. minutu krunisali golom i izjedna~ili rezultat. Onda Bubalo i Novakovi} su na levoj strani nadmudrili protivnike, usledio je cen-

Mi ni malac s pe na la Cr ve na zve zda - Sme de re vo 1:0 (1:0) BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 17.000, sudija Gogi} (Novi Sad), strelac: Kadu u 45. minutu (iz penala). @uti kartoni: Kadu i Reqi} (Crvena zvezda), ]eran i Ogwanovi} (Smederevo).

CR VE NA ZVE ZDA: Stamenkovi} 6, Ninkov 7, Reqi} 6, ]osi} 6, Li Adi 6, Isah 6, Evandro 6, Kadu 6 (Lazovi} -), Koroman 6 (Mijajilovi} -), Borha 7, Kalu|erovi} 6 (Ve{ovi} -).

SME DE RE VO: Rankovi} 6, I. Milosavqevi} 6, Ogwanovi} 6, Brkovi} 6, Atanackovi} 6, ]eran 6, Stani} 6, @ivovi} 6 (Kova~evi} -), Todorov 6, M. Milosavqevi} 5 (Bojatovi} -), Stojanovi} 5 (Grkajac -).

Fudbaleri Crvene zvezde fudbalsko prole}e koje su nestrpqivo o~ekivali otvorili su „mr{avom” pobedom. Bodovi na premijeru uz opet sjajan ambijent na Marakani prakti~no su i jedini detaqi vredni pomena. Ni{ta od napretka u igri pod vo|stvom novog trenera Roberta Prosine~kog (jo{ uvek bez licence). Ekipa jeste ulo`ila puno truda, ali u pojedinim momentma me~a delovala je ~ak i nemo}no. Trijumf je obezbe|en pogotkom Kadua s bele ta~ke u nadoknadi prvog poluvremena.

Pravog fudbalskog sadr`aja u prvih 45. minuta susreta gotovo da i nije bilo. Gosti, o~ekivano, opredelili su se za totalnu de-

fanzivu. Delovali su ~vrsto i disciplinovano obavqali sve takti~ke zadatke. Zvezda je dominirala, imala dugo loptu u svom posedu, ali brzih i organizovanih akcija nije bilo. Tako|e, nedostajali su i nadahnuti individualci u redovima Beogra|ana. Prvu priliku doma}in je imao tek u 35. minutu kada je Dorha iskosa sa desne strane {utirao neprecizno.

Nagrada za upornost i trud stigao je u drugom minutu sudijske nadoknade. Neoprezno je u kaznenom prostoru Marko Milosavqevi} startovao na kapitena Ninkova koji je stao kao poko{en, a arbitar Gogi} iz Novog Sada opravdano je dosudio najstro`u kaznu. Siguran sa bele ta~ke bio je malo zapa`eni Brazilac Kadu - 1:0.

U nastavku me~a slika na terenu se bitno izmenila. Gosti su poku{ali otvorenijom igrom da stignu do izjdna~ewa, ali za tako ne{to bilo im je potrebno vi{e hrabrosti ikoncentraciji u zavr{nici napada. Zvezda nije iskoristila ostavqeni prostor, opet je pas igra bila traqava pa ve}ih isku{ewa za golmana Rankovi}a nije bilo. Mo`e se re}i da je najzanimqiviji trenutak bio onaj oko 70.minuta kada je duel nakrato bio prekinut zbug velike bakqade Zvezdinih navija~a, a u ~ast 66. ro|endana Sportskog dru{tva.

Z. Ran ge lov

Mi ri} pro ma {io zi cer BSK - Spar tak Zla ti bor vo da 0:0 BE O GRAD: Omladinski stadion, gledalaca 500, sudija Veselinovi} (Vaqevo).

BSK: Kova~evi} 7, Bo{kovi} 6, Vasiqevi} 6, @arkovi} 6, Radulovi} 6, Miqkovi} 7, ^esarevi} 6, Alivodi} 7, Babi} 7 (Plav{i} -), Krsti} 6 (Vigwevi} -), Damjanovi} 6 (Reqi} 6).

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi} 7, Stevanovi} 6, [arac 6, Simovi} 6 (^ovilo 6), Milankovi} 7, Brati} 7, Vujaklija 7, Avri} 6 (Pu{kari} 6), Nikoli} 6, Antoni} 7, Miri} 6.

Hlatno vreme i snegom prekriven teren spre~ili su boqi

fudbal na Karaburmi i strelce dve ekipe da postignu gol. U solidnoj predstavi na Omladinskom stadionu podela bodova je i realan ishod. BSK je bio boqi u prvom, Spartak u drugm poluvremenu, na`alost bez golova.

Zapretili su gosti u 4. minutu, ali je Nikoli} sa dvadesetak metara {utirao pored gola.

Ne{to kasnije BSK je propustio svoju {ansu. [utirao je Babi} glavom, tik ispod pre~ke ali je Aleksi} bravurom spre~io pogodak.

U nastavku Spartak je napao i imao dve sjajne {anse. Obe je

Marko Miri}

pro pu stio re pre zen ta ti vac Miri}, vaqda ni on sam ne zna kako. U 48. minutu primio je loptu na ivici {esnaesterca i umesto da je neometan lagano po{aqe u mre`u, {utirao je izuzetno neprecizno. U 54. minutu vi|ena je sli~na situacija, sa iden ti~ nim is ho dom.

Efektan potez u 60. minutu izveo je Alivodi}, kada je efektnim volej udarcem na centar{ut Vasiqevi}a loptu poslao preko gola.

Iako je me~ zvr{en bez golova na Karaburmi, utakmica je opravdala o~ekivawa, igralo se `ustro.

I. La za re vi}

tar{ut na suprotnu stativu, Dubaji} je izme|u nekoliko igra~a u crno-beloj opremi pa i golmana Stojkovi}a vratio loptu slobodnom Davidovu koji je neometan sa nekoliko metara pogodio mre`u.

Partizan je u 41. minutu prokockao kolosalnu priliku da pre odlaska na odmor stigne do rezultatske prednost. Tejgo je pred Poleksi}a prebacio gol.

U nastavku Partizan je zaigrao konkretnije.U 50. minutu

Ilijev je neo~ekivano iskosa sa leve strane odlu~io na udarac i pogodio suprotni gorwi ugao. Kona~an rezultat postavio je Tejgo u 63. minutu, po{to je posle centar{uta sa desne strane glavom matirao Poleksi}a. Utakmica igrana po te{kom, blatwavom terenu, ali su igra~i i jedne i druge ekipe igra li ko rekt no bez te `ih prekr{aja.

Da. Vi }en ti}

Tre ne ri se ni su po zdra vi li Slo bo da Po int Se voj no – Haj duk 2:2 (0:1) LU ^A NI: Stadion Mladosti, gledalaca: 200, sudija: Karaxi} (Beograd). @uti kartoni: Bulatovi}, Maksimovi}, Lazi}, Rikardo (Sloboda Point Sevojno), Mudre{a (Hajduk). Strelci: Maksimovi} u 66. i Lali} (autogol) u 68. za Slobodu Point, \uki} u 20. i Puqevi} u 80. minutu za Hajduk SLO BO DA PO INT: Nikoli} 6, Bulatovi} 6, Radosavqevi} 7, [uwevari} 6 (od 87. Pejovi} –), Pavi}evi} 6 (od 87. Rikardo –), Stevan~evi} 6, Lazi} 7, Ademovi} 6, Maksimovi} 7, Pola~ek 6, (od 52. Tanu{ev 6), Klinpl 6.

HAJ DUK: Bra} 6, Petrovi} 7, \uki} 7, Pauqevi} 7, A. @ivanovi} 6, Mudre{a 6, Maksimovi} 6 (od 76. Peri} –), Bogi} 7, Ki{ 7 (od 91. ]ovin –), M. @ivanovi} 6 (od 72. Komazec –), Lali} 6.

Nije bilo pobednika u Lu~anima, a posle svega zadovoqniji jednim bodom moraju biti fudbaleri Slobode Point Sevojna. Kuqani su odmah stavili do znawa da nisu do{li da se brane, tr~awem i presingom dr`ali su protivnika daleko od svog gola i prvi do{li u priliku. Hajduk je poveo u 20. minutu. Aleksandar @ivanovi} je uputio loptu na polovinu doma}ina. Milo{ @ivanovi}, koji se na{ao u ofsajdu nije po{ao na loptu, a pored zate~enih fudbalera Sloboda Point Sevojna iz drugog plana pojavio se \uki} i krenuo ka golmanu Nikoli}u. Prvi poku{aj {uta uspeo je da izblokira Bulatovi}, ali se lopta ponovo vratila istom

igra~u koji u drugom poku{aju ne gre{i.

U 63. minutu posle o{trog cetnar{uta po zemqi Lazi}a, za malo da Aleksandar @ivanovi} skrene loptu u svoju mre`u a onda su usledila 3. minuta za preokret. Najpre, je posle jo{ jednog upotrebqivog centar{uta Lazi}a, Maksimovi} glavom sa 10 metara zatresao nebraweni deo gola, a zatim je, na centar{ut Pavi}evi}a, Bra} okrznuo loptu ona udara u telo Lali}a i zavr{ava u mre`i – 2:1. Da gosti ne do`ive ne zaslu`en poraz potrudio se Pauqevi}. Sjajnim {utem iz slobodnog udarca u 80. minutu, iskosa sa 25 metara, iznendadio je golmana Nikoli}a lopta je zavr{ila u levom gorwem uglu.

Trener gostiju Dragoqub Bekvalac smatra da je wegov tim bio bli`i pobedi: – Rezultat je realan iako smo bili bli`i pobedi jer smo propustili dve stopostotne {anse pri na{em vo|stvu. Bili smo oslabqeni za najboqe igra~e; Jovanovi}a, Kasalicu, Fejsu ali se nismo ustuknuli. Moja ekipa ima nov karakter, ne predajemo se do posledwem trenutka, postigli smo dva gola, a o na{oj igri govori i to {to smo uspeli da izjedna~io posle preokreta doma}ina.

Dragoqub Bekvalac je ovom prilikom rekao da izuzetno uva`ava kolegu Qubi{u Stamenkovi}a kao trenera, ali ga je razo~arao kao ~ovek jer nije pri{ao da se pozdrave.

PR VEN STVO BO SNE I HER CE GO VI NE

Bo rac bo qi od Dri ne U utakmicama 17. kola fudbalskog prvenstva Bosne i Hercegovine postignuti su slede}i rezultati:Budu}nost - Vele` 0:1 (0:0), Sarajevo - Slavija 4:2 (1:1), Travnik - Sloboda 2:0 (1:0), Rudar - [iroki Brijeg 2:1 (2:1) Zvijezda - @eqezni~ar 0:0, Borac - Drina 1:0 (0:0)

PR VEN STVO CR NE GO RE

Novi uspeh Mo gre na U utakmicama 19. kola crnogorske fudbalske T-kom lige postignuti su slede}i rezultati: Mogren - Mladost 1:0 (0:0)(Zec 70’), Mornar - Petrovac 2:1 (1:1) (Mili} 7’, 82’ - Vukovi} 18’), Zeta - Lov}en 2:0 (1:0) (Kora} 12’, Bo`ovi} 60’), Grbaq - Sutjeska 0:0, Budu}nost Bar 1:0 (Kalezi} 90’), Rudar - De~i} 1:0 (0:0) (Boji} 76’pen)

Novosadska nedeqa6.mart2011.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANAS U GrADU BIoSKopI Are na: „Mehani~ar- pla}en da ubije” (22.20), „Montevideo, Bog te video!”

(15, 16.30,19.30,20) „Guliverova putovawa“ (13.30), „Medved Jogi“ (12.50 14.45), „Hari Poter i relikvije smrti“ (15.15), „Zlatokosa i razbojnik“ (13.15, 15.30, 16), „Pri~a o igra~kama“ (13), „Artur i rat dva sveta (14.20), „Lov na ve{tice“ (18.30, 22.40), „Bez obaveza“ (18.10), „Kako da zna{„ (20.15), „Upoznajte male Fokerove“ (16.20), „Kraqev govor“ (18, 20.20), „127 sati“ (22.20), „Luda vo`wa 3D“ (17.45, 22.45), „Agenti sudbine“ (20.10, 22.15), FEST NS 2011 „Negde“ (19), „Prelepo“ (22).

Ja dran: „^arobni svet Paje Patka“ (17.30), „Jedi moli voli“ (19.15), „Burleska„ (21.30).

Art bioskop „Voj vo di na„ na Spensu „^etiri puta“ (20).

poZorI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Jovan \or|evi}„ koncert Aleksandre Radovi} (20). po zo ri {te mla dih mala sala „Ma~ak u ~izmama„ (11), mala sala „Begunci“ (20).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka“, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“. mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“ pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19).

hronika EDU KA TIV NI PRO GRAM ZA DE CU

Po sto ji li a`da ja za i sta?

Kreativna radionica za decu „Legenda ili a`daje zaista postoje?“ odr`ana je ju~e u Galeriji Matice srpske tokom koje su posetioci, pored igre, u~ili i o simbolici zmajeva u legendama razli~itih naroda. Kusto{kiwa Galerije Aleksandra Stefanov, koja je vodila radionicu, rekla je da ovakvi doga|aji predstavqaju ve} tradiciju.

-Svake godine u okviru edukativnog programa za decu bavimo se odre|enom temom, a ove godine je u pitawu „^arobno `ivotiwsko carstvo“. Putem odabrnih dela iz Galerije upoznajemo decu sa `ivotiwama, a kroz igrice, slagalice, pitalice u~imo ih o wihovim osobinama, izgledu, stani{tu i drugome- rekla je Stefanov dodaju}i da se tokom radne nedeqe ovakvi doga|aji organizuju u saradwi s pred{kolskom ustanovom „Radosno detiwstvo„, a vikendom su otvoreni za sve.

Ova radionica bila je u znaku a`daja, legendi i mitova.

Deci je predstavqena pri~a o Svetom \or|u, a govorilo se i o tome koje sve `ivotiwe iz prirode podse}aju na zmajeve i za{to. Nakon obrazovnog dela, u takozvanoj de~ijoj sobi, mali{ani su pravili {arenog zmaja od razli~itih materijala.

fo to: F. Ba ki}

Osmogodi{wa Tamara [andol, koja je prvi put prisustvovala programu Galerije, kazala je da joj se posledwi deo najvi{e dopao, ali da joj je bila zanimqiva i pri~a o zmajolikim `ivotiwama. Lenka Zdravi} (6) je ve} redovna na ovim doga|ajima te nije mogla da izdvoji svoju omiqenu radionicu, ali nije

krila ni odu{evqewe, kako ih je nazvala, „fantasti~nim `ivotiwama“.

Naredna radionica pod temom „Kocka do kocka- basnica“ zakazana je za 12. mart, kada }e se govoriti o `ivotiwama i junacima iz basni. Kako je re~eno, velika izlo`ba de~ijih radova, stvorenih tokom radioni-

ca, kao i onih koje }e dostaviti „Radosno detiwstvo“, odr`a}e se tokom No}i muzeja. Ovaj eduktivni program realizovan je uz pomo} pomenute ustanove, Grada i Ministarstva kulture Republike Srbije, a pokroviteq je i kompanija „Nektar“ d.o.o.

A. Je ri ni}

GAlerIJe Ga le ri ja ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“ po klon-zbir ka raj ka ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka.

BIBlIoTeKe I ^ITAoNICe ^i ta o ni ca Bi bli o te ke ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18).

V remeploV

Vi {e umr lih nego ro |e nih Novosadski „Branik“ preneo je 6. marta 1910. komentar iz lista „Dowozemski Slovak“ o „`alosnoj ~iwenici da broj Srba opada u srcu ugarskog Srpstva, u Novom Sadu“. Naime, 1909. kada je u gradu bilo oko deset hiqada srpskih du{a, ro|ena su svega

322 srpska deteta, a umrlo 336 Srba. Iznose}i ove i sli~ne podatke iz „bratskih slova~kih novina“, „Branik“ je zamerio srpskim politi~arima da „samo teraju politiku“, ne misle}i ozbiqno o „svom nacionu“.

N. C.

„Ma {to jed” u „Ve se loj kor wa ~i“ Predstava „Ma{tojed“ rediteqa Bogdana Jankovi}a bi}e izvedena sutra u 17 ~asova u pozori{tu „Vesela korwa~a“, Ulica Nikole Pa{i}a 34. Karta ko{ta 200 dinara, a rezervacija se mo`e izvr{iti putem sajta www.ve se la kor nja ca.com ili na broj telefona 661-3-228.

A. J.

NIZ PLA FON CU RI I ZBOG NE MAR NO STI STA NA RA

Po rav nim kro vo vi ma {e ta ju i ro {ti qa ju Ravni krovovi, uz dotrajalu hidroizolaciju, u zimskim danima predmet su sporova mnogih stanara. Kako je voda ~udo i prolazi svuda, a i sve ima svoj vek trajawa, procurivawe krovova obi~no re{avaju oni kod kojih se voda u stanu pojavi, iako je krov vlasni{tvo svih stanara pa tako i obaveze koje idu s tim.

Po re~ima direktora sektora za odr`avawe iz „Stana„ Jovana Kowovi}a, najvi{e zgrada s ravnim krovovima nalazi se na Limanu.

- Hidroizolacija ima svoj vek trajawa od pet do 35 godina, a ravni krovovi nisu predvi|eni za {etawe, sun~awe i ro{tiqawe, kada naj~e{}e i dolazi do fizi~kih o{te}ewa, jer su to smolaste mase kojima se tako smawuje vek trajawa ka`e Kowovi}.

Kada do|e do o{te}ewa krova, skup{tina stanara obi~no ne uspeva da se dogovori o sana-

DNEV NIK PO KLA WA KAR TE ZA TRO JU

Spek takl „Tro ja” na Spen su U Velikoj dvorani Spensa 10. marta u 20 sati odr`a}e se ~uvena predstava „Troja“. Tim povodom „Dnevnik“ prvom ~itaocu koji se javi danas u 16 sati na telefon 528-765 poklawa dve ulaznice.

Pod kreativnim vodstvom Mustafe Erdogana, 80 igra~a, peva~a i muzi~ara nastupi}e na pozornici, uz specijalne svetlosne efekte i zadivquju}u scenografiju. Ulaznice po ceni od 2.000 do 2.800 dinara, mogu se kupiti na blagajni SPENS-a i u Gigstix-u (Pariski magazin) kao i putem onlajn prodaje na www.gig stix.com.

Q. Na.

ciji, pa popravak ili pla}a onaj ko mora ili se slu~aj {aqe na sud, {to se znaju}i tempo re{avawa sporova kod nas uop{te ne isplati.

- Naj~e{}e preko stare izolacije stavqamo novu, jer je skidawe starog sloja dosta skupo, pa tu qudi gledaju da u{tede.

Pro{le godine imali smo 148 ponuda za sanaciju ravnih kro-

vova, a na kraju u stanarskim skup{tinama usvojena je i posle realizovana 31 ponuda. Trenutno odr`avamo 55.306 stanova {to je 86 posto urbanog stanovawa u gradu - precizira Kowovi}.

Stare zgrade u centru grada zbog svoje dotrajalosti prave sve ve}enevoqe. Stanar ba{ jedne takve zgrade Nikola Milin-

kov na svom slu~aju je osetio neslogu stanara.

- Voda mi je procurila u kuhiwi i spava}oj sobi.

Po{to su stanari zgrade obijali svaku saradwu jer ih se to direktno nije ticalo, sem jedne `ene koja je `ivela ispod mene, sam sam morao da finansiram popravak od 40 kvadratnih metara krova, {to me je ko{talo 600 evra - ka`e Milinkov.

Ravni krovovi nikada ne mogu biti trajno re{ewe jer se moraju vremenom rekonstruisati, na svakih 20, 30 godina, a kada se problem pojavi pre nego {to je krov totalno propao i zahteva popravak, dogovora nema. Tako ipak nova „kanadska {indra“ koju je postavio Milinkov, jedan od najboqih materijala za tu namenu, u{tede}e mu bar ne{to `ivaca.

- Kada bih skup{tinu stanara tu`io sudu, anga`ovawe advokata i vreme u sudnici opet bi ko{talo. Na kraju najjednostavnije i najjeftnije ispada da finasira{ sam - zakqu~io je na{ sagovornik.

A. La tas

PO JA ^A WE NA EG ZI TO VOJ DENS ARE NI

Do ~e ka ti ju tro uz Kar la Kre ga i Mar ka Ka ro lu Program Dens arene ovogodi{weg Egzit festivala }e, uz najavqene Fed de Le Grand-a, Tigu, Xejmsa Zabijelu, „Gramofondenzi„ i Jo ris Vo orn-a poja~ati i dixej Snik, Karl Kreg, Marko Karola i Tini. Ovakvim programom zagarantovana je zabava kao osnovna karakteristika ovog Egzitovog stejxa na kome svake godine 20 hiqada qudi do~ekuje zoru uz najboqe izvo|a~e svetske elektronske scene. Poja~awe sa Mejn stejxa pru`i}e trenutno najpopular-

nija dabstep grupa koja je ujedno i jedna od najtra`enijih grupa na Egzitovim socijalnim mre`ama - „Magnetik men„.

Ulaznice po sni`enim cenama za sredwo{kolce - 4.990 dinara i studente - 5.990 dinara, i daqe su u prodaji. Na ovaj na~in }e studenti i sredwo{kolci pazariti karte sa popustom od 45 odnosno 55 odsto od standardne cene koja iznosi 10.990 dinara. Detaqne informacije o prodaji i preuzimawu ulaznica mogu se na}i na internet

stranici exit fest.org i gig stix.com kao i na prodajnom mestu Gigstiksa u Pariskom magazinu. Posetioci koji `ele da kupe ulaznicu na rate mogu to u~initi po ceni od 7.990 dinara i to na sajtu Gigstiksa.

Ulaznice za dvanaesti Egzit festival koji }e se odr`ati na Petrovaradinskoj tvr|avi od 7. do 10. jula nalaze se i u redovnoj prodaji po promotivnoj ceni od 6.990 dinara a broj ovih ulaznica je ograni~en.

J. Z.

NA FILOZOFSKOM FAKULTETU - ODSEK PSIHOLOGIJE

Pri prem na na sta va za pri jem ni Pri prem na na sta va za prijemni ispit u okviru studija psihologije i pedagogije odvija}e se na Fili zof skom fa kul te tu u dva termina. Prvi je odre|en od 2. aprila do 7. maja, a drugi od 14. maja do 18. jun. Nastava obuhvata 24 ~asa i odr`ava}e se svake subote, a cena kursa je 6 000 dinara. Rok za prijavu je do 1. april ili dok grupa ne bude popuwena.

Telefon za prijave je 021/ 458 948 ili na mail psiholog@ff.uns.ac.rs dok se detaqnije informacije mogu dobiti na 062 156 56 18 (Veq ko Jo va no vi}) i 062 156 56 19 ( Je le na Ma ta no vi}).

U okviru priprema organizovani su i informativ ni sa stan ci „Da ni otvorenih vrata” za studije psihologije. Nameweni su maturantima koji `ele da upi{u ovaj odsek. Ovi sa stan ci odr `a }e se 26. marta, 30.aprila i 28. maja u 11 sati i besplatni su.

N. R.

Raz go vo ri o Da nu `e na Sekcija `ena pri Savezu samostalnih sindikata Novog Sada u utorak }e u Zmaj Jovinoj ulici ispred broja 19, od 13 do 14 ~asova, deliti flajere i razgovarati sa `enama povodom Dana `ena 8. marta. Smisao ovakvog obele`avawa 104. godi{wice Me|unarodnog praznika `ena je nastavak borbe protiv rada na crno, nepla}enog prekovremenog rada, uskra}ivawa prava na godi{wi odmor, uslovqavawa zasnivawa radnog odnosa, neispla}ivawa zarada, razli~itih vidova zlostavqawa.

Z. D.

KOD @EQKA VESEQKA I TANYE NARANYE U [KOLI SMEHA

Bit na je ke re fe ka pu na {me ka Kada bi decu neko pitao ko su @eq ko Po dob nik i Ve sna Ob ra do vi} Podob nik, ve}ina wih }e re}i da ne zna . Me|utim kada se ka`e @aqko Veseqko i Tanxa Naranxa to je ve} druga pri~a.

Nekada rade zajedno, a nekada odvojeno, sve zavisi od dogovora i prostora. Naravo wih dvoje su prepoznatqivi po posenim igrama „[uwalica miwalica,, „laser“ i „{a{avko

Fo to. F. Ba ki}

Za ove poznate novosadske animatore ~ulo je skoro svako dete u gradu. Ve}ina mali{ana poznaje ih s de~jih ro|endana i drugih manifestacija. Ovaj bra~ni par ve} 17 godina uveseqava generacije i generacije mali{ana, a to tako dobro rade da deca koja ih vide po`ele da se bave ovim poslom kada porastu.

pra {av ko“. Na ro |u si ma od slavqenika za tili ~as naprave mumiju, a dva do tri sata neprestano pevaju, igraju, {ale se s decom, tako da s wima vreme prosto proleti.

- Animiramo decu od tri godine pa navi{e, a koncept je prilago|en wihovom uzrastu.

Najbitnije u celoj pri~i je pro-

na}i dete i klovna u sebi – ka`e za „Dnevnik“ @eqko Veseqko.

Na nastupima uz odli~nu glumu i neizbe`ne kostime deca ih pamte za ceo `ivot. Bez obzira na svoju popularnost, ovaj bra~ni par je re{io da svoje ume}e podeli i drugim qudima, koji `ele da se bave ovim poslom.

Oni su otvorili {kolu za animatore, a prvi ~as odr`an je ju~e. Na nastavi je bilo desetak polaznika, a motiv im je isti, da uveseqavaju decu. Ciq ove {kole je da se iz animatora izvuku najboqe kerefeke, po kojim }e ih deca pamtiti. Oni su kroz igru poku{ali da izvuku najboqe iz sebe, pa su ve} nadenuli imena koja }e im posli`iti u budu}em radu.

Tako su se na sceni sem @eqka Veseqka i Tanxe Naranxe na{li i Du ci [mi ci, La ri sa Mr va, Do ris del fin ka. Polaznici su se upoznali, a onda je svaki od wih glumio onog drugog.

- Ovde polaznike u~imo kako da iz sebe izvuku najboqe, i kako da dr`e pa`wu deci. Ne `elimo da nas imitiraju, ve} da iz svojih {tosova postanu prepoznatwivi i popularni me|u klinicima – ka`u u~iteqi animacije i dodaju da je ovo prva {kola te vrste u na{em gradu.

Q. Nato{evi}

Igra~ ke za ma li {a ne iz Si gur ne ku }e Gradski odbor Demokratske stranke i ~lanovi Mesnog ogranka Jugovi}evo danas }e posetiti Sigurnu de~ju ku}u. Delegacija }e podeliti humanitarnu pomo}, ode}u, obu}u i igra~ke.

Q. Na.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

15

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Kwi ga o No vom Sa du na po klon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih {est nedeqa da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Oni koji se ove nedeqe prvi jave, dobi}e besplatan primerak kwige “Kratka istorija Novog Sada”” autora \or |a M. Sr bu lo vi }a.

Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Autor opisuje nastanak ustanova kulture u gradu: „Od 1947. godine, postoji opera, 1954. otvoren je Poqoprivredni fakultet i po~ela je rad Tribina mladih, izuzetna kulturna institucija koja je davala specifi~an ton jugoslovenskom

kulturnom prostoru. Od 1956. u Novom Sadu se odr`avaju Jugoslovenske pozori{ne igre Sterijino pozorje, a 1960. godine ve} je formiran i Univerzitet. Stare zbirke Matice srpske prerastaju u Vojvo|anski muzej (danas: Muzej Vojvodine) i Galeriju Matice srpske, a kasnije nastaju Zbirka strane umetnosti, Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Zmajev muzej u Sremskoj Kamenici, prirodwa~ka zbirka pri Zavodu za za{titu prirode Vojvodine, Zlatno oko, Muzej savremene likovne umetnosti Vojvodine...” A. J.

nedeqa6.mart2011.

c m y

16

dnevnik

MIKROFONIJA

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

ДРА­ГАН ГОЈ­КО­ВИЋ ГИ­ЛЕ О НО­ВОМ ПРО­ШИ­РЕ­НОМ ИЗ­ДА­ЊУ АЛ­БУ­МА ЕЛЕК­ТРИЧ­НОГ ОР­ГА­ЗМА

Т ИН

П

В ЕР

ЈУ

ro­{le ne­de­qe u Omla­din­skom cen­tru CK13 be­o­grad­ski bend Elek­tri~­ni or­ga­zam pred­sta­ vio je no­vu pro­{i­re­nu ver­zi­ju al­bu­ma „To {to vi­di{ to i je­ste” sa tri no­ve pe­sme, ko­ju je 20. de­cem­bra iz­da­la dis­ ko­graf­ska ku­}a „Da­las re­kords”. Tom pri­ li­kom pri­ka­zan je i spot za jed­nu od po­to­ we spo­me­nu­te nu­me­re - „Mi­ster mi­ni­star” sni­man u Za­gre­bu, na Za­gre­ba~­kom ve­le­saj­ mu. U sep­tem­bru pro­{le go­di­ne Or­ga­zam je pred­sta­vio pr­vu ver­zi­ju svog no­vog al­bu­ma iz­da­nu za „Te­le­kom” i Dom omla­di­ne.

- Ovo je sa­da traj­na ver­zi­ja al­bu­ma i ono {to mi sad zo­ve­mo ceo al­bum, sa jo{ dva­de­ set mi­nu­ta no­vog ma­te­ri­ja­la. Za­pra­vo, sve te pe­sme su deo jed­nog te istog se­{na i ni­su na­sta­le ka­sni­je. Jed­no­stav­no smo na­pra­vi­ li iz­bor da za pr­vu ver­zi­ju ob­ja­vi­mo se­dam pe­sa­ma, a da sad na ce­lom al­bu­mu bu­de svih de­set. Iako ni­je ni to sve, osta­la je jo{ jed­na pe­sma ko­ju ni­smo sta­vi­li na al­bum i plan je da na je­sen iz­da­mo du­pli vi­nil ovog al­bu­ma na ko­me bi bi­la i ta je­da­na­e­sta pe­sma - po­~i­we pred­sta­vqa­we svog no­vog urat­ka, na­kon osam go­di­na pa­u­ze, front­men Sr­|an Goj­ko­vi} Gi­le.

U pla­nu je i sni­ma­we tre­}eg spo­ta ne­gde u sep­tem­bru, a kra­jem ok­to­bra odr­`a­}e se ve­li­ki pro­mo­tiv­ni kon­cer­ti u Be­o­gra­du, No­vom Sa­du, Za­gre­bu, Sko­pqu i Qu­bqa­ni.

Ako se de­se po­nu­de za ne­ka­kve za­ni­mqi­ ve let­we fe­sti­va­le u Be­o­gra­du i No­vom Sa­du, Or­ga­zam }e­mo mo­}i da vi­di­mo i pre ka­sne je­se­ni.

- Ide­ja je da qu­di na­u­~e ovaj al­bum i da mo­`e­mo ne­sme­ta­no svi­ra­ti {to vi­{e no­vih pe­sa­ma sa ovog al­bu­ma, jer ina­~e ka­da svi­ra{ no­ve pe­sme obi~­no to bu­de ne­ki pad na kon­cer­ti­ma, pa je ovo plan da qu­di ma­lo na­u­~e no­vi ma­te­ri­jal - na­sta­vqa Gi­le.

Po­red po­vrat­ka ori­gi­nal­nog kla­ v i ­j a ­t u ­r i ­s t e ben­da Qu­bo­ mi­ra \u­ki­} a Qu­be ko­ji je bend na­pu­ stio jo{ dav­ ne 1984. na­kon al­bu­ma „Ka­ko bu­baw ka­`e” te no­vo­stvo­ re­nog autor­ skog mik­s a iz­me­|u we­ga, Gi­le­ta i gi­ta­ ri­ste Bra­ni­ sla­va Pe­tro­ vi­}a Ba­na­ne - ve} 25 go­di­ na za­d u­` e­ nog za zvu~­nu k a ­r a k ­t e ­r i ­ sti­ku ben­da, al­bum iz­dva­ja i po­vra­tak na

То што ви­диш, то и је­сте - дру­га­чи­је

tr­`i­{te Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je po­sle 22 go­di­ne.

- Mi smo sve ovo vre­me od pr­ve za­gre­ba~­ke svir­ke 2000. go­di­ne po­ku­{a­va­li da se do­go­vo­ri­mo sa ne­kom dis­ko ku­}om iz Hr­vat­ske.

Na­`a­lost, ni­smo us­pe­ li. Sa­da je do­sta stva­ri olak­{a­lo {to smo ovog pu­ta za­pra­vo po­kri­li sve tro­{ko­ve u tom pr­vom iz­da­wu sa ovim ugo­vo­ rom, ko­ji smo ima­li sa „Te­le­ko­mom” i Do­mom omla­di­ne, ta­ko da je sa­mo pre­go­va­ra­we bi­lo ras­te­re­}e­no te oba­ve­ze da oni mo­ra­ju da sno­se tro­{ko­ve sni­ma­wa.

Jer, ve­ro­vat­no da je ta­ko bi­lo, te­{ko da bi­smo uop­{te i na­pra­vi­li do­go­vor - ob­ja­{wa­va Gi­le.

No­va he­mi­ja u ben­du stvo­ri­la je i dru­ga­~i­ji zvuk, {to je i pu­bli­ka pri­ met­no pri­hva­ti­la, jer „fid­be­ko­vi” al­bu­ ma, po re­~i­ma Gi­le­ta, pre­ko su we­go­vih o~e­ki­va­wa. Pr­vi ti­ra` od 50 000 pri­me­ ra­ka pro­dat je za ne­kih me­sec da­na, iako je plan bio da „Te­le­kom” to pro­da­je dva me­se­ ca. No­vi al­bum i 30 go­di­na od pr­vog stu­dij­ skog po­ja­vqi­va­wa Elek­tri~­nog or­ga­zma, za­jed­no sa dru­ga dva naj­zna­~aj­ni­ja be­o­grad­ ska no­vo­ta­la­sna ben­da [ar­lo akro­ba­ta i Ido­li, bi­la je do­bra pri­li­ka da i o to­me po­pri­~a­mo sa Gi­le­tom.

Све се ме­ња * Da li rok mu­zi­ka da­nas ima uti­caj na sta­vo­ve i po­li­ti­ku kao {to je to bi­lo ra­ni­je?

- Ne. Si­gur­no ne na taj na­~in kao {to je bi­lo pre. Sve je dru­ga­~i­je, na­rav­no da i da­qe de­fi­ni­tiv­no ima uti­ca­ja na ne­ke qu­de ko­je to za­ni­ma i ko­je to pri­vu­~e, pa se za­ra­ze vi­ru­som ro­ka. Ali isti­na je da je tih qu­di da­nas mno­go ma­we ne­go {to ih je bi­lo pre 20 go­di­na, ba­rem u Sr­bi­ji.

Svet se me­wa ide da­qe, to su ne­ke stva­ ri na ko­je ja ni­ti mo­gu, ni­ti `e­lim, da uti­~em.

* Za­{to se to­li­ko ~e­ka­lo na no­vi al­bum, slu­~aj ili na­me­ra?

- Ma­we vi­{e slu­~aj­no, ni­je nam bi­la na­me­ra da to tra­je to­li­ko du­go, raz­log je pre sve­ga zbog fi­nan­si­skih ne­si­gur­no­sti po­{to `i­vi­mo u ze­mqi Sr­bi­ji, u ko­joj se stal­no me­wa­ju okol­no­sti. Na­rav­no, ni­je to glav­no, ali je­dan od raz­lo­ga je bio i taj {to smo mi go­di­nu-dve da­na tra­`i­li naj­bo­ qi na­~in ka­ko da fi­nan­si­ra­mo pro­iz­vod­ wu al­bu­ma, jer smo shva­ti­li da ni­jed­na dis­ ko ku­}a ne mo­`e da fi­na­sij­ski sta­ne iza to­ga. Sa dru­ge stra­ne, od ka­da se kla­vi­ja­tu­ri­sta Qu­ba \ u­ki} vra­tio, mi smo hte­li da na­pra­vi­mo bit­no dru­ga­ ~i­ji al­bum i da do­|e­mo do no­vog zvu­ka, ta­ko da je i to ono tra­`e­we uti­ca­lo da to tra­je pet go­di­na.

* [ta bi iz­dvoji­li kao glav­nu raz­li­ku ovog al­bu­ma u od­no­su na sve pred­hod­ne?

- Od ka­da je Qu­ba je oti­ {ao iz ben­da mi ni­smo ima­li kla­vi­ja­tu­re iako su u toj ne­koj „wu vejv” fa­zi we­go­ve kla­vi­ja­tu­ re bi­le za­{tit­ni znak ben­da. Po­sle to­ga, od al­bu­ma „Dis­tor­zi­ja” to je on­da bi­la Ba­na­ni­na gi­ta­ra. Ta­ko da su pre sve­ga wih dvo­ji­ca do­sta ra­di­li na tom ne­kom zvu­ku

i do­{li smo na to po­sle po­sle ne znam ko­li­ko na­bro­ja­nih kon­ce­ra­ta. La­ga­no smo ra­di­li na toj pro­me­ni ko­ja, mi­slim, da se i ~u­je na no­vom al­bu­mu. * Da li }e Or­ga­zam bi­ti na ofi­ci­ jel­nom da­un­lo­u­du i ka­ko da­nas fe­no­men „saj­be­ra”uop­{te uti­~e na raz­voj ben­do­ va, pr­ven­stve­no mla­dih?

17

СВИРКЕ

ЛЕТ 3 У НОВОМ САДУ: Ri­je~­ki Let 3 svi­ra­}e ove sed­mi­ce u Sr­bi­ji. U No­vom Sa­du bend }e ima­ ti kon­cert u ~e­tvr­tak 10. mar­ta u klu­bu „Tre­ma” i 12. mar­ta u Ni­{u, u klu­bu Stu­dent­skog kul­tur­nog cen­tra na Prav­nom fa­kul­te­tu. Ula­zni­ca po ce­ni od 600 di­na­ra No­vo­sa­|a­ni mo­gu na­}i na bla­gaj­ni „Tre­me”. Pro­vo­ka­tiv­ni Ri­je­~a­ni su ne­dav­no ob­ja­ vi­li spot „Oma­|i­jaj me”, sa pe­smom iz po­zo­ri­{ne pred­sta­ve „Ki­klop”, a kao na­ja­vu no­vog al­bu­ ma na­sled­ni­ka „Bom­bar­di­ra­wa Sr­bi­je i ^a~­ka” (2006), ~i­ji da­tum iz­la­ska jo{ uvek ni­je od­re­|en.

У ЧУ­РУ­ГУ

Про­мо­ци­ја сај­та „Рок ули­це” Pro­mo­ci­ja saj­ta www. rockulice.com odr`a}e se u subotu 12. marta od 21 sat u kafe-piceriji “Davidof” u ^urugu, a nastupa}e novosadski autorski bendovi Ruke u vis, Great Drankards i TetraPank.

Ulaz je slobodan, a organizatori najavquju promo cene pi}a, po gratis pi}e za sve i nagrade.

- Mi smo ve} na da­un­lo­u­du, na „Aj­tjun­ su”, za­hva­qu­ju­}i „Da­las re­kord­su”, a tre­ ba­lo bi ve} da se al­bum ku­pi i pre­ko „Ama­zo­na” i da se ofi­ci­jal­no i le­gal­no da­un­lo­u­du­je. Ni­sam pro­ve­rio, ali znam da „Da­las” to ina­~e ra­di, ta­ko da bi tre­ba­lo da bu­de, pa ako ni­je, on­da sa­mo {to ni­je.

A in­ter­net je od pre­sud­nog zna­~a­ja za mla­de ben­do­ve, jer me­wa se na­~in po­slo­ va­wa. Kroz de­set go­di­na ne znam da li }e uop­{te po­sto­ja­ti dis­ko ku­}e, po­{to ne­} e bi­ti po­tre­be. Ben­do­vi sve vi­{e pre­ko in­ter­ne­ta di­rekt­no kon­tak­ti­ra­ju i ko­mu­ ni­ci­ra­ju sa svo­jim fa­no­vi­ma, ta­ko da je to ap­so­lut­no bu­du}­nost. Sve }e na kra­ju bi­ti na in­ter­ne­tu, ve­ro­vat­no za 10-15 go­di­na ne­}e po­sto­ja­ti no­sa­~i zvu­ka kao CD i DVD. Ve­ro­vat­no }e po­sto­ja­ti ne­ka ba­za po­da­ta­ka u ko­joj }e bi­ti sve pe­sme ko­je su ika­da sni­mqe­ne i on­da }e{ pla­} a­ti pret­pla­tu kao na te­le­vi­zi­ji.

Elek­tri~­ni or­ga­zam, je­dan od naj­du­go­ ve~­ni­jih ben­do­va u na­{oj ze­mqi, svo­ju ka­ri­je­ru po­~eo je sa ve} po­me­nu­tim ben­ do­vi­ma na za­jed­ni~­kom al­bu­mu „Pa­ket aran­`man” pre rav­no 30 go­di­na. Po­sle to­ga ta­da­{wi „Ju­go­ton” pr­vi­ma im iz te ge­ne­ra­ci­je ben­do­va da­je pri­li­ku da sni­me sa­mo­sta­lan al­bum te iz­la­zi „Elek­tri~­ni or­ga­zam”. Daq­wu post-pank fa­zu upot­pu­ wu­je od­li~­ni „Li­{}e pre­kri­va Li­sa­bon”, a za­o­kret u zvu­ku i ko­mer­ci­jal­ni uspeh dru­ge po­lo­vi­ne osam­de­se­tih do­`i­vqa­va­ju sa al­bu­mom „Dis­tor­zi­ja”. De­ve­de­se­te su pro­{le u mra~­nim vre­me­ni­ma i tra­`e­ wi­ma, a upra­vo bi ovaj al­bum tre­bao da u~i­ni no­vi za­o­kret. * Da li vam je do­sa­di­la pri­~a o wu­vej­ vu i „Pa­ket aran­`ma­nu”?

- Pa, ni­je. Ja to ne­ka­ko shva­tam kao deo po­sla s ob­zi­rom na to da je i me­ni ja­sno da je taj al­bum osta­vio ta­ko sna­`an uti­sak i uti­caj na qu­de, na mu­zi­~a­re i na ben­do­ve ko­ji su na­sta­li po­sle to­ga. * Kad se se­ti­te po­~e­ta­ka, pr­vih na­stu­pa na „Su­bo­ti~­kom fe­sti­va­lu” i ta­da­{we eufo­ri­je, ka­ko se ose­}a­te da­nas ka­da svi­ra­te te pe­sme 30 go­di­na po­sle uz bez­broj iz­vo­|e­wa?

- Stal­no se to ne­ka­ko me­wa, ko kad bi te ne­ko pi­tao ka­ko se ose­}a{ dok di­{e{ sad kad ima{ 100 go­di­na ili ka­da si imao 12 go­di­na, ne­ma tu ne­ke raz­li­ke, jed­ no­stav­no di­{e{. Isto ta­ko, iza­|e{ na bi­nu i svi­ ra{ svo­je pe­sme i ja za­pra­vo ne raz­mi­ {qam o to­me. Ono {to je za­ni­mqi­vo je to {to mi ni­je do­sa­di­lo, a to je ne­ve­ro­vat­no. Ali za­mi­sli­te ka­ko je re­ci­mo ^ak Be­ri­ ju ko­ji ima pre­ko 80 go­di­na. Алек­сан­дар Ла­тас

БЕОГРАД

Панк-рок мини фест Utorak, 8. mart: Vlada Divqan i pri­ jateqi (Dom omladine, po~etak u 20.30 sati).

Petak, 11. mart: Polyester Shock, X!X! i Vibrator u rikverc (Klub 40c - Skadarlija, po~etak u 22 sata, upad 200 dina­ ra). Nedeqa, 13. mart: „Pank-rok mini fest” s bendovima Dnevni red - Beo~in, Ups (Petrovac na Mlavi), Fat Kids Love Cake (Beograd), Posno prase i U zmajevom gnezdu (Obrenovac).

ЈАГОДИНА Subota, 12. mart: ^ovek bez sluha, How Can I Regreat ( Klub „Kelts”, po~etak u 21, upad 200 dinara).

ТОП 10 - МАРТ 2011.

1. Bru­no Mars – Just The Way You Are 2. Ade­le – Rol­ling In the De­ep 3. Katy Pe­rry – Fi­re­work 4. Pink – Fuc­kin Per­fect 5. Ta­i­oC­ruz & Kylie Mi­no­gue – Hig­her 6. Ri­han­na fe­at. Dra­ke – What’s My Na­me 7. Bru­no Mars – Gre­na­de 8. Ri­han­na – Only Girl (In The World) 9. Hurts – Stay 10. Brit­ney Spe­ars – Hold It Aga­inst Me

ВРЕМЕПЛОВ

„Ar­nold Layne“ по­че­так пси­хо ро­ка

П

r­vi singl gru­pe Pink Floyd „Ar­nold Layne“ sni­mqen je 27. fe­bru­a­ra 1967. go­di­ne. Pe­smu ko­ju je na­pi­sao front­men Sid Ba­ret, bi­la je na vr­hu bri­tan­skih top li­sta i po­sta­vi­la te­me­qe po­pu­lar­no­sti ben­da. Za­ni­mqi­vo je da se pe­sma iste go­di­ne ni­je na­{la na pr­vom al­bu­mu „The Pi­per At the Ga­tes of Dawn“, ali je ka­sni­je ob­ja­vqe­na na ra­znim kom­ pi­la­ci­ja­ma Pink Floj­da, ko­ji se sma­tra osni­va­~em evrop­skog psi­ho­de­li~­nog ro­ka.

Lon­don­sku gru­pu Pink Flojd osno­va­li su 1965. go­di­ne Sid Ba­ret, Nik Me­son, Ro­xer Vo­ters i Ri­~ard Rajt, ko­ji su od sa­mog po­~et­ka po­sto­ja­wa ben­da po­sta­vi­ li vi­so­ke stan­dar­de na­stu­pa u`i­vo, jer su pr­vi upo­tre­bi­li vi­zu­el­ne i zvu~­ne efek­te, ko­ji su se per­fekt­no ukla­pa­li u psi­ho­de­li~­no mu­zi­ci­ra­we. Д. Вла­шки СВАКЕ НЕДЕЉЕ ВАШЕ ПРЕДЛОГЕ, ПРИМЕДБЕ, ПОХВАЛЕ И СУГЕСТИЈЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Приредио: С. Савић

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

dunav i pokRajine mostovi saRadwe

MI I EU otpredsednik Vlade Srbije za evropske integraciP je Bo `i dar \e li} je na upra vo za vr {e nom Bi znis fo ru mu na Ko pa o ni ku po no vio pred log da Evrop ska uni ja po ve }a

fi nan sij sku po dr {ku Sr bi ji u sa da {woj fa zi pri dru `i va -

Pi{e: Ogwen Pribi~evi}

Z

a Srbiju, ~iji glavni prioritet predstavqaju evropske integracije, najva`niji je stav Nema~ke u vezi pro{irewa EU. Generalno govore}i, Nema~ka se zala`e za daqe pro{irewe EU, odnosno ostvarewe evropske perspektive zemaqa Zapadnog Balkana. Pored razli~itog vi|ewa problema KiM, na{e dve zemqe nemaju otvorenih bilateralnih pitawa.

Za Srbiju je pri tome najva`nije da se weni spoqnopoliti~ki ciqevi poklapaju sa ciqevima spoqne politike Nema~ke prema regionu Zapadnog Balkana. Naime, i jednoj i drugoj dr`avi glavni ciq je ostvarewe mira i bezbednosti u regionu. Za Nema~ku je to posebno va`no s obzirom na veliki broj wihovih preduze}a koja posluju u regionu kao i nekoliko hiqada vojnika na KiM. Drugo, za Srbiju je posebeno va`no i to da Nema~ka nastavi da sna`no podr`ava proces wenih EU integracija.

Srbija mora kona~no da napusti razna megalomanska shvatawa svog polo`aja i zna~aja i da po|e od realnosti da je re~ o jednoj maloj i siroma{noj zemqi, a ne o nekakvom lideru u regionu, {to se na`alost, potpuno bez osnova, potencira kod dela na{e politi~ke elite. Za razumevawe ove stvarnosti dobro mo`e poslu`iti i podatak da je promet najamwe dvadesetak najve}ih nema~kih firmi (poput Mercedesa, Folksvagena, Alianc osigurawa, Nema~ke banke, Simensa, Tisena, Eona, BMV-a, Reve, Metroa, BSF-a, Telekoma) ve}i od na{eg ukupnog dru{tvenog proizvoda, a da je promet nekoliko najve}ih kompanija, poput Mercedesa i Folksvagena, ve}i i od svih zemaqa biv{e Jugoslavije plus Albanije – uzetih zajedno.

U tom kontekstu mislim da bi za Srbiju posebno bilo va`no da se usmeri na saradwu sa nema~kim pokrajinama tamo gde taj interes za saradwu postoji. Ina~e, Nema~ka je izuzetno decentralizovana zemqa, gde je savezna dr`ava veliki deo svojih kompetencija prepustila pokrajinama, posebno u domenu ekonomije, nauke, kulture. Neke od ovih pokrajina imaju izuzetno veliku privrednu snagu i samim tim sna`an uticaj i u Berlinu i Briselu. Taj

put prema EU su veoma uspe{no koristile i Hrvatska i Bugarska. Koliko su pokrajine jake dovoqno govori i podatak da se u desetak najja~ih evropskih regiona svrstava najmawe ~etiri, a mo`da i svih pet nema~kih pokrajina – pre svih Bavarska, Baden Virtenberg, Severna Rajna Vestfalija i Hesen. Mislim da je bli`a saradwa Srbije sa Bavarskom ili Baden Virtenbergom, tim vi{e {to u ovim pokrajinama `ivi i nekoliko stotina hiqada na{ih gastarbajtera, pravi put za pribli`avawe Srbije i Berlinu i Briselu. Naime, zbog svojih malih ekonomskih kapaciteta Srbija prirodno ne mo`e biti preterano vidqiva u Berlinu ali zato mo`e itekako biti vidqiva u Minhenu, [tutgartu ili Diseldorfu. Ipak i za ovako ne{to nedostaje ja~a izvozna privreda Srbije koja bi bila u stawu da ponudi ne{to nema~kom tr`i{tu po ~emu bi mogla biti prepoznatqiva.

U okviru saradwe Srbije sa ovim nema~kim pokrajinama, trebalo bi podsticati i izgradwu partnerskih odnosa izme|u odgovaraju}ih gradova. Zna~ajan potencijal za saradwu predstavqa i reka Dunav koja povezuje dve dr`ave i ~iji se zna~aj i potencijal tek od skora shvata u politi~koj eliti Srbije. U domenu kulturne saradwe je dobijawe statusa zemqe - partnera na presti`nom Sajmu kwiga u Lajpcigu izvanredna {ansa za sveukupnu promociju Srbije u Nema~koj. Ovaj status, pored ostalog, otvara mogu}nost za kori{}ewe medijskog prostora u Nema~koj za promociju na{ih ekonomskih, turisti~kih i kulturnih interesa u ovoj zemqi.

I na kraju treba re}i, da za razliku od nekih drugih svetskih i evropskih prestonica, u Berlinu i Nema~koj postoji zna~ajan interes za region Zapadnog Balkana i Srbije. Taj interes nije samo ekonomski, nego i kulturni, nau~ni i politi~ki. To nije zanemarqivo, {tavi{e to je zna~ajna pretpostavka da se odnosi daqe razvijaju i produbquju na dobrobit obe zemqe i regiona u celini.

(Autor je bio ambasador Srbije u Nema~koj)

wa. [ef de la ga ci je EU u Sr bi ji Ven san De `er je, me |u tim, na to od go vo rio da je \e li }ev pred log ve o ma in te re san tan, ali da je te {ko iz vo dqiv. „Sr bi ja ni je je di na ze mqa ko ja pre go va ra sa EU i da se ne mo `e pra vi ti raz li ka iz me |u Za pad nog Bal ka na, ko ji ima 20 mi li o na sta nov ni ka, i Tur ske s dru ge stra ne”, ob ja snio je De `er, do dav {i da je EU do sa da bi la vr lo ve li ko du {na pre ma Sr bi ji i da je za in te re so va na da Sr bi ja po sta ne deo Uni je. I am ba sa dor Ne ma~ ke u Sr bi ji Vol fram Mas re kao je da ne po dr `a va \e li }e vu ide ju jer, ka da je re~ o EU, ne ra di se sa mo o nov cu. „Ako se sve to sve de na tran sfe re mi li jar di evra, on da to zna ~i da ste su prot no raz u me li kon cept EU. Jer, Uni ja je ve za na za vred no sti i po sto je od re |e ne stva ri o ko ji ma se ne mo `e pre go va ra ti”, is ta kao je Mas. oslanici Doweg doma britanskog parlamenta ratiP fikovali su Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu iz me |u Evrop ske uni je i Sr bi je. Do wi dom bri tan skog par la -

men ta ra ti fi ko vao je SSP 1. mar ta, dok je Dom lor do va to u~i nio 15. fe bru a ra. Spo ra zum }e i for mal no bi ti ra ti fi ko van po {to bir tan ska kra qi ca pot pi {e ukaz. Ve li ka Bri ta ni ja je 14. ze mqa ko ja je ra ti fi ko va la SSP, a za stu pa we na sna gu tog do ku men ta po treb na je sa gla snost svih 27 ze ma qa ~la ni ca EU.

An dru la Va si liu, ~la ni ca Evrop ske ko mi si je u ~i jem se re so ru, iz me |u osta lo ga, na la zi i sport, na zva la je „ne ve ro vat nim” ne ke ne dav ne mul ti mi li on ske tran sfe re pro fe si o nal nih fud ba le ra, te na ja vi la da }e Evrop ska ko mi si ja raz mo tri ti mo gu} nost po kre ta wa ak ci ja na tom pod ru~ ju, ukqu ~u ju }i i uvo |e we mak si mal nih iz no sa ko ji se is pla }u ju za pre la ske iz klu ba u klub, kao i mo gu} nost uvo |e wa gor weg li mi ta za pla te igra ~a. „[o ki ra na sam ne dav nim tran sfe rom Fer nan da To re sa. Su ma od 60 mi li o na evra, ko li ko je ^el zi pla tio Li ver pu lu, ne pojm qi va je”, ka za la je Va si liu na evrop skom sport skom fo ru mu, odr `a nom po ~et kom pro{le sed mi ce u Bu dim pe {ti. Me |u tim, To re sov tran sfer ni je ni bli zu evrop skom re kor du. [pan ski Real Ma drid pla tio je oko 95 mi li o na evra 2009. go di ne za tran sfer por tu gal ske zve zde Kri sti ja na Ro nal da iz Man ~e ster ju naj te da. „Ta kvim is pla ta ma ~e sto je pod ri ve na fi nan sij ska sta bil nost klu bo va. To u kraj wem mo `e ma li dug pre tvo ri ti u ve li ki, pa u jo{ ve }i, i ko na~ no u pot pu ni ha os”, upo zo ri la je evrop ska ko me sar ka, uz na po me nu da }e EK po dr `a ti i ak ci ju UEFA, pre ma ko joj }e od 2012. evrop ski klu bo vi mo ra ti sle di ti stro gu fi nan sij sku di sci pli nu.

Z

a ~lanice Evropske unije, pogotovo one iz evrozone, bi}e ovo vru} mart. Finska delegacija je najavila da }e se 4. marta u Helsinkiju okupiti predstavnici dra`ava ili vlada 14 od ukupno 17 ~lanica evrozone me|u kojima }e biti i nema~ka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi, da bi im se 14. marta, a potom i 21. marta, pridru`ili lideri [panije, Portugalije i Gr~ke, zemaqa prema kojima su investitori prili~no nepoverqivi i koje }e po svoj prilici morati da prihvate ono {to ve}ina usvoji. Radi se o tome da ~lanice evrozone ho}e {to boqe da pripreme samit EU posve}en prevashodno ve}oj finansijskoj disciplini unutar Unije koji bi trebalo da se odr`i u Briselu 24.i 25. marta u prisustvu predstavnika svih 27 ~lanica.

Ministri finansija EU su u Briselu sredinom februara ve} raspravqali o ja~awu evra, odnosno izradi mehanizma za trajnu odbranu valute nazvanog Pakt za stabilnost. Prakti~no, dogovoreno je da taj stabilizacioni mehanizam predstavqa kreditni okvir od 500 milijardi evra, koji }e ~lanicama evrozone stajati na raspolagawu od 2013. kada po~iwe novi buxetski ciklus.

Do tada }e zemqe ~lanice zone koje dospeju u te{ko}e mo}i da koriste predvi|eni paket od 400 milijardi evra.

Svojevremeno je Mastrihtskim ugovorom (na zahtev Nema~ke) bila propisana zabrana pru`awa pomo}i prezadu`enim ~lanicama evrozone s ciqem da se spre~i prelivawe buxetskih problema jedne dr`ave na druge i onemogu}i naru{avawe kreditnog rejtinga evrozone u celini. Tuma~ewe osnovnih ugovora EU, sudske prakse Evropskog suda pravde kao i Be~ke konvencije o ugovornom pravu iz 1969. „ne ostavqaju prostor za stav da je ~lanicama EU bilo mogu}e jednostrano napu{tawe Unije do stupawa na snagu Lisabonskog ugovora”, kako to navode pojedini autori.

Ta mogu}nost zaista nigde nije bila izri~ito predvi|ena, pa je ostalo prostora za dva opre~na tuma~ewa – da se takav postupak podrazumevao s obzirom na nacionalnu suverenost zemaqa i op{ta na~ela ugovornog prava i, s druge strane, da takvo postupawe nije bilo dopu{teno. Slu~aj Gr~ke, kojoj je pro{le godine dat pojas za spasavawe u vidu trogodi{weg zajma u iznosu od ~ak 110 milijardi evra, pokazao je izvesnu blagonaklonost ~lanica EU, {to je predsednik Sarkozi pravdao na~elom solidarnosti koje ima va`no mesto u strukturi EU. Sada se opet govori o opasnosti da bi i druge dr`ave mogle pribe}i neodgvornom zadu`ivawu, a da ih EU ne mo`e, ili ne `eli da iskqu~i iz Evrozone i iz svog ~lanstva. Lisabonski

Finansijska disciplina umesto izbacivawa

Evrop ska sve mir ska agen ci ja, ko ja nam je jo{ 2006. upu ti la po ziv za pri dru `e no ~lan stvo, uspe {no je iz ve la mi si ju spa ja wa sa MSS-om tran spor te ra ATV-2.

Le ti li ca „Jo han Ke pler”, svo je vr sni pan da n {a tlu, lan si ra na je 16. fe bru a ra iz Fran cu ske Gva ja ne

Da bi se stabilizovale finansijske prilike u EU priprema se sedam novi propisa. Po najavama, stro`e }e se postupati prema onim zemqama koje su dozvolile sebi preterani buxetski deficit, a u odre|enim slu~ajevima }e se primeniti ~ak i kaznene mere. Bilo je re~i i o uvo|ewu poreza na kamate ~emu se usprotivilo vi{e dr`ava. Ali, ovi predlozi su definisani kao „orijentaciona rasprava”jer ministri nisu bili ovla{}eni za dono{ewe zvani~nih i kona~nih odluka.

Vaqa podsetiti da su kancelarka Merkel i predsednik Sarkozi nedavno izradili i nacrt tzv. Pakta konkurentnosti za sve ~lanice evrozone koji podrazumeva znatno dubqe usagla{avawe ekonomskih politika pomenutih dr`ava. Taj pakt }e se na}i u sredi{tu pa`we pomenute helsin{ke konferencije, a nedequ dana kasnije i u Briselu na samitu evrozone. Me|utim postavqa se pitawe {ta }e biti sa ~lanicama evrozone koje ne budu po{tovale pravila o finansijskoj disciplini: da li }e mo}i da istupe iz zone ili }e, pak, iz we biti izba~ene?

ugovor je doneo jednu od najve}ih promena u odnosu na ranu fazu saveza evropskih ekonomskih zajednica, a to je mogu}nost jednostranog napu{tawa EU. Po toj logici, jednostranom napu{tawu Unije bilo bi imanentno iskqu~ewe dr`ave ~lanice iz EU protiv wene voqe, ali takvu mogu}nost sada{wi ugovorni sistem EU ne predvi|a, ili bar ne eksplicitno.

Na predlog da se razradi mehanizam koji }e omogu}iti da se ubudu}e iz zone evra iskqu~e zemqe koje ne ispuwavaju uslove za kori{}ewe zajedni~ke evropske valute, {ef evrogrupe, predsednik Vlade Luksemburga @an-Klod Junker, rekao je da bi „ta mogu}nost, kao i opcija da ~lanica evrozone samovoqno istupi, destabilizovala ~itavu monetarnu uniju”. @an-Klod Tri{e {ef Evropske centralne banke sa sedi{tem u Frankfurtu, predlog je nazvao „apsurdnim”. O~ito, na predlog naja~ih privreda, poput nema~ke i francuske, EU ide na druga~ije i sveobuhvatnije disciplinovawe ~lanica, {to }e se po svoj prilici uskoro i pokazati. n Vesna Savi}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

19

ok je u ov da {woj {tam pi KO JE BEYET PA CO LI, NO VI PRED SED NIK KO SO VA o we mu uglav nom sva {ta pi sa lo: te da je ma fi ja{, da je „ku pio Ah ti sa ri ja“, da je bio kao glav ni or ga ni za tor po mo }i za Oslo bo di la~ ku voj sku Ko so va ko ju je sa ku pqao od Al ba na ca u [vaj car skoj i Ne ma~ koj uo~i i to kom ra ta na Ko so vu 1999, in ter net no vi ne srp ske di ja spo re su no vog ko sov skog pred sed ni ka Be xe ta Pa co li ja opi sa le 2007. kao ne ku vr stu mi li ju da pla ti 7.000 do la ra ka zne ro tvor ca, pre no se }i de lo ve we zbog kon tra tu `be za kle ve tu. go vog in ter vjua ru skom dnev ni Ne sa mo s Jeq ci nom, Pa co li ku „Ju tro“. Jer, Ru si ma je tvr dio je do voq no „do bar“ i sa po ro di da }e po sle pri zna va wa Ko so va ca ma Bu{ i Klin ton, pa je ro „ve} dru gog da na bi ti uki nu te bom {i ro ke po tro {we snab de gra ni ce i po ~e ti raz voj od no sa vao ame ri~ ke voj ni ke u kam pu ker u lu ci. Po tom u Austri ji, sa Sr bi jom“, te da je „Sr bi ja va „Bond stil“ na cen tral nom Ko pa dve go di ne ka sni je u [vaj `an fak tor”, a da Al ban ci so vu. Fran cu ski „Mond“ je, ta car skoj, po sta je ve{t tr go vac i „uva `a va ju i vo le srp ski na ko |e, ne dav no pi sao da je ~ak i re gi o nal ni pred stav nik In ter rod“. sam Ga da fi, iako ni je pri znao pla sta (ve le pro da je he mij skih i Po sle (po oce ni opo zi ci je, Ko so vo, ipak bio je dan od Pa co pla sti~ nih pro iz vo da) za Ju go kraj we spor nog) iz bo ra za ko li je vih {ti }e ni ka. Elem, qu di sla vi ju, Bu gar sku, Poq sku i Ru sov skog pred sed ni ka, u ta mo ko ji su do {li u kon takt s wim si ju. U [vaj car skoj 1990. osni va {wem je par la men tu po ru ~io da ka `u da je re~ o ~o ve ku iz u zet ne fir mu ko ja je ve} 1993. ima la }e bi ti pred sed nik svih qu di so ci jal ne in te li gen ci je, prag pro met ve }i od mi li jar du do la ko ji `i ve na Ko so vu bez ob zi ra ma ti~ nom i sna la `qi vom, ko ji ra, a osim „Ma be tek sa”, Pa co li na et ni~ ku i po li ti~ ku pri pad go vo ri en gle ski, ita li jan ski, po se du je i ho tel ski la nac „Daj nost, a kao je dan od pri o ri te ta fran cu ski, ru ski, ne ma~ ki, srp mond Svis grup”, kao i la nac na veo je di ja log s Be o gra dom. sko-hr vat ski i, na rav no, al ban rob nih ku }a. Na Ko so vu je ve} Pa co li je po ru ~io i da }e vra ti ti Sr be na Ko so vo, do ne ti Sa stan ci s Mi lo {e vi }em red mir i pro spe ri tet na se ve ru (Ko sov skoj Mi tro vi ci), kao i Pa co li se s Mi lo {e vi }em pre ko svo jih ru skih ve za sa stao dva da mu je ideal da po sta ne „ko pu ta, a 1998. mu je po {lo za ru kom da upri li ~i we gov su sret s sov ski Ti to“ (~i ji je gar di sta Ibra hi mom Ru go vom. Mi lo {e vi} i Ru go va su se vi de li u Be o gra bio 1974. go di ne u Be o gra du). du, ali srp ski pred sed nik, na vod no, ni je odr `ao ni ti jed no svo Pre ma ne dav nom za pa `a wu je obe }a we. Pa co li je 1999, ka da je po ~eo rat na Ko so vu, na go va fran cu skog „Mon da“, upra vo bi rao Jeq ci na da po {a qe ^er no mir di na u Be o grad da bi se za u sta Pa co li mo gao da bu de kqu~ ni vi lo kr vo pro li }e. Po sle ra ta je osno vao lo bi sti~ ku gru pu u ~o vek vo de }ih ze ma qa Evrop ske Ame ri ci sa ne kih 60-tak ugled nih ~la no va, pre ko ko je je ulo `io uni je i Sje di we nih Dr `a va, xo de se ti ne mi li o na evra u pro je kat ne za vi sno sti Ko so va. Zbog za ker ko ji bi u ak tu el noj po li ~a po li ti~ ki. Go di ne 2004. sle - we Al ban ke iz ru ku ta li ba na i ne ma sum we da se do bro na pla sto ja u pri zna va wu Ko so va 2009. i pro {le go di ne, po ~eo je da ti~ koj pa ra li zi Pri {ti ne zbog teo je ta ko u Ka bul pri vat nim bi lo je do voq no da ot {kri ne tio od me ga lo man skog pro jek ta pla }a ma lim ostrv skim ze mqa ma za wi hov glas, pa je ta ko {tam iz ve {ta ja Di ka Mar ti ja o tr go avi o nom s xa kom pu nim vla sti - po li ti~ ka vra ta na Ko so vu, u pred sed ni ka Na zar ba je va u ko ji pa na Mal di vi ma pi sa la da je ta dr `a vi ca za svo je pri zna we do vi ni or ga ni ma tre ba lo da ot ko tih pa ra da bi pla tio ot kup ni - ko ja je, po tom, za gla vio ce lu no su sru ~e ne te {ke pe tro-mi li bi la dva mi li o na Pa co li je vih do la ra. ~i pro ces di ja lo ga s Be o gra dom nu za tro je ote tih ak ti vi sta gu. jar de.

I jo{ ne {to, ne ka ko s Pa co li je vom pro mo ci jom u pred sed ni i po vra ti po qu qa ni imix Ko Uje di we nih na ci ja, me |u ko ji ma Ali za ko sov skog bi zni sme na Tu `i teq ka iz Lu ga na, ~i je ka, ob ja vqe no je i da se we gov sta ri drug i po slov ni part ner Bo so va. Pre mi jer Ha {im Ta ~i je, je bi la i [}i pe Ha bi bi s Ko so - iz [vaj car ske ~u lo se jo{ ra ni ime zvu ~i po zna to – Kar la del go qub Ka ri} ob reo na Ko so vu. A gde ima di ma... na pro sto, isu vi {e spor na li~ va. Me sec da na je pro veo u av ga - je, 1993, u vre me ka da je Jeq cin Pon te – is tra `i va la je 1999. nost. Za raz li ku od we ga, Pa co ni stan skom ho te lu i ve {to pre - kao de mo krat ski iza bra ni ru po slov nu mre `u „Ma be tek sa” li je pri li~ no do bro „umre go va rao, {to s vla sti ma, {to sa ski pred sed nik sla mao dr `av ni zbog sum we da je Pe co li pre ko ski. Po znat i kao plej boj, bio je go di na ma naj ve }i in ve sti tor i `en“, po ~ev od to ga da je – da li ta li ba ni ma, {to s ne kim tre - udar bom bar du ju }i zgra du par svo je fir me prao no vac da bi u ve zi sa ita li jan skom pe va ~i vla snik je ho te la, rob ne ku }e, pu kom slu ~aj no {}u? –pr vi kom }im. Pa co li je ot mi ~a re, na vod - la men ta u Mo skvi u ko ju su se ko rum pi rao Jeq ci na. Me |u tim, com Anom Ok som de ve de se tih, s osi gu ra va ju }e kom pa ni je, ban ke, {i ja upra vo go re na ve de nog spe no, pre ko lo kal ne ra dio sta ni za tvo ri li pu ~i sti. Ugo vor za Del Pon te o va je 2001. ob u sta vi ko jom se i o`e nio, ali brak ni dnev nog li sta, ko {ar ka {kog ci jal nog iz ve sti o ca Sa ve ta ce ube |i vao da je i sam mu sli ob na vqa we tzv. ru ske be le ku }e la po stu pak zbog ne do stat ka do je du go tra jao (1999-2002). klu ba, i za po {qa va pre ko 3.000 Evro pe. Na i me, u [vaj car skoj, u man, da je vre me ra ma za na i da je do bio je ba{ Pa co li, kao vla ka za i pre {la na no vu du `nost – Jed no je si gur no: Pa co li ju qu di...

Lu ga nu, tik do Mar ti je vog obi jed na od ote tih mu sli man ka... snik gra |e vin ske kom pa ni je u Hag. „Ru si ja gejt“ su, ina ~e, po ni je bi lo do sad no u `i vo tu. Ro Ali sve to za ~o ve ka we go vih ta va li {ta, po se du je luk su zan Den Aleks, no vi nar ko ji ga je „Ma be teks”. Za hva qu ju }i upra kre nu le gla si ne da je ad mi ni |en je 1951. u Mi rev ci ma, 40-tak am bi ci ja ne }e bi ti do voq no ho tel na oba li je ze ra i ni ma lo upo znao u Ka bu lu a ~i ji je tekst vo Jeq ci nu, Pa co li je re no vi stra ci ja ru skog pred sed ni ka, na ki lo me ta ra od Pri {ti ne, kao ako ne pro na |e pra vi od go vor na i van kom pleks u ko me sta nu je. ne dav no ob ja vio hr vat ski „Ju rao ne sa mo zgra du Du me, ne go i ~i jem ~e lu je bio Pa vel Bo ro dru gi po re du u po ro di ci sa de na naj ve }i iza zov do sa da – da Be xet Pa co li, do lar ski mi tar wi list”, tvr di, me |u tim, da Ru sku ope ru i Kremq. Po sle din, uze la mi to od 25 ili 30 mi se to ro de ce. Za vr {io je u~i ne ka ko ube di Sr be u ono {to li jar der i ve ro vat no naj bo ga ti Pa co li u to vre me ni je upra - 2000. i do la ska Pu ti na na vlast, li o na do la ra od Pe co li ja za teq sku sred wu {ko lu i gim na pri ~a i da iz vu ~e ko sov sku su ji Al ba nac na sve tu i mo `da `wa vao ni ka kvu ve ru: tu kao je pre se lio se u Ka zah stan, ka ko ugo vor te `ak 450 mi li o na ze zi ju, da bi oti {ao u Ham burg tr ro vu stvar nost iz te {kog gli ba naj bo ga ti ji Bal ka nac, ne vo li po pr {u ti i kr me na dla ma i pio bi u~e stvo vao u iz grad wi gra da lem ba }a. Ali, po sle sve ga, ~ak bu hom za kru hom gde ga je po zvao u ko me se na {la. da se ba vi for mom ni ti da pri be lo vi no. Ka ko god, oslo ba |a usred si bir ske ste pe – Asta ne, je ru ski tu `i lac mo rao Pe co ujak, i tri go di ne ra dio kao do n Re qa Kne `e vi}

D

Yoker u partiji kosovskih Albanaca

Svetska WORLD agenda AGENDA

2011 MMart ARCH 2011

Mar 11-13, Manama (odManama: 11. do 13. marta): Ongoing unrestu in Bahraini {irom Zbog nemira Bahreinu Sredweg Istoka sportski and the wider Middle East doga|ajiavisokog profila su claimed high-profile otkazani, poput trke sporting casualty with Formule 1 koja jeof trebalo the cancellation the da otvori sezonu. opening race of theTrka bi mo`da mogla biti Formula 1 season. odr`ana kasnije, The race could u toku godine be rescheduled later in the year

Kabul Mar 21, (21. marta): Kabul: NATO NATO beginspo~iwe to hand s predavawem over security odgovornosti zain responsibility bezbednost Afghanistan to avganistanskim Afghan forces. snagama. Postepeno A gradual reduction smawivawe of 150,000 vojske koja foreign broji troops will take 150.000 place with the pripadnika aim of completing bi}e okon~ano transition by godine the end of 2014 krajem 2014.

Porto Mar 20,Prins (20. marta): Glasawe na Port-au-Prince: predsedni~kim A presidential izborima koji se run-off vote odvijaju usred nemirne situacije in dispute-plagued elections na Haitiju.

Rastu}e nasiqe i takes place amid simmering anarhija prete milijardama unrest in Haiti.

Escalating dolara pomo}i kojebillions su upu}ene violence threatens tojdollars ostrvskoj posle of ofzemqi aid pledged razornog zemqotresa 2010.

Pariz marta): Po~iwe Mar 7,(7.

Paris: The trial is due to su|ewe biv{em begin of formerfrancuskom French president predsedniku @aku [iraku, je Jacques Chirac , chargedkoji with optu`en za zloupotrebu javnih misusing public funds when fondova dok je bio gradona~elnik he was Paris mayor. Now Pariza. in Sada frailnaru{enog health, he is the zdravqa, on jefirst prvi {ef countryÕs former francuske dr`ave head of state to koji se suo~ava sa face criminal optu`nicom za neko charges delo kriminalno

Los 24, An|eles Mar (24. marta): Los Angeles: Po~iwe The trialsu|ewe begins Konradu Mariju, ofMichael doktoru Majkla JacksonÕs doctor, Yeksona, koji je, Conrad Murray optu`en zaof on charges nesavesno le~ewe. involuntary Mari je prepisao manslaughter.

50-godi{wem peva~u Murray has admitted giving the sna`ni anestetik propofol kao 50-year-old singer the powerful sredstvo za uspavqivawe tog jutra anaesthetic propofol as a sleep kada je ovaj umro aid on the morning he died

London Mar 17,(17. marta): Providna haqina, London: The koju je nosila Kejt see-through Midlton kada dress worn by je zapala za oko Kate Middleton princu in 2002Viqamu, when mogla bi da she caught the dostigne cenu eye ofPrince ve}u od 10.000 Williamcould funti na aukciji up to ufetch Londonu. £10,000 Par, podsetimo, at auction.da namerava Theven~a pair se are due slede}eg to marry meseca

after the 2010 earthquake

Osaka (od 13. do 27. marta): Mar 13-27, Osaka: Veliki japanski turnir JapanÕs sumo grand sumo rva~a otkazan tournament has been je prvi put posle 65 first godinatime cancelled for the zbog za allegations name{tawe in 65optu`bi years over borbi.

Dva borcathe su, latest naime,scandal of match fixing, u odvojenim slu~ajevima to rock the ancient sport. Two wrestlers optu`ena zbog nelegalnog kla|ewa face prosecution in connection with illegal gambling in a separate incident

[irakov rasplet na sudu

Latinska Amerika Mar 19-23, (od 19.America: do 23. marta): Latin Barak BarackObama Obama}e visits Brazil, Chile posetiti Brazil, ^ile El Salvador on iand Salvador u prvoj his first tourregionu of the region turneji po tom od kako since becoming president je postao predsednik SAD. of the UnitedjeStates.

The Izostavqena Argentina omission of Argentina has zbog zategnutih odnosa izme|u strained relations between dve zemqe the two countries

next month

Pictures: Getty Images, AP

Research: Kate Edgley

ak [i rak je pod is tra gom da je sklo pio pre ko 400 fik tiv nih ugo vo ra to kom svog gra do na ~el ni ko va wa Pa ri zom od 1977. do 1995. go di ne, od ko jih 21 sa oso ba ma ko je ne po sto je (tzv. sa rad ni ci - du ho vi).

Biv {i fran cu ski pred sed nik za ko jeg we go va su pru ga tvr di da bo lu je od Al caj me ro ve bo le sti }e mo ra ti da od go va ra na pi ta wa ka kva je we go va ulo ga i u za po {qa va wu par tij skih ko le ga ko je su pod pu nim rad nim vre me nom i za ve li ke pa re bi li na plat nom spi sku grad ske ad mi ni stra ci je, iako su za pra vo ra di li u we go voj Stran ci de snog cen tra. Is tra `ni or ga ni ve ru ju da po sto je ja ki do ka zi o ko ji ma se ve} go di na ma pi sa lo u {tam pi, da je [i rak na taj na ~in pro ne ve rio 4,5 mi li o na evra iz jav ne ka se.

S op tu `ni com se ~e ka lo da mu is tek ne pred sed ni~ ki man dat (2007. go di ne) ko ji ga je {ti tio od po kre ta wa tu `be za kri vi~ no de lo, a za ko je je za pre }e na ka zna i do 10 go di na za tvo ra i pla }a we 150.000 evra. Sa slu {a wa su po tom od la ga na zbog bo le sti osum wi ~e nog. [i rak, ko ji da nas ima 77 go di na, ener gi~ no je de man to vao da je u~e stvo vao u zlo u po tre ba ma jav nih fon do va. On je ve} bio sve dok u slu ~a ju we go vog po li ti~ kog sa ve zni ka Ale na @i pea, biv {eg fran cu skog pre mi je ra, zbog u~e {}a u skan da lu oko la `nih rad nih me sta. @i pe je osu |en u de cem bru 2004. na 14 me se ci uslov no. [i ra ko ve pri sta li ce tvr de da ne ma no vih po da ta ka od ta da ko ji bi mo gli da te re te biv {eg pred sed ni ka. “Mi po no vo tvr di mo da ta kav si stem ni ka da ni je po sto jao u Grad skoj ku }i”, re kao je we gov advo kat po {to je [i rak pri ve den pred su di ju @a ka Ga zoa. Ako tu `i o ci do ka `u svo je na vo de, me |u tim, to }e bi ti spek ta ku lar ni pad u ne mi lost ~o ve ka ko ji je u po sled wih ne ko li ko go di na pred sed ni ko va wa us peo da tran sfor mi {e svoj imix od ci ni~ nog po li ti~ kog ma ni pu la to ra u oca na ci je. Od od la ska iz Je li sej ske pa la te, [i rak je imao neo ~e ki va ni uz let po pu lar no sti – de li mi~ no u kon tra stu sa sli kom kon zer va tiv ca ko ju je emi to vao ali ne sa svim neo prav da no u od no su na we go vog na sled ni ka. n E. N. L.

@

rise 12,7%, resuming double-digit hikes that have stoked regional 91,5 disquiet about BeijingÕs 12,7 12,7 expanding strength 77,9 7,5 Javno objavqeni podaci 7,5 disclosed (uPublicly milijardama dolara) 70,3 70,3 figure ($ billions) 14,9 14,9 Procenat (%) rasta % increase over u odnosu na 45,0 57,2 45,0 57,2 previousgodinu prethodnu 17,6 17,8 17,8 17,6 year 35,3 29,9 29,9 35,3 15,0 12,6 12,6 15,0 22,4 22,4 17,0 17,0 9,6 25,0 9,6 25,0 17,7 17,7 11,6 11,6 20,0 20,0 14,6 17,6 17,6 14,6 12,6 12,6

Kineski vojni buyet

2000 2002 2004 2006 2008 2010 2001 2003 2005 2007 2009

Zvani~ni vojni buyet za 2011. je Defence budget 2011: $91,5 billion 91,5 milijardu dolara, ali mnogi Many analysts think actua analiti~ari veruju da je potro{wa isznatno far higher than amount ve}a od onepublished koja se objavquje Sve ki ne ski na rod ni kon gres po ~eo je ju ~e i u fo ku su mu je eko nom ski raz vo j dr `a ve, ali }e se ras pra vqa ti i o ra stu voj ne mo }i. Na i me, Ki na na sta vqa da voj ni buyet po ve }a va u skla du s ra stu }im eko nom skim potencijalom i mno gi ana li ti ~a ri na ja vqu ju sa da ki ne sko-ame ri~ ku tr ku u na o ru `a wu. Port pa rol kin skog par la men ta Li \a o king re kao je, me |u tim, da je rast od 12,7 po sto, na 91,5 mi li jar du do la ra – oprav dan, ali da Ki na ne }e pred sta vqa li ni ka kvu pret wu, „jer je pro gram voj ne mo der ni za ci je mir no dop ski”. Ki na, ina ~e, u`ur ba no raz vi ja stelt teh no lo gi ju i na pred ne ra ket ne si ste me, a ta ko |e pla ni ra da gra di i svoj pr vi no sa~ avi o na. No, ta vr sta ak tiv no sti Pe kin ga sve vi {e uz ne mi ra va wi ho ve kom {i je, tim pre {to su od no si iz me |u Ki ne i Ja pa na po no vo po sta li za teg nu ti zbog spor nih ostr va u Ju `nom ki ne skom mo ru, gde po sto je ve li ke po ten ci jal ne re zer ve naf te i ga sa

20

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

DIK TA TO RI

FEJ SbuK RE vO Lu CI JA ZA hvA TI LA I KOm [I LuK

Kroz ka blo ve se iz li lo na uli ce i{e hiqada demonstranata, okupqenih preko dru{tvene mre`e Fejsbuk, i preksino} je protestovalo je u Zagrebu, tra`e}i smenu vlade premijerke Jadranke Kosor. Re~ je o najmasovnijem u nizu antivladinih protesta koji su po~eli krajem februara, a, prema procenama nekih medija, na vrhuncu skupa bilo ih je i vi{e od 8.000. „Fejsbukovci“ su u petak uve~e protestovali i ispred sedi{ta Hrvatske radiotelevizije gde su zvi`dali i uzvikivali „Lopovi, lopovi“, „Ne}emo pretplatu“. Protestovalo se i ispred sedi{ta vladaju}e Hrvatske demokratske zajednice, ali i Hrvatskog fonda za privatizaciju i Zavoda za zapo{qavawe gde se uzvikivalo „Jacu na burzu“. Demonstranti su vikali i „HDZ lopovi!“, „Dole vlada!“, „Izbori!“, a pevali su i „Jadranka znaj svemu je kraj“.

Zapravo, hiqade mladih, `ena, mu{karaca, staraca, boraca veterana, ve} danima opsedaju ulice glavnog, a sve vi{e i ostalih hrvatskih gradova, pale zastave najve}ih politi~kih stranaka, tra`e}i bezuslovnu ostavku vlade zbog autokratske, bahate i pohlepne politike, ali tra`e i da se opoziciju skloni, jer „ve} 20 godina radi samo na samopromociji”. U nekim trenucima protesti postaju i nasilni, demonstranti i policija razmewuju kamewe, suzavac, palice, stolice, pa ~ak i ukrasna drvca iz kafi}a. Protestuje se na vi{e nivoa, u vi{e smerova, nije jasno ko je organizator, a uglavnom se koriste dru{tvene mre`e za informisawe, reakcije i organizaciju daqih aktivnosti...

Ovde se, ipak, ne radi o nekoj od zemaqa severne Afrike, ve} o done-

V

davno uspavanom glavnom gradu zemqe iz na{eg podnebqa, koja ve} godinama tapka pred vratima Evropske unije. I tako se pre dve nedeqe dogodila „hrvatska Fejsbuk revolucija“!

Kao organizator je isko~io mladi student menaxmenta s prili~no nesuvislim politi~kim i dru{tvenim stavovima, me|utim, wegov poziv na

svakim protestom sve ve}i. Pri tome, „Fejsbuk protesti“ su specifi~ni: iza wih, kako se zasad ~ini, nema organizovanog pokreta, ili politi~ke stranke, ili ne~eg sli~nog.

Demonstranti dolaze iz najrazli~itijih slojeva dru{tva – besku}nici, penzioneri, tinejxeri zaka~eni na Fejs i Ajpod, mladi aktivisti… Da,

proteste i tra`ewe ostavke Jadranke Kosor i cele vlade o~ito je bio glasniji i konkretniji od svih hrvatskih politi~ara i de`urnih bunxija zajedno; no, nije toliko va`na glasno}a, koliko pogo|eni trenutak.

Od stotinak qudi na prva dva protesta, na ulice sada svaki drugi dan izlazi po nekoliko hiqada, a broj je

~ak i huligani, uglavnom iz navija~kih klanova: oni, naravno, nemaju ama ba{ nikakav ciq, ni dru{tveni, ni politi~ki, ali su, kao i drugde, pokazateq prili~no niskog nivoa duha hrvatskog dru{tva.

Ipak, jedan drugi agresivni ispad demonstranata mnogo je va`niji. Paqewe zastava HDZ-a, SDP-a i EU nije bio huliganski ispad BBB-ovaca, ve} ne ba{ pristojna, ali mo`da i najja~a poruka dosada{wih protesta. Hrvatski gra|ani, osim {to vi{e nikako ne `ele na vlasti ovaj i ovakav HDZ i Jadranku Kosor, koja vrlo slepo provodi iskqu~ivo politiku ulaska zemqe u EU, po koju god cenu to bilo, a ona je sve vi{a, ne vide spas ni u najja~oj opozicionoj stranci i wenim partnerima, iako se upravo SDP i wen lider Zoran Milanovi} uverqivo vide kao novi nosioci vlasti u Hrvatskoj.

Me|utim, Milanovi}evo preterano kalkulisawe s ama ba{ svakom problematikom, sve mu se ja~e obija o glavu. A on to i daqe ne vidi. Pa

Jo si po vi}: Dr `a vu ne ugro `a va ju pro te sti, ve} to {to ne ma re for mi Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} oglasi se ju~e oceniv{i da je pravo na mirni protest „temeq demokratije”. „O~ito, deo hrvatskih gra|ana `eli danas javno izraziti svoje nezadovoqstvo privrednim i op{tedru{tvenim stawem. Razloge zaista nije te{ko prepoznati. Zato politika mora slu{ati glas naroda i odlu~no promeniti negativne trendove. Bez obzira na to {to je deo demonstranata bio nasilan, ne verujem da nasilnici mogu preuzeti vo|stvo protesta. Zato sam uveren u to da sigurnost i stabilnost dr`ave nisu u pitawu. [tavi{e, mislim da stabilnost dr`ave u prvom redu ugro`ava nedostatak reformi i lo{i ekonomski trendovi, ponajpre visoka nezaposlenost i besperspektivnost mladih”, rekao je Josipovi}.

opet, uvre|eno, poru~uje demonstrantima (od kojih istovremeno o~ekuje glasove na izborima za mawe od godinu dana): imamo mi jo{ mnogo zastava, vaqda za daqe zamagqivawe pogleda svojoj javnosti… Upravo kao {to je i zastava EU izgorela jer je postala prev{e proziran paravan nesposobnoj hrvatskoj vlasti.

I upravo to, naizgled, besciqno okupqawe, kako bi ministar poqoprivrede rekao: par demonstranata s najrazli~itijih strana, na punih nedequ dana u}utkalo i vlast i opoziciju i dru{tvene analiti~are i politi~ke profitere. Iz tabora Jadranke Kosor dolazile su neuobi~ajeno besne i nesuvisle reakcije, a nadobudni portparol vlade otvoreno je optu`io opoziciju da je potkupila demonstrante. Milanovi} je, po obi~aju, gledao sa strane kako da izvu~e najboqe karte, a nekoliko ve~nih opozicionara, poput IDS-ovca Damira Kajina, na kraju su se pridru`ili demonstrantima!

HDZ se istovremeno na{ao u vrlo o{trom i vrlo otvorenom unutarstrana~kom ratu, {to im nikako ne ide na ruku. Toliko su se pogubili da prozivaju predsednika Josipovi}a zbog Tihomira Purde, a o protestima je Kosorova progovorila tek nakon nedequ dana i to u dru{tvu poverenice EU, iako joj demonstranti ve} danima doslovce pod prozorom vi~u: Odlazi!

No, na wenu sre}u, Purda je pu{ten iz pritvora i premijerka opet mo`e duboko udahnuti, pa nije {tedila ni kerozina da „vukovarskog braniteqa“, kako ga naziva, ponovno u maniru dobre majke vrati ku}i trudnoj `eni i uplakanoj deci i da krene u predizbornu ofanzivu.

A najzanimqiviji obrt tek sledi: naime, Tihomir Purda, ~ije je ime ovih nedeqa postalo simbol borbe protiv Kosor i HDZ-a, po povratku se otvoreno zahvalio vladi i premijerki na pomo}i, te odlu~no kazao: „Obo`avam premijerku, ne bih protestvovao protiv we“. I {ta }e{ sad, Milanovi}u?

Ove politi~ke igre ipak se, kako stvari stoje, zasad ne}e odraziti na naizgled bezglavu Fejsbuk revoluciju. Protesti idu daqe, a ostaje da se vidi ho}e li ih iko ko namerava da daqe vodi Hrvatsku, iskoristiti za i{ta boqe od dobre pro|e na izborima. n Ana Dasovi}

PUT OKO SVETA

BA[ NI [TA Ka da je [e ri dan Si mov ob ja vio kwi gu od 200 stra ni ca, u ko joj ne pi {e ba{ ni {ta osim na slo va, ni je mo gao ni da pret po sta vi da }e po sta ti best se ler! Na slov kwi ge je „Na {ta sva ki mu {ka rac mi sli ka da ne mi sli na seks“ i is pr va je na me we na da bu de pro da va na kao {a la ili su ve nir. Ubr zo, stu den ti su po ~e li da je ko ri ste kao sve sku i pro da ja je pre va zi {la sva ka o~e ki va wa.

SRE] NA JE: Jed na 11- go di {wa Taj lan |an ka ko ja je pro gla {e na naj dla ka vi jom de voj ~i com na sve tu, ali se isto vre me no sa mo za ki ti la ti tu lom naj sre} ni je oso be ko ja pa ti od ovog po re me }a ja. Na i me, Su pa tra Sa su pan tvr di da joj to {to ima Amra sov sin drom uop {te ne sme ta, jer ju je u~i ni la po pu lar nom u {ko li.

Vak ci na ci ja P ro test no okupqawe od pre par nedeqa ispred Mekdonaldsa u Pekingu privuklo je vi{e novinara i policajaca, nego onih kojima je taj poziv zapravo bio upu}en: onima kojima sloboda miri{e na, recimo, jasmin. I pored takvog epiloga, vlasti su se potrudile da preduprede poku{aj da se protest odr`i na istom mestu: ba{ ispred Meka zapo~eta je rekonstrukcija ulice, no osim ograde i prate}e signalizacije, na licu mesta ba{ i nisu uo~ene neke preterane aktivnosti.

Mere protiv protesta, pou~ene iskustvom sa arapskog zapada, vlasti su sprovele i po sirotom internetu, onemogu}avaju}i pretragu za informacijama koje su povezane s inicijativama za proteste. U o~itom naporu da se spre~i viralno inficirawe gra|ana pobunom sa severa Afrike i Sredweg istoka, uobi~ajena metoda blokirawa pojedinih veb sajtova dodatno je poja~ana nakon prvih poziva Kinezima da krenu putem potla~enih iz Egipta, Tunisa, Bahreina.... Tako je u posledwem cugu stradao i Linkdin, dosad za kineske vlasti ne toliko sumwiva dru{tvena mre`a poput Fejsbuka i Tvitera, na kojem je jedan korisnik spomenuo trenutno najproskribovaniju re~ u Kini – „jasmin revoluciju“.

Zbog dokazane snage dru{tevenih mre`a u mobilizaciji masa {irom sveta, Fejsbuk i Tviter su, u raznim osetqivim politi~kim momentima, ve} bili na udaru kineskih vlasti.

Ali, osim {to su zaustavili protok informacija, dobit za tamo{we vlasti ogleda se i u tome {to je na taj na~in omogu}eno da se na tr`i{te od golemih pola milijarde korisnika interneta pojave brojni doma}i klonovi Tvitera i Fejsbuka. Krajwi ciq video se iz aviona: cenzura. Kontrola.

„SPLEN DID”, CR NO GOR SKI

Ja smin

ako je krenula „jasmin revolucija”, u raznim je svetskim tabloidima na{iroko najavqivano da }e uto~i{te u Crnoj Gori potra`iti Lejla Trabelsi, u narodu omra`ena `ena biv{eg tuniskog predsednika Bena Alija, pa doskora{wi egipatski lider Hosni Mubarak, a u posledwe vreme se naj~e{}e pomiwu sinovi libijskog vo|e Moamera el Gadafija. I svima wima je, po tim „`utim” napisima, zajedni~ko da bi se u prvo vreme smestili u hotelu „Splendid” u Be~i}ima, jer samo wegovih pet ekstra zvezdica mogu da zadovoqe ekstra prohteve prebogatih arapskih izgnanika.

Naravno, od svega toga je ta~no samo to da luksuzni hotel na samoj obali Jadrana mo`e da iza|e u susret i najprobirqivijim ukusima, pa i onim An|eline Xoli, Breda Pita, Hulia Iglesijasa, Rolingstonsa, Madone, Kevina Spejsija, brojnih uglednih bankara, kao i 28 aktuelnih dr`avnika, koji su u wemu odsedali...

– Zamislite da pred sobom imate mapu sa ucrtanim „Splendidom”. Zabodite {estar u hotel, nacrtajte krug ~iji polupre~nik u srazmeri predstavqa 500 kilometara i na koju god stranu da pogledate uveri}ete se da svi za wega znaju. Svestan sam da “Splendid” nikada ne}e biti najboqi hotel na svetu, ali me to ne spre~ava da svakog dana nastojim da to bude. Samo takvim na~inom razmi{qawa mo`emo napred, jer u region prakti~no ne postoji reper s kojim mo`emo da se merimo... – pri~a nam jedan od suvlasnika hotela, Kotoranin @arko Radulovi}, ina~e predsednik Crnogorskog turisti~kog udru`ewa i prvi ~ovek “Montenegro stars hotel grupe”.

Leti u hotelu mesta prakti~no nema. Van sezone je popuwen sa otprilike 30 odsto, s tim da je vikendom pri~a druga~ija – broj gostiju se pewe na preko dve tre}ine kapaciteta. Ovih zimskih dana naj~e{}i gosti su Italijani, Turci i Albanci, dok je za vikend bila i jedna pove}a grupa Dubrov~ana. Crnogorski turisti uglavnom praktikuju dolazak vikendom, jer spa-velnes centar, koji je na raspolagawu gostima, pru`a izuzetne usluge i nudi sve ono {to gost ne mo`e da ima kod svoje ku}e – Sve je po~elo 2000. godine kada je pla}ena nema~ka firma da na~ini „masterplan” za razvoj turizma u Crnoj Gori. Rezultat se sveo na to da je neophodna privatizacija hotela i da bi

K

Za do voq stvo ko {ta JAG MA: Ju ~e je po ~ela da sa o bra }a no va su per br za li ni ja u Ja pa nu, iz me |u To ki ja i Aomo ri ja na se ve ru Ja pa na. To {to pro jek to va na br zi na vo za „Ha ja vu za“ iz no si 300 ki lo me ta ra na sat, ne za vre |u je to li ko po seb nu pa `wu ko li ko ne za pam }e na jag ma za me sta u tom vo zu. Ta ko je na on lajn auk ci ja ma kar ta za pr vu kla su pro da ta ~ak za 3.400 evra, {to je 23 pu ta vi {e od re gu lar ne ce ne.

NI JE BOR DEL: De vet oskud no ob u ~e nih `e na ob na `i le su svo je gru di na ve li koj hlad no }i is pred ki jev ske cen tral ne ma ti ~ar ske kan ce la ri je. Na ova kav vid pro te sta mla de Ukra jin ke od lu ~i le su se zbog od lu ke jed ne no vo ze land ske ra dio sta ni ce ko ja je za jed nog slu {a o ca spon zo ri sa la put u Ukra ji nu ka ko bi pro na {ao - mla du.

PO SLED WI: Po sled wi `i vi bo rac Pr vog svet skog ra ta, Klod ^o uls pro sla vio je svoj 110. ro |en dan ma lim oku pqa wem u sta ra~ kom do mu u ko me `i vi u Austra li ji. Iako je slep i sko ro gluv, i da qe raz u me {ta se oko we ga do ga |a, pri ~a we gov sin, 76-go di {wi Adrian.

Ono {to gosti naj~e{|e isti~u kao ne{to najboqe od najboqeg je kuhiwa hotela “Splendid”. Raznovrsnost supa, ~orbi, toplih i hladnih predjela, jela od razli~itih vrsta mesa, ribe, pasti, morskih plodova, salata, deserta, peciva i vo}a ne ostavqaju ravnodu{nim ni najprobirqivije goste. Od 322 soba ~ak 220 su s pogledom na more, dok preostale gledaju na planinu . “Splendid” ima jedan kraqevski apartman, jedan penthaus i 13 velnes apartmana. Hotel nudi i neograni~ene mogu}nosti za konferencije, seminare i poslovne sasatanke, uz velnes-spa centar koji obuhvata tri zatvorena bazena, teretanu, saune, tursko kupatilo… U punoj sezoni cena u dvokrevetnoj sobi s pogledom na more, na bazi no}ewa s doru~kom, iznosi po osobi 217 evra, dok van sezone, ovo isto zadovoqstvo po osobi iznosi 85 evra, pri ~emu je doplata za pun pansion 35 evra, uz napomenu da su svi obroci na bazi vrhunskog {vedskog stola.

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

21

I IN TER NET: KO mE TO TA mO SmE TA WWW

inficiranog gra|anstva Iako su sa svim dru gi raz lo zi iz ve li qu de na uli ce, bit ka za pri stup in for ma ci ja ma na in ter ne tu pre po zna ta je kao va `an po li gon za od me ra va we sna ga sa re `i mom, od ~e ga je, na kra ju kra je va, i za vi sio is hod pro te sta. Mla di Egip }a ni ko ri sti li su dru {tve ne mre `e, kao ne ki dru gi u sli~ nim si tu a ci ja ma, za or ga ni zo va we pro te sta, za do go va ra we sa sta na ka, pla ni ra we ak ci ja... Ka da je na re dio (sa mo) naj ve }im in ter net pro vaj de ri ma da blo ki ra ju sa o bra }aj, Mu ba rak ni je sa mo `e leo da do a ka svo jim “ot po ra {i ma”, ne go i da spre ~i da “gra |a ni-no vi na ri” pla si ra ju svo ja vi |e wa do ga |a ja, in for ma ci je, tvi to ve, kli po ve, ja u ke, pat wu... i ti me dis kre di tu ju re `im pro tiv kog su usta li i pri ku pe sim pa ti je sve ta na svo joj

Ah taj ne vi dqi vi ne pri ja teq Svrg nu ti “ve ~i ti” de spo ti, ili oni ko ji ma su da ni od bro ja ni, mo} ni jeg a ne pred vi di vi jeg (sa mim tim {to je ne vi dqiv) ne pri ja te qa od in ter ne ta ni ka da ni su ima li. Dok su pred so bom ima li pro ble me od kr vi i me sa, sve se la ko re {a va lo re pre si jom, za tvo ri ma, mu ~e wi ma, ne ret ko i ubi stvi ma. Ako su ima li bar tri ~i ste o in ter ne tu pri li kom iz da va wa li cen ci pro vaj de ri ma, to se ni je od no si lo na we go ve ne do ku ~i ve mo gu} no sti. A sa svim si gur no ne na to da je mo gu }e pot pu no za u sta vi ti {i re we in for ma ci ja.

Do bro, Se ver na Ko re ja je van sva ke kon ku ren ci je.

Ako je vre me {nim vla da ri ma i{ta bi lo za jed ni~ ko u tre nu ci ma ka da su be sni i ne za do voq ni po ~e li da iz vla ~e ja stuk is pod ka li fo vog du pe ta, na ko jem su se de li iz van bi lo ~i je kon tro le, bio je oda bir me te. Ono {to na pa da Ga da fi i ono {to na pa da ju vla sti u Ba hre i nu ni su ser vi si ko ji se zo vu Fej sbuk ili Ju tjub, ve} pro tok in for ma ci ja, pri me }u je Ra do slav De ja no vi} u ko lum ni na por ta lu mo ni tor.hr. Ba{ ih bri ga za te ser vi se, do da je, oni su za ni mqi vi sa mo kao ~vo ri {ta ko ja in for ma ci ju fo ku si ra ju, i isto vre me no ras pr {u ju na sve ~e ti ri stra ne sve ta: Fej sbuk je ne zgo dan jer nu di na ~in oku pqa wa qu di, Ju tjub je ne zgo dan jer omo gu }u je bi lo ko jem sta nov ni ku Ze mqe pri stup vi zu el noj in for ma ci ji go to vo u re al nom vre me nu.

S dru ge stra ne, vla sti u Ira nu su to kom ne dav nih pro te sta ko ri sti le sa svim dru ga ~i ju tak ti ku: ne bo ri se pro tiv in ter ne ta, ko ri sti ga za svo je svr he. Na Tvi te ru je tog da na, na i me, kru `i lo upo zo re we o go mi li na vod no pro o po zi ci o nih na lo ga, sa ko jih su {i re ne dez in for ma ci je o na vod nim lo ka ci ja ma pro te sta, te o `r tva ma i po vre |e ni ma. Isto vre me no, po ja vi lo se i upo zo re we o to me da je vre me u Te he ra nu tog da na si vo i ki {o vi to, u slu ~a ju da se na Ju tju bu po ja ve „auten ti~ ni“ snim ci pro te sta s dru ga ~i jim me te o ro lo {kim uslo vi ma.

stra ni. Jer, ka ko je to pri me tio Ra do slav De ja no vi}, „dok se pro fe si o nal ni no vi na ri mo ra ju fo ku si ra ti na si tu a ci je ko je pro ce ne naj va `ni ji ma, ano nim na, bez li~ na ma sa in stantno vi na ra mo `e se u sva kom tre nut ku fo ku si ra ti na sve, nu de }i ta ko uvid u si tu a ci ju da le ko sve o bu hvat ni je od ono ga ko jeg pru `a ju pro fe si o nal ni ser vi si, {to in for ma ci ju pr vo sa `va }u, pa je u ce lo fan umo ta ju, ne bi li je ser vi ra li na ma za va qe ni ma is pred ka u ~a, da se eto ma lo ~u di mo ta mo ne kom na ro du {to se pro tiv ne ~e ga bu ni.“ Ipak, bi lo bi pot pu no po gre {no cen zu ru i in ter net ske ne slo bo de ve zi va ti sa mo za ze mqe u ko ji ma su iona ko bi lo ko je slo bo de mi sa o na ime ni ca. Oni ko ji su tim ze mqa ma iz vo je va li slo bo de o ko ji ma su sa wa li, stvar no ili vir tu el no, ako ve} ni su, ubr zo }e shva ti ti da im sa da pred sto ji bor ba za od bra nu tih slo bo da: zna te, ta mo gde su slo bo de odav no iz vo je va ne, ta bor ba i da qe tra je. Jer, re `i mi u slo bod nom sve tu mno go vo le po zo ri {te, ali ne uz svo joj ku }i. Ta ko im ni Vi ki liks ne sme ta mno go, ali sve dok ne “pro cu re” ne {to po wih ve o ma ne pri jat no. U tom slu ~a ju, ne }e pre za ti ni od po ku {a ja da ukro te slo bo du go vo ra, ko jom s ta kvim za no som pro te klih ne de qa ku ra `e gra |a ne u arap skoj uli ci. I osta le ko ji ~e ka ju na red. n Denis Kolunyija

HO TEL KO JI PRE PO ZNA JU I SVET SKI TA BLO I DI

u Be~i}ima Cr na Go ra u na red nih 12 go di na tre ba lo da se osla wa na ta ko zva ni la ki tu ri zam, da we ni ho te li bu du u ka te go ri ji tri i ~e ti ri zve zdi ce gde bi to kom se zo ne na od mor do la zi la, uslov no re ~e no za ma li no vac, sred wa kla sa iz za pad nih ze ma qa –pri se }a se Ra du lo vi}.

Tek 2003. go di ne usle di la je ma Ho tel „Splen did” bli sta usred zi me sov ni ja pri va ti za ci ja ho te la u Bu dvi i Be ~i }i ma, ko ji su do ta da ma hom pri pa da li Ra du lo vi} na vo di da se po seb no mno go iz gu bi lo od 2006. do HTUP “Bu dvan ska ri vi je ra”.

2008. go di ne.

– U sa rad wi sa jed nim Ru som i dvo ji com [vaj ca ra ca 15. ju la – Ta da se Cr na Go ra na la zi la u si tu a ci ji o ko joj su na {i 2003. go di ne osno va li smo gru pu „Mon te ne gro stars ho tel gro up”, pre ci mo gli sa mo da sa wa ju, a na {i po tom ci je ni ka da, ve ro ko ja je ku pi la “Blue star” u cen tru Bu dve. Za pra vo, ra di lo se o vat no, ne }e do ~e ka ti. Kva drat ze mqi {ta se ov de u Bu dvi pro stam be noj zgra di u iz grad wi, ko ju smo ot ku pi li i pre tvo ri li u ho - da vao po 1.000 evra, a pro se~ ni sta no vi i po 500.000 evra. Ta da tel. Ve} u ok to bru ku pi li smo u Be ~i }i ma ho tel “Mon te ne gro” ko - je sve za hva ti la eufo ri ja i ko zna zbog ~e ga je do bro {to je to ji je ta da imao dve zve zdi ce, a u de cem bru i sta ri ho tel “Splen did”. lu di lo pro {lo. Ni {ta se ne mo `e pre ko no }i, a to je bio pe U ma ju 2004. go di ne otvo ren je sve ~a no ho tel “Blue star”, ko ji riod ka da su po je din ci `e le li da upra vo pre ko no }i stek nu je ka te go ri za ci jom do bio ~e ti ri zve zdi ce. sve. Ne ka `e se xa be da “jed na ge ne ra ci ja po ~i we po sao, dru ga – Ubr zo je i ho tel “Mon te ne gro” u Be ~i }i ma do bio ~e ti ri zve ga za vr {a va, a tek tre }a ubi ra plo do ve…” zdi ce, a ube dqi vu ve }i nu go sti ju u we mu ~i ne Nem ci, Fran cu zi, Da pro da ja ~i ni sve i u sve tu ho te li jer stva, po tvr |u je i sle Ru si, Ukra jin ci i En gle zi. I naj zad, no vem bra 2004. go di ne po ~e de }i pri mer. li smo ru {e we sta rog “Splen di da” – ob ja {wa va Ra du lo vi}.

– Ima mo har dver opre mu sa 22 ka na la di rekt ne on lajn pro da Sim bo li~ no, no vi ve le lep ni ho tel sa pet zve zdi ca na be ~i} je, pa smo ta ko 2009. go di ne ima li 40 po sto in di vi du al nih po se koj pla `i otvo ren je 13. ju la 2006, ta, a 60 pro ce na ta pre ko agen na Dan ustan ka u Cr noj Go ri. ci ja, dok se pro {le go di ne Ovih zimskih dana naj~e{}i gosti su – Pred sta vi li smo no vi broj in di vi du al nih go sti ju Italijani, Turci i Albanci.

“Splen did” agen ci ja ma i kup ci ma po peo na 58 po sto, dok je tek 42 pro cen ta sti glo po sred i ubr zo smo po sle pro mo ci je, do Crnogorski turisti uglavnom praktikuju stvom agen ci ja – ka `e Ra du kra ja av gu sta, ima li ve} 107 za vr dolazak vikendom lo vi}, do da ju }i da je taj od nos {e nih ugo vo ra za 2007. go di nu! na pri me ru “Mon te ne gra” ~ak Kom pa ni ja je br zo ra sla, pa smo 96 po sto u ko rist agen cij skih aran `ma na, dok je, pak, kod “Blue ta ko 2006. go di ne ima li 750 rad ni ka, a 2007. i 2008. go di ne za po star” ho te la 84 po sto u ko rist in di vi du al nih go sti ju. {qa va li smo ih 1.100. Na `a lost, kri za je u~i ni la da broj za po sle nih 2009. sma wi mo na 800, a pro {le go di ne smo za po {qa va li Da ka ko, naj ver ni ji i naj broj ni ji go sti su Ru si.

– U {pi cu se zo ne ube dqi vo ih je naj vi {e, ali tre ba re }i 750 rad ni ka . Upr kos sve mu, go sti su re kli svo je, s tim da 85 od sto i to da smo u ju nu pro {le go di ne ima li u jed nom pe ri o du go ukup nog pro me ta kom pa ni je do no si “Splen did”– ve li Ra du lo vi}.

Iz grad wa i otva ra we ho te la “Splen did”, po re ~i ma na {eg sa - ste iz ~ak 47 ze ma qa. I da qe ni smo za do voq ni bro jem go sti ju iz Sr bi je, a na ro ~i to iz Voj vo di ne, zbog ~e ga smo, go vor ni ka, iza zva la je ve li ke tur bu len ci je u Cr noj Go ri.

– Za Cr no gor ce va `i da su le wi, ali mi smo se o~i gled no pro - pri zna jem, i sa mi po ma lo kri vi. No, ve ru jem da }e ih ubu du }e bi ti vi {e. Uko li ko se iz bo ri mo da po vrat na avi on ska me ni li, ne ki ka `u i da smo se “po kva ri li”, jer smo po ~e li da ra kar ta na re la ci ji Be o grad – Pod go ri ca – Ti vat bu de 90 di mo. Ko li ko pu ta ste ~u li da ne ko uz dah ne i pro zbo ri: “Eh, da evra, u~i ni }e mo pun po go dak – na gla sio je na kra ju raz go vo mi je to li ki no vac…” Ko to ka `e, ni je ni sve stan da tu po ~i we ra @ar ko Ra du lo vi}, ko ji se na da da }e u pe ri o du od pet do ago ni ja, uko li ko ne zna {ta }e s wim. Sa mo no vac pot kre pqen se dam sle de }ih go di na ov de ni }i jo{ dva de se tak vr hun skih zna wem mo `e da do ne se pro fit. Po di gli smo stan dar de i to je ho te la, jer Cr na Go ra ima {an su da za hva qu ju }i tu ri zmu o~i gled no mno gi ma za sme ta lo, jer ni su pre po zna li in te res. Mi kroz de ce ni ju ostva ru je go di {wi na ci o nal ni do ho dak od da nas u ho te lu ima mo za po sle no dva de se tak in `i we ra, a ne maj 10.000 evra po sta nov ni ku. sto ra, jer nam tre ba ju qu di sprem ni da idu uko rak s naj mo der ni jim teh no lo gi ja ma. n Sava Savi}

KA KO JE PO ZNA TI AR HE O LOG ZA HI HA VAS SPA SA VAO TU TAN KA mO NA

Umetnost koja je ujedinila Egipat M

u ze ji i ar he o lo {ki lo ka li te ti Dr Ha vas ka `e da su ka sni je po ku {a li da Egip ta, ko ji su bi li za tvo re ni za po beg nu kroz to a let s is to~ ne stra ne mu ze ja. po se ti o ce od po ~et ka ma sov nih an Uhva ti li su ih mla di Egip }a ni u vr tu ko ji ti vla di nih de mon stra ci ja, po no vo su otvo su do bro voq no ~u va li mu zej. I da nas vid no re ni za jav nost. Oso bqe Egi pat skog mu ze ja u uzru jan zbog tog ru {i la~ kog po ho da, dr Ha Ka i ru, u ko jem je iz lo `e na zlat na Tu tan ka vas ka `e: “Sa sva kim od tih de vet gorz nih mo no va po smrt na ma ska, do ~e ka lo je po se ti mla dih qu di, ko ji ma je 25 go di na, po ku {ao o ce ru `a ma. Mu zej ko ji se na la zi na Tr gu Ta sam da raz go va ram. Ni su `e le li da go vo re. hrir, po pri {tu ne dav nog `e sto kog su ko ba Drek nuo sam – za {to ste hte li da opqa~ ka te de mon stra na ta i sna ga re da, bio je to kom mu zej? Bu qi li su u me ne bez re ~i. Sve eks po bur nih da na na me ti pqa~ ka {a ko ji su od ne na te smo us pe li da vra ti mo. Tu tan ka mo no va li i o{te ti li po je di ne pred me te. „Bi lo je ma ska je na me stu. Svo bla go je, hva la bo gu, na ve o ma va `no da otvo ri mo mu zej i za u sta vi mo svom me stu”. gla si ne po put onih o kra |i ma ske kra qa Tu U svo joj kan ce la ri ji u ka ir skom Za ma le ku tan ka mo na ili o pu sto {e wu mu ze ja. Po se ti dr Ha vas ima so bu za “ope ra ci je”, u ko joj se 24 o ci }e sa da mo }i sa mi da se uve re da to ni je sa ta na dan pri ma ju iz ve {ta ji iz mu ze ja i s slu ~aj“, re kao je uprav nik mu ze ja Ta rek el lo ka li te ta Asu a na, Luk so ra, Alek san dri je.

Ava di.

Sa svo jom sa rad ni com, Ame ri kan kom Ste fa Egi pat ski mu zej je ne ko li ko da na uo~i de ni, sva kog da na je an ga `o van na za {ti ti ne mon stra ci ja za tvo rio dr Za hi Ha vas, svet ski pro ce wi vog bla ga. po zna ti ar he o log i naj ve }i auto ri tet za umet ni ne sta ro ga Egip ta. Dr Ha vas je od 2002. na ~e lu egi pat skog Ve }a za Ukra de no 18 eks po na ta sta ri ne, ko je je bi lo pod okri qem Mi ni star stva kul tu re, no ne dav no je Po sle pre li mi nar nog in ven ta ri sa wa, ot kri Vla da od lu ~i la da Ve }e za sta ri ne ve no je da je 18 eks po na ta iz mu ze ja ne sta lo. Sre pro mo vi {e u mi ni star stvo, ta ko da je }om, ~e ti ri pred me ta od tog bro ja je od mah vra }e for mal no po stao i mi ni star za sta no. Sr ce Ska ra be ja iz Ju i ja i te lo bo gi we iz Men ri ne. Ha vas sto lu je u ve li kom kla si ka re ta ko ja no si Tu tan ka mo na pro na |e ni su na za ci sti~ kom zda wu u sr cu Ka i ra – na pad noj stra ni mu ze ja, u bli zi ni no ve pro dav ni ce Za ma le ku, okru `en se kre ta ri ca ma, su ve ni ra, a jed na fi gu ri na iz Ju i ja je pro na |e na u isto ri ~a ri ma umet no sti iz ra znih ze iz lo `be noj ka se ti u sa mom mu ze ju. Sta tu e ta Ake ma qa i mno go broj nim slu `be ni ci ma. na te na, ko ju je nu dio na pro da ju mla di de mon – Vo lim da do la zim u kan ce la ri ju strant u bli zi ni ju `nog zi da mu ze ja na Tr gu Ta u xin su di rekt no s is ko pa va wa u pu hrir, ta ko |e je pro na |e na i vra }e na. We go va po sti wi i ni kad se ne }u pro me ni ti. ro di ca je od mah stu pi la u ve zu s dr `av nim Mi ni Ipak, ta funk ci ja me ni i mo joj eki pi star stvom an ti kvi te ta da bi se pred met po no vo da je mo gu} nost da ~i ni mo do bro za na {ao u mu ze ju. Jo{ uvek se i{ ~e ku je kom ple ti Egi pat – pri zna je ~u ve ni ar he o log, ra we ko na~ nog iz ve {ta ja i srav wi va we ko lek ci ko ji jo{ uvek ne zna da li }e i sa no je sa re gi strom iz Ode qe wa do ku men ta ci je, da bi vom egi pat skom vla {}u osta ti na toj se ot kri lo da li jo{ uvek ne {to ne do sta je iz Egi funk ci ji. pat skog mu ze ja u Ka i ru.

Za hi Ha vas je di na mi~ na oso ba, {i ro kog zna wa i ori gi nal nog uma.

Kroz bez broj na me dij ska po ja vqi va wa pri – Zva li su me iz dru gih ze ma qa vi ~u }i u bli `io je svet fa ra o na naj {i roj pu bli ci. pa ni ci da mu zej go ri. Ni je ta ko, re kao sam, Pre {est go di na je od Ame ri~ ke aka de mi je to je sa mo ta ko iz gle da ta ko na te le vi zi ji. za te le vi zi ju, umet nost i na u ku do bio na Mno ge su zgra de i auto mo bi li oko mu ze ja go gra du Emi za se ri jal o sta rom Egip tu u pro re li, ali mu zej je ostao ne tak nut. Ne pre sta duk ci ji KCBS-a iz Los An |e le sa. Po vo dom no sve pro ve ra vam. no vih is ko pa va wa u Sa ha ri ~e sto na stu pa Ha vas ne stra hu je da bi se isla mi sti~ ka na Bi-Bi-Si ju, Dis ka ve ri ju, ka na lu Hi sto vlast, ko ja bi mo gla pre u ze ti Egi pat, mo gla ri itd. Na ci o nal na ge o gra fi ja i Si-En-En od no si ti pre ma sta ri na ma kao ta li ba ni u sni mi li su ~ak do ku men tar ce o we go vom Av ga ni sta nu, gde su sru {i li Bu di ne sta tue u `i vo tu. Na pi sao je mno ge kwi ge, a iz me |u Ba mi a nu. osta lih “Taj ne iz pe ska” i “Tu tan ka mon – Ni ka ko, jer Egi pat ni je Av ga ni stan i bla go iz gro ba”. egi pat ske sta tue {ti te sa mi Egip }a ni, a i – Ve} 1969, ka da sam bio in spek tor za sta voj ska. Da eks tre mi sti i do |u na vlast, {to ri ne u Tu na el-Ge be lu, shva tio sam da bih, se si gur no ne }e do go di ti, oni ne bi uni {ta pre ko ar he o lo gi je, mo gao svo joj ze mqi da va li, jer Egip }a ni po {tu ju svo ju isto ri ju. pri ba vim mi li o ne do la ra – ka `e dr Ha vas.

Oni su deo te isto ri je. Me ne }e sva ka vlast Po bu ne i su ko be u Ka i ru na Tr gu Ta hrir po {to va ti jer znam da {ti tim na {e spo me on je do `i vqa vao kao li~ ni rat, vla sti tu ni ke. A uve ra vam vas da se Egip }a ni po to me bit ku, jer je u tom ha o su na rod pro va lio u raz li ku ju i od Av ga ni sta na ca i od Ira ~a na.

Ar he o lo {ki mu zej i po ku {ao da ga opqa~ ka.

Ha vas ka `e da ni po {to ne `e li da na pu Dr Ha vas ka `e da je uo~i de mon stra ci ja na sti Egi pat, da bi ra di je umro u pe sku Sa ha re. slu tio {ta }e se do go di ti. Za to je i po zvao je – Ne ki su go vo ri li da je Egi pat go tov i da na ~el ni ka ka ir ske po li ci je i na lo `io mu da mo ram da ga na pu stim da bih se spa sao. To su za tvo ri Ar he o lo {ki mu zej. Kad su de mon glu po sti. Mo ju sa rad ni cu Ste fa ni we ni stra ci je po ~e le, tra `io je da voj ska za {ti ti Ame ri kan ci su hte li da de por tu ju iz ze mqe, pi ra mi de u Gi zi, ko je su okru `e ne i zi dom od a ja sam joj re kao: Osta ni, uz me ne si si gur na.

17 ki lo me ta ra. Taj be dem se, ina ~e, upra vo po Za {to bih ja be `ao? Ovo je mo ja ze mqa i moj Ha va so vom uput stvu, gra di po sled we dve go `i vot. di ne. ^u ve ni ar he o log je, ipak, ve o ma emo tiv no – De mon stran ti su mi do vi ki va li: Dr. Ha do `i vqa vao zbi va wa u svo joj ze mqi: vas, mo li mo vas, za {ti ti te na{ mu zej! Kad – Ka da sam vi deo {to se do ga |a, mi slio sam u{ao u mu zej, po ~eo sam shva tam {ta se sam da sav moj 30-go di {wi trud od la zi u ve do go di lo. Ta mo sam za te kao tri de set mla dih tar. Mi slio sam da se iz sve ga po vu ~em. Da je qu di ko ji su mi re kli: Za {ti ti li smo mu zej Sa ha ra uni {te na i da je ka ir ski mu zej de va zbog vas! U to ku no }i je, na i me, hi qa du qu di sti ran, ja ni kad vi {e ne bih ra dio taj po sao. na sil no u{lo. Pro va li li su u du }an su ve ni Ali ka da sam vi deo da je sve spa se no, shva tio ra ko ji je u sklo pu mu ze ja i po kra li sav na sam da je ta ko za hva qu ju }i obra zo va wu qu di kit, jer su mi sli li da je taj du }an za pra vo ka na ko me sam in si sti rao ovih go di na. Vo di li ir ski mu zej. No, de ve to ro wih raz bi lo je smo de cu u mu ze je, u Sa ha ru, u~i li ih o hi je krov ne pro zo re, ko nop cem se spu sti lo u mu ro gli fi ma, do vo di li film ske zve zde sva ke zej i po raz bi ja lo vi tri ne s eks po na ti ma. To ne de qe u Ar he o lo {ki mu zej, da se na rod pre su, sre }om, bi le ne zna li ce i ni su se oba zi ra ko wih iden ti fi ku je s umet ni na ma. I sad pr li na vred ne ki po ve i pred me te iz sta rih vi put vi dim da je sta ra egi pat ska umet nost gorb ni ca, ne go su tra `i li mu mi je i zla to. uje di ni la Egi pat. To je naj bo qa stvar ko ja se Ka da to ni su na {li, jer ne po zna ju raz me {taj mo gla do go di ti. umet ni na u mu ze ju, po ~e li su da raz bi ja ju... n E. P. H.

22

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

T R E N D R A P O R T : MODNI VESNICI PROLE]A

So fi sti ci ra ni sek si pil ok se ovih dana smrzavamo i u mawe ili vi{e skromno ugrejanim stanovima i ma{tamo o dalekim rajskim ostrvima na kojima bismo svi tako rado ogrejali kosti, ne{to kao modni radijator mogao bi da poslu`i trend raport kojim }emo tek nabaciti {ta }e se ovog prole}a i leta vi|ati po radwama i na ulicama. Osim {to }e nas letwe krpice makar na trenutak zagrejati, ovaj trend pregled mo`e se pokazati i korisnim – mo`da na preostalim rasprodajama za mawe para nego {to }e to biti u sezoni prona|ete neki `eqeni i moderni komadi} koji vam nedostaje u garderoberu.

Za po~etak da uka`emo da su dizajneri, nakon {to smo prethodnih sezona u`ivali u atmosferi i modi prvo dvadesetih i tridesetih, a potom i osamdesetih, ovog prole}a sedamdsete godine pro{log veka proglasili za one u trendu. Prelepe dame koje su izme|u ostalog i svojim stilom obele`ile ovu dekadu su, pored ostalih, glumica Fara Fosit, peva~i-

D

Sve boje belog!

Iako se za belu boju mo`e re}i da je prisutna u svakoj sezoni, ovog }e prole}a i leta ona jednostavno u odevawu biti sveprisutna. Re~ je o savr{enoj opciji kad je u pitawu stvarawe minimalne i istovremeno besprekorne kombinacije, a opu{tenosti i skladu doprine}e i jednostavni krojevi, kombinovani sa prefiwenim tkaninama.

Bela se pokazala kao savr{eno re{ewe za mnoge dizajnere, te je kao takva za{titni znak glamuroznih i ujedno jednostavnih kolekcija koje potpisuju Majkl Kors, Kelvin Klajn, Balensijaga… Dok su `enstvene i savr{eno bele haqine obele`ile {ik kolekcije, pored ostalih, Ralfa Lorena i Dereka Lama.

Najuticajniji svetski dizajneri poru~uju i da }e predstoje}e prole}e i leto biti idealno vreme za otkrivawe ramena. Na revijama u Wujorku, Londonu, Milanu i Parizu razli~ite vizije golih ramena predstavili su apsolutni vladari svetske mode: Gu~i, Lanvin, Aleksander MekKvin i Iv Sen Loran, s idejom da bi dame trebalo da, otkrivaju}i negovana i seksipilna ramena, izgledaju glamurozno i `enstveno.

ce Dajana Ros i Debi Hari, manekenke Xeri Hol, \ia i Margo Hemingvej, a ono {to “vesele sedamdesete” karakteri{e jeste ~iwenica da koliko god da su u modnom smislu bile raznolike, istovrememeno su u svakoj kombinaciji bile profiwene. Upravo je ta sofisticiranost sedamdesetih, moderan stil ovog prole}a. Drugim re~ima – budite seksipilni, ali ne preterano.

Osim jednostavnih, nosivih i osve`avaju}ih kreacija, kao i slobode koju donose fluidne, prozra~ne tkanine i razigrane boje, dizajneri ovog prole}a na modnu scenu vra}aju i {picaste

cipele, koje }e u velikoj meri obele`iti predstoje}u modnu sezonu. Ono najva`nije je svakako vest da }e sa visibabama i lastama u paketu sti}i i mno{tvo lepih i zanimqivih trendova, me|u kojima }e svako mo}i da, bez obzira na razli~ite ukuse i stilove, prona|e ne{to sebi po meri. Ukratko, pred nama je sezona puna modnih razli~itosti, pa stoga krenimo redom sa predstavqawem, ako je verovati poznatim svetskim kreatorima, najpo`eqnijih komada za sezonu prole}e/leto 2011.

Ono bez ~ega }e prvi sun~ani dani biti gotovo nezamislivi, bar kada su modna pravila u pitawu, jeste bela ko{uqa, za koju su mnogi spremni da potpi{u kako }e biti jedan od kqu~nih elemenata u ormanu. Ovaj prvenstveno jednostavan i prakti~an ko-

mad ode}e, za svoju planetarnu popularnost mo`e pre svega da zahvali ~iwenici da, odi{u}i stilom i elegancijom, omogu}ava kombinovawe kako razli~ite garderobe (podjednako je efektna bilo da je “uparena” sa sukwom i pantalonama, bilo s xinsom, ili recimo, s ko`nim {orcem). Kada je re~ o qubiteqima printeva, predstoje}a sezona i pre svih dizajneri Stela Makartni i Valentino u prvi plan sta vqa ju ro man ti~ ne, cvetne motive, pri ~emu modno putovawe u sedamdesete istovremeno donosi i veliki povratak pantalona {irokih nogavica, farmerica “frulica”, tufnica, kao i ve}ini dobro poznate maksi haqine, za koju ve} sada mnogi tvrde kako }e, prozra~na i glamurozna, biti jedan od najpopularnijih odevnih predmeta. Naravno, uz ovakve krpice nezaobilazne su i platforme kao topla preporuka za ne {to opu {te ni ji dnevni izgled.

Za sve rokerke u du {i, kqu~ ni pro le}no - letwi komad je ko`na jakna, modni klasik za koji ne bi trebalo da {tedite prilikom kupovine. Jedan od stajlinga koji se preporu~uje jeste i takozvani “{treberski”. Kod ove kombinacije kqu~ni komad je kardigan (i to po mogu}nosti model sa printom), koji se najboqe kombinuje s belom ko{uqom i {orcem ili sa sukwom i platformama. Ne}ete pogre{iti ni ako se odlu~ite za jo{ pro{le godine na modnu scenu vra}eni kombinezon, ba{ kao ni ako va{ izbor bude bila militari jakna na dvore do kop ~a we ili sve tlu ca vi “disko”sako, ove sezone u kombinaciji sa farmerkama savr{en za dnevnu varijantu. [to se boja ti~e, osim vesele i jarke palete (`uta, narand`asta, plava i zelena), u kombinaciji }e biti i garderoba u tonovima ko`e, kod koje je najva`nije da izaberete, u zavisnosti od boje tena i kose, izaberete pravu nijansu. Nezaobilazni modni detaqi }e, pak, biti tanak ko`ni ka i{ ko jim }e te na gla si ti struk, duga~ka ogrlica, pomalo retro modeli sun~anih nao~ara, kao i pove}e narukvice. n Jasna Budimirovi}

NAJHLADNIJA MESTA NA SVETU

Ta mo gde se i plu }a mr znu Ledeni talas nikako da pro|e, a svima nam je preko glave ledenica, klizavica i severca, kapa, rukavica i grejalica. Ipak, i najstra{nijoj zimi do|e kraj... osim u nekim krajevima zemaqske kugle.

Is tra `i va~ ka sta ni ca Vo stok, An tark tik: Apsolutno najhladnije mesto na svetu skoro je potpuno nenaseqeno, ako se izuzmu retke kolonije pingvina i foka du` obale. Da nije nesre}nih nau~nika koji borave u ovoj ruskoj istra`iva~koj stanici, ne bismo ni znali kako izgleda `iveti na prose~noj temperaturi od -36 stepeni Celzijusa, koja se zimi lako spusti na neverovatna -84 stepena. Ne ~udi zato {to je ova stanica naseqena qudima samo leti, a boravi se u proseku mesec dana, jer za du`e niko nije sposoban.

Ojm ja kon, Re pu bli ka Sa ka, Ru si ja: Iako je globalno zagrevawe uzelo danak i u Sibiru, to kao da ne doti~e najhladnije mesto na svetu – gradi} Ojmjakon u oblasti Jakutsk, gde temeprastura ume da se spusti i na -65 stepeni Celzijusa. Gotovo {est stotina stanovnika ove varo{ice u`iva u sne`nim radostima, a privreda se ovde oslawa iskqu~ivo na sto~arstvo, jer je poqoprivreda nemogu}a, po{to je zemqa trajno smrznuta. Deci je u Ojmjakonu dozvoqen boravak napoqu samo dvadeset minuta, a da bi se stoka napojila, ~ak i leti, potrebno je razbiti led na izvoru. Ojmjakon ina~e zna~i „voda koja se ne mrzne“, a ime je dobio po obli`wem termalnom izvoru.

Pro spekt Krik, Aqa ska, SAD: Kada je pre sedam godina u ovom gradu na severu Aqaske dostignut temperaturni rekord od -62 stepena, ovo nekada `ivo mesto ponovo je dospelo u `i`u javnosti. Otkako je zavr{ena izgradwa Transaqaskog gasovoda, ve}ina stanovnika, prete`no minera i gra|evinaca, napustila je Prospekt Krik i oti{la u potragu za boqim poslom. Naseqe je opustelo, a povremeno ga obi|u istra`iva~i i avanturisti, `eqni do`ivqaja istinske zime na svojoj ko`i. U kolikoj su opasnosti pokazuje ~iwenica da se plu}a mrznu na vazduhu hladnijem od -60 stepeni, pa su vam za boravak u ovom gradu potrebni polarna jakna i filteri na ustima i nosu.

USPE[AN NASTUP SRBIJE I VOJVODINE NA 34. ME\UNARODNOM SAJMU TURIZMA U BUDIMPE[TI

Fe sti va li ma me tu ri ste

anas je zatvoren 34. me|unarodni sajam turizma „Hungekspo”, na kojem su se uspe{no predstavili izlaga~i iz turisti~kih organizacija Srbije, Beograda i Vojvodine, te dvadeset op{tina, ~etiri agencije i dva turisti~ka klastera. Na{e predstavnike je, uz vojvo|ansku gastronomsku ponudu i zvuke tambura{a, pozdravio I{tvan Pastor, pokrajinski sekretar za privredu.

– Mislim da je osnovno ono {to izlaga~i ka`u, a oni tvrde da su zadovoqni i da je do{lo do sklapawa dobrih poslova.

Pokrajina je ovog puta preuzela na sebe zna~ajan deo tro{kova, tako da su izlaga~i imali da pokriju boravak. To je veoma va`an na~in podr{ke u osvajawu tr`i{ta – rekao je Pastor.

On je dodao da je vojvo|anski turizam ipak jo{ uvek vi{e {ansa nego realnost, te izneo pora`avaju}i podatak da je sad ve} daleke 1989. godine Vojvodina ostvarila, {to se ti~e gostiju, no}ewa i deviznog priliva, oko 150 odsto ve}i prihod nego lane.

– Turizam je zahtevna privredna grana i ponovo treba da zasu~emo rukave i ulo`imo u ovu granu, jer dr`ava malo ula`e – rekao je Pastor.

Podr{ku turisti~kim radnicima pru`io je i ambasador

D

Srbije u Budimpe{ti Dejan [ahovi}, koji je napomenuo da Ma|arska i Srbija imaju odli~ne odnose, ali da me|usobna pose}enost qudi izme|u dve zemqe ne prati taj odnos, te da se nada da }e se to promeniti. Ipak, boqitak na tom planu zabele`io je predsednik Turisti~ke organizacije Beograd Dejan Veselinovi}, koji ka`e da je u 2010. bilo 8 odsto vi{e gostiju iz Ma|arske nego 2009. [ansu na{e zemqe u privla~ewu ve}eg broja inostranih gostiju Kristina Kujunxi}, predsednica Turisti~ke organizacije Srbije, vidi u Gu~i, Egzitu i Xez festivalu Ni{vil, kao i Bir festivalu.

– Veoma je bitno {to smo na „Hungekspu” ponudili 52 vikenda u Srbiji u objediwenoj bro{uri. Va`na je i Dunavska strategija, razvijawe biciklizma i aktivnog odmora – rekla je Kujunxi}eva.

Port pa rol ka Tu ri sti~ ke organizacije Novog Sada Andrea Knezi istakla je da je veoma zadovoqna nastupom grada na najve}em sajmu te vrste u Evropi.

Si ja ~en gle ~er, Pa ki stan: Najve}e bojno poqe na svetu nalazi se, naravno, na Himalajima, i temperatura se ovde spu{ta i do -58 stepeni Celzijusa. Ironi~no, dobio je ime po endemskoj vrsti, ru`i koja raste samo na padinama Himalaja. Na zaravni ovog gle~era od 1984. godine odigrava se sukob izme|u Indije i Pakistana, a wihova vojna upori{ta najvi{a su na svetu – nalaze se na 6.000 metara nadmorske visine. Gle~er privla~i planinare i alpiniste iz celog sveta, a na jednoj zaravni nalazi se i najvi{i heliodrom na svetu.

– Novi Sad tradicionalno u~estvuje na ovom sajmu i primetan je napredak u organizaciji i opremawu {tanda, koji se nalazi u samom sredi{tu hale i time privla~i veliki broj posetilaca, koje najvi{e interesuju kratka zadr`avawa u na{em gradu, dan-dva. Ostvarili smo i odli~ne kontakte sa ovda{wim turisti~kim agencijama koje `elimo da spojimo sa na{im agencijama – rekla je Andrea Knezi, nepomenuv{i da je, prema podacima Republi~kog

zavoda za statistiku, primetan veliki porast u broju dolazaka i no}ewa inostranih turista u Novom Sadu.

Izlo`beni prostor i ponude Turisti~kih organizacija Srbije, Beograda i Vojvodine videlo je oko 50.000 posetilaca Sajma „Hungekspo”, na kojem su se predstavile i zemqe iz regiona, poput Slovenije i Hrvatske, ali i neke daqe destinacije, kao {to su Nepal, Uganda i Indija. n Sne`ana Milanovi}

Is tra `i va~ ka sta ni ca Sa mit, Gren land: Istra`iva~ka stanica koja je aktivna i naseqena cele godine nema stalne koordinate, zato {to se nalazi u centru ledene plo~e Grenlanda koja se pomera.

To ne smeta stotinama nau~nika, istra`iva~a i pomo}nih radnika da borave u Samitu, formiraju}i pravo malo naseqe koje pre`ivqava na temperaturama koje se zimi spu{taju na -60 stepeni Celzijusa.

Da sve bude lak{e, letwe temperature u ovoj istra`iva~koj stanici, posve}enoj analizi topqewa ledene plo~e, pewu se do neverovatnih nula stepeni, i to ako nai|e toplotni talas. U me|uvremenu, stanovnici se snalaze zahvaquju}i polarnim odelima, a leti mogu sebi da dozvole luksuz i spavaju pod polarnim {atorima, formiraju}i pravo malo naseqe, nazvano [ator grad. n Ivana Vujanov

oglasi

dnevnik

AGEN CI JA za bra~no posredovawe. Osmomartovski jednodnevni izleti, Stani{i}i 2.500 Vojvo|anskom ravnicom 2.900. Sve~ana ve~era 1500 za slobodne. Telefon 021/496-382.

23366

PO ZI VAM kupce stanova, lamela2, Novaka Radowi}a 41-43, NS da se jave na e-mail jo ki04@sbb.rs radi udru`ivawa zbog ostvarivawa ugovornih prava.

23259

IS KU SAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih i mature. Povoqno, veoma uspe{no.

Telefon 021/6367-482, 063/471-644.

23093 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

23117 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

23118

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

23119 VI [I FI ZI O TE RA PE UT - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, reume, povrede ko{tano-zglobnog sistema, kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija-aparati. Telefon 064/216-54-24.

23373 NU DI MO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel. 063/527-459, www.so lis-ne kret ni ne.com.

438911

ME WAM stan 90m2 za mawi uz doplatu, Bul. K. Milo{a 2/a. Telefon 062/787-079.

23218

nedeqa6.mart2011.

23

ME WAM nov jednoiposoban ukwi`en stan 36m2 u centru za mawi uz doplatu. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

23391 ME WAM jednoiposoban stan 30m2 u izgradwi za poqoprivredno zemqi{te (mo`e i okolina Novog Sada). Telefon: 6546-976, 065/3333-177 i 063/10-30-232 23395

IZ DA JEM jednoiposoban, nename{ten stan, 40m2, Ulica Stevana Musi}a, visoki parter. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276.

23168 IZ DA JEM stan u Petrovaradinu od 50m2 komplet name{ten cen. grejawe, telefon za parove ili studente.

Telefon 063/8740-405. 23186 IZ DA JE MO stan, Episkopa Visariona, 82 m2, 1. sprat, CG, lift KATV, interfon, nename{ten, dve terase, pla}awe mese~no. Telefon 063/50-40-50, 064/24-66-142.

23363

IZ DA VA WE NE KRET NI NA - uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova.

Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523380. www.sta no vi.rs 23380 IZ DA JEM dvosoban stan 50m2, u Pariske komune, prizemqe, name{ten + 2 telefona - 180E. Telefoni: 064/124-97-91, 021/452-550.

20863 IZ DA JEM name{tenu garsoweru kod Spensa, Maksima Gorkog br.6, Novi Sad. Telefon 063/511-939.

22772 IZ DA JEM prazan dvosoban stan kod Sajma. Telefoni: 063/588-270, 021/6616-350.

22971 IZ DA JEM garsoweru za jednu osobu ili bra~ni par, u blizini socijalnog, (kablovska, klima), najam + tro{kovi. Telefon 064/9865310.

23030

IZ DA JEM komfornu garsoweru blizina fakulteta, ve{ ma{ina, III sprat, odvojena kuhiwa.

Telefon 021/459-372.

23034

USE QIV dvosoban stan na Limanu III. Telefon 6369560, 064/275-5731, 036/841667.

23037

IZ DA JEM jednosoban, name{ten stan, prvi sprat, Ivana Kosan~i}a, 150E+ depozit. Slobodan od 15.3. Telefoni: 064/888-1180 Qiqa.

23060 GAR SO WE RA, Bra}e Ribnikara 11, kompletno name{tena, na du`e vreme, cena 150E. Telefon 063/523-625.

23108 IZ DA JE se jednosoban name{ten stan na Novom nasequ. Telefon 064/200-29-46.

23153 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Novom nasequ.

Telefon 021/505-531.

065/5505-531.

23156 IZ DA JEM jednoiposoban prazan stan useqiv odmah, na Novom nasequ, cena 120E. Telefon: 063/589-481. 23258 IZ DA JEM jednosoban stan kompletno renovoran 36m2 sa ugra|enom kuhiwom, na Bulevaru pored Simpa. telefon 064/127-6094.

23285

PO VOQ NO izdajem dvosoban 60m2 prazan stan, ima kuhiwske elemente, Novo naseqe, lift, telefon, kablovska, CG, klima, 150 E. Telefon 021/827-038.

23323 KOD [TRAN DA, dvosoban, name{ten, lift, klima, kablovska. Odmah useqivo, na du`e vreme.

Telefon 064/524-8097 izme|u 14-16 ~asova.

23338 IZ DA JEM mawi name{ten dvosoban stan. Mo`e i dva studenta. Milana Glumca 7.

Telefon 064/1335667. 23347 DVO SO BAN stan 62m2 sa novim name{tajem, dvori{no orjentisan, kutak mira i ti{ine - izdajem. Telefon: 300-665.

23358 IZ DA JE MO jednoiposoban name{ten stan na Bulevaru oslo bo |e wa u zgra di sa obezbe|ewem za 200 E. Depo zit oba ve zan. Te le fon: 6447-622 .

23407 IZ DA JEM salonski stan u Dunavskoj ulici na deu`i period pogodan za salone, ordinacije, stanovawe, parking obezbe|en, visoki parter. Telefon: 064/11-84654.

23412 IZ DA JEM novu garsoweru, 29m2, sa terasom na I spratu, nov name{taj, sa dva le`aja u ulici Danila Ki{a. Telefon 021/6614-683.

23313

VE LI KA PO NU DA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu!

Tel. 065/2019-004, 021/6624325 www.so lis-ne kret ni ne.com.

438906 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru u ]irpanovoj ulici, sa terasom, cena 150 evra + depozit! Tel. 063/855-7109 ({ifra: 10877) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438907 IZ DA JEM ekskluzivan stan u strogom centru grada, luksuzno opremqen, 115m2, mese~no 1.500 evra! Tel. 063/855-7109 ({ifra: 10721) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438908

IZ DA JEM garsoweru kod Socijalnog komplet name{tena, po ceni od 150 evra!

Tel. 063/855-7109, www.so lisne kret ni ne.com.

438909 IZ DA JEM kod Suda nov stan 33m2 na visokom prizemqu, u novoj zgradi za kancelariju ili poslovni prostor. Telefon 528-137.

439100 IZ DA JEM Maksima Gorkog trosoban stan 71m2 kompletno name{ten za 200E slobodan odmah. Telefon 528-137.

439102

PO TRE BAN kvalitetan reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533.

23379 PO TREB NI kvalitetni stanovi za vreme Poqoprivrednog sajma. Telefon 021/522-533, 063/522-202.

23383

BEZ AGEN CI JE kupujem dvosoban ukwi`en stan. Liman, Centar, Kej. Telefon 021/422-116.

23289 KU PU JE MO stanove od 25 75m2 na Grbavici i Somborskom bulevaru. Telefon 021/522-533, 063/522-202.

23384

TRA @I MO za poznate kupce od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na dobrim lokacijama. Hitno!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335.

438996 KU PU JE MO za potrebe raseqavawa stanove u Novom Sadu svih struktura, isplata u ke{u. Tel. 636-6952. 439031

KU PU JE MO stan u Novom Sadu, brza isplata. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440003 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

439103

24

oglasi

nedeqa6.mart2011.

PO VOQ NO prodajem useqiv dupleks 73m2, u Prezidentovoj zgradi, na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope sa terasom. Telefon 063/47-57-65.

23399

GR BA VI CA - 65m2 dupleks, dodatno opreman, ostaje ugradna kuhiwa, cena 69.500 evra.

Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 14009) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438964 OD LI ^AN dupleks na Grbavici, u ceni ful name{taj, bela tehnika i gara`a!

Ukwi`en! U dvori{tu zgrade igrali{te za decu, 108m2.

Za vi{e informacija pozovite... Vredi videti! Tel. 064/157-1297, 021/520-231 ({ifra: 14711) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438984 NO VO GRAD WA - Nova Detelinara, predugovarawe, 30m2, drugi sprat, cena sa PDV-om, samo 28.000 evra.

Pla}awe na rate! Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 14306) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438931 VR WA^ KA BA WA - Luks apartmani! Pet minuta od centra bawe, useqivi, ukwi`ena zgrada! Tel. 063/527459 ({ifra: 14310) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438933

PRO DA JEM veoma povoqno garsoweru od 26m2, na Novoj Detelinari. Telefon 021/63-41-521.

22764 GAR SO WE RU 15m2 Jevrejska, pored Sinagoge, 1. sprat, komplet sre|ena sa kupatilom, balkonom. Mo`e zamena za malo ve}u, 22.000E. Telefon 064/1526270, 6216-789.

23127 PRO DA JE MO garsoweru u Petra Drap{ina ulici za 26.000, useqiva. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 23354 PRO DA JE MO ukwi`enu garsoweru za 23.000, mogu kupci sa kreditom. Telefon: 6447-622.

23357 NO VA mawa useqiva garsowera na Telepu, cena 16.000E. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

23390 [I RI centar, garsowera, 25, 50m2 cena 29.000E. Mo`e povrat PDV-a. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

23396 PRO DA JEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1. Telefon 063/47-57-65.

23398 PRO DA JE MO na Grbavici garsoweru sa name{tajem za 35.000. Telefon: 6447-622.

23400 NO VA DE TE LI NA RA, nova, useqiva garsowera 32, 5m2, zidala „Budu}nost”. Telefon: 6624-218.

23409 HIT NO prodajemo jednosoban stan od 38m2 u Petrovaradinu (blok 8) dogovor. Telefon: 6447-622.

23359 PRO DA JE MO stan od 32m2 u Kosan~i} Ivana na drugom spratu za 38.000E. Telefon: 6447 - 622 i 063/540-165.

23351

PRO DA JE MO kod Sajma jednosoban stan 30m2 na prvom spratu za 34.000, stan ima terasu. Telefon:6447622.

23360 MA WA garsowera, N. Detelinara, 18m2, Janka Veselinovi}a, 4. sprat, cg, terasa, ukwi`en, „Budu}nost„, cena 22.650E. Telefon 063/7451344.

440035 NO VA DE TE LI NA RA 28m2, odli~na garsowera, lift, terasa, 31.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

440006 GAR SO WE RA 27m2, Liman 2, Dragi{e Bra{ovana, 4. sprat, lift, cg, ukwi`ena, renovirana 36.000E. Telefon 063/745-1344.

440037 PRO DA JEM novu, useqivu garsoweru od 26m2, Adice.

Cena: 22.000E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222.

439068 OD LI^ NA garsowera na prodaju, 24m2, terasa i lift.

Nova zgrada. Lokacija N. naseqe. Cena 26000. Pozovite 021/451-318, 523-193. 439082 LI MAN 2, odli~an ukwi`en i kompletno renoviran stan od 27m2. Tel. 636-6952.

439033 FU TO [KA ULI CA “Prezident”, prodajem nov odmah useqiv odli~an stan od 27m2. Tel. 063/828-83-77.

439034 PRO DA JEM novu, useqivu garsoweru na drugom spratu 26m2, Ul. cara Du{ana. Cena: 26.400E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6622-677.

439051 HIT NO prodajem novu, useqivu garsoweru od 26m2, u blizini Sajma.

Cena: 29.850E. Telefoni: 066/5021984, 021/6618-222.

439053 GAR SO WE RA 20m2 - useqiva odmah, ukwi`ena, 2. sprat - komplet name{tena, grejawe, terasa, cena: 24.000 evra (nije fiksno) Telefoni: 021/542-779, 064/823-6607.

439025

DE VET JU GO VI ]A: 26m2 garsowera, 1. sprat, lift, terasa, uli~na strana, odvojena kuhiwa... Cena: 33.500 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604.

439022 SOM BOR SKI BU LE VAR 21m2, ukwi`ena garsowera 1/1, odvojena kuhiwa, grejawe, lift, zgrada stara 5 god.

Cena 26.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618.

439005 KRA QE VI ]A MAR KA, ukwi`ena garsowera, 33.000E. Telefoni: 522-177, 064/215-60-90.

438990 UKWI @E NA, odli~na garsowera, gradio „Aleksandar„, 32.000E. Telefoni: 526-622, 064/251-87-52. 438991 GAR SO WE RA - gradio „Aleksandar„, odvojena kuhiwa, odli~an raspored, CG, useqiva odmah. Cena 31.000 evra, nije fiksno. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601.

439007 BR ZO USE QI VA garsowera od 24m2, Socijalno, 3. sprat, CG. Cena 29.800 evra sa PDV-om.

Telefoni: 021/542-779, 064/823-6608.

439010

KLA SI^ NA garsowera 27m2 ukwi`ena, odmah useqiva, terasa, lift, CG, cena 28.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601.

439012 PRI STO JAN stan na prvom spratu u najstro`em centru grada, odli~an za izdavawe, ukwi`en, 22m2, cena 16.900 evra. Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 14725) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438932 GAR SO WE RA, centar-Sterijina, 18m2, povoqno, odli~an za izdavawe! Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

438880 SA JAM, nova garsowera od 25m2, cena samo 28.300, lift, terasa, ptv, parking u dvori{tu. Telefon 421-185. 438886 PO VOQ NO, nova ukwi`ena garsowera 25m2, cena samo23.700. Telefon 422-149.

438887 BU LE VAR, novija ukwi`ena garsowera, 24m2, cena 27.300, prvi vlasnik. Telefon 472-1661.

438888 PRO DA JEM garsoweru na Novoj Detelinari, 33m2, cena 37.400 evra, za dogovor!

Tel. 065/2019-004, 021/520231 ({ifra: 13656) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438922 PRO DA JEM novu garsoweru na Grbavici, 25m2, odmah useqiva, Tolstojeva ulica, prelepa zgrada, hitno, zbog odlaska u inostranstvo!

Tel. 064/134-0459, 021/520231 ({ifra: 10105) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438923 GAR SO WE RA u centru, u blizini Ul. Pap Pavla, 20m2 na prvom spratu, mo`e i sa name{tajem, odmah useqiva, hitna prodaja, cena samo 21.000 evra. Tel. 064/2003103, 021/520-231 ({ifra: 12702), www.so lis-ne kret ni ne.com.

438924 PRO DA JEM ukwi`enu odli~nu garsoweru na izuzetnoj lokaciji! Cena dogovor... Tel. 066/9355-942, 021/520-231 ({ifra: 19119)www.so l is-ne k ret n i ne.com.

438925 NO VA DE TE LI NA RA Kopernikova ulica, mawa garsowera na tre}em spratu, uredna dokumentacija, gradsko grejawe. Odli~na ponuda, samo 16.500 evra! Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 14452) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438926 STAN od 29m2 sa terasom, ukwi`en i odmah useqiv, na atraktivnoj lokaciji, Bul. oslobo|ewa, u blizini stanice... Tel. 063/716-1744, 021/520-231 ({ifra: 14715) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438927

PRA VA garsowera sa terasom i ostavom na terasi, ukupno 25m2, tre}i sprat, prazna i odmah useqiva.

Hitna prodaja!

Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ({ifra: 16664) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438928 GAR SO WE RA od 18m2 u Ul. @arka Zrewanina, kod Izvr{nog ve}a, prizemqe, cena 21.000 evra. Tel. 064/4491270, 021/427-277 ({ifra: 14588), www.so lis-ne kret ni ne.com.

438929 PO VOQ NO! Garsowera na Novoj Detelinari, 20m2 na drugom spratu, name{tena i ukwi`ena u idealnim delovima. Cena 24.000 evra. Tel. 065/2019-010, 021/520-231 ({ifra: 13982) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438930 CEN TAR - Barawska ulica, jednosoban dvori{ni stan od 22m2, renoviran, kablovska, ukwi`en, cena 13.500 evra! Tel. 063/761-63-64 ({ifra: 50328) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438934 SO CI JAL NO - Arse Teodorovi}a, jednosoban od 32m2, CG, prizemqe, nov, cena 27.000 evra. Tel. 063/76163-64, 021/520-231 ({ifra: 10443) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438935 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan na Limanu 4, ukwi`en, odmah useqiv, 40m2 na 10. spratu, cena povoqna!

Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ({ifra: 10854) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438936 PRO DA JEM jednosoban stan od 40m2 sa mogu}stvom pregra|ivawa u jednoiposoban, u blizini @elezni~ke stanice, cena 39.200 evra.

Tel. 063/855-7109 ({ifra: 11103) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438937 STAN u strogom centru 29m2, drugi sprat, kuhiwa sa trpezarijom, posebno soba, zgrada stara 5 godina, samo 34.500 evra! Tel. 065/2019011, 021/520-231 ({ifra: 10202) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438938

LEP jednosoban, nov i odmah useqiv stan od 28m2 na prvom spratu, u mirnom delu grada. Tel. 063/7726-845, 021/520-231 ({ifra: 11380) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438939

dnevnik LI MAN 2, ukwi`en jednosoban stan, tre}i sprat, lift, terasa, cena 41.200.

Telefon 472-1661.

438889 SOM BOR SKI BU LE VAR, nov jednosoban stan 29m2, na tre}em spratu, lift, terasa, cena samo 28.840. Telefon 472-1660.

438890 CA RA DU [A NA, odmah useqiv noviji stan sa name{tajem, ukwi`en, II sprat, terasa, dvori{no orjentisan, cena samo 39.000. Telefon 063/566-157.

438891 SA JAM, ukwi`en, nov jednosoban stan, lift, terasa, ptv, po ceni od 39.000. Telefon 422-149.

438892 BUL. K. PE TRA I, na drugom spratu, ukwi`en jednosoban stan 34m2 po ceni od 37.600.

Telefon 421-185.

438893 JED NO SO BAN, 42m2, S. Musi}a, stan na izuzetnoj lokaciji salonskog tipa, 2. sprat, ukwi`en i odmah useqiv - hitna prodaja, vredi kupiti. Telefoni: 065/55577-58, 021/55-77-58.

438872 JED NO SO BAN, 36m2, Detelinara, stan u visokom parteru, blizina {kole, vrti}a, po{te, ukwi`en i odmah useqiv, vredi kupiti! Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333621.

438873

NO VO NA SE QE - jednosoban - mogu} jednoiposoban, 36m2, bez ulagawa, 4. sprat, lift, CG, ukwi`en - useqiv.

Cena: 33.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607.

439020 BUL. OSLO BO \E WA, ukwi`en odli~an stan 29m2, II sprat, terasa, lift, cena 32.000. Tel. 636-6952. 439032 LI MAN: 29m2 - jednosoban, odli~an, lift, terasa, CG. Mo`e kredit! Cena: 28.000 evra.

Tel. 021/424-963, 064/823-6607.

439030 LI MAN 2, odli~an renoviran ukwi`en stan od 34m2, cena 41.200. Tel. 6366-952.

439040 PRO DA JEM ukwi`en name{ten jednosoban stan od 31m2, Ul. Narodnog fronta.

Cena: 36.100E. Tel: 021/6618222, 060/3112-082.

439059 LI MAN II, odmah useqiv stan 40m2, na VI spratu, ukwi`en, lift, terasa. Cena 43.500E. Telefon 452-942.

439071 PRO DA JEM na Limanu I, odli~an jednosoban stan u Strumi~koj ulici, idealan za izdavawe, 30m2. Ekstra cena. Pozovite 021/451-318, 523-193.

439083 PRO DA JEM na Bulevaru oslobo|ewa 29m2, ukwi`en jednosoban stan sa terasom.

Cena 34000 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193. 439084 LI MAN u zgradi od fasadne cigle 34m2 jednosoban stan, dvori{no orjentisan za 33.500. Telefon 528-137, 063/538-166.

439106 SA TE LIT renoviran jednosoban stan 33m2 klasi~nog rasporeda, ukwi`en. Telefon 528-137.

439107 LI MAN DVA jednosoban stan 40m2, svetao, lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en, lift, terasa 43.200 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262.

439108

NO VI JI jednosoban 27m2, centar, Sowe Marinkovi}, III sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa, ukwi`en 36.000. Telefon 063/517-846.

439123

NO VO NA SE QE 45m2, jednosoban sa odvojenom trpezarijom, drugi sprat, lift, terasa 41.200 slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

440007 LI MAN IV 40m2, jednosoban, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

440008 SA TE LIT, 33m2 klasi~an jednosoban stan na prvom spratu, terasa 29.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

440009 STA NI CA 30m2 klasi~an jednosoban, ukwi`en 34.000.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

440010 JED NO SO BAN u funkciji jednoiposoban, 39m2, kod Futo{ke pijace, Gajeva, 2. sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 41.200E. Telefo 063/745-1344.

440036

PRO DA JEM dvosoban stan kod Sajma, 54m2 - 56. 500. Odmah useqiv. Telefon 6447622.

23348 PRO DA JEM dvosoban ukwi`en stan, II sprat, miran kvart u blizini @. Stanice, bez posrednika . Telefon 063/518-781, 060/4821010.

23372 PRO DA JEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65.

23397 PRO DA JE MO ukwi`en klasi~an dvosoban stan na drugom spratu sa liftom kod @. stanice za 46.500. Telefon: 6447-622.

23402

PRO DA JE MO noviji ukwi`en stan na Bulevaru oslobo|ewa kod Futo{ke pijace za 65.000. Telefon: 6447-622.

23403 PRO DA JE MO dvosoban ukwi`en stan na Detelinari za 41.500, prvi sprat. Telefon: 6447-622.

23405 PRO DA JE MO u centru dvosoban stan u novijoj zgradi za 52.000. Telefon: 6447-622.

23406 CEN TAR kod Izvr{nog ve}a, ukwi`en dvosoban stan 44m2 u dobrom stawu, ~etvrti sprat, bez lifta. Telefon: 6624-218.

23410

oglasi

dnevnik

LI MAN I, dvosoban stan 48m2, 10 sprt, povoqno. Telefon 6624-218.

23411 DVO SO BAN dupleks stan u prizemqu (novogradwa) od 40 m2 na Novoj Detelinari useqiv u martu, prodajem za 650E/m2. Telefon 063/50-2033.

23422 DE TE LI NA RA, kod Robne ku}e 1, 5 stan 47m2+T, dvostrano orijentisan 33.000.

Telefon 063/502-526. 23278 PE TRO DVA RA DIN, nov useqiv prazan stan 30m2, 40m2, 48m2, 66m2, 76m2, cena 870 - 950 E, predato na ukwi`ewe. Telefon: 063/152-052-1.

23290 PRO DA JE MO noviji jednoiposoban stan 39m2 kod betanije na prvom spratu, odmah useqiv. Telefon 6447622.

23349 PRO DA JE MO kod Sajma jednoiposoban stan od 39m2 za 35.000, odmah useqiv i ukwi`en. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

23353 PRO DA JE MO jednoiposoban stan na Limanu za 54.500.

Stan je na tre}em spratu sa liftom. Telefon:6447-622.

23355 PRO DA JE MO jednoiposoban ukwi`en stan na Limanu 46m2 za 41.000. Telefon: 6447-622.

23356 PRO DA JE MO nov jednoiposoban stan na Novom Bulevaru 37m2 za 42.000 sa PDV-om, drugi sprat. Telefon: 6447-622.

23361 PRO DA JE MO noviji jednoiposoban ukwi`en stan kod Socijalnog za 51.500, ~etvrti sprat sa liftom. Telefon: 6447-622.

23362 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 47m2 M. Gr~i}a, Detelinara, terasa.

Cena 32.000E. Telefon 063/546528.

23404

JED NO I PO SO BAN, 38m2, Pariske komune, 4. sprat, lift, cg, ukwi`en za 39.150E. Telefon 063/7451344.

440032 JED NO I PO SO BAN 39m2, ugao Avgusta Cesarca i Bulevar oslobo|ewa, luks, poluname{ten, 5. sprat, lift, cg, useqiv 51.500E. Telefon 063/745-1344.

440033 SOM BOR SKI BU LE VAR 36m2, jednoiposoban, drugi sprat, lift, terasa, odli~an raspored 40.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

440012 JED NO I PO SO BAN 40m2, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, dupleks, 4. sprat, lift, cg, nov, useqiv, ukwi`en za 38.150E. Telefon 063/745-1344.

440039 PRO DA JEM u Ul. Tolstojevoj, na Grbavici u novijoj zgradi, jednoiposoban stan 40m2, po odli~noj ceni 46.500 evra.

Pozovite 021/451-318, 523-193. 439085 GUN DU LI ]E VA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2 ima terasu, cg, za 39.200. Telefoni: 528137, 661-2262.

439112 PE TRA DRAP [I NA jednoiposoban stan dvori{no orjentisan, parking mesto, ukwi`en odmah useqiv 35.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

439113

PRO DA JEM odli~an jednoiposoban stan, Ul. Mileve Mari}, 44m2, sa terasom. U dobrom stawu. Cena 37.000 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193.

439088 PRO DA JEM dobar jednoiposoban stan,37m2, sa terasom i liftom, Ul. H. Ruvimova. Podneto za kwi`ewe.

Sre|en. Nov. Cena 42.300 evra. Pozovite 021/523-193, 451-318. [ifra-45874.

439089 PRO DA JEM odli~an jednoiposoban stan, 41m2, Ul. Arawi Jano{a, nova zgrada.

Terasa. Useqiv. Odli~na cena 46.500 evra. Pozovite 065/444-34-55.

439090 NA BU LE VA RU EVRO PE investitor „Moj dom” prodaje stanove svih struktura.

Telefoni: 451-318, 523-193.

439091 PRO DA JEM nov brzo useqiv jednoiposoban stan od 29m2, Ul. Pavla Baki}a. Mo`e se kupiti na kredit. Cena: 25.650E. Telefoni: 066/502-1984, 021/66-22-677.

439054 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an ukwi`en 1,5 stan od 40m2. Tel. 063/828-8377.

439035 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an ukwi`en nov 1,5 stan, cena 40.000. Tel. 636-8429.

439036 NO VO NA SE QE, ukwi`en 1,5 stan 38m2 za 38.000 na I spratu. Tel. 636-6952. 439037 BU LE VAR OSLO BO \E WA, dobar i ukwi`en 1,5 stan 47m2 po ceni od 42.200.

Tel. 636-8429.

439038 LI MAN 2, ukwi`en 1,5 stan od 54m2, 57.700. Tel. 6366952.

439039 UKWI @EN - jednoiposoban, mo`e kredit, Nova Detelinara, odmah useqiv, perfektan raspored, mirna ulica, lift, terasa, CG, cena 42.250E Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607.

439011 NO VO NA SE QE - 49m2 jednoiposoban. Ukwi`en, useqiv, terasa, lift, mogu}nost pro{irewa za 25m2.

Cena 39.200 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608.

439008 OD LI ^AN jednoiposoban useqiv stan, 45m2, III sprat, Janka ^melika, cena 57.000E. Telefoni: 522-177, 063/780-9909.

438988 LI MAN II, III sprat, ukwi`en, odmah useqiv, cena 41.200. Telefoni: 522-177, 060/37-60-928.

438995 RAD NI^ KA ULI CA, odli~an ukwi`en stan, 49m253.000E. Telefoni: 522-177, 063/11-24911.

438986 CEN TAR, noviji jednoiposoban stan na tre}em spratu, sa name{tajem, ukwi`en, 41m2 po ceni od 48.400. Telefon 472-1661.

438894 GR BA VI CA, jednoiposoban 37m2, cg, ukwi`en, dvori{na strana, stan je odmah useqiv. Telefon 422-149.

438895 KOD SAJ MA, nov, jednoiposoban stan 35m2, po ceni od 36.000. Telefon 421-185.

438896 PE TRA DRAP [I NA, ukwi`en, jednoiposoban stan na II spratu, terasa, parking mesto u dvori{tu, tavanski prostor, 30m2 po ceni od 34.000. Telefon 4721660.

438897

LI MAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu.

Odmah useqiv, 52m2, cena 55.000 evra. Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({ifra: 11666) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438940 ATRAK TI VAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2 na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, cena 42.000 evra. Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 10385) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438941

PRO DA JEM nov jednoiposoban stan kod Sajma, oko cene je mogu} dogovor... Tel. 066/9355-942, 021/427-277 ({ifra: 11810) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438942 NOV jednoiposoban stan na super lokaciji! Tel. 063/433738, 021/520-231 ({ifra: 14136) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438943 PRO DA JEM ili mewam jednoiposoban stan od 39m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan, na Novoj Detelinari, cena 44.200 evra, za trosoban stan uz doplatu!

Tel. 063/855-7109, 021/427277 ({ifra: 12817) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438944 UKWI @EN jednoiposoban stan na Limanu, kod Doma zdravqa, 52m2, lift, terasa, cena 1.100 evra/m2. Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ({ifra: 11010), www.so lisne kret ni ne.com.

438945 BUL. OSLO BO \E WA - vrlo lep jednoiposoban stan od 39m2, kompletno renoviran, cena 43.800 evra. Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 11147), www.so lisne kret ni ne.com.

438946 HIT NO prodajem dvosoban stan 71m2 + 30m2 terasa, Somborska ulica, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla, mogu}a zamena za ku}u na sremskoj strani! Tel. 064/1340459, 021/520-231 ({ifra: 14651) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438948 NO VA DE TE LI NA RA Odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. 45m2. Spava}a soba 10m2, kuhiwa sa prozorom, cena 53.000 evra! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 10408) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438949

PRO DA JEM odli~an luksuzan dvosoban stan na Limanu III, cena izuzetno povoqna zbog hitnosti prodaje! Tel. 066/9355-942, 021/520-231 ({ifra: 12704) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438950 STAN na Limanu II, dvostrano orjentisan sa ulagawem!

Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 10111), www.so lis-ne kret ni ne.com.

438951 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan u Ulici Pariskih komuna, cena dogovor... Tel. 066/9355-942, 021/427-277 ({ifra: 10764) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438952 EKS TRA PO VOQ NO! Ukwi`eni i odmah useqivi stanovi u {irem centru grada, kvadrature od 42m2-53m2 po ceni od 830-850 evra/m2!

Tel. 065/2019-010, 021/520231www.so lis-ne kret ni ne.com.

438953 DVO SO BAN stan u Pu{kinovoj! Tel. 063/433-738, 021/427-277 ({ifra: 10808) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438954 PRO DA JEM ukwi`en dvosoban stan od 60m2 na petom spratu u Marka Miqanova, blizu {kola, pijaca, hitno zbog odlaska u inostranstvo! Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ({ifra: 11261) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438955 OD LI^ NA PO NU DA - nov dvosoban stan na Novom nasequ, 52m2, visoki parter, dobro projektovan, hitno, sa PDV-om, samo 44.000 evra!

Tel. 064/2003-103, 021/427277 ({ifra: 14658), www.so lis-ne kret ni ne.com.

438956 DVO SO BAN stan od 58m2 na Limanu II, kod stadiona „Kabel„, odli~an, ukwi`en, visoka spratnost, cena 54.000 evra. Tel. 064/4491270, 021/520-231 ({ifra: 10891) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438957 IZ U ZE TAN dvosoban stan sa polukru`nim dnevnim boravkom i panoramskim pogledom, ~etvrti sprat bez lifta, ukwi`en, zgrada stara {est godina. 58m2, cena 48.000 evra. Tel. 065/2019010, 021/520-231 ({ifra: 10321) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438958 KLA SI ^AN dvosoban stan na drugom spratu, Ul. Maksima Gorkog, dva mokra ~vora, stan za renovirawe, 56m2, cena dogovor! Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 10544) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438959

nedeqa6.mart2011.

LA ZE KO STI ]A, nov dvosoban stan 57m2, lift, terasa po ceni od 51.500. Telefon 422-149.

438898 BU LE VAR, kod Futo{ke pijace, ukwi`en, noviji dvosoban stan 50m2, lift, terasa, dvori{no orjentisan, cena povoqna. Telefon 421185.

438899 KOD BOL NI CE dvosoban stan 63m2, cena samo 43.260, I sprat, renoviran. Telefon 472-1661.

438900 STA NI CA, ukwi`en dvosoban stan, dvostrano orjentisan sa terasom, adaptiran, 52m2, cena 53.500. Telefon 472-1661.

438901 DVO SO BAN, 60m2, centar, okolina Izvr{nog ve}a, odli~an stan na 3. spratu - bez lifta, mogu}a zamena za ve}i stan do 90m2 na sli~noj lokaciji. Telefoni: 021/5577-58, 063/7-333-621.

438870

DVO SO BAN 54m2, drugi sprat, Grbavica, povoqno i dvosoban Novo naseqe-[onsi 55m2, II sprat, lift ukwi`en, lepa zgrada. „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87.

438877 DVO SO BAN, Liman II, odli~an stan, ekstra sre|en, ukwi`en, povoqno! Telefoni: 021/450- 417; 064/189-3887.

438881 DVO SO BAN, Detelinara 49m2, I sprat i 51m2, II sprat, ukwi`en, brzo useqiv, povoqno. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/18938-87.

438884 LI MAN!!! Dvosoban stan na prvom spratu, isto~na strana od 49m2, ukwi`en odmah useqiv. Povoqno-pozovite!!! Telefoni: 021/6363307, 063/8680-335.

438997 MA JE VI^ KA!!!

Ju`na strana, dvosoban stan sa zasebnom kuhiwom od 39m2, kod Betanije. Pozovite!!!

Telefon 063/8680-335.

438998 VOJ VO DE MI [I ]A!!!

Dvosoban stan od 51m2 ni`e spratnosti, okrenut na ulicu sa terasom. Pozovite!!!

Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213.

438999

25

NA NO VOJ DE TE LI NA RI, funkcionalan noviji dvosoban stan od 51m2, dvori{no orjentisan. Tel. 063/7726-845, 021/520-231 ({ifra: 15959) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438961 FU TO [KI PUT - dvosoban, odr`avan stan od 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena povoqna! Tel. 063/7726-845 ({ifra: 10077), www.so lis-ne krt ni ne.com.

438962 PRO DA JEM, relativno nov, odr`avan dvosoban stan od 55m2, na izuzetnoj lokaciji u blizini {kole. Cena 51.500 evra. Tel. 063/8557109, 021/520-231 ({ifra: 11382) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438963 JO ZE FA MAR ^O KA - Liman IV, velik stan u mirnom delu!

Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 18002), www.so lis-ne kret ni ne.com.

438965 NO VA DE TE LI NA RA 37m2 dvosoban, ukwi`ena zgrada, useqiv odmah, terasa, lift, CG Cena 43.000 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6610.

439009 NO VA DE TE LI NA RA, 49m2 - dvosoban stan - Goldingova zgrada, ukwi`en mo`e kredit - useqiv, perfektan raspored, terasa, lift, CG, odli~an!!!! Cena 53.600 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200.

439027 LI MAN 2: dvosoban, 63m2, odli~an raspored, lift, terasa, CG, ukwi`en - useqiv... Cena: 58.700E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236621.

439028 DVO SO BAN, prazan, odmah useqiv stan u Cara Du{ana 51m2, 2. sprat, terasa, lift, ju`na strana... Cena: 43.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601.

439021 KEJ - dvosoban stan u novijoj zgradi, 60m2, useqiv odmah, ukwi`en, terasa, lift, CG, cena 61.800E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608.

439016 @E LE ZNI^ KA STA NI CA - 52m2 ukwi`en, useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, lift, CG, klasi~an raspored, zasebna kuhiwa sa trpezarijom, cena 46.400E nije fiksno. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6618.

439017 NO VO NA SE QE - Bra}e Drowak - 48m2, dvosoban, ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, mo`e kredit. Cena - 47.500 evra. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6607.

439019 NO VA DE TE LI NA RA, u Ulici Janka Veselinovi}a prodajem nov i odli~an 2,0 stan od 50m2, povoqno. Tel. 064/220-95-65.

439041 BU LE VAR, Save Kova~evi}a, ukwi`en stan od 55m2, III sprat, terasa, lift, po ceni od 47.000. Tel. 636-6952.

439042 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan, kod Limanskog parka 56m2, sre|en i odr`avan. Ukwi`en. Cena 54.800 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193. [ifra-44062.

439092 PRO DA JEM dobar i komforan dvosoban stan 65m2, B. c. Lazara, sa terasom i liftom. Ukwi`en. Povoqno. Pozovite 021/451-318, 523-193. [ifra-41280.

439093

26

oglasi

nedeqa6.mart2011.

IN VE STI TOR prodaje lep dvosoban stan 50m2, IV sprat, pogleda na grad, terasa i lift. Odvojena kuhiwa, odli~na oprema u stanu. Pozovite 021/451-318, 523-193.

439094 RAD NI^ KA ULI CA, u neposrednoj blizini Suda ukwi`en dvosoban stan od 50m2. Pogodan i za kancelarijski prostor.

Cena 53.500E. Telefon 452-737.

439072 PA RI SKE KO MU NE, hitna prodaja ukwi`enog dvosobnog stana od 52m2 u zgradi sa liftom. Cena 38.000E. Obavezno pogledati. Telefon 452-771.

439073

PRO DA JEM ukwi`en dvosoban stan od 58m2, Bul. oslobo|ewa. Cena: 51.500E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618-222.

439056 LI MAN ^E TI RI dvosoban stan 59m2, odmah useqiv, treba ga srediti za 47.000.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

439114 TO ZIN SO KAK- Novo Naseqe odli~an, komplet renoviran stan 58m2 na prvom spratu sa liftom, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

439116 NA NO VOM NA SE QU prodajem dvosoban stan 39m2 iz predsobqa se ulazi u sve prostorije, odvojena kuhiwa, peti sprat, nema lift 29.000. Telefoni: 451-318, 063/532-154.

439086

KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa. Telefoni: 661-2262; 063/538-166.

439109 NO VO NA SE QE odli~an komplet renoviran stan 48m2 u zgradi sa liftom povoqno..... Telefoni: 528-137, 661-2262.

439110 KA ]E DE JA NO VI] odli~nog rasporeda dvosoban stan 59m2, ni`e spartnosti sa liftom za 54.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

439111 EKS KLU ZI VAN dvosoban 63m2, Novo naseqe, Stojana Novakovi}a, I sprat, kompletno renoviran i izdizajniran, najkvalitetnija oprema, ukwi`en, treba videti! Telefon 063/517-846.

439124

NO VI JI dvosoban 58m2, Cara Du{ana, VI sprat, dupleks bez kosina normalni prozori, kompletno name{ten, ukwi`en 59.900. Telefon 063/517-846.

439125 DVO SO BAN 63m2, Ba~ki Jarak-centar, u zgradi sa centralnim grejawem, II sprat, ukwi`en 25.000. Telefon 063/517-846.

439126 KLA SI ^AN dvosoban 60m2, Gagarinova, I sprat, mogu}e trosoban, lift, lepa terasa, ukwi`en, odmah useqiv, 59.000.

Telefon 063/517-846.

439127 PRO DA JEM ukwi`en dvosoban stan od 47m2, prvi sprat, Ul. Janka ^melika.

Cena: 42.300E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222.

439070 DVA DVO SOB NA stana, Liman, Balzakova, 3. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`eni, 41m2 sa cenom od 49.450E i 48m2 sa cenom od 54.650E. Telefon 063/745-1344.440038 DE TE LI NA RA 51m2, klasi~an dvosoban, ukwi`en, terasa 41.200. Telefoni: 444-107, 633-7853.

440013 BU LE VAR OSLO BO \E WA 50m2, klasi~an dvosoban, ukwi`en 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853.

440014 BU LE VAR CA RA LA ZA RA 53m2, odmah useqiv 56.700 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440011 DVA DVO SOB NA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 55.650E i 53m2, 4. sprat sa cenom od 56.650E. Telefon 063/745-1344.440034 DVO SO BAN, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikar, 4. sprat, cg, nov, ukwi`en, name{ten, cena 51500E. Telefon 063/745-1344.

440031 KLI SA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 12.800 evra! Tel. 063/761-6364 ({ifra: 14334), www.so lisne kret ni ne.com.

438947

PRO DA JEM na Som. bulevaru odli~an jednoiposoban stan u izgradwi, I sprat, 36m2, terasa. Cena 37100 evra. Povrat PDV-a. Pozovite 021/451-318, 523-193. [ifra 45598.

439087 EKS T RA: Du pleks 39m2 jed no i po so ban, ukwi `en od mah use qiv, CG, lift, ju `na stra na, ko se be ton ske plo ~e. Ce na - 35.100 evra - ni je fik sno Te le fo ni: 021/542-779, 064/8236607.

439023 OD LI ^AN ukwi`en dvosoban dupleks stan u novijoj zgradi, na Grbavici, pogodan za mlade, 62m2, cena 55.600 evra. Tel. 065/2019013, 021/520-231 ({ifra: 10635) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438960

PRO DA JE MO nov dvoiposoban stan kod Futo{ke pijace 72m2 - 58.000, prvi sprat, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

23350 PRO DA JEM ukwi`en dvoiposoban stan od 67m2 na Beogradskom Keju za 67.000. Telefon: 6447-622.

23352 PRO DA JE MO klasi~an dvoiposoban stan od 72m2 kod Limanske pijace za 68.000. Telefon: 6447-622.

23401 VOJ VO DE MI [I ]A, 71m2, renoviran, odr`avan, dvostran, svetao, lep raspored, pogled, 4. sprat bez lifta, CG, 67.000, vlasnik.

Telefon 456-132, 063/533648.

22886 CEN TAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en 76.300, mo`e zamena za mawi. Telefoni: 444107, 633-7853.

440016

NO VO NA SE QE dvoiposoban stan 70m2, prvi sprat, odmah useqiv, odli~nog rasporeda, zgrada od fasadne cigle za 67.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

439118 PRO DA JEM odmah useqiv, nov dvoiposoban stan na prvom spratu, {iri centar.

Cena: 54.500E, sa PDV-om.

Telefoni: 064/197-2102, 021/6622-677.

439058 LI MAN III, kod limanske pijace, ukwi`en dvoiposoban stan od 67m2, III sprat, lift, terasa. Cena 65.000E. Telefon 452-771.

439074 BU LE VAR, u Ul. Novosadskog sajma prodajem odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2 po ekstra ceni. Tel. 063/516-478.

439043 PRO DA JEM nov, ukwi`en dvoiposoban stan od 44m2, Ul. Mi~urinova. Cena: 44.300E. Telefoni: 065/2769594, 021/6618-222.

439052 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Lutrije 78m2 - dvoiposoban, odmah useqiv, ukwi`en, terasa, lift, CG, PTV. Mo`e kredit. Cena 67.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608.

439029

CEN TAR - dvoiposoban, perfektan raspored, nov neuseqavan, CG, terasa. Lift, useqiv, cena sa PDV-om 62.850E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6618.

439013 UKWI @EN 50m2 odmah useqiv, 1. sprat, terasa, CG, dvoiposoban stan, sre|en bez ulagawa. Cena 43.200E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601.

439014 LEP klasi~an dvoiposoban stan na Limanu II, 68m2, dobrog rasporeda, odvojena kuhiwa, u dobrom stawu, ukwi`en, mo`e preko stambenog kredita, cena 72.100 evra.

Tel. 065/2019-011, 021/520231 ({ifra: 12893) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438966 CEN TAR!!! U zgradi od 10tak godina starosti dvoiposoban stan od 64m2, drugi sprat, odli~no stawe, useqiv. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

439000 GA GA RI NO VA ULI CA, ukwi`en dvoiposoban stan, 68m2, IV sprat. Telefoni: 526-622, 063/780-9909. 438987 SA JAM, ukwi`en, noviji dvoiposoban stan, tre}i sprat, terasa, 52m2, po ceni od 58.900, nije fiksno. Telefon 472-1661.

438902 [I RI CEN TAR, direktno od investitora, dobra gradwa, povrat PDV-a, trosoban stan 57m2, cena samo 55.000, kuhiwa odvojena ima svoj prozor. Telefon 472-1661.

438903 LI MAN 1, ukwi`en trosoban stan, na I spratu, 81m2, cena 87.600, dobar raspored, miran deo grada. Telefon 421-185.

438904 TRO SO BAN, Liman I, prvi sprat 81m2, ukwi`en, odmah useqiv, cena 1100E/m2; trosoban, Liman II, ekstra lokacija, povoqno. „Kvart„.

Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

438885 TRO SO BAN, Somborski bulevar, 84m2, II sprat, novo, odmah useqiv, papiri ~isti, hitno.

Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

438883 TRO SO BAN, 94m2, centar - R. pijaca, prodajem ili mewam za mawi, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posred ni ka. Te le fon 063/7333-621 .

438869 TRO SO BAN, 71m2, Kej - V. Mi{i}a, stan na presti`noj lokaciji, 4. sprat - bez lifta, okrenut na dve strane, odmah useqiv, ukwi`en, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-38-23.

438871

dnevnik TRO SO BAN, 85m2, centar okolina „Dunavskog parka”, stan salonskog tipa na 1. spratu, u izuzetnom stawu, okrenut na dve strane, pogodno i za ordinacije, kancelarije… Telefoni: 063/7333-621, 021/55-77-58.

438874 KOD PO RO DI LI [TA!!!

Trosoban stan sa gara`om, na prvom spratu u odli~nom stawu u novijoj zgradi. Telefon 063/500-213.

439001 U BLI ZI NI KE JA!!! Trosoban stan u dobroj zgradi ukwi`en, useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

439002 TRO SO BAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Tel. 064/449-1270, 021/520-231 ({ifra: 14735) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438967

LI MAN IV - trosoban stan od 80m2 na {estom spratu, zahteva ulagawa, dobar raspored, ukwi`en, cena 74.500 evra. Tel. 064/449-1270, 021/520-231 ({ifra: 14645) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438969 PRO DA JEM stan od 74m2 za renovirawe na Limanu 3, drugi sprat, povoqno! Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ({ifra: 11206) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438970 CEN TAR - Ribqa pijaca, Kosovska ulica, odli~an nov trosoban stan od 70m2 na prvom spratu, kvalitetna gradwa, lift, terasa, cena 85.000 evra. Tel. 060/0189422, 021/427-277 ({ifra: 11048) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438971 PRO DA JEM hitno nov neuseqavan trosoban stan 92m2 na tre}em spratu, dve terase, lift, izuzetno povoqno!

Tel. 064/134-0459, 021/520231 ({ifra: 19648) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438972 OD LI ^AN trosoban komforan stan na Limanu, 75m2, cena 77.300 evra. Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 10122) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438973 BU LE VAR EVRO PE - 76m2, ukwi`en, useqiv, trosoban stan, 3. sprat, lift, terasa, perfektan raspored, totalno sre|en stan, „Zonedova„ zgrada. Cena 78.300E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236618.

439015 BI STRI CA, odli~an ukwi`en trosoban stan, I sprat, 75m2-65.000E. Odmah useqiv. Telefoni: 526-622, 064/37-60-928.

438993 NO VO NA SE QE, ukwi`en, komplet renoviran 3,0 stan od 74m2 na II spratu sa liftom, cena dogovor. Tel. 6368429.

439044 NO VI BU LE VAR, ukwi`en, nov, useqiv 3,0 stan od 77m2 na III spratu po ceni od 79.300. Tel. 636-8429.

439045

oglasi

dnevnik

BRA NI MI RA ]O SI ]A, lep trosoban stan povr{ine 69m2, III sprat, ima terasu.

Kuhiwa odvojena. Ukwi`en, novija gradwa. 68.000E. Telefon 452-942.

439075 PRO DA JEM nov, useqiv stan od 86m2, tre}i sprat, Ul. Maksima Gorkog. Cena: 82.500E. Tel: 064/197-2102, 021/6618-222.

439057 PRO DA JEM na Beogradskom keju odli~an trosoban stan, terasa. Lift. Povoqno. Cena 63.900 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193. [ifra-43966.

439095 IN VE STI TOR „Moj dom” prodaje u Ul. Laze Kosti}a br. 7, stan od 75m2, trosoban, dvori{na strana, pogled ka F. gori, useqiv nov. Povrat PDV-a. Pozovite 021/451318, 523-193.

439096 BRA ]E RIB NI KA RA ekstra nov trosoban stan 68m2, mo`e i gara`a 15m2, odli~na zgrada. Telefon 528-137.

439119 GR BA VI CA trosoban stan 76m2, odli~an raspored, klasi~na gradwa, ni`e spratnosti za 78.300. Telefoni: 528137, 661-2262.

439120 PR VO KLA SAN renoviran trosoban 86m2, Kej-centar, Visarionova kod „Porcelanose”, fasadna cigla, IV sprat lift, ukwi`en. Telefon 063/517-846.

439128 TRO SO BAN 62m2, Liman IV, Banovi} Strahiwe, IV sprat sa liftom, nije posledwi, terasa, ukwi`en, brzo useqiv 65.000. Telefon 063/517-846.

439129 NO VI JI trosoban 82m2, Danila Ki{a, prema Bulevaru oslobo|ewa, I sprat, dvostrano, dve terase, ekstra sre|en, ukwi`en. Telefon 063/517-846.

439130 NO VI JI trosoban 87m2, Stevana Mokrawca, I sprat, lift, gradila„Budu}nost”, bez ulagawa, ukwi`en, treba videti stan!

Telefon 063/517-846.

439131 LI MAN II 77m2, trosoban, ukwi`en, odmah useqiv, lift, terasa 72.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440015 UKWI @EN, nov useqiv dupleks u Gogoqevoj ulici, 67m2, trosoban, prodaja je hitna, a stan kvalitetan.

Povoqnost: Mogu}nost povrata PDV-a! Tel. 063/7726845, 021/427-277 ({ifra: 15555) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438974 NOV neuseqavan, ukwi`en trosoban stan, dupleks. Mo`e kredit! Cena 72.100 evra, povrat PDV-a!

Tel. 065/2019-004, 021/520-231 ({ifra: 14776), www.so lisne kret ni ne.com.

438968

SO CI JAL NO, nov, odmah useqiv 4,5 stan 121m2, sa parking mestom. Telefon 063/502-526, 061/167-2826.

23279 PRI ZEM NI salonski stan 145m2 kod Jodne bawe, pogodno za ordinacije, cena 118.000E, hitno. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 061/3013484.

23389

PE TRA DRAP [I NA, renoviran salonski stan, 1. sprat, 94m2+15m2 terasa+tavan+podrum, cena 107.000E. Mo`e zamena za mawi. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

23394 HIT NO prodajem troiposoban stan 127m2 u centru, terasa 25m2, dva kupatila, centralno grejawe, podrum, cena 115.000E. Telefon 063/8150622.

22805 PRO DA JEM hitno i povoqno stan 90m2, Bul.K. Mlilo{a 2/a. Telefon 062/787-079.

23221 NO VO NA SE QE komplet renoviran, troiposoban stan 86m2, ni`e spratnosti, zgrada sa liftom, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

439121 VA SE STA JI ]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528137; 063/811-7331.

439117 PRO DA JEM na Limanu III, Ul. Balzakova, troiposoban stan 74m2, renoviran, II sprat. Ukwi`en. Useqiv.

Pozovite 065/444-34-55, 021/451-318.

439097 HIT NO prodajem 94m2 na Bulevaru oslobo|ewa, lift, terasa, ukwi`en. Cena 69.000E. Telefon 452-737.

439077 BU LE VAR, kod Dnevnika, odli~an ukwi`en funkcionalan 3,5 stan, odmah useqiv, noviji, mogu}nost kupovine i gara`e, cena 75.000. Tel. 063/828-8377.

439046 LI MAN, 80m2 troiposoban, ukwi`en - useqiv, CG, lift, sre|en, Cena: 74.200 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604.

439006 VA SE STA JI ]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 13867), www.so lis-ne kret ni ne.com.

438976 DU NAV SKI PARK!!! Je u blizini ovog salonskog stana na prvom spratu od 106m2.

Pozovite!!!

Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213.

439003 TRO I PO SO BAN, Novi bulevar, 84m2, II sprat, lift, potpuno nov odmah useqiv, ekstra povoqno, hitno. „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

438875 KLA SI ^AN petosoban stan na Limanu 4, 130m2, ~etvrti sprat, lift, terasa, ukwi`en, mo`e kredit, spava}e sobe gledaju na dvori{te, cena 135.000 evra. Tel. 065/2019-011, 021/427-277 ({ifra: 11202) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438985 IZ U ZE TAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Cena 206.000 evra!

Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 12034), www.so lis-ne kret ni ne.com.

438983 GR BA VI CA - Komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra! Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa. Zgrada izuzetnog kvaliteta. Mogu}nost kupovine gara`e. Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija - Izuzetna ponuda! Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 10270) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438977

PRO DA JEM stan u blizini Ribqe pijace, salonskog tipa od 123m2, na prvom spratu, mogu}e pretvarawe u dve stambene jedinice! Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ({ifra: 10818) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438978 OD LI ^AN nov ~etvorosoban stan u Araw Jano{a, kod Novog bulevara, lift, velika terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, dva kupatila, dodatno opreman, 114m2, cena 130.000 evra. Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ({ifra: 11200), www.so lisne krt ni ne.com.

438979

PRO DA JEM izuzetan ~etvorosoban stan na lepom mestu na Grbavici sa gara`om od 15m2, stan od 122m2 na drugom spratu, lift, odmah useqiv, cena sa gara`om 129.000 evra. Tel. 064/1340459, 021/427-277 ({ifra: 14694) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438980 PE TRO VA RA DIN - ~etvorosoban stan, renoviran, PVC stolarija, terasa 12m2 nije u kvadraturi, CG, ukwi`en, hitno! Cena 70.000 evra.

Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 11365), www.so lis-ne kret ni ne.com.

438981 BU LE VAR (kod Kan-Kna) 100m2 ~etvorosoban, 4.sprat, perfektan raspored, sre|en, terasa, lift, CG, ukwi`en, odmah useqiv!

Cena: 98.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604.

439018

LA ZE KO STI ]A - useqiv odmah, 85m2 - ~etvorosoban sa gara`om od 25m2, dvostrano orijentisan, 2. sprat, terasa, lift, CG, cena - dogovor. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6604.

439026 ^E TVO RO SO BAN 95m2 nov - neuseqavan, Vojvode [upqikca, perfektan raspored, terasa, CG. Cena: 82.500 evra - mo`e kredit!

Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618.

439024 LI MAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4,0 stan od 95m2. Tel. 6366952.

439047 CEN TAR, nov, ukwi`en 4,0 stan odli~nog rasporeda od 110m2. Tel. 636-8429. 439048 GR BA VI CA, Ul. Alekse [anti}a, noviji ukwi`en 4,5 stan (nije dupleks) + gara`a, cena 128.000. Tel. 064/220-9565.

439049 CEN TAR, u @elezni~koj ulici ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor. Tel. 063/82-88-377.

439050 U DO STO JEV SKOG kod Socijalnog nov prazan useqiv petosoban stan 103m2, cena 106.000. Telefoni: 451318, 523-193.

439098 LI MAN IV 105m2, originalan petosoban, dve terase, dva sanitarna ~vora, ukwi`en. Telefoni: 444-107, 6337853.

440017 LI POV GAJ 132m2 petosoban odli~an dupleks stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwi`en. Telefon 063/811-7331.

439122

nedeqa6.mart2011.

SO CI JAL NO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Tel. 063/520296, 021/520-231 ({ifra: 13868) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438982 NOV useqiv dupleks stan na Podbari, 82m2, lift, terasa, troiposoban, odli~na gradwa i oprema, cena 75.000 evra. Tel. 065/2019-011, 021/427-277 ({ifra: 14225) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438975 GR BA VI CA!!! Odli~an ~etvorosoban dupleks stan, ukwi`en, odmah useqiv!!!

Ekstra povoqno!!! 81m2. Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213.

439004 [I RI CEN TAR, ~etvorosoban stan, 100m2, dupleks, odli~an cena sa PDV-om 75.350. Telefon 421-185.

438905

RIBWAK Dowi put 73, plac od 800 m2, plac od 520 m2, voda, struja, telefon – povoqno. Telefon: 060/4722532.

23457 PRO DA JEM wivu plac povr{ine 36.000 m2 pogodan za izgradwu privrednih objekata ili za izgradwu plastenika za intezivnu proizvodwu plac se nalazi na ^eneju preko puta aerodroma za sve informacije telefon 063/504-423.

22823 SREM SKA KA ME NI CA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika.

Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16. 23271 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375.

22792 SA LAJ KA, B. Radi~evi}a, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, cena 45.000E. Telefon 6546-976, 065/3333177.

23393 PRO DA JEM ku}u u Petrovaradinu (naseqe [irine) 160m2 + 80m2 plac 1200m2 kompletno zavr{ena, mo`e dogovor.

Telefon 063/7304695.

23041 PE TRO VA RA DIN, ku}e za ru{ewe na dobrim lokacijama i gotove, useqive, a jeftine. Telefon:063/152-052-1.

23291

PRO DA JEM porodi~nu ku}u na sprat u Sremskim Karlovcima - Dudara 240m2, plac 430m2.

Telefon 021/881-066.

21593 U NO VOM SA DU na Telepu porodi~na ku}a, dva ulaza, potkrovqe, podrum, gara`a i dvosobni pomo}ni objekat za stanovawe. Telefon 021/842-894.

23207 ZLA TI BOR - vikendica alpski stil, elitna lokacija 100m2, 4 ara, gara`a, terase, prvi vlasnik, cena dogovor. Telefon: 064/399-7639.

23158

27

PLAC izme|u Novog naseqa i Veternika i u Petrovaradinu, cena 13.000E. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

23392 PLAC od 27 ari, na Tranxamentu, mogu}a podela na dva.

Telefon 064/2287-731.

23200 KU PAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 063/527459, www.so lis-ne kret ni ne.com.

438910 EKS KLU ZIV NA PO NU DA! Moderno projektovana i luksuzno opremqena porodi~na ku}a, stambeni prostor 210m2 i 80m2 novi prostor (terasa, sauna...), sve na placu od 600m2. Za vi{e informacija pogledajte sajt ili pozovite...

Tel. 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

438920 KU ]A, Salajka-[ajka{ka, visoka prizemnica, plac 20m h 20m, sva infrastruktura, ~isti papiri. „Kvart”.

Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

438878 UKWI @E NA novija ku}a, fasadna cigla, 250m2-plac 560m2, cena 96.000E. Telefo ni: 522-177, 063/11-24911.

438994 KOD JOD NE BA WE ku}a na placu oko 400m2, odli~na pozicija. Telefon 063/538166.

439104 LI POV GAJ ku}a oko 150m2 sa svojim samostalnim dvori{tem, gara`a, tri parkig mesta..... Telefon 063/8117331.

439105 PRO DA JEM odli~nu ku}u, na izlazu iz grada, 220m2, plac je 1200m2, u odli~nom stawu, eta`no grejawe. Nova. Pozovite 060/07-537-82, 021/451-318.

439080 PRO DA JEM petosobnu ku}u od 120m2, plac 580m2, Futog. Cena: 62.850E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618222.

439055 PE TRO VA RA DIN - Blok vila, dobra ku}a, prazna i odmah useqiva, 250m2 stambene povr{ine, na placu od 600m2... Za vi{e informacija pozovite... Tel. 063/527459 ({ifra: 30492) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438921 SREM. KA ME NI CA - Vojlovo, odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Tel. 063/527459, 021/520-231 ({ifra: 30151) www.so lis-ne kret ni ne.com.

438915 UKWI @E NA starija ku}a u centru Sremske Kamenice, Ul. Vojvode Putnika, 200m2 na placu od 515m2, cena 85.000 evra! Tel. 065/2019011, 021/427-277 ({ifra: 31011), www.so lis-ne kret ni ne.com.

438919 PRO DA JEM useqivu, petosobnu ku}u od 240m2, plac od 200m2, Klisa. Cena: 56.650E. Telefoni: 060/3112-082, 021/66-22677.

439067

28

oglasi l ^ituqe

nedeqa6.mart2011.

PRODAJEM sprat nu po ro di~ nu ku }u u Boc ka ma, na le pom, rav nom pla cu od 1.000m2. Use qi va, ukwi `e na, ce na 79.000 evra ili za me na za ma wi stan! Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({i fra: 30334), www.solis-nekretnine.com.

438916 HITNA pro da ja ku }e od 113m2 sa nus pro sto ri jom od 82m2 na pla cu od 1.000m2, Bu ko va~ ki put, ce na 50.000 evra. Ni je fik sno! Tel. 065/2019-004, 021/427-277 ({i fra: 30942) www.solis-nekretnine.com.

438917

VILA - Po po vi ca, 300/1800m2, sve vr hun sko- lo ka ci ja, ar hi tek ton sko re {e we, grad wa, opre ma, plac, ze le ni lo, te ni ski, ko {ar ka {ki i te ren za ma li fud bal.

Sve in for ma ci je is kqu ~i vo u agen ci ji „Kvart”, Ra va ni~ ka 3. Te le fo ni: 021/450-417; 063/128-97-97.

438882 NOVI SAD - par ce le u cen tru gra da za ve li ke tr `ne objek te i ho te le i par ce le na obo di ma gra da od 10.000m2 do 40.000m2 na autopu tu No vi Sad-Be o grad kod „Ro di }a”. UTU uslo vi i kom plet na in fra struk tu ra za me ga mar ke te. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

438912 NOVI SAD - RUMENKA, gra |e vin ska par ce la od 17.000m2, sa fron tom do uli ce 70m... Ce na za do go vor!

Tel. 064/2003-103, www.solisnekretnine.com.

438913 PLACEVI Ra ko vac - Ar sin do, rav ni, po gled na No vi Sad, vi {e ko ma da od po 2 500m2, eks tra po voq no, od 8 000E do 12 000E. „Kvart”.

Te le fo ni: 021/450-417; 064/189-38-87.

438879 MO[ORIN, ob ra di va ze mqa u ta bli 25 ju ta ra (15 ha), mo gu} nost do ku pa jo{. Ce na do go vor. Te le fo ni: 021/522177; 064/2286-019, 064/215-6090.

438989 GRA\EVINSKI pla ce vi Boc ke, Po po vi ca, po gled na No vi Sad, ce na 20-30E po m2, pla ce vi za vi ken di ce To ri ne, Ra ko vac ce na 3-5E po m2. „Kvart”. Te le fo ni: 021/450417; 064/189-38-87.

438876 ^ORTANOVCI - vi ken di ca od 60m2 na pla cu od 3.800m2, ukwi `e na, stru ja...ce na 8.500 evra. Tel. 063/761-63-64 ({i fra: 30875) www.solis-nekretnine.com.

438918

IZDAJEM lo kal u cen tru 64m2, u iz u zet no pro met noj uli ci, La ze Ko sti }a, dve te le fon ske li ni je, dva sa ni tar na ~vo ra. Te le fon: 063/506-506.

22634 IZDAJEM sre |en lo kal 80 m2, Bu le var oslo bo |e wa 67, mo `e za sve na me ne. Te le fon 063/505-257.

22969

IZDAJEM lo kal 60m2 u Bra ni mi ra ]o si }a 8. Te le fon 063/505-198.

23069 IZDAJEM po voq no lo kal 48m2 u Te me rin skoj uli ci u bli zi ni Naj lon pi ja ce, te le fon, gre ja we na gas. Te le fon 063/87-33-330.

23128 IZDAJEMO luk su zni lo kal oko 170m2, na Bu le va ru oslo bo |e wa, No vi Sad, ka fi }i i kla di o ni ce is kqu ~e ni. Te le fon 061/633-9987 .

23240 NA BULEVARU CARA LAZARA br. 120 iz da jem uli~ ni lo kal od 40m2. Te le fon 063/8609-706.

23276 IZDAJEM od 15. 3. 2011. sre |en lo kal u jed nom ni vou od 53 m2 u vi {e sprat noj zgra di ul. Alek se [an ti }a br.68 po gled i pri laz sa Bul. ca ra La za ra. Te le fo ni: 021/466-568, 064/3978811.

23386 IZDAJEM lo kal, 20m2, Du nav ska 23, pa sa`, 1. sprat, gre ja we, te le fon, kli ma.

Po go dan za po slov ni pro stor. Te le fo ni: 064/9356924, 021/450-266 lo kal 266.

23408 PRO DA JEM lo k al 100 m2 ul. Ca r a La z a r a 48 No v i Sad. Zva t i na te l e f on 063/504-423 od 9 - 16 ~a s o va.

22824

IZDAJEM ili pro da jem pro iz vod nu ha lu u No vom Sa du, 1.600m2 u dva ni voa na 5.000m2 par ce le. Kom plet na in fra struk tu ra.

Tel. 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

438914 IZDAJEM ma ga cin ski pro stor na Kli si, bli zi na auto pu ta, po go dan za sve de lat no sti. Te le fo ni: 526-622, 063/1124-911.

438992

NA BULEVARU OSLOBO\EWA iz da jem ili pro da jem po slov ni pro stor - kan ce la ri ja, dru gi sprat, 30m2, mo `e se pre u re di ti u stan.

Te le fon: 021/529-460, 063/5481-94.

23162

IZDAJEM ga ra `u od 13m2 u uli ci Va se Sta ji }a. Te le fon 064/282-6441.

22577 IZDAJE SE ga ra `a, zi da na, stru ja, vo da, ste la `e, u uli ci Ga ga ri no va 2, No vi Sad. Te le fon 021/633-4856.

23288 PRODAJEM ukwi `e nu ga ra `u u Kra qe vi }a Mar ka, 21m2. Mo `e i kom pen za ci ja za auto mo bil. Te le fon 064/157-0304.

23220 PAP PAVLA ukwi `e na ga ra `a 15m2, da qin sko otva ra we, stru ja, pri rod na ven ti la ci ja, 6.000. Te le fo ni: 444-107, 633-7853.

440004

VODOINSTALATERSKE uslu ge iz ra da in sta la ci ja i ser vis sve vr ste od gu {e wa ma {in ski i sni ma we ce vi, ga ran ci ja kva li tet. Te le fon 6393-737, 064/160-47-25.

23105 KROJA^: {i ve we pan ta lo na i suk wi. Po prav ke ra znih vr sta.Naj po voq ni je u gra du, Te me rin ska 8 (u dvo ri {tu).

Te le fo ni: 6612-570, od 9-12 i 15-19.

23321

KUPUJEM auta is prav na, ne is prav na, ha va ri sa na, no vi ja, sta ri ja na na {im ta bli ca ma. Iz la zim po po zi vu i do bro pla }am. Te le fo ni: 822-714, 063/708-19-39.

23330 KUPUJEM sve vr ste auto mo bi la, mo `e i ha va ri sa na, pla }am mak si mal no, od mah do la zim po po zi vu. Te le fo ni: 064/33-77-695, 021/824611.

23331 LADA 112 1.5 GL, 66.7 KS 2004 go di {te, pre {la 34.000km, pr vi vla snik, 2.500E. Te le fon 063/8712799.

23191

FRI @I DER, za m r z i v a~ sa no v im mo t o r om i ve{ ma { i n u pro d a j em po v oq no sa ga r an c i j om. Te l e fo n i: 063/574-162, 069/5741622.

23387

KUPUJEM sav po lo van, o~u van na me {taj, re ga le, uga o ne gar ni tu re, osta le gar ni tu re, sto, sto li ce, ko mo de.... Te le fo ni: 021/6612531, 063/7852-743, 063/7852728.

23270 PRODAJEM kom plet nu stil sku, ve o ma le pu tr pe za ri ju, pre kup ci is kqu ~e ni.

Te le fon 063/18-99-115.

23056

BAGAT i dru ge {i va }e ma {i ne po pra vqam i pro da jem, br zo, kva li tet no. Cvi ja no vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te le fon: 021/421-452, 064/1312135.

21841 PODBU[IVAWE is pod sa o bra }aj ni ca, is pod be to ni ra nih dvo ri {ta, is pod ku }a do ku pa ti la, pro da ja ma {i na za pod bu {i va we, iz najm qi va we ma {i na za pod bu {i va we. Te le fon 063/521546.

22583 VODOINSTALATER ser vi ser bu {i su do pe re, mon ti ra sa ni ta ri ju, me wa ven ti le, vr {i od gu {e wa, ot kla wa cu re wa, mon ti ra ma {i ne za pra we su do va. Te le fo ni: 63-68-462, 064/1186-330.

23023 VODOINSTALATER pru ` a sve uslu g e u de l at no s ti:od g u { e w a od m ah, vr {i m o emaj l i r a w e ka d a, lajs n e oko ka d e. I van grada.

Te l e f o n i: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

23049

NOVIJI ko lor te le vi zo ri, sve ve li ~i ne, E 37, E 55, E 72, po voq no do sta vqam na adre su! Non-stop, Mla den!

Te le fon 421-516, 064/157-2514.

23180 KUPUJEM is prav ne, ne is prav ne ko lor te le vi zo re, do la zak, is pla ta od mah! Non - stop Mla den! Te le fon 421516, 064/157-25-14.

23181

dnevnik

P O M E N

6. 3. 2009 - 6. 3. 2011.

J E D N O G O D I [ W I P O M E N Da nas, 6. 3. 2011. go di ne na vr {a va se go di na od ka ko ni je sa na ma na{ vo qe ni su prug, otac, de da i pra de da

Milo{ Stoj{i} Mile Rajko Stokanovi}

Sa tu gom i po no som te se se }a mo.

Su pru ga Mara i }er ka Nena sa porodicom.

Tvo ji najmiliji.

23469

23341

T U @ N O S E ] A W E

Qubomir Todorovi} PRODAJEM: ba li ra na lu cer ka, ima ko ja je po ki sla i ko ja ni je. Lu cer ka se me po re k la ba n at s ka vi s o k a u Bu di sa vi. Te le fon 063/755720 .

22576

PRO DA JEM pi { toq 7.62m, ni k lo v an, be l i uz mno g o do d a t a k a na we m u.

Eks tra ura |e no. Te le fon 063/414-478.

23124

POTREBAN rad nik za rad u kwi go vod stve noj agen ci ji u Fu to gu. Oba ve zno rad no is ku stvo.Te le fon 021/897682, rad nim da nom od 15 - 18 sa ti.

22543 HITNO! Po tre ban fri zer sa rad nim is ku stvom. Te le fon 021/548-548.

23204 KU]NA NEGA, ge ron to lo {ke, me di cin ske, le kar ske uslu ge, pro fe si o nal na ne ga bo le snih, sta rih, de ce sa po seb nim po tre ba ma, usa mqe nih ba ka, de ka, ku rir ske uslu ge. Tel. 021/400-148.

23365

^ISTIM po dru me, ta va ne, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, sta re auto mo bi le za ras hod.

Te le fo ni: 6618-846, 063/8485495.

22925 PE]NICA, tro del na, pro fe si o nal na, na stru ju, ne ko ri {}e na. Me wam ili pro da jem. Te le fon 064/611-73-32 .

23260 PRODAJEM bu ko va dr va.

Mo gu }a uslu ga re za wa i ce pa wa, pre voz gra tis. Te le fo ni: 063/77-19-142, 061/61722-19.

23309 PRO DA JEM pla s te n ik, dug 38m2, {i rok 8m, me tal na kon s truk c i j a, ce n a po do go vo ru. Te le fon 064/8088079.

23292 KOMPLET opre mu pro iz vod wa ra ki je, ko tlo vi sa se pa ra to ri ma, pro da jem, me wam za ne kret ni nu. Te le fon 069/112-4784.

23282

Jadranka Mijatov

2003 - 2011.

10. 10. 1972 - 6. 3. 2005.

Osta vio si trag ko ji se ne bri {e, se }a we ko je ne ble di, do bro tu ko ja se pam ti. Tvoj `i vot je stao, ali na {a se }a wa na te be ve~ no }e tra ja ti.

Sa qu ba vqu, po {to va wem i tu gom ~u va mo je u na {im sr ci ma.

Vawa i Reqa sa mamom i tatom.

Sa mno go qu ba vi: su pru ga Milka, }er ke Slavica i Ka}a sa porodicama.

23253

23317

G O D I [ W I P O M E N

Pro {lo je {est me se ci od ka ko ni si sa na ma, dra ga Zo ki.

Tu gu je mo mi ko ji te vo li mo.

[imon Jo`ef [iki 2010 - 2011.

Zora Jankov

Sve {to je qud sko, ple me ni to, ~a sno i po {te no imao si ti.

Pam ti }e mo te po ve li kom sr cu, qu ba vi pre ma svi ma, ne iz mer noj do bro ti i `a li ti dok smo `i vi.

1940 - 2010.

Sin \ole i sna ha Goca sa decom, se stra Ka}a, zet Ratko, Zoran i Maca sa porodicama.

Tvo ji naj mi li ji: mama, supruga, brat, snaha, bratanac i bratanica.

Za u vek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

23454

23491

S E ] A W E na si na je din ca, po gi nuo u 23. go di ni.

Milan Pa{anski Mi{ko iz Zmajeva 7. 3. 1981 - 7. 3. 2011.

Za wim tu gu ju maj ka Smiqa i ostala rodbina.

23488

P O M E N Na {oj mi loj ba ki, su pru zi i ma mi

Zoranki Konc Ne ka te an |e li ~u va ju.

Tvo ji: unuk Vladan, sin Dejan, su prug Vidoje.

23325

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Na {oj dra goj

P O M E N

S E ] A W E Pre 46 go di na, 6. 3. 1965. pre mi nuo je u Vr {cu na{ dra gi

mo joj se stri

Na di Bo `o vi}

Va li ki

ro|. Ra doj ~in 7. 3. 2010 - 7. 3. 2011.

S E ] A W E Pre 28 go di na, 5. 7. 1983. pre mi nu la je u Vr {cu su pru ga Ko sti na, na {a dra ga

Pe te Mar gi ta

Tvo ja se stra Ve ra.

23429

23492

Po sled wi po zdrav dra goj

Po sled wi po zdrav na {oj vo qe noj }er ki i se stri

ro |en u Lu kav cu 1886. go di ne ju `no od Ne ve si wa Ra dio je u Ame ri ci od 1906. do 1914. go di ne. Kao do bro vo qac u~e stvo vao je u pro bo ju So lun skog fron ta i u bor ba ma do oslo bo |e wa na {e ze mqe. Od li ko van je Me da qom za hra brost.

Ko lo ni zo van je u Vlaj kov cu.

Tu gu ju za svo jim mi lim i dra gim: unu ke Go ri ca i Na ta {a, unu ci Bu dim ko i Jo van i wi ho ve po ro di ce, i sin Jo van i we go vi po tom ci i osta li we go vi naj mi li ji.

Jo ka P. Ste va no vi}

Va le ri ji Er de{

Va le ri ji

We ni naj mi li ji: maj ka Ida, se stre Mag da le na, Ire na, Eri ka, Kla ra, Ida, Ilo na, bra }a Jo `ef, \er|, La slo i Ja no{ sa po ro di ca ma.

Ka ko re }i sr cu da ne bo lu je, du {i da ne tu gu je, kad smo te iz gu bi li, a ne iz mer no te vo le li...

ro|. Glo go vac Tvo ji naj mi li ji.

ro |e na u Dra mi {e vu, se ver no od Ne ve si wa

23495

Tu gu ju za svo jom mi lom i dra gom: unu ke Go ri ca i Na ta {a, unu ci Bu dim ko i Jo van i wi ho ve po ro di ce, i sin Jo van i we go vi po tom ci i osta li we ni naj mi li ji.

23419

Da nas, 6. mar ta 2011. go di ne, na vr {a va se dva de set tu `nih go di na od ka da si nas za u vek na pu stio.

29

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Ko sta J. Ste va no vi}

po sled wi po zdrav od ko le ga sa po sla: Du le, Li le, ]o sa, Bo ra, \u si ka i Se ka.

Na do mo ja, mno go mi ne do sta je{. Po ~i vaj u mi ru.

nedeqa6.mart2011.

J E D N O G O D I [ W I P O MEN na {oj

23420

Pre sta lo je da ku ca ple me ni to sr ce na {e dra ge tet ke i ba ke u 82. go di ni.

Pa vi ci Pi li} Sej ki iz Ko vi qa

Sa bo lom i tu gom: Na da, Da {ka, Ve sna i Ma ri ja.

Bra }a Ba ta i Aca, sna je Ani ca i Ra da.

23496

23494

23122

Na da na {wi dan na vr {a va se 6 tu `nih go di na od ka ko ni je vi {e sa na ma na {a ko le gi ni ca

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N

G O D I [ W I P O M E N dra gom si nu i bra tu

Ma ri je Ke rac

Ni ko la Do ri}

ro |e na ^op ~i}

@i vi{ u na {im sr ci ma, u naj lep {im uspo me na ma, uvek vo qen, ni kad za bo ra vqen.

Ja dran ka Mi ja tov ro|. [ej me {i 6. 3. 2005 - 6. 3. 2011.

Mo gu pro }i le ta, zi me i pro le }a ali tvo ju pre ki nu tu mla dost ni ka da ne }e mo pre `a li ti.

Vo le te tvo ji naj mi li ji: tvo ja ma ma Cve ta i su prug \or |e.

Ja dran ka Mi ja tov

Su pru ga Ma til da, sna je Du {i ca i Ru `i ca, unu ci Bra ni sla va i Ni ko la i sin Si ma.

Sa hra na je u po ne de qak, 7. 3. 2011. go di ne, na Grad skom gro bqu.

U na {im sr ci ma }e mo te ~u va ti ve~ no od za bo ra va. Hva la za sve le pe tre nut ke.

Tvo ja bra ta ni ca Mi ra i unuk Alen.

Dar ku Kr ko ba bi }u Go di ne pro la ze, a bol i tu ga osta ju za u vek.

„Sprint Elek to ni ka�.

Tvo ji naj mi li ji.

23297

23294

23479

[est go di na ni je sa na ma na {a dra ga sna ja, je tr va i stri na

Ja dran ka Mi ja tov

Pro {lo je tu `nih ~e tr de set da na ka ko vi {e ni je sa na ma na{ dra gi

pro fe sor dr Bo `i dar Bir ta {e vi} epi de mi o log - pu kov nik u pen zi ji

Sva ki dan te se se }a mo sa tu gom u sr cu i po {to va wem.

Po ro di ca Mi ja tov.

23298

Osta }e za u vek u na {im sr ci ma i u na {im se }a wi ma.

K}er ka Ve ra Pa ti} sa po ro di com.

Oba ve {ta va mo ro |a ke, pri ja te qe i sve ko ji su po zna va li

Ste van ku Ni ko li} ro|. Bu gar ski da je po sle du ge i te {ke bo le sti pre mi nu la 4. 3. 2011. go di ne, u 54. go di ni.

O`a lo {}e ni: su prug Mi lo{ i sin Sa {a sa po ro di com.

Vre me i me sto sa hra ne bi }e na knad no ob ja vqe ni.

23490

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 70. go di ni pre mi nuo na{ dra gi

Ja dran ka Mi ja tov

Lang Fra wa Be li {a

ro|. [ej me {i [est tu `nih go di na bez te be Ja dran ka, za u vek tvoj \o le.

23301

23192

23493

23498

Vo qe na Maj ko, jed nom si nam u de tiw stvu obe }a la da }e{ bi ti ve~ na... i za i sta, osta }e{ ve~ no u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Va le ri ja Ba la ban

Sa hra na je u po ne de qak, 7. 3. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na Tran xa ment skom gro bqu, u Pe tro va ra di nu. Ve~ no }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

ro |e na Er de{ 1959 - 2011.

Tvo ja }er ka Da ni e la i sin Bo jan.

O`a lo {}e ni: su pru ga Man da i }er ke sa po ro di ca ma.

23497

23499

30

tv program

nedeqa6.mart2011.

07.00 ТВ Баштина 08.00 Вести 08.05 Најлепше бајке света: Чаробни мач 09.15 Програм за децу 09.30 Тролови 10.00 Та дивна створења 10.30 Кад зазвони 11.00 Бразде 12.00 Вести 12.10 Верски недељник 13.05 Додати живот годинама 14.00 Таблоид 15.00 Вести 15.10 Габријел Жар, док. филм 16.00 Штикла папуча 17.00 ТВ Дневник 17.20 Невесте, филм 19.30 ТВ Дневник 20.10 Полако па сигурно - квиз 20.30 Микијева кујна 21.00 Грување 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 22.50 Ноћна смена 23.20 Класик рок 23.50 Из студија „М“ 00.40 Штикла папуча 01.35 Ноћна смена

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.02 12.15 12.30 12.45

Вино и виноградарство

15.35

(Панонија, 21.30) 06.00 Музичко свитање 07.30 Глас Америке 08.30 Мрачна страна дигиталног света 09.00 Свет пољопривреде 10.00 Стари занати 10.30 Травел 11.00 Тојотин свет природе 12.00 Филмски програм 13.45 Арт бокс 14.20 Хало председниче 15.30 Војвођанске вести 16.00 Путоманија 16.30 Балдини и Симони 17.30 Војвођанске вести 18.30 Улови трофеј 19.00 Информативни преглед 19.30 Вреле гуме 20.00 Војвођанске вести 20.30 Седми дан 21.00 Лице с насловнице 21.30 Вино и виноградарство 22.00 Војвођанске вести 22.30 Музички пограм 00.15 Глас Америке 00.45 Ноћни програм-репризе

15.40 15.49 16.45 17.12

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Дневник Спорт плус Тенис - Девис куп: Србија - Индија, пренос (Ако је резултат 2.2, тенис емитујемо на РТС 1) Тенис - Девис куп: Србија - Индија, пренос (Програм зависи од трајања тениског меча) Гастрономад Бела лађа Роковник Шта ја имам од тога

Грување

06.30 07.30 08.00 08.30 10.10 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.25 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 22.30 23.00 00.30

Кухињица (мађ) Агро мозаик Црно бели свет Школа за завођење, филм Српски еркан (мађ. титл. на српском језику) Програм за децу (слов) Твархив (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Драгоцена генерација, емисија на слов. језику са титлом на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Народне песе из Украјине Спектар (буњ) Македонско сонце Вече са музиком (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) „Ружин врт” фестивал нове русинске народне песме ТВ Спорт (мађ) Град на крају пута, филм ТВ Продаја

Сасвим природно Животни план Александра Николића је да живи у Србији даље од града у природи окружен хаски псима. Александар се у томе већ опробао за време свог петогодишњег боравка у северним пределима Америке и Канаде. Аутор: Јован Мемедовић (РТС 1, 18.24) 09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.15 16.00 16.50 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Др Ху Азбука родитељства НС клинци 7 НС дана Жива ватра Фојл 20 година после Неон сити Објектив Препознај Европу Храна и вино Јована суботом Објектив ИЦТ плус Ево нас код вас Жене зване храброст Објектив Моћнији од државе Разоткривени

08.30 Преглед Евролиге 09.30 НБА – Лондон: Њу Џерси – Торонто 11.30 ВТА Монтереј 1/2 финале 14.00 Премијер лига 14.30 Премијер лига: Ливерпул – Манчестер јунајтед 17.00 Премијер лига: Волвс – Тотенхем 19.00 НБА: Мајами – Чикаго 21.30 Холандска лига: Ајакс – АЗ 23.30 ВТА Монтереј, финале 01.30 Дејвис куп: Аустрија – Француска

10.00 10.30 11.00 12.00 12.15 12.25 13.00 13.30 14.00 15.35

15.35 16.06 17.05 17.33 18.00 19.03 20.00 21.06 22.10 22.40 23.28 00.04 00.34 01.03

Неозбиљни песимисти

Емисија сваке недеље има бар две премијере нових спотова - ове недеље приказујемо нове видео синглове бендова Plug’n’Play „Тhе One” и Неозбиљни песимисти „Диван дан”. Осим њих, у госте нам долазе пријатељи из „Кошнице”, који 11.марта организују велики хуманитарни концерт „Пусти глас - један дан могу”, као подршку спортско-еколошком кампу на Бегечкој јами. Водитељи: Душан Мајкић, Тамара Цицери и Давид Стојановић (РТВ 1, 21.00)

06.02 07.00 07.44 07.59 08.59 09.23 09.45

17.49 18.24 18.58 19.30 20.05 21.04 22.48 22.53 23.35 23.50 00.51 01.06 03.00 03.05 04.03 05.05 05.23 05.48

06.45 08.15 08.45 13.00 14.20 15.50 18.00 18.15 19.00 20.00 21.00 22.50 00.00 01.00

Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Бела лађа Седамдесет и два дана, филм Вести Увиђај Дневник Садамова кућа ТВ продаја Егзит Вести Бела лађа Заборављени умови Србије Гастрономад ТВ продаја Верски календар

Домаћин Улица смеха Филм: Рат мирочувара Вече са Иваном Ивановићем Ја волим Србију Филм: Црвена зора Вести Експлозив - најбоље Галилео Квиз: Желите ли да постанете милионер? Филм: Анаконда Фајронт република Америчко рвање - До коске Топ спид

Музика за добро јутро Амен ађес Време одлуке Дозволите... Артур Занимање дете Породица каратиста, ЕБУ драма Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац Бразде УНХЦР-повратак: Косово Верски календар Е-ТВ Пут око света Културако аресипе Време телевизије (Ако је резултат 3:1, тенис емитујемо на РТС 2) Тенис - Девис куп: Србија - Индија, пренос (Програм зависи од трајања тениског меча) Српски источници Хоризонт Тотал тенис Магазин Лиге шампиона САТ Атлас света Недељом увече Заборављени умови Србије Фест 2011, хроника Јелен топ десет Велика руска колекција ТВ продаја Викенд евронет Тенис - Девис куп: Србија - Индија

06.30 Маратон 07.30 Улови трофеј 08.15 Спреми сарму да те цео свет разуме 09.02 Коферче 09.30 Топ шоп 10.00 Вести 10.10 Кефалица 10.30 Филм: Последњи провод 12.00 Вести 12.15 Милица² 12.30 Топ шоп 13.00 Инфо 13.02 Универзум 14.00 Вести 14.30 Слике живота 15.00 Инфо 15.02 Откопчано 16.00 Вести 16.05 Филм: Авиони, возови, аутомобили 18.00 Вести 18.30 Човек од закона 19.00 Породица Серано 20.30 Филм: Упознајте Фокерове 22.30 Последњи час 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм: Порнографска веза 02.00 Филм: Авиони, возови, аутомобили

dnevnik

Топол

Галилео Рађен по драми Бертолда Брехта, филм прати живот човека који је поставио темеље модерне науке. Физичар, математичар, астроном, Галилео Галилеј конструисао је један од првих телескопа,открио Јупитерове сателите, анализирао сунчеве пеге... Улоге: Топол, Едвард Фокс, Џон Гилгуд Режија: Џозеф Лоси (Б92, 00.05)

06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 03.00 03.30 05.30

Јутарњи програм Парови, недељни преглед Здраво, Кити Мегаминималс Ноди Здраво, Кити Телешоп Ангелина балерина Хорсленд Сирене Бакуган Југио Пресовање Динотопија 5 Телешоп Вести Парови, уживо прво укључење Мелроуз плејс Телешоп Вести Изнајми звезду Парови, уживо Телемастер Пут ка ватреном рингу Мелроуз плејс Парови, преглед дана Парови, избацивање Мелроуз плејс Забавни програм Пут ка ватреном рингу

06.55 Филм: Шампион картинга 08.30 Знање на поклон 11.00 Вести Б92 11.35 Филм: Фатална опсесија 13.05 Док. програм: Дарвнова борба 14.05 Између редова 15.00 Критична ситуација 16.00 Вести Б92 16.30 Филм: Доктор Младен 18.30 Вести Б92 19.05 Наша мала клиника 20.00 Док. програм: Дарвинова борба 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Потрага 00.05 Филм: Галилео 02.25 Укључење у Б92 Инфо

Стефани Џекобсен

СЕРИЈА 07.00 Добро јутро 10.00 Двор 11.45 Сити 12.00 Гранд хитови 13.00 Двор 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне лее киш 18.00 Двор 19.30 Национални дневник 20.00 Двор-избацивање 22.30 Двор- избор краља и краљице 23.00 Филм: Клик за савршени живот 01.00 Двор 02.45 Сити 03.00 Филм: Опасна зона

Мелроуз плејс Серија који прати причу младих људи који живе у апартманским комплексима у западном Холивуду у Калифорнији. Прича почиње убиством једног од ликова и баца вео мистерије чији се делови током епизода откривају... Улоге: Кети Кесиди, Стефани Џекобсен, Џесика Лукас, Мајкл Реди, Хедер Локлир (Хепи, 15.00)

Тери Поло и Бен Стилер

Упознајте Фокерове Грег Фокер ће после тортуре коју је претрпео од оца своје будуће супруге сада доживети још већи стрес: упознаће њену породицу са својим родитељима. Иако је им је однос испрва био затегнут, Грег је ипак успео да стекне поверење и добије благослов Џека и Дине Бирнс да се ожени њиховом кћерком Пем... Улоге: Бен Стилер, Роберт де Ниро, Барбра Стрејсенд, Дастин Хофман, Тери Поло, Блит Данер Режија: Џеј Роуч (Авала, 20.30)

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

04.00 Љубав на продају, 07.00 Уз кафу, 08.00 Мини концерт, 10.00 Смех терапија, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 13.30 У међувремену, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену

10.00 Ши-Ра, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Филм, 16.30 ЗОО Хоби, 17.00 Без тамбуре нема песме, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Е-ТВ, 22.30 Више од игре, 23.00 Неми сведок, 00.30 Џубокс

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

17.43 18.16 19.30 20.11 21.06 21.49 00.11 01.45 02.58 03.18 03.48

Пријатељи Нора Фора Шериф у Њујорку Мањински мозаик Дневник Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро Лисински плеше под маскама, снимак Глобално село Лепом нашом Дневник 1 против 100, квиз Верујем у анђеле Биоскоп Лика, филм Циклус европског филма: Три боје: плаво, филм Шериф у Њујорку Скица за портрет Глобално село Лепом нашом

Колин Хаскел

Животиња

07.45 08.35 09.00 09.30 09.55 10.10 10.40 11.10 11.40 12.10 14.10 17.20 19.15 20.05 21.15 23.15 00.50 01.20 03.10

У седмом небу Брачне воде Тими Тим, цртани Винкс, цртани Чугингтон, цртани Најгора недеља Аутомотив Магазин Лиге првака Новац Чаробнице Поштар, филм Посљедњи крсташи, филм Дневник Луд, збуњен, нормалан Животиња, филм Ред карпет, шоубиз Сви мрзе Криса Прљави послови, филм Годзила, филм

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Ратници 11.00 Живети са непријатељем 12.00 Египат 13.00 Фарма из Едвардијанског доба 14.00 Прича о Џону Вуу 15.00 Хероји, култ и кухиња 16.00 Ово је цивилизација 17.00 Путовања и открића 18.00 Исусов тајни живот 19.00 Пољска битка за Британију 20.00 Суђење Богу 21.30 Велике британске војсковође 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Хероји, култ и кухиња 00.00 Ово је цивилизација 01.00 Путовања и открића

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.55 09.25 11.10 12.10 13.40 15.30 18.00 18.30 20.05 21.40 22.30 01.00 03.00

Књига о џунгли Мали Тарзан Фантастична четворка Путописна емисија: Путујуће приче Док. филм: Магија, мистерије и чуда Марш на Дрину Вавилон Невиност без заштите Волим те до смрти 1. Не осврћи се У име правде Породичне секс афере Студенткиња Кели 2 Волим те до смрти 2.

Плитки Хал Давеж Све је могуће Пол Макартни: Добро вече, Њујорку Кад си у Риму Свет је велики и спасење је иза угла Трансформерси: Освета пораженог Холивуд на снимању Година прва Љубавни џекпот Царство порока Девојка са тетоважом змаја Панишер Подземни свет: Успон лајкана

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 08.04 09.00 10.10 11.41 12.00 12.25 13.19 14.00 15.05 15.55

Марвин је несретни полицијски чиновник који сања како ће једног дана постати прави полицајац. Једног дан Марвин игром случаја остане сам у полицијској станици и тада стигне позив за помоћ. Он одмах појури на место догађаја али доживи саобраћајку... Улоге: Роб Шнајдер, Колин Хаскел, Џон Си Мекгинли, Едвард Аснер, Мајкл Кејтон Режија: Лук Гринфилд (Нова ТВ, 21.15)

17

31

06.20 08.20 13.20 15.10 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.40 02.30 04.20 05.20

Филм: Заслепљујуће везе Браћа и сестре Филм: Одлазак са сцене Филм: Савршен план Убиства у Мидсамеру Закон и ред Добра жена Три реке Филм: Ејс Вентура: Детектив за кућне љубимце Филм: Ноћ дама Филм: Савршен план Поморска патрола Браћа и сестре

07.30 Школа за вампире 09.25 Маскин син, филм 11.10 Авиони, возови и аутомобили, филм 12.55 Стани или ће моја мама пуцати, филм 14.40 Дани грома, филм 16.40 Дангерман - У средишту олује, авантуристичка док. серија 17.45 Ексклузив с Татјаном Јурић 18.30 РТЛ Данас 19.05 Хрватска тражи звезду 20.00 ТВ премијера: Краљеви улице, филм 21.55 ЦСИ Мајами 00.30 Астро шоу 01.30 РТЛ Данас 02.50 Лоше девојке, филм

Краљеви улице Жилијет Бинош

Три боје: плаво У тешкој аутомобилској несрећи Џули изгуби супруга, познатог композитора и малолетну кћерку. Оставши сама, он се после опоравка у болници покушава вратити у нормалан живот: удаљава се од познаника не би ли очувала анонимност али неке особе бацају ново светло на њен пређашњи живот... Улоге: Жилијет Бинош, Бенит Режент, Флоренс Пернел, Шарлот Вери, Хелен Винсент, Клод Данетон, Емануел Рива Режија: Криштоф Кишловски (ХРТ 1, 00.11)

07.53 Златна кинотека - циклус Орсона Велса: Величанствени Амберсонови, филм 09.25 Крањска Гора: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 1. вожње 10.16 Филипове бебе 10.47 Библија 10.55 Шестине: Миса, пренос 12.00 Дејвис куп, тенис: Хрватска Немачка, пренос 12.25 Крањска Гора: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 2. вожње 13.20 Дејвис куп, тенис: Хрватска Немачка, пренос 15.57 е-Хрватска 16.33 Магазин фудбалске лиге првака 16.59 Олимп - спортска емисија 17.45 Хокеј, ЕБЕЛ лига - плеј оф: Медвешчак - КАЦ Клагенфурт, пренос 20.25 Грејсток: Легенда о Тарзану, филм 22.35 Посебни додаци 23.23 Филмски бутик: Поинт Бланк, филм 00.57 Првенство Европе у атлетици, снимак 01.57 Ноћни музички програм

06.00 13.00 15.00 17.10 19.15 21.30 23.30 01.10

04.00 06.00 08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

С ветром у леђа Замак ноћних мора 29та Улица Болна тајна Отац Љубав је оружје Амерички вукодлак у Паризу Ноћ ајкула

Случајни шпијун Аполо 13 Лаку ноћ мајко Свако на свој плац Зашто се будале заљубљују? Прдоња Били Медисон У ноћи На чају са Мусолинијем Случајни шпијун Исконска жеља Топла чоколада

У јеку нереда у Лос Анђелесу, детектив Одељења за сузбијање порока, Том који се увек трудио да свој посао на улици обави беспрекорно и у оквиру закона, прими позив због ког ће отићи корак даље при хватању криминалаца... Улоге: Киану Ривс, Форест Витакер, Хју Лори, Крис Еванс, Џеј Мор Режија: Дејвид Ајер (РТЛ, 20.00)

Киану Ривс

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Чудовишта из реке Човек, жена, дивљина Страствени риболовци Разоткривање митова Справице будућности Оружја будућности Борна кола браће Хау Главни адути Пета брзина Амерички чопери Разоткривање митова Повратак у Авганистан са Росом Кемпом Интервентна јединица Мајамија Најбољи остају Како преживети катастрофу Нови свет Разоткривање митова

08.30 09.45 10.45 12.15 13.15 15.25 15.30 18.00 19.00 20.00 20.45 21.30 23.00 00.00

Биатлон Биатлон Алпско скијање Биатлон Крос-кантри скијање Зимски спортови Атлетика Бициклизам Крос-кантри скијање Биатлон Биатлон Атлетика Бициклизам Биатлон

21.55

Убио у нужној одбрани, па то и репризирао

Б

аш за Но ву 1961. го ди ну у би о ско пи ма “Ја дран” остао на ред них 30 го ди на и пре суд но ути цао на ар хи и “Зве зда” по че ло је приказиваwе ме га по пу лар - тек тон ско обл иковаwе гра да. На фи нал ном такмиченог фил ма Qубомира Ра ди ће ви ћа “Qубав и мо - wу за “Пе сму Евро ви зи је”, одр жа ном 18. мар та у Ка да”, ко ји је на ре пер то а ру остао го то во цео ја ну ар. ну, Ју го сла ви ју, пр ву со ци ја ли стич ку земqу ко ја се Хиqаде гле да ла ца ло кал па три о та је же ле ло да ви ди и по ја ви ла на овом фе сти ва лу, представqала је мла да че ти ри но во сад ске ле по ти це, ко је су игра ле, исти на но во сад ска пе ва чи ца Qиqана Пе тро вић. На му зи ку маwе уло ге: Соwу Мар ја но вић, Ери ку Ма ри јаш, сло ве нач ког ком по зи то ра Јо же та Прив ше ка текст пе Qиqу Тра ја но вић и Ми ро сла ву Гру јић. сме “Не ке дав не зве зде” на пи сао је Ми ка Ан тић. На кон по врат ка сво јих за по сле них с такмичеwа Qиqана је на сту п и л а у скром н ој “ма л ој цр н ој најбоqих свет ских фри зе ра у Па ри зу, ди рек тор Бер - хаqини”, ко ју јој је са ши ла wена мај ка Ка ти ца. Ка ко бер ско-фри зер ске за дру ге Слав ко Је врић по ку ша вао је сво ју “бра ћу по ма ка з а ма” да упо з на с нај но ви јим трен до ви ма: за да ме коwски реп ви ше ни је у мо ди, али је су кар не, фен вер н е, паж и мач ки ца. Wему су, при знао је, оне све ре дом би ле сме шне, а и ни су се баш најбоqе „при ми ле„ код нас јер до ма ћи бер бе ри за wих ни су би ли об у- че н и. Му ш ке фри зу ре, пак, ни су има л е та ко звуч не и “от ме не” на зи ве, али је раздеqак оба ве зно тре ба ло да бу де на ле вој стра ни. Под ути ца јем за п ад н их фил мо ва, но во сад ски мом ци су ду го би л и наклоwенији фазонираwу тар з ан и бран до фри зу ра. Последwи мостови тутwе Варадинским мостом На пре пу ном Кор зоу Ра ди вој Кне же већ (25), сту дент Фи ло зоф ског фа кул - је би ло ма ло те ле ви зо ра по ку ћа ма, пре нос су Но во те та, хи цем из ре вол ве ра убио је 8. фе бру а ра уве че са ђа ни ма сов но гле да ли у ре сто ра ни ма, ме сним за свог имеwака, ауто ла ки ре ра Бран ко ва (20), до тад већ јед ни ца ма, па чак и ис пред из ло га по је ди них радwи. ви ше пу та осу ђи ва ног због ту ча. На кон ме сец да на и ФК “Но ви Сад”, као пр вак Дру ге ли ге, при дру жио саслушаwа 40 све до ка ис тра га је пре ки ну та, а Кне же - се “Вој во ди ни” у Пр вој. вић због “ну жне од бра не” осло бо ђен. Убр зо се вра Уз одобреwе Фуд бал ског са ве за Ју го сла ви је, дво ји тио у Цр ну Го ру и за по слио у ми ли ци ји, и не ку го ди - ца најбоqих игра ча “Вој во ди не”, Ву ја дин Бо шков и на ка сни је по чи нио и дру го уби ство – опет у ну жној То за Ве се ли но вић, пот пи са ли су уго вор с ита ли јан од бра ни. ском “Самп до ри јом”. Не у те шни су оста ли на ви ја чи, С Европ ске из ло жбе го лу ко јих је би ло све ви ше на бо ва одр жа не у Дре зде ну еки упра во про ши ре ном ста ди Неутешни су остали навијачи па но во с ад ских од г а ји ва ча о ну. када је Фудбалски савез вра т и л а се 9. фе бру а ра Уче сни ке пр ве Кон фе Југославије одобрио двојици задовоqна јер су чак де ве то рен ци је не свр ста них земанајбољих играча „Војводине”, ри ца сте кла ти ту лу шам пи о qа, ко ја је по че ла 1. сеп тем на. Нај ви ше успе ха имао је бра, пред сед ник Ти то је ле Вујадину Бошкову и Този Во ји слав Дриwовски и wегов Веселиновићу, да потпишу уговор по уго стио и на те ра си Твр пар ен гле ских ка ри је ра, ра се ђа ве. Ми ли ци ја је с те шком с италијанском „Сампдоријом” с кру ном на кqуну, ко ји су му ком за др жа ва л а број н е про гла ше ни нај леп ши ма на Но во са ђа не, под чи јим се це лом ску пу. Ни шта маwе ни су би ли за па же ни ни но га ма тре сао мост, ре ше не да пре ђу у Пе тро ва ра дин ауто хо то ни бач ки ви со ко ле та чи Сте ва на Да да и ја, на и по здра ве др жав ни ке. Ста ром кон ти нен ту до тад не по зна ти. На фе сти ва лу “Опа ти ја ’61”, дру го ме сто, иза Га би Пред ви ше ча снов но, де ли мич но помрачеwе Сун ца Но вак, осво јио пе смом но во сад ског ком по зи то ра Ан 15. фе бра у ра, Упра ва за ци вил ну за шти ту упо зо ри ла ге ла Влат ко ви ћа “Јед ном у гра ду ко знам ком” Ви це је гра ђа не на то да се по бри ну да не би озле ди ли очи. Ву ков, ко ји је на кон 1971. ду го био скрај нут као сим С ко ма ди ћи ма ста кла нагаравqеним на пла ме ну ши - па ти зер “хр ват ског про ле ћа”. би ца 3.000 Но во са ђа на се оку пи ло на Твр ђа ви. За ФК “Вој во ди на” је 5. но вем бра де би то вао wен Но во сад ски хи рург др Ми лан Дра гу ти но вић је на најбоqи гол ман свих вре ме на, тек пу но лет ни Или ја при год ној све ча но сти при ре ђе ној у ам ба са ди Грч ке Пан те лић – Пан та. Вр ло млад оже нио се ми си цом Ју при мио по ча сни Ор ден Фе лик са с лен том. Ово ви со ко го сла ви је за 1961, Но во са ђан ком Ду шан ком Не сто ро одликоваwе намеwено стра ним држаqанима за на ро - вић. Потоwи стан дард ни ре пре зен та ти вац ка ри је ру је чи те гра ђан ске за слу ге за слу жио је за успе шно и по - на ста вио у Фран цу ској 1969, а кад се вра тио, осам го жр тво ва но лечеwе гру пе грч ких ди пло ма та стра да лих ди на ка сни је, по слат је слу жи вој ску ма да је имао већ у са о бра ћај ној не сре ћи на пу ту Но ви Сад – Су бо ти ца. 35 го ди на. Дра гу ти но вић је, ина че, био у брижqиво ода бра Издржqивост но вог Жежеqевог мо ста ис пи ти ва ло ној еки пи Кр цу но вих спе ци ја ла ца ко ја је 1946. ухва - је пе ском те шко на то ва ре них 50 ка ми о на и две ло ко ти ла ге не ра ла Дра жу Ми ха и ло ви ћа. мо ти ве ко је су ву кле ком по зи ци је, пре не го што је 23. Град ска упра ва је за ди рек то ра Ур ба ни стич ког за - ок то бра, на Дан ослобођеwа, све ча но пу штен у рад уз во да име но ва ла Ми ло ша Са ви ћа, ко ји је на том ме сту при су ство 50.000 Но во са ђа на.

Књигу Владимира Врговића “НОВИ САД 1944–1969” у издању “Прометеја” можете уз попуст од 20 одсто купити за 1.120 динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

nedeqa6.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Недеља је, а Месец плови кроз ваш знак. У преводу: емотивно сте мотивисани и острашћени, окренути породици и деци, пре свега. У љубавном односу све зависи од вас. Не показујте слабости.

BIK 20.4-20.5.

Веома сте дружељубиви па ћете пријатно провести време у кругу особа које побуђују ваше интересовање. Можете проширити познанства, утицаје и везе, видике и сазнања. Авантуризам.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

6. mart 2011.

Не мирујете, ни ментално, ни физички. Неће бити баш све онако како сте пожелели, у оном делу који не зависи од вас. Можете имати утисак да се труд не исплати, али, увек је некако било и биће.

Острашћени сте, пуни снаге и ентузијазма, па сте спремни за неке нове подухвате и активности. Бавите се спортом, будите физички активни. Иако је недеља, могли бисте и да радите свој посао.

Обично недељу љубоморно чувате за породицу и кућну идилу. Али, данас бисте могли учинити изузетак па да вас разноразни поводи одвуку на разноразна места. Сусрети важни и неважни. Провод.

Одмарајте се данас јер већ сутра почиње радна седмица. Слушајте музику и гледајте филмове који вас опуштају. На пример, погледајте неки нови филм с овогодишњег Феста или доделе Оскара.

VAGA 23.9- 23.10.

Нешто сте немирни ових дана. Долазе вам гости или излазите у културни провод, у позориште или на књижевно вече. Или са својим пријатељима разматрате нека мултикултуролошке теме и дилеме? Опуштено!

[KORPION 24.10- 23.11.

Не знате шта бисте пре, а све бисте одједном и сада. Будите довољно флексибилни да бисте то и успели. На љубавном плану се нешто дешава. Али, немојте се трудити да то и дефинишете јер не вреди.

STRELAC 24.11- 21.12.

У свом дому доживљавате и преживљавате живу журку, у веома интензивном односу с укућанима. Ко ће помирити сва та различита хтења и потребе? Изгледа да се око тога и не трудите превише.

JARAC 22.12-20.1.

Смирени сте и стабилни. Како су вас напустиле неке фаталне силе љубави, тако лакше дишете и функционишете. Па и боље зарађујете. На време се припремите за сутрашњи радни дан. Нови сусрети.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Активни сте и недељом. Можете се придружити друштвеном скупу или хепенингу, можете окупити пријетеље око заједничког плана или пројекта, можете како хоћете. Шта бисте пре? Све истовремено!

RIBE 20.2-20.3.

Краћи пут је под повољним околностима, али ипак пазите како возите по овим клизавим путевима. Било да се враћате однекуд, фактички или из света маште, пријаће вам тај повратак. Имате лепе снове.

TRI^-TRA^

Ши зи због го ди на V REMENSKA

По што се по ка за ло да су мла ђе глу ми це по жељ ни је и тра же ни је, хо ли вуд ска ле по ти ца Ан ђе ли на Џо ли пла ни ра да оде под нож ка ко би за др жа ла мла до лик из глед. Глу ми ца и мај ка ше сто ро де це би ла је по ни же на ка да је са зна ла да је јед но ис тра жи ва ње по ка за ло да су мла ђе глу ми це по пу лар ни је, па је од лу чи ла да до ра ди свој из глед.

- Ан ђе ли на ши зи, уве ре на је да ви ше ни је ле па као пре и за то пла ни ра да пре ду зме не ке дра стич не ме ре - твр ди не и ме но ва ни из вор.

- Тач но зна шта тре ба да ура ди и то ће и ура ди ти упр кос бо лу ко ји је оче ку је. Же ли феј слиф тинг и да за тег не врат. И да се ре ши бо ра. А увек се жа ли ла и да има ве ли ки нос, па ће и то ко ри го ва ти. Не мо же да под не се по ми сао да гу би ти ту лу нај леп ше хо ли вуд ске зве зде. Уве ре на је да ње на по пу лар ност па да те да ће јој по мо ћи дра стич не пла стич не опе ра ци је - до дао је из вор.

PROGNOZA

О пет

Vojvodina Novi Sad

4

Subotica

3

Sombor

4

Kikinda

3

Vrbas

3

B. Palanka

4

Zrewanin

4

S. Mitrovica

4

Ruma

4

Pan~evo

4

Vr{ac

2

Srbija Beograd

4

Kragujevac

4

K. Mitrovica

5

Ni{

4

Evropa

малО снега

Madrid

14 NOVI SAD: Ujutru mraz, tokom dana zahla|ewe sa slabim snegom a tokom popodneva i sa ja~awem severozapadnog vetra. Pritisak iznad Rim 13 normale. Minimalna temperatura od –4, a maksimalna do 4 stepena.

London 8 VOJVODINA: Ujutru mraz uz sun~ane periode, od sredine dana vetrovito uz zahla|ewe i naobla~ewe koje donosi slab sneg. SeverozaCirih 7 padni vetar }e ja~ati tokom dana, i popodne i uve~e }e biti jak i doBerlin 6 datno }e pove}avati ose}aj hladno}e. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -5 do -2, a maksimalne od 2 do 4 stepena.

Be~ 5 SRBIJA: Ujutru mraz. Prepodne sun~ani periodi, tokom popodneva vetrovito uz zahla|ewe i naobla~ewe koje donosi slab sneg. SeverozaVar{ava 3 padni vetar }e ja~ati tokom dana, i popodne i uve~e }e biti jak i doKijev 0 datno }e pove}avati ose}aj hladno}e. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -5 do 0, a maksimalne od 2 na severoistoku do 6 Moskva -3 stepeni na krajwem jugu Srbije.

Oslo -4 Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak hladnije i vetrovito sa snegom u centralnoj i ju`noj Srbiji. Duva}e poja~an seSt. Peterburg -5 verni vetar. U utorak i sredu jutarwi mrazevi i slabiji vetar. Od srede postepeno otopqewe. U drugoj polovini sedmice toplije.

Atina 15 BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike mogu imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike. Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima, kao i osobama sa disajnim problemima se naro~ito preporu~uje da primene savete lekara. Mogu}i su reumatski bolovi i glavoboqa.

Pariz

8

Minhen

5

Budimpe{ta

4

Stokholm

-1

VIC DANA Иду два дигитрона улицом и наиђу на компјутер. Први ће на то с презиром: - Види овог штребера.

SUDOKU 7

5

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

97 (-3)

Slankamen

248 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

152 (-2)

Zemun

295 (-11)

Bogojevo

140 (-5)

Pan~evo

320 (-6)

Smederevo

472 (-10)

Ba~. Palanka 158 (-4) Novi Sad

168 (-8)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA 237 (-5)

S. Mitrovica

212 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

276 (-4)

Beograd

248 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

256 (-8)

NERA

100 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

7

3

1 9

4

1

7

6

2

6

1

5

9

7

3

4

1

5

7

8

3

4

6

9

2

4

9

3

6

7

2

1

5

8

6

3

8

4

2

7

5

1

9

9

4

1

3

8

5

2

7

6

4

2

7

5

9

6

1

8

4

3

5

1

9

2

4

8

3

6

7

8

7

6

2

5

9

3

4

8

1

3

8

4

7

1

6

9

2

5

1 4

9

3 3

56 (-2)

6 2

8

2

1 1

4

3 4

N. Kne`evac

Hetin

170 (18)

TISA

2

1

7

5

1

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Re{ewe iz pro{log broja